Атаманов, Михаил.

ющие реальность. Книга 3. Своя игра / М. Атаманов —

Искажа

«Автор», 2018 — (Искажающие реальность)

© Атаманов М. А., 2018

Prevod & PDF ćirilica: avlijaner

Latinica & ostali formati: solicitor

 HEROJSKA FANTASTIKA

Mihail Atamanov

ISKRIVLjENA
STVARNOST

KNjIGA 3

Sopstvena igra
Galaksija je u ratu! Velike kosmičke
rase su se međusobno sukobile. Odjeci
dalekih krvavih bitaka dopiru do
periferije poznatog Univerzuma, čak do
ruba galaksije Mlečni put i planete
Zemlja. Naši gospodari i branioci, rasa
Geko, takođe su uključeni u ovaj
globalni sukob. Koliko je to dobro ili
loše za čovečanstvo? Odgovor je
dvosmislen. S jedne strane, Geko nije u
stanju da zaštiti našu rodnu planetu,
što uznemirava čovečanstvo. S druge
strane, možda za čovečanstvo postoji
šansa da se nekome prikloni i aktivnije
učestvuje u međuzvezdanoj politici?
 Uvod
Neprijateljski planovi

Pa-lin-tu, prestonica Prvog Direktorata

Palata vladajućeg Saveta

Mala sala za sastanke

– Tako predloženu mogućnost, poštovani suvladaru Tumor Anhu

La Finu, stratezi i gatari smatraju osuđenom na propast. Naše trupe će

se zaglaviti na čvrstoj neprijateljskoj odbrani i neće moći da ostvare

svoje ciljeve u nekom razumnom roku. U tom slučaju mi ćemo biti

potpuno lišiti efekta iznenađenja, a istovremeno će neprijatelju biti

omogućeno da podigne svoju rezervu i odbije napad.

Tako je govorio mladi mag proricatelj Mak-Peu Un-Roj, i kada je

završio, poklonio se s poštovanjem starom magu koji je vodio

sastanak. Potom je sišao sa govornice i krenuo ka grupi od desetak

drugih savetnika, dozvoljavajući suvladaru da pregleda mapu i mirno

razmisli. Veliki mag, jedan od trojice savladara čovečanstva, Tumor-

Anhu La-Fin, danas je bio nervozan i sve teže i sumornije je slušao

izlaganje svakog narednog govornika. Ovoga puta nije bilo kritike na

njegov račun. Savetnik Mak-Peu Un-Roj, uprkos svojoj prilično mladoj

dobi, bio je jedan od najtalentovanijih vizionara svog vremena,

sposoban za duboku višestepenu analizu svih linija sudbine, a

njegovim predviđanjima se moglo verovati.

Suvladar nije dugo razmišljao i naredio je da se resetuju dodatne

oznake sa taktičkog ekrana i da se sve pozicije vrate u prvobitno

stanje. Ustao je sa stolice predsedavajućeg i prišao bliže ekranu na

zidu. Stari Tumor-Anhu je taj napor učinio sa očiglednim

poteškoćama, oslanjajući se drhtavim rukama na magični štap.

Trebalo mu je oko tri minuta da ponovo prouči taktičku kartu, a zatim

je pogledao na kolebljive savetnike, koji su izgledali sve stidljiviji i

uplašeniji. Konačno je veliki mag progovorio ne pokušavajući da

sakrije svoje negodovanje:

 – Dakle, moji savetnici žele da kažu da čak i sa trostrukim

preimućstvom u vazduhu, sa većim brojem lovaca i jurišnim oklopnim

vozilima za brzo reagovanje, koji su naša udarna pesnica i koji su

praktično neuništivi, mi ipak ne možemo da se izborimo sa našim

neprijateljima? I sada očekuju da ja poverujem u gluposti koje su

izrekli?! Pitam se nije li sazrelo vreme da korenito pročistim brojno

stanje svojih savetnika, pošto su se ovi sadašnji pokazali kao apsolutno

nekorisni?!
Moćni mag se namrštio i streljajući pogledom sve prisutne lako je

čitao njihove emocije: strah, umor i razdraženost od njegovih hirova,

ogorčenost od nepravedne kritike (kod Mak-Peu Un-Roja), a čak je

osetio i prisustvo mržnje. Neka ih. Sluge i treba da se plaše gospodara,

mogu i da ga mrze i smatraju za tiranina, što je sasvim prihvatljivo i

sasvim normalno, sve dok ih taj strah odvraća od loših namera.

Tumor-Anhu nije osećao izdaju i nameru da ga sabotiraju, a to mu je

bilo najvažnije. Savetnici nisu pokušavali da ga prevare, oni zaista nisu

videli način da se frakcija Human-3 brzo porazi.

Pošto se malo smirio, suvladar Tumor-Anhu se vratio u svoju

stolicu i zatražio da se ponovo prikažu varijante koje su izazvale

najmanje kritike sa njegove strane. Do svetlećeg ekrana, šepajući i

oslanjajući se na iskrivljeni, čvornovati štap, došao je Prvi savetnik,

nekada strašni ratni mag, ali davno oronuli Avir-Sin La-Pirez, desna

ruka suvladara kako u stvarnom svetu tako i u igri iskrivljavanja

stvarnosti.

Veliki mag Tumor-Anhu je u potpunosti verovao svom Prvom

savetniku, smatrajući ga svojim najbližim prijateljem, iako su oni

zapravo bili rođaci. Preminula jedinica, ćerka savladara Tumor-Anhu

La-Fina, žena nepojmljive lepote, princeza Onesa-Rati, majka princeze

Minn-O, bila je udata za unuka Prvog savetnika. Njih dvoje su umrli

zajedno u terorističkom napadu koji su organizovali protivnici

magova. Siromašna i ne mnogo uticajna drevna i ponosna porodica

La-Pirez, bila bi jedina zaštita i oslonac za princezu Min-O, ukoliko bi

se njenom dedi dogodilo nešto nepopravljivo loše. Tumor-Anhu je

takvu mogućnost uvek imao na umu i stoga je nastojao da održi dobre

odnose sa Prvim savetnikom i njegovim rođacima.

U međuvremenu je oronuli mag Avir-Sin došao do ekrana. Odložio

je svoj teški štap, a zatim je popio dva obnavljajuća magična eliksira.

Starac nije navikao da koristi antigravitacione pomoćne dronove, pa je

zato morao da priđe bliže da na starinski način, uz pomoć daljinskog

upravljača i laserskog pokazivača, objasni svoju zamisao.

– Ostala su samo dva pravca napada koje su opisale moje kolege.

Prvi od njih je ponovni proboj kroz močvare do močvarnog heksa, koji

se pokazao veoma uspešnim pre desetak dana. Ali treba da izbegnemo

prethodnu grešku. Umesto da raširimo svoje snage duž celog fronta,

treba da se fokusiramo na uništavanje neprijateljskog uporišta u

močvarnom heksu. Raspoloživih tri i po hiljade boraca garantovano bi
[1]
bilo dovoljno da savladamo ešeloniranu odbranu neprijatelja i da
zauzmemo tu teritoriju bogatu naftom.

– Stani, stani! – prekinuo je veliki mag svog starog prijatelja i

savetnika. – Već sam rekao, mogu i da ponovim da neću dozvoliti da se

sve naše snage koncentrišu u jednom pravcu! To je neprihvatljiv rizik!

Malo je verovatno da će neprijatelj mirno stajati i posmatrati naše

manevre, već će iskoristiti nastalu slabost odbrane na drugim

sektorima i izvesti kontranapad!

– Baš tako! – podržao je primedbu jedan od pozvanih vojnih

stručnjaka. – Neprijatelj nam jakom vatrom neće dozvoliti da

postavimo pontone. Naša oprema će biti pogođena ili zaglavljena u

blatu, kao što se dogodilo prošli put. I dok će hiljade naših boraca

gaziti do pojasa po blatnoj kaši sa oružjem u rukama, pažljivo

savladavajući bezbrojne opasnosti močvare, neprijatelj se može probiti

do naše žitnice ili glavnog heksagona i naneti nam neprihvatljivu

štetu! Prošli put je neprijatelju bila dovoljna samo jedna jedina

diverzantska grupa da neutrališe sve što smo mi postigli. Sada bi

neprijatelj imao na raspolaganju mnogo diverzantskih grupa, a osim

njih i stotine brzih kentaura. Da, zauzećemo močvarni heks, u to ne

sumnjam, ali u isto vreme ćemo izgubiti par naših najrazvijenijih

teritorija, što će istovremeno značiti potpuni krah svih naših nada!

– Dve hiljade trista boraca je maksimum koji se može angažovati u

pravcu glavnog napada, a bez rizika od poraza na drugim sektorima

fronta. – precizirao je Tumor-Anhu La-Fin.

Dugo se niko od okupljenih nije usuđivao da kaže bilo šta, svi su

bili udubljeni u kalkulacije i proučavanje linija napada i verovatnoće

mogućeg ishoda. Konačno je dugotrajno ćutanje prekinuo najmlađi od

prisutnih, mag proricatelj Mak-Peu Un-Roj:

– Sa takvim brojčanim pokazateljima, naše šanse da se osvojimo

močvarni heks iznose samo osamnaest odsto. Pošto je ovo

najočigledniji pravac napada, neprijatelj će se dobro pripremiti za

odbranu na ovom sektoru, obnavljajući sva prethodno porušena

utvrđenja i podigavši nove linije odbrane, vatrene tačke i minska polja.

Prvi talas našeg napada će pasti gotovo bez izuzetka i to sa

verovatnoćom većom od osamdeset procenata... Moram priznati da

ovaj pravac ne prihvatam kao liniju našeg budućeg napada... očigledno

je neprijatelj smislio mnoge specijalne zamka za naše borce. U svakom

slučaju, šansa da naša frakcija osvoji močvarni heks i da ga zadrži duže

od tri dana je apsolutno nula. Nemogućnost snabdevanja garnizona i

blizina neprijateljske prestonice čine držanje ove teritorije nemogućim

zadatkom.

Nakon tako nedvosmislene izjave maga-proricatelja postalo je

besmisleno nastaviti diskusiju o ovoj očigledno promašenoj ideji, a

Tumor-Anhu je naredio da se na ekranu prikaže alternativna verzija.

Prvi savetnik je lako promenio sliku, a položaj raznobojnih markera i

strelica se promenio na ekranu.

– Zanimljivija i perspektivnija varijanta je brzi napad velikim

snagama na nedovršenu neprijateljsku tvrđavu u Stenovitim obalama i

odatle, bez gubljenja zamaha, razvoj ofanzive prema glavnom gradu

neprijatelja. Ova opcija ima određene nedostatke. Pre svega, posle
naših nedavnih neuspešnih pokušaja da upotrebimo NPC za

uništavanje neprijateljske tvrđave u Stenovitim obalama, tamošnji

garnizon je ozbiljno pojačan i u stanju je pojačane budnosti. Ne

očekujte efekat iznenađenja što znači da će naši gubici u prvoj etapi

bitke biti značajni. Pored toga, „Druga legija“ neprijatelja čuva ovaj

pravac …
– Gerda Tamara... – rekao je Tumor-Anhu razdraženo, kao da je

ispljunuo omraženo ime.

– Da, neprijateljska Paladinka će biti tamo, a sa njom i novi

Propovednici. To znači da će neprijateljski vojnici imati bolju

mentalnu zaštitu, pa će efekat naših magijskih napada biti manji, da

ne kažem i zanemarljiv. O ishodu bitke će isključivo odlučivati gruba

sila i broj boraca, ali bar toga imamo više...

Govornik je usred rečenice iznenada prekinuo svoje izlaganje i

duboko se naklonio kada su se vrata otvorila, a princeza Minn-O La-

Fin brzim korakom ušla u sobu za sastanke. Unuka savladara je obično

nosila šljašteću odeću sa oznakama pripadnosti porodice magijskih
vladara, ovom prilikom je promenila odeću za nešto manje blistavu, ali

mnogo udobniju. Haljina je naglašavala žensku lepotu i bila usklađena

sa regalijama drevne vladarske porodice.

Veliki mag Tumor-Anhu, i sam zadivljen promenama u oblačenju i

ponašanju svoje voljene unuke, sa zadovoljstvom je primetio kako su

se svi članovi saveta s poštovanjem, pa čak i pokorno klanjali princezi,

iako ona nije posedovala magijski dar i zbog toga nije mogla da

pretenduje na visoke pozicije u hijerarhiji magijskog društva. To ranije

nije bio slučaj. Tačnije, bila je prisutna elementarna ljubaznost prema

srodniku savladara, ali nije bilo iskazivanja poštovanja. Očigledno su

procurele informacije o magijskim sposobnostima njenog verenika i,

stoga, uskoro se mogao očekivati uspon Minn-O kao majke novog

maga iz velike vladarske porodice La-Fin.

– Poštovani magovi, primio sam na znanje vaše predloge u vezi sa

predstojećom bitkom, ali sada je potrebno vreme da razmislimo i
donesemo najbolju odluku. I znam ko može da nam pomogne u ovoj
stvari. Pozovite generala Uj-Taka, samoproglašenog monarha Drugog

direktorija! Želim da saznam da li je on zaista tako dobar kao strateg i

komandant, onako kako za njega govore.

– Uh… – Videlo se da je poslednja naredba savladara veoma

zbunila savetnike, počeli su da razmenjuju poglede među sobom, ne

krijući svoje čuđenje. – Ali general Uj-Taka ima status nelegitimnog

prevaranta i ignorisan je od saveta vladara.
– Uvaženi suvladaru Tumor-Anhu, da li želite da se pobunjeni

general dovuče silom?

Minn-O nije mogla a da ne prasne u smeh, zamišljajući pokušaj

hapšenja komandanta kojeg vojska obožava i koji je okružen

stotinama boraca koji su mu fanatično odani. Suvladar Tumor-Anhu

se namrštio prema svojoj unuci i njen smeh je istog trena nestao.

– Ne, nema potrebe za bilo kakvim bezobrazlukom prema ovom

generalu, popularnom u vojsci. Pozivam ga u svoju palatu kao gosta i

stručnjaka za vojna pitanja. Siguran sam da on, prvi u poslednjih osam

stotina godina ne-mađioničar među vladarima, neće odbiti da me

poseti. Tumor-Anhu je znao da će se Uj-Taka ne samo pojaviti, već će

biti izuzetno ljubazan i pokušaće da uradi sve što od njega zatraži.

Njemu je poput vazduha potrebno priznanje od drugih vladara. –

Sada, poštovani magovi, izvinite, ali moram nasamo da razgovaram sa

princezom Minn-O.

Minutu kasnije u sali su ostali samo stari mag i njegova voljena

unuka. Tumor-Anhu nije bio lenj da lično ode do udaljenih vrata i

proveri da ih neko ne prisluškuje, pa je čvršće zalupio teškim vratima.

– Vidim, Minn-O, imaš vesti. Kaži mi! Naš neprijatelj gerda Komar
te je ponovo posetio u zatvorskoj ćeliji. Pretpostavljam da je obećao

nešto konkretno u vezi sa vremenom tvog oslobađanja?

– Kakva ćelija?! – začudila se princeza. – Ja ću za sat i po poleteti

na zvezdanom brodu Geka u svemir. Ne znam gde, na neku nepoznatu

destinaciju!

Izraz iznenađenja i zbunjenosti ocrtavao se na naboranom licu

mudrog maga. On je obično znao i osećao unapred, a sada, ovako

zbunjen i smušenog izraza na licu, izazvao je princezu da se ponovo

nasmeje. Starac je brzo došao k sebi i odmah pokušao da spoji poznate

činjenice:
– Geko lete sa Komarom u svemir, a tvoj muž vodi tebe sa sobom

na ovo putovanje!
– Da, deda. Više puta si govorio da je Komar neka vrsta izuzetka, i

da samo njega Geko vodi sa sobom u svemir.

– Ta činjenica je samo delimično tačna. Geko posada svemirskog

broda zaista obožava Komara i skoro ga nose na rukama. Trebalo je da

vidiš sa kakvom su ga veseljem dočekali! Urlali su tako glasno i cerili

se da bi svako ko ne poznaje izraze lica njihove rase, pomislio da hoće

da ga rastrgnu! Ali gerda Komar ne putuje sam sa Gekom! U posadi je

cela banda naših neprijatelja. Iz frakcije ljudi sam izbrojao četvoro!

Prvo Komar, zatim Pilot, pa svemirski marinac, plus onaj Gladijator

Komarov prijatelj. Ako uračunamo i dva mala Mielonca, koje Komar iz

nekog razloga vuče sa sobom i koji su članovi njegove ekipe, ima ih
šestoro! Čudno mi je što nije poveo i svoju ljubavnicu. Irina nije

mogla… – promucao je stari mag usred rečenice. U trenutku se

pokajao zbog brzog jezika. Nije bio rad da svojoj unuci objašnjava

izvesne suptilnosti, pa je naglo promenio temu. – Da li znaš šta je Aini

prevodilac juče radila?

Minn-O je negativno odmahnula glavom. Poslednja dva dana je

provela u zatvorskoj ćeliji i nije mogla da zna šta se događalo izvan

granica podzemnog bloka.

– To malo repato kopile je držalo borbenu obuku za Prvu i Drugu

legiju! Ne znam kako je to uradila, ali doušnici jednoglasno navode da

je nivo neprijateljske elite značajno porastao. Čak je i njihov najbolji

igrač gerda Tarasov preuzeo dva nova nivoa tokom te aktivnosti!

Prosto je neverovatno! Ja se ovde trudim da osposobim vojsku pre

bitke i bar malo smanjim jaz u veštinama i nivoima od neprijatelja, ali

sve se ispostavilo uzaludnim zbog nekog malog prevodioca!

Starac se jedva nosio sa emocijama koje su ga obuzele, čak je sam

počeo da sija od energije koja je kiptala iz magijskog štapa. Za svaki

slučaj, princeza je napravila korak unazad da je slučajno ne bi zakačilo

zračenje.
Da bi odvratila dedu od bolnih misli, devojka je počela živopisno da

priča o svom dosadašnjem kratkom letu u svemir. Tokom putovanja

nije bila smeštena sa Komarom, kao što je Minn-O očekivala, već u

istoj kabini na zvezdanom brodu sa nekim Geko trgovcem čija je

debela crna vuna bila išarana belim krznom. Posle izlaska iz zatvorske

ćelije Minn-O nije imala drugu odeću, već je putovala jedino u trenerci
i sa smešnim japankama na bosim nogama.

– To je primetio Komar i odmah, još pre uzleta, doneo mi je prelep

ženski skafander. Ali on je pogrešno procenio moju veličinu, pa je

skeptično odmahnuo glavom i nazvao me žirafom. Rekao je da će pre

odlaska u svemir odelo dati brodskom mehaničaru da ga prilagodi na

moju visinu i da napravi umetke. Komar mi je dao i oružje, laserski

pištolj naše frakcije, možda baš onaj pištolj što je nekada bio moj, i dao

mi je neku vrstu starinske lovačke puške. Zamisli deda, ta puška

ispaljuje metke, a ne laserski zrak! Komarovo oružje ima mnogo

modifikacija, a oružje ima i svoje ime: „Krečet“! Oh da, umalo da

zaboravim, Komar je promenio svoju klasu iz „Prospektor“ u
„Osluškivač“!

Veliki mag, koji je sa umerenim interesovanjem slušao cvrkutanje

svoje unuke, iznenada se trgnuo i pogledao u nju:

– Eto ti ga sad!? Od ovoga si trebala početi, a ne od papuča, krpa i

ostalih gluposti! Saznaj što pre možeš, koja je to klasa? Kakve bonuse
daje? I zašto je uopšte promenio klasu? Veoma je interesantno kuda

leti svemirski brod i koji su ciljevi vaše misije. A obavezno saznaj za

Mielonce – zašto su sa Komarom, da li se mogu podmititi za našu

stvar, i koliko bi nas to koštalo?

Minn-O je napravila nezadovoljnu grimasu i, podigavši rub svoje

udobne suknje, sela na ivicu visokog stola i prekrstila duge noge.

– Zašto bih to radila? Sada sam Komarova vaiedda, pa mi on više

nije neprijatelj... u najmanju ruku, barem ja tako mislim! Imam

zakonitog muža sigurno će uskoro biti novih prijatelja iz redova Geka i

Komarovih poznanika. Deda, ti si me lično gurnuo u njegov zagrljaj,
pa se nemoj čuditi mom promenjenom odnosu prema celoj ovoj
situaciji sa ratom između različitih „verzija“ čovečanstva! Neću da

špijuniram svog muža, pa ni za tebe!

Takav demarš od njegove voljene unuke bio je neprijatno
iznenađenje za starog maga. Međutim, suvladar Tumor-Anhu La-Fin
je odlično poznavao princezu, pa su se brzo pronašle prave reči:

– Evo ti činjenice, pa sama razmotri šta je mudrije da izabereš i šta

želiš da postaneš. Ponosna princeza, predstavnica drevne porodice
vladara koju svi poštuju ili vaiedda jadnog siromašnog studenta u
čijem društvu nikada nećeš biti svoja i prema kome ćeš se celog života
ophoditi oprezno, pa čak i sa nepoverenjem. Da li osećaš razliku u

svom položaju tu i tamo? Ali ne zaboravi da je tvoj sadašnji izbor

zapravo izbor koji praviš za svoju buduću decu. Da li će ona postati
prestolonaslednici i princeze, budući vladari čovečanstva, ili će svoje
živote provesti kao odbačeni izopštenici, čudni stranci koje niko ne

poštuje i ne razume? Ali ako odigraš svoju ulogu vaiedde, onako kako
treba, možeš se još više uzdići i postati mnogo značajnija u hijerarhiji
našeg društva, čak i savladarka čovečanstva!
Iskusni psionik Tumor-Anhu je osetio da su argumenti, koje je

naveo, pronašli prave odgovore u glavi njegove voljene unuke.

Verovatno bi ona odluku mogla doneti i da se on ograničio samo na
izrečeno, ali pitanje je bilo preozbiljno da bi Tumor-Anhu dozvolio da
stvari idu svojim tokom, pa je svoje reči propratio dozom magijske

sugestije. Princeza je naborala čelo, skočila od stola i, kao u ranom

detinjstvu, požurila da u zagrljaju svog moćnog i poštovanog dede
potraži utehu.
 – Izvini, deda, pogrešila sam! Naravno da ću ostati verna našoj
porodici La-Fin i učiniću sve za pobedu naše frakcije i našeg sveta! Ali
moraš shvatiti da mi Komar više nije stranac. Stalno mislim na njega,
ne mogu ni sama sebi pomoći!!! Ne teraj me da špijuniram protiv
njega! Deda, ti si moćan, a takođe i veoma mudar mag! Bolje smisli

način da privoliš Komara da dođe ovde u naš svet, to bi bila

najispravnija varijanta!
Starac je zagrlio svoju voljenu unuku, uveravao je u jedno, ali je
razmišljao o nečem sasvim drugom. Princeza Minn-O se sve više

udaljavala od njega, sve više je njeno srce zauzimao drugi čovek. Do

danas je uspevao da utiče na to, ali u budućnosti će biti sve teže. Znao
je da će jednog dana Minn-O potpuno nestati iz njegovog života. Taj
ružičasti paket uvezan šarenim trakama, koji je dobio iz ruku smrtno

ranjene Onese-Rati, postala je njegova beba koju je odgajao od

kolevke. Obično je do sada Minn–O smatrao malom i nerazumnom, ali
ona je neočekivano brzo rasla i odjednom postala odrasla...
Ovaj kratak period njenog poverenja i potpune otvorenosti bio je

dovoljan da iskusani mag pročita sve potrebne informacije iz

princezine podsvesti. Uverio se da Minn-O zaista nije znala kuda
svemirski brod treba da ode, i nije razumela ništa iz razgovora Geka.
Jedina zanimljiva informacija bio je razgovor koji je devojka čula, kada

su se četiri osobe iz frakcije N-3 svađale u susednoj zatvorskoj ćeliji.

Ispostavilo se da Komar i njegovi saputnici uopšte nisu hteli da
lete u svemir, hteli su da učestvuju u sutrašnjoj borbi sa Mračnom
frakcijom, čiji se napad smatrao neizbežnim. Njegovu frakciju
neprijatelji su poštovali i čak su se malo plašili, ali su bili spremni da

se bore sa njom do poslednje kapi krvi, a zatim ponovo ožive i ponovo

krenu u bitku, ali ne i da se povuku. Hm... težak slučaj...
S jedne strane, kako je mladi mag-gatar danas izvestio... „šansa da
napad bude uspešan iznosi samo osamnaest odsto“. Eventualni uspeh

Mračne frakcije bio bi samo privremenog karaktera, možda sa

mogućnošću beznačajnog prekrajanje granice, ali bez ozbiljne
prednosti u ratu protiv frakcije N-3. Osim toga, neprijatelj očekuje
napad, čak je doveo i saveznike i spreman je za ovu bitku kao nikada

ranije. U najmanju ruku sada nije najbolje vreme za napad, ispostavilo

se da je neprijatelj tvrd orah.
S druge strane, ukoliko ne izvrše napad, pokazali bi neprijatelju
nedostatak poverenja u sopstvene snage i razbili bi uverenje

neprijatelja da je njihov poraz neizbežan. Šta učiniti u ovoj situaciji?

Trebalo je vremena za dodatnu obuku trupa i duge konsultacije sa
generalom Uj-Takom, najiskusnijim i najuspešnijim strategom
magičnog sveta, kako bi se pronašao način za razbijanje neprijateljske
odbrane. Ali kako to preneti neprijatelju, da istovremeno ne odbaci
svoj autoritet?
Veliki mag je još jednom toplo zagrlio voljenu unuku i, osmehujući
se, pogledao pravo u princezine oči, mokre od suza:

– Minn-O, vrati se u igru i reci gerda Komaru da blagosiljam vašu

zajednicu! Kada bi tvoj muž došao ovde u naš svet, dao bih mu ovu
drevnu palatu porodice La Fin i dve stotine slugu. Ali pošto Komara
možeš videti samo u igri, onda dajem njegovoj slaboj frakciji pet

dodatnih dana primirja u čast tako značajnog događaja za moju

unuku!
 1.
Tehničke poteškoće

Na unutrašnjoj površini šlema ponovo su, po ko zna koji put u

poslednjih nekoliko sati, prikazani nerazumljivi simboli alarmantno

crvene boje. Neki od njih su jedva treperili, drugi su bili primetno

svetliji ili su odavali nešto slabije svetlo od ostalih. Zagonetan i

nerazumljiv „alfabet“ nije mi blokiralo vidno polje, ali me je nervirala

činjenica da su simboli stalno prisutni i da me sprečavaju da se

koncentrišem. Ranije sam nekako uspevao da uklonim te natpise

nakon mukotrpnog petljanja po šlemu, ali nisam shvatio logiku ili

obrazac između pojave i nestajanja ispisanih simbola. Moguće je da

pravilnost ne postoji, a natpisi vremenom jednostavno sami nestaju. A

možda, što bi bilo mnogo lošije, sistem automatski donosi suštinski

važne odluke umesto mene.

Ponovo sam pokušavao da dajem razne komande na svim meni

poznatim jezicima, ali vrlo tiho da ne bih probudio Mielonce koji

spavaju u kabini, tačnije samo Aini, pošto je Tini izašao iz igre u

stvarni svet. Pokušao sam i mentalno, pa čak i pokretom zenica, da

uklonim ove dosadne crvene natpise. Uglavnom se ništa nije desilo, a

onda mi je pred očima iskočio natpis:

Veština Obijanje brava je označena za

brisanje. Potvrdite ovu radnju? (Da /
Ne)

Ovo jednostavno nije bilo dobro! Žurno sam otkopčao kacigu

energetskog skafandera i uzeo je u ruke. Ranije sam primetio da svi

natpisi brzo nestaju sa vizira ako kacigu uklonim sa glave.

Pošto je kaciga izgubila napajanje iz nuklearne baterije ugrađene u

[2]
specijalni dorzalni pretinac, ekran na viziru šlema je počeo da bledi i

ubrzo se ugasio. Uzdahnuvši, odložio sam šlem u stranu.

 Današnji dan je loše počeo, sve mi ide naopako... Prvo sam se

posvađao sa Irinom. Onda se dogodio prinudni let sa ekipom Geka

zbog učešća u ratu vanezemaljaca, koji me uopšte ne interesuje, ali na

stolu je bila „ponuda koja se ne može odbiti“, kao da mi je nudi

„Kum“, a ne virtuelna igra. Čak ni najbliži prijatelji nisu bili

oduševljeni zbog leta u svemir. Bili smo na ivici dezerterstva,

neposredno pred najvažniju bitku za našu frakciju. Šta bih onda

mogao prigovoriti ostalim članovima frakcije?

Čak ni Ivan Lozovski, novi lider naše frakcije, nije mogao da odoli a

da ne komentariše najavljeni put u svemir, iako mi je prethodno

obećao potpunu slobodu delovanja. Znam da njega nije brinulo moje

odsustvo već predstojeća bitka sa Mračnom frakcijom. Ali

novopečenog gerda je najviše uznemirio gubitak očekivanog nivoa, na

koji je računao ako uspem da eliminišem neprijateljske vođe. Nije

ispalo onako kako se nadao, pa je kod njega preovladala čista

frustracija.

A tu je i moja „mlađa žena“ Minn-O koja se ponašala arogantno i

čudno. Ona ne samo da izbegava komunikaciju sa Gekom i ljudima,

već izbegava i mene, a svojim ponašanjem pokazuje da se oseća kao

stranac na brodu i da joj ovde uopšte nije prijatno. Štaviše, svetli

skafander koji sam pozajmio od kapetana Uraza Tuhša nije odgovarao

devojci. Morao sam da potrošim sve svoje kristale i čak da se zadužim

kod Uline kako bi isplatio brodskog mehaničara, da odelo prilagodi

prema visokoj princezi Mračne frakcije.

Ako ovome pridodam i veoma čudno ponašanje kapetana Uraza

Tuhša, kao da ga je nečega sramota ili da je uplašen, imao sam razloga

da se osećam loše. Kapetan za svo vreme mnogočasovnog stajanja

parkiranog „Šiamire“ nijednom mi nije prišao i radije je komunicirao

preko Uline kao posrednika. A na zvezdanom brodu, kada sam ga

zamolio za svemirsko odelo, trudio se da mi što pre vidi leđa i da me

isprati iz svoje kabine. Najblaže rečeno, čudno ponašanje za koje

nisam mogao da nađem racionalno objašnjenje.

Posebna priča je moj „neposlušni“ skafander… Prava beda… Kako

da se koncentrišem na igru i da uradim nešto smisleno, ako zbog

nerazumljivih natpisa ne mogu da gledam gde želim i da stalno

očekujem neku nevolju od svog oklopa? Sa blagim užasom sam spustio

pogled na svoj šlem koji mi je u poslednja dva sata zadao mnogo

problema. Pitam se da li sam uspeo da prekinem uklanjanje veštine

Hakovanje? Nažalost, prikazane informacije nisu bile od pomoći jer su

ušle „u proces promene“. Mogao sam da biram samo „Da“ ili „Ne“.

Hajde onda da pogledam svoju statistiku:

Gerda Komar. Čovek. Frakcija N-3.

 ??? Klasa u igri u procesu promene ???
Nivo 61

Karakteristike karaktera:

Snaga 13
Agilnost 17
Inteligencija 23+3
Percepcija 26
Kondicija 15
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Poeni zdravlja 1704 do ???

Poena izdržljivosti 861 od 958
Magični poeni 237 do ???
Nosivost 26 kg
Slava 49

Veštine karaktera:

Elektronika 41
&6 %%##@@! 49
Kartografija 52
Kosmolingvistika 67
Hakovanje [neaktivno] 0 od 23
Puške 45
Mineralogija [treba potvrditi] ???
Srednji oklop 44
Oštro oko 59
Preciznost 28
Označavanje mete 18
Osećaj opasnosti 28
Psionik [neaktivna, kritično niska
vrednost, nekompatibilna sa klasom koja
se može igrati] 36
 Mentalna moć [neaktivan, kritično niska
vrednost, nekompatibilan sa klasom koja
se može igrati] 27
Kontrola mehanizma [neaktivan, kritično
niska vrednost, nekompatibilan sa
klasom igre] 12
Pažnja!!! Postoji devet nedodeljenih
poena veština

Hm, moj lik je bio prilično „osakaćen“… Pre svega, upadljiv je

gubitak veštine „Skeniranje“, a umesto pravog imena sada je bio skup

nečitljivih znakova. Da, i uobičajena ikona za skeniranje, koju sam
vredno koristio, bukvalno od prve sekunde u igri, takođe je nestala,

zbog čega sam bio ne samo zbunjen već potpuno popizdeo. Šta sam,
dođavola, promenom klase postao ili šta treba da postanem?! Koje su

sada moje karakteristike u novoj klasi igre?!

Ranije nisam imao na raspolaganju prikaz pomoći za klasu

Osluškivač, sada je imam, ali u obliku nerazumljivih znakova tako da

od nje nemam nikakve koristi. Čudno da je tehnička podrška igre (ako

uopšte i postoji) zaboravila da promeni jezik izgubljene rase relikvija u

jezik moje frakcije. Po svemu sudeći sam ću morati da naučim jezik

relikvija, da odgonetnem nerazumljivi „alfabet“ i to metodom stalnih

pokušaja i grešaka, da naučim kako da koristim svoje odelo i da

ispravim ili aktiviram „izostavljene“ veštine. Ali prvo moram početi od

najmanjeg – da popravim ono što se može popraviti.

Šta li mu znači: „Kritično niska vrednost, nekompatibilna sa

klasom koja se može igrati.“ Hmm... Ne želim da bude „kritično

nisko“, pa hajde da saznam tako što ću dodavati bonus poene, jedan

po jedan, neaktivnoj veštini Psionika. Jedan, dva, tri... Već sam počeo

da se brinem da je sve uzalud, da neću imati dovoljno bodova na

raspolaganju, ali četvrti uloženi poen i ocena veštine „četrdeset“ –
linija je promenila boju, a Psionik se uključio:

Psionik 40

Već se osećam bolje, jedan problem manje. Sada bi dobro bilo

izvući iz neaktivnog stanja Mentalnu moć i Kontrolu mehanizama. Sa

čežnjom sam pogledao preostalih pet oskudnih poena zbog

pretpostavke da će i ove veštine zahtevati četrdeseti nivo. U tom

slučaju definitivno neću postići ništa. Tako se i desilo. Stavio sam svih
pet bodova u Mentalnu moć, podigao veštinu na nivo trideset dva, ali
se ništa nije promenilo.

U redu, pošto su mogućnosti iscrpljene sa dodatnim poenima,

potrebno je da pokušam nešto drugo i da se pozabavim ostalim

problemima. Na primer, šta znači napomena kod veštine hakovanja da

je „neaktivna“? Možda zato što je veština u fazi brisanja? Ali kako je

moguće ukloniti ovu ili bilo koju drugu veštinu? U stvari, mislio sam
da je takva operacija suštinski nemoguća i da igrač sve veštine stiče
jednom zauvek. Definitivno nigde u stavkama menija nije bilo izbora

kao što je „brisanje veštine“.

Još je čudnije i potpuno nelogično, nakon promene oklopa, zašto

postoji razlika kod hakovanja između ovog ili srednjeg oklopa? Možda
Osluškivač ne bi trebalo ništa da hakuje? Tako na primer, postoje i

nespojive profesije i veštine, pa se Prospektoru nikada neće ponuditi

veštine vezane za pilotiranje. Zatim, ako pitanju pristupimo čisto

tehnički, kako sada, kada je došlo do promene klase, kako da izbrišem

veštinu koja je postala nekompatibilna? U podešavanjima takva stavka

u meniju ne postoji...
Tužno sam pogledao na svoj crni šlem. Dok sam nosio Energetski

oklop Osluškivača, a pre promene statusa, video sam sve sistemske

natpise o uklanjanju veština i tako dalje. Očigledno relikvije su na

ekranu šlema uspele da dupliraju meni igre. Ili možda tokom

postojanja ove drevne rase nije postojao nijedan drugi meni igre, osim

ovog koji se prikazuje na prednjoj ploči vizira. Hteo ne hteo moraću

ponovo da stavim kacigu i da sredim gomilu nerazumljivih simbola i

da potražim način kako da uklonim veštine koja su postale neaktivne.

Žao mi je, naravno, hakovanje mi je pružalo zanimljive
mogućnosti. A onda sam se setio stare šale vezane za kompjuterske

igrice: „Ako igrate kao čarobnjak, a utvrdite da u inventaru nemate

svetlosni mač Džedaja, onda ste očigledno izabrali pogrešnu ulogu“.

Ovo je izgleda bio i moj slučaj.

Osluškivaču, odluka je doneta.

Veština Hakovanja brava je uklonjena.
Polovina uloženih poena za veštinu je
premeštena u bonus poene.
Dobio si jedanaest bonus poena za
veštine!

Šta, zar je tako jednostavno?! Samo sam stavio kacigu, nisam imao
vremena da preduzmem bilo kakvu radnju i sve je automatski bilo

okončano. Ali nevolja je što nisam razumeo na koji način sam uticao
na odabir. A možda je sistem igre ne čekajući akciju sa moje strane,

doneo odluku bez mog uticaja.

Osluškivaču, obavezna klasa veština

Skeniranje je izabrana.
Dobijen je nivo veštine skeniranja 1.

Prokletstvo! I šta je sad bilo? Zašto sistem igre nije bio zadovoljan

veštinom „Skeniranje“ koju sam imao i unapredio do nivoa 49, pa

treba da je zamenim istom veštinom, samo bednim prvim nivoom i

zašto sada ima neštampan naziv: „&6 %%##@@!“?!

Kao da je algoritam igre pročitao moje ogorčene misli ili je

prisustvo dve slične veštine Skeniranja smatrao preteranim, pa je

odlučio da mi jednu ukloni. Pred očima mi je iskočila nova poruka:

Veština „&6 %%##@@!“ označena je za

brisanje. Potvrdite ovu radnju? (Da /
Ne)

Samo sam odmahnuo rukom. U ovakvoj prilici obično se kaže: kad

ide krava nek ide i uže. Šta sam drugo mogao pomisliti nego da se

izbriše ova očigledno „bagovana“ linija iz mojih veština. Pre nego što
sam postao svestan svoje misli o mentalnom pristanku, moja odluka je
bila shvaćena:

Osluškivaču, odluka je doneta. Veština

„&6 %%##@@!“ je uklonjena.
Polovina dostupnih poena je premeštena
u bonus poene veština.
Dobijeno je dvadeset pet bonus poena za
veštine! (ukupno 36 poena)

Trideset i šest slobodnih poena… Dakle, samo mirno… Pre

navodnog četrdesetog nivoa veštine „Mentalna snaga“ nedostajalo mi

je osam nivoa, a pre „Kontrole mehanizma“ dvadeset osam, ukupno,

trideset šest... Obrni-okreni broj poena je potpuno isti. Pitam se da li

je ovo slučajnost? Brzo ću saznati. Uključiću obe veštine dodajući

bonus poene jedan po jedan.

Mentalna snaga 40
Kontrola mehanizma 40
 Obe veštine su aktivirane, a odgovarajuće linije su zasvetlele.

Odmah nakon svetla pred očima se pružila beskrajna količina

nerazumljivih znakova, a onda su dosadni natpisi odjednom nestali i

zamenjeni čitljivim i prijatnim redovima sistemskih poruka:

Čestitam! Promena klase igre u

„Osluškivač“ je završena!
Hit poeni su smanjeni sa 1704 na 1278
Magični poeni su povećani sa 237 na 555
PAŽNjA!!! Od ovog trenutka, vi ste
jedini član klase Osluškivač u igrici
koja iskrivljava stvarnost!
Slava je porasla na 50.
Slava je porasla na 51.

Skinuo sam kacigu i obrisao znoj. Uradio sam to! Sa skoro svim
veštinama i karakteristikama svog karaktera, koji su nastali tokom

promene klase, uspeo sam da se izborim. Doduše ne bez posledica.

Uklonio sam jednu veštinu, a drugu vratio na prvi nivo. Neizvesna je i
sudbina nivoa „mineralogije“. Sistem kaže da „treba potvrditi“ nešto,
ali je nejasno šta i kako? Nadam se da ću uskoro shvatiti.

Sa pojavom veštine „Skeniranje“, vratila se i ikona za skeniranje,

samo što je sada drugačije boje. Pitam se koja je suštinska razlika
između prethodne ljubičaste i sada zelene boje? Naravno, odmah sam
proverio kako skeniranje radi, da utvrdim razliku.

Traka je primetno smanjena, a na mojoj mini-mapi najbliži zidovi i

likovi su samo šematski prikazani. Radijus skeniranja je prilično mali,
a sposobnosti suviše slabe. Mada... ovo je već zanimljivo... zumirao
sam mapu i sa interesovanjem gledao neobične markere, a sa još
većim interesovanjem i natpise na njima:

Kontrolna jedinica za zaključavanje

vrata. Šansa za povezivanje je 17%.
Šansa za nadjačavanje kontrole 2%
Sistem kontrole desnog ranžirnog
motora. Šansa za povezivanje je 4%.
Šansa za prevazilaženje 0%
Kontrolna jedinica laserskog topa na
šatlu. Šansa za povezivanje je 1%.
 Šansa za prevazilaženje 0%
Navigacioni sistem šatla. Šansa za
povezivanje je 0%. Šansa za
prevazilaženje 0%
Tini Ui Komar. Mileonac. Nivo 48.
(neaktivan)
Morf nivo 279. Šansa za povezivanje je
12%. Šansa za prevazilaženje 0%

Zanima me je upotreba reči „povezivanje“ koja se odnosila na živo

biće, zapravo praktična primena. Ali ono što je bilo mnogo
interesantnije je što sam imao neku drugu verziju veštine skeniranja, a

ne onu koju je moj Prospektor ranije koristio. Prvo, korišćenje veštine

sada zahteva potrošnju energije, i to mnogo. Drugo, kao rezultat
skeniranja mogao sam da vidim sisteme i stvorenja nad kojima sam
mogao da pokušam da preuzmem kontrolu. Štaviše, video sam sasvim

jasno da su likovi jasno definisani, pa je Morf definisan kao Morf, a ne

kao mielonski prevodilac, kako je ranije bilo prikazano pri starom
skeniranju.
Izgleda da sam počeo da shvatam kakva je uloga Osluškivača. Ova

klasa je bila naklonjena magiji, a specijalizovala se za Skeniranje i za

kontrolu mehanizama, pa čak i živih bića. Neka vrsta hibrida između
Prospektora i Psioničkog maga, iako ne toliko specijalizovana i ne tako
moćna. Broj magijskih poena se primetno povećao, ali je broj pokušaja

značajno smanjen, što, naravno, nije bilo ohrabrujuće. To je cena koja

se morala platiti za promenu klase u igri.
Zanimalo me je da li Komar može da radi sa dosadašnjom
opremom Prospektora nakon promene klase? Ovo fundamentalno
pitanje trebalo je odmah da se razjasni. Izvadio sam skener i geološke

analizatore. Bilo je moguće da pokupim „laptop“ i metalne igle i da ih

prebacim u odgovarajuće utore, ali ih još nisam mogao koristiti,
nedostajala je veština:

Vaš nivo veštine skeniranja nije

dovoljan za korišćenje stavke. Potreban
nivo: 19.

S jedne strane, bilo je veoma čudno što je predmet koji sam ranije
koristio i koji sam odlično znao kako funkcioniše, odjednom postao
nedostupan. S druge strane ipak sam bio više zadovoljan nego

uznemiren. Bilo bi mnogo gore ako je sistem igre smatrao moju

veštinu „netačnom“ i zahtevao tačno onu verziju veštine koja je
nečitka „&6 %%##@@!“.
A onda, kada sam pomislio da sam shvatio sve promene, pred
očima su mi protrčali redovi crvenog nerazumljivog teksta, zamenjeni

potpuno čitljivom porukom:

Osluškivač, pristup odobren.

Tražite dostupne opcije...

Ukočio sam se, iznova i iznova čitajući ove redove iznenađeno i ne

shvatajući šta se sada dešava i na čemu rade algoritmi igre koja je

iskrivljavala stvarnost. Prošao je minut, pa još jedan... I kada sam
pomislio da sistem jednostavno trokira, moje očekivanje je
velikodušno nagrađeno:

Pronađeno je odgovarajuće rešenje.

Dobijen mali sigurnosni dron relikvija.
 2.
Put do komete

Mali borbeni dron drevne rase! Sećam se. Bio je to brz pokretni

smrtonosni dron koji je sâm pobio ceo borbeni tim Šiamire u bazi

relikvija! Pa ovo je izvanredan dobitak!!! Međutim, veoma kratko sam

bio srećan. Ostatak teksta je bio nečitljiv, pa nisam mogao da shvatim

kako da kontrolišem dron, niti gde se on uopšte nalazi. Štaviše, sudeći

po trajanju pretrage po algoritmima igre, nalazi se veoma daleko.

Dobro bi bilo ako je barem u istraženom delu Univerzuma.

Da bih saznao odgovor na ovo pitanje bilo je neizbežno da znam

drevni jezik relikvija. Bez tog znanja ja sam jedino mogao da

nasumično pipam s jedne na drugu stranu, kao u mračnoj nepoznatoj

prostoriji, i eventualno da slučajno naletim na nešto, a da čak ni ne

shvatim šta sam tačno napipao. Pitao sam se kako i odakle da

započnem učenje davno izumrlog jezika? Nema rečnika, a ni učitelji

nisu postojali.

Bilo je primamljivo početi učenje jezika klase Osluškivač pomoću

logike i dešifrovanja informacija. Prvo tražim tipične reči za sve klase

u igri, na primer, naziv profesije, potrebne veštine i ograničenja, a

onda te znakove dešifrujem za ovu klase . U ovom tekstu mora da se

pojavi reč „Osluškivač“ i to ne samo jednom. Takođe, reč „Skeniranje“

mora da bude prisutna, pošto je ta veština bila obavezna za ovu

profesiju. Izveo sam tekst koji se sastoji od nerazumljivih „slova“ i

nastavio da ga dešifrujem.

Bilo je teško razumeti sa koje strane da počnem „čitati“ tekst: s

leva na desno, s desna na levo, ili možda čak i vertikalno. Zahvalio sam

svevišnjem što su koristili odvojene hijeroglife, a ne zatvorene

isprekidane linije, kao u pisanju Geka.

O! Sreo sam poznati hijeroglif – koncentrični krugovi, kao talasi

koji se šire kroz vodu od bačenog predmeta, upravo je ovaj znak

označavao veštinu skeniranja. Pretpostavljam da ovaj simbol značio

jedino „skeniranje“ po principu jedan znak – jedna reč.

 Veština kosmolingvistike je nadograđena
na nivo 68!

Hijeroglif sa značenjem „Skeniranje“ pronađen je u tekstu

nekoliko puta, i zahvaljujući tome, uspeo sam da uskladim šifrovani

tekst uz uobičajenu pomoć igre. Dakle, trebalo je čitati vertikalno

odozgo nadole, kolonu po kolonu, s desna na levo.

Opet su redovi teksta prolazili preko vizira šlema, i želeo sam da ih

po navici odbacim, kad sam iznenada ugledao poznate simbole i

odjednom mi je sinulo! Ovaj čudni tekst predstavlja samo

karakteristike lika ispisane hijeroglifima!!!

Onda ovaj složeni dvostruki znak mora da znači moj status i ime:
„gerda Komar“! Ovde bi, naravno, bilo zanimljivo razmisliti o tome da

šta znači hijeroglif „Komar“: da li je to insekt koji siše krv ili je ovaj

simbol jednostavno odgovarao željenoj kombinaciji zvukova. Nisam to

mogao znati, ali sam izdvojio reč „Osluškivač“ koja pomalo podseća na

hijeroglif „Skeniranje“, samo što je izgledao zgužvan, kao spljošten.

Uspeo sam da pomerim novi tekst mentalnom komandom i postavim

ga na mesto radi lakšeg poređenja. Hijeroglif „Slušanje“ se, kako sam i

očekivao, pojavio nekoliko puta u oba teksta. Ali onda, ako je

referenca karaktera zaista tipična, ovde u ovoj koloni treba da bude

sledeći deo teksta: „Nivo Osluškivača 61“, a ovo je oznaka moje rase:
„Čovek“

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 69!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo 42!
Dostignut nivo 62!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!

Kakva pravovremena promocija! Pred mojim očima, referenca

karaktera se neznatno promenila, što mi je omogućilo da precizno

identifikujem brojeve „1“, „2“, „4“, „6“, „8“, „9“ i zajedno sa „3“ u

potpuno novoj liniji koja je trebalo da znači: „Pažnja!!! Postoje tri

nedodeljena boda veština“. Broj poznatih reči je rastao kao grudva

snega, omogućavajući da pogađam sve više i više hijeroglifa.

Definitivno sam bio na dobrom putu, pa sam stoga bio u najjačem

emotivnom uzbuđenju, zasluženo se radovao svojim uspesima.

Od daljeg proučavanja jezika relikvija odvratila me je pojava Minn-

O La-Fin. Princeza Mračne frakcije ljubazno je pokucala na pregradu,

iako su vrata dnevnog boravka bila otvorena, ali nije ulazila već je

zastala na vratima, gledajući Aini kako spava naspram mene i Tinija na

gornjoj polici. Pomerio sam se na klupi, praveći mesta za devojku, ali

ponosna princeza nije htela da sedne:

– Komar, želim da znam zašto si me smestio u sobu sa velikim

crnim Geko trgovcem? Zar ne želiš da budeš u mojoj blizini, nego si

umesto mene odabrao mačke koje govore?

U glasu Minn-O lako se čitala ozlojeđenost i ljubomora. Nisam

mogao da odolim i dobrodušno se nasmejah, pokušavajući da što pre

smirim uznemirenu princezu:

– Taj „veliki strašni crni trgovac“ je zapravo Geko devojka po

imenu Ulina Tar, i po ukusu Geka je veoma lepa. Pazi da ne ponoviš

moju grešku, nemoj da se slučajno izlaneš da u njoj nisi odmah

prepoznala devojku. Veoma ćeš uvrediti Ulinu. U stvari to je velika

čast da u skučenim uslovima šatla Šiamiru, dobiješ mesto u posebnoj

kabini za žene.

Predstavnica Mračne frakcije je na trenutak razmišljala, a onda je

ćutke prstom pokazala na Aini, očigledno se pitajući zašto onda ta

mielonska žena nije smeštena zajedno sa ostalim ženama. Znao sam

da osetljivi i radoznali Morf više ne spava, da se samo pretvara i da

pažljivo sluša naš razgovor. Zato sam ispružio ruku i pomalo

familijarno potapšao čupavo stvorenje po raskošno negovanoj kosi na

vratu:

– Aini je poseban slučaj. Neverovatno je posvećeno i odano

stvorenje, kome verujem čak i svoj život da poverim. Ima munjevite

reflekse, brzinu kretanja jedva primetnu za oko, odličnu intuiciju i

ogromno iskustvo u komunikaciji sa predstavnicima najrazličitijih

rasa. Spasavala me je tri puta i veoma sam joj zahvalan.

Ne otvarajući oči pufnasti Prevodilac je zadovoljno preo, baš kao

domaća mačka, i okrećući glavu podešavao mesto milovanja po vratu i

brkatim obrazima. Nisam siguran da bi se baš tako ponašao pravi

predstavnik mielonske rase, škrt na ispoljavanju osećanja, pre je Morf

pročitao moja očekivanja i poigrao se sa mnom. Minn-O je duboko

udahnula i rekla:

– Komar, moram priznati da dolazim iz sasvim drugog razloga.

Upravo sam razgovarala sa svojim dedom Tumor-Anhu La-Finom. On

je veoma srećan zbog naše zajednice, moje i tvoje, i želi da u to ime

ponudi vašoj frakciji petodnevno primirje. Interesuju ga i Mielonci,

posebno Aini. Lang Tumor-Anhu je veoma impresioniran

sposobnostima Mileonskog prevodioca, kako je brzo obučavao borce, i

zatražio je da saznam koliko košta njena usluga?

Aini je u tom trenutku naglo otvorila oči, potvrđujući moju

pretpostavku da odavno ne spava, i nasmešila se, pokazujući usta puna

oštrih zuba:

– Moje usluge su veoma skupe. Cela tvoja frakcija neće imati

dovoljno kristala da me plati.

– Ali... – Minn-O me je brzo pogledala i zastala usred rečenice.

Razumeo sam njen neizrečeni prigovor. Ako je siromašna frakcija H-3

imala sredstava da plati trenera, onda bogata Mračna frakcija ima i

može da plati još više.

– Učinio sam to samo za Komara, mog jedinog prijatelja u celom

univerzumu. A pošto si ti vaieddu Komara, spremna sam da i tebe

obučim. Da, gerda Komar, i tebi bi dobar trening dobro došao, kao i
tvojim prijateljima. Pre dolaska u bazu Geko ima još jedan i po ummi,
pa predlažem da to vreme iskoristite i podignete nivoe veštine.

– Jedan i po ummi, da li znaš kuda idemo? – bio sam iznenađen na

ono što je rekla Aini, na vreme i mesto koje je spomenula. Nisam imao

pojma o kapetanovim planovima.

Kao odgovor, Aini se nasmešila, bacila brzi pogled na Minn-O i

prešla na mielonski.
– Nije teško pogoditi. Geko rasa ima samo jednu vojnu bazu u

ovom sektoru galaksije koja se nalazi na kometi Un-Teš. Oko te baze

postoje samo stanice Meleofata i Mielonaca. U takvim uslovima gde je

više Meleofata i Mielonaca, pravo je čudno da su Geko prvi pronašli

vašu matičnu planetu.

Odmah sam iskoristio retku priliku koja mi se ukazala, da saznam

nešto više o velikoj zvezdanoj politici. Upitao sam Morfa šta bi se

dogodilo da su Zemlju prvi pronašli Meleofati, a ne Geko? Aini se

zamislila na trenutak i iskreno odgovorila da ne zna odgovor:

– Za moju rasu komunikacija sa čoporom Meleofata završila se

tragično. Moguće je da bi i vaš narod doživeo istu tužnu sudbinu. S
druge strane u njihovoj zajednici je okupljeno na desetine različitih

rasa, uključujući i ljude koji liče na vas, ali su oni sa drugih zvezda, pa
mislim da ne bi moralo da znači da bi bilo pogubno po vas. Meleofati

jesu okrutni i netolerantni, ali pobeđene rase se nekako slažu sa njima

i manje-više su razvijenije od vas... Da, priznajem, gubitak slobode

jeste teško breme, kao i potpuna kontrola nad vašom rasom;

rođenjem, naukom i industrijom. Na jednu reč osvajača porobljeni

narodi moraju obezbediti odgovarajući broj boraca za nastavak širenja

meleofatskog čopora. Ali neke rase svesno biraju ovaj put i čak su

ponosne na činjenicu da su ušle u sastav tako moćnog udruženja, kao

čopor Meleofata.

– Prema ovome izgleda da je Geko kao domaćini bolji za

čovečanstvo, ali ko je generalno jači u svemiru – Meleofati ili Geko? –

odlučio sam da odmah razjasnim ovaj izuzetno važan i značajan detalj

za moju rasu.
 – Komar, ne mešaj status vazala i porobljene rase! – glas Aini je
zazvonio od napetosti, zenice su se skupile u uske tačke. To se dešava

samo ako je Mielonac ljut. – Ti i tvoj narod treba da se molite svim

višim silama što ste vazali i da se molite da Geko pobedi, inače će se

situacija za vas veoma loše i pogubno završiti! Ali sada apsolutno ništa
ne možete da uradite. Vojni sukob između Meleofata i Geka nije vaš

rat! Dobro poznajem kometu Un-Teš, do koje letimo. Bio sam tamo
više puta u raznim obličjima i imam dobru predstavu o strukturi baze.
Komar, tamo ćemo se rastati. Bilo mi je zadovoljstvo da te upoznam.

Ah da... trofejni rep propovednice lang Amiru U-Majau, koji kriješ od

mene u svom inventaru, poklanjam ti. Neka bude nadoknada za sva

loša iskustva koja su nastala mojom krivicom!

***
Pored Minn-O, mene i drugih ljudi iz frakcije N-3, tri Geka su

pokazala interesovanje da učestvuju u borbenoj obuci: braća blizanci

Baša i Vaš Tuših, a takođe i sasvim neočekivano i Ulina Tar je poželela

da nam se pridruži. Za tako veliku grupu bilo je apsolutno nemoguće

da treniramo u uskom hodniku, a još manje po sobama, zato je Ulina
zamolila kapetana da nam otvori tovarni prostor.

Nakon pretvaranja Šiamire iz teretno-putničkog šatla u naoružani

zvezdani brod, veličina tovarnog prostora je bila značajno smanjena, a

polovinu su sada zauzimale dodatne instalacije za održavanje

energetskog štita. Ipak, bilo je dovoljno prostora za vežbanje. Kapetan

Uraz Tuhš se neočekivano lako složio, što me je poprilično iznenadilo,

a čudna kapetanova predusretljivost me je čak i uznemirila. Nešto

definitivno nije bilo u redu sa našim nesrećnim aristokratom, ali

nisam pronašao pogodan momenat da se raspitam kod Uline kako bih

saznao razloge čudnog ponašanja našeg kapetana.

Sačekavši povratak Eduarda Bojka iz realnog života, koji je otišao

da našoj frakciji preda predlog leng Tumor-Anhu La-Fina za

petodnevno primirje, ušli smo u tovarni prostor. Jednom sam slučajno

učestvovao na časovima fizičke obuke, prvog dana pojavljivanja

Komara u igri. Tada je atentator Svetlana Verešćagin vodila obuku

početnika.
Obuka koju je organizovala Aini veoma je podsećala na taj trening.

Razlika je bila samo po tome što je Morf pratio naše indikatore poena
izdržljivosti i života. Objasnio je da veštine najaktivnije rastu onda
kada se igrač nalazi na ivici između života i smrti, kada dobro tempira

udarac ili uspešno izbegne kritičan gubitak hit poena.

– Ali mi smo na zvezdanom brodu! – razumno sam se pobunio na

tako ekstremnu lekciju. U slučaju da se dogodi kritični gubitak

životnih poena, ponovno pojavljivanje tog člana bi se dogodilo na

veoma udaljenim tačkama svemira i sasvim je moguće da bi se razleteli

po celoj galaksiji.
– Zato se morate dobro potruditi da preživite! – grabežljivo se

nacerio Morf u obliku Mielonke Aini, kezeći male oštre zube. – Ili, ako
niste sigurni u svoju sposobnost da preživite do kraja obuke, možete

premestiti tačke oživljavanja ovde u Šiamiru. Napominjem da bi to bio

ogroman rizik od konačne smrti, kako u igri tako i u stvarnom životu.

– Ne! Jednom mi je bilo dovoljno da zauvek naučim tu strašnu

lekciju kada je Šiamiru jedva preživeo eksploziju baze relikvija, a

Komar zajedno sa brodom nekim čudom nije stradao! – kategorično

sam odbio da prenesem tačku ponovnog rođenja na šatl i zabranio sam

svim svojim prijateljima da to urade.

– Onda hajde da počnemo! – najavila je Aini, naš trener, i počela je

beskrajna serija sparinga uz upotrebu pesnica i oružja za blisku borbu.

Svi redom smo morali da igramo ulogu žrtve brutalnog premlaćivanja,

pa čak i pogubljenja. Bila je to izuzetno bolna i neprijatna procedura,

ali je omogućavala da se brzo nadogradi oklop kao i veštine

preživljavanja.
Tokom narednih sati, više puta sam pomislio na Irinu koja je ostala

u bazi. Za nju bi ovaj trening bio pravi Eldorado! Naša medicinarka je

ovde mogla lako da podigne nekoliko nivoa, da nije njene magareće
tvrdoglavosti i da je pristala da pođe sa mnom. U Irininom odsustvu

njenu ulogu je preuzeo brodski medicinar, a ja sam sopstvene povrede

nekoliko puta sanirao pod uticajem magije Isceljenja koju sam

primenio na sebi.
Pre nego što je Aini započela sa obukom, dobili smo nepozvane

gledaoce. Tri velika Geka iz klana Vaide-Tuhš, lični kapetanovi

telohranitelji, došla su u tovarni prostor da posmatraju obuku. Oni su

bučno komentarisali naše sparing borbe, ometajući obuku, a nisu krili

ni svoju nameru da se rugaju malom Prevodiocu Aini, koja je preuzela

ulogu trenera borbene obuke. U jednom momentu su prevršili meru i

Aini je reagovala. Iskreno, u tom trenutku sam bio malo ometen

neblagovremenim porukama koje su se pojavljivale na ekranu šlema,

pa nisam shvatio šta su joj tačno rekli. Možda su ponudili da odmere

snagu, mada nisam siguran.

Ali sam zato savršeno jasno čuo pitanje Mielonke, upućeno drskim

Geko izazivačima, gde su njihove tačke vaskrsenja? Dobivši

zadovoljavajući odgovor da je u vojnoj bazi Un-Teš, Aini je sve troje
umlatila za petnaest sekundi. Prvom je u bukvalnom smislu reči
otvorila grudni koš i oslobodila ga iznutrica, drugom je presekla veliku

vratnu arteriju, a nad trećim je obavila trepanaciju lobanje sa

demonstracijom vađenja mozga. Da obuka bude još morbidnija,

malena Aini je smireno i poslovno komentarisala sve svoje postupke

pokazujući učenicima kako da se brzo i efikasno obračunaju sa
protivnicima na tri različita načina uz upotrebu isključivo noža i oštrih

kandži.
Čak i mene je iznenadila njena brzina iako sam već imao prilike da

vidim sličan munjevit napad i uglađen mesarski postupak Morfa. Tada

je Morf pred hiljadama hodočasnika iskasapio Veliku propovednicu

Mielonske rase, ali tada se predstavljao kao lisica Foksi. Šta onda reći
o ostalim mojim saputnicima, za koga je tako ubedljiva i krvava

pobeda krhkog Mielonca nad trojicom krupnih Geko nasilnika bila

potpuno iznenađenje. Ulina se srušila u nesvest, a Minn-O je skoro

naopačke prevrnula svoj želudac. Plemenita princeza je zakolutala
očima, pozelenela i teškom mukom obuzdavala nagon za povraćanjem.
S druge strane, bilo je jedan pozitivan momenat u ovom incidentu.

Više nikome nije palo na pamet da se meša u našu obuku, a autoritet

trenera je ripio do nezamislive visine.
Nema smisla prepričavati sve detalje ove lekcije, spomenuću samo
upečatljive trenutke. Pre svega izdvojio bih sjajan sparing meč između

Imrana i Eduarda. Oba protivnika su se skinula do pojasa, pokazujući

lepo građena, čvrsta mišićava tela. Dagestanski sportista je bio nešto
krupniji i pokretljiviji od svog protivnika, ali svemirski marinac je
zaista bio neuništiva stena, na koju nisu uticali snažni udarci i
pokušaji hvatanja od sambo majstora. Teške šake Eduarda Bojka

zviždale su kroz vazduh i mogle su iz Gladijatora da izbace i njegov

duh, samo da je bio neoprezan i da je čekao da ga udarci pogode.
Ostali parovi su prekinuli obuku. Svi su gledali njihov obračun. Borba
dva spretna protivnika; mungosa i kobre... Iako je Gladijator aktivno

koristio veštinu Munjeviti pokret, stvarajući opasne situacije kako bi

iznova pronalazio put da bude iza leđa neprijatelja, gruba sila je na
kraju ipak pobedila. Sateravši neprijatelja u ćošak, svemirski marinac
nije dozvolio okretnom neprijatelju da mu isklizne iz šaka, pa je

serijom razornih udaraca nokautirao Imrana i poslao ga u carstvo

snova.
Kada je brodski medik dozvao Imrana svesti, a njegove životne
poene vratio u normalu, Aini je komentarisala i analizirala njihovu

borbu, navodeći glavne greške gubitnika. Gladijator je sasvim dobro

započeo duel i blokirao udarce protivnika, ali je ubrzo postao
predvidljiv i previše se oslanjao na veštinu svoje klase. Zanemario je
činjenicu da Munjevit napad troši previše poena izdržljivosti i da treba
dosta vremena za obnavljanje i ponovnu upotrebu.
– Da sam imao svoje oštrice, pobedio bih! – Dagestanac nije
prihvatio objašnjenje jer je previše emotivno doživeo poraz. Aini je
mudro primetila da cilj obuke nije pobeda. Takođe, i da nijedan od

boraca nije bio potpuno opremljen u pripadajuću opremu. Da je

svemirski marinac nosio svoj teški egzoskeletni oklop, onda bi
Gladijatorove oštrice za blisku borbu bile neefikasne.
Kako sam ja prošao na obuku, pa biću iskren koliko je to moguće.

U početku sam izgledao jadno u odnosu na mišićave i brze borce,

Eduarda, Imrana i Dmitrija, diplomca vojne akademije, a da ne
pominjemo snažne Geko. Svi oni su me nadmašili u svim
komponentama borbe i nisu mi dozvolili ni jednu priliku za pobedu.

Jedino sam protiv princeze pobedio dva puta. Prvi put zbog prednosti
u oklopu, pošto je energetski štit oklopa omogućio da se ponište svi
njeni udarci, a onda sam iskoristio prednost u snazi i oborio princezu.
Naša druga borba se odvijala u ravnopravnim uslovima, bio sam bez

oklopa samo u trenerci, i ovaj duel je principijelno bio pošteniji, ali

sam ipak pobedio!
Prvi put u istoriji mojih obračuna i duela sa Minn-O, našli smo se
oči u oči. Rezultat sparinga je bio važan koliko za princezu, tako i za

mene. Odlučio sam da budem pošten i nisam hteo da koristim svoje

psionske moći. Bilo je teško protiv nje bez magije. Okretna devojka se
kretala tako brzo i nepredvidivo, napadala je rukama i nogama, nimalo
se ne stideći podlih i iskreno osakaćenih udaraca – gađala me pravo u
jaja. U očuvanju buduće porodice pomogli su mi samo intuicija i puka

sreća. Za ovaj najvažniji duel sam podigao veštinu Osećaj opasnosti za

četiri jedinice odjednom, a Minn-O, pretpostavljam, ništa manje.
Možda bi moja vaiedda, da se nije plašila da me pogleda u oči, mogla
da pobedi. Stalno je očekivala da ću koristiti magiju i stoga nije gledala

direktno u moje lice. Pobedio sam tako što sam čvrsto povukao
princezinu ruku, izbacujući je iz ravnoteže, a istovremeno se sagnuo i
poduhvatio jednu nogu nabacujući njeno telo na svoja ramena, a
nakon toga je kružnim pokretom tresnuo o pod. Tehnika u džudou

poznata kao kata guruma. Trenutak kasnije napravio sam joj polugu
na laktu i tako naterao devojku da bolno zavrišti i prizna poraz.
Pred kraj obuke, Aini mi je dozvolila da koristim magiju... Posle
toga se situacija naglo promenila i ja sam „odjednom naučio da se

borim“! O, to je bio osećaj svemoći, kompenzacija za sve moje poraze i

poniženja! Niko od protivnika nije mogao ništa da mi uradi. Odmah
sam „preuzeo kontrolu“ i naterao protivnika da greši, da stane ili čak
odustane od napada. Kao rezultat toga, uspeo sam ne samo da
povratim već i malo da podignem Autoritet koji je pao u prvom delu
obuke, kada sam iznova i iznova gubio sparinge od svih protivnika. Bio
sam glavni pacijent brodskog medika, strašno pretučen, pa čak i bez
svesti.
Kao rezultat šestočasovne lekcije Komar je dobio dva nova

povećanja za jedan poen: Snage i Konstitucije, kao i ozbiljno

povećanje drugih veština!

Gerda Komar. Čovek. Frakcija N-3.

Osluškivač. Nivo 64

Karakteristike karaktera:

Snaga 14
Agilnost 17
Inteligencija 23+3
Percepcija 26+2
Telo 16
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Zdravstveni poeni 317 od 1420

Poena izdržljivosti 61 od 1050
Magijski poeni 7 od 582
Nosivost 28 kg
Slava 51

Veštine karaktera:

Elektronika 44
Skeniranje 7
Kartografija 52
Kosmolingvistika 69
Puške 48
Mineralogija [treba potvrditi] ???
Srednji oklop 49
Oštro oko 60
Preciznost 32
Oznaka mete 19
 Osećaj opasnosti 38
Psionik 47
Mentalna snaga 45
Kontrola mašine 41
Pažnja!!! Veština nije izabrana
Pažnja!!! Postoji devet nedodeljenih
poena za veštine

I dalje sam imao „nesporazum“ sa potvrdom Mineralogije, ali sam

se nadao da ću ovo pitanje zatvoriti pri prvoj upotrebi geološkog

analizatora. O poslednjoj, petnaestoj mogućoj veštini nisam dugo
razmišljao. Pošto je nakon promene klase moj lik postao izuzetno
„zavisan od mane“ – čak je i Skeniranje sada zahtevao korišćenje

Magičnih poena, a da ne pominjemo Psionika sa ogromnom

[3]
potrošnjom Magičnih poena – količina mane i brzina njenog
oporavka postali su kritični pokazatelji za Komara.

Stečena je veština Misticizam, 1. nivo

Prema uputstvu za ovu veštinu, svaki nivo misticizma je povećao

količinu magičnih poena za jedan procenat i ubrzao regeneraciju
mane za isti iznos. Da, pomalo, gotovo neprimetno, mada je kako se
veština pumpala, uticaj misticizma je već trebalo da postane značajan.
 3.
Kometa u vidokrugu

Ušao sam se u stambeni prostor i zatekao Tinija kako sedi na klupi.

Upravo se vratio u igru. „Mače“ se očigledno nečega uplašilo i, čim me

je ugledao, odmah je požurio da ispriča o razlozima svog straha:

– Gospodaru Komare, u stvarnom svetu me je kontaktirala

Mielonska devojka koja igra kao Aini! Ona je u velikoj nedoumici

zbog... brzine rasta slave. Negoduje zbog činjenice da smo odleteli sa

stanice Medu-Ro IV bez nje! Gospodaru, ali naša Aini... pa, ona je

ovde na brodu... ili ova ovde uopšte nije ta za koju se predstavlja! Čak

mislim da ona... – Ovde je „mače“ zastalo i teško uzdahnulo, očigledno

se plašeći da izgovori izostavljenu reč, pa sam završio rečenicu umesto

njega:
– Morf. Onaj koji je ubio propovednicu, veliku lang Amiru U-

Majau.

Pošto je dobio potvrdu za svoje najstrašnije pretpostavke,

mielonski tinejdžer je klonuo od straha i pritisnuo uši, pa sam požurio

da ohrabrim svog učenika:

– Ne brini, Tini. Pripadnici tvoje rase odavno znaju i prilično su

zadovoljni trenutnom situacijom. Ili misliš da su vaši vladari toliko

neoprezni i naivni da bi tek tako dozvolili da se atentator približi vašoj

svetoj Propovednici?! Sumnjam. Ali, čak i da su telohranitelji bili

toliko neoprezni, u šta ja lično ne verujem, i dozvolili da se napad

dogodi, zašto su pojačali mere bezbednosti tek nakon ubistva? Sa

druge strane zašto su pustili Morfa da potpuno mirno luta okolo pod
maskom boraca Prvog prajda? Elitnih boraca nema mnogo i svi se oni

međusobno jako dobro poznaju. Zar ne misliš da im pojava „suvišnog“

jurišnika među njima ne bi izazvala sumnju? Tako nešto se ne dešava!

Vaši vladari su pustili Morfa da obavi svoj deo posla, pošteno su ga

platili i pustili da na miru napusti stanicu.

– Ali… kako to možeš znati, gerda Komar? – i dalje je sumnjao

Tini.

Č
 – Čak i ja koji sam slab kao Psionik mogao sam nekoliko puta da

razlikujem misli Morfa od misli Aini! A Tragači istine su moćni i pravi

profesionalci u tom poslu. Čitaju svakoga kao otvorenu knjigu! Za njih

je razlikovanje pravog čuvara od ubačenog zamenika pitanje od jedne

sekunde! Sasvim drugačiji trenutak otvorio mi je oči za ono što se

dešavalo. Ispričaću ti šta se zaista dogodilo na stanici Medu-Ro IV.

Posle ispitivanja od Tragača za istinom, morao sam da prođem kroz

hodnik između glavne stanice i kosmodroma. Dakle, jurišnici Prvog

Prajda, su očigledno dobili potrebna uputstva od Tragača za istinom.

Dok su vodili mene i Aini po onom hodniku, kršili su sve bezbednosne

protokole, pa smo prolazili bez ikakvog skeniranja i provere! Zašto?

Odgovor je jednostavan. Skener bi sigurno otkrio Morfa, a to im

nikako nije bio potrebno! Nisam odmah obratio pažnju na taj detalj,

ali kasnije sam sa njim sve elemente mozaika mogao da složim i sve da

razumem.

Sićušan, još uplašen, pritisnuvši uši unazad, polako je zatvarao i

otvarao oči, što je u njegovoj rasi ekvivalent klimanja glavom.

Spremno sam nastavio da objašnjavam:

– Lang Amiru U-Majau, ili neka ništa manje značajna ličnost

mielonske rase, unajmila je Morfa da izvede akciju pred hiljadama

hodočasnika. Morf je propovednicu morao brutalno da ubije kako bi

izazivao ogorčenje prisutne gomile, ali i svih Mielonaca u galaksiji!

Predvidljivi gnev vašeg naroda trebao je da se sruči na nalogodavce

zločina koje će tokom istrage identifikovati Tragači za istinom. Tragači

su za krivce proglasili čopor Meleofata. Rat je proglašen pošto je

ubistvo inkarnacije Velike Prve Žene za sve Mielonce bio legitiman i

dovoljan povod za rat. Tako se dogodilo da su izazivači rata

predstavljeni kao žrtve iako su Mielonci planove za rat odavno u

tajnosti bili planirali i pripremali.

– I sâm sam primetio da su u poslednje vreme, pre ubistva

inkarnacije Velike Prve Žene, svi informativni kanali „pumpali“ naše

društvo protiv Meleofata. Mislim da ste u pravu, majstore! Sve

odgovara! – rekao je Tini.

– Da. Morf je trebalo da poprimi oblik Meleofata, da se sastane na

stanici sa predstavnicima ove rase, a sve u vidnom polju brojnih

kamera za nadzor, i da provede neko vreme sa njima pre nego što

počini podlo ubistvo. Postojao je i rezervni plan u slučaju da Meleofati

koji su komunicirali sa Morfom uspeju da dokažu svoju nevinost. Na

primer da pruže video zapis o potpuno neutralnom razgovoru sa

svojim rođakom. Ali ni to ne bi zaustavilo rat, samo bi povod za rat

Unije prajdova Mielonaca bio stavljen u krajnje nepovoljno svetlo pred

ostalim susedima u galaksiji – Geko, Trilove i druge...
 Ovde sam bio prinuđen da napravim kratku pauzu u priči, pošto se

Minn-O pojavila u kabini u svemirskom odelu prepravljenom za njenu

visinu. Devojka je očigledno očekivala od mene komentar o svom

izgledu, a ja sam izrazio očekivane reči divljenja za princezinu novu

borbenu odeću. I uopšte nisam lagao. Pogled na Minn-O zaista je

impresionirao, izgledala je kao prava svemirska Amazonka!

Zadovoljna učinkom na muža, devojka se nije vratila u svoju kabinu,

već je sela na slobodnu klupu. Pošto ona nije znala Mieleonski jezik,

nastavio sam priču za Tinija:

– Dakle, nastaviću o „rezervnoj opciji“. Kao što znaš, postoji

mnogo rasa uključujući i neke grupe čovečanstva. Na stanici Medu-Ro

IV viđeni su ljudi iz Tajlaksa koji su bili sasvim podesni za ovu

provokaciju, a Morfu je preporučeno da se sa njima upozna. Ali ispalo

je drugačije. Morf je sticajem okolnosti upoznao mene, prkosno se u

mom društvu vrteo pred očima kamera i, uopšte, ostavio dovoljno

tragova koji preko Komara vode do čovečanstva. Kasnije se ispostavilo

da je čovečanstvo vezano sa Geko rasom, a ne Meleofatima! Mielonci

nisu imali pritužbe na Geko, i stoga su Tragači istine morali da izvrše

prilagođavanje već pripremljene optužbe. Hitno su povukli deo

snimaka sa nadzornih kamera i generalno uredili celu cirkusku

predstavu sa čitanjem misli i tako dalje. Ali cilj je, na ovaj ili onaj

način, postignut i krivac je identifikovan. Morf je dobio nagradu i

mirno je otišao sa nama sa stanice na presretaču Tiopeo-Miks II.

Dakle, Tini, ne brini o lažnoj Aini. On jeste Morf, ali iskoristi

jedinstvenu priliku da nas obučava taj izvanredan borac i odličan

fitnes instruktor, barem dok leti sa nama! Slobodno idi u tovarni

prostor šatla i ne vraćaj se dok ne dostigneš pedeseti nivo!

***
Čim je moj učenik otišao, plemenita princeza je iznenada ustala i

metalnom zavesom zatvorila otvor koji vodi u zajednički hodnik.

– Gerda Komar, želim da razgovaram sa tobom. Ali pre svega želim

da iskažem svoje divljenje, bio si sjajan na treningu! Iako si u početku

primio mnogo batina, nisi pokleknuo. Kasnije si dobio dozvolu i

mogao si koristiti svoje sposobnosti i tada je odmah bila vidljiva

razlika između običnih mišićavih boraca i pravog maga-vladara!

Minn-O je, nakon kratkog oklevanja, sela sa mnom na klupu i

skromno stavila ruke na kolena. Očigledno nije bila sigurna da radi

pravu stvar u pokušaju da se zbližimo. Ja sam inicijativu u potpunosti

prepustio njoj, iz straha da svojom nesmotrenošću dodatno ne uplašim

ionako ne previše samouverenu princezu. Devojka je ćutala pola

minuta, a onda se odlučno okrenula prema meni i pogledala me pravo

u oči:

– Komar, po svim tradicijama i običajima mog sveta, ti si sada moj

zakoniti muž, ali ja ne osećam nikakvu pažnju od tebe. Ja sam tvoja

vaiedda, tebi najbliža osoba, a o tebi malo znam, o tvojoj prošlosti i

sadašnjosti, ciljevima i težnjama. I, ono što me najviše uznemirava i

čak pomalo plaši, nemam pojma o tvojim planovima u vezi mene.

Primetio sam koliko je sposobnost Minn-O da komunicira na mom

jeziku porasla. Njen govor je postao tečan i znatno ispravniji, a brzina
učenja je govorila ne samo o snažnoj kosmolingvističkoj veštini, već i o

visokoj inteligenciji devojke. I zato, ne znajući odakle da počnem

razgovor, pohvalio sam svoju saputnicu za tako očigledan napredak u

učenju jezika i pitao za karakteristike njenog karaktera u igrici koja

iskrivljuje stvarnost.

Meni se činilo da je pitanje jednostavno i umesno, ali Minn-O se

iznenada okrenula i odbila da odgovori. Pozivala se na činjenicu da je

bilo kojoj devojci neprijatno da otkrije svoje ženske tajne, da želi da

ostane tajanstvena, a iznošenje svog karaktera muškarcu je isto kao da

se pred njim pojavila gola.

Ovde se nisam složio sa svojom saputnicom:

– Ženske tajne su ženski trikovi, poput onih umetaka kojima

vizuelno povećavate obim grudi. To jesu suptilnosti u koje ja ne želim

da ulazim. Ali ja ne tražim od tebe da otkrivaš takve ženske tajne,

samo tražim uobičajene informacije koje mi omogućavaju da shvatim

koliko mogu računati na svog kartografa 55. nivoa u ozbiljnoj borbi, i

kakvu korist Kartograf može doneti u mirnodopsko vreme.
Minn-O je spustila oči i odjednom se veoma postidela, čak su se i

njeni pepeljasto-sivi obrazi jarko zarumeneli. Sa zakašnjenjem sam

shvatio da sam nehotice prekršio neke moralne tabue njenog sveta i

počeo da pričam o stvarima o kojima se kategorički ne sme

raspravljati. Reči devojke su potvrdile moje pretpostavke:

– Razgovor o tome smatra se necivilizovanim, a „ženski trikovi“

koje si opisao uopšte nisu potrebni u igri... Što se tiče karakteristika i

veština mog Kartografa... ne, ne mogu, previše je lično. Moraću da

objasnim zašto sam izabrala baš ovu stvar, čime sam se rukovodila.

