Атаманов, Михаил. А92 Искажающие реальносіъ. Книга вторая.

Внешняя угроза / Михаил Атаманов. — Москва : Эксмо : Яуза, 2022. —

416 с. — (Героическая фантастика).

© Атаманов М. А., 2022

© ООО ♦ И здательсгво «Яуза», 2022
ISBN 978-5-04-164754-4 2022
© ООО ♦ Издательство «Эксмо», 2022

Prevod & PDF ćirilica: avlijaner

Latinica & ostali formati: solicitor
 HEROJSKA FANTASTIKA

Mihail Atamanov

ISKRIVLjENA
STVARNOST

KNjIGA 2

Spoljna pretnja
Tajmer za spas naše planete nastavlja
da otkucava, a Zemlja još uvek nije
spremna da odbije invaziju iz svemira.
Kiril Komarov, koji je u „Igru koja
iskrivljuje stvarnost“ ušao pod
nadimkom „Komar“, odlazi u svemir kao
član posade vanzemaljskog broda
Šiamiru, da samostalno pronađe
saveznika među velikim svemirskim
rasama. Avaj, on ne može da računa na
razboritost samih ljudi, čak ni pred
spoljnom pretnjom, čovečanstvo nije u
stanju da zaboravi na unutrašnje sukobe
i da deluje kao jedinstvena sila. Vlade
različitih zemalja intrigiraju,
pokušavajući da steknu prednost u igri.
Da li će usamljeni igrač moći da
pronađe u prostranstvima galaksije bar
nekoga ko može da pruži pomoć Zemlji?
Ili će jednog okupatora zameniti drugi?
 UVOD
U OČIMA NEPRIJATELJA

Pa-lin-tu, prestonica Prvog Direktorata

Palata vladajućeg Saveta

Mala sala za sastanke

[1]
U strogoj službenoj tamnoj togi bez regalija i obeležja, Tumor-

Anhu La-Fin je lagano i dostojanstveno hodao osvetljenom stazom do

podijuma za nastupe. Krajičkom oka starac je u polumračnom

hodniku zapazio čitave redove hladnih sjajnih očiju. Vrhovnom magu

nije bilo potrebno da koristi svoje psioničke moći da oseti strah

prisutnih i shvati sa kakvim zadovoljstvom bi ga svi ovi nižerangirani

vladari prožderali, ukoliko bi napravio grešku ili pokazao slabost i

nesigurnost. Svi ovi magovi su se plašili i poštovali samo snagu. I zato

ni jedan mišić nije zadrhtao na veličanstvenom i ponosnom licu

suvladara Tumor-Anhu La-Fina, dok je hodao kroz dvoranu.

Uobičajena pratnja vrhovnog maga morala je da ostane ispred

ulaza u palatu. Stražari su bili izuzetno korektni i ljubazni, ali su

odlučno zatražili od starog čarobnjaka da zameni svoj magijski štap

beskorisnim, ali sigurnim regalijama na koje se mogao samo oslanjati

dok je hodao. To je naljutilo starog maga i dalo dobar povod da

razmisli o nesigurnosti svog trenutnog položaja. Četrdeset godina bilo

mu je dozvoljeno da uz sebe drži magijski štap tokom dugih sastanaka,

a podrška štapa je uvek dobrodošla za njegove stare kosti.

U bilo kom drugom danu Tumor-Anhu La-Fin bi zahtevao dužno

poštovanje za njegovu sedu kosu i titulu suvladara — jednog od tri

vladara čitavog čovečanstva. Možda bi izazvao i skandal, a od tih

budala, da su se usudili da ga zaustave na ulazu u palatu, ostale bi

samo lokve protoplazme ili ugljenisana tela. Ali danas je bio krajnje
neprikladan dan za bilo kakve skandale vezane za njegovu ličnost. Na

ovom sastanku saveta vladara raspravljaće pitanje njegove

kompetentnosti i usklađenosti sa ulogom mudrog i poštovanog vladara

jedne frakcije. A dešavanja u igri koja iskrivljuje stvarnost, nisu išle

dobrim tokom...

Igra koja iskrivljuje stvarnost je od prvih dana zaokupila umove

vladajuće aristokratije svojim zaista neograničenim mogućnostima.

Novo znanje, porast magijske moći, apsolutno zdravlje i, pod

određenim uslovima, praktično besmrtnost — sve je to činilo učešće u

igri tako poželjnim. I stoga su sva tri suvladara želela da preuzmu

kontrolu nad procesom i da sami predvode sve tri različite frakcije.

Od tada je ovaj virtuelni projekat doveo do mnogih neverovatnih

otkrića i napretka nauke. Vredni resursi su uvedeni u igru da se

razmenjuju sa vanzemaljskim rasama za tehnologije. Magovi su

određivali linije ponašanja sa susedima i optimalne strategije razvoja,

a ljudi potrebnih profesija, bez obzira na čin i druge okolnosti,

izvučeni su iz svojih domova i bačeni u virtuelni svet. Zarad uspeha u

igri, svi problemi stvarnog sveta gurnuti su u drugi plan — glad u

[2]
Trećem Direktoratu , ustanak protiv Maga u Šestom, pa čak i

priznanje samoproglašenog monarha Drugog Direktorata – uspešnog i

popularnog komandanta, ali prvog „ne Maga“ među svim vladarima u

poslednjih osamsto godina.

Nastup Tumor-Anhu La-Fina bio je treći po redu. Dva druga

suvladara su se već uspešno prijavila i sjajno dokazala svoje pravo da

vode ljude ne samo u stvarnom svetu, već i u igri koja iskrivljuje

stvarnost. I tako je došlo vreme da vladajući savet treba da čuje

izveštaj od lang Tumor-Anhu La-Fina o stanju stvari na teritoriji koja

mu je poverena. Bilo je mnogo pitanja za njega. Stari Mag se popeo na

uzdignuti podijum.

Tek kada je stigao do podijuma, Tumor-Anhu La-Fin je dozvolio

sebi da malo skrene glavu i baci pogled na počasna mesta druga dva

suvladara. Na togi suvladara Anri-Huvija La-Šina vijorila se jarko

crvena traka, što je značilo da je on taj koji će predsedavati sastankom.

Dobar znak! Za razliku od suvladara Onuri-Unta La-Varese, ovaj

govornik nije imao lični animozitet prema govorniku i ne bi ga

namerno „davio“ lukavim pitanjima i podsmešljivim primedbama.

Anri-Huvi La-Šin je bio skoro prijatelj, koliko je prijateljstvo moguće

među najvišom aristokratijom. Da, zbog svoje lojalnosti, Anri-Huvi La-

Šin će sigurno tražiti u budućnosti neke političke ustupke: možda da

uključi sina u vladajući savet ili da dobije koncesiju za upravljanje

mrežom novih termonuklearnih elektrana u izgradnji za njegovu

mladu suprugu, ali su ta pitanja bila lako rešiva.

Iza zvučnika se uključio ogroman ekran, a publika je utihnula

hvatajući svaku reč govornika. Tumor-Anhu La-Fin je samouvereno

sipao brojeve i druge pokazatelje, čak ni ne osvrćući se na grafikone

iza svojih leđa. Tako je publici demonstrirao svoje odlično pamćenje i

oštar um. Samouvereni razvoj kolonije. Pet dobro razvijenih

heksagona, još dva susedna su pripremljena za kolonizaciju. Veliki

šestougao je dostigao četvrti stepen razvoja. Broj članova frakcije

premašio je oznaku od tri hiljade sedam stotina ljudi. Razvijena

industrija. Potpuno snabdevanje frakcije svim potrebnim, od hrane do

visokotehnološkog oružja. Uspostavljena trgovina sa gospodarima.

Brzi put do svemirske luke Geko je u izgradnji. O susedima… lang

frakcije je ovu temu istakao kao najvažniju i posvetio joj lavovski deo

svog izveštaja. Iskusan političar savršeno je dobro znao da je bolje da

lično prikaže problematičnu temu i unapred stavi akcenat na

momente koji mu idu u prilog nego da dozvoli nekome od zlobnika da

to uradi, ali u nepovoljnom svetlu.

Prema rečima uvaženog Maga, ispostavilo se da su komšije bile

nemirne. Ali ako nije bilo posebnih problema sa harpijama i drugim

[3]
mitskim bićima, pošto su svi bili primitivni NPC i beznadežno

zaostali u tehnologiji, onda je sa živim ljudima ispalo teže. Frakcija

ljudi H-3 se u igri pokazala veoma militantnom, sa brojem igrača oko

hiljadu i po od kojih su većina bili profesionalni vojnici sa velikim

iskustvom u borbenim operacijama. Direktni sukobi sa susedima,

uprkos superiornosti u broju i tehnologiji, nisu doneli željeni rezultat i

svaki put su se završavali vraćanjem zaraćenih strana na prvobitne

pozicije. A ispitivanje zarobljenog naoružanja i opreme od frakcije H-

3, kao i korišćenje zarobljenih uzoraka u borbi, pretilo je da neutrališe

prvobitno tehnološko vođstvo.

Zbog toga je odlučio da se promeni strategija i da se napusti ideju

da se jednim potezom može okončati sukob sa opasnim susedom. Svi

proračuni pokazuju da se frakcija H-3 razvija sporije, osim toga, ona u

principu nema Maga, pa shodno tome ne postoji ni kontrolna služba

za sugestiju. Zato je izabran način za indirektan uticaj na neprijatelja

kroz aktivnu propagandu i magijsku sugestiju, a ovaj put već daje

plodove. Jedan od najviših lidera frakcije H-3 uspešno je regrutovan i

dugo vremena aktivno sarađuje i prenosi dragocene informacije

direktno iz štaba neprijatelja. Juče je uspešno evakuisan preko granice

i odveden u glavni heksagon.

— I to je ono što suvladar Tumor-Anhu La-Fina naziva „uspehom“?

— ubacio se suvladar Onuri-Unta La-Varese sa svojom primedbom.

Takvih primedbi se stari mag pribojavao u ovoj tački izveštaja. —

Najvredniji agent je prebegao kod nas i sada on za nas praktično više

nema nikakvu vrednost. Šta je tu uspeh? To je potpuni promašaj!

Takođe mi je teško da prihvatim nesposobnost mog kolege da se silom

obračuna sa zaostalim neprijateljem, s obzirom na brojčanu i

tehnološku prednost – trostruko veću!!!

Tumor-Anhu La-Fin je upotrebio svu svoju uzdržljivost da ne bi

planuo i da zadrži što mirniji izraz lica. Da ospori „trostruku

prednost“? U svom izveštaju je naveo: 3.700 saveznika protiv 1.500

neprijatelja, a to ni na koji način nije trostruka prednost. Njegov

protivnik je s razlogom izrekao „trostruko“, unapred se raduje javnoj

raspravi po ovom pitanju. Očigledno je znao za jučerašnje

bombardovanje „Zlatne ravnice“, šestougla žitnice, od strane

neprijatelja i gubitak dva nivoa razvoja, što je dovelo do smanjenja

maksimalnog broja ljudi Tumor-Anhu La-Finu za sedam stotina. Ako

se doda tih sedam stotina nedostajućih dobija se tačno trostruka

prednost. Onuri-Unta La Varese ga je očigledno izazivao, sa jasnom

namerom da sam pokrene priču o ovoj nepovoljnoj okolnosti.

Sabravši misli i emocije, stari mag je počeo da odgovara

ujednačenim, bezosećajnim tonom:

— Ne potcenjujte našeg protivnika. Iako je zaostala u magijskim

disciplinama, frakcija H-3 ima dobru i funkcionalnu

kontraobaveštajnu službu. Otkrili su nekoliko naših špijuna koje smo

uspeli regrutovati. A taj vredan agent, koji je imao pristup strogo

poverljivim planovima, sam se otkrio izlazeći na videlo sa nekoliko

neopreznih poruka. Čim je ovaj agent postao sumnjiv prebacili smo ga

kod nas. Biće mu obezbeđeno sve što je potrebno i biće nam više puta

od koristi, čak i kao primer za ostale koji se kolebaju. Da mi ne

ostavljamo drugima na milost i nemilost naše ljude i vredne agente.

Pored toga, nakon uspešnih eksperimenata na premeštanju izlazne

tačke iz virt-kapsule naših igrača iz različitih frakcija, došlo je vreme

da se proveri i mogućnost prelaska tela iz paralelnog sveta u naš. Ako

uspe, to će dati najjači propagandni efekat i pomoći daljem

regrutovanju kolebljivih članova frakcije N-3. Svakim danom biće ih

sve više, pošto je naša magična sugestija već ušla u njihove umove i

polako uništava njihov sistem vernosti i privrženosti...

Sudeći po odobravajućem žamoru cela sala se složila sa

govornikom, a Tumor-Anhu La-Fin je privremeno uspeo da osujeti

napad na sebe. Osim toga, o drugom delu njegovih tvrdnji, stigla je

pomoć sa strane:

— Suvladar Onuri-Unta La-Varese kao da ne vodi računa o

geografiji i istoriji našeg paralelnog sveta, pa zaboravlja da frakcija H-

3 predstavlja najveću od država koja je u svojoj istoriji više puta

pobeđivala ujedinjene armije svih drugih frakcija. Setite se da je

uspešno uništio frakciju H-11 i porobio frakciju H-8 nametnuo da

budu vazali.

Da, sigurno će morati da plati za ovu pravovremenu podršku...

Tumor-Anhu La-Fin nije znao sve ove suptilnosti, pa je napravio

mentalnu belešku za sebe, da kasnije prouči ovo pitanje. Izveštaj se

nastavio sa temama kojih se Tumor-Anhu La-Fin donekle plašio. Bilo

je reči o plaćanju velikih otkupnina za zatvorenike i privremenim

sporazumima sa neprijateljem, Ali na kraju je sve prošlo neprimetno. I

generalno, nije bilo teških trenutaka sve do samog završetka govora, a

onda je pokrenuto pitanje jučerašnje velike bitke.

— Još jedan primer osrednjosti suvladara Tumor-Anhu La-Fina,

kao vojnog taktičara i beznadežne gluposti kao stratega!!! — počeo je

svoju besedu savladar Onuri-Unta La-Vareze, emotivnim epitetima

koji se graniče sa otvorenom uvredom. — Trebalo je uspeti da se ne

uspe u jednoj od najvažnijih operacija i sa tako kolosalnom početnom

prednošću i faktorom iznenađenja koji nam je išao na ruku!

Sala je uplašeno utihnula kada je čak i lažni štap u rukama velikog

maga zasvetleo od prizvane energije. Međutim, sjaj je isto tako brzo

nestao, a Tumor-Anhu La-Fin se izborio sa svojim neodoljivim

emocijama i nije dozvolio da magična energija eruptira u obliku

razarajućih borbenih čarolija. Njegov protivnik nije bio idiot i

samoubica, a ako je otvoreno provocirao govornika, onda se verovatno

na vreme pobrinuo za svoju zaštitu, i za podršku u sali u slučaju

otvorene magijske konfrontacije.

— Savladaru Onuri-Unta La-Vareze, trebalo bi da crpite

informacije iz pouzdanijih izvora. — u ravnomernom glasu starog

maga nije bilo ni nagoveštaja razdraženosti ili drugih osećanja. — Svi

deklarisani ciljevi napada bili su postignuti. Neprijatelj je izgubio

kompletnu proizvodnju i preradu nafte u Močvarnom heksagonu. To

je težak udarac njihovoj mobilnosti i sposobnostima na duge staze,

pošto H-3 frakcija tek savladava osnove antigrav tehnologije. Sva

njihova vozila koriste naftne derivate za pokretanje. Ekspanzija koju je

neprijatelj pokrenuo prema Stenovitim obalama sada je takođe

dovedena u pitanju, opet zbog nedostatka goriva. I trgovina H-3

frakcije sa Gekom je zaustavljena iz istog razloga. Da povrate kontrolu

nad Močvarnim heksagonom, poprave citadelu, poprave mostove,

pontone, uništene brane na reci, neprijatelju će biti potrebno

najmanje četiri dana, otprilike isto toliko je potrebno za obnovu svih

fabrika. Za deset dana se završava primirje i operacija se može

ponoviti...

— Ali šta je sa velikim gubicima u ljudstvu i prinudnim

povlačenjem iz močvarnog heksagona? A da pričamo i o proboju

diverzantske grupe? — nije popuštao protivnik, ali je svima bilo jasno

da se Onuri-Unta La-Varez raspravlja jednostavno po inerciji, pošto su

njegovi argumenti postali veoma slabašni.

— Nismo postavili cilj da kontrolišemo močvarni heksagon.

Preteško je da prebacimo zalihe, a garnizon bi morao da bude

nerazumno ojačan zbog blizine velikih neprijateljskih snaga. Veliki

gubici... Da, zaista je trebalo više od hiljadu naših igrača da ožive. Ali

već sam pomenuo da nam se suprotstavljaju obučeni profesionalni

borci, a prosečan nivo igrača N-3 frakcije je veći od našeg. Pored toga,

u Močvarnom heksagonu borili smo se sa „Prvom legijom“. To je elitna

jedinica, a osim toga oni su bili napadačka strana, tako da bi bilo

pomalo naivno očekivati paritet u gubicima.

Pre nego što je nastavio svoj govor, Tumor-Anhu La-Fin je

napravio kratku pauzu i otpio gutljaj oporavljajućeg eliksira, jer su mu

stare noge već drhtale od umora. Mag je čak morao da se osloni na

svoj štap da ne bi pao pred celom salom. Pored toga, ova pauza je bila

neophodna da bi sabrao misli, jer je predstojao najteži deo. Teme

neprijateljske diverzantske grupe koja se neometano probila na

teritoriju frakcije, a posebno ličnost njenog vođe. Bile su to posebno

osetljive teme za starog arhimaga. Posle izvesnog razmišljanja, iskusni

političar je odlučio da ispriča svoju verziju priče.

— Dakle, diverzantska grupa... Da, njeno pojavljivanje u našoj

pozadini u toku žestokih borbi u Močvarnom heksagonu i na

Stenovitim obalama bilo je potpuno iznenađenje za nas. Prema

informacijama od našeg agenta, verovali smo da unapred znamo za sva

borbena dejstva neprijatelja. Ali pošto je prebeg dao objašnjenje šta se

dogodilo, ovaj napad je bio potpuno iznenađenje i za rukovodstvo

frakcije N-3. Zbog iznenađenja i drskosti napadača, ali i naše

nesposobnosti da povučemo snage za neutralisanje diverzanata,

posledice njihovog rada postale su neprijatno teške. Infrastruktura

čvora „Zlatna polja“ je ozbiljno oštećena i biće potrebno vreme da se

sva razaranja obnove. Tokom potere za grupom diverzanata, srušio se

eksperimentalni antigrav „Sio-Mi-Dori“. Uzroci tehničkih kvarova tek

treba da se razjasne. Na mestu nesreće rade najkvalifikovaniji

stručnjaci, ali ova nezgoda pomera uvođenje takve opreme u masovnu

proizvodnju. Što se tiče ličnosti vođe grupe diverzanta po imenu

Komar, mnogima je nepoznat...

— Isti onaj lukavi predstavnik frakcije H-3 koji je dva puta uspeo

da uhvati unuku uglednog suvladara Tumora Anhu La-Fina, a usput i

njega lično da pošalje na ponovno rođenje?

Reči su doprle do govornika i bile su za njega najgora od svih

mogućih opcija. Tumor-Anhu La-Fin je znao da su tračevi o

provokativnom ponašanju izvesnog Komara, o njegovom grubom i

prkosno netaktičnom ophođenju prema plemenitoj devojci Minn-O

La-Fin. Langovi neprijatelji su sa velikim zadovoljstvom i uživanjem o

tome pričali, ali se do sada između zidova vladarske dvorane nisu čule

tako teške reči o „nepoštovanju langa“, a još manje o temi „sramoćenja

plemenite devojke“. Tema kojih se starac plašio i pre svega izbegavao.

Da, suvladar Anri-Huvi La-Šin je očigledno s razlogom koristio

najdelikatniji izraz u prethodnoj rečenici očekujući da će u budućnosti

dobiti dividende za svoju delikatnost.

— Da, suvladaru Anri-Huvi La-Šine, govorimo o ovoj osobi. Inače,

svim ostalim vladarima savetujem da se bolje upoznaju sa likom

Komara, jer sam potpuno siguran da ćemo o njemu još mnogo puta
govoriti. Izuzetna ličnost koju posmatram već neko vreme. Nov je u

igri, ne priznaje zakone i autoritete. Proglašen je za kriminalca u svom

matičnom svetu. Omražen je u frakciji H-3 zbog ubistva komandanta,

zbog nepoštivanja naređenja i prkosnog ponašanja uopšte. Na prvi

pogled bi se moglo učiniti da se radi o običnom ološu. Ali čudna stvar

uz sve ovo što sam rekao, Komar je već dostigao čin „gerda“. Naši

gospodari Gekoa ne dozvoljavaju da na njega padne trunka prašine.

Vode ga sa sobom u svemir, pa čak uprkos svim uveravanjima da se ne

mešaju u sukobe vazala, uleteli su u toku najžešće borbe i evakuisali

ga na svom zvezdanom brodu!

Na ove reči podigao se silan žamor u konferencijskoj sali.

Vlastodršci su živo razgovarali među sobom, ne krijući čuđenje o

onome što je govorio Tumor-Anhu La-Fin. Stari mag je bio veoma

zadovoljan postignutim efektom. Napravio je pauzu u svom govoru

dozvolivši vladarima da razmene misli, nakon čega je nastavio svoj

govor:

— Znate li šta je Komar iz poslednje ekspedicije u svemiru, kao deo

Geko tima, doneo naučnicima svoje frakcije na proučavanje? Među

mnogobrojnim trofejima drevne rase doneo je i funkcionalno

svemirsko odelo, skafander nepoznate civilizacije. I... malo pažnje

molim! Najdetaljniji crtež zvezdanog broda rase Geko!

Sala je ponovo zažamorila. Neki članovi veća su kao opareni

poskočili sa svojih sedišta, a stari Mag je gestikulacijom pozvao

prisutne da se umire kako bi mogao da nastavi govor.

— Vidim, dragi vladari, da i vi razumete razmere pretnje i da ste

zainteresovani za ovog lika. Ko zna šta će Komar doneti iz nove

svemirske kampanje i koje tehnologije će steći naši protivnici? Ovo je

potencijalno izuzetno ozbiljna pretnja tehnološkoj prednosti naše

frakcije.

— Čak neprihvatljivo ozbiljna pretnja! — neko je dobacio iz sale i

Tumor-Anhu La-Fin se spremno složio:

— Baš tako! Znam dobro, dragi vlastodršci, kako ste u privatnim

razgovorima moje ime izvrgavali ruglu i govorili o „senilnoj budali“. I

ranije sam vam skrenuo pažnju na izvesnog neupadljivog i malo

poznatog igrača po imenu Komar. Tada sam javno obećao nagradu od

pet hiljada kristala za njegovo hvatanje. Dakle, sada udvostručujem

ovu nagradu, a uz to zvanično garantujem davanje azila bilo kom

članu frakcije H-3, ko pomogne da se uhvati Komar ili da se eliminiše

u stvarnom svetu! Moji ljudi će se truditi da ovu informaciju prošire

kod neprijatelja, tako da svaki član frakcije N-3 bude upoznat sa

nagradom! Želim da Komaru zemlja gori pod nogama, da ne može

mirno da spava, da u svakom koga sretne vidi ubicu, da ne veruje

nikome od saveznika. Ako obećana nagrada za eliminisanje Komara ne

bude isplaćena, on neće moći dugo da živi pod stalnim stresom i

pritiskom. Biće primoran da bira: ili da zauvek odleteti sa svoje rodne

planete, ili da dobrovoljno priđe k nama! A moja intuicija mi govori da

će izabrati drugu opciju!

Kraj govora velikog Maga dočekan je bučnim ovacijama. Krajičkom

oka, Tumor-Anhu La-Fin je video da druga dva suvladara takođe

aplaudiraju. Dobio je puno odobrenje! Ispunio je svoj cilj. Zadržao je

sve činove, titule, finansijske i političke poluge moći. Preostala je

samo mala sitnica – da svoja obećanja ostvari i ispuni.

 PRVO POGLAVLJE
NAZAD U SVEMIR!

Prva promena koja mi je odmah upala u oči na šatlu Šiamira je što

je u nekoliko stambenih prostora bilo praznih mesta! Na prethodnom

letu, svaki krevet, svako sedište na izvlačenje bilo je prepuno

ogromnih dlakavih Geka, a jedino slobodno mesto koje sam našao bilo

je u kabini gde su već živela tri člana posade. Sada, dok sam hodao

hodnikom, primetio sam prazne presavijene gornje ležajeve, a

nekoliko donjih je takođe bilo prazno.

— Komar, šest članova posade nije produžilo ugovore. — šapnula

mi je Ulina Tar kada sam trgovkinji skrenuo pažnju na ovu čudnu

okolnost. — Kapetan Uraz Tuhš je veoma zabrinut iako to ne

pokazuje. Ali hajde da o tome razgovaramo kasnije. Veži se! Već

krećemo.

— Šta je sa mojim ranjenim prijateljem? — upitao sam zabrinut za

Dmitrija Želtova, novajliju na ovom putovanju.

— On je dobro, osim što ne razumem nijednu reč Geko jezika.

Dodeljen mu je krevet u drugom boksu. Zajedno je sa navigatorom i

glavnim inženjerom. — rekla je Ulina Tar.

— A gde su naše komšije Vaš i Baša? — urlik zavijajućih motora

šatla zaglušio je Ulinu tako da nije ni čula moje pitanje.

Istog trenutka sam i sâm primetio braću blizance. Bili su u

susednom stambenom boksu. Ljubazno su se nacerili i nešto govorili,

sudeći po pokretima usnana. Mahnuo sam im iako je bilo prilično

teško da pomeram ruku zbog jake G-sile tokom poletanja šatla.

Štaviše, preopterećenja su se postepeno povećavala, nakon nekog

vremena postala skoro nepodnošljiva... Bio sam leđima pritisnut i

zalepljen za sedište da mi je izgledalo da čujem škripanje sopstvenih

kostiju. Imam utisak da je na prethodnom letu bilo nekako lakše i

jednostavnije. Snažan pritisak u glavi da su mi oči potamnile, skoro

sam se onesvestio, balansirajući na ivici da zadržim svest i samo

osećam dobovanje sopstvenog srca...

Ne, neće tako! Dok me svest potpuno nije napustila, otvorio sam

unutrašnji meni i izabrao ekran sa karakteristikama lika:

Komar. Čovek.
Frakcija H-3
Prospektor nivoa 38

Karakteristike:

Snaga 13
Spretnost 15
Inteligencija 19
Percepcija 21
Kondicija 13
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Zdravlje 817 od 998

Izdržljivost 140 od 580
Magijski poeni 0
Nosivost 26 kg
Slava 34

Veštine karaktera:

Elektronika 24
Skeniranje 37
Kartografija 39
Kosmolingvistika 35
Hakovanje 15
Puške 37
Mineralogija 13
Srednji oklop 40
 Oštro oko 39
Preciznost 17
Oznaka mete 11
Osjećaj opasnosti 15

Verovatnije je da će jedan od osam dodatnih bodova za

karakteristike lika biti dodat u kondiciju i fizičku spremu! Postalo je

malo lakše, ali samo malo i ne zadugo. Još jedna poen u Kondiciju,

podigao sam je na 15!

I odjednom je pritisak pustio. Nisam bio siguran da li je to od moje

akcije, ili smo završili početni deo leta sa velikim preopterećenjima.

Teško hvatajući dah okrenuo sam glavu prema Ulini koja je psovala:

— Naš kapetan je bez mozga. Ponovo je zaboravio da aktivira

kompenzatore gravitacije tokom poletanja!

Dakle, takva situacija sa visokim preopterećenjem bila je

nestandardna, zbog toga je trgovkinja bila toliko ogorčena. Malo mi je

laknulo. I da ne bih ponovo otvarao ekran sa karakteristikama i

veštinama, razmišljao sam o ulaganju preostalih dodatnih poena. Šta

mi je zaista potrebno za dalji razvoj?

Snaga? Nakon povećanja Kondicije, snaga je postala moj najlošiji

pokazatelj, samo 13 jedinica. Snaga utiče na težinu koju mogu poneti,

na mogućnost upotrebe teškog oružja, na domet bacanja predmeta i

granata ili na štetu nanetu u borbi prsa u prsa... S druge strane, da li je

Prospektoru ili Osluškivaču potrebna velika snaga? Odgovor se nije

sam nametao, niti je bio očigledan.

Spretnost? To je jedini pokazatelj koji nisam povećao tokom igre.

Spretnost utiče na mogućnost upotrebe boljeg oružja iz grupe

Sačmarica, i iz tog razloga mi je bila važna. Krečet karabin i Anihilator

sam mogao da koristim na granici svoje spretnosti, tako da mi bolje

oružje bez povećanja ove karakteristike nije obećavalo svetlu

budućnost. U redu, uložiću jedan poen u spretnost i podići cifru na

šesnaest. Preostalo mi je pet dodatnih poena od osam, koliko sam

dobio kada sam dobio rang „gerda“.

Inteligencija? Za Prospektora koji radi sa složenom elektronikom,

ovo je veoma važna karakteristika. I, pretpostavljam, visoka

inteligencija mi je omogućila da tako brzo naučim kosmolingvistiku i

kartografiju. Da li je potrebna visoka inteligencija za klasu

Osluškivača, koji mi je sistem igre ponudio kao mogućnost izbora. U

svakom slučaju, a pre isteka ugovora sa kapetanom Urazom Tuhšom,

nisam nameravao da menjam klasu u igri. Bilo bi krajnje neprimereno

za mene i za celu moju frakciju, pošto sam angažovan da tražim

vredne depozite kao Prospektor, da promenim klasu i postanem...

uopšte mi nije jasno ko.

Dakle, inteligenciji dodajemo jedan poen, povećavajući ovu

karakteristiku na 20. A onda... Ukočio sam se i dugo treptao od

iznenađenja, posmatrajući pokazatelj koji se menjao istovremeno sa

rastom inteligencije:

Magijski poeni 114

Istovremeno, plava traka je bila prikazana ispod trake života. Da li

se pojavila greška?! Super je, naravno, ali pojavio se i strah, šta sad da

radim sa tim? Na šta mogu da potrošim magične poene i kako to

tehnički da uradim? Ne znam nikakve čarolije, niti znam da li će se

[4]
pojaviti, tako da sam bio u totalnom stuporu .

U početku sam nameravao da u Inteligenciju uložim samo jedan od

slobodnih poena, ali nisam mogao da odolim zbog radoznalosti. Dodao

sam još jedan poen podižući Inteligenciju na 21. Broj magičnih poena

se odmah povećao na 119. Šta sad da radim sa tim?

Ok, prestaću da petljam. Ispred je bila Percepcija, glavna

karakteristika mog Prospektora. Bilo je pomalo frustrirajuće, kada

sam obukao novi oklopni skafander Osluškivača, što sam morao da

skinem pešadijski šlem i da prelepi IC vizir stavim zajedno sa njim u

svoj ranac. Ali ništa nisam mogao da uradite povodom toga. Imao sam

izbor — oklopno odelo ili šlem sa vizirom... Možda i grešim? Moraću

da pitam brodskog mehaničara da li može da pričvrsti IC vizir na crni

šlem Osluškivača. To je posao za kasnije, sada treba da podelim

preostala tri slobodna boda.

Uložio sam još jedan poen u Percepciju, podižući ovu vitalnu

statistiku sa 21 na... zašto 23, a ne 22??? Kako to? Zašto rast za dve

jedinice odjednom? Na sreću, baš na vreme je iskočio nagoveštaj iz

kojeg sam saznao da se na svake dve ugnežđene jedinice sa

karakterističnim indikatorom iznad 20 pojavljuje još jedna dodatna –

neka vrsta ekstra bonusa za specijalizaciju. Veoma lepo, zadovoljan

sam!

Onda sam malo „zaglavio“, rastrgan oprečnim željama. Koji je

najbolji način da postupim — da preostala dva poena uložim u

Percepciju i podignem je odmah na 26, ili da jedan poen dodam u

Inteligenciju i da tamo, takođe, dobijem dodatni bonus i podignem

inteligenciju na 23?! Dugo sam razmišljao, a na kraju sam odlučio da

je glavni indikator Prospektora opažanje, a ne Inteligencija. Dakle, dve

preostala boda uložio sam u Opažanje. Ukupno u ovom pokazatelju

imam fantastičnih 26!!! Da, sada sam mali monstrum koji posmatra i

sve zapaža! Nijedna tajna neće promaći mojoj pažnji! Iako mi je u

ovom slučaju ostao još jedan bod za karakteristike, koja nije bila ni

ovde ni tamo...

Upravo sam završavao sa parametrima lika, kada je Ulina Tar,

otkopčala sigurnosne pojaseve i ustala sa sedišta uspravljajući se do

svoje pune ogromne visine:

— Jednog dana će nas kapetan sigurno ubiti svojim neveštim

pilotiranjem... Neću se iznenaditi ako posle ovog leta ponovo izgubimo

pola posade. Ko je lud da ugrozi svoj život zbog hirova ovog aristokrate

koji se igra pilota?! Jedini plus od svega ovoga je što je manja gužva, a

ja po pravu jedine žene na brodu, mogu da tražim zasebnu kabinu za

sebe! Da, moram da se presvučem! — Ovim rečima Trgovkinja je

spustila metalne roletne i tako zatvorila ulazna vrata i odvojila kabinu

od zajedničkog hodnika.

Ovo je prvi put da sam video nekog od Geka kako zatvara vrata

boksa, obično su sve sobe bile širom otvorene, kao na dlanu. Mislio

sam da bi trebalo da izađem u hodnik da svojim prisustvom ne

sramotim dlakavu devojku dok se presvlači, ali me je Ulina Tar

zadržala na klupi, stavivši svoju tešku šapu na rame:

- Komare, možeš ostati. Ti nisi Geko i nema ničeg sramotnog u

tvom prisustvu.

Ulina je namerno glasno govorila da je komšije iz drugih soba čuti,

a pritom mi je gestom, dlan preko usana, stavila do znanja da ne

komentarišem. Ranije sam mislio da ovaj gest znači „razgovaraćemo

kasnije“, ali je očigledno značenje ipak bilo nešto drugačije: „nemoj da

pričaš“.

Veština kosmolingvistike povećana na

nivo trideset šest!

Zaintrigiran očekivao sam nastavak. U međuvremenu je Ulina Tar

izvukla stočić na sklapanje iz zida i na njegovu površinu jedan po

jedan postavio šesnaest velikih posebno isečenih crvenih kristala.

— Komar ovo je tvoj deo od prodaje prava na emitovanje snimka iz

baze relikvija. — šapnula je Ulina jedva čujno. — Ima šesnaest hiljada.

Sakrij u svoj inventar i ne pokazuj ga nikome. Ovo je veoma ozbiljna

vrednost, mnogi u galaksiji su spremni da ubiju i za manje. Vaš i Baša

su dobili isto toliko. Kako sam čula, posle ovog ili sledećeg leta će

napustiti Šiamiru.

Poslušao sam mudar savet i sakrio kristale u svom inventaru. U

isto vreme, pitao sam iskusnu trgovkinju da li osoba poput mene može

da drži ušteđevinu u nekoj od Geko banaka.

— Geko civilizacija ima samo jednu banku — banku Šiharsu, više

nije potrebno. – rekla je Ulina i dala prilično čudan odgovor. — Znam

pouzdano da je Mieloncima, Trilovima, Meleofatima i drugim

svemirskim rasama zabranjeno da rade sa Šiharsu bankom. Oni su

potencijalni protivnici i mogli bi da naruše stabilnost finansijskog

sistema Geka. A da li predstavnik vazalne rase može imati svoj

depozit... Iskreno, ne znam odgovor. Moram proučiti zakonodavstvo.

Svi ovi sintetički kristali su izmišljeni samo za proračune Geka sa

vazalima, tako da polaganje depozita u Šiharsku banku od strane ljudi

najverovatnije nije moguće. A sada, Komare, ipak se okreni. Zaista se

želim presvući, a treba i da se našminkam.

Nisam se suprotstavio. Okrenuo sam se prema zidu i otvorio svoj

inventar. Imao sam još nešto da uradim. Tokom nedavnog prepada na

„zvezdani brod“ Dmitrija Želtova, na teritoriji Mračne frakcije, svi smo

trpali trofeje u svoje rančeve ne sortirajući ih, pa čak i ne gledajući ih.

Sasvim sigurno sam znao da sam u inventar ubacio dobar „oklop“ i

kameleonski plašt Mračne frakcije. Takođe i automatsku lasersku

pušku futurističkog izgleda koju ne mogu da koristim zbog

[5]
ograničenja klase Prospektor. Bilo je još nekih artefakata koje mi je
Imran dao sa srušenog neprijateljskog antigrava, čija svojstva nisam

mogao da utvrdim, ali sam ih ipak stavio u ranac. Bilo je vreme da

sredim sve ovo smeće, jer sam bio na ivici preopterećenja, što je bilo i

teško i neprijatno.

Pre svega, proverio sam skener prospektora. Neprijateljski antigrav

je bio veoma blizu iznad nas u vreme skeniranja, tako da je postojala

šansa... Otvorio sam sliku. Da, baš tako! Srce mi je brže zakucalo.

Imam najdetaljniji 3D crtež „Šio-Mi-Dori“, antigrava Mračne frakcije!

Gerd Ustinov i ostali naučnici iz moje frakcije dobiće najbolji poklon!

Onda sam na sebe natakario oklop Mračne frakcije. Bila je to

debela jakna tamne boje, napravljena od dva sloja guste sintetičke

tkanine, sa zaštitnim umetcima na grudima, leđima i ramenima.

Umetci su ili od keramike ili od guste livene plastike. Uzeo sam oklop

na mestu pada „Sio-Mi-Dorija“, u nameri da ga koristim za sebe. Tada

još nisam znao da ću dobiti zaštitni skafander Osluškivača. Zadržaću

ga „za rast veština“ i da zamenim svoju jaknu od kevlara.

Zaštitno odelo vođe Stormtrupera[6]

Mračne frakcije
Hemijska odbrana +12, Zaštita od
zračenja +12, Oklop 34
Zahtevi atributa: Konstitucija 14,
snaga 14
Zahtevi za veštinu karaktera: srednji
oklop 30
Pažnja! Vaš lik nema dovoljno snage.
Minimalna statistika karaktera za
korišćenje ove stavke: Snaga 14

Takav oklop je težio osam i po kilograma — u stvari, trećina moje

nosivosti, i po svemu je bio inferioran u odnosu na energetski oklop

mog Osluškivača, pa sam morao da odlučim šta da radim sa njim.

Iskreno, bilo je šteta baciti ga. Po svojim karakteristikama takav oklop

je nadmašio oklop koji koristi moja frakcija, samo je nošenje na sebi

teško i nezgodno. Pitaću Želtova da li može da ga iskoristi? Sedeo sam

zamišljen kada mi je u uhu zazvonio glas Uline Tar:

 — Usput, Komar... ne, ne, ne okreći se još! Samo sam htela da ti

predložim da svoje kristale položiš kod kapetana, da budeš siguran, a

on će ih držati u sefu u svojoj kabini. Istina, u isto vreme ćeš morati

nekako da objasniš Urazu Tuhšu odakle ti toliki iznos, a ja lično sam

upravo to želela da izbegnem! Činjenica je da ja, a ni Vaša i Baša,

nismo rekli kapetanu za našu dodatnu zaradu. Nema potrebe da zna

za nešto što se njega lično ne tiče. I, shodno tome, nismo mu dali svoje

kristale na čuvanje.

— Zar Geko nemaju elektronske proračune? — Bio sam iznenađen,

na šta je trgovkinja odgovorila sa osmehom:

— Obično da. Ali tvoja matična planeta je toliko zabačena da

polovina usluga koje su prihvaćene u celoj galaksiji kod vas ne rade,

kao ni transferi. Postoji kôd koji se može uneti u automat i primiti

jedino iznos u dragocenim kristalima. Šta si odlučio u vezi sa sefom?

Zahvalio sam se Ulini na ponudi, ali sam ipak odbio. Nisam hteo da

mešam svoje prijatelje, a bio sam i mirniji kada je moj novac sa mnom.

Mogu ga koristiti u bilo kom trenutku. Bolje nego da svaki put tražim

dozvolu od kapetana da mi iz sefa izda potreban iznos.

— Kao god želiš, sada se možeš okrenuti! I pomozi mi da učvrstim

šablon na ramenu. Ne mogu sama sa jednom šapom...

Okrenuo sam se. Moja saputnica je promenila svoj uobičajeni

oklop za kratku pufnastu kućnu haljinu, a po telu je iscrtala neukusne

ilustracije. Da bi to uradila, Ulina Tar je postavila šablon sa

geometrijskim uzorkom na različite delove tela, a zatim je na ovo

mesto iz limenke poprskala neku vrstu osvetljivača, možda čak i

običan hidrogen. Kao rezultat toga, na sjajnom crnom krznu Geko

žene, pojavili su se crteži sa nešto svetlijim krznom koje sam primetio

i onda kada smo se prvi put sreli.

Naravno, pomogao sam Ulini, a onda sam čak naneo crteže na

njena leđa koristeći isti šablon. Štaviše, u ovom poslu nisam video

ništa neobično i sramno, iako se među rasom Geko proces oblačenja

žene smatrao veoma intimnim. Ali pošto u posadi nije bilo drugih

žena, Ulina je odlučila da zatraži pomoć od pripadnika druge rase. Kao

uzvratni gest dobre volje, Ulina mi je dozvolila da svoje stvari odložim

u njenu kabinu. Razgovor sa Geko trgovkinjom prekinulo je

nezadovoljno režanje kapetana Uraza Tuhša iz zvučnika iznad vrata:

 — Komarrr, dođi na komandni most! Hitno je potrebna tvoja

intervencija!
 DRUGO POGLAVLJE
DRUGI PILOT

Slika koja se otvorila preda mnom na komandnom mostu uplašila

me je nadrealizmom. Usred hodnika u kome su uočeni tragovi borbe,

prevrnute stolice i krhotine stakla, ležao je na podu viši inženjer

krvave glave. Bolno je režao i šapom trljao vilicu. Pilot zvezdanog

broda Dmitrij Želtov je sedeo u uglu pritisnut leđima uza zid. Nag do

pojasa, umazan nekakvom zelenom materijom, uperio je pištolj i

histerično vikao zahtevajući da ga odmah vrate na Zemlju. U levoj

ruci, podignutoj visoko iznad glave, Želtov je držao fragmentacionu

granatu, iz koje je već izvukao osigurač.

Oštro oko je povećan na nivo 40

— Želtove, šta radiš?! Vikno sam glasom koji kao da nije bio moj.

Čovek saterani u ćošak naglo je okrenuo glavu u mom pravcu i

reagovao na veoma čudan način. Uperivši je pištolj u mene. Učinilo mi

se da me pilot nije prepoznao u ovom novom energetskom oklopu.

Morao sam da skinem crni šlem i pokažem lice svom prijatelju.

— Komar… ovaj… gerda Komar?! — Želtov je spustio ruku sa

pištoljem i potpuno iscrpljen skliznuo niz zid. Plašio sam se da će

Želtov otvoriti ruku u kojoj se nalazila granata spremna za upotrebu,

ali veština Osećaj opasnosti nije davala signal za uzbunu. I zaista,

profesionalni vojnik i pilot Želtov je vratio pištolj u futrolu, podigao

prsten osigurača granate sa poda, ispravio žičane vitice i vratio na

svoje mesto.

— Gde si bio, Komar?! I gde smo mi uopšte? — drhtao je pilotov

glas odajući emocionalni stres.

 O, kako... Čudna pitanja, posebno ono drugo. Pitao sam Želtova,

zar se zaista ne seća da je primljen za kopilota na šatlu Šiamiru?

— Da li sam primljen za pilota? Ne sećam se. — priznao je Želtov.

— Poslednja stvar koje se sećam da smo izlazili iz tornja Mračne

frakcije. Okolo nas je bilo puno leševa. Sve mi se mutilo i plivalo pred

očima, osećam da padam od slabosti. Krvarim, ponestaje mi snaga,

nemam komplet prve pomoći, a lekarka Irina je ubijena... Onda... kao

kroz maglu... nisam siguran... mislim da je sleteo neki zvezdani brod.

Onda kao da me drže ispod pazuha i vode negde. Posle toga se ispred

mojih očiju pojavio crni ekran i natpis: „Lik je bez svesti“. Bio sam u

virt-kapsuli, ništa se ne menja. Odlazim ispod Kupole, hteo sam da

pitam momke šta se dešava, ali sve je bilo prazno – verovatno su još
[7]
uvek na KTA . Vratio sam se nazad u virt-kapsulu i odjednom osetio

preopterećenje, kao na simulatorima u školi letenja. Otvaram oči i

vidim da ležim na stolu, a iznad mene se naginje zubato stvorenje. U

jednoj šapi drži nož i iz nekakve posude sipa po meni nešto zeleno.

Šutnuo sam ga nogom i skočio sa stola, pokušao sam da pobegnem.

Oko mene samo... ovi. — pokazao je Dmitrij rukom na kapetana,

navigatora i nekoliko Geka koji su se zbili na vratima. — Svi reže na

mene i keze očnjake!

Strpljivo sam Dmitriju objasnio situaciju, bilo je potrebno da se

smiri, ali ja... u jednom momentu nisam mogao da se suzdržim.

Prasnuo sam u smeh. Smejao sam se tako da su mi suze potekle iz

očiju i dugo nisam mogao da prestanem. Kada sam kapetanu i posadi

ispričao razloge čudnog ponašanja Želtova, „krzneni“ su se priključili

zabavi i samo što se od smeha nismo valjali po podu. Nikada nisam

video predstavnike Geka u tako veselom stanju. Ogromna čupava

stvorenja su režala kroz čvrsto stisnute zube, cerekala se i pravila

najneverovatnije grimase.

Ako ne znate da ova kosmička rasa ispoljava smeh na ovakav

način, sa strane bi to izgledalo užasno i jezivo. Upozorio sam svog

prijatelja da se Geko tako smeju, „ržu kao konji“ i da ne žele da ga

zastraše. Dmitriju Želtovu je bilo neprijatno:

— Aaaa... Stvorio sam sebi reputaciju psihopate i totalnog idiota.

Ali sam pobedio. Slavu sam povećao za četiri... Hej, Komare, moraćeš

da se izviniš u moje ime kod ona dva Geka koja sam nokautirao.

Prišao sam bliže i umirujuće potapšao prijatelja po ramenu.

 — Ništa, ne brini! Geko su po prirodi lake pameti, brzo zaborave i

nisu zlopamtila. Na poslednjem letu sam slučajno isključio struju u

celom šatlu i – ništa. „Krzneni“ su na kraju zaboravili taj incident i čak

su me pozvali da ponovo letim sa njima. Sada je najvažnije da se

pokažeš kao dobar pilot. I počni da učiš Geko jezik, barem toliko da

možeš razumeti osnovne komande kapetana, bez toga nema ništa. A

na pedesetom nivou lika, obavezno uzmite veštinu kosmolingvistike, i

tada više neće biti problema sa međusobnim razumevanjem.

Želtov je potpuno usredsređen na upoznavanje komandi šatla,

sedeo u glomaznoj stolici kopilota koja je pravljena za Geka i bila

prevelika za njega.

Stajao sam u neposrednoj blizini i svom prijatelju prevodio ono što

su objašnjavali kapetan i navigator. Bilo je mnogo informacija o

polugama, dugmadima i mnogobrojnim ekranima sa obaveštenjima o

letu, kao i o svoj drugoj opremi u šatlu i kontrolnom centru zvezdanog

broda.

— Ovo je položaj ručke za isključivanje inercije za četvrti hod

bočnog levog ranžirnog motora. Koristi se kada je šatl okrenut

horizontalno udesno u pristaništu svemirske stanice, kada glavni

posao preuzimaju gravitaciona vitla na stanici. Za njih treba samo da

se podesi vektor kretanja. Posebno se mora zapamtiti da kretanje

ručke treba da bude u pravcu suprotnom od smera rotacije. Nadam se,

Dmitrije, da si barem nešto razumeo iz ovih kapetanovih reči.

Veština kosmolingvistike je porasla na

nivo trideset deveti
Veština elektronike je povećana na nivo
dvadeset šest

Kopilot je stavio ruku na polugu i pomerio je u naznačeni položaj

nakon čega je klimnuo glavom u znak potvrde. Mehanički je zapamtio

položaj iako mi se činilo da deluje uplašeno. Uraz Tuhš je zadovoljno

promucao i nastavio svoja objašnjenja, ja sam odmah nastavio da

prevodim:
 — U redu, sada skreni levo i desno u niskoj gravitaciji. Ovaj

manevar se koristi prilikom letenja u blizini satelita šestog tipa,

kometa i velikih asteroida. Stepen više, preskačemo četvrti takt,

radimo na petom. Odstupanje manipulatora udesno-ulevo postavlja

smer rotacije šatla, dok se drugi i prvi ranžirni motori prebacuju u

neutralni položaj.

— To je to, Komare, ne mogu više. — zastenjao je Želtov. — Glava

mi puca od obilja informacija i samo što ne eksplodira! Prvi udarac,

drugi, kompenzacioni potisak, aberacije u radu gravitacionih motora...

Previše novog! Reci kapetanu da mi treba pauza! Već sam unapredio

svoju veštinu upravljanja zvezdanim brodom za osam nivoa!

Šteta... moja traka napretka je već bila popunjena devedeset sedam

posto. Još samo deset minuta učenja novih pojmova i stigao bih do

„nivoa“. Ali izgleda da je zaista bilo vreme da se lekcija završi. Želtov je

tri sata marljivo proučavao kako da kontroliše svemirsku letelicu i

zaista je bio „pun do vrha“. Prema planu koji je najavio kapetan ja ću

raditi sa brodskim skenerom i radarom. Ta tema me je izuzetno

interesovala, pošto sam se nadao da ću lakše do 39 nivoa ako

Prospektor ubrzano niveliše veštinu kartografije i elektronike.

— Dobro, Dmitrrrr, odmori se! — Uraz Tuhš je pristao da kopilotu

odobri pauzu. — Onda hajde da nastavimo lekciju za pola ummi. —

rekao je kapetan i upozorio Želtova u cilju boljeg podsticaja učenja: —

Samostalno ćeš sleteti „Šijamiru“ na asteroid. Od uspeha će zavisiti

tvoj dalji ostanak u mojoj ekipi!

Kada sam preveo kapetanove reči svom prijatelju, na licu Dmitrija

Želtova se odrazio pravi užas:

— Je l' on bolestan u glavi?! Prvi put sam seo za kormilo šatla, ne

razumem ni jedan natpis na njihovom jeziku, i on mi kaže da mogu

sleteti!!! Šta ako razbijem šatl?!

Znao sam da kapetan u svakom trenutku može da preuzme

kontrolu nad zvezdanim brodom i ispravi greške kopilota, tako da nije

bilo posebnog rizika u njegovoj odluci da sletanje poveri pridošlici.

Želtov je to takođe razumeo, a njegovu reakciju je izazvala

neočekivano brza najava predstojećeg ispita... Uraz Tuhš je uspeo da

pogodi „pravu žicu“. Želtov je zamolio da kažem kapetanu da će biti

dovoljna i polovina vremena određenog za odmor. Kaže, biće spreman

da se vrati treninzima.
 — To je odlično! — Geko se zadovoljno nacerio i okrenuo ka meni.

— Dmitrrr brzo napreduje, podigao je dva nivoa za pola ummi, tako da

će do trenutka kada stigne u asteroidni pojas biti sasvim spreman. Ali i

ti, gerda Komar, moraćeš da se dokažeš. Pojas asteroida je ogroman,

postoje milijarde objekata. Većina su blokovi leda koji nas ne

zanimaju, kao ni kamen i legura gvožđe-nikla. Napravili smo trideset

letova, dve stotine sletanja, pre nego što smo pronašli jednu

zanimljivu lokaciju. Tvoj zadatak kao Prospektora je da što više skratiš

tokom ovog pripremnog perioda i da nam u jednom ili dva leta nađeš

asteroid sa vrednim mineralima. U tom slučaju ću smatrati

opravdanim tvoje prisustvo u posadi i ponuditi stalni posao.

Pa, prvi put je izrečen konkretan uslov da prođem probni rok, kao i

zvanično obećanje kapetana da će me u slučaju uspeha upisati u

posadu Šiamire. Mentalno sam sebi odredio zadatak da pronađem

nešto vredno i da se pokažem kao uspešan Prospektor. Ukupno sam

imao osam geoloških analizatora uzimajući u obzir one koje sam kupio

na kosmodromu, koje je nabavio Uraz Tuhš i poklonila gerda Tamara.

Imam mogućnost za osam pokušaja!

Napuštajući kapetanski most, naleteo sam na Dmitrija Želtova, koji

me je čekao u hodniku:

— Komare, brine me nešto. Samovoljno smo odleteli sa planete, a

rukovodstvo frakcije ne zna ništa o našoj sudbini! Možda misle da smo

zarobljeni, ili još gore, pobegli u Mračnu frakciju!

Pokušao sam da umirim prijatelja i rekao da razgovaram na radiju

sa Ivanom Lozovskim, a diplomata naše frakcije je svestan da smo

odleteli sa Gekom. Ali pilot zvezdanog broda je i dalje bio zabrinut:

— Ali to ne funkcioniše tako! Usmena dozvola ne vredi ništa. Mora

se dobiti dozvola uprave za službeni put i da se odrede zadaci za let.

Mislim da ću otići pod Kupolu i prijaviti se kako treba!

Bilo mi je jasno da je beskorisno raspravljati se sa disciplinovanim

vojnikom, koji je navikao da sve radi po Pravilu službe. Ideja da može

delovati po sopstvenom nahođenju, bez naređenja „odozgo“, za njega

je bila nezamisliva i bogohulna. Podsetio sam Dmitrija da ima samo

četvrtinu ummi koje mu je dodelio kapetan, tj. sat i dvadeset minuta

po našem računanju vremena, zamolio sam ga da se raspita o situaciji

nakon sklapanja primirja sa Mračnom frakcijom. Kakva je situacija na

frontu? Da li je bilo velikih gubitaka sa naše strane? Da li smo uspeli

da sačuvamo čvor Istočne močvare? Da li se „Druga legija“ izbavila iz

zasede u „Kareliji“?

Dmitrij je klimnuo glavom... a njegov lik je ostao nepomičan u

hodniku, blokirajući ionako uzak prolaz. Zar nije znao da se pre

izlaska iz igre mora preseliti u stambeni blok kako ne bi ometao ostale

članove posade da se kreću po brodu?! U svemiru postoji „crvena

zona“ koja ne dozvoljava da avatari nakon izlaska iz igre nestanu.

Njihova tela ostaju u igri; vidljiva, prisutna kao da su zamrzmuta.

I pre nego što je kapetan ili bilo ko drugi počeo da negoduje,

zamolio sam Vaš Tušiha da mi pomogne da premestim teško

„smrznuto“ telo u drugi stambeni blok, gde je određeno mesto za

spavanje kopilota. Ogromni Geko je sa lakoćom, kao da nosi pero,

podigao ukočeno telo i odneo ga do ležaja.

I sam sâm poželeo da napustim igru, ali definitivno neće. Prošlo je

tek šest sati otkako sam ušao u igru, pa sam se plašio da ću se, ako

izađem, naći u telu koje se još nije oporavilo od preloma i povreda i da

neću moći da se sam krećem. Da, a imao sam i čime da se zaokupim i

iskoristim slobodno vreme. Otišao sam kod brodskog mehaničara,

imao sam jedan posao za njega.

Sat vremena kasnije, moj novčanik je „olakšao“ za dve hiljade šest

stotina kristala, a lavovski deo troškova otišao je za pričvršćivanje IC-

vizira na šlem energetskog oklopa Osluškivača. Mislim da me je čupavi

mehaničar „odrao“ previsokom cenom pošto je rad trajao jedva

desetak minuta i nije iziskivao bilo kakav utrošak materijala. S druge

strane, svaki rad sa unikatnim predmetom, kakav je bio moj

energetski oklop, bio je bremenit i povezan sa velikom odgovornošću,

a zahtevao je visok nivo veštine. Konačno, nisam imao sa čime da

uporedim cenu u odnosu na uloženi rad. Bilo kako bilo, IC vizir je bio

bezbedno pričvršćen za šlem. U slučaju potrebe mogao sam da ga

spustim preko desnog oka, i vizir je zaista radio.

Brodski mehaničar je, takođe, izvršio radove na modifikaciji mog

oružja. Pre svega, povećao sam okvir Krečeta na četrnaest metaka,

povećao za 15% oštećenja koja puška može naneti i smanjio sam

težinu oružja skoro za trećinu. Zarobljenu jurišnu lasersku pušku

Mračna frakcija, koju sam nosio sa sobom, nisam mogao da koristim

zbog ograničenja klase Prospektor. Iskusni mehaničar je izvršio

određene prepravke, podesio je da ispaljuje pojedinačne impulse,

stavio snažniju bateriju i prigušio zvuk pri pucanju.

Laserska impulsna puška Mračne frakcije

(modifikovana)
Domet nišana 550 metara
Nanesena šteta 1300-2800 HP
Brzina paljbe 11 metaka u minuti
Bešumna
Zahtevi atributa: spretnost 15, snaga
13
Zahtevi za veštinu: sačmarice 45,
Preciznost 20
Napunjenost baterije 100%
Pažnja!!! Vaš lik nema dovoljno veština
sačmarice i Preciznosti da koristi ovo
oružje. Minimalna statistika za
korišćenje ove stavke: sačmarica 45,
Preciznost 20

Oružje mi se dopalo zbog futurističkog izgleda, ali i zbog

mogućnosti gađanja na pola kilometra i zbog nečujnosti pri pucanju.

Takva puška bi „spucala“ mog Komara sa dva-tri pogotka, uprkos

dobrom oklopu i energetskom polju, pa sam se nadao da mogu upucati

protivnike sličnog nivoa sa najviše dva pogotka.

Konačno se Dmitrij Želtov vratio u igru i odmah me potražio. Već

po njegovom uznemirenom pogledu naslutio sam da se dogodilo nešto

neprijatno i neobično. I zaista, prve reči pilota zvezdanog broda

naterale su me da se trgnem:

— Tjulenjev je prebegao u Mračnu frakciju! Sa teritorije

neprijatelja se obratio našim borcima preko radija i rekao da je sva

zbrka u „Istočnoj močvari“ organizovana isključivo sa ciljem da se

našoj frakciji skrene pažnja, da je rat naše frakcije već izgubljen, i

ponudio da sledimo njegov primer. Izdajnik je uspeo da kaže još

mnogo toga, dok naši ljudi nisu smislili način da blokiraju signal.
 Vest nije bila samo uznemirujuća, već i užasna. Ispostavilo se da je

Mračna frakcija svih poslednjih meseci znala za naše operativne

planove, znala sve naše prednosti i mane, sve lozinke i šifre, karte

minskih polja, linije utvrđenja, koordinate vatrenih tačaka svih

objekata i još mnogo toga.

— Ali ima i dobrih vesti. Čak tri! Čvor „Istočna močvara“ je

odbranjen! Kada je pojačanje predvođeno gerda Tarasovim ušlo u

citadelu, samo pet branilaca je bilo živo!!! Odbranu nakon pogibije

svih komandanata vodila je Neli Svistunova, a sada je počastvovana

kao heroina! Pored toga, „Druga legija“ je u „Kareliji“ potpuno

porazila odred Mračne frakcije koji ih je napao. Više od trideset

„mračnih“ je zarobljeno! Nakon saslušanja, biće razmenjeni za

sredstva i za četiri naša zatvorenika, koji su uhvaćeni u Istočnoj

močvari. I što je najvažnije, naš let sa Gekom zvanično je odobrio lično

Radugin. On želi da prikupimo informacije o manirima i kulturi

gospodara, o tehnologiji, svemiru i tako dalje. I još nešto, Komare,

čekaju te u sedištu frakcije sa izveštajem o izvršenom prepadu i

diverziji u zaleđu Mračne frakcije.

— Kako to misliš o prepadu? Zar im nisi sam objasnio?

— Rekao sam, naravno. Ali rukovodstvo frakcije želi da čuje tvoj

izveštaj. — Želtovu nije bilo prijatno pa je spustio pogled. — Ivana

Lozovskog zbunjuje lakoća kojom smo prodrli u zaštićeno područje.

Desetine iskusnih izviđačkih grupa pre nas su pokušale da pređu

granicu Mračne frakcije; i kod „Groblja“, i sa istoka, i sa zapada gde

smo mi prešli, ali uvek je bilo bezuspešno. Naravno, kažu da je

besmislica sumnjati da radimo za Mračnu frakciju, ali ja mislim da se

nakon prebega Tjulenjeva vođe frakcije plaše i proveravaju sve

potencijalne kontakte sa neprijateljima.

Raspoloženje mi je naglo spalo. Kakva nezahvalnost?! Zar i nakon

svega što smo uradili za frakciju?! Upravo zahvaljujući našoj inicijativi

i izvršenoj diverziji na neprijateljskoj teritoriji, uspeli smo da čvor

Istočne močvare zadržimo pod našom kontrolom. Ko zna kako bi se

situacija odvijala da nismo na sebe privukli tri stotine boraca Mračne

frakcije! Da li bi preostalih pet poslednjih branilaca tvrđave moglo da

pretekne da je i ovih tri stotine neprijatelja krenulo na njih?

 TREĆE POGLAVLJE
BESKRAJNI ASTEROIDI

Tri i po sata kasnije bio sam na kapetanskom mostu Šiamire.

Lebdeli smo sto hiljada kilometara od asteroidnog pojasa koji se

protezao u beskrajnu daljinu. Na ekranu, čak i golim okom, bio je

vidljiv trag od bezbrojnih tačaka. Lokator broda je zabeležio milione ili

čak milijarde nebeskih tela od zrna peska do zaista kolosalnih blokova

veličine desetine kilometara.

— Tvoj nastup Komarrrr! — rekao je kapetan Uraz Tuhš,

impozantno zavaljen u fotelju glavnog pilota. U šapi je držao čašu

nekog ljubičastog žuborećeg pića i dao mi do znanja da imam potpunu

slobodu izbora.

Dugo sam zurio u ekran, zatim je zamolio kapetana da filtrira sve

sitne objekte, da ih ukloni i zadrži samo nebeska tela sa dimenzijama

dovoljnim za sletanje našeg šatla. Uraz Tuhš je brzo postavio potrebna

podešavanja, ali se broj tačaka na ekranu zapravo nije promenio.

— Sada treba skenirati gravitacije, i preko ove slike treba preklopiti

rezultate gustine nebeskih tela.

— Uradi to sam. — neočekivano mi je predložio Geko. — Dmitrrrru

sam objasnio podešavanja svih brodskih lokatora i skenera, a ti si

prevodio moje reči. Valjda si tom prilikom nešto naučio!

Da li moj poslodavac zaista misli da sam mehanički prevodio i da se

ne sećam šta sam rekao?! U procesu prevođenja, kada je kapetan

govorio o skenerima broda, temi koja me veoma zanimala, podigao

sam veštinu Elektronike za pet nivoa.

Pokazaću kapetanu da je parametar inteligencije mog lika sa

razlogom povećan na 21! Nacerio sam se, otišao do kontrolne table i

postavio željena podešavanja.

 Kombinovanjem slika dobio sam potpuno drugačiju mapu prema

skali gustine nebeskih telima na bazi legura gvožđa i nikla ili silikata

gvožđa i magnezijuma, poput olivina.

Veština skeniranja je nadograđena na

trideset osmi nivo!
Veština kartografije nadograđena na
nivo četrdeset!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo trideset dva!
Mineralogijska veština je nadograđena
na četrnaesti nivo!
Dostignut nivo 40!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!
(ukupno sakupljenih sedam poena)

Uklonio sam nepotrebno, zumirao sliku i pokazao Urazu Tuhšu

preostalih petnaest asteroida:

— Evo velikih asteroida najbližih Šiamiri. Ili su suviše lagani, kao

da imaju šupljine, ili su preteški i sadrže nešto što je teže od gvožđa,

silicijuma i nikla. Moguće je još dodatno suziti pretragu tako što se

prekrije sloj sa mapom radioaktivnosti kako bi se potraga svela na

teške metale poput torijuma, uranijuma, aktinijuma...

Kapetan je s mukom stegnuo spuštenu vilicu i okrenuo se prema

isto tako šokiranom navigatoru. Ništa nisu rekli.

— I šta to znači ako je izvodljivo? — konačno je progovorio

iznenađeni Uraz Tuhš, teško dišući kroz nos.

Očigledno sam uradio nešto neobično, pošto je Geko iznenađeno

zurio u mene. Morao sam da objasnim svoje postupke:

— Po mom mišljenju, to se samo od sebe sugerisalo: kombinovanje

rezultata različitih skeniranja na mapi. Za tako fleksibilnu operaciju

potrebne su istovremeno veštine skeniranja, kartografije i elektronike,

budući da brodski skener postavlja visoke zahteve. Pred nama se

nalazi novi izazov. Imamo petnaest potencijalno interesantnih

objekata, a samo osam geoloških analizatora...

Autoritet podignut na minus7

 Opa, neobična poruka! Prvi put od kada sam dobio status „gerda“

uspeo sam da svojim postupcima nekako utičem na pokazatelj

„autoriteta“.

— Šta predlažeš, gerda Komar? — upitao je Uraz Tuhš okrećući se

u mom pravcu.

— Ako kapetanu ne smeta, preporučio bih da prvo proverimo ovaj

najbliži asteroid. — Pokazao sam na veliki objekat udaljen samo dvesta

hiljada kilometara od Šiamire. — Nalazi se na granici asteroidnog

pojasa, do njega se najlakše i najbrže dolazi. Ima sumnjivo svetlo

jezgro — ili praznine, a moguće je svašta. I da je veštačkog porekla, i

da je običan led prošaran teškim izotopima vodonika. Kako se budemo

približavali, pokušaću da napravim 3D model ovog asteroida sa

gradijentima gustine direktno sa broda. Možda će tada biti jasnije šta

je ispred nas. Ako bude nemoguće da se analizira na daljinu, biće mi

dovoljno jedno ili dva skeniranja sa površine kako bih odredio prirodu

jezgra. Ako se pokaže da nam nije zanimljiv, sledeći ćemo proveriti

ovaj ogromni kamen, iako nam neće biti lako prići do njega. Uklonio

sam filtere po veličini i pokazao na milione sitnog kamenog smeća

koje je letilo kroz svemir.

— Hajde onda da proverimo onaj bliži. — složio se kapetan i

pokazao na kopilota Želtova, koji je pažljivo slušao naš razgovor. —

Odmah ćemo sleteti bez usputnog skeniranja, da ne izgubimo brzinu.

Dmitrrr treba prvi put da obavi jednostavan zadatak, da sleti na

asteroid.

Poželeo sam svom prijatelju sreću, a istovremeno sam iskoristio

trenutak i predao Dmitriju svetlo svemirsko odelo i oklop komandanta

jurišnika Mračne frakcije. Sudeći po začuđenim očima kopilota, cenio

je poklone i čak je počeo da brblja nešto o tome „Ne mogu da

prihvatim, previše je skupo“.

— Uzmi, uzmi, ne stidi se! — ohrabrio sam svog prijatelja. —

Skafander nije moj, pripada kapetanu, ali ga možeš koristiti dok radiš

za Uraza Tuhša.

Ostavljajući Dmitrija da se pripremi za sletanje, požurio sam do

svog mesta u stambenom bloku. Bez skafandera i oklopa imao sam čak

jedanaest kilograma manje i zamalo da poskočim od zadovoljstva.

Kako je prijatno hodati bez preopterećenja!

 U stambenom bloku sam upozorio Ulinu Tar da će kopilot prvi put

u životu sleteti na asteroid, a Geko žena je odmah zakopčala svoj

sigurnosni pojas. Posle desetak minuta, zvuk motora je promenio

visinu i postao glasniji, ali iznenađujuće još uvek nije tako bučan kao

što je obično bio tokom sletanja. I nije bilo onih histeričnih zvukova

škripanja i zujanja motora koji rade u prinudnom režimu. Veština

Opasnost još uvek nije upozoravala ni na kakvu pretnju. Blago i jedva

primetno podrhtavanje i naš šatl je bezbedno sleteo. Bilo je to najblaže

od svih na kojima sam do sada bio prisutan.

— Čestitam Dmitrrr na prvom sletanju! — čuo se glas kapetana

preko spikerfona, a cela posada Šiamire je zadovoljno mrmljala.

Ulina Tar se takođe prilično nacerila i brzo se oslobodila pojasa, a

onda je u deliću sekunde promenila svoju šarenu kućnu haljinu za

skafander.

— Reci svom prijatelju da je ovo sletanje bio odličan način da

postane deo stalne posade! Ako nastavi ovako brzo će postati glavni

pilot na Šiamiri!

Kapetanov glas se ponovo čuo preko zvučnika:

— Grupa tehničara napolje! Popravite šatl, ali još ne otvarajte

tovarni prostor! Za njima izlaze Komar i Ulina! Nadam se, Komare, da

imaš dovoljno pameti da ne skeniraš u blizini mog broda?! Uzmi treći

levitator i odleti najmanje pet stotina koraka... Bolje hiljadu! Ostatak

posade ostaje na Šiamiri.

Još jednom sam proverio podešavanja energetskog odela

Osluškivača. Jedno punjenje vazduha traje šest i po sati, magnetni

đonovi su se mogli uključiti/isključiti, a minijaturni mlazni ranac je

omogućavao skakanje preko malih pukotina u niskoj gravitaciji.

Sumnjao sam da je ovo daleko od potpune funkcionalnosti reliktnog

odela. Na grudima i na zadnjoj ploči je iz nekog razloga bila neka vrsta

složenog elektronskog punjenja. Teško da je njegova jedina namena da

održava energetski štit. Nisam imao pojma kako da aktiviram ove

funkcije drevnog odela, ni čemu služe.

— Komar ne spavaj! Tehničari su već popravili šatl, vreme je da

krenemo!

Požurio sam niz hodnik za ogromnom Geko ženom. Ovoga puta

sam sasvim mirno reagovao na to što me je Ulina Tar vezala

sigurnosnom sajlom. Uobičajena mera bezbednosti u kojoj nije bilo

ničeg uvredljivog, iako sam prvi put nervozno reagovao. Spoljna vrata

su skliznula u stranu. Pukao je vidik na ledenu površinu na kojoj su

stene prekrivene hiljadugodišnjim ledom. Iskričava svetlost je

reflektovala osvetljenje sa Šiamire i dalekog nepoznatog sunca.

Još ne napuštajući zonu veštačke gravitacije koja je vladala oko

šatla, čučnuo sam i nožem odbio komad leda. Obična smrznuta voda

koja je usled milion godina izlaganja radioaktivnsti sadržala nešto veći

udeo teških izotopa vodonika kao što je deuterijum, pa čak i neznatne

količine tricijuma. Gluposti. Za vađenje potencijalnih sirovina za

termonuklearne stanice bile bi nam potrebne ozbiljne fabrike za

preradu leda, i to na veoma dugo vreme, kao i organizovanu logistiku.

Ništa od toga nismo imali.

Kamen odlomljen od stene, nakon pažljivog razgledanja, sadržao je

po svemu sudeći samo hondrit — najčešći tip meteorita koji padaju na

Zemlju, a hemijski predstavljaju mešanu silikata gvožđa i

magnezijuma. Odmah mi je bilo jasno da na ovom asteroidu nemamo

šta da tražimo i očekujemo. U principu, možemo odmah odleteti dalje.

Mineralogijska veština je nadograđena

na petnaesti nivo!
Mineralogijska veština je nadograđena
na šesnaesti nivo!

Algoritmi igre su potvrdili da nisam pogrešio u svojim zaključcima.

Ulina Tar je već pripremio levitator i čekala me sa očiglednim

nestrpljenjem.

Poznavajući strast Geko žene prema brzom letenju na letećoj dasci,

bilo bi pogrešno da je lišim tog zadovoljstva. Da, a i sam bih bio glup

da propustim priliku da nadogradim veštinu Kartografije na lak način

leteći kroz nepoznata mesta na levitatoru.

O svojim zapažanjima sam na rastresitom ledu vrhom čizme

napisao na jeziku Geka: „Ovde nema ničeg vrednog. Ako hoćeš, hajde

da se provozamo.“ Ulina Tar je dugo gledala u isprekidanu liniju, a

onda pokazala na levitator.

— Govori gde želiš skenirati? — rekla je trgovkinja u mikrofon.

Očigledno je ova rečenica bila namenjena ušima kapetana i ostatka

ekipe.
 — Tamo, kod onog udaljenog ledenog tornja! — Pokazao sam na

visoki ledeni vrh koji se od nas nalazi na oko pet kilometara.

— Pa, drži se, Komare, letimo brzo! — Ulina me je upozorila i

zaista je ubrzala do luđačke brzine, namerno praveći oštre zaokrete,

zaobilazeći stene i ledene tornjeve.

Veština kartografije je nadograđena na

nivo 41!

Dok smo se penjali ka vrhu ledenog tornja, ispred nas se pojavila

mračna, sablasna i neosvetljena strana asteroida. U nestalnoj svetlosti

daleke treperave zvezde videle su se jedva primetne konture sumornih

oštrih stena.

Veština kartografije je nadograđena na

nivo 42!
Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo 41!

Srećom, Geko trkačica je imala dovoljno razuma da ne jurca po

mraku. Zaustavila je leteću dasku. Nakon što se uverila da nismo

vidljivi sa Šiamire, Ulina je uzela laserski pištolj sa svog pojasa, uperila

ga u najbližu kamenu površinu i, držeći neprekidan snop, zapalila

jarkocrveni natpis koji se brzo ohladio na kamenu:

— Hvala Komare! Ti si jedini u celoj ekipi koji me razume. Ako

ikada postaneš kapetan svog broda, pozovi me u svoj tim. Definitivno

ću doći!

Kao što sam prvobitno bio pretpostavio, skeniranje geološkim

analizatorom nije pronašlo ništa vredno na asteroidu i samo je

potvrdilo pretpostavku o strukturi kameno-ledene jezgre. Iako je

„potrošni materijal“ potrošen, ne može se reći da je potrošen uzalud.

Podigao sam veštinu skeniranja na trideset deveti nivo, a Mineralogiju

sam podigao odmah za dva poena, na osamnaesti. Da, i ova šetnja sa

Ulinom konačno je uklonila sve potencijalne barijere. Stekao sam

iskrenog prijatelja među Geko narodom, a neočekivana ponuda

trgovkinje navela me je na razmišljanje.

Na povratku na Šiamiru pitao sam Ulinu koliko košta svemirski

brod? Odgovor me je naterao da ućutim. Stari i pohabani šatl sa

minimalnom opremom i motorom mogao se naći za pola miliona

kristala, ali se niko ne bi prijavio za let na takvoj olupini. Naš Šiamiru

je kapetana koštao šest i po miliona. Brzi presretač košta najmanje

dvanaest miliona, i to bez oružja koje se moralo posebno kupovati. A

krstarica koju ima lang Vaid Šišiš mogla je da se kupi od četiri stotine

miliona, pa čak i do pola milijarde kristala. U svakom slučaju, cene za

svemirske brodove bile su toliko nedostižne i „svemirske“ da sam

mogao samo teško da uzdahnem i promenim temu razgovora.

Posada je već znala za beskorisnost skeniranja. Odmah po mom

povratku sa Ulinom, šatl je uzleteo sa asteroida i pošao ka sledećoj

meti. Do njega je u pravoj liniji, direktno kroz opasni asteroidni pojas,

trebalo preći sedam stotina hiljada kilometara. Ali direktan let kroz

asteroidni pojas bi bio ravan samoubistvu. Kapetan je zato odlučio da

se napusti opasna zona i da se putuje kroz čisti svemir. Ovaj manevar

zahteva da se napravi veliki zaobilazni luk i da se povratak u

asteroidni pojas obavi neposredno pored asteroida koji smo odredili

kao naš sledeći cilj. Objasnio sam zadatak Dmitriju Želtovu, koji se već

odenuo u oklop jurišnika Mračne frakcije. Kopilot je samouvereno

usmerio šatl novom rutom koju je odredio kapetan.

Prema proračunu, cela ekipa, osim zaposlenih na mostu, imala je

oko sat i po slobodnog vremena. Ulina se zatvorila u svoju kabinu, a ja

nisam hteo da joj smetam. Slobodno vreme sam proveo u društvu Vaša

i Baše. Braća blizanci su zaista potvrdili svoju nameru da žele napustiti

posadu Uraz Tuhša nakon sledećeg leta, kada im prestane ugovor.

Nisu hteli da obnove ugovor sa ne naročito srećnim kapetanom,

nadajući se da će naći posao na drugom zvezdanom brodu.

Tokom razgovora sa mnom, braća nisu prestajala da igraju

trodimenzionalnu kockarsku igru „Na-Tih-U“, pomerajući raznobojne

čipove u obliku raznih svemirskih brodova po svetlećem holografskom

prostoru obeleženom planetama, minskim poljima, svemirskim

piratima i drugim pretnjama. Zainteresovao sam se i zamolio

ogromnog Geka da me nauči kako da igram, pogotovo što se sledeća

utakmica upravo završila Bašijevom pobedom, a njegov brat je izložio

trideset skupocenih kristala na sto da plati gubitak.

Do kraja sata već sam razumeo pravila Na-Tih-U i manje-više se

upoznao sa glavnim taktikama koje se koriste u ovoj zabavnoj i

uzbudljivoj igri, koja podseća na hibrid trodimenzionalnog šaha,

bekgemona i igre sa kockicama kao što je jamb. U igri „Na-Tih-U“

mogu učestvovati dva, tri ili čak više igrača. Privremeni savezi protiv

zajedničkog neprijatelja bili su uobičajeni kao i iznenadni prekidi i

napad s leđa na bivše saveznike.

Uspeo sam da pobedim Baša i Vašu, iako su se braća ujedinila

protiv moje svemirske flote od samog početka igre. Bilo mi je jako

teško, ali sam nekom intuicijom uspeo da izgradim veoma efikasnu

odbranu od preostalih žetona. Štaviše, u najkritičnijim trenucima

sreća je bila na mojoj strani. Mnogobrojni članovi posade su se

nagurali u stambeni blok i u zajedničkom hodniku, privučeni živom

diskusijom i emotivnim komentarima igrača, pozdravili su moju

pobedu uz glasno režanje.

Slava je porasla na 35
Autoritet podignut na minus 6
Dostigli ste četrdeset i prvi nivo
karaktera!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!
(ukupno je akumulirano deset poena)

— Hajde, pokušaj da se boriš sa mnom! — upala je sa svojim

zajedljivim komentarom trgovkinja Ulina, koja je takođe izašla iz

kabine da pogleda uzrok buke u hodniku. — Ne misliš valjda da je

pobeda nad utovarivačima veliki uspeh, a oni mogu jedino na prste da

izbroje do četiri!

U principu mi nije smetalo da igram sa Ulinaom, ali nije bilo

vremena. Začuo se signal na interfonu koji je upozoravao posadu na

skoro sletanje. Svi smo morali da odemo na svoja mesta i da se

vežemo. Sletanje je i ovoga puta prošlo veoma glatko, da se nije ni

osetilo. Dmitrij Želtov je ponovo dobio zasluženu porciju aplauza.

Pa, vreme je da se radi. Za razliku od prethodnog asteroida, zbog

velike gustine moglo se u njegovom jezgru očekivati nešto zanimljivije

od gvožđa ili nikla. Pre polaska sam uložio tri od deset bonus poena u

Preciznost kako bih ispunio uslove za svoju Pulsnu pušku. Preostalih

sedam poena sam ubacio u Mineralogiju, podigavši veštinu na

dvadeset peti nivo. Zaista sam se nadao dobroj sreći na ovom

asteroidu.

U pratnji Uline sam napustio Šiamiru. Područje je izgledalo

potpuno različito od prethodnog asteroida. Po izgledu je ličio na

krompir. Kao da su dva različita kamena spojena i da lete u istom

pravcu. Iako je asteroid bio prekriven svetlucavim ledom, izgledao je

kao ogroman komad rastopljenog i smrznutog metala, braon-crvene

boje, gladak, nalik ogromnom krompiru, dugačkom tri kilometra i u

prečniku jedan i po.

— Tamo! – pkazao sam svojoj saputnici na neku vrstu vizuelno

uočenog udubljenja ili bolje rečeno kratera nastalog od meteorita koji

je svojevremeno pao na površinu. Izabrao sam to mesto jer se pri

skeniranju moglo „dohvatiti“ do najveće dubine.

Veština kartografije je nadograđena na

nivo 43!
Ulina je poterala levitator u pravcu udubljenja koje sam naznačio.

Nameravala je da se spusti u krater do najniže moguće tačke, kada

odjednom... neki obojeni bljeskovi, nalik električnom pražnjenju,

sevnuli su oko nas. Bio sam potpuno dezorijentisan. Ulina se uplašeno

trgla od ovog što se zaiskrilo oko nas i zbog toga je izgubila ravnotežu.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na šesnaesti nivo!

Ne znam kako, ali sam uspeo još u pokretu da otkopčam stopala sa

vezova levitatora, pre nego što sam glavačke poleteo sa leteće daske.

Klizao sam naniže na stomaku oko tridesetak metara, ostavljajući dug

i dubok trag na iznenađujuće finoj i rastresitoj površini. Za divno čudo

nisam odleteo u svemir, kao da je na asteroidu delovala gravitacija! I

što je još neverovatnije oko mene kao da se naglo razdanilo, kao da su

upaljeni reflektori!

Nisam stigao da se uspravim i pogledam naokolo na kakvom se to

čudnom mestu nalazim, kada me je oštar trzaj kabla ponovo bacio na

stomak. Ulina je završila svoju seriju neplaniranih salta i utisnula

svoje masivno telo u prašinu... U slušalicama se čuo bolan vrisak Geko

devojke i njene reči pomešane sa jaucima:

— Mislim da sam slomila šapu!“ A levitator je potpuno razbijen...

Komare, šta je ovo? Kakvo je ovo mesto? Zvezde se ne vide!

 ČETVRTO POGLAVLJE
TAJNI RAZVOJ

I sam sam već primetio da je iznad glave, umesto očekivanog

tamnog neba sa milionima zvezda, bila neprozirna mutno-bela kupola,

kroz koju su periodično prolazili blesci elektro pražnjenja. Šta je ovo,

dođavola?

Aktivirao sam obično skeniranje (ne geološki analizator), sa

velikim interesovanjem sam gledao nazive objekata prikazanih na

mini-mapi: „Automatska fabrika Meleofata“, „Oprema za bušenje“,

„Mali robotski utovarivač Meleofata“, „Instalacija veštačke

gravitacije“, „Automatsko postrojenje za obogaćivanje kamena“,

„Kontejneri za skladištenje gotovih proizvoda“, „Generator

distorzijskog štita“... Izgleda da smo tragajući za vrednim resursima,

naišli smo na mesto gde je neko drugi, krijući se od znatiželjnih očiju,

već uveliko razradio svoje nalazište. Pitam se šta je sa asteroida

izvlačeno u uslovima takve tajnosti?

— Komar, Ulina, šta je bilo? — naši razgovori su pažljivo slušani na

Šiamiri i, naravno, zainteresovali su i uznemirili članove posade o

slomljenoj šapi i slomljenom levitatoru.

Trgovkinja je htela da odgovori brodu i javi šta se dogodilo, ali sam

intenzivnim mahanjem napravio gest da je bolje da ćuti. A onda sam

pozvao Ulinu u „Automatsku fabriku Meleofata“ iz koje sam izvukao

najbližu posudu sa gotovim proizvodima, skinuo poklopac i proverio

sadržaj.

