Aktivizmi

Nacionalizam podrazumeva diskriminaciju

Ksenija Forca Majda Puaa

Napisati tekst o nacionalizmu u Srbiji za nas predstavlja veliki izazov, s obzirom na to da smo odrastale u vreme ruenja jednog kolektivnog identiteta, i stvaranja, konstruisanja drugog. Jugoslovenstvo je ostalo da postoji samo kao lepo seanje na detinjstvo, kada je (za Makedonce/ke, Slovence/ke i Albance/ke... nametnuti) jezik kojim se govorilo, imao dijalekte koji su kasnije imenovani kao sasvim odvojeni i razliiti jezici. U periodu ivota u zajednikoj dravi, ini se da su se razlike prihvatale kao bogatstvo naroda. Tito je govorio da socijalizam manjinu i veinu odbacuje, on trai ravnopravnost izmeu manjine i veine, a onda nema ni veine ni manjine nego ima jedan narod...1. Kasnije, ovaj period je vien kao zavereniki pokuaj da se unite nacije i nacionalni interesi. Za Srbe Tito je bio ustaki izdajnik, a za Hrvate je prodao Hrvatsku etnicima.
Konstrukcija

Ideoloka matrica aktuelnih srpskih nacionalista poiva na arhainom nacionalizmu s kraja 18. veka, anahronom antikomunizmu, kao i moda najopasnijem, probuenom klerofaizmu koji propagira SPC. Zoran Petakov Period adolescencije generacije kojoj pripadamo tekao je paralelno sa poetkom ratova u bivoj Jugoslaviji. To je bilo vreme zauzimanja strana po sistemu mi i oni i nestajanja bratstva i jedinstva. Insistiranje na podrazumevajuim
*
1 www.titoville.com

50

Ksenija Forca i Majda Puaa

novim-starim tradicionalnim drutvenim vrednostima, kao to su patriotizam, pravoslavlje, patrijarhat i heteroseksualnost, ali i odbojnost prema drugima i drugaijima tj. svemu to odudara od ovih kriterijuma, u Srbiji je uzimalo sve vie maha. Ovi procesi su se proimali i za veinu tekli gotovo nesvesno. Konstrukcija novog-starog nacionalnog identiteta pokazala se vanim delom stvaranja srpskog sistema vrednosti osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, kada je nacionalizam postajao dominantna ideologija protkana idejom o Velikoj Srbiji, koja je i dalje dominantna fantazija i cilj radikalnih nacionalista. U Srbiji se i danas pojmovi kao to su nacionalizam i nacionalna oseanja esto poistoveuju i ne percipiraju kao negativni. U teorijama o nacionalizmu pravi se razlika izmeu nacionalizma i nacionalnih oseanja. Nacionalna oseanja su zasnovana na potrebi za oseajem pripadnosti odreenom narodu, kulturi, drutvu, podneblju. Poput nacionalnih oseanja, nacionalni identitet je sam po sebi konstrukcija on nije dat bioloki, genetski, nije uroen, niti moe na bilo koji nain da se unese u strukturu ljudskog bia osim ideoloki.12 Definie se kao politika ideologija ili pokret koji smatra naciju, odnosno etniku zajednicu, temeljom ljudskog drutva, pa se u skladu s time zalae za stvaranje drava iskljuivo na nacionalnom principu. U 19. veku se nametnuo kao dominantna ideologija u svetu, a esto je u skladu sa drugim ideologijama igrao kljunu ulogu u vanim dogaajima, kao to je izbijanje Prvog i Drugog svetskog rata, odnosno celog niza etnikih sukoba od kojih mnogi traju i do dananjeg dana. U 19. i 20. veku je posluio kao podloga za rasizam i faizam, a krajem 20. veka poeo je da se ispoljava i kao verski fundamentalizam i imperijalizam. Ove odrednice se, kao kod nacionalizma, formiraju u odnosu prema drugima, to ih ini podlonim logici razlikovanja i potcenjivanja koja u nacionalizmu drugo posmatra kao neprijateljsko i/ili manje vredno. Otud i izuzetan nivo netolerancije u Srbiji, na ijem su udaru najee bili, i jo uvek su drugi ene, Romi/kinje, pripadnici/e nacionalnih manjina, osobe ija je seksualna orijentacija drugaija od heteroseksualne, i sve i svi koje/i na neki nain odstupaju od poeljnih drutvenih normi.
*
2 Duan Kecmanovi, Psihopolitika mrnje, Prosveta, Beograd, 1999.