Ako ti je zaista potrebno, prebroj ih sam iz mojih misli, znaš da

koristiš psionsku magiju.

Minn-O me ponovo pogledala u oči, kao da me poziva na mentalnu

interakciju. Iskreno, zaintrigirala me takva tajanstvenost i

tvrdoglavost princeze koja nije želela da otkrije svoje karakteristike.

Susreo sam se sa njenim pogledom i... utopio se u tok princezinih
misli.

Kako da Komaru prenesem svoja osećanja i da shvati da mi je

stalo do njega? Hoću da iskočim van kože samo da privučem

njegovu pažnju. A on me gleda iz daljine, a ja ne razumem da li

mu se sviđam. Za njegovo dobro, čak sam uzela i veštinu

Ljubavnice kako ne bih razočarala tako sofisticiranog zgodnog
momka nakon čitavog niza njegovih prethodnih devojaka. Ali,

što je najvažnije, kako fizički mogu preneti svog muža u moj

svet? Deda je rekao da je tako nešto moguće. Njegova zaostala

frakcija N-3 je osuđena na propast, njihovi dani će uskoro biti

odbrojani nakon što legendarni general Uj-Tak preuzme vlast.

Moram imati vremena da spasim Komara i uvučem ga u naš

svet pre nego što njegova frakcija nestane. Zar sâm Komar ne

shvata da bi takvom magu bilo bolje kod nas?

Skrenuo sam pogled, prekidajući mentalni kontakt. Ne, ovo ne

funkcioniše tako kako sam zamislio. Želeo sam prave informacije o

Minn-O, a ne ovu tanku i nimalo prikrivenu propagandu!

Psionska veština je nadograđena na nivo

48!
Veština Misticizam je nadograđena na
drugi nivo!
Veština Misticizam je nadograđena na
treći nivo!

Ipak nisam opsovao, niti bio neprijatan prema princezi uprkos

njenom naivnom pokušaju da me regrutuje za Mračnu frakciju.

Umesto toga dobrodušno sam se nasmejao kao da je prethodna

epizoda bila samo obična priča dvoje običnih ljudi. Kao priča u kupeu

voza dva slučajna saputnika, tek da im brže prođe vreme i kako bi se

bolje upoznali. Minn-O me je oprezno posmatrala. Odlučio sam da

razgovor preusmerim na prikladniju i korisniju temu, na učenje jezika.

Predložio sam sledeće. Ja bih mogao da naučim Minn-O jeziku rase

Geko, a ona bi da mogla da postane nastavnica za jezik Mračne

frakcije.

Bila je to dobra ideja. Minn-O se primetno smirila i, naširoko

počela da priča o svemu i svačemu, razvodnjavajući svoj govor pričama

iz svog sveta. Počela je da mi priča o magokratiji, o vladarskim

porodicama i dvanaest direktorijuma. Slušao sam pažljivo, ne

prekidajući je, ponekad samo tražeći objašnjenje za značenje nekih

reči ili tražeći pojašnjenje o nekim nerazumljivim delovima. U nekom

trenutku, Minn-O mi se približila, a ja sam skupio hrabrost i nežno je

zagrlio. Devojci to uopšte nije smetalo, naprotiv, pritisnula se bliže i

naslonila glavu na moje rame.

Led koji nas je razdvajao brzo se topio. Sve manje sam bio
uštogljen, pa smo razvezli priču o svemu i svačemu, o svom svetu i

prošlom životu. Ja sam se glupirao, mnogo se šalio, dok se princeza

zarazno smejala mojim šalama. Ispostavilo se da Minn-O ima veoma

prijatan zvonki smeh, koji podseća na prelivanje srebrnih zvona, i bilo

mi je zadovoljstvo da je slušam. Nisam razumeo, a još manje

razmišljao ko je od nas bio inicijator, niti je to bilo važno. U jednom

trenutku usne su nam se srele u strasnom poljupcu.

– Nisam verovala da ćeš se konačno odlučiti. – osmehnula se

Minn-O, a veseli mali đavolčići zaigrali su joj u očima. – Sećaš se kad

sam bila gola i vezana na trajektu, kad si me nasilno poljubio.

Priznajem da sam tada bila veoma zabrinuta i uplašena, jer sam bila

vezana i nemoćna. Ali pokazalo se da je moj muž mnogo plašljiviji od

mene. Evo, već dva dana su prošla kako smo zajedno u skučenom

prostoru i tek sada si se ohrabrio da nešto učiniš, a ja sam bila

prinuđena da čekam na jedan običan poljubac...

Savršeno sam znao da se princeza samo šali, ali priznajem da sam

se zaista plašio da bi neki moj preterano aktivan pokušaj uplašio

devojku i poljuljao joj tek uspostavljeno poverenje između nas. Ali, na

ovaj ili onaj način, početak naše veze je uspostavljen. Jednoga dana
između nas mora doći do „pumpanja veštine Ljubavnica“. Uzgred, šta

ta veština daje? Pokušao sam da iskamčim odgovor od Minn-O, ali

bezuspešno. Potražio sam pomoć od sistema igre, ali sam dobio samo

sledeću poruku:

Informacije nisu dostupne jer ova

veština nije kompatibilna sa vašim
likom za igru.

Onda sam bio prinuđen da ponovo upitam Minn-O. Ovoga puta

moja vaiedda nije tajila informacije, pa ih je pročitala specijalno za

mene:

Ljubavnica. Ova veština je dostupna isključivo ženskim likovima

i odgovorna je za sposobnost da zadovolji pripadnike suprotnog

pola* (i NPC i žive igrače), kao i da kod njih izazove pojačanu
 privlačnost i naklonost. Povećanje veštine otvara nove opcije u
razgovorima i ponašanju koje su ranije bile nedostupne,

poboljšava modifikator stava i takođe povećava poene

izdržljivosti. Veština Ljubavnica je u igri najvažnija za klase

Prostitutka, Miljenica i Matrijarh.

* Za rase sa trenutnom varijacijom pola, veština Ljubavnice
može privremeno postati neaktivna.

** Za rase sa više od dva pola (npr. meleofate ili kleopese)

veština Ljubavnice radi samo na kompatibilnim partnerima za

parenje.

– Oh, kako… – Nisam mogao da ne uzviknem iznenađeno. Izgleda

da sam ozbiljno potcenio žensku lukavost, a moja vaiedda je već

uveliko koristila ovu veštinu protiv mene, to sam joj i rekao!

– Čak i na trajektu sam imala ovu veštinu i pokušala sam da utičem
na tebe. – priznala je Minn-O uz zadovoljan osmeh. – Ali dugo
vremena nisam primetila bilo kakav pozitivan efekat, čak ni u

zatvorskom bloku. U početku sam pomislila da si nekakva jebena

pederčina i da zato nisam imala pomaka u veštini!
Poljubili smo se ponovo, ovoga puta mnogo smelije i opuštenije.
Čak sam pomislio da bi dobro bilo da princezu dodatno uverim u svoje

seksualne sklonosti, pa sam rukama dao potpunu slobodu da provere

granice dozvoljenog, pošto je moja saputnica bila prilično razigrana i
žestoko raspoložena da svoju veštinu podigne na viši nivo. Međutim,
naše spokojno gugutanje prekinulo je grubo i dosadno lupanje na
vratima. Požurio sam da podignem roletne pre nego što ih taj neko,

dovoljno snažan i nestrpljiv, ne probije. Na pragu je stajala Geko

trgovkinja Ulina Tar:
– Komar, brod je skoro stigao na odredište, kometa Un-Teš je u
vidokrugu, ali nisam te zato tražila. Iz baze je stigla poruka da će naš

šatl „Šiamiru“ odmah po prispeću biti ograđen i pregledan od Geko

vojnika. Imaju zadatak da tebe i Mielonku po imenu Aini uhapse. To
naređenje je lično izdao kung Vejd Šišiš. Komar, odmah mi se ispovedi
šta si ovoga puta uradio i zabrljao?!

Od ove šokantne vesti pala mi je vilica. Kung Vejd Šišiš, jezivi i

neobuzdani Geko ratni vođa, gospodar ogromnih teritorija u našoj
galaksiji i zvanični vlasnik Zemlje, naredio je da me uhapse? Ali
zašto?! Priznajem da Komar nije nevina ovca i da moji postupci u igri

na pojedinim mestima neće biti po volji Geka. Mogao sam odmah da se

dosetim bar desetak primera koji bi izazvali nezadovoljstvo našeg
gospodara, ali sve su to bile stvari iz prošlih dana i koje sam već
prijavio Geko diplomati Kosti Dihšu, a novih grehova nije bilo. Baram
nisam mogao da se setim bilo čega što bi se moglo smatrati grehom.
Činilo mi se da ni sama Ulina nije znala razlog nezadovoljstva kung
Vejd Šišiša, kao ni naš kapetan Uraz Tuhš, od koga je Trgovkinja
dobila ovu alarmantnu informaciju. Uzgred... iako trenutak nije bio

najbolji, ipak sam upitao svoju krznenu drugaricu da li zna ili može da
pretpostavi razloge?
– Zašto misliš da ne znam?! – Ulina je frknula, čak pomalo
uvređeno, kao da je devojku uvredila sumnja u njenu informisanost. –

Ništa naročito, samo je naš mladi zgodni aristokrata Uraz Tuhš

odlučio da se oženi! I to ne za bilo koga, već za pristojnu i veoma lepu
devojku iz bogatog klana koji kontroliše mrežu galaktičkih ruta i ima
čitavu flotilu trgovačkih zvezdanih brodova. U pitanju je čisto

ugovoreni brak – s jedne strane, plemeniti aristokrata iz siromašne

porodice, a sa druge strane bogata trgovkinja. Ali ta bogata mlada je
tvrdoglava i našem kapetanu je postavila jasan, nedvosmislen uslov: da
se proslavi i postane gerda kao jedan njegov poznanik, da sve bonus

poene uloži u sreću i da se tako oslobodi lošeg glasa koji ga prati. Svi
znaju za njegovu večito lošu sreću, još samo fali da o tome zvone u
svim galaktičkim vestima.
Malo sam razmišljao, kombinovao u glavi fraze: „lepa Geko

devojka“, „trgovački klan“, „zvezdani brodovi“, „kapetanov poznanik“,

„loša sreća“ i bio potpuno siguran da neću izreći pogrešan zaključak:
– Ulina, ta lepa i tvrdoglava buduća nevesta nije niko drugi nego
upravo ti!
– Komar, kao i obično i ovoga puta si brzo pogodio metu. –

zadovoljno je prela moja ogromna krznena prijateljica. – Moj verenik u

tebi vidi talisman sreće i svoju šansu za uspešan brak. Generalno i ja
delim njegovo uverenje i zato ću pokušati da ti pomognem u
predstojećem hapšenju, iako još uvek nemam pojma šta je moglo da

izazove gnev uticajnog rođaka mog verenika iz klana Vaide-Tuhš.

 4.
Gospodar zemlje

Već sam bio na asteroidima, i to nekoliko različitih, tako da nisam

baš bio zeleni početnik u svemiru i video sam dovoljno zvezdanih

pejzaža. Ali svejedno, pogled koji se otvorio pred mojim očima sa

površine komete Un-Teš me je iznenadio, pa čak i oduševio. Kakav je

samo ogroman broj zvezdanih brodova kružio oko komete, bio

parkiran na sletnom polju kosmodroma ili lebdeo u najbližem

svemiru! Presretači, jurišne fregate, teške krstarice, desantni

brodovi... Bilo ih je na stotine! Iako smo se nalazili na tamnoj strani

komete, suprotno od izvora svetla, polje ogromnog ledenog

kosmodroma je svetlucalo milionima iskri u zracima mnogih

reflektora, osvetljavajući i blagonaklono naglašavajući vojnu moć

velike kosmičke Geko rasa koja se okupila ovde. Lepota!

A na kometi je za divno čudo postojala nekakva, kakva-takva

atmosfera! Crno zvezdano nebo izgledalo je mutno, kao istrošeno.

Lebdeći samo nekoliko kilometara iznad površine, ogromni borbeni

zvezdani brod bio je vrlo nejasno vidljiv – nekako zamagljen da nisam

mogao da raspoznam njegovu klasu, a kamoli da vidim detalje. Više

kao nekakav džinovski bojni brod o kome je Dmitrij Želtov ranije

govorio. Opseg gledanja nije prelazio kilometar i nije bilo jasnog

horizonta – samo pokretna pepeljasto siva izmaglica, poput oblačića

pare, u koju su se stapali i tamno nebo i svetlo plavo polje ledenog

kosmodroma.

Barometar ugrađen u rukav mog odela potvrdio je vizuelna

zapažanja o prisustvu atmosfere i pokazao mi pritisak od devet hiljada

Paskala, što je bilo prilično mnogo – zapravo, jedna dvanaestina

zemaljske norme. Za neplanetsko i ne tako masivno nebesko telo,

pritisak je veoma značajan. Ali sastav takve atmosfere jedva da je bio

pogodan za disanje.

Očigledno, pod nogama uopšte nije bio led u uobičajenom smislu

te reči – tlo je bilo previše labavo i lagano za običnu zaleđenu vodu.

Tačnije, ovde je verovatno bila i voda, ali nije bila glavna komponenta.

Nije ličilo na smrznuti kiseonik i azot, i nije tipično za kometu. Osim

toga, temperatura od samo minus devedeset stepeni Celzijusa ne bi

dozvolila da azot i kiseonik budu u čvrstom stanju.

Došao sam do zaključka da je pod nogama uglavnom amonijak u

čvrstom obliku, milijarde ili čak trilione tona smrznutog sabijenog

amonijaka. Očigledno, na strani komete okrenutoj prema lokalnoj

zvezdi, temperatura je bila dovoljna za njegovo isparavanje. Tamo su

sigurno bili brojni amonijačni gejziri, a možda je čak i površina

komete na drugoj strani bila tečna, a ne čvrsta. Čitava mora

ključajućeg otrovnog amonijaka. Masa nebeskog tela omogućila je

zadržavanje većine gasa koji isparava, zbog čega je nastala lokalna

atmosfera. Iako nije sav amonijak zadržan, deo gasa je iscurio u

svemir, formirajući perjanicu komete.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 61!
Mineraloška veština potvrđena, nivo
veštine je definisan kao četrdeset
devet.
Dostignut nivo 65!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!
(ukupno akumuliranih dvanaest bodova).

Oho! Mineralogija se ne samo „uključila“, već se i dramatično

poboljšala sa nivoa dvadeset tri na četrdeset devet. Biće da su

algoritmi igara procenili moje univerzitetsko znanje po ovom pitanju.

Oh, da sam unapred znao šta će se dogoditi u mom životu, ne bih

izlazio iz univerzitetske biblioteke, samo bih proučavao geologiju i

sastave nebeskih tela...

Već je bilo dovoljno akumuliranih poena da Skeniranje podignem

na devetnaesti nivo i povratim mogućnost korišćenja Prospektorovih

uređaja. Ali nisam žurio sa podizanjem nivoa. U ranoj fazi veština

skeniranja se prilično brzo podiže na viši nivo, i to na prirodan način,

tako da sam odlučio da slobodne poene sačuvam za kasnije ili za drugu

svrhu.

Ali gde je odbor za doček? Gde je odred koji je trebalo da ogradi

naš šatl i da me uhapsi zajedno sa Aini? Koliko dugo će potrajati ova

neizvesnost?

Aini je iznenađujuće mirno prihvatila vest o planiranom hapšenju i

obavestila me, kao i sve u šatlu, da nema želju da komunicira sa

vojnim vođom Geka, i zato je bolje da se samouništi i ponovo rodi na

sigurnom mestu. Niko od članova posade nije se svađao sa strašnim

Morfom, a još manje je pokušao da ga zadrži. Aini, odnosno Morf, se

pozdravila sa svima, ušla u tovarni prostor i niko je više nije video.

Morf je bio lukav. Siguran sam da je čak i nakon sletanja Šiamire

na površinu komete, Morf još uvek bio na šatlu – video sam

odgovarajuću oznaku prilikom skeniranja. Verujem da se sada kao

Foksi skrivao u nekim tehničkim šupljinama šatla i da će se u zgodnoj

prilici spojiti sa lokalnim kontingentom, predstavljajući se kao član

jedne od mnogih posada zvezdanog broda. Jedino ne mogu da

zamislim, čak i ako je promenio izgled, kako je tehnički moguće da

izađe bez skafandera u otrovnu i retku atmosferu komete. Znam da je

Aini, sudeći po njenim rečima, već nekoliko puta bila ovde u bazi, a to

znači da zna za lokalne uslove i da se pripremala za njih.

– Komar, ne idi nigde iz šatla! Antigrav sa borcima kung Vejd

Šišiša je već poleteo i uskoro će sleteti u blizini našeg broda.

Glas u mojim slušalicama pripadao je kapetanu Urazu Tuhšu, a ja

sam samo prekorno odmahnuo glavom. Ne znam za njegovu Slavu

(koja se ljulja zbog ozloglašenosti i glupih dela), ali mladi Aristokrata

nikada nije mogao postići pozitivan Autoritet. Svaki manje-više

razuman kapetan bi po saznanju za sumnjičenje nekog od članova

svog tima, barem pokušao da otkrije razloge sumnjičenja ili se čak

potrudio da brani svog podređenog. Takvo ponašanje je logično i

ispravno, u suprotnom ko bi želeo da bude pod komandom kapetana

koji ne brine o svom timu?! Ali Uraz Tuhš nije ni pomislio na takvu

mogućnost. Jednostavno se udaljio prepustivši me na milost i nemilost

svom slavnom rođaku. Jedino je Ulina Tar izrazila želju da me podrži i

zaštiti.

Trgovkinja je čak pokušala da lično pođe na sastanak sa kung

Vaidom Šišišem kako bi stvar uredila na licu mesta i „obezbedila

pravdu“, ali sam je odvratio od toga. Ulina mi je trebala na brodu. Ona

je jedina kojoj sam smeo poveriti na čuvanje svoje najvrednije stvari:

​

Annihilator, trofejni rep Propovednice i novčanik sa velikom

količinom kripto valute.

Konačno se mali antigrav pojavio na nebu. Kretao se brzo i blistao

raznobojnim svetlima. Proklizao je pored našeg šatla, neupadljivog u

poređenju sa ostalim zvezdanim brodovima, i u poslednjem trenutku

je napravio oštar manevar i prizemljio se. Bočni poklopci su se otvorili

i desetak boraca Geka, u identičnim crvenim teškim oklopima, brzo se

izlilo iz antigrava kao planinska bujica. Opkolili su Šiamiru sa oružjem

u pripravnosti i mirno stajali čekajući da njihov komandant polako i

dostojanstveno izađe iz prizemljenog vozila:

 Gerda Ost Reh. Geko. Klan Vaide-Reh.
Nivo 156. Jurišnik.

Sto pedeset šest?! Bogami, ozbiljan čiko, bilo bi skupo zbijati šale

sa takvima. Dok su se vrata od šatla otvarala, a vazduh iz vazdušne

komore bučno je zašištao i pretvarao se u paru, iza mene se na vratima

u svom novom svemirskom odelu pojavila Minn-O. Rukom je štitila

oči od jakog svetla reflektora. Šta dođavola ona radi ovde??? Ili... pa
nije valjda!? Brzo sam aktivirao ikonu Skeniraj. Bio sam iznenađen

rezultatom skeniranja. Ovo je zaista prava Minn-O La-Fin. Moja

početna pretpostavka je bila totalno pogrešna.

Prišao sam devojci i proverio indikatore pritiska u njenim

rezervoarima za vazduh, ispravan priključak i položaje svih adaptera,

kao i napajanje baterije. Nisam želeo da moja vaiedda izgubi svest u

agresivnoj atmosferi sačinjenoj od amonijaka. Dok sam zatezao i
podešavao kopče na njenom odelu prilagođavajući ga njenoj figuri,

princeza je objasnila razlog svog pojavljivanja:

– Komar, onaj pilot-čovek mi je rekao da je moj muž u nevolji, da

hoće da te uhapse. Evo, odlučila sam da budem sa tobom u ovom

teškom trenutku i da podelim tvoju sudbinu!

Oh, kako! Neočekivani postupak mog „legitimnog plena“ i, neću da

krijem, bio mi je veoma prijatan. Upravo sam završio sa podešavanjem

odela Minn-O, kada je teški ogromni Jurišnik prišao merdevinama i

stao na korak od mene:

– Kento duho gerda Komar! Rekli su mi da će druga osoba biti

Mielonac...

Kad bi samo znao kakvo sam olakšanje osetio na prve reči ovog
strašnog Geka! Kao da mi je planina spala sa ramena! Pozdrav „kento

duho“ podrazumevao je prijateljski stav i svakako se nije mogao

primeniti na zločinca i zatvorenika. Sa svom mogućom ljubaznošću

sam pozdravio šefa odreda i objasnio da se Mileonka Aini samouništila

čim je saznala da naš šatl leti u vojnu bazu Geka. Rekla je da će se

preporoditi na svemirskoj stanici Medu-Ro IV. Aini je to zaista rekla

celoj našoj posadi, pa sam jednostavno preneo njene reči.
– Šteta... Kung Vejd Šišiš je veoma želeo da vidi tu Mielonku. –

zapazio sam da je jurišnik naglasio reč „veoma“, ali nisam mogao da

razaberem intonaciju. Da li je želeo da naglasi nezadovoljstvo svog

vođe ili njegovo veliko interesovanje, a možda i neizbežne nevolje zbog

neispunjenog očekivanja kunga. Na ovaj ili onaj način sam mogao da

shvatim svoj status u trenutnoj situaciji i direktno sam upitao

Jurišnika kakva su naređenja u odnosu na mene.

Š
 – Kung Vejd Šišiš je veoma ljut i želi da vas vidi lično. Nakupio je
mnogo pitanja o vašim postupcima, gerda Komar. Da sam na vašem

mestu ne bih terao Kunga da čeka pošto strpljenje nije njegova vrlina.
Pa, dobro, s vremena na vreme se dešavaju stvari koje nisu ni lake,

niti prijatne... Pitam se kako sam naljutio velikog i moćnog vojskovođu

Geka, a zbunjuje me i ovaj doček koji očigledno nije hapšenje, ali nije

ni prijateljski. Odlučio sam da malo relaksiram za predstojeći teški

razgovor sa kungom, pa sam gerda Ost Rehu pokazao na svoju
saputnicu:

– Ovo je Minn-O, moja žena i princeza moje rase, unuka suvladara

čovečanstva. Bilo bi ispravno da leti sa nama i da oda dužno

poštovanje kungu Vaidu Šišišu.

Geko jurišnik nije imao ništa protiv. Uskoro je antigrav jurio ka

ogromnom ledenom masivu, jedva vidljivom u daljini zbog maglovite

izmaglice. Bio je to pravi planinski lanac od sabijenog smrznutog

amonijaka. Sa bliže udaljenosti vidim da su ledeni vrhovi visoki preko

jednog kilometra. Velikom brzinom naša letelica je jurišala pravo na

vertikalni ledeni zid, a ja sam držeći dlan Minn-O, stisnut u mojoj ruci,
osetio da ona drhti od straha. Lično se nisam brinuo jer je Osećaj

opasnosti mirovao, što je značilo da takav manevar nije bio opasan. I

zaista, naš antigrav je bez ikakvog otpora prošao kroz naizgled čvrst

zid. Sve je jasno, ovo sam već video na asteroidu sa platinom. Zaštitna
kamuflaža ne dozvoljava da se vidi prava slika onoga što se dešava iza

barijere.

Slava je porasla na 52.

Ovlašćenje povećano na 31!

– A vi, gerda Komar, očigledno niste jedan od plašljivih! – režao je

s poštovanjem vođa Geko jurišnika, skidajući šlem i pokazujući svoje

požutele očnjake. – Malo ko prvi put reaguje tako mirno. Mnogi se

onesveste ili pokušaju da iskoče iz letelice u pokretu.

Antigrav je prošao i drugi zaštitni paravan i ušao u sferičnu
prostoriju koju bih opisao kao komora za izjednačavanje pritiska i

čišćenje od toksičnih nečistoća. Zidovi tunela nisu bili od leda već su

[4]
napravljeni od sivog kermeta . Vazduh je bio podesan za disanje, pa
sam sledeći primer Geka i sâm skinuo kacigu držeći je u ruci.

Kao odgovor na reči Ost Reha o mojoj uzdržanosti, jednostavno

sam rekao da je pilot izvrstan, da imam poverenje u njegovu veštinu, a

samim tim nemam razloga za strah.

– To je istina. – zadovoljno je komentarisao jurišnik. – U mojoj

ekipi su okupljeni najbolji od najboljih i nema razloga da se sumnja u

Š
njihovu sposobnost. Osim toga, kung Vejd Šišiš bi nam svima odrao

kožu da vas nismo doveli zdrave i čitave. Stigli smo! Dalje morate
sami. Samo pravo idite niz hodnik i pokušajte da ne razočarate našeg

kunga! Čeka vas mali test...

***
Tek nakon što smo se Minn-O i ja udaljili od antigrava i Geka,
osetio sam zgodnu priliku da se zahvalim devojci na njenom hrabrom

činu koji se graniči sa samopožrtvovanjem. Očigledno princeza nije

razumela razlog moje zahvalnosti jer su razlozi bili neshvatljivi za

surove zakone njenog sveta. Vaiedda je bila obavezna da prati svog

muža u rat, u izgnanstvo, pa čak i na vešala. To je bila jedna od

suštinskih razlika između „mlađe putujuće“ i „starije“ žene. Najstarija

se smatrala čuvarom ognjišta i brinula se o vaspitanju dece.

– Mi nismo takvi. Žene u našoj zajednici ne idu u rat sa svojim

muževima, niti u izgnanstvo. Naravno, svako pravilo ima izuzetak.
[5]
Kada kažem izuzetak mislim na žene „dekabrista“ koje su svoje

muževe pratile u Sibir... – ovde sam bio prinuđen da zastanem pošto je

moja saputnica u mene gledala kao tele u šarena vrata. Pokušao sam

da objasnim: – Pre oko dve stotine godina došlo je do ustanka velike

grupe aristokrata protiv... kako biste vi rekli... jednog od suvladara
čovečanstva, šefa najvećeg direktorija. Ustanak je surovo ugušen, pet

vođa pobunjenika je pogubljeno, a četiri hiljade je lišeno svih titula i

prognano u daleke zemlje.

– To se u vašem svetu zove „surovo“?! – prasnula je u smeh Minn-

O. – Pre godinu dana smo imali nestašicu hrane, izbila je pobuna u

Devetom direktoriju, moj deda je naredio da se pogubi više od šest

miliona pobunjenika kako bi se smanjio broj gladnih usta... Auuu!

Komar, pogledaj ovamo!

Poslednje reči mog saputnika odnosile su se na pogled kroz ovalni

prozor jedne zaista kolosalne sale, u kojoj su hiljade i hiljade Geko

boraca u egzoskeletnim oklopima poređani u beskrajnim redovima.

Odjednom sam se predomislio da komentarišem svet Minn-O i

okrutnosti njenog dede. Gledao sam ovaj neviđeni spektakl...

Savršeno ujednačeni zgusnuti redovi boraca, uglavnom u crno-

srebrnim oklopima istog tipa kao onaj koji sam kupio Eduardu Bojku.

Među većinom običnih vojnika isticali su se komandanti u

naprednijim i skupljim narandžastim jurišnim oklopima, a takođe...

vilica mi je pala od čuđenja kada sam pogledao u najudaljeniji ugao

hodnika... Video sam grupu od trideset ogromnih titanskih figura
načičkanih oružjem, svaka od njih bila je veličine devetospratnice!

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 62!
Greis Uhh-Tor. Teški Geko jurišni Meh.
[6]

To je moć!!! Ovde ima dovoljno snage da bez po muke unište

planetu Zemlju, sve zajedno sa ljudima. Čovečanstvo jednostavno ne bi

imalo šansu protiv takve vojske... I sigurno nije bila jedina vojska

naših gospodara, pošto je kung Vejd Šišiš „vođa mnogih odreda“,

odgovoran za određeni sektor galaksije, zapravo samo jedan od
mnogih vojskovođa rase Geko.

Znao sam da je velika kosmička rasa Geko moćna, ali jedno je imati
to na umu na osnovu priča, a sasvim drugo videti ovu moć sopstvenim
očima. U sali, u koju smo Minn-O i ja upućeni, čekao nas je kung Vejd
Šišiš. I nekakav test koji je kung priredio za mene? Ušli smo u salu...
[7]
Op-pa-la... U sali se odvijao nekakav sastanak, a desetak čupavih
Geka u istovetnim crvenim oklopima je sedelo u polukrugu naspram

velikog Geka u svetlucavom snežnobelom oklopu. Geko se izležavao na

tronu, zapravo na nekakvoj rezbarenoj stolici optočenoj draguljima.
Sve bi bilo u redu samo da na tronu nije sedela velika žena rase Geko!
Bila je prevelika za ženu… a bogami i za muškarca… Nije imala ženske

šare na krznu, ali sam proveo dovoljno vremena u društvu Uline Tar i
naučio sam da razlikujem neke naizgled nevažne anatomske razlike po
kojima je moguće identifikovati ženskog Geka. One imaju nešto
drugačiji odnos prednjih šapa u odnosu na telo, uši su okrenute

unazad, a limun-žuta boja očiju nije karakteristična za mužjake... Da,

ovo je žena i to definitivno! Šta se dešava ovde? Gde je onda kung Vejd
Šišiš? Ili sam nešto pobrkao ili je rođak mog kapetana – žena? Rekao
bih da nije, Uraz Tuhš je uvek kunga spominjao u muškom obliku...

Zastao sam na ulazu u salu i zabezeknuto gledao oko sebe. Prema

pravilima diplomatskog protokola i etikete, morao sam se približiti
kung Vaidu Šišišu i izraziti poštovanje spuštajući se na jedno koleno i
tako klečeći, morao sam se pokloniti pred njim. Ali kome da se

poklonim? Očigledno je ovo bio test koji je nagovestio gerda Ost Reh.
Žena na tronu je bila zamka. Ne razlikovati ženu od pravog kunga
predstavljalo bi najozbiljniji način da se osramotim pred gospodarima.
Ali koji od petnaest prisutnih je kung? Imao sam jednu pretpostavku u
koju sam bio gotovo siguran, ali nisam smeo da rizikujem i iskoristio
sam skeniranje.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 8!

Sve je odmah postalo jasno, a uzgred, nisam pogrešio u svojoj

pretpostavci. Jedan Geko „najskromnijeg izgleda“ na mini-mapi bio je
označen kao:

Kung Vejd Šišiš. Geko. Klan Vaide-Tuhš.

Level 279. Svemirski marinac.

Bez oklevanja, koraknuvši napred, prišao sam uvaženom ratnom

vođi i gospodaru Zemlje i poklonio se u znak pozdrava. Minn-O je
uradila isto i kleknula pored mene. Reakcija kunga pokazivala je
izvesno nezadovoljstvo, izgleda da se nadao zabavi praveći budale od

domorodaca sa Zemlje.
– Nije pošteno! Znao si! Ili je neko kazao, ili si me video na
posterima, a možda je bila samo puka sreća?
– Ne, sreća nema veze. Jedino slep čovek ne može da razlikuje

ženu od muškarca, čak i ako izgleda strašna i ugledna. A posle je bilo

sasvim lako. Svi ostali u sali su se izgledali preplašeno, da ih ne
pomešam sa velikim i legendarnim komandantom Geka, samo je kung
Vejd Šišiš bio opušten, uživao u igri i zračio iskrenom otmenošću.

Naravno da sam izneo sasvim drugačiju verziju koja je mogla imati

veze sa stvarnošću, znao sam da je to dobitna opcija. Nisam valjda lud
da kažem istinu i spominjem skeniranje. Malo šlihtanja i laskanja u
komunikaciji sa nadređenima nikad ne škodi, ali kung Vejd Šišiš je

nezadovoljno zarežao i podigao glas do urlika:

– Komar, hoćeš da kažeš da sam ja grozni despot? Da se moji
savetnici plaše samo ako bi se pobrkali sa mnom?! Da li stvarno tako
misliš...
Srce mi se sjurilo u pete. Izgleda da sam pogrešio sa izborom reči i

rekao neku prejaku... Ali pre nego što sam stigao bilo šta da kažem,
završetak kungove rečenice sve je preokrenuo:
–... i ako zaista tako misliš onda si potpuno u pravu gerda
Komare!!! Svakome pred kojim bi se poklonio, odmah bih prosvirao

glavu i zabranio da se nakon preporoda pojavi u mojoj blizini. Meni ne

treba savetnik koji bi mene zasenio svojim prisustvom, i koji može da
se pomeša sa mnom?! Pa, Komar, sačuvao si svoju reputaciju i
zaslužio si pravo da razgovaraš sa mnom.
Psionska veština je nadograđena na nivo
četrdeset osmi!
Slava je porasla na 53.
 5.
Publika

„Razgovor“, ako bi se takvim terminom mogla nazvati bujica

podmuklih pitanja kojom me je obasipao nezadovoljni kung, od kojih

se većina odnosila na uklanjanje i prikrivanje njegove imovine iz baze

moštiju. Moj oklop Osluškivača nije mogao promaći kungovom oku.

Strašni Geko komandant je otkupio prava na artefakte drevne rase, a

ja sam ga utajom oklopa ostavio bez ikakvih akvizicija. Podsetio sam

vođu Geka na najdelikatniji mogući način da sam sa još tri člana

posade Šiamire prvi ušao u bazu drevne rase i to pre nego što smo

dobili informaciju o bilo kakvoj promeni vlasništva nad bazom. Kada

smo otkrili bazu sva prava vlasništva su pripala kapetanu Urazu

Tuhšu, jer smo mi pripadali njegovoj posadi. Tada sam imao apsolutno
legalan ugovor sa kapetanom koji mi je davao pravo da zadržim sve što

mogu da ponesem. Onda smo saznali da je došlo do promene prava

vlasništva i na naredbu langa (tada) Vejd Šišiša i, nakon toga, odmah

smo napustili bazu drevne rase.

Da moj govor ne liči na jednostran i dosadan pokušaj da se

opravdam, rekao sam kungu i svima koji su slušali naš razgovor, da

nisam imao nameru da prodajem odelo i stičem bilo kakvu zaradu.

Dao sam odmah da se svemirsko odelo prepravi tako da ga mogu

koristiti.

– Ovde postoji otvor za umetanje ispupčenog diska ili prstena. –

pokazao sam na udubljenje u obliku prstena na grudnoj ploči moćnog

oklopa Osluškivača. – Odgovarajuće diskove za umetanje sam video u

bazi, ali se nisam usudio da ih uzmem, pošto je u međuvremenu stigla

naredba od lang Vejd Šišiša da izađemo iz baze drevne rase. Naravno,

nisam se usudio da prekršim naređenje i odmah smo napustili bazu.

Artefakte koje su moji Geko prijatelji izvadili, oduzeli su svemirski

pirati. – nastavio sam da objašnjavam. – Slučajno sam postavio

narukvicu u posebno dizajnirani slot i to je pomoglo da se uključi

elektronika drevnog oklopa. Njegovo uključivanje je bilo propraćeno

spontanom promenom klase u igri i drugim tehničkim problemima, ali

se promena do sada pokazala ispravnom.

Kung Vejd Šišiš me je pažljivo slušao i nije komentarisao. Bez

obzira koliko je strašni Geko želeo da stavi šapu na trofeje drevne rase,

ipak je morao da prizna validnost mojih reči. Usledilo je sasvim

očekivano pitanje o klasi Osluškivač na koje sam, pažljivo birajući reči,

odgovorio u duhu onoga što ni sam nisam u potpunosti razumeo:

– Pomoć u igri je prikazana u nečitljivom obliku na jeziku relikvija,

tako da je neophodno proučavati bonuse i ograničenja metodom

pokušaja i grešaka. Do sada sam zaključio da je Osluškivač slična klasa

našem Prospektoru, i možda je baš zato kod mene relativno lako došlo

do promene. Postoji ista iskorišćenost Percepcije i Inteligencije, ista

pristrasnost u Skeniranju, samo akcenat nije na traženju rudnih žila i

anomalija, već na otkrivanju skrivenih mehanizama i živih bića. Manji

je bonus poena, ali postoje magični poeni koji se troše na skeniranje.

Postepeno se uhodavam sa svojom novom klasom u igri i ukoliko ste

zainteresovani, definitivno ću svog kunga obavestiti o konačnim

rezultatima čim budu spremni.

Strogi komandant, koji je u međuvremenu oterao ogromnu ženu sa

prestola i lično zauzeo njeno mesto, zadovoljno je preo. Bio je

zadovoljan mojim odgovorom. Već sam pretpostavio da je najteži deo

razgovora završen, kada je usledila nova optužba:

– Dobro, preskočimo teme artefakata pošto je to stvar prošlosti,

koja nema mnogo veze sa sadašnjošću. Ali zbog tvojih nedavno

ishitrenih postupaka, moj autoritet je pao za dva poena odjednom!

Kako to da razumem, Komare?! Nekada sam i za manje greške ubijao

moje najbliže savetnike i prijatelje!

Ovde sam se ukočio otvorenih usta, ne nalazeći objašnjenje za

rečeno. S jedne strane, izgledalo je nemoguće da ne poverujem rečima

velikog komandanta, a sa druge strane, kako sam ja mogao biti krivac

za pad kungovog autoriteta??? Ne poričući svoju moguću umešanost u

ovu neprijatnu priču, zamolio sam za dodatno razjašnjenje na

okolnosti i vremena događaja.

– Samo ummi nazad su tri ne tako loša borca iz klana Vaide-Tuhš,

koje sam lično izabrao da budu telohranitelji mog rođaka Uraza

Tuhša, bili javno osramoćeni i ubijeni primitivnom neborbenom

tehnikom. Događaj se ovde u vojnoj bazi naširoko prepričavao i

prikazao klan Vaide-Tuhš u krajnje negativnom svetlu. Pitaju se kakva

je to vrsta moći kada profesionalni borci nisu u stanju da savladaju

kuvara ili prevodioca na mnogo slabijem nivou od njihovog?!

 Veština osećaja opasnosti je
nadograđena na trideset deveti nivo!

Na kraju svog govora Vejd Šišiš je režao iz sveg glasa i ljutito

odmahivao svojom ogromnom krznenom glavom kipteći od besa.

Minn-O koja je stajala u blizini zabrinuto me je pogledala ne

shvatajući šta se dešava, ali je videla pobesnelog Geka kako napada

njenog muža. Uprkos iskačućoj poruci upozorenja i ovako agresivnom

ponašanju sagovornika, prkosno sam odbacio opisani problem kao

potpuno beznačajan:

– Autoritet uvaženog Vaide-Tuhš klana bi u svakom slučaju

stradao, ali moj Komar nema nikakve veze sa tim incidentom. Njihov

autoritet je pao istog trenutka kada su njih troje na huliganski način

osporili stručnost instruktora borbe prsa u prsa. Ne zaboravite da je

instruktor za obuku posade izabran od kapetana istog klana Vaide-

Tuhš. Autoritet klana Vaide-Tuhš bi pao još više da je trener izgubio

borbu od običnih huligana.

– Huligani??? Ti zaboravljaš Komar sa kim razgovaraš!!! Sva

trojica ubijenih nisu bedni huligani ili banditi, već telohranitelji klana

Vaide-Tuhš sa nivoom preko devedeset!

Osećaj opasnosti je povećan na nivo 40!

Moj sagovornik je bio spreman da eksplodira od besa, o čemu je

svedočila i druga uzastopna sistemska poruka. Ipak, nisam promenio

izabranu liniju ponašanja i pokazao apsolutnu smirenost kao i dozu

prezira koji je bio na granici bezobrazluka.

– Telohranitelji koje je postavio kung nisu se ponašali sa

uvažavanjem i poštovanjem već bezobrazno i drsko. Sami su izazvali

tuču i potukli se i na taj način su svojim ponašanjem snizili autoritet

klana Vaide-Tuhš, koji ja neizmerno poštujem. Meni nije jasno šta su

očekivali? Kako se oni mogu suprotstaviti Morfu, borcu sa ogromnim

vekovnim borbenim iskustvom i koji je na istom 279. nivou kao naš

najcenjeniji kung?!

Okupljeni su odahnuli. Čak se i kung nakon mojih poslednjih reči

primirio. Ponovo je seo na svojoj presto sa kojeg je poskočio u žaru

svađe. Kung Vejd Šišiš je pokazao na princezu koja je stajala iza mene.

Interesovalo ga je da li je to Morf.

– Ne, ovo je moja žena Minn-O, unuka suvladara čovečanstva. Ona

ne razume ni reč Geko jezika, ali je smatrala svojom dužnošću da je

predstavim velikom vođi i zaštitniku naše rase, kako bi mogla da odao

dužno poštovanje moćnom gospodaru naše planete. Morf nije želeo da

dođe pa se samouništio. Ja nisam imao mogućnost da na bilo koji

način utičem na tako moćno stvorenje, niti bilo ko od nas koji smo sa

njime putovali.

Minn-O je čuvši svoje ime, ispravno reagovala i poklonila se

najvažnijem od Geka koji je sedeo na prestolu. Kung Vejd Šišiš je

otpozdravio mojoj saputnici klimnuvši glavom nakon čega je izgubio

svako interesovanje za devojku.

– Šteta… Voleo bih da razgovaram sa Morfom… Toliko mogućih

tema za saradnju bi moglo da se pojavi… – Vejd Šišiš se iznenađujuće

brzo ohladio, nije bilo ni traga njegovoj prethodnoj agresivnosti. Kada

je obuzdao svoj temperament osetio sam da se nalazim ispred zaista
mudrog vojnog stratega velike kosmičke rase Geko.

Psionska veština je nadograđena na nivo

49!
Psionska veština je nadograđena na nivo
50!
Veština Misticizam je nadograđena na
četvrti nivo!

Hej, pa ovo je veoma interesantno! Ispostavilo se da je ponašanje

kunga bilo pod mojim psioničkim uticajem. Moje uverenje u

ispravnost sopstvenog ponašanja, čak i u trenucima uznemirujućeg

razgovora sa kungom objašnjeno je, između ostalog, činjenicom da

sam u pravim trenucima nekako magijom korigovao ponašanje

sagovornika, a da nisam ni bio toga svestan. Jedva da sam imao mane

– broj magičnih poena spao je na 83 od 615...
– Gerda Komar, reci mi sve što znaš o atentatu Morfa na veliku

propovednicu leng Amiru U-Majau, i o uzrocima rata između

Mielonaca i Meleofata. – zatražio je kung mirnim tonom. Ovim

pitanjem kao da je u prošlosti ostavio sve tvrdnje i optužbe protiv

mene.

Uzdahnuo sam i ispričao svoju verziju o početka sukoba, istu onu

koju sam ispričao uplašenom Tiniju. Kung Vejd Šišiš me je pažljivo

saslušao, a kada sam završio dugo je ćutao i razmišljao.

– Ova tvoja verzija je potpuno drugačija od one koju mi je lično

ispričala velika mielonska propovednica, ali mi se ova tvoja čini

verovatnijom. Mielonci se već dugo spremaju da prošire svoje

prisustvo u galaksiji. Dugo su mirovali, ali izgleda da je mielonska

Unija prajdova zaključila da je spremna za rat, pa su morali da nađu

povod i izgovor za njegov početak. Inače, lang Amiru U-Mijau je u

razgovoru veoma laskavo govorila o tebi, nazivajući te „pametnim i
korisnim malim čovekom“.

Slava je porasla na 54.

Kung Vejd Šišiš je ućutao i dugo me pažljivo proučavao svojim

velikim crnim očima. O nečemu je intenzivno razmišljao pre nego što

je nastavio:
– Ne znam čime si toliko impresionirao mielonsku propovednicu,

ali moram naglasiti da ne volim avanturiste koji se svuda petljaju bez

pitanja i odobrenja i ne poštuju opšteprihvaćeni red. Iako se slažem sa
uvaženom propovednicom da ponekad može biti koristi od takvih

smutljivaca, ali iz iskustva znam da je više štete. Međutim, neki moji

podređeni smatraju da donosiš sreću bez koje uspeh operacije nije

moguć. Ako je tako, zašto da se guraš na malom šatlu Šiamiru? Pređi

zajedno sa svim svojim prijateljima u Groh-Uvač, najveći i najstrašniji

brod flote koja je okupljena ovde u vojnoj bazi na kometi Un-Teš.

Groh-Uvač je doprinos moćnog klana Ašde-Vejn za našu zajedničku

stvar. – ovim rečima je strogi vojskovođa pokazao na onu ogromnu

Geko ženu u svetlucavom snežnobelom oklopu. Marker na mini-mapi

pročitao je njene podatke:

Lang Amoti Ior. Geko. Klan Ašde-Vejn.

Pilot zvezdanog broda nivo 221

„Najveći i najstrašniji brod“ je očigledno onaj ogromni bojni brod

koja se nalazi u svemiru u blizini komete. Naravno, bilo bi zanimljivo

posetiti takvog giganta i uživo videti vojni brod Geka. Ali i pre nego što

je vojskovođa završio rečenicu, znao sam da je to još jedna zamka.

Pošto je kung Vejd Šišiš tako aktivno komunicirao sa svojim rođakom

Urazom Tuhšom i znao da sam „talisman sreće“, onda je znao da imam

važeći ugovor sa kapetanom „Šiamire“ za još jedan let. Ako bih prešao

na Groh-Uvač to bi automatski značilo da raskidam potpisani ugovor

sa Šiamiru? U slučaju raskida ugovora su predviđene ozbiljne kazne za

prekršioca od kojih je najočiglednija oduzimanje svih vrednih ličnih

stvari „kao nadoknada“. Ne, hvala, neću se dati da me nasankaju!
Morao sam pažljivo birajući reči da odbijem ponuđenu „veliku

čast“ i da se osvrnem na potrebu ispunjenja ugovora sa klanom Vaide-

Tuhš. Pogodio sam! Kung je zadovoljno preo, očigledno mu se dopala

moja odluka, pa je rekao:

– Pa, gerda Komar, moram da pohvalim tvoju bezuslovnu i

nepokolebljivu obavezu prema moralnim vrednostima i dužnostima!

Iako ne mislim da će predstojeći let mom rođaku i članovima njegovog

tima doneti bilo kakve trofeje i slavu, mislim da Uraz Tuhš u tebi
zaista ima „talisman sreće“. Svi neborbeni zvezdani brodovi će iz baze

Un-Teš krenuti tek u trećem talasu napada, onda kada bitka u svemiru
odavno bude završena. Ipak, veoma mi je drago što pomažeš mom

rođaku. Ukoliko imaš bilo kakve zahteve, gerda Komar, vreme je da ih

saopštiš.
Ponovo sam kleknuo na jedno koleno i ispričao svoj problem, nad

čijim sam se rešenjem dugo mučio:

– Zbog iznenadnog dolaska broda „Šijamiru“ i ekstremne žurbe za

pakovanjem, ne samo da nisam pripremio poklon dostojan velikog

kunga, zbog čega sam sada neizmerno zabrinut, već nisam stigao ni da

obezbedim za sve moje ljudi skafander za rad u svemiru. Zapravo

samo jedan nedostaje – za igrača klase Gladijator. Ako ovde u bazi ima

spremnih za njegovu veličinu ili barem da je prekrajanje moguće,

zamolio bih kung Vaida Šišiša da izda naređenje da se jedan takav

skafander izda za moje potrebe. Jedina poteškoća je što mogu da

platim samo u mielonskoj kriptovaluti... trebalo bi da promenim

valutu, a ako sam dobro obavešten tako nešto je nezakonito.

Slava je porasla na 55.

Slava je porasla na 56.

Iz nekog razloga, ovaj moj zahtev je veoma zabavio vođu Geka.

Strašni kung Vejd Šišiš se kezio i cerio neshvatljivim grimasama, a u

jednom momentu nije uspeo da se održi u sedećem položaju, pa je

skliznuo sa trona i ljosnuo na pod. I njegovi savetnici su se smejali,

tačnije tutnjali na sav glas, ogolili očnjake i naborali krznene njuške.

Najzad je ratni vođa prestao da se smeje i rekao:

– Čak i ako se odgovarajuće odelo ne nađe u bazi, naručiću da se

hitno isporuči. Ne smem dozvoliti da se tako neobičan zahtev ostavi

bez dužne pažnje, a našeg hrabrog borca bez mogućnosti da napusti
zvezdani brod i učestvuje u bitkama. Ja ću se potruditi da nekako bez

tvog novca nabavim skafander. Biće teško... – ovde je Geko ponovo

prasnuo u smeh. –... ali pokušaću da se snađem i bez tvoje

kriptovalute. Neka skafander bude poklon tebi i tvom saputniku za

dobro raspoloženje koji si mi priredio ovim zahtevom. A tvoj dar,

gerda Komar, neka bude naša zajednička pobeda u velikoj bici! Dokaži
nam da zaista donosiš sreću!

Ovim je prijem bio završen. Jedan od savetnika kunga me je pozvao

i rekao da će napad početi za jedan i po ummi. Kapetan „Šiamiru“ Uraz

Tuhš dodeljen je osamnaestoj (rezervnoj) flotili koja će uzleteti u

trećem talasu zvezdanih brodova. Do tog vremena, kako bi se
osigurala tajnost operacije, svim borcima prisutnim na šatlu strogo je

zabranjeno da napuštaju igru i odlaze u stvarni život. Takođe, po

nalogu kunga, svi igrači koji učestvuju u napadu moraju voditi računa

da vaskrsenje bude na sigurnom mestu, ovde u vojnoj bazi, gde će se

od oživljenih igrača formirati nove jedinice i centralno slati na front
radi učešća u daljim operacijama.

Potvrdio sam da razumem i prihvatam ova ograničenja tajnosti i da

neće biti kršenja od strane mojih pratilaca. Posle toga Min-O i ja smo

pošli ka antigravu koji je čekao na nas. Kada smo bili dovoljno udaljeni
od sale za sastanke, moja saputnica je postavila potpuno neočekivano

pitanje:
– Ako nije tajna, ko je bio taj klovn? Pa onaj koga je ratnik u

svetlucavo belom oklopu stavio na tron umesto sebe, i koji je sve

vreme pravio grimase, cerekao se, režao na tebe i smešno udarao

nogama?
Naglo sam zastao i unapred se oprostio od svog života, pošto je
Minn-O izgovorila ove reči u mikrofon svog voki-tokija. Znao sam da

postoji velika verovatnoća da se svi razgovori snimaju u cilju

bezbednosti vojnog objekta radi daljeg proučavanja. Onda sam shvatio
da je rečenica izgovorena zemaljskim jezikom i da postoji mogućnost
da ovdašnja „zaštita“ ne razume jezik. U svakom slučaju moja vaiedda

je zaslužila malu lekciju o skraćivanju nepotrebno dugačkog jezika:

– Zapravo, to je bio kung Vejd Šišiš, guverner ogromnih teritorija u
svemiru i suvereni vladar naše planete Zemlje. Zar ti deda nije pričao
o našim zajedničkim gospodarima?
Minn-O se spotakla i umalo nije pala, u poslednjem trenutku sam

uspeo da podržim devojku. Za samo par sekundi koža Minn-O je

promenila boju iz pepeljasto sive u belu, a usne su joj podrhtavale od
užasa. Možda su moje naredne reči bile suvišne i nije trebao da ih
izgovorim i još više plašim devojku, ali nisam mogao da odolim:

– Pokušao sam da izmolim od kunga ove velike robote. – upravo

smo ponovo prolazili pored hodnika sa Geko borcima, pa sam prstom
pokazao Minn-O na njih. Izgledali su kao divovi zamrznuti u daljini. –
Rekao sam da nam ne trebaju dugo, bukvalno samo par dana. Mislim

da bi tih par dana bilo dovoljno da jednom zauvek rešimo pitanje sa

frakcijom tvog dede. Šta misliš o tome?
– I… š-šta je k-kung rekao na tvoj zahtev? – moja jadna vaiedda je
počela da zamuckuje. Odmah sam se sažalio na devojku i priznao da je

to bio samo pokušaj neslane šale i da nema razloga da se plaši. Geko se

u osnovi ne mešaju u sukobe svojih vazala.
– U svakoj šali ima istine. – jasno je pokazala predstavnica Mračne
frakcije da u njenom svetu postoji slična poslovica.
 Minn-O se postiđeno osmehnula i zamolila da joj oprostim za
nepromišljene reči. Pogledao sam princezu u oči, a čitanje njenih misli
se desilo nehotice.

Zamislite samo, moj vladajući deda lang Tumor-Anhu La-Fin

kuje neke grandiozne planove, pozivajući najbolje stratege,

održava sastanak za sastankom. Veruje da potpuno drži
situaciju pod kontrolom i da su dani njegovih neprijatelja
odbrojani. Ali u stvari, lang nema pojma sa kakvom je silom

kontaktirao „jadni student“... Eh, kad bi deda znao da je ovaj

„jadni student“ u najužem krugu velikog vladara rase Geko!
Jednom izgovorenom rečenicom u pravo vreme, moj muž je
usmerio kungove postupke u željenom smeru, i kungu je

dovoljno da mahne kandžom i od moje frakcije će ostati samo

sećanja... I ja sam budala bez mozga! Čim sam otvorila usta,
odmah kao da sam sebi izrekla smrtnu kaznu. Srećom moj muž
je velikodušan i oprašta mi takve svinjarije...

Moja vaiedda je glasno izgovorio vrlo kratku frazu:

– Komar, neću da krijem, u šoku sam !!!
 6.
U rat!

– Osmica tref!

– Pratim!

– I ja imam osmicu, adut! Idem dalje!

– To nije pošteno! Vas troje ste se udružili protiv mene! Ova

mačketina opet vara!

– Nisam varao! Slučajno sam pomerio špil!

– Ulina, ne mrdaj svojim debelim dupetom, opet si sve karte

razbucala.

– Ti da me nazoveš debelom?!

– Nemojte se svađati! Minka, zašto stavljaš damu?! Pokupio sam

desetke u poslednjem krugu, uzvrati im!

Slični uzbuđeni glasovi su mi se dugo probijali u san. U početku

sam ovu neskladnu besmislicu doživljavao kao harmoničan dodatak

svom haotičnom snu u kome je Komar lutao kroz beskrajnu sumornu

pustinju, čija je crna kamenita površina do samog horizonta bila

ispunjena nazubljenim linijama koje su treperile crvenom svetlošću

raznih rečenica Geko jezika. Hodao sam striktno uz plamene linije,

skačući sa fraze na frazu, ponekad se iznenada nađem na ugnežđenim

geometrijskim šarama Mielonaca i pokušavam da povežem sve ove

zatvorene krivine sa jezicima drugih naroda moje Zemlje, svetom

Mračne frakcije, hijeroglifima relikvija i iz nekog razloga pretečama, o

kojima sam malo znao. U isto vreme, Komarovim očima su povremeno

bljesnule poruke o porastu veštine kosmolingvistike, nakon čega su mi

se otkrili novi, potpuno neočigledni odnosi između različitih jezika

Univerzuma.

San je bio zanimljiv i verovatno je imao neko duboko značenje,

samo je crna pustinja sa simbolima postepeno bledela i kao da se

rastvarala, ali su se uzbuđeni uzvici mojih prijatelja, naprotiv,

pojačavali i blokirali sve ostalo.

 Postajalo je sve teže ignorisati te glasove i u nekom trenutku sam

se konačno probudio. S mukom sam podigao kapke i… nisam odmah

shvatio šta se dešava – moj san se nastavio u stvarnosti! Oh, dođavola,

ispostavilo se da sam spavao sa šlemom Osluškivača, a sve to vreme

svetleći i trepereći crveni simboli su mi trčali pred očima. Očigledno iz

ovoga su izrasli koreni mog čudnog haotičnog sna. Zbunjeno sam

zurio dok mi je sistemski natpis polako lebdeo pred očima:

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 78!

Sedamdeset osam??? Čekaj, stani! Koliko sam imao ranije kako

sam zaspao? Šezdeset deveti nivo veštine kosmolingvistike, čini se... ili
sedamdeseti? Ne sećam se tačno, ali u svakom slučaju, primetno

manje nego što mi je sistem igre sada govorio. Da li sam to učio jezike

u snu? Da li je tako nešto moguće? Požurio sam da otvorim pomoć

lika i uverio se da mi se sve ovo ne pričinjava, ali kosmolingvistika je

zaista značajno porasla tokom spavanja!

Štaviše, glavni napredak je bio upravo u dešifrovanju velikog broja

hijeroglifa relikvija. Proces koji sam juče pokrenuo od proučavanja

pomoći igre i dobijanja značenja prvih hijeroglifa na nepoznatom

jeziku uspešno se nastavio u snu.

Moje znanje o jeziku drevne misteriozne rase širilo se

eksplozivnom brzinom, a svaki novi shvaćeni hijeroglif služio je kao

novi katalizator i još više ubrzavao ovaj proces. Dakle, pomoć u igri za

klasu Osluškivača je pročitana gotovo bez izobličenja:

Osluškivač. Specijalista druge klase

Piramide relikvija.
Odgovoran za otkrivanje i razumevanje
suštine kompjuterizovanih sistema bilo
koje vrste kroz mentalno proučavanje i
sisteme za skeniranje. Sa porastom
nivoa i veština lika povećavaju se
šansa za otkrivanje, količina prenetih
[nerazumljivih hijeroglifskih]
podataka, opseg interakcije i
verovatnoća presretanja kontrole nad
odabranim sistemima.
 Po dostizanju visokog nivoa razvoja,
moguće je promeniti klasu iz
Osluškivača u [još jedan nerazumljiv
hijeroglif], mislioca ili
administratora.
Osnovne veštine: Skeniranje, Kontrola
opreme, Psionik.
Ograničenja klase: Nemogućnost
korišćenja lakog i moćnog oklopa.
Nemogućnost upotrebe mentalnih
pojačivača za poboljšanje refleksa i
karakteristika. Nemogućnost promene
pola u ovoj fazi razvoja stvorenja.
Smanjena regeneracija i odumiranje
krila...

„Odumiranje krila“ me nimalo nije uplašilo zbog nedostatka

takvih, a „nemogućnost promene pola“ čak mi je pričinila

zadovoljstvo. Neće mi nedostajati nagli i neočekivani šokovi poput

iznenadne promene u klasi igre!

Nije mi baš sve bilo jasno u ovom opisu klase igre, posebno je

ostalo mnogo nejasnoća u vezi sa „piramidom relikvija“ i daljim

razvojem, ali se ipak pojavila veoma zanimljiva slika u kojoj je

Osluškivač bio samo srednja faza u evoluciji lika. Zanesen svojim

mislima, nisam odmah obratio pažnju na blagu vibraciju broda i

monotonu tutnjavu glavnih motora. Očigledno je naš Šiamiru negde

leteo. Izgleda da sam uspeo da prespavam lansiranje zvezdanog broda!

S obzirom da smo poleteli sa male komete Un-Teš, sa njenom

minimalnom gravitacijom, tako da nije bilo jakih G-sila tokom

poletanja na koje bih svakako reagovao.

Spustio sam noge sa kreveta na pod i pogledao u zajednički hodnik.

Slika koja mi se otvorila pred očima, u svom nadrealizmu, nije bila

mnogo inferiornija od mog nedavnog obmanjujućeg sna: u suprotnom

[8]
stambenom bloku moji prijatelji su se oduševljeno igrali „duraka“.

Ogromna čupava Ulina, u svojoj kratkoj šarenoj kućnoj haljini, sama je

zauzela poprilično mesta. Nasuprot njoj ugurao se mali Tini držeći u

šapama špil otrcanih karata. U prostoriji su bili još Imran, Eduard i

Minn-O koji su se veselo smejali. Jedino je nedostajao Dmitrij Želtov.

Pilot broda je, naravno, bio na komandnom mostu.

 – Oh, Komar nam se probudio! – prijatelji su radosno pozdravili

moje pojavljivanje.

Bio sam zbunjen i pitao kako uspevaju da komuniciraju jedni sa

drugima i na kom jeziku? Prijatelji su se zbunjeno pogledali, a Ulina

Tar je na jeziku Geko odgovorila u ime ostalih:

– Šta ima tu da se razume? Nismo na naučnoj raspravi o kvantnoj

fizici, igramo običnu igru u kojoj je dovoljno znati dvadesetak reči. U

početku je Dmitrrr sedeo sa nama i pomagao u prevođenju, ali smo

suštinu brzo shvatili. Samo što Tini vara sve vreme, kao on jedini ne

razume pravila.
– Ulina laže! Samo sam malo pogrešio, nije namerno! – moj
„mačić“ je, doduše, negodovao na svom maternjem mielonskom

jeziku, ali je ipak pokazao neočekivanu sposobnost da razume jezik

Geka.

Imran je zatražio od Uline da se pomeri, izašao u zajednički hodnik

šatla i tamo svoju uobičajenu odeću promenio u grimizno-crveni

oficirski oklop rase Geko, modifikovan za ljudsku upotrebu.

– Evo! Isporučili su mi ga neposredno pre poletanja! – dagestanski

sportista je demonstrirao gipkost zglobova oklopnog odela; čučnuo,

skakutao, mahao rukama i nogama i nije krio svoje oduševljenje. –

Odlično dihtuje! Imam dovoljno vazduha za četiri sata! Za ramena i

lopatice bila je pričvršćena i dodatna oprema, ali se ispostavilo da moja

klasa Gladijator nije kompatibilna sa plazma bacačem granata, pa sam

dodatnu opremu prodao onim momcima tamo. – Imran je pokazao na

braću blizance Vaša i Bašu Tušiha.

– Dmitrij Želtov je rekao da će na ove proreze biti moguće

pričvrstiti drugu opremu: mlazni ili gravitacioni ranac, daljinomer, pa

čak i mobilni međuzvezdani komunikacioni sistem!
– Bolje se pohvali natpisom na oklopu. – prekinuo je Eduard Bojko

oduševljenu priču Gladijatora. Imran se okrenuo i pokazao složenu

zatvorenu liniju ugraviranu na oklopnoj ploči na desnom ramenu:

»Ovaj oklop je moj poklon slavnom ratniku ljudske rase. I neka

ovaj oklop traje dugo štiteći svog vlasnika u najžešćim bitkama,

a ratnik neka bude dostojan ovog poklona! Kung Vejd Šišiš,

komandant Treće udarne snage Geka.«

– Već su mi preveli tekst. – Imran se zadovoljno osmehivao. –

Kakva nezamisliva retkost i čast i kakva odgovornost! Vlasnik ovog

oklopa je jednostavno dužan da bude primer časti i hrabrosti, kako se

ne bi osramotio pred velikim kungom! Moja Slava je odmah porasla za

dva poena čim mi je uručen ovaj predivni oklop!

 – Komar, pokušali su da me otruju! – rekla je Minn-O, pomalo
uvređena što ne obraćam pažnju na nju. – Užasna hrana da mi grlo još

gori!
– Bila je to obična čorba. – nije se složio Imran sa princezom. – Ja

bih dodao još belog luka i bibera. Još da ima jagnjetine bila bi kao
„šurpa sa jagnjetinom“ koja se jede u mojoj domovini!

Od dalje rasprave o gastronomskim preferencijama predstavnika

različitih rasa i nacionalnosti, spasila me je poruka na spikerfonu.
Uraz Tuhš je tražio da dođem na kapetanski most da razgovaramo o

nekom važnom pitanju. Čim sam čuo njegovo uobičajeno i bučno

„Komarrr!!!“, znao sam da se nešto desilo na brodu.

Na mostu, osim Uraza Tuhša u luksuznoj odeći izvezenoj biserima

i draguljima, bila su tri kapetanova telohranitelja, Dmitrij Želtov, stari

navigator Ajuh i vođa padobranske grupe. Do sada nisam imao priliku

da se bolje upoznam sa ovim poslednjim. Bio je to veliki Geko strogog

izgleda koji se nedavno pojavio na Šiamiru. On praktično nije izlazio iz

svoje kabine i jedino je komunicirao sa desetak njegovih potčinjenih.

– Gerda Komar, sedi. – kapetan mi je pokazao slobodnu stolicu

koja je levitirala. – Pogledaj kakvo nas čudo prati!

Nisam odmah shvatio šta tačno i gde treba da gledam. Na velikom

monitoru ispred Navigatora emitovala se slika sa spoljnih kamera. Oko

našeg šatla se vijugao nekakav objekat u obliku diska, čije je dimenzije

bilo teško proceniti, ali u svakom slučaju izgledao je mnogo manji od

našeg šatla. Dron? Neka vrsta eksternog modula? Okrenuo sam se

kapetanu očekujući objašnjenje.

– Prilično redak i misteriozan fenomen. Niko zapravo ne zna šta je

to, ali takvi objekti se ponekad pojavljuju niotkuda i prate brodove
neko vreme. Možda su to automatski izviđači visokorazvijene

civilizacije koju još nismo otkrili. Ili možda oprema drevnih davno
nestalih rasa, očuvana u radnom stanju: preteče, relikvije ili

mehanoidi. Ne vole pažnju usmerenu na sebe i odmah nestaju pri

pokušavaju da ih prouče, a još više da ih uhvate. Zovu ih sateliti ili

simbionti.
– Simbionti? – odmah sam pomislio na poznati biološki termin. –

Imaju li od nas nekakve koristi?

Kapetan je ćutao, umesto njega stari navigator Ajuh je odgovorio

na pitanje koje sam postavio:

– Dok sam bio mlad čuo sam od iskusnih svemirskih veterana da

ima koristi od simbionta. Oni mogu na neki čudan način da se povežu

sa sistemima zvezdanog broda koji prate i mogu da deluju u zajedno sa

njim kao da su u simbiozi. Mogu da podignu energetski štit, da

poprave oplatu i spoljne module, čak i da napadnu neprijatelje.

Verovatno su to samo stare pripovetke i drevni epovi jer dokazi ne

postoje. Možda su sve to obične laži, ali se njihova pojava smatra

dobrim znakom koji nagoveštava zanimljive događaje i veliki uspeh!

– Da, i ja sam čuo da simbionti donose sreću! – rekao je Uraz Tuhš

i velikodušno sipao neku vrstu alkoholnog koktela u svoju čašu, u isto

vreme napunio je drugu i pružio je meni.

Odbio sam ponuđeni alkohol, jer sam dobro razumeo da me

kapetan ne bi pozvao samo da pokaže simbionta. Osetio sam napetost
kod Uraza Tuhša. Očigledno je razgovor trebalo da bude ozbiljan i zato

mi je bila potrebna bistrina uma.

– Kako želiš. – Uraz Tuhš nije insistirao, odložio je čašu i nagnuo

se u mom pravcu. – Vidiš, gerda Komar, odlučio sam da ugovor sa

tobom ne produžavam.

Dobro je što sam u tom trenutku sedeo... Bio sam spreman na

mnogo toga, ali definitivno nisam očekivao ovakav razvoj situacije.

Hiljade najuznemirujućih misli prostrujale su mi kroz glavu. Pa

zašto sada? Kako da se vratim na Zemlju? Kako će moji prijatelji

prihvatiti ovu vest? Šta će reći rukovodstvo frakcije? Ali sve je to

manje važno, zašto odjednom, baš sada, tako čudna odluka? Šta se to

promenilo u poslednjih par sati?!

Krajičkom oka sam video da je i Dmitrij Želtov šokiran, ništa

manje od mene, čak je skinuo slušalice kako bi bolje čuo nastavak

razgovora. Čekao sam objašnjenje od kapetana, ali Uraz Tuhš,

očigledno posramljen, zamuckujući i osvrnuvši se na moćnog Geka iza

sebe kao moralnu podršku, počeo je da objašnjava svoju odluku:

– Vidiš, Komar, ti si dobar kao Prospektor... ali sada nam potraga

za mineralima više nije potrebna. Zbog te uloge sam te uzeo u
posadu... ali mi smo u ratu... Kakav je to rat ako Šiamiru ostaje u

rezervi i učestvuje tek u trećem talasu! Mislim da danas nećemo videti

žive Meleofate!

I šta je „pesnik“ hteo da kaže?! Iz onoga što je Uraz Tuhš rekao

nisam razumeo kako veze imaju ratna uloga šatla Šiamiru i raskid mog

ugovora. Zar kapetan nije unapred mogao pretpostaviti da komanda

Geka neće dozvoliti da se njegov preuređeni šatl bori u prvim

redovima protiv strašnih neprijateljskih krstarica i bojnih brodova?

Sigurno je znao za to, morao je znati, ali je žurno poleteo neposredno

pre napada.
Tako da sam savršeno shvatio da njegovo objašnjenje nije razlog za

raskid ugovora, a i kapetan je znao da sam to razumeo. Stoga je

usledila druga verzija objašnjenja, ništa manje smešna od prve:

– U ogromnoj Trećoj udarnoj floti, postoji samo nekoliko Geko

brodova sa pripadnicima drugih rasa. Postoji jedan veoma dobar Tril

kao vazdušni mitraljezac, ali on ne može zameniti Geko mitraljesca.

Negde postoji legendarni navigator rase Kleopsa. Na krstarici

Š
„Tinakuro“ kunga Vejda Šišiša, postoje dva inženjera rase kristaloida,
nenadmašni stručnjaci za brodski oklop. I na mom brodu su različiti

ljudi, mielonski lopov, pa čak i Morf, ispostavilo se, zabeležen je... Svi
ostali kapetani upiru kandže u mene i smeju se, kažu da to nije posada

već da je Šiamiru postao svemirski izbeglički kamp...

Veština Misticizam je nadograđena na

nivo pet!

Uraz Tuhš je nastavio da „baca prašinu u oči“ umesto iskrenog

odgovora. On je vrlo dobro znao, kad me je uzeo sa Zemlje, za

Mielonca, Morfa i nekoliko ljudi! Ali tada se kapetan nimalo nije

postideo svoje posade!

Uzdahnuvši teško, kapetan je nastavio govor, i tu sam već osetio da

smo došli do pravih motiva:
– Prisustvo statusnog igrača na mom brodu pomera centar moći i

autoriteta i narušava poziciju kapetana. Vidim kako te polovina moje

ekipe gleda sa obožavanjem! Za njih si ti glavni na ovom brodu, tebe
slušaju, a ne kapetana! Za mnoge u našoj floti, uključujući i samog
komandanta, moj šatl Šiamiru iz osamnaeste flotile je „onaj šatl gde je

čovek gerda Komar“, a ne „onaj gde je kapetan Uraz Tuhš“! Ova

situacija mi nikako ne odgovara! Dugo sam oklevao, kao da sam čekao
neki znak odozgo, i evo ga taj znak, – kapetan je pokazao na simbionta
koji je plesao na ekranu.

Osećao sam da ni to nije sve, i verovatno kapetan ima druge motive

da donese ovako oštru odluku, ali meni je bilo dovoljno ovo što je
izgovorio. Nije bilo potrebe ulaziti u njegove misli, iako je bilo
mogućnosti za mentalni uticaj. Pre ovog razgovora kapetan je doveo

svoje nasilnike, toliko me se plašio. Sigurno je posmatrao završetak

treninga u tovarnom prostoru, tako da je znao za moje psioničke
sposobnosti i odlučio da se zaštiti.
– Ne brinite, kapetane. Pošteno ću odraditi ovaj let i prvom
zgodnom prilikom ću otići sa svojim „pratiocima“ da vas drugi

kapetani ne gledaju iskosa, vas i vašu posadu. Ne znam još kako ću

otići do svoje matične planete, ali već sam bio u sličnoj situaciji, pa ću
se i ovoga puta nekako snaći.
– Komar, ne smatraj me okrutnim, neodgovornim i bezosećajnim,

neću te ostaviti na milost i nemilost na prvom asteroidu. – aristokrata

se očigledno obradovao što je uspešno pregurao najteži deo razgovora,
a sada je pokušao da izgladi stvar kako koliko god je to moguće.
Kapetan je zatražio od Navigatora da uključi veliki ekran i pokazao

na mapu zvezda:
 – Pogledaj, Komar. Naša treća udarna flota je na putu da čvrsto
pritisne planetoid Ursa-II–II, to je prirodni satelit gusto naseljene
planete Ursa II. Najverovatnije je juriš na satelit već okončan, pošto
tamo ne može biti ozbiljnog otpora. Meleofati su svoje borbene
zvezdane brodove odveli u rat sa Mieloncima, a neutralisanje baterija

protivvazdušne odbrane je stvar koju naša flota brzo rešava. Čim se

ukloni zaštita, stanovnici planete će dobiti ultimatum da se predaju
bez borbe i da prežive. Drugo im ne preostaje jer se ne mogu
suprotstaviti orbitalnom bombardovanju i totalnom uništenju. Mislim

da će sve biti gotovo unutar jednog ummi. Na samoj planeti i na

njenim satelitima ima mnogo malih kosmodroma sa privatnim
zvezdanim brodovima. Njihovi vlasnici će sigurno da pobegnu iz ratne
zone. Iskoristiću svoj novac da unajmim jedan od malih šatlova i da te

na njemu pošaljem kući.

To je bilo veoma plemenito od kapetana, što sam mu i rekao. Uraz
Tuhš se blago naklonio i hteo je nešto da kaže, ali ga je prekinuo glas
starog Navigatora:

– Kapetane, uskoro stižemo u sistem Ursa. Brodski računar je

započeo odbrojavanje do izlaska iz hiperprostornog skoka. Četrdeset
sedam, četrdeset šest, četrdeset pet...
– Odlično. Spreman sam da se kladim u bilo šta da su svemirski

marinci iz klana Vaide-Tuhš bili prvi koji su sleteli na neprijateljski

planetoid! Moj veliki rođak Vejd Šišiš sigurno nije propustio tako
sjajnu priliku da proslavi našu porodicu!
Pala mi je na pamet misao da se malo raspravljam sa kapetanom,
jer je krvavi i okrutni svemirski rat video u spokojnom ružičastom

svetlu. Nijedan rat nije ni lep, niti lak. Čak i najpažljivije razrađeni
planovi uvek imaju neke nedoslednosti i pogreške. Osim toga u
grudima sam osetio nelagodnost, predosećaj neke rastuće strepnje ili
čak nevolje. Verovao sam svojim predosećanjima. Ali sam oćutao,

nisam želeo da „grakćem“ i da budem kriv ako je nešto zaista krenulo

naopako za Geko.
– Pet, četiri, tri, dva... – nastavio je Ajuh sa odbrojavanjem, a ja
sam se sve više tresao od zlog predosećaja.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na nivo 41!

– Dmitrije, idi oštro ulevo i u spiralu!!! – Vikao sam pre nego što je
odbrojavanje završeno i ekran se zasvetlio.

I pilot me je poslušao! Od jačine trzaja ispao sam iz stolice,

otkotrljao se po podu kada je „Šiamiru“ poleteo u stranu, okrećući se
oko uzdužne ose. Da nije bilo energetskog štita na mom oklopu
Osluškivača, koji je apsorbovao većinu udaraca, sigurno bih nešto
slomio. Bolno sam udario glavom i desnim ramenom u metalni zid.
Na trenutak mi je od bola zaiskrilo pred očima, ali sam ipak mogao

da vidim kako se naš mali zvezdani brod samo nekim čudom uklopio u
mali procep između dva metalna fragmenta kolosalnih razmera. Puka
sreća! Zatim je šatl izbegao, bukvalno metar i po od nas, prolazak
borbenog jurišnog robota tipa „Greis Uhh-Thor“, koji me je toliko

oduševio u vojnoj bazi Geka. Jurišni Meh je bio duplo veći od našeg
šatla, a sudar s njim pri velikoj brzini pretio je najstrašnijim
posledicama. Okončalo se srećno po nas...

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 63!

Još jedan komad krhotina koji je leteo pravo na nas bio je razbijen
u manje fragmente od strane simbionta koji nas je još uvek pratio.
Serija teških udaraca koja je usledila u energetski štit i oplatu
pokazala se osetljivom, ali još uvek ne smrtonosnom.

– Šta je ovo?! – povikao je kapetan dolazeći k sebi i pokušavajući

da drhtavim šapama priveže pojaseve na kopilotskom sedištu.
Već sam se podigao na noge pokrenuo brodski skener, postavljajući
podešavanje pretrage na maksimalne detalje. Čekajući na

trodimenzionalnu sliku naš šatl se ponovo snažno zatresao kada je

energetski štit udario veliki komad nečega. Konačno sam se upoznao
sa rezultatom skeniranja i od uzbuđenja promuklim glasom saopštio:
– Bila je to olupina „Groh-Uvača“ najvećeg i najstrašnijeg Geko
broda iz flote kapetana langa Amoti Jora. Ako smem suditi po

prikazanoj mapi, ovde nisu ostaci samo tog zvezdanog broda. Ovde su
mnogi brodovi iz Treće udarne flote pronašli svoju smrt...
 7.
Spontani bunt posade

Dobro je što nisam sa kapetanom raspravljao o tome čiji će klan

prvi sleteti na planetoid! Sudeći po mnogobrojnim olupinama, Geko

napadačima nije išlo po ratnom planu u sudaru sa flotom Meleofata.

Očekivana „laka šetnja“ se pretvorila u tešku katastrofu. Mnogi

zvezdani brodovi iz prvog talasa, uključujući i glavne adute flote kung

Vejd Šišiša, su uništeni. Na brodskom skeneru sam očitavao olupine

jedinog bojnog broda i nekoliko teških krstarica. Izdaja ili curenje

podataka sigurno ne bi u ovolikoj meri uticali na ovu propast. Tvrdnju

je dokazivala gusta mreža gravitacionih i termonuklearnih mina od

kojih i sada neke vise u svemiru među olupinama zvezdanih brodova.

I eskadrila Meleofata je pretrpela opipljive gubitke, sudeći po

bezbrojnim fragmentima istog tipa koji su razbacani svuda po

svemiru. Ostaci ove flote, ne manje od dve stotine zvezdanih brodova,

sve fregate male klase, sada su bili stisnuti i kružili oko planetoida

Ursa-II–II, skriveni pod energetskim štitom svemirske tvrđave i pod

okriljem brojnih protivvazdušnih baterija. Glavnina flote Meleofata, u

kojoj je nekoliko teških krstarica i brodovi pomoćne klase, trenutno je

bila angažovana u borbi sa kombinovanim Geko flotama, u pokušaju

da spreče neprijatelja da se povuče na planetoid.

Veština skeniranja je nadograđena na

deveti nivo!
Dostignut nivo 66!
Dobili ste tri bonus poena za veštine!
(ukupno 15 sakupljenih poena)

Kad smo već kod bonus poena... Pokušao sam da se setim da li je

prošlo dvadeset četiri sata od kada sam dobio prvi od njih, ili ne,

odnosno da li ću u slučaju pogibije izgubiti deo sakupljenih poena.

Č
Čuvam ih kako bih poboljšao veštinu skeniranja. Namera mi je da

uložim mnogo poena odjednom, ali kasnije. Na početnim nivoima

moguć je brz rast ove veštine, a kasnije usporava. Nakon što se

Šiamiru skoro razbio u hiljadu fragmenata pitanje je postalo kritično

važno. Ranije nisam mnogo razmišljao o ovome. Verovao sam da ću

uvek imati dovoljno vremena da to uradim u bilo kom trenutku.

Dakle, pitanje ostaje, da li je dan prošao ili nije?

Mislim da je prošlo dvadeset sati. Srcu mi je malo laknulo.

Međutim, odlučio sam da više ne rizikujem i uložio sam sve sakupljene

bonus poene u Skeniranje, podigavši ovu veštinu na dvadeset četvrti

nivo. Oho! Odmah je primetan rezultat promena! Na ekranu brodskog

skenera slika je postala jasnija i mogao sam da procenim trenutnu

situaciju u bitki za planetoid.

Geko su očigledno pobedili. Flota glavnih brodova Meleofata

pretrpela je velike gubitke, na njih su pucale najmanje tri flote Geko

krstarica, pa su Meleofati bili primorani da se povlače sve dalje i dalje

od spasonosnog planetoida. Bezbrojni okretni Geko presretači jurili su

između neprijateljskih zvezdanih brodova, ometajući elektroniku i

navigacijske sisteme Meleofata, sprečavajući neprijatelja da pobegnu

iz bitke. Video sam i preživelu tešku krstaricu Tinakuro, vodeći brod

Treće udarne flote, sa koje je Kung komandant Vejd Šišiš vodio bitku.

Ispričao sam svoja zapažanja okupljenima na komandnom mostu.

