Arkadij Petrov

Stvaranje sveta
I knjiga

Spasi sebe

ta god da smo radili, kuda god da smo ili, uvek smo se kretali ka jednom cilju - ka sebi samima, ka seanju na sebe. Ljudi koji su izgubili uspomenu na svoju prolost i svoju budunost, nalik su na decu koja su spremna da se dan za danom, neumorno voze na jednom te istom, najdraem ringipilu. Neto se menja uokolo as sija sunce, as pada kia, as lista drvee, as opada lie, as dolaze jedni da pogledaju kako se ljudi bezbrino vrte na vrteci, utonuvi u detinjstvo, as dolaze drugi. Letimo u zatvorenom krugu, ciei ushieni brzinom, zaboravivi da smo u prolosti umeli da letimo, i da su svi nai zanosi samo maglovita seanja o tome, ko smo nekada bili.

***

Najdivniji od svih doivljaja koje moemo iskusiti jeste doivljaj nedokuivosti... Onaj, kome je nepoznato to oseanje, koga vie nita ne iznenauje i ne dovodi u stanje ustreptalosti, isto je to i mrtvac. Albert Ajntajn

Ovi dogaaji se nisu desili negde na dalekim planetama, ve ba na Zemlji, upravo sa ljudima koji ive u ovom vremenu. Svako, ko proita ovu knjigu, moe da je shvati kao izmiljotinu, a moe da je prihvati i kao realnost, poto su dogaaji opisani u njoj vezani za tako neobinu pojavu, kao to je usmeravana jasnovidost. Oni koji je poseduju, mogu da se prenose preko svoje svesti u visine nebeskih sfera, i u dubine okeana, i u dubine prolih vremena, kao i u tajni svet bioloke elije. Moja pria je autobiografska. Piem i pruam vam znanja koja posedujem, hronolokim redom, onim redom kakvim sam ih sam sticao, prelazei sa jednog stupnja Posveivanja na drugi, listajui ivotne stranice jednu za drugom. Dobio sam pravo da podelim sa vama ono to smatram da je neophodno za dananje doba. Sa zagonetnim svetom nepojmljivih i racionalno neobjanjivih pojava, ljudski rod je povezan, oigledno, kroz sva doba svoga postojanja. Uvek su na Zemlji iveli malobrojni odabrani, kojima je bila darovana, drugima nedostupna vetina, da predvide dogaaje, da upravljaju atmosferskim procesima, da lee teke bolesti itd. Iako su slina znanja i iskustva briljivo skrivana, ipak se nakupilo poprilino knjiga o njima.

teta samo to nas veina tih knjiga niemu sutinskom ne moe nauiti. italac e, svakako, doznati mnogo neobinog nabubavi desetine i desetine termina i nita vie od toga, po svoj prilici. Skrivena znanja se, po starom, predaju ili od uitelja ueniku u toku mnogih godina, ili neshvatljivim, neobjanjivim nainom ak i za same jasnovide. Meutim, u svetu se danas deavaju duhovni procesi na globalnom, ak vie od toga - na kosmikom nivou. Nisu bezrazlono za samo jedan vek naa znanja o prirodi ovekovoj, o njegovom svetu i svrsi postojanja u Vaseljeni pretrpela korenite promene. Svi su poeli da govore o nastupajuoj eri Vodolije, o novom dobu... Na prelazu milenijuma, ljudi su ispunjeni mistinim oekivanjima i kao Vergilije, najvei pesnik Rima, koji je predvideo dolazak Isusa Hrista (Vek obnove eka: Svet prvih dana i istine su - pred pragom, I novi mladi se pribliava iz visina Ekloge, 4), tako i sadanji proroci predskazuju Njegov drugi dolazak. Oigledno je dolo vreme kada skrivena, ranije nedostupna uenja, treba da postanu zajedniko dobro masa. Razume se, razumevanje ezoterijskih znanja i vetina nee se desiti preko noi. Kao i bilo koji proces, novo kolovanje oveanstva iziskuje dosta vremena. Danas je vano primetiti: mnogi Posveeni su dobili dozvolu od Boga da otkriju skrivene tajne. Zamolio bih ateistiki nastrojenog itaoca da se ne odnosi prema opisanom u ovoj knjizi kao prema neemu iskljuivo fantastinom. Religiozne ljude molim da ne smatraju dole izneto kao jeres. Ponoviu: moja pria je autobiografska, ljudi o kojima piem su potpuno realni, mnogi od njih su ivi i sada, u trenutku kada vi itate ove redove. Nastojao sam da vie piem ne o teoretskom pitanju, ve o linim oseajima, ne o metodici i tehnikim nainima, ve o smislu ezoterije. Na koji nain i zbog ega ljudi dobijaju skrivena znanja? Koji je nivo duhovnosti neophodan da bi se postalo Posveenim? Kako iveti, u emu je smisao ivota? Ako se italac ozbiljno zamisli nad ovim pitanjima, ukoliko zaeli da pobedi sebe, da bi se popeo na novi stepen postojanja smatrau da je svrha ove knjige postignuta. Svako ima svoj put ka Bogu i svoje sluenje Njemu. Ja samo pokuavam da pomognem da odaberu taan pravac oni, koji se ne boje kosmike hladnoe ili, naprotiv, Boanskog ognja mistike i spremni su da slue u sferama o kojima danas i ne pomiljaju. Mnogo je pozvanih, ali malo odabranih (Matej, 20,16). Nije svakome dato da savlada ovaj put. Ukoliko neko nije spreman, ako je isuvie obuzet svetovnim brigama ili umorom, maloduan bolje i da ne kree njim. Na svetu ima veliki broj kola i uitelja koji e dati uenicima osnovna znanja ekstrasenzorne percepcije za svakodnevnu upotrebu. Mogue da veina treba time i da se zadovolji. Ali, u svakom sluaju, spoznaja o postojanju prekrasnog i arobnog sveta nedokuivog danas je neophodna. Knjiga je napisana u pomalo neobinom anru. U njoj se ini da se nerealno preplie sa realnou. Ali e, pri tom, mnogi upravo fantastino smatrati istinitim, a stvarnost e doiveti kao izmiljotinu. Vama se daje prilika da od dva ukazana puta odaberete onaj, koji e vam pomoi da

naete sopstveni put. Unapred se izvinjavam to neu moi da komentariem neke vane injenice ili objanjavam neke znaajne dogaaje, zato to vi sami morate zauti glas istine u sebi. Piem kako o sebi samom, tako i o ljudima koji me okruuju i pomau, i o dogaajima koji se deavaju u proloj - sadanjoj i buduoj - stvarnosti. Upravo su takvim redosledom rasporeene koordinate vremena, zato to se sadanjost uvek nalazi u lananom sistemu izmeu prolosti i budunosti. I zato, da bi se re zaula Sada, morao je neko da je izgovori u Prolosti i da je neko uje u Budunosti. U vezi sa krajem drugog milenijuma, mnogi ljudi su neki sa strahom, neki obrnuto, sa nadom iekivali godine milenijuma i u svetim knjigama obeane dogaaje Armagedon, Apokalipsu, Zlatno doba. Potom su, osvrnuvi se, odahnuli nita se nije dogodilo; drugi su se, naprotiv, raalostili nije valjda da e sve ostati po starom? Oni su, po svoj prilici, zaboravili, da je u poetku bila RE. A ko je od vas dovoljno otrovid, da vidi Bogom uinjeno, ili poseduje tako izuzetan sluh da uje Njim izgovoreno? Da, razume se, kasnije, kada se nebeske sfere pokrenu voljom Tvorca videe se i ue se. Tim pre to je kretanje ve zapoelo. I stigao je Kraj vremena - za one koji su navikli da tako dugo budu neodgovorni posrednici izmeu Tvorca i Njegove tvorevine, izmeu Stvaraoca i Njim stvorenog koji je zaista zapoeo. Proitavi ovu knjigu, vi ete saznati zato je besmrtni ovek, potinjavajui se sudbini, bio izolovan od svoga Oca. I u emu se sastojao prvobitni greh. I ta oekuje oveka i ljudski rod u skrivenim prostranstvima koja mu se danas otkrivaju. Tri knjige e vas u treem milenijumu prve povesti u novi svet, prema novom znanju: Spasi sebe, Spasi svet u sebi, Spasi svet oko sebe. One e vas povesti od smrti ka besmrtnosti, od straha i pasivnog ekanja - ka priseanju na samoga sebe i vaeg mesta u venom Kosmosu, gde odavno i s ljubavlju iekuju, kada ete se probuditi. Dugo sam razmiljao kako da nazovem ovu knjigu. Mnogi ljudi su, za hiljade godina postojanja pismenosti, toliko puta pokuavali da spoznaju svoje mesto i odreenje u ovom svetu, svoju vezu sa drugim svetovima. Mnogi su nastojali da napiu knjigu svoje sudbine ili da je barem proitaju. Prema tome, kako god nazvali knjigu svejedno ete se ponoviti sve je ve bilo! A ja nisam eleo da se ponavljam, zato to sam uveren: o takvom iskustvu kao to je moje, zasad niko nije ispriao. Napokon sam se zaustavio na onom naslovu, koji je itaocu ve poznat. Srean sam zbog toga, to sam dobio priliku da primim kroz proces viih posveivanja izuzetna znanja, koja imaju ogroman znaaj za sve koji danas ive na Zemlji, i da prenesem ta znanja na isti list novog milenijuma.

1. glava
U junu 1996. godine leao sam u bolnici. U blok moskovskog zdravstvenog centra, pored Mitina, mene je dovelo teko oboljenje bubrega. Raspoloenje mi je bilo najpesimistikije: bolest je prolazila kroz moju sudbinu nemilosrdnou pluga, menjajui sve planove, prisiljavajui me da prekrim obaveze prema odreenim ljudima. Samo nekoliko meseci pre toga, bio sam postavljen na mesto direktora izdavake kue Umetnika knjievnost (Hudlit). Nekada jedna od najveih u svetu, ve nekoliko godina je bila u bednom stanju vie milijardi duga, dezorganizovanost, kolektiv izmrcvaren neprestanim otputanjima. Tehnika oprema je unitena: raunarski softver koji je, na primer, prethodni direktor objedinio u nekakvo malo preduzee i koje je potom, nekako u trenu, nestalo zajedno sa opremom i direktorom. Ugledni pisci Rusije su skretali panju predsedniku drave Borisu Jeljcinu na sramotno stanje. Zahtevali su da se stavi taka na unitavanje izdavake kue, koju su po znaaju u kulturi poredili sa Boljoj teatrom i Tretjakovskom galerijom. Ipak, postojalo je i drugaije poreenje: sa nastradalim Titanikom. Mnogobrojni lanci u tampi, kolektivna pisma kulturnih i drutvenih radnika to je ustaljeno stanje uznemirenosti tog vremena. Neki su govorili o beznadeno proputenim prilikama i besperspektivnosti bilo kakvih lokalnih napora, neki su zahtevali od drave novac, da bi se nekako usporilo propadanje Hudlita u ponor nepostojanja. Ali se novac, razume se, nije naao, te je zato bila doneta uobiajena odluka za ovakve sluajeve: pojaati rukovodstvo kue. To, ini se, nije mnogo, ali je spolja gledano efektno. Premda su buduem direktoru obeali finansijsku pomo, zajedno sa moralnom podrkom. Upravo tada me je i pronaao, izuzetno cenjen s moje strane, Boris Andrejevi Moajev. Poznati pisac je u to vreme rukovodio Federalnim programom izdavanja knjiga Rusije i predloio mi da preuzmem rukovodstvo Hudlita. Predlog je bio neoekivan. Poto sam ja ve imao svoju izdavaku kuu Kultura u podmoskovskom gradu Pukinu. Bio sam njen osniva i generalni direktor. Posao nije iao loe, perspektive su bile odline ta bih jo hteo? Znao sam po lancima u tampi, koliko je vrsto zategnuta oma dugovanja, da su ak i kriminalna razraunavanja zapljusnula Hudlit. Skoro godinu dana odatle nije izala na svetlost dana ni jedna knjiga. Urednici, koji su govorili neke strane jezike, primali su platu od 146 000 rubalja (posle denominacije 146 rubalja). Zbog dugova su im pretili da e iskljuiti struju, grejanje, telefone. Potpuno realna, a za neke i prieljkivana prilika, da bankrotira izdavaka kua i da se stavi na prodaju njihova zgrada. Ljudi, koji su prouzrokovali to propadanje, bili su ve spremni da kupe kuu na Novoj Basmaniji i da uu u nju ne kao gosti ili zakupci, ve kao gazde.

Da preem u Hudlit nisam ba bio voljan jo i zbog toga, to sam mesec dana pre ovog poziva, u decembru prethodne godine, bio izabran za potpredsednika humanitarnog odeljenja Meunarodne akademije za informatizaciju. Shvatao sam da spojiti takve dve odgovorne dunosti, nee biti ni malo lako. Da, sumnje su me muile. Ali, s druge strane, to je ipak Hudlit, najuvenija izdavaka kua Rusije. A i nadanja Borisa Andrejevia... Upoznali smo se odavno, i za sve godine prijateljstva sam se privikao na injenicu da, ne samo to se divim tom oveku, njegovom karakteru, vrstini, ve da nastojim svim silama da bar u neemu liim na njega. Delimino svesno, ali verovatno mnogo vie na drugom nivou, koji ne podlee racionalnom rasuivanju. Shvatao sam da je njegov nepokolebljivi Fjodor Kuzkin, glavni junak njegove prie iv sam!, ona prosena statistika jedinka sutina samog autora. A sudbina je ba snano prodrmala Borisa Moajeva. Ali, kako ga nije ni zdrobila, a ni razbila, on je strpljivo i umeno podnosio njene udarce. Strese se, proe rukom po svojoj uvenoj bradi, i iznenadi se: iv sam! i nastavlja da radi dalje. Kao svaki istinski umetnik, Boris Andrejevi je shvatao da je njegov put put na Golgotu. Moda, ne toliko istorijski znaajan, i ne tako uveban od strane vlasti kao kod Solenjicina (koga je on u svoje vreme titio), ali, koji s linog stanovita nije bio nita manje trnovit. Za razliku od mranog, neprestano svesnog svog istorijskog znaaja A.I. Solenjicina, Moajev je nosio svoj krst vedro, nadgledajui vragolasto svoje progonitelje, partijske funkcionere. Kao i mnogi njegovi savremenici, bolno je oseao prezir prema linosti od strane drave, i izuzetno dobro je shvatao da za dravnog inovnika, ovek nije najvea vrednost Svemira, ve samo ciglica u izgradnji opsena. Sistem je grubo i krajnje bezono nasilno upadao u nae due, ne mogavi, ipak, da shvati da mu glavna pretnja dolazi ba od, spolja se inilo, popustljivih ljudi, ali koji su brino uvali unutarnje jezgro ruskog karaktera obinih mukaraca i ena, o kojima je tako toplo pripovedao Moajev. Pisao je o tome da se nita novo ne moe izgraditi na krvi, kroz zlodela i nasilje. Pozivao je na sklad duhovnog ivota. I sa gorinom je shvatao kako se poslednjih godina umesto starog sistema stvara novi isto tako bezduan, uz identinu dravnu ravnodunost prema oveku. I ve su bili napisani oni njegovi romani, prie i novele, koje e svakom itaocu, koji se izgubio u destruktivnim procesima ruskog ivota, pokazati zato iveti i kako iveti. Zar sam mogao da odbijem Borisa Andrejevia? A i poverenje takvog oveka i njegova visoka ocena o dinaminom ivotu izdavake kue Kultura veoma su laskali. Tako je dolo do toga da prihvatim. Komitet za tampu i Savez pisaca su raspisali konkurs za postavljanje na dunost direktora Hudlita. Pobedio sam. I ta, direktor postoji, koraci su sprovedeni, paraf je stavljen i o problemima izadavke kue su svi istog trena zaboravili. Siguran sam da se to ne bi desilo da je Moajev bio zdrav. A ve je bio teko bolestan. U januaru sam postavljen na dunost, a drugog marta je Boris Andrejevi otiao iz ovog ivota.

Moda je iznenadni oseaj naputenosti pospeio moju bolest? Ja tada, bez obzira na ve ozbiljnu ivotnu dob, mnogo toga nisam znao, niti razumeo. ta je to ivot, ta je to smrt? Na grobu mog uitelja i starijeg prijatelja, obeao sam da u uiniti sve to je mogue da Hudlit ne propadne. Prolo je tri meseca, problemi su tek poeli da se reavaju, a oba moja bubrega su otkazala normalan rad, a jedan od njih, levi, lekari su predloili da se ukloni. Oseaj beznaa, oaja, nemogunost da svojom voljom izmenim situaciju, nisu me naputali. Jednog od takvih neveselih dana, u meni kao da je bukvalno kliknuo neki prekida. Odjednom sam tako jasno video daleke dogaaje, koji se uopte nisu odnosili na nau epohu, ali su toliko povezani po smislu sa naim vremenom, s mojim linim stanjem, pa... teko da je to mogla biti sluajnost. Ne, to nisu bili snovi, ve upravo vizije. Pri emu je jasnoa slike toliko prevazilazila mogunosti uobiajenog vida, da je to ve samo po sebi dovelo do oka. Zaboravivi na bolest, poeo sam grozniavo da beleim sve, to je prikazivao mojoj svesti udnovati ekran mog unutarnjeg vienja. Posle godinu-dve dana, ovi zapisi su se sloili u roman Eldibor (Biosfera 1999.). Za obinog itaoca, to je fantastika, ono to na Zapadu nazivaju fantazi, to jest, nije objanjenje ili predskazanje nekakvih nauno-tehnikih novina, kao kod il Verna, ve pouna bajka, kao kod Reja Bredberija, na primer. Ali, tu bajku sam video svojim oima! Nemogue da bi plod mate bio toliko uverljiv, poto je on ipak vie misaon, nego ulni proces. Uglavnom, svako ko to eli, moe da proita ovu knjigu. A kasnija dogaanja su se tako vrsto ispreplela sa onim to mi se pojavilo u vreme rada na Eldiboru, da sam iznenada shvatio: moje vizije su deo mog stvarnog ivota. Nisam morao da ih dopunjavam izmiljotinama, nasilno spajajui sa fantazijom otkrie koje se probilo iz duhovnog sveta. Jer, to je neodvojivi deo mog istinskog postojanja, moje sudbine. Naprosto, nisam imao prava da predajem moje vizije izmiljenim herojima, fantomima virtuelne stvarnosti. Sve je zapoelo u toku sna. Uinilo mi se da je nekakva nepoznata sila odjednom otkinula mene iz sebe i bacila u tamu. I tama me je neoekivano dohvatila, zavrtela se i ponela, ne nadole, ne uvis spiralno, ve sve bre i bre, dok me iznenada nije bacila na tvrdo krevito tlo. Tekom mukom sam se pridigao, snagom volje umirujui bol koji mi je probadao telo, i preleteo pogledom uokolo. Mesto, na koje sam izbaen nepojmljivom silom, bilo je proeto lelujavom, kao u kristalnoj kugli, svetlou. Nisam mogao da vidim nita uokolo zbog uskovitlanih, ivahnih pramenova magle, koji su se talasali dole, pod mojim nogama i sa strane, i posvuda kuda sam pokuavao da pogledam. Nestrpljenje i srdba su istovremeno ovladali mnome. Iako ti oseaji nisu uspeli da se uoblie u misao, njih je bukvalno neto istrglo napolje i usmerilo onamo, kuda je bio usmeren moj pogled. Viestruko pojaani nekakvom povezanou s njima i iznenada steenom snagom, oni su udarili

maglu snanim, fiziki primetnim talasom, a magla ispred njih se odazvala, pokrenula i poela da iezava. Jedva sam uspeo da odskoim, oprljen vrelinom beskonanog plamena. Celo prostranstvo je bilo ispunjeno vatrom, koja se kovitlala i padala narandastom maglom u skerletnoj svetlosti, bacajui uvis, nalik na perjanice, snopove iskri. Svetlucajui i nestajui, iznova oivljavajui, vijugajui i izlivajui plazmu, titranje ognjenih jeziaka je stvaralo tonske vibracije, slivajui se u muziku plamenih ara. Sve ispred je bilo satkano od zvuka i boje, pomamnih, kao izlivanje ognjenih reka pri erupciji, i tananih, jedva primetnih, kao jesenja pauina u umi. Plavo, zeleno, uto, smee i ruiasto sve je igralo, prelivalo se, treptalo, naizmeninim zaslepljujuim bljescima i crnim svetlucanjem polja od lave. To je bila muzika Postojanja, koja se njihala u igri samoizraavanja tela Svemira. Zvuci su uzletali na jezicima plamena i padali dole, stapajui se u padovima i uzletima, as u tihom romorenju milijardi vatrenih sutina koje ne znaju cilj svoga roenja, as sa preteom rikom pobesnele plazme, as sa tunom pesmom sazvea, dozivajui se na raskru prostora i vremena. ovek koji je bio JA i istovremeno ne JA, i koga je bolje nazivati on, odmakao se na korak i jedva se zadrao na rastojanju ispruene ruke od kraja gigantske igre vazdunog vrtloga. Iz njegove utrobe su se uli nekakvi jecaji i glasovi, promicale su nejasne siluete, delii ruilake realnosti, sante leda i vodeni stubovi. ibali su gromovi, probijajui tamu i u magnovenju, zagluni huk razjapljenog bezdana. inilo se da je svet je umro, da ga vie nema. Ostalo je samo ono to je lealo usred nepoznatog i tajanstvenog osloboeno bezumlje zvano Haos. On je paljivo ustuknuo, i bezdan je prekrila magla. Iznova se pojavila jednolina, sitnim kamenjem pokrivena povrina. Prostirala se toliko daleko, koliko su mogle da vide oi u tom svetu, to jest skoro do beskonanosti. Nekakvim nejasnim oseajem se dosetio da, ukoliko bi ipak odluio da krene po tom kamenju uprkos njim zamiljene slike, kroz neravnomernu polumranu svetlost, ne bi mu bila dovoljna venost da stigne do kraja umarajue, turobne jednolinosti, zato to je upravo od venosti i bila stvorena kamenita visoravan. Okrenuo se. Magla se iza njega jo nije razila, tek se malice povukla, otkrivajui to isto neravno kamenje i ravnicu. Uas to se naao u toj jednoobraznoj beskonanosti pobedio je strah, i primorao ga da se baci u uskovitlane talase koji se povlae, da ga ne bi iznova opkolili sa svih strana. Sad je shvatio: treba biti oprezan, ovaj svet je isuvie osetljiv na bilo koji pokret njegove due, bilo koju elju, na sve moi koje se skrivaju u dubinama njegove biti. Magla je bila opasna. U bilo kom trenutku je mogla da mu podmetne pod noge bezdan ili glib movare. Ali, ostajala mu je mogunost izbora, koje ne bi bilo kada bi nestao. ovek u koga se premestilo moje Ja, znao je skoro

sigurno, budui da se ne jednom naao na visoravni ranije, da je upravo to mesto poetak njegovog puta, iji kraj on nije znao, niti oseao. Opipavajui nogom tlo, paljivo se pokrenuo napred, iako je bilo besmisleno pokuavati da pogodi smer u tome to ga je okruavalo. Prostor i vreme su u tom svetu imali drugaija svojstva, koja je bilo nemogue odrediti uobiajenim geometrijskim i fizikim pojmovima. Ovde napred znai proi po nevidljivim, umotanim u spiralno jako zategnute vrpce, koordinatama vremena u neku drugu realnost, kuda ga je svaki put instiktivno vuklo. Nije se urio, opipavao je put nogom pre nego to bi preneo teite tela na nju, pa se zato jedva i pomicao. Ali, udaljenost pomeranja nije zabrinjavala putnika. Nekim dubinskim, iskonskim znanjem, koje je ovde, u prostranstvu izmeu svetova, ipak bilo mogue oznaiti reju intuicija, on je poimao da u njegovom pomeranju nije bilo presudno rastojanje, ve pravac. Jedan pogrean korak i on bi nestao u beskrajnim prostranstvima Vaseljene. Zbog toga, pre nego to uini taj korak, trebalo je da oslune umove i zvuke koji prodiru u njegov mozak i, pouzdavi se u zov jednih, odbije druge. Jednom se pod nogom neto pokrenulo, oivelo i poelo s mukom da se izvlai iz kamena uz prigueni jauk. Nije znao ta je to. Prepoznavao je samo njegovu divovsku veliinu i zloslutnost. Ali, uplaiti se i uzmai bilo bi isto tako opasno, kao i da krene nepromiljeno napred. Naredivi mozgu da izdvoji iz krvi jedan od najaktivnijih regulatora nervne napetosti acetilholin, kako bi se snizio krvni pritisak i usporilo grenje sranog miia, putnik nije dozvolio ni mrvici straha da prodre u srce, naprezanjem uma zaustavivi ve zapoeto izluivanje adrenalina iz nadbubrene ljezde. Spaslo ga je umee da potini unutarnje procese naredbama volje. Stvor koji je iskrsao iz kamena se umirio, umukao i iznova se zavukao u nepominu kamenitu povrinu, koja se pruala po spoljanjem svetu, ali je dolazila iz unutarnjeg sveta. Ni jednom od njih putnik vie nije pripadao. Trebalo je odluiti, kome poveriti sebe glasu straha ili intuiciji. Ispred je bila opasnost, ali ipak opasnost, koju je snagom volje mogue savladati, to je u krajnjem sluaju jednom ve uspeo da uradi. Neizvesnost ga je oekivala u bilo kom drugom smeru. Da li e se pokazati blagonaklonom ili neprijateljskom nemogue je bilo predvideti. ak su i glasovi koji su ga proimali bili odve mnogobrojni i isuvie nejasni da bi se razumeli. No, jedan, s moleivom intonacijom, koji mu se iznenada uinio poznatim, zauo se upravo sa onog mesta koje ga je skoro progutalo, a pred kojim se sada nalazio. Odabrao je. Putnik je zakoraio na oivljeni kamen i odbacivi nedavni oprez, trkom je jurnuo u maglu. Povrina pod njim se opet zaljuljala, ali ne toliko da bi ga oborila blagi zemljotres, jaine tri-etiri stepena. Sada je ve bilo sigurno da se vie ne sme zadravati ni tren. Napregnuvi sve svoje snage, ali nastojei da sauva unutarnji mir, trao je u nepoznato po nemirno podrhtavajuem kamenju, koje je pokuavalo da se ovaploti u neto, kroz maglu Svemira, vremena i prostora napred ili nazad, gore ili dole, u prolost ili budunost, negde...

Putnik uini jo nekoliko velikih skokova i ugleda onoga koji ga je dozivao. U pokidanim pramenovima magle nazirala se figura oveka, nalik na utvaru, sa udno iskrivljenim, oigledno povreenim vratom, u pocepanim, krvlju isprljanim prnjama. Njegova duga, zamrena kosa i brada tresli su se od neprekidnog trzanja miia. A mrnjom plamtee oi, netremice su posmatrale doljaka. - Stoj, tu gde si! sve nadjaavajua mrnja u glasu i ka njemu pruena ruka prepreie mu put, nateravi ga da se povinuje, uprkos kamenju koje je i dalje podrhtavalo, kao ivo. Iznenadnim grevitim pokretom poluprivienje precrta rukom prostranstvo nekakvim posebnim znakom, i sve uokolo se uzburka i uskovitla. Pored samog lica putnikovog zaue se udarci monih krila. Ne razmiljajui, automatski, kao znanjem koje ga je nagnalo da deluje, a bilo je utemeljeno u njemu na nivou instinkta, naredio je senki svoga tela da ode u svetlost i postane prozrana. Trenutak kasnije, kande udovita prooe kroz njega, ne nakodivi mu. - Kako si to uspeo? promuklim, napregnutim glasom upita utvara. Stvorio si Bardo Idama? - Ne dajte psima ono to je sveto, da to ne bi bacili na ubrite. Ne bacajte bisere svinjama ezoterijski uvijenim jezikom odgovori putnik, te strogo upita: - Ko si ti i zato si mi prepreio put? ovek u prnjama se naceri: - Ko sam ja? Ti me to pita? Ti?! Zvuk njegovog urlika je razvejao maglu, a njegovo lice postade vidljivije. Izgledalo je nekako rasplinuto, nerealno, bukvalno kao da je navrat-nanos zalepljeno od uokolo zakovitlanih prljavih krpica. Ali su mu oi bile stvarne i gorele istinskim plamenom ivota. - ta sam ti uinio? iznova upita putnik. - Boe, uvek jedno te isto! sa gorkim sarkazmom odgovori taj to mu je prepreio put, i njegov udno iskrivljeni vrat se nakaradno zaljulja, a lice mu se zgri. Ti se ne sea, ne zna... Kakva je to srea - sve zaboraviti. A meni takva srea nije data. On opet podie ruku i napravi neki znak. Tup, hipnotiui bol izbi u putnikovom mozgu, i telo kao da se nalilo olovom. Osetio je da je tua volja prodrla u njega i da pokuava da mu izjede, rastoi elije mozga. Trebalo je suzbiti gnev i iznai u dui ravnoteu izmeu razdraenosti i delanja, uspostaviti neprobojni zid spokojstva i pokuati istisnuti iz sebe neprijateljsku silu, isuvie opasnu u tom prostoru opsena. Ali, inilo se da je ovog puta zakasnio. Centrifugalne sile su ubrzale svoje kretanje i uvukle u svoj pogibeljni vrtlog holograme ivota, nanizane na proteinske strune neurona mozga. To je pojaalo nepromenljivu neodreenost realnosti i podiglo potenciju novih okolnosti suprotno od Unutarnjeg Potencijala. Ve poslednjim, grevitim naporom, on je zadrao u ve razorenoj svesti misao, koja se podigla iz dubine njegovog bia: Treba od dvoje napraviti jedno, unutarnju stranu kao spoljanju, a

spoljanju kao unutarnju, gornju stranu kao donju, mukarca i enu jednim, da mukarac ne bi bio mukarac i da ena ne bi bila ena, napraviti oko umesto oiju, i ruku umesto ruku, i nogu umesto nogu, lik umesto likova, tada e svetlost koja je unutra pokazati put Idamu. Putnik je uspeo da ispolji unutarnje saglasje sa ovim neznano otkuda izniklim uverenjem, i ispoljena realnost se raspade. Njega kao da je mona sila iznela iz smrti u roenje, u onaj svet u kom misao trai telo za svoje ovaploenje. Zaslepile su ga blistave ive boje, zraei saoseanje i ljubav. Sve uokolo je bilo ispunjeno htenjem da pomogne i zatiti svi prelivi svetlosti i zvuka, sveproimajue prostranstvo elja, hitalo je u susret njegovom strahu i molbi. U samo jednom beznaajnom trenu, on je iznova uspostavio centripetalne snage linog Potencijala i zapoeo stvaranje nove Projavljene Realnosti. Zadovoljno motrei raspadanje telesnih oblika putnika, njegov tajanstveni neprijatelj je preneraeno podigao obrve, ugledavi kako su se iz nesreenog treperenja pred oima, poput arolije, rasparavaju energije, te su odjednom izronile i lebdele jasnim geometrijskim etvorouglima udnovate sutine troglava adaja, sa krunama posutim dragim kamenjem, dve velike kugle crvena i narandasta, Svevidee oko. Adaja je neodobravajue pogledala oveka u dronjcima i okrenula se. Iz eljusti njene srednje glave otrgao se ravnomeran plavi zrak i udario u ono mesto, gde je upravo stajao putnik. Iste takve zrake su ispustile iz sebe kugle i oko. Obrazovala se obrnuta piramida, uperena svojim vrhom u haotino prskajue, polagano umirue energije. Iznenada se, na raskru zraka pojavila udna silueta dvoglavog oveka: jedna glava je bila enska, druga muka. Snani miii su zraili neshvatljivu Zemlji snagu. To je bio bog koga nazivaju: Prvi u rodu. On se protegnuo kao da proverava pouzdanost novog tela, i pretei pogledao u onoga, ko je postao uzrok njegovih neoekivanih transmutacija. Adaja, kugle i oko su se smanjili i uvukli u iznova materijalizovano telo. - Trebalo je to da predvidim! u oaju je kriknuo svom oivljenom protivniku ovek sa krivim vratom. Adaja, Sunce, Jupiter i Svevidee oko! Sa takvim pokroviteljstvom sebi moe dozvoliti da bude neustraiv. Da, ja nisam tako moan kao ti - sa gorinom je nastavio protivnik. Ali, ja nosim u sebi mrnju, koju ti nema. Ponekad je gorina mrnje kao poslastica.. Intonacija, kojom su bile izgovorene rei, kao i izraz lica oveka u dronjcima, opet su se putniku, koji je postao bog, uinili poznatim. I nekakvo maglovito seanje se pokrenulo u njemu. - Mnogo toga si nauio, ako si uspeo da pree prokleto mesto i ostane iv - promukli glas je ispoljio divljenje i mrnju istovremeno. Do ovog trenutka ne mogu da poverujem da si unitio sve moje pripreme. Jarost i mrnja su do te mere izobliile lice onoga koji mu je prepreio put, da je delovalo nepojmljivo - zbog ega se do tog trenutka nije bacio na onoga, koga je tako oigledno smatrao svojim neprijateljem. Ali se isto tako iznenada, udni ovek umirio, i samo su njegove oi, kao i pre, plamtele mrnjom.

- Zato si me napao? - Rei u, rei u ti, kad me ve pita. Zbog tebe, ja bezmalo dve hiljade godina bludim u prostranstvu obmana, samo sa jednim ciljem, samo sa jednom milju da ti se osvetim za sve muke. Tamo gde ti stoji ve je prolivana krv. Tu je izgubio ivot ne samo jedan umiljeni arobnjak. Ovo prostranstvo poznaje ukus krvi i halapljivo je prodire. Da nije tvoje proklete vetine, u kojoj si, moram priznati, postigao neverovatne uspehe, tvoj put bi se zanavek prekinuo ovde, a ja bih ovladao tvojim zemaljskim telom, proavi po rezonantnom talasu natrag. - Tela se ne dele. - Naravno sarkastino se sloio neznanac. Nadam se, ipak, da nita nee uspeti da promeni tamo, kuda si krenuo. I muke tvoje e biti uzaludne. Oh, kako je teko breme moje mrnje prema tebi! - A ja i dalje ne razumem, zbog ega me mrzi sa iskrenim saaljenjem izgovori bog. A sada mi ne smetaj. Moram da naem svoj put. - Idi, idi ironino se naceri onaj to mu je prepreio put, a usta mu se razvukoe u grozno keenje. to bi se zadravao ovde! Iznenada on koraknu ka njemu, a njegovo lice, ispunjeno izrazom svirepe sile, priblii se licu boga. - Ma, znam ti smatra da sam te izdao i prevario. Pa, zar to nisi eleo sm? Moda si ba hteo da bude prevaren? Zato me nisi zaustavio onda? Nikada to neu uspeti da zaboravim prokrklja neznanac i zabode prst u kvrgavi nakazni oiljak, zaobilazei ono mesto na kom je vrat bio iskrivljen. I odjednom ieze, kao da nikada nije ni bio ovde. ovek, pozvan iz tame, bez traga se rastvori u svojim prljavim dronjcima. Trenutak je bog stajao zamiljen, no poto je bio privuen neijom tuom voljom, iznova pohita napred. Njegova svest se ispunila nejasnim predoseajem predstojeih promena. Iznenada, magle nestade. Nije je bilo ni napred, ni nazad. Nestala je i beskrajna kamenita ploa, posuta sitnim krhotinama kamenja. Sijalo je sunce i nebo je bilo plavo. Bog je stajao na vrhu gore, oko koje su se sa svih strana dizala nova brda, prekrivena zelenilom i drveem. U daljini je umelo more, u koje su se sa padina, po uskoj priobalnoj dolini, slivali potoci i brzaci. Nigde na zemlji nije video takvu lepotu, ali mu se iz nekog razloga inilo da je to mesto na kom se obreo, njemu poznato, i da je nekada davno ve bivao ovde, u ovim gorama. Nejasan oseaj, da se sve to se s njim desilo sada, ve dogaalo ranije, i to je pokrenulo odreeni predoseaj pribliavanja skorih dogaaja. No, iznova je snagom volje odagnao nejasna seanja, pre nego to uspeju da stvore nekakvu elju i ne izazovu nove preobraaje prostranstva. Pretila mu je opasnost, budui da jo nije ovladao u potpunosti svojim pamenjem.

Sa planine je vijugao puteljak. Bog je sigurnim korakom krenuo njim i poeo da se sputa nizbrdo. Sa svakim korakom se sve vie i vie uveravao da je prostranstvo dobilo stabilan oblik. inilo mu se da su ti oblici izvueni iz dubina njegove biti, a kojih se vie nije seao, niti ih je poznavao, a koji su se pritajili u njemu neodreenim oseajem neotkrivene tajne. Koraao je mirnim, odmerenim korakom odbacivi sumnje, uveren u to da je naao svoj put, ime god da se taj put zavrava besmrtnou ili smru. Ushienje je bilo tako veliko, da bog nije ni primetio nastale na sebi promene. A one su se pokazale kao apsolutno sutinske: dve glave su se iznova slile u jednu, kratka kosa je toliko porasla da je padala preko ramena, pojavila se brada, nos se ispravio i istakao, a oi su mu upale kao kod oveka koji mnogo dana pati od nesanice. Pa i celo telo se skupilo i usahlo, dobivi neverovatnu lakou, koju nikada pre nije mogao da dostigne. Izmenila se i odea. Sada je na njemu bila dugaka koulja od grube tkanine, preko koje je preko ramena bio prebaen tamni ogrta, prekriven drumskom prainom, a u pojasu je bio stegnut vrpcom. Na nogama je imao sandale sa kaievima oko zglobova. Glavu mu je od arkog sunca titila bela lanena marama. Sa svojim novim izgledom, bog je iao kroz umarke maslinovog drvea, kroz cvrkut ptica, kroz zamiranje suneve svetlosti u danu koji se gasi. Sluao je utanje u ipraju i slabane uzdisaje drvea, koji su se slivali u otegnuti uzdah tuge. Njegove noge su napokon osetile pouzdanu, vrstu zemlju pod sobom, a koa tela se sa zahvalnou odazivala na milujue dake vetria. Sputao se sve nie i nie, opinjen verom da je najzad dostigao eljeno. Okolina je bila nalik na ono, za im je tako dugo tragao. Staza se iznenada spojila sa prolaznim putem. On je produio mimo staje za ovce, opasane ivom ogradom od pasje leske. Kod ulaza su stajale male taljige natovarene korpama sa soivom, bobom i lukom. Magarci, telad, ovce i koze su se gurali oko taljiga okrueni sa nekoliko mukaraca i ena, ali niko na njega nije obratio panju. A kasnije, posle pola sata, u daljini se otkrila panorama drevnog grada, zatienog monim snenobelim zidinama. Hramovi i dvorci su vinuli uvis svoju velianstvenost, a na padinama breuljaka su se u terasastim kvadratima prostirali stambeni blokovi, te on iznenada prepozna to mesto, ne jednom ranije vieno, a ve mnogo puta zaboravljeno. Setio se svog predodreenja u zemlji koju je pronaao. Kao omaijan, posmatrao je rasprostrto pred njim prostranstvo. Korak mu se sve vie i vie ubrzavao, dok nije neprimetno preao u trk. Neudobne sandale su ga udarale po petama, remetei mu ritam. Ali je ipak trao i trao, sve dok vazduh nije poeo da mu dere i pee grlo. Snage mu je ponestajalo, noge su se uplitale, odbijajui da se povinuju. Samo je izuzetnim naporom volje prisiljavao sebe da se kree onamo, gde su ga ve ekale smrt i besmrtnost. Neveliki kamen koji mu se naao ispod sandale, odjednom se zaljuljao pod teinom njegovog tela i on izgubi ravnoteu. Bog nespretno zamahnu rukama i pade na put.

Eto, ovakve sliice deluju kao da gleda genijalno uraen film. Tada jo nisam znao da retrospektiva dogaaja od pre dve hiljade godina ima direktan odnos, ne samo sa mojim sadanjim stanjem, ve i sa buduim. Budunost jo nije stigla, ali u skladu sa tajanstvenim zakonima, nama jo nespoznate Vaseljene, sve se ve desilo u nekoj drugoj dimenziji. Ispred me je oekivalo spajanje prolog sa buduim. A zasad sam razumevao dogaaje po uobiajenim parametrima i shvatanjima. Oni su se inili kao nekakva iskra stvaralakog nadahnua. Nisam nasluivao da je to jasan znak koji nagovetava promene u ivotu i sudbini. Znak, koji svedoi o venosti i bekonanosti, kako u prolosti, tako i u budunosti. Pokuavao sam da analiziram zadivljujui fenomen uz pomo svog iskustva. Sasvim tradicionalno, u koloteini prirodnih i filozofskih nauka, obnavljao sam znanja, pokuavajui da prikopam te vizije na neto ve poznato, dok iz dubina seanja nije izronilo na povrinu svesti, pouzdano i znaajno ime Karl Gustav Jung. vajcarski psiholog je najistaknutiji sledbenik i kritiar Sigmunda Frojda, osniva novog pravca, nazvanog analitikom ili dubinskom psihologijom. On se pre svih pribliio saznanju da ovek - nije sluajna pojava Univerzuma. Jung je tvrdio da, navodno, postoji nekakav nematerijalni svet smisaono polje. I da u tom polju postoje ideje, misli, znanja prolosti - sadanjosti budunosti. Platonovski idealizam u savremenoj varijanti. Ne, to nije ablonska karakteristika, ve ukazivanje na povezanost vremena i tradicije. Pa se tako, to polje ne potinjava prostorno-vremenskim zakonima, ve je izvan vremena i prostora, a povezano je sa materijalnim svetom kroz psihu, to e rei sa neim, to ima odnos sa duom. A moda je ona sama dua, delimino postojea u materijalnom telu, a delimino stopljena sa tim smisaonim poljem kroz nesvesno. Tada je svest manifestacija nematerijalnog prostora u materijalno-uzronom svetu, a smisaono polje je projekat razvoja Vaseljene. Jung je bio zabrinut za budunost oveanstva. 1958. godine, kada je tek poelo da se govori o NLO, on je napisao rad Savremeni mit. O nebeskim simbolima. U predgovoru se obraa onim malobrojnim koji e hteti da ga sasluaju, i govori o neophodnosti da se pripremimo za dogaaje, koji oznaavaju kraj jedne od znaajnih epoha svetske istorije. Izlaui opasnosti svoju reputaciju ozbiljnog naunika, lojalnog tradicionalnoj nauci, on nastoji da upozori oveanstvo na budue kataklizme. Iskreno govorei, mene duboko brine sudbina svih onih, koji e biti zateeni neoekivanim tokom dogaaja i, nemajui neophodnu pripremu, nai e se vezanih ruku i nogu, lieni sposobnosti da ma ta shvate. Koliko je meni poznato, niko jo nije sebi postavljao pitanje o tome, kakve mogu biti psiholoke posledice promena koje nas oekuju ubudue. Ovakve misli su bile bliske mom pogledu na svet, i reklo bi se, da mi budunost moje psihe ne preti. Ali, zar nije ve zapoela kataklizma u pojedinano obuzetoj, to jest, mojoj glavi?

Jednom prilikom sam u sumrak leao u bolnikom krevetu i gledao televiziju. U trenutku sam zatvorio oi i iznova je u tami jarko bljesnula bela zaslepljujua taka. Bukvalno je eksplodirala iznutra. I tako, mene vie nema ni u bolnikoj sobi, niti uopte na ovom svetu. Neto me je uvuklo u nekakav tunel, u kom sam nezamislivom brzinom proleteo po vijugavom hodniku, nalik na gipko pokretno crevo. Te sam se tako obreo u tom smisaonom polju, gde se, po Jungovoj tvrdnji, neprestano stvara i komplikuje projekat razvoja Vaseljene. Kasnije sam doznao da je upravo taj dogaaj nalik snu, izuzetno vaan za evoluciju bilo kog oveka. ak i sluajna poseta nematerijalnom informativnom prostranstvu, predstavlja propusnicu za svet najneobinijih doivljaja u ovom i onom, drugom ivotu. U suitni, to je trenutak zaea novog sveta, koji oplouje ljudski duh. Otvorilo se neuobiajeno prostranstvo, u kom su se neprestano stvarale precizne geometrijske figure, stukturno izuzetno pokretna sredina. Bezbrojne transformacije okoline, stvarale su rombove, lopte, kupe, kocke, trapeze, polusfere, sloene konstrukcije tetraedre, piramide, ikozaedre, dodekaedre. Figure bi se trenutno obojile as nenom sunevom oker, as hladnom ivinom metalnom, as prodornim plavetnilom i odletale bi dalje, pokoravajui se sloenom, ali veoma odreenom ritmu. Sve se veoma lepo, jasno, energino menja u beskonanom prostranstvu. Sve je proeto monim, matematiki tanim impulsom ivota. Neu da kaem da je ovo bolje od naeg sveta. Naprosto je to neto potpuno drugaije matematika, tane forme u nizu beskonanih geometrijskih preobraaja, impulsa, vibracija. U tom prostranstvu, u kom ne postoje nikakva zemlja i nebo, stajao sam oslonjen na prazninu. I svako ubrzano uzajamno delovanje mnotva geometrijskih oivotvorenja, marljivo me je zaobilazilo zbog mog oigledno neplaniranog prisustva ovde. Odjednom, kao da su istrgnute sa platna Salvadora Dalija, iz beskonanosti su neujednaenim, ali tano osmiljenim cik-cak kretanjem, doletele tri bljetavo bele kugle. One su vukle za sobom crvena elastina creva, paljivo vibrirajui monim, silovitim ivotom nepoznatog razuma. Zaustavivi se ispred mene, one kao da su prouavale, ime preti moje nezvano prisustvo ovde, i umirivi se, iznova nestadoe sa svojim beskrajnim crevima u beskonanosti. Kugle su oigledno imale funkciju straara, i to to nisu pokazale neprijateljstvo, zahteva tumaenje. Iznenada se preko puta mene otvorila jedna od piramida. Njeni zidovi su se naprosto odvalili u stranu sa etiri identina trougla. Otkrio se ureaj, u kom je neprestano neto iznutra iskakalo i opet iezavalo tokii, cilindri, lopte, trake Mobiusa, udnovati mali ekii, male poluge i tegovi. Sve to je neujno i svrsishodno obavljalo nedokuivi posao oko poluprozrane prizme. Bio sam u takvom prostoru dva puta. Drugi put mi se to desilo na asu na Akademiji, kasnije stvorenoj na moju inicijativu, uz novu energo-informacionu tehnologiju uvenog ukrajinskog ekstrasensa Lapina, a gde sam imao mesto potpredsednika. Uz to, kao dopuna onome to sam

ispriao, ugledao sam jo i udan, veoma tanak sat, iz kog su se na sve strane protezale svetlee niti, nalik na raznobojnu pauinu, a koje su sobom obavijavale sve uokolo. I jo jedan, peani sat, koji se okrenuo sam od sebe udesno i zapoeo neki zagonetni proces. Pri tom se nisam nalazio u stanju sna i neprestano sam bio u razgovoru sa instruktorom. Takav geometrizovani prostor nije jedini u koji ovek moe dospeti. Ima ih na hiljade razliitih, i iza svakog se krije tajna Vaseljene. Problem je u tome to injenice o kojima saoptavaju ljudi koji su boravili u nekim drugim dimenzijama, teko podleu procenama i istraivanjima. Tim pre, to nije svako u stanju da ih jasno zapamti i iznese. Psiholozi obino klasifikuju sline prie kao autoskopske halucinacije, koje su veoma esto povezane sa infektivnim bolestima, povredama mozga, alkoholizmom, narkomanijom, epilepsijom. Pa, kako u takvom sluaju objasniti realne injenice, koje nesumnjivo ne ulaze u red subjektivnih iluzija ili halucinacija?

***
Moj sused u bolnikoj sobi je bio Boris Orlov. Prirodno, sprijateljili smo se. Moda ironino, a moda i po zakonomernosti sudbine, Boris je nekada gradio bolnicu u kojoj je leao sa mnom. Tada je rukovodio monom graevinskom firmom Bekeron. A jo ranije je u Uzbekistanu rukovodio najveom fabrikom graevinskog materijala. Zato je i u privatnom biznisu relativno lako doao do znaajnih pozicija. To je izuzetan ovek, velikog obrazovanja i blistavog uma. Snaan, otvoren karakter je u skladu sa njegovom sposobnou da maltene trenutno prorauna razliite varijante, a cilj postie sloenim, vieslojnim kombinacijama. On je verovao u snove, predznake, drugu realnost, te je sam traio priliku da proeta sa nekim, makar i u razgovorima, po lavirintima nepoznatog. Ispriao sam Borisu o svojim vizijama. A on, ne samo da se nije iznenadio, ve me je zapanjio priznanjem pokazalo se da je zbog svog ira na elucu tri puta bio na reanimaciji. I u stanju izmeu ivota i smrti, video je potpuno iste slike geometrizovanog prostranstva. Po svoj prilici su upravo ta znanja o toj dimenziji ivota i dovela u svoje vreme Platona do uverenja da je svet ideja podjednako realan, kao i svet objekata. A moda ak i realniji. Jer, Platon je tvrdio da zemaljski objekti jesu samo senke ideja. I da je naa stvarnost u nekom smislu halucinacija. Pa ipak, ne vredi proveravati njenu verodostojnost, udarajui glavom o zid. Ako je priroda stvorila na svet, on joj je, znai, iz nekog razloga potreban. I u ovom svetu je iluzija ivota jednako vredna kao ivot i iluzija smrti je ravna smrti, i ne sme se za sada promeniti bilo ta, zato to u tome neemo uspeti.

Boris Orlov je postao moj poverljivi slualac. Prvo sam na njemu vagao svoje utiske, poto bi me ma ko drugi naprosto smatrao ludim. U to vreme su se vizije bukvalno obruavale na moj jadni mozak. Pri emu, one ni na koji nain nisu uticale na percepciju stvarnosti. Naprosto su postojala dva sveta na, uobiajeni, poznat svima, i ono isto informaciono prostranstvo koje je zrailo u mene sve nove i nove pojmove. - Nesumnjivo, u ovom svetu postoji nekakva svemona sila nevidljiva, spoznaji nedostupna, sveproimajua govorio je Boris. Ljudi je nazivaju Bogom ili Viim Razumom, u zavisnosti od pogleda na svet. Ali je svi oseaju ili nasluuju, poto bi bez nje nestao smisao ivota. Zaista, ako nema Boga, po emu se mi onda razlikujemo od leptira koji ivi jedan dan? I kakva je razlika, koliko emo iveti hiljadu godina ili jedan minut ako ivotno iskustvo iezava sa tobom i nema kome da se pohvali time? I ukoliko smo mi samo sluajni ivotinjski organizmi, etapa trenutnog hira prirode, i nehotinog spajanja molekula zato onda ne bismo iveli po zakonima ivotinjskog sveta? Prestale bi brige o preivljavanju. A ljudski rod je, iz nekog razloga, stvorio kulturu... Ako Boga nema, onda je to uludo troenje dragocenog ivota amebe... To, samo najgore ovce, ili tvoje kolege akademici, zaglibljeni u spomenike svojih naduvanih veliina, ne razumeju. Te ideje, koje sam ne jednom od njega uo i prihvatao, Boris je izraavao i izuzetno originalno. U svakom sluaju, bar za mene. - Eto zato govore, da je ivot pod konac, zato bi se u njemu sa takvom strogom doslednou smenjivali sreni i tuni dani? Ma, zato to ljudi ne shvataju da su odgovorni za svoje odluke. Za njih je sve prosto: hoe neto mora da dobije. A ime e odgovoriti za to to si dobio? ta ti ima, ime bi platio to zadovoljstvo? - Pa, ini mi se da mi, obojica ovde neto plaamo apatino aludiram na na leei poloaj. - Obojica saglaava se Boris. Ali se slike, iz nekog razloga, sada pokazuju tebi. Hajde da razjasnimo. Zato si pristao da rukovodi Hudlitom? - Ma, ja sam celog ivota poput vatrogasca. pokuavam da se naalim. im negde gori, neto se raspada tamo je Petrov. Uopte ne umem mirno da ivim. Eto, da me sad pozove kod tebe na posao i obea mi platu deset puta veu nego to je u Hudlitu ne bih doao. Ti ima dovoljno svojih orlova, nisam ti ba preko potreban. A tamo, obeao sam Moajevu da u spasti izdavaku kuu i spau. - Prestani da mlati praznu slamu ukori me Boris. Zamisli se nad onim to ti pokazuju. Put Hristov! A zbog ega? Ma, zar ne razume kuda te vode? Jer, neko namerno unitava vau izdavaku kuu. Sede pametni momci sa naoarama i prave nacrte, kako da se primamljivo drutveno preduzee to jeftinije prigrabi. Oni su po pitanju Hudlita ve skoro sve uspeli, kad ono, tu se ti nacrta svetli vitez sa dobrim namerama. udo da ti jo kod ulaza nisu polomili glavu. Zato to tamo igraju veliki igrai. Proanaliziraj: prvo dovedu preduzee do nerentabilnog poslovanja, potom kompletnu tehniku opremu ubacuju u nekakvu malu firmu, sa kojom istovremeno i tehnika netragom nestaje.

Potom, razmetaju po svim spratovima nekakvu Svetsku knjiku ligu, a ispod njenog naziva se skriva, iz nekog razloga, ne knjiarska firma, ve u celoj Moskvi ozloglaeni restoran Holsten. I njemu prenose sva prava za upravljanje nepokretnostima Hudlita. Ostalo je jo samo da se zvanino objavi bankrot izdavake kue. Pri emu, novog gazdu ne treba traiti. On je ve tu. - Moda oni hoe jo i Kremlj da privatizuju? besnim u sebi prekorno posmatrajui sabesednika. Iz njegovih tamnosmeih, istonjaki izraajnih oiju pljute slapovi smeha. - Njega su odavno privatizovali i podelili, zajedno sa svima koji su ve bili u njemu. A tebe na deobu nisu pozvali. Inae bi u nevreme neto o savesti poeo da trabunja. - Eto, ja u se potruditi da se to ne dogodi sa Hudlitom. - Pa zato lei u bolnici? Boris me apsolutno neoekivanim preokretom rui sa pijedestala na koji nastojim da se popnem. - Kakve to sad ima veze? nastojim da se odbranim povrnom deurnom nedoumicom. - Ma, brate smeje se Orlov ve sam ti nagovestio. ime e odgovoriti? Krenuo si da spasava Hudlit? A ta poseduje kao spasilac nemerljivi novac, veze u vladi? Sam kae: na dunost su me postavili, a Ministarstvo nije dalo novac ili, bar da dugove otpiu. Penali e poeti da rastu, kazne. To nisu stotine rubalja, hiljade, ve milijarde. Onda e struju isei, vodu, grejanje, telefon. - Ve su iskljuili. - Eto vidi obradovao se iz nekog razloga Orlov. A ti se pita zato u bolnici lei. Zato to vie nema ime da plati za pogrenu sudbonosnu odluku, osim zdravljem. Zato ti i vrte u glavi film o Hristu, te poto si sada rtva, tobom otplauju tue grehe. Razume li? Zakoni Kosmosa su vrlo nemilosrdni za sve se mora platiti. A ti si se, to je najvanije, sam sloio. Tebi su predloili, a ti nisi odbio. Slavu si poeleo? A sad je i srkui, koliko kroz kapaljku uspe da ti ue. U tome to je Boris govorio, bilo je neeg surovog, ali otrenjujueg, to me je primoralo da se ozbiljno zamislim nad onim to se dogaalo. I da to otkrijem iz nekog drugog ugla ne s pozicije romantinog heroja, ve naprotiv, trezveno misleeg oveka, koji shvata da svaka odluka treba strogo da odgovara mogunostima ovekovim, kakve god one bile duhovne ili pragmatine. I uporedo sa tim razmiljanjima, u meni se sa sve veom i veom jasnoom razvijao neki novi sadraj ne o mom, ne o tuem ivotu, ve o onom koji je stizao do mene iz prolosti u sadanjost, a zvao se Jeua.

***

Pesak, prokleti pesak. On je nastajao negde na obodima krevitog platoa pustinje, u bezbrojnim malim vulkanima, izazvanim vrelinom sunca. Kasnije su ga udari vetra koji se razvijao u gornjim klisurama, zahvatajui pregrti kamenih krhotina, raznosili u svojim akama, kao rojevi surovih pela. Ako bi se na putu tih gospodara pustinje nali ivotinja ili ovek, oni su ga boli isto tako nemilosrdno, kao prave pustinjske pele. Jedini spas od peska je umotati se u kuti*, to je i uinio Jeua pod prezrivim pogledom Jovanovim. Tamnosmee, otrovide oi Jovanove, koje su pomno posmatrale sve uokolo, u trenu prekrie duboke nepravilne bore. One su dale njegovom licu zlokoban, surovi izgled, zbog toga to su mu oi u uglovima bile prekrivene bolesnom, beliastom mrenom. Koa oko obrva se upalila i nadula, ali je pogled, koji je prljio svojim plamenom njegovu pokrivenu prljavtinu, prodro do due Jeuine. I on se, naslutivi kome je bilo upueno prezrenje Jovanovo, zimogroljivo najei. Jovan, opazivi duevno stanje doljaka, okruenog mizernom grupicom uenika, krenu ka njemu dugakim, poletnim korakom. Lice proroka, koje je bilo osuto gnojnim kraterima, oivienim masnom koom, postade strogo. Prljava razbaruena brada proarana sedim vlasima, zadrhta. - Hoe da se zatiti maramom koju ti je darovao Gospod? upita on, vrsto uperivi pogled kroz doljakov neveliki prorez za oi. Malena, slabana figura propovednika iz Nazareta mu se inila jadnom, smenom. - Na kolena! Rei Jovanove su ispoljavale agresivnu odlunost. Bezduna prostota naredbe uzburkala je gomilu hodoasnika koji su ih okruivali, i naterala ih da se priblie i zbiju. Jeua je pokuao da progovori, ali Jovan iznova dreknu sa histerinim prizvukom u glasu: - Padni na kolena! U oima prorokovim se sada zaledio divljaki strah i mrnja. Jeua je naslutio misli Jovanove, i to je bilo neprijatno otkrie. On je primetio kakva se opasnost krije u varjlivoj tiini, i njega uzdrma gnev i preka potreba da ga suzbije u sebi. On uzdahnu i namrti se ispod marame. Neizdrljivi smrad koji je stigao do njega od istrulelih zuba, jo vie je pogorao i bez toga, neveselo raspoloenje. Nije oekivao da e se uveni Jovan Krstitelj pokazati takvim pakosnim i otrovnim isposnikom, koji je ubio u sebi svaku ljudskost. - Kako si siguran u to da je praina poslata od Gospoda? prihvatajui izazov, prigueno se odazvao ispod kutija. Jovan se u trenutku izgubi, susrevi se sa takvom nepokornou ovekovom, a koji je uz to, doao kod njega kao kod uitelja.
-----------------------------------------------------------------------------------------------* kuti jako i gusto laneno, kudeljno ili pamuno platno M. Vujaklija

Sad on obrati panju na sleene ogorene ljude, i ne naavi odmah ta da odgovori, sede na kamen preko puta Jeue. - A od koga drugog? Od avola? sa preanjom otrovnom ironijom ispolji znatielju isposnik, premestivi svoj tap na kolena, kao da je bio spreman da skoi sa kamena na kom je sedeo, i da ode podalje od nezanimljivog sagovornika. - Ne mislim da je bilo ko od njih zabrinut zbog takvih sitnica mirno odgovori Nazareanin. Sa Jeuinih usana skliznu bolni, izvinjavajui osmeh, koji uostalom, niko od hodoasnika nije primetio zbog marame preko njegovog lica. - uo sam da propoveda u ime Gospoda, ali ne skida sa ljudi krtenjem njihove grehe? mrano upita Jovan. On se poea ispod pazuha i ustajali vonj ispod njegove stare, pohabane odee od kamilje dlake, zapahnu sve. - Mi treba da uimo da blagosiljamo odvrati Jeua. Stojei uokolo ljudi poee da se zgledaju, i zaue se rei odobravanja meu njima. - Izrodi pakosni! Ko vam je usadio da treba da beite od budueg gneva? vrisnuo je masi Jovan. Gunanje ispunjeno uasom, prostruja kroz masu. Jeua strgnu maramu sa lica i svi videe da je on ostao savreno spokojan. Samo su mu oi potamnele. - Vodom su se istili mnogoboci u Eufratu i Nilu. Oni su takoe verovali da spoljnim obredima spasavaju sebe i otvaraju vrata nebeska, iako su se klanjali drugim bogovima. U gomili iznova zavlada amor, poto su pokuavali da shvate izreeno i da ocene, ko je od stupivih u dvoboj propovednika blii istini. - Jeres se cedi sa usta tvojih! mahnito vrisnu Krstitelj. - Ne sudi, i nee ti se suditi odbio je pretnju Nazareanin. - Ti i tvoji uenici molite se Bogu molitvama koje ste sami sastavili. Da li je to mogue? iznova napade Jovan. Stojei u gomili, farisej sa privezanom oko ela konom kvadratnom kutijicom, amajlijom, prevrnu oima i uplaeno uzdahnu. Njegova leva ruka, na koju je bila privezana ista takva kutijica sa zatvorenom u njoj molitvom, optuujue se podie uvis. - Ne bogohulite! kriknu on. Smee, kao kora starog duba*, izborano lice Jovana Krstitelja okrete se prema fariseju. Njegove nozdrve zverski zadrhtae, uvlaei vetar i prainu.
--------------------------------------------------------------------------------------------* Dub - hrast

- Izrodi zlobni, krstim vas vodom u znak pokajanja. Onaj koji ide za mnom, krstie vas Duhom Svetim i ognjem! zaurla sa pretnjom u glasu, ali je razjareni pogled koji je pratio njegove rei, bio izraajniji od izgovorenog. - Lopata je u njegovoj ruci i on e oistiti gumno svoje, i pokupie penicu svoju u ambar, a slamu e spaliti ognjem. - Ljudi nisu slama potiteno prigovori Jeua. um odobravanja proe masom. Jovanovi uenici se zbunjeno zgledae, primetivi da simpatije okupljenih prevagnjuju na stranu Nazareanina. - Bog Izrailja je svedok samilost je nedopustiva je za one koji slue Svevinjem i propovedaju u ime Njegovo. On je uzburkani okean i spasonosan splav na preteim talasima. Vulkan koji bljuje lavu, i nepokolebljivo ostrvo spasenja u ognju koji prodire ivot. Ti mora da veruje, jedino da veruje, a ne da umuje. Vera pokree planine. Ama, ti slui ne nebeskom, ve ljudskom. Optuba, za koju se Jeua brinuo da e je uti, bila je izgovorena. Ponovo se gomila uskomeala, zagalamila, raspravljajui o izreenom. - Nije tako pokuao je da zatiti sebe Jeua. Ali njegove nejasne rei nita nisu popravile. Podignutoj na nebesima optubi, ovakav protest je bio potpuno nezanimljiv. Ogorenje, koje je neprestano narastalo u Jeui pod pritiskom unapred promiljenog razdraivanja Jovanovog, konano je izbilo u uzajamnim optubama. - Vera pokree planine, ali ne tvoja. Tvoja samo pretrpava planine! potvrdio je Nazareanin, i istog trena se njegovo ilce izobliilo od patnje, zato to je bio prisiljen da vikne te rei osude i zatite. Jovan je prebledeo od gneva. Prljava krpa koja mu je pokrivala glavu, pala mu je preko lica, a iz senke su zlokobno sevale jedva vidljive oi. - Ako mene eli da mrzi, mrzi me saglasio se Nazareanin ali ne izbegavaj pitanja. - Svako drvo koje ne donosi dobar plod, poseku i bacaju u vatru sa fanatinim uverenjem povika Krstitelj. Namestivi ruku kao zaklon za oi, zagledao se u onoga, koji se osmelio da mu protivurei. - On je Otac na, a mi smo Njegova deca ponovo se razlegao glas neslaganja. Kako otac moe podii sekiru na decu svoju? - Gospod iz kamenja moe da uznese decu Sebi podsmevao se Jovan. - Ti hoe da stavi na stub srama Boga, zato to je stvorio neto bezoblino, to zahteva prepravke?... uz ne manje otrovno podsmevanje ukorio ga je Nazareanin. Bilo je primetno da se ovog puta Jovan izgubio i nije snaao ta da odgovori tom, neznano iz kog razloga se pojavivem takmacu. Oi su mu iznenada postale ukoene i sanjive. Podigao se hitro sa kamena, i nita ne odgovorivi, udaljio se prema mrei za muve koja je bila razvuena nedaleko, na tankim tapovima koji su se njihali na vetru. Legao je na zemlju, a komad prugaste tkanine stare i ve iskidane od vetra ga je sakrio od gomile.

Jeua uzdahnu i iznova pokri lice kutijem, i okrenuvi se, ode podalje od onoga, koga je do nedavno eleo da nazove svojim uiteljem. Masa je nemo posmatrala lea Nazareanina i nekolicine njegovih uenika, mumlajui neto odostraga.

***
. Ovaj sadraj je isprva u meni izazvao veoma veliku sumnju u njegovu verodostojnost. On je direktno protivureio Svetom Pismu i onome, to je poznato o Jovanu Krstitelju. Ni kasnije nisam sasvim ustanovio, o emu je on svedoio. Moda, uprkos planu Stvoritelja, uvrenom tajanstvenom hologramskom ifrom etvorodimezionalne svesti u biblijskim tekstovima, stvarni Jovan Krstitelj nije prepoznao Mesiju, iji je dolazak trebalo sveano da objavi? Jer, poznato je da su sekte Hrista i Krstitelja posle smrti svojih uitelja, aktivno bile na ratnoj nozi. Poznato je i to, da je Jovan, nalazei se u tamnici, slao kod Hrista dva svoja uenika da se raspitaju: Da li si Ti Onaj koji treba da doe, ili treba da iekujemo nekog drugog? udno, pitati ovako neto onog, koga sam krstio ispunjavajui proroanstvo, kao Mesiju. Neto se u tome ne slae izmeu onoga, ta je trebalo da bude i onoga, to se zaista dogodilo. Zbog ega se ne slae? Prorok, ispunjavajui svoju misiju, iznenada, iz nekog zagonetnog razloga, zahvaljujui uplitanju monih natprirodnih sila, ili zbog otupljene intuicije u trenutku susreta nije izvrio svoj zadatak. Zar se on nije sastojao u krtenju Boga u reci Jordan? Ova nepravilnost u sadraju, mogla je da ima kobne posledice. Boga nisu prepoznali, a nije ga prepoznao ni onaj, koji je imao obavezu da ukae na Njega. I prvi dolazak Hristov se delimino i zbog toga zavrio tragino. Posle proroka, da priznaju Njegovo Carstvo na Zemlji, odbili su i ostali. Zemaljsko ovaploenje Boije je, u vezi s tim, odloeno na potpuno neodreeno vreme. Zaista, u stvarnosti su, u svakom sluaju, postojala dva sloja. Jedan od njih je kako je trebalo da bude uoblien u svetim tekstovima Biblije. Drugi je kako se stvarno dogodilo u istorijskim hronikama i svedoenjima savremenika. Polazei od ovog drugog, krtenje Jeuino od strane Krstitelja, uopte nije moglo da se dogodi u vreme naznaeno u Svetom pismu, poto je Jovan ve bio u tamnici i kasnije mu je Irod odsekao glavu. A postoji i trei sloj: onaj koji su meni pokazali. ta se iza toga krije? Mogue da je to nekakva globalna promena drutvenog pogleda na svet? Uklanjanje spoljnih ceremonija radi poimanja dubina i visina istine? A gde je istina? I kako se uopte stvara potka realnosti? Moda se vieno odnosi na neko drugo vreme, ili se ak zbivalo na nekom drugom mestu? U budunosti, u prolosti? Kada?

Ali, sve ove misli e doi do mene tek kasnije. A tada sam bio toliko zaokupljen zapisivanjem svojih vizija, da nisam ni primetio kako sam poeo da ozdravljujem. Simptomi bolesti su primetno nestajali: i ukasta boja koe, i bolovi u krstima. Uopte vie nisam razmiljao o bolesti, ve sam doivljavao zadivljujui sie sa ueem arhetipskih heroja, kao dramu linog postojanja. Poeo sam da predoseam da je to samo poetak nekakvih izuzetno ozbiljnih dogaaja. Uskoro su me pustili iz bolnice. A provienje me nije primoralo da predugo ekam. Istina, ovog puta tako efektnog poetka, kao sa filmom o Hristu, nije bilo. Dogaaji su se bukvalno prikradali u moju sudbinu, nastojei da deluju uobiajeno, neprimetno. I onaj, koji je stajao iza njih, ini se, ni sam nije bio siguran da li pravilno postupa. Prilazio mi je oprezno, kao da napipava u tami onoga, o kome je odavno znao i koga je, napokon, navodno naao. On je traio Videeg. Sa Vjaeslavom Lapinom me je upoznao moj kolega sa Meunarodne akademije informatizacije, profesor Berenoj. Anatolij Ivanovi mi je odavno priao o arobnjaku iz Feodosija, koji vraa slepima vid, gluvima sluh, podie na noge decu koja boluju od cerebralne paralize. Nisam verovao u udesa, ali je krajiak svesti lovio neto vano u toj energinoj reklami. Berenoj je ak specijano putovao u Kijev, u Lapinov Centar, kako bi pripremio na susret. On je govorio da moje naune i poslovne veze mogu izuzetno mnogo da pomognu tom iscelitelju i dobrotvoru ljudskog roda da se nastani u Moskvi, gde je poodavno bilo vreme da se napravi zdravstveni centar Lapina. I eto susreta u Kremljovskom dvorcu na V Meunarodnoj konferenciji informatiara. Ona se odrala u jesen te, 1996. godine. Berenoj nije pogreio: poznanstvo se zaista pokazalo znaajnim. U Lapinovoj pojavi je bilo neeg demonskog. Podrugljiv pogled koji je jedva obuzdavao izvetaenom ozbiljnou, kratka bradica, i udan manir, da se nekako strelovito i okretno premeta u prostoru. A u isto vreme je bio potpuno izuzetan, zanimljiv sagovornik. Umeo ja da na sebe privue panju, da vas zainteresuje svojom linou. I nekako sam se neoekivano saglasio da mu pomognem - da nae prostor i registruje u Moskvi, specijalno po njegovoj tehnologiji, Meunarodnu akademiju Lapina. Na prefiksu Meunarodna - ukrajinski udotvorac je insistirao. - Lekari ne mogu da izau na kraj sa onim bolestima koje se obruavaju na svet u novom veku samouvereno mi je Lapin objanjavao zadatke nove ustanove. - Zato? - Oni ne uzimaju u obzir energoinformacionu strukturu, ono to se sad uobiajeno naziva biopolje. A ja znam kako sa tim da radim. Bioenergetska sutina ovekova, zahvaljujui univerzalnoj uzajamnoj povezanosti polja sa osobom izmenjenog stanja svesti, moe uzajamno da deluje ne samo sa materijom, ve i sa poljima koja se manifestuju u ispoljavanju jednog kvantnog zraenja Kosmosa. Sva informacija u Vaseljeni je organizovana kao talasna frekventno-amplitudna struktura. ovekov mozak je sposoban da ostvaruje kvantno-talasno dekodiranje holograma prolosti, sadanjosti i budunosti, materijalnog i nematerijalnog sveta. Da li ste nekada uli za biokompjuter?

- Neto malo, samo ono to mi je ispriao Anatolij Ivanovi. - Jasno sumnjiavo me gleda u oi Lapin. I onda mi odra podue predavanje. Paljivo sam ga sluao. Bilo mi je zaista zanimljivo. - Nae miljenje je naviklo na linearnu percepciju. Ali u venosti ne postoji isti smer za sve to postoji u njoj. Vreme je da se shvati da je nae znanje samo pojedinaan sluaj Univerzuma. Paleontologija je odavno ustanovila injenicu skokova i iznenadnih pojava potpuno novih formi ivota, koje se, sa take gledita ureene evolucije, ne mogu objasniti. ovek je vrhovna, ali ne i poslednja karika razvoja na Zemlji. Sada se on, kao bioloka vrsta, nalazi u krizi, koja e se zavriti njegovom degeneracijom, ukoliko priroda ne ukljui mehanizam adaptacije u novonastalim uslovima. - Da li je vama poznat taj mehanizam? - Isti taj biokompjuter o kome smo priali jeste pojava nadsvesnog funkionalnog sistema. Uz njegovu pomo je mogue razvijati fenomenalne moi: razliite naine gledanja imam u vidu da to nije obavezno putem oiju, i da postoje nestandardne forme dobijanja informacija, skeniranje prostora, telepatija, vidovitost i mnogo toga drugog. Sve to e omoguiti ljudima da steknu instrument svog preobraaja, razvoja, opstanka. Sovjetski Savez je bio lider u svetu, ne samo po izuavanju ekstrasenzornih procesa, ve i po dostignuima u oblasti bioinformacionih tehnologija, o kojima veina ljudi skoro da nita ne zna. - Pokretna traka za proizvodnju nadljudi? - A zato da ne? Neophodna je to bra likvidacija nepismenosti stanovnitva u oblasti nadsvesne funkcije organizma i bioinformacionih tehnologija, koje ukljuuju u sebi: samostalno upravljanje ovekovim sistemima energo-raspodele i osposobljavanje mehanizama regulacije opte energetske razmene. Na svakom zavoju planetarnog postojanja, kod nas se deava raskonzervacija odreenog dela genetskog koda ili programa, koji odreuje novi kvalitativni nivo ovekovih mogunosti, koje ga izdiu na mnogo vii stupanj ivota. Da bismo ostali, mi moramo da se izmenimo, da promenimo navike, sklonosti, predrasude, da zaboravimo skoro sva stara znanja i steknemo nova. - Pa, ta je onda taj biokompjuter? pokuavam da ga vratim sa opte teoretskih razmatranja na uu temu. - Nekakva sutina zagonetno odgovara on. Pri emu radi ne samo u naem jednom materijalnom prostoru, i ne samo na jednom njegovom nivou. - Zar ih ima mnogo? - Dovoljno smeka se Lapin, a meni se ini da se iza tog osmeha skriva nekakav duboki podsmeh.

Sluao sam Lapina, a u meni su se borila dva potpuno suprotna stava: elja da pomognem oveku zanetom u svojim sanjarijama, i nekakva sumnja da je on zaista naao klju do tajne ivota. I za sumnjiavost sam imao razloga. Njegovo rasuivanje, naroito kada ga je brzo, brzalicom izlivao na sluaoca, delovali su pseudonauno. A pri briljivoj analizi se zapaala nekakva, skrivena u njima, netana terminologija. Talasna frekventno- amplitudna struktura ta je to: masno ulje? On je govorio o kvantnom zraenju, a moj mozak je ironino cedio iz svojih dubina: A ta, zar postoji jo i nekvantno zraenje? Lapin razvija temu o tajanstvenom biokompjuteru, ali pri tom koristi sumnjiv metod razjanjavanja uzroka kroz posledicu. I uz to jo otvoreno uporeuje ljudski mozak sa mainom. Sve u svemu, to je bila nekakva zbrka u koracima. A u isto vreme, u dubini otkria koja je prosuo, zaista je svitao teko odgonetljiv tajanstveni svet, tanije reeno nekakva nepoznata zemlja, poput Atlantide pod okeanom, skrivena ispod talasa rei i emocija. Oseao sam tu tajnu, odgonetao je, i teio ka njoj. - Leva hemisfera mozga je ona koja dominira nad energetskim pojavama, a njen rad je usmeren u materijalni prostor. Energetski kanali, akupunturne take i aktivnosti leve hemisfere zavise od dotoka energije u na organizam. Ako je dotok energije u organizmu poremeen, poinje patologija - nastavio je svoju prosvetiteljsku delatnost ukrajinski udotvorac. - Desna hemisfera mozga je povezana sa pojavama koje nose informaciju i u tesnoj su vezi sa nematerijalnim prostorom, to jest sa naom nadsvesnom funkcijom. Slikari, muziari, pesnici, pisci to su oni ljudi, kod kojih desna hemisfera funkcionie, tj. oni dobijaju informaciju kroz svoju nadsvest iz jedinstvenog informacionog polja, koje danas shvatamo kao nematerijalno prostranstvo. U celini, ivost mozga oblikuje nau svest, te od harmoninog rada obe njegove hemisfere zavisi stepen razvoja svesti, pa prema tome i podsvesti, kao i organizma u celosti. - A nee li nakoditi vebe po vaem sistemu upravo umu ovekovom? pokuavam da preciziram. On se smeje: - Da bi se nakodilo umu treba ga imati. Proanalizirajte taj ivot koji je oko vas zar ete ga nazvati razumnim? Sve u svemu, istraivanja su trajala nekoliko godina. Utvreno je da patoloki poremeaji mozga, koji bi bili posledica rada po mom sistemu, ni kod jednog oveka nisu otkriveni. Istovremeno je ustanovljena visoka produktivnost kratkoronog i dugoronog pamenja, odlini su pokazatelji promene i preraspodele panje, i nesporno sniavanje faktora uznemirenosti na raun mnogo vieg tonusa simpatikog nervnog sistema, koji je neuporedivo vii, ako se uporedi sa uobiajenim nivoom ivotne snage i psihike stabilnosti.

Ovaj razgovor je doprineo da su kasnije otkrili Akademiju Lapina ne samo u naoj zemlji, ve i u inostranstvu. Sam Lapin je, kako smo se unapred dogovorili, postao njen predsednik, a Berenoj i ja potpredsednici. Za samo mesec dana, okonavi svoje poslove u Kijevu, Vjaeslav Mihajlovi Lapin je preao u Moskvu. Ja sam platio sve trokove oko registracije Akademije, jo jedan na osniva je smestio o svom troku Lapina sa porodicom u jedan pansion u okolini Moskve, te smo se vredno ukljuili u organizacione procese. Istovremeno sam se pozabavio uenjem po metodici Lapina sa instruktorima koje je on doveo iz Kijeva. U prvo vreme, uopte nisam oseao nikakvu energiju, ak sam poeo i da nerviram nae strpljive uitelje svojim beskonanim sumnjama. A potom se desilo neto neobino. Dogodilo se to kod kue, kada smo ena i ja izvravali zadatak iz energetskog punjenja glave. Cilj vebe je, saglasno Lapinovoj metodici pojaavanje veza izmeu dve hemisfere mozga, razvijanje odreenih zona mozga, njegovih struktura modane kore i ispod kore, energetskog i vaskularnog sistema desne i leve hemisfere mozga, homeostatskog mehanizma, koji treba da odrava u ravnotei dinamiki sistem energoinformacione razmene i sistem krvotoka. Njena primena je povezana sa osobenim anodno-katodnim disanjem. I dok je moja supruga radila vebe disanja, polaui mi po odreenoj emi, svoje dlanove na glavu, moj vid se iznenada, trenutno izotrio. Pri tom se sutinski izmenila i koloristika vidne percepcije boje su postale jarke, pune, ak se i njihov dijapazon bitno proirio. Odlian vid mi se sauvao ne samo sledeih dana, ve se nije pogorao ni do dana dananjeg. Uzgred, iste takve promene su se dogodile i kod drugog uenika iz nae grupe profesora Anatolija Ivanovia Berenog. Sada uopte vie ne koristi naoare, to izaziva neprekidno uenje njegovih kolega i roaka. Kasnije su poele promene sa pamenjem. Najudnije u tom procesu je bilo to, to se, kao i prethodni, ostvarivao veoma brzo, poput lavine. To se desilo posle etiri nedelje vebanja. Vratio sam se kui, veerao, legao da spavam i odjednom mi se u glavi ukljuio neki udnovati projektor. To, to sam video zahvaljujui njemu u snu, nije bio san. To je bio slajd-film, u kom su ogromnom brzinom, ali po tanom hronolokom redosledu, bili prikazani moje detinjstvo i mladost, priblino do dvadeset pete godine. Vrlo podrobno, ak krajnje pedantno, bio je prikazan i ceo na dvorini svet u ulici Staljina, u gradu blizu Moskve, Balaiha-3. Evo, sedim sa drugarima na klupama za stolom od dasaka, i sluamo kako svira i peva Petja Bikov. Nema muzike, nema rei. Postoji samo snimak, ali se priseam i muzike i rei, imena i prezimena deaka, koje nisam video ve etrdeset godina. A evo naeg jezera u umi blizu stadiona. Pobegli smo iz kole sa asova zajedno sa Toljom Malievim, Koljom Samohinim, Valerijem Jelisejevim. Satima smo bili u stanju da plivamo i ne izaemo iz vode. I tajanstveni projektor

prikazuje naa ozarena, ushiena lica, svojstvena tencima. Kasnije se neto dogodilo utopio se mukarac. Svi rone tragajui za njim pa i mi. Utopljenika vade iz vode i iznose na obalu. Stigla je hitna pomo. Lekari pokuavaju vetako disanje, ali je sve uzaludno. Spremaju se da odu. ena utopljenika krhka mlada ena sama pokuava vetako disanje, i ne dozvoljava da ga odnesu. Doktori i medicinska sestra je nagovaraju da ne troi snagu. Ona ih ne slua i stalno mu skuplja i iri ruke. Doktori sedaju u kola i lagano odlaze. A posle samo jednog minuta, mukarac oivljava, mi trimo da stignemo hitnu pomo i vraamo je. Eto tako dan za danom, sat za satom slajd-film otkucava moju mladost, i to, to mi je on prikazao, ponovo je oivelo u seanju, dobivi svojstva realnosti. Svi ti neobini, u najmanju ruku za moj ivot, dogaaji poboljanje zdravlja, postignuto je bukvalno za tri-etiri nedelje, udni rezultati sa pamenjem, i to da sam, napokon, istinski poeo da oseam energetski uinak i da ga samostalno pruam drugima naterali su me da se sa velikom dozom ozbiljnosti odnosim prema daljim izgledima saradnje sa Lapinom. Preao sam na drugi stepen obuke (neto kao drugi razred) i dobio dozvolu da otvorim biokompjuter mehanizam unutranjih i meuprostornih vizija. udesa me nisu primorala da ekam. Nepoznato mi je pruilo ruku saradnje. Ve prvih dana rada sa biokompjuterom, to tajanstveno, to se krije iza praga svesti, odluilo je da mi pokae svoje moi. To je bilo uinjeno sa lakim, prijateljskim humorom i nesumnjivo nije imalo za cilj da me potini ili uplai. Prosto je elelo da mi objasni, do koje mere je nestabilna granica izmeu onoga, to mi smatramo pouzdanom i realnom stvarnou i onoga, to je Karl Gustav Jung nazivao smisaonim poljem, u kome postoje ideje, misli, informacije o prolosti, sadanjosti i budunosti. Ovo se desilo ujutru obinog jutra uobiajenog dana. Probudila me je suneva svetlost. Iz nekog razloga sam znao da je vreme da ustanem, tim pre to sam do odlaska na posao jo morao da proitam do kraja knjigu Defrija Milava Koreni svesti, kupljenu pre nedelju dana. Otvorio sam oi. Displej elektronskog asovnika je pokazivao pola sedam. Ubacih noge u papue, ustadoh. Otiao sam u kupatilo, oprao zube, umio se i obrijao. Deca i ena su spavali, te ja tiho preoh u svoj kabinet. Otvorio sam knjigu i poeo da itam. Bila je to glava Bioloki provodnik svesti. Kada me je tekst posebno zanimao, podvlaio sam crvenom bojom. Proitao sam nekoliko stranica i iznenada primetio da se oko mene sve menja. Podigao sam pogled sa teksta i shvatio da sam upao u priu sa biokompjuterom. Zidovi su se podigli i izgubili jasnou oblika. Soba se skupila. Sad je bila nalik na nekakvu ostavicu grubi, neravno postavljeni novi zidovi bili su pokriveni plavom uljanom bojom. Oni su me podseali na neto iz davne prolosti, iz detinjstva. Uz to, neko je poeo da se kikoe (ali ne zlobno, ve veselo), ne dozvoljavajui mi da se podignem iz fotelje. Nas su unapred upozorili da se moe dogoditi neto slino, pa ak i objasnili, kako da zatvorimo biokompjuter koji se ukljuio samovoljno, bez komande. Stvar je u tome da energetske

vebe, poveavajui mogunosti mozga u uzajamnom delovanju sa nadsveu ili smisaonim poljem, iniciraju proizvoljne transcedentne funkcije (van granica odnosa sa naim svetom). Poto rad biokompjutera ima znaajnu energetsku potronju, povlaivati mu i dozvoljavati njegov samoinicijativni rad u uspostavljanju kontakata je nedopustivo. Zato sam uinio ono to je neophodno za njegovo iskljuivanje: stisnuo sam one kapke, izvrio energetsko pljuskanje, prebacivi misaonim naporom energiju du kimene modine do eonog dela glave, izbacio je kroz oi, podigao kapke i ugledao: ja sam, kao i ranije u krevetu, sat pokazuje pola sedam. Ustao sam i otiao u kupatilo. Oprao sam zube, umio se. Svi su spavali. mugnuo sam neujno u kabinet i otvorio knjigu Milava, koja je leala na stolu. Traka je bila tamo gde sam je sino ostavio na samom poetku poglavlja. Ali, kada sam poeo da itam, opazio sam da mi je sadraj nekoliko narednih strana dobro poznat - proitao sam ih pre nego to se samovoljno ukljuio biokompjuter. Pri emu nikakvih podvlaenja, koje sam uradio u udnom snu, na stranicama knjige nije bilo. Ali mi je tekst bio vrlo dobro poznat bukvalno od reda do reda. Ono to se dogodilo, izvanredno ilustruje mogunost oblikovanja dogaaja u naem materijalnom svetu halucinantnim sredstvima nekakvog vieg stvaralakog razuma. U sutini to je i bila samo manifestacija mogunosti onog sveta, koji je skriven za nas iza zidova svesti. Jer nijedno od ula ni sluha, ni vida, ni dodira, ni mirisa nije suzbilo uznemirenost, niti upozorilo na to da ja vidim iluziju, iluziju do te mere realnu, da je ona u stanju da apsorbuje stvarnost, da joj se prilagodi, da je izmeni i ak ukljui u prolost budunost, koja se nikada nije odigrala (neproitane strane, iji mi je sadraj bio poznat). Ukoliko se promeni predstava o ivotu menja se sam ivot. uveni britanski fiziar Dems Dins je jednom primetio: Kada vibrira jedan elektron, zatrese se cela Vaseljena. Najvee preimustvo novog pogleda na svet je u njegovoj beskrajnoj moi stvaralakog samorazvoja u zajednikom delovanju sa Razumom Vaseljene. Svaki ovek je ogroman, beskonaan svet, koji ima ulaz u kosmiki superkompjuter. Oni koji dobiju pravo na zajedniko delovanje sa njim, stiu nove mogunosti razvoja. Stupiti u kontakt sa biokompjuterom, ukoliko ste proli seriju pripremnih vebi i savladali tehniku zatite sasavim je jednostavno. Daje se odreena komanda, i ve, bez obzira na povez, koji obavezno mora da bude na oima kako ne bi smetala suneva svetlost, pred vaim pogledom e se otvoriti beli ekran. Uglavnom je nalik na televizijski ekran ili kompjuterski monitor. Ali je to samo u poetku. Kasnije, ukoliko dostignete u tom procesu neophodan napredak, raspolagaete mnogo savrenijim mehanizmom interakcije s nematerijalnim prostorom. Na primer, vi ete moi istovremeno da vidite dogaaje tamo i ovde i ak da utiete na njih, potujui, razume se, neprikosnovene Kosmike Zakone. Moete se kretati beskonano uvis po stepenicama evolucije, dok ne naruite neki od njih, a tada ete mnogo izgubiti. Budite obazrivi na stepenicama Razuma. Ja sam padao sa njih.

2. glava
Boris Orlov je, ini se, bolno proivljavao moju linu situaciju u Hudlitu. On je prilino redovno dolazio kod mene, savetovao me u vezi tekuih problema, analizirao moje delovanje. To to Dravni komitet za tampu (Goskompeat) nije bio u stanju da ispunjava svoje obeanje o redovnoj finansijskoj pomoi, kako bi se podmirila dugovanja, dovelo me je u uasan poloaj. Zato to sam ve obeao kolektivu, da u uslovima bankrotstva, neu krenuti uobiajenim putem to jest da neu reavati finansijske probleme na raun smanjenja broja slubenika. - Idiotsko obeanje - otro ga je ocenio moj novi drug. - Ti iz prolosti ima pod grlom kosmatu ruku viemilijardnog duga. To ti je malo? Odluio si da dozvoli da te epa za grlo roeni kolektiv. Misli da e te daviti nenije? Sudei po itavom nizu novinskih skandala, tamo su se okupili ratoborni ljudi. Boris se dostojanstveno smestio u fotelju. Ali, uprkos prividne oputenosti, sav je bio kao napeta struna skoncentrisan do krajnjih moguih granica. Ve sam prestao da se iuavam zbog njegove sposobnosti da neprekidno bude na oprezu. - Hajde da proeprkamo po tvojoj klozetskoj olji preloio je. - Hajde saglasio sam se, znajui unapred da se iz njegovih analitikih razmiljanja uvek moe izvui mnogo toga korisnog. - Dug je, kae, obraunat i iskazan poslednjom proverom o utaji poreza tvog prethodnika? - Preko etiri milijarde rubalja trenutno sam reagovao na njegovu upitnu intonaciju. - Obrtna sredstva? - Ravna nuli. - Rok realizacije pripremljenih proizvoda? - Od danas oko tri godine. Boris se upiljio u mene, proveravajui da li se alim? - Stepen rentabilnosti? - Dvadeset procenata. Boris je prebledeo. - Tebe u bolnici zaista nisu do kraja izleili. Zna li ti neku ekonomsku teoriju, koja dozvoljava u takvoj situaciji da se veruje u svetlu budunost i da se daju obeanja kako e se sauvati zaposleni saradnici? - Ne poteno priznajem. - Kakav ti je akcioni plan?

- Moj zamenik Serjoa Kolesnikov se dogovorio o robnom kreditu u papirima od vrednosti poinjem da nabrajam. - Visina kredita? - Jedna milijarda i dvesta miliona rubalja. - Dalje. - Zaloiiu svoje akcije petrohemijske fabrike i uzeti u banci kredit. - Koliki? - Sedamsto miliona rubalja. - To je sve? - Ne. Imam jo dogovore sa tamparijama da dozvole putanje knjiga u promet na kredit. To je jo oko milijardu rubalja predupreujem nepostavljeno pitanje, rekavi sumu tamparskog kredita. - Znai, oko tri milijarde kae Boris. A ako iznenada izgubi svoje akcije? odjednom se razbesneo. Ma, jesu li ti obeali Hudlit na poklon ako ga spase? - Ne konstatujem ja. Jednostavno smatram da je izgubiti izdavaku kuu Hudlit, isto to i izgubiti Boljoj teatar ili Tretjakovsku galeriju. - Ti smatra? zaurla Boris. A drava ta misli? Sudei po tome da ne daju ni obeanu pomo, dravu ba briga za vae iluzije. Spusti se na zemlju, mome. Golgota ti je na dohvat ruke. I krst ti, ini se, ve pripremaju majstori, i eksere zarale podue su odabrali. - Jo smo pripremili projekt izdavanja Zlatne kolekcije i traimo za nju investitora ne predajem se. - Dobro iznenada se saglaava Boris. Hajde da sraunamo. Tri milijarde rubalja pri obrtu sredstava u toku tri godine to je devet godina, zar ne? - Tako je nevoljno se saglaavam. - Rentabilnost dvadeset procenata pomnoi jo devet sa pet. Dobija se, kao minimum, pola veka, i to samo ukoliko ni u emu ne greite. - Nije ba tako - uporno sam ostajao pri svome uprkos oigledne raunice. - Ma, daj. - Postoji jo nekoliko projekata koji e nam privui novac investitora. Usput, sa novim projektima rentabilnost je preko sto posto a rok obrta oko godinu dana. - To je ukoliko tvoji ekonomisti nisu pogreili u raunici. - Ma, kakvi ekonomisti? nasmejao sam se. - Prstima sve raunamo. - Dobro - iznova se saglasi Boris. Ima izvanredne projekte u koje veruje, ali nema novca da ih objavi. Pri tom uzmi u obzir da, ukoliko pokrene projekat bez dovoljnih finansijskih resursa, onda e zbog nedostatka sredstava za promovisanje svoje robe na tritu, rizikovati da izgubi ne samo budue dobiti, ve i dosad utroena sredstva u objavljivanje produkcije.

- Znai, treba da se izborimo da knjige koje objavljujemo, kvalitetom i cenom nadmone u odnosu na konkurentske proizvode.

budu

- Bravo - pohvali me Borja. Odmah se primeuje da ovek ima visoko obrazovanje. Samo, po pare e poi ne kod profesora koji te je uio, ve u banku. Tamo sedi uglaen, ali strogi ikica, koji je, naravno, spreman da ti da novac sa sumanutim procentom, ali e i u tom sluaju ikica pitati: ime garantujete kredit? - Pitae. - A ta ti poseduje? Kuu? - Ona je drutvena. - Akcije papira od vrednosti? - Imam MinFin obveznice, ali drava odbija da ih isplauje. Odloili su obraune za sledei milenijum. - Eto vidi - iz nekog razloga se opet obradovao Boris. Situacija postaje jasnija. Tebi predlau uee na trkama za preivljavanje. Ta trkaka staza je udovino teka, uesnici na trkama su i dalje iste zveri. A roena drava je sopstvenom dravnom automobilu zaboravila da sipa gorivo u rezervoar. Gurajte, brao, do finia ete na rukama za sto dolara mesene plate. Je li tako? - Tako je - nevoljno sam se sloio. Dravni investicioni fondovi, gde se moe uzeti na zajam novac za izdavake projekte, ne postoje. I ini se da niko i ne namerava da ih stvara. Pokretao sam to pitanje u Komitetu. Odgovorili su mi da Federalni program za knjievna izdanja upravo treba da obavlja tu funkciju. Ali, ni za taj program ne daju novac. - A koliki je deo izdavakih izdataka u tvojoj ceni kotanja? opet dodatna Borisova pitanja. - Pedeset-ezdeset procenata. - To je udovino mnogo. Ni jedno komercijalno preduzee ne bi dozvolilo sebi da pree granice od deset odsto. Pri tom, treba uzeti u obzir da svakih deset procenata cene kotanja, vas liava ne manje od petnaest procenata rentabilnosti. Uradi jednostavne aritmetike radnje, pa e uvideti da ukoliko ne reite taj problem a on je upravo povezan sa neophodnim drastinim smanjenjem, za bar deset procenata, zaposlenih vi ste osueni na muno, bolno umiranje. Boris me sa iekivanjem posmatra, procenjujui da li je do mene doprlo izgovoreno. - Sa tim polaznim pokazateljima koje si mi naveo, svaka rublja uloena s tvoje strane u izdavanje, donosi pedeset kopejki gubitka. Razume li pojaava on pritisak, - svi vai napori donose gubitke, a ne dobit. Ja utim. On zaista uoava koren problema. Na najvei problem danas je visoka cena proizvoda. Tanije reeno skriveni trokovi su povezani sa naom zgradom. U Hudlitu je odavno proputen trenutak, kada se ogromno zdanje od prednosti pretvorilo u nedostatak. Zato to se niko nikada nije zapitao, niti izraunao koliko nas ono kota. A ono nam je donosilo sa svakim svojim neracionalno iskorienim metrom, dvadeset dve hiljade rubalja direktnih gubitaka meseno. To su,

pre svega, komunalni rauni i odravanje. Imamo ogromne sale za sastanke. Celo prizemlje je biblioteka i sale za prikazivanje reputacije. Mnoge prostorije su pretvorene u skladita, gde se mirne savesti, na dragocenim metrima u centru prestonice, uvaju stare stolice, ormani, nekakva neverovatna starudija. Ve sam napravio plan kako da oslobodim sobe i razne prostorije, da smanjim prostor za reprezentaciju, da vratim biblioteku u njene preanje okvire. Na osloboenom prostoru emo otvoriti sopstvenu radnju Pegaz. To su obrtna sredstva koja e omoguiti redovno isplaivanje plata zaposlenima. A najvanije je neprekidan put ka pozitivi. Najopasnija je - stagnacija. Priam o svojim planovima Borisu, ali me on ne razume. - Lake je zapoeti sve ispoetka, negoli ispravljati ono to je ovde nagomilano - iznosi svoju konanu presudu. Put ka uspehu je - energino prilagoavanje na neprestane promene spoljnih i unutranjih uslova. Na ta ti moe da se prilagodi, ako su te prikovali gvozdenim lancima za prolost? Kako ih moe pokidati? Ko e ti u tome pomoi? Bolje bi bilo da potroi taj novac i svoj entuzijazam na sopstvenu izdavaku kuu Kultura. Postoji nepokolebljivi zakon trita: nikada ne treba proizvoditi ono, to donosi gubitke. To je formula uspeha. Ukoliko ti zna neku drugu formulu ponesi barjak. Ali, mora postati svestan da e se ivot na koji sebe osuuje, malo ime razlikovati od uasa u ulici Brestova. A najodvratnije od svega je onog trenutka kada ti, nekim udom, zaista iupa Hudlit iz propasti - tog istog trenutka, kada se na samom zavretku grevito uhvati za krajiak sree, neizostavno e se pojaviti neko, ko e rei: Sad emo mi sve zavriti. Idi, odmori se, budalo. Ako kod nas jo neto krene putem propasti - neizostavno emo te pozvati. Poslednje Borisove rei su bukvalno kao mirgla odrale moj paradni oklop melodramatinog lika. On je pao pod noge mog samoljublja, kao haljina golog kralja. Iznenada sam otkrio i spoznao: to, k emu sam stremio je nita vie od fantazije bezumnog Don Kihota. Besmisleno, makar i zbog toga, to sm Don Kihot nikada nije matao o bilo kakvoj slavodobitnoj pozi na pijedestalu istorije. to da skrivam greh nadao sam se: kada izdavaka kua bude spasena, zagrmee aplauzi. Nisam oekivao nagrade novac, titule. Samo cvee i aplauze. Ali mi je Boris tano i nemilosrdno pokazao ono to me eka, ako se dogodi udo spasenja. Bie odlino ako me nogom po prstima ne nagaze. Jer, Hudlit zaista jeste mastan zalogaj, oko koga u bilo kom trenutku nadmetanja mogu da se sporazumeju novi izdavaki giganti. Zasad ih ne zanima, poto se trenutno nalazi u stanju poluraspadnutog lea. Ali, ako ga vratimo u ivot, i izdavaku kuu ponu da shvataju kao realnog konkurenta - situacija e se promeniti. U unitavaje suparnika e, po svoj prilici, krenuti upravo u trenutku kada se bude ispoljila njegova budua perspektiva, kada postane potencijalno opasan. A kako da unite tehnologija je poznata. I kriminalce e pozvati, a i organi e pomoi. Boris je, paljivo motrei na jedva primetne znake na mom licu, posmatrao proces samoraskrinkavanja u meni, te znaajno primeti:

- ini mi se da si shvatio, kakvu si glupost uinio pristavi na taj poloaj, na tu ulogu trgovcaspasitelja. Nema takve uloge u svetu koji je oko nas. Trgovci trae gde e da zarade. A ti si naao, gde da proerda. Doi e dan kada e te i oni, u ije ime sve stavlja na kocku, ismejati. Da li ti je doprlo do svesti?... Doprlo mi je... U pravu je, doprlo je... ta mi je preostalo, na ta da se oslonim? Samo na obeanje pored groba prijatelja da u spasiti Hudlit. Po kojoj ceni? O ceni nije bilo govora. Bilo je jednostavno obeanje spasiti. I ponovo su mi se, paralelno sa dnevnim dogaajima, u mojim snovima odvijale vizije dvehiljadugodinje davnine iznova sam ugledao put, put Hrista.

***
...Izaavi iz vinograda, Jeua je odluno krenuo na zapad, prema Karmelskim gorama. Iza lea, u klancu izmeu Sulema i Favora, ve su se probijali prvi zraci izlazeeg sunca, a no je, stupajui neujnim koracima, lagano nestajala u daljini. Prostranstvo pred njim je postepeno smenjivalo sivilo praskozorja, uokolo su se jasno pomaljala stabla smokava i bujne kronje vrtova koji su okruivali Nazaret. Put je vodio nagore, a horizont doline, do tada veoma uzan, poeo je da se iri. Promolili su se vrhovi Sekemskih planina, ije su svetinje uvale uspomenu na delatnosti prvih patrijarha Izraela. Jeua je krenuo bre, kao da je omaijan zovom vekova, koji su izlivali u njegovo srce te okamenjene svedoke dogaaja, progutane neumoljivim talasima zaborava. Ali, svet nita nije eleo da zna o otiavem, i uokolo se, zajedno sa suncem, rasuo ivot razdragan i bezbrian. Bate su zamenile ume. Visoka i mona stabla drvea bila su obavijena lijanama. Sivkasti drozdovi su se komeali u travi. ubaste poljske eve su preletale sa grane na granu. Na stablima starog drvea su se zeleneli bokori parazitskog rastinja. Njihovi neni cvetovi, ulovivi toplotu izlazeeg sunca, poeli su da otvaraju svoje latice, isputajui jedva ujni um u sumranoj tiini ume. Jeua je, bez obzira na umor, ubrzao korak. Uputio se ka zavijutku nevelikog potoka, pored koga se, visoko u nebo dizala litica. Njene kosine su svetlucale belinom ogoljenog krenjaka. Sama njena belina i ogoljenost usred razuzdanosti prirode, bila je udnovata, tajnovita, oaravajua. U utrobi litice, u skoro neprozirnoj tami uklesanih u nju peina, bile su grobnice. Nena, setna aura misticizma drevne zemlje, kapala je sa gore, i kao podzemna voda, istisnuta na povrinu teinom kriljaca, slivala se po neravnom kamenju u zelenilo trave, bunja i drvea.