51

Aktivizmi

Poetak ratova i navedeni procesi izazvali su i prve feministike reakcije i najpre enske antiratne inicijative, u kojima su uestvovale i ene iz gej/ lezbejskog pokreta koji je tada nastajao u Srbiji. Ove inicijative su uglavnom bile realizovane u vidu antiratnih protesta koji su u to vreme uesnice/ke izlagali velikom riziku (s obzirom da je rat bio tabu tema), ali i mirovnih skupova van granica bive SFRJ, na kojima su se okupljale ene iz bivih jugoslovenskih republika iskazujui solidarnost i odbijajui da se povinuju drutvenim diktatima koji su nastojali da ih uine neprijateljicama. Ekonomska nestabilnost i nesigurnost pruale su plodno tlo za manipulaciju nacionalnim oseanjima i njenu instrumentalizaciju u cilju dolaska na vlast i odravanja pozicija moi. Kontrola miljenja i proizvodnja pristanka se, izmeu ostalog, uspostavljala kontrolisanjem medija i odsustvom pravih i raznovrsnih informacija. injenica je da nas u kolama nisu uili da kritiki razmiljamo i postavljamo pitanja, a logino je da se u vreme rata podstie rodoljublje i ljubav prema otadbini, i poziv da se ona brani. Veliki deo drutva je automatski prihvatao sistem vrednosti koji su vladajue strukture promovisale, ne znajui za alternative i drugaija miljenja i ideje koje nisu dobijale medijski prostor. Oni koji to nisu inili bili su izloeni riziku. U kreiranju srpskog nacionalnog identiteta koji danas postoji, kljunu ulogu su odigrali mitovi vezani za istorijske dogaaje, poput Kosovskog boja. Kljune elemente ideolokog aparata srpske drave/republike, tokom devedesetih, sainjavalo je trojstvo: Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) Srpska pravoslavna crkva (SPC) Udruenje knjievnika, kao i brojni politiari, mediji, kole, navijai sportskih klubova, intelektualci i javne linosti koji su promovisali ideju Velike Srbije. Ove iste institucije danas podravaju aktuelnu vlast u veoma slinoj ideologiji, zbog ega su predmet kritike svih antinacionalistikih organizacija, grupa i kolektiva. Meutim, ove kritike, reakcije i protesti najee ne dobijaju eljeni medijski prostor, niti odgovore. Jedan deo njih ipak dolazi do odreenog broja ljudi, putem nekolicine alternativnih Internet glasila koja postoje u Srbiji, gde svako ima pravo objavljivanja vesti (ukoliko one ne podstiu mrnju i diskriminaciju). Ovaj vid irenja informacija postaje sve vie korieno sredstvo osvajanja medijskog prostora.
52

Ksenija Forca i Majda Puaa

Stereotipi Nacionalizam i ne moe da se denie van odnosa prema drugima, jer i samu zajednicu odreuje iskljuivo kroz suprotstavljanje sopstvenih interesa tuim, a naciju odreuje kao organsko jedinstvo sa unutranjim osobinama i karakterom, nasuprot drugim, takoe organskim jedinstvima sa njihovim osobinama i karakterom. O. Milosavljevi

Nacionalni identitet moe biti baziran na razliitim osnovama: tlo na kome smo roeni ili/i gde su nai dalji preci sahranjeni: gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje, zatim na kulturi, jeziku, drutvenim vrednostima, krvnom srodstvu, na ideji: svi ljudi u jednoj zemlji kao jedan organizam, i tako dalje. Obino se konstruie u odnosu na neki drugi i podrazumeva niz neprijateljskih identiteta koji ugroavaju nacionalne interese. Propaganda se slui korienjem starih i stvaranjem novih stereotipa i o njima i o nama. U stvaranju ovih stereotipa najvei udeo su imali neposredni politiki interesi. Tokom devedesetih godina veina novih-starih vrednosti i srpske kolektivne identifikacije formirane su kao kontrast u odnosu na neprijatelje prevrtljive i krvoedne Hrvate, glupe Bosance, prljave i neobrazovane iptare, Cigane, Rumune, Bugare. Neretko se moe proitati da je srpski nacionalizam osamdesetih i devedesetih bio defanzivan, formiran kao odgovor na ofanzivni i agresivni nacionalizam Hrvata, bosanskih Muslimana, Albanaca, itd. Po uverenjima Srbskih nacionalista nacionalne interese ugroavaju: feministkinje, lezbejke, gej mukarci, itd. Svi oni su uvoz sa zapada ili vode poreklo iz drugih, neprijateljskih nacija, npr. iz Hrvatske. Ovo se moglo uti i na prvom Gej prajdu 2001. u Beogradu, kada su pojedine grupacije uesnike nazivale ustaama. Nosioci neprijateljskih identiteta menjaju jezik, menjaju tradicionalne vrednosti i ire granice koje su, kao i dravne granice, utvrene mukom i krvoproliem. Tradicija se navodi kao argumentacija koju nije potrebno dodatno objanjavati: nekada je bilo tako i zato je dobro. Veruje se da nekada (nikada) u zemlji Srbiji nije bilo ena Srpkinja koje ele emancipaciju, kao ni istopolno orijentisanih osoba, i legitimie se nasilje nad njima kako bi se vratile na pravi put. Naoj naciji nije prirodno da bude takva jer takva nekada (nikada) nije bila. Isto tako