Stari Navigator je, sa ogromnim slušalicama na glavi, pažljivo pratio

razgovore na ratnom kanalu i potvrdio moja zapažanja:

– To je istina! I pored najtežih gubitaka koje smo imali na samom

početku bitke ona je skoro dobijena. Sada je glavni cilj da uništimo

najvrednije brodove Meleofata. Kung obećava da će bez izuzetka

pogubiti sve pilote presretača, ako samo jedna od meleofatskih

krstarica uspe da pobegne iz bitke.

Samo je zastrašujuća informacija o skorom dolasku njihovog

pojačanja. – nastavio je Dmitrij Želtov, koji je takođe pažljivo slušao

razgovore na kanalu flote. – Lang Uravi Tor, komandant osamnaeste

flotile, zahteva da naš Šiamiru promeni pravac i da se odmah vrati u

formaciju, pošto smo se previše udaljili i ispali iz formacije zvezdanih

brodova.

– Pa vrati se! – živnuo je kapetan. – Još nam samo fali da nas

optuže za neposlušnost!

– Ne mogu! Na nas je krenulo četiri fregate Meleofata, nameravaju

da nas odseku od glavne flotile. – pokazao je pilot na grupu crvenih

oznaka na taktičkoj karti – Ne mogu da odem u stranu, jer ću tako

ostaviti oblak krhotina i odmah dospeti pod vatru baterija iz tvrđave!

Ostaje samo da punom brzinom zaronimo u daljinu, da izbegavamo
razbijene brodove i da se nadamo da će fregate izgubiti interesovanje

za nas i odustati!
Dogodilo se upravo to. Posle nekoliko minuta beskorisne potere za

okretnim šatlom, neprijateljske fregate su se okrenule i vratile ka

spasonosnom štitu tvrđave i njenim zaštitnim protivvazdušnim

baterijama. Kao rezultat ovih manevara, naš Šiamiru je završio usred

ničega, u gustom polju krhotina iz poslednje bitke, veoma daleko od

najbližih savezničkih brodova. I neprijatelj i komanda su izgubili

svako interesovanje za nas, obraćajući pažnju na druge zvezdane

brodove i važnije događaje.

Kapetan, pilot i navigator su nastavili da prate razgovore na radio

vezi. U jednom trenutku svo troje su pokazali veliko iznenađenje i

mucajući od uzbuđenja, počeše horski da viču da je kung Vejd Šišiš

upravo izdao neočekivano naređenje da se napusti uništavanje

oštećenih teških brodova Meleofata i da se krene u odlučujući napad

na planetoid.

Prema rečima komandanta, stigla je potvrda od obaveštajnih službi

da Meleofatima stiže pojačanje najkasnije za četvrt ummi,! Dolazi oko

četrdeset kruzera i više od tri stotine brodova manjih klasa! Iako ta

snaga nije dovoljna da u direktnom sudaru pobedi okupljenu Geko

flotu, ali je više nego dovoljna da zauzme pozicije u blizini planetoida i

da pod zaštitom teških baterija iz tvrđave spreči sletanje na planetoid.

– Dođavola! Zar kung zaista ne razume da će od naše flote

napraviti „topovsko meso“! – uzbuđeno je vikao Dmitrij Želtov, čak je

ljutito udario pesnicom o komandnu tablu. – Dok se ne unište

presretači i manji borbeni brodovi, čiji je jedini zadatak da naše teške

zvezdane brodove zaustave i tako ih pretvore u lake mete za zemaljske

baterije, napad na planetoid će rezultirati ogromnim gubicima!

– Komandant jednostavno nema drugi izbor. – tužno je rekao stari

Ajuh. – Ili će iskrcati trupe i zauzeti neprijateljsku tvrđavu, čak i po

cenu ogromnih gubitaka, ili se može odmah okrenuti i otići i tako

priznati poraz. Poznavajući prirodu kung Vaida Šišiša on će sve

resurse uložiti na pobedu, ako treba sve do poslednjeg savezničkog

broda, u očajničkom pokušaju da pobedi.

Po ovom pitanju sam se u potpunosti složio sa iskusnim i mudrim

Ajuhom. Kung „komandant mnogih odreda“ neće oklevati da žrtvuje

sve svoje potčinjene ako mu to pruži čak i najiluzorniju šansu da

ostvari suštinsku pobedu. I dok su svi ostali u prostoriji zamišljeno

ćutali, probavljajući ove uznemirujuće informacije, prišao sam

brodskom skeneru.

Na ekranu sam prikazao planetoid, koji se mora zauzeti po svaku

cenu, pa sam počeo da podešavam skeniranja. Ovako nešto sam radio i

ranije kada sam eliminisao asteroide koji nam nisu bili zanimljivi za
rudarenje. Sada sam podesio nešto drugačije postavke na skeneru.

Zanimali su me izvori povećanog zračenja, gustina elektromagnetnih

polja, analiza strukture nebeskog tela, kao i gradijenti temperature i

gustine. Morao sam kombinovati rezultate različitih analiza, ponovo

skenirati nekoliko puta neka sumnjiva područja koja su mi se činila

pre nego što sam mogao da dobijem koliko-toliko potpunu sliku o

neprijateljskoj bazi.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 25!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo 45!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo 46!

Pa šta imamo? Kosmičko telo nepravilnog oblika, koje se, uz svu

želju, ne bi moglo nazvati sfernim. Tačnije, to je izduženi neravni

poliedar od trideset osam kilometara duž najduže ose, prošaran

kraterima i pukotinama, kao i sa nekoliko visokih izraslina koje se

uzdižu iznad površine planetoida na mnogo kilometara. Sama

meleofatska tvrđava bila je duboko u ovom kosmičkom telu, pouzdano

zaštićena od udara iz svemira sa mnogo kilometara čvrste stene. Na

površini sam izbrojao šest ogromnih generatora jedinstvenog zaštitnog

polja za ceo planetoid i oko sto sedamdeset baterija sa ogromnim

pokretnim kulama. Sve je izgledalo veoma, veoma impresivno. Kako se

može pristupiti tako tvrdom orahu?

Okrenuo sam sliku ovamo i onamo, ispitujući nebesko telo sa svih
strana. Rešenje je došlo kada sam zamolio kompjuter da pokaže

sektore vatre svih tih sto sedamdeset baterija. Zemaljske baterije su se

savršeno dopunjavale i pokrivale. Njihovi sektori paljbe su se više puta

ukrštali, ali otkrio sam i par slabosti u zaštiti planetoida zbog

neravnog terena. Dakle, tornjevi su pokrivali velike površine prostora,

a kao rezultat sam otkrio uski sferni sektor pokriven samo jednom
baterijom. Ako se ova jedina zaštitna baterija na bilo koji način uništi,

onda ništa drugo neće sprečiti da se na planetoid iskrcaju trupe Geka,

upravo sa te strane. Zbog ogromne prednosti u broju boraca, Geko

može brzo da slomi svaki otpor na planetoidu.

Jedini problem je što oružje postavljeno na Šiamiru nije doraslo za

uništenje te baterije na zaštitnom tornju. Potrebno je nešto mnogo

ubojitije i moćnije... Pogled mi je zapeo za mine koje su visile u

svemiru među olupinom, ostavljene posle eksplozije bojnog broda

Groh-Uvač. Upravo je njima moguće uništiti impresivnu veličinu
zaštitnog tornja! Termonuklearni i moćni gravitacioni naboj mine bi
svakako bio dovoljan da se zamisao ostvari.

Ali da bi se mina podigla i pokupila uz pomoć manipulatora ili

gravitacionog hvata, prvo bi se moralo pozabaviti se neutralisanjem

detonatora. Način je previše nesiguran i previše opasan! I dalje je

ostajalo otvoreno pitanje kako da se isporuči eksplozivno punjenje...

mada, ako bolje razmislim... zašto šatl ne bi bio „vozilo za dostavu“?

Recimo da pošaljemo Šiamiru punom brzinom prema planetoidu i
njime da uništimo zaštitni toranj! Branioci tvrđave tako nešto sigurno

neće očekivati, a najmanje od usamljenog teretnog šatla koji je ispao iz

bitke. Baš zato može ispasti moćan efekat iznenađenja. Da, cena jeste

gubitak šatla, ali taj gubitak je apsolutno sitna cena za priliku da se

probije protivnička odbrana i zauzme tvrđava Meleofata!

Čak i u stvarnom životu, kada je u pitanju bila pobeda u najvažnijoj

bici, postojali su heroji koji su bili spremni da se žrtvuju zarad spasa

svojih drugova i zajedničke pobede. A kada je u pitanju igra u kojoj je

smrt samo isključenje na petnaest minuta, onda je takva „žrtva“

smešna, ali će komandant flote sigurno ceniti tu žrtvu koja je

omogućila floti da pobedi, a nadoknada vlasniku šatla za pretrpljenu

štetu je najmanja stvar koju frakcija može učiniti. Stoga mi je ideja

izgledala ne samo opravdano već i nedvosmisleno ispravna; da se brod

žrtvuje i tako otvori put desantu na planetoid.

Međutim, čim sam predložio ovu ideju naišao sam na neočekivanu

tvrdoglavost kapetana Uraza Tuhša koja je bila na samoj granici

histerije:

– Jesi li lud, Komarrr!!! Moj Šiamiru vredi sedam miliona kristala,

plus oprema na njemu još četiri miliona! Ti očigledno ne poznaješ
tvrdičluk mog rođaka Vaida Šišiša. On nikada neće pristati da mi

nadoknadi taj gubitak! Biću švorc! Za mene je bolje da se naša flota

povuče. Ovaj glupi rat će se uskoro završiti, a ja ne želim posle njega

da budem sirotinja bez gaća! Dakle, moj odgovor je ne, ne, i opet ne!

Slava je porasla na 57.

Autoritet povećan na 32!

Sudeći po iskačućim porukama, nisu svi članovi posade podržavali

stav kapetana, a moja samoubilačka ideja je nekima ipak bila po

ukusu. Dmitrij Želtov je skidajući slušalice i prebacujući se na naš

maternji jezik čak predložio da umlatimo sve Geke na kapetanskom

mostu, da iznutra zaključamo jaka blindirana vrata i da sami izvedemo

akciju bez tvrdoglavog kapetana i njegovih poslušnika.

 Naravno da sam odbio. Previše se dobro sećam događaja sa

ubistvom četiri Geka na morskom trajektu od strane članova Mračne

frakcije i naknadnih peripetija. Moj sadašnji plan bi se u tom slučaju

završio konačnim pogubljenjem krivaca, čak i u stvarnom svetu, plus

isplate ogromne štete koja bi pala na teret naše frakcije. Naravno,

nisam imao želju da umrem za sva vremena, pa sam zamolio Dmitrija

da se smiri i ne iznosi glasno takve buntovne misli i radikalna rešenja.
A onda se u odsudnom momentu, kao konjica u vesternima,

pojavila razjarena Ulina Tar koja je odmah prekorima i psovkama

napala našeg kapetana. Zbunjeni kapetan nije odmah shvatio razlog

gneva svoje neveste. Ispostavilo se da neko od prisutnih na

kapetanskom mostu uključio spikerfon i naše razgovore su čuli svi

članovi posade Šiamire. Reči kapetana Uraza Tuhša o nespremnosti da

žrtvuje sopstveni brod u korist zajedničke pobede Geka, posada je

dočekala sa prezirom. Ulina je zato grdila kapetana, pozivala ga da

preduzme akciju, preteći da se neće udati za tako kukavnog i jadnog

kapetana!
Sumnjam da je ionako jadni autoritet kapetana još više potonuo, a

Uraza Tuhša je sada od željenog statusa „gerda“ delila mnogo veća

distanca. Kapetan je s mukom izgurao Ulinu sa komandnog mosta,

zaključao vrata iznutra i okrenuo se iskaljujući ljutnju na mene:

– Komarrr! Znam da si ovo uradio namerno da ispadnem glup pred

posadom!!! Još uvek ne možeš da mi oprostiš što ti nisam obnovio

ugovor?

Šta?! Šta ja radim ovde? Već sam se gušio od poštene ogorčenosti,

ali spreman da žestoko progovorim. Srećom, nisam morao da se
pravdam jer je stari navigator Ajuh istupio štiteći mene:

– Smiri se Uraze, čovek Komar nema apsolutno nikakve veze, ja

sam to uradio!

– Šta? Zar si i ti protiv mene!? – ustuknuo je naš aristokrata-

gubitnik. Reči uvaženog Navigatora postale su za njega tako

neočekivane i šokantne. – Ali zašto, Aju?!

– Želeo sam da te sprečim da napraviš najveću grešku u svom

životu. Toliko si mi pričao o svojim planovima da se dokažeš, da

zaradiš slavu i opšte poštovanje, da postaneš ponos svog Vaide-Tuhš

klana. Upravo sada si dobio tu priliku koju čekaš! Ako propustiš i ovu
šansu... izgubićeš Ulinu koja je strašno razočarana... kao i poštovanje

posade. Ja lično, ću te napustiti u prvoj najbližoj svemirskoj luci!

Uraz Tuhš je preteći ogolio očnjake i tupo zurio u svog buntovnog

podređenog, a zatim se unezvereno okrenuo ka zaključanim vratima

po kojima je Ulina žestoko bubnjala. Odmahnuo je čupavom glavom i

zarežao tako da se eho njegovog glasa odbijao od zidova:

 – Ništa ja nisam propustio! Nisam odbio priliku da postanem
heroj, samo sam hteo da uradim nešto drugačije! Raznećemo tu kulu

Meleofata i tako otvoriti put desantnim snagama. Svakako ćemo

postati poznati, ali ćemo u isto vreme spasiti Šiamiru! Moj plan je

drugačiji od onoga kako je Komar predložio. Sletećemo na planetoid i

isporučiti aktiviranu minu na utovarivaču, a mi ćemo bezbedno
poleteti i napustiti opasno područje! Dmitrrr, okreni šatl!
 8.
Smrt Šiamire

Nisam očekivao reči izvinjenja od kapetana Uraza Tuhša, a nisam

ni insistirao na daljem pogoršanju odnosa sa bliskim rođakom

komandanta. Smireno sam izvršio dodatno skeniranje planetoida sa

ciljem da prečistim mapu moguće oblasti za sletanje. Kada sam to

uradio, isključio sam monitor i napustio kontrolnu sobu vrativši se u

svoju kabinu. Poslednja stvar koju sam primetio na kapetanskom

mostu bila je da je simbiont prestao da prati naš brod i izgubio se u

dubini svemira. Na mojoj mini-mapi prikazan je kao „ugrušak plazme“

i nije bio u radijusu skeniranja. Nikakvi brodski instrumenti, osim

kamera za vizuelni nadzor, nisu registrovali simbionta. Iz očiglednih

razloga ja nisam smeo da upotrebim Skener sa geološkim

analizatorom kojim sam mogao da dobijem više informacija o našoj

misterioznoj pratnji.

Ako je istina ono što je navigator Ajuh ranije tvrdio, da je simbiont

bio dobar znak i simbol sreće, onda je loš predznak što nas je napustio

pre okončanja predstojeće opasne operacije. Nisam verovao u uspeh

sletanja na neprijateljski planetoid i upotrebu teškog utovarivača za

isporuku termonuklearne mine do kule sa neprijateljskom baterijom.

Neprijatelj, posebno iskusan i lukav poput Meleofata, sigurno nije

spor u donošenju odluka kao naš kapetan. Zato mi je teško da

poverujem da branioci tvrđave neće biti zainteresovani za

neprijateljski kargo šatl koji je sleteo na njihov planetoid (ako Šiamiru

uopšte uspe da sleti pod jakom paljbom). Biće zainteresovani, i te kako

zainteresovani! Ukoliko nas ne obore pri sletanju, onda će sigurno

poslati mobilni odred da se obračuna sa desantnim trupama, a možda

će pozvati i nekoliko fregata na mesto iskrcavanja radi potpunog

uništenja čitavog života na naznačenim koordinatama. Sa takvim

sumornim mislima stigao sam do stambenog modula i umorno se

strovalio na krevet.

Ž
 – Komar, svi smo čuli reči pilota Dmitrija Želtova na spikerfonu. –

rekla je Minn-O koja me je dočekala potpuno opremljena i spremna za

akciju. – Čuli su i Eduard i Imran. Da ste vas dvojica napali kapetana,

svi bismo vas podržali!

Sa nevericom sam pogledao u svoju vaieddu i na njenom licu sam

video izraz potpuno iskrene i bezgranične odanosti. Minn-O uopšte

nije preterivala i zaista je bila spremna da napadne Geka ako to

zahtevam. Hvala mojoj vaieddi i prijateljima što su bili spremni da me

prate u vatru i vodu, ali nisam zaslužio tako fanatično poverenje. I ja

sam živo čeljade koje zna da pogreši. Pogrešio sam i malopre i baš zato

sam bio zabrinut. Možda sam trebao da upotrebim psionski uticaj na

Uraza Tuhša, da nateram kapetana da pomisli da je njegov plan

pogrešan i osuđen na propast. Tada bi odustao od glupe ideje da

rizikuje uspeh vojne operacije samo da bi spasao svoj šatl.

– Mužu moj, ne ličiš na sebe! Izgledaš slomljeno i utučeno, kao da

te nije briga šta se dešava oko tebe! Šta god da se desi, ne brini, imaš

mene! Ja ću uvek biti na tvojoj strani! Minn-O je sela na klupu pored

mene i zagrlila me, a zatim spustila glavu na moje rame.

Uzvratio sam zagrljaj. U tom trenutku izvan šatla se začulo

neobično mehaničko škripanje i moja vaiedda se zaprepašćeno trgla:

– Šta je to?

Rekao sam devojci da su po nalogu kapetana postavili kran kako bi

pokupili jednu od svemirskih mina i odvukli je u tovarni prostor šatla.

Odmah sam upozorio Minn-O, Imrana i Eduarda, koji su slušali moje

reči, da će Šiamiru ubrzo, zbog sletanja na planetoid, započeti oštre

manevre kako bi izbegao protivvazdušnu odbranu. Zbog toga sam

preporučio da moji prijatelji odmah provere svoje skafandere i da što

više upumpaju vazduha u rezervoare. Ovo se posebno odnosilo na

Eduarda, čije je glomazno egzoskeletno odelo svemirskih marinaca

trenutno bilo u prtljažniku, a treba mnogo vremena da se aktivira i

instalira oružje. Isto sam rekao i svojoj „mačetu“ i Geku u susednoj

sobi da pripreme svoja odela.

Inženjer broda prošao je pored nas prema tovarnom prostoru, u

pratnji dvojice kapetanovih telohranitelja. Prošla su dva-tri minuta, a

glas Uraza Tuhša proleteo je kroz zvezdani brod:

– Tehničari pripremaju teški utovarivač! Ostatak posade neka se

spremi za prinudno sletanje! Odmah po sletanju tehničari treba da

otvore vrata tovarnog prostora i tek nakon toga da isprave noge za

sletanje i poprave Šiamiru!

Odmah po završetku ove poruke, motori šatla su zavijali neobično

visoko. Bio je to naprosto histeričan ton. Uprkos radu kompenzatora

gravitacije, bio sam pritisnut leđima za naslon. Žurno sam sa zida

spustio meke šine za pričvršćivanje i privezao se očekujući tvrdo

sletanje na neprijateljski planetoid. Na suprotnoj klupi su Tini i Minn-

O takođe ponovili moje postupke. Naš brod, ubrzavajući sve više i više,
ušao je u intenzivnu torziju oko svoje uzdužne ose, a zatim počeo da

pravi nagle i oštre trzaje sa jedne na drugu stranu u pokušaju da

izbegne granatiranje sa površine.

G-opterećenja su brzo dostigla transcendentalni nivo (uprkos

gravitacionim kompenzatorima!). Sve je lebdelo pred očima, bilo je

teško i razmišljati, a traka sa poenima izdržljivosti naglo se skraćivala.

Čak sam morao žurno da otvorim prozor opreme lika i izmenim

prstenove sa bonusima. Oduzeo sam od Inteligencije i dodao dva

prstena za Konstituciju, one koje mi je ostavio Morf prilikom

rastanka. Istovremeno sam bio veoma zabrinut za Min-O, ali princeza

Mračne frakcije se osećala iznenađujuće dobro. Verovatno je

konstitucija njenog lika bila znatno veća od moje.

Buka motora se promenila u još viši, oštar zvižduk koji se pretvorio

u ultrazvuk, a ja sam se zgrčio u iščekivanju udara. Sve se treslo da

sam umalo pregrizao sopstveni jezik od silnog zveckanja zuba, broj

bodova izdržljivosti pao je za četvrtinu. Da, bilo je izuzetno teško, a

prilikom sletanje smo slomili jednu nogu zvezdanog broda koji se

potpuno iskrivio, ali u ovoj situaciji to više nije bilo važno.

– Dmitrrr, sletanje je za svaku pohvalu za ovako teške uslove! –

graknuo je Uraz Tuhš preko spikerfona. – Ja ću prvi izaći na površinu

planetoida! Ako neko pokuša da me prestigne, odmah će biti streljan!

Samo oni kojima potpuno verujem: desantu, inženjeru i mojim

telohraniteljima, dozvoljeno je da pođu sa mnom na utovarivaču!

Ostali ostaju na brodu i čekaju naš povratak! Medik ostaje na šatlu i

on me zamenjuje u odsustvu. Dmitrrrr, drži motore uključene i budi

spreman za momentalno poletanje!

Desantni padobranci su se uznemirili i predvođeni svojim

komandantom trčali su niz hodnik, uz strašni topot, prema tovarnom

prostoru. Vrata vozila koja vode do zajedničkog hodnika su se odmah

zatvorila, ali sam čak i kroz ovu prepreku čuo tutnjavu utovarivača,

zvukove otvaranja spoljnih vrata i zvižduk izlazećeg vazduha.

Percepcija se povećala na 27.

Oh, kako! Kratka poruka koja mi je lebdela pred očima privukla je

moju pažnju i izvela me iz neke čudne omamljenosti u koju sam bio

zapao svo vreme posle teškog razgovora sa kapetanom. Ovo je već

drugo povećanje Percepcije od početka igre! Štaviše, to se dogodilo u

trenutku kada sam sedeo poluzatvorenih očiju i aktivno koristio svoj

sluh. Možda će za treće i konačno povećanje ove karakteristike biti

potrebno aktivno koristiti i druga čula: miris, na primer, ili dodir?
 Sedeo sam preko puta Minn-O koja je otkopčala zaštitne šine i

zabrinutim glasom mi rekla da ima neko loše predosećanje. I sam sam

sve jasnije osećao približavanje nekakve nejasne pretnje i nesreće. Pa

šta onda čekam?! Savršeno dobro sam razumeo da Uraz Tuhš ne može

uspeti, pa zašto da gubimo vreme ?! Moramo odmah da reagujemo!

Pomoću mini-mape sam utvrdio da je utovarivač sa padobrancima

napustio šatl. Odlučno sam ustao sa svog mesta i krenuo ka

kapetanskom mostu. U pratnji iznenađenih i napetih pogleda pilota i

navigatora, koji su bili tamo na svojim radnim mestima, prišao sam

kontrolnoj tabli i uključio spikerfon, obaveštavajući celu posadu na

jeziku Geka:
– Pažnja, govori gerda Komar! Smrtno je opasno da se ostane ovde

na šatlu. Meleofati će uskoro uništiti naš brod. Zato zahtevam od svih

vas, koji ne želite da glupo i neslavno poginete, da sledite moj primer i

da što pre napustite šatl! Izlazak je kroz tovarni prostor jer su tamo
spoljna vrata otvorena i biće mnogo brže!

Autoritet povećan na 33!

Morao sam da ponovim ovu poruku i na svom jeziku jer su se moji

prijatelji, ne razumevajući razloge nastalih previranja, počeli zbunjeno

okupljati u hodniku.
U međuvremenu niko od Gekoa nije prigovorio ili osporio moje

reči o potrebi da se brod napusti. Video sam kako su oba brata

blizanca, Vaš i Baša, obukli oklop i prvi izjurili. Nedaleko iza njih bio

je Superkargo i stari Ajuh, pa čak i Dmitrij Želtov koji je napustio

pilotsko mesto i požurio ka izlazu bez obzira na kapetanovu naredbu

da ostane na brodu i pripremi ga za hitno poletanje. Prolazeći pored

mene pljesnuo me po ramenu svojom teškom rukom i rekao sa

osmehom:
– Komar, posle svega što smo zajedno pregurali zar si mogao
pomisliti da ću te ostaviti i slušati kapetana tiranina?!

Zahvalio sam prijatelju na poverenju, pa sam požurio prema izlazu,

ali sam na vratima naleteo na Ulinu, koji je iz nekog razloga krenula u

suprotnom smeru, prema ličnoj kabini Uraza Tuhša. Taman sam hteo
da je upitam za tako čudan pravac njenog kretanja, ali je ona stavila

ruku na moja usta. Bio je to pouzdan znak da treba da ćutim. Ulina se

probila do sefa ugrađenog u zid i vešto otkucava složenu kombinaciju i

otvorila teška blindirana vrata.

– Ništa nisi video! – rekla je Trgovkinja sa osmehom, a zatim je

hitro prebacila brojne kese skupocenih crvenih kristala i nešto ingota

u svoj inventar. – Ovo je moj novac, tačnije novac moje porodice.

Nakon nedavnog napada Mileonskih pirata na Šiamiru, Uraz Tuhš je

ostao praznih džepova, nije mogao ni posadu da isplati. Tada mu je
pomogao moj klan Tar-Laine, dajući značajan doprinos organizaciji

mog budućeg venčanja sa Urazom Tuhšom. Kapetan je prihvatio

poklon i do sada je potrošio veliki deo primljenog novca na isplatu

zarade posadi i za modifikaciju Šiamire. Ali venčanja neće biti. To sam

odlučila u trenutku kada si razgovarao sa komandantom flote kung

Vejdom Šišišem. Ne želim da za muža imam ekscentričnog i kukavnog

aristokratu. Stoga, uzimam svoj novac, ionako bi nestao po uništenju
šatla, a od toga ne vidim da bih imala koristi! To je to, Komare, gotova

sam, hajde da bežimo prema izlazu, inače može biti kasno!

Uzgred, bežeći, razmišljao sam... zar upravo ovo što je rekla Ulina

nije dovelo do toga da se kapetanov stav prema meni tako dramatično

promenio? Sećam se da je Ulina bila na ivici raskida nakon objave mog

hapšenja. Jasno je izrazila svoju pritužbe kapetanu zbog njegove

pasivnosti i nespremnost da zaštiti člana svog tima. Čini se da je

upravo ta rasprava sa povišenim tonovima bila početak njihovog kraja.

Ne čudi onda što se odnos kapetana prema meni tako naglo pogoršao!

Konačno sam shvatio stvarne razloge za prekid saradnje, a svi ti

„predstavnici druge rase“, „statusni igrači“, „nepotrebna potraga za

mineralima“ bili su samo formalni i prilično glupi izgovori...

Svi smo bili napolju i poskakali na četiri levitatora, kada se našoj

grupi neočekivano pridružio brodski Medik, koji je poslednji napustio

šatl. Pretpostavio sam da će on ostati, pošto kapetan nije sumnjao u

njegovu privrženost i imenovao ga za čelnika broda.

– Uraz Tuhš je poginuo i svi vojnici koji su bili sa njim na

utovarivaču. – objasnio je brodski lekar videći moju zbunjenost. –

Odmah mi je bilo jasno da su gotovi kada su piktogrami padobranaca
nestali sa ekrana. Jednostavno nisu imali šanse da se probiju pod

vatrom automatskih odbrambenih sistema. Stoga, gerda Komar, ne

vidim razlog da sednem u šatlu i čekam da i mene rasture, pa tražim

da me povedeš sa sobom!
Naravno da sam prihvatio ponudu, pa sam pokazao na levitator

kojim upravlja stari Ajuh jer je tamo bilo jedno slobodno mesto. U
slušalicama se jasno čulo škrgutanje zuba, a potom i glas Uline:

– Kako je bio predvidljivo glup! Zbog tvrdoglavosti, narcisoidnosti i

pohlepe, nije bio u stanju da obavi najvažniji zadatak za celu Treću

udarnu flotu. Nije isporučio bombu na neprijateljsku bateriju, a

uskoro će ostati bez šatla i spasti na prosjački štap. Ali to je njegov

problem. Mi smo poslednji koji mogu da poprave situaciju. Gerda

Komar, vodi nas! Gde letimo?

Autoritet podignut na 34!

 Pokazao sam rukom u pravcu stena. Sudeći po skeniranoj mapi

tamo je postojala mreža klisura i dubokih pukotina, duž kojih sam

planirao da se neprimećeni prikrademo do neprijateljske baterije, koja

se nalazila iza stena. Ne mogu nas videti sa tla, već samo odozgo...
Podigao sam glavu, a iznad nas se vodila žestoka bitka. Stotine i

hiljade svetlih brzih tačaka označavale su putanju paljbe i potpuno

prekrile nebo. Bljesci su treperili, daleke eksplozije zaiskrile, činilo se
da nije moguće razaznati izvor smrtonosnih zraka od kojih su neki

pronašli svoje žrtve u svemiru.

U tom uskovitlanom vrtlogu, ako dobro razumem šta se dešava

iznad nas, odluka kunga Vejda Šišiša da odustane od potpunog

uništenja flote teških brodova Meleofata i da započne desant na

planetoid, pokazala se katastrofalnom greškom. Oštećeni ali ne i

uništeni, neprijateljski brodovi nisu žurili da pobegnu, pogotovo ne

sada kada im se ukazala idealna prilika za kontra udar, pa su se

pridružili braniocima planetoida, što je umnogome otežavalo zadatak

Treće udarne flote i proredilo njihovo brojčano stanje...

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 64!

Prestao sam da buljim u nebo, vreme je da se deluje! Četiri

levitatora su poletela i, povećavajući brzinu, jurnula ka grebenu

tamnosmeđih stena. Uspeli smo da se odmaknemo od šatla oko osam

stotina metara, kada je glas Minn-O La-Fin privukao pažnju svih nas:
– Opasnost!!! Brod s desna!!!

Tolili-Uh X. Modularna fregata

Meleofata. Položaj površine bliže
kosmosu.

Ogroman i na prvi pogled nespretan zvezdani brod, taman i

trouglastog oblika, polako se uzdigao iza brda. Otkud li se on pojavio?!

Mi smo u potrazi za neprijateljem gledali naviše jer nismo očekivali da

se leteća opasnost može pojaviti sa površine planetoida.

Na moju komandu su sve četiri leteće daske naglo promenile

pravac i sakrile se od zvezdanog broda u jednu pukotinu koju smo

zapazili u blizini. Naredio sam da svi zalegnu i da prekinu

komunikaciju preko radio veze. Otkopčao sam se sa levitatora i,
uverivši se da magnetni đonovi dobro prijanjaju za tlo, potrčao sam uz

padinu do prve zgodne osmatračnice od velike smrznute gromade.

Š
 Taman na vreme. Na mestu gde je stajao naš „Šiamiru“, bljesnulo
je grimizno svetlo, a onda se začula snažna eksplozija! Fregata se

lebdeći pedeset metara iznad goruće olupine polako približavala mestu

požara, a onda je dodatno ispalila neku vrstu rakete ili torpeda,

pretvarajući lokaciju šatla u uzavrelo jezero rastopljenog metala i

kamena.
 9.
Upad u bazu

Ostali smo bez mogućnosti da odletimo sa planetoida, bez oružja

sposobnog da uništi neprijateljsku bateriju, bez sredstava

komunikacije sa komandom naše flote i bez mogućnosti da obnovimo

vazduh koji ćemo utrošiti za par sati. Bila je to idealna prilika da

padnemo u malodušnost i očaj. Ali naš mali odred od dvanaest

predstavnika iz tri rase, bio je nadahnut i pun snage. I pored svih

poteškoća i opasnosti, važno je da smo ostali živi, a ta činjenica je

dobar preduslov da ne odustanemo od borbe!

Fregata koja je uništila Šiamiru, uzdigla se ka zvezdanom nebu

pravo kao sveća i pridružila se braniocima planetoida. Pitao sam se šta

da radimo dalje? Nismo imali termonuklearnu ili drugu bombu koja bi

mogla da uništi neprijateljsku kopnenu bateriju čime bi otvorili put za

desantne snage Geka. Osim toga, čak i da hipotetički možemo da

uništimo kupolu na kuli, kako da javimo komandantu Treće udarne

flote Kung Vejd Šišišu da je kula uništena i na kojem mestu mogu

bezbedno da izvrše desant? Bez tih informacija o našoj sabotaži oni

jednostavno neće moći da shvate ukazanu priliku, a naša aktivnost će

praktično biti uzaludna.

Dođavola, zašto dok je Šiamiru još postojao, nismo kontaktirali

komandu naših snaga i otkrili slabu tačku u odbrani planetoida? Da,

to je dobro pitanje. Uraz Tuhš nije uradio jer se možda plašio da će biti

kritikovan što se nije odmah vratio u formaciju, a možda se plašio da

će neko drugi dobiti ulogu spasioca flote i kome će pripasti slava? Ili je
možda zaista toliko glup da je umislio da nakon sletanja našem

zvezdanom brodu neće pretiti nikakva opasnost? Ili da li će kasnije

biti vremena da prenese informacije? Ali... šta da smo oboreni tokom

sletanja? Moguće je, naravno, da ovakvim razmišljanjem nepotrebno

demonizujem našeg kapetana. Činjenica je da Uraz Tuhš nije iskusan

u vojnim poslovima. Verovatno je želeo da uradi ono što je smatrao da

je najbolje, a da nije unapred dobro promislio. Možda se plašio da

saopšti ovako važnu informaciju, jer se plašio da će Meleofati presresti

poruku i preduzeti mere za jačanje odbrane na ovom području i trajno

zatvaranje mogućnosti desanta? Ko će ga znati…

Problem prenošenja informacija do komande flote i dalje je veoma

akutan. Ajuh je tvrdio da on može uspostaviti vezu sa komandom uz

uslova da dobije pristup emisionoj opremi Meleofata. Bila je to

neobična tvrdnja. Stari Navigator nije znao jezik ove rase, ali je ipak

upoznao mnoge zvezdane brodove, navigacijske sisteme i

komunikacione objekte Meleofata tokom svoje duge svemirske

karijere. Nedostajala je „samo mala sitnica“ – da nabavimo

komunikacioni predajnik od neprijatelja. Ali kako i gde?

– Opasnost! Još jedan zvezdani brod!!! – uzviknuo je Imran i sve

nas naterao da se razletimo i posakrivamo iza gromada i neravnih

površina.

Opet isti tip fregate Tolili-Uh X, i ponovo se pojavila odnekud

odozdo, iza susednog brda. Možda je ovo ista ona koju smo već videli?

Mada je tako nešto malo verovatno. Tolili-Uh X je istom rutom

preleteo preko još uvek plamtećeg jezera istopljenog metala i kamena,

na mestu pogibije Šiamire, a onda uzleteo vertikalno u zvezdane

visine.

– Možda tamo imaju bazu za popravku. – sugerisao je Vaš Tuših,

netremice zureći u neprijateljsku fregatu koja se udaljavala. – Mislim

da oštećeni zvezdani brodovi Meleofata sleću negde iza ovog brda,

brzo ih zakrpe i opskrbe projektilima, pa ih ponovo šalju u bitku?

– Može biti. Logično je. Mi bi mogli pomoći našima ako usporimo

ili zaustavimo njihovo servisiranje. – povisio je ton Superkargo.

Superkargu je ime bilo Avan Toi i vredelo bi reći malo više o

njemu, pošto nikada ranije nisam sreo tako gojazne i masivne

predstavnike njegove rase. Superkargo nivoa 80 u egzoskeletnom

oklopu izgledao je skoro sferično, a ni bez oklopa se nije mnogo

razlikovao od obične kugle prekrivene krznom na debelim nogama. Na

prvi pogled odmah se mogla zapaziti mala glava sa velikim ušima.

Uprkos gojaznosti, Avan Toi se kretao veoma brzo i spretno. Tokom

mog boravka na Šiamiri nisam primetio da je Superkargo

„iskompleksiran“ svojim izgledom, mada su ga ponekad zadirkivali

zbog viška kilograma. Avan Toi se na to nije obazirao, bio je veoma

poštovan od strane tima, a sada su njegovu ideju odmah podržali Ulina

i braća blizanci.

– Ako ne možemo da dignemo u vazduh bateriju vazdušne

odbrane. – izrazila je svoje gledište Ulina. – onda ćemo pokušati da na

drugi način naškodimo, recimo napadom na remontnu bazu kako bi

paralisali njen rad, makar i na kratko vreme!
 Sve u svemu, svi Geko su bili skloni ideji da se napadne baza za

popravku. Ima u tome logike. Cilj je mnogo bliži od baterije vazdušne

odbrane, što je važan faktor za nas jer smo ograničeni vremenom za

dopunu kiseonika. Radionica za popravke, sa mehaničarima umesto

vojnika, je manje opasna meta za naše snage. I što je najvažnije, u

blizini zemaljske baterije moguće je značajno prisustvo

automatizovanih odbrambenih struktura. Ako je dobro uvežbana i

pripremljena grupa kosmičkih marinaca Uraza Tuhša uništena za

nekoliko sekundi i nas bi mogla očekivati njihova sudbina.

– Odlučeno je! Menjamo cilj! – pokazao sam rukom u pravcu

odakle su se pojavile neprijateljske fregate. – Radionica je naš cilj! Na

levitatore!

***
Pogrešili smo. To uopšte nije bila remontna baza, kako smo

pretpostavili, već ogroman, tridesetak metara dug i sedam metara

visok, ulaz u podzemni kompleks zatvoren blindiranim kapkom. Pred

našim očima se ova pregrada dva puta pomerala u stranu i svaki put iz

dubine stene izlazila je nova neprijateljska fregata tipa Tolili-Ukh X.

– Da li ih tamo štancaju ili šta?! – nezadovoljno je gunđao Dmitrij

Želtov na jeziku Geka.

– Najverovatnije, ispod planine postoji skladište modula i

automatska radionica za sklapanje. – objasnio je mudri i sveznajući

Ajuh. – Od postojećih modela „Tolili“ su modularne fregate Meleofata.

Sastavljaju ih roboti na licu mesta od delova i fragmenta, a u

zavisnosti od namene. Ako je potrebno mogu sastaviti brzi presretač,

teškog lovca velikog dometa ili jurišni avion. Za planete sa gustom

atmosferom stave stabilizatorska krila, ako ugrade druge sisteme

postaće izviđač ili neborbeni brod za prikupljanje ruda i minerala.

– Geko su svojevremeno bili fascinirani ovom idejom o

univerzalnom brodu koji se sklapa u zavisnosti od potreba i situacije. –

rekla je Ulina Tar. – Ali smo napustili taj sistem u korist visoko
specijalizovanih zvezdanih brodova. Ispostavilo se da nije efikasno i da

je rasipno proizvoditi i skladištiti module koji možda nikada neće biti

potrebni.

Slušao sam njihov razgovor mada me je više zanimalo pronalaženje

slabih tačaka i pristup u radionicu. Posmatrao sam neprijateljski

kompleks i prilaze tražeći odbrambene sisteme, ali ih nisam uočio. Ni

moj IC vizor ništa nije pomogao, a ni skeniranjem ništa određeno nije

Č
pronađeno. Čak i izdaleka moj merač zračenja je zacvilio lošim tonom

čim sam ga uperio u otopljeno kamenje na ulazu u neprijateljski

kompleks. Nešto je tu nedavno „tuklo“, a snažna eksplozija je možda

rasturila odbrambenu strukturu.

– Koliko sam razumeo, Meleofati prave brodove kratkog radijusa

da mogu okačiti više oružja i staviti jaču oplatu, a posada na njima je

minimalna. – Okrenuo sam se Ajuhu, očekivao sam njegovo mišljenje.

– Tačno tako, gerda Komar. – složio se Ajuh. – Umesto skupog

hiperprostornog pogona, stavljaju dodatne štitove i oružje, a brojnost

posade je diskutabilna. Pretpostavljam da tačke oživljavanja imaju u

bazi, onda to znači da imaju neograničenu rezervu vojnika... Evo ga
izlazi još jedan Tolili-Uh X!

Zaista, oklopna vrata su se pomerila ulevo, ispljunuvši iz

podzemnog kompleksa još jednu fregatu trouglastog oblika. Cela naša

grupa se priljubila o kamenje propuštajući neprijatelja sa kojim nismo

mogli da se nosimo. Ali čim je neprijateljski brod nestao iza brda, ja

sam skočio na noge i komandovao:

– Napred! Zauzmite svoja mesta na levitatorima! Moramo uleteti u

bazu pre nego što se pojavi sledeći brod! Požurimo!

Od našeg skloništa i ulaza u bazu delilo nas je tri stotine metara, a

tu razdaljinu smo savladali za nekoliko sekundi. Otkopčao sam se od

leteće daske i dotrčao do čudne ploče na zidu. Ploča je nekakav

kameni disk, pričvršćen na stenu prečnika pola metra, u koji je

urezana plitka spirala sa velikim brojem zavoja. Uh... uopšte nije ličilo

na kontrolnu tablu za vrata, mada... ko će znati ove Meleofate? Nisam

video ništa drugo što bi ličilo na daljinski upravljač ili panel na dodir.

Prošao sam prstom rukavice po zavojima spirale čisteći prašinu i pesak

koji su se nakupili u udubljenju...

Vaš lik nema veštinu Otvaranje brava.

Da, to je tačno! Kad bolje razmislim zašto da se ja petljam sa

svojim amaterskim znanjem kada treba da ustupim mesto Lopovu.

– Tini, otvori! – pokazao sam „mačetu“ na čudnu spiralu.

U šapama mielonskog tinejdžera, momentalno se pojavio lopovski

alat: razbijač šifre, neka vrsta elektronike sa ekranom i strelicom,

zamršen namotaj žica sa terminalima. Tini je stajao i zamišljeno

gledao u kameni disk, a onda je potišteno spustio glavu.

– Gospodaru Komar, Nedostaju mi veštine! Ovde mi treba

Hakovanje sedamdesetog nivoa i Elektronika od pedeset!

Prokletstvo... ipak je Elektronika... možda ću ja moći da otvorim,

ali moram da vidim žičane veze? Naredio sam Imranu da svojim

sečivom odseče kamenu ploču sa zida. Trenutak kasnije Gladijator mi

je pružio ravan kameni disk na čijoj poleđini... nije bilo ničega! Samo
goli kamen i tragovi cementa, ili neke vrste očvrslog maltera kojim je

ploča pričvršćena na stenu, bez žica, bez kompjuterskih kola, bez

ičega. Koja besmislica... Izgleda da sam malo zatupio. Ovde je

potreban prefinjeniji način umesto seljačkog uvrtanja žica.

Brzo sam aktivirao ikonu Skeniranje! Uh… razumećete… ipak je

postojala neka vrsta elektronike unutar kamena, ali uopšte nije bila
povezana sa masivnom klapnom koji je zatvarala ulaz u podzemni
kompleks. Bilo mi je apsolutno nemoguće da razaznam jedva vidljive

linije čak i u najvećoj mogućoj rezoluciji na mini-mapi. Moguće je da

se ovaj uređaj pokvario zbog nedavne eksplozije u blizini. Možda je u

pitanju samo dekorativni element koji pod određenim uslovima stvara

svetleće, zvučne ili vibrirajuće signale? Ali... evo još jedne prilike da

otvorim kapiju! Unutar stene, na drugoj strani masivnih vrata, bila je

nekakva konstrukcija koja mi se prikazala na mapi:

Sistem spoljne kontrole kapije. Šansa

za povezivanje je 7%. Šansa za
prevazilaženje 0%

Jedva sam se suzdržati od psovke. Samo sedam posto. Pre ću

glavom razbiti stenu nego ovaj sistem. Nema šanse da ga otvorim sa

ove strane sa svojim trenutnim veštinama. Zamenio sam Komarove

prstenove i umesto Konstitucije ponovo vratio Inteligenciju, ali

situacija se nije značajno promenila. Umesto 7% šansa za povezivanje

porasla je na 12%. Ne, ni to nije rešenje...

Izgleda da ćemo morati da čekamo da se vrata sam otvore kod

izlaska sledećeg zvezdanog broda. Nadam se da se u međuvremenu

nećemo spržiti od radijacije i usijanog kamenja. Kad se otvori klapna

možemo neprimećeno utrčati unutra, mada je to malo verovatno. Ali u

uskom prostoru podzemnog koridora svemirska fregata će biti

ograničena u mogućnostima za manevrisanje i neće moći da nas

pomlati svojim oružjem.

Trenutak samo! Pojavilo se nešto veoma zanimljivo! Na mojoj

mini-mapi vidim da se kapiji približava stvorenje koje je sistem igre

identifikovao kao neprijatelja. Ime ovog stvorenja nije prikazano na
mapi, samo njegova rasa i klasa:

Meleofat. Tehničar. Nivo 45

Naša aktivnost na komandnoj ploči spoljne kapije verovatno nije

prošla nezapaženo, pa je jedan od tehničara upućen da izvrši pregled i
popravku ploče za otvaranje klapne. Dopustio sam neprijatelju da se

približi, oštro sam ispružio desnu ruku stisnutu u pesnicu. A onda sam
ga stavio pod moju mentalnu kontrolu i naredio da nam otvori kapiju!

Veština Psionika je nadograđena na nivo

51!
Veština Mentalne snage je nadograđena
na nivo 46!

Podsetio sam svoje prijatelje šta nam predstoji, pa sam naredio da

se pripreme za borbu. Sjajne oštrice pojavile su se u Tinijevim i

Imranovim rukama. Baša, Vaš i Eduard su na svom egzoskeletnim

oklopima izvadili teške višecevne topove i aktivirali bacače plazma

granata. Ostatak grupe je takođe pripremio širok spektar ubojitih

sredstava. Baša Tuših mi je sa osmehom ponudio da radimo u paru,

kao onomad u bazi moštiju, da ja označavam mete a on da ih rastura.

Negativno sam odmahnuo glavom. Još uvek sam kontrolisao
neprijateljskog igrača, pa sam se plašio da ću izgubiti koncentraciju

zbog Bašine zajebancije.

Teška, debela i veoma jaka klapna je počela da se podiže, pa je naš

odred jurnuo u neprijateljski kompleks. U pokretu smo gađali sve

protivnike koji su se zatekli u prvoj dvorani. Ja sam nekoliko puta

opalio iz pulsne puške Mračne frakcije, čak jednom sam i pogodio.

Veština sačmarice je nadograđena na

nivo 49!

Ispostavilo se da je bilo svega šest ili sedam Meleofata, da nisu

stigli ni da reaguju na našu invaziju. Poginuo je i Tehničar koji nam je

otvorio kapiju. Skoro ceo prostor ove velike ovalne sale zauzimala je

fregata spremna za lansiranje, ali u njoj nije bilo posade, barem je ja

nisam video na mini-mapi. Poslao sam Imrana i Tini da provere

tačnost skeniranja. Ubrzo su izašli iz neprijateljskog broda i javili da je

zaista prazan.

U daljini niz široki hodnik koji je ulazio u mračnu dubinu stene,

video sam neke odbljeske, komešanje i sjaj polja sile. Čak sam zapazio

i siluetu druge fregate kako se sklapa. Tamo se obavljala automatska

montaža zvezdanih brodova. Zašto onda ova gotova fregata nije imala

posadu? Postavio sam ovo pitanje naglas i dobio vrlo uverljiv odgovor
od Minn-O:

– A šta posada da radi kada se montaža obavlja automatski?

Posada dolazi tek kada je brod spreman. Tamo na desnom zidu je
otvor za lift. Izgleda da se posade podižu negde iz dubine podzemne
baze, ulaze u pripremljenu fregatu i kreću u bitku.

Baš tako! Rekao sam braći blizancima i Eduardu da upotrebe teško

oružje i da unište svaku mogućnost da neprijatelji koriste lift: da

rasture sve panele, izvore struje, gravitacione platforme, kabine,

kablove i obavezno da ispale nekoliko vođenih granata u dubinu
rudnika i razbiju sve što se tamo zatekne, a idealno bi bilo da unište

temelje i uruše fabriku.

Autoritet povećan na 35!

– Ajuh i Dmitrije, pozabavite se fregatom! Proverite spremnost

njenih sistema i da li postoji mogućnost da letimo na fregati. Ali prvo

pokušajte da uspostavite komunikaciju sa našom komandom i
obavestite ih o napadu koji smo izveli. Ajuh, vi znate prave frekvencije

i kodove, ali što je najvažnije, objasnite trupama Treće udarne flote

gde da slete sa minimalnim rizikom od uništenja. Ostali za mnom!
Hajde da se pozabavimo rasturanjem neprijateljske radionice za
montažu!
 10.
Označavanje cilja

Zaštitno polje koje sam primetio u dalekom hodniku, propustilo

nas je bez i najmanjeg otpora. Ulina Tar je objasnila da je to

jednostrani paravan koji ne dozvoljava da vazduh izlazi iz unutrašnjih

prostorija. Sa unutrašnje strane vazduh je zaista bio pogodan za

disanje. Postojala je mešavina ljudskog, mielonskog i geko vazduha, pa

sam odmah savetovao Tiniju i Minn-O La-Fin da uključe pumpe u

njihovim odelima i dopune rezervoare sa vazduhom.

Superkargo, Medik i Trgovkinja su takođe počeli da upumpavaju

vazduh u rezervoare svojih odela. Lekar je u isto vreme iskoristio

priliku i podelio lekove protiv zračenja. Doza zračenja, prema

njegovim proračunima, dok smo boravili ispred kapije na ulazu u

podzemni kompleks, bila je poprilična i potencijalno opasna. Svi smo

poslušno uzeli i progutali pilulu protiv zračenja, iako ja lično nisam

previše brinuo o izloženosti radijaciji, niti o snabdevanju kiseonikom.

Moj prefinjeni energetski oklop Osluškivača imao je odličnu zaštitu od

zračenja i omogućavao mi je da čuvam vazduh četiri i po sata, tako da

sam imao više nego dovoljno vremena za dopunu.

– Komar, bilo bi lepo da odmah snimimo video priču, kao onomad

u bazi relikvija. Mi smo prvi borci Treće udarne flote koji su provalili u

neprijateljski podzemni kompleks! Ta priča će svim članovima naše

grupe doneti porast Slave, a tebi i komandantu kung Vejd Šišišu

porast autoriteta. Naravno, očekujem da će biti moguće da takav video

ponovo prodamo informativnim kanalima! – sugerisala mi je trgovac

Ulina.

– Dobra ideja! Uradi sve što treba! – odobrio sam ovu inicijativu

Trgovkinje, a ona je istog momenta počela da oduzima baterijske

lampe od članova grupe i raspoređuje izvore svetlosti kako bi dobila

što bolje snimke.

Dok se ostatak tima brinuo o svojim zaduženjima i potrebama;

odelima, snimku i tretmanu, Imran i ja smo cunjali po ogromnoj

fabrici. U montažnoj radionici nije bilo neprijatelja, samo su roboti i

gravitacioni kranovi radili na pokretnoj traci po svojim programskim

zaduženjima. Zvezdani brod koji je bio najbliži izlazu skoro je bio

spreman, a roboti su na njega pričvršćivali sisteme oružja. Na snimku

mini-mape postojale su još tri fregate „Tolili-Uh X“ sa različitim

stepenom spremnosti.

Zastali smo kod teretnog lifta sa čije platforme su, odnekud iz

nedra planetoida, donošene kutije sa raznim modulima koji su od

strane robota montirani na fregate. Moramo zaustaviti proizvodnju.

Ali kako? Odmah mi je na pamet pala ideja da upotrebim

prospektorski skener. Istovremeno bih robotima oduzeo svu energiju i

dobio kvalitetne crteže Meleofatske fregate i kompletne opreme koja

se nalazi oko mene i koja će svakako biti od velike koristi za

čovečanstvo.

Upozorio sam svoje prijatelje da isključe levitatore i da se udalje,

izvadio sam jedan od geoloških analizatora i pripremio skener. U

podešavanju uređaja sam podesio maksimalnu pretragu za šupljinama

i analizu metalnih struktura. Minerali i organska materija me ovom

prilikom uopšte nisu zanimali, pa sam uklonio tu mogućnost

postavljajući odgovarajuće klizače na nulu. Dakle, počinjem! Stativ je

kao i obično škljocnuo kada sam razdvojio repove metalnih šipki i

stavio analizator na pod.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 26!
Veština kartografije je nadograđena na
nivo 53!
Veština elektronike je nadograđena na
47 nivo!

Svetla u hali su se predvidljivo ugasila, mašine za montažu i

pokretna traka su se smrzli, leteći roboti su popadali na pod, a zaštitno

polje se isključilo. Posle dve-tri sekunde sve se ponovo vratilo u

normalu! Koja besmislica?! Sve je trebalo da ostane bez struje, uvek je

bilo tako!!!

– Ovaj kompleks sigurno ima dodatno napajanje koje dolazi

odnekud odozdo, iz dubine planetoida. Odatle se verovatno sve

kontroliše. – prokomentarisao je moj neuspeh Imran, on je bio jedini

član grupe koji je ostao u mojoj blizini u vreme skeniranja.

– Eh, voleo bih da saznam kako funkcioniše ovaj planetoid… –

rekao sam zamišljeno. – Voleo bih da prodrem do upravljačkog centra

ovog kompleksa i da sebi stvorim zvezdani brod iz snova; velik,

prostran, brz, sa odličnim motorom i manevarskim sposobnostima, sa

moćnim oružjem i, naravno, sa sposobnošću da sleti na svaku planetu.

Zamišljam kako bi naši ljudi u frakciji Human-3 bili ponosni kada bi

takav svemirski brod bio ukotvljen u centru prestoničke citadele!

– Istina je! – veselo se nasmejao moj prijatelj zamišljajući istu

takvu sliku, ali se brzo uozbiljio. –Đavola bi dozvolili da tek tako stoji

za ukras. Odmah bi ga povukli na proučavanje, a posle ga ne bi vratili

jer bi se debela dupeta direktora frakcije uvalila u njega...

Imran je bio u pravu. Čak i kada bih uspeo da nabavim takav

moćan zvezdani brod, direktori frakcije bi imali drugačije planove koji

se ne bi uklapali u moje planove. Ali zašto da odbijem da moja frakcija

ima tako vredan trofej? Naravno da ja ne bih odbio da ga dam frakciji,

ali moji najbliži saradnici sigurno ne bi razumeli takvu odluku.

Verujem da bi frakcija izrazila zahvalnost Komaru za naučno vredan

artefakt. Možda bi izdali pismenu zahvalnicu, platili simboličnu

odštetu od nekoliko hiljada kristala (jer jednostavno više nema u

frakciji), ali bi svemirski brod svakako zadržali za sebe...

Teško sam uzdahnuo od sumornih misli, ali nisam stigao da

odgovorim dagestanskom gladijatoru, pošto se pod našim nogama tlo

osetno zatreslo, a skoro istovremeno sam u slušalicama začuo

uzbuđen glas Eduarda Bojka:

– Komandante Komar, zadatak je izvršen! Lift je smrskan, a slično

izgledaju gravitacione platforme, kabine, kablovi... Sve smo uništili i

poslali u pakao, a sistem igre je prema nama bio velikodušan. Ja sam

dobio čak tri nivoa iskustva i to odjednom!

– Odlično! Sada idite u halu za montažu i tamo treba da se uništi

lift i ostalu opremu... Ali stani malo! Prvo zatvorite spoljni ulaz

pregradom i onemogućite ulaz u podzemni kompleks! Vaše delovanje

je sigurno privuklo pažnju branilaca, pa će Meleofati uskoro pokušati

da nam dođu glave!

Trenutak kasnije, kroz slušalice se oglasio neodlučan glas

svemirskog marinca. Eduard je priznao da ne razume kako da izvrši

moje naređenje. U blizini izlaza je bila bezbednosna konzola sa

brojnim polugama koje su prolazile duž spiralnih žlebova, a bio je i

nekakav veliki okrugli ekran. Na ekranu proleću kadrovi visokom

brzinom i očigledno nisu dizajnirane za ljudske oči, vidi se samo kao

treperenje. Svemirski marinac nije znao koji od tih uređaja je

odgovoran za zatvaranje vrata, a nije smeo da ih dira odreda i

proverava.
– Gerda Komar, neka se klapna još ne zatvara. Plašim se prekida

komunikacije. Ajuh i ja ćemo je kasnije zatvoriti! – čuo se u

slušalicama glas Dmitrija Želtova. – Još uvek proučavamo sistem

upravljanja na meleofatskoj fregati. Upravljanje nije podesno za ljude,

ali mislim da fregatu možemo izvesti iz rudnika. Ajuh je aktivirao

komunikacioni sistem, za par minuta ćemo moći da prenesemo

odgovarajuću poruku komandi naše flote!

– Komar, neprijatelji! – zacvilila je Minn-O La-Fin, pritrčala mi i

pokazala rukom negde dole. – Mnogo boraca Meleofata! Popeće se do

nas na teretnoj platformi lifta!!! Trenutno su duboko, ali ima ih jako

mnogo!!!

Na skeneru očitavam preko stotinu oznaka!!! Hitno sam morao

menjati svoju odluku. Zahtevao sam da se Vaš, Baša i Eduard odmah

prebace levitatorom do hale za montažu. Prošlo je dvadeset sekundi, a

tri ogromna borca su stajala pored mene. Ukazao sam im da je još
uvek u funkciji drugi lift, odnosno teretna platforma za prenos

montažnih elemenat:
– Neprijatelji se podižu ka nama, ima ih mnogo! Vaš zadatak je da

raznesete i drugi teretni lift, da uništite neprijatelje, zaustavite

snabdevanje komponentama i uopšte blokirate mogućnost za prolaz

Meleofata i da sve pošaljete u pakao i do đavola i odmah svo troje

trčite nazad na brod! Ne bi imalo smisla sedeti pod zemljom, ovde u

hali za montažu odsečenoj od ostatka kompleksa, i čekati. Ajuh i

Dmitrij će fregatu izvesti napolje. Tamo ćemo dobiti nova uputstva od

komande i pridružiti se snagama Geka!

Predloženi plan akcije naišao je na veliki entuzijazam kod članova

grupe koji su se okupili oko mene. Samo je Eduard Bojko stavio

ozbiljnu primedbu:

– Uh... Komar, neće to valjati. – moj prijatelj je pokazao na brojne

kutije koje su roboti istovarili sa platforme. – Zar nisi video da na

kutijama stoje isti simboli kao i na mom bacaču granata, a znači:

„Oprez, eksploziv!!!“.
Informacija je stigla u pravi čas, treba poslušati reči mog prijatelja.

Ali vreme je isticalo, neprijatelj se približava, a ja nemam bolji plan za

akciju, pa sam pokušao da relaksiram svog prijatelja:

– Eduarde, upravo nam treba jaka eksplozija! Da umlatimo što više

neprijatelja i sve tamo dole da zatrpamo i pretvorimo u ruševine! Ja ću

lično markirati cilj za vaše navođene rakete!

Svemirski marinac je samo slegnuo ramenima i poslušno stao

pored dva brata Geka u blizini šahta za lift. Baša mi je predao

Označivač cilja. Čim se platforma koja je donela teret pomerila u

stranu, ja sam se nagnuo i uperio uređaj. Veština Osećaj opasnosti je

nepodnošljivo vrištala, a već sam i golim okom mogao da vidim. Prvi

neprijateljski talas je skoro stigao do montažne hale!!! Do platforme

lifta prepunog neprijatelja bilo je manje od trideset metara. Desetak

velikih pauka u metalnim oklopima držalo se za kutije sa već

pripremljenim oružjem za borbu.
 – Raspali! – dreknuo sam čim se nišan Označivača mete fokusirao
na gomilu kutija sa natpisom „Oprez, eksploziv!!!“. Svo troje mojih

borca u egzoskeletnom oklopu su istovremeno ispalila navođene

rakete.

Veština ciljanja je nadograđena na nivo

20!
Veština osećaja opasnosti je
nadograđena na nivo 42!

A onda... mi je pred očima iznenada sve pobledeo i pred očima mi

se pojavio natpis koji sam bio zaboravio:

Vaš lik je mrtav. Oživljavanje će biti

dostupno za 15 minuta.
Da li želite da vidite statistiku ove
sesije igre?
 11.
Izgubljeni odred

Stvarno sam želeo da se upoznam sa statistikom prethodnog

perioda igre, nadajući se da ću pronaći odgovor na pitanje koje me je

mučilo: Šta se upravo dogodilo? Jasno je da su naši neoprezni i

nepromišljeni postupci doveli do eksplozije brojnih kutija municije.

Komar je zbog toga momentalno uništen, uprkos energetskom polju i

dobrim zaštitnim osobinama drevnog oklopa moštiju. Siguran sam da

je i moje prijatelje koji su stajali pored mene pogodila snažna

eksplozija, pa su i oni najverovatnije otišli ​

da se preporode. Ali možda

je neko od njih ipak preživeo? Da li smo uspeli da zaustavimo

nadolazeće Meleofate? Šta se desilo sa brodom?

Nažalost, podaci dobijeni od statistike bili su oskudni i nisu

doprineli da se situacija razjasni: 32 sata i 10 minuta u igri, 5 novih

nivoa, 92 (!!!) unapređenja veština, jedan ubijen igrač... onaj branilac

podzemnog kompleksa. Skoro pola miliona zarađenih poena iskustva...

Rast po poenima karaktera Snaga, Konstitucija i Percepcija... važni u

igri koja iskrivljuje stvarnost. Ozbiljan rast u slavi i prestižu... nije

loše, ali koja je poenta, gde se koristi u igri iskustvo? U svakom

slučaju, rezultat moje igre je bio tužan:

Sesija igre je prekinuta zbog smrti

lika.

Odlučno sam zbacio poklopac virtuelne kapsule i ustao. Osim ovde

očekivanog Imrana, koji je takođe poginuo u igri i ušao u stvarni svet,

sasvim neočekivano sam zatekao na korak od sebe Romana Pavloviča

iz Druge legije koji je zamenik gerda Tamare. Krupni i sumorni

muškarac srednjih godina sa primetno sedom i kratko podšišanom,

nekada tamnom kosom, držao je u svojim ogromnim žuljevitim

rukama buket cveća jarkih boja. Malo sam se zbunio, međutim, već na

prve reči ovog strogog borca sve je odmah postalo jasno:

 – Hajde, Kirile, požuri. Slavlje je počelo! ONA je već tri puta pitala

za tebe. Evo, pokloni joj ovaj buket ruža ako nisi imao vremena da

pripremiš neki bolji poklon!

Srećom odmah sam shvatio ko je ONA, i nisam se osramotio pred

Romanom Pavlovičem smešnim pitanjem ko je ONA. Ali, na moju

sramotu, tek sada sam se setio da je danas rođendan gerda Tamare,

slavnog vođe Druge legije, i da sam obećao da ću doći na proslavu.

Započelo je loše, pa sam zato poslušno uzeo ponuđeni buket. Nisam

pripremio poklon za tu izvanrednu devojku.

Ćutke sam pogledao na ostale kapsule i video ne previše

zadovoljnog Imrana, a ni ostali poginuli borci iz mog odreda nisu bili u

najboljem psihološkom stanju. Svi su jedva čekali da istekne

petnaestominutni period za ponovni ulazak u igru. I oni su želeli da

saznaju sve detalje i posledice onoga što se dogodilo. Stoga sam

prekrasan buket vratio Romanu Pavloviču:

– Romane, moj odred od dvanaest boraca iz tri različite rase

upravo je, tokom napada na podzemnu bazu Meleofata, poginuo na

planetoidu Ursa-II–II. Preporodićemo se za desetak minuta na kometi

sa atmosferom od amonijaka, nepogodnom za disanje, i još mi nije

jasno kako ćemo se izvući. Ne mogu da ostavim svoje borce u takvim

uslovima, a ja da idem da slavim. Kakav bih autoritet posle imao kao

komandant?! A posebno što sam se „zaljubio“ u jedan svemirski

brod... čak dva svemirska broda...

Strogi bacač granata kao da nije verovao mojim rečima, pa se

okrenuo Dagestancu i zatražio potvrdu:

– Šta to priča Komar?

Imran, kao da je čekao takvo pitanje, on se veselo osmehnu i

spremno počeo da objašnjava:

– Dugačka je to priča. Komar nema vremena za nju, ali u svemiru

se trenutno dešava brutalna borba; sukobile su se stotine Geko

zvezdanih brodova i Meleofata! Sa strane možda izgleda kao

opčinjavajući spektakl, bolji od „Ratova zvezda“, ali je fascinacija

sablasna i jeziva kao pakao! Naša grupa je prva od tri Geko udarne

flote uspela da sleti na Meleofatski planetoid! Dmitrij Želtov, pilot iz

naše frakcije, tako je majstorski prizemljio zvezdani brod pod vatrom

neprijateljskih baterija, da je naprosto neshvatljivo! A onda smo

provalili u neprijateljsku bazu, u postrojenje za sklapanje zvezdanih

brodova i načisto ga rasturili! Ali Meleofati su bili brojni... Nismo

uspeli da održimo svoju poziciju...

– Ali ste dobro zažarili! – divio se Roman Pavlovič, a zatim

neodlučno pogledao buket u svojoj ruci i stavio ga na moju

virtkapsulu: – Onda ću reći Tamari da iz opravdanih razloga kasniš na

zabavu.
 Ali te ipak molim da dođeš! Ne uznemiravaj devojku! Od jutros se

sprema i doteruje, samo je frizuru četiri puta prepravljala! Ona,

naravno, ništa ne govori, ali cela Druga legija razume zašto se naš

komandant toliko trudi. Imam tri odrasle ćerke, tako da sam već video

takav sjaj u očima. Tamara je za mene četvrta ćerka i volim je kao

svoju. Nemoj da mi uvrediš ćerku, zato dođi što pre kod nje!

***
Vreme je za ponovno rođenje, ušao sam u igru! Prva stvar koju sam

primetio da Slava i Autoritet uopšte nisu porasli. To je loše i znači da

niko u komandi nije saznao za herojski čin našeg odreda u

podzemnom kompleksu neprijatelja. Znači da smo džaba ginuli!

Pojavio sam se u vojnoj bazi Geko na kometi Un-Teš, u jednoj od

unutrašnjih prostorija dobro zaštićenoj od agresivnog okruženja, na

koju sam premestio tačku vaskrsenja kao i svi drugi članovi posade

Šiamire. Proverio sam svoju opremu. Osluškivačevo energetsko

oklopno odelo je ostalo netaknuto na meni, to mi je bilo najvažnije. Tu

je i oružje. Ali nisam pronašao Obeleživač mete. Izgleda da je ostao na

mestu pogibije i verovatno je zaplenjen. Ta stvarčica pripada Baši

Tušihu i on sigurno neće biti veseo zbog gubitka...

Baša i njegov brat blizanac Vaš pojavili su se na par metara od

mene. Žmirkajući očima i navikavajući se na jako osvetljenje, počeli su

da se osvrću oko sebe po prostoriji. Ulina Tar se pojavila u blizini, a za

njom Minn-O i Tini. Mače je odmah pritrčalo do mene i zagrlio me da

se smiri. Maloletni mielonski tinejdžer je delovao veoma zabrinuto,

plašio se da će se pojaviti negde daleko od svih igrača koje je

poznavao.

– I meni bi prijalo malo udobnosti i naklonosti. – reče princeza

Mračne frakcije, posmatrajući sa čudnom ljubomorom kako grlim

Tinija i govorim mu reči ohrabrenja. – Skinuli su mi odelo … izgleda

da sam ja jedini gubitnik?

Minn-O La-Fin je zaista stajala u papučama na bosim nogama i u

trenerci, preko koje je bio nabačen remen za od puške. Jedino je

kaciga na glavi devojke podsećala na svetli skafander koji je izgubila

nakon smrti. Hmm, loša sreća... Sada moram da smislim kako će

Minn-O da izađe iz podzemne baze na površinu ove toksične komete.

Medik i Superkargo su se pojavili dvadeset minuta kasnije. Izgleda

da im se nije žurilo da uđu u igru. Posle njih je ušao Imran. Očigledno

se zadržao ćaskajući sa Romanom Pavlovičem iz Druge legije.

Poslednji je stigao Eduard Bojko. Svemirski marinac je bio napaljen i

odmah, čim me je ugledao, radosno je uzviknuo:

[9]
– Imam sto sedamdeset četiri fraga! Komar, zamisli samo: sto
sedamdeset četiri!!! Ranije sam za skoro sedam meseci igre samo

jednom uspeo da ubijem neprijatelja. Svojeručno sam zadavio

Sabotera Mračne frakcije u blizini našeg Prometeja. Žao mi što sada

nisam dobio porast iskustva.

Geko se interesovao o čemu Eduard tako uzbuđeno priča, a ja sam

im preveo njegove reči. Baša Tuših je prezrivo odmahnuo šapom i

samozadovoljno se nacerio:

– Obično sisanče! Ja imam dvesta tri fraga samo u poslednjoj sesiji

igre. Ali ni meni, takođe, nije imalo uticaja na iskustvo. Moj brat ima
skoro četiri stotine ubijenih. Kad sve zbrojim izgleda da smo dobro

rasturili Meleofate!
Brzo sam u mislima sabrao rezultate koje su spomenuli moji

saborci. Skoro osam stotina mrtvih neprijatelja! Oho! Dobro smo

potprašili branioce planetoida! Ali gde je ostatak tima? Zašto ne uđu u

igru?
Čekali smo bezuspešno još deset minuta, ali se Dmitrij Želtov i

Ajuh nisu pojavili. Ne znam za starog Navigatora, nisam ga dovoljno

dobro poznavao da bih mogao predvideti njegove postupke, ali sam

siguran da bi moj prijatelj Dimitri definitivno uleteo u igru odmah

nakon oživljavanja. A to može da znači...

– Hej, pa ovo kašnjenje može biti dobar znak. – prvi je na ovu temu
progovorio Baša Tuših glasno iznevši i moje misli. – Ona dvojica na

fregati su izgledala preživela!

– Što znači da je i brod verovatno ostao čitav! – nadovezala se

Ulina, trgovac, trljajući šape. – Po svim zakonima to će biti naš

zajednički trofej, a takva fregata košta najmanje osamnaest do

dvadeset miliona kristala!

– To je svakome milion i po, ako se podeli na jednake delove! –
brzo je izračunao Superkargo. Svi su se zadovoljno smeškali.

Oho! Nisam znao da naš trofej toliko vredi, ali sam bezrezervno
verovao u procenu iskusne Trgovkinje, ali za razliku od ostalih nisam

likovao. Iz ličnog iskustva znam da nije pametno praviti ražanj dok je

zec u šumi. Još uvek nije pouzdano gde se fregata nalazi, naravno, ako

je uopšte sačuvana.
Sada nije vreme da se živi u oblacima i snovima već da se

pozabavimo konkretnim poslovima. Prvo da saznajmo trenutnu

situaciju na frontu, svoj položaj u bazi, koje radnje su dužni da

preduzmu vaskrsli, gde i kako odlaze... Glasno sam izneo svoje misli
našem Superkargu. Avan Toi je obećao da će razjasniti ta pitanja i

rekao da se nigde ne razilazimo i da ga čekamo.

 Nije ga dugo bilo, najmanje dvadeset minuta. Za to vreme smo se
prošetali po susednim prostorijama i razgovarali sa posadama drugih

zvezdanih brodova, sa beznačajnim brojem njih u odnosu na broj onih

koji se motali ovde po bazi i čekali dalju distribuciju. Kako smo

saznali, uništeno je mnogo desantnih brodova. Meleofati su, bez

obzira na sopstvene gubitke, ako nisu mogli drugačije, namerno su se

sudarali sa desantnim brodovima Treće udarne flote kako bi ih

uništili. Konačno, Avan Toi se vratio i glasno objavio radosnu vest:
– Pobedili smo!!! Neprijatelj se predao, uklonjeni su štitovi sa

satelita Ursa-II–II, kao i sa planete Ursa-II. Sada predstoji sletanje na

planetu i zauzimanje strateški važnih objekata čopora Meleofata.

Borbena pojačanja više nisu potrebna, pa se zato više ne formiraju

novi jurišni odredi. Ali je svima nama vaskrslima zabranjen izlazak iz

baze, do daljnjeg. Komandi flote nisu potrebni vaskrsli igrači, imaju u

izobilju dovoljno drugih problema, a to znači da ćemo ovde na kometi

ostati zaglavljeni i to veoma dugo...

– A šta je bilo sa zarobljenom fregatom, jesi li to saznao? –

trgovkinja nije mogla da izdrži, pa je prekinula pripovedanje Avan

Toia.

Superkargo je teško uzdahnuo i saopštio nam lošu vest:

– Kako mi je rečeno, trećina flote je potpuno uništena, trećina je

pretrpela velika oštećenja, a više od trećine je jedva preživela. Zbog

toga je odlučeno da se svi osvojeni trofeji iskoriste za obeštećenje

vlasnicima brodova koji su uništeni u borbi. Podelu medalja i pohvala

će lično obavljati komandant kung Vejd Šišiš. A pošto su gubici zaista

veliki, mnogo veći nego što je komanda kalkulisala pre početka

operacije, neće biti dovoljno novca da se obeštete svi vlasnici. Takva je
situacija, a kako mi se čini za nas ne previše sjajna...

Svuda oko Superkarga se čuo razočaran uzdah, pa je Avan Toi

požurio da nastavi priču:

– U svakom slučaju, ništa nije zvanično, to su samo nagađanja.

Možda će komandant Vejd Šišiš, kad sazna za podvig naše grupe, ipak

ceniti naš doprinos u ukupnoj pobedi i dati neku vrstu materijalne

nagrade...

– Da, poznat je po svojoj širokogrudosti! – gunđao je Vaš

negodujući. – Naravno da će dati... našu fregatu će dati svom rođaku

Urazu Tuhšu kao kompenzaciju za gubitak broda i kao nagradu za

ispoljenu hrabrost.

– Hoćeš da kažeš kao nagradu za glupost i kukavičluk! – jetko je

prokomentarisala Ulina koja nije mogla da odoli naletu iskrenosti.

– Šta god da se kaže, činjenica je da je naš kapetan prvi sleteo na

neprijateljski planetoid. – umešao se u razgovor Medik.
 Požurio sam da intervenišem kako bih izgladio napetu tišinu koja

je nastala. Izneo sam svoju misao da će Vejd Šišiš imati dugačak spisak
onih koji će tražiti nadoknadu za nastale gubitke. Imaće dovoljno

brige da neće ni pomisliti na nas. A kako bi komandant mogao da zna

za naš herojski postupak, ako Dmitrij Želtov i Ajuh nisu uspeli da

prenesu poruku. Podsetio sam prisutne da njih dvojica prilikom

napadu Meleofata još nisu uspeli da se izbore sa komunikacionim
sistemima nepoznate fregate. Kada je ubrzo potom usledila eksplozija,

još manja je verovatnoća da su tada mogli da izveste o našem proboju

na planetoid neprijatelja. Što se tiče naših akcija u samom

podzemnom kompleksu, Dmitrij i Ajuh nisu mogli da pričaju jer ništa

nisu znali, pošto su sve vreme bili unutar zvezdanog broda, pa ništa

nisu ni mogli da vide, a verovatno nisu ni razumeli uzrok eksplozije.

Bez tih podataka, čini mi se, bilo bi svakome teško da dovede u vezu

snažnu eksploziju u podzemnom kompleksu sa našim delovanjem.

Mada... setio sam se nečega, pa sam pozvao Ulinu u stranu i tiho je

upitao da li je snimila video o našoj infiltraciji u neprijateljsku bazu.

Ogromna trgovkinja je napravila kiselu grimasu i priznala:

– Gerda Komar, sve je loše ispalo... Htela sam da napravim dobar

snimak, ali je osvetljenje bilo slabo, a u najnepovoljnijem trenutku,

zbog tvog skeniranja, sve se isključilo. Morala sam ponovo da

podešavam svetlo i kameru, izgubila sam puno vremena. Uspela sam

da izgovorim samo par rečenica uvodnog teksta. Osim toga imam

premalo video materijala za pokrivanje teksta, posebno pozadinskog

dešavanja sa onim vozilima i robotima u radionici i fregatama koje

stoje na pokretnoj traci. Materijal nije kvalitetan, a takav materijal
novinske agencije neće da nam plate...

– Svakako sačuvaj taj video zapis! – zahtevao sam od svoje krznene

prijateljice. – Pitanje plaćanja od strane novinskih agencija je ovde

potpuno nevažno. Snimak je važan kao jedini dokaz našeg podviga na

neprijateljskom planetoidu. Osim toga on će biti protivteža sasvim

mogućoj optužbi da smo prekršili kapetanovo naređenje i dezertirali u

toku bitke.

– Misliš stvarno da nas onaj dripac može okriviti za dezerterstvo?!

– Ulina je bila uznemirena, pa čak i uplašena. Ja sam samo

neodređeno slegao ramenima:

– Ko zna? Uraz Tuhš me je već jednom optužio da sam navodno

bio uključio spikerfon na Šiamiri, samo da ga učinim glupim i da

izazivam nezadovoljstvo posade. Tako da neću biti iznenađen ako

ponovi sličnu svinjariju...

Moje raspoloženje je, moram priznati, bilo prilično loše. Zaista sam

imao razloga da budem nezadovoljan jer je u mojoj igri nastupio crni

niz loše sreće, frustracije i gubitaka... Onda sam primetio da svi okolo
ćute i očekuju od mene neki komentar ili naredbu za naše dalje
postupke u datoj situaciji. Nisam znao šta treba da se učini, osim da ni

u kom slučaju ne smem pokazivati malodušnost! Prijatelji na mom

licu žele da vide smiren izraz i samopouzdanje, jer znaju da njihov

komandant uvek ima jasan plan delovanja za svaku situaciju.

Hteo-ne hteo, morao sam da opravdam njihova očekivanja, pa sam
preuzeo ulogu komandanta odreda:

– Ulina, ipak ćeš snimljeni video materijal ponuditi informativnim

kanalima. Siguran sam da će ih interesovati. Ako ne žele da plate, daj

besplatno. Nikome od nas neće škoditi rast Slave. Ali prvo se pobrini
da uz ovaj video slučajno ne otkrijemo nijednu vojnu tajnu. Avan Toi

se razume u vojna pitanja bolje od svih nas, pa molim da se pomogne

Ulini!

Psionska veština je nadograđena na nivo

52!
Autoritet podignut na 36!

Zatim sam se obratio mediku i zamolio ga da pronađe našeg bivšeg

kapetana. Sećam se da je Uraz Tuhš obećao da će po završetku borbe
sa Meleofatima unajmiti neki šatl da mene i moje prijatelje odveze gde

god želimo. Bilo je krajnje vreme da podsetimo Aristokratu na njegovo

obećanje, jer moramo da se nekako izvučemo sa ove toksične komete.
Uputio sam Bašu i Vaša da izađu u stvarni svet i pokušaju da
kontaktiraju Ajuha, starog Navigatora. Možda je i on bio napustio

igru. Njegov klan je poznat, njegovo ime takođe, tako da postoji

mogućnost da dođemo u kontakt sa njim ili sa nekim Gekom koji nam
može pomoći informacijama. Zamolio sam braću da saznaju gde bi
Ajuh sada mogao biti u igri, a da u isto vreme saznaju sudbinu

zaplenjene fregate Meleofata.

I na kraju, pozvao sam svog učenika Tinija i, gledajući ga pravo u
oči, rekao mu na Mielonskom jeziku, što ostatak prisutnih nije
razumeo:
– Dajem ti najodgovorniji i najvažniji zadatak od svih ostalih.

Želim da u stvarnom svetu kontaktiraš lang Amiru U-Majau...

– Sa kim?! – mače je uplašeno pritisnulo svoje uši i selo, pokrivši
glavu šapama, dobro da se nije ukvasio od straha.
– Dobro si čuo, Tini, sa Velikom Propovednicom svog naroda. Ako

ne budeš mogao da je kontaktiraš direktno, kontaktiraj bilo kog

predstavnika Prvog Prajda i reci joj da za nju imaš poruku od čoveka
po imenu gerda Komar. Poruku moraš preneti lično otelotvorenju
Velike Prve Žene. Siguran sam da će te Amiru U-Majau saslušati ili
pročitati informacije u tvom umu, što je takođe u redu. Zato slušaj.
Želim da se rešim retke i istovremeno opasne stvari, kao što je trofejni
rep Velike propovednice. Siguran sam da je i bivša vlasnica repa
zainteresovana da ovaj trofej ne padne u ruke njenim neprijateljima
koji bi joj rado uništili reputaciju. Javi joj da je moja cena milion

kriptovaluta.
Oči mačeta su se potpuno zaokružile, ali se on nije usudio da
protivreči mom zahtevu. Potvrdio je da će ispuniti postavljeni zadatak.
Odlično! Obavestio sam svoje prijatelje da tačno posle ummi vremena

treba da se ponovo okupimo na ovom mestu odakle sam nameravao da

napustim igru. Prethodno sam zamolio Eduarda i Imrana da pođu sa
mnom, ali me je princeza iznenada zaustavila:
– A ja? Svima si dodelio neke zadatke, mene si izgleda zaboravio!

