IMANUEL VOLERSTIN

OPADANJE
AMERIKE MOI
Prevela s engleskog:
VERA N E N A D O V

PODGORICA
2004.

SADRAJ
Uvod: Ameriki san izmeu jue i sutra

Deo I. Teza.
1 . Opadanje amerike moi: Orao se sruio

17
19

Deo II. Mnogostruke retorike i stvarnosti

2 Dvadeseti vek: Mrak u podne?
3 Globalizacija: Dugorona putanja svetskog sistema
4. Rasizam: Na albatros
5 Islam: Islam, Zapad, svet
6 Ostali: Ko smo mi? Ko su ostali?
7. Demokratija: Retorika ili stvarnost?
8. Intelektualci: Re je o vrednosti-neutralnosti
9. Amerika i Svet: Kule blizanci kao m e t a f o r a
Deo III. Kuda smo se uputili?
10. Levica, I: Teorija i praksa j o j e d n o m
11. Levica, II: Doba tranzicije
12. Pokreti: ta danas znai biti antisistemski pokret?
13 Geopolitiki raskoli dvadeset i prvog veka:
Kakva je budunost sveta?.

...

33
35
47
.68
96
117
140
159
180
203
205
232
.241
253

Epilog:
1, Pravedan rat
"2. ok i strahopotovanje?"

273
275
280

Dozvole
Indeks

285
287

UVOD
AMERIKI SAN IZMEU JUE I SUTRA
Jedanaesti septembar 2001. bio je dramatian i okantan trenutak amerike istorije mada ne i karakteristian trenutak. Bio je to,
jednostavno, jedan znaajan dogaaj na putanji koja je zapoela
mnogo ranije i nastavie se j o nekoliko decenija, koja traje dugo i
koju bismo mogli da nazovemo periodom opadanja amerike moi
u haotinom svetu. Jedanaesti septembar je predstavljao okantnu
spoznaju na koju je veoma mnogo ljudi reagovalo sa besom i nevericom. Amerikanci moraju da odgovore maksimalno trezveno i pribrano. Moramo da pokuamo da sauvamo nae najvee vrednosti i
da maksimalno p o j a a m o sopstvenu bezbednost dok se odvijaju radikalne transformacije svetskog sistema - transformacije koje ne
moemo da kontroliemo ali na koje moemo da utiemo. Moramo
sa svima ostalima da se ukljuimo u zajedniko stvaranje, rekonstrukciju, onakvog sveta u kakvom elimo da ivimo.
Ameriki politiari vole da se pozivaju na ameriki san. Ameriki san stvarno postoji i veina nas ga ima. Dobar je to san, toliko
dobar da ga mnogi drugi irom sveta prieljkuju za sebe. Kakav je
taj san? Ameriki san je san o tome ta sve ljudi mogu, o drutvu u
kojem svaki ovek moe da se podstakne da d sve od sebe, da postigne to najvie moe a da za nagradu vodi lagodan ivot. San o
tome da ne bude vetakih prepreka na putu linog ispunjenja. San
9

po kome zbir takvih pojedinanih ostvarenja predstavlja veliko

drutveno dobro - drutvo slobode, jednakosti i uzajamne solidarnosti. San o tome da smo zvezda vodilja svetu koji pati jer nije u
stanju da ispuni taj san.
To je san koji, naravno, kao uostalom ni bilo koji drugi, ne daje tanu sliku stvarnosti. Ali on predstavlja nae podsvesne udnje i
naa elementarna naela. Snovi nisu naune analize. Pre bi se moglo rei da nam nude spoznaje. Meutim, da bismo shvatili svet u
kojem ivimo, moramo da idemo dalje od snova i paljivo osmotrimo nau prolost - istoriju Sjedinjenih Drava, istoriju savremenog
svetskog sistema, istoriju Sjedinjenih Drava u svetskom sistemu.
Ne ele svi to da urade. Ponekad se plaimo da e stvarnost biti
okrutna ili barem ne onoliko lepa koliko su nai snovi. Neki od nas
vie vole da vide svet kroz, kako kau, ruiaste naoari.
ovek bi pomislio da e dogaaji od 11. septembra razbiti iluzije koje smo imali. Mnogima su zaista razbijene, u to nema sumnje. Meutim, Buova administracija se zduno trudi da nam onemogui trezven pogled na ono to se dogodilo da bi ila po jednom
programu koji prethodi ovim dogaajima i da bi te dogaaje iskoristila da protri kroz njega. Zbog toga ovde predlaem da ukratko
opiem dve stvari: ono to smatram da znai 11. septembar u svetlu
prethodnih dogaaja; i ono to smatram d a j e plan Buove administracije. Verujem da je jedanaesti septembar u centar nae panje
postavio pet injenica o Sjedinjenim Dravama: domete njene vojne moi; intenzitet antiamerikog raspoloenja u preostalom delu
sveta; tragove ekonomske raskalanosti devedesetih; protivrene
pritiske amerikog nacionalizma; krhkost nae tradicije graanskih
sloboda. Ni jedno od pomenutog nije u skladu sa amerikim snom
onakvim kakvim smo ga zamiljali. A politika Buove administracije pogorava protivrenosti.
Ponimo sa vojnom situacijom. Svi kau, s pravom, da su Sjedinjene Drave najjaa vojna sila na svetu danas, kudikamo najjaa! A ipak, injenica je d a j e arolika skupina fanatinih vernika, sa
prilino malo novca i j o m a n j e vojne opreme, bila u stanju da lan10

sira ozbiljan napad na samo tlo Sjedinjenih Drava, poubija nekoliko hiljada ljudi, te srui i oteti poznate graevine u N j u j o r k Sitiju i
oblasti Vaingtona. Napad je bio drzak i efikasan. Sasvim je normalno tim ljudima prikaiti etiketu terorista" a zatim objaviti rat
terorizmu", ali bi trebalo da ponemo time to emo da shvatimo
da, s vojne take gledita, jedanaesti septembar nije ni trebalo da se
dogodi. Godinu dana kasnije, poinioci nisu uhvaeni, a na glavni
vojni odgovor bio je invazija na Irak, zemlju koja nema nikakve
veze sa napadom 11. septembra.
Antiameriko raspoloenje nije nita novo. iri se sve od trenutka kada su Sjedinjene Drave posle 1945. godine postale vodea
sila svetskog-sistema. Takvo raspoloenje je reakcija na one koji
imaju veliku mo i na aroganciju koja izgleda neizbeno postaje
prirodna za one koji imaju takvu mo. Antiameriko raspoloenje
je ponekad razumljivo, ponekad iracionalno i neopravdano, pri emu je ovo drugo prosto neizbeno. Sve u svemu, takvo raspoloenje dugo vremena nije neto naroito smetalo Sjedinjenim Dravama. Kao prvo, protivteu mu je predstavljalo miljenje znaajnih
krugova, naroito u zemljama koje su Sjedinjene Drave smatrale
saveznicima, da Sjedinjene Drave u svetskom-sistemu obavljaju
neophodnu funkciju rukovqdenja i odbrane njihovih sistema vrednosti. Amerika mo je bila za te ljude legitimna zato to je sluila
potrebama svetskog sistema u celini. ak i u siromanim i potlaenim delovima sveta, esto je postojao oseaj da amerika mo, pored onoga to su smatrali njenom negativnom stranom, poseduje i
ono to je dobro a to je primena nekih od univerzalnih principa.
Uprkos takvom raspoloenju jedanaesti septembar je pokazao
d a j e gnev moda vei nego to su Sjedinjene Drave ikada priznavale. Ne treba sumnjati da je neposredna reakcija mnogih irom
sveta bila izraavanje saoseanja i solidarnosti sa Sjedinjenim Dravama, ali godinu dana kasnije to saoseanje i solidarnost kao da
nestaju, dok se kod onih koji izraavaju gnev raspoloenje izgleda
uopte nije promenilo.
inilo se da Sjedinjenim Dravama u ekonomskom smislu
1990-ih ide izuzetno dobro - visoka produktivnost, procvat berze, ni-

ska nezaposlenost, niska inflacija a likvidacijom ogromnog duga

amerike vlade stvoren je prilino znaajan viak. Amerikanci su to,
generalno, shvatili kao zvaninu potvrdu ispravnosti svog sna, ekonomske politike svojih voa i obeanje beskrajno sjajne budunosti.
Sada je sasvim jasno da to nije bio san, ve iluzija i to opasna iluzija.
Jedanaesti septembar nije bio primarni uzrok potonjih ekonomskih tekoa Sjedinjenih Drava, mada ih je nesumnjivo pogorao. Ono to uzrokuje s m a n j e n j e amerikih ekonomskih izgleda
jeste to to je prosperitet 1990-tih (zapravo, prevashodno kasnih
devedesetih) bio u mnogo emu samo mehur od sapunice, u velikoj
meri vetaki odravan u ivotu, s t o j e postalo jasno kada je obelodanjena sva pohlepa. Zapravo, uzrok pada lei mnogo dublje. Svetska-ekonomija nalazi se u dugotrajnoj relativnoj ekonomskoj stagnaciji od 1970-tih. Jedna od stvari koje su se desile u tom periodu,
kao to to inae i biva u takvim periodima, jeste da su tri podruja
monih ekonomskih lokacija - Sjedinjene Drave, Zapadna Evropa
i Japan - pokuale j e d n a drugoj da prebace gubitke. Evropi je ilo
relativno dobro 1970-tih. Japanu je ilo dobro 1980-tih a Sjedinjenim Dravama je ilo dobro 1990-tih. Meutim, svetskoj ekonomiji
kao celini nije ilo dobro ni u jednom od ovih perioda. A ekonomske
nevolje irom sveta ogromne su. Sada se nalazimo u zadnjoj fazi ove
dugotrajne silazne spirale, i poto jednom bankrotstva uzmu maha,
svetska-ekonomija moe opet da pone da se podie. Nije sasvim
oigledno, niti previe verovatno, da e Sjedinjene Drave zaseniti
Zapadnu Evropu i Istonu Aziju u eventualnom usponu. Dananju
ameriku politiku oblikuje itav niz, ispod povrine skrivenih, strahova zbog ovakve ne naroito blistave ekonomske budunosti.
etvrti problem je istorijski karakter amerikog nacionalizma.
Sjedinjene Drave nisu ni vie ni m a n j e nacionalistike nego to je
veina drugih zemalja. Ali zbog toga to su SAD vodea sila, kolebanja amerikog nacionalizma mogu prouzrokovati vie tete nego
to isto kod veine drugih nacija. Ameriki nacionalizam ima dva
razliita pojavna oblika. Jedan od njih je povlaenje tj. uvlaenje u
Tvravu Ameriku, u ono to obino nazivamo izolacionizmom.
12

Meutim, Sjedinjene Drave su uvek takoe bile i ekspanzionistika sila - prvo na svom kontinentu, zatim preko Kariba i Tihog
okeana. A ekspanzija podrazumeva vojno osvajanje - domorodakog amerikog stanovnitva ili Meksikanaca ili Filipinaca. Sjedinjene Drave su imale pristojnu kvotu pobeda (Meksiki rat, Drugi
svetski rat, ratovanje sa Indijancima) i pristojnu kvotu poraza ili barem dvosmislenih ishoda (rat 1812, Vijetnam). Naa svedoanstva
u tom smislu nisu mnogo gora nego prolost drugih velikih vojnih
sila. Naravno, ni j e d n a drava ne voli da govori o svojim porazima,
osim kad mora. Postoji sklonost da se porazi preformuliu u slabosti nesposobnih voa. Ova teza no u lea" nalazi se u osnovi maco militaristikog stava amerikog nacionalizma, koji uiva znaaj nu podrku meu stanovnitvom.
Spolja gledano, izolacionizam i mao militarizam su prilino
razliiti. Ipak, dele isti radikalni stav prema ostatku sveta, ostali" izazivaju strah i prezir, u kombinaciji sa pretpostavkom da je na
nain ivota ist i da ga ne smemo oskrnaviti uplitanjem u bedne
zavade ostalih, osim ukoliko smo u poziciji da im nametnemo na
nain ivota". Stoga nacionalistima nije teko da idu od izolacionizma do mao militarizma i nazad, ak i kada neposredne implikacije i jednog i drugog mogu da budu razliite u konkretnim situacijama. Jedanaesti septembar kao da je ojaao obadve strane ovakvog
kontradiktornog stava. I naravno, kako se to ve dogaa kada god
se ini d a j e zemlja napadnuta, jedanaesti septembar je u celini prilino priguio drugaije glasove.
Konano, tu je i naa tradicija graanskih sloboda. Teoretski
prilino sjajna a prilino krhka u praksi. Mudrost donoenja Prednacrta zakona o pravima u vidu amandmana na Ustav bila je u tome da ih je uinila otpornijim na veinsko nadglasavanje kojim bi
ih ignorisali ili neuveno krili. Pa i tako, kreni su neprestano eklatantno, kao u sluaju Linkolnove suspenzije habeas corpus, takozvanih Palmerovih racija ili Ruzveltovog interniranja japanskih
Amerikanaca; ne toliko oigledno ali ne m a n j e vano, ponovljenim
ilegalnim akcijama federalnih agencija (Ministarstvo pravde, FBI,
13

CIA), da ne p o m i n j e m o lokalne agencije. Oekuje se od Vrhovnog

suda da slui kao zatita ustavnih prava, meutim on funkcionie
maksimalno neujednaeno i uopte nije pouzdan.
Za Buovu administraciju, jedanaesti septembar je bio zlatni
rudnik za njihov od ranije postojei plan rada po svih pet taaka.
Ne optuujem ih paranoino za zaveru. Samo uoavam da su odmah skoili da iskoriste situaciju da bi sproveli plan koji su imali
na umu i u srcu pre 11. septembra. Opadanje vojne moi reavaju
neverovatnom eskalacijom vojnih trokova. Da li e se pokazati da
je to rasipnost ogromnih razmera - ili, j o gore, kontraproduktivno
u vojnom smislu - tek e da se vidi. Sasvim je sigurno da pomenuta ekspanzija nije bila rezultat razborite analize i briljive nacionalne politike procene.
Naa uveana vojna mainerija poinje da se koristi prvi put
znaajno prilikom invazije Iraka. Verujem da e jedna takva invazija, daleko od toga da potvrdi i povea vojnu mo Sjedinjenih Drava, ozbiljno da potkopa dravu, kratkorono, srednjorono i dugorono. Ali, sadanja Busova administracija nije istinski otvorena
za razgovore na tu temu. Oni samo otvoreno izraavaju svoj prezir
prema vaskrslim MekGavernovcima" i starim Buovcima" (tj.
predsednikovom ocu i svim njegovim bliskim savetnicima - Brentu
Skaukroftu, Dejmsu Bejkeru, Lorensu Iglbergeru). Moto sadanje
administracije jeste: punom brzinom napred, zato to bi da uspore
ispali smeni, a i kasniji neuspeh m a n j e bi bio politiki tetan nego
neuspeh u ovom momentu.
Nain na koji se Busova administracija nosi sa antiamerikim
raspoloenjem u svetu, moramo priznati, originalan je. Svojom politikom ga poveavaju i proiruju na sve one grupe koje su do sada
na njega bile otporne - nae prijatelje i saveznike, koje emo moda uskoro zvati svojim bivim prijateljima i saveznicima. Velike
sile se zaista retko konsultuju ali se barem obino pretvaraju da to
ine. Za Buovu administraciju konsultacije kao da glase ovako:
Evo, ovo emo da uradimo; da li ste sa nama ili protiv nas? A na
svaki odgovor koji pokree pitanje razboritosti ili prikladnosti kon14

kretnog predloga, Busova administracija kao da kae: Moemo li

jo malo da vam zavrnemo ruku?
Na ekonomskom frontu, Bu i njegovi savetnici propovedaju
naivni optimizam, dravnu neaktivnost i argument d a j e svaka ekonomska rasipnost bila Klintonova greka. Izgleda da misle da 11.
septembar uvruje takav stav. ini se da ih ni n a j m a n j e ne zanima hladna procena tekue ekonomske stvarnosti, a j o m a n j e u dugoronoj istorijskoj perspektivi. Jedino to su ponudili ekonomski
konzervativnom delu svoje koalicije je s m a n j e n j e poreza i temu
zatite ovekove okoline. Takvi potezi su sada svete krave, poto
su ekonomski konzervativci u celini stari Buovci" a inae su veoma nezadovoljni sadanjom Buovom administracijom. Oni dalje
ne smeju biti antagonizovani. Naravno, s m a n j e n j e poreza onemoguava mere tipa Nju Dil koje e biti potrebne da se Sjedinjene Drave izvuku iz duboke deflacije u koju naprosto hrle.
Busova administracija se oigledno nada da e njen mao militarizam kod glasaa nadomestiti alosno stanje amerike ekonomije. Tako, pored svih ostalih razloga zbog kojih Bu i njegovi savetnici veruju da Sjedinjene Drave treba da preuzmu kompletnu
osovinu zla" postoje i sirovi politiki razlozi: ratni predsednik dobija glasove, za sebe i za svoju partiju. Ovo nije izmaklo panji Buovog najvieg politikog savetnika, Karla Rova. Moemo oekivati da pomenuti politiki razlozi i dalje budu visoko rangirani u procesu odluivanja.
to se tie graanskih sloboda, nismo videli takav direktan,
besraman napad na graanske slobode od strane javnog tuioca jo
od Hardingove administracije i tadanjeg omraenog A. Miela
Palmera. tavie, ini se da su odluili da ne dozvole da im sudovi
na bilo koji nain ogranie mo. ak i kada bi ih Vrhovni sud nadglasao sa 9 : 0, to je skoro nemogue, pronali bi nain da takav
nadzor ignoriu i da mu se odupru. Predstoje nam gadna vremena.
Ova je knjiga jednostavno ureena. Sastoji se iz tri del.
Deo I predstavlja tezu da su Sjedinjene Drave vladajua sila
ija mo opada a da je 11. septembar j o jedan dokaz za to. Napi15

san je i prvobitno tampan 2002. Deo II sastoji se od serije eseja

koji raspravljaju razliku izmeu retorike i stvarnosti koje su obuhvaene glavnim omiljenim frazama naeg dananjeg politikog
diskursa: dvadeseti vek, globalizacija, rasizam, islam, ostali", demokratija i intelektualci. Svi ovi eseji napisani su pre 11. septembra, veina kao tekstovi za govore ili za prigodu konferencije. Ipak
neu ni re promeniti zbog toga. Postoji jo jedan esej, napisan posle dogaaja od 11. septembra, govori o tome kako Sjedinjene Drave vide svet. Esej je poziv da razmislimo o nainu na koji posmatramo svet.
I najzad, deo III iznosi ta moemo da uradimo u vezi tekoa
u koje je zapao svet u kome se nalazimo. Prva dva eseja, oba napisana pre 11. septembra, raspravljaju o programu koji smatram da
levica treba da pokrene danas, u Sjedinjenim Dravama i u svetu.
Poslednja dva eseja, napisana posle 11. septembra iznose ono to
su za mene centralna, tekua pitanja sa politike take gledita: ta
u dananje vreme znai biti antisistemski? I, kakva je budunost
oveanstva?
U ovoj knjizi sledim svoj stav da se svi bavimo trostrukim zadatkom: intelektualnim zadatkom kritikog i razboritog analiziranja
stvarnosti; moralnim zadatkom odluivanja koje su vrednosti one kojima bi trebalo da damo prednost u dananje vreme; i politikim zadatkom da odredimo nain na koji bismo odmah mogli da doprinesemo izgledima da svet izroni iz sadanje haotine strukturalne krize
naeg kapitalistikog svetskog-sistema u drugaiji svetski-sistem koji bi bio uoljivo bolji a ne uoljivo gori od ovog sadanjeg.

Februar 2003.

16

Poglavlje I

OPADANJE AMERIKE MOI: ORAO SE SRUIO

Sjedinjene Drave propadaju? Malo bi ljudi danas na svetu poverovalo u ovu tvrdnju. Jedini koji veruju su ameriki jastrebovi, koji buno zagovaraju politiku preusmeravanja pada. Verovanje da je
kraj amerike hegemonije ve zapoeo, ne proistie iz ranjivosti koja
je svima postala oigledna 11. septembra 2001. Zapravo, Sjedinjene
Drave slabe kao globalna sila od 1970-tih a odgovor SAD na teroristike napade samo je ubrzao pad. Da bismo shvatili zato takozvana
Pax Americana iezava, potrebno je prouiti geopolitiku dvadesetog veka, naroito tri poslednje decenije tog veka. Kada se tako uradi
dolazi se do jednostavnog i neizbenog zakljuka: ekonomski, politiki i vojni inioci koji su doprineli amerikoj hegemoniji jesu oni
isti inioci koji e neumoljivo proizvesti propadanje SAD.
Uspon Sjedinjenih Drava na mesto glavne svetske sile bio je
dugotrajan proces koji je ozbiljno zapoeo svetskom recesijom
1873. U to vreme, Sjedinjene Drave i Nemaka poele su da zadobijaju sve vei deo globalnog trita, uglavnom na raun britanske
privrede koja je stalno nazadovala. Obe nacije su tek bile stekle stabilnu politiku bazu - Sjedinjene Drave uspenim okonanjem
Graanskog rata a N e m a k a ujedinivi se i porazivi Francusku u
Francusko-pruskom ratu. Od 1873. do 1914. Sjedinjene Drave i
Nemaka su postale glavni proizvoai u odreenim vodeim sektorima: SAD u sektorima elika i kasnije automobila a Nemaka
industrijskih hemijskih proizvoda.
19

Istorijski udbenici belee da je Prvi svetski rat izbio 1914. a

zavrio se 1918. a d a j e Drugi svetski rat trajao od 1939. do 1945.
Meutim, ima vie smisla uzeti u obzir ta dva kao jedan, kontinuirani tridesetogodinji rat" izmeu Sjedinjenih Drava i Nemake,
sa p r i m i r j i m a i lokalnim konfliktima u tom intervalu. Takmienje
za poloaj dominantne sile zadobija ideoloki obrt 1933, kada su
nacisti doli na vlast u N e m a k o j i zapoeli svoj pohod potpunog
zaposedanja globalnog sistema, ne traei hegemoniju unutar postojeeg sistema ve vie formu globalne imperije. Prisetite se nacistike krilatice ,,ein tausendjahriges Reich" (hiljadugodinje carstvo). Sa svoje strane, Sjedinjene Drave su poprimile ulogu zagovonika centristikog svetskog liberalizma - setite se etiri slobode" (sloboda govora, veroi spo vesti, od neimatine, i od straha) biveg amerikog predsednika Frenklina D. Ruzvelta - i ule u strateki savez sa Sovjetskim Savezom, omoguivi poraz Nemake i njenih saveznika.
Drugi svetski rat rezultirao je ogromnim unitavanjem infrastrukture i stanovnitva irom Evroazije, od Atlantika do Tihog
okeana, pri emu skoro nijedna zemlja nije bila poteena. Jedina
vea industrijska sila na svetu koja je iz rata izala neoteena - ak i
znatno ojaana, gledano iz ekonomske perspektive - bile su Sjedinjene Drave, koje su ubrzo krenule da konsoliduju svoj poloaj.
Ambiciozni hegemon se, meutim, suoio sa konkretnim politikim preprekama. Za vreme rata, Saveznike sile su se dogovorile
da osnuju U j e d i n j e n e nacije, sastavljene prvobitno od zemalja koje
su bile u koaliciji protiv Sila osovine. Z n a a j n o obeleje Organizacije bio je Savet bezbednosti, jedini organ koji je mogao dati ovlaenje za upotrebu sile. Povelja UN je u Savetu bezbednosti pravo
veta predala u ruke pet sila, ukljuujui Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez to je Savet uinilo prilino neefikasnim u praksi. Prema
tome, nije osnivanje U j e d i n j e n i h nacija aprila 1945. odredilo geopolitiku prinudu druge polovine dvadesetog veka ve zapravo sastanak na Jalti dva meseca pre toga, izmeu Ruzvelta, premijera
Velike Britanije Vinstona erila i sovjetskog voe, Josifa Staljina.
20

Formalni sporazumi na Jalti bili su m a n j e vani od neformalnih,

preutnih dogovora, o kojima moemo suditi samo posmatranjem
ponaanja Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza u godinama koje
su usledile. Kada se rat okonao u Evropi, 8. m a j a 1945, sovjetske i
zapadne (to znai amerike, britanske i francuske) trupe bile su
smetene na konkretnim mestima - uglavnom u centru Evrope du
linije sever-jug koja e biti nazvana Linijom Odra-Nisa. Uz neto
manjih pomeranja, trupe su ostale na tim lokacijama. Kad bacimo
pogled unazad, Jalta je oznaavala dogovor obe strane da trupe mogu tamo da ostanu i da ni j e d n a strana nee upotrebiti silu da istera
drugu. Preutni dogovor primenjen je i na Aziju, to jasno pokazuju
amerika okupacija Japana i podela Koreje. Politiki, Jalta je predstavljala dogovor o statusu kvo u kojem Sovjetski Savez kontrolie
otprilike jednu treinu sveta a Sjedinjene Drave sve ostalo.
Vaington se suoio i sa ozbiljnijim vojnim izazovima. Sovjetski Savez je imao u svetskim razmerama najvee kopnene snage,
dok je amerika vlada bila pod pritiskom u zemlji da smanji svoju
vojsku, posebno time to e ukinuti mobilizaciju. Sjedinjene Drave su stoga odluile da nametnu svoju vojnu silu ne preko kopnenih
snaga ve monopolom na nuklearno naoruanje (plus vazduhoplovstvo sposobno da ga primeni). Monopol je uskoro okonan: do
1949. Sovjetski Savez je takoe stekao nuklearno naoruanje. Od
tada se aktivnost Sjedinjenih Drava svodi na pokuaje spreavanja
drugih sila da steknu nuklearno naoruanje (i hemijsko i bioloko
naoruanje) ali taj trud izgleda da nije bio naroito uspean.
Do 1991. Sjedinjene Drave i Sovjetski Savez su koegzistirali
u ravnotei terora" hladnog rata. Status kvo je bio na ozbiljnom ispitu samo tri puta: prilikom blokade Berlina 1948-49, u Korejskom
ratu od 1950. do 1953, i u vreme kubanske krize sa projektilima
1962. U sva tri sluaja rezultat je bio vraanje na status kvo. tavie, obratite panju, svaki put kada se Sovjetski Savez suoio sa politikom krizom u satelitskim reimima - Istonom Nemakom
1953, Maarskom 1956, ehoslovakom 1968. i Poljskom 1981 Sjedinjene Drave su se upustile u j e d v a neto vie od manevarskih
21

vebi doputajui Sovjetskom Savezu da nastavi u velikoj meri

onako kako smatra da treba.
Naravno, takva pasivnost nije se proirila na ekonomsko polje.
Sjedinjene Drave su profitirale na atmosferi hladnog rata lansirajui opsean program ekonomske obnove, prvo u Zapadnoj Evropi
a zatim u Japanu, kao i u Junoj Koreji i na Tajvanu. Logika je bila
oigledna - kakva je bila svrha onolike silne proizvodne superiornosti ukoliko ostatak sveta ne moe da dostigne valjani nivo potranje? Pored toga, privredna obnova pomogla je da se stvore klijentistike obaveze kod nacija koje su primale ameriku pomo a taj
oseaj obaveze budio je spremnost da se ude u vojni savez i, to je
jo vanije, politiku servilnost.
I na kraju, ne bi trebalo potceniti ideoloku i kulturnu komponentu amerike hegemonije. Moda ba period neposredno posle
1945. predstavlja istorijski najviu taku popularnosti komunistike
ideologije. Danas lako zaboravljamo da su komunistike partije dobile veliki broj glasova na slobodnim izborima u zemljama kao to
su Belgija, Francuska, Italija, ehoslovaka i Finska, da ne pominjem podrku komunistikim partijama u Aziji - u Vijetnamu, Indiji i Japanu - i irom Latinske Amerike. A pri tome j o ostaju teritorije kao to su Kina, Grka i Iran, u kojima nije dolo do slobodnih izbora ili su kontrolisani ali na kojima su komunistike partije
uivale iroku popularnost. Kao odgovor na to, Sjedinjene Drave
su podravale masovnu antikomunistiku ideoloku ofanzivu. Ta se
inicijativa u retrospektivi p o k a z u j e znatno uspelom: Vaington se
razmahao u svojoj ulozi voe slobodnog sveta" barem onoliko uspeno koliko se Sovjetski Savez razmahao svojom pozicijom voe
progresivnog" i antiimperijalistikog" tabora.
Uspeh Sjedinjenih Drava kao dominantne sile u poratnom periodu stvorio je uslove da amerika nacija izgubi titulu najjae sile.
Taj proces je predstavljen sa etiri simbola: ratom u Vijetnamu, revolucijama 1968, padom Berlinskog zida 1989. i teroristikim napadima septembra 2001. Svaki simbol se nadovezivao na prethodni i
kulminirao situacijom u kojoj su se Sjedinjene Drave nale u ovom
22

trenutku - usamljena supersila koja nema stvarnu mo, svetski lider

kojeg niko ne sledi a malo ga ko potuje, i nacija koja se opasno primie sreditu globalnog haosa koji nije u stanju da kontrolie.
Sta je bio Vijetnamski rat? Pre svega bio je pokuaj vijetnamskog naroda da okona kolonijalnu vlast i uspostavi sopstvenu dravu. Vijetnamci su se borili sa Francuzima, Japancima i Amerikancima i na kraju su Vijetnamci pobedili - bogami, izvanredan
uspeh! Geopolitiki, meutim, rat je predstavljao odbacivanje statusa kvo uspostavljenog na Jalti od stanovnitva u ono vreme etiketiranog kao Trei svet. Vijetnam je postao moan simbol zato to je
Vaington bio dovoljno nerazborit da u borbu uloi svoju kompletnu vojnu silu, a da SAD i pored toga izgube. Istina, SAD nisu upotrebile nuklearno oruje (odluka zbog koje izvesne kratkovide desniarske grupe odavno prigovaraju), ali bi tako uzdrmale dogovor uspostavljen na Jalti i mogle proizvesti nuklearni holokaust - ishod
koji Sjedinjene Drave jednostavno nisu mogle da rizikuju.
Ali, Vijetnam nije bio samo vojni poraz ili gadna mrlja na amerikom ugledu. Rat je zadao veliki udarac sposobijosti Sjedinjenih
Drava da ostanu glavna svetska ekonomska sila. Konflikt je bio izvanredno skup i vie-manje iscrpeo je amerike zlatne rezerve kojih
je bilo u izobilju posle 1945. Pored toga, Sjedinjene Drave su sebi
natovarile te trokove ba kada su Zapadna Evropa i Japan doivljavale znaajan ekonomski uspon. Takva situacija okonala je ameriku nadmo u globalnoj ekonomiji. Od kasnih ezdesetih, lanovi ove
trijade bili su skoro ekonomski izjednaeni, pri emu je svakome od
njih ilo bolje nego ostaloj dvojici tokom odreenog perioda ali ni jedan nije odmakao daleko ispred ostalih. Kada su revolucije 1968. izbile irom sveta, podrka Vijetnamcima postala je glavna retorika
komponenta. Jedan, dva, mnogo Vijetnama" i Ho, Ho, Ho Si Min"
skandiralo se svugde, ak i u SAD. Ali ezdesetosmai nisu osuivali
samo ameriku hegemoniju. Osuivali su sovjetski tajni sporazum sa
Sjedinjenim Dravama, osuivali su Jaltu a koristili su i prilagodili
jezik uesnika kineske kulturne revolucije koji su svet podelili u dva
tabora - na dve supersile i ostatak sveta.
23

Kritika sovjetskog tajnog sporazuma logino je vodila kritikovanju onih nacionalnih snaga koje su se tesno povezale sa Sovjetskim Savezom, to je u veini sluajeva znailo kritikovanje tradicionalnih komunistikih partija. Revolucionari iz 1968. su takode
otro udarili i na druge delove Stare levice - nacionalnooslobodilake pokrete Treeg sveta, socijaldemokratske pokrete u Zapadnoj
Evropi, demokrate Nju Dila u SAD - optuujui i njih za tajni sporazum sa onim to su revolucionari obuhvatali optim terminom
ameriki imperijalizam".
Napad na sovjetski tajni sporazum sa Vaingtonom kao i napad na Staru levicu j o vie su oslabili legitimitet dogovora na Jalti
na kojima su Sjedinjene Drave oblikovale svetski poredak. Ti napadi su takode ugrozili poziciju centristikog liberalizma kao jedine, legitimne globalne ideologije. Neposredne politike posledice
svetskih revolucija iz 1968. bile su minimalne ali su geopolitike i
intelektualne reperkusije bile ogromne i neopozive. Centristiki liberalizam sruio se sa trona na kome je bio od evropskih revolucija
iz 1848. i koje su mu omoguile da kooptira podjednako konzervativce i radikale. Te ideologije su se vratile i j o j e d n o m su predstavljale pravi dijapazon opcija. Konzervativci su opet postali konzervativci a radikali - radikali. Centristiki liberali nisu nestali ali su
svedeni na odgovarajuu meru. A u tom procesu, zvanini ameriki
ideoloki stav - antifaistiki, antikomunistiki, antikolonijalistiki
- postajao je tanak i neubedljiv sve veem delu svetske populacije.
Poetak meunarodne ekonomske stagnacije u 1970-tim uticala je na mo SAD na dva znaajna naina. Prvo, stagnacija je dovela do kolapsa razvojnosti" (developmentalism")
- miljenja da
svaka nacija moe ekonomski da se oporavi ako drava preduzme
odgovarajue mere - to je bila glavna ideoloka postavka pokreta
Stare levice koje su tada bile na vlasti. Jedan za drugim, ti reimi su
se suoavali sa unutranjim neredima, opadajuim standardom ivota, sve veom zaduenou kod meunarodnih finansijskih institucija i razaranjem kredibiliteta. Ono to je u 1960-tim izgledalo da
je uspena navigacija dekolonizacije Treeg sveta od strane Sjedi24

njenih Drava - minimiziranje raskola a maksimalizovanje mirnog

transfera vlasti reimima koji su bili za razvojnost" a veoma retko
revolucionarni - povuklo se pred rasulom, tinjajuim nezadovoljstvima i nekanalisanim radikalnim raspoloenjem. Kada su Sjedinjene Drave pokuale da interveniu, nije im uspevalo. Ameriki
predsednik Ronald Regan je 1983. poslao trupe u Liban da ponovo
uvedu red. Trupe su praktino isterane. Zauzvrat, Ronald Regan je
izvrio invaziju Grenade, zemlje bez vojske. Predsednik Dord H.
V. Bu je izvrio invaziju Paname, j o j e d n e zemlje bez oruanih
snaga. Ali nakon to je intervenisao u Somaliji da bi uspostavio
red, Sjedinjene Drave su praktino isterane, donekle sramotno.
Poto je bilo malo toga to je amerika vlada mogla stvarno da uradi da preokrene trend slabljenja hegemonije, ona je jednostavno
odabrala da ignorie taj trend - politika koja je preovlaivala od
povlaenja iz Vijetnama pa sve do 11. septembra 2001.
U meuvremenu, pravi konzervativci poeli su da preuzimaju
kontrolu kljunih drava i meudravnih institucija. Neoliberalnu
ofanzivu 1980-tih obeleavaju reimi Margaret Taer i Ronalda
Regana, kao i pojava Meunarodnog monetarnog fonda (MMF)
kao kljunog aktera na svetskoj sceni. Dok su nekad (tokom vie
od sto godina) konzervativne snage pokuale da se predstave kao
pametniji liberali, sada su centristiki liberali naterani da dokau da
su sposobniji konzervativci. Programi konzervativaca bili su jasni.
Konzervativci su u zemlji pokuali da sprovedu politiku smanjivanja: cene rada, ekoloke kontrole proizvoaa i dravnih socijalnih
davanja. Stvarni uspesi bili su skromni pa su zatim konzervativci
energino zakoraili na meunarodnu arenu. Okupljanja Svetskog
ekonomskog f o r u m a u Davosu obezbedila su sastajalite za elitu i
medije. M M F je obezbedio klub za ministre finansija i bankare
centralnih banaka. A Sjedinjene Drave su pogurale stvaranje Svetske trgovinske organizacije da bi nametnule slobodne trgovinske
tokove preko dravnih granica u svetu.
Dok Sjedinjene Drave nisu bile na oprezu, Sovjetski Savez se
raspadao. Da, Ronald Regan je nazvao Sovjetski Savez zlom im25

p e r i j o m " i koristio bombastinu retoriku pozivajui na ruenje Berlinskog zida, ali Sjedinjene Drave nisu to zaista mislile i nikako
nisu odgovorne za propast Sovjetskog Saveza. Zapravo, Sovjetski
Savez i njegova istonoevropska imperijalna zona sruili su se zbog
masovnog gubitka poverenja u Staru levicu i pokuaja sovjetskog
vode Mihaila Gorbaova da sauva svoj reim likvidacijom Jalte i
uvoenjem liberalizacije u zemlju (perestroka plus glasnost). Gorbaov je uspeo da se resi Jalte ali nije uspeo da spasi Sovjetski Savez (mada je, da kaemo, skoro uspeo).
Sjedinjene Drave su bile zapanjene i zbunjene iznenadnim raspadom Sovjetskog Saveza i u nedoumici kako da se postave u novonastaloj situaciji. Slom komunizma u sutini je oznaio slom liberalizma uklanjanjem jedinog ideolokog opravdanja amerike hegemonije, opravdanja kojeg je preutno podravao navodni ideoloki protivnik liberalizma. Taj gubitak legitimiteta direktno je vodio irakoj
invaziji Kuvajta na koju se iraki voa Sadam Husein nikada ne bi
usudio da su ostali na snazi sporazumi na Jal ti. Ako bacimo pogled
unazad, Amerikanci su u Zalivskom ratu postigli primirje na, u osnovi, istoj poetnoj poziciji. Ali, moe li vodea sila da bude zadovoljna nereenim ishodom u ratu sa nekom osrednjom regionalnom silom? Sadam je pokazao d a j e mogue provocirati sukob sa Sjedinjenim Dravama i izbei posledice toga. ak i vie nego poraz u Vijetnamu, Sadamov drski izazov izjeda ameriku desnicu, naroito one
koji su poznati kao jastrebovi, ime se objanjava njihova sadanja
arka udnja da okupiraju Irak i unite njegov reim.
Izmeu Zalivskog rata i l i . septembra 2001. dve glavne arene
svetskog sukoba bili su Balkan i Bliski istok. Sjedinjene Drave su
igrale glavnu diplomatsku ulogu u oba regiona. Ako pogledamo
unazad, koliko bi ishod bio drugaiji da su Sjedinjene Drave zauzele potpuno izolacionistiki stav? Na Balkanu, ekonomski uspena
vienacionalna drava, Jugoslavija, raspala se u osnovi na svoje sastavne delove. Veina nastalih drava upustila se u desetogodinji
proces etnifikacije, proivljavajui prilino brutalno nasilje, svekolika krenja ljudskih prava i prave ratove. Spoljna intervencija - u
26

kojoj su SAD igrale najistaknutiju ulogu - obezbedila je primirje i

zaustavila najneuvenije nasilje, ali intervencija nije uopte zaustavila etnifikaciju koja je sada konsolidovana i delimino ozvaniena.
Da li bi se ovi sukobi zavrili drugaije bez amerikog uplitanja?
Nasilje bi moda due potrajalo ali glavni ishodi verovatno ne bi
bili mnogo drugaiji. Prizor je j o mraniji na Bliskom istoku, gde
je, moda ak, ameriko angaovanje dublje a promaaji spektakularniji. Ni na Balkanu ni na Bliskom istoku, Sjedinjene Drave nisu
uspele da zadaju uspean udarac velike sile, ne zato to su im nedostajali volja ili trud, ve zbog nedostatka stvarne moi.
Tada je doao 11. septembar - ok i reakcija. Napadnuta od
strane amerikih zakonodavaca, Centralna obavetajna agencija
(CIA) sada tvrdi da je upozorila Buovu administraciju na mogue
opasnosti. Ali uprkos fokusiranju CIA na A1 Kaidu i svoju obavetajnu ekspertizu ona nije mogla da predvidi (a stoga ni sprei) izvrenje teroristikih napada. Ili nas je tako direktor CIA, Dord Tenet, uveravao. N j e g o v iskaz teko da moe da utei ameriku vladu
ili ameriki narod. ta god drugo da istoriari zakljue, napadi 11.
septembra 2001. predstavljali su ozbiljan izazov amerikoj moi.
Osobe odgovorne za napad nisu predstavljale znaajniju vojnu silu,
pripadale su nedravnoj sili, imale visok stepen odlunosti i neto
novca. Re je o grupi posveenih sledbenika sa jakim uporitem u
j e d n o j slaboj dravi. Ukratko, u vojnom smislu nisu predstavljali nita, a ipak su uspeli u svom neustraivom napadu na ameriko tle.
Dord V. Bu je doao na vlast vrlo kritian prema nainu
na koji se Klintonova administracija bavila situacijom u svetu.
Bu i njegovi savetnici nisu priznavali - ali su n e s u m n j i v o bili
svesni - d a j e Klintonov put bio put svakog amerikog predsednika od Deralda Forda, u k l j u u j u i i puteve Ronalda Regana i
Dorda H. V. Bua. Takav je ak bio put i sadanje Buove administracije pre 11. septembra. Potrebno je samo pogledati kako
je Bu postupio aprila 2001. u sluaju amerikog aviona i Kine da
bi videli d a j e oprez bio najvaniji.
Posle teroristikih napada, Bu je promenio kurs, objavivi
rat terorizmu, uveravajui ameriki narod d a j e ishod izvestan", i
27

obavetavajui svet ili ste sa nama ili protiv nas". Dugo osujeivani, ak i od n a j k o n z e r v a t i v n i j i h amerikih administracija, j a strebovi su poeli da d o m i n i r a j u amerikom politikom. N j i h o v
stav je j a s a n : Sjedinjene Drave i m a j u n a d m o n u vojnu silu, i mada bezbrojni strani lideri smatraju da nije mudro da Sjedinjene
Drave demonstriraju svoju vojnu snagu, ti isti lideri ne mogu i
nee uraditi nita ako Sjedinjene Drave drugima j e d n o s t a v n o nametnu svoju volju. Jastrebovi v e r u j u da Sjedinjene Drave treba
da se p o n a a j u kao suverena sila iz dva razloga: prvo, Sjedinjene
Drave mogu da izbegnu posledice takvog svog p o n a a n j a , i drugo, ako Vaington ne primeni silu koju p o s e d u j e , Sjedinjene Drave e ubrzo biti marginalizovane.
Odnedavno postoje tri manifestacije pozicije koju zauzimaju
jastrebovi: vojni napad u Avganistanu, de fakto podrka izraelskom
pokuaju ukidanja palestinske vlasti i invazija Iraka.
Moda je ipak rano procenjivati, samo tri godine posle Jedanaestog septembra, ta e se postii strategijom jastrebova. Do sada
se ostvarilo zbacivanje talibanskog reima u Avganistanu, meutim, A1 Kaida nije ozbiljno onesposobljena, niti su njene glavne voe uhvaene. Dovela je do ogromnog razaranja u Palestini, meutim, palestinski lider Jaser Arafat nije postao irelevantan", to je
prema izjavi izraelskog premijera Ariela Sarona bila namera. Istovremeno, amerikoj invaziji Iraka snano se protive ameriki saveznici u Evropi i na Bliskom istoku.
Nedavni dogaaji u interpretaciji jastrebova istiu injenicu da bi
Sjedinjene Drave, za sada, mogle da izau na kraj sa tim, ukoliko bi
protivljenja, mada ozbiljna, ostala uglavnom na nivou verbalnog. Ni
Zapadna Evropa, ni Rusija, ni Kina, niti Saudijska Arabija ne bi bile
spremne na ozbiljan raskid sa Sjedinjenim Dravama. Tumaenje jastrebova generalno je bilo tumaenje meunarodne levice, koja je nadigla dreku ne samo zbog amerike politike - ve zato to se izgleda
uplaila da Sjedinjene Drave imaju velike anse da ostvare uspeh.
Smatram d a j e interpretacija jastrebova bila potpuno pogrena
i da e sa distance biti sagledana kao glavni faktor ubrzavanja opa28

danja moi Sjedinjenih Drava, pretvarajui n j e n o postepeno propadanje u mnogo bre i turbulentnije. A to nije nuno neto dobro
ni za koga, poto nas sve moe uvui u nuklearni haos. Postoje tri
razliite vrste razloga zbog kojih pristup jastrebova nee uspeti:
vojni, ekonomski i ideoloki.
V o j n a scena je j a k a karta Sjedinjenih Drava. Zapravo, jedina.
Danas Sjedinjene Drave poseduju kudikamo najimpresivniju vojnu maineriju na svetu. Pored toga, SAD tvrde da su u poslednjih
deset godina stekle novu tehnologiju, nedostinu za bilo kog drugog, zbog ega su vojno nadmonije od drugih, ak i vie nego
1990. Uopte ne sumnjam d a j e to uglavnom tano. Meutim, ako
je tako, da li je to znailo da su Sjedinjene Drave, izvrivi invazij u Iraka i brzo ga osvojivi, uspele da postave na vlast prijateljski
reim koji e biti stabilan? Sumnjam. A ono to smo videli 2003. i
2004. daje nam pravo da ozbiljno p o s u m n j a m o . Imajte na umu da
su od tri ozbiljna rata koja je od 1945. vodila vojska Sjedinjenih
Drava (Koreja, Vijetnam i Zalivski rat) dva okonana povlaenjem a jedan porazom - to ba i nije neki sjajan rezultat.
ini se da su Sjedinjene Drave odlune u naumu da ostanu u
Iraku barem do j a n u a r a 2006, a sasvim je mogue da imaju nameru
da ostanu i mnogo due. Meutim, suoavaju se sa kontinuiranim
gerilskim ratom a irake vlasti nee znati ta da rade jer same nem a j u dovoljno vojske da se suprotstave optem gerilskom ratu dok
u zemlji raste nacionalistiki pritisak da se zatrai od stranih trupa
da odu. To j e , naravno, samo dodatak na veoma teak problem koji
vlasti imaju mirei sasvim razliite poglede Kurda i ia po pitanju
f o r m e budueg irakog ustava i posrednu opasnost od meuregionalnog i meuetnikog nasilja.
U svakom sluaju, invazija Iraka je j a s n o pokazala da amerika vojska nema dovoljan broj ljudi. Uplitanjem u situaciju u Iraku
amerika vojska je sebe maksimalno prenapregnula. Morala je da
smanji svoje prisustvo u Koreji a tako e sada uraditi i u Zapadnoj
Evropi. Rezervne jedinice i jedinice nacionalne garde je preopteretila i ugrozila im sposobnost da se obnove. Teko je poverovati da
29

bi Sjedinjene Drave u bliskoj budunosti mogle ozbiljno zapoeti

vojnu konfrontaciju sa Iranom ili Severnom Korejom, pa ak i Kubom, a vojska bi sigurno vrlo nerado prihvatila takvu ideju.
Na ekonomskom frontu, Sjedinjene Drave je zbog japanskog
ekonomskog uda zahvatila histerija 1980-tih, koja je splasnula
1990-tih, kad je Japan zapao u ekonomske tekoe. Poto su precenile brzinu kojom je Japan grabio napred, amerike vlasti izgleda
da su sada u fazi samozadovoljstva i ubeenosti da Japan znatno
zaostaje. Ovih dana Vaington kao da je sklon Japancima da dri
lekciju o grekama koje ovi prave.
Otuda pomalo zateenost tekstom objavljenim u Njujork
msu 20. aprila 2002:

Taj-

,,U j a p a n s k o j laboratoriji sainjen je najbri kompjuter na svetu, toliko mona maina da odgovara sirovoj snazi procesiranja 20
najbrih amerikih kompjutera zajedno i daleko nadmauje prethodnu vodeu, IBM mainu. Dostignue... je dokaz d a j e tehnoloka trka, koju je veina amerikih inenjera mislila da lako dobija,
daleko od kraja."
Analiza se nastavila sa uoavanjem postojanja oprenih naunih i tehnolokih prioriteta" u dve zemlje. Japanska maina je napravljena da analizira klimatske promene a amerike maine sa namerom da simuliraju oruje. I tako se vraamo na najstariju priu u
istoriji vodeih sila. Dominantna sila se koncentrie na oruane
snage; kandidat za naslednika usredsreuje se na ekonomiju. Ovo
drugo se uvek isplatilo, i to lepo. Isplatilo se Sjedinjenim Dravama. Zato se ne bi isplatilo Japanu (vrlo verovatno u savezu sa Kinom) takode? Predlaem da se vratimo za desetak godina i osmotrimo ekonomsku poziciju Sjedinjenih Drava.
Konano, postoji ideoloka sfera. Trenutno, Sjedinjene Drave
uopte nisu naroito ekonomski snane a strategija jastrebova je
ekonomski veoma skupa. Sjedinjene Drave su u ovom trenutku
politiki manje-vie izolovane. Praktino niko (osim izraelskih j a strebova i Tonija Blera) ne smatra da stav jastrebova ima smisla ili
da ga vredi podravati. Sjedinjene Drave su sve ovo sprovodile
30

prilino arogantnim uvrtanjem ruku to im se uglavnom vraalo

kao bumerang. Arogancija ima i svoje loe strane. Kad se aduti
upotrebe znai da ih za sledei put ostaje m a n j e . N e m a sumnje da
preutno odobravanje prijatelja raa sve vee negodovanje pa ak i
Schadenfreude kada stvari krenu loe po Sjedinjene Drave. SAD
su za dve stotine godina, u k l j u u j u i i proteklih pedeset, stekle
znatnu koliinu ideolokog kredita. Ali, za vreme Dorda V. Bua
Sjedinjene Drave su troile taj ugled j o bre nego to je 1960-tih
Lindon Donson troio zlatne rezerve.
Pred Sjedinjenim Dravama u narednih deset godina stoje dve
glavne mogunosti: sledie put jastrebova, sa negativnim posledicama (pre svega po SAD) takve odluke, ili e shvatiti da ima previe negativnih posledica. Rekao bih da pred predsednikom Buom i
pred Sjedinjenim Dravama stoji izuzetno ogranien broj opcija i
ne postoji nain da se izbegne slabljenje Sjedinjenih Drava kao
odluujueg faktora u svetu u narednih deset godina. Ni Don Keri
ukoliko bude izabran, nee imati na raspolaganju vie opcija. Pravo
pitanje nije da li Sjedinjene Drave propadaju kao hegemonistika
sila ili ne propadaju, ve da li umeju ili ne umeju smisliti nain da
to urade dostojanstveno, nanosei n a j m a n j u tetu svetu i sebi.

31

Poglavlje II

DVADESETI VEK: MRAK U PODNE?

Sredinom dvadesetog veka, Artur Kestler je napisao roman o
sovjetskom reimu i njegovim nametenim suenjima, pod naslovom Mrak u podne. Zeleo bih uzeti taj naslov za svoju metaforu za
celokupan dvadeseti vek a ne samo za sovjetski reim. Ipak, u isto
vreme, taj vek je na mnogo naina bio i jarko sunce usred noi".
Zapravo, nain na koji razmiljamo o tom veku, koji je toliko teko
proceniti, mnogo zavisi od mesta sa kog smo i trenutka u kom smo
ga posmatrali. Kao da smo bili na vozu-toboganu u luna-parku.
Treba da se podsetimo da se vonja zavrava na jedan od dva naina. Voz se, manje-vie, obino, vraa na poetnu taku, a oni koji
se voze u njemu ili su razdragani ili uplaeni. Deava se ponekad i
da voz iskoi iz ina.
Henri Lus je dvadeseti vek nazvao amerikim vekom" i svakako je bio u pravu, mada je to samo deo prie. Uspon Sjedinjenih
Drava na poloaj vladajue sile u svetskom sistemu zapoeo je
oko 1870, uoi poetka pada U j e d i n j e n o g Kraljevstva sa nekadanjih visina. Sjedinjene Drave i N e m a k a su se u z a j a m n o takmiile
kao konkurenti za naslednika Velike Britanije. Ono to se zatim dogodilo je svima poznato i jasno. Sjedinjene Drave i Nemaka su
znatno proirile svoju industrijsku bazu izmeu 1870. i 1914. nadmaivi Veliku Britaniju. Ipak, j e d n o je morska i vazduhoplovna sila a drugo kopnena. Putevi njihove ekonomske ekspanzije bili su
shodno tome razliiti, kao to je drugaiji bio i karakter vojnih in35

vesticija. Sjedinjene Drave su se ekonomski i politiki udruile sa

Velikom Britanijom, nekadanjom vladajuom silom u opadanju.
Nakon toga su se dogodila dva svetska rata koja je najbolje sagledati kao j e d a n tridesetogodinji rat" koji se, u sutini, vodio izmeu SAD i Nemake, da bi se odredila prevlast u svetskom sistemu.
Nemaka je isprobala put transformisanja svetskog sistema u
svetsku imperiju, njihov tausendjahriges Reich. Imperijalno osvaj a n j e nikada nije funkcionisalo kao dobar put do dominacije u okviru kapitalistike svetske-ekonomije, to je Napolon svojevremeno
saznao. Svetska imperija kad nadire, kratkorono ima za prednost
vojnu silu i faktor iznenaenja. Na srednji rok nadiranje ima manu
j e r je veoma skupo i u j e d i n j u j e sve opozicione snage. Kao to je
ustavna i kvaziliberalna monarhija Velika Britanija mobilisala
autokrate, carska Rusija opet Napoleona, tako je kvazi-liberalna
predstavnika republika Sjedinjenih Drava mobilisala staljinistiki
Sovjetski Savez protiv Hitlera - ili, tanije, i Napolon i Hitler su
obavili dobar posao ujedinivi snage na dva kraja evropske teritorije protiv pohlepne strukture moi smetene izmeu njih.
A kako emo oceniti posledice ovog sukoba? Zaponimo sa
materijalnim ishodom. Godine 1945. posle neverovatno razornog
rata po elom evropskom kontinentu i p o d j e d n a k o destruktivnog
rata u Istonoj Aziji - destruktivnog p o d j e d n a k o za ljudske ivote i
infrastrukturu - Sjedinjene Drave su bile jedina ozbiljna industrijska sila koja je izala ekonomski neoteena, ak ojaana, zahvaljujui ratnom naoruavanju. U svim ostalim ekonomski svojevremeno naprednim regionima nekoliko godina posle 1945. vladala je
prava glad i odvijao se teak proces temeljne obnove tih podruja.
Industriji Sjedinjenih Drava bilo je sasvim lako da u takvoj
situaciji dominira svetskim tritem. U poetku, glavni problem
Sjedinjenim Dravama nije bila brojnost konkurentnih prodavaa
ve premalo efektivne potranje, premalo kupaca irom sveta zbog
opadanja kupovne moi u Zapadnoj Evropi i Istonoj Aziji. SAD
nisu mogle samo da odahnu ve je bilo potrebno krenuti u obnovu.
Ma koliko da e takva rekonstrukcija biti korisna za ameriku indu36

striju kotala je skupo amerike poreske obveznike. Namirivanje

kratkoronih trokova amerikoj vladi je predstavljao unutranji
politiki problem.
Izgleda da je istovremeno postojao i politiko-vojni problem.
Iako razoren, SSSR se pomaljao kao velika vojna sila, zauzimajui
pola Evrope. Proglasio se za socijalistiku dravu sa hipotetikom
misijom da ceo svet povede u socijalizam (a zatim u hipotetiki komunizam). U periodu od 1945. do 1948, takozvane narodne demokratije, pod patronatom komunistike partije, uspostavljene su, j e d na za drugom, u podrujima u kojima se zatekla Crvena armija kraj e m Drugog svetskog rata. Vinston Ceril e ve 1946. govoriti o
gvozdenoj zavesi" koja je pala na Evropu od eina do Trsta.
Pored toga, u godinama neposredno posle 1945, komunistike
partije pokazale su se kao izuzetno j a k e u velikom broju evropskih
zemalja. Komunistie partije su osvojile od 25% do 40% glasova
na prvim poratnim izborima u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Finskoj i
ehoslovakoj - to je rezulat i toga to su bile snane u godinama
izmeu dva rata i to su za vreme rata odigrale znaajnu ulogu u
pokretanju otpora nacizmu i faizmu. Isto je vailo i za Aziju. U
Kini je Komunistika partija marirala na Sangaj protiv nacionalistike vlade koja je ve izgubila legitimnost. Komunistike partije
i/ili gerilske snage takoe su bile veoma snane u Japanu, Filipinima,
Indokini i Holandskoj Indiji, a ni drugde nisu bile zanemarljive.
Komunistikim pokretima vetar je duvao u lea. Tvrdili su d a j e
istorija na njihovoj strani i ponaali su se kao da u to veruju. A verovali su i ostali, od konzervativnih pokreta do pokreta levog centra, a
ponajvie veina socijaldemokrata. Plaili su se da e, za par godina,
njihove zemlje takoe postati narodne demokratije. A to nisu eleli
da se dogodi. tavie, bili su spremni da prue aktivan otpor onome
to se retoriki nazivalo komunistikom pretnjom slobodnom svetu.
Velika koliina revizionistike istoriografije dolazi i od levice
i od desnice u poslednjih trideset godina. Revizionisti levog krila su
skloni tvrdnji da je takozvana komunistika napast zapravo bauk
kojega su izmislili amerika vlada i desniarske snage u svetu da bi
37

osigurale ameriku hegemoniju u svetskom sistemu i da bi unitile

(ili barem ograniile) snagu levih i radnikih pokreta u liberalnim
zemljama Zapada. Revizionisti desnog krila skloniji su tvrdnji, naroito poto su posle 1989. sovjetska dokumenta postala dostupna,
da je zaista postojala mrea pijuna koji su irom sveta radili za Sovjetski Savez i koji su zaista imali vrstu nameru da izvre prevrat u
nekomunistikim zemljama i transformiu ih u narodne demokratije.
injenica je da su istoriografski revizionisti i levice i desnice
verovatno u velikoj meri u pravu u svojim empirijskim procenama
a da daju u osnovi pogrenu istorijsku interpretaciju. Sigurno je da
su obe strane tvrdile j a v n o a j o vie privatno ono to su revizionisti rekli da su tvrdile. Verovatno je veina pojedinaca u glavnim
agencijama obeju strana verovala retorici ili je barem verovala u
najvei deo retorike. Isto tako je sigurno da su se obe strane bavile
aktivnostima sprovoenja ekspanzionistike retorike. Konano, sigurno je da bi svaka od njih sa uivanjem gledala onu drugu stranu
kako propada i ak su se tome prilino nadale.
Potrebno nam je malo hladnokrvnosti, i malo Realpolitik-a
prilikom p r o c e n j i v a n j a onoga to se stvarno dogaalo. Kada sad
pogledamo, izgleda oigledno da je hladni rat bio izuzetno uravnoteena, paljivo isplanirana i nadzirana aktivnost koja se nikada nije izmakla kontroli i nikada nije dovela do svetskog rata kojega su
se svi plaili. Nazvao sam ga menuetom. Dalje, u retrospektivi, nije
se ba mnogo ta desilo, konkretno linije razgranienja 1945. i
1989. su ostale prilino iste, i na kraju nije bilo ni sovjetske agresije u Zapadnoj Evropi niti amerikog ,,roll back"-a (tj. dokrajivanja komunistikih reima) u istonoj Evropi. Dalje, bilo je mnogo
taaka po kojima su obe strane pokazale umerenost uprkos zahtevima retorike. Naravno, moemo da kaemo da nita od toga nije bilo
namerno, ve samo rezultat pat pozicije i u odreenoj meri to je
moda tano. Ipak, nezainteresovanost koja je rezultat preutnih
namera podstie pat pozicije.
Jedan takav istorijski scnario poziva na oprez pri proceni motiva i prioriteta obe strane. P o g l e d a j m o dve kljune rei: Jalta i po38

litika suzbijanja (containment" - suzbijanje; politika spreavanja

ekspanzije neprijateljske sile ili ideologije, prim.prev.). Jalta je zvanino utvrdila podruja budueg poratnog rasporeda trupa i stoga geopolitikog uticaja, kao i modalitete konstitutivnih vlada u osloboenim zemljama. Suzbijanje" je doktrina koju je izumeo Dord Kenan (George Kennan) nekoliko godina kasnije. Govorei u svoje
ime, a indirektno u ime amerikog establimenta, Kenan je zagovarao upravo to, da SAD suzbijaju Sovjetski Savez, meutim, ne suzbij a n j e umesto dobrodolice ve suzbijanje umesto rolbeka", dakle,
hladni rat koji nee i ne bi smeo da postane vatreni okraj. Pre nego
to je postao dravni sekretar u vreme Ajzenhauera 1953, Don Foster Dais {John Foster Dulles) zagovarao je, nasuprot Kenanu, ,,rolbek". Ali, poto je doao na vlast, Dais je zapravo sprovodio politiku
suzbijanja (najuoljivije 1956. u vezi sa Maarskom revolucijom), a
rolbek" je prebaen u diskurs marginalnih politiara.
Potpuno je j a s n o ta su postigli Jalta i politika suzbijanja
(containment"), iako e naravno ostati nepoznati skriveni motivi
svih aktera. Sovjetski Savez je imao apsolutnu kontrolu nad jednom zonom (najvei deo tog podruja nazivamo istonom i centralnom Evropom) a Sjedinjene Drave su polagale pravo na sav preostali svet. Sjedinjene Drave se nikad nisu uplitale u sovjetsku zonu
(osim putem propagande). Sa svoje strane SSSR se nikada nije
stvarno meao ni u j e d n o podruje van svoje sfere uticaja osim politikom propagandom i sa neto novca, uz Avganistan kao jedan
jedini ozbiljni izuzetak (velika greka, to su ubrzo shvatili). Potrebno je ovde rei da su neke zemlje ignorisale ovaj lep bilateralni
ameriko-sovjetski sporazum i doi emo do toga.
Kakve je veze imala Jalta sa amerikim ekonomskim prioritetima u svetu u periodu neposredno posle rata? Kao to smo rekli,
Sjedinjenim Dravama je bilo potrebno da stvore stvarnu svetsku
potranju za ta, meutim, nisu imale na raspolaganju neogranienu koliinu novca. Prilikom dodele svojih sredstava Sjedinjene Drave su dale prednost Zapadnoj Evropi, podjednako zbog ekonomskih i politikih razloga. Zbog toga je napravljen Maralov plan
39

(Marshall Plan) koji je, podsetimo se ipak, ponuen svim saveznicima. Da li su SAD stvarno elele da Sovjetski Savez prihvati ponudu? Veoma sumnjam i seam se da sam uo portparola Stejt departmenta da u to vreme to j a v n o i priznaje.
U svakom sluaju, Sovjetski Savez je odbio da uestvuje u ponudi i pobrinuo se da ni j e d n a od zemalja u njegovoj zoni ne odgovori pozitivno. Sva srea po ameriku vladu iz dva razloga. Da je
Sovjetski Savez prihvatio ponudu, plan bi postao preskup a, osim
toga, ameriki Kongres nikada ga ne bi izglasao. Glavni argument
koji je omoguio dvostranaku kongresnu podrku Maralovom
planu bila je potreba da se komunizam suzbije. Pa ta se onda zapravo dogaalo? Pomo koju je nudio Maralov plan bila je druga
strana dogovora na Jal ti. Sovjetski Savez je bio slobodan da saini
merkantilni blok unutar svetske ekonomije ali u tom sluaju nee
primati ekonomsku pomo za svoju obnovu. N e m a meanja, ali nema ni pomoi. Jedino kada je izgledalo da su ove zgodne nagodbe
dovedene u pitanje bilo je u trenutku blokade Berlina. Ali, glavni
uinak blokade bilo je primirje koje je Sjedinjenim Dravama pruilo izgovor da lansira N A T O a Sovjetskom Savezu izgovor da
stvori Varavski pakt, a obema stranama opravdanje da potroe
mnogo vie na svoje oruane snage a to je zapravo bilo ekonomski
korisno na krai rok, ako ne i na dui.
Naravno, Azija je bila prilino izostavljena iz tih nagodbi, a
kineski komunisti nisu imali nameru da budu izostavljeni. Zato su
krenuli da mariraju na angaj, suprotno Staljinovim eljama. Desnica je u SAD rekla da su Sjedinjene Drave izgubile Kinu, a zapravo je Sovjetski Savez izgubio Kinu, to se na due staze pokazalo vanijim. Zatim je doao Korejski rat. Bez obzira na to ta je istina, ko je ta i kada zapoeo, izgleda oigledno, opet kada se pogleda unazad, da ni SAD ni SSSR nisu elele da zaponu jedan takav
rat. I posle dugotrajnog i prljavog angaovanja, u kojem su Sjedinjene Drave izgubile ljude a Sovjetski Savez nije, rat se okonao
primirjem m a n j e ili vie na poetnim pozicijama, to je uinak vrlo
slian uinku blokade Berlina. I da se kae j o j e d n o m , taj rat je
40

dao Sjedinjenim Dravama potreban izgovor da prue ogromnu pomo j a p a n s k o j privredi i potpiu pakt o odbrani. Tako je Istona
Azija, sa ameriko-sovjetske take gledita, ukljuena u dogovor
na Jalti a i Kina ga je de fakto prihvatila 1955. posle sluaja Kemoj-Macu.
Ameriki vek bio je takva geopolitika stvarnost u kojoj druga
takozvana supersila, SSSR, ima ulogu i glas, ali ne i stvarnu mo
da uradi bilo ta drugo sem da se epuri u svom kavezu. Posle je
(1989) taj kavez implodirao i sa tim je nestao i osnovni politiki
razlog amerike hegemonije, a geopolitika slika svetskog sistema
e se takoe promeniti, to je tema kojoj emo se vratiti.
Okrenimo se drugom znaajnom deavanju dvadesetog veka,
koje je upravo suprotno od hegemonije SAD: polagano ali stalno
odbijanje panevropske dominacije od strane nezapadnog sveta. Vrhunac ekspanzije Evrope" bio je zapravo oko 1900, itav vek ranije. Tada je V.E.B. Duboa (W.E.B. Du Bois) proglasio da je problem dvadesetog veka p o s t o j a n j e barijere za obojene" (color line). Tada mu niko nije verovao a bio je apsolutno u pravu. ak je
i pre Prvog svetskog rata postojao izvestan broj takozvanih revolucija koje je trebalo da zapadnu za oko analitiarima: u Meksiku,
Avganistanu, Persiji, Kini i, ne n a j m a n j e vaan, poraz koji je Japan
naneo Rusiji 1905. Do tada je ve postojao pan-vanzapadni svet,
krug zemalja koje su se meusobno bodrile pa se za takve dogaaje
znalo nadaleko i posluili su da dalje podstaknu delovanje protiv
panevropske dominacije.
Naravno, smatram da o Ruskoj revoluciji ne bi trebalo da mislimo kao o proleterskoj revoluciji - to ona oigledno nije bila ve kao o najuspenijem i najspektakularnijem meu nastojanjima
da se odbije panevropska dominacija. Treba da se kae da su mnogi
Rusi tvrdili da su Evropljani. I boljevici su bili na toj strani dugotrajne debate voene u Rusiji izmeu prozapadnih i slavofila. Ali to
samo pokazuje na sutinsku ambivalentnost pokreta za odbijanje
panevropske dominacije. Ti pokreti su istovremeno zahtevali i
o d v a j a n j e i integraciju, a sve u ime ravnopravnosti. U svakom slu41

aju, boljevici su shvatili, poto nije dolo do mnogo oekivane

nemake revolucije, da su njihov opstanak i uloga u svetu povezani
sa borbom protiv imperijalizma u svetu. To je smisao Kongresa u
Bakuu 1920.
Za period posle 1945. karakteristina je dekolonizacija. Delom
se radilo o razboritom i pravovremenom povlaenju kolonizatorskih sila. Ali je njihova mudrost bila u velikoj meri rezultat nekolikih herojskih borbi koje su vodili nacionalnooslobodilaki pokreti
na tri kontinenta. Tri pokreta sa najveim geopolitikim uticajem
bili su pokreti u Vijetnamu, Aliru i na Kubi. Ni za j e d a n od tih pokreta ne moe se argumentovati da su delovali u ime Sovjetskog
Saveza. Upravo suprotno. Ti pokreti su se u sutini opirali sporazumima na Jalti i nametali su drugaiju garnituru prioriteta geopolitikoj areni, garnituru kojoj su se na kraju morali prikloniti i Sovjetski Savez i Sjedinjene Drave.
Ako sada uporedimo 2000. i 1900. godinu vidimo koliko je
borba protiv imperijalizma bila velianstveno uspena a ipak je sutinu svetskog-sistema promenila mnogo m a n j e nego to su se njeni
uesnici nadali, nameravali i oekivali da e borbom promeniti. U
2000-oj se moe rei da praktino i zvanino nema kolonija. Afrikanac je generalni sekretar U j e d i n j e n i h nacija. Javno izraavanje
rasizma kroz retoriku zvanino je postalo zabranjeno. S druge strane, znamo koliko je neokolonijalizam (Nkrumanov ve zaboravljen
ali taan izraz) rasprostranjen. Afrikanac moe da bude generalni
sekretar OUN ali Amerikanac predvodi Svetsku banku koja je vanija, a ovek iz Zapadne Evrope nalazi se na elu Meunarodnog
monetarnog fonda. I mada je rasistika retorika zabranjena, stvarnost kao i uvek pobeuje, i svima su jasni izrazi kojima se rasizam
indirektno omoguava.
Zaista, upravo je veliki uspeh antisistemskih pokreta bio glavni uzrok njihovog raspada. U kasnom devetnaestom veku, razliiti
antisistemski pokreti, svi politiki slabi, razvili su strategiju drutvenog preobraaja, uveni plan u dva koraka: prvo, mobilisati se i
osvojiti vlast u svakoj dravi; zatim iskoristiti dravnu vlast za
42

transformaciju drutva. To je bila strategija koju su usvojili marksisti u ime radnikog pokreta. To je bila strategija koju su usvojili
politiki nacionalisti. Tu strategiju su ak usvojili i enski pokreti
kao i pokreti takozvanih m a n j i n a pri emu su se koncentrisali na
pravo glasa i druga politika prava. Takva strategija je 1900. godine izgledala kao jedini mogui put za pomenute pokrete a verovatno je i bila. Put je svakako bio teak. Mobilizacija je do 1960-ih irom sveta ostvarila prvi korak. Antisistemski pokreti su bili na vlasti, ili barem delimino na vlasti, skoro svugde. Moglo se krenuti sa
drugim korakom, transformacijom drutva, i procenom rezultata.
Na kraju su militantni i mase uvideli da su rezultati daleko ispod
njihovih oekivanja tako da e iskaliti svoje razoarenje na samim
pokretima i njihovim voama, prvo kroz svetsku revoluciju 1968. a
zatim kroz ono to je nastupilo u naredne tri decenije.
Ta dva osnovna pravca delovanja u dvadesetom veku sjedinjuj u se tokom poslednjih decenija veka. Slom komunizma 1989 1991. predstavljao je klimaks procesa otrenjenja koji je izronio na
povrinu 1968. Istovremeno se oglasilo i pogrebno zvono amerikoj globalnoj sili, u k l a n j a j u i j o j politiku potporu na dva naina.
Prvo, dva glavna amerika ekonomska rivala, upravo osnaeni Zapadna Evropa i Japan, izgubili su politiki izgovor da nastave da
budu podreeni amerikom rukovoenju. Drugo, nestaju restrikcije
koje su antisistemski pokreti nametnuli masovnoj politikoj aktivnosti, koju su oni kanalisali a u praksi depolitizovali u velikoj meri.
Tako moemo da kaemo da je 2000. godine, za razliku sa 1900,
panevropski svet stvarno bio geopolitiki i kulturno mnogo slabiji,
ali je i ostatak sveta ve potroio municiju koju je svojevremeno
mobilisao i koprcao se u ekonomskim i politikim problemima nemajui vie nekadanje uverenje tih pokreta da je istorija na njihovoj strani. Otuda, mrak u podne i za panevropski svet i za preostali
svet, posle dugotrajnog perioda (naroito od 1945. do 1970) jarkog
sunca usred noi.
U ovoj prii koju vam govorim nisam pomenuo nacistiko/faistiki juri izmeu dva rata, niti takozvana etnika ienja kroz
43

koja prolazimo odnedavno, niti uase gulaga komunistikih reima

(a naravno i mnogih drugih reima). Zar nisu vani? Jesu, naravno,
u smislu d a j e uasna patnja uvek vana i uvek za gnuanje sa moralne take gledita. Ali kako p r o c e n j u j e m o , prvo, uzroke tih uasa,
a drugo, razvojnu p u t a n j u ? Glavni centristiki mit je da je te uase
proizvela ideoloka pretpostavka i kolektivno drutveno zastranjivanje sa umerenog i sigurnog puta koji su svetskom sistemu isplanirali oni koji su u n j e m u imali najvie vlasti. Za Auvic se kae da
je plod bezumnog rasizma, za gulage da su posledica arogantnog
nametanja (i oekivanja) utopija, etniko ienje proizvod atavistikih, u kulturi ukorenjenih ksenofobija.
I bez zadiranja u detalje ovo je neuverljiv oblik analize. Auvic, gulazi i etniko ienje - svi su se dogodili u okviru istorijskog drutvenog sistema, kapitalistike svetske-privrede. Moramo
da se upitamo ta je to u vezi tog sistema to je proizvelo takve poj a v e i omoguilo im da uspevaju u dvadesetom veku, onako i onoliko koliko do sada nije vieno. ivimo u sistemu u kojem se stalno
vodi klasna borba. ivimo u sistemu iji je sastavni deo stalna polarizacija stanovnitva - ekonomska, politika, socijalna a sada ak
i demografska. ivimo u sistemu koji je ugradio rasizam i seksizam
u svoje strukture od samog poetka. I naravno, ivimo u sistemu
koji je izmislio i same antisistemske pokrete koji su osporavali legitimnost i valjanost samog tog sistema.
Jedna od stvari po kojima je 1900. bila razliita od 1800, i j o
razliitija od 1700. ili 1600. jeste da su ulozi globalnog kazina postali mnogo vei. Pobediti ili izgubiti za borce je bilo mnogo vanije, i zbog toga to je mogunost pokretljivosti (nagore ili nadole)
pojedinaca i kolektiviteta stalno rasla i zbog toga to je j a z bivao
sve vei i poveavao se stalno geometrijskom a ne aritmetikom
progresijom. Ovde neu pokuati da tumaim pojedinosti ni j e d n e
od pomenutih pojava. Samo hou da naglasim da se o b j a n j e n j e
mora nai u funkcionisanju sistema a ne u nekom pretpostavljenom
zastranjivanju od normalnog funkcionisanja. Takode elim da naglasim da, ma koliko da su ta deavanja bila strana za sve one koji
44

su zbog njih patili, m a n j e su znaili za istorijsku evoluciju savremenog svetskog sistema nego dve glavne stvarnosti dvadesetog veka, uspon i poetak pada amerike hegemonije i spektakularna politika reafirmacija vanevropskog sveta, koje su promenile m a n j e
nego to se oekivalo.
Uporedimo li kapitalistiku svetsku privredu dvadesetog veka
sa kapitalistikom svetskom privredom devetnaestog veka neizostavno nailazimo na uoljivu razliku. Devetnaesti vek je bio vek
progresa, u kojem se inilo da kapitalistiki sistem najzad daje plodove svog tehnolokog napretka i svog potencijala za kapitalnu
akumulaciju. Bio je to vek u kome je izgledalo da geokultura liberalizma, mlada i u usponu, brie poslednje tragove kulture Ancient
Regime-a. To je bio vek u kome je graanin najzad ustolien kao
nosilac suvereniteta. Bio je to vek Pax Britannica u centralnim zonama (ili su barem ljudi navedeni da ignoriu povremene razdore) i
poslednjih imperijalnih o s v a j a n j a u vanevropskim podrujima. Re
je o periodu u kojem je biti buruj, bele rase, mukarac, hrianin i
kvalifikovan bio dokaz civilizovanosti i garancija napredovanja.
Zbog toga je izbijanje Prvog svetskog rata 1914. predstavljalo toliki kulturni ok u panevropskoj zoni.
Dvadeseti vek, kao to smo rekli na poetku, bio je tobogan u
luna parku. S j e d n e strane, tehnoloki napredak na svim poljima
znatno je nadmaio anticipacije devetnaestog veka. ivimo fantazije ila Verna a obeavaju nam daleko vie u narednih trideset godina. Isto to se moe rei za kapitalnu akumulaciju, ak i kada izuzmemo sav akcionarski kapital uniten ratnim poarima. Demokratizacija sveta takoe se nastavlja brzo, u smislu da zahteve za potpunim graanskim statusom mnogi prihvataju, i otila je mnogo dalje od onoga to su zamiljali ak i najodvaniji zagovornici devetnaestog veka. I eto tu smo, j a r k o sunce usred ponoi.
A ipak svi mi znamo da smo u dvadeset i prvom veku okrueni strahom, haosom i j a g m o m za svim i svaim. Obeshrabruju nas
uasi dvadesetog veka a j o vie neuspesi: to to Sjedinjene Drave
nisu uspele da ispune obeanje svetske liberalne utopije koje su
45

stalno davali njeni ideolozi; neuspeni pokuaji antisistemskih pokreta da stvore novo drutvo, les lendemains qui chantent, to su
neprestano obeavali, barem do sasvim nedavno. Kao da je neverovatan i sve bri razvoj kapitalistikog sistema izmakao kontroli i
stvorio rak koji metastazira na sve strane.
Gledamo u oi neizvesnosti. Lako je liji Prigoinu da kae da
je neizvesnost osnovna karakteristika kosmosa a ne samo naih sadanjih istorijskih okolnosti. I dalje nam se ne dopada i teko je
podnosimo - psiholoki i politiki. A ipak moramo. Nalazimo se u
zavrnoj fazi j e d n o g istorijskog sistema, ,,u razdoblju tranzicije". U
doba tranzicije moramo se okrenuti svojim intelektualnim, moralnim i otuda politikim obavezama. Prvo po redu je nastojanje da j a sno sagledamo mesto na kom se nalazimo. Roza Luksemburg je j o
poetkom veka rekla da je najrevolucionarnije to neko moe da
uradi uvek to da naglas i j a v n o objavi ta se deava."
Ali, poto to uradimo, moramo prodiskutovati sa svojim prijateljima, svojim saveznicima, sa svima onima za koje mislimo da
ele demokratskiji svet i svet vee jednakosti, o tome kakve nove
strukture bi eleli, barem u glavnim crtama, i kakve bi strategije
mogli koristiti u vrlo intenzivnoj, ali neminovno haotinoj, velikoj
istorijskoj tranziciji. Takvu diskusiju m o r a m o da vodimo bez hijerarhijskih podela a sa mnogo otvorenosti i sa izvesnom koliinom
poniznosti, ali isto tako sa odreenim lucidnim sagledavanjem minimalnih standarda koji se podrazumevaju i izvesnim insistiranjem
na dugoronom istorijskom cilju.
To nee biti lako. Takva diskusija se, naravno, ve vodi. Ali, nije dovoljna. Potrebno je da priloimo svoje glasove raspravama koje
se vode u intelektualnim krugovima kao i onima koje se vode na scenama koje su dostupnije javnosti. Moramo da budemo ozbiljni. Moramo da budemo odgovorni. Moramo da budemo hladne glave. I
moramo da budemo domiljati. Zahtevi nisu mali. Ali, kao to je pre
dve hiljade godina rekao Hilel, ako ne ja, ko? Ako ne sada, kada?