Mineralogijska veština je nadograđena

na nivo dvadeset šest!
 — Šta je ovo? — upitala je Geko žena, zbunjeno i sa gađenjem

gledajući u sivi prah kojim je mala posuda bila ispunjena do vrha. —

Kakva je to gadost... da li je radioaktivna?

Neustrašivo sam posegnuo u posudu i pokupio punu šaku finog

sivog praha. Čak i u uslovima lokalne veštačke gravitacije, koja je

jedva desetina od uobičajene, težina tereta se osećala i tada. Odmah

sam prepoznao šta je preda mnom, ali bolje je da se takve stvari ne šire

naglas pred celom posadom. Pažljivo sam vratio sadržaj nazad u

kontejner, izvadio sam lasersku pušku i vrhom cevi ispisao na

površini, na jeziku Geko, sledeći tekst:

Ovo je platinasti sunđer. Iz ovog oblika se dobija platina nakon

izolacije iz stene hemijskom metodom, zatim se pročisti i pretopi u poluge.

Prema mojim procenama, u svim ovim kontejnerima je sakupljeno oko

trista kilograma platine. Interesuje me ko je vlasnik ovog blaga.

Pošto sam ispisao rečenicu, sa zakašnjenjem sam se prisetio da

predstavnca rase Geko možda nije upoznata sa ljudskim konceptom

kao što je „kilogram“. Iako su mi algoritmi igre do sada automatski

prevodili mnoge merne termine, koje upotrebljavaju druge rase, u

meni poznate merne jedinice. Možda će i za Ulinu moj natpis biti tako

preveden? Trgovkinja je zaronila svoju rukavicu u prah plemenitog

metala i zamišljeno ga propustila između prstiju. Zatim je uzela moju

lasersku pušku i pored moje poruke napisala svoju:

Komare, kakva je razlika ko je vlasnik? Dobro poznajem našeg

kapetana i uverena sam da Uraz Tuhš neće odbiti da prigrabi tako veliki

plen. I unapred predviđam da će zahtevati da pronađem tržište na kome će

mirno rasprodati ovu platinu. A za tebe, Komar, vreme da uzmeš svoj deo

na osnovu pogodbe — uzmi onoliko platine koliko možeš da poneseš.

Videvši me kako pomno pregledavam napunjene kontejnere, Ulina

Tar je požurila da razjasni tako što je naškrabala još jednu isprekidanu

liniju:

Imaj na umu da tvoj ugovor sa kapetanom pretpostavlja normalnu

gravitaciju, a ne lokalnu. Dakle, bez varanja. Inače, znam da ti je ranac

velik, a na ovom asteroidu možeš da uzmeš svu pronađenu platinu,

pogotovo ako prvo isključiš instalaciju veštačke gravitacije.

Razmišljajući, Ulina Tar je ponovo spustila cev oružja ispisala još

teksta:
 Komar, imam predlog. Slažem se da privremeno uskladištim nešto od

tvojih stvari, ali pod uslovom da se platina koja se uzima umesto

izmeštenih predmeta podeli na pola.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 42!

Očima sam dao znak da prihvatam takav dogovor. I dok sam sve

stvari iz svog inventara prosleđivao Ulini Tar, ona je nogom izbrisala

našu prepisku. Zatim je aktivirala radio i rekla:

— Kapetane, imam dve vesti: jednu dobru i jednu lošu. Loše je što

smo Komar skršili levitator na komadiće, nije više za popravku. Dobra

vest je da smo pronašli nešto što bi trebalo da lično pogledate. Sigurna

sam da će vam se svideti!

Kapetan je stigao u teškom utovarivaču zajedno sa višim

inženjerom. Kao što sam i predvideo nalaz je izazvao burnu reakciju.

Uraz Tuhš je obišao čitavu zonu, svuda zabadao nos i skakao od

radosti da bi se u trenutku napuštanja zone veštačke gravitacije,

odlepio od asteroida i zamalo odleteo u svemir. Sigurnosni kabl je

pomogao da ostane sa nama.

Iz šatla je uz kontejner za velike terete donet i uređaj za ometanje

radijske veze. Razgovori viših oficira nisu bili za uši ostatka naše

posade. Trgovkinja i ja smo bili tu u Automatskoj fabrici Meleofata,

niko nas nije oterao, a čuli smo razgovore nadležnih. Kapetan

jednostavno nije video potrebu da bilo šta krije od nas, ionako smo mi

otkrili ovo nalazište i bili svesni njegove vrednosti.

Ulina je vrlo precizno opisala reakciju kapetana po pitanju „uzeti

ili ne uzeti platinu“ – uzeće je, naravno. Ali to pitanje nije ni

razmatrano. Kapetan i njegovi pomoćnici su raspravljali o nečem

sasvim drugom. Osim što će sa sobom poneti iskopanu rudu,

nameravali su da demontiraju i utovare fabrike, uređaje za bušenje,

module, utovarivače, kao i instalaciju za veštačku gravitaciju i

generator štita. Bilo je i onih koji su bili protiv, tvrdeći da tako brojni i

veliki objekti ne bi stali u tovarni prostor Šiamire, pogotovo što je dve

trećine prostora već zauzimala naša automatska fabrika. Međutim,

kapetan se zapalio od ideje i bio je nezaustavljiv:

— Ne možemo ostaviti tako vredan trofej! Takva fabrika košta jako

mnogo kristala. Sa dodatnim kompletom čak i čitav milion! Možda, bi

trebali da istovarimo našu fabriku na jedan od susednih asteroida i da

ga sakrijemo, a ovo da uzmemo i prodamo.

— Na sledećem neće valjati... — oklevao je glavni inženjer. —

Vlasnici fabrike će otkriti gubitak i biće veoma nesrećni. Prvo će

početi da traže tragove ovde na asteroidu, a zatim će skenirati najbliži

prostor. I ko zna koliko je dobra njihova oprema za pretragu?

Na ovo retoričko pitanje odgovorila je Ulina, koji se uključila u

razgovor:

— Pošto su mogli da kupe skupu fabriku Meleofata sa svom

dodatnom opremom, znači da ne žive u siromaštvu. A pošto su

pronašli ovo bogato ležište, onda su njihovi instrumenti za pretragu

veoma kvalitetni.

— Tako izgleda. — složio se glavni inženjer. — Radna fabrika se

može otkriti skoro sa druge strane zvezdanog sistema pomoću

brodskih skenera. Osim toga, bilo bi prilično razočaravajuće da

odletimo da sakrijemo svoju fabriku, a kada se vratimo vidimo da su se

vlasnici ove fabrike vratili nazad. Uostalom, ko zna koji sistemi

bezbednosti su ovde postavljeni? Moguće je da je već poslat signal da

je narušena tajnost objekta.

Posle takve izjave, rasprava je prestala. Geko su ćutali i pomalo

uplašeno gledali jedan drugog. Ja sam predložio da se kapetan

predomisli i ostavi trofeje. Međutim, pogrešio sam u proceni. Moguća

pretnja da se pojave vlasnici fabrike samo je dala dodatnu odlučnost

Urazu Tuhšu:

— Slušajte moju odluku! Preklapamo opremu i uvlačimo je u naš

tovarni prostor. Fabriku ćemo kablovima zakačiti za spoljne priključke

na „Šijamiri“ i iznećemo je sa ovog asteroida... – kapetan je gestom

zaustavio glavnog inženjera koji je hteo da se pobuni. — Da, znam kao

i vi da nećemo moći da sletimo ni na jednu planetu sa takvim

opterećenjem, a u bilo kojoj atmosferi bi izgoreli. Takođe razumem da

ako pokušamo da uđemo u pristanište bilo koje normalne stanice,

bićemo zaustavljeni, a glasine o incidentu bi se neprihvatljivo

proširile. Zato ćemo leteti tamo gde nećemo biti zadržani zbog
vangabaritnog tereta, i gde se niko neće interesovati ko smo i šta smo

doneli na prodaju.

– Nadam se da Uraz Tuhš ne misli na piratsku stanicu „Medu-Ro

IV“? – upitala je Ulina Tar sa očiglednom uznemirenošću u glasu.

– Upravo na nju mislim. – odgovorio je kapetan. – I ne treba

odmah da dižeš nos, Ulina. Stanica nije piratska, samo pripada

slobodnim kapetanima, i stoga zakoni Geka i drugih kosmičkih rasa

tamo ne važe. Da, prošli put smo tamo upali u nevolje, ali to uopšte ne

znači da svaki put mora biti isto. Medu-Ro IV je najveće nezavisno

trgovačko središte u ovom delu galaksije i tamo možemo lako da

prodamo i platinu i svu ovu opremu za bušenje, za koje nemamo

tapije. Razmislite sami, samo četiri ummi leta, i postaćemo bogati! Ali

ni reči o platini na Šiamiri! Za ostatak tima samo smo pronašli

napuštenu automatsku fabriku i uzeli je sebi. Imamo sva prava na

teritoriji Geka da uzmemo pronađenu opremu za proizvodnju

Meleofata!

Kada smo stigli u šatl pitao sam nezadovoljnu i sumornu Ulinu

kakva je to stara priča sa nevoljama na stanici Medu-Ro IV? Odbijala

je da odgovori. Shvatio sam da je ta tema neprijatna za Ulinu i nisam

hteo da insistiram. Iznenada se trgovkinja predomislila i odlučila da

ispriča:

— Neprijatna priča koja se može vratiti da nas proganja više puta...

Kao što znaš, Uraz Tuhš je iz plemićke aristokratske porodice Geko. I

sada se ponekad zanese po ovom osnovu, počne da se šepuri i izvodi

„besne gliste“, ali ranije je u njemu bilo mnogo više oholosti.

Stanovnici Medu-Ro IV ne vole puvatore i umišljene veličine. Stanica

je u vlasništvu slobodnih kapetana od kojih je većina mielonskog

porekla. Dakle, jezik komunikacije na stanici je mielonski, a svi

proračuni su u mielonskoj kripto valuti. Iskreno, nisam znala za ovo i

na mnogo načina je moja greška što smo odleteli na Medu-Ro IV zbog

popravke broda nakon nesreće. Uraz Tuhš je ranije leteo zvezdanim

brodom koji je bio u mnogo gorem stanju od sadašnjeg i morao je

redovno da se popravlja. Uglavnom, da ne dužim previše... kapetan

nije imao lokalnu valutu da plati popravku broda, iako je imao dosta

kristala... Da je Uraz Tuhš bio malo ljubazniji prema Mieloncima,

možda bismo se našli na pola puta i nekako se dogovorili. Ali kapetan

se u pogrešno vreme setio svog plemenitog porekla i svoje vrste i

zauzeo pozu... — Ulina je ućutao usred rečenice, kao da razmišlja da li

da nastavi priču. Onda je nastavila:

— Kao odgovor na optužbu da je varalica, Uraz Tuhš je napravio

ogroman skandal, čak je izazvao dva slobodna kapetana na dvoboj. Ali

nije slučajno što su Mielonci poznati kao brzi i nepobedivi u borbi prsa

u prsa. Naš kapetan je u obe borbe izgledao patetično. Rivali su mu se

jednostavno rugali u areni. Tukli ga kao vola u kupusu, golim šapama

da zabave okupljene... Tada je Uraz Tuhš uhapšen i bačen u zatvor, a

naš brod je konfiskovan. Oslobođen je tek kada je uticajni rođak našeg

kapetana, lang Vejd Šišiš stigao na svojoj krstarici i izmirio

potraživanja.

Hm... Zaista neprijatna priča. Tek sada nisam razumeo odluku

kapetana da odleti baš na stanicu Medu-Ro IV. Mene lično bi bilo

sramota da odem na mesto gde sam bio ponižen i hapšen. A možda

jednostavno ne razumem „poteškoće“ u glavi aristokratije. Moguće je

da Uraz Tuhš želi da vrati neki pokazatelj, kao što je „Autoritet“ ili

nastoji da se pojavi i pokaže svojim oponentima da su se vremena

promenila, i da je postao uvažen kapetan rođen pod srećnom

zvezdom? Ko zna? U priči koju je ispričala Ulina zanimalo me je još

nešto:

— A koliki je kurs Geko kristala u odnosu Mielonsku kripto

valutu?“

Ulina je spustila ulazne roletne i ogolila grabežljive zube... ne, to je

još uvek bio prijatan osmeh.

— Komar tvoje pitanje odmah odaje diletanta koji je upravo saznao

za postojanje velikih kosmičkih rasa. Vidiš, svaka velika civilizacija u

svom razvoju jednom pređe prag, nakon čega je sposobna da uspostavi

sopstveno tržište bez spoljnih ulaganja i resursa. Strani novac, unet

spolja, za takvu samodovoljnu civilizaciju ne samo da nije potreban,

nego je i opasan za finansijski sistem. U uslovima ogromnog

Univerzuma, stabilnost finansijskog sistema bilo koje države je

nemoguća bez strogog protekcionizma.

Iskreno, nisam razumeo svog sagovornika. Ekonomija mi je oduvek

bila slaba strana, pa sam zatražio da mi objasni detaljnije — zašto su

investicije nepotrebne, pa čak i opasne? Ulina je dala sve od sebe da

mi objasni:

— Omogućiti slobodan protok stranih investicija znači dozvoliti

Mieloncima da otkupe strateški važne resurse i preduzeća civilizacije

Šiharsa? Ovo je veoma lako primeniti u praksi. Oni mogu da

naštampaju beskonačnu količinu bezvrednog novca i zamene ga za

dragocene kristale. Dok Geko shvate šta se dešava Mielonci ih mogu

ekonomski porobiti, kolonizovati i posedovati sva dobra! Eto, zato se

razmena valuta odvija centralno na nivou državnih banaka, pod

strogim nadzorom finansijskih usluga obe strane i u veoma

ograničenom iznosu. Razmena valuta je teško krivično delo i kažnjava

se najmanje konfiskacijom celokupne imovine! — Ovde je Ulina Tar

spustila glas do šapata i nastavila. — Zvanični kurs na Medu-Ro IV je

sedam kristala za jednu kripto valutu, i skoro svaki trgovac učestvuje u

takvoj ilegalnoj razmeni, iako je ne pokriva. Svaki trgovac će sigurno

odbiti da menja valutu ako prvi put vidi klijenta i nije siguran u

njegovu pouzdanost. Poverenje se prvo mora zaslužiti. Jesi li sada

shvatio, Komar?

— A ti, Ulina, da li uživaš poverenje na ovoj stanici? — pitao sam,

na šta se trgovkinja nacerila pokazujući svoje oštre zube:

— Tvoje pitanje zvuči veoma provokativno: da li sam prekršila

zakon?! Ne, Komar, nisam. Ali to nije zato što se toliko pridržavam

zakona već zato što me na stanici ne poznaju, pa stoga nemaju

poverenje u mene. Ali ništa ne sprečava trgovce da kupuju robu od

jedne rase i prodaju je drugoj. Zaustavljanje takve trgovine je teško, a

zapravo nikome ne ide u prilog. Naravno, ako je reč o relativno malim

količinama. Tada svi radije zatvaraju oči. Za one trgovce koji su

stvorili određenu reputaciju i stekli poverenje, postoje i drugi načini:

šverc, crno tržište, fiktivne transakcije, pranje novca... Upravo to rade

slobodni kapetani na svemirskoj stanici Medu-Ro IV. Zato je ona

najveće trgovačko čvorište u ovom sektoru galaksije. Na ovoj stanici

možete videti najbizarnije brodove iz celog univerzuma, uključujući i

zvezdane brodove svemirskih pirata koji su traženi širom galaksije!

Posle detaljnog objašnjenja sam manje-više shvatio šta našeg

kapetana privlači upravo na ovu stanicu. Pitanje je koliko vredi naša

platina?
 — Rafinirana, u polugama i brendirana od strane ugledne

trgovačke kuće, vredi petnaest hiljada kristala po kilogramu. Ali u

sirovom obliku, kao što je naša, otprilike upola cene. Inače, rekao sam

Urazu Tuhšu da si uzeo svoj deo, kapetan je sasvim normalno

reagovao.

U trenutku kada je moja sagovornica izgovorio poslednju rečenicu,

ja sam pažljivo posmatrao izraz njenog lica i bio bih spreman da

stavim glavu na panj, da je umesto reči „kilogram“ Ulina izgovorila

nešto drugo. Algoritmi igre koja iskrivljuje stvarnost, prilagodio je

izraz na uobičajeni „zemaljski“ termin.

— Čula sam da kapetan ne želi da izgubi polovinu vrednosti

plemenitog metala i da zato neće prodati platinu u sirovom obliku.

Uraz Tuhš će u stanici potražiti nekoga ko je može očistiti, pretopiti i

dati na sertifikaciju. Možda ću i ja učiniti isto. Kako ćeš ti?

U rancu sam imao četrnaest i po kilograma „svog“ metala.

Potencijalni profit je bio veći od sto hiljada dragocenih kristala, čak i

ako je prodam u sirovom stanju kao prah. Naravno, nisam želeo da

izgubim polovinu cene, ali grizla me je sumnjama da Uraz Tuhš na

piratskoj stanici neće pronaći poštene poslovne partnere i da ga neće

„zavrnuti“. Zato sam odlučio da sačekam.

 PETO POGLAVLJE
MEDU-RO IV

Dvadeset dva sata leta... Pitanje „šta da radite sa sobom toliko

vremena“ za mene nije postojao. Prvo sam pomogao Dmitriju Želtovu

u savladavanju instrumenata, prevodeći kapetanove reči. Onda sam po

rasporedu, kojeg se strogo držao navigator Ajuh, imao čas pisanja na

Geko jeziku. Ostareli Geko je svaki put davao sve teže zadatke

ubacujući meni nepoznate reči i sa naglaskom na matematičke i

kosmičke termine.

Ravan ekliptike… Pokret unazad… Ugao smera… Ugao klizanja…

Vektor brzine slobodnog toka… Interfejs jonskog i gravitacionog

potisnika… Tenzor napona trupa… Primenljivost teorije grafova na

sistem varp osvetljenja…

U takvom šokantnom izlaganju gradiva bilo je izvesnog smisla, a

Komarova veština kosmolingvistike je veoma brzo napredovala,

posebno s obzirom na bonuse iz veštine „Učitelj“ starog navigatora.

Možete samo zamisliti kako je bilo teško i dosadno prihvatiti sve ove

informacije! Nakon sat vremena bio sam spreman da zavijam kao vuk i

da glavom udarim o zid, ali sam ipak prisilio sebe da se koncentrišem,

iznova i iznova ispisujući sve ove petlje i isprekidane linije na

grafičkom tabletu.

Na kraju drugog časa, kada sam bio spreman da odustanem i

predložim nastavniku da prekine nastavu, pred očima mi je iskočila

dvostruka poruka:

Inteligencija je povećana na 22
Inteligencija je povećana na 23
 Kako to? Nije me iznenadila dvostruko povećanje inteligencije za

dva dodata poena zbog indikatora koji se oslanjao na „ekstra-bonus“ u

vidu dodatnog poena. Ali u frakciji su govorili da je drugo povećanje

moguće tek posle dve-tri nedelje igre! Ispada da treneri nisu znali da

je rast moguć mnogo ranije uz intenzivnu upotrebu. Bio je vetar u

leđa, ponovo sam bio pun energije i upijao nove informacije kao

sunđer vodu. Pola sata kasnije stigla je novu serija poruka:

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo četrdeset pet!
Nivo 42 je dostignut!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

Sjajno! Hteo sam da nastavim sa lekcijama, ali je stari navigator

Ajuh odustao:

— Komar, nemam tvoju energiju... Hajde da završimo za danas. Ne

mogu da razmišljam...

Autoritet podignut na minus 5

Kada je stari navigator izašao iz kabine, Ulina je zadivljeno

prokomentarisala:

— Nisam mislila da je moguće tako „provozati“ starog Ajuha!

Inače, propustio si spektakl! Tvom prijatelju je ponuđena večera, a na

meniju je, naravno, bila tradicionalna začinjena Geko čorba od povrća.

Tako je Dmitrrr dugo sedeo posle prve kašike, pocrveneo i naduvao

obraze, a zatim je članovima posade izdeklamovao svoj kompletan

rečnik psovki na svim jezicima koje je znao. Ispostavilo se da je već

naučio i desetak psovki na jeziku Geko! Svi smo se čudili što je

Dmitrrr pojeo sve i čak zahtevao repete, pa i tada je olizao svoj tanjir!

Otišao sam da potražim Dmitrija i našao ga kako spava na klupi u

drugom stambenom boksu.

Pilot zvezdanog broda je već dostigao 42 nivo, kao i ja! Sećam se da

je Dmitrij Želtov pre diverzije na teritoriji Mračne frakcije bio na

trideset i drugom nivou. Od tada je prošao samo jedan dan, a moj

prijatelj je dobio deset nivoa! Evo šta znači kada dođete do svog

omiljenog zanimanja!!!
 — Komar, objasni Dmitrrru da igru ne napuštaš u svemiru, da je to

crvena zona i da njegovo telo ostaje zaleđeno na brodu i zauzima

prostor u hodniku. Pomerio sam ga na krevet da nikome ne smeta, ali

to nije način. — požalio se stariji inženjer koji deli stambeni boks sa

Želtovom.

Prema bezbednosnim uputstvima, lik koji je napustio igru u

svemiru je beskoristan za ostatak ekipe i veoma je ranjiv. Ako igrač

želi da spava – neka spava u igrici umesto u virt-kapsuli, pošto se telo

odmara na isti način kao u stvarnom svetu. Obećao sam da ću

razgovarati sa prijateljem pre nego što stignemo na svemirsku stanicu.

Ulina me probudila. Ležala je na susednom krevetu u svom

kratkom pufnastom šlafroku i čitala nešto zanimljivo. Zadovoljno je

mrmljala kroz zube, slično kao mačka koja prede. Čim je videla da sam

se probudio odmah je požurila da šapom zatvori ekran tableta, a zatim

ga potpuno isključila. Pravio sam se da ništa ne primećujem. Dobro

sam se naspavao, osećao sam se odlično, pogledao sam na sat i

ustanovio da je proteklo devet sati.

— Rano si se probudio, još jedan ummi do dolaska na Medu-Ro IV.

— komentarisala je Ulina.

Odgovorio sam da ne može čovek stalno da spava kad ima toliko

zanimljivih stvari u životu! Ulina je bez reči izvadila set za igranje Na-

Tih-U i stavila na stolić.

— Na šatlu nemam dostojnog rivala. Neki ne znaju kako, a ostali su

previše glupi ili nesrećni.

U principu, zašto da ne? Ali nisam želeo da narednih nekoliko sati

izgubim samo na zabavu, pa sam Ulini predložio sledeći uslov:

— Nedavno si primetili da sam u nekim stvarima totalni diletant i

da postavljam čudna ili glupa pitanja. Imam milion pitanja o svetu oko

nas, o svemirskim rasama i pravilima igre koja iskrivljuju stvarnost.

Ali koga da pitam, a da se ne izložim podsmehu? Naravno, samo onoga

kome mogu da verujem! Uradimo ovako: igraćemo „Na-Tih-U“, a

pritom ćeš me prosvetliti u onim stvarima koje ne razumem?

Trgovkinja se složila i dok je otvorila kutiju i generisala mapu, ja

sam postavio prvo pitanje:

 — Priča se da igrač može da promeni frakciju. I ne samo oznaka

prikazana pored imena i na odeći, i generalno premestite svoje telo u

stvarnom svetu na drugo mesto. Da li je tako? I kako je to uopšte

moguće fizički?

Ulina je već završio kreiranje igre i predložila mi da povučem prvi

potez. I dok sam razmišljao gde da postavim svoje čipove na kartu,

trgovkinja je počela da odgovara:

— Tako je. Nisam stručnjak za elektroniku, ali pouzdano znam da

je za vreme trajanja igre pravo fizičko telo, takoreći, „izrezano“ iz

stvarnog sveta. Čitala sam o slučaju koji se dogodio pre stotinu tonga,

tokom rata između Geko klanova. Napadači su se probili do baze

svojih neprijatelja koji su se sklonili u virt-kapsule. Besni napadači su

pucali na sve virt-kapsule, pretvarajući ih u sito, a zatim ih razbili na

komade u potrazi za telima. Ali, osim fragmenata plastičnih i

elektronskih ploča, tela nisu pronašli. Geko koji se sklonio u igru

napravio je savez sa drugim klanom, pridružio mu se, i ubrzo ušao u

stvarni svet, ali na sasvim drugoj tački svemira. Kako to funkcioniše,

ne znam i ne mogu da zamislim.

Vrlo zanimljivo. Ali onda se ispostavilo da je izdajnik Tjulenjev

zaista mogao da prebegne, ne samo tako što je prešao na stranu

Mračne frakcije, već tako što je svoje glomazno telo premestio u drugi

svet. Pitam se kako je mogao da stane u virt-kapsulu, to debelo kopile!

Slava je porasla na 36
Autoritet smanjen na minus 6
Autoritet smanjen na minus 7

Šta je to??? Moja igra sa Ulinom očigledno nije mogla da bude

razlog za ove poruke, razlog je bio potpuno drugačiji. Očigledno se

nešto dogodilo u frakciji N-3, a moje ime je bilo u negativnom

kontekstu, pošto su poruke uglavnom bile negativne. Šta se samo

moglo dogoditi? Rasejan, napravio sam iskreno glup potez u Na-Tih-

U, što je Ulina Tar odmah iskoristio. Priznao sam poraz i ponudio da

započnemo novu partiju.

— Ulina, zašto u karakteristikama lika postoje „poeni magije“? Na

šta se mogu koristiti i kako?

 — Komare, imaš li takve poene? – odgovorila je na pitanje

pitanjem.

— Poenta je u tome da imam! Sto četrdeset četiri boda magije, a ne

znam da li je to mnogo ili malo.

Ulina je dugo razmišljala pre nego što je odgovorila.

— Postoje klase u igri koje aktivno koriste magične sposobnosti od

samog početka igre: Šamani, Psionici, sve vrste čarobnjaka. Postoje

klase koje u principu nemaju magiju: trgovci, mehaničari, naučnici,

borci. Ali postoje i srodne profesije, gde se magični bodovi mogu

pojaviti u liku pod određenim uslovima. Takve klase uključuju, na

primer, iscelitelje. Oni svojim veštinama i lekovima mogu da leče iz

kompleta prve pomoći, radeći svoj posao savršeno i bez magije. Ali

neki iscelitelji imaju magiju i aktivno je koriste u svom radu. Koliko

znam, potrebna je i veština na koju bi se magični bodovi potrošili. Ali

bolje je da razgovaraš sa našim brodskim lekarom, on se mnogo bolje

razume od mene u ovu stvar i može pomoći.

Igra u „Na-Tih-U“ se odugovlačila i na momente se činilo da stvari

vode ka mojoj pobedi, ali su iskustvo i strategija ipak prevagnule na

stranu Uline. Predložio sam da igramo novu partiju.

— Još jedno pitanje, Ulina. Koliko dugo igrač može da ostane u

virt-kapsuli? Mislim, koliko će dugo trajati njegovo pravo telo ako su

odmor, san i ishrana obavljaju samo u virtuelnom svetu?

— Tvoja pitanja me iskreno plaše. — priznala je dlakava devojka. —

Nadam se da ne misliš da to testiraš u praksi? Preporučujem da to ne

činiš! Telo je sposobno da opstane neko vreme, tri ili četiri dana

sigurno. Kada je naša posada bila uhapšena na Medu-Ro IV,

neprekidno sam provela četiri dana u igri. U zatvorskoj ćeliji je bila

žuta zona i gomila sumnjivih tipova. Plašila sam se da ću biti

opljačkana za vreme dok lik bude bespomoćan i ranjiv. Dakle, sigurno

je četiri, a čula sam da je moguće oko osam dana. Treba imati u vidu

da različite rase imaju različitu fiziologiju i da svaka ima svoj

vremenski okvir. Ali ipak, pre ili kasnije, mora se stići do krajnje

granice na kojoj će napušteno telo sigurno umreti. I nikako ne

savetujem da ispituješ gde je ova granica!

Dobio sam naredne dve partije. Ulini se nije dopala moja dvostruka

sreća, pa je ponudila da odigramo odlučujuću partiju. Ali ne „samo

tako“, već da stavimo nešto za opkladu:

 — Komar, moja opklada je Anihilator! Mora da imaš nešto jednako

vredno. Recimo narukvicu Osluškivača ili svu tvoju platinu!

Želeo sam Anihilator, ali sam ipak odbio:

— Bilo ko od nas pobedi, drugi će ostati nezadovoljan, možda i

uvređen. Ulina, veoma cenim tvoje prijateljstvo i ne želim da ga

izgubim čak ni zbog Anihilatora. Ali ako ti to oružje toliko „peče ruke“

i želiš da ga se rešiš, reci mi svoju cenu. Možda ću imati dovoljno

novca da ga kupim.

Autoritet podignut na minus 6

Činilo mi se da je Ulinu sramota!

— Pogrešila sam, izvini... Pogodio si, Komare. Ne mogu da koristim

Anihilator jer nemam veštinu sačmarice.

Osim toga, nikada se nisam borila i ne nameravam da se borim,

tako da mi veština oružje nije potrebna. Pa, eto, moja cena je sto

hiljada kristala. Spremna sam da uzmem i platinu, a daću ti dobru

cenu...
[8]
Bez reči sam izložio šesnaest velikih fasetiranih kristala na sto,

od kojih je svaki koštao hiljadu, a dodao sam i polovinu platine koju

sam imao. Pogledao sam upitno Ulinu, a trgovkinja je takođe ćutke

stavio Anihilator na sto. Zatim je oklevala nekoliko sekundi i... dodala

kutiju sa igrom Na-Tikh-U i neki mali daljinski upravljač sa

dugmadima.

— Ovo je generator neophodnih bacanja. Shvatićeš kako to

funkcioniše. Komar, priznajem, namerno sam izgubila poslednje dve

igre. Htela sam da te isprovociram za opkladu. Ali onda sam se posle

tvojih reči predomislila. Žao mi je, pogrešila sam.

Naš dalji razgovor prekinuo je pojavljivanje Dmitrija Želtova.

Kopilot je odmah sa vrata saopštio da je frakcija krajnje nezadovoljna

mojim dugim odsustvom i da čeka izveštaj o dešavanjima.

— Da li je nešto pošlo po zlu?

— Jeste. Nezadovoljni su tvojom preteranom nezavisnošću. —

priznao je moj prijatelj.

– Radugin ima novog zamenika, a izgleda da je stigao iz Posebnog

odeljenja. On zahteva da odmah razgovara sa tobom, a Radugin i

Lozovski ga podržavaju. Da sam na tvom mestu, Komare, ne bih

zadirkivao vlast i što pre bih izašao iz igre. Koliko znam, nema

konkretnih pritužbi, ali otvoreno nepoštovanje naredbi rukovodstva

može u budućnosti celu stvar odvesti na pogrešnu stranu.

Obećao sam svom prijatelju da ću napustiti igru čim se Šiamiru

priključi na svemirsku stanicu Medu-Ro IV. Tamo ću pronaći

bezbednu „zelenu zonu“. Iskoristio sam priliku da objasnim Dmitriju o

„crvenoj zoni“ u svemiru i nezadovoljstvu Geka zbog njegovih izlazaka

iz igre čime je kršio sve bezbednosne standarde koji važe na brodu.

Kopilot je bio veoma posramljen. Očigledno nije znao za ova

ograničenja.

— Uzgred, već smo u zvezdanom sistemu Medu-Ro. Kapetan je

krenuo ka stanici. Ako sam ga dobro razumeo on će lično upravljati

brodom do pristaništa, jer tamo treba da se komunicira sa

dispečerskom službom i da se prate njihova uputstva.

— Kako si razumeo tako složenu rečenicu bez veštine

kosmolingvistike? — Bio sam prijatno iznenađen.

Dmitrij sa veselo osmehnuo i objasnio da nije reč o složenoj

rečenice, već o dugačkoj i složenoj pantomimi. Kapetan je više puta

svojim kandžastim prstima pokazao na svoja prsa, zatim je pokazao na

kontrolnu tablu i imitirao pokrete poluga. Zatim je pokazao na

mikrofon i zvučnike, pa na jezik i uši. Na kraju je konstatovao da bi i

najgluplji mogli da pogode šta je kapetan hteo da kaže.

— Voleo bih da sam to mogao da vidim. — nasmejao sam se,

zamišljajući smešan prizor. Onda sam se uozbiljio i rekao: — Dmitrije,

Izaći ću iz igre na stanici, kao što sam obećao, ali postoji jedno

upozorenje. U trenutku ulaska u virtuelnu kapsulu pre neki dan,

kolena su mi bila zgnječena, a noga slomljena, pa nisam mogao da

hodam. Malo je verovatno da je regeneracija tako brzo sve izlečila.

Ispašće krajnje glupo ako napustim igru, a ne budem mogao da

izađem iz virt-kapsule, a još više jer u tom slučaju neću moći da siđem

ni sa „kukuruza“.

— Ne moraš da brineš o tome, Komare! Izaći ću malo ranije od

tebe i pomoću ti. Osim toga, čuo sam da su u „kukuruz“ postavljene

video kamere kako bi sve virt-kapsule bile pod nadzorom. Siguran sam

da tvoj dolazak neće proći nezapaženo!

 ŠESTO POGLAVLJE
PONOVO U KUPOLI

Dok smo se približavali želeo sam da gledam ogromnu svemirsku

stanicu! Takav višekilometarski objekat, raširen u svemiru, sam po

sebi je bio veličanstven prizor. Desetine dolazećih i odlazećih

zvezdanih brodova najneverovatnijih oblika i dizajna, upotpunjavali su

sliku i činili je nezaboravnom i fantastičnom.

Međutim, bilo je strogo zabranjeno da se stranci nalaze na

komandnom mostu tokom složenih manevarskih operacija za vreme

dok šatl prilazi pristanišnom doku.

Tokom približavanja stanici šatlom je upravljao Uraz Tuhš.

Njegova znanje pilotiranja je bilo nedovoljno, a neke od pilotskih

veština su potpuno izostale. Moja komšinica obučena u hermetički

skafander bila je bezbedno privezala, ali nije prestajala da gunđa i

jadikuje na inferiornu veštinu Uraza Tuhša kao pilota. Sreća je danas

ipak bila na strani kapetana i naš Šiamiru je, praveći nepotrebne oštre

trzaje i okrete oko svoje ose, uspeo bezbedno da uđe u dok. Ubrzo je

šatl fiksiran gravitacionim hvataljkama stanice i poslat na parking.

— Definitivno ću oćelaviti od ovakvih iskustava! — nezadovoljno je

gunđala Ulina dok se otkopčavala. — Moj je savet, Komare, promeni

energetski oklop Osluškivača u nešto jednostavnije. Privlačiš

nepotrebnu pažnju na sebe, a to nije mudro na piratskoj stanici. Ovde

nećeš sresti ljubaznu osobu, ali ćeš na svakom koraku sresti nekoga ko

te želi napasti i opljačkati. Nećeš imati vremena ni da trepneš okom, a

onda se možeš oprostiti od svih vrednih sitnica! I uopšte, izvan zone

kosmodroma poželjno je da pojedinac ide samo kao deo velike grupe...

mada ni to ne garantuje sigurnost.

Gromoglasni kapetanov glas protutnjao je kroz brod i potvrdio

Ulinine reči:
 — Pažnja celoj posadi! Stigli smo na stanicu Medu-Ro IV.

Podsećam da je ova stanica veoma negostoljubivo i opasno mesto. Zato

držite sve spoljašnje otvore zatvorene! Na glavnoj kapiji mora stalno

dežurati pojačani odred obezbeđenja! Ne napuštajte područje

kosmodroma osim ako nije neophodno, jer je na stanici lako upasti u

nevolje. I generalno, malo ko od meštana razume govor Geka, a

plaćanje našim kristalima ovde nije moguće. Ali budite oprezni čak i

na teritoriji kosmodroma! Što se tiče piratskih posada, mislim da

nikome ne treba da objašnjavam. Samo se klonite njih, ne ulazite ni u

kakve sukobe! I svima koji planiraju da napuste Šiamiru, naređujem

da tačku ponovnog pojavljivanja premesti u bezbednu zonu stanice,

najbližu našem šatlu. Nemam nameru da vas skupljam po celoj

galaksiji! Razumem da ova ograničenja nisu ohrabrujuća, ali molim

vas da budite strpljivi. Ostaćemo na Medu-Ro IV nekoliko dana, ne

više, i odmah ćemo napustiti ovo negostoljubivo mesto čim završimo

trgovinu.

Ne čudi da su posle takvog upozorenja skoro svi članovi posade

radije ostali na Šiamiri. Na izlazu su se okupili samo Uraz Tuhš, Ulina

i nekoliko jakih, krupnih Geka, koji su delovali kao telohranitelji. I ja

ću napustiti šatl, ali tek malo kasnije. Nisam želeo da iko od posade

vidi moju izlaznu tačku i da bude u blizini kada je moj lik bio

bespomoćan i ranjiv. Dmitrij, koga sam obavestio o svojoj nameri da

ću napusti igru, nije filozofirao i jednostavno je otišao u svoju kabinu

gde je legao na krevet i napustio igru. Otišao je da me sačeka i da mi

ukaže pomoć ispod Kupole. Srećković! U svom inventaru nije imao o

čemu da brine...

Nisam nameravao da se udaljim daleko od Šiamire. Poslušao sam

mudri savet Uline i umesto energetskog oklopa na sebi sam imao

staru jaknu od kevlara. A onda se pojavio mali problem. U inventaru

nije bilo dovoljno mesta za sve moje stvari. Energetski oklop je imalo

veliki „ranac“ na leđima i dodatne posude za odlaganje sitnica sa

strane i na obe noge. Pošto sam se presvukao u jaknu, lišio sam se ovih

ćelija i više nisam imao dovoljno prostora za odlaganje.

Morao sam da prebacim karabin „Krečet“, patrone za njega i pet od

sedam geoloških analizatora iz inventara u torbu ispod mog ležaja. Pa,

ni to nije ispalo loše. Nisam morao da nosim dodatnih sedam

kilograma. Pre nego što sam krenuo ka izlazu iz zvezdanog broda,

prebacio sam tri dostupna boda u Sačmarice i podigao ovu veštinu na

četrdeseti nivo. Na ulazu su dežurala braća blizanci Baša i Vaš,

nabijeni u teške oklope i naoružani od glave do pete. Naravno, nisu me

zaustavili, samo su mi poželeli sreću i savetovali da budem oprezan na

piratskoj stanici.

Kada su vrata na šatlu skliznula u stranu video sam da „Šiamiru“

lebdi na oko metar iznad poda, u jarko osvetljenom pravougaonom

hangaru. Iako je naš šatl imao 30 metara dužine, delovao je kao

sićušna muva u ovoj ogromnoj prostoriji. Očigledno je hangar bio

sposoban da primi zvezdane brodove mnogo većih klasa i veličina.

Gravitacija stanice bila je otprilike jednaka Zemljinoj, zato sam

neustrašivo skočio na metalni pod. Iz puke radoznalosti sam otišao do

zadnjeg zida hangara gde je polje sile svetlucalo u svim duginim

bojama i odvajalo hangar od zaista kolosalnog otvora. Vertikalnog

okruglog „bunara“. Očigledno smo došli odavde kroz „bunar“. Da

tačno! Roboti automatski utovarivači su se pomerili uz naizgled

beskrajnu osovinu malog uglađenog zvezdanog broda. Dugačak trup u

obliku igle glatko i prirodno se nadovezao na delta krila. Prekrasan

brod! Ali bilo je nečeg opakog i opasnog u njemu. Eh, bez IC vizira sa

tako velike udaljenosti nisam mogao da identifikujem brod. Ipak…

imao sam na raspolaganju aktivnu ikonu za skeniranje. Dok sam bio

na Šiamiri, prestao sam da aktiviram ovu veštinu jer ništa novo nije

pokazivala, a traka napretka se nije dopunjavala. Ali ovde na stanici

situacija je bila sasvim drugačija.

„Tiopeo-Miks II“. Presretač velikog

dometa Mielonaca
Veština Oštro oko je povećana na nivo
42
Veština skeniranja je povećana na nivo
40

Presretač velikog dometa? Sa očiglednom mogućnošću ulaska u

atmosferu, inače, zašto bi zvezdanom brodu bile potrebne takve

aerodinamične i glatke forme? U međuvremenu, u vidnom polju se

pojavio još jedan brod, velik i gotovo sferni, bez vidljivih otvora, grotla

i drugih odstupanja na savršeno sferičnom telu. Ogroman broj antena

(ili nekih drugih šiljaka) činili su da brod liči na morskog ježa. Brod je

prošao kroz vertikalni tunel bukvalno pedesetak metara od mene, tako

da sam i bez skeniranja mogao da vidim svaki detalj na ovom

nezgrapnom džinu.

„Ju-Krom U“ laki svemirski teretnjak

Mielonaca
Veština Oštro oko je povećan na nivo 43

Laki??? U prečniku, „Ju-Krom U“ je očigledno bio više od sto

metara. Uplašio sam se čak i da zamislim koliki je „srednji“, a još više

da pretpostavim kako izgleda „teški“ teretni brod! Usput, dve

nadogradnje veštine Oštro oko za dva minuta! Čekaj malo, pa ovde se

za jedan dan, gledajući samo razne brodove koji prolaze, veština može

povećati za sto!

Ali iz inata, valjda da pobije moj preterani optimizam, u narednih

deset minuta nijedan zvezdani brod se nije pojavio. Šteta... pa dobro,

onda je vreme da izađem iz igre. Sigurno me već čekaju ispod Kupole.

Nakon što se uveri da postoji „zelena zona“ u hangaru, pomerio sam

tačku vaskrsenja na nju, a onda u meniju izabrao stavku „Izađi iz

igre“.

Da li želite da vidite statistiku ove

sesije igre?

Što da ne? Otvorio sam statistiku.

Vreme igre: 32 sata 42 minuta. Primio 10 nivoa karaktera, 11

poena statistike i 82 poena za veštine. Nije loše, uopšte nije loše!

Zaradio sam 252.730 poena iskustva. Ubio 27 igrača i 11 NPC. Sesija

je prekinuta jer je lik napustio igru.

Dvadeset sedam poginulih igrača je manje-više jasno. To je bila

posada antigrava Mračne frakcije „Sio–Mi–Dori“ koji sam oborio, plus

nekoliko vojnika koje sam „rasparčao“ granatama tokom odbrane

signalnog tornja. Ali ne sećam se kada sam to uspeo da uništim

jedanaest NPC-a? Osim, možda, ako to nisu štetočine koje su stradale

na spaljenim poljima tokom diverzije. Nikakvo drugo objašnjenje mi

nije padalo na pamet, a to je nije bilo moguće proveriti.

 Otvorio sam poklopac virt-kapsule. Uplašeno sam zadrhtao – neke

tamne figure su se naginjale prema meni! Srećom, bio je to samo glupi

deža-vi! Oči su mi se brzo navikle na promenu osvetljenja, a u

siluetama sam prepoznao Imrana, Dmitrija i Irinu.

— Ne napreži desnu nogu! — Odmah je upozorila Irina. — Prelom

možda nije zarasao, a oštećeni meniskus ne zarasta tako brzo. Čekaj,

Komare, skloni ruku, daj da ti izvadim tampon iz nosa! Oho! Nos je

kao nov! Gips se definitivno može ukloniti.

Nisam mogao da odolim i dodirnuo sam nos koju pre dva dana nije

mogao ni da pipnem. Bola nije bilo, samo je postojala neka vrsta

napetosti i straha od očekivanog bola. Uz pomoć prijatelja napustio

sam virt-kapsulu. Ustao sam vrlo pažljivo pokušavajući da težinu

prebacim na desnu nogu, ali sam odmah odustao osetivši bol. Ne,

suviše je rano. Kakav god da je bio isceljujući efekat igre iskrivljene

stvarnosti, slomljena noga i pokidani meniskus nisu mogli da zarastu

za dan i po.

— Kirile, uhvati me za rame! — ponudio je Imran, a Dmitrij Želtov

me je pridržavao.

Tako smo nas troje pošli u lagan spust sa petnaestog „kukuruza“.

Momci su ćutali ali Irina, koja je išla ispred nas, nije se „gasila“ ni na

sekund. Pre nego što smo stigli do dole, devojka je ispričala o

odbeglom Tjulenjevu, o teškim razaranjima na Istočnom čvoru i o

novom zameniku Radugina. Tražio sam više detalja o njemu.

— Njegovo ime je Aleksandar Antipov. Bivši vojnik ili policajac, ne

znam tačno.
[9]
— Tačnije, iz FSB — umešao se Dmitrij u razgovor.

— Juče se pojavio ispod Kupole, ali za dan uspeo da gerda Tamaru i

[10]
mnoge cenjene igrače dovede do „belog usijanja“ . Razgovarao je sa

mnom i Imranom, ali nam je odmah postalo jasno da za njega nismo

interesantni. Sva pitanja su bila usmerena prema tebi.

Irina je naglo ućutala, pošto smo već sišli sa spiralnog stepeništa i

suočili se sa grupom igrača koji su nas čekali na ulazu u petnaesti

kukuruz. Odmah sam ih prepoznao; gerda Tamaru, njenog zamenika

Romana Pavloviča i dva visoka, mišićava bilmeza, koji su svuda pratili

vođu Druge legije.

— Komare, treba da razgovaramo! Dovoljna su tri minuta. Molim

ostale da nas za to vreme ostave na miru! — rekla je Tamara, pa se

okrenula prema naoružanom vojniku koji je čuvao ulaz u „kukuruz“ —

Ovo se odnosi i na vas! — vojnik je rezignirano poslušao.

Pošto je bilo teško da stojim na jednoj nozi, seo sam na donju

prečku stepenica. Tamnokosa devojka je povukla porub svoje dugačke

haljine i sela pored mene.

— Za početak, Komar, želim da ti se zahvalim! Tvoja neočekivana

intervencija je promenila odnos snaga u Kareliji i omogućila mojoj

Drugoj legiji da krene u kontranapad. Nažalost, ne razumeju svi u

frakciji. Ali ja dobro znam da smo samo zahvaljujući tebi pobedili u

Kareliji i da smo sačuvali „Istočnu močvaru“. U vezi s tim, želim da

pitam da li si pročitao moju belešku?

Potvrdio sam sagovornici da sam pronašao papir sakriven u radiju i

da sam pročitao njeno upozorenje. Da iz tog razloga nisam obavestio

rukovodstvo frakcije o svojoj nameri da izvršim diverziju u pozadini

Mračne frakcije, tako da izdajnik Tjulenjev nije mogao znati za moje

namere.

— Upravo to, od reči do reči, reci Raduginu i njegovim

zamenicima. — savetovala me je devojka, a onda je naglo promenila

temu. — Komar, pre tri sata, iz više izvora je javljeno da je Mračna

frakcija obećala deset hiljada kristala za tvoju glavu.

Samo sam se nemarno nasmejao i rekao da me lang Tumor-Anhu

La-Fin previše ceni. Malo je preskupo da me za toliki novac šalje na

vaskrsenje. Mogu i sam da napravim petnaestominutnu pauzu u igri i

to za upola manje novca. Ali moja vedrina je bila u oštroj suprotnosti

sa kamenim licem sagovornice.

— Ne razumeš, Komare. Deset hiljada je ako te ubiju u stvarnom

svetu, ne virtuelno, ili ako te dovedu živog na teritoriju Mračne

frakcije! A lang Tumar-Anhu La-Fin je zvanično garantovao da će

ubici ili otmičaru dati azil u Mračnoj frakciji i da će njegovo telo

bezbedno premestiti u njihov svet!

Prokletstvo... Osmeh mi je skliznuo sa usana. Zaista sam imao

razlog da se zabrinem. Dve trećine pripadnika moje frakciji me nije

podnosilo ili žestoko mrzelo. Neki bi me skenjali iz zadovoljsta, tek

tako, i bez ikakve nagrade. Zbog pogubne propagande koju širi

izdajnik Tjulenjeva, mnogi u mojoj frakciji su skloni da poveruju kako

„mračnjaci“ sigurno pobeđuju i da su dani frakcije H-3 odbrojani. Pod

takvim uslovima neizbežno će biti onih koji će se zainteresovati za

ponudu Mračne frakcije.

Uzgred... nije li taj nedavni uspon slave uz istovremeni pad

autoriteta uzrokovan širenjem informacija o nagradi za moju glavu?

Štaviše, pogoršanje autoriteta, koliko sam razumeo, može značiti da je

frakcija počela da se ponaša lošije prema meni. Odnosno, bilo je onih

koji su me sada smatrali neprijateljem i bili spremni da me ubiju kako

bi zaradili nagradu obećanu od Mračne frakcije!

— Komar, ovo je više nego ozbiljna pretnja! — uveravala me je

Tamara iako sam i sâm to dobro razumeo. — Sviđalo se to tebi ili ne ja

sam odlučila da ti dodelim dva svoja telohranitelja! Oni će te pratiti

svuda ispod Kupole i neće oklevati da unište svakoga ko bi se usudio

da te ugrozi. To su provereni borci, u čiju predanost i veštinu ne

sumnjam.

Nisam se suprotstavio niti odbio zaštitu, štaviše, iskreno sam

zahvalio Tamari na brizi. Devojka je okrenula glavu i slučajno srela

moj pogled. Sada nisam nosio tamne naočare i plašio sam se da ne

dođe do nevoljnog čitanja njenih misli, kao u slučaju Irine. Tamara

zaista nije skrenula pogled, duboko je virila u moje plave oči...

«Da upozorim Komara na specijalca Antipova? Verovatno ne bi

vredilo. Komar je odrastao čovek i shvatiće kako treba da

razgovara sa tom vrstom ljudi. Ako ja kažem samo će se uvrediti

što mu ta mala ide na živce svojim savetima. Komar sigurno

misli da sam mala. Šteta. A da mu kažem da mi je rođendan za

nedelju dana i da punim sedamnaest? Sad sam skoro odrasla.

Ne, biće nezgodno. Izgledaće kao da očekujem poklon. Bolje da

ga obavestim, preko drugih, kao slučajno. Zašto me Komar tako

čudno gleda? Da li nešto nije u redu sa mojim licem? Možda je

primetio ožiljak ispod donje usne? Ili mi se obraz opet trza? Oh!

Nasmejao mi se!»

Tamara je neočekivano uzvratila osmeh, ali mi se učinilo da je to

učinila nekako nesigurno i usiljeno. Ne, nije mi se učinilo! Sama je

prokomentarisala:

— Po tvom licu vidim da sam se neprirodno osmehnula. Izgubila

sam naviku da se radujem i smejem... Glupo je. Svako dete se smeje,

smeje se od detinjstva i ne razmišlja o tome kako se to radi. Ali moji

mišići na licu su atrofirali tokom dugih godina neaktivnosti. Izgubila

sam sposobnost da svoje emocije prenesem kroz izraze lica. Sada

treniram pred ogledalom, ali takav smeh više liči na smeh hijene nego

na dobrodušni osmeh.

— Sve ti ide dobro, Tamara, imaš lep osmeh. A ožiljak ispod usne se

uopšte ne vidi i obraz se ne trza. A poklon od mene stiže za nedelju

dana! Ali o ovome što si upravo videla i shvatila, nikome ni reči!

Možda je to jedini način da se otkriju izdajnici, zato niko ne sme da

zna!

Znam da sam preuzeo veliki rizik otkrivajući vođi Druge legije

svoju tajnu sposobnost da čitam misli. S druge strane, nekome moram

verovati, bez tuđe pomoći malo toga mogu da uradim. Gerda Tamara

definitivno nije bio povezana sa Mračnom frakcijom i kao saveznik

može biti od velike pomoći. Ostavio sam zanemelu i pocrvenelu

devojku da sedi na stepeništu. S mukom sam se pridigao i pozvao svoje

prijatelje, kao i dvojicu telohranitelja Druge legije, da mi pomognu.

— Vodite me pravo u štab! Ako rukovodstvo frakcije želi da me

vidi, onda nije dobro da me predugo čekaju!

 SEDMO POGLAVLJE
ZAHTEV ZA JEDINSTVO

U bivšoj kancelariji Tjulenjeva okupili su se svi visoki autoriteti

naše frakcije. Osim vođe frakcije Radugina i diplomate Ivana

Lozovskog, bio je meni nepoznat tamnokosi muškarac, po svemu

sudeći „specijalac“ Aleksandar Antipov, kojeg su se igrači frakcije iz

nekog razloga pribojavali. Ne znam za ostale, ali mene novi zamenik

uopšte nije impresionirao. Možda je razlog tome bila stereotipna slika

neupadljivog sedog čoveka prodornog pogleda, stvorena brojnim

filmovima o obaveštajcima u koju se nimalo nije uklapao tamnokosi

muškarac punašnog izgleda, u toplom kućnom džemperu.

Imran i Dmitrij su mi pomogli da sednem u stolicu, nakon čega su

žurno izašli iz prostorije.

— Kaži mi! — rekao je Radugin ne pokušavajući da se pozdravi ili

da radi pristojnosti predstavi novog člana frakcije.

— Šta, zar umornom astronautu neće ponuditi barem kafu ako ne

nešto jače? — Namerno sam nastupio drsko. — Sam bih natočio piće,

ali sa slomljenom nogom, razumete, nije red da skakućem po sobi.

Moje reči su izazvale konfuziju. Lideri frakcije su se zgledali

zbunjeno, sve dok Ivan Lozovski nije ustao i rekao da će skuvati kafu.

Čak je predložio da u šolju doda jaku biljnu tinkturu koja ublažava

umor. Sa zahvalnošću sam prihvatio predlog.

— Oho, sada je mnogo bolje! — izjavio sam sa blaženstvom u glasu i

na licu, ispijajući prvi gutljaj toplog napitka koji je pored arome kafe

mirisao na pelin, pinjole i kantarion. — Pa, šta vas zanima? O čemu

želite da pričam?

Sve ih je zanimalo! Zašto sam se iznenada, uprkos povredama,

odlučio da uđem u igru? Ko mi je dao ovlašćenje da grupu novajlija

pošaljem u igru, iako nisu odslušali uvodno predavanje i nisu završili

Lavirint? Na osnovu čega sam zaključio da mogu lako da se infiltriram

na teritoriju Mračne frakcije i kako sam znao da neće biti ozbiljnog

otpora u čvoru Zlatne ravnice? Zašto nisam obavestio menadžment

frakcije? Šta je bio razlog da za odbranu izaberem signalni toranj? Po

kojoj logici sam birao ciljeve za artiljeriju i kako sam znao da će Geko

na Šiamiri doći po mene i evakuisati iz neprijateljskog okruženja?

Zašto sam sa sobom povukao još jednog igrača u svemir?

Mnoga od postavljenih pitanja bila su „podmukla“, kao da traže

dokaze za moju krivicu ili neke grehe. Trudio sam se da odgovorim

iskreno i detaljno, pošto nisam imao šta da krijem, a svoje postupke

sam predstavio apsolutno ispravnim i gotovo junačkim delima. Da,

morao sam da kažem i za belešku sa upozorenjem gerda Tamare. Vođa

Druge legije mi je dozvolila, pa čak i savetovala da njenu belešku

pružim kao dokaz. Ja nisam bio hrabar kao gerda Tamara.

Plašio sam se sumnji nadležnih oko oborenog jurišnika „Sio-Mi-

Dori“ i dvadeset sedam neprijatelja iz Mračne frakcije koje sam

uništio, ali detalji te priče su prošli bez pitanja ili komentara.

Verovatno su Imran, Irina i Dmitrij već ispričali ovu priču u svim

detaljima. Informacija o jurišnoj antigravitaciji Mračne frakcije,

skenirana u svim detaljima, nije bila interesantna za nadležne. Za

mene je njihova flegmatičnost bila iznenađujuća, pa čak i pomalo

uvredljiva.

Ivan Lozovski je uglavnom govorio i postavljao pitanja, a

„specijalac“ je sve vreme samo ćutao i pažljivo slušao. Kada se završio

prvi talas pitanja, usledila je Raduginova reakcija:

— Pa, u celini sam zadovoljan odgovorima. Tvoja jedina ozbiljna

greška je što si prekoračio ovlašćenja i poslao grupu od sedam

novajlija u igru iako još nisu bili spremni. Šestoro njih su naprosto bili

uništeni, a naša frakcija je ozbiljno na njih računala. Problem je što su

u startu dobili manje karakternih poena i postali hendikepirani u

odnosu na svoje kolege iz struke.

Od šest perspektivnih Vozača, Rudara i Prospektora, dobili smo

šest ispod prosečnih igrača. Novi Prospektor je trebao da ponovi tvoj

put napredovanja, ali na kraju nije sakupio dovoljno statističkih poena

da odabere veštine Oštro oko i Sačmarice, čak ni da koristi Skener!

Evo, razmisli i reci, da li je jedan novinar koji se pojavio u frakciji,

vredeo žrtvovanja šest perspektivnih igrača?

 — Novinar?! Zar postoji i takav lik u igri? — Nisam odgovorio na

Raduginovo provokativno pitanje jer nisam mogao da sakrijem

čuđenje nesvakidašnjem igračkom zanimanju.

— Kao što vidiš, ima. A ta devojka, novinar, Lidija Vertjačih, jedina

iz cele grupe je ispoštovala rok i prošla Lavirint u predviđeno vreme.

Inače, Lidija je rekla da joj je igra ponudila izbor između dve profesije:

novinar ili prostitutka. Nikoga nije iznenadilo što je izabrala

zanimanje Novinar. Lično sumnjam u potrebu da imamo prostitutku u

frakciji, a još su mi sumnjiviji načini na koji bi ona podizala veštine i

nivoe... Novinar nam je zaista potreban. Izveštavanje o uspehu

frakcije podiže moral. Lidija je savršeno uskladila svoj stil igre, juče je

ponovila tvoj rekord po broju nivoa, prikupljen u prvom danu igre!

— Prosto je imala sreće. — rekao sam ne naročito srećnim tonom.

— Baš na dan njenog pojavljivanja došlo je do epske bitke sa Mračnom

frakcijom. Bilo je mnogo ličnih podviga, ljudi su hteli da se o tome

zna, a u isto vreme su hteli da čuju vesti o situaciji na drugim

sektorima fronta.

Sve je ovo bilo zanimljivo, ali sam razgovora o uspešnom Novinaru

hteo da preusmerim na sebe. Pre svega o skeniranom jurišnom

antigravu Mračne frakcije. Čemu takva uzdržanost, pa čak i

ravnodušna reakcija na redak i koristan trofej? Da li je oprema koju

koriste naši neprijatelji nezanimljivi frakciji?!

— Zanimljivi su. — uključio se u razgovor Aleksandar Antipov po

prvi put. — Ali ipak, ne toliko kao tehnologija velikih svemirskih rasa.

Ivan Lozovski je završio misao umesto njega:

— Da, tehnologija Mračne frakcije je nešto ispred naše, ali svi

uzorci njihovog oružja, opreme i tehnologije, koji su nam dospeli u

ruke, su inferiorni u odnosu na naprednije primerke Geka ili

Mielonaca. Laserski pištolji i puške Mračne frakcije samo su malo

bolje po svojim ubojitim karakteristikama u odnosu na naše

konvencionalno oružje. Čak je mnogo inferiornije u odnosu na kvalitet

oružja koji donosimo iz stvarnog sveta. Ali sve zajedno, naše oružje i

oružje Mračne frakcije, samo su krekeri za bebe u poređenju sa

smrtonosnim blasterima i pulsnim pištoljima Geka.

Prokletstvo... frustrirano sam spustio glavu. Šema „Sio-Mi-Dori“,

koju sam stekao sa takvim poteškoćama i opasnošću, uopšte nije bila

vredna truda kao što sam mislio. Ivan Lozovski kao da je hteo da me

oraspoloži, pa je nastavio svoj govor:

— Evo, na primer, nacrt „Šiamire“ koji si pribavio, zaista je

neprocenjive vrednosti. Za njega smo dobili i zvanične zahvalnice od

eksternih kreatora projekta Kupole. Kažu da su dizajneri raketne

tehnologije naprosto zacvilili od oduševljenja pri pogledu na detaljan

dijagram svemirskog šatla! Naši naučnici tek treba da prouče i shvate

šemu. Daleko smo od činjenice da je naše znanje dovoljno da se

razumeju svi principi rada vanzemaljske tehnologije, ali u svakom

slučaju, ovo je ogroman korak za celo čovečanstvo ka međuzvezdanim

letovima!

Radugin je sumorno komentarisao:

— Postoji i druga strana medalje... Sada kreatori od nas zahtevaju

sve više i više podjednako vrednih uzoraka. Izgleda da misle da ispod

svakog drveta rastu svemirski brodovi! Komar, ti si jedini igrač u celoj

frakciji koji ima šansu da izvrši ovaj zadatak od nacionalnog značaja. I

stoga, upravo pribavljanje nacrta za zvezdanu tehnologiju velikih

svemirskih rasa, od ovog trenutka postaje tvoj primarni zadatak! Ako

ti je potrebno više „potrošnih materijala“ za skener, samo recite i

frakcija će ih nabaviti. Ako ti treba još nešto napravi spisak pa ćemo

pokušati da nabavimo, da donesemo iz stvarnog sveta ili kupimo od

naših gospodara. Za svaki novi nacrt zvezdanog broda koji pribaviš,

dobićeš bonus od pet stotina kristala!

[11]
Radugin je o nagradi govorio sa takvom pafosom da sam se

jedva suzdržavao da obuzdam smeh. Koliko? Pet stotina??? I to za

jedinstven crtež koji će omogućiti naučnicima i dizajnerima da

kopiraju pravu svemirsku letelicu? Da li je frakcija u tolikoj meri

„tanka“ sa Geko valutom?

Ali nisam napravio grimasu, niti odbio, a još manje tražio veću

nagradu. Rekao sam da još uvek imam dovoljno „potrošnog

materijala“ za skener Prospektora, pa frakcija neće morati da se izlaže

troškovima.

Radugin je klimnuo glavom kao da ništa drugo i nije očekivao, a

onda je naglo promenio temu:

— Dogovorili smo se šta je za tebe glavni zadatak, a sada treba da

razgovaramo o najbolnijem i najneprijatnijem pitanju – o odnosu

članova frakcije prema tebi. Komare, žalbe nam od raznih igrača stižu
redovno, a razlozi su raznoliki. Ali žalbe su samo vrh ledenog brega.

Mnogo gori je onaj podvodni nevidljivi deo ledenog brega.

Nezadovoljstvo i bes koji se ne izgovaraju glasno, već se gomilaju u

glavama igrača. Da budem iskren, plaši me jer ne liči na zavist.

Ivan Lozovski je zatražio reč i, uz odobrenje načelnika, nastavio

razgovor:

— Geolog Mihalič se dobro nosi sa svojim zadatkom i nije mu

potrebna Komarova pomoć. Odsustvo Komara u rasporedu patrola je

još gluplji razlog za žalbe. Imamo preko 600 igrača u našoj frakciji koji

ne patroliraju granicom, ali nikoga za to nije briga! Svi obraćaju

pažnju samo na Komarovo odsustvo sa spiskova za obuku i patrole!

Ako se ranije ova negativnost mogla pripisati sukobu između Komara i

gerda Tamare, sada ne postoji logično objašnjenje za takvo

neprijateljstvo. Ali ovaj problem se mora reši što je pre moguće.

— Čini mi se da se negativno raspoloženje naduvava i kontroliše

spolja. — izneo je svoje gledište „specijalac“. — Negativnost se mora

povezati sa raspisivanjem ogromne nagrade za njegovu glavu. Ako naši

neprijatelji vide Komara kao glavnu pretnju i, pošto sami nisu mogli

da ga se reše, pokušavaju da ga eliminišu tuđim rukama. Ali moramo

znati šta „mračnjaci“ vide u Komaru, a mi ne vidimo? Kako ih Komar

može ugroziti?

— Možda je u pitanju lična osveta? — predložio je Ivan Lozovski. —

Na kraju krajeva, Komar je potkopao autoritet njihovog vođe Tumor-

Anhu La-Fina kao i njegove unuke Minn-O La-Fin. Uopšteno gledano

Komar je Mračnoj frakciji postao trn u guzici.

— Meni ne izgleda tako... — Aleksandar Antipov sa sumnjom

odmahnu glavom. — Pažljivo sam pregledao psihološki profil Tumor-

Anhu La-Fin. On ponekad može da reaguje emotivno i u takvim

trenucima je strašan u gnevu. Ali generalno, on je uzdržan i veoma

lukav igrač koji nam je u više navrata pokazao svoju sposobnost da

proračuna mnogo poteza unapred. Prema svedočenju zatvorenika lang

u svom svetu ima mnogo protivnika, neistomišljenika i zlonamernih

klevetnika. Uzgred... a šta nas sprečava da kopiramo potez neprijatelja

i raspišemo nagradu za glavešine Mračne frakcije? Recimo, isto po

deset hiljada kristala?

Nastupila je tišina. Vođe frakcija su se nemo zgledali. Ivan

Lozovski je odgovorio:
 — Mislim da bi to bio dobar odgovor koji bi pokazao da nije

moguće da se nekažnjeno preti istaknutim članovima naše frakcije.

Jedino što se lang ne može tako ukloniti. On je veoma jak psionički

mag i otkriće misli ubice pre nego što se približi. Ali stari Mag ima

slabu tačku — njegovu unuku! Ako objavimo nagradu za Minn-O La-

Fin, to će imati mnogo jači uticaj na vođu Mračne frakcije.

— Možemo da najavimo... — rekao je Radugin zamišljeno. — Ali

kako mislite da platimo toliku sumu? Frakcija trenutno raspolaže sa

osamnaest hiljada kristala. Od toga hiljadu i po moramo da platimo za

iznajmljivanje trajekta, koji će isporučiti opremu za popravku

rafinerije!

Bio sam prilično zbunjen sa neverovatnom lakoćom kakvom su

vođe razgovarale o plaćanju ubice. Bez obzira što su Minn-O La-Fin i

njen deda bili neprijatelji naše frakcije, smatram da ubijanje u

stvarnom svetu ne može biti ispravna odluka. Međutim, neprijatelji su

prvi pustili duha iz boce ucenivši moju glavu za ubistvo u stvarnom

životu. Uzročno posledična veza se uklapala u okvire uzvratnog udara

i nisam hteo o tome da raspravljam. Međutim, kada je reč o

pomanjkanju kristala, nisam izdržao:

— Moguće je da ne razumem neke stvari, ali situacija sa

nestašicom kristala nije logična, što me posebno čudi i iznenađuje!

Ako je igra koja iskrivljuje stvarnost toliko važna za državu, šta onda

sprečava sledeću grupu novopridošlica da isporuče nešto vredno na

prodaju? Platinu, na primer. Petnaest jakih momaka iz sledeće grupe

početnika donesu po dvadeset kilograma plemenitog metala, na kraju

dobijamo tri stotine kilograma. Cena rafinisane platine u svemiru

košta petnaest hiljada kristala po kilogramu. Čak i ako nije moguće

prodati po takvoj ceni trgovci će lako prodati za osam do deset hiljada

kristala po kilogramu! To je tri miliona dragocenih kristala! Taj iznos

bi odmah rešio sve finansijske probleme naše frakcije! To je hiljadu

dobrih blastera za našu vojsku, a ostalo bi još dva miliona kristala!

Zamislite da isporuku ne vrši petnaest već trideset pridošlica, onda to

znači da možemo imati sopstveni zvezdani brod! A sa zvezdanim

brodom više ne bi zavisili od Geko posrednika i mogli bi da nabavimo

bilo koju robu po pristupačnim cenama!

Moj emotivni govor naišao je na smrtnu tišinu. Ivan Lozovski je

progovorio sa osmehom, okrenuvši se Raduginu:

 — Eto, dobili smo odgovor na pitanje kako to Komar preti Mračnoj

frakciji! Setite se šta nam je Geko diplomata Kosta Dikš govorio o

cenama metala u galaksiji? Sedam stotina kristala za kilogram

paladijuma, osamsto trideset za osmijum i petsto za platinu? Pa čak i

ovu trgovinu, po izuzetno nepovoljnim cenama, Mračna frakcija

ometa na svaki mogući način. Želi da nam odseče pristup

kosmodromu i da nas liši priliva Geko valute. Bez valute i uvoza

visokotehnološke opreme nećemo preživeti obračun sa Mračnom

frakcijom, to svi dobro razumeju. Sada se na sceni pojavljuje Komar,

koji razume jezik Geka, komunicira sa njima, pa je stekao i izvesno

poštovanje od predstavnika ove kosmičke rase. Hipotetički, mogao bi

da nam pomogne u trgovini bez pohlepnih posrednika sa

kosmodroma! E, toga se boji Mračna frakcija!

— Komar, novi zadatak za tebe! — Radugin je bio zbunjen i čak

počeo lagano da zamuckuje. — Razgovaraj sa kapetanom da bude

posrednik za isporuku platine i drugih vrednih metala. Ako potvrdi

pokušaću da se dogovorimo oko izdvajanja plemenitog metala iz

[12]
Gohrana za projekat Kupole. A što se tiče nezadovoljstva u

frakciji... radićemo na tome. Pre svega moramo igračima preneti

informaciju o tome koliko Prospektor po imenu Komar doprinosi celoj

frakciji. Ovo me navodi na varijantu velikog intervjua, pošto već

imamo Novinara u našoj frakciji! Čim Lidija izađe iz igre, poslaću je

kod tebe da se dogovorite o formatu i vremenu razgovora.

„Specijalac“, iskoristivši činjenicu da je šef frakcije završio govor i

ućutao, podigao je nit razgovora:

— Pošto od sada postaješ posebno vredan igrač frakcije, onda i

mere zaštite moraju da budu odgovarajuće. Obezbedićemo fizičku

zaštitu ispod Kupole. Kao zasluženi „statusni“ igrač, imaš pravo na

posebnu sobu sa povišenim komforom u koju će pristup imati samo

osobe sa liste koju sam sastaviš. Imaćeš samo „spoljno“ obezbeđenje

koje ni na koji način nije povezano sa igrom i nema kontakt sa

Mračnom frakcijom. Svako kretanje ispod Kupole treba da bude samo

u pratnji stražara! Ovaj problem će biti rešen pre nego što se vratiš iz

svemira.

Sastanak je završen. Postavljeno mi je još nekoliko pitanja u vezi

procene vremena za povratak Šiamire, kao i o pilotskim

sposobnostima Dmitrija Želtova i o njegovom navikavanju na posadu

Geka. Na kraju su Dmitriju izdali plastičnu karticu za kupovinu ispod

Kupole i pustili ga da se odmori.

Izlazeći iz kancelarije zamolio sam Imrana i Dmitrija, koji su me

podržavali, da zastanu na vratima, pa sam se ponovo obratio

nadležnima:

— Znam, da se ispod Kupole svuda vrši prisluškivanje i video-

nadzor, naravno, u „cilju bezbednosti“ članova frakcije. Meni treba

normalna privatna soba u kojoj mogu da se osećam udobno i

opušteno, a ne da tražim skrivene kamere i mikrofone.

Iz nekog razloga Lozovski i Radugin su istovremeno pogledali

Antipova, a „specijalac“ je posle kratkog razmišljanja klimnuo glavom:

— U redu, Komar. Daj nam pet minuta da uklonimo opremu i

mesto će biti čisto. Neće biti nadzora u tvojoj sobi. Imaš reč oficira!
 OSMO POGLAVLJE
VELIKI INTERVJU

Razgovor sa rukovodstvom frakcije pružio mi je više pitanja nego

odgovora. Sve odluke i brzo donete mere: raspisivanje ucene za glave

Tumor-Anhu La-Fina i njegove unuke, odluka o prodaji platine vredne

milione kristala posredstvom nepoznatog Geka, odbijanje da se

proučava oprema Mračne frakcije u cilju nabavke tehnologije od

naprednih svemirskih rasa, da se oslanja na kupovinu naoružanja, a ne

na sopstvenu proizvodnju –ličili su mi na korake očaja više nego na

ozbiljnu proračunatu strategiju.

Stekao sam utisak da je rukovodstvo frakcije bilo u nekoj konfuziji,

da ne znaju šta treba da promene u dosadašnjoj strategiji, ali da su

ipak shvatili da su promene od vitalnog značaja.

Nedavni sukob sa Mračnom frakcijom ukazao je na nesigurnost

naše pozicije i ograničene resurse, kako ljudske tako i materijalne. Da,

frakcija je tada imala sreće i uspela je da spasi čvor Istočne močvare.

Ali bez proizvodnje nafte to močvarno područje nije pogodno za

poljoprivredu ili bilo šta drugo i nije imalo mnogo smisla braniti ga.

Obnavljanje postrojenja za proizvodnju i preradu nafte, koliko sam

razumeo, bilo je krupan zalogaj za frakciju. Troše se velika sredstva za

kupovinu i isporuku opreme, novca nema. Pričali smo o angažovanju

trajekta, a ne o sopstvenom prevozu. To može da znači da nema dizel

goriva za „Peresvet“ ili su vozila ozbiljno oštećena i nalaze se na

popravci.

Duboko sam razmišljao. Uputstva koja su meni data nisu izgledala

komplikovano. Kapetan Uraz Tuhš bi sigurno bio zainteresovan za

priliku da preproda platinu, nisam sumnjao u to. A skeniranje par

zvezdanih brodova koji lete kroz tunel piratske stanice je beznačajan

zadatak. Osim što će, naravno, biti neophodno da unapred upozorim

posadu Šiamire da isključi svu elektroniku.

Toliko sam bio zadubljen u misli da nisam ni obratio pažnju da je

za vreme razgovora sa rukovodstvom pao mrak. Upaljena su noćna

svetla, a mašina za zalivanje se kretala pustim stazama parka. Prvo su

me prijatelji odveli u sanitetski blok, gde mi je Irina pincetom skinula

medicinske nosače sa nosa i dezinfikovala preostale sitne ranice. Cela

intervencija je trajala desetak minuta i ništa više nije podsećalo na

slomljen nos od pre tri dana.

Tada su me prijatelji, u pratnji grupe telohranitelja, odveli u

zasebnu stambenu zgradu, sakrivenu od znatiželjnih očiju iza teniskog

terena i gustog drveća veštačkog parka. Na ulazu je stajalo nekoliko

snažnih stražara, ali su našu grupu pustili unutra bez problema. Lepa

službenica koja je bila na dužnosti to veče, nasmešila mi se pokazujući

savršeni red bisernih zubi, i pokazala na lift:

— Gerda Komar, idite gore na drugi sprat, hodnikom desno. Vaš

broj je jedini tamo, ne možete pogrešiti.

Zahvalio sam devojci na informacijama i ušao u kabinu lifta. Drugi

sprat, kratak hodnik vodi levo i desno do dvoja spolja identičnih vrata.

Ko je bio moj komšija na spratu, nisam imao pojma. Moguće je da je

drugi broj bio prazan.

Ulazna vrata se otvaraju istom karticom koju koristim za

naručivanje robe ispod Kupole. Svetlo se automatski upalilo. Nisam

mogao da odolim, zviznuo sam iznenađeno. Atmosfera je bila izrazito

drugačija od spartanske sobe u kojoj sam ranije živeo sa još tri cimera.

Otmeni nameštaj, skupi tepisi, kristalni lusteri i gipsana štukatura na

plafonu... sve je vrištalo od luksuza. A kraj ulaza je stajala pokretna

električna stolica i štake naslonjene na vratima. Hvala vam na ovoj

brizi!

— Doručak, ručak i večera se mogu naručiti direktno u sobu. —

rekla je devojka sa recepcije, koja nije sa nama išla liftom već se

popela stepenicama, i sada mi je pokazivala sobu.

Divno kupatilo, veliko predvorje, na zidu je terminal za

naručivanje svega što je potrebno. Bar sa izborom svih vrsta alkohola.

Pored je ugradni frižider, nikako prazan. Spavaća soba sa ogromnim

krevetom u koji bi moglo da se natrpa desetak odraslih ljudi. Mnogo

svakojake elektronike, od muzičkog centra i konzole za igre do

ogromnog TV ekrana, skoro preko celog zida. Sve u svemu — zaista mi

se dopao moj novi dom.

Recepcionarka je ponovo privukla moju pažnju:

— Moje ime je Anja, a moja dnevna smena je takođe Anja, tako da

se lako pamti. Gerda Komar, trebaće vam spisak prijatelja da se preda

čuvarima sutra ujutru. Niko, osim onih koji su navedeni na listi, neće

moći da ulazi u ovu zgradu. Roletne na prozorima se zatvaraju

daljinskim upravljačem. Presvlaka je u tom ormanu, a prljav veš se

baca u ovu korpu. Ako vam treba nešto drugo, pozovite sa terminala u

bilo koje doba dana.

Čim su se vrata zatvorila za Anjom i moji prijatelji su hteli da pođu.

Kako to? Nadao sam se da ćemo zajedno sedeti, malo ćaskati o igri i

životu, pregledati bar i proslaviti moj dolazak...

Imran je na sva moja ubeđivanja samo slegnuo ramenima:

— Izvini, Komar. Ne pijem alkohol, iako bih sa zadovoljstvom

sedeo sa društvo. Već je drugi sat iza ponoći a za četiri sata Irina i ja

ulazimo u igru. Patroliramo Žutim planinama u drugoj smeni. Možda

bi mogli da odložimo slavlje za sutra uveče? Onda će i Maša poći sa

nama, i drugi momci.

Irina je u početku oklevala i razmišljala da ostane, ali se na kraju

odlučila da prati Imrana. Pravdala se da je kasno. Ujutro se radi.

— Komar I ja idem na spavanje. — takođe se izvinio Dmitrij Želtov.

— Na zvezdanom brodu sam bio dan i po bez sna. Nisam se odmarao,

znaš i sam, već sam izašao u stvarni svet ispod Kupole i razgovarao sa

rukovodstvom. Pridružiću se zabavi sutra uveče, ako nemaš ništa

protiv.

Vrata su se zatvorila za mojim prijateljima i odjednom sam ostao

sâm. Tokom poslednjih dana oko mene su se dešavali razni događaji,

život je bio u punom zamahu, tako da odjednom nisam znao šta da

učinim sa slobodnim vremenom.

Isprobao sam električna invalidska kolica kao način za kretanje.

Proučavao sam sobe, okrepio se sendvičima napravljenim na brzinu.

Uključio sam tihu muziku da ne bih sedeo u tišini. Hteo sam da se

okupam, ali pogled na zagipsanu nogu pomogao mi je da napustio ovu

ideju, ograničio sam se samo na površno pranje i presvlačenje. Uopšte

mi se nije spavalo, uprkos sitnim satima. Šta da radim, čime da se

zanimam?
 Kao odgovar na moje neizgovoreno pitanje, začulo se kucanje na

vratima. Koga to đavo nosi u gluvo doba noći? U svakom slučaju, ko

god da dođe biće malo zabave. Odjurio sam do ulaznih vrata u

invalidskoj stolici, skoro se prevrnuo pri oštrom skretanju, i pritisnuo

bravu. Na vratima je stajala nepoznata devojka. Prijatno lice,

našminkane oči, smeđa blago kovrdžava kosa do sredine leđa, vitka

figura. Devojka je bila veoma visoka, sigurno ima metar i devedeset, i

strašno duge noge. Sudeći po odeći, došla je sa teniskog terena —

kačket na glavi, sportska torba preko ramena, jakna bez rukava sa

brojem „1555“, kratke pantalone, bele čarape i patike.

— Pošto vidim plave oči, onda se nisam prevarila, a ti si Komar,

mislim Kiril. – rekla je neznanka umesto pozdrava. Ne pitajući za

dozvolu zaobišla je i mene i stolicu i ušla u sobu. — Auuu! Vi

„statusni“ igrači baš dobro živite. Prilično dobro! Postat ću i ja gerda i

zahtevaću smeštaj ne lošiji od tvog. Inače, ako ne znaš, ja sam Lidija

Vertjačih, zvanična novinarka frakcije.

Već sam shvatio ko je noćni posetilac, ali devojčino izjava je

otklonila poslednju trunku sumnje. Lidija je izula patike, umorno se

bacila na stolicu i ispružila noge.

— Upravo se vraćam iz „Karelije“ gde je počela izgradnja utvrđenja.

Pošto sada ne ide nikakav prevoz do „Karelije“ morala sam tabanati

šesnaest kilometara peške u oba pravca. Ali čim sam napustila virt-

kapsulu, pozvana sam od vođstva frakcije i dobila hitan zadatak da

intervjuišem gerda Komara! Čini mi se da bi mi bilo lakše da sam

ostala u igri, jer se današnji dan otegao beskrajno dugo! Ali nema veze.

Od ovoga barem nadograđujem veštine novinara i dobijam nivoe, ali u

stvarnom životu... Iskreno, već sam poželela da sve pošaljem dođavola

i da legnem da se odmorim. Da je neko drugi u pitanju umesto tebe,

uradila bih upravo to. Legla i spavala. Ali ti si neuhvatljiv – isklizneš

kao riba, ne može te čovek uhvatiti ni za glavu ni za rep...

Lidija je prekrstila noge i razgledala po apartmanu. Zaustavio je

pogled na mini-baru i frižideru.

— Martini sa ledom i sokom od pomorandže, plus nešto za užinu,

voće ili kolač, pa ću doći sebi... — devojka je skeptično pogledala u

moja invalidska kolica i gipsanu nogu. — Dobro, poslužiću se sama.

Hoćeš i tebi da sipam piće? Ali pre nego što započnemo interviju, ipak

ću se prvo istuširati. Popodne su me izvukli sa teniskog terena, pa

tabananje do „Karelije“... evo, mogu da osetim miris znoja koji izbija iz

mene.

Pokazao sam devojci na vrata kupatila. Sebi sam nasuo čašu vina i

usput za nju iseckao voće. Morao sam poprilično čekati na nju, oko

četrdeset minuta. Da se nije čuo zvuk tekuće vode i povremeno

pevanje iz kupatila, pomislio bih da je Lidija zaspala. Konačno, vrata

su se otvorila i ona je izašla u toplim papučama na bosim nogama, u

bade mantilu i sa peškirom obavijenim oko glave u vidu turbana.

— Oho, kako je ovo dobro! To je kao da sam se ponovo rodila!

Jedva sam dopuzala do tebe, svaki mišić mi je cvilio od bola i umora.

— Da, poznato osećanje. — nasmejao sam se. — Prvih dana igre po

izlasku iz virt-kapsule jedva sam mogao da se krećem i četvoronoške.

— Ooo...! Već si sve postavio na sto! Predlažem onda da

kombinujemo intervju sa kasnom večerom. I za početak, da prvu

zdravicu nazdravimo za naše poznanstvo!

Popili smo, nakon čega je Lidija iz torbe izvadila svesku, olovku i

diktafon. Otvorila je svesku, stavila datum, zatim razmislila... i

odložila olovku.

— Priznajem, Komar, potpuno sam nezainteresovana da

postavljam pitanja ovde u stvarnom životu. Ne dobijam ništa od toga,

a da nije bilo direktnog naređenja rukovodstva, odložila bih sva pitanja

dok se ne nađemo u igri, tada barem dobijam poene. S druge strane,

potrebno je da frakcija sazna više o tvojim herojskim delima... Zato

predlažem da igramo malu igru. Bacićemo novčić — ako se pojavi

glava, ja postavljam pitanje, a ti odgovaraš. Ako padne pismo... ako

padne pismo... šta bi smislili da tebi bude zanimljivo? Pa, recimo da ja

skinem jedan komad odeće!