Šta ja da se radim?
– Tebi… – šta da uradim, kakav zadatak da poverim Minn-O da
izgleda kao ozbiljan zadatak, a da u isto vreme ne da povoda Mračnoj
frakciji da moju vaieddu optuže za špijunažu? – Ah, tačno! Umalo da

zaboravim. Više puta sam čuo od vladara Tumor-Anhu La-Fina da se

igrač može fizički premestiti između dve različite frakcije, pa čak i u
stvarnom svetu. Dakle, molio bih da saznaš sve detalje tog procesa! Ne
mogu da dozvolim da mi moja divna vaiedda bude dostupna samo u

virtuelnoj igrici! Voleo bih da smo zajedno i u stvarnom svetu!

Minn-O me je pogledao zamišljeno, a oči devojke su zablistale.
Princeza se zadovoljno osmehnula i progovorila jezikom Mračne
frakcije:
– Vrlo (neshvatljivo) korak, mužu moj, odobravam! Ovo

(neshvatljivo) radi u suprotnom smeru, a ti (neshvatljivo) možeš biti

sa mnom u mom svetu! Definitivno ću saznati sve u vezi ove
informacije!

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 79!
 12.
Klasična Rajmonda

Osetio sam miris roštilja čim sam napustio „kukuruz“, a miris me

je odveo pravo do velike čistine u parku ispod Kupole, iza odbojkaškog

i teniskog terena, gde je izabrano mesto za proslavu rođendana.

Postavljeni su veliki šatori, čak je sastavljena nekakva bina za nastupe

oko koje su bili brojni stolovi, a nešto dalje su se dimili roštilji.

Imran i Eduard su me doveli do čistine koja se protezala po obodu

zaštitne trake. Sa ogromnim buketom crvenih ruža uputio sam se ka

centru livade gde je treštala muzika. Zabava je bila u punom jeku.

– Komar, stani! – nepoznati borac me je uhvatio za rame i pružao

mi narandžastu majicu sa amblemom Druge legije; stari grčki šlem

unutar belog kruga oko kojeg se izvijao ugaoni natpis: „Druga legija“.
– Danas svi gosti moraju biti u majicama sa našim simbolima, ovo je

uslov našeg komandanta.

Na ovaj način Tamara je želela da naglasi jedinstvo svojih boraca,

da poveća njihovo samopoštovanje i prestiž među stanovnicima

Kupole. Nisam se suprotstavljao, pa sam obukao narandžastu majicu.

Prema meni je žurio Roman Pavlovič.

– Došao si? Odlično! Požuri u onaj prugasti šator, tamo se Tamara

i njene drugarice presvlače pre izlaska na scenu. Kod nas je trenutno u

toku amaterska predstava i takmičenje talenata. Ljudi su želeli malo

promene. Svaki borac Druge legije mora da učestvuje.

Pretpostavio sam da bi moj upad u šator sa poluobučenim

devojkama izazvao uplašenu dreku i da bih kao „nagradu“ dobio buket

bodljikavih ruža pravo u lice.

– Romane Pavloviču, ako se vaša usvojena ćerka sada presvlači i

sprema za nastup, možda bi bilo pametnije da dođem kasnije, posle

predstave? I tada joj mogu predati buket!

– Ne, hajde sad, smiluj se njenoj čežnji! – insistirao je zamenik

vođe legije, vodeći me za ruku kroz gomilu boraca okupljenih ispred

bine. – Tamara te dugo očekuje, živci su joj utanjili, stalno pita za

tebe. Ona treba da nastupi svakog trenutka, a tebe nema pa nema!

Morao sam da popustim zahtevu uvaženog veterana i da uđem pod

šator. Inače, pogrešio sam, nije bilo cike, ni polugolih devojaka. A ceo

„pozorišni kostim“ se sastojao od kartonskih kruna na glavama i

papirnih suknji preko farmerki. Sve devojke su bile tako odevene,

osim jedne – Tamare. Ona je nosila snežno belu tutu sa korsažom i

višeslojnu pufnastu suknjicu, tanke bele hulahopke i prave baletske

špic-patike! Na glavi je imala malu elegantnu krunu sa blistavim

draguljima, izgleda kao da je napravljena od pravog zlata i srebra!

Predivno i ništa „amaterski“.

– Tamara, izvini na kašnjenju. Srećan ti rođendan! – elegantnoj

slavljenici sam uručio buket ruža i srdačno je poljubio u usta. Smerno

se osmehnula i pocrvenela od stida.

– Hvala, Kirile. Danas nije samo moj praznik, već i svih nas, cele

naše Legije! Konačno smo završili izgradnju tvrđave u Karelijskom

čvoru, a naša H-3 frakcija je dobila priliku da regrutuje još osamdeset

sedam igrača! Lozovski je spoljnim kustosima predao spiskove naših

potreba za jačanje frakcije.

Razgovor je prekinula novinarka frakcije Lidija Vertjačih, koja je

iznenada banula u šator. Došla je da požuri glumice, da se spreme za

izlazak na scenu.

– Imate još tri minuta do početka vaše tačke! A ti Kirile, idi do

prvog stola. – pokazala je Lidija na veliki sto ispred same bine – Tamo

je za tebe rezervisano mesto.

Izašao sam iz šatora i požurio na naznačeno mesto. Tamo su sedeli

sve neki krupni momci koje sam ranije viđao u društvu Tamare, ali ni

sa jednim se lično nisam poznavao. Srdačno su me pozdravili, rukovali

se, tapšali me po ramenima i pustili bliže bini. Čuo sam tihe šapate iza

leđa: „Tek je sada došao“, „Imao je obaveze“, „Puvator“, „Tamarici će

biti drago“... Bio sam iznenađen kada sam shvatio da obična sitnica, na

primer, da li će neko od gostiju biti prisutan, u tolikoj meri može da

zaokupi umove pojedinaca.

Konačno sam se kroz gomilu provukao do sedišta koje mi je

namenjeno, a istog trenutka se ispred mene pojavila fasetirana čaša

napunjena do vrha.

– Kazna! Zbog kašnjenja! – vojnici su iskreno voleli svog krhkog

malog komandanta, pa su sa svih strana dopirali uzvici, a ja sam teško

uzdahnuo.

Nisam bio obožavatelj „ove stvari“ pošto me alkohol brzo savlada i

odmah se obeznanim. U studentskim danima sam za praznike znao

malo da popijem i uglavnom sam se samo malo „nacvrcao“, ali sam se

par puta uroljao i našljemao kao svinja. Shvatio sam da jaka alkoholna
pića nisu za mene, zato sam rešio da ih izbegavam. U dobrom društvu

sam sebi mogao da priuštim čašu-dve vina ili piva, ili kao u intervjuu
sa Lidijom Vertjačih martini sa sokom. Ali sada je ispred mene čaša sa

dvesta grama votke... Progutao sam knedlu koja mi je zapela u grlu.

Možda neću završiti istog trenutka ispod stola, ali će moj jezik biti

neposlušan, a govor neartikulisan.

Kasno je bilo za povlačenje. Stotine očiju su zurile u mene, a

Roman Pavlovič je glasno uzviknuo zdravicu: „Za Drugu legiju i

njenog vođu, za gerda Tamaru!“ Morao sam da podignem čašu.

Odlučno sam otpio prvi gutljaj i stresao se. Bilo je gadno. U čašu je

samo zbog mirisa usuto malo votke, a zapravo je bila obična voda.

Roman Pavlovič mi je jedva primetno namignuo, pokazujući čije je ovo

maslo. Odmah sam se smirio i ležerno sasuo ostatak „votke“, pa sam se

okretao u različitim pravcima, pokazujući praznu čašu. Za ovo

„junačko delo“ usledili su burni uzvici oduševljenja i aplauz od boraca

„Druge legije“.

U početku sam se malo iznenadio zašto nije usledio logičan rast

indikatora Autoriteta, ali sam se brzo dosetio da trenutno nisam u igri,

već u stvarnom svetu. Prokletstvo, igra i stvarnost se prepliću i postaju

zbunjujući! Ako se virtuelni svet umeša u stvarnost, onda je to zapravo

zastrašujuće! Dovoljno je da čovek kratko vreme izigrava „budalu“ pa

da izgubi percepcije stvarnosti.

Srećom, malo ljudi je obraćalo pažnju na moju zbunjenost, a oni

koji su primetili pripisali su je alkoholu. Susedi za stolom su mi

uslužno pružile tanjir kiselog povrća i rekli da što pre pojedem, kažu:

„Valja se meziti, manje udara“. Onda su, taman na vreme, donete

porcije vrelog mesa sa roštilja, a pažnju boraca je od votke odmah

odvukao miris pečenja. Dobio sam i jedan ražanj sa nanizanim

komadićima jagnjetine, ali pre nego što sam stigao da okusim, sa svih

strana su se čuli uzvici: „Tišina! Tamara izlazi na scenu!“

Svi glasovi su utihnuli, začula se muzika, delovala je čak i nejasno

poznata. Pošto sam se u balet razumeo kao neandertalac u dizajn

modernih helikopterskih motora, nisam oklevao da prebrojim misli

prisutnih gledalaca. Saznao sam da je ovo „klasična Rajmonda na

muziku kompozitora Aleksandra Glazunova“. I pored apsolutnog

nerazumevanja baleta zadivljeno sam gledao kako se uz muziku

devojke kreću po sceni, kruže, poskakuju, ponekad greše i ispadaju iz

ritma, ali se svojski trude da ugode publici. Kada je došlo vreme

zajedno sa svim gledaocima sam poskočio sa svog mesta i glasno

aplaudirao, pokazujući dužno divljenje veštini i hrabrosti igračica.

Nakon što je publici uputila poljubac, gerda Tamara je požurila u

prugasti šator kako bi promenila belu tutu za nešto prikladnije za

gozbu.
 – Ako su svi borci Druge legije ovde, ko onda sada čuva Kareliju? –

Pitao sam Romana Pavloviča, svog komšiju za stolom.

– A od koga da je štitimo? – upitao je Roman Pavlovič. – Tvoj

svekar je ponudio pet dana primirja, mi smo prihvatili, a dogovor je

potvrdio Geko, tako da će Mračna frakcija mirovati. U Kareliji postoje

samo NPC, ali oni ne napadaju citadelu. Harpije su postale

biznismeni, više ne samo da neće napasti, već neće ni krilima mahati

ako je besplatno. Ali naravno, u tvrđavi „Karelija“ uvek postoji straža.

Ovoga puta su ljudi iz „Prve legije“, petnaest ljudi, obični igrači, ali

ima ih dovoljno. Osim toga, Filirini kentauri su ugovorili asfaltiranje

puta od glavnog čvora do Karelije, pa će nam i to pomoći u slučaju
nužde. Ostaje samo da prebacimo najspremnije jedinice na druge

pravce.
Bilo mi je neobično čuti frazu „tvoj svekar“ umesto lang Tumor-

Anhu La-Fin. Osim toga veliki mag je bio deda princeze Minn-O, a ne
njen otac, ali nije bilo potrebe da prigovorim rečima sagovornika. U

stvari, suština onoga što je Roman Pavlovič rekao jeste da je primirje

sa Mračnom frakcijom omogućilo da se završi izgradnja tvrđave u

Kareliji. Mene je interesovalo, ako nije tajna, gde se prebacuju

jedinice?

– Nema tu nikakve tajne. Sutra rano ujutro Druga legija u punom

sastavu i polovina Prve se šalju daleko na jug, u čvor „Nova Bavarska“.

Imamo obavezu prema Nemcima koji su postali naši saveznici. Inače,

Komar, jesi li gledao danas vesti na TV-u?

Morao sam da priznam da i pre nego što sam stigao ovde ispod
Kupole, nisam gledao TV, a ovde u vojnom objektu sam mišljenja da

zbog režima tajnosti treba strogo ograničiti komunikaciju sa spoljnim

svetom. Iz nekog razloga, Roman Pavlovič i drugi borci su se nasmejali
na moj odgovor:

– Pa nismo u zatvoru. U dogovoru sa rukovodstvom možemo izaći i

van teritorije ovog kompleksa. U početku smo mislili da ovu proslavu

priredimo u jednom od gradskih restorana, ali smo odustali. Teško je

izvodljivo da se istovremeno oslobodi tako veliki broj igrača, a kasnije

nismo dobili ni zeleno svetlo. Ali nam niko ne zabranjuje vesti spolja!
Ukratko, danas je naš ministar spoljnih poslova odleteo u Nemačku na

hitne pregovore. Zvanično će, kažu na TV vestima, sa nemačkim

kolegama razgovarati o bilateralnim projektima u vezi izgradnje

podvodnog gasovoda. Ali mi razumemo, Komar, zašto je zapravo

otišao tamo!

– Zbog saradnje dve frakcije u igri koja iskrivljuje stvarnost, Zar

ne? Znam da nisam pogrešio.

Razgovarao sam sa Nemcima i znam da je frakcija Human-6 imala

ozbiljne probleme sa NPC. Njihov prvi čvor se nalazio na ostrvu što im

Č
je omogućilo da imaju veoma povoljan početni razvoj. Čim se ukazala
potreba za proširenjem nastali su problemi. Do kopna ih deli šest

kilometara slane morske vode. Prelazak i zauzimanje dva čvora na

obali zaliva dogodio se pre dva meseca, a odmah nakon toga su počeli

problemi. Starosedeoci su NPC i obalu smatraju svojom, a nakon

invazije Nemaca počele su da im potapaju čamce i brodove. Najade,

morske nimfe, odvlače u morske dubine ribare i sakupljače bisera i

tamo ih utapaju. Uglavnom, ljudima nanose štetu na stotinu drugih
načina.

Uz pomoć savremene tehnologije donete iz stvarnog sveta, pre

svega dobrih ehosonera i podvodnih dronova opremljenih video

kamerama, igrači iz frakcije H-6 su otkrili lokaciju podvodnih gradova

Najada i zbrisali ih sa morskog dna dubinskim bombama. Ali ovaj

napad je samo dodatno razbesneo NPC starosedeoce. U pomoć malim i

nejakim Najadama u pomoć su pritekle druge vrste morskih čudovišta,

jezivog izgleda, koji su se odnekud pojavili; beli sedmometarski divovi

i nešto manji crni, dužine do tri metra, i sada oni potpuno kontrolišu

more. Komunikacija osvajača iz frakcije H-6 sa njihovim glavnim

ostrvom bila je skoro u potpunosti prekinuta, a jedino prevozno

sredstvo bile su dve lakomotorne letelice, donete u delovima iz

stvarnog sveta.

– Ali kako tri stotine naših boraca, makar i iskusnih i dobro

naoružanih, može da pomogne? Ne mislite valjda da zaronite u

morske dubine? – pitao sam iznenađeno.

– Imamo ronilačku opremu, doduše ne u tolikoj količini. –

odgovorio je drugi borac umesto Romana Pavloviča, zvao se Rupor. –

Prvo ćemo pokušati da rešimo problem sporazumno. Najade više ne
žele da komuniciraju sa Nemcima, ali možda će se hteti da se

dogovore sa nama? Naš diplomata Ivan Lozovski sada prati veliki

karavan „Peresveta“ sa tovarom za kosmodrom Geka, ali je obećao da

će odatle trajektom otići direktno u Novu Bavarsku. Ako pregovori ne

uspeju... pa, borci Legije moraju nešto da rade tokom ovih pet dana

primirja. Dobijanje novih veština i povećanje nivoa ne može da škodi!

– Osim toga, neće nas biti samo trista, već malo više. – dodao je

drugi igrač, crvenokosi, kovrdžavi šaljivdžija. – U „Novu Bavarsku“ će

stati i druga polovina „Prve legije“, doduše kasnije, posle velikog lova.

U šumi u blizini naše Citadele, osim vukova nikada nije bilo opasnih
[10]
zverki. Nedavno se pojavilo neko Čudo-Judo , do sada su četiri
igrača progutana. Kakva je to životinja nikome nije jasno. Drvoseče se

plaše da idu u šumu, pa će sutra-prekosutra Prva legija da pročešlja

šumu i istrebi sve što može biti opasno; i vukove i to čudovište.

Svi oko mene su odjednom ućutali i ustali sa svojih mesta, a ja

nisam odmah shvatio razlog. Ispostavilo se da se gerda Tamara
probijala do slobodnog mesta za velikim stolom tačno naspram mene.

Vođa „Druge legije“ se presvukla u neupadljivu trenerku. Bila je za

glavu i po niža od većine nabildovanih muškaraca koji su sedeli oko

nje, ali neka nevidljiva snaga je zračila iz njene minijaturne figure. Čak
bi i posmatrač sa strane, koji ne zna ništa o Tamari i koji je prvi put

vidi u takvom društvu, odmah shvatio da je ta krhka devojčica

lutkastog lica neosporni autoritet i vođa.
– Pa, kako je? – upitala me je Tamara. Pretpostavio sam da je

zanima moje mišljenje o njenom nastupu.

Odgovorio sam potpuno iskreno da sam prvi put gledao

„Rajmondu“ i da je njena uloga glavne junakinje bila iskrena i sjajna.

Bilo je teško smisliti bolji odgovor, ali je bio dobar. Napetost je

momentalno nestala sa Tamarinog lica, videlo se da je bila zadovoljna i

srećna. Sedeći pored svoje usvojene ćerke, Roman Pavlovič mi je

neprimetno pokazao podignuti palac! Znači da je i on bio zadovoljan

odgovorom. Sa dolaskom Tamare, sva priča o poslu, Najadama,

Nemcima i Mračnoj frakciji je odmah utihnula, a umesto toga počele

su čestitke i zdravice u njenu čast.

– Reci mi, Komare, šta te je toliko zadržalo? – upitala je tiho i

učtivo devojka, ali njen pogled je bio pogled inkvizitora, a ja sam se

osećao kao zec ispred anakonde.

Osetila sam da je za nju važan istinit odgovor i da će ova neobična

devojka upotrebiti sve svoje veštine i neobične sposobnosti, da stigne

do istine. Zabava i razgovori oko nas su momentalno utihnuli, a

desetine očiju su me gledale. Osećao sam se kao da sedim ispred

islednika.
Iskreno sam govorio o vojnoj bazi Geko i moći koju sam tamo

video. Pričao o tvrđavi Meleofata i grandioznoj svemirskoj bici. U

poređenju sa silama koje su se tamo sukobile, sve međusobne prepirke

sa našim susedima za resurse, svađe oko vlasništva nad čvorovima i svi

ostali naši sukobi ličili su na spor dece oko peska i lopatice.

Čovečanstvo u ovoj fazi svog razvitka nema šanse da zaustavi takvu

silu, niti da ljudi odbiju invaziju bilo koje od velikih kosmičkih rasa.

– Hoćeš da kažeš da je glupo što odbijamo napade Mračne frakcije

i spasavamo naš svet od njihovog uništenja? – Tamara nije povisila

ton, ali sam osetila kako se odnos za slavskom trpezom prema meni
naglo promenio. Malopre su me smatrali svojim uzorom, a sada su me

posmatrali hladno i oprezno, a u meni su videli potencijalnog

neprijatelja.

– Ne, nisam tako rekao. Mi radimo tačno ono na šta smo

prinuđeni. Mračna frakcija je neprijatelj koji želi da nas uništi. Njihov

vođa Lang Tumor-Anhu La-Fin ne štedi na resursima, a za savetnika je

pozvao nekog legendarnog generala Uj-Taka, koji važi za najboljeg
stratega našeg vremena. Obračun sa „mračnjacima“ je neizbežan, a da
li ćemo pobediti, ili nećemo, to je sasvim drugo pitanje. Suvladaru

Tumor-Anhu ništa ne znači „humanizam“, „milosrđe“ ili „saosećanje“.

Prošle godine je ubio šest miliona svojih ljudi, samo da bi u nestašici

smanjio broj gladnih usta, tako da ni mi ne možemo očekivati milost

od njega u slučaju poraza.
Video sam da me borci pažljivo slušaju. Činilo mi se da je došlo

vreme da ispričam svoje viđenje situacije:

– Pored imperativa pobede u ratu sa našim nepomirljivim

konkurentima iz Mračne frakcije, postoje i drugi jednako važni ciljevi.

Sa velikom verovatnoćom možemo očekivati i napad iz svemira, kroz

jedan nepuni tong, kada će isteći vreme za zaštitu planete Zemlje od

strane Geka. Kao prvo, moramo našim Geko gospodarima staviti do

znanja da smo mi ljudi vredni kao saveznici, da je zaštita naše

civilizacije važan zadatak za njih i nakon isteka bezbednosnog tonga

predviđenog pravilima igre. Drugo, osim na Zemlji, u dubokom
svemiru živi rasa drugih ljudi. Treba da stupimo u kontakt sa njima jer
bi oni, po mom mišljenju, mogli biti naši saveznici. Treće, galaksija

nije ograničena samo na ljude i Geko, postoje mnoge druge svemirske

rase. Hoću da kažem da moramo graditi prijateljske i poslovne odnose
sa svima u svemiru, da ih tako isključimo kao potencijalne agresore i
da ih, eventualno, dobijemo kao saveznike. Ukratko, moramo biti uz

Geko, moramo uvoditi visoke tehnologija naprednih svemirskih rasa,

kao i da stičemo prijatelje i saveznike. Ja se trenutno bavim
rešavanjem ova tri glavna zadatka, a svoj rad ne smatram ništa manje
važnim od vašeg!
Gerda Tamara je bez ijedne reči dugo zurila u mene, a ćutali su i

borci Druge legije, pa sam se čak osećao neprijatno u toj dugotrajnoj

tišini. Konačno je gerda Tamara rekla:
– Komar, imam jaku glavobolju od glasne muzike, od buke i dima
sa roštilja. Moram da se izdvojim na neko mirnije mesto. Predlažem da

pođeš sa mnom, imamo o čemu da razgovaramo. Osim toga, u svojoj

sobi imam dovoljno i hrane i pića za nastavak proslave...
 13.
Tužni praznik

Bilo mi je čudno što niko od odraslih muškaraca nije zaustavio

svog mladog komandanta u pokušaju da održi korak sa svojim borcima

u ispijanju votke. Glava je, naravno, nije bolela od muzike i dima već
od ispijenog alkohola. Na putu do stambene zgrade morao sam je

zagrliti pošto su devojčine noge otkazale poslušnost. Noge su joj

klecale kao kod lutke na koncu. Prvo su ispisivale bizarne sinusoide

dok smo hodali kroz park, a onda su uz stepenice prešle na „moravac“.

– Sve je redu, Kirile, nisam pijana, samo mi se malo vrti u glavi! –

odbila je da sedne na ponuđenu klupu i „zapretila“ da će ponovo u

mene pucati ako je odmah ne pustim.

Nije bilo drugog rešenja, uzeo sam devojku u naručje i odneo je u

stambenu zgradu. Anja, koja je bila dežurna na recepciji, pametno je

procenila situaciju i odmah potrčala ispred nas da otvori vrata. I tako

sam uz pomoć domaćice uneo Tamaru u njen stan i pažljivo je položio

na veliku sofu. Skinuo sam Tamarine patike, a ispod glave stavio

plišani jastuk.
– Nemoj ići, Kiril, ostani još malo! – rekla je kada sam pošao da

izađem iz njene sobe. – Sedi sa mnom, slabost će brzo proći. Loše sam

procenila svoju snagu, ali imam dobru telesnu konstituciju u igrici

iskrivljene stvarnosti koja mi i u stvarnom svetu omogućava brzu

regeneraciju i visoku otpornost na toksine. Deset minuta, najviše pola

sata, i opet ću biti kao nova.

Nisam otišao, seo sam na ivicu sofe, dobrodušno se smešeći:

– Dobra konstitucija tela, kažeš? Nisam osetio dok sam te nosio.

Pre bih umesto tela rekao, hrpica kože i kostiju.

U stvari, lagao sam. Za svoj niski rast Tamara je građena izuzetno

skladno. Naravno, u njenom slučaju nije se moglo govoriti o „nogama

od kilometar“ i „grudnjaku četvorci“, ali je devojka izgledala veoma

lepo i slatko.
 Tamara se prvo nasmešila na moju šalu, ali je onda odlučila da

prokomentariše sa notama negodovanja u glasu:

– Kiril, nemaš ti pojma šta je za mene značilo kada sam se posle

četiri godine slepila, gluvoće, paralize i na granici ludila probudila u

zdravom telu! Posle Lavirinta sam se pogledala u ogledalo i mogla sam

da VIDIM sebe. Mogla sam da pomeram ruke i noge, ali... ali sam se

užasno plašila, da će se taj srećni trenutak završiti, čim napustim igru

koja iskrivljuje stvarnost.

Tamara je ispružila svoju malu ruku i nežno je stavila u moju. Prsti

devojke su bili neprirodno hladni i ja sam je čvršće stisnuo da je

zagrejem svojom toplinom.

– U svojim vizijama, dok sam ležala sakata i slepa, videla sam ovu

sobu, ceo današnji dan, čak i moj ples. Zamisli, još pre četiri godine!

– Da li si i mene videla u svojoj viziji?

– Da! Mnogo puta. Videla sam tvoje lice, tvoje svetleće plave oči...

Kad smo se sreli prvi put, odmah sam te prepoznala. Dobro...ne baš

odmah, već posle, kad sam te upucala i poslala na preporod. Tada si mi

izgledao tako patetičan i slab da sam se jako razočarala. Sada si

drugačiji, postao si čvrst i zanimljiv, baš kao u mojim snovima...

Uzgred, Kirile, mogu li te zamoliti za čašu vode? Žedna sam i to jako.

Kada sam se minut kasnije vratio sa čašom vode, Tamara je

odnekud uzela toplo pahuljasto ćebe i pokrila se njime do brade i

ležala zatvorenih očiju. Ali... primetio sam njenu trenerku bačenu

preko stolice, zgužvane hulahopke i crne čipkane gaćice kako leže na

podu iza stolice...

Nije bilo teško odgonetnuti u kakvom je obliku ležala ispod

pokrivača.

Devojka je odmah shvatila da sam sve pogodio, a u očima su joj

zaiskrile lukave iskre:

– Imam pravo! Ja sam zakonski punoletna, a naš psiholog Irina

Čusovkina je šokirana mojom emocionalnom i psihičkom zrelošću koja

je duplo viša od biološke.

– Ne znam, ne znam... Ova devojčica je u životu imala previše

strašnih iskušenja i njen karakter je mogao postati čvršći, izobličen i

grublji. Ali ja sam pred sobom video samo glupu tinejdžerku, tek

izašlu iz detinjstva, koja želi da što pre postane odrasla osoba. Tamara

mi se sviđala kao devojka i to veoma, ali nešto mi nije bilo u redu sa

ovim što se dešava... Ni muškarci kad se „naližu“ alkohola, ne

kontrolišu svoje postupke. A ja sam već imao „ženu za kampovanje“,

Minn-O La-Fin, iako je moj odnos sa princezom još uvek bio jako

daleko od intimnog.
Kao da je pročitala moje misli, ili ih pogodila iznenađujuće

precizno, Tamara je nastavila:

 – Znam šta misliš, Kirile, ali vaiedda je samo „službena“ miljenica i

ljubavnica, ali te ta veza ne sprečava da imaš druge devojke. U svojim

vizijama sam videla svoju budućnost i znam da ću umreti veoma

mlada i da mi nije suđeno da se udam. Ali ja kao i svaka druga žena

hoću i želim da budem voljena! Zar ne zaslužujem to? Zar nisam

privlačna kao žena?!

Odgovorio sam da je ona bez kakve sumnje privlačna i dostojna

ljubavi. Takav odgovor je razveselio Tamaru i ona je sela na krevet,

stidljivo držeći ćebe obema rukama u visini svoje brade.

– Kirile, ispuni mi malu želju, idi do frižidera. Na gornjoj polici

imam ohlađeni martini i sok, baš onako kako voliš! Napravi nam dva

koktela. Već sam se potpuno oporavila, pa predlažem, ako ništa drugo,

onda možemo da nastavimo proslavu rođendana!

Iskreno kazano, koktel sam smatrao suvišnim, moja sagovornica se

tek oporavila od alkohola, i nije bilo potrebe da se nadoliva. Zato

nisam nigde otišao. Sedeo sam i gledao u postiđenu Tamaru dok je

ona, grimiznih obraza, sakrivena iza ćebeta, delovala neodlučno i

pomalo uplašeno. Nimalo nije ličila na strašnu ratnicu.

– Zašto nećeš? – još je jače zadrhtala devojka, iako mi se činilo da

to nije moguće. – Šta hoćeš od mene? Kaži glasno! Ako želiš da čitaš
moje misli, onda ih čitaj!

Slavljenica je hrabro podigla svoje velike tamne oči ka meni. U

njima nije bilo uobičajene strogosti i hladnoće, već samo plahovitost i

nada. Pogledi su nam se sreli. Devojka nije skretala pogled, pozivala

me je na komunikaciju.

«Spavaj!» – naredio sam joj mentalno.

Tamarine oči su se poslušno sklopile. Čvrsto stisnutih prstiju, ne

ispuštajući spasonosno ćebe, svoju poslednju zaštitnu barijeru,

devojka se srušila glavom na jastuk. Uzdahnuo sam teško i tužno.

Mislim da sam u ovoj situaciji uradio pravu stvar. Da se dogodilo nešto

drugo osećao bih se jadno i prljavo. Imao bih osećaj krivice da sam

iskoristio privremenu slabost mlade i neiskusne devojke.

Ispod Tamarine glave sam popravio jastuk sa slikom Male sirene,

uklonio razbarušenu tamnu kosu sa njenog lica, nežno poljubio

usnulu devojku pravo u usne i pošao ka izlazu. U hodniku, pored vrata

svoje usvojene ćerke, sedeo je Roman Pavlovič na stolici, sa naočarima

na nosu i sa nekom knjigom u rukama. Kad sam se pojavio, sedokosi

se preneo, zatvorio knjigu, skinuo naočare i podigao glavu prema

meni.
– Da li ste se posvađali? Ili ti se nešto nije dopalo kod moje ćerke?

U glasu sedokosog veterana osetio sam negodovanje i požurio sam

da ga uverim:
 – Naprotiv. Vaša ćerka je iskreno i divno stvorenje i sebi nisam

dozvolio da je pijanu iskoristim na bilo koji način. Volim Tamaru i zato

sam upotrebio svoje magijske moći i naredio joj da spava.

Guste obrve Romana Pavloviča začuđeno su se podigle, veteran je

zastao i zamišljeno odgovorio:

– Dobro si uradio, Komare, dobro si uradio. Hvala ti što se brineš o

mojoj ćerki! Gde ćeš sada, u svojoj sobi? Tamo te čeka lekarka Irina,

upravo sam video kako je ušla. Oh, Tamarica će se uvrediti... Mada ni

to nije tako loše. Biće žešća u ratu sa Najadama.

Zaista sam nameravao da se odmorim u svojoj sobi, ali su me

zaustavile reči Romana Pavloviča. Irina?! Oh, ona je zaista divna
devojka, ali sada je pogrešan trenutak... Ako bih sada otišao kod Irine,

onda Tamara ne samo da bi bila uvređena, bila bi smrtno uvređena!!!

Nijedna žena nikada neće oprostila da je ostavite golu u krevetu i

odete da se zabavljate sa drugom devojkom!

Naglo sam promenio planove. Najbolje je da odmah uđem u igru,

to sam rekao i Romanu Pavloviču, a on je klimnu glavom sa

odobravanjem i nastavio da čita svoju knjigu. A onda, kao da mi je

nebo dalo poklon za ispravno ponašanje, uključio se voki-toki Romana

Pavloviča, i začuo se nepoznat, promukao i hrapav glas:

– Romane, govori Artiomov. Da li si slučajno u petoj stambenoj

zgradi? Niko mi se ne javlja na telefon u Komarovoj sobi. Prenesi mu

da je Dmitrij Želtov napustio virtkapsulu i traži Komara. Kaže, hitno

mu je potreban!

– Romane, prenesite Želtovu da ćemo se naći kod petnaestog

kukuruza. – rekao sam i odmah požurio da se potražim pilota

zvezdanog broda sa kojim sam izgubio vezu nakon pogibije na

planetoidu Ursa-II.
 14.
Snova više nema

Primetio sam izdaleka da je Dmitrij Želtov uznemiren i da u

njegovom ponašanju nema nikakve radosti. Dmitrij je potišteno

spustio glavu i seo na donju stepenicu spiralnog stepeništa

„kukuruza“, čekajući me. Izbliza se videlo da je moj prijatelj bio

užasno umoran, oči upale i odsutan pogled, a prsti obe ruke su lako

podrhtavali. Seo sam ćutke pored njega na istu stepenicu.

– Sve je ispalo loše... – počeo je Dmitrij, ali je odmah zastao.

– Šta nije u redu? Fregata je uništena? – rekao sam prvo što mi je

palo na pamet

– Ma, pun mi je kurac fregate... Nije uništena, ali se nakon

eksplozije planetoida ne razlikuje mnogo od beskorisne gomile gvožđa.

Udarni talas nas je odbacio u svemir do jedne leteće stene o koju smo

se spljeskali. Sve što se moglo iskidati i odlomiti je otkinuto ili

slomljeno. Raketni motor je samleven, sistem upravljanja uništen, a

hiperprostor nikada nije ni postojao. Od tri generatora štita preostao

je samo jedan. Popravka će koštati više nego kupovinom novog broda.

Treba promeni svu elektroniku, nema oružja, nema sistema za

navođenje i navigaciju, klimatizacija je uništena... Lakše je da

nabrojim šta još možda funkcioniše! Oplata je polomljena i uvrnuta,

zapravo, u ovom obliku fregata više nije fregata, već gomila otpadnog

metala.

Hm... Želtov je suviše živo i detaljno opisao sumorno stanje

fregate, pa sam se i ja osećao tužno i zamišljajući neupotrebljivu

gomilu smeća kako besmisleno lebdi u svemiru. Kada smo zauzeli

fregatu Meleofata izgledalo je kao da sanjam, da imam svoj sopstveni

brod, a trenutak kasnije morao sam da se rastanem od svojih snova...

zauvek.

– Imali smo sreće što je Ajuh uspeo da uključi sistem prijatelj ili

neprijatelj, pa nismo bili spaljeni od strane brodova naše Treće udarne

flote. Negde oko sat vremena po završetku bitke naša fregata je

pokupljena gravitacionim zahvatom zajedno sa gomilom drugih

pohabanih brodova Meleofata i Geka i isporučena ogromnom

matičnom brodu pomoćne šesnaeste flotile. Ajuh se dugo svađao sa

majstorima i insistirao da se naš zvezdani brod klasifikuje kao

pogodan za restauraciju. Sada Navigator čeka da mu se izdaju

dokumenta na pravo vlasništva. Ne znam da li će uspeti ili ne. Kažu da

će biti teško, takva pitanja se rešavaju samo preko komandanta flote.

Dmitrij je ponovio ono što sam već saznao od Superkarga.

Raspodelom zarobljenih trofeja će se baviti lično kung Vejd Šišiš i

samo će on određivati kome će pripadati ovaj ili onaj zarobljeni brod.

– Šta se još loše dogodilo? – pitao sam Želtova. – Počeo si razgovor

rečima: „sve je loše ispalo“.

– Uništena fregata nije naš glavni problem. – rešio je Dmitrij da me

do kraja dotuče lošim vestima. – Dobro je što sediš da ne padneš kad

čuješ najnoviju vest. Naš bivši kapetan Uraz Tuhš postao je gerda i

zvanično je proglašen za ratnog heroja, čak je dobio počasnu

ljubičastu traku preko ramena i to lično od vladara Geko rase Daveš-

Pira! Da bi shvatio značaj i raritet ove počasti, osim Uraza Tuhša samo

je jedna osoba nagrađena takvom trakom – lično komandant Treće

udarne flote, kung Vejd Šišiš!

Sedeo sam otvorenih usta od iznenađenja. Nisam mogao da

verujem sopstvenim ušima. Kako je uopšte moguće?! Uraz Tuhš se

uopšte nije istakao hrabrošću, naprotiv, umro je zbog sopstvene

tvrdoglavosti i kratkovidosti mnogo pre početka bitke! A možda je

zbog pretnje totalnog bankrota odlučio da stavi život na kocku, ne

samo u igri već i u stvarnom svetu, pa je tačku oživljavanja preneo na

neprijateljski planetoid i, nakon vaskrsenja, okončao misiju isporukom

mine? Ako je tako uradio, onda nema sumnje da je učinio herojsko

delo i definitivno je zaslužno najviše priznanje.

– Prema zvaničnoj verziji, objavljenoj na informativnim kanalima

galaksije, Uraz Tuhš je bio u rezervnoj flotili na neborbenom

pomoćnom šatlu Šiamiru, ali je odlučio da žrtvuje sopstveni brod i u

krvavoj bici odneo pobedu za Geko rasu. Da bi to uradio Uraz Tuhš je

naredio da se gravitacionim zahvatom pokupi termonuklearna mina i

lično je u svoje ruke preuzeo kormilo šatla. Nameravao je da prođe

ispod zaštitnog polja planetoida i da tamo detonira minu kako bi

uništio protivvazdušnu bateriju i otvorio put desantnim snagama. Svoj

plan je saopštio komandantu Treće udarne flote, a mudri kung Vejd

Šišiš je to odobrio i naredio svojoj floti da preusmeri presretače

Meleofata i odvuče ih na suprotnu stranu planetoida kako bi olakšao

prilaz usamljenom šatlu. Koristeći svoje briljantne pilotske veštine,

Uraz Tuhš je spretno izbegao gustu vatru brojnih baterija Meleofata i

usmerio zvezdani brod direktno na neprijateljsku bateriju. Kao

rezultat eksplozije, uništena je ne samo ova i susedne kule sa

kupolama, već su detonirana skladišta municije u podzemnoj bazi, pa

se dogodio čitav niz snažnih eksplozija unutar planetoida, nakon čega

se generator zaštitnog polja isključio. Meleofati nisu imali drugog

izbora osim da se predaju, a to je zasluga hrabrog mladog kapetana

gerda Uraza Tuhša i mudrog komandanta flote kung Vaida Šišiša.

Kada je Dmitrij završio svoju priču, nisam znao šta reći. Samo sam

se gušio od uzbuđenja i ogorčenja. Odakle ova verzija koja nema veze

sa stvarnošću? Zvezdani pilot kao da je čitao moje misli, pa je prilično

oprezno rekao:

– Ne znam, Komar, ali Uraz Tuhš ovako nešto nije mogao smisliti

bez saglasnosti uticajnijeg rođaka. Gotovo sam ubeđen da je celu

verziju komponovao lično kung Vejd Šišiš, koji je na taj način prikrio

sopstvene greške i objasnio neočekivani završetak bitke. Kasnije se

vest o herojskom samopožrtvovanju Uraza Tuhša rastrubila širom

galaksije. Šta god posle toga da se kaže, uzaludno je. A treba voditi

računa o tome da će svaka priča koja se razlikuje od zvanične verzije

biti sasečena u korenu i sankcionisana od kung Vejd Šišiša.

I ja sam veoma dobro razumeo da će uslediti brza i stroga kazna za

blaćenje heroja i omalovažavanje velikog vladara rase Geko, krong

Daveš-Pira, koji je potvrdio istinitost onoga što je izrečeno.

S druge strane, u „Odredu Komara“ ima dvanaest boraca,

predstavnika tri različite rase. Kako kung Vejd Šišiš može biti tako

siguran da se niko od njih neće izblebetati i da istina o pravim

uzrocima eksplozije tvrđave Meleofata neće procuriti u javnost?

Možda misli da nam niko neće verovati? Ali, u krajnjem slučaju,

imamo i video snimak iz podzemne baze, a na snimku se vidi fregata

Meleofata i radionice. To je armirano-betonski dokaz koji će potopiti

zvaničnu verziju. Čak i da nemamo taj materijalni dokaz, reč dvanaest

igrača se zbog veće pouzdanosti može potkrepiti verifikacijom od

strane Tragača istine. I to bi, takođe, bio ozbiljan argument.

Ili se kung Vejd Šišiš nada da ćemo se uplašiti i nećemo smeti da

javno pobijemo njegove reči? Možda je tako. Za ljude sa planete

Zemlje, vazale rase Geko, razotkriti kao lažova zvaničnog gospodara i

vlasnika naše planete, najblaže rečeno, nije razuman čin. Ali ima Geka

iz drugih klanova, a tu je Tini Mielonac, koji uopšte ne zavisi od

svirepog kunga i stoga je problematično naterati sve svedoke da ćute.

Možda misli da može ograničiti našu komunikaciju kako ne bismo

mogli da blebećemo? U igrici, na primer, ovo je sasvim moguće, pošto

se svih dvanaest igrača nalazi na teritoriji koju kontroliše kung, u

vojnoj bazi unutar komete Un-Teš. Ali u stvarnom svetu, kako nas

može sve ućutkati? Naročito mog učenika Tinija koji živi na teritoriji

Mielonaca. Ili Ulinu Tar koja je pripadnica uticajnog i bogatog klana

Tar-Laine, koji je potpuno nezavisan od klana Vaide-Tuhš i nije mu

podređen.

Postoji, međutim, radikalan način. Serija uzastopnih smrti u igri

koja iskrivljuje stvarnost dovodi do pada nivoa svih veština. Svaka

sledeća smrt se po pravilima igre sve oštrije kažnjava. Foksi nam je na

treningu rekao da je dovoljno ubiti igrača sa praznom trakom

napretka pet do sedam puta zaredom i da će njegov nivo tada pasti na

nulu za sve veštine, pa čak će se resetovati i karakteristike lika. Takav

igrač nikada neće napustiti virtkapsulu. Morf je bio autoritet na tu

temu, tako da se njegovim rečima moglo verovati. Ali čak ni tako surov
metod ne daje 100% garanciju ćutanja. U intervalima između
vaskrsenja i smrti, žrtva je u stvarnom svetu i može da komunicira i

širi informacije.
Međutim, uopšte nisam verovao da uprkos svom lošem

temperamentu i osionosti Vejd Šišiš može razmišljati tako podlo.

Pobedu mu je donela naša četa, on to zna i nije totalni psihopata i

nerazuman da se neće znati odužiti i biti zahvalan.

Kakav se onda scenario može pretpostaviti? Ako pretnjom i silom

ne može naterati svedoke da ćute, onda je jedina mogućnost da se

kupi njihovo ćutanje. A to znači da će me u vezi sa tim kontaktirati u

najskorije vreme, mene ili nekog iz mog odreda, a možda posredstvom

bivšeg kapetana, a sada ratnog heroja Uraza Tuhša.

Pogledao sam gore na spiralno stepenište. Moram se popeti na

četrnaesti sprat „kukuruza“ i ući u igru da bih eventualnom

pregovaraču olakšao zadatak. Potapšao sam po ramenu svog drugara i

rekao:

– Dmitrije, idi da se odmoriš, padneš s nogu od umora. Idem u

igru, mislim da će u bliskoj budućnosti neki važni ljudi želeti da mi se
jave sa ponudom koja se ne odbija.

Diplomac Vojno-kosmičke akademije je kratko klimnuo glavom,

teško ustao i krenuo prema stambenim zgradama, kada je iznenada

stao, okrenuo se i upitao da li sam video njegovu blisku prijateljicu

Lidiju Vertjačih. Odgovorio sam negativno, iako sam je prethodno

video na zabavi u zagrljaju sa jednim zgodnim, atletski građenim

momkom iz „Druge legije“

Nije dobar trenutak da mu stavljam sol na ranu.

***

Č
 Nisam pogrešio u svojim zaključcima i pretpostavkama. Čim sam
se pojavio u vojnoj bazi Geka, odmah mi je prišao već poznati jurišnik,

gerda Ost Reh, koji je sa svojim odredom doleteo da me „uhapsi“.

– Gerda Komar, dugo smo vas čekali. Molim vas da me pratite u

salu za sastanke zaštićenu od prisluškivanja. – jurišnik je pokazao

pravac niz hodnik koji vodi u daljinu.

Autoritet povećan na 37!

Uprkos iskazanom poštovanju i prilično blagom značenju onoga

što je rekao, izaslanik je bio na oprezu i držao šapu na futroli okačenoj
za pojas. Nije bilo sumnje da je Geko dobio naređenje da me odvede u

naznačenu prostoriju po svaku cenu, pa i mogućem otporu sa moje

strane. Naravno, nisam ni pomišljao da se odupirem, pošto sam se

unapred radovao predstojećem razgovoru.

Prošli smo kroz zamršene hodnike podzemne baze i pored dve

grupe naoružanih stražara. Tri minuta kasnije smo ušli u malu

okruglu salu sa zidovima od ogledala. Pratnja mi je naredila da odem

do centra sale i da čekam, a oni su požurili da za sobom zatvore vrata.

Prošlo je pet-šest minuta, kada se svetlo ugasilo, a sekundu kasnije

ispred mene se pojavila hologramska projekcija kunga Vejda Šišiša,

koji se izvalio na svojoj stolici-tronu.

Odmah sam kleknuo na jedno koleno i nisko se poklonio,

izražavajući dužno poštovanje moćnom gospodaru Zemlje. U isto

vreme, moja duša se radovala. Veliki kung se udostojio da lično

komunicira sa mnom, što znači da nisam pogrešio, a rešavanje stvari u

vezi pobede u bici i rešavanje adekvatne nagrade bilo je zaista važno

za uvaženog Geka.

Početak razgovora nije bio onakav kako sam očekivao:

– Komarrr, čuo sam uvredljive reči koje mi je uputila tvoja
supruga. Priznajem da sam veoma uznemiren što je nisi na vreme

kaznio, pa zato čekam tvoje objašnjenje.

Opa... Da budem iskren, već sam zaboravio na taj neprijatan

incident sa Minn-O i neopreznim rečima koje je izgovorila. Ispostavilo

se da su špijuni sve pažljivo zapisali, uspeli da prevedu, pa čak i da

prijave svom šefu o uvredljivom govoru ljudske žene. Trebalo je hitno

nešto odgovoriti, morao sam da improvizujem:

– Gospodaru, siguran sam da za ono što se dogodilo uopšte nije

kriva neinteligentna mlada žena, čiji je govor potpuno nefiltriran,

pošto predugačak jezik radi sam i nije povezan sa mozgom. A o

vođama njene frakcije, koji igračima ne objašnjavaju političku

strukturu sveta i uopšte se ne trude da im pokažu velikog vladara naše

velike planete, mogu reći samo najgore. Verujem da nedostatak
poštovanja, vas kao gospodara Zemlje, zaslužuje najozbiljniju kritiku i

kaznu. Ona pripada Mračnoj frakciji i moje mišljenje je da je glavni

krivac njeno loše vaspitanje i bezobzirnost Mračne frakcije koju treba

najoštrije kazniti. Predlažem da im oduzmete jedan nasumično

odabran čvor, to će biti srazmerna kazna za prekršaj i primorati ih da

u budućnosti pokažu dužno poštovanje za gospodara Zemlje. Već sam

razgovarao sa svojom mlađom ženom. Ona se još trese od straha i,
uveravam vas, nikada više neće ponoviti svoju glupu grešku.

Psionska veština je nadograđena na nivo

pedeset treći!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na 47 nivo!
Veština Mentalne snage je nadograđena
na 48 nivo!

– Misliš? Ali ni ti nisi znao kako izgledam pri našem prvom

susretu. Nije li onda kazna prestroga? – sumnjao je moj moćni

sagovornik.

– Ne, kazna je potaman. Moj kung ponekad mora biti čvrst da

iskoreni nedostatak poštovanja kako bi se u budućnosti izbegle i

predupredile moguće komplikacije. – rekao sam tonom mudrog i

iskusnog savetnika, a u sebi sam se pitao da li će ova podlost zaista
uspeti?!

A zašto da ne uspe? Veliki „vođa mnogih odreda“ nema vremena,

niti potrebe, da se udubljuje i da razume složene i zamršene odnose

mnogobrojnih vazala na udaljenim planetama kojima vlada. Dakle, on

nema pojma da je Mračna frakcija neprijateljski nastrojena prema

mojoj. Verovatnije je da misli da smo u dobrim odnosima, u

suprotnom, zašto bi Komar imao suprugu iz tog klana. Zato je kung

Vejd Šišiš bio iznenađen takvom ozbiljnošću kazne koju sam predložio
za svoje saveznike i nije hteo da me odbije.

– Pa, gerda Komar, ti bolje razumeš psihologiju ljudi od mene, i

zato ću se složiti sa verzijom kazne koju si predložio. Neka bude tako!

Jedan nasumično odabran čvor frakcije tvoje mlađe žene biće

resetovan na nivo 0. Moji savetnici će preneti odgovarajuće naređenje

Geko diplomati na vašoj planeti.

Psionska veština je nadograđena na nivo

54!
 Veština Misticizam je nadograđena na 6
nivo!
Dostigli 67 nivo karaktera!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!

Pobeda!!! Obradovao me je novi nivo, ali mnogo više „poklon“ koji

sam upravo priredio svom „tastu“. Već vidim zapanjenog lang Tumor-
Anhu La-Fina kada zvanični predstavnik Geka bude zahtevao da

Mračna frakcija napusti jedan od svojih čvorova.

Bilo bi lepo kada bi slučajni žreb izabrao neki gradski čvor četvrtog

nivoa. E, tek bi to ispalo prelepo; izgubili bi 2.349 igrača. Od takvog

udarca naši neprijatelji se ne bi mogli oporaviti!

Od sanjarenja me je odvratio glas Vejd Šišiša:

– U redu, to smo rešili, hajde da završimo sa formalnostima i

pređimo na važnije stvari. Komar, želeo bih od tebe da čujem šta se
zaista dogodilo na neprijateljskom planetoidu.
Nisam odugovlačio sa detaljima (jer sam znao da sagovornik sve
zna), samo sam naglasio da sam izvršio kungovo naređenje, od našeg

prethodnog susreta, da donesem sreću i pobedu Trećoj udarnoj floti.

– Da tvoje reči nisu malo prejake? – upitao je komandant. Odmah
sam video da je bio zatečen mojom drskošću. Morao sam malo da
ublažim svoju agilnost i pokažem više lojalnosti i spremnosti za

dijalog:
– Ja sam upoznat sa zvaničnom verzijom događaja i uopšte je ne
osporavam. Bilo da je reč o akciji kapetana Uraza Tuhša koja nas je
dovela do pobede, ili o detonaciji drevnih artefakta preteča zakopanih

na planetoidu, ili da je eksploziju izazvalo prelamanje svetlosti

obližnje zvezde sa isparenjima močvarnog gasa oslobođenog iz
dubina... Mene apsolutno nije briga šta se zaista dogodilo jer ću se
apsolutno pridržavati bilo koju verziju za koju se moj gospodar

opredeli.
Moj sagovornik se primetno smirio, bio je zadovoljan, pa sam
prešao na najteži deo pregovora:
– U isto vreme, oboje se veoma dobro razumemo, da je čak

četvrtina ummi nakon uništenja „Šiamire“ i njegovog kapetana Uraza

Tuhša, bitka i dalje nastavljena, što dokazuje izvesnu nedoslednost
zvanične verzije. Da ne zaboravimo da je moj tim od dvanaest igrača
tada bio živ i borio se protiv Meleofata u utrobi njihove podzemne
baze. Uništili smo oko osam stotina branilaca tvrđave i izazvali niz

podzemnih eksplozija, što je na kraju dovelo do uklanjanja zaštitnih

polja i kapitulacije Meleofata. Snimili smo video kao dokaz našeg
podviga, a zarobljena je i jedna fregata...
 – Već sam otkupio sva prava na video materijal koji si snimio. –
oštro se uglavio u moj govor kung Vejd Šišiš. – Nadam se da razumeš,
Komarrr, da ti snimci nikada neće biti prikazani ni na jednom
medijskom kanalu u galaksiji.
Odmah sam klimnuo glavom trudeći se da kungu ne primeti moju

frustraciju i ljutnju. Prokletstvo... kung je baš brzo delovao, a mi smo

izgubili najjači adut. U međuvremenu, komandant flote je ustao sa
svog trona i uspravio se do svoje pune visine, a ja sam onako klečeći
izgledao sićušan u njegovoj pozadini.

– Da, Komarrr, snimci će biti uništeni i niko od vas neće steći

slavu. Ali ja cenim doprinos vaše ekipe ukupnoj pobedi Geka i neću
biti nezahvalan. Kao nadoknadu, svi borci koji su se probili u
neprijateljski kompleks dobiće po pedeset hiljada kristala. Šta još

želiš? Zarobljenu fregatu? Spreman sam i nju da prepustim vašoj

grupi, ali pod uslovom da obuzdate svoj jezik i nikome ništa ne
govorite. Ja ću pratiti da li je neko prekinuo zavet ćutanja, i svom
svojom strogošću ću znati kako da vam zavežem jezike za sva

vremena. Da li shvataš punu odgovornost, gerda Komar? Znači,

shvataš? Pa, dobro! Fregata će među ostalim trofejima uskoro biti
isporučena kometi Un-Teš, pa uzmite svoj brod!
Shvatio sam da će sagovornik prekinuti hologramski razgovor, pa

sam požurio da govori dok se veza ne prekine:

– Siguran sam da moj kung želi da pokaže svoju velikodušnost i
naklonost, poklanjajući nam zarobljenu fregatu Meleofata. Samo u
postojećem stanju, bojim se, svemirski brod neće biti poklon, već
teret. Jako je oštećena eksplozijom, bez motora, bez elektronike, bez

upravljanja i mnogih drugih kritičnih sistema, fregata je samo gomila

starog neupotrebljivog gvožđa sa kojim ne znam šta bi radili.

Psionska veština je nadograđena na nivo

55!

– Znači tako? – komandant nije imao informaciju o pravom stanju

fregate, a moje reči su ga iznenadile. – U redu, uradićemo minimalne
popravke kako bi vaš zvezdani brod mogao da poleti sa komete Un-Teš
i dođe do neke od najbližih svemirskih stanica. Posle toga fregata više

nije moja briga. Sami nabavite novac za detaljne popravke i

modernizaciju. Uzgred, čak sam zadovoljan što je zarobljeni brod
oštećen i neko vreme van upotrebe, barem dok se sva ova halabuka ne
smiri. Ne želim da se ti i tvoji prijatelji motate među posadama Treće

udarne flote i posejete pometnju svojim nesmotrenim govorima. A

ukoliko mi ponovo zatreba „amajlija za sreću“, sam ću te pronaći.
 Autoritet povećan na 38!

Istog trenutka veza je prekinuta, hologram kunga je nestao, a ja

sam se teturao od umora u okrugloj dvorani sa ogledalima. Traka

života je odavno otišla na nulu, a poslednji minuti komunikacije sa
velikim kungom uveliko su gutali poene izdržljivosti. Nekoliko puta
sam duboko udahnuo i tek tada sam dozvolio da dugo zadržavane
emocije izbiju iz mene. Dernjao sam se iz sveg glasa od radosti, a

zaglušujući eha me je pogodio sa svih strana.

Dugo sam imao nerealnu želju, više kao san, još od prvog
svemirskog leta na Šiamiri, da posedujem sopstveni zvezdani brod. Bio
je to za mene lep san, ali sam se plašio i stideo da o njemu govorim čak

i najbližim prijateljima. Taj san me je iz dana u dan pratio i zadirkivao.

Zamišljao sam sebe kako jezdim kroz beskrajne prostore svemira ka
novim misterijama, avanturama i neistraženim zvezdama. Sa
zvezdanim brodom dobijam potpunu slobodu i ne zavisim više ni od

ekstravagantnog Aristokrate, ni od direktora frakcije, niti bilo koga

uopšte. I, evo, san mi se ostvario, dobio sam svoj zvezdani brod. A šta
je sledeće na redu? Naravno, da pođem u susret ka novim snovima!
 15.
Okupljanje tima

Ostalo je još dva sata do zakazanog vremena za okupljanje mojih

prijatelja. Niko od pripadnika „Odreda Komara“ trenutno nije

prisutan. Odlučio sam da maksimalno iskoristim preostalo vreme.

Najpre sam u pratnji gerda Ost Reha, koji je dobro upućen u vojnu

bazu, otišao kod lokalnog blagajnika i od njega preuzeo dvanaest

identičnih kesa sa dragocenim crvenim kristalima, nagradu od Vejd

Šišiša za svakog člana moje grupe. Zatim sam na brzinu prezalogajio u

lokalnoj kantini i seo da proučavam jezik moštiju.

Nove simbole drevnog jezika sam sve brže shvatao. Neke lake

rečenice sam prevodio bukvalno u hodu, dok su mi složenije još uvek

nedovoljno razumljive. U isto vreme nisam pretpostavio da će tako

brzo doći će do kvalitativnog skoka, nakon što sam pojedine hijeroglife

uklopio u neku vrstu holističke slike koja mi je omogućila da razumem

opšta pravila za građenje rečenica.

Pregledajući stranice delimično prevedenog teksta, slučajno sam

naišao na nepoznati treperavi simbol. Aktivacija je pokrenula novu

liniju i odvela me na stranicu sa podešavanjima. Ispostavilo se da je to

bila veza do stranice za kontrolu dronova i drugih mehanizama, koju

sam jednom slučajno otvorio, ne shvatajući važnost te stranice!

Osluškivač čeka na komandu.

Očigledno sam svojevremeno odbacio nerazumljivi treperavi tekst

prikazan na kacigi, možda i izbrisao ovu stranicu iz podešavanja, jer su

me iritirala te nerazumljive crvene oznake i sprečavale me da

normalno gledam. Znam da sam kasnije proveo mnogo vremena

preturajući po podešavanjima igre i pokušavajući da pronađem bilo

kakvu informaciju o malom dronu, čuvaru relikvija, koje je sistem igre

pronašao za mene. Čak sam počeo ozbiljno da se brinem da sam

nepovratno izgubio tako vredne informacije, a sa njima i jedinstveni

trofej. Ali evo ga konačno.

Popravivši prozor za kontrolu dronova i drugih mehanizama u

panelu za brzi pristup, kako ga ne bi slučajno zatvorio i ponovo

izgubio, počeo sam da istražujem dostupne mogućnosti. Da vidimo šta

se tu može učiniti? Od celokupne liste opreme pod mojom kontrolom,

samo jedna linija je bila aktivna:

Mali dron za čuvanje relikvija.

Lokacija nepoznata. Status nepoznat.

Nije loše. Moj dron je bio tu negde i mogao je da prima komande

od Osluškivača čak i na daljinu. Želeo sam da shvatim kako da mu

izdam komandu...

– Doleti do mene! – zahtevao sam mentalnim naporom i

neočekivano kao odgovor dobio nekakav slab, ali prepoznatljiv

odgovor! Prvo se u mom mozgu pojavio zahtev da potvrdim datu

komandu, a zatim mi se ista poruka u vidu linije crvenih simbola

pojavila pred očima na staklu šlema.

Mali bezbednosni dron je sa velikom verovatnoćom (preko

99,78%) procenio da je primljena komanda pogrešna. Zahtevao je

ponovnu potvrdu poslednje izdate komande.

Osluškivaču, da li vaš dron zaista

treba da leti prema svom vlasniku? (Da
/ Ne)

Tvrdoglava gvožđurija! Hiljadu godina leži i ništa ne radi, a kada se

od nje zatraži malo aktivnosti, onda se izmotava i zakera! Mahinalno

sam pošao da izaberem „Da“, ali sam ipak zatražio više informacija.

Daj da vidim šta se to nije dopalo dronu u naizgled jednostavnoj i

razumljivoj komandi?

Procenjeno vreme leta 257.143 godina,

215 dana, 6 sati i 11 minuta.
Verovatnoća da budu otkriveni i
uništeni od strane automatskih
bezbednosnih sistema preteča tokom leta
je 84,1%
Verovatnoća tokom leta biološke smrti
Osluškivača koji je dao nalog je 100%.
 Kritično slaba baterija. Energija nije
dovoljna za potpuno funkcionisanje svih
postojećih sistema. Šansa za prevremeni
prekid leta zbog tehničke greške 61,2%.

Aha, u tom grmu leži zec... Ispostavilo se da je komad gvožđa bio

mnogo pametniji od mene i samim tim je odbio da izvrši glupu i

samoubilačku naredbu bez dodatne potvrde. Na brzinu sam otkazao

komandu i naredio dronu da nikuda ne leti, dovoljno je da ostanemo u

vezi.

Veština kontrole mehanizma je

nadograđena na nivo 42!
Psionska veština je nadograđena na nivo
56!
Veština elektronike je nadograđena na
48 nivo!

U tom trenutku, Minn-O se pojavila na korak od mene. Bila je

gotovo bez daha i imala tako uplašen pogled, kao da je bežala od

čopora pobesnelih pasa i samo se nekim čudom spasila u poslednjoj

sekundi. Mogao sam pretpostaviti zašto je moja vaiedda tako

uzbuđena. Ispostavilo se da je pretpostavka tačna.

– Komar, strašno je šta se dešava u mojoj kući! Deda je strašno

besan, na videofonu je vikao na mene tako da sam mislila da će me

ubiti!

– Saznao je za gubitak čvora po naređenju kunga Vejda Šišiša? –

odmah sam shvatila u čemu je problem, a princezine oči su se raširile

od iznenađenja:

– Kako znaš?! – zapravo nije znala, ali je pretpostavljala. Morao

sam da joj objasnim da sam imao težak razgovor sa vojskovođom Geka

koji se žalio na uvredljive reči koje je upravo ona izrekla i da je zbog

toga njena frakcija kažnjena resetovanjem jednog čvora na nulu.

– Komar, ne mogu da verujem da se sve ovo desilo zbog mene!

Razgovarala sam sa dedom o premeštanju tela igrača između frakcija,

kada se iznenada pojavio dežurni mag. Čim sam ga videla odmah sam

znala da donosi loše vesti i unapred se uplašila od izliva gneva mog

dede. Glasnik je javio da je diplomata Kosta Dihš doleteo na našu

teritoriju i ultimativno zahtevao da se heks Citadela odmah resetuje i

napusti. Moj deda je bio iznenađen rečima glasnika i pomislio da je

došlo do neke greške. Ali glasnik je pao ničice i rekao da nije greška i,
što je najgore, rekao je da nema načina da se odluka ospori. Naredbu

je lično izdao kung Vejd Šišiš!

Minn-O se jecajući držala uz mene, tražila je podršku i utehu.

Princeza je drhtala kao list na vetru, a niz obraze devojke su potekle

suze. Čvrsto sam zagrlio svoju „ženu za kampovanje“ tešeći je i

govoreći reči ohrabrenja. Minn-O se malo smirila, obrisala suze i

nastavila priču:

– Imala sam veliku sreću što je deda bio šokiran, pa nije odmah
shvatio razlog za ono što se dogodilo. Predosećala sam svoju krivicu i

tiho sam napustila salu i požurila u virtkapsulu. Uspeo sam da se

iskradem iz palate, ali još nisam stigla da uđem u igru... Morala sam da
se javim na video-poziv i saslušam sve što Tumor-Anhu misli o mojim

mentalnim sposobnostima.
Bilo je veoma neprijatno i strašno. Dobro je što moj deda ne može

da kontroliše sagovornikov um preko videofona, inače me sigurno ne

bi pustio u igru. U jednom trenutku nisam bila u stanju da podnesem

optužbe i zlostavljanja, isključila sam videofon, napustila virtkapsulu i

požurila da zatvorim poklopac. U jednom trenutku nisam bila sigurna

šta da uradim, da napustim igru i prihvatim kaznu kojom mi je

Tumor-Anhu u besu zapretio...

– Misliš da bi starac podigao ruku na tebe? – upitao sam

nepoverljivo, na šta je Minn-O uz tužan smeh odgovorila:

– Neće odustati! Još osećam „mali kurs bola“ koji mi je Tumor-

Anhu priredio kao kaznu za događaj na trajektu! Bojim se prelaska sa

„malog“ na „viši kurs bola“! Prosudi sam, „Citadela“ je dobro razvijen

šestougao drugog nivoa! Ali što je najvažnije tamo su ogromna

skladišta municije, linije utvrđenja i podzemni prolazi na više nivoa.

Toliko rada, desetine hiljada radnih sati! I sve će biti izgubljeno
mojom krivicom!

Izgubljeno? Ne, samo će resetovati čvor na nulti nivo, nakon čega

će Mračnoj frakciji trebati neko vreme da nivo vrati u pređašnje

stanje. Do prvog nivoa će stići za dva-tri dana, pa još desetak dana do

drugog, ali kazna osim gubitka vremena i nije tako teška. Istina je da

će se broj igrača privremeno smanjiti i što neke od struktura čvora

„Citadela“, koju mi zovemo čvor „Groblje“, možda neće raditi, ali sve

je to privremenog karaktera i nije tako strašno. Ili sam ja nešto

pogrešno razumeo? Nisam oklevao da priznam svojoj vaieddi,

„prijateljici za kampovanje“, da ne poznajem dobro pravila igre.

Minn-O u početku nije poverovala da zaista ne znam, sumnjala je

da se rugam nesreći njene frakcije. Ipak je objasnila:

– Deo zgrada i odbrambenih objekata ne može postojati na čvoru

ako je heks bez odgovarajućeg nivoa! Čim nivo heksa padne ispod
minimalno dozvoljenog, sve će se urušiti i nestati, zar zaista to ne
znaš? I centralna tvrđava šestougla će se takođe srušiti, moraće
ponovo da se potroši mnogo vremena i sredstva da se ponovo izgradi.

Da budem iskren, ovo nisam znao. Za tvrđavu drugog nivoa

potrebno je četrdeset hiljada kristala i to samo za građevinski

materijal! Bio je pogodan trenutak da joj predam torbu sa dragocenim

kristalima:

– Ovde je pedeset hiljada kristala, deo nagrade od kung Vejd Šišiša

za hrabrost na planetoidu Meleofata i ujedno naknada za ćutanje o
onome što se tamo dogodilo. Ako želiš možeš ih dati lang Tumor-Anhu

La-Finu kao nadoknadu za nanetu štetu, a možda je bolje da sebi kupiš

novo svemirsko odelo i normalno oružje.

Minn-O je rekla da bira drugu opciju. Dobro blindirano odelo i

naoružanje, kako se ne bi osećala manje vrednom u društvu drugih

članova odreda.
– To je pametna odluka! – odobravao sam njen izbor. – Ovde u

blizini je trgovački terminal, pokazaću ti kako se koristi.

Ali Minn-O me je zaustavila. Ono što je do sada rekla nisu sve

vesti. Ispostavilo se da je zadatak dobijen od mene završila u

potpunosti, čak je osmislila i algoritam za akciju kada igrač menja

frakciju. Princeza je izrazila spremnost da posluži kao zamorče i da je

spremna da pređe u frakciju Human-3 i postane deo mog sveta.

– Ja sam tvoja vaiedda i moram da budem sa tobom svuda, a ne

samo u igri! Deda mi je rekao da tehnologija prenosa tela između

svetova još nije u potpunosti ispitana i da može biti opasna.

Svojevremeno je vaš Tjulenjev trebalo da bude prvi tester, ali je proces

prenosa zaustavljen pošto ste tražili izručenje izdajnika. Ja sam

spremna da rizikujem jer više ne mogu da zamislim svoj povratak u
Mračnu frakciju!

Vest je bila zanimljiva i obećavajuća, ali sam ipak zamolio Minn-O

da za sada ne žuri sa promenom frakcije. Prvo, ne bi škodilo da se

konsultujemo sa mudrim predstavnicima velikih svemirskih rasa i

proverimo ovaj algoritam kako bi izbegli rizik po život devojke. Osim

toga, morao sam da koordinišem tranziciju sa rukovodstvom moje

frakcije i da pribavim garancija da će prema Minn-O imati dobar

odnos. Zaista ne bih voleo, a bilo bi i podlo, da princeza postane

instrument pritiska na svog dedu.

– Zato imaj strpljenja, Minn-O. I više se ne boj svog dede. Prvom

prilikom mu prenesi sledeće reči: da je suvladar Tumor-Anhu La-Fin

očigledno zaboravio da se situacija iz korena promenila, a da si ti sada

moja vaiedda. Od sada ja odlučujem šta ću uraditi sa tobom, a ne on.

Svaka uvreda moje žene biće uvreda mene lično, a svaki napad na tebe
je napad na mene. Zato, ako ti i dlaka padne sa glave, onda njegova

frakcija neće proći samo sa jednim uništenim čvorom! Obavezno

obavesti svog dedu da je samo zahvaljujući meni on još uvek živ. Kung

Vejd Šišiš je bio strašno ljut i ozbiljno je razmatrao opciju da pogubi ili
njega, kao vođu vaše frakcije, ili tebe. Pošto sam stao u tvoju zaštitio,

ostala je samo njegova glava na panju. Trebalo mi je mnogo truda da

ubedim velikog komandanta da za leng Tumor-Anhu La-Fina prihvati

blažu kaznu. Reci dedi da ovo nikada ne zaboravi!

Psionska veština je nadograđena na nivo

57!
Veština Misticizam je nadograđena na 7
nivo!
Autoritet povećan na 39!

Da, ozbiljno sam preuveličao svoje mogućnosti i svoju ulogu u

razgovoru sa kungom. Verovao sam da princeza nema mogućnost da

proveri istinitost mojih reči, ali sam bio siguran će joj biti drago zbog

mog izbora. Ali na moje iznenađenje Minn-O se iznenada izvukla iz

mog zagrljaja i napravio nekoliko koraka unazad. Da li je osetila

gomilu laži i glupost koju sam izgovorio? A možda su je moje

poslednje reči na neki način uvredile? Ispostavilo se da je u pitanju
nešto sasvim suprotno. Princeza mi se neočekivano poklonila i rekla sa

neskrivenim trijumfom u glasu:

Od ranog detinjstva čekam ovakve reči! Čekala sam i nadala se da

će se pojaviti heroj koji će imati hrabrosti da izazove velikog i strašnog

suvladara čovečanstva Tumor-Anhu La-Fina! Sve ove godine videla

sam sebe kao nesrećnu suprugu nekog šmokljana ili kao usamljenu
princezu koja je zatvorena u kuli i prinuđena da čeka princa-

oslobodioca koji nikada neće doći. Ali sam pogrešila, sada je došao taj
trenutak! Mužu moj, kad bi samo znao koliko si me usrećio! Ja za

tebe...

Autoritet podignut na 40!

Ne znam šta je Minn-O još htela da kaže jer je u pola rečenice

prekinuta dolaskom mog „mačeta“ koje je upravo ušao u igru.

Mielonac je ugledavši me viknu sa neskrivenim oduševljenjem:

– Gospodaru Komar, sve je ispalo dobro!!! Velika propovednica

Amiru U-Majau je razgovarala sa mnom i pristala da otkupi rep za

milion kriptovaluta! Ona je naredila da se trofej što pre dostavi na bilo

koju stanicu Mielonaca i preda predstavniku Prvog prajda ili vlasniku

stanice. Velika Amiru me je blagoslovila i naredila da te svuda pratim,

gospodaru! I zamolila me da saopštim da je u arhivi Zvezdanog grada
pronašla samo fragmentarne podatke o klasama relikvija, ali iz tih
podataka proizilazi da je Osluškivač samo međufaza u evoluciji igre jer

su od Osluškivača proistekle tri najviše klase u igri vladara drevne

rase: Mislilac, Žderač i Administrator.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo 80!

Onaj nerazumljivi hijeroglif u opisu moguće buduće klase je imao

značenje Proždirač! Dakle, najverovatnije, u zavisnosti od ličnih
afiniteta i napumpanih veština, Osluškivač bi na kraju mogao da bira

put kojim će nastaviti igru. Da izabere put nauke kao Mislilac, put
rukovodioca kao Administrator ili vojnika-borca kao Proždirač.

Ali šta je potrebno za mogućnost izbora? Koje veštine i do kog

nivoa treba da se podignu? Zaista sam želeo da dobijem detaljnije
informacije o ovoj temi, ali Tini nije mogao ništa da doda onome što je

već rečeno. Najverovatnije, čak ni mudra Amiru U-Majau to nije

znala.
A onda su se, gotovo istovremeno, pored nas pojavili Vaša, Imran i
Eduard Bojko. Onda samo sekund kasnije, pojavili su se Baša i Avan

Toj. Izgleda da je došlo vreme za okupljanje koje sam najavio?

Pogledao sam tajmer za odbrojavanje prikazan na viziru kacige, koji je
vratio ummi vremena na nulu. Da, tako je, upravo su istekle i
poslednje sekunde roka koji sam označio. Tačno u sekund kada je

zvučni signal oglasio, pojavila se Ulina Tar. Svi su se bili okupili osim
Medika.
– Neće doći. – obavestio me je Superkargo ne krijući razočaranje. –
Nedavno sam razgovarao sa našim bivšim kapetanom gerda Urazom

Tuhšom i saznao da se brodski Medik vraća kod njega, kod slavnog

ratnog heroja…
– Gore po njega. – rekao sam mirnim, samouverenim tonom,
trudeći se da ne pokažem da me je odlazak pripadnika mog odreda
uvredio. – Onda ću deo nagrade namenjen za popravku naše

zarobljene fregate Tolili-Uh H ostaviti lekaru. Molim ostale da priđu

jedan po jedan i prime prvu platu od novog kapetana gerda Komara!

Autoritet povećan na 41!

Psionska veština je nadograđena na nivo
58!

– Da li nam je kung Vejd Šišiš ostavio zarobljeni zvezdani brod? –

radosno je primetio Superkargo Avan Toi, a i ostali članovi grupe su
pokazali radost.
Ispričao sam da sam imao lični razgovor sa komandantom flote i
od njega dobio prava na brod, a fregata će nam uskoro biti isporučena
ovde u vojnu bazu. Istovremeno sam rekao da se ne raduju previše,
brod je u lošem stanju i da će trebati mnogo novca da se popravi, ali da

imam neke ideje kako da pribavim novac i nadam se da će fregata

uskoro biti u pogodnom stanju za međuzvezdane letove.
 16.
Slobodan kapetan

Kada su se kapije remontnog hangara otvorile i pred očima mi se

pojavila gomila uvrnutog i izvitoperenog metala, u čemu se samo uz

bujnu maštu mogao naslutiti trup fregate.

– Hoće li OVO leteti? – upitao sam sa neskrivenom sumnjom pilota

svemirskog broda Dmitrija Želtova.

– Komar, šta si se unervozio?! Fregata je manje-više solidno

zakrpljena u odnosu na ono kako je izgledala posle eksplozije!

Pogledaj ovde, Ajuh i ja smo odmah zakrpili najveće rupe čime smo

obezbedili da vazduh ne ističe iz stambenog prostora. A vojni majstori

Geka su čak instalirali i skakač u hiper prostor, jeste da je prilično slab

za ovu fregatu, verovatno je skinut sa nekog pokvarenog šatla. Ali uz

elektroniku smo dobili i neku vrstu ranžirnih motora i motore za

hiperskok. Uglavnom, na prvi pogled zaključujem da se teoretski već

može leteti na njoj.

– „Teoretski“? – Uhvatio sam pilotove reči, a Dmitrij Želtov se

nasmejao:
– A kako si ti mislio, Komar? Takva stvar jeste sposobna da odleti u

svemiru, ali nije poznato koliko i dokle? Bojim se da ovo nećemo moći

da kontrolišemo... Bez normalnih lokatora, sa jedva postojećim

zaštitnim poljem, sa ekranima instrumenata neprikladnim za ljudske

oči, bez nogu za sletanje i stabilizatora, čak i bez ugrađene veštačka

gravitacija...

Uveravao sam pilota da je komandant Treće udarne flote obećao da

će za fregatu obezbediti osnovnu popravku, nakon čega će zvezdani

brod moći da odleti na najbližu svemirsku stanicu gde je možemo

dovesti u stanje koje želimo. Ove reči su razveselile mog prijatelja, a

još više se oraspoložio kada je dobio vreću crvenih kristala.

Tada sam primetio kako je jedna džinovska metalna stonoga

ispuzala iz razvaljene pukotine na trupu broda i puzala po spoljašnjoj

oplati, vešto se hvatajući za neravnu površinu svojim bezbrojnim

Š
nogama! Šta je bre ovo?! Kako su se paraziti već nakotili na brodu?

Pročitao sam ime ovog stvorenja:

Kirsan. Autonomni bot za popravku

mehanoida.

– Šta... robot za popravku? Da li je ovo čudo korisno? U

međuvremenu, metalna stonoga je dopuzala do jedne rupčage na

trupu i zaustavila se tačno iznad nje. Ispod ravnog „trbuha“ stonoge

pojavila se jarko plavkasta svetlost, kao da se radi o električnom

zavarivanju. Žurno sam skrenuo pogled da ne kvarimo oči, a i ostali su

sledili moj primer.

– Ima ih je mnogo na velikom matičnom brodu Geka. Ajuh je rekao

da su to nekakvi automatski serviseri. Ponašaju se kao živa bića i

prilično su inteligentni. Geko ne obraćaju pažnju na njih. Oni

samostalno puze po brodu i popravljaju sve neispravno na šta naiđu.

To su nekakvi ostaci mehanoidne tehnologije koji su nadživeli svoje

gospodare. Tri takva stvorenja su odmah prešla na našu fregatu, a

meni je rečeno da ih ne bacamo. – rekao je Želtov.

Ubrzo je do nas došao Ajuh, srdačno nas pozdravio ne krijući

radost i pružio mi nekakvu elektronsku tablu u gumiranom kućištu,

po izgledu ista kao običan tablet:

– Gerda Komar, evo dokumenta za brod! Izdao ih je lično

komandant da dokažemo svoja prava na posed fregate! Odmah sam te

upisao kao kapetana, a ostala slobodna mesta možeš upisati i sam.

Otvorio sam kućište i pored tableta, u posebnom udubljenju, našao

sam ravan tamnoplavi kristal, unutar kojeg su se videla neka složena

elektronska kola, a raznobojna svetla, jedva vidljiva okom, treperila su

različitim frekvencijama.

Lična karta. Gerda Komar. Slobodan

kapetan.

– To je kapetanov ključ. – spremno mi je objasnio Navigator. –

Sada nije potreban, ali treba da se pokaže kontroli na kosmodromima.

Kada budemo zamenili elektroniku na našoj fregati Tolili-Uh H, uz

pomoć ključa kapetan morate da „vežete“ brod za sebe i podesi nivoe

pristupa za članove posade u različite odeljke. Drugi „mali ključ“ sam

kao viši oficir broda zadržao za sebe, a njegov duplikat treba da bude

kod glavnog pilota zvezdanog broda. Samo ta tri člana posade imaju

pravo da pokrenu brodske motore i daju komandu za pokret.

 Slava je porasla na 59.
Veština elektronike je nadograđena na
nivo 49!
Veština kontrole mehanizma je
nadograđena na nivo 43!
Dostignut nivo 68!
Dobili ste tri dodatna boda veština!
(ukupno 6 poena)

Gotovo je! Zvanično sam priznat kao slobodni kapetan sa svojim

brodom, čak imam i prateću dokumentaciju koja to dokazuje!

Prebacio sam kristalni ključ u svoj inventar i podigao tablet, čiji se

ekran odmah aktivirao.

Fregata „Tolili-Uh H“. Standardna

modularna fregata Meleofata.
Konfiguracija (nedefinisana).
Stanje: kritično oštećeno, potrebna
popravka.
Energetski štit 100% (2.300.000 od
2.300.000 jedinica).
Čvrstoća trupa 2,2% (176.450 od
8.000.000 jedinica).
Maksimalna brzina: neodređeno, bez
pogonskog motora.
Upravljivost: Neodređena, bez
potisnika.
Maksimalna udaljenost hiperskoka: 0,831
Pažnja! Vi ste prvi vlasnik ove fregate
i imate pravo da brodu date ime.

Poslednji red me je zaintrigirao. Pošto znam da je malokalibarsko

oružje imalo mogućnost davanja imena, onda je za zvezdani brod tako

nešto obavezno, ali mene je interesovalo da li brod uz ime dobija i

neke bonuse.