46

Poglavlje III

GLOBALIZACIJA: DUGORONA PUTANJA

SVETSKOG SISTEMA
1990-te su preplavljene raspravama o globalizaciji. Praktino
nam svi govore da upravo ivimo, i to prvi put, u eri globalizacije.
Govore nam d a j e globalizacija sve promenila: smanjio se suverenitet drava; nema vie mogunosti suprotstavljanja trinim pravilim a ; kulturne autonomije praktino nema; a postojanost svih naih
identiteta ozbiljno je dovedena u pitanje. Takvu navodnu globalizaciju neki slave a neki tuguju zbog nje.
Ovakva rasprava je u stvari ogromno pogreno tumaenje postojeih okolnosti - obmana koju su nam nametnuli krugovi monika i, to je j o gore, obmana koju smo sami sebi nametnuli, esto u
o a j a n j u . To je diskurs koji nas navodi da zanemarujemo stvarne
teme koje su pred nama i da pogreno shvatimo istorijsku krizu u koj o j se nalazimo. Zaista se nalazimo u trenutku transformacije. Meutim nije re o ve uspostavljenom novom globalizovanom svetu sa
j a s n i m pravilima. Pre bi se moglo rei da se nalazimo u eri tranzicije, ali ne samo tranzicije nekolicine zaostalih zemalja koje treba da
uhvate korak sa globalizacijom, ve tranzicije kojom e ceo kapitalistiki svetski-sistem da se transformie u neto drugo. A budunost, daleko od toga da je neminovna ili da nema alternativu. Budunost e odrediti ova tranzicija, iji je ishod k r a j n j e neizvestan.
Procesi na koje se obino misli kada govorimo o globalizaciji
zapravo uopte nisu novi. Postoje ve nekih pet stotina godina. Mi
47

danas moramo da biramo ne da li da se pomirimo sa tim procesima

ili ne, ve da odluimo ta nam je initi kada se ti procesi raspadaju, kao to se sada deava. Covek bi pomislio, itajui veinu izvetaja, d a j e globalizacija" neto to se pojavilo u 1990-tim - moda
tek po raspadu Sovjetskog Saveza, moda nekoliko godina pre toga. Ipak, 1990-te ne treba koristiti kao znaajan vremenski marker
za analiziranje onoga to se deava. Korisnije bi bilo sagledati sadanje okolnosti unutar druga dva vremenska okvira, perioda od
1945. do danas, i perioda od oko 1450. do danas.
Period od 1945. godine do danas je period tipinog Kondratij e v o g ciklusa kapitalistike svetske ekonomije, koji ima, kao i
uvek, dva del: fazu A ili uspon ili ekonomsku ekspanziju, koja je
u ovom sluaju trajala od 1945. do 1967/1973, i fazu B ili opadanje
ili ekonomsku redukciju, koja se odvija od 1967/1973. do danas i
verovatno e se nastaviti j o nekoliko godina. Period od 1450. do
danas, za razliku od toga, obeleava ivotni ciklus kapitalistike
svetske-ekonomije, koja je imala svoj period stvaranja, period normalnog razvoja a sada je ula u period poslednje krize. Da bismo shvatili
sadanju situaciju potrebno je da pravimo razliku izmeu ova dva
drutvena vremenska perioda i empirijskih injenica svakog od njih.
Na mnogo naina, ciklus Kondratijeva u kome se nalazimo
jeste onaj od dva drutvena vremenska perioda koji je lake shvatiti, poto lii na sve prethodne cikluse Kondratijeva, koji su mnogo
prouavani. Faza A sadanjeg ciklusa Kondratijeva jeste ono to su
Francuzi spremno nazvali les trente glorieuses". Poklapa se sa vrhuncem hegemonije Sjedinjenih Drava u svetskom sistemu, i dogodila se u okviru svetskog poretka koji su SAD uspostavile posle
1945. Kao to znamo, Sjedinjene Drave su iz Drugog svetskog rata izale kao j e d i n a velika industrijska sila sa neoteenom industrij o m i teritorij om koja nije pretrpela velika ratna razaranja. Industrija
SAD je, naravno, usavravala svoju proizvodnju tokom itavog veka. Dugoroni ekonomski razvoj u kombinaciji sa bukvalnim raspadom ekonomskih struktura ostalih veih lokacija svetske proizvodnje obezbedili su Sjedinjenim Dravama nadmo u proizvodnji ko48

j a j e bila ogromna, barem neko vreme, i olakala amerikim proizvodima dominaciju na svetskom tritu. Dodatno je omoguio najveu
ekspanziju stvarne proizvodnje i proizvodnje vrednosti u istoriji kapitalistike svetske ekonomije, stvarajui istvremeno i veliko bogatstvo i veliku socijalnu napetost u svetskom drutvenom sistemu.
to se tie 1945, Sjedinjene Drave su imale dva glavna problema. Bio im je potreban relativno stabilan svetski poredak u koj e m bi profitirali od svoje ekonomske nadmoi. I bilo im je potrebno da obnove odreenu snanu potranju u preostalom delu sveta,
ako su elele da imaju kupce svojih uspenih proizvodnih aktivnosti. U periodu od 1945. do 1955. Sjedinjene Drave su bile u stanju
da ree oba ova problema bez prevelikog napora. Problem svetskog
poretka reen je iz dva del. S j e d n e strane je uspostavljena garnitura meudravnih institucija - poimence, U j e d i n j e n i h nacija, Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke - koje su Sjedinjene
Drave mogle politiki da kontroliu i koje su im obezbeivale formalni okvir poretka stvari. S druge strane, to je j o vanije, Sjedinjene Drave su se dogovorile sa j e d i n o m preostalom ozbiljnom
vojnom silom u svetu posle 1945, SSSR-om.
Sporazum na Jalti, detaljno razraivan preko deset godina, u
osnovi je imao tri klauzule. Prva, svet ima da se podeli de fakto u
ameriku zonu (najvei deo sveta) i sovjetsku zonu (preostatak), a
linija razgranienja da bude tamo gde su njihove odnosne trupe bile
smetene kada se zavrio Drugi svetski rat. Druga klauzula, Sovjetska zona je mogla, ako je htela, da smanji na minimum trgovinske
transakcije sa amerikom zonom sve dok ne ojaa svoju sopstvenu
proizvodnu maineriju, ali se time podrazumevalo da se zauzvrat
od Sjedinjenih Drava nee oekivati da doprinesu ekonomskoj obnovi ove zone. Trea klauzula, obe strane su slobodno mogle, i ak
su bile podsticane, da krenu sa snanom, uzajamno neprijateljskom
retorikom, iji je glavni zadatak ini se bio da konsoliduje politiku
kontrolu Sjedinjenih Drava i SSSR-a nad sopstvenim zonama.
Blokada Berlina i Korejski rat, pri emu se oboje okonalo primirj e m kojim se potvruju prvobitne linije razgranienja, bili su kruna
ovog globalnog sporazuma.
49

Problem stvaranja u svetu dovoljne koliine efektivne potranje za amerikim proizvodima reen je pomou Maralovog plana
za Zapadnu Evropu i ekvivalentnom ekonomskom pomoi Japanu,
koja je realizovana nakon izbijanja Korejskog rata i opravdavajui
se ratom. SAD su iskoristile tenzije hladnog rata da ojaaju pomenute ekonomske veze vojnim vezama - Severnoatlantski pakt (NATO) i sporazum o bezbednosti SAD-Japan - ime je postignuto da
ove zone savesno slede politike smernice Sjedinjenih Drava po
svim vanijim temama na meunarodnoj sceni.
Mora se priznati da nisu svi bili zadovoljni ovakvim dogovorima. Re je o onima koji nisu imali koristi od Jalte - Trei svet u celini, n a j m a n j e povlaene grupe u zapadnom svetu, sovjetske drave-sateliti istone i centralne Evrope koje su podnosile svoj jaram
ali nisu uivale to ga imaju. Oni koji su izostavljeni iz tih dogovora prokljuali su po nekakvom redu a povremeno naroito snano:
Kina 1945-48, Vijetnam, Alir, Maarska 1956, Kuba, j u n a Afrika. Ove sukcesivne erupcije predstavljale su problem za ameriki
svetski poredak a nepobitno i za Sovjetski Savez. Meutim, bili su
kao udarci u stomak snanog boksera; udarci su se mogli apsorbovati i tako se i dogodilo. Znaajan izuzetak bio je vijetnamski rat
koji je Sjedinjene Drave poeo skupo da kota, i finansijski i zbog
izgubljenih ivota, pa otuda i u smislu amerikog nacionalnog samopouzdanja.
Najtei udarac nanet Sjedinjenim Dravama, onaj koji je bilo
najtee apsorbovati, bio je ekonomski oporavak a zatim procvat
Zapadne Evrope i Japana. Jaz produktivnosti izmeu ovih zemalja i
SAD manje-vie je uklonjen do 1960-ih. Zapadnoevropske zemlje i
Japan su ponovo uspostavili kontrolu nad sopstvenim nacionalnim
tritima i poeli aktivno da konkuriu amerikim proizvodima na
tritima treih zemalja. ak su postajali konkurentni na domaem
amerikom tritu. Tako je amerika ekonomska nadmo koja se
odvijala po automatizmu, u velikoj meri nestala pred kraj 1960-ih.
Porast svetske proizvodnje proistekao iz obnove i ekspanzije
zapadnoevropske i japanske proizvodnje doveo je do prezasienosti
50

na svetskom tritu i otrog pada profitabilnosti mnogih od glavnih

industrijskih sektora, kao to su sektor elika, automobilski i sektor
elektronike. Pad u svetskoj ekonomiji koji je usledio obeleavaju
dva znaajna dogaaja: neophodnost da Sjedinjene Drave odustanu od zlatnog standarda i svetska revolucija 1968. Razlog za prvi
bila je injenica to se ispostavilo da su politiko-vojni trokovi nametanja amerike hegemonije plus smanjena konkurentnost na
svetskim tritima prilino skupi pa su iscrpli amerike finansijske
rezerve. SAD su morale ozbiljno politiki da se angauju da bi zadrale ekonomske privilegije koje su onoliko lako ostvarivale u fazi
A, a donekle i da zateu svoj monetarni kai.
Svetska revolucija 1968. izazvana je nezadovoljstvom svih
onih koji su izostavljeni iz dobro organizovanog svetskog poretka
amerike hegemonije. Detalji pobuna iz 1968. razliiti su na raznim
lokacijama svetskog sistema ali je do takvih pobuna zaista dolazilo
na sve strane: pored ve poznatih dogaaja 1968. u zapadnom svetu
i Japanu, za koje se zna, p o m i n j e m kulturnu revoluciju u Kini sa
poetkom 1966, okretanje socijalizmu sa ljudskim likom" u ehoslovakoj 1968, kao i razliite dogaaje u Meksiku, Senegalu, Tunisu, Indiji i mnogim drugim z e m l j a m a Treeg sveta. U svima njima, ma koliko da su drugaije lokalne okolnosti, ponavlja se dvostruki motiv. Prvi motiv je otpor amerikoj hegemoniji i sovjetskoj
tajnoj saradnji sa tom hegemonijom. Drugi motiv je gubitak iluzija
kada je u pitanju Stara levica u svim njenim oblicima. Ovo otre n j e n j e bilo je nepredviena posledica upravo uspeha ovih starih
leviarskih pokreta. injenica je da su, u periodu amerike hegemonije, paradoksalno (a moda i ne ba toliko paradoksalno) pokreti Stare levice doli na vlast skoro svugde: kao komunistike
partije u socijalistikim z e m l j a m a od Elbe do Jalua; kao socijaldemokratske partije ili njihovi ekvivalenti u panevropskom svetu Zapadne Evrope, Severne Amerike i Australoazije; i kao nacionalnooslobodilaki pokreti u Treem svetu ili, podjednako, kao populistiki pokreti u Latinskoj Americi. Doli su na vlast ali nisu bili u stanju da ostvare drugi korak koji su zamiljali, transformaciju dru51

tva, ili su tako revolucionari iz 1968. smatrali. Pokreti koji s bili

na vlasti vieni su kao pokreti koji nisu uspeli da ispune svoja istorijska obeanja.
Upravo je u tom asu svetska privreda ula u dugaak period
stagnacije. Presudno merilo stagnacije u svetskoj-ekonomiji je znaajan pad profita od proizvodnje u odnosu na nivo u prethodnom
periodu, u fazi A. To ima niz oiglednih posledica. Prva posledica:
oni koji imaju kapital prebacuju svoju primarnu lokaciju traenja
profita sa proizvodne sfere u finansijsku sferu. Druga posledica:
znaajno raste nezaposlenost irom sveta. Trea posledica: dolazi
do znaajnog p o m e r a n j a lokacija proizvodnje sa podruja viih
nadnica u podruja niih nadnica (ono to se obiavalo nazivati
odbeglim fabrikama"). Ovaj trio posledica uoava se irom sveta
oko 1970. godine. Imamo neprestanu eskalaciju pekulativnih aktivnosti, koje su, naravno, profitabilne za relativno malu grupu ljudi, barem do momenta rasprskavanja mehura od sapunice. Bilo je
velikih premetanja proizvodnje iz Severne Amerike, Zapadne
Evrope i ak iz Japana u druge delove svetskog-sistema, koji su onda tvrdili da su se industrijalizovali" i prema tome razvijali. Drugi
nain prikazivanja onoga to se dogodilo jeste da su ove poluperiferne zemlje bile recipijenti onoga to su tada bile manje profitabilne industrijske grane. A imali smo svugde i porast nezaposlenosti u veini zemalja Juga sigurno, ali takode i na Severu. Treba napomenuti da stope nezaposlenosti ne moraju da budu jednake u svim
zemljama. Daleko od toga! Zapravo, j e d n o od veih podruja delovanja vlada svih zemalja za vreme ovog perioda jeste pokuaj da se
teret nezaposlenosti prebaci na druge zemlje, ali takva premetanja
mogu biti uspena samo privremeno.
Hajde da brzo pogledamo kako se izvodio takav scnario.
Najoigledniji ekonomski dogaaj ranih 1970-ih, sada ve
skoro zaboravljen ali u ono vreme dogaaj koji je zauzimao novinske naslove irom sveta, bio je porast cena nafte OPEC-a. Zemlje
glavni proizvoai nafte neoekivano su stvorile praktino jedan
ozbiljan kartel i podigle cenu nafte na svetskom tritu u znaajnoj
52

meri. U poetku to je pozdravljeno od nekih kao inteligentan politiki potez zemalja Treeg sveta uperen protiv glavnih zemalja Severa. Ali, odmah uoite neto neobino. Odluka OPEC-a, odluka
koju su dugo zagovarale takozvane radikalne zemlje poput Libije i
Alira, sprovedena je tek nakon iznenadno dobijene vatrene podrke dva najblia prijatelja Sjedinjenih Drava na Bliskom istoku,
Saudijske Arabije i Irana u vreme vladavine aha. Ba udno!
Efekat porasta cene nafte osetio se odmah. Doveo je do rasta
cena praktino svih ostalih proizvoda, ali neujednaeno. Doveo je
do s m a n j e n j a proizvodnje mnogih artikala, to je bilo korisno, s obzirom na postojeu prekomernu proizvodnju. Zemlje koje su se
oslanjale na prihod od izvoza sirovina videle su da im se taj izvor
prihoda s m a n j u j e istog trenutka im je njihov uvoz poskupeo; otuda su se susrele sa akutnim tekoama platnog bilansa. Povean
prihod od p r o d a j e n a f t e prvo je iao z e m l j a m a proizvoaima nafte, i naravno u ruke takozvanih Sedam Sestara, velikih transnacionalnih megastruktura u petrolejskoj industriji. Z e m l j e proizvoai
nafte o d j e d n o m su imale viak gotovog novca. Jedan deo tog novca otiao je na poveane trokove koje su te drave imale, uglavnom na uvoz sa Severa, to je pomoglo da se obnovi potranja u
z e m l j a m a Severa. A drugi deo je otiao na raune u bankama,
uglavnom u Sjedinjenim Dravama i N e m a k o j . Poveani kapital
u b a n k a m a morao se nekome dati na p o z a j m i c u . Te banke su
agresivno nudile z a j m o v e ministrima f i n a n s i j a siromanijih zemalja koje su patile od problema sa platnim bilansom i nezaposlenou i iz toga proisteklih nemira u zemlji. Te zemlje su prekomerno p o z a j m l j i v a l e , ali im je bilo teko da otplauju zajmove, za
koje je rasla kamata sve dok dug nije 1980-tih nepodnoljivo porastao. Upravo se tada j a p a n s k a konkurentska nadmo o d j e d n o m
razvila, mada ni Zapadnoj Evropi nije ilo loe, dok su Sjedinjene
Drave trpele takozvanu stagflaciju.
U meuvremenu, Sjedinjene Drave su nastojale da zadre
svoj politiki uticaj u Zapadnoj Evropi i Japanu osnivajui komplet
konsultativnih struktura: Trilateralnu komisiju i G-7 ( koji je, treba
53

da se kae, bila ideja iskara Destena, koji se nadao da e G 7 da

ogranii ameriku mo, ali se ispostavilo d a j e uinio obrnuto). Sjedinjene Drave su na fijasko u Vijetnamu politiki reagovale ponaajui se neko vreme s m e r n i j e " u Treem svetu - postajui fleksibilnije u zonama kao to su Angola, Nikaragva, Iran i Kamboda. Nisu svi, ipak, bili spremni da na takvu popustljivost odgovore s m a n j i v a n j e m sopstvenih zahteva. N o v a revolucionarna vlada, pod A j a t o l a h o m H o m e i n i j e m , odbila je da igra po pravilima
meudravne igre, proglaavajui Sjedinjene Drave za Velikog
satanu (a Sovjetski Savez za Satanu broj dva) i pohapsivi amerike diplomate. Liberalni centrizam i K e j n z o v a ekonomska teorija
naglo su izali iz mode. Margaret Taer je lansirala takozvani
neoliberalizam, koji j e , naravno, bio zapravo agresivni konzervatizam, kakav nije vien od 1848. i koji je p o d r a z u m e v a o p o k u a j
da se promeni smer preraspodele u socijalnoj dravi pa da ona ide
viim slojevima umesto niim.
Ako su se 1970-te okonale na tako efektan nain, nisu ni
1980-te mnogo zaostajale. Zajmovi siromanijim zemljama izmakli
su kontroli i zapoela je kriza zaduenosti. Kriza je poela, ne
1982, kako se obino govori, kada je Meksiko objavio da ne moe
da otplati svoj dug, ve 1980, kada je Gjerekova vlada u Poljskoj
odluila da pokua da resi svoj problem zaduenosti pojaavi pritisak na radniku klasu, potez koji je naiao na izuzetan otpor pojavom Solidarnosti (Solidarno)
u Gdanjsku. Dogaaji u Poljskoj
oznaili su kraj sovjetskog satelitskog sistema u istonoj i centralnoj Evropi, kljunu sponu dogovora na Jalti, mada e proi j o deset godina do potpune dezintegracije. U istom tom trenutku SSSR
pravi krucijalnu taktiku greku uavi u Avganistan. Tako e
SSSR iscrpeti sebe isto onako kako su Sjedinjene Drave uradile sa
sobom u Vijetnamu, ali je imao m a n j e drutvene vitalnosti da bi uspeo da preivi posledice tog poteza.
1980-te se mogu su'mirati u par kljunih fraza. Prva, dunika
kriza", upropastila je ne samo najvei deo Latinske Amerike (da ne
p o m i n j e m o Afriku) ve i istonu i centralnu Evropu. Dunika kri54

za je otkrila do koje mere se ekonomska situacija istone i centralne Evrope u sutini nije razlikovala od ekonomske situacije u Treem svetu. Druga, letee guske" Istone Azije - zadivljujui j a panski ekonomski proboj kroz svetsku ekonomiju, koji je za sobom
prvo povukao etiri zmaja (Juna Koreja, Tajvan, Honkong i Singapur) a kasnije jugoistonu Aziju i Kinu. Trea, vojna Kejnzova
doktrina" Reganove administracije, koja je savladala ameriku recesiju i veliku nezaposlenost pomou ogromne dravne pozajmice,
posebno od Japana, koristei kao izgovor j a a n j e vojnih sistema, a
ija je konkretna i najvea posledica bilo stvaranje ogromnog amerikog nacionalnog duga. etvrta, gomilanje tzv junk bonds" na
amerikoj efektnoj berzi, to je u sutini znailo da su velike korporacije poele na veliko da p o z a j m l j u j u da bi ostvarile kratkotrajne spekulativne profite na utrb proizvodnog mehanizma; to je zatim prouzrokovalo takozvano s m a n j i v a n j e " (downsizing),
to je
znailo primoravanje sloja sa srednjim dohotkom da prihvata slabije plaene poslove u privredi.
Celokupna svetska ekonomija, osim Istone Azije, 1980-ih je
stajala loe, to nije spreavalo finansijske pekulante da steknu zap a n j u j u e velike profite. A zajedno sa tim j e d a n sloj gornje srednje
klase, takozvani japiji, prosperirali su, podstiui inflatorni pritisak
na trite luksuzne robe i nekretnina irom sveta. Ipak je vei deo
sveta trpeo gubitak dohotka i deflaciju kroz kolaps valuta. Kao posledica svih ovih problema irom sveta, raspao se Sovjetski Savez.
Ili, tanije reeno, Gorbaov je uinio senzacionalan pokuaj da
sprei raspad bacajui balast u more. On se jednostrano razoruao,
iznuujui ameriki reciprocitet. Digao je ruke od Avganistana i,
praktino, istone i centralne Evrope. Takoe je oprezno nastojao
da reformie unutranji politiki sistem. Do pada Gorbaova dolo
je zato to je ozbiljno potcenio p o j a v l j i v a n j e nacionalizma u samom Sovjetskom Savezu, a najvie od svega, pojavljivanje ruskog
nacionalizma.
Otpornost na istezanje sporazuma u Jalti izgubila se koliko
zbog amerike toliko i zbog sovjetske slabosti. Ni SAD ni Gorba55

ov nisu eleli da ovi sporazumi prestanu da vae. Meutim, dugotrajna stagnacija u svetskoj ekonomiji uinila je da prestanu da postoje. Slomljena igraka se ne moe ponovo sastaviti.
Od 1970. svetska ekonomija je prola kroz tri dunika ciklusa, koji su svi bili pokuaji da se odri kupovna mo svetskog sistem a : zajmovi u novcu od nafte Treem svetu i socijalistikim zem l j a m a ; amerike dravne pozajmice; i p o z a j m i c e velikih korporacija. Svaki nalet p o z a j m l j i v a n j a vetaki je podizao cene u nekim
regionima iznad njihove trine vrednosti. Svaki je raao velike
probleme sa isplatom dugovanja, koji su se reavali razliitim oblicima pseudobankrotstva. Na kraju je 1990. godine pukao mehur od
sapunice japanskih nekretnina prouzrokujui ogroman pad hartija
od vrednosti. Napadnuto je poslednje uporite proizvodne ekonomske snage u svetskoj ekonomiji. I to je zatim bila pria 1990-ih.
Amerika politika pozicija pretrpela je ozbiljan napad, ali ne
uprkos, ve upravo zbog raspada Sovjetskog Saveza. Sadam Husein je odluio da iskoristi ovu situaciju upuujui direktan vojni
izazov Sjedinjenim Dravama tako to je izvrio invaziju Kuvajta.
Mogao je da izvri invaziju zato to SSSR vie nije bio u poziciji
da ga sprei i povukao je taj potez koji je, kratkorono, obeavao
da e resiti problem irakog velikog duga Kuvajtu a i da bi poveao
prihod od nafte. Sadam se nadao da e iskoristiti invaziju na srednji
vremenski rok kao temelj za vojno u j e d i n j e n j e arapskog sveta pod
svojom dirigentskom palicom, j e r je u j e d i n j e n j e video kao neophodan korak u direktnom vojnom izazovu upuenom Severu uopte, a
konkretno Sjedinjenim Dravama.
Za Sadama su postojale dve mogunosti, da Sjedinjene Drave
ustuknu ili da ne ustuknu. Da se dogodilo prvo, on bi odmah pobedio. Meutim, raunao je na injenicu da, ak i ako se dogodi ono
drugo, on pobeuje na due staze. Do sada se nije pokazalo da je
pogreio u svojim proraunima. Sjedinjene Drave su, naravno, zaista i mobilisale neophodnu vojnu silu da bi isterale Iraane iz Kuvajta i da bi nakon toga stavile Irak pod ozbiljnu meunarodnu prismotru. Ali, cena koju su platile SAD bila je visoka. Zalivski rat je
56

pokazao da SAD ne mogu sebi finansijski da priute da vode takve

operacije. Kompletne vojne trokove SAD podnosili su Saudijska
Arabija, Kuvajt, Japan i Nemaka. A rat je pokazao da SAD nisu
mogle da uklone Sadama u Iraku zato to nisu bile voljne da poalju trupe u unutranjost Iraka. Obe prisile - finansijsku i vojnu Sjedinjenih Drava diktiralo je ameriko j a v n o m n j e n j e , koje je bilo spremno da aplaudira nacionalistikoj pobedi, pod uslovom da
ne kota ni novca ni ljudskih ivota. To je osnovno o b j a n j e n j e kako je Sadam uspeo da opstane sve ovo vreme i zato su bezuspeni
napori da se kontrolie irako oruje za masovno unitavanje.
Zapadna Evropa je 1990-ih preduzela vaan korak napred ka
svom u j e d i n j e n j u stvaranjem evra i na taj nain stvorila finansijsku
bazu neophodnu da se otrgne od tesnih veza sa SAD. To e, nema
sumnje, u nastupajuoj deceniji voditi stvaranju stalne evropske
vojske a time i vojnom r a z d v a j a n j u od SAD. Dezintegracija podruja Balkana j a s n o je pokazala vrlo ogranienu efikasnost NATOa kao politike sile i uspela je j o vie da zategne ameriko-zapadnoevropske odnose.
A usred svega ovoga dolo je do takozvane azijske krize. Nakon finanijske propasti zemalja jugoistone Azije i etiri zmaja
usledilo je pogubno uplitanje MMF, koje je pogoralo i politike i
ekonomske posledice krize. Ono to treba da uoimo kao glavno u
vezi pomenutog f m a n s i j s k o g kolapsa jeste da je deflacija najzad
pogodila Istonu Aziju i iz nje izvedenu zonu, a nakon toga, kao
to znamo, Rusiju i Brazil. Svet netremice eka da kolaps pogodi
SAD. Kada se to dogodi ui emo u poslednju podfazu ove faze-B
Kondratijeva.
Najzad, hoemo li napokon da vidimo novu Kondratijevu fazu- A? Da, svakako, ali fazu unutar sekularne deflacije kao u sedamnaestom i devetnaestom veku a ne fazu unutar sekularne inflacije u esnaestom, osamnaestom i dvadesetom veku. Ali, videemo
i neto to je drugaije. Sada moramo da skrenemo svoju panju sa
Kondratijevih ciklusa na dugoroni razvoj savremenog svetskog-sistema kao istorijskog sistema.
57

Kapitalistika svetska privreda dugo je sebe odravala, kao to

to ini svaki sistem, pomou mehanizama koji obnavljaju ravnoteu svaki put kada ga njegovi procesi odvuku od ravnotee. Ravnotea se nikada ne uspostavlja odmah, ve samo poto prvo doe do
dovoljne koliine odstupanja od norme, i naravno, nikada se ne uspostavlja savreno. Poto zahteva da odstupanja idu do izvesne mere pre nego to e izazvati promenu smera, rezultat je da kapitalistika svetska privreda, kao i svaki drugi sistem, ima veoma razliite cikline ritmove. Govorili smo o j e d n o m od glavnih ritmova koje
je razvio a koji se nazivaju ciklusi Kondratijeva. Oni nisu jedini.
Ravnotea se nikada ne uspostavlja opet u istoj taki zato to
kontrakretanje zahteva odreenu promenu u osnovnim parametrima
sistema. Otuda je ekvilibrijum uvek pokretan ekvilibrijum i stoga taj
sistem ima sekularne trendove. Upravo takva kombinacija ciklinih
ritmova i sekularnih trendova definie sistem koji funkcionie normalno". Meutim, sekularni trendovi ne mogu ii u beskonanost
poto nailaze na asimptote. Kada se to desi vie nije mogue da ciklini ritmovi vrate sistem u ravnoteu i tada za sistem nastaju problemi. On tada ulazi u svoju poslednju, i rava se - to jest, zatekne se
pred dva ili vie alternativnih puteva ka novoj strukturi, sa novim
ekvilibrijumom, novim ciklinim ritmovima i novim sekularnim
trendovima. Ali, kojim e od dva alternativna puta sistem krenuti, to
jest, kakva e nova vrsta sistema da se uspostavi, stvarno je nemogue odrediti unapred, poto sistem predstavlja funkciju beskonanosti
pojedinanih izbora koji nisu sistemom kontrolisani. Upravo se to
sada deava u kapitalistikoj svetskoj-ekonomiji.
Da bismo ovo shvatili, moramo da pogledamo tri glavna sekularna trenda koja se pribliavaju svojim asimptotama. Svaki od njih
tom prilikom ograniava akumulaciju kapitala. Poto beskonana
akumulacija kapitala definie kapitalizam kao istorijski sistem, trostruki pritisak tei da onemogui glavni motor sistema i tako stvara
strukturalnu krizu.
Prvi sekularni trend je porast nivoa realnih zarada kao procenat trokova proizvodnje, izraunat kao proek u celokupnoj svet58

skoj privredi. Oigledno, to je on nii to je profit vei i obrnuto.

ta odreuje nivo realnih zarada? Sasvim oigledno, odgovor je
rapport de forces izmeu radne snage u datoj zoni, sektora svetske ekonomije i onih koji upoljavaju takvu radnu snagu. Takav rapport de forces je f u n k c i j a prevashodno politike snage dve grupe u
onome to nazivamo klasna borba. Govoriti o tritu kao o ograniavajuem elementu u odreivanju nivoa nadnica vodi u pogrenom pravcu, poto je trina vrednost rada f u n k c i j a mnogobrojnih
rapport de force u razliitim zonama svetske ekonomije. Te promenljive politike snage zatim su f u n k c i j a efikasnosti politike organizacije u j e d n o m ili drugom obliku datih radnih snaga i stvarnih
alternativa onih koji ih upoljavaju u smislu premetanja njihovih
poslovnih aktivnosti. Oba faktora se stalno m e n j a j u .
Moe se rei da e, vremenom, u svakom datom geografskom
ili sektorskom lokalitetu, radna snaga teiti da stvori neki oblik sindikalne organizacije i akcije koji e omoguiti njenim lanovima da
efikasnije pregovaraju, ili direktno sa onim ko ih zapoljava ili indirektno preko svog uticaja na relevantan politiki mehanizam. Mada nema sumnje da takvu politiku snagu moe koiti u datom lokalitetu politika kontraofanziva kapitalistikih grupa, takoe je
istina da dugotrajna demokratizacija" politikih mehanizama kroz
istoriju savremenog svetskog-sistema slui da krivulju politike
snage radnike klase usmeri prema gore tokom longue dure u
praktino svim zemljama svetskog-sistema.
Glavni mehanizam pomou kojeg kapitalisti irom sveta uspevaju da ogranie ovaj politiki pritisak jeste premetanje konkretnih sektora proizvodnje u ostale zone svetske privrede koje su u
proeku regioni niih nadnica. To je politiki teka operacija a
u j e d n o zavisi i od ukalkulisavanja nivoa kvalifikacija u krajnji profit. Otuda, tei da se obavlja prevashodno tokom faze B Kondratijeva, kao to smo gore napomenuli, a ponavljala se tokom istorijskog
razvoja savremenog svetskog sistema. Ali, kao prvo, zato su regioni u koje se sektori premetaju zapravo regioni niih nadnica? Nedovoljan je odgovor d a j e re o posledici istorijskog" nivoa nadnica. Odakle takav istorijat?
59

Glavni uzrok istinski slabo plaenog rada uvek su bili svee

regrutovani migranti iz ruralnih oblasti, koji esto prvi put stupaju
na trite n a j a m n o g rada. Iz dva razloga spremni su da prihvate ono
to se po svetskim standardima smatra niskom nadnicom. Neto dododak koji dobijaju je u stvari vei nego neto dohodak koji su pre
toga primali za svoje ruralne aktivnosti. Zatim, istrgnuti su iz drutvenog konteksta i zbog toga politiki u odreenoj meri zbunjeni i
stoga nisu u stanju naroito efikasno da brane sopstvene interese.
Vremenom ta o b j a n j e n j a prestaju da vae, a svakako posle recimo
trideset godina, i takvi radnici poinju da vre pritisak na nivoe
nadnica analogne nivoima nadnica radnika u drugim regionima
svetske ekonomije. U tom sluaju, za kapitaliste ozbiljna opcija postaje ponovna relokacija.
Kao to se moe videti, takav nain voenja klasne borbe zavisi od postojanja stalno novih regiona svetskog-sistema u koje se
moe relocirati, a to opet zavisi od p o s t o j a n j a znatnog ruralnog sektora koji j o nije ukljuen u trite n a j a m n o g rada. Deruralizacija
sveta se nalazi na krivulji brzog uspona. Deava se neprestano tokom pet stotina godina ali najdramatinije ubrzava od 1945. godine. Sasvim je mogue predvideti da e ruralni sektor u velikoj meri
nestati u narednih dvadeset i pet godina. Kad se celokupan svetski
sistem deruralizuje, kapitalistima preostaje j e d i n a opcija da se upuste u klasnu borbu na lokaciji na kojoj su se zatekli. A tada su im
anse nikakve. ak i uz poveanu polarizaciju nivoa stvarnog dohotka ne samo u svetskom sistemu kao celini ve i unutar najbogatijih zemalja, politiko i trino sazrevanje niih drutvenih slojeva
nastavlja se. ak i tamo gde postoji veliki broj tehniki nezaposlenih osoba koje pribavljaju dohodak iz nezvaninih sektora privrede,
realne alternative dostupne radnicima lociranim u rubnim podrujima svetskog-sistema znai da su radnici u poziciji da zahtevaju razumni nivo nadnica da bi uli u zvaninu ekonomiju n a j a m n o g rada. Neto proizvod svega toga je ozbiljan pritisak na nivo profita i
on e se vremenom pojaavati.
Drugi sekularni trend koji smeta kapitalistima prilino je drugaiji. Ne tie se trokova n a j a m n o g rada ve trokova materijal60

nog ulaganja. ta se podrazumeva pod trokovima ulaganja? Nije

to samo cena po kojoj su kupljeni od druge firme ve i trokovi manipulacije. Dok trokove kupovine uobiajeno snosi u celini kompanija koja e na kraju dobiti profit, trokove of manipulacije materijalnog ulaganja esto u odreenoj meri snose ostali. Na primer,
ako manipulacija sa sirovinama proizvodi toksian ili problematian otpad, deo trokova podrazumeva i u k l a n j a n j e takvog otpada, a
ako je toksian, na bezbedan nain. Kompanije, naravno, ele da
trokove u k l a n j a n j a otpada svedu na n a j m a n j u moguu meru. Jedan
od naina na koji to mogu da urade i izdano ga koriste jeste da odloe otpad negde van fabrike zone posle minimalne detoksifikacije, na primer, odlaganjem hemijskih otrova u reku. To ekonomisti
zovu eksternalizacija trokova". Naravno, tu nije kraj trokovima
odlaganja otpada. Drimo se ovog primera, ako se otrovne materije
istovare u potok, mogue je da doe do trovanja vode i na kraju
(moda decenijama kasnije) ona e, na j e d a n ili drugi nain, biti
tetna za ljude, a trokovi toga su realni mada ih je teko izraunati.
Moda se donese drutvena odluka da se tetne materije uklone i u
tom sluaju organ koji preduzima ienje, esto drava, snosi trokove. Drugi nain s m a n j i v a n j a trokova jeste da se iskoriste sirovine, ali da se ne obezbedi (to jest ne plati) njihovo obnavljanje, to
je problem naroito sa organskom materijom. Takva eksternalizacij a trokova znaajno s m a n j u j e cenu sirovina konkretnim proizvoaima i tako poveava maru profita.
Ovo je problem srodan problemu relokacije kao reenjem trokova nadnica. Funkcionie sve dotle dok postoje prethodno neiskorieni regioni za odlaganje otpada. Ali na kraju vie nema reka da
se zagade niti drvea da se posee - ili barem tako neto nije mogue bez ozbiljnih i direktnih posledica po zdravlje biosfere. To je
stanje u kom smo zateeni nakon petsto godina takve prakse, i zato
danas imamo ekoloki pokret koji se brzo iri po svetu.
ta moe da se uradi? Recimo, vlade sveta mogu da preduzmu
neto kao veliku kampanju ienja i veliku kampanju organskog obnavljanja sirovina. Problem predstavljaju trokovi efikasne operacije,
61

koji su enormni, i zbog toga se moraju platiti kroz nekakav oblik poreza. Postoje samo dva izvora: ili kompanije koje se smatraju krivcima za otpad ili mi ostali. Ako e prvi pomenuti, onda e pritisak na
maru profita biti impresivno velik. Ako e drugi, onda e poreski
nameti znatno da porastu, to je problem do kog dolazimo. Dalje, nema mnogo svrhe ienje i organska reciklaa ako se nastavi sa dosadanjom praksom, poto e sve to da lii na ienje Augijevih tala. Otuda proizlazi logian zakljuak da se zahteva ukupna internalizacija svih trokova. To e, meutim, j o vie pojaati pritisak na
profite pojedinanih kompanija. Ne vidim ni j e d n o prihvatljivo reenje za ovu drutvenu dilemu u okviru kapitalistike svetske privrede
i otuda smatram da rastui trokovi materijalnih ulaganja predstavljaju drugi strukturalni problem za akumulaciju kapitala.
Trei problem se nalazi u sferi oporezivanja. Oporezivanje je
isplata za drutvene usluge i zbog toga je usvojeno kao prihvatljiv
troak proizvodnje, pod uslovom da porezi nisu previsoki. ta odreuje nivo oporezivanja? Potrebno je rei da postoji stalna potreba
za sigurnou (vojska, policija). Taj zahtev se stalno poveavao
kroz vekove zbog rasta relativnih trokova bezbednosnih sredstava,
dometa vojnih akcija i sagledanih potreba za policijskim aktivnostima. Drugo, na svetu je dolazilo do stalnog poveavanja dravne birokratije, koja obavlja f u n k c i j u , pre svega, potrebe da se prikupe
porezi, a zatim da se obavi sve vei broj zadataka koje imaju zemlje savremenog doba.
Glavna proirena f u n k c i j a je zadovoljenje odreenih sveoptih
zahteva. To nije opcioni troak. Sve vee ispunjavanje tih zahteva
predstavlja glavno sredstvo obezbeivanja relativne politike stabilnosti kao odgovora na rastue nezadovoljstvo niih drutvenih slojeva s obzirom na sve veu polarizaciju realnog dohotka, koja je stalna
karakteristika svetskog sistema. Napori koje vlade ine po pitanju
socijalne zatite predstavljaju nadoknadu kojom se obuzdavaju opasne klase", to jest, klasna borba se zadrava u odreenim okvirima.
Odgovor na sveopte zahteve nazivamo demokratizacijom" a
on predstavlja i veoma realni sekularni trend. Postoje tri osnovna
62

varijeteta takvih sveoptih zahteva: obrazovne institucije, zdravstveni objekti i garancija doivotnog dohotka (naroito, osiguranje
za sluaj nezaposlenosti i socijalna zatita za stare). Potrebno je napomenuti dve stvari u vezi pomenutih zahteva. Postavljaju se u sve
vie podruja svetskog sistema i danas su skoro univerzalni. A zahtevi stalno i u svakoj zemlj i rastu i ne nazire im se kraj.
To znai i moralo je da znai, stalno podizanje poreskih stopa
u praktino svakoj zemlji, uz u n a j b o l j e m sluaju povremena blaga
smanjenja. Ali, naravno, u odreenom trenutku, takvo redistributivno oporezivanje dostie nivo na kojem se ozbiljno upliu anse za
akumulaciju kapitala. Otuda je reakcija u dananje vreme na ono
to se smatra fiskalnom krizom zemalja" zapravo zahtev kapitalista za vraanje na prethodni nivo i traenje opte podrke na osnovu brzog rasta oporezivanja pojedinaca. Ironija je u tome to esto
postoji generalna podrka limitiranju poreza a podrka smanjivanju
socijalnih davanja (za obrazovanje, zdravlje, ili garantovani dohodak) ravna je nuli. Zapravo, upravo u trenutku kada ima pritubi na
visoke poreze, raste koliina optih zahteva upuenih dravnim slubama. Tako da i ovde takoe imamo strukturalni problem za akumulaciju kapitala.
I evo gde se nalazimo - imamo tri glavna strukturalna pritiska
na mogunost kapitalista da akumuliraju kapital, kao rezultat sekularnih trendova u stalnom usponu. Ovu krizu, ne krizu razvoja ve
krizu kapitalne akumulacije, dalje k o m p l i k u j e j e d n a drugaija pojava - dravne strukture gube legitimitet. Drave su krucijalni elemenat u mogunostima kapitalista da akumuliraju kapital. Drave
omoguavaju kvazimonopole, koji su jedini izvor znaajnih nivoa
profita. Drave pripitomljuju opasne klase" koristei mere represije i mere poputanja. Drave su glavni izvor ideologija koje ubeuj u populacionu masu da bude relativno strpljiva.
Glavno obrazloenje za strpljenje je neizbenost reforme. Bie
bolje - ako ne odmah, onda za nau decu i unuke. Na vidiku je
sreniji svet, sa vie ravnopravnosti. To je, naravno, zvanina liberalna ideologija koja dominira geokulturom j o od devetnaestog ve63

ka. Ali, ona predstavlja i motiv svih antisistemskih pokreta, ak i

onih koji se proglaavaju najrevolucionarnijim. Ti pokreti naroito
naglaavaju tu temu kada poseduju dravnu vlast. Govore sopstvenoj radnikoj klasi da razvijaju" privredu, a radnika klasa mora
da bude strpljiva dok plodovi ekonomskog napretka najzad poboljaju njihov ivot. Propovedaju strpljenje po pitanju ivotnog standarda ali i odsustva politike jednakosti.
Sve dotle dok su takvi antisistemski pokreti - bilo da su bili komunistiki, socijaldemokratski ili nacionalnooslobodilaki - bili u
fazi mobilizacije protiv neravnopravnih, militaristikih, diktatorskih,
faistikih, kolonijalnih ili ak i jednostavno konzervativnih reima,
ta tema je bila preutkivana i nije ometala antisistemske pokrete u
obezbeivanju iroke podrke naroda. Meutim, im su takvi pokreti
doli na vlast, kao to se desilo u velikoj meri irom sveta u periodu
od 1945. do 1970. (faza -A Kondratijeva perioda o kome govorimo),
stavljeni su na probu. Nisu ispunili oekivanja nigde u svetu. Istorijat
post-revolucionarnih" reima pokazuje da nisu bili u stanju da smanje svetsku, pa ak ni unutranju polarizaciju, u znaajnijoj meri niti
su bili u stanju da uspostave ozbiljnu unutranju politiku ravnopravnost. Ne moe se porei da su ostvarili mnogobrojne reforme, ali su
obeali mnogo vie od reformi. A poto je svetski sistem ostao kapitalistika svetska-ekonomija, reimi van centralne zone strukturalno
nisu bili u stanju da stignu" bogate zemlje.
Ovo nije stvar samo akademske analize. Rezultat takvih okolnosti je ogromno razoarenje u antisistemske pokrete. Ako negde
antisistemski pokret ima podrku u n a j b o l j e m sluaju podrku je
dobio kao reformska grupa koja je bolji izbor od alternative koja
vue vie udesno, a nikako kao pretea novog drutva. Glavna posledica je masovno uskraivanje ulaganja u dravne strukture. Narodne mase sveta, poto su se okrenule dravama kao izvriocima
transformacije, sada poinju ozbiljnije da sumnjaju u sposobnost drava da pokrenu transformaciju pa ak i da odre drutveni poredak.
Ovaj svetski pokret antietatizma ima dve neposredne posledice. Jedna posledica je da su drutvene strepnje eskalirale i ljudi na
64

sve strane preuzimaju od drave ulogu regulisanja sopstvene sigurnosti. Ali, naravno, to pokree negativnu spiralu. to vie tako rade
to ima vie haotinog nasilja a to ima vie haotinog nasilja to se
vie drava nae u situaciji da je nesposobno da vlada situacijom
pa stoga sve m a n j e ljudi investira u dravu, to dalje slabi anse drave da obuzda spiralu. Uli smo u tu vrstu spirale razliitom brzinom u razliitim zemljama svetskog sistema, a ubrzanje raste sve
vie praktino svugde.
Druga posledica se tie kapitalista. Drave koje su izgubile legitimitet nalaze da im je mnogo tee da obavljaju svoj zadatak garantovanja kvazimonopola koji su potrebni kapitalistima, a da ne govorimo o sposobnosti da obuzdaju opasne klase". Tako, upravo u trenutku kada se kapitalisti suoavaju sa tri strukturalna problema koji
iscrpljuju globalnu stopu profita, i otuda njihovu sposobnost da akumuliraju kapital, suoavaju se sa spoznajom da su drave sada manje
sposobne, nego to su bile pre, da im pomognu da ree dileme.
Zbog toga kaemo da je kapitalistika svetska ekonomija
upravo ula u svoju terminalnu krizu, krizu koja moe potrajati i do
pedeset godina. Pravo pitanje koje stoji pred nama jeste ta e se
dogoditi za vreme pomenute krize, ove tranzicije sa sadanjeg svetskog-sistema u neku drugu vrstu istorijskog sistema ili vie njih. U
analitikom smislu, kljuno pitanje je odnos izmeu ciklusa Kondratijeva koje sam prvo opisao i sistemske krize o kojoj upravo govorim. Politiki je kljuno pitanje kakva je vrsta drutvenog angaovanja mogua i poeljna za vreme sistemske tranzicije.
Ciklusi Kondratijeva su deo normalnog" funkcionisanja kapitalistike svetske-ekonomije. Takvo takozvano uobiajeno funkcionisanje ne prestaje zato to je sistem uao u sistemsku krizu. Razliiti mehanizmi koji o b j a n j a v a j u ponaanje kapitalistikog sistema
i dalje su na mestu. Kada se sadanja faza- B potroi, nesumnjivo
emo imati fazu- A novog ciklusa. Meutim, sistemska kriza
ozbiljno ometa putanju. Pomalo lii na situaciju kada pokuavamo
da vozimo auto nizbrdo sa j o dobrim motorom ali oteene karoserije i pokvarenih toko va. Auto e svakako da se kotrlja napred
65

ali ne po pravoj liniji kako smo zamislili pre toga i bez garancija da
e konice raditi kako treba. Kako e se ponaati bilo bi prilino
teko unapred predvideti. Dodavanje gasa motoru moglo bi proizvesti neoekivane posledice. Auto bi se mogao raspasti.
umpeter nas je odavno upoznao sa idejom da se kapitalizam
nee raspasti zbog svojih propusta ve zbog sopstvenih uspeha. Pokuavamo ovde da pokaemo kako su uspesi (naini suzbijanja silazne putanje svetske-ekonomije, naini maksimalnog poveavanja
akumulacije kapitala) vremenom, stvorili strukturalne limite upravo
samoj akumulaciji kapitala koju je trebalo da obezbede. To je konkretan empirijski dokaz umpeterove pretpostavke. N e m a sumnje,
ako nastavimo pravei analogiju sa pokvarenim automobilom, pametan voza bi vozio sasvim polako u tako tekim uslovima. U kapitalistikoj svetskoj-ekonomiji, meutim, nema mudrog vozaa.
Ni j e d a n pojedinac niti grupa n e m a j u mo da sami donesu neophodne odluke. A upravo sama injenica da te odluke donosi veliki
broj uesnika, nastupajui zasebno i svako od njih u svom neposrednom interesu, praktino garantuje da auto nee usporiti. Verovatno e poeti sve vie da ubrzava.
Prema tome, ono to moemo oekivati to je neodgovornost.
Kad svetska-ekonomija zakorai u novi period ekspanzije pogorae upravo ona stanja koja su je uvela u terminalnu krizu. Tehnikim renikom, kolebanja e sve vie divljati, postajati sve haotinija", a smer kretanja putanje postajae sve neizvesniji, poto e vrludati levo-desno kada god znatnije ubrza. Istovremeno, moemo
da oekujemo da e u odreenoj meri da se smanji zajednika i pojedinana bezbednost, moda vrtoglavo, dok dravne strukture gube legitimnost sve vie i vie. A to e van svake sumnje poveati
koliinu svakodnevnog nasilja u svetskom-sistemu. To e zaplaiti
veinu ljudi.
Politiki, bie to situacija velikog haosa, poto standardne
politike analize koje smo stvorili da bismo shvatili savremeni
svetski-sistem kao da nee moi da se primene ili e izgledati zastarele. To nee biti istina, ali e se te analize primenjivati prven66

stveno na tekue procese u p o s t o j e e m svetskom sistemu a ne na

stvarnost tranzicije. Upravo je zbog toga toliko vano pojasniti
razliku izmeu to dvoje i naina na koji e se ovakva dvostruka
stvarnost odvijati.
U smislu postojee stvarnosti, bie skoro neizvodljivo da se
politikom aktivnou utie mnogo na nju. Vratimo se analogiji sa
pokvarenim automobilom koji ide nizbrdo, moda emo se s pravom oseati nekako bespomono a najvie to emo moi da uradimo bie da pokuamo manevrisati i tako spreimo povreivanje.
Ali u smislu tranzicije kao celine, tano je suprotno. Upravo zbog
toga to je njen ishod nepredvidljiv, upravo zbog toga to su njena
kolebanja toliko neobuzdana, ak e i n a j m a n j e politike aktivnosti
imati velike posledice. Dopada mi se da mislim o tome kao o trenutku u istoriji kada slobodna volja istinski ulazi u igru.
O ovoj d u g o t r a j n o j tranziciji m o e m o da mislimo kao o velikom politikom sukobu izmeu dva velika tabora: tabora svih
onih koji ele da zadre privilegije postojeeg sistema nejednakosti, mada u razliitoj formi, moda u v e o m a razliitoj formi i tabora svih onih koji bi eleli da vide r a a n j e j e d n o g novog istorijskog sistema koji e biti znatno demokratskiji i ravnopravniji.
Ipak, ne m o e m o oekivati da se pripadnici prvog tabora predstave onako kako sam ih opisao. Tvrdie da su modernizatori, novi
demokrate zagovornici slobode i napredni. Moda e ak izjaviti
da su revolucionarni. Klju ne treba traiti u retorici ve gledati
koliko je stvarno ono to se predlae.
Ishod politike borbe j e d n i m delom e zavisiti od toga ko e
koga biti u stanju da mobilie, ali e ujedno u velikom delu proizai
iz sposobnosti da se bolje analizira ono to se dogaa i odrede realne istorijske alternative sa kojima se zajedno suoavamo. Drugim
recima, misli se na trenutak kada je potrebno da udruimo znanje,
matu i akciju, inae rizikujemo da za sto godina od dananjeg dana kaemo: Plus a change, plus c'est la mme chose". Ishod je,
insistiram, stvarno neizvestan i upravo zbog toga otvoren za intervenciju i kreativnost ljudskog faktora.
67

Poglavlje IV

RASIZAM: NA ALBATROS*
Bog neka te spasi, drevni mornaru,
od cudovist, koja te toliko saleu! Zato tako gleda? " - Svojim samostrelom
pogodio sam albatrosa. "
Poema

Semjuel Tejlor Kolrid

o drevnom mornaru"

U Kolridovoj poemi vetrovi su odvukli brod u neprijateljsko

okruenje. Jedina uteha mornarima je bio albatros koji je dolazio da
sa n j i m a podeli hranu. Kolridov mornar g a j e ubio, ne zna se zato
- moda samo iz bahatosti. Zbog toga je ceo brod trpeo. Bogovi su
kanjavali nedelo. Ostali mornari su albatrosa okaili tom mornaru
oko vrata. Albatros, simbol prijateljstva, postao je tada simbol oseaja krivice i stida. Taj mornar je jedini preiveo putovanje. I proveo je ivot proganjan onim to je uradio. ivi albatros su oni ostali
u dalekim i egzotinim z e m l j a m a koji su nam ponudili svoju gostoljubivost. Mrtav albatros koji nam visi oko vrata predstavlja zaostavtinu nae arogancije, na rasizam. Opsednuti smo njime i ne
nalazimo spokoj.
Ovaj tekst je prvi put proitan 9. marta 2000. u Beu u dramatinom
trenutku austrijske istorije.

68

Pre vie od godinu dana zamoljen sam da doem u Be i govorim o Drutvenoj nauci u doba tranzicije". Moj govor je trebalo da
bude u kontekstu niza predavanja odranih 2001. naslovljenih: Von
der Notwendigkeit des uberflussigen - Sozialwissenschaften und Gesellschaft" (O neophodnosti neumerenosti - drutvene nauke i drutvo"). Radosno sam prihvatio i verovao sam da dolazim u Be koji je
svojevremeno imao slavnu ulogu u stvaranju svetske drutvene nauke,
naroito u doba Traum und Wirklichkeit (San i stvarnost), 1870-1930.
Be je bio dom Sigmunda Frojda koga smatram najznaajnijom figurom drutvene nauke dvadesetog veka, odnosno, Be je bio njegov
dom dok ga nacisti nisu naterali da pobegne u London 1939, gde je te
godine i umro. Jozef A. umpeter i Karl Polanji, iji su politiki stavovi bili zapanjujue razliiti i koji su, po mom miljenju, dve najznaajnije figure politike ekonomije dvadesetog veka, nedovoljno priznati i
nedovoljno slavljeni, u Beu su proveli vaan deo svog ivota. Be je
takoe bio dom mog linog uitelja, Paula Lazarsfelda, ija je kombinacija istraivakog postupka i pionirskih metodolokih inovacija poela sa Arbeitlosen von Marienthal, studijom koju je uradio sa Mari
Jahodom i Hansom Zajselom. To je bio Be u koji sam dolazio.
A onda su doli austrijski izbori 1999, i njihov ishod koji se itekako mogao izbei, ukljuivanje u vladu partije ekstremne desnice
Jorga Hajdera, Freiheitliche Partei Osterreichs (FPO). Ostale zemlje
Evropske unije (EU) snano su reagovale na takvu promenu reima
suspendujui bilateralne odnose sa Austrijom. Morao sam da razmislim da li da i pored toga doem u Be i oklevao sam. Nalazim se
ovde danas iz dva razloga. Prvi razlog, eleo sam da potvrdim da se
solidariem sa des andere Osterreich (drugaijom Austrijom") koja
se tako vidljivo manifestovala od momenta kada je nova vlada stupila na dunost. Drugi razlog mog dolaska u Be je j o vaniji, doao
sam da prihvatim sopstvenu odgovornost kao sociolog. Svi smo pucali u albatrosa. Svima nam visi oko vrata. Moramo se boriti, svim
srcem i umom, da se iskupimo obnavljajui i stvarajui drugaiji
istorijski sistem, sistem koji ne bi znao za rasizam koji ovoliko duboko i estoko pogaa savremeni svet. Zbog toga sam promenio naslov
69

svog govora koji sada glasi: Rasistiki albatros: Drutvena nauka,

Jorg Hajder (Jorg Haider) i Widerstand".*
Ono to se dogodilo u Austriji na povrini je izgledalo sasvim
jednostavno. Austrijom je godinama vladala nacionalna koalicija
dve vodee i matine partije, Sozialdemokratische Partei Osterreichs (SPO) i Osterreichische Volkspartei (OVP). Jedna je bila partij a levog centra a druga partija desnog centra i hriansko-demokratska. Zajedniki broj glasova, nekada nadmoan, smanjivao se
tokom 1990-ih. A na izborima 1999. godine FPO je prvi put bio
drugi po broju glasova, nadmaivi OVP, mada za samo nekoliko
stotina glasova. Potonje rasprave izmeu dve veinske partije o ponovnom f o r m i r a n j u nacionalne koalicije propale su, i OVP se obratio FPO da kao koalicioni partneri f o r m i r a j u vladu. Ta odluka
OVP-a uznemirila je mnoge ljude u Austriji, meu kojima i Tomasa Klestila. Meutim, O V P je istrajao i vlada je formirana.
Odluka je takoe uznemirila - a, mora se dodati, i iznenadila politike lidere ostalih zemalja EU. Z a j e d n o su odluili da suspenduju bilateralne odnose sa Austrijom i uprkos nekim glasovima koji
su dovodili u pitanje mudrost takve odluke, EU je zadrala svoj
stav. Potez EU je zatim uznemirio mnogobrojne Austrijance i to ne
samo one koji su podrali stvaranje sadanje vlade ve i njene mnogobrojne protivnike, od kojih su mnogi uveravali d a j e EU precenila opasnost prikljuivanja FPO-a vladi. Hajder nije Hitler" bila je
uobiajena formulacija takvog stava. Ostali su obrazlagali da se isti
takvi Hajderi mogu nai u svim zemljama EU, i u izvesnoj meri
ak i u vladama tih zemalja. I zbog toga, tvrdili su, to to je EU
uradila predstavlja akt licemerja. I na kraju, neki Austrijanci su
obrazlagali (kao i neki Evropljani) da bi EU trebalo da saeka, te da
ukoliko nova austrijska vlada uradi neto vredno osude, tada i samo
Widerstand, to znai otpor", bio je parola Austrijanaca koji su demonstrirali protiv nove vlade. Termin je korien od 1933. do 1945. za one
koji su se aktivno suprotstavljali nacistima. Jorg Hajder je bio krajnja desnica, populistiki voa FPO.

70

preduzme odgovarajue korake. Za to vreme u samoj Austriji lansiran je Widerstand.

eleo bih da za temu svoje analize uzmem ne FPO kao partiju
i ono to ona predstavlja, ve snano reagovanje EU na ukljuivanje ove partije u austrijsku vladu i austrijski odgovor na takvo reagovanje kao i Widerstand. I reagovanje i odgovor na njega mogu se
razumeti samo ako svoj analitiki fokus premestimo sa sme Austrije kao drave na svetski sistem u celini, njegovu realnost i na ono to
oni koji se bave drutvenim naukama govore o njoj. Stoga predlaem
da osmotrimo taj iri kontekst u etiri vremenska okvira: savremeni
svetski-sistem od 1989; savremeni svetski-sistem od 1945; savremeni svetski-sistem od 1492; i savremeni svetski-sistem posle 2000. godine. To su, naravno, simbolini datumi ali su simboli u ovom sluaju veoma vani. Oni nam pomau da diskutujemo o obe realnosti i o
percepciji realnosti. Nadam se da na taj nain izraavam solidarnost
sa austrijskim Widerstand-om, i nadam se da preuzimam sopstvenu
odgovornost, i moralnu i intelektualnu, kao sociolog.

SVETSKI-SISTEM OD 1989
Takozvani socijalistiki blok nacija raspao se 1989. Zemlje istone i centralne Evrope, koje su bile pod kontrolom Brenjevljeve
doktrine (i, to je j o vanije, sporazuma na Jalti), praktino su proglasile politiku samostalnost od Sovjetskog Saveza i svaka je nastavila da razgrauje lenjinistiki sistem. U roku od dve godine raspustila se i sma Komunistika partija Sovjetskog Saveza i SSSR
se zapravo raspao na petnaest konstitutivnih jedinica. Eventualno
drugaija sudbina komunistikih drava u Istonoj Aziji i Kubi malo ta je znaila u poreenju sa posledicama pomenutih istonoevropskih dogaaja po geopolitiku sliku svetskog-sistema.
Veliki deo svetske p a n j e koncentrisan je od 1989. godine na
ove evropske, bive komunistike zemlje. Odrane su mnogobrojne
konferencije strunjaka za drutvene nauke na temu takozvane
tranzicije, ak dotle da ve govorimo o tranzitologiji". A u regio71

nima koji su nekada sainjavali Saveznu Republiku Jugoslaviju i u

oblasti Kavkaza u Sovjetskom Savezu, vodio se veliki broj veoma
runih graanskih ratova, u kojima su spoljne sile aktivno uestvovale u nekoliko sluajeva. Mnogi sociolozi analizirali su takvo nasilje naslovlj avaj ui ga recimo kao etniko ienje", pojavu za
koju se tvrdi da je rezultat dugotrajnih etnikih animoziteta. ak i
tamo gde je izostalo intenzivno nasilje u zemlji, kao to su eka
Republika, Maarska i baltike zemlje, dolazilo je do neprijatnih
podseanja na toboe ponovo probuene etnike tenzije. U isto vreme, slina vrsta graanskih ratova punih razmera i niskog intenziteta vodila se u mnogim delovima Afrike kao i u Indoneziji, da pomenemo samo naj oiglednije sluajeve.
U panevropskom svetu (pod tim terminom podrazumevam Zapadnu Evropu, Severnu Ameriku i Australaziju ali ne istonu ni
centralnu Evropu) analiza tih graanskih ratova poiva na pretpostavljenoj slabosti graanskog drutva u tim zemljama i njihovoj
slaboj zainteresovanosti za ljudska prava u prolosti. Svi koji su itali tampu u Zapadnoj Evropi morali su da zapaze, do koje je mere, u onome to se nazivalo postkomunistiki svet, panja koja je
usmerena na ove bive komunistike regione zapravo fokusirana na
problem". A problem" je de fakto definisan kao odsustvo, u ovim
oblastima, vieg stepena savremenosti za koju se pretpostavlja d a j e
ima u panevropskom svetu.
Istovremeno a p o d j e d n a k o upada u oi koliko je malo panje
ukazano - od strane tampe, politiara a naroito strunjaka za
drutvene nauke - onome to se promenilo od 1989. u smom panevropskom svetu. Politiki reimi koji su svoju nacionalnu logiku
sagradili na injenici da su umeani u hladni rat" odjednom su otkrili da poredak stvari koji su podnosili etrdeset godina sad izgleda besmisleno, njihovim glasaima kao i samim politiarima. Otkud sistem pentapartiti (i njen tangentopoli)
u Italiji stvoren oko

* Pentapartiti se odnosi na pet partija koje su bile u skoro svakoj italijanskoj vladi tokom etrdesetogodinjeg perioda, sve organizovane oko Hri-

72

stalne veine Democrazia Christiana-e, ako nije bilo hladnog rata?

I ta ostaje sada da dri na okupu Partiju De Gola u Francuskoj, ili
ak Hriansko-demokratsku uniju u N e m a k o j ? Zato bi Republikansku partiju u Sjedinjenim Dravama i dalje obavezivala prisila
bilateralne spoljne politike"? Rezultat takvih sumnji u samog sebe? Glavne konzervativne partije u panevropskom svetu propadaju,
rastrzane podelom izmeu novih ekstremista ekonomskog liberalizma i konzervativizma sa vie socijalnih elemenata, bilo da je varij a n t a konzervativizma koja eli da drava popravi degradiran moral
graanstva ili varijanta konzervativizma koja zadrava paternalistiku brigu za mreu socijalne sigurnosti. Frakcije se meusobno sukobljavaju, a njihove pristalice se plae da im drutvene pozicije i dohodak mogu ozbiljno da budu ugroeni u postojeem meteu.
Dakle, onda, s t a j e sa p a r t i j a m a levog centra, od kojih se veina naziva socijaldemokratskim? I te partije su takoe u nevolji.
Raspad k o m u n i z a m a bio je u stvari samo kulminacija irenja raz o a r e n j a u Staru levicu u sve tri n j e n e glavne verzije - komunistike partije, socijaldemokratske partije i nacionalnooslobodilake pokrete - o t r e n j e n j e koje je signalizirano na dramatian nain
svetskom revolucijom 1968. godine. Gubitak iluzija bio je posledica, to i nije toliko paradoksalno, upravo samog politikog
uspeha ba tih pokreta. Naime, doavi na vlast ti pokreti su pokazali da nisu stvarno sposobni da sprovedu svoje istorijsko obean j e da e, ako samo dou na vlast, moi i hteti sagraditi novo
drutvo, to jest, sutinski transformisati drutvo u pravcu ravnopravnijeg i demokratskijeg sveta.
Stara levica je u Z a p a d n o j Evropi prevashodno znaila socij a l d e m o k r a t e . A od 1968, i j o i vie od 1989, deavalo se da su
ljudi glasali za takve partije kao za m a n j e zlo, ali niko buno nije
slavio pobedu na izborima. Niko ne o e k u j e od socijaldemokrata
da izvedu revoluciju, ak ni mirnu. A najvie od svih su razoaraansko-demokratske partije. Tangentopoli je iskonstruisana re i odnosi se na
rasprostranjenu korupciju u svim tim partijama.

73

ni ba lideri tih partija, koji su primorani da govore centristikim

j e z i k o m treeg puta". Pored toga, uz razoarenje u partije Stare
levice dolo je i razdvajanja od samih dravnih struktura. Stanovnitvo je tolerisalo svoje drave, koje su ak hvaljene kao potencij a l n o sredstvo drutvene t r a n s f o r m a c i j e . Sada su na drave poeli
da gledaju prvenstveno kao na posrednike u korupciji i sredstvo
za upotrebu suvine sile, i ne vie kao na bedeme zatite graana
ve teret za graane.
Iz tog opisa moete da vidite da je Austrija samo j o j e d a n
primer uobiajenog panevropskog obrasca. Zato imati nacionalnu koaliciju u postkomunistikoj eri? I zato ak glasati za partije
koje se ini da su prvenstveno zainteresovane za Proporz (sistem
u kojem su dve glavne partije delile politike pozicije)? U takvom
kontekstu je FPO dobio 26,9 posto glasova 3. oktobra 1999. To
je, treba rei, najvei procenat koji je ostvarila neka partija ekstremne desnice u bilo kojoj od evropskih z e m a l j a od 1945. godine. Le Penov Nacionalni f r o n t je 1995. dobio 15,1 posto u Francuskoj i ve je predstavljao veliko iznenaenje. Ali su u to vreme
dve glavne konzervativne partije uporno tvrdile da e odbiti podrku N F na svakom nivou. A kada su na regionalnim izborima
1998, rezultati bili takvi da su konzervativne partije mogle oformiti veinu u velikom broju regiona samo uz podrku onih koji su
izabrani kao kandidati NF-a, pet regionalnih lidera ignorisalo je tu
direktivu i dobilo podrku N F za svoju regionalnu upravu. Meutim, pomenuti regionalni lideri su hitro izbaeni iz dve glavne
konzervativne nacionalne partije, RPR i UDR. Na drugoj strani,
pak, Berluskoni je u Italiji o f o r m i o vladu uz podrku a n f r a n k a
Finija i njegove Alleanza Nazionale, partije sline H a j d e r o v o j , ali
sa tom razlikom to se Fini konkretno odrekao svoje neofaistike
prolosti pre izbora.
Pa zato je onda, kako tvrde m n o g o b r o j n i Austrijanci, EU zauzela tako odluan stav po pitanju onoga to se dogodilo u Austrij i ? Odgovor je stvarno sasvim j e d n o s t a v a n . Sve zemlje EU su se
plaile, upravo zbog toga to im se zemlje nisu mnogo razlikovale
74

od Austrije, da e se u bliskoj budunosti suoiti sa slinim izborom, te da e biti u iskuenju da idu putem OVP. Zato to su se
plaile samih sebe dolo je do snanog r e a g o v a n j a EU. Istovremeno, to to Austrijanci nisu shvatili da su stvarno preli granicu koj u je cela Zapadna Evropa postavila sebi ne 1999. ve 1945. obj a n j a v a odgovor Austrijanaca. Da sasvim p o j a s n i m svoj stav.
Odobravam odluku EU da suspenduje bilateralne odnose sa
Austrijom. Po mom m i l j e n j u , da Evropska unija nije tako postupila mi smo zaista mogli biti zapljusnuti ideolokim tokom dogaaja koji bi r a s k o m a d a o Zapadnu Evropu. Takoe p r i z n a j e m d a j e
u toj odluci EU bilo mnogo l i c e m e r j a , ili, tanije reeno, prilino
mnogo samozavaravanja. Da biste videli zato je to tako moramo
da osmotrimo svetski-sistem od 1945. a ne od 1989.
Pre toga ipak da kaem koju re vie o drutvenoj nauci u
svetu od 1989. godine. Za a l j e n j e je i osudu. Svi samo priaju o
globalizaciji - ak bez obzira na politiko opredeljenje, kao da taj
p o j a m predstavlja neto vie a ne samo prolazno retoriko sredstvo trajnog konflikta unutar kapitalistike svetske-ekonomije,
koje se nedozvoljivo p r e k o m e r n o koristi. To je praina koja nam
je baena u oi. B e s k r a j n a litanija o etnikom nasilju, za koju su
odgovorni ne samo sociolozi ve i aktivisti borbe za ljudska prava, takoe je praina koja nam je baena u oi. Ovim neu da poreknem da je etniko nasilje uasna i zastraujua stvarnost, ve
hou da kaem da ono oigledno nije domen nekih drugih ljudi,
m a n j e srenih, m a n j e pametnih, m a n j e civilizovanih. Ono predstavlja apsolutno normalan rezultat dubokih i sve veih nejednakosti unutar naeg svetskog-sistema i ne m o e m o mu se obraati
moralnim o p o m e n a m a ili sa ingrence* bezgrenih i naprednih u
zone koje kontroliu greni i zaostali. Drutvena nauka nam nije
ponudila koristan instrument za analizu onoga to se dogaa u
svetskom- sistemu od 1989, pa prema tome ni koristan instrument
da shvatimo savremenu austrijsku stvarnost.
* Le droit d'ingrence, pravo na uplitanje" je krilatica preuzeta
tih od francuskih organizacija za ljudska prava a u kontekstu Balkana.

1990-

75

SVETSKI SISTEM OD 1945. GODINE

Nacizam i njegovi uasi okonali su se 1945. godine. Nije Hitler izmislio antisemitizam, a nisu ni Nemci. Antisemitizam je dugo
bio glavni interni evropski izraz snanog rasizma evropskog sveta a
u svojoj savremenoj verziji svojstven evropskoj sceni barem ve sto
godina. Ko god poredi Pariz i Berlin u tom pogledu 1900. godine ne
bi pomislio d a j e Berlin gori od Pariza. Svugde je bilo aktivnog antisemitizma, ak i za vreme Drugog svetskog rata, ak i u SAD.
Pa zato su se svi toliko uznemirili zbog nacizma, ak i posle
1945? Odgovor se namee i ne moe da ne bude zapaen. Bio je to
Endlosung - Konano reenje. Mada su skoro svi u panevropskom
svetu bili j a v n o rasisti i antisemiti pre 1945, skoro niko nije hteo da
antisemitizam preraste u Endlosung. Hitlerovo Konano reenje
uopte ne shvata rasizam u kapitalistikoj svetskoj ekonomiji. Svrha rasizma nije da ljudima zabrani pristup, j o m a n j e da ih zatre.
Namera rasizma je da zadri ljude unutar sistema, ali kao inferiorne
(Untermenschen) koji se mogu ekonomski eksploatisati i politiki
koristiti za rtvene jarce. Ono to se dogodilo sa nacizmom je zapravo ono to bi Francuzi nazvali drapage - nepromiljenost, poskliznue, gubitak kontrole. Ili je moda duh izaao iz boce.
ovek je mogao da bude rasista do Endlosung-a, ali ne i posle
njega. Rasizam je uvek bio delikatna igra, i nesumnjivo je i ranije bilo raznih drapage - ali nikada u toliko velikim razmerama i nikada
upravo u centralnom podruju svetskog-sistema i nikada, nikada toliko vidljivo. Savezniki vojnici koji su uli u koncentracione kampove 1945. bili su istinski potreseni. A na kolektivnom planu, panevropski svet morao je da se suoi sa duhom koji je pobegao iz boce, i
to je uraeno zabranom j a v n o g ispoljavanja rasizma a prevashodno
j a v n o g ispoljavanja antisemitizma, koji je postao tabu jezik.
Intelektualci koji se bave drutvenim naukama uli su u kolo.
Posle 1945. poeli su da piu j e d n u knjigu za drugom kritikujui
smislenost koncepta rase 1 i nelegitimnost pretpostavke da razlike,
po bilo kojem postojeem drutvenom merilu drutvenih grupa,
76

mogu da seu unazad do uroenih genetskih karakteristika. Podseanje na Holokaust ulo je u redovnu kolsku nastavu. Nemci su, u
poetku pomalo nerado, ali ipak sa moralnom hrabrou nastojali
da analiziraju sopstvenu krivicu i tako smanje svoju sramotu. A posle 1989. pridruile su im se, opet donekle nerado, ostale zemlje
panevropskog sveta. Saveznike sile, poput Francuske i Holandije,
poele su i same da priznaju da su krive, zato to su dopustile da
doe do drapage i zato to su neki od njenih graana uestvovali
u njemu. Jedan od razloga to je EU reagovala toliko energino na
Hajdera jeste taj to je Austrija kao zemlja odbila da prihvati svoj
deo krivice, insistirajui da je prevashodno rtva. Mogue je da veina Austrijanaca nije elela Anschluss 1938, mada je teko tako
neto zakljuiti kad se pogledaju filmski snimci Bea sa svetinom
koja klie. Ali, j o vanije je to to su svi Austrijanci ne-Jevreji i
ne-Cigani u Treem rajhu posle Anschluss-a smatrani iskljuivo
N e m c i m a i veina se time diila.
Spoznaja da je rasizam raskrinkan poto je otiao predaleko,
ima dve glavne posledice u panevropskom svetu posle 1945. Prva,
drave su nastojale da naglase svoje unutranje kvalitete kao integrativne nacije neokaljane rasizmom, zemlje sloboda koje prkose
zlom carstvu" Sovjetskog Saveza, iji je rasizam zatim postao
stalna tema zapadnjake propagande. Razne drutvenopolitike aktivnosti proistekle su iz takvog nastojanja: odluka Vrhovnog suda
SAD 1954. kojom se stavlja van zakona rasna segregacija; proizraelska politika itavog panevropskog sveta; ak i ponovno insistiranje na ekumenizmu unutar zapadnohrianskog sveta, kao i zain j a n j e ideje d a j e postojalo neto takvo kao to je zajedniko j e v r e j sko-hriansko naslee.
Drugo, i isto toliko vano, bila je potreba da se dezinfikovani
rasizam vrati u svoju prvobitnu f u n c i j u , f u n k c i j u dranja ljudi unutar sistema, ali kao Untermenschen. Ako se prema Jevrejima vie
ne moe postupati na taj nain, kao ni prema katolicima u protestantskim zemljama, moralo bi se pogledati poizdalje. Period posle
1945. bio je, barem u poetku, razdoblje neverovatne ekonomske
77

ekspanzije i simultane demografske transformacije u pravcu radikalno smanjene stope reprodukcije panevropskog sveta. Ovom svetu je bilo potrebno vie radnika i proizvodio je m a n j e nego ikada
pre. I tako je poelo doba onoga to su Nemci promiljeno nazvali
radnici gosti"
(Gastarbeiter).
Ko su bili Gastarbeiterl Mediteranci u zemljama nemediteranske Evrope, Latinoamerikanci i Azijati u Severnoj Americi, ljudi sa Kariba u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, Afriki crnci i
juni Azijati u Evropi. A posle 1989. godine lica koja su iz biveg
socijalistikog bloka dolazila u Zapadnu Evropu. Svi ti migranti
dolazili su u velikom broju zato to su hteli da dou i zato to su
mogli da nau posao a postojala je oajnika potreba za njima da bi
panevropske zemlje napredovale. Ali ti ljudi su dolazili, skoro svi,
kao lica sa dna - ekonomskog, socijalnog i politikog.
Kada je svetska ekonomija ula u dugotrajnu B fazu Kondratij e v a 1970-ih, nezaposlenost je porasla prvi put od 1945, imigranti
su postali prikladan rtveni jarac. Snage k r a j n j e desnice, koje su od
1945. bile potpuno van zakona i marginalne, odjednom su poele
da se pojavljuju, nekad unutar konzervativnih partija glavne struje,
ponekad kao zasebne strukture. Kao zasebne strukture gutale su
glasove ne samo konzervativnih partija ve i radnikih partija levog
centra. Te partije su do poetka 1990. ve postale ozbiljnije, iz razloga koje sam ve naveo.
Postojee glavne partije uopte nisu bile sigurne kako da se
postave prema preporodu m a n j e ili vie rasistikih partija. Zahvatila ih je panika da bi duh opet mogao da izae iz boce i razori socijalni spokoj u dravi. Neki su tvrdili da snage ekstremne desnice
mogu da se podriju kooptiranjem njihovih antiimigrantskih tema u
razblaenoj formi. Drugi su rekli da te snage predstavljaju virus koji se mora to pre izolovati.
I opet nam sociolozi nisu mnogo pomogli j e r su pokuali da
analiziraju nacizam kao nekakvu neobinost nemakih istorijskih
prilika, umesto da vide da se celokupni svetski-sistem ve dugo
igra vatrom i samo je pitanje vremena kada e iskra negde i zbog
78

neega da se zapali. Nastojali su da proglase sebe moralno vrlim

(kasnije emo doi do toga koliko su bili takvi) i da oslobode greha
panevropski svet zbog njegove tadanje navodne nerasistike retorike, dok je panevropski rasizam posle 1945. bio u stvari podjednako zloudan kao i pre 1933, ili pre 1945. Samo su objekti mrnje i
straha zamenjeni. Ne raspravljamo li ovih dana o takozvanom sudaru civilizacija, pojmu koji su izmislili sociolozi?
Upravo igosanje Austrije od strane Evropske Unije, ma koliko da ga odobravam, mirie na rasizam. Jer ta nam to Evropska
unija govori? Zapravo kae - Haj deri su mogui, moda su ak
neto normalno, van panevropskog sveta, ak moda i u susednim
zemljama kao to su Maarska ili Slovenija. Ali, Haj deri su nedopustivi i nezamislivi u civilizovanoj Evropi. Mi Evropljani moramo
da branimo svoju moralnu superiornost a Austrija preti da nas u tome onemogui. Istina je: Austrija zaista preti da onemogui tako
neto i Austrija se nekako mora povui sa svoje sadanje neodrive
pozicije. Ali, povod prigovora Evropske unije ni sam nije osloboen sumnje d a j e moralno pokvaren. Jer su i sme zapadnoevropske
univerzalistike vrednosti pokrivene velikim naslagama hroninog
i konstitutivnog rasizma panevropskog sveta.
Da bismo shvatili ovo kao i neuspeh sociologije da nam to demaskira, moramo da pogledamo kakav je bio savremeni svetski sistem posle 1492.

