7

i-M. ’ r-

NINĐA I RATNICI SMRTI

 Derek Finefiran

NINĐA I RATNICI SMRTI

 Derek Finegan
NINĐA I RATNICI SMRTI

Izdavač:
NIP »Dečje novine«,
Gornji Milaino'vac

Za izdaivača:
Miros'lav Petrović,
generalni direktor

Glavni i odgovorni urednik:

Mirj.aina Sterijevski

Urednik:
Borivoje Lošić

L e ik t o r :
Mirjana Jakovljević

Korektor:
Nada Maksimović

© 1992. DEN PRESS

NINĐA 107 — A P R IL 1992. GODINE

Izdaje NIP »Dečje novine«, Tihomira''Matii'jevića 4, 32300 Gor­
nji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokol 28, uredništvo,
(032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telex: 13731,
Broj tekućeg računa kod SDK u Gornjem Milanovcu
61320-603-1263. Devizni račun kod Beobanke u Beogradu:
60311-623-16-257310-03292. Štampa: »Litopapir«,-Cačak.
Derek Finegan
NINĐA I RATNICI SMRTI
Zvečarka se umiri. Omanji
gušter polako je promodio gla­
vu iz sLguirtnog skrovišta pod
ovećim kamenom. Njegove sit­
ne oči uplašeno su kolutale le-
vo-^desno. Kao da je njušio opa
snost u S've toplijem pustinj­
skom vazduhu. Oinda oprezno
napravi dva-tri sitna koraka
prema otvorenom. Telo zveča-
rke zateže se kao struna. Još
samo centimetar i ručak, iako
više nego mršav, biće njen.
Već su se mišići pod mrkošare-
nom i sjajnom kožom zgrčili
pred skok kad se tle pod njom
pcmeri, i iz peska iskoči čovek
oibučen u sivožućkasti kostim s
kapuljačom na glavi. Kroz pro­
rez ispod čela provirale su sa­
mo oči privikavajući se na sve-
tlost dana.
Gušter šmugnu brzinom mu­
nje pod kamen, a zvečarka be­
sno hitede da napadne nervoz­
nog gosta. Njen rep zazveča
karakteriističmim zveketom, telo
se izdiže čitav metar od zemlje,
ali istog trena zasikta i kratld,
oštri mač, u rukama maskira­
nog čoveka. Kratak zamah, fi-
juk čelika i glava zvečarke za­
jedno sa desetak centime.tara
mišićavog tela odlete na topili
pesak.
Maskirani ratnik nije imao
mnogo vremena da bi ga pos­
vetio tek ubijenom reptilu.
Znao je da se svuda oko njega
nalaze mnogo opasniji protiv­
nici, obučeni kao i on sam,
spremni da ga sruše na pleća,
povrede, čak i ubiju.
Bili su to ratnici smrti, pri­
padnici legije »Pentagrama«,
organizacije koju su sačinja­
vali odaibrani, spremni da za
ostvarenje svojih ciljeva ubi­
jaju bez milosti i budu ubijeni,
ako nema drugog izlaza.
Iza obližnje stene, udaljene
tek dvadesetak koraka, jedan
druigi ratnik obučen u identi­
čnu uniformu posmatrao je či-

taviu sceiiu. Za tren samo htede
da j'urne u napad uz bojni po­
klič, ali se onda seti svega ono­
ga što je uz teška odricanja
naučio. Odluči zato da sačeka
i vidi šta će onaj drugi da' pre-
duzme, pa da tek onda krene u
akciju.
Ratnik koji je ubio zvečarku
osvrte se oko sebe pošto se
spustio u položaj žaibe. Njegove
oštre oči brzo su ispitivale sva­
ki pedalj peščane površine,
svaki kamen, svaki osušeni
žbun. Onda mu se pogled zaus­
tavi na steni iza koje je, prilju­
bljen uz hladni kamen, stajao
njegov protivnik. U trenu prvi
ratnik donese odluku i gotovo
uronivši u rastresiti pesak brzo
poče da puzi prema steni.
Suštanje peska koji se po-
merao i osipao mogao je da bu­
de izazivan iznenadnim nale­
tom vetra, ali taj zvuk boji je
dopro do ušiju ratnika sikrive-
nog iza stene imao je drukčije
značenje. On lagano, ne izazi­
vajući nikakav šum, izvuče ni­
nđa-to, kratki mač četvrtastog
štitnika za ruku, i postavi ga
ispred lica. Zatvorio je oči i
predao se čulu sluha i onom
nepoznatom, bezimenom čulu
koje obično nazivamo »šestim«.
Kada šuštanje peska utihnu,
ratnik otvori oči. Nigde izdaj­
ničke senke, poiplašenih gušite-
ra ili insekata. Ničeg, Ratnik
NIMĐA 108
sačdka nekoliko trenutaka pre
nego što gotovo bešumno kliz­
nu ipored stene. Morao je da
vidi gde mu se nalazi protiv­
nik. Posle sivakog pomeranja
bacao bi pogled iza leđa. Sve
je bilo mirno. Prešao je već na
drugu stranu stene kad je shva
tio da je pogrešLo.
U istom del'iću sekunde kada
je saizinanje o počinjenoj greišci
doprlo do njegovog mozga, sna
žno telo prvog ratnika sruičimu
se na leđa sa vrha krive i oš­
tre steine. Ipak, nije se predao.
Odagnao je milsli o ibolu u ra­
menima, još čvršće stisnuo dr­
šku kraitkog mača i krenuo u
napad. Bio je dobar mačevalac
i u toj činjenici video je šansu
da se izvuče, a možda i pobedi.
Napadao je silovito, sa svih
strana, koristeći udarce po ver­
tikali, iskosa, k ru žn o. . . sve
one tehnike koje su znali samo
najbolji mačevaoci. Prvi ratnik
poče da uzimiče. Bio je svestan
da je prednost na strani njego­
vog protivnika. Zato uzmače
bez najave tri-četiri koraka i
posegnu rukom za pojas. Istim
pokretom hitnu šuriken na
svog protivnika, a odmah za­
tim i punu šaku nepravilnih
zvezdastih tela oštrih šiljaka.
Mačevalac uspešno odbi šuri
ken, ali vrisnu od bola kada ga
nekoiliko oštrih šiljaka povredi
po licu i očima.
NINĐA 108
— Ali . . . zašto . . . pa ovo je
. . . samo trening — promuca ski
dajući .kapuljaču.
Diok je prstima pipao povre­
dama mesta i vadio ona gvožđa
koja nisu dulbolko prodrla u
meso, shvati da mu je jedno
oko opasno povređeno. Pokuša
da izvadi »zvezdicu« 'tz oka i
samo jioš jednom bolno krikinu.
— T i . . . majmune . . . iste-
rao si mi oko. Platićeš mi to!
— povika i, nekontrod'isano,
ponet samo šlepom željom za
osvetom, na-vali poidigavši ruku
s mačem visoko iznad glave. U
dva skoka preleteo je rasto-
janje koje ga je delilo od pro­
tivnika. Snažno zamaihnu ma­
čem, ali njegov udarac nalete
na prazninu.
Nj.egov protivnik, kleče hit­
ro na jedno koleno i, držeći
mač s obe ruke, ra'vno ispred
sebe sjuri oštro sečivo gotovo
do samog štitni'ka u stomak
zahuktalog protivnika. Okrete
sečivo na jednu, pa na drugu
stranu, a zatim ga naglo istrže.
Krv šiknu i brzo okupa zlatas-
tožuti pesak.
Dok mu se pogled polako ga­
sio, samrtnik perošaputa još
jednom:
— Zašto . . . do đavola? . . .
pa mi smo . .. . isti . . . Ovo je
. .. vežba?
Poslednje što je video bilo je
unakaženo lice momka duge
kose, n,jegov zluradi osmeh i
mač koji se polako podizao na
poslednji udarac.
Taj poslednji udarac pao je
na vrat već mrtvog ratnika i
odvojio mu glavu od trupa.
Ubica dohvati odsečenu glavu
zajedno sa kapuljačom, istrže
iz pojasa tanku platnenu vreću
i strpa u nju svoj krvavi tro­
fej.
Slične bortbe, samo bez ova­
ko krvavih završetaka, vodile
su se širom pustinje u krugu
od jedne kvadratne milje. Ob­
račun je trajao nekoliko sati
sve dok se na nefbu, u niskom
letu, ne pojavi crni helikopter
bez uobičajenih oznaka ili bro­
jeva. Iz zvučnika koji je bio
montiran na kljun, nekoliko
puta je odjeknuo reski zvuk
pištaljke.
Trening je bio okončan.
Helikopter opisa još jedan
krug iznad terena predviđenog
za vežbu, pa nestade prema is­
točnom horizontu.
Umorni, okrvavljeni ratnici
puni posekotina i čvoruga kre­
toše na zborno mesto udaljeno
od vežlbailišta oko tri milje.
Sunce je pržilo svom sna­
gom, a oni su bili umorni, gla­
dni i đavolski žedni. Samo na
to kao da se niko od njih nije
chazirao.
Kada su se okupili na zbor­
nom mestu, pomogoše jedni

drugim da saniraju povrede.
Kada je i taj posao bio okon­
čan, polegoše po stanovitom tlu
čekajući da kamioni dođu po
njih. Bilo ih je ukupno pede­
set. Cim su se okupili primetili
su torbu koju je omaj dugokosi
momak sa gadnim ožiljkom od
noža preko čitavog lica nemar­
no bacio kraj sebe. Tragovi kr­
vi na njoj bili su vidljivi i nije
bilo potreibno da ga pitaju šta
je unutra. A, o kome je bilo
reč za njih nije imalo nikakvog
značaja. Mogili su jedino da
misle o tome da li je ceh pla­
tio zbog neotpreznošti ili nez­
nanja. Sve drugo bilo je neva­
žno.
Suince se polako bližiilo zapa­
dnom horizontu bojeći sada
užareni pesak rumenom bo­
jom, kad do ušiju umornih rat­
nika dopre brujanje snažnih
motora vojnih »džemsova«.
Ra.tnici brzo poustajaše i požu-
riše na proplanak u čijem su
podnožju prove'li čitavo popo­
dne. Kao dobro izvežbana jedi­
nica zauzeše svaki svoje mesto
u jednom od tri kamiona pok­
rivena ciradom i vozila, opisa­
vši polukrug, kretoše vozeći
istim tragovima koje su napra­
vili u doilasku.
Dva sata kasnije u daljini
ugledaše svetla ranča »Sever-
na zvezda«. Svima je laknulo,
iako su znali da do odmora.
N IN ĐA 108
pića i večere ima još dosta to­
ga da se olbavi.
Kada su poskakali iz kami­
ona, postrojiše se duž niske be-
le zgrade čekajući da se pojave
njihovi pretpostaviljeni. Nisu
dugo čekali. Četvorica stasitih
muškaraca i jedan Japanac
omanjeg rasta ošitrim korakom
išli su prema njima. Pošto su
obišli stroj čitavom dužijnom,
starešine se vratiše i stadoše
na sredini stroja. Japanac koji
je stajao tačno naspram dugo­
kosog ratnika s ožilljkcm ugle­
da torbu koja je stajala kraj
nogu dugokosog i priđe bez
reči. Podiže plaltnenu vreću u
visinu svojih ramena i istrese
Hijenu sadržinu na kaldrmu
dvorišta. Odjeiknu tup udarac,
glava se otkotrlja poila metra i
zaustavi se. Mrtve oči bile su
uperene ka neibu.
Japanac uzimahnu bambuso­
vim prutom koji je nosio ispod
miške i ošinu njime dugokosog
preko grudi. Kostim puče, a za
njiim i koža na grudima mom­
ka s ožiljkom.
— Nepotreibno uništavanje
materijala. Zašto?! — dreknu
Japanac.
— Bio je neoprezan i nepro­
mišljen. Morao sam — uzvrati
momak s ožiljkom, trudeći se
da se u njegovom glasu ne oise-
ti ni bol zibog udarca, ni bes
zbog nanete uvrede.
NINĐA 108
Japanac htede da ga uidari
još jednom, aili ga zaustavi glas
sedokosog čoveka obučenog u
skupoceno letnje odeLo od ilis-
tera.
— U redu je, Gonzo. Momak
je radio svoj posao. Om je shva­
tio da pripadnici legije »Pen­
tagrama« ne smeju da zmaju za
milost. Nemilosrdnost, brzina i
smrt njihovo su najjače oružje.
Onaj ko dozvoli da ostane bez
glave sam snosi krivicu. Mo­
ram da kažem, ratmioi, da ste
danas bili gotovo sasvim dohri.
Ima j'oš dosta toga da se uradi,
ali zato i jesmo ovde. Sensei
Gonzo Jamaišita poltrudiće se
da vam objasni gde ste grešili
i šta treba da doterate.
Seidokosi se okrete i u pratnji
ostale trojice ljudi bez reči
krete na drugi kraj dvorišta,
na kome se nalaziila lepa, ka­
mena zgrada. Bila je to glavna
kuća.
Sensei Gonzo Jamašita gle­
dao je neko vreme postrojene
ratnike bez reči. Njegove cme,
gotovo mrtve oči kao da su se
upijale u mozak čak i onim
ratnicima koji su stajali u dru­
gom redu.
— Borili ste se bedno. Bez
volje. U vašim pokretima nema
želje. Ali, popravićemo to. Po-
čećemo vrlo brzo. Sad voljno!
Ratnici su stajali na svojim
mestima čak i onda kalda su se
vrata rančerske zgrade zatvo­
rila iza Jamašitimih leđa. Tek
koji mimut kasnije redovi po­
češe da se osipaju i ljudi poče­
še da zagore.
— Onaj luđak će nas uniš­
titi pre nego što bilo šta bude­
mo uradili — reče jedan pla­
vokosi momak.
— Ne znam šta da kažem.
Kao da mi je svejedno šta će
da bude sa mnom. Doktor kaže
da treba da budemo opušteni i
da vodimo računa samo o tre­
ningu i izvršavanju naređenja.
To je sve. Možda tako i treba
da bude — dobaci mu ratnik
s leve strane i požuri u kupa­
tilo.
Slične dijaloge vodili su i
ostali ratnici. Međutim, nisu
guibili mnogo vremena u priči.
Posle temeljnog kupanja požu-
riše u trpezariju. Pirinač bez
mesa, nekakav izmešami zele­
niš i dosta voća učiniše im se
kao najbogatija večera. Odmah
zatim najveići broj ratnika kre­
te na počinak, a tek nekolicina
njih odluči da neko vreme pro­
vede u prostorijama za zajed­
ničko sedenje i zabavu. No i
oni posle nekog vremena i ne-
dogledanog filma o borilačkim
veštinama kretoše primerom
onih prvih.
U onom času kada se nebo
osulo bezbrojnim zvezdama
peideset ratnika smrti spavalo

je mirnim snom. Niko od njih
nije znao da je večera bila do­
bro »začinjema« umotvorinama
doktora Lainga i njegove leipe
asistentkinje Vere Milton.
Ovaj tandem dugo je radio
pod okrilljem CIA-e na svim
mogućim projektima, od kojih
mnogi nikada niisu ugledali
svetlost daina zbog svofle m on-
gtruoznasti. Najdalje su otišli
u stvaranju takozvane jedinice
»poslušnih«. Reč je biila o mom
cima koji su, vrativši se iz Vi­
jetnama, jednostavno izgubili
vezu sa stvarnim i normalnim
svetom. One najsnažnije Cl A
je regrutO’v ala pod raznim šif­
rama za »čuvare«, »oružane
pratioce«, »telohranitelje« i ko
zna kakve još specijalce, a za­
tim ih odvodila u skrivene la­
boratorije daleko u pusti*nji
jiugozapadne Kalifom ije. Tamo
su te neerečnike čekali dr Lang
i njegova asistentkinja. Od pr­
vih dvadeset momaka samo su
trojica prežiivela eksperimenti-
sanje brisanja svesti i ugrad­
nju čiipova u glavu.
Iako je dr Lang uveravao
svoje šefove da garantuge us­
peh, neko se u Agenciji ipak
uplašio da se ne saizma za ek­
speriment i sve je moralo da se
prekine. Preživela trojica m o­
maka — robota jednostavno su
ubijena, njihova tela spailjena,
a laboratorija skriTena pod
N IN ĐA 108
peskom K alifom ije zauvek je
bila zatvorena.
Tako su bar verovaii u Agen
ciji.
Dr Lang, naprotiv, nikada
nije hteo da digne ruke od
svoje zamisli. Kao najsrećnije
dete prihvatio je ponuidu bo­
gatih biznismena da nastavi, za
njihov račun, dalje opiite. Za
ljude zamorčiće nije morao da
brine, kao ni za neuspele po­
kušaje i žrtve.
Sadašnja ekipa ratnika pro­
šla je uspešno prve korake
transformacije i svi su bili za­
dovoljni.
— Videćete šta će biti na
kraju. Imaćete raitnike koje ni-
ko neće m oći da pobedi. Oni
neće znati za strah. Moral i ne­
ke društvene norme za njih
neće postajati. Zaboraviće ko
su i ko su bih. Za njih će jedi­
no vaša naređenja imati smi­
sao, a izvršavaće ih bez razmi­
šljanja i pogovora — hvalio se
dr Lang.
Krijući šta trenutno radi,
čak i od svojih poslodavaca,
dr Lang je i tu noć, zajedno sa
svojom nerazdvojnom prati­
ljom, proveo u jednoj od pros­
torija poidzemne laboratorije.
Sablasno bledoplavo svetio vi­
soko podignutih neonki, šušta­
nje kompresora za vazduh i
sivkaisti odsjaj mnogobrojnih
NINĐA 108