Ovde je Jeua traio Oca, ovde je eleo da Mu izlije svoje sumnje o tome, ima li istinska religija potrebe za svetenicima, za spoljanjim obrednim obiajima? Jeua nije prvi put dolazio do litice. Na kamenu, ispod koga je iz zemlje izbijao izvor, voleo je da se predaje samoi, kako bi dobro promislio o onome to je ispunjavalo njegovo srce iz dana u dan. Ovde, kao da niu iz korenja planinskog lanca, do njega su sa izuzetnom jasnoom stizala razotkrivanja starozavetnih proroka. Bukvalno kao otegnuti metalni zvuk zvona, primala je njegova dua prenete prorokom Isaijem rei Gospodnje: Zata e Meni toliko mnotvo rtava vaih? Prezasien sam stalnim spaljivanjem ovaca i lojem utovljene stoke... Puenje je odvratno za Mene. Vae ruke su pune krvi... Oistite se. Uklonite zla dela od oiju Mojih, prestanite da inite zlo, nauite da inite dobro... onda doite. To je bilo mesto gde je Jeua ne jednom iskusio oseaj da vreme odjednom moe da se zaustavi, potee unazad, ili da se pokrene unapred dvostrukom brzinom. Litica je stajala kao ostrvce u okeanu vekova, na koje su naletali talasi, i prolosti i budunosti, pa ak i onih vremena, kojih nikada nije bilo, niti e biti. U njoj se uvala tajna koja je privlaila k sebi proroke, i glas bezdana, koji ona nije mogla da zadri u sebi. Jeua se zaustavio i pogledao oko sebe. Sunce je zlatnim iglicama svojih zraka ve probudilo sve uokolo promenilo travu, otvorilo lie drvea, uznemirilo insekte. On je stajao na zaravni odakle se put obruavao. S jedne strane ga je odsekla okomita litica, s druge vrlo otar odron od sitnijeg kamenja, koje bi se, nesumnjivo, pokrenulo i povuklo za sobom u ponor bilo koga, ko bi se osmelio da stupi na liticu. Iza odrona se otvarala klisura, i uski kameni planinski lanac, nalik na zmiju koja puzi po njenom dnu. Kamen je leao na ivici zaravni, a ravna povrina njegova je bila ispolirana kiama i vetrovima do visokog sjaja. Jeua se pribliio kamenu. Osmeh sete je preleteo preko njegovog lica i jedva se probio kroz narasli gusti brkova i brade. Seo je na kamen. Ispod, kod samih nogu, razlivao se izvor. Jeua je razmakao travu i ukazalo se omanje jezerce, oivieno tamnim zelenilom i rasutim planinskim cvetovima. U njemu je, kao u ogledalu, Jeua ugledao sebe. Bio je nizak rastom i slabaan, kao izdanak koji se probija ka suncu iz suve zemlje. Lagano umiranje je svojim tragovima ve nagrdilo njegovo lice. Ali su oi gorele u nemoi tela, ne plamenom boleljive slabosti, ve arom vizije. To su bile oi oveka, koji protiv svoje volje nikada nije skretao pogled sa onoga, to je posmatrao. Pa ipak, bio je tako ubog i tako dirljivo alostan, kao to su bili ubogi i tuni oni, koje je odluio da oslobodi od bolova i emera, kroz veru bratstva i ljubavi. Njegova tamna kosa je bila podeljena razdeljkom, kao to je uobiajeno kod Nazarena. Brada je takoe bila razdvojena razdeljkom po sredini. Oinuo je svoj odraz u vodi neodobravajuim pogledom. Malena rena kornjaa sa blistavim, krotkim oima, ispuzala je iz trave ka izvoru i preplaeno obamrla, ugledavi oveka. Jeua se osmehnuo:

- ega si se uplaila? Dola si da pije, pa pij. Ipak ga kornjaa nije posluala, okrenula se trapavo i sitnim, smenim koraiima krenula dalje. Prethodnog dana se Jeua vratio sa hodoaa u Jerusalimu. Njegov put je, kao i obino, vodio kroz Gineju i Sihem, pored drevnih svetilita Siloamske krstionice. Iao je u jerusalimski hram Ocu, ali je naao u njemu samo svetenike i njihovu udnu instituciju, kojom su prisvojili sebi pravo posrednitva u odnosima sa Bogom. - Ave, Oe - tihim glasom pozva on, a apat njegov je ehom preleteo klisuru. Reci mi: zato su svetenici Tvoji izmeu sina i Oca? Zar ja ne mogu da Ti se obratim istog srca, bez posredovanja onih, to oskrnavljuju veru lanim kreveljenjem i odorom, sa obelejima lane vrline? Zar Ti nee zauti glas moje due bez pomoi onih koji ine milosre zarad pokazivanja, i trguju verom u hramovima Tvojim? Govorio je sa oseajem tako dubokog uverenja, da ga je odjednom obuzela slabost, a telo prekrio znoj uznemirenosti. - Ti, koji preivljava skriveno, zna i Sam da oni slue, ne da bi spoznali istinu, ve samo zato da dobiju vlast. Jeua je popravio kuti na glavi. Njegove oi duboke i tamne napunie se suzama. - Reci mi, Oe, zato ja pamtim svoj ivot tamo? Zato me nisi liio pamenja, kao i ostale, ve si me primorao da doem u ovaj svet sa poznavanjem prolosti? Jeua je nagnuo lice ka vodi. Zrak sunca, koji je pao iza njegovog ramena, zapalio je vodu, i u njenoj hladnoj dubini su planule i zaiskrile raznobojne zvezdice. Piljio je u njihovo zamreno treperenje, nastojei snagom volje da zaustavi kretanje, ali su one plamtele jo blistavije, i samo tren kasnije su potamnele i iezle, ostavivi iza sebe nejasnu tamnu mrlju. Ona se kretala, prevrtala, kao da se udobnije smetala na dnu vrela, tragajui za svojim mestom u beskonanom lancu ve prolih, tek nagovetavajui svoje kretanje kroz vreme. Pogled Jeuin, privuen tom tamom u dubini, poeo je da pulsira u taktu sa njom, u ravnomernom ritmu sa otkrivenom beskrajnom dubinom prostranstva. Bezdan je prizivao, mamio k sebi, i Jeua obazrivo pokrenu svoju svest u dubine otvorenog ponora. I ponor ga primi. U trenutku mu se uinilo da je iz tamnog mrekanja vode isplivao i ukazao se na povrini neiji lik te ponovo nestao u dubini, kao da vue Jeuin pogled za sobom. On ak nije stigao ni da se uplai zbog udnovatosti privienja, poto je znaenje onoga to se deava tek nejasno doprlo do njegove svesti. Kada je Jeua, iscrpljen prethodnim naprezanjem volje, nehotice zatvorio oi, pred njegovim unutarnjim pogledom je bukvalno eksplodirala zaslepljujue bljetava zvezdica. Ona je planula i protegla se u horizontalnu pulsirajuu prugu, koja se ve posle jednog trena iroko otvorila nagore i nadole belim pravougaonim prostorom, nalik na prozor u drugi svet. U tom prozoru je raznobojnim

treperenjem zablistala i poela da se pojaava svetlost slaba, bojaljiva, a zatim sve jaa i jaa. Bila je arobna, sjajna i zrakasta, ta svetlost, ali je u samom njenom centru jedva primetnim, nemirnim kretanjem bilo oznaeno tamno drelo Prolaza prividnog vremena. Njegova nesavladiva privlana sila, ve je epala emanacije munog iekivanja, koje je stvarala Jeuina svest. Uskladivi se sa zraeim vibracijama i rasuvi se u pregrt treperavih odbljesaka, uvukla je to, to je jo samo tren ranije bilo telo ovekovo, u svoju crnu beskonanu nutrinu. Jeua je to osetio po tom neuhvatljivom premetanju svesti iz spoljnjeg u unutranji svet, a koje se raa u odsustvu tela. Sada je sam morao da postane svetlost, kako bi se preneo iz sumranog materijalnog prostranstva u blistavi svet. Jeua je na tren osetio teinu svoje bestelesnosti. Ali je taj neprijatan oseaj trajao kratko, dok se talasi svetlosti nisu probudili u njemu, i dok ga iznova zagonetno spoljanje privlaenje nije povuklo u uzani tamni prostor Prolaza. Jeua se podigao poput balona, ispunjen vrelim vazduhom. Njegova svest se bolno napregla, i u njemu se zavrteo kaleidoskopski niz likova svi jasni i odreeni. Oni su ga zgrabili, uvukavi ga u tok beskonanih preobraaja.. Evo ga, peo se uvis kao nekakva biljka, uvlaei korenje u zemlju, i osetio je kako kroz stablo i grane teku njim upijani sokovi. Iznenada se sve izmenilo i on se preobratio u gutera, obamrlog na kamenu pod toplim milujuim zrakom sunca; potom je postao zver koja se kroz visoko grmlje probija po tragu rtve. Povezanim redom, u seanju se pokazalo svih devet stanja prvog malog kruga razvoja. Ceo ciklus preobraaja energija na prelazu ka sveobuhvatnom kosmiom nivou. Transformacija se zavrila, i on je jasno osetio kako je od suptilnih uzajamnih veza sazreo potencijal novog stanja. Njega je obmotala prozrana blistava sfera i izbacila iz Prolaza u meuprostornu sredinu Bardo raskrsnicu svetova, gde je sve zapoinjalo i sve se zavravalo, odakle je proisticala potreba, i kuda je stremilo zadovoljstvo. Blistavi svet ga je primio, odvojivi ga od crne, kroz telo strujee tame, i pokrio ga obavijajuim talasom svetlucajuih takica. Sada je Jeua mogao da oseti sebe kao laku, oivljenu zmiju, koja je uvijala svoje telo u gipke pokretne prstenove. Vrlo dobro je oseao svoju monu energetsku sutinu, njenu ispunjenost lelujavim pokretnim vibracijama svetlosti i tame, nepostojanja i besmrtnosti. Sve je sada bilo u njemu mudrost i slepa strast, izleenje i otrov. Znanje, snaga, lukavstvo, prefinjenost i otroumnost su se uzajamno proimali, slivajui se u oseaj moi u odnosu na bilo koja duhovna tumaenja. Vibracije su se pojaavale, struktuirale u presecima sloenih interakcija materijalnog i nematerijalnog prostranstva, informacije i energije, due i svesti, dok nisu izazvale povratnu reakciju kanala Bardo. Iz blistavih protuberanci, nastao je jasni prikaz estoglavog zmaja. uvar Praga je bio predivan i grozan istovremeno. Njegove glave, nalik na eljusti ogromnih aligatora, ukraene su krunama i optoene dragim kamenjem. U svakoj kruni, na elu je blistao ogromni brilijant kamen savrenstva, koji ispunjava sve elje i omoguava de se vide due pojava.

Dragoceno kamenje se presijavalo na krunama. Po zlatasto-srebrnkastoj krljuti tela i hrbata, takoe su bljeskali dijamanti i rubini. Snane ape adaje, kande koje su se zavravale udnovatim trostrukim izraslinama, blago su podrhtavale. Iz eljusti su se slivali nadole ognjeni jezici. Duboko usaene oi nisu imale odreenu boju: ona kao da se stalno menjala, u zavisnosti od stepena nagiba masivnih koastih nabora iznad obrva. Munjevita spoznaja je probudila sva prola Jeuina postojanja, i on se prisetio: zmajevi Svetlosti su nekada, u Zlatnom veku drevnih vremena, iveli meu ljudima, otkrivajui im znanja i pomaui im da pojme predodreenje ovekove evolucije. Zvali su ih Vladarima Mudrosti. Oni su poduavali kako vladati sopstvenom energijom, upravljati stihijama, saraivati sa bogovima i duhovima, dok stari kontinenti i okeani nisu bili progutani ponorom Zemlje, i dok se nisu uzdigli novi planinski lanci tamo, gde ih ranije nije bilo. Sada, vie niko nije mogao da se popne gore, iznad estog Sefirota Tifireta Doma Hristovog. Vaseljena, podeljena izmeu Svetlosti i Tame, titila je svoje granice stranim monim sutinama, koje su se potinjavale samo zakonima Kosmosa. estoglavi krilati zmaj je bio njihov vladar i oliavao je savrenu ravnoteu dve velianstvene sile Vaseljene muke i enske. On je bio embrion suprotnih naela, ukljuenih u krug ciklinog kruenja, i surovim uvarem Praga. Vladar zmajeva, ije se ime ne spominje, prepreio bi put, i niko nije imao prava da ga nastavi, ne dobivi dozvolu. Pulsacije zabrinutosti, koje je izazvala pojava vladara zmajeva, poele su da se pojaavaju, ire, rasprostiru uokolo zbog uznemiravajuih dogaanja. Zmaj ih je uo. Jedna od njegovih glava se naklonila prema Jeui. Crne zenice oiviene utim, sa sevanjem kao kod vuka, na tren je skrila beliasta sluzava traka koja je pala ispod nadobrvnih nabora. Kada se ona podigla, oi zmaja su izbacivale nene plaviaste zraie, koji su prostrelili doljaka, a on je osetio sigurnost unutar svoje energije - To to je spavalo, da li se probudilo? zauo je Jeua glas u sebi. - Da, gospodaru isto tako bezglasno je potvrdio on. - Ja znam zato su te pozvali ali te ne mogu propustiti. - Zato? - Ti si se ve stopio s egregorom Isusa Boga ivog, ali se u tebi jo nisu obnovile Ide u Bardou i materijalnom prostranstvu. Meuprostorno premetanje u fizikom telu, moe da narui program. - Ko je naruio program? upita Jeua. - Sistem. lakonski je odgovorio zmaj. - Koji je njegov krajnji cilj?

- Zaeti dete sa uspomenom ne samo na prolost, ve i na budunost, kako bi se ostvarilo predskazano. Tada e se broj esto ezdeset est obrnuti i ponovo e doi dvoglavi Androgin, da razdvoji Zlo i Dobro. - Kako u ja to uiniti? - Uskoro e se ukljuiti tvoj duhovni vid. To e pomoi odgovori zmaj klatei plamenodiuim glavama, personifikujui dvanaest uzajamno delujuih sila izmeu dva prostranstva, koje odreuju uzajamne uticaje statikih i dinamikih zakonomernosti. - A potom? - Zatvorena informacija spokojno, bez razdraljivosti odgovori zmaj. Doznae svoju budunost posle potpunog sjedinjavanja sa egregorom programa. - Da li neko moe da osujeti njegovu realizaciju? upita Jeua. - Teoretski da, ali praktino teko. Druge hijerarhije Vaseljene su neutralne prema onome to se dogaa. - Moe li mi pokazati budunost, makar do meuprostornog prelaza? - Pogledaj - sloio se zmaj i iz praznine se materijalizovalo veliko ovalno ogledalo. Jeua se zagleda u njega, a povrina ogledala se rastvorila, uvukla u ram, otkrivi novo prostranstvo, iz kog se pojavilo dvanaest svetleih kugli. One su okruile Jeuu na razliitim orbitama i poele svoje kruenje, kao da je on centar njihovog nevelikog dinaminog sistema. A zajedno sa njihovim kretanjem pojavio se melodian, narastajui zvuk. Njegove oscilacije su proele doljaka i izazvale u njemu sinhronizovane povezane pulsacije, koje su se stapale u blistave raznobojne krugove. Ta blistavila su se preplitala u najsloenijim arama skrivenih simbola glasovima harmonije. Oni su se pojavljivali i iezavali sve dok iz najnenijih preliva odzvanjajuih boja, nije iskrsla slika drevnog grada, rasprostrtog po breuljcima. Jeua je prepoznao taj grad, ugledao je ljude, uo njihove misli. Oaj je prostrelio njegovo srce. - udesa koja u ja pokazati, Crkva e smatrati avolskim delom alosno se jadao zato to mnogi od njih smatraju da ne samo Bog Otac, ve i avoli imaju takvu mo, da oivljavaju mrtve. - Dokai im da si ti od Oca posavetovao ga je zmaj. - Kako? - rtvuj sebe. avo ne prinosi sebe na rtvu, ve je uzima. - Ti si me istrgao iz nepostojanja, Ave. Ti me moe i uzeti natrag! - zabacivi glavu, kriknuo je Bogoovek. Blagi povetarac pobee iz klanca i rashladi upaljeno Jeuino lice. U dubini potoka nabreknue i buno prsnue veliki beli mehurovi gasa, razbacujui uokolo kapi uzavrele vode. On je pogledao nadole i ugledao: sva trava i cvee oko vrela su pocrneli, a latice su pale na zemlju.

3. glava
Prola je godina. Koliko god bilo udno, uprkos odsustva finansijske pomoi drave, poslovi u Hudlitu su poeli da se dovode u red. Nekoliko uspenih izdavakih projekata, racionalna reorganizacija ekonomskog sektora i slube realizacije, knjigovodstvo, magacinski prostor, promena prirode uzajamnih odnosa sa autorima i literarnim agentima, precizni prorauni o mogunostima putanja u tampu novih knjiga, doveli su do toga da je neproizvodnih gubitaka bivalo sve manje, dok je u isto vreme naa rentabilnost osetno rasla. Veliku ulogu u tome je odigrao i adminitrativni rukovodei tim, koji sam uspeo da okupim. Iz izdavake kue Prosveenje preao je i postao moj prvi zamenik Sergej Georgijevi Kolesnikov. Veoma prijateljski odnosi su bili i sa glavnim urednikom Valerijem Sergejeviem Modestovim, a uskoro se iz Savremenog pisca vratila u Hudlit biva zamenica glavnog knjigovoe, Inara Borisovna Stepanova, ali sada na mestu glavnog knjigovoe. Uzgred, mnogi bivi saradnici izdavake kue, koji su otili u vreme prethodnog rukovodstva, sad su se vraali. Skoro svi su prilikom prelaska izgubili u visini plata. Ali, elja da se podigne na noge roena izdavaka kua i uverenje da se to moe uiniti, bili su za njih lino, znaajan argument. Hudlit vie nije bio Titanik, potopljen u bezdan nepostojanja. Naprotiv, svi koji su u njemu radili, oito su videli nove perspektive. Poveale su se plate, pojavio se oseaj da ima budunosti. A pri tom su to bili sve isti ljudi, sa kojima se do pre samo godinu dana, izdavaka kua sigurno pribliavala granici svojih poslednjih dana. Hudlit se vie nije kotrljao nizbrdo. Jedrio je harmonino i lako, kao perce, katkad se dugo zadravajui na jednom mestu, zahvaljujui skoro nevidljivim, ali ve sasvim osetnim uzlaznim tokovima unutranjih promena, a deavalo se i da se vine u visine. Ove povoljne tendencije je poela da primeuje i prilino dobronamerna tampa: Prethodno rukovodstvo je ostavilo za sobom teko naslee. U godinama stagnacije, Hudlit je izdavao stotine naslova za godinu dana, u devedesetim godinama najgore klonulosti ipak je izlazilo po 20-30 naslova, a u drugom polugoditu 1995. nije izdata ni jedna knjiga. U bilansu izdavake kue je bio dug od preko dve milijarde i redovne mesene kaznene sankcije. Novo rukovodstvo planira da sauva osnovne pravce izdavake delatnosti, osmiljene jo M. Gorkim, i ostvarene - u razliitim vremenima na razliite naine kao propagatora domae i svetske klasine literature, svega, to predstavlja ponos nae i inostrane kulture. Ko od nas ne pamti jedinstvena hudlitska sabrana dela, poetske serije, dela u jednom ili dva toma? U izdavakoj kui su sigurni da su visokokvalitetne knjige neophodne danas, malo ih je na tritu, i ta nia nije zauzeta. Namera je da se privedu kraju izdavanja dela na koja se godinama

ekalo, kako bi se ispunile obaveze prema pretplatnicima, da se zavre, ni manje, ni vie, oko dvadeset sabranih dela Bela, Hofmana, Falada, Kuprina, Erenburga, Leonida Andrejeva, Aleksandra Grina, or Sand, Grejema Grina (asopis Izlog, 1996, br 10). Jo jedan citat: Pre godinu dana su Hudlit nazivali Titanikom. Gigant sovjetskog izdavatva, voen vrstom, ali nekompetentnom rukom, bio je tako okovan stegama u uzburkanom moru savremene ruske ekonomije, da se inilo da je osuen na propast. Knjige sa znakom poznatog izdavaa, nisu se pojavljivale ve osam meseci. Ipak, ve godinu dana pod firmom Hudlita redovno izlaze nove knjige, a meu njima i naredna sabrana dela klasika, koja kao i pre, slue na ast. Kakvo se udo dogodilo? (Kuranti, 1997, br 29). Neu skrivati, bilo je prijatno itati te odlomke, tim pre, to su se slini tekstovi pojavljivali izuzetno redovno. Da li sam mogao i da zamislim, da u jednom rukovoditi Hudlitom i vie od toga, da u doi u njegovo najtraginije vreme u ulozi spasioca, a da u postati i poznati pisac? Ne, takav predoseaj nisam imao. A ipak, ako bih napregao seanje... U naoj porodici postoji predanje, tanije, uspomena na zabavan sluaj, iji sam uesnik bio ja sm. Desilo se to 1951. godine. Imao sam tada etiri godine. Mesto dogaanja je bilo najprozainije optinska kuhinja. Seam se, uao sam u tu prostoriju, u kojoj su bili moji roaci i susedi. Zaokupljeni svojim svakodnevnim problemima, odrasli nisu obratili nikakvu panju na mene. A ja sam, iz nekog razloga, ba u tom trenutku strano eleo da me primete. Ipak, koliko god da sam iz petnih ila nastojao, koliko god da sam se muvao oko njihovih nogu panja nikakva. Tada, grevito se uhvativi za nogu hoklice, izvukao sam je na centar ogromne, kako se meni tada inilo, kuhinje, uspentrao sam se na tu visoku improvizovanu tribinu, podigao ka ustima stegnutu aicu, i na sav glas, iako ne umevi da izgovaram neka slova, objavio: Panja! Panja! Ja sam novinal Alkadij Petlov, i govolicu vam svoje stihove... Nikakve stihove ja tada, razume se, nisam pisao, poto i nisam umeo da piem, ali sam ve oseao u sebi nekakav unutarnji ritam koji je uporno zahtevao nastup, i zato sam, podraavajui odrasle, prosto zacoktao jezikom u mikrofon-akicu, dostojanstveno popravio koulju, poklonio se potovanoj publici i, spustivi se na kolena, obazrivo skliznuo sa stolice na pod. Odakle, iz koje budunosti je iskrsla ta udnovata detetova potreba da predstavi sebe kao pisca, tanije, udni hibrid novinala-pesnika? A upravo se tako kasnije zaista i dogodilo. Oseaj ritma, izuzetna muzikalnost ili, da kaemo, ivopisno-koloristika vizija sveta, nije data svakome. To je, kako se kae, dar Boiji. A taj dar je kao novac: ili ga ima, ili ga nema! U ovom delu mi je sve jasno. Ali ipak... uspentrati se na stolicu... za to je potrebna smelost: moe se i pasti, bie bolno, a i svi bi videli pad... Ali, vraajui se na skromno porodino predanje, mogu sa

sigurnou da tvrdim: od najranijeg detinjstva sam oseao svoje predodreenje. Jer, bilo kakav poduhvat, i poetak u ovoj ili onoj meri, jeste rizik. A ja sam oduvek bio noen talasima sudbine. I hteo ja to ili ne, mene je bukvalno vuklo na tu nunu Provienju stranu, gde me je oekivalo, oznaeno nekim odozgo, polje rada. Te je tako, mama odluila da me upie, uprkos tom kuhinjskom doaptavanju sa nebesa, u hemijsko-tehnoloku kolu. I ta sad? Na jedno uvo ulazi predmet otpornost materijala, a ispod ruke, umesto kratkog sadraja lekcije rime... U treem razredu sam batalio uenje. Posle vojske, gde sam se poprilino usavravao u pisanju rima, odluio sam da je vreme da odem da radim u novinama. Iz nekog razloga mi se inilo, da svi pesnici rade u novinama ili asopisima. Pamtim nemu zabezeknutost urednika balaihinskih gradskih novina Zastava komunizma Olega Aleksejevia Vavilkina, kada je na pitanje: ta umete da radite? zauo odgovor: Da piem stihove!. Oleg Aleksejev je bukvalno eksplodirao u kabinetu: Ma, ovog trenutka sam spreman da zamenim etiri pesnika za jednog novinara! Tako sam saznao da pesnik i novinar - nisu jedno te isto. Pa, ipak sam postao novinar. Formalno, ve sledeeg dana. Oleg Aleksejevi mi je iz vaspitnih razloga, kao to sada shvatam, predloio da odmah napiem lanak. I dao mi je temu. Uvee sam urno prikupio informacije, a ujutu sam predao materijal. Oleg Aleksejevi je itao moj lanak, i s vremena na vreme precrtavao rei, piui iznad svoje varijante. Nekako sam trenutno potonuo, raalostio se, te me je na kraju njegove korekture, konano bilo sramota. Ustao sam i, izvinivi se, izgubljeno poao ka izlazu. Vavilkin me je zaustavio uzvikom: A ovako piu moji saradnici koji su zavrili Univerzitet Lomonosova! I pokazao mi stranice potpuno precrtanog teksta, koje su u sutini ponovo prepisane urednikovom rukom. Oleg Aleksejevi je bio moj prvi uitelj novinarstva. Sa njegovom preporukom su me kasnije primili u Savez novinara. Pa ipak, kako kau preduzimljivi jenkiji - moe se dovesti konj do reke, ali se ne moe naterati da je popije... Sada je u dravi novo vreme, a na meni novo breme? A uz to, tu su jo i te udnovate reminiscencije na dogaaje od pre dve hiljade godina, koje su tako vrsto isprepletene svojim alegorijama sa brigama dananjice. Pa i taj udni, veoma udni Lapin. Zato? Iz kog razloga? Ka kakvoj pouci su me oni vodili?

***
Otvaranje ekrana unutarnjih vizija, znai otkrivanje drugog sveta, koji je neprestano pored, ali ga mi ne vidimo i ne primeujemo. Kao to skromni papa Karlo nije znao, da su iza komadia krpe sa

nacrtanim (prividnim!) ognjitem na zidu njegove kelije, skrivena vrata za Volebnu Zemlju. Prirodno, ja sam, cepidlaka, kao Pinokio, poeo vredno da tragam za tradicionalnim, naunim dokazima vezanim za te fenomene, koji su tako neoekivano upali u moju sudbinu sudbinu obinog oveka. I sa iznenaenjem sam doznao da se stotine laboratorija, univerzitetskih katedri, naunih instituta i specijalnih slubi najrazliitijih zemalja, odavno bave razradom teorija, koje objanjavaju prikupljene injenice o jasnovidosti, telepatiji, levitaciji, teleportaciji, ekstrasenzorici. O tome su ponekad pisali, a i ja sam poneto znao. Bilo je uzbudljivo zamiljanje sebe samog kao uesnika u ovoj pojavi, u kojoj sam tesno povezan sa biokompjuterom, a oznaavalo je samo jednu stranu mnogobrojnih mogunosti nekakvog iznenaujueg instrumenta nespoznajnog sveta. Biokompjuter je mogao da tvori udesa, kako se kae, na malo i veliko, a mogao je i neuporedivo vie. Svi uveni ektrasensi, vidovnjaci, proroci - ispostavilo se, u potpunosti zavise od toga, koliko im iroko otvori svoje neograniene moi to zadivljujue remek-delo suptilno-materijalnih tehnologija. U to vreme nisam znao da stepen prikljuenosti na ove ili one programe, direktno zavisi od postignua svakog odreenog oveka na putu evolucije, u nizu logino povezanih ovaploenja na zemaljskom planu postojanja. Nisam znao da je fini te trke ve blizu njega je oznaio broj, tanije datum. Datum obinog kalendara. Poslednji dan nulte godine, godine milenijuma, godine promena jeste jasna granina linija, koja odseca odlazei svet od novog, novoraajueg sveta istinske kosmike ere ovekove. Istina, taj prag nee prekoraiti svi. Mnogi e morati da nastave svoj put po spirali uzdizanja u preanjim uslovima, gde su uzrono-posledine zavisnosti, strogo regulisane zakonima karme: ako si poeleo bliskom nesreu oekuj je u gostima sm, iskopao si drugome jamu osvrni se, ne kopaju li je ispod tebe. Uinio si loe delo ili odnegovao crne misli u glavi ne udi se ako ti se zdravlje pogoralo, ako oboljeva srce ili jetra. Deava se, istina, da karma tue svojim ezlom ne po samom vinovniku, ve po nekome od bliskih sinu, keri, majci, ocu. Ljudi odavno jadikuju zbog nepravedne sudbine. Na primer, beloruski pisac Vasil Bikov, autor najboljih knjiga o narodu u ratu, zavrava priu Galop gorkom alopojkom: Za sve se mora platiti i za dobro i za loe, koji su tako vrsto povezani u ovom ivotu, ali je samo pitanje, ko e platiti. Platie, podrazumeva se, onaj, ko je najmanje kriv, ko ne rauna na dobitak, ko je od roenja osuen da daje, za razliku od onih, koji su navikli da samo uzimaju i zahtevaju. ta da se radi, i to je istina. Ali to je naa, ljudska istina. Nije nam dato da znamo, ta o tome misli Gospod, Otac na, kakva je Njegova promisao. Zbog toga moramo asno da nosimo svoj krst. Budui da se i Isus Hristos u ljudskom obliju vajkao kako je ostavljen od Oca, Njegovom milou. A ta govori nauka, kako objanjava udesa koja se dogaaju oko nas, koja mi, po pravilu ignoriemo, smatrajui ih nedovoljno verodostojnim, nepotvrenim nauno-tehnikim sredstvima zvanine overe. Najnoviji, i uzgred budi reeno, najrasprostranjeniji, jesu zahtevi o pribavljanju dokaza o neosporivosti fenomena, to je najapsurdnije. Zamislite ta bi bilo, kada bi neki drevni

Dedal poeo da ubeuje svoje sugraane da je mogue od gvoa napraviti letei aparat, i da e jedriti na njemu po nebu. Verovatno bi ga nekakav tadanji akademik Krugljakov, istog trenutka optuio za pseudonauno miljenje, i pozvao da se oformi komisija, zahtevajui da se donese smrtna presuda greniku. I bio bi, po njegovom miljenju u pravu zato to odgovarajui zakoni fizike jo nisu bili otkriveni. Sam Krugljakov nije u stanju da ih otkrije, pa sledstveno tome smrt svakome, ko pokua da pree prag njegovog neznanja. Da bih objasnio potvrene i u poslednje vreme sve uestalije fenomene, neophodno je otkrivanje novih zakona fizike, pojanjavanje novih oblika prenosa energije i informacije. Razume se, ova otkria e se, ne samo jo jednom, sudariti sa polurazruenom graevinom klasinog sistema Svemira. Svakako, ta otkria e naneti tetu prestiu niza uglednih naunika. ta da se radi, to je uobiajena stvar. Mehanistika slika sveta ve sto godina odlazi u istoriju, vukui za sobom krajnje pojednostavljen materijalizam, darvinizam i druge izme. Ali isto tako, u istoriju odlazi i naivni idealizam. Osnovno pitanje filozofije o tome, ta je starije materija ili svest izgubilo je smisao. Naveu ovde K.G.Junga: Obe suprotstavljene koncepcije materijalistika i spiritualistika nisu nita vie od metafizikih predrasuda. Eksperimentalnim podacima vie odgovara hipoteza po kojoj, bilo koja iva materija poseduje psihike, a psihike sutine fizike aspekte. Ako obratimo dunu panju na parapsiholoke podatke, biemo prinueni da proirimo hipotezu o psihikom aspektu van granica biohemijskih procesa u ivoj prirodi, i time obuhvatimo sve, ukljuujui i neivu materiju. Sa take gledita te hipoteze, ivot se zasniva na nekom, do ovog trenutka neodgonetnutom supstratu, koji poseduje kako materijalne, tako i psihiki kvalitete. to se tie starijih naunih autoriteta, oni, kako se kae, ne mogu proneti baklju istine, ne osmudivi nekome bradu. U nauci je, kao i svuda jedan je sa mitraljezom, a sedmoro sa kutlaom. Prisetimo se da je pre dvadesetak godina svaki etvrti naunik u svetu bio sovjetski. ime su se oni bavili, kakve je plodove nauka sveano predala narodu koji ju je hranio, opte je poznato. Da, svakako, vazduh nauke su injenice. Savesnost naunika je u razumnom objanjavanju pojava. A ukoliko pojava postoji, ne treba je skrivati, ve je treba izuavati, nai smisao. Ipak, po neto se i radilo. Lapin je u naem prvom razgovoru rekao istinu: Sovjetski Savez je bio lider u svetu, ne samo po prouavanju ektrasenzornih procesa, ve i po dostignuima iz oblasti bioinformacionih tehnologija, o kojima veina ljudi skoro da nita ne zna. Senzacionalna otkria ruskog Kineza ijang Kangena, izloena u njegovom radu Teorija upravljanja poljima, privukla su u svoje vreme panju odseka za nauku CK KPSS-a, i bila oznaena oznakom poverljivo. Doktor ijang je ustanovio da DNK nije prosto kaseta sa zapisom informacije, ve da su njegovi materijalni nosioci bioelektrini signali. Drugim reima, elektromagnetno polje i DNK to je sveukupni genetski

materijal, koji postoji u dva oblika: pasivnom DNK i aktivnom elektromagnetno polje. Prvi odrava genetski kod, obezbeujui stabilnost organizma. Drugi je u stanju da ga promeni. Stoga je dovoljno uticati bioelektromagnetnim signalima, koji istovremeno sadre energiju i informaciju. Ovu teoriju je ijang Kangen briljantno potvrdio u praksi, stvorivi ureaj koji je uporeivao informacije sa DNK jednog ivog objekta i slao ih na drugi. U rezultatu su se deavale planirane promene. Na primer, pri daljinskom uticaju biopolja zelene mase penice na proklijalo semenje kukuruza, na mestu metlice se razvilo osobeno klasje sa zrnima, nalik na kukuruzno i penino. Nova obeleja se odravaju kroz sledea pokoljenja, to jest, genetski se uvruju. Biopolje dinje je uticalo na izdanke semena krastavca, u ijem su rezultatu krastavci imali ukus dinje i izmenjen DNK osnovu genotipa. Uticaj biopolja patke na jaja kokoke, doveo je do toga da su se piliima na noicama pojavile plovne membrane, glava je postala pljosnata, promenile su se oi. Pod uticajem biopolja mladih zelenih izdanaka razliitih vrsta prehrambenog bilja, na oveku je dolazilo do promene boje kose (nestajale su sede), menjala se njena struktura. Ispitivani ljudi su izgledali mlae, poboljalo im se zdravlje, i u pojedinanim sluajevima, imuni sistem. Tako je prvi put eksperimentalno potvreno da se ektrasenzorni uticaj pokazuje kao izuzetno moan i efikasan instrument, upravo u toj oblasti, u kojoj je svetska nauka do sada imala veoma skromne rezultate. Radovi ijang Kangena su zatieni patentima, i sutinski predstavljaju prvi ozbiljni prodor u red ortodoksnih negatora psihofizikog ustrojstva stvarnosti. Zaista, do tada je tradicionalna nauka smatrala apsurdom aktivno uee misli i svesti u prouavanim procesima. Smatralo se da je misaona delatnost samo logina posledica neurofizikih reakcija, da u njoj nema, niti moe biti sopstvene energije, iskonske, to jest prestine neurofizike reakcije, energije. Pa, kako onda objasniti to to radi poznati izraelski ektrasens Uri Geler? Snagom volje i misli, on je brisao sa kompjuterskih disketa na njima zapisane informacije. Savijao je, u vreme televizijskog intervjua, kaike i viljuke u kuama televizijskih gledalaca, stotinama, pa ak i hiljadama kilometara udaljenih, nezavisno od toga, u kojoj su zemlji posmatrali njegov televizijski prenos u Engleskoj, Francuskoj ili Americi. Povodom ovog fenomena, imao sam priliku da u televizijskom prenosu Dobar dan, vodim polemiku sa potpredsednikom Ruske akademije nauka Evgenijem Pavloviem Velihovim. Sasluavi izvetaj o demonstraciji moi Uri Gelera, on se podrugljivo nasmeio i istog trenutka saoptio, kako je uveni maioniar iz Amerike, Don Rendi, raskrinkao Gelera, objavivi da su njegova udesa obini trikovi. Istina, nedostajalo je objanjenje, gde je Geler nauio te trikove. Kasnije sam proverio zaista se ovakvo razobliavanje dogodilo. Isto kao i nastavak te prie. Vodei naunici Amerike, uestvujui u eksperimentima sa Gelerom, otro su i javno skrenuli panju Rendiju na razliku - ta rade dvorske lude na sceni, a ta pokuavaju da istrauju fiziari u svojim

naunim eksperimentima. Zatim je usledio sud i sudska presuda u korist Uri Gelera. Ali, to Evgenije Pavlovi ili nije znao, ili nije eleo da zna. Iste ovakve metode poluistina, preutkivanja ili direktnog falsifikovanja, postoje i u vezi uvenih iscelitelja. Evropska asocijacija za zdravstvenu zatitu (potpuno tradicionalna institucija!) istraivala je filipinske ekstrasense, koji su bez noa obavljali najsloenije hirurke operacije, meu njima i onkoloke. U obimnoj verifikovanoj dokumentaciji je bila utvrena autentinost fenomena i delotvornost tog izuzetnog metoda leenja. Zajedno sa tim, u izvodima komisije je bilo i poglavlje u kom su se razobliavali arlatani, ije je postojanje neizbeno u svakom senzacionalnom i unosnom poslu. E pa, upravo je to poglavlje dohvatila na stranicama svojih novina zvanina dravna tampa sa dovoenjem nekih birokrata Ruske akademije nauka. ta da se radi, u ratu je kao u ratu a stvarno, uskoro nee biti potrebni ni hirurzi, ni internisti, ni lekovi. No, vratimo se naim ekstrasensima, na domaem terenu. U isto vreme, na Univerzitetu Lomonosov je doktor fiziko-matematikih nauka, profesor J.P. Pitjev, sprovodio nauno istraivanje strunjaka obuenih na naoj Akademiji, koji su umeli da vide zatvorenih oiju. Profesor Pitjev je uspeo da ustanovi da se pri ektrasenzornom opaanju objekta generiu nekakva tajanstvena zraenja, organizovana kao proces u milimetarskom dijapazonu talasa. Pri tom se izvori zraenja nalaze izvan predela glave ekstrasensa (poput virtuelnih oiju). to se tie same percepcije, u eksperimentima sa difrakcionom reetkom, naunik je ustanovio: to podsea na hologramski proces. Uzgred, talasna priroda pojave se proveravala i uz pomo Frenelijeve zonske ploe, koja je u tom dijapazonu talasnih duina dejstvovala kao sabirno soivo. Najblia analogija je akustina lokacija (akustini vid) slepih mieva i delfina. Oni isputaju ultrazvuk, koji se rasejava po okolnim objektima i prima akustinim receptorima. Nadalje je Jurij Petrovi Pitjev doneo pravilan zakljuak da je za tumaenje ektrasenzorne i vizuelne percepcije, odgovorna svest. Dakle, oigledno je da kod veeg broja ekstrasensa jo, naprosto, nije istrenirano tumaenje ektrasenzorne informacije u obliku vizualizacije. Na primer, prinosei ruku magnetu sa zatvorenim oima, oni oseaju toplotu ili hladnou, ali da ga vide jo nisu u stanju. Kao fiziar, ja verujem samo onome to moe da registruje ureaj. I ta injenica, da mi je polo za rukom da otkrijem tesnu vezu ekstrasenzorne percepcije i elektrodinamikih procesa, izuzetno je vana. Pitjev nije bio jedini koji se ozbiljno pozabavio istraivanjem fenomena. Publikacije, koje su se redovno pojavljivale u tampi, u vezi sa radom nae Akademije, podstakle su Olgu Ivanovnu Kojokinu, direktorku laboratorije za prouavanje rada mozga Nauno istraivakog instituta tradicionalnih metoda leenja Ministarstva zdravlja Rusije, da sprovede seriju eksperimenata o

daljinskom bioenergetskom meusobnom delovanju izmeu specijalista sa Akademije i njihovih pacijenata. Rezultati tih istraivanja su bili fenomenalni. Olga Ivanovna je otvorila novi pravac istraivanja, koji se moe svrstati u oblast takozvane virtualne realnosti mozga i svesti. Virtuelna realnost se stvara beskontaktnom daljinskom interakcijom mozga operatora (iscelitelja) i primaoca (pacijenta). Ta interakcija se izraava u sinhronizaciji biopotencijala, koji su svaki put prisutni u odreenim delovima mozga operatora i primaoca. Predloeno je da se ta nova realnost prouava kao virtualni mozak, koji funkcionie zahvaljujui delovanju razliitih oblasti mozga operatora i primaoca. Analogni rezultati su dobijeni i u drugim zemljama. Jedan od vodeih strunjaka u svetu za bolesti raka, Bjorn Nordenstrom je koristio najdelikatnije energije tela u leenju raka. Nordenstrom je delovao na eliju raka zvunim frekvencijama najsuptilnijih energija, i u krajnjem ishodu se ona transformisala u zdravu. Virtuelne oi, utvrene profesorom Pitjevim, virtualni mozak, otkriven kandidatom medicinskih nauka Kojokinom daleko od toga da su rutinski dogaaji uobiajenog istraivakog rada. To je Arhimedova poluga, uz iju se pomo, bukvalno moe prevrnuti svet. Znanja, koja e dobiti ovek razvijajui ta otkria, postae sila od globalnog znaaja. Ve su ne jednom na televiziji pokazivali ljude koji mogu da vide zatvorenih oiju, da itaju knjige uz pomo alternativnog vida ili ekrana unutarnjih vizija. esto se u takve emisije pozivaju eksperti nekakav poznati naunik, izuzetan strunjak. Jedno je bilo loe: sa fenomenom koji je trebalo komentarisati, oni su se po prvi put susretali u vreme televizijske emisije. I potpuno prirodno, njihove odluke su uvek dovodile do banalnih zakljuaka: oni su, najverovatnije, kroz rupicu virili? Ja zapravo smatram da istinski naunik, ukoliko nije prouio problem, nije sproveo neophodna istraivanja, nema pravo da javno iznosi svoje stavove, ak ni zarad zadovoljstva da se epuri na televizijskom ekranu. Primerom naunog potenja smatram stav koji je zauzela, konkretno po ovom pitanju, jedan od najveih meunarodnih autoriteta iz oblasti neurofiziologije, laureat Dravne nagrade, direktor Instituta za mozak, akademik Natalija Petrovna Behtereva. U jednom od svojih intervjua, povodom prikazanog izvetaja na televiziji da deca, liena vida, mogu kao zamenu da dobiju drugi, alternativni vid, ona je izjavila sledee: Prikazivanje je bilo vrlo ubedljivo, deca su itala tekstove iz knjiga po sluajnom izboru, vozila bicikl veto zaobilazei prepreke, i obavljala mnoge druge stvari, koje su pretpostavka za normalno stanje vida. Razgovarajui sa jednim veoma poznatim strunjakom iz oblasti ekstrasenzorike, ula sam ga: Ja jedini vidim a oni kriom zaviruju. Ali sam i ja, takoe, videla. Oni ne zaviruju kriom (informativni vesnik Poetak, br 2). I Natalija Petrovna je uinila ono, to su trebali da uine i ostali mnogo ranije: ona je zapoela istraivaki program za prouavanje fenomena. U tom cilju je pozvala poznate strunjake, koji su postigli rezultate u otkrivanju alternativnog vida, i predloila im da sprovedu svoj rad u prostoru

Instituta za mozak, zajedno sa njenim strunjacima, sa neprekidnim registrovanjem rezultata uz pomo specijalne istraivake aparature. Kao kandidat za otvaranje alternativnog vida, bila je odreena erka jednog od saradnika Instituta, kojoj je, kada je imala est godina nekakav manijak ilom iskopao oi. Zvala se Larisa Pavlova. Od tog uasnog sluaja je prolo ve dvadeset godina. Evo te je ispriala o rezultatima tog rada sama Natalija Petrovna u onom istom informativnom glasniku: Istraivanje je pokazalo niz zanimljivih injenica (mehanizama), meu kojima je najznaajnija lakoa korienja pri velikom vidnom optereenju, kako sa otvorenim, tako i sa zatvorenim oima ne uobiajenog ula vida, ve oblikovanog alternativnim vidom. Mozak se vrlo lako prebacuje na taj, mogue, mnogo pogodniji nain prijema signala. Dobijeni rezultati istiu fizioloku loginost sprovedene obuke i neposrednog (alternativnog) vida. Eto, tako postupa istinski naunik, ukoliko kod njega postoje sumnje. On sprovodi istraivanja i na kraju krajeva, ukoliko mu intuicija ne podvali, dolazi do novog otkria svetskog znaaja. Kao to se vidi, na ureajima istraivaa ipak postoje materijalni tragovi ekstrasenzornih delovanja. Premda se ja lino, veoma skeptino odnosim prema mogunosti da se kroz tradicionalnu naunu praksu prouavanja slinih fenomena, moe stii do sutine pojave. Zato to ljudi koji sprovode istraivanja, imaju hiper razvijenu levu hemisferu mozga, koja uzurpira pravo na ceo mozak. Takva leva hemisfera nee ravnopravnost sa desnom hemisferom, i bez borbe nee predati svoje pozicije. Ona blokira informaciju koja dolazi po kanalu intuicije, pa ak iako je i propusti u ovekovu svest, nastoji svim silama da odsee teoriju i praizvor fenomena. ak ni uveni Edgar Kejs, jedan od najznaajnijih iscelitelja XX veka, nita nije znao o mehanizmu koji je koristio pri leenju. Padajui u trans, on je dijagnostikovao bolesti pacijenata koje nikada nije video, a davao je i uputstva za leenje hiljadama ljudi. Kejs nije imao medicinsko obrazovanje i stalno je bio izloen napadima, takozvane medicinske javnosti, bez obzira to je ameriko drutvo klinikih istraivaa, izanaliziravi 100 njegovih dijagnoza, priznalo da su sve bez greke. I vie od toga, u est sluajeva je Kejs opovrgao dijagnoze strunjaka koje su zahtevale operativne zahvate, te je faktiki spasao pacijente od neopravdanih hirurkih intervencija. Danas se u arhivama medicinskih ustanova drave Virdinija, uva vie od 9.000 istorija bolesti Kejsovih pacijenata. Sve su prouene, i isceliteljem ukazana pomo je priznata kao spasonosna. Kejs nije samo postavljao medicinske dijagnoze. On je predskazao tane datume poetaka i zavretaka dva svetska rata, ishod bitke na Kurskoj dugi, krah faizma. Nekoliko meseci pre smrti, on je video raspad SSSR-a. Ljudi, kod kojih se otvara biokompjuter, menjaju nain razmiljanja oni poinju aktivno da misle u slikama, to je vrlo ekonomino. To je povezano, pre svega, sa desnom hemisferom mozga. Zanimljivo je da posle povrede desne hemisfere, znaajni ljudi vie nisu pronalazili originalna

reenja u svom radu, iako su u potpunosti sauvali sposobnost logikog razmiljanja. U umetnikim predstavama, stvarnost se odraava odmah u potpunoj raznolikosti veza i protivurenosti. Informaciju u takvom sluaju ne treba sreivati ona je bliska svom prirodnom stanju u nematerijalnom prostoru. Vaseljena misli slikama. Razvijajui u sebi tu sposobnost, mi se pribliavamo meusobnom razumevanju sa njom. Meu ruevinama najdrevnijih na Zemlji, sumerskih gradova, arheolozi su pronali glinene tablice sa crteima Sunevog sistema. Poredak planeta, njihov raspored, rastojanje jednih od drugih, pokazani su apsolutno tano. Da bi se dobili tako precizni rezultati, nuno je ne manje od dve hiljade godina astronomskih posmatranja. Ali, arheolozi tvrde da dve hiljade godina pre Sumera nije postojala razvijena civilizacija, sposobna za takva istraivanja. Smatram umesnim da preciziram tehnika civilizacija. Tradicije zapadne nauke dozvoljavaju samo strogu linearnu uzronost dogaaja. No, ni Demokrit nije mogao, polazei samo od uzrono-posledinih istorijskih pretpostavki, da razvije svoju atomistiku teoriju strukture materije, bez sloenih ureaja fizikih laboratorija. On zasigurno nije imao mogunost da koristi elektronski mikroskop i, shodno tome, koristio je neki drugi metod. Uveren sam da je instrument koji je koristio Demokrit, kao i mnogi drugi znaajni ljudi nae planete ekran unutarnje vizije. Ameriki fiziar Hajns Pejdels je tim povodom veoma jasno izrazio slom raspoloenja u naunim krugovima: Savremena fizika tvrdi da je vakuum prvobitna osnova cele fizike. Sve to je nekada postojalo ili je moglo postojati, ve je prisutno u tom nepostojanju prostora... i to nepostojanje sadri u sebi celo postojanje. Znai, informacija opet pretie u svom ispoljavanju materiju! Dobro je poznat sluaj predvianja ubistva Roberta Kenedija, koje se dogodilo 5. juna 1968. godine. Na dva meseca pre ubistva, Alen Vogen je, izuavajui sinhroniju na Institutu graninih oblasti psihologije Univerziteta u Frajburgu, iznenada osetio da e Kenedi biti ubijen i da je taj dogaaj deo sloenog sistema, koji je ukljuivao i ubistvo Martina Lutera Kinga. Vogen je uputio pismo sa nadom da e upozoriti Kenedija. Po svoj prilici, upozorenje nisu smatrali ozbiljnim, te ono nije spaslo ni predsednika, niti Lutera Kinga. Ali su, posle toga, u SAD oformili Biro za registraciju predoseanja. To je dobar primer kako se dogaaj koji se jo nije dogodio, ispoljava u naoj stvarnosti mnogo pre svog ostvarenja. I on nije usamljen sluaj. Ameriki neurofiziolog Roder Speri je 1981. godine dobio Nobelovu nagradu, posebno zbog prepoznavanja da misaone forme unutar uma razvijaju uzronu potenciju, silu, koja inicira sve to se deava u ovekovom ivotu. Sperijeva istraivanja pokazuju: uzrona potencija se stvara u umu kao ugraeni bioelektrini sistem, slian kondenzacionoj bateriji velikog kapaciteta. to aktivnije punite bateriju, tim vie energije ona izbacuje, pruajui mogunost individualnog uticaja na dogaaje, takozvane, objektivne stvarnosti. Na prvi pogled to deluje udno, ali je fiziarima dobro

poznato da se iz ureaja sa dve baterije od 4,5 volti, moe dobiti energetski impuls jaine 20 kilovata. To ukazuje, da pri odreenim uslovima, energija iz latentne forme moe prei u eksplicitnu. Po svoj prilici, sam ovek ima udela u anomalijama ovoga sveta, i izuavati ih bez uzimanja u obzir uticaja uma na dogaaje nije mogue. Svaka misao aktivira u mozgu molekule-nosioce. To znai da se bilo koji umni impuls automatski pretvara u bioloku informaciju. A ukoliko bismo imali posla, ne sa mozgom obinog oveka, ukljuenog na 3-4 procenta, ve sa mozgom, koji je u stanju da radi punom snagom? U tom sluaju, ovekov um dobija mogunost kontakta sa razumom planete, sa kosmikom sveu. Zadatak i jeste u tome da se mozak podigne na nivo onih mogunosti, koje su u njemu utemeljene samom prirodom. Biokompjuter je izuzetna pojava. Za razliku od tehnikih sredstava, kojima ovek kompenzuje razliku izmeu svojih elja i mogunosti, on, nesumnjivo, ima sopstveni razum i intelekt, i interakcija sa njim je ostvariva iskljuivo uz kompromis obeju strana. ta se iza toga krije? Preko je potreban istraivaki rad, i to vrlo ozbiljan. A jedino to se ne sme dopustiti, jeste neaktivnost. Bilo koji uobiajeni aparati, od televizora do pegle izvor su elektromagnetnog zraanja. U tim uslovima se biokompjuteri vrlo esto otvaraju spontano. Uplaeni ljudi tre kod psihijatara. A oni, nemajui ak ni skromna saznanja iz oblasti nadsvesnih funkcija, propisuju vrlo jake lekove. Tako se umnoava broj psihiki obolelih i narkomana. Zaustaviti zapoeti proces je nemogue. Ja, zapravo nasluujem, da kompjuteri i ostale pametne maine jesu samo trenaeri dati ljudima, kako bi oni mogli da se pripreme za rad preko biokompjutera s materijalnim i nematerijalnim prostorom. Tako je bajkoviti letei ilim-avion prethodio pojavi savremenih leteih aparata, a arobne izme od sedam milja su nagovetavale suvozemna mehanika prevozna sredstva. Istraivati ovaj fenomen uopte nije jednostavno. Odrasli, zbog starosnih razloga, retko mogu da dopru do maksimalnog stepena rada sa biokompjuterom, koji otvara interdimenzionalnu vezu sa drugim planovima Kosmosa. Deci je lake ona stupaju u dodir sa naseljenim prostorima drugih svetova, i njima za to uopte nisu potrebne gigantske zdele radioteleskopa. Kontakt se ostvaruje trenutno. Zato? Decu to ne zanima. To je isto kao da ih pitate kako vidite? Kako ujete? Vidimo oima, ujemo uima, kontaktiramo preko biokompjutera i tu je kraj deijih objanjenja ovekove konstrukcije. Uostalom, hajde da se prisetimo izuzetne knjige K.ukovskog Od dve do pet. Zato se kod deteta tog uzrasta deavaju zapanjujui procesi u osvajanju stvarnosti? Pokaite mi nekog odraslog koji e uverljivo, sa dokazima, objasniti taj masovni fenomen. Strani jezik deca prihvataju, naue da

plivaju i stiu mnoga druga iskustva sa neverovatnom lakoom u tano, prirodom odreenom uzrastu. Isto je i sa biokompjuterom. Dovedite mi decu - govorio je jevaneoski Hristos. Pre ili kasnije, biokompjuterima e ovladati milioni ljudi. I iznova e se, zajedljivo, pojaviti staro, poput sveta, pitanje o moralnosti novih sposobnosti, o kulturi orijentisanoj ka ezoterijskim znanjima. Svetsko iskustvo poslednjih vekova dozvoljava da se formulie teza: neuporedivo vie energije, zahtevaju mnogo vii nivo moralnosti. Naalost, zasad se, u tom smislu, ljudski rod niim ne moe pohvaliti. Veito jedno te isto: nova otkria dovode do njihove zloupotrebe. Od baruta do ernobilja, od oveuljaka u epruveti do genetskog inenjeringa primeri se ne mogu nabrojati. Kompjuteri su opte priznato dobro, ali su oni ve izrodili i kompjuterske viruse, i hakere provalnike informacija u cilju profita, i nove probleme sa zdravljem. Okultne energije postavljaju te iste probleme. Sa novinskih stranica magistri bele i crne magije, iscelitelji i vidovnjaci obeavaju da e skinuti uroke, opiniti dragog i ostale dobrobiti. Obian italac treba nekako da se probije kroz njihovu nasrtljivu reklamu, pa kako da raspozna gde je Svetlost, a gde Tama? ak je i pop muzika postala psihodelina, mnogi izvoai koriste magijske muzike formule, pronaene u mnogoboakim kultovima, a umeu u svoje tvorevine i satanistika bajanja. U svoje vreme, pre desetak godina, bile su popularne televizijske seanse Anatolija Kapirovskog. On je nasrtljivo objavljivao: Dajem smernice ka dobrom! Ja vam dajem samo dobro! A ta je, zapravo, on shvatao kao dobro? Da li je shvatao dijalektiku dobra i zla, da li je znao kako se trenutno moe izmeniti njihov polaritet, kako su relativni ti pojmovi? Iscelitelj dovodi pacijentov organizam u normu ali, ta je to norma? I moe li ona biti podjednaka za milione gledalaca pred televizijskim ekranima toliko razliitih, jedinstvenih i neponovljivih? Ekstrasens se neposredno obraa ovekovoj strukturi polja, poetnoj taki jedinstva njegovog organizma i njegove due, on utie kroz podsvest zato je duan da bude svestan line odgovornosti u svojim postupcima. Psihoanalitiari su odavno dokazali da su mnoge neurotine reakcije vezane za najdublje individualne probleme. Leiti neuroze kao takve znai samo pojaavati poetnu bolest. A u medicini se to gotovo uvek, i na svakom koraku dogaa, zato to se bore sa negativnim simptomima, a ne sa osnovnim uzrokom patnji. I vie od toga, zdravlje je povezano ne samo sa zdravim nainom ivota, ve i sa optim kulturnim nivoom ovekovog pogleda na svet. Fizike bolesti imaju moralni smisao - to je jasno svakom duboko verujuem oveku. Dakle, ta treba leiti: fiziku bolest ili moralnu izopaenost? Meutim, svako moe da navede primer o tome, kako teka bolest ili uroeni fiziki nedostatak, duhovno podiu oveka. I uopte, ivot se ne svodi na malograansko briljivo staranje o ugodnom subjektivnom oseaju.

Ma, kakvo dobro mogu da predlau ekstrasensi poput Kapirovskog? Avaj, odve esto oni mogu da predloe samo nestabilno, amatersko, na nivou sopstvene izopaenosti, po meri svog individualnog intelektualnog nivoa. A to dobro je bremenito takvim neoekivanim izlivima zla, pa je bolje ostaviti oveka na miru, sa svim njegovim bolestima. Umiljena samodopadljivost ovekova je opasna i bezgranina. Apsolutno nita ne znajui o psihofizikim svojstvima naeg prostranstva i Vaseljene, o uticaju bilo koje, makar i najbeznaajnije svoje misli na dinamiku i potencijal dogaaja koji se deavaju u svetu, on opet i opet dovodi sebe i svoje blinje na put stranih, beskonanih iskuenja. Borba sa nepravdama uz pomo pritiska sile, jo vie poveava nepravdu. Borba sa prirodom, u kojoj, u konanom ishodu, nije ostalo ni iste vode, ni zemlje, ni vazduha. Oni su zatrovani otpadom savremenih naunih tehnologija, kojima se nai naunici toliko ponose. Borba je sa svima, koji poput Hrista, pokuavaju da vrate ljudski rod u Sferu Razuma! A potom iznova uragani, bolesti, nemo pred stihijom prirode i oajniki vapaj: Gospode, zbog ega?! Uzaludna su nadanja u to, da e se tajne prirode otkriti agresivnim, nemilosrdnim ljudima. Oni otkrivaju samo tajne koje umnoavaju nasilje i surovost, i koje e, poput bumeranga, pre ili kasnije udariti po njima samima.

4. glava
Vizije biblijske istorije i nekakvog neuobiajenog, meni nepojmljivog ivota, oigledno da su imale direktan odnos sa onim to mi se dogaa u uobiajenoj realnosti. Zabrinuto i zbunjeno sam pokuavao da sastavim kraj s krajem. Neprekidno sam se priseao kako me je Orlov zastraivao: Na ta e pristati? A moe biti da je to seanje na budunost, upozorenje o ozbiljnosti izbora, koji e mi svakog asa predloiti sudbina? Sad sam bio siguran: zaista smo neodvojivi deo vie sile, koju su ljudi, zbog nedostatka tane informacije ili zbog nadahnua same te sile, navikli da nazivaju Tvorcem. Deo Boga ali koji? Priseao sam se drevnih mitova i pria. Moda smo mi Njegov san ili Njegov dah? Ili igraka s kojom se on zabavlja? Mnogobrojni proroci u raznim zemljama i u razliitim vekovima su, svako na svoj nain, objanjavali odnose oveka i Boga. Ja lino sam do sada bio spontani materijalista i ateista, to jest ostajao sam na proverenom terenu dostignua prirodnih nauka. Svakako, uobiajenije mi je i blie hriansko uenje: Bog nije naprosto Tvorac, On je Otac na, On je Gospod u smislu oca i sina, a ne u smislu robovlasnika i roba. Odatle je Ljubav, jednaka Istini, Slobodi Izbora, Blaenstvu, koje su iznad zakona. Pa i vizije mi se pokazuju isto biblijske, o udnjama Hristovim. Ma, ko mi ih pokazuje? Nije valjda da Sam Bog nema ta da radi, nego da se bavi mnome satima? A, ukoliko nije On, ko je onda? Kakva je tamo hijerarhija? Zasad je jedno bilo jasno: svaki ovek ima svoje odreenje, svoj zadatak, svoju ulogu. I sve nas nosi neznano kuda bujica uzrono-posledinih zavisnosti nepojmljive nam stvarnosti, a koje polako postajemo svesni (svako posebno i svi zajedno). Misao, uostalom, nije nova. Kao ibani nevidljivim duhovima vremena, sunevi konji voze brzu koiju sudbine, a nama ostaje samo da odluno i muevno upravljamo njima, skreui as desno, as levo, kako ne bismo dozvolili tokovima da tamo nalete na kamen, a da se ovde survamo u ponor. Kuda srljamo, ko zna? Zato to malo ko zna, odakle je on sam doao. Takav niz slika je za odreeni problem pronaao Gete u Egmondu. Postoje i drugi, kod drugih autora. Te tako, mi upravljamo koijama, zato to smo delimino slobodni da u ovoj ivotnoj bujici inimo sve, to nam padne na pamet da skrenemo pameu ili se opametimo, da tugujemo ili se radujemo ivotu, da volimo ili mrzimo. Do odreenog vremena, dok ne sazru suprotne pozicije besvesnog, svet e biti onakav, kakvim ga sami stvorimo. Samo se ne sme zaboraviti da, za razliku od nas Bog ima mnogo dana. On moe dozvoliti sebi da radi i dorauje, dolazei do Svog, jedino Njemu znanog savrenstva. Ljudi imaju samo jednu ansu da postanu sutvorci Svemira, a ne

bezvoljni, anemini statisti spoznavi sebe. Drevni ljudi su govorili: spozna li sebe spoznae svet. Istina, oni su upozoravali da je to najtee ostvariti. Ma, ko od nas sebe optereuje takvim traganjima? I da li su je mnogi od mudraca, priznatih nosilaca istine, pronali zaista? Malo ko zna, odakle je doao. Da bi se naslutila budunost, treba razumeti prolost. Onda e, moda, postati jasan cilj ljudskog roda u celini, kao i svrha svakog pojedinca. Znai, jedno od najvanijih pitanja je pojmiti poreklo ivota, otkriti kriterijume njegovog nastanka. Sva gledita o tome, svode se na diskusije izmeu evolucionista i pristalica kreacionizma. Teorija evolucije je prihvaena od veine naunika, ona im se ini kao jedino razumno objanjenje za prouavane prirodnih i drutvenih pojava. Kreacionisti zastupaju koncepciju stvaranja celog okolnog sveta natprirodnom silom, to jest Bogom, pri emu ne putem dugotrajnog razvoja, ve odjednom, sa jedinom milju, za est biblijskih dana stvaranja. Evo, preda mnom su dve knjige. Jedna je iz pera velikog fantaste Isaka Azimova i zove se Na poetku. To je izuzetno podrobno i viestrano nauno tumaenje biblijske slike stvaranja sveta i oveka. Profesor-biohemiar Azimov (1920 1992.) smatrao je sebe neverujuim ovekom, ali njegovo delo nije ni na koji nain himna ateizmu ili evolucionizmu. On estito nastoji da razume situaciju, te nisu bez razloga jednom tu knjigu izdali sa podnaslovom Nauka susree religiju. Druga knjiga je Oiglednost stvaranja sveta. Poreklo planete Zemlje. Nju su napisala tri autora dva Kanaanina i jedan Amerikanac. Kanaani su otac i sin Meklejn pastori, a Amerikanac Okland je biolog, bivi evolucionist, koji je kroz istraivanja i razmiljanja postao kreacionista. Tako su, obe navedene knjige napisali toliko razliitii ljudi, koje povezuje stav uvaavanja prema razliitim gleditima, i pokuaj detaljne analize svih svedoanstava i dokaza. Sva etvorica autora savesno tragaju za istinom: pa je sasvim prirodno to u mnogo emu dolaze do istovetnih dokaza i zakljuaka. Zar svi tako postupaju? Koliko ljudi slui svojim idolima, izdie svoju ogranienost do apsoluta, elei ne istinu, ve iskljuivo pobedu u sporu... Oni nee da priznaju: ne znam, ne razumem, veruju samo linom iskustvu i zato poriu bilo koju realnost izvan, s njihove strane usko shvaenih, kategorija prostora i vremena. Koliko je snage bilo potroeno da bi se po zrncima peska sakupila znanja vekova, ispresovala u blokove naunih pravaca i izgradilo velianstveno zdanje materijalizma. Pa je tako, U venosti krade svako, a venost ja kao morski pesak (O. Mandeljtam). A venost je obmanula te entuzijaste: to je bilo stvoreno od peska, u pesak se i pretvorilo. Isto kao to su se nekada orfejska i pitagorejska uenja rasula u odvojene pojave, gubei vezu hiljadugodinje sinteze. A sada su iza razvalina sruenih konstrukcija ponovo primeeni obrisi drevnog Hrama. Ciklusi graenja i ruenja, roenja i smrti, dosledno zavijaju gigantsku spiralu kosmogeneze. I iznova muna pitanja kidaju ovekovu svest: kuda odlazi to, to se dogodilo? odakle se pojavljuje to, to je zapoelo? gde je izvor onoga, to mi nazivamo budunou?

Budunost ona nam jo nije stigla, ali ve postoji tu negde. Najsnanija veza povezanih uzrono-posledinih ovaploenja vodi nematerijalnu ideju ka neizbenoj materijalizaciji, ne dozvoljavajui joj da se samovoljno udaljava od promisli i sudbine. Kroz istoriju je poznat ne mali broj ljudi, koji su mogli da vide ono to jo nije nastupilo, poetak novih vanih stvari, dogaaja, sudbina. Moda zaista postoji svet, gde je jo nepristiglo ve realnost, svet koji je odvojen od nas nepoznatom granicom uvan i nedostupan? Tamo su bogovi, arobnjaci, a zmajevi se igraju sa prolou koja nije iezla, i kontroliu budunost, koje jo nema. Planete su - kao igrake viih bia. Sudbine naroda njihove elje, vizije, samoobmane. I, to sve zajedno je pozorite besmrtnih reisera, majstora virtualnih iluzija, maje*. Nije li na to hteo da nas upozori Onaj, Koji je ostvario misteriju Svog zemaljskog postojanja pod imenom Isus? On je poznavao prolost, znao-oseao* budunost, video neto udaljeno preko prepreka i rastojanja; mogao je da lei ljude stavljanjem ruke i tajnom reju da vraa u ivot, nesrene da obodri smirenjem, malodune da ojaa nadom, oslepelima da pokae put preobraaja. ta mi poimamo od onoga to je On pokuavao da nam objasni? Koji je opazio svetlost, ka kojoj treba stremiti? Mogue da to uopte i nisu udesa, ve osnovne sposobnosti svakoga od nas? Prolo je dvadeset vekova, dva milenijuma, a mi kao i pre, ne moemo da pojmimo da je najvea iluzija Svemira saglasje poznatih istina o sutini nastalih dogaaja. Ali ipak, hajde da jo jednom pokuamo da preko Svesti definiemo Postojanje.

*******
U to vreme posao na Akademiji nije iao loe. O Lapinu je reiser Igor adhan snimio film (bio sam jedan od scenarista). Istovremeno je izala moja knjiga o njemu i objavili smo metodiku. Sve je vie i vie ljudi dolazilo u Akademiju. Oni su tamo zaista dobijali ono to su traili zdravlje, optimizam, veru u budunost. Kod mnogih su se otvarali biokompjuteri, i oni su se, neoekivano i za njih same, nali u poloaju ljudi, koji su proiveli ivot, ak i ne nasluujui da su se rodili sa zatamnjenim kontaktnim soivima na oima. A sad su, eto, skinuli ta soiva, i shvatili da se svet bez filtera doivljava potpuno drugaije. ovek moe da vidi neuporedivo vie, nego to mu se inilo. On ak moe da vidi unutranje organe, elijske procese, auru i ona informaciona oteenja, koja joj nanosi okruujua agresivna ivotna sredina. I mnogo vie od toga, on moe sam, bez pomoi ----------------------------------------------------------------------* ruski (doslovno preneto sa sankrtskog) - naziv za celu grupu hinduistikih kola miljenja ulni svet je iluzoran i samo se meditacijom moe dosegnuti stvarni svet koji je, razume se, vanulan * - stara ruska re, koja oznaava mnogo iri pojam - znati-oseati

doktora da dijagnostikuje bolest i lei samog sebe. U to vreme sam vrlo ozbiljno izuavao sve, to bi mi pomoglo da se snaem u naunom tumaenju fenomena Lapin. Mene je zbunjivalo to to autor metode nije odavao utisak dovoljno obrazovanog oveka. Istovremeno, o rezultatima koje je on postizao, mogao je samo da sanja bilo koji od najistaknutijih naunika. Uostalom, i kroz istoriju su se deavale sline anomalije. I ljudi, ija su imena upisana u naune anale, katkad su ostavljali utisak potpuno neobrazovanih skorojevia. Tim vie, svima je poznato koliki je broj izuzetno obrazovanih ljudi koji, osim to govore o proitanom i nauenom sami nita ne mogu. Razgovara sa takvim ovekom hodajua enciklopedija. A da li bi on mogao da se makar za milimetar pomeri dalje od nauenog? Da li je neku stranicu ili barem redak ispisao svojim ivotom i sudbinom u letopis Postojanja? Iz kog razloga ja o tome govorim? Zato to postoje razliite realnosti, meu njima i neispoljene, duhovne, koje prodiru u nau svest, uglavnom preko epifize i desne hemisfere i utiu na na ivot. Eto zato neki znaju, a neki znaju-oseaju. Ali, znanja su nepostojana, promenljiva, neprestano se odreuju, odbacuju, zamenjuju... A znati-oseati je iracionalan put koji vodi ka praiskonskom, ka onome to je ve postojalo, ak i kada nas nije bilo. I na tom putu uopte nije neophodno znati anatomiju, kako bi se ovek izleio. Dovoljno je staviti se u poziciju Tvorca i uspeh je zagarantovan. Pitanje je samo, da li e neke vie sile dozvoliti da zauzmemo tu poziciju. Vakuum, to u prevodu sa latinskog znai praznina, realno, kao to se vidi, nije prazan prostor, ve nekakav informacioni centar, koji sadri u sebi vie od 99 procenata ukupne vaseljenske informacije. Postoje osnove za pretpostavku da se novo znanje raa kao rezultat uzajamnog delovanja svesti sa onim, to je Vernadski nazivao poljem razuma informacionim poljem. Stie se utisak da je ovek psihofiziki objekat, on se nalazi u nekom lananom sistemu odreenja forme, izmeu mikro i makro kosmosa i pojavljuje se kao objekat, ali i kao subjekat procesa transformacije. Nauka, a pre svega u oblastima neposredne interakcije fizike hemije, biologije genetike, informatike psihologije, dolazi danas do paradoksalne, a jo koliko jue, jeretike bogohulne paradigme: izmeu materijalnog i idealnog nema nepremostivih barijera, jedno je sposobno da se sasvim uspeno transformie u drugo. Mogue je ak, u vezi sa otvaranjem biokompjutera, tvrditi: razum i misao uz odreene uslove postaju stvarni opipljivi u svom direktnom uticaju na okolinu. Mentalni i fiziki procesi nemaju istinskih razlika oni su samo razliita stanja jednog jedinog. Misaoni uticaj na materijalne objekte postepeno stie status naune injenice. Iz gore izloenog sledi zakljuak: svet je psihofiziki, zasebnog, izdvojenog od svesti fizikog sveta nema i ne moe biti. I, na poetku je zaista bila re. I nita moe da donese na svet neto. A virtualni procesi mogu doneti fiziku snagu. Upravo zato ja i insistiram: mentalno ili semiotiko, prostranstvo ovekovo nije samo strukturalna ukupnost linog duhovnog, emocionalnog, socijalnog i istorijskog iskustva, utvrenog u njegovoj svesti i oblinjoj sredini specijalnom projekcijom hologramskih objekata, ve i suptilni materijalni repetitor udaljenih svojstava bilo kojih struktura

Kosmosa i fizikog vakuuma. Zato ljudska evolucija mora da se prouava kao realizacija potencijala koji postoje u prirodi kao datost. I pitanje o naunom pogledu na svet u vezi sa fenomenom biokompjutera nije samo pitanje filozofije. To je pitanje preivljavanja oveanstva i traganja za alternativnim putem njegovog razvoja. Eto o kakvim smo problemima, vezanim za pogled na svet, razmiljali mi na Akademiji. Okupili smo prilino veliki kolektiv desetine strunjaka iz razliitih oblasti znanja, od kojih je nemali broj bio iz reda uglednih naunika. Odravali smo savetovanja, simpozijume. Poznati irom zemlje akademici su bez ustruavanja dolazili kod nas, da bi pogledali naa udesa, a istovremeno i da poboljaju svoje zdravlje. Redovno su sredstva masovnih komunikacija priala o Akademiji: lanci u novinama, asopisima, informacije na radiju. Gore navedeni film Igora adhana su vrteli na TV-u nekoliko puta. Razume se, deavali su se i neoekivani sluajevi, ponekad, sa stanovita venosti, prilino komini. Evo jednog od njih. Uvalio se u sluaj sa virtualnim svetom jedan moj blizak prijatelj. Doveo je svog sina na obuku u Akademiju, i ve posle tri nedelje se kod deaka otvorio biokompjuter. Deak je poeo da vidi ono, to u porodici niko nije video. On je video kako njegov otac provodi vreme, znao gde ga moe nai. ak iako otac nikoga u kui ne bi obavestio o svom pravcu kretanja, to uopte nije garantovalo, da se u nikome poznatom stanu, odjednom nee razlegnuti uznemirujui urlik telefonskog poziva, i da deji glas nee histerino izgovoriti: Ve je kasno. Mora da doe kui. Mama plae, a i ja te, takoe, ekam. Sad sam shvatio mudre rei mog drugog prijatelja, poznatog pisca Jurija Poljakova: eleo bih, svakako, da i moja ki Alina takoe ima takav biokompjuter. Ali e biti veoma teko vaspitavati je, ukoliko bude u stanju da me vidi skroz-naskroz. Te se on ipak nije odluio da poalje svoju erku na obuku u Akademiju. Ne, to nije malograanska predostronost, ve ozbiljan moralni problem. A porodine stvari mog druga su izmakle kontroli i bilo je ba loe. Kod kue su znali bukvalno sve ta je radio. To je izazivalo napetost i kod onih koji su znali, a i kod onih o kojima su znali. Dogaalo se potpuno obrnuto od onoga to je on hteo. On se nadao da e uz pomo sina nadgledati druge. Ali, drugi nisu uzbuivali dete, brinuo ga je otac. Sin ga je bukvalno pijunirao od jutra do veeri, i sa deijom bezazlenou je prekorevao oca za bilo kakav otkriveni prekraj. - ta emo da radimo? pitao me je drug. Momak e me dotui. Ne znam kako da se zatitim od njega. - Otvori i sebi isto tako biokompjuter, pa postavi program zatite savetovao sam ga. - Gde da naem vremena za to? Imam etrnaest fabrika. Hiljade ljudi zavise od toga, da li u ja uspeti da obezbedim porudbine ili ne. Celog ivota za sebe nisam imao dovoljno vremena.

Drug se nervirao, iskompleksirao. Nisam znao na koji nain da mu pomognem. Sin ga je oigledno pobedio u toj borbi karaktera, zato to je sa deijim preterivanjem smatrao da je istina uvek samo jedna ona, koju on razume. Ocu je, od strane njegovog nadzornika, bio zabranjen bilo koji korak dalje od porodice, to je, bezuslovno, pretvaralo ivot u komar. Ispalo je kao u popularnoj pesmici o arobnjaku: Htedoh da napravim psinu, a dobio sam kozu. Koza je ispala, pokazalo se, povelika i pretila da probode rogovima porodini ivot mog druga. A ja niim nisam mogao da pomognem, poto je biokompjuter neto mnogo vee od novih ovekovih mogunosti. To je propusnica za drugi svet, ije se praskozorje ve probijalo kroz veo pribliavajue godine milenijuma. Ali niko jo nije znao te, 1997. godine, kakvo e biti sunce novog milenijuma. Da li e to biti sunce tame ili sunce Svetlosti? Tada o tome niko nije nita znao. ak ni bogovi. Stotine ljudi koji su se izbavili od svojih, po miljenju lekara, neizleivih bolesti, stvarali su Akademiji udnovati oreol neke mistine ustanove, u kojoj rade ili arobnjaci ili magovi. Lapin se nije bojao te sumnjive reputacije. tavie podravao ju je, odravajui redovno asove o zajednikom delovanju sa onostranim silama. Sluao sam i pamtio to to je govorio Vjaeslav Mihajlovi, ali istovremeno, nisam mogao de se oslobodim nekakvog dubinskog unutarnjeg otpora slici poretka stvari u svetu, koju je on pokuavao da nametne uenicima i sledbenicima. Bog, avo, Carstvo mrtvih i rad sa njim sve je to u isto vreme bilo i vrlo egzotino, ali na neki nain i ne ba poeljna orijentacija, koju su mi nametali. Tim vie to sam sebe u to vreme jo uvek smatrao ovekom ateistikih pogleda, sadraje predavanja sam prihvatao iskljuivo kao mitoloke teme i nisam ih povezivao sa realnou svakodnevnog ivota. Meutim, do otvorene konfrontacije ipak nije dolazilo. Tim pre to je Lapin, uprkos svog grubog, prilino netaktinog i vulgarnog naina ophoenja sa ljudima, upravo sa mnom bio izuzetno taktian i obazriv u nainu izraavanja. A osim toga, rezultati... Bez obzira na sve, izleenja nisu bila izmiljena, ve istinska. Bio sam ne jednom svedok tome, kako su slepi ljudi, katkad veoma stari, odjednom poeli da viu: Ja vidim! Vidim! Oni bi odjednom nepogreivo poeli da se orijentiu u prostoriji, u kojoj su se do pre jednog minuta bespomono spoticali o stolice. U ime takvih rezultata, bilo je mogue istrpeti duboko lino neslaganje sa Lapinovim pogledom na svet, i prihvatati sve to kao nekakvo udno osobenjako skretanje uvenog virtuoza. U to vreme se Lapinova metodika zaista pribliavala svetskom priznavanju. O njemu su bili snimljeni filmovi u Ukrajini, Grkoj, Nemakoj, Francuskoj. Neto pre toga, u vreme Klintonove posete Kijevu, ena amerikog predsednika, Hilari, nala je vremena da poseti Lapinov centar. U velikoj sali centra u kojoj su je doekali, u susret gostima je izaao deki, koji se tekom mukom kretao sa ogromnim buketom cvea. Sedmogodinji deak je jo donedavno bio osuen od strane lekara, da e ivot provesti u invalidskim kolicima zbog cerebralne paralize. I evo ga, koraa preko sale, mrmljajui neto sebi u bradu i radosno se osmehujui. Stigavi do gospoe Klinton, on joj je uruio cvee. U tom trenutku, malo kome se oi nisu ispunile suzama.

Jo je veu popularnost Lapinu doneo film, prikazan nekoliko puta zaredom na televiziji. Gledaoce je zapanjilo to, to sasvim jednostavne vebe omoguavaju slepima da ve na prvoj etapi razviju radarski alternativni vid, a na drugoj iznova stiu sposobnost da vide oima. To je postala prava senzacija. Za mnoge je bilo otkrie da kod nas, u potiljanom delu velikog mozga, u vidnim kvricama postoje elije koje su sposobne da isputaju i primaju elektromagnetne talase, i da taj nain gledanja u prirodi ima kudikamo veu perspektivu, od tradicionalnog, oima. Zato se inilo potpuno prirodnim, to su jednom prilikom pozvali Vjaeslava Mihajlovia da uestvuje u televizijskoj emisiji. Obeali su da e mu dati dovoljno vremena za nastup, i zamolili da neko od nae dece sudeluje u demonstraciji prikazivanja mogunosti itanja tekstova sa zavezanim oima. Ne znam iz kog razloga, ali me je neto uznemiravalo u vezi predstojeeg televizijskog poduhvata. Imao sam neki nejasan oseaj opasnosti ili podmetaine. Savetovao sam tada najozbiljnije Lapinu da bude veoma obazriv i da povede sa sobom ne obinu, zdravu decu, ve nekog od slepih, kako ne bi bilo ni senke sumnje u verodostojnost rezultata. Kako se ispostavilo, predoseanja me nisu uzalud morila. Televizijski ou, u kome je trebalo da uestvuje Lapin, pripremala je televizijska kompanija Pojava. Prenos su nazvali Suenje je u toku. To je bilo teatralizovano suenje onima koji imaju svoju praksu isceliteljima, ekstrasensima, amanima, vraarama. Organizatori prenosa su se potrudili da dekor i okolnosti poduhvata, to je mogue bolje odgovaraju zamisli: porotnici, advokati, tuioci, svedoci. Pa je ak bio i sudija u sudijskoj odori, kome su, istini za volju, s vremena na vreme doaptavali ta treba da govori i kada da udara drvenim ekiem. Sve u svemu, na sudu je kao na sudu. Bilo je kome da se sudi, bilo je koga e osuditi. I ruku na srce, treba priznati malo ko od normalnih ljudi nije iskreno duevno patio, videvi punake devojke sa sveama, koje su izvodile naglaene baletske korake oko onih koji su eleli da skinu venac momatva, ili oko primitivnih magova koji trguju ljubavnim napicima. Ja nikada nisam pripadao poklonicima egzotinih specijalista u vraanju o emu god hoete, ili leenju od ega god poelite. Zato sam posmatrao ono to se odigrava, nekako sa pozicije oveka koji nema apsolutno nikakav odnos u pogledu predstave na sudu. U poetku je sve bilo prilino pristojno. Istupao je Lapin i, kao i uvek je, poprilino nerazumljivo ljudima koji su veoma daleko od ezoterije, pokuavao da bar neto kae o sutini svoje metode. Njega je, isto kao i uvek, malo ko razumeo. Svi su iekivali njegovu praktinu demonstraciju dostignua. I evo, izae Saa. To je bio etrnaestogodinji slepi deak - od detinjstva invalid bez vida. Dijagnoza je glasila: anomalija razvoja onog nerva, cepanje mrenjae, zrikavost. Uz to je jo, kao rezultat udarca pri padu, kod njega nastala katarakta na desnom oku. To je bio realni slepac, sa

svojom gorkom ivotnom priom, ivotom koji je uglavnom proticao u specijalnoj koli-internatu za slepe i slabovide. Saa je izaao za govornicu namenjenu svedocima Prineli su mu nekakve papire sa sudijskog stola. I deak je, stavivi preko oiju tamni povez, poeo prilino brzo da ita. Onda su mu dali drugi tekst ponovo isti rezultat. U sali je nastala takva tiina, bukvalno kao da su se ljudi upravo lino ukljuili u udo. U toj mukloj tiini, inilo se, mogli su se uti otkucaji srca i u potpunosti osetiti talasi zaprepaenja i uzbuenja. Ja sam u sebi likovao, iekujui aplauze. Iznenada se dogodi neto potpuno neshvatljivo. Podie se jedan od organizatora ou programa i pozva radi razotkrivajue procedure novinskog dopisnika asopisa Aganjok, gospodina Nikonova. U prolazu se pojavljuje energini, samouvereni mladi ovek i, gotovo izbacivi sa govornice deaka koji je potpuno izgubio glavu, gromoglasno izjavljuje: Ja u sada raskrinkati te arlatane! Zatim, on samouvereno i jasno objanjava, da je i kroz najmanje rupice u tkanju poveza mogue bez ikakvih potekoa, razume se, posle odreenog treninga, itati tekstove i prilino dobro videti. - Tamo gde se ja pojavim kao pravi pravcati oumen zaurla prema gledalitu Nikonov, udesa se zavravaju! To, da se na slian nain posle odreenih vebi moe itati, bilo je poznato i ranije. Ovakve trikove pokazuje i Jurij Gorni. Samo, kakve veze sa tim ima Lapin? Njegovim pacijentima je pri radarskom vidokrugu maska potrebna, kako bi se zatitili od spoljanjih uticaja. Nju koriste u poetnoj fazi radi koncentracije panje pri leenju cerebralne paralize, dijabetesa i drugih patologija. I osim toga, Saa je slep. Pomislio sam: moda bi, radi istote eksperimenta, Nikonovu prvo trebalo izbosti oi, pa mu tek onda dati tekstove da proita? Ovo ja u sebi govorim. A u sali uzbuenje, svi su izuzetno napregnuti. Nikonov trai od deteta povez, stavlja ga preko oiju. Uzima u ruke tekst koji su mu pruili i poinje odluno da ga ita. Svi su poskakali, u sali je nezamisliva buka i zbrka. Gledaoci ne primeuju da Nikonov ita, postavivi list papira desno. Oni, uostalom, i ne znaju, o emu svedoi to pomicanje papira. A to svedoi, ni mnogo ni malo, tek to, da Nikonov ita, koristei isti metod kao i Saa radarski vidokrug. Upravo tako vide praktino svi, kod kojih se otvara ekran unutarnjeg vida, u svakom sluaju bar prve dve-tri godine. Mladog oumena, koji izgara od elje za televizijskom slavom, nije uopte zbunio deakov izgubljen izgled, ni oajanje njegovog oca, koji je pokuavao neto da odgovori podignutom na noge gledalitu. Ja sam u pauzi razgovarao sa Nikonovim, pokuavajui da mu objasnim nekorektnost njegovog postupka, ali mi je mladi momak, ne gledajui me u oi, ve sve vreme pogledom uokolo traei znake svoje isplanirane popularnosti, bez okolianja skresao u brk, da njega zanima samo to,

koliko je on efektno izgledao u televizijskom prenosu. To je, bre, ou, iskljuivo ou! objanjavao mi je. Ne to nije ou! To je diskreditacija metode, koja moe da pomogne hiljadama beznadeno obolelih da steknu zdravlje. Cinizam i bezdunost razotkrivaa ovde je nesumnjivo prela sve dozvoljene granice. Uz to, neka od dece su jo i prepoznala u novinaru - iku, koji po Lapinovoj metodici radi u Moskovskom institutu za elik i legure. Tad je postalo jasno, zato je Nikonov mirno itao tekst koji su mu drali, ne ispred oiju, ve desno, pored uveta. Kako sam ve pominjao, tako se isprva ita radarskim vidnim poljem, zbog pomeranja slika za 60-90 stepeni. Ukoliko je poslednja pretpostavka tana onda, ono to se dogaalo nije naprosto glupost i duevna gluvoa, ve e pre biti, podlost, pri emu unapred isplanirana. Neobino je da su organizatori prenosa iskoristili u svojstvu eksperta ne strunjaka, ve novinara. A u sali su bili profesionalni doktori sa nesumnjivom reputacijom, naunici sa slavnim imenima, koji su lino poznavali i samog Lapina i njim izleenu decu. Uzaludno su strunjaci molili rukovodioce kompanije da im daju re. Kako je to iznenada potroena traka, pregrejali se reflektori, isteklo od studija dodeljeno vreme? Ma, bukvalno sve nedae istovremeno! I ja sam takoe pokuavao da objasnim reiseru prenosa nekorektnost ovakvih senzacija. Sve je bilo uzalud. Pamtim ak i to, da je snimatelj ovog vetakog suda izjavio: Ovde neto nije u redu. Ja sam radio na temi o Lapinu na Tverskoj medicinskoj akademiji. Tamo su istinski slepi, i oni su apsolutno mogli da itaju. Taj sadraj je kasnije izaao u etar bez raskrinkavajuih mahinacija Nikonova. Od daljeg navoenja na protivzakonito delovanje je spaslo to, to je Saa zaista bio slep. Organizatori emisije nisu raunali sa tim, da e na njihov sud dovesti slepo dete. Oni su, oigledno, mislili da su svi uokolo spletkaroi, poput njih samih. Ovaj sluaj me je vrsto ujedinio sa Lapinom. U njegovom odnosu prema meni se pojavila nekakva srdanost. Poeo je vie da mi pria, sa veim poverenjem se odnosio prema mojim idejama i projektima. To to sam poeo da otkrivam, zapanjivalo me je. Svet, prikazan Lapinom, pokazao se kao potpuno skladan i dinamian sistem. Pri emu je, osim iroko poznatih ezoterijskih konstrukcija, on sadravao u sebi takve detalje, o kojima nije mogao da zna neko kome je stran taj svet, i koji ga izuava iskljuivo preko poznatih literarnih izvora. Meni, kao profesionalnom informatiaru, posebno su bila zanimljiva njegova razmiljanja o informacionim osnovama Svemira. Mnoge veeri smo ostajali sami, a on mi je objanjavao: - Informacija to je oznaavanje forme prostora. Ako je za svakog itaoca knjiga neka autorom napisana informacija, onda je za mene knjiga meuprostorna pukotina, rupa, u kojoj se nalazi mnotvo nekih sutina, a ja sam tim sutinama, na neki nain pastir. Ja znam kako da radim sa njima. Knjige koje stoje kod vas na polici, mogu vas sutra pojesti potpuno, zajedno sa celom

utrobom, ili vas, naprotiv, izleiti. To nije ala. Objasniu k emu sve to vodi, zato se kroz nas ostvaruje translacija te informacije, zbog ega mi piemo knjige, ta se uopte dogaa sa tom informacijom i kako sa tim postupati. Objasniu svoje gledite u odnosu na to, kako sa tim radim, kako s tim ivim. Pritom je esto spominjao Bibliju: - U prvim redovima Biblije itamo rei o tome, da su na poetku postojali Svetlost i Tama. Bog je odvojio Svetlost od Tame. Malo ko obraa panju na to da se pojavljuje i trea komponenta. Svetlost, Tama i neto izmeu to razdvaja jedno od drugog, prava linija. Znate li kinesku proroansku Knjigu promena Ji inga? Heksagrami po Knjizi promena imaju dva tipa linija: jedna neprekidna, druga isprekidana. Isprekidana linija oznaava interakciju dva prostora: Svetlosti i Tame. Po simbolici brojeva, neprekidne linije se nazivaju devetke, a isprekidane estice. U prvom sluaju su zatvoreni prostori, koji ne sarauju meusobno, u drugom sluaju dolazi do uzajamnog delovanja prostora, to u konanom rezultatu vodi do iskrivljavanja prostora u obe sfere. Forme izobliavanja, deformacije prostora, ovek je oznaio kao informaciju. Razume li, u Knjizi promena sva panja je posveena objanjenju kvaliteta i svojstava, koji su postavljeni u sredinji poloaj, u liniju koja ih deli. Ako se na ovaj problem pogleda iz malo drugaijeg ugla, onda se pojavljuje neto drugo, poput tehnologije knjine magije. Ukoliko se razvije ta linija, dobija se ravna povrina. Ta povrina oponaa razliite materijale, na kojima ovek neto zapisuje, ukljuujui i kompjuterske diskete. Drugim reima, prva pojava informacije, vezana je za pojavljivanje Svetlosti i Tame. Postoji odreeni oblik izobliavanja u prostoru Svetlosti, kao i u prostoru Tame. I postoji informacija, koja se pojavljuje kao proizvod uzajamnog delovanja Svetlosti i Tame, upravo u sredinjem poloaju. Obino se takav sredinji prostor jo naziva tibetanskom reju Bardo meuprostor, gde se, po podacima navedenim u Apokrifima drevnih hriana nalazi pet drveta u raju, koja su nepokretna i leti i zimi, i njihovo lie ne opada. Onaj, koji ih upozna, nee iskusiti smrt. - Ovde se imaju u vidu strukture svoja objanjenja on, po pravilu prati crteima, prva, druga i tako dalje, iako se za oznaavanje struktura sredinjeg prostora koristi est linija. Ali je potrebno orijentisati se ne na linije, ve na prostore izmeu njih. U zavisnosti od toga kako dolazi do prekida izmeu prostora u tom sredinjem delu, zavise ispoljavanja razliitih informacija. Razmotriemo jednostavniju varijantu. Prostor Svetlosti, u kom se ti i ja nalazimo to je astroloki prostor, to jest prostor Boga Sina. Neastroloko nematerijalno, aneosko prostranstvo to je svet Boga Oca. Meuprostor je svet Svetog Duha. Informacija moe biti kao prostor, iskrivljena prema Svetlosti, to jest, materijalnom svetu, ili prema Tami, to jest nematerijalnom svetu. Na taj nain rezimirao je on, postoje tri vida informacija: nematerijanog sveta, materijalnog sveta i meuprostornog Bardo-sveta.

Nadalje je govorio o tehnologiji, koja je, kako se kasnije pokazalo, veoma bliska onome, to sam imao priliku da spoznam iz linog iskustva. -Sredinja bardovska informacija (ideja) ovaplouje se isprva s leve strane, kao nekakva virtualna realnost, kao projekat (nematerijalni prostor), i zatim kree u ostvarivanje desno, u materijalni prostor. Upravo tano kao skica, koja stigavi u fabriki pogon, dobija formu i funkcionalna svojstva proizvoda. Eto, tako u Lapinovom tumaenju izgleda Svemir. Postoji naruilac (ko?), postoji projektantski institut, u kom se njegove ideje oivljavaju u projekte i skice (forme), i postoji fabrika, u kojoj u skladu sa tim skicama nastaje sve to se eli, na primer (ako se tie ljudske zajednice) revolucije, graanski ratovi. Ili obrnuto: stabilizacija, procvat. Istina, ukoliko se paljivo izanalizira istorija, pravo na porudbinu, to jest ideju, imaju u najmanju ruku dve suparnike strukture (inae se razliite stvari nee uklopiti). To su nekakve dve vaseljenske korporacije Svetlost i Tama. One neprestano vode konkurentsku borbu za promet svoje robe u materijalnom prostoru Svemira. Potroai smo u prvoj etapi mi, ljudi. A u drugoj e, u zavisnosti od toga iju smo robu ili usluge koristili za svoje potrebe, pojesti nas same. Ko? Jedna od dve najstarije, zaslune korporacije ili Svetlost ili Tama. A sve se to zajedno naziva osnovna informaciona interakcija. I retko ko e uspeti da se otrgne iz lanca ponavljajuih spiralnih uzajamnih odnosa materijalnih i nematerijalnih prostora. To, o emu je priao Lapin, uvek je na mene ostavljalo prilino udan utisak. Imao sam oseaj da se u njemu, kada na odreeni nain usredsreuje misao, ukljuuje nekakav prenosni mehanizam koji je kroz njega objavljivao veoma sloena, a ponekad ak, i veoma neshvatljiva predavanja. Pri tom se on, nesumnjivo, nije razumeo ni u osnove fizike, ni u osnove medicine, na ijim je njivama dostizao izuzetne rezultate, pred kojima su bledeli ugledni akademici. Trebalo je da se taj primo-predajni sistem iskljui, kako bi se trenutno pretvorio ne ak ni u obinog, ve bih pre rekao, u. osrednjeg oveka. Ali je on umeo da manipulie svojim stanjima ukljuivanja i iskljuivanja, i malo ko je mogao da nasluti tu neobinu osobenost njegove svesti. Ja sam, po pravilu, proveravao sve to mi je saoptavao Lapin, i nailazio s vremena na vreme na veoma zanimljive paralele u svetu zvanine nauke, naroito kod fiziara. Na rusko-amerikom seminaru Vision of the Future (Vizija Budunosti, SanktPeterburg, 1993.g) fiziari A.V.Moskovski i I.V.Mirzalis su imali referat Svest i fiziki svet. U njemu se tvrdilo: Ukoliko se doslovno prate strukture kvantnog formalizma, onda deluje kao da se ceo svet raspada na dva. Prvi je svojevrsni kvantni odraz u ogledalu, gde istovremeno postoje i po svojevrsnim zakonima uzajamno dejstvuju potencijalno mogua stanja Vaseljene. Evolucija ovog sveta se opisuje, na primer, redingerovom jednainom, tako da se moe govoriti o neprekidnoj bujici interferirajuih potencijalnih mogunosti, virtualnih puteva, senki, oblaka verovatnoe itd. skup metafora se moe nastaviti, ali je u ovome najbitniji paradoks, poto je u klasinom svetu

nemogue uzajamno dejstvo onoga, ega kao da i nema. Drugi plan jeste realni, makroskopski svet, prostor stvarnih dogaaja, u kome nema mesta neodreenosti, dvosmislenosti, a ukoliko je to i mogue, to je samo zahvaljujui naem neznanju o tome ta se zapravo dogaa. Jo radikalnije deluje pozicija amerikog fiziara, dobitnika Nobelove nagrade, Judina Vignera, koji je smatrao da se konani raspad kvantnog talasnog paketa deava u svesti posmatraa. Iskljuivo svest poseduje jedinstvenu osobinu da bude svesna same sebe. Kao ekran u bioskopu, koji daje mogunost fotonima iz svetlosnog toka da dobiju odreeno mesto u prostoru, koje oni, do zajednikog delovanja sa njim, nisu imali. Sa te take gledita, princip realnosti je sadran ne u fizikom svetu, ve u ravni svesti. Ili tanije, Svesti. To jest, sve je potpuno suprotno, od opteprihvaenih kosmogonijskih teorija: fiziko je efemerno, a psihiko je realno. Nije manje radikalan pristup koji razvija Everet, koji je doao do zakljuka da na svet nije jedini, ve da postoji u nebrojenom mnotvu ravnopravnih kopija, iz kojih naa svest nekako odabira jedan scenario sveta. Drugim reima, ivot ne odreuje svest, ve naprotiv, svest odreuje ivot. Neemo sada ulaziti u analizu tvrdnji kako osnovni faktor u formiranju Vaseljene nije njen samorazvoj, ve uticaj nematerijalnog polja informacija. Oigledno je da ovakve koncepcije pogleda na svet moraju da se razmatraju aktivno i svestrano. Hajde da bar konstatujemo tu injenicu - osnove za ovakvu promenu akcenata postoje, i one su sutinske. Zato to se ispostavilo: u tajanstvenoj praznini vakuuma, neobjanjivim nainom je utisnuta informacija jo pre nego to se ispoljila. I vie od toga, na materijalnom nivou Postojanja, kakav god da je bio prauzrok, upravo je informacija postala presudna sila koja stvara novu stvarnost. Moe biti, pre usana se ve rodio apat, I u bezdrvlju se kovitlalo lie, I oni, kojima posveujemo iskustvo, Pre iskustva su stekli osobine. (O. Mendeljtam)

Svet je preplavljen pametnim mainama i mehanizmima. Novi informacioni prostor silovito se samoorganizuje, usavrava, snabdeva novim intelektom, lienim preanje rasipnike emocijonalnosti. Dananji ovek bilo gde da je, vie nije upravlja i organizator, ve je iskljuivo opsluujui personal ili korisnik globalnih kompjuterskih sistema, koji, kao da poinju da ive sopstvenim, nezavisnim od njega ivotom. Duhovna stremljenja ljudi, njihova moralna traganja, koja se sve vie i vie obezvreuju u ovom tehnogenom svetu, sve manje su u stanju da utiu na ivotno

vana drutvena reenja. Unifikacija masovne kulture, u punom smislu te rei, unitava oveka kao linost, stimulie njegovu prosenost, nivelaciju i standardizaciju. Napredne zemlje su ve odavno krenule putem izgradnje informacionog drutva, u kom prioritetni znaaj ima ne proizvodnja materije i energije, ve stvaranje novih tehnologija. Ali, to su vie napredovali, tim su sve vie postajali zavisnici od svojih tvorevina. Od normalnog rada infrastrukture, od intenzivnosti informacionih razmena, potpunosti, pravovremenosti i verodostojnosti informacija koje cirkuliu kroz kompjuterske i telekomunikacione sisteme, neposredno zavisi ceo ivot savremene drave. Zato to ni jedan, ak i najvei strunjak, ne moe objektivno da proceni projekat predloen od strane informacionog supersistema, bez pomoi samog supersistema. Kompjuterska tehnika, zahvaljujui otkriu akademika E.V.Jevreinova, o mogunosti distribucije obraenih informacija sada funkcionie sa ukupnim brzinama veim od brzine svetlosti, iako je brzina rada raunara principijelno drugaija brzina, ali za nas, korisnike raunara, u praksi ova injenica znai, da je u principu nemogue suparnitvo izmeu oveka (u tom obliku, u kakvom on postoji na sadanjoj etapi razvoja), i sveta pametnih maina koje je sam stvorio. To je zato, to dok uimo naa znanja beznadeno zastarevaju. U koli se itanjem, ponavljanjem, bubanjem napamet, gube kod dece najefikasniji oblici pamenja eidetski, i uopte se ne uzima u obzir da je intuitivno miljenje, neuporedivo efikasnije od logikog. I vie od toga, iluzorni standardi obrazovanosti blokiraju, a ne razvijaju intelekt ljudi. Jer, oni se najee ue mislima, a ne sposobnosti da misle. ini se da su opravdane strepnje filozofa, kako su uspesi tehnikih nauka izrodili stanje, po kom se u ovekove sutine ubrajaju samo one, koje se u principu preputaju matematikom i tehnikom modeliranju. Samim tim se otvara nova stranica istorije: ne formira ovek tehniku po slici i prilici svojoj, ve naprotiv, savremene tehnologije sa njihovom brzinom rada, neosetljivou na smetnje i ostalim funkcionalnim svojstvima, poinju da iznose svoje zahteve o sistemu organizovanja i funkcionisanja ne samo individua, ve i drutva u celini. Zanimljivo, da li nam je potrebna ta i takva stranica istorije? ime mi, duhovne linosti moemo njoj da uzvratimo? Ali, Lapin do takvih finesa nije dosezao. I sve ee mi se inilo da smo on i ja - na razliitim stranama Svetlosti i Tame. Uostalom, mene su u to vreme sve vie muili peobraaji moje svesti. inilo se da ih je moj mozak, upivi u sebe nove energetske linije prostornih i vremenskih koordinata, deifrovao i odazvao se udnovatim slikama iznova stvorenog sveta. Ostalo mi je samo da prikupim hrabrost kako bih doznao: kakav je to svet i koje je vreme?

***

Jeua se zaustavio na pragu i obuhvatio dugim paljivim pogledom okupljene za susret sa njim. Domain kue, farisej Simon, opazivi pokornost, malo se pridie sa klupe, na kojoj je bio u poluleeem poloaju po rimskom obiaju, a lice mu je ozario osmeh dobrodolice. Simon je sebe smatrao ovekom irokih pogleda i voleo je sve, to je drugima dokazivalo iskrenost i jednostavnost njegovog srca. Te, eto i sada, pozvavi u svoj dom tog putujueg propovednika iz Nazareta, on mu je ostavio poasno mesto na klupi, u krugu izabranih, za stolom, gde je mogao da se osea kao jednak meu jednakima. - ekali smo te, uitelju potvrdi on poziv u dom svoj, koji je propovedniku poslat preko sluge. Evo mesta za stolom, sedi i podeli obrok sa nama. Dok je on govorio, crna, sedima proarana brada je skakutala gore-dole, kao u vreme propovedi u sinagogi. Izuvi sandale i stavivi ih pored ostale obue kod ulaza, Jeua pree prag i zaustavi se na debelom, grubo tkanom tepihu.Opazivi da mu Simon nije krenuo u susret zbog poljupca u znak potovanja, on ree: Mir tebi, mir domu tvom, mir svemu tvom. Simon se pokloni u odgovor, po obiaju odgovorivi: Neka te blagoslovi Gospod. Ui, pokorni. Nekoliko niskih, obojenih stolova u prostranoj odaji, bilo je okrueno niskim klupamalealjkama. Na stolovima su bile velike inije sa pirinem i mesom, libanom, voem. Samo je jedno mesto, odmah pored domainove klupe bilo slobodno, i shvativi da njegove uenike nee pozvati za trpezu, Jeua, spustivi pogled, poe ka naznaenom stolu. Kua od tesanog kamena, bez obzira na ulinu vrelinu, uvala je sveinu i prohladan vazduh. Otvoreni prozori i vrata sobe, izlazili su na veliku drvenu galeriju, odakle se pruao pogled na zapadnu obalu Galilejskog mora. Iza galerije, stubovi i krovni venci koji su bili obavijeni brljanom, odisali su obeavajuim odmorom i mirom. Gosti fariseja Simona, blaeno opustivi tela na lealjkama, klimali su glavama u znak pozdrava, primajui u svoj krug oveka, o kome se irio glas kao o nekome ko je sposoban da tvori udesa. Gost je prilegao na pripremljeno za njega mesto, i obazreo se. Niko se od slugu nije pribliio sa zdelicom i malim bokalom, kako bi mogao da opere ruke pre jela, niko se nije pobrinuo oko toga, da se ispotuje kanon. Jeua se osmehnu i zavue u hranu spretne prste, i sa prilinom izvebanou poe da utoljava glad. U svim njegovim pokretima se primeivala navika da se ne ustee zbog pravila i obreda, te se okupljenima ote uzdah olakanja to nije Mesija, kao to govore o njemu obini ljudi, on je ovek. Postepeno se kua punila sve novim i novim ljudima. Doznavi o dolasku propovednika u Magdalu, pourili su kod Simona susedi, kojima se ukazala retka prilika da posluaju i malo

debatuju, to je bio istinski praznik. Oni su se tiskali du zidova, opkolivi lealjke odabranih gostiju, potisnuvi nazad uenike pristigle sa propovednikom. U gostu nije bilo nieg zagonetnog, i oni su se u nedoumici pogledavali meu sobom, kao da se bez rei pitaju: Da li je to onaj, o kome govore? Opazivi sve napetiju sumnjiavost, domain dobaci gostu, kao slatki mamac svoje svima poznate slatkoreivosti, pitanje puno potovanja: - O tebi svedoe da si izvrstan besednik. Gde si stekao to znanje i taj dar da uverava ljude? Jer, poznato je da u Nazaretu, odakle si rodom, nema ni Bet- midraa, ni Bet-rabana. Ti ak zna i da pie, iako te niko nije uio. Nagnuta nad tanjirom, propovednikova glava, podeljena tanim ravnim razdeljkom, se pridie. Njegove spokojne oi se okrenue prema onome ko je postavio pitanje. - Uitelj moj je u meni. Od njega sve znam. Zbunjeno se obazrevi, kao da trai svedoke tome, kako se nepristojno ponaa gost, Simon primeti: - ta moe da govori u nama, osim glasa boanske prirode, od koje svi uimo i na iji poziv idemo, kada nas poziva k sebi? Jeua mirno pusti da mu proe mimo uiju banalno ulizivanje i netremice se zagleda u Simona. - Vi ne uite, vi kradete nedelikatno izjavi on, ne skidajui pogled sa domainovog lica, koje je buknulo zbog estine uvrede. Kradete njene obrasce, ali ne razumete njenu sutinu. I put zverskog oveka, kojim vi idete, osvetljava vam svetlost zverskog kruga. Uskoro e se on odraziti i u nebeskom ogledalu Boijem i vi ete ugledati u njemu kakvi ste. - Ti nas optuuje kako ne znamo puteve Gospodnje? sa gnuanjem u glasu duevno estitog oveka, zaprepasti se Simon i pridie na svojoj lealjci. Ali, mi se ovde svi poznajemo i svakoga dana uznosimo molitve Gospodu naem i idemo u hram, prinosimo rtve i potujemo zakone svetosti. Za ta nas onda neko moe prekorevati? upita on tonom neokaljanog oveka, kao da je Sam Gospod. Ali se putujui propovednik nije zbunio zbog njegovog vatrenog odgovora. Senka neveselog podsmeha mu pree preko lica. - Molitvi nije potreban hram sumorno dobaci on. Molitvi je nuno isto srce. A rtve se prinose svetenicima, a ne Bogu. I zakone svetosti vi stvarate, kako biste to lake ljude gurnuli u greh. Povedite rauna da sami ne upadnete u tu jamu. Nije li upravo za vas opravdana poslovica: Da li od obilja srca, usta govore? - Usta su i stvorena da bi govorila zajedljivo primeti jedan od Simonovih drugova koji je sedeo levo od njega, maltene tano preko puta propovednika iz Nazareta.

- Ne pogani oveka to to ulazi na njegova usta, ve ono, to izlazi iz njegovog srca u magnovenju odbi podsmevanje neobian gost, kome se nije moglo negirati njegovo oratorsko umee i smisao rei, koje uznemiruju srca. Vi se klanjate Bogu u hramu nastavi on, a ja se klanjam Ocu u duhu i istini. Za to nisu nuni oltari, niti su potrebni sluitelji oltara. - Hoe da kae da smo mi slepi, i da ne znamo svoj put? pojasni Simon. - Sve to vi vidite, dolazi iz Tame. Sve to vi ujete iz utnje. Ako vam kau: idite na Istok, i vi krenete, stii ete na Zapad. Ukoliko vam kau to je sin Boji vi ete prasnuti u smeh. Ko smatra da kronja raste iz korena neka sazreva u korenu. Bog ukazuje, ali ne nareuje volja je ostavljena oveku. - Ma, ko je taj izabrani, koji je video uputstva Boija? u oajanju to je krasnoreivost doaveg propovednika zatamnila njegov govorniki dar, dreknu Simon. - Budi kao dete koje tri ka rairenim za zagljaj rukama majinskim tiho odgovori Jeua, i otkrie put. Odjednom je njegovu panju privukla ena, koja se probijala iza lea ljudi koji su stajali oko stolova. On je ugledao ne samo njen, za njega prikovan pogled, prefinjenost njenih pokreta, gustu talasastu kosu i gipko telo, koji su privlaili poglede mukaraca, ve i ono, to je bilo nedostupno pogledu obinih ljudi prelivajui raznobojni sjaj oko njenog tela. Iz enine glave su, kao odbljesci dragog kamenja, izbijali uvis ustreptali plaviasti i narandasti zraci, i odlazili nagore kroz prekrivenu tavanicu. Na elu joj je blistala srebrnkastom bojom metala, nevidljiva za bilo koga, osim za njega, omanja ploica sa zlatom ispisanim imenom. Marija proitao je Jeua i setio se svog predodreenja. ena se probijala sve blie i blie. Primetivi je, Simonovo lice prekri prezriva grimasa i on se namrti. - Ne dozvoli joj da ti prie posavetova on gosta, ona e te oskrnaviti. Njegova zlobna aluzija nije ostavila nikakav utisak na propovednika. Ovaj samo na tren skrenu pogled sa ene, kako bi uoio nezadovoljne grimase na licima okupljenih, te joj se otvoreno obrati. - Sedi kod mojih nogu, eno spokojno ree. Lice nepoznate u trenu ozari osmeh sree. Hitro i spretno, skliznuvi kroz ljude koji su opkolili stolove, ona se spusti na pod, gledajui ga ispod oka, pronicljivo zagledajui crte onog koji ju je pozvao. - Ti moda ne zna, ponizni iznova progovori Simon, ali, ta pala ena je nedostojna da bude na naem skupu. Ona e nas okaljati. ta ti treba da se poznaje sa takvima? - Nije zdravima potreban doktor, ve bolesnima. I ko, izuzev Oca, zna, ega je dostojan ovaj, a ega onaj. Okrenuo se prema Simonu. Nita nemoj eleti za sebe ni dobro, ni loe. Budi na

zemlji zemlja, u vazduhu vazduh, u vodi voda, u plamenu plamen, ali ne zaseban deo njih. Samo tako e se sjediniti isto sa istim. On je govorio jedva ujno, ali su ga svi uli. I posebno ona, koja je bila kod njegovih nogu. Lice enino je as bilo prekriveno rumenilom, as je bledelo od uzbuenja. - Ne boj se niega, Marija obodrio ju je Jeua, i istog trenutka se po prostoriji razlegao amor zaprepaenja. - Kako je saznao njeno ime? - Da li se oni znaju? - On zaista vidi nevidljivo!... Nepokretna, kao da je zaarana, posmatrala je propovednika iz Nazareta Marija, i odjednom joj glava iznemoglo pade na njegove noge, te ih ona kosom svojom obrisa, kao svecu. Za pojasom joj je bila nevelika purpurna jedostavna posudica sa skupocenim svetim uljem. U nekakvom zanosu ju je otkinula sa pojasa i, izlivi na dlan dragoceni melem, poe da ga utrljava u stopala i cevanice udnovatog oveka, koji je znao njeno ime, a koje mu niko nije rekao. Odozgo, on je video samo obrise njenih obraza i podbratka, i prelepe, malo oteene od plaa, usne. Neodluno se osmehnuvi, on poe da joj otvara ruke sa takvom snagom da su pobelele na mestima gde ih je on stezao svojim prstima. Marija utihnu, ne diui glavu, a njemu na noge kapnu nekoliko vrelih suzica. On se isto tako tre od iznenaenja, i drhtavica njegovog tela se prenese na njeno. Ona podie ka njemu tako ogromne, tako napaene oi, te ju je on, ne mogavi da se uzdri, obodrio pomilovavi je po obrazu. - To nije ovek, ve korov. Nije vredna aljenja skoro zapovedi Simon, posmatrajui deavanje. Oi njegove dve crne nepopustljive rupe izbljuvale su prezir na enu sputenu kraj nogu gosta. - Nebeski Otac na batovan iznova se tiho odazvao Nazareanin. On je eleo, da u bati Njegovoj rastu iskljuivo prekrasni cvetovi. On ih je negovao i zalivao. Ali, mnogo raznolikog rastinja, iz nekog razloga, nije otvorilo svoje pupoljke, zato to i cveti takoe mora da zaeli da postane savren i predivan, on mora da leti na krilima mate. Ukoliko to nije poeleo koga kriviti? Treba odvojiti ono, to hoe da postane bolje. Zato to se sve u ovom svetu ostvaruje, ne u ime prolosti, ve u ime budunosti. Bog je batovan... Malo li toga raste i razgranava se u vrtu Njegovom?... - Ti govori tako, kao da zna zamiljeno priznade Simon. A ta ti zna? Ko je tvoj uitelj? Gde je put tvoj i zvezda vodilja tvoga puta? Ko e posvedoiti, da ti nisi skrenuo sa pravog puta ka Ocu naem? I, zar ne ide ka propasti, slepe, odvlaei za sobom i ostale? Uenici Jeuini su se uznemireno pogledavali, zauvi ove opasne prekore.