SVETSKI SISTEM POSLE 1492

Kada su Evropljani stupili na tle amerikog kontinenta i pokuali da ga osvoje, susreli su se sa domorocima koji su im bili izuzetno neobini. Neki od domorodaca bili su organizovani u prilino
proste lovake i prikupljake zajednice. Neki su bili organizovani u
razvijena i sloena svetska-carstva. Meutim, u oba sluaja, ni
oruje tih ljudi niti njihov steeni fizioloki imunitet (ili tanije reeno: nedostatak imuniteta) nisu im omoguili da se uspeno odu79

pru osvajaima. Zbog toga su Evropljani morali da odlue kako e

da postupaju prema tom narodu. Re je o Evropljanima koji su, stekavi ogromne povrine zemlje (esto prvi put), eleli to bre da iz
njih izvuku korist, pa su bili spremni da porobe i da iskoriste domorodaku nekvalifikovanu radnu snagu. Opravdavali su se govorei
da su domoroci varvari i da ne zasluuju nita drugo do grubo potinjavanje.
Ipak, bilo je i hrianskih evanelista koji su se uasnuli neljudskim tretmanom domorodakog naroda od strane evropskih
konkvistadora a u j e d n o su bili vatreni pobornici anse i znaaja zadobijanja domorodakih dua hrianskim iskupljenjem. Jedan od
takvih bio je Vartolomej de Las Kasas (Bartolom de Las Casas)
ije su strasti i militantnost kulminirali u uvenoj i klasinoj raspravi
1550. godine o karakteru onih drugih". Jo 1547. godine napisao je
kratak izvetaj za kralja Karla V (i sve ostale) prepriavajui uasna
zbivanja na oba amerika kontinenta: ,J1riani su poubijali i unitili onoliko mnogo odlinih ljudskih dua, jednostavno zato to je bilo
poeljno imati zlato, za vrlo kratko vreme se veoma mnogo obogatiti
i izdii se na nesrazmerno visoki poloaj u odnosu na stale iz kojeg
se potie....Oni nemaju za /te ljude toliko smerne, toliko strpljive i
koje je lako potiniti/ ni potovanja,
ni obzira, ni uvaavanja.. Ne
postupaju prema njima kao prema zverima, postupaju sa njima gore nego sa zverima a smatraju ih nitavnijim od ubreta, "2
Treba rei d a j e Las Kasas bio strastan branilac prava tih ljudi.
Bio je i prvi biskup apasa, koji je danas prebivalite novozaptista
i gde je j o uvek potrebno da se brani ono isto to je Las Kasas branio pre skoro petsto godina - prava tamonjih domorodaca na dostojanstvo i njihovu teritoriju. Taj narod se nalazi u neto malo boljem poloaju nego to je bio u vreme Las Kasasa. Ima onih koji bi
zbog toga svrstali Las Kasasa i druge novouene panske teologe,
filozofe i pravnike u pretee Grocijusa i u istinske osnivae modernih prava oveka". 3
Kralj je u poetku bio zaveden argumentima Las Kasasa i naimenovao ga je za svog Protektora Indijanaca. Ali, kasnije je poraz80

mislio i sazvao u Valjadolidu 1550. specijalnu huntu (savet) sudija

da uje raspravu izmeu Las Kasasa i j e d n o g od kraljevih savetnika, Huana Hinesa de Sepulvede. Sepulveda, Las Kasasov ljuti protivnik, izneo je etiri argumenta da opravda ponaanje prema Indijancima kojem se Las Kosas protivio: Oni su varvari i stoga je za
njih prirodno da se pokoravaju civilizovanijim ljudima. Oni su idolopoklonici i prinose ljudske rtve to opravdava uplitanje u cilju spreavanja zloina protiv prirodnog zakona. Intervencija je opravdana
da bi se spasli nevini ivoti. Uplitanje bi olakalo preobraanje u
hrianstvo. Pomenuti argumenti deluju veoma moderno. Potrebno
je samo da zamenimo termin hrianstvo terminom demokratija.
Las Kasas je protiv tih argumenata tvrdio: Nijedno ljudsko bie
nikada ne sme biti primorano da se potini drugom ljudskom biu na
osnovu pretpostavljene kulturne inferiornosti. Ljudi ne mogu biti kanjeni za zloine za koje nisu svesni da su zloini. Etiki je opravdano spasiti nevine ljude samo ukoliko postupak njihovog spasavanja
ne uzrokuje j o vee povreivanje ostalih. Hrianstvo se ne moe
iriti maem. I ovi argumenti izgledaju neverovatno savremeni.
Neki bi stoga Las Kasasa trebalo da vide kao poslednjeg od
Comuneros, taj nedovoljno prouen prvi veliki pokret socijalnog
protesta koji se desio u paniji u prvoj treini esnaestog veka, pokreta koji je istovremeno bio i demokratski i komunitaran. Implikacije onoga to je Las Kasas argumentovao ini se da su dovele u pitanje sam temelj panske Imperije, to je u stvari verovatan razlog
to je Karlos V kasnije uskratio svoju podrku Las Kasasu. 4 Raspravljajui o znaenju p o j m a varvarina, Las Kasas je uporno tvrdio
da je svako sposoban da pronae varvarina da njime gospodari",
podseajui pance na to kako su Rimljani postupali prema njima. 5
A drugi su pak tvrdili da je Las Kasas zapravo bio samo teoretiar
dobre" kolonizacije, reformator koji je neumorno predlagao, do
kraja svog ivota, rezervna reenja za probleme kolonijalnog sistema utemeljenog na encomienda,"6
Povodom velike debate koja se vodila pred Komisijom u Valjadolidu fascinantno je to to niko nije sasvim siguran ta je Komisija
81

odluila. U izvesnom smislu to je tipino za savremeni svetski sistem. Da li smo ikada odluili? Moemo li da odluimo? Da li je Las
Kasas, antirasista, branilac potlaenih, u j e d n o bio i neko ko je hteo
da institualizuj e dobru" kolonizaciju? Treba li uopte, i moe li se
uopte, pokrtavati maem? Nikada nismo dobili odgovore na ova
pitanja, logino dosledne ili politiki toliko ubedljive odgovore kojim bi se svaka diskusija okonala. Moda takvi odgovori ne postoje.
Od vremena Las Kasasa stvorili smo kapitalistiku svetsku
privredu koja se zatim proirila na celu zemaljsku kuglu i koja je
uvek i u svakom trenutku opravdavala svoju hijerarhiju na temelju
rasizma. Uvek je, mora se priznati, imala odreenu kvotu osoba koje su pokuavale da ublae najgore karakteristike rasizma, i u tome
su imale, mora se priznati, izvestan ogranien uspeh. Ali, takoe su
uvek izvoeni brutalni masakri, Endlosungen pre Endlosung, mada
moda ne toliko birokratski, sistematski i efikasno planirani a svakako m a n j e vidljivi u javnosti.
Ah, rei ete, a onda je dola Francuska revolucija i Dclaration des droits de l'homme. Pa, da, ali ipak, ne! Francuska revolucija zaista utelotvoruje protest protiv hijerarhije, privilegije i tlaenja
i sainila je taj protest na temelju egalitarnog univerzalizma. Simbolian gest kojim se iskazao takav protest bilo je odbacivanje
Monsieur" kao f o r m e obraanja i njegove zamene sa Citoyen",
graanin. Avaj, u tom grmu lei zec, kako ree Sekspir. Jer je poj a m graanina trebalo da bude obuhvatan. To je trebalo da znai da
svi graani imaju uticaj na odluivanje u dravi, a ne samo ograniena grupa aristokrata. Nezgoda je u tome da ukoliko e da budu
obuhvaeni svi koji pripadaju grupi, prvo neko mora da odlui ko
sainjava lanstvo te grupe. A to nuno podrazumeva da postoje lica koja nisu lanovi.
Pojam graanina neizbeno iskljuuje taman isto onoliko koliko i obuhvata. Argument izuzimanja iz graanskog prava u stvari je
vaan koliko i argument njegove obuhvatnosti tokom dva veka od
Francuske revolucije. Kada je Karl Lueger, gradonaelnik Bea rekao 1883: Wir sind Menschen, christliche Osterreicher" (Mi smo
82

mukarci, Austrijanci hriani") 7 , ponudio je definiciju dosezanja

p o j m a graanskog prava, definiciju koju su beki glasai izgleda
uvaavali ak iako car nije. Lueger nije bio spreman da ukljui jevrejske Maare 8 , koji su za njega bili isto onoliko stranci koliko i
strani kapitalisti koje je takoe denuncirao. Da li su to bili prvi znaci faizma, kako mnogi tvrde, ili samo proraunati ekstremizam"
kako Don Bojer uporno tvrdi? 9 To isto pitanje danas neki postavljaju o Jorgu Hajderu. Ali, zato je uopte bitan odgovor? Politiki
uinak je praktino identian.
Upravo u tom trenutku savremene istorije kada nam je Francuska revolucija ostavljala u nasledstvo ovakvo minsko polje pojma
graanina, svet znanja je prolazio kroz znaajnu radikalnu promenu. Ta radikalna promena nastavila se na uspenu sekularizaciju
oblasti znanja ostvarenu o d v a j a n j e m f i l o z o f i j e od teologije, to je
proces koji je trajao nekoliko vekova. Meutim, sada e to postati
neto vie nego pitanje sekularizacije znanja. Otprilike u drugoj polovini osamnaestog veka, dva termina koja su do tada bila, ako ne
sinonimi a onda su se barem preklapala, nauka i filozofija, poinju
se definisati kao ontoloke suprotnosti. Te dve kulture, jedinstvena
karakteristika struktura znanja savremenog svetskog-sistema, prihvaene su kao definiui raskol znanja. A sa tim raskolom dolo je
do intelektualnog i institucionalnog o d v a j a n j a s jedne strane tragan j a za istinom (domen nauke) i traganja za dobrotom i lepotom na
drugoj strani (podruje f i l o z o f i j e ili humanitarnih nauka). Upravo
taj sutinski raskol objanjava potonji oblik razvoja drutvenih nauka
kao i, verujem, njihovu nesposobnost da se obrate konstitutivnom rasizmu kapitalistike svetske ekonomije. Sada se okreem toj temi.
Dve velike kulturne batine Francuske revolucije bile su ideja
da je politika promena neto uobiajeno i da suverenitet ne poiva
ni na vladaru ni na grupi uglednih ve na ljudima. 1 0 Ovo drugo je
jednostavno bilo izraz logike p o j m a graanina. Obe ideje su bile izuzetno radikalne po svojim implikacijama i ni pad jakobinskog reima pa ak ni kraj Napoleonovog reima koji ga je nasledio nije
mogao spreiti te ideje da prodru u svetski sistem i postanu opte83

prihvaene. Oni koji su bili na vlasti bili su primorani da se pozabave ovim novim geopolitikim okolnostima. Ako je politiku promenu trebalo posmatrati kao normalnu onda je bilo vano znati kako sistem funkcionie da bi se proces mogao bolje kontrolisati. To
je obezbedilo osnovni zamah institucionalnom pojavljivanju drutvene nauke, ogranka znanja iji je cilj da objasni drutvene aktivnosti, drutvene promene i drutvene strukture.
Ovde nije mesto da se analizira institucionalna prolost drutvenih nauka a to je saeto uraeno u izvetaju meunarodne komisije
koju sam predvodio, Open the Social Sciences.11 Ovde elim da raspravljam o samo dve stvari: o mestu drutvenih nauka usred dve kulture i o ulozi koje su drutvene nauke imale u razumevanju rasizma.
Dve kulture su podelile oblasti znanja po linijama koje danas
podrazumevamo kao takve mada se nisu takvim podrazumevale u
sedamnaestom veku niti pre toga. Nauka je prisvojila domen sveta
prirode kao ekskluzivno svoje podruje. A humanistike nauke su
prisvojile svet ideja, proizvodnje kulture i intelektualnog znanja
kao ekskluzivno svoje podruje. A oko podruja drutvenih realnosti dve kulture su se sporile i svaka je tvrdila da ta oblast zapravo
n j o j pripada. Ono to se zbog toga dogodilo kada su drutvene nauke poele da se institucionalizuju u periodu renesanse univerzitetskog sistema devetnaestog veka jeste da su razdvojene ovom epistemolokom debatom, ovim Methodenstreit-om.
Drutvene nauke
su se pojavile u dva tabora: j e d n e nazvane disciplinama koje snano inkliniraju, barem u poetku, idiografskom, humanistikom taboru (istorija, antropologija, orijentalistika) i ostale koje snano inkliniraju nomotetikom, naunikom taboru (ekonomija, sociologija, politike nauke). Ovo je od znaaja za problem sa kojim se ovde
bavimo utoliko to su se drutvene nauke ozbiljno razilazile po pitanju toga da li treba da se bave samo traganjem za istinom ili takoe treba da se bave traganjem za dobrim. Pomenutu dilemu drutvene nauke nikada nisu razreile.
to se tie rasizma, najvie upada u oi da se drutvene nauke
uopte nisu direktno pozabavile tom temom tokom celog devetnae84

stog veka pa sve do 1945. A i indirektno uopte nije za pohvalu.

Ponimo sa istorijom, j e d i n o m modernom drutvenom naukom koj a je postojala kao naziv i kao koncept mnogo pre devetnaestog veka. Istorija je u devetnaestom veku pretrpela takozvanu naunu revoluciju, sa Leopoldom von Rankeom kao centralnom figurom. Svi
znate da je Ranke uporno zahtevao da istoriari obavezno piu istoriju wie es eigentlich gewesen ist (onakvu kakva se stvarno desila"). To je znailo rekonstruisati prolost prevashodno od materijala koji potie iz istog vremena kao i prolost koja se prouava. Otuda, vanost arhiva, spremita pisanih dokumenata iz prolosti, dokumenata koji su morali biti kritiki analizirani kao Quellen, izvori.
Ovom prilikom u zanemariti kasniju kritiku takvog pristupa
j e r nas nuno ograniava skoro iskljuivo na prouavanje politike
i diplomatske prolosti, uz korienje izvora koji su tekstovi osoba
povezanih sa dravama i njihovim vladarima. Takoe u zanemariti
injenicu da je insistiranje na arhivima kao kljunim izvorima podataka guralo istoriju iskljuivo u prolost, ije je vremenske granice definisala spremnost drave da dozvoli uenim ljudima da zagrabe u njene arhive m a n j e ili vie duboko. Dozvolite mi da insistiram samo na j e d n o m elementu istorije, barem samo na tome kako
je funkcionisala pre 1945. godine. Istorija je bila samo istorija takozvanih istorijskih nacija. A zaista je i morala takva da bude s obzirom na metod koji je korien.
U Austrougarskoj Monarhiji, kao i drugde, pojam istorijskih
nacija nije bio samo nauni p o j a m ve politiko oruje. Jasno je ko
su ili ta su istorijske nacije. To su nacije koje se nalaze u monim,
modernim dravama koje mogu da finansiraju i obaveu svoje istoriare da piu o njima. Jo 1960-ih Trevor-Roper daje neverovatnu
izjavu da Afrika nema prolost. A da se zapitamo: koliko je predavanja o slovenakoj istoriji odrano na Bekom univerzitetu u devetnaestom veku? I koliko predavanja ima sada? Upravo termin
istorijska nacija" namee kategoriju rasizma samoj sutini funkcionisanja istorije. Stoga nije sluajno, ako se posmatra svetska istorijska produkcija pre 1945, to je 95 posto od toga (najmanje) pri85

kaz dogaaja pet istorijskih nacija ili poprita: Velika Britanija,

Francuska, Sjedinjene Drave, N e m a k a (namerno odabirem ovakvu formulaciju) i Italija. Preostalih pet posto je uglavnom prolost
nekolicine m a n j e monih evropskih zemalja, kao to su Holandija
ili vedska ili panija. Treba da dodam d a j e takoe malo napisano
o evropskom sredjem veku kao i o navodnim kolevkama moderne
Evrope, drevnoj Grkoj i starom Rimu ali ne i o drevnoj Persiji pa
ak ni o starom Egiptu. Da li su istoriari koji su konstruisali istorij u dve Nemake bili od bilo kakve koristi pri objanjavanju javne
debate koju su Karl Lueger i ostali pokrenuli u Beu u poslednjoj
treini devetnaestog veka? Mislim da nisu.
Da li su se ostale drutvene nauke pozabavile temom rasizma
bolje nego istorija? Ekonomisti su bili zauzeti stvaranjem univerzalnih teorija o Homo oeconomicus-u.U svojoj uvenoj formulaciji
Adam Smit nam je rekao da sva ljudska bia tee da razmenjuju,
trampe i trguju". Jedini cilj njegove knjige Bogatstvo naroda bio je
da ubedi nas (i britansku vladu) da bi svako trebalo da prestane da
se uplie u ovu prirodnu sklonost svih ljudskih bia. Kada je Dejvid Rikardo stvorio teoriju meunarodne trgovine zasnovanu na
konceptu komparativne prednosti, upotrebio je, kao to je poznato,
hipotetiki ilustrativan primer u koji je ubacio nazive Engleske i
Portugalije. N i j e nam rekao da je primer uzet iz stvarne prolosti,
niti nam je objasnio do kog je stepena ovu takozvanu komparativnu
prednost britanska sila nametnula slabijoj portugalskoj dravi.' 2
Dodue, neki ekonomisti su tvrdili da procesi u skorijoj engleskoj prolosti ne p r e d s t a v l j a j u ilustraciju univerzalnih zakona.
Gustav fon moler vodio je ceo pokret Staatswissenschaften,
koji
13
je nastojao ekonomskoj analizi dati istorijski smisao. Beki ekonomist, Karl Menger (1840-1921) predvodio je napad na ovu j e res, da bi je na kraju oborio, iako je ona pre toga imala j a k o uporite u pruskom univerzitetskom sistemu. Na drugoj strani, od
molerove j o snanija kritika klasine e k o n o m i j e bila j e ona koj u je Karl Polanji izneo u knjizi Velika Transformacija, koju je
napisao u Engleskoj p o s t o j e 1936. otiao iz Bea. Meutim, eko86

nomisti ne itaju P o l a n j i j a . Ekonomisti su skloni ako ikako mogu

da izbegnu b a v l j e n j e politikom e k o n o m i j o m , a glavni p o k u a j da
se j e d a n mejnstrim ekonomista pozabavi rasizmom j e s t e diskusija
o rasizmu kao o trinom izboru. 1 4
Prezir mejnstrim ekonomista prema analizi bilo koje situacije
van parametara ceteris paribus osigurava da ekonomsko ponaanje
koje ne prati norme trita, kako ekonomisti definiu te norme, nije
vredno analiziranja, a j o m a n j e zasluuje da bude shvaeno ozbiljno kao mogue alternativno ekonomsko ponaanje. Prividna politika nevinost koja proistie iz takvih pretpostavki onemoguava
analiziranje ekonomskog porekla ili posledica rasistikih pokreta.
Ona brie ovu temu iz delokruga naune analize. I j o gore, sugerira da veliki deo politikog ponaanja koje moe da se analizira kao
rasistiko ili kao Widerstand rasizmu predstavlja ekonomski iracionalno ponaanje.
Politiki ekonomisti nam takoe nisu od naroite koristi. Njihovo prvobitno koncentrisanje na konstitutivne teme, proisteklo iz
njihovih istorijskih veza sa pravnim staleom, pretvaraju analizu
rasizma u temu zvaninog zakonodavstva. Junoafriki aparthejd je
bio rasistiki zato to je formalnu diskriminaciju uveo u pravni sistem. Francuska nije bila rasistika zato to nije imala takvu legalnu diskriminaciju, barem ne u metropoli. Pored analize dravnih
ureenja, pre 1945. strunjaci za politike nauke takoe su zapoeli
ono to su nazvali prouavanjem komparativne vlade". Ali, koje
su vlade uporeivali? Nae stare znance, onih pet glavnih panevropskih zemalja: Veliku Britaniju, Francusku, Sjedinjene Drave,
Nemaku i Italiju. Niko drugi nije zasluivao da bude prouavan,
zato to niko drugi nije bio istinski civilizovan, ak ni, bojim se, ta
udna kreatura, Austrougarska Monarhija.
No, onda, barem su se sociolozi, koji imaju reputaciju da su
centar politikog radikalizma u univerzitetskom sistemu, svakako
pokazali boljim. Daleko od toga! Oni su bili najgori od svih. Pre
1945. postojale su dve vrste sociologa. Bili su oni, naroito u Sjedinjenim Dravama, koji su eksplicitno opravdavali koncept su87

periornosti bele rase. I bili su oni koji su, dolazei iz sredine u koj o j su se bavili socijalnim ili religioznim radom, nastojali da prikau drutveno zapostavljene slojeve u velikim gradskim centrima i objasne z a s t r a n j e n j e " svojih stanovnika. Prikazi su bili s dobrom n a m e r o m m a d a pokroviteljski ali pretpostavka da je takvo
p o n a a n j e devijantno i da se mora promeniti da bi udovoljilo merilima srednje klase bila je nepobitna. I poto su se u n a j v e e m
broju sluajeva nie klase, ne samo u SAD, i etniki razlikovale
od srednje klase, rasistika podloga te grupe je oigledna, ak i
ako je oni lino nisu prepoznavali.
I najgore od svega, sve etiri osnovne discipline - istorija,
ekonomske nauke, politike nauke i sociologija - prouavale su samo panevropski svet, koji je smatran za svet savremenog doba i civilizacije. Njihov univerzalizam je pretpostavio hijerarhije modernog svetskog sistema. Analiza vanevropskog sveta konsignirana je
da odvoji discipline: antropologija za varvarske narode koji nemaju istoriju", i orijentalistika za nezapadne visoke civilizacije" koje,
ipak, nisu bile sposobne da dou do savremenosti bez evropskog
uplitanja i reorganizacije njihove drutvene dinamike. Etnografija
je naroito odbacila istorijsku istinitost svojih plemena" koja se
nisu menjala, nikako pre kulturnog kontakta". A orijentalistika je
prolosti visokih civilizacija videla kao zaleene".
Tipino je da vanevropski svet predstavlja tradiciju" a panevropski svet savremenost, evoluciju, napredak. Zapravo, Zapad
protiv svih ostalih. Dobro obratite panju da je pri analiziranju savremenog sveta, drutvena nauka izmislila, ne jednu, ve tri discipline da opie regularnosti sadanjosti: ekonomske nauke, politike
nauke i sociologiju. Ali, za analiziranje vanevropskog sveta, ne samo da nije postojala potreba za istorijom ve ni potreba za trojstvom pristupa koji se trae za panevropski svet. To je zbog toga
to je diferencijacija" u zasebna poprita drutvene akcije - trite,
drava i civilno drutvo - smatrana dostignuem savremenog doba,
zapravo samom njegovom sutinom. Zbog r a z d v a j a n j a nauke i filozofije nije bilo nikoga da podseti praktiare da je to samo pretpo88

stavka liberalne ideologije a ne verodostojni prikaz drutvene stvarnosti. N i j e udo to nam drutvene nauke nisu pomogle da razumemo nacizam a ni njihov razvoj posle 1945, mada delimino koriguje njihov cilj, nije mnogo pomogao da shvatimo Hajdera. A najvie
od svega, nije bilo nikakvog naina da se objasni Widerstand, osim
kao j o j e d n a devijantna aktivnost, na koju se moda moe gledati
sa simpatijama i poneto pokroviteljski.
Drutvene nauke su toliko bile zaokupljene roenjem savremenog svetskog-sistema da nisu mogle da se baku njegovim f u n k cionisanjem. Traganje za neutralnou u radu bila je njihova borba
protiv nastojanja Crkve, a zatim i drava, da sebe nametnu naunicima koji su se bavili drutvenim naukama. Kada je Maks Veber
govorio o otrenjenju sveta, sam jezik je bio teoloki, mada je u
stvari estoko napadao pruski nacionalizam. Tek e posle uasnog
razaranja buroaskih vrednosti prouzrokovanih Prvim svetskim ratom Veber poeti da se prisea, u svom poznatom govoru studentima Univerziteta u Minhenu Wissenschaft als Beruf (Nauka kao
vokacija", da drutvena nauka ne moe da se odvoji od mnogobrojnih naina na koje je svet vazda zaaran:
Pred nama nije letnja rasko ve bi se pre moglo rei ledena i otra polarna no, bez obzira na to koja e grupa, spolja gledano, pobediti. Kada nema niega, ne samo car ve i proleter gube
svoja prava. Kada ova no polako iili, ko e, od onih za koje je
prolee oigledno procvetalo tako raskono, biti iv? 15

SVETSKI SISTEM POSLE 2000

Brojni glasovi za FPO i snana reakcija EU, mada nisu prvi
znaci, predstavljaju najavu nae sadanje krize. Prelaz iz snane vere u budunost i uverenja da e sve da bude bolje u snanu bojazan
da moda i nee biti tako, zahvatio je i bogatiji deo sveta. U Austriji, zatim u Zapadnoj Evropi, a i u Sjedinjenim Dravama, vera u
centristiki racionalni reformizam, spor ali uvek na kursu, zame89

n j u j e sumnja u sva obeanja veinskih politikih snaga, bilo da one

sebe nazivaju levim ili desnim centrom. Nestao je centristiki konsenzus liberalne ideologije devetnaestog veka. Temeljno osporavan
1968, p o k o p a n j e 1989. godine.
Uli smo u dugotrajan period haotine transformacije svetskog
sistema kome pripadamo. Rezultat toga je u sutini nepredvidiv.
Ali, s druge strane, na njega moemo da utiemo. To je poruka
mnogih naunih oblasti. 16 To je poruka koju bi drutvena nauka trebalo danas da prenosi. To je kontekst u koji moramo da smestimo
Jerga Hajdera i Widerstand.
U svetskom sistemu koji se raspada, zato to su se potroile
njegove strukturalne mogunosti prilagoavanja, oni koji imaju
mo i privilegije nee stajati po strani besposleni i ne inei nita.
Organizovae se da sadanji svetski-sistem zamene sistemom koji
je podjednako hijerarhijski i bez jednakosti, mada utemeljen na
drugaijim naelima. Za takve ljude Jerg Hajder je demagog i opasnost. On toliko malo razumeva ovdanju stvarnost da ak nije svestan da ukoliko Austrijanci ele da zadre sadanji ivotni standard,
Austrija bi morala da udvostrui, utrostrui ili uetvorostrui broj
imigranata, koje je primala godinje, u narednih dvadeset i pet do
pedeset godina, samo da bi imala dovoljan broj radnika da bi obezbedila penzije za austrijsko stanovnitvo koje stari. 17 Postoji oigledna opasnost da demagogija povede panevropski svet j o bre
putem destruktivnih graanskih ratova. Bosna i Ruanda naziru se
na horizontu. Lideri Evropske unije to vide. Vidi i predsednik Klestil. Ali rukovodstvo OVP oigledno ne vidi.
U meuvremenu tu je Widerstand. Oni koji se opiru predstavljaju snage transformacije usred ove strukturalne krize kapitalistike svetske ekonomije, razliite od FPO-a ali drugaije od lidera
EU. Ipak, imaju li oni uopte jasnu viziju onoga to ele? Moda
samo zamagljenu viziju. Upravo tu sociologija moe da odigra ulogu, ali samo sociologija koja odbija da razdvoji traganje za istinom
od traganja za dobrotom, samo sociologija koja je u stanju da prevazie raskol izmeu dveju kultura, samo sociologija koja moe u
90

potpunosti da prihvati stalnu neizvesnost i da uiva u mogunostima koje takva neizvesnost prua ljudskoj kreativnosti i novoj stvarnijoj razboritosti (Rationalitat matriel Maksa Vebera).
Naime, oajniki nam je potrebno da istraimo alternativne
mogunosti za ostvarenje istorijskog sistema koji bi bio stvarnije
razborit, da zamenimo pomahnitao i umirui u kojem ivimo. Apsolutno je nuno da otkrijemo duboke korene prava na rasistiku
opciju koja proima na postojei svetski-sistem i obuhvata sve
njegove institucije, ukljuujui strukture znanja i svakako sm Widerstand. ivimo usred brzih promena. Da li je to toliko loe?
Predstoje nam mnogobrojni neredi i mnogobrojne promene u nastupajuim decenijama. I da vam kaem: da, Be e se promeniti.
Ali uvek je bilo vie promena nego to se seamo i bre su nego to
zamiljamo. A i drutvene nauke su nas izneverile u nainu na koji
prosuuju o prolosti. Nude nam lanu sliku tradicionalnog sveta
koji se kretao ah tako usporeno. Takav svet nije nikad ni postojao.
A ne postoji ni danas, ni u Austriji niti bilo gde drugde. Usred
ogromne neizvesnosti cilja kome smo se zaputili, moramo teiti da
u raznim prolostima, dok ih sada izmiljamo, pronaemo ono to
je dobro i lepo, i da takve vizije ugradimo u nau budunost. Potrebno nam je da stvorimo svet u kojem je prijatnije iveti. Moramo
upotrebiti svoju matu. Moda tako p o n e m o da se oslobaamo raznih rasizama koji lee duboko u nama.
Za vreme velike studentske pobune u Francuskoj, 1968. voa
studenata, Denijel Kon-Bendit, nazvan Dni le Ru, napravio je
taktiku greku nakratko posetivi N e m a k u . Poto j e bio nemaki dravljanin a ne francuski, De Golova vlada je mogla da sprei
n j e g o v povratak u Francusku i to je i uinila. Odmah posle toga
studenti su marirali Parizom, protestujui sa parolom Svi smo
mi nemaki Jevreji; svi smo mi palestinski Arapi". Bila je to dobra parola koju bismo svi mogli usvojiti. Ali bismo svi isto tako
mogli dodati, malo p o s r a m l j e n o : Svi smo mi Jerg Hajder". Ako
elimo da se suprotstavimo svim Jergima H a j d e r i m a sveta, a moramo se suprotstaviti, m o r a m o prvo da zavirimo unutra. Dozvolite
91

da vam pruim mali ali dobar primer. Kada je f o r m i r a n a nova

austrijska vlada, izraelska vlada j e , s pravom negodujui, povukla
svog ambasadora. A ipak samo oko mesec dana kasnije, izraelski
Kneset je p r e m i j e r a Ahuda Baraka stavio na muke izglasavi
predlog kojim se zahteva da svaki r e f e r e n d u m o povlaenju sa
Golanske visoravni zahteva specijalnu veinu", to drugim recima znai odredbu koja bi uspeno oduzela pravo glasa arapskim
stanovnicima Izraela u konkretnom sluaju. A j e d a n od glavnih
predlagaa tog skuptinskog predloga bio j e Natan aranski i njegova partija ruskih emigranata, onaj isti Natan aranski, poznati
disident koji je u Sovjetskom Savezu protestvovao protiv de fakto
antisemitizma t a m o n j e vladine politike. Borba protiv rasizma j e
nedeljiva. Ne mogu postojati razliita pravila za Austriju, za Izrael, za SSSR ili za SAD.
Ispriau j o j e d a n neobian dogaaj, iz perioda predsednike
trke 2000. u SAD, kada su u Junoj Karolini odrani glavni republikanski predizbori. Za vreme predizborne trke, Dord V. Bu je
pokuao da obezbedi j a k u podrku meu takozvanom hrianskom
desnicom govorei na Univerzitetu Bob Douns, uporitu i instituciji konzervativnih protestanata. Problem je to je Univerzitet Bob
Douns poznat po dve stvari: po tome to papu proglaava Antihristom (poto je taj univerzitet institucija konzervativnih protestanata) i injenice d a j e zabranjivao svojim studentima ljubavne veze sa
osobama druge rase. Kasnije je taj dogaaj postao glavna politika
tema, nezgodna za Dorda V. Bua, koji je izjavio da ali to prilikom boravka na Univerzitetu nije govorio protiv ova dva stava otrog antikatolikog stava i odbacivanja ljubavnih veza izmeu
pripadnika razliitih rasa.
Ovo to sam ispriao nema veze sa nezgodnom situacijom u
kojoj se naao Bu, mada to to mu je bilo nezgodno govori o tabuima ustanovljenim posle 1945. Interesantna j e reakcija Boba
Dounsa III, rektora Univerziteta, u svetlu j a v n e polemike. Bob
Douns III se pojavio na CNN-u u emisiji Lerija Kinga. Prvo pitanje koje je Leri King postavio Bobu Dounsu III bilo j e : Zato
92

Univerzitet z a b r a n j u j e l j u b a v n e veze pripadnika razliitih rasa?

Odgovor onih koji u p r a v l j a j u tom institucijom bio je da su oni
protiv f i l o z o f i j e jednog sveta", da n e m a razlika. Leri King je
podsetio da se n j e m u ini da ima dobrani prostor izmeu protiv l j e n j a j e d n o m svetu i p r o t i v l j e n j a l j u b a v n o j vezi dvoje ljudi. Bob
Douns se p r e m i l j a o ali je onda p o s e b n o naglasio da ni on ni
Univerzitet nisu rasisti (veliki tabu) i d a j e Univerzitet ba tog dana opozvao taj propis, poto je sekundaran a ne primaran za njihov cilj - doprinos irenju hrianstva. Pretpostavljam da ovo pok a z u j e da javni protest tera neke rasiste da j a v n o ustuknu, barem
taktiki. To bi trebalo da bude lekcija konzervativnim snagama
suoenim sa nonom morom ofanzive ekstremne desnice protiv
njih. Ali sasvim nezavisno od taktikog odstupanja ipak ostaje in j e n i c a da rasizam ustrajava.
Albatros nas davi. On je zloduh koji nas progoni. Widerstand
je moralna obaveza. Ne moe se inteligentno niti spretno sprovoditi bez analize, a moralna i intelektualna f u n k c i j a drutvenih nauka je da pomognu obezbeivanju takve analize. Ali ba kao to e
ona zahtevati ogroman napor celokupnog naeg bia da unitimo
u korenu rasizam u svakom od nas, takoe e zahtevati ogroman
napor od onih koji se bave drutvenim n a u k a m a da izbace iz glave
tu vrstu drutvene nauke koja nas je osakatila i da umesto nje
stvore upotrebljiviju nauku. V r a a m se svom prvobitnom naslovu:
Drutvena nauka u doba tranzicije". U doba tranzicije svi mi moemo da imamo ogroman uticaj na ono to se dogaa. U trenucima strukturalne b i f u r k a c i j e , k o l e b a n j a su neobuzdana i sitni pomaci mogu imati znaajne posledice, za razliku od normalnijih,
stabilnijih vremena, kada veliki napori i u n a j b o l j e m sluaju mogu
imati neznatne posledice. To nam nudi ansu ali u j e d n o stvara
moralni pritisak. Ako na kraju ove tranzicije svet ne bude vidljivo
bolji nego to je sada, a moglo bi se lako desiti da ne bude, onda
emo samo sebe moi da krivimo. Mi" su uesnici Widerstand-a.
Mi" su oni koji se bave drutvenim naukama. Mi" su svi obini,
pristojni ljudi.
93

BELEKE

U N E S K O je sponzorisao itave serije takvih knjiga.

Barolom de Las Casas, Trs brves relations de la destruction des Indes (1547; reprint, Pariz: La Dcouverte, 1996), 52.
3

Angel Losada, Ponencia sobre Fray Bartolom de las Casas", u Las

Casas el la politique des droits de l'homme (Aix-en-Provence: Institut d'Etudes Politique d'Aix i Instituto de Cultura Hispnica, oktobar 1974; Gardanne:
Esmenjaud, 1976), 22.
4

Videti Vidal Abril Castello, Bartolom de Las Casas, el utimo Comunero", u Las Casas et la politique des droits de l'homme
5

Henry Mechoulan, A propos de la notion de barbare chez Las Casas",

u Las Casas et la politique des droits de l'homme, 179.
6

Alain Milhou, Radicalisme chrtien et utopie politique", u Las Casas

et la politique des droits de l'homme, 166.
7

Helmut Andics, Ringstrassenwelt,

(Wien: Jugend und Volk, 1983), 271.
8

Be

Lueger je takoe denuncirao Judensozi,

imaurer (Jevreje Slobodne zidare).

1867-1887:

Luegers

Judeoliberalismus,

Anstieg

i Judenfre-

John W. Boyer, Political Radicalism in Late Imperial Vienna: Origins

ofthe Christian Social Movement, 1848-1897 (Chicago: University of Chicago Press, 1981), XII.
10
Videti Immanuel Wallerstein: The French Revolution as a WorldHistorical Event", u Unthinking Social Science (Cambridge, England: Polity
Press, 1991), 7-22.

" Immanuel Wallerstein et al., Open the Social Sciences: Report ofthe
Gulbenkian Commission on the Restructuring of the Social Sciences (Stanford: Stanford University Press, 1996).
12
Vidi S. Sideri, Trade and Power: Informal Colonialism in Anglo-Portuguese Relations (Rotterdam: Rotterdam University Press, 1970).
13

Vidi Ulf Strohmayer, The Displaced, Deffered or was it Abandoned

Middle: Another Look at the Idiographic-Nomothetic Distinction in the German Social Sciences", Revija 20, brojevi 3 i 4 (leto-jesen 1997): 279-344.
14
Vidi Gary S. Becker, The Economies of Discrimination,
nje. (Chicago: University of Chicago Press, 1971).

94

drugo izda-

15

Max Weber, Science as a Vocation", in H. H. Gerth and C. Wright

Mills, eds., From Max Weber: Essays in Sociology (New York: Oxford University Press, 1946) 128.
16

Vidi, pre svega, Ilay Prigogine,

Free Press, 1997).

The End of Certainty (New York:

17
Vidi izvetaj objavljen marta 2000. od strane Odeljenja za stanovnitvo
OUN pod naslovom Replacement Migration: Is It a Solution to Declining and
Aging Populations?" Austrija se ne pominje u izvetaju. Ali se za Nemaku kae da, ukoliko eli da zadri broj radno sposobnog stanovnitva na nivou od
1995, morala bi da prima 500.000 migranata godinje, svake godine od sada pa
do 2050.

95

Poglavlje V

ISLAM: ISLAM, ZAPAD I SVET

Moj naslov: Islam, Zapad i svet", sadri u sebi dva geografska p o j m a i zato smatram da je n a j b o l j e zapoeti sa geografijom.
Postoje tri takozvane svetske religije - judaizam, hrianstvo i
islam - koje vode istorijsko poreklo iz istog prilino malog regiona
sveta, jugozapadnog kutka azijskog kontinenta. Sve tri religije tvrde da imaju specijalnu vezu sa tim regionom koji se smatra njihovim duhovnim domom. Meutim, ni j e d n a od te tri religije nije
ostala samo na tom regionu.
Poto su savladani a drave im razorene, Jevreji su se premestili (ili su ih premestili) u Egipat, zatim u Vavilon, a zatim u rimsko doba u razne delove Sredozemlja a zatim kasnije irom veeg
del Evrope i najzad u zapadnu hemisferu i mnoga druga podruja
sveta. Sve je to stvorilo ono to se naziva dijasporom. I, kao to
znamo, u dvadesetom veku, mnogi su se Jevreji vratili na svoju prvobitnu teritoriju i stvorena je nova politika struktura, drava Izrael,
koja sebe afirmie kao obnovljenu domovinu jevrejskog naroda.
Hrianstvo je osnovano kao religiozni pokret meu Jevrejima
na matinoj teritoriji. Meutim, hriani su relativno ubrzo presekli
svoje veze sa j e v r e j s k o m zajednicom i prikupili svoje pristalice meu ne-Jevrejima, prevashodno unutar ondanjeg velikog Rimskog
Carstva. Samo tri veka kasnije hrianstvo je postalo dravna religija Rimskog Carstva a u potonjih pet stotina do sedam stotina go96

dina hriani su vodili politiku verskog preobraanja, prevashodno

irom evropskog kontinenta. Kasnije, stvaranje modernog svetskog
sistema obuhvatalo je takozvanu ekspanziju Evrope, ekspanziju koj a je istovremeno bila vojna, politika, ekonomska i religiozna. U
tom kontekstu, hrianski misionari su premreili zemaljsku kuglu,
ali su bili uoljivo uspeniji u onim delovima sveta kojima nisu dominirale ostale takozvane svetske religije. Broj preobraenika u zonama koje su preteno islamske, budistike, hindu i konfuijevskotaoistike bio je relativno mali a bilo ih je naroito malo u islamskim podrujima.
Na kraju islam se pojavio u matinoj zoni hrianstva nekih
est vekova posle hrianstva. I islam se bavio verskim preobraan j e m i irio se veoma brzo po onome to danas nazivamo Bliskim
istokom, severnom Afrikom i Iberijskim poluostrvom. U esnaestom veku proteran je sa Iberijskog poluostrva ali je istovremeno
prodro u deo koji danas nazivamo Balkanom. U meuvremenu,
islam je irio svoju geografsku zonu na istok ka jugoistonoj Aziji i
na j u g na afriki kontinent. U dvadesetom veku proces irenja islama se nastavio i konano, migracijama i preobraanjem, dospeo do
zapadne hemisfere i Zapadne Evrope.
Sve sam ovo izloio vrlo kratko a osvrnuo sam se na geografiju da bih istakao da uprkos injenici da su sve tri religije svetske, a
naroito hrianstvo i islam, po polju delovanja i po onome kako
same tvrde, skloni smo misliti i govoriti o hrianstvu kao o Zapadu" a o islamu kao o Istoku". Priznajem, nesumnjivo postoji geografska osnova za korienje ovakvih skraenica, ali je m a n j a nego
to pretpostavljamo, i s m a n j u j e se. Iz toga proizlazi pitanje: Zbog
ega insistiramo na toj skraenoj geografskoj odrednici.? Ona oigledno ima vie politiko nego geografsko znaenje.
Nedavno smo dobili neke odgovore i dobro su nam poznati.
Semjuel Hantington vidi Zapad i islam kao dve antitetine civilizacije" koje se nalaze u dugoronom geopolitikom sukobu.
Edvard Sed vidi orijentalizam kao vetaki konstrukt koji je zapadni svet izmislio zbog ideolokih razloga, izraz iji je uticaj i prodo97

ran i poguban. Radije bih ovome pristupio s druge strane i upitao:

Zbog ega je izgleda hrianski svet izdvojio islamski svet kao svog
posebnog demona, i to ne tek od nedavno, ve od momenta pojave
islama? U stvari, verovatno je i obrnuto tano, da islam smatra hrianstvo za svog n a j v e e g demona, ali ne oseam se kompetentnim
da raspravljam na temu zbog ega je to tako i u kojoj meri je tako.
Mada u staviti naglasak na moderan svet, ne verujem da moemo objasniti ta se dogodilo bez s p o m i n j a n j a evropskog srednjeg
veka, zato to iz tog perioda potiu nai mitovi o pomenutom odnosu dveju religija. Kao to svi znamo, hrianstvo i islam su u to vreme imali uticaj u velikim podrujima koja su se, m a n j e ili vie, meusobno graniila. Mada su svaku od tih zona razdirali svakovrsni
unutranji sukobi, svaka od njih inilo se da je sebe smatrala kulturnom jedinicom i to kulturnom j e d i n i c o m koja je u sukobu prevashodno sa onom drugom. Razlozi za to delom se nalaze u dominantnim teologijama, shvatanju svake od njih da ovaplouje potpunu i jedinu moguu istinu, i verovatno upravo u injenici da obe
potiu iz iste male oblasti. Hriani su tvrdili da su ispunili j e v r e j ski kanon i zato ga zamenili novim i konanim otkrovenjem. Muslimani su tvrdili za sebe da su stvarali na mudrosti koju su nasledili od Jevreja i hriana sa novim i istinski finalnim oblikom posveenosti Alahu. Znai, j e d a n deo svae bila je svaa unutar porodice
oko naslea i istine. Cesto se ispostavlja da je takva vrsta svae
najea i najogorenija, zato to je u izvesnom smislu najvie isp u n j e n a emocijama i rivalitetom.
Drugi deo svae vie se tie sredstava i moi nego ideja. Tokom raznih o s v a j a n j a i povlaenja - prodor O m a j a d a na Iberijsko
poluostrvo i Francusku u osmom veku, hrianski krstaki pohodi u
Svetu zemlju, ponovno o s v a j a n j e panije od hriana, irenje Otomanske Imperije na Balkan, konano proterivanje otomanske sile istina je da su se hrianski svet i islamski svet borili za kontrolu
nad ogromnim teritorijama - svojim resursima i svojim stanovnitvom - i da je za svakog od njih onaj drugi predstavljao glavnu vojnu pretnju. Treba rei da su se i jedni i drugi, u odreenim vremen98

skim trenucima, suoavali sa osvajakim grupama iz severne Azije.

Meutim, ne samo da su ovi ostali osvajai na kraju naterani na povlaenje, ve su mnoge od tih osvajakih grupa verski preobraene
i tako ukroene kao kulturna opasnost.
Sve je to postavilo scenu za moderni svetski-sistem u kojem je
kapitalistika svetska-ekonomija nastala u Zapadnoj Evropi i poela da iri svoje ekonomske granice obuhvatajui sve vei i vei deo
sveta. Centar tog sistema bio je zapadnoevropski i hrianski. Ovde
je potrebno da uoimo da se promenio evropski geografski fokus.
Inicijalno irenje Evrope u esnaestom i sedamnaestom veku nastojalo je da preskoi islamski svet, ili barem njegov centar na Bliskom istoku. Evropske sile su otile na zapad, mislile su u Indiju ali
su umesto toga dole na ameriki kontinent, i oplovile su Afriku, sa
namerom da dou do Azije. Delom zbog toga to su traile ono to
su smatrale da je bogatstvo Azije, ipak, delom i zbog toga to je bilo lake. Islamski svet je delovao kao vrst orah, naroito u tom trenutku, kada je otomanska sila bila na vrhuncu. U svakom sluaju,
inilo se kao da je nastao prekid u centru srednjevekovnog hriansko-islamskog sukoba. Sukob nije zaboravljen ali je izgledalo da je
u to vreme dospeo na drugo mesto zapadnoevropskih prioritetnih i
neposrednih geoekonomskih i geopolitikih interesa.
Ako pogledamo istorijat modernog svetskog-sistema, od njegovih poetaka u esnaestom veku do poetka dvadesetog veka,
uoiemo da je evropska dominacija nekada uzimala oblik neposredne kolonijalne vladavine a nekada m a n j e direktan oblik, onaj
koji se nekada naTva uspostavljanjem polukolonija, pod im se
podrazumevala ekonomska podreenost zajedno sa politiko-vojnim uplitanjem kojim se prekida sa uspostavljanjem konkretne imperijalne vlasti. Jo jedanput bi bilo korisno pogledati nakratko geografiju. Kolonizovana podruja bile su obe Amerike, vei deo
Afrike, vei deo June i Jugoistone Azije i Okeanija. Glavna podruja koja nisu bila kompletno kolonizovana su bila istona Evropa, Daleki istok i Bliski istok. Ovo je, naravno, vrlo grub rezime i
potrebno g a j e na mnoge naine tanije odrediti i iznijansirati.
99

Za svaki pojedini sluaj postoje vrlo oigledna o b j a n j e n j a

zato se potpunoj kolonizaciji nije ni teilo niti je ona bila mogua
u konkretnim regionima a zato se u drugim podrujima teilo potpunoj kolonizaciji i bila je mogua. Neu govoriti o tome zato je
Evropa na razliite naine pokuavala da uspostavi kontrolu nad raznim regionima, ve u radije upitati koliko su razliite posledice
za narode svakog pojedinanog regiona u zavisnosti od toga da li je
njihov odnos sa Evropom u savremenom svetu odnos kolonije ili
odnos polukolonije. (Naravno, od kasnog devetnaestog veka, naziv
Evropa treba da se smatra terminom koji oznaava kulturu i treba
ga shvatiti tako da obuhvata Sjedinjene Drave.)
U ovom trenutku suavam panju na zapaanje da je najei
politiki konflikt sa Evropom u dvadesetom veku potekao upravo
iz tri regije koje su bile samo polukolonizovane": Sovjetski Savez,
Narodna Republika Kina (i Severna Koreja) i islam". Naravno,
islam" nije drava ve rgion, a Iran, Irak i Libija samo su poetak
spiska drava koje su u estokom sukobu sa panevropskim svetom.
Poto su ta tri regiona bila u najotrijem konfliktu sa Evropom potpuno je razumljivo to su, u imaginaciji evropskog diskursa, demoni tamo smeteni: komunizam, uta opasnost, islamski terorizam.
Danas je izgleda na Zapadu demon komunizma uspomena iz prolosti, a Kina, teak ali uljudan prijatelj - ak saveznik. Ostaje prevashodno islamski terorizam - demon o kome se mnogo raspravlja
i koga se mnogo plae na Zapadu, ali u sutini neprecizna formulacija koja predstavlja zamagljen pogled na stvarnost.
Kako je takozvani islamski terorizam postao tako j e d n a centralna slika u svetu danas a naroito posle raspada komunizma
1989/91? Poznato nam je da ve nekoliko decenija u islamskim zem l j a m a postoje znaajni drutveni i religiozni pokreti, esto etiketirani kao islamski fundamentalistiki" ili, neto rede, islamski integristiki". Koliko znam etikete nisu sami sebi prikaili ve se koriste u zapadnom svetu i u zapadnim medijima. U islamskim zem l j a m a verovatno te pokrete nazivaju islamistikim".
Odakle dolaze te zapadnjake odrednice i na ta se odnose?
Uoite da ta dva termina ne potiu iz islamske sredine ve iz hri100

anskog sveta. Fundamentalizam" je termin potekao iz protestantizma u ranom dvadesetom veku u SAD, gde su odreene grupe,
naroito u baptistikim crkvama pozivale na povratak temeljima".
Time su htele rei da veruju da su razne modernistike, ak sekularistike, ideje preplavile hriansku teologiju i praksu vodei je na
stranputicu. Te grupe su pozivale na povratak verovanjima i obiaj i m a iz ranijeg razdoblja. Integrizam" kao termin potie j o odranije iz katolianstva u Zapadnoj Evropi, naroito Francuskoj, i odnosio se na slian poziv na integralnu" veroispovest, bez razvodn j a v a n j a modernistikim ili nacionalistikim stavovima i praksom.
Po analogiji, islamski fundamentalizam", ili integrizam", postala je etiketa prikaivana onim grupama u islamskom svetu koje
smatrajui da modernistiki stavovi i praksa vode na stranputicu, pozivaju vernike na povratak starijim, istijim i ispravnijim stavovima i
verskim obiajima. Glavna meta takozvanih fundamentalista su uvek
oni koji nose istu religioznu etiketu ali koji su ili potpuno svetovni u
propovedanju vere ili se pridravaju onoga to fundamentalisti"
smatraju d a j e ublaena i iskrivljena verzija religije. Istoriari religija
neprestano istiu da fundamentalistike" grupe nikada ne predstavljaju potpuno precizno ono to se smatra da su bile starije, istije i
tanije verzije teorije i prakse vere. Istoriari bez problema mogu da
pokau da te takozvane fundamentalistike grupe uvek iznova izmiljaju tradiciju koja se razlikuje znatno, ponekad prilino mnogo, od
stvarne teorije i prakse vere iz prolih vremena.
Ali, naravno, ti pokreti nisu grupe istoriara rankeovskog profila koje tragaju za duhovnom istinom wie es eigentlich gewesen
ist. To su pokreti sadanjeg vremena koji istiu zahtev da svako treba da veruje u neto i da sprovodi verske obiaje. A pedantne provere verodostojnosti njihovih istorijskih tvrdnji uopte ih ne zanim a j u . Nisu od neke naroite koristi ni ostalima u dananje vreme,
koji ne pripadaju tim grupama, a koji ele da shvate ta rade i prok l a m u j u fundamentalisti" i zato.
injenica da terminologija koja se koristi potie iz prolosti
hrianske religije daje nam prvi klju za ono to se dogaa. Kakva
101

god da je nije svojstvena islamu. U dvadesetom veku imamo ne samo hrianske i islamske fundamentaliste" ve i jevrejske, hindu i
budistike verzije, i ini se da sve imaju zajednike karakteristike:
odbacivanje modernistikih", sekularistikih tendencija unutar
grupe; insistiranje na puritanskoj verziji religioznih obiaja; slavljenje integriteta religiozne tradicije i njene vene, nepromenljive pravovaljanosti. Ali, imaju j o j e d n u zajedniku karakteristiku, ak i u
svojim hrianskim verzijama: suprotstavljanje dominantnim strukturama moi savremenog svetskog-sistema. Upravo ova kombinacija - reformistiki zahtev povratka na fundamentalno" unutar religiozne grupe, i antisistemska retorika koja see i dalje od religioznih tema - predstavlja zajedno karakteristiku koja ih definie i
klju za analizu njihovog znaaja u razvojnom toku modernog svetskog-sistema.
Sklonimo se u stranu od religioznih tema na trenutak i pogled a j m o politiku ekonomiju svetskog sistema. Sta vidimo? Kapitalistika svetska privreda je istorijski sistem koji spaja osovinsku podelu rada integrisanu preko nimalo savreno autonomnog svetskogtrita spojenog sa meudravnim sistemom sastavljenog od navodno suverenih drava, geokulturu koja je ozvaniila nauni etos
kao temelj ekonomskih transformacija i stvaranja profita, i liberalni
reformizam kao nain zaustavljanja narodnog nezadovoljstva stalno sve veom drutveno-ekonomskom polarizacijom koju namee
kapitalistiki razvoj. Ovaj sistem je potekao iz Zapadne Evrope i
tokom vekova proirio se na celu zemaljsku kuglu.
U devetnaestom veku unutar ovog sistema pojavili su se antisistemski pokreti utemeljeni na interesima potlaenih grupa tog sistema. Ovi pokreti su sebi postavili cilj transformisanja sistema u
neto drugo, neto sa vie demokratije i jednakosti. Javljaju se u
dva glavna oblika: u formi drutvenih i formi nacionalnih pokreta.
Do perioda posle 1945. takvi su pokreti bili dobro organizovani irom sveta i izgledalo je da postoji de fakto tripartitna geografska
podela. Do Prvog svetskog rata takozvani drutveni pokreti su se
podelili u dva glavna tabora: socijaldemokratski i komunistiki 102

koji su se organizovali na meunarodnom nivou kao Druga i Trea

internacionala. Obe vrste drutvenih pokreta tvrdile su da predstavljaju interese radnike klase. Obe vrste pokreta se razlikuju od nacionalistikih pokreta unutar imperija", koje su govorile u ime
naroda" iji nacionalni identitet nije bio priznat i koje su stremile
stvaranju nacionalnih drava.
Sve tri vrste pokreta pojavile su se u periodu izmeu 1850. i
1945, i bile su u poetku politiki prilino slabe. Sve tri vrste pokreta su, ipak, vero vale da je istorija na njihovoj strani i da e njihov cilj na kraju biti u potpunosti ostvaren. Sve tri vrste pokreta,
posle brojnih unutranjih rasprava, odluile su se za istorijsku strategiju sastavljenu iz dve faze: prvo ostvari kontrolu nad dravnom
strukturom a zatim transformii svet. Dvadeset i pet godina posle
1945, moglo bi se rei da su sve tri vrste pokreta ostvarile prvu fazu svoje strategije, to je uspeh koji bi zadivio posmatrae poetkom dvadesetog veka ali i uspeh koji kao da je opravdao njihovo
uverenje d a j e istorija na njihovoj strani.
Geografski, tri glavne vrste pokreta podelile su svet. Komunistiki pokreti su doli na vlast u p o d r u j u koje je ilo od centralne Evrope do severnog Pacifika i obuhvatalo oko j e d n u treinu
svetske teritorije. Socijaldemokratski pokreti su doli na vlast (barem naizmenino) u zapadnom svetu - Zapadnoj Evropi, Severnoj
Americi (ako se N j u Dil demokrate r a u n a j u za socijaldemokrate)
i Australoaziji. A nacionalistiki pokreti, koje sada esto nazivaju
nacionaloslobodilakim pokretima, doli su na vlast u Aziji i Africi i donekle slini populistiki pokreti doli su na vlast u Latinskoj Americi.
Treba uoiti dve stvari u vezi ovog znaajnog politikog prodora anti sistemski h pokreta. Do njega je dolo upravo u trenutku
kada je mo Sjedinjenih Drava u svetskom-sistemu bila na vrhuncu i stoga u trenutku kada su prosistemske snage bile u najveoj
meri koordinirane, integrisane i pretpostavlja se najjae. Drugo,
praktino su svi ovi pokreti ispunili prvu fazu strategije - stekli su
dravnu vlast - i tako, stekavi vlast, mogli su biti ocenjeni po ste103

penu do kog su uspeli da ostvare promene koje su obeali kao drugu fazu svoje objavljene strategije, transformaciju sveta.
Svetska revolucija iz 1968. predstavljala je svetsku reakciju na
ovu dvostruku stvarnost: s j e d n e strane svetsku hegemoniju Sjedinjenih Drava i uspostavljanje njenog svetskog poretka i na drugoj
strani irom sveta ostvarenje prve faze antisistemskih pokreta, dolazak na vlast razliitih pokreta esto grupisanih zajedno pod oznakom Stare levice. Revolucionari su krivili prvog aktera, Sjedinjene
Drave, zato to je tlaitelj, a drugog aktera, pokrete Stare levice, zato to kao opozicioni pokreti nisu dorasli projektu hegemonije na koji moda preutno i pristaju. Mada je prva otra kritika razumljiva za
radikalni svetski pokret, druga j a s n a kritika, ona uperena protiv tradicionalnih antisistemskih pokreta, pokazae se d a j e vanija.
Druga kritika bila je pokli obmane. Da bismo shvatili obmanu treba da osmotrimo oekivanja i moda iluzije. Sa stanovita
1968. svet se osvrtao na prolost antisistemske borbe koja je u kolektivnoj mati dosezala svakako do Francuske revolucije ako ne i
dalje, mada su sukobi na lokalnom nivou moda poeli kasnije, neki tek poetkom dvadesetog veka. U svakom sluaju postojalo je
dugako istorijsko p a m e n j e .
Koji su glavni elementi tog istorijskog p a m e n j a ? Pre svega,
bila je to teka borba u kojoj su se stvarni pokreti pojavili kao slaba
snaga, da bi polako jaali mobilizacijom opte podrke, i lokalno i
od istomiljenika iz drugih krajeva. Stavie, pamtila se ne samo
borba ve i represija, esto surova represija od strane monih snaga
u lokalnom regionu, represija koja je bila aktivno podsticana i podravana od monih snaga irom sveta - najdirektnije od vlade Sjedinjenih Drava.
Drugo p a m e n j e je seanje na suprotnu taktiku tlaitelja - kooptiranje, koje je istorijski rascepilo pokrete na one koji su primali
plodove kooptiranja i one koji to, naravno, nisu mogli. Ovi drugi,
ako nisu postali pasivni, postali su ogoreni i traili su stalno sve
radikalnije predstavnike. Meutim, poto se proces kooptiranja,
proces davanja povlastica koje su poboljavale sudbinu nekih ali ne
104

svih, stalno odvijao i ponavljao, i poto je bio zamren proces, jer

je lekcije trebalo ponovo nauiti u svakoj narednoj generaciji, slabila je sposobnost razliitih segmenata potlaenih da odrede zajedniki cilj i ostvare temeljnu promenu.
A postojalo je i tree p a m e n j e , ono koje je neutralisalo ostala
dva, p a m e n j e represije i kooptiranja. Bilo je to seanje na uspeh uspeh koji se meri stalnim j a a n j e m samih pokreta s obzirom na
broj osoba koje su bili u stanju da mobiliu i s obzirom na to da su
j a v n o priznati kao akteri u politikoj sferi; kao i uspeh meren akumuliranim povlasticama koje su bile deo procesa kooptiranja.
Ovo tree seanje bilo je izvor politike i istorijske nade - vrstog uverenja da je istorija na njihovoj strani", da bolji ivot eka
njihovu decu i unuke. Tree p a m e n j e je utemeljeno na onome to
bi se moglo nazvati kvantitativnim t u m a e n j e m skoranje istorije brojnije lanstvo raznih asocijacija, p o b o l j a n j e ivotnog stila (to
znai, vie para, vie kunih aparata). Ta duboka vera u budunost,
ta uverenost da e biti vie jednakosti i demokratije, naroito kad je
utemeljena na injenici da su se potlaeni estoko borili da ovo
ostvare i da je njihova borba zasluna to su to ostvarili, predstavljala je paradoksalno u najveoj moguoj meri depolitizirajui pogled na svet. Omoguavala je oveku da zanemari bedne rezultate u
sadanjosti sa take gledita znaajnih rezultata koji se oekuju u
budunosti.
Takvu viziju, u stvari vanu poruku liberalnog reformizma,
promovisali su, ironino ali delotvorno, lino antisistemski pokreti.
I to su radikalniji po sopstvenoj tvrdnji bili takvi pokreti bolje su
umeli nagovoriti one koje su mobilisali da strpljivo ekaju rezultate
njihovih nestrpljivih i estokih protesta. Na taj nain su razliiti antisistemski pokreti Stare levice sluili paradoksalno kao najvaniji
garant politike stabilnosti svetskog sistema relativno dugo, uprkos
tome to su esto pozivali na politike nemire.
Postojala je samo j e d n a manjkavost u ovom pozivu na latentnu pasivnost ispod fasade manifestne aktivnosti, poziv koji je
opravdavan kvantifikacijom uspeha, izmerenih na lokalnom i svet105

skom nivou. Radi se o tome da su, j e d n o g momenta mogle da se

obave proste raunske operacije i da se proceni koliko su znaajne
promene koje su realizovane i koja je zapravo brzina kojom se odvijala ova promena. Izgleda d a j e taj momenat opteg sabiranja doao upravo u samom trenutku maksimalno vidljivog uspeha antisistemskih pokreta. Svetska revolucija 1968. posledica je te ocene
delotvornosti j e d n o v e k o v n e strategije. A presuda je bila negativna.
Nakon iluzije uspeha dolo je razoarenje. Smatralo se da uspeha
nema, korisnici promena j e d n a mala grupa (ono to se u sovjetskom sistemu nazivalo Nomenklaturom), stvarni j a z izmeu privilegovanih i onih ispod njih vei nego ikad, uprkos svim navodnim
r e f o r m a m a i uspesima Stare levice.
Vreme je da se vratimo sa ove ocene opte situacije u svetu u
islamski svet. Naravno, ovde opisani procesi vaili su za njega kao
i za najvei broj ostalih regiona u svetu van centralnih zona - ni
manje, ni vie. Naravno, svaki rgion je imao svoju istorijsku specifinost i reakcije su imale logian pojavni oblik. ta je bila istorijska specifinost islamskog sveta, i konkretno njegove istorijske
centralne zone?
Ako se osmotre svi sukcesivni pokreti razliitih arapskih zemalja od, recimo, 1900. pa nadalje, pozivi na nahda, na arapsku
pobunu, na nacionalno buenje, svi naginju savremenom po retorici koju koriste. Ti pokreti su analizirali ugnjetavanje koje su doivljavali kao posledicu delom u p r a v l j a n j a spolja (imperijalizma) a
delom unutranjeg tradicionalizma". Zbog toga su istovremeno
pozivali na odbacivanje spoljne kontrole i na unutranju kulturnu
promenu. To dvoje je ilo zajedno i j a a l o j e d n o drugo i stvarno bi
se moglo rei da su omoguavali j e d n o drugo. Treba rei da su pokreti koji su proistekli iz takvih raspoloenja imali difuznu socijalnu
bazu i arolike vizije socijalne budunosti. Neki su imali konzervativnije a neki radikalnije stavove o tome kakvo je drutvo dobro.
Govorei uopteno, meutim, kod svih tih pokreta, islam kao
religija igrao je samo malu ulogu a za mnoge od njih u izvesnoj meri
i negativnu ulogu. Naravno, moda su insistirali na injenici da su
106

muslimani, ali je to smatrano nekakvom vrstom kulturnog srodstva, i

moda kao neophodna izjava da bi se umirili manje osveeni potencijalni sledbenici. Budunost koju su zamiljali bila je moderna, a time su mislili na sekularnu budunost. Razni arapski pokreti imali su
mnoge premise nalik premisama kemalizma u Turskoj. Muslimanska
Liga u kolonijalnoj Indiji nije bila mnogo drugaija.
Ti pokreti, naroito radikalniji, bili su generalno uspeni u periodu poslel945.godine. Dolazili su na vlast u razliitoj formi: naserizam u Egiptu, Baat u Siriji i Iraku, Neo-Destur u Tunisu, Front
nacionalnog osloboenja (FNO) u Aliru. Svi ti reimi su imali
sklonost da se prikljue slinim pokretima u drugim delovima onoga to se nazivalo Treim svetom u pokrete takozvanih nesvrstanih,
pokrete nadahnute K o n f e r e n c i j o m u Bandungu. U stvari, znamo da
je Gamal Abdel Naser lino imao znaajnu ulogu u stvaranju te
mree, a alirski F N O je bio uzor skoro kao vijetnamski pokret.
S druge strane, u periodu posle 1945. arapski svet, a zatim i
islamski svet u celini, proli su kroz izvesne znaajnije potekoe.
N a j v e a je bila stvaranje drave Izrael. Ne bih ovde eleo da raspravljam ceo istorijat i znaaj toga ve samo elim da podvuem
par injenica. Cionistiki pokret je nastao manje-vie u isto vreme,
na prelasku u dvadeseti vek, kada i arapski nacionalistiki pokreti.
Imali su uglavnom istu retoriku - govorili su o potrebi da se stvori
samostalna drava, o tome da ih u g n j e t a v a j u monici svetskog sistema, da treba da doe do unutranje transformacije psihologije jevrejskog naroda, o dvosmislenom (i uzdranom) odnosu sa judaizmom kao religijom. Prema cionistikom vienju, Arapi nisu imali
realnu ulogu pre 1948. Neprijatelj je bio hrianski svet, i naravno,
posle 1918, naroito Velika Britanija.
Kad je stvorena drava Izrael, meutim, radikalno se promenilo takvo gledanje na stvari. Vojni otpor arapskih zemalja stvaranju
Izraela znailo je da je cionistima glavni protivnik postao arapski
svet, a on je uglavnom bio islamski. Takav stav j o vie je uvren
izraelskom pobedom u ratovima 1967. godine posle koje je brojno
arapsko stanovnitvo potpalo pod izraelsku vlast. Moderan pale107

stinski nacionalistiki pokret, Palestinska oslobodilaka organizacij a (PLO) u tom trenutku postaje znaajan. PLO je bio pokret iste
vrste i retorike kao i ostali modernistiki, nacionalistiki pokreti
koje sam pomenuo. I imao je isti uzdran, dvosmislen odnos sa
islamom kao religijom, naroito poto u Palestini postoji brojna
hrianska arapska populacija, koja u stvari podrava PLO.
Bez pregleda istorijata izraelsko-arapskih i izraelsko-palestinskih odnosa od 1948. godine do danas, moe se rei da, generalno,
Izraelci imaju vojnu i politiku nadmo. Ali, takoe moemo da
kaemo d a j e palestinska mobilizacija bila dovoljno uspena da natera Izraelce da uu uglavnom nerado u ono to se izrodilo u vrlo
razvuene, neuverljive i neuspene takozvane mirovne pregovore,
pregovore koji su na kraju.potpuno propali.
Postojanje Izraela predstavlja problem arapskom nacionalizmu
u smislu da je pridodao lokalnog neprijatelja udaljenijem zapadnjakom svetu, neprijatelja koji je bio m a n j e spreman na ustupke
nego ceo Zapad zajedno. Jedina prava paralela u neevropskom svetu dvadesetog veka bilo je postojanje drave aparthejda u Junoj
Africi a ta situacija je sada razreena sa promenom ustava i dolaskom na vlast A f r i k o g nacionalnog kongresa.
Pored toga, arapski svet ima j o j e d a n specijalan problem,
skoro isto onoliko veliki kao to je problem Izraela, i preklapa se sa
njim. Re je o injenici da se u n j e m u nalazi veliki deo svetskih rezervi nafte. To se nije znalo u devetnaestom veku. Ta inenica je
uzeta u obzir tek posle Prvog svetskog rata ali od tada predstavlja
centralnu geopolitiku realnost, a naroito posle 1945. godine. Sjedinjene Drave zbog toga nisu uopte bile ravnodune prema politikoj aktivnosti tog regiona. A nisu ni Rusija, ni Zapadna Evropa.
Stalni dotok nafte i razumni limit na zakup nafte predstavlja glavnu
brigu velikih sila. To im je dalo j o j e d a n razlog i da podre Izrael i
da investiraju u nastojanje da ohrabre i stabilizuju relativno konzervativnije reime u arapskim zemljama.
Islamistiki pokreti u arapskom svetu zapravo imaju istorijat
dugaak koliko i nacionalistiki pokreti, a u nekim zemljama mogu
108

se pobrkati sa njima. Vahabitski pokret u Arapskoj pustinji i Senuski pokret u Kirenaiki (Libija) imaju karakteristike sekularnih nacionalistikih pokreta. I oni su brinuli zbog pritisaka spolja i takoe su
pozivali na unutranji preporod koji je isticao neporonije, puritanskije ponaanje. I oni su krenuli u pravcu stvaranja modernog dravnog ustrojstva. Naravno, koristili su religioznu frazeologiju, za
razliku od sekularistikih pokreta i doli su na vlast. Pomenuti pokret u Libiji zamenjen je sekularnijim reimom 1969. godine. Saudijski reim je do sada uspeno izbegavao takvu sudbinu.
Kada pogledamo takozvane islamistike pokrete, ta vidimo?
Vidimo grupe koje govore dve stvari. Pre svega govore da ni jedan
od pokreta koji su doli na vlast nije uspeo da ukloni, niti da osujeti
uticaj spoljnih sila na unutranje poslove tih zemalja, ak ni kada je
re o tehniki samostalnim zemljama. Belee stalno prisustvo Sjedinjenih Drava u regionu i mono prisustvo Izraela, kojeg prevashodno smatraju isturenom ispostavom Zapada, dravom kolonista
srodnu krstakim dravama srednjeg veka. Zatim kau, pod dva, da
ovakvo stanje potpomau i u stvari su omoguili upravo sami reimi koji tvrde da mu se suprotstavljaju - ne samo sekularistiki reimi ve, treba rei, i po svoj prilici na religiji utemeljeni reimi kao
s t o j e onaj u Saudijskoj Arabiji.
Dakle, islamisti govore d a j e potrebno, u cilju otklanjanja spoljnjeg pritiska i podsticanja unutranjeg preporoda, osloboditi se modernistikih arapskih reima, i u tu kategoriju svrstavaju Vahabite.
Naravno, to isto je Ajatolah Homeini rekao za ahov reim u Iranu,
a talibani za pseudokomunistiki reim u Avganistanu, kao i za razne njegove naslednike. U arapskom svetu do sada nije doao na
vlast nijedan islamistiki reim, osim u Sudanu.
Dalje, ukoliko pogledamo na koji su se nain ove islamistike
grupe politiki mobilisale, vidimo da su ne samo zapoele sa alternativnom retorikom, a otuda i alternativnom analizom naina funkcionisanja savremenog svetskog sistema, u odnosu na retoriku modernistikih pokreta kojima se suprotstavljaju, ve takoe izjavljuju
da modernistiki reimi nisu ispunili osnovni zadatak savremenih
109

zemalja: obezbeivanje minimalne i stalne socijalne pomoi i sigurnosti svojih graana. Dobro je poznato da islamistike organizacije obezbeuju opsenu socijalnu pomo onima kojima je potrebna i esto ispunjavaju ozbiljne propuste u funkcionisanju drave.
Druga poznata karakteristika islamistikih pokreta jeste da masovno i uspeno regrutuju meu studentima tehnikih i naunih struka
i koriste njihovo znanje za i s p u n j e n j e svog cilja.
Obe pomenute karakteristike - f u n k c i j a socijalne pomoi i
atraktivnost islamizma za mlade inenjere i naunike - pokazuju da
islamisti nisu romantiari koji sa nostalgijom gledaju na poljoprivredne drutvene zajednice prolih vremena. Pre se moe rei da su
neko ko obezbeuje alternativnu formu savremenosti, formu koja je
otvorena za tehnoloki napredak ali odbacuje sekularizam i njegove
sadraje. Stav prema dravnim strukturama im je ambivalentan.
Kada nisu na vlasti, predstavljaju monu silu antietatizma, politiki
i ideoloki. Odbacuju sutinu sekularnog modernizma, prihvatanje
neutralne drave za moralno i politiko uporite. Insistiraju na prioritetu skupa spiritualnih sadraja, onakvih kakve ih tumai ovlaena grupa tumaa. Taj prioritet stvara probleme kada islamisti osvoje politiku vlast, kao na primer, danas u Iranu, i ima potencijal
stvaranja neprestane tenzije izmeu dravnih i verskih vlasti, a to
je upravo problem koji se oekuje da rei moderna sekularna drava. Islamizam je kao politika snaga do sada nastavljao da daje prioritet svojoj retorici antietatizma.
Dakle, kako moemo tumaiti ono to se deava u islamskim
zemljama u ovih dvadesetak godina? Smatram d a j e na prvom mestu
gubitak iluzija, meu obrazovanom elitom i meu stanovnitvom
uopte, uz delovanje istorijskih antisistemskih pokreta, pokreta za
nacionalni preporod i osloboenje, koji su bili glavni izraz opte borbe u dvadesetom veku. Ni u j e d n o j od svojih varijanti ovi pokreti nisu ispunili oekivanja. Krive ih da im je strategija jalova. Krive ih
to su dozvolili da j e d n a mala grupa profitira u toj borbi. Osuuju ih
to nisu ostvarili primarni cilj: da omogue narodu svog regiona da
ostvare ili realnu politiku autonomiju ili realni ekonomski napredak
110

u poreenju sa dominantnim zonama sveta. Da ili ovakva kritika

predstavlja uravnoteenu procenu aktivnosti tih pokreta ili ne predstavlja nije relevantno; injenica je d a j e razoarenje masovno.
Razoarenje ima za posledicu da dugorona reformistika
strategija antisistemskih pokreta izgleda besmislena, naroito dva
od njihovih glavnih planova: transformacija moralnih stavova sekularizacijom i stvaranje j a k i h dravnih struktura. Otvoren je put alternativnoj viziji, i to onakvoj koja ne koristi nijedan od ovih navodno neefikasnih planova. U islamskom svetu tu alternativnu vizij u predstavlja islamizam. U drugim delovima sveta razoarenje je
iznedrilo razne vizije, a ipak im je svima zajednika karakteristika
da odbacuju navodno besmislenu taktiku.
S take gledita onih koji dre vlast u svetskom sistemu, alternativni vizionarski planovi su i bolji i gori od sada ve zastarelih
metoda pokreta za nacionalno osloboenje. Alternativne vizije odvraaju ljude od pronicljive analize aktuelnih struktura modernog
svetskog sistema i time olakavaju privilegovanima u svetskom sistemu da ih zadre. Primedba se odnosi na to da kad oni koji imaju
alternativne vizionarske zamisli, kao to je islamizam, osvoje dravnu vlast, otkriju ili da n e m a j u realnu spoljnu politiku ili da nije
efikasna ili da se u stvari mogu lako kooptirati u funkcionisanje u
okviru sistema. Takva primedba je donekle na mestu.
S druge strane, uspon snaga sa alternativnom vizijom je veoma loe za one koji dre vlast u svetskom sistemu, iz j e d n o g j e d n o stavnog razloga. Jedan od kljunih stabilizirajuih osobina savremenog svetskog sistema je poverenje koje stanovnitvo ima u svoje
dravne strukture kao svoje efikasne politike branioce vizavi itavog niza spoljnih sila koje naruavaju svakodnevni ivot. U tom
smislu, ove dravne strukture, naroito poto sekularistiki antisistemski pokreti osvoje dravnu vlast, predstavljaju prave pravcate
politike demobilizatore. Propovedaju poverenje u rukovodstvo i
otuda propovedaju strpljenje. Kada alternativni pokreti srue poverenje u dravne strukture, u k l a n j a j u prepreku koja je dovela do politike demobilizacije.
111