aparata davajli su ovom mestu sti nos davali su njegovom li­

nekakav avetinjski iKgled. cu izgled ptice graibljivice.
Na sredini prostorije, u apa­ Vera Militon, lepa riđokosa
ratu koji je padsećao na metal­ tridesetogadiišnjakilnja, očiju ze­
nu kaidu s pokloipcom od plek- lenih kao vode planiniskog je ­
siglasa, ležalo je telo snažnog zera negde u njenoj postojbi­
muškarca. M'omak je bio go i ni Irskoj, samo kliminu glavom.
najvećim delom njegovo telo Ona je svoj život posvetila nau­
kupalo se u nekakvoj žućkastoj ci, pre svega genetici i ekspe­
tečnositi gušćoj od obične vode. rimentalnoj psiihiijatriji. Na taj
Sa dbrijane glave kretalo je koralk odlučila se posle neus­
bezbroj žica i kablova. Pomoću pele Ijulbavne veze.
jeidne cevčice čovek je disao Neko vreme smetali su joj
prikačen rua Ibocu B;a klse- Langiovi sve m'onstruoizniiji eks­
anilkom. U vene na obe ruke perimenti, ali onda je sebe ube-
bile su mu prikopčane druge dlla da nauka ima pravo i na
cevčice za koje je samo dvoje ponešto što se ne ulklapa u ne­
naučnika znalo čemu sliuže. ke ustaljene norme. I sama je
Kroz male slušalice duboko sve više postaj al'a opčinjena m o
ugurane u uši ovog čoveka — gućnošou da već po’s tojeću svet,
zamročeta neprekidno su se biće, prepravi po sopstvenoj že­
smenjivali tiha muzika i mono­ lji ili — u šta je duboko vero^
tone reči Vere Milton koje su vala — kreira sasvim novo bi­
govorile o .poslušnosti, novom će. Lang ju je uJbeđivao kako
životu, imenu 1 Izmešljenoj pro­ će takva vrsta nove rase ljudi
šlosti. biti korisna u istraživanju sve­
— Draga moja Vera, ovog pu­ mira, okeanskih duibina, amazo­
ta stići ćemo do cilja. Sigurain nskih prašuma ili, pak, u rato­
sam u to. Momak je jak kao vima i pojedinim borbenim ak­
bik, a ml smo dali sve do sebe. cijama.
Još samo jedan dan i noć i vi­ — Videćeš, Vera, biće to pra­
dećemo šta smo stvorili — go­ vi nadljudi. Izmenjena psihi­
vorio je omaleni dr Lang dok čka struktura davaće im utro-
su mu sitne, svetloplave oči poi­ stručenu snagu. Biće otporni na
bol, rasterećeni težine odliuči-
gravale iza pozlaćenog okvira
vanja i, što je još važnije, iz­
naočara. vršavanja postavljenih zadata­
Velike, gotovo neprirodno ču- ka. .. Da, da, kažem ti, na naj­
parve oibrve i tanak, kljima- boljem smo putu da stvorimo
10
rasu nepoibedivih — ponavlj'ao
je dr Lang gotovo svakodnevno.
Tako je Vera Milton nalazi­
la utehu u raidu. A, kad bi pri­
roda, koja je još uvek bujala u
njenom lepom i zdravom telu,
tražila svoje, pribegavala bi
samozadovoiljenju. Nije joj pa-
dailo na pamet da se petlja sa
nekim od muškaraca sa ran­
ča, dr Lang je bio star i nezai-
nteresovan, a oni bogataši ko­
ji su jednom nedeljno dolazili
na ranč do sada je nisu čak ni
pozdravljali.
Privukla je visoku stolicu na
toičkićima. bliže kapsuli u kojoj
je ležalo te^lo na kome je radi­
la. Zagledala se u lice sa zat-
tvorenim očima. Boja kože bi­
la je sivkastožiuta. Reklo bi se
da je telo pred njom mrtvo da
se grudni koš nije lagano i ra-
vnomerno dizao i spuštao.
— Bože, kao da gledam sop-
stveno dete — promuca Vera.
— Izimeniću mu dušu, svest —
sve.
Jedva je čekala da prođe još
tih 48 sati do kraja eksperimen­
ta i vidi šta su postigli. Za tre­
nutak pomi'sii na sve one mo­
mke koji su pomrli dok su ona
i dr Lang pokušavali da nađu
pravu formulu. Onda hrzo oda­
gna takve misli. Oiseti na ra­
menu koščatu i dilakavu ruku
dr Langa.
NINĐA 108
— N'aše dete, Vera. . . ha, ha,
ha. . . Više je naš nego onih
koji su ga napravili i doneli na'
svet. Pravi život dali smo mu
nas dvoje.
— Mislite da smo ovoga pu­
ta . . .
Vera iMilton nije završila re­
čenicu. Oseti da je prsti dokto­
ra Lamga stiskaju u nastuipu
besa. Mieđutdm pritisalk brzo po­
pusti.
— Draga moja Vera, siguran
sam da smo ovog puta sve ura­
dili na pravi način. Ispravio sam
sve greške koje su se do sada
potkradale, a i tvoj izabranik
je do sada najbolji materijal
koji smo uspeli da doibijemo.
Zato odbaci svaku nedoumicu,
svaiku sumnju. OVO će biti ko-
mipletan uspeh. Posle toga m o­
žemo da krenemo i sa deset ka­
psula odjednom. . . a kasnije. . .
ko zna, ko zna. . .
Poslednji deo eksperimenta
na kome je Vera trenutno ra­
dila sastojao se u tome da kod
novostvorenog čoveka može da
se izbriše čak i sećanje na blis­
ku prošlost. To bi bio vrhunac.
Vera brzo obavesti dr Langa
o svojim najnovijim idejama na
tom planu. Jasno je primetila
kako plamen u očima njenog
šefa dobija na sjaju.
— Devojko, ako ti to pođe
za rukom. . . bićeš dostojna No-
bela. Ma kakvi, bićeš dostojna
NINĐA 108
Umiverzuma — reče oduševlje­
no joj stiskajući obe ruke.
Posle toga u tišimi nastaviše
da prate rad mnogobrojnih in­
strumenata poredanih oko kap­
sule. Sve je teklo po pilanu i
svi pokazatelji na ekranima mo­
nitora poklapali su se sa broj­
kama i formulama ispisanim u
njihovim blokovima.
Da li SIUse konačno našli pred
usipehom?
Da li su uspeli da stvore pr­
vog iz legije poslušnih?
N;k Hogart zagleda ze u zla­
tnožutu boju francuskog konja­
ka u kristalnoj čaši. Podiže be-
sprekorno čist kristal prema
svetlu lustera, a onda se ob­
rati svom društvu:
— Cisto. Beaprekorno čisto,
prirodno i jako. Takva mora da
bude i naša organizacija. Tak­
va sutra mora da bude i Aime-
rika. NIKO neće moći da nas
spreči. Niko!
Njegove reči lebdele su neko
vreme u vazduhu. Trojica ukus­
no obučenih muškaraca podigo­
še čaše.
— Za čistu Ameriku. Cistu i
jaku! — uzviikn'uše jedinoglasno.
— Nik, šta si odiučio da ura­
diš sa onim njuiskalima jz FBI?
Ovo pitanje postavio je naj­
11
mlađi član društva, Voilt Bilings.
vlasnik lanca hotela i motela
u jugozapadnoj Kaliforniji. Nje-
goiva opsesija i specijalnost bi­
la je borba vatrenim oružjem.
U bogatoj koilekciji oružja, u
njegovoj luksuznoj vili, moglo
je da se nađe sve: od prvih mu-
sketa i kubura, do pušaka ^ o je
su još uveik bile taj na i ’^ » P e n ­
tagon.
Nik Hogart, koga siT^stala
trojica prećutno priznala za vo­
đu, pogleda Volta s visine.
—•Šta sa njima?
— Mislim. . . ubićemo ih, sa­
mo da li si odlučio kome ćeš
da prepusitiš to zadovoljstvo —
osmehnu se Volt.
Ružna grimasa koja je tre-
bailo da liči na osmeh razli se
licem bogatog biznismena.
— Mislio sam da to uradi ne­
ko od vas, ali osećam da sam
pomalo zarđao, pa ću to sam
obaviti. U svakom slučaju i Ju­
ta već dugo nije izlazio iz pod­
ruma. Izvešću ga malo na vaz­
duh — uzvrati Hogart i pre­
đe pogledom od jednog do dru­
gog sledbenika.
Na pomenu imena Juta tro­
jica muškaraca osetiše kako im
neprijatna jeza klizi niz kičmu.
Ne, nisu oni bili nikakvi »svi­
leni« mome';. Naprotiv. Svi su
već Ubijali i ubijaće. Ali, ono
što je radio Juta, Hogartov »me-
12
zimac« bilo je čak i za njiih je ­
zivo.
Naime Juta, koji je ime do­
bio po inidijanskom plemenu či­
ji je pripadnik bio, bio je lju­
dožder. Njega je Hogart pre
otprilike godinu dana doveo iz
meksičke pustiinje u kojoj je
tragao za uranom. Ta priča bila
je poznata svakom od njih.
Negde sredinom avgusta, ka­
da je sve u pustinji osuđeno na
smrt, Nik Hogart je sam sam-
cijat, opremljen svim potrepš­
tinama, lutao pustinjom na gra­
nici Meksika tragajući za ura-
nom za koji je saznao iz vesto
dobavljenih karata snimljenih
iz zemljine orbite.
U podne se siklonio u ndkalk-
vu pećinu uteraVši terensko vo­
zilo među stene. Na samom ula­
zu, kraj ostataka vatre, našao
je kosti. Na prvi pogled shva­
tio je da je reč o ljudskim ko­
stima. Ništa naročito, reklo bi
se. Međutim, kosti su bile na-
gorele i raskomadane! Obuze ga
nekakva neodređena slutnja ali
je brzo odagnao potegavši ne­
koliko gutiljaja iz limene pljos-
ke. Već je bio zadremao kad mu
do svesti dopre nekakvo mu-
milanje, roptanje. .. . ječanje.
Brzo je dograbio tanko, najlon
uže koje je nosio oko pojasa i
kojim je veoma vešto baratao
i sklonio se u senku.
N IN ĐA 108
Prvo je ugledao okrvavljenu
šalku kako hvata oslonac, a za­
tim se pojavi snažno golo ra­
me niz koje je padala duga,
crna i prljava kosa. Konačno se
pred njim ukaza snažno telo po­
lugolog Indijanca. Na leđima su
bili jasno vidljivi tragovi kan­
dži, a na temenu je s^gruišana
krv pokazivala mesto udarca.
Nik se pojavi u vidokrugu ra­
njenog. Ovaj se trže, pokuša da
ustane, ali samo klonu u nes-
vest.
Nik H'Ogart radio je brzo. O
ranama i njihovom lečenju znao
j e sve. Poislle desetak minuta sve
rane na telu onesvešćenog In­
dijanca bile su očišćene, one
najdublje ušivene, a rana na
glavi i čelu uvijena čistim za­
vojem.
iSTekoliko malih gutljaja vode
brzo su osvesitiili snažnog Indi­
janca. Njegove sitne, cm e oči
grozničavo su letele od belca,
koji je sedeo korak-dva uda­
ljen, do vozila koje je prvi put
u životu video. Očigledno se iz­
nenadio kada je shvatio da su
mu ruke sldbodne. Iznenadio se
još više kada mu bledoliki p.m-
ži čuturicu s vodom. Halaplji­
vo je pio dok nije iskaroio dvo-
litarsku čuturu. Uispeo je, ia:ko
uz velike bolove, da se ugpra-
vi i nasloni na laiktove.
— Polako, momče, nemoj da
uništiš moj trud — reče Hoga-
NINĐA 108
rt prvo na engleskom, a zatim
na apanskom.
Iindijainac se trže. Coveik pred
njim nije bio naoružan. Pa ipak,
nije (pokaizivao strah.
— Ubiti? — prošaiputa na je ­
dva razumdjivom špansikom je ­
ziku upirući pritom u sopstve-
ne grudi.
— Ubiti? Ma ne. Sipaisao sam
ti život. Slobodan si — uzvra­
ti Nilk.
Olalkšainje se ukaza na Indi-
jamjčevom licu. Zatvori oči kao
da želi da proveri da li beli čo­
vek laže, i'skoristiće to što on
he gleda u njega i ubiće ga. On­
da se seti da je ko zna koliko
dugo bio bez svesti i da je be-
lac mogao bez po muke da ga
ubije. Otvori oči i nasmeši se.
— Gladan? — upita Hogart.
Indijanac klimnu glavom ba­
civši kratak pogled na ogloda-
ne kotsti. Niik mu dobaci sen­
dvič uvijen u papir. Indijanac,
koji je pripadao gotovo izumr-
lom plemenu Juta, dohvati ko­
mad, onjuši ga i ne odvijajući
ga pojede u dva zalogaja. Us­
red zalogaja zaistade i poče da
osluškujte. Hogart se taikođe
umiri. Najzad je d sam čuo ka­
ko se kamenje odronjava pod
koracima dvojice-trojice ljudi.
Ugleda i Jutu kaiko za trenutak-
nestaje u pećini, a zatim se vra­
ća držeći u rukama tešku ba­
tinu okovanu gvozdenim klin­
13
cima izvađenim iz pragova ne­
ke napuštene pruge. Batina je,
zakljiuči Nik, imala najmanje
desetak kilograma, ali je Juita
držao kao da je reč o bejzbol
pa!lici.
Začuše se i glasovi.
— Hombre, kažem ti, onaj
gringo je ovde negde. Video sam
kad je k re n u o među stene. Sad
je naš. Za opremu i automdbil
dobićemo silne pezose. Manuel
i Fernanido, krenite levo i des­
no, a ja idem pravo do njega.
Pokušaću da ga zagovaram dok
se ne prima:knete, a tada...
Meksikanac, pravi odrpanac
koji je ovo govorio, brzo poka­
za svojiim ljudima na koiiu stra­
nu da krenu.
'Bili su to priipadnici Pusti­
njskih lešinara. Bandita koji
su u pustinji rođeni, u kojoj ži­
ve i u kojoj će umreti. Njihov
jedini posao bilo je Ubijanje i
pljačkanje, a jedina briga kako
da prežive od žrtve do žrtve.
Njegove reči bile isu Hogartu
najbolji znak i opomena. Bio
je sipreman. Najlon'Ski konopac
koji je na oba kraja imao me­
talne držače za ruke vilsiio mu je
prikriven iza butine. On pOka^
za Juti glavom obližnju stenu i
Indijanac samo klimnu glavom.
Minut-dva kasnije Nik ugleda
prvo senku, a zatim i obod ve­
likog slamnatog soonbrera.
14
— Buenos đias, senjor — po­
zdravi Meksikanac ljubazno, is-
cer'ivši se »prijatelj'Ski« i drže­
ći pušku za cev.
— Buenos — uzvrati Nik.
— Đavolski vruće i za mene,
sina pustinje, a tek za vas. . .
— Vruće, ali podniošljivo —
uzvrati Nik gledajući preko še­
šira svog sagovornika, pokuša­
vajući da otkrije ostala dva
bandita.
— Senjor, možda imate ma­
lo vode koj'U možete da pode-
lite sa putnikom namernikom,
ha?
Nik bez reči gurnu vrh čiz­
me s gumenim đonom pod ču­
turicu i vešto je šutnu prema
nezvanom gostu. Budno je pra­
tio kako bandit, tobože slučaj­
no, namešta pušku ispod miši­
ce ka:ko bi u trenu mogao da
pripuca iz nje, a samo jednom
rukom uzima čuturicu. Popiio ie
tek gutljaj-dva, što je bio znak
da uopšte nije žedan.
Hogart tada sipazi i kretanje
u blizini stene iza koje je sta­
jao Juta.
— Cigaretu — upita neoče­
kivano Meksikanca.
Ovome se lice ozari i on za
tren zaboravi z:bog čega je tu.
Napravi nekoliko koraka ■ — i
zinu od čuda. Nešto ■srebrnas-
to, taruko i opasno zviznu kroz
vazduh i obavi mu se oko vra­
ta. Hogart cimnu i uže se za­
NINĐA 108
teže do krvi u prljavi vxat ban­
dita. Dok je shvatio da je ispao
budala, Meksikanac je več kle­
čao ispred belca koji je sa obe
ruke držao i zatezao utoistveno
uže. Poslednje što je video bi­
lo je stradanje njegovog ortaka
Fernanda.
Juta je pustio bandita da is­
korači ispred stene, podiigne pu­
šku, a onda mu je onom bati­
nom jednostavno smrskao lo-
banju.
Treći bandit, koji je sve ovo
video, samo se prekršiti i pobe-
že koliko je brže mogao.
Nik skide opasno uže s vra­
ta ubijenog bandita, obrisa ga
papirnatom maramicom, pa ba­
ci pogled na Jutu. Ovaj je do­
vukao svoju žrtvu u hlad pe­
ćine i sada je opipavao mrša­
vo telo 'Ubijenog. Isto uoihi i sa
banditom koga je ubio Nik. Taj
je već bio uhranjeniji. Nik ose­
ti kaiko mu se creva bune i sa­
mo okrete glavu.
Juta to shvati kao znak pris­
tanka i odvuče ubijenog u pe­
ćinu. Pola sata kasnije, noseći
krvavi komad mesa u rukama,
izađe pred pećinu i, ne osvrću­
ći se. na Hogarta, poče da pri­
prema ražanj.
Tako Nik razbi i pos-lednju
sumnju da je tog avgusitovskog
dana spasao život primitivnom
kanibalu. Ipak odluči da ga po­
vede sa sobom. Imaće »mezim­
NINĐA 108
ca« kakvog niko od njegovih
prijatelja ne može ni da sanja,
a imaće sivakako i odanog ču­
vara, jer, ko zna. . .
V'iidevši kako njegovi prijate­
lji skreću poglede, on se samo
osmeihinu.
— Vidim da još uvek nema­
te simpatija ni razumevanja za
moje »mezimče«, ali mislim da
ćete se navići. Uostalom, i mi
smo s'lični njemu. On smatra da
jedući svoje neprijatelje stiče
njihovu snagu. Mi takode sti-
čemo snagu ubijajući naše ne­
prijatelje.
— Da, ali ih ne jedemo — ja­
vi se proćelavi Sid Voitkins, vla­
snik fabrike avionskih delova,
inače stručnjalk za mač i štap.
— Ko zna, možda bi trebalo
i to da probamo — našali se
Nik grubo, na šta se njegovi
prijatelji zabezeknuše.
Tišina potom potraja još ne­
ko vreme.
— Pustiću momke iz FBI u
zoru. Daću im dva sata pred­
nosti. Mislim da je to prilično
fer — nasmeia se Nik sarkastič­
no, a poitom se pozdravi sa pri­
jateljima pravdajući se kako ga
čeka posao, a i san mu je ne­
ophodan.
Trojica agenata FBI, koji su
imali zadatak da prate Nika Ho­
garta na koga je pala sumnja
da nedozvoljeno trguje oružjem
i da iz Meksika unosi kokain.
15
ležala su na tvrdim prostirka­
ma u tami vlažnog podruma.
Bili su puni modrica. Nisu ni
znali da su, pod hipnozom i ko-
ktel-inj ekcij ama dr Langa, is­
pričali četvorici vođa Pentagra­
ma sve što su ovi želeli da čuju.
— Dik, ja mislim da će nas
na kraju pustiti. Ništa nismo
rekli i oni ne mogu ništa ni da
sumnjaju.
— I ja mislim kao Cad. Ni­
šta nismo relkli. Valjda će nas
pustiti. Uostalom, ovde ništa i
nismo otkrili • —• javi se i Dik.
Sta ti misliš. Pat?
Treći momak nije ništa re­
kao. On nije bio toliko sigu­
ran kao njegovi prijatelji. On
se nejasno sećao čoveika u be-
iom, šprica u njegovoj ru ci.. .
Dalji razgovor prekide škri­
pa ulaznih vrata. Momak u ne­
kakvoj plavosivoj uniformi uđe
i dade im znak da krenu. Poš­
li su bez reči. Stigavši u dvo­
rište, koje je tek počelo da se
pomalja u izmaglici zore, ugle­
daše visokog sedoikosog čove­
ka, sportski obučenog.
— Momci, žao mi je. Prove­
rio sam vašu priču. Evo vaših
isprava. Slobodni ste. Nadam se
da će vam ovaj stari »džip« po^
služiti bar do prvog naselja.
Srećan put — reče sedokosi
Nik Hogart i okrenuvši se na
petama krete prema kući.
16
— A, naše oru žje... hrana.. .
voda — poče da zapitkuje Cad.
Pat ga munu u rebra i on
ućuta.
— Budi srećan što smo se iz­
vukli. . . ako smo se izvukli.
Ulazi u kola i brišimo.
Dik samo klimnu glavom u
znak slaganja. I njegova želja
bila je da što pre nestane iz
ovog jezivog mesta i dokopa se
širine i slobode. Već su izgubi­
li pojam 0 vremenu. Bili su u-
vereni da je njihovo zatočeni­
štvo trajalo dva-tri dana, a ne
dve nedelje koliko su, u stvari,
bili zaroibijenici Pentragrama.
Terensko vozilo poslušno kre­
te i posle nekoliko minuta njih
trojica izgubiše se iz vidokru­
ga stražara na ranču.
Nik Hogart popi veliku ča­
šu soka, proguta dve-tri pilu­
le koje mu je pripremio dr La-
ng lično, a zatim proveri oru­
žje. Odlučio je da pored naj­
lon konoipca, od kojeg se nije
razdvajao, ponese i jedan ma­
nji samostrel iz kolekcije svog
prijatelja Caka Brenana.
Kada je sišao do novog »dži­
pa« s kabinom. Juta je već se­
deo iza vozaSkog sedišta. Izme­
đu preikrštenih nogu držao je
tešku, okovanu batinu.
— Idemo u šetnju i lov.
Juta — reče mu Nik na šipan-
skom.
N IN ĐA 108
Indijanac samo zamimila ne­
što iskezivši svoje jake i zdra­
ve zube. Iz dana u dan osećao
je sve veću privrženost svom
ćutljivom spaisiocu. Ovaj ga ni­
je gnjavio, nije pokušavao da
mu se nametne, da ga menja.
Ništa. Dao mu je slobodu u sva­
kom smislu. Cak mu je doveo
i ženu, ne'ku debeljuškastu Me­
ksikanku. Naismejao se kad mu
je Nilk dobacio: »Nadam se da
ćeš uživati — i da je nećeš po­
jesti«.
Trojica agenata FBI počeše
glasno da kunu i psuju kad se
njihovo vozilo iznenada zaus­
tavi. Bez najave. Motor je od­
jednom stao. Bio je dovoljan
samo jedan pogled na merač
benzina u rezervoaru.
— Ono pseto ostavilo nas je
bez goriva — opsova Dik.
— Pogledaj u kante — seti
se Pat.
— Kakve kante, oVde nema
nikakvih kaniti — brecnu se
Cad.
— Ništa. Idemo pešice. Dru­
gog izbora nemamo. Ako stig­
nemo do onih brda tamo na ho­
rizontu, možda ćemo se i izvući.
Ako n e ...
Dik i Cad se naježiše od ovih
Patovih reči.
— Misliš da je to namerno?
— javi se Dik posle deisetak
minuta pešačenja.
NINĐA 108
— Aha. Zar si stvarno pomi­
slio da će nas pustiti. Ne bi me
začudilo da krenu našim tra­
gom.
— A l i .... mogli su i tamo da
nais... srede.
— Mogli su, samo ja mislim
da je ovo sastavni deo neke igre.
— Kakve igre, do sto đavo­
la?! — gotovo vrisnu Dik.
— Igre života i smajti, eito
kalbve, dečko m o j.
— Života i simrti? Ali. .. mi
nemamo oružje — poče Dik,
aHi ućuta osetivši kako priča
betz veze.
Nastavili su put sve češće
se osvrćući za sobom.
Bili su mladi i snažni momci.
Prošli su nimalo laku dbuku
škole FBI. Bili su u kondici­
ji. To se, uostalom, Videlo i po
kao strela pravom tragu koji su
ostavljali za sobom.
— Evo ti »oružje« — reče
posle nekog vremena Pat pru­
žajući Diku kurblu koju je po-
neo iz »džipa«. — Evo i tebi,
Cad — reče pružajući momku
čekić srednje veličine. Za sebe
je zadržao okasti šrafciger.
— I šta da radim sa ovim ako
nas pojure i počnu da pucaju?
— ne izdrža Dik da ne proko-
mentariše.
— Onda gum i kurblu u dupe,
pa okreni. Možda brže da be
žiiš — Uzvrati m u Pat pomalo iiz-
17
nerviran ponašanjem najmla­
đeg člana.
Nik Hogart ugledao ih je sa
jedne uizvilšace. Shvatio je na
koju su stranu kreniili, pa da­
de gas vozeći paralelno pravcem
kojim su pešačili. Uibrzo ih je
pretekao i zauzeo busiju iza ve­
like gomMe kamenja i stena.
Juta odmah iistrča iz vozila i
krete na suprotnu stranu.
— Juita, prvo ja, pa ti. Va­
ži? — opomenu ga Nik.
Indijanac samo kliminu gla­
vom zagledan u pravac iz kojeg
će se uskoro pojaviti agenti
FBI.
Nik Hogart nameisti metalnu
strelicu u ležište samostrela po­
desi objektiv na durbinu i od­
redi daljinu. Klečeći iza steine
čekao je da se njegove žrtve
pojave. Kada su se ukazalj u
okruglini snajpera, on poče da
bira koga prvo da gađa. Odlu­
či se za Pata. Lagano ooče da
pritiska okidač. Nišanio je u
slabinu. Ne, nije želeo da ih
ubije izdaleka. Uživao je da
gleda u oči svojih žrtava, da
uhvati onaj kratki trenutak kad
život napušta telo, kad se sjaj
u očima gasi. Oseti kako uizibu-
đenje u njemu raste.
Strelica fijuknu i strahovi­
tom brzinom polete prema ne­
dužnoj žrtvi. Pat vrisnu kad ga
oštri vrh probode i kad mu se
18
strelica duboko zari u desnu
slabinu.
— Pet! Sta je bilo?! Ko. . .
do đavola, pa ti si pogođen —
povika Dik.
— U zaklon! Na zemlju, bu­
dalo! — poviika Pat držeći ru­
kom strelicu koja ga je povre-
đivala pri svakom uzdahu i po­
kretu.
Dik odluči da posluša, ali pre
toga htede da baci još jedan po­
gled ka pravcu iz kojeg je do-
letela strelica. Vrisnu od bola
kad ga oštar šiljak pogodi tač-
no’ izinad kolena. Poče da psu­
je i preti i taiko dozvoli skrive­
nom strelcu da ga pogodi još
jednom. Ovaj put ispod desnog
raimena.
Gotovo pLačuć; od bolova,
mladi agent tresnu u prašinu.
Cad, koji je još kod prvog
znaka uzbune tresnuo o ledinu,
doipuza do pogođenih prijatelja.
— Pat, kako da vam pomog­
nem? Sta da radim? — upita
najstarijeg među njima.
Pat je ćutao. Ni sam nije
znao šta da kaže.
— Ništa, momak, samo pazi
s koje će strane da se pojave.
Nešto mi govori da imamo po­
sla sa jednim. . . najviše dvoji­
com njih. Pazi. . . tek kad se po­
jave znaćeš šta da radiš.
Nik ih nije du^o držao u nei-
zvesnosti. Uskoro je krenuo
prema njima. Na licu je imao
N IN ĐA 108
neku čudnu maisku od plasti­
ke i metala. Bila je to obredna
maska Inka koju je još davno,
davno kupio od nekog seljaka
u Gvadalaihari. Prišao im je na
dva metra i zastao.
— Ko si ti? Sta hoćeš od nas?
Zašto si ranio moje drugove?!
— gotovo povika Cad.
— Bori se — kratko naredi
Nik.
— Da se borim? Zašto, do
đavola. Ti mora da si mani­
jak! ! !
— Bori se i ne cmizdri. Bar
urniri kao muškarac.
Cad ne izdrža. Bez upozore­
nja palete na maskiranog Nika.
Tu je načinio prvu grešku. Nik
se tek malo pomeri u stranu, a
onda ga iz sve snage nogom u-
dari posred grudi. Mom^k pade
pokušavajući da povrati vazduh.
— Cad. . . polako.. . ovaj je. . .
borac — opomenu ga Pat ste-
njući.
— Tako je, momče. Ja sam
borac! Ja sam. . . Ratnik smr­
ti! —• procedi Nik Hogart iz-
menjenim glasom kroz masku.
Cad, koji je takođe prošao o-
buku iz borilačkih veština, pos­
tade oprezniji. Na žailost, ovom
protivniku nije dorastao. Usko­
ro mu Nik jednim veštim, za
treninge zabranjenim, udarcem
polomi levu nogu. Cad pokuša
da ga u skoku dohvati za vrat,
ali promaši. Istovremeno oseti
NINĐA 108
kako m'U se u kožu na vratu
zaseca jak najJon konopac. Po­
če da krklja.
Pat se uz velike napore us­
pravi i, ne obazirući se na bo­
love, pokuiša da pomo.gne pri­
jatelju. Načini dva koraka, a
tada ga strahovit udarac oko­
vane batine pogodi po ramenu.
Pucanje kostiju jasno odjeiknu
okoilinom, propraćen urlikom
povređenog čoveka. Mrak nes-
vesti navuče mu se na oči i on
se sruši na pesak.
Dik ugleda ogromnoig Indija-
noa i samo pTOŠapu'ta:
— Majko božja. . .. gotovo
je. . .
_ Nik trže dva puta kratko i
Čadov vrat poče jako da krva­
ri. Agent FBI hio je mrtav.
Hogart podiže riike visoko ka
nebu i pusti pobedinički krik,
sličan kriku neke velike ptice
gralbljiivice.
Juta, koji je stajao u blizini,
pade na kolena. Za njega je čo­
vek ispod maske, njegov gospo­
dar, bio pagansiko božanstvo.
Na Nikov krik Dik skoči na
onu zdravu nogu.
— Hajde, kurvin sine! D o­
krajči i mene, pa se vrati u
svoj brlog! Samo, nas ima još...
i naši znaju kuda smo krenuli,
za neki dan si gotov — besno je
psovao.
iNik Hogart mu priđe.
19
— U redu, kako želiš da um­
reš?
— Samo da imam bilo kakvo
oružje, pokazao biih ti ja i ova­
ko ranjen, majmune maskira­
ni, ali. . .
^
— Oružje? Kakvo. Ah, piš­
tolj i pušku zaboravi, to je za
kukavice. Želiš nož, koplje, ba­
tinu?
— Daj mi nož, pa ćeš da vi­
diš kako ga koristi moimak iz
Bronksa —• prosikta Dik zabo­
ravljajući na strelicu u nozi i
onu čiji je kraj provirivao tik
ispod njegovog desnog ramena.
Hogart pruži ruku iza leđa i
iz kanije izvuče veliki nož, is­
ti onakav kakav je Silivester Sta
loine nosio u filmovima o Ram-
bu. Baci ga pred noge ranjenog
agenta i izmače se korak-<dva
prelkrstiVši ruke na grudima.
— Hajde, poikaži se, momče
iz Bronksa — reče prezrivo.
Dik s velikim naporom doh­
vati nož, o:dmeri mu težinu i.
vukući ranjenu nogu, krete pre­
ma Niku. Ovaj se nije pomerio
čak ni u trenutku kad je Dik
zamahnuo odozgo nagore. Sa­
mo za centimetar izmače gor­
nji deo tela. Dik hrzo usposta­
vi ravnotežu i pokuša da zada
nov udarac. Da je bio zdrav,
možda bi i uspeo. Ovako. . .
— Momče, nemaš ti meni šta
da pokažeš. Uskoro će da bude
20 N IN ĐA 108