53

Aktivizmi

se veruje da su prave i jedine granice one kada je Srbija imala najveu teritoriju, za vreme Duanovog carstva. Ve godinama u Srbiji nacionalistike profaistike organizacije, ali i brojne politike partije manipuliu ovakvim drutvenim sistemom vrednosti i sakupljaju politike poene populizmom, velianjem mitske prolosti i daljim razraivanjem konspirativnih teorija i vekovnih nepravdi uperenih protiv srpstva. Koliko jaku poziciju nacionalizam zauzima u srbijanskoj politici potvruje injenica da nijedna postmiloevievska vlada nije imala otklon prema nacionalistikoj politici. Stalno podilaenje nacionalno opredeljenom birakom telu, insistiranje na ouvanju tradicionalnih srpskih (patrijarhalnih) vrednosti i irilice, uvoenje veronauke u kole i generalno sve vee meanje Crkve u politiku (klerikalizacija), koje je za vreme vlade hristoljubivog legaliste Kotunice poprimila sve odlike klerofaizma ukazuju na zabrinjavajui porast nazadnih tendencija u Srbiji. U toj atmosferi patriotske svetosavsko-nacionalistike organizacije, poput Otaastvenog pokreta Obraz koji ne veruje u pluralizam interesa u srbskom narodu ve u njegovu sabornost, u jedinstven sistem vrednosti i u jednu zajedniku sudbinu za sve Srbe dobijaju sve vie pristalica. U takvoj atmosferi sasvim je logino da se prkosni haki optuenici i begunci smatraju srpskim herojima i borcima za srpske nacionalne interese kojima prete judeomasonski antihriani. Naravno, postoji izvestan broj onih koji skreu panju na to da srpski heroji zbog nespremnosti da preuzmu odgovornost za sopstvena (ne)dela dre u zastoju politiko/kulturno napredovanje cele zemlje. Srpski nacionalisti, koji svoj nacionalizam zasnivaju na patrijarhalnosti, fundamentalizmu i iskljuivanju razliitosti s pravom veruju da feministkinje i aktivisti LGBTTIQ13 pokreta ele da tu tradiciju promene. Sistem vrednosti koji podrazumeva heteroseksualnost kao normu, brak kao jedinu i osnovnu zajednicu za ostvarivanje potreba u kome je mukarac nadreen u odnosu na enu i decu, seksualnost samo i iskljuivo kao razmnoavanje, nije u skladu sa egzistencijom koja podrazumeva slobodu i izbor. Ono to feministkinje, a posebno lezbejke i gej mukarci prete da donesu jeste rasturanje porodice
*
3 LGBTTIQ Skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne, transseksualne, interseksualne i queer osobe.

54

Ksenija Forca i Majda Puaa

kao prokreativne zajednice iz koje drava crpi ekonomsku i radnu snagu. Nacionalisti veruju i ire priu o jevrejsko/masonsko/gej zaveri koja planirano, sluei se razliitim sredstvima udara na nau naciju u sferu u kojoj je najranjivija, sferu morala i privatnosti. Kao i sve druge nacije oznaene kao neprijatelji tako i grupacija feministkinje-lezbejke-pederi ima strateki plan za unitenje srbske nacije. Izmeu ostalog: ovi prvi se neprestano mnoe kako bi nadmaili broj Srba (sline teorije se mogu proitati u fakultetskim udbenicima o sociologiji porodice, npr.), a ovi drugi prestaju da se mnoe kako bi iznutra pomogli ovima spolja. Dok se sa jedne strane promovie zabrana abortusa zbog navodne bele kuge, u Srbiji ne postoji dovoljan broj obdanita da prime svu decu koja ove godine konkuriu. ini se da malo ko vidi problem u tome to se ogromna sredstva ulau za munjevitu izgradnju sve veeg broja pravoslavnih crkava, dok investicije i sredstva za izgradnju kola i obdanita permanentno nedostaju.
Ulica i javni prostori