S take gledita monika u svetskom sistemu ovakvo sagledavanje prednosti i mana p o j a v l j i v a n j a alternativnih pokreta mnogo
toga govori o postojeoj demonizaciji islama na Zapadu. Mada se
opcijom kooperativnog kooptiranja islamskih snaga Zapad stalno
poigrava, generalno, zapadni nosioci moi istiu opasnosti od gubitka opteg poverenja u svoje sopstvene dravne strukture. Ovo
tim vie kada je u pitanju islamski svet zbog dva faktora koja su
svojstvena tamonjim islamskim zemljama: postojanje Izraela i pozicija nekoga ko ima naftu. Ova dva faktora sama po sebi malo toga o b j a n j a v a j u ali su izuzetno vani pri odluivanju o taktikom
odgovoru na islamizam.
Mada su naftna bogatstva za arapski svet istovremeno blagoslov i prokletstvo ipak je re o stanju stvari koje nije pod njihovom
kontrolom, ak i kad je re o neemu to moda nee trajati zauvek. Na drugoj strani, p o s t o j a n j e Izraela je istorijski uslovljena
stvarnost i kao takva podlonija promeni, i zbog toga predstavlja
stvarnost koja je ia estokih sukoba. Zato se moramo osvrnuti na
poreklo vrlo snane podrke koju zapadni svet prua dravi Izrael.
Nikada nije bila neto to se nije moglo izbei. I podseam vas da
je bila vrlo neizvesna 1945, ili ak 1948. godine. Zapravo ne veruj em ni d a j e bila vrsto odreena kao politiki prioritet pre 1967, ni
u Sjedinjenim Dravama ni u Zapadnoj Evropi.
Postoje tri elementa takve politike. Jedan od elemenata je d a j e
istorijski antisemitizam hrianskog sveta, koji se irio praktino od
samog nastanka hrianstva, moralno maksimalno posrnuo sa nacizmom i holokaustom a to je onda stvorilo duboki oseaj krivice.
Bilo bi pogreno potceniti ulogu koju taj oseaj hrianske krivice
igra u tekuem stanju stvari. On je doveo do dramatine promene
retorike itavog niza znaajnijih drutvenih grupa na Zapadu - sekularnih intelektualaca, Katolike crkve i konzervativnih protestantskih sekti, od kojih neke sada govore jezikom nunosti postoj a n j a drave Izrael kao preduslova za drugi dolazak Hrista.
Kompleks krivice moda ne bi odoleo ostalim geopolitikim
motivima da nije bilo izraelske pobede u ratovima 1967. Pobeda je
112

uinila dve stvari. Prvo, da Jevreji irom sveta daju ogromnu podrku Izraelu, podrku kakva nikada pre nije viena. Pobeda nad Arapima imala je dvojak psiholoki efekat: kao kompenzacija za holokaust i kao uverenost da je arapski svet pretio da inicira novu varijantu holokausta. Jo j e d n o m , ne raspravljam o stepenu do kog je
takvo gledanje na stvari opravdano ve insistiram d a j e prisutno.
Druga posledica izraelske pobede u ratovima 1967. bila je da
je Zapad svakako prvi put bio uveren da bi Izrael mogao posluiti
kao vojna kontrola nemirnih arapskih zemalja i Izrael je integrisan
u geopolitiku strategiju Zapada. Cena ove druge odluke naglo je
porasla im je Intifada poela decembra 1989, to objanjava okupiranost Zapada takozvanim mirovnim procesom i sve veim nezadovoljstvom zapadnih sila izraelskom vladom. Ali, osnovna podrka Izraelu j o stoji.
U svakom sluaju, kombinacija hrianskog doivljaja krivice
zbog antisemitizma, podrke Izraelu od strane svih Jevreja na svetu
i stava Zapada da je Izrael koristan kao elemenat politike stabilizacije glavnog svetskog naftnog podruja, rezultira medijskim eksponiranjem takozvanog islamskog terorizma kao glavnog demona
1990-ih. Ovo tim vie j e r su demoni sovjetskog komunizma i ute
opasnosti izgleda nestali. A i lake je demonizirati islamizam poto
je islam kulturni srodnik hrianstva, za razliku od budizma ili hinduizma. A ton porodinih razmirica pridonosi iracionalnosti i istrajnosti demonizacije. Drugi elemenat koji pripomae odabiru islama
za demona jeste injenica da najvei deo j e z g r a islamskog sveta nikada nije istinski kolonizovan. Zapad se osea nekako samouveren
u komunikaciji sa bivim kolonijama. Ipak je Zapad svojevremeno
vojno osvojio ove regione i n j i m a upravljao i smatra da zna njihove
slabosti. Nekolonizovane ili polukolonizovane zone zadravaju
oreol misterije i zbog toga i opasnosti.
Da rezimiram svoje argumente. Na j e d n o j strani, ono to se
deava u islamskom svetu, konkretno uspon islamizma kao drutvene i politike snage, j e d n o s t a v n o je varijanta onoga to se deava svugde u perifernim zonama svetskog-sistema. Osnovno tuma113

enje tih dogaaja mora da se vrti oko istorijskog uspona antisistemskih pokreta, njihovog prividnog uspeha i njihovog politikog
neuspeha, konsekventnog razoarenja i potrage za alternativnim
strategijama. Sve je to sastavni deo razvoja savremenog svetskog
sistema kao istorijskog drutvenog sistema.
Na drugoj strani, postoje neki specijalni elementi u odnosu Zapada i islama koji rezultiraju sasvim neuobiajenom demonizacij o m islama na Zapadu. Upravo sam pokuao da ukazem na sloenost tih elemenata: hiljadugodinju vezu hrianstva i islama i hiljadugodinju vezu hrianstva i j u d a i z m a kao i injenicu da su sve
tri religije povezane onim to se moe nazvati proirenim porodinim vezama. Dodao sam nepromenljivu ali teoretski sluajnu geopolitiku stvarnost, lokaciju nafte. I najzad, dodao sam nestajanje
eventualno alternativnih demona nekolonizovanih delova sveta.
To me dovodi upravo do moje poslednje teme. Moe li Zapad
bez demona? U ovom trenutku, sumnjam da moe. Zapad se suoava sa ogromnom krizom - ne samo ekonomskom, ve prevashodno
politikom i drutvenom. Kapitalistika svetska-ekonomija je u krizi kao istorijski drutveni sistem. Ovde ne mogu da iznesem detalj nu reviziju krize, to sam inio na drugim mestima nekoliko puta, 1
ali pokreem ove teme da bih naglasio da je posledica u velikoj
meri k o n f u z i j a i nesamopouzdanost Zapada, okolnosti koje uvek
prizivaju potrebu za demonima. Ista takva k o n f u z i j a i nepoverenje
u samog sebe proima islamski svet, to je oigledno sudei prema
nestalnoj taktici svih glavnih aktera. Sekularistike snage su u rasulu. Po pitanju toga kakav jeste i kakav bi trebalo da bude njihov realni politiki program islamistike snage nisu sasvim sigurne i meu sobom uopte nisu slone.
Jo j e d n o m , ovo treba da smestimo u kontekst svetskog- sistema kao celine i da ne ograniavamo svoju panju na islamski svet.
Sistemi koji su u krizi ulaze u haotian period, iz kojeg e kasnije
da se pojavi novi poredak. Njihove razvojne putanje se granaju i u
sutini nije mogue predvideti koji e ogranak pobediti. U praksi to
znai dve stvari. ak i mali pritisci u j e d n o m ili drugom smeru mo114

gu biti presudni, poto je sistem daleko od ravnotee. Drugo, drutveni sukobi su zbog toga izuzetno otri. Zbog toga je pitanje koje
se namee, kako e se prestrojiti strane u sukobu oko uobliavanja
narednog drutvenog sistema.
Kada su sukobi bili m a n j e estoki, obrisi su se bolje nazirali.
Zbog toga moemo da govorimo o antisistemskim pokretima unutar savremenog svetskog-sistema. Ti pokreti su mislili da znaju ko
su i ta su i ko im je glavni neprijatelj a tako su mislile i snage koje
su branile postojei sistem. Ovih dvadeset i pet godina poslednjih
godina su nas nauile - gledam na to kao na lekciju svetske revolucije iz 1968 - d a j e naa vizija borbe bila veoma pogrena, da protivnici nisu bili stvarni protivnici a saveznici nisu bili pravi saveznici, bez obzira sa koje strane ovek gleda. U tom smislu islamisti
su sasvim u pravu kada kau da moramo ponovo odrediti ta to razara postojei istorijski sistem i koje su alternativne istorijske anse
za eventualni rekonstruisan svetski sistem.
Kritika ocena im je na mestu ali ta je sa reenjem? Kao to
sam rekao, ne verujem da su sigurni na koje reenje misle. N a m a
koji sa njima ne delimo ni veinu, pa ni neke od premisa, i koji smo
naslednici tradicije koja je svetovnija od njihove, teko je da prihvatimo vei deo onoga to nude kao prve korake u bolju budunost. Lino zaista oseam da postoji potreba za iskrenim dijalogom,
ili razgovorima vie strana, o sutinskim limitacijama postojeeg
svetskog-sistema i parametrima naih istorijskih alternativa. U vere n sam da je osnovni konflikt zapravo konflikt izmeu onih koji
nastoje da uspostave ili ponovo uspostave hijerarhijski svetski-poredak u kojem su neki privilegovani a veina ostalih nisu i onih koji ele da naprave maksimalno demokratski poredak u kojem e
vladati ravnopravnost. Smatram da taj cilj zahteva drugaije vrste
sistema vrednosti kao potpornu osnovu a da istorijske svetske religije moda imaju mnogo toga da nas naue o tome ta je od presudnog znaaja u takvim vrednosnim sistemima.
Pravi problem je to u sekularistikim i fundamentalistikim
taborima u svim delovima sveta postoje osobe na obe strane onoga
115

to predoseam da e biti veliki politiki i socijalni sukob narednih

pedeset godina. Lino smatram da je postavljanje teme kao teme,
sekularizam protiv f u n d a m e n t a l i z m a zamagljivanje situacije i to u
ogromnoj meri. A ono to nam je u dananje vreme najpotrebnije
jeste j a s n o a a ne demoni.

BELEKE

Vidi naroito Utopistics, or Historical

Century (New York: New Press, 1998).

116

Choices for

the

Twenty-first

Poglavlje VI

OSTALI: KO SMO MI? KO SU OSTALI?

Uoavanje uicaja nauke o rasama
(raciology),
koja se ovde koristi kao skraenica za itav raspon proienih
i reduciranih naina
razmiljanja, istovremeno biolokih i kulturolokih,
predstavlja osnovu za suoavanje sa injenicom da
rasa " upravlja naim drutvenim,
ekonomskim,
kulturolokim i istorijskim
iskustvima.
Pol Gilroj Protiv

rase"1

Hladni rat je bio ne tako davno. Svi su o n j e m u govorili kao o

ideolokom sukobu. Za j e d n e je bio borba izmeu slobodnog sveta
i zlog carstva komunizma, za druge borba izmeu eksploatatorske
kapitalistike klase i radnika celog sveta. A svi su navodno verovali
da je re o sukobu na ivot i smrt oko glavnih politikih vrednosnih
naela.
Hladni rat se j e d n o g dana okonao, prilino naprasno i skoro
neoekivano. Skoro svi evropski reimi koji su se smatrali marksistiko-lenjinistikim prestali su da postoje. Dodue, azijske zem l j e sa komunistikim p a r t i j a m a na vlasti i Kuba nastavile su da
nose istu ideoloku odoru, ali je, generalno, svet izgleda prihvatio
da vie nema hladnog rata", to se u celini doivljavalo kao izvesno olakanje.
117

Neki su novonastalu situaciju spektakularno pozdravili kao

kraj istorije", mada se ini da je veina ljudi smatrala da istorija
nastavlja svojim beskrajnim putem. Nova re, globalizacija", zaista je poela da kola meu ljudima kao opis udesnog novog sveta
koji e upravo da zapone ili koji je ve najverovatnije zapoeo i za
koji (po nezaboravnim recima gospoe Taer) TINA - ne postoji alternativa. Upravo u tom trenutku istorije sazre va snana nova akademska emfaza, koja je zapoeta u 1970-im ali izgleda dostigla vrhunac u 1990-im. Postaje generiki poznata kao kulturoloke studije.
Nekada je re kultura" bila benigna. Visoka kultura je sluila
da se n j o m e ponose. Nikome se nije svialo da ga predstave kao
nekulturnog. Kultura je znaila uzdranost, oplemenjenost, ukus.
Ali ovo novo polje kulturolokih studija skrivalo je agresivniju narav. Kao akademski skorojevi drsko i z j a v l j u j e da lei ozbiljnu zaputenost u strukturama znanja. Kulturoloke studije su esto asocirale na (i povezivane su sa) tenju za onim to se nazivalo multikulturalizmom. A multikulturalizam je bio politiki zahtev, zahtev
grupacija koje su se oseale p o d j a r m l j e n i m , zapostavljenim ili potlaenim. U isto vreme, u drugom taboru i iz sveta establimenta
uli su se glasovi koji su pojam kulture koristili na sasvim drugaiji
nain. Govorili su nam da e dvadeset i prvi vek biti vek sukoba
civilizacija" i da moramo da se pripremimo politiki (i preutno
vojno) za taj izazov. Ono to su zagovornici multikulturalizma
smatrali aspektom emancipacije, to jest, sopstvenom uspenom reaf i r m a c i j o m preko ne-zapadnih kultura, zagovornici sukoba civilizacija smatrali su za glavnu opasnost.
ta se ovde deava? A pre svega, u kom svojstvu govorim o
tome?* Govorim kao Amerikanac u Kini - graanin u ovom momentu najjae drave svetskog sistema obraa se auditorij umu koji
sainjavaju pripadnici najstarije civilizacije na svetu? Ili sam panevropljanin koji se obraa auditorij umu nezapadnog sveta - belac
* Govor prvobitno odran u Centru za kulturoloke studije, na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Honkongu, 20. septembra 2002.

118

meu nebelcima? Ili sam ovek modernog sveta koji se obraa

auditorijumu na univerzitetu iji sm naziv oznaava savremenost
- univerzitet za nauku i tehnologiju? Ili sam jednostavno intelektualac meu svojim kolegama - kolegama koji eto sluajno rade ili
studiraju u Honkongu? Ili sam sociolog koji pokuava da se uhvati
ukotac sa konceptom koji prevashodno pripada drutvenim naukama - konceptom kulture?
Nisam siguran, biu iskren, koja me od pomenutih uloga predstavlja ili najtanije predstavlja, ako uopte bilo koja od njih to ini.
Nisam siguran ni koju bih od njih eleo da igram. Sopstvene biografije kontroliemo daleko m a n j e nego to volimo da mislimo da kontroliemo, i moe nam pasti izuzetno teko da budemo objektivni"
pri svojim analizama, ukoliko to znai da se od nas trai da pri naunom radu odbacimo svoju biografiju. Nikoga od nas nije lako svrstati u odreenu kategoriju. Biografija je kompleksna kombinacija, a ni
nama ni drugima nije lako razaznati sadraje razliitih pozicija u kojima se nalazimo. A ni ti sadraji ne ostaju nepromenjeni tokom vremena. Ono to sam danas nije nuno identino onome to sam bio jue.
Smatram da vam pristupam kao sociolog koji pokuava da
razume svet u kojem ivimo, kao neko ko je ozbiljno zainteresovan
za put kojim ide ovaj svet i kao neko ko veruje da ima moralnu
obavezu da deluje unutar i na temelju onoga ta taj svet predstavlja.
Mislim da dolazim kao ovek modernog sveta koji je ipak veoma
rezervisan po pitanju toga ta je zapravo moderan svet i koji vie
uopte nije siguran da taj svet, u odnosu na ranije svetske-sisteme,
predstavlja progres. Amerikanac sam i panevropljanin, i to po svoj
prilici ne mogu da izbegnem, a ni ne vidim valjan razlog za tako
neto. A u ovim godinama nesumnjivo nosim grehe kao i vrline
svog ivota intelektualca.
Govoriu o vremenu, o univerzalizmu i o partikularizmu a zatim u iskoristiti ovu diskusiju da bih vm govorio o tome ko smo
mi" a ko su ostali" po naim shvatanjima i u politikoj praksi.
Odmah bih napravio ispravku, zato to u o vremenu, o univerzalizmu i o partikularizmu govoriti u mnoini, jer, po mom miljenju,
119

samo tako te reci imaju smisla. Postoje mnogobrojne temporalnosti, mnogobrojni univerzalizmi i mnogobrojni partikularizmi. Kad
govorimo o kulturi do nesporazuma najee dolazi zato to analizirajui z a n e m a r u j e m o upravo te mnogostrukosti.
Ponimo sa temporalnostima. Zapoeo sam svoje izlaganje
ukazujui na Hladni rat. Obino se rauna d a j e Hladni rat trajao od
1945. do 1989. U stvari, Andre Fontejn je j o davno isticao da je
Hladni rat zapoeo 1917. 2 Meutim, u z m e m o li da je zapoeo
1917. analiza se m e n j a u znatnoj meri. No, nije vano. Smatra se da
je Hladni rat okonan. A ipak, sluamo li neke glasove u Sjedinjenim Dravama, zatim neke u Kini ili Rusiji, izgleda da za sve nije
zavren. Takvi glasovi kao da uzimaju ideoloku retoriku Hladnog
rata za trajno obeleje naina na koji definiu postojeu svetsku realnost. Moda ne bi trebalo da ih preozbiljno shvatamo. Zagovornici Realpolitic-a su uvek tvrdili d a j e ideologija samo retorika ija je
namera da maskira raison d'tat drava, a da vladajui drutveni
slojevi nikada nisu obraali mno A o panje na ideologiju za koju su
se zvanino zalagali. ini se da Sari de Gol nije ni sumnjao da je
Sovjetski Savez pre svega Ruska imperija a da su Sjedinjene Drave zapravo Amerika imperija pa je svoje analize i kalkulacije izvodio na tom osnovu. Da li je greio? Kada je Riard Nikson otiao
u Kinu da se sastane sa Mao Cedungom, da li su obojica ideologiju
podreivali raison d'tat-u, ili je svaki od njih jednostavno sledio
dugoronije ideoloke ciljeve? Istoriari e se oko toga, sigurno,
raspravljati vekovima.
Sjedinjene Drave i Kina danas kao da imaju zajedniku posveenost podsticanju proizvodnje za svetsko trite. A opet razliito definiu korene takve posveenosti. Ameriki politiari i intelektualci uporno predstavljaju Sjedinjene Drave kao zemlju posveenu kapitalistikoj slobodnoj inicijativi, dok kineski politiari i intelektualci uporno predstavljaju Kinu kao zemlju posveenu socijalizmu, kojeg danas ponekad nazivaju trinim socijalizmom. I hoemo li mi koji se bavimo drutvenim naukama da uzmemo zdravo za
gotovo to kako oni sebe predstavljaju? Ako neemo, kako bi stvarno trebalo da predstavimo ustrojstvo svake od tih zemalja?
120

Naravno, jedan od elemenata ovih autoportreta je hronozofija 3

uobiajena za svaku zemlju, ili barem za n j e n e vode i veinu njenih
stanovnika. Svaka zemlja je odana dalekosenom optimizmu utem e l j e n o m na pretpostavci linearnog progresa. Svaka kao da je ubeena daA se nalazi na putu ka savrenijem drutvu. Ovi autoportreti
su, meutim, u izvesnom smislu onoliko izrazi teleolokog cilja kome ove zemlje streme koliko i analize sadanje situacije. Meutim,
postoje i ostale hronozofije koje bi nam dale drugaije temporalnosti. A ak i unutar svake hronozofije postoje i drugaije periodizacije, koje bi nam zatim dale drugaije temporalnosti.
Ono to je najvanije da se zapamti jeste da ivimo u mnogim
od ovih drutvenih temporalnosti istovremeno. Moemo, na primer,
da kaemo d a j e svet kao istorijski sistem u stvari moderan svetskisistem, to bi nas dovelo do toga da kao privremene granice prenesemo dugaak esnaesti vek u sadanje doba. A j e d a n od mnogobrojnih naina na koji bismo mogli da opiemo taj sistem jeste da
je on periodino p o m e r a n j e centra, pri emu sagledavamo sistem
kao nizanje vladajuih sila ija je prevlast uvek privremena. Kada
bismo tako uradili, mogli bismo govoriti da je uspon amerike hegemonije poeo 1870-ih, dostigao vrhunac u periodu izmeu 1945.
i 1970. a da je sada u ranim stadijumima propadanja. I mogli bismo, naravno, postaviti pitanje, ono koje se zaista esto postavlja,
ko bi mogao da bude sledea vladajua sila. Neki obrazlau da e
Japan, nekolicina da e Kina a ima ih koji smatraju da je amerika
hegemonija j o uvek previe prisutna meu nama da bismo jasno
razmiljali o toj temi.
Ili, j o uvek u vremenskim granicama modernog svetskog- sistema, mogli bismo sagledati istoriju protekla dva veka kao panevropski projekat svetske dominacije (ekspanzija Evrope") i raspravljati kada je ekspanzija bila na vrhuncu - 1900, 1945. ili 1989? I
kada je krenulo u z m i c a n j e - sa j a p a n s k i m porazom Rusije 1905,
ulaskom kineskih komunista u angaj 1949, Konferencijom u Bandungu 1955, amerikim porazom u Vijetnamu 1973? A zatim bismo
mogli raspravljati da li je to kretanje unazad signal da u savremenom
121

svetskom-sistemu postoji strukturalna kriza, ili (kako bi neki hteli)

da je samo re o kraju jedne faze u mnogo duem istorijskom procesu u kojem je globalna centralnost Azije privremeno istisnuta kratkotrajnim zapadnim ili evropskim istorijskim trenutkom.
Viestruke temporalnosti u kojima ivimo mogu nam proizvesti izvesnu analitiku zbrku ali je o n j i m a daleko lake razmiljati i
njima se pozabaviti nego sa viestrukim univerzalizmima. Viestruki univerzalizmi" su naravno oksimoron. Smatra se da je univerzalizam" stanovite da postoje zakoni ili istine koje su primenljive na sva lica, sve grupacije, sve istorijske drutvene sisteme u
svakom deliu vremena i prostora. Otuda, on je celovit, jedan jedini i
koherentan. Kako mogu postojati mnogobrojne verzije neega to je
j e d n o ? Naravno, mogao bih ukazati na neke verzije hrianske teologije koje odavno tvrde da postoji trojstvo u kojem je Bog i j e d n o i
troje ili na hinduizam po kojem bogovi imaju mnogo inkarnacija. To
nisu nauni pojmovi, ve teoloki, ali stvarno pokazuju mudrost, mudrost kakvu nauka esto ignorie, na sopstveni rizik, a opet esto
utvrdi njenu pravovaljanost kasnije tokom sopstvenog razvitka.
Ali, ne apelujem na teoloku pamet. Potpuno je j a s n o da postoje viestruki univerzalizmi i na nivou optih i na nivou akademskih postulata. Govorei iz okvira j e d n o g od njih moemo, naravno, odbaciti ostale kao oigledno lane ili barem loe sroene, i to
se redovno ini. Kompletna nomotetika drutvena nauka utemeljena je upravo na tom postupku. Ima ih mnogo koji bi uporno tvrdili
da je termin nauka" rezervisan za one koji se, bez obzira na oblast
znanja, bave stvaranjem j e d n o g j e d i n o g univerzalizma. elim da
objasnim ne samo da j e d a n jedini univerzalizam ne postoji, niti bi
uopte mogao da postoji, ve d a j e nauka traganje za najboljim nainom upravljanja viestrukim univerzalizmima u kosmosu koji je
sutinski neizvestan i stoga pouzdano kreativan. 4
Savremeni svet je tokom n a j v e e g del svoje istorije zarobljenik Aristotelove doktrine odbaene sredine. Neto je ili A ili ne-A.
Ne postoji trea mogunost. Naravno, kvantna mehanika navikla
nas je na ideju da stvari mogu biti dve razliite stvari u isto vreme
122

ili da se barem mogu izmeriti na dva sasvim razliita naina ili mogu da ispune usov dve razliite jednaine. Svetlost je roj estica ali
i neprekidan talas. Ne moramo da biramo, ili, tanije, ne moemo.
Sa istim problemom suoavamo se i u drutvenoj nauci. Na
j a v n o j sceni grupacije se redovno raspravljaju na temelju razliitih
takozvanih osnovnih vrednosnih naela ili razliitih prioriteta tih
naela. Svi se, zapravo, neprestano suoavamo sa takvim temama u
svom linom ivotu. itam u novinama o tragediji dvoje malih
Evropljana, sijamskih blizanaca. Poto blizanci imaju samo j e d n o
srce i j e d n a plua, lekari kau da ih mogu razdvojiti samo tako da
tom prilikom j e d a n blizanac preivi a drugi umre. Lekari takoe
kau da e obojica umreti u roku od par meseci ako ih ne razdvoje.
Roditelji kau da ne mogu da dozvole da j e d n o dete bude ubijeno
da bi drugo moglo da ivi. A britanski sudovi su zamoljeni da pravno razree ovu moralnu dilemu, ovaj spor oko moralnih prioriteta.
Nisu sve takve odluke tragine. Ne moramo uvek da biramo
izmeu podjednakog prava na ivot. Ali elementarna pitanja su prisutna u svakom trenutku i na svakom mestu, i od svih nas se kolektivno stalno trai da donosimo istorijske odluke. Sve rasprave o
spoljnom uplitanju u unutranje poslove" neke zemlje s j e d n e strane pokreu zahteve za potovanjem optih ljudskih prava, a s druge
strane zahteve za potovanje prava zemalja da ne budu podvrgnute
imperijalnom i arogantnom nametanju tuih vrednosnih naela. I
upravo je ova poslednja rasprava zapravo od glavnog znaaja za
moderni svetski-sistem otkad on postoji i u poslednjoj deceniji opet
je na istaknutom mestu.
Realnost modernog svetskog-sistema, kapitalistike svetskeekonomije, jeste da on predstavlja hijerarhijski, polarizujui sistem
bez jednakosti ije je politiko ustrojstvo meudravni sistem u koj e m su neke drave oigledno j a e od ostalih. Dok se odvija proces
beskonane akumulacije kapitala, j a e drave stalno nameu svoju
volju slabijim dravama, onoliko koliko mogu. To se naziva imperijalizmom i ugraeno je u strukturu svetskog sistema. Imperijalizam meutim ima, i uvek je imao, svoje moralno opravdanje.
123

Opravdava se misijom civilizovanja", navodno svojom moralnom

obavezom da natera ostale da se pridravaju normi koje propisuju
opta vrednosna naela. Zanimljiva je koincidencija da su vrednosti, za koja se kae da su opte, uvek prevashodno one vrednosti
kojih se pridrava imperijalna sila. ini se da je otpor koje rtve
pruaju takvoj prividnoj moralnosti sam po sebi vrlina.
Ipak, s druge strane, lokalne tiranije uvek su ba uspevale zahvaljujui toj sposobnosti da zadre zatvorene granice i da odbace
svako, pa i n a j m a n j e , uplitanja spolja" u njihovo sramotno ponaanje. A mi sve vie p o s t a j e m o osetljivi po pitanju grenog neuplitanja, s obzirom na strahote zloina koji se ponekad poine pod zaklonom suvereniteta. U ovom veku kada se toliko mnogo vlada i
crkava izvinjava za poinjena zlodela, stalno se zaklinjemo da
upamtimo one, naroito one koji su naoko moni, koji se nisu pobunili (i moda tako spreili) protiv zlodela opet nekih drugih. Od
Holokausta do Ruande albatros oseaj a krivice visi nam oko vrata.
Naravno, greh n e m e a n j a nije zapoeo sa Holokaustom. Pre Holokausta bio je Srednji prolaz atlantske trgovine robljem i bezbrojni
pokolji starosedelakih naroda, a da ne p o m i n j e m o deji rad koji
postoji u svakom kutku zemaljske kugle do dananjeg dana.
Zbog toga ne m o e m o izbei suoavanje sa ovim ocenama
prolosti i sadanjosti pretvarajui se da time treba da se pozabave
politiari a ne naunici. Napokon, re je o raspravi o viestrukim
univerzalizmima, koju svi uporno izbegavamo. Poto, meutim,
postoji veoma mnogo univerzalizama, da li bi trebalo svima da damo istu teinu i prostor? To je kao da smo na drugaiji nain pitali
da li bi trebalo da relativizujemo stvari u potpunosti. Odgovor je da
nikako ne bi trebalo. Jer, ako postoje formule za usklaivanje mnogih univerzalizama, takoe je istina da postoje neki univerzalizmi
koji su istinski nekompatibilni s drugima. Time smo naterani na
meta-debatu: Da li postoji jedinstvena hijerarhija univerzalizama,
od kojih su jedni razumni i prihvatljivi a drugi izuzetno odbojni? I
ukoliko je odgovor potvrdan, a s u m n j a m da jeste, zar to jednostavno nije drugaiji nain vraanja na j e d a n jedini univerzalizam kojeg
124

pokuavamo izbei? U svakom sluaju, kazati da postoji hijerarhija

univerzalizama nita ne reava, poto i dalje moramo da odluimo
po kom osnovu moemo da presudimo koje postulate bi trebalo
energino da odbacimo.
Na j e d n o takvo pitanje ne postoji ni lak ni direktan odgovor.
Jedina realna alternativa takvom odgovoru jeste pokuaj da se povuku nejasne konture. To je naa stalna tenja za sjedinjavanjem
istine i dobra. Samo putovanje je pozitivnije angaovanje nego stizanje do nekakve utopijske odredine take. Re je o moralnom angaovanju, a takoe i intelektualnom, a zatim i angaovanju kojeg
uverljivo moe sprovoditi samo istinski svetski kolektivitet uesnika u tom nastojanju. Svako e u potragu za odgovorom doneti drugaiju biografiju, drugaiji doivljaj prioriteta, drugaiju predstavu
o moguim posledicama alternativnih puteva. Svako moe da obuzda najgore porive ili sprei najloiju odluku onog drugog.
U praksi postoje tri glavne varijante univerzalizama koje utiu
na savremeno miljenje. Postoje varijante koje potiu iz svetskih
religija (i naravno ima mnogo religija). Zatim, varijante koje potiu
od sekularnih ideala prosveenosti koji su od kardinalnog znaaja
za savremeno doba. I postoje varijante koje izraavaju miljenje
monika da su temelj moi koju poseduju zapravo njihovi ispravni
potezi i d a j e stoga njihov imperijalni domet vrlina a ne porok.
U poslednje dve decenije ponovo smo shvatili da ne treba potcenjivati uticaj religija na nain na koji ljudi razmiljaju i stoga na
politiku aktivnost svetskog-sistema. Religije su skoro po definiciji
univerzalistike. ak i kad nastaju u vrlo lokalnim okolnostima,
skoro uvek se nameu kao univerzalne istine, primenljive na sve
osobe. Meutim, esto se smatra da su religiozni univerzalizmi i
neto vie a ne samo primenljivi na sve; vide ih kao nalog svima.
ak i kada je ton retorike ne naroito zapovedniki, skoro sve religije ue ljude d a j e njihov put do istine ili do spasa jedini. Neke religije su iskljuivije od drugih ali sve insistiraju na valjanosti njihovog osobenog puta u e n j a i praktikovanja. Sve tri najrasprostranjenije religije na svetu - hrianstvo, islam i budizam - preobratnike
125

su, prve dve agresivno preobraaju u svoju veru. Nema sumnje da

su zbog toga najrasprostranjenije ili se barem tako ini neutralnom
posmatrau.
Dakle, ta nam to govore svetske religije? Da volimo jedni
druge, da volimo svakoga a naroito da volimo one koji su iste veroispovesti. Ne moe se kazati d a j e ta poruka nejasna. A posledice
su, naravno, izuzetno dvosmislene. Jer, mada je j a s n o da su crkvene vlasti redovno bile za mir i toleranciju, p o d j e d n a k o je j a s n o da
su redovno bile za nasilje i netoleranciju. udni su putevi gospodnji, nema sumnje, ali mi prosta ljudska bia moda se osetimo ponukanima da tome damo smisao, i ako smem da sugeriram, da izvuemo koherentnije zakljuke iz naih religija i bavljenja naukom
od pukog fatalizma.
Naravno, bunei se protiv dominacije religija, prosvetiteljski
humanizam-scijentizam istakao je svoj zahtev za istinski univerzalnim univerzalizmom, kojem sve osobe imaju ravnopravan pristup
preko sopstvenog racionalnog razmiljanja i razumevanja venih
istina, preko sopstvene verifikacije tih istina nainom koji svi mogu
ponoviti. Kao to nam je svima poznato ovde se j a v l j a problem jer
kada sve osobe razmiljaju i razumevaju na svoj nain onda one
istupaju sa razliitim spiskovima istina. Naravno, moglo bi se objasniti (i objanjavalo se) da je ovakva situacija privremena i da se
reava racionalnom diskusijom. Meutim u praksi izgleda da takvo
reenje ne eliminie problem. A prosvetiteljski humanizam-scijentizam je time primoran da saini hijerarhiju ljudskih bia, prema stepenu racionalnosti koju poseduju. Jedni su oigledno bili razumniji
od drugih, zbog svog obrazovanja ili iskustva ili prirodnog intelektualnog dara. Te osobe su postale strunjaci za znanje. I zaista je
izgledalo da iz toga sledi da razumniji svet zahteva da razumnije
osobe nametnu praktini smisao za vene istine koje su prethodno
spoznale. I tako je prosvetiteljski h u m a n i z a m - s c i j e n t i z a m zakoraio na istu onu dvosmislenu stazu na koju su zakoraile svetske
religije. S j e d n e strane, od nas se trailo da sva ljudska bia smatramo razumnim, a s druge strane od nas se trailo da potujemo nad126

mo i politiku prednost onih koji su razumniji. Od nas se trailo

da potujemo jedni druge, da p o t u j e m o svakoga, i da potujemo
naroito one koji su imali meritokratske sposobnosti poput naih i
zaslueno zauzimali dobre pozicije. Jo j e d a n p u t ponavljam, to nije
nejasna poruka.
Oni koji su bazirali svoj univerzalizam na imperativu: ko je j a i taj tlai, barem su bili direktniji. U sutini rekli su nam da ono
to jeste mora da bude i da polarizujue hijerarhije jesu i moraju da
budu posledica nejednakih sposobnosti, razboritosti i moralne vrline. U devetnaestom veku se teoretisalo da je sve to nekakvog biolokog porekla. Bioloki utemeljena o b j a n j e n j a pala su u nemilost,
j o od trenutka kada su nacisti iz takvih teoretskih pretpostavki
doli do logikog zakljuka. No, nita nemojte da brinete! Bilo je
lako ta bioloka t u m a e n j a zameniti kulturolokim. Za one koji
imaju mo i privilegiju kae se da ih imaju zato to su batinici kulture koja ih je snabdela sposobnostima, mudrou i vrlinom. Uoite
kako i u ovom kontekstu takoe u prvi plan izbija koncept kulture.
Ni j e d n a od tri varijante univerzalizama - religiozna, humanistiko-nauna i imperijalistika - nije ponudila teoriju viestrukih
univerzalizama, ak ni teoriju hijerarhije univerzalizama. Za svaku
od varijanti kao da je re o trci da stigne na elnu poziciju. Moda
se tu krije o b j a n j e n j e zato je dvadeseti vek, vek najvee univerzalizacije u istoriji oveanstva, istovremeno bio i najokrutniji i najdestruktivniji po ljudski rod.
Kada se univerzalizmi koriste za unitavanje i tlaenje, ljudi nalaze utoite u partikularizmima. Oni predstavljaju oiglednu odbranu i to uglavnom veoma nunu odbranu. Takva odbrana funkcionie;'
do odreene take. Partikularizmi po definiciji ne priznaju univerzalizme. Praktino kau: Drugaiji smo a razliitost je vrlina. Vaa
pravila se na nas ne odnose, ili negativno utiu na nas ili su namerno
sainjena da bi nam naudila. Zbog toga ih korigujemo, ili odmah odbacujemo a nae odbacivanje je po statusu moralno barem izjednaeno sa vaim postavkama univerzalistikih pravila." Ispostavlja se,
meutim, da postoje mnogobrojne pozicije sa kojih se mogu afirmi127

sati partikularizmi, a kulturoloke postavke u ime mnogobrojnih partikularizama mogu da imaju sasvim razliita politika znaenja.
Pre svih postoje partikularizmi koje postuliraju sadanji gubitnici u trkama univerzalizma. Sadanji gubitnici su generiki oni koje
nazivamo manjinama". Manjina nije prevashodno kvantitativni poj a m ve pojam drutvenog poloaja; m a n j i n a su oni koji su definisani kao razliiti (na neki konkretan nain) od dominantne grupe - dominantne u svetskom-sistemu, dominantne u nekoj institucionalnoj
strukturi unutar svetskog-sistema, poput dravnog sistema, ili klasne
podele, ili na meritokratskoj skali ili na rasno-etnikim hijerarhijama
kojih svugde ima. Manjine ne poinju obavezno sa proglaavanjem
partikularizama. esto prvo pokuavaju da udovolje univerzalistikim kriterijumima pobednika, zahtevajui jednaka prava. Ali prilino esto otkrivaju da se ti kriterijumi potom primenjuju na takav nain da oni u svakom sluaju gube. I tako se onda oni okreu partikularizmima da bi se sa njima suprotstavili takozvanoj veini.
Mehanizam ovih konfrontacionih partikularizama je dobro poznat. Namera mu je da potvrdi da su gubitnici, u stvari, dugo bili ispred pobednika po univerzalistikim kriterijumima, ali da ih je neka nezakonita sila privremeno gurnula pozadi, i d a j e predodreeno
da se poredak preokrene. Ili mu je namera da potvrdi da su univerzalistiki kriterijumi u stvari partikularistiki kriterijumi, ne bolji
(zapravo gori) od partikularistikih kriterijuma manjine i stoga je
predodreeno da se poredak preokrene. Ili mu je namera poricanje
mogunosti postojanja istinski univerzalistikih kriterijuma, da poredak uvek odreuje sila, a poto su m a n j i n e kvantitativna veina,
sueno je da se poredak preokrene. Ili slui da istovremeno proglasi sve ove teze. U ovoj varijanti partikularizma naglasak je uvek na
hvatanju koraka" sa, a esto i na preticanju", u tom trenutku dominantne grupe. Retko kada je re o traganju za novim univerzalizmom, osim potrage koja se moe sprovesti potpunom eliminacij o m u tom trenutku dominantne grupe.
Postoje, zatim, partikularizmi propadajuih srednjih slojeva.
Drutvena nauka je mnogo pisala o tome. Te grupe mogu sebe defi128

nisati na bilo koji nain - u smislu klase, rase, etniciteta, jezika, veroispovesti. S obzirom na neprestanu polarizaciju u kapitalistikoj
svetskoj-ekonomiji, uvek postoje skupine ljudi iji status u prestinoj hijerarhiji, i iji ivotni standard, propadaju u odnosu na skoranju prolost. Prirodno je da su takvi ljudi uznemireni, kivni i ratoborni. Ponekad usmeravaju svoj bes na one koji su odgovorni za
njihovu propast, a koji e se braniti na temelju neizbenosti promena u smislu maksimalnog p o v e a v a n j a ukupne ekonomske efikasnosti proizvodnje. Ali, esto nije lako uoiti koji su potezi monika doveli do propasti. I otuda oni koji propadaju pristupaju prokaenim grupama koje kao da su i od njih slabije (ali za koje se smatra, esto pogreno, da poveavaju njihov status i dohodak).
Ovo j e , irom sveta i tokom proteklih vekova, toliko poznata
pria da j e d v a vredi troiti vreme prepriavati je detaljno. Ipak,
potrebno je uoiti da u takvim okolnostima imamo estoke partikularizme, esto vrlo gadnog sadraja. Iz toga sledi da grupe koje
su meta takvog besa i takve m r n j e , odgovaraju smiljajui svoje
sopstvene snane partikularizme. Tako ulazimo u krug besmislenog nasilja, koji moe da p o t r a j e prilino dugo, sve dok grupe, pa
i preostali deo sveta, ne savlada iscrpljenost, pa se zavaenim grup a m a nametne neka vrsta primirja. U tom procesu u igru prokaziv a n j a u k l j u u j e se i trea strana u sukobu. Konflikt definiu kao
posledicu venog neprijateljstva. esto su takve izjave otvoreno
lane konstatacije, ali za posledicu zaista imaju svaljivanje krivice
na obe grupe rtava - prvu grupu koja propada zbog imperativa
akumulacije kapitala i j o slabiju grupu koju ona krivi za to - i
s m a n j u j u nam mogunost da analiziramo relevantne uzroke estokih sukoba do m e u s o b n o g istrebljenja. Prizivanje kulturolokih
partikularizama u takvim prilikama nikako nije pozitivan potez,
ak i kad shvatamo kako su se ti partikularizmi pojavili. Na kraju,
iz ovog zaaranog kruga m o e m o izai samo pozivajui se na relevantne univerzalizme.
Postoji i trea varijanta partikularizma, partikularizam grupa
koje su stalno na dnu, opet bez obzira na definiciju. To to za te
129

grupe misle da su posebne, i to one sebe takvima smatraju, svakako je osnovni elemenat socijalne definicije identiteta. Oni su
odbaeni (parije) naeg sistema - crnci, Cigani, Harije, Burakumini, Indiosi, Aboridini, Pigmejci. A f i r m a c i j a n j i h o v o g posebnog identiteta bila je u dvadesetom veku, naroito k r a j e m dvadesetog veka, glavni elemenat n j i h o v e politike mobilizacije za postizanje minimalnih politikih, ekonomskih i drutvenih prava. To
to su u nekim sluajevima prenaglaavali svoje argumente, to su
se s vremena na vreme uputali u kontrarasizam, ini se m a n j e relevantnim nego i n j e n i c a da su, uprkos svom n j i h o v o m trudu, u
n a j b o l j e m sluaju samo umereno uspeli da se izdignu iz kategorije
parija (odbaenih). injenica je da im drutvo j o nije sklono. A
j e d n o od glavnih oruja koje se koristi da bi ih zadrali na dnu
jeste a f i r m a c i j a primata univerzalistikih normi kada god zahtevaj u kompenzatornu intervenciju ili pomo u prevazilaenju vekovima (ako ne i due) nagomilavanog negativnog efekta diskriminatornog tretmana, ono to se u Sjedinjenim Dravama naziva pozitivnim angaovanjem. Generalno, koliko god da partikularizmi
p r o p a d a j u e g srednjeg sloja mogu razorno delovati na drutvo,
partikularizmi grupa koje su postojano na dnu drutvene lestvice
tee da imaju pozitivne konsekvence za sve drutvene slojeve, a
ne samo za njih. N a j v i e koristi od pozitivnog a n g a o v a n j a na dui rok imae takozvana veina.
Sa etvrtom varijantom partikularizma smo svi upoznati. To je
partikularizam blaziranih snobova, onih koji se die svojom visokom kulturom (opet ta re) i igou prostotu irokih slojeva. Ne
znai da iroki slojevi nisu prosti. Najzad, re vulgaran" dolazi od
latinskog izraza za obian svet". Nekada davno, pripadnici aristokratije definisali su svoje sopstveno ponaanje kao visoku kulturu i
onemoguili obinom svetu da se bavi visokom kulturom. Postojali
su, na primer, kodeksi oblaenja. Moderni svetski sistem, meutim,
proizveo je povrnu demokratizaciju kulture. Svima nam je dozvoljeno da se angaujemo u kulturi. I sve vie ljudi svugde to i ini.
Dekadentni snobovi su zapravo onaj segment gornjeg sloja
drutva, ponekad ih ima naroito meu onima koji ekonomski pro130

padaju, koji se vrsto pridrava svoje kulturoloke odvojenosti od

irokih masa. To stvara zanimljivu igru. Obian svet svaku kulturnu aktivnost i proizvod koji su definisani kao visoki" kopira ili
priuti sebi, pa ti proizvodi i aktivnosti budu predefinisani u proste.
Snobovi pojure da nau nove artefakte i nove kulturne aktivnosti a
pronau ih najee upravo na mestima na kojima se odvijaju protestne i antisistemske aktivnosti grupacija koje su stalno na dnu
drutvene lestvice. Tako se stvara stalna napetost, j e r u optem haosu svi neprestano o c e n j u j u vrednost takvih aktivnosti i artefakata,
etiketiraju ih, pa opet m e n j a j u miljenje, i stalno se otimaju za prava nad njima.
Peta vrsta partikularizma je partikularizam dominantne elite.
On nije potpuno isto ono to i partikularizam blaziranih snobova,
zato to se ne zaodeva visokom kulturom ve se zaodeva osnovnim
skupom kulturolokih pretpostavki, koji sam nazvao geokulturom,
donjom stranom geopolitike". 5 Ovaj oblik partikularizma se krije
iza paravana univerzalizma - u dananje vreme kao univerzalizam
racionalnosti. Ovaj oblik partikularizma koristi denunciranje partikularizma kao najdelotvorniji nain afirmacije sopstvenog poloaja. U Sjedinjenim Dravama smo debate koje su posledica toga poeli da nazivamo rat kultura" - opet ta re!
Ovim mnogobrojnim varijantama partikularizama, naravno,
zakon izostavljene sredine (excluded middle) ne upravlja nita vie
nego to upravlja mnogobrojnim varijantama univerzalizama. Neprestano se kreemo tamo-amo kroz sve ove varijante, i usvajamo
nekolicinu njih istovremeno i na datom mestu. Ni politike konotacije svake od njih nisu urezane u kamenu. Uloga im je da budu
f u n k c i j a svih drutvenih okolnosti u kojima se j a v l j a j u i u kojima
su percipirane. Ali, naravno, te uloge moemo da p r o c e n j u j e m o i
da ih podravamo, ignoriemo ili im se suprotstavljamo u zavisnosti od naih linih prioriteta.
Ako osmotrimo dugaak istorijski razvoj modernog svetskogsistema zapaamo da opcije za koje smo se odluili meu temporalitetima, univerzalizmima i partikularizmima predstavljaju central131

no mesto naih politikih sukoba. Jedno od oruja koje imaju monici jeste pogreno definisanje tih rasprava, koje se tako naprave
obskurnim, i zatim predstavljanje vremena i prostora samo kao
konteksta u kojima ivimo, umesto kao konstrukata koji nam uobliavaju ivot. Univerzalizam i partikularizam su definisani kao presudna antinomija koju moemo da koristimo za analizu svih drutvenih aktivnosti i meu kojima treba da odaberemo prioritet, j e d nom i zauvek. To je od koristi pobednicima a gubitnicima nikako i
zbog toga pod hitno moramo da zaboravimo tu antinomiju kao da
je nikad nismo ni znali, i izvrimo mnogo sloeniju procenu opcija
koje nam svima stoje na raspolaganju.
Kultura, takoe, nije samo prisutna i nita vie. Po samoj definiciji predstavlja poprite borbe, kao to sam ve objasnio. 6 Pored
toga, koncept kulture ima viestruku primenu, kao to sam u ovoj
raspravi pokuao da pokaem. U dananje vreme j e d a n od najhitnijih zadataka kulturolokih studija jeste da se emotivno vie distancira
od kulture, da posmatra sm koncept kulture, kao i one koji prouavaju koncept, kao objekat prouavanja. Takoe je potrebno da produbimo svoje shvatanje politikog i ekonomskog aspekta kulture.
Sveto trojstvo liberalne ideologije - politiko, ekonomsko i drutvenokulturno - predstavlja j e d n o od naj surovijih oruja partikularizma
dominantnog drutvenog sloja. To trojstvo je verovatno koncept koj e g je najtee i najnunije izbaciti iz glave. Ukinuo bih sva tri prideva iz naeg renika kad bih mogao. Ali mislim da ne mogu, j o
uvek - pod jedan, zbog toga to nisam siguran ime da ih zamenim.
Pa, dakle, da li su kulture sukobljene? Pouzdano jesu, ali kad
se tako kae nita nam naroito ne znai. Potrebno je da budemo
svesni da istorijski sistem u k o j e m ivimo uspeva zahvaljujui nastojanju da se sve pretvori u robu. Visoku kulturu pretvaraju u robu
ve barem dva veka, a u poslednjih pola veka visoka kultura je postala fantastino profitabilan poduhvat za sve zainteresovane - proizvoae kulturnih proizvoda i umetnike ije proizvode pakuju.
Poslednjih dvadeset godina vidimo kako se i kultura protesta
moe pretvoriti u robu. ovek ne afirmie svoj identitet, ovek pla132

a da bi ga afirmisao, i ovek plaa da gleda druge kako afirmiu

svoje identitete, a neki nam ljudi ak p r o d a j u na identitet. 7 Kultura
je zatiena autorskim pravom. Ovih dana se vodi bitka izmeu
proizvoaa muzike na CD koji pokuavaju da prodaju te CD-ove i
onih koji na vebsajtovima Interneta omoguavaju potroaima da
besplatno skidaju muziku sa tih CD-ova. Naravno, vebsajt oekuje
da zaradi od reklama koje e staviti na svoj vebsajt. Praktino niko
u ovoj raspravi ne govori u korist istinske dekomodifikacije proizvoda kulture.
Da li je kultura to to plaamo da prikaemo manifestacije
svoje batine ili svoje due ili ak svojih politikih zahteva ili je
kultura subjektivizacija vrednosti koje su nam nametnute zbog profita onih koji zarauju transmisijom tog prikazivanja? I ak da se
upitamo: Moemo li da razlikujemo to dvoje? ak ni folklor (narodno blago - prim. prev.), tradicionalno definisan kao ne-roba, ne
uspeva izbei ovakvu duboku zaglibljenost u beskonanu akumulaciju kapitala.
Pa ko smo onda mi? Ko su ostali? Odgovor zavisi od bitke
koju vodimo. Da li je lokalna, nacionalna ili globalna? Takoe zavisi od toga ta smatramo da se dogaa unutar naeg istorijskog
sistema. Ve neko vreme tvrdim da se na istorijski sistem, kapitalistika svetska-ekonomija, nalazi u strukturalnoj krizi. Rekao
sam da se nalazimo usred haotinog perioda, d a j e u toku b i f u r k a cija, i da e u narednih pedeset godina, ne samo prestati da postoji
ovaj na sadanji sistem ve da e se roditi novi. Takoe sam obj a s n i o da se karakter tog novog sistema u sutini ne moe spoznati
unapred ali da e ga ipak u osnovi oblikovati nai potezi u ovoj
eri tranzicije u k o j o j se ini da je slobodna volja" na optimumu.
Na kraju, pokazao sam da bi neizvestan ishod mogao rezuiltirati
istorijskim sistemom koji je moralno bolji, gori ili otprilike isti
kao sadanji, ali d a j e naa moralna i politika dunost da pokuamo da ga nainimo boljim.
Neu ovde ponavljati svoje o b j a n j e n j e da takva strukturalna
kriza postoji niti objanjavati hronozofiju koju koristim. Radije u
133

ukratko predstaviti mogue mi" i odgovarajue ostale, u ovom

krucijalnom periodu borbe koja je istovremeno politika, ekonomska i kulturoloka.
Poeo bih odbacivi neke od moguih mi". Ne verujem da
stvarno ivimo, ili da bi trebalo da ivimo, u sukobu civilizacija u
kojem se zapadni svet, islamski svet i istonoazijski svet nalaze postrojeni j e d a n naspram drugog. Neki bi eleli da mi u to verujemo i
tako zabavljeni da n e m a m o snagu za stvarne bitke. Ja, meutim, vidim malo pravih dokaza da takav neki sukob postoji izvan retorike
politiara i komentatora. Viestruki univerzalizmi i partikularizmi
koje sam ukratko predstavio postoje u svakoj od tih pretpostavljenih civilizacijskih arena, i ak u srazmerno slinim proporcijama.
Sukob civilizacija je, kao to se zna, j e d n a formula za definisanje sukoba Sever-Jug. Mada verujem da su sukobi na relaciji Sever-Jug osnovna politika realnost savremenog sveta - a kako da
ne budu u svetskom-sistemu koji se stalno polarizuje? - ne izvlaim zakljuak da vrlina proizlazi iz geografskog poloaja niti da
portparoli obe strane u svakom trenutku nuno izraavaju interese
vee grupacije koju nameravaju da predstavljaju. U igri je previe
meusobno ukrtenih interesa i previe taktikih besmislica da bi se
u beskrajnim arkama bilo ko bezrezervno obavezao j e d n o j ili drugoj strani. Meutim, kad je re o onome glavnom, a to je da polarizaciji mora doi kraj i da se mora uiniti drastian zaokret ka ravnomernijem korienju svetskih resursa, oseam da ne sme biti nikakve dileme. Za mene je to moralni i politiki prioritet.
Da li to znai da su mi" oni koji su predstavljeni u klasnoj
borbi? Pa, naravno, ali ta to tano znai? Mogue je povui liniju
izmeu onih koji ive od vika vrednosti koji proizvode ostali i
onih koji ne zadravaju ceo viak vrednosti koji proizvode, i tu linij u moemo nazvati linijom izmeu buroazije i proletarijata ili se
izraziti slino tome. A u stvari, naravno, unutar svake od ovih kategorija postoji sloena, preklapajua unutranja hijerarhija. Postojei
sistem nije stvorio dve homogenizovane klase (a p o n a j m a n j e j e d n o
homogenizovano oveanstvo) ve komplikovani lavirint privilegi134

j a i eksploatacije. Zbog toga imamo toliko veliki broj vrsta partikularizama. Reduciranje ove slike na dva tabora nije jednostavan zadatak to je niko drugi do Karl Marks pokazao u svojoj klasinoj
politikoj analizi The Eighteenth Brumaire of Louis Napoleon. Poto je ak i Mao Cedung isticao da se klasna borba nastavlja unutar
socijalistikog drutva, p o s t a j e m o svesni koliko oprezni moramo
biti kada na temelju klase o d r e u j e m o p o j a m mi".
Postoji zatim pojam nacionalnog mi". Nacionalizam se pokazao kao izuzetno moan poziv na solidarnost u protekla dva veka i
teko bi se moglo rei da je taj poziv nestao sa horizonta. Svi smo
svesni da nacionalizam raa konflikte meu dravama. Ja, meutim, elim da nas podsetim na konflikte koje nacionalizam raa
unutar drava. Jer, nacionalizam kota.
P o g l e d a j m o Japan. U post-Meii periodu, nacionalizam je
postao mono oruje za stvaranje moderne drave, drave koja je
bila snana i koja je ostvarila svoje ciljeve u smislu p o v e a n j a relativnog statusa Japana u svetskom sistemu. To je na kraju dovelo
do o s v a j a n j a Koreje, invazije na Kinu, o s v a j a n j a Jugoistone Azije i napada na Perl Harbur. Japan je izgubio u Drugom svetskom
ratu i Hiroimom platio uasnu cenu. Posle rata, nacionalizam
sm postaje elemenat u n u t r a n j e g sporenja u Japanu. Neki se plae da bi i n a j m a n j e o i v l j a v a n j e nacionalistikih simbola moglo
inicirati obnovu militaristikog, agresivnog i u zemlji represivnog
reima. A ima i onih koji smatraju da se samo Japanu uskrauje
n j e g o v nacionalni(istiki) identitet, na tetu takozvanih tradicionalnih vrednosti.
Japan nije usamljen u ovom sporu oko koristi od nacionalnog(istikog) identiteta. I Kina i SAD su pogoene istim latentnim
(i ne toliko latentnim) sporom. A i dugaka lista drava irom sveta. Iz toga izvlaim zakljuak da je prizivanje nacionalnog identiteta slino rizinoj hirurkoj intervenciji. Mogao bi biti sutinski vaan za preivljavanje (ili samo za oporavak) u nekim sluajevima,
ali se uvaj nemarnog hirurga (politikog voe) ili sporednih efekata koje ni j e d a n hirurg (politiki voa) ne bi mogao da sprei.
135

Ako na ovaj nain odbacim civilizaciju, klasu i naciju kao lake

i jednostavne kriterijume p o j m a mi" (da ne p o m i n j e m rasu, potpuno zlonameran i izmiljen kriterijum), sa ime nam ostaje da plovimo hirovitim vodama haotine tranzicije narednih pedeset godina
iz istorijskog sistema u kojem ivimo ka nekakvom alternativnom
sistemu u kojem e iveti nai potomci? Ne ostaje nam nita to je
lako definisati.
Ponimo o d r e i v a n j e m moralnih i politikih ciljeva. Kada je
istorijski sistem u krizi, mogue je pomeriti se, ini mi se, u j e d nom od dva osnovna smera. Mogue je pokuati sauvati hijerarhijsku strukturu postojeeg svetskog-sistema, mada u novim oblicima i moda na novim osnovama. Ili se mogu pokuati smanjiti,
ako ne i potpuno eliminisati, nejednakosti u m o g u o j meri. Iz toga
e proistei da e veina nas (ali ne svi mi) da se opredeli za j e d nu od te dve alternative, shodno stepenu privilegija koje uivamo
u sadanjem sistemu. Proistei e da bi se mogla pojaviti dva
ogromna tabora ljudi i da takvi tabori ne bi mogli da budu poistoveeni ni sa civilizacijom, ni sa nacijom, niti ak sa sadanjim def i n i c i j a m a klasnog statusa.
Nije teko predvideti koju e politiku voditi ta dva tabora. Tabor koji se opredelio za hijerarhije uivae koristi od svog sadanjeg bogatstva i iz n j e g a proistekle moi da su mu na raspolaganju
pamet i kultivisanost, da ne p o m i n j e m o oruje. Ipak, snaga tog tabora, mada oigledna, trpi j e d n o ogranienje, ogranienje vidljivosti. Poto po definiciji ovaj tabor predstavlja brojanu manjinu
svetskog stanovnitva, on mora da privue ostale da ga podre, pozivajui se na neto drugo a ne na hijerarhiju. Svoje prioritete mora
uiniti m a n j e vidljivim. To nije uvek lako, i u meri u kojoj je ostvareno moe da proizvede k o n f u z i j u i u m a n j i solidarnost meu svoj i m lanovima u centru. Prema tome, uspeh nije zagarantovan.
Naspram ovog tabora bio bi tabor brojane veine.
velikoj meri razjedinjen tabor, razjedinjen viestrukim
zmima pa ak i viestrukim univerzalizmima. Ve je
formula kojim se takav razdor moe prevazii. Re je o
136

No, to je u
partikulariproglaena
formuli a-

rene koalicije (rainbow coalition). No, to je daleko lake rei nego

uraditi. Korist svakog od uesnika u takvoj formuli je srednjoroan
a kratkoroni motivi nam se svima veoma redovno nameu. Malo
kad smo disciplinovani i ak retko imamo sredstava pomou kojih
da ignoriemo kratkorone koristi. Najzad, kao pojedinci, ivimo u
kratkotrajnom periodu. Samo kolektivno ivimo u srednjeronom
periodu i moemo da smestimo j e d n u takvu alternativnu temporalnost u na plan prioriteta. I kada razmiljamo o tome da stvorimo
arenu koaliciju koja nije nacionalna ve globalna, shvatamo koliko
je to ogroman politiki zadatak i koliko ima malo vremena da se iskuje takva koalicija.
Kako se onda kree u p o k u a j da se to uradi? Jednim delom
re je o politikom zadatku koji se mora obavljati istovremeno na
lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ako se
eli sainiti smislena i uspena koalicija, potrebno je koncentrisati
se na srednjoroan problem vrste supstitucionog sistema kojeg elimo stvoriti, ne z a n e m a r u j u i kratkoroan problem u b l a a v a n j a
bede pod postojeim sistemom. Smatram da nije moj zadatak da
vam dalje obrazlaem politiku strategiju. Radije bih se koncentrisao na mogui intelektualni doprinos drutvene nauke u ovom
razdoblju tranzicije.
Prva stvar koju po mom miljenju moemo da uradimo jeste da
potpuno izbriemo iz glave kategorije drutvenih nauka koje nam je
u nasledstvo ostavio postojei svetski-sistem a koje su nas sputavale
pri analizi ne samo tekue stvarnosti ve i pri smiljanju moguih alternativa za nju. Prvi korak je da shvatimo da postoje viestruke temporalnosti, viestruki univerzalizmi i viestruki partikularizmi. Meutim, potrebno je da uradimo mnogo vie nego da samo prihvatimo
da oni postoje. Moramo poeti da otkrivamo kako se meusobno
uklapaju i koja je optimalna kombinacija i u kojim okolnostima. To
je plan rada ozbiljne rekonstrukcije naih sistema znanja.
Do sada nisam govorio o dve kulture" - o tom pretpostavljenom sutinskom epistemolokom raskolu izmeu humanistikih
nauka i prirodnih nauka. Taj raskol, reprodukovan unutar drutve137

nih nauka kao Methodenstreit izmeu idiografskih i nomotetikih

metodologija u stvari je skoranji izum. Star je ne vie od 200 do
250 godina i sam je najranija tvorevina savremenog svetskog-sistema. Takoe je duboko iracionalan, poto j e nauka kulturoloki fenomen, zatoenik sopstvenog kulturolokog konteksta, a humanistike nauke n e m a j u jezik koji nije nauni j e r inae ne bi mogle nikome koherentno da prenesu poruku. 8
Svima nam je potrebno da mnogo vie itamo. itanje je deo
procesa teoretskog saznavanja, razotkrivanja znakova i karika koji
lee sakriveni u gomili nataloenih produkata znanja. Potrebno je
da usmerimo nae studente na razmiljanje o fundamentalnim epistemolokim temama. Moramo da prestanemo da se bojimo bilo filozofije bilo nauke, poto su one konano j e d n a stvar, i moemo se
baviti j e d n o m od njih ukoliko se bavimo sa obe ili prihvatajui da
su one j e d a n jedini poduhvat. Tokom tog procesa postaemo potpuno svesni viestrukih univerzalizama koji upravljaju naim svetom
i poeemo prvi put da bivamo istinski racionalni, to jest, da ostvar u j e m o konsenzus, ma koliko privremen, po pitanju prioriteta vrednosti i istina u svetu u kome stalno moramo da donosimo odluke, i
stoga da budemo kreativni.
Kad bi oni koji se bave drutvenim naukama - tanije, kad bi
svi strunjaci za bilo koju oblast humanistikih nauka - uspeli u rekonstrukciji svog poduhvata na takav nain, a to je j e d n o veliko
kad bi, u ogromnoj meri bi doprineli da donesemo istorijske odluke
koje se nuno zahtevaju od svih nas u ovom razdoblju tranzicije.
Naravno, nee doi do smaka sveta, ali bi nam tako bilo omogueno da nastavimo dalje sa boljeg uporita.
Navodno se u j e d n o j poslovici iz vremena dinastije King kae:
Narod se plai vladara; vladari se plae stranih avola; strani avoli plae se ljudi". Naravno, Kingovi su ve doiveli susret sa savremenim svetskim sistemom. Ali mi, ljudi, mi smo takoe i strani
avoli. Na kraju nema ostalih, ili barem nema ostalih koje ne moemo kontrolisati ukoliko se zajedniki odluimo da to uradimo, da o
tome raspravljamo, odmeravamo alternative i opredelimo se, kreativno. U svetu sastavljenog od drutva, mi smo ti koji gradimo svet.
138

BELEKE

Epigraf iz del Pola Gilroja: Against RaceImagining Politicai Culture Beyond the Color Line (Cambridge, Mass.: Harvard University Press,
2000), 72.
Andr Fontaine, Histoire de la guerre froide,

2 vols. (Paris: Fayard,

1983).
' O pojmu hronozofije, videti Krzysztof Pomian, The Secular Evolution of the Concept of Cycles", Rewiev 2, broj 4 (prolee 1979):563-646. Pomjan koristi ovaj termin za razliku od hronometrije" i hronologije" govorei: Govori o vremenu; hronozofija uzima vreme za objekt diskursa ili tanije
reeno diskursa uopte" (568-569).
4

Vidi Ilya Prigogine: The End of Certainty (New York: Free Press,
1997). Treba uoiti da naslov u francuskom originalu: La Fin des certitudes,
koristi mnoinu, izvesnosti" (certainties).
5
Ovo je naslov drugog del Geopolitics and Geoculture: Essays on the
Changing World-System, Imanuela Volstrina (Cambridge; England: Cambridge University Press, 1991).
6

Kultura kao ideoloko poprite modernog svetskog sistema" Hitotsubashi Journal of Social Studies 21, no. I (avgust 1989):5-22, reprint u Valerstajnovom: Geopolitics and Geoculture,
158-183.
7

Vidi odlinu diskusiju o ovom fenomenu kod Gilroja: Against Race,

poglavlje broj 7 i passim.
8

Moji argumenti za elaboriranje ove teze mogu se nai u 2. delu: The

World of Knowledge", u Imanuel Valerstin: The End of the World As We
Know It: Social Science for the Twenty-first Century (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999).

139

Poglavlje VII

DEMOKRATIJA: RETORIKA ILI STVARNOST?