pakleno vruće, a mene čeka­ imao je pare, sledbenike. Imao

ju i poslovi. Zato, da zavnšimo. je dr Langa i, što je najiv^ni-
Dik shvati da je izgulbio i je, anmiju momaka koji su vo­
zato pokuša da iskoristi posle- leli borilačke veštine. Među
dnju šainsu. Brzo zamahnu no­ njima je iregrutovao svoje bu­
žem i hitnu ga ka Niku. Teški duće vojnike.
nož zapara vazduh, aili proma­ Svoje Ratnilke smrti.
ši za čitav pedalj. Uslkoro će organizovati veli­
Ali, Nik nije promašio. Na­ ki turnir na svom imanju. Po-
pravi salto i, dok je leteo iznad zvaće najmanje s!totinu boraca.
glave ranjenog agenta, namače Tu, na njegovom imanju oni će
mu omču oko vrata. Kratkim biti na raspolaganju dr Langu.
trzajem jednostavno mu polo­ Sve če ih zadržati i pripremiti
mi vrat. da budu pos'ltušni sledbenici ve­
Pat se u tom trenutku osve- likog vođe.
stio i video šta se dogodilo. Sa­ Njegova tri ortaka takođe će
mo stisnu očne kajpke. se pobrinuti da među nezaipo-
— Juta, ja idem. Ti sve oči­ slenima sa dokova u San Fran-
sti. cisku, N ju jork u ... bilo kojih
Izdavši to naređenje Nik Ho­ dokova dovedu snažne momke
gart skide masku, obrisa zno­ koje će dr Lang da »prepravi«
jem orošeno lice i brzo se vra­ i od njih stvori armiju posluš­
ti vozilu. Uključi klimanure^ nih.
daj, a zatim potera džiip putem — Jednog dana. . . jednog
kojim je došao. dana MOJA Amerika biće ona
Ovaj kratkoitrajini lov povra­ prava. Bićemo najjači na sve­
tio mu je raspoloženje. Sanjao tu. Moj način biće način živo­
je 0 tome da stvori armiju lju ­ ta svakog Amerikanca — reče
di sličnih sebi, armiju koja će po(I.uglasno dok je udobno vozi­
mu pomoći da šiirom SAD uni­ lo jurilo put ranča.
šti sve one muškarce i slabiće
boji su neprekidno tntljali o *
miru, pregovarali sa Rusima, * ¥
mazili zemlje Trećeg sveta...
jedniom reči raidili sve ono što Obuzeti strastvenom ljubav­
se kosilo sa njegovim poima­ nom igrom Lesli Eldridž i Su­
njem Velike i Slobodne Ame­ miko nisu nameravali da se ja­
rike. A, bio je na pragu ostva­ ve na telefon koji je u dnev­
renja takve želje. Imao je plan. noj sobi uporno zvonio. Posle
NINĐA 108
trećeg zvonjenja automatsika se­
kretarica se ulključi i iz malog
zvučnika začu se hrundavi glas
Taibasko Pita.
— Hej, golupčići, znam da
ste kod kuće. Zato kad zavr­
šite to što radite, javite se sita-
rom usamljenom prijatelju. Ne­
ćete se pokajati. Imam iznena­
đenje za vas. Zdraivo, čekam da
se javite.
Lesli namerno nije prekinuo
zagrljaj sa devojkom koju je
iznad svega voleo. Ponekad se
pitao da li će mu ikada, makar
i na tren postati dosadno da po­
navlja već toliko puta ponov­
ljene pokrete, ¿liuša iste reči,
jecaje i uzdahe strasiti. To kr­
hko a opet snažno telo, te vitke
a iip>ak do savršerusftva izvajane
i zaolbljene butine, taj tanani
stiruk, taj stomak tako ravan i
gladalk a tako eksplozivan, te
grudi koje su znale da zamiri-
šu kao treišnjin cvet u proleće
i đa ga izlude — sve to mogaio
je zatvorenih očiju do u deta­
lje da emituje pred sopstvenim
očima. Pa ipak, sivaki put ot­
krio bi neki novi detalj, neku
novu boju, miris, trzaj mišića
ispod kože.
Isto pitanje postavljala je se­
bi i Sumiko.
— Znaš, Lesli, osetiću da si
me se zasitio čak i ako to ne
budeš kazao ili pokazao. Žene
to naprosto osete. A, on da...
21
onda ću te ostaviti i nestati iz
tvog života.
— Važi, reci to i meni, ali
— vodi računa da mi slušni a-
parait bude na uvu jer sumnjam
da ću u osamdeset i nekoj go­
dini bez njega m oći da čujem
bilo šta — uzvrati Lesli smeju-
ći se.
Sumiko mu se baci u zagrlaj
i poče razdragano da ga ljubi.
Kada se malo stišala, reče;
— Ti znaš da bih bez tvoje
lj:ubavi odimah umrla. Znaš to,
zar ne?
Leisli je bez reči podiže od
poda i pritisnu je nežno na svo­
je široke i snažne grudi. Oseća-
ia se tako malenom na njegovim
grudima, a istovremeno najza­
štićenijom na svetu.
N ije trebalo ništa da joj ka­
že. Njegovo srce, koje je ku­
calo tik uz njeno, govorilo je
samo za sebe. Oseti kako se bu­
di vatra u dubini njenog tela.
Počela je da trlja butine o nje­
gove. Ubrzo Leisli oseti njene
duge stidne dlačice kako ga go­
licaju.
— Gospode. . . ti me izluđu­
ješ, Leis. Nemam više snage, a
opet te želim, čini mi se još
više nego pre sat vremena. To
nij e. . . normalno — prošaputa
ugriznuvši ga za uvo.
Lesli, moćni ratnik noći, i ne-
poibedivi borac, sada je bio su-
šta nežnost. Sumiko nije ni o-
22
setiila kada je doneo do pros­
tranog ležaja. Nežno je polo­
žio, a zatim počeo sistemaitski
da 'Ijulbi svaki deo njenog tela.
Svaki poljuibac kao da je u nje­
no teio ulivao neku novu sna­
gu. Kada je počeo da joj lju­
bi već otvrdle bradavice devoj­
ka otvori oči i ispusti dug uz­
dah. Bila je to mešavina bola,
strasti, želje i moilbe. Čvrsto je
zarila svoje tanke prste u n je­
govu gustu kosu.
Lesli je nastavio da je ljubi
sve niže. Kod pupika je opet
ponovio igru ulivanja života i
snage. Čitav stomak poče da
joj poigrava. Isprva su to bidi
tek sitni trzaji, a onda sve širi
pokreti. Na kraju Sumiiko odi-
že domji deo tela sa ležaja vr­
teći kao u ludom tra^nsu svo­
jom malom lepoim iz va jan om
zadnjicom. Lesli uhvati ritam
i snažno prodre u nju. Devojka
zagrize sqpstveni dlan kako’ ne
bi kriknula od zadovoljstva.
I ova igra potraga taman ono­
liko koliko je Lesli želeo da
potraje, odnosno oinoliko koli­
ko je bilo potrebno da isto-vre-
meno stignu do vrhunca zado­
voljstva.
Dok je Sumiko ležala nepo­
mično, Lesli skoči s kreveta i
krete u dnevnu sobu. Pritisnu
dugme na »sekretarici« i od­
mah začu poznati glas.
NINĐA 108
— . . . . Nećete se pokajati. I-
mam iznenađenje za vais. Zdra­
vo. Čekam da se javite — bio
je kraj Pitove porulke.
Lesli brzo otkuca poznati br­
oj. Čim Pit podiže slušalicu,
reče;
— Kaži, medvede trapavi,
šta ti treba?
— Pa vas dvoje. Vi ste moja
j edina porodica, a .čovek sve ra­
dosti deli sia porodicom. Pilšd ad­
resu . . .Ah, izjvini, zalboravio sam
da ti u glavi imaš kompjuter.
Dakle, nova adresa je Fami
Hils 32L Čekaću vas pred ka­
pijom za recimo pola sata. U
redu?
— Za sat i po, i gledaj da
budeš sa,m. Sumiko već pita
kada ćeš da se uozbiljiš, oženiš,
sviješ porodično gnezdo . . .
— Neeee . . . oteže Pit. — Za
tu devojčicu učinio bih sve.
Evo, ako baš mora, neću više
da liznem australijsko pivo . . .
ni bilo koje drugo, samo ne že­
nidba. Pa ja sam još mlad, ta­
ko reći date . . . Ko zna da li
sam napunio tridesetu.
— De, de, ne kukaj, samo
sam se šalio. U redu, dolazimo.
Sumiko mu priđe s leđa.
— Kome si se talko slatko
smejao?
— Onom trapavom medvedu
koji se odaziva .na ime Pit. Zo­
ve nais u goste. Pomenuo sam
mu nešto u vezi ženidbe i od­
NINĐA 108
mah je počeo da zapomaže i
kuka. Izgleda da je kupio novu
kuću. Zove -nas u gosite.
— Šta da m-u ponesemo.
Zinam! Sačuvaia sam jedan
karton njegovog omi'ljenog pi­
va od prošli put. Uisiput može­
mo da mu kupimo i nešto od
stvari. Važi?
'Bila je to više odluka nego
piitanje i Lesli samo sleže ra­
menima.
Taibasko Pit izaibrao je kuću
na jednom od najlepših mesta
na brežuljcima iznad San Fran
ciska. Prostrani vrt sa baze­
nom, mnoštvo biljaka i rasli­
nja duž zidova, ali isto tako ve­
lika čisitina_ prekrivena najme­
kšom i najgušćom travom koju
su Lesli i Sumiko videli.
Lesili zaključi da je plavoko­
si div prihvatio mnoge njegove
savete što se s'igumosti tiče, a
o tome je svedočila i čisitina
oko kuće koja nije dozvoljava­
la iznenađenja.
Pit ih dočeka raširenih ruku.
Devojku je gotovo odneo u ku­
ću.
— Znam da ovde nedostaje
nežni dodir čarobne žensike ru­
ke, ali kako sam ja samo jedan
prokleti neženja mislim da ni
ovako nije loše — požuri da
preduhitri bilo kakvu primed-
bu na temu prisustva žene u
kući. — Samo ti razgledaj, lut­
ko, dok ja Lesiju pokažem . , .
23
—■ Nadam se da nije neka
riđokosa lutka iz tvoje bogate
kolekcije — doibaci mu Sumiko
preteći prstom.
Pit se osmehnu nedužno, a
zatim požuri da odvede Lesilija
do desnog krila prostrane pri­
zemne kuće.
Ponosno otvori vrata i pro­
pusti Leslija da uđe. Te*k tada
upali sva svetla.
Bila je to sala za vežbanje
borilačkih veština. Na počas­
nom mestu bile su čak dve sli­
ke: slika Mijamoto Musašija,
stara gravura, i fotografija M o-
rihej Uješibe, oca aikidoa. Is­
pod njihovih slika bio je ideo-
gram koji mu je Lesli poklo­
nio kao i samurajski mač
kojim se nikada nije koristio.
— Šta kažeš, Lesli, ha? —
navah Pit kao dečaik željan da
čuje šta stariji brat misli o
njegovoj najnovijoj igrački.
— Lepa, prostrana sala . . .
samo . . .
—• Samo, šta, šta sam zabo­
ravio?
— Pa nigde ne vidim šank i
sanduke s pivom — nasmeja se
Lesili, ali kad primeti snuž;deni
izraz na prijateljevom licu brzo
dodade: — Šalim se, Pite, ovo
je sala u kojoj bih mogao sati­
ma da vežbam ili meditiram.
Svaka čast, dečko, naučio si i
upamtio sve što sam ti pokazi­
vao. Dođi — dodade i krete ka
24
mestu gde su stajale ¿like dvo­
jice velikana borilačkih vešti­
na.
Tu na prostiirci biili su štaipi-
ći za paljenje, jedain tanto nož,
nekoliko komada svile ispisane
ideoigramima.
Lesili je znao da njemu pri­
pada čast da svečano otvori
dođo svog najboljeg prijatelja.
On kleče i obavi ceremoniju.
— Znaš, bio si u pravu u ve­
zi one primedbe Znam, mislio
si da ću brzo da zaboravim na
ovo ovde, ali prevario si se.
Učlanio sam se u agenciju koja
iznajm ljuje majistore borilač­
kih veština na sat. Da, dobro
si čuo. Danas u ovom našem
lepom gradu možeš telefonom
da poručiš partnera . .. samo ne
bih im preporučio da se odazi­
vaju na tvoje pozive, ha, ha,
ha...
Lesli je pažljivo razgledao
motke za kendo, bo štapove za
vežbanje bođucua, proveravao
tvrdoću tatamija . . .
— Sve je prvoklasno. Da
Sumiko nije sa nama, naterao
bih te da odmah iskoristimo
blagodeti koje može da pruži
tvoj dođo — reče Leislji. —
O v a k o. . .
— Niko vam ne brani, vi
večiti dečaci, da se m alo poig-
rate. Ja ću za to vreme da po-
setim kuhiinju. Već sam zavi­
rila u frižider. Pun je kao las-
N IN Đ A 108
tino gnezdo usred ieta — do­
baci im Sumiko s vrata i nes­
tade pre nego što su dvojica
momaka mogla bilo šta da ka­
žu.
Brzo su se skinuli i navukli
kimona. Lesli poče da itsvodi
svakojake vežbe za zagrevanje,
a Pit ga je u stopu pratio. Dva­
desetak minuta kasnije počeše
da vežbaju padove, skokove,
kate .. .
— Aikido? — upilta Lesili.
— Važi, seaiisei — uizivrati
Piit i nakloni se.
Lesli je bio vrhuniski maj­
stor ove naolko neibocnbene veš­
tine, veštine koja je neupuće­
nom mogla' da liči na bezazleno
poijgravanje, na baletsku koreo
grafiju. Ali, to je bio samo pri­
vid. Ti blagi pokreti bili su
harmonija uklapanj.a u okolinu,
u protivnika, u KI.
Nekoliko puta Pit odlete vi­
soko i daleko od Leslija, ali
bez posledica.
— Molim te, ponovi to, ali
usporenije, da 'lakše pratim —
reče posle poslednjeg letenja.
Lesli mu prvo objasni sisitem
poluga, pokreta i okretanja, a
zatim i praktično pokaza kako
sve to treiba da izgleda, da se
slije u jedan jedini potez.
Zaneseni u vežbanje nisu ni
primetili kako vreme leti. Trg-
ii su se kad ih Sumiiko pozva
s vrata.
NINĐA 108
Posle tuiširanja poseds^e u
prostranoj dnevnoj sobi. Caivrr
ijali su .uz odaJbrana jela i pića
0 svemu i sivačemu. Pit auto-
maitski aikiljuči TV prijemnik i
htede odmah da ga ugasi pri
pogledu na Sumiiko, ali ga Le­
sli zausitavi.
— Piite, od loših vesti ne mo­
žemo pobeći. Pusti da čujemo
šta se danas događalo u ovoj
prelepoj i prdkletoj zemlji.
Pat odaimu. Ipak napravi
pokret kao da se izvinjava de­
vojci. U znak oproštaja ona se
podiže i donese mu sveže pivo.
— Ovo trelba da čujete —
fKJZiva ih Lesli.
¡Na ekranu se pojavi slika
mladog čoveka simpatičnih cr­
ta lica i očiju dz kojih je izbi­
jalo požtenje.
— Mladi senator Đuk Marli
— čitao je spiker — iz savezne
države Nevada, najavio je pra­
vi rat svima onima koji u ime
naroda SAD osnivaju razne
Agencije, direkcije i sve ostale
organizacije za suzibijanje ovog
ili onog zla stvarajući pri tome
još veća zla.
— Ne smemo dozvoliti da
nas CIA, FBI, DEA dJi neka
druga anonimna organizacija,
a ima ih dosta, uvuiče u još ve­
će zlo čineći za nas i u naše
ime sramotne stvari, zločine i
genocide nad delovdma čitavih
naroda. Ja i m oji saradniici uči-
25
nićemo sve da takve organiza­
cije raskrinkamo i uništimo!
— izjavio je mladi senator na
nekom mitingu u Nebrasikd.
— Momak je sjajan. Zalista
ima petlju kad ovako u lice baca
sve one govnari je ljudima iz
CIA-e i ostalih »direkciija«.
Svaka mu čast — od'uševljavao
se Pit.
— Da, svaka mu čast. Samo,
bojim se da neće daleko stići.
Ti o kojima je govorio sada su
toliko moćni da pred njima dr­
hti i Kongres i Bela kuća —
doibaci Lesli.
— Misliš da neće imati šan­
se? Šteta, a baš mi se sviđeo.
Da znaš. Les, da bih bio u sta­
nju da mu se javdm i ponvudim
mu svoje usluge.
— Ta ti nije loša, momče.
Samo, bojim se da bih izgubio
jednog prijatelja. Momče, ONI
su moćni i opasni kao mitološ­
ka Hidra. Koliko sam im glava
ja posekao, i . . . :
Pitovo oduševljenje brzo je
splaisnulo.
— U svakom slučaju momak
zaslužuje i i>ažnju, i priznanje.
Ne p ^ t i m da je ovalko govo­
rio bilo koji »budža« iH »gla­
vonja«, bilo iz Senata ili Kon­
gresa — reče Lesli, a zatim
promeni kanal.
Neko vreme gledali su stare
film ove Baster Kitona i vesela
26
atmosfera vrati se među troje
prijatelja.
Kada su Lesli i Sumiko kre­
nuli, naipolju se već spuštao
mrak. Poadiraiviše se sa Pitom
i Lesli mu o'beća da će već za
dann'dva doći da ponovo vežba-
j'u zajedno.
— U međuvremenu vežbaću
sa unajmlljeniim partnerom. Ne
želim da zbog mene gubiš više
vremena nego što je potrebno
— ddbaci Piit.
— OrtaJk, svaki trenutak
proveden sa pravim prijate­
ljem nikada nije izgubljen. To
je samo zlatnik više u riznici
prijateljstva — usvrati Lesli.
Voizio je lagano. Voleo je uli­
ce San Franciska. Njihove vis-
pone i strmine. Voleo je stare
tramvaje, miris luke koji je
dopirao i do najuzvišeenijib
delova grada. Ponekad'bi pdže-
leo da zlbog zla koje je vladalo
u gradu, ode negde daleko, na
nelko pusto dstrvo i zaboravi
na ljudski rod. Samo, znao je
da to nikada neče učiniti.
»Sada si natčovek, po snazi
i umu. I baš zato osuđen si na
večnu borbu i patnju. Uvek će
negde biti neko kome je pot­
rebna tvoja pomoć. Uvek će
nagde zlo da te natera :da kre­
neš, potegneš oružje. To je od
sada tvoja sudbina«, — rekao
mu je nekada davno, u Japanu,
sedokosi sensei Tanaka apraš-
N INĐA 108
tajući se s njim kao s učeni­
kom.
Lesli obgrli Sumiko. Da mu
nije nje, život bi mu bio samo
neprelkidna borba. Ovako . . .
Tu je bio i onaj plavdkosi div
Tabasko, uvek gpreman na ša­
lu, akciju i žrtvu.
— Ipalk sam ja srećan čoveik,
sensei — prošaiputa jedva čuj­
no.
— Nešto si rekao, Les? —
upita Sumiko koja se smestila
na desnoj strani njegovih gru­
di.
— Ništa, devojčice, setio sam
se nečeiga.
Taibasko Pit se već dobro
oznojio vežbajući sam kada na
ulaznim vratima odjeknu zvo­
no. On požuri da otvori. Jedan
dvadesetpetoigodišnjak crne ko
vrdžave kdse i mrkog tena —
dčiigledno mešanac — stajao je
pred vratima.
— Vidirp da ste več aparemni
za vežbanje. Dajlte mi deset
minuta da se zagrejem, pa mo­
žemo da počnemo — reče pri­
jatnim glasom.
Kada se nešto kasnije poja­
vilo obučen u kimono, Pit oiko
njegovog pojasa ugleda zname­
nje majstora drugdg dana.
Znači, dobio je pravog majsto­
NINĐA 108
ra. Utoliko bolje. Pošto se zag-
rejao i dobro razgibao momaik,
p.o imenu Raul, upita Pita šta
želi da vežba.
— Da počnemo sa aikidom?
R>aul samo klimnu glavom i
zauze stav. Isprobavali su bro­
jne tehnike, bacanja, kretanje.
— Hajde sada ti napadaj,
Raul. Hoću da vidim koliko još
pamtim šta- je to džiu-idžicu —
reče Pit već pomalo zadihan.
Raul je napadao kao da se
bori :na žiivot i smrt. Samo onaj
ko se brani moiže taJko maik-
simalno da se koncentriše i za­
ista pokaže ili uveri se, koliko
je spreman za ođbranu. Radili
su dvadeset minuta bez pauze,
a onda Raul kleče na koleno i
lupi šakom o tatami, što je bio
znaik da prekida borbu.
— H'uuuuu, vi ste zaista bo­
rac van klase. Znate, u agenciji
dobijam uglavnom pozive od
raizmaženih bogatašica ili pod-
gojenih biznismena, pa sam
malo »zarđao«. Vi radite kao
pravi majstor, idko ne vidim
da nosite neki od pojaseva?
— Ah, pojas služi samo da
drži gaće — našali se Pit pri-
sećajući se šta mu je jednom
rekao Lesli. — Sto se tiče mog
stila i borbe mislim da prete-
rujete. Pitam se šta biste rekli
da vidite mog prijatelja . . . on
je MAJSTOR nad majstori­
m a .. .
27
Raul odjednom, samo za
tren, izmeni izraz lica, pa brzo
upita.
— Da li i on vežiba sa vama?
— Nee, on vežba sam, tek
koliko da održi formu. Do sada
nisam ni čuo ni video da je
imao dostojnog protivnika. Mi­
slim nekog ko mu je stvarno
dorastao — nastavi Pit da hvi-a-
li Leslija.
— Ako nije tajna, kaiko se
zove taj momak? Mislim, da li
je neko ko se bori javno, ima
titule?
Tak tada Tabasko se lecnu.
»Baš sam glup«, pomisli setiv-
ši se da o Lesliju uopšte ne
treba, govoriti pred strancima.
— Ah, njegovo ime nije toli­
ko važno. Ne, nije se borio,
milslim na turnirima ili nekak­
vim prvenstvima . . . On to ona
ko — poče da uvija Pit, ali bi­
lo mu je jasno da je proibudio
veliku radoznalost kod Raula.
— U redu, njegova stvar.
Mi imamo još dvadeset minuta
vremena. Sta sada želite? —•
upita Raul, a onda mu pogled
pade na mač koji je visio na
zidu. Sa onim, na žalost, ne
radim.
— Pa, za kraj može malo
kung-fua, tek da isiksori'stimo
vreme — izabra Pit.
Tu je bio najjači. Džiu-džicu
je radio telk dve godine i to po
nagovoru Leslija Eldridža. A,
28
što se tiče kung-fua, njime se
bavio, u početku nesvesno, još
na ulicama gradova u kojima
je kao dečak živeo. Leisli je taj
njegov prirodni potencijal,
potkovan dugogodišnjim isku­
stvom, »ispolirao« i Tabasko je
bio zaista veoma ddbar borac.
To je brzo uvideo i Raul, sve
teže iabegavajući Pitove nale­
te. Posle jednog malo jačeg
udarca nogom, Raul odlete či­
tavih pet-šest metara preko
sale i jedva uspe da padne ka­
ko trelba.
— Huuu, ako ovaiko nastaivi-
te moraćete da potražite novog
partnera. Ja neću biti u stanju
da idem kako treba — dobaci
ustajući. — Sad ne mogu da
verujem da neko ovo radi bo­
lje od vais. Znam sve momke u
agenciji i, verujte mi, nijedan
vam nije dorastao, a to su sve
momci s crnim pojasevima i
danovima.
Tabasko Pitu je ova pohvala
prijala.
— Znate šta — nastavi Raul
— neki m oji poznanici, u stva­
ri pokrovitelji škole kojoj pri­
padam a vlasnici agencije ko­
joj radim, uakoro priređuj'u
privatni turnir u borilačkim
veštinama. Sve je plaćeno, a i
nagrade su velike. Ako ste za-
interesovani, doneću vam pri-
javni list na idući trening.
N IN ĐA 108
— Gde se održava turnir?
Ovde u gradu?
— Ma ne. Ljudi koje sam
pomenuo imaju veliiko imanje
dole na jugoza,paidu, na ivici
pustinje. Tamo se svalke godi­
ne održavaju turniri — obave­
sti ga Raul.
— V a ži.. . dogovorićemo se
sledeći put.
— Možda će i vaš iprijatelj
pristati da nam se pridruži?
— Ne verujem. On se, kao
što rekoh, ne bori. Ali, ako ja
krenem, možda će poći mene
da bodri — reče Pit i nakloni
se.
Trening je bio završen.
Pit ode u kupatilo, a njegov
partner požuri do prve telefo­
nske govornice. Okrete poznati
broj i kad mu se javi dežurna
sekretarica, on joj izdiktira Pi­
tovo ime i adresu.
— Moj klijent tvrdi da ima
prijatelja koji je još bolji bo­
rac od njega. Ako nije reč o
običnoj hvali, onda taj »prija­
telj« mora da je nosilac bar
četvrtog dana — dodade na
kraju poruke.
* C
Nik Hogart, Volt Bilings, Sid
Vo'tfkins i Cak Brenan sedeli su
na dvadeset drugom spratu
poslovne zgrade u centru San
NINĐA 108
Fraaaoska, u kanceLariji Nika Ho
gairta. Pdjuckali su vilski sa so­
dom .i čekali da se poj-ajvi i čet­
vrti član vođlstva Pentagrama,
Sajmon Filips, pa da čuju p o­
jedinosti o predstojećem turni­
ru.
Konačno, Filips se pojavi.
Objasnio je da je 2Jbog jedne
velike fimansiji^ke transakcije
morao da ostane duže u svojoj
centralinoj banci, a potom zau­
ze svoje mesto. Sačeka da mu
Hagartova sekretarica doda ča­
šu s pićem, isprati je pogle­
dom, a potom se okrete osta­
lima.
— Ljudi, ovalko Sitojimo. Do
jutros je stiglo 99 prijava za
turnir. Naši m om ci tvrde da je
reč, .uglavnom, o mlaidim i ja­
kim borcima, uglavnom bez
porodica ili samostalnih neže­
nja. Čekamo još jednu prijavu
i zaključujemo listu . ..
— Izvinite, mister Hogart,
stigla je lista koju ste očekivan
li. Sailje je Raul — procvrkuta
sekretarica.
— To je to. Sada smo zaklju­
čili listu. Raul, iz šikole u isto­
čnom delu San Franciska, tvr­
di da je našao momka koji nad
mašuje sve koje je do sada vr­
bovao. Kako je Raul jedam od
mojih najboljih agitatoira ve­
rujem da je zaista naišao na
pravo blago — oibjasni Nilk.
29
— Kada miisliš da turnir po­
čne? — upita Filips otvarajući
aktovku.
— Danas je sr eda. Pa, reci­
mo za deset dana. Toililko nam
treba da oibavestimo učesnike i
pripremimo ramč — uzvrati
Nik Hogart. — Nadam se da
si pripremio pare za nagrade.
— Jesam, kao šlto je i dogo­
voreno. Ovde imam dvesta hi­
ljada, a pehare će doneti moj
zamenik pravo na ranč.
— Pa, momci, misilim da je
to sve. Da nazidravimo novom
turniru i budućim Ratnicima
smrti — reče Nik i podiže čašu.
Ostala četvorica mu se pri-
družiše.
Kada su spustili prazne čaše,
Sid Votkins se javi.
—■ Nik, hoće li neko od nas
da se bori na turniru?
— Nisam još odlučio. Možda
to ne bi bilo loše zbog budućih
regruta . .. Videou još. Mislim
da bi Sajmon bio najpogodniji.
— Da li vodiš sekretaricu sa
sobom? — upita iznenada Volt
Bilings.
— Kakve to veze ima?
— Sto se mene tiče baš ni­
kakve, ali, ako ona pođe, bojim
se da Sajmon neće biti u sta­
nju da se bori — dodade Bili­
ngs smejući se.
Nik Hogart pogleda oštro
Filipsa. Ne, nije bio ljubom o­
ran. Otkako je pre dve godine
30
ostao udovac nije imao nijednu
trajniju vezu. Kada bi osetio
potrebu za ženom, pozivao bi
neku od najiboljih kol-igerli.
Bio je ljut na Filipsa što je do­
zvolio da se njegova požuda
toliko iapoljava da ga okoliina
zbog toga zavitlava, pa čak do­
vodi u pitanje i njegovu bor­
benu gotovost.
Filiips oseti smnknuti pogled
svog ortaka i kiselo se nasme­
ja-
— Ma, Nik, P'Usti Volta. Ne
krijem da mi se tvoja selkreta^-
rica doipaiđa i da bih rado s
njom proveo nekoliko sati u
krevetu, ali rni nije preče od
našeg cilja. Ti to znaš, zar ne?
Smrknuti pogled Nika Ho­
garta poče polako da omekša­
va. Konačno se osmehnu.
— Verujem ti, Sajmone. Naj
zad, ti si moj najstariji ortak.
Sto se tiče Suzi-Li, možeš slo­
bodno da je uzmeš, recimo da­
nas posle posla. Nije važno ko­
liko ćeš da provedeš sa njom,
ali u četvrtak očekujem da do­
đeš po mene. Letimo tvojim
helikopterom. O. K.?
Sajmon Filips se osmehnu
zadovoljno.
— O. K. Dolazim po tebe
kad kažeš — i to sa sandukom
tvog omiljenog konja:ka. pri­
jatelju!
N IN Đ A 108
Lesili Eldridž ležao je na ta­
tami ju u svojoj raidnoj sobi. Na
ušima je imao slušalice iz ko­
jih je dopirala tiha muzika. Bi­
li su to zvuci tradicionalmih ži­
canih ins'trumenata Japana i
nekoliko vrsta frula. Ta muzi­
ka bila je prava terapij'a za
njegovu dušu. Kroz treptaje
žica na drevnim irastrumantima
kao đa je čuo odjeke prohuja-
lih vekova. Zvuci frula podse-
tiše ga na pesmu potoka koji
je tekao u blizini manastira u
kome je usavršavao ninđucu,
Zen i Kobuderu.
Osetio je da ga Sumiko pos-
matra skrivena iza dovratka i
on, ne otvarajući oči, dade joj
znak prstom da dođe. Brzo je
doskalkutala i spustila se kraj
njega. On okrete jednu sluša­
licu tako da je i devojksi' mogla
da čuje muziku. Ležali su ta­
ko čitavih peitnaest minuta, sve
dok i poslednji treptaj žica ne
utihnu.
— Oh, Lesli, hoćemo li ikada
ostvariti želju da pođemo do
Sikokua? — ukdahnu Sumiko.
— Hoćemo, devojčice, hoće­
mo. Obećavam ti. Uskoro. Že­
lim i sam da još jednom pose-
tim ona mesta od pre toliko
godina. Kao da me tamo čeka
nešt o. . . ne znam ni sam kako
NINĐA 108
to da ti cibjasnkn. Nešto što još
nisam otkrio, saznao, doži-
veo . ..
Zvonjava telefona prekide
dalji .razgovor. Sumiko pogle­
da Leslija, pa kad joj ovaj da­
de znak glavom ona diže slu­
šalicu.
— O, Pite, ti si. Zdravo . . .
Da, tu je. Hoćeš njega?
— Zdravo, Pite. Slušam.
— Doibio sam poziv za jedan
turnir u borilačkim veština-
m a . . . U stvari, potpisao sam
prijavu i poslao. Mislio sam
kako bi bilo lepo da pođeš i ti
sa Sumiko . . . Ne, ne nisam ni
mislio da se boriš. .Jednostavno
biće mi lakše ako ste vas dvo­
je pored mene. Sve je plaćeno,
mada znam da tebi to nije va­
žno. Hajde, učimi meni to za
ljubav. Siguran sam da će se i
Sumiko obradovati da izađe u
prirodu — navaljivao je Piit.
Les'li se nije mnogo dvoumio
iz dva razloga. Prvo, devojika
je zaista bez roptanja podnosi­
la sve opasnosti i neizvesnosti
kroz 'koje su prolazili i svaki
zajednički put za nju je bio
prava nagrada. Drugo, na tur­
niru je bilo svalkojakih ljudi, a
Pit je i pored sve svoje pame­
ti i snage još uve'k umnogome
bio naivan.
— Važi, ortak. Kad kreće­
mo?
Jedno gromoglasno »jupiii-
31
iii« dopre do Sumiko koja je
stajala čitav metar i po dalje
cd slušalice.
— Idućeg četvrtka. Prevoz
je organizovan privatnim avi­
onom!
— Ako nemaš ništa protiv,
ja bih više voleo da krenemo
kolima i malo uživamo u pri­
rodi. Nego, koliko je daleko
meslto turnira?
— To je neigde između viso­
ravni, pustinje i . .. pa nešto
manje od hiljadu kilometara.
— U redu. Obavesti organi­
zatora i traži kartu . . . Ma kar­
tu terena. Krenućemo dva da­
na ranije. Dogovoreno.
Sumiko je sva blistala. Ipak,
Upita o čemu je reč. Lesli je
ukratko obavesti o svemu.
— Doik se Pit bude borio, mi
ćemo da obilazimo okolinu, da
uživamo u divljini i čistom vaz­
duhu. Nadam se da će ti to od-
govaraiti.
— Oh, Lesli. . . ti znaš da mi
je s tobom lepo bilo gde. Zna­
či, bićeš samo moj čitavih ne­
koliko dana?
— Samo tvoj, devojčice.
U isto vreme, za put su se
pripremili prijavljeni takmiča­
ri iz Ouklenda, Los Anđelesa.
PortLa^nda. San Franciska, Lcing
32 N IN Đ A 108

Biča i Paisadime. Neki su pri­ imanje u sopstvenoj režiji. Re­

željkivali neku od nagrada, ne­ koše mi da bi bili srećni ^ o
ki slavu, a ¡neki tek avanturu i vaš prijatelj bude priistao da
eventualnu proveru sopstvenih učestvuje i u egzilbicionoj bor­
mogućnosti. bi sa nekim od šampiona. To
Niko od tih 99 momaka ni­ je vaš zadatak dok ne stignemo
je ni slutio kakva je prava svr­ na imainje. Sad Vas ostavljam.
ha turnira, kao što niko nije Vidimo se na imanju — poz­
znao da će najverovatnije svi dravi ga Raul.
učesnici zauvek ostati na ima­ Lesli i Sumiko se zagledalše
nju Nika Hogarta i da će pos­ kad među Pitovim prtljagom
le tretmana i »preprarviki«, ko­ nisu videli đbavezno australi-
je će izvrlšiti dr Lang sa svo­ jsko pivo.
jom pomoćnicom, postati pripa­ — Bravo, momče, vidim da
dnici legije Ratnika smrti, od­ si shvatio — pohvali ga Lesh.
red »poslušnih«. Pit se napravi da ne shvata
Lesli, Sumiko i Pit priprema­ o čemu je reč, a kad Lesli po­
li su se svako na svoj način za menu pivo on pocrvene kao
predstojeće putovanje. Lesli je đače.
odlučio da jedan dan posveti — Znaš, Lesli, ne želim da
Pitu i proveri njegovu sprem­ te oibrukam tamo. K o zna na
nost za predstojeće takmdičenje. kakve ću momke da natrčim.
Sumiko se posvetila pakovanju Pivo je bogovsko piće, ali ne
prikladne garderobe, a Taibasko »leži« baš nmogo uz treninge i
Pit je odlučio da sve preosta­ takmičenje. Ne pijem već de­
le dane do polaska na put po­ setak dana. Mislim da sam se
sveti treningu. Tako je Raul i- koldko-toliko isprao — pohvali
mao pume ruke ipos'la — i puno se plavokosi momak.
telo modrica. Na poslenjem tre­ Dva dana uživali su u prede-
ningu Pit ga upita da ii će se lima kroz koje su prolazili. Vo­
i on takmičiti. zio je mahom Pit, prepuštajući
— Ne, pripadnicima škole ni­ svojim najdiražim prijateljima
je dozvoljeno takmičenje kako da uživaju u prirodi i jedno u
ne bi došlo do nesporazuma. drugom. Volan je predavao Le­
Raizumete? U svakom slučaju sliju tek kad je ovaj to sam
biću tamo i stajaću vam na ras­ tražio. Drugog dana puta, po­
polaganju. Pitao sam šefove i što su se zaustavili na jednoj
ona nemaju ništa protiv da sa prostranoj poljani, Lesli pozva
svojim prijateljem dođete na Pita da malo vežlbaju.
NINĐA 108
— Vjjddm da si izgubio dob­
rih pet-šest kilogram a...
— Celih osam, Lesli. Osam!
— . . . i da si u formi. Sada
je najvažnije da zaiboraviš na
emocije, na takmičenje, na na­
grade. Miisli samo na protivni­
ka. . . utopi se u n jeg a .. . počni
da miisliš na mjegov način, a
reaguj na svoj. A ko u tome us-
pe^š, biće to lep izlet i za tebe.
— Misliš da će tamo bi,ti o-
pasnih momaka?
— To nije toliko važno. Naj­
važnije da ti budeš najopasnii-
ji momak, shvataš. Na tiim iri-
ma sivi žele odmah da se poka­
žu, da zaiplaše ostale time što
će svaku borbu rešiti odmah, na
snagu, ako je moguće, jednim
udarcem. Ti to ne smeš da ura­
diš. Kad za to dođe vreme, re­
ći ću ti. Sedii sad u lot)os polo­
žaj. Zatvori oči i pažljivo slu­
šaj svaku m oju reč. . . Ne, ne
napreži sluh, opusti se, slušaj
me mozgom — šaputao je Les­
li jedva čujnim glaisom.
Sugestivnost tog glasa potpu­
no je opustila Pita. Lepo je
»čuo« šta mu prijaJtelj govori.
Svaka od tih reči uvlačila mu
se duboko u mozak. Seansa je
potrajala četrdesetak minuta i
Lesili shvati' da bi svaki dialji
minut više štetio nego koristio.
Kad je prekinuo seansu Pit je-
dnostavino klonu na zemlju.
Sjjavao je čvrstilm snom.
33
Probudio se tek sat vremena
kasnije. U njegovim očima bila
je jasno vidljiva neka nedoku­
čiva promena. Više ni jedinu je­
dinu reč nije prozborio o pred­
stojećem turniru, ali je zato za-
pažao svaki detalj lepe priro­
de, oduševljavao se plavićastim
odsjajem udaljenih pianima iza
Edoardove visoravni, rastinjem
kraj p u ta .. .
— Još ga nisam videla ovak­
vog. Sta si mu uradio? — upi­
ta Sumiko.
Lesli se osmehnuo.
— Otvorio sam mu unutraš­
nji sluh i vid.
Na imanje Nika Hogarta stig­
li su u dogovoreni dan, i to
među prvim gostima. Tabasku
lak;nu kad na kapiji imanja -ug­
leda Raula. Srdačno su se poz­
dravili.
— Moj prijatelj pita kome da
se obrati za sm eštaj.. . mis'ldm,
pošto se ne takm iči.. .
— Sve je u redu, mister Pit.
Moj šef smatra vašeg prijate­
lja počasnim gostom i za nje­
ga i njegovu pratilju već je
spremljena soba u glavnoj ku^
ći — obavesti ga Raul i pozva
ih da krenu.
Simiiko se oduševila smiešta-
jem. Kuća je odisala tradira-
jom. Imala je utisak da se na­
lazi u kući nekog bogatog ran-
čera iz prošlog veka. U soihi ni­
je bilo nijednog komada name-
34 N INĐA IOS

staja ili neke druge potrepšti­ koja se tog trenutka izvukla is­
ne koja nije bila stara najma­ pod pokrivača.
nje ipedeseta'k godinai. Bila je naga. Uvek je sipavala
— Vi ste smešteni sa ostalim potpuno gola. Jedina »odeća« i
učesnicima turnira, mister Ta­ ukras bila joj je njena duga, gu­
basko, ali, videćete, i vaš smeš­ sta i kao ebonovina cnna kosa.
taj je sasvim udoban. Priđe prozoru ne obazirući se
Pit se u to vrlo brzo uverio. na to da li će je nelko videti i
Takmjčairi su bili smešteni po nasloni se na Leslija.
dvojica u prostranim i ukusno — Spavala sam kao nikad do­
opremljenim sobama, u pet pri­ sad. Ovde bih mogla da osta­
zemnih zgrada koje su u južnom nem čak i mesec dana — reče
deJu dvorišta bile raspoređene mazno.
u petougacnom skladu. Pit je — Verujem ti. A, koliko vi­
za sobnog druga dobio jednog dim, neko bi se složio s tim da
kršnog crnca neodređenih godi­ tako gola ostaneš na prozoru
na. Momak ga samo uljudno bar još sat vremena — dobaci
pozdravi, a potom se smesiti na joj Lesli čijem oštrom oku ni­
jedan od ležaja i baci se na je izmakao izdajnički odsjaj su­
prelistavanje gomile stripova nčevog zraka sa okulara dur­
koje je izvajdio iz putne torbe. bina na drugom kraju dvorišta.
Prevario se samo u jednom.
Nik Hogart, koji je držao dvo­
gled, samo je ovlaš pogledao le­
pu devojku. Sva njegova paž­
Jutro je osvanulo sunčano, a nja bila je posvećena njemu,
na nebu nije bilo nijednog ob­ Lesliju ELdridžu.
lačka. Sa prozora, svoje sobe Le­ Sumiko brzo umače dublje u
sli je posmatrao gomilu takmi­ sobu i otrča u kupatilo.
čara obučenih u bele ii; crne Nik Hogart i četvorica nje­
kimone, svilene ih pamučne, govih pratilaca popeše se na
potpuno nO’Ve i'li već dobro is­ drveni podijum, Sensei Genzo
krzane. Svi su lagano išli ka Jamašita stajao je ispred podi-
naj udaljen iji2m delu dvorišta juma. Bio je obučen u svečani
prostranog imanja. kimono, a za pojasom je imao
— Hajde, devojčice, red je priipasan samurajsiki mač,
da se upoanamo sa našim doma­ Isipred podijuma. levo i des­
ćinima i pozdravimo učesnike no od niega, u jednm nizu sta-
lurniira — pozva Les devojku jal; su Ratnici smrti, ali ovog
NINĐA 108
pu'ta svi su bili obučeni u si­
ve -kimone. Deset metara ispred
njih, licem okrenuti podijumu,
stajali su prijavljeni takmičari,
onako bez reda.
Nik Hogart podiže ruku i za
nekoliko trenutaka žamor među
okupljenim borcima se utiša.
— Gospodo, takm ičari. . .
Amerikanci! Pozdravlijam vas
u ime organizatora ovog turni­
ra sa željom da se borite muš­
ki, onako kalko to dolikuje sino­
vima ove zemlje. Pokažite svo­
je vrednosti — pobedite i bi-
ćete nagrađeni, jer nagrada če­
ka sve one koji su spremni da
se bore i pobede. U ovim dani­
ma slaibića, pregovarača i Ij-uidi
sipremnih na kompromiis čak i
sa »crvenima« i sa đavolom, vi
ste poslednji plamen nade da
Ameirika još voli i zna da se
bori. Želim vam ugodan bora­
vak u našoj sredini. Senisei Gen-
zo Jamašita reći će vam neko-
liilko reči — dodade i pokaza ru­
kom na Ja/panca.
Senisei i£ko!ra,či dva-tri kora­
ka, raširi noge, uihvati dršku
mača., a potom, šarajući pogle­
dam po okuipljenilm momcima
xaoe:
— Ovde ste da se borite, pa
to i uradite. Stilove birate sa­
mi, a pravila nema. Pobeđuje
onaj ko posle pet minuta borbe
ositane na nogama. Po'beđeni
mogu da ostanu do kraja tur­
35
nira kao gledaoci, a pobednici
se bore još dve borbe u toiku
dana. Takmičenje se nastavlja
sutra i prekosutra. Hai!
Na ovaj borilački pozdrav iz
stotinu grla odjeknu gromogla­
sno »HAIII«.
Taikmiičare brzo podeliše u
pet grupa po dvadeset takmi­
čara, odnosno po deset parova.
Jamašita je jednostavno kre­
nuo sleva nadesno i razgraniča­
vao grupe. Takmičari sami sebi
O'dabraše suparnike i velika a-
rena, posuta čistim peskom, br­
zo ožive.
Lesli je stajao sa Sumiiko ne­
daleko od mesita na kome se
trenutno borio Tabasko Pit.
Njegov protivnik bio je bradati
i u kosu zarastao momak, sav
istetoviran. Na prvi pogled la­
ko je bilo prepoznati siledžiiju
iz neke od luka širom obale.
Pošto mu je bilo jasno da će
Pit imati lak posao, Lesli poče
neprimetno da zagleda Nika Ho-
garta i ljude okupljene oko nje­
ga na podijumu. Ovi uskoro na-
puisitiše svoja mesta i krenuše
od jedne do druge gruipe takmi­
čara. Ponegde bi samo bacili
pogled, negde bi zastali, nešto
se dogovarali^, beležili i nastav­
ljali dalje. Kada su stigli do
grupe u kojoij se borio Talbasko
Pit, ovaj je upravo jednim veš-
tim zahvatom tresnuo svog pro­
tivnika na zemlju i »polugom«
36 N IN ĐA 108