- Otac Sam nalazi one, koji Njega trae odgovori gost. Doao sam u dom tvoj, a ti mi ni vode za noge nisi dao. A ona mi je suzama oblila noge klimnuo je on glavom ka Mariji, i kosom sa glave svoje njih je obrisala. Ni poljubac mi nisi dao, a ona, od trenutka kad je stigla, ne prestaje da mi celiva noge. Glavu mi nisi uljem namazao, a ona mi je melemom dragocenim namazala noge. Opratam joj mnoge njene grehe zbog toga to je zavolela mnogo. Uistinu vam govorim samo e onaj postati tama, koji ne postane svetlost. Traite u sebi put u Carstvo Boije, a ne spolja. Ako ne umrete ovde, onda neete umreti ni na nebu. Uverenost sa kojom je govorio Nazareanin, nesumnjivo je proizvela utisak. ak je i Simon, koji nikada sebe nije smatrao ortodoksnim vernikom, nalazio u izgovorenom izuzetnu poetiku i logiku, ali mu neto iznutra nije dozvoljavalo da u tom loe obuenom lutajuem propovedniku prizna uzvienog proroka ili Mesiju, kako su tvrdili mnogi. U njemu nije bilo nieg tajnovitog, iako su njegove rei opinjavale. Ma, zar je malo onih koji u Judeji umeju prekrasno da govore!... - Ako je ovaj svet stepenik ka Carstvu Boijem, zato je u njemu toliko mnogo nepravde i patnje? iznenada upita Marija, jo sedei pored Jeuinih nogu. On okrete glavu prema njoj i upita: - Zar ne stie ena kroz patnje do radosti materinstva, a dete u ivot? Zar je mogue stii u radost Carstva Boijeg ne doivevi muke zemaljske? Kako e inae spoznati ta je radost, a ta stradanje? Kako e postati svesna vrednosti darovanog? Da bi se dobilo treba zamoliti, da bi se nalo treba potraiti, da bi otvorili treba pokucati. - Mi smo uli da si u Nainu vaskrsao mrtvog. Kako je to mogue? upita neko iz gomile. - Niko nije mrtav za Boga, dok On sam ne uniti ravnoteu vidljivog i nevidljivog. Bog je u svakome od nas pa je tamo i Carstvo Boije, govorio sam vam ve o tome. A ko ne dospe u Carstvo Boije, taj e biti u Carstvu mrtvih. - A gde je ono? nepoverljivo upita Simon, ve se skoro sasvim uverivi u to da e lutajui propovednik, koji tako veto ume narod da napravi budalom, postati izuzetan dobitak za partiju fariseja. Jeua nije skidao pogled sa gospodara kue i, bukvalno kao da mu je proitao skrivene misli, odgovori: - Ti si pitao gde je Carstvo mrtvih? Nije valjda da ne zna, mrtvacu? - Otkud ti zna da sam ja mrtav? podrugljivo se osmehivao Simon. - Vidim lakonski odgovori Nazareanin. - Kako ti moe da vidi ono, to nama ne otkriva svetlost? Kakvim to oima? podsmevao se Simon. - Kome je dato, taj moe da opaa i bez oiju. Pogledaj... On prui ruku i skide sa Marijinih ramena maramu.

Nazareanin prekri oi maramom i zaveza je na potiljku. im je tama postala potpuno neprozirna, on je zapovedio da iz drugog prostora iskrsne bljetava bela taka i da se rasprostre na sve strane sveta. Sad je Jeua video sve onako, kao da mu oi nisu bile pokrivene maramom. ak i bolje od toga on je video ne samo ispred sebe, ve i sa strane i pozadi. Sada je mogao da vidi i ono to se deavalo pored, ali i ono to je bilo daleko, kao i ono, to je bilo u prolosti, i to e se dogoditi u budunosti. udni gost je ustao iz svoje loe i sigurno proao izmeu stolova. Priavi slugi koji je stajao kod vrata sa tanjirom, na kom se izdizalo brdo voa, on pokaza na veliku jabuku i upita, okrenuvi se prema Simonu: - eli li jabuku lepa je, vidi kako je sunce zarumenelo ovu njenu stranu? Ili, moda eli da ti dam ovu izvanrednu datulu? I nepogreivim pokretom podie duguljsati plod sa tanjira. Lica prisutnih se izduie od zaprepaenja. Sluga koji je drao tanjir zadrhta, usta mu se obesie, i odande na pod skliznu pljuvaka. - Obrii pljuvaku naredi mu Nazareanin. I ne tresi se, inae e ispustiti tanjir. Ne, izvini, predomislio sam se, dau Simonu zrno groa. Njegova ruka se bez ikakvog oklevanja pruila prema velikom grozdu i otkinula jedno zrno. Isto tako sigurno se vratio do Simonovog stola i priio mu ukasto zrno. - Uzmi. - Moda ti kradomice viri? Moda osea dobro? izrazi svoju nedoumicu Simon, prihvatajui zrno rukom. - Odavde gde ja stojim, dvorite se ne vidi? upita Nazareanin. - Ne vidi se potvrdi Simon. - Izai na galeriju. Vidi, tvoja sestra je uzela lopatu i nosi je prema zidu. Spustila ju je pored kestena. Simon je uradio onako kako mu je nareeno, i pogledao dole. Na njegovom licu se odaravala preneraenost. - Ti si uistinu izuzetan ovek stenjui priznade nesporno. Kako to radi? - Postoji unutarnja svetlost kod oveka svetlosti, i ona obasjava ceo svet. Ako ne osvetljava, onda je tama... I ljudi, poskakavi s mesta, takoe potrae na galeriju. Marija, koja se ponovo spustila pored Jeuinih nogu, obgrlila je njegova kolena i priljubila uz njih obraz. Lice njeno je u tom trenutku delovalo skoro detinje. - Poi e sa mnom? upita Jeua, a Marija utke klimnu glavom. - Ja u takoe krenuti sa tobom, ponizni iznenada odlui Simon, okrenuvi se prema stolu.

- Ne, ti nee moi odvrati Nazareanin. Teko je da pronae put onaj, koji je izgubio svoje oi.

***
Da li je to legenda, predskazanje ili neto drugo? A nai uenici vide isto tako, po tim istim zakonima, predskazanim pre dve hiljade godina. A moda i vie? Tako je od iskona ureeno i u istoriji filozofije i u istoriji ljudskog roda, da se neprestano bore dve linije shvatanja sveta i njegovog ureenja. Jedna od njih je idealistika: svet je stvoren Bogom, i samo je to injenica. Idealistikim pravcem se bavi, pre svega, religija. Drugi govore: ne, svet se sluajno rodio (neto je fluktuiralo u prostoru), poeo je da se samorazvija, da se strukturie na neki nain, i tako je materija jedino to moe postojati. I, ta rei? I ovo je istina, i drugo je istina. Ako imamo istovremeno dve istine, znai pravo je vreme da potraimo neto tree istinu. Izgleda da i jedno i drugo ine neko jedinstvo. I ni jedno, ni drugo ne mogu da postoje jedno bez drugog. Stvoritelj i stvoreno nastali su istovremeno. Kada religija pokuava da objasni ideju samoroenja Boga, onda istovremeno treba briljivo prouiti i procese razvitka sveta poto jedno ne biva bez drugog. To su, naprosto, razliiti nivoi postojanja jedinog ivog organizma. Zaista, niko ne smatra da glava i telo ne ine jedinstvenu celinu. Ali, oni imaju razliite funkcije, i potpuno razliite specifinosti postojanja. Mnogi naunici danas tvrde, da u ivom Kosmosu pojmovi neivog prosto ne postoje. ivot i intelekt su svojstveni, kako materijalnim strukturama na nivou atoma i molekula, tako i subatomskim esticama, koje se nalaze iza praga naeg prostora. Kada je Ajntajn sruio iluziju prostora i vremena, on to nije uradio samo u svojoj uobrazilji. Dogodilo se neto izuzetno realno iezao je jedan od zakona prirode, koji se smatrao apsolutnim. Ukinuvi linearno vreme, Ajntajn je zajedno sa njim ukinuo i trodimenzionalni prostor. On je ukazivao: U osnovi realnosti, pojam linearnog vremena nestaje. Dakle, postoji takva realnost, u kojoj nema linearnog vremena. Neki ak tvrde da postoji vanvremenost, to jest VENOST. Tako se u savremenoj fizici pojavio NADPROSTOR, zato to je u VENOSTI izgubio svoje granice prostiranja. Kako novi pogled na svet moe uticati na na ivot, u konkretnim ivotnim situacijama? Vlast Prirode je svemogua Zato nam nije teka, poto je oseaj vidljive slobode Ona ve svemu ivom dala pisao je Semjuel Marak. Pokretljivost tela se u mehanici meri stepenima slobode. Ta slatka re sloboda uzbuuje narodne mase na razliitim krajevima planete. A do koje mere je oveku neophodna sloboda? Razmiljajui o tome, ponovo sam se sukobio sa Lapinom.

5. glava
Lapin se, kao i obino, pojavio u mom hudlitskom kabinetu predvee. On je sedao za niski pomoni stoi, a ja sam se smetao preko puta. Sekretar Tamara Viktorovna Filatova, koja iz nekog razloga nije ba volela mog udnovatog prijatelja, ipak bi, znajui obiaje gostoprimstva, odmah prostirala na sto beli aravi, stavljala iniju sa suvim kolaiima, dodavala aj ili kafu. On je pio aj, skoro nikad ne dotiui kolaie, i iznenada ukljuivao u sebi neobini unutarnji prenosnik. - Prvi as: ako hoe da postane bog budi on. - A drugi as? - Dua ovekova je diada - dvovalentni element. Nju ine materijalna i nematerijalna zraenja vakuuma organizujue sile. A oni su kao led i plamen. Njihovo meusobno dejstvo esto se zavrava kataklizmama. Bioloki ivot je mehanizam, u kome je mogua saradnja dve suprotnosti, i polje borbe, gde prvobitne sile pokuavaju da pobede jedna drugu. Zato mora da naui da vlada svojim oseanjima. Ljudski um je taka preseka ili spajanja podsvesnih i nadsvesnih procesa. Upravo ta taka jeste naa svest. Ukoliko u njoj nadvladaju centripetalne sile ona kolabira. Ako su centrfugalne ona se rastvara u bezgraninom. Opasno je i jedno i drugo, ukoliko svest ne postane svojevrsna homeostaza dve suprotnosti. Najvanije je da pamti: nema nieg nemogueg, to ne moe biti proizvedeno milju. Mogue je, na primer, gledati istovremeno u svim pravcima, ne okreui glavu, mogue je prolaziti kroz zidove, odlaziti iz sveta u nesvet ili Bardo. - Zato u Bardo? - Bardo je meuprostorni tunel. On je kao lift izmeu spratova. Svaki sprat je novi svet. Ukoliko uzmogne da sazda Idama u Bardou kod tebe e poeti da dejstvuje program besmrtnosti i postae neunitiv. - A ko je to Idam? - Neto poput dvojnika, u koga se moe, ukoliko je to neophodno premetati. - A da li u moi da letim izmeu svetova? - Bar na odaarskoj etki. - to e nam takva udna preimustva? - Da bi zavladao svetom. - Uh, ala ima globalne ciljeve smejem se. On odgovara dugim prodornim pogledom.

- Ukoliko budemo zajedno, nee nam biti teko da osvojimo svet. Posedujem neophodna znanja za to. Ti ak i ne nasluuje kakve me mone sile podravaju. Imam vlast nad milijardama dolara. Ja mogu da utiem na dogaaje i da ih usmeravam u nama potrebnom smeru. - Pa, ta u ti ja? Ti si mag, ja ovek. Kakav je smisao u takvom udruivanju? Slon u savezu sa mravom? - Ti nita o sebi ne zna opet ozbiljno odgovori on. Ti vlada najmonijim vidom magije Reju. Pamti li, prsti Boji su bili poloeni na knjigu? Ne na zemaljsku kuglu, ne na ma ve na knjigu. - Evo vidi: papir on uzima sa ivice mog stola list papira, uzima naliv-pero i probode list. Vidi, napravio sam rupu. Izimitirao sam pokidano prostranstvo. ta se pri tom dogaa? Struktura polja lista se menja. Sada kroz tu rupu teku bujice: jedne gore, druge dole. Deluje kao sitnica probili smo list hartije, napravili smo rupicu. A u stvari, ti i ja smo sada dobili najmoniji generator. Seti se kako u bajkama govore: to je napisano perom nee oboriti sekirom. To jest, ovakva sitnica se moe pokazati opasnijom od sekire. - Ja sad mogu da napiem ovde nekakav znak ili zakletvu, da stvorim misaonu formu i objekat e dobiti potpuno drugaije kvalitete. Pojavljuje se najmoniji tunelski prolaz, teku veze sa kosmikim prostranstvom, nastaju takve interakcije, kakve je teko ak i zamisliti. Upravo tu tehnologiju koriste demoni, da bi podstakli ljude na ratove, na bilo kakva, njima eljena delovanja. - Proboemo listi i ta emo dalje raditi? zbijam alu s njim. - Vlast emo, za poetak osvojiti. Nije tako teko, kao to se ini. Okretaemo sve ovde oko malog prsta, kako god poeli. - A to ih sam ne okree, sam? - Ti si mi potreban nije ba ozbiljno, ali ni naroito aljivo odgovorio. - Sad mi zaista nije do toga odbijam iskuenje da osvojim u dravi vlast. Meni sada preko biokompjutera takve stvari pokazuju, da mi je krajnje vreme da u crkvu otrim. - Pa, ti si neverujui. - Ma, sad sam nekako, po malice poeo i da verujem. Stvarno je ve bolno kako sve uverljivo prikazuju. On podie olju, lagano ispija, pita, kao o beznaajnom: - ta ti pokazuju? - O Hristu. Lapin se sav napeo. - A podrobnije? Priam mu poslednje slike misterije i opaam rastue otuivanje u njegovim oima. - Ma, krenula je stara, uvek ista pesma. Bogovi su stvorili ljude, ljudi su stvorili bogove i sad ne znaju ta da rade jedni sa drugima. Pa, to si se upleo u tu gnjavau?

- Ma, zar sam ja sm... Sa Lapinom se oigledno deava neto neugodno. - Odavno ti taj film putaju? - Ma, ima ve dve godine... - to mi ranije nisi priao? - Mislio sam da te nee zanimati. - Uvalio sam se sa tobom u izmet Hristov mrti se Vjaeslav. - Sad se vie nee oprati. Ne razumem o emu to pria. Mislim, prosto se ali. I osmehujem se.

***
Pojavio se kod mene novi dar dar proroka. Nekoliko meseci pre avgustovskog dravnog difolta* 1998. godine, ugledao sam u snu sva predstojea deavanja, vezana za pribliavajuu krizu i optu ekonomsku situaciju, koja proistie iz nje. I vie od toga, odjednom su mi postale jasne i one konkretne mere, koje je bilo neophodno da preduzmem u Hudlitu, kako bih spreio njegovu istinsku neumitnu propast. Hitno sam sazvao sastanak celog kolektiva. Razume se, ne zbog toga da priam o svojim snovima. Naprosto sam napravio preciznu mesenu analizu razvoja dogaaja sve do septembra, izloivi program suprotstavljanja narastajuim, po mom miljenju, negativnim faktorima u ekonomiji zemlje. To to sam ispriao zaprepastilo je okupljene ljude. Spolja gledano, sve je delovalo upravo suprotno. Nova vlada, na elu sa Kirijenkom, ostavljala je utisak pismenog rukovodstva, sigurnog u sebe i svoj ekonomski kurs strunjaka. tampa, komentari televizijskih analitiara, bili su preplavljeni najruiastijim nadanjima, a ja predlaem da privremeno ograniimo nae inostrane programe, da odmah preemo na reim najee tedljivosti deviznih sredstava, da se stvore dolarske rezerve, da se prenesu aktive u tedljive banke uz najniu kamatnu stopu. Gledali su me, blago govorei, zbunjeno. Jer, pre samo pola godine, ja sam uveravao kolektiv u suprotno. Dokazivao sam rentabilnost naih inostranih projekata u Nemakoj i Francuskoj. Nekoliko puta smo putovali, moj zamenik Sergej Georgijevi Kolesnikov i ja, u Minhen i francuski grad Dre, gde smo ubeivali partnere da nam daju viemesena odgaanja plaanja za narudbine Hudlita. Zakljuili smo povoljan ugovor sa maarskim izdavakim koncernom. -----------------------------------------------------------------*suvereni difolt nemogunost ili odbijanje vlade suverene drave da vrati svoj dug u potpunosti 1998.g - Ekonomska kriza Rusije

U sutini, na raun tih odloenih plaanja, mi smo preli na reim kreditiranja svojih projekata sa procentom zapadnih banaka, koji je bio vie od deset puta nii od domaeg. I vie od toga, zapadni krediti su postali rezervoar obrtnih sredstava koja mi nismo mogli imati u Rusiji, zbog jasno izraenog vladinog kursa da ugui sopstvena dravna preduzea, upravo kroz mehanizme poreskih pritisaka i otkazivanje kreditiranja projekata. Kredit nam je omoguavao da odloimo poreska plaanja do razumnih, prihvatljivih rokova. On je reavao i drugi problem. A evo sad, sve to je tako uspeno zapoeto, ja predlaem da se odmah privremeno obustavi i da se ponovo preorijentiemo na rusku tamparsku bazu, koja je i kvalitetom svoga rada neuporedivo nia od inostrane, a kredite, uz to, ne daje. U sali gunanje. Ljudi odbijaju da me shvate. I mora se priznati - za to imaju osnova. Izgubili su se ak i moji zamenici. inilo se, da jedino glavni knjigovoa Inara Borisovna Stepanova, koja je ujedno i fenomenalan ekonomista, hvata bar kakav-takav smisao u tome to govorim. Ona postavlja pitanja, poneto precizira od onoga to se ve ukljuilo u njenu svest i proces analize. Jo je izuzetniji stav glavnog urednika Valerija Sergejevia Modestova jednog od veterana izdavake kue, ija je glava osedela meu ovim zidovima, i iji je autoritet meu saradnicima izuzetno veliki. Modestov ustaje, a ja sa strepnjom iekujem ta e on rei u povodu moje nepredvidljivosti i nedoslednosti. On ree: - Ja se uopte ne razumem u ekonomiju, tim pre u dananju. Ali znam, da nije bilo Arkadija Naumovia, Hudlita odavno ne bi bilo. I na Pegaz bi pasao bilo gde, samo ne na breuljcima literarnog Olimpa. To, to je on sada govorio, uopte ne odgovara onome, kako ja sagledavam situaciju. Ma, kako je ja mogu sagledati, kad sam malopre poteno priznao da se uopte ne razumem u ekonomiju? Mislim da se ni ostali prisutni nita vie u nju ne razumeju. Izuzev, moda, dvoje-troje ljudi. Iz tog razloga, ja naprosto verujem naem direktoru. Znam ono najvanije on ne eli nita loe ni za nas, niti za izdavaku kuu. I, pozivam vas da isto tako, naprosto poverujete. Da poverujete ne umom, ve srcem. Poverovati i kraj. Treba shvatiti to to bismo sad ovde drobili, savetovali, teko da bi bilo od koristi. Osim jednog naeg poverenja. Posle tog izuzetnog govora Valerija Sergejevia, svi se odjednom nekako smirie uznemirenost i amor prestadoe, salu je zapljusnuo topao talas jedinstva i razumevanja. Okupljeni ljudi su smogli snage da obuzdaju prvobitni udar emocija, i da se oraspoloe za konstruktivan rad. Kao rezultat, sve preko potrebne odluke, iako ne i bez odreene doze sumnje, bile su prihvaene. Pristupili smo preorijentaciji naih projekata sa inostranih tamparskih baza na domae, i ka stvaranju deviznih rezervi, to nas je kasnije i spaslo od avgustovske tragedije, kada je u navedenim danima propalo na hiljade mnogo uspenijih preduzea, nego to je bilo nae. Iz difolta 1998. godine smo, zahvaljujui unapred preduzetim merama, izali, ne samo ne izgubivi ni jednu jedinu rublju, ve se ak dogodilo obrnuto, da smo na raun poveanja razlike kursa amerike i ruske valute, dobili spasonosnu stabilnost u krizi neplaanja dugova, koji su pratili uruavanje ekonomije.

Neko vreme posle naeg razgovora o Hristu, Lapin se nije pojavljivao kod mene, ve me je ak, na neki nain, i izbegavao. Potom se neoekivano pojavio. Spremao se da ode na mesec dana u svoj rodni grad, Feodosiju. Objasnio mi je da e tamo imati susrete sa ljudima, koji e nam pomoi u naem radu. I netremice me gledajui u oi, predloi: - Hajde da otputujemo zajedno. Strelovito sam proanalizirao situaciju: posao u izdavakoj kui se stabilizovao, lepo je vreme, i ako povedem Nadedu i jo nekoga od dece mogao bi da ispadne predivan odmor. Bukvalno itajui moje misli, Vjaeslav pojaa pritisak: - Za smetaj ne brini obezbediemo to blie plai. Feodosija je veoma lep grad, uz to i jedan od centara najjaih energetskih tokova. Spremam se da tamo sprovedem magijske obrede. Sve e moi da vidi sopstvenim oima. Tebi kao piscu, prosto je neophodno potrebno da u tome uzme uea. Odluio sam i poeo da se pripremam za put. Od dece, radosno su se sloili da putuju sa mnom starija erka Naa, i mlai sin Kolja. Iznenada se naoj ve oformljenoj grupi pridruio i Anatolij Ivanovi Berenoj. Ba veselo drutvo. U Feodosiji smo zaista bili smeteni nedaleko od mora. Letnje vrelo vreme privuklo je decu na plau i u vodu. Anatolij Ivanovi i ja smo nastojali da to vie vremena provodimo sa Lapinom. On je iveo u centru grada, pored jermenske crkve. Tanije reeno, nije iveo, ve je nameravao da ivi, poto je njegova biva kua vie liila na ruinu, negoli na mesto za stanovanje. Izgorela je pre nekoliko godina iz nepoznatih razloga. Na padini brda, usred velikog imanja, ograenog kamenim zidom i zelenim bodljikavim iprajem, stajale su ruevine jezerskim koljkastim krenjakom obzidane graevine. Prialo se da ju je udarila loptasta munja i da je kua u trenu izgorela. A to, da je ona udarila ba u Lapinovu kuu, niko od suseda, pa ni sam Vjaeslav Mihajlovi, nisu bili skloni da vide kao sluajnost. Ljude su inile opreznim sumnjive druine, koje su se stalno okupljale u Lapinovom dvoritu nou, amanski obredi sa zveckanjem praporaca i prodornim kricima. Odvijao se nekakav drugaiji ivot od ustaljenih normi, i to nije moglo da se ne odrazi na atmosferu Lapinovog boravka u Feodosiji prema njemu su se odnosili sumnjiavo, sa oprezom. Posle nekoliko dana, Vjaeslav je saoptio da je sve spremno za veoma vaan obred meusobnog delovanja sa prirodnim silama. - Pored crkve je bilo groblje. Ono je iseljeno, ali je ostao meuprostorni tunel u Carstvo mrtvih. Eto, njim se i koristimo ozbiljno nas je uputio u svoje planove. I tek na samom kraju tirade preko njegovih usana je skliznuo osmeh. Ni ja, ni Anatolij Ivanovi nismo pridali poseban znaaj njegovim reima o Carstvu mrtvih i meudejstvu sa njim. U poslednje vreme smo mnogo toga u reima Vjaeslava shvatali kao okiranje.

Sledeeg dana smo zatekli Lapina u ozbiljnim pripremama. Na sred dvorita je stajao sto za stoni tenis, okolo su bile klupe. Na stolu statuetica ene, koja je sedela na podvijenim nogama. - To je okultna stvarica objanjavao je Vjaeslav, prodorno nam gledajui u oi, Majka Zemlja. Nju su pronali u skitskom kurganu. Ja imam, pored nje, jo jednu mogunost da dobijem ezlo vlasti. Ostalo mi je da naem treu komponentu egregora Zlatnog konja. Njega je, nekada, ovde sakrio Mamaj, posle poraza na Kulikovom polju. Ukoliko ga naem vlast na Zemlji e pripasti meni. Anatolij Ivanovi i ja smo se podrugljivo pogledali. Nai pogledi su vrlo reito govorili: im god da se dete zabavlja, vano je da nam je zanimljivo. Petnaestak Lapinovih uenika je raiavalo mesto od krhotina ruevine zbog budueg sakralnog ina. - Tamo je tunel pojasnio nam je Lapin. U dvanaest sati poinjemo. - Hoemo li se malo igrati amanizma? podsmevao sam se. Lapin me je procenjivaki posmatrao. inilo se da on do ovog trenutka jo nije ustanovio, ko sam ja u naim odnosima saveznik ili protivnik. Moje podrugljive primedbe i apsolutno nemanje elje da zauzmem jasan stav u odnosu na njegove udnovate poduhvate, nesumnjivo izbacuju Vjaeslava iz ravnotee. On pokuava da me urazumi, i da me izvue iz mog eretskog raspoloenja. - ovek mora da zauzme stav homeostaze izmeu Svetlosti i Tame. Tada e ih on postaviti u zavisnost od sebe. Treba prevariti i jedne i druge. To je srednji put. Sedamo oko stola. Sluamo. - Upravo se sada obavlja priprema za pojavljivanje novih ljudi. Uskoro e se pojaviti ovek sa potpuno drugaijim kvalitetima. On e poznavati do savrenstva informacione procese i koristie ih za svoju vlast. Svi ostali su - osueni na propast. Kod njih e zapoeti psihike mutacije, i oni e ieznuti. - Svi e umreti, a mi emo ostati? iznova pokuavam da pokolebam njegov vodovski patos. - A zato da ne? prihvata izazov Vjaeslav. ovek odlazi iz ivota samo zbog toga to sam ne zna, iz kog razloga je ovde potreban. On odlazi iz ovog sistema neznano kuda. Poto je centar njegovog ponovnog spajanja, kao i pre, ovde, na ovoj planeti, on se unitava ovde, a umire tamo u beskonanosti. - Tamo gde je to? bukvalno se kao iak kaim. - U Carstvu mrtvih. - Ti si ba siguran da treba tamo da idemo? - A gde da se dene svi emo biti tamo! prebacuje na alu moju kontrapoziciju Vjaeslav. - E, pa eto, neu tamo da idem tvrdoglavo u ja. - A ta e tvoj zmaji? Glave se, moda, umnoavaju? vadi Vjaeslav svoj adut iz rukava.

Savladavam svoje neslaganje i sleem ramenima. Sa zmajiem se zaista dogaala nekakva udnovata pria, koja je neposredno povezana sa mojom sudbinom. Pojavivi se kao nekakav heroj dogaanja u podruju unutarnjih vizija, gde mi je pomagao i titio me, zmaj se odjednom, neoekivano, napola promolio, ukoliko se to tako moe rei, i u naoj realnosti. Stvar je u tome, da na energo-informacionom nivou, preko ekrana unutarnjih vizija, nije teko videti ne samo ovekovu auru, ve i ceo niz informaciono-upravljakih struktura, te da je delujui na njih, mogue postii razno-razne ciljeve, uglavnom vezane za ovekovo zdravlje i dobrobit. Jedna od takvih struktura je zatitni kvadrat. On okruuje oveka u vidu informacionogeometrijske figure. I u njoj se, pod uticajem razliitih kosmikih delovanja, ispoljavaju arhetipske slike, sa kojima je povezan taj ili drugi zodijaki uticaj. Tako se, pre izvesnog vremena kod mene na vrhu kvadrata pojavio, ili tanije, ispoljio zmaj. On je rastao, sazrevao, i uskoro mu je umesto jedne glave izraslo, ni manje ni vie nego tri. Jasnovidei su ga primetili i bili zadivljeni. Glave zmaja su bile okrunjene krunama, a telo je bilo posuto smaragdima. U vreme leenja bolesnih, neretko sam se njemu obraao za pomo. I on je, na neki meni nepojmljiv nain, zaista ostvarivao efikasno i skoro trenutno izleenje. Kada sam priao Vjaeslavu o svom zmajiu, on je trenutno postao razdragan i poeo da se ali: - Odgajaj, odgajaj zmajia. Samo, nemoj zaboraviti s njim e jo morati da odmeri snage. I neizvesno je ko e koga da li e ti njega kopljem probosti ili e on tebe sve s utrobom smazati. Nisam shvatao, na ta aludira, iako sam nasluivao da postoji neki zagonetni smisao u njegovom bockanju. Zato to mi je vie puta ranije, kao uzgred, skretao panju: Svako, pre nego to postane ovek, mora da pobedi zmaja u sebi. A kako da ga pobedi kad je on besmrtan? Ubiti se ne sme, a pobei je nemogue. Da, sa zmajiem je zaista neto povezano skriveno i mistino. On se uopte nije bezrazlono pojavio na mom zatitnom kvadratu i tako aktivno razgranao razne glave. I ko zna da li e on uvek biti tako dobroduan pomonik, kakvim se sada prikazuje. Nee li mu se zaista prohteti jednog, meni nepoznatog dana, da razjapi svoju zubatu eljust i da isproba kakav je ukus njegovog domaina, koji ga je othranio svojim oduevljenjem za ezoteriju. A moda gazda nisam ja, ve on? Vjaeslav, kao da je pogaao moju unutarnju paniku, dolivao je ulje na vatru. - Pa, koliko sada ima glava? cerio sa kroz osmeh. - Tri. - O, pa dobro ga hrani! Ve si zmaja Gorinia othranio ushiivao se sa lanim potovanjem. Obrati panju, da se jo vie glava ne pojavi. Poto se ak i Georgije Pobedonosni samo sa jednoglavim zmajem borio. Da li sebe neguje kako bi bio spreman za dvoboj? - Pa, on i ja, izgleda, nemamo nameru da zameemo kavgu lakomisleno sam odbio misao o borbi sa bezazlenim i korisnim hologramom na vrhu mog zatitnog kvadrata.

- Ma daj uozbilji se odjednom Vjaeslav. Ni ja ti, takoe, ne bih savetovao da se sa njim svaa. Bolje se dogovorite o uzajamnoj saradnji. Jer, on ti pomae, zar ne? - Pomae nevoljno se saglasih. Uvee su poeli da se okupljaju ljudi koje je Vjaeslav pozvao na amanski obred. Publika je bila najraznolikija, uglavnom, prestonika tamo je bio i bivi savetnik Mihaila Gorbaova, i nekakvi naunici, ak i radnici specijalnih slubi. I jo mnogo dece, obuavane po Lapinovoj metodici, i koja vladaju jasnovidou. Na mestu raienom od krhotina, direktno je na pepelu bio obeleen sitnim kameniima krug. U centru je bila figurica Majke Zemlje. Fenjer sa sveom unutra usmeravao je na nju udnovat, zamren crte nekakvog tajnog, meni nepoznatog znaka. Vjaeslav se vrteo blizu njega, popravljajui poziciju fenjera u odnosu na statuetu. Pored su bile klupe i stolice za goste, gledaoce magijskog obreda. Jedan od njih mi je priao. - Dobro vee, Vjaeslav mi je priao o vama. Ja sam Dimitrije, radim u fondu Gorbaova. Gatam na runama. Dimitrije je bio visok, sa prijatnim finim manirima. - Magistar ordena zmaja kao da sam bio podstaknut ironijom, po inerciji razgovora sa Lapinom, ja se predstavih. - Ma, znate, ja sam ve navikao da se ovde moe naii samo na najneobinije sloi se sa razoruavajuim osmehom moj novi poznanik. Pa ak i da sada ovamo doleti vetica na metli, ni tada se ne bih odve iznenadio. Kod Vjaeslava treba biti spreman na sve. To sam jo pre tri godine shvatio, kada sam prvi put dospeo ovamo. Raspriali smo se. Dimitrije mi je ispriao mnogo toga zanimljivog o ivotu biveg predsednika drave, koji je, po njegovim reima, pao kao rtva svoje dobrote i ovenosti. U tome sam se sa njim slagao Gorbaov mi je zaista uvek bio simpatian. Da je imao malo vie vrstine zemlja se ne bi iznova nala u revolucionarnim reformama, voena ljudima koji su sposobniji za unitavanje, negoli za stvaranje. Nedugo do poetka mistine predstave (tako sam se barem ja odnosio u to vreme prema onome to se deava) dolo je do neobinog, kratkotrajnog, ali veoma jarosnog skandala. Jedna devojica je odjednom odluno odbila da uestvuje u poduhvatu koji je pripremio Lapin. Njoj je bila odreena uloga zodijakog znaka, za ta ju je dugo i briljivo pripremao Vjaeslav. Sad ju je bezuspeno nagovarao isprva blago, potom nedvosmislenim pretnjama. Buntovnica se naprosto okrenula i udaljila od njega. Nikada nisam video Vjaeslava tako razjarenog. Pretnje, psovke, oajanje sve je to bilo izmeano u njegovim kricima uvreda na raun nezahvalne devojice, za koju je on tako mnogo uinio i koja mu je podvalila u najodgovornijem trenutku. Uzaludno smo Anatolij Ivanovi i ja pokuavali

da ga smirimo. Detetovo odbijanje je, inilo se, zaista ruilo nekakav unutarnji duboki smisao dogaaja, i svelo na nulu dug i istrajan Vjaeslavov trud. - Ovakav dan biva samo jednom u ivotu! u oajanju nam se alio. Ona je sve upropastila. Nemam s kim da je zamenim. - Ma, stavi bilo koga drugog lakomisleno sam mu savetovao. Kakva ti je razlika, ko e od dece i gde stajati u krugu, i ta sobom predstavljaju - zvezdicu ili leptira? - U tome i jeste stvar, to razlika postoji, i to upravo sutinska zaurlao je u odgovor. I oi su mu pri tom planule fosforescentnim plamenom. Posle jo jednog bezuspenog pokuaja da smiri neoekivanu pobunu, Vjaeslav je odabrao nekog od svojih novih uenika i na brzinu je poeo da ga poduava o predstojeoj ulozi u mistinoj predstavi. Negde pred pono, Vjaeslav je upalio svoj fenjer i razmestio po posebnoj emi oko figurice dvanaestoro vidovite dece. Onda je pozvao u krug mene i Anatolija Ivanovia. Skinuli smo izme kao to je obiaj, i bosi uli u centar zbivanja, na scenu ezoterijskog dogaaja. Specijalno pozvan za poduhvat, profesionalni aman nas je upozorio: - To, to se sad bude dogaalo, veoma je ozbiljno. Molim vas da se prema tome odnosite bez podsmeha. Zaelite elju i ona e se, najverovatnije, ostvariti. Istog trenutka sam zamislio elju: da napiem mnogo-mnogo dobrih knjiga. ta je zamislio Anatolije Ivanovi ne znam, poto nije eleo da mi kae, a i zato to se unekoliko ozbiljnije od mene odnosio prema dogaanju. Uskoro sam se uozbiljio i ja. Kada je aman, zveckajui praporcima obilazio oko nas, zavijajui i prizivajui kricima elemente vazduha, zemlje, vode i vatre, odjednom su se, u potpunom muku letnje feodosijske noi, kada je bilo mogue, kako se inilo, zauti ak i apat zvezda, neznano otkud, pojavili izuzetno snani udari vetra. Vetar nije samo udarao po naim licima, ve je proizveo i nekakav, nalik na riku zvuk, koji se polako stiavao. A umesto njega je odozgo, direktno na figuricu boginje, pao blagi, sa meseevim prelivima zrak. Bio je jedva primetan, lelujav, ali ipak potpuno vidljiv. Videli su ga svi i uesnici, i gledaoci. Sada je inu pristupio Vjaeslav. On se obratio, svakom po redu prirodnom elementu, pitajui ih da li su spremni na saradnju. Potom je zahtevao da otvore u centru kruga kanal ka planetarnom jezgru. Ja sam stajao u centru kruga pored Anatolija Ivanovia, i nisam primetio nita posebno. Ni moj obian vid, niti ekran unutarnjih slika nisu opazili bilo kakve neobine pojave, osim onih kratkotrajnih, koje su se dogodile ranije i koje je moja svest do tog trenutka potpuno mirno i materijalistiki tumaila kao sluajne udare vetra, i neobinog ugla vidnog polja. Vjaeslav je neto izvikvao. Ako bih poverovao u ono to je govorio, pred njim se zaista iroko razjapio bezdan. I odatle su mu obeavali vlast i ezlo moi, koje e moi da iskoristi za uspostavljanje svoje vlasti na Zemlji. Ali, to je uo, kako mi se tada inilo, samo on. Zato to ja nita

nisam ni uo ni video, a kao i pre, sva deavanja sam doivljavao kao igru, kao odreeni materijal za moj literarni rad. ini se da je Vjaeslav postigao ono emu je stremio. ou je, oigledno, ostavio snaan utisak na sve prisutne. Moda su oni, za razliku od mene, zaista videli to to je predskazivao Vjaeslav. Posredno je to potvrdio novi prekid u predstavi: deaku, koji je neoekivano za sebe samog zamenio u krugu devojicu koja se pobunila, odjednom je pozlilo. urno su ga odveli u stranu. Bez obzira na to uzastopno ometanje zbivanja u scenaristikoj zamisli, in se odvijao svojim tokom. Vjaeslav je, dobivi obeanje o vrhovnoj vlasti, objavio zatvaranje kanala, zahvalio na saradnji prirodnim elementima i zavrio ceremoniju. Deca su se razila, fenjer su ugasili, figuricu odneli. - Ja ovo sad ovako shvatam ti si postao tamni Vladar Vaseljene jogunasto se obratih Vjaeslavu. I ta e sada raditi? S im e biti saglasan? On me podrugljivo pogleda u odgovor. Dobro raspoloenje je zrailo iz njega duevnim mirom. - Sada treba uzeti vlast neno mi je objasnio. Ne odmah, razume se, ve postepeno. Ali, i ne oteui isuvie. Raunam na vau pomo i saradnju, kolege. - Akademija zemaljske kugle ili galaktike Mlenog Puta! ushiujem se ja. Odlian ti je zamah, irok. I to je najvanije, bez ikakvih kompleksa! A da li e biti dovoljno znanja da se takvom grdosijom upravlja? Jer, do nedavno si na groblju nadgrobne ploe dletom dubio a sad si se neoekivano namerio, da na elo cele planete stane. - S vaom pomoi, s vaom pomoi uopte se ne uvredivi, precizirao je Vjaeslav. Poto ste vi, za razliku od mene, istinski akademici, biete pri mom tronu savetnici. Ne, danas oigledno nita nije moglo da pokvari njegovo dobro raspoloenje. Oito, on je zaista verovao, kako je te noi dobio mandat za upravljanje Zemljom. eleo bih u tom sluaju da znam ko mu ga je predao i ko potvrdio. A moda mu uopte niko nije ni predao, niti potvrdio, ve su mu samo obeali. A obeano se, kao to je poznato, tri godine eka. A za to vreme oho, toliko toga se moe dogoditi.

***
Svih sledeih dana, Vjaeslav je kljuao od ushienja i entuzijazma. I dok su se moj sin i ki izleavali na plai, on je vukao Anatolija Ivanovia i mene po brdima, priao o istoriji Feodosije, o Ajvazovskom, koga je imenovao kao jednog od Posveenih i tvrdio kako je taj velianstveni umetnik svoje slike slikao uz pomo biokompjutera.

- I uopte, sve genijalno i znaajno, stvoreno je na Zemlji uz pomo biokompjutera sa strastvenim oduevljenjem je uzdizao svoju himnu tajanstvenim silama postojanja iako je sam biokompjuter samo ureaj, uz iju se pomo moe za tren ili neto malo due, uliti u neiju praznu glavu neophodna informacija za razvoj oveanstva. Sedi takav mislilac gde god, u nekakvom kabinetu, mrti elo na praznoj glavi, a neko odozgo pucne prstima i u glavicu kupusa ue ideja. I eto ti ga, gotovo otkrie! - I knjige se tako piu? interesujem se ja. - Nego kako jo? podsmeljivim pitanjem odgovara Lapin. - Znai, sve to sam napisao to je neki ika odozgo za mene uradio? propitujem ga, iako nasluujem koji je Vjaeslavov odgovor. Lapinu se ozarilo lice srenim, suncu nalik, osmehom. - Oh, najzad si se i ti malo opametio, Arkaa. To, to ti gordo naziva linou ovekovom jeste samo koa, skafander. Prava linost se skriva iza te koe i veto manipulie nogama, rukama, jezikom. I ako hoe da se oslobodi od tih manipulacija, treba postati svojevrsna homeostaza izmeu kosmikih i zemaljskih uticaja. Pamti li, citirao sam ti apokrife drevnih hriana: Onaj koji je pronaao sebe svet ga nije dostojan. Treba uiniti tako da i Zemlja i Kosmos postanu zavisni od nas. Ne mi od njih, razume li, ve oni od nas. Nikako da shvatim ali li se Vjaeslav ili govori ozbiljno? ak i ako se njegova pozicija smatra svesnom i uslovno se to to on govori prihvata kao istina ipak se znak jednakosti ne dobija. Izrazio sam svoje sumnje, obraajui se za podrku Anatoliju Ivanoviu. Ipak je izjednaavanje vie u njegovom delokrugu, kao profesora matematike. - Moe li sebi predstaviti identinost pitam ga jedva se uzdravajui od smeha. Vjaeslav Lapin je jednako Kosmos plus Zemlja? Anatolij Ivanovi uznemireno poea potiljak itavom akom. - Ja se takvim jednainama ne bavim. - Nepromiljeno se smeje primetno je razdraen Vjaeslav. Gledaj da ne zakasni na deobu kolaa uz takav neodluan odnos prema ozbiljnim pitanjima. - Ma, tvom kolau se i ne pribliavam i ja takoe poinjem da se ljutim. tavie, mene u toj fantastinoj teoriji, najvie uznemirava moralni aspekt. Kosmos je rodio sve ivo i Zemlju, i oveka. To jest, kako god da okrene on je na roditelj, je li tako? - Tako je - saglaava se Vjaeslav. - A ti kae: hajde da oca nasamarimo i sami emo svime poeti da kormilarimo. I vie od toga, roditelja svog emo naterati da igra kako mi sviramo. Takav li plan delovanja proizlazi? - A ti kao nee da upravlja Zemljom? precizira Vjaeslav, i u oima mu se ogleda nedvosmisleno nemo zaprepaenje. Sva vlast, sve finansije e biti u naim rukama. Da li bar shvata, ta se te noi dogodilo? Meni su obeali skiptar vlasti. A vi ste mi potrebni.

- Ko ti je obeao? pokuavam tano da utvrdim. Vjaeslav skriva pogled. ini se da on ne eli nikakvu odreenost po ovom pitanju. - Postoje mone sile, koje e nam pomoi neodreeno objanjava on. Pomno ga posmatram i ne mogu da pojmim: gde se zavravaju izvanredne, jedinstvene sposobnosti i gde zapoinje izofrenija? Zar on zaista ne shvata, koliko toga je potrebno znati i umeti, da bi neko postao predsednik zemaljske kugle? S im bi to bilo u saglasju? Nai rasprave i razgovori, inilo se, nisu toliko zabavljali, koliko su iscrpljivali Anatolija Ivanovia. Uvee, kada bismo sedeli pod venjkom uz lubenicu, a deca odjurila da jedu rotilj, on mi je drao bukvicu: - to si se za njega zakaio. Ma, on nema ak ni vie obrazovanje. Njegov vidokrug jedva da izlazi izvan granica osnovne kole, a ti sa njim hoe o Kosmosu, o Vaseljeni. - Pa, ukoliko je on takav kao to govori opet pokuavam da se domognem istine, ta onda mi ovde radimo, ta pokuavamo da nauimo? - Utoljavamo znatielju, gorimo na plai, kupamo se nabraja Berenoj. Zato se svemu takav pompezan smisao pridaje? Treba naprosto odvojiti racionalno od iracionalnog. - Ma, ta je ovde racionalno? ezlo vlasti ili Slava Lapin Predsednik Zemaljske Kugle, ta? - Opet ide iz krajnosti u krajnost uutkuje me Berenoj. Budalatina, razume se. Ali, on slepima vraa vid i dijabetes lei! Kako to? Znai, naa tradicionalna nauka zaista neto ne uspeva da razume do kraja, isputa iz vida neto vano i ne eli da prizna da je bespomona. Te smo mi duni da pojmimo, naemo smisao, i skrenemo panju drutvu na ovaj fenomen. A njegova trabunjanja o vaseljenskoj vlasti, nek s njim i ostanu. Od njih nikome nije ni vrue, ni hladno. Najvanije je shvatiti mehanizam toga, kako se ljudima vraa zdravlje.

***
U Feodosiji sam opet imao viziju. Ali se njen sadraj izmenio posle amanskog obreda. To je ve bio potpuno drugi film, i prikazivali su mi ga ve sasvim drugi majstori vaseljenskih iluzija. Kao i pre, vizija se razlikovala od snova izuzetnom jarkou prizora, praenjem zbivanja uz ukljuivanje svih ula. To je bila na neki nain druga realnost. A moda, ak i prva, zato to je sve to se tamo deavalo bilo neuporedivo jasnije, od onoga kako smo uobiajeno navikli da primamo u ovom ivotu. ...Ugledao sam Kosmos nekako nedaleko od Zemlje.I u njemu je bilo tako tiho, bukvalno kao da su umrli svi zvuci. Nekakva udnovata konstrukcija od sfera, spojenih u piramide, nepomino se

zamrzla u beskraju. Jedna od tih sfera me privlai, mami k sebi. Ona je najnia u donjem trouglu. Ali i ispod nje postoji sfera, koja je, iako ulazi u zajedniku konstrukciju sfera, smetena zasebno. Bez ikakvog napora, kao da golemi prirodni element bezvazdunog prostora ne stvara nikakve probleme mom postojanju u njemu, ja se premetam ka toj sferi. Ona raste, postaje sve vea. Plava planeta sa obrisima kontinenata. To je Zemlja, i ona je sve blie. Ulazim u atmosferu, letim nad povrinom, a njene majinske energije me obavijaju, miluju, uspavljuju. Oseam se kao beba u kolevci. Meni je dobro, prijatno, bezopasno na tim talasima energije Zemlje. Zatvaram oi i dremam na dlanovima mile planete. Lanii nekakvih asocijacija izranjaju u svesti, nizovi simbola, slova, zodijakih znakova, svetih imena plove pred unutarnjim pogledom. Takav je oseaj kao da ja znam i razumem ta oni izraavaju sobom. Ali, odakle u meni to poznavanje udnovatog kosmikog kompjutera, gde nije teko nai bilo koju bit informacija ili uneti svoje sopstveno htenje i nalog u nebrojene programe, unakrsnih uzajamnih delovanja, kroz povezivanje simbola, stvorenih voljom i sveu? Otvorio sam oi i shvatio da sam spavao. Zato to se niim drugim, negoli snom, nije moglo smatrati deavanje. Leao sam na hladnom kvadratnom kamenu u tesnom i zaguljivom podrumskom prostoru. Zidovi od rastresitog sivog peanika su se mrvili, erodirali, a jedan od njih je visoko gore presecala napuklina, kroz koju je padao tanak, ravan kao daska, mlaz svetlosti. Ni vrata, ni prozora u podzemlju nalik na grobnicu nije bilo. Odnekud me je nenadano zapljusnuo talas ustajalog, na trule zaudarajueg vazduha. Spustio sam pogled i primetio kako mi se pod nogama zaljuljao pod. Kao prljava, masna, movarna voda. Hladnoa straha mi je smrtonosnim spazmom stegla grlo: ovo je zaista grobnica. Grobnica, u kojoj sam zatoen zamrenim spletom okolnosti, sluajnih sila ili halucinacija. Bukvalno kao izbaen uvis oprugom, podigao sam se sa kamena na kom sam leao, i stao na njegovu ivicu. Pod mojim nogama su skliznula na pod duga ljigava stvorenja i, nestala dole. Spustih oprezno nogu, kao da isprobavam blatnjavu nestabilnu podlogu prekrivenu travom, koja skriva ispod sebe bezdan. I noga mi propade u neto gadno i opasno. ta sad pomislih sa nekim iznenadnim olakanjem postoji samo jedan astan odgovor smrti pljunuti joj u lice. Odjednom sam osetio da se tama oko mene jedva primetno menja. Odozdo je po nogama krenula hladnoa, i ledene iglice su se zabadale u kou. Njihovi esti ubodi se podiu sve vie i vie, i svuda, dokle stiu njihovi napadi, telo se umrtvljuje i kao da postaje neivo. Podigavi se do grudi, hladni udari se smirie kod samog srca. U tom trenutku, kada sam pomislio da se sve zavrilo, otar bol mi probode kimu. Mene, kao da su proboli ledenim kopljem, i ono zavri unutra, kao ioda entomologa kroz telo leptira. Noge se odvojie od ploe, i visio sam u vazduhu na osovini neizdrivog bola. Od pozadi je dopro slabi uzdah, i neto me trzajem okrete prema nekakvoj mrlji na crnoj masnoj povrini pod nogama, u ijoj je dubini nastala nejasna igra senki. Uz ogroman napor sam razgledao ispod sebe udnu kockastu konstrukciju od pravougaonih ogledala, ija se povrina

prelivala raznobojnim titranjem energija i boja. Trenutak kasnije, u jedva primetnom ogledalskom mrekanju, pojavio se bljesak, prema kome sam osetio udno emocionalno privlaenje, kao prema plamenu vatre u zloslutnoj, neprohodnoj umi. Svetlost je bila hladna, ista i veoma nestalna. Iz tog blistavila se razlegao glas dubok i melodian. Nije bilo mogue ustanoviti, kome pripada mukarcu ili eni. - Treba odluiti, inae vie nee biti u prilici ni da ivi, ni da razmilja. Zasad jo moemo da se dogovorimo. - Ko si ti? savladavajui bol upitah ja. - Posrednik stigao je lakonski odgovor. - Izmeu koga i koga? - Izmeu ega i koga ispravili su me. Posluno sam se sloio: - Izmeu ega i koga? - Izmeu smrti i tebe spokojno odgovori glas. - Treba da se uplaim? - Zato? Smrt je - samo cena, koju plaa ivot kod vrata, koja vode ka smirenju. - Pa ipak, smrt po svojoj volji niko ne bira. ta ja treba da uradim? - Da donese odluku. - Kakvu odluku? upitah kroz muku bola. - Odluka je jedna, a puteva ima tri: kuda treba, kuda se hoe i kuda se dospe. Istina, mogue su i varijante, - na primer, u kuda treba se moe dospeti i preko kuda hoe. I u kuda hoe se moe preko kuda dospe. Kako ti se posrei. S naporom shvatajui ta se deava, sabrah ostatke snage i promuklim glasom upitah: - ta me ugroava? Iz treperave svetlosti ponovo se zau uzdah i stie skoro apatom: - To, emu si upravo hteo da pljune u lice. Shvatajui da je moja estina bila beskorisna, poslednjim naporima umirueg tela, izbacih iz sebe jo malo vazduha zaostalog u pluima, i on otkide sa usana laki, poput pamuka, zvuk: - Fuj... I grobnicu ispuni jauk: - Zato? U tom istom trenu, ja kao da sam bio raznet u paramparad na atome, i svaki od njih je pojedinano poeo da me pili turpijom. A ipak sam pljunuo zadovoljno sam uspeo da pomislim. I prestadoh da budem jedini ovek.

Sa svakim trenutkom, postajalo je sve tee i tee oseati svoje fizike granice, ustanoviti, gde se zavrava telo i gde zapoinje sila koja ga uvlai u sebe. Tama koja me je obujmila, kovitlala se, pulsirala, zgunjavala se uokolo narastajuim oseajem neme smrtne pretnje, upijajui u sebe ono, to je nekada bilo moje telo. Njega, raznetog na atome i estice, koje je prestalo da bude neto materijalno, bukvalno je rastvarao u sebi nervnim spazmatinim kretnjama crni oblak, koji je, kako sam naslutio, i bila Smrt. Nije ostao ni vid, ni sluh, tek samo poslednji gasnui oseaj najelementarnijeg emocionalnog reagovanja: Znai, tako ona dolazi. U isto vreme sam shvatao: jo malice-malice i izgubiu ak i slabaan oseaj svog preanjeg ja. Odjednom sam zauo u sebi nekakav postojani signal, nalik na Morzeovu azbuku. Slabi impulsi su odzvanjali sve upornije, u onolikoj meri u kolikoj sam ja gubio svoju preanju sutinu, i koliko god to udno bilo, probudili su u meni suprotstavljanje deavajuem. Iznenada mi je energetska konvulzija na trenutak zaustavila daljnje raspadanje tamom skoro izjedenih biopolja. Ljutita misao mi je probadala svaku od njegovih rastrgnutih estica: Sa mnom jo nije gotovo! I zajedno sa tom milju, nahrupila je volja da se suprotstavim, koliko god se to besmislenim inilo u tim uslovima. Pritajenim impulsom jo koliko-toliko sauvanog jedinstva svesti, naredio sam energijama svoje biti da ponu da se sjedinjuju. Tamom izjedene estice su zaustavile svoj zalet i, bukvalno su, kao suvo lie na neujednaenom, hirovitom vetru, zaigrale na mestu, nemajui snage da nastave kretanje na bilo koju stranu. Kao da je urlik ranjene zveri probio okolinu, i odjednom mi se vratio sluh, potom i vid, i ja ugledah blago zamuenu mrlju svetlosti u crnoj, paklenoj tami. Spoznaja o moguem spasenju se probudila u meni, i neprimetna zraenja nade su se razjurila na sve strane, nadjaavajui suprotstavljanje tame, obnavljajui oslabljene veze estica i koncentriui energetska polja u mojoj sutini. Sa svakim trenom rastao je oseaj da borba sa Smru jo nije zavrena, i da sve mogunosti suprotstavljanja njoj, jo nisu iscrpljene. Obavijen tamom, grumeni misaone energije se izvijao, grio spazmima i sve se vie i vie saimao u svetlei kamiak plazme, koja je poela da odbacuje sa sebe lepljive pipke nepostojanja, kreui se po njegovim posedima svojom voljom, ka svom cilju. Da nije bilo ranije neprimeene slabe svetlosti koja je pokazivala pravac, mogao sam zauvek da ostanem zarobljenik tame. Te, jedva se probivi kroz crnu neprozirnost, glas svetlosti mi je probudio u svesti skoro neprimetan nagovetaj o moguem izbavljenju, a ja sam mu poverovao i poeh da se pokreem poslednjim snagama u susret tom spasonosnom navoenju. Razgonio sam tamu snagom unutarnje energije, i tama je sikui skretala u stranu, ustupajui put, prljei se o plazmu, uarenu prenapregnutou volje. Bezmalo poslednjim naporom, iznemogao, oseajui da e mi samo za jedam tren volja presahnuti, i da e Smrt rastopiti u sebi nezatienu i jedva prikupljenu, ne tako jaku vezu energije i

razuma, ja nainih trzaj i ispadoh iz tame koja me je prodirala, iznova na kamenu plou. Ispustivi svoj dobitak, Smrt je iz utrobe zagrmela, te talasi energetskih udara protresoe grobnicu, ali sam ja opet stajao na svojoj nadgrobnoj ploi, ve ne mrtav, ali ipak, ne jo i iv. Sada sam nanovo imao telo. Ispravivi se u potpunoj svojoj visini, osvrnuo sam se uokolo i shvatio ta se pojavilo kao spasonosni svetionik. Svetlost, koja je padala odozgo na uljanu povrinu bezdana, plamtela je zaslepljujuim ognjem duginih boja, koji je bio uokviren crnim prostranstvom. Pogledao sam u dubinu svetlosti i ustuknuo. Iznutra me je posmatralo uasavajue stvorenje ovek sa odranom koom, po ijim je ogolelim miiima strujala krv. Podigao je ruku prema oima i zastenjao od gneva umesto ruke je imao okrvavljeni splet mesa i miia. Odraz u svetlosti, bio sam ja sm. Krv se cedila i padala sa tela na sivu povrinu kamena. Iscrpljen od uzavrelih u meni oseanja, savio sam kolena i seo na hladnu hrapavu plou. Zgrbio sam se i zadugo utihnuo od slabosti i oajanja. Onda sam, meu golim zidovima, izgubio pojam o vremenu. Odjednom sam pomislio kako bi bilo bolje da sam se predao Smrti, umesto to sam se iupao iz njenog zagrljaja ovakav, kakvim sam postao. Istog trenutka, kao da odgovara ne moje neizgovorene misli, zauo se poznati, tihi ulagivaki glas: - Ako eli, moe da spava. Probudie te kada bude bilo potrebno, posle vekova ili milenijuma. Apatija je utonula u iznemoglost, ali ipak upitah: - Ko e me probuditi? - Neophodnost zaumeo je eho. Nepodnoljiva tiina, uznemiravajua, opasna, poela je da obavija svest. - I nema nikakve nade da se izbegne ta sudbina? apatino se zainteresovah. - Nada je ki snage, a snaga je sestra volje. Gubi li jedno, iezava i drugo. Ovog puta su boja i modulacija glasa bile veoma jasno enske. - Ako zaspim, ta u ugledati? - Fatamorgane radosti i sree. - A ukoliko ostanem budan? - Ugledae put koji vodi ka cilju, koji niko nije znao, niko ne zna i niko nee saznati. - Poniavajui strah pred nepoznatim nee me zaustaviti sa neoekivanom muevnou izgovorih. - Rei sa blagim podsmehom razlegao se odgovor. - Mogu se zakleti na sveto raspee, da je sve tako povisio sam glas. I podigoh okrvavljenu ruku, da bih napravio znak krsta, ali me je nevidljiva sagovornica zaustavila.

- Zato sebe optereivati beskorisnim? Raspee je sitnica Svemira, tek samo znak koji oznaava put za bojaljive due zasmejao se glas. Moe se i u strahu zagrliti, i celog ivota iekivati sumnjivo spasenje. I ta e se izmeniti? Nije valjda da ne zna o tome? Ma, moda si, elei da stavi na glavu mueniki venac od trnja, potajno matao o vencu vladara svih svetova? Zar nisi znao da venac vladara, ponekad izaziva ne manje jaku glavobolju, negoli venac od trnja? - O emu ti pria? kriknuo je u oajanju okrvavljeni komad mesa na nadgrobnoj ploi. - O tebi dopro je ulagivaki apat. Pa, sam si eleo da proe put kao ovek. - Ko si ti ? besno dreknuh. - Ja imam mnogo imena sa uzdahom tuge zau se odgovor. Neki me zovu majkom, drugi smru! - Zato si me povratila, mamice? - Da bih ti pokazala sledei dan. - Ne elim da doivim takvu budunost! vrisnuo sam oajniki. I tako je sve jasno sa mene su odrali kou ivota. - Ma, ti si sam ushteo da proe put kao ovek opet me podsetie. - I, zar ne zna: svetlost i tama, ivot i smrt, desno i levo su braa jedni drugima. Zato i dobri nisu dobri, i loi nisu loi. I ivot nije ivot, i smrt nije smrt. U mojoj svesti su trenutno eksplodirale varijante smru izmodeliranih predstojeih dogaaja, i istopile se na putevima budunosti. - Video si? - Da. - I ta misli o tome? - Otkud ti zna, da e se sve desiti ba tako? - Teko da e sada razumeti, ali u ti odgovoriti. Svakog trenutka ja upijam u sebe informaciju sa svake trunke bilo kog od svetova. Sve je podvrgnuto analizi i prosleeno kroz vreme. ansa da se ma ta izmeni je nitavna. Iskljuivo Jedini moe da izmeni budunost - i ti, ukoliko odgonetne put. Ali, da bi ga prepoznao mora se setiti budunosti. A ti si je zaboravio. Podsmevanje zbog mog slabog pamenja je pogodilo cilj. Podigavi glavu uvis, ka zraku, ja zamurih. Odmah zauh u sebi otro pitanje: - ta je s tobom? - Zaslepljen sam svetlou misaono priznadoh. - Ko je zaslepljen svetlou, taj mora da vidi tamom pronicljivosti smesta se zau savet. Bio je neto poput sugerisane misli, poput poziva. - Najednom sam osetio sebe u grobu. - Ti si sam sebe sahranio u grobnicu svojih preanjih elja i rei. Sad ispravi savreno. Jer, mi moemo da sklopimo savez. Inae e zaista ostati u njoj.

- I truliu, kao i svi? - Tvoja re odavno razdire srce moje sutine, te ja isto tako patim zbog tvoje krivice optuio me je bezdan. - Ovaj nain, nadam se, razume? - Zato me okrivljuje? ozlojedio sam se ja. Jer, sve to se dogaa sa mnom u svetu, odavno je zavreno unutar tebe. Sama si govorila o tome. Ili ono to si rekla, nije istina? - Istina je nije istina... Reka tvog ivota je zasad izmeu mojih obala. U svojim granicama, ti si slobodan da pliva po toku, da iskae uvis, da roni u dubinu, da pliva od obale do obale, pa ak i da se bori, ukoliko ima snage, sa brzacima vremena i dogaaja. To e ti pomoi da pojmi potencijal kretanja i mirovanja. Ali, u programu moe doi i do zastoja. Ti si i ranije bio veoma nepredvidljiv. Ja elim da pripazim na tebe. I bolje mesto za to, teko da se moe nai. - U predstavi smrti, moja ovacija e biti smrt. ne pitajui, ve tvrdei, odazvao sam se ja, iz nekog razloga znajui o budunosti. I to, to sam iznenada osetio i otkrio, uopte nije odgovaralo onom to sam izgovorio naglas. Kao odgovor dolete neto poput priguenog frktanja: - Moda, smrt, moda samo preporod. ak ni ja nemam mogunosti da razjasnim tvoju tamnu budunost. Ali ovde, u ovoj grobnici, ti si kao igraka u mojim rukama. - Koliko li si ih imala nije valjda da ti je to jo uvek zanimljivo? - A im drugim da se bavim? uvredila se nevidljiva sagovornica. - Ja umem samo da obmanjujem i unitavam. Ja sam protivrenost, zatvorena sama u sebi, negirajua ono to je tvrdila, pretvarajua nita u neto, a neto u nita. I sve to je mogue, meni je mogue samo u ovim granicama. - Znai, ja treba dobrovoljno da se predam zagrljaju smrti? - Zar se boji da iznova postane deo mene, kako bi sazreo za novo roenje? upita bezdan. Nema poverenja? - Da, bojim se potvrdio sam. Predati se smrti, uvek je smrtonosno. Ali, neki su uspevali da savladaju svoj strah, nije valjda da ne pamti?- umiljatim apatom mi je proletelo kroz mozak. - ime mogu da pojaam svoje anse? - Verom u sebe. - ime mogu da ih oslabim? - Neverovanjem u mene. Zaista ti predlaem savez. - Da li neko moe da osujeti osmiljeno tobom? - Da, ve sam ti govorila svi su slobodni u granicama svog ropstva. - Odavde mora da postoji izlaz. - Ve sam ti objasnila ima ih tri. - Ma, objasnila si mi zagonetkom...

- O, uzvieni Boe! Kada bih mogla, pocrvenela bih za tebe. Pogreno je ak i to, to tako dugo razgovaram sa tobom. Niko ne moe da naruava zakone Iskonskog. Najvaniji od njih je: svako sm odabira svoj put. Ti si prekoraio preko jednog od mojih ipostasa. Ali, to je malo. Ti mora da ovaploti u jedno jedino razdvojenost svojih ivota u svim prethodnim dimenzijama. Samo sjedinjujui ih, moi e da se die sve vie i vie. - A, moram li onamo? - sa sarkazmom sam upitao i podigao se u svojoj punoj visini. Zar je tamo potreban ovaj krvoliptei komad mesa, koji ne pamti svoju prolost, a boji se svoje budunosti? Ovaj bedni ovek? - i prasnuh u neobuzdani smeh, nezaustavljiv, kao bezumlje deavajueg. - Eto vidi, nama je bolje da se dogovorimo i ne traimo snagu na borbu. - Meni su to jednom nagovestili. Ali, gde su one, moje snage? - Sve moe da se izmeni zau se odgovor. - ini mi se da malaksavam. - Da, gubi krv. - Mogu li da umrem? - Pravilnije je rei da usnim. - Tano. Ti si ve govorila o tome. Znai, granica naeg optenja ipak postoji, da tako kaem, prirodna granica zaliha krvi u meni? - Da. - I ti e odgovarati na moja pitanja, dok sam u stanju da ih postavljam? - Hou potvrdi glas. - Onda mi odgovori: ta je ispod mene? - Bezdan tamnih svetova. - A nada mnom? - Blistava dubina gornjih svetova. - A zbog ega je ovde kocka od ogledala? - Ukoliko pogodi, to staro e ti pokazati novo, kada ue u dubinu sutine, i nevidljivo e ispoljiti sebe kroz vizuelno i virtuelno. - Opet zagonetka? - Nije ba tako sloena za onog, ko je od sutine Sutinskog. - Imam utisak, da mi vie nije ostalo vremena za dalji prijatan razgovor priznadoh ja i sa naporom se podigoh na noge. Ako sam pogreio, ne dozvoli da bude ljuta na mene. Trudio sam se da budem dostojan tvog udnovatog saoseanja. - Dobro sa tugom se razlee u grobnici. Potinjavajui se munjevito planulom instiktivnom oseaju, prikupio sam snagu i napregao se tako, da se inilo kako od ogromnog naprezanja mogu da se pokidaju spletovi miia, koji su u

trenutku povratili nekadanju snagu, te skoih kroz gustu crnu ustalasanu tenu smesu na svetlou prelivajuu glatku povrinu kocke, na koju je odozgo bio usmeren dolazei zrak. Nisam zauo zvuk iz iroko rastvorenog bezdana poda mnom. Nije ga ni bilo. Prosto je bljetea, pulsirajua povrina neujno uvukla u sebe palo na nju telo, i ja ponovo dospeh iz zagrljaja smrti u naruje sudbine. Svet, u kom sam se naao, bio je udan, neobian, i kao da se sav sastojao od pokretnih, razmekalih kontura i energetskog sjaja. I ja sam iznenada postao nekakva mona svetlucava energija u prelivima, koja je iz trena u tren menjala svoj oblik. I evo, ja rastem, irim se, oseam kako u meni kljuaju energije regulisane u bujice, i poinju da cirkuliu, obezbeujui uzajamno dejstvovanje udno povezanih polova. Kosmika zraenja eksplodiraju dospevi u mene, obrazujui bezbrojno mnotvo raznobojnih kovitlaca, ime hrane moje novo telo. Oiju vie nemam, a ja vidim nekako celom svojom sutinom istovremeno gore Sunce, zaslepljujue beskrajnim fosforescentnim bljescima, i dole Zemlju, po kojoj klizi moja gigantska senka, obasjana prelivima pulsirajue u meni, unutarnje svetlosti. Ja ak mogu da posmatram svoju unutranjost. Moje novo telo sada jesu polja, energije, kombinacije i uzajamno delovanje vakuuma, astrala, gravitacije, materije i anti-materije, molekularnih i submolekularnih veza. Sva ta mora i vodopadi energija, reke koje ih spajaju, potoci i slapovi uzajamnog delovanja sila to je moja nova zastraujua sutina. I ja sam slobodan da odaberem, po sopstvenom nahoenju, bilo koju od neverovatnih, ranije nepoznatih sila i da to sruim na sve to se usudi da mi se suprotstavi. Preplavilo me je oduevljenje. Postepeno sam poeo da vidim izotrenije i preciznije. I otkrio sam sebe u formi velike prelivajue raznobojne kugle. Ali i ta forma nije dugo ostala stabilna. Ona se okretno njihala i poela naizmenino da dobija sve nove i nove obrise as crnog olujnog oblaka, koji kljua munjama i gromovima, as ile vazdune zmijice, koja vijuga po krivinama energetskih talasa, i preplavljena je ushienjem od tog razigranog prebacivanja.. Veoma dobro sam oseao svoj poloaj u prostoru nepoznatog sveta, vibracije kosmikih bujica, glasove zvezda i zvezdanih skupova, udaranje talasa neutronskih okeana i fotonskih tokova. Shvatio sam da mogu da se preobraavam ogromnom brzinom u bilo koje forme ivota i energija. Prespojivi magnetne linije sila svojih polja, promenio sam smer uticaja gravitacije, tako da me je ona sada privlaila du Zemlje, prema kugli Sunca koja je sijala nad horizontom u oker prelivima. Ogromnom brzinom sam jurio po prostranstvu, i to sam vie zagledao okolinu, tim vie mi je sve uokolo delovalo vrlo poznato. Dole nije bilo uobiajene Zemljine kore. Ali, zagledajui lelujave, pulsirajue obrise njene povrine, cvee, drvee, nije bilo teko dosetiti se, da se sve te energije

izlivaju iz njenog materinskog okrilja. Vinuvi se uvis, video sam kako zeleno-ukasta ostrva uma ravnomerno zapljuskuju arolike energije otvorenih prostranstava. Gledao sam gore i vie nisam primeivao ogromnu brzinu ni Sunca, niti bilo kojih drugih zvezda, ali su se brzine oseale po jedva primetnim obrisima odraza, od neno-roze, zlatastopurpurnih i plavih isijavanja koja su ispunjavala prostor. A to prostranstvo nije bilo pustinjsko. Eterina iva bia, koja su se ranije pojavljivala u trenucima duevne napetosti ili sna, letela su sa svih strana, okruivala me horovodom*, te ja najzad shvatih, ta su ona elela da mi kau. - Pozdravljamo te, gospodaru! odjekivale su uokolo njihove radosne misli. I ja sam im isto tako odgovarao, ne reju ve milju: - Drago mi je da vas vidim! - Vratio si se! Ti si ponovo sa nama! Jedno od eterinih bia mi se sasvim pribliilo. Ono nije bilo ni mukarac, ni ena, i kroz poluprozrano telo, obavijeno zlaanim sjajem, provideli su se sudovi, po kojima je strujala ne krv, ve energija. - Budi obazriv. Migen te trai. - On je veoma moan. Ima pravo prvog udarca. - Carica Zemlje mu pomae doapnu neko. Poeo sam da skeniram prostranstvo i otkrio, protegnute do svesti, pipke neije uznemirenosti. Proavi kroz uspostavljeni kontakt po lavirintu upletenih u pletenicu energetskih stubova, otkrio sam potreban mi lik i uveao ga. Prizor je isprva bio dvodimenzionalan, potom trodimenzionalan i na kraju je dobio jasnou hologramske kopije. Prekrasno ensko lice je hladnim podrugljivim oima uhvatilo moj pogled. Naporom svoje volje sam stvorio, preko puta izazvanog lika, novi lik svoje lice. I dao sam mu izraz neumoljivosti i surovosti. Usta tog hologramskog lika su se pokrenula i ispustila zvuk: - Mogao bih te sad odmah transformisati, ali prvo hou da se snaem u svemu. ensko lice se osmehnulo kao odgovor na pretnju, i vrsto stisnulo usne: - Da se snae?... Ja slinih pretenzija nemam. Bolje da se ne svaamo, a? Tim pre to si iza sebe ostavio sitan dug, nisi zaboravio, nadam se? ena se ponovo osmehnula dok sam ja prouavao njeno lice, i odmah je mnome izazvanu sliku, protiv moje volje, zanjihala i, nestala. - Sa njom na taj nain nee izai na kraj ona je sada veoma mona. I nee se uplaiti od tebe. Nisi smeo da pokazuje neprijateljstvo pojasnio mi je jedan od starih drugova. - Ni ja se nje ne bojim hvaliem se lakomisleno.
--------------------------------------------------------------------------------------------* horovod - ruska narodna igra - kolo sa pevanjem

Odjednom se iznova pojavljuje preko puta mene lice carice Zemlje. - Hoe da ti pokaem prognoziranu fazu, junae? U knjizi vremena postoji i takva varijanta. Moemo se dogovoriti dok nije kasno. Ja utim, zauvi ponovo nedavni predlog dok ne bude kasno i poznatu mi intonaciju glasa. Ali je moja saglasnost, inilo se, traena formalno. - Pogledaj u sebe.. Posmatram se i vidim: spiralni vrtlozi se podiu nagore, skoro rastvorivi u beskraju prvobitnu tvorevinu, potom se sputaju, saimajui duh u materiju. I ja znam: u centar se moe vratiti samo onaj, koji je nekada izaao iz njega, zato to se, pre nego to doe do saimanja, mora dogoditi irenje. Jedino se tako moe nai vrelo sopstvenog postojanja. Meni je dobro, udobno, spokojno. Odjednom se sve uokolo trenutno menja. Ja sam u nekom peinskom hramu. Nad glavom mi je masa gigantske litice, kroz ije pukotine se probijaju snopovi svetlosti. Stojim na ivici nevelikog podzemnog jezera, nag, okruen sa dvanaest prelepih ena u dugakim haljinama. To su mnogoboake svetenice. Povrina vode je posuta laticama rua. Ja pamtim, ja znam: rua je Hristov cvet, i ona simbolie roenje, ivot i smrt. Smrt, posle koje e se neizbeno dogoditi vaskrsnue. ene me brino pridravaju ispod ruku i pomau mi da se spustim u vodu, gde me prihvataju ruke drugih svetenica. Takav je oseaj, kao da su me opili narkotikom: apatija, bezvoljnost, otsustvo bilo kakve sopstvene elje. Ravnoduno prihvatam ruke prelepih ena koje mi miluju telo, pripremajui me za tajanstveni obred. Oprale su me u vodi i podigle. ini se da mi se snaga vraa, i kao da to shvataju, ene mi sve jae stiskaju lanke, laktove, te me vie ne pridravaju, koliko obuzdavaju. One me skoro na silu vode prema ogromnoj statui u cenru pilje. To je ona ista figura koja je bila na amanskom obredu kod Vjaeslava. Samo je sada ogromna, njena glava dosee do same kupole peinskog hrama. Noge su joj podavijene ispod nje, a izmeu razdvojenih kolena je napravljen udoban carski leaj. Mene sputaju na njega, i nekakva sila me zadrava, privlai, ne dozvoljavajui mi da se podignem na noge. Pokuavam da se suprotstavim toj sili, ali, bez obzira na njenu, ini se, mekou, lepljivost, ona me vrsto dri prikovanog za leaj. Svetenice se smetaju uokolo po est sa svake strane. Iz tamne dubine hrama, pojavljuje se ona prelepa ena sa krunom na glavi carica Zemlje. Na njenim ramenima je zeleni plat sa skerletnom postavom. A pod platom je naga. Ja znam ko je ona i ta e biti dalje. Carica Zemlje stupa na leaj. Ona stoji nada mnom, prekoraivi preko ispruenog tela, i netremice mi se zagleda u lice. Osmeh skliznu preko njenih usana. - Ti nee rat u svetu, ti eli harmoniju sveta, ali si zaboravio da se za sve mora platiti. Potrebna je rtva umilnim glasom govori ona i, zabacivi skute plata, sputa se na moje telo. Oseam njenu nenu, toplu kou, njene snane ruke, koje su me gurale u grudi, kada sam pokuavao

da se pridignem. Hristos je iskupio Zemlju na Krstu. Tvoje iskupljenje je kudikamo prijatnije na leaju podruguje se ona. Ma, pristani, pristani... Sad joj je lice vrlo blizu. Ja pokuavam neto da uinim sa svojim telom, da ga nekako pokrenem sve je uzaludno, neprimetni okovi arobnjatva su jai od mojih miia. - Zato se suprotstavlja? Budui da potajno, i sam eli ono to e se dogoditi. I zatim savez Neba i Zemlje mora biti plaen govori ona, i njeni prsti nenim umirujuim pokretima klize po mojim grudima. Ti si Car, a ja Carica i sve uokolo je nae carstvo. Zar nisi matao o tome? Njene rei nisu agresivne, ve spokojne. Oseam mo njene lepote i odazivam se na nju. I ona, kao da je osetila privlanost koja se pojavila, sjedinjuje svoje telo sa mojim. - Arkadije, Arka, Arkada, most preko duge, preko sedam prostranstava umiljavajue izgovara ona, darujui svojim kretnjama, nalik na talase, oseaj najuzvienijeg zanosa. Oseam kako su popustili okovi koji su me zadravali, ali ne odgurujem enu, ve naprotiv, neno klizei dlanom po njenom telu, ja podstiem i podravam iznikli oseaj sjedinjavanja. Moj dlan klizi po njenim leima, i ja oseam kako se ispod koe kotrljaju mone vrste tvorevine. Nasluujem: tamo se pojavljuje i iezava hrbat zmaja. Carica je ena zmaj, i pod opinjavajuim enskim otelovljenjem, skriva se estoka sutina Iskonskog Zmaja. I ako to ne izneverimo uskoro emo se sjediniti u jedno bie Nebeski Adam i Zemaljska Eva. Raa se Androgin, koji e imati jedno telo i dve glave muku i ensku. To e biti Novi ovek vladar Zemlje, u kom e se pomiriti Zemaljsko i Nebesko. I od koga e zapoeti Zlatni vek izuzetno sreno vreme. Ono e potrajati hiljadu godina u uobiajenom zemaljskom raunanju. Moj dlan sa nenou klizi po njenim leima, nad kotrljajuim pokretnim kvrgama koje pokuavaju da se otrgnu iz zatoenitva tela zmajske sutine njenog bia. Ona prepoznaje, shvata da je nenost iskrena, da je njeno ispoljavanje izazvano ne razumom ve oseanjem, da sam ja obuzdao u sebi kompleks zarobljenitva i rtve. I u taktu sa takvim oseanjima, njene kretnje gube energiju grubog otimanja, a vibracije koje zrae postaju mnogo tananije, nenije. To vie nije nasilno ovladavanje jednog nad drugim, ve sjedinjenje, zbliavanje, stapanje dve mone vaseljenske energije, dve iskonske harmonije postojanja enske i muke. Grevito upanje zmajevog hrbata iz njene kime se zaustavilo, i odlazi u dubinu unutarnjeg kosmosa carice. Sada je ona naprosto ena, koja je dola do eljenog. I nije vano ta je ona uinila da bi se to desilo pobedila je, da bi se potinila, da bi stala pored svoga cara, da bi pronala svoje carstvo. U poslednjem trenutku, gubei ivot zbog uitka, ja zabacih unazad glavu i ugledah nad sobom u visinama zadovoljno, osmehnuto lice Majke Zemlje. Vizija je iezavala i vie se nije vratila. ta je to bilo? Iz kakvih dubina podsvesti je izvueno? Ja sam oseao da sam dospeo u lavirint, koji e se protezati kroz ivot. I svaki korak ovde ima znaenje ne samo kao pouka, ve i u oblikovanju sopstvene sudbine.

***
Vrativi se iz Feodosije, s novim entuzijazmom sam se bacio na posao. Ne znam zato, ali sve sam uspevao nekako lako, bez ikakvih posebnih napora. Imao sam oseaj da mi pomau. Istovremeno sam vodio izdavake poslove, pisao knjigu o Lapinu, uestvovao u radu na scenariju o dostignuima Akademije, itao desetine ezoterijskih knjiga, pokuavajui da proniknem u sutinu onoga to se dogaalo sa mnom. Nikada pre, ak ni u mojim najproduktivnijim, osamdesetim godinama, nisam uspevao da uradim ni mali deo onoga to se sada odvijalo lako, bez ikakvog napora, kao da je arolija. Bio sam pun snage, energije i ak sam poeo da zaboravljam gomilu neizleivih bolesti, koje su po svim zakonima ove vrste, trebale da zagoravaju godine moje, skoro ve nastupile starosti. Ali, starost nije napredovala, ve je naprotiv, uzmicala. Bolesti su prestale da me mue eleo sam da radim, da postavljam sebi sve sloenije ciljeve i da ih dostignem, uprkos stereotipima o predpenzionerskom dobu. Prvo sam uspeo da zavrim knjigu o Lapinu. Izdao sam je o svom troku, i ona je Vlaeslava odmah uinila poznatim. Knjigu su vrlo rado uzimale knjiare, i ona se vrlo brzo rasprodala naavi svoje itaoce. Uskoro bi trebalo da bude zavren i film o Akademiji. Istina, s njim je bilo problema. Na Akademiji nije bilo novca za njegovu produkciju, iako su svi shvatali povezanost njegovog prikazivanja na televiziji, sa tim istim finansijskim uspehom Akademije, iji je nedostatak zadravao snimanje. Proizlazilo je kao kod Kozme Prutkova: Gde je poetak tog kraja, kojim se zavrava poetak? Iako u to vreme moje materijalno stanje nije bilo ba sjajno, ipak sam pronaao est i po hiljada dolara, neophodnih za zavravanje snimanja. Skoro istu toliku sumu je uspeo da pronae i drugi scenarista, koji je istovremeno bio i direktor snimanja u filmskom studiju. Dobio je taj novac stavivi hipoteku na svoj stan, prirodno, uz Lapinovo obeanje da e, kao predsednik Akademije, vratiti dugove buduim prihodima od prodaje filma, od oekivanog priliva klijenata, koji e, svakako, biti privueni tim filmom ka iscelitelju iz Feodosije. Ali se oekivano zbilo samo napola. Sve to se ticalo slave za Slavu Lapina to je upravo ispalo i mnogo bolje, ak iznad svih oekivanja, a eto, ono to se ticalo njegove asne rei, kao asnog oveka, da e sve poteno vratiti, tu su kod njega iskrsle komplikacije ne sa njegovim pamenjem, ili njegovim potenjem. Ja sam ostao bez novca, a direktor filmskog studija zamalo da nije ostao bez svog stana, mada se to, ipak, dogodilo kasnije. A dotle... do tada je sve ilo svojim tokom, u skladu sa drugim scenarijem, u ijem su pisanju uestvovali, kako se kasnije ispostavilo, neuporedivo talentovaniji majstori, no to je va pokorni sluga.

Svaki dogaaj ima svoju taku preseka, svoju nultu koordinatu. U tom sledu dogaaja, koji su tako neoekivano i stvaralaki blagotvorno prodrli u moj ivot, feodosijski obred je, nesumnjivo, imao nekakav veoma vaan smisao, iako me u sutinu zbivanja niko uopte nije uputio. Naprosto se tako dogodilo, ja sam u tome uestvovao, i to je poelo da utie na moju sudbinu. Vjaeslav, sa kojim sam se u to vreme viao toliko esto kao nikada do tada, bio je veoma brian prema meni, ostavljao je bilo koji posao kada bih svratio kod njega, odgovarao na bilo koje pitanje u povodu proitanih ezoterijskih knjiga, od kojih mi je veinu on sam preporuio. On se otvoreno bavio mojim okultnim obrazovanjem, iako sam to to sam izuavao, uglavnom prihvatao kao gomilu veoma sumnjivih znanja, u kojima bi trebalo pronai nauno zrnce istine, pre negoli verodostojna tajna znanja, koja su stigla do nas iz dubina vekova. Zbunjivalo me je i to, to se Lapin s vremena na vreme ponovo vraao svojoj najmilijoj temi - otimanju vlasti. - Uz pomo tih tehnologija mi moemo uticati na dogaaje tvrdio je on. Mi moramo stvoriti tajni red i podrediti mu sve. - Sa kojim ciljem? poslovno se informiem. - Da bi se vladalo odgovara Lapin. - A iz kojih razloga natovariti na svoja ramena vladanje? nisam se suzdrao. U ta emo povesti narode, prema kakvoj arobnoj viziji ili blistavom vrhu? Ima li viziju za sve? - Zar sadanji vladari vode ka viziji? - Ne saglaavam se. - Ali se oni barem pretvaraju da izvlae narod iz one tamne ume, u koju su ih odveli prethodnici. Vjaeslav jedva suzdrava smeh. - To je arobna uma. Ona je beskrajna, ukoliko ne zna njene tajne puteljke. Ma, zato uopte sebe mui takvim pitanjima? Glavno je uzeti vlast. I kada je uzmem, neu imati nikakve nedoumice ta da radim, kako da radim? Ja u prekinuti taj javaluk. Svi e izvravati ono, to ja naredim. - A ako neko nee? - Toga u zveknuti ezlom vlasti po glavi. I glava e se razleteti u paramparad. Ti si itao o ubicama-ekstrasensima? Dakle, njihovi izgledi, u poreenju sa onim koje daje skiptar vlasti podjednaki su izgledima mrava u borbi sa divom. - A ta se od mene zahteva? - Da ue u moju mafiju. Potreban je trei, po uslovima igre. Dvoje ve imamo. - Koga? - Mene i jo jednog, ti ga poznaje. - Pa, zata e vam onda trei? Zar vam je udvoje dosadno da zemljinom kuglom vladate? - Ma, rekao sam po uslovima igre, osmehuje se Vjaeslav. - Znai, to je igra?

- Aha potvruje Vjaeslav. Samo, ja u toj igri nisam iz ale, ve sam najozbiljnije ve tri puta polagao ispite pred satanom. - O, u kakvo drutvo hoe da me uvue toboe se plaim. Ne, u vau trojku ja nikada neu ui. Ja, na kosmate i rogate od detinjstva imam alergiju. Vi se tamo nekako sami snaite. - Ne mogu odgovara Vjaeslav. Tvoj kod sudbine se pojavio na beskonanosti. Bez tebe se konstrukcija ne moe odrati. - Auh, ala sam ja vana figura smejem se, i dalje smatrajui da se Vjaeslav sa mnom sprda. Bez mene, znai ni ovamo ni onamo. - Tano potvruje Lapin. I on se isto tako smeje. Ni ovamo ni onamo. Te tako, prestani da se opire centru vlasti, dok te jo zovu. A ono, zamisli, odjednom bez tebe mogu da se snau, pa e zaaliti. - Ma, ne uri, daj da se snaem u tome. Poto su kod mene, evo opet, zmajeve glave poele da rastu izvlaim se ja alom. Knjigu sam napisao glava je izrasla. Film smo napravili jo jedna se pojavila. I to takve neobine, sa krunama. Jasnovida deca su me ba jako namuila. Kau, da ak i kod tvog zmaja postoje samo tri glave bez kruna. A ovde, razume li, ve ih ima pet. Pa, ta s njima da radim? To, to kod mog zmaja ima vie glava nego kod Lapinovog, ini se, pogaa Vjaeslava. - To, to kod zmaja glave rastu, naravno da je vano saglaava se on. Ali je jo vanije kod koga je ezlo vlasti. A ono je, kao to zna, kod mene. - Pokai zahtevam. - Zato da ti pokaem? Svejedno ga nee videti! Jer, ono nije u materijalnom prostoru odbija da mi podnese dokaze o punomoju Lapin.

***
Jednom prilikom sam ipak odluio da se poblie upoznam sa mojim udnovatim sustanarom u informacionoj strukturi, koju Lapin naziva zatitni kvadrat. Nisam oseao nikakav antagonizam prema zmaju, tim pre, to je on zaista vie nego oigledno reavao ne samo moje probleme sa zdravljem, ve nikada nije odbio da pomogne ni drugima. I ta pomo uopte nije bila virtuelna, ve sasvim realna. Uopte mi nije jasno, zato se ja tako mirno odnosim prema toj, apsolutno neobinoj injenici stranog prisustva, pri tom u vidu tako kontroverzne linosti, kao to je zmaj. Na Istoku, njemu se klanjaju, smatraju ga Uiteljem Svetlosti, ali na Zapadu, naprotiv, plemeniti ljudi istrebljuju sve te uitelje uz potpunu saglasnost Crkve.

Bilo je vreme da strastveno sprovedem ispitivanje, do najmanjih sitnica. I poeo sam da se pripremam za to. Jedno vee sam sedeo zajedno sa svojom uenicom Tamarom. Ona je ukljuila svoj ekran unutarnje vizije, i mi smo poeli da komuniciramo sa tim izuzetnim gostom iz virtualne realnosti po unapred pripremljenom planu. - Krune blistaju i zaslepljuju poela je svoje posmatranje Tamara. Njihova zupasta krunita su latice trouglaste forme. Nad njima, na zlatnim stabljikama, kao zvonii, vise brilijanti. Na centru njihovih ela, nad oima su ogromni rubini. Vrat je kao kod irafa gladak i dugaak, oi su duboko usaene, eljusti su nalik na krokodilske. Rep je pokriven zelenom krljuti. Po kimenom grebenu je takoe drago kamenje. Krila su veoma lepa, arena, krljut na leima je zlatna, a na stomaku srebrna. On sipa vatru. Okree glavu i posmatra me. - Upitaj ga moe li se s njim porazgovarati? poinjem da pojaavam nae odnose. Tamara ga pita i dobija dozvolu za razgovor. - ta oznaava pet glava zmaja sa skupocenim krunama? Da li je to program? pita Tamara. - Nije program, ve veoma vana misija. - Koliko mu je godina potrebno da bi je ispunio? - Osam godina. Trebalo bi da izraste jo jedna glava. - ta obuhvata misija? - Nauni rad, s kojim e zapoeti nova etapa ljudske evolucije. - ta oznaava slika zmaja u zatitnom kvadratu? - Vii razum. - Kakvo mesto u kosmikoj hijerarhiji zauzima zmaj sa skupocenim krunama na est glava? - Tree mesto. est glava je dvanaest aspekata moi. Ja zamreh od slatkog oseaja svog visokog poloaja. - Lapin da li je ovek ili je iz Kosmosa? - Iznedren je. - Kako? - Iz aure. - Ko je on? Zmaj stvara pored sebe sliku. Na njoj je ovek sa glavom ptice. Ona nalikuje na glavu gavrana. - Zato postoje biokompjuteri u energo-informacionoj strukturi ovekovoj? - Oni ukljuuju i kontroliu programe razvoja, i takoe predstavljaju instrumente i sredstva veza. - Sa kim? - Sa bogovima, sutinama, hijerarhijama.

- ta oni jo rade? - Ukoliko ovek gubi smisao za lepo u ivotu i ne privlai ga vie da ivi, oni utvruju to stanje. - I ta onda? - Kada ovek prestane da stremi ka socijalnom uspehu, ka stvaralakim dostignuima, ka novim znanjima, on postaje nezanimljiv za biokompjuter. U tom sluaju se oni oslobaaju oveka i iniciraju smrt. - Ko je naloio program, Zmaj? - Jupiter, otac bogova. - Njegov cilj je? - Ostvariti potpunu saradnju Sunca i Jupitera, energije Jin i energije Jang. Kodiranje procesa kree iz jezgra Galaksije. Kosmika ula kontroliu njihove odnose. - Da li tamo, gde se zavravaju materijalne estice postoji ivot? pitam preko Tamare. - Da, tamo ive sutine, projekti, egregori, koji se materijalizuju kroz ljude u ovom prostoru. - emu sve to? - Da bi ovek mogao da stigne do vrha evolucije, on mora da se usavrava. On umire i iznova se vraa u ivot, da bi odradio svoj karmiki program. Hristos je odradio svoj karmiki program. Sada On ima egregor sa kojim se sjedinio. Sada je On Bog! - Ali, On je sin Tvorca! - ovek moe da dostigne te visine i postane sutvorac Vaseljene. To je teak put, ali je mogu. Jer, Hristos je uzmogao... Vi ste svi stvoreni po slici i prilici Boijoj. Iskra Njegove due je u svakome od vas. I svako od vas sam odluuje da se uspinje na vrh, kotrlja nadole ili da stoji na mestu, kao vitez na raskru. Ja potpuno razumem, kakav udan utisak mogu da proizvedu ovakvi dijalozi na one, koji se nikada u ivotu nisu susreli ni sa im slinim. Ma, ja sam se sreo, zar ne. I duan sam da ispriam o svom iskustvu. Siguran sam da e ono pomoi mnogim ljudima da se tano obaveste. Osim toga pre dvesta godina teko da bi neko od ljudi shvatio princip rada televizora ili predavanje savremenog naunika o radijaciji. Radijaciju je nemogue videti oima, a u to vreme, ureaja za njeno merenje i registrovanje nije bilo. Kako poverovati u ono to je nemogue videti, opipati, probati jezikom? Koliko god da deluje udno, malo se ta promenilo od tog doba. Ako neki ovek izjavljuje da, navodno, ima nekakav tajanstveni ekran unutarnjih slika, a hiljade drugih nita slino nemaju, onda e tih hiljadu ljudi uvek smatrati nenormalnim upravo tog jednog, normalnog meu njima. Istorija je sauvala za nas ne mali broj sluajeva spontanog otkrivanja biokompjutera. Sokrat je, ako poverujemo Ksenofonu, vladao darom predvianja i objanjavao je svoje proroke sposobnosti uz pomo boanskog bia, dajmoniona*, koji se pojavljivao u njemu i doaptavao mu ta treba da radi. Sokrat je tvrdio da dajmonion ni jednom nije pogreio u svojim prognozama.

(Istraivai antike filozofije razlikuju termin dajmon, to jest posebno boanstvo, od dajmonion, to je neto apstraktnije, a manje odreeno uopteno boansko). Pitagora, Platon, Heraklit, Albert Veliki, Dante, Paracelzus, Jovanka Orleanka, Rene Dekart, Vilhelm Lajbnic, ser Isak Njutn, Emanuel Svedenborg, Johan Volfgang fon Gete, Franc Anton Mesmer svi su se oni sluili mogunostima da dobijaju znanja iz onih istih fenomenalnih svetova, koje je tradicionalna nauka dugo negirala, samo na osnovu toga, to nije bila u stanju da razradi pouzdan instrumentarijum za izuavanje ovakvih pojava. A stvarno, to je problem same nauke, a nikako onih, koji ve praktino koriste mogunosti koje su im se otvorile. Primitivnim dogmatskim negiranjem, nita se, osim mirnog ivota, ne moe postii. Istorija nas ui da se kretanje nauke unapred dogaalo upravo onda, kada su se naunici svesno i dosledno okretali netanim pojavama. Prelistajte svoje enciklopedije i uveriete se - u formulama savremene nauke neuporedivo jae odjekuje glas izuzetaka, a ne onoga, to se smatralo pravilom. Znameniti Karl Gustav Jung je upozoravao, da iskljuiva racionalnost zdravog razuma moe biti najgore od svih predubeenja, zato to mi nazivamo razumnim samo ono, to se nama takvim ini. Mendeljejev je otkrio svoju uvenu tablicu Periodinog sistema u snu kao objektivnu stvarnost, preko biokompjutera koji se svojevoljno otvorio, i tek je posle toga poeo da traga za zakonomernou, koja sjedinjuje hemijske elemente u jedinstveni sistem. To jest, isprva je dobio znanje, a tek kasnije poeo da prikuplja objanjenja za to. Fenomeni Dune, Kulagine, Kuleove, Vange, Uri Gelera, ri Satja Sai Babe, ana Boena, Jan Ksina, pa ak i Koperfilda, koji se istrajno pretvara da je maioniar, takoe su neposredno povezani sa radom biokompjutera. Samo, teta to je svako od njih ponaosob morao, nekako naslepo pipajui, da proe put spoznaje zakonomernosti rada tog jedinstvenog mehanizma uzajamnog delovanja sa drugim prostorima. Pre godinu dana, kada sam krenuo u istraivanje fenomena, nisam ni pretpostavljao da u uplesti u taj rad skoro sve svoje roake, prijatelje, kolege. Kod mnogih od njih su se, posebno kod onih kojima smetnja nije bila starosna dob ili nedostatak vremena, otvorile sposobnosti, kako su obeali strunjaci nae Akademije. Pa ak i oni, koji nisu dostigli maksimalne rezultate, uzmogli su zaista sutinski da poprave svoje zdravlje. Ma, do nedavno sam upravo ja bio jedan od najeih protivnika ekstrasenzorike. Seam se prvih asova, kada sam sa velikim naporom uspevao da obuzdam svoju skepsu. ------------------------------------------------------------------* dajmonion tako Sokrat naziva onaj unutarnji glas, koji on smatra boanskim nadahnuem, a koji ga odvraa i opominje da ne uini neto nepravino, nekorisno ili ravo M. Vujaklija

Instruktori su nam objanjavali da u vreme energetskih vebi, mi kao da radimo sa plazmom. Trljajui ruke, mi izazivamo priliv krvi u ake i na raun toga, stvaramo elektromagnetni napon, u kom razvlaimo na razne strane suptilne energije, primoravamo ih da se kreu prvo prema katodi (negativnoj elektrodi), a potom ka anodi (pozitivnoj elektrodi). Izvravajui te prilino jednostavne zahteve, oseao sam se kao detence u vrtiu. Kasnije su mi do ruku doli materijali istraivanja, koja su se sprovodila u biohemijskoj laboratoriji Rouzeri Hil koleda (Bufalo, drava Nju Jork). I prestao sam da se oseam kao detence. U eksperimentima je uestvovao poznati ekstrasens Oskar Esterbani Amerikanac maarskog porekla. Biohemiarka Dasta Smit se specijalizovala na enzimima velikim belanevinastim molekulima-katalizatorima, koji ubrzavaju tok biohemijskih reakcija. Zapazivi, da se pri obradi enzima snanim magnetnim poljem, njihova hemijska aktivnost poveava, ona se zainteresovala da li, moda, ruke Esterbana imitiraju taj efekat. Eksperiment se sastojao u tome, da Esterban dri epruvetu sa enzimima, dok su u isto vreme asistenti uz pomo infracrvenog spektrofotometra svakih petnaest minuta proveravali nivo njihovih hemijskih aktivnosti. Oni su otkrili da su se enzimi ponaali kao da su bili smeteni u magnetnom polju, reda 13 000 gausa. To je dvadeset est hiljada puta vie od magnetnog polja Zemlje, ali, magnetometri pri merenjima nisu pokazivali oko ruku Estebana nikakve anomalije magnetnog polja. U drugom eksperimentu su merili nivo hemoglobina u krvi pacijenata, koje je Esterban leio metodom polaganja ruku. U periodu estodnevnog rada, nivo hemoglobina se kod pacijenata povisio proseno po 1,2 grama na 100 kubnih santimetara krvi. Pacijentima koji nisu koristili usluge ekstrasensa, nivo hemoglobina se nije poveao. Kasnije sprovedeno istraivanje vode koju je obradio Esterban, pokazalo je da u njoj postoje vrlo jasne spektrofotometrijske razlike u odnosu na vodu, koja nije bila podvrgnuta njegovoj obradi. O tom uspenom efektu je izvestilo istovremeno, potpuno nezavisno, nekoliko laboratorija. Situacija se zaotrila jo i time, to su molekuli vode, obraeni ekstrasenzornim uticajem, bili blago jonizovani. Drugaije se to ne moe nazvati, nego kao izazov fizici. Zato to proces pretvaranja atoma i molekula u jone zahteva znaajnu energiju. Pa, kakva je to tajanstvena sila koja je sposobna da katalizuje subatomske uticaje? Meutim, ukoliko pretpostavimo da je energija, koju zrai ekstrasens, u stanju da na raun unutarnjeg atomskog delovanja stvori spoljno elektrino polje, onda je nadalje potpuno mogue objasniti, ve svima poznate pojave iz fizike. U skladu sa fizikom plazme, u takvom spoljnom polju koje premauje elektrino polje u mikroobimu ljudskog tela, nastali elektron i jon se ubrzavaju, i u sudaru sa atomima sami dejstvuju kao jonizatori, formirajui nove naelektrisane estice na svom putu. Na taj nain, narasta lavina dostavljaa pod nabojem, dolazi do proboja izolatora, po pravilu tamo, gde ovek ima bilo kakve telesne patologije. Na raun toga, zapoinje proces leenja.

Predstave o mikroplazmi i sa njom povezanim ekstrasenzornim efektima, dobili su neoekivanu teoretsku podrku od strane, reklo bi se, tako daleke od te naune oblasti, geologije. Jo su V.I. Vernadski i V.V. Dokuajev, istraujui mehanizam razvoja zemljine kore i evolucije neive materije u ivu, oznaili kao najznaajniji faktor geolokih procesa, takozvani bioenergetski potencijal Zemlje. Kasnije je bilo ustanovljeno da visoko energetska plazma, koja se formira u zonama aktivnosti pucanja zemljine kore, stvara moni naboj, koji je neophodan kristalima kvarca za zaee organskih struktura. Po svojim fizikim karakteristikama, geoplazmatina energija odgovara gama-zraenju, te je, prema tome, u stanju da dovede jezgra elemenata u uzburkano stanje. Sunevi protonski mlazevi doprinose formiranju neutralnog omotaa oko skeletne strukture (ovekovog skeleta). Pri emu za plazmu nema granica prodiranja, poto njen potencijal premauje sve nadmone veze vrstih struktura. U svetlosti novih injenica, postaje veoma verovatna hipoteza, po kojoj se upravo kroz plazmu, izgraenu planetarnim jezgrom Zemlje u sudaru sa protonskim sunevim mlazom, ostvaruje informaciono kodiranje svih planetarnih procesa razvoja i uzajamnog delovanja. Meni se ini da je izuzetno vaan zakljuak o informacionoj organizovanosti biosfere kroz geoplazmatine procese. Oigledno se preko tog mehanizma ostvaruje zaee i ukorenjivanje u svesti i ivotu iznenadnih spoznaja i ideja, koje emo mi kasnije materijalizovati na naem nivou Postojanja. Hajde da napokon ustanovimo: ukoliko neka neobjanjiva ili od strane nauke odbaena pojava, ipak pone da igra postojanu ulogu u ivotu drutva, znai da iza nje postoji neto, to zahteva prouavanje. I Okena, i Lamarka, i embersa su svojevremeno gazili strogi uvari istinske nauke, ali se pojavio Darvin, koji je propovedao tu istu jeres, samo potujui kanone naunog izlaganja i svi delati su, svesni krivice, oborili glave: toboe, mi smo prostoduno greili, ali nam je vreme otvorilo oi. A koliko ih je jo bilo Sokrata su otrovali, Bruna spalili, Galileja naterali da se odrekne, Vavilova su ubili u tamnici... Kvantna fizika je izmenila predstave o strukturi sveta. Pokazalo se, da svet jeste refleksija nae svesti, koja ga i usvaja. Svi mi se nalazimo u neobinom bioskopu, u kom je tajanstveni kvantni zraei element spreman da nam predloi bilo koju stvarnost, u zavisnosti od linih mogunosti opaanja. estice, koje su kvanti zraenja, sjedinjujui u sebi neto nemogue, sa take gledita racionalnog razuma telesnu usredsreenost u prostoru (korpuskulum) i prostornu decentralizovanost (talas), spremne su da vam pokau bilo koji aspekt stvarnosti, koju su u stanju da prihvate vaa ula. Ali je problem upravo u tome i sadran ma ta, a i ime, vi to moete da primate?

Vaseljensko polje energije i informacije, nikada ne prestaje da se preobraava. Ljudi, to apsolutno ne shvatajui, jesu stalni abonenti jedinstvenog informacionog prostora. ovekova bioplazma, iznedrena elektromagnetnim oscilacijama, vibracijama njegovog tela, ujedinjujui se sa planetarnim informacionim strukturama, u stanju je da stvori postojani kanal veza sa noosfernim super-kompjuterom. Ne vie naunici, ve nam praktiari pokazuju, kako se kod ljudi sve zamanije ispoljavaju, skrivene do dananjih dana, sposobnosti da poimaju raznorodna polja i zraenja, to jest empirijskim putem je naznaeno reenje osnovnog pitanja nastupiveg milenijuma: ta e biti sa nama? To, to mi nazivamo ovekovim razumom jeste osobena pojava prostora i vremena. Svi mi se sastojimo iz atoma, koji imaju, kao minimum, pet milijardi godina. I praznina unutar svakog atoma pulsira razumom. Svaka elija nije nita drugo do razum, koji organizuje interakciju nebrojenog mnotva komponenti. U svakoj od njih se, u svakoj sekundi, odvija ne manje od devet triliona reakcija. Kolike snage je neophodan kompjuter, da bi upravljao celokupnou ovakvih procesa! Skoro da niko nije primetio, da se kod nas ve dogodila skrivena revolucija, povezana sa praktinim korienjem kapaciteta ljudske svesti, sposobnog da obezbedi globalni prodor u sve oblasti znanja. Rusija je bogata, ne samo svojom duom. Mogue, da je ona predodreena za raanje novog (zasad nedostupnog uobiajenom poimanju) ivota. Ve danas mnogi naunici predskazuju da e se u najskorije vreme pred ovekom otvoriti takve mogunosti, kao to je ouvanje u nama i u prostranstvu informacije o svemu vienom, utom, promiljenom, to se duboko osetilo i doivelo, kroz kompletan emocionalni i mentalni ivot svakog pojedinca. U sutini, to je alternativa kompjuterskom uvanju informacije. Predskazuje se mogunost postojanja neunitivih formi suptilnih struktura svesti, koje otvaraju put ka realnoj besmrtnosti. I vie od toga, predskazanje poinje da se ostvaruje na najaktivniji nain. Iako, spoetka, nije ba u onolikoj meri, u kolikoj se oekivalo.

