Dnevni list Danas | Dijalog Page 1 of 3

Anders Brejvik i Žorž Sorel

Ugledavši sličicu Marksa i Lenjina na sajtu Andersa Brejvika, u trenutku

mi je sinulo: evo nam još jednog sledbenika (svesnog ili podsvesnog) Žorža
Sorela (1847-1922), religioznog inženjera fašizma i boljševizma. Dakako, i
komunisti i fašisti su se potrudili da svojim revolucionarnim sabljama
preseku i iz svojih biografija uklone Gordijev čvor kojim ih je – istorijski i
teorijski – uvezao danas već skoro zaboravljeni Sorel.

Piše: Dr Zoran Stokić 04. avgust 2011. 19:14

Francuska revolucija je u orbitu izbacila „treći stalež“ (buržoaziju, radništvo i

seljaštvo), koji je pomrsio konce aristokratiji i sveštenstvu. Revolucionarni
ideal (a zapravo samo revitalizovan hrišćanski ideal) zahtevao je univerzalnu
pravdu za sve, a ne samo za dve povlašćene klase. Naravno, svako čudo za tri
dana, pa je je Flober već 1857. u „Gospođi Bovari“ izlio svoju „mržnju prema
idejama, običajima i ponašanju buržoazije“. Vođen takvim idejama, Žorž Sorel
je počeo da piše kako je buržoazija postala jednako glupa kao i aristokratija u
18. veku: „sve što je od buržoazije površno je“, to je „klasa koja boluje od ludila i
otupelosti..., a koja je lišena svakog interesa za proletarijat“. Kritikujući
Marksov evolucioni pristup i obrušavajući se na sindikate u Engleskoj i
skandinavskim zemljama, Sorel razvija svoju viziju revolucionarnih radničkih
sindikata u Francuskoj i Italiji.

Napadajući ideje socijalne demokratije koja je razvijana u Nemačkoj, radnički

sindikati u Italiji i Francuskoj se, pod Sorelovim uplivom, sve više okreću
„klasnoj borbi, generalnom štajku, revolucionarnim idejama“. Bio je to pokret

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/anders_brejvik_i_zorz_sorel.46.html?news_id=220888 18-Feb-17
Dnevni list Danas | Dijalog Page 2 of 3

protiv svakog parlamentarizma, demokratije, pokret odvajanja radničkih

sindikata od stranačke parlamentarne borbe, bio je to pokret koji je „pojačavao
instinkte rata“ sa ciljem da demokratiju smeni „diktatura proletarijata“, da
„građanski moral“ ustukne pred „revolucionarnim moralom“. Ukratko, bila je to
ideologija zasnovana na „mističkom kultu revolucije“, koja je najpre
realizovana – ne u Francuskoj ili Italiji – nego u Rusiji. Iz „Materijalizma i
empiriokriticizma“ (1907. god.) saznajemo da je Lenjin poznavao učenje Sorela.
Između Sorelovih revolucionarnih teorijskih i praktičnih ideja i boljševičkih
postoji jednoznačno preslikavanje. Pišući Lenjinu knjigu podrške, Sorel
proklinje „plutokratske demokratije“. Ova istorijska istina je potiskivana sve do
danas, jer, govoreći ko je na njega od ideologa, filozofa i političara najviše
uticao, evo šta kaže – gle čuda (za neupućene!) – lično Musolini: „Ponavljam, ja
najviše dugujem Sorelu“, grmi on; „za mene je glavno – akcija! Ovaj učitelj
sindikalizma i njegova kruta teorija o revolucionarnoj taktici najviše su
doprineli oblikovanju discipline, energije i snage fašističkih kohorta!“
Istovremeno, sam Sorel poručuje: „Naš Musolini nije običan socijalista. Verujte
mi, vi ćete ga po svoj prilici videti jednoga dana kako salutira sabljom na čelu
bataljona italijanskoj zastavi!“

Jedan od aksioma Sorelovih revolucija glasi: „cilj je ništa, važno je kretanje i

borba“! Istorijske činjenice o komunističkim i fašističkim revolucijama zaista
potvrđuju da je cilj bio NIŠTA, a da je sve bila „borba“, „rušenje“ i „dinamit“.
Istorijska činjenica je da te revolucije nisu svrgle nijednog tiranina (one su
pobedile prethodno oslabele režime), ali su zato na vlast dovele krvave despote
– Musolinija, Staljina – i umesto obećanog raja na zemlji stvorile su logore,
gulage i pakao. Na kraju krajeva, i sama reč „revolucija“ ne znači ništa drugo do
– povratak u prethodno stanje!

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/anders_brejvik_i_zorz_sorel.46.html?news_id=220888 18-Feb-17
Dnevni list Danas | Dijalog Page 3 of 3

Tako i nesrećnog Brejvika doživljavam kao zaslepljenog čoveka kome je „cilj“

ništa, a sve mu je „akcija“, tj. „dinamit“. Kao i fašistički i komunistički
revolucionari, i Brejvik je pogazio etičke principe građanskog društva (koje je
Šopenhauer jezgrovito sažeo u: „ne odmaži nikome, a pomogni koliko možeš„) i
stavio se u službu „revolucionarne etike“, koja se uvek u ime „slobode i ljubavi“
zasnivala na mržnji. Ništa bolje stvar ne stoji ni sa idejom nacije, čiju pojavu
(od vremena Francuske revolucije pa naovamo!) slobodno možemo shvatiti
kao pojavu nove religije, jer i ona sama, „nacija“, postaje izvorište „svetog“, a ta
pseudoreligiozna pomahnitalost nacionalizma potom vodi, naravno, u
„krstaške ratove“ i u 21. veku, ili u „osvete za poraze od pre 500 godina“.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/anders_brejvik_i_zorz_sorel.46.html?news_id=220888 18-Feb-17