sankio imoibilisaio mu ruku. Mo­ liku dozu učtivosti i predusre-

mak je tresao glavom pokuišava- t'lijivosti, Lesli oseti neku nela­
juć'i'daise istrigne, ali zakoni fk i godnost oko dijafragme. Neišto
ke bili su neuimaljivi. Znoj p-oče na njihovom domaćinu nije bi­
da se obliva i an konačno mora- lo u redu. Iako se mjnogo tru­
d ed a luipišakom o tle nekoiliiko dio, nije ugpeo da prikrije ne­
puta označavaijući tako da se ke negativne vibracije, nešto
predaje. priltajeno. . .
Hogart i njegovi pratioci sa­ Lesli odluči da oibrati malo
mo se brzo ¡pogledaše, a onda više pažinje i na njega, i na nje­
Hogart kao da prvi put ugleda gove pratioce.
Leslija i Sumiko. Odmah im — Hej. .. drugar. .. . šta ka­
priđe. žeš, kako sam sredio onog gr-
— Izvinite što vas ranije ni­ malja? — začu se Pitov glas.
sam potražio i po23dravio vas. Lesli se okrete. Hogart im sa­
Nadam se da uživate u borba­ mo klimnu glavom i ode dalije.
ma — poče ljubazno doik su mu — Nije bilo loše. U svakom
oči, hladne kao kocke leda, ko­ slučaju, pastuipio si bez greš­
pale po Leislijevom licu. Na ža­ ke. Hajde sad da pqgledaimo e-
lost, nije UBipeo da prodre da­ vejitualne protivnike u nared­
lje od same površine kože. nom krugu — reče.
— Hvala na gostoprimstvu. — Misliš u m ojoj grupi?
Kuća vam je zaista prelapa. — Ne, njih ćeš već da sav­
Sto se tiče turnira, ja vam i ni­ ladaš. Idemo tamo. . . do onog
sam veliki 'Stručnijalk, ali mis­ crnca i do ona dva Kineza. Mi­
lim da se momci trude — re­ slim da će neko od njih troiji-
če Letsli. ce, a možida i sva trojica, us­
Hogart galantno podiubi ru­ koro da se nađu pred tobom.
ku koj'U m.u Sumiko pruži, a Ninđinom dku nisu magli da
zatim poziva iednog od posluži­ promaknu momci koji su ima­
telja sa tacnom pumom čaša sa li ono m ešto«. Pre svega pri­
osvežavajućim pićima. vukla ga je mirnoća s kojom
— Ako vam dosade borbe, su se borili pre svega Kinezi.
možete da se okupate u bazenu Crnac je bio možda eksploziv-
ili pođete na jahanje. Neko od niji nego što je biilo potreibno,
mojih momaka osedlaće vam ali je i te kako mogao da bu­
konje i pratiti vas po okoliJii de opasan. Njega je nešto iz­
— dodade ljubazni domaćin. nutra noisillo i teralo da pobe­
lalko je Hogart isipoljavao ve­ đuje.
SIN ĐA 108
Njih troje priđoše bliže do-
ti'onoj grupi. Pit je imao taman
toliko vremena da isprati kraj
borbe jednog od Kineza sa ne­
kim momkom oibriijane glave.
Obrijana glava zaletala se u že­
lji da udarcem noge otkine gla­
vu omalenom Kinezu, ali je sa­
mo uspeo da jekne kad ga zgr­
čeni prsti desne Kmezove šake
pogodiše između rašireniih no­
gu. Onesvestio se pre nego što
je pao u pesak. Kiinez ga nije ni
potgleidao.
— V,i ste na redu, mister Pit
— reče Rauil dodirnuvši Pilta po
ramenu.
— Budite tu, vraćam se br­
zo — reče Pit samouvereno, ali
kad uhvati Leslijev prekomi
pogled sleže ramenima i pocr­
vene.
No, ipak je ispunio obećanje.
Vratio se nepunih pet minuta
kasnije. Na Leslijev upitni po­
gled sleže ramenima.
— Momaik se, izgleda, upla­
šio. Predao se čim sam ga prvi
put pogodio nogom iza uveta.
Lesli se okrete na onu stra­
nu sa koje je Pit došao i ugle­
da dva momlka kako na nosi­
lima nekog odnose.
— Nisam znao da imam tako
jak udarac, časna reč — prav­
dao se plavokoisi div.
Drugi Kinez nikaiko nilje us-
pevao da zalkoči veoma pokre­
ti jivog protivnika. Bio je to
37
neki bledunjavi momak uske
»ibiltnik« bradice. Leslijoi bi ja­
sno da je momak mnogo vre­
mena proveo u Indokini i da
je mnogo naučio o kik^boksu.
Kinez se konačno odlučio na
lukavstvo. Dozvolio je bledu-
njavom da ga ovlaš zakači i
»posrno«. Bledoliki je naileteo
na prevaru. Prilšao je bliže ne­
go što je trebalo i Kinez ga
»počilsti« nilskim, kružnim uda­
rcem noge, a odmah zatim od­
lete u veličanstvenom saltu u-
vis. Svom silinom sručio se s
obe noge na stomak svog pro­
tivnika. To je bio kraj borbe.
Obuzeti ovim prizorom, nisu
ugpeili da ».snime« kako raidi cr­
nac. Videdi su jedino kako je
klasičnim krošeom poslao svog
protivniPiCa u carstvo snova.
— Jesi li video? — upita
Lesli Pita.
Pit klimnu glavom.
— Crnac me ne brine. Ona
dva žutaća su gadna. Moraću
da pazim šta radim . . . ako se
namerim na njih.
— Namerićeš se svakaiko, a
to da ćeš morati da paziš đa­
volski si u pravu. Hajde završi
tu preostalu bortou, pa da se
malo prošetamo.
— Nećeš da me gledaš?
— Neću imati STA da gle­
dam. Ne verujem ni da ćeš
imati protivnika — uzvrati Le­
sli.
38
I zaista, treći Pitov protiv­
nik jednositavno se predao čim
je Pit prvi put zadao udarac
levim laktom.
Do podneva prvi krug tak­
mičenja bio je završen. Samo
desetak-idvanaest boraca zado­
bilo je teže povrede, a ostali
su-, uiz ne^koliko izuaetalka, za-
dolbili modrice, posekotiine
čvoiruige.
Pit, Sumiko i Lesli šetali su
prostranim dvorištem. Sumiko
predloži da krenu do bazena i
Lesli joj reče da ona krene dok
on i Pit nešto viide. Cim se de-
vojka udaljila, Ledli reče:
— Sve više se pitam čemu
služi ovaj turnir. Nigde u no­
vinama -ni na televiziji nisam
čuo ni pročitao ni slova o ovo­
me. Znači, nije reč o reklam­
nom potezu nekog biznismena
ili nelke korporacije. Sta je,
onda, poisredi?
Pit šiirom otvori usta. Nje­
mu ni na kraj pameti nije bilo
da uopšte razmišlja o tome, a
kamoli da nešto posuim'lja.
— Video si nešto . . . neobi­
čno?
— Ne, Pite. Nisam ništa vi­
deo, ali niešto osećam. U sva­
kom slluj-aju malo ću prošeta­
ti okolo. Hajdemo sad do ba­
zena.
Puna dva sata užirvali su u
prijatnoj vodi velikog bazena,
a zatim su pošli na ručak. Po­
NINĐA 108
sle kraćeig odmora Lesli pod-
seti Sumiko na ponuđeno jaha­
nje i njih dvoje pođoše do Pita.
Plavokosi momak izjavi da že­
li da se odmara i meditira, na
šta se Lesli neprimetino nasme-
ja, pa njiih dvoje krenuše sami.
Dolbiii su dva sjajna konja
željna jurnjave i brzo napus-
i tiše dvorište. Lesli oibeća ko-
njušaru da neće jahati mnogo
daleko, »kako ne bi zaluta,li«,
i pojuri da stigne Sumiiko.
Istog časa .jedan momak,
obučen u žućkastosmeđe odelo
ninđe, neprimetno šm'ugn-u
preko zlđa i kojih stotinak me­
tara dalje krete paralelno s ja­
hačima. Trčao je zaustavljaju­
ći se na pogodni.m mestima ka­
ko bi proverio gide su jahači.
Kada se prvi put ispeo na
jednu uizvišicu i, priljubljen uz
tle, bacio pogled prema jaha­
čima nije ni sanjao da je ot­
kriven.
Lesli iznenada oseti haragei.
Priteže uzde i uspori tr'k svog
ždrepca. Sumiko koja je raz­
dragano uživala u tiku i šiba-
nju vetra u lice ništa nije pri-
metUa.
Lesli tek malo iskrenu gla­
vu. Svud okolo prostirala se
ravnica, pa ipak, tamo j-ugoza-
padno od njih, na nekih pede­
setak metara neko ga je pomno
posmatrao. Ninđa je jasno
osećao vibracije koje je pos-
NINĐA 108
matrač nehotično slao. Onda,
sasvim 'naprimetain pokret tela
lioje se pomeralo uinazad. Mo­
mak je bio vešt. Cak veoma
vešt.
Suimiko zaustavi konja i ma­
hnu Lesli ju.
— Hajde, stiigni me! Ha, bo­
lja sam. od tebe. Pokušaj da
me stigneš. Ako uispeš . . . mo­
žeš da me . . . imaš! — doviknu
i blago udari konja petama
Lesli se glasno nasmeja. Sa­
da, kada je znao da ga prate,
viiše nije morao da brine. Zna­
či na imanju se upak nešto ku-
va. Polete poignut po konjskom
vratu. Da li je njegov ždr^bac
bio brži nego životinja, koju je'
jahala Suimiiko, ili je devojka
pritezela uzde svom konju do-
puštaj'ući Lesliju da je pristi­
gne, tek, posle nekiih stotinak
metara Lesli uhvati devojku
za ruku. Konji se zaustaviše
klizajući se 'na zadnjim noga­
ma gotovo dodirujući pesak
sarpima.
— Moja si! — viknu Leisli.
— Tvoja sam . . . po'bedio
si . . . a plen pripada pobedni-
ku — izusti devojka strasna i
klonu mu na ruke.
Lesli je ponese do obližnjeg
šumairka koji su sačinjavale
topole i spusti je na travnato
tle. Začas su ostali bez odeće.
Voleli s'U se ludo, strastveno,
divlje . . . kao da su se borili
39
za svaki zagrljaj, svaki polju­
bac, uzdah.
Kada je oluja strasti prošla,
Lesli otpomenu devojku da je
vreme da se vrate. Nisu kre­
nuli istim putem. Skrenuli su
t^k kojih dvadesetak meltara
— i talko Lesli otkri u pesku
duboke tragove guma nekog
kamiona. Zaključi da je vozilo
bilo puno. Ka.ko su tragovi gu­
ma išli pravo kao strela, Lesli
lako zaklj'uči odalkle su pote­
kli. U to se uverio kada su,
nepun sat kasnije, ugledali zi­
dine koje su okružile i,manje.
Tragovi su nastavili desno, a
on potera komja levo, prema
glavnoj kapiji.
Njihov pratilac stigao je na
imanje nekoliko minuta pre
njih i podneo raport Niku Ho-
garltu.
— Ništa nisu videli, ništa
niisu posumljali. Vodili su lju ­
bav i kremuli pravo nazad —
glasio je kratak izveštaj člana
odreda poslušnih.
Na žalost, moimak nije ni
sanjao da je na drugoj strani
bio moćni ninđa, čovek kome
ništa nije moglo da promakne,
koji ništa nije prepuštao slu­
čaju — i koji je već prvog da­
na nanjušio da je turnir po­
kriće za nešto.
Isto tako nilko, pa čak ni Su­
miko, nije znao da će ninđa
još iste noći krenuti tragom
40
guma kamiona i da će potom
pronjuškalti po samom imanju.
Pošto su se dkuipaii i obukli
večernju toaletu, Lesli i Sumi­
ko priiivatiše poziv ljubaznog
domaćina da budu gosti za nje
govim stolom na večeri. Bili su
jedini gosti članova Pentaigra-
ma.
Lesli je »paMjivo« sliušao Ni­
ka i ostale, a gotovo nemarnim
pog'led'om ispitivao je Gonza
Jamašita. Osetio je sumnju u
očima jaipanskog ¡majstora i
sada je proveravao kakvim
moćima raspolaže omalemi Ja­
panac. Svoja osećanja uspeo je
dulboko da »zakopa« iza maske
nezainteresovanosti i opuište-
nositi.
Haraigei je mirovao, što je
bio najboLj,i znak da je sensei
Jamažita samo traldicionalno
neipoverljiv prema neipoznatim
ljudima.
— Imate divne konje, mister
Hogart. Suimiko i ja smo baš
uživali u jahanju — reče Lesli
znajući da Nik Hogairt očeku­
je tako neišto.
— Pa, koflako me koštaju,
zaista bi trebalo da vrede. No
njihova prava vrednost je ka­
da zadovolje damu kakva je
gosipođica Sumiko i poKnavao-
ca kakav ste vi, mister Bldri.dž
— uzvrati Hogart kurtoazno.
Sid Votkins priđe muzičikom
stulbu, pređe pogledom ipreko
N IN ĐA 108
kaiseta koje su stajale na poli­
ci, odabra jednu i pusti ozvu­
čenje. Sa svih strana prostori­
je poteče melodija. Bio je to
klasični Glen Miler i melodija
»Mesečeva serenada«.
Sid priđe Lesiiju i uljudnim
glasom zatraži dozvolu da igra
sa Siumiko. Lesili mu galantno
dopuisti i Sumiko zaigra sa
simipatičnim vlasnikom fabrike
delova za avione. Bio je izvan­
redan igirač i veoma učtiv par­
tner. Progovorio je tek nekoli­
ko Ijulbaznih rečenica posvetiv­
ši se igri.
Nik Hogart iskoristi priliku
i priđe Ledldju.
— Saznao sam, mister El-
dridž, da se i sami bavite bo­
rilačkim veštinama. Staviše,
da ste izvanredni u tome. Da
li mogu da se nadam da ćete
nas obradovati jednom demon­
stracijom, egzebicionim me­
čom?
Lesli se neprimetno trže.
Kako su mogli da saznaju?
Onda mu sinu. Mora da se Pit
negde izlanuo preterano ga
hvaleći.
— Ah, gospodine Hogart,
moje ,pK>zinavanje borilačkih
veština nije bogzna kakvo. Bo­
jim se da me je neko preitera--
-no hvalio — poče Lesli da se
vajka.
Nik Hogart bio je veoma !hi-
kav i inteflagentan. Ndjednog
NINĐA 108 41

trenutka nije insiistirao. Ponu­ Haragei je mirovao.

di Lesiiiju čašu konjaka, naz­ Ninđa opkorači prozorski
dravi mu, a potom se obojica okvir i sa visine od oko tri m e­
zagledaše u par koji je igrao tra bešumno skoči na zemlju.
na sredimi sobe. Kada je igra Držeći se senke koju je bacala
zavnšena, prisutni spontano za- zgrada obasjana mesečinom, on
pljeskaše. brzo krete prema ogradi ranča.
Sumiko požuri 'da se pridru­ Ako je negde i bilo stražara,
ži Lesliju, a Sid dohvati čašu nije ih ni vildeo, ni osetio. Zna­
sa hladnim šaimipanjcem i ispi či da nisu ni oni njega videli.
je naiskap. Lalko je preskočio zid visok
Ostatak večeri protekao je u dva metra a onida potrčao pra­
nedbaveznom čavrljainju i igri. teći tragove guma.
Dozvolu da igraju sa Suimiko Noć je bila prijatna, vazduih
ddbili su i Volt BLling i Cak pun kiseonika i niinđa je trčao
Brenan, a onda i Lesli odluči lako kao povetarac. Sat kasni­
da odigra igru^dve sa svojom je ugleda odsjaj nekoliko lo­
devojkom. gorskih vatri. Krete malo u
Sat je otkucao ponoć kada je stranu, ali nastavi da trči istim
Le^li pozdravio društvo i po­ tempom. Posle još desetak mi­
veo devojku na počinalk. nuta ugleda obrise tri kamiona.
— Lesli, bilo mi je tako . . . Iznenada-, haragei ga opo­
tako lepo. Hvala ti što si pris­ menu!
tao da dođemo. Toliko sam Bacio se na tle i prekinuo
umorna da ću zasipati pod tu­ disanje. U poslednji čas. Jer
šem! tek što je dodirnuo tle na ne­
Ipak, izdržala je tuširanje, koliko koiraka od njega prođo-
malo se pomazila sa Leslijem, še dva momka obučena u kos­
a zatim zaspala kao belba. Les­ time ^ične njegovom ninđa
li je neko vreme ležao pored kostimu. Bili su naoružani ma-
nje, a kad se uverio da Suimiko šinskim puškama — što je odu
čvrsto spava kliznu iz kreveta, daralio od njihove odeće. Išli
navuče taimne platnene panta- su ćutke. Ninđa ih propusti, a
lone i crnu majicu dugiih ru­ potom priđe još bliže i zavuče
kava i priđe otvorenom prozo­ se ispod najlbližeg kamiona.
ru. Neko vreme stajao je goto Poče da oslušikuje razgovor
vo ne dišući. Oslušikivao je nekolicine budnih momaka, ali
čitavim svojim bićem. iz tog razgovora nije uspeo ni­
Nišita. šta bitno da sazna. Bili su to
42
nevezani razgovori o svemu i
svačemu. Ipak, kada je već
hteo da krene, Lesli začu jed­
nog od momaka kako pomdnje
»doktora«.
— J'UČe je dr Lang bio više
nego raspoložen. Nije me mno­
go mučio i seansa se brzo zavr-
šilla. Sad jedva čekam da po­
novo odem u laboratoriju —•
govorio je jedan momak.
— I ja sam to primetio. Mis­
lim da se nismo prevarili kada
smo pristali da osta.nemo na
ranču i sarađujemo. Kao da
sam oduvek ovde . . . Pravo da
ti kažem, gotovo da se i ne se-
ćam odakle sam uopšte došao.
Uostalom, baš me briga — uz­
vrati drugi momak.
— Kad pomenu sećanje . . .
Stivanno . . . odakle sam ja, do
đavola, stigao na imamje? Da
li se ti sećaš?
Razgovor utihnu.
Nimđa se izvuče ispod kami­
ona, ponovo propusti patrolu,
a zatim brzo potrča istim pu­
tem. Kao i kada je ddlazio, ko­
ristio je tragove koje su osta­
vili točkove kaimicma.
Njegov odlazak kao i pov­
ratak niko nije primetio. Su­
miko je još uvek spavala u is­
tom položaju. Ninđa istrese
pesak iz obuće u vrt ispod pro­
zora, istrese pantalone, a onda
se bučnu u kadu. Kada je le­
gao pored Suimiko, znao je da
NINĐA 108
će marednih dana imati mnogo
posla.
I nehotice, natrčao je na ne­
volje.
Kada je sutradan sa Sumiko
stigao na borilište, Tabasko Pit
je upravo dovršavao svog pr­
vog protivnika. Lesli oseti v e­
liko zaidovoUjstvo kad ugleda
Pita kako skladnim, smirenim
pdkretiima upotrebljava jedmu
tehniku iz aiki'do-a, vrebajući
priliku da svom protivniku
stavi do znanja ko je polbednik.
U tome je uskoro i uspeo.
Kada je prišao Lesliju i Su­
miko, n.a njegovom licu nije
bilo ni traga one uobičajene
veselosti ili hvalisavog izraza.
Već je mislio na sHedeću borbu.
Samo upita Leslija;
— Kako su se borila ona
trojica?
— Dobro, ali ne i zabrinja­
vajuće po tebe. Ortak, sve si
bolji. Verujem u teb''. Samo
nastavi tako — reče Lesli.
Gledao je u dubinu Pitovih
očiju tražeći trag onoga što
je u njegovu svest usadio pre
dva dana. Uhvatio je taj trag i
nastavio telepatski da utiče na
sigurnost i staloženost svog
drugara.
Do podneva broj takmičara
se sveo na deset.
NINĐA 108 43

Deset najiboiljaih. Deset fima- Dok je plavokosi momak od­

lista. lazio prema svom prebivalištu
Pored Pita, dvojice Kimeza i Lesiiiju nešto pade u oči. Neš­
onog stasitog crnca, koji je de- to što, zaokupljen borlbama
lio sobu sa Piitom, tu je biilo svog prijate^lja, nije odmah uo­
jiOš šest boraca od kojih nije­ čio.
dan još uvek nije zadobio nije­ Broj gledalaca se naglo sma­
dnu povredu. Kada je i posle- njio. Naime, velilki broj onih
dnja bor'ba bila okončana sen­ koji su bili polbeđeni nije se
sei Jamašita priđe i na brzinu više pojavljivao na turniru.
ispi'sa imena fimalista. Strpa ih Da nisu otišli?
u posudu za led, izmeša i neo­ Primetio bi. Jedino alko nisu
čekivano je pruži Sumiko. odlazili noću, ali zašto bi tako
D evoj’ka poče da izvlači jed­ postupali?
nu po jednu cedulju. Pit odah- Nešto nije billo u redu.
nu kad shvaiti da mu je pro­ Ipak, već istog poipodneva,
tivnik 'ndki dobro razvijeni Lesli otkri da su svi učesnici,
momak koji je neprdkidmo žva- sem onih teže poivređenih, još
kao gumu za žvakanje. Momak uvek na imanju. Šetali su po
mu se čak osmehnu kad su dvorištu, razgovarali, analizira­
saznali da su protivnici. li borbe . . .
Pre nego što su se rastali, Ali, ninđa se nije umirio.
Le^li ga uhvati za ruku i pove­ Osećao je da je nešto ipak pro-
de u stranu. menjeno. Prolazeći pored jed­
— Pite, nemoj više da raz­ ne grupe od petnaestak učesni­
mišljaš 0 tome ko će da staine ka turnira koji su izigulbilli bor­
preko puta te^be. Sada su svi be još prvog dana takmičenja,
proltivnici dobri — a ti si me­ Lesli oseti haragei. Ne naročito
đu najboljima. Samo, sada po­ jaik, što znači da opasnost nije
kaži sve ono što znaš — i čekaj bila bliska, aili haragei se pro­
pravi trenutak. Sve sam ih budio. Lesli se zagleda u lic^
snimio. Samo jedan od Kimeza Ijuidi kraj kojih je prolazio i
može da bude težak. Može — većina njih okrete se na drugu
ali ne mora. To zavisi od tebe. stranu. Lesli pređe čitavo dvo­
Ali, dok on stigne na red već rište i zastade ispod jednog ve­
ću nešto smisliti. Hajde sad, likog platana. Ako nešto treba
odmaraj se. da se desi, desiće se uskoro.
Pit samo klimnu glavom i Znao je to sasvim pouzdano.
požuri za ostalim takmačarima. Nije se prevario.
44
Petorica mraJanih momaka,
među kojima je prednjačio on­
aj kosmati i bradati silodžija
koga je Pit pabedLo prvotg da­
na, krenulo je u njegovom
smeru. Lesli se osmehinu. Nje­
gov domaćin želi po svaku ce-
nu da ga natera da pokaže šta
zna. Ali, zašto je to toliko važ­
no, do đavola?
Petorica momaka sada stade
u polukrug oko njega. Reči ni­
su bile potrebne. Bilo je oči­
gledno da su momci ili nago-
voreni, ili plaćeni da ga naroa-
dnu. — Pa lepo, gospodine Ho­
gart, izoštrite duribin i uživajte
— reče Lesili seibi u braidu i
pomeri se s mesta na kome je
dosad stajao. Pog'leda redom
svoje protivnike. Onaj kosma­
ti bio je najlbezopasniji. Lesli-
jevu pažnju privuče jedan cr­
nac koji je desnu ruku držao
iza leđa, očigledno skrivajući
u njoj neko oružje.
Lesli je stajao nehajno opru-
ženih ruku niz butime, tek ma­
lo raširenih nogu. N jegov pod-
smešljiv pogled zaustavi se na
licu kosmaitog. Namerno ga je
provocirao želeći prvo njega
da sredi. Kosmati zaurla neka­
kvu uvredu i zalete se kao bik
na plašt toreaidora. Njegova
kao robijaški malj velika pes­
nica zviznu kroz vaziduh. Os-
taili napadaiči već su videli Les­
lija u prašini razibijenog lica.
NINĐA 108
Nešto nije bilo u redu. Kos­
mati je promašio i sada je ši­
rom otvorenih usta stajao uko­
pan u mestu. Niko nije prime­
tio da se Lesli pomerio. Niko
nije primetio munjeviti udarac
otvorenom šakom među rebra
ispod srca. Nije to video čak
ni Nik Hogart koji je, skriven
iza zavese na prozoru svoje so­
be, durbinom motrio svaki Le­
slijev pokret.
Kosmati se užasno siporo ok­
rete prema svojim slebdenici-
ma. Usta su mu još uvek bila
širom otvorena, ali kroz njih
nije ništa izlazilo, kao što ni
vaizduh nije kroz njih mogao
da prodre do pluća. Ljubičasta
boja lica postajala je sve mod-
rija. Kosmati najzad pade na
kolena, a potom pobode nos u
pesak.
— Ti . . . prokletniče! šta si
mu uradio?! — povikaše dvo­
jica napadalča.
— Ja? Ništa. Stradao je zbog
preteranog uzibuđenja. Već me
je video ražbijenog nosa i us­
ta i od silnog uzibuđenja je sitra
dao. To je sve. Zato — ne uz-
buđujte se preterano, momci
— tiho ih opomenu Lesli.
Opomena nije vredela. Tro­
jica kretoše istovremeno. I opet
se pažljivom posmatraču
moglo učiniti kako se napad­
nuti kreće sporo, gotovo trapa­
vo, kleca, sapliće se . . .
NINĐA 108
Napadači u tremutlku, pro-
maišivši cilj, udariše jedan na
drugog. Lesili to iskoristi i sa
tri brza, za oiko gotovo neuhva-
tiljiva, udarca oaiegposobi tro­
jku.
Miožda bi ostali i odustali da
crnac nije preuzeo itnicijativu.
— U redu, m>omaik. Njiih si
sredio. Da vidim šta ćeš da
pred'uizmeš protiv ovog?!
Još dok je govorio u ruci mu
se pojavi drška skaikvca, a blds-
tavo sečivo dugačko dvadese­
tak centimetara sevnu na zra­
cima zalazećeg sunca.
Lesli prekrsti ruke na gru­
dima.
— Sta ću ja da preduzmem
saizinaćeš. Na bolan način. Ali,
prvo da vidimo kako barataš
tom igračkom — poče da ga
izaziva Lesli.
Crnac je prilazio oprezno,
prebacujući nož iz jedne šake
u drugu. Preostala petorica na­
padača počeše gllasno da ga
bodre. To oslabi njegovu paž­
nju i zaito samo ziinu kad nož,
umesto da mu uleti iz levog u
desni dlan, -odjednom, pogođen
Leslijevom nogom, odlete de­
setak metara uvis. Lesli je i
dalje m im o stajao, ruku skr-
štenih na grudima. To definiti­
vno razibesfne crnca i on, krik-
nuvši, pokuša da zada kružni
udarac nogom. Lesli naglo ču-
čnu, pogodi g'S u nogu, na koju
45
se oslanjao, potom se uspravi i
šutnu ga prilično jako u slabi­
nu. Crnac, ponet sopatvenim
zamahom, napravi nekoliko
okreta u vazduhu, a potom tre-
snu na zemlju.
— Sta se to tamo događa?!
Nazad, vi probisveti! Koga ste
to napali?! — zaori se glas Ni­
ka Hogarta koji je video ono
što je želeo da vidi. — Ah, iz­
vinite, mister Eldridž. Ovi
momci niisu pod m ojom kon­
trolom — poče da se izvinjava.
Ona petorka ga Zibvmjeno
pogleda, a kad on pK>novo vik­
nu na n jih oni se povukoše.
— Zaista mi je žao, mister
Eldridž . . . ali bar sam imao
prilike da vas vidim na delu.
Vi ste ono što ja zovem rođemi
borac. Sa nekoliicmom ljudi
poput vas .. .
Nije završio započetu rečeni­
cu. Lesli pođe prema kući i
Hogart krete uporedo s njim.
Shvatio je nešto što nije ni
mogao da sluti: najlbolji borac
među strancima na njegovom
imanju nije se nalazio u aremi.
Bio je to momak koji je kora­
čao pored njega. Kad bi njega
pridoibio. . .
— Nadam se da vam ovaj
incident nije pokvario raspolo­
ženje. Bilo bi mi jako žao.
— Ne brinite. Nije mi pok­
vario raspoloženje. Siledžija
ima na svakom koraku. Zato
46
sam i nauičio nekoliko trikova
kako bih mogao da se branim
— reče Lesli glumeći ravnodu­
šnost-
Te večeri, posle bogate veče­
re, dok su sedeli u prostranom
sailonu i slušali muziku, neko
uiklj'uči televizor.
Senator Đuk Marli, koji je
učestvovao u predilzbornoj
kampanji, bio je gost jedne od
stainica u Los Anđelesu. Lesli
još jednom ču iste one reči ko­
je je čuo i pre nelkoliko dana u
novoj kući Tabasko Pita. Ob­
ratio je pažnju na lica petori­
ce mušikaraca koji su sedeli sa
njim u sobi. Dr*htanje desnog
kapka Nika Hogarta, stiskanje
vilica Volta Bilingsa ili poble-
deli zglavci na prstima Sida
Votkinsa bili su veoma uočlji­
vi. Nik Hogart sačeka da sena­
tor završi, a potom se okrete
Lesliju.
— Sta vi kažete na ovo, mis­
ter Eldridž?
Lesli ni trenutka nije okle-
vao. Znao je kaikav odgovor
očekuju njegovi domaćini.
— Sta da kažem, mister Ho­
gart? Mislim da momak prete-
ruje i da se, najzad, meša u
stvari koje ne razume —- reče
Lesli odmeravajući svaku reč.
Petorica ljudi brzo izmenja-
še poglede. Nik Hogart razvu-
če lice u širok osmeh.
— Tako je, mister Eldridž.
NINĐA 108
Tako govori pravi muškarac,
pravi Amerikanac. Ja bih re­
kao čak i više od vas. Naša du­
žnost je da se borimo protiv
senatora Marilija. On je muš­
karac kao i nmoigi drugi sena­
tori ili kongresmeni. Cak ni u
Beloj kući . . .
Nik Hogart ućuta. Oseti da
se možda malo zaleteo, ali Le­
sli odluči da ga namami da se
do kraja izj^asni.
— . . . ne sedi čovek koji ima
petlju, — to ste hteli da kaže­
te, zar ne? Slažem se.
Nik Hogart pobedniički pog­
leda svoje ortake.
— Gospodo, čuli ste šta ka­
že naš gost, pravi, slobodoum­
ni Amerikanac, rođeni borac.
Dignite čaše u njegovo zdrav­
lje!
Kada su isipraznili čaše, Ho­
gart sede bliže Lesliju. Iskoris­
tio je to što je Sumiko još pre
petnaestak minuta napustila
salon i pošla na počinak.
— Mister Eldridž, vi MORA­
TE da postanete deo našeg ma­
log društva — poče Hogart
pogledavši još jednom svoje
najvernije sJebdenike. — Mi
se borimo za Ameriku, čistu,
kao onu iz pionirsikih dana.
Ako priiStanete, e pa, onda će­
mo drukčije da razgovaramo.
Ne, ne morate odmah da mi
odigovorite. Turnir traje još
sutra. Ako budete spremni, v p -
NINĐA 108 47