D E M O K R A T U A I SVETSKI-SISTEM DO SADA
Danas svi samo o demokratiji priaju. Ko ne izjavljuje da je
demokratija neto dobro i koji politiar ne tvrdi da je vlada kojoj
pripada ne sprovodi i partija koju predstavlja da ne eli d a j e sauva i uvea? Teko je prisetiti se da je ne tako davno, u periodu od
Francuske revolucije pa sve do 1848. barem, demokratija" bila re
koju su upotrebljavali samo opasni radikali. 1 Demokratska" je bila
oznaka mnogobrojnih organizacija ekstremne levice 1830-tih i
1840-ih. 2 Proglasiti nekoga za demokratu u vreme Svete Alijanse
pomalo je nalikovalo na optuivanje nekoga za komunistu na Zapadu u periodu posle 1945.
Kada j e , posle 1848, Macini (koji je sebe nazivao demokratom) uao u ozbiljnu raspravu sa socijalistima, socijalisti su svojoj
paroli dodali termin socijalni"; govorili su da su za univerzalnu
demokratsku i socijalnu republiku". 3 Odatle verovatno potie kasniji termin socijaldemokrate", odrednica socijalni" tada je ve
smatrana neophodnom j e r samo izraz demokratski" nije vie oznaavao neto radikalno, poto su ga prisvojili i ostali, oni koji su vodili umereniju politiku. Proi e j o barem pola veka pre nego to
su i konzervativci prisvojili tu re.
140

Sve zavisi od sadraja koji stavimo u re, bilo koju re. Jedna
od moguih upotreba rei demokratija", po danas rasprostranjenoj
definiciji, jeste sloboda od arbitrarne politike sile. Prema toj definiciji, demokratija je m a n j e ili vie realizacija individualistike liberalno politike agende. Vidljivi pokazatelji demokratinosti zemlje, da li postoje ili ne postoje slobodni izbori na kojima uestvuje
vie partija, da li postoje ili ne postoje sredstva informisanja koja
nisu pod direktnom politikom kontrolom vlade, da li se drava
uplie ili ne uplie u slobodu veroispovesti - ukratko, u kojoj meri
se sve to to se obino podvodi pod p o j a m graanskih sloboda"
istinski ostvaruje u okvirima neke konkretne drave.
Predstavimo li istorijski razvoj demokratije pomou pomenute
definicije, dobijamo linearnu krivulju. Uobiajen teoretski model
implicitno kree u trenutku apsolutnog monarha" ili njegovog
ekvivalenta. Preuzimanje postupka odluivanja od glavnog izvrnog organa ili barem primoravanje glavnog izvrnog organa da podeli vlast sa izabranim zakonodavnim telom, deo je te prie. Ograniavanje stepena do kojeg je dravi dozvoljeno da se petlja u takozvanu privatnu sferu predstavlja drugi deo prie. Garancije da se
kritiari ne uutkuju niti k a n j a v a j u opet su neto tree. Primenom
tih kriterijuma dolazimo do toga da slika izgleda svetlija u panevropskom svetu (Zapadna Evropa, Severna Amerika, Australoazij a ) a m a n j e dobra, u vrlo razliitom stepenu, u drugim mestima na
svetu. Delimino se podigla f r k a zbog ukljuivanja partije Jorga
Hajdera u austrijsku vladu prole godine, zbog straha da bi Austrija
poela da izgleda m a n j e dobro na ovoj vrsti tabele. 4 Kada u dananje vreme zapadni politiari govore o tome koliko je neka zemlja
demokratska, obino se misli na to kako je oni p r o c e n j u j u . Zapravo, sada ve itav niz godina, vlada SAD godinje objavljuje zvanine tabele ostalih vlada koristei upravo takve kriterijume.
Nema nikakve s u m n j e da su graanske slobode zaista veoma
vane. I znamo tano koliko su vane kada god su ozbiljno ugroene. Pod reimima koji ograniavaju graanske slobode, a koje
obino oznaavamo kao diktature", naravno da uvek postoji
141

odreen otpor, naroito osoba koje ele j a v n o da iznesu svoje

m i l j e n j e (intelektualci, novinari, politiari, studenti), postoji opozicija koja je m o d a u dubokoj ilegali u uslovima otre represije.
Kada zbog bilo kog razloga reim oslabi ili ga zbace na neki nain, meu prvim stvarima koje ljudi obino p r o s l a v l j a j u jeste
o k o n a n j e takvih represija. Otuda znamo da takve graanske slobode p o s e d u j u vrednost, da ih ljudi cene i da se n j i m a koriste kada i tamo gde one postoje.
Meutim, takoe znamo da, mada graanske slobode smatra
poeljnim, obian ovek retko ba njih stavlja na vrh svog politikog programa. A u onim zemljama u kojima reim iroko potuje
graanske slobode, graanske slobode kao da prosenoj osobi retko
kada zadovoljavaju u potpunosti smisao onoga to bi trebalo da bude definicija demokratskog drutva. Kad bi bile dovoljne ne bismo
imali ovoliko mnogo politike ravnodunosti i toliko mnogo politike apstinencije. Kada osmotrimo takozvane liberalne drave, one
sa relativno visokim nivoom graanskih sloboda, otkrivamo itav
niz drugih pitanja koja se tiu veine ljudi, uzrok su njihovih pritubi i utiu na njihove politike prioritete.
Pritube se, ini mi se, mogu grupisati u tri glavne kategorije:
pritube na korupciju; pritube zbog materijalne nejednakosti; pritube zbog neadekvatne inkluzivnosti graanskog prava. Ponimo
sa korupcijom. Postoji neverovatna koliina cinizma po tom pitanju. Bilo bi teko imenovati ma i j e d n u vladu na svetu u poslednjih
sto godina koja nije spoznala jedan, nekoliko ili mnogo skandala u
vezi sa korupcijom. Naravno, i ovde se delimino radi o definiciji.
Ako pod korupcijom podrazumevamo privatnu kupovinu usluga ili
odluka j a v n e linosti, politiara ili dravnog slubenika, to se, naravno, stalno deava, esto u formi odgovarajue provizije. Tako
neto je verovatno ee u siromanijim z e m l j a m a ili se ee prijavljuje. U sluaju siromanijih zemalja, podmiivai su vrlo esto
oni koji nisu dravljani zemlje, osobe iz bogatijih drava, i kapitalisti i predstavnici drugih vlada. Meutim, otvoreno podmiivanje je
n a j b e z n a a j n i j i deo ove prie.
142

Mnogo je vanije pitanje do koje mere novac k u p u j e ulaz. Ta

vrsta k o r u p c i j e prodire u f u n k c i o n i s a n j e reima bogatijih drava upravo onih koje uivaju bolji glas po p i t a n j i m a graanskih sloboda. Voditi politiku u viepartijskom sistemu skupa je igra i stalno postaje sve skuplja. Veina politiara i veina politikih partija
ima f i n a n s i j s k e potrebe koje daleko p r e m a u j u sumu koju mogu
da obezbede relativno mala d a v a n j a mase njihovih pristalica. Svi
znamo ta se deava kao posledica toga. Imuniji prilagai (pojedinci i pravna lica) nude velike sume novca, ponekad istovremeno
m n o g o b r o j n i m konkurentskim partijama. Zauzvrat oekuju izvesnu koliinu preutne naklonosti za svoje potrebe i eksplicitan
ulaz za svoje lobiranje.
Teorijski, kapitalisti deluju preko trita i ele da se vlada ne
paa u f u n k c i o n i s a n j e trita. U praksi, kao to svaki kapitalista
zna, vlade su od sutinske vanosti za njihovo trite na vie naina
- tako to omoguavaju ili onemoguavaju relativne monopole, to
su samo skoro monopolski kupci na veliko skupih artikala i kao
manipulatori makroekonomskih odluka, ukljuujui naravno oporezivanje. Nijedan ozbiljan kapitalista ne moe sebi da priuti da ignorie vladu, ni svoje zemlje ni vladu bilo koje druge zemlje u koj o j posluje. Ali s obzirom da politiari m o r a j u davati prioritet sticanju vlasti ili ostajanju na vlasti, imaju velike finansijske potrebe,
nijedan ozbiljan kapitalista ne moe sebi da priuti da zanemari
ovakav oigledan izvor pritiska na vlade, inae e izgubiti u korist
konkurenata ili protivnikih interesnih krugova. Zbog toga nijedan
ozbiljan kapitalista ne ignorie vlade i svi ozbiljni kapitalisti prvo
imaju na umu injenicu da politiari imaju velike finansijske potrebe. Shodno tome, korupcija je apsolutno normalna i ne moe se
proterati iz politikog ivota kapitalistike svetske-ekonomije.
Ipak, korupcija nije samo nezakonita; ona je protiv normi, redovno proklamovanih, potene vlade i neutralne birokratije. Kada
se glavno pravilo kri svakodnevno, jedini mogui odgovor je rasprostranjen cinizam. Mi upravo to imamo. Cinizam moe dovesti
do potpuno razliitih posledica. Jedan odgovor na cinizam bi bio da
ubacimo nae ljude. Drugi je da vodimo bitku da smanjimo loe
143

posledice korupcije. Trei odgovor na cinizam je da se povuemo

iz aktivnog uea u politici. Svaki od odgovora ima svoje domete.
Problem sa ubacivanjem naih ljudi" jeste taj to se time retko kada m e n j a raskorak izmeu pravila i stvarnosti. Problem sa pokuaj e m da se smanje tetne posledice jeste taj to je to toliko teko izvesti - skoro nemogue - da esto izgleda da ne vredi truda pokuavati. To zatim navodi sve vie ljudi da se opredele za trei odgovor, povlaenje, i tako ostaju korumpirani da mirno vladaju.
Druga mogunost je da se predefinie ono to se podrazumeva
pod demokratijom, proirivanjem prethodne definicije i insistiran j e m na stvarnim rezultatima pored ve postojee izborne procedure. Izbori su naravno proli kroz vanu evoluciju u poslednja dva
veka. Stigli smo, praktino u svakoj zemlji, do propisa o univerzalnom pravu glasa za punoletne. Kad uzmemo u obzir gde je svet bio
pre dve stotine godina re je o velikoj strukturalnoj promeni. I kao
to smo ve napomenuli, opte pravo glasa za punoletne redovno se
slavi kao raanje demokratije. Kad pogledamo istorijat ekspanzije
prava glasa 5 , odmah uoavamo d a j e ono uvek bilo rezultat politike borbe. I takoe vidimo da je proirenje prava glasa posledica
ustupka koji oni na vlasti ine pokretima kojima diriguju oni koji
n e m a j u pravo glasa.
Glavna rasprava meu onima koji su kontrolisali politiki aparat kada god se o takvom proirivanju prava glasa raspravljalo, vodila se izmeu stranih (koji su paradirali kao neumoljivi) i rafiniranih. Strani su bili oni koji su objanjavali da e ako se omogui
iri pristup pravu glasa doi do znaajnih negativnih promena u
kontroli dravnog aparata, preputanjem politike moi u ruke onih
koji e razgraditi postojei drutveni sistem. Navodno, prljava rulja" preti da ukloni one koji imaju drutveni ugled. Rafinirani su bili oni koji su objanjavali suprotno, poto im se dodeli pravo glasa,
opasne klase" e postati, zbog same injenice da su formalno
ukljuene u politiku proceduru, m a n j e opasne i nee doi do politikih promena kojih su se plaili ili e se pokazati da su minorne.
Postepeno davanje ustupaka koje su zagovarali rafinirani na
kraju je iroko prihvaeno i ispostavilo se da su rafinirani bili zaista
144

u pravu kada su predviali da proireno pravo glasa nee voditi

zbacivanju sistema. Naprotiv, izgleda da su upravo takvi ustupci
otupeli revolucionarne sklonosti rulje. Naravno, delimino i zbog
toga to se koncesije nisu zaustavljale samo na ustupanju prava glasa. Drugi komplet ustupaka su ustupci koje uopteno nazivamo drava socijala" (welfare State"). Ako to slobodnije definiemo kao
sve dravne poteze koji su pomogli i omoguili podizanje nivoa
nadnica plus upotrebu drave za izvesnu preraspodelu globalnog
vika, tada naravno u odreenoj meri imamo socijalnu dravu tokom j e d n o g veka i praktino irom sveta (mada, naravno, u vrlo
razliitom stepenu).
Zapravo, redistributivne povlastice socijalne drave moemo
podeliti u tri glavne kategorije, kao odgovor na tri vrste glavnih
zahteva koje su obini ljudi postavili dravi. Re je o zdravlju,
obrazovanju i doivotnom dohotku. Praktino svi ljudi ele da produe ivot i dobro zdravlje sebi i svojim porodicama koliko god je
mogue. Praktino svi ljudi ele da organizuju obrazovanje za sebe
i svoju decu, prevashodno da bi poveali svoje ivotne anse. I skoro svi ljudi brinu zbog neujednaenog stvarnog dohotka tokom
svog ivota i ele ne samo da p o v e a j u svoj tekui dohodak ve da
otra kolebanja dohotka svedu na n a j m a n j u moguu meru. Naravno, sve su to savreno razumne tenje. I sve se one redovno razmatraju u tekuim politikim programima.
Zapravo, prilino mnogo je uinjeno u tom smislu u proteklih
dve stotine godina. Na polju zdravlja, imali smo vlade aktivne na
planu unapreenja zdravstva, obezbeivanja preventivne medicine
(masovna vakcinacija, na primer), davanja dotacija bolnicama i klinikama, proirivanja medicinskog obrazovanja i obezbeivanja razliitih vrsta zdravstvenog osiguranja kao i odreenih vrsta besplatnih usluga. Na polju obrazovanja: dok pre dve stotine godina praktino niko nije dobio formalno obrazovanje, danas je osnovno obrazovanje dostupno skoro svugde, srednji nivo obrazovanja je rasprostranjen (mada neujednaeno) a visoko obrazovanje je dostupno
znaajnom broju ljudi, barem u bogatijim zemljama. Sto se tie ga145

rantovanog doivotnog dohotka imamo programe za osiguranje nezaposlenih, starosne penzije i razliite druge metode ublaavanja
kolebanja dohotka tokom ivotnog veka. Naravno, u poreenju sa
zdravljem i obrazovanjem, programi garantovanja doivotnog dohotka mnogo su neravnomernije rasporeeni u svetskom-sistemu.
Moramo biti paljivi kad o c e n j u j e m o pomenute povlastice koje daje socijalna drava. S j e d n e strane, povlastice predstavljaju
znaajnu strukturalnu razliku u poreenju sa situacijom pre dve stotine godina, kada su skoro svi takvi programi i mehanizmi bili nepoznati i politiki nezamislivi. S druge strane, od takvih programa
korist je imao prevashodno onaj deo svetske populacije koji bismo
mogli nazvati kadrovima sistema, ili srednjim slojevima. Takvi
srednji slojevi nisu, vano je da se napomene, ravnomerno rasporeeni u svetskom-sistemu. U j e d n o j dravi Treeg sveta 5 posto populacije moglo bi, u n a j b o l j e m sluaju, zapasti u tu kategoriju, dok
bi u najbogatijim zemljama moda 40 do 60 posto populacije potpalo pod takvu kategoriju.
Otuda, posmatrano kroz objektiv nacionalnih statistika, re j e
o tome da je danas u m a n j e m broju z e m a l j a veina stanovnitva
imunija nego to su bili njihovi preci pre dve stotine godina.
Istovremeno, drutvena polarizacija svetskog-sistema nastavila j e
da se odvija brzo, ne samo meu z e m l j a m a ve i unutar njih. Stavie, ta polarizacija nije samo relativna, ve za izvestan deo svetske populacije (teko je izmeriti ali nije preteko primetiti) polarizacija je apsolutna.
A ipak, mada su efekti preraspodele u socijalnoj dravi mnogo m a n j e dobri nego to bismo hteli verovati da j e s u ili nego to
nam neprestano govore oni to p r o p a g i r a j u svetski-sistem, istovremeno je tano da su trokovi preraspodele kakva je voena
znatni i odraavaju se kroz relativno visoke poreske stope bogatijih zemalja. Oporezovani se stalno ale da im je previe. Istina je
da su poreske dabine m n o g o vee danas nego pre pedeset, sto i
dvesto godina - i za gornje i srednje slojeve svetske populacije
kao i za kapitalistika preduzea.
146

Kapitalisti, naravno, imaju koristi od takve preraspodele, poto

ona poveava efektivnu potranju. Meutim, nije uopte izvesno da
je poveana efektivna potranja vea od razrezanog poreza, mereno
na due staze. To je istina iz prostog razloga. Politiki gledano,
opti zahtev za demokratizacijom pretvara se u stalno rastuu krivulju zahteva za preraspodelom, krivulju koja raste ne samo unutar
zemalja, ve se u j e d n o iri prema spolja na sve vie i vie zemalja i
stoga raste unutar svetskog-sistema kao celine.
Takva vrsta demokratizacije m a n j e je omiljena kod kapitalista
generalno nego to su graanske slobode, a borba da se limitira
preraspodela, da krivulja krene u suprotnom smeru i da se koliko je
mogue smanji stopa rasta, predstavlja neizostavni deo konzervativnih politikih programa. Ne sumnjam da konzervativne snage
stalno pobeuju to im omoguava da obuzdaju poveanje ili ak
smanje stepen preraspodele. Ali ako sagledamo svih otprilike dve
stotine godina, meni izgleda j a s n o da je oporezivanje ilo po uzlaznom zupaniku. Svaki put kad je bilo suprotno bilo je malo u poreenju sa potonjim napredovanjem. Neoliberalna ofanziva 1980-ih
(taerizam-reganizam) i retorika globalizacije 1990-ih upravo su
bili takav pokuaj da se obuzda poveanje. Takvim pokuajem se
neto postiglo, ali mnogo m a n j e nego to su se njegovi zagovornici
nadali, a politika reagovanja su ve zahvatila svet.
Da vam sada predstavim treu grupu pritubi, one o neadekvatnoj inkluzivnosti graanskih prava. N a m a poznati termin graanin" je re koju je Francuska revolucija nametnula svetskom politikom reniku. Pojam je nameravao da simbolie odbacivanje
stalekog sistema u kojem plemstvo i obian svet imaju razliite
drutvene poloaje i razliita politika prava. Namera je bila ukljuivanje. Obian svet kao i plemstvo trebalo je da budu ukljueni u
politiki proces. Sve osobe, to jest, svi graani, trebalo je da budu
jednaki. Svi su graani imali prava.
Odmah se postavlja pitanje ta to treba da se rauna u prava"
graana. Raznorazni pokuaji da se ta prava definiu vrlo ekstenzivno j e d n i m potezom suzbijeni su kontrarevolucijama". Ipak, to147

kom dve stotine godina odvijalo se polagano irenje a ubrzalo se

naroito u poslednjih pedeset godina. Jedan elemenat je bilo proirenje prava glasa, koje se proirilo sa posednika na neposednike, sa
starijih na mlae, sa mukaraca na ene, sa glavne etnike grupe na
takozvane manjine. Drugi front je bila borba protiv ropstva a zatim
protiv drugih vrsta robovanja. Trei front predstavlja pokuaj da se
okona zvanina diskriminacija, eliminacijom iz dravne sfere i zab r a n j i v a n j e m diskriminacije u privatnoj sferi. Danas imamo dugaak spisak modela diskriminacije koji su postali drutveno neligitimni: klasa, rasa, etnicitet, autohtonost", pol, starosno doba, seksualnost, invalidnost. A lista se stalno proiruje.
Potrebno je ukazati na n a j n o v i j e pritube u vezi demokratije.
Re je o pritubi da se teoretski moemo aliti samo na demokratiju zemlje iji smo dravljani i da samo u n j o j moemo i da uradimo
neto po tom pitanju. Uvek su postojali ljudi koji su se solidarisali
sa pokretima u drugim dravama, pokretima za socijalnu pravdu ili
za graanska prava ili za prava na nacionalno osloboenje. Uvek su
postojali kosmopoliti koji su odlazili u druge zemlje da bi aktivno
uestvovali u tamonjim borbama, pa i revolucijama. Ali, drave su
spreavane ili su se uzdravale od m e a n j a u sukobe u drugim dravama po principu recipronog priznavanja suvereniteta.
U devetnaestom veku, reciprono priznavanje suvereniteta
dodeljivano j e samo z e m l j a m a koje su smatrane za deo meudravnog sistema, koje su definisane kao civilizovane" zemlje.
Podruja na naoj planeti koja nisu bila smatrana civilizovanim"
izloena su s a m o p r o k l a m o v a n o m pravu civilizovanih" drava da
se upuste u misiju civilizovanja", k o j a podrazumeva o s v a j a n j e ,
u p r a v l j a n j e i nasilnu t r a n s f o r m a c i j u odreenih obiaja. U doba
procvata imperijalizma, k r a j e m devetnaestog veka, izraz imperij a l i z a m " je bio asna re, barem u z e m l j a m a u k o j i m a je formirala
temelj n j i h o v e dravne politike.
Takav stav p r e m a ispravnosti imperijalizma promenio se posle Drugog svetskog rata. O d j e d n o m p o s t a j e nepoeljna re. A mi
smo uli u doba nacionalnooslobodilakih pokreta koji su nastavi148

li da postiu uspehe m a n j e - v i e svugde u periodu posle 1945. po

pitanju svog primarnog cilja, lokalnog suvereniteta sopstvene zemlje. im se to desilo, meutim, j a v i o se novi pokret, uglavnom
na Zapadu, u korist ljudskih prava", k o j a su definisana kao razliita demokratska prava o k o j i m a govorimo, od graanskih sloboda do prava na dravljanstvo.
Organizacije osnovane van okrivljenih zemalja pokuavale su
da vre politiki pritisak direktno na vlade zemalja koje su definisane da nemaju odgovarajua ljudska prava i indirektno preko vlada
zemalja u kojima su te organizacije za ljudska prava bile smetene.
Pritisci su vreni na mnogobrojne naine - publicitetom, bojkotima
i na kraju pravom na intervenciju". Sve skoranje aktivnosti zemalja N A T O na Balkanu voene su uz pozivanje na ljudska prava" i
pravo na intervenciju".
Pa, gde se sada nalazimo u ovom diskursu o demokratiji? Da
li je demokratija stvarnost, f a t a m o r g a n a , ili neto izmeu to dvoj e ? Da li je ostvariva ali j o n e o s t v a r e n a ? Apologeti postepenog
n a p r e d o v a n j a tvrde da je postignuto mnogo. Portparoli mnogobrojnih grupa koje su nastale da bi se na razne naine borile za
veu demokratiju, uglavnom i z j a v l j u j u da cilj u obliku jednakih
prava ni izdaleka nije ostvaren. S obzirom na ove razliite procene i u svetlu istorijskih injenica koje sam ukratko izneo, smatram
da m o r a m o po drugi put prei preko terena, analizirajui malo detaljnije i podelivi na zakljuak o n a p r e d o v a n j u demokratije u tri
kategorije: d e m o k r a t i j a kao retorika, demokratija kao praksa i demokratija kao mogunost.

DEMOKRATIJA KAO RETORIKA

Zato je termin demokratija" evoluirao od izraza revolucionarnih tenji do univerzalne otrcane f r a z e ? Prvobitno, u zapadnoj
politikoj filozofiji, od Grka do osamnaestog veka, za demokratiju
se uvek smatralo da znai ono to grki koren te rei kazuje, vlada149

vina naroda - to jest, vladavina naroda naspram ne samo vladavine

j e d n o g oveka ve j o vie vladavine najboljih ljudi, aristokratije.
Demokratija je tako pre svega bila kvantitativni pojam. Podrazumevao je poziv na j e d n a k o s t u bazino neravnopravnim okolnostima,
jer, ako su postojali najbolji" ljudi, onda su morali postojati i manje dobri" ljudi - neobrazovani, neuredni, prosti, siromani.
Ko su najbolji, zapravo nije vano. Definisani su na osnovu
krvi/porekla/formalno pripisanih atributa. Definisani su na osnovu
bogatstva/imovine/ekonomskog uticaja. Definisani su na osnovu
obrazovanja/inteligencije/posebnih talenata. A svi ovi naini klasifikovanja najboljih uvek su praeni pretpostavkom da nain ophoenja (nain ivota) civilizovanost" predstavljaju karakteristiku
najboljih ljudi. Uvek je od sutinske vanosti bilo razgraniiti dve
grupe, one koji su definisani da imaju status uesnika u procesu kolektivnog odluivanja i onih za koje se govorilo da n e m a j u pomenuti status. Demokratija kao zamisao, kao pokret, prvobitno je trebalo da odbaci j e d n u takvu distinkciju kao temelj organizovanja
politikog ivota.
Zapravo, nikada se nije ni povela neka vanija rasprava na tu
temu; a nije moglo ni da je bude sve dok p o j a m graanstva" nije
poeo redovno da se koristi u uobiajenom politikom diskursu. I
ovaj kulturoloki pomak je velika retorika batina Francuske revolucije. Sada smo svi graani.
A da li smo svi graani? Osnovna diskusija o implikacijama
p o j m a graanstva desila se u dva sukcesivna trenutka u vremenu.
Poetkom devetnaestog veka dobila je oblik unutranje nacionalne
debate u Velikoj Britaniji, Francuskoj, SAD i nekoliko drugih zemalja, usredsredivi se na temu prava glasa. 6 Osnovna alternativa je
bila ona izmeu prava glasa posednika, onoga to su Francuzi nazivali suffrage censitaire, i univerzalnog prava glasa. Znamo d a j e na
kraju, u tim zemljama a zatim i drugde, univerzalno pravo glasa odnelo pobedu; tavie, ono to je bilo obuhvaeno izrazom univerzalan" postepeno se proirivalo.
Meutim, im je naelo opteg prava glasa prihvaeno (ak i
kada nije implementirano u potpunosti) rasprava je promenila loka150

ciju. Kako se pravo glasa irilo u z e m l j a m a Zapada (a i ostali elementi graanskih sloboda se sve vie irili po istim ovim zemljama), termin graanin" sticao je sve veu legitimnost u ovim zem l j a m a i upotrebljavan je da ispuni nameru koju sam po sebi podrazumeva. Meutim, p o j a m graanina uvek iskljuuje taman isto
onoliko koliko i podrazumeva. Jer graanin nuno indirektno podrazumeva negraanina. Ako opasne klase vie nisu opasne, ako su
necivilizovane radnike klase ve prihvaene kao graani, onda se
retorika linija izmeu civilizovanih i necivilizovanih pomera i postaje linija izmeu civilizovanih zemalja i necivilizovanih zemalja.
To bi zatim postalo glavno retoriko opravdanje suverenog pravila
i retoriki temelj zahteva i ostvarivanja uea radnike klase u
slavnoj misiji civilizovanja.
U tom momentu, demokratija" se vie nije koristila kao termin za izraavanje zahteva donjih slojeva u nacionalnoj klasnoj
borbi ve vie kao termin koji je opravdavao kurs dominantnih sila
u svetskom sukobu izmeu takozvanih civilizovanih i necivilizovanih, izmeu Zapada i svih ostalih. Otuda, poto se rezonanca koncepta demokratije promenila, upravo su one grupe koje su se uasavale te rei u prvoj polovini devetnaestog veka poele d a j e usvajaj u k r a j e m veka i d a j e koriste kao svoju ariju u drugoj polovini dvadesetog veka. U tom trenutku, p o j a m demokratije postaje prevashodno simbol, posledica i dokaz civilizacije. Zapad je demokratski,
ostali nisu. Vodee sile u svetskoj-ekonomiji na taj nain sebe proglaavaju moralnim voama. N j i h o v a hegemonija je temelj progresa irom sveta. Nude demokratiju kao Sveti Gral. Zbog toga predstavljaju inkarnaciju vrline.

D E M O K R A T I J A K A O REALIZACIJA
Nova retorika ne bi funkcionisala da nije bilo nekakvih empirijskih osnova za isticanje takvih zahteva. Koji su to zahtevi? Da
bismo to shvatili m o r a m o da p o m e n e m o bitnu razliku izmeu kapi151

talistikog i pretkapitalastikog sistema u smislu drutvene stratifikacije. U pretkapitalistikom ustrojstvu, gornji drutveni sloj je
imao vlast zato to je kontrolisao sredstva nasilja. Time je polagao
pravo na nesrazmerno veliki deo bogatstva. Oni koji su stekli bogatstvo na neki drugi nain a ne vojnom aproprijacijom - recimo,
preko trita - nisu definisani kao pripadnici gornjeg sloja i stoga
su iveli u venom strahu od konfiskacije. Nastojali su da izbegnu
takvu sudbinu k u p o v a n j e m pristupa aristokratiji, a da bi do toga
doli bilo je potrebno vreme, nekada ak i do etiri generacije.
Kapitalistika svetska-ekonomija je isto onoliko duboko rasloj e n a koliko i pretkapitalistika drutvena ureenja ali su odnosi izmeu slojeva drugaiji. Gornji sloj zadrava svoju drutvenu poziciju ne zbog svoje nekadanje vojnike odvanosti ve zbog svoje
nekadanje ekonomske vetine. Oni koji nisu na vrhu ali imaju kvalifikacije, oni koje nazivamo kadrovima ili srednjim slojem sistema, ne ive u strahu od konfiskacije. Naprotiv, njima se zapravo
stalno dodvoravaju i u d o v o l j a v a j u im gornji slojevi, kojima je potrebna njihova pomo da odre politiku ravnoteu sveukupnog
svetskog-sistema, to jest, da dre opasne klase pod kontrolom.
Proirenje prava glasa, povlastice socijalne drave, priznavanje partikularistikih identiteta, svi su oni deo programa udovoljavanja tim kadrovima, obezbeivanja njihove odanosti celokupnom
sistemu, a najvie od svega d o b i j a n j a njihove asistencije pri zadravanju veeg del svetske populacije na mestu na kom se nalazi. Zamislimo kapitalistiki svetski-sistem kao trodelni drutveni sistem
podeljen (simbolino) na 1 posto na vrhu, 19 posto kadrova i 80 posto na dnu. Zatim dodajmo, ve pominjani, elemenat prostora. U granicama j e d n o g sistema kao to je kapitalistika svetska-ekonomija,
19 procenata nije ravnomerno rasporeeno na sve politike jedinice
ve bi se pre moglo rei d a j e koncentrisano u nekoliko njih.
Ako izvuemo dva zakljuka - trodelni sistem stratifikacije,
geografski neujednaen - onda izgleda oigledno da parola demokratije" j a k o mnogo znai za onih 19 posto, poto podrazumeva
stvarno popravljanje njihove politike, ekonomske i socijalne situa152

cije. Isto tako moemo da vidimo da veoma malo znai za onih 80

posto, poto su dobili vrlo malo navodnih povlastica, bilo politikih, ekonomskih ili socijalnih. A injenica da j e d n a grupica zemalja ima vie bogatstva i liberalniju dravu i viepartijske sisteme
koji manje-vie funkcioniu - ukratko, injenica d a j e nekoliko zem a l j a civilizovano - nije uzrok ve upravo posledica izrazitih nejednakosti u svetskom-sistemu kao celini. Zbog toga retorika zvui
istinito u nekim delovima svetskog-sistema a odzvanja toliko uplje
u drugim delovima, veem delu sistema.
Dakle, neostvarena demokratija? Naravno. Nije ak potrebno
ni demonstrirati, to je mogue uiniti, d a j e demokratija, kako god
dfini sana, ograniena i falina ak i u takozvanim liberalnim dravama. Dovoljno je zapaziti da uopte ne funkcionie u nekom znaajnijem smislu u najveem delu sveta. Kada voe Zapada propovedaju o vrlinama demokratije dravi Treeg sveta, a to rade veoma redovno, ili namerno ne vide stvarno stanje svetskog sistema ili
su cinini ili afirmiu moralnu superiornost svojih zemalja. Nikako
ne branim niti opravdavam svetske diktature. Represija nigde nije
vrlina, da ne p o m i n j e m masovne masakre. Namera mi je jednostavno da ukaem na to da takve pojave nisu ni sluajne niti posledica
injenice da su odreene zemlje neprosveene, a nikako nisu ni posledica nedovoljne otvorenosti takvih zemalja za tokove kapitala.
Dve treine ljudi na svetu nema liberalnu dravu zbog strukture kapitalistike svetske-ekonomije koja ih liava mogunosti da imaju
takav politiki reim.

D E M O K R A T I J A KAO M O G U N O S T
Ako demokratija po mom m i l j e n j u uopte nije ostvarena u
naem postojeem svetu, da li je ostvariva? Postoje dva mogua
odgovora: Da, postepeno" i Nije". Mnogi kau: Da, postupno".
Zamisao je da povlastice odobrene za onih 19 posto mogu slede om prilikom biti odobrene za 21 posto a zatim za 25 posto a zatim
a zatim... Potreban je, kau ti ljudi, dalji organizovan pritisak 153

drutvenih pokreta, nevladinih organizacija, osveenih intelektualaca ili kulturnim uzdizanjem necivilizovanih naroda.
Glavni argument koji su takvi prognostiari imali na svojoj
strani jeste d a j e na taj nain demokratija funkcionisala u proteklih
dve stotine godina, kada su ustupci koji se mogu nazvati demokratizacijom zaista sticani borbom, zaista bivali osvajani postupno.
Ono to ova prognoza izostavlja iz rauna jeste kumulativan uticaj
postupne promene na f u n k c i o n i s a n j e sistema. Osnovni razlog to su
privilegovani inili ustupke zahtevima za demokratizacijom jeste da
bi smirili gnev, primili buntovnike u svoje redove ali uvek da bi sauvali osnovni okvir sistema. Takva strategija ovaplouje naelo Di
Lampedusa da se sve mora promeniti da se nita ne promeni".
Naelo Di Lampedusa je vrlo efikasno naelo, do u svaki detalj. Zahtevi za daljom demokratizacijom, za daljom preraspodelom
politikog, ekonomskog i socijalnog kolaa, daleko od toga da su
presahnuli, nema im kraja, makar bili i samo postepeni. A demokratizacija u proteklih dve stotine godina, ak i ako je bila od koristi samo za mojih hipotetikih 19 posto svetske populacije, skupo
je kotala onih 1 posto i potroila je znatan komad (pomenutog) kolaa. Ako e 19 posto da postane 29 posto, da ne p o m i n j e m da postane 89 posto, nita nee ostati za privilegovane. Sasvim konkretno, vie ne bi bilo neprestane akumulacije kapitala, to je napokon
razlog p o s t o j a n j a kapitalistike svetske-ekonomije. Dakle, ili se
mora zaustaviti proces demokratizacije, to je politiki teko, ili se
mora prei na nekakav drugaiji sistem da bi se zadrali hijerarhija
i nejednakost.
V e r u j e m da smo se sada upravo prema ovakvoj transformaciji
uputili. Neu ovde ponoviti svoju iscrpnu analizu svih faktora koji
su doveli do onoga to ja smatram strukturalnom krizom kapitalistikog svetskog-sistema. Demokratizacija kao proces samo je j e dan od faktora koji je doveo sistem do njegovog tekueg haotinog
stanja i neminovnog ravanja. Posledica, po mom miljenju, jesu
politike razmirice u narednih dvadeset i pet do pedeset godina oko
toga kakav e drutveni sistem naslediti kapitalistiku svetsku-eko154

nomiju. Po mom miljenju re je o sukobu izmeu onih koji ele da

taj drutveni sistem bude u osnovi demokratski sistem i onih koji to
ne ele. Zbog toga sam pomalo nesrean to neki nagovetavaju da
je demokratija moda projekat koji se u sutini ne moe zavriti".
Takva formulacija nas navodi da pomislimo na tragino stanje u
kom se nalazi oveanstvo, na njegovu nesavrenost i venu sposobnost poboljanja. I naravno, ko moe da se spori oko toga? Ipak,
formulacija zanemaruje mogunost da postoje momenti istorijskog
izbora koji mogu u ogromnoj meri da promene stanje stvari. Razdoblja tranzicije iz j e d n o g u drugi istorijski drutveni sistem upravo
su takvi momenti istorijske odluke.
ak iako nikada ne m o e m o da imamo savreno demokratski
sistem, j a zaista verujem d a j e mogue imati sistem koji je u velikoj
meri demokratski. Ne verujem da ga sada imamo. Ali bismo ga
mogli imati. Stoga postaje vano vratiti se na planiranje i rei o kakvoj borbi je re. N i j e re o graanskim slobodama, mada bi, naravno, demokratsko drutvo imalo graanske slobode da razgale srce Dona Stjuarta Mila. I trebalo bi da ih ima. Nije re o viepartijskom sistemu, tehnici demokratskog opsenog odluivanja koja je
samo j e d n a od mnogih koje su mogue i zapravo onakvoj koja danas nije u irokoj upotrebi ni u j e d n o j sferi osim u sferi nacionalnog
i subnacionalnog periodinog glasanja.
Demokratija, mora se rei, tie se jednakosti, koja je suprotna od rasizma, rasprostranjenog r a s p o l o e n j a u politikom ivotu
u kapitalistikoj svetskoj-ekonomiji. Bez jednakosti u svim sferama drutvenog ivota, nije m o g u a j e d n a k o s t ni u j e d n o j sferi
drutvenog ivota, ve samo n j e n privid. Sloboda ne postoji tamo
gde n e m a jednakosti, poto e oni koji imaju mo uvek teiti da
nadvladaju u sistemu neravnopravnosti. Zbog toga su pritube na
korupciju svojstvene naem sistemu. Zbog toga postoje pritube
na n e u j e d n a e n o ostvarivanje graanskih prava. Zbog toga ima cinizma. Sistem u kojem postoji j e d n a k o s t mogao bi biti relativno
depolitizovan ali ne bi bio cinian. Cinizam je psiholoka odbrana
od slabosti pred silom.
155

Z a h t e v a n j e sistema koji k o m b i n u j e relativnu j e d n a k o s t sa relativno demokratskom politikom raa pitanje - Da li je takav sistem m o g u ? Glavni argument protiv takve mogunosti jeste da u
prolosti tako neega nije bilo. Meni se taj argument ini slabim.
Drutvene zajednice ljudi postoje, sve u svemu, veoma kratko
vreme. Ne m o e m o poeti odbacivati mogunost da se neto dogodi u budunosti na temelju nae kratkotrajne istorijske prolosti. U svakom sluaju, jedini zakljuak koji ovek moe da izvue
iz pesimizma jeste da odustane od svega. Drugi vei argument
protiv j e d n a k o s t i jeste to su se lenjinistiki reimi loe pokazali.
No, naravno, ti reimi nikada nisu bili egalitarni ni u j e d n o m trenutku, mada su se u poetnim f a z a m a sluili egalitarnom retorikom i moda u n j u verovali u izvesnoj meri. A u stvarnosti bili su
ogrezli u nejednakosti, bili su samo varijanta ostalih reima na perifernim i poluperifernim p o d r u j i m a kapitalistike svetske-ekonomije. N j i h o v o iskustvo ne govori nam apsolutno nita o ansama da se ostvari egalitarni drutveni sistem.
Osnovna stvar je to danas, u ovom trenutku razvoja kapitalistike svetske-ekonomije, dalje postepeno napredovanje nije stvarni izbor. Meni se ini da smo dostigli njegove k r a j n j e domete u
okviru naeg sadanjeg istorijskog drutvenog sistema. Sistem se
nalazi u krizi i neumitno e se promeniti. No, nee se nuno promeniti na bolje. Tu sad postoji ansa za politiki i moralni izbor ovog
doba tranzicije. Ne verujem da postoji bilo kakav razlog da se pretpostavi da je progres neizbean, politiki ili moralni progres. Ipak,
verujem u teoriju d a j e progres mogu.
Pa ta onda treba da uradimo? Pre svega, potrebno je jasno da
sagledamo gde se nalazimo i injenicu da imamo izbor, j e r se sistem grana i stoga zavrava. Drugo, trebalo bi meusobno da vodimo rasprave (mi" su oni koji bi hteli da naredni sistem bude egalitaran) o tome kakva bi nam politika taktika mogla ponuditi ansu
za stvaranje takvog sistema i kako bismo mogli oformiti saveze koji su neophodni da to postignemo. I tree, potrebno je da se klonimo zavodljivih rei onih koji bi da stvore, pod vidom neega pro156

gresivnog, nov sistem ali koji e i dalje biti hijerarhijski i bez j e d nakosti. Nita od pomenutog nije lako. I ne postoji garancija da
moemo uspeti. Moemo biti sigurni da oni koji imaju privilegije
nameravaju da ih zadre u ovom ili onom obliku i da e se pri tome
boriti i estoko i inteligentno.
Dakle, demokratija? O n j o j mislim kao Mahatma Gandi kada su ga
pitali ta misli o zapadnoj civilizaciji. Odgovorio je: Mislim da bi
to bila dobra stvar."

BELEKE

Vidi diskusiju o demokratiji kao o maginoj rei koja slui za okupljanje revolucionarne levice, u delu Dejmsa Bilingtona: Fire in the Minds of
Man (New York: Basic Books, 1980), 244-246. Bilington opisuje evoluciju
takvog revolucionarnog jezika od demokratije" do komunizma" u periodu
od 1789. do 1848.
Veina tih grupa bila je efemerna i mala, ali vidite koje su nazive
odabirale: Dmocratie Friends of Ali Nations, Fraternal Democrats, Association Dmocratique, Comit Central Dmocratique Europen. Obratite takoe panju na nazive asopisa: Democratisches Taschenbuch fur das Deutsche Volk; Le Dbat social, organe de la dmocratie. Kada se, u Engleskoj, grupa otcepila iz The Working Men's Association 1837. zato to je bila previe miroljubiva, nazvali su se The Dmocratie Association. Videti A.
Muller Lehning, The International Association,
1855-1859.A
Contribution
to the Preliminary History of the First International (Leiden: E. J. Brill,
1938), 4, 11-18. Tek 1872 Fustel de Kulanges, koji je vodio konzervativnu
ali republikansku politiku, objanjavao je poreklo Druge Imperije ovako:
Da republikanci koji su upravo oterali Luja-Filipa /sa prestola/ nisu naivno
takoe bili i demokrate, i da nisu utemeljili univerzalno pravo glasa, apsolutno je verovatno da bi Republika nastavila da postoji u Francuskoj ove
protekle 24 godine" (Coulanges, Considrations sur la France", in Franois Hartog, Le XIXe sicle et l'histoire: Le Cas Fustel de Coulanges,Paris:
Presses Universitaires de France, 1988, 238).
3

Videti Lehning, International Association, 24-25 i Appendix 10, 90-96.

Ovo je samo deo prie o Jorgu Hajderu. Videti poglavlje 4.

157

Vidi, na primer, rad Stajna Rokana, ukljuujui i lanak o proirenju

prava glasa, Electoral Systems", u Citizens, Elections,
Parties:Approaches
to the Comparative Study of the Processes of Development (Oslo: Universitetsforlaget, 1979), 147-168.
6

Vidi Stjuart Vulf o distinkciji izmeu nacije i naroda u koncepciji Prosveenosti karakteristinoj za nain razmiljanja u doba Napoleona: ,Nacija'
je shvatana restriktivno, kao ,obrazovani' ili, neto ire, vladajua elita. ...Pisci doba Prosveenosti uvek su pravili otru distinkciju izmeu obrazovanih,
kojima je bila upuena njihova poruka, i .najbrojnijeg i korisnog del nacije'.
,Ljudima', koji po definiciji nisu loi ali se na njih moe lako uticati, bila je
potrebna moralna i tehnika (i fizika) edukacija, koja odgovara njihovom
statusu i koja ih najbolje priprema za ivot manuelnog radnika?" (Woolf,
French Civilization and Ethnicity in the Napoleonic Empire", Past and Prsent, br. 124 /avgust 1989/: 106).

158

Poglavlje VIII

INTELEKTUALCI:
VREDNOSNA NEUTRALNOST U PITANJU
Objasnio sam u svojoj knjizi Kraj sveta onakvog kakav poznajemo: Drutvene nauke za dvadeset i prvi vek1 da se savremeni
svetski-sistem pribliava svom kraju i ulazi u doba tranzicije ka nekom novom istorijskom sistemu ije obrise ne znamo, i ne moemo
da znamo unapred, ali moemo aktivno pomoi uobliavanju njegove strukture. Svet koji p o z n a j e m o " (u smislu cognoscere) jeste
kapitalistika svetska-ekonomija i pritenjen je strukturalnim tenzij a m a kojima vie nije u poziciji da vlada.
Ovde mogu izneti samo najkrai pregled takvih tenzija i njihovog delovanja. Ima ih tri. Prva tenzija je posledica deruralizacije
sveta, koja je daleko odmakla i verovatno e u najveoj moguoj
meri biti zavrena u narednih dvadeset i pet godina. To je proces
koji neumoljivo poveava trokove rada kao procenat ukupno
ostvarene vrednosti. Druga tenzija je dugorona posledica eksternalizacije trokova, to je dovelo do ekoloke iscrpljenosti. To podie
trokove ulaganja u vidu procenta ukupne ostvarene vrednosti. Trea tenzija je posledica demokratizacije sveta, koja je proizvodila
stalno sve vee zahteve za j a v n o m potronjom na obrazovanje,
zdravstvo i garancije za doivotni dohodak. To podie trokove
oporezivanja u smislu procenta ukupno ostvarene vrednosti.
Kombinacija to troje dovodi do ogromnog dugoronog strukturalnog s m a n j e n j a (squeeze) profita steenog proizvodnjom i u po159

stupku je pretvaranja kapitalistikog sistema u neprofitabilni za kapitaliste. U ovom tekstu neu o tome raspravljati, poto sam to ve
uinio drugde. 2 Uzeu ovu kombinaciju kao takvu za svrhu tema u
kojima elim da raspravljam.
Kao deo strukturalne krize kapitalistike svetske-ekonomije,
takoe uoavamo kraj naina na koji smo poznavali" svet (u smislu scire), to jest, kraj upotrebljivosti sadanjih okvira naeg sistema-znanja. Konkretno, koncept da su nauno znanje i filozofsko/humanistiko znanje radikalno drugaiji, intelektualno opreni
naini spoznavanja sveta - koncept koji nekad nazivamo dve kulture" - ispostavlja se ne samo d a j e neadekvatan zadatku obezbeiv a n j a o b j a n j e n j a ogromne drutvene tranzicije u kojoj ivimo, ve
takoe i da je sam koncept glavna prepreka naoj sposobnosti da se
inteligentno pozabavimo ovom krizom. Trebalo bi da se prisetimo
d a j e koncept dve kulture" star zapravo samo dva veka i da nikada
nije postojao ni u j e d n o m drugom istorijskom sistemu.
Taj koncept je smiljen kao deo ideoloke okosnice savremenog svetskog-sistema i moda nestaje sa oekivanim odlaskom sa
scene ovog sistema. Jer tranzicija iz j e d n o g istorijskog sistema u
drugi, rezultat ravanja na naoj putanji, ima nuno neizvestan ishod poto uzima oblik haotinog vira koji razara sve to nam je poznato, preterano nadire na sve strane i naravno sve to vreme zbun j u j e sve nas. 3 Stoga je na mestu zapitati se kakva je uloga intelektualaca ili kakva bi mogla biti ili morala biti usred brzih, neizvesnih
ali veoma vanih transformacija u svetu u kojem svi mi ivimo.
Oduvek znamo da je traganje za drutvenom spoznajom ne samo postavljanje intelektualnih pitanja ve i moralnih pitanja i politikih pitanja. U savremenom svetu se, meutim, vodi obimna rasprava
o tome kakav je meusoban odnos takvih razliitih pitanja. Rasprava
se konkretno, barem u ova dva veka, koncentrisala oko teme da li je
mogue i da li je potrebno intelektualna, moralna i politika pitanja drati radikalno odvojena jedna od drugih. Rasprava je uzburkala strasti.
U mnogobrojnim civilizacijama koje su prethodile stvaranju
modernog svetskog-sistema bilo j e daleko m a n j e rasprava. Uvek je
160

bilo prihvaeno da su tri vrste pitanja - intelektualna, moralna i politika - neodvojiva i da bi u svakom sluaju u kojem bi dolo do
konflikta moralni motivi preuzeli primat i odredili ishod. Koncept
da treba zasebno sagledavati ta pitanja, poput koncepta dve kulture,
izum je modernog svetskog-sistema. Zapravo, dva koncepta su logino povezana. U modernom svetu oni koji sebe nazivaju naunicima tvrde da je nauka j e d i n o podruje traganja za istinom a odreuju filozofiji, knjievnosti i drutvenim naukama ulogu da budu
sfera traganja za dobrim i lepim. Sve u svemu, ova podela kognitivnih ciljeva prihvaena je na obe strane. Zapravo, ovaj komplet uverenja redovno se navodi kao j e d a n od velikih dostignua modernog
doba, j e d a n od njenih glavnih obeleja.
Koliko se taj koncept razlikuje od ranijih pogleda na svet moe se videti ako pogledamo drevnu Grku. Savremeni zapadni mislioci esto tvrde d a j e grka kultura njihova intelektualna kolevka i
u svakom sluaju sasvim slina u svojoj metafizici po centralnom
mestu koje racionalizam" zauzima u grkoj misli. Od svih civilizacija pre modernog doba smatra se d a j e civilizacija drevne Grke
najblia civilizaciji modernog zapadnog sveta. Pa ipak koji je to
znaajan simboliki trenutak u istoriji grke kulture koji se odnosi
na temu o d v a j a n j a traganja za istinom od traganja za dobrim? To je
Sokrat kojeg su naterali da popije otrov j e r su ga optuili da kvari
atinsku omladinu. Ne samo da su traili od njega da popije otrov,
ve on to ini bespogovorno, priznajui u neku ruku ispravnost tog
zahteva. U zapadnom vodiu kroz kulturu, Inkvizicija se moe
smatrati nastavkom pogleda na svet koji je doveo do atinske presude Sokratu. Intelektualci su bili omiljena meta inkvizicije.
S obzirom na injenice, u savremenom svetu, uprkos savremenosti", od intelektualaca se j o uvek veoma esto trai da popiju
otrov; i dalje ih spaljuju na lomai. Meutim, danas takvu represiju
rtve vie ne smatraju legitimnom, a ni, verovatno, veina ostalih
ljudi. Tema intelektualne tolerancije vrlo je prisutna u modernom
svetu. Intelektualci pokuavaju upotrebiti ovakvu teoretsku potvrdu
tolerancije da bi sebi obezbedili malo prostora. Meutim, ima mno161

go hipokrizije u tom imaginarnom, poto je sadanja praksa toliko

daleko od teorije. Intelektualci su u stvari pod stalnim pritiskom
onih koji su na vlasti.
U poslednjih 500 godina, a naroito u poslednjih 150 godina,
postoje dva razliita stila na koji su se intelektualci borili protiv represije svog samoizraavanja - dva sasvim razliita naina, koja reflektuju dva sasvim razliita politika stava.
Glavni postupak argumentacije unutar drutvenih nauka jeste
onaj koji je svoj sluaj gradio na hipotetikoj distinkciji izmeu nauke, podruja istine, i politike, podruja vrednosti. Veina onih koji
se danas bave drutvenim naukama kau da govore kao naunici
samo u podruju nauke a preputaju j a v n o j areni sve rasprave o
vrednosti i zakljuke koje bi ovek trebalo stoga da izvue iz slike
stvarnosti koju daju oni koji se bave drutvenim naukama. Kau za
sebe da zagovaraju vrednosnu neutralnost", koja, tvrdi se, predstavlja jedini stav koji prilii intelektualcima uopte, i konkretno onima koji se empirijski bave drutvenim naukama. Kae se da takva
neutralnost opravdava socijalnu i politiku toleranciju drutvene
nauke koju intelektualci zahtevaju zauzvrat.
Tana definicija vrednosne neutralnosti predmet je mnogobrojnih rasprava, ali je osnovna ideja da zadatak prikupljanja podataka i t u m a e n j a njihovog znaenja treba da se obavlja bez obzira
da li rezultati potvruju, ili su protivreni u odnosu na, vrednosti za
koje se zalae istraiva, ira zajednica ili drava. Da li je opis taan ili istinit kae se da nema nikakve veze sa tim da li je poeljno
ili nepoeljno ono to on opisuje; to jest, konstatuje se da su ono
to jeste i ono to treba da bude sasvim razliiti. Dalji podargument
je da time to postaje moralna dunost naunika da javnosti poteno
predstavi rezultate svog istraivanja, bez obzira na eventualne implikacije p o j a v n e poslove. I obrnuto, obeleje liberalnog drutva je
da ne pravi nikakve smetnje intelektualcima, niti naunicima koji
se bave humanistikim ili prirodnim naukama, da otkriju rezultate
koje bi ostali smatrali uznemirujuim zbog njihovih moralnih ili
politikih implikacija.
162

Ovakvo gledanje na stvari unutar drutvenih nauka oslikava

redovno citiran Maks Veber u svojoj diskusiji o slobodi od vrednosti" i objektivnosti":
Moe se konstatovati bez ikakve sumnje da im se iz praktinih politikih (naroito ekonomskih i drutveno-politikih) procena
nastoje izdvojiti konkretni pravci, sve to empirijska disciplina moe da pokae sa sredstvima koja su j o j na raspolaganju jesu (1) preko potrebna sredstva, i (2) neizbene reperkusije, i (3) i time uslovljena konkurencija brojnih moguih procena u njihovim praktinim posledicama. Filozofske discipline mogu da idu dalje i ogole
.znaenje' procena, to jest, njihovu konanu smislenu strukturu i
njihove znaajne posledice. ...Drutvene nauke, koje su striktno
empirijske nauke, n a j m a n j e su sposobne da se usude da izbegnu teak zadatak donoenja odluke i stoga ne bi trebalo da stvaraju utisak da mogu tako da rade." 4
Obratite panju na jezik koji Veber koristi: drutvena nauka ne
moe nikoga spasiti muke odluivanja. On lino izgleda da je svestan koliko je muno takvo asketsko samoportvovanje za naunika. U svom uvenom govoru minhenskim studentima odmah po
okonanju Prvog svetskog rata, u kojem raspravlja o nauci kao o
profesiji", podsea nas da je Tolstoj rekao: Nauka je besmislena
j e r nam ne daje odgovor na nae pitanje, j e d i n o pitanje koje nam je
vano: ,ta nam je initi i kako emo iveti?'" Veber to potvruje:
Neosporno je da nam nauka ne daje odgovor na to."
ta on otuda zakljuuje?
Sudbinu naeg vremena karakteriu racionalizacija i intelektualizacija i, iznad svega, ,raaranost sveta.' ...
Onome ko ne moe da podnese sudbinu naeg vremena kao
ovek, mora se rei: neka se vrati tiho, bez za prebege uobiajenog
publiciteta, ve j e d n o s t a v n o i obino. Dveri starih crkava irom su i
sa saoseanjem otvorene za n j e g a
[Intelektualni] integritet, meutim, obavezuje nas da kaemo
mnogima koji danas iekuju nove proroke i spasitelje: situacija je
ista onakva kakva o d j e k u j e kroz divnu pesmu straara iz vremena
progonstva koja je ukljuena meu Isaijina proroanstva:
163

,Zvao me iz Seira, uvar, ta e biti od noi? uvar je rekao,

Jutro dolazi, a i no: ako ete se raspitivati, raspitujte se: vraa se,
dolazi.'
Narod kojem je ovo reeno, raspitivao se i iekivao preko
dva milenijuma i potresemo se kada spoznamo njegovu sudbinu. Iz
ovoga elimo da nauimo lekciju da se nita ne dobija samo enjom i iekivanjem, treba da se ponaamo drugaije." 5
Ovo je ozbiljan tekst, ak pesimistiki, ali Veber insistira da se
pred svim nedaama drimo njegovog vienja razoaranog" sveta
i da drimo visoko ideal objektivne nauke.
Naravno, blii pogled na ono to je Veber rekao pokazuje sloenost te pozicije, ne samo njegove line pozicije ve pozicije
uopte. Runciman istie: Veber je nesumnjivo, uprkos svom kasnijem zalaganju za drutvenu nauku koja je osloboena od vrednosti, nastavio da koristi svoj uticaj gde je mogao u stvarima socijalne
politike. ...Ali nije re o nedoslednosti...kao to je ... pisao u
uvodniku 1904, nauna objektivnost i neposedovanje linih ubeen j a su potpuno odvojene stvari." 6
Ipak, ma koliko d a j e sloena Veberova argumentacija, njegov
se stav na kraju j a s n o sagledava: Procenjivanje validnosti ... vrednosti je stvar vere. Moda je zadatak za spekulativnog tumaa ivota i kosmosa koji traga za njihovim znaenjem. Ali, nikako ne spada pod nadlenost empirijske nauke. ...Empirijski dokaziva injenica da te osnovne vrednosti prolaze kroz istorijske promene i da su
sporne, ne utie na ovu distinkciju izmeu empirijske nauke i vrednosnih sudova." 7
Rekao sam da pozicija o kojoj se ovde raspravlja predstavlja
stav protiv intelektualne represije. Taj stav je najjasniji u svojim ranim izrazima u modernom svetskom-sistemu. Pitanje vrednosne neutralnosti nije poteklo od onih koji su se bavili drutvenim naukama,
ve od onih koji su se bavili prirodnim naukama i nekih filozofa, koji
su se bunili protiv ape koju je na njihov ivot i rad stavila hrianska teologija. Klasini kultni heroj te pobune je Galileo Galilej, ko164

j e g je Inkvizicija naterala da ispata zbog naunog dokaza kretanja

Zemlje oko Sunca, ali za koga se kae, romantino i besumnje apokrifno, d a j e okonao svoje kajanje promrmljavi Eppur si muove!"
Do dananjeg dana prirodne nauke smatraju da moraju da se suprotstave onome to smatraju d a j e politiko uplitanje u njihov rad.
to se tie Vebera, Runciman belei 1972. da su Veberova gledita moda bila ortodoksno miljenje meu velikom veinom"
sveta posle 1945. ali da to nije bilo ba tako za Veberovog ivota:
Zapravo, mnogi itaoci eseja o ,Znaenju slobode od vrednosti" '
moda su smatrali, kao to je Halbvah smatrao, da Veber nepotrebno
pravi frku od neega to je oigledno. Na to, ipak, postoji direktan
odgovor da je, bez obzira na eventualnu oiglednost, Veber bio na
strani koja gubi a ne na strani koja dobij a na zatvorenom sastanku
Verein (fur Sozialpolitik) za koji je esej prvobitno i napisan." 8
Ko su bile Veberove neposredne mete, tema je mnogobrojnih
tumaenja. N a j o i g l e d n i j a meta je bio Hajnrih von Trajtke i profesori desniari na nemakim univerzitetima koji su smatrali da su
prevashodno lojalni N e m a k o m Rajhu a ne naunoj istini u apstraktnom smislu. 9 I naravno, marksisti su bili druga meta, esto
eksplicitno.
Ono to moemo da vidimo, meutim, jeste da se pozicija u
korist vrednosne neutralnosti vrlo zgodno uklapa sa politikim argumentima i pretpostavkama liberalnog centra, i da potkrepljuje
njegovo insistiranje i na ulozi strunjaka u j a v n o j politici i na politiki poeljno dosezanje konsenzusa preko rasprava u odreenim
okvirima. Takav stav liberalnog centra obuhvata iroku lepezu pozicija i moe da tolerie skoro sve to kau i urade naunici koji se
bave i drutvenim i prirodnim naukama, pod uslovom da u svom
radu ne izraavaju politiku privrenost neemu to se definie kao
ekstrem" politike panorame u svakom trenutku. Izraavanje privrenosti vrednostima konsenzusa se, s druge strane, smatra normalnim, ak neim to se nalae.
Dakle, zagovornici pozicije vrednosne neutralnosti predstavljaju sebe kreatorima prostora za traganjem za znanjem u svim njego165

vim oblicima, branei one koji se time bave od zvaninih institucija

crkve, drave i zajednice i od kontra-poretka antisistemskih pokreta. Opravdanje za vrednosnu neutralnost je autoreferencijalno. Kae se da primena vrednosne neutralnosti predstavlja ne samo poeljniji ve jedini put za saznavanje istine. Stoga se smatra da odbrana vrednosne neutralnosti stvara per se neto dobro za celokupno drutvo/ dravu/ svetski-sistem. Dalje, kae se da e pomenuto
dobro najvie koristiti ako sva kontrola, nad moguim zloupotrebama privilegija koju ovaj sistem dodeljuje strunjacima, poiva unutar same korporacije.
Drugi mogui stav po pitanju intelektualne represije sasvim je
drugaiji, poto odbacuje koncept vrednosne neutralnosti. Takvo
gledite istorijski potie i od politike levice i od desnice i predstavlja tvrdnju da je vrednosna neutralnost smokvin list za dominaciju
miljenja liberalnog centra u sferi ideja. Najuticajnija verzija takvog
zakljuka je obrazloenje Antonija Gramscija. Gramsci je objanjavao da sve intelektualce nuno vrlo vrsto vezuje odanost klasi kojoj
pripadaju. Jo vanije, klase su oseale potrebu da unutar sebe stvore
grupu koju je Gramsci nazvao organski intelektualci":
Svaka drutvena klasa, nastajui na poetnom temelju sutinske f u n k c i j e u svetu ekonomske proizvodnje, stvara unutar sebe,
organski, j e d n u ili vie grupa intelektualaca koji j o j daju homogenost i svest o njenoj f u n k c i j i ne samo na ekonomskom polju ve i
na socijalnom i politikom p o l j u
Moe da se vidi da su ,organski' intelektualci, koju svaka nova klasa stvara u sebi i usavrava tokom svog sopstvenog progresivnog razvoja, uglavnom s p e c i j a l i z a c i j e ' parcijalnih aspekata
osnovne aktivnosti novog drutvenog tipa koji je nova klasa iznela
na svetio dana." 1 0
Uoite ta je Gramsci uradio. Doveo je u pitanje neutralnost
intelektualaca vrednosne neutralnosti, insistirajui da su povezani
za svoju klasnu pripadnost, organski. Naravno, to pokree pitanje
ta, ako neto uopte, predstavlja istinu-vrednost, i iznad svega, ko
predstavlja istinu-vrednost. Kao to znamo, takav nain definisanja
166

uloge intelektualaca koristile su komunistike partije sveta zahtevajui da intelektualci podrede svoje line analize analizama kolektiva, a kolektiv je bio Partija, poto je Partija polagala pravo na predstavljanje interesa radnike klase. Intelektualci postmodernizma u
sutini su zadrali centralne elemente Gramscijeve tvrdnje o organicitetu ali su je proirili na grupe koje nisu klase" dok su istovremeno odbijali da priznaju p o s t o j a n j e politikih grupa koje imaju
pravo da kontroliu kako e se izraziti.
Gramscijev koncept je, u izvesnom smislu, istorijski doveo do
skakanja iz tiganja u vatru. Da bi izbegao dominaciju intelektualaca
desnih nacionalista u nemakoj akademiji, Veber je insistirao na legitimnosti vrednosne neutralnosti. Da bi izbegao u italijanskoj intelektualnoj areni dominaciju centristikog liberalizma koga je predstavljala vrednosna neutralnost, Gramsci je insistirao na organicitetu intelektualaca koja je protumaena kao njihova subordinacija politikom rukovodstvu. Ako je progon Galileja obezbedio moralnu
pouku sa ciljem da podri intelektualce koji su zahtevali da budu
nezavisni od onih koji su govorili za sebe da su ovaploenje (hrianskog) morala establimenta, progon sovjetskih biologa od strane
Lisenka/Staljina obezbedio je moralnu pouku kojom se podrava
njihova nezavisnost od Partije koja je tvrdila za sebe da ovaplouje
antisistemski moral.
I tako se rasprava vodila tokom devetnaestog a naroito dvadesetog veka, pravi dijalog gluvih, usred sve eih sukoba, kao to
su nam noviji ratovi kultura" pokazali. 1 1 Takva vrsta intelektualne
rasprave prirodan je odraz sistemskih napetosti postojeeg istorijskog sistema ali nam je takva svaa od male koristi kada se suoavamo sa sistemskom tranzicijom, puni neizvesnosti zbog njenog ishoda ali sasvim sigurni da ivimo usred haotine bifurkacije koja
e predstavljati dezintegraciju ili nestanak naeg postojeeg svetskog-sistema. Potrebno je da bolje shvatimo ta je mogue a ta nije mogue, ta je poeljno a ta nepoeljno, ako hoemo da postignemo optimalne rezultate tranzicije.
Dananji svetski-sistem ima j e d n u karakteristiku koja je naroito neobina a to je da iznosi niz teoretskih analiza samog sebe,
167

analiza od kojih se oekuje da su realno deskriptivne i istovremeno

propisane ali koje su, ipak, netane. Kaemo da je kapitalizam utemeljen na konkurenciji na slobodnom tritu i treba da bude. Kaemo da su drave, nai obligatni politiki okviri, suverene, i da treba
da budu. Kaemo da je graansko pravo utemeljeno na jednakosti
politikih prava, i da treba da bude. I kaemo da uenjaci/naunici
sprovode u praksi vrednosnu neutralnost i da treba tako da rade.
Svaka od ovih izjava je opis i svaka je propis. Ipak, n i j e d n a od njih
nije ni izblizu besprekoran opis, a vei deo svetske populacije i ak
elitnih branilaca sistema retko kada sprovodi u praksi ono to se
propoveda. Pogledajmo svaki od ovih opisa-propisa ponaosob.
Slobodno (konkurentno) trite je slavna parola kapitalistike
svetske-ekonomije, i navodno je definie. Ipak, svakom aktivnom
kapitalisti je poznato da kad bi trite zaista bilo slobodno onako
kako je Adam Smit definisao takvu slobodu - mnogobrojni prodavci, mnogobrojni kupci, i potpuno transparentno funkcionisanje,
podrazumevajui da svi kupci i prodavai potpuno poznaju stvarno
stanje na tritu - bilo bi apsolutno nemogue da bilo ko stekne bilo kakav profit. Jer kupci bi uvek primoravali prodavce da spuste
cenu na j e d v a iznad cene trokova proizvodnje ako ne i ispod toga
(barem neko vreme).
Ono to je nuno da bi se ostvario profit jeste nekakva barem
delimina restrikcija trita, izvestan stepen monopolizacije. to su
vee restrikcije ili monopolizacija to je vei potencijalni profit dostupan prodavcima. Naravno, monopoli imaju svoje mane i na njih
nam stalno ukazuju. Ali ono to okonava monopol nije drutvena
svest o njegovim manama ve injenica da monopoli izazivaju sopstvenu propast kroz racionalne i neizbene pokuaje novih proizvoaa/prodavaa da uu na visokoprofitabilna trita. Takvi pokuaji
pre ili kasnije uspevaju ali tokom tog procesa smanjuju profitabilnost
konkretnog trita na koje su ovi novi proizvoai/prodavci uli.
Znai, trite zaista igra vanu ulogu u funkcionisanju kapitalizma ali samo kao mehanizam preko kojeg neki proizvoai/prodavci stalno pokuavaju da ponite monopole drugih. ist rezultat
168

ovoga, meutim, jeste da oni koji su prethodno sticali na monopolizovanom tritu, suoeni sa oekivanim okonanjem koristi koju su
imali, uzimaju svoj profit i idu dalje ili pokuavaju da idu dalje, da
pronau drugo - esto odnedavno - monopolizovano trite. U
ovom kretanju napred-nazad, uloga drava je centralna za svaije
manevre - drave kao garanti ili zaetnici monopola kao i neutralni" uesnici koji opravdavaju monopolistiku praksu, ali takoe
i drave kao razbijai monopola. Imati dravu na svojoj strani je
lak put ka profitu velikih razmera. A ukoliko drava nije na vaoj
strani ve na strani nekog drugog, onda je vaa primarna potreba
kao preduzetnika da promenite dravnu politiku. Kapitalistima su
potrebne drave da bi stekli znaajan profit, ali drave koje su na
njihovoj strani a ne na strani nekog drugog.
Suverenitet je, pak, parola meudravnog sistema. Svaka drava u dananjem svetu afirmie sopstveni suverenitet. I svaka drava
tvrdi da potuje suverenitet ostalih. Meutim, kao to znamo, i kao
to e vam rei svaki zagovornik Realpolitik-a, stvari ne funkcioniu na taj nain. Postoje j a e drave i postoje slabije drave, pri emu
su snaga i slabost mera uzajamnih odnosa drava. Jae drave se redovno upliu u unutranje stvari slabijih drava, dok slabije drave
stalno pokuavaju da ojaaju da bi mogle da se odupru takvom uplitanju. Ali ak i slabije drave mogu da se ubace u politiku jaih drava, mada veoma teko. A sve drave, ak i najjae, sputane su funkcionisanjem kolektiviteta to jest meudravnog sistema. Izraz ravnotea moi" odnosi se upravo na takve vrste sputanosti.
Kad bi sve drave bile istinski suverene, ni j e d n a drava ne bi
imala obavetajnu slubu, niti imala potrebu za njom, niti, kad smo
kod toga, za oruanim snagama. A ipak ih imaju sve drave, i potrebne su im ako ele imati minimalnu kontrolu nad onim to se deava unutar njihovih granica. Ne znai da je parola o suverenitetu
besmislena. Ona postavlja normativnu granicu na stepen i vrste
uplitanja i stoga je mogu upotrebiti slabije zemlje - donekle - da limitiraju tetu koju im ine j a e zemlje. U j e d i n j e n e nacije su danas
j e d n o od glavnih instrumenata kroz koje se sprovode takve restrik169

cije. Ipak, koliko su U j e d i n j e n e nacije ozbiljno shvaene u ministarstvima za spoljne poslove sveta?
Jo od Francuske revolucije, svaka drava ima graane" nasuprot subjekata". Graani imaju prava. Graani su ravnopravni
uesnici u politikom odluivanju svoje drave. Osim toga, od trenutka kada je koncept lansiran, praktino se svaka drava ozbiljno
potrudila da ogranii primenjivost koncepta u stvarnosti. Jedan od
naina na koji se to radi jeste da svetski sistem konkretizuje itav
niz binarnih distinkcija i pridaje im politiki znaaj kao nikada do
sada: buroazija-srednja klasa/proletarijat-radnika klasa; mukarac/ena; belac/crnac (ili obojeni); onaj koji obezbeuje sredstva za
ivot/domaica; proizvodni radnik/ osoba koja ne proizvodi; seksualni mejnstrim/seksualno atipian; obrazovani/obian svet; poten graanin/kriminalac; normalan/ mentalno poremeen; punoletan/maloletan; civilizovan/necivilizovan. I, naravno, ima j o mnogo toga.
U vezi ovih parnih odrednica treba uoiti da su sve u tanine
teoretski razraene u devetnaestom veku i da se sve oslanjaju na
drevne distinkcije ali im se daje znaaj, meusobna povezanost i rigidnost koju su retko imale pre toga. Takoe je potrebno da uoimo
d a j e posledica svake od binarnih distinkcija, kojima se pridao znaaj, restrikcija efektivnog graanskog prava. Graansko pravo kao
koncept teoretski obuhvata svakoga. Binarna distinkcija reducira
ono svako" na relativno neznatnu m a n j i n u populacije. To se lako
moe izmeriti ako pogledamo pravo glasa a j o vie u kojoj je meri
prihvaeno stvarno uee u politici
Konano, stigli smo do vrednosne neutralnosti. Re je o konceptu koji je stvoren da bi se obuzdala ta razularena, komplikovana
i pseudo-inteligentna grupacija, intelektualci. Teorijski, svi naunici koji se bave i drutvenim i prirodnim naukama odani su apstraktnoj istini i govore onako kako stvari stvarno stoje, poto im njihova
istraivanja omoguavaju da shvate svet. Tvrde da teme za istraivanja odabiraju samo s obzirom na svoje naune interese i odabiraju svoje istraivake metode samo u smislu njihove valjanosti i pouzdanosti. Ne izvlae zakljuke validne za javnost. Ne plae se ni170

kakvog drutvenog pritiska. Ne primaju k znanju pritiske, ni finansijske niti politike, da bi promenili rezultate do kojih su doli, niti
svoje izvetaje o rezultatima.
To je lepa bajka, ali ko god da je bio na univerzitetu ili u istraivakoj instituciji neko vreme a i dalje veruje u nju, naivan je svesno ili nesvesno. Objektivni pritisci su ogromni, pritisci karijere
skoro isto toliko veliki, a politiki pritisci uvek su prisutni ak i kad
ostali ne deluju. Ne znai da nema raznih Galileja. Ima ih mnogo a
neki ine i vie osim to m r m l j a j u Eppur si muove". Ali nesuglasice su estoke ak i u najliberalnijim zemljama.
Lako se moe objasniti zato su ova etiri mita - slobodno trite, suverene drave, j e d n a k a prava svih graana i intelektualac/naunik koji uvaava vrednosnu neutralnost - nuni za funkcionisanje dananjeg svetskog-sistema, zato se tako glasno propagiraj u i toliko je rasprostranjeno verovanje u njih (barem povrno). No,
ovde se time ne bavim. Moj zadatak je da vidimo ta se deava kada istorijski sistem u kome neko ivi zapadne u strukturalnu krizu,
pone da se razgranava i nae se u situaciji u kojoj se, po mom
miljenju, danas mi nalazimo. I konkretno, ta se deava sa intelektualcem/naunikom vrednosne neutralnosti i ta bi trebalo da se deava sa njim ili n j o m ?
Prva stvar koju je potrebno da uradimo, po mom miljenju, mi
intelektualci, jeste da odbacimo mitove i utvrdimo to j a s n i j e realnu situaciju, a koja je da su sve rasprave istovremeno intelektualne,
moralne i politike. To e zatim posluiti da se shvate stvarne limitacije Veberovog komplikovanog stava ali da se ne prihvati suvie
pojednostavljen stav Gramscija. Namerno sam upotrebio tri rei intelektualne, moralne i politike - da predstavim vrste tema kojima se intelektualci bave zato to verujem da, iako rasprave istovremeno obuhvataju sva tri naina analize, ta tri metoda nisu identina, i svaki metod ima svoje zahteve. Dalje, verujem da je najkorisnije ta tri zahteva izneti odreenim redom: prvi, intelektualna procena kuda smo se uputili (naa postojea trajektorija); drugi, moralna procena kuda elimo da se uputimo; trei, politika procena na
171

koji nain emo najverovatnije stii tamo gde v e r u j e m o da bi trebalo da smo se uputili. Sve od pomenutog je teko uraditi. Uraditi sve
troje skladno i uzastopce ak je j o tee. No, ako nas ne interesuje
da se poduhvatimo tog zadatka onda bi trebalo da se bavimo nekim
drugim poslom.
Kuda smo se uputili? Da bi odgovorio na to pitanje, ovek
mora imati hronozofiju, osnovnu jedinicu analize i analitiku perspektivu. 12 Moje su jasne. Moja analitika perspektiva je neto to
nazivam analiza svetskih-sistema". M o j a osnovna jedinica analize
je istorijski drutveni sistem. A moja hronozofija je bazirana na
pretpostavci p o s t o j a n j a strele vremena, u kaskadnim bifurkacijama,
to omoguava, ali nikako neminovan, progres (koji .je moralni
koncept). Nazivam je teorijom mogueg progresa. Dozvolite mi da
ovo prevedem na konkretniji jezik.
Na postojei istorijski drutveni sistem je savremeni svetskisistem, koji je kapitalistika svetska-ekonomija. Postoji od davnog
esnaestog veka. Sistem se geografski proirio i pokriva kompletnu
zemaljsku kuglu, poto je istisnuo i inkorporirao sve ostale istorijske
drutvene sisteme na zemlji do poslednje treine devetnaestog veka.
Poput svih istorijskih sistema, poto je nastao poinje da funkcionie
po odreenim pravilima, koje je mogue nainiti eksplicitnim i koji
se reflektuju kroz njegove cikline ritmove i njegove sekularne trendove. Poput svih sistema, linearne projekcije njegovih trendova dostiu odreene domete, i tada se sistem nae u neemu to je daleko
od ravnotee i poinje da se grana. U tom trenutku moemo da kaemo da je sistem u krizi i prolazi kroz haotian period u kojem tei da
ustali novi i drugaiji poredak, to jest, da obavi tranziciju iz jednog u
drugi sistem. ta je taj novi poredak i kada e da se ustali nije mogue predvideti, ali je opcija pod j a k i m uticajem delovanja svih uesnika tranzicije. A upravo se tu nalazimo danas.
Uloga onoga koji se ozbiljno bavi drutvenim ili prirodnim naukama jeste da efikasno iskoristi svoju strunost na karakteru ove
tranzicije, i, to je najvanije, da iznese istorijske opcije koje nam
tranzicija svima prua, pojedinano i svima zajedno. Poto je pe172

riod haotian i takoe je sutinski nemogue predvideti ishod, intelektualni zadatak analiziranja tranzicije i opcija koje nudi, nije lak
niti oigledan. Ljudi sa dobrim namerama mogu imati i imae razliite, moda veoma razliite, intelektualne analize. Ovaj proces obuhvata intelektualnu raspravu uz primenu pravila koja rukovode intelektualnim raspravama. Nastojao sam da se ukljuim u tu raspravu kao, naravno, i mnogi drugi. 13
Da li je Kuda smo se uputili?" j e d i n o intelektualno pitanje
koje moemo da postavimo? Nije, ali za vreme sistemske tranzicije
verovatno spada u najpresudnije po nau zajedniku budunost.
Prema tome, u isto vreme je i poeljno i napokon neizbeno to to
je postalo centar nae zajednike intelektualne preokupacije. Naravno, rei to pretpostavlja da hronozofija, osnovna mera analize i
analitika perspektiva koje sam odabrao, obezbeuju u osnovi korektnu poetnu taku. Neki e, moda mnogi, ovo poricati. A izvesna koliina nae energije mora da ode na suoavanje sa raspravom
oko toga ta se moe nazvati nizom preanalitikih pitanja. No,
iskreno, ne previe. Jer oni od nas koji su u razumnoj meri ubeeni
da koriste ispravni niz premisa, ne mogu sebi da priute da provedu
toliko mnogo vremena na pravdanje osnovnih premisa, pa da ne
m o e m o da se poduhvatimo komplikovanih problema postavljanja
dijagnoze postojee stvarnosti na temelju tih premisa.
Poto smo stigli do rasprave o karakteru tranzicije, moramo se
upustiti u zamren zadatak pojanjavanja vektora u putanji, parametara u okviru kojih deluju, i mogue alternativne puteve kojim bismo
mogli krenuti, imajui uvek na umu da e u haotinoj situaciji biti
mnogobrojnih iznenaenja i iznenadnih obrta. Najtee je razluiti
ta je jednostavno nastavak ciklinih ema koje su deo starog sistema a ta je istinski novo. Jo je tee zbog injenice da je j e d n a od
karakteristika naeg, postojeeg svetskog-sistema, njegova ideologija svega to je novo, a to se, pored ostalog, vidi po sklonosti intelektualaca i naunika, a doista i publicista, da slave svaki zaokret
od normale u stvarnom svetu kao nov" i stoga ili divan" ili straan". Potrebna nam je hladnija glava pri ocenjivanju situacije.
173

Jedino u ta moemo biti sigurni u haotinoj situaciji jeste da

e nam se novi putevi ukazati i da smo u pravom smislu zamoljeni
da odaberemo od njih. Tu sada na scenu stupaju moralna pitanja, i
ne mogu se izbei niti zanemariti. Odabir nikada nije tehniki i nikada formalno racionalan. Sadri ono to je Veber nazvao ,,substantive rationality" (materijalna racionalnost") to znai meu ciljevima a ne sredstvima. A kada govorim o ciljevima, ne mislim na
ciljeve koji se mogu usko i tehniki defmisati, ve ukupan izgled i
osnovne vrednosti novog istorijskog drutvenog sistema koji preferiramo da napravimo.
To j e , naravno, tema za svakoga a ne samo, niti ak ne prevashodno, za intelektualce/ naunike. No svakako nije tema tema koju
intelektualci/ naunici mogu da izbegnu tvrdei da je donoenje takvih odluka zadatak graanina" ili neke druge drutvene forme
van sfere intelektualaca. Jer nae opcije ovde odreuju nain na koji emo obavljati intelektualne zadatke. Neizbeno su isprepletani.
Nae odluke odreuju ta je formalno racionalno, fokusno podruje
intelektualca/naunika. To znai da m o r a m o da razotkrijemo odreen broj faktora koje moramo da uzmemo u obzir pri svojim analizama, kao i u svojim propisima. Da li, na primer, konkretan ekoloki ili industrijski program ima smisla, da li moe da se kae da je
racionalan, zavisi delom od dometa posledica i da li smo kolektivno voljni da platimo cenu, kakva god da je, za takve programe. I
odmah dolazi pitanje, ko smo mi" koji plaamo tu cenu? Treba da
sagledamo koji je to krug ljudi obuhvaen takvim mi", da ga sagledamo u odnosu na sve drutvene grupacije unutar sistema, sagledamo ga u geografskom smislu, sagledamo ga generacijski, uzimajui u obzir ak i one koji j o nisu roeni. Zadatak nije lak!
Zatim moramo da se suoimo sa stvarnou da danas neki
imaju vee privilegije nego drugi, da je normalno oekivati da e
oni koji imaju vee privilegije eleti da ih zadre u vreme promena
koje doba tranzicije nuno podrazumeva. Ukratko, doba tranzicije
nije prijateljska sportska utakmica. Ono je estoka bitka za budunost i dovee do otre podele meu nama. Kada neko zapita koja
174

je najvea moralna dilema sa kojom se suoavamo u doba tranzicije, odgovor je nesumnjivo prilino jednostavan: Da li e istorijski
sistem (ili sistemi) koji sledi biti sistem (sistemi) koji zadravanju)
emu postojeeg i prolih sistema, znai hijerarhijskog sistema u
kome vlada nejednakost, ili e biti relativno demokratski, i obeleavae ga relativna j e d n a k o s t ?
Odmah vidimo da je u pitanju moralno pitanje: ta znai dobro drutvo? Meutim, to je i intelektualno pitanje: Kakvu vrstu
drutva je mogue stvoriti? Mogue? S obzirom na ta? S obzirom
na pretpostavljenu ljudsku psihologiju? S obzirom na odreen nivo
tehnolokog razvoja? Svaka znaajnija tema drutvene nauke u
protekla dva veka sadravala je u sebi i moralno pitanje: ta je dobro drutvo? I nismo blii konsenzusu po tom pitanju ni danas nego
to smo bili 1989, 1968, 1914-1918, 1870, 1848. ili 1 7 8 9 - d a pomenemo samo neke od znaajnih momenata drutvenih podela u
modernom svetskom sistemu.
Stoga moemo da o e k u j e m o ozbiljnu borbu izmeu dva moralna tabora, od kojih e oba zaodenuti svoje tvrdnje i intelektualnim i moralnim j e z i k o m . Dalje, intelektualni jezik nee nuno biti
poten - poten u smislu da zagovornici istinski veruju da tako
stvari stvarno funkcioniu, naspram onoga kako bi trebalo da f u n k cioniu. Zagovornici zapravo ne znaju uvek ni sami kada nisu potpuno poteni u tom smislu. Ergo, intelektualna razumljivost je deo
moralne bitke, j e r podrazumeva pokuaj da se interpretiraju izoblienja analize prouzrokovana potrebama propagande, u najirem
znaenju te rei.
Ako, sluajno, uspeno prebrodimo graninu povrinu izmeu
intelektualnih i moralnih pitanja, posvetivi se svakom prema potrebi, i dalje ostajemo suoeni sa preprekom najveom od svih, politikim pitanjima. Jer, nije dovoljno j a s n o sagledati intelektualne
rizike, odmeriti moralne implikacije i utvrditi moralne preferencije;
takoe moramo da shvatimo ta se deava u politikoj sferi i kako
da budemo u stvari materijalno razumni (substantively
rational), to
jest, kako moemo stvarno da primenimo nau viziju istine i dobra.
175

Faizam je kao ideologija bio, i jeste, odbacivanje i intelektualnih i

moralnih postulata u ime prava sile. Kada god ujem re ,kultura'
maim se za revolver", govorili su nacistike voe. Jo uvek ima
onih koji poseduju revolver i ponaaju se na taj nain. Istorijske odluke nisu zabavna aktivnost, a mogu postati i gadne, bez obzira na
to koliko su racionalne analize intelektualaca/naunika.
U ovom momentu dolazimo do pitanja: kako bismo mogli da
se organizujemo u doba tranzicije. Jo j e d n o m , ovo nije samo pitanje, ak ni prevashodno, za intelektualce, ve, j o j e d n o m , to je pitanje sa kojim oni ne mogu odbiti da se suoe. Oni koji kau da odbijaju da se sa tim pitanjem direktno suoe ili nas varaju ili zavaravaju sami sebe. Veliki problem, meutim, za one koji su se opredelili
da se bore za demokratskiji, ravnopravniji svet, predstavlja ostavtina gubitka iluzija, koju su stvorili uspesi i promaaji antisistemskih
pokreta savremenog sveta u proteklih 150 godina, a naroito u proteklih 50 godina. Svi smo postali oprezni prema pokretima - trijumfalizmu, centralizmu i estokoj netoleranciji koje su pokazali.
Dakle, ta rei za politiku tranzicije? Pre svega, da lucidnost
ima prednost nad mobilizacijom. Ako mobiliemo, moramo da znamo zato a ne samo kako. A zato je istovremeno i intelektualno i
moralno pitanje a ne samo politiko. To moram stalno da naglaavam. Upravo tu intelektualci treba da daju svoj konkretan doprinos.
Intelektualci se, po svoj prilici, definiu kao oni koji su uloili vei
napor, nego drugi ljudi, da steknu sposobnost za analiziranje koje
je u osnovi lucidnosti. Intelektualna pitanja izranjaju iz vrtloga aktivnosti upravo u nastojanju da se ostvari lucidnost.
Jedna od intelektualnih stvarnosti savremenog sveta jeste da
su grupe sa kojima se i d e n t i f i k u j e m o mnogobrojne, da se preklapaju, da ulaze u centar panje i izlaze iz njega, naeg i svetskog-sistema. To je delimino posledica mnotva binarnih distinkcija koje je
svetski-sistem institucionalizovao u devetnaestom veku, a kojih se
neemo ni spremno niti lako osloboditi. U ovom trenutku moramo
da ivimo sa tim distinkcijama ak i ako ne odobravamo njihova
preterivanja. Centralizam, ma koliko demokratski, nee, ne moe
176

da funkcionie. Jasno nam je stavljeno do znanja pobunama 1968.

to su od tada pokreti delimino nauili i prihvatili kao takvo. Ali,
samo delimino!
Oni koji ele da zadre hijerarhiju i privilegiju u buduem
istorijskom drutvenom sistemu koji emo stvoriti, imaju dve velike prednosti nad nama ostalima. Prvo, imaju na raspolaganju bogatstvo, postojeu mo i mogunost da kupe ekspertizu koja im je
potrebna. Pored toga, inteligentni su i rafinirani. I mogu da se organizuju manje-vie centralno. Oni koji bi vie voleli da budui istorijski drutveni sistem koji emo stvoriti bude sistem relativne demokratije i relativne jednakosti nalaze se u nepovoljnom poloaju
po oba osnova. U sadanjem trenutku imaju m a n j e bogatstva i moi. I ne mogu da rukovode centralizovanim strukturama.
Iz toga proistie da im je j e d i n a ansa da preokrenu mane u vrline. Moraju se uzdati u svoju raznovrsnost. Bilo da tako neto nazovemo arenom koalicijom" (rainbow coalition) ili ,,la gauche
plurielle" ili frente amplio" m a n j e je vano nego osnovna zamisao da ne moemo izbei nunost stvaranja svetske porodice antisistemskih pokreta koja nee uopte imati, ili e imati samo malo, hijerarhijsku strukturu. To je organizacijski teko postii iz dva razloga. Jedna takva labava struktura moda nee biti u stanju da kreira
odrivu, koherentnu strategiju. A j e d n a takva labava struktura je vrlo podlona infiltraciji kao i unutranjem rascepu.
Pored toga, takva labava struktura, ako eli da opstane, trai
u z a j a m n o r a z u m e v a n j e i p o t o v a n j e . I ovde opet postoji uloga nam e n j e n a intelektualcima. U stepenu u kom intelektualci mogu da
se otrgnu od strasti trenutka, moi e da poslue kao tumai izmeu m n o g o b r o j n i h pokreta, kao oni koji prevode prioritete svakog
od njih u jezik drugog i u zajedniki j e z i k koji e im svima omoguiti da shvate intelektualna, moralna i zatim politika pitanja sa
k o j i m a se suoavaju.
U dvadeset i prvom veku verujem da se Gramsci moe ubediti u
mudrost tako revidiranog gledita. Verujem da bi se ak i Veber mogao ubediti, mada bi to ilo mnogo tee. Ipak, moramo se j a k o potru177

diti. Mogue je da, ne uspevi ubediti sve Makse Vebere sveta, neemo postii onakvu drutvenu transformaciju kakvu bismo eleli.
Ishod bitke je veoma neizvestan. Ali, u razdobljima tranzicija
niko ne uiva luksuz da sedi sa strane.