Šta?! Obrve su mi se podigle od iznenađenja. Nikada nisam čuo za

tako neobičan intervju u intrigantnom terminu i okolnostima. Lidija

je, s druge strane, objasnila pre nego što sam stigao da se složim ili

odbijem:

— Bacamo novčić deset puta, ne više. Trenutno nosim pet komada

odeće, uključujući i ovaj peškir na glavi, tako da je sasvim verovatno

da ću ostati bez odeće, a da će preostati još nekoliko bacanja novčića. I

šta onda, pa oboje smo odrasli, nismo mali, lako se možemo dogovoriti

kako mogu da platim. Po mom mišljenju, sve je pošteno, a može

ispasti i veliki intervju od deset pitanja i zanimljiva zabava.

 Do šest sati ujutru isparila je i druga flaša Martinija, sav sok, pa

čak i velika tabla čokolade sa alkoholom, koju sam naručio sa

terminala uz hitnu isporuku u tri sata ujutru. Broj bacanja novčića do

ovog trenutka bio je četiri prema četiri, a Lidija je, prilično zajapurena

i kikoćući se, sedela u mom krilu samo u prozirnim gaćicama.

Diktafon i beležnica su odavno bili spremljeni u njenu torbu.

Međutim, bilo je iznenađujuće da se intervju nastavio. Novinarka mi

je postavljala pitanja o avanturama Komara, pažljivo slušajući

odgovore. Polugola devojka uopšte nije bila pijana. Potpuno je

kontrolisala situaciju, iako smo sljuštili jednaku količinu alkohola.

Očigledno je imala bogato iskustvo sa studentskih žurki.

— No-no, ne budi nestašan! U protivnom ću sesti na sofu! Komar,

još nisi stekao pravo da me pipkaš! — Lidija me ponovo pljesnula po

rukama koje su se dokopale njenih grudi. Njihale su se tačno u nivou

mojih očiju. — Nemoj mešati emancipaciju i razvrat!

Ovo kao da je bila omiljena tema za Lidiju. Barem tri puta te noći

me je prosvetlila o razlikama između ova dva pojma. Emancipacija je

veoma korisna karakteristika za novinara, koja vam omogućava da se

sagovornik oseća prijatno. A to što je sedela polugola u krilu

muškarca, noću u njegovoj sobi, novinarka nije videla ništa sramotno,

jer je očekivala da će na takav način njeno ponašanje otkloniti moju

stidljivost i omogućiti da razgovaramo otvorenog srca. Ali to ne znači

da je sagovornica dozvolila da se pređe izvesna granica pristojnosti.

Sve je to bilo zanimljivo i čak je delovalo autentično… pre samo

par sati, posle ko zna koje zdravice poznanstvu, sreo sam Lidijine oči i

razmotrio njene misli. I zato sam znao da devojka nije protiv

intimnosti i, zapravo, zbog toga je došla u moju sobu. Znao sam da se

u torbici moje lukave sagovornice nalaze dva spolja identična novčića

koje joj je uručio „specijalac“, samo je jedan uvek padao pismom, a

drugi glavom.

Naravno, ovde nije mirisalo na ljubav, ali je postojala gola (u

svakom smislu te reči) računica. Ispunjavajući zadatak rukovodstva

frakcije, Novinarka se nadala da će zauzeti upražnjeno mesto devojke

novopečenog gerda Komara, da će zbog toga dobiti porast Slave u

virtuelnoj igri, ali i solidnu materijalnu korist u stvarnom svetu.

Komar je zauzvrat dobio čitav niz živopisnih izveštaja o svojim

podvizima, a koji mogu popraviti negativan stav frakcije.

Rukovodstvo, a posebno Aleksandar Antipov, uz pomoć devojke

Novinara, imalo je nameru da ojača povodac kojim bi se Komar čvršće

povezivao sa frakcijom N-3.

Da budem iskren, ovo saznanje me je veoma rastužilo. Jedno je

brinuti se o zgodnoj devojci, tražiti pristup njoj, brinuti se o ishodu

svakog sastanka... a sasvim je drugo kada se sve zna unapred. To nisu

iste emocije. I nisam osećao nikakva topla osećanja od strane Lidije

prema meni, a ni ja nju nisam doživljavao kao potencijalnu partnerku.

Ali naravno, nisam pomišljao da se otarasim noćne posetiteljke. Na

kraju krajeva ja nisam monah koji se zavetovao na čednost, a od

dobrog seksa sa lepom devojkom nikada nisam bežao. Dakle, moji lični

ciljevi i ciljevi frakcije se mogu lepo uklopiti. Bio sam spreman da

finaliziram igru sa Lidijom.

— Hajde da ponovo bacimo novčić! — predložila je Novinarka i

ubacila novčić u praznu čašu. Protresla je i prevrnila na sredinu stola.

Nisam ni morao da gledam novčić da bih znao rezultat, već sam ga

unapred predvideo. Da bi Novinarka svoj „noćni intervju“ dovela do

logičnog kraja i približila mi se, oba naredna bacanja su morala da

ispadnu na pismo. I, zaista, Lidijin veseli krik ispunio je sobu:

— Pismo! I imaš sreće, Komare! Skini mi gaćice, ili želiš da to

uradim sama?

Devojka, crvena od alkohola lukavo je žmirkala, nasmešila se i

pogledala me pravo u oči. Uzgred, nije to uradila uzalud... Primetio

sam krajičkom uma kako su moje ruke svlačile poslednji komadić

odeće sa naizgled beskonačno dugih nogu devojke, ali sam se

fokusirao na nešto sasvim drugo:

«Pa, odugovlačeni uvod je skoro gotov, a ova budala ništa nije

shvatila. Zaista sve ide odlično, džaba sam se toliko brinula. U

početku sam pogrešila sa definicijom njegovog psihotipa i skoro

uplašila momka svojim ponašanjem, ali sam bez odlaganja

ispravila grešku. Sreća pa se nije popišmanio. Mada, ako je

zaista istina da Komar deset dana nije imao devojku, verujem

da ne bi pobegao od mene. U ovom stanju njega bi popalila i

gumena lutka na naduvavanje! Kroz pantalone se može osetiti

 da je zainteresovan. Deseto bacanje kockice će biti suvišno,

moram odmah da delujem. A onda će i on napraviti neku

glupost i pokazati želju. Ne, ipak moram sama da preuzmem

inicijativu i pokažem Komaruu koliko sam dobra u krevetu. Ili

ga ne vredi vući u krevet, noga mu je slomljena? Onda je bolje

ovde na stolici? Glavna stvar tokom seksa je da ostanem u ovoj

sobi, da me ostavi da spavam, to mi sigurno neće odbiti. A

nakon ostatka moj rezultat će se popravite još nekoliko puta.

Posle toga ću se zauvek preseliti ovde. I onda ću celoj frakciji reći

da sam od sada intimna prijateljica gerda Komara, a rast Slave

će biti...“

— Šta se ovde dešava, komšija?

Nezadovoljni glas je odjeknuo tik iznad mog uha i na najgrublji

način me otrgnuo iz usredsređenog stanja dok sam čitao Lidijine misli.

Trznuo sam se i izgubio koncentraciju, a uz to sam ispustio tanke bele

gaćice, koje sam prethodno skinuo sa svoje gošće. Gerda Tamara?! Šta

ova devojka radi u mojoj sobi?! Kako je ušla? Da li smo Lidija i ja

zaboravili da zatvorimo vrata?

Po zakonu podlosti donji veš je poleteo u pravcu vođe Druge legije.

Ona je sa izrazom gađenja sa dva prsta skinula tuđe gaćice sa svog

ramena i bacila ih pravo u lice Lidiji.

— Imate petnaest sekundi da se obučete i izađete iz tuđe sobe! —

rekla je stroga paladinka zapovedničkim glasom. Zatim se okrenu

borcima koji su kao ukopani stajali u dovratku vrata prateći svog vođu.

— Ljudi, pomozite ovoj izgubljenoj novinarki da nađe put do svoje

sobe. Ako ne bude stigla da se obuče, vucite je tako golu i izbacite iz

zgrade!

Lidija Vertjačih nije iskušavala sudbinu da se raspravlja sa

strašnom paladinkom. Umotavši se u bade-mantil pobacala je svoje

stvari u torbu, a torbu preko ramena, i bosonoga požurila ka izlazu.

Kada su se vrata zatvorila za Lidijom i borcima Druge legije, u sobi

je ostala samo Tamara. Napao sam je prekorima. Za šta je dođavola

zadužena, za moral? Ja sam punoletan, i u svojoj sobi imam pravo da

ugostim koga hoću, i kada hoću! I šta ona traži ovde ako je ja nisam

pozvao?!
 Očekivao sam skandal, buran spor, vrisku, ali najmanje od svega

sam bio spreman na to da će, kao odgovor na moje prigovore, stroga

Gerda Tamara, koja izaziva užas u taboru neprijatelja... pokriti lice

rukama i briznuti u plač!

— Ja… ne znam šta me je snašlo! Izvini, Komare, dobro si rekao...

Nije trebalo to da uradim... Nisam mogla da odolim. Nervi su otišli...

Upravo dolazim iz noćne smene u Kareliji, a tamo je teško! Nema

goriva, nema opreme, nema dovoljno ljudi. Štaviše, džinovski udav

ljudožder napada iz mraka i proždire stražare... Vojnici su poludeli od

straha, moram stalno da intervenišem i rešavam sporove.

Moj autoritet kao vođe puca po svim šavovima... Izašla sam da se

odmorim, a ovde na spratu gde sam ranije živela, vrata su bila

odškrinuta. Nisam mogla da odolim, prišla sam i pogledala... A onda

mi je pao mrak na oči, pošto sam videla nepristojnost... Gerda ne bi

trebalo da se ponaša kao ti! Gerda treba da bude primer za igrače

frakcije, svi ostali se ugledaju na gerdu... A ti... ti...

Tamara je još više briznula u plač, tarući suze koje su obilno tekle

niz obraze. Malo sam se ohladio i više nisam imao motiv da zadavim

Tamaru, ali sam ipak bio veoma iznerviran njenim upadom, pa samim

tim i netaktičan:

— Zar se tako brine o ugledu gerda? Tvoje ponašanje više liči na

bes ljubomorne tinejdžerske, na običnu budalu. Upropastila si mi

sastanak, užasno sam ljut na tebe i imam pravo da saznam razlog!

Priđi bliže i pogledaj me u oči!

Devojka je od straha odmahnula glavom i odbila da posluša. Kad

sam uznemireno povisio ton, pa čak i ne suzdržavajući se, viknuo na

nju grubo, Tamara se okrenula i istrčala iz sobe. Evo tipične kučke!

Besan kao pakao, dovezao sam se do ulaznih vrata i, ustajući sa stolice,

podigao štake koje su stajale u uglu.

Jao! Skoro sam pao od oštrog bola kada sam previše opteretio

svoju bolnu desnu nogu. Pred očima su mi plesali šareni krugovi.

Osetio sam slan ukus krvi na ugrizenoj donjoj usni. Nekako sam sa

štakama izašao u hodnik i video dva borca Druge legije koje mi je

Tamara dala kao telohranitelje. Oba čuvara su izgledala iskreno

zbunjeno i upitno su me gledali u nadi da će dobiti neku instrukciju ili

objašnjenje za ono što se dogodilo. U kratkom vremenu usledio je

pravi stampedo na spratu, prvo je protutnjala Novinarka, pa Tamarina

pratnja, a potom lično i vođa njihove Legije. Na kraju eto i mene, što

je totalno zbunilo borce. Obratio sam im se:

— Pomozite mi da dođem do virt-kapsule. Sam se ne mogu popeti

na četrnaesti sprat sa slomljenom nogom. Ne mogu da spavam, pa ću

bar raditi za dobrobit svih nas...

Put do petnaestog „kukuruza“ i uspon na njega prošli su mimo

svesti. U glavi sam iznova i iznova premotavao događaj. A slomljena

noga je zverski bolela, jedva sam se suzdržao da ne zavijam od bola.

Konačno, moje radno mesto!

Zahvalio sam se igračima Druge legije na pomoći. Štake sam

ostavio da leže na podu, a ja sam se smestio u virt-kapsulu i zatvorio

poklopac. Ulazim u igru! Vraćam se kod mirnih i predvidivih Geka, na

zvezdani brod, na let u duboki svemir. U suprotnom, moj stvari svet i

njegovi stanovnici će me izludeti!

Nakon što sam učitao igru, nisam odmah prepoznao prostoriju iz

koje sam nedavno otišao u stvarni svet. Neka vrsta ogromnog mračnog

hodnika, samo je na krajnjem zidu lagano pulsiralo polje sile koje je

odvajalo hangar od vertikalnog „bunara“ svemirske stanice. Pogledao

sam izbliza. Nije bilo sumnje, bio je to potpuno isti hangar iz kojeg

sam posmatrao zvezdane brodove kako prolaze iza polja sile. Ali

„Šijamiru“ nije bio ovde! Geko nije dočekao moj povratak i otišao je

bez mene!
 DEVETO POGLAVLJE
SOLO IGRA

Cela tragedija situacije nije odmah doprla do mene. Neko vreme

sam pokušavao da pozovem svoju ekipu preko radija, nadajući se da je

Geko premestio šatl u drugi hangar, ali samo je pucketanje poslužilo

kao odgovor. Izgleda da su me kapetan Uraz Tuhš i ostali jednostavno

zaboravili i ostavili ovde iz nekog nepoznatog razloga. A razlog je

sigurno postojao za hitno napuštanje negostoljubive piratske stanice.

Jedina izlazna vrata koja sam proverio bila su zaključana. Sa ove

strane nije bilo ključaonice ili uređaja za zaključavanje. Neki

narandžasti pravougaonici na vratima su sigurno nešto značili, ali

nisam razumeo ni reč Mielonskog, a još manje pisanje te rase. Desetak

minuta sam rukama i nogama lupao po zatvorenim vratima, nadajući

se da ću skrenuti pažnju na svoju nevolju, ali nije bilo reakcije na moje

postupke.

Pored vrata je postojala transportna traka za teret koja je vodila do

tunela koji se glatko spuštao, ali tuda se nije moglo proći. Spuštena je

višetonska pregrada, a odsustvo kontrolne table ili elementarnog

interfona značilo je da se barijera nije mogla ukloniti sa ove strane.

Čini se da vlasnici stanice uopšte nisu predvideli mogućnost da se živo

biće nađe u praznom, zaključanom hangaru. U datoj situaciji čak ni

smrt ne bi rešila moj problem, pošto sam imao tačku oživljavanja u

istom ovom mračnom i praznom hangaru.

Sa baterijskom lampom u ruci obišao sam celu halu po obodu,

pokušavajući da pronađem tehničke otvore ili druge puteve za izlazak,

a koje nisam odmah primetio. Čak sam lupkao po zidovima i podu

tražeći šupljine. Ništa! Zidovi su bili debeli, a pod takođe ujednačen i

čvrst.
 Skeniranje sa veštinom Prospektor takođe je potvrdilo prethodna

zapažanja. Uz pomoć skeniranja sam delimično uspeo da vidim kroz

zid susednog hangara u kome se, sudeći po čudnim odgovorima na

mojoj mini-mapi, nalazio nekakav veliki svemirski brod. Video sam to

samo delimično i nisam mogao da odredim ime ili klasu, ali sam

shvatio da hangar sa druge strane nije prazan. Počeo sam intenzivno

da kucam na taj zid, da privučem pažnju na sebe, ali nisam postigao

nikakav koristan rezultat.

Slepi kolosek? Mogu li samo da sedim ovde i nadam se da će

jednog dana još jedan zvezdani brod ući u ovaj hangar i hoće li me

naći? Koja je šansa da se to desi? Koliko hangara ima na stanici?

Približavajući se polju sile, zavirio sam u mutnu daljinu. Daleki zid

ogromnog bunara bio je veoma nejasan. Morao sam da se presvučem u

Energetsko odelo Osluškivača zbog IC-vizira ugrađenog u kacigu sa

bonusom od +2 za Percepciju.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo četrdeset četiri!

Uspeo sam da bolje pogledam krajnji zid okruglog vertikalnog

bunara. Ono što sam video samo me je još više uznemirilo, ni u

jednom od pet hangara koji se vide na drugoj strani nije bilo nikakvih

zvezdanih brodova. Šansa je bila veoma slaba da će dispečeri baš ovde

uputiti pristižući zvezdani brod. Glupo je bilo samo sedeti i nadati se

spasu. Bila je to najlošija opcija...

Vratio sam se ponovo do zaključanih vrata i još jednom ih

pregledao, osvetljavajući ih svetlima na svom šlemu.

Svetleći narandžasti simboli nisu bili ofarbani fluorescentnom

bojom kao što sam prvo pomislio, već su izgledali kao lampe. Pitam se

odakle im struja? I uostalom, kakva je brava na vratima? Izgleda kao

elektromehanički. I ako je tako, možda će se ispostaviti da je mogu

„preseći“ snažnim elektromagnetnim impulsom?

Pre provere, ipak sam odlučio da sačekam da se veština skeniranja

napuni, da ispitam detalje uređaja za zaključavanje, magnete za

držanje, lokaciju žica unutar zida i tako dalje. Na samom početku igre

nisam ni sanjao o takvim detaljima i mogućnostima, ali sa razvojem

veštine skeniranja, mogao sam sve jasnije da vidim male elemente,

uključujući predmete skrivene iza zidova i u unutrašnjosti zidova.

Dakle, ikona skeniranja je dobila boju, veština se ponovo pokrenula.

Hajde da je iskoristimo!

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 41!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo trideset treći!

Morao sam da uvećam mini-mapu što je više moguće da bih video

bar neke detalje, ali čak ni tada nisam imao pun pregled. Da, kablovi

za napajanje su se dizali negde unutar zida, ali ove pravougaone stvari

izgledale su kao moćne magnetne hvataljke. Da pokušam da isečem

elektroniku uz pomoć geološkog analizatora? Rizik je bio veoma veliki

— imao sam ozbiljan strah da se stanovnicima stanice Medu-Ro IV

možda neće dopasti moćni EM impuls koji sagoreva elektronika

unutar svemirske stanice. Nisam imao izbora bez obzira koliko ću

posle toga dobiti čvrga po glavi zbog takve sabotaže...

S druge strane, posle ovoga, Mielonci bi bar primetili moje

prisustvo i izveli bi me iz zaključanog hangara. A skenirani dijagram

zvezdanog broda, koji se nalazi iza zida, biće od koristi mojoj frakciji i

omogućiće mi da izvršim Raduginov zadatak, što je takođe dobro.

Tako sam se odlučio i otvorivši svoj Prospektor skener. U

podešavanjima sam uklonio potragu za proteinskim i neproteinskim

organskim materijama, superteškim metalima, radioaktivnošću,

detektorom pokreta i drugim sranjima. Umesto toga, klizače

odgovorne za skeniranje eho lokacije, traženje praznina i analizu

strukture sam postavio na maksimum. Hajde da pokušamo! Aktivirao

sam jednokratni analizator.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo četrdeset drugi!
Veština otvaranja brava je nadograđena
na šesnaesti nivo!
Veština otvaranja brava je nadograđena
na nivo sedamnaest!
Dostignut nivo 43!
 Dobili ste tri dodatna boda veština!

Narandžasta svetla su se ugasila, a ja sam uspeo, uz dobar pritisak,

da otvorim teška metalna vrata.

Imam sve!!! Ura!!! Međutim, nisam se dugo radovao. Pod nogama

mi je tlo primetno podrhtavalo, a kroz zidove sam čuo tešku tutnjavu,

škripanje i pucketanje. Čini se da su se uz vrata koja su mi bila

potrebna ugasili i gravitacioni zahvati u susednom hangaru, a

višetonski zvezdani brod se srušio na tvrdi pod. Ups... Nisam

razmišljao o tome. Nadam se da komšije nisu previše razbile svoj brod.

U svakom slučaju sada sam morao brzo da sklonim noge sa ovog

mesta, da se nezgoda ne bi tumačila u korelaciji sa prisustvom čoveka

po imenu Komar. Ali pre nego što sam zatvorio skener, ipak sam

pogledao rezultate skeniranja. Zanimao me je zvezdani brod u

obližnjem hangaru.

„Gerda Setis-Vir“, Mielonski presretač

velikog dometa, klasa Tiopeo-Miks III

Čim sam pogledao ime broda, sistemska poruka je skoro odmah

iskočila pred mojim očima:

PAŽNjA!!! Kapetan broda, Gerda Setis-

Vir, nalazi se na poternici svemirskih
pirata.
Ocena opasnosti 4

Oh… Nisam imao pojma šta je to ocena opasnosti i da li četvorka u

ovom pokazatelju znači mnogo ili malo, ali u svakom slučaju nisam

nameravala da saznam. Čini se da sam „malo ulubio“ opasni gusarski

brod, pa je stoga moja želja da brzo klisnem sa ovog mesta prerasla u

čvrsto uverenje. Žao mi je bilo oštećenog broda, video sam ovaj

presretač Tiopeo-Miks II u stacionarnom bunara za manevrisanje, a

onda mi se činio savršenstvom. Bilo je teško razaznati bilo šta u

zamršenoj šemi na ekranu skenera, zvezdani brodovi treće serije su

verovatno bili još lepši, opasniji i savršeniji. Popravka će verovatno

više koštati nego što moja frakcija može da plati! Iz tog razloga nisam

izgarao od želje da upoznam ljutog gusarskog kapetana.

Zanimao me je i deo svemirske stanice prikazan na ekranu

skenera. Gomila podova, pregrada, hodnika, sobe... U nastaloj

slojevitoj trodimenzionalnoj šemi ja jednostavno nisam imao vremena

da shvatim sva preplitanja linija na ekranu. Stavio sam skener u ranac

i krenuo napred.

Iza vrata koja sam otvorio, glatko zakrivljen hodnik se prostirao u

daljinu u oba smera. Kameni zidovi sa nerazumljivim natpisima, svetle

lampe ugrađene u pod, plafon na visini od oko četiri metra. Do mene

su dopirali uzbuđeni glasovi. Najverovatnije je posada oštećenog

gusarskog presretača komentarisala incident i tražila odgovorne za

incident. Bilo bi opasno da idem u tom pravcu, pa sam brzo promenio

oklop Osluškivača za staru jaknu. Skrenuo sam levo i ubrzao korak.

Veština kartografije je nadograđena na

nivo četrdeset četiri!

Hodnik je sve vreme blago skretao ulevo. Na kraju sam ponovo

naišao na zaključana vrata, identična kao ona koja sam nedavno

otvorio. Ubrzo mi je sinulo. Karta nacrtana tokom mog kretanja

potvrdila je da se hodnik prostire u ogromnom prstenu oko

manevarskog okna i hangara svemirske stanice. Bio sam skoro na pola

kruga pre nego što sam prvi put naišao na račvanje i skretanje udesno.

Na ovom mestu je bilo mnogo svetlih natpisa i znakova. Među brojnim

znakovima, čak sam našao i par sa natpisima na jeziku Geko, oba su

pokazivala na desno:

Verifikacija dokumenata
Kontrola registracije

Dokumenti? Nisam imao lična dokumenta. Međutim, neki

dokumenti su se proveravali niz hodnik i to bi moglo da mi predstavlja

problem.

Skrenuo sam desno i prošao bukvalno tridesetak metara pre nego

što sam ugledao druga vrata iza ugla hodnika. Srećom, nisu bila
zaključana i automatski su se otvorila kada sam prišao. Ovde sam prvi

put ugledao Mielonca.

Možete li zamisliti ogromnu mršavu mačku sa izbušenim ušima,

kako stoji na zadnjim nogama sva umotana u kožne kaiševe i pojaseve

za oružje? Tako je izgledao predstavnik velike kosmičke rase. Visok

jedan i po metar, sav obrastao dlakom, sa dugim pahuljastim repom,

kao rasna mačka. Od odeće su bile samo rukavice sa prorezima za

kandžaste prste i nešto nalik na natkolenice. Ali je u izobilju bilo svih

vrsta sečiva u koricama, pištolja u futrolama i drugih predmeta za

istrebljenje. Pažnju mi je privukao njegov šešir sa prorezima za uši,

tačnije traka za glavu, za koju su bila pričvršćena četiri repa —

očigledno, trofeji nakon borbi sa rivalima.

[13]
Ajk Ur Mieau. Mielonac. Čopor Repate zvezde . Gladijator, nivo

64

Dok sam se približavao, gladijator se otkačio od zida koji je

prethodno podupirao, i izdaleka frknuo ili izgovorio nešto

nerazumljivo:

— A-santi mae-uu-u reš šašaš-u?

Ništa nisam razumeo, pa nisam ni reagovao. Krznom prekriven

gladijator je još jednom ponovio istu rečenicu i pokazao prstom na

lasersku pušku koju sam držao okačenu o leđa. Da li on to traži da

uklonim oružje? Najverovatnije je tako. Možda je zabranjeno biti sa

oružjem na stanici. Ljubazno sam se nasmešio i klimnuo glavom. Dok

sam vraćao pušku u svoj inventar...

Bila je to poslednja Komarova akcija. Velika mačka se u trenu

pojavila iza mene i svetlucavim sečivom u obliku srpa preko mojih

leđa odvalila jedan bekhend.

Vaš lik je mrtav. Oživljavanje će biti

dostupno za 15 minuta
Da li želite da vidite statistiku ove
sesije igre?

Kakva, bre, statistika... Igrao sam najviše sat i po i ništa korisno

nisam uradio. Otvorio sam poklopac virt-kapsule i ležao razmišljajući

o teškoj situaciji u kojoj se nalazim i razlozima eliminisanja iz igre.

Smrt u igrici samo resetujem traku napretka. Koliko se sećam

traka nije bila prazna, po dobijanju četrdeset i trećeg nivoa podigao

sam Kartografiju.

Mielonac me je na mestu ubio, tako da nije mogao da uzme ništa

vredno iz inventara. Sa malom šansom da se nešto „ispusti“ u vidu

plena, mogla je eventualno jakna od kevlara i drugi predmeti stare

odeće. Možda i paralizator, koji nisam stavio u ranac i nosio sam ga u

futroli na boku. U redu je, preživeću ove gubitke. Ali zašto me je

gladijator napao? Možda je moj osmeh zamenio za keženjem zuba što

predstavlja pretnju? A zašto me veština Osećaj opasnosti nije

upozorila?

— Gerda Komar, treba li ti pomoć? – U blizini se pojavio čuvar

petnaestog „kukuruza“ i nepoznati vojnik Prve legije.

Sigurno su kamere koje prate igrače registrovale otvaranje virt-

kapsule, kao i činjenicu da Komar nije izašao iz boksa, nakon čega su

najbliži zaposleni poslati da izvide situaciju.

— Ne, samo čekam petnaestominutno hlađenje. — priznao sam

iskreno. — Ali… sačekajte! Da, treba mi pomoć! Pronađite Dmitrija

Želtova i dajte mu naređenje da hitno uđe u igru i da javi na „Šiamiru“

da je Prospektor Komar ostao zarobljen na stanici Medu-Ro IV.

Požurite, važno je!!!

— Šiamiru? Medu-Ro IV? — Stražar je ponavljao nepoznate reči da

bi bolje upamtio i obećao da će moju poruku preneti pilotu zvezdanog

broda.

Dok je čuvar kukuruza vadio voki-toki i pozivao Četvrtu postaju,

igrač Prve legije prišao je bliže i, nagnuvši se, upitao šapatom:

— Komar, da li je tačno da su se gerda Tamara i Novinarka noćas

posvađale u vašoj spavaćoj sobi?

Baš se brzo šire glasine ispod Kupole! I dva sata nisu prošla, a već

je cela frakcija znala šta se dogodilo! Međutim, nisam oklevao da

odgovorim:

— Ne, nije to istina. Može li se to zaista nazvati svađom? Gerda

Tamara, mada je za jednu i po glavu niža od Novinarke, odmah je

završila sa suparnicom izbacivši je u hodnik.

— Da, nije moglo drugačije, Tamara je baš super devojka! Ugrišće i

živog lava za rep! Vatrena cura! I momci su tako rekli da je izbacila

Novinarku iz sobe golu kao od majke rođenu!

— Momci ne govore istinu! Jeste da je bila bez gaćica i cipela, ali je

ipak imala kratki bade mantil na sebi.

Razgovor je prekinut pošto se čuvar „kukuruza“ vratio i javio da je

moja poruka preneta, a dežurni je već otišao da probudi Dmitrija

Želtova. Zahvalio sam se saveznicima na pomoći i zatvorio poklopac.

Petnaest minuta je bilo pri kraju, pa sam mogao ponovo da uđem u

igru.
 DESETO POGLAVLJE
DRUGI POKUŠAJ

Ponovo sam se pojavio u mračnom praznom hangaru. Pregledao

sam svoje stvari, ništa ne nedostaje. Čini se da je sreća bila na mojoj

strani, a ni jedan komad opreme ili oružja nije pao u plen kada sam

poginuo. Ovo su bile dobre vesti. Loša stvar je bila što su vrata na

izlazu iz hangara, koja su se tako teško otvorila, ponovo bila blokirana.

Eh, zašto nisam pomerio pojavljivanje u onaj dugi polukružni

hodnik kod bunara?! Ne bih se sada ponovo mučio sa tim prokletim

zaključanim vratima! Mada... sada sam već imao neke informacije o

tlocrtu, ali kako sam tada mogao znati? Ulazim u neistraženo i možda

opasno područje piratske stanice. Šta ako je tamo onaj Mielonac, ja

bih umro iznova i iznova, samo neuspešno postavljajući tačku

ponovnog pojavljivanja? U redu, istorija ne trpi subjektivno

raspoloženje i glupo je nagađati o nečemu što se nije dogodilo.

Ostao mi je poslednji geološki analizator, više nije bilo mesta za

greške. Nisam preuređivao klizač skenera, primenio sam ista

podešavanja koja su se prošli put dobro pokazala. Hajde da pokušamo!

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 43!
Veština Hakovanje je nadograđena na
osamnaesti nivo!

Između ostalog ovo je dobar način da se brzo podigne nivo veština.

Naravno, ako ne morate da kupujete veliki broj „potrošnog

materijala“. Narandžasta svetla su se ugasila, metalna vrata su

podlegla mojim naporima i ponovo se otvorila. Kao i prošli put tlo je

zadrhtalo pod nogama, a gusarski presretač se ponovo strovalio u

susednom hangaru. Ponovo je usledila nezadovoljna graja iz mnogih

grla i nerazumljivi uzvici, slutim psovke na nepoznatom jeziku.

Izvinite momci danas imam loš dan!

Izlazeći u prstenasti hodnik, skrenuo sam levo i žurno se udaljio, a

onda sam promenio tačku ponovnog pojavljivanja. Uf... bar neću biti

zatvoren u slučaju iznenadne smrti! Gledajući traku napretka sa

zadovoljstvom sam konstatovao da ona više nije prazna, da je

popunjena petnaest posto, što znači da neću gubiti nivo.

Kada sam stigao do poznatog skretanja udesno, ignorisao sam

susret sa agresivnim gladijatorom i pokušao sam da idem dalje

glavnim hodnikom. Ali ubrzo sam shvatio da sam napravio pun krug i

došao sa druge strane u hangar dok su pirati i dalje histerično vrištali.

Nažalost, nije bilo drugog izlaza osim preko Mielonskog mačora.

Vratio sam se na račvanje i zastao. Šta da radim, ako me mačka

ponovo napadne? Što se tiče oružja, imao sam pulsnu lasersku pušku

Mračne frakcije, nenapunjeni anihilator, običan nož i paralizator.

Nakon kraćeg razmišljanja isključio sam pulsnu pušku jer ona

jednim udarcem ne može eliminisati lika na 64. nivou, posebno ne

Gladijatora. Nož? Ne, preostao je samo paralizator, ali on nije

smrtonosno oružje.

Izvukao sam paralizator iz futrole i pregledao svoju poslednju

nadu. Najviše od svega, oružje je ličilo na kratki marker za pejntbol, a

ispaljivao je kugle otprilike iste veličine, samo tankih zidova i blago

svetleće. Ukupno sam imao tri ove lopte. Više nego dovoljno jer neću

imati vremena da ih iskoristim ako prvim pucnjem promašim

okretnog gladijatora. Dakle, morao sam pucati iz blizine i iz

neposredne blizine gladijatora...

Autoritet podignut na minus 5

Autoritet podignut na minus 4
Autoritet podignut na minus 3

Zadrhtao sam od straha. Šta je to? Trebalo mi je neko vreme da

shvatim da ove sistemske poruke nemaju nikakve veze sa mojim

trenutnim aktivnostima na piratskoj stanici. Ovde me još niko nije

video, pa stoga nije bilo razloga za tako naglo povećanje indikatora

Autoriteta. Najverovatnije je zbog intervjua Lidije Vertjačih o mojim

dostignućima i podvizima za dobrobit frakcije. Mada nije isključeno da

je razlog bio sasvim drugačije prirode. U frakciji se širila priča o mojoj

noćnoj orgiji sa dve gole devojke.

OK, ovi događaji nisu imali nikakve veze sa onim što se dešavalo i

samo mi odvlači šažnju od ozbiljnih stvari. Nakon što sam uložio sva

tri slobodna boda u Osećaj opasnosti, podigavši ovu veštinu na nivo

19, duboko sam udahnuo i odlučno krenuo napred ka naoružanom

Mieloncu. Držao sam za sada omamljivač u svom inventaru, ne želeći

da ga upotrebim pre vremena.

Mačka gladijator po imenu Ajk Ur Mieau bila je na istom mestu

podupirala zid svojim čupavim leđima. Kao i prethodni put Mielonac

se uspravio i izgovorio istu rečenicu:

— A-santi mae-uu- at rezsh shashash-u

Ovaj put ton je bio drugačiji. Gladijator me je prepoznao i pokazao

predatorski osmeh oštrih zuba. Primetio sam i novi trofej na njegovom

pojasu – odsečenu ljudsku ruku okačenu o kožni gajtan:

Ruka gerda Komara, Prospektor 43. nivoa

(trofej)
Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo četrdeset pet!

— E, sad ću ja tebi otfikariti rep, smrdljiva vrećo buva! — Ovu

uvredljivu rečenicu izgovorio sam na svom maternjem jeziku mirnim,

miroljubivim tonom, pazeći da se ni u kom slučaju ne smejem i ne

pokažem zube, a istovremeno sam mački pokazao svoje prazne ruke.

Gladijatoru je bilo neobično moje ponašanje. Uspravio se sa

sečivom u ruci, ali je napravio prvu veliku grešku što mi je dozvolio da

smanjim razdaljinu. Prilazio sam, vrteći praznim rukama i pažljivo

kontrolišući misli kako ne bih prerano upozorio neprijatelja, ako ima

veštinu Osećanja opasnosti. Ne, nisam mu poželeo smrt, miran sam,

takva je igra!

Kada sam bio bukvalno tri koraka udaljen, Mielonac je istupio,

blokirajući mi put. Ponovo je nešto pitao ili zahtevao. Šta je hteo od

mene, nisam razumeo. Možda je zaista želeo da proveri dokumenta,

pošto je na znaku koji upućuje na ovu stranu pisalo „Provera

dokumenta“, ali to nije bilo važno.

 — Da, da, naravno da imam dokumenta! Sad ću ti pokazati! —

rekao sam i munjevito prebacio paralizator iz inventara u ruku. — Evo

ti!!!

Ne znam da li je mačka gladijator imao veštinu osećaja opasnosti

ili nije, ali znam da nije uspeo da izbegne hitac iz blizine. Pogledao

sam telo koje je palo na pod izvijajući se u grčevima. Za svaki slučaj

sam ponovo opalio. Ko zna paralizator deluje na svemirsku mačku, i

da li je doza jedne lopte dovoljna da ga „primiri“ na duže vreme?!

Mielonac je prestao da se trza, ležao je miran kao bubica. Da li sam

nehotice ubio vanzemaljca? Ali ne, onda bi Komaru bio velikodušno

nagrađen iskustvom za ubijanje neprijatelja koji ga nadmašuje za više

od dvadeset nivoa. Dakle, mačka je još uvek bila živa.

Čučnuo sam pored njega i bez ceremonije proveravao ostavu i

torbe Mielonca. Zanimala su me njegova dokumenta, samo da vidim o

čemu se radi. U torbama je bilo dosta stvari, većina nerazumljive

namene, ali ništa manje-više nalik dokumentima nisam našao. Ali

našao sam čudnu metalnu pravougaonu kutiju, koja je bila prikazana

kao novčanik.

Dvesta četrdeset tri kripto (valuta

Mielonaca)

Uzimajući novac kao nadoknadu za moralnu i fizičku štetu,

otkačio sam svoju odsečenu ruku od mačjeg pojasa i, pregledavši je,

nacerio se i stavio je u svoj inventar.

Pregledao sam i svo oružje paralizovane mačke i pažljivo ih

proučio, ali sam uzeo samo sečivo u obliku srpa, kroz koje su prolazili

električni bljeskovi. Ja nisam mogao da koristim smrtonosni srp,

naoštren oštrije od britve, zbog odsustva veštine Bliska borba i

nedostatka agilnosti, ali moj prijatelj Gladijator Imran će možda moći.

Zanimale su me i brojne minđuše u ogromnim ušima svemirske

mačke. Imala je mnogo nakita, ali skoro svi su bili beskorisni, osim

možda zelene minđuše sa zvezdom:

Tantal naušnica sa smaragdom.

Agilnost + 1
 Predmeti sa statusnim bonusima bili su veoma retki za moju

frakciju. Za kreiranje takvih predmeta bili su potrebni stručnjaci sa

magijom, tako da moji saveznici u frakciji H-3 nisu znali kako da

naprave tako nešto. Načuo sam svojevremeno u razgovorima da su sa

ubijenih kentaura i minotaura na Antičkoj plaži ponekad skidani

magični prstenovi i narukvice, ali su takvi slučajevi bili izuzetno retki.

Jednostavno nisam mogao da ostavim tako redak trofej poraženom

protivniku, pa sam otkačio minđušu i stavio je u svoj inventar. Moje

uši nisu bile izbušene, a ovi zvezdasti cvetovi bi mnogo bolje stajali na

nekoj devojci nego na momku.

To je to, skoro sam završio, ostalo je najvažnije... Ako je ovde na

piratskoj stanici bio običaj da se nose trofeji uzeti od poraženih

neprijatelja, onda verovatno i ja treba da uradim isto. Uzeo sam nož i

jednim udarcem sam otfikario veličanstveni crveno-smeđi rep.

Rep Ajk Ur Mieau, Gladijator 64. nivoa

(trofej)
Slava je porasla na 37
Autoritet podignut na minus 2
Autoritet podignut na minus 1

Odlično! Sada bih želeo da vidim kako da pričvrstim tako luksuznu

stvar na svoju odeću. Svi njegovi trofeji bili su pričvršćeni za posebne

kvačice. Usput... Video sam jednu od kvačica u Gladijatorovoj torbi!

Bilo ih je čak četrdesetak. Uzeo sam par kvačica, i dok sam

pričvršćivao rep na kacigu, odjednom mi je pred očima iskočila

poruka:

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na nivo 20!

Odmah sam shvatio uzrok uzbune. Paralizovani neprijatelj je

oživeo, iako to nije pokazao! Ili je vreme paralize jednostavno istekao,

ili se Mielonac brže osvestio od bola zbog odsecanja repa. Ajk Ur

Mieau je pokušao da se ne oda oštrim pokretom, bukvalno milimetar

po milimetar, posegnuo je za koricama sa rezervnom oštricom. E, pa

nećemo tako. Nisam te zbog toga pobedio da opet sve izgubim! Izvadio

sam Pulsnu pušku i stavio cev na čelo mačke.

[14]
- Lezi, Murzik !!!

Nažalost, neprijatelj me ili nije razumeo, ili se preterano

samouvereno oslanjao na svoju spretnost i brzinu. Mielonac je naglo

skočio i šapom pokušao da skrene cev puške, a u tom trenutku sam

mački pucao pravo u glavu! Obezglavljeno telo Mielonca palo je na

pod.

Veština sačmarice je nadograđena na

nivo 41!
Veština Preciznost je nadograđena na
dvadeset prvi nivo!
Autoritet podignut na nulu
Nivo lika četrdeset četiri je
postignut!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
Dostignut nivo 45!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno 6 poena)

Ups… Da budem iskren nisam video ništa dobro u onome što se

desilo. Već posle petnaestak minuta ljutiti i izuzetno opasan Gladijator

će se ponovo roditi i sigurno će me potražiti po hodnicima svemirske

stanice. I sigurno će me pronaći, pošto se sigurno bolje od mene

orjentiše i snalazi po spratovima, sobama i prelazima.

Za ostale trofeje Mielonca nisam mario. Nisam nameravao da se

pravim važan sa četiri tuđa raznobojna repa. Onda sam počeo da

bežim niz hodnik. Imao sam samo petnaest minuta prednosti da

pokušam da se sakrijem...

Uspešna provera percepcije

Bukvalno u poslednjem trenutku, kada sam već krenuo, pažnju mi

je privukla obična neupadljiva kožna narukvica, „otpala“ sa mrtvog

neprijatelja. Šta je ovo? Zastao sam i pokupio nepoznatu stvar. Na

tankom remenu visio je mali metalni disk, sa obe strane prekriven

nerazumljivim simbolima.

Ajk Ur Mieau lična karta

Oho! Izgleda da sam shvatio kako izgledaju lokalni dokumenti.

Štaviše, imam operativan uzorak! Stavivši narukvicu na ruku, potrčao

sam dalje niz hodnik.

Ali ubrzo sam se zaustavio u maloj sali u blizini grupe liftova koji

su smešteni u debele providne plastične stubove. Pred mojim očima,

unutar jedne od ovih stubova, projurila je kao metak brza kabina lifta

puna neobičnih stvorenja nalik kratkorepim krokodilima. Moju pažnju

nisu privukla vanzemaljska stvorenja koliko ogroman panoramski

otvor koji se pružao duž celog zida, tačnije fantastičan pogled koji se

pružao iza njega. Prišao sam bliže... Ovo je lepota!!!

Medu-Ro IV. Vulkanska planeta

Osvetljena lokalnim plavičastim svetlom pred očima mi se ukazala

sumorna ogromna mat-crna planeta, sa čitavom mrežom raseda dugih

hiljadu kilometara u kojima je tekla ključala magma nalik blistavim

krvavocrvenim rekama. Atmosfera planete je bila, sudeći po prisustvu

retkih tečnih oblaka prljavo žute boje, malo verovatno pogodna za

disanje.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo četrdeset šesti!
Veština kartografije je nadograđena na
nivo četrdeset pet!

Da nisam bio tako strogo ograničen sa vremenom, stajao bih ovde

barem sat vremena i divio se vulkanskoj planeti beskrajno udaljenoj

od naše Zemlje. Ali vremena je bilo jako malo, da uživam u lepoti

kosmosa, pa sam požurio do panela na zidu. Dobro, ovo jeste panel,

samo kako? Na panelu su ponovo bili isti pravougaonici i kvadrati,

ukrštani i odvojeni. Kliknuo sam na prvi pravougaonik koji se pojavio.

Na providnim vratima jednog od liftova upalili su se plavi i zeleni

pravougaonici. Dakle, izgleda da sam pozvao ovaj lift. Istina, nije mi

jasno gde i u kom pravcu, ali sam ga pozvao.

 Veština elektronike je nadograđena na
nivo trideset četiri!
Veština kosmolingvistike je nadograđena
na nivo četrdeset šest!

Kabina se pojavila vrlo brzo, bukvalno pet sekundi kasnije. Ali

nisam bio spreman na činjenicu da kabina neće biti prazna. U nju su

se nagurala tri debela šestonožna kratkorepa krokodila i zauzela

gotovo ceo prostor. Masivna tela upakovana u metalna oklopna odela,

očnjaci u izduženim njuškama, sitne, nezavisno rotirajuće žute oči, a

na svih šest šapa ili čizme ili rukavice... Bio sam neodlučan i pokušao

bar da saznam ko je preda mnom:

Gerda Ušš Viš. Tril. Podrasa: sivi

tril. Trgovac 143. nivoa

Nivo 143?! Jebote! Ne čudi me da se Trgovac nije plašio da bude na

gusarskoj stanici. Pored sebe je imao dva Trila, telohranitelji po klasi,

oba sa nivoom tek malo ispod stotke. Ozbiljni momci! Hteo sam da

pozovem drugi lift, ali je Ušš Viš, koji je ležao horizontalno, podigao

prednji deo svog tela u vertikalan položaj, praveći mesta za mene.

Njegovi telohranitelji su se takođe pomerili da me puste. Učtivo sam

se zahvalio trilovima na svom jeziku i sinhronizovao ih na geko, a

zatim ušao u kokpit.

Lift je jurio tako brzo da sam jedva stajao na nogama. Nekih deset-

petnaest sekundi kasnije kabina se zaustavila na drugom spratu. Veliki

natpis na jeziku Geko mi je tačno rekao gde sam:

Područje svemirske luke. Stambeni sprat

Izdavanje dozvola za privremeni boravak. Hotel. Kafe. Izlazak iz

oblasti kosmodroma na teritoriju stanice Medu-Ro IV.

Bio sam posebno zadovoljan da više nije bilo „provere

dokumenata“ koje sam se najviše plašio. Čini se da je Gladijator po

imenu Ajk Ur Mieau radio ovaj test za svoju dušu, a ja sam uspeo da

prođem njegovu kontrolu, doduše na pomalo nestandardan način.

 JEDANAESTO POGLAVLJE
NOVI PRIJATELJ

Hodnik se odjednom račvao na tri različita pravca, a u njihovoj

blizini nisam pronašao nijedan čitljiv natpis. Zastao sam neodlučno.

Gde da pođem? Bilo mi je neprijatno što je u blizini liftova stajalo

desetak naoružanih Mielonaca koji su se oko nečega prepirali. Nemam

pojma šta se ovde događa. Nekakav obračun ili se možda spremao duel

između različitih posada, jer su se posvađani razdvojili u dve jednake

grupe i držali svoje šape na oružju. U jednom momentu oba grupe su

sa posebnom interesovanjem gledale u mene. Ne znam šta je izazvalo

njihovu pažnju, možda ranije nisu videli ljude, ili su možda bili

zainteresovani za trofej na kacigi, ali meni se nije dopalo da budem

predmet njihove povećane pažnje.

Veština Osećaja opasnosti je

nadograđena na dvadeset prvi nivo!

Loše, veoma loše! Pokušao sam da se približim uvaženom trgovcu

gerdu Uššu Višu i njegovim čuvarima, tako da je sa strane izgledalo

kao da hodam zajedno sa Trilovima. Zainteresovanost Mielonaca je

odmah prestala, a nestao je i osećaj predstojeće nevolje. Uf... zamalo!

Sa zakašnjenjem sam se setio upozorenja, koje je izrekla Ulina u

vezi se gusarskom stanicom Medu-Ro IV, da treba putovati samo u

velikim grupama. Zato sam odlučio da nastavim da pratim Trilove

osim možda da malo zaostanem i pratim ih na odstojanju. Trilovi su

znali put i odveli bi me na sigurno mesto.

Izašavši iz sale, „krokodili“ su zalegli na svih šest udova i jurnuli

napred sa neverovatnom agilnošću, čak sam morao da iz kasa pređem

u golop da ih ne bih izgubio iz vida. Trilovi su ubrzo stigli do male

polukružne prostorije u kojoj je dalji prolaz bio zaklonjen staklenim

vratima. I mene su, praktično, doveli tamo.

Jedina atrakcija ovog mesta bio je providni stakleni pult sa

natpisima na različitim jezicima, uključujući i na jeziku Geko: „Prijava

dolazaka“. Za pultom je na visokoj okrugloj stolici sedeo Mielonac sa

podvijenim nogama na turski način. Tačnije, Mielonka, pošto je opis

nedvosmisleno govorio o ženskom rodu ovog stvorenja:

Aini Uri-Miaiuu. Mielonka. Čopor repate

zvezde. Prevodilac nivoa 71

Mielonka je bila primetno niža nego gladijator čijim sam se repom

zakitio, kao i od vojnika kod liftova. Od odeće na „mački“ je bio kratak

šorts svetle boje, sa prorezom za dugačak pufnasti rep. Na stanici

Medu-Ro IV bilo je toplo, rekao bih čak i poprilično vruće, tako da

stvorenja prekrivena krznom nisu imala potrebu da se umotavaju u

odeću. Osim toga primetio sam da su Mielonci prekriveni gustom

crvenom dlakom i da svi nose minđuše na šiljatim ušima i da ne

pripadaju rodu sisara. Nisu imali bradavice i konveksne grudi, pa

Mielonkama nisu bili potrebni grudnjaci. Oskudicu odeće kod čupave

žene nadoknađivala je bezumno velika količina nakita – prstenje,

perle, minđuše, obruči na glavi i vratu, brojne narukvice na rukama i

nogama.

Dok su Trilovi komunicirali sa Aini Uri-Miaiuu, stajao sam i

posmatrao izdaleka, razmišljajući o svojim sledećim koracima. Pošto

se ispostavilo da je Mielonka tumač, možda zna Geko jezik? Ne bi tek

tako stavili natpis na jeziku Geko. Ako zna, to će umnogome

pojednostaviti komunikaciju i omogućiti mi da pričam o teškoj

situaciji u kojoj sam se našao. Možda će ova službenica na svemirskoj

stanici moći da kontaktira sa odlazećim Šiamirom? Ili barem pomoći

savetom šta mi valja činiti?

Trilovi su u međuvremenu završili sa prijavom i dobili svaki po

jarko žutu traku, koju su „krokodili“ odmah stavili na svoje leve

prednje šape. Providna vrata su se otvorila i oni su prošli dalje svojim

putem. Došao je red na mene. Duboko udahnuvši pošao sam ka

recepciji.
 — Kento duho, amiri Aini Uri-Miaiuu! — odmah sam progovorio na

jeziku Geka, pokazujući meni razumljiv način komunikacije, a ispred

imena devojke upotrebio sam izraz „divna“, s obzirom na to da ovaj

kompliment definitivno ne bi bio suvišan.

— Kento duho, gerda Komar! — mehanički je odgovorila Mielonka

pokazujući solidno znanje Geko jezika, a zatim je pažnju usmerila na

moj trofej na šlemu. — Vidim da je Ajk Ur Mieau ponovo naleteo na

jačeg protivnika!

Skinuo sam šlem sa glave i okrenuo ga u rukama, sa velikim

ponosom pipkao mekani rep koji sam zadobio kao trofej. Odlučio sam

da priznam svoju zbunjenost:

— Da budem iskren, uopšte nisam razumeo zašto me je gladijator

napao!

— Kako? Da li vas je Ajk Ur Mieau napao bez upozorenja? —

Upitala je iznenađeno. — Nije smeo, to je nezakonito! Morao je da

izgovori tradicionalnu rečenicu izazova na duel: „A-santi mae-uu-u rezš

šašaš-u“, što znači „neka naš spor presudi Velika Prva Žena“. Tek

nakon dobijenog odgovora ili pokazivanja oružja, izazvač je imao

pravo da se bori!

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo četrdeset sedmi!

— Mislim da je zaista rekao tako nešto. Ali ja, nažalost, ne govorim

Mielonski i stoga ništa nisam razumeo. Mislio sam da je tražio da

sklonim lasersku pušku. Posegnuo sam za oružjem, a onda me je

Gladijator napao...

Prevoditeljka je prizvala providni holografski ekran. Šape sa

manikiranim kandžama brzo su pomerale neke raznobojne

pravougaonike preko njega i ona na ljudski način odmahnu glavom:

— O čemu je Ajk Ur Mieau razmišljao kada je ispred sebe imao

„statusnog“ igrača?! Čin „gerda“ se ne daje tek tako. Morao je da bude

pažljiviji u izboru protivnika! Gerda Komar, tvoja propusnica za

stanicu je spremna. Samo trenutak! — rekla je i uručila mi limun žutu

plastičnu narukvicu sa metalnim čipom. — Obično se propusnica nosi

na prednjem levom ekstremitetu, tako da je zgodnije otvoriti vrata.

 Evo vašeg presretača „Gerda Setis-Vir“ na parkingu. Osmo

pristanište na šesnaestom nivou.

Izgleda da je službenica za registraciju povezala mesto dežurstva

mačke gladijatora, koja me je napala, sa jedinim brodom na tom

spratu i donela pogrešan zaključak o mojoj pripadnosti gusarskoj

posadi zvezdanog broda „Gerda Setis-Vir“. Možda je tako bilo i

najbolje. Dobio sam narukvicu i nije vredelo da ukazujem devojci na

njenu grešku i da rizikujem da izgubim dobijenu propusnicu. Ili da joj

ipak ispričam o Šiamiri i mom izlasku iz zaključanog hangara? Još

nisam odlučio šta da radim, kada se odjednom Prevoditeljka

uznemirila. Pogledala je u mene:

— Piše da vaš brod ima tehničke probleme.

Dođavola... odmah sam shvatio da ako budem govorio o Šiamiri da

ću odmah ukazati ko je stvorio „tehničke probleme“ i ujedno priznati

krivicu. A krivac će snositi troškove za otklanjanje posledica. Ne,

definitivno bi priznanje bio glup potez sa moje strane. Ali pošto je Aini

Uri-Miaiuu čekala odgovor, morao sam da improvizujem u pokretu:

— Da, ima. Iz nepoznatog razloga, gravitaciona brava u hangaru se

isključila, a naš presretač je repom zahvatio pod. Tehničari sada

istražuju uzrok nesreće i utvrđuju visinu štete. Kapetan je pustio na

odsustvo sve one koji nisu uključeni u popravku broda.

Po svemu sudeći, ono što sam rekao dobro se slagalo sa

informacijama na ekranu Mielonke, pošto više nije bilo pitanja. Aini

mi je poželela srećan boravak na stanici i otvorila staklena vrata koja

vode do stambenog sprata:

— Gerda Komar, dozvoljeno vam je da ostanete na stambenom

spratu i izađete iz oblasti svemirske luke do glavne stanice Medu-Ro

IV. Međutim, nakon dva lokalna dana, što je oko devet ummi, svakako

se morate vratiti na svoj brod, inače ćete biti proglašeni zločincem sa

svim posledicama koje iz toga proizilaze!

Oh, kako! Brzo sam preračunao na zemaljske jedinice vremena.

Ispostavilo se da imam samo pedeset sati slobode, nakon čega se može

očekivati velika nevolja sa Mieloncima. Ovo mi je bila veoma važna

informacija. U meniju sam podesio tajmer za odbrojavanje, tako da mi

je preostalo vreme uvek bude pred očima.

U principu nisam ni nameravao da odmah odem sa stanice, već da

iskoristim ovu priliku da bih izvukao što više korisnih informacija.

 — Aini, znam da je šatl Geko klase Šiamiru bio stacioniran u blizini

našeg osmog pristaništa. Moj prijatelj radi kao kopilot na ovom brodu,

dogovorili smo se da se nađemo i zajedno odemo na stanicu. Ali kada

sam uspeo da se oslobodim svih obaveza i dužnosti, susedni hangar je

bio prazan. Da li možete u svojoj bazi podataka da pogledate gde je

otišao „Šamiru“?

Mielonska devojka je odbila da odgovori na moje pitanje,

pozivajući se na poverljivost. Morao sam da pokušam na nešto

drugačiji način:

— Aini, nisam upoznat sa kulturom i tradicijom Mielonaca, pa se

zato plašim da te nehotice ne uvredim zbog svog neznanja. Hteo sam

da vam poklonim deset kriptovaluta. Imam dovoljno vašeg novca, ali

ne znam kako da koristim vašu valutu. Navikao sam da plaćam Geko

kristalima, ali vi ih ovde ne koristite. Ne ljutite se, običaj mog naroda

je da iskreno priča sa lepim devojkama o njihovoj lepoti i daje male

poklone u znak pažnje. Ti si najlepša predstavnica svoje rase koju sam

sreo u životu i zato ne mogu da prećutim! I imaš neverovatne

smaragdno zelene oči!

Zagledao sam se otvoreno i pomalo drsko u zelene oči Mielonke.

Prvo sam slučajno presreo njen pogled, ali nisam skrenuo pogled. Iz

huliganskih pobuda čekao sam priliku da vidim da li mogu da uđem u

njene misli. Deset sekundi sam je gledao pravo u oči, a Aini nije

skrenula pogled. Onda su mi pred očima iskočili natpisi:

Radnja nije moguća.

Vaš lik nema veštinu Psionika
Vaš lik nema dovoljno
kosmolingvističkih veština. Minimalni
nivo veštine da biste mogli da razumete
misli predstavnika vanzemaljske rase:
pedeset peti
Akcija je prekinuta. Ponestalo je
magičnih poena

Da, bilo je mnogo teže uraditi ovo u igri, nego u stvarnom životu...

A onda, kao da se probudila od uroka bačenog na nju, puhasti Tumač

se oštro trgnuo i ogorčio:

 — Stani, stani, stani! Gerda Komar, kultura i tradicija Mielonaca

ne prihvataju otvorene komplimente i veliku pažnju prema devojci.

Iskreno, vaše reči su prijatne za moje uho, ali previše utiču na psihu i

potiskuju volju i sposobnost otpora. Komplimenti su dozvoljeni samo

između partnera, koji su prošli obred venčanja u hramu Velike Prve

Žene!

Oh kako! Naravno, sagovorniku sam se ponovo izvinio zbog svoje

netaktičnosti, još jednom navodeći kao izgovor svoje nepoznavanje

lokalnih običaja i zabrana. Aini se još uvek nije sasvim smirila posle

onoga što se dogodilo, nervozno se nacerila, pokazujući redove oštrih

malih zuba:

— Ovo mi se prvi put desilo... Nisam očekivao da će efekat biti

toliko jak... Poželela sam da legnem na leđa i poslušno raširim noge, a

telesna temperatura je skočila skoro do obamrlosti! Telesna

temperatura se još nije normalizovala. Verujem da se sve ovo desilo

slučajno, bez zle namere. I zato je vaše izvinjenje prihvaćeno, gerda

Komare. Inače, nemam ništa protiv malog poklona i čak sam spreman

da vam pokažem kako da koristite novčanik za prenos kriptovaluta. I

kao uzvratni poklon, spremna sam da potražim informacije o vašem

prijatelju!

Izvadio sam iz inventara torbicu uzetu od Gladijatora i predao je

sagovornici. Aini je pritisnula suprotne ivice novčanika, a na površini

su se prikazali narandžasti simboli:

[15]
— Faset pokazuje pravac prenosa, ako vršite plaćanje bliskom

prijatelju. Ovde, tačno na ovoj površini, prstom prikažite na željenu

količinu. Da li znate Mielonske brojeve?

Morao sam da priznam svoje totalno neznanje. Crvenokosa mačka

nije bila nimalo iznenađena i za samo minut mi je pokazala brojeve —

pravougaonike različitih proporcija, a nula je kvadrat. Ako se broj

sastoji od nekoliko cifara, pravougaonici se jednostavno uklapaju

jedan u drugi. Na moje zadovoljstvo, decimalni račun je takođe

usvojen u mielonskoj matematici, što je uveliko pojednostavilo stvar.

Bez pomoći Aini ispisao sam broj „deset“ i preneo navedenu sumu na

devojčin račun.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo četrdeset osmi!
 — Hvala na poklonu, Gerda Komar! Sada je moj red da uzvratim

poklon!

Aini Uri-Miaiuu je ponovo sela u svoju stolicu, a kandžaste šape

crvene mačke brzo su jurile raznobojne pravougaonike preko

providnog holografskog ekrana.

— Zaista, je takav Geko zvezdani brod bio u sedmom hangaru na

šesnaestom spratu, ali je brzo napustio stanicu. Izgleda da su tvoj

prijatelj i cela posada Šiamire u velikoj nevolji. Ne znam šta ovi Gekosi

imaju od vrednosti, ali Slobodni Kapetani su o njihovom tovaru rekli

da neće propustiti tako lak plen! Stvar je u tome, da su odmah nakon

odlaska Geko šatla čak tri piratska presretača pošla za njima u svemir!

To ne može biti puka slučajnost!

Znao sam šta je bilo vredno na Šiamiri i zašto je nekoliko gusarskih

kapetana bilo zainteresovano za ovaj plen. Tri stotine kilograma

platine plus automatska fabrika Meleofata sa svim modulima, zaista

košta mnogo – tri miliona kristala namanje, ako ne i četiri. Samo

nisam razumeo zašto se Uraz Tuhš nije oslobodio tereta koji mu „peče

šape“ makar i za polovinu vrednosti?! Kapetan je svakako jasno

shvatio pretnju, pošto je u velikoj žurbi pobegao sa stanice. Ili da je

samo odbacio teret koji je privlači pažnju.

U svakom slučaju, ovo je za mene bio krajnje nepovoljan scenario.

Na povratak Geko šatla na stanicu Medu-Ro IV više se nije moglo

računati. Čak i ako moji poznanici uspeju da pobegnu od pirata, malo

je verovatno da će ponovo rizikovati da uđu u ovu opasnu košnicu. A

čak i kada bi hteo da rizikuje, neće se vratiti. Pirati će ga sustići i

osloboditi od tereta i novca. Nadam se da neće želeti da unište

zarobljeni brod, a ni ta varijanta nije bila isključena...

Bio sam teško frustriran. Tada je Aini primetila nešto na ekranu,

lift je upravo krenuo sa šesnaestog sprata, pa mi je saopštila veselim

tonom:

— Gerda Komar, tvoji prijatelji iz presretača „Gerda Setis-Vir“ će

uskoro biti ovde! Dolaze na šalter za registraciju da dobiju privremene

propusnice, tako da ih možete sačekate ovde.

Nisam bio željan kontakta sa „mojom gusarskom posadom“! A

kako je isteklo petnaestak minuta od trenutka kada sam otfikario rep

Ajk Ur Mieau, najočiglednije mesto gde bi me ljuti Gladijator potražio

je upravo ovaj pult za prijavu.

Bilo je opasno ostati ovde, a bogami i glupo. Zato sam zamolio

prevoditeljku da nikome ne govori o meni. Rekao sam da želim biti

sam jer sam umoran od komunikacije sa bučnom gusarskom

družinom. Pozdravio sam se sa crvenom mačkom i požurio kroz

staklena vrata.
 DVANAESTO POGLAVLJE
SVEMIRSKA LISICA FOKSI

Šta da učinim ako Geko uopšte ne dođu po mene? Opcija da neće

doći izgledala je više nego realno, a ja nisam imao ideju šta bih trebao

ili mogao da uradim u ovoj situaciji. Verovatno bi bilo najbolje da

potražim način da odletim do svoje planete. Za početak barem do

kosmodroma Geko, a onda ću se već nekako prebaciti na teritoriju

frakcije Numan-3.

Ideja je u osnovi bila dobra, ali đavo se kao i obično uvek krije u

detaljima. Kako se zove moja matična planeta i gde se ona uopšte

nalazi? Jasno je da se u stvarnom svetu moja planeta zove Zemlja, da

je to treća planeta Sunčevog sistema koji se nalazi u međuzvezdanom

medijumu Orionovog kraka unutar svemirskog mehura vrućeg gasa u

našoj galaksiji koji mi nazivamo Mlečni put. A ko zna kako u igri

iskrivljavanja stvarnosti?! Pa čak i da mapa zvezda u virtuelnom svetu

manje-više odgovara stvarnoj (što je daleko od činjenice, pošto sam

već prvog dana mog pojavljivanja u igri primetio da ne postoji nijedno

poznato sazvežđe na nebu), kako to objasniti na Geko jeziku. A da ne

govorim kako objasniti na potpuno nepoznatom jeziku Mielonaca?!

Nisam to znao, a što je još gore, nisam imao predstavu od koga bih

mogao dobiti informacije te vrste.

I nije dovoljno samo da dobijem informaciju o „adresi“ moje

domovine, pitanje je kako da stignem tamo, u ekskluzivnu zonu Geka

gde je zabranjen dolazak za zvezdane brodove drugih rasa. Ovo je

zaista težak zadatak...

Morao sam da prekinem svoje misli jer moj lik već duže vreme

periodično treperi i podseća na potrebu za osvežavanjem. Traka je pala

na dvadeset procenata i promenila boju u crvenu. Istovremeno se

pojavila poruka alarmnog sistema:

 PAŽNjA!!! Vaš lik je gladan!!! U stanju
gladi, poeni izdržljivosti i magični
poeni se ne obnavljaju, regeneracija
prestaje, pozitivno dejstvo lekova i
protivotrova je prepolovljeno. Kada
traka sitosti padne na nulu, nastupiće
stanje kritične iscrpljenosti, praćeno
gubitkom zdravstvenih poena

Imao sam dva briketa sa suvim obrokom u inventaru, ali radije bih

sačuvao kao krajnje sredstvo, kada nema drugog načina da se utoli

glad. Nisam smatrao da u ovom trenutku postoji potreba da trošim

rezervne suve obroke. Sećam se da sam pri izlasku iz lifta video natpis

„Kafe“. Verovatno je ovde na spratu bilo mesto gde gladni putnik

može da jede. Ostalo je samo da pronađem to mesto.

Hodnik me je odveo u prostranu jarko osvetljenu salu veličine

fudbalskog terena. Svetleći visoki stubovi, mnogo svetlucavih

raznobojnih natpisa, čak i prava svetleća fontana sa ružičastom

vodom. Lepo! Ovo je najverovatnije bila glavna sala na stambenom

spratu u kojoj se sastaju i odmaraju posade zvezdanih brodova. Bila je

puna predstavnika raznih svemirskih rasa.

Bezbrojni natpisi i informativni štandovi sa raznobojnim

pravougaonicima sigurno su sadržali mnogo korisnih informacija, ali

ne za mene pošto nisam razumeo mielonski jezik...

Zastao sam gledajući naokolo i pokušavajući da među svim ovim

šarenilom pronađem nešto što podseća na kafić ili restoran. Ili barem

da zapazim nekoga ko žvaće hranu. Izgleda da takvih nije bilo...

Uspešna provera percepcije!

Provera spretnosti nije uspela!

Izgleda da sam bio jedina naivčina koja je otvorenih usta stajala i

zverala naokolo, pošto su se lokalni džeparoši brzo zainteresovali za

mene. Skoro da sam uhvatio ruku okretnog malog Mielonca koji je

zabio šapu u moj ranac. Mršava i razbarušena smeđe-siva mačka

odmah je podbrusila pete i pokušala da pobegne. Bio sam iznenađen

kako je lopov tako neprimetno uspeo da mi se prišunja?! I, još važnije,

šta mi je ukrao???

Lopov se kretao tako brzo da definitivno nije bilo smisla da trčim

za njim, ali nisam mogao da dozvolim da lopov prođe nekažnjeno. I

zato, pljujući na bezbednost prisutnih koji su navijali na džeparoša,

izvukao sam pulsnu pušku Mračne frakcije.

Do cilja je bilo šezdeset metara. Lopov je zastao na vrhu stuba na

nekoliko sekundi, u potrazi za pogodnim putem za bekstvo. Njegova

greška. Nisam propustio priliku da pucam! Pao je!!! Sjajni snop iz

pulsne puške probio je levu nogu lopova, tik ispod kolena!

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo četrdeset sedmi!
Veština sačmarice je nadograđena na
nivo 42!
Veština Preciznost je nadograđena na
nivo dvadeset dva!

Sada ne može da pobegne! Ne ispuštajući pušku, polako i

samouvereno sam koračao napred, praćen uzvicima brojnih

posmatrača. Lopov je i dalje bio na istom mestu i nije reagovao na moj

poziv da siđe. Trebao mi je jedan hitac da skinem lopova sa vrha stuba.

Ovoga puta sam gađao begunčevu desnu nogu. Lopov se zateturao

i pao mi pred noge. Stavio sam tešku vojničku čizmu na vrat mačke i

tako prikovao nesrećnog begunca za pod. Mielonac nije ni pokušao da

se pomeri, već je samo cvilio od straha i bola. Da vidim koga to imamo

ovde?

Tini Ui-Mauia. Mielonac. Čopor Nebeski

borac. Lopov nivo 17

Tek sedamnaesti??? Čak sam se osećao uvređeno: zar mene,

uglednog gerda četrdeset petog nivoa, da opljačka ova beda?! A i sam

Mielonac je onako mali i mršav izgledao jadno. Izgleda da nisam

naišao na odraslu osobu, već na mladića ili čak na dete. Moj bes je

odmah nestao tako da kažnjavanje lopova odsecanjem repa definitivno

nije dolazilo u obzir.

 Ipak, trebalo je nekako kazniti džeparoša da shvati da je opasno da

se petlja sa mnom. Ležerno sam proveravao njegove torbe jednu po

jednu. Neke krpe, mali nož, kožne trake... i teška vreća platine u

prahu??? Pa to je ono što mi je ukrao! Pitam se da li je lopov uspeo da

shvati šta je ukrao? Da li je imao dovoljno inteligencije da prepozna

plemeniti metal ili ne? Pitanje je bilo vrlo neprijatno za mene, ako se

vest o prisustvu dragocene platine proširi gusarskom stanicom! Brzo

sam vratio ukradenu stvar nazad u svoj ranac i nastavio pretres.

Pajser, nož za bacanje, mala baterijska lampa, rukavice za kandžaste

prste, rolna plastičnih kesa... to je bio čitav set lopova, ali ništa od toga

nisam uzeo. Ostavio sam alat njegovom jadnom vlasniku. Pronašao

sam novčanik sa trinaest kriptovaluta i, kako mi je Aini pokazala,

dvanaest sam prebacio na sebe. Nesrećni lopov nije imao druge

vrednosti i ja sam mu skinuo čizmu sa vrata. Na kraju sam dobro

šutnuo Mielonca u mršavo dupe, lansirajući mačku pravo u fontanu

ružičaste vode, a zatim se okrenuo i otišao. Niko nije ometao moj

odlazak. Štaviše, okupljeni brojni gledaoci su cenili moj „nastup“:

Slava je porasla na 38
Autoritet podignut na 1
Ovlašćenje povećano na 2
PAŽNjA!!! Otključali ste bonus Status
igrača „Autoritet“. Pozitivan autoritet
povećava šanse za uspeh u pregovorima
sa neutralnim i prijateljskim NPC-ima,
a takođe direktno utiče na stav bilo
kog igrača i lojalnost saveznika

Iskreno, nisam razumeo. Ako nije bilo problema sa NPC-om –

softverski algoritmi su jednostavno uzeli u obzir pozitivan Autoritet i

učinili sagovornike „gerda“ susretljivijim, kako onda sve to

funkcioniše sa živim igračima? Da li rezultat autoriteta, koji igrači ne

vide, nekako utiče na ponašanje u razgovoru? U najmanju ruku

čudno...

I konačno, kao da se igrica umorila od ruganja i spletkarenja protiv

izgubljenog i gladnog Komara, nos mi je uhvatio miris hrane! Iz

zgrade pored velike sale dopirao je zadivljujuće miris prženog jela.

Pošao sam u susret tom mirisu...

Teško je bilo izabrati nešto jestivo među nepoznatim jelima čudnog

izgleda i razgovarati sa prodavcem koji me ne razume, ali najteže je

bilo naći slobodno mesto u sali prepunoj svemirskih posada. Sa

kartonskim poslužavnikom i posudom sa nekim svetlim i grgoljavim

sadržajem dugo sam lutao uskim prolazima između zauzetih stolova.

Siktali bi mi preteći, režali i škripali, mahali pipcima, šapama i krilima,

pokazujući da je mesto zauzeto. Blizu nekih stolova bile su stolice, pa

čak i sofe, a kod drugih su posetioci bili izvaljeni na podu. Bilo koja

opcija bi mi odgovarala, ali ništa nije bilo dostupno. Konačno sam

imao sreće. U tamnom uglu sale društvo Meleofata, nalik ogromnim

paucima ljudske veličine u skafanderima bez šlemova, upravo je

završilo sa obrokom i napustilo sto. Požurio sam da zauzmem njihovo

mesto, ali... malo sam zakasnio. Hteo sam da stavim poslužavnik na

sto, kada sam otkrio da na drugoj strani već sedi neko čudno, krzneno

stvorenje sa inteligentnim, živahnim očima, veoma slične ljudskim.

Kako je to moglo da me prestigne? Sigurno bih primetio da se neko

provukao pored mene na putu do stola. Možda je to biće već sedelo sa

meleofatima?

Nisam mogao da prikupim nikakve podatke o ovom stvorenju,

ništa nije pisalo. I ranije sam primetio da su informacije o mnogima

bile blokirane. Možda je postojala posebna veština koja skriva podatke

o vlasniku. Stvorenje za stolom je donekle podsećalo na crvenu lisicu.

Ovo jeste bila lisica, uobičajena zemaljska lisica, samo nekako

prevelika. Šta ona radi u svemiru. A njene oči... Bio sam spreman da

stavim glavu na panj, da su se promenile! Sada to više nisu bile ljudske

već životinjske žute oči! Brrr, kako to?!

Obratio sam se na Geko jeziku:

— Izvinjavam se, nisam primetio da je ovaj sto već zauzet... —

Naglo sam zastao, pošto sam primetio da ispred čudne lisice nema

poslužavnika.

Šta ona onda radi ovde ako neće da večera? Ili je lisica zauzela sto i

čeka ostale članove posade? Okrenuo sam se, ali nisam video da mi se

neko približava sa poslužavnikom.

 Veština osećaja opasnosti je
nadograđena na nivo dvadeset dva!

Ne shvatajući izvor pretnje prihvatio sam poslužavnik levom

rukom dok sam desnom rukom preventivno napipao pulsnu pušku. Ali

predosećaj neshvatljive pretnje, koji me je zapljusnuo kao hladan

talas, isto tako brzo se netragom povukao.

— Molim vas sedite, gerda Komar, nećete mi ni najmanje smetati.

Bilo je neočekivano. Lisica je govorila prijatnim ženskim glasom i

vrlo jasno na jeziku Geko, očigledno imajući mnogo iskustva u

komunikaciji sa predstavnicima ove rase. Još veće iznenađenje je bilo

što je sada bilo moguće pročitati kratku referencu:

Ime [nije definisano]. Morf. Klan

[nedefinisano]. Klasa [nedefinisano].
Nivo [informacije skrivene]

Spustio sam poslužavnik i seo na pod, prekrštenih nogu. Lisica je

veoma pažljivo posmatrala moju reakciju i interesovanje i požurila da

objasni.

— Činilo mi se da sagovornik nije razumeo ko je ispred njega, pa

[16]
sam zbog toga morala da otkrijem neke informacije. Ja sam morf

retko preživeli član skoro uništene rase.

— Ko je... uništio tvoju rasu? Kako se to dogodilo? — glas mi je

izdajnički zadrhtao, pošto je pitanje bilo veoma važno i ticalo se,

možda, i samog čovečanstva.

Lisica je ispružila šapu i uzela jednu staklenu teglu sa mog

poslužavnika. Popila je nekoliko velikih gutljaja guste supstance koja

je mirisom veoma podsećala na sos od jabuke. Pošto je do pola pojela

moju hranu pogledala je u mene, a ja sam joj rekao:

— Ne budi stidljiva, uzmi šta god želiš. Ako nema dovoljno doneću

još.

— Hvala, gerda Komar, zaista me dugo mučila glad. — morf je

supustila praznu posudu i odmah uzela drugu, krvavocrvenu tečnost

koja je mirisala na citruse.

 Ni ja nisam gubio vreme i počeo da jedem. Morf je veoma uspešno

kopirala emocije ljudi. Duboko je udahnula i odgovorila na prethodno

pitanje:

— Našu planetu su otkrili Kleopi pre oko pedesetak tonga. Mi smo

sa velikim entuzijazmom ušli u igru koja iskrivljuje stvarnost, nadajući

se novim saznanjima i putovanjima u svemir. Ali rok za zaštitu brzo je

prošao, Kleopi su bili samo vazali Mielonaca i nisu mogli da nam

pomognu, a Mielonci nisu marili za nas. U igri nas je pomeo čopor

Meleofata. Bitka je bila kratka i beznadežna. U isto vreme, mnoštvo

zvezdanih brodova osvajača se pojavilo u orbiti oko moje rodne

planete i sve se vrlo brzo završilo...

Lisica je završila svoju priču na najzanimljivijem mestu i sasvim

bezočno zgrabila poslednju posudu sa hranom. Zamolio sam morfa da

ne ide nigde i ubrzo se vratio sa novim poslužavnikom prepunim

hrane. Ova tura me je koštala četiri kripto valute, što je u prevodu na

Geko valutu značilo dvadeset osam kristala. Skupo, ali informacije o

zvezdanoj politici i odnosima među svemirskim rasama bile su mnogo

vrednije. Morf je blagonaklono klimnula glavom ugledavši dodatak i

nastavila:

— U početku su se Meleofati odnosili prema nama manje-više

tolerantno. Mi smo pokušali da dokažemo da smo korisni i zajedno

smo sa našim porobljivačima nemilosrdno porobljavali druge rase.

Našim porobljivačima se nije dopala naša sposobnost metamorfoze, pa

su nas prvo proglasili za opasne parazite, a onda i potpuno istrebili.

Ostalo je samo nekoliko nas koji smo bili u igri iskrivljavanje

stvarnosti. Naučili smo kako da se krijemo i ilegalno putujemo na

stranim brodovima, a naša deca su podučavana ovom znanju

neophodnom za opstanak. Sada se morfovi ne razlikuju mnogo od

NPC-a — nemamo gde da izađemo iz igre, stvarni svet je izgubljen za

nas. Na teritorijama Meleofata i trila, morfi su bili zabranjeni.

Ovde među Mieloncima nas ne gone, ali nismo ni dobrodošli.

— Čekaj, čekaj... — bio sam veoma zainteresovan za jedan čisto

tehnički momenat u Morfovoj priči. — ispostavilo se da nikada nisi

napustila igru? Ali mora postojati materijalno telo, i ono se čuva

veoma kratko, koliko sam čuo. Kako onda znaš da možeš ići u stvarni

svet?
 — Ne znam, samo verujem. — postidela se lisica i brzo se ispravila,

nakon čega je spustila glas i nastavila. — Niko od morfa ne zna šta će

se dogoditi kada izađe iz igre, iako je takva funkcionalnost i dalje

dostupna u podešavanjima. Oni koji su pokušali nikada se nisu vratili

u igru i podelili svoje znanje. Postoji mišljenje da je ovo konačna smrt

za one koji su umorni od niza beskrajnih smrti i ponovnog rođenja. Ali

sva naša vera se zasniva na mogućnosti da jednog dana izađemo u

stvarni svet i pronađemo novu domovinu.

Pitanje je očigledno bilo teško za mog sagovornika, a lisica je bila

iskreno tužna. Zato sam pokušao da promenim temu na nešto

jednostavnije:

— Reci mi, zašto je tvoje ime prikazano kao „nedefinisano“? Zar

morfovi nemaju imena?

— Naprotiv, imamo stotine i hiljade imena, ako treba. Ali, gerda

Komar, zar misliš da bi bilo lako da komuniciraš sa nekim ko se

zovem, recimo, U-oou Oo-oo-uu ili Šišišaš Šša U-ššš-ši, ili generalno

da ima ime koje je skup slova od dvadeset sedam heksadecimalnih

cifara? Zato se za svakog sagovornika imenujem i gledam kako mu je

zgodnije i prijatnije. Tvoja svest je nagoveštavala da bi voleo da

izgledam kao neko bezazleno, velikooko i pufnasto biće. Zato ja

izgledam ovako kao slatka životinja za koju i ne znam kako se to zove.

Zanimljivo je da ako morf tokom razgovora oseti odbijanje i negativnu

reakciju, onda ih uzima u obzir i brzo se prilagođava sagovorniku.

I zaista, morf se u procesu komunikacije stalno menjao iako

neprimetno za oko. Ali nakon malo dužeg vremena očigledno ispred

mene više nije bila divlja zver, već mnogo „čovekolikije“ stvorenje sa

živahnim emocijama na licu.

Od crvene lisice, kao prvobitnog prototipa, sačuvane su šiljate uši i

delimično dlaka, kao i dugačak rep. Ali oblik glave se promenio,

pojavile su se ljudske oči, vrat i jasno ženska figura prijatna za oko.

Izašla je neka vrsta čudnog hibrida čoveka i zveri, takva izmišljena

[17]
rasa, čini se, zvala se Furi.

Ovako promenjena „čovekolika lisica“ kod mene je izazvala

pozitivne emocije. Ali to je logično pošto je sliku sagovornika

praktično „izvajala“ sopstvena podsvest?! Hajde da proverimo!

— Osećam se neprijatno kada ne znam ime onoga ko mi je

sagovornik. Zato ću te zvati Foksi — takvo ime se dobro uklapa u sliku

svemirske lisice.

— Da, nema problema. — frknula je moja sagovornica. Foksi nije

ništa lošije od drugih imena.

U opisu se ime „Foksi“ zaista odmah pojavilo. Morf je sa

primetnim zakašnjenjem reagovao na moje fantazije o izgledu, ali sam

sa interesovanjem primetio kako se Foksijevo telo menja u skladu sa

mojim željama. Dakle, lisičje uši za uklanjanje. Poravnajte njušku,

napravite ljudsko lice. Tanji struk. Nacrtajte stomak. Grudi su veće, ali

na njima bi bilo manje vune, ali bi bilo bolje i bez vune. Skratite

prednje šape, a prsti na njima treba da budu jasno duži. Ne, već je

predugo. Umesto kandži, ravnih noktiju... Da, prokletstvo... Nikako.

Neka vrsta užasa, a ne osoba! Uopšte, nisam mogao da stvorim lepu

devojku od morfa!

Podižući pogled sa olizane posude bujona, Foksi je

prokomentarisala uvređenim tonom:

— To što si tražio to si i dobio! Prvi put srećem čoveka i ne znam

standarde lepote koje je usvojila tvoja rasa. I uopšte, gerda Komar, ako

gradiš određenu ženku svoje rase, onda je bolje da mi pokažeš njenu

sliku u punoj visini, biće mnogo lakše i brže.

Bilo mi je neprijatno i zamolio sam Foksi da se vrati na dobro

prihvaćenu sliku čovekolike lisice. Moja sagovornica je brzo promenila

izgled, a onda sasvim ljudski zevnula, pokrivši usta šapom sa

kandžama:

— Hvala, pojela sam toliko, zamalo da puknem. Potreban mi je i

odmor, moji bodovi izdržljivosti su na nuli. Misliš da je meni lako —

ovako, po svačijem hir. Te pusti kosu, povećaj sise, pa onda poništi?!

Usput, da li si se prijavio u hotel? Hoćeš li platiti sobu i za mene?

Košta samo trideset kriptovaluta dnevno. Vidiš i sam da morfovi

nemaju stvari, a nemaju ni novac...

Trideset kripto je dve stotine deset dragocenih crvenih kristala.

Jebeš svemirsku stanicu i cene hotelskih soba! Žao će mi biti da

potroši tako veliku svotu na sebe, a ne još i na jedva poznatu čudnu

lisicu. Uopšte, šta je dođavola zalepila za mene? Žderala je džabe na

moj račun, i neka bude zahvalna i na tome!

Foksi je jasno osetila moje raspoloženje i požurila da iznese

alternativni predlog:
 — Ja ne mogu da čitam misli, ali dobro osećam raspoloženje

sagovornika. Zbunjen si i pomalo uplašen i ne znaš šta ćeš dalje. Ja

dobro poznajem Mielonce i mogu da poslužim kao vodič, kao i pomoć

u pregovorima sa lokalnim trgovcima i kapetanima. I ne moraš

uzimati zasebnu kabinu za mene. Možeš me oblikovati kao svog

kućnog ljubimca, a to bi dodatno koštalo dve ili tri kriptovalute. Nas

dvoje ćemo se savršeno uklopiti u jednu sobu!