ći ćete mi svoju odluku sutra, posle nekoliko nedeija konač­

a ako ne . . . pa možemo da se no izvadili iz one tekućime u
čujemo i -kasnije. Jedimo je kapsu'M
važno da- se odlučite što pre. Čovek otvori oči. Bile su ne­
Pred nama su velilki zadaci — kako stalklaste. . . prazne. Sve
zaivrši Hogart svoju tiradu, lu­ one isilne žice bill-e su is-ključe­
pivši Leslija po ramenu. ne iz njegovih vena i -glave. ^Le-
Kad je stigao u svoju sobu ža-o je potpuno nag, pokriven sa
Lesli je bio sasvim siguram da mo čistim, tankim čaršavom.
je nalateo na grupu ljudi k oji­ Vera Milton zagleda se u
ma -nije odgovarala miroiljubi- toig »stvora«, jer nikako nije
va politika trenutne adminis­ mogla da ga nazove čovekom.
tracije i predsedmika SAD. Isprali su mu mozak, ugradili
Dakle, reč je o manje-više te­ u njega nekoliko čipova, pro-
rorističkoj grupi koja će, kad- menili mu sastav krvi, pojačali
tad, početi sa svojim destrukti­ neke organe...
vnim i -ubilačkim akcijama. — Kako ćemo ga nazvati, Ve
Kako je Sumiko spava'la, Le­ ra? Hajde reci. Dajem ti pri­
sli odluči da i tu noć iskoristi liku da budeš kuma našeg pr­
i malo bolje upozma imanje na vog supermena — razdraigano
kome je bio gost. Bio je više je govorio dr Lang.
nego siguran da se na imanju Vera je ćutala. Mozak kao da
krije meka tajna. Nešto što pe­ joj je lodjedtnom otkazao.
torici biizmismena daje određe­ — Hajde, odluči se. . . Da ču
nu sigur nosit. jem.
Morao je da otkrije u čemu — Neka'ise zove . . . Helmut I.
je stvar. Da-, mislim da je to -pravo
ime. Vi ste ga stvorili i tako
neka se zove. Po vama.
Dr He-lmut Lang ustade. Drh­
tao je čita-vi-m telom. Skide na
Dr Lamg uhvati V-eru Milton očari s nosa i brzo ukloni suze
za ruku. Oči su mu sijale kao koje su mu se, posle ko zna ko­
dečaku koji je otkrio da prva liko godina, pojavile u uglovi­
igračka, koju je sam na-pravio, ma očiju. Načini nekoliko ko­
radi. raka prema zidu, zastade, a po
— Vera . . . on . . . om otvara tom se okrete.
oči — reče jeidva čujmo, pos- — Hvala -ti. . . Vera. Nemaš
matraj-ući ljudsko biće koje su pojima koliko mi to znači. Ti si
48
divna! Naprost» divaia — uabu
đeno ie govorio, a onda gotovo
piitrča svojoj asistentkinji i
nežno, očinski je zagrli.
Nisu ni preanetild kako Hel­
mut ustaje. Bio je zaista ogro­
man, visoik bHzu dva metra,
snažno građen, bez suvišnih ki
loigrama. Ličio je na kip koga
su napravili stari Grci. Zanese
se, nemavikao na uspravam po­
ložaj, i gurou ormarić kraj kre
veta. Buka prevm utog metal­
nog komada nameštaja trže dvo
je naučnika.
Lesli Eldridž, koji se šunjao
duž poslednje prizemne zigrade
naglo zastade. Negde ispod nje
govih nogu začuo se nekakav
tresak. Brzo se spusti na zem-
Ijiu i priljubi uvo uz tle. Tre­
sak, ovog puta slabiji, ponovi
se još jednom. Ninđa poče da
opipava zemljište oko sebe. Iz­
nenada, posle jedno meitar, me­
tar i po traganja oseti na dla­
nu strujanje vazduha. Prinese
lice tom mestu. Nije bilo dvo­
umljenja. Naišao je na ispust
za ventilaciju. Uskoro mu se
prsti stisnuše oko tanke metal
ne rešetke. Okrete se oko seibe.
Nikog nije biQo na vidiku. Me-
sec, kao da želi da mu pom o­
gne, zađe tog trenu-tka iza ob­
laka i noć, najverniji saveznik
ninđe, poštede neprozirno cr­
na. Za tren oka snažne ruke ;s-
trgoše rešetku iz ležišta i, čim
N IN ĐA 108
njegovo telo kliznu u otvor, re
šetka se nađe u starom ležištu.
Cev za ventilaciju bila je
pravougaonog oblika i dovoljno
široka da čovek ninđine građe
može dai se pro'vUče. Prva
dva metra cev se spuštala oko­
mito, da bi zatim iz kosine pre­
šla u horizontalu. Kada je do-
speo do prvog traga sveti a, ni­
nđa udvostruči .oprez. Nastavi
jedva vidljivim pokretima da
se kreče prema otvoru u ko­
me se završavala, ili počinjala,
cev za ventilaciju.
Nekoliko minuta je osluški­
vao šumove i zvuike koji su do
pirali do njega.
Ništa što bi ličilo na korake
ili gilasove.
Brzo cimnu rešetku i joiš br­
že uskoči u hodnik. Samo što
je vratio rešetku na mesto, za­
ču tihe korake iza ugla hodni­
ka. Odlulku je doneo u deliću
sekunde. Pojurio je baš prema
tom uglu i priljubio se uz samu
ivicu zida.
Covek oibučen u kostim nin­
đe, kostim žućkastosive boje,
iskrsnu iza ugla. Lesli je reago
vao poput misli. Udarac bridom
šake pogodi nepoznatog po vra
tu, ispod same brade, i čovek
se bez glasa sroza na pod. Nin-
đi je bilo potrebno nešto više
od šezdesetak sekundi da sa
nepoznatog skine uniformu i
još toliko da je navuče. Srećom,
n in đ a 108
nepoznati je bio otprilike nje­
gove građe. Odvuče mrtvo telo
do otvora za ventilaciju, skide
rešetku i ugura telo unutra. Sa
da je mirno mogao da nastavi
istraživanje. Oko vraita je imao
i pločicu skinutu sa vrata ubi­
jenog. Na njoj nije bilo ime­
na. Samo slova A cl. AB.
Klizio je brzo duž hodnika.
Nigde žive duše. Onda stiže do
jednih vrata iza kojih je začuo
deo razgovora.
— . . . kako je ustao kad mu
niko nije naredio?
— Ne znam, doktore Lang.
Možda smo slučajno ukljtičili
odaišiljač — uzvrati ženski glas.
Ninđa se zaustavi i poče da
osluškuje.
— Ah, možda ste u pravu.
Odašiljač je kod mene u dže­
pu. Možda sam ga u preveli­
kom ushićenju nesvesno uklju­
čio — ponovo se javi muški
glas.
Dr Lang brzo pritisnu dug­
me isipod koga je pisalo »off«.
Njegova umotvorina Helmut I
ukoči se u mestu.
— Tako je, Helmute. Sl'ušaj
taticu, hi-hi-hi — poče dr Lang
da se smeje. — Vera, on je
ipak poKlušain momak. Samo,
hm, moraćemo što pre da ga
obučemo. Malo je neiprijatan
ovako ogroman, a nag.
Ve>ra Milton ustade sa okrug­
le stolice na točkićima i priđe
49
plakaru u zidu. Izvadi odande
kombinezon kakarv nose meha­
ničari i uz malo muke navuče
ga na ogromno telo poluživog
stvora.
— Pogledajte da li je stražar
na svom mestu. Ako je tamo,
neika dođe i neka povede Hel-
muta u njagovu sobu.
Vera iz«ađe i dade znak nin-
đi da uđe. Lesili posluša bez
reči. Asistentk'iinja ga poglieida
u oči, a potom kratko naredi.
— Soba 32. Odvedi ga.
Ninđa otvori vrata širom i
sačeka. Dr Lang mu dade oda
šiljač. Lesli pogleda oznake i
pritisnu onu na kojoj je pisalo
»hodaj«. Brzo je shvatio sa kim
ima posla. Helmut I poslušno
krete za njim. Soba 32 nalazila
se u levom hodniku i ninđa br­
zo okonča posao.
Kada se vratio, ni žene ni do
ktora nije bilo na vidiku. Lesli
vrati odašiljač na sto, a zatim
krete da istražuje. Hodnik ko­
jim je krenuo imao je nekoli­
ko vrata. Ninđa je lako otvarao
jedna za drugima. Iza svakih
mogao je da vidi identičnu sli­
ku. U prostorijama iza vrata
nalazile su se sobe sa po četir;
ležaja i na svakom od njih le­
žalo je po jedno telo naoko mr­
tvo. Međutim, monitori iznad
glava usnullih ljudi pokazivali
su da se vitalne funkcije odr­
žavaju,
50
Neko je ovde eksperimenti-
sao sa ljudima — zaključi 'iiin
đa.
U poSlednjoj solbi čija je vra
ta otvorio ugleda četvoricu od
petorice mcmaika koji su ga
tog dana napali. Sada su ležali
bez svesti, najverovatnije Dod
dejstvom neke droge.
Znači, to je to. Turnir je slu
žio da se privuku momci koji
vole borbu, a to znači miladi i
zdravi.
»Moram da obavestim Pita
0 svemu«, zalključi- ninđa i kre
nu putiem kojim je i došao.
Odvukao je telo ubijenog du
bije u cev, presvukao se i iza
šao u svežu noć.
Kaid je desetak minuta kas­
nije već bio u krevetu pored
Sumiko, poče da sklapa kamen
čiće mozaika.
Oni momci koje je otkrio u
pustinji verovatno su već na­
pravljeni po ukusu Nika Hcgar
ta i njegovih istomišljenika. To
isto Čeka i ostale učesnike tur­
nira. Covek — robot, koga je
cdveo do sebe, verovatno je
budućnost sviih ovih ljudi, osim
gazda, naravno, koji su žiiveli
na ranču.
To su, znači, ratnici koji će
se boriiti za ostvarenje njihovog
plana-. Da I] su to i jediiui ne-
srećnici k oji više nemaju ni
sops.tveni ideintitet, ni sopstve-
nu svest i volju? Da li ova pe­
NINĐA lOS
torka još negde u SAD ima
sličan centar? Moraće to da
otkrije, zaključi niinđa pre ne­
go što se prepustio snu.
Osvanuo je poslednji dan
turnira. Lesli je jedva dočekao
jutro da se sretne sa Pitom ko­
ji je bio odlično raspoložen i
oran za borbu.
Lesli htede da ga opomene,
ali shvati da bi bilo kakva in­
tervencija u ovom času samo
poremetila Pitovu unutrašnju
ravnotežu. Zato odluči da sa­
čeka kraj turnira. U svakom
slučaju odlučio je da ne ispušta
prijatelja iz vida.
Prvi Pitov protivnik bio ie
slabiji od dvojice Kineza. To
slaibiji zmačilo je samo toliko
da je onaj drugi bio supermaj-
stor što je, uostalom, Pitov ci­
mer veoma brzo isikusio na sop
sitvenoj koži. I miši^ćima. I kos­
tima.
U prva dva minuta bor^be Ki
nez ga je tdik o puta udario
u najosetljivija mesta da je bi­
lo pravo čudo kako se crnac
uopšte drži na nogama. N jego­
va izdržljivost sasvim je poma
mila Kineza, a to je moiglo da
bude pogubno za sve isoriplje-
nijeg crnca. Sensei Janaišita oči
gledno nije nameravao da se
 NINĐA 108 51

meša. Lesli, i da je hteo, sada prošle noći razgovarali? Ili se

nije smeo da se oda. varam?
Kinez zadade dva kratka u- — Pit se u mnogim stvarima
darca no'gom, levoim pa des­ slaže sa mnom, pa pretpostav­
nom, a kada je crnac nekako ljam da ni u ovim stvarima ne
uspeo da povrati ravnotežu, Ki misli drukčije. Zašto? Možda
nez m'u sjuri u grlo prste savi­ želite i njega da vrbujete —
jene u kaindže. Momak zakrk- upita Lesli gotovo ravnodušnim
Ija, krv pojuri iz dulbokih ra­ glasom.
na. Zaičas je sve billo gotovo. — Možda. U svakom slučaju
Jamašita reda raidi opipa puls momak je hrabar i odl'iiano se
na vratu ciborenog i dade znak bori. Bio bi prava pokretna re­
da je borba okončana. klama za naš pokret.
Pit mije video ništa od svega Više nisu proigovorili ni reč.
ovoga, jer je imao pune ruke Na pesku arene ostali su po-
poisla sa svojim protivnikom. slednjii borci. U jednoj grupi
Lesli, zabrinut za sudbinu nera borio se Pit, u drugoj Kinez
zdvojnog prijatelja, prilbeže naj — ubica. lalko su sada protiv
ta,j ni'j im sazn an,j im a steičeinim sebe imali najkvalitetnije pro­
davno u manastiru u Jaipanu. tivnike, brzo su ih saivlađivali
Njegove mentalne poruke i svesni i jedan i drugi da će im
deo njegove sopsbvene snage biti potrebna sva snaga za me­
počeše da se slivaju u svest i đusobni susret.
telo Tabasko Pita. Kinez, koji Kinez je prvi završio borbu
je dotle navaljivao kao besian i sada je, mimo dotadašnjeg
pas, poče da uzmiče. To je bio običaja, prišao onom delu bori
i kraj borbe. U nezadrživom lišta u kome se borio Tabasko
naletu Pit ga pogodi nogom is­ Pit. Pomno je pratio svaki mla
pod brade i posla u carstvo dićev pokret, svaki udarac, es-
snova. kivažu — a najviše je pratio
Jamaišita summjiičavo pogle­ nj.egove oči. Međutim, tu je
da Pilta, pa Leslija. Nije ništa Lesl'i iskoristio ono što je za
govorio. Iznenada, Lesli iza svo osta/le bila tajna. Učinio je da
ji'h leđa začu Nikov glas. su Pitove oči postale dva zale­
— Vaš prijatelj je zaista iz­ đena jezera kroz čiju površinu
ništa nije moglo ni da se naslu
vanredan borac. Pošto je sa va ti, a kamoli da se vidi. To je.
ma, verovatno deli i vase m i­ bilo je vidno, uznemirilo Kine­
šljenje 0 onome o čemu smo za. Postao je nervozan.
52
Kada je vestkn zahvatom Pit
tresnuo proti'vinika i stao mu
nogom pod grlo — Jamašita,
na Leslijevo iznenađenje pro­
glasi borbu okon^čanom.
— Jesi li umoran? — upita
Lesili Pita, na šta ovaj samo od­
mahnu glavom.
— Odlično. Pazi, Kinez će se
boriti na najprljaviji mogući
način. Moraš da paziš više ne­
go do sada.
— Spremam sam. Iznenada ose
ćam da ću ga pobediti'. Ne, ni­
je to moja udbiičajena samo-
uiverenost. Jednostavno ZNAM
da ne mogu da izgubim. Vide-
češ. Sve će biti u redu.
Međutim, kad je borba poče
la, nije sve tdklio baš sasvim
glatko. U jednom trenutku Ki­
nez jie noigom baido gomilu pe-
ska Pitu u oči, a potom mu za­
dao dva teška udarca nogom,
jedan u špic reibara, a drugi po
glavi. Srećom, Pit je bio sna­
žan momak i samo je za trenu­
tak zastao. Kinez požuri to da
iskoristi, ali Pit tada, nošen ne
kom nepojmljivom snagom, sko
či visoko uvis, napravi sallto i
nađe se Kinezu iza leđa. Ovaj
se okrete, ali Pit ponovi skok,
samo što se ovog puta oibrušio
Kinezu na ramena. Ključna
kost glasno puče i Kinez krik-
nu od bol'a.
Pit stade na dva koraka od
njega i spusti ruke.
N INĐA 108
Lava Kinezova ruka bespo­
moćno je visila niz telo. Jama­
šita mu reče nešto šaipatom, ali
on besno odmahnu glavom. Ta­
da Pit načini gest koji članovi
Pentagrama pozdraviše aplau­
zom. Naime, shvativši da će
Kinez morati da se bori samo
jednom rukom, plavokosi mo­
mak stavi svoju levu ruku pod
pojas kimona i ispruži desnicu.
Lice Kineza poprimi ružnu
grimasu. Navalio je nogama.
Svi udarci išli siu pravolinijski
i odozdo nagore. Pit ih je s la­
koćom izlbegavao ili blokirao.
Čekao je trenutak kada će nje
gov protivnik izvesti vezani u-
darac levom, pa desnom no­
gom. Kad se ovaj konačno od­
lučio na takav potez. Pit naglo
sede na zemllju, povuče protiv­
nika za nogu, a onda ga onako,
sa zemlje, šutnu između nogu.
Kinez se zagrcnu od bola. Nije
mogao ni da krikne, ni da se
pomeri. Uvijao se kao crv.
'Novi aplaiuz označi kra;j po-
slednje borbe. Takmičari, koji
su u prva dva dana bili poibe-
đeni, s divljenjem ili zavišću
posmatraH su šampiona. A on,
Tabasko Pit, kao da se budio
iz nekog dulbokog sna. Ugleda
Leslija i osmehnu mu se de-
čački otvoreno.
Le^li mu priđe, potatpša ga
po rmnenu, a onda ga lupi i po
onom mestu gde ga ja Kinez
NINĐA 108
na početku borbe pogodio no­
gom. Piit se trže i jauknu. Otvo­
ri kimono i ugleda poveliku
crvenol'jiubičastu modricu. Les­
li ga sada pažljivije opipa. Dva
rebra bila su polomljena, a tre­
će najprS'lo.
— Dozvolite da našem po-
bedniku pred'am nagradu — ja
vi se Nik Hogart pril'aizeći im.
U jednoj ruci nosio je kove-
rat, a u drugoj pozlaćenu sta-
tuetu boga Marsa.
— Gospodine Tabasko, zara­
dili ste svaki cent ovih sto hi­
ljada dolara. Želim vam da ih
potrošite na najbolji način. Ova
pozlaćena statuete boga Marsa,
boga ratnika i boga raita, sim­
bol je onoga u šta mi verujemo.
Srećno! — zaklj.uči Hogart svoj
kratki govor, a potom se obra­
ti ostalim takmičarima.
— Želim da se zahvalim svi
ma vama na učešću, da vam
čestitam na viteškom držanju
i da vas pozovem da budete
m oji gosti još dva-tri dana. Za
to vreme pričaćemo o nama i
o vama, i o tome šta sve za­
jedničkim snagama možemo da
uradimo.
Lesli poče da petlja oko Pi­
tove povrede kad mu Nik dade
znak.
— Gospodine Eldridž, ne bri
nite 0 momku. limaće ovde naj-
lepšu negovateljicu i najbolju
negu — reče i pozva jednog od
53
svojih Ijiudi, nešto mu šapnu i
ovaj povede Pita sa sobom.
Vera Milton se trže kad joj
u ordimaciju uvedoše plavoko­
sog diva. Odmah su je zarobile
njegove čiste, plave oči i onaj
njegov gotovo dečaički čist os­
meh. Srce joj uzdrhta kad je
skinuo kimono i kad se pred
njom pojaviše još uvek uzdrh-
tžili mišići. Morala je da skupi
svu snagu kako bi savladala
uzibuđenje i nastavila posao.
— Da sam znao da postojite,
dopustio bih još u prvoj borbi
da me protivnik pretuče i da
me donesu ovde — reče Pit dok
ga je Vera nežno dodirivala
svojim dugim, fino izvajanim
prstima.
— Cutite samo za trenutak
dok opipam povređeno mesto
— reče glasom od kojeg se sa­
da Pit uabudi.
Kada je opipala čitavo po­
vređeno mesto, Vera dohvati
širok komad specijalnog flaste­
ra, natopljenog nekim mele­
mom, i njime prekri povredu.
Onda nreiko toga poče da uvija
zavoj. Radila je brzo i stručno.
Kad je završila, upita Pita ima
li još neku povredu.
— Upravo sam povređen
— uzvrati momak uz uzdah.
Vera podiže obrvu kao da se
čudi.
— Vi ste me raniili.
54
— Bila sam gruba, .nepažlji­
va — brzo uzvrati Vera sluteći
šta će Rit da kaže.
— Ranili ste mi srce. Smrt­
no. Postoji samo jedan način
da se izbavim. Samo jedan. . .
Vera skide .naočarj i Pit u-
gleda dva najleipša zdena o.ka
koja je ikada video.
— Da čujem?
— N e .. . ne smem ni da .izu­
stim. . . Bojim se nestaćete. . .
Vera se saže i poljubi ga ne­
žno. Bio je to kratak poljubac,
ali se Pitu, koji nikako nije
bio ineiskusan momak, učini
kao najduži i naj.lepši na sve­
tu.
— Osećam se bolje. . . malo.
Mislim da se mom srcu dopada
lek. Da nastavimo. .. doktore?
Vera pogleda na sat, a po­
tom reče:
— Nastavićemo, samo da za­
ključam ordinaciju. Ovo sada
ulazi u prekovremeni rad.
Sve što je uradila uradila je
spontano. Njeno zdravo i još
uvek mlado telo biJio je željno
Ij.ubavi, fizičkog kontaikta. Bilo
je želj.no snažne muške ruke,
zagrljaja, svega onog čega se
odrekla pre dve godine.
Za nekoliko sekundi na po­
du se našao njen be.li mantil,
sulknj.a, veš. . .
Pit nije mogao da veruje:
imala je fanta,stičino raskošno i
istovremeno viitko telo. Na Ve­
N INĐA lOS
ri nije bilo nijednog detalja ko
ji bi kvario celinu.
— Oh, Bože. .. ja sam mrtav.
Sigurno sam mrtav. . . jar sa­
mo anđeo može da bude tako
lep. . .
— Niisi mrtav. . . i anđeli su
bespolna bića. Ja sam žena i u
to ćeš se veoma brzo uveriti
— prošaiputa Vera od uzibuđe­
nja ma’lo promuklim glasom.
U sledećih pola sata Pit je
potpuno zalboravio na polomi je
na rebra, na umor od trodnev­
nog borenja na turniru. Zabo­
ravio je čak i gde se nalazi.
Pred očima su mu neiprekidino
bile zamamne grudi Vere Mil-
tan, njene duge butine presvu­
čene kožom prema čijoj mekoći
je i baršun bio grub. Njena sa­
da raspuštena, duga riđa kosa
milovala ga je po licu i grudi­
ma. Njeni prsti .istraživali su
sva.ki mišić na. njegovom telu.
U prvih nekoliko minuta su
i izgovorili pokoju reč. Sada su
im i usne bile zabavljene dru­
gim stvarima. Vera nije presta­
jala ni kada je po treći put za-
redom doživeila vrhunac. Ume-
la je da Pita održi u punoj for­
mi, ča)k i da podiže stepen nj.e-
govog uzbuđenja.
■Iznen?da kucanje na vrati­
ma trže dvoje ljubavnika iz
polusvesnog stanja.
— Vera, da li si tu?! Imam
NINĐA 108
problema sa Helmutom! Javi
se, Vera!
Bio je to glas dr Langa. Ve­
ra dade znak Pitu da ćuti, br­
zo ga pokri belim čaršavom,
Gibuče mamtil, pokupi razbaca^
ne stvari i šmugnu kroz tajna
vrata za koja je moglo da se
pomisli da su sastavni deo or­
mara. Minut kasnije Pit začu
njen glas s one strane vrata.
— U čemu je stvar, dokto­
re?
— Brzo ovamo. . .
Bilo je to sve što je Pit čuo.
Za trenutak je bio u'nedoumi­
ci šta da radi, ali ubrzo odluči
da sačeka svoju negovateljicu.
Namesti se udobnije i uskoro
zasipa.
— Pa, prijatelju, da li ste
odlučili? — upita Nik Hogart
Leslija kada su se okupilli za
večerom.
— Ne znam šta da vam ka­
žem. Vaša ideja mi se dopada,
kao i vaši stavovi o slobodnoj
i jalkoj Americi. Samo. . .
— Samo šta? To što ste re­
kli sasvim je dovoljno da se
čovek odluči.
— U pravu ste. Hteo sam da
kažem da nisam baš odušev­
ljen idejom da započnem rat.
Navikao sam na udoban, bez­
55
brižan život. Volim da putujem,
zabavljam se, uživam. . .
— Biće i toga. Za početak
putujte po zemlja i na pravim
mestima pričajte o našem pok­
retu. Jasno, oprezno i taktički.
Budite aimbasador Pentagrama
— zahukta se Hogart pomenu-
vši prvi put i ime svoje orga­
nizacije.
— To bih već, možda, mogao
da pokušam — poče Lesli da
se sne^bdiva, svestan da ovakav
njegov stav počinje sve više da
nervira njegovog domaćima.
Nik Hoihart gotovo skoči sa
svog mesta i ode do prozora.
Tek kada se posle nekoliko mi­
nuta umirio vrati se do Leslija.
— Mister Eldridž, nemojte
da dozvolite da se razočaram
u vas. Ovde ste doista toga čuli
i videli. Ako nam se ne pri­
družite, mogli bi ste da posta­
nete opasni po Pentagram — a
to ne smem da dozvolim. Ni­
kako!
Iako je pretnja bila izrečena
tiho i biranim recima, biila je
vrlo jasna. Lesli odluči da pos­
tupi diplomatski.
— Zao mi je što sam vas uz­
nemirio. Koliko se sećam, rek­
li ste da mogu da se odlučim i
kasnije, kada se budemo čMi.
Znate, treba da sredim neke
poslove, da organizujem svoje
preduzeće, da obezbedim no­
vac za buduća »ambasadorska«
56
putovanja. Zato vas molm da
mi date još koji dan vreme­
na .. . Recimo da se čujemo
krajem iduće sedmice? Do ta­
da ću moći sve da sredim. Va­
ži?
Hogart ga je posmatrao kao
da želi u dušu da mu pronikne.
Malo se razočarao u svog gos­
ta. Dok ga je juče posmatrao
kako sređuje napadače, oduše­
vio se. Sada, dok ga je sliušao
kako se vajka pokušavajući da
se iczvuče, osetio je odbojnost
prema njemu.
— U redu, mister Eldridž.
Samo, ne zaboravite šta sam
vam rekao . . . Mnogo toga sam
vam poverio da bih smeo tek
tako da vas pustim . . .
Kada je doišao u sobu, Lesli
upita Sumiiko da li je videla
Pita.
— Ne, Les'li. Nije se ni po­
javljivao, ni javljao. Zalšto?
— Nisam siguran, ali mislim
da je vreme da napustimo ovo
mesto — reče L esli
Nije želeo da plaši Sumiko,
ali nikada od nje nije ni skri­
vao svoje sumnje.
— Nešto si . . . otkrio?
— Mislim da jesam. Odoh
da potražim Pita. Ti lezi.
U dvorištu je upitao prvog
momka gde se nalazi ambulan­
ta i ovaj mu rukom pokaza
jednu od zgrada.
— Samo, sada tamo nema
N IN ĐA 108
nikoga. Ako je hitno, pozvaću
gospođicu Miiton. Ona je za­
dužena za negu ljudi sa ranča.
Minut kasnije momak saop-
šti Lesliju da je Vera Militon
zauzeta i đa pita o čemu se
radi. Lesli objasni i moimak
ponovo okrete telefon. P ostoje
ddbio vezu reče šta ga intere-
suje, a zatim klimnu glavom
dva-tri puta.
— Vaš prijatelj je dobro.
Trenutno spava. Ddbio je dve
injekcije protiv bolova i ostaće
u amlbUlanti do u'jutru.
Lesli nije komenitarisao to
što je čuo. Odluči da sačeka
jutro.
Cim- je završila iposao sa
dr Langom i pomogla mu da
sredi poteškoće oko čoveka-ro-
borat, Vera se vratila u svoju
ordinaciju. Pozvala je Pita da
je prati i tajinim prolazima br­
zo ga uvela u svoj aipartman.
Unutra je sve bilo skromno,
alii maksimalno udobno. Pre
svega vd'iki krevet.
— Idemo prvo da se osveži-
mo u kupatilu, a posle ćeš mi
nadoknaditi sve ono propušte­
no — reče prolazeći pored
Pita.
Sat kasnije odlulčilaje da za-
uvek zadiži ovog plavokosog
diva u svom apartmanu. Niko
neće znaiti da je tu. Držaće ga
pod blagim narkoticima tek
koliko da mu ubije vdlju da ie
NINĐA 108
napusti. Tada od Pita saznade
da ima jedan problem.
— Sutra ću saopštiti Lesliju
i Sumiko, prijatelj ima, koji su
dožli sa mnom, da pođu bez
mene. Ja bih se još malo zadr­
žao ovde — ako ti nemaš ništa
protiv.
Devoj.ka brzo klimnu giLa-
vom. Išlo joj je na ruku to što
Pit želi da ostane. Imaće, do­
duše, teškoća da ga sa sakrije
od dr Langa i ljudi sa ranča,
ali već će nešto saxidsliti.
Narednog dana Pit ode kod
Leslija i S:umiko. Sav je sijao
od sreće.
— Vidi ga. Pravi pobednik!
— nasmeja se Lesli.
— Ma nije to od pobede, or­
tak. Naišao sam na anđela . . .
na bogiftiju . . .
— Ima riđu kosu, zelene oči,
obion grudi . ..
Sumiko ućuta kad uhvati Pi­
tov prekom i pogled.
— Devojčice, ona jeste i ri-
đokosa, ima zelene oči i grudi,
i sve ostalo što treba, ali nije
ONO što ti misliiiš. Ja . . . ja
sam se . .. zaljubio — jedva
prevali preko usana.
L e ^ i Sumiko se brzo po­
gledaše. Bilo je to prvi put ot­
kako ga poznaju da su iz nje­
govih usta' čuli ovakvu izjavu.
— Ti to ozbiljno?
— Da, Lesli. OzbHjino. Odlu­
čio sam da još neko vreme
57
provedem ovde sa Verom . . . a
posle . . . videćemo.
Odluka da ostane bila je to­
liko jasna i kategorična da Le-
sili nije ni pokušao da ga nago­
vara da krenu. Znao je da bi
sada svako objašnjenje bUo
čist promašaj. Zato zbog svog
mira upita:
— Nadam se da su simpatije
oibostrane?
— I te kako, Lesli — odmah
se oraspoloži Pit. I te kako. Sve
ono što sam prošle noći doei-
veo, sva ona ljubav . . . to nije
bio samo seks. Bilo je to neš­
to .. . nešto .. .
Lesli ga udari po ramenu.
— U redu, tetrebe zaljublje­
ni. Ostani. Kad se budeš odlu­
čio, javi nam se. Važi?
Pit ga zagrli i istrča iz soibe.
— Ositavićeš ga?
— Moram. Zar ne shvataš da
bih jedino onesvešćenog i ve­
zanog mogao da ga odvučem
odavde i to samo nakratko, jer
bi se odmah vratio. Neka osta­
ne. Vratiću se ja ako se on ne
pojavi uskoro.
Istog poipodneva Lesli i Su­
miko se oprostiše od Nika Ho­
garta. Lesli uze broj Nikovog
telefona u birou i potom sede
za volan. Nik nije tražio ni te­
lefon, ni adresu. Za Leslija je
to značilo samo jedno. Biće na
ovaj idi onaj način praćen. Ili
je Hogart već prikačio radio
58
odaišiljač na njeigov automobil,
ili na neku od stvari u prtlja­
gu, idi ih negde na putu do
Sam FramcLska čekaju pratioci.
U svakom slučaju moraće prvo
da, se otarasi autam'Olbila i da
pomno pregleda prtljag.
Cim su odmakli od ranča, za
mjima je krenuo neupadljivi
sivi »ševrolet«. Na malom ek­
ranu ugrađenom desno od vo­
lana vozač je lako pratio trep-
tavu taiSku. Tako je sa bezbe
dne udaljenosti mogao da prati
Lesllija i Sumiko, a da ne bude
otkriven. Posle trista kilometa­
ra drugi vozač, u drugom auto-
moibillu, nastaviće praćenje —
i tako sve dok ne saznaj'u gde
stanuje čovek koga prate. Sva
voizila su povezana radio mre­
žom. Nik Hogart ništa nije
propioištao slučaju.
U prvom motelu Lesli reče
Sumiko d.a pretraži sav prt-
Ijag, a on sam pođe da se ota­
rasi automobila. Ugledaivši po­
veći panking iza kojeg se
nastavljao otpad slupamih i na-
puštemih vozila, Lesli krete na
tu stranu. Parkira se i napusti
vozilo. U agenciji s druge stra­
ne ulice, preko puta motela u
kom su odseli, iznajmi novo
voizilo.
Međutim, i pored sve predo-
strožnosti, nije uapeo da se
o,tarasi pratioca. Bar ne z>adu-
go. Naime, njegov prvi prati­
NINĐA 108
lac je u toku noćL došao do
parkinga praiteći signale radio
od'ašiljača i odlučio da sačeka
nastavak puta. Kada je jutro
već odmaklo, a kola sa parki­
nga se ni&u pokrenula, počeo
je da sumnja. Uskoro je sazmao
gde su putnici parkiranog au-
tomolbi'la odseli, gde su unaj­
mili vozilo, registar^u tablicu
automobila i radioim javio sve
te podatke vozaču koji je bio
u sledećem nasetlju. Tako se
praćenje nastavilo sve do Les-
iijevog odredišta. Niinđa i po­
red veoma razvijenog haragei-
ja nije osetio nikakvu opas­
nost. Nije ni mogao, jer su ga
neprekidno pratili sa velike
udaljenosti.
Dva dana su prošla a Taiba-
sko Pit se nije javljao.
Umesto toga desilo se nešto
drugo.
Trećeg dana po povratku u
San Francisko, Sumiko je nes­
tala bez traga. Lesli je odmah
posumnjao na Hogarta. Iste
večeri uverio se da je njegova
sumnja osnovana. Telefon je
zazvonio i Lesli uskoro začu
Hogartov glas.
— Mister Eldridž, razočarali
ste me. Niiste ispunili obećanje
i niste se javili. Relkao sam
NINĐA 108
vam da ne smem da reskiram
bezbedmost Pentagrama. Sigu­
ran sam da znate da je vaša
devojka u našim rukama, kao,
uostalom, i vaš prijatelj. Mis­
lim da su sada aduti u mojim
ruikama. Čekamo vas na ima­
nju na kome ste bili goist. AKO
stignete do meme, razgovaraće-
mo o usloivima uod koj.ima mo­
žete da doibijete svoje prijate­
lje nazad. Do viđenja.
Lesli nijednog trenutka nije
hteo da prekine Hoigarta. Znao
je da to ne bi imalo svrhe.
Užurbano poče da se spre­
ma za put. Pošto je spakovao
neophodne stvari u već pozna­
tu duguljastu torbu, Lesli se
odveze do jednoig od privatnih
heJdoriroma blizu iuke. Hati
vožnju do poslednjeg naselja
pred početkom pustinje koja
se pružala do ranča, a tamo s
jednog parkinga »pozajmi«
motor. Znao je da do ranča ima
tačno 35 kilometara. Kad je
prešao 34, on zaustavi motor,
skloni ga s puta u neko žbunje
i poče da vadi stvari iz torbe.
Nekoliko minuta kasnije ble-
do svetio meseca, koji je s vre­
mena na vreme zalazio ili se
pojavljivao iza oiblaka, obasja
moćnog ratnika noći.
Ninđa je bio spreman.
Krenuo je da kazni zldčince.
Ninđa je krenuo stazom
smrti!
59
Kretao se nečujno kao pove­
tarac koji je poivremsno laga­
no preletao oipustošenu zemlju,
podižući tu i tamo poneki obla­
čak prašine.
Iznenadni nalet harageia u-
kopa ga u mestu. Brzo se stopi
sa zemljom. Nije se trudio da
pogledom prodre kroz mrak.
Naprotiv. Zatvorio je oči i pre­
pustio se unutarnjim čulima.
Osećao je veliku količinu pri­
tajene energije i vibracije du­
hova koji su se spremali da
napadnu.
Nije mogao da proceni tačno
koliko protivnika vreba na
njega iz tame i zato odluči da
prekrati neizvesnost. Ustade
naglo načinivši buku, a potom
brzo skoči u stranu i pritaji se.
Začu kako šuriken zazvižda
kroz noć i odlete nekud u
mrak. Ležao je na leđima i os­
luškivao. Trojica ljudi na tri
različite strane. Prilazila su op­
rezno. Taj detalj, iaiko su pro­
tivnici mogli da se uzdaju u
brojčanu nadmoć, najavi ninđi
istrenirane protivnike.
Bili su oibučeni u žućkastosi­
ve uniforme i za ninđu su bili
vidljivi kao usred dana. Kada
su mu se primakli na dva me­
tra, naglo je skočio. Još dok se
uspravljao kaitana izlete iz ko­
rica i opisa smrtonosni polu­
krug. Dvojica protivnika s le-
ve strane popadaše presečeni
60 N IN ĐA 108