BELEKE
1

Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999.

Za detaljnije tumaenje ovih argumenata vidi 3. poglavlje.

Vidi Ilya Prigogine,

The End of Certainty

(New York: Free Press,

1997).
4

Max Weber, The Meaning of ,Ethical Neutrality' in Sociology and

Economies", in Weber, The Methodology of the Social Sciences (New York:
Free Press, 1949), 18-19.
5

Max Weber, Science as a Vocation", in Frorn Max Weber: Essays in

Sociology (London: Routledge & Kegan Paul, 1948), 155-156.
6

W. C. Runciman, A Critique ofMax Weber's Philosophy

ence (Cambridge: At the University Press, 1972), 6-7, n.7.

of Social Sci-

Max Weber, ,Objectivity' in Social Science and Social Policy", in

Weber, Methodology ofthe Social Science, 55.
8

Runciman,

Critique

ofMax

Weber's Philosophy,

49.

Vidi Arnoida Brehta: Prvi nemaki relativisti bili su intelektualci demokratskih, liberalnih ili socijalistikih ubeenja koji su iveli u zemlji koju
je vodila poluautoritarna monarhistika vlada. Bili su okrueni ogromnom veinom drugih intelektualaca koji su prihvatali takvu vrstu vladavine kao idealnu i u svoja predavanja i strune tekstove esto unosili strasni partiotizam i
konzervativizam. Neskloni u sopstvenom radu da se klanjaju autoritarnim
strukturama i vrednostima, u samoodbrani su se upustili u prouavanje odgovarajuih odnosa nauke prema politikim stavovima, briljivije nego to su
njihove kolege u demokratski voenim dravama imale razloga da ine."
(Brecht, Politicai Theory /Princeton: Princeton University Press, 1959/, 239).
10

Antonio Gramsci, The Formation of Intellectuals", in The Modem

Prince, and Other Writings (New York: International Publishers, 1957), 118.
U fusnoti posle ove reenice koja u engleskom izdanju nije prevedena, Gram-

178

sci poblie odreuje ta misli u svojoj poslednjoj izjavi, koristei kao primer
Gaetana Mosku: Elementi politike nauke autora Moska...treba da budu
prouavani pod ovom rubrikom. Takozvana ,politika klasa' kod Moske nije
nita drugo do intelektualna kategorija dominantne drutvene grupe; pojam
.politike klase' slian je pojmu ,elite' kod Pareta. ...Moskina knjiga je
ogromna meavina sociolokih i pozitivistikih elemenata, sa dodatnom pristrasnou savremene politike reference, zbog ega se lake moe svariti a
stilski je veoma zanimljiva." (Gramsci, Gli Intellectuali e l'organizzazione
della cultura /Torino: Einaudi, 1949/, 4).
11

Vidi Lingua Franca, ed., The Sokal Hoax: The Sham That Shook the
Academy (Lincoln, Neb.:University of Nebraska Press, 2000).
12

O hronozofiji vidi poglavlje 6, n.3.

13

Vidi 3. poglavlje.

179

Poglavlje IX

AMERIKA I SVET: KULE BLIZANCI

KAO METAFORA
I. D I V N A A M E R I K A
O beautiful for patriot dream
That sees beyond the years
Thine alabaster cities gleam
Undimmed by human tears!
America!
America!
God shed his grace on thee
And crown thy good with brotherhood
From sea to shining sea!
- Katherine

Lee Bales,

America

The Beautiful "

Oktobra 24. 1990. pozvan sam da odrim predavanje na otvaranju Distinguished Speakers Sris u ast proslave dva veka Univerziteta u Vermontu. Predavanje sam naslovio: Amerika i svet:
danas, j u e i sutra." 1 Govorio sam tom prilikom o bojem blagoslovu Amerike: danas, prosperitet; u prolosti, sloboda; u budunosti,
jednakost. Bog nekako tu sreu nije podelio svima i svugde. Spomenuo sam da su Amerikanci veoma svesni nejednake raspodele
boje milosti. Rekao sam da su Sjedinjene Drave uvek sebe defi180

nisale i uvek merile svoju sreu uporeujui se sa svetom. Bolji

smo, bili smo bolji, biemo bolji. Moda se univerzalni blagoslov
ne smatra blagoslovom. Moda Bogu n a m e e m o zahtev da Ona
potedi samo manjinu.
ivimo danas u senci j e d n o g d o g a a j a koji je potresao veinu
nas, ruenja Kula blizanaca, 11. septembra 2001, od grupe pojedinaca toliko posveenih svojoj ideologiji i svojoj srdbi prema SAD
da su godinama kovali zaveru da pronau nain kako da zadaju
smrtni geopolitiki udarac Americi i onima, irom sveta, za koje
smatraju da su na n j e n o j strani i uradili su to tako to su rtvovali
sopstvene ivote. Na pomenute dogaaje veina Amerikanaca je reagovala snanim besom, patriotskom odlunou ali i sa velikom i
postojanom nevericom. Dvojakom nevericom: Zato se to dogodilo? Kako je moglo da se dogodi? Nevericom proetom velikom nedoumicom: Sta mora da se uradi, ta moe da se uradi da se tako
neto ne dogodi i da se ne bi dogodilo opet?
Kad se osvrnem na ono to sam rekao pre jedanaest godina ne
elim nita od toga da promenim. Ipak, oseam izvesnu nelagodnost zbog pozicije iz koje sam tada govorio. Pisao sam kao da sam
etnograf odnekud sa strane, moda sa Marsa, koji pokuava da
shvati ovu neobinu vrstu: Humanus americanus. Danas smatram
da to nije dovoljno dobro. Ja sam, svakako, ljudsko bie i zabrinut
sam za sudbinu oveanstva. Ali, j a sam i Amerikanac. Ovde sam
roen. Skoro ceo svoj ivot ivim ovde. I odgovoran sam u potpunosti, kao i svako drugi u m o j o j poziciji, za ono ta se ovde dogodilo i ta e se ovde dogoditi. Imam moralnu obavezu da posmatram
Ameriku iznutra.
Dakle, elim da pogledam na Ameriku i svet po drugi put.
Ovog puta, meutim, ne elim da gledam kako Amerikanci vide sebe kroz prizmu sveta, ve kako su Amerikanci videli svet i kako bi
Amerikanci moda eleli da vide svet od sada pa nadalje. I veoma
sam svestan da tako stupam na sporno tle.
Teko se moe nai predsednik SAD, barem u dvadesetom veku, koji nije u nekom trenutku izjavio da su Sjedinjene Drave naj181

vea drava na svetu. Nisam siguran da su nae sveprisutne agencije za m e r e n j e j a v n o g m n j e n j a ikada postavile takvo pitanje amerikoj javnosti, ali slutim d a j e procenat amerike populacije koji bi se
sloio sa j e d n o m takvom izjavom zaista veoma velik. Molim vas da
razmislite o tome kako takva izjava zvui, ne samo ljudima iz siromanih zemalja sa kulturom koja se veoma razlikuje od nae, ve
naim bliskim prijateljima i saveznicima - Kanaanima, Englezima
i naravno Francuzima. Da li Toni Bler smatra da su SAD najvea
drava na svetu, vea nego Velika Britanija? Da li bi se usudio to
da pomisli? Da li papa Jovan Pavle II tako misli? Ko, pored Amerikanaca i onih koji ele da migriraju u SAD, u to veruje?
Naravno da nacionalizam nije f e n o m e n ogranien na ljude u
SAD. Dravljani skoro svake zemlje su patriote i esto ovinisti.
Amerikanci su toga svesni, nema sumnje. Ali su ipak skloni da zapaze injenicu da mnogi ljudi irom sveta ele da emigriraju u Sjedinjene Drave, i da nijedna druga imigraciona lokacija, izgleda,
nije toliko popularna pa to uzimaju kao potvrdu svog uverenja d a j e
Amerika nacija superiorna.
A od ega mislimo da se sastoji naa superiornost? Mislim da
su Amerikanci skloni da veruju da ostali imaju manje mnogo ega
nego mi, a injenica da imamo vie je znak privilegovanosti. Zbog
toga u govoriti o brojnim poljima aktivnosti za koje se moda
smatra da sadre koncept imati manje". Poeu sa neim u ta su,
izgleda, Amerikanci prilino ubeeni. Ostale zemlje nisu toliko savremene, pri emu savremenost oznaava nivo tehnolokog razvoja.
Sjedinjene Drave imaju najnapredniju tehnologiju na svetu. Ta tehnologija je u kunim aparatima po naim domovima irom zemlje, u
mreama komunikacije i transporta, u infrastrukturi zemlje, u instrumentima za istraivanje svemira i naravno u vojnoj maineriji dostupnoj naim oruanim snagama. Amerikanci smatraju da je zbog
takvog nagomilavanja tehnologije ivot u SAD udobniji, da naa
proizvodnja uspenije konkurie na svetskom tritu i da emo stoga
sigurno pobediti u ratovima u koje nas neko drugi eventualno uvue.
Amerikanci takoe smatraju da je njihovo drutvo efikasnije.
Sve se odvija lake - na radnom mestu, na j a v n o j sceni, u drutve182

nim odnosima, u kontaktima sa birokratijom. Ma koliko velike da

su nae pritube na neku od pomenutih praksi, ini se da, kad odemo negde drugde, nalazimo da drugi m a n j e uspeno obavljaju stvari.
ini se da ostali nisu preduzimljivi kao Amerikanci. Nisu toliko dovitljivi pri pronalaenju reenja za m a n j e i vee probleme. Previe se
dre tradicije i propisanih metoda. Ta zaglibljenost ih koi, dok
Amerika svom silinom gura napred. Zato smo veoma radi svima i
svakome ponuditi prijateljski savet - Nigerijcima, Japancima, Italijanima - kako bolje da obavljaju stvari. To to drugi imitiraju ameriki
nain ivota i rada smatra se velikim plusem kada Amerikanci ocen j u j u ta se deava u drugim zemljama. Danijel Bun (predvodio doseljenike u Ameriku u 18. veku - prim. prev.) i Mirovne snage sainjavaju bazu procene u komparativnoj politikoj ekonomiji.
Naravno, veina Amerikanca bi poricala da se to to drugi
imaju m a n j e odnosi samo na materijalno. Misli se i na duhovne
vrednosti. Ili, ukoliko se ini da izraz duhovni" iskljuuje sekularne humaniste, odnosi se i na kulturu. Nai nam predsednici govore,
a nae nas patriotske pesme podseaju da smo zemlja slobode.
Ostali su m a n j e slobodni nego mi. Kip slobode prua svoju ruku
svim onim uurenim masama koje eznu za slobodom."
Transparentnost nae slobode predoena je na toliko mnogo
naina. Koja druga drava ima Zakon o pravima? Gde se j o toliko
cene sloboda tampe, veroispovesti i govora? Gde su j o imigranti
toliko integrisani u politiki sistem? Moe li neko da imenuje neku
drugu zemlju u koju osoba doe kao tinejder i do dana dananjeg
govori j a k i m nemakim akcentom, a mogla je da postane dravni
sekretar, glavni predstavnik Amerikanaca pred svetom? Postoji li
uopte neka druga zemlja u kojoj je socijalna mobilnost, za one koji je zaslue, toliko brza? I koja drava moe da nam parira po stepenu demokratinosti? Demokratska ne samo u konstantnoj otvorenosti naih politikih struktura i znaaju dvopartijskog sistema ve
i naih svakodnevnih navika? Nisu li SAD zemlja koja se istie po
tome to se pridrava naela ko prvi devojci, njegova j e " u svakodnevnim aktivnostima za razliku od sistema u kojem oni koji imaju
183

privilegije imaju i prednost? A takvi demokratski obiaji, na j a v n o j

sceni i u drutvenom ivotu, seu unazad barem dve stotine, ako ne
i itavih etiri stotine, godina.
Od lonca za topljenje (meltingpot)
do multikulture, ponosimo
se neverovatnom etnikom meavinom stvarnog amerikog ivota
- u naim restoranima, na naim univerzitetima, u naem politikom rukovodstvu. Da, imamo mi svojih mana, ali stalno inimo vie nego bilo koja druga zemlja da ih prevaziemo. Zar nismo preuzeli vodstvo poslednjih decenija u ruenju barijera izmeu polova i rasa, u stalno novoj potrazi za savrenom meritokratijom? ak nam i
nai pobunjeniki pokreti daju povod da se ponosimo. Na kom mestu
su j o toliko uporni, toliko raznorodnog sastava, toliko priznati?
A na j e d n o m polju na kojem smo, do 1945, bili spremni da
priznamo da nismo svetska avangarda, na polju visoke kulture, zar
se stanje nije ve potpuno promenilo? Zar N j u j o r k danas nije svetski centar umetnosti, pozorita, muzikih priredbi, plesa, opere?
Naa kinematografija je toliko superiorna da francuska vlada mora
da pribegne protekcionistikim merama.
Sve to zajedno moemo sastaviti u reenicu koju Amerikanci
ne koriste mnogo, barem je nisu izgovarali do 11. septembra, ali
koju nosimo duboko u srcu: civilizovaniji smo od ostatka sveta,
Starog sveta, kako smo obiavali da govorimo sa naznakom prezira. Predstavljamo svaije najvee aspiracije, ne samo Amerikanaca.
Predvodnik smo slobodnog sveta, zato to smo najslobodnija zemlja na svetu a ostali u nama vide nekoga ko ih vodi, drei visoko
zastavu slobode i napretka.
Nita od ovoga ne govorim sa ironijom. Duboko sam ubeen
da je ova predstava o m a n j e m znaaju (u originalu: lessness prim.prev.) ostatka sveta duboko usaena u ameriku svest, bez obzira koliko njih bi ovo to sam rekao prihvatilo sa nelagodom i naglaavalo da nisu deo takvog konsenzusa i da su im (da kaemo?)
shvatanja vie kosmopolitska. I upravo u tom smislu, pre svega,
Kule bliznakinje predstavljaju savrenu metaforu. Oznaavale su
neograniene aspiracije, oznaavale su tehnoloka dostignua;
predstavljale su zvezdu vodilju svetu.
184

II. N A P A D N A A M E R I K U
Ono to Sjedinjene Drave danas doivljavaju mali je deo
onoga to mi doivljavamo ve desetinama godina. Ovo ponienje i prezir na narod doivljava preko osamdeset godina. ... Ali kad ma padne na SAD, posle osamdeset godina,
hipokrizija podie svoju runu glavu oplakujui smrt ubica
koje su se poigravale krvlju, au i svetilitima
muslimana.
Najmanje to se moe rei za te ljude jeste da su lieni morala.
- Osama bin Laden,

7. oktobra 2001.

Osama bin Laden ne smatra da je Amerika divna. On smatra

da su Amerikanci bez morala. E, sad, naravno, ima i Amerikanaca
koji misle da je veina Amerikanaca bez morala. Ova tema dolazi
od onih koji bi se mogli nazvati kulturnom desnicom SAD. Meutim, dok se kritika amerike kulturne desnice i kritika Osame bin
Ladena preklapaju u izvesnoj meri kad govore o svakodnevnim navikama, Bin Ladenova glavna optuba odnosi se na ono to on naziva amerikom hipokrizijom na svetskoj sceni. A to se tie Amerike na svetskoj sceni, ima veoma malo Amerikanaca koji bi se sloili sa takvom karakterizacijom, pa ak i oni koji bi mogli izjaviti
neto slino, hteli bi da ublae takav stav na nain koji bi Bin Laden smatrao irelevantnim i neprihvatljivim.
To je bio j e d a n od dva velika oka prireena Amerikancima
11-og septembra. Na svetu su postojali neki koji su poricali da u
aktivnostima i motivima Amerikanaca na svetskoj sceni ima bilo
ega potenog. Kako je bilo mogue da osobe, koje su imale m a n j e
svega onoga to vredi imati, s u m n j a j u da su oni koji imaju vie, to
to imaju stekli svojom zaslugom? Bin Ladenova moralna drskost
zapanjila je Amerikance i ispunila ih jedom.
Priznajem, teko
takav verbalni napad,
da preobrati u fiziki
rikanci bili zateeni i

d a j e Bin Laden bio prvi koji je izrekao j e d a n

ali je prvi koji je bio u stanju verbalni napad
napad na ameriko tle, napad kojim su Ameosetili se, na trenutak barem, bespomonima.
185

Dok se to nije dogodilo Amerikanci su mogli sebi da priute da ignoriu verbalne napade, koji su uzeli maha u svetu, kao blebetanje
budala. Meutim, budale su postale hulje. tavie, nitkovi su otprve
uspeli, to je drugi veliki ok. Smatralo se da smo u poziciji da moemo da ignoriemo takve kritike zato to smo u sutini neranjivi a
sad otkrivamo da nismo.
Cesto se govori da svet nikad vie nee biti isti posle 11. septembra. Smatram takve izjave neumerenim preterivanjem. Meutim, istina je da ameriki duh vie nikada nee biti isti. Jer, kada se
nezamislivo dogodi, postaje zamislivo. A direktan napad na ameriki
kontinent izveden od razbijene bande pojedinaca nije nikad mogao
da se zamisli. A sada smo morali ustanoviti Kancelariju domovinske
bezbednosti. I sada imamo Pentagon koji raspravlja da li treba da
oformi ono to nazivaju oblasnom komandom, zapravo vojni sistem
do tada ogranien na podruja van SAD pokrivajui preostali deo
sveta, a koji bi pokrivao i same Sjedinjene Drave.
A sada, pre svega, imamo teroriste" u svom reniku. Izraz
komunistiki" uao je u iroku upotrebu 1950-tih. Odnosio se ne
samo na lanove komunistikih partija, ne samo na one koji su sebe
smatrali za simpatizere", ili su ih drugi za takve smatrali, ve ak i
na one kojima je nedostajalo entuzijazma" da stvore hidrogensku
bombu. Napokon, upravo takva konkretna optuba navela je ameriku Komisiju za atomsku energiju 1953. da suspenduje D. Roberta
Openhajmera, poznatog i slavljenog kao oca atomske bombe".
Sada se i terminu terorizam" proirilo znaenje. N o v e m b r a
2001. gledao sam televizijsku seriju Zakon i red. R a d n j a konkretne epizode odvijala se oko s p a l j i v a n j a zgrade u toku izgradnje.
Naime, graevinski preduzima je od grada dobio teren na k o j e m
je pre toga bio park o kome su vodili rauna stanovnici tog kraja
grada i koji su se protivili gradnji. Grupa mladih oznaenih kao
aktivisti zatite ovekove okoline" u znak protesta odluila je da
spali zgradu. Stvar se k o m p l i k u j e j e r se, a da oni to nisu znali, u
zgradi zatekao neko i poginuo u poaru. Na kraju su palikue
uhvaene i proglaene krivim. Interesantan detalj te obine prie
186

jeste da se tokom cele epizode palikue stalno nazivaju teroristima". Po bilo k o j o j definiciji teroriste, termin je u tom sluaju prilino rastegljivo upotrebljen. No, nije vano. Upotrebljen je tako i
tako e se i dalje koristiti.
Mi smo zemlja sloboda, ali danas u j e m o glasove - u vladi, u
tampi, meu stanovnitvom generalno - koji smatraju da smo dodelili previe slobode, naroito nedravljanima, i da su teroristi" to
iskoristili. Stoga, kae se, privilegija raspolaganja slobodama mora
ustupiti mesto procedurama koje e udovoljiti naim zahtevima da
budemo bezbedni. Brinemo, na primer, ako uhvatimo teroriste" i
izvedemo ih na sud, moda e im sasluanje biti javno, moda nee
biti proglaeni krivim, ili ako budu proglaeni krivim moda nee
dobiti smrtnu presudu. I tako da bismo se osigurali da se nita od
toga ne dogodi, f o r m i r a m o vojne sudove koje saziva predsednik, sa
pravilima koje e samo on ustanoviti. Prvobitno je zamiljeno da
optueni n e m a j u prava nikome da se ale a sudovi da funkcioniu u
potpunoj tajnosti. Sudovi e i dalje moi brzo da donesu odluku po svoj prilici smrtnu presudu. Jo se ne zna do kog stepena e biti
obezbeena uobiajena prava na odbranu. I tome se mnogo aplaudira u ovoj naoj slobodnoj zemlji.
Smatramo, j a v n o smo izjavili, da je napad na Ameriku napad
na nae vrednosti pa i na smu civilizaciju. Takav napad smatramo
nezamislivim. Odluni smo da dobijemo svetski rat protiv terorizma - protiv terorista i svih onih koji su im dali zatitu i podrku.
Odluni smo da pokaemo da j e s m o i da ostajemo, uprkos tom napadu, n a j v a n i j a zemlja na svetu. Da bi to dokazali, na predsednik
ne trai od nas da se lino rtvujemo, ak ni u vidu plaanja veeg
poreza, ve da nastavimo da ivimo normalno. Meutim, od nas se
oekuje da bezrezervno aplaudiramo svemu to e naa vlada i oruane snage uraditi, ak i ako odstupa od uobiajenog.
ta se podrazumeva pod bezrezervno" vidi se u mnogobrojnim kritikama onih koji pokuavaju da objasne" zato je dolo do
dogaaja 11. septembra. O b j a n j e n j e se smatra opravdanjem, i
praktino odobrenjem, za teror. Ameriki savet upravnika i stude187

nata (The American Council of Trustes and Alumni), organizacija

iji su osnivai Lin Cenej i senator Dozef Liberman, izdao je novembra 2001. pamflet pod naslovom: Odbrana civilizacije: Kako
nai univerziteti izneveravaju Ameriku i ta se tim povodom moe
uraditi". 2 Re je o konciznom tekstu koji fenomenalno pogaa u sr
stvari. U pamfletu se kae: Koledi i fakulteti su slaba karika amerikog odgovora na napad". Nastavlja se sa analizom: Profesori su
zaista retko j a v n o pominjali heroizam, zaista retko kad raspravljali
o razlikama izmeu dobra i zla, o karakteru zapadnjakog politikog poretka ili valjanosti slobodnog drutva. Porukama koje su iznosili javnosti nedostajao je patriotizam a nadugako su raspredale
o otroj samokritici. Zaista, poruka najveeg del akademske zajednice bila j e : PRVO KRIVI A M E R I K U ! "
Pamflet najveim delom sainjava dodatak sa 117 citata koji
po miljenju autora ilustruju ono to su hteli da kau. Meu citatima su izjave ne samo linosti kao to su Noam Comski i Desi
Dekson ve i ne toliko uobiajene mete takvih kritika - dekana
Fakulteta Vudrou Vilsona u Prinstonu, biveg zamenika dravnog
sekretara. Ukratko, autori p a m f l e t a ciljali su daleko.
U ovom trenutku je j a s n o da ak i ako dogaaji od 11. septembra ne promene osnovnu geopolitiku sliku dananjeg sveta, moda
e imati trajan uticaj na amerike politike strukture. Koliki uticaj,
ostaje da se vidi. Ipak, izgleda da je ona neverica Amerikanaca o
kojoj sam govorio - zato se ovo dogodilo? kako se moglo dogoditi? - zapravo zagonetka i da nas ne podstiu da na nju odgovorimo,
barem ne j o uvek.
Kule bliznakinje su takoe metafora napada na Ameriku. Kule
predstavljaju izvanredan graevinski poduhvat. Smatralo se da su
otporne na svako zamislivo sluajno ili namerno razaranje. A ipak,
oigledno, nikome nikada nije palo na pamet da bi dva aviona nap u n j e n a avionskim gorivom mogla namerno da udare u kule, pogode zgradu precizno u onu taku, na dvadeset posto od vrha, u kojoj
izaziva maksimalno razaranje. Takoe niko nije predvideo da bi se
zgrade mogle polako uruavati, svom teinom, i tom prilikom sru188

siti ostale zgrade. Niko nikada nije oekivao da e poari koje je

izazvalo uruavanje trajati mesecima. Sjedinjene Drave moda
mogu da izvre odmazdu zbog napada, ali ne mogu uiniti kao da
napada nije ni bilo. Ispostavlja se da tehnologija kao zatitni oklop
uopte nije savrena.

III. A M E R I K A I S V E T S K A SILA
Antikatolicizam,
/u Velikoj Britaniji u osamnaestom
veku/posluio je dijalektikoj svrsi, privlaei panju na navodni despotizam, sujeverje, vojnu tiraniju i materijalno
siromatvo
katolikih reima da bi se lake istakle navodne
anglo-britanske slobode, pomorska nadmo, agrarni i trgovaki prosperitet, i shodno tome superiorniji nain vladavine.
- Linda Kolej,

Viestruka kraljevstva "

Poinjem citatom iz knjige Linde Kolej 3 da se podsetimo da

Sjedinjene Drave nisu prva velika sila u istoriji savremenog svetskog-sistema, ve trea, i da dominacija ima svoja pravila kao i ranjive take. Jedno od pravila jeste da je nuno potrebno ocrniti
ostale da bi se sauvalo unutranje samopouzdanje koje omoguava
delotvorno f u n k c i o n i s a n j e svetske-sile.
Nita toliko ne zaslepljuje koliko uspeh. A Sjedinjene Drave su
u proteklih dvesto godina imale znaajnu porciju uspeha. Uspeh ima
jednu opaku osobinu, naime, ini se da skoro neizbeno raa ubeenje
da e se obavezno nastaviti. Uspeh je slab vodi mudroj politici. Neuspeh barem esto tera na razmiljanje, to uspeh retko kada ini.
Pre pedeset godina amerika dominacija u svetskom-sistemu
bila je utemeljena na kombinaciji proizvodnih kapaciteta koji su u
velikoj meri premaivali kapacitete svih ostalih konkurenata, zatim
svetske-politike agende koju su srdano prihvatili njeni saveznici
u Evropi i Aziji, i najzad vojne nadmoi. Danas se kapacitet proiz189

vodnje amerikih preduzea suoava sa veoma velikom konkurencijom, uglavnom od preduzea svojih najbliih saveznika. Posledica toga je da svetski-politiki program SAD vie nije toliko toplo
prihvaen, a esto je otvoreno osporavan, ak i od njenih saveznika, naroito nakon nestanka Sovjetskog Saveza. Ono to ostaje u
ovom trenutku je vojna nadmo.
Vredi razmisliti o ciljevima amerike spoljne politike, onakve
kakvu su amerike vlade uzastopno vodile poslednjih pedeset godina. Oigledno je da su SAD brinule zbog pretnji koje su dolazile od
vlada koje je smatrala neprijateljskim ili barem nenaklonjenim
amerikim interesima. U tome nema niega pogrenog niti izuzetnog j e r vai za spoljnu politiku bilo koje zemlje savremenog svetskog-sistema, naroito za svaku monu dravu. Pitanje je kako su
Sjedinjene Drave mislile da se pozabave takvim pretnjama.
SAD su 1950-ih i 1960-ih izgledale toliko j a k e da su mogle
srediti, bez mnogo truda i uz minimalnu upotrebu sile, da vlade koje im se nisu dopadale budu ili neutralizovane (to smo nazivali politikom suzbijanja - Containment) ili, u sluaju slabijih vlada, eventualno budu zbaene od strane domaih snaga koje je tajno podrala amerika vlada, uz povremenu, blagu, staromodnu diplomatsku
pretnju upotrebom sile
Neutralizacija je taktika koja se primenjivala prema komunistikom svetu. Sjedinjene Drave nisu nastojale da srue Sovjetski Savez niti bilo koji od njegovih satelitskih reima u istonoj i centralnoj Evropi. SAD jednostavno nisu tome teile zato to nisu bile u
poziciji vojno da iznesu taj zadatak poto se oekivalo da vlada
SSSR prui otpor. Umesto toga, amerika vlada je ula u preutni
sporazum sa SSSR - dogovor na Jalti po kojem nee ak ni pokuati
tako neto, a zauzvrat se Sovjetski Savez obavezuje da nee pokuati
iriti svoju (interesnu) zonu. Meutim, nije postojala namera da se
taj dogovor primeni na Istonu Aziju u kojoj nije bilo sovjetskih trupa, prevashodno zahvaljujui vrstini komunistikih reima u Kini i
Severnoj Koreji. SAD su zapravo pokuale da zbace pomenute reime, kao i onaj u Vijetnamu, ali, ipak, nisu uspele. Svi ti neuspeli pokuaji ostavili su ozbiljan trag na amerikom javnom mnjenju.
190

Sjedinjene Drave su, ipak, bile u stanju da nametnu svoju volju preostatku sveta, i tako su bez r a z m i l j a n j a i postupale. Setite se
Irana 1953, Gvatemale 1954, Libana 1956, Dominikanske Republike 1965. i ilea 1973. Vojni udar generala Pinoea u ileu protiv
slobodno izabrane vlade Salvadora Aljendea, uz aktivnu podrku
amerike vlade, izveden je 11. septembra. Ne znam da li su Osama
bin Laden i njegovi sledbenici bili svesni te koincidencije ali je
ipak re o simbolinoj koincidenciji koju e mnogi, naroito u Latinskoj Americi, zapaziti. Dogaaj u k a z u j e na j o j e d n u metaforu
Kula bliznakinja. Kule bliznakinje su bile zadivljujue tehnoloko
dostignue. Meutim, tehnoloki uspesi se mogu prekopirati i kopirae se. Malezija je ve arhitektonski prekopirala Kule bliznakinje,
a upravo se gradi j e d a n ogroman neboder u angaju. I simboli se
mogu imitirati. Mi sada imamo dve tune godinjice 11. septembra.
Metodi amerike spoljne politike su se promenili, morali su se
promeniti 1970-ih. ile je bio poslednji znaajniji sluaj kada su
SAD bile u stanju onako neusiljeno da pribave naklonost drugih
vlada. (Ne raunam sluajeve ni Grenade ni Paname, koje su bile
male zemlje bez ozbiljnog plana vojne odbrane.) Tu promenu je prouzrokovalo okonanje amerike ekonomske dominacije u svetskojekonomiji, kombinovano sa vojnim porazom SAD u Vijetnamu. Promenila se geopolitika situacija. Amerika vlada se od tada vie nije
mogla koncentrisati na zadravanje, a nekmoli irenje, svoje moi i,
umesto toga, glavni cilj j o j je postao spreavanje ubrzane erozije
sopstvene moi - i u svetskoj-ekonomiji i na vojnoj sceni.
Sjedinjene Drave su se u svetskoj-privredi suoile ne samo sa
svojim konkurentima u Zapadnoj Evropi i Japanu, koji su j o j poeli
disati za vrat, ve i sa prividnim uspehom kursa razvojnosti" u velikom delu ostatka sveta, politikom koja je ekspresno smiljena da
bi se zauzdale anse zemalja u centralnoj zoni da akumuliraju kapital, kako se smatralo, na raun zemalja na periferiji. Treba da se sedmo da su U j e d i n j e n e nacije 1970-te proglasile dekadom razvoj a " . Tih sedamdesetih se mnogo govorilo o stvaranju novog meunarodnog ekonomskog poretka", a u U N E S K O - u o stvaranju ,,no191

vog meunarodnog informativnog poretka". Sedamdesete su bile

razdoblje dva velika skoka cena O P E K nafte zbog ega su talasi
panike zahvatili ameriku javnost.
Ameriki stav povodom svih tih udara bio je ili neodreena
nelagodnost ili direktno suprotstavljanje. Globalno je lansiran kontra-udar. Sastojao se od agresivnog a f i r m i s a n j a neoliberalizma i takozvanog vaingtonskog konsenzusa, transformacije GATT-a u
Svetsku trgovinsku organizaciju, sastanaka u Davosu i irenja koncepta globalizacije i njene prirodne posledice, TINA-e (there is no
alternative: nema alternative). U sutini, svi ti napori zajedno doveli su do razgraivanja kursa razvojnosti" irom sveta, a naroito u
perifernim zonama svetske-privrede. U relativno kratkom periodu
vremena, to znai, 1980-ih i 1990-ih, izgledalo je d a j e ova kontraofanziva koju je vodila amerika vlada uspela.
Ovakvi tokovi na frontu svetske-ekonomije praeni su stalnim
svetskim-vojnim kursom koji bi se ukratko mogao nazvati kursom
antiproliferacije". Kada su Sjedinjene Drave uspeno napravile
prve atomske bombe 1945, bile su odlune u naumu da zadre monopol nad takvim izuzetno monim orujem. Bile su voljne da dele
taj monopol sa svojim vernim mlaim partnerom, Velikom Britanij o m , i to je sve. Naravno, kao to znamo, ostale velike sile" su j e d nostavno zanemarivale taj zahtev. Prvo Sovjetski Savez, zatim
Francuska, zatim Kina, stvorili su atomsko oruje. Tako je uradila
Indija a kasnije Pakistan. To je uinila i Juna Afrika, ija je vlada
aparthejda to priznala tek poto je odlazila sa vlasti i pobrinula se
da rastavi atomska postrojenja pre nego to je predala vlast sukcesoru, u poreenju sa n j i m a vie demokratskoj vladi crne afrike veine. Tako je uradio i Izrael, mada on to uvek j a v n o porie. A tu su
zatim i zamalo" atomske sile, ako su uistinu i dalje u kategoriji
zamalo" - Severna Koreja, Iran, Irak (ija je postrojenja Izrael
bombardovao 1980-ih da bi ih zadrao u kategoriji zamalo"), Libija i moda Argentina. Pored toga, tu su bive sovjetske zemlje
koje su nasledile nuklearni kapacitet - Ukrajina, Belorusija i Kazahstan. Ovome se moraju dodati ostale smrtonosne tehnologije,
192

bioloko i hemijsko oruje. N j i h je mnogo lake napraviti, uskladititi i primeniti, pa nismo sigurni koliko zemalja ima takve potencijale, ak i znatne potencijale, u toj sferi.
Sjedinjene Drave imaju jednostavan i direktan nain rada.
Svim sredstvima, silom ili p o t k u p l j i v a n j e m , ele svima ostalima da
zabrane pristup takvom oruju. Oigledno je da u tome nisu uspele
ali su proteklih godina njeni pokuaji barem usporili proces proliferacije. Ima j o j e d n a kvaka u amerikim potezima. Onoliko koliko
Sjedinjene Drave pokuavaju da iskoriste meunarodne sporazume da bi ograniile proliferaciju, toliko se istovremeno trude da se
same ne obaveu tim sporazumima ili da se obaveu minimalno.
Amerika vlada je j a s n o stavila do znanja da e odbaciti svaku takvu prinudu kada god proceni d a j e nuno da tako postupi, dok naglas osuuje svakoga ko pokuava da uradi isto to.
Neproliferacija kao plan je izgleda osuen na neuspeh, ne samo dugorono ve i na srednje staze. Najvie to e Sjedinjene Drave moi da urade u narednih dvadeset i pet godina jeste da donekle uspore pomenuti proces. Postavlja se moralno i politiko pitanje. Sjedinjene Drave veruju sebi ali ne veruju nikom drugom.
Amerika vlada hoe da prokontrolie severnokorejske lokacije da bi
videla da li ova kri ove propise. Amerika nije ponudila ni Ujedinjenim nacijama niti ikome drugom pravo da proveri amerike lokacije.
Sjedinjene Drave imaju poverenja u sebe da e takvo oruje koristiti razborito i u odbranu slobode (koncept naoko identian amerikim
nacionalnim interesima). SAD pretpostavljaju da bi svako drugi mogao nameravati da upotrebi takvo oruje protiv slobode (i ovde koncept naoko identian sa amerikim nacionalnim interesima).
Lino, nemam poverenja ni u j e d n u vladu da e razborito upotrebiti atomsko oruje. Bio bih srean kada bi sve takvo oruje zabranili ali ne verujem da je tako neto istinski mogue sprovesti u
dananjem meudravnom sistemu. Zbog toga se lino uzdravam
od moralnog predavanja na ovu temu. Zbog popovanja bi me posle
mogli optuiti za licemerje. A tada bi cinini neorealista (kategorija
kojoj verovatno pripadam) rekao da su sve vlade licemerne, a po193

p o v a n j e gadno kripi ako ovek hoe da dobije podrku u drugim

z e m l j a m a na temelju sopstvene komparativne vrline.

IV. A M E R I K A : IDEALI P R O T I V PRIVILEGIJA

Sugerirati da je univerzalna civilizacija ve onakva kakva
treba da bude znai biti namerno slep prema sadanjim okolnostima i, jo gore, uiniti trivijalnim ciljeve i spreavati
ostvarenje istinske univerzalnosti u budunosti.
- inua

Aebe4

Antagonizam
izmeu globalizacije
i lokalnih tradicija laan
j e : globalizacija direktno oivljava lokalne tradicije,
bukvalno od njih napreduje, i zbog toga nasuprot globalizacije nisu
lokalne tradicije, ve univerzalnost.
- Slavoj

Zizek5

Pria o SAD i svetskoj moi moe se u ovom trenutku rezimirati sasvim jednostavno. Ne v e r u j e m da su Amerika i Amerikanci
uzrok sve bede i nepravde sveta, a zaista smatram da od toga oni
imaju najvie koristi. I u tome lei osnovni problem SAD kao nacije u svetu nacija.
Amerikanci, naroito ameriki politiari i publicisti, vole da
priaju o naim idealima. Oglas za bestseler knjigu televizijskog
novinara Krisa Metjua: A sada, da vam kaem ta stvarno mislim
nudi ovaj odlomak: Razmislite li, mi Amerikanci smo drugaiji.
Ta re ,sloboda' nije samo u naim dokumentima, ona je i u naim
kaubojskim duama". 6 Kaubojske due" - ni sam ne bih umeo bolje da kaem. Nai ideali su moda specijalni. No, isti ti ljudi koji
nas na to podseaju ne vole da govore o privilegij ama koje imamo
a koje su moda takoe specijalne. U stvari, kritikuju one koji o njima govore. A ideali i privilegije idu zajedno. Moda deluje kao da
su meusobno proti vreni, a zapravo pretpostavljaju j e d n o drugo.
194

Nisam od onih koji o c r n j u j u amerike ideale. Smatram da su

divni, ak inspirativni. Gajim ih, prizivam, podstiem. Uzmite, na
primer, Prvi amandman amerikog Ustava - s pravom ga pominju,
prigodom svih odgovarajuih ceremonija, kao ovaploenje amerikih ideala. Ipak, prisetimo se dve stvari u vezi Prvog amandmana.
Nije ga bilo u prvoj varijanti Ustava, to znai da ga nisu smatrali
za osnovno naelo. Ankete j a v n o g m n j e n j a pokazuju da bi veina
amerike javnosti promenila, u m a n j i l a ili ak eliminisala te garancije, u celini ili j e d a n deo, ak i u takozvanim obinim vremenima.
Kada se nalazimo u ratu" kao to je rat terorizmu", ne moe se
raunati ni na ameriku vladu ni na ameriku javnost da brani te
ideale, i ak se ne moe pouzdati ni u Vrhovni sud da ih se vrsto
pridrava u sluaju nude". Odbrana tih ideala se uglavnom preputa j e d n o j esto bojaljivoj organizaciji sa, u n a j b o l j e m sluaju,
m a n j i n s k o m podrkom u j a v n o m m n j e n j u , Amerikoj uniji za graanske slobode (the American Civil Liberties Union), pri emu
kandidati na optim izborima pripadanje toj organizaciji esto navode kao razlog da se ne glasa za tog kandidata. Dakle, ja sam za
slobodu govora i slobodu veroispovesti i sve ostale slobode, ali se
ponekad moram zapitati da li je i Amerika za njih.
Razlog nije to amerikoj javnosti nedostaje volterovska crta,
ve to se ponekad plaimo da naim privilegij ama preti opasnost
od erozije i nestajanja. U takvim sluajevima veina ljudi stavlja
privilegije ispred ideala. Da napomenem, u tom smislu Amerikanci
nisu izuzetak. Oni su samo moniji i imaju vie privilegija. Amerikancima je lake da imaju ideale zato to im je lake da ih ignoriu.
Imaju mo da zgaze preko svojih kaubojskih dua.
Pitanje koje stoji pred Amerikancima je u stvari ovo: Ako se
amerika dominacija nalazi u laganom propadanju, a lino verujem
da u to ne treba sumnjati, hoemo li izgubiti ideale zato to neemo
imati dovoljno moi da ih pregazimo? Hoe li nae kaubojske due
podii bodljikavu icu oko naeg nacionalnog rana da bismo sauvali svoje privilegije od opasnosti propadanja, kao da ne mogu da
se provuku kroz bodljikavu icu? Dozvolite j o j e d n u metaforu u
195

vezi sa Kulama bliznakinjama. Sruene kule se mogu ponovo sagraditi. No, hoemo li ih ponovo sagraditi na isti nain - sa istim
u b e d e n j e m da stremimo zvezdama i da nam to ide od ruke i isto
onoliko ubeeni da e ceo svet u njih gledati kao u svetionik? Ili
emo ih ponovo sagraditi na drugaiji nain, nakon to paljivo
razmotrimo ta nam je zaista potrebno i ta nam je stvarno mogue
i ta stvarno poeljno za nas?
I, ko smo mi"? Ako pratimo izjave Javnog tuioca Dona Ekrofta, potpomognute izjavama mnogih drugih u amerikoj vladi, u
tampi, u javnosti generalno, mi" vie nismo svi mi u SAD, ak ni
svi koji su legalno nastanjeni u SAD, ve samo ameriki dravljani.
A moemo i da se zapitamo nee li se p o j a m mi" i dalje suavati u
bliskoj budunosti. Kao to istie Slavoj Zizek, globalizacija nije
neto suprotno od lokalizma, ona uspeva na lokalizmu, naroito na
lokalizmu monih. Nikakva b u j n a mata ne moe mi" pretvoriti u
Homo sapiens sapiens. Da li je Homo onda toliko sapiens?

V. A M E R I K A : OD I Z V E S N O S T I DO N E I Z V E S N O S T I
Darvinovu revoluciju trebalo bi ukratko prikazati kao zamenu
varijante sutinom kao centralne kategorije prirodne
stvarnosti.... ta moe vie da zbuni nego potpuna inverzija ili veliki
salto ", u naem konceptu stvarnosti: U Platonovom svetu, varijanta je sluajna, dok sutine registruju viu realnost; kod
Darvina obrnuto, vrednujemo varijantu kao definiuu (i konkretno zemaljsku) realnost, dok proeci (na najblii operativni pristup ,,sutinama")postaju
mentalne
apstrakcije.
- Stiven D.
Priroda stvarno ima veze sa stvaranjem nepredvidivih
ta, pri emu je ono to je mogue brojnije od onog to je
- lija
196

Guld7
novitestvarno.

Prigoine8

Predsednik Bu nudi Amerikancima izvesnost po pitanju njihove budunosti. Re je upravo o j e d n o j stvari koju on nema mo
da ponudi. Budunost Sjedinjenih Drava, budunost sveta, kratkorono, ali j o vie strednjorono, apsolutno je neizvesna. Izvesnost
je moda poeljna ukoliko se razmilja o privilegij ama. Nije toliko
poeljna ako pomislimo da su privilegije osuene na propadanje
ak i na nestanak. A ako bi bilo izvesno da e svi Osame bin Ladern ovog sveta da pobede, ko bi se radovao takvoj izvesnosti?
Vraam se na pitanje koje sam postavio ranije kao j e d n u od
nedoumica koje upravo sada tite Amerikance: ta mora da se uradi, ta moe da se uradi da se dogaaj poput onog od 11. septembra
ne dogodi i da se ne bi mogao opet dogoditi? Odgovor koji nam nude jeste da e to garantovati primena svekolike sile od amerike
vlade, prevashodno vojne sile. Nae voe su dovoljno razborite da
nas podsete da e za to biti potrebno izvesno vreme, ali ne oklevaju
da nam prue srednjorona uveravanja. U ovom trenutku izgleda da
je ameriki narod voljan da pro veri tu hipotezu. Ako je amerika
vlada i dobila kritiku odmah posle 11. septembra ona je dola
uglavnom od onih koji veruju da su manifestacije amerike vojne
moi bile preskromne. Uticajni krugovi su vrili pritisak na ameriku vladu da ide mnogo dalje - da krene u vojne operacije protiv
Iraka, a neki bi dodali Irana, Sirije, Sudana, Palestine, Severne Koreje. A to ne i protiv Kube? Ima ih koji ak govore da generali koji
oklevaju treba da se penzioniu i prepuste mesto mlaim, energinijim ratnicima. Ima ih koji veruju da je njihov zadatak da ubrzaju
Armagedon.
Postoje dva mogua argumenta protiv toga. Jedan je da SAD
ne bi mogle da pobede u j e d n o m takvom sveoptem vojnom sukobu. A drugi je da SAD ne bi htele da snose moralne posledice, pre
svega po sebe, takvog pokuaja. Na svu sreu, ne mora se birati izmeu realizma i idealizma. Korienjem zdravog razuma ne uman j u j e m o svoje moralne kvalitete.
Posle Graanskog rata Sjedinjene Drave su nekih osamdeset
godina ile putem koji nam je svima poznat i sve to vreme nisu
197

bile naisto sa sobom da li ele da budu izolacionistika ili imperijalna sila. I kada su 1945. napokon ostvarile dominaciju u svetskom-sistemu, kada su ne samo (ekspirovskom odlukom) postali
moni ve im je mo naturena, Amerikanci nisu bili potpuno
spremni za ulogu koju su morali da zaigraju. Proveli smo trideset
godina uei kako da preuzmemo svoje odgovornosti" u svetu. I
taman kad smo to dovoljno dobro nauili, n a j b o l j i period nae dominacije se zavrio.
Proveli smo proteklih trideset godina govorei stalno i veoma
glasno da smo j o uvek vodea sila i da to svi moraju i dalje da
uvaavaju. Kad je neko zaista vodea sila, nema potrebe da zahteva
tako neto. Protraili smo proteklih trideset godina. Sjedinjene Drave sada moraju da naue da ive u novim okolnostima - stvarnost je takva da Sjedinjene Drave vie n e m a j u mo da odlue unilateralno s t a j e dobro za sve. Moda ak nisu ni u poziciji da odlue
unilateralno s t a j e dobro za njih same. Sjedinjene Drave moraju da
se dogovore sa svetom. Nije Osama bin Laden taj sa kojim moramo
da vodimo dijalog. Moramo da p o n e m o sa naim bliskim prijateljima i saveznicima - sa Kanadom i Meksikom, sa Evropom, sa Japanom. I poto nauimo da ih u j e m o i da p o v e r u j e m o da i oni
imaju ideale i interese, da i oni imaju ideje i nade i aspiracije, tada,
i moda samo tada, biemo spremni da razgovaramo sa ostatkom
sveta, to jest, sa veim delom sveta.
Takav dijalog, kad se j e d n o m upustimo u njega, nee biti lak a
moda ak ni prijatan. Zato to e traiti od nas da se odreknemo
nekih privilegija. Traie od nas da ispunimo svoje ideale. Traie
od nas da uimo. Veliki afriki pesnik i politiar Lopold-Sdar
Sengor je pre pedeset godina pozvao svet da doe na randez-vous
du donner et du recevoir". Amerikanci znaju ta treba da daju pri
takvim susretima. Ali, da li znaju ta bi eleli da prime?
Ovih dana nas pozivaju na povratak duhovnim vrednostima,
kao da smo, pak, ikada vodili rauna o tim vrednostima. No, koje
su te vrednosti? Da vas podsetim. Hriansko verovanje kae: (Mateja 19:24): Lake je kamili da proe kroz iglene ui nego bogata198

u da ue u kraljevstvo Boje". Po j e v r e j s k o m verovanju Hilel kae: ini drugima onako kako bi eleo da drugi ine tebi". A u muslimanskoj veri, Kuranu (52.36) kae se: Stvorie li nebo i zem l j u ? N e ! Nije izvesno." Da li su to nae vrednosti?
Ne postoji j e d n a j e d i n a amerika tradicija niti samo j e d a n sistem vrednosti. Ima, i uvek je bilo, m n o g o Amerika. Mi, svako od
nas, p o m i n j e m o i p o z i v a m o se na Amerike koje su nam drae.
Amerika ropstva i rasizma je u k o r e n j e n a amerika tradicija i j o
uvek j e veoma prisutna. Amerika graniarskog individualizma i
revolveraa desperadosa je amerika tradicija i j o uvek je veoma
prisutna. Amerika velikih lupea i n j i h o v e dece filantropa je amerika tradicija i j o uvek je veoma prisutna. A Amerika pobune of
the Wobblies and the Haymarket, d o g a a j koji se slavi irom sveta sem u Americi, predstavlja ameriku tradiciju i j o uvek je veoma prisutna.
Sodurner Trut (biva robinja, crnkinja - prim. prev.), koja na
Nacionalnom kongresu ena 1851, kae: Zar ja nisam ena?" pripada amerikoj tradiciji. Ali amerika tradicija su i borci za pravo
glasa krajem devetnaestog veka koji su zagovarali pravo glasa za
ene tumaei ga kao protivteu glasovima crnaca i imigranata.
Amerika koja doekuje imigrante sa dobrodolicom i Amerika koja
odbija da ih primi - obe su amerika tradicija. Amerika u j e d i n j e n a
odlunim patriotizmom i Amerika koja se protivi militaristikim
angaovanjima, p o d j e d n a k o predstavljaju ameriku tradiciju. Amerika jednakosti i Amerika nejednakosti podjednako su amerika
batina. Tu nema sutine. Kao to nas Guld podsea, varijanta, a ne
sutina, predstavlja sr stvarnosti. Pitanje je, dakle, da li e varijanta meu nama da se smanji, povea ili ostane ista. U ovom momentu mi se ini da preovlauje.
Osama bin Laden e uskoro biti zaboravljen ali ta vrsta politikog nasilja koju nazivamo terorizmom ostae dobrano sa nama u
narednih trideset do pedeset godina. Terorizam je, kao to se zna,
veoma neefikasan nain da se promeni svet. Kontraproduktivan je i
vodi upotrebi sile u cilju osvete ime se esto potpuno unite nepo199

sredni uesnici. A terorizam e se uprkos tome nastaviti. Amerika

koja nastavlja da komunicira sa svetom jednostranom tvrdnjom da
predstavlja civilizaciju, bilo da to ini u formi izolacionistikog povlaenja ili u formi aktivnog intervencionizma, ne moe iveti u
miru sa svetom i stoga nee iveti u miru sama sa sobom. Ono to
inimo svetu, inimo samima sebi. Moe li zemlja sloboda i privilegija, ak i usred svog propadanja, nauiti da bude zemlja koja se
prema svakome i svugde ponaa kao prema sebi ravnom? I da li
moemo da se ponaamo j e d a n prema drugom kao ravnopravni u
svetskom-sistemu ako se ne ponaamo meusobno kao ravnopravni
unutar sopstvenih granica?
ta emo odabrati da radimo? Mogu da imam prioritete ali ne
mogu, ni vi ne moete, da predvidim ta emo uiniti. Zapravo,
imamo sree to ne moemo da budemo sigurni ni u j e d n u od ovih
projektovanih budunosti. To nam omoguava moralni izbor. To
nam ostavlja polje mogunosti koje je vee od stvarnosti. To nam
omoguava nepredvidive nove forme. Zakoraili smo u strano razdoblje, razdoblje sukoba i zla koje nam je teko da zamislimo ali na
koje se, naalost, moemo brzo navii. Lako je dozvoliti sebi da
oguglamo u borbi za opstanak. Daleko je tee sauvati nae kaubojske due. Meutim, na kraju procesa nalazi se ansa, koja ni priblino nije izvesna, ansa za materijalnije racionalan svet (a more
substantively
rational world), ravnopravniji svet, demokratskiji
svet - svet univerzalnosti koja proistie od davanja i primanja, univerzalnosti koja je suprotna od globalizacije.
Poslednja m e t a f o r a koja se pripisuje Kulama bliznakinjama
jeste da su te graevine bile, j e s u i bie izbor. Odabrali smo da ih
sagradimo. O d l u u j e m o se da li da ih ponovo sagradimo ili ne. Elemenata koji ulaze u te alternative bilo je, ima ih i bie ih veoma,
veoma mnogo. Ponovo izgraujemo Ameriku. Svet iznova gradi
sebe. Elementi koji ulaze u te alternative jesu i bie veoma, veoma
mnogobrojni. Moemo li sauvati svoj moralni stav usred neizvesnosti da svet koji smo do sada napravili predstavlja samo jedan od
mnogo hiljada alternativnih svetova koje smo mogli stvoriti a da e
200

svet koji emo napraviti za trideset do pedeset godina moda a moda nee biti bolji, moda e a moda nee smanjiti protivrenost
izmeu naih ideala i naih privilegija?
In-sha
'allah.

BELEKE

' Objavljeno u Theory and Society 21, broj 1 (1992, februar): 1-28.
2

Autori su Jerry L. Martin i Ann Neal.

Multiple Kingdoms", London Review ofBook,

Chinua Achebe, Home and Exile (New York: Anchor Books, 2000), 91.

Slavoj Zizek, On Belief (New York: Routledge, 2001), 152.

New York Times 28. novembar 2001, E8.

Full House: The Spread of Excellence from

York: Three Rivers Press, 1996), 41.
8

Ilya Prigogine, The End of Certainty:

of Nature (New York: Free Press, 1997), 72.

Time,

19. juli 2001, 23.

Plato

to Darwin

(New

Chaos and the New Laws

201

Poglavlje X

LEVICA, I: TEORIJA I PRAKSA JO JEDNOM

Kau da postoji j e d a n jugoslovenski aforizam koji glasi otprilike ovako: Jedina apsolutno izvesna stvar je budunost, poto se
prolost stalno menja". 1 Svet levice danas ivi sa dve prolosti koje
su skoro potpuno nestale, i to prilino iznenada. Vrlo onespokojavajue. Prva prolost koja je nestala je p u t a n j a Francuske revolucij e . Druga prolost koja je nestala je p u t a n j a Ruske revolucije. Obe
prolosti su nestale manje-vie istovremeno, i zajedno, 1980-ih.
Dozvolite da detaljnije objasnim ta pod tim podrazumevam.
Francuska revolucija je, naravno, simbol. Simbolizuje istorijsko
uverenje koje je bilo rasprostranjeno dva veka, i to daleko van granica svetske levice. Najvei deo svetskog liberalnog centra prihvatao
je ovo istorijsko uverenje, a danas ak i deo svetske desnice. Moglo
bi se rei da je bila dominantan pogled na svet u okviru svetskog-sistema tokom veeg del devetnaestog i dvadesetog veka. Premisa
mu je bila vera u progres i sutinska razboritost ljudskog roda. Po toj
teoriji istorija se mogla sagledavati kao linearan uzlazni razvoj. Svet
je bio na putu ka dobrom drutvu, a Francuska revolucija je predstavljala i simbolizovala veliki skok napred u tom razvoju.
Postoje mnogobrojne verzije ove teorije. Neki su, naroito u
Sjedinjenim Dravama, eleli da u tom prikazu umesto Francuska
revolucija stoji Amerika revolucija. Drugi su pak, naroito u Velikoj Britaniji, eleli da stoji Engleska revolucija. Ima ih koji su iz
205

prie hteli da eliminiu sve politike revolucije i da od ove istorijske teorije naprave priu o neprestanoj komercijalizaciji svetskih
ekonomskih procesa, ili o konstantnoj ekspanziji izbornih procedura, ili o navodnom ispunjenju istorijske misije Drave (sa velikim
D). Bez obzira na karakteristine pojedinosti, sve verzije sadre poruku o neminovnosti i ireverzibilnosti istorijskog procesa.
Bila je to istorijska teorija puna nade, poto je ponudila srean
kraj. Bez obzira koliko da je strana sadanjost (kada je izgledalo
da srea prati nacistiku Nemaku, ili kada je izgledalo da rasistiki
kolonijalizam maksimalno eksploatie), vernici (a veina nas smo
bili vernici) su se teili saznanjem koje smo smatrali da imamo - da
je istorija na naoj strani". Bila je to teorija koja ohrabruje, ak i
one koji su u to vreme imali privilegije, poto je nudila oekivanje
da e na kraju svi ostali uivati u privilegij ama (a da tom prilikom
ondanji korisnici privilegija ne izgube ni jednu) i da e stoga potlaeni prestati da uznemiravaju tlaitelje svojim pritubama.
Jedini problem sa ovom istorijskom teorijom jeste taj to izgleda nije ba najbolje izdrala test empirijskog iskustva. Tu sada nastupa Ruska revolucija. Predstavljala je neku vrstu kodicila Francuskoj
revoluciji. N j e n a poruka je bila d a j e istorijska teorija koju simbolie Francuska revolucija nepotpuna j e r je vaila samo ukoliko je
proletarijat (ili narodne mase) pokrenut na akciju pod pokrovitelj stvom prosveene grupe kadrova organizovanih u partiju ili u partiju/dravu. Takav kodicil poeli smo da nazivamo lenjinizmom.
Lenjinizam kao istorijsko uverenje prihvatila je samo svetska
levica, i to u n a j b o l j e m sluaju samo j e d a n njen deo. Ipak, bilo bi
besmisleno poricati da je lenjinizam poeo uticati na znaajan deo
svetske populacije, naroito u periodu od 1945. do 1970. Moe se
rei d a j e lenjinistika verzija istorije posedovala znatno vie optimizma nego standardan model Francuske revolucije. To zbog toga
to je lenjinizam uporno tvrdio da postoji jednostavan materijalni
dokaz koji se moe locirati ukoliko se eli proveriti da se istorija
razvija po planu. Lenjinisti su uveravali da svaka drava u kojoj lenjinistika partija ima neospornu vlast, sama po sebi predstavlja
206

dokaz da se nalazi na putu istorijskog progresa, i j o k tome, da j o j

nema povratka sa tog puta. Problem lei u tome to su lenjinistike
partije uglavnom bile na vlasti samo u ekonomski m a n j e razvijenim
podrujima sveta a situacija u takvim z e m l j a m a nije uvek bila sjajna. Ipak, vera u lenjinizam bilo je mono sredstvo protiv opte zabrinutosti zbog injenice da su neposredni dogaaji ili stanje u zemlji koju je vodila lenjinistika partija bili oajni.
N e m a potrebe da vam ponavljam do kog stepena su sve teorije
progresa postale sumnjive u poslednje dve decenije a naroito lenjinistika varijanta. Ne kaem da nije ostao nijedan vatreni pristalica,
poto to ne bi bila istina, ali pristalice vie ne predstavljaju znaaj a n procenat svetske populacije. Re je o geokulturnom zaokretu
nemalih razmera koji je, kao to sam rekao, naroito onespokojavajui za svetsku levicu, koja je najvie etona (ako ne i sve) uloila
na ispravnost barem one verzije istorijske teorije sa Francuskom revolucijom.
Zato je dolo do ovakve promene? Mogu se uti mnogobrojna objanjenja. Od svetskog centra i desnice dolazi o b j a n j e n j e da
je svetska levica pogreno protumaila ovu istorijsku teoriju i da je
ona i dalje na neki nain tana ali samo ako dobro drutvo definiemo kao drutvo za koje je karakteristino da u njemu preovlauje
neometan slobodan tok faktora proizvodnje, od kojih nijedan nije u
rukama drave, a naroito slobodan protok kapitala. Ta utopija se
naziva neoliberalizam i danas je veoma popularna meu politiarima i intelektualcima. Neoliberalizam j e , meutim, privienje a i
namerna obmana, iji je najvei uticaj ve proao i koja zasluuje
da se o n j o j mnogo m a n j e raspravlja nego to se to ini. Do 2010,
garantujem, j e d v a emo se seati ove trenutno nesuvisle fantazije.
Drugo o b j a n j e n j e , koje dolazi iz del svetske levice, jeste da
originalna teorija ostaje tana, ali d a j e svetska levica pretrpela izvesne privremene neuspehe, i da e se takva situacija uskoro preokrenuti. Jedino to je potrebno da uradimo je da na silu ponovimo teoriju (i praksu). S obzirom na to da takav ogroman privremeni zastoj" nije nigde predvien u teoriji i da nema detaljnijeg objanje207

nja, ovo mi lii na sluaj nekih nojeva koji grade kule u vazduhu. Ne
vidim kako lenjinizam, kao ideoloki stav i organizaciona stvarnost,
moe da vaskrsne, ak i kad bi neko to poeleo. A Francuska revolucija danas budi strast samo kod ogranienog broja intelektualaca.
Tree o b j a n j e n j e za propast ove istorijske teorije jeste da je
propast u stvari i uzrok i posledica krize kapitalistikog svetskogsistema. To je o b j a n j e n j e koje lino iznosim u raznim novijim radovima. 2 O b j a n j a v a m da je upravo sama istorijska teorija iroko
prihvaena od svetske levice - to jest, od strane onoga to nazivam
antisistemskim pokretima u njihove tri istorijske varijante: komunizam, socijaldemokratija i nacionalnooslobodilaki pokreti - bila
proizvod kapitalistikog svetskog-sistema. Rezultat toga je, mada
su ti pokreti, naravno, zaista mobilisali velike mase ljudi na borbu
protiv sistema, da su ti pokreti takoe paradoksalno posluili u istorijskom smislu kao kulturoloka podrka relativnoj politikoj stabilnosti sistema. Samo verovanje u neizbenost progresa bilo je
istinski depolitizirajue, a bilo je naroito depolitizirajue od momenta kada antisistemski pokret osvaja dravnu vlast. V e r u j e m dalje da je nesklad, izmeu onoga to su ti pokreti obeali i onoga to
je bilo ostvarivo u okviru postojeeg svetskog-sistema, neminovno
postao prevelik onog momenta kada su doli na vlast. Kao posledica toga, narodna baza se na kraju razoarala u pokrete, to je dovelo do njihovog zbacivanja sa vlasti u velikom broju zemalja.
Odluujui trenutak bila je svetska revolucija iz 1968, tokom
koje je takozvana Stara levica (to jest, istorijski antisistemski pokreti) postala meta napada uesnika raznih lokalnih manifestacija
ove svetske revolucije. Jedna od glavnih, trajnih posledica 1968.
godine bilo je odbacivanje teorije neminovnog i neopozivog progresa koji su svojevremeno propovedali pokreti. Od tada, svetska
populacija p o i n j e da se okree od samih istorijski antisistemskih
pokreta, a zatim poinje da oduzima legitimnost dravnim strukturama koje su pokreti odravali kao glavni mehanizam progresivne
promene. Ali ovaj opti zaokret ka antietatizmu, mada sa odobravan j e m pozdravljen od onih koji slave kapitalistiki sistem, zapravo
208

nije posluio interesima tog sistema. Zato to je u stvarnosti antietatizam oduzeo legitimnost svim dravnim strukturama a ne samo
pojedinim reimima. Na taj nain pre bi se moglo rei da je potkopao, umesto osnaio, politiku stabilnost svetskog-sistema, i time
zaotrio svoju sistemsku krizu kojoj su doprinosili i mnogobrojni
drugi uzroci.
Po mom miljenju stanje u svetu levice je sledee: (1) Posle
pet stotina godina postojanja, svetski kapitalistiki sistem je, prvi
put, u pravoj sistemskoj krizi i nalazimo se u dobu tranzicije. (2) Ishod je istinski neizvestan, pa ipak, i takoe prvi put u ovih pet stotina godina, postoje realni izgledi da doe do fundamentalne promene, koja bi mogla biti progresivna ali nee obavezno biti takva. (3)
Glavni problem za svetsku levicu u ovom trenutku jeste u tome to
je strategija transformacije sveta koju je ona razvila u devetnaestom
veku pohabana, i shodno tome, za sada deluje nesigurno i slabo i
nalazi se u optem stanju blage depresije.

S I S T E M S K A KRIZA
Jedna od nesrenih posledica rasula svetske levice jeste sumn j a koja danas okruuje svaki argument na temu krize kapitalizma.
Ko se j e d n o m opee i na hladno duva - a mi smo se opekli mnogo,
mnogo puta. Osnovni problem, ako mogu tako da kaem, jeste to
veina znaajnih figura svetske levice proteklih dve stotine godina
nije itala Brodela, o mnogostrukosti drutvenih vremena, i neprestano mea cikline uspone i padove sa strukturalnim krizama. Lako je pomeati to dvoje, naroito u okviru geokulture kakvu ima savremeni svetski-sistem, koja na prvo mesto stavlja ono to je novo" (newness) zato to apsolutno veruje u uzlaznu linearnost istorije. Levica je naroito nerado prihvatala bilo koji argument koji se
odnosio na cikline procese zato to je pogreno identifikovala sve
takve argumente sa podskupom koji je afirmisao ono to bih nazvao veita ciklinost istorije". Ovu drugu pomenutu teoriju izda209

no su koristili konzervativni mislioci kao argument protiv svakog i

svih transformacionih pokreta. Meutim, koncept ciklusa unutar
struktura (o kome govorim) ne razlikuje se samo od koncepta neprestane ciklinosti; praktino je n j e n a suprotnost, poto strukture
uopte nisu vene, ve samo dugotrajne, a ciklusi unutar struktura
upravo garantuju da struktura nikada ne moe da bude vena. Stoga
ne postoje veiti ciklusi, j e r zapravo postoji strela vremena, ak i
ako nije linearna.
Ono to se, stoga, meni ini metodoloki od sutinske vanosti
pri analizi bilo kog istorijskog drutvenog sistema (a kapitalistika
svetska-ekonomija je istorijski drutveni sistem) jeste da paljivo
razlikujemo na j e d n o j strani cikline ritmove koji definiu njegov
sistemski karakter i omoguavaju mu da odri odreenu ravnoteu,
barem za vreme t r a j a n j a tog sistema, i na drugoj strani sekularne
trendove koji izrastaju iz takvih ciklinih ritmova definiui njegov
istorijski karakter a to znai da, pre ili kasnije, dati sistem vie nee biti u stanju da obuzda svoje unutranje suprotnosti i da e tako
taj sistem ui u sistemsku krizu. Kod takve metodologije moe se
rei da svaki istorijski sistem ima tri trenutka u vremenu: trenutak
njegove geneze (to je potrebno objasniti ali to se obino deava
kao rezultat raspada nekog drugog istorijskog sistema), relativno dugaak period neega to bi se moglo nazvati kvazinormalnim"
funkcionisanjem istorijskog sistema (ija pravila i limite je potrebno
opisati i analizirati), i period njegove poslednje krize (koji se mora
videti kao trenutak istorijske odluke iji ishod je uvek neodreen).
Verujem da je jedan broj trendova danas napokon doao do take kada predstavlja opasnost osnovnom funkcionisanju sistema. Ovde u dati sie onoga to sam opirno objasnio drugde. 3 Kapitalizam
kao istorijski sistem definisan je injenicom da beskonanu akumulaciju kapitala ini strukturalno centralnom i primarnom. To znai da
institucije koje predstavljaju njegov okvir nagrauju one koji sprovode beskrajnu akumulaciju kapitala i kanjavaju one koji to ne ine.
Dakle, kako se akumulira kapital? Krucijalni preduslov je sticanje profita od ekonomskih aktivnosti, to vie to bolje. A profit je
210

f u n k c i j a diferencijala izmeu stvarnih trokova i moguih cena.