Odreeni broj grupa i kolektiva u Srbiji svojim politikama i delovanjem nastoje da ukau na meusobnu povezanost svih izvora diskriminacije i ugnjetavanja gde znaajnu ulogu pored nacionalizma igraju i patrijarhat, militarizam, klerikalizam, rasizam. Deo akcija se odnosi na antinacionalizam jer on predstavlja pravo na izbor da se ne identifikujemo ni sa jednim nacionalnim identitetom, ali i pravo da se identifikujemo kako elimo dokle god ne ugroavamo druge. U drutvu u kome ivimo ini se da je nuno imati bilo koji identitet. Od roenja nas eka mrea identiteta od kojih neki zauzimaju visoko i cenjeno mesto na drutvenoj lestvici u odnosu na druge. Najvee privilegije imaju beli, bogati heteroseksualni mukarci. Takoe, zavisno od geografskog podruja u kome su roeni nai preci, i mi, obino, postajemo ba te nacionalnosti, to donosi privilegije u odnosu na pripadnike/ce nacionalnih manjina. Naravno, antinacionalizam iz nacionalistike perspektive je uvek vien kao anti srpski. Ako antinacionalizam insistira na promociji razliitosti, on je vien kao promocija trulog zapada koji preti da uniti nae tradicionalne, patrijarhalne vrednosti.

55

Aktivizmi

Antinacionalistikim politikim akcijama se govori o pravu na izbor i (ne)identitetu koji ne trai da se definie u odnosu na drugo, koje je manje vredno u hijerarhiji u odnosu na nae prvo. Veliki broj antinacionalistikih i antiratnih akcija odigrao se na ulici. Ulica se, kao mesto za promociju vrednosti koje zastupamo, uvek pokazuje kao sjajno polje za istraivanje javnog mnjenja. Ovde bismo elele da pomenemo neke od akcija i kako je srbijanska javnost na njih reagovala. Svake godine povodom godinjice od masakra u Srebrenici ene u crnom uz podrku antiratnih aktivista i aktivistkinja organizuju miran protest na Trgu Republike, u Beogradu. Ovim stajanjem u tiini i crnini podsea se javnost na zloin koji se desio u nae ime. Svake godine se tokom protesta deavaju razliiti incidenti, koji variraju od verbalnih uvreda do bacanja suzavca mladih nacionalista na miran skup. Oni, kao ogledalo drutva, alju poruku da ne samo da se zloin ne priznaje, ve je on vien kao nuan za osloboenje srpskog nacionalnog identiteta od stega bonjakog, u ovom sluaju. Mi smo izdajnice koje nisu dovoljno pobili. Slini verbalni napadi se deavaju svaki put kada se skree panja javnosti da nije raskrstila sa nacionalizmom i klerofaistikim sistemom vrednosti. Pored epiteta izdajnica i stranih plaenica, napadi se proteu na lepezu uvreda i diskreditovanje na osnovu seksualnosti i rodnosti. Mi smo kurve, lezbejke, debele, rune, nedojebane i sramota za srpsku naciju. Ono to nas ini najveim neprijateljem nacije jeste da smo pobunjene ene, koje umesto da peku kolae, raaju sinove, budu pokorne svojim muevima, oevima i bogu, izlaze u sferu javno-politikog ivota i promoviu drugaiji sistem vrednosti. Kolektiv Queer Beograd organizuje kulturno-politike festivale, performanse i akcije, tokom kojih se stvaraju bezbedni prostori koji su otvoreni za sve druge, i koji su primer snage samoorganizovanja i otpora diskriminaciji i iskljuivosti, gde se radi na promenama i osvajanju prava i sloboda. Akcije ukljuuju i kaenje velikih transparenata sa politikim porukama na nadvonjake iznad auto-puteva u Beogradu, kako bi ih mogao videti veliki broj ljudi. Ovi baneri najee bivaju uklonjeni ve nakon nekoliko sati. Pored toga,