preko grudi i struka da nisu pod budnim okom dr Lainga, i

ni videli šta ih je poseMo. Tre­ njega da ,p)odviTgine udbilčajenom
ći Ratnik smrti istrže mač, ali tretmanu, ali uvek je nekako
to je bilo sve što mu je potšlo uspevala da smanji i doze nar­
za. rukom. Ninđa joiš jednom kotika i jačim u elektrošokova
podiže ruku sa moianim mačem pomoću kojih su budućim Ra­
i treći protivnik, obezglaivljen, tnicima smrti brisali memori­
pade na pesak. ju. Noću, kada bi ostali pola­
Sve je trajalo tek nekoliko zili na počinak, ona mu je da­
sekundi i mir ponovo zavlada vala kontralekove, trudeći se
okoliiinom. da na taj način koliko-toliko
Ninđa nastavi svoj put pre­ pomogne voljenom čoiveku.
ma imanju. — Vera, da ü želiš da pođeš
sa mnom? Imam lepu kuću . ..
imam i dostai para . . . nećeš
morati da radiš. Po ceo dan će­
mo uživati u bazenu, na sun­
Dr Lang i Vera Milton imali cu, jedno u drugome. Hoćeš?
su pune ruke posla. Nova gru­ — pitaio je jedne večeri Pit.
pa od nepune stotine Ratnika — Volala bih. Pite, i te kako
smrti prolazila je kroz prvu fa­ bih volela. Samo . ..
zu preobražaja. Nekoliko m o­ — Sta te sprečava? — pitao
maka straidalo je pri prvom je Pit pomalo usporenim gla­
pokušaju ispiranja mozga i som.
Hogart naredi da ih poibiju, a — Imam ovde još posla^ ali
njihova teila unište. Bio je ljut obećavam ti đa ću poći sa to­
na dr Lamga ¿bog gulbitaka. bom. Više ne mogu bez tebe.
— Mister Hogart, vi me te- Iste noći ponovo su ona i
rate da žurim, zato i dolazi do dr Lang imali problema sa Hel
gubitaka. Ovo je osetljiv nau­ mutom I, čovekom — robotom.
čni posao, a ne štancovanje Ljudski mozak je ipak bio za
mašina. Molim za mak) strp­ nauku veća tajna nego što je
ljenja i razumevanja — pobu­ dr Lang to sebi hteo da prizna.
ni se dr Lang. Ugrađeni čipovi poremetili su
Hogart sihvaiti da se zaleteo, odnose prirodnog i veštačkog i
pa se izvini doktoru i ode u u sivoj moždanoj masi nekada­
rančensku kuću. šnjeg ra#xi. igrača probucMli
Vera Milton nije uspela pot­ ćelije čija je funkcija bila ne­
puno da zaštiti Pita. Morala je, poznata. To je rezultiralo na­
NINĐA 108 61

padima. besnila koje je svakog stežeći u rukama štap, svoje

trenutka mog'lo da postane u- omiljeno oružje.
bi-lačko. — Polako, Side. Uskoro će
— D.r Lang, bojim se da . . . da progovori i bez batina —
nismo . . . uspeli — promuca umiri ga Nik Hogart.
Vera. Posle pola sata i još jedne
Sedoikosi lekar sikoči kao gotovo ulbilačke injekcije de­
aparem. vojka je progovorila.
— Ovo su samo prolazne — Ninđa? On?
komplikacije. Sve će biti u re­ Pitanje je procedio Gonzo
du, videćeš. Daj mu duplu do­ Jamašita.
zu sredstava za umirenje, a ja — D a . . . on je ninđa . . . vi
ću sutra da ga pregledam. Ot- ste mrtvi . . . — procedi devoj­
Vioriću mu i Idbanju a:ko treba, ka pre nego što je pala u nes-
o v o mora da uspe. ON mora vest.
da ž iv i. . . moj Helmut je su- Jamašita pritrča s namerom
per čovek! da je ošaanari, ali ga Hogart
Vera Militon je tog časa sme­ zaustavi.
la da se zakune da se njen du­ — Sensei, sačuvaj snagu i
gogodišnji šef nalazi na pragu šake za njega . . . za niinđu.
ludila. Bez reči je dala injek­ Četvorica vođa Pentagrama
ciju vezanom čoveku — robotu okupiše se oko Hogarta.
i povukla se u svoj apartman. — Sta predlaže'š? — upita
U velikoj kući NLk Hogart, Sajmon Faliips.
okružen četvoricom istomišlje­ Hogart je neko vreme raz­
nika, istrže iglu iz ruke upla­ mišljao. Onda odluči.
šene Sumiko. Hogart joj se ce­ — Naredite ljudima da upa­
rio u lice. le reflektore i neka osvetile sve
— Dakle, devojko, čime se prilaze dvorištu. A ko onaj mo­
bavi tvoi Ijubljm i? Ko je on? mak savlada naše momke na­
Devojka se tresla u groznici. polju, neće neopažen ući ova­
Njena stalbilna psiha borila se mo. Spremite helikopter . . .
pod navalom droge. Takozvani — Zar nećemo MI da ga sre­
»serum istine« sve više joj je dimo? — javi se Cak Brenan.
— Još je rano, Cak. Još je
lomio volju.
rano. Moraće prvo da neišto
— Govori, inače ću sve kos­ učini za nas, a posle . . . prepu­
ti da ti polomim! — viknu na štam ti ga, ako želdš.
nju sve nervozniji Sid Votkins Uskoro sa zidova bljesnuše
62
3nažini reflektori. Oikolina u
prečnilku od stotinak metara bi­
la je osv-etljena kao uisred dana.
Odsjaj Sivetla dopro je i do
ninđe k oji zaključi da su ne­
kako saznali da je stigao. Više
nije morao ni da se krije. Bilo
je doivoljno samo da eliminiše
neprijatelje na koje buide us­
put nailazilo.
Nastavio je brzim korakom
dok su mu sva čula radila kao
naj savršeniji komipjuiter.
Na druigu gruipu protivnika
naiiišao je desetajk minuta kas­
nije. Stajialli su pred njim kao
zid. Bilo ih je sedmorica. Neki
su u rukama držali ninđa-to
mačeve, neki koplja sa vrhovi­
ma načinjenim od sečiva tanto
noževa., a neki samo noževe.
Njihove mrtve oči nisu po­
kazivale ni straih, ni žar pred
boribu. Ništa. Ninđa se seti
učesnika turnira, bolesničkih
soiba, instrumenata. . .
Ovi Ijuidi nisu svesni ni gde
se nalaze, ni šta rade. Oni slu­
šaju naredbe kao živi roiboti.
Znao je da u sulkdbu sa njim
nemaju šansi, ali znao je i to
da su oni samo jedna od prep­
reka između njega i dvoje lju­
di koje je neizmerno voleo.
Neprimetno sa dva prsta leve
ruke izvadi j'ednu od jačih ek­
splozivnih loiptica i snažno je
hitnu prema levom krilu pro-
ti'vnika. U trenutku ka/da je
N IN ĐA 108
eksplozija odjeknula kroz noć,
razinevši dvojicu najibliždh Rat­
nika smrti, ninđa poteže kata-
na i kao furija obruši se na
središte živog zi'da. U suidaru
S'a veličanstvenim sečivom nje­
govog katana dva ninđa-to ma­
ča pukoše kao da su od stakla.
Ninđa se okrete na stopalu i
njegov mač opisa uibitačan
kruig. Još dva protivnika pala
su bez glasa na hladni pesak.
Jedno koplje usipello je da ga
zakači po leđima i nanese mu
površinsku posekotinu, ali na­
padač je taj svoj uspeh skupo
platio. Vrisnuo je od bola kad
mu ruka, odsečena do ramena,
pade preko noge. Ninđa načini
još jedan pokret i sjuri ratniku
mač u stomak.
Boriba potraja još minut-dva,
a zatim poprištem zavlalda sab­
lasna tišina. Ninđa olbrisa mač
0 odeću najlbližeg ulbijenog i
povuče se u stranu.
Mučilo ga je to što nije neš­
to znao o svojlim protivnicima.
Znao je jedino da se radi o
grupi fanatika, ali to je moglo
da znači i mnogo i ništa.
Ponovo se uipita kako su
saznali da je već stigao. 0(pet
se priseti ljudi koji su očigled­
no bili p.odvrgnuti iameni psi­
he.
Verovatno su muičilli Sumiko.
Naterali je da uz pomoć droge
kaže sve što zna. Samo da ne
NINĐA 108
ubiju nju 1 Pita. Samo to ne,
zabrinuto je razmišljao.
Zauize potom položaj za m e­
ditaciju. Znao je da će mu o'v-
og puta biti potrebna sva kon­
centracija i sve znanje koje je
stekao tokom dugog i teškog
obučavanja.
Taibasko Pit je kroz prozor
aipartmana Vere Milton čuo
žamor u dvorištu. Odnekud do
njegovih očiju doipre i odsjaj
snažnih reflektora. Utom Vera
uđe u sobu.
— Sta se to ds'šaiva napoilju?
— upita Pit.
— Ne znam. I ne tiče me se.
Jedino si mi ti važan.
— Mora da je u pitanju ne­
ka frka. Do sada je ovde sve
bilo minno.
Onda do njegove svesti prvi
put u proteklih nekoliko dana
iskrsnu.še likovi Leslija i Su­
miko. On poče da trlja čedo.
Zašto ih se baš sada setio?
— Lesli . . . Sumiko . . . Gde
su oni? Jesu li bili . . . ovde sa
mnom? Kada su . . . otišli. . .
ako su otišli?
Vera mu brzo bride. Iz dže­
pa mantila izvadi spreman
špric.
— Ne brini ništa. Evo, daću
ti injekciju, još uvek osećaš
63
pcslediice onih povreda. Hajde,
pruži ruku — poče tiho da mu
go'vori.
Pit prvo pruži ruiku, ali se
onda trže.
— Neću više injekcije. Od
njih sam sav utrnuo. Ne mogu
čak kako trelba da povežem
m isli. . . šta si mi to radila?
Sta se ovde uopšte događa? Ko
je dr Larug? K o je taj Helmut
o kome pričate?
Vera poče da uzmiče.
— Pite, smiri se. Ja sam Ve­
ra .. . tvoja Ijulbaiv. Zar se ne
sećaš?
Taibasko Pit zaslade. Oseti
kako ga obuzima drhtavica.
Vera još jednom pokuša da mu
da injekciju, ali joj on jednim
udarcem izbi špric iz ruke i
polcmi ga nogom.
— Rekao sam ne želim više
da vidim iglu! Jagno?! Ako že­
liš da i dalje budeš moja, mo­
raš sve da mi kažeš. SVE! ! !
Vera se iznenadila. Bila je
uverena da je tretman, čak i
pored sve pomoći koju je pru­
žila momku, bio dovoljno jak
da mu izbriše deo pamćenja,
da ga učini bezvoljnim. Ipak,
prevarila se. Tabasko Pit bio
je najzdravija osoba koju je
upoznala u životu. Bojala se
kako će reagovati ako mu sve
kaže. Hoće li je osuditi, osta­
viti je?
To nije smela da dozvoli.
64
— Pite, sve ću ti reći . . . sa­
mo se smiri. Najvažnije je da
mi veruješ da te volim. Toliko
te volim da bez tebe NE ŽE­
LIM da živim. Molim te da mi
bar to verujefš — reče dole joj
suze patekoše niz Idce.
— U re d u . . . verujem ti. Ti
znaš da i ja . . . voilim teibe.
Znaš to, zar ne? Reci mi sve i
pomoćiiću ti.
I Vera Milton poče lagano
da mu priča sve ono što je zna­
la, ne uipuštajući se u detalje
oko transformacije drogiraniih
momaka.
Kada je završila, Pit se stre­
se od jeze i nemoćnog besa.
— Pa o n i.. . oni su luđaci
. .. zveri! Tako da ucaištaivaju
ljude? To je gore i od najgore
smrti. Bože moj . .. živi ro.lx)ti.
— I tebe je čekala ista sud­
bina. A 'li. .. kada sam te ugle-
daEa, shvaitila sam da ne smem
da dozvolim da prođeš kao os-
taHi. Morala sam s vremena na
vreme da te podvignem delu
tretmana kMco dr Lang ne bi
posumnjao. Posle sam ti davar-
la sedative i le k o v e . . . Tvoja
svest je sačuvana. Sada ti tre­
ba samo odmor.
— Taj tvoj dr Lang je pravi
monstrum, luđak!
— Pite, nije ranije ibio taikav.
Njegova istraživanija su 'bilana^
menjemaza dotarolbit čovečans-
tva. Zato sam mu se i-prMj-iičila.
NINĐA 108
Ljudi koje smo nameravali da
stvorimo bili bi osvajači sve­
mira, morskih dubina, zetmlji-
ne utrolbe — u stvari išli bi
tamo gde oibičan čovek ne bi
bio sposoban. Ovi ovde sve su
to, očigiledno, izopačili .. .
Devojka ućuta.
Posle nekoliko minuta Pit
je upita da li zna kako neopa-
ženo mogu da napuste imanje.
— Možda kroz podzemni ho­
dnik koji sam otkrila pre dva
meseca, mada ne znam gde vo­
di i da li uapšte nekud vodi.
— U red'u, devojko, s.premi
sve što želiš i budi spremna da
krenemo kad te budem poz­
vao.
Ninđa. je uporno ali ipak bez
uspešno pokušavao da usposta­
vi telepatsku vezu sa Sumiko.
Međutim, oma je, opijena dro­
gom, ležala bez tnm ke svesti.
Kada je ustao, ninđa je bio
oličenje same smrti. Krupnim
koracima krenuo je prema sve-
tlosnom krugu koji mu se sve
više približavao. Stao je kada
ga snažni reflektori potpuno
obasjaše i sačekao da bude vi­
đen.
Haragei je mirovao, a to je
značUo da mu opasnost, bar
trenutno, ne preti.
NINĐA 108
Za manje od dva minuta Ho­
gart je bio obavešten da je
niinđa prešao sve prepreke u
pustinji. Oidmah je u pratnji
ostalih vođa Pentagrama požu­
rio do j^edne od osmatračnica na
zildiu.
— Pozdravljam te, ininđo!
Ili, ako više voliš, gospodine
Eldridž. Bravo! Ispunio si m o­
ja očekivanja. Na žailost to me­
sto na kome stojiš krajnji je
domet tvog naipredovanj a.
Hogart ućuta da bi proverio
kaikav su utisak njegove reči
ostaivile na ninđu. Cutasnje
je bilo jedini odgovor.
— Ovamo ne možeš, a ja i
moji prijatelji ne želimo da te
ubijemo iz prostog razloga što
si nam potreban. Treba da oba
viš jedan poslić za naš račun.
Kad to budeš uraidio-, možemo
dalje da se dogovaramo. Ne po-
miálijaj da možeš da stigneš do
zida pre nego što se izgubimo.
Slušaj — reče Nik Hogart i po­
diže ruku uvis.
Istog trena do ninđe doipre
zviždanje elisa helikoptera, a
uibrzo odje'knu i buka snažnog
motora.
— Devojka je već u helikop­
teru, a i mi ćemo tamo da sti­
gnemo pre nego ti do zida. Za­
to slušaj: u ovoj torbi su ti
ujputstva. Sledi ih, a ja ti obe­
ćavam da će devojka biti si­
gurna kao da je kraj teibe. O­
65
vaj posao sam ti spremio samo
kako bih ti pomogao da se što
pre odlučiš i pridružiš nam se.
Sada, kada zinam ko si, još vi­
še mi je stado do toga da bu­
deš na našoj strani. A ako i po
red svega ne pristaneš, bojim
se da ćemo morati da se suko­
bimo. Nas petorioa smo jedan
čovek. Dakle, moraćeš sve da
nas pobiješ. Samo, odmah da ti
kažem da mi nismo kao oni u
pustinji. I još nešto: sensei Ja-
mašita je i dušom i telom uz
nas.
Neko vreme vladala je tišina
pre nego što su Nik i njegovi
pratioci nestali sa zida. Ninđa
je video kako neki predmet le­
ti preko zida i pada desetak me
tara od njega.
Konačni obračun bio je od­
ložen.
Tabasko Pit inaipusti sobu čim
je Vera zaanakla iza ugda. Kre­
nuo je od sobe do sobe. Svuda
je nailazio na istu sliku. Istu
onu koju j'e otkrio i Lesli pre
nekoliko dana. U jednoj sobi
našao je i svog cimera sa tur­
nira. Visoki crnac gledao ga je
polusvesnim pogledom. Na gla
vi je imao neku vrstu kacige.
Pit spazi na levoj podlaktici
nekoliko tragova uboda igada.
66
Nesvesno peče da trlja sopstve
nu ruiku. Da n\je bilo Vere. . .
sada bi i on ležao m^eđu O'vim
mcimcjma. Piiao se kako da im
pomogne.
Odlučio je da nade dr Langa
i natera ga da oslobodi sve ove
nedužne mcmke.
Za to vreme Vera je posma­
trala k©.ko dr Lang priprema
iHelmuta I za novu interv&n,ci-
ju. Bivši ragbi igrač ponovo je
bio bez svesti, privezan minogo
brojinian žicama za aparat čiju
je konsirukciju i funkciju po­
znavao samo sve ludi doktor.
Po količini struje koja je po­
vremeno prolazila kroz telo čo-
veka— roibota Vera shvati da je
dr Lan" odlučio da resikira, da
ide do kraja bez o'bzlra na mo
guče negativne posledice.
— Dr Lang, zar se ne bojite
da. . . iHelmut ne strada?
— Neka strada! Sve sam uči
nio! Zašto odbija da prihvati
da,ro\^e 'koje sam mu ponudio?
Uostalom, ako i strada, tu je
onaj novi momak, onaj plavo­
kosi. . . čini se da je veoma jak.
Već sam dobio dozvoilu od mi-
ster Hoigarta — uzvrati Lang
ne okrećući glavu.
Vera se trže kao da je grcm
ošinuo.
— Zar 6e mister Hogart da
se odrekne usluga svog šampi­
ona zbog. . . zbog jednog ludog
projekta? — omače joj.
NINĐA 108
Dr Lang se nakostreši. Zagle
dao se u devojku kao da je pr­
vi put vidi.
— Da li sam ja to dobro čuo?
— upita.
Vera se trže još jednom. Ni­
je ni bila svesna onoga što je
upravo rekla.
— Izvinite, doktore. Ne ra-
zumem, šta ste me pitali?
Lai:ig samo odmaihnu rulicm
i posveti se opet svom remek
— delu.
Vera je neko vreme radila
mučena željom da postavi ne­
ka pitanja Langu, ali se bojala
jer nije znala da li je i on sam
postoo člam društva kojim je
rukovodio Nik Hogart, ili je još
uvek bio sam.o naučnik. -
— Doktore, moram nešto da
vas pitam. Cenim vas kao na­
učnika, mnogo sam od vas na­
učila i zato sam do sada ćuta­
la. Videla sam, međutim, neke
stvari. . . nešto što se kosi sa
vašom. . . i mojom etikom. . .
— Da?
— Svi oni ljudi koje ste, za­
jedno sa mnom, obradili. .. če­
mu oni s'luže? Viidda sam ih
obučene u neke čudne unifoir-
me, sa oružjem u rukama. Mi­
slila sam da ih pripremamo za
neke ekspedicije, za isitraživa-
nja. . .
Dr Lang prekide rad. Isklju­
či mašinu i uhvati devoijku za
ruke.
NINĐA 108
— Vera, oni misle da ja ne
znam šta hoće. Oni prave sap-
stvenu vojsk u .. . žele teroristi­
čke akcije. Ali, osigurao sam
se ja. Samo jedam jedini po­
kret, jedno kratko »Mik« i svi
ti momci prestaće da budu od­
red »poslušnih«. Meni je bilo
važno da izvučem pare od Ho­
garta i ostalih, pare za ovaj
naiš epohaini rad. Sve ostalo,
nije važno, čak i žrtve koje
smo imali!
— Vi. . . vi možete da isklju­
čite odašiljače?! Mislila sam da
sada reaiguju samo posthiproti-
čfld?
— Devojčice, nisam želeo da
te opterećujem. Što ma;nje znaš
manja je opasnost da stra­
daš, ali sada je svejedno. Ho­
gart odllazi sa čitavom gruipom.
Čuo sam da su u sukobu sa ne­
kim momkom. . . nekim nin-
đom, ili tako nešto. Njegovu
devojku su zarobili i svakog
trenutka treba da polete. Mi­
slili su da je dr Lang zamlata
naučnička koja nema pojma o
životu. . . ali ja znaim sve šta
oni misle i planiraju — sa oset
nom dozom gorčine reče lekar.
Vera pomisli da je stari na­
učnik poludeo, adi on je pozva
u ugao laiboratorije i iz orma­
ra izvadi par slušalica.
— Evo, devojko, možeš i sa­
ma da ih čuješ.
Vera stavi slušalice na uši.
67
Neko vreme čulo se &awio šuš-
ta.nje, a zatim neka vrata lupi-
še i začuše se glasovi.
— Nik, misliš da će napasti?
— Verovatno, ajli mi idemo.
Kad bude naleteo na naše mom
ke i n.a Jutu, moraće da odu­
stane. A, možda će pre svega
odustati zbog devojke. Zovi
ostade! Idemo u skrovište na
visoravni.
Pcmovo zavlada tišina.
— V i.. . vi ste ih. . . prisdiuš-
kivadi. . sve vreme?
— Tek posleidnjih meseci. U
stvari, od onog trenutka kada
su mi rekli da se m oj posao sa
»poslušnima« završava ono.g
trenutka kada napuste sobe
ovde u podzemlju. Tada sam
odlučio da saznajm šta namera-
vaju. Oni hoće da sruše sistem,
Vera!
Devojka se nasloni na stočić.
Učestovada je u stvaranju od­
reda budućih terorista. Teledi-
rigovani teroristi išd] bi bez
straha tamo gde ih upute Ho­
gart i ostali. Ubijali bi, palili,
dizali u vazduh. . ,
— Dr Lang. . . glavni preki­
dač, gde se nalazi?
— Tu. Zašto pitaš?
—• Dr Lang, vi ste pre svega
naučnik, humanista. Ne daj
bože da se vama nešto desi, ko
će onda da spreči Hogarta i
ostale? Ko će da. . .
— U pravu si, Vera. iDođi.
63 N INĐA 108

Pet minuta kasnije, Vera Mi­ se izdiže. Jedan pogled na oko­

lton znala je kako da odred linu, a potom snažan trzaj i on
»poslušnih«, odred Ratniika smr se našao u dvorištu. Još u letu
ti isključi iz iigre. oseti haragei.
Tek što je do'dirnuo zemlju
^ ■ iz nje, bukvalno iz nje, izro-
ii * niše dva maskirana raitniika. Ni
je bilo* ni vremena, ni' dovoljno
Lesli je razimišljao; da li da mesta da potegne ka'tana. Nin­
se povuče, preipusti inicijativu đa zato istrže vakizaši iz poja­
protivniku, a onda iskoristi pra sa i ukopa se u mestu.
vi trenutak i napadne, ili da Dvojica ratnika imaila su u
odmah krene? rukama ninđa — to mačeve po
Njegove dileme razbi snažna, goidne za borbe izbliza. Cimillo
buka helikoptera koji je upra­ se da je prednost na njihovoj
vo poletao. Pojurio je prema sirani. Da, činilo se, ali nije bi­
zidu koliko je brže mogao. Znao lo talko. Njiihcv učitelj, sensei
je da će stražari na zidu okre­ Gonzo Jamašitia bio je m aj­
nuti glave kako bi iSipratili od­ stor, alii i on je bio nedorastao
lazak mašine. Istog trena kad tešikoj školi ninđucua koju je
je niinđa pojurio desiilo se još ninđa prešao.
nešt». Ratnici smr1;i su napali isto­
Da li namerno ili slučajno vremeno, uvežbanim potezima.
— tek na nekoiliko trenutaka M'ačevi im zazjvilždaše u prazno.
srveilost reflelktora se ugasi. Ble Ninđa je već bio u vazduhu.
snula je ponovo kad je ninđa Jeidan tren je gotovo lebdeo nad
već stigao pod spasonosno ok­ njihovim glavama, a zatim kre­
rilje senke u dnu zidine. te nadóle za'dajući dva udarca
Buka helikoptera brzo se gu­ istovremeno.
bila u daljini. Uskoro je kroz Jednom ratniku sjuri vakiza­
noć samo odjekivala pesma pus­ ši kraj samoig uveta u vrat, a
tinjskih ovrčaka. . . Ninđa os- drugog pogodi petom u Ada­
lušnu. Izabrao je mesto na zi­ movu jalbučiiCu.
du koje se nalazilo otpriili'ke Nije se osvrnuo da vidi re­
između dva stražarska mesta zultat svoig napada.
i snažnim skokom ddhvaStio vrh Kad ninđa udara, sm.rt je ne
zida. Tek koji trenutak visio je mino'vna!
držeći se za ivicu zida samo Dvorištem prema njemu ju­
prstima, a onda poče lagano da rila je grupa od desetak čut-
NINĐA 108 69

Ijiivih napadača. Neko ih je po­ talna vrata, kao da su od kar­

zvao ili su čuli borbu, svejed­ tona, odleteše u stranu i u ok­
no. viru vrata pojavi se Juta.
Svako živo, nonmalno stvore Bez .reči je kidisao na Pita.
nje pobeglo bi glavom bez ob­ Iako je još u izvesnoj meri bio
zira. Ninđa poteže katana de- umrtvljen narkoticima i silnim
smcm, a vakizaši levom rukom lekovima kojima ga je Vera
i potrča prem'a napadačima. kljukaLa, Pit vesto izbeže prvi
Sudar je bio straihovit. udarac teškom batinom. Us<peo
je čak i da. zada jedan udarac
.pesnicom u stomak naipadača,
ali se brzo pokajao zbog toga.
Imao je utisak da je Desnicom
Pit zastade kao ukopan. Bi­ raspalio po zidu. Dohvati br­
će pred njim kao da je sišlo sa zo jednu metalnu stolicu, podi­
stranica nekog stripa o preisto- že je s naporom i baci na Jutu.
rijskim ljudima ili sa ekrana. Indijanac je kao od šale doče­
Covek pred njim, sa prega­ ka jednom rukom i istim po-
čom oko struka, bio je ne toli­ kreto.m zavitla je natrag na Pi­
ko visok kotliko je izgledao jak. ta. Ovaj jedva uspe da se sa-
Pravo brdo mišiića i kostiju. U gne, a stolica prozVLžda tik iz­
ruci je olako držao tešku ba­ nad njegove glave i polomi or­
tinu okovanu gvoz'denim kli­ mar iza njegovih leđa. Pit us­
novima. pe da se provuče ispod nasta-
— Otkud se ti stvori, mam- log krša' i istrča u hodnik. Na
laze? — procedi Pit. nesreću, ovog puta krenuo je
Umesto odgovora, Juta kre­ na pogrešnu stranu. U to se
te podižući batinu uvis. Pit po uverio kad je zašao za ugao
če da uzmiče, ali nije imao kud. hodnika.
Na dva koraka iiza njegovih le­ Našao se u ćorsokaku.
đa nalazila su se vrata neke Juta se neumoljivo približa­
prostorije. On ijpak pokuša. Bra vao. Nešto nalik na osmeh po­
va popusti i on šm^ugnu unutra. javi se u uglu njegovih debelih
Bila je to neka ostava za la­ širokih usta.
boratorijski materijal. Zaklju­ — Pa, Pite, momče. . . čini se
ča vrata i poče da traži nešto da si stigao do kraja. Ali, ne,
čime bi moigao da se odbrami. ne predajem se ja tek tako —
Snažni udarac gotovo izvali reče j uz ratnički poklič jurnu
vrata. Pri gledećem udarcu me na iznenađenog Jutu. Sudar je
70
bio strašan, kao da su se dva
praistorijska bića sudarila u
borbi za opstanak. Juta se za-
tetura pod naletom snažnog Ta
basko Pita, posrnu i povi se
nekoliko koraka unazad.
Udarcem kolena Pit ga po­
godi među noge i Juta jeknu
ispustivši tešiku batinu.
— Ho, ho. . . anači boli, le-
potanko, a? Dođi, dobićeš još
— poče Pit da ga .začikava za­
boravivši na opreznost.
Juta zaurla kao ranjena zver
i, ne obazirući se na udarce no­
gama koji su ga pogađali po
stomaku i grudima, uspe da
zigrabi Pita u smrtonosni zagr­
ljaj.
Plavokosi div oseti kako ga,
zajedno sa vazduJhom koji je
nezadrživo izlazio ie njegovog
grudnog koša, napušta i snaga.
Pred očima počeše da mu igra­
ju crveni, sve tamniji kolutovi.
Onda odjeknu pucanj iz re­
volvera. Juta se trže.
Pucanj odjeknu ponovo, pa
još jednom, i jo.š jednom. ..
Otvorivši oči Pit shvati da
stisak popušta i on se istrže iz
smrtonosnog zagriljaja Inidijan-
ca.
Pet metara dalje, sa »kol-
tom« u ruci, stajala je Vera.
Nasmešila se, ali joj odjednom
nekakav grč ukoči Tice.
— V e ra .. . mila. . . šta ti je?
— promuca Pit i krete prema
NINĐA 108
devojc: koja naglo poče da ble-
di.
Tanak mlaz krvi pojavi joj
se u uglu usana. Pit pritrča i
dohvati je u trenutku kad je
počela da pada. Tek tada ugle­
da kratko koplje koje je bilo
zariveno posred devojčinih le­
đa.
Pit kriknu. PotTCa do kraja
hodnika, ali uspeo je samo da
vidi čoveka u kimonu. Covéka
prosede, kratko ošišane kose.
— Jamašita!'! Juriću te do
kraja sve'a. Ubćuuuuu teeee!!!
Pitov krik odjeknu hodnikom
kao le’tnja grmljavina nad pus­
tinjom.
Momak se okrete i pojuri na­
zad do devojke. Bilo je jasno
da joj nema spasa.
— Devojčice, ne daj se. Ide­
mo do onog tvog ludog dokto­
ra. On MORA da te spase. Mo­
ra. čuješ Ii?!
Podiže je pažljivo i devojka
se osvesti od naleta novog bo­
la.
— Pite. . . Živ si. . . U spela.. .
sam.
— Ćuti, čuvaj snagu!
— Ne vredi, dečače. . . moj...
veliki. Gotovo je. . . Pluća su
mi probijena, a i kičma. Boliii!
Brzo su stigli do ordinacije
dr Langa. Cim je ugledao ranje
nu devojku, stari lekar potrča
da pomogne. Ali, samo jedan
pogled na ranu bio je dovoljan.
NINĐA 108
Ipak, doktor Lang brzo dohva­
ti špric i iz ormačlća izvadi fla-
šicu morfijuima. Znao je da
devojci nema gpasa, ali je hteo
bar da je poštedi teških bolova
i muka. Uskoro morfijum po­
če da deluje i Vera otvori oči.
— P ite .. . zagrli me. Tako
je . . . hiladmo. Gde si? — pozva
ga tražeći ga pogledom koji se
polako mutio.
Plavokosi momak joj priđe i
pokuša da je zagrli, ali nije
mogao od koplja. Pomilova je
po kosi i poče nežno da joj ša­
puće.
Posle nekog vremena doktor
Lang mu dodirnu rame.
— M'ladiću, ona vas više ne
č u je .. . Otišla je.
Pit se zaiblemi u starog leka-
ra. Ugleda suze koje starac ni­
je ni pokušao da sa.krije. Okre­
te se Veri. Lice joj je bilo ble-
do. . . usne su gbile b o ju .. . ru­
ke se hladile. . .
On se saže i na njena usta
utisnu poslednji poljuibac. Us­
pravi se i odlučnim potezom
iščupa smrtonosno oružje iz
njenih leđa.
— Vera, neću se smiriti dok
ovu oštricu s tvojom krvlju ne
sjurim u srce onog ko te je. . .
Nije uapeo da zaivrši. Ne gle
dajući u Langa, on istrča iz
ordinacije.
Dr Lansg pokri Veru čarša-
71
voin. Gledao je nekoliko minu­
ta, a zatim ustade.
— Gotovo. . . Sve je gotovo.
Moram ovo da prekinem. Više
nemam ni saradnika, n- volje.
Ljudi još nisu spremni za ova­
kve stvari — govorio je tiho
otvarajući sef u zidu.
Okrete prekidač.
Tog istog časa Piatnici smrli
zćista.doše tamo gde su ss za-
teikli.
Dr Laing priđe svom posied-
njem delu.
Helmut I irzao se pod napc-
mon struje koju je Lang zabo­
ravio da isključi. Stari lekar
priđe sasvim blizu i pruži ru-
!:u da isčuipa utikač iz aiparata.
Snažne šake čoveka—^robota
zgra.biše ga za gušu. Ubrzo dr
Lang krete za svojom asisten-
Ikinj'Om. U samrtnom ropcu no
gom je udario po jednom od
aparata i Helmut I poče da urla
od bolova, držeći se obema ša­
kama za obrijanu glaVu. Iz te-
mena poče da mu se puši, a
onda mu glava jednostavno ne­
stade u potmulom prasku.
Ninđa zastaide kad shvati da
su njegovi napadači prestali da
se bore.
Nešto se dogo'dilo. Nešto što
nije znao da objasni. Ljudi su
72
jednostavno odlbacival] oružje,
hvatali se za glavu, uzdisali kao
da s<e bude iz teškog sana, sna
ispunjienoig morom.
Onda ninđa ugleda Jamašitu
koji je upravo hteo da uskoči
u jedino vozilo. Ninđa glasno vi
knu i Japanac se ukopa u me­
stu.
'Lesli mu brzo priđe.
— Gde su ostali? — upita
ninđa kratko.
— Idi do đavola — uzvrati
Jamaišita.
— Gde su ostali?
Ovog puita pitanjie je bilo
upućeno tihim glasom. Jamaši­
ta oseti nešto neodređeno. Za-
pulši uši.
— Ne, ninđo., mene -nećeš hi-
pnotisaiti. . . Ja te h e slušam.
Lesli mu priđe još jedan ko­
rak.
Jamašita skide ruke s ušiju i
poteže svoj samuriajski — ofi­
cirski mač.
— Ninđo. . . možeš da me
uhij'eš, ali neću ti nilšta reći!
U tom času do njih doipre
besni glas Taibasko Pita.
— Lesli, on je moj! Ulbio je...
Veru.
Ninđa odahnu kad uigleda
svog prijatelja živog i zdravog.
— Pite, on je samuraj. . . da
li si mu dorastao u bonbi?
— To ne znam. Znam samo
da ću ga ubiti.
NINĐA 108
Japanac se nasmeja. Brzo
zauze bortoeni stav i poče da
vre(ba pokrete svog protivnika.
Pit je krenuo bez plana. Ko­
plje kojim je Jamašita usmrtio
Veru Milton držao je šiljkom
okrenutim nadóle.
Ninđa zatvori oči i usmeri
sve misli, svu mentalnu snagu
ka svom jedinom prijatelju.
Jamašita zavitla mačem, ali
njegovo sečivo samo zapara vaz
duh. Pit naglo izmahnu kop­
ljem i vrh načinjen od oštrice
tanto noža zaseče Jamašitu po
stomaku. Iznenađen, Japanac
se povuiče nekoliko koraka, ali
Pit ga je pratio u stopu.
Jamašita promaši još jednom,
samo okrznuvši Pita po levom
ramenu i ovaj ga pogodi još
jednom. Treći udarac bio je i
poslednji.
Sensei Gonizo Jamašita kle­
čao je u pesku dvorišta stežući
rukama ranu na stomaku. Cre-
va su nezadrživo krenula iz
otvorenog trbuha.
Jamašita pcd!iže pogled. Pit ga
više nije gledao. Umesto njega
tu je stajao ninđa.
— G lavu ... O dseci.. . mi
glavu. .. Ja sam. . . ratnik —
procedi.
— Gde su otišli?
Japanac se neko vreme bo­
rio sam sa sobom. Najzad odlu­
či da mu je ratnička smrt važ­
NINĐA 108 73