Kaem mogue cene jer, naravno, nijedan prodava ne moe beskonano da povea zahtevanu cenu robe i da oekuje da je proda.
Uvek postoji granica. Ekonomisti to nazivaju elastinost potranje.
U okviru stope elastinosti, stvaran profit zavisi od tri vrste trokova: trokova rada, trokova ulaganja i infrastrukture, i trokova
oporezivanja.
Sada pretpostavimo da globalno treba da izraunamo pomenute trokove u vidu procenta ukupne sume prodajnih cena i da hipotetiki doemo do prosenog iznosa. Takvu operaciju niko nije izvodio i moda nije izvodiva. Ipak, mogue je tu operaciju zamisliti
i zaokruiti rezultat. Sugerirao bih vam da su preko pet stotina godina i irom kapitalistike svetske-ekonomije u celini, te tri vrste
trokova stalno rasle kao procenat ukupne proizvedene vrednosti.
Neto rezultat je da se nalazimo u situaciji, a ulazimo u nju sve vie,
globalnog s m a n j e n j a profita koje kapitalistima ugroava anse da
akumuliraju kapital.
To je zapravo neto o emu kapitalisti raspravljaju sve vreme
ali koriste drugaiju terminologiju. Raspravljaju o efikasnosti proizvodnje" pod ime u sutini p o d r a z u m e v a j u smanjenje trokova u
obliku procenta ukupne vrednosti. U stvari, govore o angaovanju
m a n j e ljudi da bi proizveli istu koliinu robe ili o j e f t i n i j i m ulagan j i m a (to esto podrazumeva m a n j e ljudi u procesu ulaganja). Radi se o tome da u konkurenciji izmeu kapitalista, efikasniji proizvoa po svoj prilici stie vei profit nego njegov konkurent. Ipak,
j a pitam neto drugo: Da li je proizvodnja, sagledana globalno i u
svim sektorima zajedno, efikasnija" danas nego to je bila pre sto,
dvesta ili tri stotine godina?
Ne samo da sam skeptik u smislu da je globalna proizvodnja
efikasnija" sa take gledita proizvoaa, nego tvrdim da krivulja
stalno pada. Svi takozvani trijumfi efikasne proizvodnje jednostavno su pokuaji da se uspori tempo silazne krivulje. Celokupna neoliberalna ofanziva protekle dve decenije moe se posmatrati kao jedan gigantski p o k u a j da se uspore rastui trokovi proizvodnje 211

prevashodno s m a n j e n j e m trokova nadnica i oporezivanja a zatim i

s m a n j e n j e m trokova ulaganja preko tehnolokog unapreenja. Dalje, verujem da je ukupan uspeh bio veoma ogranien, ma koliko da
je bio bolan za one koji su podneli silinu napada, a da ak i ograniene dobiti vrlo brzo nee biti.
ta je j o tema velike i stalne povike na opasnost od inflacije,
koju tako esto spominju Alan Grinspan i njegovi prijatelji u Nemakoj i Velikoj Britaniji? Kad tumaite ono to oni kau, potencijalni uzrok tog stranog udovita nazvanog inflacija jeste da bi
radnici zaista mogli dobiti vee nadnice ili da bi vlade mogle j o
vie da potroe (i stoga j o vie da oporezuju). Oni barem izgleda
da nemaju iluzije o uzroku opasnosti po kapitalnu akumulaciju.
Blaga inflacija j e , napokon, normalno stanje kapitalistike svetskeekonomije kada ona glatko funkcionie, i traje ve veoma dugo. Ali
normalna inflacija je zaista posledica p o v e a n j a nivoa nadnica i poreza i zbog toga je upravo to pojava na koju ukazujem.
Zato ove tri cene vremenom stalno, mada sporo, rastu, uprkos
velikom trudu kapitalista da ih uspore? Ukratko u izneti razloge za
svaki od skokova trokova. Nadnice rastu zato to se radnici organizuju. To je prastara floskula ali je ipak tana. Naini organizovan j a su mnogobrojni. Kada god potezi radnikog sindikata postanu
preskupi za kapitaliste, a naroito u B- f a z a m a Kondratijeva, kada
je globalna konkurencija otrija, kapitalisti su nastojali da pobegnu" - iz grada u selo, iz mesta u kom su radnici uspeno organizovani u mesta u kojima su radnici m a n j e uspeno organizovani.
Ako se ovaj proces posmatra tokom pet stotina godina vidi se
da je uzeo oblik redovnog (ali nikako kontinualnog) transfera procesa proizvodnje u p o d r u j a odskora inkorporirana u kapitalistiku svetsku-ekonomiju. Razlog je j e d n o s t a v a n . U takvim podrujima radna snaga se moe pronai u ruralnim oblastima, koje nisu
naroito komercijalizovane, dakle, radna snaga koja se moe nagovoriti da radi za nadnicu m a n j u od nivoa svetskog standarda.
Mogu se ubediti zato to za njih u tom trenutku takve nadnice
predstavljaju realno p o v e a n j e u k u p n o g dohotka. Problem se j a 212

vlja kada ti, sada izmeteni, radnici provedu u novoj radnoj sredini (obino urbanoj) neko vreme (recimo dvadeset i pet do pedeset
godina) promene svoje standarde p o r e e n j a , u p o z n a j u f u n k c i o n i sanje nove radne sredine i onda p o i n j u da se organizuju i zahtevaju vee nadnice.
Jadni kapitalista opet mora da bei. Danas imamo problem to
je, posle pet stotina godina, preostalo malo mesta u koja je mogue
pobei. Postalo je izuzetno teko usporiti proces podizanja nadnica.
Danas su ak i u siromanim kvartovima velikih urbanih centara
zemalja Juga, stvarne alternative za sticanje dohotka potencijalnog
nadniara mnogo brojnije nego alternative njegovih ruralnih dedova; i zbog toga ako neko eli njegove ili n j e n e usluge u takozvanoj
formalnoj ekonomiji, za to mora vie da plati.
Istovetni proces iscrpljivanja podruja niskih trokova odvija
se i na polju ulaganja. Glavni mehanizam koji kapitalisti koriste da
zadre niske trokove ulaganja nije da za neke od njih plate, ve
umesto toga da ih dobiju na troak zajednice. Ovo se zove eksternalizacija trokova. Proizvoa eksternalizuje trokove prevashodno na tri naina: oslobaa se nepreraenog otpada van svog poseda
ne plaajui nikome da ga preradi; ono to ulae u proizvodnju kupuje po nabavnoj ceni ne plaajui trokove obnavljanja; koristi infrastrukturu sagraenu o troku zajednice. Pri smanjivanju trokova
proizvodnje ova tri uobiajena postupka n e m a j u malu ulogu i stoga
utiu na poveanje stope profita.
Prva dva od tri procesa zavisila su od pronalaenja novih podruja za odlaganje otpada i novih izvora sirovina iji su prethodni
izvori iscrpljeni. Sa stalnim proirivanjem podruja koje obuhvata
kapitalistika svetska-privreda i stalnim poveanjem tempa njihovog iskoriavanja, planeti ponestaje lokaliteta za zamenu. Na taj
problem ukazuje ekoloki pokret, istiui takoe injenicu da su
j e f t i n i naini odlaganja otpada od strane proizvoaa i zajednice
naneli ogromne tete ekosistemu kome je hitno potrebno pomoi, a
to mnogo kota. Trei oblik eksternalizovanja trokova, korienjem infrastrukture napravljene o troku zajednice, zahtva stalno
213

poveavanje poreskih nameta i sada stiemo do te teme. Jedina dugorona solucija za ove probleme je internalizacija trokova, to, s
obzirom na ogranienu elastinost potranje predstavlja dugorono
s m a n j e n j e profita.
Konano, porezi rastu na ta nas svi redom podseaju. Nije
bitno to su porezi neravnomerno rasporeeni. Porezi ba svima rastu pa i proizvoaima. Rastu iz samo j e d n o g jednostavnog razloga, pod kojim oni koji se bave politikim naukama podrazumevaju
demokratizaciju sveta i ija je posledica ekspanzija socijalne drave. Ljudi zahtevaju da drava vie troi na obrazovanje, zdravlje i
garantovani doivotni dohodak. tavie, prag zahteva konstantno
raste i iri se geografski ukljuujui sve vie delova sveta. To je cena relativne politike stabilnosti i n e m a indikacija da pritisak koji
se vri od dole poputa na bilo koji nain.
I j e d n a n a p o m e n a na kraju. Ne znai da su svi pomenuti, sve
vei pritisci na profitnu stopu samo rezultat zahteva onih koji nisu
proizvoai. Sami kapitalisti su delimino odgovorni za taj porast
trokova. Oni (ili barem neki od njih) se o p r e d e l j u j u za izvesno
p o v e a n j e nivoa nadnica da bi tako stvorili aktivnu potranju. Oni
(ili barem neki od njih) daju prednost internalizaciji nekih trokova kao nainu garancije buduih proizvodnih mogunosti. Oni (ili
barem neki od njih) ele socijalnu dravu kao nain smirivanja
radnike klase. Skloni su takoe ostalim vrstama dravnih izdataka (i stoga oporezivanja) kao nainu o b u z d a v a n j a radnike klase.
I n a j z a d oni (ili barem neki od njih) f a v o r i z u j u sve pomenute mere kao nain stvaranja f i n a n s i j s k i h pritisaka na konkurente koji su
slabiji od njih.
Neto rezultat svega toga je, meutim, ogroman porast trokova
koji dovodi do s m a n j e n j a profita irom sveta. Postojea m a n i j a pekulisanja, najea u uporitu sistema, Sjedinjenim Dravama, nije
opovrgavanje ve j o j e d a n dokaz u prilog te hipoteze. Meutim,
ne mogu dalje da objanjavam tu hipotezu na ovom mestu j e r u
govoriti o izgledima da doe do radikalne promene i o strategiji
svetske levice.
214

SISTEMSKA T R A N Z I C I J A
ta znai kad se kae da sistem ulazi u sistemsku krizu? To
znai da su sekularni trendovi doli do asimptota koje ne mogu da
predu. To znai da mehanizmi koji su korieni do tada, da bi se sistem vratio u relativnu ravnoteu, ne mogu vie da funkcioniu zato
to zahtevaju da se sistem previe priblii asimptoti. Hegelovski reeno to znai da se protivrenosti sistema vie ne mogu obuzdati.
To znai da je sistem odmakao daleko od ravnotee, da ulazi u period haosa, da e njegovi vektori da se ravaju i da e na kraju da
se stvori novi sistem ili sistemi. To znai da um" u sistemu ni
sluajno nije elemenat koji se moe zanemariti i da e izbiti na proelje. To znai d a j e ishod u osnovi neizvestan i d a j e kreativan.
Ovaj opis kriza odnosi se na bilo koji i na sve sisteme, od sistema cele vaseljene do sistema subatomskih svetova, od fizikih
preko biolokih do istorijskih drutvenih sistema. N a j p o t p u n i j e i
najkompleksnije odnosi se na istorijske drutvene sisteme, poto su
oni najsloeniji od svih sistema, osim sistema samog kosmosa. Korienje j e d n o g takvog modela ne predstavlja svoenje drutvenih
pojava na fizike pojave. Upravo obrnuto. Predstavlja tumaenje fizikih pojava kao da su drutvene pojave, sa iniocima, matom,
samoorganizacijom i kreativnim aktivnostima.
Uvek mi je bilo udno to se taj opis smatra mehanistikim i,
j o udnije, pesimistikim. To je f o r m a analize koja direktno porie
validnost onoga to smo oznaili kao mehaniko" u drutvenoj
misli proteklih nekoliko vekova. I nije uopte pesimistiki poto je
nuno neutralan u svom predvianju ishoda. N i j e predvien ni dobar ni lo ishod. Ishodi se ne mogu predvideti poto alternativni ishodi zavise od neizmerno mnogo nepoznatih opcija i opcija koje se
ne mogu spoznati.
Nain na koji bismo mogli da mislimo o haotinom periodu sistemske tranzicije jeste da je on j e d a n period u kojem je slobodna
volja" vie-manje glavna, vlada nezauzdana (kao obino) obiajnim ili strukturalnim restrikcijama. Francuska revolucija i Ruska
215

revolucija bile su obadve neverovatni pokuaji da se transformie

svet, angaovanjem mobilisane energije veoma velikog broja ljudi
u mnogim delovima sveta, i tokom dugakog vremenog perioda, a
ipak su promenile toliko mnogo m a n j e nego to je trebalo da promene. I ak i tamo gde su mislile da sprovode promene, mnoge od
tih promena kasnije su preusmerene ili su ponitene. U poreenju
sa njihovim nadama i proklamacijama ne moe se rei da su bile
znaajan uspeh i pored injenice da su ostavile neizbrisive tragove
na sve to se dogodilo od njihovog vremena.
Politika aktivnost u tranziciji r a z l i k u j e se od politike prakse u nazovinormalnom periodu. Re je o vetini da se zgrabi prilika i pozicija u j e d n o m trenutku vremena u k o j e m je politiki sve
mogue i kada je veini uesnika izuzetno teko da formulie
srednjorone strategije. Ideoloka i analitika k o n f u z i j a postaju
strukturalna realnost vie nego sluajna varijabla. Ekonomski
aspekt svakodnevnog ivota podloan je silovitijim zaokretima
nego to su promene na koje smo navikli i za koje imamo j e d n o stavna o b j a n j e n j a . Povrh svega, izgleda da drutveni okvir nije
vie onoliko pouzdan a institucije na koje raunamo da nam garantuju neposrednu bezbednost kao da se l j u l j a j u . Zbog toga se ini da je zloin protiv drutva rasprostranjen a takav utisak rada
strah i refleksni odgovor u vidu ekspanzije privatnih mera i snaga
bezbednosti. Ukoliko vam ovo zvui poznato to je zato to se dogaa, u razliitom stepenu, irom svetskog-sistema.
Treba se zapitati kakve se reakcije mogu oekivati od razliitih politikih snaga u j e d n o j takvoj situaciji. Najlake je predvideti
reakciju gornjih slojeva svetskog-sistema. Oni su, naravno, sloena
meavina i ne konstituiu organizovanu grupu. Ipak se, verovatno,
mogu podeliti u dve glavne grupe. Veina e deliti sudbinu opte
k o n f u z i j e i pribei e svojoj tradicionalnoj kratkoronoj politikoj
praksi, mogue sa veom dozom represivnosti, utoliko to politika
davanja ustupaka ovog puta nee biti viena ka kurs koji e ostvariti kratkorono smirivanje.
Postoji zatim meu gornjim slojevima j e d n a manjina onih koji
su dovoljno pronicljivi i inteligentni da shvate injenicu da se posto216

jei sistem raspada i koji ele da obezbede da svaki novi sistem bude
sistem u kojem e oni zadrati privilegovanu poziciju. Jedina strategija takve grupe je strategija Di Lampedusa - promeniti sve da se
nita ne promeni. Ta grupa e imati vrstu nameru i veliki deo sredstava na raspolaganju. Mogu da iznajme inteligenciju i strunjake,
vie-manje kako im volja. Tako e uiniti. Moda ve i rade tako.
Ne znam sa kakvim reenjem e istupiti ta grupa niti pomou
ega e njeni lanovi nastojati da primene onaj oblik tranzicije koji
im odgovara. ta god da bude, dobro znam da e delovati privlano
i navodie nas na pogrean zakljuak. N a j v a r l j i v i j e od svega je to
takvi predloi mogu biti zaodenuti u radikalnu, progresivnu promenu. Bie potrebno stalno primenjivati analitiku kritiku da bi se na
povrinu izvukle mogue stvarne posledice i da bi se razgraniili i
izmerili pozitivni i negativni elementi. To se ve deava sa dugakom listom relativno m a n j e vanih predloga koji se tiu raznih
konkretnih vrsta problema, kao to su ekologija ili genetski inenjering, a lista bi se mogla nastaviti.
Na drugoj strani virtuelnog poprita bie svi oni koji bi pokuali da rekonstruiu svet da u n j e m u bude vie demokratije i jednakosti. Koristim ta dva kriterijuma kao minimalnu a u stvari krucijalnu definiciju svetske levice. Ako ove sasvim razliite grupe koje
imaju isti pomenuti cilj ele da udrue svoje aktivnosti, ovo je trenutak velike anse da se ostvari znaajna transformacija u pravcu
njihovih nadanja. No, kao to sam ve rekao, njihovo sadanje stanje je takvo da se ponaaju neodluno, slabo i generalno depresivno. Kolebljivost mogu da razumem mada se ona moe prevazii.
Ali, ne postoji nikakva bitna potreba da svetska levica bude slaba
ni depresivna, mada sam u stanju da razumem kako su stresni dogaaji proteklih trideset godina izazvali takvu reakciju.
Ne znamo ko e prevagnuti u tom sukobu, da se razrei sistemsko ravanje, izmeu onih koji ele da krenu u pravcu novog
istorijskog drutvenog sistema koji sa sadanjim sistemom deli krucijalnu karakteristiku hijerarhijskih privilegija i onih koji ele da
krenu u pravcu relativno demokratskog i relativno egalitarnog si217

stema. Ne znamo i ne moemo da znamo. Ukoliko stupimo u akcij u , moramo delovati u okviru neizvesnog ishoda. Ne postoji pobednika strana pa da j o j se prikljuimo. Postoji samo otra borba u
kojoj moramo pokuati uiniti da prevlada prioritet materijalne razboritosti (substantive
rationality). Sada se okreem moguim putevima delovanja.

S T R A T E G I J A ZA S V E T S K U LEVICU
Sta nije u redu sa strategijom koju je svetska levica razvijala
tokom devetnaestog veka? Mora da ima mnogo toga im strategija
nije uspena. Centralno mesto celokupne strategije bio je koncept
dva koraka": prvo osvoji vlast u dravi, a zatim transformii svet.
Ovakav redosled ima smisla utoliko to je kontrolisanje dravnog
aparata izgleda jedini nain da se n a d j a a akumulirana ekonomska i
kulturoloka mo privilegovanih slojeva i jedini nain da se obezbedi stvaranje novih vrsta institucija - i da se sauvaju od kontranapada. Svaki drugi put drutvene transformacije izgledao je utopijski
(u peorativnom smislu: pusta elja) a to stanovite kao d a j e potvrivala injenica to su razni drugi putevi u pravcu transformacije,
kada god su pokuani, nailazili na agresivan kontranapad i na kraju
su zaustavljani.
Dakle, izgledalo je da je strategija dva koraka bila jedina koja
e funkcionisati. A ipak je propala. Znamo u retrospektivi ta se
dogodilo. Strategija u dva koraka nije uspela zato to onog trenutka
kada je uinjen prvi korak - a stvarno je uinjen u veoma velikom
broju zemalja - izgledalo je da novi reimi nisu bili u stanju da
ostvare drugi korak. Upravo je to koren razoaranosti u Staru levicu. No, zato su se pokreti spotakli na drugom koraku? Dugo se obj a n j a v a l o da ukoliko dati reim nije promenio svet onako kako je
obeao to je zato to je rukovodstvo u nekom smislu izdalo" taj
cilj i izneverilo". Pomisao da su voe izneverile, ba kao i ideja da
su mase toboe svesne, meni izgleda analitiki sterilna i politiki
218

hroma. Naravno, neki lideri zaista stavljaju linu ambiciju ispred

proklamovanih naela, ba kao to neki obini ljudi zaista izgleda
da ne veruju u ona ista naela u koja mnogi (ak veina) njihovi
drugovi veruju. Pitanje glasi - zato takvi ljudi imaju prevagu?
Osnovni problem nije ni etiki ni psiholoki ve strukturalni.
Drave unutar kapitalistikog svetskog-sistema imaju veliku mo,
ali, jednostavno, nisu svemone. Oni koji su na vlasti ne mogu da
urade sve to zaele a da i dalje ostanu na vlasti. Oni koji su na vlasti zapravo su vrsto sputani svim moguim institucijama a naroito meudravnim sistemom. To je strukturalna stvarnost sa kojom
su se, j e d a n za drugim, suoavali ovi pokreti po dolasku na vlast.
Takvi reimi su se, poput stabljike na vetru, ili savijali ili su bivali
slomljeni. Ni j e d a n nije ostao uspravan niti je mogao ostati uspravan. Kako god da pogledamo bilo je opasno naivno oekivati od
njih da ostanu uspravni.
Nije da niko od levice nije ni j e d n o m upozorio na opasnosti
strategije dva koraka. Stvar je u tome to oni koji su govorili o onome to je kod nje opasno nikada nisu mogli da ubede veinu da postoji nekakav efikasan alternativni put. injenica da monici sveta
kontroliu oruje (preko dravnih vojski i dravne policije) izgleda
d a j e onemoguavala da se bilo kakve istinski fundamentalne promene sprovedu pre nego to pokreti preuzmu vlast u dravi. Veina u
redovima levice je verovatno bila u pravu u vezi toga. Zapravo nije
bilo alternativnog naina sve dok su delovali u okviru dometa kapitalistikog svetskog-sistema koji je u osnovi j o uvek bio stabilan.
Meutim, ima tu j o neega. O b j a n j e n j e levice sadravalo je
mnogobrojne predrasude koje su je gurale u pravcu te dravne orijentacije. Prva predrasuda j e bila d a j e homogenost nekako bolja od
heterogenosti, te da je zbog toga centralizacija na neki nain bolja
od decentralizacije. To je poticalo od pogrene pretpostavke da j e d nakost znai potpunu jednakost. Treba rei da su mnogi mislioci
ukazivali na to da je ta j e d n a i n a pogrena, meu n j i m a i Marks,
koji je razlikovao nepristrasnost od jednakosti. Meutim, za revolucionare kojima se urilo, put centralizovanja i homogenizacije iz219

gledao je laki i bri. N i j e zahtevao teke proraune kako izbalansirati sloeni skup opcija. Objanjavali su, zapravo, da se babe i abe
ne mogu zajedno sabirati. Jedini problem je u tome to se stvarni
svet sastoji upravo od baba i aba. Ako takvu raunsku zakoljicu
ne ume da rei nisi u stanju da donese realne politike odluke.
Druga predrasuda je bila praktino suprotna od toga. Dok je
sklonost ka u j e d i n j a v a n j u napora i rezultata logino trebalo da
usmeri ka stvaranju j e d n o g j e d i n o g svetskog pokreta i ka zauzimanju za svetsku dravu, de fakto stvarnost viedravnog sistema, u
kojem su neke drave bile vidljivo monije i privilegovanije od
ostalih drava, usmerila je pokrete na sagledavanje drave kao mehanizma odbrane kolektivnih interesa unutar svetskog-sistema, kao
instrumenta relevantnijeg za ogromnu veinu unutar svake drave
nego za privilegovanu nekolicinu. Jo j e d n o m , mnogi mislioci su
isticali da je pogreno verovanje da bi bilo koja drava u savremenom svetskom-sistemu sluila ili mogla sluiti kolektivnim interesima vie nego interesima privilegovane manjine, ali slabana veina u slabanim dravama nije mogla da vidi ni j e d n o drugo oruje
pri ruci u svojoj borbi protiv marginalizacije i eksploatacije ve samo dravnu strukturu koju su mislili (ili tanije nadali se) da bi mogli biti u stanju sami da kontroliu.
Trea predrasuda je bila n a j n e o b i n i j a od svih. Francuska revolucija je za svoju parolu proglasila trojstvo: Slobodu, Jednakost,
Bratstvo". Od tada se u praksi dogaa da veina ljudi iz lozinke
preutno isputa bratstvo", pod izgovorom da je ono samo izraz
sentimentalnosti. A liberalni centar insistirao je da sloboda" mora
imati prioritet nad jednakou". U stvari, liberali su zapravo mislili da je sloboda" (definisana u isto politikom smislu) j e d i n o vana a da jednakost" predstavlja opasnost za slobodu" i da mora
da j o j se smanji znaaj ili da se potpuno izostavi.
Pomenuto o b j a n j e n j e sadri besmislicu na koju je svetska levica nasela. Svetska levica, a konkretno njena lenjinistika varijanta, odgovorila je na ovaj diskurs liberalnog centra izokrenuvi ga, i
insistirajui da (ekonomska) jednakost mora da ima prednost nad
220

(politikom) slobodom. Takav odgovor je bio u celosti pogrean.

Taan odgovor je da ne postoji nikakav nain da se razdvoje sloboda i jednakost. Niko ne moe da bude slobodan" da bira, ako su
njegova opredeljenja uslovljena neravnopravnim poloajem. I niko
ne moe da bude jednak" ako nema stepen slobode koji drugi imaju, to jest, ne uiva ista politika prava i isti stepen uea u stvarnom odluivanju.
Ipak, emu pria, sve je poznato. Levica j e uradila ta je uradila i mora sa tim da ivi. Posledica toga je da je danas, kao to
smo svi svesni, svetska levica na velikim mukama. Meutim, nap o m i n j e m da to ne bi trebalo sagledavati zasebno. Greke koje je
levica pravila, n j e n a neuspela strategija, bile su skoro neizbena
posledica f u n k c i o n i s a n j a kapitalistikog sistema protiv kojeg se
levica borila. Rasprostranjena s p o z n a j a ovog istorijskog neuspeha
levice sastavni j e deo p o m e t n j e uzrokovane generalnom krizom
kapitalistikog svetskog-sistema.
Jueranji brodolom levice a dananja spoznaja tog neuspeha
upravo su ono to e sutra omoguiti svetskoj levici da ostvari svoje ciljeve. Mogue ali uopte nije izvesno. Nova vrsta istorijskog sistema bie stvorena u narednih pedeset godina. Ve su poeli da se
sukobljavaju po svetu oko toga kako e on izgledati. Dakle, ta
nam j e initi?
Po mom miljenu, prvo to moemo da uradimo mi na levici
jeste da analiziramo. To kaem ne zato to se obraam onima koji
se bave drutvenim naukama, to jest, osobama koje se po svoj prilici bave drutvenom analizom celog svog ivota, ve zato to je j e dan od svetskih problema, a naroito problema svetske levice, to
to nae prethodne analize uopte nisu bile naroito dobre i izgleda
da su delom uzrok onoga zbog ega se danas nalazimo u dilemi.
Ovde mogu samo da ponovim j e d a n broj tema koje ve neko vreme
prevakavam. Prva tema je znaaj odabira jedinice mere za analizu.
Smatram da je relevantna jedinica mere analize savremeni svetskisistem a to je kapitalistika svetska-ekonomija. Druga stvar koju
moemo da uradimo jeste da analiziramo taj sistem u longue dure
221

koji, meutim, oigledno nije vean. To zapravo znai d a j e za svaki dati istorijski sistem, kao to je, na primer, kapitalistika svetskaekonomija, potrebno da napravimo razliku izmeu ciklinih ritmova i sekularnih trendova, i da to upotrebimo da bi razgraniili period stvaranja, period nazovinormalnog f u n k c i o n i s a n j a i period
strukturalne krize sistema u celini.
Trea stvar koju moemo da uradimo jeste da shvatimo sistemske procese u smislu njihove kompleksnosti, to jest, njihove dugotrajne tendencije da se odmaknu daleko od ravnotee i dou do momenata b i f u r k a c i j e sa neizvesnim ishodom. etvrta stvar je da naroito naglasimo institucionalnu ulogu unutar kapitalistike svetske-privrede (a) antisistemskih pokreta i (b) struktura znanja. Peto
je da stavimo svu tu analizu u kontekst zaboravljanja (to je razliito
od ponovnog sagledavanja) kategorija koje su nam predate u naslee
uglavnom u devetnaestom veku tako da moemo da udovoljimo potrebama i reflektujemo geokulturu sadanjeg svetskog-sistema.
Naravno, analiza je uvek sastavni deo prakse. Ali, analiza je
naroito urgentna i od centralne vanosti kada se suoavamo sa
strukturalnom krizom zato to upravo tada usvojene kategorije mil j e n j a predstavljaju najveu prepreku korisnoj akciji. Meutim,
analiza sama za sebe nikada nije akcija. Akcija zahteva organizacij u . Svetska levica je verovala proteklih dve stotine godina da se time mislilo na veoma koordiniranu akciju, po mogustvu u okviru
j e d n e jedine hijerarhijske strukture, smatrajui je za najefikasniji,
moda jedini, oblik akcije.
Mislim da se ta pretpostavka pokazala pogrenom. Socijalne
komponente od kojih se potencijalno sastoji svetska levica previe
su razliite, suoavaju se sa previe razliitih neposrednih problema, nastaju na previe raznolikim kulturnim lokacijama da bi sistem demokratskog centralizma funkcionisao, ak i neki istinski
demokratski. Odskora je to shvaeno pa su se pojavile dve parole
koje pokazuju u drugom smeru. Jedna je amerika parola o arenoj
koalciji" (rainbow coalition") koju su kopirali u drugim delovima
sveta. Parola je nastala iz oseaja da je politika praksa ogromne
222

veine ljudi duboko utemeljena u n j i h o v o j drutvenoj poziciji i njihovom identitetu ili pod snanim uticaj em istih. Druga parola je
lansirana poslednjih par godina u Francuskoj i glasi viestruka levica" ( plural left"). I nju kopiraju. Manje se odnosi na injenicu razliitih identiteta a vie na mnotvo politikih tradicija i prioriteta.
Meutim, cenimo stvarne p o k u a j e uinjene do sada da se
stvori novi oblik koalicije. ini mi se da je sutina te ideje apsolutno ispravna i stvarno bitna ukoliko hoemo da uinimo bilo kakav
znaajan politiki napredak. Kad smo zajedno jai smo, a ne slabiji,
doklegod se ljudi organizuju u oblike i strukture koji za njih imaju
smisla, pod uslovom samo da su grupe koje oforme spremne da
razgovaraju j e d n a sa drugom i da koalicije smisleno funkcioniu.
Koalicija je mnogo vie nego samo stvar parlamentarne politike
aktivnosti. Moe i treba da funkcionie na svim nivoima od globalnog do lokalnog. Ali najvie od svega, ne moe biti samo stvar pukog meusobnog politikog hvalisanja i p o m a g a n j a ve vie stvar
stalne debate i analize koju e ti pokreti meusobno slono obavljati. Re je o tome da se zane i pone negovati specifina kolegijalnost nasuprot hijerarhijskoj politikoj akciji. Nee biti lako.
A ta bi takva koalicija trebalo da podstie? Smatram da treba
naglasiti tri glavne smernice teorije i prakse. Prvu nazivam primoravanje liberala da budu liberali". Ahilova peta liberalnog centra je
to ne eli da primeni ono to sama pria. U njihovoj retorici j e d n o
od centralnih mesta zauzima individualni izbor. Ipak, na mnogobrojnim elementarnim nivoima, liberali se protive pojedinanoj odluci. Meu najoiglednija i n a j v a n i j a prava spada pravo da se izabere gde e se iveti. Imigraciona kontrola je antiliberalna. Odabrati - recimo lekara ili kolu - u zavisnosti od imovnog stanja je antiliberalno. Patenti su antiliberalni. Moglo bi se ovako nastaviti. injenica je da kapitalistika svetska-ekonomija opstaje na temelju
neispunjavanja retorike liberala. Svetska levica bi trebalo da ukazuje na takve prazne prie, sistematski, redovno i neprestano.
Naravno, ukazivanje na prazne prie samo je poetak rekonstrukcije. Moramo da imamo sopstveni pozitivan program. Od
223

1960. do 1999. dolo je do istinske transformacije u programima

levih partija i pokreta irom sveta. Godine 1960. programi su isticali ekonomske strukture. U ovoj ili onoj formi, u ovom ili onom stepenu, zagovarali su podrutvljavanje, obino nacionalizaciju, sredstava za proizvodnju. Pominjali su malo, ako su uopte i pominjali,
nejednakosti koje nisu definisane kao klasno utemeljene. Danas,
skoro sve iste te partije i pokreti, ili njihovi naslednici, istiu da je
potrebno pozabaviti se pitanjima neravnopravnosti polova, rase i
etniciteta. Mnogi od tih programa su strano neadekvatni ali barem
smatraju nunim da se neto kae. Na drugoj strani, pak, danas
praktino ne postoji partija niti pokret koji se smatra levim a da zagovara dalje podrutvljavanje ili nacionalizaciju sredstava za proizvodnju a j e d a n broj njih zapravo predlae kretanje u drugom smeru.
Re je o zaokretu od kojeg zastaje dah. Neki ga pozdravljaju dobrodolicom a neki kritikuju. Veina ga naprosto prihvata.
Postoji j e d n o ogromno plus u ovom kataklizminom pomeranju emfaze. Svetska levica nije se nikada dovoljno ozbiljno pozabavila, skoro za sve, n a j v e i m od svih problema, onim koji se tie
svakodnevnog stanja mnogobrojnih nejednakosti irom sveta. Jednakost veoma malo znai ako je re samo o jednakosti meu imunima. Kapitalistiki svetski-sistem rezultirao je najveom ikada do
sada poznatom geografskom polarizacijom bogatstva i privilegija
na planeti. A glavni prioritet svetske levice mora biti da radikalno i
to bre smanji pomenuti jaz. N i j e to j e d i n a podela sa kojom mora
da se pozabavi. Re je o svim onim podelama o kojima odavno govorimo: klasnim, rasnim, etnikim, polnim, generacijskim. Ukratko, temu jednakosti moramo shvatiti kao temu u vezi koje se neto
stvarno moe uraditi.
Ali, ta da se uradi? Proglaavanje jednakosti za cilj nije isto
to i postizanje tog cilja. Jer ak i d a j e dobronamernost rasprostran j e n a - to se, naravno, ne moe uzeti za sigurno; zapravo je ba
obrnuto - nije lako nai pravedna reenja. Ovde je po mom miljenju ponovo potrebno uvesti, tanije, obnoviti, Veberov koncept materijalne racionalnostii (substantive rationality). Ovde je prilika da
224

pomenemo problem prevoda. Termin koji je Veber upotrebio na nemakom glasi ,JRationalitat materiel" - materijalan" nasuprot formalnom". Usvojen engleski prevod substantive rationality", prenosi
znaenje materiel" samo ako ga u svojoj glavi povezujemo sa materijom" (substance) a ne sa stvaran" (substantial). Veber je zapravo
govorio da je ono to je racionalno u smislu zajednikih, iroko primenjivih sistema vrednosti suprotno onome to je racionalno u smislu pojedinanih, usko predstavljenih kompleta ciljeva koje pojedinac ili organizacija mogu sebi da postave. Sam Veber bio je ambivalentnog stava vizavi substantive rationality". Nekad je izraz predstavljao kao da je njegov prioritet a nekada na nain koji je podvlaio
njegov strah da bi ideoloke organizacije (itaj, Nemaka socijaldemokratska partija) mogle da nametnu svoje stavove svima ostalima. 4
Veina Veberovih akolita posle 1945. ignorisala je prvo i uoavala
samo ovo potonje. No, mi moemo da koristimo ovaj znaajan koncept i predstave koje nam daje onako kako mi elimo.
Meni se ini da je Veber ukazivao na to da je u svetu, sa
mnotvom aktera i sa mnogobrojnim sistemima vrednosti, mogue
iz rasprava izvui zakljuke koji su vie nego samo prosta raunica
(sabiranjem glasova) ili opta povika u kojoj svako sledi svoj hir.
Mogu da postoje stvarno racionalni naini donoenja drutvenih
odluka. Da bi se donele odluke nuan je dugotrajan period jasne,
aktivne i otvorene rasprave i zajedniki napor da se izbalansiraju
prioriteti na kratke i na dugake staze.
Uzmite razumljivu temu, problem generacijskih prioriteta. U
odreenom vremenskom periodu postoji odreeni drutveni viak,
koji se moe podeliti na etiri generacijske grupe: decu, radno sposobne odrasle, starije i one koji e se tek roditi. Koja je ispravna
proporcija raspodele u obliku zajednikih trokova? Odgovor nikako nije ni lak niti oigledan. Pitanju su potrebni odmereni odgovori, do kojih se dolazi demokratski (to jest, stvarnim ueem svih,
barem svih koji su ivi, na neki smislen nain). U dananje vreme,
u postojeem sistemu, n e m a m o realnu proceduru pomou koje to
moe da se uradi, ak ni u j e d n o j dravi, a pogotovu ne globalno.
225

Moemo li formulisati takvu proceduru? Moramo. Ako ne moemo, zauvek se odriemo tradicionalnog cilja svetske levice, relativno demokratskog, relativno ravnopravnog sveta. Ja nisam spreman
da se odreknem tog cilja. Zbog toga sam u naelu optimista i veruj e m da ljudski rod moe da formulie takve procedure. Ali, imajte
na umu da je to ne samo teko ve i da postoje zaista mnogobrojni
monici koji ne ele da se takve procedure uvedu.
Ono to moemo rei za ovu temu mnogobrojnih nejednakosti, i naina na koje se mogu prevazii, jeste d a j e ona najzad danas
predmet ozbiljnih rasprava. Tema se nalazi u programu svetske levice. I ak iako j o uvek nismo istupili sa valjanim odgovorima, ini se da radimo na n j i m a i da ima mnogo m a n j e vreanja nego to
smo se eventualno plaili da e ih biti i kakvih je izgleda bilo pre
dvadeset-tri deset godina.
Ali, veliko plus na temu mnogobrojnih nejadnakosti ide zajedno sa velikim minusom po pitanju obnove osnovnih ekonomskih
institucija. Ako kapitalizam propadne da li i dalje imamo alternativu koja ispunjava tradicionalni socijalistiki cilj - drutveno racionalan sistem koji maksimalno poveava kolektivnu korist i fer raspodelu? Ako svetska levica danas istie takve predloge, j a za njih
nisam uo. Izmeu onih n a j e d n o m kraju levog spektra koji proklam u j u nove" ideje koje su jednostavno razvodnjena verzija centristikog voenja kapitalistikog sistema i onih na drugom kraju koji
su nostalgini prema j u e r a n j e m leku za sve bolesti, postoji stvarno siromatvo ozbiljnih ideja.
Svetska levica mora da se suoi sa najsistematinijom i najsnaijom kritikom istorijske socijalistike retorike, sa optubom da
vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju koje nije privatno vodi
uzaludnom rasipanju tehnoloke efikasnosti, i nezainteresovanosti
za nju, kao i ka korupciji. Kad je re o onome to danas nazivamo
realnopostojei socijalizam" kritika je na mestu. To su shvatili oni
od tih reima koji j o uvek preivljavaju (ili barem veina njih) ali
je njihov odgovor bio da obezbede veliki prostor za privatnu svojinu unutar svojih reima i da ga oznae sa trini socijalizam".
226

Moda se ini da se tako reavaju neke kratkorone ekonomske potekoe ali se u stvari uopte ne reavaju sutinski problemi koje je
svetski socijalistiki pokret nastojao da rei na prvom mestu ogromnu nejednakost i preterano drutveno rasipanje.
Predlaem eventualno j e d a n drugi put, koji je zapravo ve delimino oproban i prilino obeava. Smatram da je mogue izvui
to je mogue vie koristi od privatnog vlasnitva a istovremeno
eliminisati najvei deo negativnih posledica uspostavljanjem proizvodnih aktivnosti u strukture koje su srednje veliine, decentralizovane i konkurentno neprofitne. Klju toga je da bi strukture bile neprofitne, to jest, niko ne bi dobijao dividende", niti distribucije
profita" a svaki viak bi se ili vratio u organizaciju ili bi ga kolektivitet reinvestirao na drugom mestu.
Kako bi takve strukture mogle da funkcioniu? U stvari, mi
zapravo znamo kako, u smislu d a j e mogue povui paralele. Veina veih univerziteta i bolnica u Sjedinjenim Dravama funkcioniu na takvim principima sada ve dva veka. ta god da moemo da
kaemo o njihovom funkcionisanju, ne moemo da kaemo da su
neefikasne" niti da su tehnoloki zaostale" u poreenju sa nekoliko postojeih institucija orijentisanih na profit. Sasvim suprotno.
Znam d a j e u toku p o k u a j da se takve strukture transformiu u profitne institucije, ali u meri u kojoj se to dogaa u bolnikim strukturama rezultati nisu naroito dobri a prelazak na institucije orijentisane na profit j o nije ozbiljno isproban na univerzitetima. Naravno, u veini zemalja, drava finansira bolnike i univerzitetske sisteme ali im se obino tradicionalno d o d e l j u j e dovoljno autonomije
da bismo ih smatrali za primere decentralizacije. Ti neprofitni sistemi koje drava finansira uopte nisu upadljivo m a n j e efikasni nego
privatni neprofitni sistemi.
Pa zato onda tako neto ne bi funkcionisalo sa elianama,
gigantima kompjuterske tehnologije, proizvoaima aviona i biotehnologije? N e m a sumnje da bi o mnogim detaljima trebalo da se
raspravlja, naroito do koje mere bi takve neprofitne korporacije
trebalo opteretiti porezom, ali mi se kao takvo ini d a j e odrivo, da
227

obeava i da predstavlja alternativni put koji ne bi bio u neskladu

sa potrebom za viim ivotnim standardom za svakoga. Meni izgleda kao neto o emu bi barem trebalo ozbiljno da razgovaramo i
kao ideja koju bi trebalo da elaboriramo.
Ono to smatram da bi trebalo da imamo prvo na umu jeste da
osnovna tema nije svojina niti ak kontrola ekonomskih resursa.
Glavna tema je dekomodifikacija ekonomskih procesa u svetu. Potrebno je podvui da dekomodifikacija ne znai demonetizaciju ve
eliminaciju kategorije profita. Kapitalizam je program za pretvaranje svega u robu. Kapitalisti taj program j o nisu u potpunosti ispunili, ali su otili daleko u tom smeru, sa svim negativnim posledicama koje znamo. Socijalizam treba da bude program za dekomodifikaciju svega. Pet stotina godina od sada, ako krenemo tim putem,
moda taj program neemo ispuniti u potpunosti, ali bismo mogli
daleko da odmaknemo u tom smeru.
U svakom sluaju, moramo da raspravljamo o moguim
ustrojstvima istorijskog drutvenog sistema kojeg elimo da stvorimo dok se sadanji sistem raspada. I treba da ponemo da gradimo
alternativne strukture sada i u narednih pola veka, za vreme perioda
tranzicije. Zadatak moramo da sprovodimo energino, ako ne i
dogmatino. Moramo da isprobamo alternative, eksperimentiui
teorijski i u praksi. Ono to ne moemo da radimo to je da ignoriemo taj zadatak. Jer ako ga ignoriemo, pojavie se svetska desnica
sa novim nekapitalistikim alternativama koje e nas ukljuiti u novi, hijerarhijski, neravnopravan svetski poredak. A tada e biti prekasno, i dugo nakon toga, da se stvari promene.
Dozvolite mi da na kraju kaem j o neto to je oigledno ali
mora da bude reeno. Oni koji se bave drutvenim naukama jesu
strunjaci. Naravno, nismo mi j e d i n a vrsta strunjaka. Svet se, u izvesnom smislu, sastoji od beskrajnog sleda strunjaka, od kojih su
neki imali due periode obuke nego ostali. Kako se strunjaci odnose prema onima koji to nisu? Kako bi trebalo? Svetska levica je
sklona taj odnos da definie kao odnos koji bi levo orijentisani intelektualci srednje klase trebalo da imaju prema radnikoj klasi. I sklo228

ni smo da favorizujemo teoriju po kojoj oni mora da su organski intelektualci", a pod time podrazumevamo da mora da budu ukljueni
u drutvene pokrete, da rade sa njima, za njih i na kraju pod njima.
Raspad tih pokreta ostavio je gadan trag u glavama nekadanjih i toboe organskih intelektualaca u vezi sa elom tom zamisli.
Meutim, postoji i drugi nain da se gleda na ovu temu. Uzmite u obzir kako se klijent odnosi prema advokatu ili pacijent prema
lekaru. Koliko znamo, u osnovi re je o klasi. Klijent pripadnik
radnike klase moe se osetiti kao neznalica i bespomoan vizavi
profesionalca, i prihvata odluku profesionalca, nekad sa zahvalnou, nekad sa velikom odbojnou, ali je obino ipak prihvata. Imuna ili na neki drugi nain mona osoba moda e se ophoditi prema
advokatu ili lekaru kao prema podreenom, ija je primarna funkcija da nadreenom daje struan savet.
Postoji li neki nain na koji strunjak moe da se ponaa prema nestrunjaku kao prema sebi j e d n a k o m ? Oigledno je da strunjak poseduje nekakvo struno znanje. U tome je glavni smisao
mnogobrojnih, razliitih programa obuke. Takoe je oigledno da
strunjak zna mnoge stvari koje su relevantne za reavanje konkretne vrste problema a kojih nije svestan onaj ko nije strunjak. Zbog
toga nestrunjak konsultuje strunjaka, da se okoristi o ekspertizu
koju strunjak poseduje. Takoe je oigledno da nestrunjak za
mnogo ta drugo - p o z n a j e svoje potrebe i preferencije, ostale probleme sa kojima se suoava - a kojih strunjak nije svestan, ili ako
ih je svestan, strunjak o n j i m a ne p o s e d u j e struno znanje.
Negde u tom momentu mora da se donese odluka da li je ili
nije stvarno racionalan konkretan niz poteza koje strunjak preporuuje. Ja, naravno, pretpostavljam d a j e odluka formalno racionalna, to jest, da e ostvariti usko definisan cilj koji je strunjak uzeo u
razmatranje. Ali, ko e doneti tu odluku? I kako? Ako premestimo
ovu temu iz sveta u kome se pojedinac sastaje sa strunjakom da bi
reio lini problem u svet kolektiviteta koji se sastaje sa grupom
strunjaka da bi reio zajedniki problem, odmah vidimo da opet
nema jednostavnog odgovora. Ali j a opet mislim da je to samo te229

ka zakoljica, kojoj nije nemogue doskoiti. Ni jedan od dva ekstrema nije prihvatljiv: da strunjaci nametnu svoje reenje kolektivitetu; da organi politikog odluivanja ignoriu znanje i preporuke
strunjaka. Potrebno nam je da nekako sistematski nametnemo j a v nu raspravu na te teme i balansiranje mnogobrojnih potreba i interesa. I tako se vraamo natrag na temu stvarne razumnosti.
Celokupan program za levicu bio bi dovoljno teak i ukoliko bismo se sa njim suoavali samo meu sobom i u spokojnim vremenima. Ali, mi se bavimo ovim temama dok nas stalno napadaju oni koji ele da spree da ostvarimo svoje osnovne ciljeve i koji imaju na
raspolaganju mona sredstva. Dalje, mi to neemo raditi u spokoj nim vremenima ve u vremenima haosa. Tranzicioni haos prua nam
ansu ali istovremeno takvo haotino okruenje zbunjuje nas i pritiska da se okrenemo od dugotrajne rekonstrukcije istorijskog drutvenog sistema ka kratkotrajnom reavanju urgentnih problema.
Na kraju, mi koji smo u Sjedinjenim Dravama nalazimo se
pred j o j e d n o m preprekom, koju je Rajt Mils j a s n o sagledao 1959.
i koja se nije bitno promenila odonda: Intelektualci /nae/ vrste,
koji ive u Americi i Britaniji, suoavaju se sa izvesnim obeshrabrujuim problemima. Kao socijalisti ovakve ili onakve vrste mi
smo veoma izrazita m a n j i n a u intelektualnoj zajednici koja je i sama manjina. Problem sa kojim se najneposrednije suoavamo jeste
nacionalistika samodopadljivost i politiko samozadovoljstvo meu glavnim intelektualnim krugovima naih zemalja. Suoavamo se
sa istinski dubokom apatijom prema politici generalno i prema
krupnijim svetskim problemima dananjice." 5
Ukratko, i kaem to poslednji put, nee biti lako. Ali, vredi se
potruditi.

BELEKE
1. Ovo sam pronaao kao epigraf lanka E. M. Simonds-Djuka: Da li
je seljaki ustanak bio revolucija? Koji je sve smisao imala borba u prolosti", Eastern European Politics and Societies 1, no.2 (Spring, 1987): 187.

230

2. Vidi After Liberalism

(New York: N e w Press, 1995),
Utopistics
(New York: N e w Press, 1998), i The End ofthe World As We Know It: Social
Science for the Twenty-first Century (Minneapolis: University of Minnesota
Press, 1999).
3. Videti tree poglavlje.
4. O ovome sam raspravljao u Social Science and Contemporary Society: The Vanishing Guarantees of Rationality", u The End ofthe World as We
Know It, 137-156.
5. C. Wright Mills, Letters and Autobiographical
Writings, edited by
Kathryn Mills with P a m e l a Mills (Berkeley: University of California Press,
2000), 232.

231

Poglavlje XI

LEVICA, II: VREME TRANZICIJE

Na zatvorenom sastanku Nove politike nauke 1999. odrao
sam govor na temu dananje politike prakse levice. 1 Tom prilikom
sam sumirao postojee stanje svetske levice ovako:
(1) Nakon pet stotina godina p o s t o j a n j a , svetski kapitalistiki sistem j e , prvi put, u istinskoj sistemskoj krizi i mi se nalazimo
u razdoblju tranzicije. (2) Ishod je u sutini neizvestan, ali ipak, i
takoe prvi put u ovih pet stotina godina, postoje realni izgledi za
f u n d a m e n t a l n u promenu, k o j a bi m o g l a da bude progresivna ali
nee nuno biti takva. (3) Glavni problem u sadanjem trenutku
svetskoj levici predstavlja to to je strategija t r a n s f o r m a c i j e sveta
koju je ona razvijala u devetnaestom veku u bednom stanju i zbog
toga za sada f u n k c i o n i e nesigurno i slabo i generalno u depresivnom stanju."
eleo bih uzeti te tri take kao pretpostavke i da se zapitam ta
takve pretpostavke znae za strategiju levice u narednih deset do
dvadeset godina.
Prva pretpostavka podrazumeva da globalno nikako nismo poraeni. Raspad Sovjetskog Saveza nije bio katastrofa za svetsku levicu. Nisam siguran ak ni da bih ga nazvao porazom. Ne samo da
nas je kolektivno oslobodio albatrosa lenjinistike strategije i retorike, koja vie nije bila od koristi, ve je i natovarila ogroman teret
na svetski liberalni centar, u k l a n j a j u i strukturalnu podrku koji je
232

on zapravo dobijao od lenjinistikih pokreta, koji su dugo vremena

obuzdavali rasprostranjeni radikalizam svojim garantovanjem blistave sutranjice" preko verovanja u lenjinistiku razvojnistiku sadanjost (developmentalist present). 2
Smatram da globalna ofanziva neoliberalizma i takozvana globalizacija nisu unitili nae anse. Kao prvo, mnogo toga je promotivna podvala koja nee preiveti predstojeu deflaciju. Kao drugo,
stvorie, i ve je stvorila, sopstveni protivotrov. Tree, pre bi se
moglo rei da se zapravo svetski kapitalizam strukturalno nalazi u
loem stanju a ne da proivljava novu ekonomiju".
Dozvolite mi da opet ukratko iznesem svoj stav bez objanjavanja. Pored politikih potekoa prouzrokovanih slomom lenjinizma i kraja hladnog rata, kapital nalee na tri strukturalne asimptote koje neizostavno sputavaju njegovu sposobnost da akumulira kapital: (l)deruralizaciju sveta, kojom se okonava ansa kapitalizma
da kontroli e rast cene radne snage kao procenat ukupno stvorene
vrednosti na svetu; (2) ekoloki k r a j n j e granice toksifikacije i neobn a v l j a n j a resursa, ograniavajui sposobnost kapitala da smanji
trokove ulaganja neprestanom eksternalizacijom tih trokova; (3)
sve veu demokratizaciju sveta koja je evidentna preko sve veih
pritisaka generalno na izdatke za zdravlje, obrazovanje i doivotni
garantovani dohodak, to je dovelo do stabilnog rasta poreskih nameta kao del stvorene vrednosti u svetu.
Treba rei da kapital sve vreme nastoji da smanji strukturalne
pritiske. Neoliberalna ofanziva poslednjih dvadeset godina je upravo takav pokuaj. Meutim, dugorona krivulja lii na uzlazni zupanik. Redovno uspevaju da smanje pomenute pritiske ali uvek manje nego to ih poveava sledei, gornji zubac. Da bi se sa time izborili propovedaju TINA-u (skraenica za: nema alternative), pokuavajui da smanje suprotnu politiku volju. Ni to nije nita novo. Garet Stedman Douns, pokuavajui da objasni relativnu politiku stabilnost u Velikoj Britaniji kasnog devetnaestog veka, pripisao j u je oiglednoj neizbenosti kapitalizma" i njenoj oiglednoj
neranjivosti". 3 Prvi svetski rat raskrstio je sa takvim nainom raz233

miljanja, barem na due vreme. Sada ga ponovo oivljavaju, odnosno barem ga desnica pokuava vratiti u ivot.
Ako emo da osmotrimo leviarsku strategiju za dvadeset i
prvi vek m o r a m o prvo da se podsetimo ta leviarska strategija
predstavlja. Leviarska strategija koja je stvarana u drugoj polovini devetnaestog veka i bila m a n j e ili vie odbaena u z a d n j o j treini dvadesetog veka (simbolino 1848. do 1968) bila je sasvim
j a s n a strategija. Re je o takozvanoj strategiji dva koraka: prvi korak, osvojiti vlast u dravi; drugi korak, transformisati svet. Potrebno je uoiti tri stvari u vezi ove strategije. (1) Bila je to verovatno j e d i n a m o g u a strategija u ono vreme, poto su pokreti sa
bilo kakvom drugaijom strategijom mogli da budu zgromljeni
primenom dravne sile. (2) Usvojili su je svi z n a a j n i j i pokreti:
oba ogranka svetskog socijalistikog pokreta, socijaldemokrate i
komunisti, kao i nacionalnooslobodilaki pokreti. (3) Strategija je
propala zato to je uspela. Sve tri vrste pokreta dole su na vlast
skoro svugde u periodu od 1945. do 1970. i nijedna od njih nije
bila kadra da promeni svet, to je dovelo do snanog, sad prisutnog, razoarenja u tu strategiju, i do ozbiljnog antietatizma kao
drutvenopsiholoke posledice toga. 4
Ogroman broj alternativnih strategija je isproban u periodu od
1968. godine od strane razliitih pokreta, starih i novih a, pored toga, dolo je do zdravog pomaka u meusobnim odnosima antisistemskih pokreta, u smislu da su ubitana u z a j a m n a opanjkavanja i
ogoreni sukobi znaajno utihnuli, to je pozitivno a esto zaboravljamo. Zeleo bih predloiti neke smernice po kojima bismo mogli
dalje da razvijamo koncept alternativne strategije.

1. Proiriti

inicijativu

Porto

Alegrea

O kakvoj je inicijativi re? Ovako u je definisati. To je udruivanje, bez elementa hijerarhije, svetske porodice antisistemskih
pokreta da bi pogurali (a) intelektualnu jasnou, (b) militantne aktivnosti zasnovane na masovnoj mobilizaciji kao neemu to je di234

rektno korisno za ivot ljudi, (c) p o k u a j e zastupanja dugotrajnijih i

temeljitijih promena.
Duh Porto Alegrea sadri tri k r u c i j a l n a elementa. Re je o labavoj strukturi, manje-vie priblino onome to je Desi Dekson
nazvao arenom koalicijom". To je struktura koja je u svetskim
razmerama okupila pokrete sa Juga i sa Severa, i to nikako ne samo
simbolino. Re je o militantnom duhu, dakle intelektualno borbenom (nije u potrazi za globalnim konsenzusom u duhu Davosa) i
politiki borbenom (u smislu da su pokreti iz 1968. godine bili militantni). Naravno, moraemo da v i d i m o da li labavo organizovan
svetski pokret moe da opstane kao neto smisleno, pod im se
podrazumeva da moe da razvije taktiku borbe. Ali upravo njegova
labava konstrukcija oteava koncentraciju i potpomae neodlunu
neutralnost snaga u centru.
2. Koristiti

defanzivnu

izbornu

taktiku

Ako se svetska levica uputa u labavo organizovanu, vanparlamentarnu militantnu taktiku, odmah se postavlja pitanje naeg stava
prema izbornim procedurama. Jedni misle da su od sutinskog znaaja a drugi misle da su irelevantne. Izborne pobede nee transformisati svet ali se ne mogu zanemariti. One predstavljaju preko potreban mehanizam zatite neposrednih potreba svetskog stanovnitva od ugroavanja ostvarenih beneficija. Nuno je ostvarivati izborne pobede da bi se na to m a n j u meru svela teta koju svetska
desnica moe da nanese preko kontrole svetskih vlada.
Meutim, na taj nain izborna taktika postaje isto pragmatina stvar. Onog momenta kad prestanemo misliti na osvajanje dravne vlasti kao na nain transformacije sveta, izbori su uvek manje zlo, a odluka ta je m a n j e zlo mora se donositi za svaki sluaj
ponaosob i zavisi od situacije do situacije. Te odluke delom zavise
od konkretnog izbornog sistema. Sa sistemom sve-pripada-pobedniku mora se postupati drugaije nego sa sistemom dve runde ili sistemom proporcionalne zastupljenosti. Ali opte i vodee pravilo
mora da bude arena koalicija, viestruka levica" - parola skovana
235

u Francuskoj, a u Latinskoj Americi je n a z i v a j u f r e n t e amplio. Postoje mnogobrojne i razliite partijske i subpartijske tradicionalne
karakteristike meu svetskom levicom. Veina toga su relikvije nekog drugog vremena ali mnogi ljudi i dalje glasaju ravnajui se prema njima. Posto su dravni izbori pragmatina stvar, izuzetno je
vano stvarati saveze koji potuju takve tradicionalne karakteristike,
ciljajui na 51 posto to se smatra pragmatinim. Ipak, bez proslave
na ulicama kada p o b e d i m o ! Pobeda je samo defanzivna taktika.
3. Neprestano

podsticati

demokratizaciju

Najei zahtev koji se upuuje svim dravama na svetu jeste

jo" - j o obrazovanja, j o zdravlja, j o garantovanog doivotnog
dohotka. Re je o generalnom zahtevu koji je direktno koristan za
ivot ljudi i u j e d n o s m a n j u j e anse beskonanoj akumulaciji kapitala. Takve zahteve trebalo bi energino i glasno isticati, stalno, u
svakoj prilici i svugde. Njih nikada nije previe.
Naravno, proirivanje svih tih f u n k c i j a socijalne drave" uvek
namee pitanje efikasnosti izdataka, pitanja korupcije, stvaranja prekomerno mone i krute birokratije. To su sve pitanja sa kojima bi
trebalo da budemo spremni da se pozabavimo, ali ona nikada ne bi
smela da umanje osnovni zahtev da dobijemo zaista mnogo vie.
Masovni pokreti ne bi trebalo da uskrauju takve zahteve vladama levog centra koje su izabrali. Sam0_zat0't0 je ta vlada naklon j e n i j a onima koji su je izabrali, nego otvoreno desniarska vlada,
ne znai da treba da se uzdravamo. V r e n j e m pritiska na prijateljske vlade, opozicione snage desnice guraju se prema desnom centru. Mada povremeno mogu postojati specijalne okolnosti koje takve poteze ine nepotrebnim, generalno pravilo demokratizacije
glasi vie, mnogo vie".
4. Naterajte

liberalni centar da sprovede svoje teoretske

odluke

Ovo j e inae poznato kao f o r s i r a n j e tempa liberalizma. Liberalni centar upadljivo retko misli ono to kae, odnosno, retko spro236

vodi ono to propoveda. Uzmite neke oigledne teme, recimo, prava na odreene slobode. Liberalni centar je redovno i otro kritikovao SSSR j e r nije doputao da se slobodno emigrira. No, naravno,
druga strana slobodnog iseljavanja je slobodno useljavanje. Nema
nikakve koristi od toga to ti je dozvoljeno da izae iz zemlje ukoliko ne moe negde drugde da ue. Trebalo bi da proguramo
predlog otvorenih dravnih granica.
Liberalni centar redovno poziva na slobodniju trgovinu, slobodnije preduzetnitvo i odstranjivanje vlade iz procesa odluivan j a preduzetnika. Druga strana toga je da preduzetnici koji propadnu na tritu ne bi trebalo da budu spaseni. Uzimaju profit kada uspeju, kada propadnu treba da prihvate gubitak. esto se objanjava
da spasiti kompaniju znai sauvati posao. Meutim, postoje daleko j e f t i n i j i naini da se sauvaju radna mesta - da se plati osiguranje za nezaposlene, prekvalifikacija, ak zapoinjanje novog posla.
Ali ni j e d n o od pomenutog nuno ne podrazumeva saniranje dugova propalog preduzimaa.
Liberalni centar stalno naglaava da je monopol neto loe.
Druga strana toga je ukidanje ili ogromno limitiranje licenci. Druga
strana toga je da se vlada ne u k l j u u j e u zatitu privrede od inostrane konkurencije. Hoe li to nauditi radnikoj klasi u centralnim
p o d r u j i m a ? Pa, nee, ukoliko se novac i energija potroe na ostvarenje vee konvergencije stopa svetskih nadnica.
Pojedinosti predloga su kompleksne i potrebno je o n j i m a raspravljati. Poenta je u tome da se ne dozvoli liberalnom centru da se
izvue samo sa svojom retorikom i pokupi plen koji je sa njom postigla a da pri tome ne plati za svoje predloge. Dalje, pravi politiki
model neutralizacije centristikog stava jeste da se obraamo njegovim idealima, a ne njegovim interesima, a prozivajui retoriku
obraamo se idealima a ne interesima centristikih elemenata.
Na kraju, uvek bi trebalo da imamo na umu da dobar deo koristi od demokratizacije nije dostupan najsiromanijim slojevima, ili
nije na raspolaganju u istom stepenu, zato to imaju problema sa
p r o b i j a n j e m kroz birokratsku praumu. Ovde se vraam na predlog
237

od pre trideset godina Ricarda Klovarda i Fransisa Foksa Pajvena

d a j e potrebno explode the rolls", to jest, mobilisati najsiromanije
zajednice da bi one u potpunosti iskoristile prava koja im po zakonu pripadaju. 5
5. Antirasizam

uiniti

merom

definisanja

demokratije

Demokratija znai postupati prema svim ljudima p o d j e d n a k o

- u smislu moi, u smislu raspodele, u smislu ansi za lino ispunjenje. Rasizam je osnovni nain p r a v l j e n j a razlike izmeu onih
koji imaju prava (ili vie prava) i ostalih, onih koji nemaju prava ili
ih imaju m a n j e . Rasizam istovremeno definie te grupe i nudi zgodan izgovor da se sprovodi u praksi. Rasizam nije sporedna tema ni
na nacionalnom ni na svetskom nivou. On je metod kojim se obeanje liberalnog centra o primeni univerzalistikih kriterijuma podriva sistematski, namerno i stalno.
Rasizam u potpunosti proima postojei svetski-sistem. Ni jedan kutak zemaljske kugle nije bez njega, niti bez njega kao centralne karakteristike lokalnih, nacionalnih i svetskih politikih aktivnosti. Obraajui se meksikoj nacionalnoj skuptini, 29. marta, komandant EZLN Ester kae: Belci lladinosl i bogati ismevaju nas
domorodake ene zbog oblaenja, govora, jezika, naina na koji se
molimo i leimo, zbog boje, a to je boja zemlje koju obraujemo". 6
Nastavila je da se izjanjava u korist zakona koji bi garantovao
autonomiju domorodakom stanovnitvu, govorei: Kada se priznaju prava i kultura domorodakog stanovnitva, ... zakon e poeti da usklauje svoj sat sa satom domorodaca .. .Danas smo domorodake ene, sutra emo biti ostali, mukarci i ene, koji su mrtvi, progonjeni ili zatvarani zbog toga to se razlikuju."
6. Kreni

ka

dekomodifikaciji

U kapitalistikom sistemu nije najgora stvar privatna svojina,

koja je samo sredstvo, ve komodifikacija, koja je sutina akumulacije kapitala. ak ni danas, kapitalistiki svetski-sistem nije kompletno komodifikovan, mada se ine napori da takav postane. Me238

utim, mogli bismo zapravo da krenemo u drugom smeru. Umesto da

univerzitete i bolnice (bilo da su dravno vlasnitvo ili privatni) pretvaramo u institucije za pravljenje profita, trebalo bi da razmislimo
kako moemo da transformiemo eliane u neprofitne institucije, to
jest, u sisteme koji se smi izdravaju i nikome ne plaaju dividende.
To je budunost sa vie nade i u stvari moe ve sada da pone.
7. Uvek imaj na umu da ivimo u doba tranzicije iz
sadanjeg svetskog-sistema
u neto drugaije
To znai nekoliko stvari. Ne bi trebalo da nas zavedu prie o
globalizaciji ili znaenju TINA-e (nema alternative). Ne samo da
alternative stvarno postoje ve je j e d i n a alternativa koja ne postoji
ta da se nastavi dalje sa sadanjim strukturama.
Doi e do velikog sukoba oko sistema koji dolazi posle ovog.
Bitka e trajati dvadeset, trideset, pedeset godina a ishod j o j je u
osnovi neizvestan. Istorija nije ni na ijoj strani. Zavisi od onoga ta
radimo. S druge strane, ta situacija nam prua veliku priliku za kreativnu akciju. Za vreme normalnog ivota j e d n o g istorijskog sistema,
ak i veliki napori da se izvri transformacija (takozvane revolucije)
imaju ogranien ishod poto sistem vri veliki pritisak da se vrati u
ravnoteu. Meutim, u haotinom ambijentu strukturalne tranzicije,
fluktuacije podivljaju, pa ak i mali podsticaji mogu imati veliki uticaj na opredeljivanje za jedan ili drugi ogranak bifurkacije. Ako ikada ima smisla delovati, ima smisla u ovakvom trenutku.
Kljuni problem nije organizacija, ma koliko da je vana.
Kljuni problem je lucidnost. Snage koje ele da promene sistem
tako da se nita ne promeni, tako da imamo drugi sistem kome su
p o d j e d n a k o ili j o vie svojstveni hijerarhija i polarizacija, imaju na
raspolaganju novac, energiju i inteligenciju. Te snage e lane promene zaodenuti u privlanu odedu. A samo e nas paljivo analiziranje sauvati od padanja u neku od njihovih mnogobrojnih zamki.
Koristie parole sa kojima emo morati da se sloimo, recimo,
ljudska prava. Meutim, parole e ispunjavati sadrajem koji u sebi
239

ima i nekoliko elemenata koji su izuzetno poeljni sa mnogim drugim da ovekovee misiju civilizovanja" monih i privilegovanih
nad ostalima koji su necivilizovani. N j i h o v e predloge moramo
pomno da posmatramo pod lupom i da ih proglaavamo blefiran j e m . Ako je poeljan meunarodni pravosudni postupak protiv genocida, onda je on poeljan samo ako se moe primeniti na svakoga, a ne samo na slabe. Ukoliko je nuklearno naoruanje, ili bioloko oruje, opasno, ak okrutno, onda ne postoji niko ko je pouzdan
posednik takvog oruja.
U sutinskoj neizvesnosti koja vlada na svetu, u trenucima njegove istorijske transformacije, j e d i n a uverljiva strategija za svet levice jeste strategija inteligentnog i militantnog sprovoenja njenog
osnovnog cilja - ostvarivanja relativno demokratskog i relativno
egalitarnog sveta. Takav svet je mogu. Uopte nije izvesno da e
da bude stvoren. Ali takoe nije nemogue ostvariti ga.

BELEKE
1. Vidi deseto poglavlje.
2. O ovome detaljno raspravljam u After Liberalism
Press, 1995).
3. Languages
Press, 1982), 74.

of Class

(Cambridge,

England:

(New York: New

Cambridge

University

4. Vidi ovu analizu detaljnije u Giovanni Arrighi, Terence K. Hopkins i

Immanuel Wallerstein: Antisystemic Movements (London: Verso, 1989), i
esej istih autora: 1989: A Continuation of 1968", Review 15, broj 2 (Spring
1992): 221-242.
5. Frances Fox Piven i Richard A. Cloward zakljuuju svoju knjigu o javnoj dobrobiti ovako: Zbog toga, u odsustvu elementarnih ekonomskih reformi,
zauzimamo stav da je ,,the explosion ofthe rolls" dobar potez i da se mora braniti i iriti. ak i danas, stotine i hiljade osiromaenih porodica kojima sleduje
pomo ne prima nikakvu pomo." (Regulating the Poor: The Functions of Public Weifare/New York, Pantheon, 1971/, 348 /kurziv u originalu/.
6.

240

http://www.ezln.org/marcha/20010320.htm

Poglavlje XII

POKRETI: TA DANAS ZNAI BITI

ANTISISTEMSKI POKRET?
Iskovao sam termin antisistemski pokret" 1970-ih da bih
imao formulaciju koja e objediniti ono to su, istorijski i analitiki, bile dve razliite i na mnoge naine rivalske vrste narodnih pokreta - onih koji su nastupali pod nazivom drutveni" i onih koji
su bili nacionalni". Drutveni pokreti su prvobitno stvoreni kao
socijalistike partije i sindikati i nastojali su da pospee klasnu borbu unutar svake drave a protiv buroazije ili poslodavaca. Nacionalni pokreti su bili oni koji su se borili za stvaranje nacionalne drave, bilo sastavljanjem zasebnih politikih jedinica koje su smatrane delom j e d n e nacije - kao, na primer, u Italiji - bilo otcepljivanjem od drave koju je narod o kojem je re smatrao imperijalnom
i eksploatatorskom - na primer azijske i afrike kolonije.
Obe vrste pokreta pojavile su se kao znaajne birokratske strukture u drugoj polovini devetnaestog veka i vremenom su postajale
sve snanije. Obe su nastojale da usklade svoje prioritetne ciljeve sa
nekakvim politikim ciljem - naroito sa ciljevima svojih nacionalnih ili socijalnih rivala to se esto zavravalo ozbiljnim uzajamnim
denuncijacima. Te dve vrste pokreta retko su politiki saraivale a,
kad su saraivale, bile su sklone takvu saradnju videti kao privremenu taktiku a ne kao temeljiti savez. Ipak, prolost tih pokreta izmeu
1850. i 1970. otkriva itav niz zajednikih karakteristika.
241

Veina socijalistikih i nacionalistikih pokreta stalno se proglaavaju revolucionarnim", to jest, i z j a v l j u j u da se zalau za sutinsku transformaciju drutvenih odnosa. Istina je da obe vrste
obino imaju j e d n o krilo, ponekad locirano u zasebnoj organizaciji,
koje se zalagalo za postepeniji pristup i stoga se klonilo revolucionarne retorike. Ali generalno govorei, u poetku - i esto decenij a m a - oni koji su bili na vlasti gledali su na te pokrete, ak i na njihove blae verzije, kao na pretnju sopstvenoj bezbednosti pa ak i
samom opstanku sopstvene politike strukture.
Drugo, na poetku, obe varijante su bile politiki prilino slabe
i morale su se boriti za goli opstanak. Trpele su dravnu represiju i
stavljane van zakona, voe su im hapene a lanovi pokreta esto
podvrgavani sistematskom nasilju dravne ili privatne policije/vojske. Mnogobrojne rane verzije tih pokreta potpuno su razorene.
Tree, tokom poslednje tri decenije devetnaestog veka obe vrste pokreta prole su paralelno kroz niz velikih rasprava oko strategije koje su ih podelile na one koji su bili za okretanje dravi" i
one koji su dravu videli kao istinskog neprijatelja i energino insistirali na individualnoj transformaciji. Za drutvene pokrete te-je
bila debata izmeu marksista i anarhista; za nacionalne pokrete re
je o raspravi izmeu politikih i kulturolokih nacionalista.
Ono to se u istorijskom smislu dogodilo u tim debatama - i to
je etvrta slinost - jeste to da su oni koji su imali stav orijentisanja prema dravi" pobedili. Odluujui argument svake rasprave
svakako je bio taj da je neposredni izvor stvarne moi smeten u
dravnom aparatu i da je svaki pokuaj ignorisanja politikog znaaja drave osuen na propast, poto e drava uspeno uguiti svaki pokuaj anarhije ili kulturolokog nacionalizma. Krajem devetnaestog veka te grupe su objavile strategiju dva koraka: prvo osvojiti vlast u okviru dravnog sistema a zatim transformisati svet. To
se odnosilo i na drutvene i na nacionalne pokrete.
Peta zajednika karakteristika je m a n j e oigledna ali je isto toliko stvarna. Socijalistiki pokreti su esto unosili nacionalistiku
retoriku u svoje rasprave a nacionalistiki diskurs je esto posedo242

vao socijalnu komponentu. Posledica je bila vee zamagljivanje ta

dva stava nego to su njihovi zagovornici ikada priznali. Neretko se
napominje da su socijalistiki pokreti u Evropi esto efikasnije
funkcionisali kao snaan elemenat nacionalne integracije nego to
su to inili konzervativci pa i sama drava; dok su komunistike
partije koje su dole na vlast u Kini, Vijetnamu i Kubi oigledno
posluile kao pokreti za nacionalno osloboenje. Postojala su dva
razloga za to. Prvi, proces mobilizacije primorao je obe grupe da
pokuaju da privuku stalno sve vee sektore populacije u svoj
kamp pa je proirivanje delokruga njihove retorike bilo od pomoi
u tom smislu. I kao drugo, lideri oba pokreta esto su podsvesno
shvatali da im je postojei sistem zajedniki neprijatelj - i da su
zbog toga imali meusobno vie toga zajednikog, nego to su u
javnim izjavama priznavali.
Te dve vrste pokreta su vrile optu mobilizaciju na naine koji su bili u osnovi sasvim slini. U veini zemalja su obe vrste pokreta poinjale kao male grupe, esto sastavljene od aice intelektualaca plus nekolicine militantnih iz ostalih drutvenih slojeva.
Oni koji su uspeli, uspeli su zato to su bili u stanju, uz pomo dugotrajnih k a m p a n j a edukovanja i organizovanja, da obezbede masovnu bazu u koncentrinim krugovima sastavljenu od militantnih,
simpatizera i pasivnih pristalica. Kada se spoljni krug pristalica dovoljno proirio da militantni ponu da deluju, po Mao Cedungu kao
riba u vodi, pokreti su postajali ozbiljni pretendenti na politiku
vlast. Naravno, potrebno je uoiti da su grupe koje su sebe nazivale
socijaldemokratskim" obino bile j a k e prevashodno u dravama
smetenim u centralnim zonama svetske-ekonomije, dok su one
grupe koje su sebe opisivale kao pokrete za nacionalno osloboenje
generalno uspevale u podrujima poluperiferije i periferije. Ovo
drugo se u velikoj meri odnosi i na komunistike partije. ini se da
je razlog oigledan. Oni u slabijim podrujima videli su da borba
za ravnopravnost zavisi od njihove sposobnosti da preuzmu kontrolu nad dravnim strukturama od imperijalnih sila, bilo da su one
imale direktnu ili indirektnu vlast. Oni u centralnim podrujima ve
243

su se nalazili u snanim dravama. Da bi pokreti napredovali u svoj o j borbi sticanja ravnopravnosti morali su da otmu vlast od vladaj u e g sloja u svojoj dravi. Ali upravo zbog toga to su te drave
bile snane i bogate, dizanje pobune bio je neprihvatljiv metod borbe i zato su te partije koristile put preko izbora.
Sedma zajednika karakteristika je da su se oba pokreta natezala oko revolucije" i reforme" kao primarnih metoda transformacije. U oba pokreta se beskrajno raspravljalo oko te teme - ali se
na kraju za obadva ispostavilo da je diskurs utemeljen na pogrenom tumaenju stvarnosti. Revolucionari u praksi nisu bili naroito
revolucionarni a reformisti nisu uvek bili reformisti. Razlika izmeu dva pristupa postajala je sve nejasnija dok su pokreti nastavljali
da idu svojim politikim putanjama. Revolucionari su morali da
uine mnogobrojne ustupke da bi preiveli. Reformisti su spoznali
da su u praksi hipotetiki legalni putevi promena esto energino
blokirani i da je promena zahtevala silu, ili barem pretnju silom, da
bi probila barijere. Dolazak na vlast takozvanih revolucionarnih po A
kreta nije bio toliko posledica njihovog umea da podignu bunu koliko raspada postojeih organa vlasti tokom rata. Kao to se, za boljevike govorilo da su u Rusiji, 1917. rekli: Vlast je leala po ulicama". Poto bi se ustoliili, pokreti su nastojali da ostanu na vlasti, bez obzira na to kako su doli do nje, a to je esto zahtevalo rtvovanje militantnosti, ali i solidarnosti sa njihovim pandanima u
drugim zemljama. U poetku je opta podrka tim pokretima bila
p o d j e d n a k o velika bez obzira da li su pobedili mecima ili na izborima - podjednako se na ulicama slavio njihov dolazak na vlast posle
dugotrajnog perioda borbe.
I na kraju, oba pokreta su imala problem da strategiju dva
koraka sprovedu u praksu. Kad bi se prva f a z a zavrila i oni doli
na vlast, sledbenici su od njih oekivali da ispune obeanu drugu
fazu: transformaciju sveta. Ako ve nisu znali, otkrivali su da dravna vlast nije ba toliko neograniena koliko su mislili da jeste.
Svaka drava bila je sputana time to j e bila deo meudravnog
sistema u kojem suverenitet ni j e d n e nacije nije bio apsolutan. to
244

su due ostajali na vlasti kao da su vie odlagali realizaciju svojih

obeanja; kadrovi militantnog m o b i l i z i r a j u e g pokreta postali su
f u n k c i o n e r i partije na vlasti. Promenio im se drutveni poloaj a
sa n j i m , neizbeno, i psihologija. U Sovjetskom Savezu poznata
kao Nomenklatura u razliitoj f o r m i kao da se pojavila u svakoj
dravi u k o j o j je pokret preuzeo kontrolu - privilegovana kasta visokih f u n k c i o n e r a koji su imali veu mo i vie realnog bogatstva
nego ostalo stanovnitvo. Istovremeno, obinim radnicima se nareivalo da j o vie rade i rtvuju se stalno sve vie u ime nacionalnog razvoja. im bi drutveni pokret doao na vlast, militantna
taktika i metod sindikalizma koji su pre toga bili nezaobilazna
svakodnevna praksa, postajali su kontrarevolucionarni", padali
su u nemilost i obino su spreavani.
Analiza situacije u svetu 1960-ih otkriva da su te dve vrste pokreta slinije nego ikada. U veini zemalja zavrile su prvu fazu
svoje strategije dva koraka, doavi na vlast praktino svugde. Komunistike partije su zavladale nad treinom sveta, od Elbe do Jalua; nacionaloslobodilaki pokreti bili su na vlasti u Aziji i Africi,
populistiki pokreti u Latinskoj Americi, a socijaldemokratski pokreti, ili njima srodni, u veini panevropskog sveta, barem na bazi
alternacije. Ipak, svet nisu transformisali.
Upravo je kombinacija tih faktora osnova glavne karakteristike svetske revolucije iz 1968. Revolucionari su imali razliite lokalne zahteve ali su im skoro svugde bila zajednika dva osnovna
argumenta. Pre svega, protivili su se i dominaciji Sjedinjenih Drava i tajnom saraivanju Sovjetskog Saveza u toj dominaciji. Drugo,
osuivali su Staru levicu da nije deo reenja ve deo problema".
Druga zajednika karakteristika proistekla je iz masovne razoaranosti pristalica tradicionalnih antisistemskih pokreta konkretnim
ponaanjem pokreta na vlasti. Zemlje u kojima su delovali nesumnjivo su iskusile odreen broj reformi - obino je dolo do poveanja broja pogodnosti na polju obrazovanja i zdravstva, kao i garantovanog zapoljavanja. Meutim, nejednakosti je bilo poprilino i
dalje. Otuivanje rada nije prestalo, naprotiv, kao procenat rada po245

vealo se. Bilo je malo ili nije bilo uopte ekspanzije stvarnog demokratskog uea, ni na dravnom nivou niti na radnom mestu;
esto je bilo obrnuto. Na meunarodnom planu te zemlje su teile
da u svetskom-sistemu igraju ulogu vrlo slinu onoj koju su pre
igrale. Tako je Kuba pre revolucije imala privredu izvoza eera a
tako je ostalo i posle revolucije, barem do nestanka Sovjetskog Saveza. Ukratko, nije se dovoljno toga promenilo. Razlozi za pritube
su se moda malo promenili ali su bili realni i, generalno, bilo ih je
mnogo. Pokreti koji su bili na vlasti apelovali su na stanovnitvo da
bude strpljivo j e r je istorija na njihovoj strani. Meutim, strpljenja
je bilo sve m a n j e .
Ono to je svetska populacija zakljuivala o funkcionisanju
klasinih antisistemskih pokreta na vlasti nije bilo pozitivno. Ljudi
su prestali da veruju da e te partije da stvore prekrasnu budunost
ili svet sa vie jednakosti i vie im nisu davali legitimitet a izgubivi poverenje u pokrete prestali su takoe da veruju u dravu kao
mehanizam transformacije. To nije znailo da brojni slojevi stanovnitva na izborima nee vie glasati za takve partije; meutim, glasanje je postalo defanzivno, za m a n j e zlo, a ne afirmacija ideologije
ili oekivanja.
Od 1968. godine ipak se odvija polagana potraga za boljom
vrstom antisistemskog pokreta - nekim pokretom koji bi zaista vodio ka svetu sa vie demokratije i jednakosti. U tom smislu su postojala etiri razliita pokuaja, od kojih neki traju i dalje. Prvi pokuaj je bio p o j a v l j i v a n j e mnogobrojnih maoizama. Od 1960-ih sve
negde do sredine 1970-ih pojavljivao se veliki broj razliitih, rivalskih pokreta, obino malih ali nekad i impresivno masovnih, koji
su se predstavljali za maoistike, pod im su podrazumevali da ih
je na neki nain inspirisao primer Kulturne revolucije u Kini.
Uglavnom su govorili da je Stara Ievica propala zato to nije propovedala istu doktrinu revolucije, koju su oni tada predlagali. Svi su
se ti pokreti ipak ugasili, iz dva razloga. Prvo, meusobno su se
ogoreno svaali oko toga ta je ista doktrina i zbog toga su se brzo pretvorili u male, izolovane sektake grupe, ili, ukoliko su bili
246

masovni, kao u Indiji, prerasli su u novije verzije pokreta Stare levice. Drugo, j o vanije, kad je Mao Cedung umro, u Kini se raspao maoizam i tako im je nestao izvor inspiracije. Danas ne postoji
ni jedan takav znaajniji pokret.
Druga i t r a j n i j a varijanta pretendenata na antisistemski status
bili su novi drutveni pokreti - Zeleni i ostali ekolokih pokreti,
feministiki pokreti, k a m p a n j e za rasne ili etnike manjine", poput crnaca u SAD i Bura u Francuskoj. Ti pokreti su navodno
imali dugu prolost ali su se prvi put istakli 1970-ih ili su se tada,
na neki nain, ponovo pojavili u o b n o v l j e n o m i militantnijem obliku. Bili su snaniji u panevropskom svetu nego u drugim delovima svetskog-sistema. Z a j e d n i k e karakteristike su im bile, prvo,
energino odbacivanje strategije Stare levice od dva koraka, njene
unutranje hijerarhije i njenih prioriteta - koncepta da su potrebe
ena, m a n j i n a " i ekologija od drugostepene vanosti i da se njima treba pozabaviti posle revolucije". Druga zajednika karakteristika im je to nisu imali p o v e r e n j a u dravu niti u aktivnosti
orijentisane na dravu".
U svim tim novim pokretima dolo je 1980-ih do unutranjih
podela na one koje su nemaki Zeleni nazivali Fundis i Realos. Ispostavilo se d a j e re o p o n a v l j a n j u rasprava, s poetka dvadesetog
veka, revolucija naspram reforme". Na kraju su Fundis izgubili i
manje-vie nestali. Realos koji su pobedili poeli su sve vie da nalikuju nekoj vrsti socijaldemokratske partije, ne previe razliitoj
od klasine vrste, ali sa vie prie o ekologiji, seksizmu i rasizmu
ili o sve troje. Takvi pokreti su u odreenim zemljama i danas znaajni, ali se ini da su antisistemski skoro koliko i pokreti Stare levice - pogotovo poto je j e d n a od lekcija, koju su pokreti Stare levice nauili iz 1968. godine, da i oni moraju da inkorporiraju u svoje programske prezentacije zainteresovanost za teme ekologije, polova, seksualnog izbora, i rasizma.
Trea vrsta pretendenata na antisistemski status su organizacije za ljudska prava. Naravno, neke poput Amnesti Internenl, postojale su i pre 1968, ali su te organizacije postale ozbiljnija politi247

ka snaga tek 1980-ih, zahvaljujui predsedniku Karteru koji je

usvojio terminologiju ljudskih prava bavei se Centralnom Amerikom, kao i potpisivanju Helinskog sporazuma 1975, u vezi sa komunistikim z e m l j a m a istone i centralne Evrope. U oba sluaja
dat je legitimitet establimenta brojnim organizacijama koje su se
bavile ljudskim pravima. Fokusiranje m e d i j a 1990-ih na etniko
ienje, konkretno u Ruandi i na Balkanu, vodilo je brojnim j a v nim raspravama po tim pitanjima.
Organizacije za zatitu ljudskih prava tvrdile su da govore u
ime civilnog drutva". Termin nas sam po sebi upuuje na strategiju: civilno drutvo po definiciji nije drava. Koncept potie iz devetnaestog veka i tamonje distinkcije izmeu le pays lgal i le
pays rel - izmeu onih koji su na vlasti i predstavnika opteg raspoloenja - to nas dovodi do pitanja: Kako premostiti j a z od civilnog drutva do drave? Kako civilno drutvo da ostvari kontroli/
drave ili da navede dravu da r e f l e k t u j e njegova vrednosna napela? Distinkcija kao da podrazumeva da dravu uobiajeno koptroliu male privilegovane grupe, dok se civilno drutvo" sastoji od
osveenog stanovnitva generalno.
Takve organizacije uspevaju da navedu neke drave - moda
sve - da m o d i f i k u j u svoju politiku u pravcu brige za ljudska prava;
ali su tokom tog procesa poele da lie na saradnika drave iji su
protivnik, i generalno, j e d v a da izgledaju naroito antisistemski.
Postale su nevladine organizacije, uglavnom smetene u centralnim
podrujima ali sa tenjom da sprovedu svoj program na periferiji, u
kojoj su esto smatrane za zastupnike drave iz koje dolaze a ne za
kritiare te drave. U svakom sluaju, organizacije za ljudska prava
retko kada mobiliu masovnu podrku, ve vie raunaju na mo i
poziciju svoje militantne elite u centru.
etvrti i najnoviji pretendent na antisistemski status su takozvani pokreti protiv globalizacije - to je odrednica koju koriste
m a n j e oni sami a vie njihovi protivnici. Mediji su poeli da koriste
taj termin tek malo pre izvetavanja o protestima 1999. u Sietlu za
vreme sastanaka Svetske trgovinske organizacije. Globalizacija"
248

kao retorika neoliberala, zagovornika slobodne razmene robe i kapitala j a a tokom 1990-ih. U medijski f o k u s dospeva na Svetskom
ekonomskom f o r u m u u Davosu, institucionalizuje se zahvaljujui
Vaingtonskom konsenzusu, politici rada M M F (Meunarodnog
monetarnog fonda) i j a a n j u Svetske trgovinske organizacije. Planirano je da Sietl bude kljuni momenat u irenju uloge Svetske trgovinske organizacije, i veliki protesti, koji su zapravo prekinuli
tok sastanka, mnoge su iznenadili. Meu demonstrantima je bio veliki savernoameriki kontingent sastavljen od Stare levice, sindikata, pokreta Nove levice i anarhistikih grupa. Sama injenica da je
AFL-CIO (Amerika federacija za rad i Kongres industrijskih organizacija) bio spreman da u onako militantnoj akciji bude na istoj
strani sa ekolokim grupama bilo je neto novo, naroito za Sjedinjene Drave.
Posle Sietla, neprekidne demonstracije irom sveta protiv meuvladinih sastanaka podstaknutih programom neoliberala dovele
su zatim do f o r m i r a n j a Svetskog drutvenog f o r u m a (the World Social Forum), iji su se prvi sastanci odravali u Porto Alegreu; na
drugi sastanak je 2002. godine dolo preko pedeset hiljada delegata
iz preko hiljadu organizacija. Od tada je odran j e d a n broj regionalnih sastanaka u cilju priprema za Svetski drutveni forum u Porto
Alegreu 2003. na kojem je bilo skoro sto hiljada uesnika.
Obeleja ovog novog pretendenta na ulogu antisistemskog pokreta prilino se razlikuju od obeleja ranijih pretendenata. Svetski
drutveni forum (SDF) pre svega nastoji da spoji sve prethodne vrste - Staru levicu, nove pokrete, borce za ljudska prava i ostale koji
se ne mogu lako svrstati u pomenute kategorije - i zatim grupe organizovane na striktno lokalni, regionalni, nacionalni i transnacionalni nain. Baza za uestvovanje u pokretu zajedniki je cilj, borba protiv drutvenih problema posledica neoliberalizma, i u z a j a m no potovanje neposrednih prioriteta. Vano je to Svetski drutveni forum tei da spoji pokrete Severa i Juga u j e d a n jedinstveni
okvir. Za sada imaju samo j e d n u parolu: Drugaiji svet je mogu"
i neobino je to SDF nastoji da ga ostvari bez stvaranja sveobu249

hvatne nadgradnje. U ovom trenutku ima samo meunarodni komitet za koordinaciju, od nekih stotinu predstavnika razliitih pokreta
i geografskih lokacija.
Mada je bilo nekih gunanja od strane pokreta Stare levice da
je SDF reformistika fasada, do sada su primedbe sasvim minimalne. Nezadovoljnici izraavaju sumnje ali j o uvek ne kritikuju. Naravno, opte je poznato da je toliki stepen uspeha baziran na negaciji, na odbacivanju neoliberalizma kao idelogije i kao institucionalizovane prakse. Mnogi su dokazivali d a j e od sutinske vanosti da
Svetski drutveni forum pone da zagovara jasniji i pozitivniji program. Da li e SDF uspeti tako da uradi a zatim da i dalje odri nivo jedinstva i odsustva sveobuhvatne (neizbeno hijerarhijske)
strukture videe se tokom naredne decenije.
Ukoliko se, kao to sam objanjavao na drugim mestima, sa/
vremeni svetski-sistem nalazi u strukturalnoj krizi a mi smo uli/u
doba tranzicije" - period bifurkacije i haosa - onda je jasno da su
pitanja sa kojima se suoavaju antisistemski pokreti vrlo raliita
od pitanja iz devetnaestog i najveeg del dvadesetog veka. Strategija dva koraka postala je irelevantna, ime se objanjava nelagodnost veine potomaka nekadanjih antisistemskih organizacija da
istupe sa bilo dugoronim bilo neposrednim kompletom politikih
ciljeva. Ona nekolicina koja pokuava nailazi na skeptinost svojih
sledbenika ili, j o gore, na ravnodunost.
Takav j e d a n period tranzicije ima dve karakteristike koje dominiraju samom idejom antisistemske strategije. Prva je da oni koji
su na vlasti vie nee pokuavati da zadre postojei sistem (osuen kao to jeste na samounitenje); radije e pokuati da obezbede
da tranzicija vodi stvaranju novog sistema koji e ponoviti najgore
osobine postojeeg sistema - njegovu hijerarhiju, privilegije i nejednakosti. Moda j o ne koriste jezik koji odraava odumiranje
postojeih struktura ali p r i m e n j u j u stategiju utemeljenu na takvim
pretpostavkama. Naravno, njihov tabor nije ujedinjen, to se pokazuje konfliktom izmeu takozvanih tradicionalista desnog centra i
ultradesnice, ratobornih jastrebova. Meutim, vredno rade da na250

prave podlogu za promene koje nee biti promene, novi sistem lo

koliko i sadanji sistem, ili j o gori od njega. Druga osnovna karakteristika je da je period sistemske tranzicije zapravo period velike
neizvesnosti, u kojoj nije mogue znati kakav e biti ishod. Istorija
nije ni na ijoj strani. Svako od nas moe uticati na budunost, ali
ne znamo i ne moemo znati kako e se ponaati drugi i sami utiui na nju. Osnovni okvir Svetskog drutvenog f o r u m a reflektuje pomenutu dilemu i naglaava je.
Zbog toga strategija za period tranzicije treba da sadri etiri
komponente a za sve njih vai - lake rei nego uraditi. Prva komponenta je proces stalne, otvorene rasprave o tranziciji i ishodu koj e m se nadamo. To nikada nije bilo lako i istorijski antisistemski
pokreti nikada nisu u tome bili naroito dobri. No, danas je atmosfera povoljnija nego ikad, a zadatak ostaje urgentan i nuan - naglaavajui ulogu intelektualaca u ovakvoj situaciji. SDF pristaje
da ohrabri ovu raspravu a videemo da li e biti u stanju da sauva
tu otvorenost.
Druga komponenta bi trebalo da je j a s n a sama po sebi: antisistemski pokret nema pravo da zanemari kratkoronu defanzivnu
aktivnost, ukljuujui ni uee na izborima. Svetsko stanovnitvo
ivi u sadanjosti i njegove neposredne potrebe moraju se reavati.
Koji god pokret da ih zanemari neminovno e izgubiti iroku pasivnu podrku koja je sutinski vana za njegov dugoroni uspeh. Meutim, povod i razlog za defanzivnu akciju ne bi smelo da bude popravljanje sistema koji propada, ve kratkorono spreavanje pogoravanja njegovih negativnih efekata. Ova dva motiva su psiholoki i politiki sasvim razliita.
Trea komponenta mora da bude odreivanje privremenih,
srednjoronih cilj eva koji izgleda da se kreu u pravom smeru. Rekao bih da je j e d a n od najkorisnijih - sutinski, politiki, psiholoki
- pokuaj da se krene ka selektivnoj, ali stalno sve obimnijoj, dekomodifikaciji. Podvrgnuti smo baranoj paljbi neoliberalnih nastojanja da k o m o d i f i k u j u ono to je ranije retko, bilo odreeno za privatnu prodaju, ili nije bilo uopte - ljudsko telo, vodu, bolnice. Mo251

ramo se tome ne samo usprotiviti ve krenuti u drugom smeru. Industrijske grane, naroito one koje propadaju, trebale bi biti demokodifikovane. To ne znai da bi trebalo da budu nacionalizovane"
- to je uglavnom, jednostavno drugaija verzija komodifikacije.
Trebalo bi da stvorimo strukture, koje deluju na tritu, a iji cilj su
f u n k c i o n i s a n j e i preivljavanje a ne profit. Tako neto se moe postii, kao to znamo, iz istorijata univerziteta i bolnica - funkcionisanje i preivljavanje ne svih, ve najboljih. Zato takva logika ne
vai za eliane kojima preti da budu izmetene?
Na kraju, moramo da doemo do sutinskog znaenja svojih
dugoronih prioriteta, to je, po mom miljenju, svet relativne demokratije i relativne jednakosti. Kaem relativne" zato s t o j e to realno. Uvek e biti podela - ali nema razloga da budu velike, okorele niti nasledne. Je li to ono to je nekada nazivano socijalizmom ili
ak k o m u n i z m o m ? Moda, ali moda i nije. To nas vraa na temu
rasprave. Moramo prestati da pretpostavljamo kako e izgledati bolje (ne savreno) drutvo. O takvom drutvu moramo da diskutujemo, da ga odredimo u glavnim crtama, da eksperimentiemo sa alternativnim strukturama da bi ga realizovali; i moramo tako da radimo istovremeno dok sprovodimo prva tri del svog programa za
haotian svet u sistemskoj tranziciji. A ukoliko taj program ima nedostatak, a verovatno ima, onda upravo taj nedostatak treba da bude deo debate koja je prva taka programa.