Izgubiti tako neobično i vredno stvorenje bila bi velika greška sa

moje strane. Da, Foksi je izgledala čudno i verovatno će me samo

iskoristiti za svoje potrebe. Ali, s druge strane, znala je mielonski jezik,

dobro se orijentisana na stanicai i zaista bi mogla da pomogne u

rešavanju mnogih pitanja. Vrlo kratko sam razmišljao i dao svoj

pristanak:

— U redu, Foksi. Dogovoreno! Od mene imaš smeštaj i hranu, a od

tebe očekujem usluge vodiča i prevodioca. Vodi me, pokaži mi put do

hotela!

Ustao sam od stola i hteo da izađem iz kafića, ali moja nova

saputnica je oklevala i ostala da sedi na podu. Foksi je izgledala veoma

zbunjeno. Šta se desilo?

— Gerda Komar, priznajem Još uvek ne razumem da li ovo

stvorenje koje si zamislio treba da hoda na dve ili četiri noge.

Veselo sam se nasmejao jednom tako neočekivanom i veoma

smešnom problemu, a zatim objasnio:

— Foksi, kada igraš ulogu domaće životinje onda hodaš na četiri

noge, možeš čak i da pričvrstiš povodac i ogrlicu da bi oboje bili

sigurni. U svakom drugom slučaju hodaš kao čovek na dve noge.

— To je jasno. Idemo u hotel, a ja sam tvoj kućni ljubimac!

Ustala je na sve četiri i poput psa otresla mrvice zalepljene za

njeno krzno. Gledao sam informacije koje su se pojavile iznad morfa:

Foksi. Lisica (životinja). Ljubimac

gerda Komara. Nivo [informacije koje je
sakrio vlasnik životinje]

Informacije koje je sakrio vlasnik životinje? Dobro, pa neka joj

bude... Morf je tvrdoglavo odbijala da podeli informacije o svom nivou

sa mnom i zato je pribegavala na ovakve trikove. Pretpostavljam da je

postojao razlog za tajnovitost, ali kakav? Ili je maloj neiskusnoj Foksi

bilo neprijatno da otkrije svoju slabost, ili obrnuto, bilo je daleko od

prvog nivoa lika!

 TRINAESTO POGLAVLJE
NEPRIJATELJ DVA PRAJDA[18]

„Hotelska soba“ je bila obična kapsula, zatvorena metalnom

zavesom, dimenzija tri puta dva metra, ali je u isto vreme, iz nekog

razloga, bila veoma visoka – čak i da sam hteo, nisam mogao da

dodirnem plafon kada sam poskočio. Ne znam za kakva su stvorenja

tako čudnih dimenzija dizajnirana. Mielonci su verovatno uzeli

maksimalne dimenzije različitih rasa — visinu velikog Geka, dužinu

Trilova, prečnik ogromnog stomaka meleofatskih paukova — i

izračunali najmanju prostoriju u koju bi svako od ovih stvorenja

mogao ući.

Nije bilo nikakvog nameštaja, a elastičan mekani pod bio je

zamena za krevet. Jedna lampa na plafonu, a od stvari namenjenih

udobnosti, postojao je ventilacioni otvor u zidu. Jačina strujanja

vazduha se mogla regulisati, ali ne i temperatura. Vazduh je bio vreo,

pa je u kapsuli postalo vruće i zagušljivo. Hm... Moram priznati da

nisam bio zadovoljan jer sam za trideset dva kripto očekivao nešto

mnogo udobnije.

Ali ovi spartanski uslovi uopšte nisu smetali mojoj saputnici. Foksi

je odmah po zatvaranju zavesa promenila izgled u „čovekoliku“ lisicu

i, štaviše, sa svim odlikama ženske osobe, zavodljive zaokruženosti i

intimnim detaljima. Na moju primedbu o provokativnom izgledu i

nedostatku odeće, Foksi je sa osmehom primetila da samo prati moje

maštarije i da ona ne utiče na svoj izgled već ja.

— Morfi mogu da koriste odeću, iako je veoma teško transformišu.

A mogu da imitiraju odeću... — za samo pet sekundi Foksi je preko

krzna imala maskirno-kamuflažnu jaknu, pantalone i vojničke čizme.

— Tako je bolje? Iz tvoje reakcije vidim da nije. — Foksi je ponovo bila

gola. — Moram da te uznemirim, gerda Komar. To je samo privid i ne

treba da se stidiš i crveniš, skrećeš pogled i buljiš ko zna gde. Kao

žensko čeljade, još uvek ne mogu da se koristim.

— I nije mi bilo u mislima! Prosto je vruće ovde, zato sam

pocrveneo. — bilo mi je neprijatno, na šta se lisica veselo nasmejala:

— Mene hoćeš da prevariš, gerde Komare? Izgleda da si zaboravio

da mogu da osećam emocije. Iako me nije briga, bulji koliko hoćeš,

ako ti se sviđam. Ovog momenta se isključujem od umora, zaista mi je

potreban odmor.

Foksi se sklupčala u klupko kao životinja, zatvorila oči i zaspala.

Sedeo sam u drugom uglu sobe i pokušavao da shvatim – da li je moja

saputnica zaista zaspala ili se samo pretvarala?

Jedina prednost ove hotelske sobe bila je „zelena“ zona. Nakon

aktiviranja stavke menija „Izađi iz igre“, proći će samo trideset

sekundi i Komar će nestati iz sveta igre.

Trideset sekundi je na prvi pogled malo, ali s druge strane, više je

nego dovoljno da opljačkam inventar i netragom nestanem. Sa tako

neobičnim i sumnjivim komšijom u blizini, čije prave motive nisam

znao, ne bih smeo da zaboravim na ovu mogućnost. Konačno sam se

odlučio i ipak izašao.

Ponovo su me dočekali i ponudili da pomognu. Ali, kao prošli put, i

dalje nisam želeo da izađem iz virt-kapsule i da kažem vlastima o

mojoj nezgodnoj situaciji kao člana posade koji zaostaje za svemirskim

brodom. Za mene nije bilo vesti od Dmitrija Želtova, što je izgledalo

veoma čudno i uznemirujuće. Zar kopilotu nije bilo lakše da napusti

igru na minut i da mi prenese informaciju o sudbini „Šijamire“?! Ali je

Dmitrij očigledno imao nekih poteškoća jer to nije učinio.

Nisam bio uznemiren i pokušao sam da koristim alternativni

metod. Tražio sam da se Ivanu Lozovskom prenese sledeća poruka. Da

Geko diplomata Kosta Dihš kaže informacije za navigatora o lokaciji

planete Zemlje, ime sistema zvezda i druge podatke, kako bih mogao

naći prevoz i vratiti se nazad. Sa zakašnjenjem sam se setio da nisam

dostavio spiskove prijatelja kojima dozvoljavam da se pojave u mojoj

stambenoj zgradi. Zato sam to uradio sada, istovremeno pozivajući sve

na spisku da proslave moj doček, čak i odredio tačno vreme: devet sati

uveče. Bilo je tek početak osam ujutru, tako da sam još imao dovoljno

vremena. Nakon što sam uradio sve hitne stvari na ovaj način, ponovo

sam ušao u igru izobličenja realnosti.

 Foksi je i dalje ležala sklupčana i pretvarajući se da spava.

Uznemireno sam proverio inventar, ali sve moje stvari su bile na

mestu, ništa nije nedostajalo. Da li je preturala po mojim stvarima ili

nije? Šta je tu je, položio sam jaknu na mek i čist pod stambene

kapsule, udobno se izvalio i po uzoru na Foksi odlučio da se dobro

naspavam.

Veština Osećaj opasnosti je nadograđena

na nivo dvadeset treći!
Nivo lika četrdeset šest je postignut!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno devet poena sakupljeno)

Đipio sam naglo kao iz kade ledeno hladne vode. Srce je

uznemireno lupalo u grudima. Šta me je probudilo? I gde se nalazim?

Svuda je bio mrak. Skoro odmah sam shvatio da sam još uvek u

hotelskoj kapsuli svemirske stanice, a nije prošlo ni sat vremena

otkako sam ušao u igru. Ali zašto je tako mračno?

Trudeći se da ne pravim nagle pokrete, otvorio sam oči i pogledao

oko sebe. Svetlo na plafonu je prigušeno tinjalo. Ali čak i ono je bilo

dovoljno da vidim da Foksi ne spava. Ogromna krznena senka

napravila je nekoliko opreznih koraka i nadvila se nada mnom. Video

sam predatorske oči koje sijaju crveno i oštre zube jasno uvećane u

odnosu na njihovu normalnu veličinu.

Uspešna provera percepcije

Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo četrdeset osmi!

I u tom napetom trenutku, odjednom sam jasno shvatio šta je

izazvalo osećaj uznemirenosti — ovo je gladni morf u mračnoj

zaleđenoj uličici, koji čeka usamljenog putnika namernika. I da tada

nisam posegnuo za oružjem i pokazao spremnost za otpor, a onda i

nahranio predatora, ko zna kako bi se naš sastanak završio.

Začudo, straha nije bilo, ali je iritacija kipila od činjenice da sam

tako grubo probuđen. Zar moram da potrošim i poslednju kuglu

parališujućeg otrova. Neka, bar ću rep lisici odseći kao kompenzaciju

za doživljaj? U isto vreme, po ovom trofeju, mogu da vidim njen nivo...

Morf se ukočio i gledao u mene. Foksi je jasno shvatila da je

potencijalna žrtva budna i spremna da odbije napad. A ja sam shvatio

da ne želim da upokojim lisicu. Možda se sukob može izbeći?

— Foksi, ako hoćeš da jedeš, uzmi suvi obrok iz mog ranca, posle

ćemo zajedno otići u kafić i doručkovati, — prkosno sam se okrenuo

od opasne zveri na drugu stranu.

Da, moje ponašanje bi nekome moglo izgledati nelogično i

nepromišljeno, ali sam osećao da radim pravu stvar. Da je morf zaista

planirao da me napadne onda bi to uradio odavno u pogodnom

trenutku, npr. kada sam izašao iz igre.

— Lako je tebi da tako govoriš. — odbrusila je lisica nesrećnim

tonom, ali se ipak udaljila na drugi kraj stambene kapsule i ponovo

legla. — Komare, ne možeš ni da zamisliš, koliko se energije troši na

transformacije! Ne razumeš kako je biti morf, zauvek gonjen,

primoran da se kriješ, menjaš forme i nikad nigde ne ostaješ dugo...

Postigao četrdeset sedmi nivo

karaktera!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno akumuliranih dvanaest poena)

Ne znam šta se sada dogodilo. Ali očigledno je nešto veoma važno,

pošto su me algoritmi igre nagradili tako impresivnom količinom

stečenog iskustva da je bilo dovoljno čak i da dostignem sledeći nivo.

U isto vreme, moj osećaj anksioznosti je potpuno nestao — shvatio

sam da mi je Foksi i dalje potrebna i da me više neće dirati.

— U pravu si, ja ne znam poteškoće života morfa, ali znam kako je

biti sam u svemiru, ko zna koliko parseka daleko od kuće, neupućen u

lokalne jezike i običaje i bez nade da ću se vratiti svom...

Foksi je dugo ćutala, čuo sam kako ravnomerno diše, a onda je

progovorila:

— Gerda Komar, i ja moram da stignem do glavne stanice

kosmodroma, ali postoji stroga kontrola prolaza da čak ni morf ne

može da se provuče bez dokumenata. I ti treba da odeš tamo. Ako

neko može da ti pomogne da dođeš do tvojih, onda mogu samo

Slobodni Kapetani. A ja kao tvoj ljubimac mogla bih da prođem kroz

kontrolu. Tamo ću najpre pomoći u razgovoru sa kapetanima, a onda

će nam se putevi razići. Ja ću se izgubiti među stotinama hiljada

stanovnika stanice. Ne znam još kako da organizujem tvoj sastanak sa

slobodnim kapetanima, ali ću svakako smisliti nešto.

Idemo u krevet – sutra je važan dan za oboje.

Moj san je bio haotičan i neshvatljiv. Ponovo sam bio običan i

neupadljiv student Geološkog fakulteta. Sa gomilom udžbenika šetao

sam beskrajnim hodnicima Glavne zgrade Moskovskog državnog

univerziteta, a niz lepih i nepristupačnih devojaka zapamtio sam samo

kao slike. San nije bio erotski iako su se neke lepotice u snu

pojavljivale delimično razodevene ili čak potpuno gole. Probudio sam

se potpuno odmoran i prvo što sam pogledao je tajmer za

odbrojavanje. Imao sam četrdeset dva sata legalnog boravka u

gusarskoj stanici, nakon čega ću biti proglašen za kriminalca. Pokušao

sam da se okrenem i ustanem, ali nisam mogao. Pored mene

zatvorenih očiju ležala je devojka u svetlom providnom penjoaru.

Prebacila je desnu nogu preko moje butine. Lepo lice, duga raščupana

crvena kosa, srebrni medaljon sa lisicom koja viri ispod njene odeće...

Čim sam se počeo meškoljiti i Foksi je otvorila oči i nasmešila se:

— U snu si samo šikljao slikama, nisam imala vremena da obnovim

svoj izgled posle njih. A kako ti se sviđam ovakva?

Iskreno sam bio šokiran. Crvenokosa lepotica pored mene nije se

razlikovala od prave ljudske devojke. Polako sam pružio ruku i nežno

je dodirnuo vrhovima prstiju, ali nisam mogao sakriti razočaranje.

Na dodir, Foksi je više ličila na elastični pod našeg prenoćišta nego

na živo, toplokrvno stvorenje.

— Upozorila sam te da je ovo samo privid. Samo sam vežbala da

izgledam kao predstavnik tvoje rase. Jer ako dođe do razgovora sa

Mieloncima, izgledaće veoma čudno da je prevodilac divlja životinja.

Ali pre nego što bilo gde odemo, objasni mi šta tačno želiš od

Slobodnih kapetana? Već sam shvatila da si potpuno sam, daleko od

svoje domovine i da želiš da se vratiš kući. A gde si nabavio drevne

stvari i toliko platine?

Foksi je ipak preturala po mom inventaru... Ponovo sam proverio

ranac i ustanovio da je sve na svom mestu osim dva pakovanja suvih

obroka. Foksi je ipak poslušala moj savet i jela dok sam spavao.

Izostavljajući iz priče delikatne trenutke poput pljačke tuđe

automatske fabrike ili korišćenja geoloških analizatora da pobegnem

iz zaključanog hangara, ispričao sam Foksi o svom putovanju sa Geko

timom i otkriću bogatog nalazišta platine.

Nisam krio poteškoće sa dokumentima i incident sa Gladijatorom i

Lopovom. Crvenokosa devojka me je veoma pažljivo slušala, a zatim

zamišljeno rekla:

— U nevolji si, gerde Komare... Koliko ja poznajem običaje

Mielonaca oni neće mirovati dok se ne osvete. Ponosni Nebeski borac

će te svuda tražiti da te ubija iznova i iznova dok se ne izviniš i ne

platiš kaznu za uvredu koju si naneo.

— Ne verujem! Sreo sam se sa Mielonskim prevodiocem iz čopora

Repate zvezde odmah nakon susreta sa Gladijatorom. Ona je savršeno

normalno reagovala na trofejni rep na mom šlemu! I publika među

kojima je bilo dosta Mielonaca sasvim je normalno reagovala kada sam

kaznio lopova. Ostavi svoje strahove po strani, hajde da se prvo

nahranimo. Mada... sačekaj, moram da izađem na neko vreme u

stvarni svet i da vidim ima li vesti za mene.

Nije bilo vesti od Dmitrija Želtova, a to je već govorilo o nekom

ozbiljnom problemu, na koje je moj prijatelj naišao. Ali je bilo vesti od

Ivana Lozovskog! Jedan borac Prve legije, očigledno zbunjen, pružio

mi je pejzažni list na kome je nacrtana složena zatvorena linija:

— Naš diplomata je rekao da je to važno. Nadam se, Komare, da si

bar nešto shvatio iz ove mrlje. Meni to liči kao dečiji crtež.

Ne samo da sam razumeo poruku, već sam bio spreman da sa

oduševljenjem viknem:

«Konstelacija Ar. Sektor 5. Vektor 45–98. Domet skoka 234

jedinice. Treća planeta od zvezde. Koordinate čvora svemirske

luke: 57-478. Naš glavni čvor: 57-475. Ali ako su to, recimo, ne

baš legalni trgovci, bolje je da ih uopšte ne pustimo da slete na

našu teritoriju. Potvrdite njihov dolazak, mi ćemo pripremiti

teret i izabrati pouzdano mesto za sletanje.»

 Očigledno je rukovodstvo frakcije bilo ubeđeno da sam našlo kupce

za platinu, koji su bili spremni da zaobiđu zvanični kosmodrom.

Zatražio sam olovku i zamolio da poruku predaju Ivanu Lozovskom.

Na poleđini lista sam ga na jeziku Geka pozvao na svoju zabavu

obećavajući da ću tada ispričati sve detalje.

Sada je bilo potrebno zapamtiti sve ove brojeve i koordinate.

Veoma je dobro zapamtiti pošto je od ispravnosti brojeva zavisila

mogućnost povratka kući. Pročitao sam tekst nekoliko puta, pa ga par

puta ponovio napamet i proverio. Nema grešaka!

Čim sam poruku sačuvao u virtuelnom svetu igra je reagovala

povećanjem veštine kartografije:

Veština kartografije je nadograđena na

nivo četrdeset šest!

Odlično! Pre nego što sa Foksi napustim kapsulu stanovanja,

odlučio sam da podelim dodatne bodove veština, kojih sam imao

dvanaest. Sedam sam uložio u kosmolingvistiku, podigavši veštinu na

pedeset peti nivo. Pedeset peti nivo je zahtev za veštinu čitanja misli

vanzemaljskih bića, a mene su veoma zanimale upravo te informacije.

Preostalo je da preuzmem veštinu Psionik nakon čega ću moći da

čitam misli! Najočiglednija primena ovih sposobnosti je da se

identifikuju svi infiltrirani agenti Mračne frakcije i drugi neprijatelji

zajedno sa nepouzdanim osobama za saradnju. Ova veština će olakšati

život mojoj H-3 frakciji.

Dugo sam razmišljao o raspodeli preostalih pet poena. Na kraju

sam svih 5 poena uložio u Preciznost, povećavši ovu veštinu na

dvadeset sedmi nivo. Sad sam bio spreman za nove avanture! Foksi je

strpljivo čekala kod vrata, rekla je:

— Sada oprezno! Ako su Mielonci zainteresovani za tebe, onda već

znaju gde je gerda Komar odseo. Moguće je da neprijatelji već čekaju

kod kapsule!

Koristio sam veštinu skeniranja, ali nisam detektovao nikakvu

opasnost. Međutim, za svaki slučaj, naoružan pulsnom puškom,

polako sam podigao metalnu pregradu. Kada su se roletne podigle,

pogledao sam po praznom hodniku hotela. Prekorno sam odmahnuo

glavom i nazvao Foksi kukavicom i uzbunjivačem i hrabro pošao ka

izlazu.

Ali moram priznati da je Foksi mnogo bolje od mene poznavala

Mielonsko društvo. Uzalud sam ismejavao svoju saputnicu. Da budem

iskren, ja sam zeznuo stvar. Primetio sam senku koja je za trenutak

bljesnula i nestala tako brzo da nisam imao vremena da reagujem, pa

čak ni da identifikujem pretnju. Veština osećaja opasnosti je takođe

delovala sa zakašnjenjem. Kada sam zgrabio oružje ono više nije bilo

potrebno. Samo sam glupo stajao i gledao kako Foksi zubima hvata za

grlo neku sivu čupavu figuru koja se otimala u uzaludnom pokušaju da

svojom oštricom zakači morfa.

Dostigli ste četrdeset osmi nivo

karaktera!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

U žestokoj beskompromisnoj borbi ja nisam učestvovao, pa sam

bio iznenađen stečenim iskustvom. Foksi je bila registrovana kao moj

ljubimac, tako da je formalno prema algoritmima igre sve ispalo kako

treba. Nije pravljena razlika uz čiju pomoć sam ubio neprijatelja.

Dresirana zver se takođe smatra oružjem kao oštrica ili blaster.

Tek kada je Foksi otvorila svoje krvave očnjake i bacila beživotno

telo pred moje noge, uspeo sam da razaberem da ostaci pripadaju

Mieloncu po imenu Ajk Ur Mieau iz čopora Nebeski borac.

Čopor Nebeski borac?! Sećam se da je i kažnjeni lopov bio upravo

iz ovog klana. Da li je ovo zaista osveta za maloletnog džeparoša koji je

upucan pulsnom puškom? Uzgred, evo i njega, primetio sam lopova

kako me posmatra sa balkona. Shvativši da je otkriven, lopov Tini Ui-

Mauia je požurio da se povuče i sakrije.

— Šteta što nijedan predmet nije ispao na pod. Ostalo je samo telo.

Tebi rep, sve ostalo meni. — reče gladni morf, a ja se nisam prepirao.

Rep Ajk Ur Mieau, ubica 76. nivoa

(trofej)
Slava je porasla na 39
Ovlašćenje povećano na 3!
 Dok sam pričvršćivao drugi rep za šlem, pokušao sam da se leđima

okrenem od strašne gozbe i da ne obraćam pažnju na krckanje i

mljackanje iza mojih leđa. Međutim, bilo je veoma teško ignorisati sve

ove zvukove koji su probijali do kostiju. Možda zato što sam juče

primetio da je krv Mielonaca isto crvena kao i ljudska i da su po građi

tela bili veoma slični nama. Dakle, bilo je nečeg krajnje odvratnog i

pogrešnog u jedenju njihovih leševa. Bila mi je neprijatna i misao, a

kamoli da gledam.

— To je to, već sam se najela! — Foksi je jasno osetila ceo buket

mojih emocija.

Okrenuo sam se oprezno, očekujući da vidim oglodane kosti i

krvlju poprskane zidove, pa čak i plafon. Međutim, nije bilo tragova

krvavog obroka. Na njega je samo podsećao vlažan pod na mestu gde

je telo ležalo. Nema ostataka, nema tragova krvi — morf je sve očistio.

— Gerda Komar, ne moraš da me hraniš u kafiću, dobro sam se

najela. A koliko shvatam ni tebi se skoro neće povratiti apetit. Onda da

ne gubimo vreme, idemo pravo na glavnu stanicu.

Pogledao sam ponovo na vlažno mesto, a onda sumnjičavo

pogledao lisicu čije se telo nije proširilo ni milimetar iako je progutana

žrtva bila iste veličine.

— Počinjem da shvatam zašto ti je potrebna glavna stanica! Hiljade

i hiljade stvorenja žive tamo, ogromna teritorija na kojoj morf može da

živi godinama, da se hrani i da menja tela i ostane neuhvatljiv!

Foksi je na veoma ljudski način odmahnula glavom i

prokomentarisala moje optužbe:

— Gerda Komar, takav život kako si zamislio odgovara samo

primitivnoj NPC zveri. U životu morfa postoje viši ciljevi od glupog

tovarenja u stomak.
 ČETRNAESTO POGLAVLJE
PRONAĐEN

Nešto se očigledno dogodilo... Prošli put dok sam šetao ogromnim

hodnikom na stambenom spratu, bilo je oko sto pedeset do dve stotine

stvorenja raznih rasa. Hodali su mirno i razgovarajući među sobom.

Po izlasku iz hotela Foksi i ja smo ušli u salu krcatu Mieloncima. Bilo

ih je na hiljade. Svi su se kretali u istom pravcu, vikali i svađali se

među sobom. Osim Mielonaca drugih rasa u ovoj gomili nije bilo.

Šta se dešava? Evakuacija? Da li neko napada bazu? To sam

pretpostavio gledajući gužvu u centru sale.

Morf je takođe stao, gledajući naokolo pa reče sa ljutnjom u glasu:

— Dobili smo ono što smo tražili... Morali smo ranije da prođemo

kroz kontrolnu tačku.

— Šta nije u redu? Da li je rat počeo? — uplašio sam se, na šta sam

dobio vrlo čudan odgovor:

— Još gore! Ovde na Medu-Ro IV je u posetu došla propovednica

lang Amiru U-Majau, jedna od četiri inkarnacije Velike Prve Žene.

Priznajem da ništa nisam razumeo. I šta može biti tako loše u ovoj

poseti? Razmišljao sam šta je moj saputnik mislio da je „još gore“, pa

sam ga upitao:

— A šta nije u redu sa posetom ove osobe? Da li propovednica mrzi

druge rase? Da li smo u opasnosti?

— Nimalo. Koliko ja znam, Amiru je najmiroljubija od četiri

trenutne inkarnacije drevne žene koja je živela pre hiljadu tonga, koju

Mielonci poštuju kao božanskog osnivača svoje rase. Ali ovo što

vidimo su gomile religioznih fanatika koji su pohrlili iz mnogobrojnih

sistema u galaksija da bi bacili pogled na živu legendu mielonske rase.

Uopšte nisam siguran da ćemo ti i ja biti pušteni tamo gde će

propovedati Amiru U-Majau. Čak i da ne postoji zvanična zabrana

prisustva predstavnika drugih rasa, neko od fanatika će nas „za svaki

slučaj“ ubiti da ne naudimo njihovoj živoj svetinji.

Zadrhtao sam od ove sumorne perspektive. Hm, grubo... Foksi je

bila potpuno u pravu, fanatici se svuda ponašaju podjednako

agresivno, u svim svetovima. Posle Foksijevih reči, potpuno sam

odustao da na glavnu stanicu idemo duž hodnika ispunjenog

Mieloncima. U krajnjem slučaju možemo proći kroz kontrolu i malo

kasnije, kada se završe ovi verski događaji.

Ali bilo bi lepo shvatiti uopšteno koliko dugo traju sve ove

ceremonije? Na kraju krajeva, ostalo mi je nešto više od četrdeset sati,

što zapravo i nije toliko...

Pošto nije bilo šta drugo da se radi, lisica i ja smo se popeli na

drugi sprat i izašli na balkon, sa kojega se pružao pogled na gomilu

Mielonaca raznih boja i veličina. Kretanje napred je skoro stalo, pošto

je prostor na drugom kraju hodnika bio gusto prepun hodočasnika, a

zadnji redovi su se gurali i gurali. Osim toga, mnogi od gostiju koji su

pristizali nisu bili naročito strpljivi. Sve češće sam viđao kako se

sukobi rasplamsavaju da se koriste kandže i zubi, a ponekad i sečiva.

Zaista je među svetinom zavladala neka vrsta ludila. Za mesto bliže

zaista se mogla izgubiti glava!

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo četrdeset deveti!

Možda su zbog ove opasnosti neki hodočasnici radije stajali uz

zidove dvorane i čekali da se krvavi obračuni smire. Foksi mi je prevela

vapaje nekih posebno nasilnih hodočasnika. Nadali su se da će Amiru

U-Maiau proći upravo tuda gde oni žele da budu, da se duhovno

pričeste, a možda će ih propovednik i fizički dodirnuti.

I odjednom, među hiljadama nepoznatih Mielonaca, ugledah

poznato lice — Prevodioca iz službe za kontrolu registracije, Aini Uri-

Miaiuu, koja mi je izdala propusnicu. Mala crvena mačka, pomalo

otrcana u stampedu, pribila se do zida i zbunjeno gledala oko sebe ne

znajući šta dalje. Aini nije bio daleko, pa sam doviknuo i mahnuo

rukom da priđe. Aini je odmah pristala i za minut je stala pored mene.

— Kento duho, gerda Komar! — rekla je crvena mačka i bez

interesovanja bacila pogled na lisicu koja mi je ležala kraj nogu.

Oprezno je prišla ogradi i pogledao dole na masu. — Kunem se

Velikom prvom ženom, odavde situacija izgleda strašnija nego odozdo!

Pažljivo birajući reči da ne „ispalim“ Foksi, rekao sam:

— Ne razumem dobro jezik vaše rase, ali izgleda da je onaj

raščupani sveštenik, tamo dole, vikao da će Amiru U-Majau proći

upravo kroz ovu dvoranu. Zbog toga su neki hodočasnici odlučili da

ostanu ovde u sali i čekaju.

— Koja besmislica?! — rekla je Aini. — Sigurno znam da će lang

Amiru U-Majau zajedno sa pratnjom, ići sasvim drugim putem!

Vlasnici svemirske stanice su posebno za ovu priliku otvorili direktan

lift koji zaobilazi sve spratove i prolaze. Čak i da su istinite reči tog
[19]
sveštenika, sala bi bila pretrpana elitnim čuvarima Prvog prajda ! A

da li vidite bar jednog borca u belom oklopu?

Uopšte nisam imao pojma šta je „Prvi prajd“ i zašto njegovi borci

moraju biti u belim oklopima. Ali Foksi, koja je aktivno slušala naš

razgovor, izgleda da je raspolagala ovom informacijom. Tiho je ustala i

prišla ogradi, pomerajući uši i skenirajući gomilu, kao da testira

Ainine reči. U međuvremenu, u centru sale došlo je do novog žestokog

okršaja, ovog puta posebno krvavog. Za samo jedan minut je više od

trideset Mielonaca otišlo da se preporodi.

— Kakav užas! — rekla je užasnuta Aini. — Toliko mrtvih, toliko

uvreda... Ovo može da dovede do ratova između prajdova, a generalno

će se završiti veoma loše.

Aini je stajala leđima okrenuta morfu i zato nije mogla da vidi, ali

sam ja primetio, kako se Foksi sjurila niz stepenice.

Sa balkona sam u nekoliko navrata video odbleske crvene vune

kako među gomilom hodočasnika. A onda, skroz na kraju hodnika...

mada nisam bio potpuno siguran... crvenokosa mačka se iznenada

pojavila u gomili kod samog izlaza. Jedna Aini Uri-Miaiuu je još uvek

stajala pored mene na balkonu, a druga identična na drugom kraju

sale.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 50!

Sudeći po sistemskoj poruci ipak nisam pogrešio. Zaista je to bila

Foksi. Pretpostavljam da je lisica svojevoljno odlučila da se otarasi

mog društva, da iskoristi nedostatak kontrole i da se ušunja u stanicu,

kao što je bila planirala.

Odjednom sam video trojicu Mielonaca kako se polako i

dostojanstveno penju stepenicama na naš balkon. Dvojicu sam

poznavao: Tini Ui-Mauia, Lopova 17. nivoa kojeg sam kaznio i Ajk Ur

Mieau, Ubica 76. nivoa, čija su dva veličanstvena repa krasila moj

šlem. Informacije o trećem gostu su bile skrivene, ali sam sumnjao da

je i on član prajda Nebeskih boraca. Sva trojica Mielonaca su bili

napeti i držali su šape na drškama svog oružja.

Ubica je pokazao zube i siktao na uplašenog tumača, nakon čega je

Aini Uri-Miaiuu spustila oči i pojurila da beži. Međutim, taj isti treći

nepoznati Mielonac naglo je uhvatio devojku za rame. Nešto je upitao,

Aini je nešto odmjaukala kao odgovor, a stranac ju je odmah pustio i

čak se, izgleda, izvinio.

Mislio sam da će devojka iskoristiti svoju slobodu i pobeći što je

brže mogla, ali umesto toga Aini se primetno smirila, vratila na balkon

i stala pored mene, pričajući o sadržaju tog kratkog razgovora:

— Gerda Komar, onaj predstavnik prajda Nebeskih boraca je pitao

da li mogu da komuniciram sa vama? A kada sam potvrdila da te

dobro razumem, zamolili su me da ostanem i prevodim. Klan Nebeski

borac mi je garantovao imunitet, a obećali su da će vas tretirati po

svim pravilima časti.

Kakav ohrabrujući početak! Da su pripadnici prajda Nebeskog

borca hteli da me likvidiraju mogli su to odmah da urade. Možda im

prevodilac kao svedok nije trebao. Pa, šta je tu je, sa zanimanjem ću

slušati šta ove tri „mačke“ žele od mene i kakva su njihova „pravila

časti“.

— Na misi-ni lipir-shi mi Foksi? — rekao je nepoznati. Bez prevoda

sam shvatio da ga zanima nestala lisica.

Aini je u potpunosti potvrdila moje pretpostavke.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo pedeset šest!

To je ono što mi je juče nedostajalo – simultani prevod sa

mielonskog jezika na Geko jezik! Uprkos trenutnoj uznemirenosti,

bilo mi je veoma drago što sam dobio priliku da naučim jezik

Mielonaca. Odlučio sam da razvučem ovaj razgovor što je duže

moguće — čak i ako sumorni Mielonci na kraju pošalju mog Komara

na ponovno rođenje, on će i dalje biti u plusu sa korisnom veštinom

komunikacije.

— Ko zna gde je Foksi i zašto je otišla? Stajao sam ovde na balkonu,

a ona je bila pored mene, a sada vidim da je negde otišla. Mogu da je

pozovem ako ti treba! Moj ljubimac će dotrčati za tren!

Ovlašćenje povećano na 4!
Ovlašćenje povećano na 5!

Naravno, blefirao sam o sposobnosti da prizovem grabljivu zver. I

ponovo mi nije bio potreban prevod da shvatim da Mielonci najmanje

što žele jeste da vide mog ljubimca.

U međuvremenu, Aini je preveo sledeću rečenicu mielonskog:

— Mislim da razumete zašto smo ovde. Ozbiljno ste uvredili naš

prajd Nebeskih boraca tako što ste opljačkali našeg maloletnog igrača

i, što je još gore, bičevali ga u javnosti.

— Bičevao?! Opljačkao?! Veoma čudna interpretacija događaja!

Uhvatio sam lopova koji mi je ukrao vredan predmet. Mogao sam za

kaznu da mu odsečem rep ili da mu obrijem glavu na ćelavo, ali sam

uzeo u obzir male godine i nivo lopova, pa sam odlučio da se

ograničim na najblažu kaznu. Samo sam ga novčano kaznio malim

iznosom, i nisam uzeo sav raspoloživi novac. Samo sam džeparošu dao

malu lekciju za budućnost: ako si već lopov po klasi, onda sa svojim

niskim nivoom treba da budeš pažljiviji i biraš lakše mete!

Iz nekog razloga je moj logičan i naizgled razumljiv odgovor

izazvao dugu raspravu između Mielonaca. Nisam razumeo oko čega su

se svađali, a svađali su se nekoliko minuta. Aini nije prevodila taj deo

njihovog razgovora. Iskoristio sam slobodno vreme, otvorio prozor

veština i stavio sva tri slobodna poena u Srednji oklop, podižući

veštinu na nivo 43 kako bih nekako povećao preživljavanje mog lika

pred predstojeći okršaj koji će uskoro uslediti.

Crvena mačka je na završetku prepirke rekla:

— Gerda Komar, ovo sam već rekla i ponoviću opet. Novi ste u

našoj kulturi i ne znate običaje. Uzimanje repa poraženog neprijatelja

za trofej, nije kazna već iskazivanje časti i znak poštovanja prema

poraženom borcu i priznanje njegovog autoriteta i snage. Takav trofej

uzima samo uvažen i opasan protivnik. Da si odsekao rep malom Tini

Ui-Mauia, naravno, izgledalo bi čudno za statusnog igrača kao što ste

vi, ali prajd Nebeskog Borca tada ne bi imao zamerke prema vama.

Uzgred, odaću vam tajnu, plaše vas se. Jedan od njih bi vas na kraju

trebao izazvati na duel časti, jedan na jedan, ali oni tu odgovornost

prebacuju jedni na druge, jer su potpuno nesigurni u povoljan ishod

duela.

Lepo je čuti da sam i ja nekoga uplašio. Ali ovo saznanje mi nije

nimalo olakšalo, jer sam savršeno zamišljao pravo stanje stvari. Bez

Foksija i normalnog oružja ne bih mogao da se nosim ni sa okretnim

Tinijem, a da ne govorimo o opasnim rođacima. Što se tiče repa...

dođavola... ko je to mogao znati?! Da su mi ranije rekli, ne bih odsekao

samo rep, nego bih istranžirao sve isturene delove tela, samo da se

kurtališem njegovih rođaka!

U međuvremenu je nepoznati Mielonac nešto pitao, a Aini je

prevela:

— Ko si ti, Komare? Vidimo da uživaš počast gerda, ali iz kog si

plemena? Ko je iza tebe?

Pitanje je bilo zaista opasno. Jasno su me ispitivali zbog

mogućnosti nekažnjenog ubijanja, pljačke ili ko zna čega goreg.

Međutim, već sam imao odgovor upravo za takav slučaj:

— Ja sam iz tima uglednog Geko langa Vaida Šišiša, on je moj šef.

Možda ste me čak i videli na vestima ako ste gledali emisiju o

otkrivenoj bazi drevne rase relikvija. Bio sam među onima koji su prvi

ušli u drevne katakombe za račun Vejda Šišiša.

Ovlašćenje povećano na 6!

Brzo je postalo jasno da niko od ove trojke Mielonaca nije gledao

vesti o otkriću baze relikvija. Međutim, čuli su za langa Vejda Šišiša i

za nezgodnu narav tog vojskovođe Geka. Osetio sam kako se odnos

opasnih Mielonaca prema meni naglo promenio — od bezuslovne

drskosti i potrebe da budem propisno kažnjen, prešao sam u

kategoriju „pazi gde trpaš prste da se ne opečeš“. Mielonci su ponovo

počeli da razmenjuju poglede, i konačno su promenili temu:

 — Mali Tini Ui-Mauia kaže da imaš pola ranca nekakvog praha.

Droga? Mentalni pojačivači? Borbeni pojačivači? — iskreno sam

odgovorio da je to prečišćena platina u obliku praha. Čitava trojka

Mielonaca se odmah rastužila.

— Ponovo platina! Geko je juče doneo ceo tovar, sada i ti. Ne,

platina nas ne zanima. Retki metali uopšte nisu za nas, prajd Čupavi

Mrak se bavi ovim.

Nastala je opasna pauza u razgovoru, pa sam se potrudio da je

popunim što pre sa novom temom:

— Geko sa platinom na Šiamiri nisu slučajno dolazili. Sa njima je

Uraz Tuhš, Aristokrata po klasi. Razgovarao sam sa njima i o platini,

Geko su mi nudili pomoć u prodaji robe, ali sam odbio. Kapetan je

hronični gubitnik i nisam hteo da se petljam s njim.

— Baš tako! To je gubitnik, ne možete reći drugačije! — Atentator

je odmah potvrdio. — Taj Uraz Tuhš je već jednom ušao u istoriju ove

stanice, hvalio se i maltretirao ozbiljne Slobodne kapetane, za šta je

dobio pokaznu lekciju iz učtivosti. Da! Setio sam se! Vaš šef je sa

timom Geko boraca doleteo da ga spasi iz zatvora! Ali očigledno da

lekcija nije bila dovoljna. Ponovo je napravio skandal. Odbio je da

proda platinu prajdu Čupravog Mraka, a bio je krajnje neučtiv prema

važnim ljudima, pa je pokušao da pobegne. Naivno... Ko će ga pustiti

da nakon svega ode sa vrednim teretom! Koliko sam čuo, kapetan Ami

U-Miia iz prajda Čupavi Mrak presreo je pošiljku platine od tog

nesrećnog Geka. A zarobio je i automatsku fabriku kao bonus.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo pedeset sedam!
Dostigao četrdeset deveti nivo
karaktera!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

Ups… Bio je to nezgodan trenutak za unapređenje. Tek sam dobio

nivo, traka napretka je bila potpuno prazna, a smrt lika u takvim

uslovima bi dovela do gubitka nivoa i dela veština. Ako bi Mielonci

ipak odlučili da me kazne, onda nisu mogli izabrati bolju priliku.

Pitam se da li su primetili povećanje nivoa ili ne?

 U tom trenutku u razgovoru je nastala pauza, nakon čega je

Mielonac, koji nije pokazao nikakve podatke o sebi, nešto rekao, Aini

je počeo da prevodi:

— Četrdeset deveti nivo… Čestitam, gerda Komar! Vi ste jak

autoritativan igrač, tako sam i mislio... Počastili ste prajd Nebeskih

boraca uzimajući rep našeg ubice Ajka kao trofej. Situacija sa

batinanjem Tinija se lako može rešiti.

Pošto, prema predanju Mielonaca, samo učitelj ima pravo da digne

ruku na svoje učenike, uzmite Tinija za svog šegrta! Čuvajte ga, gerda

Komar, a Tini će u svemu slušati i pomoći! Naš prajd Nebeskog borca

nema više potraživanja prema vama!

Aini još nije završila sa prevođenjem, a dvojica starijih Mielonaca

su napustila balkon, ostavljajući me u nedoumici sa trećim, isto tako

zbunjenim lopov Tinijem i zbunjenom Aini.

 PETNAESTO POGLAVLJE
VELIKA IGRA

Pitao sam Aini kakva je uloga mentora? I šta bi se desilo ako

ostavim ovo maloletno mače i odletim sa stanice? Nisam mogao da

ostanem na Medu-Ro IV duže od predviđenog vremena, a nisam

nameravao da provedem ostatak života ovde među Mieloncima.

Aini nije odmah odgovorila. Prvo me je pitala šta je to „mače“?

Odgovori sam birajući reči da ne uvredim sujetu mielonske rase, koju

sam nehotice uporedio sa domaćim životinjama:

Mačići su mala, gusto krzna grabežljiva stvorenja sa moje rodne

planete, često žive u kućama sa ljudima i služe kao izvor dobrog

raspoloženja i svih vrsta zanimljivih situacija. Ljudi ih hrane,

obučavaju, brinu o njima i maze ih na sve moguće načine, a zauzvrat

dobijaju pravog prijatelja za razne zajedničke aktivnosti.

— Gerda Komar, pa sami ste odgovorili na pitanje koja je uloga

mentora. A odgovor na vaše drugo pitanje je još jednostavniji. Prajd je

napustio Tinija, sada je on tvoje „mače“ – već su mu ažurirani podaci

opisa karaktera. Možete ga uključiti u svoj prajd ili ostaviti njegov

prajd kakav jeste. Ali ako želite negde da letite, onda je vaša dužnost

da učenika povedete sa sobom, ili da se pobrinete da učenik može

bezbedno da sačeka vaš povratak. Naravno, možete ga ostaviti za

stalno, ali će takav postupak u velikoj meri oboriti Autoritet, a taj

pokazatelj je izuzetno važan za statusne igrače.

Još nisam u potpunosti shvatio značaj Autoriteta, ali sam u celini

bio spreman da se složim, da nizak Autoritet uskraćuje gerdi neke od

njegovih bonusa. A šta je to Aini pričala o Tinijevom izmenjenom

opisu? Otvorio sam datoteku pomoći za svog šegrta i zaista pronašao

ozbiljne promene:
 Tini Ui-Komar. Mielonac, prajd
[nedefinisano]. Lopov nivo 17

Ui-Komar??? Evo šta izlazi — svi koje Tini opljačka, sada će videti

moje ime kao jasnu adresu na koju treba da se uputi žalba i zahtev za

odštetu za postupke ovog maloletnog džeparoša?! Pa, jebemti

postavku!!!

A za sledeće zapise sam imao više pitanja nego odgovora na njih.

Na primer, prajd je „nedefinisan“. Šta to znači? Gde će Tini izaći iz

igre u stvarni svet ako mu je uskraćena pripadnost? A šta bi se desilo

ako bih uspeo da ubedim rukovodstvo N-3 frakcije da novajliju uključi

na spisak naše frakcije? Siguran sam da će Radugin i njegovi zamenici

bar zarad eksperimenta pristati da pokušaju, pošto je situacija krajnje

neobična i zanimljiva. Što se sve može desiti ako donesem

vanzemaljsko stvorenje na Zemlju? Hoće li Tini iskočiti iz virt-kapsule

ispod naše Kupole kada izađe iz igre? Zamislio sam takav događaj —

pravi živi vanzemaljac među nama! Biće to takva senzacija uporediva

samo sa prvim svemirskim letom Jurija Gagarina ili sletanjem

Amerikanaca na Mesec! Ali tada će moje „mače“ odvesti na

istraživanje i ispitivanje ozbiljni bradati akademici i sumorni vojnici,

takav postupak je sasvim predvidiv. Treba napomenuti da je krajnje

sumorna perspektiva ako bi Mielonac dospeo u njihove šape, bilo bi

malo verovatno da će ga pustiti nazad u virtuelnu igru.

Možda bi bilo dobro da pitam i Tinija za mišljenje o svemu što se

dogodilo. Koliko bi Mielonski Lopov 17. nivoa bio zadovoljan

činjenicom da je postao pratilac jednog pripadnika za njega

vanzemaljske rase, koji ga je ranio i ponizio? Šta ako moj „šegrt“

prvom prilikom pobegne od neželjenog „majstora“? Postavio sam ovo

pitanje Mieloncu Tiniju preko Aini.

— Ne znam, gerda Komar. Još se nisam oporavio od šokantne vesti

da nisam potreban prajdu Nebeskog Borca, i da su me se tek tako rešili

i izbrisali mi pripadnost! Priznajem da mi je to veoma bolno i

uvredljivo. Inače, još uvek ne znam kakav ste učitelj, ali jedno mogu

da kažem sa sigurnošću — moji iz prajda nisu zaboravili na dragocenu

platinu u vašem inventaru. Previše dobro poznajem svoje bivše kolege

lopove i zato sam siguran da se informacija o plemenitom metalu

prenosi onome kome je potrebno, a vaša vredna imovina će uskoro biti

ukradena ili na silu oduzeta.

Pošto mi je prevela ovaj dugačak tekst, Aini je u svoje ime dodala:

— Uzgred, potpuno se slažem sa Tinijevom zabrinutošću. Ovde na

Medu-Ro IV postoji vrlo jednostavno pravilo: ako postoji roba koja se

ne može platiti, može se na silu oteti. Mislim da će upravo to da urade.

Ovde važi zakon jačega, poštuje se samo snaga, a za slabe se niko neće

zauzeti. Da sam na vašem mestu, gerda Komar, pojurio bih na brod i

sve ispričao kapetanu. Gerda Setis-Vir je veoma poštovan slobodni

kapetan, malo ko se sme zezati sa njim.

Eh, kada bi sve bilo tako jednostavno... Sa gerda Sitis-Virom, čiji

sam brod nesvesno oštetio, kategorički nisam želeo da se mešam. Ali

ni tumaču nisam smeo priznati da sam na prevaru i nepošten način

stekao propusnicu za stanicu. Izgleda da ću morati drugačije da

postupim. Pošto se plemenitost i fer plej nisu mogli očekivati od

svemirskih pirata, morao sam hitno da steknem korisne veze i podršku

ili da se otarasim platine. Štaviše, platine se neću rešiti kriomice, već

namerno uz predstavu, kako bi opasni stanovnici stanice saznali za to i

ostavili me na miru.

Pitao sam Mielonce da li slučajno znaju gde da se sretnu sa

predstavnicima prajda Čupavi Mrak, koji se bave plemenitim

metalima? Na primer, sa kapetanom Ami U-Miia, koji je presreo

Šiamiru, teretni šatl Geka.

Aini nije raspolagala ovom informacijom, ali se Tini odmah javio

da je često viđao vođu prajda Čupavog Mraka, gerda Abi Pan-Miaija, u

lokalnom kazinu. Po priči „mačeta“, Abi nije bio samo jedan od

najuglednijih i najuspešnijih slobodnih kapetana, već i veliki kockar.

Više puta je smanjivao bogatstvo, ali je ponekad osvajao basnoslovno

ogromne sume, ostavljajući svoje protivnike bez tereta, pa čak i

zvezdanih brodova.

Kako se ispostavilo, kazino se na stanici nalazio baš na stambenom

spratu i nedaleko od mesta na kojem smo se nalazili. Zamolio sam Aini

da me otprati i pomogne u pregovorima obećavajući crvenoj mački da

ću dobro platiti njene usluge prevodioca. Odgovor melonske devojke

me je iznenadio:

— Gerda Komar, išla bih bez ikakve naknade! Kad biste samo znali

koliko sam umorna od toga da danima sedim na odvratnoj recepciji!

Bila bih veoma srećna da i sama postanem tvoje „mače“. Ali ko bi

mene pustio iz prajda?!

Išli smo tmurnim vijugavim hodnikom i stali na tridesetak koraka

od vrata osvetljenih svetlim treperavim znakovima. Na ulazu u

prostorije kazina stajalo je nekoliko veoma šarenih Mielonaca i pričalo

o nečemu, kao da se međusobno takmiče u broju minđuša u ušima i

trofejnim repovima na oglavcima. Svi su pili neku ljubičastu tečnost iz

providne uske pljoske. Ali pogled mi je zapeo za nešto sasvim drugo –

jedan od sagovornika je u šapi držao mali daljinski upravljač, jedan na

jedan sličan onom koji trenutno imam u svom inventaru. Bio je to

generator bacanja — alat za varanje za igru „Na-Tih-U“!

Tini me je cimnuo za rukav i preko Aini upozorio da su to

profesionalni kockari, lokalne varalice i da se sa njima ne treba

petljati.

Praćeni pogledima varalica, ušli smo u kazino i zastali. Ovde se

zaista prvo mora priviknuti na jarku treperavu svetlost, oštar miris

sličan tamjanu od neke upaljene biljke i neprekidni žamor. Sala za

igru nije bila velika, samo malo veća od košarkaškog terena. Nekoliko

niskih stolova dok igrači sede na podu, a po obodu hale bilo je

nekoliko spratova sa mestima za gledaoce.

— Najveći novac se ovde ne vrti za igračkim stolovima, već u

opkladama gledalaca. — šapnuo je maloletni lopov.

— Sala za igru je odvojena od gledališta zvučno izolovanim

terenom, tako da gledaoci ne mogu da podstiču i ometaju igru. Iz

gledališta se na velikim monitorima savršeno vidi sve šta se dešava za

stolovima.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo pedeset osmi!
Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo 51!

— Tini, ako poznaješ vođu prajda Čupavi Mrak. Pokaži mi ga.

Moj štićenik je dugo zurio u lica igrača i gledalaca, a onda sam i

bez pomoći Aini shvatio da Mielonac nije u dvorani. Na moj zahtev,

Aini je postavila pitanje jednom od čuvara i onda mi prevela:

— Gerda Abi Pan-Miai nije ovde.

 On je zaista čest posetilac kazina, ali danas je poštovani slobodni

kapetan otišao na versku ceremoniju da sluša govor velikog

propovednika lang Amirua U-Majau. Prokletstvo... Jesmo li zaista

zaglavili ovde? Zamolio sam svoje saputnike da se raspitaju o drugim

predstavnicima prajda Čupavi Mrak. I ubrzo mi je prišla velika

razbarušena siva mačka, okićena hladnim malim rukama od glave do

pete. Nažalost, bilo je nemoguće dobiti bilo kakve podatke o njemu, pa

sam morao da verujem na reč da pred sobom imam zvaničnog

predstavnika prajda.

Zamolio sam Aini da što doslovnije prenese poruku šefu prajda

Čupavi Mrak: da postoji veliki teret prečišćene platine, oko tri stotine
[20]
kilograma, već u ingotima . Poteškoća je u tome što se roba nalazi u

Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Geka na jednoj od novootkrivenih

planeta. I mada tamo praktično nema straže, u čitavom zvezdanom

sistemu viđen je samo jedan Geko presretač tipa „Sindirov“, ipak je

potreban hrabar kapetan koji se ne plaši da sleti na naseljenu planetu i

da kupi plemeniti metal od starosedelaca. Preferirani oblik plaćanja su

Geko dragoceni kristali, iako su mogući i drugi oblici plaćanja,

uključujući i robu. Ako se prajdu Čupavi Mrak ovaj posao učini

zanimljivim, uskoro će biti moguće dogovoriti kupoprodajnu cenu,

tačno mesto sletanja i sve ostale detalje. I sasvim je moguće da takva

saradnja postane redovna.

Sivi mačak se zamišljeno počešao po nosu i obećao da će tu

informaciju preneti vođi prajda ili drugim visokopozicioniranim

igračima.

Sada, pošto je glavni zadatak završen, ništa me nije sprečilo da se

malo zezam u kazinu, a da u isto vreme rešim pitanje legalizacije

platine koju sam imao.

Pozvao sam svoja dva pomoćnika i, pošto sam iz bara kupio biljne

napitke koje su Mielonci izabrali, seo za poseban sto za gledaoce i

počeo da objašnjavam svoju ideju.

Najklizaviji deo mog plana je bio kako da zamenim sedam i po

kilograma platine za čipove koji se koriste u kazinu. Nijedan razuman

trgovac ne bi kupio tako skupu robu nepoznatog porekla od

pripadnika vanzemaljske rase koju je prvi put video. Bio sam odbijen,

što je bilo očekivano.

Tada sam napravio mali skandal, lupajući nogama, udarajući

pesnicama o šank i psujući na svim jezicima koje sam znao. Dao sam

sve od sebe da igram ulogu bogatog i glupog domorodca koji je prvi

put stigao u civilizovani svet, zapanjen onim što je video i

pokušavajući da svoje zlatne perle stavi na kocku. Aini je bilo sramota

dok je za zaposlene u kazinu prevodila moje sočne epitete i psovke sa

Geko jezika. U tim trenucima sam se u sebi smejao pošto ni ona sama

nije razumela najšarenije i najkitnjastije psovke zemaljskih jezika.

Prospektor Komar kazinu nudi pravu platinu, a ne neki jeftini prah

koji se maskira kao plemeniti metal. Niko od zaposlenih u kazinu nije

sumnjao — ovo je glavna prednost virtuelne igre i mogućnost čitanja

informacija o objektima! Sve je počivalo na čistoći i ceni predloženog

metala, ali glavna prepreka je bilo pitanje da li prihvatiti plaćanje ne u

kripto, već na alternativni način.

Konačno je prevladala pohlepa kazina. Obezbeđenje je došlo do

blagajnika i nešto im šapnuo, a oni su tada prihvatili moju platinu.

Pretpostavljam da im je preneo nečije naređenje.

Na kraju su primili plemenit metala i zamenili za kripto. Zašto da

ne učine uslugu naivčini kada toliko želi da se oslobodi svoje imovine.

Za sedam i po kilograma platine dobio sam pregršt raznobojnih čipova

ukupne vrednosti šest hiljada trista pedeset kriptovaluta. Da, kurs je

bio veoma nepovoljan, ali nisam bio izbirljiv. Štaviše, primetio sam

među gledaocima koji su posmatrali moje skandalozne pregovore, da

je bilo mnogo predstavnika prajda Nebeskog borca, koji ranije nisu bili

u kazinu. Izgleda da je Tini dobro shvatio da su poslate siledžije sa

namerama veoma dalekim od mirnih.

Prva stvar koju sam planirao uspešno je završena. Svi

zainteresovani predatori su saznali da Komar više nema platinu. Sada

je bilo vreme da pređem na glavni deo plana. U pratnji crvenokose

Aini, kao tumača, ušao sam na igralište i krenuo ka oblasti gde se igrao

Na-Tih-U. Zaustavio se za stolom za kojim je igrač Mjelo čekao

protivnika. Tini mi je dao dogovoreni znak da je sve spremno, a ja sam

seo naspram protivnika pravo na plastični pod.

Mielonac je bacio crni čip na sto, pokazujući da je ulog u igri:

hiljadu kriptovaluta. Ponovio sam opkladu i sve preostale žetone

predao Aini, rekavši da sve uloži na moju pobedu. Kontrolor za igre je

došao da posmatra poštovanje pravila, odveo je Aini na tribinu za

gledaoce i uključio polje sile koje je štitilo naš sto za igranje od

gledališta.

Idemo! „Mačka“ je pritisnula taster, a nasumično generisano polje

za igru je zasvetlelo iznad stola. Prvi potez pripao je mom protivniku,

a Mielonac se nije mogao suzdržati od zadovoljnog grabežljivog

osmeha: dvanaest-dvanaest je najveći broj mogućih bacanja u igri!

Dok je rival postavljao svoje brodove na trodimenzionalni holografski

ekran, jedva sam mogao da zadržim osmeh – prerano se raduješ

krzneni prijatelju!

Veština hakovanja je nadograđena na

nivo 20!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo trideset pet!

Bilo je pomalo čudno što je Tini, koji je sedeo na podijumu,

upravljao daljinskim upravljačem sa podešavanjima koja sam

pripremio, a iskustvo je pripalo meni. Mali lopov je ovde bio dobro

poznat tako da Tinijevo prisustvo na podijumu nikoga nije uznemirilo.

Obezbeđenje je verovalo da je Tini član prajda Nebeskog borca, a

njima nije mnogo stalo do toga šta se dešava u sali za igre. Niko ga

definitivno nije smatrao kao mog saučesnika.

Moje bacanje je ispalo mnogo skromnije: dva-sedam, ali je reakcija

protivnika, koji je drugi put uzastopno bacio dvanaest-dvanaest,

vredela posmatranja. To je već bio pomalo usiljen osmeh, a ni sam

profesionalni igrač nije bio zadovoljan ovako uspešnim bacanjem.

Moram da kažem da svog protivnika nisam izabrao slučajno, već onog

koji je prethodno koristio daljinski upravljač za generisanje potrebnih

bacanja. Pre nego što sam seo za sto, aktivirao sam veštinu skeniranja

i uverio se da alat za lažiranje nije nestao i da je još uvek kod igrača,

samo sakriven u futroli na kaišu.

Kada je moj protivnik treći put ubacio „dvanaest-dvanaest“, već

sam sebi dozvolio da gunđam od nezadovoljstva, iako je bilo bolno

gledati Mielonca – profesionalni varalica očigledno nije razumeo šta se

dešava. On je neprimetno posegnuo za daljinskim upravljačem i

izvadio generator za bacanje i stavio ga ispod sebe. Igrao sam namerno

loše, povlačio kontroverzne, pa čak i iskreno slabe poteze, odustajao

od inicijative i uopšte nisam pokušavao da razvijem poziciju za

osvajanje terena. U očima publike sam izgledao kao novajlija koji je

jedva naučio pravila igre i ne razume se ništa u taktiku. Ali moj

zadatak je bio potpuno drugačiji, da se fokusiram na odbranu i ne

dozvolim da neprijatelj brzo pobedi u nekoliko poteza. Postavio sam

sebi zadatak da izdržim samo deset poteza – teško je poverovati da

inspektora koji prati poštenost partija ne bi zainteresovala tako čudna

sreća mog protivnika.

Veština hakovanja je nadograđena na

nivo dvadeset jedan!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo trideset šest!

Partija je završena mnogo ranije, već posle petog poteza Melonca,

koji je ponovo ubacio „dvanaest-dvanaest“, polje sile iznad nas se

iznenada ugasilo.

Inspektor za igre prišao je stolu u pratnji nekoliko naoružanih

čuvara. Video sam Prevodioca kako žuri na lice mesta i nisam

propustio priliku da se požalim:

— Moj protivnik uvek nešto klikne pre svakog poteza, posle čega

izbacuje najbolje poteze! Ne znam koji lukav alat koristi, ali ga krije

pod sopstvenom guzicom!

Kada je Aini svima preveo moje emotivne reči, inspektor je strogim

tonom naredio da moj protivnik ustane. Mielonac je pokušao nogom

da pošalje generator bacanja ispod stola za igru, ali je primećen. Dva

čuvara su čvrsto zgrabila mog protivnika za ramena, protresti i

postaviti vertikalno. Inspektor je podigao generator i stavio ga u torbu,

nakon čega je prekorno progovorio, a ja sam čak prepoznao neke od

reči:

— Oni U-Muaa… (nerazumljivo)… tako iskusan (nerazumljiv)…

mogao bi bez varanja u igri protiv (nešto pogrdno-uvredljivo, izgleda)

… novajlije. Pravila… znate… (nerazumljivo)… zabranjujem… (neka

vrsta glagola u kombinaciji sa kletvom)… kazino na deset dana!

 Veština kosmolingvistike je nadograđena
na nivo pedeset deveti!

Tini mi je ranije objasnio da ako se otkrije varanje, varalica se

proglašava gubitnikom, a sve opklade igrači i gledaoci i dalje se

računaju.

Dakle, sve je ispalo baš onako kako sam očekivao. Inspektor je

izvadio oštricu koja je blistala ljubičasto i odsekao protivniku sivi rep

do samog korena i bacio ga na moj sto.

Rep Oni U-Muaa, nivo 144, Nevaljalac

(trofej)
Slava je porasla na 40
Slava je porasla na 41
Ovlašćenje povećano na 7!
Dostignut nivo 50!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!
(ukupno 6 poena)
Čestitam! Dobili ste tri slobodna mesta
za nove veštine!!!
 ŠESNAESTO POGLAVLJE
IZAĆI ŽIV

Morao sam da potražim kopču da pričvrstim novi trofej na kacigu

jer bi bilo nerazumno, pa čak i opasno, zanemariti tako značajan

trofej. Opasno jer bi se mogao uvredi prajd Spretne Šape, kome je

pripadao Oni U-Muaa. Tini je od bivših kolega iz klana nabavio kopču,

a tinejdžeru nije uskraćena tako mala stvar. Dok sam se bavio repom

ozarena Aini je prišla i pružila mi čitavu šaku čipova:

— Gerda Komar, kvota za tvoju pobedu je šest i po, pošto skoro

niko od gledalaca nije verovao u tebe. Ukratko, od opklade od pet

hiljada trista pedeset kriptovaluta tvoj dobitak nakon odbijanja poreza

i naknade kazinu iznosi trideset četiri hiljade i četiri stotine

kriptovaluta!!!

Zapanjio sam se! Bilo je više nego što sam mogao zamisliti u svojim

najluđim snovima. Nisam se suzdržavao i nastavio sam da glumim

ulogu impulsivnog domorodca, pa sam se silno radovao svojoj sreći i

skakao po kazinu.

Ali pored ove kolosalne količine, imao sam još dva crna čipa svaki

u vrednosti od hiljadu kriptovaluta! Dao sam ih Aini i Tini kao platu za

njihov trud i veru u mene. Nisam očekivao tako burno oduševljenje od

mojih „mačića“, kao da su se takmičili sa mnom u ispoljavanja

emocija. Mali Lopov je već dostigao dvadeset treći nivo, skakao je i

cvilio od radosti, valjao se po podu i ispuštao tako čudne krike da sam

se uplašio za njegovo zdravlje. Ništa manje od mog štićenika, Aini se

radovala velikodušnoj nagradi, ali je riđa mačka zadržala suzdržan i

dostojanstven izgled.

— Dobro urađeno! Naručite za sebe šta želite! Zabavite se! —

poslao sam svoje pomoćnike u lokal, a i sam sam pošao u istom

pravcu. A onda sam primetio.

 Sa balkona trećeg sprata me je gledala devojka. Zemaljska devojka!

Otkuda ovde, na piratskoj stanici Mielonaca, đavo bi ga znao koliko

miliona kilometara od Zemlje!!! Tamnokosa, sa pravilnim ovalom lica i

ogromnim očima kao japanski anime crtež. Stranac je bio obučen u

plavo odelo. Po dizajnu i teksturi me je podsećalo na svetli skafander u

kome sam radio tokom prve ekspedicije sa Gekom.

Valeri-Urla. Čovek. Frakcija Tajlak.

Gospodar zveri nivo 96

Ona je stvarno čovek! Tajlak frakcija? Nešto sasvim neobično, nije

povezano sa uobičajenim zemaljskim nazivima, ni sa Mračnom

frakcijom, ali mi je ime delovalo nejasno poznato. Ah, tačno! Sećam se

da je trgovkinja Ulina Tar pričala o devojci iz Tajlaksa koja je neko

vreme letela sa posadom Šiamiru! Možda je to upravo ona? Pojurio

sam uz stepenica u gledalište do trećeg sprata i... našao se licem u lice

sa jakim svetlokosim momkom koji mi je blokirao put.

Deni Marko. Čovek. Frakcija Gilvarovog

sindikata. Telohranitelj 88 nivoa.

Još jedan Zemljanin?! Sebe sam podsvesno smatrao jedinim

predstavnikom svoje rase u celoj galaksiji, a ovde, ispostaviće se,

postoji čitava gomila ljudi! U međuvremenu Deni me je prilično grubo

gurnuo u grudi izgovorivši rečenicu od koje nisam razumeo nijednu

reč. Na mom licu se videlo potpuno nerazumevanje, pa je ponovio na

jeziku Geko, ali strašno iskrivljujući reči, skoro do neprepoznatljivosti:

— Deviojka neće da hoće sa tebe da poprcati. Odlazi!

Da li me zaista tera!? Iznenađujuće, ali izgleda da je Deni bio u

pravu kada je rekao da njegova prelepa saputnica neće da popriča sa

mnom. Valeri-Urla nas je iz daljine posmatrala, a onda se okrenula u

suprotnom pravcu pokazujući potpunu ravnodušnost. Zar ova dva

ljudska bića iz različitih frakcija prvi put vide stanovnika Zemlje i da u

isto vreme ne žele da komuniciraju sa predstavnikom sopstvene rase?!

Pokušao sam da telohranitelju na Geko jeziku objasnim želju da

jednostavno upoznam ljude sa nepoznatih mesta, ali na prve moje reči

Deni je iz futrole izvukao nekakvu skraćenu pušku i uperio je u moja

prsa:

— Divljak, ti ne priča ti odlaziti! Inače bum i ti umri!

U grudima je prostrujao oštar bol kao potvrda Osećaja opasnosti.

Deni ne blefira i zaista je spreman da puca ako ne odem. Morao sam

da odstupim, prvo korak, pa još jedan, pošto se telohranitelj nije

smirio i još uvek je pokazao odlučnost da puca. Aini je došla uz

stepenice do mene noseći čašu pića koje je žuborilo u njenoj šapi.

Videvši situaciju pokušala je da sazna šta se dešava i zašto ta osoba

upire pušku u mene.

Nisam znao da objasnim, a agresivni telohranitelj nije želeo da

komunicira ni sa crvenokosim tumačem. A onda mi je neko otpozadi

dodirnuo nogu u nivou kolena, naglo sam se okrenuo. Ispostavilo se

da je do mene dopuzao veliki Tril u kojem sam prepoznao trgovca

gerda Ušš Viša, uz čiju sam pomoć uspeo da zaobiđem sve nevolje u

blizini liftova i odem do registracionog prostora. Trgovac na nivou 144

je škripao i brujao, a moj Prevodilac me je obavestio da mi Tril nudi

igru Na-Tih-U. Klimnuo sam u znak slaganja pošto komunikacija sa

ljudima nije uspela, a trgovac je na svojih šest šapa upuzao u prostor

za igre da zauzme sto.

Pokušavajući da izbacim iz glave prelepu Valeri i njenog

agresivnog saputnika, sišao sam dole i shvatio da je moja gluma tokom

prve igre bio uspešna. Svi su u meni videli nasilnog uskogrudog

divljaka, pa je i ovaj par čudnih ljudi iz istog razloga odbio da

komunicira sa mnom.

Morao sam brzo odlučiti koliko novca da uložim, i da li da igram

fer ili da pokušam da manipulišem rezultatima. Sumnjao sam da će

moje pomoćnike čuvari pažljivo nadgledati, pogotovo što prelazak

Tinija u moj tim više nikome nije bio tajna, a malo je verovatno da će

biti moguće koristiti generator bacanja. Stoga sam uputio Tinija da ne

koristi generator osim ako mu dam dogovoreni znak.

— Gerda Komar, znam ovog Trila. Čest je posetilac kazina. — tiho

mi je šapnuo Tini. — Sećam se da je često silazio u salu za igre, ali je

redovno gubio. Kao igrač nije jak, čak je prilično slab. Obično Ušš Viš

sedi kao gledalac na poslednjem spratu u posebnoj VIP loži, opušta se

u društvu svojih prijatelja, pije stimulanse zabranjene u njegovoj

domovini i učestvuje u klađenju.

 Bilo je vrlo verovatno da se moja igra primitivnog domorodca

isplatila. Čak je i osrednji igrač želeo da odnese laku pobedu nad

naivnim divljakom, koji je pobedu odneo samo zato što je protivnik

uhvaćen u prevari. Pa, pokušaću da iznenadim trgovca. Nisam

početnik, naučio sam neke kombinacije u igri Na-Tih-U, a

Inteligencija 23 i sreća +3 davali su mi dobre šanse.

Moja opklada je bila dvadeset pet hiljada kripto, pa sam ispred sebe

stavio čitavu gomilu raznobojnih čipova. Ako je trgovac bio iznenađen

to nije zbog veličine iznosa već zbog činjenice da nisam uložio sve

žetone. Inspektor je prišao i upalio zaštitni ekran iznad nas i igra je

počela.

Redak slučaj, zatekli su se rivali jednake snage! Igra se otegla sat i

po, ali mi nije delovala nimalo dosadno i dugo. Bilo je teških

trenutaka, povremeno je moja odbrana pucala po šavovima, ali se i

protivnik čudom izvukao i odbio moje jurišne trupe. Posle toga je Tril

progutao tabletu da se smiri. Konačno, sa poslednjim brodovima koji

su mi preostali, uspeo sam da osvojim ključne tačke igrališta i samo

nekoliko poteza pre nego što bi moja glavna baza pala. Pobeda!!! I

igrao sam pošteno, što je udvostručilo moj trijumf.

Slava je porasla na 42
Autoritet podignut na 8!

Gerda Ušš Viš je strašno zarežao, podigao prednju trećinu tela i

usmerio moćnu oklopljenu šapu sa naoštrenim kandžama ka mom

nezaštićenom vratu. Da li mi preti? Da li na takav način psuje? Šta se

traži od mene?!

Nisam znao kako da se ponašam u ovoj situaciji; da izvučem

oružje, da pobegnem ili da pozovem stražare? Srećom stigla je

Prevodilac Aini, taman na vreme, i otklonila nesporazum

objašnjavajući mi da je uvaženi trgovac veoma zadovoljan igrom, pa mi

zato nudi prijateljstvo i popust na svoju robu. Ispružena šapa znači

gest mira i poverenja. Ako protivnik pristaje na prijateljstvo onda

mora da dodirne kandže onim delom tela koji nije zaštićen, bilo

prirodnim ili veštačkim oklopom. I kao odgovor posle ćete i vi morati

da ispružite kandže, koplje ili sečivo, a tril će zauzvrat dodirnuti

ranjivim vratom.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 60!

Poklonio sam se poštovanom Trilu, dodirujući njegove kandže

golim vratom i tako prihvatio ponudu prijateljstva. On se zahvalio na

veoma zanimljivoj igri koja ga je držala u neizvesnosti do samog

završetka, a ja sam pružio sečivo noža pod njegov vrat, nakon čega je

ritual prijateljstva završen.

Trgovac Ušš Viš je bio savršeno dobro upoznat sa lokalnim

„mentalitetom“ na piratskoj stanici, pa je pozvao svoje telohranitelje i

ponudio mi pomoć kao pratnju do zvezdanog broda ili drugog

sigurnog utočišta. Iskreno, njegova ponuda nije bila suvišna, na

tribinama sam video sumorna lica iz prajda Nebeski borac, ali ni

mnoge druge mutne ličnosti mi nisu ulivale previše poverenja.

Pogledao sam na sat i stresao se. Ostalo mi je još samo dvadeset pet

minuta do zakazane žurke u mom stvarnom svetu!

Ali nisu me pustili da odem... Nisam stigao ni da pokupim osvojene

žetone sa stola kada su se pojavili čuvari u velikom broju, odgurnuli

trgovca Trila i njegova dva Telohranitelja. Ono što me je iznenadilo

jeste da novonastali „prijatelj“ nije ni pokušao da gunđa.

Bespogovorno se povinuo zahtevima i otišao u publiku. Tini je takođe

poslušno otišao, ostavljajući me samog, ne pokušavajući da mi

pomogne ili bar kaže šta se dešava.

Do mog stola za igru prišao je nizak Mielonac i, ne pitajući za

pristanak, seo nasuprot mene. Za razliku od drugih predstavnika

njegove bio je od glave do pete umotan u belu široku odeću. Nosio je

nekakvu belu haljinu sa kapuljačom, tačnije haljinu do poda sa

rukavima koji su se završavali rukavicama sa kandžastim prstima.

Ostale su otvorene samo oči mog protivnika, koje sam video kroz

proreze na odeći, dva smaragdno zelena oka sa okomitim zenicama...

Radnja nije moguća.

Vaš lik nema veštinu Psionike.
 Da li biste želeli da izaberete
Psioničku veštinu?

Nisam donosio ishitrene odluke i brzo sam skrenuo pogled, pošto

je svaka sekunda kontakta očima sa Mieloncem progutala desetinu

mojih poena. Pa šta hoće od mene?

— Gerda Komar, vlasnik ove ustanove i poglavar prajda Srećna

šapa želi da igra sa vama. — rekla je Aini, nervozno mlatarajući repom.

Nije rečeno ime igrača, samo „pozicija“, što me je iznenadilo i

uzbunilo. Osim toga, nisam razumeo kako je crvenokosa Aini

poznavala mog sagovornika, a niko od obezbeđenja nije progovorio ni

reč.

— Ali šta ako uopšte nemam želju da se igram sa ovom osobom? —

Pitao sam Prevodioca na jeziku Geko, na šta sam odmah dobio

odgovor, samo ne od Aini, već lično od osobe u belom.

— U tom slučaju, gerda Komar, biću veoma uznemiren, a ti nećeš

živ izaći iz ove prostorije. Niko i nikada neće zameniti tvoje čipove za

kriptovalute, a čipovi će biti otpisani. Da li si zaista naivno verovao da

se ne vodi evidencija svih elektromagnetnih signala i da upotreba

generatora bacanja od strane tvog saučesnika neće biti primećena?!

Veoma zlokobna izjava! Bio sam uplašen da priznam prevaru i

nisam žurio sa odgovorom.

— Poštovani poglavaru slavnog i ponosnog prajda Srećna šapa, da li

sam nešto propustio? Da li je Tini ikada igrao sa mnom i poboljšao

moja bacanja? Ako se tako nešto dogodilo, onda ću se odmah izviniti

za postupak mog učenika i odmah odbaciti svoju priznatu pobedu. Šta,

ipak nije bilo tako? Pa kakve onda imate optužbe protiv mene?!

— Reči, prazne reči… — prekorno je rekao vođa prajda. Čemu ovaj

spor? Oboje znamo da se prevara dogodila, pa zašto da taj čin

dovodimo u pitanje?

Bio sam svestan da reči ne mogu rešiti problem koji je nastao.

Znači da ću morati da igram sa poglavarom prajda. Ali pod kojim

uslovima? Izrekao sam svoju misao:

— Za sada ne vidim razlog da me naterate da igram. Pretile su mi

razne nevolje samo ako odbijem da igram. Ali šta sprečava uvaženog

vođu prajda da izvrši iste pretnje ako pristanem na igru? Ili čak u tom,
doduše malo verovatnom i hipotetički mogućem slučaju, ako uspem

da pobedim?

— Oh, o tome razmišljaš... Pa, slažem se da štap bez šargarepe nije

potpuno delotvoran... — Mielonac je pokazao da u jeziku Geka postoje

poslovice slične onima na Zemlji. Ili je algoritam igre upotrebio takve

reči koje su poznate ljudskom uhu. — Onda evo uslova, gerda Komar.

Igramo samo jednu igru za sve žetone koje imate. Drugo, bez obzira

kako se igra završi, ti i tvoji saputnici ćete spasiti živote i nesmetano

izaći iz mog kazina. Imaš reč poglavara prajda! Treće, ako pobediš, ne

samo da ću pristati da zamenim osvojene žetone za kriptovalute, već

ću garantovati vašu bezbednost u Medu-Ro IV za vreme vašeg

boravka! I kao poseban bonus, ako se iz nekog razloga ne dogovorite

sa prajdom Čupavog Mraka oko platine, naći ću kapetana koji će

povoljno rešiti ovu stvar!

Već zvuči bolje, iako uslovi nisu previše sjajni. Kakvog ima smisla

obećavati život, ako smrt nekog lika u virtuelnoj igrici nema tako

strašne i nepovratne posledice? Zamena čipova za kriptovalute i

prodaja platine H-3 frakciji... Da, to je veoma interesantno za mene,

ali samo kako da pobedim vlasnika kazina specijalistu za kockanje koji

nije slučajno nazvan „Spretna šapa“.

Zamolio sam dva-tri minuta da razmislim i poslao Tinija da mi

donese piće po svom ukusu. Od svih briga i zagušljivosti u sali grlo mi

se osušilo. Hteo sam da prebacim kriptovalute svom „mačetu“ da

kupim piće, ali je poglavar prajda odmah intervenisao:

— Reci šankeru da račun upiše na mene! A i za mene donesi čašu

sa istim pićem.

Neočekivani potez Mielonca. Imao sam šta da radim u par

slobodnih minuta. Nisam tražio vreme za razmišljanje već vreme da se

pripremim. Imao sam samo teoretsku šansu da pobedim u fer duelu,

ali ako učinim nešto neočekivano... Na primer da pročitam misli

protivnika ili da utičem na njih.

Dakle, davno zakašnjela veština Psionik. Šta uopšte daje?

Psionik. Veština koja je odgovorna za

sposobnost čitanja misli živog bića
(NPC ili igrač), kao i mogućnost
preuzimanja kontrole nad tuđim umom.
 Potrebne su minimalne karakteristike
lika za sticanje veštine: Inteligencija
22, Spretnost 15, Percepcija 15.
PAŽNjA!!! Izvođenje bilo koje psionske
radnje zahteva utrošak Magičnih poena.
Sa nedovoljnim magijskim poenima,
psionske akcije nije nemoguća, a
aktivni uticaj se prekida. Veština
Misticizam je odgovorna za broj
magičnih poena i brzinu njihovog
oporavka. Veština Mentalna snaga je
odgovorna za snagu, domet i sposobnost
da se istovremeno izvrši nekoliko
psionskih radnji, kao i za zaštitu od
psionskih napada.
PAŽNjA!!! Šansa za uspeh psioničkih
akcija zavisi pre svega od vrednosti
psioničke veštine, ali i od odnosa
inteligencije napadača i njegove žrtve.
Ako je inteligencija napadača 10 poena
ili više, šansa za uspeh je 100%.
Ako je inteligencija žrtve 10 poena ili
više, nije moguće izvršiti psionički
uticaj.

O, kako je ovo komplikovano... Pretpostavljam da Psioniku, pored

tri već spomenute veštine, treba da ima čitav niz drugih jednako

korisnih, pa čak i neophodnih veština.!

U redu, hajde da počnemo sa onim bez čega se ne možete:

Stečena veština Psionik 1

Odmah sam uložio šest dostupnih poena veština, podigavši

Psionika na nivo 7. Ali sa dva slobodna slota za veštine, odlučio sam da

za sada ne žurim. Treba da pobedim u predstojećoj igri, a možda će mi

trebati potpuno drugačije veštine.

 Pored toga, moja veština skeniranja se napunila, i nakon što sam

aktivirao ikonu na mojoj mini-mapi, video sam nešto zanimljivo. Čak

sam i povećao skalu do granice, zumirajući kartu za maksimalne

detalje kako bih potvrdio svoje početne zaključke.

Poglavar prajda Srećna šapa je bez sumnje bio — ženka! Štaviše,

ispod njene široke snežno bele odeće krio se zaobljen stomak u kome

sam čak mogao da razaznam dva embriona šematski prikazana na

mapi. Zanimljivi detalji o kojima bi se mogao izgraditi razgovor bez

uticaja Psionika.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo četrdeset četiri!
Veština kartografije je nadograđena na
četrdeset sedmi nivo!
Dostignut nivo 51!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

Upravo na vreme! Još tri boda u Psionika, podigao sam veštinu na

deseti nivo! Takođe je važno da je sa rastom nivoa broj magičnih

poena porastao sa 172 na 175. Iako deluje kao sitnica, ipak je prijatno.

Tini je smislio dva identična koktela sa nekom narandžastom

tečnošću. Poglavar prajda je prvi uzeo jednu čašu, a drugu je prepustio

meni. Činilo se da je sve čisto i da niko ne pokušava da me otruje. Ali

ipak sam pažljivo pogledao i pomirisao sadržaj. Sirup je bio gust topao

i mirisao je na valerijan i pelin. Ukus pića je neobična mešavina

slatko-gorka, ali veoma prijatna u malim gutljajima. Piće mi je vratilo

bodove izdržljivosti ništa manje od začinjene geko čorbe od povrća,

Da, i Magični poeni su se takođe brzo vratili do maksimuma. Odlična

stvar! Dobro bi bilo da uzmem uzorak za naše hemičare!

Predao sam Tiniju praznu čašu i rekao protivniku da sam spreman

za igru. Poglavar prajda Srećna šapa naredio je svima da odu,

uključujući Prevodioca i obezbeđenje. Bukvalno u poslednjoj sekundi,

pre nego što je zaštitno polje zasenilo pogled, na trećem spratu

ugledao sam Valeri-Urla, koja, uprkos proteklom vremenu, nije nigde

otišla i posmatrala me. Videvši da je moja pažnja usmerena na nju,

devojka se žurno okrenula.

 — Naredio sam da polje sile bude dvostrano neprozirno, ne želim

da moji budući protivnici posmatraju i proučavaju moj stil igre. —

obavestio me je protivnik, dok je aktivirao tablu sa senzorima

generišući polje za igru. — Ti ideš prvi.

— Kod mog naroda je običaj da popuštamo ženama na položaju.

Pogotovo vama pošto nosite blizance. to je duplo teže za buduću

majku.

Moj rival se trznuo, kao od strujnog udara, a onda me dugo gledao

razrogačenih očiju, ili od straha ili od iznenađenja. Trenutak je bio

sasvim pogodan za mentalni napad, međutim, nisam žurio, pošto

čipovi na teren još nisu bili postavljeni, a ionako nije bilo nikakvog

smisla od mog napada.

— Prospektorske veštine? — pogodio je vođa prajda, a ja sam to

spremno potvrdio.

— Baš tako. Plus percepcija i gomila veština za određivanje svega i

svačega. Da ima više analizatora za skener Prospektora, čak bih mogao

da odredim i pol buduće dece, ali, nažalost, ostao sam bez „potrošnog

materijala“.

— Prema našim uverenjima, gerda Komar, žalosno je unapred

saznati pol deteta!

Igra je već bila u punom jeku. Duboko i dugo sam razmišljao o

svakom potezu, pokazujući nespremnost da popustim u ovako

principijelnoj igri.

Moj protivnik praktično nije gledao na teren, znajući sve otvorene

igre do najsitnijih suptilnosti i potpuno automatski pomerajući čipove

svemirskog broda. Evo trenutka!

— I dalje bih voleo da znam zašto je tako važnoj i uticajnoj ličnosti

bio potreban skromni Prospektor? Na kraju krajeva, bilo je značajno

da me naučite lekciju i da se osvojeni novac može poveriti bilo kome

od brojnih varalica vašeg prajda, i uopšte nije bilo potrebno da se

poglavar prajda Srećna šapa bavi ovim sitnim pitanjem lično. I,

izvinjavam se što sam grub, ali ne mogu da ćutim. — brbljao sam kao

navijen da odvučem pažnju protivnice, a onda sam izgovorio

sudbonosnu rečenicu:

— Imate neverovatno lepe oči! Pravi živi smaragdi koji blistaju

svojim dragocenim fasetama!

 Moja protivnica u igri je iznenađeno pogledala u mene svojim

zelenim očima i pogledi su nam se sreli. Vreme je!

«Uzaludno sam se plašila. Apsolutno ne zna igru, to se odmah

vidi. Stoga, nema šta da se odlaže i da budem oprezna, moram

brže da završim igru. Bojni brod se može pomeriti tačno u

centar, Komar i dalje neće primetiti pretnju koja mi dolazi na

tezgu iz baze pirata...“

Akcija je prekinuta. Ponestalo vam je

magičnih poena.

Ne, nisam ni pokušao da pročitam misli iskusne protivnice. Moj

plan je bio potpuno drugačiji: prvo sam pokušao da uznemirim svoju

rivalku, koja nije bila naviknuta na laskanje, a zatim da prenesem

unapred pripremljeni paket misli nadajući se da protivnica, zbunjena

laskavim rečima, neće primetiti da to uopšte nisu njene misli.