6. glava
Obavestili su me o nekoliko sluajeva, kada su kod dece koja su uila na Akademiji i otvorila svoje biokompjutere, poela uznemiravajua psihika odstupanja od normi ponaanja. To nisu bile psihike bolesti i do klinike, na svu sreu nije dolo. Ali su nou imala komarne snove mrtvace i sline neiste sile. S obzirom na stalne razgovore sa Lapinom o linom prijateljstvu sa satanom i radu na tehnologijama Carstva mrtvih, ovakva informacija nije mogla da ostane zanemarena. Pri svakom susretu sa Vjaeslavom, ja sam pokuavao da dobijem odgovor zbog sve veeg broja negativnih saoptenja o zdravlju dece, kolovane po njegovoj metodici. Moja upornost po ovom pitanju, oigledno ga je razdraivala. - Oni su sami krivi. Poukljuivali su sebi biokompjutere i zavlaili se uz njihovu pomo po celom tananom materijalnom svetu. Eto, kod njih i poinje patologija svesti. Sve ih unapred upozoravam o tehnici zatite, govorei im: nikuda se ne smete zavlaiti. A oni me ne sluaju. I, koji je tu problem? Da li sam ja kriv ili njihova preterana znatielja? - Ma, oni su deca, i ljubopitstvo je trebalo predvideti, - prigovorio sam mu. Ako smo im dali u ruke tako neobinu igraku, oni e se petljati sa njom, dok je ne polome. - Koga igraku ili sebe? napadaki je precizirao Lapin. - Ma, igraka i jeste deo njih samih. Morao si o tome da povede rauna. Zato su se ranije biokompjuteri otvarali samo onima koji su proli odreeni put duhovnog razvoja? - Ranije - to nije danas. Sada se biokompjuteri sami otvaraju. Od troje dece koja dolaze kod nas, dvoje je ve sa razraenim biokompjuterima. I ta, zar sam i za njih takoe odgovoran ili ostankinski televizijski toranj? - Kakve veze ima toranj? - Takve, to svojim zraenjem izaziva otvaranje biokompjutera. I jo mnogo toga. Zato se iz Akademije nauka niko ne raspituje o tome? Vai akademici su ivotnu sredinu do te mere izmenili, da su podstakli sve te bahanalije magova, vraeva, telepata, ekstrasensa. Oni i stvaraju ljude sa protivprirodnim moima kroz sav svoj pogani nauno-tehniki progres, a zaseli su i u Nauno istraivakom institutu. A oni, primeuje li, nemaju ama ba nikakve veze sa ovim! Oni su samo kompjutere stvorili! A ta e sutra svi ti obini kompjuteri ljudima uiniti, da li su razmiljali? Njima uopte ne ide u glavu ega ima loeg u tome, to nameu ljudskom rodu, navodno na korist. A sutra e svi ti kompjuteri stvoriti globalnu, usmerenu protiv oveka, suptilnu materijalnu civilizaciju i poee da isisavaju iz vaih mozgova njima nedostajuu komponentu svesti. Vi ak neete ni primetiti kako i sami postajete roboti u slubi tih taka za mozgove.

Kada bi Vjaeslav tako zapenio, vrlo esto bi se izlanuo. U normalnom stanju je ipak, kolikotoliko kontrolisao svoje monologe. Na predavanjima je, na primer, mogao satima da govori na zadatu temu, i pri tom je uspevao da sutinski nita ne kae. Bukvalno nita. Ne jednom sam pokuavao da analiziram sa kaseta snimke njegovih predavanja i to otkrovenje se nije moglo drugaije nazvati, sem da ljudima puni ui glupostima. Tamo je sve bivalo postavljeno naglavake terminologija, pojmovi, opisivanje suptilnih materijalnih konstrukcija. Ali se ipak moglo naslutiti da on zaista zna neto vano, o emu se neprekidno boji da progovori. I tako, u tim trenucima otvorenih sueljavanja, on bi iznenada izrekao neto, od ega bi mi se krv u ilama zaledila. On je iznosio, inilo se, meni bliske misli, ali je moju zabrinutost pretvarao u parodiju, zlurado se podsmevajui oveku. - Vi i dalje nikako ne shvatate da ste samo marionete. Vama manipuliu iz sveta koji vam ostaje neprimetan brzalicom je prorokovao, bukvalno me buei svojim otrim tamnosmeim oima. Vjaeslav je oigledno ulazio u predavaku ekstazu, i ovog puta nisam eleo da se prepirem sa njim i da ga remetim svojim neslaganjem. Vi posmatrate svet oko sebe i ne primeujete da je to parodija na svet (ba ita moje misli!), koji ste stvorili u obliku nauke, obrazovanja, kulture. To uopte nije u saglasju sa onom prvobitnom osnovom, koja u oveku postoji od iskona. Na oveka utie sve zmaj zemaljski, adaja nebeska, sutina praenja, sutina pokoljenja, sutina prakulture podzemne civilizacije, sutine poetaka senki, sutine prelaza. Postoje jo i sutine prokletstava. Sve to gui oveka, manipulie njim, vue ga od jednog do drugog problema, od lake do teke bolesti. Svim tim smo okrueni, i mi se u svemu tome batrgamo. Ako hoe da zna, bilo koja bubuljica na licu jeste vor energetskog parazita. A ti mi govori o nekolicini deaka i devojica kojima je postalo loe od moje metodike. - Ma, to je injenica - odluujem da prigovorim. - injenica je, neoekivano se saglasi Vjaeslav. A koliko ljudi ubijaju u bolnicama! Posluaj malo ta ljudi priaju. Mi smo od njih daleko. Ni jedan zlotvor toliko zla nee naneti, koliko dobri ljudi u belim mantilima. I ni za ta niko nee odgovarati. Tamo ima toliko prljavtine, takva je solidarna zatita i neodgovornost, da sam ja za njih aneo s krilcima. - A ti, ipak, ko si aneo ili suprotnost? iznenada ga pitam, povinujui se nekakvom dobokom podsvesnom nadahnuu. Oigledno da vrzino kolo u Feodosiji nije prolo bez traga za mene. Vjaeslav me opet probada svojim tamnosmeim zlim oima. Koleba se i izbegava odgovor. - Zao-dobar, aneo-avo sve je to relativno. Mi nismo sami po sebi. Nas ve sad oblikuju, vajaju iz budunosti. - Ko?

- Budue neokulture. Ali, samo su za nas budue, a za neke su ve prolost. Deava se zajedniko delovanje sistema, struktura. Ako ovek svesno usvaja te procese, on postaje adaja. - Oh, slavna linosti! nisam se uzdrao od uzvika. Na ovom mestu, molim, podrobnije. Lapin se iznenada osvesti da je izgovorio mnogo toga suvinog. - Moe se, svakako, i o tvojoj adaji govoriti, ali mi, u vezi tebe, i dalje nita nije jasno da li si sa mnom ili protiv mene? - Ti iznova o tome, kako da vlast nad svetom osvoji? - O tome nije poricao Vjaeslav. - Ve sam ti govorio da ne gorim od elje da sa zemaljskom kuglom igram fudbal, ne privlai me. - A ta te privlai? - Da pomaem ljudima ime god mogu. Nove knjige hou da napiem. Uzgred, tamo u Feodosiji sam, pre nego to sam uao u krug, upravo to zamolio tvoje prirodne sile. - Da-da - primeujem. Tri, kao Danko sa vatrenim srcem u rukama, a mukarci ispod suvog granja gunaju: kud juri sa svojom bakljom, ne da nam da spavamo! nasmeja se Vjaeslav. U toku noi, posle mog razgovora sa Vjaeslavom, iznenada mi se opet ukljuio stari film, koji se nakratko prekinuo u Feodosiji. Vratio se Hristos, i vratio se put koji su, iz nekog razloga, prikazivali meni.

***
Mrano prostranstvo je bilo beskrajno i stvaralo udan oseaj udaljavanja od onoga, to se otkrilo njegovom pogledu. Ispod drvea, kao u mnogo puta ponavljanom snu, on je opet ugledao ovce stada svog, iiene uz pomo propovedanog uenja: Mark, koga je privukao ulagivaki probueni knjievni dar, moni Jakov, matar Jovan, skromni Filip, naitani Vartolomej, bojaljivi Matej, lutalica Toma, veno sumnjiav u svemu. Savivi se u klupko i obgrlivi torbu sa skrivenim u njoj kratkim maem, hre u snu estoki, hrabri Petar, a pored spokojno spava njegov prvi uenik rab Andrej. Mekolji se, kao da predosea nadolazeu nesreu, Fadej, dotiui u snu Simona. Spavaju ostali, koji su sledili raba. Nema samo Jude Iskariota, koji je uprkos svoje skrivene ulagivake ljubavi, osuen na venu ulogu izdajnika. On ve vodi u Getsimanski vrt strau hrama. Juda mora svojom sudbinom da pokae svima, da se ne sme prodati ljubav, kako bi se za dobijeni novac kupila srea. On e jedini smru svojom dokazati istinitost predskazanja proroka Zaharija: I uze trideset srebrnjaka.

Kako je malo vremena ostalo da se iznae mogunost da se jednom i zanavek izmeni ustanovljeni hod ka venoj tragediji. Seanje na njima spoznato u gorama Nazareta, sada je usluno izbacivalo iz svojih dubina sve vie novih podrobnosti. Priseao se budunosti lica vojnika, podivljale gomile, svetenika i tano shvatao da niko od njih nije bio siguran u njegovo savrenstvo. Posebno reci veni neprijatelji Sina oveanskog. Oni su, razapevi ga, sebe prve proglasili slugama Isusovim i prisvojili ono, to je njemu bilo predodreeno. Pokazalo se izuzetno ugodnim da budu sluge vladaru, koji ne moe da im zasmeta da vladaju. Oni su unakazili, izvitoperili, prilagodili svojim nitavnim potrebama njegovo uzvieno uenje, brutalno raznevi njegove odvojene delove po svojim posedima hramovima i talama, svetilitima i jazbinama. Njega, koji je otkrio ljudima put ljubavi i sloge, iskoristili su za neprijateljstvo i mrnju. U ime Isusovo objavljivali su se ratovi i pljakali narodi, osuivani su na smrt najbolji od najboljih oni, koji su kroz neizvesnost i mukotrpnu borbu sa oiglednim nesavrenostima sveta ili ka istini, koji su negovali duh svoj, a ne samo veru svoju. Oh, kako je Jeua prezirao te licemere! Ali je njegov prezir privremeno bio bezopasan za krvnike, koji su usrdno uznosili nebeskog gospodara. On je sada shvatao zato se sve zavrilo suprotno promiljenom. Ali, po starom, i dalje nije znao ta treba uiniti kako bi se ispravio tok velianstvenog dela, razderanog u paramparad od njegovih lanih sluitelja i skrojenog njima iznova, za svoje podle potrebe, sklonosti i tajne sitne strasti. Jeua je prvi zauo buku gomile iz pravca grada. Uskoro su se pojavili straari hrama, predvoeni Judom. U lelujavom, promenljivom svetlu baklji, rulja se inila ogromnom. Oni su okruili glasovima razbuene uenike i, zagledajui lica, poeli da trae uitelja. Juda je prvi ugledao rtvu. Nikome nita ne rekavi, on se priblii uitelju. Zaustavio se ispred njega, da bi poljupcem, prema dogovoru sa straarima, ukazao na onoga, koga treba uhvatiti. Videi da se izdaja ve sprovodi u delo, Jeua je sa svoje strane, utke uzeo u ruke lice svoga apostola koji je preuzeo na sebe ulogu izdajnika i, naklonivi se, poljubio ga. Suze navree na oi Judine. - Nije na meni da sudim ta ini ti proapta on. Ali, jo nije kasno, ponizni. Idemo odavde. - Ne. Moj krsni put je ve oznaen, i sa njega se ne sme skrenuti - iznova, kao i onda, u viziji kod grobova proroka, odgovarao je on. Ti si sve uradio valjano, kako treba, Judo. Sad idi. Oni nam ve prilaze. Juda se odmakao u stranu, a Jeuu su okruili sa svih strana vojnici hrama. - To je on, uhvatite ga viknu neko. Grube, snane ruke zgrabie raba, konopac obmota lanke ruku i stee ih. Iskeeni, sa zluradim osmesima na licima, zbijeno su stali oko rtve. I iznenada, sa izrazom uasa odskoie na sve strane. Sa divljim krikom, bacio se iz mraka na vojnike

hrama silni Petar, i ma bljesnu u njegovim rukama. Oi njegove su pri svetlosti baklji gorele jarosnom usredsreenou, i svako ko ih je ugledao, shvatao je: ovaj ovek se nee zaustaviti pred neminovnou da se prolije krv. I on ju je prolio. Jedan od slugu da li izuzetno hrabar, ili to nije uspeo da baci pogled na Petrove oi koraknu ka njemu. Kao munja je sevnuo u tami ma apostola, i glava straara je mogla da se otkotrlja na zemlju, da Jeua koncentrisanim naporom volje nije odbacio u stranu otricu maa. Napada je platio samo svojim uvetom i, skiei od bola, pobee u mrak. Doavi k sebi posle straha, vojnici isukae oruje i ve su se pribliili Petru, kada se zaori glas: - Spustite vae oruje, spremite vae maeve u korice, inae e svi koji posegnu za maem, od maa i poginuti. Moram ispiti pehar koji mi je namenjen. Teko uzdahnuvi, Petar se povinova i odstupi ka gomili uenika i apostola. Umirili su se i vojnici. Grevito uhvativi konopac, oni povukoe zarobljenika pred sud sinedrijuma*. Kod prvosvetenika Kajafija te noi su se okupili mnogi lanovi sinedrijuma. Dole su takoe stareine i judejski znalci knjiga. Vojnici hrama su izveli prestupnika, okrivljenog za skrnavljenje svetosti religije, izloene u Talmudu. Postavili su ga u centar prostorije i upalili dve svee pored njega, kako bi svi videli bestidno lice i laljiva usta hulitelja.. Kajafa se okrenuo prema prestupniku i usmerio pogled u njega prodoran i nemilosrdan. - Ti li si taj ovek koga nazivaju Mesijom, Sinom Boijim? Debeli zidovi sale, koji su gordo nosili breme pravinosti i zakonitosti, preteim ehom su se odazvali na rei prvosvetenikove. Jeua se osmehnuo: - Da, tako je. Tiina u sali je eksplodirala gunanjem negodovanja. - Bogohulnik! - Laljivac! - Bezumnik! - Sin avolov! U glasovima je podrhtavao uas, ali je Jeua znao da je njihov strah licemeran i neiskren. Okrznuo je pogledom ljude koji su ga okruivali. U oima njihovim je bila ravnodunost, a usta su bila iskrivljena od prezira i gaenja. - ta e nam jo i svedoci? Sada ste i sami uli njegovo bogohuljenje. Kako vam se ini? ponovo se zauo, sada ve podsmeljivi glas Kajafe. ---------------------------------------------------------------------------------------* sinedrijum vee, skuptina

Odazvali su se drugi odobravajui glasovi, odjekujui od zidova: - Smrt njemu... - Krivcu smrt... - Smrt... Sve je kao i pre. Kao u prorokovoj viziji kod izvora. Ti poznati glasovi, koji ga alju na Golgotu besmrtnosti. Budue muke Jeuine su rasle, mnoile se u njemu, a zajedno sa njima je rasla, mnoila se i pulsirala silina moi, koje je ve bilo u dovoljnoj koliini da se obrui kamena ploa krova na ljude koji su sedeli u kui. udo, treba pokazati udo, kako bi svi poverovali u njega, boanskog, ali... Jeua je obuzdavao talas ljutine koji je buknuo u njemu Ovde su ljudi. Oni e izgubiti ivote. Danas su uasni, a ve sutra mogu postati svoja suprotnost. I, da li se sve moe ispraviti udom? Kosa, mokra od znoja, lepila mu se za oi. On je podigao vezane ruke i pomerio pali pramen. Taj uobiajeni pokret ga je konano umirio. - A jo govore kako si tvrdio da moe razruiti hram Boiji i za tri dana ga podii ponovo? opet je galamu nadjaao glas. - Ma, to uti? Moda ti je malo tri dana da izgradi hram? Samo reci, razumeemo hladnim omalovaavanjem je grmeo Kajafijev glas. On je mogao da izvede udo za tri dana. On je uzmogao da misteriju* stvorenu u Egiptu, na ostrvu File, prenese sa pozorine scene u ivot. On ju je i izvodio na ulicama i trgovima istinskih gradova u obeanoj zemlji, sa nebom, gorama, jezerima i drveem umesto scene, sa pravom masom i nepatvorenim emocijama ljubavi, zlobe, mrnje, sa pravim ekserima i stvarnim stradanjem. Ali je u scenariju postojala greka, koju je valjalo ispraviti. On je hteo to da uradi. Meutim, svi izvoai tragedije su isuvie dobro znali svoje uloge i nisu obraali panju na improvizacije glavnog lica. - On ne eli da nas udostoji odgovora. Mi smo nitavna praina pod nogama boanstva! podrugivao se Kajafa. Jeua se udaljio od svojih gorkih razmiljanja i podigao pogled ka prvosveteniku. - Zrnce praine je nalik Vaseljeni, i sve je slino Boanstvu. to je gore, to je i dole skromno odgovori on. - Da li ste uli! kriknu Kajafa.. - On bogohuli.... - Prainu je uporedio sa Bogom.... - Zasluuje smrt! iznova se zaorie glasovi.. -------------------------------------------------------------------------------------------* misterija religiozna drama na biblijske teme

- Ti si sam sebi izrekao presudu, nesreo - potvrdi Kajafa to, to su govorili uokolo. A glas njegov je ovog puta bio tih i priguen. Rano ujutru, opet u petak, prvosvetenici i stareine judejske su priveli vezanog prestupnika na suenje kod Pilata, da bi potvrdio sinedrijumom donetu presudu. Pilat izae pred njih na balkon i ugledavi lanove sinedrijuma, upita: - Za ta optuujete ovog oveka? - On kvari narod, zabranjuje da se daje danak caru i naziva sebe Hristom carem odgovorie mu. - Ti si car judejski? upita Pilat, znatieljno ispitujui pogledom stojeeg pred njim. Krotak, u poderanoj odei, sa krvavim otocima po licu, osuenik nije odavao utisak zlikovca ili prestupnika. - Zvog ega bi mi trebalo da budem car ove zemlje? pitanjem na pitanje odgovori Jeua. Pilat se napregnuto zagleda u njegove oi, kao da je jednim pogledom mogao da pojmi stolea uzaludnih stradanja, koja su bila ispunjena bolom mudrosti. - Pa, oni potvruju. Znai li to da si izgovarao neke rei iz kojih su to mogli da zakljue? - Rei, koje neki na jednom mestu razumeju ovako, na drugom ih - shvataju drugaije, nije valjda da to ne zna? Pilat je ulovio ton podrugivanja u njegovom glasu i munjevito je odbio udarac: - Meni nije potrebna tvoja osuda, boj se moje... - Vlast je opasna. Njeno posedovanje zamagljuje pogled i udaljava od mudrosti. Koristei vlast protiv drugih, sam sebi postaje najgori neprijatelj sa gorkim saaljenjem odgovori Jeua. Pilat ga je pomno posmatrao. - Ti si isuvie obrazovan, i tvoj um je izuzetno istanan za obinog propovednika. Ko si ti? upita on i niz lice mu skliznu kap znoja. Ovaj beznaajan dogaaj je izazvao srdbu namesnika. Zato li on ovog vrelog dana stoji na balkonu? to mu je stalo do oveka koji govori umne rei, a koje se trenutno preokreu u gluposti, i koji dosledno nema nikakvu elju da razveje nepravedne optube? - Dakle, ti si car? upita Pilat. - Car - hladno potvrdi Jeua. - Ali carstvo moje nije sa ovoga sveta. - Matar - kroz zube procedi namesnik. - Da li ste uli ta govori ovaj bogohulnik, taj bezvredni Galilejac? umela je apatom gomila. - Zar je Galilejac? obradovao se Pilat. Zato ste ga onda doveli ovamo? Da mu sudi jeste stvar galilejskog cara Iroda Antipa. Okrenuvi se, namesnik odluno krenu izmeu razmaknutih vojnika ka vratima, zadovoljan to se tako domiljato otarasio neprijatnog posla. U sumornoj zamiljenosti, Pontije Pilat se vratio u dvorac. Ulina vrelina, koja ga je razdraivala na balkonu, trenutno je prola. Ovde je bilo svee i prohladno. Pilat je seo u fotelju,

koja je stajala na podu od mozaika uz fontanu. Prezrivim pokretom ruke je otpustio sluge i vojnike. Vodom rashlaen vazduh je doivljavao kao blaenstvo, te namesnik zadrema, uivajui u udesnim oseajima. Sanjao je Rim i Klaudiju Prokulu unuku imperatora Augusta i pastorku Tiberijevu. Zbog nje se Pilat odrekao svog uzvienog ivotnog poziva, svoje strastvene elje, i zbog nje je on, konjanik i sin komandanta legiona, postao glumac, kako bi, ne u ivotu, ve na sceni pobeivao kao Orest, izgubio ivot kao Kserks, stradao kao Prometej. Jednom je Klaudija prozrela njegovu igru, i obuzela ju je neobuzdana strast. Ona, uenica velikog Seneke, nije mogla da ostane ravnoduna prema talentu lepog mladia, i pokorivi se u trenu razbuktalom oseanju, naredila je svojim robovima da je iznesu u amfiteatar. Glasom, preplavljenim istinskim uzbuenjem, ona uzviknu Pilatu u lice: Kunem ti se svim bogovima da u zanavek biti tvoja najnenija voljena, makar me to primoralo da pokidam veze sa celim svetom, zato to nas samo smrt moe rastaviti! Takva spremnost na samoportvovanje zahtevala je uzvratnu rtvu. Pilat je napustio pozorinu scenu i oenio se Klaudijom. Tiberije ga je postavio za namesnika Judeje i dozvolio mu, uprkos obiajima, priklanjajui se toliko jakim ispoljavanjima ljubavi, da povede sa sobom i enu. Tako je Klaudija neprestano bila uz njega, ispunjavajui njegov ivot potpunom slau najdivnijih dana. Visoku, vitku, prilagodljivu, sanjao je u lakoj prozirnoj odei u branoj postelji ljubavi. Njeno prekrasno lice se naginjalo nad njim, a taman talas kose je milovao njegovo obnaeno telo, izazivajui drhtavicu strasti i elje. Neije blago kaljucanje mu iznenada otera prijatan san. Namesnik otvori oi. Njegov sekretar je stajao blizu, sa izrazom krivice na licu. - ta ti treba? upita Pilat. - Oni su ga doveli nazad. - Koga? - Onog, koji se naziva carem... Namesnik se osmehnu podrugljivo: - I na ta ga je osudio Irod? - On ga je proglasio nevinim i, obukavi ga u istu odeu, poslao vama odgovori sekretar. - Pa, neka ga puste, ako je nevin - razjario se namesnik, ustavi iz fotelje. Zato su opet dovukli Judejca ovamo? - Prvosvetenici su uporni i zahtevaju potvrdu njihove presude. - Krvoedne nakaze! to im je potrebna smrt aljivog matara? - Stareine smatraju da je najopasniji od svih onih koji zasluuju smrt - ravnoduno odgovori sekretar. - Okupili su veliku masu ispred dvorca. I jo kau, da se obesio jedan od uenika Galilejca,

po imenu Juda Iskariot. On je bacio novac, dobijen za izdajstvo, pred noge prvosvetenika Kajafija, i tumarao po ulici mumlajui: Nema uda, nema uda. - Neka dovedu okrivljenog - naredi namesnik. Besan to su ga otrgli od predavanja prekrasnom snu, bio je ispunjen pritajenom mrnjom prema prvosvetenicima i njihovoj neobjanjivoj upornosti. U salu gurnue prestupnika. On je zaista bio obuen u belu odeu nevinosti, ali je ruke zatvorenika, kao i pre, stezao konopac. - Ostavite nas - naredi namesnik. Pilat je bio isuvie ogoren zbog svoje bespomonosti da se oslobodi neprijatnog posla, da bi to mogao da prikrije. Namrtio se, bukvalno kao da ga kida nekakva muka, te zainteresovano upita kada su svi izali: - Zato te mrze? - Zato to im, dok sam iv, smetam da budu mali kumiri u gradu - ree Jeua. Glas mu je bio odmeren, kao um gorskog potoka. - Zar hoe da da svoj ivot kako bi doveo do istine skotove koji na ulici zahtevaju tvoju smrt, i koji ele tvoj nestanak? iznenadi se Pilat. Na koji nain hoe da ih pokrene? - Od nadanja do vizije, od vizije do istine - odgovori Jeua, a na njegovim usnama se pojavi blagi poluosmeh. - Te ljude, sklepane od prljavtine i naivne vere? sa gorinom u glasu uzviknu Pilat. Zatvori oi, mataru, i ne otvaraj ih dok ti ne svane pred oima. Jedan od tvojih uenika se ve obesio. Zvao se Juda. Jeua se tre i suza mu kanu iz oka. - Svetlost e otii ka svetlosti, a tama ka tami - proapta on i pogleda u namesnika tako, kao da su njim izgovarane rei znaile neto drugo, a ne ono to je on eleo da izrazi njima. - Ti i sam zna koliko je u njima nemorala, protivurenosti, kolebljivosti ostajao je pri svome namesnik. - Da, znam sloio se optueni, ne izbegavajui prodoran ispitivaki pogled. Ali, to nije njihova krivica.U njima odzvanja isuvie mnogo glasova ovoga sveta, da bi mogli bez tue pomoi da se sliju u zajedniki jednoduni hor saglasja. - Saekaj me - ree namesnik i izae na balkon. Kod kapija dvorca galamila je masa, predvoena prvosvetenicima. Pilat podie ruku i svi zamukoe odjednom. Namesnikov pogled je bio nepokolebljiv i tvrdoglav. - Doveli ste kod mene Galilejca kao nekog ko navodi narod na zlo. I eto, ja sam pred vama sproveo istragu i nisam naao njegovu krivicu u onome, zata ga vi optuujete. Poslao sam ga kod Iroda, i Irod takoe nije naao u njemu nita to zasluuje smrt. Te tako, najbolje je da ga kaznim i pustim.

Prvosvetenici i stareine prvi zagalamie: - Oslobodi nam Varavu! A tog, koji sebe naziva Hristom, smrti predaj. I svi ostali uzbueno povikae: - Ne njega, ve Varavu! - Treba ga raspeti na krst! - Neka bude razapet! - Varava je ubica usprotivio se namesnik. - Pusti urlala je gomila, - oslobodi Varavu! Pilat im je naglo okrenuo lea i uao u dvorac. Vrata za njim zatvorie vojnici, a galama gomile skoro da se vie nije ula. Okrivljeni doeka namesnika spokojnim pogledom. - Oni zahtevaju tvoju smrt ree Pilat. - Ne bojim se smrti. U svakom oveku se neprestano neto raa i neto umire. - Znaenje tih rei se menja, ukoliko se ne govori filozofski, ve o raspeu na krstu! razjari se Pilat. Ja sam isuvie sputan obiajima, zakonima i dunou, da bih postupao kako hou, a ne kako moram. - Postupi kako mora - odluno ga je posavetovao Jeua. - I tada e ti ostati samo jedan put, na Golgotu! - Svi moji putevi, kuda god da krenem, vode na Golgotu - rastrzan protivurenim pobudama, promrmlja okrivljeni. Znam, kako e ti teko breme pasti na srce zbog takve odluke, i saoseam sa tobom. - Tee od krsta, koji tebe oekuje tamo? upita Pilat, i pokretom glave usmeri misli Judejca prema buci mase iza vrata. Uzdrman, okrivljeni koraknu unazad. Njegovo lice se zgrilo zbog budueg bola, a iz oiju njegovih je izbijala patnja. Jedva se obuzdavi, on sa gorinom odgovori: - Teak je ne krst, ve breme mrnje i zla. Stegavi zube zbog navale gneva u grlu, namesnik ponovo izae na kamenu plou balkona. Sa gnuanjem odmeri pod njegovim pogledom utihlu gomilu. - Jo jednom vam kaem, ne nalazim u njemu krivicu - preteim tonom izgovori on. I opet prvi zaurlae prvosvetenici: - On mora da umre, zato to je proglasio sebe Sinom Boijim! - Pretio je da e sruiti jerusalimski hram i da e ga za tri dana nanovo izgraditi snagom rei svoje! - Mi imamo zakone, a po naem zakonu, on mora da umre! - Razapni, razapni ga! Iznova se zalupie vrata iza njega, te spasoe Pilata od urlika mrnje.

- uje li? - Ne mui sebe, uini kako oni zahtevaju odgovori okrivljeni. - Da li si zaista obeao da e razruiti jerusalimski hram i da e ga za tri dana snagom svoje rei podii iznova? pogleda ga u oi Pilat - Da... - Da li je bilo svedoka tome? - Bilo je... - Nesretnie - izgovori Pilat i okrenu se. Njegovo saaljenje se ispoljilo isuvie oigledno. Jeua je poeleo da obodri namesnika. - Ja sam duan da pobedim prolo zlo, ne obraajui panju na rtvu, i treba da pokaem ljudima put, kuda treba da idu ree on. Kakva god bila odluka, nisi je doneo ti. - Pa, ta mogu saglasio se Pilat. - Ja sam bespomoan da bih se borio protiv njih, a i protiv tebe istovremeno, i elim ti da ugleda u snu, u poslednjem samrtnom asu, sanjaru, kako se sve eljeno tobom ostvaruje. Pljesnuvi dlanovima, on pozva strau. - Preuzmite ga i uinite kako oni hoe - naredi Pilat, naglaavajui intonaciju na rei oni, dajui joj nekakav osobit, prezriv smisao. Kada su osuenog doveli na Golgotu, vojnici mu dadoe kiselog vina, pomeanog sa narkotikim travama, kako bi mu olakali patnje. Ali, on nije hteo da popije. Uskoro je sve bilo spremno, i vojnici razapee Jeuu. To je bilo oko podneva. Pored njega su razapeli i dvojicu zlikovaca, jednog s desne, a drugog s njegove leve strane. Nad glavom su na krst ukucali daicu sa natpisom: Isus Nazareanin Car Judejski. Uznemireni glasovi, dopirui iz daleka, povratili su mu oseaje. Jeua nije znao koliko je vremena prolo od onda, kada se zbog bolova od eksera koji su mu probadali telo, on sklonio u tamu besvesnog stanja. Skoro da je izgubio pojam gde se nalazi i ta mora da uradi. Otvorivi oi, ugledao je brdace, pokriveno niskim grmom, koji se vrsto zakaio za pukotine u kamenu, i neveliku grupicu ljudi, koja je stajala podalje od vojnikog kordona odbrane. Primetivi da mu se vratila svest, neko povika: - Ako je on car Izraela, neka sie sa krsta, i mi emo poverovati u njega!... I jo jedan glas se pridrui: - Ruei hram i u tri dana ga ponovo sazidavi, spasi samoga sebe! Videemo! Ismejavali su ga. On je za njih bio samo mrcina koja visi na krstu. Na nekim licima su se skamenile grimase gaenja. Jeua je grevito izdahnuo vazduh i prisilio se da izroni sa dna neizdrljive pospanosti. Snagom volje je oiveo sakralnu energiju moi koja je dremala u trtinoj kosti. I, zavrtevi je, bukvalno kao vazduni vrtlog oko kotanog zametka, hitnuo ju je uvis du kimenog stuba u glavu,

spustio niz grudi i stomak nadole, i ponovo podigao nagore. Pulsacija energije je poela da narasta u njemu i on je, posle mune borbe sa nemogunou da izgovori rei sa posivelih i beskrvnih usana svojih, ipak uspeo da razgovetno otrgne iz sebe: - Ispunie se!... Nastala tiina je, inilo se, bila nalik na molitvu. Kratka re, koja je odjeknula sa Golog brda, usred ege koja sve uokolo pretvara u pepeo, bila je ili bogohuljenje ili proroanstvo. Grad Jerusalim se prostirao nedaleko odatle, i svi pogledi se nehotice usmerie prema beloj mramornoj gromadi hrama, pokrivenog na suncu blistajuom pozlatom. On je sam po sebi ispoljavao velianstvenost i neunitivost. - Bogohulnik! - ak je i na krstu nepopustljiv! razlegoe se uzbueni glasovi. - Treba ga kamenovati! Jeua je primorao sebe da zaboravi na masu i da usredsredi misli. Kratkim impulsom je poslao topao talas kroz telo, pratei kako se on razliva du lea prema umrtvljenim udovima, savladavajui obamrlost nadolazee tiine. Pokrenuo je prste koji su se jedva savijali od bola, i naporom volje je od sebe odbio zadah smrti. Tiina, ispunjena bolom i naprezanjem, nastala je uokolo. Primetivi da se ivot, iako lien takvih mogunosti, oigledno vraa polu-leu na krstu, utihnuli su i oni koji su ga proklinjali. Neodreen osmeh je dotakao usne razapetog, i trenutno mu se lice skamenilo u mranom iekivanju. Oi su mu odjednom postale neprirodno tamne, kao dva grumenia noi. Od naprezanja su mu se nadule vene. Grizao je usne, kao da je spoljanji bol mogao da potisne unutarnji, ili da ga u krajnjem sluaju zadri pod kontrolom. Iz koe je kapala gnojna sluz od ujeda obada i muva i curila niz obraze. To ga je odvuklo i nikako nije mogao da postigne neophodnu koncentraciju. Ipak, neto se izmenilo uokolo. Iznenada se uskovitlao vetar i poeo da zasipa prainon ljude stojee nedaleko od krsta. Trebalo se usredsrediti na blistavi krov od zlata jerusalimskog hrama. Pogled Jeuin je dostigao potpunu napregnutost. Ugledao je kako se na krov jerusalimskog hrama sruila bujica svetlosti. Most izmeu spoljnjeg i unutarnjeg sveta, preko koga je on mogao da utie na kosmike sile prirode, bio je uspostavljen. Goleme prirodne sile venosti su bile spremne da se odazovu na najmanji podsticaj njegove volje. I on usmeri svu svoju mentalnu energiju na iskazivanje svoje volje. Novi nalet vetra je udario po Golom brdu, a njegova odlunost je postajala sve primetnija. Ljudi uokolo su poeli uznemireno da se osvru oko sebe, ne shvatajui razlog iznenadnog nevremena. I samo je razapeti na krstu, nad ijom je glavom bilo napisano Car Judejski, delovao kao da je opet ispunjen preanjom snagom. Njegove oi su plamtele nezaustavljivom usredsreenou i bile uprte na krov jerusalimskog hrama.

Visoki piskavi zvuk je ispunio prostranstvo i, kao da je pojaan snagom njegove volje, prerastao u tutnjavu orkanskog vetra koji se pribliavao. Mona silina stihije udarila je po razapetom na krstu i izbacila mu vazduh iz plua, ali je on ipak smogao snage da promuklim glasom izgovori skupini ljudi, koji su pokrivali svoje glave: - Ispunie se!... Njegov hripavi glas koji je krkljao duboko u grudima, stigao je do ljudi. koji su stajali pored krsta. Ipak, niko od njih nije podigao ruke za vatreni blagoslov. Pulsacija energije je poela da narasta u njemu, i Jeua je iznova usredsredio svoj pogled na krovove hrama. Nad brdom i gradom su se navlaili olujni oblaci, a iz uskovitlane tame uznenada se oteo ognjeni ma munje. Ljudi zavritae i u panici se bacie u beg. Samo su vojnici i straari, nabacivi na glave ogrtae, ostali na dunosti, potujui naredbu. Crni oblaci su se, kovitlajui se u pobesnelim zvucima stihijske moi, ve formirali u visinama, i nevreme se razbesnelo svom svojom silinom. Vetar je na brdima obarao drvee, neumoljivo istiskujui i zasipajui prljavtinom i prainom sunevu svetlost. Na grad Jerusalim je iz razjapljenog neba takvom jarou pokuljala kia, kao da zapoinje drugi biblijski potop. Sve je potonulo u haos oluje. Provala oblaka se obruila na brdo sa tri krsta na vrhu. inilo se da nebo hoe da izbiuje zemlju monim kinim bievima za zlo izvreno toga dana na brdu nazvanom Golgota, to je znailo: brdo-lobanja. Zemlja nije mogla da primi tu koliinu vode, te je u bujicama kuljala dole ka gradu, a na koji se sa sve veom i veom snagom obruavao vetar. - Ispunie se! prokrkljao je raspeti na krstu kroz stisnute zube, i njegov glas je razgovetno poleteo kroz zavijanje vetra i riku oluje. Nekakva senka se iupala iz oluje i, borei se sa vetrom, zaklonila sobom krov hrama. Ali je Jeua bio toliko usredotoen na usmeravanje onoga to se dogaa, i toliko zanet ostvarenjem svoje vizije, da nije primetio promene koje su se dogodile. U to vreme je jedan od vojnika, savlaujui otpor vetra, uspeo da stigne do njega. Njegovo otro koplje se podiglo, naciljalo u srce razapetog i, rastrgnuvi telo, metalni iljak se jednim trzajem zabio izmeu rebara. - Zahvali namesniku bee poslednje to je uo.

***
Ovi dosledni sadraji iz ivota Hristovog u kojeemu slini, a u poneemu i razliiti od poznatih tekstova iz Jevanelja unosili su odreenu kolebljivost u moje ustaljene predstave o ivotu. Razume se, shvatao sam da je svaki ovakav dogaaj izazivao nekakve transformacije u mom doivljavanju sveta, pa ak i vie od toga, menjao je same principe mog ivota. Zbog toga sam postao

veoma paljiv prema onome to ranije uopte nije zaokupljalo moju panju. To je liilo na ono, kada privueni sadrajem tue sudbine, vi najpre kao da sve zajedniki preivljavate sa glavnim likom, a potom poinjete da uestvujete u dogaajima zajedno sa njim, popravljajui usput neke scene menjajui scenario. Ali to samo tako deluje. Zato to u stvari, posmatrano mnome nije bilo neto odstranjeno iz mene ili se razvija nekako samo od sebe. Meni se iz nekog razloga inilo, da se teme pojavljuju kao neke dosledno stavljene u pokret rei moje sopstvene svesti, a koje prenose odreenu istorijsku informaciju u strukturu mozga, gde se ostvaruje njeno dekodiranje. Neka posredna navoenja sam nalazio itajui radove drugih ljudi koji su istraivali fenomene svesti. Tako mi je do ruku dospeo rad doktora medicinskih nauka, akademika V.P. Kaznaejeva Fenomen oveka: kosmiki i zemaljski izvori, gde je izneo zanimljivu hipotezu: Celokupna evolucija Vaseljene, poev od Velikog praska, zapoinje iz ivog kosmikog prostranstva gigantske sveukupnosti ivih kosmikih tokova i organizacije, u kojoj smo mi tek mali deli. Stotinama hiljada godina unazad, kod prvobitnih ljudi koji su naseljavali nau planetu (akademik V.P.Kazanejev ih naziva protohominidima), u mozgu se skupilo 13-14 milijardi neurona svojevrsnih kompjutera provodnikog tipa. Oni su regulisali ponaanje tih bia u obliku instiktivnih reakcija. Ali, nastupila je kosmika faza pojave novog oveka i intelekta. Na pojedinim podrujima planete, dogodio se neoekivani proces: u glavi protohominida se tih 14 milijardi neurona, u kojima je ve u svakom postojala solitono-holografska forma ive materije, ivopisnom eksplozijom fuzionisalo u jedan gigantski soliton*. Sve rodovske formacije su bile povezane solitonskim poljima, a to znai da, na koje god bi se rastojanje udaljio lan porodice ili prvobitne horde, svi ti ljudi su videli, znali o njemu sve, to jest dejstvovala je telepatija, udaljena veza, slikovito vienje jedno drugog u hologramskim slikama. I to je bila osnova naeg intelekta. Ne izdvojena linost, ve upravo grupa, objedinjena jednim zajednikim poljem, bila je osnova prvobitnog ljudskog planetarnog intelekta. (Novosibirsk; Kn.Izd. 1991, st. 16-18). Ove pretpostavke naunika su bile bliske mom sopstvenom doivljaju sveta. U meni je u to vreme raslo uverenje: ta god da smo radili, kuda god da smo ili, mi smo se kretali prema jednom cilju ka samome sebi, ka uspomeni na sebe. Ljudi, izgubivi uspomenu o svojoj prolosti i svojoj budunosti, lie na decu koja su spremna da se dan za danom neumorno voze na jednom te istom najdraem ringipilu. -----------------------------------------------------------------------------* Izraz soliton je izveden iz engleskog solitary wave (u prevodu: usamljeni talas). U irem smislu, pod njim se podrazumevaju talasi koji su ogranieni u prostoru (lokalizovani) i kreu se ne menjajui svoj oblik. (prim.prev.)

Poneto se menja uokolo as sija sunce, as pada kia, ozelenjava drvee, as opada lie, as neki dolaze da pogledaju kako se bezbrino vrte na vrteci podetinjili ljudi, as dolaze drugi. Mi letimo po zatvorenom krugu, ciimo od zadovoljstva zbog brzine, zaboravljajui da smo i sami u prolosti mogli da letimo, da su sva naa oduevljenja samo maglovita podseanja na to, ko smo nekada bili. Nauno su utvrene injenice: u stanju afekta, ljudi su podizali betonske ploe teke vie tona, spasavajui se od smrtne opasnosti, skakali su u vis i u dalj, to je teko pojmljivo bilo kom od dananjih ampiona u odgovarajuim disciplinama. Iscelitelj Porfirije Ivanov je u nemakom logoru bio podvrgnut istoj torturi kao i general Karbiev zamrzavali su ga u ledeni stub. Ali, za razliku od generala, on je ostao iv. Neotkrivene ljudske moi su bezgranine. ovek moe da osea ne samo prolost, ve i budunost. Dobro su poznati mnogobrojni sluajevi veoma tanih predskazanja. O nekima od njih smo ve govorili. Ali, evo jo jednog primera. Proitajte tekst srednjevekovnog doktora i ezoterika, Filipa Dedonijea Noela Olivatijusa, pokuajte sami, bez doaptavanja, da se dosetite o kome pie taj prozorljivi ovek, nekoliko vekova unapred, pre tog dogaaja: Francuska i Italija e doneti na svet neobino bie. Taj ovek, jo mlad, stii e sa mora i usvojie jezik i manire francuskih Kelta. U doba svoje mladosti, on e savladati na svom putu hiljade prepreka uz podrku vojnika, iji e generalisimus postati kasnije... On e u toku pet i vie godina ratovati u blizini svog mesta roenja. U svim zemljama sveta e predvoditi ratove sa velikom slavom i hrabrou; uspostavie ponovo romanski svet, stavie taku na ustanke i uase u keltskoj Francuskoj, i bie kasnije proglaen ne kraljem, kako se praktikovalo ranije, ve imperatorom, a narod e ga doekivati sa dobrodolicom i ogromnim entuzijazmom. On e u toku deset i vie godina naterati u bekstvo prineve, vojvode i kraljeve... Dae narodima mnogo zemlje, i svakome od njih e darovati mir. Stii e u veliki grad, stvarajui i ostvarujui gigantske projekte, zdanja, mostove, luke, slivnike za odvoenje vode i kanale. Imae dve ene i samo jednog sina. Otii e da ratuje 55 meseci u zemlju, gde se ukrtaju paralele i irine. Tada e njegovi neprijatelji spaliti velianstveni grad, a on e ui u njega sa svojom vojskom. Napustie grad koji je pretvoren u pepeo, i poee propast njegove armije. Nemajui ni hleba, ni vode, njegova vojska e biti izloena uasnoj hladnoi, zbog ega e dve treine njegove armije umreti. A polovina od onih to su ostali ivi, nikada se vie nee vratiti pod njegovu komandu. Tada e se istaknuti mukarac, naputen od prijatelja koji su ga izdali, nai u poloaju da se brani i bie ogranien i progonjen ak i u svojoj zemlji od strane velikih evropskih naroda. Umesto njega, vratie se svojim pravima kralj drevne krvi Kapetinga. Oterae ga u izgnanstvo, boravie 11 meseci u istom mestu gde se i rodio i odakle je krenuo; okruivae ga svita, prijatelji i vojnici... Posle 11 meseci, on i njegovi sledbenici e se popeti na brod, i stae iznova na zemlju keltske Francuske. Ui e u veliki grad gde kooperno sedi kralj drevne krvi Kapetinga, koji e pobei, odnosei sa sobom obeleja kraljevskog poloaja. Vrativi se u svoju preanju imperiju, donee narodu odline zakone.

Tada e ga ponovo prognati trojni savez evropskih naroda posle tri meseca i deset dana, i iznova e postaviti kralja drevne krvi Kepetinga. Vredi li govoriti o predskazanju iz 1898. godine uinjenom od strane pisca Morgana Robertsona u njegovom romanu Jalovost o nesrei Titanika? Napomenuu samo sledee injenice: naziv broda - izmiljeni Titan, realni Titanik. Razmere i oprema su skoro potpuno iste, oba putnika broda su imala po etiri cevi i tri elise. Duina Titana je 260m, a Titanika 268m. Zapremina: 7000 tona - 6600 tona; kapacitet: 50.000 k.s. 55.000 k.s. Maksimalna brzina je: 25 vorova 25 vorova. Razlog, mesto i vreme katastrofe su jedni te isti. Kao na Titanu, tako su se i na Titaniku nalazili predstavnici visokog drutva; u obe strune procene - nije bilo dovoljno amaca za spasavanje. Spisak podudarnosti je toliko veliki i nesporan, da vas primorava da se zapitate: kako je uopte bilo mogue da se ostvari takvo proroanstvo?... Shvatanje da preanja, linearna, uzrono-posledina konstrukcija svetskog poretka ne odraava injenice nagomilane samom naukom, postale su razlog to su fundamentalne discipline poele iz korena da menjaju paradigme svojih koncepcija, sve odlunije oblikujui novi pogled na svet (a tanije je rei - zaboravljeni stari) u dodirnim takama: materijalno idealno, prolost budunost, smrtno besmrtno. Ne samo zbog duhovitosti, istraivai sve ee govore o pamenju molekula, atoma pa ak i subatomskih estica. Moda su upravo u tom dubinskom seanju i skrivene ne samo naa prolost, ve i naa budunost, koje do prve prilike, ostaju mirno da lee na polici, na kojoj se uvaju videofilmovi line sudbine. U nekom trenutku, kada nae unutarnje stanje i razvoj budu spremni da prihvate sloenije sadraje, neko e pritisnuti nepoznati nam prekida na molekulu dezoksiribonukleinske kiseline u dubini jezgra jedne od elija i eto ve novog sadraja filma koji se vrti u svesti. Sve je uokolo isto dekor, glumci, ali tok radnje postaje drugaiji, u skladu sa tim, kakve ste voljne napore preduzeli, kako biste se oslobodili koloteine vama samima stvorenih zavisnosti. U sutini, dogaaji sledeeg nivoa iskrsavaju samo onda, kada vaa svest, va lini razvoj, postaju adekvatni potencijalu novog duhovnog nivoa. Mogue da su energetski treninzi kojima sam se bavio na Akademiji, aktivirali to genetsko pamenje, tanije informaciono skladite DNK, i probudili nove potencijale organizma? U svakom sluaju, prihvatao sam ono to se dogaa dovoljno mirno i bavio se samoposmatranjem, u veoj meri kao nauni istraiva, nego kao glavni glumac sadraja. ak i ako u potpunosti uklonim sebe kao neposrednog uesnika u nizu novih dogaanja, teko da je to mogue. Zato to se to, ipak, deavalo meni, a ne filmskom junaku na bioskopskom platnu. Zato to slinost procesa ne svedoi o njihovoj istovetnosti.

***
Odnosi sa Lapinom su postajali sve loiji i loiji. On revnosno koristi moju knjigu i film o sebi kao samoreklamu. Njemu odlaze gomile ljudi, ima mnogo novca, a on, ini se, i ne pomilja da vrati zamane svote ni meni, niti direktoru studija. Kada sa njim zapoinjem razgovor o vraanju novca, on se raspoloeno kezi, i nekako me udno prekoreva: - Ti bi, razume se, i od Boga traio novac. - Kakve veze ovde ima Bog? odbrusih mu. Film nismo o Njemu, ve o tebi napravili. - Kako znati, kako znati? - zagonetnom frazom me umiruje. Ne popravlja nae odnose ni rad filijale, koju smo otvorili u podmoskovskom gradu Pukinu. Pre nekoliko meseci sam predloio Lapinu da iskoristimo prostorije neaktivne izdavake kue Kultura. To je bio nekakav prijateljski korak, koji je izlazio u susret njegovim neprestanim zahtevima da se otvori to vie filijala Akademije. Upoznao sam ga sa rukovodiocima okruga, nabavio sve potrebne dozvole i ta? Filijala radi, novac ide Lapinu, a on ak ni komunalne dabine nee da plati. ini se da ga je posle feodosijskog vrzinog kola, zaista nekuda ponelo, kad on tako nedvosmisleno pravi aluzije o svojoj istovetnosti sa Bogom. A ja, kao i pre, i dalje piem o njemu lanke u novinama i asopisima, ne obraajui panju na njegovu rastuu maniju veliine. Ne svia mi se kako se ponaa, ali ne mogu da se oslobodim opinjavajuih injenica: pred njegovim udnovatim darom zaista se povlae i neizleive bolesti. tavie, te objektivne injenice ne priznajem samo ja. I specijalisti lekari su prinueni da to priznaju. Eto, uspeo sam uz pomo mog druga Viktora Gluhova direktora uvenog filmskog studija Re da organizujem ozbiljnu ekspertizu injenica izleenja slepih i otvaranja alternativnih vidova leenja na oftalmolokom Institutu Helmholc. Osamnaest doktora nauka, na elu sa direktorom, okupilo se na ovom naunom skupu. Deak, koji je jo do nedavno bio tienik jednog od specijalnih centara za slepe, pokazao je svoju sposobnost da vozi klizaljke, da ita uobiajene knjige, da gleda televiziju. Jednoglasan zakljuak je bio: Neto od nesumnjivog znaaja. A potom lagano, mirno slabljenje dune panje. Pri emu to nije samo u ovom odreenom sluaju. Privukao sam na prikazivanje fenomena poznatog novinara i televizijskog voditelja Aleksandra Bovina. On sve vidi, proverava i uverava se, te lino odlazi kod predsednika Ruske akademije nauka Osipova, da mu ispria o injenicama koje su ga uzdrmale. Taj ga odmah umiruje: - Mi takvih udotvoraca na desetine godinje raskrinkavamo.

Otkuda mu to o raskrinkavanju, ukoliko nauno-istraivaki instituti koji su u sastavu Ruske akademije nauka ne poriu, ve naprotiv, potvruju injenice izleenja neverovatnim, nenaunim psihofizikim delovanjem? Uostalom, psiholoki je to objanjivo. Svakom ko ivi na dravnoj plati, bilo da je predsednik Akademije ili obian doktor, dovoljni su i rutinski poslovi. Uostalom, i kod svih drugih je tako. Svako, nazovi neobrazovan, ima svoje miljenje o onome to se dogaa uokolo. I kada u ivot iznenada prodre neto izuzetno, to zahteva duevni i duhovni napor, i ponovnu procenu vrednosti malo ko e se odazvati na zov nepoznatog. Mi smo odrasli ljudi, hajde da ostavimo romantiku i sline besmislice tinejderima, a oaravajue bajke polupismenim bakama. To je zatitna reakcija organizma, naviklog na odreeni, moda, spolja gledano, i ne sasvim zadovoljavajui ritam. Bolje je sa starim bolestima u telu i naelima due to je ve prelo u naviku. Kada tako razmilja (neodgovorno) malograanin, to se naziva tradicijama drutva. Kada na slian nain opravdava svoje gledite naunik to je konzervativizam, koji ubija nauku. Nauni vrnjak Galileja nije bio gluplji od Galileja. On je znao da se Zemlja okree, ali je imao porodicu. I tako dalje, po poznatoj pesmi Jevgenija Jevtuenka. Kasnije sam pokuavao da shvatim zbog ega se tako dogaa. Stotine, hiljade je bolesnih ljudi, kojima je zvanina medicina izrekla svoj nemilosrdni zakljuak: Mi ne moemo da pomognemo, kad, iznenada se ta pomo pojavljuje. Ljudima se vraa zdravlje, otkrivaju se u njima nekakve tajnovite moi, a Ruska akademija nauka, po starom tavori, dremajui u stanju blaene neupuenosti u ono to se zbiva. I stvar, verovatno, nije u tome, da neko od rukovodilaca otadbinske nauke hoe da sakrije istinu od ostalog dela oveanstva. Naprosto, oni ive u potpuno drugom svetu, gde nieg poput toga nema, niti moe biti. Njihovi parametri su predodreeni dominantnom razvijenou leve hemisfere velikog mozga i povezani su sa osobenou njegove percepcije. U ovom svetu, naunik je duan da ustanovi i smatra stvarnim samo ono to se moe posmatrati golim okom ili aparatima, to se moe opipati, izmeriti, probati po ukusu, izraunati po odreenoj formuli. Oni su odavno zaboravili da su aksiomi geometrije uslovni, da je konstantna linija veoma relativna, i da se uglavnom cela nauka dri na asnoj rei. Oni uopte ne ele da razmiljaju o tome, kako bukvalno na nekoliko santimetara od, za njih uobiajenog sveta, postoji ulaz u drugo, etvorodimenzionalno prostranstvo. Taj ulaz se naziva desnom hemisferom velikog mozga. Ali, ukoliko oni ne ele da nau taj ulaz, onda, kako bi mogli da priznaju da je neto tako mogue? Kako se osloboditi svog levog poluloptastog preimustva, koje ih zaista sutinski ograniava? Svakako, postoje izuzeci takvi, kao Natalija Petrovna Behtereva. Ali je kod nje, nesumnjivo, sve u redu i sa desnom i sa levom hemisferom. Da bi se otkrila pacijentova bolest, lekari koriste sloene ureaje, vre skupe analize. Oni, u svakom sluaju, uzimaju odreene iseke iz jednog organizma, kako bi shvatili sutinu bolesti i njene razmere. Pri tom, oni mogu neke delove organizma ispitivati dobro, a druge ne ba. ak i

kompjuterski tomograf daje izuzetno ogranienu informaciju o bolesti. Na primer, on vidi tumor, ali vrlo retko moe videti metastaze. Ma, ak i kad bi video... il Anri Poenkare je, podsetiu na tog korifeja, govorio o postulatu relativnosti! O tome, da bilo koji ureaj ima masu nedostataka! ovek sa ekranom unutarnje slike, kod koga, izraavajui se naunim jezikom, koherentno rade neuroni desne i leve hemisfere, u stanju je da vidi celu sliku u organizmu bolesnika do najsitnijih detalja, sa meusobnim vezama i meusobnim zavisnostima. On pri takvoj analizi koristi etvrtu dimenziju. Onu istu, u koju se nikako ne mogu progurati levo-hemisferni mislioci visokih ela. Iako s vremena na vreme, pod vidom umnih, autoritativno izgovaraju gluposti, kako u stvari, ta etvrta dimenzija jeste prostor naeg postojanja. Mogue da e tako biti uskoro. A za sada, ona je dostupna samo pojedincima. I tada se dogaa udo. Za sluajne neznane osobe, to je udo. Za iscelitelje je to rezultat dugotrajnog rada. Akademik Viktor Ivanovi Pakevi jedan je od najznaajnijih vojnih hirurga. Ve je nekoliko puta priao na televiziji o zapanjujuem sluaju. O tome, kako je na jednu operaciju pozvao nekolicinu dece, kod kojih je bio otvoren ekran unutarnje vizije. Na operacionom stolu je leao bolesnik. Kompjuterski tomograf je kod njega utvrdio prisustvo malignog tumora u oblasti eluca. Kakvo je bilo akademikovo zaprepeenje kada su mu iparci rekli da, osim tumora, postoje i metastaze. I pokazali su mu gde su one rasporeene. U sutini, oni su izmenili plan operacije. Akademik je ve poodavno paljivo prouavao mogunosti udnovatog biokompjutera, te je zato imao poverenja u njihovu zajedniku tvrdnju. Kada je poela operacija, potvrdilo se sve, na ta su deca unapred ukazala. Kao rezultat, tinejderi sa nae Akademije su spasli oveku ivot. Kasnije je Viktor Ivanovi jo nekoliko puta pozivao jasnovide na svoje operacije. I nikada nije poalio zbog toga. Avaj, on to ne moe stalno da radi. Decu tada treba odvlaiti sa njihovih asova, treba im (izvinite za prozainost) i platiti. Samo, iz kojih fondova? Pri korienju vidovitosti, nema potrebe da se radi rendgen, obavljaju eksperimenti, i prikupljaju podaci. Odgovor se dobija uz pomo najsavrenijeg aparata na svetu ljudskog mozga, koji je u stanju da prelazi na drugi nivo postojanja. I treba priznati da, ukoliko se gleda na svet sa novog nivoa svesti, on izgleda potpuno drugaije. Setite se, kako su pre nekoliko decenija naunicilekari iznenada zakljuili kako je slepo crevo zakrljala, bespotrebna izraslina. I da je sigurnije vaditi ga odmah kod novoroenadi, nego da se kasnije operie sa rizikom po ivot za odraslog oveka. Oni su, iz nekog razloga, umislili, da bolje od Tvorca znaju telo koje je On stvorio. Poele su (naroito u Kini) masovne operacije. Milioni ljudi su imali poverenja u autoritet nauke, te su preputali sasvim malu decu nou hirurga. Ko je zbog toga priznao svoju krivicu, ko je za to odgovarao? A slepo crevo nije samo orsokak za prehrambene otpatke, kao to smatraju anatomi. Ono ispunjava neobino vanu funkciju ragulatora rezervnog imuno sistema organizma. I ostvaruje tu funkciju na raun hologramske projekcije leve hemisfere mozga na desnu. Ukoliko se taj mehanizam

narui, neete moi delotvorno da se suprotstavljate infekcijama. A osim toga, zagarantovane su vam neprestane glavobolje zbog poveanja unutar-lobanjskog pritiska. Pa ak iako apstrahujemo vidovnjako stanovite, i onda je slepo crevo izuzetno vano kao svojevrsni depo bifidobakterija. Periodino, u vreme redukcija, on izbacuje u creva neophodne bakterije i spreava disbakterioze. Ako nema disbakterioze znai da je stanje imuno-sistema normalno. Eto ta su nam predlagali da uklonimo doktori i akademici, svim moguim autoritetom medicinske nauke. I ko je zbog toga priznao krivicu? Koga su zbog toga liili akademskih zvanja? Hajde da pogledamo, kuda su u stanju da zavedu oveka novotarije strogo logine svesti leve hemisfere. ovek, umislivi da je gospodar planete, koji uva istinu u zadnjem depu svojih modernih pantalona, postaje globalna propast. Zbog korisnih ciljeva, on neprekidno isuuje movare (kod nas u Rusiji), ili unitava vrapce-gotovane (u onoj istoj Kini). Ravnotea prirode je za njega na nivou njegove dve noge. Hajde da se prisetimo: ko je bio drugi dobitnik Nobelove nagrade od ruskih naunika? Tano, Ilja Menikov, genijalni fiziolog, propagator kefira. Prvi laureat od ruskih je bio Ivan Pavlov (1904.g), a drugi Menikov (1908.g). Te su tako, u Evropi pred prvi svetski rat, po preporuci Menikova, ule u modu operacije uklanjanja debelog creva. Toboe, ukloniemo tu nepotrebnu tvorevinu i ovekov ivot e se poboljati. Avaj, dogodilo se obrnuto: operacije nisu samo znaajno oteale ivot pacijentimaentuzijastima, ve su ga i skraivale: posle godinu-dve dana jadniak je umirao. Ali, ko se danas sea te kobne greke uvenog naunika? Da li na njoj vaspitavaju sadanje doktore? Ubeen sam da e medicina budunosti bez vidovitosti biti nemogua. Zato to je uz pomo proirene svesti (a jasnovidost upravo jeste proirena svest), mogue ne samo utvrditi poremeaje i smetnje u radu vaeg tela, ve ih je mogue bez posebnih problema i iskoreniti. Treba biti potpuno ogranien, pa se dobrovoljno odrei ovakvih mogunosti. Uzgred, uz pomo vidovitosti nije teko pratiti kako se ostvaruje ovo ili ono znaajno otkrie. Kao po pravilu, to je sluajni prodor u informaciono polje Zemlje, gde sve mogue tehnologije ve postoje kao objektivna stvarnost, kao program evolucije Zemlje, i svega to je naseljava. Sve je u ovom sluaju izvanredno, osim rei sluajni. Premda, ako se jednom desilo, ima sve vie ansi da se jo i jo jednom prokri put do mree Kosmikog Interneta. Ali ipak, ukoliko se to deava, recimo, kao rezultat uobiajene procedure pristupa informacijama, onda je nekako pouzdanije i produktivnije. Zato to je uz pomo jasnovidosti sve veoma dobro vidljivo: to to nas okruuje planete, zvezde, galaksije - nije samo od sebe nastalo. To je deo gigantskog razumnog organizma, koji napokon dozvoljava ljudima da se slue malom koliinom njegovog intelekta, njegovih znanja. Ne odbacujte dar Kosmosa! Bie nam kudikamo skuplje!

Hou isto tako da primetim, kako oblikovanje novog pogleda na svet naunog i religioznog istovremeno nije izolovano, pa ak ni sutinsko pitanje filozofije, ve je to traganje za alternativnim putem razvoja, preivljavanja oveanstva.

***
Uoi 1999. godine, dobio sam neobian novogodinji poklon. Stigao je potom na moje ime u izdavaku kuu Hudlit. U lepoj slubenoj koverti se nalazio deo pila karata, uredno privren u uglu kopom. Karte su bile raskono uraene na skupocenom uvoznom materijalu. Tri devetke, ukoliko se razdvoje, skrivale su glavnu kartu pila adut as herc. Neobina je bila i kutija za karte. Napravili su je od svetlucavog srebrnkastog materijala. U to vreme sam znao, da je srebro boja Svetoga Duha. Firma, koja mi je poslala poklon, nazivala se Duplo-V i specijalizovala se za nabavku uvoznog tamparskog materijala. Za pragmatike-biznismene, koji su razaslali taj novogodinji suvenir, smisao je, verovatno, bio samo u tome da oni na toliko originalan nain izvetavaju stvarne i potencijalne klijente o dolasku 1999.godine. Ali za one koji znaju o postojanju Delikatnog plana i njegovim mogunostima, suvenir je imao drugi, dubinski smisao: dolazea godina je bila zavrnica dugog kosmikog ciklusa preobraaja. Upravo je on skrivao prethodni Armagedonov period evolucijskog razvoja oveanstva na Kraju epohe, odreujui pravac dogaaja sledee godine milenijuma godine promena. I to, to je poklon stigao iz organizacije sa nazivom Dubl-V, to se moe proitati kao dvostruka pobeda takoe nije bilo sluajno, iako, ogradiu se ponovo, poiljaoci suvenira, po svoj prilici, nisu ni nasluivali o drugom, dubinskom smislu poiljke. A jo manje o treem. Uostalom, o treem smislu u to vreme nisam znao ni ja. Bog voli trojku, ali ne dozvoljava uvek ak ni Svojim izabranicima da je vide odjednom. ta da se radi, za sve vai Njegova sveta volja! Boini praznici su mi pruili dugooekivanu priliku da naem smisao u svemu to se tako neoekivano otkrilo preko ekrana unutarnje slike, a u vreme zajednikog rada sa onima, kojima smo mi otvorili biokompjutere na asovima na Akademiji. Osim toga, estoki raskol sa Lapinom takoe je trebalo rastumaiti. Tim pre to to nije bio lini raskid dva neodgovarajua karaktera koji se nisu podudarali u stavovima, ve protivurenost dva pogleda na svet, iza ije se fasade skrivalo iskonsko pitanje: ta je dobro? ta je zlo? A to, to je kulisa tih dogaaja bilo uveno zdanje na Basmanovoj, sa istim onim ezoterijskim brojevima u numeraciji (1+ 9 = alfa + omega), teko da je sluajnost. Koliko je velikih pisaca etalo

po tim hodnicima u iscepanim pantalonama i pohabanim cipelama, u kojima su stranicu po stranicu opisivali nae zlostreno vreme, i u kojima su tomovi neverovatnih gluposti i velikih mudrosti oblikovali etape ivota po kojima je ljudski rod pokuavao da se uzvere na vrh svoje evolucije! Po svoj prilici se, ni u jednoj drugoj zemlji na svetu, osim Rusije, niko ne bi muio potragom za dubokim smislom obinog novogodinjeg poklona ili kriptografije, upliui se u sudbinu cifara. To je mogue samo u naoj zemlji, u kojoj se ne samo profesionalni pisac, ve i najbednija skitnica na samom dnu ivota, mui oko sudbonosnog pitanja na Tolstojevsko-Dostojevskom nivou: kako iveti sa Bogom? I gde je put do Hrama? Pitanja, pitanja, pitanja... Iznova i iznova sam vraao u sebi niz dogaaja koji su se desili, sistematizovao ih i pokuavao da pojmim: kakav film mi vrte na ekranu mog uma? Postavljenje u Hudlitu, susret sa Lapinom koji je poput katalizatora stavio u pogon proces unutarnje alhemije moga duha i svesti, rad na Akademiji, udnovati amanski obred... Druenje i svaa sa Lapinom, koji je javno obelodanio da je uenik sotone. Kuda me je to odvelo? Bilo je vreme da shvatim zato se to deava. Zato se tako lanano ukljuuju jedan program za drugim? I ta ja time dobijam: put po kome idem, ili naprotiv, put na kom ja postajem ja sm? Gde je budunost Rusi? Gde je moja budunost? I ako je uistinu na poetku bila Re da li je onda zaista kraj svim vajkadanjim bogoslovsko-filozofskim sporovima? U to vreme sam oseao da sam preao na drugaije vrednosti. Odavno imam na zubu tradicionalnu medicinu i po sopstvenom iskustvu, i po problemima blinjih. Procenite sami: medicinske nauke su sve temeljnije, lekari sve profesionalniji, lekovi i slini preparati reklo bi se ne mogu biti vie usavreni. Bez obzira na to, stanovnitvo sve vie boluje. Posebno deca. Kau da po zvaninim pokazateljima, u zemlji ima manje od 20% zdravih kolaraca. Dok piem ove redove, brojka e postati jo stranija. Ko je kriv? Socijalni uslovi? Ekoloki? Ma, razuman ovek je sam duan da razvija svoju ivotnu sredinu. Noos ili Nus kod drevnih Grka, znai razum. Noosfera je podruje razumnog oveka. U nauku su taj pojam uveli P.Tejar de arden i E. Leroa. Na Vladimir Vernadski je dao njegovu tanu razradu, povezavi ga sa geohemijom i Kosmosom, uz prolost i budunost planete. Kako se uklapa u taj globalni sistem biokompjuter? Tako je bio surov sadraj misli koje su prethodile sledeem koraku u mojoj sudbini. A kao njegov rezultat je dolo do stvaranja mog, nezavisnog od Lapina, kako formalno, tako i po tehnlogiji - Centra bioinformacionih tehnologija. Otvorio sam ga u podmoskovskom gradu Pukinu. Kasnije smo se preselili u Moskvu, a u Pukinu je i dalje naa filijala. Jezgro tima su inili specijalisti sa Akademije, koji su se odavno muili zbog udnovatog naina optenja - dranjem, uvredama i pretnjama Lapinovim u odnosima sa svojim saradnicima. I posao je krenuo...

O naem Centru je poelo da se govori ve posle nekoliko meseci. Ljudi koji su dolazili kod nas sa veoma tekim bolestima astma, dijabetes, ir na elucu bivali su izleeni neobjanjivim, za njih tajanstvenim nainom, bez ikakvih operacija i lekova. Pojavilo se mnogo novih ljudi, kod kojih su se otvarali biokompjuteri. Oni ne samo da su mogli da itaju knjige zavezanih oiju, ve su preko ekrana unutarnje slike dobijali informaciju u vreme uenja i ispita, neophodnu za dobar rezultat. Lako su postizali uspehe u umetnosti, lingvistici, sportu, pa ak i u egzaktnim naukama, poput fizike, hemije, biologije, matematike. Ne samo ja, ve i mnogi drugi naunici, pre svega privueni mojim pozivom da rade u Centru, poeli su da dolaze do paradoksalne, do jue jo jeretiki bogohulne paradigme: izmeu materijalnog i mentalnog ne postoji nepremostiva barijera i jedno se savreno uspeno moe transformisati u drugo. Moe se ak sasvim pouzdano tvrditi: misao i um, pod odreenim uslovima, postaju zaista opipljivi u svom direktnom delovanju na materijalne objekte. I vie od toga to se svakodnevno potvruje naim konkretnim radom u Centru, gde uimo ljude da upravljaju biolokim i fizikim procesima svog organizma. Kao rezultat se deavalo to, to se moe nazvati udom: gluvi uju, slepi vide, astmatiari prestaju da se gue, ranije neizleive bolesti smanjuju svoj pritisak, a esto i naprosto iezavaju. Kako se sad ne setiti, ta je govorio na poetku epohe Augustin Blaeni: udesa ne protivuree zakonima prirode. Ona protivuree samo naim predstavama o zakonima prirode. Danas sa potpunom sigurnou mogu da kaem: materija, odvojena od svesti - ne postoji. I mi smo svi malice arobnjaci, zato to upravo kroz linost ovekovu svet dobija mogunost samoodreenja. Svest ovekova je kadra da izmeni tok dogaaja, ak da preokrene bilo koji dogaaj u suprotnost. Na primer: bolest u zdravlje, nesreu u sreu, smrt u besmrtnost. ovek uvek ima izbor da ivotari, teglei svoje bitisanje, ili da izgrauje, to ukljuuje i samog sebe. Prva stvarnost je javna, druga je tajna. Da bi izgraivali samoga sebe treba se promeniti. I tada e uti ono, to nikada nisi uo, videti ono, to nisi video. Ljudi veoma gree, mislei da postoji samo ono to oni mogu videti, osetiti, opipati. Biokompjuter je (premda, da li je to biokompjuter?) apsolutno sposoban da savlada, uobiajen za veinu, poredak stvari. Evropska medicina, u svojoj ukupnoj tradiciji, ne uzima u obzir prevashodnu vanosti suptilnih energetskih veza u organizmu ovekovom. Kao rezultat takvog ortodoksnog materijalistikog poimanja sveta, pojavilo se kod naih lekara miljenje kako je mogue obnoviti funkcije organa lekovima, da se organi mogu skratiti, isei, spajati pomou vetakih proteza. Pri tom je malo ko obraao panju da, kako bi zapoeli da lee jetru, uskoro bi obolelo srce, a ukoliko bi leili lanak na nozi poela bi da bole kolena. Zato to prisutnost barem jednog energetskog zastoja u meridijanskim kanalima ili bioaktivnim takama, moe da dovede do pojave desetina tekih oboljenja.

Danas sam vie nego ikad siguran: uskih specijalista u medicini uopte ne sme biti. Lekari treba da budu iscelitelji, to jest oni, koji vraaju oveku celovitost. A tehnologije koje smo mi razraivali u Centru, omoguavale su nam da postiemo te izvanredne rezultate.

***
Napokon su moji i Lapinovi odnosi postali jasni napisao sam izjavu o naputanju drutva osnivaa Akademije. To je bila istinska svaa ideolokih protivnika. U sutini, ja sam izrekao svoje ubeenje da njegova metoda ne samo da ne pomae ljudima, ve je naprotiv, veoma opasna za njih u dugoronoj perspektivi, da ona potinjava njihovu svest, da bukvalno, kao pauk u paukovoj mrei, upetljava svoje sadanje i budue rtve u energetske stege i zavisnosti. Vjaeslav je bio razjaren kada je izlazio iz mog kabineta. Ve u toku noi mi je iznenada, niim izazvan, proradio ekran unutarnjih vizija, i poeo da mi prikazuje takva udovita, pred kojima su izbledeli holivudski filmovi strave i uasa. Shvatio sam: Lapin je ukljuio ranije pripremljenu vezu, i pustio svoj program psihofizikog uticaja na svest. Hteo je da me uplai, ali sam ja, iz nekog razloga, veoma mirno, bez posebnih emocija, posmatrao mone zmijske prstenove koji su me obmotavali, te nisam reagovao na tehniku pojaavanja snano treenje kreveta i sline efekte delovanja. Moje spokojstvo, izgleda, nije bilo predvieno u tom scenariju pripreme pacijenta za bolniku sobu broj est. I tada sam razgovetno, zapovednikim tonom naredio: Dosta je grozotice pokazivati! Film se prekide: prvo su se pojavile linije i treperenje, kao pri kvaru programa, potom su slike poele da nadolaze puzei jedna preko druge. Na kraju krajeva su potpuno iezle. I bukvalno je, kao da uvruje pobedu, iz prolosti (ili iz budunosti) iznova iskrsla poznata silueta Hristova.

***

Kada se usnuli probudio, jo je bio u Judeji. Trebalo je samo pogledati strme planine i gole vrhove, umarke kedrova i pinija, doline sa panjacima i terase sa maslinjacima, kako bi srce, pre negoli razum, uspelo da proradi milijarde varijanti, i odgonetnulo: Palestina. Bog je stajao na uzvisini koju su sa dve strane stesnile klisure, i posmatrao vinograde koji su okruivali sneno bele kue. Kua nije bilo mnogo, i bile su opasane zidovima. U daljini su svetlucali talasi Sredozemnog mora.

Poeo je da se sputa sa brda i odjednom, iza okuke staze ugleda oveka koji je sedeo na kamenu. Tamna kosa, tamnosmee oi, mravo telo, crna kovrdava brada i radostan poluosmeh zbunjenosti, nisu ga ostavljali u nedoumici da je pred njim Judejac. - Mir tebi, - pozdravi Bog nepoznatog oveka na haldejskom jeziku. Judejac ustade, uznemireno posmatrajui oveka koji se pojavio. - Ko si ti? upita on na aramejskom - Putnik predoseajui neprijatna objanjenja, odgovori Bog na tom istom, uobiajenom jeziku Palestine. Judejac je utao, pomnno razmiljajui o onome to je uo. - udno napokon odgovori. Sedim odavno ovde, a na brdo se moe popeti i spustiti samo ovuda. - A ta iekuje? zaobilazei njegovu sumnjiavost novim pitanjem, upita Bog. - Careve! - lakonski odgovori crnobradi. Sad je Hristos bio potpuno siguran da ga nije sluajno izvuklo iz Varljivog Vremena u drevnu Judeju. Oito da je njegov mozak uvao neku skrovitu vanu tajnu, koju je mogao da razrei samo ovde. - Zato? iznova upita on. - Vidi put dole? pokaza rukom Judejac. - Vidim. - Paranski car Vologez je ustupio Rimu Armeniju. Uskoro e ovuda proi armenski vladar Tiridat sa jo dva caria, svitom i skupocenim poklonima za imperatora Nerona. - Hoe da ih napadne i otme poklone? podigavi obrve upita Hristos, iako je proitao misli Judejca pre nego to je pitao. Judejac sumnjiavo baci pogled na njega i uini pokret da ga udalji. - Oni su odavno na putu i putuju veoma sporo. A u okolini se uju raznorazne glasine, koje su kudikamo bre od ovog poslanstva. Pria se da carevi-arobnjaci idu tragom zvezde, koja ih vodi ka Vitlejemu. - A odista? - ne elevi da ispusti ovo neoekivano i nekodljivo zadovoljstvo, navodio ga je Bog. - U stvari oni, razume se, idu ne za zvezdom, ve za tijarom koju Tiridat treba da dobije iz ruku gospodara sveta. Ali, koga ovde u Judeji zanima, ta njih pokree zaista? - Zar tako? upita, ne gubei ozbiljnost Bog. - Upravo tako - otro, skoro grubo potvrdi Judejac. Zato to je iza vidljivog skriveno nevidljivo. Njegova blesava oholost je pomalo zamarala, ali je govorio zanimljivo, te Hristos nastavi da ga zapitkuje:

- Kakvo nevidljivo ti ima u vidu, brate? On je namerno upotrebio prisnu formu obraanja, kako bi izazvao naklonost udnog osmatraa.. - Raunam da ne eli da postanem izdajnik sopstvenog dela, ime bih unitio spone solidarnosti? - Razume se da ne! - iskreno je izrazio protest Bog. Naprosto elim da shvatim ta se deava. - Deava se istorija - nasmeja se crnobradi. Oni su nas pobedili maem, razruili hram i proterali Boga. Ali, umesto starog Jahve, pojavio se novi, mladi Bog. Priaju da su, kada se on rodio, pastiri doli da ga pozdrave. Ma, ko bi poeleo da se klanja bogu pastira? Ja u posvedoiti da su se njemu poklonili volhvi. Takvom Bogu niko nee odoleti. - A ako ga ubiju? - Nee ga ubiti, zato to su ga ve ubili. Sada vie nee izai na kraj sa njim, ti rimski psi. Oni ne mogu da ubiju onoga, ko je ve jednom izgubio ivot. Oni su nas pobedili brojnou mi emo njih pobediti Bogom. Naim novim Bogom, pred kojim e oni pasti na kolena: nevidljivim, koga nee moi da uhvate, nepobedivim, zato to je bestelesan. Njegovo ime je Hristos. - Sluao sam o Hristu - potvrdio ja Hristos, a njegov glas je bio ispunjen iskrenom tugom. Njega su Rimljani razapeli na Golom brdu. - On je bio naa krv. Vie ga nee savladati. Uskoro e cela rimska imperija, od Dunava do Eufrata, nastradati od kratkovekog religioznog iscrpljivanja. udnovati Judejac je govorio sa takvim arom, da je Bog odluio da mu polaska: - Ti si propovednik, uitelj? U oima Judejca buknu plamen. - Ma, reeno je: Ne stvaraj od sebe idola. To je znatno vie od judejskog zakona, to je istina podseti ga Bog. - Stari zakoni su ovetali. Nuni su novi, koji e pomoi da se osvetimo. - Znai, iz tog razloga eli da sretne karavan? - Da, kako bih to uverljivije uspeo da ispripovedam o volhvima, koji su se poklonili detetu. Stvoriu svetu knjigu i verodostojno u opisati udo... - Decenijama kasnije? I koga, zapravo, nije ni bilo? otrije nego to je eleo, prekori ga Bog. Ba ima iroki zamah! Sada je u svom punom obliku izbila nesumnjiva, niim skrivena, jasna vlastoljubivost. Judejac odgovori. Ipak, ne tako uverljivo i nadmeno kao pre: - Meni je potrebna ta la koja pojaava istinu - i preblede. Ko si ti, siavi sa gore, na koju se nisi popeo? - Onaj, koga ti hoe da slae utvrdio je injenicu Hristos ozbiljno, bez samilosti. Tvoja la moe imati samo alosne, nesagledive posledice po svet, a koje e biti nemogue nabrojati.

Judejac pade na kolena u trenu, kao pokoen, ne obraajui panju na bol koji mu je probadao noge. Hristos ga pogleda i seti se rei vojnikovih na Golgoti: Zahvali namesniku. Ti ak nisi ni primetio da si postao mrtvac. Jo se setio kako se njegovo telo na krstu iskrivilo u samrtnim mukama i u trenu omlitavelo, te kako se vojniku uinilo da postaje prozraan i da vetar duva kroz njega, i kako je pogledom, ispunjenim prekorom zbog nemoljene samilosti, bestelesnim vidom posmatrao spasioca. Setio se kako je crni oblak u visinama izgubio svoje uasno znaenje, kako se sve rasprilo i iezlo. Ostao je samo veni, samotni muk.

7. glava
Mene sve vie i vie uznemirava to to radi Lapin. Proces mog samorazvoja mi je, uz pomo ekrana unutarnje vizije, omoguio da se uverim da on nije mnogo blefirao kada je govorio o globalnim planovima da uzme u svoje ruke upravljanje Zemljom. Biokompjuter je - zaista vrlo mono oruje, ukljuujui i oruje zombiranja. Sad mi je postalo jasno, zato je tako uporno zahtevao od svih koji rade po njegovoj metodici, da nazivaju pojavu duhovne slike, ne ba odgovarajuim terminom biokompjuter. U izuavanju nekih aspekata psiholingvistikog programiranja i neurofiziolokih istraivanja bez direktnog dodira, vansenzorskog uzajamnog delovanja energoinformacionih veza mozga, koje je sprovodila na Akademiji, a zatim i u Centru bioinformacionih tehnologija, Olga Ivanovna Kojokina, rukovodilac laboratorije mozga Nauno-istraivakog instituta tradicionalnih metoda leenja, pomogla mi je da se snaem u tom, ne ba lakom pitanju. I to to sam shvatio, uasnulo me je. ovek, kao fiziki objekat realnosti, nalazi se u stanju homeostaze u odnosu na spoljne sveobuhvatne uticaje. Centar orijentacije u tom subjektno-objektnom fenomenu je naa svest. Upravo ona predstavlja osnovu i istovremeno usmeravajui mehanizam psiho-mentalne percepcije stvarnosti. Ukoliko vi razvijate svoju svest, orijentiui se na visoke duhovne vrednosti, shvatajui i prihvatajui da je ovek zaista stvoren po slici i prilici Boijoj vi odabirate Put. Ako vi, potinjavajui se autoritetu, krenete da ga sledite iz dana u dan, iz meseca u mesec, nazivajui vau svest biokompjuterom, onda e jednog, ne ba radosnog dana, ona zaista postati takva. I onda neete ba dugo morati da ekate znalca, koji e doi i spojiti va biokompjuter na svoje upravljanje preko svoje svesti. Vi ak neete ni primetiti, niti ete moi da pojmite, zato su se neki ljudi koji su vam bili bliski i prijatni, odjednom udaljili od vas, a neki drugi su zauzeli nemerljivo znaajnije mesto u vaoj sudbini i ivotu. A vi ete biti spremni da bez ikakvog protivljenja date tim ljudima sve to poele. Nikada neete shvatiti, kako je dolo do pripajanja, kako se izgradio nesvesni kontakt, u kome vam je unapred dodeljena uloga potinjenog i zavisnog. Piem ove redove sa gorkim oseajem stida i duevne patnje, zato to nisam uzmogao da se u nekom periodu svog ivota udaljim od hipnoze, spolja gledano, pristojnih programa za pomo bolesnoj deci, razvoju ovekovom, njegovom stvaralakom potencijalu i ostalom, ostalom, ostalom... ak i vie od toga, vredno sam pomagao tim programerima da se probiju u vrhove drutvene panje i uspeha. elim da se ogradim, ja nisam protiv razvoja ovakvih tehnologija, ak ta vie ja sam za. Ali, vrlo vanom smatram odreenu drutvenu kontrolu ideoloke komponente procesa. Zato to se to tie svih nas, ak i vie budunosti oveanstva.

Zarad rezultata u manipulisanju tuom sveu, vrlo je lako presei bilo kakve kanale za dobijanje verodostojnih informacija. ovek, zapravo, gubi mogunost da preko svojih ula i oseaja odgovarajue poima svet. Njemu se, recimo, svia da bude bolestan. On nadoknauje u tom sluaju neudobnost krevetskog reima koncentracijom na sebe, oseajui patnje roenih i bliskih, ne znajui, da su ti oseaji za neke tamne sutine tanano materijalnog sveta - neto poput odabrane poslastice. I upravo preko biokompjutera (zaista ne vie kroz svest), oni otimaju iz drugih ljudi vane komponente njihovih oseaja i oseanja, njihovih dua. Neki su, istina, sluali o energetskim vampirima, ali, malo li je toga to sluamo. Ranije se to nazivalo opsednutost zlim duhovima. Sada je drugo vreme, druge su sile. One poput virusa nastoje da uu u nau svest kako bi upravljale njom, i da je na kraju krajeva, razore. One su iznale, prividno naune, moderno zvune termine, ali zbog toga, ni u kom sluaju, nisu manje opasne. Usred njih je biokompjuter. Proanalizirajte, koliko je ljudi koji su poslednjih godina oboleli od kompjuterskih igara, te su zbog tih strasti izgubili svoje zdravlje, postavi manijaci. Sada govorim o obinom kompjuteru. Ali su Lapinov biokompjuter i obian kompjuter, izali iz istog fabrikog pogona. A taj pogon se nalazi mnogo nie od povrine zemlje, tamo gde svetli Sunce-2 plazmatsko jezgro planete, ili pakla. U svojstvu izuzetno karakteristinog primera, pogubnog uticaja kompjutera na oveka, mogu navesti rei akademika V.Glukova, biveg potpredsednika Akademije nauka Ukrajine, koji je rukovodio Institutom kibernetike AN USSR. On je utvrdio, da su mogunosti kibernetike i kompjutera zaista bezgranine. Do 2020. godine ovek e dati kompjuteru i svoj um... uinivi sebe praktino besmrtnim. ovek e poeti da osea, da je on on, i da je u isto vreme on ta maina. Dogodie se, kako god, razdvajanje samosvesti. (G.Maksimovi, Razgovori sa akademikom V.Glukovim. M. Mlada garda, 1976). Zanimljivo, i sam Lapin je stalno u naim razgovorima citirao tog ukrajinskog akademika. ini se da je ideju o biokompjuteru pozajmio upravo od njega, a kasnije ju je valjano razradio, i lansirao u mase. I krenulo-odletelo: U toku razvoja elektronske civilizacije, pojavie se vii razum i taj vii razum e postati onaj Bog, koji e realno upravljati ne izdvojenom planetom, ve celom Vaseljenom (Narodne novine, 11.7.95.). A pre nekoliko godina, nauno-tehnika i politika elita vodeih zemalja sveta, bila je uzdrmana izjavom jednog od vodeih teoretiara savremene nauke Stivena Hokinga, o tome, da e u sledeih trideset pet godina Homo Sapiens ieznuti kao intelektualno vladajua vrsta iz reda planetarnih ivih sistema. Hoking je svoje zakljuke temeljio na injenici da je biosfera Zemlje, ukljuujui oveka, ve ula u period intenzivne alogeneze, to jest perioda, koji karakterie pojava osobene populacije sa novim obelejima. Izjava Hokinga ni najmanje nije ustupak drutvenoj modi raznih uasa. U toku evolucije neprekidno nastaju razliite disharmonije i nestabilnosti. Ukoliko se one ne kompenzuju, onda e se

sistemi biocenoza neminovno kvariti i postati graevinski otpad, iz kog se stvaraju temelji novih antihaotinih sistema. Stiven Hoking je, proanaliziravi situaciju, izveo zakljuak da je nastavak nae evolucije mogu samo u tom sluaju, ukoliko se na osnovu dostignua kibernetike, mikroelektronike i genetskog inenjeringa iskonstruie novo bie vetaki besmrtni natovek, koji e istisnuti iz nove subkulture sve zastarele forme ivota. Predloena je ne obina subjektivna vizija razvoja budunosti istaknut je bezalternativni, matematiki proveren ideal, koji je baziran na simbiozi oveka i kompjutera kao jedinog zajednikog besmrtnog organizma gospodara Vaseljene. Ova okolnost dodeljuje dogaaju ozbiljan socijalnopolitiki status i omoguava da se u Beloj kui razmatra izlaganje Stivena Hokinga, kao najfundamenatlnijeg projekta u razvoju tehnogene civilizacije XXI veka. Predvianje je izazvalo ok jo i zbog toga, to ga je uradio ovek koji je ve, u velikoj meri, olienje buduih promena paralizovan boleu, Hoking se faktiki spojio preko svog superkompjutera sa misleim okeanom Interneta, gde je sazdao svoj sopstveni virtuelni svet. Teze genijalnog mozga sraslog sa kompjuterom, o neminovnosti pojavljivanja vetakog super-oveka, bile su toliko ubedljive, da su SAD odmah pristupile analiziranju socijalnoekonomskih posledica tog procesa i izradi nove koncepcije budue subkulture. tampani mediji nas ve raduju saoptenjima, da e se uskoro pojaviti unapreena kaciga za kontakt sa virtuelnim svetom Interneta i specijalna odela kosmikog tipa, koja e nam obezbediti ivotnu sposobnost organizma istie telo od znoja, izmeta, mokrae, sperme i enskih luenja (krae reeno, od svih otpadaka, koji e pratiti ivot u virtualki). U ne tako dalekim vremenima, obeavaju nam kompjuterski geniji, naa tela e biti rasporeena na dinovskim stenama, gde e automatika odravati njihovu ivotnu sposobnost. Ljudi e se u tim periodima nai u novim, njima samim odabranim telima, kako bi iveli u virtuelnom svetu, kao u stvarnom. Tamo e se nai sve to postoji u ivotu: ljubav, ubistva, novac, cigarete, viski... A najvanije tamo e biti savreno realne slike gradova i prirode, oseanja, mirisi, itd. Virtuelni svet e postideti materijaliste: sve e delovati savreno realno, ali e se dogaji razvijati ne na povrini zemlje, ve samo u naoj svesti. Na sledeoj etapi ljudi e nauiti da stvaraju fantastine virtualne svetove, ija e realnost biti pozajmljena iz najdraih nauno-fantastinih romana, ratnih, ljubavnih, pria strave i uasa, itd. Svako od vas e moi sam sebi da odabere, ne kratku virtuelnu seansu na sat ili vikend, ve IVOT kakav bi dua njegova elela. I najzad, virtuelna realnost e pomoi da se rei problem besmrtnosti. Kada ovek iscrpi sve mogunosti podmlaivanja koje mu moe staviti na raspolaganje medicina budunosti, on e odabrati sebi virtualno telo i, oprostivi se sa fizikim, prei e zauvek u novi svet. Tamo e iveti onoliko dugo, koliko dugo bude mogao da opstane kompjuter i program koji podrava to postojanje. U neku

ruku situacija e liiti na ono, to su oduvek tvrdili okultisti: ovek nee umreti, on e prei iz jednog stanja u drugo. Iz grubog fizikog sveta, preselie se na suptilni, nevidljivi plan. On e to uiniti bez razmiljanja, a teoretiarima e ostaviti zadatak da izuavaju kako se uzajamno odnose virtuelni i onostrani (ili astralni) svetovi. Da li je to isto ili postoje dve ogromne razlike? U sutini, pitanje je sadrano u tome, kako e se nastaviti naa evolucija. oveka e, po svoj prilici, najpre izgurati na ivicu novog puta ka svetloj budunosti, a potom... Uostalom, ta e biti posle, nije se teko dosetiti. Konflikti ljudi sa robotima ve su opisani u mnogim delima fantastike. Prisetite se bagdadskog lopova i mnogoruke mehanike lepotice za sultna. Nekada su se sline stvari shvatale kao bajka, a sada ameriki asopis Future Sex saoptava o stvaranju vetake ene, sa kojom se moe razgovarati, ukljuivati je u seksualne igre. Robot za seks je u stanju da zapamti sve vae sklonosti i obesti. Memorija osnovnog programa je 7-10 megabajta. Novi seksualni programi se posmatraju kao izuzetno unosan biznis, a oni koji ih razrauju ne ele da obrate panju na protivljenja onih koji smatraju da e opasna novotarija vrlo brzo unititi tradicionalne osnove uzajamnih odnosa mukaraca i ena. Gori udarac na temelj ljudskog druva porodicu teko je sebi predstaviti. Zato to se uruava preanji besprekorno delujui mehanizam samoobnavljanja naeg ivota. Seks-svetovi, dovitljiva industrija zabave u bogatim zemljama, s jedne strane, i guranje u ponor sveobuhvatne zaputenosti u siromanim zemljama, s druge - sasvim su mogua scenarija samoistrebljenja ljudskog roda. Uznemiravaju i sve uestalija saopenja o tome da kompjuteri sve ee izmiu kontroli, stvarajui novu sopstvenu stvarnost, poinjui da se ponaaju kao Kiplingova maka, koja eta sama od sebe. Upravo raunarske maine danas sve vie prodiru u sferu, u kojoj se donose odgovorne odluke. ak je i upravljanje nuklearnim bojevim glavama povereno elektronici. Ko zna kako e se ponaati poluljudi-polukompjuteri, napravljeni od strane onih, koje oarava perspektiva slina besmrtnosti, i iju li e stranu oni prihvatiti u novom istorijskom suprotstavljanju? To, da anse na pobedu ljudi u takvoj situaciji nisu ba velike oigledno je. Ali, dinamika samorazvoja nas neumoljivo pribliava stvaranju novog ovekovog oblika tehnogenog. Ideolozi tog pravca smatraju da je samo takvim nainom mogua simbioza oveanstva i nauno-tehnikog progresa. Savremena frankentajnijada po Hokingu, u sutini ini od oveka samo bioloku komponentu novog kompjuterskog programa tehnike evolucije, u kojoj smo, govorei reima Andreja Platonova, sami doveli sebe do vene odvojenosti od blistave moi ivota. Sve su bolje ujedinjene i organizovane strukture proizvodnje, atomske centrale, kompjuterski sistemi, roboti se transformiu u superstrukture, kod kojih se oblikuje kolektivna tehnogena svest, i lina vrednost

samorazvoja i nagona za samoodranjem. Oni se pretvaraju u super individualnosti planetarnog znaaja. Sa ovim zadatkom se i formira novi tehnogeni, kompjuterski, besmrtni superorganizam. U dananje vreme, zapadna nauka se u potpunosti usredsredila na sopstvene fantastine sadraje. Jasno je ta pokree Hokinga: on hoe da izbegne entropijsku zamku, u kojoj bi svi napori naunika bili beznadeno izgubljeni u lavirintima komunikacija. Obim znanja je ve toliko veliki, da njegovo savladavanje zahteva neuporedivo vie vremena, nego to ga ovek ima na raspolaganju. Ve danas su kompjuteri NASE preoptereeni informacijama, te kasne itavih osam godina. Takvo stanje stvari liava naunike inicijative, pretvarajui stvaraoca u pasivni objekat tehnikog supersistema. A svaka nova tehnologija aktivno oblikuje ne samo dekor i ivotne okolnosti, ve i sam nain poimanja sveta. Kompjuteru i televizoru se lako moe dodeliti uloga organizatora srene potroake svesti. Glupa kutija za idiota (po tanom izrazu pesnika) potpuno je u stanju da zameni sobom osnovne konture realne stvarnosti. Ali je veoma opasno pripremati ljude na takav potroaki pogled na svet. Pred nama je teka borba za opstanak, na ijem putu e se reavati problemi promena u organskom svetu planete. Mi smo duni da vratimo sebi cilj postojanja i unutranju postojanost. ovekov mozak ima bezgranine mogunosti samorazvoja. Treba najvaljanije usmeriti napore drutva upravo u tom smeru.

***
U to vreme je kremljovski vulkan izbacio na otadbinsko nebo narednu porciju kamenia. U naoj struci je opet revolucija. 6. jula 1999. godine je objavljen Ukaz Predsednika O usavravanju dravne uprave u oblasti sredstava masovnih informacija i komunikacija, u vezi sa im je Goskompeat (Dravni komitet za tampu) likvidiran. Umesto njega je formirano Ministarsvo Ruske Federacije za poslove tampe, televizijskih i radio emisija, i sredstava masovnih komunikacija. Na mesto ministra je postavljen M.J.Lesin. Ne verujem da je potrebno predstavljati ga. O njemu se tako mnogo pisalo i govorilo na televiziji, kako u vezi sa kriminalnim razraunavanjima, tako i o sumnjivom novcu za Porodicu, te, ukoliko i mali deo onoga to je objavljeno odgovara istini, onda je taj ovek zaista uivao u svim neizbenim porocima, neophodnim za upravljanje ideologijom zemlje. Svake tree godine vlast sa manijakalnom upornou reorganizuje ovaj resor: as komitet u ministarstvo, zarad sjedinjavanja sa televizijom, as obrnuto, razdvajajui tampane medije od televizije. Prvi utisak je iznova ista otimaina, kojom smo, ne jednom pre ovoga, udarani.

Potom nedoumica: a ko je udaren? Sve te reorganizacije tuku uglavnom po strukovnim preduzeima. Onima koji to zapoinju, po pravilu nije ni vrue, ni hladno. Pre e biti da im je korisno, poto timovi koji dolaze da kormilare, uspevaju da ree neke svoje line probleme, posle ega netragom bee u nepostojanje. Istina, poslednja uprava Goskompeata, na elu sa Ivanom Dmitrijeviem Laptevim, bila je jedna od boljih. Moda su im zbog toga i ukinuli skoro sve strukovne izvore finansiranja. Ali se deficit finansija dopunjavao srdanim prijateljskim odnosom sa rukovodiocima preduzea, razumevanjem u kakvim tekim uslovima, smiljeno stvorenim samom dravom, oni rade. I to nije malo vredelo saoseanje, savet, podrka. Odmah posle objavljivanja Ukaza, otiao sam kod zamenika predsednika Goskompeata, Vladimira Mihajlovia arkova, kako bih saznao poslednje novosti, vezane za narednu reorganizaciju. Zatekao sam ga u pakovanju. Njegov sto je bio pretrpan stvarima, knjigama. Svuda kutije u koje ih je pakovao. - ta se dogodilo? Vladimir Mihajlovi se izgubljeno osmehnuo. - Evo, Arkaa, gotovo. Radio sam tolike godine u struci, ak ni hvala nisam doekao. Jutros su pozvali sekretara telefonom i naredili mu, da me do ruka vie nema u kabinetu. Sad ima novog nadzornika Grigorjeva. Onog istog iz Vagriusa, koji je hteo da postane direktor Hudlita, a ti si ga na konkursu pretekao. Pogaaj... - Kako, zar se ono nisu ni susreli sa vama, nisu porazgovarali? Pa, vi ste zamenik ministra. - Ko su to oni? Naa vlast, kada ritne kopitom, gleda u svetlu budunost, a ne u rtvu. Vladimir Mihajlovi rairi ruke. To je novo pokoljenje, koje je odabralo Pepsi. Nemaju vremena za razgovor. Oni su materijalno garantovali izbor Jeljcinu i sad su dobili na grabe dedovinu bojara u nemilosti... uri im se, moraju mnogo da pokradu. Da naprave eme, kako da se privatizuju federalni knjievno izdavaki programi, da pripreme pravna propratna dokumenta, rasporede svoje ljude. Sad im Ministarstvo finansija nita nee odbiti. Ljudi Porodice. - A Ivan Dmitrijevi? - Ista stvar, nareeno je da to je mogue bre napusti zgradu. - Telefonom? - Prirodno. Momci su doli bez kompleksa. Dobro je bar to to nogom u zadnjicu nisu udarili. Posle nekoliko nedelja, dobio sam iz ministarstva dopis o raskidanju ugovora sa mnom. Kako je bilo naznaeno, u cilju obezbeivanja normalnog funkcionisanja organizacije. Istim pismom su mi predloili privremeno obavljanje funkcije direktora. Meseci privremene funkcije se otegoe. Nisu mi telefonirali, nigde pozivali, nisu se interesovali ni za ta.

Paralelno sa ovim realnim dogaajima, razvijali su se i drugi, koji se uslovno mogu nazvati virtuelnim. Oni su se deavali neoekivano, i obuzimali su me sa toliko neverovatnim oseajem realnosti koji zahvata itavo bie, kao da je neko hteo da upravo kroz moju svest preda neto skriveno, izuzetno vano. I ja sam sve vie i vie shvatao, da te vizije nisu sluajne, da su one nekakvim nepojmljivim nainom zaista u suodnosu sa mojom sudbinom, mojim ivotom. inilo se da ih je moj mozak, upivi u sebe nove energetske linije prostornih i vremenskih koordinata, deifrovao i odazvao se udnovatim slikama iznova stvorenog sveta. Trebalo je samo da prikupim hrabrost kako bih doznao: kakav je taj svet i koje je vreme? Uprkos svemu, veoma mnogo radim. Imam ideju na koji nain mogu, uz pomo ekrana unutarnje vizije i usmeravane jasnovidosti, da utiem na energo-informacionu matricu (individualni plan, po kom je bio stvoren ovek) i da kroz nju korigujem bilo koje patologije organizma. Ali, to je samo poetak u optim crtama ve su se ocrtavale mogunosti obnavljanja elijskih tkiva tim nainom, te da se ak i regeneriu izgubljeni ili povreeni organi. Proizlazi, i to je dobro vidljivo kroz ekran unutarnje slike, u svakom organu su posebne elije, elije-lideri. U njima se uva informacija o organu u celosti, o tome, gde i kako treba da bude rasporeena svaka elija, nezavisno od toga kojoj komponenti celokupnog sistema ona pripada. Te izvanredne elije znaju sve o funkcijama i odreenju ostalih svojih sestara. I u sluaju da dobijaju impuls za realizaciju rezervnih funkcija, pristupaju poslu. Spolja gledano, to lii, imam u vidu ubrzan reim, na deljenje elija raka, s tim da obnavljajui procesi stvaraju ne bolesne, ve zdrave elije. Razlika je sutinska, zar ne? Poznato je da kod nekih ljudi koji ive do sto godina, ponovo izrastaju zubi. Na ekranu unutarnje vizije, jednostavno je pratiti kako se, u ovom sluaju u kotanom tkivu, bude elije, ija jezgra sadre informaciju o predstojeoj rekonstrukciji sistema za vakanje. elije poinju da se dele i stvaraju nove i nove slojeve emajla, dentina, pulpe i kore korenia istovremeno, od vratia davno izgubljenog zuba. Razume se, to je priblina ema. Njena praktina realizacija zahteva ne samo sigurno vladanje tehnologijom suptilno-materijalnih procesa, ve i najvanijeg dobrog instrumenta. A instrument, u ovom sluaju jeste ovek, koji je za mnoge godine intenzivnog rada uzmogao da preuskladi svoju svest tako, da dobija dozvolu da radi sa sveu drugog oveka. To je ogromna odgovornost, i onaj, ko je uzima na sebe, mora da ume da obuzda svoje niske elje, obavezan je da stremi ka neprekidnom samousavravanju, da razvija u sebi spremnost na samoportvovanje, zarad drugih ljudi. Prisetite se, Hristos je esto pomagao drugim ljudima da se izbave od bolesti i izuzetno oprezno je upotrebljavao re udo. On je pomagao ljudima, a nije izvodio udesa. Zato to je re udo mogla odmah da ga uznese na pijedestal. A Bog na pijedestalu to je ve veliki problem, problem univerzuma. Zato ka neemu stremiti, neto dostii? Gospod e rei, ta je nuno uraditi. Seemo oko Njega, priekaemo, ta On zapoveda.

Po svoj prilici, vidovitost je - univerzalni put za dobijanje neograniene informacije. Istina, ona je vrsto povezana sa procesom samorazvoja. Koliko sam puta stvarao emu regeneracije svoje une kese. Bila mi je odstranjena pre deset godina zbog kamena. U prvo vreme sam radio na informacionom nivou. Bilo mi je potrebno nekoliko meseci dok nisam nauio da izgradim informacioni kostur nedostajueg organa. Posle dva meseca sam uspeo da pustim u taj kostur energetsku strukturu. Vidoviti su se bukvalno ustumarali od iznenaenja: Kako ste to uradili? Organa, kao takvog, nije bilo, ali je u isto vreme bio tu i ispunjavao svoje osnovne funkcije u dve pozicije od tri. Ali, da pustim u pogon proces deljenja elija, koji sam teoretski ve shvatao, praktino nikako nisam uspevao. Stalno je neto nedostajalo. I to to je nedostajalo, malice se otvaralo u tanom saglasju sa skrivenim procesom unutarnje evolucije. Kao da su me zaikavali: to, to ti hoe da dobije, ve je blizu, samo poradi nad sobom jo malice. Radio sam. A u procesu rada mi se otkrivalo ne samo prijatno. Ne bih hteo da inim zloslutna predvianja. Ali, oigledno, nije ispravno ni utati o tako oevidnim, preteim i ne tako dalekim problemima oveanstva. Svet oekuje ili kolaps cele svetske ekonomije, koja je posledica ekoloke katastrofe, ili promena puta razvoja. O tome ve uveliko piu u periodinim asopisima. Evo jednog od takvih zakljuaka, koji eta Moskvom u vidu samoizdatog rukopisa: Homeostatska ravnotea je naruena to je oigledno. Ali, vodei razgovore o ekolokim problemima, nama ne pada na pamet da je najvea opasnost koja se polako nadvija nad nama nespremnost da radimo sa energijom i informacijom. oveanstvo je stvorilo potpuno novu sredinu ivotnih delatnosti, i malo ko shvata u kakvoj se sada situaciji nalazimo. Ne posedujui zatitna sredstva i kvalitet, u odnosu na novu superdinaminu ivotnu sredinu, mi smo postali taoci sopstvene tvorevine. Proces se produbljuje u pogledu umnoavanja novih problema u oveku: neprilagoenost opaanja informacija neophodnog kvaliteta i obima, a takoe i stvaranja tehnike visoke klase i stepena organizacije, ije je zajedniko delovanje teko pojmljivo veini itelja planete. Pojaava se nespojivost oveanstva i nauno-tehnikog progresa. To vodi ka sazrevanju globalnih kriza, i do stvaranja u XXI veku sociuma neuraunljivih, koji teko da mogu da nastave evoluciju ljudi kao samostalnog oblika. Problem ni najmanje nije izmiljen. U osnovi svih fizikih pojava i procesa, bez izuzetaka, lee svuda prisutna informaciona polja. A alternativa tehnogenoj besmrtnosti koju je predloio Stiven Hoking, bezuslovno jeste besmrtnost, vezana za sposobnost ovekovu da upravlja svojim biohemijskim procesima uz pomo svoje svesti, stvarajui telo mnogo vieg stupnja.