252

Poglavlje XIII

GEOPOLITIKI RASKOLI DVADESET I PRVOG

VEKA: KAKVA JE BUDUNOST SVETA?
"U prvoj deceniji dvadeset i prvog veka, a verovatno i tokom
narednih nekoliko decenija, svet e opsedati tri sasvim razliita
geopolitika raskola, koji utiu j e d a n na drugi ali i m a j u zasebnu
dinamiku. Veina analitiara sadanje situacije na svetu upravo
grei proputajui da razlui karakteristike ta tri raskola, ponekad
kao da o b j a n j a v a j u da postoji samo j e d a n od njih ili da samo j e dan od postojeih ima znaaja. Ta tri raskola su sledei: ^ k o n flikt unutar takozvanog Trojstva - Sjedinjene Drave, Evropska
u n i j a i Japan - dok nastoje da budu primarno mesto kapitalne akumulacije u n a s t u p a j u i m decenij ama; (2) konflikt izmeu Severa i
Juga, ili izmeu centralnih p o d r u j a i ostalih p o d r u j a svetskee k o n o m i j e , uz stalnu polarizaciju - ekonomsku, drutvenu i dem o g r a f s k u - svetskog-sistema; (3) konflikt izmeu stava Davosa i
stava Porto Alegrea o tome kakvu vrstu svetskog-sistema zajedniki n a m e r a v a m o da stvorimo.
Prva dva konflikta se mogu geografski lokalizovati i obuhvataju meudravne odnose per se, mada ne iskljuivo. Trei konflikt
nije meudravni konflikt, ve izmeu dve grupe/pokreta/sloja, koj i h ima svugde na svetu. Da bi odredili pitanje: Kakva budunost
predstoji svetu?" potrebno je uzeti svaki od pomenutih konflikata,
pojasniti njegove procese i videti kako e se eventualno razvijati
253

tokom narednih dvadeset i pet do pedeset godina a zatim videti kako deluju meusobno.

RASKOL TROJSTVA
Koncept Trojstva prvi put je stekao popularnost 1970-ih. 1 Prvi
svoj institucionalan izraz dobij a kroz Trilateralnu komisiju. 2 Sama
Komisija nastala je kao posledica dve ekonomske stvarnosti: bolje
ekonomsko f u n k c i o n i s a n j e Zapadne Evrope i Japana, koje im je
omoguilo da stignu" Sjedinjene Drave tokom 1960-ih; i ekonomske potekoe u svetskoj-ekonomiji 1970-ih, koje je signalizirao, ali ih nije proizveo, radikalan porast cena nafte kao posledica
odluka OPEC-a. Prva nova ekonomska realnost znaila je da Sjedinjene Drave vie ne mogu onoliko bezbrino da se ponaaju prema Zapadnoj Evropi i Japanu, poto ovi nisu vie u bilo kom znaajnom smislu ekonomski zavisili od odluka amerike vlade. Druga
ekonomska realnost je znaila da je irom sveta dolo do redukcije
profitnih stopa i d a j e stoga sada postojala otra konkurencija izmeu tri lana Trojstva, pri emu je svako od njih pokuavao da umanji svoje gubitke (neminovno na utrb ostalih). 3
Trilateralna komisija je bila politiki p o k u a j da se smanje
nastale tenzije tri partnera Trojstva. U n a j b o l j e m sluaju p o k u a j
je bio delimino uspean. 4 Period 1940/45. do 1967/73, predstavljan kao trente glorieuses" bio je A period Kondratijeva. Bio je
to period sveopte ekspanzije svetske-ekonomije, zapravo n a j z n a a j n i j a takva ekspanzija u istoriji kapitalistike svetske-ekonomije, koja je dokazivala geslo Plima podie sve brodove." Ali trideset godina od tada traje B period Kondratijeva, period u k o j e m su
profiti od proizvodnih aktivnosti nii nego u prethodnom A periodu, to je dovelo do relokacije industrije, prelaza na Spekulativne
aktivnosti kao izvor profita, porast nezaposlenosti irom sveta, naglog u b r z a n j a ekonomske polarizacije, p o d j e d n a k o i globalno i u
samim dravama.
254

U ovom periodu-B, tri glavna mesta akumulacije takmiila su

se meusobno pokuavajui da izvezu nezaposlenost" j e d a n drugom, da bi to je mogue vie zadrali i poveali nacionalno bogatstvo. 5 Situacija je bila takva da u n j o j sve troje nije moglo simultano da ima uspeha. Grubi rezime situacije je da je Evropi ilo relativno n a j b o l j e 1970-ih, Japanu 1980-ih a Sjedinjenim Dravama
1990-ih. Ni j e d n o od njih nije doivelo znaajan pad ivotnog standarda (a to se nesumnjivo dogodilo u ostalim delovima svetskeekonomije) ali su razlike meu lanovima Trojstva bile vrlo znaajne u svakoj dekadi. Mediji su izgleda smatrali da su u 1970-im zemlje proizvoai nafte plus N e m a k a nenadmani. Veliali su Japan 1980-ih kao svetskog prvaka, da bi bio zamenjen Sjedinjenim
Dravama 1990-ih. U sutini re je o medijskom preterivanju, mada su mnogi kreatori politike verovali u n j e g a i prilagoavali kurs u
svetlu takvog publiciteta.
injenica je da su sve tri lokacije bile neko vreme priblino
p o d j e d n a k o snane. Sve imaju tehniku kompetentnost (takozvani
ljudski kapital) i finansijsku bazu (glavno akumulirano bogatstvo)
da se upuste u proizvodnu aktivnost u onim podrujima koja e u
datom trenutku najverovatnije proizvesti velike profite. Takoe sve
imaju komercijalne mree irom sveta da im omogue da kupuju i
prodaju na svetskom tritu. Sve nastoje da osiguraju prednost podstiui odgovarajue istraivake i razvojne aktivnosti i svaka od
njih ima naunu zajednicu sa kojom to uspeno moe da obavlja.
Ne elim sugerisati da su im resursi apsolutno identini, ali imam
nameru da sugeriem da eventualne razlike nisu toliko presudne niti neprobojne da se ne bi mogle prevazii u tako tesnom poretku od
strane zemalja Trojstva koje su trenutno iza.
Pod pretpostavkom da e se zavriti ovaj dugotrajni period B
Kondratieva (mada e moda doi do daljeg dramatinog pada u
ekonomskoj areni), ta e tada odluiti koja e od ove tri arene istupiti napred u ovoj bici za dominatno mesto akumulacije u narednih
trideset godina? Ja ne mislim da emo odgovor nai u toj varljivoj
kategoriji, produktivnosti, koju toliko favorizuju analitiari. Nad255

mo u produktivnosti (ak i kad je tano merena, to je veoma teko) preesto je prolazna pojava. Takoe ne smatram da se odgovor
moe nai u preduzetnikoj kulturi, poto verujem da poriv za akumulacijom kapitalista na udesan nain ume da prevazie kulturoloke prepreke. I, konano, smatram da su razlike izmeu pomenute tri lokacije u ovom smislu preuveliane. I j o neto, ne smatram
da je snaga sindikata primarni faktor razlike u ceni zaposlenih u
proizvodnim aktivnostima.
Pa koje su onda razlike koje se raunaju u takmienju Trojstva? Meni se ini da su dve krucijalne: prva, prioriteti drava po
pitanju istraivanja i razvoja i stoga investiranja u inovacije; i druga, sposobnost gornjih slojeva (iroko definisano) da raspolau potronim bogatstvom. Postoje zaista upadljive razlike u te dve oblasti izmeu Sjedinjenih Drava s j e d n e strane i Evropske unije i Japana na drugoj strani. Te razlike ne treba meriti godinjim varijacij a m a mnogobojnih ekonomskih pokazatelja koje nam stavljaju na
uvid. Te razlike predstavljaju prisutne, srednjorone,.politiko-kulturoloke realnosti koje snano utiu na ono to se deava u sferi
proizvodnje i finansija.
Sjedinjene Drave sebe smatraju j e d i n o m supersilom svetskog-sistema u dvadeset i prvom veku. Takav njihov utisak je utemeljen prevashodno na ogromnoj vojnoj snazi zemlje, koja daleko
premauje vojnu silu bilo koje druge zemlje ili ak vie ostalih zemalja zajedno. Ovde se peemo baviti slikom koju SAD imaju o
sebi a koja maskira ono to smatram da je stalno opadanje realne
politike moi Sjedinjenih Drava u svetskom-sistemu. 6 Ono to
Sjedinjene Drave veruju za sebe da su - a naroito ono to veruju
elite koje u Sjedinjenim Dravama odreuju politiki kurs - objanjava, zapravo odreuje, prioritete koje propisuje n j e n a vlada u
ekonomskoj sferi. I, naravno, uprkos drugaijim zvaninim izjavama, vlade imaju mnogo toga da saopte, neposredno kao potroai i
indirektno preko politike oporezivanja i propisa, o prioritetima
svog ekonomskog razvoja
Supersila iji je jedini vaniji zahtev da bude vojno superiorna
na svetskoj sceni mora da afirmie (i afirmisae) trajna ulaganja u
256

vojnu opremu. Vojna oprema je sa take gledita dugoronog ekonomskog razvoja sporedni kolosek. Ipak, treba rei da uvek postoje
nekakve mogunosti da se ono to se saznalo ili izumelo u toj oblasti
primeni na druge oblasti. Ali, ipak, ma koliko da je realna propratna
korist, ipak je m a n j a od koristi steene istom koliinom novca uloenom u kreiranje veeg broja dugoronih proizvodnih inicijativa.
Jedan od naina na koji SAD p o k u a v a j u da zadre vojnu superiornost jeste da odvraaju sve ostale od uputanja u sline aktivnosti, naroito po pitanju najnovije tehnologije. Od toga nisu izuzeti ni Zapadna Evropa ni Japan. Istina, ni Zapadna Evropa ni Japan
ne pokazuju naroito interesovanje da se ozbiljno takmie u toj
oblasti sa Sjedinjenim Dravama. Ili, tanije reeno, voljni su da
odvoje mnogo manji procenat svog nacionalnog budeta za vojnu
arenu, sada kao i u nastupajuim decenijama. Ameriki pritisak i
pomenuta sklonost Zapadne Evrope i Japana zajedno znae da u
stvari Zapadna Evropa i Japan ne predstavljaju vojnog rivala Sjedinjenim Dravama, niti e to postati. Meutim, druga strana medalje
je njihova vrsta namera da se estoko takmie u svim vidovima
striktno ekonomskih inovacija. injenica da Zapadna Evropa i Japan daju daleko vei prioritet ne-vojnom razvoju verovatno e se
zgodno isplatiti u narednih dvadeset do trideset godina.
Ova prednost Zapadne Evrope i Japana nad Sjedinjenim Dravama udruuje se sa temom trokova proizvodnje. Kada, uporeujui, govorimo o trokovima rada, uobiajeno se misli na to koliko
se plaa obinim radnicima (kvalifikovanim ili nekvalifikovanim),
sabirajui ono to se plaa direktno u nadnicama sa onim to se plaa indirektno preko takozvanih socijalnih nadnica. Kad se tom iznosu doda ono to se plaa preko dravne preraspodele (obrazovanje, zdravstvo i garantovani doivotni dohodak) razlike meu lanovima Trojstva nisu naroito velike, kao to je A sasvim jasno svakome ko putuje u te zemlje i uoava realni ivotni standard tamonjiih radnika.
Ali, postoji j o j e d n a grupa kojoj se plaa za usluge - gornji
slojevi i kadrovi, u koje spadaju oni koji neposredno rade za razli257

ita proizvodna preduzea i oni koji rade u neprofitnom sektoru ili

su takozvani nezavisni strunjaci. Kako god da nazovemo tu sumu
novca koju primaju ti ljudi, sa take gledita investitora, ona predstavlja nadnicu isplaenu od prihoda od p r o d a j e i ona s m a n j u j e nivo profita. Ovde su razlike ogromne, i mogu se u velikoj meri objasniti kulturolokim razlikama izmeu nekadanje dominantne sile i
pretendenata na poziciju dominantne sile u budunosti. U Sjedinjenim Dravama, realna plata funkcionera na izvrnim pozicijama
(CEO), realna plata kadrova i realan dohodak zaposlenih u neprofitnom sektoru ili onih koji su nezavisni strunjaci, jednostavno su
neuporedivo vei od ostvarenih u Zapadnoj Evropi i Japanu. To nije samo zbog toga to su prihodi vei ve i zato to je procenat takvih ljudi u ukupnoj masi radne snage mnogo vei.
Skoranji, u m e d i j i m a nairoko pominjani, skandali amerikih
korporacija samo su vrh ledenog brega, iji e se efekti vremenom
morati vie osetiti kroz ozbiljniji pad profitnih stopa u preduzeima
sa bazom u SAD nego kod njihovih dugogodinjih konkurenata. Jedini nain na koji SAD mogu da smanje taj raskorak jeste smanjivanjem odliva na maksimum deset do dvadeset posto stanovnitva
ili da povea odliv u Zapadnoj Evropi i Japanu. Politiki izgleda
praktino nemogue na kratak rok ozbiljno smanjiti odliv unutar
Sjedinjenih Drava. Vlada koja bi krenula u tom pravcu brzo bi izgubila podrku bitnih inilaca.
Dakle, realna alternativa za Sjedinjene Drave je da pokuaju
da poveaju odliv u Zapadnoj Evropi i Japanu. Kada Sjedinjene Drave pridikuju Japanu ili N e m a k o j o potrebi da reformiu" svoju
zastarelu dravnu politiku zapravo urgiraju da se te drave ugledaju
na SAD po pitanju distribucije nadnica gornjim slojevima i tako
eliminiu dugoronu prednost u tom smislu. Upravo to, vie nego
tajanstvene kulturoloke varijable, n a j b o l j e objanjava zato te zemlje odbijaju da prihvate taj savet. Za razliku od zemalja Juga (ak
i relativno snanih zemalja poput Brazila), Zapadna Evropa ni Japan ne mogu se prisiliti akcijom MMF-a da reformiu" svoju ekonomsku strukturu. Jer pre svega, ak i da njihove vlade poveaju dug
258

da bi resile probleme recesije, najvei broj dugova je interni i stoga

nije izloen meunarodnom pritisku - kao, na primer, dugovanja Argentine. 7 Vlade Zapadne Evrope i Japana, za razliku od vlade SAD,
smanjuju negativan efekat nezaposlenosti velikodunijim socijalnim
davanjima i putajui deflaciju da ide svojim tokom. 8
Mi danas nemamo integrisanu svetsku-ekonomiju. U sutini
imamo svetsku-ekonomiju Trojstva, sa tri glavne zone. 9 Takva trojna podela verovatno e jaati narednih decenija. 1 0 Stoga, ono to
imamo jeste geopolitiki trojni raskol u k o j e m e Sjedinjene Drave verovatno proi n a j m a n j e dobro u narednih dvadeset do trideset
godina. Ameriki vojni uticaj bie sve m a n j e od koristi prilikom
ovog velikog ekonomskog zaokreta. U j e d n o j takvoj situaciji pravo
takmienje e se odvijati izmeu Zapadne Evrope i Japana, od kojih e i j e d n o i drugo nastojati da Sjedinjene Drave budu na njihovoj strani. I dalje verujem d a j e verovatniji ameriko-japanski ekonomski savez, nego ameriko-evropski. 1 1 Meutim, ni u j e d n o m od
ta dva sluaja SAD izgleda nee biti vodei partner, ma koliko teko padalo Amerikancima (i moda ostalima) danas da zamisle j e dan takav scnario.

RASKOL

SEVER-JUG

Kako e se razvijati trojni konflikt zavisie veoma mnogo od

toga kakva e biti preostala dva geopolitika raskola. U konfliktu
Sever-Jug, tri lana Trojstva predstavljaju Sever. Zbog toga u tom
konfliktu imaju zajednike geopolitike interese, ali su, naravno,
sledili donekle razliite kurseve u tom smislu, i imaju razliite
specijalne" odnose sa raznim delovima Juga. U konfliktu SeverJug u ovom trenutku Sjedinjene Drave imaju inicijativu kao protagonist Severa, na temelju vojne snage i visokog stepena uticaja koji
imaju u M M F i Svetskoj banci.
Sever nije uvek jedinstven blok, a nije ni Jug. Jug je politiki
podeljen na dva naina. Ima reima koji su na vlasti na Jugu a u
259

sutini su reimi klijenti Severa, praktino plaeni agenti Severa, i

ima reima koji to nisu. Ali, bez obzira na pojedine reime, takoe
postoje objektivne razlike izmeu relativno j a k i h poluperifernih zona i onoga na ta se misli kad se ponekad kae etvrti svet (to jest,
najslabije, najsiromanije, n a j m a n j e zemlje). Zapravo, na Jugu postoje neke veoma velike zemlje koje imaju aktuelnu ili potencijalno
realnu geopolitiku mo - Rusija, Kina, Indija, Brazil, Indonezija,
Koreja, i lista bi se mogla nastaviti.
Uprkos tome, raskol Sever-Jug postoji i deo je osnovne strukture kapitalistike svetske-ekonomije. Stalno se odvija ekonomska
polarizacija, koja se uglavnom poveava geometrijskom progresij o m , mada povremeno usporava. Sever odrava ovakvo ustrojstvo
monopolizacijom savremenih procesa proizvodnje, kontrolom svetskih f m a n s i j s k i h institucija, dominacijom nad svetskim fondovima
znanja i svetskim medijima, i, to je n a j z n a a j n i j e , vojnom silom.
Ako se obino ini da su konflikti meu Trojstvom pod kontrolom
to je samo zbog snage svakog od njih vizavi ostalih. Konflikti Sev e r - J u g su retko kada na slian nain zauzdani. Sever koristi gvozdenu pesnicu, mada s vremena na vreme u plianoj rukavici.
Kako se Jug suoava sa takvim stanjem stvari - sve veim drutveno-ekonomskim j a z o m i gvozdenom pesnicom Severa? Glavna
taktika Juga u periodu od 1945. do 1970. bila je razvojnost. Teorija
koja je usmeravala aktivnosti pokreta i reima smetenih na Jugu bila je da je nacionalni razvoj" mogu i da je u sutini funkcija koju
sainjavaju dva koraka: (1) uspostavljanje nacionalnog reima posveenog nacionalnom razvoju; (2) zatim primena ispravnog kursa.
Treba rei da su postojala znatna razmimoilaenja po pitanju
primene i j e d n o g i drugog koraka. Ta rasprava se nairoko vodila
unutar onoga to nazivamo nacionalnooslobodilaki pokreti.
Ispostavilo se na kraju da je rasprava uglavnom nevana. Kao
prvo, postojao je geokulturni konsenzus da je razvoj mogu, ne samo na Jugu ve i na Severu. Postojale su dve verzije prie - liberalna verzija koju su u m n o g o m e propagirale Sjedinjene Drave i
Evropa, i takozvana socijalistika verzija koju je prevashodno pro260

pagirao Sovjetski Savez. Obe verzije su naglaavale da modernizujua" vlada (Sovjetski Savez j u je nazivao socijalistickom" vladom) moe da uspostavi neophodan drutveni okvir koji omoguava takozvani ekonomski razvoj, uz podrku odgovarajuih vladinih
akcija i pomo spolja. Obe verzije su nudile preokret polarizacije u
svetskom-sistemu kao konaan ishod takvih razvojnistikih" programa. Obe verzije su doivele globalni neuspeh, j e r su u najboljem sluaju izgleda funkcionisale samo u par zemalja. Razlog
zbog kojeg su se neke zemalje razvile a veina nije, izgleda da nije
imalo naroite veze sa konkretnim politikim kursom koji su sledile konkretne zemlje. Pre bi se moglo rei da je politika razvojnosti
pomogla nekim zemljama, ali ne veini, iz dva razloga. Samo jedan
mali broj drava moe u neko odreeno doba da povea svoju relativnu poziciju u ealonima kapitalistike svetske-privrede, s obzirom na nain na koji funkcionie. One drave koje su uspele (kao
to su Koreja ili Tajvan) uspele su vie u f u n k c i j i svoje geopolitike lokacije (zahvaljujui hladnoratovskoj situaciji) nego zahvaljujui bilo kom drugom pojedinom faktoru.
Period posle 1970. bio je period razoaranosti u razvojnost" p o d j e d n a k o u centralnim zonama, koje su umesto njega poele j a v no da propovedaju neoliberalizam, i na Jugu, koji je poeo da trai
alternativne puteve s m a n j i v a n j a sve vee polarizacije. Jug je u periodu posle 1970. u osnovi razvio tri strategije, tri mehanizma borbe
sa Severom: (1) afirmaciju radikalne promene, korienjem retorike strane modernom svetskom-sistemu; (2) direktnu konfrontaciju,
korienjem instrumenata i retorike koji potiu iz postojeeg svetskog-sistema; (3) transfer populacije.
Radikalna promena znaila j e odbacivanje osnovnih vrednosti
Zapada u modernom svetskom-sistemu, to jest, u sutini vrednosti
prosveenosti i n j e n e teorije o neizbenom progresu utemeljenom
na irenju sekularizma i obrazovanja. Naravno, uvek je irom sveta
bilo onih koji su te vrednosti odbacivali. Ali, takve osobe i grupe,
dugo vremena su se u sutini borile u pozadini - odugovlaenjem i
odupiranjem pritiscima - i bile su u m n o g o m e neuspene. Neto no261

vo i posebno znaajno u razdoblju posle 1970. b i l a j e pojava onoga

to se moglo nazvati modernistikim" pokretima radikalne razliitosti. Nekada su ih nazivali fundamentalistikim ili integristikim
pokretima, naroito kada su tvrdili da ovaplouju religioznost. Potrebno je da uoimo nekoliko stvari u vezi takvih pokreta.
Prvo, njihov primarni i glavni cilj je bio m a n j e Zapada" generalno a vie istorijskih antisistemskih pokreta u sopstvenim zem l j a m a koje su prihvatile ideal razvojnosti. Osnovni argument sa
kojim su istupili pokreti radikalne razliitosti bio je da nacionalnooslobodilaki pokreti nisu uspeli da ispune svoje obeanje da e
transformisati svetsko drutvo i zaustaviti polarizaciju svetskog-sistema. Pokreti radikalne razliitosti pripisali su taj neuspeh injenici da su nacionaloslobodilaki pokreti, uprkos sopstvenoj tvrdnji da
su antisistemski, u stvari propovedali vrednosti dominantne geokulture pa su otuda bili neizbeno povezani sa svetskim strukturama
moi i zbog toga nesposobni da izvre obeane transformacije.
Drugo, pokreti radikalne razliitosti ponudili su sebe za instrument civilnog drutva u neuspenim dravama Juga. Uskakali su
gde god i kada god te drave nisu bile u stanju da obezbede osnovnu pomo onima koja je ta pomo bila potrebna, a to je bilo skoro
stalno. Pokreti radikalne razliitosti nudili su materijalnu i duhovnu
utehu onima koji su patili, dok su se pokreti za nacionalno osloboenje bakarili na slavi steenoj u nekadanjim bitkama i veoma
esto punili depove nove Nomenklature.
Tree, pokreti radikalne razliitosti ozbiljno su zainteresovani
za n a j n o v i j a tehnoloka otkria savremenog sveta i efikasno koriste
kompletnu modernu infrastrukturu komunikacije, tehnologije i ratovanja. esto se uoava da pokreti radikalne razliitosti prilino
masovno regrutuju studente inenjerske i tehnikih struka.
Na kraju, pokreti radikalne razliitosti izumeli su teologiju koja
je retko kad bila tradicionalna, misli se na teologiju koja je propovedana i sprovoena u praksi vekovima unazad. Tekstove su ponovo
tumaili da bi ih to bolje prilagodili za kreiranje onakvih politikih
struktura kakve mogu da preive i razvijaju se u savremenom svetu.
262

Da bi demonstrirali svoju nepokolebljivu razliitost pomenuti pokreti su, naravno, morali nametnuti svoje apsolutno protivljenje, na teoretskom i personalnom nivou, svemu to je ovaploivalo Zapad.
Najneobiniji medu pokretima radikalne razliitosti imao je za
vou Ajatolaha Homeinija u Iranu. Svrgnuo je s prestola vodeeg
saveznika Severa, u bogatoj i velikoj dravi. Sjedinjene Drave je
proglasio za Velikog satanu, a Sovjetski Savez za Satanu broj dva.
Prekrio je meunarodni zakon domogavi se amerike ambasade, i
opstao. Neko vreme je raspaljivao bes u SAD, a zatim su Sjedinjene Drave podsticale generalno ceo arapski svet, a posebno Sadama Huseina u Iraku, da pokua obuzdati, i eventualno zbaciti, iranski reim. to se ovaj pokret nije neto naroito uspeo proiriti van
svojih dravnih granica prevashodno j e f u n k c i j a injenice da je
svoje zahteve temeljio na specifinoj religioznoj tradiciji koja ima
svoje pristalice samo u j o nekoliko drugih zemalja.
Ovaj pokret nam je, ipak, omoguio da vidimo da pokret radikalne razliitosti moe snano da odjekne na Jugu i demonstrira veliku politiku snagu. Formalno je postao model za ostale pokrete tog
V

tipa. To ne znai da se pokreti poput Aum Sinrikjo u Japanu i Al Kaide svesno modeliraju po ugledu na Homeinijev pokret, ve da koriste neke od istih tehnika drutvenog organizovanja i neto od iste vrste retorike. Danas postoji mnogo takvih pokreta, od kojih su neki
snani, neki manje vani, najvei broj na Jugu ali ih mnogo ima i na
Severu. Oni predstavljaju stalan (i u velikoj meri nepredvidljiv) pritisak na onu vrstu stabilnosti na koju se Sever oslanja da bi zadrao
svoj privilegovan poloaj. Pokret radikalne razliitosti je sila iji e
uticaj verovatno da raste, a ne da se smanjuje, u narednih dvadeset i
pet do pedeset godina, s obzirom na haotine konflikte svetskog-sistema u strukturalnoj krizi. Pokreti takve vrste predstavljaju jedan izraz politikog haosa i nee nestati dok se ne zavri tranzicija iz naeg
postojeeg svetskog-sistema u naredni svetski-sistem. U meuvremenu predstavljaju stalnu glavobolju vojskama Severa.
Drugi instrument Juga, strategija direktne konfrontacije, sasvim je drugaiji od strategije radikalne razliitosti. ovek bi mo263

gao pomisliti da je konfrontacija najnormalniji aspekt meudravnih odnosa, a zapravo, slabije nacije Juga obino izbegavaju konfrontiranje sa Severom, upravo zbog injenice to su slabije. Mnoge konfrontacije provocirao je Sever, koji je hteo neto da nametne
ili neto da sprei to radi drava na Jugu. Ono o emu j a sada govorim jeste mogunost direktnih k o n f r o n t a c i j a koje provocira Jug.
Primer za ovo je Sadam Husein i iraka okupacija Kuvajta. Da
bismo shvatili pravilno, smatram da ne treba da pretpostavimo d a j e
Husein izgubio zdrav razum ili d a j e samo zli osvaja tue teritorij e . Smatram da je Husein kalkulisao kao Bizmark - vue hrabre ahovske poteze da bi izvukao na videlo slabosti Severa, da bi vojno
ojaao Jug (u ovom sluaju konkretno arapski svet) i pripremio se
za zaokrete u ravnotei svetske moi u budunosti.
Kada je Irak okupirao Kuvajt, 2. avgusta 1990, Sadam Husein
je imao, po mom miljenju, na umu dve mogunosti. Svet (znai:
Sever plus Saudijska Arabija) nee reagovati i on e dobiti prvi potez. Ili, svet e reagovati, a on e zavriti sa primirjem na polaznoj
poziciji. Nije mislio da e izgubiti rat, izgubiti vlast i doiveti da
zapadne trupe osvoje Irak. Kao to znamo, dogodilo se ovo drugo primirje na poetnoj poziciji. Naravno, Iraku su seli za vrat sa inspekcijama i izriitim zahtevima da uniti oruje za masovno unitenje. Znamo da su takve aktivnosti U j e d i n j e n i h nacija bile j e d n i m
delom uspene ali i j e d n i m delom neuspene.
Moramo da se zapitamo zato vojne snage predvoene Sjedinjenim Dravama nisu umarirale u Bagdad 1991. Postoji itav niz
razloga koji su verovatno ubedili ameriku vladu da takav potez ne
bi bio mudra opcija. (1) U vojnom smislu akcija bi bila skupa i verovatno dovela do znaajnih ljudskih rtava, to ne bi bilo prihvatljivo
za ameriku javnost i oivelo bi takozvani vijetnamski sindrom. (2)
Moglo bi se ispostaviti da se ne moe na vlast dovesti novi reim koji bi umeo da stabilizuje situaciju i odri zemlju na okupu. A ni Turska ni Saudijska Arabija nisu elele da se Irak raspadne zbog posledica koje bi i jedna i druga trpele sa kurdskom dravom na severu i
iitskom dravom na jugu. (3) Produeno ratovanje bi se verovatno
264

odmah pokazalo kao faktor destabilizacije za veliki broj reima na

elom Bliskom istoku. (4) Novi reim bi moda mogao opstati samo
sa privremenom okupacionom armijom predvoenom amerikim
trupama, to bi Sjedinjenim Dravama moglo proizvesti znaajne
unutranje probleme. Sve ovo se svodi na to da Sjedinjene Drave
jednostavno nisu bile dovoljno j a k e da bi krenule na Bagdad.
Analitiki stav jastrebova kojim se rukovodi amerika spoljna
politika od 11. septembra i verovatno e tako biti i narednih nekoliko godina, sastoji se u tome da su sve ove procene u sutini pogrene, te d a j e zbog toga to se po n j i m a postupilo omogueno Sadamu
Huseinu da ostvari politiku pobedu. Zbog toga sada Sjedinjene
Drave kreu na Bagdad. Uskoro emo videti ko je u pravu. Ako
ispadne onako kako su i Sadam Husein i prva Buova administracij a oekivali da e biti, mar na Bagdad dovee do velikog politikog poraza SAD. To e zatim ohrabriti ostale zemlje na Jugu da
slede Sadamov primer oprezno odvane bizmarkovske strategije. U
svakom sluaju moemo biti sigurni da je poriv da se stekne nuklearno oruje glavni elemenat taktike j a i h drava na Jugu. Znaju da
ne mogu da konkuriu amerikim nuklearnim kapacitetima, ali nameravaju da steknu naoruanje koje moe da nanese dovoljno tete
da bi oni mogli da se ponaaju kao neko koga se treba bojati. Ameriki pokuaj da kontrolie proliferaciju jeste u n a j b o l j e m sluaju
mehanizam koji slui za odugovlaenje i ne moe uspeti. Pokuaj
je bio neuspean kada su Sjedinjene Drave bile daleko monije
nego to su danas i moemo oekivati pojavu j o barem desetak nuklearnih sila u narednoj deceniji.
Poslednji elemenat arsenala stratekih instrumenata Juga je neto to se ne dogaa namerno ali se lako moe ispostaviti da od sva tri
otkriva najvie. Drutveno-ekonomsku polarizaciju svetskog-sistema
dostigla je demografska polarizacija, koja se zaotrila tek u poslednjih pedeset godina. Re je o jednostavnoj injenici da drave Severa
ne reprpdukuju svoje stanovnitvo u dovoljnom broju da bi zadovoljile svoje potrebe za zapoljavanjem i imale dovoljan broj radno
sposobnog stanovnitva da bi izdrale programe ekonomskih transfe265

ra (socijalno osiguranje i zdravstvena nega prevashodno) stalno sve

veem procentu stanovnitva starosti preko ezdeset i pet godina.: Severu su potrebni imigranti i to veoma potrebni.
Istovremeno, Jug je prepun ljudi koji imaju izvesne kvalifikacije i obrazovanje i neto novca ali ne mogu da nadu odgovarajue zaposlenje i zaradu u svojoj zemlji pa su spremni i voljni da emigriraju
na Sever. Meutim, mada su Severu potrebni imigranti, ovi politiki
nisu omiljeni meu velikim segmentima stanovnitva Severa koji
smatraju da imigranti predstavljaju pretnju za radna mesta i visinu
nadnica i da se bave antidrutvenim aktivnostima u ovim zemljama.
Ovi protivureni pritisci navode vlade Severa da se esto ponaaju
dvojako na temu primanja imigranata, pa su na smenu gostoljubive i
negostoljubive. Sa take gledita potencijalnih imigranata na taj nain se podstie korienje ilegalnih kanala za ulazak u zemlju.
Rezultat takve situacije, koja e se pogoravati u narednim decenijama, jeste veliki talas migracije sa Juga na Sever, pri emu se
najvei deo obavlja ilegalno. Mada zvanine barijere postoje i stalno ih j a a j u , one nisu u stanju da zaustave taj protok. Meutim,
onog trenutka kad ilegalni imigranti stignu i postanu deo postojeih
drutvenih mrea, kreu pritisci za i protiv legalizacije njihovog
statusa. To znai da vremenom Sever stvara veliki drutveni sloj
osoba koje borave u zemlji ali koje n e m a j u potpuna politika, ekonomska ni socijalna prava. Koliko tano n e m a j u prava zavisi koja
je konkretno drava Severa u pitanju ali drutveni sloj o kome govorimo postoji u svim z e m l j a m a i poveavae se. Za oekivati je da
to bude veliki izvor politike napetosti u zemljama Severa a koja e
uticati ne samo na njihovu stabilnost ve i njihovu sposobnost da
zastupaju svoje interese u konfliktu Sever-Jug.

RASKOL DAVOS - PORTO ALEGRE

Svetski ekonomski forum osnovan je 1971. i uobiajeno ga
nazivamo Davosom poto se tamo sastaje svake godine (osim
2002). Sebe predstavlja za nezavisnu organizaciju s namerom da
266

pobolja stanje u svetu... stvaranjem partnerstava meu poslovnim,

politikim, intelektualnim i drugim drutvenim liderima da bi definisali, raspravljali i podstakli reavanje kljunih tema globalne
agende." Svetski socijalni forum sastaje se j e d n o m godinje tek od
2001. i uobiajeno ga zovemo Porto Alegre, po brazilskom gradu u
kojem je odrao svoje prve sastanke. Sebe predstavlja za otvoreni
forum na kome se grupe i pokreti civilnog drutva, koji se protive
neo-liberalizmu i svetu kojim dominira kapital ili bilo koji oblik
imperijalizma, a bave se stvaranjem planetarnog drutva sa ovekom u centru panje, sastaju da tragaju za svojim stavom, demokratski r a z m e n j u j u i ideje da bi formulisali predloge, slobodno podelili svoja iskustva i udruili se kroz korisnu aktivnost." Davos se
hvali da za lanove ima preko hiljadu istaknutih svetskih kompanija. Porto Alegre se hvali d a j e okupio preko hiljadu drutvenih pokreta najirih razmera". Razlika u drutvenoj bazi je oigledna.
Duh Davosa i duh Porto Alegrea su direktno suprotstavljene
pozicije. Davos je nastao da bi bio sastajalite monika i buduih
monika sveta koji na neki nain nastoje koordinirati svoje aktivnosti i ustanoviti optepriznat normativni program, doktrinu koju treba iriti. Porto Alegre je nastao kao izazov Davosu - njegovom
sutinskom pogledu na stvari i svet, konkretnom programu i viziji
budunosti. Parola Porto Alegrea je - Drugaiji svet je mogu".
Drugaiji od kakvog sveta? Oigledno od sveta kakav zamilja i
ostvaruje Davos.
Naravno, obe pomenute strukture su forumi, j a v n e scene koje
oekuju da ih javnost posmatra i da imaju javni uticaj. Ali, Davos
je istovremeno i pozornica na kojoj se mogu prikazati konflikti zemalja Trojstva, o n j i m a raspravljati i moda ih smanjiti. Davos je
pozornica na kojoj Sever moe da ostvaruje svoje ciljeve, eventualno uz saglasnost nekih politikih, ekonomskih i intelektualnih lidera sa Juga. Porto Alegre, pak, nastoji da okupi pokrete svih vrsta transnacionalne, regionalne, nacionalne i lokalne i, to je najvanije, i sa Juga i sa Severa i da preuredi svetski-sistem. U pitanjima
odnosa Severa i Juga generalno nastoji biti na strani Juga ali ga ve267

oma interesuje ta se deava unutar Severa. Nema stav po pitanju

konflikta meu z e m l j a m a Trojstva i zbog toga ih je do sada uglavnom zanemarivao.
Inicijativa Davosa i inicijativa Porto Alegrea su pokreti transformacije. Davos nije nita vie za status quo nego to je Porto
Alegre. Oba su sainjena na premisi da su velike strukturalne promene mogue, neminovne i poeljne. Meutim imaju sutinski razliite vizije, ak dijametralno suprotne, o tome kakve te promene
treba ili mogu da budu. Mojim recima objanjeno, mada to nisu
uvek eksplicitno njihove rei, oni predstavljaju reakciju na svetskisistem u strukturalnoj krizi, zapravo na svetski-sistem koji prolazi
kroz haotino ravanje, svetski-sistem u kojem postoje realne politike i moralne alternative za koje se treba opredeliti, sistem u koj e m takve alternative imaju realnu ansu da utiu na ishod.

K A K V A JE B U D U N O S T SVETA?
Raskol izmeu inicijative Davosa i inicijative Porto Alegrea
nema geografske odrednice. Jasno je da je u pitanju najdublji raskol
od tri postojea, zato to je jedini raskol koji se tie budunosti sveta ne u narednih dvadeset i pet do pedeset godina ve u narednih
pet stotina godina. Meutim, stvarna p u t a n j a ovog raskola bie u
velikoj meri ograniena i pod snanim uticajem evolucije druga
dva u narednim decenij ama - raskolom meu zemljama Trojstva i
raskolom izmeu Severa i Juga.
Poto je budunost sutinski neodreena, najvie to neko moe da uini jeste da ukae na mesto koje e najverovatnije biti poprite otre, iznenadne promene u nastupajuoj deceniji:
- Sasvim je mogue da e, kao rezultat drugog irakog rata,
nuklearno oruje da se koristi i da postane uobiajeno kao nain ratovanja. Ako se to dogodi m o e m o da o e k u j e m o naglo ubrzanje
proliferacije.
268

- Sposobnost dolara da ostane j e d i n a svetska stvarna rezervna

valuta mogla bi iznenada nestasti. Re je o valuti utemeljenoj u verovanju u veu ekonomsku stabilnost Sjedinjenih Drava nego drugih zemalja lanova Trojstva. Dolar je omoguavao SAD da ima
veliku ekonomsku prednost. Ali, s obzirom na ogroman ameriki
dug, bilo kakav gubitak vere mogao bi rezultirati naglim povlaenjem ne-amerikog novca iz amerikih investicija i j e d n i m udarcem stvoriti tro-monetarni rezervni sistem.
- Mada evro j a a i verovatno e se uzdrani (Velika Britanija,
vedska i Danska) uskoro prikljuiti, Evropa ima dva meusobno
isprepletena problema koja nije lako resiti. Evropa mora da saini
nekakvu odgovornu politiku strukturu a zatrpana je ponudama
onih koji se prijavljuju. Dva pritiska ne idu nuno u istom smeru.
Ako Evropa ne moe da ustanovi validnu politiku strukturu bie
prilino oslabljena konfliktima meu z e m l j a m a Trojstva. Evropski
interes da se omogui ulazak drava istone i centralne Evrope i
njen interes da uspostavi tenje veze sa Rusijom ne idu nuno u
istom smeru. Neuspeh u usklaivanju sa Rusijom takoe e oslabiti
Evropu u konfliktu meu Trojstvom.
- I Rusija i Kina su divovske sile, slabije nego to bi mogle ili
elele da budu. Obe imaju problem da ostanu kompaktne drave,
ire bazu za svoje proizvodne aktivnosti i j a a j u oruane snage.
Ako ostvare uspeh u ove tri sfere aktivnosti geopolitika sveta e se
transformisati vrlo brzo. Ako ne uspeju, haotine posledice e se iriti preko zemaljske kugle.
- Poriv ka u j e d i n j e n j u Koreje snaan je kao to je bio poriv za
u j e d i n j e n j e m Nemake. Dve situacije nisu identine a korejski sluaj se rukovodi opservacijama obe Koreje o onome to se dogodilo
u Nemakoj. Ali nove garniture dolaze na vlast i korejsko u j e d i n j e nje je definitivno na dnevnom redu, u ovom ili onom obliku. Ponovo u j e d i n j e n a Koreja bila bi moni faktor u Istonoj Aziji i mogla
bi uveati anse da se stvori istonoazijsko trojstvo Kina-KorejaJapan, makar samo zato to bi prisustvo Koreje ublailo neizbene
tenzije izmeu Kine i Japana. U j e d i n j e n a Koreja radikalno bi smanjila vojnu ulogu Sjedinjenih Drava u Istonoj Aziji.
269

- Saudijska Arabija i Pakistan su po mnogo emu stubovi sadanjih struktura Bliskog istoka. I j e d n a i druga drava bile su istorijski u stanju da izbalansiraju potrebe moderne, pro-zapadne elite
sa potrebama izrazito islamistikog stanovnitva pomou dvosmislenih odnosa sa Sjedinjenim Dravama. Potezi Bin Ladena su j a sno imali za cilj da unite ove reime i Bin Laden izgleda da je privukao Dorda Bua na svoju stranu j e r ga je naveo da potera ta
dva reima da prestanu sa svojim dvosmislenim ponaanjem. Raspad bilo kog od ta dva reima, a pogotovu oba, proirio bi se kao
talas irom islamskog sveta od Maroka do Indonezije, od Uzbekistana do Sudana.
- Tiha grmljavina pobuna potresa Latinsku Ameriku poslednjih par godina - u Argentini, Ekvadoru, Brazilu, da p o m e n e m o samo najoiglednije primere. Kroenje Latinske Amerike od Sjedinjenih Drava, veliki projekat 1980-ih i 1990-ih takoe se moe iznenada raspasti, u stranjem dvoritu Sjedinjenih Drava i moda
odmah u korist Evrope i Japana.
- Mnoge od tih promena dale bi snagu zagovornicima inicijative Porto Alegrea. Meutim taj pokret krasi vrlo labava struktura i
nedostatak specifinosti sopstvenog pozitivnog programa. I on bi se
mogao raspasti, a ukoliko se ne raspadne mogao bi se nai na veoma snanoj poziciji oko 2010.
Toliko o razliitim geopolitikim raskolima dvadeset i prvog
veka. Kakva budunost predstoji svetu? Taan odgovor se ne zna,
ali je sasvim sigurno da svi mi moemo, pojedinano i zajedno, uticati na budunost vie nego to mislimo, upravo zato to ivimo u
eri tranzicije, haotine bifurkacije i alternativa.

BELEKE

1. Videti Kenichi Ohmae, Triad Power:

Comptition (New York: Free Press, 1985).

270

The Coming Shape of Global

2. Za rana dokumenta, vidi The Trilatral Countries in the International

Economy ofthe 1980s (New York. Trilatral Commission, 1982).
3. O 1970-im kao periodu usporenog razvoja, intenzivirane strukturalne promene i pojaane politike nestabilnosti", videti Folker Frobel, The
Current Development of the World-Economy: Reproduction of Labor and
Accumulation of Capital on a World Scale, Review 5, no 4 (prolee 1982):
507-555.
4.Videti moje Friends as Foes", Foreign Press, no 40 (jesen
119-131.

1980):

5.Mada u javnosti na sva usta govore o vrlinama slobodne trgovine, sva

tri lana Trojstva ponaaju se protekcionistiki, stalno i promiljeno. Stenli
Fier, zamenik direktora MMF 1990-ih, nazvao je takve protekcionistike
mere skandaloznim" (Kritikuju bogate nacije da nameu trgovinske barijere", Njujork Tajms, 30. septembar 2002).
6. Vidi poglavlje 1.
7. 95% procenjenog japanskog duga je u zemlji. Japan nema potrebe
da kri ugovor ve moe jednostavno da pokrene tamparske prese" (World
Report - Japan, Financial Times, 30. septembar 2002, 1).
8. Izvetavajui o ekonomskoj situaciji u Japanu otkad je pukao mehur
od sapunice", the Financial Times (Japan 2000", 30. septembar 2002) belei
da Japan ostaje u snanom ekonomskom oku. Ali sa take gledita veine
pojedinaca, barem onih koji se nisu prikljuili sve duim redovima nezaposlenih, vremena su retko kad bila bolja".
9.Tietung Su (Mit i misterija globalizacije", Review 25, no.4 /2000/ )
temeljno je prouio svetske trgovinske mree 1928, 1938, 1960 i 1999. Nalazi d a j e obrazac iz 1999. mnogo sliniji obrascu iz 1938. nego obrascima iz
1928. ili 1960, to jest, segmentiranija je uprkos ekspanziji obima trgovine. A
danas, globalizacija, barem trgovinska globalizacija, stvarna je koliko i zvezde koje vidimo nou, iluzija stvarnosti iz prolosti, ili moda budunosti".
10.Vidi Don Ravenhil Svet sastavljan od tri bloka? Novi istonoazijski regionalizam" (International
Relations ofthe Asia-Pacific 2, no. 2/2002/:
167-195) za balansiranu diskusiju o stepenu do kog se istona Azija kree ka
regionalnoj strukturi, sporije od Evrope, ali sigurno.
11. Su (Myth and Mystery of Globalization") nalazi da, ve 1999, postoji znatno preklapanje" amerikih i japanskih blokova u obliku trgovinskih
odnosa, ali malo sa nemakim i francuskim blokovima.

271

1. Pravedan rat
15. februar

2003.

Dord Bu je poveo hrabre trupe u pravedan rat protiv tiranina i nee se vraati bez obzira ta mislili ili uradili plaljivi ili korumpirani evropski politiari, crkveni velikodostojnici sveta, penzionisani generali i ostali nekadanji prijatelji slobode i Sjedinjenih
Drava. Nikada nijedan rat nije bio toliko predmet prethodne rasprave i nikada nije imao toliko malo podrke svetskog j a v n o g
m n j e n j a . Nije vano! Odluka da se poe u rat, utemeljena na proceni amerike moi, odavno je doneta u Beloj kui.
Moramo da se zapitamo zato. Za poetak treba da ostavimo
na stranu dve glavne teorije, koje se uporno j a v l j a j u u javnosti, o
motivacijama amerike vlade. Prvu nameu oni koji su za rat tvrdei da je Sadam Husein zli tiranin koji predstavlja neposrednu opasnost za svetski mir i to mu se ranije suprotstavimo to je verovatnije da emo ga spreiti da uini tetu koju namerava da uini. Drugu teoriju zastupaju prevashodno protivnici rata. Oni tvrde da su
Sjedinjene Drave zainteresovane da kontroliu svetsku naftu, d a j e
Irak je kljuni elemenat te konstrukcije te da bi, zbacivi Sadama,
Sjedinjene Drave preuzele kormilo.
Ni j e d n a teorija ba ne dri vodu. Praktino se svi na svetu slau da je Sadam Husein zli tiranin ali je mali broj ljudi ubeen da
predstavlja neposrednu opasnost za svetski mir. Veina ga smatra
275

promiljenim igraem geopolitike igre. Sigurno je da akumulira

takozvano oruje za masovnu destrukciju ali nije sigurno da bi ga
upotrebio protiv bilo koga zbog straha od represalija. Svakako je
m a n j e , a ne vie, verovatno da bi upotrebio nuklearno naoruanje
nego Severna Koreja. Politiki je vrsto sateran u oak i ako se apsolutno nita ne uradi verovatno nee biti u stanju da se izvue iz
takve pozicije. Sto se tie njegovih veza sa Al Kaidom, celoj stvari
nedostaje kredibilitet. On se moda taktiki i marginalno poigrava
sa Al Kaidom ali ni deseti deo onoliko intenzivno koliko je amerika vlada inila dugo vremena. U svakom sluaju, ukoliko bi Al Kaida ojaala, on se nalazi na vrhu njihove liste za likvidaciju kao odmetnik. Optube koje stiu od amerike vlade su propaganda a ne
objanjenje. Motivi se moraju traiti na drugom mestu.
A ta je sa alternativnim stavom, da sve to ima veze sa naftom? Nema nikakve sumnje da je nafta znaajan elemenat funkcionisanja svetske-ekonomije. I nema nikakve sumnje da bi Sjedinjene
Drave, poput ostalih velikih sila, elele da kontroliu situaciju sa
n a f t o m to god, vie mogu. I nema sumnje, kada bi Sadam Husein
bio zbaen, moglo bi doi do promena u ovoj igri sa naftom. Pitanje je da li igra vredi truda? Postoje tri vane stvari po pitanju nafte: uee u profitu od naftne industrije; regulisanje svetske cene
nafte (koja ima toliko veliki uticaj na sve ostale vrste proizvodnje);
pristup rezervama (i potencijalna zabrana pristupa ostalima). Sjedinjenim Dravama u ovom trenutku na sva tri plana ide dobro.
Amerike naftne kompanije trenutno imaju lavovski deo svetskog
profita. Cena nafte je usklaivana da odgovara SAD tokom najveeg del vremenskog perioda od 1945, preko nastojanja vlade Saudijske Arabije. Ujedno, Sjedinjene Drave imaju prilino dobru
strateku kontrolu rezervi svetske nafte. U svakom od ovih domena
moda bi se mogla poboljati pozicija Sjedinjenih Drava. Ipak, da
li bi takvo neznatno p o b o l j a n j e uopte imalo smisla uz finansijsku,
ekonomsku i politiku cenu ratovanja? Upravo zbog toga to su
Bu i ejni u naftnom biznisu sigurno moraju biti svesni kolika bi
bila mala ostvarena korist. U n a j b o l j e m sluaju nafta bi mogla biti
kolateralna korist poduhvata preduzetog iz drugih pobuda.
276

Pa onda, zato? Ponimo sa r e z o n o v a n j e m jastrebova. Oni veruju da pozicija Sjedinjenih Drava u svetu stalno pada j o od Vij e t n a m s k o g rata, ako ne i od ranije. V e r u j u d a j e osnovno objanjenje tog opadanja moi injenica slabog i kolebljivog voenja spoljne politike od strane amerikih vlada. (Veruju da je to istina ak i
za Reganovu administraciju, m a d a se ne usuuju to da kau glasno.) Oni vide izlaz, jednostavno reenje. Sjedinjene Drave moraju se snano nametnuti demonstrirajui svoju gvozdenu volju i svoju ogromnu vojnu superiornost. Kad se tako uradi, ostatak sveta
prepoznae i prihvatiti ameriki primat u svemu a Evropljani e lei na rudu. Potencijalne nuklearne sile e odustati od svojih projekata. Ameriki dolar e opet postati glavna valuta. Islamski f u n d a mentalisti e ieznuti ili e biti zgaeni. A mi emo ui u novu eru
prosperiteta i visokih profita.
Potrebno je da znamo da jastrebovi u sve to stvarno veruju i
to vrlo samouvereno i odluno. Zbog toga nikakvu svrhu n e m a j u
sve one j a v n e debate irom sveta o tome koliko je mudro zapoeti
rat. Jastrebovi su gluvi, zato to su apsolutno uvereni da svi ostali
gree i, tavie, da e ubrzo svi shvatiti da gree. Vano je zabeleiti j o j e d a n elemenat samouverenosti jastrebova. V e r u j u da j e
brza i relativno laka vojna pobeda na domaku - rat od nekoliko
nedelja, a ne meseci, nikako ne dui. Jednostavno ignoriu injenicu da su praktino svi istaknuti generali u penziji u Sjedinjenim
Dravama i Velikoj Britaniji j a v n o izrazili svoje sumnje u takvu
vojnu procenu. Jastrebovi (skori svi civili) se ak ni ne trude da
opovrgnu njihove argumente.
Stav Buove administracije Punom parom napred! Putaj torpeda!" ve ima etiri znaajna negativna efekta na poziciju Sjedinjenih Drava u svetu. Svakome sa najelementarnijim poznavan j e m geopolitike j a s n o je da od 1945. Sjedinjene Drave treba da
se plae samo j e d n e koalicije, koalicije Francuke, Nemake i Rusij e . Amerika spoljna politika je podeena da onemogui takvu koaliciju. Kada god bi se pojavio i n a j m a n j i nagovetaj takve koalicije,
Sjedinjene Drave su se mobilisale da bi odvojile barem j e d n u od
277

tri zemlje. To se dogodilo kada je De Gol uinio prve poteze prema

Moskvi 1945-46. i kada je Vili Brant objavio Ostpolitik. Postoje raznorazni razlozi zbog kojih je bilo veoma teko da doe do jedne
takve koalicije. Dord Bu je savladao prepreke i ostvario Sjedin j e n i m Dravama tu nonu moru. Po prvi put od 1945. godine ove
tri sile su se j a v n o svrstale protiv SAD po vanom pitanju. Zvanina amerika reakcija na ovaj javni stav ima efekat daljeg cementir a n j a pomenute alijanse. Ako Donald Ramsfeld misli da e mahanjem podrkom Albanije i Makedonije, ili ak Poljske i Maarske,
pred nosom Francuske, Nemake i Rusije ovima naterati trnce niz
kimu, mora da je stvarno mnogo naivan.
Logian odgovor na osovinu Pariz-Berlin-Moskva bio bi da
SAD uu u geopolitiki savez sa Kinom, Korejom i Japanom. Meutim, jastrebovi se zduno trude da oteaju stvaranje takve koalicije. Podstrekivali su Severnu Koreju da pokae svoje snane zube,
uvredili Junu Koreju ne shvativi n j e n e interese ozbiljno, naveli
Kinu da postane j o sumnjiavija nego pre i naveli Japan da razmilja da postane nuklearna sila. Bravo!
- Zatim - nafta. Kontrola svetske cene nafte je najvanije od tri
pitanja na ranije pomenutu temu nafte. Klju je Saudijska Arabija.
Saudijska Arabija je obavljala posao za SAD pedeset godina iz jednostavnog razloga: dinastiji je bila potrebna vojna zatita Amerikanaca. SAD hrle u rat, to je oigledno njen rikoet efekat prema muslimanskom svetu, otvoren prezir amerikih jastrebova prema Saudijcima, a velika podrka Busove administracije premijeru Arijelu
aronu navela je Saudijce da se upitaju, naglas, da nije amerika pomo moda albatros a ne nain da ih podri. Po prvi put, frakcija u
kraljevskoj kui koja je sklona labavljenju svojih veza sa SAD izgleda preuzima kontrolu. Sjedinjene Drave nee lako nai zamenu za
Saudijce. Setite se da su Saudijci uvek bili vaniji za amerike geopolitike interese nego Izrael. SAD podravaju Izrael zbog unuturanjepolitikih razloga a podravale su saudijski reim zato to im je
bio potreban. SAD mogu da preive bez Izraela. Mogu li da preive
politike nemire u muslimanskom svetu bez saudijske podrke?
278

Na kraj, amerike administracije su herojski pokuavale da zaustave nuklearnu proliferaciju pedeset godina. Buova administracija
je za samo dve godine uspela da navede Severnu Koreju, a sada i
Iran, da ubrzaju svoje programe i da se ne plae da na to javno ukazu. Ako SAD upotrebe nuklearna sredstva u Uraku, a nagovestile su
da bi mogle, ne samo da e prekriti zabranu, ve e sigurno da pokrenu brzu trku j o desetine zemalja da steknu nuklearno oruje.
Ako Iraki rat krene sjajno za SAD one e moda moi da se
malo oporave od ova etiri geopolitika promaaja. Ako rat krene
loe svaki od negativnih elemenata e se uvrstiti. Nedavno sam itao o Krimskom ratu u kojem su Velika Britanija i Francuska krenule u rat protiv ruskog tiranina u ime civilizacije, hrianstva i
borbe za prava na slobodan izbor. Jedan britanski istoriar pie
1923. godine o tim porivima: Ono to Englezi preziru je skoro uvek
vredno prezira, samo kad bi tako bilo". Londonski T a j m s je 1853.
bio meu onima koji su najee podravali rat, a 1859. godine urednici su pisali da se k a j u : Nikada trud nije bio toliko velik za tako
bezvredan cilj. Nije nam lako da priznamo da su ogroman napor i
beskrajna rtva uinjeni uzalud." Kada Dord Bu ode sa poloaja
ostavie Sjedinjene Drave znatno slabijim nego to su bile kada je
preuzimao dunost. On je j e d a n lagani pad pretvorio u mnogo bri.
Hoe li Njujork Tajms napisati slian uvodni lanak 2005?

279

2. ok i strahopotovanje"?
April

2003.

Ameriki jastrebovi su obeali da e njihov preventivni napad

na Irak izazvati ok i strahopotovanje". Da li su to ostvarili? Oni
misle da jesu. Nego, koga je trebalo da okiraju i bace u nevericu?
Najneposrednije, iraki reim i pomagae u zemlji. Sjedinjene Drave su zaista vojno dobile rat veoma brzo, pokazalo se da smo pogreili mi (mnoge vojne linosti, ali i j a ) koji smo predviali da su
vee anse da rat bude dugotrajan i teak. Kada je nestalo irake vrhovne komande, vojna struktura se raspala. Ipak, mora da se kae,
relativno brza pobeda zapravo oduzima validnost zvaninom amerikom razlogu da krene u napad j e r je iraki reim navodno predstavljao neposrednu ozbiljnu vojnu pretnju njegovim susedima ili
Sjedinjenim Dravama.
Da li iz toga proizlazi da smo mi koji smo smatrali d a j e rat ludost pogreili i u svemu ostalom? Ne bih rekao. U prvom poglavlju
ove knjige (napisanom sredinom 2002) poinjem ovim reenicama:
Sjedinjene Drave propadaju? Malo njih se danas slae sa tom
tvrdnjom. Jedini koji se slau su ameriki jastrebovi koji buno zagovaraju politiku preokretanja tog smera." Sada jastrebovi smatraju
da su u tome uspeli. Sasvim su se naduli od samopouzdanja. Kao
da su prisvojili Napoleonov moto: L'audace, l'audace, toujours
l'audace". Napoleonu je koristio - neko vreme.
280

Jastrebovi ak nisu saekali ni kraj borbi da bi zapoeli kamp a n j u protiv Sirije. Sirija je delom odabrana zato to ima spoljnu
politiku koju SAD ne smatra p r i j a t e l j s k o m , igra kljunu ulogtt-rra
Bliskom istoku a u v o j n o m smislu je praktino bespomona. Poto
oruje za m a s o v n o unitenje nije p r o n a e n o u Iraku (barem nije do
ovog datuma) amerika vlada sada sugerira da ga ima u Siriji. Sekretar odbrane, Donald R a m s f e l d , oznaio je Siriju dravom krivcem". Predsednik Bu ima j e d n o s t a v a n savet za Sirijce: treba da sar a u j u sa Sjedinjenim Dravama.
Sjedinjene Drave su prele iz Avganistana u Irak ne postigavi neto naroito sem to su zbacile prethodni reim i predale vlast
j e d n o m broju lokalnih vojnih k o m a n d a n a t a - ukratko, SAD su
stvorile ono to se drugde naziva promaena drava". Hoe li
SAD sada uraditi isto i u Iraku, preseliti se odande na drugo mesto?
Sasvim mogue. A ako j e Sirija sledea, ko j e na redu posle Sirije?
Palestina i Saudijska Arabija ili Severna K o r e j a i Iran? N e m a sumn j e da su upravo u toku estoke rasprave u savetima amerikog reima o prioritetima ali izgleda da se uopte ne dovodi u pitanje hoe li SAD da nastave sa vojnim a n g a o v a n j e m . Jastrebovi su izgleda uvereni da i m a j u (ili bi trebalo da i m a j u ) budunost sveta u svoj i m r u k a m a i nisu pokazali ni n a j m a n j i znak skromnosti po pitanju
mudrosti sopstvenog kursa. Pa najzad, koliko trupa ima patrijarh,
to slavno ree Staljin?
Treba pogledati prioritete k o j e su jastrebovi izgleda postavili.
Broj j e d a n je verovatno p r e u r e e n j e Bliskog istoka to obuhvata tri
k l j u n a elementa: eliminacija S j e d i n j e n i m Dravama neprijateljskih reima, p o d r i v a n j e moi (i m o d a teritorijalnog integriteta) Saudijske Arabije i n a m e t a n j e r e e n j a Palestincima da bi prihvatili
bantustansko reenje. Zbog toga su jastrebovi odmah pokrenuli temu Sirije kao nove p r e t n j e " bezbednosti Sjedinjenih Drava.
Dok se odvija ovo p r e u r e e n j e Bliskog istoka, v e r u j e m da bi
SAD radije zamrzli situaciju na severoistoku Azije. Direktna vojna
akcija je rizina a jastrebovi se n a d a j u da e iskoristiti Kinu da nagovori Severnokorejce da ne idu dalje u svojim nuklearnim istrai281

vanjima. Na ovo bi mogli gledati kao na privremeno primirje. Takvo primirje bi omoguilo jastrebovima da se prvo pozabave drugim stvarima a Severnom Korejom kasnije, kada budu imali slobodnije ruke. Naime, n e m a j u nameru da dozvole severnokorejskom
reimu da opstane.
Po m o j o j proceni prioritet broj dva je domai front. Jastrebovi
hoe da naprave ameriki dravni budet takav da u njemu nema
mesta ni za ta drugo sem za trokove vojske. I irie se na svim
frontovima da bi smanjili ostale trokove - smanjivanjem saveznih
poreza i privatizujui to god mogu vie socijalno i zdravstveno
osiguranje. Takoe ele da limitiraju opoziciono delovanje u zemlji
- da bi sami imali to vie slobode da se bave ostatkom sveta i da
bi obezbedili da stalno ostanu na vlasti. Neposredan zadatak je da
se takozvani Ukaz o patriotizmu koji sadri klauzulu po kojoj istie
za tri godine, usvoji za stalno. Do sada se Ukaz o patriotizmu koristio prevashodno protiv osoba arapskog ili muslimanskog identiteta, ali se moe oekivati da savezni organi postepeno proire njegovo polje delovanja. Izbori 2004. godine bie od presudnog znaaja
za oba fronta.
Evropa je verovatno prioritet broj tri. Jastrebovima se ini da
je tee slomiti kimu Evropi nego Bliskom istoku ili opoziciji u zemlji. Zbog toga e verovatno malo poekati, raunajui na irenje
oka i strahopotovanja koji bi fatalno oslabili volju Evropljana. U
slobodno vreme, jastrebovi mogu zatraiti da trupe budu poslate u
Kambodu, da SAD razmotre novu invaziju Kube i na druge naine
demonstriraju svoju snagu irom sveta.
Mora se rei da ameriki jastrebovi razmiljaju oholo.
L'audace, l'audace, toujours l'audace." U prvom poglavlju sam
takoe rekao da su Sjedinjene Drave usamljena supersila kojoj
nedostaje istinska mo, svetski lider kojeg niko ne sledi a malo njih
potuje, nacija koju opasno zahvata globalni haos koji ne moe da
kontrolie". Tu procenu i danas potvrujem, konkretno u svetlu
amerikog vojnog o s v a j a n j a Iraka. Stav mi se temelji na sopstvenom uverenju da je opadanje amerike moi u svetskom-sistemu
282

strukturalno i nije samo rezultat greaka politike koju su vodile

prethodne amerike vlade. to je u i n j e n o ne moe se promeniti.
Naravno, politika se moe voditi inteligentno, a upravo sada se tako neto uopte ne radi.
Strukturalno propadanje ima dve glavne komponente. Prva je
ekonomska a druga politiko-kulturna. Ekonomska komponenta je
zaista sasvim jednostavna. Sto se tie osnovnih potencijala - dostupan kapital, osposobljenost ljudi, istraivaki i razvojni kapacitet Zapadna Evropa i Japan/Istona Azija su na konkurentskom nivou
sa SAD. Amerika monetarna prednost - koja poiva na injenici
da se dolar koristi kao rezervna valuta - nestaje i verovatno e
uskoro potpuno nestati. Amerika prednost u vojnoj sferi pretvara
se u dugoronu tetu u ekonomskoj sferi, poto odvraa kapital i
inovacije od proizvodnih preduzea. Kada svetska privreda, iz svoje sada ve dugotrajne stagnacije, pone da oivljava, i zapadnoevropskim i japanskim/istonoazijskim preduzeima e najverovatnije ii bolje nego preduzeima u SAD.
Svoje polagano ekonomsko p r o p a d a n j e u odnosu na glavne
takmace, Sjedinjene Drave trideset godina usporavaju politikim i
kulturnim metodama. Sjedinjene Drave su temeljile svoje pravo
da tako rade na ostacima legitimnosti (kao predvodnika slobodnog
sveta) i postojanju Sovjetskog Saveza. Raspad Sovjetskog Saveza
ozbiljno podriva takvo stanje i omoguava anarhiji svetskog-sistema da se razmahne - etnike" ratove u bivem Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, graanske ratove u brojnim afrikim zemljama,
dva Zalivska rata, irenje rak-rane kolumbijskog graanskog rata i
ozbiljne ekonomske recesije u j e d n o m broju zemalja Treeg sveta.
Pod Ronaldom Reganom, Dordom Buem starijim i Bilom
Klintonom, Sjedinjene Drave su nastavile da pregovaraju sa Zapadnom Evropom i Japanom/Istonom Azijom da bi ih zadrale
manje-vie na istoj, naoj, strani u onome to je u sutini sukob Sever-Jug. Jastrebovi u vreme Dorda Bua sina odbacuju ovu strategiju i z a m e n j u j u je jednostranim maizmom. Svugde se uspravljaju a amerika pobeda nad Sadamom uspravljae ih j o vie. To
283

se dogaa ne uprkos, ve upravo zbog injenice da je ostali deo

sveta toliko uasnut.
Uoite dve stvari u vezi legitimiteta. Sjedinjene Drave su morale iz Saveta bezbednosti U j e d i n j e n i h nacija u martu da povuku
rezoluciju koju su podnele nadajui se podrci za napad na Irak.
Re je bila o neemu to je bilo izuzetno vano za SAD, u ta su
uloile sav svoj trud, pa i ponovljene telefonske pozive Dorda
Bua liderima irom sveta. Po prvi put za pedeset godina Sjedinjene Drave nisu uspele da dobiju jednostavnu veinu od devet glasova u Savetu bezbednosti. Poniavajue.
Drugo, uoite kako se koristi re imperijalni". Do pre dve godine svetska levica je imala iskljuivo pravo da govori o imperijalizmu. O d j e d n o m su jastrebovi poeli da koriste taj termin sa pozitivnom konotacijom. A zatim je Zapadna Evropa, koja uopte nije
bila levo orijentisana, poela da ga koristi da izrazi svoju zabrinutost to se Sjedinjene Drave ponaaju kao imperijalna sila. A od
pada Sadama Huseina re se o d j e d n o m p o j a v l j u j e u skoro svakoj
novoj prii. Imperijalni (imperijalizam) je termin koji gubi prestinost, makar jastrebovi mislili d a j e pametno da ga upotrebljavaju.
V o j n a sila nikada u istoriji sveta nije bila dovoljna da se sauva nadmo. Od sutinske vanosti je legitimnost, koju priznaje znaajan deo sveta, ako ne ba svi. Ameriki jastrebovi su ovakvim ratom ozbiljno podrili legitimnost svoje zemlje i tako nepovratno
oslabili Sjedinjene Drave na geopolitikoj sceni.

284