Psionska veština je nadograđena na nivo

11!
Psionska veština je nadograđena na nivo
12!
Psionska veština je nadograđena na
trinaesti nivo!

[21]
Mana je otišla na nulu, zateturao sam od iznenadne slabosti,

teško sam sedeo, ali ipak pokušavajući da zadržim miran izraz lica. U

međuvremenu, kandžasta šapa u belim rukavicama, posegnuvši za

jednim od sporednih delova, iznenada je promenila pravac, uzela

najveći i najmoćniji komad svoje flote i postavila ga u centar polja.

— Hvala na lepom komplimentu, Gerda Komar. Da, bilo je moguće

poslati jednog od podređenih, ali sam postala radoznala. Pomagati

protivniku da vas pobedi je krajnje paradoksalan način za varanje, zato

sam želela da se bolje upoznamo... Oh! Katastrofa…

Povukla je potez koji sam sugerisao, a onda se zapanjila i nije

verovala šta je učinila. Zenice u zelenim očima moje protivnice skupile

su se u vertikalnu liniju. Iznenadio sam „mačku“, i ona je uplašeno

čekala moj potez. Ja sam se pravio da razmišljam o potezu i da tražim

u njemu skrivenu zamku, ipak aktivirao gusarsku bazu i uništio

najmoćniji komad flote mog rivala.

Nakon ovog poteza igra je praktično privedena kraju. Gubitak

bojnog broda u igri Na-Tih-U bio je jednak gubitku kraljice u

konvencionalnom šahu. Čak i da ste velemajstor kao Gari Kasparov,

nijedan manje-više prikladan protivnik ne bi ispustio pobedu sa

takvim hendikepom. Tri poteza kasnije moja protivnica se predala.

Zamolio sam je da ne gasi polje sile i rekao:

— Poštovana vođo prajda Srećna šapa, možete biti uvređeni na

moju odluku i sto puta, ali neću prihvatiti dobitak za ovu igru. Došlo je

do očigledne greške sa vaše strane, i stoga mi ova pobeda nije pričinila

nikakvo zadovoljstvo. Zato predlažem da naš sastanak odložimo do

boljih vremena i da se igramo neko drugo vreme, kada dva blizanca

više neće odvlačiti pažnju budućoj majci.

— Plemenito delo i uljudan govor. Pa, Gerda Komar, onda neću

insistirati. Kao uzvratni prijateljski gest predlažem da posle uklanjanja

polja sile svi gledaoci u dvorani videti da ja uzimam sve vaše žetone.

Moj autoritet kao nepobedivog igrača neće biti poljuljan, a vi ćete biti

bezbedni. To je takođe važno. Nasilnici koji vas jure će odustati pošto

će videti da je Komar sve izgubio i da više nema ništa što bi moglo da

mu se otme. Ali ja se ne odričem svojih obećanja. Bićete zaštićeni na

stanici, obezbediću vam i kapetana koji je spreman da ide po tovar

platine i, naravno, vratiću vam sve vaše žetone koje ću zameniti za

kriptovalutu.

Postigli smo dogovor i tako smo i uradili. Kasnije me je poglavarka

prajda iznenada upitala:

— Gerda Komar, molim vas da odgovorite iskreno. Obećavam da se

odnos prema vama neće pogoršati nikakvim odgovorom. Moj potez...

onaj čudan sa bojnim brodom... Da li je to bila neka prevara?

Ćutao sam neko vreme, a onda sam odlučio da iskreno odgovorim:

— Da, to je bila prevara. Mentalna sugestija tokom kontakta očima.

Moja sagovornica je odahnula. Do mog priznanja je bila veoma

zabrinuta, kako je mogla da napravi neoprostivo glupu grešku. A onda

je dodala:

— Meleofati su poznati po takvim sugestijama, ali ljudi uopšte

nisu. Akcija takve vrste može se očekivati od Maga, ali ne i od

Prospektora. Gerda Komar, da li ste razmišljali da se pridružite mom

prajdu? Ja ću obezbediti stalan posao u ovom kazinu, kupaćeš se u

slavi i novcu. I uopšte, za talentovanog Prospektora postoji mnogo

drugih zanimljivih poslova — iako ne uvek legalnih, ali to vas, koliko

razumem, ne sprečava.

Nasmejao sam se, zahvalio šefici prajda na tako visokoj proceni

mojih sposobnosti i ukazanom poverenju, ali sam odbio da se

pridružim mielonskom prajdu. Dodao sam još jednu rečenicu da mi ne

smetaju zajedničke operacije sa njenim prajdom, doduše samo kao

spoljni Prospektor.
 SEDAMNAESTO POGLAVLJE
PROSLAVA USELJENJA

Do dogovorenog vremena za početak proslave ostalo je malo

vremena, ozbiljno sam kasnio. Požurio sam sa pratnjom mielonskih

telohranitelja do sigurne sobe u hotelu svemirske stanice. Bio sam

veoma zabrinut. Gosti su mogli i da se raziđu. Brzo sam zatvorio

metalnu zavesu i ogradio se od ostatka sveta, odmah sam aktivirao

stavku menija „prekini igru“.

Da li želite da vidite statistiku ove

sesije igre?

Ne, trenutno me nije zanimala statistika igre, više sam želeo u

pravi svet, pa sam preskočio ovu stavku! Otvorio sam poklopac virt-

kapsule i sa neopisivom radošću sam utvrdio da sam čekan i očekivan.

Očekivao sam da ću ovde na „kukuruzu“ videti Irinu i Imrana pored

moje virt-kapsule, pa je prisustvo Dmitrija Želtova bilo izuzetno

prijatno iznenađenje.

— Komar, kasniš dvadeset minuta! — zamerila mi je Irina

pomažući mi da ustanem iz kapsule. — U tvojoj sobi, sto je odavno

postavljen, gosti su se okupili, a domaćina nema!

— Izvinite što kasnim, prijatelji, ali kada biste samo znali šta mi se

sve dogodilo tokom ovog beskrajno dugog dana, sve bi mi oprostili!

Izuzetno pažljivo sam prebacio težinu tela na levu nogu i

oduševljeno konstatovao da više ne osećam bol. Odbio sam štake koje

je devojka ponudila i požurio do stepenica koje vode nadole.

— Kaži mi! — zahtevao sam od pilota zvezdanog broda. — Šta je

bilo sa Šiamirom? Gde ste nestali?

 Dmitrij se usiljeno osmehnuo i priznao da nema pojma gde su na

kraju završili. Nije govorio Geko jezik, pa samim tim nije razumeo ni

pregovore članova posade šatla, a nije znao ni da čita natpise na

ekranima.

— S obzirom gde smo sada to zaista nije toliko važno. Mnogo je

važnije ono šta nam se dogodilo — napali su nas svemirski pirati!!!

Taman se vratim u igricu, a na Šiamiri se oglasio alarm. Cela posada

šatla je bila obučena u skafandere i naoružana. Stavim šlem,

naoružam se i trčim na kapetanski most. A tamo ovaj galamdžija Uraz

Tuhš histerično zavija nešto neartikulisano, gura kandže u monitor i

pokazuje na tri jarko narandžaste oznake koje jure naš brod. Zatim me

pokretima poziva da sednem za kontrolnu tablu, požuruje i čak me

gura prema pilotskom sedištu. Zamisli samo, tek sam četvrti dan na

brodu, a kapetan mi nudi da upravljam šatlom!

— I šta se onda dogodilo? — zainteresovala se Irina.

— Šta, šta...? Preuzeo sam komande šatla i pokušao da saberem

misli, da se setim svega što su me učili. Od uzbuđenja sam pola

zaboravio onoga što je Komar prevodio. Prvo sam proverio

manevarske sposobnosti, dodao snagu motorima, udobnije podesio

pogled na monitore. Odjednom mi se učinilo kao da sam celog života

leteo zvezdanim brodovima, kontrole su mi se činile jednostavne i

intuitivne. Sve je logično raspoređeno, sve ručke lepo leže pod

dlanovima! Tada sam se u jednom zamahu uverio u sopstvene

sposobnosti! — u glasu našeg prijatelja osetila se nota

samozadovoljstva. — Rasturio sam to zarđalo korito, koliko je to bilo

moguće, vodeći računa da se stari šatl ne raspadne, i usmerio ga ka

najbližoj planeti. Teretni šatl, naravno, nije trkački automobil, pa su

nas mielonski presretači pretekli, ali sam se odupirao lavovski! Ušao

sam u oblačnu atmosferu gasnog giganta Medu-Ro VII, koji veoma

podseća na naš Saturn. Pokušao sam u oluji da se oslobodim

progonitelja sa repa. Automatska fabrika fiksirana na spoljnim

držačima morala je odmah da se odbaci, jer bismo se u protivnom

jednostavno srušili. I bez tog tereta brod se tako tresao da se skoro

raspao!

— Ali svakako si unapredio svoje veštine... — ubacio sam se u priču

svog prijatelja, a pilot se nasmejao:

 — A kako bez toga! Posebno su brzo rasli pilotiranje i

manevrisanje, sistemski natpisi su mi skoro neprekidno sijali pred

očima! Ali sve se pokazalo beskorisnim, lokatori pirata su dobro radili,

tako da nije uspelo. Morao sam da promenim taktiku i jurnem u

planetarni prsten ledene prašine. Pola sata sam u polju asteroida

pravio takve okrete, da bi bez kompenzatora gravitacije posada našeg

šatla bila razmazana po zidovima! Preopterećenje je išlo čak do sedam

G, ali je vredilo. Jedan gusar se veoma uspešno „poljubio“ sa letećim

kamenom, mada brod nije otišao u paramparčad, ali je značajno

oštećen. Jasno su se videli delovi njegove oplate koja se razletela na

sve strane. Onda je „Šijamira“ ipak bila navučena na neko elektronsko

smeće i motor se ugasio...

Očigledno da je posada šatla bila zarobljena od pirata. Nakon

nekog vremena, Dmitrij Želtov je našao snagu da nastavi:

— Prvi put sam video Mielonce, nekakva krznena stvorenja, čoveku

do ramena, a liče na leoparde. Veoma su jaki, brzi i brutalni. Kada je

njihov tim provalio kod nas, kapetan Uraz Tuhš je odmah upucan zbog

neposlušnosti, kao i još četiri Geka koji su pružili otpor. Dugo su me

ispitivali o nečemu, ali ja ih ništa nisam razumeo. Onda su me žestoko

tukli, polomili su mi rebra sa desne strane i ključnu kost, a desno oko

je bilo teško oštećeno... Ništa, treba da prođe... Nadam se. Ili ću

morati da sačekate sledeću smrt i ponovno rođenje.

— Proći će sigurno, samo se obrati Medicinarima! Takve povrede

se ne mogu izlečiti u igri! — uveravala je Irina.

Dmitrij Želtov joj je klimnuo glavom i nastavio priču o napadu

pirata:

— Ostale članove posade Mielonci su takođe dobro izlemali i

zatvorili u stambene prostore. Svi smo podvrgnuti skeniranju

nekakvim aparatom. Mislim da su pregledali sadržaj naših inventara.

Dvadeset minuta pirati su preturali svuda, U kapetanovoj kabini

otvoren je sef, a pregledano je i sve u dnevnim sobama. Ukradeni su

tvoji geološki analizatori, oduzeli su polovinu Ulininih torbi, ali tvoj

Krečet karabin, iako su ga našli, nije im trebao. Ja sam ga stavio u svoj

inventar, računam vratiću ga na prvom sastanku... Ako do njega ikada

dođe...

Ovde je Dmitrij ponovo ućutao i osramotio se. Ispalo je da nije

verovao u mogućnost ponovnog susreta. Već smo stigli do parka,

prilazeći mojoj stambenoj zgradi, kada je Zvezdani Pilot završio svoju

priču:

— Čim su pirati otišli sa Šiamire, stari navigator je preuzeo

kontrolu nad šatlom. Dugo smo leteli negde, ko zna gde, a zatim smo

pristali na veliku svemirsku stanicu. Ne znam kakvo je to bilo mesto,

ali okolo je bilo mnogo ozbiljnih Geko zvezdanih brodova: krstarice,

jurišni brodovi, čak sam video i ogroman bojni brod. Koliko sam

mogao da razumem iz razgovora, sa mojim minimalnim nivoom

znanja jezika, sada čekamo povratak kapetana Uraza Tuhša i ostalih

poginulih članova posade na Šiamiru nakon njihovog oživljavanja. O

činjenici da si bio zaglavljen na gusarskoj stanici Medu-Ro IV, uspeo

sam da prenesem informaciju. Naša posada Geko nije ni pomislila da

se vrati u gnezdo tih Mielonskih stršljenova. Ako se pitaš kako to

znam, pa naučio sam psovke na jeziku Geko, a sudeći po psovkama

posada je bila prilično nezadovoljna. Kako si ti Komare prošao u

gusarskoj jazbini?

Nisam znao šta da kažem svom prijatelju. Da pričam kako sam

skupljao repove kao trofeja, prodao platinu i igrao u kazinu? Bila bi to

nezanimljiva priča ako se uporedi sa napadom piratskih presretača na

nenaoružani šatl i pogubljenje trećine posade. Imao sam i je dovoljno

poteškoća i nisam siguran da bi bilo ko iz frakcije N-3 uspeo da se

izvuče da je bio na mestu mog Prospektora. Ali trebalo je dobro

razmisliti o čemu da se priča i o kojim trenucima je bolje ćutati. Na

sreću već smo stigli na zabavu.

Nismo pozvali lift, pošli smo stepenicama. Vrata moje sobe su bila

odškrinuta, a iz nje je dopirala glasna muzika, zveckanje čaša i žamor

različitih glasova.

— Idioti, nisu nas sačekali. A lepo sam ih zamolila da ne počinju

bez našeg junaka i domaćina... — gunđala je Irina.

Moje pojavljivanje je dočekano oduševljenim povicima i aplauzom.

Sofe i fotelje su premeštene, sto je bio prepun svakojakog posuđa, a

sadržaj mini bara izvučen i stavljen na komodu. Druga polovina sobe

je raskrčena i pretvorena u plesni podijum, a muzički centar je gurnut

u ugao. Bio sam zadivljen brojem gostiju!

Zamenik načelnika Ivan Lozovski se izvalio na sofu sa čašom

šampanjca u ruci. Bio je u društvu Svetlane, fitnes trenera, koja je

svoju nezaobilaznu trenerku zamenila elegantnom večernjom

haljinom. Prvi put sam je video u stvarnom svetu, ali sam je odmah

prepoznao po moćnim mišićima. U blizini je Maša, naša skromna

„štreberka“ uslužno servirala salatu na tanjire.

Na ogromnoj fotelji je novinarka Lidija Vertjačih čudesno mirno

koegzistirala sa Tamarom vođom „Druge legije“. Kada sam se pojavio,

novinarka je nešto šapnula na uvo svojoj sitnoj komšinici, a obično

stroga i sumorna Tamara se sasvim devojački kikotala. Sudeći po

opuštenim pozama i polupraznim čašama vina u njihovim rukama,

jučerašnja svađa je izglađena i zaboravljena, a od ponavljanja skandala

nije trebalo strahovati.

Na suprotnoj strani stola „hipi“ Artur, zamenivši pohabanu majicu

i pocepane farmerke nelagodno se vrpoljio u svečanom odelu. Ušli

smo u prostoriju, pustio sam Dmitrija, Imrana i Irinu da prvi sednu za

sto. Gosti su mi pokazali stolicu na čelu stola, počasno mesto za mene.

Pre nego što sam stigao da sednem u mojoj ruci se kao magijom

pojavila napunjena čaša.

— Tako, sad si kompletan. Predlažem da svi podignemo čaše za

našeg junaka! — glasno je uzviknuo Kisli. – Mislim da se toliko

incidenata i prekršaja tokom patroliranja na „Antičkoj plaži“ nikada

nije bilo sve dok nije došao Komar! U to ime nazdravimo za Komara!

Svi su zveckali čašama i pili. Imran mi je salutirao sokom. Kisli je

nastavio:

— Uzgred, Komare, tamo se za tebe raspituje kentaurka Filira. Želi

da razgovarate o nečemu nasamo. Ali ona kaže da ne veruje drugim

ljudima, jedino zahteva da razgovara sa tobom. Kada se vratiš sa

svemirskog leta, poseti „Antičku plažu“. Filira je postala najstarija

kobila stada kentaura, pa se poseta i razgovor sa Filirom može

pokazati veoma korisnom za našu frakciju.

— Kada se vratim, svakako ću posetiti Antičku plažu i sresti se sa

kentaurkom Filirom.

Nakon toga je počela gozba tokom koje sam morao da prepričam

sve svoje dogodovštine na piratskoj stanici Medu-Ro IV, doduše u

prilično skraćenom obliku. Propustio sam mnoge „škakljive“ momente

u priči jer nisam želeo da skrenem pažnju na platinu, na prevaru u

kazinu i na psionske sposobnosti mog lika. Kada sam završio svoju

priču, „štreberka“ Maša je prva progovorila:

 — Ja ne bih mogla da preživim. Odmah bih umrla od straha čim bi

shvatio da sam ostala sama na piratskoj stanici.

— Ne samo ti, niko drugi ne bi mogao. — odgovorio je Ivan

Lozovski za sve. — Komar je jedinstven igrač, kombinuje čudnu

mešavinu avanturizma i jasne računice. Geko diplomata Kosta Dihš

uvek pita o Komarovom napredovanju. Svaki put, kada se sretnemo,

hvali Komarov stil igre.

Slavlje se nastavilo, razgovarao sam sa svim gostima. Novinarka je

na diktafon snimala priču o mojim avanturama i tražila dozvolu da

sutra objavi kratak odlomak u zidnim novinama u virtuelnom svetu

naše frakcije. Obećala je skok Komarove Slave i Autoriteta.

Artur se nalio alkoholom „do čepa“, ali je za divno čudo zadržao

prisebnost. Zadebljanim jezikom se zahvalio na pozivu i izvinio što

mora da ode. Pokušao sam da ga nagovorim da ostane, ali je rekao da

je veoma umoran, da se odavno nije naspavao i da ga čekaju mnoge

obaveze. Artur radi u istraživačko-proizvodnom kompleksu Prometej

gde se radi danonoćno. Kao i mnogi drugi inženjeri i mehaničari H-3

frakcije, i Artur provodi skoro sve vreme u virtuelnoj igri.

— Mi kujemo oružje pobede. Ali to je velika tajna. — rekao je

zagonetno.

Otpratio sam Artura do vrata, a u hodniku mi je prišla Tamara sa

dve čaše vina. Devojka mi je pružila jednu čašu i čvrsto zatvorila vrata

koja vode u zajedničku sobu.

— Ne želim da me saslušaju. Kirile, želim da se izvinim zbog svog

jučerašnjeg ponašanja. Ne znam šta me tada spopalo. Zapravo moram

da se izvinim i po drugi put. Vreme je da i ja odem i napustim zabavu.

Iskreno, rado bih ostala do jutra, ali ima ozbiljnih problema sa

izgradnjom baze u Kareliji i moje prisustvo je neophodno. Za tvoj

uspeh, Kirile, živeli!

Kucnuli smo se čašama. Ona je u dva velika gutljaja ispila ceo

sadržaj do dna, a onda me je zamolila da se malo sagnem i zatvorim

oči. Osetio sam kako je stroga paladinka rukama obuhvatila moja

ramena i nespretno priljubila svoje usne, koje su mirisale na vino, na

moj obraz. Devojka se nije protivila kada sam je zgrabio, zagrlio je i

uzvratio joj poljubac. Filmski...

Međutim, čim sam otvorio kapke, Tamara se oslobodila zagrljaja,

napravila korak unazad i spustila pogled na pod.

 — Ne gledaj me u oči! Moram da idem. Radujem se što ću vas sve

uskoro videti na proslavi mog rođendana!

Kada sam se vratio u salu svirala je spora muzika za ples. Svetlana

je izgledala šarmantno u smaragdnoj haljini sa dubokim dekolteom.

Plesala je prelepo, očigledno je imala solidan plesni staž iza sebe, a ja

sam u odnosu na nju izgledao nespretno, sputan i nesposoban.

— Denis je odbio da dođe na ovu zabavu, govorio je o važnim

stvarima u laboratoriji na Prometeju. — šapnula mi je partnerka. —

Mada mislim da on ionako ne bi došao. On vas iz nekog razloga ne voli

i ne krije to.

Trebalo mi je vremena da shvatim o kome Svetlana govori. Ah,

tačno, setio sam se! Denis je onaj „nabidlovan“ momak koji je sa

ostalim izbačenim studentima dospeo pod „Kupolu“ kada i ja. Imran

ga je udarcem u pleksus kaznio za grube reči. Da, i Irina je pričala da

je Denis na Prometeju svadljiv i bezobrazan i da je imao sukob sa

drugim inženjerima. Iskreno, zaboravio sam na ovog momka, pošto su

nam se putevi razišli već prvog dana igre. Pitao sam Svetlanu sa

osmehom šta to ima zajedničko između nje i Denisa i zašto mi

odjednom priča o njemu

— Pa Denis je došao da mi se udvara. — iznenadila se devojka mom

neznanju i veselo se nasmejala. — Koliko se sećam, to je bila scena da

se vrišti od smeha! Obukao je pristojno odelo, uzeo odnekud buket

cveća, stao je ispred mene pametan i preobučen, ali nije mogao da

izgovori ni jednu reč. Odmah sam ga upozorila da mi je dosta njegovih

bezobrazluka i ako čujem još koju psovku izlupaću ga istim buketom

po licu. On nije navikao da iznosi svoje misli bez psovki pa se zbunio.

Nekako je iz sebe istisnuo tri jednostavne rečenice. U njima se osećala

iskrenost. Denisova glava je bistra, to se ne može poreći, a ruke su mu

zlatne! On je moj dečko, a hvali ga rukovodstvo Kupole. Kažu da je

jedina nada naše frakcije i da se mole za njega. Laboratorija na

Prometeju će u narednih šest dana testirati transporter „Proizvod-

371“.

Da budem iskren, nisam mnogo razumeo od cele priče. Zašto je

važan taj „proizvod“, za šta se rukovodstvo frakcije „moli“ i zašto baš

šest dana? Setio sam se da se našljokani Artur izbrbljao kako se na

Prometeju obavljaju ozbiljni danonoćni radovi, da se „kuje oružje

pobede“.
 Muzika je prestala, drugi parovi su napustili plesni podijum, a

Svetlana i ja smo stajali i vodili ovaj čudan razgovor. Prekinuo nas je

Ivan Lozovski, koji je prišao, pokazao na dve stolice, stočić sa flašom

konjaka, narezanim limunom i dve čaše. Vreme je da mu se pridružim,

jer se mora „razgovarati o važnim temama.“

 OSAMNAESTO POGLAVLJE
POLITIČKE INFORMACIJE

Čim smo seli pitao sam diplomatu o čemu to svi pričaju i zašto

spominju period od šest dana. Ivan Lozovski se odmah uozbiljio, ali je

nastavio da toči konjak, onda je odgovorio najiskrenije:

— Primirje sa Mračnom frakcijom završava se za šest dana.

Neprijatelji ne mogu da prekrše dogovor i da nas napadnu pre

vremena. Geko gospodari su garanti primirja, tako da će „Mračna

frakcija“ morati da sačeka tih šest dana. Ali naši obaveštajci

upozoravaju da je nova neprijateljska ofanziva neizbežna. Mračna

frakcija je intenzivirala obuku boraca i ona traje danonoćno. Svo

osoblje je na poligonima i strelištima, ubrzano nadograđuju svoje

veštine i nivoe. Prošli put, prilikom napada „Mračne frakcije“ na

„Istočnu močvaru“, bilo nam je jako teško. Preživeli smo, pre svega,

zbog izdržljivosti i veštine boraca Prve legije. Svaki naš veteran vredeo

je najmanje pet neprijatelja u borbi. Upravo da neutrališe prednost u

„kvalitetu“ naših vojnika, neprijatelj vežba i usavršava se tokom

primirja. A brojčano nas nadmašuju oko tri puta.

— Da li je zaista situacija tako neizvesna? — stavio sam praznu

čašu na sto, a diplomata je odmah napunio.

— Naši borci ne sede besposleni, takođe treniraju i jačaju. Na

Prometeju se radi danonoćno, pravi se novi antigrav šifrovanog imena

„Proizvod 371“... — pre nego što je odgovorio, Ivan Lozovski je izvadio

elektronsku beležnicu iz unutrašnjeg džepa jakne, otvorio datoteku i

pomerao redove u velikoj tabeli.

— Tako... da, trista sedamdeset jedan. Došlo je do curenja

informacije zbog brbljivosti Denisa Karmaševa, inženjera osme

laboratorije... Novi zamenik šefa je Aleksandar Antipov i biće veoma

zainteresovan da porazgovara sa ovim pričljivim inženjerom o važnosti

konspiracije.

Ivan Lozovski je nešto zabeležio u tabeli, odložio svoju beležnicu i

vratio se na temu našeg razgovora:

— Naravno, spremamo se da odbijemo napad, sve snage frakcije su

sada raspoređene da ojačaju odbranu na najranjivijim mestima. Reći

ću još ovo da u štabu danonoćno u realnom vremenu prate situaciju i

po potrebi prebacuju ljude i opremu sa jednog radilišta na drugo.

Gotovo smo sigurni da će do kraja primirja naša frakcija moći da

odbije napad. Ali problem je u tome što sve pripreme „gule“ previše

resursa, a za razvoj ne ostaje gotovo ništa. Prinuđeni smo da ulažemo

u izgradnju bunkera, skloništa, municije i minska polja one vredne

materijale koji bi bili korisni i potrebni za povećanje nivoa naših

čvorova. Ali ne možemo da sedimo i čekamo u defanzivi, tako se ratovi

ne dobijaju!

U sobi je zagrmela modernija muzika, nakon čega je nastavio svoje

izlaganje:

— Komar, po svom statusu bi trebalo da znaš više od običnog

igrača frakcije. Da, na Prometeju se radi u mnogim pravcima, ali pre

svega Radugin polaže nadu u termobaričku municiju, čiji su prvi

testovi uspešno sprovedeni tokom uništavanja krvožednih stvorenja u

mreži pećina ispod čvora Kapital.

— Da, čuo sam za ove pećine. Trebao sam kao Prospektor da

istražim pećine, ali su se planovi promenili, pa sam sa konvojem otišao

na kosmodrom Geka, a odatle je počela „zvezdana epopeja“ mog lika.

— Naši tehničari su sposobni da proizvode municiju, volumetrijske

eksplozivne bombe, ručne pešadijske bacače plamena, termobarične

mine velikog kalibra, a glavni problem nam je sa isporukom potrebnog

materijala. Do sada smo od novijeg oružja koristili samo nagazne mine

koje se aktiviraju radio signalom. One rasprskavaju zapaljivu smešu i

uništavaju sav živi svet u radijusu od dvesta metara. Dugoročno ćemo

[22]
imati i teške sisteme kao što su Buratino i Solncepjok ... Imamo,

samo nemojte da se smeješ, imamo katapult postavljen na šasiju

Peresveta. On je sposoban da izbaci cilindar napunjen zapaljivom

smešom do šest stotina metara.

Nisam ni pomislio da se smejem. Koliko god dizajn izgledao

egzotično, šest stotina metara udaljenosti je u svakom pogledu bolje

od stacionarnih nagaznih mina koje se ne mogu pomeriti. Nešto drugo

mi je smetalo:

— Sve je to dobro, ali vođe „Mračne frakcije“ teško da se mogu

nazvati idiotima. — prekinuo sam sagovornika koji je previše volio

dugačke monologe.

— Čak i ako pretpostavimo da postavljanje veoma obimnih

nagaznih mina može biti tajna, a naši borci pod mentalnom kontrolom

neprijateljskih Maga ne potkopavaju sebe zajedno sa ostalim

braniocima, sva ova taktika će uspeti samo jednom. A onda će napad

oživljenih neprijatelja ići na područja koja su već očišćena strašnim

eksplozijama, a neprijatelj će biti upozoren i neće drugi put upasti u

takvu zamku.

Diplomata je dopunio čaše konjakom, pa sam ga upozorio da nisam

ljubitelj jakog alkohola i da mi se već muti u glavi.

— Prava odluka, Komare, pred tobom je cela noć. — Lozovski se

zagonetno osmehnuo, ali se odmah vratio na prethodnu temu

razgovora. — Rukovodstvo frakcije uopšte ne smatra našeg neprijatelja

naivnim i glupim, a u novom oružju vidimo samo način da na liniji

fronta održimo „status kvo“ sada kada smo slabi i ranjivi.

— I šta onda? — napravio sam grimasu i jedva izgovorio ovu kratku

rečenicu pošto je jezik zadebljao od alkohola.

— Imamo dobar potencijal za rast. Uskoro će biti završena nova

baza u Kareliji, koja će nam doneti još osamdeset sedam igrača. Ljudi

su nam životno neophodni, a osamdeset sedam popunjenih radnih

mesta je ozbiljan podsticaj razvoju. Nažalost, sa Karelijom nije

jednostavno kao što izgleda. Proizvodnja nafte u Istočnoj močvari još

nije obnovljena, a mi smo kritično ugroženi nedostatkom goriva.

Opasnost je veća pošto su očigledne pripreme Mračne frakcije za

ekspanziju preko čvora Makova polja koja su odmah pored Karelije.

Prekosutra ističe sporazum o nerazmeštanju trupa, pa očekujemo da

će oni odmah početi da grade svoju baza. Nažalost, neprijatelji će

imati vremena da je izgrade pre završetka primirja, a mi to nećemo

moći da sprečimo ni na koji način...

Zamislio sam mapu čvorova u svojoj glavi i odmah primetio koliko

će situacija biti pogoršana i komplikovana nakon što neprijatelj izgradi

novu bazu:
 — Mračnoj frakciji trebaju Makova polja kako bi odatle kontrolisali

čvor Harpijine stene i potpuno nam blokirali put do kosmodroma i

tako prekinuli mogućnost da trgujemo sa narodom Geka!

— Tačno, Komare, praviš velike korake u strateškom planiranju. —

pohvalio me diplomata. — Da, Harpijine stene su ključni čvor, za koje

će u budućnosti neminovno biti veoma žestoke borbe. Na kraju

krajeva, ako zauzmemo ovu teritoriju, onda će za „Mračnu frakciju“

doći teška vremena – preseći će put ka kosmodromu gospodara, a sa

njim će prestati i priliv valute i novih tehnologija. Štaviše, „Mračna

frakcija“ nema izlaz na more, pa će njima biti još teže nego našima, ili

će morati da se probijaju kroz četiri teško prohodna čvora i ispunjena

agresivnim NPC-ima, ili da idu da nam se poklone i dogovore pravo

prolaska kroz našu teritoriju.

Primamljivo izgleda u teoriji, ali u praksi nisam previše verovao u

mogućnost da ćemo prestići „Tamnu frakciju“ u trci na putu do

ključnog čvora „Harpija stena“. Ivan Lozovski i gerda Tamara su

govorili o ozbiljnim poteškoćama sa izgradnjom baze u Kareliji. Nema

goriva za kamione, vlada akutna nestašica resursa, a sav građevinski

materijal i ljudstvo rade na obnavljanju porušenih objekata u „Istočnoj

močvari“. Ali osim centralne citadele, biće potrebno izgraditi puteve,

linije utvrđenja i još mnogo toga...

S druge strane neprijatelji imaju dovoljno resursa, a ljudstva

znatno više. Nešto mi je govorilo da će „Mračna frakcija“ završiti sav

posao pre nas i da će prva započeti širenje ka čvoru „Harpijine stene“,

koji je ključan za sve strane. Eh, da nije primirje, baza „mračnjaka“ je

mogla biti uništena još u fazi izgradnje, dok je ranjiva.

Pitao sam sagovornika koliko je težak jedan cilindar sa zapaljivom

smešom.

— Različito. Između dvesta do osamsto kilograma. Zašto ovo pitaš?

— Mogli bismo platiti harpijama da „slučajno“ ispuste takav

cilindar iz vazduha na bazu naših neprijatelja dok je u izgradnji. Boljih

izgleda nemamo, a mi ne možemo biti krivi. Ko zna šta rade NPC u

neutralnim čvorovima!?

Moj sagovornik je nemo piljio u mene. Dugo je razmišljao, a onda

se nasmešio od uva do uva:

— Komar, to bi moglo da uspe!!! Harpije su snažne, njih dvoje ili

troje će podići jedan cilindar. Neće daleko leteti, samo četiri kilometra
od svojih stena! Ali ovde se postavlja pitanje plaćanja. Plašim se da će

tražiti previše kristala...

— Ivane, ali ko govori o kristalima?! Biće dovoljno da se čitavom

jatu podeli kutija suvih obroka. Meni je harpija prodala laserski pištolj

za tri suva obroka. Za celu kutiju će i da odlete i da pevajući

izbombarduju „Mračnu frakciju“. Jedino je pitanje kako ih

kontrolisati. Ova lukava stvorenja mogu „slučajno“ da bace neku

bombu i na našu bazu koja se gradi u Kareliji.

— Da, nepredvidivo ponašanje je zaista u njihovom duhu. — složio

se diplomata. — Harpije preziru sve ljude, pa šta da se radi... Možda će

neki „podlac“ pokušati tako nešto, ali za to upravo služe daljinski

osigurači. Ako jato harpija pokuša da skrene sa dogovorene rute,

možemo pokazati šta će se desiti onima koji krše dogovor!

Pomislio sam da je to dobra polazna tačka za pregovore sa lukavim

i podmuklim harpijama, ali bilo bi prirodno razgovarati i sa drugim

NPC susedima. Zamolio sam diplomatu da razgovara sa kentaurima i

drugim predstavnicima frakcije Antika. Moguće je da bi susedi mogli

da pomognu u izgradnji, isporuci materijala i zaštiti, a imamo ih čime

platiti.

— Da, znam kako ti plaćaš kentaure. — nasmejao se Lozovski. —

Cela frakcija je toga svesna. Nakon tvoje prve i ne previše uspešne

trgovine, Kisli je objasnio Filiri njenu grešku i organizovao novi posao

prodaje kondoma kentaurima specijalnih veličina. Kisli je dopremio

ceo kontejner iz stvarnog sveta, biće dosta trgovine za mnogo godina.

Plus votka i usluge kovača. A možemo pronaći još nešto da im

ponudimo. Manji je problem plaćanje od jezičke barijere i problema sa

komunikacijom... ali i to se, mislim, može rešiti.

U naletu neočekivane iskrenosti, Ivan Lozovski, već prilično pripit,

izbrbljao se da je šef Radugin tražio od analitičara da izračunaju

posledice rata sa kentaurima. Frakciji su potrebni novi čvorovi za dalji

razvoj. Sa zapada je naša teritorija na morskoj obali, sa severa se

graničimo sa „Tamnom frakcijom“, na istoku i jugoistoku su

neprohodne močvare. One nisu prikladne za razvoj, a naseljene su

[23]
goblinima i kikimorima.

Preostala su samo dva razvojna puta. Ili duž mora ka severozapadu

do „Karelije“, „Harpijinih stena“ i dalje ka kosmodromu Geka. Ova

opcija je izabrana kao prioritetna. Drugi alternativni pravac proširenja

je na jug. Treba se probiti kroz planinske prevoje na teritoriju Antičke

frakcije, a to znači sukobiti se u brutalnom ratu sa hordama brzih i

snažnih kentaura, moćnih minotaura i drijadama koje ispaljuju

otrovne strelice. Analitičari su drugu opciju prepoznali kao krajnje

neuspešnu jer nije moguće očekivati brzu pobedu, a rat na dva fronta

bi doveo do erozije snaga, slabljenja granice sa „Mračnom frakcijom“ i

potpunog poraza.

Na prvi pogled je izgledalo da vatreno oružje ljudima daje

neospornu prednost u odnosu na frakciju Antičkog NPC-a koji su

zaglavljeni u eri lukova i mačeva. U stvari, u igri koja iskrivljuje

stvarnost, prednost u oružju nije očigledna. Bio je slučaj da je jedan

minotaur ušao u blisku borbu i svojom bronzanom sekirom je uspeo

da poseče ceo vod vojnika sa automatima.

— Srećna okolnost je da se NPC ne pojavljuju nakon smrti, za

razliku od živih igrača, ali njihova brzina niveliranja i niveliranja

veština bila je bar desetak puta brža, tako da je ubijeno čudovište

zamenjeno sa tri ništa manje opasna rođaka nakon nekoliko dana.

Što sam duže slušao diplomatu, to je moja duša postajala sve

nervoznija. Trebalo je tražiti neki drugi način.

— Zar nam druge zemaljske frakcije ne mogu pomoći? Sećam se da

sam video Kineze u blizini svemirske luke Geko. Sigurno se nekako

može kontaktirati sa drugima.

Diplomata se opet rastužio:

— Ovo je još lošije. Još nije uspostavljena komunikacija ni sa

jednom od drugih zemaljskih frakcija. U stvarnom svetu iz vojnih

obaveštajaca znamo da je u Australiji tajni objekat „Virtuelni

kukuruz“ demontiran u blizini grada Perta, a frakcija Human-11 je

potpuno uništena. Njihovi čvorovi su zbrisani od strane neprijatelja sa

opisom veoma sličnim našoj „Tamnoj frakciji“. Ali, sudeći po njihovim

koordinatama događaji su se odigrali hiljadama kilometara od naše

teritorije, pa nama poznata frakcija langa Tumor-Anhu La-Fin nije

mogla da stoji iza svega ovoga.

— Otkud takvo samopouzdanje? — Pitao sam na šta sam od

diplomate dobio odgovor da je od zatvorenika odvedenih u „Kareliju“

moguće saznati da „Mračna frakcija“ sada ima pet kontrolisanih

čvorova, šesti čvor je samo planirano „Makova polja“. Naše komšije ne

bi mogle da dopru do Australijanaca.

 Da, misterija... Može se pretpostaviti da „mračnjaci“ imaju više

različitih frakcija, ili postoji neka treća sila. Ivan Lozovski takođe nije

mogao reći ništa određeno, kaže da je do sada bilo premalo

informacija.

— Od agenata stvarnog sveta znamo koordinate svih sedam

čvorova frakcije H-4, to je Japan. Njihovi susedi su samo NPC, razvoj

frakcije ide dobro i brzo, četiri hiljade likova je već uvedeno u igru.

Japanci su veoma daleko od nas i nećemo ih skoro sresti.

Ovde smo morali na kratko da prekinemo razgovor. Imran je došao

da se pozdravi, već je bilo vreme da se spremi za patrolu u prvoj smeni

na planinskim prevojima između „Žutih planina“ i teritorije divljih

kentaura. Imran je ponosno objavio da je sa svojim Gladijatorom već

dostigao trideseti nivo i dva puta povećao Snagu i Spretnost.

Na rastanku, dagestanski atletičar me je toplo zagrlio i rekao sa

primesom prekora u glasu:

— Komare, ne zaboravi na stare prijatelje! Čim se vratiš iz svemira,

odmah pozovi mene i Irinu u svoj odred, doći ćemo i pomoći u svakom

poslu!

Zahvalio sam se svom prijatelju na podršci i poverenju i

istovremeno rekao da imam poseban poklon za Imrana, strašnu

Mielonsku oštricu u obliku polumeseca, specijalno kreiranu za lik

klase Gladijator. Iskovana je od neke veoma lagane i fleksibilne legure,

oštrija od brijača, a pored uobičajene štete pri svakom udarcu pogađa

neprijatelja snažnim električnim pražnjenjem, parališe neprijatelja i

onesposobljava ga na nekoliko sekundi.

— Koliko se sećam, zahtevi za spretnost su najmanje dvadeset, a

veština borbenog oružja je četrdeset ili četrdeset tri…

— Spretnost je dovoljna ali Hladno oružje tek treba da izaberem.

Barem je jasno u kom pravcu da nadogradim svog Gladijatora i gde da

uložim dopunske bodove! — Nakon ovih reči Imran je potrčao na

„Kukuruz“.

Čim sam se vratio u salu Irina me je presrela i odvukla na ples.

Pokušao sam da odbijem, ali je plavokosa lepotica s pravom primetila

da niko osim mene nije ostao. Ivan Lozovski se stideo da pleše i

pozivao se na činjenicu da je već prilično pripit, a da ga noge ne

slušaju. Ostala gospoda je bila zauzeta: Kisli je celo veče igrao samo sa
Mašom, a Dmitrija Želtova je čvrsto preuzela Lidija Vertjačih i nikog

drugog nije puštala blizu sebe.

Uspeo sam da čujem o čemu gugutaju, uprkos prigušenim

glasovima, glasnoj muzici i prilično velikoj udaljenosti koja nas je

delila. Objašnjenje za takvu sposobnost je nivelisanje Percepcije u

igrici čime je značajno poboljšalo moj sluh, vid i miris i u stvarnom

svetu.

U međuvremenu je Novinarka, vešto smenjujući laskanje i ženski

šarm u „velikom intervjuu“, cele noći sa herojem zvezdanog broda

primenila poznatu priču sa „bacivanjem novčića i deset pokušaja“.

Dmitriju Želtovu očigledno nije smetalo bliže upoznavanje sa

Novinarkom, obećavajući da će naknadno sve ispričati i pokazati, a

usput „da će je provozati na njegovom besnom zvezdanom brodu“.

Bilo mi je neprijatno što tako besramno ulazim u tuđi život i

okrenuo sam se Irini, koja je nastavila da me nagovara. Nisam se

opirao i pustio sam lepu plavušu da me odvuče na podijum za igru.

Muzika se ponovo promenila, počeo je spori ples. Irina je stavljajući

ruke na moja ramena i čvrsto pritiskajući celo telo, odjednom

prošaputala da je sada veoma dobro i da je želela da ovu proslavu

nastavi do jutra. Hteo sam i ja, o čemu sam šapnuo Irini.

— Dakle, odlučeno je! Hajde onda da slavimo i igramo koliko

imamo snage! Samo ću prvo morati da odem u svoju sobu... da uzmem

karmin. Ali čekaj… — Irina se nasmešila i srela moj pogled.

U njenim raširenim zenicama video sam odraz sopstvenih

svetlucavih plavih očiju i odmah skrenuo pogled, ne želeći da sada

čitam devojčicine misli i pokvarim sebi sve intrige.

— Kiril, trgovao si nečim sa kentaurima, da li si sačuvao nešto od te

robe za sebe?

— Ne brini, u fioci ispod mini-bara ima nekoliko paketića. Nije

potrebno da ideš „po ruž“. Imam nekoliko „ruževa za usne“, sa

bubuljicama posebno tanke, pa čak i sa ukusom jagode, — nacerio sam

se i ne stideći se odlučno privukao k sebi plavu lepoticu i poljubio je.

— To je divno! — Irina se nasmejala kada su nam se usne razdvojile

posle dugog strasnog poljupca. — Sačekajmo onda da se gosti raziđu,

pa da proverim koji mi „ruž“ najviše odgovara.

 DEVETNAESTO POGLAVLJE
GLAVNI OSUMNJIČENI

Probudio sam se oko podne što nije bilo iznenađujuće. Irina i ja

smo do jutra „isprobavali karmine“ i samo povremeno pravili male

pauze. Bio sam iznenađen samim sobom; ili je zbog dugog

apstiniranja, ili zbog povećanje konstitucije Komara u igri, pa shodno

tome i poboljšane sposobnosti u stvarnom svetu. Te noći bio sam

neumoran. Irina je bila strastvena, vešta i nezasita ljubavnica. Što bi

[24]
se reklo „našla kosa na kamen“ .

Nisam budio Irinu, koja je slatko spavala na mom krevetu.

Nabrzinu sam se istuširao, uzeo par zalogaja od ostataka sinoćne

gozbe i požurio ka izlazu. Pretpostavljao sam da je verska ceremonija

Mielonaca na Medu-Ro IV već trebala da bude završena, pa je vreme

da uđem u igru i sastanem se sa predstavnicima prajda Čupavi Mrak.

Treba da se konkretno dogovorim oko cene platine i drugim uslovima

u vezi posla. Nisam bio previše zabrinut za uspeh pregovora, jer sam

imao na umu reči vlasnice kazina da će mi pomoći angažovanjem svog

kapetana. Dakle, ako mi se uslovi koje ponudi prajd Čupavi Mrak ne

učine dovoljno dobrima, uvek je postojala rezervna opcija.

Na izlazu iz zaštićene zgrade pridružila mi se pratnja rukovodstva

frakcije, kao i dva borca koje je gerda Tamara izdvojila za moju zaštitu.

Nisam imao ništa protiv prisustva telohranitelja, pošto ucena „Mračne

frakcije“ na moju glavu nije prestala.

Na moju pojavu sa klupe je ustao snažan mladić u trenerci, pegav i

toliko jarko crven da nisam ni slutio da postoji takva boja kose,

prirodna a ne ofarbana. Zaustavio sam telohranitelja gestom ruke,

pustio sam ovog nepoznatog momka da priđe bliže.

— Pozdrav, gerda Komar! — čovek mi je pružio tvrdu žuljevu ruku

da se rukujemo. — Ja sam Eduard Bojko, verovatno ste čuli za mene

od rukovodstva frakcije.

Eduard Bojko? Ne sećam se tako nečeg... Ne, definitivno prvi put

čujem ovo ime.

— Čudno. Obično su me tokom prijema početnika uvek navodili

kao primer pogrešno odabranog razreda igre, zajedno sa Dmitrijem

Želtovim. Ja sam svemirski marinac!

Odmah mi je sve postalo jasno i zazviždao sam od iznenađenja.

Ovo je Edvard koji se zeznuo! Od Tjulenjeva sam zapravo čuo za

„beskorisnog“ člana frakcije, iako bivši šef kadrovskog odeljenja nije

rekao konkretno ime. Sagovornik se nasmejao:

— Vidim da si shvatio. Nemamo nijedan zvezdani brod, nemamo

modul za sletanje, nema padobranskih gravitacionih ili mlaznih

sistema za sletanje, robotskog oklopa i drugog sranja...

— Hoćeš da kažeš da nema dostupan robotski oklop! — ispravio

sam ga misleći na oklop gerda Tamare.

— Tako je. Postoji jedan u celoj frakciji, gerda Tamara ga poseduje.

Ali ona je vođa „Druge legije“, naša legenda, zaslužuje oklop po svom

statusu. Ali drugu jednako skupu igračku niko neće da kupi za mene!

Drže da sam beskorisan jer ne mogu da koristim drugi oklop osim

moćnog oklopa. Osim toga ne mogu da držim teško oružje u rukama

bez pojačanog egzoskeleta koji se oslanja na takav robotski oklop...

Kao rezultat te uzajamnosti ja nemam ni oklop ni oružje. Frakcija je

umesto vojnika izrazito borbenog karaktera, dobila običnog nadničara

koji čisti đubre, prazni vodu iz rovova i pazi na štetočine po njivama.

— Pa, to je tužno. A šta je druga klasa koju je nudila igra, ako nije

tajna? — pitao sam, na šta je sagovornik samo odmahnuo rukom:

— Nema nikakve tajne... Mogao sam da postanem mitraljezac i

koristan borac za frakciju. Kakav sam samo tupan i glupan ispao kada

sam umesto „Mitraljezac“ poželeo klasu „Svemirski marinac“ koja je

lepše zvučala! Već sam šest meseci u igri i jedan sam od najstarijih

stanovnika Kupole sa serijskim brojem osamdeset četiri. Jedino je

gerda Tarasov, sa mnom u istoj grupi, došao pod Kupolu. Samo on je

postao prava zvezda, rekorder frakcije! A ja sam samo za pola godine

dopuzao do trideset trećeg nivoa, takođe kao rekorder, samo sa

predznakom minus...

Tužna je to priča, ali kakve to veze ima sa mnom? Edvard je

igrajući impresivnim bicepsima, vidljivim čak i ispod trenerke,

odgovorio na moje pitanje sa najvećom iskrenošću:

— A kome drugom da se nadam ako ne igraču koji je uspeo da se

izvuče iz sličnog sranja? Priznajem, i sam se ne tako davno poradovao

kada su rekli da imamo Prospektora bez skenera i ostalih drangulija

neophodnih za profesiju. Da, on će postati moj partner, zajedno ćemo

čistiti prljavštinu iz kanala. Ali nije bilo kako sam mislio. Komar je

uspeo da se izvuče i povrh toga je iz iste rupe izvukao i Dmitrija

Želtova, pilota svemirskog broda. Eno ga, on je sada potpuno druga

osoba, ponosan i samouveren. O njemu pišu novine. Dugo sam

razmišljao o ovome i mogu ti reći, dečko, ako uspeš da mi nabaviš

oklop i oružje, pa da konačno postanem punopravni igrač, nigde nećeš

naći vernijeg saputnika! Baš me briga za frakciju i sve visoke šefove,

pratiću te čak i do pakla!

Eduard je smatrao da je razgovor završen i na rastanku me

potapšao, bolje reći udario teškom rukom po ramenu, zbog čega sam

umalo seo na guzicu. Jak čovek nije planirao ništa loše, jednostavno

nije procenio svoju snagu.

Na putu do „kukuruza“ razmišljao sam o njegovim rečima. Igraču

koji dostigne status gerda, potrebni su saputnici i istomišljenici. Tako

jak borac, kao što je svemirski marinac Eduard, mogao bi da posluži za

formiranje „odreda Komara“. Ali nisam imao pojma kako da udovoljim

njegovom zahtevu. Na piratskoj svemirskoj stanici Medu-Ro IV, teško

da je moguće pronaći robotski oklop sa egzoskeletom dizajniran za

ljude.

Može li se prepraviti od oklopa Geka? Teško je reći, ovde su nam

bili potrebni saveti iskusnih mehaničara, a nije jasno koliko košta

„izvorni materijal“ za takvu prepravku. Šteta, kako se nisam setio da

pitam gerda Tamaru odakle joj njen divni oklop. Najverovatnije su

samo „precrtali“ Geko oklop, ali bi bilo dobro da se uverim pre nego

što potrošim ogroman iznos iz lične ušteđevine.

Četrnaesti sprat petnaestog „kukuruza“, moja lična virt-kapsula,

učitavam igru. Pred očima mi se pojavljuju detaljne karakteristike lika:

Komar. Čovek. Frakcija H-3

Prospektor nivoa 51
Karakteristike karaktera:

Snaga 13
Agilnost 16
Inteligencija 23
Percepcija 26
Snaga 15
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Zdravlje 1464 od 1464

Izdržljivost 811 od 811
Magija 175 od 175
Nosivost 26 kg
Slava 42

Veštine karaktera:

Elektronika 36
Skeniranje 44
Kartografija 47
Kosmolingvistika 60
Hakovanje 21
Puške 42
Mineralogija 26
Srednji oklop 43
Oštro oko 51
Preciznost 27
Označavanje mete 11
Osećaj opasnosti 23
Psionik 13
Pažnja! Veština nije izabrana
Pažnja! Veština nije izabrana
 Da, imam problem sa dve neizabrane veštine koje je trebalo rešiti

što je pre moguće. Što se tiče jedne od njih, skoro sam se već odlučio,

ili Mentalna moć ili Misticizam, pošto su moje naglo ispoljene

psioničke sposobnosti morale biti definitivno ojačane. Obe opcije su

imale svoje prednosti i mane, a morao sam da izaberem jednu od te

dve veštine pošto bi bilo previše rasipno trošiti oba slobodna slota

odjednom na jačanje Psionika. Bilo je mnogo drugih korisnih veština u

igri koje bi trebale Komaru. Na primer, još uvek sam imao na umu

opciju Trgovine, pošto je poznavanje cena bila ključna veština.

Tako, učitava se... Ali zašto je tako mračno?

Slava je porasla na 43
Slava je porasla na 44
Slava je porasla na 45
Autoritet je povećan na 9

Pred očima mi je bljesnuo čitav list poruka. Plus tri do Slave?!

Jednostavno nisam mogao da verujem sopstvenim očima. Da li je sav

rast Slave u vezi objavljene priče o mojim avanturama? Teško, pre će

biti da je postojao neki drugi razlog...

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na nivo dvadeset četiri!

Nisam stigao ni da se uplašim, a kamoli da se orijentišem i

preduzmem bar neke mere, kada sam dobio jak bočni udarac u noge i

pao na pod.

Istovremeno, nepoznata osoba koja se nalazila u mojoj blizini

udarila me je i nečim tvrdim po nogom i po leđima, a zatim me

uhvatila za kosu i spustila mi glavu na pod. Zdravstvena traka je

potonula za trećinu, a istovremeno mi je pred očima bljesnula nova

serija sistemskih poruka:

Provera spretnosti nije uspela!

Provera snage nije uspela!
Dezorijentacija! Trajanje efekta 25
sekundi
 Paraliza! Trajanje efekta 2 minuta 18
sekundi
Paraliza! Trajanje efekta 11 sekundi
Krvarenje! Trajanje efekta 52 sekunde,
gubitak zdravlja 4 HP/sek

Nema veze, tek sam ušao u igru... I dalje ništa nisam video, ali mi

se činilo da je bilo nekoliko napadača. Iako mi je ostalo dovoljno

zdravstvenih poena da ne brinem o mogućnosti smrti od gubitka krvi,

bio sam zapanjen onim što se dogodilo i jedino sam mogao da se grčim

na podu u uzaludnim pokušajima da se pomerim i ustanem. Kao na

sprdnju, u ovom izuzetno napetom trenutku, igra mi je sugerisala da

razmislim o izboru preostalih veština i prelistavala redove poruka

ispred mojih očiju:

Da li biste želeli da izaberete veštinu

izbegavanja?
Da li biste želeli da izaberete veštinu
borbe prsa u prsa?
Da li biste želeli da izaberete veštinu
Vitalnost?

Kako je to bilo neblagovremeno! I tako nisam razumeo šta se

dešava, a ovi trčeći redovi su me takođe divlje sprečavali da se

koncentrišem! U međuvremenu su mi ruke bile vezane iza leđa, a na

glavu mi je stavljena nešto poput vreće od šuštave debele folije.

Očigledno nisu hteli da me ubiju već da me živog zarobe. Ali zašto?

Prvo sam pomislio da se radi o krađi novca koji sam posedovao.

Zaista sam u novčaniku imao ogromnu sumu od skoro šezdeset hiljada

kriptovaluta. Ovako sputanog ništa nije sprečavalo napadače da

potpuno očiste moj inventar. Skoro sam zastenjao od bespomoćnosti...

Sećam se da mi je vlasnica kazina obećala zaštitu za sve vreme dok

sam na stanici Medu-Ro IV. Od nje je bilo moguće zahtevati

ispunjenje obećanja i da kazni krivce. Ali pre toga je trebalo

identifikovati napadače!

Još uvek nisam mogao da pomeram ruke i noge, ali veština

skeniranja je bila sasvim sposobna da se aktivira, a čvrsta torba na

mojoj glavi nije me sprečila da dobijem rezultat. Mini-mapa je

pokazala više od jednog ili dva napadača, kao što sam pretpostavio,

Bilo ih je osam! Štaviše, njihovi opisi su bili veoma slični:

Rani Ust-Amir. Mielonac. Prvi Prajd.

Ubice. Nivo 201
Duamia Lei-Amir. Mielonka. Prvi Prajd.
Borac. Nivo 211
Dina Storck-Amirou. Mielonka. Prvi
Prajd. Telohranitelj. Nivo 255

Prvi prajd??? Stražari u belim oklopima o kojima mi je sa

divljenjem pričala Aini, Prevodilac, ali ova mielonska elita čuva četiri

inkarnacije Velike Prve Žene?! Štaviše, sudeći po imenima, svih ovih

osam koji su me napali bili su među stražarima propovednice lang

Amiru U-Majau.

Nisam razumeo zašto se Prvi prajd interesuje za mene, a ne za

moju imovinu. Razlog za napad je imao drugačiju svrhu i namenu.

Bio sam grubo podignut i negde odvučen. Brzo sam izgubio

orijentaciju. Neprozirna torba mi je ometala pogled, pa se mini-mapa

nije iscrtavala, a veštine Oštro oko i Kartografija u takvim okolnostima

nisu radile. Ostalo je samo da slušam razgovore otmičara. Jedva da

sam znao par reči mielonskog, ali sam ipak uspeo da razaznam da u

međusobnom razgovoru Mielonci mene pominju kao „glavni

osumnjičeni“ i da se jedva suzdržavaju da me ne rastrgnu zbog mržnje

koja ih obuzima.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 61!

Bar nešto pozitivno... U međuvremenu, sudeći po zvucima i

osećaju, naša grupa je ušla u nekakav lift i pošla naviše. Gore???

Čudno. Područje kosmodroma sa usidrenim brodovima nalazila se

ispod stambenog sprata, a šta je iznad… A šta bi moglo biti višlje?

Glavno pristanište, možda, ali do njega nije bilo moguće stići liftom.

Ttrebalo je dugo hodati hodnicima svemirske stanice i proći kroz

kontrolu. Mada, sećam se dobro, Aini je rekao da će za veliku

propovednicu lang Amir U-Majaua biti otvoren direktan lift do

stanice. Da li je moj skromni Prospektor počastvovan prevoznim

sredstvom koje je otvoreno samo za inkarnaciju Velike Prve Žene

Mielonaca?

Opet smo išli hodnicima, pa još jedan lift i na kraju mi je skinuta

neprozirna vreća sa glave. Jarka svetlost je udarala u oči i sprečavala

da bilo šta vidim. Dok sam privikavao oči, stormtruperi su mi skinuli

okove i povukli se. Gledao sam naokolo.

Mala okrugla platforma, bukvalno dva koraka u prečniku, sa

prstenom energetskog polja, okružen zujanjem i iskričavim

električnim pražnjenjem. Šta je ovo? Kavez? Zatvorska ćelija? Podigao

sam glavu i uočio špijunsku video kameru. Moji postupci se

nadgledaju, što uopšte nije predstavljalo iznenađenje nakon tako

čudnog pritvora.

Energetsko polje je treperilo jarkim raznobojnim bljeskovima i

otežavalo mi da vidim šta se nalazi iza njega, ali sam ipak uspeo da

provirim kroz ovu prepreku. Shvatio sam da postoji prilično velika

prostorija, pošto nisam primetio zidove. Izgleda da moj „kavez“ nije

jedini tamo. Video sam još nekoliko energetskih polja u blizini svoje

ćelije.

Šta da radim? Glupo mi je stajati ovako, kao da sam stanovnik

zoološkog vrta. Da napustim igru? Nalazio sam se u crvenoj zoni i

odmah sam napustio ideju sa izlaskom. Ali nešto moram preduzeti...

Veština skeniranja se ponovo učitala i odmah sam aktivirao ikonu.

Moje pretpostavke o prostranoj prostoriji i nekoliko energetskih ćelija

u njoj, odmah su se potvrdile. Hej, pa ovo je već bilo zanimljivo.

Mogao sam da pročitam imena zatvorenika u susednim ćelijama!

Štaviše, sve sam ih poznavao!!! Crvenorepa Aini Uri-Miaiuu,

prevodilac. Tril gerda Ušš-Viš, trgovac. Čudna devojka Valeri-Urla i

njen agresivni saputnik Deni Marko i to u istom kavezu. Evo odgovora,

zajedno sa Valeri, bila je velika životinja:

Sestra, Senka pantera (životinja).

Kućni ljubimac Valeri-Urli. Nivo 79

Takav skup zatvorenika u kavezima nije bio nasumičan.

Nedostajali su samo Foksi i Tini. Izgleda da su Mielonci brzo

identifikovali Komarov krug kontakata i sve upisali kao osumnjičene.

Samo zašto?

Pokušao sam da razgovaram sa Aini i saznam šta se ovde dešava.

Ali reakcija Prevodioca bila je krajnje neočekivana:

— Komar?! Kako se usuđuješ da mi se obraćaš nakon svega što si

uradio?! Zato što sam ti pomagala prekrivena sam večnom sramotom i

izbačena iz prajda!

Jesi li luda, Aini? Kako sam uopšte bilo šta mogao da uradim kada

sam poslednja dva ummi bio izvan igre?! A pre toga sam stalno bio uz

tebe, šetali smo po stanici, komunicirali sa lokalnim stanovništvom i

bili u kazinu, ali nijedna od ovih radnji se ni na koji način ne može

svrstati u nelegalne!

— Još uvek imaš hrabrosti da porekneš?! Tvoj ljubimac je ubio

propovednicu Amiru U-Majau tokom njenog nastupa pred sto hiljada

hodočasnika!

Šta?! Srce mi se zaledilo od straha. Ovo je zaista neugodna

situacija... Zarobljavanje više ne liči na glupi nesporazum, miriše na

ozbiljnu nevolju i ne samo za mene lično, već za čitavo čovečanstvo.

Za Zemljane, Mračnu frakciju, Gilvarov sindikat, Tajlake, šta god...

milijarde mielonskih fanatika, kojima je Foksi svojim činom pljunula u

lice, neće shvatiti zamršene razlike među stanovnicima Univerzuma.

Fanatici će želeti osvetu zbog ubistva njihove svete propovednice i

uopšte im neće biti važno što taj čin u virtuelnom svetu znači samo

petnaestominutnu pauzu do novog oživljavanja.

— Ako govorimo o gladnoj krznenoj zveri, koju sam nahranio u

kafiću, on uopšte nije moj ljubimac! — Pokušao sam da se opravdam.

— Aini, dobro se sećaš da sam prolazeći kroz tvoj kontrolni punkt bio

bez ikakvih životinja. Zver se prišljamčila uz mene tek ovde na stanici

moleći za hranu. Posle je pobegla, a ja nemam pojma gde!

— Ne verujem ni jednoj reči! Definitivno je vaš ljubimac. Sami ste

o tome govorili i tvrdili da ga možete pozvati u svakom trenutku! Vaš

ljubimac je branio svog vlasnika i onda kada je ubio Ajka Ur Mieau iz

prajda Nebeskog borca koji vas je napao! Uzalud se koprcate

pokušavajući da slažete i negirate vezu sa svojim ljubimcem! A pre

toga ste me lagali tokom procesa izdavanja propusnice, navodeći naziv

broda! Kapetan gerda Setis-Vir je dokazao da nikada niste bili u

njegovom timu! Lažete sve vreme!!!

 Oh, dođavola, stvari nisu ispale dobro... Jako loše, rekao bih... Do

sada nisam gubio nadu da ću dokazati svoju nevinost, ali kako to

učiniti kada sticajem slučajnih okolnosti stalno ukazuje na moju

krivicu? Možda bih trebao dokazivati da Lisica nije inteligentna

životinja, da se nakratko vezala za mene i da nas ništa ne vezuje.

Posebno moram paziti da ne spomenem da je Foksi zapravo morf. U

suprotnom neće biti moguće da ubediti Mielonce da nisam u dosluhu

sa morf ubicom.

Sabrao sam misli i pokušao da govorim spokojno.

— Aini, nikada te nisam lagao. Jedino nisam obratio pažnju na

tvoju grešku da si mi izdala propusnicu kao članu posade presretača

Tiopeo-Miks III, a ne kao članu teretnog šatla Šiamiru. Kada sam

uočio grešku bilo je prekasno. Smatrao sam da takvom sitnicom ne

vredi opteretiti birokratsku mašinu da se greška ispravi. Što se tiče

razgovora o ljubimcu... sećate se situacije kada se to dogodilo. Trojica

agresivnih predstavnika prajda Nebeski boraca su me presrela sa zlim

namerama, i jedino što ih je sprečilo da napadnu bila je opasna zver

koja je lutala u blizini i za koju su poverovali da je moja. Naravno, u

takvim uslovima sam se svim silama trudio da ih podržim u zabludi.

Zver koja je ubila vašu propovednicu nije moj ljubimac!

Odjednom mi je pao na pamet dokaz o nevinosti koji bio krajnje

jednostavan, a toliko i neoboriv. Kako se nisam odmah toga setio.

Jedna od četiri inkarnacije Velike Prve Žene, poštovana od milijardi

podanika i koja je dostigla rang „la“, jednostavno nije mogla biti

niskog nivoa. Ako je Komar dobio novi nivo za ubistvo Ajk Ur Mieau,

čiji rep sada ukrašava moj šlem, a bio je nivoa 76, koliko bi mi onda

hipotetički bilo dato nivoa za velikog propovednika? Ali ništa se nije

dogodilo. Komar je bio pedeset i prvi nivo u vreme izlaska iz kazina, a

tako je ostalo do danas!

Čisto iz radoznalosti, pitao sam Aini koji je nivo dostigla lang

Amiru U-Maiau? Prevodilac je odbila da odgovori na ovo pitanje, ali je

odgovor stigao iz ćelije gerda Ušš-Viša, trgovca. Izvestio je da Amiru

U-Majau ima dvesta šezdeseti nivo, što je nedavno objavljeno u

vestima.

Au, sunce ti kalajisano! Nivo dvesta šezdeset!!! Pokušao sam da

zamislim koliko dugo treba da igram da bih dostigao tako nezamislive

visine u razvoju svog karaktera. Pokušavajući da se odvratim od ovih

stranih misli, okrenuo sam se prema energetskoj ćeliji sa Gospodarom

zveri, devojkom po imenu Valeri-Urla.

— Valeri, treba mi tvoj savet kao stručnjaku za kontrolu životinja…

Prekinuo me je nezadovoljni Denijev glas, koji je vikao da njegov

prijatelj ne želi da komunicira sa primitivnim domorocima, a još više

sa krvavim ubicama. Ali onda se odjednom začu prijatan ženski glas,

koji je vrlo jasno govorio na jeziku geka:

— Sačekaj minut, Deni! Mislim da razumem šta Komar želi. Osim

toga, ne osećam zlo u njemu. Pa neka govori!

— Hvala, Valeri! — uzbudio sam se ali sam odmah nastavio. —

Pretpostavimo, čisto teoretski, da je vaša Senka Panter po imenu

Sestra uspela da ugrize nekoga na nivou dvesta šezdeset. Znam da je

nerealno, ali ipak... Na koliko nivoa biste se vi, kao vlasnik ljubimca,

podigli u tom slučaju?

Dugo nije bilo odgovora na moje pitanje i mislio sam da Valeri-

Urla jednostavno odbija da odgovori na ovo provokativno pitanje. Ali

[25]
ispostavilo se da je devojka odlučila da se ne ograniči samo na ofrlje

odgovor, već je odlučila da tačno izračuna. Minut i po kasnije, usledio

je detaljan odgovor devojke:

— S obzirom na samo jednog ljubimca u grupi i moj trenutni

učinak, rast bi odjednom iznosio četrdeset četiri nivoa! Komar bi pod

istim početnim uslovima i nivoom 50. ili 51., ako se dobro sećam iz

kazina, sada bi trebalo da budeš negde oko stotog nivoa, ako si zaista

kriv za ubistvo.

— Prema mojim proračunima nivo 102. — pojasnio je trgovac Ušš

Viš iz svog kaveza.

Nastupila je duga tišina, a onda je Aini bojažljivo upitala na kom je

nivou moj lik trenutno? Iskreno sam odgovorio da sam tek na pedeset

prvom, istom kao u vreme kada smo se rastali i kada sam napustio

igru.

Istog momenta se energetsko polje oko moje ćelije isključilo, kao i

kod svih susednih. Odnekud sa plafona je mehanički glas progovorio

na geko jeziku:

— Situacija je neizvesna. Možda je došlo do nesrećne greške, zbog

težine incidenta. Sazvaće se panel Tragača za istinom. Status osobe

gerda Komara se prekvalifikuje iz „glavni osumnjičeni“ u „važan

svedok“. Status Aini Uri-Miaiuu je preklasifikovan iz „saučesnik

zločinca“ u „važan svedok“. Gerda Komar i Aini Uri-Miaiuu, morate da

odete u susednu sobu da biste komunicirali sa Tragačima istine. Ostali

pritvorenici mogu biti slobodni.

 DVADESETO POGLAVLJE
NA IVICI NOŽA

Situacija je izgleda malo lakše, ali sam savršeno dobro znao da još

ništa nije gotovo. Komunikacija sa misterioznim Tragačima istine

mogla je da se završi konačnom oslobađajućom presudom, ali i

otkrivanjem neželjenih momenata kojih je bilo dosta u biografiji igre

mog lika. Najopasnije po mene je, naravno, moja bliska komunikacija

sa morf ubicom. Ovu činjenicu moram sakriti po svaku cenu. Ali čak i

bez toga, imao sam još mnogo razloga da ih krijem od radoznalih

Mielonskih njuški koje žele da se zabadaju u tuđe tajne. Posebno zbog

sticanja neprocenjivih relikvija u svom inventaru, pa do psioničkih

sposobnosti.

Aini i ja smo bili upućeni niz dugi hodnik. Pratnja visokih boraca

„Prvog prajda“ namerno je zaostajala dvadesetak koraka, kako ne bi

vršili pritisak na nas svojim prisustvom i dali nam vremena da

razmislimo o svojim postupcima pre nego što nas dovedu do Tragača

istine. Crvenokosa Aini je hodala u blizini mene i tresla se od straha i

uzbuđenja. Veliki napredak za mene je bio da se repata Aini nije

sklanjala od mene kao da sam oboleo od kuge, već je bukvalno hodala

uz mene. U jednom momentu sam je umirujući dodirnuo po ramenu:

— Ne brini, Aini! Ni ti ni ja nismo ništa krivi, a sada ćemo to

objasniti istražiteljima...

Reakcija moje prijateljice na prijateljski dodir se pokazala čudnom.

Riđa mačka je iznenada zastala, okrenula se i zarila lice u moje rame,

dok je žalovito mjaukala kao izgubljeno mače. Ukočio sam se ne

znajući kako da postupim u takvoj situaciji. Celim telom sam osećao

da Mielonka drhti kao list i tako nagoveštava da joj treba uteha.

Veoma pažljivo, plašeći se da nehotice ne prekršim bilo koji kulturni,

psihološki ili bilo koji drugi tabu, i time uvredim predstavnika druge
kosmičke rase, zagrlio sam svoju krznenu saputnicu i pritisnuo je uz

sebe. Na sreću devojci to nije smetalo. Borci u belim oklopima su

delikatno zastali posmatrajući ovaj emotivni prizor. Nisu se mešali.

— Komare, osećam se jako loše i uplašeno! — Aini je nastavila na

svom maternjem jeziku, uspeo sam da razumem neke reči: — Ja...

(nerazumljivo) ne mogu da se vratim u svoj prajd... (govorila prebrzo i

nerazumljivo)... sramota... (nerazumljivo)... Amir... (nerazumljivo)...

svi su videli... neće oprostiti.

Pokušao sam da je utešim i na mielonskom jeziku. Teško birajući

reči jedva poznatog jezika i verovatno ih strašno iskrivljavajući,

zamolio sam prijateljicu da ne očajava.

Već na prve reči, Aini je zadrhtala. Kao da je došla sebi, jer se

odmah povukla i prešla na meni razumljiviji jezik Geko.

— Oprosti na mojoj slabosti, Komare, nije trebalo da pokazujem

svoja osećanja pred strancem. Samo, kao što ste verovatno već shvatili,

ja se zaista osećam nepodnošljivo loše i tužno. Pomisli samo, milijarde

mojih sunarodnika su na svojim ekranima videli kako lično ja ubijam

svetu propovednicu Amiru! Ovi užasni kadrovi su bezbroj puta pušteni

kroz sve informativne kanale galaksije a moje lice iznova i iznova pred

očima. I više nikome neće biti važno da ja nisam počinila ovaj zločin,

svejedno, za gledaoce cele galaksije moje lice će od sada biti snažno

povezano sa licem podlog ubice!!!

Iskreno, teška situacija. U trenutku atentata ubica je izgledao

identično kao Aini. Hmm... da li to onda može imati veze sa pričom o

mojoj zveri i mojoj krivici? Takva formulacija pitanja bi mogla navesti

pametnu Aini na ideju da sam poznavao rasu morfa i njihovu

sposobnost da menjaju izgled.

Umesto toga, devojci sam postavio potpuno neutralno pitanje,

raspitujući se o njenim planovima za budućnost.

— Još ne znam. Ne želim da gradim nikakve dalekosežne planove

sve dok Tragači istine ne kažu svoj sud. Vidiš, Komare, imala sam

priliku da komuniciram sa Tragačima istine dva puta u životu, i mogu

ti reći, da je ovo krajnje neprijatan i bolan postupak. Ne fizički, ali...

kako da kažem... emocionalno.

— Emocionalno?

— Da. Tragač za istinom preturaju po vašoj glavi i izvlače vaše

najmračnije i najružnije postupke, misli i uspomene. Učine da ponovo

proživite teške i bolne trenutke života, da ponovite svoje najteže i

najpodlije odluke. Pritom se sve to javno izlaže i komentariše.... Izvrću

te naopačke, vidiš sebe kao koncentraciju gadosti, zla, đubreta.

Nemoguće je sakriti se od ovog ispitivanja, kao što je nemoguće

lagati.Tragač za istinom se tako zovu jer odmah osete laž. Prinuđeni

ste da prođete čitavu proceduru od početka do kraja, da priznate sve i

najmanje prekršaje koje ste počinili ili samo pomišljali. Sa tim je

kasnije veoma teško živeti, jednostavno prezireš i mrziš sebe... Zaista

se nadam da si u pravu. Nadam se da ćemo uspeti da dokažemo svoju

neumešanost u ubistvo velike propovednice. U suprotnom, bojim se.

Jednostavno neću moći da nastavim život sa teškim bremenom

krivice. Ako se sve srećno završi, tek nakon toga ću razmišljati o svojoj

budućoj sudbini.

Krajnje sumoran opis predstojećeg postupka još više me je

unervozio. U međuvremenu smo prošli kroz hodnik i našli se u maloj

polumračnoj okrugloj dvorani. Jarka zaslepljujuća svetlost je strujala

odozgo i osvetljavala samo centar sobe, ostavljajući guste senke duž

zida. Ipak, razabrao sam više od tuceta stolica raspoređenih u

polukrug, u kojoj su sedele figure umotane od glave do pete u tamnu

odeću. Nisam mogao da pročitam nikakve informacije ni od jednog od

njih...

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 52!
Veština skeniranja je nadograđena na
nivo četrdeset pet!
Dostignut nivo 52!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

Aktivirana veština skeniranja mi takođe nije dala nikakve dodatne

informacije o misterioznim Tragačima istine, i samo me je još više

zbunila, pošto se ovi likovi koji sede u polumraku uopšte nisu pojavili

na mojoj mini-mapi. Kako je to uopšte moguće?!

U sredini sobe na podu u samom centru jarke tačke svetlosti,

sklupčan i pokrivajući glavu rukama, ležao je zadihan i jecajući Tini

Ui-Komar. Činilo mi se da je moje „mače“ bio dugo i marljivo fizički

„obrađivano“, izgledao je bolno iscrpljen i jadan. Aini je sa užasom

 [26]
posmatrala moje „nahoče“ , šaputala je da su upravo to posledice

onoga o čemu je pričala.

— Veoma sam uplašena, Komare. Jedva sam preživela razgovor sa

jednim Tragačem istine, a ovde ih ima mnogo...

Dvojica strašnih predstavnika „Prvog prajda“ nečujno su došetali

do centra sale, pokupili maloletnog Lopova 24. nivoa i odvukli ga

negde. Isti onaj mehanički ravnodušni glas naredio je Aini Uri-Miajuu

da stane u centar osvetljenog kruga.

Komunikacija je tekla na mielonskom jeziku, pa nisam razumeo ni

desetinu onoga o čemu je Aini pitana, niti šta je odgovorila Tragačima

za istinom. Ali sa strane je izgledalo zaista jezivo. Posle otprilike tri

minuta moja prijateljica je pala na kolena, zatim se spustila na sve

četiri i zavijala, kao od oštrog bola. Spektakl definitivno nije bio za one

sa slabim srcem! Iskreno, nekoliko puta sam čak pokušao da utrčim u

krug i zaustavim ovo sadistički sofisticirano mučenje devojke.

Nisam utrčao. Znao sam da bih time samo pogoršao situaciju. Ali u

ovom bolno depresivnom trenutku shvatio sam da apsolutno ne želim

da budem tako ispitan i da dozvolim da mi preturaju po glavi. I zato

sam se konačno i neopozivo odlučio da odmah izaberem veštinu

Mentalna moć!!! Ona ne daje samo povećanje sopstvenog psioničkog

napada, već daje i zaštitu od takvih uticaja.

Stečena mentalna moć 1. nivoa

Pre nego što sam stigao da se poradujem, odmah sam dobio poruku

o povećanju veštine:

Veština Mentalna snaga je nadograđena

na drugi nivo!

Štaviše, traka napretka veštine se veoma brzo popunjavala, pred

mojim očima. Ispostavilo se da nisu svi Tragači istine bili angažovani

oko Aine, neki od njih su za to vreme pokušavali i mene da pročitaju!

Znači, pod psičkim sam napadom!

 Veština Mentalna snaga je nadograđena
na treći nivo!

Bilo je potpuno neshvatljivo kako da se od nje odbranim, osim da

povećam nivo veštine. U tom trenutku nisam mogao da smislim ništa

pametnije, pa sam u glavi počeo da vrtim jednu od najdosadnijih

modernih pesama, sa velikim brojem besmislenih stihova koji se

ponavljaju. To mogu da slušaju samo debili, a vi Tragači istine

pokušajte da pronađete trunku mudrosti u glupim modernim

pesmama i slušajte koliko god želite! Da vidim koliko brzo će vam

mozak proključati! Taktika je funkcionisala, a popunjavanje trake

napretka Mentalne snage u početku je bila usporena, a onda je

potpuno prestala. Malo je nedostajalo da dostigne 4. nivo. U

međuvremenu, bezosećajna Aini je bila odvučena u hodnik, a

mehanički glas mi je zapovedio da uđem u centar svetlosnog kruga.

Poslušno sam otišao u centar sale i napravio grimasu od

nezadovoljstva. Zbog jakog svetla nisam mogao da vidim figure koje su

sedele u polukrugu od mene, uprkos svojoj visokoj Percepciji.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na nivo dvadeset pet!

Počelo je!!! Sada sam definitivno uspeo da osetim udar, kao da se u

mojoj lobanji kreću brojni neprijatno hladni i lepljivi prsti. Koliko je

ovo osećanje bilo podlo, reči se ne mogu izraziti... Beži iz moje glave!

Ne želim ovo, neću ti dozvoliti da mi preturaš po mozgu!!!

Veština Mentalna snaga je nadograđena

na četvrti nivo!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na peti nivo!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na šesti nivo!
Psionika veština je nadograđena na nivo
četrnaest!
Dostignut nivo 53!
 Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno šest poena akumulirano)

Odmah sam iskoristio svih šest dodatnih poena da povećam svoju

psioničku odbranu, podižući odjednom svoju mentalnu snagu na

dvanaesti nivo. Nestalo je podlog rojenja u mozgu. Stajao sam, jedva

skrivajući samozadovoljni osmeh koji mi se razvlačio na licu, sve dok

nije zazvučalo prvo pitanje Tragača za istinom:

— Komar, odbacili ste svoje prijatelje da biste ušli u igru

izobličenja stvarnosti. Kako se sada osećate, nakon što ste ostavili one

sa kojima ste tako dugo družili, za nove živopisne utiske? Savest vas

ne muči?

Od mog samopouzdanja nije ostalo ni traga, odmah me obuzeo

sujeverni strah. Kako Tragači istine znaju za Vasilija i Petku, sa kojim

sam živeo u istoj studentskoj sobi duge tri godine? Na kraju krajeva,

zaista nisam znao ništa o njihovoj budućoj sudbini i, na moju sramotu,

do tog trenutka se praktično nisam sećao svojih starih prijatelja. Jesu

li oni otišli u zatvor umesto mene? Ili su se, kao što je islednik obećao,

dobrovoljno prijavili u vojsku? Kako su to saznali?

Stop! Ne znam šta tačno znači tako formulisano pitanje, ali tu

nešto nije bilo u redu, pa sam ponovo u glavi prebirao detalje pitanja.

„Napustio svoje prijatelje da bi ušao u igru izobličenja stvarnosti“? Ova

formulacija je sigurno odgovarala gotovo svima kojima je ovo pitanje

postavljeno. Na kraju krajeva, skoro svi, bez obzira na rasu, pol i

godine, u stvarnom svetu su ostali neke prijatelje ili bliske rođake, sa

kojima se morao ograničiti kontakt, pa čak i rastati od njih. Skoro

svakog učesnika ove velike virtuelne igre opterećivao je sličan teret

krivice. Ali ne i mene!!! Nisam nikoga ostavio! Prisilili su me, uhapsili

i ucenili da prihvatim ponudu da „radim u jednom institutu u blizini

Moskve“.

A ja sam se... nasmejao umesto odgovora, jer sam odjednom

shvatio kako funkcionišu Tragači za istinom. Niz takvih podmuklih i

sugestivnih pitanja mogu kod većine izazvati sumnju, stid, strah i

kajanje.

Ubio sam dve muve jednim udarcem: ne samo da se žrtve nije

brana, bila je zbunjena i prinuđena da se pravdava i da tako dozvoli

iskusnim psioničarima da iskoriste njenu slabost i ostvare pristup

njenom pamćenju. Ispitanik je Tragaocima sam sugerisao svoje

najslabije i najranjivije tačke. On bi sam naveo konkretna imena,

datume, okolnosti, govorio o svojim gresima, i tako svakim svojim

odgovorom obogaćivao arsenal svojih mučitelja. Uostalom, niko od

njih samih ne poznaje bolje sebe. Samo oni mogu brzo da skroje

kompletan dosije — o sebi; šta su prekršili, kada i zašto. I sami će, ako

su prethodno „ispravno“ postupali, sebi biti najstrožije sudije.

— Poštovani Tragaoci za istinom, moja savest je čista, nisam

nikoga napustio ili izdao u stvarnom svetu. I pošto veoma cenim vaše

dragoceno vreme, predlažem da preskočite ovu fazu pokušavanja da

pogodite moju prošlost. Ako nekoga zaista zanima mogu i sam

ispričati svoju biografiju.

Slava je porasla na 46

Nastupila je duga tišina, oko četrdeset sekundi. Zatim je u holu u

vazduhu zasvetleo zeleni simbol u vidu vijugave linije unutar

kvadrata, kao „vadičep u kutiji“. Pretpostavio sam da ovaj simbol

označava reč „istina“, i iznutra se obradovao, kao i pri prvom susretu

sa Tumor-Anhu La-Fin, kada sam uspeo da odbijem mentalni napad !!!

Međutim, nisam se dugo radovao. Tajanstveni istražitelj koji se

kriju u mraku je rekao:

— Malo je verovatno da vaši bivši prijatelji Vasilij Sokolov i Pjotr

Žukov, koji moraju da okajavaju vaše zajedničke zločine, dele uverenje

da ih Kiril Komarov nije napustio. Ali ste u pravu za nešto drugo. Naše

vreme je zaista dragoceno da bismo ga potrošili na otkrivanje vaše

prošlosti pre nego što ste ušli u igru koja iskrivljuje stvarnost.

Udarali su žestoko... Da ovo nije saslušanje, nego boks meč, onda

sam dobio nokdaun... Dok sam sabirao misli, šokiran i zbunjen

informacijama koje su izvukli iz mog mozga, usledilo je sledeće pitanje

Tragača:

— Gerda Komar, po klasi nisi diplomata, međutim, pristup čitanju

misli je težak. Da li se plašiš ovog ispitivanja i da li si se posebno

pripremao za njega? Da li nešto kriješ?

Počeli su da postavljaju prava pitanja na temu, i to prilično

neprijatna. Setio sam se reči Aini da je beskorisno i opasno lagati

Tragače, zato sam odgovorio samo istinom i ništa osim istine.