nija od Lojalnosti ojiim nado­ prvo zavaram, pa tek onda na­

budnim bogatajšima i reče. padnem.
— Na padine Bdvandove vi­ Pit ga je slušao sa intereso-
soravni. . . sto kilometara odav­ vanjem.
de. . . pravac sever, severo-is- — Saizjnao sam da senator
tok. Jedna jiedina k u ća .. . veli­ Marli stiže danas u San Fran­
ka. . . Poseci me, ninđo, preMi- cisko. Saiznao sam i gde će od-
njem te. sesti. Posetiću ga i ubediću ga
Jedinim istim zamahom nin­ da nam pomogne. Posle će sve
đa poteže katana i spusti ga sa biti lakše.
strane na vrat nekadašnjag ofi­ Tabasko Pit nije ništa zapit­
cira japanske kraljevske' aa-imi- kivao. Znao je: kad Lesli nešto
je, sensei Gonzo Jamašite. smisli i odluči, nema više dogo
varanja i dvoumljenja.
Ostatak dana proveli su u
O'dmaranju i razmišljanju.
Uveče, dok je Pit os>tao u
Dvojica prijatelja sedela su društvu nekoliko konzervi piva,
u stanu Leshja EMridža. Pit je Lesli napusti stan. Njegov neu­
još uvek bio u depresiji posle padljivi »foird« brzo se probi­
gubitka jedine žene koju je jao kroz saoibraćajnu gužvu.
iskreno zavoJeo. IVIožda bi se Lepa letnja noć izmamila je na
prepustio alkoholu da nije bio ulice mnoštvo šetaiča i vozača.
zabrinut zbog zaroibljene Sumi­ Kada je stigao do »Hillton«
ko. hotela u centru grada, Lesli na
— Jesi li smislio šta ćemo da pravi jedan krug, a potom, po­
raidi mo? što ugleda pogodno mesto, za­
— Jesam. Hogart i njegovo ustavi vozilo. Nalazio se sa zad
društvo zahteva od mene da nje strane hotela. Tu je bio
ubijem senatora Đulka Marlija hotelski parkiriig i garaža.
kao dokaiz lojalnosti Pentagra- Lesli prvo hitro promeni svoj
mu i kao uslov za puštanje Su­ izigled, na nos stavi naočari s
miko. Prvo sam hteo odmah da de^belim drškama od kosti, na-
krenemo do njih, napadnemo lepi »meksikanske« brakove i
ih i oslo'bodiimo moju devojči- tek onda krenu prema pultu iza
kojeg se tiskalo nekoliko porti­
cu. Međutim, to su fanatici. Bo ra. Lesli odabra najpogodnijeg
jim se da bi je odimah ubili »za od njih, dade mu znak da pri­
primer«. Moiram nekako da ih đe, brzo mu pokaza neku kar­
74 NINĐA 108

ticu na koj'oj je pisalo »press«, Policajac se značajno uhvati

tutinu mu u šaku dvadeset do­ za pendrek i Lesli, tobože za-
lara i kratko upita: plašen, požuri niz hodinik. Po­
— U kom apartmanu je se­ pe se sprat više i iskoristi tre­
nator M.arLi? nutak kad je hodnik bio pra­
Momak pogleda novčanicu, zan, pa se kroz pr«zor pope na
pa onda, tobože snebivajući se, široki ispust koji se pružao oko
poče da se pravda kako je to čitavog tog sprata.
poverljiva informacija. . . Da je neko kojim slučajem
Lesli niu tutinu još jednu mogao da vidi kako se do tada
novčanicu i momak brzo reče: pomalo trapav novinar preoibra
— Predsednički aipartman na žava u atletski građenog mom­
trsćem spratu. ka u crnom sviJenoim kostimu,
L-esli mu namignu i izgubi verovatno bi prokleo piće koje
se u gužvi koja je postajala sve je ispio ili oči koje ga izdaju.
veća u hotelskom holu. Ninđa je za tren oka bio spre
Bac: po.gIed na sat. Bližila se man za akciju. Brzo je odredio
ponoć. Sena.tor je imao običaj mesto gde se nalaze prozori
da pre svakog javnog istupanja predsedničkog apartmana i po
rano le;gne i odmori se. Lesli čeo da se spušta sprat niže,
izađe iz lifta na trećem spratu koristeći svaki ispust. Čelične
i poče da škilji kroz naočari. kandže nataknute na njegove
Kartiicu sa natpisom »press« šake bile su mu jed;iini oslonac.
okačio je na rever kaputa, a Spuštajući se između dva
smešni karo šešir zaturio je prozora, ninđa se pritaji. Neko
prama potiljku. Kada se prilbll- iz:baci pikavac kroz otvoreni
žio vratima apartmana, unifor- prozor i vrati se dublje u so­
misani policajac ga zaustavi. bu.
— Senator se odmara, prika- — Hoćemo li da odigramo
ne. Dođi sutra, kao i ostali no ■ neku prijateljsku partiju, ili
vinari, na konferenciju za štam­ idemo na spavanje? — upita
pu. Hajde, sad se lepo vrati dubok, muški glas.
odakle si i došao. — Ja hoću, a Džim je već
— Ali, mislio sam da. . . legao.
— Nije važno šta si mislio. Ninđa zaključi da je to soba
u kojoj su bili smsšteni sena­
Vrati se i ne pravi gužvu. Znaš, torovi čuvari. Proveri i, kad se
ja baš ne marim mnoigo za pi­ uveri da su rnu obojica okre­
skarala kao što si ti. Zato. .. nuti leđima, šmugnu kraj uji-
NINĐA 108
hovog prozora. Na njegovu sie
ću, i drugi prozor bio je otvo­
ren. Senator Marli je očigled­
no uživao u svežem slanom va-
zcluhu koji je s pučine doipirao
do njega. Ninđa ujgLeda mladog
senatora kako se upravo spre­
ma da legne. Lamjpa nad njego
vim jastukom gorela je neko
vreme, a onda uminu i taj tra­
čak svetla.
'Nečujno kao mrak, ninđa se
ušunja u sobu. U nekoliko me­
kih koraka nađe se kraj uzglav
Ija čoveka koji je polako tonuo
u san. Ninđa mu spusti ruku
na usta, a drugom ga pritisnu
između vrata i ramena. Ne ja­
ko, tek toliko da ga umiri. On­
da reče tiho i sugestivno.
— Senatore Marli, ne bojte
se. Ja sam prijatelj. Divim se
onome što preduzimate i spre­
man sam čak i da vam pomo­
gnem. Morao sam ovako da
upadnem, jer je stvar takve
prirode da nisam mogao druk­
čije. Vi znate da sam mogao da
vas ubijem da mi je to bila na-
mera. . .
Senator klinmu glavom. Nin
đa skloni šaku s njegovih us­
ta i oslobodi mu splet živaca.
Sledećih nekoliko minuta sena
tor je pažljivo slušao priču ko­
ju mu je ninđa ispričao.
— Sta treba da uradim? —
upita kratko kad ninđa ućuta.
75
— Treba da stradate, narav­
no za javnost. Samo jedan
dan. Toliko mi je potreibno da
stignem do članova Pentagra-
rna i osloboidim svoju devojku.
— Kako to da izvedemo?
— Koliko poverenja .imate u
svoje telohranite'lje?
— Neograničeno. To su moji
drugovi iz detinjstva. Oni su
mi više nego telohranitelji.
— Dobro, sluJšajte me pažlji­
vo.
Još neko vreme dvojica ljudi
su se dogovorili. Kad je ninđa
krenuo, sentor ga uhvati za
ruku.
— Znam da ne želite da ot­
krijete svoj identitet. Da li će­
mo se još sresti?
— Svakako, senatore. Cim
obavim posao o kom.e smo raz­
govarali. Do viđenja.
Senator sačeka nekoliko mi­
nuta da njegov nesvakidašnji
pcsetiiac nestane s okvira pro­
zora, pa pozva svoje ljude.
Stigli su za nekoliko sekundi.
Obojica su imali revolvere u
šakama.
— Sve je u redu. Imamo da
obavimo jedan važan posao. Ne
pitajte ništa i radite kako ka­
žem.
Ljudi su ga slušali širom ot­
vorenih usta. Konačno počeše
da klimaju glavama u znak ra­
zumevanja.
76
— Hej, Đuk, šta je ovo? Gde
si ovo naibavio — reče jedan
od dvojice senatorovrh čuvara
podižući s poda mali nož oštrog
sečiva, s drškom od slonovače.
Senator dohvati nož, a onda
se osmehnu.
— To je vizit-karta mog po-
setioca — nasmeši se.
Sve jutairnje novine, televi*-
zijske i raidiiO-stanice o-bavešta-
vale su građane San Franciska
i žitelje SAD đa je mladi sena­
tor iz Neibraske, Đuk Marli,
ulbijen na neobjašnjiv način u
svom hoitelu. Policija traga, ali
za sadia nemai. . .
Sledile su uoibičajene fraze.
Telefoni su neprekidno zvonili
i u gradskom veću, u hotellu,
policij.skoj centrali . . .
Za to vreme »pokojnog« se­
natora, koga su reporteri neka­
ko usipeli da slikaju u okrvav­
ljenoj pidžami, njegovi čuvari
lično su odneli do sanitetskih
kola, a potom na aerodrom ka­
ko bi ga preneli u rodnu Neb-
rasku.
Istu vest po treći put slušali
su Nik Hogart i ostali članovi
Pentagrama.
— Hej, Nik, pa momak je
stvarno pokušao! Moram da
priznam da sam iznenađen.-
NINĐA 108
Ako sada pristupi organizaciji
dolbiii bismo zaista vrednog
člana. Kada ćeš da mu se ja­
viš? — pitao je Sid Votkins.
Hogart je uživao u svojoj
pobeđi. Bio je siguran da je
Lesli dušom uz njihovu ideju,
a Ubistvo senatora bio je onaj
prelomni trenutak da im se
sasvim pridruži’.
— Pustiću ga da se malo pe­
če na tihoj vatri zbog one ne­
odlučnosti, a onda ću da ga
pozovem . . . recirno za dva
dana.
Nazdraviše usp^šno okonča­
nom poslu i počeše da kuju
planove za sledeću akciju.
— Volte, ti bi sutra, ili još
bolje prekosutra, trebalo da
odeš do ranča i pozoveš Jama­
šitu sa jedno dvadesetak m o­
maka. Za svaki slučaj.
— Ako već moram da idem,
onda ću to da učinim sutra.
Zeleo bih da budem ovde kad
stigne . . . ninđa.
— U redu, važno je samo da
ođe'š i uradiš ono što sam re­
kao»
Tabasko Pit i Lesli Eldridž
otišli su na ranič Nika Hogarta
čim je objavljena vest o »ulbi-
stvu« mladog senatora.
'Na imanju su zatekli blizu
stotinak Ratnika smrti i tek
NINĐA 108 77

»načetih« regruta, učesnika Cak Brenan šetkao je netrp-

turnira. Lesli im objasni da su Ijivo po prostranoj sobi ukra­
slolbchdni i gde mogu da iskori­ šenoj star.Lrn oružjem i lovač­
ste ono što su naučili, misleći kim trofejima.
pre sivega na preživele Ratnike — Zašto si poslao po Jama­
sonrti. šitu i Ratnike? Očekuješ da
Momci pokuipiše sve što je nam ninđa pravi probleme?
vredelo, potrpaše se u kamione Hogart ga pogleda nekako
i džiipcve i nestadoše u raznim s visine. Prvo htede da mu ok­
pravcima. rene leđa, ali se predomisli i
Sat kasnije podzemna labo­ reče:
ratorija nestala je u snažnoj — Da, Cak, očekujem prob­
eksploziji. Dr Lang, njegov ne- leme, ali ih se ne bojim. Ni­
uspeli čovek-robot i Vera Mil­ sam zbog toga poslao po Jama­
ton zauvek su ostali u tom ha- šitu i Ratnike. Želim da budu
osu. tu kad krenemo na ninđu. Že­
I, dok se pr-aáina siégala, dvo lim da Ratnici smrti VIDE ko
jica prijatelja sedoše u preos­ ih vodi.
talo vozilo i krenuše put Ed- — Znači, ipak ćemo se boriti
vardove visoravni. sa ninđom?
— A šta si ti mislio? Nije me
obmanuo. Lagao je od samog
početka. Taj momak je vuk
samotnjak i nema te organiza­
Lovačka kuća Nika Hogarta cije ni tog vođe koji bi njemu
na padinama EdVaridove viso- komandovao. Ne, prijatelju
raivni, masiva koji se pružao moj, nije uspeo da me oibmane.
gotovo kroz tri države, idući Uostalom, sada isuviSe zna o
prema jugu SAD, bila je prava Pentagramu da bih mogao da
tvrđava načinjena od beton­ ga ostavim u životu!
skih blokova i teških borovih — Sta ćeš s a . . . devojkom?
balvana. Okružena zidom viso­ Umesto odgovorai Nik Ho­
kim ponegde i do deset meta­ gart samo podiže obrvu uvis.
ra, sa samo jednom kapijom, Cak se nakaišlja, pa poče da
bila je praktično neosvojiva. se pravda.
Opremljena najmodernijem op — Ma jasno mi je da i ona
remom i komforom pružala je mora da . .. ode . . . ali pomis­
svojim stanarimai maksimalnu lio sam da je šteta. Mlada je i
udobnost i sigurnost. vraški lepa.
78
Dalji njihov razgovor pre­
kide Sit Votkins koji je tog da­
na bio zadužen da stražari kraj
radara i radio-stanice.
— Nik, neko je ušao na ima­
nje — reče kratko.
Hogart požuri do sobe u ko­
joj se n a l^ io ekran radara i
velika radio-stanica. Još pre
nekoliko godina postavio je ne­
vidljivi sistem osmatranja u
širokom krugu oko imanja, ta­
ko da niko nije neopaženo mo­
gao da se prikrade. U dvostru­
kom redu, skriveni u krošnja­
ma drveća ili u samim stabli­
ma, vrebali su senzori i ka­
mere.
— Kada si primetio uljeza?
Sid baic] pogled na veliki
zidni časovnik.
— Pre tačno devedeset se­
kundi.
Nik mu se osmehnu zadovo­
ljno. Izuzetno je cenio preciz­
nost.
— Uskoro- ćemo ga ugledati
kad pređe i drugi pojas — ako
nije u pitanju neki veliki je­
len . . . ili medved — reče i nas
tavi da osmatra.
Drugi pojas sigurnosti nala­
zio se na nekih stotinak meta­
ra od brisanog prostora koji se
pružao ispod zidina..
Njihovo čekanje se odužilo.
Ništa nisu m.ogli da vide na
ekranu. RazJog je bio taj što su
Lesli i Pit jednostavno zausta­
N IN ĐA 108
vili vozilo i put nastavili pe­
si ce.
— Lažna uzbuna. Kao što
rekoh, najverovatnije je proš­
la neka krupna životinja. Po­
nekad se šunjaju ovuda jer je
lov u ovom delu Visoravni za­
branjen — oba vesti ih Nik i
upravo htede da pođe kad se
upali signalna lampica na ra-
dio-prijemniku.
Kako su radio koristili samo
za hitne slučajeve Nik brzo
uJključi zvučnik na stolu. Istog
časa do njih dopre uzbuđen.i
glas Volta Bilingsa.
— Halo, vođa jedan . . . ja­
vi se!
— Ovde vođa jedan. Slušam.
— Nešto nije u redu ovde.
Ne vidim nikoga u dvorištu.
Nema, ni obezbeđenja. . . Na
ONOM mestu je nekakva rupa.
Čekam naređenja!
Nik Hogart oseti kako mu se
želudac grči. Šta je to moglo
da se dogodi posle njiliovog
odla.?ka? Zar je ndnđa zaista
bio toliko lud da naipa.dne ima­
nje? Zar je uspeo da pobedi
onolike Ratnike, Jamašitu . . .
Jutu?
Sedokosi vođa Pentagrama
se strese kao da je goiim ru­
kama uhvatio žicu pod napo­
nom od 220 volti.
— Siguran si da si video to
0 čemu pričaš? — upita pošto
se povratio.
NINĐA 108
F^roz buku motora helikcip-
te»a do njega dopre odgovor.
— Naravno da sam siguran.
Nisam n.i šlep, nd lud. Sta da
radimo?
— Spusti se oprezno — brzo
uzvrati Nik. Neka pidot ostane
u letel.i'ci. Budite spremni da
odmah krenete ako je dole ne­
ka zaseda. Požuri. Javi odmah!
Nekih desetak minuta vla­
dala je mrtva tišina koju je
povremeno remetilo šuštanje
u radio-(prijemniku.
Napetost u maloj prostoriji
sve je više rasla. Konačno,
Volt Bilings se javi. Bio je za­
dihan i prestrašen.
— Nik . .. ovde su svi mrtvi
ili nes.tali! Nema žive duše . . .
—• Gde je Jamašita . . . Juta?
— Jaimašita je mrtav. . . gla­
va mu je odsečena. Ostadih
nigde nema . Laboratoirija je
uništena . . .
— Kalko uništena?! Govo­
ri! ! !
— Lepo uništena. Nema ula­
za .. . sve je srušeno. Oseća se
samo miris hemikalija iz zem­
lje. To je sve. Sta sad?
Hogart ućuta. Onaj grč u
želucu sada se popeo do samog
grla. Pretio je da ga naprosto
uguši. On besno odveza krava­
tu i baci je na pod. Osetio je
kako mu ledena ruka klizi niz
kičmu.
— Ninda ! ! !
79
Bio je to više krik, nego
konstatacija. Iako tiho izgovo­
rena odjeknula je prostorijom
kao pucanj groma i ostala da,
kao po-etnja, visi u vazduhu.
Ostala tri člana Pentagrama
zagledaše se u svog vođu. Nik
Hogart je i dadje buljio negde
kroz radio-iprijemnik.
— Halo, voda jed a n . . . Nik
. . . šta da radim? — javi se
Volt po treći put.
Hogart se konačno povrati.
— Vraćaj se ovamo. Imamo
posla.
Nekoliko sledećih trenutaka
Nik Hogart sedeo je stiskajući
obema šakama oči i čelo. On­
da se obrat: članovima svoje
grupe:
— ON je ovde, to je sasvim
sigurno. Pa, lepo. Hajde da se
sp^remimo za doček. Da bi sve
bilo kaJko trelba, dočekaćemo ga
svaki sa svojim oružjem. Sigu­
ran sam da ni on nem.a vatre­
no oružje. Neka vidi da smo
vitezovi, da vođe Pentagrama
ne osećaju strah — reče i upi­
ta Sida u kom kvadrantu je
primetio uljeza.
Sid brzo pokaza na ekranu.
— Dobro, izabrao je teži pri­
laz. To nam daje dovoljno vre­
mena da se pripremimo. Is­
ključite spoljno obedbeđenje i
sve senzcre usmerite na zidove.
80
— Još mi nije jasno zašto
smo ovako rano naipustili vozi­
lo i sada se lomatamo. Sta i
ako nas vLde? U svakom sluča­
ju mi ulazimo gore, viđeni ili
neviđeni! — gunđao je Pit.
Lesli je ćutao. Znao je da Pit
više priča kako ne bi mislio na
izgubljenu devojku nego što
mu odista prebacuje. Stigavši
do poslednjeg reda drveća, Le­
sli se zaustavi. Ubrzo je bio u
ninđa kostimu.
— Čekaj ovde — reče krat­
ko i, pre nego što je Pit uspeo
da se pobuni, spustio se u tra­
vu i nestao pred njegovim oči­
ma.
Ninđa je 'dete noći, a)Ii i pre­
ko dana ume, da bude nevid­
ljiv i nečujan za neprijatelja.
Takav je bio i sada. Senzori su
bili postavljeni da hvataju po­
krete iznad pola metra, pa čak
i čitavog metra — a ninđa se
kretao poput velike zmije, ne
ostavljajući gotovo nikakav
trag za sobom.
Dospevši do zida legao je na
leđa i počeo da osmatra kame­
ne bi čikove. Šupljine između
komada granita bile su dovo­
ljne da se u njih uvuku prsti
ili vrhovi stopala. Reklo bi se
lak posao. Ali, ninđa se nije
zavaravao. Nije do kraja vero-
N IN Đ A 108
vao ni sopstvenim očima. Pre­
kide disanje i poče da oslušku­
je svim čulima, samim duhom.
Nešto je na tim zidinama
vreibalo. Neka pritajena, goto­
vo nevidljiva opasnost.
— Senzori — prošaputa nin­
đa dosetivši se kak\i-o je obzbe-
đenje Hogart mogao đa posta­
vi.
Otvorio je oči i ponmo počeo
da pretražuje centimetar po
centimetar visokog zida. Posle
dva minuta otkrio je prvi sen-
zor, ne veći od lešnika. Zatim
drugi, treći. Otkrio je šemu po
kojoj su bili postavljeni. Brzo
je vrhom mača' skinuo onaj
najbliži i sada se usjpravio. Pit
htede da ga pozove, ali se seti
da b; time samo upropastio
stvar. Zato stisnu usne zubima
i opsova nešto ne otvarajući
usta.
Ninđa poče da se penje. N je­
govo telo čas se uspinjalo
vertilcalno, čas uvijalo kao
zmija ili klizilo uza zid u hori­
zontalnom položaju izbeigava-
jući elektronske zamke.
Stifeao jie na metar i p o od sa­
mog vrha kad vazdiđi prolomi
snažno bruijanje motora i zviž­
danje elise helikoptera koji se
iznenada pojavio iza obližnjeg
prošeka. Ninđa se prosto uto­
pi u zi'd, a Pit se povuče korak
unazad.
NINĐA 108
Pledikopter opisa poluknog,
izdiže kljun prema nebu, a po­
tom se oibiruši nekud u dvoriš­
te. Ni pilol; ni Volt ni.su ništa
videli. Nisu' ni gledali. Obojica
su biJli zaokupljeni onim što su
nedavno otkrili na ranču.
Buka helikoptera privukla
■je i Nikovu pažnju. Taj trenu­
tak, kada su svi pohrlili da lič­
no čuju šta se to dogodilo na
toliko bezbednom imanju, nin­
đa iskoristi da se prebaci onih
metar i p o i smesti s druge
strane zida. Nalazio se ssa zad­
nje strane kuće. Na tom mestu
dvorište je bilo široko jedva
tri metra. On brzo odmota du­
go najlon uže koje mu je bilo
smotano oko struka, zakači
trokraku kuku u najpoigodni-
jem udubljenju i baci konopac
preko ograde. Dade znak Pitu
i brzo se primače kući.
Čekao je da vidi da li je nje­
gov poslednji potez otkriven i
da li će se neko pojaviti u ov­
om delu dvorišta.
Ništa.
Ninđa brzo pređe rastojanje
do ivice zida. Pita nije odmah
video. Plavokosi je, međutim,
jasno video svog prijatelja kao
što je video i konopac koji se
ljuljao duž zida. Priđe ivic] šu­
me i dade znak da je video
konopac.
81
— PiTvo nisam mogao da po-
verujem da je dvorište prazno^
Tamo je ostalo više od šezdeset
Ratnika smrti, oko stotinak
novih regruta . . . tvoje »mezi­
mče« .. . sensei Jamašita . . . a
sve je bilo pusto. Leševe ubij^e-
nih Ratnika našao sam u jed­
noj od zgrada. Jamašitino telo
iskasapljeno, s prosutim crevi-
ma, ležalo je blizu parkinga.
Glava mu je bila metar dalje.
Odsečena jednim udarcem . . .
Volt Bilings ućuta za trenu­
tak. Slike koje je opisivao po­
novo mu podigoše- creva u gr­
lo. Nije on bio nevinašce. Nap­
rotiv. A'li, drugo je ubiti ne­
kog, a druigo gledati tela onih
koje si poznavao.
— Onda sam krenuo prema
laboratoriji. Još iz helikoptera
sam video da je zemlja iznad
laboratorije ulegla za dobrih
pola metra. Ordinacija dr Lan­
ga, iz koje smo ulazili u podze­
mne prostorije bila je napola
srušena, a tajni ulaz zatrpan . . .
Sid Votkins, koji je i dalje
dežurao kraj ekrana, doviknu
glasno:
— Ljudi, on je ovde! Senzo­
ri poskakuju kao ludi ! ! !
Nik Hogart, Sid Votkins, Cak
Brenan i Sajmon Filips već su
bili u ratničkim odelima, s omi
82
ijenim oružjem u rukama. Sa­
da i Volt, koji je oko pojasa
imao samo futrolu sa »¡beretom
92 F«, požuri da uzme još neko
oružje iz bogatog arsenala.
— Ja ću na zid! — doA^iknu
i neatade.
— U redu, ljudi. Hajde da
se rasporedimo, Napadaćemo
prvo jedan po jedan. Hoću da
vidim šta sve ana taj ninđa.
Side, napadaš prvi. Vreme je
da konačno vidim tvoj mač u
akciji protiv nekoig ko je oiči-
gledno majstor. Važi?
— Važi. Imaćeš šta i da vi­
diš — uzvrati Sid samouvere­
no i kratkim neuhvatljivim po­
tezom istrže katanu iz korica
na kuku.
Volt Bilings stigao je do zida
upravo u trenutku kada je Pit
bio dva metra iznad zemlje.
Podučen Leslijevim iskustvom.
Pit se peo očiju uprtih uvis.
To mu je spasio život. Volt br­
zo podiže pušku »M 16« i ispali
kratki rafal. Kamenje cko Pi­
tove glave poče da se kruni, a
oštri komadići granita zapara-
še mu lice i ramena. Ne dvou-
meći se. Pit ispusti konopac i
sruči se na tvrdu zemlju pod­
nu zidina.
Volt sada poče pažljivo da
nišani. Isipalio je još dva kra­
tka rafala pre nego što je Pit
zamakao iza prvih stabala. Bio
je sasvim siguran da je visokog
NINĐA 108
momka pogodio najmanje dva
puta.
Tako je i biio. Pit je dva pu­
ta osetio udare vrelog olova.
Jednom p>o desnoj mišici, a
drugi put po slabini. Prva rana
bila je površinska, a kod druge
kuršum je prebio tkivo i izle-
teo na drugu stranu. Pit izva­
di iz džepa maramicu i brzo
pocepa košulju. Pocepa mara­
micu na dva dela i njenim ko­
madima zapuši rane na slabini.
Komadom košulje uvi oba ko­
mada i sve to čvrste veza kæ-
šem koji je i inače više nosio
kao ukras nego Icao držač za
pantalone.
Onako go do pojasa i uma­
zan krvljoi delovao je stvarno
zastrašujuće.
— Hajde dođi, kurvin sine!
i— povika Voltu koji je i dalje
stajao na ivici zida. — Siđi ako
smeš pa da ti pokažem kako se
bori.
Volt nije čekao da ga dva
puta zovne. Obožavao je borbu,
pogotovu ako je imao pred­
nost. Ovog puta imao je dve
prednosti: »beretu« i automat­
sku pušku. Osmehnu se nad­
moć,no, pa, dohvativši jednom
rukom konopac a drugom puš­
ku, poče brzo da se spušta niz
zid.
Pit se osvrnu oiko sebe. Osim
kam.enja nije imao nikakvo
drugo oružje. Dohvati dva ove­
NINĐA 108 83