***
Imam novog uenika Igora Arepjeva. On se pojavio nekako sluajno pod udnim, nepojmljivim okolnostima. U svakom sluaju, on ak ni sada ne shvata sutinu onoga to se desilo. ta ga je nateralo, stanovnika provincijskog rejonskog centra Trosna Orlovske oblasti, da iznenada ostavi svoj dom, posao u rejonskom centru unutranjih poslova? Za bukvalno dve nedelje je trebalo da bude postavljen na mesto zamenika naelnika odseka, i da dobije sledeu oficirsku zvezdicu. A on je, tek tako, iznebuha, krenuo da trai novu sudbinu u moskovskoj oblasti. Formalan povod je, recimo, postojao. Kako inae bez njega? Igorov otac (odavno sam ga znao) mi je pomagao da sredim struju u novoj kui koju sam zidao. Dolazio je s vremena na vreme i dovodio u red, koliko je mogao, moju dugu izgradnju, koja se zbog nedostatka sredstava teglila skoro deset godina. Ovog puta se ocu pridruio i Igor. Ni loginom, ni razumnom se njegova odluka ne moe nazvati: tek tako odbaciti posao i krenuti iz Orlovtine u Podmoskovlje u pealbu, kod nepoznatog ike, koga nikada pre nije video. A on, eto, doe. Rekao je da e pomagati ocu. I poeo je da pomae i to tako, da je zaista bio pravi uitak posmatrati ga kako radi. Vatreno, sa ljubavlju prema poslu, bez pauza i praznih razgovora. Sve u svemu, svideo mi se. Ni sam ne znajui zato, rekoh mu jednom prilikom: Postoji jedna metoda kojom otvaramo jasnovidost. A to su vrata u drugi svet, koja mi, po pravilu, ne vidimo, ali koja izuzetno snano utiu na ono, to se ovde dogaa. Hoe li da otvori ta vrata? Pristao je. Poeli smo da uimo. Jednu vebu sam mu pokazao, drugu, treu. A on se prema asovima izuzetno ozbiljno odnosio. Uvee bi u slobodno vreme ponavljao, uio. Ni tri nedelje nije prolo, kada je iznenada rekao: - Arkadije Naumoviu, vama je diskus na kimi izleteo. Dajte, srediu ga. - Otkud zna? - Vidim. - Otvorio se ekrani? - Da, ve pre nedelju dana odgovori Igor. Ja sam mu se naprosto prilagodio. Sada vidim i auru vau, i organe, pa ak i elije. Hajde da vam kimu popravim i energiju obnovim. Te smo tako i krenuli ja ga uim, a on na meni veba, na korist mog zdravlja. I ba se u pravi as to dogodilo, pravovremeno, poto sam na poslu imao jedno uzbuenje. Novo rukovodstvo Ministarstva se prisetilo, kako je vreme da se pozabave neim zamanim, istorijskim. Poeo je da razmilja zamenik ministra Grigorjev: kako osloboditi federalne tokove novca, kako bi se na vreme ili moda i ranije, odreeno samim Grigorjevim, nali na odreenom mestu. Smiljao je. Kako strukturnu reorganizaciju da sprovede, kako bi se na elu proslavljenih izdavakih kua nali, lino njemu potrebni ljudi, a da ostali potpuno ieznu sa literarnog Olimpa.

Razmiljanje mu je bilo vrlo logino. Zato to je Grigorjev, po starom, bio gospodar izdavake kue Vagrius, iji je simbol bio duhovno blizak gazdi magarenceta. A svoje magare, kao to se zna, treba dohranjivati. I osim toga, ne bi smetalo da se unapred sa trine trkake staze uklone svakojaki konkurenti. Najpre su stvorili federalnu komisiju koja odreuje kakve e izdavake projekte finansijski podrati. Tri puta su nam veselo saoptavali da je ta komisija donela reenje o finansiranju naih projekata, poto su meu najboljim od ponuenih. Veoma su nas hvalili. I ta? Tri puta je zamenik ministra Grigorjev Hudlit svojeruno brisao sa spiska. I to u naoj pred-jubilarnoj godini, u ast sedamdesetogodinjice. Ili ovakvo novouvedeno pravilo anulirati preanje ugovore svih direktora dravnih izdavakih kua i cele godine ne zakljuivati nove. Zanimljivo im je, primeujete li da li e se zbog toga poveati proizvodnja u izdavakim kuama kojima oni rukovode, ili e, naprotiv, opasti? Ekperiment, razume... A za one koji teko shvataju, koji nikako ne mogu pravac misli novog gospodara odgonetnuti, svake nedelje iz Ministarstva stiu papiri, nareenja, rasporeenja. I to ne bilo kako, ve preko kurira, sa strogim direktivama - danas se dobije, a sutradan se polau rauni. Po proraunima njihovih psihologa, za sto dvadeset dolara mesene plate, takav moralni pritisak, teko da e neko izdrati. Jedan cenjeni direktor jedne od najveih izdavakih kua, uzgred, dopisni lan Ruske akademije nauka, nije izdrao i krenuo je kod Grigorjeva da se rasprave. Te je na ljubitelj magaria etiri sata drao u celoj zemlji poznatog, zaslunog radnika kulture, u svojoj ekaonici. A onda ga je petnaest minuta poduavao, kako treba rukovoditi izdavakom kuom. Zavrio je svoju lekciju potpuno providnom aluzijom, da ovakvo otkrie mnogo para kota. Mucajui zbunjeno i prebledevi kad mu je sinulo pred oima, kakav je gigant misli doao da kormilari izdavakim kuama, lan akademije nauka tiho upita: - Novac, razume se, unapred?... Tako su isceliteljske sposobnsti mog novog uenika apsolutno dole u pravi as. I to, to je ministarska staraka nemo za jedan dan unitavala u mom nervnom sistemu, Igor Arepjev je uvee obnavljao. Pri tom je, iz dana u dan, sve bolje i bolje radio. On je naprosto pred mojim oima postajao vodei ekstrasens, bukvalno za nekoliko nedelja savladavi etapu uenja, za koju su drugima potrebne godine. im sam poeo da radim zajedno sa Igorom Arepjevim poela su da se dogaaju udesa. Sedeli smo u mojoj kui, u kabinetu na prvom spratu. To je najprijatnije mesto za ovakav rad nad glavom kupola, ija geometrija stvara uzdiui energetski mlaz, kao u crkvi. Ovog puta sam hteo sa Igorom da provebam program vizuelizacije likova u boji. Veba nije posebno sloena ukljuujemo ekran unutarnje vizije i na moju komandu zamiljamo razne slike. Film se, uglavnom, odvija. Moe se u Kosmos na kosmikoj letilici poleteti, moe se na Everest popeti. Samo, ovoga puta je neko drugi odluio da rukovodi nama. Ukljuili smo ekranie i nismo uspeli jo ni jednu re da kaemo,

kad se iznenada sve preobrazilo. Posmatram Igora i ne verujem oima on je u panciru, sa lemom. Na leima ogrta crvene boje, za pojasom ma, u ruci koplje. I odora nije svakidanja, ne kao kod obinog ratnika. Jedan rubin na lemu koliko li samo kota. Knez, to i nita drugo. Igor isto tako zuri u mene. Po svemu se vidi izgubio je glavu. - ta se dogodilo? zabrinuto upitah, ve nasluujui da je i moj spoljanji oblik pretrpeo promene. A Igor nije hteo da odgovara, ve da pita. - Da li si ti ovo uradio? - ta? - Pa to sa mnom i sa tobom? - Ne, poteno ti priznajem, iako bi zaista bilo laskavo da se bar na minut oseam kao arobnjak. - Zna li, ko si sada? sa oiglednom zabrinutou u glasu, poveavao je emocionalnu komponentu situacije moj drug. - Isto sam vojnik? pokuavam da se dosetim. - Ne uznemiren zbog neophodnosti da mi otvori oi o pravom stanju stvari, negira Igor. Ti si sada konj sa krilima. - Pegaz? nasluujem ja. - Mogue, i Pegaz sa nekom iskricom sumnje se saglaava novopeeni knez Igor. Beo je, ima velika krila. Na elu mu je dragoceni kamen. Iz njega zraci blistaju. Zar ne osea da si postao konj? Okreem se oko sebe, pokuavajui da vidim fasadu svoje nove tanano-materijalne konstrukcije. Prva misao kada ugledah kopita, sapi i krila, bila je emerna: Zbog ega? Bio sam ovek. Loe nikome nisam inio. Radio sam dok nisam osedeo neka Bog i drugima d da toliko rade. ta se desilo? Igor je knez, a ja Pegaz?... Sredstvo za kretanje, pomoni transportni objekat od mesa i kostiju? Jedina radost je kamen, rubin na elu. Tek tako, ovo ne biva. Moda neto ne shvatam u potpunosti i urim sa zakljucima?... Najednom odozgo pada zrak, i glas se odnekud razlee moan, zapovedniki: - Sledite zrak. Igor me gleda. Razumem njegovo nemo pitanje. Saglaavam se: - Sedi, kad su tako odluili. Igor mi se penje na lea. Vrpolji se neko vreme, smestio se. Iako je iz orlovske zabiti, bogu iza nogu, ali se ini, da ne samo to nije na orlovskim rasnim kasaima ranije jahao, ve ni na obinim kolhoznim kljusadima. Zato nastojim da se kreem paljivo, da ga ne bih nehotice zbacio. Skaem za zrakom pravo uvis. Krila sam rairio, kopitama se ovla od oblaka odbijam i plovim, bukvalno kao ptica, sve vie i vie. Pri tome primeujem da e mi brzina biti vea nego kod aviona. Ogromna je, otvoreno da kaem, ta brzina. im sam skoio kue su dole poput najsitnijih

kamenia, jo jednom sam se zanjihao i sasvim smo iezli. Samo se polja i ume sa te visine mogu razgledati. Podigli smo se za zrakom mnogo vie, nego to avioni mogu da lete. Doveo nas je do nekakvog udnovatog svoda. Ulaz vodi nekuda, gde mi ranije nikada nismo bili. Oseamo da moramo ui. udnovato je, razume se, - prostranstvo, a u njemu je svod jedva vidljiv. Uosmo, ipak. Mesto na kome smo se nali, nalik je na vertikalni tunel ili jamsko okno. Iznutra je srebrnkaste boje. U centru je zrak, koji nas vodi kao Arijadnina nit. Skaem za zrakom uvis. Po stranama, kao spratovi, nivoi nekakvi. Ulaze u njih zatvaraju vrata. Desno su vrata, i levo su vrata. Brojim nivoe jedan, dva, pet, devet. Evo ga ono carstvo na kraju sveta. Znai, ne lau bajke. Desno, levo, u sredini ima tri prostora. Mnoimo sa devet nivoa, i ta se dogaa? Desno sedi mladi u beloj platnenoj rubaki, posmatra nas sa dobrodolicom i puta bele golubove. Lete golubovi uvis, du zraka. A pod njima, iznenada, neznano otkuda, vojska se pojavila. U simetrinim redovima idu konjanici i peadija. A vojsku predvodi konjanik na konju sa krilima. Upiljismo se pa to smo mi, Igor i ja ispred nebeske vojske. Zato, iz kog razloga je ast ovolika?... Iz glave su mi odmah nestala sva pitanja u povodu mog etvorononog poloaja. Poeo je da me ispunjava oseaj gordosti, izabranosti. U glavi, kao anestezirajua reakcija na nova duevna uzbuenja, neiji glas odjekuje: Ponositi se, jeste dozvoljeno, oholost je nedopustiva. Prola je mimo nas vojska i iezla. I mladi sa golubovima je takoe nestao. Kuda dalje ii? A Igor odozgo stenje: - Teko mi je od tih energija, hajde da se vratimo natrag. Neobino, ja se na ovim nivoima dobro oseam, kao da sam i ranije bivao ovde. Takav je oseaj, da mi je ovde sve poznato. Ali, ako je Igoru loe, treba se vratiti. Sputamo se. Izali smo kroz svod. Osvrem se. Pored ulaza crvenom neonskom svetlou gore prezimena nekakvih ljudi. Mogue onih, koji su pre nas ovde boravili. Nisam se uzdrao od iskuenja. Ispustio sam iz svog rubina na elu crveni zrak i slovima, maltene kilometarske visine ispisao svoje ime i prezime. Natpis se nepomino skamenio na nebesima. - ta misli, hoe li se na Tibetu videti? upitah Igora. On se odazva jedva ujnim glasom: - Videe. Kui me bre vodi. Loe mi je.

***

Neoekivano je stigao poziv od Lapina: da se sretnemo i pomirimo. Povod za susret je postojao u Moskvi, nedaleko od stanice Malenkovskaja, otvarao se Svetski klub Lapina. Poziv je, kao i obino u takvim sluajevima, doneo profesor Berenoj. On se iz nekog razloga veoma muio zbog nesreenih odnosa dva glavna osnivaa Akademije i sa entuzijazmom je preuzeo ulogu mirotvorca. Dugo mi je, metodino i veoma uverljivo dokazivao da, ukoliko se sa bilo im ne slaem, to treba da se reava unutar Akademije, a ne pokazivati celoj Moskvi nae uzajamno neprijateljstvo. - Na kraju krajeva, u vaem neslaganju celo predsednitvo Akademije je na tvojoj strani ubeivao me je on. Hajde da se sastanemo, posluamo njegov izvetaj, iznesemo mu svoje prigovore i ograniimo ga u njegovim odlukama. Bie obavezan da im se pokori. - Ma, ti vrlo dobro zna, kakve on besmislice iri povodom svoje misije da rukovodi zemaljskom kuglom - nisam se sloio. - To je pravo pravcato avolje delo. - Ma, ti opet o dobru i zlu, o tami i svetlosti - razgnevio se Anatolij Ivanovi. Shvati, ako je Tvorac stvorio i jedno i drugo, znai da je to iz nekog razloga nuno. Ne treba se prema tome odnositi toliko emocionalno. Takva je konstrukcija vaseljenskog mehanizma. Jedan plus, bez minusa, ne moe da inicira snagu elektrinog toka. Zato to plamen proizvodi sudar suprotnosti. - Shvatam izgubljeno se sloih, savlaujui u sebi duboki oseaj neprijateljstva prema Vjaeslavu. A trenutak kasnije iznova nastavljam da izraavam svoje neslaganje: - Upravo zato to zlo nije u potpunosti zavladalo, ono se, moe se rei, ponaa odgovarajue, prilagoavajui svoje namere sa stepenom pruanja otpora. Ukoliko se suprotstavljanje ne predvidi, zlo e vrlo brzo zaboraviti na adekvatnost svog pojavljivanja. - Ma, suprotstavi se, ko ti brani? kao staro mudro zmije, osmehivao se Berenoj. - Suprotstavljam se. Stvorio sam svoj Centar. Otvaramo unutarnja posmatranja i preko toga inimo ljude dovoljno snanim, kako bi se suprotstavljali zombiranju zla. Ukoliko oni budu ujedinjeni u sistem, onda im niko nita loe ne moe uiniti. I vie od toga, oni sami e biti apsolutno realna snaga koja e se suprotstaviti, i pri tom, vrlo energino, bilo kom zlu. - Ma, moda bismo mogli da pokuamo unutar same Akademije to da uradimo? predlae Berenoj. Da tako kaem, na prvoj liniji odbrane. Moda sam Lapin nije toliko tetan, kako se tebi ini. Zato te poziva da se sretnete. Znai, svaa ga titi. Moda se i u njemu vodi njegov mali rat, i dobro u njemu pobeuje? Da li si na to pomislio? ta tome moe da se prigovori? Teoretski je to zaista mogue. Da li e tako ispasti u ivotu Bog e znati. Lapinov Svetski klub je smeten u dve omanje sobe nekakvog fabrikog Doma kulture. Za sveano otvaranje kluba bili su odreeni sala i foaje. Faksovi su poslati u stotine organizacija, nagovetavajui demonstraciju fenomena i koncert virtuelnog cirkusa. Obeali su takoe da e razjanjavati tajne vizija kroz biokompjuter od strane znaajnih naunika. (tako su oni po Lapinovom zahtevu, uporno nastavljali da imenuju jasnovidost).

Kao rezultat, bilo je mnogo slualaca. tampa i televizija su dopunile dogaaj odgovarajuim sjajem, koji je odgovarajui planetarnom znaaju. U sali nas je saekao jedan od najbliih saboraca Lapina, esnaestogodinji deak Kiril. udan deak. I ranije smo se sretali, i ukoliko bi on poeo da govori, moglo se samo sluati. Ne zato to ga nije bilo dozvoljeno prekidati. Naprosto, on je govorio takve stvari, koje ja nikada ranije nisam mogao da proitam ni u jednoj knjizi. Njegova znanja i govornika umenost, apsolutno su prevazilazili mogunosti i samog predsednika Akademije, ali je vie voleo da ostane u senci i nije se uplitao ni u kakve slubene dunosti. I to uopte nije zbog uzrasta. Na kraju krajeva, on je zaista znao i umeo vie od bilo kog drugog saradnika Akademije. Jednostavno, on je tako eleo. A kako je hteo tako je uvek i bilo. Ugledavi nas, lice mu se razvuklo u smeak. - Za vas je Vjaeslav Mihajlovi naredio da ostavimo mesta u sredini prvog reda. Najpoasnija mesta znaajno je podvukao. Hajdemo, ja u vas ispratiti. Scenu je ukraavao ogroman transparent Svetski klub Lapina. Svetski Lapin je sedeo ispod njega, okruen novim aktivistima i potovaocima. Lice mu je bilo vrlo strogo i vano. Napregnuto je posmatrao redove u sali, i ugledavi mene i Anatolija Ivanovia, jedva primetno je klimnuo glavom. Odobrio je, znai, prisustvo. I ponovo je otrim pogledom odmeravao lica ljudi koji su ispunili salu. Nastupali su predstavnici raznih akademskih filijala, naunici, pedagozi. Svi su govorili o Lapinovoj genijalnosti, o tome, kakav ogroman doprinos u razvoju oveka novog milenijuma donosi njegova metodika. A kasnije, posle svakojakih govora o svetskom dogaaju koji e uskoro, bezuslovno, uticati na tok svetske istorije, Anatolija Ivanovia i mene pozvae u sobu iza scene, u koju je uskoro uao i sam predsednik Akademije okruen saborcima. Bio je u veselom raspoloenju, inilo se, raspoloen da javno primi bludnog sina, to jest mene, u zagrljaj novog srenog poretka stvari, a koga je on oliavao na ovoj planeti. - Pa, hoemo li jedan drugom pruiti ruku predloio je Lapin. Da ga odbijem, u tom trenutku mi je bilo nekako neprijatno. Program za decu od sedam do sedamdeset godina je uticao ak i na mene. I ta ako neoekivano, Lapinove napoleonske ambicije zaista nisu isuvie visoka cena da deca budu tako talentovana i toliko srena?

***

Uoi Nove 2000. godine, doao je kod mene kui Boris Orlov. Kao i obino, kasno. Lice tamno, izmodeno. Videlo se da nije spavao dva ili tri dana. Oi su mu duboko upale, tuga je u njima i beznae. Odmah sam shvatio: desilo se neto ozbiljno. Uli smo u kuu. Boris nije bio sam. S njim je i njegov drug Edik Grienko. U poslednje vreme oni rade zajedno i esto zajedno dolaze kod mene da popriamo o novim za njih, ezoterijskim sadrajima. Osobito je ta tema uzbuivala Edika. On je sportista, karatista, a tajna znanja su predmet njegovog interesovanja po opredeljenju. Posebno astralni karate. Bio je u stanju da razgovara na ovu temu satima, esto i ne opaajui da skazljke sata pokazuju mnogo iza ponoi. Uostalom, ni ja takoe esto nisam primeivao vreme: obojica su zaista veoma zanimljivi sagovornici. Mnogo znaju, umeju, uvek su u toku svih novosti. Sve u svemu, razgovor sa njima je - pravo zadovoljstvo. Ali, ovog puta ih nije dovela prijateljska elja da se ispriamo, ve ozbiljan problem. I inilo se da su ve znali kako da mi to izloe to tanije. Seli smo u kuhinju. Uobiajena slika aj, tacnica sa biskvitima. Ovoj dvojici radia dip sa svim svojim udobnostima zamenjuje kuu, i teko da bi se negde zaustavili da prezalogaje u deurnoj pekari. - Arkadije, - udnim, strogim, skoro zvaninim glasom zapoe Boris. Moj i Edikov drug, sa kojim smo jo od Takenta u vrlo bliskim prijateljskim odnosima, lan naeg tima, u sutini na brat, imao je teku saobraajnu nesreu. Bukvalno je zdrobljen u sudaru. Nadu da e preiveti, lekari nemaju. Sada je na reanimaciji u Botkinskoj bolnici. Zabranili smo da ga iskljue sa aparata za odravanje u ivotu. Sve u svemu, ovako: ukoliko ono, to mi znamo o tvojim mogunostima, bude uspeno odradilo i u ovom sluaju biemo tvoji dunici do kraja ivota. Spasi, Denisa. Sve to ti je za ovo potrebno mi emo obezbediti. Ukoliko neto i ne uspe nikakvu odgovornost neemo natovariti na tvoja lea. Shvatamo da posle zakljuka lekara, moemo da se uzdamo samo u udo. - ta je s njim? I ukoliko je mogue, to podrobnije. - Lake je nabrojati ta nije povreeno - uzdahnu Boris i poe da nabraja: - Jetra je u veoma loem stanju, bubrezi praktino ne rade, rebra su polomljena, creva takoe pokidana. Na brzinu su ih zakrpili, ali ima mnogo hematoma. Doktori kau da ne mogu da rade svaki dan po deset operacija na jednom oveku, kako bi izali na kraj sa posledicama tih unutranjih izliva krvi. U uslovima kada se sutinski menja hemija krvi, creva e naprosto iznutra poeti da trunu i zatrovae ceo organizam. Postoji jo jedan ozbiljan hematom zbog lobanjsko-modane povrede. I grlo mu je preseeno staklom. Sve u svemu, oni su nabrojali sedam razloga, zbog kojih je Denis trebalo da bude na groblju, i ni jedan, zbog kog bi mogao da ivi. - Sutra ujutru doite kolima po mene saglaavam se. U mojog glavi ak nema nikakvih sumnji, treba li toga da se prihvatim. Mene moli prijatelj, i moram uiniti sve to mogu. Ne zato to

hou da ispitam u ovoj ekstremnoj situaciji novu tehnologiju. Ne. Naprosto, kroz ceo moj ivot, sve to sam u njemu iskusio, to sam prepatio, dovelo me je do niza definitivnih zakljuaka. A meu njima je najvaniji: ne odbijati prijatelja, posebno ne ako je u nevolji. Moja je dunost da pomognem. ak iako se ini da je pomo uzaludna, svejedno treba pokuati sve, koliko god je to mogue, i podeliti sa prijateljem to breme odgovornosti koje ne moe da skine sa svoje due, i u emu se pouzdao u tvoju pomo. Sledeeg dana smo poveli sa sobom dve jasnovide devojice iz pukinske filijale Centra. One su ivele jedna pored druge, i bilo je zgodno spojiti ih u jednu spasilaku ekipu. Edik i Boris su, bez obzira na to to su izali iz moje kue oko tri sata, doli tano u devet. Jurimo ka botkinskoj bolnici. Na prilazu odeljenju za reanimaciju, parkirano je nekoliko automobila. To su Edikovi i Borisovi prijatelji i partneri. Oekivali su na dolazak. Neki nisu otili odavde celu no. Penjemo se do odeljenja. Doktor, koji je operisao Denisa, veoma je zbunjen. On ne shvata, u emu moe biti od koristi akademik iz druge naune oblasti, kako se sve to moe ukrstiti sa konkretnom sudbinom, injeniki ve osuenog na smrt oveka. Ipak nam daje bolnike mantile i dozvoljava da ostanemo jedan-dva minuta pored bolesnikog kreveta. Brinem se zbog devojica: nije li uasno da vide tako neto? Ne, dre se odlino. Raspoloenje je kakvo treba da bude, misle na posao. Izlazimo iz bolesnike sobe i silazimo. Doktor takoe kree sa nama. Boris ga je zamolio da navede sve, u sluaju da sarauju ekstrasensi. A ekstrasensi su nae devojice, tako ih Boris zove. Sedamo u dip. Ekstrasensi stavljaju poveze preko oiju, poinjemo da radimo. Posmatramo energije. Srana akra zatvorena. Ostale jo i rade koliko-toliko, osim Muladare u donjem trouglu moi. Ona je crvena i, kao i pre, aktivna. Sve se sada dri samo na njoj. Nad glavom je boja jorgovana to znai, energija se u potupnosti prebacila na astral. Devojice posmatraju, objanjavajui mi ta vide. Doktor slua o akrama, upravljanju energijom. Ne izdrava. Njega interesuje soma, iskljuivo soma*. - Ne znam ta vi radite, ne znam kako to moe pomoi Denisu. Ali, ako ste zaista arobnjaci, poto su vas doveli ovamo taktino, ali sa jasnim nagovetajem kako su ga uvukli u nekakav apsurdni poduhvat, on nam ipak skrete panju - pokuajte da normalizujete rad jetre. Ako se to ne uradi u naredna dva-tri dana, umree. Dalje nastavlja doktor, - neophodno je uspostaviti rad makar jednog bubrega. Mi to, zasad, ne uspevamo. Vremena vie nema. Sledee: debelo i dvanaestopalano crevo. Tamo su hematomi. Tanije reeno oba ova organa su jedan kompaktan hematom. Dodau, kao i pre ukoliko se hematomi ne resorbuju, on e umreti. -----------------------------------------------------------------------* soma telo

Teko je stanje sa pluima poelo je zapaljenje, a i sa srcem. I jo ima jedan izuzetno opasan hematom u glavi. Ukoliko ste zaista u stanju, ako vi zaista shvatate u ta se uputate, ne smem da vam smetam uz poslednje rei doktor otvori vrata kola i izae iz njih. Bilo je vie nego oigledno, da je on svime to je video, bio potpuno obeshrabren. Naprosto nije mogao da pojmi, kako se slinim glupostima mogu baviti normalni ljudi. Uee akademika u dogaajima, potpuno je celom postupku pridodalo izofreni karakter. Devojice-ekstrasensi sa povezima preko oiju, toboe razgledaju organe oveka koji se nalazi iza debelih zidova odeljenja za reanimaciju... A na susednom, psihijatrijskom odeljenju je - skup slinih tipova. Ali, zato tik uz njih, normalni odrasli ljudi, potpuno mirno prihvataju ovaj cirkus? Pa jo i akademik, pokazavi isprave u iju se verodostojnost ne moe sumnjati, i koji mu je pola sata pre toga poklonio svoju knjigu Klju ka nadsvesti. Kako to razumeti? Moda je zaista u nauci dolo do revolucionarnih promena, koje su njega mimoile? Jer, stalno u novinama piu o psihotropnim uticajima, koji se ostvaruju daljinski. Ko zna, moda i u tome postoji zrnce istine? Sve ove sumnje su se ogledale na njegovom licu. I vie od toga, nije ih bilo teko proitati u njegovoj svesti. On je otiao, a devojice su nastavljale da rade. One, razume se, nisu imale pojma o medicini. Ali se njihov misteriozni pomonik ak prilino dobro razumeo. On je znao sve: kako je organizovana elija (najsloenija biokonstrukcija ljudskog organizma), kako je mogue staviti u pogon, kroz delovanje na nju, mehanizam regeneracije, kako obnoviti njene resurse, kako ukloniti negativna delovanja, kako ispraviti informacioni program odranja ivota. I mnogo, mnogo drugog. Devojice vide kroz ekran unutarnjeg posmatranja svu uasavajuu sliku rasula unutar Denisovog tela. Jetra, bubrezi, creva, slomljena rebra, otoci u pluima, koji e svakog trenutka da izazovu upalu, vide krvne sudove bele boje od vrata do mozga. Poslednje ih posebno brine. elije se ne hrane, zbog naruenih kapilarnih veza. One umiru. Iza obrisa Denisovog tela su dve senke: jedna bele boje, kao ispran ovek, a druga je crne boje. Druga senka je desno, malice iznad bele. To oznaava proces razgradnje energetskih sistema organizma, njihovu oduzetost, iskljuenost, odvajanje od polja napajanja struktura upravljanja. Denisova svest se u potpunosti iskljuila. Ona nee da trpi bol, nee da ivi, ne zna, zato da ivi. Moe se bez preuveliavanja rei - on je mrtav devedeset devet posto. Samo ga aparati odravaju u ivotu, sa kojih ga nisu iskljuili samo zbog Borisovog pritiska, njegovog novca i njegovog monog tima, koji je deurao dan i no na odeljenju za reanimaciju, na silu mu zadravaju svest u telu. Znai, prvo to treba uraditi je povratiti mu cilj postojanja, njegov smisao, kako bi sam poeleo da se bori za svoj ivot.

Kako to uiniti? U Denisovom umu se osvetljava slika: malena beba. Uveavamo sliku. Denisu se nedavno rodila ki. Tako je, to e upravo biti cilj njegovog ivota, njegovog postojanja. Energetski pojaavamo hologram. Ekran unutarnjeg posmatranja nam pokazuje kardiogram i encefalogram. Treba pojaati modane impulse. Denis je zaplakao. udnovato, kako moe da plae ovek, nalazei se u komi? Krvni sudovi su veoma stegnuti. Treba ublaiti energetsko ikljanje koje izazivamo, moramo raditi sporije. Isuvie brz reim rada moe da izazove opasne kovitlace energije. Ujednaavamo impulse mozga, ublaavamo energetski pljusak. Uspostavljamo prolaenje suneve i zemljine energije veoma blago, zasad samo u alfa ritmu. Denis se smiruje. Radimo na njegovoj kimi. Ovde je potpun energetski zastoj. Srebrnim zrakom obraujemo sva tamna podruja. Radimo na hematomima, jetri, bubrezima, otocima u pluima. Otvaramo sranu akru, koja je ve bila u potpunosti zatvorena. Zrakom veoma neno prelazimo po hematomu u mozgu. Gotovo, zasad se ne sme vie raditi. Mozak ima granicu svojih mogunosti. Njegovi neuroni e uskoro opet poeti da preuzimaju kontrolu rada organa, i moe da se desi da ne izdre bol. Mogu je ok. Ekrani zaustavlja nae delovanje. Sledea seansa je uvee. Ali sada nije vie obavezno da idemo tamo. Ekrani je uobliio i uvrstio Denisovu auru, koja je, izmeu svega ostalog, i sistem identifikacije linosti. Dovoljno ju je pokazati na ekranu unutarnjeg posmatranja i podaci iz tananih materijalnih struktura Zemlje, gde se uvaju informacije o bilo kom bioobjektu nae planete, bie stavljeni na raspolaganje operatoru. Zapoinje naporan, strpljiv rad na obnavljanju organizma. U sutini Denisa sastavljaju iznova eliju po eliju. Posle nekoliko dana, Boris mi je doneo priu o reakciji lekara na ono to se dogaa. Oni su, blago reeno, u nedoumici. Proradio je prvo jedan, a potom i drugi bubreg. Hematomi su se resorbovali, otoci u pluima naprosto iezli. Sa glavom, takoe, sve ide nabolje. Svih sedam razloga zbog kojih je Denis, saglasno zakonima medicinske nauke, trebalo da bude na groblju, vie ne vise tako odluno nad krevetom njihovog pacijenta. Posle jo nedelju dana, Boris je sa oduevljenim izrazom lica doleteo do mene. - Sad sam bio kod Denisa - odmah kod vrata kue poe da deli svoju sreu sa mnom. Priao sam mu o poslovima, o tome, kako o njemu brinu svi nai momci. Stegao mi je prstima aku. On me uje. Ja stoprocentno garantujem da me on uje! Zamolio sam ga da mi stegne ruku, ako me razume. I on ju je tad, ba tad kad sam ga zamolio, stegao. Arkadije, vae tehnologije deluju! One zaista izuzetno mono utiu na procese u organizmu na bilo kom rastojanju. Doktor, koji lei Denisa, skoro da vie uopte ne sumnja. Zamolio me je da ti prenesem da jo poradite na jetri. Shvata li ta to znai? On te moli za pomo. Znai, on je ustanovio u sebi, iz kog razloga se oporavlja Denis. I srce ga takoe zabrinjava.

Prolo je jo nekoliko dana. Denis je poeo da otvara oi. Jo ne moe da govori, ali oima i stiskom ruke potvruje da mu je mnogo bolje. Jednom smo poeli da radimo sa Denisom i ugledali, kako mu skalpelom prave rez da izvade kateter. Na mestu reza je, kao malena eksplozija, buknula crvenom bojom i prodrla u ranu infekcija. Ekran unutarnjeg posmatranja je istog trenutka potvrdio: rana je inficirana, imunitet moe da ne uspe da je savlada. Denisov ivot je ponovo bio u opasnosti. Odmah smo telefonirali Orlovu i rekli mu ta smo videli. Srenim sticajem okolnosti, ovog puta je bio ba pored odeljenja za reanimaciju. Boris je istog trenutka izaao iz svojih kola i vratio se u bolnicu. Doktor je, kada je video da se vraa sa kamenim izrazom lica, shvatio: neto se dogodilo. - Kako je Denis? strogo je upitao Boris. - Ma, samo to si izaao odavde iznenadio se doktor. ta je moglo da se dogodi za pet minuta? - Neto ste radili Denisu? - Skinuli smo mu kateter. Sve je kod njega u redu, i vie mu nije potreban. - Upravo ste mu uneli infekciju. Ko je radio rez? Doktor je prebledeo. - Rez se radi kako bi lake izvukli cev. Kod nas je sve sterilno, i nemogue je nekoga inficirati. U to sam apsolutno siguran. - Zarazili ste ga. Sad su mi telefonirali iz Pukina. Oni su videli kako se to desilo. Doktor je utao, preneraen time, da neko, ko se nalazi skoro pedeset kilometra od bolnice, vidi ta se dogaa u sobi za reanimaciju. Uvee je Denisu naglo skoila temperatura, i poela je nova etapa u borbi za njegov ivot. Devojice su uvele deurstvo i nisu ga ni na trenutak ostavljale samog. One su podravale Denisa energijom, pruajui mu mogunost da se odupre infekciji. Krajem meseca, Denis je ve mogao da ustaje, te su ga izveli iz bolnice. Naelnik odeljenja za reanimaciju je, opratajui se od Borisa Orlova, a koga su svi ve smatrali svojim drugom, priznao: - Sluaj je neobjanjiv, a rezerve ljudskog organizma su nedovoljno istraene. Ma, i mi smo se, video si to i sam, trudili iz sve snage. Ovog puta sam se ponovo uverio: ak iako na Zemlju ponovo doe Hristos i oivi nekog mrtvog Lazara, nai doktori e samo slegnuti ramenima uz rei: ta se sve ne dogaa!

8. glava
Pozvali su me da se susretnem sa akademikom Grigorijem Petroviem Grabovojem. Dogodilo se to nekako neoekivano. Radei kod mene u Centu kao zamenik, doktor psiholokih nauka, akademik Ivlijev se u poslednje vreme veoma interesovao o svemu to je bilo povezano sa tim zagonetnim ovekom. On mi je priao o potpuno neverovatnim sluajevima spasavanja ljudi na rastojanju, i tehnikama, ostvarenim od strane Grigorija Petrovia. Uz to, svaki ovakav sluaj je utvren od strane kompetentnih strunjaka, overavan kod notarijusa i dopunjavao se pismenim izjavama onih, kojima je bila ukazana pomo. Prva uvena senzacija je bilo predskazanje, uinjeno Grabovojem u vreme pres-konferencije u Bugarskoj, a u vezi budue Kozlodujske atomske centrale, kojoj su proricali katastrofu. Na zemljak je uveravao: Eksplozija atomskog reaktora ne preti u sledee dve godine. Jedino to je neophodno uiniti pre isteka dve godine treba sprovesti preventivu u sistemu hlaenja. Sve na ta je unapred ukazao Grabovoj, dogodilo se. Posle dve godine, u dravnim Ruskim novinama (br 18, od 30. januara 1998. godine), u rubrici Tiha senzacija, bio je tampan lanak Katastrofe se ne spreavaju sutra. U njemu je bila navedena injenica, potvrena na viem dravnom nivou, i razotkrivena Grigorijem Grabovojem, o nedostatku na Kozlodujskoj atomskoj centrali u Bugarskoj, a koji je mogao da dovede do nesree, podjednakoj mnogobrojnim ernobilima. Katastrofa koju je uspeo da sprei Grabovoj, bila je opasna za ceo svet: nauni prorauni su pokazali, da pri takvoj nuklearnoj eksploziji, blizina kod atomske elektrine centrale podzemnih slojeva sa povienom elektroprovodljivou, dovodi do stvaranja vakuumskog izlivanja, a koje usisava atmosfera Zemlje. To izlivanje, zbog ogromne brzine bujice estica, do 2000. godine bi rasprilo planetu u oblaku praine, a zaustaviti takav ruilaki proces savremenim tehnikim sredstvima, apsolutno bi bilo nemogue. Radi spreavanja realno moguih katastrofa globalnog karaktera, Grigorije Grabavoj je ne jednom nagraivan od strane vlada i drutvenih organizacija mnogih zemalja. Upravo mi je Ivlijev dao da proitam poneto o Grabovoju, i to je za mene bilo otkrovenje. Mi smo ili, kako se kae, paralelnim smerovima. Budui da je Grigorije Petrovi odigrao u mom ivotu, moe se rei, odluujuu ulogu, duan sam da ga predstavim mnogo podrobnije mojim itaocima. Bolje od bilo ega, taj rad e predstaviti odlomci iz knjige Vladimira Sudakova Fenomen milenijuma Grigorij Grabovoj, izdate 1999. godine u izdanju Kalanjikova. 1996. godine Grigorij Petrovi je napunio 33 godine, a izgledao je mnogo mlae. Sebe pamti od pelena: ne umejui jo da govori, shvatao je o emu govore odrasli (on i sada razume strance na nivou misli). Od pete godine je video dogaaje unapred poalje ga mati na biciklu da

kupi domai sir na pijaci, a on razmilja: Tamo nema sira. A uskoro je i susetka sva u peni stigla. Ispostavilo se da je milicija od jutra rasterivala trgovce, te sira zaista nije bilo... On sam, prirodno, tada nikakav znaaj nije pridavao svojoj sposobnosti, smatrajui da drugaije ljudi naprosto ne mogu da ive, tim pre, to nikome od njegovih vrnjaka iz kazahstanskog sela Bogara, naselja Kirovskog, ni na pamet nije padalo kakav je fenomen meu njima. Ipak, sa 12tak godina, Grigorije je poeo da shvata da nije isti kao ostali. A kako bi tek bilo, pita se, da se usvoji njegovo umee da menja tok dogaaja? Znajui da ga neminovno oekuje neprijatan susret, on bi poinjao da razmilja o tome da oveka koji ga eka, mogu da odvuku druge, mnogo vanije brige, to jest, menjao je slojeve miljenja, usredsreujui svoju panju na alternativne detalje. I bivalo je tako, kako je on hteo. Grigorije je od detinjstva shvatao namere ivotinja i mogao je telepatski da upravlja njima. A snaga ekstrasenzorna, kako sam priznaje, nije se od tada ni poveala, niti smanjila; naprosto je sa odrastanjem poeo brijlivije da se odnosi prema svom unutarnjem blagu, nije ga rasipao na delie, ve ga je troio samo u ekstremnim sluajevima na primer, kada treba spasti oveka. A poslednjih godina, Grigorije sve ee govori o tome, kako da spase od katastrofe, sad ve ne pojedice, ve ceo svet. Do spoznaje o svojoj korisnosti za ovu misiju, Grigorije je doao radei u takentskom konstruktorskom birou mainogradnje, kuda je dospeo po univerzitetskoj raspodeli. Tamo su razraivali kosmiku tehniku, a Grigorije je, pored svega ostalog, poeo da se bavi teorijom katastrofa. I sazrevala je u njemu sopstvena koncepcija o nedopustivosti tih katastrofa. ... Jo kao student, pripremajui se za ispitni rok, sedeo je s knjigom u rukama. Iznenada je osetio neobjanjivu vibraciju u telu. U mislima je ugledao atomsku elektrinu centralu, dim, plamen, ljude koji jure. Bilo je to mesec dana pre ernobilja. A tri dana pre tragedije, vizija se ponovila: gore grafitne osovine. I otvorio mu se vizuelni prikaz redigerove jednaine, koja se tie zakona mikrosveta: tunelski prelaz (pojam u kvantnoj mehanici), i srebrnkasta trunka praine, energija elektrona, uzaludno pokuava da pree s jednog nivoa na drugi. Grigorije se zgrozio: svakog asa e, samo to nije zatutnjala eksplozija, zato to je sadraj grafita u procesu znatno vii od norme! Sve ovo se pojavilo Grigoriju na nivou jasnovidosti. Upitao sam ga zato nije bacio sve i odjurio kuda treba, zato nije poeo da udara na sva zvona?... Obavio sam tada uticaj na daljinu za smanjenje posledica katastrofe, zato to reakcija inovnika na vidovitost u to vreme nije postojala, ree on neveselo. Meutim, da se tada na Grabovojevom putu naao pametan inovnik, mogao se spreiti dogaaj. Sam Grigorije Petrovi nije od onih koji kucaju na zatvorena vrata. Dejstvuje samostalno, rauna iskljuivo na svoje mogunosti u prevladavanju globalnih pretnji celom svetu. Prema prilikama, ukoliko kod ljudi postoji razumevanje i potreba, nastoji da objasni situaciju. Obuava ih svom sistemu spasenja.

A na posledicama ernobiljske eksplozije, oveanstvo e jo dugo vremena morati da radi: Ja sam video kako su se vertikalno, na etiri strane zemaljske kugle ustremile najsnanije bujice neutrona. Oni se mogu pojaviti na genetici ljudi ve kroz 120 godina... Vreme je prolazilo. Grabavoj je u svom skrivenom konstruktorskom birou demonstrirao udesa, dajui odgovore na nereene zadatke, navodei ljude da pojme ta se moe dogoditi, ukoliko se ne uradi to, to i to, i uvek se pokazalo da je u pravu. I pozvao ga je Gani Mazitovi Rafikov, naelnik uzbekistanske uprave graanske avijacije, da stupi na dunost inspektora za bezbednost letenja, i istovremeno kao specijalistu za ekstrasenzorno ispitivanje aviotehnike. Druga dunost ga je obavezivala da vidi nevidljivo, a prva mu je davala pravo da zabrani poletanje. to je i inio ne jednom, kada bi se njegovom treem oku ukazivale pokidane elektroinstalacije ili jo nekakvi kvarovi u utrobi linijskog aviona. On je otkazivao poletanja predsednikih aviona, nastupajui u ulozi zemaljskog anela uvara. U rukama Brazilca Karmina Mirabela tvrdi predmeti su postajali itki. Analize metalnih ipki, koje snagom svoje volje savija Izraelac Uri Geler, ukazuju na izmenu njihove molekularne strukture... Kako oni to rade umu je nepojmljivo, a teko da bi se i od njih mogla dobiti razjanjenja: ne samo zato to su daleko; jedan u vremenu, drugi u prostoru; oni su jo i uzdrani, poto su obojica bili objekti najeih hajki, i obojicu su proglasili varalicama... A Grigorij Grabovoj evo ga pred nama, i veo tajnovitosti, ini se, malo ga brine; i on ponavlja svoje vjeruju:Bilo koji dogaaj se moe izmeniti. Moje prognoze nisu fatalne, ja uvek tragam za konstruktivnim nainom da upozorim. Ja ne menjam objekat, ve situaciju oko objekta. Posle ernobilja, Grabovoj iz predostronosti dokumentuje sva svoja proroanstva. U njegovoj arhivi su stotine svedoanstava, overenih peatima i potpisima uglednih strunjaka. Evo sadraja nekih od njih. Avion IL-86, br 86052. Ekstrasens Grabovoj G.P. je predskazao neto, to se ne odnosi na neispravnost - smanjenje snage etvrtog motora. Mogue da e doi do sudara sa pticom. Rezultat: posle 7 dana, 27.1.92.g, pri spuanju aviona, u kanal etvrtog motora je upala vrana. Piloti, znajui za prognozu, uspeli su da izbalansiraju vunu snagu i da spuste avion, ispunjen do poslednjeg mesta putnicima. Bio je malo zgnjeen rotor i kokpit. Motor je povuen iz eksploatacije. Avion IL-62 br 86704. Ekstrasens Grabovoj G.P. je skrenuo panju na krenje propisa u strukturi materijala u delu komore motora sa unutranjim sagorevanjem br 3. Posle 11 dana, kako svedoi zapisnik, objavljen u avio asopisu, otkriveno je progorelo mesto u izduvnoj cevi, koje se nalazi o oblasti komore unutranjeg sagorevanja motora br 3. Motor je privremeno povuen iz eksploatacije. Avion IL-86 br 86056. Ekstrasens Grabovoj je predao informaciju o nedovoljnoj pouzdanosti opreme prednjih toaleta. Iz avionskog asopisa: 22.1.92.g. Curi voda ispod montane ploe u prednjem toaletu. Voda je zatvorena pri poletanju. (I ponovo, ne moramo da gatmo, ta bi se

dogodilo da je voda dospela u sistem upravljanja avionom: elektronika pokazuje lano otkazivanje motora, piloti ih iskljuuju...) Kao rezultat konstruktorski biro u kom je konstruisan IL-86, pojaao je izolaciju u toaletima. Ponavljam, ovakvih zvaninih svedoanstava je na stotine. I svako se zavrava reenicom: Informacija ekstrasensa Grabovoja G.P. u potpunosti je potvrena. Ostaje samo da se udimo, iz kog razloga aviouprave, dobivi upozorenja, nisu preduzimale odgovarajue mere, ekajui da se prognoze potvrde... Uostalom, same naelnike je udilo neto drugo: ma, kako to uspeva tako mlad ovek, nestrunjak u avio gradnji, da vidi sa daljine unutranjost aviona, i da jo tano ustanovi ta je tamo neispravno: kompjuter, asija, transformator, dovod goriva? Jer taj, reklo bi se, jo potpuno neiskusan ovek ustanovljava neispravnosti, ak i ne izlazei iz kancelarije. Njemu je dovoljno da zna registarske brojeve aviona kako je bilo po ugovoru sa sovjetsko-amerikim SP Askon... Takoe su u Ferganu najvii rukovodioci Aeroflota organizovali ekperimentalnu proveru mogunosti ektrasensa. Imenovali su komisiju, u koju su uli strunjaci ANTK imena Antonova i ferganske fabrike mehanike. Zadali su Grabovju da u roku od 2-3 sekunde dijagnostikuje sa rastojanja od 25m avion An-12, br 1901, koji pripada bugarskoj avio kompaniji Er Sofija. Citiram zapisnik: Grabovoj G.P. se nije sluio nikakvim ureajima za dijagnostikovanje, niti je imao mogunost da upita o stanju aviona zbog vremenske ogranienosti... Do dijagnostikovanja niko nije nita znao o kvarovima na koje je on skrenuo panju, i koji su tek potom bili utvreni od strane komisije, a uraen je i zapisnik. Kvarovi su naeni samo tamo, gde je ukazao G.P. Grabovoj, iako je bio pregledan ceo avion aparatima za dijagnostiku. (A otkriveno je ni mnogo, ni malo korozija u uzdunoj gredi avionskog krila u rejonu 62 rebra letelice...) Kod drugog aviona koji je stajao pored, An-12, br1204, ekstrasens je pod istim uslovima ustanovio na gornjim spojevima krila naprsline, posle ega je avion poslat na remont. Fizikim gledanjem ovi kvarovi, na koje je ukazao Grabovoj, nisu ustanovljeni. To je bio jedan od sluajeva kada je prekognicija (percepcija buduih dogaaja) Grabovoja posluila kao osnova za uvoenje ovakvih mera pre poletanja. Ali su se bukvalno, kao snena lavina, obruile na Grigorija Petrovia molbe da ustanovi razloge avio dogaanja- (tako aeroflotovci bojaljivo nazivaju havarije). Tako je u VEO Rampa Grabovoj u odsustvu ustanovio ta se dogodilo sa avionom An-12 br 113337, 14.3.95.g, na podruju Bakinskog aerodroma. Sve to je odgovorio ekstrasens sledeeg dana posle prinudnog sletanja, kasnije je u toku istrage potvreno: jedan za drugim otkazala su dva motora, postojala je neispravnost elektroenergetike, prekoraenje dozvoljene teine u avionu, krenje propisa o tehnologiji rada posade... ...6. juna 1995.godine u 15h, Grigorija Petrovia su pozvali u deo Centralnog taba za hitne intervencije rudarske spasilake slube industrije uglja. Na jamskom kopu Vorkutinskaja dolo je

do nesree, i trebalo je utvrditi gde se nalaze ljudi ispod zemlje. Dalje u navesti zapisnik, potpisan od strane dva zamenika glavnog inenjera centralnog taba A.Kuznecova i A.olusa: Raspored horizontalnih hodnika je bio prikazan kao isto eksperimentalna uslovnost po skici ventilacije, te na taj nain do poetka eksperimenta niko nije znao kakve e eme biti predate za dijagnostiku... Grabovoj G.P. je ekstrasenzornom metodom, a da mu nije pruena bilo kakva informacija, za samo jednu sekundu tano odredio mesto gde je poeo poar, mesto gde se nalaze dvojica ivih nastradalih u ventilacionom hodniku, te da je zbog krenja pravila provetravanja u hodniku dolo do nesree... Grabovoj G.P. je obavljao eksrasesno dijagnostikovanje po skici, nemajui informacije o mestu gde se nalazi rov na terenu, to jest, prosto sa komadia papira... Tu dvojicu postradalih su uspeli da spasu, oni nisu postali nulti, izraavajui se argonom rudarskog rukovodstva.. Pa ipak, rudari ginu i nastavljaju da ginu. Krivica za to je zastarelost i dotrajalost rudarske opreme i postrojenja, spasilaka tehnika sa mnogo nedostataka. Pred ovakvim injenicama ustuknula je muevnost i junatvo spasilaca. A Grabovoj do dananjih dana eka od Centralnog taba obeanu mu osnovnu kartu svih ugljenokopa u zemlji, kako bi utvrdio njihovu budunost. Karte nema nema ni prognoze, te je verovatnije od svega da e se iekivati nova iznenaenja... Postoje mnogobrojna svedoenja tanog dijagnostikovanja od strane G.Grabovoja, naina programske zatite. itamo jedno od svedoenja, koje je potpisao generalni direktor SP Askon I. Hamrakulov: Pri kopiranju programskog fajla, sa diskete zaraene virusom na vinester, u vreme ektrasenzornog uticaja G.P.Grabovoja, programski fajl je bio unet na vinester u obimu 10 puta manjem od originala. Pri kopiranju virus DIR je morao da bude prenet sa diskete na vinester, ali se to nije dogodilo, to je pokazao anti-virusni program ANTI - DIR. Prema tome, u trenutku prenoenja zapisa na fajl sa diskete virus je bio uniten. Ali je to jo, kako se kae, bilo cvee. Evo i jagodice: inenjer-programer informacionog centra avio-tehnike baze Radik Valjetov, saoptava o injenicama misaonog uticaja G.Grabovoja na kompjuter i periferne ureaje. Sa rastojanja od dva metra, on je naredio kompjuteru da prenese informaciju sa fajla na odreeni disk... Poznati su sluajevi, kada su se na Zapadu blokirali bankarski sistemi zbog toga to su virusi pogaali blokove memorije. Zbog toga je nastradalo stotine hiljada ulagaa. Jo je manje prijatna neispravnost u EVM, koji upravlja kretanjem transporta, radom atomskih reaktora, sistemima transporta nafte, gasa. Bilo koji od ovih sluajeva potpada pod fenomen Grabovoja, kao pojasa za spasavanje. Lidija Anatolijevna ernjak radi u kosmikom centru uprave letenja. I sama posedujui dar ekstrasensa, ona, ipak, svoje sposobnosti procenjuje kao veoma skromne. Saznavi o postojanju

Grabovoja, obratila se Bogu da on udesi njihovo poznanstvo. I susret se dogodio u CUP-u, odakle su pozvali Grigorija Petrovia radi dijagnostikovanja meunarodnog orbitalnog kompleksa Mir. Ekstrasens je u prisustvu jednog od rukovodilaca CUP-a ustanovio poremeaj toplotne izolacije na spoljanjem spoju kosmike stanice, ustanovio mesto preoptereenja u raketi, a takoe i mesta gde postoje brazgotine i naprsline. Na molbu amerikih uesnika eksperimenta, naunici su hteli da se zbog provere aparature obavi ispitivanje potisne sile brodskih motora, kako bi se stanica zaljuljala. Grabovoj je insistirao da je apsolutno nedopustiv takvav eksperiment zbog pukotina u trupu broda. Potisna sila motora se moe ispitati samo uz spoljnju kontrolu svakog segmenta konstrukcije... I jo je Grigorij Petrovi predskazao da e se kosmonauti oseati vrlo loe u vreme preleta nad geopatogenom zonom Brazila. I najzad, on je ve opazio neugodne promene u atmosferi stanice: pod uticajem toplote i vlage, tamo su nastajali novi sojevi bakterija, koje mogu da se odraze na zdravlje stanovnika kosmikog aparata. Moi tog oveka su toliko jedinstvene i zadivljujue izjavila je L.A.ernjak da takvima kao to je on, Rusija treba da se dii, takve kao on, treba da uva. Priajui o Grabovoju, ne smeju se zanemariti na prvi pogled, potpuno fantastine, ali ipak, dokumentovano zabeleene injenice o vaskrsavanju ljudi. Sve to mi je priao o tom oveku Ivlijev, to sam uspeo da proitam o njemu, duboko mi je dirnulo uobrazilju. Ja sam se jo petljao sa regeneracijom une kese, a neko tu blizu, bez ikakvih problema vaskrsava umrle. Pri emu sam shvatio koliko su bliske nae tehnologije. I zato u povodu Grabovoja Ruska akademija nauka uporno uti? Jer, nauka se ve odavno pribliila shvatanju da planetarne svesti u Vaseljeni stvaraju neko jedinstvo, koje se moe oznaiti kao NAD-UM ili polje svesti. Konstantin Eduardovi Ciolkovski je istupao sa tvrdnjom o postojajnu kosmikih razumnih sila i kosmikog mozga. Ja nisam samo materijalista - pisao je on u vezi sa tim - ve sam i panpsihist koji priznaje ulnost cele Vaseljene. To svojstvo smatram nedeljivim od materije. Na pomisao da postoje razumne sile koje su prisutne u Kosmosu, pred kraj svog ivota je doao i A.Ajntajn, koji je stajao, kako je poznato, na pozicijama prirodnog naunog materijalizma. Savremeno znanje se takoe sve vie okree toj misli. Kako pie poznati sovjetski filozof I.Akurin, kao rezultat pregleda prirodne naune slike sveta, moe se govoriti ak i o zameni cele klasine mehanike predstave o svetu, kao velikog i sloenog satnog mehanizma, nekom novom paradigmom opte predstave o svetu kao o ivom organizmu. U svakom sluaju, pie on, itav niz prirodnjaka na najozbiljniji nain ispituje tu mogunost. Do te ideje su, u ovoj ili onoj formi, dolazili i drugi nauni istraivai. Evo kako je formulie, na primer, ameriki filozof Semjuel Kram: Vaseljena je - pie on toliko velianstvena, da je teko pretpostaviti, da ona nije u celini jedinstveni svetski razum, koji osea da sve vrvi od milijardi ivih

bia na svim, za ivot pogodnim planetama, i slino je onome kada ovek ima blagu glavobolju... Zvezde ili ak galaksije jesu samo neuroni takvog mozga. Veoma su zanimljive injenice prikupljene od strane novinara i populizatora ideje o ivoj Vaseljeni, A.A.Gorbovskog, u brouri U krugu venog povratka (izd. Znanje, M,1989). U svom radu on skree panju na niz otkria: Pre izvesnog vremena, deifrujui spektre nekih galaktikih izvora, astronomi su pronali u otvorenom Kosmosu mravlju kiselinu. Posle toga je u njoj otkriveno prisustvo vinskog alkohola i etil-alkohola. I napokon, saradnici zapadnonemakog instituta Maks Plank su, na rastojanju veem od dva miliona svetlosnih godina, otkrili oblak vodene pare. Sada je poznato nekoliko desetina organskih molekula koji postoje u Kosmosu. Oni ispunjavaju gasne oblake gigantskih razmera, ije se prostiranje meri svetlosnim godinama. To su milijarde i milijarde tona organskih materija. Dopisni lan Akademije nauka SSSR-a V.I.Goljdanski, smatra moguim stvaranje u Kosmosu ak i najsloenijih molekula, sve do belanevina. Astrofiziari .Vikramasing i Fred Hojl su, izuavajui u zvezdanoj praini otkrivene molekule sa organskom bazom, izrazili misao o prisustvu u Kosmosu mikroorganizama na grozdastom nivou. Njihova masa je, smatraju oni, ogromna. Kakav je to oblik ivota, kakvi se to procesi odigravaju u njenim nedrima, kako utiu na neivu materiju Kosmosa mi to ne znamo i ne moemo o tome ak ni da pomiljamo. Do danas se smatralo da su kosmike materije zvezde i galaksije rasporeene u prostranstvu nesreenim redom. Proizlazi da nije tako. Do tog zakljuka su doli estonski astronomi sa Instituta za astrofiziku i fiziku atmosfere. Evo ta je izjavio novinaru TAS-a doktor fiziko-matematikih nauka J.Ejnasto: Galaksije i njihova akumulacija su rasporeeni u nizu, koji nalikuje na pelinje sae ogromnih razmera. im su blie spojevima takvih grozdova, tim je snanije grupisana materija. Do tog zakljuka su doli istraivai, brino prouivi raspored mase galaksija, koje obuhvataju gornja nagomilavanja nad Persijom, Andromedom i Pegazom. Na granici takvog jata povrinska gustina galaksija i njihove akumulacije su, ispostavilo se, etiri puta vee, negoli u njenom centralnom delu. Slika, dobijena od amerikih astrofiziara posle obrade na EVM podataka o milionima galaksija, takoe je potvrdila grozdastu strukturu Vaseljene. Karakteristino je da unutar samih jata, galaksija skoro da i nema, sve su nagomilane u zidovima koji omeuju jata. Razmere grozdova su 100-300 miliona svetlosnih godina. Po reima B.V.Komberga, naunog saradnika Instituta za kosmika istraivanja Akademije nauka SSSR-a, ukoliko se takvo stanovite o veoma sveobuhvatnoj strukturi Vaseljene potvrdi, doi emo do slike udne grozdaste Vaseljene... Kojim silama, kakvim faktorima je ureena takva simetrina uporedna struktura? Kako smatraju sami autori ovog otkria, estonski astronomi M.Ijevaer i J.Ejnasto, mnogobrojni eksperimenti pokazuju da grozdasta struktura moe nastati putem sluajnog

nagomilanja. Mi mislimo da struktura ima primarno poreklo i da je nastala do trenutka kada su se formirale galaksije i akumulacije galaksija..... Da li je mogue pretpostaviti da su iva materija Kosmosa i nekakav voljni impuls, mogli da utiu na raspodelu mase materije? Moe li se tragati za takvim delovanjem i u drugim, sloenijim pojavama sveta koji nas okruuje? Neko vreme je u nauci vladalo miljenje, po kome se nastanak ivota na Zemlji objanjava sluajnou. Meutim, danas, polazei od savremenih naunih znanja, sluajnost sinteze molekula RNK i DNK, koji odreuju ivot, deluje malo verovatna. I vie od toga, samo vreme postojanja Vaseljene bilo bi nedovoljno za raanje ivota na bazi sluajnosti. Ukoliko bi se, glasi jedan od prorauna, u bilo kom jatu prostranstva obimom u elektron, svake mikrosekunde vrilo ispitivanje po jedne varijante, onda bi za 100 milijardi godina (a Vaseljena postoji svega 15-22 milijardi godina), bilo provereno 10 varijanti na stopedeseti stepen. Taj broj je nitavan u poreenju sa neophodnih 4 ~ 10 na estoti stepen - toliko bi kombinacija od 4 slova genetskog koda trebalo prebrojati, kako bi se sastavila ona, koja definie ivot. Po proraunima poznatog amerikog astronoma D.Holdena, takva ansa bi iznosila na 1 od 1,3 10. Ako bi se metodom sluajnih kombinacija pokuao sastaviti makar i najprostiji, najprimitivniji molekul belanevina za sve vreme postojanja Vaseljene, bilo bi izgubljeno mnogo vremena na nitavno mali deli takvih varijanti. Do ovakvog zakljuka su doli nemaki naunici M.Ejgen i R.Vinkler. (Po proraunima astrofiziara .Vikramasinga i F.Hojla, vreme postojanja Zemlje je nedovoljno za nastanak i evoluciju sistema od, priblino, dve hiljade fermenata, kojima se slue zemaljski organizmi). Te tako, saglasno poslednjim naunim podacima, ivot nije nastao, niti je mogao nastati kao rezultat sluajnosti. To odsustvo sluajnosti primetio je u svoje vreme V.I.Vernadski. iva bia zemaljska pisao je on - jesu tvorevina sloenog kosmikog procesa, neophodni i zakonomerni deo sreenog kosmikog mehanizma, u kom, kao to znamo, nema sluajnosti. I zaista, kao to svedoi zemaljsko iskustvo, uslov postojanja ivota jeste reprodukcija njemu slinih formi. Moe se pretpostaviti da taj zakon dejstvuje i u razmerama Vaseljene. Razvijajui tu misao dalje, logino je dopustiti mogunost da iva materija Kosmosa isto tako stremi ka stvaranju sve novih i novih arita ivota. Radi se o usmerenom delovanju na neivu materiju, o njenom organizovanju, o stvaranju uslova koji vode ka nastanku ivota. Lice Zemlje pisao je o tim silama V.I.Vernadski, menja se njima, i u znatnoj meri se njima i oblikuje. Ono nije samo odraz nae planete, manifestacija njene materije, njene energije, ve istovremeno predstavlja stvaranje spoljnih sila Kosmosa. Radi se o veoma pronicljivo usmerenom uticaju spoljnih sila Kosmosa, zbog kojih prostor, a moda i vreme, ne mogu da budu prepreka. Biosfera Zemlje, pisao je on, jeste izvor promena planete spoljnim kosmikim silama.

I nadalje, A.A.Gorbovski daje veoma umesan komentar: Engleski fiziolog K.Bert smatra, da osim nama poznate fizike Vaseljene, kao polazna taka se moe uzeti nekakva celina polja, koja stvaraju neto poput psihike Vaseljene. To su polja ili odreene oblasti svesti, koje imaju sposobnost da strukturiu realnost i da vre uticaj na materiju i prostranstvo. Po reima poznatog amerikog astrofiziara F.D.Dejsona, on i njegove kolege isto tako ne iskljuuju unapred mogunost da razum i svest mogu imati u vaseljenskom poretku isti status, kao i materija i energija. O tome da je uticaj svesti na materiju mogu, govore i neka laboratorijska istraivanja u novije vreme, kojima su prikupljeni zamani statistiki materijali. Te je tako, po uslovima za jedan od eksperimenata, jedan uesnik pritiskao prekida ureaja koji je bacao kocke za igru. Pri tom je morao da alje izuzetno jak voljni impuls, elei da kocka padne na odreeni nain: estica, dvojka itd. U laboratorijama samo Pitsburkog univerziteta, bilo je obavljeno preko 170 000 ovakvih bacanja. Ogledi su bili sprovedeni i u drugim naunim centrima. Ustanovljeno je, ne samo znaajno prekoraenje eljenih rezultata u odnosu na srednje statistike, ve i vrsta zakonomernost broj eljenih rezultata je pred kraj serije bio znatno nii od onih, koji su bili na poetku. Stepen sluajnosti takvog trajnog rasporeivanja rezultata je bio 1 od 30 000 000. Jo jedna potvrda mogunosti uticaja voljnog impulsa na materijalni svet su ogledi iskrivljavanja efekta Dozefsona (protok struje super-provodnikom kroz tanki sloj izolatora). Ispitaniku su pokazivali izlazne podatke (impulsne signale) magnetometra sa super provodnim ekranom i predlagali da snagom volje utie na magnetno polje. Kao rezultat takvog uticaja ve posle trideset sekundi je frekvencija na izlazu magnetometra porasla za dva puta. Istorija problema poznaje i druge injenice istog reda. Tako se moemo osvrnuti na eksperimente V.najdera (dvadesete godine XX veka), koji je snagom volje pomerao predmete u prisustvu komisije od 54 univerzitetska profesora, koji su potvrdili istinitost fenomena. U ovu istu kategoriju pojava treba uvrstiti, oigledno, i epizodu iz ivota arli aplina, isprianu u njegovoj autobiografiji. Jednom je, uavi sa svojim drugovima u bar u kom su bila tri ruleta, iznenada osetio u sebi neku udnovatu snagu i rekao da je u stanju da natera rulete da se zaustave prvi na 9, drugi na 4, trei na 7. Te tako - seao se, - prvi se zaustavio na cifri 9, drugi na etvorci, a trei na sedmici. Pa, to je bila jedna ansa od milion. Spominjanja slinih fenomena o uticaju voljnog impulsa na materijalne predmete mogu se nai i kod nekih drevnih autora. Jedan od takvih izvetaja pripada Josipu Flaviju (1.vek nove ere). On pria o nekom Eleazaru, koji je isterujui zlog duha, naredio da se stavi u blizinu bolesnika vr sa vodom ili posuda za pranje nogu. Naputajui telo bolesnika, zli duh je po njegovoj zapovesti prevrnuo posudu. To se deavalo u prisustvu imperatora Vespazijana, njegovih sinova, mnogih rimskih vojskovoa i mase legionara.

To to radi G.P.Grabovoj, u potpunosti se uklapa u, samom naukom ve prikupljene injenice i hipoteze, sa dodatkom, da takve ekstrasenzorne moi i snage nikada ranije nisu primeene u jednom oveku. Fenomen akademika Grabovoja se uopte nije uklapao u Prokrustovu postelju ortodoksne nauke. On ne samo da je utvrdio da u Vaseljeni postoje razliite stvarnosti, meu njima i duhovne, neispoljene, ve je i vrlo ubedljivo demonstrirao, kako one utiu na na ivot. Materijalizacija i dematerijalizacija predmeta, telepatija, izleenje neizleivo bolesnih, ukljuujui i rak i AIDS, te najzad vaskrsavanje umrlih, koje se odvijalo u prisustvu strunjaka, regeneracija nepostojeih organa nisu izmiljotine ljudi sa prekomerno izraenom uobraziljom, ve je to svakodnevni rad tog zadivljujueg oveka, koji nije nastojao da dospe na televizijske ekrane, i nije pokuavao da pobuuje oko sebe nezdrave spekulacije. Grabovoj je naprosto stvarao Novu Stvarnost u oblasti znanja, u kojoj nauka i religija nisu suprotstavljene jedna drugoj u besmislenim trvenjima da monopolizuju svoje pravo na istinu, ve je zajednikim nastojanjima spoznaju. injenice vasksavanja, jo jednom podvlaim u odgovarajuoj formi su registrovane, faktiki su sruile uobiajenu materijalistiku sliku Svemira. To je toliko zapanjilo sve koji imaju bilo kakav odnos sa naukom, da je ak i specijalno stvorena komisija Ruske akademije nauka za borbu sa ovakvim mistinim anomalijama, na elu sa akademikom Krugljakovim, u znatnoj meri umukla, ne elei da kae da, a nemajui mogunosti da kae ne, povodom ove neobine pojave. Zato to u svetu jo nije bilo ni jednog ivog bia, koje se vratilo u ivot posle smrti, i koje je moglo da ispria o naliju Postojanja. Sada ima, i to ne samo jedno. Te sam tako ja sada imao priliku, ne samo da se lino sretnem sa tim jedinstvenim ovekom, ve i da mu ispriam o svojim dostignuima u naem Centru, da ga zamolim za savet i da uim. Na prvi sastanak sa Grigorijem Petroviem sam krenuo sam, bez Igora. Kancelarija Grabovoja se nalazila u uvenoj moskovskoj ulici Soljanka, u susedstvu zdanja Prezidijuma Ruske akademije medicinskih nauka. Znaajni susedi. Ulaz u velianstveno staro zdanje Prezidijuma, ukraavali su antiki stubovi. Njihova monumentalnost je svedoila o vrstini, valjanosti i vlastoljubivoj moi autoriteta institucije, iji su ulaz oni isticali. I pored susednog zdanja, u kom se bave fudbalskom ligom, maleni od samo dve prostorije kabinet znamenitog udotvorca, kadrog da regenerie nedostajue organe kod ljudi, da bez ikakvih lekova lei od dijabetesa, raka, AIDSa. Svi ti rezultati su u pisanoj formi utvreni i dokazani. Nekoliko puta je, na primer, Grigorije Petrovi obavljao regeneraciju nedostajuih organa direktno u operacionoj sali, pred oima zapanjenih lekara. I ta? Tiho, malo-pomalo, prvobitni utisci o onome to se dogaalo su se ublaavali. Doktori, koji su vatreno pokuavali da poneto objasne medicinskim inovnicima, posustajali su udarajui glavom o zid, a vremenom su i sami poinjali da sumnjaju da li je uopte bilo uda? Moda je bila hipnoza ili privienje? Ili su previe alkohola popili pred operaciju? Kako mi je sve to poznato...

Kod mene se isto tako dogaalo napisao sam pismo o mogunostima nae tehnologije zameniku gradonaelnika Moskve, Valeriju Pavlinoviu ancevu. On je odmah naredio nekim klinikama i institutima da se poveu sa mnom i da sprovedu ekspertizu navedenih mogunosti. Posle mesec i po dana sam saznao: sve klinike i nauno istraivaki instituti su sproveli odgovarajue ekspertize i dali negativan odgovor. Gde su oni obavljali svoje ekspertize? Kako? To ostaje velika tajna. Budui da se ni sa mnom, niti sa mojim saradnicima niko od eksperata nije susreo, pa nam ak nisu ni telefonirali tim povodom. Nisu, da tako kaem, uznemiravali ni sebe, ni druge. Napisali su jednostavno: toga ne moe biti, poto protivurei injenicama nauke koju mi briljivo uvamo. A drugu nauku mi ne poznajemo. Zato, niko ne moe, niti ima prava da lei ono, to mi sami ne umemo da leimo. Takav je, eto, stav. Tako je bilo u svoje vreme sa akupunkturom, seate li se? Kakve su sve etikete bile prikaene lekarima koji su se osmelili da primenjuju bockanje iglicama. Bili su i arlatani, i varalice, i nedostojni visokog zvanja sovjetskog lekara. A ta je rezultat pokazalo se da postoji takva nauka koja je kadra da prui pomo ljudima veoma delotvorno. Eto, sa takvim emernim mislima sam prolazio mimo Prezidijuma Ruske medicinske akademije, koja sa svim svojim ujedinjenim moima nije uzmogla jo ni jednog oveka da spase od AIDSa, ka suterenskom prostoru kabineta Grabovoja, gde se sve ono, to nije mogla, nije umela i nije htela da obavlja zvanina medicina spokojno, skromno i umeno ostvaruje. Obavlja se svakoga dana sa podjednakim, istinski savrenim rezultatom. Grigorije Petrovi me je ekao, i kako se ispostavilo kasnije, ekao me je odavno, mnogo pre naeg poznanstva. ovek, koga je znao ceo svet, a uopte nije znala ili nije htela da upozna zvanina, na visokom poloaju Rusija - bio je mlad, prijatan, ne samo svojom spoljanou, ve i u optenju. Za samo jedan sat razgovora, koliko mu je uspelo da oduzme od zakazanih prijema u hodniku okupljenih bolesnika, apsolutno me je uverio u to, da je na susret, u sutini, bio predodreen, budui da nam je odsad predstojao zajedniki rad. Ja, Igor i Grigorije Petrovi smo postali od tog trenutka jedan tim, iako smo dejstvovali samostalno, svako u svom delokrugu rada. O svemu smo se dogovorili. Poela je nova faza uenja, koja je u najkraem moguem vremenskom roku dovela do radikalnih promena Igorove i moje sudbine. Raditi sa Grigorijem Petroviem je bilo ne samo laskavo ve i korisno. Tehnologija voene vidovitosti, koju je razradio Grabovoj, pokazala se Igoru i meni kao nov blistavi vrhunac. I mi smo bili duni, obavezni da te visine osvojimo, tim pre to se njen vlasnik srdano saglasio da bude na uitelj na napornom putu. On zna da smo mi u tom prostoru kao konj i jaha. Objanjava: Vas su uveli u lik Georgija Pobedonosnog. To je izuzetna ast. 18. aprila u 21h smo, po ranijem dogovoru, uspostavili telepatsku vezu sa Grigorijem Petroviem. Zatekli smo ga u kabinetu, pozdravili smo se i podsetili ga na njegov pristanak, kojim nam dozvoljava da uemo u njegovu svest, kako bismo uporedili informaciju koja je bila tamo.

On se osmehuje, iri ruke: - Uite, kad sam ve pristao. Pokuavamo da uemo. Nita ne uspevamo. Glavu Grigorija Petrovia titi kugla, koju opasavaju svetle niti. Od vrata do zemlje je neto poput duge suknje sa zatitnim svetleim energetskim prugama. I... sada vidimo da to nije sam Grigorije Petrovi, ve njegov hologram. On radi sa nama preko posrednika. Pribliavamo se. Grigorije Petrovi je napravio drugu sferu i lako nas odmakao na preanje mesto. Iznad zatite je stavio trougao, i jo jedan dobila se dvostruka piramida. Ona je sa ogledalima. Sve zatite su do nivoa zemlje. Kao dopunu, on stavlja kvadrat koji titi sve zatite ispod nivoa nogu. Izgleda kao staklo. Neprimetno je. Nove transformacije kvadrat se pretvara u kocku. Kocka ini bilo koju zatitu nevidljivom. Neto poput udotvorne kape nevidimke. - Jasno? pita Grigorije Petrovi. - Da - istovremeno odgovorismo Igor i ja i smesta poesmo da konstruiemo istu takvu zatitu sebi. Uspeli smo. Sada smo nedostini. - Da bi se izalo iz zatite, treba uiniti ovako - skree nam panju Grigorije Petrovi i sa nekoliko divnih pirueta, zaokreta i iznenadnih prelaza, uklanja isprva kocku, potom piramide, a zatim i ostalu zatitu. - Energiju uvlaimo u suumnu - kae on i pokazuje kako energetske niti odlaze u njegovu trtinu kost. - Sledei put u vam pokazati zatitu od mrtvih duhova i energetskih bujica obeava nam i iezava. Ostali smo sami. Potpuno smo poaaveli od sree. - ta emo da radimo? pita Igor. Neoekivano ja predlaem: - Hajde da posetimo Lapina u Piteru. Poradiemo na zatiti. - Da ga posetimo - sloio se Igor. Podiemo se i letimo iznad zemlje. Dole su polja, ume, gradovi. Dole je Rusija. Mi, kao ptice probijamo svojim telima prostranstvo. Dva-tri minuta i mi smo ve u gradu na Nevi. Neto nas bez greke vodi pravo ka cilju naih namera. Evo nas ve u sali nekog restorana. Veliki sto, muzika, mnogo ljudi. Vidimo Vjaeslava sedi na elu stola. Pored njega su dva generala i jo neki ljudi u civilu. Piju ampanjac. Vjaeslav im objanjava kako moe da vidi kroz zidove, da slua razgovore na rastojanju. A ta mi radimo sada zar ne posmatramo, zar ne sluamo? Lapin govori kako moe da ita papire, koji su negde daleko na stolu. Jedan od generala pokroviteljski kae: - To e nam biti od koristi.

Drugi razmilja u sebi: Moram da ga zamoliti da prati moju enu. Oficiri, majku vam vau! O Domovini treba misliti! Lapin je odjednom osetio da Igor i ja eprkamo po njegovoj glavi. On se vidno uznemirio. Izvinjava se i odlazi od stola. Stavi sa strane iza stuba, on iznenada razvlai svoju energetsku zatitu. To lii na reetkasti tit, nanizan ukastim nitima. etiri uzdune, etiri poprene niti. Povrina od ogledala. On podie tit, pokuavajui da presee provalu. Igoru i meni je smeno. Hvatamo njegovu zatitu rukama, odstranjujemo je i opkoljavamo Vjaeslava udotvornom kapom-nevidimkom. Gotovo, Slava je pukao. Nesreeno mae oko sebe svojim titom. Veoma je uzrujan, ak isprepadan. Lapin sada vie nita ne vidi. Grozniavo prebira po pamenju mogue varijante. A on ima monu intuiciju. Iznenada je zamislio moju kuu. Pokuava da joj se priblii. A kapa-nevidimka, emu li slui? Jo vie se uplaio. Pita: - Arkadije Naumoviu, da li ste to vi? utimo. On je u panici. Ide prema stolu. Do ene. - Ljusja, moe li doi na minut? ta on radi? Odvlai enu od zanimljivog razgovora o enskom rublju sa susetkom. - Ma, ta ti je? nezadovoljno pita ona. - Hajde da se odmaknemo moli on. Ona nevoljno ustaje i oni se udaljavaju. - Imam problem objanjava on kompjuter se ne ukljuuje. Petrov neto radi. Ja ga ne vidim, a ni kuu. On ima monu zatitu. Tano, Petrov je. - A ko bi jo od naih mogao da radi na tom nivou? apatino pita ona. Deluje da je ne zanimaju ba previe muevljevi problemi. Katja? - Ma, ne! - Naa? - Ne govori gluposti. To je Petrov. Arkadije Naumoviu, ta to radite? - Malo smo nestani podrugljivo se zakikotasmo Igor i ja. - Tano, to je Petrov - naglas obznanjuje Lapin. Kada ste to nauili? utke uklanjamo kapu-nevidimku, putamo Vjaeslava iz zatoenitva i, odlazimo na drugi nivo. Uzbudljiva pustolovina u dui ushienje, a u srcu likovanje. Sledeeg dana, koristei se zatitom koju nam je dao Grigorije Petrovi, odluili smo da istraujemo planetarne nivoe svesti. Poeli smo od treeg nivoa. Levo i desno su vrata. Ulaz u astralni plan nematerijalnog prostora.

Odluili smo da idemo levo. Ulazimo. Hladno je, smrad trulei. Vidimo ljude. Oni su laki, kao balonii. To je Carstvo mrtvih. Odeveni su u nekakve tamne, iroke, duge haljine. Loe im je, neprijatno ovde. Oni nas ne vide zbog zatite koja je na nama. Ne elimo da zalazimo dublje u taj neprijatan prostor. Odluili smo da promenimo smer istraivanja. Izlazimo u Bardo-kanal. Preko puta nas su druga vrata. Ulazimo kroz vrata. Slika je potpuno suprotna. Mirie na prolee. Sve je veoma slino naoj Zemlji. Ljudi su skoro materijalni. Oni ovde rade, kao i dok su bili u ivotu. Jednom e se iznova vratiti na zemaljski plan, i zaboravie da su bili u ovom svetu. Petlja beskonanosti u obliku osmice. Mebiusova traka. Ponovo se vraamo u Bardo-kanal. Penjemo se vertikalno na sledei, etvrti nivo. Gledamo levo gore, mora, koja se proteu u beskonanost. Nad njima crni olujni oblaci, vihori, zrani vrtlozi. Veoma udnovati vrtlozi! Ne znamo odakle iznenada dolazi odgovor. Vele, to su disharmonine ljudske due. Odgovor se jednostavno zauo u nama, u naoj svesti. Zauo se tako, kao da je neko bukvalno itao nae misli i bio spreman da nam d neophodna objanjenja u toku neobine ekskurzije. Opet izlazimo iz nivoa i presecamo Bardo-kanal. Izgleda da je desna strana sistema naklonjenija ljudima od leve. Vidimo prostranstvo okeana. Sunce nas neno greje. Letnji lahor nam miluje lica. To je beskraj prekrasnog. U nas se iznova, na zagonetan nain uliva poimanje: ovde se mogu crpsti znanja i talenti za pevanje, slikanje, stvaranje knjiga, koja god poelimo. To je dom muza, izvor nadahnua. Vraamo se na prvi nivo. Nekako smo u trenu pomislili: a da posetimo iznova Lapina? On je ceo dan pokuavao da nas kriom uhodi. Nita nije uspeo. Takvu zatitu kao to je naa, nee probiti. Rastrojen je. Sedi u koulji, crta eme kako da me dohvati. Razmilja: To je Petrov. Ulazim u njega. Sloilo mu se. Izlazimo. Zajedno sa Igorom mu pravimo dobru auru, uklanjamo greve. Lapinu je bolje. Priao je prozoru, die. - Arkadije Naumoviu, to ste vi? utim. - Kako ste to uspeli? Kada se u vama to ispoljilo? Vi ste, zar ne? U njegovoj glavi su oaj i duevna pusto. Celog ivota je stremio ka ovome, i nita nije uspeo. - Arkadije Naumoviu, ja, verovatno, u koje emu nisam bio u pravu. U oima suze. - Pa, mi smo se pomirili. utke se saglaavam. I odlazim. Igor je pored mene. Vraamo se u Moskvu.

Nedaleko od kue oseamo nekakvu nesreu. Zaustavljamo se sa strane, paljivo posmatramo. Nad zatitnom polusferom kue, krui veliki crni gavran. Nematerijalan. Aha, uzburkao se astral! Sada je ve kasno uznemiravati se. Igor i ja se preobraavamo. Ja sam beli konj u oklopu, na meni je jaha sa kopljem i titom Georgije Pobedonosni. On izvlai ma, pribliava se gavranu. Odluili smo da zasad primenimo blagu fazu suoavanja, kako nas je uio Grigorije Petrovi. Pitanje Zato?, zamenjujemo onim koje vie prilii naem obliku: - ta je, hoe koice da razgiba, da se uhvati u kotac? Gavran je u panici. On vidi golemog jahaa, ija je glava iza oblaka. On zna ta je to. Krilati konj je Kosmos. Jaha je snaga i um socijusa, celog oveanstva. Sada su oni, za ovo vreme, nama stavljeni na raspolaganje. I gavran odskae u stranu, iezava. estoka faza suoavanja je prela u blagu. Uopte nije obavezno da sveti Georgije juri za svakom vranom. Razume se, gavran i vrana se razlikuju, kao drevna legenda od savremenih splaina, te i mi ponizismo neprijatelja ovim poreenjem. Situacija nas je obeleila. Sada oni znaju gde da nas trae. Treba ih malice zavarati. Neka misle da je to, valjda, ovde, ali nije ba sasvim izvesno da je upravo tu. Iskrsao je oseaj preke potrebe za nekakvom smicalicom, koju je obeleila prethodna faza. Utvrujemo. - ega se boje gavrani? pitam Igora - Straila za ptice. Prisetili smo se hologramske kopije Grigorija Petrovia. Razdvajamo se. Sad e na mestu pored kue stajati hologramska kopija Georgija Pobedonosnog. Ako se neko priblii kui sa zlom, upozorie nas i mi emo trenutno reagovati, sa bilo koje razdaljine. Osim toga, tit moe da dejstvuje samostalno, iako ne u toj meri slobodno, kao Igor i ja. Opet u sebi ujemo neiji glas: Ne bojte se, to je nemogue izbei. Poinje novo razvijanje prostora u cilju pozitivne rekonstrukcije. - Ne bojimo se - odgovaramo naglas zato to ne odvajamo svoja delovanja od Onoga koji ta dejstva obavlja od Tvorca. Zapanjeni sinhronizovanou odgovora, pogledasmo se. Morate da savladate tehniku upravljanja - ujemo glas, - morate da odredite, kakva stanja svesti sa stanovita due, bez logikog voenja stvaraju fazu kojom se upravlja. Ispitajte to u radu sa materijalnim prostorom. U upravljanju realnim dogaajima je nemogue odjednom sve nauiti, ali se ipak dogaajima mora upravljati, bez obzira na sve. ta emo, zadatak je dobijen. On je jednostavan i jasan, kao nezaboravni pokli Iljia: Uiti, uiti i opet uiti! Sledeeg dana izjutra, u osam nula-nula, kao savesni uenici, Igor i ja smo ve u kolskoj klupi. Ukljuujemo ekran unutarnjeg vienja i odmah smo se obreli u obliku: konja sa jahaem. Deluje kao da se pripremaju za rat. Prouavamo sebe same.

Konj je zatien ianim pancirom. Nad oima su metalni titovi, koji se sputaju u borbi i zatvaraju pogled. To je Pegaz. Konjanik ima sa leve strane duguljasti grimizni tit, desno je koplje, veoma dugo. Boja koplja je tamna. Pancir, a noge su zatiene nakolenicama. izme imaju spiralne ukrase, vrhovi izama su savijeni nagore. Na remenu visi ma, balak mu je prekriven dragim kamenjem. Najvei roze kamen zavrava drku. Na sedlu su luk i strele. Strele su u tobolcu, ima ih sedam razliitih boja: uta, ljubiasta, zelena, plava, braon, crna i bela. Iza opasaa jahaa je ezlo. Drka njegova je savijena, i na njoj je natpis: Spasi i sauvaj. lem je obavijen ianim zastorom. U njegovom centru, iznad nosne kosti, bukti ogromni rubin. Na ramenima konjanika je veoma dug plat crvene boje. Na okovratniku plata je takoe neto napisano. Desno na sedlu je moan buzdovan. Jo jednom posmatramo tit. Na njemu je crte: jaha ubija kopljem adaju. U dlaku isto kao na grbu Moskve. Sad moemo na put. Nekoliko puta je poskoio i ve smo na drugom nivou s leve strane, na poligonu za vebanje. Prouavamo kamen na lemu i onaj koji je na mom elu. Iz njih izlaze zraci. Upravljamo zrakom uz pomo svesti. Ne znamo odakle stie informacija, ta treba da radimo i kako. Oseaj je da se znanje skrivalo do prve prilike u nama samima. I evo ga, sada blista iz dubina naeg bia. Zrakom crtamo poljanu, masivan stari katanac. Crtamo utom bojom. Proveravamo: da li se to moe ukloniti? Zrak postaje ljubiast, briemo sve nacrtano. Zelenom bojom pribliavamo katanac nama, plavom ga odmiemo i smanjujemo. Kako je lukava boja! Uz njenu pomo bilo kog diva moemo pretvoriti u liliputanca. Treba na to misliti, ali teko da emo time morati da se sluimo. Mi smo Georgije Pobedonosni! A to na mnogo toga obavezuje. Ipak, on je Vitez! Koristimo crnu boju. Katanac se okrenuo ulevo i postao nevidljiv. Okreemo ga udesno opet je vidljiv. Smei zrak: katanac se smanjio i poleteo uvis, kao balon. Okreemo ga suprotno od skazaljke na satu vratio se nazad i stao na preanje mesto. Belim zrakom ga hvatamo i vuemo za sobom, kuda nam se hoe. Sada isprobavamo luk. Polaemo na tetivu strelu, ciljamo u katanac, gaamo. to je dobro... Katanac se stropotao, kao da ga je meu-kontinentalna raketa tresnula. Uzimamo koplje. Crtamo zatitu kao to je Lapinova kvadrat, razbijen utim linijama u delove. Udaramo kopljem: tit se izlio na zemlju, kao otopljene pihtije. Raspalili smo se. Treba nam aktivan protivnik. Stvaramo adaju. Igor dohvata iz korica ma, razmahao se, udara po vratu pre nego to je adaja razjapila eljust, kako bi nas ugrejala svojim bacaem plamena. Glava joj kao glavica kupusa leti na zemlju. To smo razjasnili. Komplikujemo zadatak. Crtamo Zmaja Gorinia. Iz nekog razloga vrlo dobro znamo da je njegova leva glava tamna sila, centrlna glava su znanja, mo, vetine, lukavost. Desna je najopasnija. Nju treba prvu odsei.

Udarac otkotrljala se najopasnija. Srednja glava je plamen na nas bacala. Vrelina neizreciva. Plat Igorov i moj sukneni prekriva nas spasavaju da ne postanemo Goriniev doruak: peenje bilinsko* od zlosrenog Georgija. Zamahnu Igori maem i druga glava otpade. Gorini je malice izgubio ravnoteu. Leva glava pretee, i on nikako da se namesti da nam neim nakodi i apom pokuava da nas dokai, i repom da udari, ali je sa ravnoteom imao problem. A Igor se izvetio, te je maem po ljuskavom vratu odalamio. Gotovo: lipsao je Gorini. Od bojevog oruja je jo buzdovan ostao. Crtamo ogromnu planinu. Igor se razmahao i svom snagom buzdovanom po vrhu planine udara. E, to je mo vrh planine se u sitne kamenie rasuo. Samo je jedno brdace na njenom mestu ostalo. Iprobavamo poslednji dar nebesa ezlo. Crtamo oveka. Iz ezla se ka njemu istre zrak, pade mu na teme i blistavom munjom ue u suumnu, u centralni kanal. ovek oivljava, osvre se: dali su mu ivot i on pokuava da shvati ta se dogodilo. Briemo znatieljnika. Umesto njega crtamo crnu pticu. Zrak joj udara u rep i glavu ptica se osvetljava. Briemo pticu, crtamo zeca. Kako njega da oivimo? Delujemo zrakom na noge i glavu, potom vrkom ezla dodirujemo sliku, materijalizujemo. Uspevamo. Znai, doslednost se pojavila: isprva ideja, potom energija i onda materija. Ba zanimljivo. Pospremamo za sobom i sputamo se na prvi nivo. Stojimo na zemlji i vidimo, kako se uokolo kovitlaju imena, formule, geometrijska tela. Sve je to nalik na milijarde niti. Uspevamo da uhvatimo jednu od njih i putamo je u sebe. Sad je to kao filmska traka. Avioni, helikopteri, morski brodovi, erupcije vulkana, katastrofe, tajfuni sve je to sada u nama. Hvatamo drugu nit. Mi smo pod vodom. Oko nas su ribe, koralni grebeni, vidimo ta tamo ivi, razvija se i umire. Sledea nit grad, automobili, kompjuteri, spajanje mrea, ekologija, veoma napeta situacija. Menjamo traku zvezde, Mesec, sateliti, rakete. Stie informacija o opasnosti zbog mogueg sudara Zemlje s asteroidom. Od udara e Zemlja ubrzati svoje kretanje. To e biti uasna katastrofa. Informacija se iri vrlo brzo, u obliku cifara. U nama se opet uje glas da smo mi drugi koji su dobili pristup toj informaciji, i da je to poetak druge etape naih ivota. I ukoliko budemo umeli da je preemo i spasemo Zemlju, stii e najvanija etapa, trea. -----------------------------------------------------------------------------* bilina epska narodna pesma

Jedna od informacionih niti je uznemireno zavibrirala. Hvatamo je. Vidimo kuu, neto poput svojeruno izraenog oltara. Sto. Na njemu je amulet*, gore svee i stoji moja fotografija. Pored stola je ena. Ima oko pedeset pet godina. Punaka, ispod levog oka mlade. Kosa joj je crna i duga, i trepavice kao vetake. ena izgovara usrdne molitve. To je ritual, i on je usmeren konkretno protiv mene. Cilj rituala je informaciono kodiranje. Igor uzima strelu i gaa u sto. Delovalo je kao da je tamo poeo zemljotres. Sve se ljulja, pada. Svea je zapalila fotografiju, izgoreo je oak. ena je u panici. U njenoj svesti je strah. Ona je shvatila da se sukobila sa neim mnogo monijim od sebe. Grozniavo gasi svee. Ostaje da se nadamo da e joj lekcija biti od koristi. Paklom, vetiara primitivna. Podiemo se u Bardo-kanal da zavrimo prouavanje nivoa. Peti nivo je s leve strane. Tama, uragani, kovitlaci, munje, stanje oveka i prirode. Leti ogromna pela: jedna strana joj je prugasta, kao kod bumbara. To je hipnoza. S desne strane je potpuna suprotnost plavo nebo, paperjasti oblaci, prolena nepogoda. Sunce, milujui vetar, breze. Ma, i ovo je hipnoza. Probaemo kako to dejstvuje. Skaemo na odmorite. Crtamo dve kue. U svakoj ivi po jedna porodica. Oivljavamo sliku. Skaemo gore. Sakupljamo dve vreice hipnotikih vizija. U jednu skupljamo vetar, tamu, ----------------------------------------------------------------------* amulet - amajlija vlagu. U drugu proleni neni vetri, pejzae sa brezama. Izruujemo iz prve vreice sadraj na kuu neto se lomi, nita nije skladno, svi se u porodici svaaju, ne mogu da se dogovore. Sipamo iz druge vreice na drugu kuu. Tamo se svi osmehuju, blistaju, smeju, rade. esti nivo levo. Ovde je stvarlatvo, ali nekako udnovato netalentovanost, skribomanija, uzaludni pokuaji. Desno grandiozna nadahnua genijalnih ljudi. Ovde stvaraoci stiu vizionarstvo, da bi napisali knjigu, naslikali sliku. Meni je ovde divno, prijatno, ne elim da odem. Ali je Igor ve umoran. Treba da se vratimo.

***
Znanje o strukturi upravljanja Zemljom je izazvalo, sa svoje strane, kaskade novih informacija. One su se pojavile odjednom u mojoj svesti kao datost neznano otkuda, nepoznato zbog ega. Ja sam, iz nekog razloga znao, da se nivoi obrazuju zbog okretanja Zemlje oko svoje ose,

kao rezultat procesa elektromagnetne separacije. I svaka planeta Sunevog sistema ima neku svoju strukturu uticaja u tom planetarnom mehanizmu upravljanja. Pri emu nivoi idu poput piramida, ne samo nagore nad Severni pol, ve i nadole, ka planetarnom jezgru. Dobijaju se, sve u svemu, dve piramide, spojene svojim osnovama za zemljinu povrinu. Tu strukturu sam veoma briljivo iscrtao na vrstom listu debljeg crtaeg papira. Dobila se veoma aktivna slika. Svetao, srebrnkaste boje Bardo-kanal, presekao je tu konstrukciju odozgo nadole. Jo jedan isti takav kanal horizontalno je presecao prvi. Vrlo jasno i nedvosmisleno se pojavio krst. I odvojio je Bog svetlost od tame. ime je odvojio? Proizlazilo je da Bardo-kanal, ispunjen zagonetnom srebrnkastom bojom, i jeste nakakav Boanski razdelitelj. I ime njegovo je Sveti Duh. I sazdao je Bog dva golema nebeska svetlila: veliko svetlilo za upravljanje danom, a manje svetlilo za upravljanje noi, i zvezde. Sa velikim svetlilom je sve manje-vie jasno. Sunce je zvezda naeg planetarnog sistema. A ovo malo svetlilo je izazvalo nedoumicu: gde je ono? Jer ono nije za zvezde one su izdvojene. Moda je to Mesec? Njegov uticaj na deavanja na naoj planeti je ogroman. Ali su me muile sumnje. Oseao sam da moram da naem odgovor na to pitanje, tim vie to je Lapin ne jednom govorio o nekakvom tajanstvenom Suncu 2. I povezivao je sa njim planove, ni manje ni vie svoje finansijske moi. A poto sam poodavno prevaziao stadijum kada sam se prema njegovom napoleonovskom ponaanju odnosio kao prema izofreninim prolenim pogoranjima, odgovor na ovo pitanje sam morao da dobijem. I to bre, to bolje. Sad je pravo vreme da unapred upozorim ne odve iskusnog itaoca o jednoj osobenosti jasnovidosti. Isprva jedan prost primer. Kada neko ima problema sa srcem, njemu prvo rade kardiogram. Teko pojmljiv grafikon ne odraava, razume se, sav sloeni rad nae pumpe, ve prua predstavu o nekim stranama njegovog rada, i lekarima je najee ta slika ne samo neophodna, ve i dovoljna. Mi zasad ne znamo, kako zapravo izgledaju i ta sobom pokazuju te suptilne materijalne sutine s kojima rade vidoviti ljudi. Ali, same te sutine ele zajedniki da deluju sa ovekom. Zato se one predstavljaju vidovnjaku u uobiajenim vidovima za njegovu kulturu i vaspitanje, razgovaraju sa njim na njegovom maternjem jeziku, koristei, opet, poznate mu od detinjstva izraze u govoru. ovek je oboleo od srca, on se obratio jasnovidom, a taj vidi avolia koji stee aortu. Ne kardiogram, ve tog neistog, kakvim ga mi zamiljamo po ilustracijama u bajkama. Jasnovidi moe potpuno realno da razgovara sa njim ne naglas, istina, ve misaono, ali oni razumeju jedan drugog. I uzgred budi reeno, taj avolak, neznano kakvom i ijom matovitou stvoren, neuporedivo potpunije odraava sutinu pacijentove bolesti, od ureajem nacrtanog kardiograma. Ja mislim, kada se ovekov mozak aktivira sa uobiajenih tri-etiri procenta na pedeset, na primer, onda on moe da zamisli nekakve procese, pojave, pa ak i apstraktne pojmove, upravo u vidu prepoznatljivih sutina. Inae, zato bi ona ista adaja, pa i avolak, gore pomenuti, imali samo

jednu ili dve funkcije, koje su, potpuno je jasno, prilino primitivna odreenja. Nekakav Kerber ne jede, ne pije, za prijateljicama ne tri, ve samo uva ulaz u peinu. ovek je viefunkcionalan, sa velikim brojem stepena slobode. Upravo njegova svest stvara na svet, vie o tome se ve govorilo. I tada svi ti likovi, sutine, ili kako ih ve nazvati jesu samo sredstva trenutne spoznaje desne hemisfere mozga i osvajanja tih prirodnih pojava, za ije bi dostizanje levoj hemisferi naeg mozga bio potreban dugi niz godina. Prost primer: pre sto godina, fiziari su otvorili vrata, oveanstvu dotad nepoznatog, podruja mikrosveta, sveta atoma. Naunici su od tada veoma paljivo i podrobno izuavali tu najmanju nedeljivu esticu, prikupljajui svedoanstva o njenom odreenju, o njenoj ulozi u naem svetu u izgradnji materije i fizike realnosti. Pa, evo pitanja: da li su Maks Plank i ostali bili meu prvima koji su otkrili u osnovi materijalnog sveta atom? Onaj, ko je prouavao drevnu istoriju, zna da je postojao filozof Demokrit. I on je pre dve i po hiljade godina takoe govorio o atomima, i ostavio nam opis te estice. A evo ta je zanimljivo: opis, koji nam prikazuje savremena fizika, i onaj, koji je ostavio filozof Demokrit iz drevnog grada Abdera, faktiki su identini. Samo to je jedan ve imao, recimo - Maks Plank, stotinama godina prikupljane odreene teorije i istraivanja drugih naunika, to predstavlja nekakav temelj materijalistikog poimanja stvarnosti; kod drugog nita od toga nije postojalo. Jedan je ve imao i ureaje i eksperimente, a drugi nije imao nikakve mikroskope, ne samo molekularne, ve bilo kakve. Bez obzira na to, on je na neki nain otkrio i spoznao, uoite, pre dve i po hiljade godina, i otkrio, jo jednom ponavljam, tano. U sutini, on nije imao nikakvih razmimoilaenja sa savremenom predstavom o atomu. Znai, on je primio to znanje na neki drugi nain, iskljuivo pomou prosvetljenja, intuicije ili, sada to moemo da kaemo, jasnovidosti. Zato to danas to vie nisu samo pojedinci, ve mnogi poseduju taj instrument ili tu mogunost ovekovu na praktinom nivou, to jest, znaju kako da se umeaju u procese koji se dogaaju unutar organizma, unutar elije, unutar hromozoma, pa ak i gena. Mogu da poboljaju u istinski savrenom smeru negativne dogaaje, ime postiu ozdravljenje, a u mnogim sluajevima mogu ak i da izmene tok dogaaja. Kako se to postie? Verovatno se pojave ove vrste odnose na oblast, principijelno nedostinu zemaljskoj spoznaji sveta, a o kojoj je pisao Semjon Frank. Ali u jo jednom napomenuti - ni sutinu elektriciteta mi do dana dananjeg ne poznajemo, to nam ne smeta da se njim aktivno koristimo. Te, zato onda ne bismo preusmerili na dobrobit one vizije koje se javljaju vidovnjaku? Anele i svete mi vidimo onakvim, kakvi su predstavljeni na ikonama, te ih zbog toga lako prepoznajemo. Zahvaljujui kanonima ikonopisa, mi razlikujemo jednog od drugog. Isto je i sa istorijskim poznatim linostima, iji su nam ivopisni portreti poznati. Ponekad su ti portreti izmiljeni, pa ta s tim? Odmah iskrsava jo jedan uslov: to je jasnovidi obrazovaniji, tim vie vidi. Da bi se prepoznalo neto u starcu Sokratu, mora se znati ta je taj filozof bio u tom odreenom vremenu.

Jasnovidi sa obrazovanjem umskog inenjera, zasigurno vidi svet onostranih sutina drugaije od zootehniara. A ukoliko budu radili zajedno, u rad e biti ukljuen njihov zajedniki kulturni arsenal predstava. Ovde ima mnogo veoma zanimljivih problema. I velika je teta to se niko ne bavi istorijom jasnovidosti, uporednom analizom naih vizija i njihovom zavisnou od linosti ekstrasensa. Dakle, onostrani svet eli nae sudelovanje, ljudi su mu neophodni. Kakav je krajnji cilj ove saradnje ne znam. Ali vrsto verujem da se svoje ljudske vrednosti neu odrei. Razume se, ja uopte nisam prvi koji pokuava da istrai i spozna mogunosti suptilnog sveta i njegove veze sa fizikom realnou. Moje preimustvo je samo u tome, to sam ja istovremeno i istraiva i uesnik u tom procesu. ak su se i u bivem SSSR-u mnogi naunici odvaili da izraze svoja potpuno jeretika miljenja, sa take gledita tada vladajue, marksistiko-lenjinistike ideologije. Evo jednog od njih, koji pripada dopisnom lanu Savezne Akademije nauka V.I.Siforovu: to se ire otvara horizont znanja, tim vie oseamo ogranienost spoznajnih i intelektualnih mogunosti pojedinanog oveka. Ve sama profesionalna specijalizacija i specijalizacija u nauci jesu - posledica priznanja s nae strane te injenice. U skladu sa tim, kako se to danas predstavlja, znanja o Vaseljeni i dalje ostaju relativna istina u onoj meri, koliki im je znaaj, po svom shvatanju, pridavao V.I.Lenjin. Ja sam uveren, da emo se u Kosmosu susresti sa mnogim iznenaenjima, ukljuujui i veoma neobine forme materije. Mnogo dublje prouavanje prostora-vremena, pridodato prostoru-vremenu principa diskretnosti, otvorie pred nama takve horizonte poimanja Vaseljene, o kojima danas ne moemo ak ni da pomislimo, a koji sa pozicije dananjeg dana mogu da nam se uine bezumnim i neverovatnim. Isto tako, nekada se misao o prenosu energije kvantima, fiziarima inila besmislenom. Stepen neoekivanosti, paradoksalnosti ideje, moe se kasnije pokazati kao mera njene aktivnosti. Ovaj paradoks je u svoje vreme formulisao Nils Bor: Pred nama je besmislena teorija. Pitanje je samo, da li je ona u dovoljnoj meri besmislena, da bi bila valjana. Sve ovde izreeno je u neposrednom odnosu sa hipotezom o razumnoj Vaseljeni. Percepcija Vaseljene kao samoreguliueg sistema, obdarenog nekakvim atributima koji ostvaruju odreene ciljeve ta percepcija izlazi van granica naeg sadanjeg relativnog znanja. Mogue da je ovo ta situacija koja nam danas pomae, i omoguava da se do znanja doe uz pomo intuicije.

***
Na poslu, u izdavakoj kui Hudlit, upravo u trenutku kada smo se, reklo bi se, ispetljali iz dunikih jama i pokazali stabilnu tendenciju rasta svih pokazatelja, zapoeta je, od strane zamenika

ministra Grigorjeva, strukovna rekonstrukcija nizom zaplaivanja, i glatko prelazila u fazu praktinih mera. Oko nas su se dogaale komarne histerije ponovnih preraspodela, iji su se ciljevi potpuno jasno iskazivali: postaviti na kljuna mesta svoje ljude, ostale rasturiti po velikim bratskim grobnicama holdinga, u kojima e oni sami postepeno nestati sa konkurentskog trinog prostora. U konanom rezultatu, kao dopuna odavno poznatih pogodnosti, u centru Moskve se oslobaao prilian broj prestinih zdanja, ija je veta podela obeavala, ne toliko dravi, koliko zastupnicima njenog dvoglavog orla-inovnicima, izuzetne posrednike dobitke. Sve u svemu, zapoinjala je krupna igra, i niko nije imao nameru da se ustee. Na isti nain kako su nekada izbacivali iz kabineta bive rukovodioce Goskompeati, sada su sa istom medveom preciznou bili spremni da izbace iz direktorskih fotelja ljude, koji su iskljuivo spasavali svoja preduzea od definitivne smrti. Zaista je najtraginije u njihovom poloaju bilo to, to vie nisu bili potrebni dravi, a oni su opstajali uprkos tim komarnim uslovima u koje su bili dovedeni, lieni obrtnih sredstava, a s vremena na vreme, u potpunosti su im skidali sa njihovih bankovnih rauna sve to bi zaradili. U trinoj utakmici komercijalnih preduzea, oni su morali da savladaju trasirani put, nemajui u rezervoarima svojih motora ni kapi goriva. Zato to su obrtna sredstava to gorivo, bez koga ni jedan projekat preduzea bilo ono komercijalno ili dravno ne moe biti realizovan. Te, ukoliko su privatna preduzea i mogla da garantuju bankama vraanje pozajmljenih sredstava aktivama svojih akcija ili nepokretnosti, ta su mogla da ponude kao zalog dravna preduzea? Zato to ona nieg svog nisu ni imala. Mi smo sa aljenjem bespomono posmatrali kako su unitavali na nae oi jedno uveno izdavatvo za drugim. Urednika novina Knjievni pregled su otpustili dok je bio na bolovanju. Direktorku izuzetno uspene izdavake kue Deija literatura, Jelenu Norcovu su skinuli sa dunosti u roku od dve nedelje. Ona je predala tubu sudu, dobila spor, ali ipak nije uspela da se vrati na preanje radno mesto. Nervi njene majke nisu izdrali, i ona se sa infarktom miokarda nala u postelji. Ve u bolnikom krevetu, preklinjala je erku: Lena, oni e te ubiti! Zar ne vidi kakvi su to ljudi! Napusti sve, ako hoe mene da spase. Neu moi da ivim, znajui da si ti sve vreme u opasnosti. Eto, u takvim su se nepovoljnim okolnostima na poslu, u struci razvijali dalji dramatini dogaaji. Bez obzira na neverovatne psiholoke sloenosti, Igor i ja smo pronalazili vreme za dalje izuavanje novootkrivenog, nama ranije nepoznatog carstva - preko sedam mora i sedam gora. Na sedmom nivou sdesna i sleva, pronali smo udotvornu ivu i mrtvu vodu. Tek to zakoraismo preko ulaznih vrata, a bajkoviti sadraji iznenada stekoe svojstva stvarnosti. Znali smo da ukoliko poemo dalje po novootkrivenom nam putu, moe da se desi da nam ne bude dovoljna ni decenija da pojmimo ta se sve tamo nalazi. Na osmom nivou smo ugledali oivljavajue i usmrujue krstove.