 Rekao sam o visokoj inteligenciji mog lika i veštini mentalne snage

koju sam upravo uzeo. Onda sam priznao da sam se zaista plašio ovog

ispitivanja i da sam pokušao da podignem odbranu svojih misli. Zaista

sam imao šta da krijem, ali te tajne su se odnosile na planove moje

frakcije, na komercijalne ugovore i finansijska pitanja, i nisu imale

nikakve veze sa inkarnacijom Velike Prve Žene Mielonaca. Možda su

moje reči zvučale grubo, pa čak i bogohulno za Tragače istine, ali sam

priznao da sam za postojanje njihovog galaktički poznatu

propovednicu Amiru U-Majau saznao tek juče, kada sam video gomile

hodočasnika kako pune svemirsku stanicu. Nikada nisam video

propovednicu na ekranu, a još manje lično, i svakako nisam imao

razloga da učinim zlo velikoj predstavnici mielonske rase.

U vazduhu se pojavio nešto drugačiji znak – zeleni vadičep, samo

bez kvadrata, ali pored njega je pulsirala svetlo narandžasta tačka.

Tragačima za istinom nešto u mom generalno istinitom odgovoru nije

baš sve potpuno odgovaralo. Pretpostavljam da su to bile reči da „moje

tajne nemaju nikakve veze sa Amiru U-Majau“ koje su bile neiskrene.

Sranje! Sranje! Sranje!!! Trebalo je propustiti ove reči, a onda ne bi

bilo nikakvih potraživanja prema meni. Morao sam da delujem

proaktivno sve dok Tragači istine nisu izrazili svoje nezadovoljstvo:

— Da vam pričam o svojoj zveri. Koliko sam shvatio to je tema koja

vas najviše zanima.

Pošto nije bilo odgovora od Tragača za istinom, požurio sam da

iskoristim prećutni dogovor i nastavim:

— Kada sam lutao okolo sa poslužavnikom hrane i tražio slobodno

mesto u kafiću svemirske stanice, primetio sam prazan sto, za kojim je

ranije večeralo društvo Meleofata.

Krenuo sam do ovog stola i tek kada sam seo otkrio sam da se tu

nalazi krzneno stvorenje koje je veoma ličilo na jednu od životinja koje

žive u mom rodnom svetu. Naravno, bio sam iznenađen činjenicom da

zver definitivno nije mogla da se ušunja i sedne za sto pre mene.

Potpuno sam siguran da je to stvorenje sedela za stolom sa četom

Meleofata. Zver je izgledala veoma gladna i ja sam je nahranio. Nakon

toga se desila čudna stvar: iznad životinje se pojavio natpis da je ona

navodno moj ljubimac. Nisam video ništa loše u tome, niti sam tome

pridavao veliki značaj. Zver me je pratila neko vreme, otpratila me do

samog hotela i čak se popela u moju stambenu kapsulu, a tokom noću

je pojela sve vreće hrane iz mog ranca...

Na ovom mestu su me prekinuli i zahtevali da objasnim zašto moj

lik nije napustio igru u „zelenoj“ zoni hotela. Tragači za istinom su

sugerisali da li sam čekao nekoga ili neki dogovoreni znak ili sam se

plašio da propustim sastanak, pa stoga nisam napustio igru.

Ovde sam se malo oraspoložio i odvažio, jer sam u ovoj epizodi

definitivno bio čist. Odgovorio sam potpuno iskreno da sam u

stvarnom svetu slomio nogu i zato sam se posebno trudio da što više

vremena provodim u virtuelnom svetu, da koristim svojstvo brzog

lečenja. Ponovo se pojavio „zeleni vadičep unutar kvadrata“, a onda

sam začuo najpodmuklije pitanje:

— Gerda Komar, da li ste ikada čuli za morf rasu?

Pokušavajući da sakrijem svoje uzbuđenje, odmah sam počeo da

odgovaram, ponovo samo istinu:

— Da, čuo sam za njih. Još juče sam imao dug razgovor sa

diplomatom iz moje frakcije o raznim rasama koje žive u svemiru i

njihovim karakteristikama. Dotakli smo se i teme morfa. Koliko sam

razumeo, ovo je stara rasa, izumrla u stvarnom svetu, koja je nekada

bila deo čopora Meleofata. Neki od morf rase su preživeli u igri kao

NPC i poznati su po svojoj sposobnosti da menjaju svoj izgled.

Sa nestrpljenjem sam čekao presudu Tragača za istinom. „Zelena

vadičep“! Da li je to značilo istina?! Kako se sve dobro složilo! Juče na

svečanosti, između ostalih tema, Ivan Lozovski i ja smo zaista

razgovarali o morfovima, štaviše, ja sam govorio isključivo o njima, a

diplomata je samo pažljivo slušao i postavljao razjašnjavajuća pitanja.

Ali sada, iz mog potpuno istinitog odgovora, izgledalo je kao da mi je

diplomata govorio o morfovima. Sreća!

Veština Mentalna snaga je nadograđena

na trinaesti nivo!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na četrnaesti nivo!

Rano sam se obradovao. Tragačima se činilo da je malo znakova

istinitog odgovora, pa su od mene tražili dodatna objašnjenja:

 — Gerda Komar, iz nekog razloga ste bili veoma uzbuđeni kada ste

odgovarali na ovo pitanje, to se ranije nije dešavalo. Srce je počelo

brže da kuca, telesna temperatura je porasla, disanje je postalo

neujednačeno. Objasni zbog čega si zabrinut.

Morao sam da objasnim svoje uzbuđenje, improvizujući u pokretu:

— Nisam zabrinut, još uvek znam da uporedim činjenice! Znam da

je vašu veliku propovednicu napao neko ko je ličio na Mielonsku

devojku koju poznajem, na Aini. Štaviše, napad se dogodio u vreme

kada je prava Aini bila na potpuno drugom mestu na svemirskoj

stanici. Obratite ovde pažnju na detalje, na zver koju sam sreo u

kafiću. Dodajmo i čudne optužbe da je moj ljubimac ubio

propovednicu Amiru U-Majau. I na kraju, ovde dodajemo i pitanje o

rasi morfa. Nije teško napraviti logičan lanac. Zver koju sam sreo bila

je morf i koja je kasnije promenila izgled i napala propovednicu

Amiru!

Umesto odgovora u vazduhu, preda mnom je zasvetleo holografski

ekran. Video sam ogromnu dvoranu prepunu bezbroj mielonskih

hodočasnika. Usred ove gomile koja je besnela u verskom ludilu bila je

visoka pozornica, na kojoj je, u svetlosti mnogih reflektora, stajala

niska figura umotana od glave do pete u široku belu odeću.

Prvo sam pomislio da se viđam sa vlasnicom lokalnog kazina, ali

onda sam primetio razlike i u kroju odeće i u proporcijama tela.

I evo samog trenutka atentata! Stojeći u prvom redu, krhka, lako

prepoznatljiva figura Aini odjednom je neuhvatljivim pokretom

skočila na rame telohranitelja iz „Prvog prajda“, koji je stajao pored

nje, a odatle se još jednim skokom pojavila na sceni.

Odmah, zariva svoju desnu šapu sa kandžama u propovednicin

stomak, kidajući oštrim kandžama tanku odeću i živo meso.

Istovremeno zariva zube u grlo propovednice, vidi se čitava fontana

krvi, a Amirino beživotno telo pada na pod.

Ceo napad je trajao najviše dve sekunde za koje vreme je napadač

uspeo da odseče snežno beli rep sa žrtve i svečano ga prebacio preko

njegove glave, a potom je netragom nestao zajedno sa trofejom.

Neverovatno! Takva brzina! Neviđeno! Mielonci, koji se smatraju

neprevaziđenim „borcima prsa u prsa“ i poznati su po svojoj brzini,

nisu imali vremena da shvate, a kamoli da preduzmu akciju protiv

morfa. U trenutku je sve bilo gotovo. Ne daj Bože da imamo takvog

neprijatelja!

Bio sam jednostavno šokiran i nisam znao šta da kažem, samo sam

beskorisno otvorio i zatvorio usta, kao riba na suvom. U

međuvremenu ekran je počeo da skroluje unazad ubrzane snimke

nadzornih kamera. Hodajući unazad u gustoj gomili, niska

crvenokosa prevoditeljka Aini je na trenutak bljesnula kroz različite

hodnike svemirske stanice, i na kraju sam video upravo ono što sam

očekivao da ću videti. Jedna od kamera smeštena u velikoj sali snimila

je kako devojka Mielonske rase skoro trenutno menja svoj izgled u

četvoronožnu lisicu, a zatim se stepenicama penje na balkon i mirno

leže između mene i Aini.

Moja veza sa strašnom lisicom je bila očigledna. Ispravno je što

nisam pokušao da negiram svoje poznanstvo sa ovom zveri, inače bi

ispalo još gore. Ali sada, u svetlu mog svedočenja i svih otkrivenih

činjenica, pitam se kakvu će presudu na kraju objaviti Tragači za

istinom?

Opet sam osetio podli osećaj da mi nečiji prsti preturaju po glavi.

Ubrzo je prestalo nakon čega je metalni glas sa plafona rekao:

— Nažalost, nadzorne kamere u hotelu i kafiću su bile

onemogućene, tako da nije bilo moguće pratiti raniji put morfa. Ali

vaše svedočenje, gerda Komar, je provereno i potpuno potvrđeno, i

omogućilo je da se identifikuju pravi naručioci zločina. Međutim, pre

nego što utvrdimo vašu krivicu ili nevinost, moramo da se upoznamo

sa zapisima na vašem Prospektor skeneru. Ostali predmeti u vašem

inventaru, čak i ako su neobični poput reliktnih artefakata, nisu

relevantni i ne zanimaju nas.

Da im dam svoj skener da ga prouče? Nezgodno, tamo postoje

rezultati uspešnog skeniranja Mielonskog presretača, zadatak frakcije

koji sam završio! Ako im pokažem odmah će služba svemirske stanice

imati jasan i nedvosmislen dokaz ko je kriv za kvarove opreme na

gusarskom brodu. Osim ovih rezultata, u memoriji skenera je bilo

drugih vrednih informacija: čvorovi moje matične planete, koordinate

asteroida sa platinom i baze relikvija. Stoga sam bio kategoričan:

— Ne dolazi u obzir! Uveravam vas da na skeneru nema materijala

koji se odnosi na atentat na veliku propovednicu, a iskrenost mojih

reči možete lako proveriti. Postoji mnogo vrednih informacija. Samo

za koordinate baze relikvija lang Vejd Šišiš je platio šest miliona. Ako

želite da dobijete ove informacije to neće moći besplatno!

U vazduhu se umesto „zelenog vadičepa“ pojavilo pet crvenih

kvadrata ugneždenih jedan u drugi, smeštenih unutar vertikalnog

pravougaonika. U početku sam tupo zurio u ovu geometrijsku

strukturu, pokušavajući da shvatim o čemu se radi. A onda sam

shvatio da je ispred mene broj „sto hiljada“ napisan na mielonskom.

— Nadamo se da li će ovaj iznos biti dovoljan? Ipak, baza drevne

rase nalazi se na teritoriji Geka, što otežava pristup Mieloncima, a ono

najvrednije iz nje je verovatno već izneto.

U grudima me je zabolelo od uzbuđenja. Mielonci mi nude sto

hiljada kristala! To je prevelika količina za informaciju koja više nema

nikakvu vrednost... Onda sam titanskim naporom volje pokušao da ne

razmišljam o bazi moštiju i prešao na drugu temu:

— Dovoljno novca. Ali uz to, ipak bih voleo da znam ko je kriv za

sva moja neprijatna iskustva? Ko je naručio ubistvo? Rekli ste da ste

već shvatili.

Veština Mentalna snaga je nadograđena

na petnaesti nivo!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na šesnaesti nivo!
Psionska veština je nadograđena na nivo
petnaest!

Izgleda da sam upravo uspeo da odbijem nečiji psionički napad.

Ako jesam, pa šta. Još uvek imam svoje tajne! Što se tiče dodatnog

zahteva koji sam izneo, plašio sam se da će Tragači za istinom početi

da se opiru ili čak zameraju mom bezobrazluku, ali su se skoro odmah

složili:

- Dogovor je zaključen!
 DVADESET PRVO POGLAVLJE
KARTA ZA POVRATAK

Prišao mi je Mielonac u belom oklopu Prvog Prajda i pružio šapu, a

ja sam mu poslušno dao svoj Prospektor skener. Dobro sam shvatio da

mi neće vratiti radni alat, tako da informacije ne mogu prodati bilo

kom drugom zainteresovanom. Da, uz prodatu opremu izgubio sam i

dosta važnih informacija, posebno crtež Mielonskog presretača, ali

količina od sto hiljada kristala će nadoknaditi sve gubitke. Sebi ću

kupiti novi skener, a svemirski brodovi zgodni za skeniranje će se

sigurno pojaviti u mom životu!

Novčanik je vibrirao, izvadio sam ga iz inventara i stavio u ruku.

Stanje na računu: sto pedeset devet hiljada petsto kriptovaluta. Šta?!

Ponovo sam proverio iznos. Nije bilo sumnje, prebačen mi je ne

lokalni ekvivalent od sto hiljada crvenih Geko kristala, već sto hiljada

punopravnih kriptovaluta! Ovo je tačno sedam puta više od onoga što

sam očekivao! Moje ushićenje je prekinuo metalni glas.

— Slušaj pažljivo, gerda Komar. U kafić su ušla četiri Meleofata, a

izašla su samo tri. Nije bilo zahteva prema službama stanice Medu-Ro

IV u vezi sa nestalim članom posade, što znači da su Meleofati

savršeno znali da se njihov član posade neće vratiti na brod.

Iscrpna pretraga po stanici nije otkrila ovaj četvrti dolazak. Sam

brod Meleofata napustio je stanicu Medu-Ro IV neposredno pre

izvođenja atentata na lang Amiru U-Majau.

— Onaj četvrti je bio morf? — pitao sam.

— Da, to je bio morf.

Ali morf je samo NPC, on nema svoju volju i svrhu, on je samo

oruđe u kandžama svojih beskrupuloznih gospodara. Veoma opasno

sredstvo koje se retko koristi u dobre, ali najčešće u najpodlije svrhe,

kao što je provokacija koja se dogodila na ovoj stanici.

 Ubistvo Velike Prve Žene je jednako objavi rata Mieloncima, a

vlasnici morfa su se potrudili da svi tragovi vode do vas. Pokušali su da

posvađaju velike svemirske rase Mielonce i Geko.

Geko? Pa, naravno. Zemlja je pod zvaničnom zaštitom Geko rase, a

po svim kosmičkim zakonima naši bi gospodari jednostavno morali da

ratuju, štiteći svoje slabe i nerazumne vazale. Zaista podlo i zaista

nerazumno. Sa zakašnjenjem mi se srce steglo od užasa. Zbog mog

flertovanja sa svemirskom lisicom, mogao je da započne svemirski rat,

preteći mojoj rasi izuzetno teškim posledicama do potpunog

uništenja! I ma šta govorili o „samo poslušnom instrumentu“, kada se

Lisica pokazala kao gadno i podlo stvorenje!!!

— Gerda Komar, dobio si sve što se traži po uslovima ugovora. —

krug svetlosti se ugasio, metalni glas iznad moje glave reče je saopštio

da je ispitivanje završeno i da je Prospektor gerda Komar jednoglasno

proglašen nevinim od strane svih petnaest Tragača za istinom zbog

ubistvo propovednice lang Amiru U-Majau.

Sada, kada mi svetlost više nije zaslepljivala oči, mogao sam da

vidim kako se tamne figure Tragača Istine jedna po jedna rasplinjuju i

nestaju. Bile su to samo projekcije ili hologrami bića koja su negde

veoma, veoma daleko, možda hiljadama parseka od ovog mesta.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo pedeset treći!

Kada je četrnaest od petnaest holograma islednika već bilo

rasplinulo, poslednja figura se okrenula prema meni i izgovorila

rečenicu na mielonskom jeziku. Metalni glas koji je dopirao sa plafona

odmah je preveo na meni poznatiji jezik Geka:

— Komar, ja sam lang Amiru U-Majaua, gledao si moju smrt na

ekranu. Želim da kažem da ste uzalud pokušali da sakrijete od Tragača

Istine informaciju da ste razgovarali sa morfom i čak mu nadenuli

ime. Time ste samo ometali naš rad. A o činjenici da su morfi pametni

i sposobni da pričaju, svi u galaksiji znaju.

Odjednom sam shvatio da sam pocrveneo od stida. Naivno sam

pomislio da igram lukavu igru, da krijem svoje misli i čudima

snalažljivosti postižem potrebnu reakciju kod istražitelja. A oni su,

ispostavilo se, odavno znali sve detalje i jednostavno me nisu sprečili

da i dalje grešim u svojoj precenjenoj uobraženosti. Posle kratkog

oklevanja, ja sam kao srednjovekovni vitezovi u prisustvu kraljevske

porodice, pao na jedno koleno u znak poštovanja i divljenja prema

tako moćnoj ličnosti. A onda, dok Amiru U-Majau još nije nestala,

zamolio je da priča o morfovima, pošto sam bio u potpunoj konfuziji

zbog njih.

— Jedno vreme, morf rasa, vazali Meleofata, pokušala je da

postane gospodar čopora, ubijajući i zamenjujući najuticajnije i

najmoćnije članove Meleofatskog društva njihovim replikama. Kada je

zavera otkrivena sa užasom je procenjeno da dve trećine vladara,

vojskovođa i istaknutih ličnosti Meleofata već uništeno i da su

zamenjeni morfima koji ih kopiraju. Zbog ovog monstruoznog zločina,

bez premca u istoriji galaksije po svojoj drskosti i razmerama, morf

rasa je potpuno istrebljena u stvarnom svetu. Pojedini igrači su se

sklonili u virtuelni svet i postali neka vrsta NPC-a koji nemaju

domovinu i društvenu strukturu. To je zvanična verzija u koju ja

uopšte ne verujem. Zdrav razum mi sugeriše da ništa i niko ne može

da spreči morfe zbog sposobnosti da menjaju izgled i da se pridruže

najrazličitijim prajdovima, frakcijama i klanovima drugih rasa i da

mirno uđu u stvarni svet pod maskom ovih stvorenja.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 62!

Nakon što sam nakratko obratio pažnju na rast veštine, razmislio

sam o rečima Amiru U-Majau. Ali zaista! Kako se nisam setio toga?!

Priča koju je Foksi ispričala o teškom položaju njene rase odmah se

raspala nakon ubedljivih argumenata koje je iznela propovednica. U

znak zahvalnosti za detaljan odgovor duboko sam se poklonio langu

mielonske rase i, popuštajući iznenadnom impulsu, odlučio da

iznesem svoje zaključke:

— Lang Amiru U-Majau, vi ste veoma mudri i pronicljivi, znate

skoro sve o morf rasi i imate neverovatnu sposobnost da pronađete

prave reči i istinu. Tako da mislim da ste vi i vaš tim Tragača Istine

znali ko su naručioci atentata i pre mog hapšenja. Zašto je onda bila

potrebna cela ova predstava sa hapšenjem, vezivanjem i ispitivanjem?

Samo radi dobijanja podataka sa mog skenera?

 Iznenada se u vazduhu ispred mene pojavio „zeleni vadičep u

kutiji“. Ispostavilo se da sam rekao čistu istinu! Sekundu kasnije sa

strane tamne figure se začula neka vrsta stenjanja ili kašljanja, a

mehanički prevodilac mi je preveo ove nerazumljive zvukove:

— Baš sam nesmotrena, zaboravio sam da isključim opremu...

Izgleda da sam uspeo da zbunim inkarnaciju Velike Prve Žene.

Međutim, lang Amiru U-Majau je odmah nastavila:

— Neverovatno si brz, gerda Komar. Tačno, nije postojao drugi

razlog za vaš pritvor, osim da se pročitaju informacije iz vašeg mozga

u vezi sa drevnom rasom relikvija. Brzo nam je postalo jasno da

nemate pojma gde se baza nalazi. Zbog toga je bio potreban vaš

Prospektor uređaj, u koji se beleže koordinate željenog asteroida.

Činjenicu da je drevna baza odletela u vazduh, mogla sam da utvrdim

tek nakon sklapanja posla i tokom ovog našeg privatnog razgovora.

Ostale moje kolege su i dalje u blaženom neznanju.

Autoritet je povećan na 10

— Pa, Komar, mogu da čestitam, neverovatan srećnik koji je uspeo

da sakrije vredne podatke od borda Tragača Istine! Ne brinite za

novac. Vaš je, pošteno ste ga zaradili. Nama su čak i koordinate same

po sebi značajne, bez obzira što asteroid više ne postoji, jer nam

omogućavaju da jasnije razumemo do koje granice se pružala teritorija

misteriozne drevne rase, kao i njenu strukturu. Dakle, da odredimo

područja za pretragu drugih tragova drevnih civilizacija.

Lang Amiru je napravila čudan gest, ispisavši šapom u vazduhu

horizontalnu osmicu, kao da se opraštala od mene, ili me blagosiljala

ili je samo htela da sledi primer ostalih Tragača Istine i nestane, ali je

iznenada zastala i rekla:

— Moj savet je da ne žurite sa promenom klase. Pokušaću da

pretražim arhive Zvezdanog grada u potrazi za informacijama na temu

Osluškivača. Ako nešto pronađem, obavezno ću vas obavestiti o

rezultatima. Moguće je da u celom Univerzumu nije preostala oprema

sa kojom bi predstavnici ove drevne profesije, odavno izumrle, mogli

da rade.
 Sprovodila su me dva oprezna Mielonca u belim oklopima Prvog

prajda. Mera opreza nije bila suvišna s obzirom na kolosalnu količinu

koja je bila u mom novčaniku. Trgovac Ulina Tar je jednom rekla da

ima mnogo igrača koji su spremni da urade bilo kakvu svinjariju i za

sumu manju od deset hiljada kristala. Ja sam uz sebe imao iznos

ekvivalentan milion i sto hiljada kristala, ali u obliku vrednije

kriptovalute.

Blizu samog prolaza od stanice do oblasti kosmodroma, Aini je

izašla iza automata iza kojeg se sakrila. Bila je neprepoznatljiva; upalih

očiju, drhtavih šapa, visećih ušiju, mlada crvena mačka kao da je

ostarela ili se teško razbolela. Aini je ćutke prišla i, baš kao i tada na

putu na ispitivanje, zarila njušku u moje rame, tražila je utehu. Ovoga

puta sam je hrabrije zagrlio i čak rizikovao da joj pogladim dlakava

leđa. Kao odgovor, repata devojka je tanko zamjaukala, kao izgubljeno

mače.

— Komar, osećam se veoma loše. Nakon interakcije sa Tragačima

Istine, osećam se kao da su me svukli golu, oderali kožu i izložili

javnom podsmehu. Svi zaziru od mene. Kad se pojavim ućute se i

raziđu i niko ne želi da razgovara. Molim te da me odvedeš odavde sa

stanice! Pristajem da letim čak i do ivice poznate galaksije, pa čak i do

neistraženih teritorija! Znam četiri glavna jezika svemirskih rasa i

brzo učim, mogu biti prevodilac u pregovorima!

— Ali šta je sa tvojim prajdom Repate Zvezde? Vidim da si ponovo

vraćena nazad.

U opisu Aininog karaktera zapis o članstvu u prajdu, koji je

nedostajao pre ispitivanja, zaista se vratio.

— Prajd? — činilo mi se da je Aini bila malo zbunjena kao da je tek

sada otkrila promene u svom društvenom statusu. A onda je nastavila:

— Za mene su to samo prazne reči! Kad biste samo znali, gerda

Komar, kako sam želela da budem korisna prajdu, da budem

primećena, cenjena i poštovana. Ali sam ćušnuta u dosadnu ulogu

recepcionerke, a onda potpuno izneverena, ostavljena bez podrške i

napuštena od svih istog momenta nakon iznošenja smešnih optužbi.

Članstvo u prajdu nije prepreka da me povedete sa sobom!

Rešio sam to za vrlo kratko vreme. Moj nivo mielonskog jezika je

bio na veoma niskom nivou, tako da mi je zaista bio potreban

prevodilac. Trebaće mi da se dogovorim sa kapetanom zvezdanog

broda o detaljima trgovinskog ugovora. Sama sudbina mi je ubacila u

krilo Prevodioca i bilo bi glupo odbiti takav poklon. Naravno, složio

sam se!

— Moram da pronađem Tinija. Da li si videla gde je otišao posle

ispitivanja?

— Tini? — upitala je Aini kao da pokušava da shvati o kome

govorim. — Ne, nisam videla… i ne gledaj me tako prekorno! Još

nisam došla sebi, pa svakako izgledam rasejano i usporeno, ali će posle

nekog vremena proći. Bolje da krenemo, okupljaju se znatiželjni, a

meni je neprijatno pred njihovim pogledima.

Zona inspekcije. Pripremite svoje dokumente!

Morali smo da savladamo koridor od trideset metara, u kome su svi

koji su prolazili do stanice ili obratno odlazili u područje kosmodroma

bili podvrgnuti temeljnim proverama, uključujući skeniranje lika i

njegovih torbi svim vrstama detektora. Ali neočekivano za Aini i mene,

napravljen je izuzetak — borci Prvog Prajda pokazali su metalne

žetone osoblju stanice, čuo sam i čak uspeo da razaznam skoro sve

reči:

— Vraćamo zatočenike... (nerazumljivo). Uspešni… (nerazumljivi)

Tragači za Istinom. Optužbe su odbačene. Potpuna rehabilitacija.

Provedeni smo kroz službeni hodnik, zaobilazeći sve uređaje za

skeniranje, nakon čega su vojnici pitali gde da me isporuče — u hotel

ili direktno na moj brod? Aini je odgovorio da moramo da odemo u

kazino.

Našao sam svoje „mače“ baš tamo. Mali je sedeo u uglu tribine za

gledaoce na hladnom metalnom podu i lagano drhtao, i dalje se ne

mičući od posledica ispitivanja. Podigao sam ga za vrat i odvukao do

stola i posadio na klupu. Rekao sam Aini da ga pripazi pošto je

pokušavao da se zavuče ispod stola, a ja sam otišao do šanka. Teško je

bilo naručiti bez prevodioca bez znanja mieolonskog jezika, ali sam

nepoznate reči zamenio gestovima i rečima Geko jezika:

— Dve porcije najjačeg osvežavajućeg pića, treba da vratim moje

prijatelje u život. Dopao mi se koktel koji sam naručio prošli put...

Čudno, razumeli su me. Posle par minuta na stalku su se pojavila

dva identična čunja u kojima je šištalo i pulsiralo nešto odvratno

zeleno, u visokoj čaši sa slojevitim koktelom koji je mirisao na

valerijan. Posegnuo sam za novčanikom, nameravajući da platim piće,

ali mršavi i visoki mielonski barmen sasvim ljudski mahnu šapom:

— O trošku ustanove. Dobro... (nerazumljivo)... klan Srećna šapa

zna da je rudarenje po mozgu... ispitivanje teško.

Ovlašćenje je povećano na 11
Veština kosmolingvistike je nadograđena
na nivo 63!
Pedeset četvrti nivo postignut!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

Vratio sam se za do Tinija i Aini i rekao da popiju koktel kako bi se

razveselili i udaljili od noćne more koju su doživeli.

Aini je mirno i staloženo usisala kroz slamku gusto pulsirajuće

piće. Onda je Tini priredio šou. Rezignirano, skoro mehanički, istresao

je zeleni žele u svoja usta i progutalo. Istog trenutka su dlake po celom

telu mladog Mielonca zalepršale i nakostrešile, zbog čega je tinejdžer

izgledao duplo krupniji.

— Aaaaai! Peče... Vodeeee!!!

Videvši čašu u mojoj ruci Tini je zgrabio stakleni pehar i ispio ga u

dva duga gutljaja.

— Oooo!!! Kakvo blaženstvo!!! Baš ono što mi je trebalo!

Gospodaru Komare, izvinite za moju drskost, morao sam jer mi se

učinilo da bih inače umro... — posle ovih reči Tini se glupo nasmejao

i... srušio se licem na sto onesvešćen.

— Ništa, brzo će doći k sebi. — uveravala je Aini. — Metabolizam

naše rase je ubrzan, a svako trovanje, ako odmah ne ubije, Mielonac

brzo neutrališe.

Korisna informacija, mentalno sam sebi zabeležio za budućnost:

glupo je koristiti spore otrove protiv Mielonaca, kao i učestvovati sa

njima u raznim takmičenjima tipa „ko koga nadmašuje“. Uzgred,

pošto se razgovor okrenuo sposobnostima i tradiciji Mielonaca,

odlučio sam da postavim sledeće pitanje:

— Aini, šta znači ovaj gest? — desnom rukom sam napravio

horizontalnu osmicu.

Ružičasta mačka je bila vidno iznenađena i pitala me gde sam to

video? Kada je čula moj odgovor u vezi razgovora sa inkarnacijom

Velike Prve Žene, Aini je rekla s poštovanjem:

— Gerda Komar, počastvovan si retkom počasti. Lang Amir U-

Maiau se zainteresovala za tvoju sudbinu i uzela je pod svoju zaštitu.

Ovo je veoma dobar znak!

Aini je prekinula svoj govor jer je velika „mačka“ strogog i opasnog

izgleda prišla našem stolu. Nosila je tamno mat oklopno odelo

prekriveno sa bezbroj ogrebotina, sav okićen oružjem i trofejnim

repovima mielonaca i delovima tela predstavnika drugih rasa.

Gerda Abi Pan-Miai. Mielonac, prajd

Čupavi Mrak. Pilot zvezdanog broda nivo
145
PAŽNjA!!! Kapetan broda, Gerda Abi Pan-
Miai, nalazi se na poternici svemirskih
pirata. Ocena opasnosti 9

Poledao je usnulog Tinija i viknuo šankeru da mu sipa „isto“,

nakon čega se spustio na klupu pored usnulog „mačeta“. Mielonanac

je dugo gledao u Aini, koja je postiđena odvraćala pogled od strašnog

gusara, a zatim je frknuo od nezadovoljstva:

— Čuo sam da su Tragači Istine vaše društvo oslobodili opštužbe,

ali ne mogu da savladam bes i gađenje pri pogledu na vaše podle

njuške. Najradije bih vam polomio glave da sebi smirim živce.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na nivo dvadeset šest!

Skoro sam razumeo reči slobodnog kapetana, koje je prevela Aini.

Na prvi pogled, pirat mi se nije dopao, a sada imam utisak da se koleba

između „ustani i idi“ ili „ubi ih i napij se“. Zapanjilo me je da ovaj

strašni svemirski pirat prema nama ima negativan stav zbog svoje

pobožnosti?! Zamolio sam Aini da mu saopšti da naša grupa ne samo

da je potpuno oslobođena i opravdana od krivice, već nam je lično

velika propovednica lang Amiru dala svoj blagoslov i obećala svoje

pokroviteljstvo.

Za kapetana pirata, kao što sam se nadao, ovo je bio otrežnjujući

faktor:
 — U redu, ne žurim da vam odsečem glave. Čoveče, rečeno mi je da

tražiš sastanak sa šefom prajda Čupavog Mraka i rekao si nešto o

velikom dobitku. Vreme je da o ovom slučaju razgovaramo što je

moguće detaljnije. Samo se molite vašem Bogu da se neću osećati da

sam uzalud sa vama gubio vreme.

Preko Aini sam ponovio ono što sam već rekao da trista kilograma

prečišćene platine u ingotima čekaju na planeti izgubljenoj u svemiru

svog kupca, koji nije plašljiv da pređe preko zvaničnih granica

teritorije Geka i hrabar da zaobiđe njihovu carinu. Naveo sam i

željenu cenu: tri miliona geko kristala za sav ovaj teret plemenitog

metala. On je takođe nagovestio da bi ovaj posao mogao biti prvi u

lancu sličnih isplativih ponuda. Na kraju sam zamolio Aini da ga

obavesti da je domaćica kazina zainteresovana za ove uslove i da je

spremna da nam obezbedi svog kapetana, ali ne želi da se meša u

poslove „Čupavog Mraka“ i oduzima im hleb. Voljna je da sarađuje sa

nama samo pod uslovom ako Čupavi Mrak iz nekog razloga odbije

našu ponudu.

Da li biste želeli da izaberete veštinu

trgovine?
Da li biste želeli da izaberete veštinu
diplomatije?

Odbio sam obe ponude. Gerda Abi Pan-Miai je precizirao lokaciju

trgovinskog sporazuma i karakteristike planete na koju će se spustiti.

Nisam uzalud nagurao podatke svoje matične planete u geko

koordinatni sistem — bilo je veoma korisno! Slobodni kapetan, iako je

po rasi bio Mielonac, savršeno me je razumeo, uključio je ekran

[27]
PDA i uneo podatke.

— U zvezdanom atlasu ne postoji mapa ovog sistema... To je

nedavno otkriveno područje, a Geko ne žure da dele informacije. Za

tako opasan let profit iznosi samo dvesta hiljada kriptovaluta, ali kad

se odbiju troškovi goriva i plata tima... — nezadovoljno je gunđao

kapetan praveći proračune. — Nije baš primamljivo. Za te pare ja neću

podići svoje dupe sa stolice, ali imam nekoga ko će to prihvatiti. Pre

dva dana, mladi i temperamentni kapetan Riki Pan-Mis srušio je svoj

presretač u polje asteroida dok je jurio šatl Šiamiru. Oštećenje nije

toliko ozbiljno, ali su krilo i deo oplate stradali. Sada moj podređeni

sedi bez novca i biće mu drago da prihvati posao i popravi svoj brod.

Dve stvari su me pogodile u ovoj priči. Pre svega, da li će me

ozbiljno poslati u svemir u oštećenom zvezdanom brodu? Ali na kraju

krajeva, moramo da sletimo kroz gustu atmosferu na prilično masivnu

planetu, a sletanje svemirske letelice „bez krila i dela oplate“ izgleda

kao oblik samoubistva. Kako će ovaj nesrećni kapetan koji ne može da

plati popravku broda, platiti platinu? Nisam oklevao da iznesem oba

pitanja.

— Daću mu novac i za popravke i za kupovinu robe! — rekao je

Slobodni Kapetan. — Riki će ovim letom pokriti deo duga prema meni,

tako da je sve u redu.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na dvadeset sedmi nivo!

Pravovremeno upozorenje! Iako sam i bez njega osećao da sa ovim

predlogom nešto nije u redu, da me želi prevariti, jednostavno nisam

razumeo kako. Hajde da pokušam da saznam šta je to?

Provera obaveštajnih podataka nije

uspela
Akcija je prekinuta. Nestalo vam je
magičnih poena.

Nije bilo moguće pročitati misli opasnog gusara. Šteta... U svakom

slučaju, nisam video nikakvu drugu opciju da stignem na Zemlju, osim

zvezdanim brodom prajda „Čupavi Mrak“. Moje reči o rezervoj

varijanti i kapetanu iz prajda Srećna Šapa bile su samo delimično

tačne, a isto toliko i blef. Barmen danas nije video domaćicu kazina, a

nije ni znao da li će se uskoro pojaviti. Sasvim je moguće da se

poglavar prajda Srećna Šapa neće pojavljivati, a ja nisam mogao da

čekam. Dozvoljeni boravak na stanici Medu-Ro IV istekao je pre

devetnaest sati. Tako da nisam mogao da biram — ili u zatvor

Mielonaca zbog kršenja zakona, ili da rizikujem da odletim sa stanice

sa nepoznatim kapetanom.
 Izabrao sam drugo i odgovorio šefu prajda Čupavi Mrak da se

slažem, ali uz dva neophodna uslova: „mladi i temperamentni

kapetan“ će dobiti svoju platinu tek nakon isplate, ni sekund ranije, a

sa mnom će leteti i dva Mielonca, a imaćemo i prilično obiman i težak

prtljag.

Gerda Abi Pan-Miai, koji je bio malo ošamućen od žestokog pića,

uključio je radio i konsultovao se sa podređenim. Pola minuta kasnije

dao je odgovor:

— Prtljag ukupne težine ne više od jedne i po tone. Riki ima mali

presretač, a ne veliki teretnjak! U vezi ostalih uslova ne vidi prepreku.

Njegov brod, Tiopeo-Miks II, nalazi se na sletnoj palubi osam, u

hangaru četiri. Polazak je kroz ummi. Do tog vremena će popravka

broda biti okončana, i prikupljena potrebna količina Geko kristala.

 DVADESET DRUGO POGLAVLJE
PROJEKAT EGZODUS

Prvo što sam uradio nakon odlaska Slobodnog Kapetana bilo je da

pitam Aini i barmena, koji je došao da pokupi čaše, gde je najbliža

„zelena“ zona. Pokazali su mi na „salon za posebno drage goste

kazina“, koji je trenutno bio prazan. Koliko sam shvatio ova prostorija

je sa svih strana zatvorena energetskim barijerama, sa luksuznim

enterijerom, tapaciranim nameštajem i sopstvenim sigurnim

komunikacionim terminalom koji se koristi za privatne pregovore.

Svaki od učesnika je u svakom trenutku mogao da uđe u stvarni svet i

konsultuje se sa svojim kolegama o određenim uslovima posla koji se

zaključuje. Baš ono što mi je trebalo!

Za dvadeset kriptovaluta sam dobio dozvolu da koristim VIP ložu i

odmah napustio igru.

Odbacivši ponudu da se upoznam sa statistikom sesije igre,

požurio sam iz virt-kapsule i, strčavši sa „kukuruza“, pojurio u

upravnu zgradu. Zapravo, tražio sam Ivana Lozovskog, ali diplomata je

trenutno bio u igri, pa me je primio lično šef Radugin.

Pogrbljen, umoran i očigledno hronično neispavan Radugin je ličio

na naučnika kome je ponestajalo vremena da preda svoju disertaciju.

Na brzinu je smotao topografske karte položene na stolu. Nasmejao

sam se. Dolazak „specijalca“ Aleksandra Antipova u frakciju je imao

uticaj na Radugina. Ranije nije skrivao karte i planove od posetilaca.

Koliko sam mogao da zapazim, karte su pokazivale dijagrame

šestougaonih čvorova naše frakcije i suseda. Pretpostavljam da je pre

mog pojavljivanja vođa frakcije razmatrao optimalne lokacije

razmeštaja baterija kako bi dalekometna artiljerija mogla da pokrije

sve sektore fronta tokom skoro očekivanog napada „Mračne frakcije“.

 Ali sada me nimalo nisu zanimale vojne tajne i lokacije vatrenih

tačaka, došao sam po sasvim drugoj stvari. Trebalo je da znam

konkretnu tačku sastanka sa svemirskim trgovacima da bih mogao

kapetanu da dam koordinate za sletanje, ali i da prenesem frakciji

procenjeno vreme za sletanja. I, što je najvažnije, trebala mi je lista

onoga što treba kupiti za našu frakciju na svemirskoj stanici gde su

cene bilo koje robe bile nekoliko puta jeftinije nego u svemirskoj luci

Geka.

Pitanje mestom sletanja trgovaca je odmah rešeno, ali je došlo do

zastoja sa spiskom za kupovinu. Bio sam iznenađen kada sam čuo da

ovo pitanje još nije rešeno i da se o njemu govorilo na nivou opšte

ideje „šta bi bilo-kad bi bilo“. Štaviše, sa neskrivenim užasom sam

saznao da u frakciju još uvek nije dopremljena platina, jer se verovalo

da je dolazak svemirskih trgovaca veoma dalek događaj, koji se možda

neće ni dogoditi.

— Da li ste potpuno poludeli ovde?! — bio sam nervozan i nisam

mogao da se suzdržim. — Za trideset i šest sati stiže kupac platine

kojeg sam teškom mukom nagovorio da doleti u ovu vukojebinu na

periferiji istraženog svemira, a roba za koji sam utanačio isporuku i

cenu nije ovde! Kako onda neka velika svemirska rasa da posluje sa

nama!?

— Smiri se, Kiril. Platina će stići, obećavam! Što se tiče spiska

kupljene robe, prvo moram održati sastanak sa šefovima glavnih

laboratorija, sa obe legije i drugim borbenim odredima i saznati

njihove potrebe...

— Sve je to divno. — prekinuo sam Radugina koji je započeo sa

demagogijom. — Ali ja moram odmah da naručim robu. Ona treba da

se isporuči i da se utovari u svemirski brod. Ne možete ni zamisliti

koliko sam uložio novca u avans za kupovinu naoružanja i opreme, a

dozvoljeno mi je da na brod utovarim samo jednu i po tonu prtljaga!

Dakle, mora se kupiti samo najpotrebnije i mora se odmah rešiti

pitanje šta je najpotrebnije!

Radugin je odmah pozvao vođu Prve legije, nakon čega je saopštio

sledeće:

— Kupite bilo koje malokalibarsko oružje. Lasersko, čak i vatreno

oružje bilo koje vrste za veštinu „Automatsko oružje“ i to od stotog

nivoa i više. „Mitraljeze“ od sedamdeset petog i „Snajper“ od

šezdesetog nivoa. Kupite koliko možete jer nemamo alternativu.

Mnogi naši veterani su odavno „prerasli“ svoje oružje po nivou i

veštini, a potreba za visokokvalitetnim cevima je ogromna. Potrebne

su nam i velike količine municija za kupljeno oružje. Osim toga,

potrebno je nešto što može da izbaci elektroniku — EM punjenje za

bacače granata, EM mine, emiteri možda postoje, uverite se sami.

Zadatak je da se zaustave jurišni antigravi, kako leteći Sio-Mi-Dori

tako i teška oklopna čudovišta Sio-Ku-Tati o čijoj pojavi u Mračnoj

frakciji izveštavaju obaveštajci. Ako ostane raspoloživog mesta do tone

i po prtljaga, ostatak kupite po sopstvenom nahođenju!

Na povratku u virt-kapsulu moje raspoloženje je bilo pomalo

depresivno. Razgovor sa Raduginom je ostavio neprijatan utisak.

Naivno sam verovao da u frakciji ima više reda i jasnih planova.

„Kupite ono što smatrate da treba.“ „Nismo računali na uspeh sa

trgovinom platine i nismo se pripremali.“ „Vidite sami šta možete još da

kupite“. Tako ne radi ozbiljna organizacija! Šta da kupim, dečije

pantalonice sa naramenicama?! Najviše me je razljutilo saznanje da

šef frakcije nije samo umoran i da se nije dovoljno naspavao, već je

emotivno izbledeo i, čini se, više nije verovao u mogućnost pobede nad

„Mračnom frakcijom“. Gubitak interesovanja i neka vrsta propasti,

rasejanost i sva ta verbalna lupetanja... kao on smatra da je nešto nije

ostvarivo i da nije hitno...!?

Na putu do „kukuruza“ neočekivano sam sreo Svetlanu, koja je

džogirala pepeljastim stazama parka. Devojka u trenerci sa

kapuljačom nabačenom preko glave nije me odmah primetila, ali je

onda naglo promenila pravac i dotrčala do mene. Usput je izvadila

slušalice iz ušiju. Smirio sam telohranitelje koji su nameravali da

zaustave ubicu Prve legije. Svetlana je, kao što sam odmah primetio,

trčala pod „opterećenjem“; na gležnjeve i zglobove su stavljene utege,

a ispod raskopčane jakne video sam širok kaiš sa olovnim pločama.

— Zdravo, Komare, jesi li se upravo probudio? — zajapurena

devojka je bila sarkastična, ili je zaista verovala da sam upravo izašao

iz kreveta nakon divlje zabave.

— Eh, da je tako... Posle zabave sam uspeo da odležim u zatvoru

Mielonaca, da mi se sudi, pa čak i da upoznam pravog svemirskog

pirata.
 Svetlana je iznenađeno coknula jezikom i pogledala me sa

očiglednim poštovanjem, pa čak i sa divljenjem. Iskoristio sam

trenutak i pitao devojku zašto se bavi sportom ispod Kupole, a ne u

virtuelnoj igri? Na kraju krajeva, ako bi isto to radila u igrici koja

iskrivljuje stvarnost, ne bi samo „napumpala“ karakteristike i veštine

lika, već bi istovremeno i u stvarnom svetu njeno telo ojačalo.

— Da, razumem, Kirile, ali nije zadovoljstvo pratiti svoju figuru u

igri. Tamo je svaki minut zakazan, uvek se negde krećeš, puziš kroz

močvare, ili satima nepomično ležiš pod užarenim suncem i tražiš

neprijatelje dvogledom. A sada je potpuno... Ti komuniciraš sa

rukovodstvom frakcije, pa si verovatno već čuo za projekat Egzodus?

Neodređeno sam slegnuo ramenima. Nisam čuo za takav projekat.

— Svi naši ljudi samo govore u vezi predstojećeg napada „Mračne

frakcije“ za pet dana. Iskreno malo ko od boraca veruje da ćemo

preživeti. Prošli put smo imali sreće i tvoj napad je pomogao da se

neprijateljske snage povuku. Drugi put neprijatelj neće dozvoliti

iznenađenje, a novi napad će biti jači od prethodnog. Rukovodstvo

naše frakcije je svesno toga i šalje grupe izviđača na suprotnu obalu

zaliva, u čvorove koji se nalaze iza kosmodroma. Zadatak pred svim

izviđačkim grupama je isti – da pronađu mesto za našu novu bazu. To

je operacija „Egzodus“. O tome, naravno, niko ne govore naglas, ali svi

shvataju da se sve ovo radi u slučaju da naš glavni čvor padne i Kupola

bude osvojena.

Zaista mi se nije dopalo dekadentno raspoloženje u frakciji koje je

Svetlana opisala. Ne znam da li je na raspoloženje uticala propaganda

„Mračne frakcije“, ili je to rezultat dezinformacija koje je vešto ubacio

neprijatelj. Ali nije narušen samo moral članova frakcije, teža

posledica je bila što rukovodstvo radi nepovezano i nepromišljeno.

Umesto da glavni zadatak bude jačanje odbrane, oni nameravaju da

beže, da vredne resurse, rezervu i ljude prebace na druge pravce!

— Sve su to gluposti, sigurno ćemo preživeti! — uveravao sam

sagovornicu, na šta se Svetlana nacerila:

— Da, borićemo se ne na život, već na smrt, a neprijatelj će morati

skupo da plati svaki metar naše teritorije. Ali imamo li dovoljno

snage? Komar, videla sam svojim očima hiljade boraca Mračna frakcija

kako treniraju na poligonima, videla sam njihove nove brze antigrave

kako lete po nebu i teška oklopna vozila, poput naših Peresveta samo
četiri puta veća! Postoje glasine da su naši tehničari već utvrdili da je

nemoguće uništiti ove divovske mašine sredstvima kojima

raspolažemo!

— Pitam se kako su to „stručnjaci“ mogli da utvrde ako te tenkove

nisu ni videli, a još manje su mogli da ih ispitaju? — komentarisao sam

smejući se.

Svetlana je htela nešto da kaže, ali se smejući spotakla. Onda je

rekla da je uzbunjivač izvesni Gleb Voršinski, inženjer iz Prometeja. Ja

lično nisam poznavao ovu osobu, ali sam sebi pribeležio ime da

proverim da li igrač radi za „Tamnu frakciju“. Da, mogla je postojati i

banalna ljudska glupost ili želja inženjera da u očima sagovornika

izgleda upućeniji i pametniji nego što zaista jeste. Ali širenja

dezinformacija može uneti haos i neizvesnost u redove frakcije. Takve

sitnice znaju formirati opštu iskrivljenu sliku situacije na frontu, što

dovodi do dekadentnog raspoloženja boraca i do pogrešnih odluka

rukovodstva frakcije.

— Svetlana, ovde imate zastarele podatke. — rekao sam

samouvereno sa misterioznim osmehom na svom licu. — Upravo sam

na ovu temu razgovarao sa Raduginom i uskoro ću iz svemira

isporučiti oružje koje može da uništi bilo koju opremu Mračne

frakcije, uključujući i njihove oklopne tenkove Sio-Ku-Tati. Uzgred...

Svetlana, sigurno bolje od naših pretpostavljenih znaš šta tačno imaju

borci izviđačke grupe! Kakvo oružje, uređaje za nadzor, kakva oprema

njima treba... Znaš? To je upravo ono što sam i mislio! Onda imaš

tačno pet minuta da mi izdiktiraš šta vam je potrebno i, obećavam, za

dan i po ćete imati sve što vam treba!

Po povratku u igru čekalo me je iznenađenje. Trgovac gerda Ušš

Viš pokušavao je da uđe u VIP ložu koju sam zauzeo. Tril je podigao

prednji deo svog torza i intenzivno strugao kandžama o energetski

ekran, izazivajući pritom blistave bljeskove električnih pražnjenja,

jasno privlačeći moju pažnju.

Brzo sam uklonio energetsku barijeru i hteo da napravim mesta za

uticajnog trgovca, ali je poznati „krokodil“, ispostavilo se, tražio

sastanak sa mnom. Ušš Viš je prilično dobro govorio Geko jezik, pa je

zamolio svoje potčinjene da ostanemo napolju i da nas dvoje

razgovaramo nasamo.

Čim nas je zaštitno i zvučno izolovano polje odvojilo od ostatka

sveta, Tril je zasiktao:

— Čujem da uskoro napuštate stanicu Medu-Ro IV i idete u

kupovinu.

Nisam mogao da sakrijem čuđenje: otkud on to zna?! Međutim

nisam krio da sam zaista angažovao zvezdani brod, osim toga, rekao

sam gusarskim kapetanima da ću sa sobom imati i tovar robe. Trgovac

je nastavio:

— Lično, da sam na vašem mestu, ne bih se mešao sa prajdom

Čupavi Mrak. Oni su nepouzdani partneri, pohlepni i podmukli. Ali ja

poštujem vaš lični izbor i ne petljam se u vaše poslove. Ja radim na

sasvim drugačiji način. Želim da vam ponudim svoj proizvod, sa

popustom kao dobrom poznaniku. Odličan proizvod koji je potreban

svima u galaksiji, bez izuzetka! Posebno je od interesa za mlade rase

koje su nove u igrici koja iskrivljuje stvarnost!

— A šta to Ušš Viš prodaje? — trgovac je uspeo da me zainteresuje,

jer uz svu svoju bogatu maštu nisam mogao smisliti ništa što bi „bilo

potrebno svima, a posebno mladim rasama“.

Svemirski krokodil je sa ponosom izložio gomilu nakita na sto i

primirio se čekajući moju reakciju. Posmatrao sam ovo bogatstvo bez

prevelikog interesovanja: zlatno prstenje sa svetlucavim draguljima,

minđuše, ogrlice, fensi narukvice... Moj prijatelj Ušš Viš je, ispostavilo

se, prodavao „nakit“, ali zašto je meni ili mojoj frakciji potreban?

Jedva sam mogao da zadržim uzdah razočarenja, i... veoma je dobro

što jesam. Pažnju su mi privukle osobine predstavljenih objekata:

Agilnost +1… Snaga +1… Veština borbe

prsa u prsa +3… Zaštita od zračenja
+15%… Zaštita od hladnog oružja +6%…
Poeni izdržljivosti +4%…

Svi ovi predmeti su... magični?! Nenamerno sam izgovorio ovu

rečenicu naglas, a trgovac je odgovorio:

— Neki ljudi to zovu „magija“, ali Trilovi više vole druge reči:

„razumevanje suštine materije“. Svakom igraču početniku je poznata

situacija kada želi novo oružje ili oklop, a nedostaju mu potrebne

karakteristike. Sa ovim igrač ne mora da odloži kupovinu na

neodređeno vreme jer odmah dobija ono što želi i što mu treba.

Takođe je značajno jer pruža primetno povećanje borbenih

sposobnosti i omogućava da igrač brže uhvati korak u razvoju.

— Da, zaista je zanimljivo. A koliko magičnih stvari čovek može da

stavi na sebe? — sebe sam već video kao polubožanstvo sa dvadeset

prstenova na prstima ruku i nogu, snopovima narukvica od zglobova

do ramena, ne računajući minđuše, ogrlice i bezbroj pirsing po celom

telu.

— Za ljude? Nemam pojma. Trilovi ili Mielonci ne mogu da koriste

više od četiri nakita pojačivača, ali samo dva koji utiču na istu veštinu

ili statistiku. Meleofati do osam. Geko samo dva. A ljudi... hajde da

probamo, i mene zanima.

Eksperimentalno je brzo postalo jasno da osoba može da nosi jedan

prsten na svakoj ruci. Dve narukvice i amajlija oko vrata.

Pretpostavljam da bi i likovi sa izbušenim ušima mogli da nose

minđuše (jedna takva minđuša je bila u mom inventaru). Ukupno

četiri „magična“ nakita, što su dobre vesti, iako su mogućnosti ljudi

bile daleko od osmokrakih Meleofata.

Od čitavog razbacanog nakita, odmah mi se dopao luksuzan prsten,

napravljen od najtanjih traka zlata i rutenijuma veoma vešto

isprepletenih, sa ogromnim tamnoljubičastim fasetiranim kamenom,

čiju prirodu nisam mogao da odredim, iako sam mislio da sam dobro

upućen u mineralogiju i drago kamenje. Zanimao me je i sam kamen,

ali mnogo više svojstvo samog prstena:

Inteligencija +3
Stavljam prsten na prst, divim mu se i istovremeno sa

interesovanjem posmatram naglo povećan broj magičnih poena u

mom Komaru. Predivan i preko potreban predmet! Počeo sam da

ispitujem blago položeno na sto u potrazi za drugim prstenom iste

vrste, međutim, sve ostale stvari su poboljšale karakteristike lika za

samo +1.

— Imaš odličan ukus, gerda Komar! Prsten je zvezda moje

kolekcije, prsten koji sam kupio od prodavca artefakta rase Preteča. Za

šezdeset hiljada kriptovaluta može biti vaš!

 Šezdeset hiljada kriptovaluta?! To je četiri stotine dvadeset hiljada

u geko kristalima! Preskupo za jedan prsten, iako drevni... Sa velikim

žaljenjem, skinuo sam prsten i vratio ga na sto. Trgovac je uzeo prsten

svojim kandžastim prstima i sa zadovoljstvom razgledao kamen na

svetlosti:

— Kakva lepota! Nestali drevni ljudi poneli su sa sobom u grob

tajnu pravljenja stvari koje poboljšavaju performanse za +3 ili više.

Danas samo najbolji majstori draguljari ponekad naprave +2, ali retko.

Inače, imam kopiju prsten za povećanje inteligencije +2, da li ste

zainteresovani?

— Da, zainteresovan sam! — skoro sam vrisnuo. U glavi sam imao

plan.

U svom inventaru imam stare bronzane narukvice koja odavno

skuplja prašinu u mom inventaru, ali da bi se razumela njegova

svojstva, bila je potrebna inteligencija od najmanje dvadeset osam.

Stavio sam prsten na svoju levu ruku, a Inteligencija je porasla za +2.

Ponovo sam zatražio od Trila stari prsten i pretvarao se da ga

ispitujem i upoređujem sa replikom. U stvari, hitro sam otvorio prozor

inventara, da pročitam vrednosti bronzane narukvice:

Mala kontrolna narukvica (dodatna

oprema za oklopno odelo Osluškivača)
+15% Kapacitet zaštitnog polja oklopnog
odela
+1 upravljanje dronom
Zahtevi za atribute: inteligencija 26,
percepcija 26
Zahtevi za veštinu karaktera: nivo
elektronike 40, nivo mehanike 11
Pažnja! Vaš lik nema veštinu
elektronike. Minimalni nivo veštine za
korišćenje ove stavke: Elektronika 40
Pažnja! Vaš lik nema veštinu mehaničke
kontrole
Pažnja! Ovaj predmet je namenjen
stvorenju rase Relikvija i ne može ga
koristiti predstavnik ljudske rase
 Bilo je mnogo zabrana, ali sve su bile prilično premostive.

Nemogućnost upotrebe predmeta od strane predstavnika drugih rasa

će otkloniti iskusni mehaničar, dok je nedostajuća veština Kontrolu

mehanizma sam mogao da preuzmem i brzo nadogradim na jedanaesti

nivo. Uzgred, a šta ta veština daje? Pomoć je stigla odmah:

Upravljanje mehanizmom. Veština je

odgovorna za sposobnost igrača da
kontroliše (mentalno, glasovnim
komandama, gestovima ili korišćenjem
daljinskog upravljača) obližnje
robotske sisteme, kao i mogućnost da
preuzme kontrolu nad tuđom opremom.
Rast veština omogućava igraču da
kontroliše složenije sisteme, a takođe
da vrši kontrolu nad velikim brojem
njih. Potrebna je minimalna statistika
karaktera za sticanje veštine:
Inteligencija 22, Percepcija 22

Možda je veština veoma interesantna, posebno u kombinaciji sa

drevnim artefaktom iz baze relikvija. Odmah sam odlučio da

nadogradim Komara da može koristiti ovu narukvicu. Čak i jedno

povećanje kapaciteta energetskog štita je vredelo, a da ne spominjemo

„jedan dron“. Iz opisa nije bilo jasno kakav dron, ali sam se odmah

prisetio baze relikvija i smrtonosnih bezbednosnih dronova koji su

razbucali posadu Šiamire. Uz pomoć Male narukvice Osluškivača bilo

je moguće kontrolisati tog jezivog čuvara. Izgledi za pokoravanje

jednog od ovih smrtonosnih reliktnih dronova bili su veoma, veoma

primamljivi, pa sam odlučio:

Dobijen nivo kontrole mehanizma 1!

Da li rizikujem sa ovim izborom? Bezuslovno rizikujem. Ali čak i

da u celoj galaksiji više nije preostala nijedna baza drevne rase

relikvija sa njihovim strašnim čuvarima, opis svojstava veštine davao

je nadu da bi se ona mogla koristiti za preuzimanje kontrole nad

širokim spektrom drugih dronove i robota, što je takođe bilo veoma,

veoma primamljivo.

Pažnju mi je odvuklo nešto sasvim drugo. Zahtev drevne narukvice

„Inteligencija ne niža od dvadeset šest“. Ovaj zahtev sam mogao da

ispunim upotrebom užasno skupog drevnog prstena sa svojstvom +3

za inteligenciju, ili sa dva druga predmeta koji povećavaju ovu

karakteristiku. Nipošto nisam želeo da izgubim to jedno mesto ako

imam priliku da mogu rešiti problem s jednim.

Naravno, hteo sam da uštedim novac za kupovinu preskupog

prstena Preteča +3. Nadao sam se da kupovinom „replike“ vremenom

mogu povećati inteligenciju na „prirodan“ način za +1, ili čak dostići

rang „lang“ i na taj način dobiti bonus poene za statistiku, pa bi

„nepotrebno potrošen“ slot pre ili kasnije bio oslobođen za nešto

drugo. Generalno, problem je mogao biti rešen na različite načine, ali

sada je trebalo samo da budem strpljiv. Oprezno sam se raspitivao kod

trgovca o ceni „replike prstena“ sa svojstvom Inteligencija +2.

— Tri i po hiljade kriptovaluta, i to samo tebi kao mom prijatelju.

Prodaću bilo koje prstenje ili narukvice „plus jedan“ prema

karakteristikama uopšte za bagatelu od samo osamdeset šest

kriptovaluta, osim za +1 za Snagu. Oni su najpopularnije i stoga idu za

sto pedeset kriptovaluta.

Kao rezultat trgovine, dva prstena koja povećavaju inteligenciju,

koštala su me tri hiljade petsto osamdeset kriptovaluta. Komareva

inteligencija je momentalno porasla na dvadeset šest, a njegovi

magični poeni su skočili sa 186 na 210. Nije loše, uopšte nije loše.

Takođe sam kupio srebrni lančić sa korisnim svojstvom za povećanje

šanse za pogodak +3% i narukvicu „Mineralogijska +6“. Sve ove

troškove, kao i kupovinu para prstenova za Spretnost +1 za moja dva

mielonska saputnika, obračunao sam odvojeno od ličnih sredstava, ne

mešajući ih sa iznosom koji sam očekivao da će potrošiti na kupovinu

dobara za frakciju.

Kupovina za ličnu upotrebu je završena, vreme je da se pređe na

posao za potrebe frakcije:

— Poštovani prijatelju gerda Ušš Viš, proveri svoje zalihe. Treba mi

pedeset prstenova koji povećavaju statistiku svakog lika za +1. Ima li

ih toliko na raspolaganju?
 Trgovac je sasvim mirno primio moju porudžbinu, uključio ekran

uređaja pričvršćenog za levu prednju šapu, a zatim potvrdio da je sve

naručeno u dovoljnoj količini i da se može isporučiti direktno na brod.

— Odlično! — otkucao sam na ekranu novčanika iznos od dvadeset

četiri hiljade kripto koliko je tražio trgovac uzevši u obzir i dodatni

popust za veleprodaju. — I molba za uvaženog Ušš Viša da zadrži

prsten Preteča za povećanje +3 Inteligencije. Definitivno ću ga kupiti

čim budem imao dovoljno sredstava.

 DVADESET TREĆE POGLAVLJE
PUT KUĆI

Nabavljena roba, uglavnom mielonske proizvodnje, zauzela je

deset kontejnera. Laserske i plazma jurišne puške, energetski pulsni

snajperisti, nekoliko brzometnih teških mitraljeza i jedan raketni

bacač pričvršćen za teški oklop bili su moj rođendanski poklon vođi

Druge legije. Takođe daljinomeri, IC-viziri, sistemi za osvetljenje i

obeležavanje ciljeva, čitava kutija lekova koji momentalno vraćaju

poene izdržljivosti... Nisam zaboravio na „posebnu narudžbu“ — dva

kontejnera su bila napunjena sredstvima za uništavanje teških

oklopnih vozila, prenosiva šinska oružja sa nekom vrstom

transcendentnog prodora oklopa, vođeni raketama laserskog zraka sa

moćnim EM- punjenjem, kao i pedeset EM granata.

Sebi nisam kupio novi dalekometni pištolj, iako je u elektronskom

katalogu bilo dovoljno dobrih uzoraka za veštinu „Sačmarica“.

Smatrao sam da je postojeća pulsna puška „Mračne frakcije“ za sada

dovoljna jer u pogledu veštine za naprednije oružje nisam imao

dovoljno bodova.

Ali s druge strane, u katalogu retke opreme pronašao sam

nuklearne baterije kompatibilne sa opremom moštiju. Naručio sam tri

baterije odjednom, uprkos visokoj ceni od hiljadu i po kriptovaluta po

komadu. Pogodne su i za Anihilator i za moj energetski oklop. Naručio

sam i dve vrste municije za paralizator, nadajući se da su kuglice tog

prečnika pogodne za moje oružje: smrtonosne i privremeno

omamljujuće.

U još pet rastavljenih kontejnera nalazilo se ogromno robotsko

Geko odelo svemirskog marinca. Oklop za Eduarda Bojka težio je čak

četiri stotine pedeset kilograma, plus još sedamdeset kilograma su

uzeli oružje, municija, rezervne energetske baterije, zamenljivi filteri i

pumpa, i čitava kutija alata za održavanje oklopa.

Nisam sumnjao da će ovaj oklop odgovarati nakon prepravke,

pošto je gerda Tamara, Paladinka naše frakcije, imala identičan model.

Štaviše, takav oklop nije bio preterano skup, samo četiri hiljade

kriptovaluta ili dvadeset osam hiljada kristala u nama poznatijoj Geko

valuti. U prodavnici svemirske stanice bilo je mnogo naprednijih i

skupljih modela, ali sam smatrao da bi u datom momentu bilo

neopravdano bacanje novca, a mogućnost korišćenja takvih uzoraka

od strane ljudi nije bila zagarantovana. Jedino nisam pronašao

funkciju nevidljivosti oklopa koji sam kupio za Eduarda, a takva

mogućnost nije postojala ni u katalogu dodatne opreme. Verovatno se

ova jedinstvena funkcionalnost pojavila u oklopu gerda Tamare nakon

modifikacije.

Mislim da je sve urađeno, protrljao sam umorne oči, skinuo

energetski štit sa VIP lože i pošao ka izlazu. Za tri sata koliko sam se

mučio sa pregledanjem kataloga povećao sam svoju veštinu

kosmolingvistike za dva poena i stigao na 65. level. I to uprkos

činjenici da je u podešavanjima postojala mogućnost izbora jezika, a ja

sam skoro odmah instalirao Geko jezik koji mi je poznat, trebalo je

samo razmisliti o nekim terminima. Dodatne poene osvojene za

protekla tri sata uložio sam u rast veštine elektronike na nivo 37 i

srednji oklop na nivo 44.

Aini i Tini su me strpljivo čekali za stolom na tribini za gledaoce.

Pre toga sam im platio ručak i zamolio ih da sačekaju napolju i da

kupe sve što je potrebno za put, da se pozdrave sa prijateljima i završe

tekuće poslove na svemirskoj stanici, jer ćemo otputovati u duboki

svemir i možda se više nikada nećemo vratiti ovamo.

Seo sam za sto i ne pitajući, zgrabio iz šapa omamljenog „mačeta“

slojevit koktel duginih boja, i šmrčući sam iskapio pomije travnato-

medenog ukusa i nezadovoljno komentarisao:

— Kako kažu „oko za oko“. Tini, šta radiš? Polećemo za četvrtinu

ummi, a ti neprestano sipaš alkohol na svoje brige i strahove.

— Da, već sam se opametio. — odgovorio je lopov oklembešenih

ušiju i odmah se pohvalio da je od onih hiljadu kriptovaluta koje sam

mu poklonio, kupio sebi prave borbene oštrice i laki oklop za

„odrasle“.
 Tini je govorio, naravno, na mielonskom, ali sam ga dobro

razumeo. I vraćajući u sećanju rečenicu koju sam izgovorio pre samo

pola minuta, sa čuđenjem sam shvatio da sam je izgovorio jezikom

Mielonaca i da pritom nisam imao nikakvih poteškoća. Očigledno je

povećanje veštine kosmolingvistike i povećanje inteligencije na

dvadeset šest uticalo na razumevanje.

Pohvalio sam se sa korisnom kupovinom i odmah dao Tini i Aini

par prstenova za Spretnost +1. Poklon je „mače“ prihvatilo veoma

pozitivno, ali je Aini, iako je stavila nakit, neočekivano spustila oči na

pod. U početku nisam razumeo razlog njene frustracije, ali je priznala

da je nakon ispitivanja od strane Tragača Istine osetila najjače kajanje

u svom životu i sav svoj novac potrošila tako što ga je prebacila u fond

za Mielonsku siročad.

— Ne brini se, ja ću finansirati tvoje potrebe.

Pitao sam kakvo joj oružje treba. Nisam bio iznenađen: prevodiocu

su bile potrebne samo dve oštrice za blisku borbu. Aini je čak otkrila

da svaki Mielonac, bez obzira na pol i klasu, ima veštinu Hladno

oružje i Brzi napad. Mnogi igrači Mielonaca od ulaska u igru nisu

koristili drugo oružje osim sečiva, a pritom uopšte nisu bili inferiorni.

— U uslovima gde svaki drugi neprijatelj ima veštine Osećaj

opasnosti, Nevidljivost, Prikrivanje i Izbegavanje, često je besmisleno

pucati na njih iz daljine. Mielonski stil je da se približite neprijatelju

što je brže moguće i, koristeći prednost u brzini i mobilnosti,

istranžirate neprijatelja na sitne komadiće.

Vratio sam se u VIP ložu, naručio sam dobre zakrivljene oštrice za

Aini. Hteo sam da isključim terminal, kada se iznenada udario rukom

po čelu. Budala, umalo da zaboravim da sebi kupim novi Prospektor

skener kao zamenu za onaj koji je dat Tragačima Istine! Zamalo da

ostanem bez osnovnog alata Prospektora, to bi bila velika sramota!

Izabrao sam moćniji i napredniji model, sa radijusom skeniranja do

2100 metara umesto 1600, kao moj prethodni skener. Takođe sam

odmah naručio komplet geoloških analizatora za jednokratnu

upotrebu, ovde na stanici Medu-Ro IV prodavali su se za samo dva

kripta po komadu. Kad se ima, onda se i može.

Ipak sam sa tugom pogledao stanje od skromnih sedam hiljada

dvesta kriptovaluta preostalih na računu. Naredio sam svom timu da

se krene prema liftu. Vreme je da se upoznamo sa kapetanom i timom,

kao i da preuzmem naručenu robu kako bi se utovarila na zvezdani

brod.

Nisam se uklapao u dozvoljenu tonu i po prtljaga. Oštećeni i

izdrkani piratski presretač Tiopeo-Miks II nije mogao da primi svu

robu, a njegov Superkargo tvrdoglavo i uporno je odbio da preuzme

„pretovar“ od dve stotine i četrdeset kilograma, čak i uz doplatu. Ne

znam kako sam mogao pogrešiti iako sam pažljivo izračunao i sumirao

bruto masu naručene robe. Možda brod nije uračunao težinu tare, a

sedamnaest velikih metalnih i plastičnih kontejnera je i dalje bilo

prilično teško.

Situacija je zapala u ćorsokak. Definitivno nisam nameravao da

ostavim vredan tovar ovde na gusarskoj stanici, a nisam imao ni

vremena da brzo prodam „višak“, čak ni priliku da vratim barem

trećinu cene. Skoro sam otišao u krajnost da se svi kontejneri

raspakuju i da se roba utovari u „rinfuzi“, bez pakovanja, ali je

kapetan zvezdanog broda Riki Pan-Mis neočekivanom izjavom je

pomogao da se spor sa Superkargom reši.

Jasno sam čuo kada je rekao članovima svoje posade, iako nisam

razumeo baš sve reči, ali na osnovu onoga što sam razumeo nisam

imao razloga da se radujem:

— Koja je (nerazumljivo) razlika? U stvarnosti, uostalom, nećemo

negde leteti, a još manje sleteti na ovu (nerazumljivo) planetu, pa

koliko mi je tu preopterećenje (nerazumljivo). Još je bolje — što više

ovih (nerazumljivo) otpremamo, to više dobijamo.

Pirati su hteli da me opljačkaju! Verovatno bi svako pri zdravoj

pameti, nakon što bi dobio takve informacije, kategorički odbio da leti

u društvu ozloglašenih bandita. I ja, takođe, ne bih bio izuzetak i

sigurno bih odbio, da je na mestu kapetana Rikija Pan-Misa bio njegov

smrtono opasni šef prajda, gerda Abi Pan-Miai, iskusna mačka nivoa

143. Ali Riki je očigledno bio lakši protivnik:

Riki Pan Mis. Mielonac, prajd Čupavi

Mrak. Navigator nivoa 82
PAŽNjA!!! Kapetan broda, Riki Pan-Mis,
nalazi se na poternici svemirskih
 pirata. Ocena opasnosti 2

Neko bi rekao mala razlika? Bez obzira kolika, glava prajda Čupavi

Mrak bila je puna pretnji. Znam da je sposoban da izvrši pretnju i da

bez kajanja otkine glave i meni i mojim pratiocima. A Riki se, koliko

sam osetio, slabo plašio mene. E, pa nećemo tako, kapetane. Ja sam

gerda, štaviše, već prilično poznat i autoritativan. Zato sam se nadao

da će biti moguće pregovarati sa ovim piratom, a u ekstremnim

slučajevima izvršiti i dodatni pritisak na njega i uplašiti ga.

Pa, u najekstremnijem slučaju... posadu malog okretnog

presretača, kako sam odmah saznao, činilo je samo šest igrača,

uključujući i samog kapetana. Samo trojica su bila zaista opasna: sam

kapetan Riki, njegov ogromni Geko pomoćnik je jurišni vojnik 86.

nivoa Ven Shu i vazdušni topnik 60. nivoa Avi Ui-Rikki, Mielonac. Ako

sam dobro razumeo iz strukture imena, ovaj treći je bio kapetan ili

učenik i, najverovatnije, bio mu je fanatično odan. Zaista sam se

morao plašiti ovog trojstva.

Ostala tri člana posade bila su neborbena zanimanja: Supercargo

nivoa 67 koji se svađao sa mnom, prastar kao govno dinosaurusa i isto

tako beskorisan u slučaju ozbiljnog nereda na brodu; inženjer nivoa

42, zamišljen i spor, poput kamena i, konačno, siva u belim šarama na

sjajnom kaputu, sva načičkana draguljima — prostitutka 48. nivoa,

koliko sam razumeo, kapetanova devojka. I dok sam se savršeno dobro

sećao Aininih reči da svaki Mielonac ima veštinu sečiva i veliku brzinu

kretanja, I dalje ovo troje nisam smatrao za ozbiljne protivnike.

Šta bi na kraju ispalo? Eliminisati ili privremeno ukloniti troje

opasnih članova tima iz igre, a sa ostalima će se već moći razgovarati

sa pozicije sile...

Stani, stani! Naglo sam prekinuo svoje fantazije, kao još malo, i u

mojim mislima moglo je doći do tačke otmice gusarskog presretača.

Ne znam šta bih uradio da sam zaista ostao usred beskrajnog svemira

na zvezdanom brodu koji niko od moje posade nije znao da kontroliše.

Na sreću, to nije bilo potrebno, pred sobom sam imao sasvim drugačiji

plan — da kupce platine dovedem na svoju planetu, a to je bilo upravo

ono što je vredelo učiniti. Iako…

— Čekaj, moram da uzmem nešto iz ove kutije! — zaustavio sam

starog Superkarga, koji je uz pomoć robota utovarivača premeštao

kontejnere u tovarni prostor. Odbacio sam poklopac sa jednog

kontejnera i u svoj inventar prebacio nuklearnu bateriju, klip

paralizujućih loptica i jedan geološki analizator. — Ostalo se može

složiti u tovarni prostor!

Nadao sam se da ću stvar rešiti sporazumno. Nisam kriv što je

ispalo sasvim drugačije...

Čim je naš brod napustio pristanište svemirske stanice, pirati su se

okupili kod pilotskog sedišta sa kapetanom Rikijem. Pogledali su u

pravcu mene i mojih pratilaca. Nedostatak malih brodova je što su svi

članovi tima stalno u vidokrugu jedni drugih, i jednostavno je

nemoguće sakriti pregovore i pripreme. Čak je i skučeni kargo šatl

Šiamiri izgledao kao luksuzni brod u poređenju sa sićušnim

presretačem Tiopeo-Miks II, koji nije imao čak ni kapetanski most, a u

prednjem delu kabine zvezdanog broda bila su samo tri sedišta za

kapetana broda (on je i pilot i navigator) i dvoje vazdušnih tobdžija

(povremeni signalisti, električari, mehaničari i gomila drugih

potrebnih zanimanja u svemiru). Tri člana posade koji nisu bili

uključeni u kontrolu zvezdanog broda morala su se nagurati u male

stambene prostore. Za mene i moje pratioce postavljene su stolice na

sklapanje u repu kabine, blizu zapečaćenih vrata skladišta.

Mala razdaljina i visoka percepcija omogućili su mi da prilično

dobro čujem razgovore gusarske posade:

— Još ne demonstriramo oružje, ponašamo se tiho...

(nerazumljivo)... sada ćemo se udaljiti od stanice, ubrzati i simulirati

pripreme za dalekometni hiperskok... Komarovi saputnici nam nisu

potrebni, a on je potreban živ i svezan... Ne, ne možeš da ubiješ!..

(nerazumljivo)... drevne stvari u njegovom inventaru su veoma

interesantne... Da, ali kako bi bilo... (nerazumljivo)... želim da znam

gde su tako zanimljive stvari relikvija pronađene... Da, prebacićemo

zarobljenika na brod velikog gazde... teret je potpuno naš, prodaćemo

ga Meleofatima... dovoljno da popravimo naš zvezdani brod!

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 66!
 Veština osećaja opasnosti je
nadograđena na dvadeset sedmi nivo!
Dostignut pedeset peti nivo!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno 6 poena)

Dobio sam novi nivo kao dobar znak. Da li sam se plašio ovog

napetog trenutka? Možda, ali iznenadiću mnoge ovim odgovorom —

nisam se nimalo uplašio. Čega se treba plašiti i brinuti? Uostalom,

znao sam unapred da će tako biti kada sam pristao da letim sa

gusarima. Ostaje samo da upozorim svoje saputnike. Odgurnuo sam

dremljivo „mače“ u stranu i tiho upitao:

— Tini, kada sam te pretražio kada smo se prvi put sreli, u

inventaru si imao dugačke kaiševe od jake kože. Da li ih još uvek

imaš?

— Da, gospodaru Komar. Dostupna je i jaka čelična žica. Šta treba

povezati?

Lagano klimnuvši glavom, pokazao sam na pirate okupljene oko

mog kapetana:

— Spremaju se da nas napadnu. Odmah će ubiti tebe i Aini, a mene

će prvo opljačkati. Naivno... Mogu ih sve omamiti, ali šta onda sa

njima? Tini, znaš li da vežeš zatvorenike? Tini se otvorenih usta

ukočio od iznenađenja, ali je Aini odgovorila umesto njega, snizivši

glas do šapata:

— Ja mogu! Ali nisam sigurna za Geko. Nisam imala mnogo posla

sa predstavnicima ove rase, a ovaj jurišni vojnik je posebno velik i

veoma jak.

Smatrao sam da je trenutak previše neprikladan da bih pitao kada i

gde je bezopasni minijaturni Prevodilac naučio veštinu vezivanja

zarobljenika. Umesto toga, izneo je radikalan predlog:

— Onda nećemo vezati Geka, odmah nožem u grlo i na preporod!

Istovremeno, odmah ćemo smanjiti preopterećenje zvezdanog broda.

Prvi put čujem za njegov Viš-Amiški klan, tako da ne bi trebalo da

bude problema...

Stormtruper o kome smo razgovarali kao da je osetio da nešto nije

u redu, pošto je prekinuo razgovor sa ostalima i skrenuo pogled u

našem pravcu. Nas troje smo se pravili da međusobno razgovaramo i

da nas članovi piratske posade uopšte ne zanimaju.

— Tini, voleo bih da to uradiš, biće ti potrebno iskustvo za ubijanje

i dobijanje nekoliko nivoa odjednom. Aini, spremi se da čvrsto vežeš

paralizovane zatvorenike. Čim se svetla ugase, krećemo u akciju! Oh,

nisam se setio da vam donesem infracrvene vizire iz karga, bili bi

veoma korisni...

Aini je jedva čujnim glasom upitala, odakle mi samopouzdanje da

će se svetlo iznenada ugasiti? Nisam odgovorio jer sam morao da se

pripremim. Napunio sam paralizator i prebacio ga je u ćeliju glavnog

oružja. Stavio sam napunjeni Anihilator u ćeliju alternativnog oružja.

Nadao sam se da mogu bez njega, ali, kako kažu, „za svaki slučaj“.

Sada je vreme da dodelim bodove veština. Šest bonus poena... gde

je najefikasnije da ih uložim, da olakšam predstojeću borbu sa

gusarima? Uložio sam po dva poena u sačmarice, određivanje meta i

psionika. Tini je u međuvremenu predao namotaj žice i snop kožnih

kaiševa Aini, a ja sam izvadio Prospektorov skener i metalni stativ.

Počinjemo!

Presretač se naglo trgnuo i okrenuo oko svoje uzdužne ose, a svetlo

se očekivano ugasilo. U isto vreme sam zatvorio skener koji je bio

jedini izvor svetlosti na brodu, i na sebe stavio Energetski oklop.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo četrdeset šesti!
Veština elektronike je nadograđena na
trideset osmi nivo!
Veština Hakovanja je nadograđena na
nivo dvadeset dva!
Veština Obijanja brava je nadograđena
na nivo dvadeset treći!

Spustio sam IC vizir preko očiju i istovremeno izvadio paralizator.

Eno pirata! Na ekranu se pojavio odraz neprijatelja u obliku svetlih

tački spojenih u jednu pokretnu i vrišteću masu. Pucanj! Pucanj!

Pucanj... Za par sekundi sam istresao ceo šaržer paralizirajućih lopti,

ali se pokret nije zaustavio! Štaviše, jedna okretna, jarko crvena

silueta koju sam identifikovao kao „Prostitutka 48. nivoa“, pojurila je

ka meni sa dve zakrivljene oštrice u šapama!

Dalji događaji su mi bili sabijeni u jedan delić vremena iz kojeg je

bilo nemoguće izdvojiti zasebne fragmente. Nešto je zaiskrilo, neko je

viknuo od bola, a onda su me udarili. Zaslepljujući ljubičasti bljesak, a

pred očima mi se pojavio natpis:

Oštećenje 1280 koje apsorbuje zaštitno

polje odela

Tada sam video telo Prostitutke presečeno na dva dela, koja nije

stigla da svojim sečivom dođe do mog grla. U istom trenutku su se

otvorila teška vrata, koja vode do tovarnog prostora, usled snažnog

EM impulsa. Ranjeni Tini jeknu. Aini se sukobila sa oštricom

Inženjera. A onda... uz tresak se srušila pregrada, koja je odvajala

pilotsko sedište od ostatka kabine. Nakon toga zavladala je tišina.

— Komare, šta radiš?! — začuo se glas kapetana.

— Ja radim?! Riki, trebalo je da budeš mnogo tiši kada si planirao

da nas likvidiraš!

— Tako dakle… Čuli ste naše razgovore…

Nastupila je duga tišina koju je kapetan prekinuo konstatacijom da

imam odličan oklop, pošto me dva pogotka iz teškog blastera nisu

poslala na preporod. Nisam želeo da komentarišem učinak oklopa

relikvija, niti da je Riki drugi put promašio. Možda je pogodio Tinija?

Čuo sam da je vrisnuo od bola! Ali ne, Tini pomaže Aini da veže

zarobljenike, a njegova zdravstvena traka je skoro puna. Verovatno je

pražnjenje blastera prošlo pored mielonskog tinejdžera.

U međuvremenu, Riki je pitao ko je iz njegovog tima još živ? Pre

nego što sam odgovorio, pogledao sam okolo i istovremeno pogledao

mini-mapu:

— Vaša devojka i inženjer su ubijeni. Superkargo i Geko

stormtruper su ošamućeni i vezani. Ne vidim vašeg učenika Avi Ui-

Rikkija, pretpostavljam da je sa vama u prednjem delu broda. I odmah

želim da te upozorim, da neću dozvoliti da uključiš sistem napajanja i

komunikacije presretača. Imam dovoljno elektronike sa sobom da

sprečim svaki pokušaj. Neću dozvoliti da pozoveš pojačanje iz stanice

ili da mi odneseš stvari, a najmanje da me zarobiš i odvedeš svom šefu.

Zato predlažem da se svi lepo smirimo i da mirno razgovaramo o

daljim akcijama. Najispravnije je da se vratimo na prvobitni dogovor i

da letiš po platinu. Oboje ćemo biti u dobitku!

— Bez inženjera teško ću bilo gde da odletim, a još teže da sletim

na planetu sa postojećim preopterećenjem...

— Preopterećenje se može izbeći... — naredio sam Tiniju da uradi

ono što je prvobitno dogovoreno i pošalje teškog Geka da se ponovo

rodi.

Tini je držao oštricu na vratu bespomoćnog jurišnika, ali nije

mogao da izvrši hladnokrvno ubistvo. Aini je umesto njega uradila ovu

neprijatnu, ali neophodnu akciju.

— To je to, problem preopterećenja je otklonjen i ništa drugo ne

sprečava da sletimo na planetu. — rekao sam gusarskom kapetanu. —

Odluči se brzo, Riki. Ili ćeš da letiš po platinu, ili ću Anihilatorom

probiti pregradu koja nas razdvaja i zarobiti tvoj zvezdani brod. A

onda ću po pravu kapetana pozovati popustljivog pilota da radi za

mene?

Dugo sam čekao na odgovor:

— U redu, Komar, ti si pobednik! Vraćamo se na početni

aranžman! Obećavam da sa moje strane više neće biti ishitrenih

radnji. Letećemo tamo gde smo se dogovorili. Samo će mi trebati

Superkargo da mi pomogne u sedištu kopilota, a ja bih radije sledećih

pet Umi proveo odvojen od tebe oklopnom pregradom. Dosta mi je

iznenađenja!