56

Ksenija Forca i Majda Puaa

u saradnji sa Stani Pani kolektivom, organizovan je itav niz akcija grafitiranja kada se ispisuju politike parole, najee protiv faizma, nacionalizma i aktuelnih politikih tendencija. Ovi grafiti, meu njima i najnoviji koji kritikuju zaprepaujue oslobaanje svetenika SPC kojeg su petorica maloletnih deaka optuila za seksualno zlostavljanje, najee bivaju precrtani nakon nekoliko dana, a umesto njih ostaju potpisi: Srbija, ili ocila.14 Ovaj primer pokazuje da, pored zgraavanja najveeg dela javnosti, pojedinci radije veruju instituciji crkve nego deci, te napad na crkvu doivljavaju kao napad na naciju. Ovaj sluaj takoe otkriva nedodirljivost ove institucije iji svetenici, esto pod sumnjivim okolnostima i odugovlaenjem sudskih procesa, bivaju osloboeni optubi, a istovremeno zauzimaju sve vie mesta u institucijama (kole, radio-difuzna agencija, pregovaraki tim za Kosovo...), gde im (u sekularnoj dravi) nije mesto. Pored antinacionalistikih grafita, ili imena grupe koja ih je pisala, esto se dodaje: iptari, pederi i slino, to bez sumnje ima za cilj diskreditovanje zasnovano na logici posmatranja drugih i drugaijih kao neprijatelja i manje vrednih. Gradovi u Srbiji su prekriveni grafitima koji oslikavaju ovaj sistem vrednosti: eelj, prkosni srpski junak, Srbija Srbima, Bolje rat nego nezavisno Kosovo, Svaki je Srbin Radovan, simbolima svastike i ocilima. Zajednike akcije razliitih mirovnih, LGBTTIQ i feministikih grupa, koje jednom ili, po potrebi vie puta godinje prekreuju ovakve grafite, veoma su vane, jer pokazuju da u Srbiji postoje i radikalno drugaija miljenja. Meutim, deava se i to da aktivisti/aktivistkinje radikalne u oblastima kao to su radnika prava, direktne akcije i slino, podleu ablonima nacionalistikog i patrijarhalnog elitizma i maizma. Ovakva politika se manifestuje u velianju sopstvenih uspeha, rada i akcija, i negiranju, nipodatavanju, degradiranju i agresivnom napadanju svake inicijative koja dolazi sa strane. Veina takvih grupa se nikada nije javno ogradila od
*
4 Mnogi veruju da se fraza Samo sloga Srbina spasava nalazi na srpskom krstu, i na nacionalnom grbu u vidu etiri ocila koja izgledaju kao etiri slova S, to ne odgovara istini. etiri oblika slina slovu S su nasleena iz vizantijske heraldike, i najverovatnije reprezentuju etiri slova V (grko slovo vita) iz fraze: VASILEVS VASILEVN VASILEUVN VASILEUOUSI (Car careva caruje nad carevima).

57

Aktivizmi

nacionalizma. Saradnja sa njima, koja je vana zbog veoma malog broja aktivista/aktivistkinja a velikih drutvenih problema, veoma je oteana zbog agresivne komunikacije, gde je jedan od najuspenijih naina promene situacije insistiranje na principima nenasilne komunikacije. Ovakve grupe, koje esto same sebe nazivaju anarhistikim, svoje akcije koncentriu na podizanje revolucije, ime najee iskljuuju mogunost podrke antinacionalistikim manifestacijama i akcijama, uvek nalazei neki nain da diskredituju organizatore i uskrate uee. Njihova revolucija se najvie bavi radnikim pravima, ali zanemaruje injenicu da su ba meu radnikom klasom, a neretko i meu njima samima, nacionalizam, mizoginija i homofobija najrasprostranjeniji.
Neophodnost

S obzirom na ulogu koju je odigrao u izbijanju nekih od najkrvavijih dogaaja u istoriji, nacionalizam se vezuje za etniku netoleranciju, etniko ienje, ovinizam i militarizam. S druge strane, esto mu se iz ideolokih razlika daje pozitivan predznak kada se manifestuje u obliku oslobodilakih pokreta protiv velikih imperijalistikih sila, odnosno, kada daje podsticaj za napredak kulture i tehnologije kroz miroljubivo takmienje nacionalnih drava.15 Zbog svega navedenog verujemo da je neophodno da se protiv nacionalizma jasno i odluno izjasne i bore sve politike snage angaovane na drutvenim promenama koje podrazumevaju ljudska prava i slobode, a ne samo najugroenije manjinske grupe. Navedena akcija, kao i irok spektar drugih, i pokretanje dijaloga o drutvenorazarajuim posledicama nacionalizma moraju se odigravati i na linom i politikom planu. Samo istrajnom i posveenom borbom moe se smanjiti nivo nacionalizma, tako da on u bliskoj budunosti postane zanemarljiv deo politike kulture zemlje. Tek tada e poloaj marginalizovanih drutvenih grupa poeti da dostie jednakost. Borba se nastavlja...
*
5 www.en.wikipedia.org

58