Na devetom nivou smo nali biblijski Raj i pakao. Svaka vrata se otvaraju pred nama, ali mi zasad ne moemo da istraimo sve to se skriva iza njih. Bojimo se da se ne izgubimo. Jednom smo u Bardo-kanalu ugledali ogromnog crnog gavrana. Poto smo bili u zatitnim omotaima, kojima nas je nauio da se sluimo Grigorije Petrovi, gavran nas nije primetio i proleteo je bukvalno pored. Odluili smo da ga uhodimo, te poskakasmo za njim. Uzgred budi reeno, poskakasmo je isuvie jaka re. Jedan skok nam je nedostajao da bismo ga stigli na treem nivou, u koji je on uleteo kroz vrata Carstva mrtvih. To su bila leva vrata. Niko nas nije zaustavio, kada smo krenuli njegovim tragom. Gavran se spustio na zemlju. Sad je bio napola ovek. I mi ga poznajemo: Lapin. Eto s kim se sastaje, otkuda mu njegova znanja i mo. On nije ovek. Sa strane je ptica, a s lea avo, sa repom i kopitama. Njega doekuje golemi crni ovek sa kapuljaom preko lica. Ne vidimo ko je to mukarac ili ena? Na ramenu mu je kosa. To je Smrt. Stoje jedan naspram drugog. Opte telepatski. Ne moemo da uporeujemo informaciju, inae e nas primetiti. Vidimo samo kako se iz grudi Smrti u grudi, glavu i ispod prepona tog poluavola - poluptice granaju bujice crne energije. Eto gde mu je dom, evo gde mu je rodbina. Treba otii pre nego nas primete. Da se borimo sa Smru, teko da smo jo spremni. Neprimetno odlazimo, tim pre to se u daljini okuplja ogromna gomila mrtvaca. Uvee smo odluili da posetimo Lapina. U poslednje vreme on otvoreno radi protiv mene. Mnogi, meni bliski ljudi, vide hipnotike filmove sa jezivim scenama silovanja. Ta zastraivanja oigledno nisu sluajna. Posebno kada si upoznat sa delovanjem nivoa, i sam moe da radi neto slino. Iako, izmeu moe i radi postoji ogromna provalija. Lapin ju je izgleda preskoio. Pa ta da se radi, znai da s njim nije neophodno biti ceremonijalan. Pronali smo mog biveg gurua u Moskvi. On je u stanu jednog od svojih potovalaca. Dozvolio mu je da tu stanuje koliko god hoe. ita knjigu. Odlino se osea! Nema veze, sad e ga to proi. Ne uklanjajui zatitu, ulazimo mu u svest. Znamo ta traimo. Informacione niti su bukvalno kadrovi filmske trake. Pregledamo ih. Tako evo ih, mrtvaci Carstva mrtvih! On je i sam doao odande. Njegov zadatak je - da prikupi energiju onih koji su njemu povereni, i da je kroz egregor prenese u Carstvo mrtvih. Tamo ih napaja energijom na raun ivih. I evo, on stvara zamiljene forme uasa i puta ih na ostale ljude. Ba su zanimljive njegove zabave! Ko bi mogao i da pomisli da je u dvadesetom veku veku trijumfa materijlizma ovakva mistika ne samo mogua, ve i da aktivno deluje meu najzagrienijim ateistima. Zaista su putevi Gospodnji nepojmljivi. Lapin osea prodiranje u sebe. Tim vie to je naa svetla energija za njegovu tamnu sutinu bukvalno kao sveta voda. Ona ga ee. On ustaje, aktivira biokompjuter (poto je to njegov termin, neka naziva svoju svest kako god hoe). Penje se na nivoe. Pokuava da otkrije odakle dolazi napad. No, naa zatita je za njega neprobojna. Lapinova ena ga pita: - ta je s tobom? - Ne smetaj mi, ini mi se da opet Petrov nasre obrecnu se vetac.

- Ti si zbog svog Petrova poremetio pameu napade ga pogrdama razbesnela Ljusa i okrete se od njega. Lapin se okrete licem ka nama. Njegov skenirajui zrak proklizava po naoj zatitnoj kocki. Prelomio se na njenoj povrini i obiao je sa dve strane. Tako nee nita otkriti. Igor i ja se premetamo ulevo, a on gleda desno. Uzrujava se. Isputa knjigu na pod i sav se trese od iznenaenja. Uzimamo ezlo i obrubljujemo knjigu crvenom bojom. Lapin ugleda buktei krug oko knjige. Njegove noge klecaju. Pada u fotelju. ena se opet interesuje: - ta je sa tobom? - Umoran sam, stres. Noge su mi kao od vate, ne sluaju me lagano tone u san. Napali smo ga hipnozom. - Da mu, moda, koji uasi zavrtimo ? pitam Igora. - Ma ne, on ih voli ne slae se sa mnom moj ratni drug. ena ustaje, bocka ga po ramenu. - Ma, ta ti je, ti zaista spava? On se zavali na naslon fotelje, i moli slabanm glasom: - Daj mi da popijem. - Idi doavola - oseajno ga, iz due alje ona, te odlazi u drugu sobu. Iznova mu se uvlaimo u glavu, posmatramo ta je osmislio u poslednje vreme. Radio je na zatiti. Jednostavna je. Razne figure osmiljene ovekom: piramide, kvadrati, lopte, koje se spajaju kao letei tanjiri. Idemo dublje. Boe moj! Kako je on iznutra star! Nekoliko miliona godina! Upisujemo mu u podsvest pisamce od nas: Pokaj se! Misli o Bogu! Ne bavi se tamnim poslovima. Sad se mirne savesti moemo odmarati. Odlazimo iz tog prostora u moj kabinet. Osmehujui se, Igor i ja gledamo jedan u drugog. Sreni smo kao deca.

***
To to smo mi uradili u virtuelnom prostoru, iznenada dobija savreno odreenu materijalnu potvrdu. Kod nas je u Centar neoekivano dola jedna od Lapinovih najbliih saradnica, koja maltene od prvih dana sarauje sa njim. ena je bila oigledno uznemirena, ak uplaena. Ispriala mi je da su nju poeli da zabrinjavaju uestali sluajevi rastrojstva psihe kod dece, vezane za Lapinove metode. Skupila je hrabrost da mu telefonira i da mu izloi svoje bojazni i vie od toga, neslaganje.

A sledeeg dana se u Centru pojavila ena iz Donjecka. Ona je tamo rukovodila filijalom Akademije. Tri deije grupe, koje je ona pripremala po Lapinovoj metodici, jedna za drugom su se razboljevale od bolesti, nalik na one od kojih su bolovala i druga deca koja su prola kroz energetske treninge na Akademiji. I isto su ih, kao i njenu decu, muili komari i grobljanski sadraji. Naalost, nisam uspeo s njom da se sretnem. Sa njom je razgovarala naa efica kancelarije. Ona je mnogo toga objasnila goi iz Donjecka. Nadam se da e joj to pomoi da se snae u onome to se dogaa. Kada sam sledei put izaao sa Igorom u nematerijalni prostor, ve su nas oekivali. Pojavio se aneo sa velikim blistajuim krilima i pozvao da krenemo za njim gore. U magnovenju smo se nali zajedno sa njim negde iznad nivoa. Stali smo na oblak koji je bio ispod nas, kao na zemlju. Nad glavama su nam, takoe, bili oblaci. Oni su se kovitlali i ograniavali svetlost. Potom se u njihovom rasprskavanju stvorio prozor, i u njemu je iknula blistava, zaslepljujua bujica. U toj bujici se najpre pojavila geometrijska figura - krug sa naslikanim zlatnim nitima trougla. Sa strane se materijalizovala ikona sa likom Hrista, ukraena dragim kamenjem, i poela da se primie geometrijskoj figuri. Ona je lagano, ritmino ula u centar trougla, stvrdnula se tamo u zlatnu medalju i iznenada zaplivala ka nama. Na medaljonu se niotkuda pojavio zlatni lanac, i navukao na vrat Pegaza. Za njim se iz svetlosti pojavio ovek sa Monomahovom kapom na glavi. Za njim su izali sveti i vojnici. Bilo ih je izuzetno mnogo. Prolaze mimo nas. Okreu glave, posmatraju nas namrgoeno, paljivo, ispitivaki. Tamo, odakle oni izlaze, opaaju se zidine drevnog grada. One su visoke, sneno bele. Iz svetlosti iskrsava ovek u dugoj beloj odei, sa krilima na leima. On leti iznad vojnika i svetih. I osmehuje nam se. Mi bojaljivo pokuavamo da ga prepoznamo: - Arhanel Mihailo? - Da! Zar me niste prepoznali? Opet idu ljudi, nosei u rukama barjake, vezene zlatom i srebrom. Iznova vojnici u pancirima i sa lemovima. U njihovim redovima su i sveti Pravoslavne Crkve, svetenici. Oblaci se razmiu jo ire. Pod njima se pojavilo more, oluja baca staru barku sa talasa na talas, i vetar u paramparad kida natrulo jedro. A ljudi stoje na palubi i ne boje se. Zrak sa neba vodi lau. Slika nestaje. Sad vidimo golemog oveka. To je kova. On kuje bogatirski* ma sa velikim kamenom u okviru, uvren na raskru seiva sa balakom. Prua nam ga. Igor ga uzima i ljubi seivo. Iznenada sam prestao da budem Pegaz. Stojim pored Igora u akademskom ogrtau. ----------------------------------------------------------------------* bogatir junak, vitez, velikan prim prev.

Neko sa strane, takoe gorostas u odori svetenika, pokropio nas je svetom vodom iz utog vedra snopom granica bosiljka. Nas krste ogromnim krstom, i mi celivamo krst tri puta. Blagoslovivi nas, svetenik nam jednom pa drugom polae ruku na desno rame. - Sad ste primili istinsko sveto krtenje. U ime Oca, Sina i Svetoga Duha, amin!

***
Razume se, ovako neto nisam mogao da prihvatim samo kao injenicu, ne rastumaivi i ne podvrgavi ekpertizi svesti. Da negiram ono to se deavalo, bilo je nemogue, a uz to, iako nisam bio jedini uesnik dogaaja, arko sam eleo da naem nekakvo uobiajeno uporite za ta neverovatna zbivanja. Isti onaj novinar, A.Gorbovski je u svojoj drugoj knjizi Drugi svetovi (M, 1991.g) istraivao neto slino mom sadanjem opaanju. Dozvolite da ga citiram: Misao o nekakvim sutinama koje ive pored nas, neshvatljive organima naih ula, prisutna je u ljudskoj svesti praktino oduvek. Ta predstava proima sva verovanja, svetske religije i mitoloke sisteme razliitih naroda. Moe se sa sigurnou tvrditi, da u istoriji ljudskog roda nije bilo civilizacije u ijem svetonazoru nije bio prisutan taj element. Shvatanja teologa, filozofa i mistika svih epoha o tome ta predstavljaju same po sebi te sutine, ne mogu ni dan danas da ostave ravnodunim one, koji pokuavaju da pojme sline fenomene. Neki veliki mislioci su ostavili niz drugih svedoenja svoje prozorljivosti, a koja se odnose na ono o emu sada ovde govorim. Aristotel je smatrao da pored ljudi, ptica, ivotinja i ostalih, dobro nam poznatih formi ivota, postoje jo neke sutine, koje ne moemo osetiti naim ulima, a koje poseduju mnogo tananije, eterino telo, ali, koje je toliko supstancijalno, kao i ona koja mi vidimo. Aristotel je navodio to gledite, kao i mnogi drugi filozofi razliitih epoha koji su delili ta uverenja, ne optereujui se bilo kakvim dokazima i argumentima. Oni sebi nisu postavljali ciljeve da nekoga u neto ubede. Osim toga, poimanje te druge realnosti, i oseaj da ona postoji, vie je pre bi se moglo rei, oblast duboke intuicije, negoli logikih prorauna i racionalistikih konstrukcija. Takva konstatacija je ili u stanju da izazove odjek i shvatanje kod nekoga ko je obdaren takvom intuicijom, ili ne. Iz ovoga uopte ne proizlazi da je neko bolji ili loiji. Jedino to proizlazi iz toga je - da poneko osea svoju bliskost sa nekom irom, viedimezionalnom realnou, a neko ne. Dakle, treba razmiljati, a mislioci su bili tako logini samo napominjui, a ne argumentujui ta svoja uverenja. Priznajem pisao je Kant, - da sam sklon tvrdnji o postojanju nematerijalnih bia u svetu.... Po svoj prilici, podrobnije od ostalih to je izneo K.E.Ciolkovski. On je verovao u nastanak, u samo praskozorje postojanja Vaseljene, nekih bia, stvorenih ne tako kao mi pisao je on, - u najmanju ruku iz neuporedivo razreenije materije. Za milijarde godina svoga ivota, ta bia su,

smatrao je naunik, mogla da dostignu vrhunac savrenstva. Da li su uspela da se sauvaju do dananjih dana i da li ive meu nama, budui da su za nas nevidljiva? pitao se Ciolkovski. Naa nesposobnost da opaamo te fine strukture drugih sutina, uporediva je, mogue, samo sa nesposobnou insekata ili, recimo pela, da shvate nae sopstveno postojanje kao oveka. Ljudi se bave pelarstvom vie od 10.000 godina. Deset milenijuma zaredom oni iskoriavaju pele, modifikuju ih, prouavaju, piu o njima lanke i monografije. A pri tom, za same pele, ovek, oigledno, ostaje iza barijere njihovog poimanja. Njihov vid je stvoren na nain koji im omoguava da razlikuju samo rasplinute konture bliih predmeta. U toj lelujavoj movari, magloviti spoljnji obrisi oveka, drvea ili stubova, podignutih u ast nekakvog dogaaja naeg sveta, podjednako su im neprimetni i apsolutno nevani. Pele, smatra poznati francuski istraiva Remi oven, ak i ne nasluuju da postoji takvo bie, kao to je ovek. U toj stvarnosti, u kojoj one borave, nema ni oveka, ni oveanstva. Slino pelama ili insektima koji ive u prirodi, i ne nasluuju da postoji ovek, mi ne primeujemo ni drugaije sutine, koje moda, isto tako ive pored nas. Istina, katkad sebi barem moemo da dozvolimo misao da one postoje. Ali, kakav je ivot tih sutina, kakvi su njihovi motivi i ciljevi, ukoliko su im uopte svojstveni, mi ne moemo znati. Kao to ne bismo mogli da znamo, ne odgajaju li i one oveanstvo, isto kao to mi odgajamo pele. Uzgred, moda je, hvala Bogu, i bolje to ne znamo (s.133-135). A evo jo jednog miljenja poznatog neurofiziologa, dobitnika Nobelove nagrade D. Eklesa: - Uveren sam, da polazna realnost mog poimanja sopstvenog ja, ne moe biti identifikovana sa mozgom, neuronima, nervnim signalima ili prostorno-vremenskim modelima dobijenih impulsa. Ne mogu da poverujem da iskustvo svesti nema drugi nastavak, da nije imalo priliku drugog postojanja pri nekim drugaijim, za nas nezamislivim uslovima. U svakom sluaju, ja tvrdim, da mogunost sledeeg postojanja ne moe biti odbaena na naunim osnovama. Po njegovim reima, postoji nekakva komponenta ljudskog postojanja u svetu, koja nije podlona dezintegraciji posle smrti. A sad sam i ja lino doao u dodir sa sutinama, koje nevidljivo borave pored nas, i uspeo sam da pojmim novi aspekt svog sopstvenog postojanja. ak je udnovato i neoekivano ukljuivanje u ritual Svetih Tajni, bezuslovno bio deo nekog plana, koji sjedinjuje razliite strukture linosti psihe i svesti, kako moje, tako i Igora Arapjeva. Jer, jo je Paracelzus odluno tvrdio da svaki ovek ima dva tela fiziko i duhovno. A on je bio jasnovid. Te tako, ta se dogaa sa nama cepanje ili sinteza ta dva tela?

***

Moja uenica Tamara, koju sam ve spominjao u ovoj knjizi, ima izuzetno jaku glavobolju. Napadi na njeno zdravlje estoko me izbacuju iz ravnotee. Tamara, isto tako, jedva podnosi to beskrajno poboljevanje. Ima neprekidne nervne padove. Zovem Igora. Moramo se nekako izboriti sa tim. Vie se ne mogu trpeti beskonani kosmati (tako Igor i ja nazivamo podmuklo stanovnitvo podzemnih struktura). Odluili smo da poradimo utroje. Izlazimo u nematerijalni prostor. Nad Tamarinom glavom visi lopta sa svetleim ilicama. Lokalizujemo napad i idemo po zraku prema onome ko ga je poslao. Poznata ptica sa repom i kopitama. - Ma, sad emo te udaviti, kosmati! besni Igor i napada. Ptica se preobraa u ogromnog razjarenog vuka. Vidim mu oi sa utim odbljescima mrnje, iskeene onjake. Ali je vuk malo izgubljen. Na dvoboj sa Georgijem Pobedonoscem on, ini se, nije raunao. Hoe da pobegne. Kasno. Igor ga mlati kopljem. Vuk se pred naim oima pretvara u lisicu. Takoe ogromna podlost. Upravo je preda mnom oi u oi. Udaram je kopitom. Iz lisice je otprhnuo gavran, odleteo nekuda na nivoe. Mora se neto uiniti sa Tamarom. Njoj je jako loe. Hitamo uvis, uzimamo tamo ivotvorni krst. Stavljamo ga preko puta Tamare. Odozgo dolazi moni zrak. Krst smetamo u zrak i usmeravamo nastali Sunev vetar na Tamaru. Ona je cela u njegovoj bujici. U nju ulazi moni naboj boanske energije. Bol je uminuo. Mnogo joj je bolje. Dodajemo jo energije iz ezla. Ona ozdravljuje direktno naoigled nas. Odozgo se pojavljuje beli golub. Zovu nas gore. Tamara izlazi iz nematerijalnog prostora, a mi letimo za golubom. Na samom vrhu nivoa stepenice. Na njima sedi sveti Georgije Pobedonosac. Padamo pred njim na kolena. On je tako golem, da mi jedva doseemo do kolena njegove noge. - ta hoete da me zamolite? pita. Odgovaramo da molimo pomo u borbi sa tamnim silama, i za dobra dela. On nam prua ruku sa prstenom na prstu. - Dodirnite prsten. Mi ga dotiemo i oseamo kako raste snaga u nama. Sada treba nai Lapina. Dotui ga. Sputamo se na zemaljski nivo. Pronali smo njegov stan. On je obavijen tamnom opnom. Nova zatita. Kako je ukloniti? Zrakom izrezujemo prozori, virimo kroz njega. Kuhinja. On sedi pored ene za stolom. Deluje izgubljeno. To je slomljen ovek. oveksenka. Ulazimo mu u svest, vraamo informaciju jueranjeg dana. Mozak Lapinov su dve kuglice. One su energetski i informaciono meusobno povezane. U centru njegove strukture kvadratii. Ima ih desetak komada i vrlo su aktivni. Zrak odlazi kroz Bardo do treeg nivoa. Jo jedan impuls odlazi na esti nivo, gde je hipnoza. To je sve jueranja slika, kada se on pripremao da nas napadne. Evo ga

u Carstvu mrtvih. Sa strane - ptica, slea avo. Potpasan je konim uzanim remenom. Za pojasom su mu magini instrumenti petrolejska lampa i krag. Preko puta poznati lik u crnom dugom kaputu i sa kosom. I ponovo se iz grudi Smrti u Lapina ispumpava crna energija. On se pretvara o ogromnog gavrana. Pod njim je teka crna platforma sa kovanim prstenom u sredini. On se hvata kandama za prsten, podie plou u vazduh i nosi je kroz Bardo-kanal na zemaljski nivo. Nalazi moju kuu i sputa plou odozgo. Pojavljuje se konjanik naa zatita. On dri plou rukama, ne dozvoljavajui da se spusti. Ali ni ptiica takoe nije ba svakidanja. eka, kada mi neko dolazi u kuu, alje kroz te ljude koji ulaze impuls, stvara rezonancu i pritiska odozgo ploom. Svima u kui postaje loe. Sad smo se pojavili Igor i ja. Poinjemo da se borimo sa njim. Ista borba kao jue. Mi se bijemo sa vukom, a crna mrljica odlazi uvis i skriva se na treem nivou. Znai, vuk je iluzija, hologram. Mi smo se borili sa vukom koji nije pravi, ve sa kopijom, koju su nam veto podmetnuli. Iako, sudei po Lapinovom stanju, njemu je ve svega dosta. Georgije Pobedonosni nije nekakva vetica na metli. eleo bih da dodam Lapinu makar neto nelegitimno. A ve je muno koliko on jadno izgleda. U Rusi* leeeg ne biju. Izlazimo, odlazimo. Nek se oporavlja, jo emo se sresti. Vratili smo se u na kabinet, pod kupolu kule. Ali, da iskljuimo ekrane unutarnjeg vida nismo uspeli. U nas je ula informaciona bujica, i poela da se odmotava kao da glas iznutra odjekuje: Izmerite utroak vremena na dogaaje vitruelnog plana oznaene realnosti. Dogaaj se desio. Poele su promene. Realnost je poela da se menja. Lapin se zainteresovao za taj pravac, ita odgovarajue tekstove, knjige. Tu su se uvrstile vae ispravke, koje menjaju vaan deo njegovog ivota. Vama nije ostavljeno dovoljno vremena za potpuno kolovanje, i zato to se pribliava veoma vaan dogaaj, treba pouriti. Lapin vas je znatno pretekao. Vi ste se pojavili u procesu uspostavljanja njegovog odnosa sa Grabovojem. Imate izuzetno mnogo snage, ali niste dobro procenili s kim imate posla. Tamne sile su ojaale i hoe da ogranie carstvo Hristovo. Milenijum je godina promena. Zakon to doputa. Vi moete pomoi Hristu. Vi radite valjano, time to preinaujete Lapinovo okruenje, ali je to nedovoljno sva sila je u njemu, kao to je vaa sila u vama. Njegova grupa zavisi od njega. Vaa od vas. Konano, sve e se odluivati u neposrednoj borbi. On je vrlo ozbiljan protivnik. On posmatra kakva je protivnikova smrt. A najvanije je: kakva je kod koga smrt? ------------------------------------------------------------------------------------* Rus Rusija se do dolaska hrianstva zvala Rus

Vi se borite na vrhu. Ali se zbivanja prelamaju i dole. Unesite jasnou. Usmeravajte ljude. Uskoro ete morati da stanete na elo svega i ovde, u Carstvu Boijem, i dole, na Zemlji. Podignite barjak okupie se vojska.

***
. Sledeeg dana smo Igor i ja otputovali kod Grigorija Petrovia. Doekao nas je, kao i uvek, sa osmehom i ve bio u toku zbivanja koja su se dogodila u nematerijalnom prostoru - Ma, ta ete, deava se. Obmanuli su me. Najvanije je izvesti tane zakljuke iz onog to se dogodilo. Pobede uvek osvaja onaj, koji izvede pravilne zakljuke. Razmislite, kako se sad boriti sa hipnozom i hologramima, kako opaziti meu svim tim kopijama istinskog protivnika. A sad, hajde da poradimo predloi on. Ukljuite svoje ekranie. I, poinjemo. On se usredsredio. - Iskustvo skupljanja prostora u opseg sopstvene due. ta prvo radimo? Ograniavamo prostor oko sebe i uvlaimo ga u sebe. Iznenaujue, za razliku od preanjih podizanja po vertikalnom kanalu Bardo u magnovenju se naosmo na vrhu. Sada smo bukvalno dinovi koji su se istrgli iz boce. Uokolo je beskonanost Kosmosa. Sve se veoma jasno vidi: zvezde, spiralni rukavci nae galaksije, druge galaksije u daljini. A dole je naa boica, u kojoj je ceo svet. Drugi prostor na kom mi stojimo je verovatno zapua te posude. Sada je on malo podignut, zahvaljujui emu smo i utekli na slobodu. Eto kako izgleda nae prostranstvo, ukoliko se posmatra spolja. Ovde nema niega ni centralnog kanala, ni levog, ni desnog. Nerazumno stremi uvis. Taj beskraj gui, ali mi savladavamo strah. To je, moda, prvi ovekov izlazak u otvoreni Kosmos bez skafandera. Iako, teko da je tako. Neka slina svedoenja ve postoje, ma, na primer, u tibetanskoj Knjizi mrtvih. Uostalom, autori ove knjige su mogli i da se ne popnu tako visoko. Neto nas nekuda vue. I na put, niim obeleen, teko da je sluajan. Nas bukvalno privlai nevidljivi kosmiki tok u dubine Svemira. Zemlja i Sunev sistem se odavno ne vide. - Pokuajte da se zaustavite ujemo glas Grigorija Petrovia. Zaustavljamo se. Preko puta nas se pali neto poput velikog ekrana, po kom velikim slovima juri tekst. Neto kao skripta. itamo: ivot jeste beskonanost, a beskonanost jeste ivot. Ali ne postoji u svakom ivotu beskonanost. Ko je spoznao tu beskonanost, taj je spoznao i ivot. Beskonanost postoji u svakome od vas, u vaoj dui. Razvijajui tu beskonanost, vi doivljavate istinski ivot, kako na Zemlji, tako i u Kosmosu. Beskonanost se ne moe prekinuti, a ivot je isto tako beskonaan, kao Kosmos.

ivot se menja, kao Kosmos. I upravo Kosmos utie na va ivot. Sve to inite, jeste kosmiko i svojstveno je naelima Kosmosa na Zemlji. Kosmos daje ivot, kako na Zemlji, tako i na drugim planetama. Pogreno je smatrati da je neko stvorio Zemlju. ivot je stvorio sam Kosmos kroz ispoljavanje vie sile Razuma. Kosmika energija je u svakome od vas. Samo treba nauiti kako se njom sluiti, i tada ete spoznati istinski ivot kako na Zemlji, tako i u Kosmosu. To je bogatstvo koje se ne daje svakome. I nije svako ko je pripremljen, u stanju da upravlja tom energijom. ivite u harmoniji, kako na Zemlji, tako i u Kosmosu i vi ete stei veni ivot. Kosmos je ispoljavanje vas, a vi ste ispoljavanje Kosmosa. Uzmite ono to vam pripada. Projektujte ivot zemaljski i kosmiki, onako kao to ste vi stigli ovde gde se sad nalazite. Jedini va pomonik je Vera. Sve kosmiko nije vam strano. Ono vam je blisko, iako se ne daje svakome. Samo odabrani mogu da se slue energijom odavde, gde se vi sad nalazite. Kosmos vam je dao ivot, ne odbacujte ga. Pamtite vi ivite po naelima Kosmosa. To to vi ostvarujete, jeste Kosmos. Vi nita ne otkrivate, ve itate u knjizi ivota ono drevno, to je ve bilo napisano. Pourite! Sve to se dogaa po spirali zavrava se. A ono je veno, zato to zapoinje ispoetka. ivotni poredak nije ono to ste vi navikli da mislite oduvek, i o emu se u vama uobliio odreeni pogled na svet. ivot je prostor, koji je odreen kosmikim naelima. Nita ne moe da se razvija haotino, spontano, samo od sebe. Sve ide po redu u svom razvoju. ivot je izgraen po naelima Kosmosa, i pogreno je misliti da vi neto otkrivate ili pronalazite. Sve je to postojalo i ranije, a ljudi stoje tek na prvom strepeniku svoga razvoja. A stepenice znanja odlaze daleko uvis. Da bi se pravilno koristilo neogranieno znanje, nuno je posedovati potpuno saglasje due sa Kosmosom. Pogreno je smatrati da vi posle smrti umirete ili da nekog dana otkrivate neto novo. ivot je beskonaan, i vaa otkria su, takoe, beskonana. Ona su ve ostvarena i u prolosti i u budunosti. Oni koji spoznaju kroz duu svoju Boga svog, imae pristup do naela Beskonanog Kosmosa. Oni e moi da se koriste znanjima, koja e ih pomai tako daleko, da sadanja svest nee uzmoi to sebi ni da predstavi, niti da smesti u svoj um. Oni e se i izbaviti kasnije od kazne nebeske za nepravilan ivot. Naela ivota su veoma jednostavna, ali e svako, ko ih kasnije proita u Knjizi Znanja, morati da bude spreman na razboritost, razumevanje, a takoe treba da zna, da na njemu lei odgovornost za upravljanje tim zakonima. To je bilo neto poput pristupne besede. Onda je krenuo prvi deo.

Uzajamno delovanje negativnih i pozitivnih energija Negativne i pozitivne energije su istovetne meu sobom. Ali, u nekim sluajevima negativne energije moe biti vie negoli pozitivne, kao i obrnuto. To se deava u vreme uzajamnog delovanja energetskih sila i borbe dobrih sila sa zlim, i zlih sila sa dobrim. Tamo, odakle ste vi doli, izmeu njih skoro neprestano stoji znak jednakosti, poto su dogaaji i ivot rasporeni po naelu Kosmosa. Da bi se izmenila bilo koja situacija i da biste upravljali svojim ivotom, neophodna je trea energija, koje, na tom mestu gde ste vi, nema. Da bi se izmenili dogaaji i tok ivota, neizostavno se energija mora uzeti sa izvora ivota, koji se nalazi vie, iznad vas. Upravo nad onim mestom, na kom vi radite. Vi ste duni da procenjujete mo primenjivane energije, zato to menjate ne samo tok dogaaja i ivotni nivo, ve menjate i naela Postojanja i naela Kosmosa na onom mestu, gde oni deluju nezavisno od vas i od volje onih koji tamo ive. Vi morate da procenjujete razmere primenjivane energije, a isto tako da jasno zamislite posledice primene te energije i da pamtite, od koga je uzimate. Pri uspostavljanju energetskog kanala, promiljeno koristite mo koja vam je data, kako u dobrim, tako i u drugaijim namerama. Shvatite da mo, primenjivana s vae strane, po poretku nadmauje ostale sile sveta, u kom je vi koristite. Posle proveravanja, data mo e biti uvrena u vama. Ali znajte da ta mo nije poetak, niti kraj, ve e biti samo jedna od moi kojima ete imati pristup. Po delima vaim, bie vam dato. U ime Oca, Sina i Svetoga Duha, amin! Dolazak Gospodnji Pripremite se za dolazak Gospodnji, jer e Bog sii na ono mesto, odakle ste sami doli. I onaj, koji ne bude posveen delima Gospodnjim, i u kome ne bude moi Boije, neminovno e stradati. Mo Gospodnja je u vaoj dui - i naite veru due vae. Tada ete stei spokoj i sklad u ivotu vaem. Znajte da je svakome od vas dostupno da se koristi moima Gospodnjim, koje su neuporedivo nadmonije. I ne bojte se da preuzmete te moi, poto vam je dozvoljen pristup njima. Znajte da date moi mogu da izmene, kako svet u kom se vi nalazite, tako i ivot, prirodu i sve to je oko vas.

Ne sumnjajte u ispravnost odluke, poto je odluka vaa - to i jeste elja odozgo. Postupajte sa verom i duom vaom u potpunom skladu, onako kako vam navode misao. Zato to vi jeste ono olienje ruke Gospodnje, koja vam daje raspored kako u Kosmosu, tako i u onom ivotu iz kog ste doli. Vama se stavlja na raspolaganje etvrta nezemaljska mo. Ona je kao zid bez poetka i kraja. Niko je ne moe savladati, pobediti. Ona e vam biti potrebna tamo, gde morate da zatitite, ograniite. Iskoristite datu mo za dobre, razumne namere i znajte, da e se mo, data vama, mnogostruko uveati zarad podrke i briljivog staranja o tom mestu, odakle ste doli. Koristei mo i sposobnosti kojima ste obdareni, dobro upamtite da nikada u primeni moi niste sami. Iza vas stoji Gospod na. I one sile koje e vam se suprotstavljati, sutinski su zabludele i pokuavaju da se odupru gnevu Stvaraoca. Neka one opaze veliinu vau, i nalazie se u blizini vaoj, sluei vama. Kako je i bilo predodreeno nekada, i u sadanjosti, i u budunosti. Neka vas uva Gospod i sva sila nebeska! Gotovo, svi tekstovi su zavreni. Ekran se ugasio i nestao. Mi smo sami u beskrajnom Kosmosu. U kom pravcu da skaemo? Odjednom, iz daljine leti velika dugaka koija, u koju su upregnuta tri bela konja. Ona blista. Njom upravlja golemi bradati ovek. On veoma lii na onog, koga prikazuju na ikonama. Bog Otac. - ta je, izgubili ste se? ori se preko celog Kosmosa gromovit, zagluujui glas. - Gospode! Pomozi nam da naemo Zemlju! molimo mi. On se smeje. Kola se okreu. - Kaite se nazad! Igor se dri rukom za zidi zlatnih kola. Ona lete kroz beskraj. Proletesmo mimo Sunca. - Eno je vaa Zemlja. Bog Otac baca ka njoj munju. - Hvala, Gospode. - Mene jo i Ocem zovu - kikoe se on. - Hvala. Oe. - Uh, najzad ste se dosetili. - Moemo li Te dotai? - Ne smete. Izgoreete. Kola se okrenue i odletee nekuda u dubinu galaksije. Mi ulazimo na nivoe. Gotovo, ponovo smo na Zemlji. Grigorije Petrovi nas posmatra zadivljenog pogleda. - Vi znate ko je to bio? Igor i ja se zgledamo.

- Tvorac i snudeno dodaje: - Da, momci, s vama nikad nije dosadno. Ja lino neto ovako prvi put vidim, da Sam Stvoritelj nekoga po Kosmosu vozika.

***
Igoru i meni sve mnogo bolje uspeva negoli ranije. Bre stiemo do planetarnih nivoa, bolje dijagnostikujemo bolest, bre nalazimo reenja u konanom obraunu sa patologijom u organizmu kod sebe i kod drugih. Ukoliko neto ne znamo, odmah se obraamo Grigoriju Petroviu. On na drugom nivou levo, ima svoje mesto prebivanja omanji dvorac sa paunovima u dvoritu. I Igor i ja smo poeli katkad da razmiljamo o neem slinom. Ali se zasad jo nismo odluili. Rad u Centru je dosta dobro krenuo. Ljudi dolaze. Ali su uglavnom veoma siromani i ne mogu da plate ni za obuku, niti za leenje. Mi ih, bez obzira na to, ne odbijamo. Nama je neophodna sigurnost u sebe. I svako sloeno oboljenje, koje mi savladavamo uz pomo odreenih tehnologija, zaista je veliki praznik za nas. Dolaze ljudi sa dijabetesom i dobijaju oekivanu pomo. Dolaze sa rakom pokazuje se da je i on prinuen da se povue. Katkad se u auri ovekovoj jasno primeuje prisustvo tue informacione sutine. Evo ih, zlodusi, kako se u narodu kae. Mi ih moemo ukloniti, ali prvo poaljemo oveka u crkvu, po pravilu, u Trojicu- Sergijevu lavru kod oca Germana. Neka grenik shvati, da nije sve tako prosto u ivotu, da za sve doe vreme za naplatu. Otac German e proistiti mozak. On je strog svetenik, i mi imamo sa njim posebne odnose. Kada je ila vojska kojoj su nas predstavili, njega smo videli meu onima koji su blagosiljali. Ukoliko ga Sam Gospod puta u Svoj svet, u Svoje Carstvo, to znai da je on taj, kome se moe verovati. Nekoliko puta smo odlazili kod njega na slubu Boiju u dvorinu crkvu i videli, kako iz ljudi izlaze energo-informacione sutine tamnog sveta avoli, demoni. Ponekad su se oni, istina je, odmah neprimetno uvlaili u nekoga ko je bio u blizini. Ali ih je, uglavnom, vuklo nagore, u uspinjuu energetsku bujicu pod kupolom hrama, a oni su se, grei se i muei u Svetom Duhu, deformisali, rastvarali, topili u visinama. Mi smo dolazili u iskuenje da se otvorimo ocu Germanu, ali smo to obuzdali u sebi. Zato to u njemu nije radio ekran unutarnjeg vida, a on sam je mogao i da ne zna, da je blizak Gospodu. A svoja znanja i umee da isteruje zle duhove, on je dobijao preko kanala intuicije. Tako da smo mi, kao i ostali svet, po nekoliko sati provevi na kolenima, dobijali oinski blagoslov. I drugima smo preporuivali da to isto urade, u svakoj zgodnoj prilici. Vrativi se jednom posle zamorne slube kod oca Germana, Igor i ja se setismo naeg ranije pobeenog protivnika, Lapina. Bilo je to sredinom maja. Dani su bili topli, sunani, dugi. Seli smo opet u kabinet, u toranj pod kupolom, gde se na energetski stub stvarao, isto kao i u crkvi kod oca Germana. Zahvaljujui njemu, trebalo je samo poeleti i mi smo ve bili u nematerijalnom svetu, spremni za rad.

Ma, gde li je u Moskvi na drug Lapin? Aha! Evo ga! Tumara po svom kabinetu. Sto, iza kog je prozor. Doputovao je iz Feodosija. Odmotavamo traicu unazad. ta je tamo radio? Nita osobito, hodao po groblju. Doneo je cvee. Veliki grob, klupica, on seda. Povezuje se sa treim nivoom. Desno je neko od njegovih roaka. Otac. On ga grdi. Lapin ga ne uje. On je s leve strane polu-ptica, s lea ima rep. Oko njega je mnogo mrtvaca. On je za njih kao nada, kao spasenje, njih je na hiljade. Oni mu daju svoju energiju. Govore mu da je nepobediv. Premetamo se do njega. Sedimo jedan pored drugog. Ispod nas je sve crno. Otvorio se kanal. Poletesmo po njemu. Prvi, drugi, trei nivo. Vrata! Ona se otvaraju. Skeleti u crnim dugim haljinama. Oni stvaraju kuglu tamne boje. Ona se trenutno skuplja. Lapin je uteruje sebi u grudi. On takoe ima i ratnu opremu. Sablja ili ma s desne strane, koji iz nekog razloga visi. Sad ima i pancir. I tit je isti, kao kod nas. Samo je sve tamno. Na titu se naizmenino pojavljuju as ptica, as avo. U sredini tita je kamen. Dugako koplje. On je naa potpuna analogija, samo crna. Istina, samo spolja. A sutina njegova je drugaija: ptica, da pobegne, avo, da se bori. Za nas ga pripremaju. Oni su napravili prototip Crnog viteza. Njegovo naoruanje tek to se pojavilo. Ono poveava njegove izglede. Sa njegove desne strane je otac omanjeg rasta, suvonjav, sed. On govori: zaustavite ga, ceo na rod e zbog njega nastradati. Otac ima normalne misli, a sin obrnuto. Razmilja kako da prigrabi svet. Njemu smetaju takvi centri, kao to je na, druge kole, akademije. Mi smo opasni za njega, a pojedinani ekstrasensi ga ne brinu. Lapin koristi hipnozu. Stavili smo ispred njega ogledalo. On gleda u njega i odraava sam sebe. Ipak, on zna za nas i na sve je spreman. Sve u svemu, on je stoprocentno siguran u sebe. Zato njegov sistem dejstvuje autonomno? Lapin se, reklo bi se, ne napree, a ljudima je loe! Treba ustanoviti, u kom pravcu od njega vodi nit. Vidimo. Crna piramidica od lopti. Iz nje se zraii razvlae prema onima koje on hoe da uniti. Na bezvoljniku radi. Eto, kako je zanimljiv njegov posli. A ukoliko se pokua na isti nain protiv njega? Nas crna piramida gui, znai, njega e svetla guiti. Postavljamo iznad treeg nivoa piramidu od zlatnih kugli. Bogato je zasiujemo energijom Georgija Pobedonosnog. Ciljamo u Vjaeslava avolka. Aha! Dobro se pripremio! Trenutno se pojavila zatita u vidu kocke. Kako da ga dohvatimo? Udaramo kopljem. Izletele su tri ptice. Da ih sustignemo ili ta? Ovog puta je ba mnogo varao. Dok smo se borili sa hologramskim vukom, on je otiao na trei nivo. Sada nee umai. ak ni ptiice onamo ne lete smeta im zlatna piramida. Mrtvaci sa leve strane besne, psuju. Ma, kakva je korist od psovanja? Treba se prisetiti kako se u bajkama dogaa. Nije bez razloga Lapin u poslednje vreme bajkice itao. Traiti strele na leinare? Isti ti je avo! Najbolje je da na njih pustimo nau ptiicu milu orla dvoglavog.

Stvaramo ga zrakom, oivljavamo. Gotovo, spreman je velianstveni, poleteo je. I to pored ptiica. Znai, zaista nisu prave! Opet je hteo da nas nasamari drug dvorogi. Nije lepo... Na orao je poleteo nadole, u Lapinov kabinet. A tamo se nekakva kockica nasred sobe uobliila. Ovde je neisti, znai. Molimo ptiicu dvoglavu da se izmakne i iz sve snage po kocki buzdovanom udarismo, od kog se i planine spljote. Raspue se kocka. Vjaeslav se glavom pravo u sto zabio. Na potiljku mu se kovitlac pojavio. Kompjuter je tad ulaz-izlaz pokazao. Odvijamo ga u smeru suprotnom od skazaljke na satu. Saima se u taku, a sekundu kasnije se, opet, kao pre, vraa u prvobitno stanje. Ponavljamo. Isti rezultat! Uokvirujemo smeim zrakom, izvlaimo iz bolesne glavice nerazumnu svest. Uh, kakva je buotinica u tikvi nastala! A priroda, kao to je poznato, prazninu ne trpi. Utiskujemo na preanje mesto dobre namere, milosre, spremnost da se pomogne bolesnima, siromanima. Da li e biti na due? Njegovi stari prijatelji i gazde, nesumnjivo e uskoro posumnjati da neto nije u redu, i opet e ga iznova sastaviti iz dobrog u ogavno zlog oveka. Pa, moda e nedeljicu-dve bez gadosti proiveti? A nama je barem kakav-takav predah. Za sledei dan smo planirali da podignemo na sami vrh nivoa devojicu, onu istu to je nekada, u optoj zbrci u Feodosiju, Vjaeslavu unitila celu predstavu. Kod nje odlino radi ekran unutarnjeg vienja, ali samo na najniim nivoima, kako ju je natimovao u svoje vreme Lapin. Ona je talentovana devojica i veoma elimo da je reprogramiramo na svetao put ka Bogu. Uz to, nekada davno je upravo njoj polo za rukom da upropasti nadmenu okultnu Lapinovu misteriju. Jedino zbog ega strahujem je njena samouverenost i uobraenost. Mislim, ukoliko ona sretne nekog iz boanske hijerarhije, njoj e to pomoi da se orijentie u ivotu. I evo, nastupio je dogooekivani trenutak. Mladi ekstrasens stavlja preko oiju tamnu masku, ukljuuje ekrani. Pokuavamo da je podignemo na deseti nivo. Sve se kod nje divno odvija. Nema nikakvih problema sa podizanjem. Na njoj je srebrnkasto odelo sa irokim nogavicama. Jake duboke cipele sa krilcima, kao kod Hermesa. Premeta se po prostoru slobodno i vrlo brzo. Na glavi joj je povez, kao kod japanskih nindi. Tako izuzetno pokretljivo dete. Letimo po centralnom kanalu Bardo. Nikakvih potekoa. Devojica je ovde kao riba u vodi. Podiemo se gore. Ravan teren. Sve je u magli, nikoga ne sreemo. Naa tienica je dole, tako je malena. Pitamo je kako ona nas vidi. - Vi ste mi ispod grudi odgovara ona. Neto nije u redu, ali ta nikako da shvatimo. Kreemo se po stepenicama. Malo smo se popeli, i stepenice iezoe. Praznina. Veoma jasno nam je objanjeno da treba da se vratimo. Vratismo se. Krenuli smo drugim putem. Tinejderka napravi petlju i vrati se na preanje mesto.

Koraamo po drugim stepenicama. Tamo je piramida, iza nje planina. Nekoliko staraca. Veoma su veliki. Pitamo supermenku: Vidi li ih? - Da, vidim. Oni su jako mali kae. Posmatram ih odozgo. Starci se okreu od nje. Jasno pokazuju da ne ele da opte sa njom. Zato devojica vidi sebe tako velikom i posmatra sve odozgo nadole? U ovom prostoru se, ini se, na neki alegorijski nain pokazuju neki njeni ozbiljni lini problemi u procenjivanju sebe same. Hipertrofirana predstava o sebi, svom mestu u ivotu... Da nije dete, susret bi mogao da bude mnogo grublji. Ali, devojica ne gubi samopouzdanje. Prosto se okree od boanskih staraca i lakomisleno se vere uz planinu. Put zagrauju dve figure ivot i Smrt. Oni je posmatraju, a ona posmatra njih. Po mom miljenju, nju ba briga za sve. Ona naprosto razmilja, kako da pree preko te neoekivane prepreke. Njoj se, kao i pre ini, da je ona velika, a oni mali. ivot i Smrt joj okreu lea, jasno pokazujui svoj odnos prema nepromiljenoj devojici. Ona hoe da ide dalje. Ja protestvujem. Ovo nije cirkus, niti zooloki vrt. Sve je veoma ozbiljno. Treba otii. Nju ovde ne ele da vide. A nama starcima-vaspitaima, takoe je nauk. Razume se, deca bre od odraslih otkrivaju ekran unutarnjih vizija, mnogo lake usvajaju duboke mudrosti suptilnog plana. Ali se i vrtoglavica od uspeha kod njih vrlo lako ispoljava. Tako ele da se prave vani pred drugima svojim izvanrednim sposobnostima, svojom izabranou! To smo kasnije i kod nekih drugih uenika primeivali. Znai, treba ih ee podseati da cene svoj dar, da pamte kako taj dar nije od Igora i mene, ve sa mnogo vieg mesta. Ne sme u srcu da bude isprazna, bahata tatina, ve ponos zbog onih sila, koje ti predstavlja.

***
Ljudi, koji su doznali o naim izuzetnim isceliteljskim moima, ima sve vie. Skoro svaki dan dolaze sa molbom da im pomognemo. Tekih bolesti je sve vie. Eto, dola je ena sa rakom u grudima. Zove se Tatjana Vladimirovna. Predaje u gimnaziji strani jezik. Poslao ju je jedan na poznanik. Kako li e biti? Mi jo nikada nismo radili sa zaputenim malignim tumorima. Tim pre, to je njen lekar zahtevao hitnu operaciju. Rendgen je pokazao mnogobrojne metastaze po kanalima limfnih ljezda. Sloenost problema je jo i u tome, to ona i veruje i ne veruje u nau pomo. Prosto se hvata kao za slamku. Ta neodreenost njene svesti izuzetno smeta radu.

Igor i ja ukljuujemo unutarnje vienje. Razgledamo organizam iznutra. Slika je turobna: iri se sepsa i pada imuni sistem. Preiavamo krv. Krv se vraa, ulazei u bubrege. U bubrezima je mnogo hidrokortizona. Sakupili smo preiene elije one su kao krhotine staklia. Izbacili smo ih u mokranu beiku. Jo jednom preiavamo, istimo ih preko bubrega i mokrane beike. Jo jednom izbacujemo. Veza ide od glave do tumora. Dolazimo do elija, od kojih je krenula onkologija. Radimo na metastazama. Tenost u elijama je mrtvakog zadaha. Ona razlae organizam na mestu tumora. Reprogramiramo elije na pozitivan rad. Metastaze na nivou informacije odsecamo i smetamo u neto poput kutijice sada one nemaju hranu, presekli smo ih. A prvobitna elija poinje da radi kao zdrava. Njoj smo vratili pamenje. Zasad je dosta, vie se za jednu seansu ne sme uraditi. Sa osnovnim tumorom emo raditi sledei put. Zavrili smo rad sa njom i hteli da ugasimo ekran unutarnjih vizija... Odjednom se naosmo negde u Kosmosu. To je sfera. Mi smo u njoj. Polumrak. Sunace lebdi. Putamo ga u sebe. Igramo se sa njim kao deca. Na zidovima je neto napisano. Slova su nepoznata. Glas iznutra govori da je napisano o stvaranju ovekovom. Preciznije o stepenicama evolucije. S leve strane ivotinje, sa desne ovek. Ceo njihov razvoj. Zatim ovek i tehnika. Na podu su natpisi i udubljenje, unutar udubljenja petokraka zvezda. Isto to je i na plafonu. Ta zvezda je formula ivota. Nju je mogue pustiti u pogon zracima ili rukom. Dotiemo je ona je hladna i klizava. Ma evo, iz nje se otrgla bujica energije. Obrazuje se duga. Podie se od poda ka zvezdi na plafonu. Ako se dotie levom rukom, dolazi toplota. Dotakne li desnom, prodire neto opinjavajue. Mi se diemo na zvezdu. Zrak prolazi kroz nas. Nikakvih posebnih oseaja nema. Ali se zrak razvija. Pred nama je iskrsao hologramski portret Majke Boije. Sfera je poela da se okree. Zvezda se okree zajedno sa nama. Ne smemo da se pomerimo. Duni smo da iskaemo potovanje Majci Boijoj. Ma, neto se desilo. Nas neto ljulja. U tom gejziru energije se pojavio ovek sa krilima, ide prema nama. Sve se u magnovenju promenilo. Sunace, golub, beli prozori se pojavio. Slika prikazuje: nebo, penicu, polje. ovek sa krilima stoji preko puta. Dolazimo k sebi. Pored je druga sfera. Treba svratiti. Po njoj tre avoli. Ma, mi se ne bojimo. Nekakva ena se pojavila mlada, lepa, ali se istog asa preobraava u neto strano. avoli puze okolo, skau, deru se. Na zidovima je napisano o ljudskom usudu: gramzivosti, prodrljivosti, pijanstvu, bludu, zavisti, neveri. Preko puta tog zida sede etiri golema avola. Oni su olienje gramzivosti, zavisti, bluda, izdaje. - ta vi radite sa ljudima ? pitamo otro. Oni se keze, cere.

- Pa to to vidite, to i radimo. - Ma, zato? - Da bi na zemlji bio mir. - Zar kroz ovo moe biti mira? - A vi, ta mislite? Drugaije? - Vi sluite Tvorcu? Podsmevaju se: - Mi, svako na svoj nain, sluimo Stvoritelju. avoli svi odreda, od zlobe teko diu. Sitni zlodusi, htevi da napadnu, okupie se. Ali je oko nas luminescencija, i oni ne mogu da je nadjaaju. Odlazimo. Jo jedna sfera. Dom svetih. Moe da se ue. Tamo je svetlo, divno mirie. Sa dve strane kao da su aneli. Oni sa krilcima. ene svete, a goliava deca tre. To lii na ogromnu sobu. Neko leti, neko hoda, neko na oblaku sedi. Svi se osmehuju i posmatraju nas. iri se nekakvo energetsko dejstvo. Pojavio se sveti starac. Manji smo od njega. Neko kae: - Vi ste duni da se setite, ko ste zaista. Napreemo pamenje. Pojavljuje se vizija tu su konj, jaha. Na glavi je bela sfera. U sredini oreola belina, krug, duga. I Igor i ja smo iznova vitez i Pegaz. Uokolo se sve menja. Priroda: reke, more, planine, ume. Pitamo: - Moete li nam pokazati strukturu Georgija Pobedonosca? Pokazuju lica sa sferama. U centru je Isus Hristos. Crte est mukih energija i est enskih energija. ene su levo, mukarci desno. Znaci zodijaka. Sada je prostranstvo Hristos, konj je vreme, vodi kroz Kosmos. Jaha je socium. Poslednji deo spirale, koji, prodirui kroz prostor, dobija osloboenje. Priroda je svet koji vas okruuje. Ali za vas, svet nije jedan precizira neko nevidljiv. Pojedinci su dobili prolaz do onoga, emu su vama omoguili pristup. - ta mi treba da radimo na Zemlji? - Va zadatak je da leite i titite Domovinu, da pomaete ljudima. Okupljate se u monu snagu. Sauvaete svoju individualnost, ali ete biti jedno. - Gde je mesto koje uva mo? pitam ja. - Tragaj. Sve je u vlasti Boga, u tvojoj vlasti dvosmisleno odgovara nevidljivi sabesednik. Ekran je iezao, iskljuio se. Vraamo se na nivoe. Podiemo se iznad zaravni. Odluili smo da malo eksperimentiemo. Siva boja. Crtamo belom bojom prugu, ona se sama oboji u crno i iezava.

Crtamo kvadrat. Iznova ga briu. Biti tvrdoglav je beskorisno. Vidimo ulaz. Idemo. To je tunel. Na vrhu ima niz zaravni. Opet gvozdena vrata, okovana, vrlo jaka. Jo jedna zaravan. Stajemo na nju ini se kao da je delikatna materija. Opna je poput staklenika. Ona nas lako dri. Neeg ima oko nas, ali se vidi samo na mahove. Treba nekako drugim oima posmatrati. Na trenutke su as uvo, as ruka, as deo haljine vidljivi. Ti, kojima oni pripadaju su gorostasni. Krenuli smo jo vie. uta boja. Plava. Crtamo na plavom uti kvadrat. Postao je stvaran. Okrenuo se ulevo, na desno se prevrnuo, lebdi, poleteo je. Briemo ga ljubiastom bojom. Poeli smo da se kreemo sporije. Guraju nas nazad, dole. A mi se uporno probijamo nagore. Zaravan. Igor se jednom rukom grevito dri za kraj, tanak kao otrica noa, a drugom me vue za sedlo. Moemo se isei. Pritiskaju nas odozgo, ne putaju. Zakaio se Igor titom, i uspentrasmo se na jedvite jade. Uokvirili su nas neim belim. Na vreme, inae ne bismo izdrali vrelinu koja je uokolo. Jedva izdravamo, pogledavamo oko sebe. Okolo su zodijaki znaci. Dvanaest ih je. Pogled nam se as otvara, as zatvara. Vrlo je teko razgledati. Odozgo je crveni krug. Zrakom prosecamo rupu u njemu. Na crvenom krugu je crna rupa koja se stee. Nacrtali smo zelenu sferu iz nje je poelo da se pojavljuje drvee, ivotinje. Jo vie se penjemo. Krug je pored nas. Bela boja je na zaravni, opet znaci zodijaka. Tamo sve bljeti od zlata. Pentramo se nagore. Zaslepljuje nas neto odozgo, kao Sunce. Pritisak. Visimo. Ne moemo da dopremo do zaravni. Zlatan led. Treba otii, nas, ini se, zasad nee da puste ovamo. Izvinjavamo se za nasrtljivost, to smo se uvlaili bez poziva. - Vi se niste uvlaili, vas su vodili - odgovaraju iz Kosmosa. - Pa, zato je bilo toliko protivljenja?... - A ta ste vi oekivali? Odluili ste da razgibate noge? Razgibali ste se. A zato ne do kraja? - Strahovali smo da ne budemo neuljudni prema domainima - upetljao sam se odmah za obojicu. - Ma da, videli smo vau uljudnost. - Ma, vebali smo - pravdamo im se. - Da, da saglaavaju se oni Idite s Bogom. Nali smo izlaz, sputamo se dole, poletesmo. Prostranstvo, zvezde, nali smo kanal. Mleni put je pod kopitama konja. Vidimo Zemlju. Sputamo se na poljanu. Dole nas ekaju dvadeset etiri starca. Iznova molimo oprotaj zbog nasrtljivosti. - To nije nasrtljivost, to je volja tee nas oni. Sputamo se na Zemlju. Sada znamo: Georgije Pobedonosni je zatitnik Zemlje Ruske. To je sistem ivog Boga. Drugi dolazak Hrista. Ko smo mi u tom sistemu? Oni koji dejstvuju - ili kroz koje dejstvuju? Pitanja, pitanja, pitanja.

9. glava
U Centru imamo novu saradnicu Tatjanu Nikolajevnu. Nju je preporuila Olga Ivanovna Kajokina iz Nauno istraivakog instituta za tradicionalne metode leenja. Preporuka ima teinu. A i sama Tatjana Nikolajevna je ostavila prijatan utisak punaka, vesela. Ona zna mnoge drevne bajalice, posebno o vodi. Radili smo sa njom oko dve nedelje i otvorili joj ekran unutarnjih vizija. Ona je bukvalno izgubila glavu kada se to dogodilo. Celog svog ivota je Tatjana Nikolajevna brusila sposobnost percepcije ovekove aure, njenih biopolja preko oseaja. Ona je dovela suptilnost svoje percepcije do savrenstva, i mogla je bez osobitog naprezanja da oseti eroziju i slomove u biopolju, a potom da uz pomo energije ruku kao da zagladi nastale levke. Ovakvo delovanje zaista moe na neko vreme da pomogne oveku. I iznenada, to to je ona radila dodirom po oseaju, naslepo, - ona je ugledala unutarnjim vidom: aure ljudi, svoj uticaj na njih. Nove, dotad nepoznate mogunosti bioinformacionih uticaja, zapanjili su je svojom perspektivnou. Ona je otkrila neispoljeni svet, nivoe, strukture, baze podataka, programe uticaja i upravljanja. Ekran unutarnje vizije se pokazao kao vrata u nevidljivu Vaseljenu, koja je uvek uz nas, iekuje nas, koja nam kodi ili pomae. Odluili smo da je podignemo na gornji nivo Bardo-kanala zbog posveivanja. Ona se pripremila. Ima koketnu crnu masku sa srebrnim znakom iscelitelja. Pa, im se tako pripremila, znai da postoji elja da radimo zajedno. Ukljuujemo ekran unutarnje vizije. Iznenaujue lako se odvija podizanje. Prolazimo zemaljski nivo, ulazimo u Bardo-kanal. Proli smo na gore. Za deset minuta smo se popeli na zaravan. Ona sve vidi izuzetno dobro i srena je. Vodimo je po stepenicama do boanskih staraca. Ona se dri dostojanstveno. Starci sede za stolom smireni, velianstveni, zraei spokojem venosti, odvojeni od zemaljske uurbanosti. Objanjavamo im koga smo doveli. Posredujemo. Tatjana Nikolajevna je najpre zanemela. Nikako da shvati da li je ovo realno ili je igra mozga. Da je bila sama ne bi poverovala. Starci su blagonakloni. Pitaju zato je dola, ta trai. - elim da leim ljude vodom odgovara vrlo konkretno, iako pomalo zbunjena. Daju joj posudu sa vodom. Predupreuju je: Samo nemoj da je prolije. Letimo nazad, Tatjana vrlo paljivo dri pehar. Donela je ne prosuvi je. Na Zemlji pored jezerceta se zaustavismo. - Sada e moi da vidi u toj posudi sve to poeli odnekud se zau glas.

Postoji mogunost da se proveri. Danas imamo posetioce. Poinjemo prijem bolesnika. I Tatjana Nikolajevna je sa nama. Mukarac. Glaukom. Poinjemo da radimo. Odlazimo na trei podnivo prvog zemaljskog nivoa. Ona je sa nama. Razvijamo informacionu matricu. Vidimo vezu bolesti sa srcem. Razlog glaukoma je - izuzetno ozbiljan stres. Govorimo mukarcu o tome on potvruje. Veli, imao je ozbiljan neuspeh na poslu, sudario se, kako se kae, licem u lice sa naelnikom. Radimo na oku, ukljuujemo program ozdravljenja. Oekuje ga jo jedan isplanirani stres vrlo opasan. ena ne moe da mu oprosti neto, jako navaljuje na njega. Poradili smo neko vreme sa enom. Osvetlili smo u njenom mozgu program odnosa sa naim tienikom. Morala bi da se prodobri. Sledei pacijent: ena, veoma bolesna. ta je sve ne boli! Vidimo bolesnu slezinu, jetru, krv. Izgleda da nastaje rak. Jo ima u mokranom kanalu ogroman oiljak. Pitamo je ta joj je to? Odgovara da je imala operaciju. Odlazimo na trei podnivo. Stvaramo u informacionom prostoru njen skelet, organe, tkiva. Kod nje je sve crno. Uopte se ne moe raditi. Odozgo pritiskaju neoekivano iskrsli crni oblaci. Jasno. Ona je klijent kosmatih momaka odozdo. Neto u njoj sazreva, zbog ega su oni veoma zabrinuti. Podiemo nad naim glavama tit, zatiujemo se. Istovremeno radimo sa enom, iako nita ne elimo da uinimo, nije na ovek, nije svetla. Tatjana Nikolajevna je sjajna. Ona odozdo pomae. Sve vrlo znalaki radi. Igor i ja u liku Georgija Pobedonosca titimo njen rad. Ali, odozgo pritiskaju sve jae i jae. Zato? Odjednom se iz ene izvue i raste direktno pred naim oima crna adaja. Nije mnogo velika, ali je Tatjana Nikolajevna u oku. Ona neto ovako vidi prvi put. Jo duhovno nije spremna. Vrlo spretno se vinu na konja, to jest na mene, i sakri se pod Igorov tit. Borimo se sa adajom. Adaja nekako lako izbegava koplje. Ali ipak dobi udarac pravo u eljust. Adaja se topi i iezava. Moe se rei da je ovo nae prvo vatreno krtenje u strunom smislu u naem utelovljenju. Pritisak odozgo je trenutno prestao. Nastavljamo da radimo sa enom. Osvetljavamo je. Na due vreme? E, to i jeste opsednutost. U jednom oveku je adaja, u drugom avo, u treem - vrag bi ga znao ta. Ma, ni meni samom nije jasno ta se ispod zatitnog kvadrata smestilo na tovljenje. Kako e se ono jo prikazati u budunosti Bog zna. A zasad je, ini se, krotka adaja, ne povreuje, ve naprotiv, pomae. Moda i adaje razliite postoje?

***
Te se tako, ljubav roenog nam Ministarstva, najzad dokotrljala i do nas. Naziva se ta ljubav strukturna perestrojka struke. Zvui lepo: objediniti sve dravne izdavake kue po strukovnim usmerenjima u velike holdinge. Ali, to je samo plakat, a ta je iza njega?

Ako se izdavake kue objedinjuju bez obrtnih sredstava, bez mogunosti finansiranja njihovih izdavakih programa kroz zajmove iz dravnih fondova (a gde su ti fondovi?), onda e oni biti sposobni samo za jednu jedinu meru smanjenje broja zaposlenih. Na taj nain e novi holdinzi, zbog nepostojanja uslova za njihov razvoj (a ti uslovi zapravo i nisu predvieni), pretvoriti u svojevrsne ustajale abokreine domovinskog dravnog knjievnog izdavatva, ili u velike bratske grobnice. Iza svih tih ideja se nedvosmisleno naziru ambicije i perspektive komercijalnih izdavakih kua, pre svega Vagriusa. Vredno magarence (simbol te izdavake kue) odluilo je da na strukovnoj oranici zatrpa svojim silosom sve ono, to jo nije dotueno i nije satrto u prethodnim reformama. Perspektiva je potpuno jasna spokojna zelena ispaa za samo jednu jedinu ivotinju. A ta ivotinja je sve te obavljene reforme samo posmatrala iz prikrajka. Eto ga, zemaljsko ovaploenje astralnih projekcija. Zapoinje neto veoma vano. Najpre prikazuju ono to predstoji alegorijski, kao film. A sada evo, podigni u stvarnom ivotu svoj krst, tegli uzbrdo i odri obeanje dato na grobu svog prijatelja Borisa Moajeva: toboe e spasti Hudlit. Za rei treba odgovarati. Tegli svoj krst, tegli. U povodu predstojee reorganizacije sastanak kolektiva. Doli su svi, ak i oni koji su na bolovanju. Svi znaju da se nita dobro od poduhvata novih rukovodilaca Ministarstva ne moe oekivati. Ljudi su poznati. tampa je preplavljena izvetajima o njihovim administrativnim i kriminalnim podvizima pretresi, hapenja, zaplene miliona dolara u stanovima. Dravna naredba Jeljcina je da se prekinu sve istrage protiv prijatelja Porodice, obavljaju se nova postavljenja u vladi ali se novinarska istraivanja nastavljaju. Reaju se uverljive i dokazive verzije koje se tiu umeanosti rukovodstva Ministarstva u sve nove i nove afere ogromnih razmera. Saradnici Hudlita se boje tih reformatora i jednoglasno izglasavaju da se ne prihvati odlazak u bilo kakve holdinge. Da ne bi izgubili tolikim trudom izvojevano pravo na postojanje! I jo jedna, veoma prijatna za mene, reenica rezolucije, koja je prihvaena jednoglasno: Izdavakom kuom moraju da rukovode isti oni ljudi, koji su je spasli od bankrotstva. To jest ja i moj tim. To je bio vrlo vaan znak odobravanja naeg kursa. Uostalom, i potpuno logian. Mi smo poeli istrajno i vrlo primetno da menjamo pokazatelje rentabilnosti nabolje. Tih dana je u majskom broju asopisa Berza autorskih prava, novinarka Olga Peskova napravila temeljnu analizu stanja poslovanja u Hudlitu. Naveu citat iz analize. U enciklopediji Knjiga se navodi - da je 1996. godine izdavaka kua objavila 38 knjiga. Pri tom je u zagradama ostala jedna okolnost, koja se ne moe nazvati beznaajnom dug izdavake kue je krajem 1996. godine iznosio 4,5 milijarde nedenominovanih rubalja. Ipak, ve 1997. godine bilans je bio na nuli, 1998.g. - dobit je iznosila 50.000 (sada ve nominovanih) rubalja, a 1999.g. 300.000. Planirana dobit sadanje 2000.g. je 6,000 000 rubalja. Ovakve su cifre. Govore one, posebno o krizi koja je pogodila izdavaku kuu sredinom devedesetih godina. Ipak ne, to je bilo

ranije. O tome isto tako govore cifre. Te je tako izadvaka kua 1991. izdala 277 knjiga, u ukupnom tirau od skoro 30 miliona primeraka, 1994.g 58 knjiga u tirau od 2 miliona primeraka, 1995.g. ni jedna knjiga nije objavljena. 1996.g. 38 knjiga knjiga u tirau od jedva 0,5 miliona primeraka. Evo je krivulja pada. A kakvo je bilo finansijsko stanje izdavake kue ve smo govorili. I kakvo je danas takoe. Uz ovakvu dinamiku, nije teko predvideti dalji razvoj dogaaja: prekidanje izdavanja knjiga i bankrotstvo izdavake kue. Godine 1997. situacija se razvijala upravo po tom scenariju bilo je objavljeno svega 25 knjiga sa tiraom od 235 hiljada primeraka. Izdavatvo je nestajalo. Ali, kako je ve reeno, te godine je dug bio isplaen u potpunosti. Za tri godine, izdavaka kua se ispetljala iz dunike jame i pokrenula normalan proizvodni proces, obnovivi vietomna izdanja klasika domae i strane literature. Pre svega, naredne tomove Andrejeva, Kuprina, Grejema Grina, Moma, Hofmana, Hamsuna, koje su pretplatnici odavno oekivali. Na kraju krajeva, Hudlit je oduvek bio specijalizovan za izdavanje sabranih dela, za iji smo rad privlaili najvee ruske i inostrane strunjake: uene filologe, istoriare, arhiviste, bibliografe, prevodioce, tekstologe, slikare, radnike iz oblasti literature i umetnosti. Po tome je i bila poznata ova izdavaka kua. Mnogo od onoga to su izdavali i jo izdaju drugi izdavai jesu prepisi hudlitskih izdanja iz prethodnih godina. Pa ipak, upravo kada smo se samostalno iupali iz bezdana nepostojanja, nad nama se opet nadvila pretnja unitenja. Hudlit, koji se dizao sa kolena i skupljao snagu, nekome nije odgovarao. Opasan konkurent mora da nestane. Nije bez razloga bivi direktor Hudlita, a sada jedan od saradnika Vagriusa, Georgije Andaparidze, bez ustezanja priznao u krugu novih istomiljenika, kako je ponosan na ulogu koju je odigrao u unitavanju izdavakog monstruma Hudlita. Izgleda da nekim ljudima odgovara bilo koja slava, ak i reputacija Herostrata. Ali sada znam, kako mono utie informacioni plan, ili informaciono polje Zemlje, na sva dogaanja. Znam, ali jo uvek ne mogu ba najbolje da iskoristim nova znanja. Znai, mora da se ui. Sada odlazimo na nivoe utroje. Sa nama je Tatjana Nikolajevna. Ona se prilagodila na vitualnu ravan postojanja niih nivoa. Odluili smo da je poblie upoznamo sa onim to smo sami ve savladali. Ekskurziju poinjemo od dvorca Grigorija Petrovia na drugom nivou. Ulazimo u Bardo-kanal. Drugi nivo. Odlazimo levo. Brzo pronalazimo dvorac Grabovoja. Njega okruuje zid. Velika kapija. Obezbeuje je straar. Na njemu je plat i oklop. Mi smo takoe u oklopima, tanije Igor. Tatjana sedi na obluju sedla, to jest na meni. Ve sam se privikao na funkciju konja, i uopte me ne zbunjuje ta uloga. Ja znam da je Pegaz najdrai konj Oca Bogova. Znai, velika je ast ui u takav lik. Straar nije pokazivao neprijateljstvo, niti se udio naem izgledu, uobiajeno se interesujui zbog ega smo doli. - Hoemo da posetimo naeg uitelja Grigorija Petrovia Grabovoja.

Straar se sklanja i proputa nas: - On vas eka. Idemo preko dvorita, divan vrt po kom etaju paunovi. Penjemo se stepenicama. Ulazimo u dvorac. Ogromne sale, mnogo slika, starinski nametaj. To je pre kraljevska palata, nego stan ruskog naunika. Prolazimo kroz nekoliko sala. Na kraju tog niza, velika svetla soba. Za stolom koji je sav u otmenom duborezu, sedi ovek nama okrenut leima. - Grigorije Petroviu, izvinite to smo se nepozvani pojavili, ali smo strano eleli sve da vidimo iznutra doaptavam Igoru ta da kae. On marljivo ponavlja. Grigorije Petrovi se okree: - Da ste bili nezvani gosti, teko da biste uli ovamo. Zar sam vas loe doekao? Moda vas neko nije pustio u kuu? - Doli smo k vama, isto tako, svom svojom duom... Grigorij Petrovi iznenada isputa iz ela zrak, i pored nas iskrsava slika srna. - Vaa devojka je kao srna kae. Pa, to se tie srne to, kako se uzme. Sve u svemu, Tatjana je prilino korpulentna dama, iako joj se privlanost ne moe osporiti. Ona se oigledno topi od miline zbog komplimenata. Jo dve-tri sline kolorature i ona e pobei od nae druine u palatu sa paunovima. Nije besmislena ta njena bojazan. Tatjanino raspoloenje vie govori od bilo kojih rei. Ona se ve spustila iz sedla i pribliila tik do gospodara maginog sveta. apuem Igoru ta da kae. On ponavlja: - eleli bismo da provedemo nekoliko dana sa vama na zemlji, kako bismo sve zajedno razmotrili, i poblie se upoznali. - Telefonirau vam obeao je Grabovoj. A tebi e se san ostvariti imae drvenu seosku kolibu na kokoijim noicama to se ve Tatjani obraao. Pokazuje drvo visoko-visoko. Dub. - Na njemu je tvoja kua. Mi, za svaki sluaj, opet podiemo Tatjanu na obluje sedla. Grigorije Petrovi se smeje: - Da-da, uvajte svoje blago. Vama je, kao herojima, potpuno svejedno da li ete pre ili kasnije morati da spasavate princezu. Opratamo se. Odlazimo iz dvorca. Krenuli smo desno. Informacioni nivo. Vidimo na raskru sovu. Velika, sa ogromnim oima. Nastavljamo dalje. Zaarana uma, odakle se treba izvui. A mi, na neki nain znamo put. Uope nismo lutali. Naprosto smo ili i izali. Sveto drvo. Ispod njega je put. Daju nam direktno iz prostranstva golema kola. Ulazimo u njih. Jure nekuda gore. Svetao tunel. Polumesec.

Neko nas juri. To je vuk. Stari poznanik. Prostranstvo je postalo srebrnkasto-belo. Igor se premeta na konja. Otkaismo se od sivog lovca na tragove. Nekakva zaravan, uokolo stene. Pokazuju nam drevne znake. Zelena boja. Poveavamo, pribliavamo sebi. Znak Strelca to je Igor, Ingvar, to je jedno te isto. Sad Jarac. Na njemu je zvoni. Sada neto strano pokazuju. Zmija, koja ima krila. Ona je iva. Uklonili su je. Iznova pribliavamo sledei znak. Neki ovek stoji i ne puta nas. Na glavi ima pero. Sledei znak. Dva oveka i isto tako, kao da ne proputaju. Nalik su indijancima sa lukovima. Polugoli su. Sad se pojavio Lav. Prekrasan je. Dlaka mu je sjajna. Moli da ga pomilujemo, umiljava se. Mazimo ga. Prijatno mu je. Sledei je - Krava ili, pre e biti, Bik. Sada je Krag iz njega vodu izlivaju. Ovaj zodijaki znak je od mermera. Ali je voda prava. Popili bismo tu vodu. Nad znakom je ptica, i na njoj je kruna. To je Feniks. Popij i zaspae - kao blagi povetarac pronose se kroz svest neije rei. Znai, neemo piti. Sad se pojavio ovek sa lopatom. Govori: - Kopajte dole! Tamo je zakopano blago, a blago uva zmaj. - Sledei put emo nekako, u dokolici, ako budemo imali vremena, svakako to uraditi zapetljano nalazimo izgovor za blago. A sada, poslednji znak: korpija iva, sa krilima. Ima zelenu masku. Krilima neto skriva. I sa njom se rastajemo. Hitro u tunel. Trei nivo. Levo. Hladnoa, vlaga. Nekakav jarak, lobanje, kosti. Uokolo mrtvaci. Tatjana se boji, smirujemo je: toboe, niko nas ne vidi. Bez osnova: na nas motri nekakva uta mrlja. Ukazae se drevni hijeroglifi. Pribliavamo ih, uveliavamo. Osim hijeroglifa, munje unakrst, iznad je lobanja. Odmah pored su ogromni kreveti, kao u bolnici. Na njima ljudi lee, naslagani na gomile. Potpuno su umotani u zavoje. Aha, mi smo u Lapinovoj istorijskoj domovini, to je njegov sprat. Vraamo se. Prenosimo se na desnu stranu, ulazimo. Ptice lete. Plavo nebo, paperjasti oblaii. Radost uokolo. Kue, kola, svi automobili su otvoreni. Stub u obliku oveka koji dri balkon, grozdovi groa vise sa strane, sveano odevena deca sa vencima na glavama. Lii na savremeni grad. To je takoe Carstvo mrtvih, ali su ovde okupljeni dobri ljudi, koje pripremaju za novu inkarnaciju. Oni prouavaju greke, koje su uinili u prethodnom utelovljenju na Zemlji, na putu ka bogoovenosti. Kada temeljno odrade svoju karmu, onda e otii u epohu besmrtnosti. To je ve blizu, vrlo blizu. etvrti nivo. Levo. Sutine bele, letee. Stoji stub svetiljke. On je iv. Posmatra nas kroz staklo. Raspoloenje mu je prijateljsko. Krava sa svetleim oima, takoe nas posmatra. Pretnje nema. Ljudi su odeveni u neto udno jedni stoje, drugi lee. Pored je, ini se, hram. O, to nisu ljudi. Odea, a unutra nema nieg. Neovaploene due ljudske. Dalje su freske. Naslikani konj i jaha koji ubija adaju. Freske su u viseem, lelujavom stanju. Gasovite, nematerijalizovane do kraja. Prelazimo desno. Isto tako hram. Stil je veoma zanimljiv. Sve je isprepleteno stubovi, lukovi. Ulazimo u prostoriju, tamo je tron nalik na ljuturu koljke, na njemu neko sedi.

Pozdravljamo se. Neko nam odgovara, ali je teko raspoznati mukarac ili ena. Na glavi, u kosi je meseev srp. Nama u susret pliva zlatna koa. Daruju nam je. Uzimamo. Boe! Zlatno runo! Igor stavlja poklon na mene i zahvaljuje. Darodavac je takoe vrlo zadovoljan to smo primili poklon. Pitamo da li moemo bilo im da pomognemo. - Vi pomaete ve time to postojite! Blagosilja nas. Poziva da doemo, ako nam ustreba pomo. Daruje nam jo jedan poklon: prema Igorovoj ruci plovi po vazduhu skiptar. Domain zapoveda da se dri vrsto. - uvajte ga za sebe ponavlja on. Jo jednom upozorava: - Treba vrsto drati skiptar. Peti nivo. Levo je oluja, opasnost. Vremenske prilike su stanje oveka i prirode. Potom hipnoza: leti pela koja nije pela jedna strana joj je prugasta, druga kosmata, a i zujanje je isto tako nekako isprekidano. Sa litica pada kamenje. Igor i ja smo ve bili ovde. Tatjani je za prvi put dovoljno. Desno su umarci, breze, svetlo nebo, toplota, penica, polje. Pored lee vreice. U njih moemo nakupiti lekovitog bilja. Mahovina na putu uvek dobro doe. Vreice od vazduha doputaju: sakupite slobodno. Kasnije ete ih, govore, staviti u vodu i potopiti. Rane lee savreno. esti nivo. Desno su hridine, more okean. Idemo prema vodi. Tatjana posmatra kako se voda sputa sa gora. To teku talenti. Zaranja ruke u vodene struje. Sa prstiju se sliva voda. Svetlou polivaju odozgo, sjajno se oseamo. Napojili su konja. To jest mene. To je po vitekom obiaju. Vitezu je najbolji prijatelj konj. Toliko svetlosti su nam dali. Velikoduno, prijateljski! Hvala. esti nivo levo simbolizuje nedarovitost. Sve je naglavake, kraj s krajem se ne moe pohvatati. Poslovi koji su zapoeti i naputeni. Teritorija za gubitnike . Sedmi nivo levo mrtva voda. Ljudi eprkaju po prljavoj, vlanoj zemlji. Muljevito tlo. Glina. Vedrice na uzici, i jama sa blatnjavom vodom. Na vedrici je neto napisano. Ona je polomljena, ima pukotinu. Sa strane slika oveka koji sedi u bolnikim kolicima. Jasno je: ako hoe da postane invalid popij vodu iz barutine. Desno je - iva voda. Ljudi su toplo obueni. Led. Sneg. Rupe u ledu. Kutlaa za vodu lii na patku. Osmi nivo desno. ivotvorni krst. Trava pored njega buja. Ljudi sa bradama. Veoma duge brade, do same zemlje. Obeana im je dugovenost, zato to ive sa verom u Boga. Krst je veoma lep. Na vrhu je neto kao mana sa vorom. Iz njega se zraenje eravicom pri vrhu raspruje. Oblaci su zaplovili. Ispred su planine, osvetljene krstom koji je iznad njih. On sve obasjava: i egipatske piramide, i hramove ruske i katolike crkve i istonjake damije. Sa leve strane je krst koji donosi smrt. Uokolo je sve spreno, uvelo. U daljini sfinga. Ima dugu kosu, kao talas. Kamen je posvuda. Sve ivo uokolo umire ili se sui. Odlazimo. Deveti nivo raj i pakao. Tamo danas neemo, sledei put emo. Iznad devetog nivoa je zaravan. Tamo su starci, Georgije Pobedonosni, ivot i smrt. Tamo se ne moe otii prosto iz

znatielje - moe se loe zavriti. U najboljem sluaju, tamo te niko nee doekati, a u loijem, pojavie se novi klijent za bolniku sobu broj est. To se ve dogaalo. To nije igra i nije crtani film, to je Put. Put sa velikim slovom, koji vodi ili ka sramnom, ili ka besmrtnosti. Igor silazi sa konja i pomae Tatjani da sie. Dri je za ruku. Oko zaravni se sve vrti li vrti. Tatjana sa lemom i pancirom izgleda vrlo impresivno. Popeli smo se. Kamene gromade, na njima su starci. Posmatraju, iekuju ta emo rei. Tanja jo jednom zahvaljuje za poklon, za svoj pehar. Jedan od staraca podsea Tatjanu da pehar nije obian, da e joj zatrebati. Govori da joj uskoro predstoji susret sa vitezom pored velikog jezera. Zagonetka nekakva o ivotu. Nita zato, odgonetnue je Tatjana. Poli smo prema drugim stepenicama. Ulaz je u obliku polukruga. Unutra su dve ptice. Na krilima vrata po aneo. Poosmo onamo. Svetlost je blaga, ne zaslepljuje. Osvetljava Put i nas. Ispred je voda, iz nje izbija sjaj. Hodamo po vodi, kao Hristos. Preli smo vodu, ona je iza nas. Svetlost se pojaava. Naporno je gledati, mirkamo. I pored toga, izuzetno jako sija u oi. Tatjana vodi konja. Sa visina nas zasipaju zlatom, zlatnom svetlou. To su nam dali nekakvu zatitu. Na vrhu se pojavljuje glava sa dugom bradom. Znamo koje to Otac Bogova. On deluje blago. Pozdravili smo se. On pita Igora: - Ko je sa tobom? U miru si doao? - Svakako, u miru. On prua odozgo monu ruku. Treba mu neto podariti. Runo? Tatjana se koleba. ao joj je. Igor i ja ne sumnjamo da u naoj misiji zlato nije najvanije. Snai emo se i bez njega. Dajemo zlatno runo. Istog trena je prestalo da nas zaslepljuje. To je prinoenje rtve. Nas ne treba da privlai zlato, mi ne smemo da se vezujemo za zlato. Moemo da idemo dalje. Konj je postao sav zlatan, jaha je sav zlatan. Sada su nam dali prostor za delovanje. Mi znamo, da smo ostavili zlatno runo sebi, onda bi na fizikom planu nama bilo naklonjeno zlatno tele. Ali smo doneli drugaiju odluku i ne alimo. Otac Bogova nas pita, ta elimo za sebe. - elimo da ispunimo svoju misiju na Zemlji. - Dobro saglasio se Otac Bogova. Dau vam jo i slobodu. Da se dua raskrili. Velikavelika e postati dua vaa. Zahvaljujemo. Vraamo se. Postali smo vii nego to smo bili. I iznutra smo neim ispunjeni. Nove stepenice. Na njima je Georgije Pobedonosni. On je golem. Glavu mu okruuju olujni crni oblaci, oblaci prekrasno je. Sveti Georgije je stavio Tanju na dlan. Ispruio je prst sa prstenom: itaj, kako kau. Ali ona nije uspela. Vitez osea da je ona malice uplaena. Sveti Georgije joj objanjava: - Na prstenu pie: ast i dostojanstvo. Sputa Tatjanu dole. - A sad idite. Teko mi je.

Sputamo se. Ponovo stepenice. Tunel je desno. Ulazimo. Ostaci ljudski. Neemo ovuda. Kretosmo u drugi tunel. Zubi nekakvi ogromni, eljust. Mi smo u eljusti. Tanja me nekuda vue, idem za njom. Nju vodi enska znatielja, a ne intuicija, kao to kae. Dovela me je do vode. Odozgo tee reka pod noge. Paprat mezozojske ere. Voda je vrlo hladna. Uzimamo vodicu. Napravili smo uturicu, zavezali. Uzeli smo jo jednu zakaili konju za sedlo. Na uturici je pisalo Za pobedu. Tanja me opet nekuda vodi. Kreemo se po krugu zaravni. Polje. Ali ne obino. To je polje bitaka. Skupljamo orahe sa zemlje. ta da uradimo sa njima? Da ih skrckamo i pojedemo. Skrckali smo ih. Seli smo pojeli, zalili vodicom. To nam je dodalo snagu. Znai, uskoro e doi do boja.

***
Izuzetni dogaaji na informacionom planu su do te mere uzdrmali Tatjanu Nikolajevnu, da je odluila da dovede svoju najbolju drugaricu, kako bi joj pruili pomo. kakljivost situacije se sastojala u tome, da nas je prvi put neko zamolio za pomo nevezanu za zdravlje, ve zbog odreene porodine situacije, komplikovanih odnosa izmeu mua i ene. I nama je bilo zanimljivo, kako e odreagovati informaciono polje Zemlje na vrlo lini ivotni sukob. Drugarica se zvala Olja. Radila je u Vrhovnom sudu. I to, to su ve i inovnici tako visokog ranga spremni da se predaju viem sudu noosfernog uma, unosilo je spokojstvo za budunost nae zemlje. Olga je dola tano na vreme, kao to smo se i dogovorili. Osim Tatjane, u eksperimentu je uestvovao jedan moj uenik, esnaestogodinji momi Jura. Njegov ekran unutarnjih vizija je savreno radio, i trebalo je da na neki nain prati proces, u svojstvu nezavisnog posmatraa. Ukljuili smo ekrane unutarnjih vizija. Podigli smo se na informacioni nivo. Pristupili smo analizi. Planetarni um je i ovoga puta odluio da vodi dijalog uz pomo slika. Nad Oljinom glavom je kruna, ali joj je ona preveliki teret. Ali, ni da je preda, isto tako nee, zato to nema kome, a i porodica e krenuti u propast. Njena linija ivota izuzetno mnogo zavisi od indirektnih okolnosti. Kakvih? Nama pokazuju oveka, on se grevito uhvatio za svoju fotelju. To je mu. On je direktor velike fabrike. Dri se za svoj poloaj? Poveavamo sliku. ta li je to: on je privezan za stolicu? Ruke su mu stegnute iza lea konopcem, koji je jednim krajem obmotan oko poprene preke naslona stolice. Iza njegovih lea su dve figure mukarac i ena. ena mu nabacuje s lea nekakvu vreu ili kapuljau. Ona je vrlo odluna privlana figura, duga kosa, lepa. Pitamo Olgu, ko je to. Opisujemo spoljanjost.

Olga odgovara: to je ljubavnica njenog mua. Ona je advokat i pomagala mu je da dobije sudske parnice. Slika se iri. Prikazuju nam kako sa strane juri voz ka oveku privezanom za stolicu. Jo malo i njega e udariti, pregaziti. ena i mukarac se odmiu u stranu. ta uiniti? Zaustavljamo voz. Treba shvatiti. Jura predlae: - Hajde da ga oslobodimo. Tanja odvraa: - Treba razumeti ta se dogaa. Pokazuju nam kravu, a mukarac koji je na stolici, vidi svog dvojnika pored nje. Kravu su pomuzli, u vedru je mleko. Krava to je situacija, na kojoj smo dobro odradili. Mleko je novac, i to prilino veliki. Mukarac treba da odlui ta e da radi sa njim. Od odluke zavisi njegov ivot. Bukvalno, u najskorije vreme. Ne, on nee novac, odbija ga. I istog trenutka mu se vraa snaga. On kida konopac, koji ga je vrsto drao za stolicu, i ustaje. Vrlo energino je nogom odgurnuo stolicu. To je odbacio pogodbu sa bankarom, koji je hteo da za mito od etiri stotine hiljada dolara kupi njegovu fabriku. I koji je namamio na svoju stranu njegovu ljubavnicu, advokaticu. Njoj je potreban novac. Ona ih je odabrala i podmetnula - svoga efa i ljubavnika da budu uniteni. Mukarac stoji vrlo odluno. Nee prodati svoju fabriku, svoj kolektiv. U njemu ima mnogo dobrog i mnogo loeg, ali ovo nee uraditi. To je ve sigurno i konano. Ali su mu ruke, kao i pre, vezane. On ne moe da se oslobodi u potpunosti. U emu je stvar? Pojavila se kua. Njegova kua. On ne zna kuda da ide, koleba se. Stoji minut, dva razmiljajui. Napokon, odluka je doneta: kree ka kui. Odluka je ispravna, zato to se vraa porodici. Tatjana mu od pozadi odvezuje ruke. Igor brie voz. Situacija je, zasad, razreena, ali su pretei inioci ostali. Nadalje e sve zavisiti od toga kako e se on ponaati. Sada znamo: to to se dogaa na informacionom planu, ponavlja se na fizikom. Olga je preneraena. Ova pria u alegorijama u potpunosti odgovara njenoj konkretnoj ivotnoj situaciji. Ne eli da ode. Ostaje da sa nama popije aj. Ono to se dogodilo je ok za nju. O odnosima sa bankom niko od bliskih nije znao, ak ni Tatjana. Doao je Kiril. Lapinov obavetajac. On pria kako moskovski odsek Akademije hoe da se izvue iz Vjaeslavovog tutorstva. Doao je da zatrai pomo. Zato to ga se oni boje. On govori neistinu. To se vidi preko jasnovidosti. Ali, zato? ta on hoe? ta hoe da postigne?

***

Igor je na nedelju dana otputovao iz Moskve. Radimo utroje Tatjana, ja i Jurij. Odluili smo da se snaemo u bazi podataka ogromnog planetarnog kompjutera. Nas zanima program magije. Imam pristup svim bazama podataka, zato sam siguran da emo moi plodotvorno da istraimo taj pravac. Ulazimo u program. U njega su unete sve knjige o magiji. Pregledamo ih. Jedna, druga, trea. Deveta knjiga nam je privukla panju. Na koricama su tit i ma. Lik Georgija Pobedonosca koji ubija adaju. Korice su kovane. Otvorili smo. Posmatramo, i sve oivljava pred naim pogledom. Pokazuju polje. Na njemu su dogaanja. Scena ispraaja u bitku. ena nam daje dvoglavog orla. On je iv. Pored, s leve strane je lav. Trube trube, pozivaju. Dugake trube. Na konja seda Tanja, a Jura je iza nje. Georgije Pobedonosni nam daje uputstva. Daje nam oruje ma svoj golemi. Kako e njim zamahivati Tanja nije jasno. uje se udaranje. Skuplja se vojska. Ogromna vojska u koloni. Svi imaju lemove, koplja, i titove. Muzika. Vojska je krenula. Lav tri pored, levo od konja, to jest mene. Tanja i Jura su odjednom postali divovi. Ispred je grad, mnogo je kua. Zlokoban grad. Desno su planine, stene. Pejza je vrlo turoban. Tamno je, olujni crni oblaci. Munja probija tamu ispred. Oblaci se zgunjavaju. Ispred stoji neko u tamnocrvenom dugakom i irokom kaputu. Poinje nevreme, oluja. Platevi lepraju, ibaju po oima. Grad je zatvoren, sve u njemu kao da je u zatoenitvu. Mi moramo da ih oslobodimo. Skupljaju se protivnici uobiajenog su rasta ili malo nii. Oni nam se mirno i polagano pribliavaju. Naa vojska se razvija, postrojava u zbijenom redu poput zida. Zabrinut sam: neto nije krenulo kako valja. I vie ne shvatam ono to se dogaa kao crtani film. U ovom okraju treba da bude Igor. Neto smo zanemarili, veoma opasno. Neprijatelji nai su neljudi iz Carstva mrtvih. Eto kuda su krenule energije Lapinovih uenika. Poslali su na nas pticu. Jura ju je belom strelom gaao, i pogodio. Ptica je pala, nestala u oluji. Sada se iz tvrave iskotrljala nekakva sprava. Kao helikopter sa velikim propelerom. Tim propelerom se nateruju olujni oblaci, njih je sve vie. To to se dogaa uokolo, zloslutno gui nerve. ta li smo zanemarili? Treba zaustaviti razvoj dogaaja. Nareujem Tatjani i Juriju da izau iz knjige, da je zatvore. Odozgo pada nena svilena tkanina crvene boje. To je veo. Sputa se odozgo preko nas. Poslat je enskom rukom. Tanja kae: majinska zatita Bogorodice. Naa sluajna bitka sa neljudima iz Carstva mrtvih se ve sledeih dana okrenula vrlo konkretnim neprijatnostima po sve nas, koji smo uestvovali u dogaajima. Odjednom smo poeli da se oseamo loe, problemi sa zdravljem su se obruili na nas kao lavina. Tatjana je kaljala, oi su joj bile crvene, maramicu nije skidala sa nosa. Jura je takoe imao simptome akutnog respiratornog

oboljenja. Meni je jo gore. Istovremeno su zahvaeni i grlo, i jetra, i bubrezi. Glava me boli, puca. Ovako grozno se nisam oseao dugi niz godina. A nema nikog da nam pomogne. Ekrani unutarnjih vizija su u celom naem timu nekako odjednom potamneli. Rade jedva-jedva, na reimu za sluaj teke havarije. Jedna kobna greka i ceo posao je izbaen van koloseka. Poradili smo na magiji, to bi se reklo. Ma, upozoravali su nas da nam je magija kontraindikovana. Ona je oruje protivnika. Nama Sam Gospod daje snagu, a mi bez obzira krenusmo kuda nije dozvoljeno. Tanije ja. Ostali ni za ta nisu krivi. Oni su krenuli za mnom, ja sam ih vodio. I evo zaveo svi boluju, svima je loe. Kad bi se Igor bre vratio. Otputovao je kod Grigorija Petrovia da se posavetuje. On je ve u toku dogaaja. Posmatra me blagonaklono. - Poratovao si? - Naprosto sam hteo da istraim mogunosti protivnika, da sprovedem izvianje borbom pokuavam da se opravdam. - Razumem slee ramenima Grabovoj. Ali, sam pojmi ta bi se dogodilo, ukoliko bi konj bez jahaa poveo vojsku u bitku. Dobro je da si se barem dosetio da bitku zaustavi. Zato to se moglo dogoditi, da pravo iz bitke na drugi svet krene. Kada ete shvatiti znaenje rei odgovornost? Ono to se dogodi tamo, neizostavno se realizuje ovde. - ta da radim? u oajanju upitah. - Ukloni estoku fazu konfrontacije. Okrenite dogaaje unazad, dok nisu isklijali u realnost. Skrenite sve u onu taku, gde jo nisu zapoela ratna dejstva. Vratite se kroz bazu podataka, koristei obrnuto raunanje vremena. Na svu sreu, Igor se vratio sledeeg dana. Sa njegovom jasnovidou je sve u redu! Moemo da radimo. Seli smo udvoje. Nali smo magijski program, izvukli devetu knjigu. Otvorila se na onoj stranici, na kojoj su se zaustavili dogaaji. Vojske stoje, neljudi svojim propelerom olujne oblake alju. Ukljuujemo obrnuto raunanje vremena. Gotovo, okrenuli su gadovi svoj pogubni ureaj nazad, u grad. U jednom trenu je kroz njihove redove prohujao Crni vitez na crnom konju. Kako ga nisam primetio prolog puta? Sad se njihova vojska kod kapije krije. I mi smo pod zidine uli. Scena ispraaja, sveti Georgije sve je u obrnutom smeru, do prve stranice proletelo. Knjiga se zatvorila. Vratili smo je u bazu podataka. Na izlazu iz Bardo-kanala, pored mog, plamte jo neija prezimena. Kao da su se alpinisti na osvojenim vrhovima potpisali: umak, Kapirovski, Mirzojeva nekakva. Najvei od svih su Dunin i moj potpis, maltene kilometarske visine. - Hajde da ga skinemo predlaem Igoru. - Zato? upita on.

- Oholost emo ukloniti objanjavam ja. On je shvatio, sloio se. Uklanjamo moj razmetljivi natpis. Tano Igor govori: Jednostavnije mora biti, jednostavnije! Prouavamo nivoe. ta vidimo? Devet nivoa, svaki od njih ima tri dela. Evo ga, carstvo preko brda i dolina, drave na kraju sveta! Deseta zaravan ona je kao zapua od boce kanjenog duha. Koga na nju prime, taj je inicijaciju proao. Ali, ne primaju sve, kako se ve ispostavilo. Onome ko je inicijaciju proao, zapua od boce vie nije potreban. Levi nivoi su - prolost. Desni budunost. A u centru, gde se prolost sa budunou susree, to jest u Bardo-kanalu vreme je istinsko, prolo je - sadanje i budue je - stvarno. I dole, pod zemlju, nivoi takoe odlaze. Direktno ka planetarnom jezgru drugom suncu Zemlje. Nije li o njemu Lapin govorio: Sunce-2, Sunce-2! I ogromne je line planove gradio u posebnim odnosima sa tim podzemnim svetilima. Donji tamni nivoi su takoe ispunjeni informacijom, moima, znanjima. Ali je to na neki nain drugaije kroz iskuenja, gramzivost, lai, lopovluk, izdaju, zavist, sagreenje. Treba dobro promisliti. I jo treba pojmiti, kako uzajamno dejstvuju nivoi i zaravan. Sve u svemu, ve se dovoljno jasno pokazalo, da je svaki nivo povezan sa takvim globalnim komponentama Kosmosa i oveka, kao to su informaciona sutina, karma, sudbina, duhovnost, postojanje, prostor, vreme, veza izmeu neba i zemlje, i tako dalje. Volja vodi oveka kroz zamrene lavirinte ivota - ka samome sebi. Ali, hoe li on nai sebe u nevidljivoj matrici postojanja, prepunoj opasnih podmetanja i nepredvidljivih iskuenja, kako bi se popeo do stupnja potpunog osloboenja? Bog zna! Ja znam samo jednog takvog oveka. Zvali su ga Hristos. On je pronaao put u lavirintu Svoje sudbine, savesti, iskuenja, tenji. Govore da se oekuje Njegov drugi dolazak. A moda je On ve na Zemlji? Ko to zna? I ti nivoi su kao boca zatoenog duha. A ko je duh? ovek? Treba samo prebrisati staklo prekriveno prainom vremena i, izvui ep. Samom zarobljeniku u boci, to uopte nije lako da uradi. A i zapua nije obian dvadeset i etiri starca paljivo uvaju izlaz iz boce. Njih nee prevariti. Oni itaju misli i umesto oekivanog poklona, mogu se pretendenta odrei i kazniti ga. Ne idite, deco, u Afriku da se provodite! Jedna devojica je otila, i ta se dogodilo? Dozvolu joj nisu dali, okrenuli su joj lea. Dobro da je nisu kaznili. Kaem Igoru: - Hajde da je pripazimo. Mogli bi biti napadi na nju. Moda joj je neophodna pomo? Ipak je lan naeg tima, mi smo za nju odgovorni. Sputamo se u informacione tokove. Brzo pronalazimo potrebnu nit. Sad skoro automatski uspevamo. Sili smo u njenu svest. Molimo da nam se pokae opta situacija. Pokazuju nam: sfera je podeljena na dva dela. U jednoj polovini je slika okeana, a u drugoj je samo boja vode razliita. Levo je crna, desno je bela, u sredini je ogledalo. as s jedne strane talas udari u ogledalo, as s druge. Ova borba se zbiva u njenoj svesti. Ona, zasad, ne razume sutinu procesa ivota, to je baca u

krajnosti: as dobro radi, as razmilja o svojim nadmoima i kako da se njima koristi za line ciljeve. Neprekidna je oluja u njenoj svesti.

***
Svakoga dana uimo da radimo sa nivoima planetarnog kompjutera. I u apsolutnom skladu sa rezultatima, nama dolaze sve novi i novi pacijenti. Skoro istovremeno se pojavio deak Mia on je autistian, uopte ne moe da govori - i devojka Daa. Daa je gluva. Za nju se zauzeo moj zamenik u izdavakoj kui Sergej Kolesnikov. Vodili su je kod doktora, vraeva. Rezultat nula. - Ako uspe da joj vrati sluh, ja u biti prvi koji e posvedoiti svima koji se o tome raspituju, da si ti zaista kadar da tvori udesa sa svojstvenom mu slatkoreivou izjavi Sergej. Dau su vodili na detaljne preglede kod najboljeg strunjaka za gluvoneme u Moskvi. On je rekao da se to ne lei. Njegovo miljenje je kao presuda. Pokuaj da ga opovrgne. Poslednjih godina je Sergej lagano plutao od totalnog negiranja mogunosti leenja uz pomo suptilno-materijalnih delovanja preko svesti, do deliminog priznavanja, da je neto poput ovog, ipak mogue. Rei ga nisu ba uveravale, ali me je jednom zamolio da u obliku eksperimenta pogledam njegovo koleno. Prastara sportska povreda ga je s godinama dovela do toga da bol u kolenu nije prestajao nedeljama. Sergej se muio, jedva je savijao nogu, ali je trpeo, poto doktori nisu obeavali uda i preporuivali su mu da se privikava na to. Sergej je od nas zatraio pomo. Prirodno, dobio ju je. Kakvo je bilo njegovo iznenaenje, kada je posle nekoliko dana u vikendici, mirno, na molbu prijatelja, seo u pozu lotosa i, podigavi telo na rukama, napravio nekoliko sloenih vebi joge. Sa zakasnelom strahom je pomislio: Sad e me oamutiti bol. Ali, bola nije bilo. Nije ga bilo uopte! Bol se nije vratio ni tog dana, ni sledeeg. Nije se vratio ni nedelju, ni mesec dana kasnije, kao da je zanavek zaboravio na svog tienika. Rezultat je izazvao izrazitu promenu raspoloenja i Sergej je odluio da nastavi eksperiment, setivi se Dae. Mia i Daa su doli kod nas istoga dana. Nem i gluva. I istog dana smo poeli s njima da radimo. Mia je normalan, zdrav deak. Ali je izmeu desne i leve hemisfere mozga postojala nekakva tanuna tamna membrana. To je zid. I probiti ga, nee biti ba lako. Takve sluajeve jo nismo imali. Posmatramo uzrok. Aha, povezan je sa nasledstvom. Ogromna koliina novca. Pokazuju nam se kue, vrtovi, zamkovi. ini se da je to Poljska. Namrgoeni starac. Ima ogromno bogatstvo. Ali mu ono nije pripalo kao miraz, zakonski. ena, kojoj je bogatstvo pripadalo, odavno ne ivi sa njim. Ona hoe da povrati svoje. Sude se. I samo to nije dobila eljeno. Starac strepi, hoe sve da prenese

na sina. I mrzi tog nepoznatog deaka u Rusiji, kome e sve pripasti po sudskoj presudi. Ta ena je Miina baka i hoe sve da prenese na unuka. Priamo o tome Miinoj majci, i ona se sledila: sve je upravo tako kao to smo videli. Zasad ne moemo da donesemo odluku i traimo tajm aut. Sa Daom takoe nije sve ba jednostavno. Fizikog razloga za gluvou nema. Ali, ima u uima dva informaciona priguivaa. Treba shvatiti - zato. Iznova nas informacioni tok vodi u daleka vremena. Njena baka, apsolutni vernik, nekada davno je imala abortus. Dua abortiranog deteta nije uspela da se vrati u Carstvo mrtvih i visila je nespokojna izmeu nivoa. Ona je dozivala upomo svoju roaku, koja ju je mogla uti zbog izuzetno osetljive desne hemisfere mozga. Da Daa ne bi poludela, njoj su postavili informacione priguivae. Pogledali smo prognoziranu fazu: na poetku 2001. godine Daa e ponovo uti. Priguivae moramo uklanjati vrlo oprezno. Neuroni mozga nisu spremni da uju zvuk. Bie ok i bie zakoen ceo sistem upravljanja organizmom. U poetku emo skidati po 0,3-0,5 procenata nedeljno. Stavljamo u pogon. Proces je zapoeo! Nama pokazuju da Daa sedi u koncertnoj dvorani i slua muziku. - Dao! ue muziku lagano joj govorim. Devojica ita sa usana i klima glavom. Razumela je.

***
Od onda, kada smo jedva uspeli da zaustavimo skoro putenu u pogon, nesankcionisanu s nae strane, magijsku borbu, sve se umirilo. Prestali su da boluju uesnici bitke, i dogaaji oko Hudlita su bukvalno zamrli. Uokolo jauci, kuknjava kolega iz drugih izdavakih kua povodom sve jaih pritisaka iz Ministarstva, najezde, ponovne preraspodele svojine i njeno oduzimanje u korist novih obesnih momaka, koji su nali nain da se priblie vlasti. A kod nas je udnovato zatije, kao da nas neto odozgo pazi i titi. Nasluujemo ko! Mi smo sa njima optili, mi smo ih videli, mi sada znamo, da Bog postoji! Razume se, ostale su navike ateizma. Ali mi krst ve visi oko vrata. I jo jedan plamti u mojoj dui. Za ceo svoj prethodni ivot nisam toliko bivao u crkvi, koliko ovih poslednjih godina. Iako mi je odnos prema njoj neujednaen. Isuvie je u njoj tamnih, duhovno umalih, neprosveenih ljudi. Nekima od njih je potaman da slue ne Hristu, ve Njegovom antipodu. I zar nisu upravo svetenici odbacili pre dve hiljade godina Njegov zemaljski dolazak? Razume se, sadanji e rei: to nismo mi, to su drugi. A oni koji su poslali Boga na patnje na krstu, sebe nisu smatrali drugim. Oni su Njega smatrali drugaijim. Ako se ne ponovi istorija, drugi Hristov dolazak samo to nije objavljen. Mi to znamo, mi to vidimo. U verouenjima se Crkva predstavlja kao neto natprirodno, kao mistiko telo Isusa Hrista. Avaj, osim Crkve sa velikim slovom, po svetu je rasuto toliko crkava sa malim slovom. U njima

istupaju kao posrednici izmeu Boga i pastve obini smrtni ljudi svetenici. I daleko od toga da su oni uvek zatieni blagoslovom. Evo omanjeg gradia u Podmoskovlju, u ijem je centru nevelika drvena crkva. Ali se ve gradi pored nje veliki hram od cigala. Nekoliko dostojanstvenih parohijana sa likovnim obrazovanjem slikaju ikone, njih potom prodaju u korist budueg hrama. Ve nekoliko godina oni rade besplatno, liavajui se uobiajenih zemaljskih dobara i radosti. A postoje i takvi, koji se lako navedu da postanu poslunici. Meu njima je stareina hrama, bauka otac, (a ba imam potrebu da kaem: gazda) koji je ovih godina kupio sebi stan na dva nivoa u prestinoj kui, doveo kunu pomonicu, a ima nezaposlenu majku... Da li je to Hristov put? Ili moda Lapinov, koji mi je zajedljivo dobacio: Ti bi jo i od Boga pare zatraio. Sin mi se obratio sa molbom. Njegov drug je imao automobilsku nesreu. Slomljena mu je kima, zdrobljena trtina kost. Nade da nee ostati invalid, praktino nema. Dan kasnije su nam doneli njegovu sveu fotografiju iz bolnike sobe. Momka je bilo strano i pogledati. Ulazimo u njegov um. U njegovoj glavi kuca, kao kod ranjene ptice, misao: hoe da ivi, a situacija ga dovodi kraju. On sam nita loe nije uinio. Grevito se hvata za ivot, ali mu nedostaje snage. Jedno pored drugog stoje ivot i smrt. Nad njim golubovi lete. Proveravamo informaciju. On je iv, a i nije. Hematom u vratu. Srebrnkasta boja je krenula u glavu, u hematomu je zelena. On iezava, ali se pojavljuje ukasta boja. Bez energo- informacione matrice neemo uspeti. Igor ju je aktivirao, otvorio hologram. Pokrenuli smo korekciju kime. Probudili smo je, idemo dalje. Uklonili smo jo jedan hematom. Odozgo mu se spustila Majka Boija. Posmatra kako mi radimo. Jo uvek je srebrnkasta boja. Prikupljamo prljen, uvrujemo ga, pojaavamo normu. Energija se pokrenula. Sada smo normu stavili na trtinu kost, prljenove. Zelena, bela i srebrnkasta boja rade. Prljenovi dolaze na mesto! Oko trtine kosti su pokidani miii. Trtinu kost smo tano prikupili. Gotovo, ini se. Hipofizi dajemo komandu: - Hematome ukloniti, krvne sudove obnoviti! Pojaavamo upravljanje iz glave. Posmatramo nervne zavretke i same nerve veza sa glavom je obnovljena. Boli ga, on vriti. Jasno je zato nervi su poeli da alju signale svesti. Levi bubreg svetlo ljubiasta boja. Punimo normu. Desni bubreg crvena boja. Oiviili smo kvadratom, uklonili hematom. Tabela procesa obnavljanja. U bubregu je vibracija. On poinje da radi. Dobija normalan oblik. Mrlja ispod srca je crna. Zadajemo belu boju. Norma je na srcu. Glava srebrnkasta boja. Po celom telu pojaavamo njen tok. Stvaramo energetski stub. Preko ekrana unutarnje vizije smo zatraili fazu prognoze. Pokazuju pacijenta na takama. Nije obnovljen rad desne noge. Crvena strelica suflira uzrok. Jasno je: nerv je prignjeen.