PAŽNjA!!! Ocena opasnosti kapetana

broda Rikija Pan-Misa smanjena je na
jedan
Slava je porasla na 47
Ovlašćenje povećano na 12!
Ovlašćenje povećano na 13!
Ovlašćenje povećano na 14!
Dostignut nivo 56!
Dobili ste tri dodatna boda veština!

Desilo se! Čista pobeda! Uskoro sam kod kuće! Trideset sati

predstojećeg leta ću nekako izdržati, pogotovo što su vrata skladišta

otvorena, a sa njima i pristup lekovima koji vraćaju izdržljivost. Ostaje

samo da se proveri da li je bilo moguće završiti zadatak frakcije i

skenirati zvezdani brod velike svemirske rase, nakon čega se možemo

opustiti i uživati u letu.

Uključio sam svoj radni alat i zavirio u ekran. Da, preda mnom je

bio detaljan crtež sa svim vijcima i zakovicama mielonskog

dalekometnog presretača „Tiopeo-Miks II“.

Ali nešto drugo mi je privuklo pažnju: među svim tim pregradama,

motorima i šemama tokova energije, isticali su se tragovi živih bića, a

jedan od njih me je posebno zainteresovao:

Morf. Nivo 279

 DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE
SLOBODNO VREME

Nije bilo potrebe da naljutim morfa, da napravim potez ili

preduzmem ishitrenu radnju koja bi izazvala morfa da me vrati u

piratsku stanicu Medu-Ro IV radi ponovnog rođenja. Umesto toga, ja

sam se smireno presvukao u jaknu sa umetcima od kevlara i zavalio se

na jedini krevet u dnevnom boksu presretača, stavljajući ruke pod

glavu u nameri da se odmorim.

Tini se približio i rekao da od neprijatelja nije ispao gotovo nijedan

trofej, osim kaiša Inženjera sa praznim pregradama za male stvari.

Rekao sam Tiniju da zadrži pojas, ali on nije otišao dalje već je stajao i

nervozno mahao repom:

— Žao mi je. Gospodaru Komar, pogrešio sam zato što nisam

mogao da izvršim naređenje. Nikada ranije nisam imao priliku da

ubijem nekoga i...

— Ma, u redu je. Aini je umesto tebe uradila ono što se moralo

uraditi. — pridigao sam se na krevetu i rukom okrenuo Mielončev

obraz ulepljen od krvi. Tiniju je uvo bilo prerezano na dva dela po celoj

dužina. — Kako si se povredio?

— Ne znam ni sam. — rekao je Tini i još više se posramio. — Bio

sam zbunjen, nisam primetio napadača u onoj zbrci i samo sam osetio

oštar bol i video kako Aini bukvalno u poslednjem trenutku odbila

nečije sečivo od moje glave.

— To je bio Avi Ui-Rikki, vazdušni topnik. — rekla je Aini. —

Nažalost, uspeo je da pobegne i da se sakrije iza pregrade, pošto me je

u međuvremenu napala prostitutka...

Setio sam se da je Mielonka presečena na dva dela trenutak pre

nego što je njeno sečivo doprlo do mog grla. Zahvalno sam klimnuo

glavom. Aini je intervenisala na vreme... Mrak nije sprečavao Mielonce

da napadnu. Kasno sam se setio da pitam saputnike za tu okolnost.

Tini je bio iznenađen:

— Čuo sam da neke rase imaju čudne probleme sa vidom u sumrak.

Mislim Geko... ili Trilovi? Ne sećam se. Da li i ljudi imaju takav

problem? Mielonci vide sasvim normalno u potpunom mraku, zar to

nisi znao, gerda Komar?

Prokletstvo... ovo stvarno nisam znao i zato sam doneo pogrešnu

odluku. Očekivao sam da ću u mraku i haosu koji proizvedem, lakše

Paralizatorom onesposobiti okretne Mielonace. Ova greška je mogla

da bude fatalna za mene. Zahvalan sam Aini zbog njene fenomenalne

brzine...

Okretao sam se oko sebe pogledom pretražujući zid i vrata, tražio

sam mesto drugog udara blasterom, ali nisam mogao da ga pronađem.

Da li ga je morf preuzeo na sebe, blokirajući me svojim telom?!

Životna skala Aini bila je skoro neokrnjena, imala je devedeset pet

odsto. Ako uporedim sličnu štetu od 1280 procenata koju je blokirao i

apsorbovao moj oklop, onda bi se broj životnih poena morfa mogao

proceniti na dvadeset pet do trideset hiljada jedinica. Ovo je skoro

dvadeset puta više od mog Komara!

— Da li nešto nije u redu? — upitala je Aini na jeziku Geko.

Pažljivo me je posmatrala. — Komare, promenio si se u licu. Posle ove

borbe ne ličiš na sebe.

Nisam odmah odgovorio. Kada sam odlučio rešio sam da budem

iskren:

— U pravu si. Mnogo stvari nije u redu. Ne znam odakle da

počnem... Prvo, Foksi. Ja želim da znam gde je prava Aini?

Veoma sam se zabrinuo kada sam postavio ovo pitanje. Pažljivo

sam osluškivao svoja unutrašnja osećanja, ali veština Osećaj opasnosti

se nije oglašavala. Ili morf nije imao loše namere prema meni, ili ih je

pažljivo prikrivao. U međuvremenu, crvenokosa mačka je suzila oči i

grabežljivo se nasmešila, pokazujući oštre zube.

— Ti si zaista veoma pametan i pažljiv, gerda Komar. Nije ni čudo

što vas je lang Amiru U-Maiau toliko hvalila.

Aini se veselo nasmejala i, stavivši šapu na Tinijevo čelo, rekla mu

da se odmori jer će let biti dug. Tini je ćutke klimnuo glavom i

rezignirano se dovukao do najbliže stolice, a posle nekoliko sekundi je

bezbrižno šmrcao zaboravivši na sve brige i nevolje. Nakon toga je

Aini, skidajući prstenje sa svojih prstiju i stavljajući ih na klizni sto

zajedno sa dva oštra sečiva, odmah preuzela oblik „čovekolike“ lisice:

— Sećam se, gerda Komar, bilo ti je poznatije i prijatnije da me

vidiš u ovom izdanju, pa ceneći to, evo trudim se za tebe. Sada ću

pokušati da ti otklonim sve nedoumice. Da, zaista sam bio prisutan

vašem razgovoru sa mielonskom propovednicom. Tada sam bio pod

maskom borca u Prvom Prajdu. Ja sam te sa ostalim stražarima

zadržao u hotelu, a potom odveo na ispitivanje. Možda si radoznao da

znaš šta bi se desilo da si pokušao da pobegneš od stražala u trenutku

dok su te sprovodili. Pa, ništa, ja bih pomogao da pobegneš. Što se tiče

Aini, ne znam gde je sada. Poslednji put sam video tu devojku kako

besciljno luta nakon što su je ispitivali Tragači Istine. Njeno stanje je

tada bilo krajnje depresivno. Od tada su prošla skoro dva ummija, tako

da se Aini verovatno odmorila i oporavila, trebalo bi da je dobro.

Nisam mogao da proverim reči morfa, a Foksi nije imao razlog da

laže. Verovatno je bilo tako. Važno da morf nije ubio Aini, to me je

obradovalo...

— Šta je sledeće? — morf je razumeo pitanje:

— Dalje? Mi letimo u zvezdanom brodu i to odgovara i tebi i meni.

Pirati su veoma uplašeni i neće pokušati da otvore oklopnu pregradu

pre sletanja. Zato se slobodno opusti, a možeš i spavati. Jedino ne

preporučujem da napustiš igru pre kraja leta. Tada ću zarad sopstvene

bezbednosti biti primoran da te ubijem, što ne bih želeo da uradim.

Onda, koliko sam razumeo, slećemo na tvoju planetu. Ako želiš, mogu

napustiti brod sa tobom i neko vreme ostati sa tvojom frakcijom, a

mogu se vratiti nazad se sa piratima. Neću da ti namećem svoje

društvo, ali neću odbiti priliku da se deset dana odmorim na periferiji

galaksije.

Foksi je vrlo iskreno objasnio svoje namere. Ako se, naravno,

morfu uopšte može verovati. Odlučio sam da razjasnim nekoliko

detalja:

— Rekao si: „Ostaću sa vašom frakcijom“, kako to misliš? Da li želiš

poprimiti oblik čoveka? Možda pojesti nekog od mojih prijatelja i

zauzeti njegovo mesto?

Foksi se zavalio u stolicu i nasmejao se sasvim ljudski:

— Reći ću najiskrenije, da vas ima više, ja bih upravo to uradio.

Najlakše se izgubi u gomili. Ali tek ste ušli u igru koja iskrivljuje
stvarnost, ima vas tek nekoliko hiljada u frakciji, možda samo par

stotina. Dobro se poznajete, a osim toga, sve virtuelne kapsule su

verovatno koncentrisane na jednom mestu u stvarnom svetu, pa bi

smrt bila poznata ostalima. Pod takvim uslovima bi bila čista glupost

sa moje strane da lovim ljude i preuzimam njihov izgled. Osim toga, i

sam se sećaš, ne znam dobro da kopiram ljude. Ako nemaš ništa

protiv, ja ću biti Mielonac Aini Uri-Miaiuu, skromni, tihi Prevodilac.

Ne brini, vaša frakcija od mene neće imati štete, ali korist može biti

ogromna!

Možda sam ovde bio spreman da se složim sa sagovornikom. Foksi

je posedovao zaista ogromnu količinu vrednih informacija o svemiru i

rasama koje ga naseljavaju, politici i istoriji, oružju i tehnologijama.

Spojiti ga sa naučnicima iz frakcije, tehnološki napredak u mnogim

oblastima nauke bi bio zagarantovan! Osim toga, zna sve glavne jezike

galaksije i može svima pomoći u učenju. Namerno ne govorim o

najočiglednijoj koristi – o savezniku borbenog karaktera 279. Nivoa.

Uh, kako bi bio koristan u odbijanju napada „Mračne frakcije“! Možda

je preambiciozno reći zagarantovana pobeda u predstojećoj bitki, ali je

svakako dobar početak da je dobijete!

Nisam morao ništa da izgovorim naglas. Foksi je shvatio šta je moj

izbor i zadovoljno se osmehnuo:

— Nećeš se pokajati zbog svoje odluke gerda Komar što mi daješ

privremeno utočište.

— Foksi, a prekomerna težina od dve stotine i više kilograma pri

utovaru kontejnera... da li je to neko tvoje maslo sa repovima i

šapama?

— Jeste moje. — nije poricala lisica. — Morao sam da utovarim

svoje stvari na zvezdani brod: opremu za specijalne misije, oružje,

farmaceutske preparate...

— I rep inkarnacije Velike Prve Žene... — nadovezao sam se, a

osmeh je polako nestao sa Foksijevog lica.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na nivo dvadeset osmi!

— Da, i rep takođe. — potvrdio je Foksi, izuzetno ozbiljan i napet.

— Prvo ću objasniti uzročno-posldičnu vezu celog događaja, a onda

ćemo ovu temu zatvoriti zauvek!

Tiho sam klimnuo, shvatajući da nemam mnogo izbora.

— Pametno. Onda slušaj. Situacija je zbunjujuća da ni sam ne

znam istinu i ko je krajnji naručilac. Odmah mogu da te uverim da tebi

i ljudskoj rasi ništa ne preti. Uticajni politički igrači dobro znaju da ste

u ovoj fazi vašeg razvoja nevažni. Ono što vam Tragači Istine stave do

znanja tokom razgovora je apsolutna istina. Zaista su četiri Meleofata

ušla u kafić, ali su izašla samo tri. Mielonci su propustili jedan važan

detalj u celoj priči. Samo su tri Meleofata stigla na stanicu! Upoznao

sam ih u obližnjem kafiću, zajedno smo večerali i dogovorili se da

prihvatim naručeni zadatak. Odmah smo se rastali. Oni su odleteli

dalje po svom trgovačkom poslu, a ja sam nastavio preuzeti zadatak jer

sam video tebe...

— Dakle, Foksi, hoćeš da kažeš da ovo nije bio neuspeli pokušaj

Melifata da zamene Geko rasu, već da je neko hteo da „smesti“

Melifatima?! Ali ko?

— To zaista ne znam, a i da znam ne bih priznao. A rep... on

zapravo i jeste i nije bio potreban. Dovoljno je bilo drsko ubistvo

inkarnacije Velike Prve Žene da se izazove nemir. Tragači Istine su

odmah znali da ti nisi kriv jer ljudi nisu sposobni za takvu akciju. Sada

će onaj ko „iskoči“ sa ovim trofejom automatski biti proglašen za

neprijatelja Mielonaca. Tada je veliki rat neizbežan!!!

Neobično je bilo da sam uspeo da zaspim i da se dobro spavam,

uprkos prisustvu tri svemirska gusara i smrtonosnog morfa bukvalno

na dohvat ruke. Očigledno je uticala fizička i emocionalna iscrpljenost

posle svih preokreta poslednjeg dana; od hapšenja, ispitivanja, kopanja

po mozgu, sve brige oko nabavke opreme i piratskog broda pa do

borbe na svemirskom brodu...

Kada sam otvorio oči video sam da Foksi, u obliku riđokose Aini,

spava sa mnom na istom krevetu. Tini je budan i odmoran dežurao sa

jurišnom plazma puškom u svojim šapama. Pitam se gde je „mače“

uspeo da nabavi ovo oružje? Poznat mi model. Nedavno sam kupio

iste puške za svoju frakciju. Međutim, jedan pogled na poluotvorena

vrata tovarnog prostora bio je dovoljan da uporedim činjenice.

 — Tini, pre sletanja, oružje ćeš morati da vratiš u kutiju, kao i sve

ostalo što si potrpao u džepove. Manje bih se bunio da su stvari moje,

ali kupljene su po spisku i moraću da ih predam.

Mielonski tinejdžer nije odmah odgovorio, već je neko vreme

stajao otvorenih usta, nameravajući da ospori moju naredbu ili nešto

razjasni, ali je onda odustao:

— Kao što kažete, gerda Komar, ja ionako nemam dovoljno veština

za upotrebu.

Seo sam na krevet pažljivo prešao rukom po glatkom, negovanom

krznu usnule devojke (neverovatno je kako morf može autentično da

imitira), zatim sam spustio stopala na metalni pod i proverio svoj

inventar. Neposredno prisustvo Lopova me obavezuje da budem na

oprezu i da pazim na svoje i njegove torbe. Sve je bilo na svom mestu,

što sam pozitivno okarakterisa kod mog usvojenog „mačeta“.

Tini i ja smo se osvežili suvim obrocima, pa sam predložio da

pametno iskoristi preostalo slobodno vreme pre sletanja:

— Tamo gde idemo prosečan nivo je otprilike duplo veći od tvog.

Dakle, moraćeš intenzivno da treniraš i učiš, da brzo dobijaše nove

nivoe da bi preživeo. Nisi uplašen?

— Strašno, naravno da sam uplašen. — nije krio svoja osećanja

Mielonski tinejdžer. — Ali ovo iskustva na svemirskoj stanici je

interesantnije od krađe i skupljanja mrvica. Za prvih dvadeset dana

igre, dobio sam sedamnaest nivoa i umro četiri puta dnevno, a za dva

dana koliko sam sa tobom, dobio sam jedanaest nivoa i nijednu smrt!

Gospodaru Komar, veoma sam zadovoljan promenama u mojoj

sudbini!

Vežbali smo narednih nekoliko sati u maloj zatvorenoj prostoriji.

Tini je pokušao da izbegne robota utovarivača, kojim sam upravljao

daljinskim upravljačem. Ostavio sam Superkarga i pokušao da zgrabim

okretnog Lopova koji je čak mogao da se kreće po zidovima.

— Gospodaru Komar, Upravo sam dobio Spretnost 20! – zastao je

zadihani Lopov da mi saopšti tu informaciju, držeći se za ventilacionu

rešetku na plafonu. Tih pola sekunde su mi bile dovoljne da ga

zgrabim metalnom rukom utovarivača.

Spretnost je povećana na 17
 Veština kontrole mehanizma nadograđena
na nivo 7!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo trideset deveti!

Konačno, moja sopstvena Spretnost, poslednja od svih

karakteristika Komara, porasla je za jedan. Za mene je bilo čak malo

čudno jer sam ranije u svim vrstama kompjuterskih igrica preferirao

klase karaktera sa visokom spretnošću — strelci, rendžeri, ubice,

lopovi, itd. U isto vreme klasa Prospektor i moj stil igre zahtevali su

aktivniju upotrebu percepcije i inteligencije, ali se pokazalo da mi je

spretnost zaista manjkala.

Tini je shvatajući uzaludnost napora da se oslobodi mehaničke

ruke tražio da ga pustim da se odmori. I meni je dosadilo da dva sata

vozim utovarivač, pa sam sa zadovoljstvom odložio daljinski upravljač

i svalio se na krevet, nehotice očepio nogu morfa.

— Hajde da spavamo, gadovi! Ja sam dežurao skoro dva umi

umesto tebe! — nezadovoljno je gunđala Aini okrenuvši se prema zidu.

Promrmljao sam izvinjenje i pokušao da radim nešto tiho, kao da

podignem nivo moje Psioničke moći. Ali na kome da treniram? Tini

ima inteligenciju samo petnaest, minimum za klasu Lopov tako da sam

sa svojih dvadeset šest mogao sa 100% verovatnoćom da čitam misli

tinejdžera i da uzmem Tinija pod svoju kontrolu. Čak sam to pokušao

već tokom naše prethodne dvočasovne sesije i shvatio sam da ne

dobijam nikakvo iskustvo ili nivo veština, samo sam trošio magične

poene. Koga onda? Uspavanog morfa?

Pokušavao sam da se opustim i odvratim od sveta oko sebe. Gledao

sam u usnulog repatog Prevodioca. Ništa nije funkcionisalo. Možda

zato što nema direktnog kontakta očima? Tiniju je bilo moguće čitati

misli, bez obzira da li da li mu vidim oči ili ne. Pokušavao sam iznova i

iznova, kad me je odjednom preplavila poplava tuđih misli:

«Dugo nisam video Kitira... Već je prošlo osamdeset godina od

našeg poslednjeg susreta, ako ne i više... Amirai ne odgovara na

moje zahteve. Iako je odavno bila umorna od takvog života i bila

je na ivici sloma. Možda je ušla u stvarni svet? Najverovatnije

se to desilo... A zid na Oruvanu III je neko uništio... Ko bi

 mogao da zna za to? Osim ako neko od naših... Ako dozvolimo

ucenjivačima da unište zarobljeni zvezdani brod sa mladima,

onda se kasnije ne bi ispostavilo da smo ja i mudri stari Vaa

poslednja dva predstavnika naše rase u Univerzumu...“

Akcija je prekinuta. Ponestalo vam je

magičnih poena
Veština Psionika je nadograđena na
osamnaesti nivo!
Psionska veština je nadograđena na nivo
devetnaest!

Obuzela me takva beskrajna beznadežna melanholija i propast da

sam čak zateturao i jedva seo na krevet. Pomerio se da mi bude

udobnije i... susreo se sa pažljivim hladnim očima probuđenog morfa.

— Komare, jesi li umoran od života? — očigledno od uzbuđenja

morf je izgovorio ovu rečenicu na mielonskom jeziku, a radoznali Tini

se odmah ubacio pitanjem šta je Komar uradio da se Aini naljutila?

Morao sam da skrenem razgovor:

— Mislio sam da Aini spava, pa sam iz radoznalosti pokušao da

pogledam njene lične stvari, iako to nisam trebao da uradim...

— Uradi opet nešto slično i odgrišću ti glavu! Ne šalim se!

Sledećih sati smo se naizmenično upražnjavali odmor i intenzivan

trening. Aini je učila Tinija kako da koristi sečiva, dok sam se ja

petljao sa robotom utovarivačem koji je otkazao poslušnost, pa sam

usavršavao veštinu elektronike i upravljanja mehanizmom.

Utrošio sam jedan i po umi na popravku i nekoliko puta bio

spreman da pljunem na sve i odustanem, ali bez robota istovar

kontejnera i kupovina platine može potrajati jako dugo. Konačno sam

postigao cilj — robot je „oživeo“, a dva nova nivoa za veštinu

elektronike i tri za kontrolu mehanizama odjednom su stvorili lep

bonus!

Ostalo je sat vremena do sletanja, kada nas je kapetan Riki

obavestio da se planeta pojavila u direktnom vidokrugu. Ja sam bio

zabrinut po pitanju plaćanja. Ne bih želeo da se bavim frakcijom i

naknadno zahtevam svoj deo kristala, a istovremeno da objašnjavam

nepoverljivim saveznicima kako je Komar tako brzo došao u posed

ogromne količine novca. Stoga sam, kako mi se činilo, izneo potpuno

razuman predlog da mi se pre sletanja odmah isplati milion kristala.

Ali je moj zahtev naišao na neočekivano ozbiljan otpor gusara.

Kapetan Riki je odlučno odbio, pozivajući se na činjenicu da se nismo

unapred tako dogovorili, da neće otvoriti pregradu pre sletanja zbog

bezbednosnih problema i da još nije video ugovorena platinu i da ne

može verovati na reč.

— Vreme je da vežbaš svog Psionika. — šapnula mi je Aini na jeziku

Geka, a ja sam shvatio da nema drugog načina da nadmudrim

tvrdoglavog kapetana.

Moji magični poeni su se već potpuno oporavili, tako da jedino

preostalo da nekako utvrdim svoj cilj, pre mentalnog napada.

Aktivirao sam ikonu Skeniraj. Pred očima mi se pojavila tri znaka živih

bića i na mini-mapi sam procenio koji se od tri gusara nalazi na kojem

mestu. Zanimao me je samo kapetan. Evo ga, na centralnom pilotskom

sedištu.

Ovo me niko nikada nije naučio ali na neshvatljivoj intuiciji, široko

sam raširio noge i stao u stav, levu ruku stavio iza leđa, a desnu ruku

sa dlanom stisnutim u pesnicu uperio u pravcu žrtve. Uzmi ga!

«Ne želim probleme sa ovim putnicima. Komar ima veze sa

moćnim vođama prajda, pa čak i sa Tragačima Istine. Bolje je

da platim odmah, dajući mu depozit od milion kristala, da bi ga

kasnije sredio na zemlji. Garancija će služiti teret koji se nalazi

na mom presretaču, njegova cena je tačno milion, tako da u

svakom slučaju neću izgubiti.»

Neuspeh! Iz nekog nepoznatog razloga, gusarski kapetan ili nije

hteo, ili nije mogao ni da pristane na ono što sam mu ponudio. Neki

od mojih predloga nije bio moguć, ja sam to odmah shvatio, ali

jednostavno nisam razumeo šta bi to moglo biti. Možda se plaši da

otvorite pregradu? Možda nema dovoljno kristala za plaćanje? Blizu,

ali ipak pogrešno...

Magični poeni su brzo nestajali, nisam dobio željeni rezultat. I tako

sam napravio poslednji očajnički pokušaj, u poslednjem trenutku,

izmenio mentalnu poruku:

 «Nadam se da će Komar pristati da primi isplatu u kripto.

Pouzdan je i siguran, proračun se može izvršiti direktno kroz

klapnu bez podizanja.»

Akcija je prekinuta. Ponestalo vam je

magičnih poena.

Sa strane zatvorene metalne pregrade čuo se kapetanov prigušeni

glas:

— Gerda Komar, šta je sa prihvatanjem plaćanja u kripto? Sto

četrdeset tri hiljade je taman jedan milion kristala!

Psionska veština je nadograđena na nivo

20!
Psionska veština je nadograđena na nivo
dvadeset jedan!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na sedamnaesti nivo!

Vibracija mog novčanika je potvrdila promenu bilansa koji se

poklopilo sa izveštajem kapetana Rikija da zvezdani brod započinje

sletanje.
 DVADESET PETO POGLAVLJE
SASTANAK NA PLATOU KOD KENTAURA

Kako sam se loše osećao pri sletanju! Nikada se do sada nisam

žalio na svoj vestibularni aparat ni u stvarnom svetu, a još manje u

virtuelnom.

Ovde u igri, naravno, bilo je prilično opipljivih preopterećenja

prilikom poletanja šatla Šiamiru, ili je kapetan Uraz Tuhš vršio teška

sletanja, ali to je bilo sasvim razumljivo i podnošljivo. I kada je sleteo

na kosmodrom moje planete, teški teretni šatl je samo upao u

atmosferu, kao cigla na dno bare, i normalno smanjivao brzinu bez

svih ovih vibracija i drmanja...

Sada sam po prvi put imao priliku da doživim sve „čari“ letenja

kroz atmosferu na malom, krhkom presretaču. Nestabilni zvezdani

brod se drmao i uvijao tako da je na momente izgledalo kao da će se

brod raspasti. Ali najgore od svega je bio cičeći, zvuk koji je izbezumio

i stezao vilice, kao da neko spolja džinovskom turpijom struže glatku

oplatu svemirskog broda. Nisam ovo ranije primetio — možda je

energetsko polje na Šiamiri prigušilo te zvukove, ili je to bio samo

deblji izolacioni sloj koji je odvajao članove posade od trupa.

Držao sam se za stolicu pobelelim prstima i jedva obuzdavao nagon

za povraćanjem. Koliko god sam pokušavao da se obuzdam, fizički je

bilo nemoguće naviknuti se ili izdržati! Možda još koji minut takvog

mučenja, pa ću ispustiti sadržaj želuca po kabini...

Lopov Tini je već podlegao morskoj bolesti. Izgledao je isto tako

loše kao i ja. Od nas troje, samo je Aini izgledala savršeno dobro,

nasmejana i pokušavala da razveseli ostale. Inače, tek sam sada

shvatio zašto je večito gladni morf odbio da večera tokom leta. Morf

ima drugačiju konstituciju, pa mu je bilo lakše... Stani! Ako meni

nedostaje fizička konstitucija, onda mogu da je popravim!

 Pod iznenađenim pogledima mojih saputnika, ustao sam i,

nesigurnih nogu, krenuo ka tovarnom prostoru. Gde je posuda u kojoj

su naslagani „magični“ prstenovi? Srećom, nije trebalo dugo da se

pronađe. Prstenovi sa bonusima za inteligenciju prebačeni u inventar,

umesto toga stavi dva prstena na Kondiciju +1. I moram reći, uspelo

je! Postalo je primetno lakše, a mučenje je ubrzo prestalo. Doduše, sa

brzinom zvezdanog broda postepeno se smanjilo podrhtanje na

prihvatljiv nivo, a sa njim je nestao i podli zvuk turpijanja do momenta

kada je sve potpuno prestalo. U kabini nije bilo prozora, osećao se

jedva primetan potisak tokom sletanja, i nisam imao predstavu koliko

je brod udaljen od tla, do momenta kada su se motori odjednom

ugasili.

— Ovde nas čekaju neki ljudi. — začuo se glas kapetana Rikija. —

Liče na tebe, Dođi da vidiš, da li su tvoji prijatelji?

Centralni deo poda u kabini zvezdanog broda potonuo je uz lagano

šištanje, pretvarajući se u kosi prolaz. Iz rupe nastale u hladnom, više

puta filtriranom i sterilisanom vazduhu zvezdanog broda, odmah je

zamirisalo na svežinu, na cveće i miris mora. Tek sada shvatam koliko

mi je sve ovo nedostajalo proteklih dana. U pratnji svojih saputnika,

Sišao sam niz merdevine i video diplomatu Ivana Lozovskog u društvu

Imrana i naoružanih boraca Prve legije. Konačno moji!!!

Prepoznali su me. Ne stideći se ispoljavanja osećanja, pohrlili su do

mene, počeli su zagrljaji i rukovanja.

Irina, koja je bila među njima, bacila mi se oko vrata uz radosni

vrisak i zarila mi se u usne strasnim poljupcem. Iz oduševljenih

primedbi i fragmentarnih rečenica koje su se čule sa svih strana,

shvatio sam da je cela frakcija bila upoznata sa mojih nezgoda na

gusarskoj stanici. Ispostavilo se da je Novinarka o tome pisala u

zidnim novinama: „Prospektor Komar, bez znanja mielonskog jezika,

ostao je sam bez podrške prijatelja na izuzetno opasnom i beskrajno

udaljenom mestu koje vrvi od opakih krvoločnih gusara!“ Ako mogu

suditi po oduševljenom dočeku, stekao sam utisak da do poslednje

sekunde ljudi iz moje frakcije nisu verovali da ću se izvući iz gužve i

vratiti kući. Ugledni momci iz Prve legije tapšali su me po ramenima.

Iskreno su bili srećni.

 Veština Mentalna snaga je nadograđena
na osamnaesti nivo!

Mentalni napad?! Ali odakle, od koga??? Ne prestajući da ljubim

Irinu, pokušao sam da shvatim. Možda je morf skenirao moja osećanja

da bolje shvati ljude? Ili je samo sistem igre registrovao pokušaj

lepotice da stavi određene akcente u naše odnose i obezbedi pravo da

bude sa mnom? Biće da je to u pitanju, pošto su njene sledeće reči

potvrdile tu verziju:

— Ti, Komare, kako hoćeš, ali noćas ima da te razvalim, bez

predaha do poslednjeg daha. — cvrkutala je „Irina iz Prvog Meda“,

nimalo se ne stideći tuđih ušiju.

Autoritet je povećan na 15

Konačno se razdraganost prisutnih smirila, pa je došlo vreme da se

vratimo na posao.

— Šta je sa platinom? — pitao sam Lozovskog zabrinuto, a zamenik

direktora me je uverio da je sve spremno.

— Moram priznati da sam jedva uspeo! Poslednji ingoti plemenitog

metala dopremljeni su u igru pre samo sat vremena. Jedan novajlija,

naš Propovednik, uprkos svim uputstvima i obuci, uspeo je da se

izgubi u Lavirintu! Dva i po sata mu je trebalo do izlaza! Kaže da je

previše razmišljao o svojoj ulozi u svetu igara i da je izgubio pojam o

vremenu.

— Propovednik??? Odakle ste njega izvukli? — začudio sam se, na

šta je diplomata rekao da je to nova Raduginova inicijativa. Radugin je

odlučio da moramo osposobiti Propovednika kao Paladina, pošto

Paladin prirodno i nerazdvojno ima svojstvo da je pola ratnik, a pola

sveštenik. Samo tako će naša frakcija biti u stanju da nas zaštiti od

efekata neprijateljske magije. Do trenutka kada „Mračna frakcija“

napadne, Propovednik će blagosloviti naše borce i zaštititi ih od

neprijateljskih Maga.

Želeo sam da znam više o ovoj inicijativi, ali našu komunikaciju je

prekinulo pojavljivanje gusarskog kapetana Rikija Pan-Misa i njegovog

učenika Avi Ui-Rikkija. Oba Mielonaca su bila naoružana i budna. Riki

je rekao da treba brzo da se obavi utovar robe i da se što pre izgubi sa

teritorije Geka. Preveo sam za saveznike reči Mielonaca, a Lozovski je

odmah dao zeleno svetlo borcima oko sebe. Iz obližnjeg oklopnog

„Peresveta“ počeli su da vade teške sanduke i stavljaju ih pored ulaza

u tovarni prostor zvezdanog broda.

Avi Ui-Rikki, mielonski vazdušni tobdžija, otključao je brave na

najbližem sanduku i uz pomoć nekog uređaja počeo da proverava

ingote jedan po jedan. Čuo sam ga kako kaže kapetanu:

— Sve je pošteno, šipke su čvrste. Ovo je zaista prava platina, metal

je odličnog kvaliteta i čistoće!

Kapetan je bio zadovoljan. Naredio je Superkargu da aktivira

robota utovarivača i da istovari našu robu iz skladišta kako bi napravio

mesto za utovar ingota platine. Ljudi naše frakcije su brojne kutije od

zvezdanog broda prenosili do naših vozila. Za to vreme sam Lozovskog

upoznao sa mojim saputnicima, sa Tini i Aini. Odmah sve stavio do

znanja da će ova dva Mielonca ostati sa nama i svuda me pratiti.

Očekivano, najava da će dvoje Mielonaca ostati na Zemlji dovela je

Lozovskog u stupor. Diplomata je ćutao i razmišljao o mogućim

posledicama takve odluke. Plašio se negativne reakcije naših

gospodara ako dozvoli da Mielonci ostanu...

— Kento duho, Ivane! Aini je ljubazno pozdravila zvaničnog

predstavnika frakcije Ivana Lozovskog na jeziku Geka, a on joj je

odgovorio potpuno mehanički, što je pufnastom Prevodiocu odmah

automatski dalo status „prijatelja frakcije“ sa svim privilegijama koje

su mu pripadale, poput prava kretanja po teritoriji koja pripada

frakciji i garancije zaštite.

— Prokletstvo... — opsovao je diplomata sa zakašnjenjem,

shvatajući šta je upravo uradio. Sada moram da odgonetnem kako da

najdelikatnije prenesem našim gospodarima informaciju o izgledu

predstavnika velike svemirske rase koju sam poistoverio sa Gekom.

— Ja ću lično razgovarati sa Kostom Dihš. Obećavam da neće biti

problema! — uveravao sam diplomatu, a Ivan Lozovski se malo opustio

i osmehnuo.

U međuvremenu, razmena robe je bila završena, i vreme je da se

roba plati. Obavestio sam svog šefa da račun iznosi dva miliona

vrednih dragocenih kristala i još milion dobijenih od strane frakcije u

vidu naručene robe. Ne znam zašto, ali diplomata me je u poslednjem

trenutku neočekivano zamolio da se uklonim i da mu dam priliku da

razgovara sa trgovcima licem u lice, tačnije da razgovara sa njima uz

pomoć Aini, mielonskog prevodioca.

Da li je Ivanu Lozovskom bilo neprijatno da prihvati plaćanje u

mom prisustvu ili je hteo da razgovara o nečemu tajnom sa trgovcima,

nemam pojma. U svakom slučaju nisam se protivio. Znao sam da će mi

Aini ionako reći o sadržaju razgovora. Pomogao sam borcima Prve

legije da pretovare robu u Peresvet, posle sam razgovarao sa Imranom,

Gladijatorom 30. nivoa, a morao sam i da smirim moje „mače“ Tinija

koji se neprijatno osećao u nepoznatom timu. Diplomata se vratio do

mene.

— Sve je u redu, dogovorene su nove isporuke platine i roba za

razmenu! — rekao je Lozovski, očigledno zadovoljan sobom, i mahnuo

na pozdrav Mieloncima koji su već podizali merdevine i zatvarali

otvor.

Presretač velikog dometa „Tiopeo-Mikk II“ je zabrujao svojim

motorima, uklonio oslonce, nakon čega je polako podigao nos i uz

buku zaparao tmurno nebo prekriveno teškim oblacima. Pola minuta

kasnije, ništa na stenovitom platou nije podsećalo na dolazak

švercerskog broda.

— Urađeno je! Ukrcavamo se u terensko vozilo i vraćamo se kući!

— naredio je Ivan Lozovski i sam je prvi dao primer uputivši se ka

„Peresvetu“.

Veština Mentalna snaga je nadograđena

na devetnaesti nivo!

Još jedan mentalni napad! Odmah sam se okrenuo da se suočim sa

morfom, ali Aini je u tom trenutku razgovarala sa Tinijem i činilo se

da nema nikakve veze sa upozorenjem koje mi se pojavilo pred očima.

Irina se već popela u blindirani automobil i držala vrata propuštajući

ostale borce. Šta se onda dešava?

Da sam imao nekoliko sekundi na raspolaganju možda bih uspeo

da upotrebim veštinu skeniranja i sve bi se razjasnilo, ali nisam imao

tu sekundu... Događaji su istog trenutka počeli da se odvijaju

filmskom brzinom.

Na mini-mapi se među plavim markerima saveznika pojavilo

nekoliko crvenih oznaka koje označavaju neprijatelje!!! U isto vreme

se na ravnom tlu posrnulog Ivana Lozovskog pojavila tamno siva

silueta diverzanta iz „Mračne frakcije“ i pridržala padajuće telo našeg

diplomate. Uspeo sam da primetim kako neprijatelj stavlja paket sa

skupocenim kristalima u svoju torbu, nakon čega je pokazao

nepristojan gest, a zatim prislonio laserskog pištolja na slepoočnicu i

povukao okidač. Sranje!!! Otišao je na preporod, ponevši sa sobom svu

uplatu moje frakcije za trgovinski sporazum sa Mijeloncima! Bio sam

spreman da zavijam od nemoći. Sav trud je pao u vodu!

Nekoliko sekundi samo sam bespomoćno i zbunjeno treptao očima

zbog prizora koji se dogodio. U međuvremenu je počeo pravi masakr.

Otvorena je vatra na borce Prve legije sa svih strana. U prvim

trenucima bitke izgubili smo dva borca.

— U boj! Napadaju nas ljudi u sivim odelima! Vikao sam na

mielonskom, a istovremeno sam stavio Energetsko odelo Osluškivača

u prorez za oklop i Anihilator u glavni slot za oružje.

Pucanj! Pucanj! Dvoje najbližih iz „Mračne frakcije“ koji su, čini

mi se, nameravali da me zarobe, otišla su na preporod sa ogromnim

rupama u grudima umesto srca i svih unutrašnjih organa.

Veština Preciznost je nadograđena na

nivo dvadeset sedam!
Veština sačmarice je unapređena na nivo
četrdeset pet!
Pedeset sedmi nivo postignut!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno 6 poena)

Ko bi, dođavola, u ovom trenutku čitao neblagovremene poruke!

Otkotrljao sam se iza velike stene i sagledao razmere bitke.

Neprijatelji su nas opkolili i zasuli vatrom sa svih strana, ali... moja

veština za detekciju opasnosti se nije oglašavala! Čudno i neverovatno.

Na mene nisu pucali, nameravaju da me uhvate živog.

Pred mojim očima je od preciznih hitaca pao Ivan Lozovski.

Situacija je bila veoma loša! Sve nas je manje! I neprijatelji su usporili

sa pucnjavom, očigledno su i oni trpeli gubitke. Tada sam primetio

Mielonce kako se munjevito kreću preko bojnog polja i redom jednog

po jednog tranžiraju najbliže protivnike. Između ostalog…

 — Imran, u lov! — Dobacio sam našem Gladijatoru mielonsku

oštricu. Pre toga je zaklonjen između točkova „Peresveta“ pokušavao

da puca iz laserskog pištolja. Dagestanac je u letu uhvatio oružje koje

mu je bačeno, a beskorisni pištolj odložio u inventar. U levu ruku je

uzeo svoju staru oštricu nalik na srp, a u desnu novu mielonsku

oštricu koja je iskrila električnim pražnjenjima. Trenutak kasnije,

Imran je bio četrdeset metara dalje i u trku je skratio za glavu jednog

neprijateljskog strelca. Istovremeno je zatutnjao i teški mitraljez sa

Peresveta sagorevajući vrelim olovom neprijatelje. E, sad da vidimo ko

će pobediti!

Ubrzo oko nas više nije bilo neprijatelja, međutim, snajperisti koji

su vrebali iz daljine nisu nam dali da promolimo nos iz zaklona. Pred

mojim očima, borac Prve legije ispustio je mitraljez i zaklonio se iza

komada stene, sikćući od bola, pokušavao je da podvezom imobiliše

ruku pogođenu iznad lakta.

Irina je sa kompletom prve pomoći odmah iskočila iz „Peresveta“,

ali... nije uspela da pritekne u pomoć. Neprijateljski snajperista je

sprečio hrabru medicinarku u njenoj nameri. Loše! Veoma loše!

A zašto ja ništa ne preduzimam? Ovde je neophodan Prospektor!

Aktivirao sam veštinu skeniranja i na mini-mapi video gde su

neprijatelji zaposelili uporišta. Nije ih ostalo mnogo, samo osam

boraca.

— Hej, vi na „Peresvetu“, uključite me u svoju grupu! — viknu sam

i nakon par sekundi stigla je potvrda da sam uvršten u njihov sastav.

Video sam na levoj strani, na granici vidnog polja, prikazane ikone

tri borca Prve legije, od kojih je jedan teško povređen. Veštinom

navođenja na cilj, stavljao sam oznake na neprijateljske vojnike,

jednog po jednog i označio svih osam meta.

Veština ciljanja je nadograđena na

četrnaesti nivo!
Veština ciljanja je nadograđena na
petnaesti nivo!

Kupola „Peresveta“ se odmah okrenula, iz cevi je sunuo plamen, a

spisak neprijatelja je smanjen na sedam.

 Aini je primetila i uništio jednog neopreznog snajperistu. Ponovo

je naš strelac metkom presreo i zaustavio neprijatelja u pokušaju da

pređe u sigurniji zaklon.

Veština ciljanja je nadograđena na

šesnaesti nivo!
Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo pedeset četiri!
Dostignut je pedeset osam nivoa!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno devet poena sakupljeno)

Bitka je već bila očigledno dobijena sa naše strane. Preživeli

neprijatelji, čvrsto pritisnuti vatrom, nisu smeli da se pokrenu iz

zaklona. Uspravio sam se u svoju punu visinu i krenuo prema

neprijatelju. U pokretu sam zamenio postojeće prstenove na prsten

Inteligencija. Ne, nisam bio lud, niti pijan od žara borbe. Samo sam

razborito shvatio da strelci „Mračne frakcije“ ne mogu da probiju polje

sile mog oklopa sa jednim ili dva pogotka, a ja im ipak ne bih dozvolio

više.

S druge strane, sada je trebalo rizikovati i ići napred. Nije postojala

verovatnoća da će u pomoć preživelim borcima „Mračne frakcije“ stići

pojačanje. Stoga je bilo veoma važno požuriti i uhvatiti živog barem

jednog od neprijatelja kako bi ga ispitali i otkrili kako su saznali za

tajno mesto i vreme sastanka sa svemirskim trgovcima.

Bilo je nekoliko protivnika. Sedeli su iza iste jedne gromade i

spremali se da napuste bitku pucajući u sebe. E, pa neće moći ove

noći! Zgrabio sam jednog od njih i naglo mu podario ruku stisnutu u

pesnicu, po sred lica.

U tom trenutku neko je pucao na mene, pa čak i bacio granatu, ali

sam upozoren veštinom Osećaj opasnosti i lako se uklonio iza stene.

Glavna stvar je bila ne pustiti neprijatelja izvan mentalne kontrole!

Pre toga sam na treningu mentalne kontrole sa Tinijem pokušavao

da preuzmem kontrolu nad njegovim telom, ali se sada trening

pokazao kao praznik za oči. Na moju mentalnu komandu, borac je

bacio pištolj u stranu i oštrim udarcem po ruci saborca oduzeo

granatu kojom je nameravao da se raznese.

 Psionska veština je nadograđena na nivo
dvadeset jedan!
Veština Psionika je nadograđena na nivo
dvadeset dva!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na nivo 20!

Potom je usledila žestoka tuča dvojice pripadnika „Mračne

frakcije“, a u njoj je gubio „moj“ borac, uboden nožem u grudi. U

jednom momentu sam uočio mnogo interesantniju metu, pa me ishod

borbe ovo dvoje uopšte nije zanimao. Bila je to Minn-O La-Fin, unuka

langa „Mračne frakcije“!!! Dakle, ona je bila ta koja je predvodila

odred koji nas je napao i ona je mogla mnogo toga ispričati o ovom

događaju.

Da ne bih uludo potrošio dragocene magične poene koji su brzo

opadali, odustao sam od mentalne kontrolu nad umom neprijateljskih

boraca. Iako kontrola više nije igrala nikakvu ulogu, svaki od dvojice

zahvaćenih borca smatrao je onog drugog za izdajnika i besno

pokušavao da ga umlati. Korišćeni su noževi, pesnice, pa čak i zubi, a

ja sam se fokusirao na zanimljiviji cilj...

Minn-O La-Fin mi je, a da to ne želi, puno pomogla nakon susreta

sa mojim očima. Ne znam ni da li bih imao snage da preuzmem

kontrolu nad njom jer je unuka velikog maga imala je veoma visoku

Inteligenciju. I tako... shvatite! Pokorila se mojoj komandi i odbacila

neaktiviranu granatu koju je držala u ruci spremajući se da ode na

preporod.

Veština Psionika je nadograđena na nivo

dvadeset treći!

— Aini, veži je! — pokazao sam na Minn-O La-Fin, a crvenorepa

Mielonka je pojurila u naznačenom pravcu.

To je to! Unuka suvladara „Mračne frakcije“ je u mojim rukama, a

ona je do ovog trenutka bila poslednji neprijatelj. Potpuna pobeda!

Premestio sam Anihilator u ranac, a zamenio sam i oklop Osluškivača

starom neupadljivom jaknom od kevlera.

 U tom trenutku osetio sam neku vrstu laganog mentalnog dodira,

kao da je neko pokušao vrlo pažljivo da mi prebroji misli, ali ponovo

nisam primetio ništa sumnjivo.

 DVADESET ŠESTO POGLAVLJE
DALEKI RAT

U upravnoj zgradi Kupole izvršena je analiza katastrofe koja se

dogodila na platou Antičke plaže nakon obavljenog posla sa

kosmičkim trgovcima. Gubitak od dva miliona dragocenih kristala nije

se mogao nazvati na drugi način osim – katastrofa! S obzirom na

izuzetnu ozbiljnost incidenta, istraga slučaja nije poverena lokalnim

službama, već su je vodili kreatori i nadzornici projekta u spoljnem

svetu. Tačnije rečeno, data je istražiteljima koje su oni imenovali.

Video sam grupu ljudi jasno vojničkog držanja, koju je naš „specijalac“

Aleksandar Antipov ispratio do upravne zgrade, pokazujući primetno

poštovanje prema posetiocima. Sva trojica vođa frakcije, čelnici obe

„Legija“ i svi koji su imali bilo kakvo saznanje u vezi planova sa

svemirskim trgovcima.

Zgradu su okitili mitraljezima, rasteravši preterano radoznale

stanovnike Kupole. Šta se dešavalo iza zatvorenih vrata, mogao sam

samo da nagađam. Meni tamo pristup nije bio dozvoljen! Da tačno!

Verujući da sam između svih pozvanih, u vezi transakcije i prodaje

platine, bio najobavešteniji, pokušao sam da uđem u zgradu, ali me je

na tremu zaustavio „specijalac“ Antipov. Obavestio me je da su on i

pristigli istražitelji pažljivo proučili snimke sa nadzornih kamera koje

se nalaze svuda ispod Kupole. Iz svih zabeleški proizilazi da sam

odmah posle razgovora sa Raduginom i prijema koordinata za sletanje

zvezdanog broda, otišao u virt-kapsulu i ušao u igru iz koje nisam

izašao sve do sletanja svemirskog broda. Jedina osoba sa kojom sam

usput razgovarao bila je Svetlana Verešćagin iz Prve legije, koja je

džogirala. Snimak ovog razgovora su preslušali „specijalci“. U

razgovoru nisam odao nikakve tajne podatke, tako da definitivno

nisam mogao da poslužim kao izvor informacija koje su procurele. Iz

navedenih razloga su me istražitelji odmah isključili sa liste

osumnjičenih, a Antipov mi je savetovao da se odmorim posle dva

dana neprekidnog igranja.

Šta sam zapravo mogao drugo da uradim. Bio sam totalo iscrpljen,

možda ne toliko fizički koliko emocionalno, i zaista sam padao od

umora. Sećam se kako sam se teškom mukom dovukao do svoje sobe,

ali se svlačenja i padanja u krevet nisam sećao. Sve se odvijalo kao da

sam na „autopilotu“.

Probudio sam se iako mi se činilo da sam tek utonuo u san.

Zastenjao sam nezadovoljno i bunovno, otvorio jedno oko da vidim ko

mi remeti san. Bila je Irina. O da, obećala je da će doći kod mene u

krevet. E, pa to je sasvim druga stvar. Uvek sam spreman da me tako

uznemiravaju! Ispružio sam ruke u nameri da je zagrlim i privučem u

krevet, ali ona se izmigoljila iz ruku i rekla:

— Ne sada, Kirile, u poslu sam! Poslata sam da te probudim i

kažem da se Kosta Dikš, diplomata Geko rase interesuje za tebe.

Predstavnik gospodara je ljut i želi da te vidi što pre. Koliko sam

načula, Geko diplomata se nikada ranije nije ovako ponašao, pa je Ivan

Lozovski veoma zabrinut i čeka te u igri u našoj centralnoj bazi. Rekao

je da će poći sa tobom u stan Koste Dihše i pomoći u razgovoru.

Sranje. Kroz prozor se videlo da je još uvek bio mrak. Sat je

pokazivao da je pet izjutra. Ispostavilo se da sam ipak odspavao sedam

sati. Dok sam se oblačio Irina mi je ukratko ispričala o nedavnim

događajima. Prema njenim rečima, istražitelji koji su juče stigli,

ponašali su se kao zveri. U upravnoj zgradi su okupili čitavu gomilu

ljudi: direktore frakcije, vođe obe „Legije“, sve izviđače koji su

istraživali stenoviti plato, svi koji su se bavili dogovorima sa

kentaurima, svi koji su se susreli sa zvezdanim brodom, tri šefa

naučnih laboratorija, kao i igrači odgovorni za skladištenje i isporuku

platine. Istovremeno, „specijalac“ je galamio da je u strogo tajnu

operaciju, kako je on zamislio, umešan neprihvatljivo veliki broj ljudi.

Da, Antipov je bio isključen kao osumnjičeni. Prvo, nije imao

potpunu informaciju o sklapanju posla, nije mu rečeno ni mesto

sastanka ni tačno vreme. Drugo, naš „specijalac“ uopšte nije imao svoj

lik u virtuelnom svetu i stoga nije mogao direktno da kontaktira

„Mračnu frakciju“.
 Istražitelji su takođe brzo odbacili mogućnost da su mu tajne

informacije prenete preko posrednika. Antipov se dobro pripremio za

sastanak i unapred je zatražio od spoljnih čuvara kompletan video i

audio snimak u poslednja tri dana gde je on lično snimljen. Nakon

toga je ubedljivo pokazao svim prisutnima, da na ovu temu uopšte nije

ni sa kim razgovarao.

Bilo je mnogo osumnjičenih, ali je većina njih imala samo

delimične informacije. Neko je znao za izabrano mesto, ali nije

razumeo zašto je rukovodstvu frakcije uopšte potrebno mesto za

sletanje za zvezdani brod. Neko je znao za naručivanja retke robe od

drugih rasa i za skori dolazak trgovačkog svemirskog broda, ali nije

znao ni mesto ni vreme dolaska. Neko je znao da je u skladište uneta

platina, ali nije razumeo zašto je potrebna. Ali oni koji su zaista

posedovali sve informacije, mogli su se nabrojati na prste jedne ruke:

vođa frakcije Radugin, diplomata Ivan Lozovski, vođa „Prve legije“

gerda Tarasov, njegov zamenik i poverljivi izviđač i ja. Ali pošto je

moja nevinost već dokazana, preostala četvorica su postali glavni

osumnjičeni.

Da bi ih proverili dopremljen je „detektor laži“, uz futrolu sa

špricevima i nekakvim ampulama. Prvi je u kancelariju „specijalaca“

pozvan šef frakcije Radugin. Posle dvadesetak minuta iznešen je

umoran i nervozan, a doživeo je i lakši infarkt.

— Izgledao je strašno loše! — rekla je Irina. — Kao da je ostario

deset godina. Bio je pogrbljen, držao ruku na grudima i jedva

razumljivo mrmljao jedno te isto: „Bili smo matirani... Mračna frakcija

nas je matirala... čak i ako ne za tri dana, onda...“

Nisam bio u prilici da saznam konačan rasplet istrage. Morao sam

da uđem u svoju virt-kapsulu. Irina me je dopratila do podnožja

petnaestog „kukuruza“. Odbila je da se popne sa mnom uz stepenice.

Pozdravili smo se i ja sam se popeo sam.

Tako, počinje učitavanje pre početka igre... Pogledao sam

karakteristike:

Gerda Komar. Čovek. Frakcija H-3

Prospektor nivoa 58
Karakteristike karaktera:

Snaga 13
Agilnost 17
Inteligencija 23
Percepcija 26
Konstitucija 15
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Zdravstveni poeni 1632 od 1632

Poena izdržljivosti 918 od 918
Magični poeni 226 od 226
Nosivost 26 kg
Slava 47

Veštine karaktera:

Elektronika 41
Skeniranje 46
Kartografija 48
Kosmolingvistika 66
Hakovanje 23
Puške 45
Mineralogija 26
Srednji oklop 44
Oštro oko 54
Preciznost 28
Označavanje mete 16
Osećaj opasnosti 28
Psionik 23
Mentalna snaga 20
Kontrola mašine 10
Pažnja!!! Postoji devet nedodeljenih
poena za veštine
 Da, sa bonus poenima veština trebalo je hitno nešto rešiti, pošto je

prošao skoro ceo dan od trenutka kada su prvi dobijeni. Bilo bi tužno

da ih izgubim u slučaju smrti. Posle kraćeg razmišljanja, uložio sam

sedam poena u veštinu Psionika jer se pokazala kao veoma korisna.

Podignuta je na trideseti nivo. Čitanje misli i kontrola živih bića je

moja jedinstvena osobina, osim toga, niko ne očekuje psionske

sposobnosti od Prospektora i samim tim se ne brani, pa tu priliku

treba koristiti.

Preostala dva poena sam uložio u Označavanje mete. Kao što je

pokazalo iskustvo svih prethodnih bitaka u kojima sam učestvovao,

posebno na srednjim i velikim daljinama, bio sam praktično

beskorisan. Da, mogao sam da ispalim pulsnu lasersku pušku, pa čak i

da pogodim nekoga slučajno, ali je snajperista mnogo efikasniji od

mog Prospektora. Zbog svoje visoke percepcije i drugih veština mogao

sam videti daleko, otkriti neprijatelja i veštinom Označavanje mete

„slepim“ saveznicima sam omogućio da efikasno uklone snajperiste i

druge označene mete.

Pa, vreme je da uđem u igru. Pojavio sam se na istom mestu odakle

sam otišao – na trgu centralne baze frakcije, bukvalno tri koraka od

Vasilijadisovog skladišta. Hteo sam da obnovim zalihu granata i da

tražim rezervnu bateriju za svoju pulsnu pušku. Magacioner me je

odmah primetio:

— Komar, prijatelju! Nisam te video neko vreme! Već je prošlo pet

dana od našeg poslednjeg susreta... ili čak šest?

— Prošlo je osam dana, osam. I meni je drago da te vidim!

Magacioner me je srdačno zagrlio i bez ikakvog pitanja dao sve što

sam tražio. Čak je i bateriju za pušku Mračna frakcija pronašao negde

u svojim zalihama. Količina municije za zarobljeno oružje bila je

veoma oskudna. Zauzvrat sam se rastao sa laserskim pištoljem i dva

kameleonska ogrtača Mračne frakcije. Zatim sam u skladište vratio

jaknu od kevlara, kao i ostatak standardne uniforme. Preobukao sam

se u Energetsko oklopno odelo Osluškivača.

Činjenica da imam drevni reliktni oklop već je bila poznata

saveznicima, pa čak i neprijateljima iz „Mračne frakcije“, stoga je bilo

glupo da nastavim da krijem ovu „javnu tajnu“. S druge strane,

standardni srednji oklop naše frakcije zauzimao je mnogo prostora u

inventaru i bio pretežak, što je ograničilo moju sposobnost

skladištenja i nošenja drugih stvari. Na kraju, mora se ići napred u

svom razvoju... Jedino sam otkačio tri trofejna repa sa šlema i stavio ih

u svoj inventar. Ako bude potrebno okačiću ih na crnu reliktnu

kacigu.

— Auuu, bog te mazo! — Vasilijadis se zadivio kada me je prvi put

video u energetskom oklopu. — Momci su pričali da ste se obukli u

nešto neobično u bici na visoravni Kentaura. Znači to je to...

Ovlašćenje povećano na 16!

Naš dalji razgovor prekinula je bučna pojava brzog dvoseda kojim

je lično upravljao Diplomata frakcije. Ugledavši moj oklop Ivan

Lozovski je samo iznenađeno pucnuo jezikom, ali nije glasno

komentarisao. Ponudio mi je da što pre stignemo do Koste Dihša kako

nas ne bi dugo čekao.

Usput se nije moglo razgovarati. Diplomata je bio umoran, a noćna

vožnja po neravnom terenu zahtevala je da se maksimalno

koncentriše. Jedino pitanje na koje je vozač odgovorio odnosilo se na

povremeno zveckanje boca koje je dopiralo iz kutije pričvršćene

pozadi.

— Votka. Poklon za Geka. Voli da cugne, tako da nam može pomoći

da ga odobrovolji.

Uprkos ranom jutru Kosta Dihš nije spavao. Na zvuk našeg vozila

izašao je iz svog polukružnog metalnog stana. Samo me je suvo

pozdravio podignutom šapom, a Ivana Lozovskog je zagrlio u znak

posebnog prijateljstva.

— Šta je bilo juče sa Raduginom? Zašto pad statusa? — prvo što je

upitao ogromni krzneni Geko. Ja sam iznenađeno pogledao našeg

Diplomatu. Nisam znao šta se dogodilo.

Izabrana tema, ako je suditi po grimasi koja je preletela preko lice

zamenika direktora, nije bilo najprijatnija. Ivan Lozovski je odgovorio:

— Naš Radugin se slomio... Nije uspeo da se izbori sa svim

problemima koji su mu pali na grbaču i psihički je sagoreo. I pre

napada „Mračne frakcije“ rezignirano je odustao od dalje borbe,

podigao ruke i prepustio se sudbini. Štaviše, uradio je to javno pred

pedesetak igrača frakcije i, naravno, momentalno je unizio sebe u

očima podređenih. Zbog toga je došlo do kritičnog pada Autoriteta, a

sa njim i pada ranga sa lang nazad na gerda. Plašim se da će skliznuti

do običnog igrača kada frakcija sazna da je Radugin izgubio

autoritet...

— Radugin po prirodi nije borac, pričao sam ti o tome i ranije,

Ivane. Ali on neće postati običan igrač, to je nemoguće. Slava se neće

smanjiti, pa će i sa velikim minusom autoriteta ipak zadržati status

„gerda“. — zamišljeno je konstatovao Kosta Dihš, a onda je pitao ko će

zauzeti njegovo mesto?

— Radugin je sada u igri. Leži i oporavlja se od predinfarktnog

stanja. On je talentovan poslovni rukovodilac, dobro je upućen u sve

zamršene proizvodne šeme u koje se ja ništa ne razumem. Razmišljam

da on bude upravitelj frakcije zadužen za proizvodnju materijala i

nabavku hrane. Jedino se pitam ko će postati novi gazda... Imam

obećavajuću opciju u glavi, ali još je rano govoriti o tome. Prvo se

mora pažljivo razgovarati sa svim statusnim igračima kako se ne bi

niko uvredio.

Kosta Dihš i Ivan Lozovski su malo zamišljeno ćutali, a onda je

predstavnik Geka skrenuo pažnju na mene:

— Večeras je diplomatskim kanalima stigla alarmantna poruka o

izbijanju rata između saveza Mielonskih prajdova i Meleofata. U isto

vreme sam dobio čudno i neočekivano naređenje lično od samog Kung

Vaida Šišiša: „Pratite kada će se čovek gerda Komar pojaviti na

kontrolisanoj Geko teritoriji i odmah ga pitajte o razlozima za početak

zvezdanog sukoba između velikih svemirske rasa. Odmah mi saopštite

rezultate i sva vaša saznanja.“

Ovlašćenje povećano na 17!

Ivan Lozovski je iznenađeno zviznuo i odmah upitao u šta sam se

ovog puta uvalio. Ali pre nego što sam odgovorio, skrenuo sam pažnju

na jedan detalj:

— Ako sam dobro shvatio, rekli ste da je politički i vojni pokrovitelj

čovečanstva Vaid Šišiš postao kung?

 — Da, prekjuče mu je status porastao. — potvrdio je Geko

diplomata i, stišavši glas, dodao: — Nema sumnje da će Vaid Šišiš,

poznat po svojoj borbenosti i krvožednosti, sigurno želeti da učestvuje

u svemirskom sukobu. Štaviše, tek je postao kung, što na drevnom

prajeziku znači „vođa mnogih odreda“, on će svakako želeti da potvrdi

svoj novi status. Ali nikome nije jasno na čiju će stranu stati rasa

Geko? I zašto je Kung Vaid Šišiš tako siguran da Komar zna uzroke

izbijanja rata?

Zaista sam znao razloge. I zvaničnu i alternativnu verziju, onu koju

je ispričao morf. Ako ispričam alternativnu varijantu, onu sa

„pretpostavkom“ o krivici meleofata, da je ubistvo naručeno od strane

nekog misterioznog naručioca, onda je nemoguće da priča prođe bez

pominjanja bliske komunikacije sa Foksijem. Takva priča bi izazvala

mnogo neprijatnih pitanja. Naravno, i odnos Geka prema mojim

saputnicima bi mogao postati negativan, što bi verovatno meni lično

donelo mnogo neprijatnosti.

Zato sam odlučio da u priči o avanturi na gusarskoj stanici Medu-

Ro IV, iznesem samo verziju koju mi je ispričala velika propovednica

Amiru U-Majau i da tako izbegnem moguća neprijatna pitanja.

Unapred sam znao do čega će na kraju dovesti moj razgovor sa

Geko diplomatom. Odmah će informacije biti dostavljene kungu Vaid

Šišišu, koji će optužiti podmukle Meleofate da su pokušali da izigraju

svemirske rase Geka i Mielonaca. Geko će tada delovati kao saveznik

Unije Mielonskih prajdova u predstojećem svemirskom ratu. Ako se

pitate da li sam osetio bilo kakvo kajanje zbog ovoga što ću reći, a

zašto bih?! Na ovaj ili onaj način rat je bio neizbežan. Od mojih

odgovora zavisio je samo sastav zaraćenih frakcija.

— Dakle, Komar, lično si razgovarao sa inkarnacijom Velike Prve

Žene?! — bilo je smešno gledati izraze čuđenja na licima predstavnika

dve različite rase. Jedva sam savladao da se ne osmehnem.

Autoritet je podignut na 18!

Potvrdio sam svoje poznanstvo sa velikom propovednicom i

nastavio priču. Kada sam na kraju završio sa delom mog oslobađanja iz

u pritvora „Prvog prajda“, oba diplomata dugo nisu mogle da se smire

i nadmetale su se u tumačenju detalja iz moje priče. Konačno je Kosta

Dihš zaključio da su dobijene informacije dovoljne, pa je promenio

temu.

Pre toga je namerno napravio zastrašujući izraz na svojoj krznenoj

njuški i izvadio iz torbe veliki crveni kristal, veličine malog prsta

odrasle osobe:

— Sinoć su Geko vazali, oni što vi nazivate „Mračna frakcija“,

dostavili ogromnu porudžbinu za raznovrsnu opremu i materijale u

našoj svemirskoj luci. Pokušali su da plate lažnim kristalima. Naravno,

oni su strogo kažnjeni za prevaru, a kazna za vas je drugačija. Oni su

vas dvojicu naveli kao rasturače kristala lažnjaka. Eh, znam da je to

istina. Zato bih trebao vas oboje da kaznim, ali koliko sam shvatio, vi

ste već kažnjeni od nesavesnih kupaca plemenitog metala koji su vam

uvalili lažnjake...

Ivan Lozovski i ja smo jednoglasno klimnuli glavom, spuštajući

pogled na pod i dajući sve od sebe da pokažemo pokajanje i poniznost.

— Koliko je bilo platine i kristala? — pitao je Kosta Dihš, a Ivan

Lozovski je prijavio trista kilograma prodate platine i dva miliona

kristala dobijenih od prodaje, koliko su platili šverceri.

— To je to... — prekorno je Geko odmahnuo glavom. — Čak trista

kilograma! Ivane, zašto metal niste prodali Geku po utvrđenoj šemi?

Dobili bi poštenih sto pedeset hiljada kristala, i to pravih kristala, za

razliku od ovih lažnih na kojima ste propisno nasankani. Nemojte

zaboraviti ovu lekciju i dobro pazite na posledice ako budete uhvaćeni

u nelegalnim radnjama. Sada ćete oboje proći jeftino! Sledeći put neće

biti milosti. Ivane, pre vašeg odlaska izvadi one kutije iz auta i unesi ih

u moju kuću...
 DVADESET SEDMO POGLAVLJE
PRE NAPADA

Diplomata i ja smo u praskozorje sedeli na obali reke. Sunce se još

nije izdiglo iznad horizonta, ali je bojilo oblake u ružičaste tonove.

Svet se budio. Divlje patke se vrpolje u trsci, male ribe se praćakaju po

[28]
površini reke, a milioni Tiskih cvetova , jednodnevnih leptira,

kružile su u beskrajnom plesu i žurile da svoj jedini i tako važan dan u

životu provedu na najbolji mogući način. Ćutali smo. Zaista mi se nije

dalo da pričam, jer smo obojica savršeno dobro razumeli koliko smo

srećni što je zvanični predstavnik Geka bio dobro raspoložen, pa nas

nije kaznio za ilegalnu prodaju platine.

Konačno sam prekinuo dugotrajno ćutanje i postavio Lozovskom

pitanje o novom vođi frakcije. Diplomata je ispljunuo vlat trave koju je

muljao među zubima, seo i okrenuo se prema meni i na pitanje

odgovorio drugim pitanjem:

— Šta ti misliš o tome?

Samo sam neodređeno slegnuo ramenima. Nisam poznavao

složene odnose unutar frakcije, pa samim time nisam imao pojma ko

bi mogao da zameni Radugina. Ne čekajući nikakav odgovor od mene,

Lozovski je počeo da govori:

— Mora biti poznat i autoritativan član frakcije da bi ga narod

prihvatio i pratio. Naravno, tražim jednog od nekoliko naših. Možda

gerda. Tamara? Ona je najpopularnija od svih frakcijskih igrača, a

borci Druge legije su svi do jednog spremni da umru za nju. Lako je

zamisliti našu paladinku na prvoj liniji fronta kako vodi borce u

najžešće okršaje, ali ne mogu je zamisliti da sedi u štabu i prebira po

papirima.

Ovde sam u potpunosti delio mišljenje sa Diplomatom. Tamaru

nisam povezivao sa ulogom vođe frakcije. Bila je nezamenljiva u borbi,

da se suprotstavi jurišnim odredima, ili tamo gde je potrebno da se

odupre neprijateljskoj magiji, ali ne u dubokom začelju, da čita

izveštaje o proizvodnji i da raspoređuje resurse između laboratorija.

— A gerda Tarasov? — Lozovski je nastavio sa listanjem kandidata.

— On je odlična opcija, igrač sa najvećim koeficijentom i jedan od

najcenjenijih igrača. Prvi sa kime sam razgovarao bio je on, ali me je

Igor Tarasov kategorički odbio, rekavši: „to je glupo“. Spreman je da

preuzme neke od liderskih funkcija u pogledu vođenja i planiranja

vojnih operacija, ali ništa više. Nešto kao ministar odbrane, potčinjen

šefu države.

Opet sam se složio sa sagovornikom. Profesionalni vojnik mora biti

na svom mestu, a niko od Tarasova i njegove „Prve legije“, ne bi se

bolje nosio sa pitanjima odbrane.

— Sledeći gerda je vođa „naučnika“ Ustinov. On obožava svoju

laboratoriju. Njegov zadatak je da u našem stvarnom svetu patentira

tehnologije dobijene iz igre. Za to je spreman da danima radi i

eksperimentiše, praktično bez odmora. Ustinova ne mogu ozbiljno da

zamislim kao vođu frakcije.

— Ali ko onda? — potpuno sam se zbunio jer je pored navedenih

statusnih igrača u kombinatorici ostao samo jedan gerda — Prospektor

Komar. Da li je Ivan Lozovski na ovakav način vodio razgovor da me

navede upravo na ovaj zaključak? Ne, nisam spreman za takvu ulogu!

To nije za mene!!! Srećom i Diplomata je tako mislio...

— Ostaješ samo ti, Komare. Ali čini mi se da apsolutno ne želiš

takvu ulogu za sebe. A naša frakcija, budimo iskreni, i dalje se prema

tebi odnosi sa nepoverenjem. Nije tako negativno i loše kao što je bilo,

ali je prisutno. Mi radimo i utičemo na mišljenje, ali tvoj doprinos za

frakciju je vidljiv i najtvrdoglavijim skepticima, ali je još veoma daleko

od opšteg priznanja.

— Ali koga onda predložiti za ulogu vođe? — upitao sam, shvatajući

da moj sagovornik ne bi tek tako započeo ovaj razgovor. — Da

ostavimo Radugina?

— Ne. To sigurno ne. Vođa koji ne veruje u uspeh nikada neće

izazvati poštovanje svojih podređenih. Zato predlažem sebe za

kandidata. — odgovorio je Ivan Lozovski sa blagim osmehom. Pre nego

što sam stigao bilo šta da kažem, pokušao je da obrazloži svoju ideju.

— Moja Slava se već blizu trideset, skoro sam gerda, nedostaje mi jako
malo. Možda ću i danas, kada se dogodi jedan tebi poznati događaj,

dostići neophodne statusne uslove. Ako ne pre onda će status svakako

porasti u narednim nedeljama ili danima.

Naravno, raspitivao sam kakav je to meni poznati događaj koji tek

treba da se dogodi, a ja o njemu nemam pojma. Diplomata je prvo

odbijao da kaže, pozivajući se na tajnost operacije, ali je ipak rekao:

— Mogao si pretpostaviti da je reč o onoj kombinaciji s harpijama.

Pristali su na saradnju za jednu kutiju konzervirane hrane. Smatram

da su svoju uslugu procenili prilično jeftino, ali hvala im na tome.

Baza Mračne frakcije, koja se gradi u čvoru Makova polja, danas kada

bude posebno mnogo radnika, tačno u podne će od strane harpija biti

gađana i nadam se pogođena. Naš prognostičar predviđa guste oblake,

tako da postoji velika šansa da harpije neprimećene dolete do tamo i

obave bombardovanje. Novinarka Lidija Vertjačih će odmah svima

preneti informacije o grandioznom uspehu, tako da su priznanje i rast

Slave sasvim očekivani. A pošto sam zvanično ja autor i organizator

cele operacije, onda... shvataš... u slučaju uspeha, rast Slave je prilično

predvidljiv.

Vidi mangupa čega se dosetio? Ivan Lozovski namerava da prisvoji

svu slavu nakon operacije za uništenja neprijateljske baze! On jeste

pregovarao sa harpijama, ali ideja je bila moja! Kao da je osetio moje

nezadovoljstvo Diplomata je pokušao da me uveri:

— Ne brini, Komare, nisam zaboravio na tvoju ulogu, a ja znam da

budem zahvalan. Pomozi ti meni danas da postanem novi šef frakcije,

a ja ću tebe postaviti za vođu nove „Treće legije“. Pod tvojom

komandom će biti dvesta igrača koje lično izabereš. Ili, ako te vojna

karijera ne privlači, tebi će biti zagarantovana potpuna sloboda

delovanja i možeš izabrati odred od sedam do deset igrača, ako ti budu

potrebni.

Šta se ovo dešava? Samo tako, iskreno, bez ikakvih zaobilaznih

„Lozovskih pokušaja“ da kupi moj glas? Da budem iskren, ovo mi je

malo zasmetalo. Ja nisam naivni idealista i shvatam da je politika u

bilo kojoj svojoj manifestaciji prljava stvar, zato nisam bio ogorčen.

Osim toga, i sâm sam došao do zaključka da je Diplomata zaista

najbolji kandidat od svih dostupnih opcija, pa bih ionako glasao za

njega. Ali ako postoji mogućnost da se cenjkamo za moj glas, što da

ne? Uloga vođe „Treće legije“ me nimalo nije privlačila, ali slobodna
igre po sopstvenom nahođenju... E, to bi moglo, a on je lukavo znao

kako možeš da me zaskoči!

Zatražio sam više detalja o njegovoj zamisli i odredu „slobodnih

strelaca“ koje bih predvodio, a Ivan Lozovski je jedva dočekao da

objasni:

— Priznajem da ideja nije moja već od psihologa frakcije. Na kraju

krajeva imaš status gerda, a istaknuti igrači obično imaju sopstveni

tim saputnika i istomišljenika. I Tamara i Igor Tarasov imaju svoje

ađutante, savetnike, pomoćnike. Postoji mala nijansa koja vas

razlikuje. Svi njihovi ostaju ovde na teritoriji frakcije. Tvoj jedinstveni

način igranja podrazumeva česta odsustva na nekoliko dana i

nemogućnost da te kontrolišemo u svakom trenutku. Radugin nije bio

spreman da igrača pusti da ode neznano gde, čak i ako je nakon takvih

„izleta“ frakcija dobijala nove tehnologije i znanja. Ja neću biti tako

konzervativan i jasno odmah stavljam do znanja da prihvatam takav

način tvoje igre.

Već sam načuo od Irine i Imrana o planovima da dobijem

saputnike, pa me Diplomata ovom ponudom nije iznenadio. Ali na

koja druga „višednevna odsustva“ misli? Dođavola, tek sam se vratio

na Zemlju i ne planiram novo putovanje u svemir, barem ne u bliskoj

budućnosti. Ili diplomata znao da... hmm, ono o čemu još nisam

razmišljao? Nažalost, ovo pitanje nije bilo moguće saznati. Radio mog

sagovornika je bio aktiviran, a nepoznati ženski glas je saopštio:

— Zarobljena Minn-O La-Fin se upravo vratila u igru u svoju

zatvorsku ćeliju. Ponaša se mirno. Traži da razgovara isključivo sa

Komarem. Kaže da neće ni sa kim drugim da razgovara iz naše

frakcije.

Ovlašćenje povećano na 19!

Videlo se da je Diplomata bio iznenađen, a ja sam ga odlično

razumeo. Tokom dva prethodna zatočeništva, ponosna i nadmena

unuka starog Maga nije progovorila ni jednu reč, a sada je ona

zatražila razgovor. Diplomata mi se obratio:

— Mislim da lang „Mračne frakcije“ želi da nam prenese nekakvu

poruku preko svoje unuke. Komar, idi i razgovaraj sa Minn-O La-Fin i

saznaj šta je predlog njenog dede. Razgovaraj sa devojkom o bilo kojoj

drugoj temi: o vremenu, o prirodi, bilo čemu nevažnom, a pokušaj

onako kao slučajno da se raspitaš o jučerašnjoj bitci. Ako je moguće da

saznaš kako je Minn-O La-Fin saznala tačno vreme i mesto dolaska

trgovačkog broda. Ovo je veoma važno. Istražiteljima treba dati trag

koji će pomoći u otkrivanju identiteta izdajnika!

Nisam išao sam do Minn-O La-Fin. Obezbeđenje u prestoničkoj

citadeli mi je jasno stavilo do znanja da se Aini odavno probudila i da

je nekoliko puta napuštala svoju sobu, pa čak i teritoriju Kupole. Uvek

je spretno šmugnula od pratilaca koji su joj dodeljeni. Crvenokosa

„mačka“ se smatrala gostom frakcije, pa su se sa njom ponašali

delikatno i nije bila pritvorena, ali se čuvarima nije dopalo da

vanzemaljac tumara bez kontrole. I tako sam dobio zadatak da je ne

ostavljam bez nadzora.

Aini sam zatekao u jednoj od stambenih zgrada u kojoj su

Mielonci, Aini i Tini, bili smešteni. Aini se negde dočepala zidnih

novina i, ležeći na krevetu, vredno proučavala nepoznata slova. Ne

znam kakav je napredak postigla u učenju jezika, ali kada sam se

pojavio, Aini je veselo đipila iz kreveta i saopštila da je spremna da ide

bilo gde, samo da je daleko od ove zgrade pune kamera i mikrofona.

A, dakle tako? Upotrebio sam veštinu skeniranja. Mikrofoni i

kamere su zaista bili nabijeni u svaki ćošak, u svaku ventilacionu

rešetku i u svaki prekidač. Za morfa koji ne želi da reklamira svoje

prisustvo, takav stalan i dosadan nadzor je definitivno bio krajnje

iritant. Obećao sam Aini da ću razgovarati sa ljudima koji su

odgovorni za zaštitu zgrade da prestanu da špijuniraju goste frakcije.

Drugog gosta Mielonca nisam zatekao. Tini se negde izgubio i soba

je bila prazna. Obezbeđenje je reklo da je Tini odmah napustio igru i

da se još nije vratio.

Zatvorski blok se nalazio duboko ispod prestoničke citadele. Jedini

način da se tamo stigne bio je lift.

— Ona će poći sa mnom! — rekao sam vojnicima Druge legije koji

su čuvali zatvor. Nisu se protivili.

Autoritet podignut na 20!

 Zaključio sam da je dobro biti gerda! Ranije sam morao dugo da

objašnjavam svoje postupke, da sačekam da se koordinira sa šefom

smene i gomilom drugih igrača sve dok ne stigne saglasnost. Sada je

dovoljno bilo da kažem da će Mielonka biti sa mnom, a obični članovi

frakcije, iako su sa višim nivoima, uklonili su se sa poštovanjem

dozvoljavajući statusnom igraču da prođe i ne usuđujući se da mi

protivreče. I meni je jednom na početku igre jasno rečeno: „gerda nije

dužan da objašnjava svoje postupke običnim igračima“. Sada sam i ja

mogao da uživam u ovoj privilegiji.

Spustili smo se liftom u podzemne kazamate. Prošao sam

dugačkim hladnim hodnikom i zaustavio se ispred jedine zaključane

ćelije. Nepoznata žena srednjih godina kratke kose, telohranitelj 34.

nivoa, koja je ovde bila na dužnosti, naglo je skočila sa stolice kada nas

je ugledala... Bila je iznenađena repatom Mielonkom, pa je malo

zamucala:

— Sve je pod kontrolom. Zatvorenica je nahranjena i trenutno radi

gimnastiku.

Oćutao sam iako me je zasvrbeo jezik da joj kažem da sam

drugačije zamišljao profesiju Telohranitelja, nikako kao čuvara

zatvorenika. Umesto toga sam je zamolio da otvori vrata ćelije.

Čuvarka je oklevala gledajući Mielonku.

— Gerda Komar, prilikom pregleda odeće zatvorenice, ovo je

pronađeno na unutrašnjoj strani okovratnika.

Čuvarka je izvukla fioku i pokazala mali predmet nalik tabletama

umotanim u čvrst papir, kao i minijaturnu elektronsku ploču sa

baterijom i antenom, ne deblju od vlasi kose, koji su naknadno

uglavljeni u tamno obojeni komad tkanine i pričvršćeni za okovratnik.

Ampula sa kontaktnim otrovom

Daljinski osigurač

— Zanimljive sitnice. — prokomentarisao je Aini na mielonskom. —

Osigurač se aktivira na ključnu reč ili signalom preko daljinskog

upravljača, kojim se razbija bočica otrova. Pouzdano osiguranje da

vredan igrač neće biti uhvaćen.

Zanimljivo... Od trenutka kada je Minn-O La-Fin zarobljena do

trenutka kada presvučena ovde u zatvoru, unuka velikog Maga je

mogla je da se ubije i mirno ode u preporod. Zašto to nije uradila?

Možda je sa ovim pitanjem trebalo da započnem razgovor.

 Brava je zveknula, teška vrata su se otvorila i ja sam ušao u

zatvorsku ćeliju, u pratnji Aini.

Visoka Minn-O La-Fin je stajala na prostirci, visoko je podigla levu

nogu skoro vertikalno i skoro dodirujući niski plafon vrhovima golih

prstiju. Istezala se. Kada sam se pojavio zatvorenica nije prekidala

vežbu i tako mi omogućila da procenim kako poseduje besprekorne i

zavodljive obline, savršeno naglašene uskom trenerkom.

— Komar, tebi se očigledno sviđa ovaj prizor. Osećam emotivno

energetsko polje u pozadini. — nacerila se Aini. Zamolio sam je na

mielonskom da komentare zadrži za sebe, posebno na osetljive lične

teme, pošto zatvorenica ima veštinu kosmolingvistike i može brzo da

razume nove jezike.

— Hajde, ne stidi se, Komare! — morf nije popuštao priliku da se

zeza na moj račun. Očito ga je ova situacija zabavljala. — Ova devojka

oseća određenu privlačnost prema tebi i zato se trudi da ti ugodi. Zato

sada sa takvim žarom demonstrira gimnastičke vežbe, iako ih u

običnom životu ne podnosi. Pokazuje svoje telo i nudi se kao ženka.

Strogo sam upozorio Aini, da će još jedan ovako neprikladan

komentar značiti kraj razgovora sa zarobljenicom, a da će ona morati

da sačeka sa druge strane zaključanih vrata. Izgleda da je Aini shvatila

da se ne šalim i obećala da ću ćutati. Učtivo sam se naklonio i obratio

se predstavnici „Mračne frakcije“:

— Princezo Minn-O La-Fin, rečeno mi je da ste me pozvali.

Pretpostavljam da vaš deda, suvladar Tumor-Anhu La-Fin želi da nam

nešto saopšti preko vas?

Umesto da odgovori na postavljeno pitanje, Minn-O La-Fin je

pitala nešto sasvim drugo:

— Čini mi se da me ova crvena mačketina vređa. Šta je tačno rekla?

Preveo sam odgovor, ali u drugačijem obliku od originala:

— Aini kaže da među mielonskom rasom takve vežbe izvode ženke

kada imaju za cilj da izazovu mužjaka. Po njenom mišljenju, vaša želja

je da flertujete sa mnom i da tako objašnjava razlog zašto se princeza

nije ubila uz pomoć bočice otrova ušivenog u njen kostim već je

dozvolila da je odvedu u zatvor.

Minn-O La-Fin je spustila nogu, ispravila odeću i sela na samu

ivicu kreveta i skromno položila ruke na svoja kolena. Očigledno je

bila posramljena.
 — Mačketina uopšte nije u pravu. Čak nisam ni znala za otrov. Seti

se da sam nameravala da upotrebim granatu za ponovno rođenje. A

onda mi je Komar ponudio izbor, ili da me veže golu kao prostog

zarobljenika ili da me tretira kao ponosnu princezu, da obećam da

neću pobeći. Ja sam izabrala drugu varijantu. Zato nisam pokušala da

pobegnem. Ja sam plemenite krvi i ne kršim svoja obećanja i zakletve.

Uveravao sam Minn-O La-Fin da ne delim nagađanje Mielonske

mačke i da cenim princezinu lojalnost datoj reči. A ako ova tema

povređuje osećanja plemenite devojke, spreman da se izvinim i da

pričamo o drugim stvarima.

— Ne, ovo je dobra tema! — rekla je Minn-O La-Fin i nije pristala

da prestane da raspravlja o detaljima njenog zatočeništva. — Ampula

otrova može mnogo, veoma mnogo da objasni i ne razumem toliku

radoznalost. Lang Tumor-Anhu La-Fin je video da gubim bitku i da

sam zarobljena, bio je u mogućnosti da mi pomogne jakim odredom i

da vas sve pobije, ali nije to hteo da uradi.!

Znači veliki mag Tumor-Anhu La-Fin je bio prisutan na mestu

sastanka zvezdanog broda?! Kakva vest! Dakle, njegovo sam mentalno

ispitivanje osetio! Zašto nije intervenisao? Psionski mag na nivou

100+, mogao je bez ičije pomoći tokom bitke da tas na vagi pomeri na

stranu svoje frakcije. A u društvu pratnje koju čine elitni Magovi i

borci „Mračne frakcije“ lako je mogao da razbije naš mali odred. Ali

zašto se strašni mag nije umešao?!