ća kamena i sačeka da Vodt i da ga onda sredi golim ruka­

stigne blizu podnožja zida. Cim ma.
ovaj d,otače nogama tle Pit za­ Sav zadihan od trčanja i na­
vitla jedan kam^n i za dlaku gomilanog besa zbog silnih pro
promaši Volta. Ovaj se br.zo mašaja. Volt Bilings ulete u
saže, ali tada dolete i druga šumu. Pit se pojavi deset me­
kam.enica i teško ga pogodi po tara dalje iza jednog debelog
leđima. Covek izgubi vazduh. hrasta.
Besno se okrete i posla dug — Ipak si stisnuo petlju i
rafal prema mestu na kome se krenuo. Dobro. Da vidimo sad
nalazio Pit. Momak je, među­ kakav si strelac — dobaci iro­
tim, već davno ležao na zemllji nično.
tri metra dalje. Kad pucnjaiva Volt se raskorači, uhvati obe
utihnu, on se priidiže i povika. ma šakama dršku teškog piš­
— Mora da imaš pun džak tolja i, kao na strelištu, brzo
municije kad možeš tako da je ispali tri hica jedan za drugim.
trošiš. Od silnih rupa koje si Pit se u poslednji čas baci u
napravio u vazduhu ubiće me stranu.
promaja. Kada se pojavio stajao je sa
Volt brzo promeni šaržer. druge strane stabla.
Bio mu je to posle'dnji. Nije — Cccccc, baš si me razoča­
verovao da će mu biti potrelD- rao. Mislio sam da takve puce
no više oid desetak metaka dia nose samo pravi momci, znaš
sredi ovog momka. Kako Pit oni kao Mel Gibson u »Smrto­
nije imao nameru da se skloni, nosnom oružju«. Hajde još
Volt hrzo nanišani i zapuca. jednom. Bum, bimi! — povika
Opet ništa. Momak je jedno­ podižući desnu ruku kao da
stavno nestajao kao da ga je puca.
neka nevidljiva sila vukla isto Volt opet zapuca, ali su mu
tako nevidljivim konopcem — bes i Pitovo izazivanje sasvim
pa bi se onda pojavio metar poremetili koncentraciju. Opet
levo ili desno. je promašio.
Volt brzo isprazni i posled­ Čekao je sada da se plavoko­
nji šaržer i maši se »berete«. si momak pojavi pa da zapuca
Istog časa Pit zamače iza pr­ pre nego što ovaj uspe da pro-
govOTi. Pit se, međutim, nije
vog stabla. Nije nameravao da pojavljivao. Brzo je, koristeći
ae udaljava od kuće. Zeleo je se zaštitom koju mu je pružalo
samo da namami Volta u šumu široko stablo počeo da se penje
84
među grane. Volt ga nije pri­
metio. Pošto mu je dosadilo da
čeka, on oprezno krenu naipred
držeći u ispruženoj ruci pištolj
spreman da raznese srvakog ko
mu se nađe na niišanu.
Kada se našao 'tačno ispod
grane na kojoj je čučao Pit,
ovaj mu se sruči na leđa. Volt
brzo povrati prisebnost i skoči
na noge. Krete da ispravi ruku
i puca, ali ga strahovit udarac
po.godi u zgiob i smrvi ga. »Be-
reta« odlete nekoliko metara
dalje i izgulbi se u gustom žbu-
nju.
— E, sad si tamo gde sam te
čekao — reče Pit i obrisa oči.
Dođi.
Volt Bilinigis, koji je dugo
vežbao sa Jamašitom, nije bio
nespreman za borbu golim ru­
kama. Naprotiv. Samo, ono što
je Taibasko Pit naučio od Les­
lija — Volt BUiings nije mo'gao
da nauči od japanskog oficira.
Krenuo je suvilše sporo i
»providno«. Pit ga s lakoćom
odbi, a poitom mu odmah zada-
de dva udarca nogom. Volt po­
kleknu i tako ga stiže i treći
udarac nogoim iz okreta. Tresnu
teško o zemlju. Verovao je da
će njegov protivnik odmah da
navali, ali Pit je čekao.
— Hajd'e, momče, možeS ti i
bolje. Hajde, nisi se valjda up­
lašio? Pa ti si hteo da se boriš
protiv KUKAVICA ! ! !
N IN Đ A 108
Vol't skoči na noge i, kriknu-
vsi, polete na Pita. Kako je
ovaj stajao mirno već je |XHni-
sUo da će uspeti. Pit naglo kle­
če na jedno koileno i unese svu
snagu u udarac otvorenom ša­
kom. Osetio je kako protivni­
kova reibra pucaju, kako se ki­
daju mišićna vlakna. Konačno
oseti krv na sopstvenoj ruci.
Jedan od vođa Pentagrama
stajao je kao da ništa ne shva-
ta. Gledao je kako mu krv boji
tamnocrvenom bojom košulju,
a potom oseti i sve oštrije bo­
love.
— Boli, zar ne? To ti je za
one jadne momke koje ste uni­
štili, a ovo . . . ovo ćeš da dobi­
ješ za nju . . . za m oju Veru .. .
Ime voljene deovojke izgo­
vorio je gotovo šapatom gušeći
se od bola. Dug i zastrašujući
krik najavi novi naipad i skoru
sm'rt Volta Bilingsa.
Ona tri udarca koja je Volt
primio u glavu ubiila bi i vola.
Pitu to nilje bilo dosta. Podiže
ne sitnog čoveka i, zaleteviši
se, tresnu ga o stablo sa kojeg
je štrčala davno polomljena
grana, gotovo okamljena. Volt
se za trenutak osvesfc, vriisnu
i opusti se. Visio je zakucan za
polomljenu granu kao smešno
strašilo.
Pit je sedeo nekoliko minuta
pokušavajući da se umiri. Tek
sad oseti da ga rana na ramenu
NINĐA 108
sve više boli, a otvoriile su mu
se i rane -na slabini. Mislio je
da će mu bonba doneti olakšar-
nje, makar kratki zaborav, ali
ništa od svega toga. Lik Vere
Miltoin i dalje mu je le!bdeo
pred očiima. Ne onaj dok su
bili u ljubavnom zagrljaju, ni
onaj kada su se prvi put vide­
li. Ne. Kao prokletstvo video
je n^jen lik koji se grči posle
delića sekunde u kome je izra­
žavalo sreću kada mu je spasi­
la život. Jasno je video bol u
njenim divnim zelenim očima
. . . . bledilo na lic u . .. krv ko­
ja se pomalja u uglu njenih
usana.
Kriknu kao ranjena zver i
skoči na noge. Namesti bdije
okrvavljene »zavoje« i požuri
do konoipca na zidu. Nije se
osvrtao na bolove dok se snaž­
nim potezima sve više pribli­
žavao vrhu.
ih
Sid Votkins stajao je nasred
velike dnevne sobe. Čekao je
da se Čovek čiju je siluetu pre
nekoliko trenutaka ugledao
kroz zavesu konačno pojava.
Ninđu je haragei opomenuo
na blisku opasnost. Znao je da
su protivnici tu. Da čekaju . . .
E ,pa, neće dugo.
85
Skriveni na balkonu, Nik
Hogart i Cak Brenan čekali su
da vide šta će se desiti. Njihov
ortak Sajmom Filips stajao je
skriven iza teške zavese u
uglu.
Tako su sva trojica pomno
gledali u vrata, ali nisu mogli
tačno da kažu kad je ninđa
ušao.
Jednostavno je stajao ispred
zatvorenih vrata, ruku opuš­
tenih niz telo. Iako je osetio
prisustvo ostalih, sva njegova
pažnja bila je usmerena na čo­
veka o čijem je pojasu visila
crna kani ja sa samurajskim
mačem. Po načinu kako je Is-
vom rukom pridržavao ono
mesto na koje se oslanjao šti­
tnik mača, ninđa zaključi da
čovek zrna da barata tim oru­
žjem.
Tišina je postajala sve teža.
Kao da je i ustajali vazduh
prestao da struji. Ninđa je gle­
dao nekud pore Votkinisa. Uv­
ek kad bi se našao pred nekim
mačevaocem niinđa bi se setio
reči svog učitelja.
»Ne gledaj svog protivnika u
oči, jer ćeš se utopiti u njima.
Ne giledaj mu ni ruke, jer će
te zavarati. Nd mač ne gledaj,
on će te poseči. Gledaj ga iznu­
tra, uđi mu u mozak — tada
ćeš pobediti«.
I ovog puta poslušao je dav­
no prihvaćena savet. Osetio je
86
kako u glavi njegovog protiv­
nika sazreva odluka za napad.
Neizvesnost je potrajala još
samo sekund, a potom Sid istr­
že mač i jurnu na ninđu.
U istom delu sekunde kada
je on istrgao mač i katana na
ninđinim leđima ožive. Sjajno
sečivo zašišta poput zmije i
nađe se ispred lica nihđe.
Sudar dve oštrice ličio je na
električno pražnjenje. Mačevi,
kao da su postali živa bića,
jeknuše i brzo se razdvojiše.
Sid ponovi isti napad, a kad
ga ninđa odibi on krete kruž­
nim udarcem. Ninđa napravi
salto unazad i izbeže napad.
Votkins je bio dobar borac, ali
loš taktičar. Zeleo je odjednom
da ifi-korist: sve što je znao. Sa­
da je pojurio napred pokuša­
vajući da zada ukršteni uda­
rac, ali bezuspešno. Ninđa je
još dva puta skočio uvis i izbe-
gao udarce. Sada je, na veliko
iznenađenje i Sida Votkinsa, i
prikrivenih posmatrača, ostao
leđima okrenut protivniku dok
mu je ruka s mačem stajala
između nogu.
Nenaviknut na ovakav polo­
žaj Sid se zbuni. Reagovao je
onako kako bi reaigovao svaki
nasilnik: odluči da napadne s
leđa. Uhvati dršku mača s oibe
ruke i, visoko ih podigavši iz­
nad glave, potrča ka ninđi. Se­
čivo sam.urajskog mača već je
N IN Đ A 108
krenulo velikom brzinom na­
dóle kad ninđa kleče na desno
koleno, naglo isturi mač preko
ramena i sjuri ga Yi trbuh zahu
ktalom protivniku. Odmah za­
tim ninđa se okrete i ustade.
Desnica krete naviše, a sečivo
katane poslušno pođe za njom.
Iz otvorenog stomaka pobe-
đenog Votkinsa pokulja klupko
creva. Ninđa istrže mač i za-
mahnu udarcem poznatim pod
imenom »nebo-izemlja«. Pogo­
đen ovog .puta tačno pored de­
snog uveta Sid se zaljulja. Pri
tajeni posmatrači lepo su vide­
li kako mu se desna strana gru
dnog koša zajedno sa rukom
razidvaja od leve.
Kupajući se u sopstvenoj kr­
vi Sid Votkins umro je još na
nogama.
Izdajnički zvižduk strele na­
tera ninđu da se brzo baci na
zemlju i otkotrlja pod sto. Stre
lica odlete preko sobe i udari
u kameni zid. Druga strahovi­
tom brzinom krete za ninđom,
ali se zari u ploču stola ispod
koje se ninđa sklonio.
Cak B.renan se pojavi iza
stuiba u nameri da bolje nani­
šani. Ninđa se pojavi za delić
sekunde i nestade u trenu kad
nova strelica zviznu sa balko­
na. Sada jo sasvim izašao ispod
stola i iskoristio trenutak dok
je Brenan zatezao samostrel i
NINĐA 108 87

stavljao novu metalnu strelicu Ovog puta ninđa je napao

u ležište. prvi. Udarao je naizmenično
Sestokraki šuriken izbačen nogom, pa rukom. Fittiips uspe
snažnim trzajem polete prema da odlbije dva udarca, ali ga
balkonu. Ni Hogart ni Bremae treći, udarac nogom posred gru
nisu videli ovaj pokret. Bre­ di, cdibaci čitava dva metra na­
nan oseti kako mu se u vrat za zad. Brzo se povratio i zauzeo
rilo ne'što. . . nešto oštro. . . vre­ stav. Još uvek je disao nor­
lo. Ispu.stii saunostrel i ispravi malno, po čemu ninđa zaključi
se. Još jedan šuriken dolete i da je aipistrahovao bol koji je
zajri mu se posred čela. Tek ta­ bio očigledan. Nimđa opet kre­
da Nik Hogart .shvati šta se do te u napad. Pogođen po levoj
godilo sa njegovim prijateljem. potkoilenici Sajmon jeknu, ali
— Sajmone. . . na njega! Do­ uspe da zada jedan udarac u
ći ću da ti pomognem! — vri- s^iomak. Oseti bol u stopalu i
snu histerično. prvi put se upiaši. Naime, ta­
Iako nije video naipadača ni­ kav udarac morao je da sruši
nđa, je tačno znao odakle ovaj protivnika, a umesto toga on
stiže. Brzo se okrenuo i rukom sam osetio je kako su rau se
u kojoj je držao katana bloki­ prsti na nozi iščašili.
ra snažni udarac no'gottn.
Sajmon Filiips je još kao stu
dent bio prvak SAD u kung-
-fuu. Nastavio je i kasnije da
usavršava svoju tehniku. Mo­ Tabasko Pit konačno se uz
gao je da kaže, bez lažne sk­ veilik napoir, služeći se više le­
romnosti, da je dobar borac. vom nego s obe ruke, izverao
Ni posao ni lagodan život ni­ do dvorišta. Kako je dvorište
su ga otrgli od treninga. Ni ka­ bilo prazno, on brzo krete oko
da je bio na putu nije prestajao zgrade. Ugleda jedan od prozo
da. vežba. Bio je uvek u formi. ra otvoren i bez r.azm-'šijanja
Ninđa vrati katana u korice ulete u kuću. Soba je bila praz
i zauze stav. na.
U naredna dva minuta shva­ Pit izađe u prostrani hodnik
tio je da je glavno oružje nje­ i krenu od vrata do vrata. Cuo
govog protivnika udarac no­ je zvižduk strelica ; oprezno
gom. I levom i desnom. Pre­ provirio kroz jedna vrata. Upra
poznao je i stil. vo je uspeo da vidi kako Bre-
88
nan, pogođen šurikenom posred
čela, paida u zaborav.
Gde li .ie Suimiko, pitao se.
Na Lesli.ia nije ni pomislio.
Znao je da ninđ] ovde niko ni­
je dorastao protivnik. Zato od­
luči da nađe devojku pre nego
što je neko povredi. Nastavio
je da otvara jedna vrata za dru­
gim. Konačno zaključi da je
pDizeimJlje prazno.
Odluči da krene na siprat.
Iznenada iza jednih vrata,
pred njim se pojavi čovek s
»koltom« u ruci. Bio je to pi­
lot helikoptera. Kad je ugledao
dopo<la golog Pita krvavog, iz-
greibanih ruku i grudi, momak
se zbuni. Zato je valjda i za­
boravio da u rukama drži re­
volver, a da je momak pred
njim nenaoružan. Tabasko Pit
se, međutim, nije zbunio. Jed­
nim udarcem noge izbi oružje
iz pilotovih ruku, a odmah za­
tim dohvati ga za gušu i ugu­
ra u sobu iz koje se ovaj uipra-
vo pojavio.
— Gde je devojka? — pro-
sikta Pit škrgućući zubima.
— Devojka? Kakva devojka?
Ništa ja ne znam. . .
Snažan šamar gotovo mu ot-
kide glavu. Pilot jekinu dok mu
se obraz na^o zacrvene.
— Poslednji put: gde je de­
vojka?
— Ubiče m e .. . ako kažem.
Ti njih ne znaš. . .
N IN Đ A 108
— Tačno, ne znam ih. A li ni
ti ne znaš mene.
Pit zamahnu i pilot se sruči
na pod pred navalom straha.
— Gore. .. na k rov u ... veza
na za dimnjak. S am o.. .
— Samo šta?
— Boniba. Zakačili su joj
bombu oko vrata. N ik .. . misiter
Hogart ima radio-idetonator. . .
Naredni udarac polomi pil'O-
tu vilicu. Pit se okrete da na­
pusti soibu, a onda, kao da se
nečeg seti, vrati se do palog,
čoveka.
— I ti si kriv za NJENU
smrt! Zato moraš da umreš!
Pilot zakoluta očima od stra­
ha jer od bolova nije mogao ni
reč đa izusti kad ga Pit dohvati
za kosu i povređenu vilicu. Kra
tak trzaj — i vratni pršljen kr­
enu kao orah.
Tabasko Pit baci mrtvo telo
i napusti prostoriju.
U dnu hodnika ugleda Nika
Hogarta prikrivenog iza .stuba.
Znači na tu stranu ne može.
Zato se vrati u sobu, otvori pro
zor i odahnu s olakšanjem.
Gusta, stara, puzavica rasla
je baš s te strane lovačke kuće
i gubila se negde visoko gore
na krovu. Pit se vrati do kre­
veta, iscepa čaršav i ovog puta
čvrsto uvi rane. Načinjeni po­
jas ublaži mu bolove i on se
osmehnu.
NINĐA 108 89

Brz'O je dohvatio stablo pu- narednog trena bio je ponovo

zavice, deibe'lo desetak centime sasvim miran. Nije više obra­
tara, i isprobao njegovu čvrsti­ ćao pažnju na Hogarta.
nu. Obesi se čitavim telom. Pu­ N jegov »KIAIII« povik od­
zavica zakrcka, alii izdrža. Pit jeknu kao rika deset tigrova.
brzo poče da se penje. Cim je Fidips oseti kako mu ruke i po­
stao na veoma strmi krov poče red svih napora nezadrživo pa
da kruži pogledom od jednog daju niz telo.
do drugog dimnjaka. Bilo ih j-e Ninđa ga je napao kao crna
ukupno pet. furija. Koibni udarac spoljnim
Iznenada iza jednog od njih delom stopala pogodi Filiipsa u
nešto blesnu na suncu. Krpa. . . Adamovu jabučicu i smrvi je.
haljina. Samo, to nije bio kraj. Sledeći
— Dabome, to je haljina na­ udarac nogom, bolje reći pal­
še devojčice — reče polugla­ cem desne noige, proibi slepo-
sno i pođe na tu stranu. očnicu i Sajmon Filips sruši se
mrtav.
Tog časa Nik Hogart stigao
•ie
je do ninđe i uspeo da mu na
* ■*, vrat nabaci svoje mučko oruž­
je: čeličnu žicu za davljenje.
Krupne graške znoja sMvale Bio je veoma brz, jak i vešt.
su se niz lice Sajmona Filipsa. Ninđa naglo podiže ruku ka­
Jedva je mogao da se osloni na ko bi je postavio između žice
povređenu nogu. Za trenutak i vrata, ali uspe da ugura samo
baci poigiled na stepenište. Nik vrhove prstiju. Rukavica ubla­
Hogart je brzo silazio. ži cštrinu sečiva, ali žica poče
— Ninđo, izigtilbić^š u svakom da se useca u ninđin vrat sa
slučaju. Devojka je osuđena na strane.
smrt. Gledaj, ovo ovde je ra- Hogart ga udari kolenom iz­
dio-detonator. Pre nego što te među bubrega i zateže žicu još
ubijemo čućeš jedno veliko jače.
»biun«! — vikao je Hogait po­ Ninđa se nije ni pomerio. Nje
kušavajući da poremeti unutra govo telo odavno je imailo sis­
šnju ravnotežu moćnog ratni­ tem samozaštite. Mišića su re-
ka. agovali .na najmanje vibracije
U deliću sekimde ninđa oseti i unapred reagovali na svaki
kako mu se srce steže, ali već napad, na svaki udarac.
90 NINĐA 108

Sada o n . zadade udarac iak- me na predajniku koji mu je

tom i teško povredi Hogarta. virio iz džepa košulje. Tako,
Stisak oko vrata popusti i ni'n- tvoja draga ima još minut ži­
đa još bolje dohvati žicu. Po­ vota. . .
vuče je naiglo i Hogari oseti ‘K ao da je rekao nešto vrlo
kako mu držači klize iz šaka. sme.3no poče da se smeje kao
Kriknuo je u besu i pokušao lud.
da zada još jedan udarac kole­ — Ha, ha, ha. . . i da me po-
nom. Umesto da pogocl] protiv­ bediš ne možeš da joj pomo-
nika, osetč kako mu se stojpala gneis, jer ne znaš gde se nalazi.
odkipljuju od poda i kako po­ Ninđa još jednom oseti ubod
činje da leibdi. u srce, adi otrese glavom.
Ninđa izvede jedan smrtonos Katana ponovo sunu iz ko­
nan potez reskirajuči da samog rica.
sebe zadavi, aii rizak se ispla­ Prvi put otkako je ušao u
tio. kuću, niinđa se oglasi.
Nik Hogart je, uplašen time — U redu, Hogarte, stigao si
što je izgubio oslonac, više vo­ do kraja. Spremi se da umreš.
dio računa o tome gde će i ka­ Katana napravi krug iznad
ko da padne i sasvim je olaba­ ninđine glave i zaustavi se vr­
vio stisak. hom okrenutim prema Hogar-
Kao deblo preleteo j.e preko tu.
ninđe i tresnuo o betonski pod I on zavitla velikom sekirom
nekoliko metara dalje. sa dve oštrice i postavi je ovlaš
Samo zahvaljujući snažinoj preko desnog ramena.
konstrukciji tela i luđačkoj želji Ninđa krete prvi u naipad.
da uništi čoveka koji je srušio Bio je toliko brz da je zadao
njegov san o moći, Nik Hogart udarac po grudima i izmakao
uapeo je da ustane. Iza leđa mu se pre nego što je Hogart za-
se nailazila vitrina sa starim
oružjem. Nik je razbi udarcem mahm\o seki;rom i zanesen tom
noge i dohvati dvosdklu »vikin silinom odleteo čiitavih nekoli­
šku« sekiru. ko koraka u stranu. Imao je
— Dođi ti. . . maskirani! Do­ taman toliko vremena da, uh­
đi. . . mister, da ti pokažem ko vativši držalju olbema rukama,
je Nik Hogart. . . ko je glava zaštiti leđa.
Pentagrama. Čekaj samo tre­ Sečivo katana nalete na tvr­
nutak — dodade i pritisnu dug­ du držalju hačiinjenu od kuva
NINĐA 108
ne hrastovine. Kliznu centime­
tar ukoso, ali ipak preseče drvo.
Hogart pcbeže u stra,nu i do­
hvati novo oružje.
Bilo je to koplje poznato kao
»halebarda«. Imalo je i deo za
udaranje, deo za sečenje i deo
za probadanje.
Nik Hogart navali kao besan
pas.
Tabasko Pit najzad stiže do
Sumiko jedva uspevši dva pu­
ta da se zadrži na strmom, kli­
zavom krovu.
— U redu je, mala. Bata Pit
je stigao. Sada si spašena.
Devojka zaplaka bez reči, bez
jecaja.
Veteranu iz Vijetnama nije
trebalo mnogo da na gajtanu
oko devojčinog vrata prepozna
paklenu napravu. Pošto se uve
ri da ova slobodno visi brzo je
skide i zavitla daleko od kuće.
Nekoliko trenutaka petljao
je oko čvorova i konačno oslo­
bodio devojku. Sumiko mu se
obisnu oko vrata i poljubi ga
nežno.
— Gde je on?
— Eno ga dole, sređuje one
bitange. Sada ćemo da mu se
91
pridružimo — reče Pit i podi­
že je u naručje kao da je dete.
Snažna eksiplozija odjeknu s
polja.
— Baj, baj, lepa Sumiko —
naceri se Hogart. Sada si ti na
redu, ninđo. Zbooooogoom!!!
Naleteo je kao brzi voz. Vrh
koplja gotovo da je dodirnuo
ninđine grudi. Hogart se nace­
ri pobedonosno. . .
Ali, nešto nije bilo u redu.
Vrh koplja nastavi da se kre­
će u pravoj liniji promašivši
cilj.
Ninđa je sainio naipravio ko­
rak u stranu i profpustio Nika
da pro tutnji pored njega. Jedan
zamah katanom i dugačka rana
pojavi se na leđima samouvere
nog naipadača.
Hogart oseti kako mu se ko­
če i ruke i noge. Sečivo katane
dobro mu je zaseklo kičmu. Ne
kako je ipak uspeo da se ok­
rene.
— Umreću. . . ali ti ćeš umi­
rati od tuge do kraja života.
Ubio sam onu koju si. . . voieo.
— Prevario si se, majmune
— doipre do njega glas Tabasko
Pita.
Kao da ga je ujela zmija,
Nik Hogart se trže. Uz krajnji
92
napor okrete glavu. Tri koraka
da/lje od njega stajao je plavo­
kosi bog osvete, držeći u na­
ručju uplakanu devojku.
— Ne. . . to nije. . . Eksplozi­
ja. .. Ona je mrtva. . . ne. ..
neeeeee!!!
Umro je uz taj krik besa, ne­
moćnog besa, sveStan da je p o­
ražen do kraja.
Sumiko se istrže iz Pitovog
naručja i polete u zagrljaj naj­
dražem biću.
— Oh, Lesli. . . ž iv si. . . bo­
jala sam se. mislila sam. . .
Ostale reči Lesli joj uguši
poljubcem.
— Sve je u redu, devojčice.
Dok imam prijatelja kao što je
— KRAJ
N IN ĐA 108
Pit ne brini za mene — reče
i dade znak plavokosom momku
da im priđe.
Tabasko Pit raširi ruke i za­
grli Leslija i Siuniko.
Onome što su njih troje ose-
ćali jedno prema drugome ni­
su bile potreibne reči. Nemi i
zagrljeni stajali su na razbojiš-
tu među poibijenim neprijate­
ljima.
Jedan pakleni plan je uniš­
ten.
Ratnici smrti nisu dosegli vi­
sine kojima su žudeli.
Na njihovom putu našao se
ratrnik moćniji od njih.
Ratnik' nad ratnicima.
Ninđa.
 BIGLEE
ZAUVEK
NINJA

NINJA D U H ^
t r e n in g
BESMRTNOSTI
POSLEDNJI PUT PO STÀROJ GENI !l
HIT 1 . -mUCE LEB ZAUVEIC HIT 2. 'LETNJI NINĐA - TRENING- HIT 3l •NINEA-DUH BESMRTNOSTr
Knjiga 'BRUCE LEE ZAUVEIC je dm- Šta vam vredi što volite ninđe i Senzeicionalni roman o nepobedivom
go izdanje rasprcxiate knjige 'Origi- ninđucu kad ne m ožete da vež- 'duhu izlazefeg Sunca", o viteštvu
mini BRUCE LEE n j i K l ^ ^ m u M - (,3 ,^ j postanete nin- samuraja I ninđama sa devet života.
<*^7 U z pomoć knjige TE T N J I Roman o pravim samurajskim dvoboj-
supeTkolIrCricarna D ^ n l NINĐA - TRENING' to ćete moći. ' " '" f
format oko 150 strana. Fini papir. Kompletna ninđa - škola po i nmđa-tehnilMr^ Roman
Oko 200 specijalno snimljenih fotosa uzoru na legendarnog dr Masa- * *®
u Brus U stilu. Novi snimci 'Malog gki Hacumija; ninđa zagreva- i,“'! “
zmaja- u akcijil Sve o životu I smrti | j j taidiucu tehnike nin- ^ BESMRTNOSTI I otkriva vam
•kralja'. Konačan odgovor: zalto je iari ninđe erotike!
umro Brus U? Sve o njegovom maj- t e z oružja (stavovi, gpEcijALNt PRILOG: Prava ninđa
storstvu i svim filmo^ma Kompletan pokreti, zahvati, bacanja, udar- tajanstvene ninđa (mikjo) teh-
BrusLirećnikodA-Š. . ^i -). borba nmđa-oruzjem
SPECUALN PRILOG: Vežba/te / w štap, mac, suriken, noz, nunca- p|,„tehnike, sve o samurajima I sa-
kso Brus U' - kompletna nunčaku |<e) ninđa-odmaranje...
S P EC IJA LN I D O D A T A K : ^ a - suP^ER POKLON:" Svaki kupac
Li sada možete i vi! lanstvene ninđa vestine" (nevi- |<nj|ge 'Utnji NINĐA-TRENING* III
SUPER POKLON: Svaki nanjčilac đljivost, hodanje po vodi, čita- knjige 'NINĐA-DUH BESMRTNOSTI'
knjige BRUCE LEE ZAUVEK obaver- nje misli, govor srca, letenje, otiavezno dobija besplatno super-ko-
no dobija na poklon tablu sa 5 ZLAT- nećujno kretanje, čari i veštine lor poster NINJA • MASTERvredan
NIH mini BRUCE LEE nalepnical kunoići ninđa-žena...) tak 500 dinara!
POPUNITE ČITKO - ŠTAMPANIM SLOVIMAI ^ ^
NARUDŽBENICA OvS narudžbenica važi
Ovim NEOPOZIVO naručujem sledeće džepne knjige d O 3 1 , m a ja 1 9 9 2 .
(zaokružite brojeve ispred knjiga koje naručujete):
1 . 'NINJA-DUH BESMRTNOSTI'............. 380 din. NaSa adresu no Ispisujte rukom
2. 'BRUCE LEE ZAUVEK'.......................400 din. več isecite I zalepite ovu adresu:
3. -LETNJI NINJA-TRENING*..................500 din.
Navedene cene (plus oko 15 din. za otkupninu koju uzima pošta)
plaćate poštaru prilikom prijema knjige. Najsigurniju I najskuplju
poštarinu plaćamo mi.

STALNA KUĆNA ADRESA

Biblipteka '
Prezime i ime . _________________
istočnih Sportova -
U lica __________________________________________________________
poštanski fah 126- ;
Broj______________sprat_____________ stan_____________
11070 NOVi’BEOGRAD 27
Poštanski broj__________ mesto_________________________
 "Da! I od N!NĐl sam bolji ja!" i vi ćete to moći
reći, ako kupite l<njigu ŠAMPIONSKI K A M 1S .
Super-luksuzna knjiga, super-trener svetskih
šampiona kao autor. Uz pomoć Tikl Oonovana
od učenika do šampiona! Od učeničkog do
majstorskog pojasa!
Sadržaj: Kratka ¡storija karatea, Kar^e u Japa­
nu, Treniranje karatea (nalaženje dobrog kluta,
pravilno ponašanje, vrste telinika), Pripreme za
treniranje (zagrevanje), Programi i vežbe za po­
četnike (stavovi, udarci rukom, udarci nogom,
blokovi). Program i vežbe (detaljno) za sve po-
jaseve do majstorskog, zatim: Sparingovanje,
specijalni program za crni pojas, dopunsko yež-
banje, rad sa fokuserima, rečnik najvažnijih ka­
rate pojmova (sa objašnjer^ima).,.
Knjiga ŠAMPIONSKI KARATE pisana je na naj­
stručniji način, ali lako i razumljivo. Fotografije
su najkvalitetnije, ima ih ol<o 500!!!
Knjiga ŠAMPIONSKI KARATE štampana je na fi­
nom papiru, sa Wrdim super-kolor koricama, na
160 strana. Izgleda zaista šampionski, luksuzno!

U svakoj knjizi SAMPIONSKI KARATE na­

Í M W R il ći ćete poseban, specijalno obeležen ku­
pon sa nagradnim brojem. Kupon poša­
ljite odmah i očekujte jednu od nagrada u
f P it o ukupnoj vrednosti od
20 STARIH MILIJARDI!

Našu adresu ne
ispisujte rukom već
isecite i zalepite ovu: r N A R U D ŽB E N IC A “N IN Đ A “
Ova narudžbenica važi do 31. maja 1992.

^POSLEDNJI PUT. Ć E ^ JU
4 ^ » Ovim riecpozrvo naručujem luksuznu knjigu SAMPIONSKI
KARATE po ceni od 480,oo dinara -I- PTT Iroškovh 2a
članove kluba čitalaca 'Crnog pojasa" (BRUS Ll/NINĐA
KLUB) cena ja 30% niža i iznosi: 350,oo dinara + PTT
R edakcija troškovi.
lista Prezime i ime
J "ĆRNrPOdAS"
Udca i broj, sprat, stan____________________ __________
\ ij.' .Generala
; ' Ždanbira 28 PoštansM broj i m esto_______________________________
11000 B E O G R A D Samo za članove - brof čfandie kaitoBBUS Ll/NINĐA iKUffiA:
 SPS^RT MONTEX
Specl|alizovanl proizvođač sportske opreme za sve borilačke veStIne
Telefon'. 032/71M 70 Ul. Petra KočićaS
714-163 Pošt. fah 63
Telefax: 032/710-846 32300 GORNJI MILANOVAC

Devizni cenovnik;

NINĐA I KUNG FU ODELA Z N O J N IC A ---............ 4.7,- DM

1 2 0 -1 5 5 ............... 61.- DM DRVENI M A Č ............... 11. - DM
160- 175 ............... 6 6 ,-DM NUNCAKE.................... ■13, - DM
1 8 0 -2 0 0 ............... 7 1 ,-DM TONFA PALICA.......... - 9. - DM
KAMA............................ ■- 7,- DM
KUNG FU PANTALONE ŠURIKEN metalni------- - - - 9,- DM
1 4 0 -1 5 5 ................. 2 1 .-DM META samoiepljiva • - - - 1.6. - DM
1 6 0 -1 7 5 .................. 22.- DM
1 80 - 195 .................. 27,- DM
OBAVESTENJE za sve kupce do 15 godina - narudžbu za njih moraju
izvršiti ISLJUČIVO njihovi roditelji!
Naši cenjeni kupci plaćaju DINARSKU PROTIVVREDNOST. obračunski
srednji kurs na dan isporuke!
HIT KNJIGE HIT KNJIGE HIT KNJIGE

Erik Van Lustbader

<
O §. RATNIK ZALASKA SUNCA
PLIĆACI NOĆI
Z
LU 1 DAI-SAN
O
C
\J POD BLEDIM MESECOM
“ 11
>N Tetralogijao heroju, Ratniku zalaska sunca,
Qí^
0) C .^■6
Ovo su, inače, prve knjige
-D^ -o E ^ koje je napisao Erik Van Lustbader, pre serije
8.|8 ^ a
CE c co svetskih bestselera Ninđa, Miko, Crno srce i dr.
:| ͧ •o; -c
ro
E Broširano, latinica, cena pojedinačno 320,00 din.
'n cena kompleta 1280,00 din.
fil
3 ti 5:
3
d>
NIPDEČJE NOVINE
’i a s g <D 32300 Gornji Milanovac
e. - prodaja knjiga -
-i -i 'o ®
.i" t
gc^j E
Q- O
.-e o USKORO i najnoviji
O i S o ^ro 2E;

Z cüJü) -i 3 C Ü roman OČI ANĐELA