Opet aktiviramo normu i polaemo je na patologiju. Pojaavamo energetski mlaz, usmeren na nerv. Sada mu je potrebna energija. Energija to je ivot. Kada bi lekari mogli da vide i znaju to to sada vidimo i znamo mi! Ali, oni su se vrsto zakaili za svoje skalpele, ureaje, tablete. Njih same, ini se, treba leiti. I oni to, izgleda, ve i nasluuju. Ponovo posmatramo fazu prognoze. Momak sedi na klupi i pui. Kod njega je sve u redu. Doktori e biti zadovoljni svojim radom. Ovako neto jo niko nije uspeo da uradi: zdrobljena trtina kost, prelom kime, a momka ve sada moemo oeniti. Hteli smo da izaemo iz tog prostora, ali nismo uspeli. Dole se pojavio Crni vitez sa svojim vojnicima. On izvodi jahake majstorije nama pred nosem sa jasnim ciljem, da nam privue panju. Sputamo se do njega na centralni krst Bardo-kanala. Odmah se pojavila naa vojska. Odakle oni? Ma, nemamo vremena za iuavanje. - ta hoe? pitamo. - Da se borim hou! veselo odgovara, ne zlobno. - Stii emo da se pobijemo, hajde da porazgovaramo. Koliko dugo se borimo, zna li? - Od prvog dana odgovara Crni. - I ta smo postigli? On se smeje, poskakujui na konju pred nama: - Ja mogu sve, a vi samo uite. - Pa ta jo hoe da postigne? Odgovara da, ukoliko on pobedi, onda e se razviti i dobiti onu mo koju imamo mi, i koja moe sve. tence treba udaviti dok su mali nagovetava on. - Moda to moemo postii ne borei se, ve saraujui. - Ljudi to jo nisu smislili. I dodaje, kako mi njemu nismo par. Obratili smo panju to nije Lapin. To je neko drugi.t Ukljuujemo etvrtu mo. Okruujemo ga. Ne uspevamo. Iezava u zemlji i opet se pojavljuje malo dalje. I on, isto tako, ima mo, koju mi ne poznajemo. Dali su mu je, i on nekanjeno tumara po naoj zemlji. - Ja ovde mogu da se vozim dovikuje nam, podbadajui nas, a da li ete vi poi onamo, dole, gde je Carstvo tame? - Ja se ne bojim odgovara Igor. On se smeje: - Znam. Vi ste hrabri, ali oprezni kakav hibrid! ak i to to ja izlazim ovde, za mene je pobeda. A vi, kod mene dole ne dolazite. - Ti znai hoe da se bije, naprosto da se bije i nita vie? - Neu uozbiljio se on, ali samo tako mogu da doznam ta je na zemlji. Ja posedujem vekovna znanja, a vi imate sveu informaciju.

- A da moda zamenimo znanja za informaciju? doaptavam Igoru. Crni vitez se zamislio, vie se ne vrpolji na svome konju. - Ja sam iskljuivo za, ali vi ne moete samostalno da donesete takvu odluku kae on. - Da, zbog toga nam je potrebno vreme. On se okree, i za njim kree njegova vojska. Stub Bardo se sputa dole, u zemlju. Tamo se vide nivoi, kao nai. Treba ii gore, pitati ta da radimo. Pored nas lete malena deca sa krilima. Anelii. Mnogo ih je. Naa vojska zasad ne odlazi. eka. Mi kreemo nagore, idemo u centralni tok. Podie nas uzlazna struja u Bardo-kanalu, kao lift. Nivoi zemaljski, zlatna zaravan. Igor silazi sa konja. Pored lepraju anelii. Stvoritejl je pred nama. Igor se sputa na kolena, skida lem, moli se. - Ustani, sine Moj kae Bog. - Ja sam ovek. - Ti si bio ovek, a sada si Moj sin. Pouava nas da budemo vrlo oprezni. Tamne sile su podmukle. To, o emu je govorio Crni vitez jeste istina. Oni hoe pregovore. Ali, moe li se verovati onome, ko je ve nebrojeno puta prevario? - Budite oprezni jo jednom nas upozorava On. - Treba li da nauimo kako se vode pregovori? pita Igor. - Da saglasio se Stvoritelj. - Moete se spustiti dole, nita vam se nee desiti. Ali e tamo biti uasno. Slino tome, ne moete videti ovde. Uz nas je Georgije Pobedonosni. On je gorostasan. Razgovara sa Stvoriteljem o nama, ali mi, iz nekog razloga, ne ujemo. Desno je mnogo svetih. Oni neto moraju da odlue. Priaju o velikom uasu to je golemi uas, suze, promena ovekova. Georgije takoe razgovara i sa njima. Svetenici, sveti oni stoje. Tvorac sedi. Jedan od svetih pita Igora: - Da li si spreman? Zna li ta e biti sa tobom? - Mi ne znamo ta e biti sa nama, ali smo se zakleli da sluimo Gospodu. Hristos stoji pored Stvoritelja. On nastoji da nas podri: - Ne brini, pripremaj se, dobio si Boiji dar, mo. Ali, iskoristi to na dobrobit. - Moemo li da se spustimo dole? - Nema zabrane, ali morate da budete svesni ta vas eka. Vama su sve rekli, ta je dozvoljeno. Blagosiljaju nas, izgovaraju molitvu za bitku, o ivotu venom, o slavi na nebesima. Svi uokolo se krste. Nekakav omota se pojavio, svetli. Tiina ispunjena dubokim potovanjem. Nas proiavaju. Georgije se rukovao. Tvorac je udario ezlom, i mi se naosmo dole.

- Vojska je sa vama! grmi glas sa nebesa. - Ona e se pojaviti na prvi zov . Deca podiu i smetaju Igora na konja. On uopte nema snage. Skoro je bez svesti. Kapi znoja mu se slivaju sa ela po obrazima.

***
Ve sledeeg dana se u naem Centru opet pojavio Kiril. Taj udnovati deak, koji bi po intelektu i znanjima mogao da zadene za pojas bilo kog profesora, doao je da ga primimo na posao. Znao sam da kod njega savreno radi ekran unutarnjih vizija, da dobro poznaje tehnologiju bioinformacionih delovanja, ali su uznemiravali njegovi udni odnosi sa Lapinom. U drutvu feodosijskog maga, on je uivao poseban status. Primetio sam da se Lapin, koji je mogao da bude veoma grub prema bilo kom od svojih saradnika, upravo sa njim, iz nekog razloga, nikada nije svaao, niti pravio izgrede. Iako je povoda za to, bilo vie nego dovoljno: Kiril jednostavno nikada nita nije radio. U bilo koje doba radnog dana on je pio aj ili kafu, avrljao sa devojkama, otvoreno ignoriui bilo kakve radne obaveze. Ukoliko bi ga Lapin zatekao u neradu, dobio bi bilo ko, samo ne onaj koji je odgovoran za tu situaciju. I tako Kiril doe i izgovori udnovate rei: - Pa, vi ste eleli da razmenite znanja. - Ti o trampi dosetio se Igor. - Da potvrdi Kiril samo nama razumljivu okolnost. Uz to, odavno me je Nina Andrejevna pozvala da preem kod vas. Tako sam i doao i nacrta na licu osmeh od uveta do uveta. - A koga da poaljemo kod vas kao zamenu? interesovao se Igor. - Sami odluite opet po istoj temi odgovori Kiril. Oseaj je bio takav, kao da je on apsolutno u toku sa svim onozemaljskim dogaanjima. Poeli smo da radimo zajedno sa Kirilom. To je potpuno drugaija tehnologija. Ne manje efikasna, ali nama potpuno nepoznata. Veoma je velika nedoumica, da li je za nas uopte dobro da se njom koristimo. Ali, dogovor je dogovor: on pokazuje svoje moi, mi njemu svoje. Istina, ponekad Kiril prelazi svaku meru. Odjednom je, bez ikakvog razloga, Tatjanu Nikolajevnu povuklo da bez kraja i konca razjanjava odnose. Uskoro je otila od nas, iako je nazovi povod, bio potpuno beznaajan. Izgleda da je i sama shvatala da nije bezrazlono to je neto stalno vue da se svaa sa svima. Kasnije, kada smo izanalizirali dogaaje unazad, jasno se pokazao Kirilov uticaj. Vrlo veto je posvaao saradnice Centra. Deak je, oigledno vitlao oklagijom, iako je taj udaraki instrument skrivao vrlo profesionalno.

Nismo uspeli da Kirila zvanino primimo na posao. On je prolazio, kako se kae, probni rad. Zato smo odluili da sa zapoljavanjem malo priekamo, i da jo paljivo razmotrimo poklon Crnog viteza. I to smo inili sa velikom dobronamernou, kako ne bismo potpuno ostali bez saradnika. U to vreme su se neprekidno pojavljivale neke novotarije. Igoru i meni vie nije bio preko potreban ekran unutarnjeg vida. I bez njega je sve bilo vrlo jasno vidljivo. Mi izlazimo u potreban prostor i osmatramo iz visine naeg golemog rasta kontinente, okeane. Vidimo avione, rakete, satelite. Ponekad oni proleu direktno kroz nas, bez obostranih katastrofalnih posledica. Svakoga dana ima neeg novog. I najvanije sve je zanimljivije i zanimljivije. Sa Grigorijem Petroviem Grabavojem razmenujemo telepatske poruke skoro svakog dana. Savetujemo se sa njim redovno i, ini se da smo ga poprilino izmuili svojim pitanjima. Ponekad nas jednostavno otvoreno izgrdi: - Momci, moete sve sami. Moram i ja da radim. Izvinjavamo se, odlazimo na druge nivoe. Oni su vrlo neobini: ponekad se mogu proi za nekoliko minuta, a ponekad deluje da ni deset godina nee biti dovoljno, kako bismo prouili bar jedno podruje. Ali, uskoro je naim istraivakim poduhvatima doao kraj. Ujutro, tek to smo izali u drugi prostor, nas presretoe glasnici. To su bila dva anela. Ugledavi nas, oni su objavili Armagedon i pozvali nas na polje bitke. Igor i ja se bukvalno skamenismo. Tog trenutka smo osetili svu teinu odgovornosti ne samo za sebe, ve i za celu Zemlju. Pored toga smo jo znali: ukoliko izgubimo bitku, naa smrt nee biti iluzorna, ve zaista stvarna. I najverovatnije, trenutna. Naprosto e u mom kabinetu, u kom smo sedeli, nai dve udnovate skvrene telesine i odnee ih u najbliu bolnicu ne bi li otkrili, iz kog razloga su ta dva zdrava mukarca iznenada odapela. Interesantno e im biti svima, neobino. Ali, znali smo na ta idemo, kada smo molili Tvorca za ast da spasemo Zemlju od predskazane joj tune sudbine. Dobili smo to pravo, i obavezni smo da dokaemo da smo ga traili po istinskoj zapovesti srca i due. Aneli su nas odveli do Bardo-kanala, gde nas je na raskrsnici dva sveta, na samoj granici gornjih i donjih nivoa, ve iekivao Crni vitez i njegova vojska. Zamorilo ga je, oigledno, primirje. Procenio je, im smo traili dozvolu, znai, jo nismo stigli do pune snage i oteemo s vremenom. tence treba daviti dok su mali. Okupio se ne mali broj poznatih linosti da odgleda ovaj postupak. Iza redova tamnih vojnika, stoje tri trona. Najvei cara tame, pored dva njegova saborca. Veliko je prisustvo neasnih osoba. Iza prestola su sugestivni objekti: dva crna krsta na specijalnim postoljima. Element psihikog pritiska. Nije teko dosetiti se, kome su oni namenjeni. Pa ta da se radi, kad treba da se borimo, boriemo se. Sami smo se upleli. Okreemo misaonim naporom krstove na grudima. Znamo da e nas natpis Spasi i zatiti uvati u boju. Ni mi nismo sami. Iza naih lea je sedamnaesti legion Vlasti, koji pripada Gospodu. On je i Sam iznad nas

sa Bogorodicom. Rasporedili smo se po sferama, okrueni anelima i svetima. Blagosiljaju nas za bitku. Govore nam da od njenog ishoda zavisi, ta e biti sa Zemljom u sledeih hiljadu godina. Igor i ja smo u oklopima, sa potpunim naoruanjem. On je - jaha, ja konj, Pegaz, kao i obino. Na Igorovo rame se spustio dvoglavi orao, a pored, kod mojih kopita, stao je lav. Dve goleme sile, ija borba iskonski gura oveanstvo po spirali evolucije, susrele su se u smrtonosnom okraju za Zemlju. Iznad redova tamnih sila uzleteo je golemi gavran. Njemu u susret, poleteo je na orao. Oni su se sudarili u samom centru Bardo-kanala, i grudi njihove su pri udaru kresnule iskre, bukvalno kao da su od gvoa stvorene obe ptice. Bitka za nebesa je zapoela ne odve uspeno za orla. On se, malaksavajui, spremao za poniranje. Igor mu je zrakom usmerio u pomo svoju snagu i energiju. Sneno bela ptica je oivela, bacila se u bitku, i poela da udara kljunovima (ona je dvoglava!) i krilima neprijatelja. Dugo su se tukli, gavran i orao, dok svetla ptica nije prikupila snagu. Uvrebavi zgodnu poziciju, orao je tako udario gavrana, da se ovaj naglavake sunovratio dole. Crni vitez je pun srdbe posmatrao pad, ali nije dao svom pomoniku ak ni iskru line snage. Smatrao je da je iskljuivo njegov megdan najvaniji i nije hteo da trai mo na drugostepenu borbu. A gavran je, doletevi do krsta, planuo i izgoreo. I nebesa su ostala iza Gospoda. Onda je iz tamnih redova istrao ogromni vuk uvar vrata pakla. Njemu je u susret monim skokovima jurnuo snani lav. Oni su se sudarili i lav je odleteo od krsta. Vuk ga je pritisnuo, gnjeio grudima, kidao onjacima. I za vukom, korak po korak nastupaju redovi tamnih sila. Igor je iznova odluio da podri svojom energijom lava. Tuku se zveri, uz jarosnu riku kidaju jedna drugu, i situacija se lagano menja. Sad je lav pritesnio vuka. Sivi bei, skriva se u redovima neljudi. Lav u zanosu skae za njim. Posle jednog jedinog trena on se pobedonosno vraa. Ali neto je uznemirujue u njegovim monim skokovima. Jer, samo tren pre toga je bio iznuren, slab. Bukvalno na nekoliko metara do naih redova Igor sputa ispred njega zid etvte nezemaljske moi. Udarivi u njega, lav se pretvara u vuka. I istog trenutka se iz redova neprijatelja izvlai pravi lav i jurnu ka svom protivniku. Razjaren podlim, nevitekim ponaanjem neprijatelja, on zari zube u samo grlo adske bagre, preneraene sukobom nepojmljive snage. On ujeda uvara vrata pakla, vue ga po zemlji i, jedva ivog, odvlai u pravcu tamnih redova. Prikupivi snagu, podie uvis pobeenog neprijatelja i baca ga prema tri crna trona. Njihov dvoboj je odluen. Vuk se ne sme dokrajiti, kako se ne bi naruila ravnotea iskonskih sila. Sad e ono to ivi pod zemljom ostati u posedu vuka, a ono to je na zemlji pokorie se lavu. Pa ipak, koliko god da su vane dve prethodne pobede glavna bitka e se dogoditi sada. A Igor je ve dva puta davao svoju snagu i energiju kao pomo orlu i lavu. Ja znam da je on postupio

ispravno. Mi nismo mogli da ostavimo nae saborce bez pomoi. Ali, da li emo sada imati dovoljno snage, kako bismo pobedili monog i iskusnog Crnog viteza? Krenusmo u susret neprijatelju. U paru sa crnim konjem kruimo oko krsta, ja i on unitavamo svojim kopitama ravnu okolinu megdanske zaravni. Malo je ko na planeti nasluivao da se ta bitka odvija. Jer, dok se na nebesima odluivao Armagedon, ljudi su kao i pre, nita ne sumnjajui, urili na posao, nekuda hitajui za ostalim svojim poslovima. I samo je malo njih znalo o tome, da se u informacionom polju Zemlje preoblikuju osnovni tokovi buduih dogaaja. Crni vitez je udario Igora, i njegov arobni ma je kresnuo iskre iz oklopa. Zatita je izdrala, ali se Igor zaljuljao i zamalo izgubio svest. Istog trenutka se pojaao pritisak, i crni konj, stvoren crnom magijom iz gavranovog jata, poeo je da me gura, istiskujui me iz kruga. Obuze me bes. I ja guram. ini mi se da je Igor doao k sebi, rasplamsao je voljom svoj duh i usmerio na protivnika mnotvo monih udaraca. Zvee maevi, obruavajui se na oklope, na titove. I ve se zabio ma u crno telo konja i ostao u njemu, da iz rastrgnutih creva ne bi izletela napolje gavranova jata i sabrala se ponovo, kako je ve bivalo pre, u udovite koje prodire prostor i vreme. Pada konj, a jaha skoi sa njega. Tada se Crni vitez pretvorio u adaju. Iznova je oivela drevna legenda, i spiralni put, pokazan oveku Hristom, ponovo preprei otrovna eljust Iskonskog Zmaja. U krugu, gde se na sredini krsta susreu kovitlaci iz etiri prostora Neba i Zemlje, odigravali su se dogaaji drevnih misterija. Igor udara adaju kopljem. Ali, veoma je teko probiti njen oklop. Igor pritiska poslednjim snagama. Samo ga bes i strast vojnika podravaju. On se pridigao u stremenu, i teina njegovog tela uteruje koplje u oborenu telesinu. Udarcem koplja, koji je umesto elika uspeno krunisala boanska munja, bio je otvoren put praiskonskog stvaranja, vraajui Zemlju na Nebesa. I guja otrovnica je izdiui ubola belog konja, potom izdahnula adski plamen i sruila se u pakao, gde su poeli da je kidaju na delove, prodirui njenu mo i besmrtnost. Lepo reeno, zar ne? Ipak, beli konj sam - ja. I ja, iz nekog razloga, ne oseam bol od otrovnog ujeda. Ali, to je sporedno. Zasad sam ispunjen radou i likovanjem. Zajedno sa pobeenim zmajem, zavrila se vana etapa ljudke evolucije, pribliio se dan drugog Hristovog dolaska! A ostalo ve nije bilo teko predvideti. Kada su se dve vojske sporazumele, jedva da je treina neljudi preivela i otila u podzemne nivoe. Sedamnaesti legion Vlasti, aneli, sveti svi likuju. U vazduh lete lemovi. Vojnici kliu: Slava! I Sam Gospod od uzbuenja brie suzicu sa obraza. Armagedon, od ijeg ishoda je zavisio tok dogaaja za skoranji milenijum, zavrio se potpunom i bezuslovnom pobedom Svetlih sila. Odozgo na Igora i mene pada zlatna svetlost. Neto se dogaa. Sam Gospod je ustao i iekuje neto. Mi stojimo pored centra kruga u kom smo se borili. Najbitniji stub svetlosti pada na sredinu krsta. Tamo se neto pojavilo. Uz ivicu, gde smo crni konj i ja obeleili kopitama poprite

borbe, postrojili su se zodijaki znaci. Prvi je znak Strelca. Od njega se prema Igoru razvlai energetski zrak. Igor sjaha sa Pegaza. Njega privlai znak Strelca. Ja gubim oblik konja i ponovo postajem ovek u akademskoj odori. Od mene prema centru ide energetski zrak. Upravo od mene, a ne ka meni. On nastaje u grudima i razvlai se do centra krsta, gde se u bujici odozgo padajue svetlosti pojavio moni dvoglavi ovek Androgin. Ima torzo antikog boga, jedna glava je muka, druga enska. On sobom oliava harmoniju dva velika vaseljenska principa i poetak Zlatnog veka koji, kao da je bio izgubljen, i odavno ponovo iekivan oveanstvom. Pored njega su se rasplamsale vatrom zloslutne cifre 666. U jednom trenutku su gorele vrlo jasno, nepokolebljivo, i odjednom se preokrenue naglavake, oznaivi novi smisao onoga to se desilo. Sada u centru kruga mono, sigurno, velianstveno gore tri devetke 999. Prvi put se dve suprotnosti sveta harmonino sjedinjuju u jednom arhetipskom simbolu, predodreujui tok buduih zemaljskih dogaanja. Androgin je ustao, i svi nivoi su se u trenu prevrnuli. Tamno je stalo gore, svetlo dole. Jo jedan okret i desno je postalo levo, a levo je postalo desno. Tamno je momentalno obasjano Svetim Duhom. Svi uokolo iznova likuju i bacaju u vazduh ko ta moe. Novi Bogo-ovek gleda prema nama, a Igor i ja se pogledavamo. Visina naa je nekako vrlo sveana, postadosmo gorostasi. Androgin nam se obraa: - Vi ste izvili misiju, koju su vam poverili Bog Otac, Sin i Sveti Duh. Vi ste postigli cilj asno, viteki, ne pribegavajui lukavstvima i prevarama. Zato vam daruju mo boansku i ne sumnjaju da je neete iskoristiti u ime spasenja Zemlje i na dobrobit ljudi. Njegov glas tutnji, kao grom, i grmljavina njegova se uje daleko u prostranstvu. - Mi smo sada sjedinjeni neraskidivim sponama, i vi mi se u ma koje vreme moete obratiti za pomo. Dostojni ste te asti i te slave. Pred vama je mnogo rada, i moraete mnogo toga da nauite. Ja verujem da se neete uplaiti predstojeih opasnosti. Blagosiljam vas u delima vaim. Opet svi likuju i uzvikuju: Slava! Nas neto prihvata odozgo i poinje da privlai sebi. Mi letimo okrueni anelima, na oblaku stoji sam Stvoritelj. To je iz Njegove ruke padao na nas zrak odozgo. Sputamo se na kolena pred Svevinjim. On seda na tron. Aneli nose zlatno ane i zlatan ubrus. Mi paljivo peremo noge Stvoritelja svetom vodom i briemo ih zlatnim ubrusom. On se osmehuje, posmatra nas kao sinove. Apsolutno lii na one slike, koje smo ranije viali u crkvama na ikonama. Svakako, za hiljade godina su slikari ikonopisci, svetovni, razliitog talenta i profesionalnog nivoa razliito prikazivali Svevinjeg. A On je, evo, pred nama, i mi spoznajemo da je u svakom preanjem prikazivanju Njegovom istinski Lik. Tvorac nam prua svoju ruku, i mi obojica ljubimo prsten, koji se preliva mnotvom boja. - Vi se sada moete nalaziti kraj Moje desne ruke upuuje nas Stvoritelj.

Mi stajemo gde nam je naznaeno i, bez obzira na nau ne malu visinu, jedva doseemo do kolena svima koji tamo ve stoje. Jo uvek smo maleni. I tu re maleni, sa takvom nenom blagonaklonou izgovaraju svi koji stoje pored Boga, i ona se kotrlja u naoj svesti. Shvatamo da stas u tom svetu odreuju stvarni postupci i dela. Kada emo porasti? Tvorac je blagonaklon: - Od sada ste ovde kao u svojoj kui. I moete biti na Zemlji. Igor odgovara za obojicu: - Mi smo duni da ispunjavamo ono to smo obeali. Tvorac je zadovoljan odgovorom. - Nosite ljudima istinu pouava nas. Nemojte posumnjati ni u ta. Mi celivamo ruku, krst. Sam Tvorac nas je prekrstio triput. Zahvaljujemo se i vraamo na nivoe. Neko mi doaptava da moram da se umijem mrtvom i ivom vodom, kako bih neutralisao delovanje otrovnog ujeda. Odlazimo na sedmi nivo. Molimo za dozvolu da se operemo u mrtvoj vodi. Dozvoljavaju nam. Igor poliva moju butinu mrtvom vodom, gde je bio ujed adaje. Iz rane se skotrlja est crnih perli i rastvorie se u mrtvoj vodi. Gotovo, slobodan sam, slobodan od zlokobne estice, od est glava zmaja, od svoje dvosmislene uloge u pasijansu tamnih sila. Pobedio sam svoju adaju u centru lavirinta, na granici svetova. Niko vie ne moe da polae pravo na mene, osim mene samog. I od sada e samo moje srce, moja dua, moja svest odreivati moja dela i postupke. I jo neto plemenita re Odgovornost. Moji postupci moraju biti adekvatni toj moi koja mi je darovana. Igoru je u tom pogledu lake u njemu nije bilo od iskona est crnih otrovnih perli. I on nije odnegovao nad sobom est zmajevih glava. Ali mu je samo u tome lake. U svemu ostalom smo, voljom Oca, Sina i Svetoga Duha jedno, jedna sudbina i jedna odgovornost. Ni on ni ja se toga ne bojimo. Mi znamo, da su sada sa nama uvek Otac, Sin i Sveti Duh. Oni su sa nama, a mi s njima. Amin!

***
Sad je bilo mogue porazmisliti o onome to se dogodilo. To to smo videli, i u emu smo uestvovali odgovaralo je drevnom proroanstvu, da e upravo Rus, u godini posle Kraja vremena, postati polje bitke bogova. Kraj vremena 1999. godina, jeste kraj kosmikog ciklusa. I pomraenje koje je nastalo, svearski je to obznanilo Svemiru i svima, koji su bili upueni u sutinu drevnih proroanstava. Smak sveta 2000. godine, godine milenijuma, godine promena, koji mnogi shvataju

kao neposredan fiziki proces apsolutno je mogao da se dogodi, da su dogaaji krenuli po drugom scenariju. Sve je odluio ishod Armagedona. Stotinama godina su se tamne i svetle sile pripremale za tu odluujuu bitku. Na Zemlji su se briljivo odabirali ljudi, kod kojih su se u serijama uzastopnih inkarnacija oblikovali odreeni kvaliteti karaktera. To su bili ljudi koji su uli u istoriju i ostavili u njoj veoma znaajan trag. Njihova imena su svima poznata monarsi, vojskovoe, vodei duhovni uitelji, naunici, pisci. Kada je prosean broj ovaploenja danas iveih ljudi dostigao 13, i kada se na ela ljudi spustila zlokobna cifra 666, istekao je rok ispatanja Hristovog, i kada je iskupljen Svojim stradanjem, krvlju i ivotom - Zemlja je ponovo postala niija. Tamne sile krajnje bezone i samouverene posle preanjeg Armagedona, koji se zavrio njihovom odlunom pobedom, nisu sumnjale da e i ovog puta polje bitke ostati iza njih. One su imale na raspolaganju znanja i sva dostignua civilizacije, crnu magiju i energiju ljudi, koje su moralno iskvarile telesnim zadovoljstvima bez duhovnog razvoja. Rusija, koja je na poetku XX veka ula u novu, za nju izuzetno vanu inkarnaciju, koja je uspeno okonala bolan poroajni in u krvavim dogaajima revolucije, postala je ono predskazano mesto na kom je trebalo da se pojavi novi bogoovek. Upravo su se ovde zbivala proroanstva Vladimira Salavjova, Jevgenija Trubeckog i drugih tragalaca za istinom. Upravo je zbog njenog roenja bila unapred stvorena Svetom Trojicom posebna duhovna struktura, koja je uneta u dravni simbol Rusije Georgije Pobedonosni. I eto, predskazano se dogodilo. Krilatica, upisana na prstenu svetog Georgija Pobedonosca: ast i dostojanstvo zasjala je nad Rusijom. To se njena carska ptica dvoglavi orao tukla zajedno sa Bojim ratnikom. To je u njenom Bardo-kanalu suptilno-materijalnog prostora izvojevana velianstvena pobeda. Blagodarei njenim sinovima, zlokobni broj 666 se preokrenuo i oznaio novi kod ljudskog roda: 999. Zlo je sada ogranieno, ali su opasne godine jo uvek ispred nas. Pipci zla su isuvie duboko prodrli u due ljudi, i sasei ih nije nimalo lako. Zato to je volja ostavljena oveku, i samo on sm moe da odlui da li e slediti pobednike na tekom putu uspinjanja, ili ostati sa onima, koji su tako uporno podsticali sve ljudske slabosti pohotu, pijanstvo, zavist, pohlepu, uili izdaji, oholosti, podstiui da se ne potuju data obeanja i da se u svemu nalazi opravdanje za sebe samog. Poslednja od gore navedenih sablazni po svoj prilici je najpodmuklija...! Kako mi ne volimo kritiku, pouke, ak i najobiniju primedbu! Ma ko je on da me ui? Zar on moe da razume moju duu, patnje moje, sklonosti moje? takvi odgovori su jo blagi. ak i najvei laljivac u dui svojoj i slab duhom smatra, da bi u stvari, po svojim mogunostima, bez ikakvih ustruavanja mogao da postane predsednik zemaljske kugle. Ali, samo mu je malo sree nedostajalo, a zlotvora uvek ima isuvie. Pa ipak, za prave ljude nije ba odgovarajue vreme, poto uokolo vladaju probisveti koji kolo vode. Ba uteno stanje! A podmuklost se ogleda i u tome, to je prividna poniznost oigledno

samo druga strana iste medalje, tog istog greha oholosti. Nai preci su to znali i iznali su tanu formulu - pokornost je iznad oholosti. Prava linost zna svoje mesto u ivotu, svoju cenu. Mihajlo Lomonosov je pisao svom pokrovitelju uvalovu (pismo je datirano 19. januara 1761. godine): Ne samo da pored prestola uglednih plemia ili nekakvih zemaljskih vladara neu da budem budala, ve ni manji od Samog Gospoda Boga, koji mi je dao smisao, sve dok mi ga, moda, ne oduzme silom. ta je to gordost, bogohuljenje? Ne, to je dostojanstvo trudbenika, izabranika sudbine, to je ponos zbog svoje misije, zbog svog predodreenja. Bez takvog odnosa prema ivotnom delu, ne moe biti ni velianstvenih ostvarenja. Nije sluajno to je to pismo Lomonosova napamet znao drugi ruski genije Pukin. Zbog toga na suptilno-materijalne dogaaje, koji se Igoru Arapjevu i meni otkrivaju preko vidovitosti, ja gledam kao na jo jedan proces uenja, uz iju smo pomo dobili pristup tajnim znanjima. I, po svoj prilici, ona se drugaije ne mogu dobiti osim kroz provere unutar samoodraavajue sfere sopstvene svesti. I jo jednom ponavljam: dok je ovek unutar sfere, dokle god nema mogunost da izae izvan granica trodimenzionalnog prostora on sa tim nikad nee izai na kraj samostalno, ukoliko nema pomo i posebna znanja. Tek kada se izae izvan mee trodimenzionalnog materijalnog sveta, moe se nekako sa strane pogledati svoj um, i ta reflektujua kuglica. Razjasniti, ime je ona ispunjena, kakvi su tamo problemi, kakvi mievi tre po glavi. A da li ste vi u stanju da pogledate, kakvi mievi tre po vaoj glavi? Ma, ne u bukvalnom smislu, razume se. Vi znate da se iza toga krije neka alegorija. Tre mievi po glavi znai da imam neko oboljenje, imam to, imam drugo, imam tree, ili postoji nekakva predispozicija prema nekoj od njih taloenje soli, na primer. Ovakvo ovekovo uverenje, dospeva do nekog reflektora svesti, uobliava problem i odmah ga obeleava u sebi, opredeljujui te simptome na nivou tela. I realno, na koi neke ene iznenada izbijaju pege, naruavaju se zatitne funkcije koe, te prodiru u organizam streptokoke i slino. Isto je i na planetarnom nivou. Noosfera ta se sa njom deava? U njoj se izgrauju saznanja svega to uopte postoji, i svega to poseduje svest a to su minerali, ivotinje, biljke i, naravno, ovek. ovek ak prvenstveno. Izgrauju se nekakvi nivoi i dobijaju prilino stabilnu formu postojanja. I uopte, kako sam govorio to su nivoi svesti. A materijalnu strukturu njihovih manifestacija obezbeuju energoinformacioni torusi, koji se pojavljuju zbog kruenja elementarnih estica oko sopstvene ose. Ovakvi torusi se globalno pokreu vodom, snegom, ledom i mineralnim kristalima ukljuujui i pesak. Evo ga prvi nivo prosena svest. Sledei nivo se uslovno moe nazvati podrujem uda. Podruje uda odraava odreeni put koji je prelo oveanstvo, recimo, njegov nivo pogleda na svet, kada se svaki potoi, svako drvo, svaki dogaaj sve to se povezivalo sa nekim duhovnim silama i dobijalo personifikaciju u bogovima, mitovima, u emu god elite. I evo ovde, na tim nivoima, moe se nai isto to ta god poelite. Ako vi svojom sveu dospete ovamo, vas

neizostavno oekuju susreti. Kako bi se tanije reklo, ovde se slino privlai slinim. Na primer, ako vi imate borbeni karakter, i s nekim hoete da odmerite snage sve te neobine pustolovine ete pronai ovde. Uz to, ako volite grke mitove, onda imate anse da se susretnete sa kiklopom ili jo nekakvim udovitem slinog tipa. Ako su vam po dui ruske narodne bajke, molim lepo, vama su na usluzi Baba Jaga, Zmaj Gorini. Pri tom, hou pravilno da vas usmerim ne treba razumevati stvari kao da je to neka virtualnost, da nema nikakve veze sa realnou. Zato? Zato to, im ste svojom sveu upoznali fantoma, to za sada zaista jeste fantom i nita vie. Ali, kada ste ga dotakli svojom sveu, on prestaje da bude naprosto fantom, on postaje kao i vi, jednako vredan ravnopravni uesnik onog programa obuke, u koji ste vi dospeli. U principu, to je isti program obuavanja, kao to je zapravo uopte uzevi, cela Zemlja i ono to se na njoj dogaa. Sve to je program obuke oveanstva. Ali, ne treba shvatati deavanje povrno, na nivou spoljnjeg sleda dogaaja. Uvedimo barem jedno novo lice u nau priu Androgina. Zato se on pojavio? Zato? Za kakve dogaaje je on klju, kao arhetipski lik? Postoji drevna legenda o Androginu. Taj alegorijski lik sobom predstavlja bie, koje sjedinjuje u sebi muki i enski princip. Tvrdi se da je Androgin bio harmonian, jedan, da je posedovao neverovatne moi i mogunosti. Ali je jednom otac bogova, Zevs, uzeo u ruke ma i isekao ga na delove. Tako su se pojavili mukarac i ena i bila je izgubljena ljudska celovitost. Kako shvatiti tu legendu da li kao lepu izmiljenu priu ili kao nekakvu kosmogoniju*, koja ima potpuno realno znaenje i smisao? Ja lino je prihvatam kao ovo drugo. Primeujem u toj legendi vrlo odreenu tehnologiju stvaranja sveta i oveka. Dobro, ispriau vam - kako ja to vidim. Poetak ovekovog ivota daju dve roditeljske polne elije jajna elija i spermatozoid. Spojivi se, oni postaju jedinstven organizam. U drevnim znanjima tu embrionalnu eliju obino oznaavamo krugom, podeljenim na pola. Jedan deo tog kruga je taman, drugi je svetao. Ali, to je na mikronivou. U homeostazi, sredinja pozicija je prvi u rodu. Na makro nivou je bezdan (dubina dubina), kada se stvara prolaz, kada su Vaseljena i Kosmos harmonizovani u svom pojavljivanju. Pri emu tamna polovina kruga ne znai da je loa. To je enska energija. U ovom delu se deava akumulacija stabilnih, za budui razvoj vanih, kvaliteta i osobina, sa ciljem njihovog prenosa u erkicin organizam. U drevnim vremenima je postojala predstava o tome, da u polnim embrionalnim elijama ve postoje pralikovi budueg deteta, u kojima su, sa svoje strane, takoe sadrana njihova budua deca. Nikolaj Kuzanski jedan od najotroumnijih filozofa srednjeg veka, u radu O uenom neznanju (M, 1979,t 1, str.50-95) istraujui pojam trojnosti u jedinstvu, takoe je ukazivao na ovu udnu okolnost: Otac nije pre Sina i Sin nije posle Oca; Otac je pre Sina samo ako Sin nije posle njega. Ako je Otac prvo lice, onda je Sin drugo ne posle njega, ali kako je Otac prvo lice bez prethodnika, onda je Sin drugo lice bez naslednika; i podjednako je tree lice, Sveti Duh. -----------------------------------------------------------------------------

* kosmogonija uenje o postanku sveta M. Vujaklija Kako ovo primeniti u naem istraivanju? Poznato je da se program ivota prenosi nasleem. Njeni nosioci su geni. Geni su zasebne jedinke, koje se nikada ne meaju meu sobom. To je vrlo vano svojstvo koje mnogo objanjava. Iz poetne, nasledne elije poinje izgradnja organizma. Ali se na poetku u njoj samoj mora izgraditi spirala DNK, gde je u zakodiranom vidu sadrana cela genetska informacija, neophodna za podravanje i produetak ivota organizma. Eto, taj trenutak izgradnje DNK protoelije, prikazuje legenda o Androginu jedno telo, iz kog izniu dve niti molekula dezoksiribonukleinske kiseline. Pri diferencijalnom bojenju, na hromozomima se pojavljuju poprene pruge, takozvani diskovi ili trake, sa svojom specifinom informacijom. Oni su kao perle na nitima DNK. Niti su spojene meu sobom sa etiri tipa jedinjenja koja sadre azot, nazvanih baze, i formiraju nekakve beskrajne male lestvice, lestvice naeg ivota. Nije li o njima pisao u gore navedenom radu Nikolaj Kuzanski, imajui u vidu i mikrokosmos oveka, i makrokosmos Vaseljene: Moram rei: jedinstvo je maksimum, - kako ja izraavam trojstvo. Zato to govorei jedinstvo, ja oznaavam bespoetni poetak; govorei maksimum, ja definiem iskonski poetak; povezujui i sjedinjujui jedno i drugo vezom jeste, ja oznaavam neto to proizlazi iz jednog i drugog. Maksimum je jedan, zato to su minimum, maksimum i veza sutinski jedno, poto je samo jedinstvo i minimalno, i maksimalno, i zajedniko... I on je nadalje mudro navodio: Vidljivo je zaista slika nevidljivog... Tvorca je mogue videti po tvorevini, kao sliku i priliku u ogledalu. Zato to svaka slika oigledno tei da bude nalik svom prauzoru. Koliko je stolea bilo potrebno da bi se iza mitova, legendi, alegorija pojavili simboli i znaci koji vode ka istini? A lavirint drugog mita, o Minotauru, zar on nije odraz naih beskrajnih traganja za samim sobom u spiralama DNK? Mi briljivo istraujemo beskonanu lestvicu Jakovljevu opipavamo, premeravamo, vagamo njene elemente, ne shvatajui da su minimum i maksimum beskonani, da su oni, osim toga, jedno. I da e znanja, steena na taj nain, biti verodostojna samo u zemlji slepih, gde se sve upoznaje samo na dodir. A ta vizura ve danas, sada, odlazi u prolost. Pourite da spoznate i opazite. I ta jo dodati ovome, osim elje: Probudite se, vi koji spavate u zemlji senki! Predskazano se dogodilo. I sada svako moe sam da odlui, ko hoe da bude ovek ili senka oveka, koja umilja svoju bogolikost. Uostalom, put ka istinskom bogooveku je sada otvoren, ali je to put sluenja, stvaralatva i duhovnosti. Istinska bogolikost se mora zasluiti!

***

Sledeeg dana mi se ekran unutarnjih vizija uopte nije ukljuivao. To je bilo vrlo udno, zato to se moglo raunati upravo na suprotno. Igor i ja smo odluili da pozovemo moju uenicu Tamaru, da nam pomogne da se ispetljamo iz ovoga. Sedeo sam potiteno pored njih i nagaao, u emu sam pogreio. Na nivoima se dogaa neto neobjanjivo. as kugla proplivava, as aba na kruni poskakuje. Igor i Tamara mi priaju ta vide. Na njihovim ekranima unutarnjih slika, ja sam sa njima. U crnoj sam odori, sa akademskom kapicom na glavi. Sam nita ne vidim, te me zato Igor dri za ruku, a Tamara nas prati na odreenoj udaljenosti, osiguravajui nas. Odjednom oko mene poe da promie strelica, kao da sam ja centar brojanika na satu. Nagovetaji, nagovetaji: vele, vreme prolazi, a o emu vi razmiljate? Crna ptica dolete odnekud. Sa nivoa se slivaju bujice prljavtine. Zato se odjednom iuavamo, kada je jo jue neist ovde komandovala? Spiraju Igora i mene sa prljavtinom u jamu. Koprcamo se u njoj: kako da se izvuemo? Igor me dri, ne isputa. Jo neko prua ruku ka meni. Igor me upozorava: ne hvataj je, sa kandama je, neista sila. Tamara odozgo takoe potvruje: - avo nekakav. Igor veto udara po ruci sa kandama, i avo je sa urlikom trgnu. Tamara gore milju stvara ue i sputa nam ga u jamu. Izvlai nas na povrinu. Sa nas se sliva prljavtina. Moramo otii do mrtve i ive vode da se oistimo. Idemo, a nama u susret idu gomile demona i avola. Umazani smo prljavtinom, i oni na nas ne obraaju panju. Neki pitaju: - Da niste videli Videeg? Moramo nai Videeg. Jo se moe sve promeniti. Ja sam kao i pre, slep. Igor me vue za ruku. Kakvog Videeg oni trae? Moda, mene? Ma, ja sam slep. A zato sam danas slep? - Da te ne bi nali doaptava mi Igor. - Mene trae? Da li sam ja Videi? - Ma jok, ja sam dobroduno se iskezi Igor. Stvarno, zato ja tako sigurno radim zato to iz tebe telepatski proveravam informaciju. Zaista ne znam iz kog razloga, ali se ti u ovom prostoru osea kao riba u vodi. Sve zna, kao da si se ovde rodio. Opet se probijamo kroz gomilu neistih duhova, koji odlaze dole, na svoje nove nivoe. - Videi, gde je Videi? dovikuju se oni izmeu sebe. utimo, dahemo, guramo se, idemo protiv bujice, a Tamara leti nad nama, kao aneo-uvar. Gotovo, izaosmo u Bardo-kanal. Odmah je postalo lake. Podigli smo se na sedmi nivo. Zamolili smo za dozvolu da upotrebimo vodicu. Oprasmo se. Tamara nas pogleda i kae nam da smo iznova

postali malecni. Ta satanska prljavtina se vrlo tetnom za nas pokazala. Moramo proi proiavanje i na zemaljskom nivou. Istog dana smo utroje otputovali u Trojicu-Sergijevu lavru. Otili smo u hram do svetog Sergeja Radonjekog, upalili svee. Potom do izvora svete vode preko puta Uspenskog sabora. I za kraj u dvorinu crkvu kod igumana Germana, gde smo nekoliko sati ostali na kolenima. Kada smo izlazili iz hrama i celivali krst, eleli smo ocu Germanu da ispriamo o Armagedonu. Ali je sa svih strana nadirala masa. Ma, i kako da mu objasnimo na brzinu nau radost? Da li e poverovati, razumeti? Jer, iako smo ga opazili u redovima svetenika koji su ispraali vojsku u bitku, pa su i Igora i mene osvetili svetom vodicom, on sam je mogao da ne zna o svojoj izabranosti. On nema ekran unutarnje vizije. On je samo sluao glas u sebi i imao poverenja u njega. A da li su mu priali o nama? Moglo je sve da ispadne prilino glupo po nas. Te tako odosmo od dobrog oveka, ne razmenivi ni re. Sledeeg dana smo odluili da se snaemo sa nivoima. Kiril nam se pridruio. Ve je bio u toku dogaaja, i izraavao naglaenu lojalnost. - Lapin je idiot. Sve je bilo u njegovim rukama, a on je hteo sve samo za sebe, nadajui se da e se sam probiti optuivao je Kiril biveg efa. - Zar se ne boji da ga tako estoko kritikuje? raspitujem se kod deaka, koji ima najmanje pet miliona godina. - Ja imam vie ovlaenja od njega obrecnuo se Kiril. Ja sam od Poetka Poetaka, od Duha. Napravio je vaan izraz lica, kako bi sebi digao cenu. - Od kakvog Duha? Od Svetog? preciziram ja. On lukavo zakilji, uti. Ipak smo odluili da ga povedemo na nivoe. To je tua teritorija. Vie ne elimo da se umaemo prljavtinom. Neka sam posmatra, a mi emo kroz njegov ekran unutarnje vizije. Poinjemo. Kiril ima pratnju, nadgleda ga preko ekrana unutarnjih slika est mojih uenika. Da ne bi pravio gluposti. Kiril odlazi u svoju bivu prirodnu sredinu i izvetava: - Nivoi su sada potpuno drugaije rasporeeni. Dve piramide su spojene na zemaljskom nivou podnojima. Po jednoj dijagonali u formi osmice odozgo je devet nivoa, dole isto toliko. Po drugoj dijagonali su znaci beskonanosti na est nivoa gore i dole. U centru se oni spajaju kroz krst. Izgovorivi re krst, malo se namrtio, ali se savladava. - Odakle emo poeti istraivanje? - Hajde od novih struktura sa est nivoa odgovaram. Strukture sa devet nivoa, mi i tako znamo. Kiril posluno prelazi po Bardo-kanalu u strukture sa est nivoa. Prvi nivo gore je informacioni. Dvanaest vrata. Sva su zapeaena peatom Stvoritelja.

- Onamo neu ii izjavljuje Kiril, svim silama se trudei da prikae lojalnost prema zakonitoj vlasti Kosmosa. - Niko to i ne zahteva od tebe rasprujem njegove nedoumice. - Drugi nivo je nastavlja on svoj izlet muka i enska energija. Tamo ima etvoro vrata. Jedan par energija je svetao, drugi taman. Uzajamnog delovanja zasad nema. Vrata su zapeaena. Kad su zapeaena sve je jasno. Tamo neemo ii. - Na treem nivou je dvanaest manjih vrata, ona se uzajamno presecaju crteima, kao peani sat. To su vrata zodijakih znakova. - Hajdemo vie pourujem priuenog demona. - etvrti nivo ima po troje vrata desno i levo. Takoe su zapeaena. Ovde su energije tamna i svetla. - Vie. - Peti nivo ima troja vrata. Jedna su bela, druga crna, trea srebrnkasta. To su tri boje Tvorca, kao na Njegovom ezlu, i peati na vratima su takoe Njegovi. Tu su jo sveti znaci i duga. Otkud on zna za ezlo Stvoritelja? - esti nivo je kao pogonski generator. On u obliku retorte stoji nad svima. Ukoliko se pusti nivoi e poeti da rade. A on se pokree zrakom. Samo, kod koga li je taj zrak? podmuklo pita Kiril. Izlazimo na zaravan. Pojavljuje se ogroman ekran, kree informacija. Desno su Migen, antihrist i vuk. Vuk je Lapin. Njegovo oveije lice se as ispoljava kroz vuje keenje, as iezava. Antihrist mora da se pojavi na zemlji, ali mu je sada teko da dospe na zemaljski plan. Ranije osmiljen put je razoren. On e se pojaviti potajno, i bie ga mogue ustanoviti samo pri linom kontaktu. Pojavila se karta Rusije. U njenom centru je zvezda, a u njoj su prijatne nam cifre novog ljuskog koda 999. U Moskvi ve postoji nekoliko hiljada ljudi sa tim znakom. A u Rusiji stotine hiljada. Nigde u svetu nema veeg broja ljudi sa novim kodom novog oveka. Oni e spasti oveanstvo. Antihrist treba da stvara smetnje u njihovom radu. Rauna se sa tim da e ivotni problemi pogasiti osnovne ciljeve dostizanja bogoovenosti, i da e sa njima oslabiti moi tih ljudi. Mnogo zavisi od toga ko e ih predvoditi. Svi iekuju generala, vojnika, za kojim e ljudi krenuti. U svetu postoji sedam sila, od kojih svaku predvodi Posveeni. Koja od njih e za sobom povesti oveanstvo? Kiril marljivo i podrobno pria sve to vidi, ne obmanjuje. - Upravljae troje, oliavajui kroz sebe tri sile iznenada glas poinje da mu podrhtava. E, pa znao sam. Lapin skotina. Govorio sam mu... Samo je na sebe mislio.

Grdi na pasja kola, a oni koji su ga pratili preko ekrana unutarnje vizije, kau, kako vide na velikom ekranu moje i Igorove slike. Ko je trei zasad se ne vidi. Borba demona bolje od bilo kakvih rei svedoi o ozbiljnosti problema koji su se kod njega pojavili. - Neko od vas dvojice moe postati glavni. A tu je i dalje antihrist. Zato to on zasad od borbe nije odustao. Prerano je staviti taku na ovo. A ako se vi iznenada posvaate zbog vlasti? U tome kako je on to izgovorio, bilo je toliko neiskazane nade u ovakav ishod, da je Igoru i meni ba bilo ao njega. Zato je zakljuio da e trei biti antihrist? A moda bude Hristos? To je nekako loginije, barem, za nas. I zato smo mi glavni? Iz kog razloga je tako zakljuio? Moda nas opet skree s puta? Izlet se zavrio. Molimo sve da nas ostave same u sobi, zahvaljujemo na pomoi. Treba dobro promisliti o informaciji, prodiskutovati. Kada su svi izali, Igor odjednom, umesto diskusije, opet ue u reim jasnovidosti. - Nas izazivaju kratko objasni on. - Tamo je krug pria ta vidi. U krugu su tri devetke, dole je znak, nalik na slovo T. Opet si sa mnom u tvojoj odori i kapici. On kae da sam pored njega, a ja, kao i pre, nita ne vidim. Kod mene se ne ukljuuje jasnovidost. - Treba da ue u centar kruga. Tamo je Androgin. Vodim te za ruku. - Vodi me. Uvodi me u krug, u sam centar. - ta se deava? - Ti si se povezao sa Androginom. Uokolo su zodijaki znaci. Ja sam uao u znak Strelca. Oni se svi vrte oko vas. Ispod su nivoi. Tamo se pojavila informacija i energija. One sve ispunjavaju. Uz to, tamo postoji i drvo. Ulazimo u njega. Neto nas nosi uvis unutar stabla. U kronji smo. Opisujemo crte po krunici. ini se da je to osmica. Ovo stablo jabuke simbolizuje podelu sveta na na tamno i svetlo, na tri dimenzije prostora Oca, Sina i Svetoga Duha. Sad o vremenu dogaaji idu takvom brzinom, da Igor ne uspeva da ih prepria. - Sada imamo svoju jabuku na ovom drvetu. Opet smo na zaravni. Neko dolazi, ogroman. Iza lea ima na uzici nekakva dva balona, Sunce i Mesec. Na njegovoj ruci je poznati prsten. To je Tvorac. Igor kae da nas je prekrstio. Padamo na kolena. - Da li smo sve tano uradili? pitam ja. - Da, besprekorno odgovara Bog Otac Otac Bogova. Vi ve imate Sveti Duh, Koji vam je pomagao da proete put. Za vau pobedu je odreena nagrada. Moete odabrati znanja ili mo, ta odabirate? - Znanja sufliram Igoru. I on se slae sa mnom.

- Od sada ste obdareni Svetim Duhom i znanjima. Oni e biti sa vama, dok se ne desi trei dogaaj. Uporeujte mo datu vama, i odgovornost koju ste preuzeli za ljude i Zemlju u celini sveano govori Stvoritelj, kao da to to se sada deava ima globalno, nama jo nejasno znaenje, a koje On unapred eli da naglasi intonacijom. - Vi ste obdareni znanjima i sposobnostima, izuzetnim za zemaljske ljude. Snagom svoje misli vi ete biti u stanju da izleite od najteih bolesti, doivljavaete dogaaje unapred i videete gde je dobro, a gde zlo. Idite i recite ljudima istinu, kao to sam je Ja otkrio vama. Neka vas snaga ne napusti, i glava bude jasna. Uite se svemu to postoji u Carstvu Mojem. Odsad su za vas sva vrata otvorena. Blagosiljam vas, idite. Okrenuo se. Igor vie za Njim: - Oe, moemo li da krenemo sa Tobom? Tvorac se zaustavio, okrenuo, nagnuo ka nama u svojoj nezamislivoj visini: - Vi stalno idete sa Mnom, deco Moja, a Ja sa vama. Niega se ne bojte. Moja zatita je neprestano nad vama. Vi treba da radite, uite, da dosegnete sva znanja. Idite. I Hristos i Sveti Duh vas takoe uvaju. Igor izlazi iz drugog sveta. - Treba popiti aj kae. Lice mu je bledo, umorno. U hodniku nas ve vreba Kiril: - Hou da porazgovaram sa vama, vrlo je vano. Odlazimo u drugu sobu, dok ene pripreme aj i postave sto. - Pa, kakvi su se kosmiki problemi pojavili? pitam. Kiril sedi preko puta mene, lice mu je ozbiljno. - Vi, bez sumnje, mislite da sam ja od tamnih? - A ti si od svetlih? podsmevam se. - Ma, videli ste da se slobodno kreem po Bardo-kanalu. - Hajde da preskoimo deije brbljarije zamolih. Pa, ti ima pet miliona godina. Vreme ti je da poraste. - Pet i po precizira Kiril. - Tim pre ozbiljnog izraza lica primeuje Igor. - Dobro sloi se Kiril. Sada ste dvojica. Po uslovima igre, potreban je trei. Predlaem sebe. - Koji su razlozi? - Vi sada imate sve, osim jednog. Ne znate kuda da krenete. Vi ste alfa i omega. Izmeu vas je beskonanost. Ko od vas zna kako da je preete? Igor i ja se pogledasmo. Interesantan deak, vrlo interesantan, ali je u pravu: mi ne znamo. Zasad ne znamo. Ali, da li nam treba ovakav trei?

- Na vreme hoe da uskoi na taljige? - Upravo tako potvruje on. - Ima jo jedan mali problemi, o kome vi nemate pojma. - A to je? - Konfederacija. - ta mu to doe? - Zvezdane ratove ste gledali na televiziji? - Da, imali smo priliku. - Vrlo je slino. Kosmika flota, lasersko naoruanje. Ja imam crveno dugme na prekidau za pozivanje ratne flote. Oni su spremni da se umeaju. Njima ne odgovara ovakav tok dogaaja. U bilo kom trenutku mogu da pritisnem dugme. - Gle, gle, kako simpatino detence ganuto se obratih Igoru. On ima u depiu benkice crveno dugmence za unitenje Zemlje. I on nam najozbiljnije preti, ako ga ne provozamo na taljigama. Moe li zamisliti, sedi esnaestogodinji deran i preti akademiku da e razneti Zemlju. Zar se sme tako plaiti stari slabani ovek? - Vi ste stari, vi ste slabi? prelazi u napad Kiril. Za vas sada nema nikakve razlike da li imate sto godina ili sto milijardi! I ruke su vam postale jae. Slabi? iznova ponavlja. A Crnog viteza ko je oborio? - Nisam ja podiem ruku u znak protesta, iako mi je slatka enja prostrujala po telu pri podseanju na nau pobedu. - To je bio Igor. Tako je neobuzdan... Pa ipak, o emu pria taj udnovati deak? Kakve milijarde godina? - Najzad, sada se sve promenilo: sistem upravljanja, nivoi. Zato to njih jo treba i staviti u pogon. Ne moe se Zemlja u disbalansu nalaziti. U bilo kom trenutku e zapoeti nuklearni rat ili kakva druga globalna neprilika. Da li znate kako se puta u pogon? I kakvu poziciju zauzeti pri upravljanju desnu, levu, ispod, iznad? - Ve smo ga pustili u rad nisam se uzdrao od hvalisanja. A na tvom spisku je iz nekog razloga izostavljen centar. Upravo izmeu gore i dole. Kiril preblede, istog trena ukljui jasnovidost. Proverio je pitanje nivoa. - Da, proces je krenuo nevoljno se sloio. Neko je zakucao na vrata. Na pragu je bila naa efica Nina Andrejevna. - Momci, zavravajte zasedanje. aj se hladi. Kakvi zanimljivi razgovori su poeli da se deavaju... Dogaaji oigledno nekoga nerviraju, nekakvu konfederaciju. Kakav je to gnojni ir na telu Svemira? Moda, neka tetna galaktika civilizacija? Predoseam da emo o njoj jo uti, i to ne jednom.

10. glava
Kao to je Stvoritelj i obeao, sva vrata su bila otvorena pred nama. I na svakima nas je doekivao sveti ovek. Mnogo je vrata. Danas smo odabrali ona, na kojima je naslikano Sunce. Vrata su velika, gvozdena. Pored njih je starac sa tapom, eka. Ja sam opet u akademskoj odori. Igor je u irokoj beloj rubaki*. Pozdravljamo se sa starcem. Sputamo se na kolena i on nas blagosilja. - Zato ste doli pita. - Po znanja odgovaramo. Starac nam kae da moemo da dolazimo u Carstvo Boije, poto nam je Sam Tvorac dozvolio da dolazimo ovamo. Ulazimo kroz vrata. Tamo je vrt. Zaustavljamo se pored zida. - Nama su potrebna znanja iz medicine preciziramo mi. - Vama je dat dar Boiji, i vi delujete direktno po sili Boijoj. napominje nam on. - Nas uzbuuju oboljenja raka. Kako se neutraliu tumori, ako su ve poele metastaze? pitamo, kasno shvativi da nae pitanje umanjuje one izglede, o kojima moemo govoriti bez okolianja. Ali se sveti ovek ne prepire, iako se po svemu primeuje, da se sneveselio zbog naeg nerazumevanja. - Pogledajte zid kae nam. Na zidu se pojavljuje ekran. Rak je kao strani krpelj, koji se smestio u organizmu. Mora se izvaditi taj krpelj, njegovo telo, svaka noica. Posle toga ga treba neutralisati. Onda izleiti svaku eliju objanjava starac, i na zidu se pojavljuju prikazi, koji pokazuju kako se odvija proces ozdravljenja. - Evo ga grkljan, evo ga krpelj. Tumor je poput pihtijaste mase. Desno je norma. Levo je bolesno mesto. Uiniemo vaeg krpelja prozranim. On razara isprva sitne elije, potom velike. Na informacionom nivou, on je zaista krpelj. Evo, on ubrizgava u jezgro svoju pogan. I elija gubi sposobnost upravljanja. Va zadatak je da boanskom srebrnom bojom uinite bezbojnim maligni tumor. Obezbojili ste? Sada primeujemo sitnu pauinu, jezgarce, tenost. Ispunjavajte ga sada energijom, punite ponovo. ---------------------------------------------------------------------* ruska koulja obino od runo tkanog platna, sa vezom

Koniem veite noicu i povlaite je ka sebi, da se ne bi uvukla u drugu eliju. inimo isto i sa drugim noicama. Izvlaimo krpelja na elijskom, informacionom i energetskom nivou. Izvukli ste? Srebrnkastom niti ga uvezujemo i unitavamo. Obraujemo srebnim zrakom svaku povreenu eliju. Takicama. Crveno, to je neobraeno, osvetljavamo normom. Obraujemo ih. Proveravamo normu opet ima crvenih elija. Obraujemo jo jednom, ne smemo biti lenji. Jo jednom polaemo normu. Nije u potpunosti nestalo crveno. Obraujemo iznova. Jo jednom normu, jo jednom. Ne sme se pogreiti. Pojaavajte normu. Pogledajte: elije su postale identine kao zdrave. Dajte rok izleenja, recimo, jedan mesec, i posle toga nanovo stavite pojaanu normu. - Koliko je potrebno vremena za izleenje? - Obino dve tri nedelje. Jo jednom poloite pojaanu normu, ime ete unititi skrivene elije raka. Ponekad se vrlo veto prikrivaju. Zato ih je neophodno kontrolisati. - A kako se obavlja regeneracija organa? - Pogledajte nastavlja lekciju starac. Uzmemo, na primer, bubreg. Prvo treba uspostaviti zajedniko delovanje bubrega sa poljem mokranog sistema i nadbubrenom ljezdom. Uzeti pojaanu normu poloiti je. Uzeti srebrnkastu nit, delujui direktno na bubrege. Odozgo postaviti program ozdravljenja i izleenja. Sada srebrnom bojom drobimo kamenje i izvodimo po spojnim kanalima u mokrani mehur. Sad je najvaniji deo... Srebrnom niti obnavljamo elije u bubregu, neka se pojave nove, mlade elije. Stare odumiru, nove se stvaraju. Iznova stvaramo, razumete? Uzimamo pojaanu normu i polaemo na patologiju. Vidimo u desnom bubregu odumiranje elija. Obnavljamo elije, polaemo pojaanu normu. Sada uzimamo srebrnu nit i putamo u pogon proces energetskog proiavanja. Posle nedelju dana emo pogledati. Problem jo postoji. Opet uzimamo pojaanu normu. Polaemo program ozdravljenja i oporavljanja. Malo poradimo srebrnom niti. Gotovo. Ima li pitanja? - A o unoj kesi, da li moemo da ujemo? - O unoj kesi koju ti nema precizira starac, pokazavi tapom na mene. Sa desne strane je uklonjena kesa. Uzimamo pojaanu normu, stavljamo srebrnu nit. Ukljuujemo preko hipofize program za ozdravljenje i potpuni oporavak. Sada moramo stvoriti spoljanji oblik to je hologram. Onda unutarnji. Treba pokrenuti proces elijskog deljenja, kako bi nove elije ispunile novi oblik. Ponavljam: desnom rukom uzimamo srebrnu nit i stvaramo spoljnu opnu. Stvorili smo je. Uzimamo normu. Odozdo jo postoji prazno mesto. Obnavljamo. Uzimamo pojaanu normu. Zrakom stvaramo unutarnju strukturu. Polaemo normu, proveravamo. Obnavljamo u. Polaemo normu, nema dovoljno ui. Uzimamo normu. Polaemo. Proveravamo. Gotovo. Program izleenja i oporavka ide preko hipofize. Rok je petnaest dana. Uzimamo pojaanu normu, polaemo. Praznina. Obnavljamo. Pojaavamo uticaj sa srebrnom niti. Polaemo normu. Pokrenulo se uzajamno delovanje. Program je sproveden.

Jo jedan starac iskrsnu pored. Posmatramo njegovu ruku poznati prsten. Padamo na kolena. On nas podie. I ini se kao da nastavlja predavanje. On nam govori kako treba da se odnosimo prema novcu, prema vlasti, prema zdravlju. On savetuje: treba imati svoj stav prema bilo kakvim pitanjima, svaku situaciju treba proceniti i razreiti, ne sumnjajui u svoje injenje. - Ne smete biti oholi pouava nas On. Neka vas ne zaslepi vaa budunost. Uvek sve treba procenjivati sa tri strane s leve, desne i iz sredine. Tek onda se donosi odluka to je etvrto delovanje. Ljubimo Mu ruku. Prekrstio nas je. Iezao. Slaemo se sa onim to je On rekao. udnovato je uenje, izuzetno. Samo treba pomisliti ko nas ui! Bilo koji doktor e, proitavi ove stranice, rei: besmislice. A Igor i ja dva puta nedeljno primamo ljude upravo sa tim oboljenjima, o ijem leenju nam predaju na nebeskoj akademiji. I, evo ta je udno: oni su zaista izleeni. Ni Igor, ni ja nismo izuavali ak ni slovce iz medicine. Ma, moe li se to uopte smatrati leenjem? Jer, mi ne dodirujemo telo nita ne seemo, nita ne diramo, ne prepisujemo tablete. Mi naprosto posmatramo, vidimo kako radi organizam nekog oveka, dajemo organu komande i on nas slua. Ljudi bivaju izleeni - ak i gluvi i slepi. Oni ostaju i posle u naem Centru kao da su u roenoj kui, nastojei da pomognu bilo ime. Roaci izleenih, pa i oni sami, svakoga dana nam alju kolae, voe, druge poklone. Oni znaju: mi smo im vratili ivot, na nain koji medicina odbija, bespomono irei ruke. Koliko ljudi umire u bolnicama a lekari ni za ta ne odgovaraju! Postoji statistika, po kojoj, ak i u Americi, zbog greaka lekara svake godine umire vie od 80 000 ljudi. Uveren sam da je u naoj zemlji statistika jo stranija. I ko e to izneti na videlo? A kod nas su apsolutno beznadene dijagnoze i brzo izleenje. Nas je nemogue ak i optuiti za bilo ta, poto su svim tim ljudima ve potpisane konane, zvanine presude. Nas je mogue samo ne primeivati, to tradicionalni lekari i ine. Naveu jedan od tipinih primera nae prakse. Anastasija Kvakova je osamnaestogodinja devojka iz Sankt-Peterburga. Naglo pogoranje zdravlja ju je nateralo da se obrati lekarima. Na ispitivanju joj je utvren maligni tumor na velikom mozgu, to je nateralo lekare da postave pitanje hitne operacije. Uas pred neophodnou da se mora sprovesti trepanacija lobanje, nagnala ju je da odbije da potpie saglasnost na koju su je prisiljavali. Na nju su vrili pritisak, ali je devojka redovno odbijala da donese konanu odluku. U meuvremenu, bolest je napredovala: Nastji je popustio vid, suavalo se vidno polje zbog izraslina koje su se pojavile na onim jabuicama. Poeli su zatim problemi sa eludano-probavnim traktom. I nove dijagnoze su bile: ir na dvanaestopalanom crevu, ir eluca. Posle nekog vremena pojavili su se neizdrivi bolovi u predelu srca, redovno je padala u nesvest. Poslednje, ime su lekari obodrili Nastju izrekli su presudu: sterilitet.

Devojka je vrlo teko preivljavala ovo vreme kada se na nju obruio toliki niz bolesti, i bila je, po sopstvenom priznanju, na granici ludila. Teko je rei kako bi se dogaaji dalje razvijali, da nije bilo sluajnog razgovora sa drugaricom, koja je u novinama proitala lanak o naem Centru. I tako je Nastja, skoro protiv volje svojih najbliih, doputovala u Moskvu, u na Centar. Posle tri meseca, nestao je tumor na mozgu. Netragom su nestala oba ira na elucu i dvanaestopalanom crevu. Normalizovao se rad srca, vratio se normalan vid. Teko je poverovati, ali je neke stranice ove knjige prikupljala i slagala u kompjuter upravo Nastja Kvakova, ije oi vie nisu nagrivale uasne izrasline. Proizlazi da se tumor na mozgu moe leiti ne pilei lobanju, a ir ne sekui telo skalpelom. Sve je mogue, ukoliko ne spreavamo, ve pomaemo onima koji to umeju da rade, po volji Provienja. Nastja se upisala na prvu godinu pravnog fakulteta Sankt-Peterburkog inenjerskoekonomskog univerziteta (pre izvesnog vremena se udala, rodila zdravog, prekrasnog dekia, uprkos ranije izreene presude o neplodnosti). I ko bi rekao, posmatrajui tu veselu, komunikativnu, lepu devojku, da se do nedavno njen ivot neumitno pribliavao invaliditetu, ka nepodnoljivom postojanju, moda, ak i smrti. Ali, lekari koji su primoravali devojku na operacije, ak i ne znaju, da je uprkos njihovim profesionalnim uverenjima, Nastja Kvakova bez skalpela i lekova stekla zdravlje. Upravo je zdravlje to, to Nastju sada razdvaja nepremostivim zidom od onih, koji jo uvek smatraju da se ljudsko telo moe izleiti samo odsecajui njegove organe ili trujui organizam kilogramima lekova. Stie se utisak kao da u jednom prostoru postoje dve paralelne vaseljene, i da ono to je mogue u jednoj, u drugoj je apsolutno nedopustivo. Poeli smo da radimo sa Miom-autistom. Sada, kao da imamo neophodna znanja. I stvar je krenula. Mama opaa kod sina stalno nove pozitivne simptome. Ali je rad veoma sloen na nivou svesti ovekove. I mnogo toga zavisi od poverenja i strpljenja. Naa gluva devojica Daa ve uje. I govori neuporedivo bolje. Upisala se u medicinsku kolu. Jo jedna prijatna novost kod nje se otvorio ekran unutarnjih vizija. Ona sada vidi sve to radimo sa njom, i ui da radi na delikatnom planu. I sada se sama bori sa svojom boleu. Moda to i jeste najvanije, to je deo rada na izleenju delimino preuzela na sebe. Uskoro e se u Centru pojaviti izuzetan novi strunjak. Ipak, ne moemo uvek tako uspeno da pomaemo ljudima. Ponekad nam jednostavno ne preporuuju da to radimo. Po pravilu, zabrane se odnose na ljude, koji su u ivotu uinili mnogo loih dela. Ali, bivaju i drugi razlozi. Jednom je u Centar dola ena. Nije dola sama, ve sa muem. Oboje su nauni radnici. Napeti do krajnjih moguih granica. Razgovaraju vrlo strogo, kao revizori.

- Kakva je to udnovata tehnologija leenja? Zato mi ranije nikada nismo uli o neem slinom? to pita ona. Deluje kao da pokuava da nam utera strah svojim namrgoenim, unapred optuujuim izrazom lica. Dokaite mi da vi to moete. Ja ne verujem! Meni je to nepojmljivo! Ceo sat sam im drao predavanje o tome kako radimo. Poneto se u njima otkravilo, ali vrlo slabo. Izvinjavam im se da sada ne mogu da se bavim samo njihovim obrazovanjem, da imam mnogo posla. Smesta dobijam strogi prekor. - Ukoliko elite da se leimo kod vas, vi ste duni da nam dokaete, da moete da radite svoj posao bolje od ostalih. Situacija je postala zaista apsurdna. Zanimljivo bi bilo kada bi ovaj par uao u crkvu i zahtevao od svetenika: Dokaite nam da Bog postoji, i tada emo mu upaliti sveu i daemo neki sitni za obnavljanje hrama da li bi svetenik pristao na ovakvu pogodbu? Pre e biti da bi im objasnio gde je izlaz, i da u hram treba dolaziti iskljuivo kada vas dua sama u njega pozove. Uprkos tome, pozivamo enu da joj uradimo dijagnostiku. Posmatramo sitni gnojni irii u elucu, nekakva neprijatnost sa okom. Nita ozbiljno, to bi zahtevalo hitnu intervenciju u njenom organizmu. - Ne, vi ne vidite! Ja imam rak. Meni su ve uradili operaciju i moraju jo da ih urade. Zbog toga sam dola kod vas raskrinkava nas damica. Gledamo ponovo, pa jo jednom nita ne vidimo. Na kraju krajeva, iza njenih lea je izbio na povrinu crni kvadrat i u potpunosti je zatitio od naih pokuaja da joj dijagnostikujemo tumor. To je njena svest. Ona je dola kod nas da trai pomo, a sama ne veruje da jasnovidost postoji, niti da moemo da joj pomognemo. Smatra nas arlatanima. To je njen principijelan stav, njeno ubeenje. Kao i svaki ovek, i ona ima pravo na sopstveno miljenje, i pravo da ga sledi u ivotu. Poto jasnovidost za nju ne postoji znai da izmeu njene svesti i nas postoji crni zid. Mi joj ne moemo pomoi. Ona treba da ode zajedno sa svojim principima, sumnjama, nedobronamernou i... malignim tumorom. Ona treba da ide u obinu bolnicu tamo e joj odrezati to budu mogli, i zaie gde ona poeli. Mi moemo samo da saoseamo sa tom enom iz paralelnog sveta. Ona vie nema sadanjost. A mogue, da vie nema ni budunost. Pa, ko je kriv za to, to je ona tako otro ograniila i jedno i drugo, jednostranom percepcijom stvarnosti? Zar joj mogu pomoi oni, u koje ne veruje? A mi neprestano odlazimo u nebesku akademiju. Tamo nas obuavaju za rad sa vidom, srcem, elucem, jetrom, prostatom, kimom. Jednom su nas pravo sa asova pozvali na zaravan, kojom se zavravaju nivoi. Dogaa se neto izuzetno. Opet su se okupile sve uzviene osobe odozdo i odozgo. Stoji Crni vitez sputene glave. - Ovo je sud govore nam.

Mi se sputamo na kolena preko puta Svete Trojice. Nad nama je energetski oblak. To je Kosmiki Razum. Upravo on sada treba da donese konanu presudu u vezi sa Armagedonom. Odluka je ve doneta. Ovo je naprosto obznanjivanje presude. Odozgo se zau glas. Svako ga uje na svoj nain, ali ga razumeju svi podjednako. Glas govori o Crnom vitezu. O tome da je izgubio borbu, da je ne samo jednom prekrio Uzviene zakone Kosmosa i da e zato biti zatoen u sreditu Zemlje na trista godina. Mesto, na kom e se on nalaziti, zatvorie specijalnim poklopcem sa peatom Stvoritelja. I niko ne sme da ga odvali. A ko e od tamnih sila biti prisutan na Zemlji zbog uzajamnog delovanja sa Svetlim silama zasad jo nije odreeno. Presuda nam se nije inila nepravednom. Naa pobeda je bila priznata. Nama su dodeljena prava za zatitu Zemlje, i dozvoljeno nam je da uvek moemo da se sluimo svim to imamo. Tamni vitez je iezao. Odmah za njim i - svi ostali. Ostali smo sami na zaravni. ak nismo uspeli nikome ni da zahvalimo, poto smo bili potpuno zaprepaeni onim to se dogodilo. Da sam bio sam, zakljuio bih da sam siao s uma! Ali, pre svega, ja nisam sam ve na desetine ljudi aktivno uestvuje u dogaajima. I ono to se radi tamo, na vrlo precizan nain se odraava ovde. Mi zaista moemo pomoi ljudima u najbeznadenijim situacijama. Pri emu, to je vrlo udno, mnogo vie drugima, negoli sebi. Uostalom, sobom skoro da se i ne bavimo. Kiril je postao veoma razdraljiv. Opet je zahtevao pregovore i dobio ih. Paljivo sasluajte to to je govorio taj esnaestogodinji deak. Ja sam praktino doslovno zapisao njegov govor. On je ve obaveten o presudi, i odmah je poeo da se izjanjava. - Kod vas se to naziva Boiji plan. A kod nas se to naziva kosmiki marazam*. Kiril je vrlo lep, uman, otrouman. Ali, u njemu ima neeg demonskog. Govori tako da se misao ne moe uhvatiti, ukoliko nisi u toku dogaaja. Ali ga mi razumemo. - Ovo se ve etvrti put dogaa prosveuje nas on. Crni vitez je pourio zapoeo je bitku bez dozvole, na sopstvenu inicijativu. Hteo je sve da dobije. I sve je izgubio. A ta ste vi dobili? Zemlju? A ta s njom da se radi, kome je ona potrebna? Eto, vi sad imate u rukama dva dugmeta na prekidau. Broj jedan eksternog unitenja, broj dva neodreene dugotrajne pomoi. Kome da pomaete? Ovde nije ostalo nita to je dostojno panje. Pogledaje te nakaze, debile, narkomane. Zbog toga ni jedna od ozbiljnih kosmikih sutina nije poelela da se s tim ovde bake. Za sve se mora platiti i za milione nesrenika i za spasenje ljudskog roda. Zata e vama spasenje? Moda su bolji milioni? - A ime emo tebi platiti? - Vi mi nudite due svoje? na licu mu je ironija i iekujui osmeh istovremeno. Kakv simpatian deki! Ma, ini se da ni on sam tu situaciju ne shvata ozbiljno. ali se naprosto. ---------------------------------------------------------------------------* marazam gubljenje, venjenje M. Vujaklija

- Priznanicu emo krvlju pisati? sarkastino se raspitujem. On munjevito primeuje da je ova tema iscrpljena do kraja, i smesta u galopu menja pravac dijaloga. - Postoje dve mone kosmike korporacije: jedna proizvodi ilo, druga sapun. Hajde da zamenimo ilo za sapun. Biemo praktiniji. Dovoljno smo se zabavljali pompeznim stavovima. - Pa ipak, ta se to dogodilo to te prisiljava na pregovore? zapitkujem ja. - Godina milenijuma promena ovlaenja. Ko ima ovlaenja, taj i jede energiju. Na tome se izgrauju super-sistemi. - A Crni vitez je izgubio? Bez hrane ste, znai, ostali izazivam ja po navici. - Ova planeta je imala predodreenje. Oni su ovde eleli da naprave neto poput deijeg vrtia za budue Tvorce. Sto etrdeset etiri hiljade novih Tvoraca je trebalo sa Smakom sveta da pree u druge prostore i razvije nove Vaseljene. Zemlja je master-klas. Samo, posao se vodio vrlo loe. Tri puta su sve unitili. Sve su doveli do bezumlja. Ljudi su saznali za Apokalipsu. Zato to ljudi treba da znaju? ta e im to? Ravnomernost prostora od nule do beskonanosti. Na svim nivoima ivota. Zbog ega se lome koplja? ta je to Zemlja? Posebno sada! Ko se na nju polakomio? Doite u goste da ogloete kosti. Tako je, zar ne? - A predodreenje o kome si govorio? Kiril me ispitivaki gleda u oi. - Verne sluge Gospoda... Sluge, kojima je Gospod odan - odseno izgovori on. Ma, uradiete sve kako su vam odredili, a ta dalje? Ponovo postoje dva puta: desno krene... levo krene... osmica, beskonanost. Zar ete tako do u beskraj po toj koloteini kruiti? - Radimo li sve pravilno? raspitujem se. - Pravilno potvruje Kiril, - ali, da li e biti valjano ono to uradite? Desno, levo... Ukoliko se Dua sjedini sa Egom, pojavljuje se Arhont. im je on Arhont, znai da duu nikome nije prodao ni tamnim, ni svetlim. Jo jedna varijanta. Zraci mogu biti razliiti tamni, svetli ali se svi oni proteu prema jedinom Suncu u centru Vaseljene. - Otkud zna? - Zato to sam ja niko. Vazduh, vetar uhvatite me. Ma, govorio sam, ja sam duh! raspusno, neskriveno je nemoralan deak. Ruga se, a sam se boji. - Zbog ega da te lovimo, vazduhu? - A hteli biste, moda, da diete? - ta da se radi? - Treba se uiti odgovarajuem ponaanju. Svi ste ovde inili ta ste hteli. A sad se prisetiste predodreenja. Latile su se posla odve znaajne sutine. Sam Stvoritelj se prihvatio. I ostali takoe... - Da li smo to mi, te istaknute sutine?

- Ma, vi ste se potpuno sluajno nali na tom mestu. Vi ste u redu kod Georgija Pobedonosca bili na hiljadu dvesta petom, i hiljadu dvesta estom mestu. Na samom repu. Samo to ste se ba u pravo vreme nali zajedno na potrebnom mestu. I jo ste, razume se, imali sree, to bitku niste izgubili. - I ta sad? - Sada vi imate mo, ali ne znate ta s njom da inite. A ja imam znanje, ali nemam moi. Ja vam mogu pokazati put. Ako hoete u istilite tamo su divovske energije, i jo ih niko nije prigrabio. Zato vam je potrebno da sakupite sto etrdeset etiri hiljade? Bolje manje, ali visokog kvaliteta. Da li se slaete? - Utroje, sve napola? pita Igor. - Napola! potvruje Kiril. - Utroje napola, nee moi. - Pa, vi sami odluite, ko je drugi milostivo se saglaava Kiril. - Nas dvojica smo celina podseam ga. I zatim, ta e biti sa saveu? Sve odbaciti, i samo sebi dobro stvarati? A ostalima? - Kako me sa tom saveu izazivate zaurla deak. - A ispred je jo Strani sud - preti nam. Vas e rasprostreti od alfe do omege, i neizvesno je ime e se zavriti preduzete mere. A sada jo uvek imate kartu do bilo kog kraja Vaseljene, glupo je ne iskoristiti je. I sedamnaesti legion Vlasti. A osamnaesti znate li kod koga je? Kod Lucifera! I dva su puta taman je napred, ali odvodi nazad, svetao je nazad i vodi u budunost, odakle ste vi doli. to biste opet tamo? I vrata su samo dvoja, i puta su samo dva. Stav Boiji je izai iz tog sistema. Ne izae li, znai, iz male osmice e upasti u veliku. I tako u beskraj. I, ta onda? - Postoji jo i pozicija Tvorca. - Vi sada u rukama imate apsolutnu vlast. Ako poelite, na prilazu kue e stajati mercedes i sam predsednik zemaljske kugle e vam otvarati vrata. Razumete li? - A koji je tvoj interes? - Da li vam je potreban trei? - Da bismo obavili useljenje? preciziram ja. - Da biste se vozili u mercedesu ispravlja me Kiril, iznemogao od nae nedomiljatosti. On je kao pile iz inkubatora bez mame i tate, roda plemena. Inkub tako su zvali u srednjem veku demone mukog pola. - A mi emo sada elektrinim vozom krenuti. Zar ne, Igoriu? pitam prijatelja. - Da, elektrinim je udobnije i ve se obraajui Kirilu, dodaje: - A vi, mladiu, skromniji biste trebali da budete. Skromniji. Poto vi i Lapin bolujete od iste manije upravljanja Svemirom. Nekakva je epidemija zavladala na vaoj Akademiji.

***
Igor i ja smo uglavnom nastojali da sa ekranom unutarnjih vizija radimo rano ujutru. To je bilo vrlo zgodno. Uspevali smo u to vreme i da uimo i da poradimo sa bolesnima. Ponekad je ostajalo vremena i da pretresemo neke probleme. esto su nas pozivali. Katkad smo sami inicirali vane dogaaje i odlazili u suptilnomaterijalni svet. Ovog puta smo poeleli da se sretnemo sa vojnicima sedamnaestog legiona Vlasti. Zato to su oni ili sa nama u bitku, i rizikovali svoje besmrtne due. A mi smo ih doivljavali samo kao strojeve vojske. A ti redovi se sastoje od linosti. Ma, ko je iao sa nama u borbu u tim kolonama, koga je za hiljadu godina okupio Gospod u Svoju vojsku? I da li meu njima postoje nai zemljaci, ruski ljudi? Igor i ja smo zajedno izali u drugo prostranstvo. Tek to smo se nali u tom svetu, opet smo se uobliili u lik Georgija Pobedonosnog, od koga smo u poslednje vreme poeli da se odvikavamo. Popeli smo se preko Bardo-kanala. Evo terena na kom smo se tukli sa Crnim vitezom, tu je krst. Iznenada se pojavio na legion. Igor je sjahao sa konja, to jest mene. I ja se istog trena preobrazih u graansku zadnjicu: crna odora akademika, etvorougaona kapica sa kiankom. Igor kleknu. I ja pored njega. I ceo legion se odmah za nama spustio na jedno koleno. Mi zahvaljujemo slavnim vojnicima za to, to su bez straha i bez prigovora ili za nama u boj, to nisu posumnjali u nas. Blagodarimo Tvorca naeg za to, to nas je blagosiljao, ojaao i dao nam Duh. Zahvaljujemo Zemlji Ruskoj zato to je dala takve vojnike. Takoe molimo Gospoda naeg da nas blagosilja i d nam snage, i zatiti nas od neastivog, koji stalno obigrava oko nas. - U ime Oca, Sina i Svetoga Duha, amin! Na zaravni se iznenada pojavljuju sveti i Sam Gospod. Zahvaljujemo Mu lino i molimo da blagosilja sinove Svoje, da ih sauva od uroka, pokvarenosti i drugih napasti. - Da svjatitsja, Gospodi, imja Tvoje, da pridjet Carstvije Tvoje! sveano objavljuje vojska. Gospod krsti svakoga od nas, i sve zajedno. Blagodari nam za veru. I sveano izjavljuje da nas nikada nee ostaviti, kao to mi nismo ostavili Njega. I niko od nas ne sme da posumnja u ast i dostojanstvo svakog pojedinca u vojsci naoj. Odsad emo mi i vojska biti nerazdvojni i zatieni od nevolja, zlodela, uroka, i sile neiste. Svi sveti nas krste i blagosiljaju za bitku sa tamnim silama. Sada smo mi jedna celina, i rame uz rame sa svakim u legionu Vlasti. I poveae se snaga naa za toliko puta, koliko je vojnika u vojsci naoj.

Daju nam prsten sa natpisom Za ast i slavu. A u prstenu tom ima devet cvetova i prolaz iz sveta u svet, od vrata do vrata. Niko ne moe da sputava prsten taj. Zato to je to prsten Gospodnji! On se ne moe ni kupiti, ni prodati. On je sa nama u potpunosti, jedinstvenog uma, razuma, sutine. On nema imena, nema naziva, nema odreenja. Ne moe se on ni isprobavati, ni opipavati, ni podeliti, niti spojiti sa neim drugim. On nije potinjen nikakvim silama, niti pripada bilo kakvim silama, ve samo nama i vojsci naoj. Vlast njegova je neizmerna. - A ukoliko neastivi navede na zlo podie glas Gospod, onda e prsten kazniti sve i svakoga ko je posumnjao u mo Gospodnju. Jer, on je oganj Boiji! I izvrava sud Boiji! Mi smo ganuti tom velikodunou, i time, to se Sam Gospod toliko brine o nama. Idu svetenici, i iznova meu njima vidimo oca Germana iz Trojice-Sergijeve lavre. krope nas, blagosiljaju. Odsad postajemo jedan duh, jedna vera sa naom vojskom. Nama su darovane strateke moi i znanja svakog vojnika. Takoe bivamo povezani sa svim svojim preanjim ivotima, u svim prolim i sadanjim svetovima. Zahvaljujemo se. Gospod i Njegova svita iezavaju. Igor i ja ustajemo sa kolena i koraamo pored redova vojnika. Meu njima ima mnogo ljudi koji nisu iz naeg vremena, koji su iz drugih zemalja. Ali je i mnogo onih, koje je nemogue ne prepoznati. Kijevski knezovi, sveti, Dimitrije Donskoj, Aleksandar Nevski. Svaki red su velianstveni vojnici, ija je vera bila nepokolebljiva i veoma jaka. Evo gde stoji znameniti reformator Rusije, Stolipin. A pored njega je Nikolaj Drugi poslednji car dinastije Romanovih. Igor i ja ga gledamo u lice, i neznano otkuda se razlee glas: Nikolaj Drugi je od 1901. godine znao, kakav mu podvig muenika predstoji. Zato to se na dan stogodinjice ubistva svog pretka imperatora Pavla, on upoznao sa proroanstvima mudrog monaha Avelja. Ja sam znao o Avelju. Seljak Vasilije Vasiljev (1757-1841.) se zamonaio pod imenom Avelj. On je predskazao sudbine Jekaterini Velikoj, Pavlu, Aleksandru. Svi ti vladari su ga zatvarali u tamnicu, pa je i umro u zatoenitvu. Sve ukupno, Avelj je proveo u tamnici dvadeset jednu godinu. Pavel je, razgovarajui sa prozorljivim, pitao ne samo o svom carstvovanju, ve i o daljoj sudbini doma Romanovih i Rusije u celini. Proroanstvo Aveljevo je zapisano i stavljeno u posebnu kutiju sa naredbom, da se ona otvori potomku koji bude na carskom tronu za sto godina. Kutija se uvala u Gatinskom dvorcu. Upoznavanje sa njenim sadrajem, izmenilo je nain razmiljanja i ponaanje imperatora. Od tada, on ni jednom nije govorio o 1918., kao o kobnoj godini za dinastiju, i sebe lino. Aveljeva proroanstva su potvrivali i drugi jasnovidi. U leto 1903. godine, u Divjevu su caru uruili pismo, koje mu je napisao nedugo pred svoju smrt blaeni Serafim Sarovski (1759 1833.). Upozoravajui Nikolaja o buduim iskuenjima, sveti otac ga je ojaao u veri. Poznata su i druga predanja po ovom pitanju.

Opet odjeknu glas: Nikolaj II je bio upoznat sa svojom sudbinom i svesno je sebe prineo kao rtvu za svoju zemlju. On je mogao maloduno da trai drugi put, a oko njega je bio ne mali broj dobrovoljaca koji su hteli da mu pomognu da proivi srean ivot sa svojom porodicom. Ali je car krenuo u smrt svesno, verujui u Boga. Samim tim je zasluio potovanje, slavu i titulu svetog velikomuenika. Predodreenje njegove sudbine se ostvarilo. Mnogi su kasnije zaalili zbog uinjenog. I narod nezahvalni, dug svoj ne pamtei, osvestie se da je prebacio na jednog cara ceo teret odgovornosti za opte beae i bezakonje svoje. Car je prihvatio teret tuih greha i hrabro ga nosio. uvi glas, ugledasmo dvorite Ipatijevskog doma u Jekaterininburgu, taljige. Gomila kamenja na kom sedi imperator. Kraj njega su drva tamna, mokra. Velika kapija sa malom nastreicom. Na strai su dva vojnika sa pukama. Po dvoritu tre devojice i deak. Deak je teko bolestan. On kalje, a na maramici ostaju tragovi krvi. Ima bolesna plua. Nikolaj slua deiji smeh. On zna da e ih uskoro sve ubiti, i razmilja o mogunosti da otruje najblie, kako bi umrli u snu i ne bi videli taj uas koji im pripremaju. On nije eleo da ih streljaju i ubijaju, kao to ubijaju zeeve u lovu. On zna ta je to ast i dostojanstvo. Danas vidimo da je on svojom muenikom smru sauvao iznad Rusije kanal Svetog Duha, koji je mogao da se zatvori zbog nevino prolivene krvi u Graanskom ratu i od posledica uasavajuih eksperimenata boljevika.

***
Oko Hudlita su opet nekakve spletke, guva. U Ministarstvu se pripremaju i overavaju, ko zna koji po redu, papiri o reorganizaciji. U novinama su tekstovi Grigorjeva o strukturnoj reorganizaciji, o neophodnosti koncentracije finansijskih resursa u iznova stvaranim holdinzima. U to isto vreme, tamo gde su holdinzi ve stvoreni, kukaju upravo zbog nedostatka obeanog dravnog finansiranja projekata. Ni za jednu rublju nisu podigli ljudima plate. A novi zapanjujui efekti se i ne naziru. Sad je posebno primetno kakve su se pomisli skrivale iza pompezne najave. Komercijalne izdavake kue preko svojih istaknutih ljudi na odgovornim poloajima raiavaju budui trini prostor. Uostalom, tamo gde se posle smrtne kazne ipak oekuju namenska novana sredstva, trenutno postavljaju svoje poverljive ljude. Kakva kratkovidost! Zato to dravne izdavake kue ostvaruju naunu i tekstoloku pripremu literarnih dela, profesionalno prilazei procesu objavljivanja knjiga. Komercijalna izdavatva uglavnom ograniavaju svoje profesionalne interese na profitima i bez ikakve grie savesti, naprosto pretampavaju, s nae strane, ve pripremljene knjige. Bez nae temeljne kole, oni

su osueni na degeneraciju. Na svim knjievnim razvalinama su vidne pustolovine Mahnitog beskonaan projekat Vagrijusa, iju svaku knjigu, kako kau, pie za mesec-dva brigada literaturnih diletanata. Sjajna dodatna zarada! Ali zato, itaoci ne moraju da napreu mozak. Za takvim knjigama je uvek potranja. Zato to je ona asocijativno povezana sa beskonanim borbenim televizijskim lagerima, koji nastavljaju isti razaraki posao u duama ljudi. A potranja zar je to opravdanje? Pa, i za votkom je velika potranja. I za narkoticima. Zato to su oni jednim zamahom u stanju da izbriu u duama novog pokoljenja sva postignua evolucije, da sunovrate milione ljudskih sudbina u propast bezduhovnog razvoja. A sad nam se jo i raznorazni Hudliti stalno motaju oko nogu, klasiku izdajui! Da bar Hudlit poistimo ispod sebe, da ga prebacimo na ulogu Pepeljuge koja kaska uz magarence Vagrijusa! Ali, tad nastae komplikacije, poznate itaocima. Direktor je protiv, kolektiv je protiv, javno mnjenje je protiv, samo je magarence za. Nedostaju glasovi, proizlazi. I opet su deica, mudrice sa naoarima, za zeleno kupusite magarenceta prisela da eme crtaju, proglase sastavljaju. I poee po novinama da etaju fotografije Grigorjeva sa mnogoznanim napomenama: Grigorjev zna!, Grigorjev ume!, Eto, kad bi se Grigorjevu dalo!. A ta da mu se da, kad je i bez toga zamenik ministra? Ba kao u iparikoj aljivoj bajici: Vova je porastao, Vova zna, Vova pametna glavica, nema se emu nauiti. Grigorjev se ak sa direktorima najveih izdavakih kua nije sreo ni jednom za godinu i po dana. A s kim se i susreo, to je samo zbog toga da bi saoptio o otkazima. Ma dobro, otpustili, niko od nas na svojim poloajima nije vean. A ko je u zamenu? Pa, takve su okolnosti, u cilju poveanja produktivnosti! Piem ove redove, a u mojoj glavi odjekuje glas Visockog: Svaki arobnjak iskuava kaznom Seate se nastavka? Ma, dobro: Bog nee izdati svinja nee pojesti. U Centru se poslovi odvijaju sve bolje i bolje. Igoru i meni je dovoljno dva-tri minuta, da bismo videli ovekove probleme, i jo nekoliko minuta da bismo mu pomogli. To je rezultat naih novih upuivanja u tajne. Ve smo primetili, im se sretnemo sa Stvoriteljem nae mogunosti naglo narastaju. Ali ne vrebaju samo prijatna iznenaenja one koji imaju dozvolu za neispoljeni svet. Jednom je Igora i mene poelo da uvlai u ogromni energetski levak. Shvatili smo: opasnost nije prividna, ve stvarna i vremena da donesemo odluku, skoro da i nema. Iz dubine sutina se pojavilo reenje: da pozovemo legion Vlasti. Jer, Gospod je rekao da smo odsad jedinstvena celina. Igor je uputio telepatski poziv, i legion se trenutno naao pored nas. U poslednjem trenutku, kada nas je ve skoro potpuno usisalo u centar energetskog vrtloga, vojnici legiona su se postrojili u lanac, vrsto se uhvatili za ruke, a poslednji vojnik je spojio svoju aku sa Igorovom akom. Dobio se ivi lanac od ljudi. I koliko god da je rikao bezdan, koliko god da je pokuavao da nas otrgne iz ruku

drugova nita nije uspeo. Nas je mlatilo, bacalo, grubo vitlalo, ali se ivi lanac od ljudi pokazao jaim. Visoke energije, mistina dejstva, a rezultat zavisi od elemenatrnog uzajamnog pomaganja kao u drevnom ruskom selu. Da li e neko pruiti ruku pomoi ili nee. Malo kasnije pored nas se materijalizovao i na uitelj Grigorije Petrovi. Posmatrao je Igora i mene zapanjeno i ushieno. Potom je prasnuo u smeh: Sjajni ste! Kasnije nam je ozbiljno razjasnio: - Energija tog bezdana se ne potinjava nikome. Tamo, u tunelu, na zidovima postoje rupage. To su magovi ili Posveeni, koje je u vrtlog povuklo, i koji su se razbili o njegove zidove. To su njihovi tragovi. Niko se odande nije vratio vi ste prvi. Mi smo prvi, zato to nas uzvieni vojnici legiona nisu napustili u nevolji. Jer, moglo je sve zajedno u bezdan da nas povue. Ali, oni nisu mislili na sebe, oni su razmiljali o nama. To je pouka koju je neophodno rastumaiti. Hvala Tebi, Gospode, za nauk! Odluili smo da istraimo donje nivoe. Napravili smo deset reflektujuih sfera i tri skenirajue kugle. Sputamo ogledala kroz Bardo. Za njima skenirajue kugle. Dobili smo refleksni puteljak do naeg kompjutera. On e prikupljati, analizirati i pokazivati informaciju na ekranu. Prvi nivo. U Bardo-kanalu, osim vrata, postoje nekakvi udni boni otvori. Lie na crne prolaze. Odavde se kosmati uvlae na Zemlju, kada ne ele da privuku panju na sebe. Pa, ba vrlo korisno znanje. Proizlazi, da osim onih, za koje je unapred utvreno po pogodbi, da ih putaju na Zemlju u odreeno vreme zbog rada, oni jo proputaju kroz crne prolaze preko limita koga sami hoe. Igor najednom uzviknu iznenaeno: - Gledajte, i oni takoe imaju raj i pakao! Tano, imaju! Samo su im pobrkana mesta u odnosu na gornje analogne institucije. Odozgo su razmeteni pravilno, a dole su pobrkani. Tako oni sebi prave zatitu. Putamo u pogon skenirajuu kuglu u raj kod tamnih. Tunel vodi u dubinu. Sala, u njoj je postolje, a na njemu su izloene knjige. Ona, koja je u sredini, otvorena je. Na stranici je vrpca za obeleavanje. Na njoj je naslikana zmija sa krunom na glavi. Na repu zmije je kugla. iljati krajiak repa svaki as proviruje iza kugle. Treba pretpostaviti da oni tako zamiljaju zemaljsku kuglu: na zmijskom repu. Kakve li su to knjige? Uveavamo sliku. S leve strane je Bela magija, s desne Crna magija, a u centru je Istinska magija. Eto vam i odgovora: kome slue beli magovi, kome crni. Kako god da ih, raznobojne, imenuje gazda njihov je jedan. Onaj isti, rogati i sa repom. Iznenada se sa treskom razlete naa skenirajua kugla. Nije izdrala niske vibracije i visoke temperature. Putamo drugu.

Leva prostorija je zatrpana orujem: maevi, lukovi, strele, bajanja, talismani. Takoe tu ima i ogrlica od staklenih perli, minua sve to vam se hoe. Zanimljive su potpore za uspeh u ljubavi, biznisu, politici. Prostrana pijaca. Svako moe da dobije ta poeli. Samo, ime li se plaa? Igor razgleda ogrlice. Sitni kamenii, i po njima tamna pruga. - Vidi kae on. U dlaku iste kao kod Kirila. Eto gde su, milog naeg, opremili. Jo jedan skener se razlete u paramparad. Ma, ovako se moemo do kraja ivota muiti. Neproduktivna tehnologija. Treba neto drugo osmisliti. Tim vie to vremena, po pravilu, nikada nemamo dovoljno. Eto, i sad smo primorani da zapoeto napustimo. Treba da odemo na posao. Danas nam nije nimalo lak dan, uskoro je meunarodni Sajam knjiga na VDNH, a tamarije zadravaju tirae knjiga. Osim toga, Hudlit e uskoro napuniti sedamdeset godina. Bilo bi dobro osmisliti neto upadljivo. Igor odlazi u Centar. Odlino mu ide, ak i kada je sam. Ja sada imam drugog posla. Do ruka smo se moj zamenik za finansije, Kolesnikov, i ja sporazumeli ta sebi moemo da dozvolimo. Imali smo nameru da naruimo deset znaki Zlatni Pegaz i da njima nagradimo najstarije saradnike izdavake kue. To je trebalo da bude ekvivalent onim nagradama, koje su bile skoro ozakonjene za na jubilej od strane preanjeg rukovodstva dravnog komiteta pet ordena i sedam medalja. Ali smo zbog vie sile, strukovne reorganizacije i reforme dravnog komiteta u Ministarstvo, bili primorani da preinaimo dokumentaciju o nagradama. Prirodno, budua nagrada nije izazvala nikakvo ushienje novog zamenika ministra. Umesto ordenja, ponovno odugovlaenje sa zakljuivanjem ugovora, iako i sa pravom line odluke vrioca dunosti direktora. Meseci su prolazili, a znaajne odluke nije bilo. Pokazatelji rentabilnosti izdavatva su postojano rasli, i u Ministarstvu niko, osim, moda, Grigorjeva, nije bio spreman da pregazi nau izdavaku kuu. Posle ruka su telefonirali iz glavnog odeljenja uprave izdavakog preduzea. U slualici se zauo glasan, zapovedniki glas Irine Jakovljevne Kajnarske: - Pa, ta da ti kaem, Arkadije? Dobro ti nita neu rei, ali ni loe takoe. Doneli su za Hudlit srednju varijantu spajanje. Da li si razumeo? Nije holding, kako su svi okolo trubili, ve integracija. - Kako to mislite? - Pripojiemo vam jo dve-tri izdavake kue u svojstvu redakcije. A vi se tamo sami s njima raspetljavajte. I na finansijsku pomo nemojte ba raunati. Kajnarskaja je, svakako, bila u pravu: ovo nije loija varijanta, iako preti da nam ozbiljno otea ivot. Porae fond za plate, smanjie se obrtna sredstva koja smo sa tolikom mukom u ovih poslednji nekoliko godina stvarali. Hitno okupljam upravni odbor. Svestrano pretresamo. Procenjujemo mogunosti. Stepanova Inara na glavni knjigovoa i blistavi finansijski strunjak hitro je na kompjuteru priblino procenila, kako se mogu promeniti osnovni pokazatelji. Proizalo je da, ukoliko

se sledeih nekoliko meseci odri isti tempo i dinamika rasta, a mi smo ve pouzdano imali tristaetiristo hiljada rubalja dobiti u svakom kvartalu, onda bismo mogli, iako sa ogromnim naporom, da svarimo srednju varijantu. Kajnarskaja je odredila da se osnovni pregovori na ovu temu vode u danima Sajma na VDNH. Odluili smo da pripremimo kontrapredlog. Uvee smo Igor i ja zajedno otili kod Grigorija Grabovoja. U ekaonici je bilo mnogo ljudi. Uza zid stoji vitka, dobro obuena ena. Ne znam zbog ega, ali je ona privukla nau panju. Kako se kasnije ispostavilo, ne sluajno. Prilino brzo su nas pozvali u kabinet Grigorija Petrovia. On nas saekuje na vratima, rukuje se i osmehuje. - estitam vam na prstenu Gospodnjem odmah, jo pre poetka razgovora, Grabovoj pokazuje zapanjujuu upuenost u dogaaje, o kojima jo nismo podelili informaciju sa njim. Ali smo Igor i ja odavno prestali da se zadivljujemo njegovim sposobnostima. I vie od toga, i kod nas se sve vie i vie otvaraju udnovati kvaliteti, koji su van svih moguih granica uobiajene svesti. - A donji nivoi se sa vaim skenerima ne mogu ba produktivno prouavati. Ali, barem su bezopasni primeuje Grigorije Petrovi. - Koliko umemo, zasad apatino odbacujem kritiku. - Hteo sam da vas zamolim za pomo ree Grabovoj. Neoekivani scenario. Obino mi optereujemo Grigorija Petrovia na temu pomoi. Taman na vreme, mogli bismo da se uobrazimo. - Pripremio sam knjigu nastavio je Grigorije Petrovi. Naslov je vrlo konkretan: Vaskrsavanje ljudi i veni ivot odsad su naa realnost. Igor i ja u sebi proslavljamo. Nije valjda i do toga dolo: zar e nam dozvoliti, ne samo da regeneriemo organe, ve i da vaskrsavamo ljude?... Pa, nama, sutinski, sada daju dozvolu da uemo u taj program. - Ova knjiga nije o mitskim mogunostima, ve o potupno realnoj delatnosti, koju ja ve sprovodim. Ali, ljudi jo nisu spremni da pojme re vaskrsavanje u pravom smislu te rei, kako bi je u stvarnosti ve trebalo prihvatati. Iako su injenice da ostvarujem vraanje mrtvih ljudi u ivot ve potvrene zvaninim dokumentima, overene kod notarijusa i snimljene na filmskoj traci um savremenog oveka, zasad, nema snage da prihvati ovakve dogaaje kao stvarnost, kao neto to se moe desiti i njemu samom. - Knjiga je ve napisana? preciziram ja. - Uglavnom da potvrije Grigorije Petrovi. I ja u vam je danas predati. Tamo samo nedostaje etvrta glava. Meni treba jo mesec i po do dva, da je zavrim. Vi ste izdava. Mislim da zajedno moemo da objasnimo ljudima, kako da uu u epohu besmrtnosti. - Bie nam drago da vam pomognemo.