Ne mogu da zamislim časnog starca da danima sedi u zasedi i čeka

dolazak zvezdanog broda. Za njegove poodmakle godine takva

„rekreacija“ bi predstavljala veliku neprijatnost. Nameće se zaključak

da je starac znao tačno vreme dolaska broda! Odmah sam razjasnio

ovu stvar sa zatvorenikom:

— Ako je vaš deda Tumor-Anhu došao da podrži vaš odred, to znači

da je znao tačno vreme dolaska svemirskih trgovaca?

— Ne samo on, svi smo znali kada. Jedino sam ja sa svojim

odredom dugo gazila po vašoj teritoriji, a onda postavila zasedu preko

noći i čekala. Moj deda je u pravo vreme stigao antigravom.

Veoma vredne informacije! Čini se da se Minn-O La-Fin malo

zanela u priču i dozvolila da joj isklizne suvišna reč. Dodala je malo

više nego što je nameravala. Dakle, „Mračna frakcija“ ne samo da je

znala tačno vreme i mesto sletanja zvezdanog broda, već je ovu strogo

poverljivu informaciju dobila najmanje dan i po pre dolaska trgovaca!

Pa, hajde da pogodim. Dao sam Raduginu informaciju o vremenu

dolaska zvezdanog broda. Onda sam se vratio na piratsku stanicu gde

sam potrošio oko šest sati na kupovinu i utovar robe. Let je trajao još

trideset šest sati. Ispostavilo se da je od trenutka prenošenja

informacije do dolaska zvezdanog broda prošlo ukupno četrdeset dva

sata, a od tog vremena, najmanje trideset šest sati je „Mračna frakcija“

imala na raspolaganju sve tajne informacije i pripremala se za

sastanak. Curenje informacije je usledilo tokom prvih šest sati nakon

sastanka sa Raduginom.

— Ali zašto veliki Mag nije intervenisao i pomogao vam, princezo?

Ili zašto otrov nije daljinski aktiviran? Priznajem da me te činjenice

zanimaju.

Minn-O La-Fin me je gledala pronicljivo i zamišljeno, a zatim

odgovorila:

— Kada sam pitala dedu zašto me nije spasao, on mi je dao vrlo

čudan odgovor, koji nisam odmah razumela. Kaže da sam ja... — ovde

je Minn-O La-Fin zastala ne mogavši da nađe odgovarajuću reč na

mom jeziku, pa je upotrebila reč „vaiedda“ iz svog maternjeg jezika.

— Šta znači Vaiedda? — zanimao me je nepoznat pojam.

— Kako da ti objasnim... — Primetio sam da se Minn-O La-Fin jako

posramila, čak se pojavilo i rumenilo na njenim pepeljasto-sivim

obrazima. — Vaiedda je drevna tradicija mog naroda. Vaiedda znači

„legitiman plen“. Jak ratnik može, kada pobedi neprijatelje, uzeti

devojku koja mu se sviđa iz poražene porodice. Nije silovatelj, ne!

Uzima je kao mlađu ženu ili putujuću devojku. Njoj obećava vaieddu,

brigu, zaštitu i ljubav. I takva devojka ne može odbiti vaieddu, u

suprotnom bi jako uvredila ratnika i izgubila bi zaštitu i postala samo

robinju bez prava. Tumor-Anhu je rekao neka sudbina odluči. On nije

spreman da se raspravlja sa višom silom, ali zna da je vaieddu

neophodna da se spase dinastija La Fin.

Uh, sunce ti kalajisano... Ovo je baš neočekivan preokret u priči i

mom ličnom obračunu sa Minn-O La-Fin. Nisam znao šta da mislim i

uradim u trenutnoj situaciji. Stari Mag, lang „Mračne frakcije“ i

suvladar svog sveta, uporno je i skoro nasilno gurao svoju voljenu

unuku u moje naručje, pozivajući se na sudbinu, više sile i drevnu

tradiciju. Da li je to baš ono što mi treba? Minn-O La-Fin jeste devojka

neosporne lepote, ali kako da objasnim svojim saveznicima sve ove

zavrzlame sa „mlađim ženama“ ili prisustvo očiglednog neprijatelja iz

„Mračne frakcije“ pored mene?

— Moj narod nema takvu tradiciju sa „legitimnim plenom“. —

odgovorio sam nekako neutralno i obazrivo, ali sam odmah shvatio da

je takav odgovor uznemirio devojku, pa sam dodao: — Takva inicijativa

treba da dođe od „jakog ratnika“ ili od devojke „poražene porodice“,

ali ne od autsajdera.

— Moj deda Tumor-Anhu uopšte nije autsajder! — uzviknula je

zatvorenica povisivši ton, ali se onda pribrala i nastavila normalnim

tonom. — Ali u pravu si, gerda Komar. Takva inicijativa po tradiciji

mora doći od jakog ratnika. Ako neće, niko ga ne može naterati. A

sada želim da promenim temu razgovora!

U ovom trenutku postalo je jednostavno nemoguće da se ne

primeti uznemireno stanje sagovornice. Devojka je periodično

zajecala, oči su joj bile navlažene, jedva je mogla da zadrži suze.

Nikada nisam mislio da će moje odbijanje vaiedde tako uticati na

princezu. Međutim, uprkos jecajima, Minn-O La-Fin je nastavila svoj

govor, a u glasu joj se pojavila čvrstina i zabrinutost:

— Moram da prenesem poruke svog dede lang Tumor-Anhu La-

Finu. Ne jedna poruka, već tri odjednom. Prvo: moja snažna frakcija

nudi vašoj slabašnoj frakciji da prihvati danak. Dvadeset hiljada

crvenih kristala dnevno. U takvom slučaju, mi ne uništavamo vaš

heksagon i unapređujemo mir i trgovinu. Druga ponuda: dogovor da

ne gađamo objekte dalekometnim topovima i raketama. Znamo gde su

sve vaše baze, a znate i naše baze. Uništenje je jednako loše za obe

strane, usporava razvoj i generalno je glupa opcija. Naš zajednički

zadatak je da branimo Zemlju kao jedinstvena rasa, tako da moramo

da se razvijamo i da obostrano budemo jaki. I treća poruka: Tumor-

Anhu je nakon zaplene lažnih kristala rekao da poštuje Komara zbog

takvog lukavog poteza kojim je moju frakciju izložio kazni Geko

naroda. Moj deda kaže da si mudar i lukav, da možeš da pređeš na

našu stranu i odmah postaneš desna ruka langa. On to obećava!

Oh... čak i bez upotrebe veštine skeniranja savršeno dobro sam

znao da je ćelija natrpana mikrofonima, da se svaka reč ovog

razgovora snima i uskoro će biti preneta „specijalcu“, kao i čitavoj

gomili drugih ljudi. Mnogi u frakciji su bili nepoverljivi prema

Komaru, pa će posle ovako otvorenog pokušaja regrutovanja biti još

sumnjičaviji.

Bilo je neophodno da odmah izgovorim svoj odgovor kako bih

izbegao neprijatne posledice:

— Minn-O La-Fin, preneću vaš predlog rukovodstvu frakcije, ali

sumnjam da će ga shvatiti ozbiljno. Preneću i drugu poruku, a do

večeri se nadam da ću dobiti odgovor. Što se tiče trećeg „predloga“,

rekao sam vam ranije, i opet mogu da ponovim da nas ne možete

pobediti! Učiniću sve što je u mojoj moći da moja frakcija pobedi u

predstojećem ratu!

Princeza se blago naklonila, a onda se prkosno okrenula, dajući

znak da je razgovor završen. Već sam krenuo ka izlazu, kada sam

shvatio da nisam čuo jednu važnu stvar od zarobljenice:

— Usput, princezo Minn-O La-Fin, šta je vaš deda rekao u vezi

plaćanja otkupa za svoju unuku? — Od koje količine kristala je

spreman da se rastane da biste vi povratili svoju slobodu?

Princeza se polako okrenula i srela moj pogled. U njenim vlažnim

očima od suza čitala se tuga i beznađe:

— Tumor-Anhu se jako ljut zbog još jednog mog neuspeha. Pred

velikom gomilom dvorjana se zakleo da više neće dati ni jedan kristal

za moj otkup! Deda je rekao da je jedini izlaz za mene da ne

odustanem od časti porodice La Fin, već da Komaru postanem vaieddu

i da budem dostojna mlađa žena. Inače, aristokrate i dvorjani šapuću

po kuloarima i ozbiljno sumnjaju u moju čast.

Tokom izgovora ove rečenice, princeza je jednostavno zurila u

mene, iako je znala za moje psičke sposobnosti. Bilo je dovoljno da

jednostavno skrene pogled da ne mogu da čitam njene misli, ali Minn-

O La Fin nije spustila oči. Kao da sam pozvan... I zato sam, odbacivši

sve granice pristojnosti, koristio Psioniku i nestrpljivo čitao misli

zarobljenice:

«Pogodiće ili neće? Ja ovde prkosno ćutim o njegovim magijskim

sposobnostima, da čuvari koji prisluškuju naš razgovor ne

saznaju za ove veštine Komara, iako je ovo samo najočiglednija

tema za razgovor. Uostalom, u njegovom svetu veruju da nema

magije. Ali šta je onda bilo tokom bitke na visoravni Kentaura?

 Zar niko od Komarovih saveznika nije pogodio? Ne, momak

iskreno ne razume moje nagoveštaje. Izgleda da sam precenila

njegov intelektualni nivo. Šteta…»

Šta ona očekuje od mene? Šta da pogodim? Želi da potvrdim

sposobnost mentalne komunikacije? Fokusirao sam se i poslao

mentalni zahtev:

«Nedavno sam naučio mentalne moći, tako da me ne sudite

strogo. I veoma sam ograničen u vremenu, prebrzo mi ponestaje

magičnih poena. Tako, ako imate nešto da prenesete na ovaj

način, požurite.»

Zapljusnuo me je čitav talas tuđih osećanja: radost, oduševljenje,

olakšanje, malo stida, velika nada. Tada je nastala jasna misao:

«Komar, da bih postala tvoja zvanična žena ili vaieddu, moj

deda je spreman da da veoma, veoma mnogo. Za njega je ovo

principijelno pitanje očuvanja porodice La Fin, drevne magične

dinastije vladara. Zato, ako ti se makar i malo sviđam, javi mi

na bilo koji način. I onda tražite šta god želite za sebe ili svoju

frakciju: političke ustupke, veliku sumu kristala, možda čak…»

Pred očima mi se odjednom zacrnilo. Zateturao sam se i verovatno

bih ljosnuo kao klada na hladni kameni pod da Aini nije požurila da

me podrži.

Akcija je prekinuta. Ponestalo vam je

magičnih poena
Kraj poena izdržljivosti
Psionska veština je nadograđena na nivo
trideset jedan!
Psionska veština je nadograđena na nivo
32!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na dvadeset prvi nivo!
Pedeset deveti nivo postignut!
 Dobili ste tri dodatna boda veština!

Brzo sam došao sebi pa sam zahvalio repatoj Mielonki na pomoći.

Ispravio sam se, prošao nadlanicom ispod nosa i zapazio krv na ruci.

Jedva sam izdržao, jednostavno me je zgrabilo! Upotreba magije se ne

završava uvek dobro. Dakle, shvatio sam, može se dogoditi da

preteram u borbi, da nehotice potrošim magične poene i poene

izdržljivosti i izgubim svest...

Minn-O La Fin je najmanje bila iznenađena onim što se dogodilo.

Pretpostavljam da je u njenom svetu punom magije tako nešto

uobičajena pojava. Zatvorenica mi je ćutke pružila peškir da zaustavim

krv koja je kapala iz nosa. Prihvatio sam peškir iz princezinih ruku,

zahvalio devojci i, iznenada se odlučio, izvadio iz inventara Ruku

Komara na metalnom lancu:

— Minn-O La Fin, razmišljao sam o vaieddu i spreman sam da te

uzmem za prijateljicu, ali tek nakon što se cela priča sa predstojećom

bitkom između naših frakcija završiti. U mom narodu je običaj da se

devojci obeća ruka i srce. Evo, dajem vam ruku odmah kao avans, a

srce ćete dobiti nakon što vaš deda Tumor-Anhu La-Fin potvrdi da

prihvata našu uniju. Mislim da je obustava lova na mene i vraćanje

izdajnika Tjulenjeva –prihvatljiva cena za očuvanje časti princeze i

spasavanje drevne dinastije La Fin.

 DVADESET OSMO POGLAVLJE
VELIKI SASTANAK

Čim sam izašao iz zatvorskog kompleksa, čekalo me je malo

iskušenje nerava. Samo što su se vrata lifta otvorila, ispred mene je bio

ogroman robot od tri metra. Pošao je u mom pravcu, a ja sam

instiktivno izvadio Anihilator.

— Komare, stani, jesi li poludeo?! Šta to radiš? — prednja ploča

robotskog oklopa se pomerila nagore, i video sam svemirskog marinca

Eduarda Bojka kako se smeje. — Evo, baš sam te tražio da se zahvalim

i pokažem novu stvar! Levša, najbolji mehaničar naše frakcije, proveo

je celu noć majstorišući da oklop prilagodi izgledu čoveka. Kaže da je

dobio dva nivoa odjednom, dok je podešavao i kalibrisao...

— Levša? — odmah sam se zainteresovao za priliku da

komuniciram sa najboljim mehaničarom. — Gde bih ga mogao

pronaći?

Ispostavilo se da je bukvalno nadohvat ruke, to jest u susednoj

zgradi u radionici. Okrenuo sam se i pošao u naznačenom pravcu.

Ugledao sam tamnokosog, raščupanog momka u radnom

kombinezonu kako ide ka trpezariji.

Levša. Čovek. Frakcija H-3. Nivo 81

Mehaničar

Pozvao sam Levšu i požurio da ga sustignem. Mehaničar je prilično

hladno reagovao na moj pozdrav, mada je prihvatio ispruženu ruku, ali

nije mogao da sakrije izrazito neprijateljski stav prema Komaru. Ne

znam šta je povod za tako negativan stav prema meni. Dok je

specijalista radio svoj posao, uglavnom je bilo ravnodušan. Pružio sam

mu malu narukvicu kontrole. Levša je neko vreme zamišljeno zagledao

i vrtio u rukama, a onda je razdraženo upitao:

— Šta ja da radim sa ovim? Ovo je za za juvelira ili neko slično

zanimanje.

Morao sam da objasnim da vrednost narukvice nije u metalu, a

onda sam mu pročitao sve karakteristike artefakta pošto Levša nije

imao dovoljno inteligencije da odredi vrstu i namenu predmeta.

— Pa… mogu da pokušam da uklonim ograničenje rase. — rekao je

Levša i počeo da pažljivije ispituje drevnu Malu Narukvicu Kontrole,

okrećući je ovako i onako, a zatim izdeklamovao: — Cena je pet hiljada

kristala!

— Jebo ti svoju cenu! — objasnio sam mu narodnim jezikom. Čini

mi se da se majstor, pri odokativnoj proceni mojih platežnih

sposobnosti, bazirao na vrednost Energetskog Oklopa Osluškivača i

Anihilatora. Mislio je da „očerupa“ Komara, ali se namerio na

pogrešnog. Imao sam ja novac, ali u kripto valuti koji nije platežno

sredstvo u mojoj frakciji, pa sam morao da se malo cenjkam. Ali zašto

da se prethodno ne našalim, pa sam rekao:

— Pet hiljada?! Imaš li ti Levša uopšte toliki novac?

— Šta? — nije razumeo moj smisao za humor, pa sam morao da mu

sažvaćem:

— Sve zanatlije Univerzuma su spremni da daju svoju desnu ruku...

ili pipak... ili šta god da tamo raste umesto ruku... za priliku da rade sa

predmetima drevnih rasa! Ovo je jedinstveno iskustvo, zagarantovani

novi nivoi i rast profesionalnih veština! Za likove koji su dostigli

plafon u nivelisanju, ovakve stvarčice su jedini put za dalji razvoj.

Dajem ti retku priliku da postaneš iskusniji. Zato ću zaboraviti da si

nehotice izrekao „pet hiljada“. Želim da čujem jasan odgovor – da li

hoćeš da prihvatiš posao, ili da se obratim mehaničaru „Druge legije“?

Levša je preko oka stavio neku spravu kao monokl na kaišu, dugo

ga podešavao, rotirajući brojne točkove, i zamišljeno promrmljao:

— Jurik iz „Druge legije“ ne može ovo da uradi... zaista je težak

posao... ja ću provesti najmanje dva dana... a cena materijala će biti...“

— Tri stotine kristala je više nego dovoljno. — rekao sam i sasuo

mu crvene poliedre u dlan.

Najbolji mehaničar frakcije uklonio je monokl, pogledao ponuđeno

bogatstvo i kratko klimnuo glavom. Rukovali smo se u znak da je

dogovor sklapljen.

Veština Mentalne snage je nadograđena

na nivo dvadeset dva!

Povećana mentalna snaga? Bilo je veoma neobično. Ispostavilo se

da nisam ja bio taj koji je psihički naterao majstora da pristane na

nagodbu.

Pre nego što sam se oprosti od majstora prišao mi je Ivan Lozovski

u društvu Tinija. Diplomata je prebacio Tinija pod moje starateljstvo i

zamolio me da ga ubuduće ne ostavljam bez nadzora. Mielonski

tinejdžer ne govori nijedan od jezika koji se ovde koriste i odmah se

izgubio u doslovnom i figurativnom smislu.

Istovremeno je iskoristio priliku i prokomentarisao rezultate mojih

pregovora sa zatočenom princezom:

— Iskreno, Komar, oduševljen sam sa kakvom lakoćom je Minn-O

La-Fin navedena na iskrenost. Saznali smo sve što nam je trebalo! Što

se tiče neočekivane inicijative za prihvatanje „mlađe supruge“, ne

mogu da predvidim stav članova frakcije, a posebno spoljnih kustosa.

Ali ukoliko nam lang „Mračne frakcije“ zaista preda odbeglog

izdajnika, onda će svi glasati „za“! Istovremeno će se naneti teški

psihološki udarac svima onima koji su planirali da nas izdaju i

pobegnu u „Mračnu frakciju“. Ako vrate Tjulenjeva znaće da u svakom

trenutku mogu biti vraćeni nazad!

Autoritet podignut na 21!

— Još je rano govoriti o tome. — prekinuo sam preterano

optimističnog Diplomatu. — Sačekajmo odgovor „Mračne frakcije“ na

uslove koje sam postavio.

— Ništa, uskoro ćemo saznati! Već danas, odmah posle rasprave

upravnog odbora o inicijativi „Mračne frakcije“, kontaktiraću lang

Tumor-Anhu La-Fina. Preneću mu naš zvanični odgovor, a ujedno i

tvoje uslove. Iako sam ranije komunicirao sa ovim velikim Magom,

manje-više zamišljam njegov sistem životnih vrednosti i stoga sam

unapred siguran da između izdajnika Tjulenjeva, kojeg su svi prezirali,

i uređenja sudbine njegove voljene unuke, Tumor-Anhu će definitivno

izabrati ovo drugo.

— Počinjem malo po malo da razumem tvoj jezik! — promucala je

Aini, mielonski tumač, koja je stajao na korak od nas. Svojim

prisustvom je prilično osramotila Lozovskog, koji je pred njom

raspravljao o prilično poverljivim temama.

Diplomata, pošto se izvinio i Mieloncima i Eduardu Bojku, koji je

došao do nas, odveo me u stranu i šapnuo:

— Upravo sam dobio jedno zanimljivo pitanje iz laboratorije gerda

Ustinova, gde proučavaju crtež svemirskog broda „Tiopeo-Miks II“

koji si predao. Na dijagramu mielonskog presretača velikog dometa

nalazi se nerazumljiva oznaka: „morf 279 nivo“. Komar... je li to ono o

čemu razmišljam? Isti morf o kome si govorio Kosti Dihšu?

Srce mi je utonulo u pete. Kako da zaboravim na taj detalj??? Ali...

šta je trebalo da radim, čak i da nisam zaboravio? Oznaku sa rezultata

skeniranja nisam mogao da uklonim, a tehnički crtež sa svim detaljima

modernog presretača bio je previše vredan za čovečanstvo i bilo bi

glupo da ga nisam predao naučnicima samo zbog te oznake.

— Ne moraš ništa da kažeš, jasno mi je iz tvojih emocija da nisam

pogrešio... — Diplomata se neveselo nacerio i okrenuo ka Aini.

Shvatio je da se morf krije pod maskom Aini! — Za, nas je ovo veliki

problem... Ne smemo da širimo ovu informaciju jer ljudi mogu

nervozno da reaguju, a još je opasnije ako Geko sazna. Onda sam

objasnio naučnicima da gosti frakcije imaju nekakvu sitnicu sa sobom

koja iskrivljava čitanje informacija. Umesto stvarnih podataka daje

nasumične rase i nivoe. Rekao sam da je najbolje da ćutimo i da se

pretvaramo da ništa ne razumemo.

— Neće uspeti. Morf veoma jasno oseća emocionalnu pozadinu

drugih bića: strah, uzbuđenje, želju da se nešto sakrije. On odavno zna

da oboje znamo za njegovu tajnu. Najispravnije u ovoj situaciji je da se

sve kaže iskreno.

Pozvao sam Aini. Crvena mačka je prišla, dobrodušno se

osmehivala i mahala repom. Izgledala je potpuno bezopasno. Ne

krijući ništa rekao sam morfu na jeziku Geka, koji je bio razumljiv za

svo troje, o čemu je govorio Lozovski. Foksijeva reakcija je bila

iznenađujuće mirna:
 — Da budem iskren, mislio sam da si odavno svima rekao o mojoj

prirodi. Ali pošto se to nije dogodilo, tako je mnogo bolje. Već sam

rekao Komaru, a mogu i ponoviti, da ne mogu da kopiram ljude, da

neću ostati ovde na periferiji galaksije, barem ne dugo, a u svakom

slučaju ću vas napustiti za nekoliko dana. Od mene ne očekujte

nikakvo zlo, a koristi mogu biti ogromne. Imam savršeno visoke sve

veštine i na mene se možete osloniti kao fitnes trenera za sve

aktivnosti fizičkog treninga. U samo jednoj lekciji mogu da podignem

snagu, agilnost i konstituciju za one igrače koji nisu razvili ove

karakteristike. Da ne pominjem veštine Brzi Nalet, Preživljavanje,

Izbegavanje, Pariranje, Hladno oružje i Borba prsa u prsa, kao i bilo

koju vrstu oklopa. Sve ovo mogu značajno da podignem svima. Svojim

umećem mogu da platim svoj boravak ovde, ako to želite.

— Hoćete li nam pomoći u ratu koji nam predstoji za dva dana? —

Ivan Lozovski je odmah odlučio da razjasni ovu veoma temeljnu stvar.

Aini nije odmah odgovorila. Dok je razmišljala, zenice crvenokose

devojke, baš kao i zemaljske mačke, pretvorile su se u vertikalne

linije... Onda je usledio jasan odgovor:

— Već sam shvatila da je vaš odnos snaga pred predstojeću bitku

veoma žalostan. Vaši borci ne veruju u mogućnost pobede. Ne, niko

mi to nije rekao. — požurila je Aini da uveri diplomatu koji je odmah

naćulio uši. — Ja lako mogu da vidim emotivnu pozadinu vaših igrača,

a ona je veoma žalosna: anksioznost, malodušnost... ma, čista propast.

Ne mogu ništa da uradim po tom pitanju, da podignem moral i

borbeni duh, ali mogu da unesem haos u redove vaših protivnika

eliminisanjem njihovih vođa. Meni je potpuno svejedno da li su oni

Magi ili ratnici, da li su na bojnom polju ili su sakriveni u podzemnim

bunkerima ili na drugom mestu. Od mene ih ništa ne može spasiti.

Mogu to da uradim dva puta, možda čak i tri puta. Ali neću moći da

uništim stotine ili hiljade neprijatelja umesto vaših boraca. Morate

pobediti i sebe i njih! Od mene možete očekivati malu pomoć i ne

očekujte previše.

— Naša frakcija će biti više nego zadovoljna svakom vrstom

pomoći! — rekao je Diplomata i sa poštovanjem se naklonio strašnom

morfu. Zatim se okrenuo prema meni. — Komare, voleo bih da

koristim usluge Aini, da je spojim sa našim naučnicima, i da

usavršavamo naše momke. Tebe molim da sa sledećom smenom odeš

na Antičku plažu. Kentaurka Filira je ponovo pitala za tebe. Postala je

starešina i veoma poštovana u stadu. Razgovaraj sa njom i pokušaj da

pridobiješ kentaure za našu stvar. Da pomognu u građevinskim

radovima, a možda i u predstojećoj velikoj bici.

Ovlašćenje povećano na 22!

Vozili smo se „Peresvetom“, a ne onim starim pokvarenim

autobusom – drndoprdom. Konfor je veoma podsećao na moju prvu i

jedinu patrolu na Antičkoj plaži, a i sastav posade je bio isti: Kisli, sada

mentor početnika, kao i moji prijatelji Imran i Irina, pa čak je i vozač

bio isti onaj šaljivdžija San-Sanić. Jedino se odnos prema meni

promenio. Tada sam bio zeleni početnik, koji ništa nije razumeo u igri,

a sada sam statusni igrač sa neviđenim oklopom i jedinstvenim

oružjem, sa iskustvom svemirskih letova i poznanstvima sa istaknutim

predstavnicima drugih rasa. Važio sam za uzor i kada sam zamolio

San-Sanića da se zaustavi par minuta na vrhu prevoja kako bih se

popeo na najvišu stenu i razgledao okolinu. Vozaču nije ni palo na

pamet da odbije moj zahtev.

Prošli put smo ovde bauljali po gustoj magli i nisam video više od

pet metara. Ovoga puta sam se popeo stazom koja je vijugala između

kamenja. Na vrhu sam video lepotu lokalne prirode i dobru lokaciju

ovde izgrađene karaule.

Bilo je vedro jutro i pružao se odličan pogled prema moru na

zapadu. Na samom horizontu su se mogli videti obrisi suprotne obale

zaliva. Tamo se najverovatnije nalazi kosmodromom Geka. Video sam

i skelu kako žustro plovi na jug.

Veština kartografije je nadograđena na

četrdeset osmi nivo!
Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo pedeset pet!
Veština Oštro oko je nadograđena na
nivo pedeset šesti!
 Na jugu, iza nekoliko manjih planinskih venaca, prostiralo se

beskrajno more zelenila do samog horizonta — neprohodna močvarna

džungla, naseljena drijadama, minotaurima i kentaurima. Ovaj pravac

me je posebno zanimao jer je put ka jugu ostao kao jedina alternativa

za širenje frakcije. Naravno, druga mogućnost je utopijski projekat

„Egzodus“, koji je predložio Radugin, da se izgradi baza na suprotnoj

obali zaliva. Preseljenjem bi sve naše teritorije istog momenta bile

okupirane od „Mračne frakcije“.

— Nekada sam veštinu plivanja smatrao jednom od

najbeskorisnijih u igri. — čuo se iza mene Tinijev zadivljen glas. Jedini

od saputnika koji nije bio lenj da se popne na osmatračnicu. — Kada

vidim koliko je vode shvatio sam da je jako teško da se zaobiđe...

— Da, ima mnogo više vode. Čitavi okeani po kojima se brodom

može ploviti danima, a da se ne vidi obala. — objašnjavao sam

„mačetu“ koji je fascinirano posmatrao more. Onda sam naglo

promenio temu razgovora i upitao: — Tini, da li još uvek imaš rep

propovednice Amiru U-Majau?

Uši „mačeta“ su se odmah oklembesile, a oči zatvorile. Tini je

lagano zadrhtao i čučnuo sa repom među nogama, a prednjim šapama

pokrio glavu.

— Treba da se stidiš! – rekao sam mirno. — Taj trofej pripada Aini,

to zna skoro ceo Univerzum. A ja se sećam da si na brodu preturao po

njenim stvarima. Zato i pitam pošto ranije nisam bio u prilici.

Tini je ustao nesigurno.

— U pravu si, gospodaru Komar, evo repa. — Tini mi je pružilo

snežno beli pufnasti trofej presavijen u dvostruki prsten.

Rep lang Amiru U-Maiau, propovednica

nivoa 260 (trofej)

Gledao sam u sjajno krzno i u glavi pravio planove za budućnost.

Zatim sam trofej sklonio u svoj inventar i rekao Tiniju da se vrati u

Peresvet.

Predvodnica krda kentaura već je bila obaveštena o mom skorom

dolasku, pa je sa svoja četiri potkovana kopita nestrpljivo vitlala pesak

pored oborenog stuba od bodljikave žice, ne rizikujući da pređe

granicu.

Filira. Kentaur. Frakcija Antika.

Matrijarh, nivo 121

Kako to?! Filiru pamtim kao mladu i razigranu ždrebicu na

relativno niskom nivou... Postala je duplo veća i snažnija. Čvrst kožni

oklop pokrivao je ljudsku figuru, telo i ruke. Na glavi kentaura se

nalazio bronzani antički šlem sa visokim grebenom. Čuo sam da NPC

brže napreduju od živih igrača, međutim, bio sam iznenađen da je

njen nivo 100+. Ali i Matrijarh Kentaura je bila iznenađena i jedva me

prepoznala u Moćnom oklopu Osluškivača.

— Komar, imaš pedeset deveti nivo i postao si gerda! Rasteš veoma

brzo za čoveka. Sećam se da si bio veoma zainteresovan za bisere.

Imam poklon za tebe!

Filira je zanjiskala prema grupi kentaura u daljini. Mladi pastuv je

odmah dojurio i sa naklonom mi pružio veliki crni biser veličine

oraha. Ooooo! Bez trgovačke veštine, nisam imao ni približnu

predstavu o vrednosti takvog poklona. Dvesta kristala? Ili možda

hiljadu? Ili deset hiljada? U svakom slučaju, predvodnica krda

kentaura mi je učinila veliku čast.

Ali šta Filiri dati u zamenu za iskazano poštovanja slične

vrednosti? Svetlucavo mielonsko sečivo bi bilo dobro, ali već sam ga

dao Imranu. Možda minđuša od tantala i smaragda za spretnost +1?

Dobra ideja! Mada... kad bolje razmislim, rečeno je da su od leševa

kentaura pravili magične prstenove. To bi možda bilo uvredljivo, a

povećanje spretnosti za jedan ne bi joj previše koristilo. Vrednost

uzvratnog poklona mora da bude nešto drugo...

Ispružio sam „magični“ ukras na svom otvorenom dlanu:

— O mudra Filira, primi na poklon ovaj ukras koji sam doneo sa

dalekih zvezda! U rasi mačaka koje lete nebom, kao što je ovaj sivorepi

Mielonac, samo najmudriji i najpoštovaniji vladari mogu da nose takve

minđuše koje pomažu da im pokreti budu gipkiji, a ženska lepota još

uočljivija. Ovo nije samo ogromna retkost i vrednost, već i znak pravog

vladara! Na dva putovanja među zvezde uspeo sam da nađem samo

jednu takvu minđušu i uručujem je tebi Filira!

 Slava je porasla na 48
Autoritet podignut na 23!

Poklon je, kako kažu, „legao kao kec na deset“. Predvodnica

kentaura se neizmerno obradovala. Rzala je i galopirala u krug, hvalila

se dobijenim odlikovanjem pred svojim podređenima. Konačno se

Filira smirila i vratila pregovorima.

— Komar, tražila sam isključivo tebe jer te najbolje poznajem i zato

što si pokazao najveću sposobnost za pregovore, a da nisi posegao za

silom i pretnjama. Vaši ljudi grade utvrđenje iza Velike šume i ne žele

da razgovaraju sa mojim kentaurima. Ubili su sve naše glasnike. Mi ne

ostajemo dužni i ubijamo ljude. To nije dobro i moglo bi eskalirati u

veliki rat između nas. Želim da razgovarate sa svojim narodom i da

prekinete da gradite utvrđenja na našoj zemlji.

Iskreno, ništa nisam razumeo. Koliko sam upoznat već duže vreme

postoji mir sa kentaurima. U proteklih mesec dana bilo je samo dva

manja lokalna okršaja na granici – ovde na „Antičkoj plaži“ i kod

planinskog prevoja u „Žutim planinama“. Ali ni tamo ni ovde ljudi

nisu gradili nova utvrđenja, nisu zadirali na teritoriju kentaura i nije

bilo žrtava ni na jednoj strani.

— Gde se gradi ovo utvrđenje? — upitao sam, a sagovornica je

pokazao na jug.

— Tamo, preko četiri teritorije koje vi nazivate „čvorovi“. A evo i

glave tih uzurpatora i nasilnika!!!

Filira je otkačila jednu vreću i pred moje noge prosula odsečene

ljudske glave. Baš puno glava. U isto vreme su kentauri iz pratnje, koji

su posmatrali pregovore, počeli da uzvikuju ratoborne povike i preteći

podizali svoje oružje, ali nisu prilazili.

Pokušao sam da ostanem miran. Sagnuo sam se i podigao jednu od

glava:

Glava Klausa Švajgera, Nivo 26

graditelja (trofej)

Šteta što se naziv frakcije nije prikazao u opisu predmeta, ali u

svakom slučaju ime i prezime su bili nekarakteristični za igrača iz

Rusije. Pregledao sam ukratko ostatak trofeja koji su mi ležali pred

nogama. Sve su pripadale strancima — Švabama...

— Filira, nešto zaista nije u redu. Morao bih da razgovaram sa tim

ljudima koji grade i da im objasnim da grade na pogrešnoj teritoriji.

Hoćeš li me pustiti na svoju teritoriju?

— Ne samo da ću pustiti, već ću i ja poći da pružim zaštitu. Nikome

ne treba rat.

To je dobra odluka! Sa gađenjem sam bacio trofej i aktivirao radio:

— San-Sanić, da li si daleko otišao od Osme ispostave?

Odgovor od vozača je stigao istog trenutka:

— Nisam ni mrdnuo odavde. Još istovarimo burad sa vodom. Nešto

se dogodilo?

— Iskrslo je nešto izuzetno važno. Treba da odemo do četiri čvora

da nešto proverimo. Da li je sa vozilom sve u redu, nadam se da se

neće raspasti od tako dugog putovanja? Da li su „palačink“ na

antigravu pune i da li mogu izdržati put tamo i nazad?

— Vređaš me šefe! Sva moja vozila su uvek bila u odličnom stanju,

pitaj bilo koga! Rezervoari dizel goriva su skoro puni, a punjenja u

„palačinkama“ ima dovoljno za ceo dan. Samo treba da upozorite

Prestonicu da mi pošalju zamenu. A gde treba da idemo?

— Na jug kroz teritoriju kentaura. Ne samo da će nas kentauri

propustiti, već će i očistiti put za prolazak oklopnog vozila, a ako treba

i izgurati iz blata ako zapadnemo. Pojavila se informacija koja zahteva

hitan odgovor. Po ustaljenoj navici Švabe ponovo okupiraju tuđe

teritorije!
 DVADESET DEVETO POGLAVLJE
OSLUŠKIVAČ

[29]
Naziv vozila „terensko vozilo“ formirano je od dve reči koje

impliciraju da će svuda proći, na bilo kom terenu. Ali, ili je naziv bio

pogrešan ili je teren bio pogrešan! Narednih nekoliko sati Peresvet je

češće stajao čvrsto zaglavljen u blatu nego što se kretao.

Točkovi sa žičanim oprugama, koji su me toliko oduševili kada sam

ih prvi put video jer se nisam plašio bušenja guma, pokazali su se

najslabijom „karikom“ prilikom vožnje kroz gusto viskozno blato.

Kada se na svaki od osam točkova namota tona crnog močvarnog

blata, koje je nemoguće očistiti iz gusto isprepletene žičane strukture,

drugim rečima odmah spominjete „sve po spisku“, naročito ženski deo

familije inženjera koji su smislili takve točkove.

Da nije bilo pomoći kentaura, njihovih snažnih nogu i kopita, a

posebno moćnih minotaura koji su pratili našu ekspediciju na jug, ne

bismo daleko otputovali. Kretali smo se jako sporo preko čvorova za

koje ne znam kako se zvanično zovu, a ja sam ih na svojoj mapi

označio kao „Blato, nema puta“!

Još jutros sam rekao predvodnici kentaura da je moja misija

miroljubiva, i da neće biti rata sa ljudima. Filira je upravo želela takav

ishod, ali je nagovestila da će za svaki slučaj okupiti još klanova kako

bi se ljudima sa juga pokazala svu slavu i moć antičke frakcije. Izgleda

da je Filira uspela u svojoj nameri. Video sam u dubinama šume kako

se paralelno sa nama kreću sve veći i veći odredi drijada, satira i

ostalih drevnih NPC-a.

Tek predveče, kada smo izbili iz tropske močvarne šume na

otvoreni prostor, mogao sam da procenim razmere vojske koju je Filira

okupila. Bilo ih je na hiljade koji su hrlili u ravnicu sa svih strana.

Umalo da izgubim dar govora pred ogromnom vojskom koja je brojala

osam do devet hiljada ljudi.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo pedeset deveti!
Veština kartografije je nadograđena na
nivo 52!
Dostignut nivo 60!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno 6 poena)

Sledećeg jutra sam praktikovao moje veštine skeniranja, oštrog oka

i kartografije i sve su porasle, čak je i kosmolingvistika porasla za

jedan, ali nisam žurio da podelom bonus poene.

Pogledao sam oko sebe i u daljini ugledao Filiru na vrhu brda.

Prepustivši Kisliju da nadgleda rad satira koji su marljivo prali naše

terensko vozilo. Peresvet je u plitkom potoku više ličio na jedan

ogroman komad crnog blata nego na terensko vozilo. Pozvao sam

najbližeg kentaura i spretno mu skočio na leđa. Odmah iza mene, na

leđima kentaura, sedeo je i Tini. Snažni kentaur se u prvi mah

zaprepastio našom drskošću i počeo je da se rita zadnjim nogama, ali

se brzo smirio.

Uspešna provera ovlašćenja

Autoritet podignut na 23!

— Idemo do Filire! — pokazao sam kentauru pravac.

Stigli smo za par minuta. Sišao sam u blizini Filire i ostalih vođa

antičke frakcije. Četiri kentaura, ogroman jednorogi minotaur sa

ožiljcima i dve drijade koje jedva da su prikrile svoju golotinju. Hm...

Filira se sa svojim nivoom 121 pokazala kao najslabija među svim

liderima. Ostali nivoi su imali preko sto pedeset.

Uprkos mog prilično skromnog šezdesetog nivoa, kentauri i svi

ostali su mi se poklonili, a ja sam takođe odgovorio istim gestom

učtivosti i poštovanja. Tini je brzo sakrio podatke o sebi, pa su se vođe

poklonile i nepoznatom stvorenju iako nisu imali pojma kog je nivoa i

kojoj rasi pripada.

 — Vidim da se okupilo dovoljno snage da bez pregovora rasture

njihovu tvrđavu do temelja! — rekao sam, pokazujući širokim

zamahom ruke na mnogobrojnu vojsku.

Filira je bila jedina od vođa frakcije koja je razumela moj jezik i

zato je, htela-ne htela, morala da služi kao prevodilac za ostale.

— Baš tako. — saglasio se sa mnom ogroman kentaur crvene boje,

patrijarh 160. nivoa. — Ti si mudar, gerda Komar. Savet poglavara se

takođe predomislio o svrsishodnosti pregovora sa ljudskim

prestupnicima. Zašto da pregovaramo ako možemo jednom za svagda

da im očitamo lekciju koju će dugo pamtiti!

Dakle, nisam pogrešio što sam pretpostavio da će vođe zahtevati

upravo takav razvoj situacije. Hmmm... tako neće valjati, ali šta da se

radi? Bilo bi potpuno beskorisno da ulazim u raspravu i odvraćam

militantne NPC vođe. U tom slučaju bih se samo eksponirao u

negativnom svetlu i izgubio poziciju ličnosti sa kojom su vođe

kentaura i ostali NPC bili spremni da razgovaraju i čije reči su hteli da

poslušaju. A bilo bi pogrešno dozvoliti ovoj gomili da zbriše nekoliko

čvorova sa mape, jedne od frakcija iz mog sveta, čime bi se oslabila

opšta pozicija planete Zemlje.

— Mislim... — počeo sam, pažljivo birajući reči. — da ubijanje ljudi

koji su povredili vaše granice nije za njih dovoljna kazna. Oni će se

ponovo roditi za četvrt sata, neće izgubiti ništa, i ponovo će ući u bitku

i ubijati vaše prijatelje i rođake, ali zauvek. Oni neće ni pretpostaviti

da je vaš napad kazna za njihovo nepoštovanje granica. Oni će samo

shvatiti... izvinite me na gruboj reči... da su kentauri i minotauri

previše glupi.

— A šta predlažeš, gerda Komar? — Filira mi je prevela urlik divljeg

minotaura uvređenog mojim rečima, ali ipak dovoljno razumnog da

shvati njihovu iskrenost i zato se brzo primirio.

— Predlažem da vaša vojska opkoli tvrđavu i njen garnizon, ali ih

nemojte napadati. Samo se pokažite, da vide koliko vas ima, a pre

napada dozvolite meni da im prenesem poštene zahteve vaših frakcija.

Smatram da ti ljudi treba da napuste vašu teritoriju, da odrede jasnu

granicu koju će morati ubuduće da poštuju. Predložiću da tvrđava

ostane na vašoj zemlji neoštećena i da se preda vašoj frakciji… Ako

kentaurima i minotaurima ne trebaju tvrđave, onda neka ovo

ograđeno područje postane slobodno tržište na kojem možete

prodavati svoju robu ljudima i kupovati ono što vama treba od njih:

slatko alkoholno vino, oružje, nerđajući metal, lepe tkanine i lagane

prozračne haljine…

Video sam da se drijade osmehuju i da namiguju između sebe, ni

kentauri nisu bili protiv, samo se minotaur sve upadljivije mrštio.

Morao sam hitno da prilagodim svoj govor:

— Tačno je da ljudi mogu da zaleče svoje rane, o moćni vođo

minotaura, i vama može da izraste novi rog i da zameni izgubljen u

borbi. Kao dokaz vaše pobede, zahtevao bih od tih ljudi mnogo vina i

piva za vašu vojsku. Da hiljade vaših ratnika nije džaba dolazilo tako

daleko kroz guste šume i močvare! Ali ako budu nerazumni i odbiju

vaše pravedne zahteve, sve ćemo ih samleti u prah, zauzeti ovu i

susedne tvrđave, a novu granicu okititi sa glavama tih budala

nabijenim na kolčeve!

Veština Psionik je nadograđena na nivo

trideset treći!
Slava je porasla na 49
Autoritet podignut na 23!

Ispostavilo se da je sastanak čelnika bio veoma kratak, a Filira je

saopštio konačnu odluku:

— Neka bude tako kao što gerda Komar kaže! Novi rog i najmanje

trideset buradi piva su obavezni.

Vratili smo se našim Peresvetom na teritoriju frakcije N-3. Bilo je

duboko iza ponoći. Čim smo došli do najbliže zelene zone u tvrđavi

Žute planine, požurio sam ka izlazu u stvarni svet. Ova žurba je

nastala zbog činjenice da sam nekoliko sati stalno dobijali poruke na

radiju da se u frakciji održava hitan sastanak igrača na kome su

obavezni da prisustvuju svi, osim zaposlenih u zaštiti granica i onih

što rade u proizvodnji. Gerda Tamara me je čak dva puta pozivala.

Prvo je izvestila o sastanku direktora i statusnih igrača, koji je

prethodio velikom sastanku igrača, zatim tražila da potvrdim istinitost

reči Ivana Lozovskog da sam za njega dao svoj glas.

 Do početka velikog sastanka smo ozbiljno zakasnili, najmanje tri

sata. Ali pošto se sastanak još nije završio, mi smo se priključili i

saslušali šta je rukovodstvo frakcije htelo da obavesti igrače. Još sa

četrnaestog sprata „kukuruza“ sam video veliku gomilu ljudi kod

sportskih terena. Osvetljenje ispod Kupole je i dalje radilo u dnevnom

režimu. Zatim sam se trčeći sa Irinom i Imranom sjurio niz spiralno

stepenište i pridružio se ogromnoj gomili. Nažalost, nisam uspeo da

ostanem neprimećen. Čim sam se priključio masi odmah je nekoliko

glasova objavilo: „Evo Komara!“, i svi su zahtevali da se popnem na

binu.

Dok su mi prinosili mikrofon, šapatom sam pitao Tamaru, koja je

bila na bini:

— O čemu ste razgovarali na upravnom odboru? Šta je tema

sastanka?

Tamnokosa devojka je prošaputala:

— „Mračna frakcija“ je dovukla do granice Tjulenjeva i predala

nam ga vezanog. Sada je u zatvorskom bloku. Baza „Mračne frakcije“

u čvoru „Polja maka“ je uništena. Harpije koje je unajmio Lozovski

dale su sve od sebe. Lozovski je postao gerd, a takođe je izabran za

novog šefa frakcije, gotovo jednoglasno, samo sam ja bila protiv.

Nekoliko sati kasnije usledio je „odgovor“ „Mračne frakcije“.

Stotine goblina i kikimorima okićenih eksplozivom pokušali su da

potkopaju našu bazu u Kareliji. Moja „Druga legija“ je tamo gotovo

uništena. Jedva da je preživelo više od deset boraca, ali nekim čudom

smo ipak preživeli i pomlatili sve NPC. Zidovi utvrđenja i polovina

zgrada su jako oštećeni. Samo sat kasnije počeo je drugi talas napada.

Ovoga puta su harpije iz vazduha gađale naše položaje. Ali već smo se

bili oporavili i bili smo spremni. Uz pomoć dva propovednika sam

uspela da uklonim čaroliju kontrole nad harpijama koju su

neprijateljski magovi nametnuli ovim stvorenjima. Posle toga su svi

NPC odbacili eksplozivne pojaseve, pa su ti nesuđeni bombaši

samoubice pobegli.

Da budem iskren, ono što je Tamara rekla veoma me je zabrinulo.

Vrbujući harpije za naše ciljeve, nehotice smo otvorili Pandorinu

kutiju. Naši neprijatelji su se pokazali kao sposobni đaci, pa se

upotreba harpija nama obila o glavu kao bačeni bumerang. Sada osim
opasnosti od direktnih sukoba sa „Tamnom frakcijom“ imamo i

pretnju od NPC napada.

— A sada... — ne skrivajući umor i razdraženost Tamara je

odmahnula rukom. – Novi šef frakcije Lozovski je odlučio da se

pokaže kao demokrata i da razgovara sa običnim igračima o svim

predlozima. Po mom mišljenju to je velika greška jer nije postignuta

saglasnost ni po jednom pitanju. Samo budala nije u stanju da shvati

da previše „demokratije“ vodi u totalnu anarhiju. Pre nego što si došao

skoro da su izglasali pristanak na predaju i vazalstvo. Evo, već tri sata

presipamo iz šupljeg u prazno, slušamo demagoška proseravanja.

Ništa nismo odlučili, a najsmešnije je što nema povratka nazad. Kao

da smo ušli u jednosmernu ulicu. Lozovski sada žanje plodove svojih

glupih obećanja.

— To vidim... Ali zašto su mene dovukli na scenu?

Tamnokosa devojka se nasmešila usiljenim osmehom, jasno

pokazujući da nastavlja da radi na izrazu lica, a njen izraz osećanja je

sve bolji i bolji:

— Ista stara pesma... Ako budali daš mali prst, zgrabiće ti celu

ruku. Sada oni najgluplji najviše „pametuju“, kao što je slučaj na

društvenim mrežama. Besne i traže objašnjenje od nadležnih zašto ti

imaš povlastice i po čemu si bolji od drugih i zašto se razlikuješ od

ostalih? Pitaju za uhvaćenu princezu, i za kosmičke trgovce, i za

usluge mielonaca, i o islednicima, čiji dolazak pod Kupolu, iz nekog

razloga, mnogi smatraju tvojom inicijativom. Osim toga, danas si

umesto normalnog dežurstva na Antičkoj plaži negde svojevoljno

odlutao, a to nije prošlo nezapaženo i naljutilo je neke individue...

Teško će biti Komare, pripremi se unapred da slušaš nezadovoljne

budale i njihovo palamuđenje. Ja ću te podržati ako nešto bude

zagustilo!

Tamara je ućutala kada mi je „specijalac“ Aleksandar Antipov

uručio mikrofon i rekao:

— Mislim da niko bolje od samog Komara neće objasniti

specifičnosti njegove igre. Hajde, Komare, ne stidi se! Reci našim

igračima o sebi!

Čim sam uzeo mikrofon kako je publika ispred bine nezadovoljno

urlala demonstrirajući svoj negativan odnos prema meni. Da li ova

nepismena rulja zaista očekuju od mene da im se pravdavam?! Baš su

glupi i naivni! Pa, želeli ste spektakularno i nezaboravno objašnjenje

od Komara, dobićete ga! Nasmejao sam se zlobno i prineo mikrofon

ustima:

— Mnogi u frakciji, posebno oni koji imaju vrlo maglovitu

predstavu o stvarnom stanju stvari, ili su navikli da o strategiji i

politici pričaju sa nepostojećim stručnjacima, ne razumeju moju ulogu

u frakciji. Nije ni čudo, barem ne sa njihovim oskudnim intelektom,

da o uzvišenim stvarima, poput komunikacije sa vođama velikih

svemirskih rasa i sticanja novih tehnologija za čovečanstvo ne dopire

do njihove svesti! Da, dobro ste čuli! Moj glavni zadatak je da za našu

rasu nabavim nacrte zvezdanih brodova koji postoje u Univerzumu,

kao i kopije visokotehnološke opreme i oružja, po svaku cenu. Nije lak

zadatak, kažem vam, jer nema gotovih recepata i pravila ponašanja.

Ali ja svoj posao ipak radim prilično uspešno! Crteži koje sam dobio

decenijama su unapredili nauku i približili čovečanstvo

međuzvezdanim letovima!

Prosuo sam niz emotivnih fraza na slušaoce, a publika koja nije

očekivala takav odgovor samo je ćutala pažljivo slušajući moje reči.

Odlučio sam da se ne zaustavim na postignutom efektu, pa sam i dalje

nastavio sa kontranapadom:

— Rukovodstvo frakcije veruje da je Prospektor Komar jedinstven

po ovom pitanju i niko drugi ne može da ponovi moje uspehe. Ali

možda naši direktori greše? Možda neko od vas ima sposobnost da me

zameni? Koliko vas govori jezicima različitih rasa, ko je u stanju

pregovara sa oličenjem Velike Prve Mielonke, da li je iko sposoban da

čita misli sagovornika? Ili da dobije informacije i ravnopravno govori

sa krvoločnim kungom Vaid Šišišom, velikim vojskovođom Geka koji

je istovremeno gospodar naše matične planete? Ili je možda neko

toliko sposoban da preživi na zvezdanoj stanici, koja vrvi krvoločnim

svemirskim piratima? Hajde, javite se, ako ima takvih među vama?!

Usledila je napeta tišina kao odgovor, a niko od prisutnih nije

smogao hrabrosti da ospori moju jedinstvenost. To je dobro, stekao

sam uporište u ovoj tački pre nego što se pozabavim drugim aktuelnim

temama. Ali pokazalo se da sam se prerano poradovao. Iz gomile se

začu jedan jedini uzvik:

— Ako možete vi da naučite jezik vanzemaljaca, onda bih i ja

mogao da pokušam! Možda bi i meni dobro išlo!

 Odmah sam pogledom locirao govornika iz gomile. Da vidim ko se

to okuražio? Pošto sam lako pročitao misli i čak površno prikupio

informacije o njemu, pripremio sam vrlo brz odgovor:

— A ko je branio vama Viktore Viktoroviču Samohine, rođenom

1980. godine u gradu Tuli, farmeru nivoa 54, da za proteklih pet

meseci koliko ste u igri, da uzmete veštinu kosmolingvistike i da

vežbati najmanje sat vremena svakog dana i da naučite neki strani

jezik?

Publika je predvidljivo dahtala, neko je čak i ustuknuo, par igrača

se uplašeno prekrstilo. Tamara je prošaputa:

— Kiril, jesi li poludeo? Zašto si otkrio svoju tajnu?

Ali uopšte nisam smatrao da sam pogrešio. Naprotiv, sada je bila

prava prilika da glasno objavim svoje psioničke veštine. Ne zato da bih

demonstrirao svoju posebnost, već da bih pokazao igračima da je

nemoguće da od mene sakriju loše namere ili kontakate sa

neprijateljem:

— Da, to je još jedan detalj zašto nisam kao svi vi ostali. I još jedan

razlog zašto mi rukovodstvo frakcije poverava specijalne zadatke.

Imam veštinu psionika kako u igri tako i u stvarnom životu. Mogu da

otkrijem izdajnike u našim redovima, kao i one koji su pali pod

mentalni uticaj Magova „Mračne frakcije“, i znam na kome leži pečat

njihovog magijskog uticaja.

— Šta, zar imamo takvih „sa pečatom“? — Aleksandar Antipov se

odmah uzbunio, a ja sam uveravao „specijalca“ da ih je zaista ima

popriličan broj.

— Na primer, Levša, naš najbolji mehaničar. — pokazao sam na

razbarušenog momka u prvom redu. — Levša je pošten igrač i nije

svestan da su mu neprijateljski Magi, za vreme dok je bio u

zatočeništvu, radili na umu. Sada Levša nesvesno nosi svoj pečat,

šireći oko sebe zbunjenost, dekadentna raspoloženja, malodušnost i

čudno uverenje u neizbežnost poraza.

Levša je odjednom postao centar pažnje svih i ukočio se od straha.

Iz zadnjih redova do njega je došao visoki bradati čovek u turbanu i

potvrdio moje reči:

— Ova osoba zaista nosi pečat magične prljavštine! Na sreću, ja

mogu zajedno sa našim drugim Propovednikom i gerda Tamarom da

uklonim taj magični efekat i da se odupremo zloj magiji „Mračne

frakcije“.

Jedva sam sačekao da šok publike prođe, pa sam nastavio:

— Još jedan aspekt mog rada je vađenje kosmičke valute i kupovina

robe vanzemaljskog porekla. Sigurno ste svi čuli za nedavni grandiozni

uspeh naše frakcije. Uspeli smo da prodamo platinu za čak tri miliona

kristala i za ovu sumu da nabavimo robu i oružje. I ako neko u publici

sumnja u moju iskrenost i veruje da mi se čak i jedan kristal iz ovog

velikog posla zalepio za ruke, neka uzme spisak od direktora i uporedi

ono što je kupljeno sa cenama u svemirskoj luci Geko.

Niko se nije usudio da dovodi u pitanje moju iskrenost, pa sam

malo zastao i prešao na najteži deo priče:

— Mislim da je većina čula da je bilo nekih problema prilikom

trgovine. U poslednjoj fazi „Mračna frakcija“ je napala našu grupu, pa

je zadatak istražitelja koji su stigli ispod Kupole bio da otkriju gde i

kada su informacije procurile. Ali najvažnije je da smo uspeli da

odbijemo napad i da spasimo svu robu. Neprijateljski borci su se

zadovoljili samo hvatanjem „lutke“ sa lažnim kristalima, što je

posebno demonstrirao naš pregovarač Ivan Lozovski. — pokazao sam

na novog šefa frakcije, a visoki diplomata se blago naklonio publici,

kao da potvrđuje moje reči i tako istovremeno prihvata zvanično

izrečenu verziju za obične igrače. — Štaviše, naš neprijatelj nije odmah

prepoznao lažne kristale, pa su pokušali da lažnjacima kupe robu od

Geka. Zbog toga je „Mračna frakcija“ dobila izuzetno tešku kaznu od

Geka. Juče ujutru lang Tumor-Anhu La-Fin morao je da izrazi

divljenje i čestitao nam je na tako briljantnoj prevari u kojoj je njegova

frakcija pretrpela veoma „bolnu lekciju“.

Po prvi put se iz gomile začuo smeh, klicanje, pa čak i pojedinačni

aplauzi. Ja sam nastavio svoj monolog:

— Samo glup čovek može da zavidi „Mračnoj frakciji“ i da pomisli

da oni mogu da pobede! Poslednjih dana situacija se za njih veoma

zakomplikovala. Nisu mogli da zaustave izgradnju naše baze u Kareliji,

izgubili su svoju bazu u čvoru Makova polja, kažnjeni su od Geka, a

nisu uspeli ni da spreče našu frakciju da popunimo naše zalihe oružja

iz svemira. Imamo oružje koje će učiniti beskorisnim sve njihove nove

oklopne tenkove, imamo dovoljno sredstava da uništimo ove divove!

 Opet je usledila salva oduševljenih uzvika i aplauza. Gestom ruke

sam zaustavio buku i prešao na temu današnjeg putovanja sa

kentaurima.

— Ima još par stvari koje se našim komšijama sigurno neće dopasti.

Znam da su neki od ovde okupljenih postavljali pitanje – gde je Gerda

Komar otišao umesto da patrolira granicom na „Antičkoj plaži“? Pa,

vreme je da tim plitkoumnim bukačima odgovorim na ovo pitanje.

Danas je naša frakcija stupili u vojni savez sa frakcijom Antika. Šest

stotina kentaura i minotaura visokog nivoa podržaće nas u borbi

protiv „Mračne frakcije“. Pored toga, naši NPC susedi nam daju

kontrolu nad čvorom Plato kentaura i čak će nam pomoći da tamo

izgradimo našu tvrđavu. Ali to nije sve! Sutra... tačnije, večeras će se

tri stotine potpuno opremljenih, naoružanih i spremnih za borbu

igrača iz frakcije N-6 iskrcati sa trajekta. To su Nemci, i oni su pristali

da nam pomognu u predstojećoj borbi sa „Mračnom frakcijom“ pod

uslovom da im kasnije pružiti sličnu podršku u borbi protiv podvodnih

NPC sirena i vodenih nimfi sa kojima Nemačka vodi dugotrajan rat.

Moje reči su izazvale pravu buru likovanja! Ohrabreni mojim

rečima radovali su se saveznicima i čestitali jedni drugima, kao da je

rat sa „mračnjacima“ već dobijen. Pomoć saveznika malo će ojačati

našu odbranu, ali nije bio prikladan momenat da javno govorim o

delovima priče koje stoje na „klimavim nogama“, pa sam nastavio da

dižem moral:

— Još jedan udarac Mračnoj frakciji bilo je hvatanje plemenite

princeze Minn-O La-Fin, koja se trenutno nalazi u našem zatvoru.

Voljena unuka lang Tumor-Anhu La-Fina nije prvi put zarobljena, a

svaki put sam, na ovaj ili onaj način ja sam taj koji je bio uključen u

hvatanje. I stoga, prema zakonima i tradicijama koje je usvojila

„Mračna frakcija“, princeza je, kako bi izbegla sramotu, postala moja

vaieddu, što se sa njihovog jezika prevodi kao „legitimni plen“. To

znači da za nju neće biti otkupa, princeza će dobiti slobodu i postati

moj verni saputnik. Za nas Minn-O La-Fin više nije neprijatelj, niti će

biti ispitivana da otkrije tajne iz njene domovine. Kao potvrdu

ozbiljnosti ovog koraka, lang „Mračne frakcije“ je pristao na naše

zahteve i vratio nam izdajnika i prebega Tjulenjeva!

Povratku podlog izdajnika radovali su se još aktivnije i glasnije

nego objavi da je frakcija dobila prve saveznike. Uzvici radosti bili su

jednostavno zaglušujući. Štaviše, u pozadini sve ove buke, neki iz

gomile su predlagali tako sofisticirane opcije za odmazdu protiv

Tjulenjeva, za koje definitivno ne bih imao dovoljno mašte da smislim,

niti surovosti da izvršim.

U opštem veselju i euforiji koja je zavladala masom, pokazalo se da

nisu svi bili srećni! Gerda Tamara je polako i dostojanstveno sišla sa

podijuma, i bez reči se udaljila iz gomile iza nekakvog žbuna. Pokrila

je lice rukama i briznula u plač. Reklo bi se da devojci nije prijala vest

da će princeza postati moja saputnica...

Nije bilo pitanja za mene, pa sam zaključio da je govor završen.

Napustio sam podijum i govornicu ustupio drugim govornicima. Hteo

sam da potražim Tamaru, imali bi o čemu da razgovaramo, ali me je

gerda Ivan Lozovski presreo. Ne skrivajući uzbuđenje i čuđenje, novi

vođa frakcije je pitao za detalje pregovora sa kentaurima, a posebno je

bio zainteresovan za istorijski pakt sa Nemcima. Morao sam da mu

ispričam:

— Sa kentaurima je sve prošlo brzo i jednostavno. Filira je mnogo

pametnija od ostalih vođa i zadovoljstvo je pregovarati sa njom. Ona se

plaši ozbiljnog sukoba sa ljudima, jer savršeno dobro razume da bi se

veliki rat na kraju završio porazom i smrću njene frakcije. Pored toga,

nijedan NPC ne mari za tvrđave i utvrde na svojoj teritoriji, sve dok se

posade ne umešaju u njihov život. Stene i beživotna stenovita brda

nisu interesantna kentaurima. Jedino im je vredan izvor slatke vode,

koji je jedini na toj teritoriji. Ukoliko ne ometamo kentaure da

uzimaju vodu i da se slobodno kreću po teritoriji čvora „Kentaurska

visoravan“, onda predvodnica stada Filira uopšte ne vidi bilo kakvu

prepreku da naša tvrđava bude izgrađena na stenovitom platou.

Članovi antičke frakcije spremni su da trguju sa nama. Mogu da

nas snabdevaju drvima i glinom, da sakupljaju voće i bisere. Kentauri i

drijade su čak voljni da rade za ljude, sve dok su pošteno plaćeni za

svoj rad.

— Hej, pa ovo veoma dobro zvuči! — prekinuo me je novi šef

frakcije. — Svuda su nam potrebni radnici, a ne samo u tom čvoru.

Visoravan Kentaura ću dati gerda Raduginu. On je talentovan poslovni

rukovodilac i, posle sramote koja se dogodila, želi da dokaže svoju

korisnost frakciji. Osim toga, Radugin je razmišljao i o proširenju na

jug i ima sve proračune i mape.

 Ravnodušno sam slegnuo ramenima, Radugin pa Radugin. Nisam

imao neprijateljska osećanja prema bivšem šefu frakcije i shvatio sam

da je ta osoba jednostavno pregorela od problema koji su mu pali na

glavu.

— Ako… — tada sam spustio glas do šapata i uverio se da nas niko

ne prisluškuje. — možemo pomoći Filiri da eliminiše ostale vođe. Tada

bi pod istim uslovima imali na raspolaganju još šest čvorova frakcije

Antika. Lično mi je Filira ponudila takav aranžman, a ja sam obećao da

ću razmisliti. Kentauri se neće baviti eliminacijom konkurenata, ali će

blagonaklono gledati na našu pomoć. Tih šest čvorova nije

reprezentativna teritorija za ljude, uglavnom su to močvarne šume, ali

vrednost je i dalje u novim utvrđenjima i povećanju broja članova naše

frakcije.

Lozovski je obećao da će ozbiljno razmisliti o ovom pitanju, ali da

se za sada vrati na temu prvog sastanka sa zemaljskom frakcijom

Nemačke. Ovde sam sebi dozvolio da se nasmejem.

— Bila je to obična filmska predstava! Zamislite samo kako je

izgledalo. Trube su brujale, a ogromna vojska je pohrlila u ravnicu sa

tri strane ka tvrđavi u izgradnji frakcije N-6. Minotauri, satiri i drijade

trče, kentauri galopiraju. Zemlja drhti od hiljada i hiljada nogu, a

ispred ove nadolazeće lavine jure naša oklopna kola nad kojim vijori

ruska trobojnica! Na oklopu „Peresveta“ posadilo se dvadeset drijada,

nivoa iznad sto, sa nategnutim lukovima. U društvu ovih opasnih

lepotica je i naš svemirski marinac Eduard Bojko u ogromnom

egzoskeletnom oklopu. Slika je ispala nadrealna da su stražari tvrđave

bili u tolikoj meri šokirani i nisu opalili nijedan metak!

— Ne čudi me! —nasmejao se Lozovski. — Ne bih ni sam znao kako

bih se ponašao u takvoj situaciji. Šta se dalje dogodilo?

— Sve je brzo rešeno. San-Sanič dobro govori nemački jezik.

Dogovorili smo se da ne pucamo jedni na druge i da zovemo nekoga od

nadležnih. Pola sata kasnije došao je diplomata frakcije H-6 Velten

Stern i odmah procenio razmere problema.

Nemac se pokazao kooperativnim i naredio je da se „dragim NPC

gostima“ što pre isporuči pedeset buradi piva. Nakon toga je kao

magijom prestala svaka mogućnost za neprijateljsko delovanje od

strane kentaura i minotaura. Dalji pregovori su se odvijali u drugom

čvoru blizu teretne luke Geko. Ja sam zahtevao ovo mesto, pošto sam

video kako stiže trajekt naših gospodara.

Ispalo je veoma efektno kada me je posada Geka sa trajekta

prepoznala i srdačno pozdravila zajedno sa svojim kapetanom.

„Krzneni“ se odlično sećaju da je Komar spasio njihov feribot od

potonuća. Nemci su na ovaj sastanak gledali razgrogačenim očima, a

moj Autoritet se popeo do neslućenih visina! Posle toga je sve lako

utanačeno.

Probudilo me je oprezno, ali uporno kucanje na vratima. Ustao

sam veoma pažljivo da ne probudim usnulu Irinu. S mukom sam

pronašao pantalone i košulju i otišao da otvorim vrata. Tamara je

stajala na pragu. Neobično je izgledala u kućnom ogrtaču.

— Kirile, tražili su da te probudim, hitno si potreban u igri.

— Spavao sam samo četiri sata... možda i manje. — Nehotice sam

bacio pogled na vrata spavaće sobe. — Šta nije u redu?

— Geko zvezdani brod klase Šiamiru sleteo je u centar naše

prestoničke tvrđave. Kapetan Uraz Tuhš zahteva da odmah dođeš.

Kaže da ima potpisan ugovor sa tobom za najmanje još jedan let u

svemir.

Prokletstvo... Nisam znao da li da se radujem ili da se uznemirim. S

jedne strane su me čekale svemirske avanture, nova saznanja i

jedinstvena otkrića. S druge strane, sutra je odlučujuća bitka sa

„Mračnom frakcijom“. Ako propustim bitku bilo bi odvratno i na

granici dezerterstva! Osim toga, kako da odletim, kada je moja

„Vaiedda“ u zatvoru (i najverovatnije je napustila igru i privremeno

nestala), a moji mielonski saputnici su takođe verovatno neaktivni, a

ni ja nisam želeo da napustim svoje prijatelje. Pored toga, još nisam

preuzeo narukvicu od Levše, a mnoga druga pitanja nisu rešena.

— Čekaću te sutra na rođendanu, koji treba da proslavim odmah

posle velike bitke, ali očigledno te neću dočekati. — tužno se

osmehnula Tamara. — Nadam se da ću barem dobiti poklon od tebe...

poklon koji pristaje devojci, a ne borcu.

Tamara je jasno aludirala na raketni bacač koji sam za nju doneo iz

svemira. Čini se da takav poklon neće biti primljen sa oduševljenjem.

Morao sam da improvizujem.

 — Imam poklon za tebe. Nije za ratnicu već za prelepu devojku.

Samo još nije potpuno spreman, treba mi malo vremena.

Umotana u plahtu, raščupana posle sna, Irina je prišla do vrata.

Ipak se probudila i došao da sazna razlog mog ranog ustajanja. Irina se

osećala samouvereno. Tamara je odlučila da izrazi svoje

nezadovoljstvo i da Irini poljulja samouverenost, pa se obratila meni:

— Hej, da li si svojoj gospodarici objasnio šta je Vaiedda? — upitala

je s neskrivenom zlobom.

Samo sam odmahnuo glavom. Nisam hteo da ulazim u ovu temu.

Umesto toga, zahvalio sam se Tamari što je prenela poruku o dolasku

zvezdanog broda, unapred se izvinio zbog mogućeg odsustva sa njene

rođendanske zabave i zatvorio vrata pred zatečenom devojkom.

— Imaš pet minuta da se spremiš i da budeš spremna da uđeš u

igru. — rekao sam Irini. — Imaš li interni broj telefona za Imranovu

sobu? Odlično, pozovi ga, neka uđe i on u igru! Moram potražiti

Edvardov broj.

— Šta se dešava? — pitala je Irina. — Čemu takva žurba?

— Geko zvezdani brod je došao po mene. Ako je kapetan Uraz Tuhš

prešao tako dug put zbog mene, onda mu je zaista potreban moj

Prospektor. Pokušaću da povedem još neke ljude.

Gola Irina je odbacila plahtu, sela na krevet i odlučno prekrstila

ruke na grudima:

— Neću da idem nigde! Sutra je veoma važna bitka, od koje zavisi

postojanje naše frakcije! Kako da pogledam prijateljima u oči ako

bitka bude izgubljena?!

— Nećemo izgubiti, pogotovo ako stigne hiljadu vojnika kao

pojačanje. — uveravao sam tvrdoglavu devojku. — Osim toga... imam

ideju kako da nateram langa Mračne frakcije da odloži napad.

— Ne, Komare, ovaj put bez mene! — rekla je plavuša. — Let u

svemir je van svake granice pristojnosti! Ne! Ne! I opet ne!

— Kako god želiš. Posle nemoj da se kaješ zbog svog izbora!

Izleteo sam u hodnik i požurio uz stepenice na prvi sprat. Zahtevao

sam od pospanog dežurnog da odmah pronađe Eduarda i Imrana i

hitno ih pozove u igru. I ja sam požurio na svoj petnaesti „kukuruz“.

 Još iz daljine sam primetio da se šatl „Šiamiru“ spolja dosta

promenio. Zadnji teretni prostor je nestao, zamenjen je dodatnom

jedinicom za održavanje energetskog štita, dva dugačka topa su se

pojavila ispred i nekakvi čudni reflektori na zdepastim krilima. Da li je

moguće da je kapetan odlučio da promeni oblast delovanja i postane

pirat?

— Komar! — Geko u borbenom odelu, ukrašen oružjem, jurnuo je

ka meni. Prepoznao sam Ulinu Tar. — Mnogo smo se brinuli za tebe!

Drago mi je da si uspeo da pobegneš od tih izdajničkih gadnih

Mielonaca. Oh, puno pričam!

Ulina je primetila Tinija, koji je posle mene napustio Peresvet, a

zatim i Aini kako stoji u blizini. Zadržala je pogled na „mačkici“ i

verovatno je pročitala natpis da se radi o Prevodiocu, jer se odmah

osramotila. Da, bila je za nju neprijatna situacija, ali sam odvratio

njene misli i upitao za prepravke Šiamire.

— Znači rat je! — rekla je Ulina. — Geko su ušli u rat protiv

Meliofata, a novi vođa kung Vaid Šišiš prikuplja sve vojne zvezdane

brodove. Naš jadni kapetan je potrošio i poslednjim sredstvima da

preuredi brod, onoliko koliko je mogao, kako bi učestvovao u vojnom

pohodu i stekao slavu. Samo je zaboravio na drugi problem.

Kompletna posada se razbežala čim je čula za ratne pripreme. Niko

nije hteo da ide u bitku sa hroničnim gubitnikom na istom brodu. A

preostali članovi posade, uključujući i mene, stalno su podsećali Uraza

Tuhša da je sreće bilo na brodu samo dok je sa nama bio Komar i da

nas je sreća napustila kada si otišao od nas. Na kraju je kapetan

naredio da se hitno doleti ovamo, da ne možeš odbiti pošto ste sklopili

ugovor za još jedan let u svemir.

— Imamo ugovor za let do asteroida da vadimo minerale, a ne

ugovor za rat! — pokušao sam da objasnim, ali je Ulina Tar primetila

da u mom ugovoru nije precizirana vrsta delatnosti, i da će svaki

sudija stati na stranu Uraza Tuhša.

— Ali možeš zahtevati od kapetana da poboljša uslove ugovora. —

šapnula mi je Ulina. — Ako ne zacepiš previše, Uraz Tuhš će se sigurno

složiti.

— Onda reci kapetanu moje uslove: dva Mielonaca moraju leteti sa

mnom, ovo je obavezan uslov. Oni su moji saputnici i bez njih neću

leteti, jer bih inače prekršio običaje i zakone njihove rase. Takođe bih
voleo da povedem sa sobom dva ljudska borca: Gladijatora i

Svemirskog marinca, oni bi mi trebalo da budu statusni igrač. I

takođe... — duboko sam udahnuo. — moja Vaiedda žena će leteti sa

mnom.

Autoritet povećan na 26!

Ranije sam razgovarao sa Imranom i Eduardom, znao sam da

principijelno prihvataju da budu u „odredu komara“ i da žele da pođu

sa mnom na svemirski let. Još nisam razgovarao sa Minn-O La-Fin, ali

sam računao i na njen pristanak. Ona je moja Vaiedda i dužna je da

prati „jakog ratnika“.

Ulina se udaljila, ušla u brod da razgovara sa kapetanom. Dugo je

odsutna, pa sam počeo da se brinem, ali je trgovkinja izašla

nasmejana:

— Kapetan je pristao na sve tvoje uslove! Urazu Tuhšu je čak drago

što će imati borace iz rase ljudi i koji će popuniti upražnjena mesta u

ekipi. Kaže da je spreman da odmah poleti!

— Uh, ne odmah! Ja nisam spreman... Vaš dolazak je previše

neočekivan. Meni i mojim saputnicima će trebati malo vremena da se

spremimo.

Uraz Tuhš je bez pogovora pristao da sačeka. Šiamiru je ugasio

svoje motore i spustio podupirače i postavio dodatne oslonce. Bio je

spreman za duže čekanje. Isprva su članovi Geko tima pokazali

nervozu pri pogledu na ljude sa oružjem koji im se približavaju, ali su

se ubrzo smirili. Neki od njih su se čak usudili da večeraju u ljudskoj

kantini, ali lokalna hrana im se nije dopala, kažu previše je bljutava.

Konačno se desilo ono zbog čega sam tražio odlaganje starta: Levša

mi je sa primetnim poštovanjem, upadljivo drugačijim od prethodnog

raspoloženja, doneo i pružio mi narukvicu:

— Uklonio sam ograničenje rase, narukvica je sada pogodna za

ljudsku osobu. Štaviše, uspeo sam da ojačam neke karakteristike i

dodam još jedno korisno svojstvo. Zahvalio sam se majstoru i

proučavao nova svojstva reliktnog artefakta:

Mala kontrolna narukvica (dodatna

oprema za oklopno odelo Osluškivača)
 +25% Kapacitet zaštitnog polja oklopnog
odela
+13% Brzina oporavka polja štita
+1 kontrolisan dron
Zahtevi za atribute: inteligencija 26,
percepcija 26
Zahtevi za veštinu karaktera: nivo
elektronike 40, nivo mehanizma 11

Moj lik je ispunio sve uslove, pa sam odmah ubacio narukvicu u

poseban prorez na rukavu mog odela. Ali ono što nisam očekivao je da

će mi pred očima proteći hiljade nerazumljivih slova i talas nepoznatih

reči i izraza. Konačno se prozirni plavičasti ekran zaustavio, a jedna

kolona se istakla svetlijom bojom i odmah je prevedena na moj

maternji jezik:

Osluškivač, čeka komandu

Dugo sam sumnjao da moje odelo ima mnogo složeniju

funkcionalnost nego što se može videti po zapremini štita i otpornosti

na zračenje. Sada sam dobio vizuelnu potvrdu za moju pretpostavku,

iako do sada uopšte nisam razumeo kakva se komanda od mene

očekuje, a nisam znao ni kako se komande unose. Kako da odgovorim

na pitanje i kako da uklonim ovaj natpis prikazan sa unutrašnje strane

na prednjoj ploči šlema? Mentalno? Kretanjem zenica? Glasom?

Minn-O La-Fin je dovedena pod pratnjom. Ponosna princeza se

prva ukrcala na zvezdani brod. Imran se takođe ukrcao na Šiamiru, ali

je svemirski marinac Eduard imao problema. On u svom ogromnom

egzoskeletnom oklopu nije mogao da prođe kroz otvor, pa je morao da

skine oklop. Teški oklop je Vaš Tušik podigao uz pomoć

elektromagnetnog manipulatora i stavio u posebnu nišu u zadnjem

delu šatla.

Ušli su i Mielonci. Aini je imala samo mali ranac, pa sam je upitao

gde je njen teški kontejner sa opremom za specijalne misije. Zar ga je

zaboravila poneti sa sobom? Crvena mačka mi je šapnuola: „Komar,

što manje znaš, bolje ćeš da spavaš.“

 Sve je bilo spremno za poletanje, samo su mene čekali. Stajao sam i

nisam mogao da se otarasim svetlog natpisa koji je igrao pred očima i

smetao pogledu. Čak sam pokušao da uklonim narukvicu, ali ona je

odbijala da se pomeri kao da je zalepljena za moj oklopni rukav. Šta da

radim? Da skinem šlem koji mi zaklanja vidno polje? Pokušao sam na

ovaj i onaj način da se otarasim natpisa ili da odgovorim na pitanje,

izgovarao komande, vrteo glavom, rotirao zenice i pokušavao da

kontrolišem mentalno, kada odjednom:

Odgovor je prihvaćen

PAŽNjA!!! Klasa karaktera će biti promenjena u Osluškivač

10… 9… 8…

KRAJ DRUGE KNjIGE

[1] Regalije su skup simbola koji ukazuju na visok status, kao i na prava i
privilegije koje uživa osoba bez obzira na titulu.

[2] Ovde se misli na Direktorsku republiku kao oblik društvenog

uređenja, kojim upravlja kolegij od više ljudi koji zajednički vrše
ovlašćenja šefa države.

[3] Izraz NPC (eng. Non-player character) opisuje kompjuterski vođene

likove koje kontroliše algoritam igre (kojima igrač ne upravlja), ali su
NPC interaktivni učesnici igre.

[4] Stupor (lat. stupor - "utrnulost") je u psihijatriji jedna vrsta

poremećaja kretanja. Potpuna nepokretnost ili oslabljene reakcije na
iritaciju, uključujući bol.

[5] Artefakt je svaki predmet kojim se čovek koristi, koji je napravio ili
prepravio. Artefakti mogu biti gotovi proizvodi kao i nusprodukti u
tehnološkom procesu.

[6] Stormtruperi su vojnici u izmišljenoj franšizi Ratovi zvezda koju je

kreirao Džordž Lukas. U novije vreme izraz ima šire značenje.

[7] KTA (rus. Kompleksnoe Testirovanie Abiturientov) Sveobuhvatno

testiranje kandidata

[8] Fasetiran = Izbrušen

[9] FSB (rus. Федеральная служба безопасности) je savezni organ

izvršne vlasti koji u okviru svojih ovlašćenja vrši državnu upravu u
oblasti bezbednosti, borbe protiv terorizma, zaštite i čuvanja državne
granice, kontraobaveštajnu aktivnost i druge zakonom propisane
poslove

[10] Dovesti do belog usijanja (rus. белого каления), fraza u značenju:

razbesneti, razdražiti, iritirati ...

[11] Pafos ili patos (grč. „osetljiv, strastven, vatren, uzbuđen“) je metod
koji se odlikuje emocionalnom uzvišenošću, nadahnućem,
dramatizacijom...

[12]Gohran je Federalna državna ustanova za plemenite metale i drago

kamenje Ruske Federacije.

[13] Repata zvezda (rus. хвостатая звезда), fraza se ovde upotrebljava

umesto reči Kometa, zbog asocijacije na izgled Mielonaca (prim.prev.)

[14] Murzik je uobičajeno ime koje Rusi daju mačkama

[15] Fasete su ravne površine na geometrijskim oblicima ili jedna od
strana predmetnog objekta.

[16] Morf izmišljena rasa nastala od reči Metamorfoza - biološki proces u

kojem se biće tokom životnog razvija fizički potpuno menja u telesnoj
strukturi.

[17]Furi - Furi fandom je izraz koji se odnosi na izmišljene

antropomorfne životinjske likove. Dakle, u pitanju su životinje sa
ljudskim osobinama. One poseduju ljudsku inteligenciju i izraze na licu,
govore, hodaju na dve noge i nose odeću.

[18]Prajd - autor knjige je na pojedinim mestima, kada nije bilo

odgovarajuće ruske reči koristio englesku reč kao zamenu. Tako je bilo i
sa izrazom prajd koji je korišćen kod opisa pojedinih vanzemaljskih rasa.
Reč prajd se u kontekstu knjige ne može prevesti kao ponos, niti po
Rečniku sinonima (ISBN 978-86-86673-09-1) u značenju: zasebno,
posebno, odvojeno. Reč je ovde na pojedinim mestima prevedena kao
čopor, a najčešće je zadržana originalna reč prajd. U kontekstu knjige
izraz je asocijacija – poistovećenje vanzemaljske civilizacije sa čoporom
lavova.

Prajd (eng. pride) predstavlja grupu lavova koji žive zajedno. Članovi
prajda provode dane u nekoliko raštrkanih grupa koje se sastaju da love
ili dele obrok. Svaki prajd ima svoju vlastitu teritoriju koju brani.

[19]Prajd (eng. Pride) je porodična grupa lavova. Svi lavovi iz jedne grupe
su porodično vezani i ta grupa se naziva prajd. U tom kontekstu je autor
knjige upotrebio izraz „prajd“ kod opisa pojedinih vanzemaljskih rasa.

[20] Ingot je komad metala koji je izliven u oblik šipke ili bloka.

[21] Mana je, prema Bibliji, jestiva supstanca, natprirodna hrana, kojom
je Bog hranio Izraelce tokom 40-godišnjeg lutanja po pustinji.

[22] Buratino i Solncepjok (rus. Буратино / Солнцепёк) su ruski teški

višecevni raketni sistemi lansera (rus. Тяжёлая огнемётная система),
skraćeno TOS-1A, opremljeni aerosolnim bojevim glavama dizajniranim
za uništavanje protivničke žive sile, bunkera i lakih oklopnih vozila.
Uništavanje nastaje izlaganjem ciljeva visokoj temperaturi,
fragmentima, udarnim talasima i nadpritisku.

[23] Kikimora je biće (Leksikon religija i mitova drevne Erope, D. Srejović,

ISBN - 86-387-0527-1) iz mitologije Istočnih Slovena (Rusi, Belorusi i
Ukrajinci), mada ih u manjem obimu spominju i ostali slovenski narodi.
Kikimora se opisuje kao zao kućni duh u obliku deformisane male žene
koja je neprijateljski raspoložena prema muškarcima, a noću često
uznemirava i decu. Prema nekim izvorima postoje dve vrste Kikimore,
šumska i močvarna.

[24] Ruska izreka u značenju da dva junaka iste snage ne žele da popuste
jedan drugome.

[25]Ofrlje - Površno, nemarno, odoka, neodgovorno, paušalno, traljavo...

[26] Nahoče - Nađeno dete, ostavljeno anonimno ili od zakonskog

zastupnika koji ne ispunjava obavezu odgoja, izdržavanja i obrazovanja.

[27] PDA - Lični digitalni asistent (eng. Personal Digital Assistant / rus.
Передвижной Доильный Аппарат)

[28] Tiski cvet je insekt. Spada u vrstu koja predstavlja najosnovniju i

najstariju granu krilatih insekata koji se mogu naći uglavnom oko reka i
močvara. Dugačak je 8-12 centimetara. Tri godine kao larva živi u vodi,
nakon čega dobija krila i izlazi na površinu radi parenja posle čega
ugine.

[29] Terensko vozilo se na ruskom jeziku kaže „вездеход“ i predstavlja

kovanica od dve reči: „везде“ = svuda i „ходит“ = ići (svuda ide).