– Dobija mali bonus za agilnost i brzinu. – odmah je odgovori

sveznajući Ajuh. – Ali ime broda ne koriste svi kapetani, jer ime broda

može doneti i štetne posledice. Najočiglednija od njih je da se

imenovanom brodu lakše ulazi u trag. Kada automatizovani sistemi za

skeniranje vrše pretragu, oni neće prepoznati brod samo kao fregatu

klase Tolili-Uh H, već će uz klasu broda navesti i njegovo specifično

ime. Za trgovce ili švercere koji ne žele da reklamiraju svoje rute,

naziv broda predstavlja negativnost. Pirati, vojnici ili lovci na glave

takođe ne žele da neprijatelj vidi koji ga brod napada. Neki drugi,

naprotiv, vole da daju ime brodu jer na taj način podižu svoju Slavu.

Sve u svemu, postoje i prednosti i nedostaci imenovanja zvezdanog

broda.
Postalo mi je jasno da nema potrebe da se žuri sa ovim veoma

ozbiljnim pitanjem. Važnije je bilo da odlučim kako će se brod

koristiti. Nisam nameravao da postanem pirat, lovac na glave ili
švercer. Više me je zanimala potraga za vrednim mineralima i

anomalijama, nešto poput onoga što sam radio na brodu Uraza Tuhša,
samo sada za sebe.

– Gerda Komar, pređi na sledeću karticu, mnogo je informativnija.

– savetovao me je Navigator, a ja sam poslušao njegov savet.

Na ekranu se pojavila višebojna šema fregate Tolili-Uh H koja je

ukazivala na trenutno stanje opreme broda. Siva boja je značila

„nedostaje“, crvena „kritično oštećenje“, narandžasta je značila

„funkcionisanje sa problemima“, žuta je značila „pažnja postoji neki

problemi“, zelena je značila „sve je normalno“. Na ekranu većina

sistema fregate bila je prikazana u sivoj boji, bilo je nešto malo crvene

boje, a stanje štita i hipersvemirskog pogona ocenjeno je

narandžastom bojom. Zapravo, to sam i pretpostavljao, a sada sam

dobio i formalnu potvrdu.

Prešao sam na poslednju, treću karticu sa spiskom članova tima.

Trenutno je prikazan prazan formular, a samo je u zelenom polju

„kapetan“ bilo moje ime „gerda Komar“. Ispod je natpis govorio da
postoje pozitivni bonusi u zavisnosti od mojih veština, ali za sada su

neaktivni.
Proverio sam šta bi se desilo ako bi Dmitrija Želtova premestio u

okvir „primarnog pilota“. Odmah je ćelija postala istaknuta zelenom

bojom, pokazujući punu kompatibilnost igrača sa njegovom

predviđenom ulogom na brodu, a ispod se pojavio natpis:

Bonus za veštinu igrača: maksimalna

brzina +7%, agilnost +14%

Odlično! Najverovatnije će ovi bonusi vremenom rasti kako se

veštine pilota budu unapređivale. Sada je na red došlo da premestim

starog Ajuha u polje Navigator, da vidimo!
 Bonus za veštinu igrača: vreme
putovanja u hipersvemir smanjeno za 25%

Svi skokovi u hiper svemir biće za četvrtinu brži! Značajan bonus,

nema šta da se prigovori! Ušteda vremena će se posebno osetiti tokom

dugih letova. Na primer, do mog malog relikvijskog bezbednosnog

drona. Biće to let koji mora da se dogodi pre ili kasnije.

Sa raspoređivanjem Avan Toia za Superkarga prikazana je puna

kompatibilnost. Vreme potrebno za utovar i istovar smanjeno je za

trećinu. Dva brata blizanca Vaš i Baša su se odlično uklopili u ćelije

njegovih pomoćnika, ali, kao i u mom slučaju, bonusi su bili neaktivni.

Nemam odgovarajućeg starijeg mehaničara među živim igračima,

ali sa iznenađujućom lakoćom, jedan od tri automatska bota za

popravku automatski je uvučen u predviđenu slobodnu ćeliju, dok su
se druga dva bota uklopila u pozicije njegovih pomoćnika. Čak su i

bonusi od ovog trojstva otišli ​

na snagu konstrukcije broda i brzinu
popravke! Kada sam, ne krijući iznenađenje, rekao Ajuhu, iskusni

Navigator nije bio nimalo iznenađen:

– Tako treba da bude, Komar. Botovi za popravku se ne razlikuju

od igrača, čak su u stanju da se ponovo pojave nakon smrti. A to što su

ćutljivi i nekomunikativni i uvek zauzeti poslom, čak je zgodno.

Posebno jer ne zahtevaju isplatu zarade. Dobro je što su pristali da se

pridruže posadi, sada nas neće ostaviti. A možda ćeš kao kapetan sa

određenim sposobnostima za kontrolu uređaja, moći da upravljaš

njima i da ih šalješ na prioritetniji posao? – Ajuh je pokazao na

metalnu stonogu koja je popravljala udubljenje na trupu zvezdanog

broda. – Na primer, ovo „ulepšavanje“ može da sačeka. Sada bi nam

prioritet bila popravka i obnova sistema za klimatizaciju.

Ideja da se utiče na redosled popravki bila je ispravna. Pitanje je

samo kako to učiniti? S obzirom da su botovi mehaničke naprave

postojala je šansa da preuzmem kontrolu nad njima koristeći svoju

veštinu. Aktivirao sam ikonu Skeniraj i zaista, među mnogim

mogućim sistemima u blizini, pronašao sam tri iste vrste robota za
popravku:

Bot za popravku tipa Kirsan (vaš

podređeni). 100% šansa za povezivanje.
Šansa za nadjačavanje kontrole 100%

Pokušao sam mentalno da im naredim da napuste trenutni posao i

poprave sistem kontrole klimatizacije na brodu. Sudeći po tome što je

stonoga istog momenta prekinula rad na spoljnoj površini trupa i kroz

pukotinu na trupu provukla se u unutrašnjost fregate, značilo je da je

komanda uspešno shvaćena.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 27!
Veština Psionika je nadograđena na nivo
59!
Veština kontrole mehanizma je
nadograđena na nivo 44!

Bio sam ponosan na sebe. Do ovog trenutka nisam razmišljao da li i

drugi kapetani upravljaju botovima za popravke? Oni nemaju moju

veštinu skeniranja! U podešavanjima karaktera otvorio sam prethodno

sačuvani tab sa kontrolisanim dronovima, kao i drugim sistemima, i...

udario se dlanom po čelu! Evo ih, tu su sva tri bota za popravku!

Označeni su kao dostupni za prijem naređenja i nikakve poteškoće da

se upravljanje njima nisu potrebne!

Ako su ovi roboti za popravku tako pametni možda su sposobni da

zamene brodskog mehaničara i u drugim stvarima?

Odabravši robota sa zvanjem „Stariji mehaničar“, naredio sam mu

da dođe do mene. Stonoga je brzo dopuzala i čekala dalja naređenja.

Izvadio sam svoj Annihilator iz inventara i pokazao botu dršku oružja

na kojoj se nalazilo sedam rupa za prste, ili šta je već drevna rasa
imala umesto prstiju. Onda sam skinuo svoju rukavicu i pokazao mu

svoje prste, nadajući se da će shvatiti:

– Pet prstiju, a sedam rupa. Neudobno! – rekao sam Kirsanu na

jeziku Geko, istovremeno mentalno duplirajući svoje reči.

Stonoga je podigla prednji deo svog torza i ispružila svoje tanke

noge, ili ruke, prema Annihilatoru. Osećao sam unutrašnju napetost,

ali sam ipak predao dragoceni artefakt botu, nadajući se da neće

pucati na mene ili rasturiti oružje na delove, smatrajući ga

beskorisnim za mene.

Kirsan je nekoliko puta okrenuo drevno oružje svojim tankim

nogama-rukama (jebem li ga kako ih nazvati), a zatim ga vratio. Moj

tablet je zavibrirao od silnih dolaznih poruka. Požurio sam da ga

uzmem i upalim ekran.

Kapetane, glavni mehaničar dostavlja

spisak rezervnih delova i materijala
potrebnih za kupovinu:
Rezonator RTH-2356 – 4 kom.
 Volframova nit poprečnog preseka 0,05
mm – 63 cm
Bornitridna bušilica za metal prečnika
6 mm – 4 kom.
Mašina za plazma zavarivanje – 1 kom.
Šipka od karbonskih vlakana, dimenzije
12 * 12 * 6 cm – 1 kom.
Kvarc sočivo PP-56 – 3 kom.
Aparat za gašenje požara prahom OP-5 –
12 kom.
... Vanjski prolaz od negorivog
materijala otpornog na habanje, širine
1,8 m – 4 rolne od po 50 metara.
Cilindar visokog pritiska od 200 litara
sa ventilom KKG/78. Prazan – 3 kom.

Ukupno je bilo trista osamnaest pozicija na listi koju je poslao

Mehaničar. Ako sam manje-više mogao da zamislim potreban
materijal za modifikaciju Annihilatora, onda su aparati za gašenje

požara definitivno bili suvišni. Ali nije moguće razmišljati na takav

način. Prioritetna namena botova je da održavaju i popravljaju brod,
iako su konstruisani da mogu popravljati i nešto drugo, ali ja sam
zatražio da poprave nešto što je možda van njihove kompetencije...

Baš nekako u to vreme pojavila se trgovkinja Ulina. Ušla je u

radionicu u pratnji Superkarga i nekoliko Geka u kombinezonima
majstora za održavanje. Očigledno su po naređenju kunga trebali da
poprave naš zvezdani brod. Pokazao sam svojoj krznenoj prijateljici
listu potrebnog materijala za kupovinu.

– Gerda Komar, malo kasnije ću to pogledati i naručiti. Hajde da se

prvo odmaknemo od ove bučne gomile i radoznalih ušiju. Da se nas
dvoje u četiri oka dogovorimo o najvažnijoj i trenutno najosetljivijoj
temi: ko je vlasnik fregate, koliko novca treba uložiti u popravke i

kako će se deliti budući profit?

 17.
Saputnici

U hangaru je bilo previše bučno, pa smo Ulina i ja ušli u zvezdani

brod u kojem nije bilo nikoga osim tri remontna bota. Lift nije radio i

jedini put do gornje palube vodio je preko metalnih lestvi kroz

vertikalno okno. Možda paukolikim Meleofatima merdevine nisu

predstavljale problem, ali gojaznoj Geko devojci, bilo je prilično

nezgodno da koristi takav način penjanja.

Osvetljavajući put lampom duž metalnih hodnika stigli smo do

komandnog mosta. Ušao sam u svoju buduću kabinu i zatvorio debela

blindirana vrata, koja su vodila u mračni hodnik kojim smo došli.

Zatim sam, po ugledu na sagovornicu, povukao jednu ručku u zidu i

izvukao neobičnu konstrukciju od užeta nalik na hibrid pletene stolice

i viseće mreže.

Bilo je sasvim moguće sedeti na ovoj visećoj ljuljajućoj

konstrukciji, samo je potrebno da se prvo prilagodite i naučite da

održavate ravnotežu, a k čak i prilično udobno. Ulina je izvadila tablet

i pokazala mi tabelu koju je prethodno sastavila.

Nisam odmah shvatio sadržaj tabele pošto sam prvi put susreo

ovakav oblik pisane forme. U pitanju su bile naizgled besmislene prave

linije, a zapravo su bili ispisani nizovi brojeva i teksta.

Veština kosmolingvistike je nadograđena

na nivo osamdeset jedan!
Udeo dobiti članova Tolili-Uh H tima:
Gerda Komar 200.000,00 – 100.000,00 –
300.000,00 6%
Ulina Tar 100.000,00 – 50.000,00 –
3.640.000,00 – 3.790.000,00 76%
Ajuh 100.000,00 – 100.000,00 2%
 Avan Toi 100.000,00 – 100.000,00 2%
Vaš Tuših 100.000,00 – 100.000,00 2%
Baša Tuših 100.000,00 – 100.000,00 2%
Tini 100.000,00 – 100.000,00 2%
Dmitrij Želtov 100.000,00 – 100.000,00
2%
Imran 100.000,00 – 100.000,00 2%
Eduard Bojko 100.000,00 – 100.000,00 2%
Minn-O La-Fin 100.000,00 – 100.000,00
2%
Ukupno: 4.990.000,00 100%

– Vidi, Komar. Fregata je teško oštećena, a njenu vrednost u tako

polomljenom stanju procenjujem na jedva milion i dvesta hiljada

kristala. To je upravo ono što kaže prvi red. Pošto kung Vejd Šišiš

prava na trofej nije preneo na pojedinca, već na ceo tim, izračunala

sam udeo za svakog. Kao vođa odreda imaš pravo na dupli dobitak.

Vrlo je zgodno što nas je Medik napustio, pa će njegov deo

jednostavno pripasti tebi.

– Prva kolona brojeva je jasna, ali šta znači druga? – upitao sam,

pokazujući prstom na isprekidane linije geko jezika, koje odgovaraju

natpisima „sto hiljada“ i „pedeset hiljada“.

Ulina je bila zadovoljna što nemam primedbe na prvu kolonu i

spremno je objasnila:

– Komar, popravka zvezdanog broda zahteva ulaganja, i to znatna.

Svi smo dobili kesu dragulja kao nagradu za junaštvo na planetoidu.

Predlažem da ova sredstva iskoristimo za popravke. Razgovarala sam

sa većinom članova našeg odreda, osim sa Tinijem i Ajuhom, i saznala

da niko nije spreman da uloži svoj lični novac za opšte dobro.

Ja sam odlučila da svojih pedeset hiljada prebacim za popravku

fregate, što sam naznačila u tabeli. Kod tvog imena sam označila sto

hiljada koje treba da uložiš ako na to pristaješ.

– Recimo da sam spreman. – pristao sam iako mi u rezonovanju

Trgovca nije sve odgovaralo, i zamolio je da pređe na sledeću, meni

najmanje razumljivu kolonu.

Trgovkinja je proverila da li su vrata dobro zatvorena, da niko ne

sluša, pa je izvadila šest teških kesa i stavila na policu.

– Ovo su kristali koje sam uzela iz Šiamire pre nego što je uništen.

Naravno, to nije lično moj novac već moje porodice, klana Tar-Laine...

ali osim tebe niko ne zna za njega. Ima tri miliona četiri stotine hiljada

kristala. Osim tog novca imam još dvesta četrdeset hiljada na svom
bankovnom računu. Spremna sam da svu ovu količinu uložim u

popravku fregate. Kada se sve izračuna moja investicija u brod iznosi

tri miliona sedamsto devedeset hiljada kristala, a to je ukupno

sedamdeset i šest posto od ukupnog iznosa koji je prikupila posada.

Shodno tome očekujem da se budući profit deli prema procentima na

osnovu ulaganja u brod i, naravno, da mi pripadne isti dominantan

procenat glasova u bilo kom mogućem timskom glasanju. Tvoj udeo u

dobiti, s obzirom da si kapetan broda, iznosi šest odsto i tri puta je

veći nego kod bilo kojeg drugog člana tima! Po mom mišljenju, sve je

pošteno. Šta kažeš, Gerda Komar?

Veština Mentalne snage je nadograđena

na 49 nivo!

Ne, to nije bio psionički pokušaj sugestije, iako je Trgovac govorio

vrlo blisko tome, bolno tečno i samouvereno. Ulina je jasno verovala

da se ponaša pošteno, i smatrao njen predlog pravednim i korisnim za

sve. Pre nego što sam odgovorio, duboko sam udahnuo i mentalno

izbrojao do deset kako bih se smirio, da slučajno ne povisim ton na

svoju divnu i pametnu trgovkinju.

– Ulina, neću da osporim procenu koju si iznela u vezi fregate, ti si

Trgovac po klasi i sigurno bolje znaš. Ali zaboravila si jedan važan

detalj. Vrednost broda si procenila dok je bio u stanju olupine, ali u

toku je popravka nakon koje će vrednost broda značajno porasti. S

obzirom da sam se lično ja izborio da popravka fregate ide na konto

Vejda Šišiša, onda se taj detalj mora uzeti u obzir kao moj lični
doprinos povećanju vrednosti zajedničke imovine!

Psionska veština je nadograđena na nivo

60!
Veština Misticizam je nadograđena na 8
nivo!

I ovde, čini se, nije bilo sasvim bez magije sa moje strane, pošto su

algoritmi igre brojali pumpanje veština vezanih za mentalni uticaj.

Ulina je malo razmišljala i na kraju priznala da sam u pravu:

– Dobro, gerda Komar, pošteno je. Ali u ovom momentu nije

moguće da se izvrši tačna procena vrednosti broda nakon remonta, ali

na brzinu... da vidimo.... imamo potisnike skinute sa drugih srušenih

brodova, jeftine ranžirne motore i drugu polovnu opremu... Dakle,

ovako... hiper motori su već postojali, to nije tvoja zasluga... sedamsto

hiljada kristala... pa neka bude i sedamsto pedeset hiljada. Taj iznos je

moguće ukalkulisati kao tvoj dodatni doprinos. Dobijamo da je tvoj

udeo porastao sa na osamnaest procenata, dok je moj smanjen na dve

trećine.

Pažljivo sam mentalno proverio Ulinu i njenu računicu i shvatio da

krznena devojka ne laže. Njena procena o ugradnji jeftinije polovne

opreme, verovatno da odgovara činjeničnom stanju stvari. Od škrtog

komandanta se ništa bolje i nije moglo očekivati.

– U redu Ulina, prihvatam taj iznos. Osim toga, bilo bi lepo

razgovarati sa Ajuhom. Uveren sam da je poštovani Navigator tokom

svog dugog života stekao ušteđevinu i da bi pristao da učestvuje sa

većim procentom. Takođe ću razgovarati sa Minn-O. Znam da moja
vaiedda nema mnogo novca, ali ona je još uvek princeza koji ima

uticajnog i bogatog dedu lang Tumor-Anhu La-Fina, suvladara

čovečanstva. Moguće je da će stari mag pristati da uloži milion ili dva

u poduhvat svoje unuke.

Videlo se da Ulina nije srećna, ali se ipak složila sa mojim rečima.

Svako dodatno ulaganje razvodnjava i smanjuje njen udeo na manje od

polovine od ukupne investicije. To znači da Trgovkinja gubio kontrolu

nad odlukama i fregatom. Vreme je da iznesem svoje glavne adute:

– Ulina, koliko god da želiš postati suverena gazdarica na ovom

zvezdanom brodu, neće ti uspeti, jer i ja imam svoju ličnu ušteđevinu.

Za početak, imam milion kristala u obliku Mielonskih kriptova u

rukama. Kod mene nema laži i prevare. – izvadio sam novčanik i na

njegovom ekranu prikazao iznos stanja. – Nadam se da razumeš

brojeve mielonskog jezika. Piše da imam sto četrdeset tri hiljade

kriptovaluta, a to je nešto više od miliona u geko kristalima.

– Gerda Komar, odakle??? – moja sagovornica nije pokušala da

sakrije čuđenje, ali sam joj prislonio ruku na usne, gest koji sam od nje
usvojio pozivajući je na tišinu.

– Jednom ću ti reći. Ali to nije sve. – izvadio sam iz inventara

trofejni rep inkarnacije Velike Prve Mielonke. – Ulina, zaista

očekujem tvoju opreznost i ćutanje. Ovo je bio povod za izbijanje

velikog galaktičkog rata između velikih rasa Mielonaca i Meleofata.

Imam kupca koji je spreman da plati sedam miliona kristala za ovaj

rep.

– Ali definitivno vredi mnogo više! – nije odolela da ne

prokomentariše Ulina Tar, gledajući tako retku stvar pred svim očima.

– Nije važno. Ovaj trofej je previše opasan da bih ga čuvao, ali još
je opasniji ako bih se petljao sa nekim opskurnim kriminalnim

kupcima. Vratiću trofej vlasniku. Sa lang Amiru U-Majau sam se

dogovorio da ću rep dostaviti na prvoj Mileonskoj stanici u zamenu za

milion kriptovaluta.
 Autoritet povećan na 42!

Ulina Tar je očigledno bila u šoku i naizmenično gledala u mene i

snežno beli rep, a zatim je prčkala nešto po svom tabletu proveravajući

nešto u njemu.

– Ne treba ti toliko novca za popravke. – podigla je svoje ogromne

limun žute oči. – Po mojim proračunima za restauraciju fregate

potrebno je deset miliona i osamsto hiljada kristala. Možda nešto i

više! Čini mi se, gerda Komar, da nisi ispucao sva „pripremljena

iznenađenja“, a zaključujem da bi popravku mogao obaviti bez mojih

ulaganja, a još više bez novca Ajuha i Minn-O.
– Da, to je istina. Kada je reč o novcu imam još neke veoma

interesantne kombinacije u svom „skladištu“, ali ko je lud da otkriva

svoje poslovne tajne? – veselo sam se osmehnuo, a onda nastavio

ozbiljnim tonom. – Ulina, možda bih mogao i bez tvoje finansijske

podrške, mada bi bilo teško. Ali imam niz različitih razloga zašto želim

da zvezdani brod bude velikim delom u tvom vlasništvu. Prvo zato što
potpuno verujem prelepoj Geko devojci i u celom svemiru ne mogu

pronaći pouzdanijeg poslovnog partnera.

Trgovkinja je glasno prela kao mačka. Ukazano poverenje i ponuda

saradnje učinili su da se oseća izuzetno zadovoljnom.

– Gerda Komar, od samog trenutka kada smo se upoznali, shvatila

sam da nisi kao ostali i da ćeš mnogo postići. Verovala sam svojoj
intuiciji da te moram podržati. Nažalost, moji rođaci ne razumeju

osećaj za pošten vid trgovine i smatraju da sam izgubila poslovnu

sposobnost. Ipak će shvatiti! Raskinula sam obećanu veridbu sa

Urazom Tuhšom, bukvalno pola ummi pre nego što je postao poznati
ratni heroj. Onda sam, umesto da odmah prodam prava na snimak sa

planetoida Meleofata, pokazana kaseta visokom oficiru Geka i odmah

je izgubila... Moji rođaci misle da pravim velike greške što sve poslove
ispuštam i oslanjam se na saradnju sa tobom. Ali što više nas dvoje

međusobno razgovaramo, sve sam više uverena da nisam napravila

pogrešan izbor! I zato sa velikim ponosom i radošću prihvatam

ponudu da postanem tvoj poslovni partner! Dve trećine tvog i jedna

trećina mog profita. Zvuči malo nepristojno jer nisam uzela u obzir

male udele ostalih članova tima.

Ovaj aranžman mi je savršeno odgovarao. Izvadio sam tablet i

Ulinu Tar označio kao kapetanovog pomoćnika. Zamolio sam Ulinu da

naš dogovor ne reklamira, posebno ne sa ostatkom posade. Predložio

sam da se ograničimo na formulaciju koja sve objašnjava, a ništa ne

govori; Komar i Ulina su prikupili potrebnu sumu za popravku broda!

Bolje je tako, obični članovi tima ne moraju da znaju finansijske

detalje.
 Imao sam razloga da budem oprezan. Takva informacija bi pre ili

kasnije doprla do ušiju Imrana, Eduarda Bojka ili Dmitrija Želtova, a

posle toga i do rukovodstva moje frakcije. Nisam želeo da iko u frakciji

Human-3 sazna kolike količine svemirske valute poseduje igrač

Komar. Ljudi su „kvarljiva roba“ i ta informacija bi bila dodatni razlog

za zavist i nezadovoljstvo igrača, ali i preteranu znatiželju nadležnih.

Reakciju šefa frakcije Lozovskog, kao i drugih direktora i spoljnih
kustosa, nije bilo teško predvideti: „Ah, dobili ste mnogo svemirske

valute, pa hajde da podelimo novac i pomognemo frakciji“! Hoću da

pomognem svojoj frakciji, ali ne na takav način. Ispravan zvezdani

brod može doneti mnogo više koristi čovečanstvu od nekoliko miliona

kristala koji bi se izvukli iz Komarovih džepova, nagovaranjem ili

ucenom, a onda preselili u nečije tuđe džepove. Ako sam glup da sisam
veslo, nisam baš toliko lud da popušim čamac.

– Ne brini o tome, Komar. – umirivala me je Ulina kada sam sa

njom podelio svoje strepnje. – Niko bolje od Trgovca ne zna da

finansije vole tišinu. Tvoji u frakciji smatraju te skromnim siromašnim

igračem, pa neka i dalje ostanu u tom uverenju. Ali pošto je tvoja

frakcija siromašna, mogu za mali procenat da budem posrednik i da

organizujem transfer novca na vašu matičnu planetu. Recimo da u

svoje ime ponudim Eduardu, Imranu, Dmitriju i Minn-O da otkupim

njihove deonice fregate. Sto hiljada je sasvim pristojna suma i mislim

da niko neće odbiti da uzme brdo kristala umesto nekog hipotetičkog

udela u profitu.

Ponuda je bila prilično interesantna. Siguran sam da bi nekoliko

desetina ili čak stotina hiljada dragocenih kristala, primljenih u vidu
prenosa iz dubokog svemira, u velikoj meri pomoglo frakciji Human-3

u daljem razvoju. Što se tiče Minn-O, naravno, prvo treba sačekati da

devojka prođe u moj svet, tako da novac koji bi dobila ne ode

neprijateljima u Mračnu frakciju. Ali, opet, sva ova pitanja mogu

sačekati. Pozabavićemo se njima malo kasnije, zato sam Ulini

predložio da sačeka dok prvo završimo sa popravkom fregate.

Dovođenje zvezdanog broda u radno stanje sada je naš prioritet u koji

moramo uložiti sva raspoloživa sredstva.

 18.
Političko informisanje i diplomatija

Pod Kupolom je odavno bila mrkla noć. U upravnoj zgradi se često

radilo do kasnih sati, ali Lozovskog nisam zatekao u kancelariji. U

hodniku sam naleteo na „specijalca“ Aleksandra Antipova, koji je

pošao da isprati veliku grupu vojnika koji su pod Kupolu došli sa

nekim meni nepoznatim ciljem. Jedan od njih, sredovečni gojazni

oficir sa epoletama majora, neočekivano mi je prišao i pružio ruku u

znak pozdrava:

– Kiril Komarov? Čuo sam čuo za tebe. Sa čvorom „Groblje“ je

ispalo sjajno! Preporučio sam vašim pretpostavljenima da vam isplate

bonus! Bez ispaljenog metka smo uspeli da eliminišemo tako veliku

pretnju Glavnom gradu!

Major me je pljesnuo po ramenu i požurio da sustigne ostatak

grupe. Stojao sam u hodniku, a sijaset pitanja mi se vrzmalo po glavi

zbog nedoumice. Ko je to uopšte bio? Kako me poznaje? Nažalost ova

pitanja nije imao ko da mi razjasni pošto je Aleksandar Antipov otišao

sa ostalima. U polumračnom hodniku upravne zgrade dopiralo je

svetlo iz kancelarije Radugina, bivšeg langa frakcije, kroz slabo

zatvorena vrata. Približio sam se i čuo delove govora sa sastanka koji

se tamo odvijao, a prisustvovalo je najmanje desetak ljudi:

Žitarice za sušno zemljište… nema dovoljno dizela za žeteoce…

treba da preoremo netaknutu zemlju na visoravni Kentaur…

pomerimo treći lift od prednje strane…

Uvek sam poštovao žeteoce i njihov trud, ali sam bio daleko od
ratarstva, kako u stvarnom svetu tako i u virtuelnoj igri. Saznao sam

od stražara da je šef frakcije pre samo deset-petnaest minuta otišao u

svoju sobu. Pretpostavio sam da je Lozovski još uvek budan i požurio

sam do njega jer sam imao mnogo pitanja o kojima bih želeo da

razgovaram.

Ivan Lozovski mi je otvorio vrata, a po kiselom licu se odmah

moglo naslutiti da sam banuo u pogrešno vreme. Nije se obradovao

neočekivanom noćnom posetiocu. Iz kupatila se čuo zvuk vode iz tuš-

kabine, odmah mi je bilo jasno da vođa frakcije nije bio sam. Nisam

poznavao prijateljicu srca prilično tajnovitog diplomate.

Pretpostavljam da je vrlo mali broj ljudi u našoj frakciji imao

informacije takve vrste.

Promrmljao sam izvinjenje u nameri da se okrenem i odem, ali me

je Ivan Lozovski ipak pozvao unutra i pokazao na stolicu. Nevoljno

sam prihvatio poziv i ušao. U sobi je vladala romantična polutama, tri

upaljene sveće u prelepom svećnjaku na stoliću za kafu, šampanjac

ohlađen u kanti leda i dve pripremljene čaše samo su pojačale moje

uverenje da sam stigao u krajnje nepodobno vreme. Pokušao sam da

što je moguće kraće ispričam najnovije vesti: razgovor sa kung Vejd

Šišišem i resetovanju čvora „Groblje“, želju Minn-O da se pridruži

našoj frakciji kao i o zarobljenoj fregati.

Lider frakcije nije reagovao na većinu informacija, izgleda da je sve

saznao iz drugih izvora. Po pitanju prelaska Minn-O samo je

odmahnuo rukom i lakonski rekao: „Ne smeta mi“, ali kada je reč o
zarobljenoj fregati tu se poprilično zainteresovao:

– Zvezdani brod? I ti si njegov kapetan, pa čak i suvlasnik?

Zanimljivo i neočekivano! Mada... ovu vest moram vrlo pažljivo

servirati Geko diplomati. Za početak ću pitati Kostu Dihša da li je

zvezdanom brodu druge rase dozvoljeno da uđe u ekskluzivni prostor

Geka? Znaš i sam, Kirile, da je većina Geka došla ovde kod nas na

Zemlju sa vrlo jasnim ciljem – da izvlače sirovine i profitiraju kroz

trgovinu sa naivnim i zaostalim domorocima. I sam si video koliko

Geko gospodari potcenjuju našu robu i kako astronomski podižu cene

za svoju robu! Tipično ponašanje kolonizatora, bestidna pljačka i

otimanje, to odavno rade Francuzi i Englezi po Africi, zašto ne bi radili

i Geko gospodari na Zemlji? Na pojavu zvezdanog broda u vlasništvu

„domorodaca“ neće gledati blagonaklono. Ako sami možemo uvoziti

robu, onda ćemo njima oduzimati očekivani profit, zato ne treba

očekivati da će blagonaklono gledati već će biti neprijateljski

raspoloženi.

Ranije nisam razmišljao na takav način, a moguće pravne i druge

prepreke su me iskreno uznemirile. Polovina smisla za posedovanje

zvezdanog broda se odmah izgubila ako na njemu ne bi bilo moguće

leteti na Zemlju! Ivan Lozovski je pokušao da me uveri:

– Mislim da Geko ipak neće zabraniti svojim vazalima da sleću na

svoju rodnu planetu, ali će biti mnogo birokratskih zavrzlama i neće

biti moguće bez „podmazivanja“. A za to će trebati novac, i to mnogo

novca... – vođa frakcije je teško uzdahnuo, ustao sa stolice i izvadio

otvorenu flašu konjaka i nekoliko čaša iz ormarića. – Hoćeš li? –

ponudio me, ali sam odbio.

 Posle dan i po igre jedva sam mogao da stojim na nogama od

umora, a jedina želja mi je bila da se odvučem do svoje sobe i da

spavam do podne. Na sreću soba nije daleko, samo da se stepenicama

popnem na jedan sprat više.

– Kako hoćeš. – nije insistirao Ivan Lozovski, pa je samo sebi

napunio čašu do vrha. – Meni treba da smirim živce. U protekla 24

sata čak sam četiri puta poginuo od trozubaca Najada i od zuba

čudovišta koje su oni pozvali u pomoć.

– Pregovori nisu uspeli? – lako sam pogodio, a šef frakcije se,

ispijajući konjak u jednom gutljaju, namrštio i samo potvrdno klimnuo

glavom.

– Oh, konjak dobro greje... Ma kakvi pregovori, uopšte ih nije bilo!

– rekao je diplomata hvatajući dah. – Kada sam otišao na pregovore

Najade su me momentalno ubile. Nisu ni pokušale da razgovaraju. I

svaki put su me ponovo ubijali kada sam posle preporoda odlazio i

iznova pokušao da organizujem komunikaciju na drugačiji način.

Imam utisak da podvodni NPC uopšte ne prave razliku između ljudi

različitih frakcija i da su me smatrali za Nemca, a njih izuzetno mrze.

Čak ni sa zarobljenom Najadom, koju smo strpali u kavez, nije bilo

moguće uspostaviti komunikaciju. Na kraju sam dao zeleno svetlo

našim „legionarima“ da pokažu snagu svog oružja...

Lozovski je ućutao i namrštio se, a senka tuge mu je prešla preko

lica kao znak loše uspomene. Rat sa podvodnim „neigrajućim

personama“ nije uspeo. Odlučio sam da Lozovskom ne dodajem so na

ranu, pa sam promenio temu razgovora. Pokušao sam da govorim o

zarobljenoj fregati, ali je diplomata nastavio sa temom rata sa

Najadama i ostalim podvodnim NPC likovima. Iznenadio sam se kada

mi je postavio krajnje neočekivano pitanje:

– Kirile, jesi li gledao filmove o Godzili?

Gledao sam nekoliko starijih filmova, ali kakve veze ima filmsko

čudovište, koje su zbog zarade izmislili japanski producenti, sa

vodenim nimfama?

– Predstavnici frakcije Human-6 nazivaju „Godzilama“ čudovišta

koje najade prizivaju iz morskih dubina, a Godzile su samo jedna od

vrsta koje pozivaju. To su bića kao ono čudovište u japanskim

filmovima, visoka 50 metara, jedino što ne pucaju laserom iz očiju, ali

su ogromna, opasna i izuzetno otporna na metke. Osim Godzila

pojavljuju se i druga čudovišta poput džinovskih hobotnica, krakena,

morskih zmija... Čitav zoološki vrt mitskih bića! Zaista deluju

zastrašujuće!

Videvši na mom licu izraz nepoverenja i skepticizma sagovornik se

odmah dopunio:
 – Nisam u tom smislu rekao „zastrašujuće“. Naši borci se ne plaše

tog bića i prilično ih uspešno eliminišu, bez obzira na njegovu

veličinu. U stvari, hteo sam da kažem nešto sasvim drugo. Kirile, da li

si ikada razmišljao o tome odakle u igri ovolika sila „ne-igrajućih“

[11]
bića? Leši , harpije, sirene, najade, kentauri... Oni nisu likovi

paralelnih svetova i izumrla bića. Odakle dolaze? Kada sam prvi put

video „Godzilu“, iako sam prvi put sreo takvo čudovište u igrici,

posetila me je jedna zanimljiva misao...

– Da li baš svi NPC likovi dolaze iz poznatih mitova, legendi i

popularnih književnih dela? – prekinuo sam sagovornika, a Lozovski

je nekoliko puta prkosno pljesnuo rukama, aplaudirajući na moju

domišljatost.
– Tako nešto sam i ja pomislio. Očigledno je da svi NPC koji žive u

virtuelnoj igri predstavljaju ono u šta čovečanstvo veruje ili je

verovalo, ili čega se veliki broj ljudi plaši. A Godzile su zaista

zastrašujuće! Pomislio sam da je moguće da u udaljenim čvorovima

virtuelne Zemlje mogu da žive bića koja do sada nismo sreli ili su nam

poznata. Recimo, na primer, strašni dinosaurusi, anđeli i demoni, pa

čak i besmrtna stvorenja sa božanskim moćima u koje veruje veliki

broj ljudi! Od kentaura smo čuli nejasne informacije o letećim

gušterima koji žive u čvorovima iza Južnih planina. Možda su to

zmajevi!
Lozovski je ponovo sebi napunio čašu do vrha, uzeo je u ruku,

podigao je do usana, držao je i... vratio na sto. Pogledao je prema meni

i umorno se nasmešio.

– Nemoj da sediš tako ozbiljnog pogleda, kao da si na predavanju,

ne puni glavu glupostima! Ne može se verovati svemu što se čuje.

– Šta smo postigli uz pomoć saveznika? – pitao sam, a diplomata je

rado promenio temu razgovora:

– Neću preterati ako kažem da svojom intervencijom nismo

postigli globalne ciljeve. Sa druge strane ne može se reći da je
prebacivanje naših elitnih boraca na jug bilo besmisleno. Bolje smo

upoznali naše saveznike i dogovorili dalju saradnju. Zajedničkim

napadom odstranili smo opasnost iz dubine i očistili skoro osam

kilometara morske obale, deo kopna koji duboko zalazi u more. To je

strateški važno za kontrolu zaliva u čvoru Nova Bavarska. Osim toga,

naša „Druga legija“ je očistila od najada i drugih opasnih morskih bića

široku mrežu priobalnih pećina, poplavljenih tokom plime. Iako je

prerano govoriti o prekretnici u ratu protiv NPC i najada, situacija je

postala povoljnija za naše saveznike.

Diplomata je govorio lepo i samouvereno, pa po njegovim rečima

ispada da je ceo pohod i pomoć saveznicima naprosto divan događaj.

Ali Ivana Lozovskog poznajem dosta dugo i odmah osetim laži u

njegovim bravuroznim govorima. Iza vela lepih reči on nije mogao da
sakrije razočaranje. Očekivao je mnogo više od tog vojnog pohoda.

Ipak, nisam prigovorio i osporio ono što je rekao. Ivan Lozovski je

nastavio da govori:

– Naučili smo mnogo o geografiji i prirodi virtuelnog sveta, ali i o

samoj igri, a oživeli smo trgovinu sa Nemcima. Oni imaju titanijum

koji je našoj frakciji potreban u neograničenim količinama, a mi

imamo šta njima da ponudimo; čelik, žito, tehnologiju svemirskih rasa
i municiju za bilo koji kalibar...

– Prodajete municiju?! – uzviknuo sam iznenađeno. – Frakcija je

nedavno imala deficit municije, posebno patrona za lovačke puške

kalibra 12.
Diplomata se zavalio u fotelju i zadovoljno se smeškao:

– Kirile, ti dani su prošlost! Naša frakcija raste, uspostavili smo

proizvodnju svega što je potrebno. Na Prometeju imamo radionicu za

izradu lovačkih patrona, mesinganih čaura i metaka za ostala oružja.

Radionice u Žutim planinama danonoćno proizvode eksplozivna

sredstva; mine, barut, fitilje, pa i granate i raketna punjenja.. Olovo

neophodno za sačmu još nismo pronašli na našoj teritoriji, ali

tehničari prave leguru sličnu po svojstvima od bizmuta, antimona i

kalaja. U stvarnom životu ekonomisti bi poludeli, jer cena takvog

metka je trideset puta skuplja od olova, ali ovde u iskrivljenoj

stvarnosti prioriteti su sasvim drugačiji.

Lepo je čuti da moja frakcija sada lako rešava zadatke koji su nam
ranije bili nedostupni. Ali što se tiče trgovine... Setio sam se onog

strašnog „puta“, da tako kažem, ili bolje rečeno pravca ka jugu, kojim
ni terensko vozilo Peresvet nije moglo da prođe.
– Može li se nositi teret u bazu Geka?! – upitao sam Lozovskog, a

on me je uveravao:
– Za sada će trgovina ići preko posrednika. Dogovorili smo se sa

Gekom da koristimo njihov trajekt, koji Najade ne napadaju. U

budućnosti, kada kentauri izgrade normalan put duž obale zaliva, sav

prevoz će ići preko teritorije koju kontroliše naša frakcija. Da, Kiril
dobro si čuo! Pored teritorije visoravni kentaura, koja je već zvanično

postala naš čvor prvog nivoa, naša frakcija će uskoro imati dva čvora
uz obalu, zovemo ih Selva i Tropi. Dva poglavara kentaura, čija su

stada živela na ovim teritorijama, neočekivano za sve, pre neki dan,

iznenada su umrli od poremećaja u ishrani, a Starija Kobila kentaura

Filira, milostivo je prihvatila siročad pod svoju zaštitu.

Nasmejao sam se. Kakva neverovatna slučajnost! Dvojica iskusnih

vođa antičke frakcije umrla su gotovo istovremeno i pod veoma

čudnim okolnostima... A neposredno pre toga borci „Prve“ i „Druge“

legije su prošli kroz ove teritorije. Sigurno je da su kontaktirali sa

vođama kentaurima i davali im poklone... Nije teško shvatiti da je

razmotren i odobren Filirin predlog da se tiho eliminišu ostale vođe

Antike kako bi čvorove Antike stavili pod jurisdikciju naše frakcije.

Podigao sam pogled ka Ivanu Lozovskom, koji je rekao:

– Kiril, vidim da si shvatio, ali svoja nagađanja zadrži za sebe.

Nema potrebe da naši igrači ili NPC susedi saznaju da je politika

prljava strana igre.
Rekao sam da ću izbegavati da spominjem vođe kentaura u bilo

kakvim razgovorima i skrenuo razgovor na temu „češljanja“ šume oko

prestonici od strane Prve legije gde traže opasno čudo-judo, koje

maltretira drvoseče.
– Još nije otkriveno. Izviđači i stražari gerda Tarasova su tri puta

pročešljali šumu, pogledali ispod svakog žbuna, proverili svaku rupu i

svaku udubinu. Nije moglo da im promakne nijedno živo biće veće od

veverice. Ali čim su naši borci otišli ​

na jug, napadi su nastavljeni! Juče
je neko ubio dva farmera, a danas je geolog Mihalič odlučio da se vrati

u prestonicu. Sutra želim da ga pošaljem nazad pod jakim

obezbeđenjem. Neka pažljivo skenira, a na najsumnjivijim mestima

neka ne štedi analizatore. Sigurno ćemo ga pronaći čak i ako

Prospektor zakaže, onda...

Sagovornik je ućutao usred rečenice, kada su se vrata tuš-kabine

otvorila. Irina je krenula ka nama duž hodnika uronjena u polumrak.

Ukočio sam se od iznenađenja, jer je od sve odeće na mojoj devojci,

očigledno već bivšoj, na glavi bio samo turban smotan od peškira, a na

nogama mekane pahuljaste papuče. Ako se „Irina iz prvog meda“

osramotila kada me je zatekla u sobi, onda je to trajalo bukvalno jednu
sekundu. Odmah je prešla u napad:

– Čekam te duga četiri dana, a za sve to vreme, nisi se potrudio da

me pitaš za zdravlje. Da si barem ušao u svoju sobu, video bi me. Tamo

sam provela skoro sve ovo vreme! Ti si kriv! Shvatila sam da ti ne

trebam, i otišla sam!

– Neću ti smetati. – ustao sam sa stolice i pošao ka izlazu. –

Smatrao sam te glavnim kandidatom za ulogu lekara na mom brodu.

Ali sada vidim da to ne bi bila pametna opcija. Dlakavi Geko i Mielonci

bi sigurno bili šokirani da vide nekoga potpuno bez dlaka po telu.

Bolje da potražim medicinara iz njihove rase.

Znam da je zvučalo glupo i bolje bi bilo da sam ćutao. Sam sebi

sam izgledao jadno i ogorčeno, ali sada je kasno. Nisam imao

samokontrolu da se obuzdam. Već sam izašao u hodnik kada je za

mnom istrčao vlasnik sobe.

– Kirile, izvinjavam se! Nisam znao. Mislio sam da ste se ti i Irina

već objasnili i rastali, da vas ništa više ne povezuje. Izvini još jednom,
nisam hteo da te povredim.
 Neveselo sam se nasmejao i prijateljski potapšao vođu frakcije po
ramenu. Poželeo sam mu prijatan romantični sastanak i pošao, ali me

je Ivan Lozovski ponovo zaustavio:

– Razumem da sada nije najbolji trenutak, ali imam jedan zadatak

za tebe... pomalo neočekivan, ali u isto vreme važan i delikatan.

Zaustavio sam se da slušam šta ima da mi kaže, uprkos umoru i
razdraženom stanju.

– Ceo dan nisam uspeo da uspostavim kontakt sa vođom Mračne

frakcije. Ovo se nikada ranije nije događalo, uvek smo imali kontakt

preko zvaničnih diplomatskih kanala. Ali sada mi se čini da je lang

Tumor-Anhu La-Fin uvređen zbog gubitka čvora „Groblje“ i ovako

pokazuje svoje nezadovoljstvo.

– Sasvim je moguće da stari mag ima razloga da se ljuti na našu

frakciju i na svoju unuku zbog izgubljenog čvora. Na svoju unuku je

vikao tako da je pobegla u igru i zatražila da se pridruži našoj frakciji!

– Ostalo je samo dva dana do kraja primirja sa Mračnom frakcijom.
Želeo bih da razgovaram sa lang Tumor-Anhuom o produženjau
primirja. Počeli smo aktivno da se razvijamo, imamo slobodne resurse

i veoma perspektivne projekte na jugu. A sada nam uopšte ne treba rat

sa Mračnom frakcijom! Pretpostavljam da i njihove frakcije imaju
nešto da rade, osim da ratuju sa nama. Pričaju naši izviđači o
njihovom širenju prema severnim planinskim čvorovima. Predlažem

da preko Minn-O pokreneš pregovore za očuvanje mira. I još jednom

se izvinjavam za Irinu...
 19.
Spremni za početak

Ako je neko pomislio da će me raskid sa Irinom uznemiriti da neću

moći da zaspim, taj se u velikoj meri prevario. Spavao sam odlično. Još

ranije sam predosetio sličan ishod prolazne veze sa „lekarkom“. Irina

nije naprasno juče donela odluku o raskidu, već mnogo ranije. Zato je

odbila da leti sa mnom u svemir. Dakle, raskid je bio neizbežan, i

dobro je što se ta epizoda konačno završila.

Otišao sam u trpezariju i obilno doručkovao u društvu velikog

broja boraca koje nisam poznavao. Svi oni su me znali i tiho su me

ogovarali, razmenjujući razne tračeve. U trepezariju su došli Dmitrij

Želtov, Imran i Eduard Bojko.

– Kapetane, hoćemo li danas na prvi let? – izgovorio je Eduard

misao koja je svima bila na pameti.

– Možda, ako Geko završe popravke… – rekao sam oprezno.

– Ko je lud da ide sa takvim kapetanom koji ne daje ni trenutak

odmora! Samo se čuju galama i naređenja. Jadni Geko serviseri jurili

su kao ludi na komandu svojstvenu samo kaplarima u vojsci ili

predradnicima na gradilištu! – šalio se Eduard.

– Ja sam zapisao nekoliko kapetanovih rečenica za uspomenu. –

otvoreno se zezao Dmitrij Želtov na moj račun. – Šta je ono rekao

Geko električaru... da se setim... Ah, da! „Hej ti krzneno čudovište!

Ako još jednom pomešaš polaritet terminala ima da ti uguram usijanu

lemilicu u donji deo leđa“.

– A naš diplomata stalno upozorava da se prema svim Geko

moramo odnositi sa velikim poštovanjem! – navodio ga je Eduard.

– O, pa da. Geko su bili toliko prožeti poštovanjem da su dozvolili

Komaru da sve uređaje poveže lično. – dosolio je Želtov.

Imran je šalu shvatao kao zbilju pa je upitao krajnje ozbiljno:

– Komar, zar ne rizikuješ previše? Tako grubim rečima jedino

možeš uvrediti naše gospodare. Mogu za kaznu da unište čvor naše

frakcije, kao što su to učinili Mračnoj frakciji.

 Samo sam se dobrodušno nasmejao i požurio da umirim svog

dagestanskog prijatelja. Njegove brige su bile potpuno neosnovane.

Među serviserima nije bilo Geka, radili su samo Kirsani. Setivši se

jučerašnjeg dana, predložio sam prijateljima da se raziđu na svoja

radna mesta kako bi se ponovo sreli za nekoliko minuta, ali u

virtuelnom svetu.

U pozadini njihovog laganog zezanja o „mojim metodama

komunikacije sa majstorima“ krio se ogroman posao koji smo juče svi

zajedno uradili. Poslednjih šesnaest sati pre izlaska iz igre, aktivno

sam pomagao tehničarima u popravci našeg zvezdanog broda.

Zajedno sa električarima zamenio sam i povezao pokvarene

instrumente na kapetanskom mostu, a zatim pažljivo pratio kako se

oprema testira i baždari. Posle sam sa Imranom zavario merdevine za

prolaz između paluba. Takođe, koristeći veštinu skeniranja tražio sam

mikro pukotinu kroz koju je strujao vazduh iz tehničke šupljine, gde je

pri poletanju bio presavijen prednji oslonac za sletanje fregate.

Promenjena je rasveta u celom hodniku na drugoj palubi. Čak sam

iznosio otpad kao običan radnik.

Suvlasnica broda Ulina je gunđala da statusni igrači, a najmanje

kapetan, ne treba lično da prljaju ruke, za to postoje podređeni. Plašila

se da će moj Autoritet pasti. Ne obazirući se na Ulinino gunđanje, ne

samo da sam radio već sam naterao i ostatak tima da ne sedi skrštenih

ruku. Čak je i plemenita princeza Minn-O postavljala nove podne staze

i farbala zidove, a kapetanova pomoćnica Ni Ulina nije uspela da

eskivira od posla.
Treba napomenuti da su svi normalno reagovali na takve metode,

prihvatali da rade, a moj Autoritet se, naprotiv, čak udvostručio kao i

neke od veština. U isto vreme su porasle i veštine Psionik i Misticizam,

pošto sam aktivno trošio magične poene za mentalnu komunikaciju sa

dronovima za popravke. Kao rezultat toga, neposredno pre izlaska iz

igre, Komar je dostigao sledeći, šezdeset deveti nivo. I sada, popevši se

na „kukuruz“ i zatvorivši poklopac virtkapsule, sa neskrivenim

zadovoljstvom i ponosom pregledao sam svoje nove indikatore:

Gerda Komar. Čovek. Frakcija H-3.

Osluškivač, nivo 69

Karakteristike karaktera:

Snaga 14
Agilnost 17
Inteligencija 23+3
 Opažanje 27+2
Telo 16
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Zdravstveni poeni 1516 od 1516

Poena izdržljivosti 1121 od 1121
Magični poeni 709 od 709
Nosivost 28 kg
Slava 59

Veštine karaktera:

Elektronika 53
Skeniranje 31
Kartografija 55
Kosmolingvistika 82
Puške 49
Mineralogija 49
Srednji oklop 52
Oštro oko 66
Preciznost 32
Označavanje mete 20
Osećaj opasnosti 42
Psionik 62
Mentalna snaga 50
Mistika 14
Kontrola mašine 48
Pažnja!!! Postoji devet nedodeljenih
poena veština

Borbene veštine su mi slabo napredovale: sačmarica, preciznost,

određivanje mete, pa čak i osećaj opasnosti. Kosmolingvistika lepo

napreduje, a razvoj mentalnih sposobnosti i kontrola mehanizama

napreduju baš velikim koracima. Sve više osećam pristrasnost prema

polumagu-polutehničaru, a te osobine u suštini čine Osluškivača, pa

sam svoj karakter razvijao u pravom smeru.

 Devet nedodeljenih poena... Gde da ih uložim? S jedne strane bi

dobro bilo popuniti jaz u skeniranju, koji je nastao nakon što je

veština „poništena“. Još uvek se nisam navikao na nizak sadržaj

informacija dobijenih posle skeniranja.

S druge strane, postojao je način da se brzo nadogradi Skeniranje,

da kupim stotinu geoloških analizatora (mogao sam da priuštim takve

troškove) i potražim minerale na asteroidima ili planetoidima. Za dan-

dva na ovaj način, mogao sam veštinu skeniranja nadograditi do stotog

nivoa, pa zašto da trošim bonus poene?

Nakon razmišljanja i odmeravanja svih prednosti i nedostataka,

odlučio sam da uradim nešto drugačije: sedam poena sam odjednom
uložio u Misticizam. Dopala mi se ova veština pošto mi je omogućila

da povećam broj Magičnih poena i brzinu njihovog oporavka. Čak i na

niskom nivou veštine Misticizma, efekat se prilično osetio!

Veština Misticizma je nadograđena na

21. nivo!

Maksimalni broj magičnih poena je trenutno povećan sa 709 na

759. Nije loše, uopšte nije loše! Ovo će mi omogućiti nekoliko

dodatnih sekundi za mentalnu kontrolu neprijatelja i sposobnost da se

manje brinem da će mana ponestati u najnepovoljnijem trenutku.

Preostala dva slobodna poena uložio sam u Kontrolu mašina.

Popravkom broda sam postao svestan svih užitaka koje je ova veština

otvorila preda mnom, a mogućnosti su bile impresivne. Automatska

vrata mogu otvoriti kao od šale, mogu kontrolisati sve vrste dronova i

botova, pa čak... ovde sam duboko udahnuo... mogu direktno

upravljati zvezdanim brodom bez pilota, navigatora i svih ostalih!

Mogao sam mentalno da komandujem i kontrolišem sisteme bilo

kog broda, od motora do topova, pa čak i bez posedovanja potrebnih

veština za upravljanje zvezdanim brodom ili ispaljivanje granata sa

topovskih kupola. Kvalitet takvog pilotiranja ili gađanja bio bi

inferioran u odnosu na rad profesionalaca, ali u kritičnoj situaciji,

izvanredna mogućnost da zamenim igrača koji je ispao iz igre!

***
Prva osoba koju sam sreo po ulasku u igru bio je Avan Toi, gojazni

Superkargo. Zatekao sam ga kako koristi poseban skener da očita

oznake kontejnera naslaganih u ogromnoj gomili. Beležio je podatke
na svom tabletu i stavio oznake na kutije za Bašu i Vaša, da znaju koje
treba da prenesu u tovarni prostor, koje u kuhinju, koje u druge

odeljke broda. Čim sam se pojavio Avan Toi mi je požurio u susret:

– Kapetane, stigla je roba, delovi i oprema koju je naručila Ulina.

Proveravam listu i do sada se sve poklapa. Namirnice su kupljene uz

uvažavanje prisustva predstavnika različitih rasa. To je dobra vest, a

loša je da nijedan Geko nije bio zainteresovan da radi kao brodski

lekar, inženjer ili vazdušno-desantni topnik. Moguće je leteti bez
topnika ili lekara, ali nije pametno bez ijednog inženjera...

Ajuh, koji je upravo pristigao, umešao se u naš razgovor. Ako je

mudar i iskusni Navigator bio u pravu, onda je traženje novih članova

tima ovde u vojnoj bazi besmisleno gubljenje vremena.

– Ovde u vojnoj bazi na kometi Un-Teš, je najgore mesto za

regrutovanje tima. Oni koji su preživeli bitku protiv Meleofata sada su

u sistemu Ursa. Oni koji su umrli i preporodili se, pridružili su se

svojim letačkim posadama. Osim toga, mentalitet većine Geko

svemirskih pilota je drugačiji. Oni su hrabri, poslušni vojnici, navikli

da rade sve po komandi i nemaju naviku da budu „slobodni strelci“ i

avanturisti. – rekao je Ajuh.

Znao sam da je mala verovatnoća da neko od lokalne vojske pođe

sa nama u zvezdane avanture, ali imao sam na umu jedan drugačiji

razlog. Moguće je da se Morf još uvek nalazi ovde na kometi Un-Teš.

On će prepoznati zgodnu priliku da se infiltrira i dođe u moj brod.

U stvari, gde drugde može da bude Morf ako ne u vojnoj bazi Geko,
gde se lako može izgubiti među hiljadama igrača. Morf se izgubio kada

je Šiamiru sleteo u bazu Un-Teš. Kasnije sam skeniranjem više puta

proverio i znam da je neko vreme bio u bazi prikriven, a da li je još
uvek ovde to nisam znao? Malo je verovatno da bi Foksi pošao u bitku

na nekom od zvezdanih brodova. On je rekao da ovo „nije njegov rat“.

Letova na druge destinacije pre bitke nije bilo. Geko je operaciju držao

u strogoj tajnosti i svi letovi osim ratnih su bili potpuno obustavljeni.

Aktivirao sam kapetanov tablet. Većina brodskih sistema je bila

označena zelenom bojom na ekranu, što je značilo da normalno

funkcionišu. Bilo je dosta sivog neaktivnog, ali glavni motor i ranžirni

motori, optički merni instrumenti i gravitacioni radari su bili u

funkciji, majstori su upravo završavali postavljanje dodatnih

generatora zaštite. Na fregati nije ugrađeno mnogo potrebne opreme;

oružje, oprema za elektronsko ratovanje, stabilizatori za sletanje na

planete sa atmosferom i još mnogo toga. U trenutnom stanju brod je

bio sposoban za manje-više kontrolisano kretanje kroz svemir, a i to je

bilo veliko dostignuće u odnosu na početnu situaciju.

Prišla nam je Ulina Tar, ozbiljna i važna, a prvo što sam primetio
[12]
na njenom mat metalnom oklopu bio je novi ševron; spiralna
galaksija i tri komete ispod nje. U opisu je pisalo: „Prvi partner“.

Očigledno je moja krznena drugarica bila veoma ponosna na svoj novi

status i trudila se da to naglasi.

– Komar, bez dobrog inženjera, ne znam koji moduli su

međusobno kompatibilni, i da li će elektrana imati dovoljno snage da

ih aktivira. Na tržištu sam tražila sve vrste modula za fregate tipa

Tolili-Uh H. Kao što sam i očekivala, većina predloga se nalazi na
teritorijama raznih čopora Meleofata. Čak sam pronašla brod

registrovan u potpuno istoj konfiguraciji kao naš sada. Kod Meleofata

se može nabaviti, za samo sedam i po miliona, komplet modula

neophodnih za osposobljavanje naše fregate.

– Hoće li nas zaustaviti i praviti problema? Da li možemo da

odletimo na teritoriju Čopora? – bio sam iznenađen, a Uline je

požurila da me uveri:

– Što da ne? Sada si slobodan kapetan i ne pripadaš nijednoj od

zaraćenih strana. Meleofati nas, naravno, neće pustiti u tajne objekte,

ali drugih ograničenja nema. Samo treba da prođemo kroz carinsku

kontrolu i onda možemo da letimo kuda želimo!

Divno je, naravno, što su cene za module zvezdanih brodova na

teritorijama Meleofata niske, šta da radimo bez novca? Nagradu za

trofejni rep još uvek treba prvo primiti, a stanice Meleofata apsolutno
nisu pogodne za ovu transakciju. I opet, tradicionalni problem

pretvaranja kriptovaluta i kristala u... šta koriste Meleofati?

– „Me’li“ ili „bojice“, kako ih oni zovu.

Plaćanja se vrše samo u elektronskoj formi, a mielonski novčanici

su takođe pogodni za čuvanje i slanje meleofatske valute. Ali u pravu
si, kapetane, ako pokušamo da razmenimo tako veliku količinu, mogu

nastati ozbiljni problemi, sve do konfiskacije zvezdanog broda...

Uh takva „sreća“ nam definitivno nije potrebna! Glupo je rizikovati

brod, pa sam pitao Ulinu za neku drugu opciju. Trgovkinja je oklevala:

– Pa... postoji jedna stanica Mielonaca gde se jeftino mogu kupiti

zarobljeni brodovi i njihove komponente. Ali bojim se da ti se ta

mogućnost neće dopasti.

– Piratska stanica Medu-Ro IV, zar ne? – odmah sam pogodio, a

Ulina je bila oduševljena mojom domišljatošću. – Zašto mi se ne bi

dopala? Veoma je zanimljiva opcija! Da, carina na stanici... jeste

specifična, treba se naviknuti. Ali uz ispravno ponašanje niko nas neće

dirati, a cene su zaista pristupačne. Ne zaboravi, treba tamo da obavim

jednu „ljubaznu posetu“ jednom prevarantu i drskom falsifikatoru.

Osim toga Aini prevodilac je na stanici i spremna je da se pridruži

našem timu. Na kraju, tamo je jedan trgovac, Tril, obećao da će za

mene zadržati jedan zanimljiv prsten, da ga neće prodati drugima. Sve

u svemu, idemo do piratske stanice... Šta je, Minn-O?
 Zaista, na mojoj vaieddi kao da nije bilo lica, nikada nisam video
princezu u tako groznom stanju. Zar reči koje sam zamolio da prenese

dedi nisu dobro primljene, zar je jezivi starac ipak podigao ruku na
svoju unuku!? Minn-O me je pogledala suznim očima i rekla:

– Ne, suvladar čovečanstva, visoki mag Tumor-Anhu La-Fin, juče

je umro. U mom svetu je proglašena trodnevna žalost. Sahrana velikog
maga biće održana sutra na drevnom porodičnom groblju porodice La

Fin.
 20.
Početak!!!

Nisam imao razloga da volim lang Tumor-Anhu La-Fina. Moćni

mag je bio neprijatelj moje frakcije i mene lično, i to nikada nije krio.

Da je strašni starac mogao da učini, on bi uništio ne samo mene već i

ceo moj svet, bez imalo oklevanja i saosećanja. Međutim, gledajući

Minn-O koja je jecala od tuge, osetim sam neku vrstu ličnog gubitka.

Najmanje bih kao čovek mogao da likujem zbog smrti vođe Mračne
frakcije. Poslao sam Eduarda Bojka pod Kupolu da obavesti naše

saveznike o smrti lang Tumor-Anhu La-Fina. Raspitao sam se kod

princeze o detaljima smrti velikog maga.

– Sluge kažu da se deda razboleo posle razgovora sa mnom. Lice

mu je pocrnelo, ruke su mu silno drhtale, nije mogao da drži ni

videofon. Tumor-Anhu je uzeo svoje uobičajene magične eliksire da

povrati snagu i oteturao se u svoje privatne odaje. Našli su ga

obeznanjenog dva sata kasnije, kada je jedan od slugu ušao da proveri

zdravstveno stanje. Suvladar je ležao na podu pored kreveta izbuljenih

očiju i nešto nerazumljivo mrmljao. Odmah je nastala gužva. Deda je

prebačen u krevet, a njegov lični mag-iscelitelj je negde nestao i nisu

mogli da ga pronađu. Svi u kući su bili zbunjeni, nisu znali šta da rade.

Pozvani su prvi savetnik Avir-Sin La-Pirez i ostali rođaci. Glasine o

zdravstvenom stanju suvladara već su bile doprle do uticajnih

magijskih porodica. Sastavljen je konzilijum od najboljih lekara i

magova iscelitelja, ali više nije bilo vremena da se bilo šta učini pošto

je Tumor-Anhu umro.
Minn-O La-Fine je ponovo briznula u plač. Postavio sam još jedno

pitanje:

– Zašto veliki mag nije odmah odnet u virtkapsulu, igra bi ga

izlečila? – moja vaiedda je podigla svoje suzne oči i podigla glas,

zapravo viknula sa neskrivenom gorčinom u glasu:

– Zato, Komare, jer je u pitanju podlo ubistvo! Suvladar Tumor-

Anhu je stekao previše neprijatelja u svom dugom životu. Okupljeni

iscelitelji i magovi su se prenemagali i glumatali da pomažu, a zapravo

su čekali da dedi istekne vreme i da umre!

Uvidevši neprikladnost trenutka zamolio sam ostale članove našeg

tima da ne postavljaju pitanja i da je bolje da se raziđu, što si i učinili.

Upitao sam princezu šta će dalje biti i ko će postati glava porodice La

Fin?

– Naravno, ti! – moja vaiedda kao da se iznenadila na takvo pitanje.

– Ja??? – njen odgovor mi je bio šokantan.

Princeza je pribrano počela objašnjavati:

– Da ja imam magijske sposobnosti, ili da imamo zajedničko dete,

onda bi možda bilo drugih kandidata. Ali ti si jedini mag u drevnoj

vladarskoj porodici La Fin i nema druge opcije!

Vest je bila, blago rečeno, neočekivana. Ja da budem glava jedne od

najstarijih vladarskih porodica u magičnom svetu?! Da je u pitanju

šala, bila bi neuspešna. Uzgred... oprezno sam pitao svoju vaieddu da li

po njihovim zakonima, moram lično da prisustvujem nekim

ceremonijama?
Minn-O me je pogledao kao da sam malo budalasto dete.

– Momentalno bi te ubiti ako se pojaviš u mom svetu! Postao si

pretendent na ulogu jednog od savladara čovečanstva i naslednik

ogromnog bogatstva i nikome osim meni tamo nisi potreban živ! Klan

La-Fin je veoma bogat i mnogi magovi odavno priželjkuju bogatstvo

moje porodice. Dok je Tumor-Anhu bio živ, niko se nije usuđivao da

otvoreno pokaže zube. Pre nego što se telo velikog maga ohladilo, svi

lešinari su navalili da ugrabe za sebe delove bogatstva! Sada nema ko

da zaštiti celokupnu stečenu imovinu. U pitanju su ogromne teritorije,

milijarde podanika, korporacija i banaka koje pripadaju porodici La

Fin... Predstoji velika grabež za imovinom. Sve manje ili više uticajne

porodice će hteti da ugrabe najbolje komade za sebe, pa će izbiti

krvave svađe! To se već dogodilo u istoriji mog sveta pre dve stotine

godina, kada je propalo dinastije suvladara Az-Dura. Od tada se te

godine zovu „sedam godina ludila“, tako je bilo strašno da je ceo naš

svet drhtao. Nije potrebno da se ti preseliš u moj svet, već mene da

izvučeš odatle što je pre moguće, ako ti je život tvoje vaiedde imalo

drag!

Spašavanje života moje „žene za kampovanje“ svakako mi

predstavlja važan zadatak. Ali u mom temperamentu nije postojala

navika da odustajem bez borbe ili da svoju imovinu poklanjam nekome

zbog pretnji i ucene. U srednjoj školi na zahteve huligana da „izvrnem

džepove i predam lovu“ uvek sam darivao nogu u prepone ili pesnicu

po sred nosa. Ubrzo su školski reketaši naučili bolnu lekciju, a ja sam

stekao reputaciju „psihopate kojeg je bolje izbegavati“.
 Ni sada nisam nameravao da bilo kojim lešinarima predam

nasledstvo koje pripada mojoj ženi i meni. Ako sam predodređen da

budem glava klana La-Fin, moja je sveta dužnost da se borim za

očuvanje porodičnog bogatstva! Ali istovremeno sam u potpunosti bio

realista i delio strahove Minn-O u vezi eventualnog pojavljivanja u

njenom magičnom svetu zbog opasnosti da bih odmah bio eliminisan.

Teško se čovek može boriti za svoju imovinu a da lično nije u svetu

Mračne frakcije. Na prvi pogled izgleda potpuno nemoguće. Ali ja

nisam video protivrečnosti na način kako je videla princeza Minn-O. U

igri koja izobličava stvarnost moji kontakti sa čarobnjacima iz njenog

sveta su sasvim mogući. Čak su i dobra prilika da pregovaram sa tim

važnim ljudima, ako na svojoj strani budem imao ozbiljne argumente.

Na primer, lično poznanstvo sa vladarom Zemlje već je jedan od takvih

argumenata. Strah od kung Vaida Šišiša primoraće sve protivnike da

ozbiljno računaju na Komara. Dobar primer za to je resetovanje čvora

„Groblje“ na nulu.

Još jedan argument, čak i „teži“ od poznanstva sa kungom, mogla

bi da predstavlja naša fregata. Ako mi se budu zamerili nemilosrdno

ću ih bombardovati iz orbite. Fregata je sposobna da zbriše sve

čvorove sa lica Zemlje. Naravno, sada je fregata daleko od dobrog

stanja i nije uopšte naoružana, ali predstavnici Mračne frakcije to ne

znaju. Pretnju granatiranjem iz svemira sigurno će shvatiti sa punom

ozbiljnošću, tako da sam ubeđen u mogućnost mirnog pregovaranja sa

njima.

– Minn-O, saznaj mi nadimke koje u igri imaju najgrabljiviji

„lešinari“, oni koji bi da ugrabe delove našeg imanja!

Veoma sam se trudio da u svoj glas ulijem veliku dozu

samopouzdanja. Bilo mi je zabavno gledati kako devojka slomljenog

srca odjednom prestaje da plače i iznenađeno podiže svoju glavu koju

je prethodno držala zabijenu u moje rame. Uspravila se i odmah za

pola glave postala viša od mene.

– Zašto ti ovo treba, Komar? Hoćeš da kažeš da ćeš se suprotstaviti

najjačim magovima mog sveta? Uz svo poštovanje, mužu moj, samleće

te u prah!

– U tvom svetu možda su oni najjači, ali ovde u igri oni su samo

obični magovi sa svojim slabostima. Trebaju mi njihovi nadimci i, ako

možeš da saznaš, koordinate heksa igre u kojima ih mogu pronaći. Ne

treba mi zbog špijunaže već da preduzmem ozbiljne pregovore o

budućnosti naše porodice. Za našu buduću decu.

Takva direktna konstatacija odmah je iz moje vaiedde izbacila sve

moguće prigovore, a princeza je samo klimnula glavom u znak da

pristaje.
 – Odlično! Idemo na brod. Tehničari su poslali poruku da je

popravka završena. Nema potrebe da se zadržavamo, poletećemo što

pre budemo mogli!

Psionska veština je nadograđena na nivo

63!

Mana je za vreme komunikacije sa vaieddom potonula na nulu.

Nastavljajući da se mirno osmehujem, poljubio sam Minn-O u obraz i

pokazao na ulaz. Tek kada se princeza udaljila Komar je obrisao znoj

koji mu se slivao niz slepoočnice i čelo.

Bilo je neverovatno teško... Kao da nisam razgovarao sa lepom

devojkom, već da sam grudima rušio neke nevidljive barijere, kidao

zategnute konopce i izbegavao skrivene zamke. Zaista sam jedan po

jedan uništavao blokove mentalnih ograničenja koja je u princezin
mozak postavio njen deda, kako bi kontrolisao i ograničio ponašanje

svoje unuke i usmerio je da misli u smeru koji je odgovarao starcu.

Veština osećaja opasnosti je mirovala, ali sam osećao zbunjenost i

nesigurnost u svojim suprotstavljenim osećanjima. Izuzetno je teško

to osećanje objasniti rečima, ali svakog sekunda sam imao

nepodnošljivu potrebu da se što više udaljim iz ove baze i komete Un-

Teš. Logično objašnjenje nije postojalo, a sve je teže sam mogao

ignorisati upozorenje o nekoj nejasnoj opasnosti koja preti meni i

brodu.

Poslednji od Geko tehničara je konačno napustio zakrpljenu

fregatu, a ja sam dobio potvrdu od pilota zvezdanog broda da je brod

spreman za poletanje. Spremnost je potvrdio i glavni mehaničar, a

nešto kasnije i Navigator. Čekali su samo povratak Eduarda Bojka, koji

je ušao u stvarni svet, i završetak utovara poslednjih sanduka

opremom i rezervnim delovima.

Posmatrao sam sa strane kako se na fregati vrši provera svih

sistema dok su Superkargo i pomoćnici žurno ubacivali poslednje

kontejnere u tovarni prostor kada se zabrinuti glas Dmitrija Želtova

oglasio u slušalicama:
– Kapetane, primetna je nesinhronizovanost u radu ranžirnih

motora. Nije opasno za njihov rad, ali se ja moram navići na

neusklađenu rotaciju. Predlažem da posle starta uđemo u rep komete i

da vežbam manervrisanje izbegavanjem blokova leda i u isto vreme

prilagodimo rad motora, štitova i digitalnih optičkih instrumenata.

– Slažem se, samo ne idi daleko. – odmah sam upozorio pilota, a

nakon toga mentalno pozvao robota mehaničara. Ako bude ozbiljnijih
problema da se možemo odmah vratiti u bazu... – Kirsane, gde si
otpuzao? Vrati se na brod, uskoro polazimo!

Moje poslednje reči su se odnosile na bota za popravku koji je iz

njemu poznatog razloga napustio zvezdani brod i njuškao oko još

neutovarenih sanduka. Verovatno je tražio delove za popravku, a

možda je hteo pomoći pri utovaru. Na moj poziv metalna stonoga je

pošla u mom pravcu. Bot se zaustavio ispred mene i podigao prednji

deo svog torza kao kobra. Imao sam utisak da nešto zahteva od mene.
Šta mu treba? Možda je sakupio sve potrebne delove i traži od

Annihilator za popravku?
Pružio sam drevno oružje prema botu, ali Kirsan nije uzeo

Annihilator. Stajao je pored mene još pola minuta podignutog torza,

privlačeći pažnju i pokušavajući da nešto saopšti pokretima i

treptanjem mehaničkih očiju. Pošto nisam shvatio šta želi, otpuzao je

prema brodu. Rekao bih da se razočarao u kapetanovu pamet.

Ponašanje bota za popravku mi se činilo čudnim, pa sam za svaki

slučaj proverio i ostale botove sa veštinom Skeniranja. Moja mini-

mapa je pokazala uobičajene botove za popravku mehanoida, a ostatak

tima se takođe pokazao baš onako kako su izgledali. Svi su bili na

svojim mestima, na brodu nisu pronađeni „dodatci“. Uprkos mojim

očekivanjima, Morf se nije pojavio na brodu... Pojava Eduarda Bojka,

koji se vratio u igru, odvratila me je od razmišljanja o čudnom

ponašanju Kirsana, a ovu beznačajnu epizodu izbacio sam iz glave.

Bio sam poslednji član posade koji je ušao u fregatu. Zastao sam na
merdevinama i dugo, pažljivo razgledao hangar za popravku i teško

uzdahnuo.

***
Dmitrij Želtov je dvadeset minuta vrludao kroz oblak smrznutog
leda i kristala amonijaka, krećući se iza jezgra komete. Nije mu

polazilo za rukom da podesi motore. Prema rečima Dmitrija Želtova,

dva ranžirna motora su bila pravo smeće. U režim rada su ulazili sa

nepredvidivim zakašnjenjem, od tri do dvanaest sekundi, a glavni

motor je davao jedva 73% snage i povremeno se sam gasio. Pilot je bio

nervozan, ljut i pretio je da će otkinuti šape škrtim Geko majstorima.

Ubacili su nam reciklirano smeće umesto normalne opreme.

Poslao sam botove za popravku da pomognu pilotu i da otklone

uočene kvarove, a i meni je bila potrebna njihova pomoć.
Gravilokatori su u blizini broda periodično pokazivali prisustvo nekog
prilično masivnog i opasnog nebeskog tela po našu fregatu. S druge

strane radar je pokazao nekakvu glupost, a optički prijemnici nisu

beležili nikakvu opasnost. Na nadzornim kamerama se nije videlo

ništa veće od sitnog zamućenja leda. Neispravnost brodskih lokatora

su ozbiljan razlog za povratak u bazu, jer je let kroz beskrajni svemir

sa takvim kvarovima previše rizičan.

Već sam bio spreman da izdam naređenje za povratak u bazu kada
se iznenada... slika sa spoljnih kamera dramatično promenila. Na

samo tri stotine kilometara od naše fregate otkrivene su stotine, ako

ne i hiljade svemirskih brodova! U to vreme mi smo već uspeli da se

udaljimo od jezgra komete za više od osam hiljada kilometara, tako da

brodovi koji su se pojavili nisu mogli da budu čuvari vojne baze Geka.

Pored toga, na taktičkom ekranu su primećene uglavnom fregate klase

Tolili-Uh X, kao i veliki klasteri sastavljeni od takvih fregata, mada je

bilo i nekoliko teških krstarica. Sa svakom sekundom, na radaru su se

pojavljivali tragovi sve više novih brodova, i svi su bili kao jedan

Meleofatski sklop. Čim sam ovo shvatio, uključio sam sirenu

proglašavajući borbenu uzbunu. Čudno je, naravno, da ovo okupljanje

ogromnog broja svemirskih brodova nismo ranije zapazili. Ali sada je

jedino bitno da smo se suočili sa flotom Meleofata koja se sprema da

napadne!

Veština osećaj opasnosti je nadograđena

na nivo 43!
Veština Oštro oko je nadograđena na 67
nivo!

Bolni osećaj u grudima, Osećaj opasnosti, osetio sam pre nego što

se pojavila poruka o rastu veštine i odmah sam shvatio da smo u

velikoj nevolji. Tri stotine kilometara koje deli nas i neprijatelja je

apsolutno beznačajno rastojanje za svemir, sa takve udaljenosti nas

Meleofati neće promašiti. Inače, čudno je da još nisu zapucali...

– Dmitrij, odustani! – viknuo sam prekidajući akcije pilota, koji je

počeo da skreće i odvodi u stranu našu fregatu od ove mase brodova. –

Bez manevara izbegavanja, nemoj ih provocirati! Leti mirno i bez

naglih pokreta. Navigatoru, hitno izvrši proračun skoka do stanice
Medu-Ro IV! Javite kada fregata bude spremna za skok u hipersvemir.

Ajuh, pripremite poruku za branioce vojne baze, moramo upozoriti

Geko na opasnost!

Autoritet povećan na 43!

 – Biće učinjeno, kapetane, samo će to biti poslednja stvar koju
ćemo imati vremena da uradimo. – gunđao je stari Ajuh. – Prenos

poruke će odmah biti detektovan, a mi ćemo istog trenutka biti

uništeni. Za sada im nismo sumnjivi, imamo brod Meleofata!

I ja sam na to računao kada sam u tako napetoj situaciji naredio

pilotu da ne pravi nagle pokrete kako se ne bi izdao. Da sam ja
komandant flote Meleofata ne bih žurio da izranjajući iz hiperskoka

uništim samo jedan brod i tako upozorim ostale. Što se tiče opasnosti
od prenošenja poruke braniocima... postoji drugi način!

– Avan Toi, Baša, Vaš! Svo troje hitno idete u stvarni život i, ne
znam kako, emitujete hitnu poruku za vojsku vaše rase da će bazu

Geko na kometi Un-Teš uskoro napasti flota Meleofata! Neprijatelj je

u repu komete sa oko dve hiljade zvezdanih brodova! Neka se poruka

odmah dostavi braniocima komete, a ujedno obavesti i kung Vejd

Šišiša! Tini, izađi i ti i prenesi sličnu poruku propovednici Amiru U-

Majau. Mielonci su saveznici Geka u ovom ratu, možda će imati
vremena da pomognu!

Autoritet povećan na 44!

Uplašena Ulina Tar je upala u kapetanovu kabinu u borbenom

oklopu. Istog momenta je Komunikacioni ekran zatreperio – primao je
dolaznu poruku. Ništa nisam razumeo, a ni ostatak mog tima. Čulo se

nešto nalik pucketanju, vrisci, škripi i šuštanju. Bilo je svima jasno da

je to poruka od Meleofata koji su nešto tražili od nas. Ali šta?!
– Sećaš li se, Ulina, kako je Uraz Tuhš komunicirao sa Mieloncima
na gusarskoj stanici Medu-Ro IV, uprkos tome što nije znao Mielonski
jezik? Govorila si da postoji neka vrsta uređaja...

– Da, automatski prevodilac je odavno izmišljen. Prevodi

dvosmerno sve glavne jezike u
​ galaksiji. Korisna i neophodna
stvarčica, ali za korišćenje su neophodni visoka inteligencija i
percepcija, kao i dobro razvijene veštine u elektronici,

kosmolingvistici i još gomila drugih stvari. – rekla je Ulina i počela da

pretura po svojoj torbi. Iz inventara je izvadila tamni plastični disk
veličine malog tanjira. – Ovo je osnovni model tumača. On solidno
prevodi samo pojedinačne reči. Ukoliko prevodi rečenice opterećene

sintaksom i semantikom, onda mašinski prevod ispretura reči, a

značenje rečenice bude potpuno nerazumljivo! Isto je kao da koristiš
Gugl prevodioca. Kvalitet prevoda ispadne odvratno sranje.
Prekinuo sam Ulinu koja je u pogrešno vreme krenula u naširoko

objašnjavanje. Zatražio sam da pripremi uređaj za prevođenje, na koji

sam snimio primljenu poruku.
 Mehanički glas na Geko jeziku preveo je sve ovo pucketanje i
cvrkut na sledeći način:

Slobodan kapetan. Ime. To je

zabranjeno. Distorzija ekrana. Centar.

Na prvi pogled potpuno besmislen skup reči. Ali sam ipak donekle
shvatio ovu poruku:
– Čini mi se da su nas greškom zamenili za zvezdani brod nekog od
slobodnih kapetana Meleofata. Po svemu sudeći, bilo je predviđeno i
učešće njihovih brodova u napadu na bazu Geko. Sada se od nas traži

da se identifikujemo. Nisam shvatio dalje... šta li im znači distorzija

ekrana i centar... uopšte mi nije jasno.
– Gerda Komar, možda govorimo o ometaču. – Ajuh je na
taktičkom ekranu pokazao jedan od brodova u armadi neprijatelja. –

Ovaj brod je postavio distorzioni ekran koji iskrivljuje vidljivu svetlost

i poništava mnoge druge vrste talasa. U stvari, stvoren je štit
nevidljivosti iza kojeg se sada krije flota Meleofata.
Distorzioni ekran! Kolosalan izum kada se cela flota mogla sakriti

iza njega! Zato nisam mogao da primetim svu tu silu od brodova, iako
su instrumenti pokazivali prisustvo masivnog tela u blizini! Aha...
mislim da sam shvatio šta znače preostale reči u primljenoj poruci:
– Zahtevaju da se približimo centru distorzivnog ekrana kako naša

fregata ne bi demaskirala ostatak flote! Ako je tako, onda Dmitri

započni da glatko pomeriš fregatu do ove tačke. – stavio sam marker
iza neprijateljskog broda koji se nalazio u pravoj liniji od jezgra
komete, ali pedeset kilometara iza broda koji ometa i stvara distorziju.

– Samo mirno, Dmitri, bez naglih trzaja. Ajuh, pokaži pilotu vektor
pravca i pripremite se za skok ka sistemu Medu-Ro IV.

Veština kartografije je nadograđena na

nivo 55!
Veština kosmolingvistike je nadograđena
na nivo 83!
Dostignut nivo 70!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!

Naša fregata je u širokom luku počela da se približava neprijatelju.

Pitam se kako će Meleofati reagovati na ovo? Srce mi je uznemireno
kucalo u grudima, a sekunde su se vukle dugo i sporo. U napetoj tišini
reči Dmitrija Želtova odjeknule su kao pucanj iz pištolja:

Č
 – Čudno je da u floti nema desantnih brodova. Kako misle da
zauzmu bazu Geka?
– Neće je zauzimati. – odgovorio mu je sveznajući Ajuh. –
Meleofatima ne treba druga baza u ovom sektoru galaksije.

Jednostavno će razneti kometu zajedno sa bazom. Pogledajte ovaj

ogroman Razarač! Takvi giganti sa svojom kolosalnom vatrenom moći
koriste se samo za uništavanje svemirskih stanica, planetoida, kometa
i drugih nebeskih tela.

Meleofati će uništiti kometu Ut-Teš zajedno sa vojnom bazom koja

se tamo nalazi!?! Ohladio sam se! Tamo imam tačku ponovnog
pojavljivanja!!! Ako naš brod, baza ili kometa budu uništeni, onda će
se moj lik pojaviti u vakuumu svemira nakon vaskrsenja. Džaba mi što

ću biti u hermetički zatvorenom svemirskom skafanderu. Umiraću

dugo i polako, puna četiri i po sata, od gušenja usled nedostatka
kiseonika. Ali sledeća smrt će biti trenutna...
Prokletstvo... Situacija ne samo da je bila uznemirujuća, već

krajnje opasna. Konačna smrt pretila je ne samo meni već i svim

mojim prijateljima, kako u virtuelnoj igrici tako i u stvarnom svetu!
Igrač ne može da preživi nepovratnu konačnu smrt svog avatara, o
tome sam već čuo mnogo puta. Karakteristike igrača koje su pale na

nulu takođe utiču na njegovo telo u stvarnom svetu, zapravo ubijaju

ga. Oh, ne bih voleo takvu sudbinu...
– Ajuh, šta ima? Hoćemo li uskoro biti spremni za hiperskok? –
požurivao sam starog navigatora, koji je intenzivno nešto računao i
brzo menjao fragmente zvezdane karte na ekranu.

– Završio sam poruku za vojsku, spreman za isporuku u bilo koje

vreme. Jedino je proračun za skok u toku. Računar je slab, dugo
računa... Ulina, daj botu to šta traži!
Ponovo sam obratio pažnju na krajnje neobično ponašanje Kirsana.

Metalna stonoga je pokušavala da uzme disk za automatsko

prevođenje od Uline, a ona se očajnički opirala, psovala, pa čak i
nogom šutnula bota za popravku. Nakon Ajuhovih reči ipak je
popustila stisak i dozvolila botu da uzme prevodioca. Začuo se metalni

glas:

Nije moguć hiperskok. Mina na motoru

tri.

– Šta?! Brod je miniran? Vodi me, pokaži! – izdao sam naredbu

botu i skočio iz stolice i pojurio za botom.

 Veština kontrole mehanizma je
nadograđena na nivo 51!
Psionska veština je nadograđena na nivo
64!

Komandu botu sam izdao bez tableta ili otvaranja kartice u meniju

igre, samo mentalno. Bot za popravku me je savršeno razumeo! A i ja

sam konačno shvatio šta je Kirsan hteo da mi kaže i zašto je tražio
način da privuče moju pažnju. Prateći okretnu stonogu, sišao sam na
donju palubu, protrčao kroz mašinsko odeljenje i, uklonivši rešetku,

provukao se kroz tehnički otvor u prostor za motore. Geko tehničari

tokom popravke fregate na Un-Tešu nisu dolazili ovde iz prostog
razloga. Motor za skok u hipersvemir već je bio instaliran.
Ako nisu tehničari neko drugi je ipak dolazio ovde. Na sve tri
metalne „cevi“ koja vode od napajanja do motora, kroz koje prolaze

snopovi kablova, bile su pričvršćene okrugle mine, spolja nalik

hokejaškim pakovima.
Male, ali moćne mine. Dovoljno je da se samo poremeti
sinhronizacija rada hiper motora i svemirski brod bi se razbio u atome

od oslobođene kolosalne energije.

Magnetna mina (aktivirana!!!)

Pažnja! Veštine potrebne za
deaktivaciju mine su: Elektronika nivo
55, ili Rukovanje eksplozivom nivo 55,
ili Otvaranje brava nivo 55. Potrebna
klasa karaktera: Minolovac, Geolog ili
Lopov.
Zahtevi atributa: spretnost 15,
inteligencija 12
Pažnja! Vaš lik nema nivo veštine
elektronike.
Pažnja! Vašem liku nedostaju veštine
rukovanja eksplozivom i Otvaranja
brava.

Za nivo elektronike nedostaju mi samo dve jedinice i lako bih

mogao ovaj problem da rešim ulaganjem bonus poena. Ali i dalje ne bi
bilo dovoljno. Komar nije pripadao nijednoj od potrebnih klasa. Lopov
bi mogao da ukloni ove mine. Tinijeva veština Otvaranje brava
podignuta je do nivoa 63, ali Tinija sam poslao u stvarni svet i ne znam
kada će se moje „mače“ vratiti.

Glas Navigatora dopirao je kroz slušalice:

– Kapetane, proračun parametara skoka u hipersvemir je završen,
fregata ima pravi vektor kretanja. Možemo otići u bilo koje vreme...
– Zaustavi proces!!! – dreknuo sam kao oparen. – Nemojte

pokretati hiperpogon!!! Postoje tri mine na kablovima za napajanje

koje vode do motora za hiperskok. Pokušavam da smislim nešto.
– Požuri, Komar. – umešala se Ulina u razgovor. – Meleofati
ponovo traže da se legitimišemo. Izazvali smo njihovu sumnju.

Znao sam da vreme ističe i da se hitno mora nešto uraditi. Da li je

moguće da se ove mine onesposobe snažnim elektromagnetnim
impulsom? U krajnjem slučaju to nisu granate punjene eksplozivom,
već složeni uređaji koji kontrolišu tokove snage i aktiviraju se samo

kada je hiperpogon uključen. Aktivirao sam ikonu Skeniraj. Evo ih!

Sve tri su prikazane na isti način:

Elektromagnetna mina. Šansa za

isključenje je 72%. Šansa za
preuzimanje kontrole 32%

Šansa za uspeh je sedamdeset i dva procenta... hmm... S jedne

strane šanse izgledaju dobro, a sa druge strane su veoma loše jer se
postupak sa deaktiviranjem mina mora ponoviti tri puta, a onda
situacija ne izgleda tako ružičasto. Kolika je teoretska šansa da ne

eksplodira iz tri puta? Brzo sam izračunao šansu i odmah se rastužio.

Samo trideset sedam posto...
Povećao sam šanse za preživljavanje jer sam uložio bonus poene i
podigao veštinu kontrole mehanizma uloživši sva tri dostupna poena.
Sada je šansa za deaktiviranje svake mine je povećana sa 72% na 77%,

što nije loše, ali verovatnoća uspešnog uklanjanja sve tri mine je samo
45%. Šta činiti, rizikovati ili čekati Tinija?
– Komar, Meleofati su nam ultimativno poslali poruku! – u glasu
Uline Tar jasno se osetila histerična nota. – Prete nam uništenjem ako

se odmah ne identifikujemo!
– Prijatelji, spremite se za hiperskok... uskoro će biti gotovo... –
rekao sam u mikrofon samouverenim glasom.
Obrisao sam znoj sa čela i pogledao Kirsana koji je sa svojih

desetak mehaničkih očiju pažljivo posmatrao moju duševnu muku.

– Ako preživimo, na prvoj svemirskoj stanici ću se našljemati kao
svinja! – rekao sam mehanoidnom botu i izabrao stavku „Onemogući
minu“.
 Nešto je unutar paka kvrcnulo zbog čega sam instinktivno pokrio

glavu rukama iako sam znao da je to potpuno besmisleno. Eksplozija

se nije dogodila.

Magnetna mina (onemogućena)

Tooo! Na isti način sam onemogućio i drugu minu. Ali kod treće
sam se zaustavio. Ruke su mi se tresle i nisam mogao da se
koncentrišem.
– Komar!!! – to je bio glas Dmitrija Želtova. – Dva presretača

Meleofata su krenula ka našoj fregati! Radi šta hoćeš, a ja ću za deset

sekundi početi skok!!!
Više nije bilo moguće čekati, izabrao sam opciju da isključim minu.

Veština kontrole mehanizma je

nadograđena na nivo 55!
Psionska veština je nadograđena na nivo
65!
Dostignut nivo 71!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!

– Ajuh, pošalji poruku!!! Dmitri, kreni! Vikao sam u mikrofon, i po

laganom trzanju i glatkom zujanju hiperpogona shvatio sam da smo
bezbedno pobegli od svih opasnosti.

Potpuno iscrpljen skliznuo sam na metalni pod i povukao metalnu

stonogu prema sebi i potapšao je po leđima kao kućnog ljubimca.
– Kirsane, ne znam da li me razumeš ili ne, ali sam ti beskrajno
zahvalan! Ofarbaću te u belo da se uvek setim šta si za mene učinio!

Kapetanov tablet je zavibrirao, pa sam uključio ekran:

Kapetane, mehaničar Kirsan je poslao

spisak materijala potrebnih za
kupovinu:
* Bela emajl boja, brend AAV-2 – 1
kanta.
* Pištolj za prskanje boje – 1 komad.
 21.
Svemirski gost

Nakon što sam sačekao povratak svih članova tima koji su izašli u

stvarni svet, najavio sam hitan sastanak posvećen najnovijim

uznemirujućim događajima. Kao način komunikacije izabran je jezik

geka, kojim su svi članovi mog tima već govorili u ovoj ili onoj meri: za

polovinu posade je uglavnom bio maternji, Komar i Dmitrij Želtov su

ga govorili tečno, ostali su ga potpuno razumeli. Jezik „mohnatika“

nisu govorili svemirski marinac Eduard i gladijator Imran, ali su drugi

članovi posade pomagali u prevođenju. Okupili smo se u

najprostranijem odeljku koji služi za odmor posade. Svi su bili prisutni

pošto je brod bio na autopilotu, a sledeća dva ummi članovi posade

nisu morali da preduzimaju nikakve aktivne radnje.

Na dnevnom redu bile su dve tačke: mine na fregati i napad

Meleofata na vojnu bazu Geko. Lično sam više bio zabrinut zbog prve,

ali je polovinu posade čine Geko, pa smo krenuli sa drugom tačkom.

Ovo pitanje njima je prioritetno zbog kosmičkog rata koji je u toku i

situacije na frontovima.
– Kapetane, isporučio sam poruku svom starom prijatelju na

kometi. – izvestio je Avan Toi. – U početku mi nije verovao, mislio je

da se šalim. Ali je ipak shvatio ozbiljnost situacije i obećao da će

odmah kontaktirati nadležne. Kada sam se vratio u igru dobio sam

poruku o rastu Slave, poruka je znači dostavljena na pravo mesto!

Da, izgleda da je tako. Čak sam i ja dva puta dobio poruku o

povećanje slave. Ime „gerda Komar“ je više puta bljesnulo među

hitnim porukama za moćnike ovog sveta, postao sam prepoznatljivija

figura u ovoj igrici koja iskrivljuje stvarnost. Složio sam se sa

konstatacijom korpulentnog Superkarga da je komanda Geka

upozorena na opasnost i zahvalio se na dobro obavljenom poslu.

Baša i Vaš su takođe izvestili o slanju svojih poruka. Pošto niko od

braće blizanaca nije imao lične kontakte sa istaknutim vođama Treće

udarne flote, slali su poruke pres-službi flote, liniji za hitne slučajeve i

uopšte na sve otvorene adrese. Baša Tuših je takođe kontaktirao našeg

bivšeg kapetana Uraza Tuhša u nadi da će bliski rođak kung Vaida

Šišiša obavestiti komandanta o opasnosti koja preti bazi na kometi

Un-Teš.

– Ali umesto očekivanog razumevanja, suočio sam se sa čudnom

zlobom i mržnjom našeg bivšeg poslodavca koja je bila na granici sa

histerijom! – rekao je Baša Tuših koji je očigledno bio zbunjen i

uznemiren stavom bivšeg kapetana. – Morao sam da slušam čitav niz

uvreda i pretnji! Gerda Uraz Tuhš je optužio mene i sve nas, ali pre

svega gerda Komara, za izdaju i dezerterstvo. Navodno smo ga ostavili

u najtežem trenutku, pobegavši iz tima i prisvojivši zarobljeni brod

koji je on trebao da dobije kao nadoknadu za izgubljenu Šiamiru!

Odbio je da uradi bilo šta za mene, a kamoli da pošalje poruku kung

Vaidu Šišišu, koga je naš bivši kapetan vređao ništa manje od nas.

Svi prisutni su ćutali šokiran takvim vestima. Tišinu je prekinula

kapetanov pomoćnik Ulina Tar:

– Nažalost, uz fregatu smo dobili zlobnika i neprijatelja.

– To smo već shvatili. – sarkastično je frknuo Superkargo

pokazujući svojom krznenom šapom na tri deaktivirane mine koje sam

postavio da ih svi vide.

Kao odgovor, Ulina je preteći zarežala i pokazala zube:

– Ne verujem! Moj bivši verenik se poneo pomalo kukavički i ne

uvek na odgovarajući način, ali je bio iskren prema nama! Gerda Uraz

Tuhš nije mogao da isplanira naše ubistvo, niti je imao priliku da

postavi mine. On uopšte nije bio u vojnoj bazi!

Superkargo se samo ironično nasmejao i rekao da nema potrebe da

brani proslavljenog ratnog heroja iz ličnih razloga. A onda je dodao da

je potpuno siguran da uvek ima onih koji su spremni da urade prljav

posao za malu nagradu, pa čak i besplatno, računajući na zahvalnost u

budućnosti.

Ulina je ponovo zarežala, ovoga puta mnogo glasnije i zastrašujuće.

Čak sam se plašio da će devojka Geko napasti svog neistomišljenika.

Ali sukob dva člana tima nije dobio dalji razvoj, pa nije bilo potrebe

razdvajati ili mentalno hladiti debatere.

Tini je poslednji progovorio na temu poslatih poruka. „Mače“ je

prijavilo da je odmah kontaktirao Veliku propovednicu svoje rase i to

direktno bez ikakvih poteškoća i nepotrebne birokratije, a jedna od

četiri inkarnacije Velike Prve Ženke spremno je saslušala uzbuđenog

tinejdžera.

Tada je lang Amiru U-Majau priznala da nema nikakve veze sa

vojskom, pošto je njena profesija bila čisto miroljubiva, ali je obećala

da će ovu važnu poruku odmah preneti svom prijatelju lang Kissi-

Mjau, komandantu jedne od flota Saveza mielonskih prajdova.

 – Lang Amiru U-Majau nije bila srećna našim odlaskom na stanicu

Medu-Ro IV. Prema njenim rečima stanica samo formalno pripada

Mieloncima, a vladaju Slobodni kapetani i zbog toga može doći do

problema sa razmenom... znate onoga... za kriptovalute. Kaže, teško je

na piratskoj stanici garantovati bezbednost bilo kome. Posle mnogo

razmišljanja Velika Propovednica nas je savetovala da kontaktiramo ili

vođu prajda Zvezdani Davitelj ili vođu prajda Spretna Šapa i da sa

njima, kao posrednicima, rešimo ono osetljivo pitanje.

Nisam bio nezadovoljan svojim štićenikom zbog otkrivanja ciljne

destinacije našeg putovanja. Čuvanje tajne pred iskusnim Tragačem

Istine, koji može da čita misli, potpuno je nerealno. Osim toga, za

svakog Mielonca Velika Propovednica je bila oličenje apsolutne

dobrote, čuvar istorije i tradicije njihove rase.

Nisam poznavao vođu prajda Zvezdani Davitelj, a i Tini je vrlo

malo čuo o ovom prajdu i to uglavnom loše. Dakle, ostao je samo vođa

prajda Spretna Šapa, moj prijatelj i vlasnik kazina, koji je obećao da će

pronaći zanimljiv posao za Komara.

Razgovor je prekinula pojava bota za popravku, pretpostavljam

istog onog kojem sam obećao farbanje u belo. Sve tri stonoge su bile

potpuno identične, nisu se razlikovale po izgledu, niti po prikazu na

mini-mapi.

– Kirsan, šta hoćeš? – Pitao sam bota za popravku koji je podigao

prednji deo torza i počeo privlačeći našu pažnju. – Ne razumem tvoje

poteze Kirsane... Ulina, daj mu konačno prevodioca, neka objasni šta

ima.

Drevni neprijatelj. Opasnost. Da / Ne /

Možda. Gledaj kapetana.

Drevni neprijatelj? Ko je to? Veština osećaja opasnosti je mirovala,

tako da nije izgledalo da postoji bilo kakva pretnja, ali Kirsan je želeo

nešto da prijavi. Verujem mu...

– Vodi me, pokaži! – naredio sam i pošao za Kirsanom.

Svi su potrčali za Kirsanom, iako su, verovatno, botove reči loše

prevedene i treba da znače „pazi kapetana“. Pomislio sam da Kirsan

nije naročito pametan jer je izabrao najkraći put. Ušao je u usku šahtu

i spretno se uspentrao na gornju palubu duž vertikalnog zida. Mi smo

morali otrčati na suprotni kraj hodnika i popeti se spiralnim

stepeništem. Kirsan nas je dočekao na gornjoj palubi i odveo do

kapetanskog mosta.

– Da ti ja [cenzura] tvoju majku... – Dmitrij Želtov nije mogao da

odoli uzviku iznenađenja, a dagestanski šampion ga je za nagradu

klepio po ušima. Pilot se nije uvredio, niti obratio pažnju, bio je

previše zadubljen u informacije sa spoljnih kamera. I ja sam bio

zapanjen, kako nas je pronašao? Promenili smo brod, a sistem Ursa je

daleko. Ili je nešto drugo u pitanju?

Oko naše fregate kružio je okretan predmet u obliku diska, u kome

sam odmah prepoznao simbionta. Prošli put je sličan satelit pomogao

Šiamiru da prokrči put kroz olupine na bojnom polju. Ali šta hoće od

nas?
– Uraz Tuhš je pogrešio. – zadovoljno je rekao stari Ajuh. – Pojava

simbionta nije proricala njemu sreću, već jednom od nas.

– A znam tačno ko je to. – odgovorila je Ulina Tar pogledavši me.

Autoritet podignut na 45!

Ignorišući takve nagoveštaje svog saputnika, pitao sam bota za

popravku, dajući mu automatski prevodilac:

– Kirsan, šta je ovo? Pokazao sam na ovalni ples na monitoru.

Drevni neprijatelj. Ratni mehanoid.

Automatski sigurnosni sistem preteča.
Kontrola svemira. Kontrola
hiperprostora. Pretraga. Presretanje.
Uništenje.

Za jednog Kirsana odgovor je bio više nego detaljan i, što je

najvažnije, razumljiv svima. „Automatski sistemi preteča“ presreću

dronove u svemiru i sprečavaju da lete. O njima sam čuo od svog
malog reliktnog bezbednosnog drona. Čini se da su Preteče još uvek u

susednoj galaksiji pošto ih Mehanoidi i Relikvije smatraju

neprijateljima.

Da li su Relikvije i Mehanoidi bili saveznici u tom starom ratu?

Možda Kirsan na meni vidi oklop Osluškivača moštiju, pa se prema

tome ponaša otvorenije nego sa ostalima?

– A šta radi ovaj satelit? Zašto tako bliska udaljenost? On zapravo

puzi po trupu našeg zvezdanog broda! – upitala je Minn-O na jeziku

Geka, pokazujući prilično dobar nivo poznavanja jezika. Nisam mislio

da će odgovor na takvo pitanje uslediti, a reči Navigatora zvučale su

još neočekivanije:

– Simbiont popravlja trup naše fregate. Meleofati koriste

materijale sa pamćenjem oblika za pravljenje trupova zvezdanih

brodova. Uz pomoć zagrevanja na željenu temperaturu, izlaganja

ultrazvuku ili neutronskom zračenju, uvrnuti delove vraćaju u
prvobitni oblik. Čak i rupe će biti zategnute i zatvorene bez traga.

– Da, i ja sam čuo za to. – potvrdila je trgovkinja. – Ali, koliko

znam popravka je energetski veoma intenzivan proces. Simbiontu je

potreban ogroman dotok energije! Odakle mu to?

Upravo u tom trenutku zavibrirao je kapetanov tablet, a ja sam

pročitao dolaznu poruku:

Primljen je zahtev za energetsko

priključenje od [neidentifikovan
sistem]. Dozvoliti? (Da / Ne)

Eto odgovora na Ulinino pitanje! Nasmejao sam se i potvrdio

dozvolu, a za svaki slučaj sam ograničio potrošnju energije ovog

„neidentifikovanog sistema“ na postupke koji ne utiču na glavne

sisteme zvezdanog broda. Moja manipulacija sistemima fregate nije

prošla neprimećeno od strane pilota i navigatora zvezdanog broda.
Dimitri je iznenađeno zazviždao. Ajuh je zamišljeno počeo da pomera

svoje ogromne čeljusti, prebacujući pogled prvo na indikatore snage, a

zatim na simbiont koji nastavlja da sa popravkom.

Kontrola mehanizma povećana na nivo 56!

Veština elektronike je nadograđena na
nivo 54!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo 55!
Autoritet povećan na 46!

Simbiont se i dalje pojavljivao na mojoj mini karta samo kao

neodređeni „plazma ugrušak“ i nije registrovan brodskim radarima.

Iako sam želeo ipak nisam obavio detaljnije proučavanje Simbionta

upotrebom prospektorskog Analizatora, plašeći se da ne uplašim tako

retkog i opreznog svemirskog gosta. Koliko ja znam nisu zabeleženi
slučajevi agresije satelita na zvezdane brodove koje prate. Nisam

osećao nikakvu opasnost od njega i verovao sam svojoj intuiciji koja je

govorila da ne vredi rizikovati tako korisnu tekovinu radi zadovoljenja

radoznalosti. Ovaj satelit bi u budućnosti mogao biti od koristi.

Nakon što sam uverio Kirsana da sve dobro radi i da nema razloga

za brigu, pozvao sam članove tima da se vrate i da nastavimo sastanak.

 ***
Ovog puta razgovarali su o temi magnetnih mina otkrivenih na

fregati. Nakon detaljnijeg ispitivanja ispostavilo se da su to tipične

[13]
Geko mine koje su uključene u standardni set Sapera i Sabotera ove
rase.

Spisak osumnjičenih nije bio ograničen na ove dve klase.

Ispostavilo se da je minu veoma teško ukloniti, ali je svaki igrač mogao

da je postavi ako ispunjava zahteve spretnosti i inteligencije.

Pitanje je ko i kada je mogao da ih instalira na naš zvezdani brod?

Pronalaženje odgovora bilo je važno za sve nas, pa sam pozvao tim da

smisli bilo koju verziju onoga što se moglo dogodilo, čak

najneverovatniju, najgluplju ili uvredljivu za nekog od prisutnih.

Da „probijem led“ ja sam pokušao da odgovorim na pitanje „kada“.

Najočiglednije vreme za izvršenje sabotaže bilo je dugotrajno

parkiranje oštećene fregate u vojnoj bazi. Vlasništvo nad fregatom

Tolili-Uh H još nije bilo utvrđeno i niko nije mogao znati ili
pretpostaviti da će fregata biti data baš nama. Međutim, i ovde je

postojala doza nedoslednosti. Pristup našoj fregati su imali samo

serviseri koje je odredio komandant flote, ali teško je bilo zamisliti

ogromnog Geko tehničara da se može ugurati u usku rupu.

– Imam kompletan spisak svih tehničara koji su popravljali
fregatu. – pokazala je Ulina na svoj ručni uređaj u koji je pohranila sve

potrebne informacije. – U slučaju potrebe oni se mogu pronaći i

ispitati. Slažem se sa kapetanom da pripadnik rase Geko nije mogao da

se provuče kroz tako uski kanal. Ali možda je neko od tehničara video
neku sumnjivu aktivnost tokom popravke?

Eduard Bojko je izrazio želju da govori, a verzija našeg svemirskog

marinca je bila zaista neočekivana i originalna:

– Predlažem da proverimo da li je princeza Minn-O umešana! Ona

je po logici najviše zainteresovana da svemirski brod bude uništen.

Ovaj svemirski brod bi bio najjači adut u ratu protiv njene Mračne
frakcije! Nakon smrti leng Tumor-Anhua La-Fina, koji je štitio svoju

unuku, princeza na neki način mora da dokaže svoju lojalnost i

korisnost frakciji. A uništenje zvezdanog broda se baš uklapa u ovu

logiku! Minn-O jeste visoka, ali je mršava kao šibica i lako se mogla
provući kroz uski tehnički hodnik.

Eduard je svoj govor započeo na jeziku Geka, ali je u uzbuđenju

prešao na svoj maternji jezik. Međutim, Minn-O ga je savršeno
razumela. Devojka je ustala i, gledajući pravo u lice igrača koji ju je
optužio, odgovorila sa iznenađujućom opreznošću i smirenošću:

– U redu, recimo da sam zaista htela da uništim zvezdani brod.

Gde sam mogla da nabavim eksploziv? Jedini put kada sam nešto

kupovala bilo je onda kada sam kupila novi skafander. Tada su me do

automata ispratili Ulina i Komar. Videli su listu za kupovinu, štaviše,
oni su poručili robu, pošto ja ne znam da čitam na jeziku Geka. Oni

mogu da potvrde da na spisku nije bilo magnetnih mina.

– Tako je. – spremno je potvrdila Ulina Tar. Ljudska devojka je

kupila široku listu raznih stvari. Tu je i novo streljačko oružje, i

profesionalna oprema Kartografa, i lični predmeti, nakit i kozmetika.

Ali nije bilo magnetnih mina!

Minn-O se blago naklonila krznenoj cimerki na podršci, ali

princeza nije završila svoj govor.

– Osim toga, želim da obavestim svemirskog marinca Eduarda, da

prelazim u frakciju svog zakonitog supružnika. Već sam dobila
saglasnost vašeg vođe gerda Lozovskog, a da bih započela proceduru
prenosa tela, treba da uđem na teritoriju frakcije Human-3 u igri. Za

mene je promena frakcije zapravo pitanje života i smrti. I neka mi

Eduard objasni kako će uništenje zvezdanog broda pomoći meni ili
njemu, ako je brod jedini način na koji se možemo vratiti na Zemlju?
Eduard se izvinio mojoj vaieddi i priznao da nije imao informacije o

nameri da promeni frakciju. Ali odmah je ponudio da se izvrši

mentalna provera nad Tinijem. Malom Mieloncu je bilo lako da se
ušunja i provuče kroz uski tehnički kanal. Osim toga, njegove veštine i
klasa omogućavale su mu da lako rukuje zamkama i eksplozivom, kako
za uklanjanje tako i za postavljanje. Eduard nije mogao da smisli bilo

kakav, čak ni najminimalniji motiv zašto bi Mileonski tinejdžer želeo

da raznese zajednički svemirski brod. Tini se nije uključio u diskusiju,
jednostavno mi je predložio da prebrojim njegove misli.
To sam odmah i uradio. I zaglavio se... Kako da objasnim posadi?

Sumnja o umešanosti mog štićenika u postavljanje eksploziva su

odmah razvejane. Saznao sam da je mali lopov pregledao rančeve svih
članova ekipe i čak prisvojio neke sitnice za sebe. Preturao je i po
mojim stvarima, iako nije smeo ništa da uzme. Odlučio sam da o ovom

nedoličnom ponašanju razgovaram sa tinejdžerom, ali ne pred svima.

Ali to nije bilo glavno otkriće...
Neki fragmenti sećanja „mačeta“ su bili blokirani! Neko je vrlo
vešto zatvorio pojedine epizode ​
za čitanje, od kojih je skrivena bila

polovina poslednjeg razgovora sa lang Amiru U-Majau! Pretpostavljam

da Tini ne bi mogao da se seti o čemu je još razgovarao sa Velikom
Propovednicom, osim onoga što mi je rekao. Neke nejasne mentalne
oznake su propisivale određeno ponašanje malog lopova u pojedinim
situacijama... Nisam mogao da shvatam svu zamršenost, ali iz ovoga
što sam otkrio bilo je dovoljno momenata za dodatnu radoznalost.
Posebno se isticala Slava, iznosila je čak sedamnaest! Veoma
neočekivano i čudno za Lopova koji po svojoj profesiji teži tišini i
nevidljivosti. Očigledno je mnogo osoba poznavalo mog štićenika.

Osim toga moje „mače“ je dobijao platu sa strane! Da! Za svaki dan
proveden u blizini gerda Komara, tinejdžeru bi „kapnulo“ pedeset
kriptovaluta u novčanik. Ogroman novac za maloletnog lopova!
Očigledno da me je Tini dobrovoljno špijunirao, niko ga silom nije

terao niti ucenjivao. Kakva zbrka...

Psionska veština je nadograđena na nivo

66!
Veština Misticizma je nadograđena na
nivo 22!

Ponestalo mi je magičnih poena, pa sam morao da prekinem

čitanje misli mog šegrta. Pogledao sam članove tima koji su nestrpljivo
čekali moju konačnu presudu.
– Tini definitivno nije postavljao mine! – posle ove rečenice prešao
sam na mielonski jezik i dok su ostali članovi posade bučno

razgovarali među sobom, šapnuo sam svom učeniku.

– Tini, moramo ozbiljno da razgovaramo!
 22.
Porodične stvari

Razgovor sa Tinijem vodio sam u mojoj kabini, a na mene je

ostavio pomešana osećanja. S jedne strane, „mače“ je priznao da je

obavio akciju čeprkanja po torbama i ličnim stvarima saveznika, ali

mali lopov nije osećao nikakvu krivicu. Ukradene sitnice, poput četke
[14]
za promena boje pigmenta vune Uline Tar ili Imranov suspenzor ,

bio je spreman da vrati vlasnicima i čak da se izvini za svoje postupke.

Ove stvari nije uzeo da bi ih prodao ili prisvojio, već isključivo radi

pumpanja svojih lopovskih veština.

Isti nemaran stav Tini je imao i prema svojim špijunskim

aktivnostima. Tinejdžer je bio ponosan i srećan što su mu visoki

predstavnici njegove rase ukazali pažnju i poverili odgovoran zadatak

da bude prisutan pored jedinog Osluškivača u celoj vaseljeni i da mu

stalno bude pri ruci. Tini nije video ništa loše u svojim aktivnostima

verujući da mi čini uslugu tako što pomažući uticajnim Mieloncima

utiče na moju sudbinu. Tini je sasvim iskreno verovao da pažnju i

pokroviteljstvo moćnih vođa Mileonaca, kao što su Velika

propovednica leng Amiru U-Mijau i najpopularniji komandant u

svemirskoj floti, leng Kisi Mjau, ne treba odbaciti i treba sa njima

održavati prijateljske odnose.

Tini je obožavao svoje pokrovitelje i špijunirao me radi njih i to bi

činio besplatno. Ali pedeset kripto valuta, ranije nezamislivih za

siromašno siroče, za svaki dan koji provede u blizini Osluškivača, činio

ga je dodatno ponosnim.

Sa velikom mukom sam uspeo objasniti Tiniju da mi njegovo

uhođenje i pomna pažnja visokih predstavnika Mielonske rase baš i ne

prija. Slobodni kapetani ne deluju uvek u okviru zakona. Neki od njih

su šverceri, neki su pirati, a ni ostali ne žure da oglašavaju izvore

svojih prihoda kako ne bi proizveli konkurenciju.

Naš tim takođe mora da sakrije svoje poslovne tajne, a te tajne

neće nužno imati kriminalnu konotaciju. Dao sam sve od sebe da

učeniku ubacim u um ideju da uspeh zajednice zavisi od sposobnosti

svakog člana tima ponaosob. Da čuva tajnu i zato ne bih voleo da nas

baš moj učenik liši izvora prihoda zvoneći konkurenciji o našim

vrednim otkrićima. Zato sam zabranio „mačetu“ da sa bilo kime ko

nije deo posade deli informacije o stanju naše fregate, o nalazištima

vrednih minerala, o profitabilnim trgovačkim putevima ili zanimljivim

anomalijama koje su nepoznate drugima.

Kao rezultat toga, Tini je donekle shvatio moje strepnje i strahove i

obećao da neće otkrivati naše tajne, iako još uvek nije bio spreman da

u potpunosti obustavi slanje izveštaja predstavnicima svoje rase.

Potpuno sam razumeo Tinija. Sudarila su se dva interesa; lojalnost

kapetanu gerdu Komaru i pokazivanje naklonosti i poštovanja Velikoj

Predstavnici svog naroda. Nimalo nisam bio siguran da bi Tini izabrao

moju stranu u slučaju da se ova dva interesa sukobe. Da li je vredelo

osuđivati Tinija zbog toga ili ga nekako ograničiti? Teško. Kao član

posade Uraza Tuhša i sâm sam prvo gledao interese svoje frakcije i

moje matične planete, a tek onda kapetana vanzemaljaca.

Odlučio sam neka i dalje prosleđuje izveštaje Mieloncima, pošto

mu za njih plaćaju, ali ti izveštaji neće sadržati informacije koje ne

budem želeo da se otkriju.

Psionska veština je nadograđena na nivo

67!
Veština Misticizma je nadograđena na
nivo 23!

Teško mi je pao ovaj razgovor sa Tinijem... Mana nije stigla da se

oporavi ni posle opšteg sastanka, a sada je pala na nulu. Tini nije

stigao da zatvori vrata, a moja „žena za kampovanje“ je ušla u kabinu.

Ugledavši princezu pokušao sam da navučem ljubazan osmeh na lice.

Vaiedda je stigla u nezgodnom trenutku! Razgovori sa njom su

zahtevali ozbiljan mentalni pritisak i veliku potrošnju Magičnih

poena, a ja sam ih upravo u potpunosti utrošio.

Minn-O La-Fine je odmah po ulasku i bez okolišanja rekla da ne

pridajem značaj rečima Eduarda Bojka, jer „ništa nije tačno“. Nakon

smrti svog dede nije pokušala da se nametne svojoj frakciji, a

ponajmanje nameravala da raznese našu fregatu. Štaviše, Minn-O je

izrazila sumnju da ju je Eduard optužio iz osvete, samo zato što nije

ravnodušan prema njoj i čak ju je opsesivno proganjao. Tokom

popravke broda svemirski marinac se stalno trudio da bude u

princezinoj blizini. Minn-O je rekla da je stalno hvatala Eduardove

poglede i da je više puta pokušavao da započne razgovor sa

neozbiljnim temama, a tokom zajedničkog rada je dodirivao, kao

slučajno... zatim je Minn-O pocrvenela i rekla: „po onom mestu koje

čovek ne može da vidi bez ogledala“.

Gnev koji je Minn-O pokazala prilikom opisa Eduardovog

opsesivnog udvaranja, nije bio odglumljen. Obećao sam da ću

razgovarati sa svojim saputnikom i zahtevati da moju vaieddu ostavi na

miru.

Činilo mi se da je ovo pitanje bilo rešeno, ali Minn-O iz nekog

razloga nije žurila da napusti moju kabinu. Nakon što je proverila

sigurnost brave na vratima, vaiedda je duboko udahnula i sela preko

puta mene. Znao sam da me čeka dug razgovor o politici njenog

magičnog sveta, zamršeni odnosi sa rivalskim porodicama i poteškoće

u očuvanju imovine porodice La Fin.

– Komar... – oklevala je devojka. – Hajde da igramo strip karte! –

duboko je pocrvenela od stida.

– Šta?! – obrve su mi se podigle od iznenađenja. Najmanje od

svega sam mogao očekivati ovakav razvoj situacije! Mora da sam sada

izgledao smešno, jer se Minn-O prasnula u smeh i nastavila da me

ubeđuje:

– Imamo dovoljno vremena, sami smo. Ulina spava, tvoji drugovi iz

frakcije su otišli u stvarni svet, Geko su u garderobi i igraju Na-Tih-

U... Ja ne znam kako se igra ta igra, pa sam ponela obične karte. Da

igramo u novac, dosadno i glupo, takva igra nije za nas mlade.

Princeza je zaista uspela da me iznenadi, ali što da ne? Želeo sam

poštenu pobedu, pa sam nagovestio svojoj vaieddi da nema apsolutno

nikakve šanse:

– Imam najveći mogući modifikator sreće, a ocena percepcije od

dvadeset devet omogućava mi da uvek znam koje karte imaš u ruci.

Nije mi običaj da popuštam, pa ćeš stalno gubiti.

– U ovoj igri i gubitak ima svoje prednosti. – nije se nimalo

uznemirila. – Nećeš sve vreme biti namrgođen sa mislima oko

popravkom fregate, politikom, ratom i drugim ozbiljnim stvarima.

Gledaćeš i svoju suprugu!

Zamerka je bila sasvim poštena, pa sam odmah pokazao da

priznajem svoju grešku. Ustao sam iz svoje fotelje i zagrlivši svoju

vaieddu, poljubio je:

– Mislim da nam karte nisu potrebne, zašto da trošimo vreme na

takve gluposti?!

***
 Minn-O nije bila nalik nijednoj od mojih prethodnih ljubavnica.

Lepa devojka pepeljasto-sive kože, neuobičajene za naš svet, veoma se

trudila da mi ugodi, ali njeno neiskustvo u interakciji različitih polova

me je zbunjivala. Morao sam strpljivo i pažljivo da da je navodim i

pokazujem kako se ne bi uplašila, iako je već sva drhtala od straha i

brige. Naravno, nije bilo govora ni o nekakvoj „ludoj strasti“, ali je sve

išlo baš ovako kako treba da izgleda prva intimnost između muškarca i
žene.

Posle nekog vremena ležali smo zagrljeni i mirno razgovarali o

svemu, uključujući i dosadnu politiku. Minn-O je pomenula jedan
veoma važan detalj, koji sam prvom prilikom nameravao da saopštim

Ivanu Lozovskom, a odnosio se na drugaču viziju budućnosti planete

Zemlje nakon isteka obećanog tonga garantovane bezbednosti od

strane Geko gospodara.

Ispostavilo se da je „Svemirska luka“, jedini čvor koji je Geko

okupirao na virtuelnoj Zemlji, uveliko počeo da se manifestuje i u

stvarnom svetu! Svemirski sateliti beleže čudnu vremensku anomaliju

na ledenom kontinentu. Slike prikazuju jedan deo teritorije sa mnogo

toplijom klimom. U ovoj oblasti su primećene i neobične građevine u

kojima su dobro upućeni brzo identifikovali kosmodrom Geka.

Naučnici koji su otišli ​
da proučavaju ovu anomaliju vratili su se bez

ičega. Deo teritorije ledenog kontinenta je iz nekog razloga postao

nedostupan kao da ne postoji. Članovi ekspedicije nisu zapazili

nikakvu anomaliju, jednostavno su prošli kroz nju i odmah se našli „na

drugoj strani“ zabranjene teritorije. Pokušaj da se utvrdi šta se dešava

naišli su na zid ćutanja od Geko gospodara.

– Čula sam dedu kako psuje kada je o ovoj neobičnoj stvari
raspravljao sa savetnicima. Ispostavilo se da su Geko koristili deo naše

planete, izolovali to područje, i tamo nešto grade bez namere da o

svojim planovima obaveste ljude!

– Oni nisu samo korisnici. – ispravio sam svoju vaieddu. – Koliko

god to nama zvučalo uvredljivo Zemlja je pravno i formalno u

vlasništvu Geka, a konkretno pripada vicekralju kung Vejd Šišišu.

Geko nerado dele informacije sa svojim vazalima, daju samo

minimalne podatke o igri – kako bi se igralo po njihovim pravilima. Za

većinu ljudi ne postoji drugi način da dođu do informacija osim preko

Geko diplomate. Nas dvoje smo u privilegovanijem položaju jer imamo

kontakte sa predstavnicima mnogih svemirskih rasa, a naš zadatak je

da saznamo šta će se desiti sa planetom nakon završetka

bezbednosnog tonga.

U tom trenutku se začulo kucanje na vrata. Pogledao sam golu

Minn-O, a samo trenutak kasnije ona se u velikoj žurbi potpuno
opremila. Onako u panici, bez ikakve potrebe, natakarila je i kacigu na
glavu. Otišao sam da je otvorim, Imran je stajao na vratima.

– Komar, izvini ako dolazim u pogrešno vreme, donosim poruku od

Ivana Lozovskog. Naš šef me je zamolio da kažem da Mračna frakcija

sada ima novog vođu, stratega nivoa 23, gerda Uj-Taka.

– Premali je za vođu frakcije, samo dvadeset i treći nivo... –

Oklevao sam trenutak, a onda sam se dosetio. – Čekaj... Uj-Tak?

Poznato ime... Minn-O, zar to nije onaj čuveni general o kome si mi
pričala?

– Imaš odlično pamćenje. – moja vaiedda se osmehnula. – Da, to je

taj isti. Najbolji strateg mog sveta, popularni general u vojsci. Silom je

preuzeo vlast u Drugom direktorijumu, on je prvi ne-mag među

vladarima u poslednjih osam vekova.

Imran je spremno dodao opisu novog šefa Mračne frakcije:

– Kažu da je težak čovek za saradnju. Tražio je da pregovara sa

našom frakcijom i doleteo je u našu prestonicu na antigravu. Stigao je

ne samo bez oružja i oklopa već i bez telohranitelja. Čak i tako, u

jednostavnoj laganoj togi i okružen našim borcima, ponašao se kao da

je on gazda. Priča se da je brutalan, a po izgledu je pravi Terminator.

Četvrtaste čeljusti, telo sazdano od mišića, a pogled mu je pažljiv,

miran i samouveren. Zajedno sa njim došao je i njegov novi prvi

savetnik gerda Mak-Peu Un-Roj, prorok 93. nivoa.

– Čekaj, a šta je sa Avir-Sin La-Pirezom? – upitala je Minn-O, koja

od iznenađenja nije mogla da odoli. – On je bio moj deda po očevoj

liniji i bio je prvi savetnik Tumor-Anhua, njegova desna ruka i drugi

igrač u našoj frakciji! Avir-Sin je bio najočigledniji kandidat da

preuzme ulogu novog šefa frakcije, ili makar njegovog zamenika!
Zašto nije on?

Na sva ova pitanja Imran je samo slegnuo ramenima:

– To je ono što mi je rečeno da vam saopštim. A zašto su upletena

imena drugih igrača, i ko je i zašto postao novi vođa Mračne frakcije,

zaista ne znam. Vi to sigurno bolje znate od mene.

– Čudno, naravno. Mada... Avir-Sin sada verovatno ima dovoljno

briga u stvarnom životu sa nasledstvom porodice La-Fin. Časna starost

ne dozvoljava starom magu da se previše napreže... Ali osim Mak-Peu

Un-Roja bilo je i drugih magova, mnogo jači od tog mladog proroka, a

neki su dostigli nivo 100+. Veoma je čudno što su svi poverljivi ljudi
mog dede bili uklonjeni. Oh, izvini Imran, samo nastavi!

Minn-O je razmišljala naglas, a Dagestanac je strpljivo čekao da

princeza završi svoj monolog. U isto vreme ja sam razmišljao o nečem

sasvim drugom. Moja frakcija za protivnika sada ima genijalnog

komandanta koji uživa veliki autoritet među borcima i čijeg savetnika

je Minn-O opisala kao veoma talentovanog. Mak-Peu je, kaže,

sposoban da unapred predvidi da li će napad biti uspešan ili ne...

Nazirala se veoma jaka veza običnih „varalica“. Biće teško izaći na kraj
sa njima ukoliko Mračna frakcija odluči da pogorša odnose i eskalira

sukobe.
Imran na pominjanje neprijateljskih „top“ igrača nije mogao da se

suzdrži, pa je prokomentarisao:
– Ako govorimo o igračima 100 nivoa, i naša frakcija ima jednog!
To je gerda Tarasov, vođa „Prve legije“! Ja sam lično čuo najavu na

spikerfonu ispod Kupole. I gerda Tamara ne zaostaje mnogo, sada je

na nivou 98.

Ehej, dobri ovi naši „legionari“! Posebno me je impresionirao

napredak gerda Tamare. Skoro je sustigla našeg rekordera Igora

Tarasova, iako je za njim zaostajala deset nivoa. Nakon stotog nivoa

igrač dobija tri nove veštine koje brzo napreduju i brzo pune traku

napretka, pa se brzo stiže do 101., 102. ili 103. nivoa.

U međuvremenu, Imran je nastavio:

– Ivan Lozovski me je zamolio da vam kažem da su pregovori ispali

veoma teški. Mračna frakcija je postavila uslov za mir, da zaustavimo

širenje na sever i da im damo čvor „Karelija“. Pod takvim uslovima oni

su spremni da potpišu „ugovor o večnom miru“ sa našom frakcijom i

saglasni su da Geko budu garanti mira.

– Ako odustanemo od čvora Karelije znači da gubimo put do

svemirske luke Geka! – bio sam ogorčen predlogom Mračne frakcije.

To mi liči na ultimatum i zahtev za kapitulaciju. Kosmodrom znači

trgovinu, nove tehnologije i put do zvezda! Alternativni način za

odlazak do Kosmodroma je morskim putem, na trajektu, ali je
nepouzdan. Geko će odmah podići cene, trajekt ne može da prevozi

mnogo tereta, a izgradnja sopstvenih brodova nije pitanje koje se

rešava u toku jedne nedelje. Osim toga, potrebni su igrači sa

jedriličarskim veštinama. Gde da ih nađemo? Ne, definitivno ne!

Ustupanje čvora Karelija za nas je ogroman gubitak!

– Ivan Lozovski je odbio predlog. – rekao je Imran. – Ali nisu svi

tako mislili... Neki naši pregovarači su bili spremni na bilo kakve

ustupke zarad sklapanja mira sa tako jakim protivnikom. Sve se svelo

na beskrajno dugu raspravu bez konsenzusa. Konačan rezultat

pregovora nije povoljan. Novi vođa Mračne frakcije dao nam je tri
dana da donesemo odluku. Posle toga, kako je rekao: „umesto

diplomatije govoriće oružje“.

 23.
Druga poseta gusarima

Prenevši poruke od šefa frakcije, Imran je zamolio Minn-O da za

kratko vreme napusti kabinu kako bi imao priliku da razgovara sa

kapetanom nasamo. Mada je dagestanski sportista zamolio na

najdelikatniji i najljubazniji način, princeza se uvredila i obratila mi se

za podršku. Ipak sam podržao Imrana. On bez opravdanog razloga ne

bi tražio da se devojka udalji. Princeza je frknula i nezadovoljno me

pogledala na način koji nije slutio na dobro, ali je ipak mirno izašla iz

kabine.

Čim su se vrata zatvorila iza Minn-O La-Fin, Imran je nastavio:

– Gerda Lozovski me je zamolio da govorimo nasamo, bez prisustva

radoznalih ušiju. U poverenju je rekao da se rat ne može izbeći. Prema

njegovim rečima, prekid trgovine sa Gekom je ulazak u slepu ulicu u

našem razvoju jer će zaustaviti sve projekte za čiju realizaciju

definitivno nećemo imati dovoljno sredstava, niti materijala. Osim

toga, u zalivu u blizini naših obala, naselile su se Najade, verovatno

iste one koje su Nemci oterali. Možda ćemo zbog Najada izgubiti put
morem do kosmodroma...

– Najade ne diraju Geko trajekte, tako da se neće uplitati u našu

trgovinu sa gospodarima. Ali ako frakcija odluči da je izgradi

sopstvenu trgovačku flotu, sigurno će je potopiti!

– Svi naši NPC susedi, od kentaura do harpija, pa čak i Nemci,

trenutno našu frakciji Human-3 vide kao veću silu od „mračnjaka“ i

računaju da je bolje da budu sa nama prijatelji. Ali ako samo jednom

pokažemo slabost, odmah ćemo u njihovim očima izgubiti autoritet, a

sa autoritetom i poštovanje. To je jedino čega se Lozovski plaši. Ako

izgubimo saveznike, oni će pretrčati kod jače frakcije, a tada više neće

važiti „večni mir“. To će biti samo odlaganje pre nego što našu

oslabljenu frakciju preuzme neko drugi.

U potpunosti sam delio njegovu zabrinutost. Bez novih tehnologija

i sofisticirane opreme, naša frakcija će ostati na marginama velike

politike i vrlo brzo će postati obična kolonija uspešnijih frakcija, a

možda čak i zbrisana sa političke karte. Međutim, sve su to samo

pretpostavke, ali šta tačno šef želi od mene? To sam direktno upitao

Imrana, a on se neveselo osmehnuo:

– Lozovski očekuje čudo. Da! Upravo je tako rekao! On želi da

iskoristiš sve svoje političke i porodične veze, da ponoviš trik sa

čvorom „Groblje“ ili da smisliš nešto potpuno novo, ali podjednako

ubedljivo i poražavajuće po Mračnu frakciju. Prema rečima našeg

vođe, samo takvi neočekivani i snažni udari mogu naterati neprijatelja

da odustane od obračuna sa nama.

Čudo?! Nemam pojma kako mogu da ispunim tako čudan zahtev

rukovodstva frakcije. Kung Vejd Šišiš je daleko, a čak i da je blizu ne bi

hteo ni da me saslušao po takvom zahtevu. Geko se ne meša u

obračune svojih vazala. Moje „porodične veze“ su prekinute smrću

suvladara Tumor-Anhu La-Fina. Njegova unuka, princeza Min-O,

nema političku težinu i nije pogodna za bilo kakve ozbiljne pregovore.

– Šta on zapravo hoće, da nas pita da li će frakcija moći da se

osloni na naš zvezdani brod u ratu?

– Čekaj, Komar. – prekinuo me je Imran ne dozvoljavajući mi da

izrazim svoje sumnje u prigovore. – Gerda Lozovski je svestan da je

fregata oštećena i da nije naoružana. Takođe zna da je suvlasnik broda

Geko Ulina Tar, ali veruje da je moguće ubediti suvlasnicu, koja je

trgovac po klasi, i zainteresovati je za profitabilnu transakciju.

Frakcija sada ima valutu. Ne onoliko koliko bi mi želeli ali ipak

možemo da potrošimo sto osamnaest hiljada kristala na kupovinu

efikasnog oružja od vanzemaljaca. Ja lično, a svakako Eduard i

Dmitrij, takođe možemo dodati nešto iz svojih ličnih fondova... A opet,

možemo ponuditi platinu ili nešto drugo iz stvarnog sveta kako bi

zainteresovali Ulinu Tar. Mogla bi ostvariti trgovačku rutu sa bazom

Geka. Na ovaj ili onaj način sigurno se može pronaći način za sticanje

odgovarajuće količine novca koja bi zadovoljila Trgovkinju! A Lozovski

je takođe rekao da fregata može biti korisna za osmatranje. Svi u

frakciji računaju na tebe, Komar! Učini čudo za nas!

Imran me je potapšao po ramenu i napustio kabinu. Od mene

očekuju čudo... Ali kako da ga ostvarim?!

***
– Stanica Medu-Ro IV je u vidokrugu!
 Poruka od pilota zvezdanog broda me je izvukla iz zamišljenog

stanja u kojem sam bio poslednjih nekoliko sati. Pokušao sam da

smislim strategiju za naredna tri dana kako bi imao dovoljno vremena

da uradim sve planirano, a za tako kratko vreme. Pogledao sam u

ekran i... O, kakva lepota!!! Svemirska stanica je, gledano sa strane,

neka vrsta metalnog vretena dugog trideset kilometara. A oko nje se

kreću desetine najneverovatnijih zvezdanih brodova, od minijaturnih

okretnih presretača do... uh, kakvi su ovo divovi? Tegljači ruda i

sakupljači vrednih izotopa iz svemirskog leda. U pozadini ovog

kosmičkog sjaja stoji sumorna crna vulkanska planeta Medu-Ro, sa

grimiznim rasedima koje iz daljine obasjava ogromna plava zvezda.

Neverovatan i fantastičan prizor!

Veština Oštro oko je nadograđena na 68

nivo!
Veština kartografije je nadograđena na
nivo 56!
Mineralogijska veština je nadograđena
na nivo 50!
Slava je porasla na 62

Oh, lepo je odjednom videti toliko mnogo sistemskih poruka posle

duge pauze! Instrumenti na fregati su pokazali da je brod ozračen

svim vrstama detektora i skenera. Automatski sistemi stanice su

proučavali naš brod. Siguran sam da ih je posebno zanimao simbiont

koji je kao satelit stigao sa nama. On se odjednom otkačio od trupa

fregate i momentalno nestao u dubinama svemira. Verovatno mu se

nije dopala tolika pažnja.

– Kapetane, stigao je zahtev od kontrolora stanice. – obavestio me

je Ajuh.

– Slobodni kapetan gerda Komar. Čovek. Svrha dolaska na Medu-

Ro IV je kupovina delova i popravka zvezdanog broda. – odgovorio

sam kada je metalni, bezosećajni glas na Mielonskom pitao za moje

ime.

Prošlo je pet-šest sekundi, a isti beživotni glas je odgovorio:

– Pristup području kosmodroma je dozvoljen. Sletite na platformu

16-4. Pratite uputstva i svetlosne znakove da biste ušli u priključnu

stanicu. Dobrodošli na Medu-Ro IV!

Neko vreme smo stojali u redu na ulazu u pristanište, zatim smo

prošli kroz dugačak „bunar“ koji se vertikalno pružao kroz celu

stanicu i ušli u hangar koji je namenjen za parking. Ukupno je prošlo

četrdesetak minuta pre nego što nas je pokupila gravitaciona

hvataljka. Stigli smo...

– Treba da platimo parking, četiri hiljade sto kripto valuta za brod

klase fregata. Ja sa sobom imam samo kristale. – rekla mi je Ulina.

Rekao sam da imam dovoljno mileonske valute, čak sam odmah

uplatio za dva dana, tako da službenici na stanici nemaju nikakvih

potraživanja prema nama. A onda, postrojivši posadu ispred

zvezdanog broda, saopštio članovima svog tima par informacija:

– Većina nas je bila ovde i znamo karakteristike ove stanice, a za

ostale ću objasniti. Stanica Medu-Ro IV ne pripada nijednoj od velikih

svemirskih rasa, njome upravljaju Slobodni kapetani. To znači da
nema zakona, a u pravu je onaj ko je jači. Da ne bude zabune, najveća

greška koju možete počiniti ovde na stanici je ako pokažete slabost i

kukavičluk! Ako se to primeti možete odmah očekivati da ćete postati

žrtva, bilo da vas neko uvredi, opljačka ili skrati za glavu! Da li su svi
ovo razumeli? U isto vreme, Medu-Ro IV je najveće trgovačko središte

u ovom delu galaksije. Ovde na lokalnom tržištu ima svega po prilično

povoljnim cenama. Šverceri i pirati donose svoju robu, a nama u ovom

trenutku nije najvažni pokazatelj poreklo robe. Cena i kvalitet su nam

jedino važni, verujem da ni sa time nećemo imati problema. Ovde na

Medu-Ro IV ne vole da budu prevareni, iako su većina lopovi i

prevaranti, zato prevarante ubijaju.

Zastao sam i uverio se da svi pažljivo slušaju. Čak je i Tini, koji je

poznavao svoju rodnu stanicu mnogo bolje od mene, naćulio uši i

trudio se da ne propusti nijednu reč.

– E sad o pravilima ponašanja ovde na stanici, ima ih samo tri, pa

se lako pamte. Prvo: Uvek se krećite u grupi! Ovde usamljeni hodaju

samo idioti koji će biti opljačkani ili jaki igrači na visokom nivou.
Drugo, na stanici ima lopova kao buva na uličnom psu, posebno u

odmorištu kosmodroma zato pazite na svoje torbe! Ako Geko ne zna

šta su „buva“ i „pas“, pitajte kasnije bilo koga od ljudi. Treće i

najvažnije pravilo: ovde je jezik komunikacije Mielonski, pa verovatno

nećete razumeti šta žele od vas. Ako vam se učini da su se pojavile

nevolje, ni u kom slučaju ne pokazujte strah i ne mrmljajte, već

govorite samouvereno na svom maternjem jeziku ili gestovima uputite

sagovornike svom kapetane, a ja ću se pozabaviti njima. Ako iznenada

čujete rečenicu: „A-santi mae-uu-u reš šašaš-u“, nemojte uzimati

oružje, pokažite istureni srednji prst i pošaljite ga meni. Ta rečenica je

izazov i znači da žele da vas ubiju... Za Geko koji imaju četiri prsta

umesto srednjeg će odgovarati bilo koji od dva unutrašnja prsta...

Baša, vežbaj kasnije, ne sada! Kirsan, i tebe se ovo tiče!

Autoritet povećan na 47!

 Autoritet povećan na 48!

Opa, udvostručio sam Autoritet! U očima tima Komar je počeo da

izgleda kao pravi stručnjak za svemirske pirate, sposoban da reši sve

probleme koji se pojave. Možda su zato, kada sam pitao ko je spreman

da ide sa mnom u gusarsku stanicu, svi izrazili želju, pa čak i botovi za

popravku.
 24.
Sva poznata lica

Botove nisam poveo sa sobom, bilo je previše posla za njih na

fregati. Na brodu sam ostavio Superkarga i Navigatora, pošto sam

planirao da naručim opremu za modifikaciju zvezdanog broda, a neko

je morao da preuzme pošiljku.

Svemirskom marincu sam naredio da obuče pun egzoskeletni

oklop i da ne gubi budnost, jer je nepažnja na opasnoj stanici mogla

biti preskupa i pretila najtežim posledicama. U početku sam mislio da

Baša i Vaš ostanu na brodu i pomognu Avan Toju, ali sam odustao.

Dva visoka moćna Geka iza mojih leđa će izgledati preteće i

spektakularno, što na gusarskoj stanici nije suvišno. Eduarda Bojka

sam odredio za čuvara preostalih neborbenih likova.

Pre nego što smo pošli naredio sam svim članovima tima da

premeste tačke uskrsnuća ovde na stanicu Medu-Ro IV. Preporučio

sam da za to izaberu mesto u spoljašnjem hodniku, izvan zidova

hangara gde je parkirana naša fregata, kako ne bi ponovili moju

grešku i ostali zaključani u hangaru. I sam sam napravio ove promene

u podešavanjima vaskrsenja, nakon čega mi je odmah postalo lakše na

duši. Sada, ma kako da se završi bitka Meleofata i Geka kod komete

Un-Teš, moj život neće biti u opasnosti.

Inače, situacija sa vojnom bazom Geka na kometi i dalje je bila

nejasna. Zvanične vesti iz stvarnog sveta nisu govorile ništa, a Avan

Toi nije mogao da kontaktira svog starog prijatelja i sazna vest iz prve

ruke. Ostalo je samo da se nadamo da je braniocima stigla pomoć na

vreme i da je flota Meleofata poražena.

Još jednom sam podsetio prijatelje da se drže na okupu, vodio sam

svoju grupu dobro poznatim hodnikom, ogromnim prstenom koji je

prolazio oko ranžirnog okna. Samouvereno sam vodio svoju grupu do

račvanja u pravcu liftova, usmerio sam pažnju članovima tima na

pokazivač:
 – Piše: « Služba kontrole registracije. Provera dokumenata. ». Prošli

put nisam razumeo kakva dokumenta se proveravaju, pa sam

nokautirao službenika kontrolne službe i nastavio dalje.

– To su obične karte članova posade. – odgovorila je Ulina,

prilazeći na korak do mene. – Sada imam nevažeću, pošto sam član

posade drugog broda, treba mi izdati novu. Trebaće napisati novu

kartu za Imrana i Minn-O. Prilikom registracije dovoljno je da kapetan

ima uredna dokumenta. Ajuh je trebao da ti preda kapetansku kartu,

kontrola je samo proveri.

Skrenuli smo u bočni hodnik i posle tridesetak metara video sam

istog Gladijatora koji me je prethodno maltretirao:

Ajk Ur Mieau. Mileonac. Prajd Repata

zvezda. Gladijator, nivo 66

Metar i po visok, mršav sivi Mileonac, od glave do pete ogrnut

oružjem, uopšte se nije promenilo od našeg poslednjeg susreta... a

prošlo je od tada... samo četrnaest dana! Čudno, po unutrašnjim

senzacijama mi se činilo da je od tada prošla čitava večnost, toliko

stvari se dogodilo! Prvi put mi se ovaj krznom prekriven Gladijator

učinio strašnom i nepremostivom preprekom, ali sada sam shvatio da

sam Ajka značajno prerastao ne samo po nivou, već i po borbenim

sposobnostima.
– Još uvek stojiš tu i podupireš zid. Zar ti nije dosadilo? – Pitao

sam umesto pozdrava pokazujući mu kartu Slobodnog kapetana.

Mielonac je mehanički skenirao kapetanski plavi kristal, vratio

skener u inventar i iznenađeno podigao brkato lice prema meni:

– Slobodni kapetan gerda Komar... da li smo se već sreli?

– Još kako! Odsekao si mi ruku, a ja imam tvoj rep kao trofej u

svom inventaru.

Lice sagovornika se ozarilo. Ponovo je susreo onog jadnog

usamljenog Prospektora od kojega nije imao šta da uzme, a sada je to

Osluškivač visokog nivoa u jedinstvenom drevnom oklopu i sa grupom

odanih boraca iza sebe.

– Oho! Kako si se promenio, gerda Komar! U pravu si, ovde zaista

gubim vreme... Ali ko će me od slobodnih kapetana uzeti u posadu?

Svi traže preporuke, visok nivo i listu trofeja da se dokaže borbena

sposobnost, a gde da ih steknem ovde na stanici?!

Autoritet povećan na 49!

 Malo sam se zabrinuo da će Ajk tražiti da proveri dokumente

ostatka mog tima, ali se cela provera ipak ograničila samo na

skeniranje kapetanove kartice. Mielonski Gladijator se uklonio da

prođemo dalje. Šta, zar smo tako jednostavno prošli kontrolu? Pa

ovako nije zanimljivo...

Pogledao sam sivog „mačka“, koji je ponovo leđima podupro zid.

Nije izgledalo da Ajk redovno trenira kako bi poboljšao svoje borilačke

veštine, ali ko zna? Ulina Tar se stalno žali na nedostatak posade. Za

brod klase fregata bilo je potrebno oko dvadeset pet, pa čak i

tridesetak članova posade. Sada nas ima svega deset, a samo dvoje

pripadaju borbenim klasama: gladijator Imran i Svemirski marinac

Eduard. Slobodni kapetan treba da ima bar desetak jakih boraca. Ali

gde ih pronaći?

Okrenuo sam se Mieloncu koji je podupirao zid:

– Možeš od mene da dobiješ preporuku. Uslov je da pobediš mog

Gladijatora 59. nivoa. Ako ne možeš da se nosiš sa protivnikom sedam

nivoa manjim od tvog, nemoj mene kriviti. Meni ne trebaju takvi

članovi posade, treniraj dalje. Ako pobediš povešću te sa sobom kao

punopravnog člana mog tima.

– Dogovorili smo se! – živnuo je Ajk, a u njegovim šapama se

pojaviše blistave dvostruke oštrice.

Onda sam prešao na svoj maternji jezik i pozvao dagestanskog

gladijatora:

– Imran, ovaj mačak želi da se pridruži našoj posadi, testiraj ga!

Normalna borba oštricama, bez upotrebe nekog drugog oružja. Ako

pobediš dobićeš njegov rep kao trofej, to je kod Mileonaca znak

poštovanja protivnika. Ako izgubiš, ne brini, čekaćemo te ovde!

– Ne brinite, mogu da ga pobedim! – rekao je Imran i skinuo svoj

ekskluzivni oklop koji je donirao kung Vejd Šišiš. U rukama našeg

borca pojavile su se dve oštrice.

Naredio sam svima da se odmaknu i formiraju krug unutar kojeg

su se nalazila dva borca jedan naspram drugoga.

– A-santi mae-uu-u reš šašaš-u! – jasno je izgovorio Ajk Ur Mieau i

nisko se naklonio neprijatelju.

– I tebi srećno bilo, svemirska mačko. – odgovori mu je Dagestanac

sa istim naklonom.

Borba je izbila brzo i trajala je najviše sekundu i po. Ajk je koristeći

klasnu veštinu brzog pokreta, prošao iza svog protivnika i zadao

dvostruki udarac svojim oštricama... u prazno. Imrana nije bilo tamo

gde je stajao! Naš borac nije nigde pobegao, pomerio se korak u

stranu, brzo se okrenuo i pre nego što se Ajk pojavio zadao mu jedan

snažan udarac. Drugi nije bio potreban. Probušeno telo Mielonca se

skljokalo na pod. E, jebi ga, Ajk je propustio priliku da uđe u moj tim,

a nije imao koga da krivi osim samoga sebe.

– Ubuduće, dragi moj Ajk, ne stoj besposlen, vežbaj više.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 69!

– Ništa nisam razumela, sve se desilo tako brzo. – priznala je

zbunjeno Min-O.

Zapljeskao sam pozdravljajući uspeh svog druga. Imran je za ovu

bitku dobio novi šezdeseti nivo i dodatno samopouzdanje u lične

sposobnosti.
– Dobro urađeno! Samouvereno, lepo, bez suvišnih trzaja i

pokreta. Jesi li trenirao sa Tinijem?

– Još onda kada nas je Aini učio na Šiamiru, shvatio sam da je brzi
pokret iza leđa suviše predvidljiv i da uspeva samo protiv neiskusnih

protivnika.
– Trofej se mora odmah uzeti. – rekao sam Imranu. – Ali ne brini,

imam rep Ajk Ur Mieaua u svom inventaru, uzmi ga za sebe! – rekao

sam i predao trofej Imranu i pomogao mu da ga okači na svoj šlem.

Niko od članova mog tima nije primetio razliku... da je moj trofej uzet
od protivnika 64. nivoa, a da je Ajk bio na 66. nivou. Razlika između

prethodnog i ovog susreta značila je da je Ajk napredovao samo dva

nivoa.

***
Vozili smo se liftom u društvu tri Meleofata. Tri trgovca arahnida

su glasno razgovarala ne obraćajući pažnju na nas. Nisam od njih

osetio nikakvu dozu agresije i netrpeljivosti i činilo mi se da

osmonožnim trgovcima apsolutno nije bilo važno što su u istoj kabini

sa neprijateljskim rasama, sa Gekom i Mieloncem. Meni je to bilo

čudno u kontekstu tekućeg svemirskog rata između ovih rasa, ali

Trgovci i Slobodni kapetani očigledno nisu bili zainteresovani za

politiku i svemirske bitke. U krajnjem slučaju svemirska stanica

Medu-Ro IV bila je jednako dostupna za predstavnike svih svemirskih

rasa.
Čim je lift stigao putevi naše grupe i trgovaca Meleofata su se

razišli. Pitao sam Ulinu Tar za njeno mišljenje o Meleofatima.

Trgovkinja je bila iznenađen formulacijom pitanja:

Š
 – Šta nije u redu sa tim? Slobodni kapetani ne zavise od vlada,
armija i tuđih politika. Oni imaju sopstvene zakone, a njegov zvezdani

brod je njegova sopstvena država. Naravno, ako je slobodni kapetan

aktivno uključen u borbe na jednoj strani, onda je sasvim očekivano da

će postati neprijatelj i za drugu stranu. Ali ako ostane neutralan, onda

mu niko neće zabraniti da se pojavi na teritoriji drugih rasa, klanova,

čopora i prajdova.
– Trenutak samo... zar mi nismo bili učesnici rata na strani Geka?
– upitao sam zabrinuto. – Mi smo upali u podzemnu bazu Meleofata!

– Komar, veruj mi, par bitaka ili dostava informacija nisu dovoljni
da se neko proglasi neprijateljem klana, a još manje svemirske rase!

Postoje čak i plaćenici koji učestvuju u bitkama na nečijoj strani, ali

oni to rade za novac, ne iz ubeđenja, pa je takvo ponašanje sasvim

prihvatljivo. Posle isteka ugovora i dalje zadržavaju neutralan status.

Naravno da se informacije o takvim akcijama slobodnih kapetana

pamte i može se desiti, ako je pojedinac prečesto delovao na strani

protivnika, da se proglasi za neprijatelja. Ako se tako nešto dogodi

nama, ti ćeš biti prvi koji će to saznati. Doći će sistemska poruka o

dobijanju statusa neprijatelja ili zločinca.

U razgovoru smo neprimetno stigli do pulta za prijavu dolazaka na

stanicu Medu-Ro IV. Srce mi je brže zakucalo pošto sam ugledao

dobro poznatu figuru! Zlatnocrvena, niska Mielonka ženka primala je

prijavu posetioca. Bio je to nekakav ogroman vanzemaljac koji izgleda

kao mehur, providan i okrugao, rase Sian. Nešto nije bilo u redu sa
dokumentima ovog balona, pa se nezadovoljno durio i zviždao. Mene

nije zanimao predstavnik nepoznate svemirske rase, koliko uredna

crvena „maca“ koja sedi na visokoj stolici u belom šortsu:

Gerda Aini Uri-Miaiuu. Mielonka. Prajd

[nedefinisano]. Prevodilac. Nivo 79.

Gerda?! Aini je postala gerda? Mada, zašto da ne? Posle atentata

na Veliku Propovednicu njena njuškica je prikazivana na ekranima
cele galaksije i moja prijateljica je nakupila više slave nego što je

mogla da poželi. Zaustavili smo na pet koraka od šaltera da ne bi

ometali rad recepcionerke. Gomila u kojoj smo i mi pristigli privukla je

pažnju Aini i ona je podigla pogled prema nama. Treptala je

iznenađeno očnim kapcima nekoliko sekundi i... pojurila k meni uz

radosnu ciku i zarila svoju pufnastu njušku u moje rame:

– Koooomaaaaaarrrr!!! Došao si po mene!

Mielonci su veoma škrti u ispoljavanju emocija, posebno u

prisustvu stranaca. Njihovo društvo ne pozdravlja takvo ponašanje jer
smatraju da se neskriveno ispoljavanje emocija graniči sa potpunom

bestidnošću. Zato je mene radost susreta veoma dirnula, pa sam čvrsto

zagrlio Aini.

U međuvremenu, „mehur“ je iskoristio ukazanu priliku i brzim

pokretom pseudopoda pokupio sve elektronske kartice sa pulta i

kliznuo ka izlazu. Aini više nije obraćala pažnju na upad ilegalaca na

svemirsku stanicu. Bila je previše zauzeta nabrajanjem svih nevolja
kroz koje je morala da prođe.

Preživela je progon od sramote do gordosti. Univerzalni prezir i

mržnju, čak su joj i bliski rođaci okrenuli leđa. Nije imala mira ni u

igri ni u stvarnom svetu. Pobesneli verski fanatici su je proganjali

svuda. Aini su najmanje tri puta dnevno ubijali u igri, pa je pokušavala

da ostane neupadljiva u stvarnom svetu kako joj se tamo ne bi desilo

isto. Čak ni naknadna informacija da je Morf preuzeo njen identitet,

nije promenila negativno raspoloženje.

– Vidim da si postala gerda. – pokušao sam da odvratim prijateljicu

od bolnih uspomena, ali se Aini još više uznemirila:

– Kako i ne bi! Moja slava je sada trista jedanaest! Svaki Mielonac

u svemiru poznaje moje lice! U isto vreme moj autoritet se srozao na

minus devedeset šest. Svakom pripadniku moje rase, od malog deteta

do krezubog starca, poznata sam kao podli ubica Velike Prve Žene! Svi
znaju da je zbog mene započeo svemirski rat i nemoguće mi je da

dokažem suprotno!
Hmm, priznajem da nije zabavno. Međutim, podsvesno sam bio

siguran da Aini pomalo preteruje. Svakodnevno ovde na stanici Medu

Ro IV stotine i hiljade Mileonaca dolaze do ovog šaltera. Većina
predstavnika mielonske rase se ponaša uzdržano. Da nije tako Aini ne

bi samo dva-tri puta dnevno umirala pod kandžama fanatika. U mom

svetu bi situacija bila mnogo gora.

Ali u redu, ponudio sam joj da iza sebe ostavimo prošlost i sve
teškoće kroz koje smo prolazili. Pristao sam da riđa mačka leti sa

mnom u svojstvu prevodioca i kadrovskog oficira. Pokazao sam joj na

članove moje posade koji su stajali podalje od nas:

– Tinija već znaš. Mnogo je napredovao u nivoima i postao

ponosan i vešt predstavnik svoje lopovske zajednice. Ostale neću

predstavljati, sama možeš pročitati njihova imena, a kasnije ćeš ih

bolje upoznati. Svi oni tebe dobro poznaju...

– Da, znam da je Morf putovao pod mojim obličjem. – mirno je

rekla Aini iako se u njenom glasu osetila tuga.

– Jeste. Nisam odmah primetio zamenu, a posle je bilo kasno jer

smo bili daleko od ove svemirske stanice. Ali dobro je što sve znaš i ne

moram ništa da ti objašnjavam.

 – Nećeš ni morati... – odgovorila je riđa mačka, a onda se sa novom
snagom privila uz mene, kao da se plaši da će me ponovo izgubiti, a

njen glas je zvučao veoma slično žalobnom mjauku napuštenog

mačeta. – Samo, Komar... zapamti da sam još tada kupila skafander... i

pripremila sve svoje stvari za daleki put... A posle dugo vremena nisam
mogla da verujem... da si... da si odleteo bez mene, uprkos svim
obećanjima!

Mielonci ne plaču zbog frustracije ili ozlojeđenosti. Imaju suzne

žlezde, ali one nemaju nikakve veze sa emocijama. Đavo će ga znati šta

se dogodilo Aini. Drhtala je kao list jasike i glasno mjaukala,

zaboravljajući na svoju lepotu, razmazanu šminku i strance koji su je

posmatrali. Bio je to pravi nalet histerije po ljudskim standardima.

Aini me nije smatrala autsajderom, u meni je videla nekoga kome

može da se poveri i sa kime može da razgovara o svemu i svačemu. Čak

je i ostale članove mog tima smatrala „svojima“, pa je zato, prvi put u

poslednje dve nedelje svog stresnog života, bila u društvu iskrenog
prijatelja i konačno mogla da se oslobodi nagomilanog emotivnog
tereta.

Posle nekoliko minuta Imran nam je prišao uznemiren prizorom,

ne naročito samouvereno i jedva sastavljajući rečenicu na jeziku Geko,
upitao crvenu Mielonku:
– Šta se ružno desilo?

– Već je sve u redu, veliki i ljubazni čoveče, pribrala sam se. – rekla
je Aini. Trenutak kasnije bila je potpuno smirena, pa me je upitala. –
Kapetane Komar, kakav je moj posao, šta ću da radim kao član tvog
tima?
Rastvorio sam ruke ispuštajući Mielonku iz zagrljaja i pokazao joj

rukom na visoku stolicu i stakleni pult – na njeno radno mesto:

– Pre svega, moram da te upišem kao člana moje posade. I drugi
članovi, takođe, moraju imati ispravne dokumente. Koliko sam
razumeo upravo ti obavljaš te poslove.

– Da, zaista, to je moj posao ovde u registracionoj službi. Svaki set

dokumenata košta sedam kriptovaluta. Oh! – zastidela se crvenokosa
Mielonka i smešno naćulila uši. – Oh, možda... da li je pogrešno da
uzimam novac od članova sopstvenog tima? Mogla bih da pokušam da

dokumenta ispišem besplatno, a zatim da očistim tragove u računaru.

Nadam se da nadležni neće odmah primetiti nedozvoljene aktivnosti.
– E, pa, nema potrebe za samopožrtvovanjem. Uradi sve kako
treba, pošteno ćemo platiti registraciju. Evo liste članova tima. –

otvorio sam tablet i na odgovarajuće mesto sam uneo gerda Aini Uri-
Miaiuu, na mesto kadrovskog oficira. Bonusi z​
a moral cele posade su
odmah porasli, što nisam očekivao ali sam se veoma obradovao.
 Dok je Aini bila zauzeta unosom informacija u svoj terminal, prišla
je Ulina i pitala za razloge kašnjenja u registraciji. Objasnio sam joj, a
Trgovkinja na funkciji kapetanove pomoćnice pozdravila je Aini kao
staru poznanicu i zamolila je da objavi slobodna mesta na našem
brodu. Potrebni su nam inženjer, lekar, drugi pilot, najmanje pet

boraca raznih klasa i najmanje jedan vazdušno-desantni tobdžija.

– Da, odmah ću da objavim. – brzo se složila Aini, vešto pomerajući
šape preko holografskog ekrana i jureći po njemu raznobojne
pravougaonike. – Samo navedite koja od fregata Tolili-Uh H je vaša?

Na stanici trenutno ima četiri takva broda. Gde treba da dođu

kandidati?
– Parking 16-4. – brzo sam odgovorio. Trenutak kasnije upitao sam
crvenu mačku da li se presretač „Tiopeo-Miks II“, kojim komanduje

slobodni kapetan Riki Pan Mis, nalazi na svemirskoj stanici?

– Zapravo, to nije po propisu, kapetane Komar, to je strogo
poverljiva informacija. – upozorila je nova članica našeg tima, ali je u
isto vreme i bazi podataka tražila odgovor na moje pitanje. – Jeste,

presretač Rikija Pan Misa je ovde u stanici. Hangar 34–11, samo, ako
želiš da vidiš ovog Slobodnog kapetana, bolje požuri. Već je tražio i
dobio dozvolu da poleti sa stanice. Njegov presretač poleće za... –
pažljivo sam posmatrao „mačku“ i tada sam jasno uočio

„nesinhronizovanost“ u igri, sudeći po njenim usnama. Aini je

izgovorila drugačije reči, verovatno koristeći uobičajene kosmičke
jedinice vremena, ali ja sam čuo reči: „dvadeset pet minuta“. –
Međutim, pre nego što poleti, kapetan Riki Pan Mis treba da plati
trodnevno parkiranje.

Psionska veština je nadograđena na nivo

68!

Mielonku je trebalo malo pogurati da prekrši pravila, mada prave

upotrebe magije nije bilo. A nije ni bilo potrebno. Ovako ili onako,

meni je svejedno, saznao sam informacije koje su me zanimale.

– Odlično! Onda vi, devojke, nastavite da sređujete papirologiju za
članove naše posade, a ja sa momcima idem malo da popričam sa Riki
Pan Misom, podlim falsifikatorom! – grabežljivo sam se osmehnuo i

prebacio Annihilator u slot glavnog oružja.

– Ne! Gerda Komar, ne ostavljaj me više! Idem sa tobom! – u
deliću sekunde Aini je na sebe nabacila laki srebrnasti oklop, a dve
zakrivljene oštrice zaiskrile su u njenim šapama.

Mislio sam da nije pravi trenutak da trošim Magične poene na

ubeđivanje, a osim toga Aini Uri-Miaiuu je bila gerda, statusna
igračica, i imala je pravo da izrazi svoje mišljenje. Sve u svemu, morao
sam da dozvolim Aini da pođe sa mnom.
– A ja? Jesam li šugava ili šta?! – upitala je Ulina Tar vadeći
laserski pištolj. – Idem i ja! Već dugo me žuljaju šape da kaznim Rikija

Pan-Misa, pirata koji je zauzeo Šiamiru, tukao nas, opljačkao i uzeo

moje relikvije, a što je najgore, uvalio nam falsifikovane kristale!! Ako
su Baša, Vaš i Dmitrrr željni da razgovaraju sa njim, pa ni ja nisam
gora da malo popričamo o ukradenom novcu! Vodi nas, kapetane!
 25.
Procena opasnosti

Da sa sobom povedem neborbene likove na „razgovor“ sa piratima,

nije bila najrazumnija odluka. U redu, Aini, kao i svi predstavnici

mielonske rase, ima urođeni bonus na oružje za blisku borbu i brzinu

kretanja u borbi. Osim toga, svojevremeno je pokosila polovinu

gusarske posade, pa treba očekivati da će uneti dodatni strah kod

kapetana Rikija i njegove ekipe. Dobro, jeste da to nije bila prava Aini
već Morf ubica, ali pirati nisu znali za taj detalj! Učešće Aini u ovoj

avanturi bilo je opravdano. Ali Ulina?

Svojevremeno me je Trgovkinja uveravala da nikada nije koristila

oružje i da nema borbene veštine. Od tada se zaista mnogo toga

dogodilo. Ulina Tar je učestovala u jurišu na vojnu bazu Meleofata, a

sada vidim da se kod „mirne trgovkinje“ odnekud pojavio i laserski

pištolj. U početku sam se pokajao što sam „na razgovor“ poveo Ulinu

Tar, ali je ona, ni sama ne znajući, ubrzo „nagnula tas na vagi“ u njenu

korist i raspršila moje sumnje:

– Kako sam srećna! – rekla je Ulina i nije krila oduševljenje dok je

sa ostatkom grupe hodala prema liftovima. – Ovo je treći put da sam

na stanici Medu-Ro IV, ali prvi put se ne tresem od straha od svake

senke, nego hodam uzdignute glave! Prvi put se ne osećam kao

bespomoćna žrtva! Suočavam se sa svojim strahom! Bez obzira kako

će se završiti okršaj sa gusarima, ovaj trenutak ću pamtiti kao

najvažniju prekretnicu u mom životu!

Dobro je što sam u tako psihički važnom trenutku poveo Ulinu. Da

sam svoju saputnicu poslao na fregatu, bio bi krajnje pogrešan čin.

Potkopao bih dobre odnose, a Ulini bih uskratio mogućnost da stekne

samopouzdanje. Osim toga, nadao sam se da neće doći do vatrenog

okršaja i da će kapetan Riki Pan-Mis biti dovoljno zaplašen i razuman

da nadoknadi štetu pričinjenu izdavanjem dva miliona falsifikovanih

kristala. Čak i da sam pogrešio u pogledu zastrašivanja, posada

presretača Tiopeo Miks II sastojala se od šest igrača, od kojih samo od

troje preti opasnost. Moj odred se sastojao od sedam boraca, a imamo

faktor iznenađenja na našoj strani.

Spustili smo se liftom do hangara, do parking mesta 16-4. Vrata

koja vode do zvezdanog broda Tiopeo Miks II bila su zaključana, ali

ova prepreka me nije brinula. Znao sam da se brava na ovim vratima

može otvoriti snažnim elektromagnetnim impulsom, osim toga, u

svom timu imam profesionalnog Lopova. Ali prvo moram izvršiti

procenu situacije, pa sam aktivirao ikonu Skeniraj.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo trideset dva!

Na mojoj mini-mapi, iza zida hangara, prikazana su samo dva

markera igrača: Mielonac 84 nivoa i Geko 89 nivoa. Bili su daleko, na

samoj granici radijusa skeniranja, a podaci o njima su bili oskudni, ni

klase ni imena. Do lansiranja broda ostalo je dvadesetak minuta, bilo

mi je čudno da ih je samo dvoje, možda ostatak posade treba da stigne

kasnije. Ali ako ću suditi po rezultatu skeniranja i po rasama i nivoima

markera, kapetan Riki i njegova moćna straža su možda već bili

unutar broda.

– Samo ih je dvoje! Hajde da ne gubimo vreme. – Tini, otvori

bravu!

Moje „mače“ je poslušno čučnuo blizu digitalnog panela i izvadio

svoj alat. Razbijač kôda je ušao u igru i za minut brava vrata je tiho

škljocnula. Pohvalio sam veštog Lopova i naredih svima da uzmu

oružje i budu spremni da ga upotrebe:

– Opasne Geko borce odmah obaramo, bez ikakvog upozorenja.

Samo mi kapetan treba živ! Da li – su svi razumeli? Jesu. Onda

polazak u akciju!

***
Skoro odmah sam shvatio da smo pogrešili čim sam video dva

igrača u narandžastim kombinezonima kako stoje na merdevinama i

menjaju ili poliraju oplatu zvezdanog presretača. Odmah sam spustio

svoj annihilator, ali jednostavno nisam imao vremena da zaustavim

svoje pratioce. U deliću sekunde telo Geko servisera je izrešetano

mecima i laserskim zracima palo sa merdevina. Njegov partner

Mielonac je uplašeno zacvilio i ispustio svoj alat na pod. Bila je to

nekakva kombinacija odvijača i pneumatskog pištolja za pop nitne,

Mielonac je podigao uvis obe šape, predajući nam se na milost i

nemilost.
– Hm… gde je kapetan Riki? – zbunjeno sam upitao zbunjenog

majstora:

Orun Va-Mart. Mielonac. Prajd Svemirske

lutalice. Inženjer. Nivo 84.

Pošto odgovora nije bilo, pokušao sam da umirim prestravljenog

Mielonca:

– Spusti šape nećemo te dirati! Samo reci gde je kapetan ovog

broda, Riki Pan-Mis?

Inženjer je spustio šape, pogledao beživotno telo svog partnera, i

odgovorio:

– Pa... ne znam... Mušterija je već trebala da dođe. Naredio nam je

da pripremimo brod za poletanje. Rekao je da će se vratiti kasnije, čim

obavi neki posao.

Prišao sam bliže i stao kod merdevina. Podigao sam alat koji je

ispustio i predao ga inženjeru:

– Priznajem da je došlo do nesrećne greške. Daću ti nadoknadu za

loše iskustvo i uvredu, a tvom partneru za gubitak napretka. – izvadio

sam novčanik i čupavom Mieloncu prebacio petsto kripto valuta. –

Ovo je novac za oboje i ne pokušavaj da ga sakriješ od svog partnera!

Inženjer je izvadio komunikator, uverio se da je novac legao na

račun, pa se prilično ohrabrio:

– Pa... nisam uvređen. Svašta može da se desi, svako može da

pogreši!

– Dobro, a vaša mušterija je otišla na stanicu ili je izašla iz igre u

stvarni život?

Inženjer Orun Va-Mart nije stigao da odgovori jer su se

istovremeno pojavile dve osobe na par koraka od mene. U igru su ušli

kapetan Riki Pan-Mis i njegov pratilac Avi Vi-Riki. Opalio sam iz

Annihilatora bez nišanjenja, uz istovremeno prevrtanje u stranu, jer

su obojica odmah posegnula za svojim oružjem.

Agilnost je povećana na 18.

Veština sačmarice je nadograđena na
nivo 50!
Veština tačnosti je povećana na nivo
33!
 Psionska veština je nadograđena na nivo
69!
Dostignut nivo 72!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!
(ukupno 6 poena)

Nisam siguran da ću ikada uspeti da ponovim ovaj manevar! Jeste

da sam držao Annihilator u rukama u momentu kada su protivnici ušli

u igru, pa sam po brzini reakcije bio u prednosti nad Mieloncima! Ali

pretnju sam identifikovao bez veštine Osećaj opasnosti, a u isto vreme

sam tačno identifikovao koga treba da ubijem, a koga da stavim pod

mentalnu kontrolu. Sve sam obavio savršeno i bio sam veoma ponosan

na sebe!!!
Avi Vi-Riki je ležao na metalnom podu hangara i umirao od

gubitka krvi. Teško je živeti bez desne šape razvaljene zajedno sa

ramenom i velikim delom torza. Annihilator može da napravi čudo!

Kapetan Riki Pan-Mis je stajao ukočen kao statua, u ispruženim

šapama još uvek je držao oštrice kojima je zaparao prazan prostor na

mestu na kome sam stajao pre par sekundi.

– Zgrabite ga! – pokazao sam blizancima, Baši i Vašu, na

paralizovanog protivnika. Ovim rečima sam razbio tišinu.

– Gospodaru Komare, zapanjen sam… – čuo se glas Tinija.

– Kapetane, jesi li povređen? – u horu su upitale Aini i Ulina na

dva različita jezika.
Čak se i mielonski inženjer, koji je sedeo na merdevinama i na koga

su svi zaboravili, komentarisao:

– Narode, imate kapetana za ponos! Da vam slučajno ne treba

inženjer na brodu?

Autoritet povećan na 50!

Inženjer!!! Inženjer traži da bude član naše posade!! Samo da ga ne

uplašim i ne pokažem svoje uzbuđenje. Podigao sam glavu ka

Mieloncu i upitao ga ironičnim osmehom:

– Jesi li bar jednom bio u svemiru, inženjeru? Ili si ovde na stanici

samo glancao oplate piratskih brodova?

– Ti vređaš kapetane! – rekao je Orun Va-Mart ogorčeno. – Pola

života sam proveo u svemiru! Prvo kao pomoćni inženjer na nosaču

ruda klase „Viie“, zatim kao viši inženjer na šatlu Šiamiru. Kada je moj
bivši kapetan ovde u kazinu prokockao Šiamiru zajedno sa teretom, ja

ostao ovde zaglavljen na Medu-Ro IV…

 Osetio sam da Orun ne laže. Bio sam presrećan zbog inženjera, ali
sam tobož ravnodušno rekao Aini, kao oficiru za kadrove, i Ulini,

mojoj zamenici, da odluče o prijemu ovog kandidata za inženjera na

našem brodu. Ja sam otišao do zarobljenog gusarskog kapetana, kojeg

su dva moćna blizanca razoružala i čvrsto držala svojim šapama.

Nimalo ljubazno sam Rikija uhvatio za bradu i okrenuo mu njušku

prema meni. Pogledi su nam se susreli.

»Kako je ovaj čovek uspeo da dođe ovamo? Baš sam dobro

zaglavio! Ceo prajd Čupavi Mrak je, na moju nesreću, u velikom

lovu. Da tražim pomoć... ne, bolje je umreti nego se ponovo

prikazati kao gubitnik pred velikim vođom našeg prajda Abi

Pan-Miaija. Neka je zauvek proklet ko me je vukao za rep da

pristanem na avanturu sa lažnim kristalima... Tada sam trebao

odbiti Abija i sada ne bi bilo ovih problema... Ali ko bi mogao da

odbije vođu mog prajda Čupavi Mrak?«

Poslednje sumnje su nestale iz mene, kao i svako kajanje. Riki je

znao da su kristali lažni i on je sa umišljajem uvalio lažne kristale

mojoj frakciji za preuzetu platinu i, naravno, savršeno je razumeo

razloge zašto smo došli u „posetu“. Ono što mi je bilo smešno kod
Rikija, uprkos njegovim haotičnim i skoro paničnim mislima, on je

preteći zarežao pokušavajući da me zastraši:

– Komar, platićeš za svoj podli napad! Ako misliš da imaš posla

samo sa dva borca, i to je to? E, zajebô si se. Ti ne znaš sa kim se kačiš!

Ceo prajd Čupavi Mrak će stati u moju odbranu!!! Ovo je samo
početak tvog kraja!

– Šta ti bi odjednom? – podrugljivo sam upitao uplašenog

kapetana, koji je pokušavao da se prikaže čvršćim nego što jeste.

– Da li se iko u tvom prajdu Čupavi Mrak počešao kada sam tebe i

tvoju fregatu skembao u svemiru? Ne, nije ih bilo briga, a znaš zašto?

Zato što slavni borci ne vole šmokljane i gubitnike i distanciraju se od

njih. Osim toga, imaš lošu sreću, tvoj prajd je sada u velikom lovu i

neće se skoro vratiti! A ja se pomalo razumem i vaše Mileonske običaje

i znam da je dovoljno da ti odsečem rep i pričvrstim ga za svoj šlem. To

je dovoljno da pokažem da čast tvog prajda nije povređena!

– Ne bi se usudio! – prestrašeno je zacvilio gusar.

– U pravu si. Taj posao ću poveriti nekom drugom! Na primer,

svom Gladijatoru. – Pokazao sam na dagestanskog sportistu koji je

stajao u blizini i igrao se trofejnim oštricama uzetim od Rikija. Imran

se navikavao na novo oružje, a ja sam nastavio sa verbalnim pritiskom.

– Ali imaš jedan veliki problem. Moj gladijator nije upućen u vašu
tradiciju, a malo je i priglup, pa se može dogoditi da umesto tvog repa

otfikari nešto drugo što ti visi između nogu...

Ova pretnja je bila kap koja je prelila čašu. Riki je žalosno zacvilio:

– Nemam novca da ti vratim ta dva miliona kristala…

Tvrdnja uhvaćenog prevaranta lako se mogla proveriti. Klimnuo

sam glavom prema Tiniju, a moj lopov je jedva dočekao da zavuče

svoje prste u tuđu torbu. Stvari, krpe, neki mali elektronski uređaji...
Oho! Plavi kristal na lancu, sličan mom, elektronski ključ za

pokretanje svemirskog broda. Uzeo sam kapetanov ključ i dobacio ga

Dmitriju Želtovu. Pilot Zvezdanog broda je spretno uhvatio trofej i

počeo da ga vrti na prstu.

– Ako nemaš dva miliona kristala ni u jednoj valuti, onda ću uzeti

tvoj presretač! – zapretio sam gusaru.

Riki je pokušao da se otrgne od braće Geko koji su ga čvrsto držali,

pa je nemoćno pokazao zube i vrisnuo:

– Lažeš! Ne možeš uzeti moj brod! Niko od vas nema dovoljno

veština, i niko vas neće pustiti napolje!

Gusarski kapetan je zaista verovao da me neće pustiti iz hangara.

Čudno. Šta me može sprečiti da to uradim? Riki je uspeo da me zbuni,

ali samo na sekund. Onda sam se dosetio i nasmejao se:

– Misliš da sam toliko glup da se ne bih setio da pre polaska platim

dug za parking?!

– Gospodaru Komare, u njegovoj torbici ima nešto interesantno! –

Tini je privukao moju pažnju, pa sam pogledao prema njemu.

Oho! Artefakt iz baze relikvija! Bio je to ravan, runama prekriven

prstenast disk tamne boje, ali prave veličine da se smesti u udubljenje
na grudnoj ploči mog energetskog oklopa Oslušačkivača.

Prevodilac komunikacija sa Piramidom

(dodatna oprema za oklop Osluškivača)
Povećava +3% kapacitet zaštitnog polja
oklopna
+15% radijus skeniranja
+70% količinu podataka prenetih u
Piramidu
Zahtevi za atribute: inteligencija 26,
percepcija 26.
Zahtevi za veštinu karaktera: nivo
elektronike 70, nivo mehanizma 50
Pažnja! Vaš lik nema veštinu
elektronike. Minimalni nivo veštine za
 korišćenje ove stavke je Elektronika
70.
Pažnja! Ovaj predmet je namenjen
stvorenju rase relikvija i ne može ga
koristiti predstavnik ljudske rase.

Ne znam zašto moram da povećam količinu podataka koji se

prenose u Piramidu, i šta predstavlja ta misteriozna „piramida“. Zbog

trostrukog povećanja obima zaštitnog polja mog skafandera (biće još

bolje), stvar je morala da se uzme. Trenutno ne ispunjavam uslove za

elektroniku, i stavka ima ograničenje „samo za relikvije“, ali se veština

može nadograditi, a znao sam kako da uklonim ograničenje rase.

Tablet tašna gusarskog kapetana... Nije isti model kao moja. Čini se
da je naprednija. Uzeo sam usku sivu plastičnu kutiju iz Tinijevih šapa

i pokušao da izvršim neke manipulacije sa njom. Neuspešno. Riki, je

pažljivo posmatrao moje postupke i prilično zadovoljan se cerio zbog
mog neuspeha. Uzalud se ceriš, klipane! Uspostavio sam kontakt
očima sa nasmejanim Mieloncem.

»Neće moći da aktivira novčanik. Treba da unese šifru koju on

ne zna, čak se ni ja ne setim svaki put. Srećom da je baka izvezla
nevidljivi trag na unutrašnjoj strani trake za glavu. Ne može...
Šta, hej?! Zašto mi uzima traku?! Neka, neće pogoditi da treba

da osvetli baterijskom lampom.«

Veština Mentalna snaga je nadograđena

na nivo 51!
Veština Misticizma je nadograđena na
nivo 24!

Traka za glavu, tačnije rečeno, bila je kapa sa rupama za uši.

Pažljivo sam je pregledao sa svih strana. Složeni izvezeni geometrijski

ornamenti čiji su neki elementi nejasno ličili na brojeve, ali ništa više.
Ništa konkretno. Nisam pronašao nikakve nagoveštaje kako da rešim
ovaj problem.

– Tini, zar nije imao baterijsku lampu među svojim stvarima? –

upitao sam, a Tini je odmah pružio malenu baterijsku lampu.
– Izgleda da ne radi... – rekao je Tini. – Pritiskao sam dugme, ali
nije htela da svetli.

– Daj mi to ovamo! – lampa je zaista izgledala pokvareno, ali je

verovatno davala neke nevidljive zrake.
 I čudo se dogodilo! Neke od niti na unutrašnjoj strani su se
zasvetlele, dopunjujući već postojeći geometrijski obrazac i
formirajući potpuno smislenu konstrukciju brojeva. Uh, vidi
mangupa, jedanaest cifara za šifru! Nije ni čudo što kapetan nije
mogao da se seti. Ovaj broj sam reprodukovao prstom na neaktivnom

ekranu novčanika, ali se ništa nije promenilo. Zatim sam upotrebio

levi dlan zavezanog Mielonca i otključao lukavu spravu.

Veština elektronike je nadograđena na

nivo 56!

Otključano! Da vidimo šta imamo ovde? Stanje je trinaest hiljada

dvesta četiri kriptovalute... Hm, premalo. Za moju frakciju Human-3
to bi možda bila ogromna suma – ali ovde je jedva da dovoljno da se
plati parking za Presretača. Da li je moguće naplatiti dug na drugi

način?
– Gde su ostali artefakti relikvija koje ste uzeli na Šiamiri?!
Poraženi gusar je rekao da je sve što vredi odavno prodao kupcu
ukradene robe, ovde na stanici Medu-Ro IV, poznatom kao „Mave“.

– Samo je lobanja moštiju imala vrednost, dobio sam pedeset

hiljada kripto. A sve ostalo: bronzani prstenovi i diskovi sa
nerazumljivim natpisima... obično smeće. Mava nije htela da ga uzme,
prihvatila je samo po ceni starog gvožđa. A ovaj izgrebani kameni

prsten sam zadržao za sebe. Ionako za njega nisam dobio ni prebijenu

paru. Nadao sam se da ću možda pronaći nekoga ko je dovoljno
pametan da pročitati njegova svojstva.
– Smatraj da si ga već pronašao. – nasmejao sam se bez zlobe,

stavljajući drevni artefakt u svoj inventar. – Ovaj prsten je koristan

samo za Osluškivača, za sve ostale je smeće. Sad mi reci gde da nađem
tu tvoju „Mavu“?
U naš razgovor se uključio Tini i rekao da zna adresu tog
otkupljivača, pošto je i sam više puta prodavao ukradenu robu. OK,

jedan problem manje. Uzdahnuo sam i ponovo se vratio na najvažniju

temu – kako gusar da me obešteti za dva miliona falsifikovanih
kristala?
– Rekao sam ti da nemam novca! – ponovo je odbrusio Riki.

Potpuno mi je razumljivo da je tvrdoglav na pristojne metode.

Moraćemo sa piratom da razgovaramo na malo grublji način.
– Dmitri, pokušaj da pokreneš presretač! Ako budemo mogli da ga
izvučemo iz hangara, možemo ga prodati za milion i po kripto...

– Stani! Nema potrebe! – zacvilio je od straha gusarski kapetan. –

U redu, platiću ceo iznos. Vrati mi moj komunikator, moram da
obavim jedan poziv...
Stavio sam multifunkcionalni novčanik u Rikijevu ispruženu šapu i
rekao Bašu i Vašu da puste pirata kako bi mogao da obavi poziv.
Ogromna braća Geko su popustila stisak svojih moćnih šapa i

odstupili korak unazad. Ali podli čupavi mačak je, osetivši slobodu,
odmah prekršio dogovor i pokušao da pobegne!!!
Za bekstvo Riki se odlučio da iskoristi veštinu brzog trčanja i uspeo
bi da ga teška metalna vrata od hangara nisu sprečila u nameri.

Booummms! Vrata su se zalupila pred njegovim nosom! Zapravo

Mielonac nije stigao da se zaustavi i samo je napravio bolnu grimasu.
Sa udaljenosti od petnaest metara jasno se čulo škripavo lomljenje
nosne kosti.

Rikijeva fizionomija je poprimila oblik čistokrvne persijske mačke

sa ravnom njuškom.

Veština kontrole mehanizma nadograđena

na nivo 57!
Veština elektronike je nadograđena na
nivo 57!
Psionska veština je nadograđena na nivo
70!
Autoritet povećan na 51!

Ponovo niko od mog tima nije imao vremena da reaguje. Ja sam u

mislima zatvorenika blagovremeno pročitao njegov plan bekstva i
unapred smislio kontramere. Sada sam video neskriveno oduševljenje
u očima mog tima!

– Dovucite ga ovamo pre nego što se probudi! – pokupio sam od

Inženjera pneumatski pištolj za pop nitne i otišao do braće Tuših. –
Prislonite ga uza zid! Držite mu glavu ravnomerno, inače će pirsing
ispasti nakrivo!

Odabrao sam nitne sa najširim kapama i četiri pucnja su prikovala

uši Riki Pan-Misa za zid. Zbog pouzdanosti sam opalio po dve nitne u
svako uvo.
– Baša, pusti ga, sad neće bežati. – okrenuo sam se i dobacio

pneumatski pištolj Orunu Va-Martu, a Inženjer je spretno uhvatio alat

i ponovo ga odložio u svoj inventar.
Riki Pan-Mis je postepeno dolazio k sebi. Kada su se njegove oči
manje-više fokusirale na moju siluetu, obratio sam mu se:

– Nemam više vremena za tebe. Biraj: ili ćeš mi u potpunosti

isplatiti dug, ili ću otići sa tvojim presretačem!
 Mielonac je pokušao da pomeri glavu, napravio je bolnu grimasu.
Bio je prikovan, nije imao izbora. Izvadio je komunikator, aktivirao
ekran i odabrao jedan od kontakata. Ali pre nego što je pozvao podigao

je okrvavljenu njušku prema meni i zahtevao da se udaljim desetak

koraka da ne bih prisluškivao njegov privatni razgovor.
– Zašto bih to učinio? Nemam više poverenja u tebe! – iznenadio
sam se tolikoj Rikijevoj drskosti.

– Proklet bio, Komar! – gusarski kapetan je ljutito promrmljao

kroz zube, a onda se njegov promukli glas promenio u tanak i
prijateljski. – Hej, zdravo bako! Ovde je Riki. Baš dobro što ste u igri.
Opet mi treba novac, možeš li mi malo pozajmiti? Dva miliona

kristala. Da... Znam... Ne, sa mnom je sve u redu, to su samo neke

isplate za prajd. Oh, hvala! Volim te, bako! Zbogom onda!
Zarobljeni gusarski kapetan je podigao pogled prema meni, a ja
sam u njegovom pogledu video strašnu mržnju pomešanu sa

ekstremnim stidom. Krvoločni razbojnik, strah i trepet svemirskih

puteva, bio je užasno posramljen što ga je iz nevolje spasla rođena
baba. Da nije bilo ušiju čvrsto prikovanih uza zid, Riki bi pao na
zemlju od sramote.

Nekoliko trenutaka kasnije, oglasio se njegov komunikator, a

nekoliko sekundi kasnije i moj novčanik je zavibrirao. Stiglo mi je dve
stotine osamdeset šest hiljada kripto, što je ekvivalent dva miliona
geko kristala.
Sada na svom računu imam ukupno četiri stotine dvadeset devet

hiljada sto jedanaest kripto valuta.

PAŽNjA!!! Ocena opasnosti od kapetana

broda Rikija Pan-Misa je smanjena na
nulu.
Kapetan Riki Pan-Mis više ne pripada
opasnim piratima!

– Da li si srećan, Komar? – upitao me je Mielonac.

– Da, jesam, tako je pošteno. – rekao sam i naredio pilotu
zvezdanog broda da mu vrati kapetanski ključ. Dmitrij Želtov je stavio
plavi kristal u Rikijev džep, dobili smo šta smo tražili i sada odlazimo.
Gusarskog kapetana Riki Pan-Misa nismo hteli da otkačimo od

zida. Svojim pompeznim i drskim ponašanjem nije zaslužio dobar

tretman, a za nekoliko minuta se očekivao dolazak Rikijeve ekipe
pirata koji će oslobodili svog kapetana iz te neugodne situacije.
Inače, sreli smo dvoje njegovih pirata na putu do lifta, kapetanovu

devojku i Superkarga, onog koji dugo nije hteo da nam dozvoli utovar

Š
prtljaga u Šiamiru. Pažljivo su posmatrali našu grupu. Jasno je da su
prepoznali mene, Tinija i Aini, ali nisu ništa rekli. Ni mi nismo hteli,

pa smo brzo otišli do

​ liftova. Čupava mačka u narandžastom
kombinezonu, naš novi inženjer, hodao je sa nama i čini se da je bio
veoma zadovoljan promenama u svojoj sudbini.
Već smo stajali u hodniku blizu panoramskog otvora i čekali lift

kada je stigla sistemska poruka:

PAŽNjA!!! Prajd Čupavi Mrak vas je

proglasio za ličnog neprijatelja i
raspisao nagradu od tri hiljade
kriptovaluta za uništenje vašeg
zvezdanog broda.
PAŽNjA!!! Kapetan gerda Komar je dodat
na poternicu svemirskih gusara!!! Ocena
opasnosti jedan.
Slava je porasla na 63.
 26.
Vektor razvoja

Članovi posade koji su hodali pored mene naglo su zastali i

iznenađeno me pogledali, postalo je jasno da su svi oni dobili

sistemske poruke o promeni mog statusa. Posle kratke pauze, prva je

progovorila princeza Minn-O La-Fine:

– Muže moj, mi smo sada pirati, zar ne? Da li je sve tako loše?

Autoritet smanjen na 50!

Autoritet smanjen na 49!
Autoritet smanjen na 48!

Mogao sam da čujem iskreno razočaranje u glasu moje „žene za

kampovanje“. Za nju, prestolonaslednicu iz drevne loze vladara

čovečanstva, mora da je bilo veoma neprijatno skliznuti do statusa

kriminalca na gusarskom brodu. Sudeći po primetnom padu ugleda

promene su uznemirile i ostale članove tima. Nisam imao šta da se

raspravljam, a ni sam još nisam znao sve detalje. Najmanje kakve će

biti dugoročne posledice onoga što se dogodilo. Da li će trgovci izvan

piratske stanice hteti da komuniciraju sa mnom? Šta je sa važnim

statusnim igračima kao što su kung Vejd Šišiš ili lang Amiru U-Majau?

Ili sam sada i za njih zločinac?

Iskusnija u ovim stvarima, Ulina je, ne krijući malodušnost,

komentarisala:

– Nije dobro... Sada će svi videti ovaj status našeg kapetana i

njegovog broda. Na nekim stanicama i planetama našoj fregati možda

neće biti dozvoljen pristup. Ali sada to nije najvažnije. Moramo što pre

da smislimo gde dalje da letimo, jer je ovde na Medu-Ro IV za nas

postalo previše opasno! Već sam videla kakve je nevolje imao Uraz

Tuhš kao „neprijatelj prajda“. Upadao je u mnoge nevolje i u ovome

nema ništa dobroga!

 – Polako, zaustavi paniku! – rekao sam Ulini da ne dramatizuje i

pokušao da oraspoložim svoju obeshrabrenu ekipu. – Sudeći po

skromnoj visini nagrade, reč je o neovlašćenoj inicijativi kapetana

Rikija, koji je i uvređen i povređen. Nakon što je platio parking za svoj

brod ispostavilo se da je potrošio skoro sav novac. Ostalo mu je ne više

od tri hiljade kriptovaluta, tolika je i nagrada, a dao je poslednju paru

samo da bi nam zadao nevolje. Prava opasnost ne postoji. Glavne

snage čopora Čupavi Mrak, koliko sam uspeo da saznam, sada su

negde veoma daleko od ove stanice u nekakvom velikom lovu.

– Koliko daleko? – interesovala se Ulina Tar, a ja sam morao da

priznam da nemam pojma.

– Na osnovu Rikijevih misli nisam mogao da saznam tačno vreme

povratka pirata, ali se sigurno nije nadao njihovom brzom povratku.

Mislim da imamo bar dva lokalna dana na raspolaganju. Predlažem da

dobro iskoristimo to vreme i da obavimo poslove zbog kojih smo došli,

da kupimo osnovne stvari, obavimo brze popravke i napustimo Medu-

Ro IV pre nego što se flota pirata iz čopora Čupavi Mrak vrati nazad.
– Dan i po, ni pola ummi duže! A onda letimo što dalje! – odredila

je Ulina konačno vreme polaska.

Prihvatio sam rok koji je Ulina objavila, pa sam tajmer postavio na

to vreme da mi stalno bude pred očima. Sada je trebalo razmisliti o

našim daljim akcijama u uslovima teškog vremenskog pritiska. Dan i

po je prekratko vreme da se pronađu i kupe potrebni delovi i opreme,

da se isporuče, a zatim da se izvršiti popravka broda. Još manje je bilo

šanse da se obavi modernizacija naše zvezdane fregate. Nešto će se

morati žrtvovati i odložiti za kasnije. Sada se ograničavamo samo na

ono što nam je najpotrebnije.

Lift koji sam pozvao upravo je stigao, ali nisam žurio da uđem u

kabinu. Možda nisam najpravednija osoba i nisam dobar Samarićanin

da nakon udarca okrenem drugi obraz. Tačnije, uopšte ne želim da

primim udarac već se trudim da prvi udarim neprijatelja, i to podlo,

što je moguće bolnije, da ga jednom za svagda obeshrabrim da se kači

sa mnom. U tom smislu sam odlučio da neću oprostiti čoporu Čupavi

Mrak njihov agresivni postupak i neću se pretvarati kao da se ništa

nije dogodilo.

– Minn-O, ti si kartograf po klasi, imaš najveći opseg prikazivanja

na mini-mapi. Proveri koliko je sada pirata u hangaru? Pošto je njihov

čopor neprijateljski nastrojen prema nama, odlučio sam da im

ljubazno objasnimo koliku su grešku napravili što su nas proglasili za

neprijatelje. Hajde da otmemo presretač, ako ne uspemo onda ćemo ga

poslati dođavola i razneti u paramparčad!

Predlog je prihvaćen sa velikim entuzijazmom. Vaš i Baša su se

zadovoljno cerekali, Imran i Tini su izvadili svoje oštrice. Minn-O je

radila skeniranje i tražila informacije koje su joj potrebne. A onda je

rekla da smo zakasnili:

– Odleteli su. Gusarski presretač je upravo napustio parking

hangara i ušao u manevarski šaht.

Začuo se uzdah razočaranja. Šteta... ali možda je tako i najbolje.

Naš brod u ovom momentu nije opremljen za borbu sa gusarskim

brodom. Bila bi to upravo ona vrsta „razmene udaraca“ koju

izbegavam. Razmišljao sam na trenutak, moja posada je stekla

poljuljano samopouzdanje, to mi je bilo najvažnije, sada su strpljivo

čekali odluku komandanta.

– Hajde da se sada razdvojimo! – smislio sam novi plan, govorio

sam jasno da ulijem dodatno samopouzdanje. – Aini i Ulina idu do

pulta za prijavu i završavaju posao na izdavanju dokumenata za našu

posadu. Imran će poći sa njima kao njihovo obezbeđenje. Aini, za tebe

imam još dva zadatka. Prvo: saznaj da li sada na dokovima stanice

postoje drugi zvezdani brodovi koji pripadaju čoporu Čupavi Mrak.

Drugo: fiktivno u bazi podataka zameni parking mesto našoj fregati.

Umesto hangara 16-4 navedi neku drugu lokaciju. Čekaj... Imam bolju

ideju! Parking mesto zaista treba sakriti, ali to nije sve. Sigurno sada

da stanica ima zvezdanih brodova bogatih svemirskih trgovaca ili još

bolje vojnih brodova sa vrlo ozbiljnom zaštitom. Zameni u bazi

podataka ime jednog takvog broda sa „gerda Komar“, i zameni tip

zvezdanog broda na „fregata Tolili-Uh H“. Evo iznenađenja za borce

čopora Čupavi Mrak ako odluče da provale na dok!

Činilo mi se da pufnasta crvena mačka htela nešto da prigovori, ali

je na kraju ipak pristala da ispuni moja uputstva. Sada je bio red na

Ulinu. Sećam se da je trgovkinja pričala o mogućnosti slanja novca na

moju rodnu planetu. Izgleda da je došlo vreme da napravim očekivano

„čudo“ za moju frakciju. Iz svemira će im „pasti“ milion kristala,

možda nešto manje od miliona zbog procenta koje će Ulina uzeti sebi

za posredovanje, ali u svakom slučaju kolosalan iznos!

Savršeno dobro sam znao da sa milionom, ovde na Medu-Ro IV,

mogu da kupim mnogo veću količinu robe nego što će oni moći u

svemirskoj luci Geka, gde su sve „uvozne“ cene barem trostruko veće.

Ali nikakva korist od oružja ako zakasni isporuka, pre početka rata sa

Mračnom frakcijom? Upravo o tome se radi. Drugo, novac nije

potreban samo za kupovinu oružja. Potreban je za plaćanje kentaura,

minotaura i ostalih NPC likova, za izmirivanje međusobnih

potraživanja sa saveznicima iz frakcije H-6, za iznajmljivanje

trajekta... sve su to troškovi frakcije, i to dosta veliki, i zahtevali su

novac. Drugi milion ću potrošiti ovde na Medu-Ro IV, gde su cene bile

mnogo niže, a asortiman robe je mnogo širi.

 Objasnio sam zadatak Ulini i zamolio da sazna sve detalje u vezi

transfera novca, konkretne rokove, visinu provizije za posrednike i sve

ostalo. Trgovkinja je tražila da navedem mesto gde će novac biti

primljen, da li će se prenos vršiti preko terminala u svemirskoj luci

Geka ili po sistemu „iz ruke u ruku“. U drugom slučaju, naravno,

usluga posrednika će biti veća.

Znao sam da još uvek nije identifikovan izvor preko kojega su

poverljive informacije curile do Mračne frakcije. Zato bi bilo izuzetno

neugodno ako se curenje ponovi, a kristali umesto predstavnicima

moje frakcije dopadnu u šake neprijatelja. I što je najvažnije, novac za

kupovinu oružja i jačanje odbrane mora stići pre završetka primirja.
Stoga sam odabrao opciju „iz ruke u ruku“, čak sam predložio da se

prenos kristala izvrši preko Geko diplomate Koste Dihša. Predstavnik

„mohnatika“ neće odbiti da mu se nešto novca „zalepiti“ za šape, ali to

je bio najpouzdaniji način koji sam mogao da smislim. Ulina je obećala

da će mi saznati informacije i javiti mi kada sve bude spremno za

transfer.
– Odlično! Onda me svo troje sačekajte na recepciji, u

međuvremenu ću Inženjeru pokazati zvezdani brod da čujem njegovo

stručno mišljenje o mogućnostima modernizacije i da mi sastavi spisak

potrebne opreme, pa ću doći kod vas.

***
Glas svemirskog marinca Eduarda Bojka bio je ispunjen
frustracijom, pa čak i ogorčenjem:

– Kako si mogao da se boriš protiv pirata bez mene?! Jedini

borbeni lik u celoj posadi fregate, a ostavio si me u rezervi! To se tako

ne radi!
Potpuno sam razumeo Eduardovu primedbu, ali se neću pravdati,

uradio sam ono što sam smatrao da je najefikasnije. I ovog momenta

imam šta da radim, treba da izračunam dimenzije i masu fregate,

potrebnu snagu pogona i parametre motora, kako bi Inženjer mogao

da sačini spisak neophodne opreme. Osim oružja potreban je veći

tovarni prostor, da se ugradi automatska fabrika za sakupljanje

minerala i najmanje jedan automatski utovarivač, a najbolje dva.

Pored toga, zvezdani brod bi trebalo da bude u stanju da sleti ne samo

na asteroide koji praktično nemaju gravitaciju, već i na prilično

masivne planete sa gustom atmosferom.

 Orun Va-Mart je upitao koliko su planete masivne i kolika se
gustina atmosfere tamo može očekivati?

– Sila od jedan G, površinski pritisak oko sto hiljada Paskala,

gustina vazduha dvadeset devet na vodonikovoj skali. – nadao sam se

da će sistem igre prevesti „zemaljske mere“ u jedinice koje su poznate

Mieloncima.

Inženjer nije imao primedbe što znači da je sistem preveo mere,

samo je upitao kakva će biti osnovna namena zvezdanog broda i kakvo
oružje želim da se instalira na fregatu.

– Poželjno je da se iz orbite može pucati na zemaljske ciljeve na

planeti čije sam parametre naveo, ali u krajnjem slučaju mora da

postoji bilo kakva vrsta oružja, makar da nekoga uplaši.

Inženjer je zapisao ono što je rečeno, namrštio se, napravio neke

proračune i rekao da sam mu opisao tipičnu fregatu gusarskih

napadača, dizajniranu da napadne kolonije sakupljača minerala na

asteroidima i slabo zaštićena domorodačka sela na naseljenim

planetama.

– Tipične konfiguracije piratskih zvezdanih brodova zasnovanih na

modularnoj fregati Tolili-Uh X su odavno izračunate. – nastavio je

Inženjer da gunđa, okrećući ekran svog tableta prema meni. – Evo

ovako izgleda konfiguracija za „Lovac Čopora“ pogodna za rad u dobro

koordinisanim grupama. Evo „Usamljeni napadač“ sa povećanom

mogućnosti preživljavanja i sa poboljšanim oružjem. Evo ovo je

„Nevidljivi pirat“, koji deluje iz polja nevidljivosti.

Orun Va-Mart je stekao predubeđenje u koje svrhe će se naša

fregata koristiti. Bilo mi je zbog toga neprijatno jer u planu nisam

imao ništa kriminalno. Nisam smatrao da treba da ga razuverim,
shvatiće sam kasnije. Pažljivo sam proučavao izbalansirane i uspešne

konfiguracije koje je inženjer ponudio, odlučio sam da kao osnovu

izaberem opciju „Usamljeni napadač“ na kojoj sam želeo da napravim

još neke izmene:

– Potrebna mi je dobra oprema za skeniranje, pošto će glavni

zadatak biti potraga za vrednim mineralima. Nisam siguran da li je

potrebna jedinica za elektronsko ometanje i pojačano oružje... mada

ne bi bilo loše da imamo. Ne nameravam da lovim trgovačke zvezdane

brodove, ali opasni susreti sa protivnicima u svemiru nisu nemogući.

U tom slučaju dobro je da brod može da odbrani sebe i da se napadači

drže podalje. U nedoumici sam. S jedne strane ne vidim potrebu za

dodatnim oružjem, mislim da je bolje da se poveća zapremina

tovarnog prostora.

– Razumeo sam. – rekao je inženjer. Očigledno je imao iskustva na

prilagođavanju standardnog projekta. Pokrenuo je program za

proračun kompatibilnosti svih delova. – Dakle... gerda kapetane,

moguće je sastaviti takav brod, ali sve zavisi od napajanja. Potrebno je

da se proizvede najmanje dve hiljade sto jedinica snage, a poželjno je

dve i po hiljade. – ovde se Mileonac namrštio i pokazao prezir prema

otpadu ugrađenom na fregatu. – Sada imamo samo sedamsto

jedanaest jedinica. Ne znam na kojoj su deponiji pokupili ovo smeće.

– Znači počinjemo od napajanja. – komentarisao sam za sebe, a

Inženjer je potvrdio:
– To je prvi korak bez kojeg je nemoguće zameniti motore, ili

instalirati energetski intenzivne borbene kupole, pa čak ni ugraditi

stabilizatore za let kroz atmosferu. Kapetane, zapamtite, dve hiljade

sto jedinica je minimum bez koje oprema na fregati neće

funkcionisati. Bilo bi lepo imati više snage, dve i po ili čak tri hiljade

jedinica. Problem je samo što sa svakim povećanjem počinje i

eksponencijalno povećanje cene. Ali vi znate vaše finansijske

mogućnosti...
Potvrdio sam da sam razumeo. Inženjer je istovremeno pitao šta

još može naručiti od onoga što relativno brzo može ugraditi, pošto se
stanica mora napusti za dan i po.

– Možete naručiti sve odjednom. Opremu možemo postaviti i

kasnije, na nekoj mirnijoj stanici. Predložio sam Inženjeru da pogleda

novi hiperpogon, pošto je ovaj koji je sada instaliran obično smeće,

tako su govorili svi serviseri u bazi Geka.

– Tako je. – potvrdio je Inženjer, pljunuvši sa gađenjem. – Bilo mi

je neprijatno da vam kažem, gerda kapetane, ali domet od nula

osamdeset tri hiperskoka je ništa. Naručite novi hiperpogon, po

mogućnosti od Meleofata da se ne petljam sa adapterima i
transformatorima. Ja ću početi sa uklanjanjem postojeće opreme i

pripremiti konektore za montažu, da ubrzam posao dok ne stigne nova

oprema. Ako se brzo isporuči, prepoloviću vreme za instalaciju, pa

ćemo biti u mogućnosti da izađemo iz ove sumorne Medu-Ro IV

stanice!
 27.
Neprijatelj mog neprijatelja

– Sada ćemo ući u ogromnu salu sa statuama i fontanom, omiljeno

mesto džeparoša koji tamo čekaju naivne turiste. Zato ne zvernjajte

naokolo, pazite na svoje torbe i nikada ne zaostajte za grupom! Čim

prođemo kroz ovu ogromnu salu, carstvo „čistača“ džepova, skrećemo

u desni bočni hodnik i ulazimo u kazino.

– U kazino? – Eduard nije mogao da se suzdrži od iznenađenja. –

Ali, Komare, mislio sam da smo ovde poslovno... a ne da se kockamo.

Već deset puta tokom ovog kratkog pohoda sam se pokajao što sam

ćutljivog Imrana zamenio brbljivim Eduardom. Svemirski marinac se

stalno oduševljavao prizorom i nije krio čuđenje zbog tolike raskoši na

svemirskoj stanici, pa je sve komentarisao kao gegula koji prvi put vidi
Beč. Najgore što mi se penjao i planinario po ganglijama sa svojim

glupim primedbama i savetima.

– Idemo u kazino poslom, a ne zbog zabave. Imam sastanak sa

vlasnikom kazina, šefom prajda Srećna šapa. Taj sastanak je u stvari

glavni razlog zbog koga smo doleteli do ove piratske stanice.

Morao sam da ućutim, dok su se vrata otvarala, otkrivajući preda

mnom i mojim saputnicima ranije opisani sjaj. Ogromna svetla soba

čiji su udaljeni zidovi bili zamagljeni i izgubljeni u laganoj magli i

izmaglici. Šarene svetle lampe, bezbroj statua i muzičkih fontana,

gomile vanzemaljskih stvorenja najneverovatnijih oblika i boja.

Posetioci su ovde zaista imali zbog čega da otvore usta od iznenađenja.

Veština Oštro oko je nadograđena na

nivo 70!

Tini se udaljio od naše grupe i krenuo u pravcu dvojice najbližih

Mielonaca koji su mirno razgovarali. Iznad njih nisu istaknuta nikakva

imena ili profesije, a nisu ličili na svemirske pilote ili turiste.
 – Moje bivše kolege iz prajda. – prokomentarisao je Tini. – Jedno

vreme smo radili zajedno u istoj grupi džeparoša. Gerda Komar,

razmišljao sam... zašto da ne potražimo pomoć visoko rangiranih

Mielonaca? Siguran sam da bi jedna reč lang Amiru U-Maiau odmah

primirila čopor Čupavi Mrak i da bi nam se odmah izvinili i povukli

ucenu za vašu glavu!

Nežno sam potapšao „mače“ po krznenoj glavi i rekao da sam mu

zahvalan na savetu i da ću ga jednog dana svakako iskoristiti, ali da

sada nema potrebe da tražim pomoć i uznemiravam uticajne

predstavnike Mielonske rase. Zapravo nisam želeo da budem dužnik i

da zavisim od Velike Propovednice ili drugih uticajnih Mielonaca.

Traženje pomoći podrazumeva i uzvratnu uslugu.

Bez incidenata smo prošli ogromnu salu i ubrzo stali ispred vrata

kazina. Kao i obično, lokalni prevaranti su se vrteli blizu ulaza, na šta

sam predočio prijateljima:

– Neću vam zabraniti da se kockate, niste mali, a ni ja nisam vaša

dadilja. – ali sam odmah upozoravam – Budite sigurni da ćete izgubiti

ako sednete za sto.

Psionska veština je nadograđena na nivo

71!
Veština Mentalna snaga je nadograđena
na nivo 52!

Prošli smo kroz gostoljubivo otvorena vrata. Kao i prethodni put

sva čula su odmah bila zaokupljena. Prvo je opojni miris tamjana

udario u nos, oči su škiljile od treperenja raznobojnih lampi, a uši kao

da su se začepile od glasnog žamora u sali za igru i na tribinama za

goste. Verovatno su najbolji dizajneri, psiholozi i stručnjaci za

kockanje radili na stvaranju atmosfere kazinu. Posetiocima se javljala

blaga dezorijentacija, osećaj lakomislenosti, labavosti i bezrazložne

vedrine. Video sam kako se Geko cerekaju i zadovoljno predu, Min-O i

Eduard su imali glupe i blažene osmehe na licima, a Ainine oči su se

suzile.

Veština Mentalne snage je nadograđena

na nivo 53!

Kao da je postojala neka vrsta hipnoze ili mentalnog uticaja, ili je

veština možda reagovala na atmosferu u kazinu kao preventiva za

psiološku odbranu? U svakom slučaju pokušao sam da se

koncentrišem, ali nisam stigao jer mi je prišlo lokalno obezbeđenje i

pokazalo na slobodan sto za igranje Na-Tih-U:

– Gerda Komar, molim vas, pratite nas do prostora za igru, šef vas

već dugo čeka.

Nije bilo razloga za čuđenje. Domaćica kazina je dobila sve

instrukcije od Velike Propovednice i čekala da se pojavim u objektu.

Teško je smisliti bolje pokriće za sklapanje dogovora o prenosu

vrednog trofeja od pregovora tokom igre na sreću. Pa, neka bude tako.

Delovaćemo više gestovima nego rečima. Zamolio sam obezbeđenje da

sačeka trenutak. Svojoj posadi sam pokazao na slobodan sto na

drugom spratu u redovima za publiku, kao i na šank sa mielonskim

barmenom:

– Aini, povedi celu grupu u gledalište. Slobodno možete popiti

neko piće, ali Tinija želim da upozorim da se ne nacvrca alkoholom

kao prošli put! Pošli su u gledalište, a ja sam pošao za čuvarima kazina

i seo na pod blizu niskog okruglog stola. Na suprotnoj strani stola već

su se uzdizali pripremljeni stubovi čipova mog protivnika.

Pokušao sam da prebrojim uloženi iznos... uh... jedne vrste ima

1000 žetona, druge 3000, treće 500... Čini mi se da ukupno ima

šezdeset hiljada kriptovaluta?! To je četiri stotine dvadeset hiljada

dragocenih Geko kristala! Čini mi se da je domaćica kazina traži

revanš i da se kladi na istu sumu kao i tada.

Evo i vođe prajda Srećna šapa! U pratnji grupe naoružanih čuvara,

niska Mielonka je sišla u salu za igre, ogrnuta od glave do pete u

široku belu haljinu. Ovoga puta smaragdnozelene oči vođe prajda bile

su sakrivene iza neprozirne maske. Upamtila je prethodnu lekciju,

plaši me se...

„Mačka“ je mahnula šapom, a visoki borci koji su je pratili žurno

[15]
su se povukli. Iznad nas se pojavilo iridescentno polje sile koje je

izobličilo zrake svetlosti i mi smo postali nevidljivi za gledaoce.

– Pa, gerda Komar, hajde da nastavimo. Ovog puta ti počinješ prvi.

– moja rivalka je sela na pod nasuprot mene i počela nasumično da

generiše polje za igru.

Iskoristivši priliku, aktivirao sam ikonu Skeniraj da bih saznao više

o svom sagovorniku.

Mielonka. Prevarant. Nivo 178.

Nivo sto sedamdeset osmi je definitivno inspirisao moje

poštovanje. Takođe sam odmah shvatio razlog zbog kojeg trudna

Mielonka krije svoju klasu igre. Svaki protivnik koji bi seo da se

takmiči sa njom odmah bi bio upozoren da je „Prevarant“. Stomak

mog rivala je primetno porastao u poslednjih nedelju i po dana. Po

želji, verovatno bih mogao čak i da odredim pol njeno dvoje buduće

dece. Ali, naravno, nisam to učinio, sećajući se sujeverja Mileonaca o

neizbežnoj nesreći u takvom slučaju.

– Ja savršeno dobro znam zašto si ovde... – prekinula je tišinu

šefica prajda, stavljajući za to vreme čipove na trodimenzionalno

holografsko polje.

Pošto je Mielonka rekla da sve zna nije bilo potrebe da

odugovlačim. Stavio sam na sto ispred sebe snežno beli, pahuljasti rep.

Po načinu na koji se domaćica kazina trgla i uplašeno zacvilila, bilo je

lako pogoditi da je ovaj opasan i redak trofej za nju bio potpuno
iznenađenje:

– Odakle ti ovo?

Veština osećaja opasnosti je unapređen

na nivo 45!

Iščekivao sam nevolju. Primetio sam kako se desna šapa moje

sagovornice polako ali sigurno uvlači ispod odeće, verovatno poseže za

nekakvim oružjem.

Morao sam brzo da objašnjavam, dok se nije desio nesrećni

nesporazum:

– Uspeo sam da dobijem rep koji je Morf ubica uzeo od Velike

Propovednice. Odmah sam kontaktirao lang Amiru U-Maiau i ona mi

je ponudila da joj vratim trofej za nagradu od milion kriptovaluta.

Jedino je zahtevala da delujem tiho i samo preko pouzdanih

posrednika, kojima ona veruje. Među poverljivima je imenovala tebe,

vođu prajda Srećna šapa. U stvari, samo zbog razmene repa sam i

došao ovde na stanicu Medu-Ro IV.

Osećaj opasnosti je odmah prestao. Moja sagovornica je dugo i

zamišljeno gledala u belo krzno koje se presijavalo na iridescentnom

polju sile. Konačno je vođa prajda Srećna šapa prekinula tišinu i

prokomentarisala:
– Da, upoznata sam sa inkarnacijom Velike Prve Žene, blagoslovila
je moju buduću decu tokom svoje posete Medu-Ro IV. Za mene je

ogromno iznenađenje i čast da je mene – šefa prajda prevaranta i

varalica – nazvala „pouzdanim posrednikom“. Veoma sam polaskana i

pokušaću da opravdam poverenje koje mi je ukazala. Gerda Komar,

naravno da ću ispuniti zahtev Velike Propovednice i platiću za vaš

trud.

Autoritet povećan na 49!

 Snežno beli rep je nestao sa stola i to tako brzo da sam čak i uz

moju visoku Percepciju jedva mogao da razaberem mutan, jedva

primetan pokret njene šape.

Novčanik je zavibrirao, bio je dopunjen za milion kriptovaluta!!!

Bio sam spreman da skočim i da se smejem od radosti, ali me je

hladan, razborit glas sagovornice vratio u stvarnost:

– Gerda Komar, ti si na potezu. Priznajem da sam pogrešno
razumela svrhu vaše posete. Pretpostavila sam da ste došli kod mene

radi zaštite, a čipovi na stolu su cena te usluge. Ali čak i ako se razlog
pokazao kao pogrešan, pravila su da se jednom započeta igra mora

odigrati do kraja. Daću zaštitu, a ukoliko me pobedite onda čak i

besplatno.

– Ne verujem da mislite ozbiljno da bih mogao pobediti

profesionalnog igrača koji je sto šest nivoa superiorniji od mene i čiji

su prsti načičkani prstenovima za povećanje inteligencije? Mora da mi

laskate ili se šalite! Uzgred, prepoznajem taj prsten koji povećava

Inteligenciju +3. Kupljen je od trgovca Trila, Ušš Viša. Obećao je da će

prsten sačuvati za mene. Izgleda da nije održao reč...

Mielonka, ignorišući reči o nivou njenog karaktera, nezadovoljno

je frknula na kraju mog govora:

– Gerda Komar, ne grdi poštenog Trgovca lažnim optužbama!

Nikada ne bih mogla da kupim ovaj redak prsten od gerda Ušš Viša da

nije tražio da protiv mene odigra igru.

Shvatio sam da je svaki daljeg spor sa vlasnicom kazina besmislen,

pa sam započeo igru bacanjem kocke i pomeranjem svojih zvezdanih

brodova po 3D igralištu. Tokom igre sam pitao sagovornicu kakvu je
zaštitu imala na umu? Od pirata iz čopora Čupavi Mrak?

– A od koga drugog? – iznenađeno je frknula Mielonka. – Za vaš

sukob znaju svi ovde na Medu-Ro IV i prilično su zainteresovani.

– A niko ne pita kakav je to sukob. – odbacio sam njene reči kao

beznačajne. – Mladi kapetan Riki mi je uvalio lažne kristale umesto da

obavi normalnu isplatu. Doleteo sam ovde u stanicu i tražio od njega

da plati dug. To je zapravo cela priča...

– O, Gerda Komar, ne laži i ne poriči! – zamerila mi je sagovornica

odmahujući glavom, a u igri je istovremeno spretno odsekla avangardu

mojih brodova od glavnih snaga i osudila ih na brzo uništenje. – Status

opasnog pirata na poternici, kao što je vaš, ne dolazi tek tako. Prilično

ga je teško dobiti i za to se mora svojski potruditi! Koliko ja znam

treba najmanje dva zvezdana broda da budu zarobljena i opljačkana da

bi kapetan dobio takvu oznaku. Tada se može staviti ucena na glavu.

Šta je, gerda Komar, hoćeš da kažeš da toga nije bilo?
 Zarobio dva zvezdana broda?! Pitam se kada sam to uradio???

Osim ako algoritmi igre nisu uračunali bitku u svemiru, kada sam sa
Morfom preuzeo kontrolu nad gusarskim presretačem? Možda se

računala fregata Meleofata zarobljena na planetoidu? Ili je možda

uračunata ista ta zarobljena fregata, koja je trebala pripasti Uraz

Tuhšu, ali sam je „oteo“ njemu ispred nosa? To bi moglo biti? Ne

verujem da je u obzir uvršteno kada sam od gusarskog kapetana uzeo
ključeve zvezdanog broda i tako figurativno preuzeo njegov brod? U

mojoj glavi je bilo puno varijanti, i kada se sve sabere moguće je

nabrojati ne dva, već tri ili četiri slučaja „piraterije“. Ipak je

nepravedno zbog takvih malenkosti poštenog čoveka obeležiti

statusom traženog zločinca!

Morao sam da priznam vođi prajda Srećna Šapa da su se dogodila

najmanje dva slučaja zarobljavanja zvezdanih brodova, a možda i više.

Ali sve se dogodilo slučajno, nisam nameravao niti pokušavao da

postanem gusar! Moj odgovor je nasmejao Mielonku:

– Slučajno oteti i opljačkati zvezdani brod... dvaput... tri puta... a

možda i četiri. Tako nešto se ne čuje svaki dan! Začudo, verujem ti,

čoveče! Ni ja nisam želela da postanem prevarant i profesionalni

kockar, od detinjstva sam bila ljubazna i poštovala zakon! Sanjala sam

da postanem arhitekta, da gradim visoke kule, lukove i mostove koji se

uzdižu iznad ponora! Ali igrom slučaja sam trebala jednog

bezobrazluka naučiti pameti, a drugome očitati lekciju... Ni sama

nisam primetila da sam postala varalica... potpuno slučajno.

Bio sam veoma uspešan u igri, ispostavilo se da sam napravio

dobru taktičku kombinaciju i oterao tešku flotu rivala u minsko polje.
Domaćica svemirskog kazina je sa odobravanjem rekla:

– Napredujete, gerda Komar! Već sada igrate neuporedivo bolje

nego prilikom našeg prvog susreta. Za dvadeset pet ili trideset godina

napornog treninga, možda bi me mogao pobediti. Ali ne sada!

Bukvalno u dva poteza moja odbrana je bila slomljena. Uspeh sa

minskim poljem pokazao se kao početak mog poraza. Potopljeni

brodovi su mi zaprečili prolaz i omogućili protivnici da moje snage

odvuče sa mesta glavnog udara i da me lako pobedi. Hm... u pravu je.

Morao sam još mnogo da učim da bih barem upola igrao tako dobro

kao ona.
– Izgubio si šezdeset hiljada kriptovaluta. – podsetila me je šefica

prajda, umorno se protežući i ispravljajući ukočena leđa i šape. –

Međutim, gerda Komar, želim da ti dam priliku da zaradiš ovaj

izgubljeni iznos, pa čak i preko toga. Zanima te?

Gubitak od šezdeset hiljada kriptovaluta jako me je naljutio iako

sam se trudio da to ne pokažem, a samim tim mogućnost povraćaja

novca me je interesovala. Mielonka je prvo proverila da li sam
prebacio tačan iznos, da bi nastavila:

– Kazino na svemirskoj stanici daje stabilan ali nedovoljan prihod.

Meni i prajdu Srećna šapa potreban je razvoj. Imam brze brodove i

iskusne kapetane, ali posao sa retkim metalima je prigrabio prajd

Čupavi Mrak i veoma teško ih je pomeriti iz tog unosnog posla. Ne
želim direktan sukob sa piratima, ali sada se ukazala prilika da

oslabim konkurenciju, a to je upravo ono što mi treba! Ti si se pojavio

taman na vreme. Treba mi Slobodan kapetan koji ima zajedničke

neprijatelje kao i ja. Kažu da je neprijatelj mog neprijatelja moj

prijatelj, zar ne?

Odmah sam shvatio moguću korist od takvog saveznika, samo sam

zamolio da ne zamagljuje priču i da otvoreno kaže šta očekuje od

mene?

– Verovatno već znate, gerda Komar, da glavne snage prajda

Čupavi Mrak trenutno nisu na stanici Medu-Ro IV. Oni čak nisu ni u
ovom zvezdanom sistemu. Nemam sve informacije, ali su moji
doušnici govorili nešto o „velikom lovu“ na zvezdani brod koji

preuzima tovar iz rudnika zlata. Na stanici nije ostalo više od desetak

boraca prajda Čupavi Mrak i svi su angažovani na čuvanju skladišta
vrednih ingota. Moj prajd ima dovoljno snage da se izbori sa njima, ali
problem je što su se čuvari zaključali u trezor i neće nikome da otvore

vrata.
– Od mene očekuješ da otvorim blindirana vrata? Bilo koji
unapređeni Lopov bi posao uradio bolje od mene?
– Čim primete lopova ubiće ga, a tebi će otvoriti! – nastavila je da
me ubeđuje. – Otvoreno ćeš ušetati kod stražara i tražiti „nadležnog“

za razgovor. Reći ćeš da se želiš pomiriti sa prajdom Čupavi Mraka i da

si spreman da im platiš odštetu kako bi vas izbrisali sa liste
neprijatelja. Svi članovi prajda Čupavi Mraka verovatno su već svesni
sukoba sa vama, pa ih takva izjava neće iznenaditi.

Hm... Do sada sve izgleda uverljivo. Da se lično nalazim na mestu

čuvara, ni mene ne bi iznenadila takva poseta. Niko ne želi da bude
neprijatelj čitavog prajda, pa je plaćanje neke vrste kazne sasvim
očekivano da se stvar reši mirnim putem. Mielonka je nastavila:

– Obični čuvari nemaju ovlašćenje da se lažno predstave, a još

manje da neprijatelja prajda izbrišu sa liste, ali će pomisliti da mogu
naivnu i bogatu osobu odvojiti od novca. Oni će svašta ponuditi da se
dokopaju kriptovaluta kao nadoknadu za njihovu „uslugu“. Treba ih

ubediti da imaš samo Geko kristale čiji prenos nije moguće obaviti
elektronskim putem, to je neophodno da bi stražari otvorili vrata.
Pohlepa će učiniti svoje, pa će zanemariti opasnost. Čim se vrata
odškrinu, zadatak je završen. Tada će se moji nevidljivi lovci ušuljali,
blokirati blindirana vrata, a jurišni odred će upasti u trezor i obaviti
sav prljav posao.

Veština osećaja opasnosti je

nadograđena na 46 nivo!

Zamišljeno sam gledao u sistemsku poruku. I bez ovog nagoveštaja

sam znao da mi je ponuđena uloga žrtvenog jarca, na koga će se sručiti
sav gnev gusarskog prajda. Svi učesnici operacije će nastojati da se ne
otkriju, jedini čije će ime pirati pouzdano znati i od koga će tražiti
odštetu – biće Komar, a to nije dobro… Međutim, ipak nisam žurio da

odbijem učešće u tako opasnoj avanturi. Interesovala me je visina

nagrade na koju mogu da računam.
– Sto hiljada kriptovaluta odmah kao avans i da iz trezora uzmeš
onoliko koliko možeš da poneseš! A nudim i zaštitu od prajda Čupavi

Mraka za vreme dok si na stanici Medu-Ro IV, recimo u trajanju od...

tri dana. Moji borci će izgledati kao obični plaćenici kako bi učešće
prajda Srećna šapa prošlo nezapaženo.
Ne, nisam toliko glup da padnem na ponuđene uslove. Šta mi znači

sto hiljada na više od miliona koliko već imam u mom novčaniku? Biće
to skoro neprimetno povećanje, ali će i te kako biti primetne nevolje
od kojih će mi se život pretvoriti u pakao. I ponuda da uzmem onoliko
koliko mogu da ponesem... Maksimalna nosivost Komara je dvadeset

osam kilograma, od kojih je deset zauzeto oklopom i oružjem. Ali čak i

da dođem golišav, k’o od majke rođen, dvadeset osam kilograma
platine je... izvadio sam kalkulator... bednih šezdeset hiljada kripto.
Hej, pa to je iznos koju od mene šefica prajda želi da uzme „za

zaštitu“. Ponuda je neozbiljna!

Možemo se dogovoriti samo je potrebno da se početni uslovi
ozbiljno prilagode. Na primer, vredan teret iz skladišta da uzmu braća
blizanci, Vaš ili Baša, ili još bolje – oboje. U ojačanom egzoskeletnom
oklopu, svaki je mogao da podigne do tri stotine kilograma vrednog

metala, a za tu količinu bi se moglo rizikovati!

Postoji i određeni rizik jer kapetan Riki Pan-Mis zna gde se nalazi
moja planeta. Ali sam sumnjao da bi se pirati olako upustiti u
avanturu na ekskluzivnoj teritoriji pod zaštitom Geka. Onda sam izneo

svoj alternativni predlog, a Mielonka me je pažljivo saslušala.

– Milion kriptovaluta kao avans! Pošto su motori i elektronika
uklonjeni sa mog broda, možete proveriti moju tvrdnju, brod ne može
nigde da odleti što znači da vi ne morate da brinite za vaš novac, jer ne

mogu pobeći. Osim toga, izgledalo bi previše sumnjivo da kapetan sa

poternice luta bez par jakih telohranitelja. Dakle, sa sobom ću imati
tri borca, a iz trezora ćemo uzeti onoliko koliko nas četvorica zajedno
možemo da ponesemo. Pristajem na tri dana zaštite, ovde na stanici
Medu-Ro IV, ali ne samo od prajda Čupavi Mrak, već i od svih drugih
potencijalnih neprijatelja. Razlog je što Čupavi Mrak ne mora lično da

se obračunava sa mnom, mogu za prljav posao da angažuju plaćenike,

zar ne?
Ovog puta je došao red na moju sagovornicu da dugo razmišlja.
Vođa prajda Srećna šapa se već umorila od sedenja, pa je bolno

mjauknula i legla leđima na pod. Leđa trudne Mielonke teško su

podnosila dugo sedenje. Strpljivo sam čekao i ćutao, trudeći se da ne
ometa. misli vlasnice kazina. I bio sam nagrađen za svoje strpljenje.
„Mačka“ je teško ustala, sela i iznenada skinula masku. Prvi put sam

joj video lice, a u isto vreme, nad glavom moje sagovornice zasvetlilo je
ime:

Gerda Mjaur-Za Vka. Mielonka. Prajd

Srećna šapa. Prevarant. Nivo 178.

– U redu, gerda Komar, slažem se sa vašim uslovima! Po previsokoj

ceni jasno mi je da ste svesni svih opasnosti, da ste proračunali sve
rizike i da u posao idete hladne glave. Veoma mi je drago što sam
našao tako mudrog „izvođača radova“. Unapred se radujem našoj

budućoj dugogodišnjoj saradnji. Malom broju osoba sam otkrila svoje

ime, ali vi definitivno zaslužujete tu čast!

Autoritet povećan na 50!

Dostigli 73 nivo karaktera!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!
(ukupno je sakupljeno devet poena)

– Sad čekaj. Moji borci moraju da se spreme. Početak operacije

zakazan je za pola ummi. I, budi ljubazan, odnesi i vrati ovaj drevni
prsten trgovcu Ušš Višu na trećem spratu tribina za goste, meni je
teško da se krećem stepenicama sa ovolikim stomakom.
 28.
Moguće dopune

Bez profesionalnog inženjera nije bilo nemoguće odgonetnuti

bezbroj varijacija i modela motora i elektro napajanja koji se nude u

katalogu, pa sam poslao Tinija da dovede Oruna Va-Marta.

– Evo dobre verzije elektro napajanja. Proizveli su ga Kleopsi, a

stvara snagu od dve hiljade sedam stotina jedinica. Međutim, nije nov

i nema garancije. Serijski broj je takođe uklonjen. Najverovatnije su ga

pirati uzeli sa nekog uništenog broda, ali košta samo dvesta četrdeset

pet hiljada kriptovaluta, to je veoma jeftino za takvu snagu. Čak i

sumnjivo jeftino... rekao je Orun Va-Mart.

– Ako izaziva sumnju, onda nećemo rizikovati. – odbio sam da

uzmem „mačku u džepu“ bez garancija. – Koliko bi koštao novi sa

garancijom?

Inženjer je prelistao još par stranica i pokazao šapom na drugu

poziciju:

– Evo novog, pravo iz fabrike Meleofata, sa garancijom. Dostupan

je ovde na Medu-Ro IV, ali cena je paprena: osamsto osamdeset osam

hiljada kriptovaluta.

Nisam mogao a da ne opsujem. Skoro devetsto hiljada

kriptovaluta, to je šest i četvrt miliona u geko kristalima! Ostaću i bez

gaća nakon nedavne kupovine dobrog hiperpogona za milion

kriptovaluta. Ulina je tada uspela da izvuče popust od sedam odsto, ali

je svejedno cena je bila izuzetno visoka za naš skromni budžet.

Ispostavilo se da je „zvezdani brod iz snova“ preterano skupa

igračka. Skoro smo „pojeli“ ceo planirani budžet i primljeni avans od

milion kriptovaluta, a da pritom još uvek nismo kupili stabilizatorska

krila, manevarske motore i module proširenog tovarnog prostora, a da

ne govorimo o sistemima za naoružavanje fregate!

– Ali imali bi smo dve stotine jedinica izlazne snage, a dve stotine

jedinica bi omogućile da se instaliraju još dve laserske kupole na

zvezdanom brodu, a mogao bi se dodati i dobar kompjuter za praćenje

borbe. I visokokvalitetni svemirski skener! Ali zamislite, kapetane,

kako će vaš autoritet porasti među lokalnim piratima i Slobodnim

kapetanima kada saznaju da je na brodu gerda Komara instalirano

samo najbolje! – rekao je inženjer Orun Va-Mart.

Nije mi se dopao poslednji argument. Više bih voleo da lokalni

pirati ne znaju šta je instalirano na fregati, i da uopšte ne obraćaju

pažnju na moj zvezdani brod. Pogledao sam na sat. Prokletstvo!

Uskoro počinje operacija provale u neprijateljsko skladište, a još se

petljam sa Inženjerom, nema vremena da se traži alternativno

napajanje za fregatu. Teško uzdahnuvši, odlučio sam:

– Dobro, idemo sa ovim. Orune potraži Ulinu, neka kontaktira

prodavca i iskoristi svoje trgovačke veštine da dobije popust.

Ustao sam sa klupe i pošao. Uzgred, nije bilo potrebe da se traži,

Ulina Tar je bila bukvalno na par koraka od mene, i to ne sama. Dvoje

njenih sagovornika, ljudi po rasi, već sam ranije bio sreo i odmah

prepoznao:

Deni Marko. Čovek. Frakcija Gilvarov

sindikat. Telohranitelj. Nivo 90.
Valeri-Urla. Čovek. Frakcija Tailaks.
Gospodar zveri. Nivo 97.

Tokom moje prethodne posete svemirskoj stanici Medu-Ro IV,

nisam uspeo da razgovaram sa ovim misterioznim ljudima,

pripadnicima vanzemaljske frakcije Tailak. Tada sam razmenio samo

par rečenica pre nego što su me pripadnici Prvog Prajda odveli na

ispitivanje kod Tragača za istinom jer sam imao status optuženog za

ubistvo Velike propovednice. Valeri-Urla, misteriozna vanzemaljska

devojka sa neverovatno velikim očima kao u likova japanskih anima,

izgledala je neobično iako privlačno. Pored Valeri je bio njen mišićavi

pratilac i telohranitelj, neprijateljski nastrojen i grub, sa kojim sam se

malo „zakačio“.

– Evo, gerda Komar. Ovi ljudi su videli naše objave o slobodnim

mestima i žele da se pridruže našoj ekipi! Znam ih od ranije, radili su

par letova na šatlu Šiamiru sa kapetanom Urazom Tuhšom. Deni

Marko je dobar u pucanju iz brodskih topova i prijavljuje se za poziciju

vazdušno-desantnog tobdžije. On ne želi da ide bez devojke i traži da i

nju primimo. Kažu da su otišli ​

na dokove, ali hangar na naznačenoj

adresi je bio prazan...

– Ne, ne želimo više. Odustajemo. Ne poznajem ovog gusarskog

kapetana, a mi nismo gusari. – Deni je prekinuo Ulinu i odlučno se

okrenuo spreman da ode.

 Autoritet smanjen na 49!

– Čekaj, Deni! – zaustavila ga je Valeri. – Ni ja ne želim da se

pridružim gusarskoj posadi, ali ne možemo se zauvek motati ovde na

stanici! Koliko još možemo čekati? U mojoj profesiji krotitelja divljih

životinja, vrlo je teško zaključiti ugovor, ali možda ćemo dobiti

normalan posao!

Deni Marko je stao, razmislio na trenutak, ali je odlučno

odmahnuo glavom.

– Ne! Ja nisam gusar! I tačka! – ovim rečima je mišićavi

telohranitelj prilično grubo odgurnuo Eduarda Bojka i otišao do

stepenica za podijum, nimalo ne brinući da li Valeri-Urla dolazi iza

njega. Valeri je spustila oči i rekla da se izvinjava zbog ponašanja svog

saputnika:

– Deni je previše tvrdoglav. I veoma ljubomoran. Moram

razgovarati sa njim, vratićemo se kasnije! Nadam se da ću ga ubediti.

Uspešna provera inteligencije!

Uspešna provera percepcije!
Veština osećaja opasnosti je unapređena
na nivo 47!
Veština Mentalne snage je nadograđena
na nivo 54!

Dobro, nema veze! Upravo sam bio psihički napadnut, u to nije

bilo ni najmanje sumnje! Izgleda da je Valeri pokušala da prebroji

moje misli ili da me podvrgne nekoj vrsti mentalne komande, a da li je

uspela ili ne, nisam razumeo. Neobično zanimanje „Gospodar zveri“! A

gde je njen nevidljivi predator, sa kojim je Valeri-Urla bila poslednji

put? Požurio sam da aktiviram ikonu Skeniraj i primetio sam znak koji

se kretao na mini-mapi iza devojke:

Sestra. Senka pantera (životinja).

Ljubimac Valeri-Urle. Nivo 82

Evo je, nevidljiva i smrtonosna grabljivica i dalje je pored svoje

gospodarice. Opasan stvor! Morate paziti na oboje! Čim je devojka

nestala iz vidokruga Eduard je prokomentarisao:

– No, Komar, jesi li video?! Čudni ljudi! Drzak čovek i ova... kurva.

Odakle su?!
 Samo sam neodređeno slegnuo ramenima jer ni sam to nisam

znao. „Tailaks“ i „Gilvarov sindikat“... Ta imena mi ništa nisu govorila.

Pitao sam Ulinu, koja je stajala u blizini, ali ni Trgovkinja nije ništa

znala o takvim ljudskim frakcijama.

– To je loša strana gusarskog života. – dodala je Ulina ljutito. – Ovo

dvoje su bili raspoloženi da uđu u naš tim, ali su se odmah predomislili

čim su saznali da se kapetan nalazi na poternici. Već su dugo vremena

ovde na stanici Medu-Ro IV, traže posao, ali i dalje ne žele da postanu
pirati.

– Vratiće se, ne sumnjam u to. – uveravao sam Ulinu. – I znaj da

mi je devojka Gospodar zveri veoma potrebna u timu, ništa manje
nego vazdušno-desantni tobdžija. Mislim da sam našao način kako će

se moja frakcija izboriti sa morskim čudovištima.

– Kapetane, ako rešimo problem Najada, na čemu su Nemci i obe

naše Legije „polomili zube“, onda će nam biti zagarantovano

poštovanje i čast! A ti ćeš možda dobiti zvanje „lang“ i zameniti

Lozovskog i postati „veliki gazda“! – rekao je Eduard.

Nisam odgovorio na ovako provokativan komentar. Samo se

neodređeno nacerio i uzeo čašu od Eduarda, omirisao piće i otpio

gutljaj, a onda iznenađeno podigao pogled na svog podređenog.

– Ovo je bezalkoholno?!
– Kapetane, svemirski marinac uvek mora da bude spreman za

akciju.
Rekao je istinu. Predstojeća operacija otvaranja trezora prajda

Čupavi Mrak, osim za Ulinu Tar, bila je tajna za ostatak tima. Minn-O
La-Fin je otišla u stvarni život. Morala je da prisustvuje ceremoniji

sahrane svog dede, suvladara Tumor-Anhu La-Fina. Aini i Tini su otišli

da gledaju borbe gladijatora koje se odvijaju tu negde na svemirskoj
​
stanici.

– Ulina, ima posla za tebe. Orun Va-Mart je našao odgovarajuće

elektro napajanje za našu fregatu, samo je preskupo. Pokušaj da se

cenjkaš sa prodavcem i da dobiješ popust. Utanjili smo sa novcem,

plašim se da ne završimo zaglavljeni ovde na piratskoj stanici sa polu-

rastavljenim zvezdanim brodom koji nije spreman za poletanje. Sada

nam je dragocena svaka ušteđena hiljadarka!

– Ako je tako, gerda Komar, mogla bih da prodam otpad uklonjen

sa naše fregate. Možemo dobiti oko hiljadu sedamsto kristala. –

predložila je Ulina, ali sam ja kategorički odbio.

– To je za tehnološki razvijenu civilizaciju Geko samo jeftino

smeće, ali za moju frakciju su to dragoceni svemirski artefakti, ogledni

primeri hiper svemirskog motora i gravitacione-kvark elektrane. U

mojoj domovini nauka još uvek nema ni približnu predstavu o tome na

kojim fizičkim principima funkcioniše, pa će se naučnici upiškiti od
sreće što mogu da proučavaju to „smeće“! Uzgred da te pitam, šta je sa
transferom kristala za moju frakciju?

– Novac je isplaćen. – rekla je Ulina.

– Tvoja frakcija će ih dobiti u obliku dragocenih kristala za

četvrtinu ummi. Provizija celog lanca posrednika je ukupno iznosila

šesnaest odsto, od čega je čak sedam procenata zahtevao bezobrazno

pohlepni Kosta Dihš.

Diplomata je baš ispao pohlepan! Ali ipak, po mom mišljenju, hitan
transfer novca iz dubokog svemira je prošao božanstveno, samo sa

šesnaest posto provizije. Plašio sam se „drakonskih“ provizija. Za sat

vremena moja frakcija H-3 će dobiti osamsto četrdeset hiljada kristala,

nezamislivo veliku količinu svemirske valute koja će omogućiti da se

ostvari mnogo toga o čemu ranije nisu mogli ni da sanjaju. Ako u obzir

uzmem i različito oružje i opremu, na šta sam utrošio još milion

kristala, situacija za moju frakciju je bila veoma povoljna.

Začuo se tajmer za najavljenu akciju, vreme je! Pozvao sam

Eduarda, Vaša i Bašu i dao im par prstenova sa svojstvom povećanja

Snaga +1, koje sam danas kupio od trgovca „magičnim predmetima“

gerda Ušš Viša. Parametar Snaga određuje maksimalnu težinu

nošenja, a samim tim i broj trofeja koje moji saputnici mogu da

ponesu iz skladišta. Otvorio sam prozor opreme i s ljubavlju pogledao

svoju novu akviziciju:

Rutenijumski prsten glavnog inženjera.

Inteligencija +3 (drevni artefakt
preteče)

U znak posebnog prijateljstva i kao redovnoj mušteriji, trgovac

gerda Ušš Viš mi je „poklonio“ ovaj drevni prsten za pedeset sedam

hiljada kripto. Znam da je skupo, ali nisam žalio novac. Iako je u

nazivu pisalo da je za „Glavnog inženjera“ nisam nameravao da ga dam

Orunu Va-Martu, već da ga zadržim za sebe. Sa ovim prstenom, kada

ga uparim sa drugim „+ dva“ ​

prstenom, pokazatelj inteligencije će biti
dvadeset osam, a broj Magičnih poena se povećava sa 823 na 887. Rast

mane skače skoro za osam procenata, a za karakter koji zavisi od mane,

ovo je veoma, veoma značajno povećanje!
Stavio sam Annihilator u prorez glavnog oružja, a Pulsnu pušku u

alternativni, smatrao sam da su moje pripreme završene. Moji saborci

su takođe bili opremljeni i spremni. Hteo sam da izdam komandu za

odlazak, ali sam se setio jedne važne stvari i doviknuo sam Ulini:
– Umalo da zaboravim! Kupi limenku bele boje i pištolj za prskanje

za Kirsana, obećao sam mu. Određene stavke su na listi za kupovinu

zvezdanog broda, pogledajte tamo.

– Obećao si nešto botu za popravku gvožđurije?! Da li si nešto

obećao usisivaču ili frižideru? Pitam tek onako, ako već kupujem, da

kupim sve odjednom... Ponekad me, gerda Komar, plašiš svojim

ekstravagantnim postupcima. – prekorno je odmahnula dlakavom

glavom Geko žena, ali je ipak odgovorila da će kupiti sve što je

potrebno.
Setio sam se i svog drugog obećanja metalnoj stonogi – da se

napijem na najbližoj svemirskoj stanici. Nisam navikao da reč dajem

olako, pa ću je održati nakon što opljačkamo trezor pirata.
 29.
Gusarski trezor

U slušalicama se čuo promukli glas sredovečnog Mielonca koji je

zadužen za operaciju:

– Taj hodnik sa desne strane, gde je znak upozorenja. Imajte na

umu da je sve pokriveno kamerama i sigurnosnim sistemima. Pođite

tamo i idite polako, bez naglih pokreta. Neka tvoji saputnici malo

zaostanu, tako da velika grupa ljudi koja ulazi ne izaziva zabrinutost

stražara. Idite prvi da vas stražari odmah prepoznaju.

Ne znam ko je izdavao naređenja, gde se nalazi i kako prati naše

kretanje, ali do sada su sva njegova naređenja bila razumna. Zastao

sam i pokazao pratiocima na natpis: „Privatna teritorija. Ulaz je

zabranjen“. Zamolio sam svoje saputnike da me puste napred, a oni da

malo zaostanu i prate me na pet koraka iza.

– Dobro, idemo. Hodajte polako i prijavite mi sve kamere i senzore

koje zapazite.

U hodu sam promenio prstenove za inteligenciju sa dva prstena za

+1 percepciju. Tamni hodnik koji se pružao u daljinu postao je

kontrastniji, mogao sam da razaznam tamnocrvena treperava svetala u

daljini. Očigledno su senzori ili infracrveni detektori. Aktivirao sam

ikonu Skeniraj.

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 33!
Veština kartografije je nadograđena na
nivo 57!

Novi markeri su se pojavili na mini-mapi, a ja sam nevidljivom

posmatraču pročitao njihove opise na Mielonskom:

– Dve video kamere. Prva je blizu znaka upozorenja, druga deset

koraka od ulaza. Senzori pokreta u zidovima na nivou poda, otprilike

svakih pet do sedam koraka. Mreža zraka nevidljivih za oko, čak dva.

Prvi je dvadeset koraka od ulaza u hodnik, drugi je pedeset koraka.

Sami snopovi se mogu videti sa parametrom percepcije od trideset.

Dve brzometne kupole u ​

skrivenim nišama na plafonu blizu samih

vrata. I još... ne razumem... Ah! Neke ploče u podu hodnika, verovatno

reaguju na pritisak.

– Ploče? Šta tačno? – odmah se zainteresovao nepoznati vođa

operacije. – Gerda Komar, sada ću te nakratko uključiti u grupu.

Označi ponovo sve zamke i te informacije prenesi ostalima u grupi.

Sekundu kasnije stigla je poruka sa zahtevom da se uključim u

grupu, prihvatio sam. Odmah su skočili bonusi

​ za broj pogodaka,

nevidljivost i brzinu reakcije. Lepo je, naravno, ali meni je pažnju

privuklo nešto sasvim drugo. Neverovatno! Više od sto šezdeset

pripadnika učestvuje u operaciji čije razmere nisam mogao ni da

zamislim. Mogao sam da vidim imena učesnika i njihove nivoe. Tu je

Mjaur-Za Vka, šefica prajda Spretna Šapa, koja je pomno pratila

situaciju. Čak su i plaćenici visokog nivoa iz prajda Zvezdani Davitelj i

Nevidljivi Ubica takođe deo zajedničke borbene grupe. A evo i vođe

operacije:

Lang Maj-Ti Ur-Mijau. Mielonac. Prajd

Nevidljivi Ubica. Strateg nivoa 188.

Ozbiljna mačka! ne znam, koliko je prajd Spretna Šapa platio da

regrutuje plaćenike tako visokog nivoa, ali sigurno je iznos izražen u

kripto brojkama bio najmanje sedmocifren. Postavio sam markere na

sve otkrivene objekte, podelio ove informacije sa celom grupom i

odmah dobio duplo povećanje veštine određivanja cilja:

Veština određivanja cilja je

nadograđena na nivo 21!
Veština određivanja cilja je
nadograđena na nivo 22!

– Odlično! – pohvalio me je Maj-Ti Ur-Mijau za pružene

informacije. – Šta ti kažeš na ovo Debeljko?

– Šta da kažem, Gunđalo... – bio je to glas šefice prajda Spretna

Šapa – ako blokiramo kamere i senzore pokreta, lako ćete izbeći da

stanete na ploče.

„Debeljko“?! Kome je tako dobro poznata šefica prajda, koja krije

identitet kao zmija noge, a još više trudnoću. A tek odgovor

„Gunđalo“?! Očigledno je da se njih dvoje odlično poznaju i vrlo je

verovatno da se njihova komunikacija ne ograničava samo na poslovna

pitanja. Dakle, pretpostavljam da je Gunđalo, odnosno Maj-Ti Ur-

Mijau, najverovatnije otac budućih „mačića“!

U međuvremenu, u slušalici se začulo novo naređenje od lang Maj-

Tija, koji je bio zadužen za operaciju:

– Gerda Komar, nastavi napred, a neka tvoja pratnja kao slučajno

nagazi na potisnu ploču najbližu zatvorenim vratima. Prva grupa,

nastavite preko plafonskih ploča do prve mreže. Druga grupa,

uključite video kamere! Miaur-Za, neka tvoji izviđači uđu u kori...

Šta je još Maj-Ti Ur-Mijau naredio ostalim grupama napadača,

nisam mogao čuti jer sam jednostavno izbačen iz grupe i opšteg

kanala. Ali već sam bio impresioniran onim što sam video i čuo. Nije

bilo ni govora o umešanosti plaćenika, kao što sam u početku mislio,

nego je ovo zajednička operacija srodnih prajdova.

Polako sam krenuo napred. Hteo sam da prikažem moju

nesigurnost nevidljivim čuvarima trezora. Naredio je svojim

saputnicima da stanu, a onda sam i ja zastao i to namerno ispred dve

opasne kupole. Glasnim povikom sam hteo da privučem pažnju pirata

kako bi ih uverio da nemam skrivene namere:

– Hej, da li je ovo teritorija prajda Čupavi Mrak?! Da li me neko

čuje?!

– Šta ti treba, gerda Komar? – istog trenutka je iz zvučnika na

blindiranim vratima stigla potvrda da su me dugo posmatrali i pratili.

– Tražim nekoga ko je najvažniji u vašem prajdu. Želim da

razgovaram i da se sa njim dogovorim koliko treba da platim da se

ukloni poternica i nagrada za uništenje mene i mog zvezdanog broda.

Tišina je dugo potrajala, a onda se javio drugi glas i rekao:

– Gerda Abi Pan-Miai se ne bavi takvim sitnicama, tako da

apsolutno nema potrebe da ga uznemiravamo.

– Kaznu možete platiti ovde i sada. Dvesta hiljada kriptovaluta i

opet ste čisti.

– Uh... Previše je skupo... – glumio sam nesigurnost i zamišljenost.

– Nagrada je samo tri hiljade. Otkud odjednom tih dvesta hiljada???

– Već smo ti učinili veliku uslugu. Kazna treba da bude stostruko

veća. – iskreno me je lagao drski stražar, a onda...

Osluškivaču, formiran je još jedan

paket podataka koji treba da se pošalje
u Piramidu. Pošalji informacije? (DA /
NE)
 Zadrhtao sam od iznenađenja kada mi se pred očima pojavio ovaj

jarkocrveni natpis u vidu dva stupca hijeroglifa moštiju. Veoma

zanimljiv i neobičan događaj, ali stigao je u krajnje nepovoljnom

momentu! Morao bih pažljivo razumeti, razmisliti i, bar za početak,

videti kakav je to „paket podataka“ pripremljen za otpremu. Nisam

mogao da kažem piratima i sto šezdeset napadača da sačekaju sat-dva

dok se ja pozabavim podešavanjima i proučavanjem fajlova.

Takođe je bilo pogrešno odbiti slanje. Šta ako bi odbijanjem

propustio možda jedinstveni događaj koji se više neće ponoviti i da

tako „zaključam“ čitav lanac budućih otkrića? Šta ako je ovo najvažniji
korak ka proučavanju drevne rase relikvija? Na osnovu ovih
razmatranja, stisnuo sam zube i izabrao opciju „DA“, pošalji. I dobio

novu grupu poruka:

Osluškivač, došlo je do kritične

greške. Adresant ne odgovara.
Pokušajte da koristite rezervni
komunikacioni kanal.
Osluškivač, došlo je do kritične
greške. Primalac takođe ne odgovara na
rezervnom kanalu.
Situacija je prevazišla granice koje su
dali algoritmi. Piramida nije dostupna!
Slanje paketa podataka je otkazano.

– Komar, zašto ćutiš? Hoćeš li platiti ili šta? – piratov glas je

delovao iznervirano, a ja sam mu odgovorio da razmišljam šta da

učinim, pošto nemam toliku sumu.

– Računao sam na tri hiljade kriptovaluta, baš toliko sam i poneo.

Ostatak novca sam prebacio u Geko kristale, pošto ću leteti na njihovu

teritoriju.

Psionska veština je nadograđena na nivo

72!

Da, nije loše upotrebiti malo mentalnog uticaja, da se otklone

sumnje sa sagovornika. Osetio sam da sve ide u dobrom pravcu, moje

reči su naišle na živ odjek u glavama gusara koji su se gužvali sa druge

strane vrata. Pohlepa je zaista pobedila oprez.
 Osluškivač, u slučaju neprijateljstava
planirano je blokiranje svih otvorenih
kanala komunikacije. Na osnovu ovoga,
najverovatniji razlog za nemogućnost
komunikacije sa Piramidom je RAT! S
obzirom na vanrednu prirodu situacije,
predlaže se korišćenje sistema za hitnu
komunikaciju sa Piramidom. (DA / NE)

Šta je sad ovo?! Nisam imao pojma šta je to „sistem za hitne

slučajeve“ i šta mi preti ako ga koristim, ali sam ipak pristao, birajući
opciju „Da“. I skoro odmah sam pao na kolena pošto se nuklearna

baterija Energetskog oklopnog odela Osluškivača momentalno

ispraznila. Borio sam se da zadržim ravnotežu jer je sva težina oklopa

pala na moja ramena, vukući me i naginjući unazad. Ekran je bio

prazan, čak sam morao i kacigu da skinem sa glave da bih nešto video.

Gde sam, dođavola, stavio rezervnu nuklearnu bateriju?

Definitivno je bilo u mom inventaru, kupio sam u rezervnu za svoje

oklopno odelo i za Annihilator. Ah, evo je! Otvarajući ekran opreme,

odmah sam ubacio novu bateriju da bih zamenio istrošenu.

Veština elektronike je nadograđena na

nivo 58!
Veština Srednjeg oklopa je nadograđena
na nivo 54!

– Izvinjavam se, odelo se pokvarilo. – rekao sam glasno svima koji

su posmatrali moje postupke i odmah se vratio na temu pregovora. –

Imam novca, ali u obliku kristala. Milion četiri stotine hiljada Geko
kristala. Možete li urediti stvar sa tom količinom novca?

– Prilično! Hajde pripremi novac! – čuo se glas prvog gusara koji

nije ni pokušao da obuzda svoje nestrpljenje. – Naredi svojim

telohraniteljima da se povuku deset koraka i da odlože oružje! Nakon

toga mi ćemo otvoriti vrata. Ući ćeš sam, bez svojih boraca.

Naredio sam pratiocima da se povuku. U slušalicama se odmah

začuo glas lang Maj-Ti Ur-Mijau:

– Gerda Komar, za sada je sve išlo dobro! Ali morate znati jednu
neprijatnu vest, otkrili smo alarmni komunikacioni sistem iz trezora

koji se nikako ne može isključiti. Vrata trezora ne mogu dugo ostati

otvorena, u suprotnom, signal će biti poslat na drugo stražarsko
mesto, a odatle će biti razaslat i drugim gusarskim prajdovima sa

kojima je Čupavi Mrak povezan.

– To mi je jasno, vrata će znači biti zatvorena za mnom. A koliko

dugo ću morati da ostanem unutra? – upitao sam šefa operacije.

– Ne možemo sebi priuštiti da se blindirana vrata zatvore. U

suprotnom, pirati će vas jednostavno ubiti i opljačkati, a sve naše

pripreme će biti uzaludne. Borci su već na pozicijama, a napad će
krenuti čim se vrata otvore. Bojim se da neće biti načina da se izbegne

alarm. Čim provalimo unutra, vadimo iz trezora sve vredno i hitno

odlazimo. I još bolje čim se natovarimo do krajnjih granica,

samouništavamo se i ponovo pokrećemo na bezbednom mestu zajedno

sa plenom.

***
Ispred mene su stajala tri Mielonca prajda Čupavi Mrak. Cerekali
su se igrajući se svetlećim smrtonosnim oštricama i ne krijući svoje

agresivne namere:
– Pa, gde ti je novac, gerda Komar? Daj ga ovamo!
Još je sedam pirata bilo malo dalje, u dubini velikog zamračenog

hangara, od kojih su trojica držala laserske puške uperene ka meni.

Sudeći po mini-mapi, negde dalje u mraku, iza gomile kontejnera,

krilo se još šest neprijatelja. Mieloncima mrak uopšte ne smeta, to sam

znao odranije, ali meni zbog reflektora koji mi je udarao pravo u lice

bilo, mi je apsolutno nemoguće da vidim bilo šta u mraku.

Pretvarajući se da kopam po svom inventaru, igrao sam na vreme

koliko sam mogao. Tražio sam priznanicu za prijem, zanimao se kada

će poternica biti ukinuta, zamolio da se sve uredi što pre „pošto

uskoro odlazim“. U isto vreme, iskreno sam se zapitao: pa, gde je taj
obećani napad nekoliko prajdova?! Najčudnije je bilo to što sam stajao

tačno u ravni otvorenih vrata prema trezoru, a pirati nisu žurili da ih

zatvore, kao da se nisu plašili da aktiviraju alarm.

I onda sam sve shvatio... Zašto bi prajd Spretna šapa delio plen sa
mnom i mojim borcima? Čim započne vatrena okršaj moji borci će

„slučajno“ dobiti udarac s leđa od „saveznika“, naravno, ako ih pirati

prvi ne ubiju. A onda posle vaskrsenja neće imati smisla ponovo

dolaziti ovamo jer će skladište biti očišćeno. Možda stvarno postoji

„alarm koji se ne može isključiti“, a možda i ne postoji, ali sam
unapred siguran da niko iz moje grupe neće preživeti.
 Veština osećaja opasnosti je
nadograđena na 48 nivo!

Pirati su postajali sve nervozniji i nerado su odgovarali na moja

glupa pitanja. Više nije bilo vremena za gubljenje. Zato sam prebacio
voki-toki na komunikaciju sa članovima moje grupe i rekao:

– Momci, sad će početi pičvajz. Pokušajte da preživite! Svi su

protiv nas!

Delić sekunde ranije sam razmišljao šta da uradim? Da ispalim

annihilator i ubijem najbližeg pirata? Znajući za brzinu Mielonaca,
verovatno neće uspeti. Možda bi dobro bilo mentalno napasti pirate,

ali mnogo ih je i sasvim dovoljno da me vrlo brzo ubiju. Neću da

poklonim svoj život tako jeftino... A kupole, kako da njih zaboravim?!

Laserska automatska kupola. Šansa za

povezivanje je 24%. Šansa za
nadjačavanje kontrole 3%

Šanse za uspeh su bile nekako tužne sa... O, baš sam ovca! Na

prstima još uvek ima prstenove za percepciji! Brzo sam ih zamenio
prstenovima inteligencije. Već je izgledalo bolje. A biće još bolje kada
svih devet akumuliranih poena prebacim u kontrolu mehanizma,
podižući ovu veštinu na nivo 66:

Laserska automatska kupola. Šansa za

povezivanje je 57%. Šansa za
nadjačavanje kontrole 38%

Upotrebio sam maksimalno mogući modifikator sreće i desna

kupola je poslušala moju mentalnu komandu. Postavio sam markere

na sve najbliže pirate. Istovremeno sam izdao naređenje raščupanom

gusaru koji je stajao malo dalje od mene da juriša i napadne sa obe
oštrice sve pirate oko sebe. Ja sam zgrabio Annihilator i, naglo
promenivši mesto, pucao iz svog strašnog oružja, ali ne u pirate koji se

raspršili u različitim pravcima, već u mehanizmu koji zaključava

masivna ulazna vrata. Počela je zabava!

Veština sačmarice je nadograđena na

nivo 51!
Veština Preciznost je povećana na nivo
34!
 Veština određivanja cilja je
nadograđena na nivo 23!
Dostignut nivo 74!
Dobili ste tri dodatna boda za veštine!

Ulazna vrata su se iskrivila, jedna od šarki je bila istrgnuta zajedno

sa motorom za zaključavanje. A onda sam bio oboren brutalnim
udarcem u levo rame. Jedan od gusara je svojom oštricom oduvao moj

energetski štit, drugim je probio oklop i zabio mi svetlucavo sečivo u

grudi. Oh, boli! Linija života je potonula za trećinu, proletelo je
upozorenje o kritičnom krvarenju i bolnom šoku. Nisam mogao ništa
da vidim zbog crvenog vela. Još jedan udarac. Kako je nepodnošljivo

bolno! Život je potonuo još više, svakog trenutka mogu očekivati

smrt... Baš je sve ispalo nesrećno: da dobijem novi nivo u tako
smrtonosnom trenutku!
Traka života je bila bedna mrvica, još jedan udarac i... Hitno
moram nešto da uradim kako ne bih izgubio nivo i nekoliko veština u

slučaju neposredne smrti! Ova misao mi je dala novu snagu. Nisam

video ništa, ali sam uspeo da otvorim inventar. Brzo sam tamo stavio
Annihilator, da slučajno ne izgubim svoje dragoceno oružje, podigao
sam geološki analizator i, već izgubivši svest, raširio metalne noge

stativa u stranu.
Poslednje što sam čuo pre smrti bio je oštar metalni klik,
eksploziju u pozadini i pucnjavu, a nakon toga su se istovremeno
pojavila dva sistemska natpisa koja se brzo tamnila:

Veština skeniranja je nadograđena na

nivo 34!
Vaš lik je mrtav.
Oživljavanje će biti dostupno za 15
minuta.
Da li želite da vidite statistiku ove
sesije igre?
 30.
Posle napada

Rast veštine skeniranja? Koristio sam geološki analizator u cilju da

„izbacim“ obe laserske kupole iz igre. Znao sam da bi nakon moje

smrti kupola, koja je uzeta pod kontrolu, otvorila vatru i na moje

saborce. Morala je da se isključi. Zbog krvavog vela pred mojim očima

nisam video šta se dogodilo, ali postigao sam svoj cilj i sada, uprkos

smrti lika, nisam se osećao uopšte uznemireno, naprotiv, osetio sam

duševni mir i zadovoljstvo.

Poklopac virtkapsule se otvorio. Nisam hteo da ustanem sa mekog

elastičnog ležaja, pošto sam planirao da ponovo uđem u igru nakon

isteka petnaest minuta. Posle kratkog vremena začuo sam brze korake

iz pravca spiralnog stepeništa i nepoznati ženski glas:

– Kirile, treba li ti pomoć?

Seo sam u otvoreni virtpod i okrenuo se. Starija, ali elegantna žena

sa tamnom kratkom kosom gledala me je zabrinuto. Bila je obučena u

plavu uniformu, koja je veoma česta među stanovnicima Kupole, ali

nisam video serijski broj na njenom kostimu. Ispostavilo se da ispred

mene nije bio igrač već čuvar ovog „kukuruza“.

– Ne, ne treba mi pomoć. Upravo sam umro i čekam vaskrsenje. –

smatrao sam da je razgovor završen, ali žena nije htela da ode. Umesto

toga, prišla je bliže.

– Dobila sam signal da je gerda Komar napustio igru, ali da nije

napustio kapsulu. Zato sam došla da proverim da li je sve u redu.

Dešava se da početnici budu toliko umorni da ne mogu sami izaći. –

rekla je i opušteno sela na ivicu moje virtkapsule, pokazujući

spremnost za razgovor. Konačno se predstavila. – Irina Čusovkina,

psiholog frakcije.

Nije mi smetao razgovor, a imao sam nekoliko slobodnih minuta

pre preporoda. Posle dužeg vremena komunikacije na jeziku geka i

mielonaca, zvuk maternjeg jezika izazivao je nehotičnu radost. O ovoj

ženi se govorilo da je veoma autoritativna i da je kvalifikovan psiholog,

specijalista za zavisnost od kockanja. Nije da mi je bila potrebna

pomoć po ovom pitanju, ali se dešavalo da za trenutak pomešam

stvarni svet sa virtuelnim.

– Čula sam dosta o tebi Kirile i sa interesovanjem pratim tvoj

napredak. Odavno sam želela da razgovaramo. Teško vas je pronaći

ispod Kupole. Mnogo vremena provedite u virtuelnoj igri, ponekad čak

i na štetu stvarnog života. Da li je u igri toliko zanimljivo da zasenjuje

stvarnost?
Pitanje je bilo sa malim „trikom“. Pozitivan odgovor na

konstataciju o zanimljivosti igre ujedno je potvrda da je virtuelni život

važniji od stvarnog. Zakikotao sam se jer mi sada, po logici stvari, pred

očima trebao da iskoči natpis o rastu Mentalne zaštite. Ali mi je osmeh

skliznuo sa lica. Psiholog je u pravu, u običnom životu razmišljam na

način kao da sam u igri.

– Irina, nije suština u zanimljivosti igre, iako ona neobično

privlači. Proveo bih dosta vremena u igrici koja izobličava stvarnost,

čak i da nema realističnu grafiku, zvučne efekte ili nepredvidivu priču.

Nisam ovde ispod Kupole zbog bavljenja sportom, besplatne hrane ili

udobnog doma. Ovde sam da spasem Zemlju od uništenja od strane

Mračne frakcije i porobljivača iz svemira. I dajem sve od sebe za taj

cilj!

Irina Čusovkina, psiholog frakcije se nekako usiljeno osmehnula i

pitala da li tako odvojen od stvarnosti zarad uzvišenog cilja gubim deo

vlastitog života? Rekao sam da mesec dana živim pod Kupolom, ali da

zapravo nemam prijatelja, osim nekoliko ljudi koji igraju sa mnom u

istom timu. Ne komuniciram ni sa kim, ne zanimaju me masovni

događaji pod Kupolom. A čak me i ljubav prema devojkama ne zanima

previše. Tada je psiholog rekla da je upoznata sa situacijom oko Irine i

Tamare, da su obe devojke uvređene mojom nepažnjom.

– Molio bih da ne ulazite u moj lični život. Sa Tamarom se nisam

svađao, ona je ta koja je Bog zna šta umislila, a sa Irinom… Neću da

komentarišem, to pitanje je za Ivana Lozovskog. Osim toga, imam

zakonitu ženu, Minn-O La-Fine, i ona mi je dovoljna!

– Princeza mračne frakcije, neka vrsta „mlađe žene“, „devojka za

kampovanje“ i sve to? – u smehu moje sagovornice osetio sam loše

prikriveni podsmeh. – Kirile, govorimo o stvarnim devojkama, a ne o

fantaziji i virtuelnim likovima iz igre.

Da budem iskren, nervirala me je. Ko je ona da me uči o životu?!

– Šta ti uopšte znaš o igrici koja iskrivljuje stvarnost?! – bio sam

potpuno ogorčen bez namere da vodim pristojan razgovor. – Da

vidimo šta će tvoja moralna načela vredeti kada „fantazije“ i „virtuelni

likovi“ uđu u naš svet i završe ovde pod Kupolom!
 – O mehanici igre znam mnogo više nego što možeš da zamisliš,

Komar. – Irina Čusovkina je reagovala prilično mirno na optužbu za

nekompetentnost. – Koliko pokazatelja slave ima tvoj Komar?

Četrdeset? – nekako prirodno i neprimetno prešla je na „ti“.

– Četrdeset? – nisam mogao da sakrijem podrugljivo cerekanje. –

Šta kažeš na šezdeset tri? Ili čak i više, pošto se informacija o pucnjavi

u gusarskom trezoru verovatno proširila prajdovima na Medu-Ro IV!

– Pa i da je šezdeset tri. – lako se složila sagovornica. – Tvoj

autoritet je verovatno dovoljno visok, a da li si se ikada zapitao, gerda

Komar, zašto još uvek nisi lang? Radugin je svojevremeno postao lang

sa slavom od četrdeset tri, a njegov autoritet je tada bio negde oko

trideset.

Oh, baš me je zbunila. Kako?... Stvarno, zašto ja nisam lang? Na

kraju krajeva, zahtevi su odavno ispunjeni... Pitanje me je zaista

zbunilo, a nisam znao odgovor na njega. Psiholog je spremno

objasnila:

– Zato što je lang lider frakcije. Lang je vođa kojeg niko spolja nije

imenovao, nije biran formalno na osnovu glasanja, on je istinski vođa,

čovek koga je frakcija spremna da sledi. A šta ti radiš? Letiš negde u

svemir, boriš se sa gusarima, ali apsolutno ne poznaješ probleme naših

ljudi, njihove planove, njihove želje. Ni sa kim ne razgovaraš, a svaki

član bi rado razgovarao sa tobom, samo što im ne daješ priliku! Zato

nemaš frakciju iza sebe!

– Pa šta treba da radim? – upitao sam molećivo odbacujući u

stranu svoju bahatost. Zaista mi je trebao savet od profesionalnog

psihologa.

– Koliko god to banalno zvučalo, ali treba više da uspostavljaš lične

kontakte sa svojim kolegama i da održavaš veze. Postoji i druga

mogućnost... – sagovornica je spustila glas do šapata. – Promeni

frakciju.

Šta? Nisam verovao svojim ušima. Da li ona stvarno od mene traži

da napustim svoju frakciju?! Irina je razumela moju zapanjenost i

ogorčenje, pa je nastavila:

– Dobro sam proučila tvoj psihološki portret, tako da ne sumnjam

da ćeš kao član druge frakcije navijati za svoju Otadžbinu i svoj bivši

tim. U međuvremenu, niko drugi neće moći da postane lang – ni gerda

Ivan Lozovski, ni gerda Tamara, ni gerda Tarasov, niti bilo ko drugi –

sve dok u frakciji postoji igrač sa većim pokazateljima Slave i

Autoriteta. Frakciji je potreban punopravni vođa iz mnogo razloga.

Razmisli o tome i donesi sopstvenu odluku.

Posle ovih reči Irina Čusovkina je ustala i poželevši mi uspešnu

igru, otišla prema stepenicama. Sedeo sam zamišljeno u virtkapsuli i

gledao u jednu tačku sve dok mi zvučni signal nije rekao da je prošlo

petnaest minuta i da mogu da uđem u igru.

***
Pre svega, zanimale su me karakteristike Komara – šta ako sam
pogrešio, a smrt se ipak dogodila sa praznom trakom napretka sa svim

negativnim posledicama koje su usledile? Ali ne, sve je bilo baš onako
kako sam očekivao – sedamdeset četvrti nivo se nije poništio:

Gerda Komar. Čovek. Frakcija H-3.

Osluškivača. Nivo 74

Karakteristike lika:

Snaga 14
Agilnost 18
Inteligencija 23+5
Percepcija 27+2
Telo 16
Modifikator sreće +3

Opcije karaktera:

Zdravlje 1612 od 1612

izdržljivost 1209 od 1209
Magični poeni 899 od 899
Nosivost 28 kg
Autoritet 65

Veštine karaktera:

Elektronika 58
Skeniranje 34
Kartografija 57
Kosmolingvistika 83
Puške 51
 Mineralogija 50
Srednji oklop 54
Oštro oko 70
Preciznost 34
Označavanje mete 23
Osećaj opasnosti 48
Psionik 72
Mentalna snaga 54
Mistika 24
Kontrola mašine 66
Pažnja!!! Postoje tri nedodeljena boda
veština

Inače, slava je porasla za dva boda, kao što sam pretpostavio u

razgovoru sa Irinom Čusovkinom. Opet sam se setio njenih reči o

promeni frakcije i potrebi donošenja ovakve suštinski važne odluke. U

budućnosti, u zavisnosti od odluke, mogao bi da nastane ozbiljan

problem. Ni ja nisam mogao da se razvijem, da se zaustavim na nivou

„gerda“, a ni frakcija da dobije jakog vođu. Zaista sam o tome morao

veoma ozbiljno razmisliti, ali ne sada. Sada su me zanimali rezultati

bitke u gusarskom trezoru.
Pre nego što sam zatvorio tabelu sa karakteristikama i veštinama

lika, uložio sam tri dodatna boda u Elektroniku, podigavši ovu veštinu
na šezdeset prvi nivo. Svrha ove akcije je bila sasvim očigledna:

zanimala me je mogućnost prevoda komunikacije sa piramidom – tog

čudnog diska prekrivenog runama koji sam uzeo od pirata Rikija Pan-

Misa. Na mom 74 nivou, takav artefakt daje povećanje od +220%

zapremine zaštitnog polja oklopa Osluškivača, podizanje kapaciteta

energetskog štita sa sadašnjih 3500 na 11270. Šanse za preživljavanje

ne bi bile kao kod Morfa, koji je lako mogao da preživi nekoliko

blastera, ali bi povećanje bilo veoma značajno. Da sam ovaj disk imao
ugrađen u oklopu i u aktivnom stanju, možda bih mogao preživeti

nedavnu bitku. Ali, nažalost, Još uvek nisam ispunio zahteve artefakta
da elektronika bude na nivou 70, i još uvek nisam ukinuo rasno

ograničenje „samo za relikvije“…

Dakle, moj Komar se ponovo pojavio u hodniku šesnaestog sprata

dokova stanice Medu-Ro IV, tri koraka od vrata koja vode do parkinga
u hangaru. Odmah sam otkrio gubitak alternativnog oružja, pulsne

puške Mračne frakcije. Ispala je, nažalost... Moraću da pokupim nešto

drugo, za sada sam u praznu ćeliju stavio paralizator.
 Uz pomoć svog kapetanskog ključa ušao sam u hangar. Aktivnost

je bila u punom jeku oko fregate. Inženjer, Trgovac, navigator, pilot i

Superkargo su o nečemu aktivno raspravljali. Upirali su prstom ruke

ili šape, ko šta ima, kao da se svađaju, pokazujući u zjapeće otvore na

trupu fregate. Petnaest metara dalje ogroman hiperpogon veličine

kamiona visio je u vazduhu na gravitacionom vitlu. Motor je bio polu-

rastavljen, a delovi su ležali na podu hangara.
Na drugom kraju hangara, Imran, Vaš i Baša su skidali kontejnere

sa pokretne trake i donosili ih bliže zvezdanom brodu. Sudeći po

oznakama na kontejneru bilo je to oružje koje sam naručio za frakciju.

Takođe su stigli i rezervni delovi za modifikaciju mog Annihilatora,

kao i retka oprema sa Kirsanove liste, ona koju nismo mogli da

kupimo u vojnoj bazi Geka. Kada sam se pojavio, braća Geko su

prekinula svoj posao, zaustavili pokretnu traku i pošli prema meni.

– Gerda Komar, nismo izvršili zadatak. Nismo ni preživeli...

Sudeći po brojnim udubljenjima i rupama na egzoskeletnom

oklopu oba Geka, zaista su prilično loše prošli. Baša nije imao deo
grudnog koša, otkinut eksplozijom ili odsečen moćnim laserom.

– Dešava se... Ni ja nisam preživeo. – pokušao sam da smirim svoje

borce. – Neka naše stonoge mehaničari poprave oklop. Reći ću

botovima da im ta popravka bude prioritet. Gde je Eduard Bojko? Još

niste ušli u igru? Ili nije mrtav?

Nisam video svemirskog marinca, a skeniranje je pokazalo da nije

u fregati. Nažalost, tokom boravka ispod Kupole nisam se potrudio da

saznam da li je Eduard napustio svoju virtuelnu kapsulu. Braća takođe

nisu znala odgovor na moje pitanje:
– Počela je bitka, sva trojica smo iz bacača granata pucali na

označene ciljeve. Onda se svetlo ugasilo. Eduard je viknuo nešto

[16]
čudno: „Urazavedeve!!!“ i neprestano pucajući, potrčao pravo na
neprijatelja. Šta je dalje bilo ne znamo pošto smo obojica bili ubijeni.

– Gerda Komar, šta je „urazavedeve“? upita Baša Tuših.

– To je... – kako da im objasnim ne ulazeći u detalje, ali da Geko

shvate. – Prelazak u stanje borbenog ludila. Taj uzvik omogućava

gubitak osećaja bola i straha, a povećava bes. Jedinstvena veština

padobranaca moje rase.

Po svemu sudeći objašnjenje je u potpunosti zadovoljilo

„mohnatike“ i više nije bilo pitanja. Ulina je ne skrivajući

nezadovoljstvo pokazala na ogroman „hiper“:

– Napajanje još nije stiglo, a bez njega Orun Va-Mart odbija da

instalira hiper pogon. Sada samo gubimo vreme i čekamo. Odložen je i

datum lansiranja. Da budem iskrena, plaši me cela ova situacija. Pirati

koji su poginuli tokom napada se ponovo rađaju i šire informacije sa
svojim saveznicima. Uskoro će svi znati za avanturu sa trezorom, a mi
ćemo dobiti mnogo opasnih neprijatelja!

Slava je porasla na 66.

PAŽNjA!!! Prajd Čupavi Mrak je povećao
nagradu za uništavanje vašeg broda.
Trenutna nagrada je sto sedamdeset tri
hiljade kriptovaluta
PAŽNjA!!! Ocena opasnosti slobodnog
kapetana Gerda Komara je povećana na
dva.

– Šta sam ti rekla, evo izvoli! – rekla je Ulina. – Moramo da

napustimo Medu-Ro IV što je pre moguće! Gerda Komar, razgovaraj

sa Inženjerom, izvrši pritisak na njega, koristi magiju ako treba! Neka
instalira hiperpogon bez čekanja na drugu opremu!
Podsetio sam Ulinu da nam je prajd Spretna Šapa obećao zaštitu za

naredna tri dana, ali moje reči nisu bile utešne uzbuđenoj i uplašenoj
saputnici. A onda iznenada... vrata hangara su se otvorila i u
prostoriju je ušao Eduard Bojko. Njegovo egzoskeletno razvaljeno
đubre od oklopa je škripalo i zvečalo dok je hodao. U poređenju sa

njegovim oklopom, na kome jednostavno nije bilo neoštećenog mesta,

pohabani robotski oklop braće Geko mogao bi se nazvati „skoro pa
nov“!
– Kapetane, misija obavljena! Uspeo sam da preživim. Doneo sam

plen!
Ovim rečima igrač je uz zveket iz inventara istresao gomilu zlatnih
poluga na pod hangara.
– Ima dvesta trideset kilograma. – obavestio je Svemirski marinac,
ne krijući ponos zbog obavljenog posla.

– U trezoru, na rafovima, stajali su razni ingoti, kao i namotaji

neke vrste žice, a moguće je da su mnogo skuplji od zlata. Ali ništa
nisam znao o njihovoj vrednosti, pogotovo što nisam mogao da ih
identifikujem. Tako da sam se uplašio da ne zabrljam i izabrao zlato. A

uzeo sam još nešto specijalno za tebe, kapetane. Znam da voliš ovakve
stvari.
Ovog puta Eduard je pažljivo položio pred moje noge neke savijene
komade gvožđa i nekakve delove upakovane u vreću od polimera sa

mehurićima... Nisam odmah shvatio šta je doneo, a onda sam pokušao

da se fokusiram, ne na pojedinačne fragmente, već na celinu i odmah
sam identifikovao plen:
 Ostaci malog drona čuvara relikvija

Uh... Moja prva pomisao je bila strah. Da li je to sigurnosni dron

što pripada meni? Šta mu se desilo?! Žurno sam otvorio jezičak za
upravljanje dronom i odahnuo. Ne, ovaj nije moj. Moj je negde u

ispravnom stanju čekao na moj poziv. I usput… ponovo sam mentalno

upitao dron za procenjeno vreme leta do mene.

Procenjeno vreme leta 287 hiljada 506

godina 14 dana 6 sati 58 minuta.

Proverio sam belešku od ranije i utvrdio da bi dron sada morao da

leti trideset hiljada godina duže da bi stigao do Medu-Ro IV nego što
mu je trebalo do komete Un-Teš. Ispostavilo se da se razdaljina
povećala. Sa Navigatorom ću napraviti još jedan ili dva zahteva sa
različitih tačaka galaksije, i zajedno možemo na mapu zvezda shvatiti

gde se nalazi ovaj predmet drevne rase relikvija.

– Pa, kapetane, šta kažeš? Prava stvar ili sam ga džabe dovukao? –
upitao je Eduard Bojko.
– Nije uzalud. Stvar je zanimljiva i vredna, – uveravao sam

zabrinutog borca. – Jedino nisam siguran da li možemo da ga

iskoristimo...
Izbliza sam pogledam olupinu, mukotrpno sakupljene delove
drevnog drona. Neko je uradio sjajan posao i pokupio u hermetičku

kesu, sve do najsitnijih fragmenata. Da li je moguće sastaviti i

popraviti dron? Pozvao sam Kirsana i iznenadio se kada je ispod moje
ruke iznenada izronila metalna bela stonoga.
– Vidi da li se može obnoviti? Pitao sam, a bot za popravku je dugo

zavirivao u providnu ambalažu svojim brojnim mehaničkim očima.

Ulina Tar je pripremila univerzalni prevodilac i strpljivo čekala dok
Kirsan nije zatražio da mu doda uređaj za prevođenje.
– Teško. Dugo vreme. Opasno. Moći. Bolje odneti u fregatu.
Napraviti listu potrebnih delova za popravku.

Naravno, i ja sam mislio da tako retkom predmetu nije mesto na

podu hangara i da ga treba što pre odneti do zvezdanog broda.
Pokušao sam da ponesem kesu sa delovima... teško, dođavola! Samo
malo sam podigao od poda i shvatio da je teret pretežak za mene.

– Sedamdeset tri kilograma. – smejao se bez zlobe moćni svemirski

marinac i jednom rukom sa lakoćom podigao trofej. – Mielonci koji su
preuzeli trezor nisu izgledali baš srećni što sam ga ja prvi uzeo za sebe.
Nešto su mi vikali, gestikulisali, ali ih ništa nisam razumeo. A onda

sam, korak po korak, nosio ovaj teret po stanici i razmišljao zar nije
džabe da vučem toliku težinu? Možda sam trebao uzeti još sedamdeset
kilograma zlata umesto ovog prastarog đubreta? Inače, Komare, video
sam tvoju ispuštenu pulsnu pušku. Mielonci prajda Spretna Šapa
ostavili su je na najuočljivijem mestu, odmah pored bezbednosne

konzole. Ni najgluplji branioci trezora posle preporoda ne bi je

promašili i odmah bi shvatili ko stoji iza pljačke njihovog magacina.
– Lukav pokušaj. – rekao sam, ali vest me uopšte nije uznemirila. I
bez pulsne puške Mračne frakcije članovi prajda Čupavi Mrak su

savršeno dobro znali ko ih je posetio. – Eduarde, zašto si uopšte išao

kroz sve hodnike? Zašto se jednostavno nije samouništio i ponovo
pojavio ovde?
– Razmišljao sam o tome? Naročito u momentu kada sam glupo

stajao ispred lifta i nisam znao kako na panelu da označim šesnaestu

palubu? Hteo sam tada, ali je tehnički bilo nemoguće uraditi – ostao
sam bez municije! Srećom kod liftova mi je pomogao Tril „svemirski
krokodil“, isti onaj s kojim si pričao u kazinu. Prepoznao me i pitao na

jeziku geko koji mi je sprat potreban...

Zamolio sam okupljene članove posade da se ne gomilaju oko
trofeja i pustio Eduarda do fregate. Naredio sam svemirskom marincu
da skine svoj pohaban oklop i da ga dâ na popravku. Moj Energetski

oklop Osluškivača je takođe bio probušen na dva mesta, ali nije

izgubio zaštitna svojstva, pa sam odlučio da malo sačekam sa
popravkom. Metalne stonoge su ionako imale previše posla.
– Dakle, Avan Toi, uzmi tovar zlata i zaključaj ga u sef. – pokazao
sam Superkargu na razbacane zlatne poluge. – Ulina, treba mi

procena vrednosti zlatnih poluga.

– Zašto da brojim i računam? Vruća roba, sve poluge su
sertifikovane. Inače cena za kupovinu ove količine zlata i ove čistoće
je dvesta pedeset šest hiljada i trista kripto ovde na Medu-Ro IV.

Preračunato u Geko kristale to je milion sedamsto devedeset hiljada.

Sertifikat ukazuje na prajd Spretna Šapa.
Čini se da je prajdu Spretna Šapa trebalo formalno objašnjenje
odakle im odjednom plemeniti metal u velikim količinama. Ovako

mogu da dokažu da su ih kupili na otvorenom tržištu. Pa, baš nam

tako nešto odgovara da se izbegne sukob sa gusarima.
– Ulina, hajde da zajedno posetimo vlasnicu kazina, da se
pozabavimo zlatom i u isto vreme podsetimo Mielonku o potrebi

zaštite našeg zvezdanog broda. I da ne zaboravim, prijatelji, pola ove

gomile pripada vama, članovima posade! Vaš je izbor da li želite u
kristalima, kripto valuti ili zlatu!

Autoritet povećan na 50!

 Moje poslednje reči su izgubljene u buri oduševljenja. Tim je
likovao na tri jezika, uzvici su veličali i slavili kapetana. Sve frustracije
povezane sa gusarskim statusom, poternicom i najavom uništenja

našeg broda bile su zaboravljene.

 31.
Veliki sastanak

U upravnoj zgradi Kupole bila je upaljena rasveta i uprkos ponoći

bila je gužva. Na velikom sastanku koji je organizovao šef frakcije Ivan

Lozovski, morali su da prisustvuju svi „statusni“ igrači, o čemu me je

unapred obavestio Dmitrij Želtov, koji je u međuvremenu odlazio u

stvarni život. Nisam zakasnio. U kancelariji sam se pozdravio sa

kolegama, uzeo sam najbližu slobodnu stolicu i hteo da sednem pored

vrata. Tamara, koja se zatekla u blizini, prkosno je ustala i prešla na

drugu stranu kancelarije. Njen demarš je, naravno, primećen, ali su svi

delikatno ćutali i nastavili da pričaju među sobom kao da se ništa nije

dogodilo. Upražnjenu stolicu zauzeo je gerda Ustinov, koji je bez daha

uleteo u kancelariju plašeći se da će zakasniti.

Konačno, poslednji se pojavio Ivan Lozovski u pratnji

„bezbednjaka“ Aleksandra Antipova i onog istog majora koji mi je

jednom čestitao na dobrom potezu u vezi čvora „Groblje“.

– Kolege, pre svega želim da vam predstavim Vasilija Filipova,

novog igrača u našoj frakciji i mog zamenika. – ovim rečima je Ivan

Lozovski predstavio majora koji je sada umesto u vojničku uniformu

bio obučen u plavu trenerku sa serijskim brojem „2018“. – Većina vas

nije upoznata da je Vasilij Filipov pola godine bio jedan od spoljnih

kustosa naše frakcije, na samom početku projekta Kupole. Naš novi

kolega sada će govoriti o zadacima koji su pred nama.

Zanimljivo, ali ja nisam gledao u lice Vasilija Filipova već u njegov

redni broj: dve hiljade osamnaest?! Odlično, moja frakcija je načela

treću hiljadu igrača! Novi član frakcije, kojeg je predstavio Lozovski,

ponovo se predstavio i rekao da je poslat pod Kupolu sa zadatkom da

se odupre generalu Uj-Taki, strategu Mračne frakcije.

– Nemoguće je brzo reagovati na događaje koji se dešavaju u igri

ako se čovek nalazi u stvarnom svetu. Stoga sam ja, po instrukcijama

rukovodstva, upućen ovamo pod Kupolu na dvogodišnji službeni put.

S obzirom na moj prethodni posao očekujem da ću u Lavirintu dobiti

profesiju stratega ili sličnu klasu koja ima veze sa komandovanjem i

kontrolom trupa. Plan za ubrzano nivelisanje karaktera je spreman,

entuzijazma ima više nego dovoljno, pa hajde da radimo zajedno,

kolege!

Svi smo aplaudirali pozdravljajući novog člana frakcije, ali u mojoj

duši su mačke grebale od nezadovoljstva. Predosećao sam da naši

stratezi ponovo neće hteti da rizikuju i da će namerno žrtvovati tri

strateške tačke, birajući vrapca u ruci umesto goluba na grani. Bilo mi

je teško da zamislim da će legendarni neprijateljski general Uj-Tak

napraviti isti izbor, da uzme dva sigurna umesto pet potencijalnih

čvorova. Ne, on će maksimalno iskoristio sve mogućnosti koje može da

prigrabi!

– Sada prelazimo na druge vesti, – prekinuo je Ivan Lozovski

dugotrajan aplauz. – Želim da vas obavestim da smo sproveli

diverzantsko subverzivnu akciju u redovima neprijatelja. Dobio sam

potvrde iz nekoliko različitih izvora da je „Grupa za oslobađanje od

tiranije magova“, koja nas je prethodno kontaktirala i pristala na

saradnju, dokazala svoju ozbiljnost na urušavanju sveta magova i

njihove vladavine nad Mračnom frakcijom. Iskoristili su sahranu

suvladara Tumor-Anhu La-Fina na kojoj su prisustvovali svi

najmoćniji čarobnjaci. Još uvek se ne zna tačan broj žrtava, ali ih ima

mnogo, što znači da je naš protivnik pretrpeo značajne gubitke i sada

je oslabljen.

Okupljeni u kancelariji su digli buku i, koliko sam shvatio, većina

nije odobravala teror kao oruđe borbe. Ustinov, koji je sedeo pored
mene, nazvao je ono što se dogodilo „flagrantnim slučajem

nečovečnosti“ i „puštanje duha iz boce“, nagoveštavajući mogućnost

uzvratnih napada. Lozovski je pozvao na tišinu i nastavio:

– Odmah ću vam reći da nema glasina o našoj umešanosti. Nismo

mi naredili teroristički napad eksplozivom. Bila je to samostalna

inicijativa ideoloških boraca protiv vladavine maga.

Šta??? Srce mi je zastalo od tako strašne vesti. Minn-O La-Fin!

Možda se zato princeza nije pojavila na Medu-Ro IV, iako je moja

vaiedda odavno trebala da se vrati u igru?

Kao da je pogodio moje misli, Ivan Lozovski se okrenuo prema

meni i rekao:

– Komar, znam pouzdano da je tvoja žena Minn-O La-Fin živa.

Istovremeno naglašavam da će nam biti drago da vidimo princezu u

našim redovima. Njen transfer kod nas bi imao veoma ozbiljan

propagandni efekat i potkopao bi uverenje igrača Mračne frakcije u

mogućnost pobede. Što se tiče „Grupe za oslobađanje tiranije

magova“... da, njihove metode su previše radikalne i okrutne, ali mi

nemamo druge saveznike u svetu čarobnjaka, tako da zapravo ne

možemo da biramo. To je to, zatvaramo temu terorističkog napada u

magičnom svetu i molim publiku da ne priča previše o ovome što je

rečeno. Sada ću u nastavku sastanka zamoliti starešine Prve i Druge

legije da podnesu izveštaje o dosadašnjim aktivnostima i spremnosti

svojih jedinica.

Gerda Tarasov je govorio prvi. Izvestio je o brojčanom povećanju

„Prve legije“, sa dve stotine na tri stotine boraca. Govorio je o

intenzivnim vežbama, donacijama, razvoju novih vrsta naoružanja i

drugo. Zatim o prebacivanje lovaca i oklopnih vozila duž puta u

izgradnji na teritoriji kentaura, ali taj put od „Nove Bavarske“ do

„Antičke plaže“ praktično postoji samo na papiru...

Slušao sam govornika sa pola uha, još uvek nisam mogao da se

smirim zbog Minn-O i terorističkog napada. Reči vođe frakcije su me

samo delimično umirile, jer izrazi „ostati živ“ i „nije povređen“ imaju

potpuno drugačija značenja. Takođe sam bio veoma uznemiren

informacijom koju je Lozovski otvoreno izneo, o planu za prelazak

moje vaiedde u naš svet. Koliko sam znao, duboko ukorenjeni i

izuzetno dobro informisan špijun Mračne frakcije još uvek nije

otkriven! To znači da bi svako od prisutnih na ovom sastanku

potencijalno mogao biti neprijatelj. Nakon reči Lozovskog više nije

postojala tajna o planovima Minn-O da promeni frakciju. Devojka je

sada u smrtnoj opasnosti! Da li se iskusni diplomata slučajno

izbrbljao? Ili je postupio razborito, sa nekim neshvatljivim,

namerama?!

U nekom trenutku sam podigao pogled i video kako mi Tamara,

koja sedi nasuprot, uporno dosađuje očima. Pogledi su nam se sreli,

i… suprotno mojim očekivanjima, tamnokosa devojka se nije okrenula.

Vođa „Druge legije“ je očigledno hteo nešto da mi kaže!

»Komar, ti jesi pošteno kopile, ali ti sigurno neću oprostiti u

skoroj budućnosti, ako ti ikada oprostim. Ali ovo bi trebalo da

znaš. U igri je moju „Drugu legiju“ kontaktirao igrač iz Mračne

frakcije. Neću ti reći ime. Ponudio je svoje usluge. Rekao je da u

stvarnom svetu predstavlja čitavu grupu pobunjenika. To nisu

ideološki borci protiv vladavine maga, o kojima je Lozovski sada

govorio. Možda su to borci, ko zna, ali znam da njihove usluge

nisu jeftine. Za atentat na veliku grupu maga, na sahrani

Tumor-Anhu La-Fina, tražili su pola miliona kristala. Lozovski

se složio. Ja sam stavila mentalnu zaštitu na igrača Mračne

frakcije da ga psi-magi ne bi otkrili. A onda, nakon terorističkog

napada, Lozovski je iz sredstava dobijenih od Geko diplomate

Koste Dikša, isplatio teroriste. Bila sam prisutna kao

 obezbeđenje, sa grupom proverenih boraca prilikom predaje

kristala, tako da znam o čemu pričam.«

Prekinuta je mentalna komunikacija sa Tamarom jer je na nju

došao red da izvesti o pripremama Druge legije. Ona je ispričala o

jačanju zaštitnih struktura u čvoru „Karelija“, o putu napravljenom uz

pomoć kentaura, od Glavnog čvora do „Harpija stena“, o intenzivnoj

obuci boraca i njenom unapređenju do stotog nivoa.

U isto vreme, sedeo sam duboko zamišljen. Nije bilo sumnje,

Tamara je rekla suštu istinu. Najradije bih sada pred svima udario
Lozovskog šakom u lice i optužio ga za drske laži i namerno izlaganje

Minn-O opasnosti po njen život. Ali sam se suzdržao. Još nije sazrelo
vreme za obračun sa šefom frakcije. Osim toga, takav postupak ništa

ne bi promenio, samo bi me stavio u negativno svetlo pred ključnim

igračima frakcije Human-3 i spustio moj Autoritet, kako u igri tako i

ovde u stvarnom životu.

Na govor gerda Radugina sam malo živnuo. Bivši šef frakcije, koji

se sada bavi pitanjima obezbeđivanja hrane za igrače i snabdevanja

čvorova, govorio je o nadogradnji čvora Istočne močvare na drugi

nivo. Dakle, to je izazvalo povećanje maksimalnog mogućeg broja

igrača u našoj frakciji! U međuvremenu, Radugin je govorio o

izgradnji podzemnih skladišta rezervi sirove nafte i gotovih naftnih

derivata u slučaju dugotrajnog rata. Čak je najavio i određeni rok:

frakcija je u stanju da na osnovu postojećih rezervi izdrži najmanje

osam dana, ako neprijatelj ponovo uništi kompleks za proizvodnju

nafte u Istočnoj močvari. Generalno, bilo je veoma zanimljivo i

informativno za slušanje.
Govor gerda Ustinova o kapacitetu laboratorija, o smanjenju

vremena za proučavanje crteža, o potrebi za angažovanjem najmanje

dva laboratorijska asistenta po jednom hemičaru, zahtevi za isporuku

nekih specifičnih kondenzatora i induktora iz stvarnog sveta,

proširenje oblasti naučnog kompleksa Prometej... iskreno mi je bio

dosadan. Ne samo ja, svi prisutni su zevali kao nilski konji

pretvarajući se da slušaju i razumeju o čemu naučnik govori.

Konačno je došao red na mene da se obratim skupu. Pre ovog

sastanka bio sam planirao da sve ispričam kolegama ne krijući ništa.

Ali nakon Tamarine izjave ja sam se predomislio. Ograničiću se samo

na ono što su članovi frakcije već znali ili će uskoro saznati. Da, zaista

postoji zvezdana fregata „Tolili-Uh X“. Ja sam kapetan i suvlasnik, a

pravi vlasnik je Geko trgovkinja Ulina Tar iz bogatog i moćnog

zvezdanog trgovačkog klana.

 Stanje broda? Pa, kako da kažem... Naravno, više nije komad
starog metala koji smo dobili kao trofej od „velikodušnog“ kung Vejd

Šišiša, ali je jako daleko od pune spremnosti. Osnovne popravke su

urađene, brod je u stanju samo da leti. Nedavno je pogonski sistem

zamenjen snažnijim. U pitanju je novi hiperpogon, ali je tek u procesu

instaliranja. Stare motore i drugu opremu nisam hteo da prodam, a

prvom prilikom ću je doneti na Zemlju i predati je naučnicima na

proučavanje.
Gerda Ustinov, vođa „naučnika“, tog trenutka je poskočio od

uzbuđenja:
– Da li sam dobro čuo? Hoćete da kažete da u rukama imate

ispravno gravitaciono elektro napajanje i hipersvemirski pogon?! Da li

uopšte razumete, poštovane kolege, šta ovo znači za zemaljsku

nauku?! To će nam omogućiti razumevanje principa na kojima

funkcioniše i napraviće džinovski iskorak u oblasti kvantne fizike!

Treba ih što pre dostaviti na teritoriju naše frakcije!

Prisutni su bučno međusobno raspravljajući o ovoj vesti. Čestitali

su mi, hvalili, pa čak i obećali neke bonuse. Aleksandar Antipov je

rekao da postoji odluka o isplati bonusa nakon isporuke tehnoloških

vrednosti na teritoriju frakcije. Ali to je rečeno sa velikim oprezom,

očigledno da odluka nije zavisila od našeg „bezbednjaka“. Stajao sam i

uživao u slavi, zadovoljan postignutim efektom. Sačekao sam da se

oduševljeni uzvici smire, pa sam nastavio svoj izveštaj pokušavajući da

naglasim poteškoće sa kojima se susrećem.

Rekao sam da je na fregati ugrađena nova elektronika i specijalno

dobri skeneri koji su bili veoma skupi. Takođe da smo utrošili mnogo
truda i sredstava na popravku unutrašnjih prostorija, posebno kod
ugradnje teretnog lifta. Trenutno se završavaju radovi na

modernizaciji opreme, a za koji dan će fregata moći da napusti

piratsku stanicu Medu-Ro IV. Jedino nije odlučeno gde da se leti?

– Kako gde? – bio je iskreno iznenađen Aleksandar Antipov. – Na

Zemlju, naravno! Rat je pred vratima, a borbena fregata nam je

životno potrebna!
Odmahnuo sam glavom, izražavajući sumnju u opravdanost takvog

poteza.
– Upotreba broda u predstojećem ratu sa Mračnom Frakcijom, u

trenutnom stanju je nemoguća. Zvezdani brod ne može da sleti na

planetu, niti da puca iz orbite. Za tako nešto nema stabilizatore i

oružje. Za ulazak u gustu Zemljinu atmosferu i sletanje na površinu

zahteva kompenzatore gravitacije kojih trenutno nemamo. Nemamo

ni mnogo druge opreme, nedostaje nam kvalifikovana posada, a

najveći problem je besparica. Umesto potrebnih trideset članova

posade, sada je na raspolaganju samo jedanaest. Da opremimo ili

modifikujemo zvezdani brod i nabavimo oružje, potrebno je da

utrošimo još najmanje četiri miliona geko kristala. Devet je mnogo

verovatnije, ali gde da ih nađemo?

Prisutni su ponovo digli buku, bili su šokirani kolosalnom

količinom novca. Osmesi na licima okupljenih su se gasili jedan za

drugim. Shvatili su da jadna i siromašna frakcija H-3 nije u stanju da

pomogne, što znači da se u predstojećem ratu ne može računati na
pomoć iz orbite. Ja sam se posebno trudio da podgrejem ovo

raspoloženje:
– Ulina Tar nema toliko novca. I ja, kao što možete zamisliti...

Radimo na rešenju ovog pitanja. Obavljamo razne zadatke za

Mielonske prajdove, članovi mog tima su nedavno imali uspešnu

operaciju na stanici Medu-Ro IV, ali sve je to sitna para. Jedino smo
uspeli da delimično ublažimo ozbiljnost novčanog problema. Imamo

neke ideje za profitabilne trgovačke puteve, da tražimo vredne

minerale na asteroidima. U krajnjem slučaju, Ulina Tar će pokušati da

dobije kredit od svojih rođaka. Ako to ne uspe mi ćemo svakako

skupiti novac, naoružati zvezdani brod i regrutovati posadu. Ali će to

potrajati... Ukratko, nemoguće je da zvezdanim brodom učestvujemo

u ratu protiv Mračne frakcije. Zamislite samo koliko milijardi

kilometara moramo preleteti, koliko novca moramo potrošiti na gorivo

da bi na kraju mogli jedino da poslužimo kao osmatrački brod sa

visine... – napravio sam kiselu grimasu i odrečno odmahnuo glavom –

Vlasnica zvezdanog broda neće pristati na tako nešto. Uzgred, bilo koji

kvadrokopter sa instaliranom kamerom može se koristiti sa zadatkom

osmatranja...
– Kvadrokopter neće moći. – prekinuo me je budući strateg. – Već

smo to više puta pokušali. Neprijatelj ima sisteme elektronskog

ometanja bespilotnih letelica, a Mračna frakcija je do sada uništila ili

prizemljila sve naše dronove. Naravno, ni mi tehnološki ne zaostajemo

za neprijateljem i isto radimo sa njihovim letećim dronovima. Ali

slažem se sa Komarom. Bolje je sačekati da se brod dovede u borbenu

formu nego da neprijateljima otkrijemo svoj adut.

– Pretpostavljam da bi za pet do sedam dana Ulina Tar i ja mogli da

prevaziđemo finansijske probleme. – oprezno sam najavio rokove,

pažljivo prateći reakciju kolega. – Na ovih 5-7 dana treba dodati još
dan-dva za kupovinu i ugradnju kupljenih modula, pa još dan i po

leta... U najboljem slučaju može se očekivati da ćemo tek za osam do

deset dana biti u mogućnosti da isporučimo vredan teret za naučnike i

da će borbeni zvezdani brod moći da uđe u Zemljinu orbitu spreman

da se bori protiv neprijateljske frakcije! U međuvremenu, kolege,

moraćete da se borite protiv Mračne frakcije bez nas. – napravio sam

kratku pauzu, a onda sam „ubacio dimnu bombu“. – Ali nećete imati
većih problema. Preneo sam frakciji milion kristala da se kupi sve što
je potrebno kako bi se ojačala odbrana pred neizbežnim ratom sa

Mračnom frakcijom kao i sa predstavnicima alternativnog NPC sveta.

– Milion kristala?! Ja sam obavešten da se radi o mnogo manjem

iznosu koji je isporučen preko Geko diplomate. Otprilike u tri puta

manjoj količini. – reagovao je Aleksandar Antipov obraćajući se šefu
frakcije za pojašnjenje. Vasilij Filipov takođe nije krio svoje čuđenje

kada je čuo za donaciju od milion kristala.

Bukvalno na delić sekunde na licu Lozovskog je bljesnulo

nezadovoljstvo i razdraženost, ali mu se brzo vratilo uobičajeno

samopouzdanje. Čini se da je trošenje pola miliona kristala na

„pobunjenike magičnog sveta“ bila njegova neovlašćena inicijativa i

neusaglašena sa direktorima frakcija i spoljnim kustosima.

– Primljeni iznos je zaista bio manji. – priznao je vođa frakcije. –

tačnije osamsto četrdeset hiljada kristala. Postoji prateći dokument od

Koste Dihša koji to dokazuje. Poštovane kolege zaboravili ste da
odbijte propisanih trideset procenata poreza od strane Geko
gospodara. Porez na bilo koji prihod vazala. Deo iznosa je utrošen za

plaćanje skoro hiljadu NPC kentaura, koji grade puteve, utvrđenja i

druge objekte, a ne grade besplatno. Izvršena je i obećana isplata i
frakciji Human-6, za njihovu pomoć u ratu protiv Mračne frakcije.
Sutra nam na Antičku plažu stiže ta pomoć, odred od 300 nemačkih

boraca. Sve finansijske detalje ću dostaviti kustosima odmah nakon

ovog sastanka.
Lozovski je govorio samouvereno i lepo, a publika mu je verovala.
Nisam sumnjao da tako iskusan političar neće pružiti sve dokaze za
svoje reči. Šta god da zatreba! Od svedoka, pa do otiska kopita

kentaura Filire na priznanici za primljen novac. Ali sam savršeno

dobro znao da Ivan Lozovski laže kao pas!!! Na primer, o „vazalnom
porezu“. O ovoj važnoj stvari sam razgovarao sa Ulinom. Prenos novca
je bio dogovoren sa privatnog na privatno lice, tako da apsolutno nije

postojala mogućnost oporezivanja.

Ali šta ću postići ako dovedem u pitanje reči šefa frakcije i to bez
ikakvih dokaza? Diplomata bi eventualno mogao odgovoriti za
neovlašćene pregovore i finansiranje militanata, a „kazna“ bi bila

prekor i na tome bi se sve završilo.

Sastanak je nastavljen, ali informacije nisu bile zanimljive.
Govorilo se o izgradnji dvadeset trećeg i dvadeset četvrtog „kukuruza“,
o potrebi za drugim fudbalskim igralištem i još dva teniska terena.

Tražila se posebna zgrada za članove porodice, promena režima

noćnog svetla. Jednom kolegi je bilo suviše mračno, dok su drugom
smetali ionako preterano jaki reflektori, pa ne može da spava... Sve su
to bili neki nebitni detalji i nije mi bilo jasno zašto statusni igrači
raspravljaju o tome.
Interesovanje je izazvalo samo pitanje novog stratega, zašto
regrutujem u svoju posadu neproverene Mielonce i Geke? Zašto ne
regrutujem posadu od ljudi iz moje frakcije? Vasilij Filipov me je

uveravao da će članovi frakcije Human-3 sa većom odgovornošću

slušati moje zahteve. Rekao je da će naći dovoljan broj ljudi potrebnih
profesija i obučiti ih za tako važnu misiju za celo čovečanstvo.
Odgovorio sam da u posadu regrutujem samo najpotrebnija

zanimanja bez kojih svemirski brod ne može da leti. Strateg je obećao

da će ozbiljno razmisliti o predlogu i uskoro dostaviti frakciji spisak
profesija koje su mi potrebne i uslove za igrače u pogledu nivoa i
veština. Sastanak je bio završen, a ja sam požurio ka izlazu trudeći se

da ne odam svoje uzbuđenje i zadovoljan osmeh. Sve je prošlo tačno

kako sam očekivao!
 32.
Gospodar frakcije

Žurio sam da napustim upravnu zgradu, ali me je na izlazu

zaustavio poziv vođe „Druge legije“, gerda Tamare:

– Kirile, ne beži, sačekaj me!

Morao sam da zastanem, pogotovo što je izlaz blokirao Roman

Pavlovič koji je stajao sa rukama skrštenim na grudima, sa još dva

borca iz Druge legije. Jesam li u nevolji? Izgleda da nisam. Tamarini

borci nisu pokazivali nikakvu agresiju, a moji telohranitelji sigurno ne

bi dozvolili da se sukob rasplamsa. Tamara me je sustigla i ljubazno

zamolila da je otpratim do stambene zgrade.

Izašli smo u zvezdama osvetljenu noć i polako krenuli prema

stambenoj zgradi. Moji telohranitelji i Tamarini borci su nas pratili, ali

su se delikatno povukli da ne bi ometali naš razgovor.

– Danas nisi ličio na sebe, Kirile. – obavestila me je devojka,

ogrnuvši sportski sako koji joj je bio prebačen preko ramena.

– Uvek si bio aktivan, pun ideja i energije. Danas se osećala neka

apatija i potpuna ravnodušnost prema svemu što se dešavalo. A osetila

sam da si nešto prećutao, a na nekim mestima si čak i lagao. Da li se

nešto ozbiljno dogodilo? Da li si zabrinut za Minn-O La-Fine?

– Da li se sećaš one beleške koju si mi jednom dala na cedulji

upakovanu u voki-toki? – odgovorio sam na pitanje pitanjem, a

Tamara je klimnula glavom. – Iako izdajnik Tjulenjev nije među nama,

još uvek imam osećaj da tvoje upozorenje nije izgubilo na aktuelnosti.

Mračna frakcija sumnjivo mnogo zna o nama, a naši lideri ponekad

rade čudne stvari i pokazuju neobjašnjivo ponašanje. Zato se i dalje

pridržavam tvojih saveta, neću unapred da otkrivam svoje prave

planove.

Tamara je neko vreme hodala ćutke, a onda je komentarisala moje

reči:

– Ako misliš na Ivana Lozovskog, seti se da sam jedino ja glasala

protiv njegovog imenovanja za šefa frakcije! I dalje mislim da si ti

trebao biti na njegovom mestu. Isto tako mislim da Lozovski nije

neprijatelj. On je neprincipijelni karijerista, spreman da izigrava moć

nad potčinjenima. Očigledno je da te ne voli, ali mora da te toleriše sve

dok si mu koristan. Ako samo jednom ozbiljno posrneš, Kirile, on će te

prvi zgaziti u blato!

– Neka mu bude, to me ne brine, ali mi se ne dopada što je tajno

potrošio pola miliona kristala za podršku teroristima... – istog

trenutka me je Tamara prekinula:

– Lozovski nema nikakve veze sa tim. Lično sam mu predala

predlog od igrača Mračne frakcije i nagovorila ga da pristane. Lozovski

je samo obavio isplatu kada smo preko diplomate Geka dobili potvrdu

o eksploziji na pogrebnoj ceremoniji.

– Ali zašto?! – nisam mogao da odolim uzviku iznenađenja, a

devojka je naglo zastala, pogledala me i odgovorila ozbiljnim glasom:

– Zato što je neophodno, Kirile! Ponekad neko mora da donese

teške odluke. Hirurg ne treba da razmišlja o sudbini komada mesa

koje odseče ako time spase ceo organizam. Ako je ovaj okrutni korak
oslabio naše smrtne neprijatelje, onda se ne kajem i spremna sam da

ga ponovim koliko god puta bude potrebno!

Neko vreme smo Tamara i ja stajali i pažljivo se gledali. Hteo sam

da zavirim u njene misli, ali sam se iznenadio kada sam shvatio da ne

mogu to učiniti. Paladinka je postavila neprobojnu mentalnu blokadu.

Konačno sam odustao i prvi skrenuo pogled. Nastavili smo put

mračenim stazama kroz park. Posle nekog vremena, postavio sam

pitanje koje me je dugo mučilo:

– Tamara, da li si se zapitali zašto je igraču Mračne frakcije trebala

tako kolosalna količina novca? Nemoguće je da ga potroši, a da ne

izazove sumnju svojih drugova?

– I ja sam razmišljala o tome. – priznala je sagovornica. – Naravno

da ne može. Osim ako nikome ne polaže račune, ako je moćan ili

veoma bogat. Čak ću reći i malo više. Taj predlog nije bila inicijativa

običnog igrača, već nekog od veoma visokih ili najviših lidera neke od

frakcija magičnog sveta. Iskoristio je priliku i eliminisao konkurenciju.

Ali znaš, Kirile... Iskreno me nije briga ko stoji iza eksplozije! Što se

mene tiče neka se slobodno proždiru međusobno!

Posle ovog ozbiljnog i iskrenog razgovora, stigli smo do vrata

stambene zgrade. Tu smo se Tamara i ja rastali. Nisam hteo da ulazim

unutra, planirao sam da odem u „kukuruz“ i ponovo uđem u igru. Čini

se da je Tamara bila uznemirena mojom odlukom, ali nije tražila da

pođem sa njom. Podigla se na vrhove prstiju, brzo me je poljubila u

obraz i upitala pocrvenevši:

– Kiril, onda... na mojoj rođendanskoj zabavi... znaš o kom

trenutku govorim... da li si me razgledao? Ili si odmah otišao?

 Nasmejao sam se i pokušao da se udaljim, ali nisam uspeo.

Sagovornica me je zgrabila kao krpelj, držala me obema rukama za

jaknu i nije popuštala. Iz nekog razloga moj direktan i nedvosmislen

odgovor je za nju bio veoma važan.

– Da, priznajem, pažljivo sam gledao tvoje telo i analizirao obline.

– lagao sam, jer sam osetio da je u ovoj situaciji jedino ovo ispravan

odgovor. – Oprosti, ko bi na mom mestu mogao da odoli, a da ne gleda

tako lepu devojku?!

Tamara je još više pocrvenela, pustila me i rekla da mi potpuno

oprašta. Oprostili smo se i razišli svako na svoju stranu. Posle ove

smešne epizode, moje raspoloženje se dramatično popravilo. Šta da

krijem, dopada mi se ova tamnokosa, ozbiljna devojka i iskreno mi je

bilo drago što su nesporazumi među nama izglađeni i odbačeni u

prošlost.

***
Kakav lepotan! Laganim korakom sam obilazio oko broda

spremnog za lansiranje. Nisam krio svoje divljenje. Od izbočina i

udubljenja na trupu fregate i od smešnih zakrpa, nije ostalo ni traga.

Srebrno telo je bilo savršeno uglačano i sijalo je pod reflektorima.

Zvuk moćnih motora koji su se zagrevali pre pokretanja, iako su

gromoglasno grmeli, zvučali su mi umilno. Posmatrao sam kratka

trouglasta krila za supersonični let fregate kroz atmosferu, a na njima

je pet držača za oružje, za rakete i bombe, koje se postavlja po potrebi

u zavisnosti od situacije. Naoružanje je takođe već bilo kupljeno i

montirano.

Dve laserske kupole na ​

pramcu, doduše ne najnovije i najmoćnije,

ali sasvim dovoljne da probiju atmosferu i spale tenk ili leteći antigrav.

Borbeni računar koji je u stanju da prati, fiksira i sinhronizuje pucanje

kupola na pokretne mete. Napredni sistemi za skeniranje sposobni su

da otkriju mete čak i duboko pod zemljom. Priznajem da nije na

svakom mestu postavljena nova oprema, moralo se štedeti, ali brod je

bio završen i spreman za borbenu upotrebu.

Ako je na nedavnom sastanku bio prisutan špijun iz Mračne

frakcije, onda je neprijatelj bio obavešten da zvezdani brod nije

sposoban za upotrebu najmanje u narednih deset dana. Za svaki

slučaj, ako nije bilo špijuna na sastanku, planirao sam da ovu

informaciju prosledim i preko Minn-O. Moja vaiedda još uvek nije

prispela na piratsku stanicu. U redovima neprijatelja postoje magovi

proricatelji, ali oni nisu sveznajući. Kada dobiju netačnu informaciju

daće netačnu prognozu na osnovu koje će strateg i general Uj-Tak

doneti pogrešnu odluku. To je upravo ono čemu sam se nadao.

Stari Ajuh je izračunao da će za let na Zemlju biti potrebno sedam

ummija, odnosno trideset devet sati, prevedeno u nama poznatije

jedinice vremena. Biće sporije nego prošli put, kada smo putovali na

okretnom presretaču gusarskog kapetana Riki Pan-Misa, uprkos svim

bonusima kojima raspolaže iskusni Navigator. S jedne strane, čini se

mnogo. Sa druge strane, moja frakcija će u predstojećoj bici izdržati

četrdeset sati čak i uz najnepovoljniji razvoj situacije. Po dobijanju

informacija o početku rata, planirao sam da odmah krenemo i da
odmah intervenišem u sukobu. Kada se u orbiti pojavi strašna fregata

nepristupačna neprijateljskoj vatri, treba ozbiljno da se promeni odnos

snaga na terenu. Zaista sam računao na to.

Navigator je, za razliku od Ajuha, ponudio drugačiju varijantu.

Predložio je da se naša putanja premesti na stanicu Kasti-Utš III,

trgovačko središte Mielonaca, od koje je vreme leta do Zemlje bilo tri

puta kraće. Sećam se da je ovu stanicu, tokom mog prvog leta na

Šiamiri, neko od posade opisao kao zgodnu i mirnu. Postojao je još

jedan razlog zašto sam hteo da letim baš na Kasti-Utš III. Saznao sam

da trgovac ukradenom robom po imenu „Mava“ živi upravo na toj

stanici. Njemu je Riki na prodaju preneo sve artefakte relikvija

kupljenih od Slobodnog kapetana i drugih pirata. Bilo bi veoma

interesantno da pogledam te stvari čiju stvarnu vrednost malo ko

razume, a još manje njih koji mogu da ih koriste.

Sve je bilo spremno za polazak sa Medu-Ro IV, čekali smo samo

povratak Minn-O u igru. Nisam hteo da odletim bez supruge. Motori

su odjednom prodorno vrisnuli, a zatim brzo utihnuli. Začuo se
zadovoljan glas pilota zvezdanog broda Dmitrija Želtova:

– Odlična mašina! Testirao sam brodske sisteme i naš zvezdani

brod se pokazao poslušan u režimu testiranja. Nemam nikakve

primedbe! Kapetane pridružio nam se Deni Marko na poziciji strelca,

kaže da prenesem da je proverio i kalibrisao oružje i jedva čeka da ih

testira na nečemu ili nekome!

Dvoje ljudi iz svemira, Deni Marko i njegova saputnica Valeri Urla,

na kraju su ipak odlučili da budu članovi moje posade. Nadao sam se

da ću od njih saznati o životu drugih ljudskih civilizacija nepoznatih

na mojoj Zemlji. Potpisali su ugovore za pet letova u mom timu.

Bio sam ponosan na ovu akviziciju. Stekao sam iskusnog

vazdušnog topnika, kao i devojku sa jakim psioničkim sposobnostima i

jedinstvenom sposobnošću da razgovara sa životinjama. Valeri Urla

me je uveravala da je njena „sestra – senka pantera“ razumna i

apsolutno bezbedna za „svoje“, pa stoga neće biti poteškoća sa njom
dok se nečujno kreće hodnicima fregate. Konačno sam iz blizine
mogao da vidim „sestru“ – ogromnog zubatog pantera snežno bele

boje, koji je sposoban da za tren oka postane nevidljiv.

Krajičkom oka sam uhvatio jedan pokret i okrenuo se. Konačno

Minn-O La-Fine, koja je upravo ušla u igru i pojavila se pet koraka od

mene. Hteo sam da se obrušim grdnjama na nju zbog dugog odsustva,

ali sam odustao čim sam video u kakvom je stanju. Jedva je stajala i s
mukom se održavala na drhtavim nogama, i činilo se da će se istog
momenta ovde srušiti! Brzo sam pritrčao devojci i pridržao je.

– Komar, mužu moj! Da samo znaš šta se desilo! – bez uvoda je

rekla moja vaiedda viseći na mojim ramenima. Zenice devojke su bile

proširene od straha ili bola. – Na sahrani Tumor-Anhua dogodila se

strašna eksplozija! Izgubila sam obe noge!!! Mnogi su umrli, sve je bilo

u krvi i prekriveno mrtvim telima.

Minn-O je briznula u plač prisećajući se strašnog događaja. U

svojoj glavi sam vrteo reči Lozovskog o „Grupi oslobođenja od tiranije

magova“. Eksploziji i isplaćenih pola miliona kristala su dokaz

ozbiljnosti njihovih namera. Dakle, ovo je „dokaz ozbiljnosti“...

Zamolio sam svoju vaieddu da ispriča šta se dogodilo i kako je uspela

da se vrati u igru. Princeza je otirući suze pokušala da govori:

– U bolnici sam došla k sebi... umesto nogu, zavijeni panjevi... Nije

me bolelo. Sigurno sam bila nadrogirana lekovima ili pod uticajem

magije isceljenja... Zajedno sa lekarima na odeljenju je bio jedan

ogroman vojnik, general Uj-Tak vladar Drugog Direktorata...

Prepoznala sam ga... Rekao je da sam po njegovom naređenju

probuđena iz sna... Uj-Tak se zakleo da nije umešan u eksploziju iako

ga mnogi magi osuđuju i krive za ono što se dogodilo... Četiri
Direktorata su objavila rat njegovom Drugom Direktoratu... Nastao je

opšti haos, a došlo je i do razmene raketnih napada na velike

gradove... Osmi ​
i Četvrti su napali Peti, a Šesti je objavio rat Trećem...

Počeo je veliki rat... Onda su počeli pogromi i ustanci protiv maga…

Uj-Tak je naredio da me momentalno odnesu u virt kapsulu, da me

igra izleči, da mi izrastu nove noge… Dok su me iznosili iz bolničkog

odeljenja... general je naredio bolničarima da stanu. Došao je do mene

i rekao mi da njegovu poruku prenesem svom mužu. On želi da se vas

dvoje sastanete na ničijoj zemlji... predlaže kosmodrom Geka... što je

pre moguće... Možda nisam dobro prenela... bila sam pod anestezijom
i nisam potpuno sigurna... ali mislim da je rekao da želi da ti ponudi

da predvodiš Mračnu frakciju.

KRAJ TREĆE KNjIGE

[1] Ešelon je deo jedinice raspoređen po dubini. Zavisno od radnje u kojoj
se vrši ešeloniranje, može biti borbeni, odbrambeni, marševski, letački,
desantni ili transportni. Najčešće se jedinica razvrstava u dva ešelona, a
u određenim uslovima i više, tako da se delovi ešelona kreću ili nalaze
jedan iza drugog.

[2] Dorzalni = leđni

[3] Mana: po Bibliji mana je natprirodna hrana koju je Bog dao Izraelcima
tokom 40-godišnjeg lutanja pustinjom. Mana izgleda kao inje, bela, meka
i vazdušasta. Nebeski hleb.

[4] Kermet (keramika-metal) je veštački kompozitni materijal sastavljen

od heterogenih keramičkih i metalnih materijala. Kermet odlikuje
visoka čvrstoća, visoka otpornost na habanje i toplotu kao i
antikorozivna svojstva.

[5] Dekabristi su bili pripadnici ruskog plemićkog opozicionog pokreta,

članovi tajnih društava i organizatori pobune protiv carskog režima u
decembru 1825. godine. Ime su dobili po mesecu decembru (rus.
Декабрь).

[6] Meh (skraćeno od mehanički), u naučnoj fantastici - veliki hodajući

mehanički borbeni robot (BattleTech).

[7] Op-pa-la (kolokvijalno), izraz koji se koristi za izražavanje

iznenađenja, obično podrazumeva sinonime za sadržaj ili ironiju.

[8] Durak (rus. budala) je igra kartama u kojoj je cilj da se igrač što pre
oslobodi karata, koje je dobio prilikom deljenja, a po utvrđenim
pravilima igre. Poslednji igrač kojem u rukama ostanu karte je "durak".

[9] Frag - poen koji se dodeljuje u kompjuterskim igrama za uništavanje

neprijatelja. Izraz se uglavnom koristi u pucačinama za više igrača.

[10] Čudo-judo je lik u ruskim narodnim pričama. Po narodnom

predanju to je nekakvo neodređeno biće koji često poseduje osobine i
svojstva ribe (morsko čudo), a može biti i kopneno biće, ogromna zmija
ili nekakav div (zmaj).

[11] Leši je u ​paganskoj staroslovenskoj mitologiji božanstvo čuvara

šuma. Leši su inspirisali Tolkina za njegove Ente (oživelo drveće).

[12] Ševron je mali komad tkanine sa izvezenom slikom koji se kao čičak
lepi na odeću. Ševron je vizuelna oznaka koja sadrži informacije o tome
kojoj vrsti, službi ili činu pripada osoba koja ga nosi. Različitog su oblika
(okrugli, kvadratni, trouglasti, pravougaoni), a obično ih imaju vojna
lica, policajci, zaštitari, spasioci, radnici na železnici, pa i sportisti.
[13] Saper je specijalista (ne obavezno i vojnik) koji se bavi čišćenjem
mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava.

[14] Suspenzor - zaštitna oprema u borlačkim sportovima, muški štitnik

za genitalije.

[15] Iridescentno polje je površina koja stvara optički fenomen

prikazujući različite boje, a u zavisnosti iz ugla iz kojeg se posmatra.

[16] urazavedeve = u tekst je namerno uneta pogrešno izgovorena

interpretacija, pošto tu reč ne izgovara čovek već pripadnik druge
svemirske rase. Uzvik se sastoji od tri reči: "Ura za vedeve". Vedeve je
skraćenica za Vazdušno-desantne snage (rus. Воздушно-Десантных
Войск) i to je borbeni uzvik ruskih padobranaca..