- Uzgred, da li ste obratili panju na enu u ekaonici nije toliko pitao, koliko je konstatovao Grigorije Petrovi. Te eto, upravo je ona jedna od onih koji su vaskrsnuli. Prekratila je ivot samoubistvom prerezala je sebi vene. Potom je devet sati leala u kadi. Nali su je i odneli u mrtvanicu. Onda su mi se obratili njeni roaci. Oni su negde proitali da se ja bavim ovom praksom. Nekoliko dana je prolo na overavanje dokumenata. A sada ona stoji ovde, poprilino stvarna, ivahna... Vi, uostalom, moete isto tako da ponete da radite po toj knjizi. Prethodna neophodna znanja ve imate. Kada smo izali iz kabineta Grabovoja, ponovo smo paljivo osmotrili enu pored zida. Na njenim runim zglobovima su bili jasno vidljivi tragovi britve. Sledeeg dana, s obzirom da je bila subota, Igor i ja se udobno smestismo u mom kabinetu i poesmo da radimo na rukopisu Grabovoja. itali smo vrlo brzo, poto nam je tema knjige, uglavnom bila poznata i razumljiva, a i povezana je sa naim sopstvenim istraivanjima neispoljenog sveta. Oseali smo da smo se mi, iako se Grigorije Petrovi odavno bavi ekstrasenzorikom i maltene od tree godine vlada ekranom unutarnjih vizija, veoma pribliili njegovim mogunostima, i kako se kae, diemo mu u potiljak. To je bio sportski zanos, iako je onaj koga smo sustizali, istovremeno bio na uitelj, a inio je sve to je mogue da nam pomogne da dostignemo ispunjenje zavetnog htenja. Grabovoj zaista nije nije strepeo da li emo mi biti u stanju da inimo to, to ume on. I vie od toga eleo je to. Sa ushienjem smo itali, izloeno na papiru, iskustvo tog jedinstvenog oveka, kojem, verovatno, nema ravnog na itavom svetu. U toj knjizi je izraavao svoju misao jasno i jednostavno. Uopte ne onako, kao u prethodnim radovima, prepunim najsloenijih matematikih i fizikih formula, definicija fizikih konstanti Svemira. Ne mogu da se uzdrim od iskuenja da ga citiram, tim pre, to zbog nedostatka etvte glave, njegov rad moe da se uspori. Ljudi moraju da znaju da je grandiozno otkrie ve tu, pored nas. Jasnovidost je univerzalan nain pristupa informacijama. S im bismo mogli da uporedimo ovakav nain dobijanja informacija? U stvari, neto slino ve postoji u naem savremenom ivotu. To je globalna mrea Interneta. Uz pomo te mree, moe se dobiti bilo koja informacija, sa bilo koje take zemaljske kugle. Te tako, oigledno da postoji neto poput kosmike Internet mree, gde apsolutno postoje podaci o svemu. ovek se, pri tom, moe uporediti sa operatorom. Onda je jasnovidost metod za operatora da ue sa zahtevom u kosmiku mreu. A brzina rada je tamo toliko ogromna, da se odgovor dobija trenutno. Na ovom mestu se pojavljuje zanimljivo pitanje: kako se dogaaju otkria? Otkria, katkad i najznaajnija, ostvaruju se u razliitim oblastima ivota. Pre svega, to je najprimetnije na primerima nauke, ali i u svim drugim oblastima, gde, prirodno, isto tako postoje na primer, nekakve izmene u tehnolokom procesu u fabrici ili drutvu. Nova znanja i umea to je, uopteno govorei, jedna od pojava naeg ivota, iako su najoiglednija i najvidljivija otkria, po svoj prilici, upravo u nauci.

Tako dolazimo do sledeeg pitanja: a ta se moe rei sa razmatrane take gledita, o otkriima ljudi koji nisu vladali jasnovidou? Kad oveku doe u glavu blistava misao i on uini otkrie, onda ta misao, taj odgovor na njegova traganja dolazi, svakako, iz iste baze podataka kosmike mree. I na neki nain, taj odgovor mu ne dolazi sluajno: ne sluajno u tom smislu, to je najee dobijen kao rezultat dugogodinjeg traganja i upornog rada. Ali se nikad ne moe rei, kada e odgovor doi i, da li e uopte doi. Te tako, treba priznati da je taj prodor u bazu podataka, naalost, ipak sluajan, zato to nije kontrolisan, upravljan. Moe se navesti ovakvo poreenje. Neka postoje dva oveka kojima je potrebna voda. Jedan od njih sastavi dlanove, prui ruke napred i stoji, ekajui kada e pasti kia, kako bi nakupio malo vode. A drugi zna da postoji vodovodna mrea. I vie od toga, on ume da se slui njom. Zato, kada mu je potrebna voda, on prosto doe do slavine i otvori je. I uzima ili au vode, ili vedro, ili ceo rezervoar koliko mu je potrebno. To znai da je potrebno vladati standardnom procedurom pristupa informaciji. Stvar je u tome da je pitanja uasno mnogo, a sluajnih prodora do odgovora vrlo malo. O gore izreenom, treba dodati vanu napomenu. Iskoriavanje jasnovidosti sam zbog jasnoe, uporedio sa ulaskom u kosmiku mreu Interneta, u kojoj se moe nai odgovor na bilo koje pitanje koje vas zanima. Ovo uporeenje odraava vie spoljnu stranu pojave, u njoj nije vidljiva njena istinska dubina, njena mnogobrojnost varijanti, i zbog toga treba obaviti neka dodatna preciziranja. Moe se, svakako, kako je bilo reeno, za dobijanje informacije ui sa zahtevom u optu kosmiku mreu. Ali se moe postupiti i drugaije. Informacija se moe uzeti neposredno sa onog mesta, gde se nalazi predajnik koji je postavio tu informaciju. I vie od toga, i ovo je vano, informacija ve postoji u statusu onoga koji postavlja pitanje, to jest u obliku direktnog znanja, dok je jo u nedeifrovanom vidu, ovekom jo nespoznata, a ve uslovljava njegovo ponaanje. Da bi ta informacija mogla da bude shvaena, i odmah iskoriena od strane oveka u odreivanju pravca ponaanja, zahteva se visoki nivo razvijene svesti, i to je upravo onaj cilj o kom sam ve govorio. U etvrtoj glavi emo porazgovarati o novoj medicini, medicini budunosti, a zapravo ve sadanjosti. U osnovi te medicine se nalazi praksa vaskrsavanja. Upravo praksa vaskrsavanja odreuje principe nove medicine, i pre svega, princip potpunog obnavljanja materije. Ta nova medicina je ve pristupila reavanju svog osnovnog zadatka. Taj zadatak je neumiranje ivih. Za razliku od Igora i mene, Grigorije Petrovi je specijalista upravo u tim oblastima znanja, koja se na najneposredniji nain pribliavaju temi jasnovidosti on je doktor fiziko-matmatikih i biolokih nauka. Malo mu je bilo uzvienog dara, pa je celog ivota nastavio da ui. U Boga se uzdaj, a sam ne grei!

To, to je ba ovek koji savreno vlada sistemom tradicionalnog svetonazora, dostigao neverovatne i od svih priznate rezultate u oblasti ezoterije i ekstrasenzorike, neumitno svedoi: materijalistiki pogled na svet u tom krajnje pojednostavljenom poimanju, koje je prisutno u savremenoj nauno-filozofskoj koncepciji percepcije sveta, ve se nalazi u stanju duboke, nepremostive krize. Proces moda ide sporo, ali pouzdano. Pre sto pedeset godina Engels je kritikovao vulgarne materijaliste Fohta i Moleota. Danas predstoji nova procena vrednosti. Zato to je taj isti Engels, u svoje vreme upozoravao da filozofija mora da se menja sa svakim znaajnim naunim otkriem. Danas nam predstoji da rastumaimo mnogobrojna otkria i da izgradimo novu dijalektiku prirode. Samo po sebi, otpalo je osnovno filozofsko pitanje ta je primarno materijalno ili idealno. Da li e biti neega u zamenu? I da li je potrebna zamena? Zatim: ta je to ivot? Da li je on samo nain postojanja belanevinastih organizama, ili su njemu svojstvene drugaije forme? Kada govore, na primer, da je ta i ta ideja odivela svoj vek ta je to: metafora koja ima dobru prou ili jo jedno svedoanstvo o venoj borbi ivota sa smru? I tako dalje. U poslednjim vekovima, nauka se odve kategorino branila od nestvarnih onostranih oblasti. Jasno je zato. Pitanja svetlosti i tame, dobra i zla, Boga i avola monopolisana su svetskim religijama, iji su svetenici pomamno progonili sve koji su se usuivali da samostalno istrauju duhovne probleme, a ja bih na ovom mestu izgovorio novu re. Disidenti, koji su tragali za neortodoksnim znanjima, dajui zbog toga prednost tajni, ifrovali su svoje tekstove u takvim metaforama, da ih nikakav Dante ne bi razabrao. Radovi alhemiara, astrologa, rozenkrojcera i drugih masona, veoma su interesantni sa istorijske take gledita. Ali, pronai u njima to zrnce istine, koje bi bitno pomoglo ljudima u njihovim nedaama, ali ne u vidu utehe isto je to i traiti zrno bisera u okeanu. Smeta promiljena zatvorenost, tajanstvenost, hermetinost tih pravaca, kola i uenja. Mogue da je na nekom odreenom nivou, u odreenim delima i sadrana tajna ivota. Zasad je o tome rano govoriti. A moda je, ve kasno. Zato to stiu nova znanja. Jasno je jedno: u spoznavanju oveka, prirode, prolog i budueg, nama poznati ezoterici nisu izlazili iz delokruga predstava savremene nauke njihovog doba. Neemo se udubljivati u mrak istorije. Evo primera s kraja XIX veka: teozofija je pretendovala na sveobuhvatno bogopoznavanje, na izradu univerzalne koncepcije koja povezuje nauku i religiju. Imena, koja su odjeknula u celom svetu su: Blavatskaja, tajner, Krinamurti. Prikupljala su se uenja iz kojih se, navodno, uzimalo sve najbolje: hinduizam, bramanizam, budizam... Hou da dopunim ve reeno ja nisam protivnik teozofije. tavie, preko mehanizma jasnovidosti, jednostavno je istraiti do koje mere su mnogobrojni teozofi tano shvatali ili odgonetali. Ali danas, avaj, njima steeno znanje, zbog nespremnosti druvene svesti da ga prihvati, nema nikakve praktine vrednosti i ne zanima ak ni najzanesenije linosti. Nije sluajno u periodu najvee popularnosti teozofije, filozof Gustav pet pisao: Teozof je putnik kroz sve religije, nauke

i kompetencije. On se kotrlja u svakojakim koijama religioznim, mistinim, prirodno-naunim, filozofskim, okultnim, telepatskim. Sutinske povezanosti izmeu njega i njih je podjednako malo, kao kod bilo kog putnika u iznajmljenim koijama. Eto, u toj povezanosti je cela stvar. Ne treba tragati za istinom ona je odavno poznata. Treba iveti po istini. Pamtite li biblijsku priu o lestvama Jakovljevim? Svako treba da stvori svoje stepenice do Boga. Ili da nae nekim drugim stvorene, i poslui se njima. Ka Bogu vodi mnogo stepenita. Ali se ne sme verati preko nekoliko njih istovremeno. ivot nije cirkuska taka, i ne ivi se zbog gledalaca koji aplaudiraju. Bilo koja nauna teorija, bilo koje religiozno uenje imaju vrednost u onolikoj meri, u kojoj pomau oveku da nae stepenice Jakovljeve, kako bi se po njima pribliio Tvorcu. Upravo smo sa tog stanovita mi itali knjigu Grabovoja. itali smo rukopis Grabovoja i pojmili da to nije naprosto knjiga, ve svojevrsni vodi za put po, nepoznatoj nam dotad, arobnoj zemlji. Ovde je svako slovo, svaka re klju ka novim, nepoznatim ranije znanjima. Ali, nju treba itati ne samo oima, ve pre svega preko ekrana unutarnjih slika. Odluili smo da najhitnije pristupimo tom eksperimentu. Prvo smo itali naglas neki odlomak iz knjige, potom bismo ukljuili ekran unutarnjih vizija i posmatrali ta se dogaa. Evo, na primer, Grigorije Petrovi pie o tome kako lete ptice. Od detinjstva posmatramo kako ptice preleu sa grane na granu, sa drveta na drvo. Nas ushiuje lakoa i neusiljenost s kojom one to ine. Ili to, kako one lebde visoko na nebu. Ipak, u poletanju ptica ima mnogo toga neoekivanog. Nauka, na primer, zasad jo ne zna, zato ptice tek delimino lete na raun zamaha krilima. U njihovom poletanju sutinsku ulogu igra stvarana njima antigravitacija. Kod goluba je, na primer, gravitacija u glavi deset puta manja nego na kraju repa, to jest on ume da raspodeli gravitaciju, i zbog toga dolazi do drugaije dinamike poletanja. Kod razliitih ptica izmena gravitacije i njena raspodela po telu je razliita. Pa se ak i poletanje moe ostvariti na temelju drugog principa: tako, na primer, kod sove, none ptice, princip poletanja je drugaiji od ptica koje lete po danu. Najzanimljiviji je sluaj orla. On isto tako poseduje sposobnost da stvara antigravitaciju, ali ima jo i sposobnost dematerijalizacije. Ukoliko posmatrate orla kada kree u napad, onda se ini da leti mali okrugli grumen. Moe se pomisliti da je on postao tako mali, zato to se snano zgusnuo. Treba uzeti u obzir, meutim, da orao moe da menja svoj obim nekoliko puta. Tako da to nije stezanje, iako stezanje, naravno, jeste prisutno, ali se osnovno smanjivanje veliine odvija na raun dematerijalizacije nekih delova tela. Orao moe, isto tako, da menja formu tela u zavisnosti od zadatka koji je pred njim. Orlu se po mogunostima donekle pribliava samo soko. Orao poseduje i druge zadivljujue sposobnosti. Nisu sluajno prvobitni narodi celog sveta povezivali izgled orla sa Tvorcem. Nije sluajno takoe i to, da se slika orla moe videti na grbovima

niza drava. Opaamo i na grbu Rusije prikaz orla. U datom sluaju to je dvoglavi orao. Orao sa dve glave je - znak stabilne, srene budunosti. Pa, hajde da pogledamo. Igor odlazi u to prostranstvo, stvara sliku orla koji leti i otelovljuje se u njega. On se u potpunosti stopio sa njegovim telom, njegovim mislima, eljama. - ta on hoe, kuda leti? pitam ja. - On hoe da nae tekunicu* odgovara Igor. Vrlo zanimljivo. U njemu, pre svega, postoje informacioni kanali, i svi ti kanali su ukljueni na mozak. Pera mogu da isputaju ili primaju talase. To je radar! Ali radar ne prostorni, ve vremenski. Razume li, on osea vreme. ak i ne vidi, nego skenira. Desno nema tekunice. Levo nema tekunice. A sad neeg ima. Iz krila i glave izbijaju zraci, gotovo tekunica je u fokusu. Do nje ima pet minuta. Orao vidi rtvu. On pada nanie i kod same zemlje se teleportuje. Potreban je samo tren, da bi on izvrio korelaciju vremena. On je naprosto u trenu uao u drugi prostor i na raun toga, izaao tano na cilj. To je potrebno jo i zbog toga da ga rtva ne bi opazila. Iznenada. Sada je jasno zato je on car ptica. Teleportacijom vlada, budue vidi. Jo jedna tema je iskrsla u procesu prouavanja Grabovojeve knjige. Samo, na poetku mali citat koji objanjava ideologiju procesa. Da bi svakome bilo jasno, zato je to preko potrebno na globalnom, filozofskom planu. U sledeim knjigama emo razmotriti takve pojave, kao to su levitacija, materijalizacija, dematerijalizacija, telepatija, telekineza, teleportacija i druge. U toku dugog perioda, ove pojave su bile zagonetke. Dolo je vreme da se na njih daju odgovori. oveanstvo je, zapravo, stiglo do kvalitativno nove etape svog razvoja: na dnevnom redu je neumiranje ivih i vaskrsavanje onih koji su otili. A ovo pitanje postoji sada ne vie na teoretskom, ve na praktinom planu. Napokon je to ve iva realnost. iva realnost istinskog spasenja svih. I primetiemo, injenice vaskrsavanja dokazuju mogunost obnavljanja materije, i sa svoje strane govore o nesvrsishodnosti i neloginosti bilo kakvog razaranja. U naem veku, gomilanja oruja za masovno unitenje, praksa vaskrsavanja predstavlja metod spasenja. Ona ukazuje na alternativni put razvoja civilizacije. Razvijanje mehanizama obnavljanja, mehanizama oivljavanja, omoguie da se pristupi reavanju zadatka stvaranja bez unitavanja. Princip obnavljanja moe se lako proiriti na sve sfere ljudskih delatnosti. Ono isto tako moe da slui kao osnova i u razvoju stvaralakog naina miljenja buduih pokoljenja. ---------------------------------------------------------------------* tekunica vrsta poljskog mia

Svaka, takozvana agresivna sredina, moe biti uz ovakav pristup preobraena, kako bi u ve izmenjenom vidu, nastupila u svojstvu neagresivnog elementa prvobitne sredine. Kao rezultat, moe se iznai efikasna strategija ponaanja, koja e omoguiti da se izbegnu ekoloke katastrofe i obezbedi dalji razvoj bez unitavanja ivotne sredine. Zato to treba imati u vidu da je vaskrsavanje zapravo istinsko upravljanje celokupnim spoljnim prostranstvom. Najvea harmonija sa ivotnim okruenjem se moe obezbediti, stvorivi, na primer, materijale koji se nee habati, ili kola koja pri eksploataciji nee zahtevati bitna dodatna sredstva. I to je apsolutno realno. Isto kao i vaskrsavanje. Sve to je u naim rukama. I treba uvek pamtiti jednu vrlo jednostavnu istinu: ovek se raa zbog radosti, sree i punovrednog beskonanog ivota. Eto, takva je filozofija filozofija spasenja, filozofija Spasitelja. Ona ne protivurei ni naunim, ni religioznim kanonima, poto e njen rezultat biti spasenje i oveka, i prirode koja ga okruuje. Pa, kako dolazi do vaskrsavanja? Iznova citati. Tekstovi ovde navedenih izjava, uzeti su iz knjige: Grigorij Grabovoj, Praksa upravljanja, Put spasenja, t.3, st. 756-757. Knjiga je izdata u Moskvi 1998.godine, izdava Uee. Izjava Rusanove Emilije Aleksandrovne od 27.5.1996.g. 25. septembra 1995. godine pri linom susretu sa Grabovoj Grigorijem Petroviem, obratila sam mu se sa molbom o potpunom oivljavanju moga sina Rusanova A.E., koji se rodio 22. avgusta 1950. godine, i umro 16. juna 1995. godine. Moj sin se rodio u Moskvi i preminuo je takoe u Moskvi. Do obraanja Grabavoju G.P., bila sam u potpunom oaju, preleala infarkt. Posle obraanja njemu, negde poetkom oktobra 1995.g, pojavila se nada da u vratiti sina, i poela sam da oseam njegovo prisustvo (duhovno) u kui. Otila sam na groblje i, priavi grobu ugledala da preko celog groba prolazi duboka pukotina, a u sredini se formirala upljina, kao da je iznutra izbaena zemlja. Negde oko ponoi sam jasno videla (pri zatvorenim oima), kako su se od mojih grudi protegle dve bele vrpce ka grobu mog sina, prema formiranoj upljini, i onda sam ja nekako povukla te vrpce ka sebi, pri emu sam osetila teinu. To je trajalo nekoliko sekundi. Moj sin je sahranjen na Vostrjakovskom groblju, a moja vizija njegovog groba je bila na nivou prozora mog stana, koji se nalazi na 8. spratu. Kada sam se obratila Grabovoju G.P. sa molbom da oivi mog sina, to sam ispriala njegovoj bivoj eni, Kozlovoj Tatjani Ivanovnoj, s kojom sam posle njihovog razvoda ostala u prijateljskim odnosima, a bila je i na njegovoj sahrani. Kasnije mi je u naim razgovorima, u periodu od oktobra do februara, Kozlova T.I. nekoliko puta ispriala kako je esto na ulicama gradova

Kalinjingrada i Moskve sretala ljude, veoma sline mome sinu Rusanovu A.E. Poetkom februara 1996.godine, ona je putovala vozom ilibar iz Moskve u pribaltiki Kalinjingrad, a u kupeu je sa njom putovao ovek, veoma slian mome sinu. Liio je po spoljanjosti, po manirima, pokretima, ponaanju, pogledu, ali je bio nekako rastresen, izgubljen. Putovao je sa ovekom koji kao da ga je pratio, i upravljao njim, a pri tom ga ni jednom nije nazvao po imenu. Kozlova T.I. je bila iznenaena, kada je moj sin Rusanov A.E. pri pogledu na novac (hiljadu novih rubalja) pokazao potpuno nepoznavanje tog novca. Izjava Kozlove Tatjane Ivanovne od 27.5.1996. godine. Od decembra 1975.g do oktobra 1982.g, bila sam u braku sa Rusanovim A.E. Posle razvoda, ostala sam u prijateljskim odnosima sa njegovom majkom, Rusanovom Emilijom Aleksandrovnom. U vreme susreta sa njom (26.9.1995.g) ona mi je ispriala da se obratila Grabovoju Grigoriju Petroviu sa molbom da oivi njenog sina (Rusanov A.E. je po umrlici preminuo 16. juna 1995.g u Moskvi). Posle toga, znajui da Grabovoj Grigorij Petrovi radi na oivljanju Rusanova A.E., poela sam pomno da posmatram ljude na ulici, u periodu od oktobra 1995. do februara 1996.g, koji su spoljanjou podseali na njega. Pri putovanju u Kalinjingrad, sa mnom je u kupeu bio ovek, koji je delovao kao da je doao iz drugog sveta. Taj, uavi u kupe ovek, podudarao se sa Rusanovim A.E. po sledeim kriterijumima: boja kose, boja oiju, spoljanjost, i oblik lica. Nain ponaanja je u potpunosti odgovarao ponaanju Rusanova A.E. ak su se i karakterne crte podudarale. Imao je iste navike (utljivost, strast za itanjem, vei deo vremena je itao novine). Mukarac koji ga je pratio bio je srednjeg rasta, i za sve vreme puta ga ni jednom nije oslovio po imenu. Kada je taj ovek izvadio novac, onaj koji je liio na Rusanova, bio je iznenaen ugledavi 1000 rubalja u novim apoenima, i saputnik mu je objasnio da je to novi novac. Sticao se utisak kao da je taj ovek neko vreme bio van realnog ivota. Iako je, verovatno, sauvao profesionalne navike, poto je njegov saputnik rekao da oni prebacuju automobile. Gore opisani susret se dogodio 2. februara 1996.g, na mom putovanju iz Moskve u Kalinjingrad u vozu ilibar. Ovakav opis tog sluaja predstavljen je neposrednim uesnicama. U njihovim opisima ima niz vanih momenata, koje emo pomno razmotriti. Poeemo od izjave Emilije Aleksandrovne, majke umrlog. Faktiki, na samom poetku izjave, Emilija Aleksandrovna je govorila o tome, da se posle poetka mog rada na oivljanju njenog sina kod nje pojavio oseaj njegovog duhovnog prisustva u kui. Stvar je u tome, da ak i kada kod oveka nastupi bioloka smrt i on prolazi etapu sahranjivanja i nalazi se u konkretnom grobu, u njegovoj svesti se kao i ranije, uvaju sva prethodno steena znanja. On spoznaje svoju vezu sa telom, u kom ve nedostaje ivot, tanije ono, to se

obino naziva ivotom. I u vezi sa tim, u telu, iako vie nema ivotnih procesa u organizmu, u ovom sluaju telu sina, pri fiksaciji majine svesti na njega, dolazi do adekvatne reakcije na dodir sa spoljanjom sveu, na informaciju koja se nalazi u impulsu tue svesti, i zbog toga u skladu sa tim, stie adekvatan odgovor. Otuda je, po svemu sudei oigledno, da je zamiljajui telo, mogue dui prenositi saznanja o vaskrsavanju. Nadalje se, ve posle vaskrsavanja, pri ispitivanju tog vaskrslog pokazalo, da je u trenutku obraanja spoljnje svesti njemu, on sve to realno shvatao i svoje fiziki telo je uporeivao sa svojim sopstvenim ja, iako se to fiziko telo nalazilo u grobu i bilo, prirodno, ogranieno u svojim fizikim mogunostima u svakom pogledu. I vie od toga, onaj koji se vratio govori o tome, i to je poznata injenica, da je njegov boravak na optem informacionom nivou pokazivao da njegovo fiziko telo nastavlja da postoji, i ima sve mogue neophodne osobine, kako bi nastavilo da bude deo opteg sociuma, deo drutva. Ovde je vano skrenuti panju: to znanje je sadralo u sebi kako preanju informaciju, koja se odnosi na ranije funkcije tog fizikog tela, tako i novu informaciju, koja je ve u suodnosu sa njegovom biolokom smru. itamo izjavu dalje. Kada je Emilija Aleksandrovna stigla na groblje i prila sinovljevom grobu, ona je ugledala da preko groba prelazi duboka pukotina, a da se na sredini formirala rupa, kao da je izbacivana zemlja iznutra. Objanjenje za ovo je sledee. Navedeno izbacivanje iznutra, treba razmatrati kao prvobitnu materijalizaciju svesti, one svesti koja se nalazila u fizikom telu. Posle poetka mog rada na vaskrsavanju, prvo je dolo do materijalizacije te svesti u loptastom obliku i njenog izvoenja u informacioni kanal planete. Posle toga dolazi do etape stvaranja materijalne strukture oko due, one strukture koju obino vidimo, posmatrajui ljude. Moe se rei da je i teoretski i praktino oveka mogue posmatrati kao strukturu svesti, koja ima odreenu telesnu spoljanjost. Uiniu usput jo jednu napomenu. Govorio sam o prvobitnoj materijalizaciji svesti u loptastom obliku. Pa evo, posle prolaska te sfere informacionog kanala planete, moe nastati njena projekcija ili u sledei plod (tada dolazi do raanja deteta), ili u strukturu vasksavanja. To jest, bilo je oivljeno isto telo, bio je oivljen taj isti ovek. Tako da je ovde bilo uinjeno isto ono, to je uinio Isus Hristos, vaskrsnuvi Lazara. Samo je u ovom sluaju, od bioloke smrti prolo ne nekoliko dana, ve nekoliko meseci. Nadalje Emilija Aleksandrovna pie, kako je jednom oko ponoi jasno ugledala pri zatvorenim oima, kako su se od njenih grudi protegle dve bele vrpce ka sinovljevom grobu, do formirane rupe u njemu, da ih je onda povukla ka sebi, osetivi pri tom teinu. To je trajalo nekoliko sekundi. Iz daljeg opisa sledi, da je sin Rusanove bio sahranjen na Vostrjakovskom groblju, a vizija njegovog groba je bila u nivou prozora njenog stana, koji se nalazi na osmom spratu. Gore opisane dve vrpce karakteriu prelaznu etapu. Prva vrpca iskrsava pri roenju detetovom, i to je struktura roenja njenog sina. Druga vrpca to je struktura mogue prolongacije,

produavanja, nastavka njegove svesti ili njegovog bia. Gore sam ve govorio da su posle ovekove bioloke smrti mogue dve varijante: ili roenje u drugom detetu i, sledstveno tome, ostvarivanje preobraaja, ili vaskrsavanje, te shodno tome, oivljavanje istog tog tela. Pri emu ne samo od bive materije, ve i od bilo kojih drugih struktura svesti. U ovom sluaju se zbog spoljanjeg upravljanja, ostvarila varijanta vaskrsavanja. Pojava dve spajajue vrpce i percepcija na istom nivou sinovljevog groba i stana na osmom spratu, oznaava spajanje struktura svesti sina i spoljanje sredine. U praksi vaskrsavanja postoji prilino osoben trenutak, koji karakterie vezanost tela za onu strukturu, ono mesto, gde se to telo nalazi posle bioloke smrti. To jest mesto, na kom je smeteno telo, predstavlja mesto njegove povezanosti. Prvi veza se nalazi u radijusu od oko dva metra od fizikog tela. Cela oblast vezanosti je priblino u radijusu oko 50 metara od groba, a nadalje ve nastupa izlaz na informacionu okosnicu spoljneg sveta. Poznavanje povezanosti i za nju vezane trenutke, izuzetno je vano u proceduri vaskrsavanja, zbog takozvanog obrnutog prelaza kroz bioloku smrt, a oznaava u stvari i prelaz preko strukture povezanosti. Onaj koji se vaskrsava, prirodno, treba da bude orijentisan na to da iz te vezanosti izae. Izmeu ostalog, ukoliko opisane vizije koje je dala Emilija Aleksandrovna, tumaimo sa tog stanovita, onda se moe rei, da je ona videla formu groba kao varijantu povezanosti biolokog tela sa odreenim mestom. Nadalje se tekst izjave Rusanove E.A. zasniva na informaciji koju je dobila od Kozlove T.I.(tako da se opis daljih dogaaja moe uzeti od obe). U tekstu se razjanjava, da je posle obraanja Emilije Aleksandrovne meni sa molbom da joj vaskrsnem sina, tu informaciju prenela bivoj eni svog sina, Kozlovoj. Kozlova je na ulicama Kalinjingrada i Moskve poela da sree ljude koji su liili na njenog biveg mua Rusanova. A zatim, kada je putovala vozom iz Moskve u Kalinjingrad, ve sasvim izbliza, u kupeu, susrela se sa ovekom koji je imao sva obeleja Rusanova. Ukoliko se proita opis tog susreta, moe se stei utisak da se ponaala prilino pasivno. Pa, zamislite sebe kako sami putujete i u kupeu odjednom sretnete oveka, koji lii na vaeg roaka kao dve kapi vode, a koga ste sahranili pre nekoliko meseci. Pri emu taj ovek ne obraa nikakvu panju na vas. ta mislite, da li biste mu prili i rekli: Zdravo! ta je, zar me ne prepoznaje? Ili biste, moda, od iznenaenja obamrli, izgubivi mo govora, i ne biste mogli da napravite ni korak, zato to su vam noge kao od vate? Iako Tatjana Ivanovna ne pie o svojim oseajima u vreme tog susreta, moe se zamisliti, kakav ju je vihor najrazliitijih oseaja zahvatio: i iznenaenje, i zbunjenost, i izgubljenost, i odjednom iskrsava spoznaja o realno ostvarenom vaskrsavanju, uprkos svemu. Uprkos svemu, zato to u dananje vreme vaskrsavanje mnogi jo uvek shvataju kao udo, zato to zasad, kod veine jo uvek nema istinskog razumevanja, da je vaskrsavanje zapravo standardna procedura, i da e se uskoro vaskrsavanje smatrati sasvim prirodnim, postae norma ivota.

Ali zasad, ovek jo uvek, kada iznenada ugleda pored sebe u kupeu voza roaka koji je sahranjen, ne moe da izvue nikakav zakljuak, zato to to udo ne moe odmah da prihvati kao mogunost, ili se boji da moe uiniti neto pogreno. Te se zbog toga, itajui izjavu, mora uzeti u obzir ovekovo stanje u takvoj situaciji. Ova knjiga upravo usmerava oveka na spoznavanje nepatvorene realnosti i omoguava da ovek razlui, kako bi trebalo da se ponaa u ovakvim okolnostima. Vraamo se prii Rusanove, na ono mesto gde govori kako je u poetku, Kozlova poela da sree na ulicama ljude koji su liili na Rusanova, a kasnije je, u vreme puta iz Moskve do Kalinjingrada srela oveka, koji je imao sva obeleja Rusanova, koga je posmatrala izbliza, u kupeu. U vezi sa ovom priom, neophodno je rei da su otiavi, ili u ovom sluaju, onaj koji se vratio, vrlo dobro prihvataju stanje onih ljudi kojima se vraaju, i da ni u kom sluaju te ljude ne smeju podvrgnuti nepotrebnom stresu. Zato je Rusanov isprva poeo da se pojavljuje na odreenoj udaljenosti od svoje bive ene, postepeno je dovodei u stanje da moe da prihvati mogunost njegovog povratka, tim pre to je Kozlova ve znala da je zapoet proces vaskrsavanja. Zato, kada ona pie da je posmatrala ljude koji su liili na njenog biveg mua, ona je zaista videla ve realno vaskrsnutog Rusanova. Moe se pojasniti, da se vaskrsli ponaaju tako paljivo i sa tolikim razumevanjem zato, to su njihovoj svesti bili preneti ti elementi vaskrsavanja. I u vezi sa tim to su im bili preneti ti elementi, kod njih se pojavljuje drugaija psihika struktura opaanja realnosti. Oni, na primer, shvataju, i to potvruje njihovo lino iskustvo, da je ivot vean. Kod njih se, isto tako, pojavljuje drugaiji odnos prema zakonima makrokosmosa. Mnogi zakoni za njih jesu apsolutno tani, i preko njih oni nikada ne prelaze. Oni takoe znaju o postojanju pedeset-metarske veze, i pri povratku na fiziki nivo, dre se neko vreme u granicama tih pedeset metara, od onih ljudi kojima se vraaju. Posle prve etape kontakta, pri kom se povratnik doivljava na nivou oseaja, dolazi do prelaska na drugu etapu, etapu vizualizacije, na kojoj vaskrsli poinje da stupa u blie kontakte sa ivima. Opaamo, Rusanov se sada ve pojavljuje u neposrednoj blizini svoje bive ene, u kupeu voza. Obratite panju, na ovom mestu se kod vaskrslog ispoljava vladanje tehnikom upravljanja, u datom sluaju, upravljanje situacijom.Ta tehnika se daje vaskrsavanom pri njegovom vaskrsnuu. Kao rezultat ovoga, on ve moe samostalno da pronalazi, pa i da sam oblikuje situacije, potrebne za uspostavljanje kontakta sa onima koji su ga poznavali i kojima se vraa. O utisku koji je njen sin proizveo na svoju bivu enu u kupeu vagona, Emilija Aleksandrovna pie sledee: Slian po spoljanjosti, manirima, ponaanju, gestovima, pogledu, ali nekako rastresen, izgubljen, on je putovao sa ovekom koji kao da ga je pratio, upravljao njime, ali mu ni jednom, pri tom, nije izgovorio ime.

Ovde opaamo u ponaanju vaskrslog jo jedan element znanja, a to je upravo razumevanje stanja osobe koja ga je poznavala. Da se pojavio sam, koncentracija panje njegove bive ene na njega bi bila tako velika, da bi oteala njenu laganu adaptaciju, i mogla bi da izmeni predvieni razvoj dogaaja. Zato se u okolnost uvodi element koji delimino skree panju Kozlove na sebe ovek koji prati vaskrslog. Pri emu, uopte nije obavezno da taj ovek bude realan u uobiajenom smislu te rei, ve on zapravo moe imati samo vizuelnu pojavu, ali u te tehnike detalje, zasad, u prvoj knjizi, ostaviti po strani. Ranije sam govorio o prvobitnoj povezanosti u radijusu od oko dva metra od fizikog tela. Te tako, delimina ili znaajna koncentracija na drugog oveka, pri razmatranju ovih dogaaja sa stanovita suptilnog plana, odgovara odvezivanju od poetnog pojasa, to jest od zone samog groba, i prelasku te zone na pratioca. Primetiu, to ne mora obavezno da bude ovek, to naprosto moe da bude i neki predmet, na primer, automobil u kome se vozi vaskrsli, ili bilo ta drugo. Vaan je princip, princip oslobaanja vaskrslog od poetnog prostora. Dalje. Ta okolnost, da pratilac u prisustvu Kozlove ni jednom nije nazvao Rusanova po imenu, govori o tome da je u takvoj situaciji moglo da doe do oka kod Kozlove, i kao posledica, da dovede do unitenja nekih njenih elija. A ve sam govorio da vaskrsli izuzetno dobro osea situaciju i stanje oveka pred njim. On je proao mnogo dublji stadijum destrukcije i zatim strukturisanja svesti. Zbog toga, pomerajui se napred, on to radi vrlo oprezno. Moe se skrenuti panja na sledei sutinski trenutak u izjavi Emilije Aleksandrovne. Posle gore navedene reenice, ona pie: Kozlova T.I. je bila zapanjena kada je moj sin Rusanov A.E.... Rusanova ne govori o oveku koji lii na njenog sina, ne, ona kae: ...kada je moj sin.... Ovde se moe primetiti da je posle iskaza Kozlove o susretu sa njenim sinom u kupeu voza, kod Rusanove dolo do potpune identifikacije vaskrslog upravo sa njenim sinom, koji je pre bio mrtav, a sada se pojavio iv. Napomenuu, da se nadalje to definitivno potvrdilo i da se opisani dogaaj zavrio sretno. Treba jo podvui duhovna identifikacija jeste najbitniji kriterijum da je dolo do vaskrsavanja upravo tog odreenog oveka. Sledea reenica u izjavi: Kada je video novac (hiljadu novih rubalja), pokazao je oito nepoznavanje tog novca. Kada bi na analogan nain mogao da odreaguje obian ivi ovek? Da se, na primer, u trenutku uvoenja novog novca nalazio u inostranstvu. Tada bi on na isti nain pokazao svoju zbunjenost, susrevi se sa novom realnou. Rusanov se u trenutku pojave novog novca nalazio u zatvorenom prostoru svog groba, granicama tog prostora bila je omeena i njegova svest, koja se nalazila uz fiziko telo. Otuda je primetno da je svest umrlih, to jest onih kod kojih je nastupila

bioloka smrt, praktino ista svest, kao i svest onih koji se nalaze u stanju, koje uobiajeno nazivamo ivotom. Zbog toga je podjednaka reakcija na istu situaciju. Iz navedenog izlaganja ne treba izvoditi zakljuak da je opisana ema vaskrsavanja standardna. Za ovo vreme ona zaista jeste prilino tipina, u vezi sa sadanjom druvenom percepcijom pojave vasksavanja. U sutini, ona odraava realne zakone vaskrsavanja. Zapravo, ovde sve u velikoj meri zavisi od stepena pripremljenosti ivih, na vraanje svojih bliskih i poznatih. Ceo proces vaskrsavanja moe se uiniti i za kratko vreme. U ne tako dalekoj budunosti, kada, u najmanju ruku, nekim delom drutva bude shvaeno da je proces vaskrsavanja normalna standardna procedura, vaskrsavanje e se dogaati brzo, zbog spremnosti drutva da prihvati tu pojavu. U drugoj glavi se govori isto tako, i o mogunosti praktino trenutnog vaskrsavanja, ali je zato potrebno da vaskrsavani poseduje izuzetno visok nivo duhovnog razvoja. Opet prouavamo celu ovu situaciju kroz ekrane unutarnjih vizija. Vidimo kako se odvijalo vaskrsavanje, susret sa bivom enom u kupeu voza. Pratimo, kako se odvija proces vaskrsavanja Rusanova. Grigorij Petrovi je sazdao neto poput analoga planetarne strukture upravljanja. Radi preko njega. Vrlo zgodno, zato to se kontakt sa planetarnim kompjuterom ostvaruje praktino trenutno. Posmatramo kako on kroz svest poinje da uobliava skelet tela. To je veoma vaan trenutak, i svako e, poznajui tehnologiju, moi to da uradi. ovek, koji obavlja vaskrsavanje, mora isprva da dovede do neophodnog nivoa razvoja svoj mozak, svoju svest. Samo e u tom sluaju svest umrlog uzmoi da dobije i prihvati dovoljno moan impuls od onoga koji ga vaskrsava, u cilju sopstvenog vaskrsavanja. Posle toga, treba pomoi svesti vaskrslog da oblikuje dogaaj svog povratka u krug prijatelja i roaka, tako da ne traumatizuje njihove psihe. Uz to, treba da sustigne dogaaje, koji su otili ispred njega. Formiranje tela, ini se, uopte ne predstavlja ozbiljan problem. Informacija o njemu zauvek postoji u planetarnom kompjuteru, i nikada se ne brie. A materijal za formiranje jesu atomi, koji su po zadatom programu, u stanju da ponovo obnove bilo koje organe. Najtee je sa elijama. One su ureene najsloenije od svega. Grigorije Petrovi svojom sveu daje impuls vaskrsavanom oveku za ukljuivanje programa regeneracije organa i tkiva. Drugi impuls se upuuje dui. I ona poinje zajedniki da deluje sa sveu. Jo jedan impuls roacima: informacija o smrti ne treba da se prihvata napeto i vremenom treba da se zaboravi, kao san. Evo, pojavljuje se opna, potom aura, ukljuilo se ponovno strukturno spajanje svih organa. Pojavila se pukotina u zemlji. Izbila je na povrinu svest, i dua poinje da ispunjava elijskom masom konturu ovekovu. im se kontura ispuni, ovek nogama staje na zemlju.

Da, postoji odreena neobinost: kod njega kao da su razvuene elije i aura. Zato? Dua je bila na nivoima, i ona jo uvek nije izala odande u potpunosti. Sada se sve ispunjava informacijom, i elije poprimaju uobiajeni oblik. Natpis na grobu iezava. Gotovo, nije bilo smrti, postoji besmrtnost. Ali, ukoliko se tako neto dogaa, belei filmskim kamerama, opisuje u knjigama zato onda o udu niko ne vie na sav glas na svakom oku? To je zanimljivo pitanje, zar ne? Stvar je u tome da informaciono polje Zemlje izuzetno pomno prati reakcije ljudi na ovakvu informaciju, i kao da je nekako priguuje u onom sluaju, kada svest ljudi nije spremna na odgovarajue opaanje ovakvih dogaaja. Te tako, da vide to i uju o tome, mogu samo oni koji imaju ui i oi. O kakvim uima i oima govorim? Pogodite! U svakom sluaju, realno se poveava ontoloki status oveka. Zapoinje ostvarivanje filozofije opteg dela, o emu je pre vie od sto godina pisao na uveni kosmolog Nikolaj Fjodorov. Jedna od njegovih osnovnih ideja postaje ivotna praksa. Svakako, ona se ne ostvaruje ba onako kako je matao izuzetni bibliotekar Rumjancevskog muzeja. Ali, to je uobiajena pojava: proza ivota je i mnogo dosadnija i mnogo bogatija od naih fantazija.

11. glava
Na moju uenicu Tamaru se pojaavaju spoljni uticaji. Ve nedelju dana se loe osea. Ima neprestanu glavobolju. Igor i ja joj predlaemo pomo, ali je ona uverena da e uskoro sve proi, misli da je atmosferski pritisak svemu kriv. Ipak nije izdrala i zamoli da je pogledamo. Sedimo utroje u mom kabinetu. Tamara je zabrinuta. - Ovog asa imam oseaj kao da je jo neko u meni, i da me sve vreme podbada na skandale i na raiavanje odnosa pojanjava ona. - Hajde da pogledamo zajedno predlae Igor. Ukljuujemo ekran unutarnjeg vienja. Tamarina aura je iz nekog razloga sive boje. Kada li je uspela toliko da se promeni? Nita nije jasno. Pokuavamo da je skeniramo i vidimo iza njenih lea jo neiju siluetu. Tamo se skriva zao duh, i vie je nego ogroman. Odmah je primetno nije uobiajena marva, ve zapovednika. Na otkrivanje reaguje mirno, kezi se, podie svojom apom sa kandama Tamaru za vrat, i vrti je s jedne na drugu stranu. Tamari je uasno loe ak i ovde, na fizikom planu. Iz oiju joj se slivaju suze, gui se. - Hajde da porazgovaramo predlae Igor. - Hajde odgovara avo i poputa stisak. Sad Tamara moe da die, ali joj je, kao i pre, loe. - Nema prava tako da postupa sa njom, kri zakon pokuava Igor da uvede avola u tok pravnikog smera. - Ne krim zakon protivi se avo. - Mi imamo na nju prava. - Pokai zahteva Igor. - Ovde nemam. Dole mi je ostalo sve. U kancelariji. Idemo dole pokazau vam. avo je krajnje bezoan, samouveren. Vidi se da lae. Namamljuje nas. Igor naini korak ka njemu. A avo munjevito odskoi unazad, podie Tamaru uhvativi je za grlo i vrti je, kao da je krpena lutka. Tamari je zlo. Pokuava da se uhvati rukama za grlo, teko die. Njeno lice postaje sivo. Kakav gad, ubie enu. - ta da radimo? pita Igor. utim. Izgubio sam se. Bojim se da e avo da je udavi. A ovaj, bukvalno kao da je proitao moju nedoumicu, jo odskoi unazad i polete nadole po nivoima. Mi, razume se, momentalno ulazimo u lik Georgija Pobedonosca, i bacamo se u poteru za njim. Ali, okretan je avo jurca as desno, as levo. I Tamara na njegovom ramenu poskakuje kao dak krompira. ena je u nesvesti. Oamuena je, nita ne moe da shvati kuda je vuku, zbog ega?

I evo, dospesmo na donje nivoe, iako nismo ni pomiljali, niti slutili. Sami protiv hiljada. Ali, neemo beati od njih, sigurno. Sami su nas izazvali, kosmati. Igor istrgnu ma, i u dlaku isto kao u bajci: kako zamahne ulica, drugi put zamahne sporedna uliica. arobni ma se sam upravlja prema zadatku. Gde ima mnogo neistih sila izduuje se i jednim zamahom ih stotinu - dve pokosi. A gde ih je manje skrauje se, da ruku vitezu ne prenapregne. I od mojih kopita avoli takoe dobijaju preko svake mere. Moja veliina je u poreenju sa njima, kao slona nasuprot miia. Osim toga, rubin na mom elu je bukvalno kao bojni laser. Samo pomisli, skoncentrie se i stotinu-dve avola nestaje. Na tri nivoa smo ih pokosili tako, kao da tamo te neisti nikada nije ni bilo. Jo smo i etvrti nivo malice zahvatili otprilike polovinu avoljeg stanovnitva. Ogroman pogrom se dogodio. A avo onaj, to je Tamaru dole odvukao, bacio ju je i uhvatio maglu. Shvatio je, parazit, da ukoliko bi je jo malo po svojim nivoima vukao od njih apsolutno nita ne bi ostalo. Podigao ju je Igor na sedlo, i odjurismo u galopu gore, na svetlost Boiju. Izali smo iz prostora, a Tamara, jedva iva na divanu lei. Pa, u svakom sluaju smo Igor i ja spasli nau princezu. Tri dana joj je trebalo da se povrati. A nama nisu dozvolili da se toliko odmaramo. Ve sledeeg dana su naredna sreivanja zapoela. Posle ruka se, u moskovskoj filijali Centra zaulo zvono. Telefonirao mi je roak i skoro plaui saoptio da su mu ukrali automobil. Nedavno ga je kupio i neprekidno je strepeo nad svojim elegantnim crvenim folksvagenom. Uokolo se vrti Kiril. - Neto se dogodilo? - Roaku su ukrali automobil otvoreno priznadoh. - Da li ste se nekada Igor i vi bavili potragom za automobilima? - Ne. - Ko vas spreava da pokuate? Kirilov predlog mi se uinio loginim. Pozivam Igora, sedamo utroje u kabinet i poinjemo da radimo. Odmah nam pokazuju ta se dogodilo. Automobil su ukrala dva mlada momka. Jedan od njih je mrav, kratko potian. Ima belu majicu i trenerku plavu, sa belim prugama sa strane. Pokuavamo da itamo misli u glavi ni jedne jedine vijuge, ipak. Na levom laktu velika ogrebotina. Drugi je stariji ima dvadesetak godina. Punaak. On vozi kola i boji se. Automobil su ukrali nedavno. Zaustavili su se na pumpi. Tamo je telefon sa metalnim dugmetima. Iza je eljeznika pruga, levo je reka Ua, a desno, nedaleko crkva. To je Pukino. Kradljivci telefoniraju nekakvom Surku, to je nadimak. Kau mu da e doi kada se smrkne. Neka bude spreman. Onda se voze paralelno sa Jaroslavkom prema Sergijevom Posadu. Zaustavili su se

pored male radnje. U kaseti su dokumenta i novac. Uzeli su novac i njim kupili pivo, votku i banane. Krenuli su paralelnim putem pored straarskog mesta Dravne automobilske inspekcije auto trakom u suprotnom pravcu. Voze se dalje Talici, Rahmanovo. Kasnije se zaustavljaju u umi, i mirno se potkrepljuju pivom i bananama. ekaju da se smrkne. Ono to se dogaa vidi se vrlo jasno, kao da i sami jurimo tim putem uporedo s njima. Privremeno smo obustavili potragu. Bavimo se svojim poslovima. Odluili smo da ne odemo sa posla, ve da pratimo kradljivce. Oteeni nam telefonira maltene na svaki sat, interesujui se za tok istrage. Kada se smrailo, ponovo smo poeli da radimo. Kradljivci su ve na putu. Iza seoceta Goligino su skrenuli prema Abramcevu. Hitaju u Hotkovo. Garae. Mnogo ih je. itamo natpis na ulazu: GK Hemiar. Gotovo, dalje nam ne pokazuju. ovek kome su telefonirali, Surok, eka ih u kui pored garaa. Stoji kod prozora. Blizu je oko pedeset metara. I odavde se sve lepo vidi. Pored kue je sa desne strane sportski teren. Malo ulevo je nekakva fabrika. Blizu garaa, kod ulaza je naputena ili nezavrena graevina. Ako uspemo tano da pogodimo kraj koji sada vidimo, nee nam biti teko da se orijentiemo. Stan, u kom iekuju lopove je nekakav gornji sprat. Kua nije visoka ini se, etiri sprata. Igor i ja pokuavamo da razgledamo i sa ulice, i sa stepeninog odmorita ali nita ne uspevamo. Na najzanimljivijem mestu se neto zaglavilo. Kiril predlae da izmenimo tehnologiju. - Hajde da pokuamo sve da doznamo neposredno preko informacionog polja Zemlje. Vi posmatrajte, ja u vas sprovesti. Pratiu vas i osiguravati. Toliko smo se zaneli poterom, da nismo oekivali nikakvu klopku. - Vodi nas. Munjevito se naosmo u nekoj sobi svetlo sive boje. udna boja kao da je svetla, ali je u nju nekakva prljvtina dodata. Na sredini sobe je postolje u obliku trougla. Sa otro odseenim uglovima i dobija se estougaonik. Iznad, na noici je ravan pult, nalik na kompjuterski. Kirila nema s nama u sobi. Prati nas odozdo, preko ekrana unutarnjih slika. - Pritisni levu tipku govori on Igoru. Igor prua ruku ka pultu i pritiska crvenu tipku. Momentalno se pred naim oima pojavio ekran veoma tanak, providan, kao obino staklo. - Pritisni desnu dirku i unesi lozinku: Migen. - ta je to Migen? bezbrino se raspitujem, maglovito se priseajui neeg loeg, to je izazvala asocijacija vezana za to ime. - Moj lini pristupni kod. Igor pritiska tipku i unosi lozinku. Na ekranu su se trenutno pojavile brojke i zemljopisna karta okoline.

Posmatramo predeo. To je zaista severo-istok moskovske oblasti. Odjednom sam postao sumnjiav, da Kiril zna gde se nalazi automobil, i da ovo to se deava nije sluajno. I potkrepljujui moje slutnje, zidovi sobe poee da vibriraju, bukvalno kao da sa naporom zadravaju iluziju svog postojanja. Tren kasnije, oni se munjevito sruie, kao listii belo-prljavog papira. Otvorilo se crno beskrajno prostranstvo. Ono nije bilo prazno. Ogromna koliina avola je sa iznenaenjem paljivo prouavala, neznano otkud se stvorive, nezvane goste. Meu njima je bilo i izuzetno krupnih avola. Buljili su u Igora i mene i lenjo pokuavali da shvate ta se dogaa. Kada je poelo da im dopire do svesti, da su u njihove kande dospeli njihovi zakleti neprijatelji, trenutno se pokrenue ka nama. Nije ostalo nita drugo nego da se pobijemo, ali se u tom trenutku pored nas pojavio Kiril i povikao: - Sve je normalno! To je plan Migena! Da se niko nije pomakao sa svog mesta. avoli su se posluno zaustavili. I mi poesmo da uzmiemo kroz nepoznate nam podzemne nivoe. Kada smo izali iz reima jasnovidosti, Igor jo jednom upita: - ta je to Migen? - To je gungula, peat u kancelariji. - A moda je Car Tame? neoekivano se doseti moj prijatelj. Igor se osea vrlo loe. On je jo uvek u transu. - Da bi se izalo iz transa treba ubosti prst uurbao se Kiril. U ruci njegovoj se, ko bi ga znao otkud, pojavio no. Uzima Igorov prst i bocnu ga vrhom. U poslednjem trenutku Igor uspeva da malo trgne ruku i ublai ubod. - Ima li krvi? uznemirenim glasom se interesuje avoli. - Ne odgovori Igor. On je sve vie u stanju potpune iznurenosti. - Hajde da jo jednom ubodemo. - A moda nema potrebe? umeao sam se u njihov dijalog. - Ne treba potvruje Igor. - Proi e. - Ma, kako ste vi tamo, u tami, uspeli da stvorite belo prostranstvo? - interesujem se. - Sve se moe uraditi, ako poseduje znanja procedi Kiril, razoaran neuspelim pokuajem da ubode Igoru prst. - Pa ta da se radi, poen je u tvoju korist priznajem njegov podli uspeh. Sad mi je jasno zato je nestao automobil. I on me vie ne zanima.

***

Oigledno nije badava Lapin nagovetavao da to vie glava zmajiu izraste, tim je tee kasnije se s njim sporazumeti. Neto se moj zmaji silno razbesneo, te tako i nastoji da mi uini neto nelegitimno. Evo i ovog puta, tek to smo Igor i ja izali u virtuelno prostranstvo, ve pozivaju na sledei okraj. Tamni su se poalili Stvoritelju na Igorovo i moje bezakonje. Prijavili su nas da smo prekoraili ovlaenja. A o tome, kako su isprovocirali situaciju, naravno da su preutali. Dva glasnika su nas opet pozvala na bojno polje. Neko ima neodoljivu elju da ponovo izanalizira rezultate Armagedona, a moda, naprosto hoe da se razrauna s nama. Ulazimo u lik Georgija Pobedonosca. Ambijent je u osnovi isti: tri trona, a pored njih iz koje li su ga samo bajke zatraili pravi Zmaj Gorini. Snaan, gad, tapka na mestu s noge na nogu, na mahove plamen izbacujui iz eljusti. I jo jedno udo gola devojka na crnom konju. Oi, tanki prorezi, zle. Nije naa devojka, azijatkinja je. I ma njen nije na. Lii na polovecki. I koplje jo ima u ruci. Devojino raspoloenje je borbeno, i po svemu je oigledno da Igora i mene ne voli. Nagnula je koplje izazovno, oi je suzila jo vie. Iako se vie, inilo se, nije moglo. I konj je njen ka nama koraknuo. Meutim, pozvali su je od pozadi, zaustavili je. Car Tame, Migen, po svoj prilici nije danas nju za protivnika odredio. Sa Goriniem je, svakako, odvratnije boriti se. Ali smo nau vojniku slubu izmolili ne za platu i nagrade da spasavamo Zemlju. I zbog toga je u dui spokoj i jasnost. Gospod seda na tron koji je iza nas. Ispostavilo se da nivoi, koje smo mi unitili, pripadaju Goriniu i toj azijatskoj devojci. - Da li ste spremni da proete drugo iskuenje zarad vere svoje? pitaju nas. - Spremni smo odgovara Igor za obojicu. - Znajte kazuje Gospod, time ete pomoi ljudima koji dolaze kod mene. Pomoi ete Zemlji svojoj. Pomoi ete porodici svojoj i vaim bliskim da se izbave od onoga, ko im zagorava ivot. On nas krsti. - Sledite Me... Nemojte posumnjati ni u ta... To to vi inite, zaista jeste istina. Zahvaljujemo Mu i kreemo prema bojnom polju. Legion ve stoji u vojnikom stroju. Prolazimo du redova, svakome se zagledamo u oi. Boj je boj, i pre njega nikada nije na odmet jo jednom pogledati lica tebi dragih saboraca, koji su ne jednom, zajedno sa tobom u smrt ili. Mi znamo: vojnici treba da nam veruju, a ne da nas se boje. Zato to vojnik koji se boji svog komandira, sutra moe da se uplai neprijatelja. Govorimo im da ne treba da sumnjaju u nau hrabrost, zato to emo se boriti za narod svoj, za Zemlju svoju, za Gospoda naeg, koga niko ne moe da pobedi. Oko krsta na sredini polja rasplamsava se krug. Ko izae iz njega sam ili bude isteran neprijateljem izgubie mo, znanja i razum. Jo jednom obilazimo legion, i dajemo svakome sa

svoje amajlije komadi zemlje ruske. A u zamenu, svako nam daje sa svoje amajlije trunicu zemlje svoje domovine. Sada imamo zajedniku zemlju i zajedniku dunost. Izvlaimo uturicu sa arobnom vodom. Na njoj je napisano: Za pobedu! Dajemo svakom vojniku da popije po tri gutljaja. Sad moemo krenuti u boj. Iznova sam ja konj, a Igor jaha. Gorini ve rije zemlju svojim apama od nestrpljenja. On je ogroman vei od nas i, vetovatno, snaniji. Ali, kako je govorio Aleksandar Nevski, Nije Bog u snazi, ve u istini! A istina je sa nama. I zato se mi ne bojimo poganog Gorinia, ve mu idemo u susret spokojno, odvano, bez sumnji u dui. Krug delimo napola. Nismo jo uspeli ni da podelimo, kad Gorini suknu vatru na nas. Ma, ta su savremeni bacai plamena u poreenju sa ovim aparatom! Smradom, sumpor-vodonikom smo obavijeni. Igor je uspeo titom da se zatiti. Mene aroban sukneni konjski pokriva titi. Ali je, bez obzira vrelo, gore nego u parnom kupatilu, a Igor uz to, jo i maem mora da zamahuje. Eto ta prepredenjak legendarni radi jo ni u krug nije uao, a ve gui svojim sumpor-vodoninim smradom po punom programu. Nita, istrpeemo. Sa Crnim vitezom nije bilo nita lake. Igor mi povocem daje na znanje da neprijatelja treba da obiem sa strane. Jurim u stranu to je mogue bre. Ne uspeva Gorini svoje glave da okrene za nama. Sudaraju se jedna o drugu, smetajui mu da plamene jezike izbacuje. Jo se dva takmaca u dvoboju pojavie, neznano otkuda. Gavran sa strane dolee. Igor ga u galopu srebrnom strelom obara. Meni vuk pod noge nastoji da zaroni. Ali, takoe ne uspeva. Igor ga spretno dohvati kopljem. Gotovo, sivom je kraj. U nama glas odjekuje: Gavran je vena smrt. I vuk je vena smrt. Sada ste dve vene smrti ubili. Gorini se napokon ispetljao sa svojim krokodilskim glavicama. Pripremio sa da opet nakodi svojim baterijama bacaa plamena. Igor stremenima daje komandu da pravo na njega letimo. Galopiramo da bi se pribliili. Izgleda da on takvu drskost od nas nije oekivao. Ipak, ogromni rast nije uvek od velike koristi. Od njega se mnogo oholosti u glavi raa. A ukoliko nije jedna glava, ve istovremeno tri to ve nije problem, ve dijagnoza. Nije neto ba dobro procenio Gorini u nama. Nije uspeo ni da trepne, kad slete sa dugog irafskog vrata prva glava, potom srednja, pa jo, kada sam se od njegove odrubljene glave izvio, kako bih ga sa strane obiao, Igor ga je i po repu zasekao maem. U potpunog bogalja je pretvorio zmaja za jedan-dva minuta. Ali nas je ipak, svojom preostalom eljusti dohvatio u poslednjem trenutku. Nije uspeo da me epa zubima ubojitim, samo je stigao da me ubode poslednjom eljusti u sapi. Odletesmo od njega naglavake. Dobro je barem na nau teritoriju, u granicama kruga. U glavi mi sve zvezde proleu, sigurno ceo Mleni Put. Gorini u to vreme nita ne moe da nam uradi. Ima svoje probleme: glava nema, repa nema. Hoe korak ka nama da napravi, a ne moe: as se na bok srui, as poslednja glava napred pretee. Sasvim je loe, obogaljen.

Igor je manje stradao. Prvi se na noge podigao, te poe mene da die. Zvezdice u glavi su mi se malice smirile. Stojim, klatim se. A treba opet u boj krenuti. Igor se uspentra na mene. Sada vie na Don Kihota lii, kada su ga kamenjem isprebijali. Snage nema, a treba se tui. I opet u sebi zausmo rei Aleksandra Nevskog: Nije Bog u snazi, ve u istini! Tano. Snage nemamo, ali je istina sa nama. Eto, naom istinom emo Gorinia pobediti. Prikljupljamo sav duh i pribliavamo se. Da galopiram to tek ne uspevam. Ali ni toj osakaenoj kladi od bacaa plamena nije bolje. Moda je ak i loije. S mukom sam se dovukao do njegovog preklanog trupa, blie poslednjoj glavi, kako bi Igor mogao da je dohvati. Oseam kako se napregao moj vitez. Podie ma, udari. Nije mogao glavu da odrubi. A rana trenutno zarasta. Jo jednom je udario ispusti ma. Ali se prisetio, dao je misaonu komandu mau da se vrati u ruku. Ma nije obian, on takoe komande razume. Iznova je Igor zamahnuo srdbom vojnikom, verom u Gospoda, za Zemlju Rusku. Otpade poslednja Gorinieva glava. Ali Igor nije uspeo da se zadri u sedlu pao je pravo pod glavu koju je sam odrubio. A ona je ba dobra upa, nita manje. Prignjeila ga je tako, da nije mogao da se izvue. Bio je potpuno oamuen pod tom teinom mie se, ali ne moe da se izvue. Grevito sam zubima uhvatio njegovu odeu, vuem. Kopitama se upirem. Ipak sam uspeo da izvuem svog viteza. Ustade Igor, klatei se, na noge. I jo jednom je maem unakrst oinuo telesinu zmaja. Potom, jedva se zadravi drei se za luk sedla, poe prema onoj trojici, koji su na tronovima u nemom zaprepaenju posmatrali svog, nekada nepobedivog Gorinia. - Ko s maem kod nas doe od maa e i poginuti odluno ree Igor i hladno pogleda tamne monike. Zatim dodade, ovla skrenuvi pogled prema goloj lepotici: - Svih se tie, i ena takoe. Okrenusmo se i vratismo se svojima. Gospod ree: - Poite sa Mnom u Moje Carstvo. I ieze. A gde je ono, Carstvo? Posmatramo: hiljade i hiljade ljudi nekuda idu. Sada vie nismo konj sa jahaem, ve isto to i svi. Imamo na sebi platnene rubake, ukurom potpasane. Uosmo u redove, i krenusmo kuda se svi ljudi vuku. Sporo koraamo nemamo snage uopte. Odjednom se pored puta pojavilo pet staraca. Svaki dri u desnoj i levoj ruci po jabuku. - Uzmite kau, - i pojaae se snage vae. Gledamo jabuke, a one su nekako udnovate, vrte se kao igra. - Ne, nisu nam potrebne vae jabuke. - Uzmite mole starci. Gospod vas je izdao, nije vam dao jabuke vene mladosti. - Nestanite - naredi im Igor, - ili ete odgovarati za svoje rei.

Nestadoe. A du puta novi napasnici stoje. ene sa jabukama. Protiv Gospoda govore, svojim draima iskuavaju. Igor je materijalizovao ma u ruci, i one trenutno iezoe. Umesto njih se pojavi petoro dece. Ona na dlanovima dre polovine jabuka. - Uzmite mole ona, - stei ete ivot veni. Gospod vam ga nee dati. - Odlazite nareuje im Igor. Naa deca ne mogu ovako da govore. Dovukosmo se do kapije. Kapija je velika, okovana. Zidine su visoke, bele. Iza njih je snenobeli grad. Kod ulaza drugi starci ekaju. Otvorila se kapija iza nje je poploana stazica, koja vodi u vrt. Sam Gospod nas eka, osmehuje se. Pored njega je - vedro sa vodom. Sputamo se na kolena pred njim. On uzima kutlau i poliva nas vodom. Jednom nas je polio snage se vratie, drugi put je polio rane su zarasle, trei put nas je polio sva neist od krvi zmajeve, sa tela i due skliznu. Umio nas je vodom i daje nam tri jabuke iz bate Svoje. - Jednu bacite na zemlju da bude dobar prinos zapoveda nam. Drugu dajte ljudima, kako bi svi imali dovoljno snage da jo istrpe do dolaska Mog. Treu podelite izmeu sebe, sa porodicama, prijateljima. Blagosilja nas. Izlazimo kroz kapiju i inimo kako nam je rekao Gospod. Jednu jabuku bacamo na zemlju. Drugu dajemo Svetlim ljudima. Treu delimo izmeu sebe, porodicama naim, prijateljima mnogo ih je zajedno sa vojnicima legiona. Vraamo se na bojno polje. Uzimamo krst, koncentriemo na njega svoju volju i pomeramo telesinu Gorinia do Bardo-kanala donjih nivoa. Gotovo, oistili smo svoju teritoriju. Ostala je jo informacija trag prisustva Tamnih. Uzimamo beli zrak i pravimo beli oblak. istimo njim prostranstvo. Pojavljuju se sveti starci. - Va put je ispravan, ne sumnjajte u njega govore oni. Za pobedu koju ste vi doneli, darovana vam je energija Apsoluta. Gospod vam zahvaljuje to niste posumnjali, to niste posluali one koji hule na Njega. Vama je otvoren put ka znanjima. Uzimajte ih temeljno, a ne povrno. Izmeu treeg i etvrtog nivoa lee velike koije. Njih treba preokrenuti. Gospod je sa vama! - I mi sa Njim slono odgovaramo Igor i ja. Sputamo se u Bardo. Izmeu treeg i etvrtog nivoa stoji golemi ovek sa trozupcem u rukama. To je novi Bog, Androgin. Posmatra, eka. Pored njega je prevrnuta ogromna koija. Neuporedivo vea od nas.

Kad je Gospod zapovedio, znai, moi nae su Njemu poznate. Borimo se Igor i ja slono, i preokreemo koiju bez nekog posebnog napora. Oigledno, jabuke su izuzetno delovale. Nabijamo u leite prsten toka. Pored nas su se odjednom pojavila tri vatrena konja. Sami su se upregli u koije. Bog se pope na njih. Osmehuje se. - Vi ste na istinskom putu, a njega vidi malo ko! Glas je gromovit, buan. Pomaite ljudima, niega se ne bojte. ak ni progona na Zemlji, kojih e biti na vas. Treba proi sve, sve istrpeti. Razdvojte svetlo od tamnog. Vama je dato pravo da presudite. Niko vam ne moe prepreiti va put, ali e se na tom putu jo mnogi drznuti da vam zasmetaju i da vas sputavaju. Jo jednom vam kaem: nemojte posumnjati. Va put je predodreen Onim, Koga niko ne moe da sputava. On je toliko ogroman, da ga vidimo samo do pojasa. Ali se prsten na ruci ni sa im ne moe pobrkati. To je Sam Tvorac Otac Bogova. Kako se to deava, da arhetipski likovi odjednom postaju neposredni uesnici dogaaja sadanjeg vremena, i vie od toga na najaktivniji nain utiu, ne samo na ono to se deava sa mnom i mojim najbliima, ve utiu i na izglede u mom linom razvoju fizikom i duhovnom? Naunici iz Sankt-Peterburga Vitalij Jurjevi i Tatjana Serafimovna Tihoplav, pruili su nam neverovatno interesantne materijale u knjizi Kardinalna prekretnica, koji u odreenoj meri pojanjavaju ono to se dogaa. Danas strunjaci iz Instituta kvantne genetike pokuavaju da deifruju zagonetan tekst u molekulima DNK. Njihova otkria sve vie uveravaju, da je na poetku bila RE. Po miljenju naunika, DNK je isti takav tekst, kao tekst knjige, ali je njega mogue itati od bilo kog slova, zato to tamo nema prekida izmeu slova. itajui taj tekst od bilo kog sledeeg slova, izviru sve novi i novi tekstovi. Pri emu se tekst moe itati i u obrnutom smeru, ukoliko je niz ravan. A ukoliko je lanac teksta razmotan u trodimenzionalnom prostoru, kao u kocki, onda se tekst ita u svim pravcima. Taj tekst nije nepokretan, on se neprestano kree, menja, zato to nai hromozomi diu, vibriraju, iznedrujui ogromnu koliinu tekstova. Rad sa lingvistima i matematiarima Moskovskog dravnog univerziteta Lomonosov je pokazao, da je struktura ljudske rei, literarnog teksta i struktura logine doslednosti DNK matematiki bliska, to jest, to su zaista tekstovi na, zasad, nama nepoznatim jezicima. elije zaista razgovaraju izmeu sebe, kao mi meusobno genetski aparat vlada beskrajnim mnotvom jezika. Program, koji je zapisan na DNK, nije mogao da iznikne kao rezultat darvinske evolucije da bi se zapisala tako ogromna koliina informacija, potrebno je vreme, koje umnogome premauje vreme postojanja Vaseljene. A poznati mikrobiolog Majkl Denton tvrdi: Od 1859. godine ni jedan od dva temeljna aksioma Darvinove teorije makroevolucije... nije potvren ni jednim prouavanjem ili dostignuem nauke. I kako je postalo poznato, . Darvin je pod stare dane, istraivi strukturu elemenata ivog

organizma, izjavio da njega probija hladan znoj: takvi organizmi se ne mogu formirati sami od sebe, oni moraju imati Vieg Tvorca. Tim povodom je arls Tekston napisao: Raspolaemo li mi injenicama koje svedoe o tome, da je ivot svojim poreklom obavezan razumu? Da! Takvo svedoenje je analogija izmeu povezanosti nukleotida u lancu DNK i loginosti slova u knjizi... Postoji strukturna identinost izmeu koda DNK i pismenosti. Analogija izmeu ljudskih jezika (koji svi, bez izuzetka, predstavljaju proizvode intelekta) i DNK, moe da slui kao polazna taka za zakljuak da je DNK isto tako rezultat aktivnosti razuma. Ve je sasvim jasno da talasnim genotipima ivotinjskog i biljnog sveta upravlja jedan te isti univerzalni mehanizam re, ije su fragmente istraivai nauili da modeliraju. Kao rezultat viegodinjih temeljnih istraivanja, dobijeni su ubedljivi dokazi da je razvijanje jezika i ljudske rei podreeno istim zakonima, kao i genetika! Tekstovi DNK, pismenost ljudi, iva re ispunjavaju istovetne upravne regulatorne funkcije, ali su im razliite razmere i sfere primene. Tekstovi DNK genetski funkcioniu na elijsko-tkivnom nivou, a ljudska re se koristi pri komunikaciji. ini se da Kosmiki razum stvara nekakve kopije sebe i razvija ih. Na prvoj etapi, one jo ne mogu da budu iskoriene u sloenim programima. I glavni zadatak takvih organizama je podvrgnuti se ispitivanjima o mogunosti preivljavanja u uslovima samostalnosti i samorazvoja, shvatajui moralne zakone socijalnih zajednica. Na sledeim etapama dolazi do uslonjavanja programa: neizbena borba u uslovima zemaljske evolucije, mora ve da uzima u obzir ne samo individualne pomake jedinke, ve i njegovu duhovnu orijentaciju u ideji sociuma, ili, to je jo vanije, u viem idealu, otelovljenom u liku Tvorca. Te tada i dolazi, kako unutra, u svesti, tako i spolja, u drutvenom ivotu, do sukoba sa Besmrtnim Kaejima i Zmajevima Goriniima. I u toj potpuno stvarnoj borbi, ostvaruje se procedura proienja due od negativne prolosti, proverava se nivo njenog kvaliteta i razvoja. Taj isti Zmaj Gorini oliava neku istorijsku prolost Zemlje, epohu dinosaurusa. ovekovu kimenu modinu do dananjih dana nazivaju reptilskim kompleksom. I to uopte nije sluajno. Zato to je, na primer, kod dinosaurusa ceo proces miljenja bio smeten u kimenoj modini, na nivou krsta. To jest, kod njih je za ivota postojala, ako se tako moe rei, obrnuta reakcija. Zamislite, dok signal doe do vrata, do glave, i vrati se natrag, da bi dolo do reakcije na dogaaj, ta se sve moe desiti? Moe se i glava izgubiti. A kod oveka je to nemogue, on ima dva mozga kimeni i veliki mozak. Razume se, samo u sluaju, ako ovaj poslednji radi. Kada doe vreme da se pree sa onog mozga koji je u visini krsta, do onog koji je na vratu, dogaa se neto kao zavrni ispit. I od toga kako ga poloite, zavisi vae daljnje napredovanje ka sasvim jasno oznaenom idealu ljudskog roda.

***

Posle onoga to se dogodilo, nae sposobnosti za leenje su se viestruko poveale. Takav je oseaj da, samo jo malo i mi emo moi ne samo da leimo od neizleivih bolesti, ve i da vaskrsavamo ljude. U svakom sluaju, kako se to radi, mi ve znamo. Ostaje da se pokua primena u praksi. Ali je neophodna saglasnost roaka, saglasnost due onoga koji se vaskrsava, kao i analize onih ivota, koje je pokojnik do tada proiveo. Pa ipak, ljudi su razliiti. eleli bismo, pre svega, da pomaemo dobrima, onima koji su i sami pomagali drugima. Sa Kirilom se dogaa neto udno. On dolazi u kancelariju pre svih, odlazi posle svih. Trudi se toliko, da se ini kako sam moe da obavi kompletan zajedniki posao. estoko kritikuje Lapina, i im mu se ukae prilika, nastoji da nam saopti kako je vrsto odluio da sa razvija zajedno sa nama. Samo, kako on vidi taj put? A kako ga Igor i ja zamiljamo? Ne mislim da mi sanjamo jedno te isto. Da li je mogue da ga milioni godina nisu oslobodili tatine, da mu nisu doneli mudrost? Ponekad iz njega provali: - Ma, vi znate da ja sada visim na garnini. Teko mi je. Morate mi pomoi. - Duguje im, znai? - Vi ne razumete: ja sam poslednji-poslednji u rodu. - A tako! iznenadi se Igor. Nisi naprosto poslednji, ve poslednji na kvadrat. - Da, to mi je bila jedinstvena prilika da imam sina! govori Kiril. Pria sa oajem u glasu. Bio sam spreman da za njega unitim celu Zemlju. Ako ne budem imao sina, onda vie nikada neu moi da izaem na ovaploenje. - Za svog sina si, znai, spreman da uniti sve. A milijarde ostalih ivota su nita? znatieljno preciziram. A milioni ostale dece? Samo ti i sini! - ovek je takvo ubre! zlo sike deak Kiril, i njegove tamne oi u trenu zasjae bezdanom. U njemu nieg nije bilo ni svetlosti, ni ivota, ni Zemlje. Kiril sve razume. Ali se grevito hvata za svoju poslednju priliku. Poslednja ansa na kvadrat. - Dobro, otputovau kod Lapina u Feodosiju. Izvidiu ta se tamo dogaa, pa u vam ispriati. Igor i ja slegosmo ramenima. - Putuj kuda hoe, ti si slobodna ptica. - Ostaviu vam svoj znak kae Kiril, i u njegovoj ruci se pojavljuje okrugao papir sa nacrtanim figurama. Preko njega ete moi u bilo koje vreme da se telepatski poveete sa mnom. On ga stavlja u moju fasciklu sa zapisima, koja je na stolu. Uvee, kada smo se Igor i ja vraali lokalnim elektrinim vozom kui, setih se tog papira. - Hajde da vidimo ta nam je podmetnuo? Igor je ukljuio ekran unutarnjih vizija i skenirao papir. - To je peat Cara Tame, Migena trenutno dobismo odgovor. Preko njega e on neprestano moi da posmatra sve to vi radite.

Jasno. Cepamo papir i bacamo ga kroz prozor. Dobri deki Kiril... Decu voli. Istina, ne svu bez izuzetka, ve samo svoju sopstvenu, koju jo uvek nema. Sledeeg dana je Kiril zaista otputovao u Feodosiju. Kako je rekao, u izvidnicu. Jednostavno je Deki-Kibicer, a ne demon tame. Kako god, bez njega se nekako lake die. Odluili smo da pregledamo nivoe. Ali se ve na prvom nivou nekakvo uznemirenje pojavilo, oseaj nejasne zabrinutosti. Dvanaest vrata. Iza njih zodijake energije, uz iju je pomo mogue leiti, regenerisati, vaskrsavati. Na jednim vratima je slomljen peat Stvoritelja. Neko je prodro. Brzo uzimamo sa osmog nivoa krst i sa njim ulazimo na vrata. Energija koja je u prostoriji, prodire u krst. I sada Sam Gospod moe kroz njega da vidi ta se ovde dogaa. U uglu, ogromni avo pokuava da se stopi sa tamom. On je preplaen: shvata, da se niim dobrim po njega nee zavriti ovaj susret sa nama. On je upravo sa onih nivoa, na kojima je carevao Gorini. Upranjeno je radno mesto i odluio je da se izdigne u karijeri. Ispoljio je, da tako kaem, inicijativu. Da...da... - Zato si doao? pita ga Igor. On, kao bivi radnik u miliciji, ume taktino da postavlja pitanja. Svega tri rei, pa jo intonacija, jo pogled... Neto tako ak ni avo nee izdrati, posebno to su ga krstom u uglu prikljetili. - Car Tame je izdao naredbu da ovamo prodrem i uzmem tu energiju iskreno priznade avo. - Pa, to je nisi uzeo? - Ona mi se neprekidno neprimetno izmigoljuje. Ve je ceo sat jurim. - A kako si dospeo ovamo? Jer, prolaz kroz Bardo-kanal je zatvoren peatom Stvoritelja. - Mi imamo tajne prolaze kae avo. A ja mogu da zamislim kako je Gospodu prijatno da uje takvo priznanje. - A ko je u svemu tome Lapin? sufliram Igoru pitanje, i Igor ga strogo ponavlja. - Car Tame ga koristi radi prepoznavanja buduih suparnika. On je znao da ete vi morati da se pojavite. On je, po posebnim odredbama pobede u prethodnom Armagedonu imao pravo prvenstva prolaza. eleo je da ga efikasno iskoristi. - Pa, to ga nije iskoristio? - Taj Lapin... i avo se umalo ne ugui od negodovanja, on je strano uobraen. Samo je o sebi mislio i hteo je da iskoristi znanja koja su mu se otvorila, samo zarad line vlasti. Njemu je bilo potrebno samo da vas raskrinka ili namami na svoju stranu, ili, da o vama obavesti nae ljude na vlasti. - Vi imate svoje ljude u vlasti, ko su oni? sa preteom intonacijom u glasu, Igor zahteva da ih imenuje. avo razmilja, potom vergla brzalicom:

- Jedan razgovara, drugi pregovara, trei se bavi novcem, a etvrti sve zna. - Imena, kai imena! - Ne znam. Ja sam vii avo nad najniim. Na vrhu me plae, a dole ja sve grubo napadam. Ko bi meni rekao o tome? - Kako ih nai? dalje se raspituje Igor. Zarobljenik razmilja. Njegova odvratna svinjska njuka se mrti. Ali ga krst Gospodnji gui, te je prinuen da govori istinu. - Sve ih poznajete, trojica imaju tamnu kosu, napred su elavi, svi su kao jedna osoba. Vrlo su prevejani u svojim zlim navadama. - A etvrti? - On je bez ele i sve nadglasava. - A damica koja je sa vaim carem u poslednjoj bitci bila, ko je ona? - Boginja pohote kae avo. Ona ne funkcionie, ukoliko se na nju ne obraa panja. Nju pobeuju ravnodunou. Ukoliko primeti panju moe da se bije i dan i dva. To mu bude isto, kao da se sam sa sobom bori. Iz krsta zagrme glas Gospoda: - Videe sve, ali vie nita nee moi da kae. Odlazi u ono carstvo, koje ste sami sazdali za sebe. Mi se izmiemo, i avo odjuri pored nas. - Ta vrata koja su bila zapeaena, moete otvoriti govori nam Gospod. To e biti vaa kola. Upuujte ovamo svoje sledbenike. Sveti e ih uiti kako da lee i sebe i druge. Samo ljudi poslati vama, mogu ovamo da dolaze zbog sticanje znanja. U sve ostale nivoe sa ove strane takoe moete da dolazite, ali nikoga vie ne dovodite. Blagosiljam vas! Zahvaljujemo Gospodu. Odnosimo krst na mesto. Izlazimo sa nivoa.

***
Prvog petka uvee, u Centru okupljamo svoje najbolje uenike, one, kod kojih odlino radi ekran unutarnjih vizija. Priamo im o tome da se odsad u naem Centru otvara izuzetan master klas, u kom e predavati sveti. Uenici nas posmatraju sa zaprepaenjem, iako su kod nas navikli na na mnogo toga neobinog. Spokojno stavljaju poveze i ukljuuju ekrane unutarnjih vizija. Svi su spremni. Molimo ih da se uhvate za ruke, kako se ne bi izgubili u beskrajnim prostorima drugog sveta. Oni se obaziru oko sebe, sve im deluje izuzetno udnovato. Zato to smo ranije radili individualno ili u malim grupama. Sad nas je bilo mnogo, bili smo zajedno i ljude vodili u kolu, kojom nam je Gospod dozvolio da rukovodimo. To je bio trenutak istine: da li e i drugi

shvatiti tu kolu, koju smo doiveli Igor i ja? I da li e uzmoi da uu u nju kada nas ne bude pored njih? Ali je sve prolo mnogo bolje nego to smo oekivali. Kada smo im pokazali put i doveli svoje uenike u kolu, nas su ve oekivali. Vrata uionica su bila otvorena, i svakoga su poveli onamo, gde su mogli da se ree njegovi problemi sa zdravljem. - Budite uljudni i zahvalni davali smo na rastanku uputstva onima, koji su po naoj preporuci dobili pravo da se popnu na novi stepen svoga razvoja. - Pamtite, ova znanja e vam prenositi sveti ljudi. Posle asova, i deca i odrasli su bez daha prepriavali jedni drugima, kako je prolazila obuka na sopstvenom telu. Njima su pokazali bolesti koje imaju, i nauili kako ih treba leiti. Najvanije je bilo to su sada mogli da dou u tu kolu u bilo koje vreme, kada za tim bude bilo potrebe. Oni su to mogli da rade gde im odgovara: kod kue, na poslu, na putovanju. U ovoj koli su nai uenici prvi put doznali, kakvu ulogu u ivotu Zemlje igra kolektivna svest, kolektivna dua, kolektivna energija. Da to nisu izmiljotine skrenulih s uma ezoterikaidealista, ve istinska, kako god to delovalo, realnost. Uostalom, i KPSS se ponosio svojim kolektivnim razumom. Oigledno, ni njihovi efovi nisu izbegavali mistiku. Ovde bih eleo da navedem jo jedan citat iz knjige Grigorija Petrovia Grabovoja Vaskrsavanje ljudi i veni ivot odsad je naa realnost, koji na najneposredniji nain moe da protumai ono to se desilo. Zato to podizanje nivoa svesti jeste pravilan nain da izmenimo sebe i okolni svet. I dan-danas postoji miljenje da svet koji nas okruuje ne zavisi od nas, da on postoji sam po sebi, to bi se reklo, objektivno, a oveku ostaje samo da posmatra taj svet, da paljivo izuava njegove zakonomernosti, kako bi ih iskoristio na dobrobit ljudi. Zapravo, treba da se zamislimo zbog ega je kod ljudi dolo do takve predstave. ovek opaa da Sunce svakog jutra izlazi, a uvee zalazi, da redovno dolazi do smene godinjih doba, pri emu se ona smenjuju po jednoj te istoj doslednosti, na nebu se uvek na jednom te istom mestu moe nai Polarna zvezda; ako se ispusti iz ruku neki predmet, on e, kao uvena Njutnova jabuka, uvek pasti dole. Sve te pojave se postojano ponavljaju, a ovek stie utisak da se one dogaaju nezavisno od njegovog postojanja, da one predstavljaju same po sebi nekakve objektivne pojave, koje nisu potinjene njegovoj volji.To jest, da on ima posla sa objektivnim svetom, postojeim nezavisno od njega. A to upravo i jeste ogromna zabluda ovekova. Da bi se razjasnilo kakva je situacija zaista, neophodno je uvesti pojam kolektivne svesti. Kolektivna svest jeste objedinjena svest svih ljudi. Kasnije emo se uveriti da se u kolektivnu svest mora ukljuiti i svest drugih bia, na primer, ivotinja. I uopte, svest svega postojeeg.

U kolektivnoj svesti postoje ustaljene predstave. Te predstave su postojane, zato to one predstavljaju neto srednje, to jest ono, to se dobija kao rezultat proseka, u potpunoj celokupnosti ljudi. Da bi se bolje zamislilo to o emu govorim, osvrnuemo se na konkretne primere. Zamislimo da bacamo novi. Moemo li rei tano, kakav e biti rezultat bacanja: kruna ili pismo? Ukoliko je standardan novi, rei unapred ta e ispasti nije mogue. A ako bacamo novi, na primer, sedam puta? Apsolutno isto. Moe nekoliko puta ispasti kruna, a moe i obrnuto: svih sedam puta biti pismo. Ukoliko postavimo odnose brojeva palih kruna sa brojem pisama, onda u navedenim sluajevima bez primene jasnovidosti neemo moi predskazati tu veliinu, neemo moi da kaemo emu e biti jednaka ta vrednost, na primer, posle sedam bacanja novia. Ipak, ako se novi baci nekoliko hiljada puta, onda se moe rei unapred, da e odnos brojeva kruna i pisama teiti ka jedinici. A ako se novi baci nekoliko miliona puta, onda e taj broj praktino biti jednak jedinici. Proizlazi da ogroman broj bacanja moe da predskae rezultat. I to nije sluajno. Stvar je u tome, da se pri velikom broju eksperimenata, u velikom broju sluajeva pojavljuju, takozvane, statistike zakonomernosti. (Ovde se govori o poznatom zakonu velikih brojeva. A. P.). Dakle, uz nekoliko pojedinanih eksperimenata, nikakava se zakonomernost nee moi zapaziti, rezultat e biti sluajan. A ukoliko broj sluajeva postane veliki, pojavljuju se zakonomernosti, koje se nazivaju statistikim. Takvih je zakonomernosti oko nas izuzetno mnogo. Pogledajmo, na primer, tastaturu kompjutera. Moe se primetiti da slova na tastaturi nisu rasporeena po azbunom redu. Ona su rasporeena na neki poseban nain, oigledno po nekakvom pravilu. Po kakvom? U centru tastature su smetena slova koja se najee koriste, a sa strane, manje koriena. Jasno je da je kaiprstom lake raditi negoli malim, zbog toga su najupotrebljavanija slova smetena u centar. Kako se moe doznati koja se slova najee koriste? Moe se, na primer, kompjuteru naloiti da proita mnogo knjiga i da ustanovi, koja se slova sreu najee, koja ree, a koja vrlo retko. Kompjuter za svako slovo moe da izrauna verovatnou njegovog pojavljivanja u tekstu. Slova sa najveom verovatnoom pojave u tekstu, smetena su u centar tastature. Evo na ta da obratite panju. Ako se zainteresujemo verovatnoom pojave nekog slova, recimo slova A, u nasumice izvaenoj rei iz teksta, odgovor na ovo pitanje se ne moe dobiti. Ali, ukoliko se uzme mnotvo knjiga, u kojima je sadrano mnogo rei, pa saglasno tome i slova, pojavie se statistike zakonomernosti i za slova. I mi tada moemo da definiemo verovatnou njegovog pojavljivanja u tekstu.

Ove injenice se mogu iskoristiti u tamparijama radi izrade slagakih kutija. Nije potrebno sva slova azbuke izlivati u jednakim koliinama. Slova se mogu pripremati u koliinama proprcionalnih verovatnoa njihove pojave u tekstu. Ista ta ideja se koristi i u sastavljanju frekventnih renika jezika. Kompjuter posle mnogo proitanih knjiga, posebno dela klasika, moe napraviti spisak najvie upotrebljavanih rei. Ovakvi renici su vrlo korisni pri izuavanju stranih jezika. Takav je, na primer, 3000 najvie korienih rei u engleskom jeziku, u kom 90% tekstova pripada umetnikoj literaturi. Uostalom, u velikom Vebsterovom reniku ima nekoliko stotina hiljada rei. Tu primeujemo kako iskoriene statistike zakonomernosti mogu da pojednostave uenje drugog jezika. korienih, vi ve moete da itate i razgovarate. Vratiemo se osnovnoj temi. Svaki ovek ima svoje predstave, predstave o svemu, i one se mogu izuzetno razlikovati od predstava drugog oveka. Ali, ako se uzmu svi ljudi, to je izuzetno veliki broj, dolazi do uobliavanja prosenih predstava. U rezultatu standardizacije u kolektivnoj svesti, postoje neke postojane predstave o razliitim stvarima. Te se tako, ta kolektivna predstava o razliitim stvarima, prihvata od strane ljudi kao objektivna stvarnost. Iluziju stvara upravo stabilnost te rezultirajue predstave, iako je to prosto rezultat standardizacije na velikoj koliini objekata, a u ovom sluaju, to je rezultat proseka po pojmovima koji postoje u svesti ljudi. Kada ja, na primer, dijagnostikujem oveka koji mi se obratio za pomo, onda primeujem kako se stanje njegovog organizma neprekidno menja. I vrlo esto, u izuzetno velikom dijapazonu. Ipak, ukoliko tog oveka odmah poaljem, recimo, na rendgen, na ekranu aparata e se primeivati stabilna slika. Stvar je u tome da ureaji oitavaju ono to je vezano za predstave kolektivne svesti o datoj situaciji. Ve smo doli do toga da formuliemo jedan od vrlo vanih principa. NAA SVEST USVAJA KAO REALNOST ONO TO POSTOJI U NAOJ SVESTI. Kada vi razmiljate - ono o emu razmiljate, predstavlja za vau svest istu takvu realnost, kakva je i ona koju vi, na primer, opaate oima, to jest uobiajenim vidom. Taj princip jeste temelj, zato to kada usklaujete ono o emu razmiljate, sa onim to se deava u spoljnoj, toboe, objektivnoj realnosti, kada to usklaujete sa nivoima delovanja, onda moete stvarati materijalizaciju objekata, i moete da vaskrsavate. Postoje, reklo bi se, dve realnosti: realnost u svesti to je jedno, a realnost van svesti je drugo. To je ono to se prihvata kao neto stabilno. Pri tom treba razumeti, da se svi objekti okolnog sveta, recimo sto, stolica, automobil, da se svi ti predmeti, svaka njihova estica i svaki element sveta, grade iz sveukupne svesti ivih ljudi. I zato, ukoliko bi se izmenio makar jedan deli svesti, svet bi poeo da se preobraava. Zbog toga je, izmeu ostalog, neophodno transformisati ne unitavajui, ve stvarajui u oblastima stvaralakih znanja. Tako da, gledajui okolni svet, mi u stvari ne posmatramo neto zaista stabilno, ve ono to Sa samo 3000 rei, ali najvie

je dobijeno kao rezultat proseka, najprijatnijeg za sve ivo u prostoru, sa svim objektima koji se tamo nalaze. Tanije, mi prihvatamo kolektivnu realnost u prostoru-vremenu. I zbog toga naa Zemlja, na primer, ili fizika tela - jesu naprosto posledica objedinjavanja svih ljudskih svesti ili, tanije, uopte svih svesti. Kako ljudi, tako i ostalih bia. Ukoliko taj princip znamo, onda se moe rei da je vaskrsavanje sve u svemu, pravilan tehnoloki dodatak u strukturu optih povezanosti. Te tako, jo jednom. Sve to postoji uokolo: Zemlja, Sunce, zvezde, prostor, ceo svet sve je to u stvarnosti sazdano na strukturi svesti, ukljuujui i svest Stvoritelja. Zato, kada znamo ta je to duh, ta je to svest, mi moemo da vaskrsavamo, mi moemo da stvaramo prostranstva, mi moemo da gradimo svet, mi zapravo moemo da ostvarujemo bilo koje stvaralake poduhvate. Praktino, izmena realnosti je mogua, zato to su u svoje vreme realnost stvarali putem donoenja odluka, sveu svake linosti i sveu svakog objekta informacije. Znai, da bi se moglo vaskrsavati, biti besmrtan, da bi svakome bio obezbeen sretan ivot, potrebno je da ovakvo stanovite prihvati svako. Svako treba da donese odluku o takvom putu. I im bude vie donetih odluka o izabiranju ovakvog puta, puta venog i srenog ivota, tim e bre realnost poeti da se preobraava u tom smeru. Dakle, u pravu Jevtuenko sa svojom formulom o minui od jove: Kada se menjamo mi menja se svet. Savreno podroban komentar o onome to se deava. Sve postoji u ovom svetu i Stvoritelj, i Sveti Duh, i Hristos zato to to postoji u naoj svesti. Isto tako, kao to i mi postojimo. U njihovoj svesti! Sve je u svemu... I to je gore to je i dole... Misli, uglavnom, nisu nove. Naprosto je nivo njihove precepcije kvalitativno drugaiji. U drevnim vremenima je pogled na svet masa bio magijski. Nauku su predstavljali i uvali njene tajne, reci. Zato je preovladavao racionalni pravac, zato je za dve hiljade godina pobedio aristotelovsko - kartezijanski pogled na svet? Da li su pogreili vrhovni nosioci uenja, izneverivi opteljudske zadatke radi sopstvenih egoistikih pomisli? Ili je u razvoju svetskog razuma objektivno bio preko potreban taj zaokret u razvoju nauke ka trijumfu mehanikog miljenja, ka ateizmu? Jer, pri svoj prevlasti takozvanog materijalizma i racionalizma, u ljudima je tinjala vera u netradicionalna znanja. U narodu su vidari i vetice, u prosveenim slojevima astrologija, potraga za filozofskim kamenom, eliksirom besmrtnosti. U ozbiljnoj nauci, to su bili J. Bjome, E.Svedeborg, F.Mesmer i drugi istraivaki umovi. Ta vera se odraavala u epovima i literaturi. Iako je ruska literatura relativno mlada, i u njoj ima ne malo dela, koja su posveena pokuajima da se snaemo u natprirodnim pojavama. Ne govorim o Gogolju ili Odojevskom, njihovoj fantastici, ve o drugim autorima, manjim, moda, ali zato sa naunim otklonom. Vrlo debeo roman Pisemskog Masoni, Mistina trilogija Mitrofana Ladienskog, Zagrobna pisma Sluavskog, Ognjeni aneo Brjusova, istorijsko-mistini romani Vsevolda Salavjova i Mihaila Volkonskog sve odjednom ne

moe nabrojati. Pa ipak, kolektivna predstava je naginjala mehanikoj realnosti, Hrista su sve vie istiskivale misli o tome da: Ne obmane li nee prodati, ili od truda potenih, nee stei kamene palate. A skoro svi su eleli da ive upravo u palatama. Ne u monakom skitu, ve u zadovoljstvu i bogatstvu. Dvolinost, dvojni moral na svim nivoima drutva. U romanu Volkonskog Dva maga, jedan arobnjak prekoreva drugog: Umesto da upotrebi tebi otkrivena znanja na dobrobit i istinu, na korist drugim ljudima, na milosre prema njima, poeo si da izvlai korist za sebe, poeo si da se brine samo o sebi... I mo tvoja je poela da slabi. Ali, ove rei se odnose i na celo oveanstvo u njegovoj veini, u kolektivnoj svesti. U suprotnom, ono se ne bi klanjalo, poput starozavetnog Izrailja, zlatnom teletu, drugim kumirima, idolima. Oni koji imaju ui - ue. Da li je spremno stanovnitvo Rusije i drugih zemalja da opazi novu situaciju u svetu? A tim pre da je stvara? Prisetimo se da se u godinama sovjetske vlasti vodila pojaana propaganda zdravog naina ivota. U prvom redu, to se ticalo fizike kulture, savladavanja elementarnih medicinskih navika, harmoninih odnosa u porodici i reda na mestima drutvenog korienja. Masa naunih i obrazovnih instituta, armija instruktora u preduzeima, sanatorijumima i odmaralitima, a ponekad po mestu boravka, obuhvatali su pokrete za mlade i stare a da li je bio veliki koeficijent korisnog dejstva? Ljudi su, uglavnom, davali prednost ivotu po starom. Novine su bile ispunjene priama o herojima, koji su savladali svoje nedae, i dostizali fenomenalne rezultate Dikule, avare Karapetijan i mnogi drugi. Stanovnik je itao, ushiivao se, zavideo (da je meni tako) ali dalje od primamljivog izraavanja elja, nije iao. Isto kao i u javnom ivotu: pitanja samoupravljanja, rad u profesionalnim sindikatima itd. i itd. Toboe, svi shvataju da je samo onaj dostojan ivota i slobode, ko zarad njih svaki dan vodi bitku. A u ivotu iekuju, otvorenih usta, hranu nebesku ili od Boga, ili iz Kremlja. Pokuajte sami da se snaete u tome. I moda ete jednog dana uzmoi da oivite nekog bliskog i dragog vam oveka. Ja sam ve oznaio dvoje koje elim mamu i Borisa Andrejevia Moajeva. Bio sam kod njih na treem nivou, sretao se sa njima. Bilo nam je zabranjeno da priemo jedni drugima, da se zagrlimo. Razgovarali smo sa rastojanja, da ne bismo nakodili neposrednim kontaktom njihovim tamonjim telima. Mama je vie utala, a Boris Andejevi se vajkao: - Vrlo retko nam dozvoljavaju da pogledamo ta se dogaa tamo, na Zemlji. A ponekad, i sami odbijamo da pogledamo. Dua boli zbog vienog. On je u sivom, kratkom ogrtau. On zna, da, umrevi u naem svetu, on u stvari nije umro, ve se vratio na neki nain iza ogledala drugi kraj osmice, simbola beskonanosti. Tamo njihova kolektivna svest takoe sazdaje sve uslove za ivot posao, automobile, kue. Za nas je to iluzija. Za njih je realnost. Ali oni znaju, da e jo imati priliku da se vrate na Zemlju, kada odrade program ovaploenja. Te tako i Moajev zna da e, ukoliko moj plan uspe on prvi put izai na ovaploenje bez brisanja pamenja, to jest sa iskustvom svih preanjih ovaploenja.

Njemu nikako ne ide u glavu, iz kog razloga sam ja postao tako vana zverka u pojavnom svetu, kako mogu slobodno da govorim o ovim temama. Ali, ne moe da ne veruje mojim reima. Tim pre to pored njega sedi sveti ovek, glavni na njihovom nivou. - O unucima znam. Ako vidi Miljdu, reci joj: pamtim kako smo zajedno putovali na odmor pedeset este godine. Bilo je tako veselo. Jesen, roaci. U naoj sobi je bio obian gvozdeni krevet za jednu osobu i pe. Tu malu pe smo zajedno premazivali glinom. Bila je jesen, odlazili smo da etamo po parku. Barice. Na meni iroke pantalone. Njima sam zemlju istio. Matali smo o deci, stvarali planove kolovanje, posao. Divan svoj pamtim. To je ve bilo poslednjih godina, u Moskvi. Imam najdrau knjigu, u crvenom povezu. Ovo ti govorim, kako bi ti ona poverovala. Inae e pomisliti da ti se priinilo. I iznova iskaljuje bes na opte stanje: - Haos je tamo kod vas, momci! Svi se obmanjuju meusobno. Kasnije sam se spremao da telefoniram udovici, Miljdi Emilijevnoj. Ali, kako da joj ispriam o neem ovakvom? Pomislie da sam sanjao, i to bi jo bila dobra varijanta. Saekau jo malo, dok knjiga izae. U optem kontekstu e biti lake da se shvati i Miljdi Emiljevnoj, i svima ostalima. Dok sam razgovarao sa Borisom Andrejeviem, mama se neeg prisetila o nama, iz davne zajednike prolosti, i Igor, koji je mogao da ita njene misli, kasnije me upita: - Zar ste toliko siromano iveli, da ak ni sanke nisi imao? - Siromanije nije moglo potvrdih ja. Mama je radila kao daktilografkinja u fabrici 40 godina Oktobra. Kucala je na pisaoj maini. Plata 40 starih rubalja, koje su postojale do reforme 1961. godine. A na njenim rukama troje dece. Sama nas je podizala. Nou je kasno odlazila na spavanje dok opere ve, spremi. A ujutru je u pet sati ve bivala u kuhinji. Da nas nahrani i isprati u kole. - Sanke, znai, nisi imao? pritiska me Igor. Da li si tepsijicu imao? - Imao sam. Staru emajliranu. Negde sam je na ubritu naao. Na njoj sam se sankao niz brdace. Sedao i leteo dole, kao pomahnitao. - Hm-m... izgovara sa uenjem Igor. Akademik, a na tepsijici se sanka. - To je bio velianstveni izum, bre od svih sam se u njoj sa bradca sputao priseam se nekadanjeg oduevljenja. - Sa kanapom? - Naravno, sa kanapom. Tepsijica je imala rupu. Kroz nju sam provukao uzicu i vukao tepsijicu za sobom. Idem po ulici, a ona tandre. Sjajno! - Primeujem, primeujem potvruje Igor. - Zna, bilo je savreno! Oni sa sankama, ipak su mogli da me prestignu. - Vidim opet potvruje Arepjev.

- U tepsijici se bolje nego na sankama letelo - uporno sam dokazivao preimustva svog deijeg transportnog sredstva. - Da, da... - ta ti je jo mama pokazivala? - Odeu, zakrpljenu starim pariima. - Da, mama je sve krpila. Sva moja odea je bila zakrpa na zakrpi. - eer i maslac mi je pokazala. To si jako voleo. - eer i suncokretovo ulje? preciziram ja. - Ne, hleb, ajni maslac, a odozgo si eer posipao. - Tano. eer sa maslacem. A ako je bilo suncokretovo ulje, onda sa solju. Samo, retko je bilo prilike sa eerom, uglavnom sa solju. - Hleb natopljen uljem, doslovno je kao voda, eer se topi, topi. I knjigu mi je pokazala nekakvu, svu pocepanu, pohabanu... itali ste, kae, jednu, drugih izgleda niste imali... - Nju i sad imam, sauvao sam je. - Pokazivala mi je svoju kunu haljinu. Staru. A drugu i nije imala. - iveli smo vrlo siromano napominjem Igoru. Primala je 40 rubalja i imala troje dece! - U sobi ste iveli. U jednoj sobi svi? - Da. Divanom je bila podeljena. - A na drugu sobu, kae, nije pristala. Davali su joj veliku, ali se ona grejala na pe. Pe je trebalo loiti. Kada bih, ree, i to uspela?... - Tano, tako je bilo. - Drugu su vam sobu davali, mnogo veu. Ali je tamo i plafon bio lo. Ja, kae, nisam pristala. - Legala je veoma kasno. I to to je radila kada li je sve uspevala? Pa, jo i pe da loi. Naravno da ne bi stizala. - I imala je korpicu ili mreu za pijacu, u njoj su bile igle, konac... - Da, imala je. - Kao koarica od prua. Pria da je u njoj sve uvala. - Kasnije su mi violinu kupili, ali nikada nisam nauio da sviram. Jastue su mi vezivali ispod brade... Cijukao sam, pilio, ali nikako... Dua me nije onamo vukla. A knjige sam oboavao da itam. - Eto ta se sve na nivou due moe deavati. Sve u realnosti. Ona sve uvia i primeuje. Jednostavno, sve preko nje proveravam. Pamti, sve zna. Tano sve opaa. To je duhovni vid. S druge strane, ona kao da oima sve proivljava. Znai, to god da zamiljate, to se oima vidi, sve. Drugaije se sve doivljava. Veliki znaaj imaju oi. I duom se vidi, i oima. Vizuelni oblik u svakom sluaju nalazi, a oi su izuzetno vane. Nagovarala vas je da postanete direktor, a vi ste stalno izbegavali odgovor... utali ste, utali, utali...

- I mene je takoe mogue razumeti. Odgovornost kolika je? A ja sam jo uvek mali. - Ma ta govori, uzmoi e, zaista prekorevala vas je mama. - Uspeo sam. Isprva sam jednu izdavaku kuu izvukao, kasnije drugu. Eto, uzbrdo je teko preduzee dugo vui. A na vrhu, neko ga nogom gurne... Sve se natrag kotrlja neverovatno brzo, uzgred budi reeno. - Da, Moajev pregovara o nekakvom filmu. Nepojmljivo... Boris Andrejevi na glavnog junaka lii, na Fjodora iz filma. Karakter mu je potpuno isti mleli su ga, mleli, ali nisu uspeli da ga satru... Isprva ga u partiju nisu primali. Kasnije su hteli da ga isteraju odatle. Potom su ga ljudi koji su ga unitavali, pozivali na svakojake jubileje, nametali se kao prijatelji. On kae: ja ni na kakvu partiju nisam obraao panju. Pozivali, izbacivali... Mene se to uopte ne dotie . - On je bio izuzetno mudar ovek. I nezavistan. U borbu prsa u prsa se nije uputao sa tim autoritativnim piscima zbog besmislica, drao je distancu: dobar dan, do vienja, da-da, ne-ne i gotovo. Nije im dozvoljavao pristup onome to je bilo u njegovoj dui, sklanjao se od svakojakih njihovih sekretarijatskih igrarija make i mia s kim se ujediniti, koga napasti pojanjavam Igoru. - Zato on sve to govori? Znai, oni isto tako vide fizika tela, kao mi ivog oveka? pita Igor. Ja utim. Razmiljam o kolektivnoj svesti.

12. glava
Sada, kada zalazimo u drugi prostor, munjevito se naemo tamo gde elimo. Posebno je zgodno posmatrati sa vrha energo-magnetne konstrukcije u obliku trougla, koja se uzdie nad Severnim polom Zemlje. Odavde se vide i nii nivoi. Oni jo nisu ispunjeni posle nedavnog pogroma koji smo Igor i ja tamo napravili, spasavajui Tamaru. Na nioj zaravni su, pored estokog kljuanja planetarnog jezgra tri trona. Dva od njih su prazna. Car Tame je, izgleda, naao rtvene jarce. I to je mogue. Neko mora da odgovara za nau drskost. Pojavljuje se Androgin. Mi kleknusmo. On nam zapoveda da ustanemo. - Mora se dovriti zapoeto govori on. - Iza Migenovog trona postoji dep. U njemu je vaa ruska zemlja. Nekada davno su je oni ugrabili, ali ne znaju ta da rade s njom. Treba je uzeti. Neete se bojati da odete onamo, kod njih? I Bog pokaza rukom gde treba da se spustimo. - Va legion je ve spreman, i lav, i orao. Sam Gospod e pratiti vae pregovore. Po zakonu, oni su duni da vam predaju zemlju. Ali, ako vas napadnu a tamo ih ima mnogo - bie vam teko. Razumete li? Igor uzdahnu i zamahnu rukom, kao da maem odseca. - Ako se avola boji u pakao ne treba ii. - I to je tano gromoglasno se smeje Androgin, i poznati prsten svetluca na njegovoj ruci, kada je prinosi ustima. Ieze Androgin, a umesto njega se u trenu pojavi cela naa vojska, lav i orao. Grlimo se sa vojnicima, i za svaki sluaj se opratamo meusobno. I kreemo dole. avoli poludee. Migen nas krvolono posmatra. Nemi avo, koga smo mi na nivoima prikljetili, rie, rukom, a moda i apom na nas pokazuje, kao da je jedini tako otrovid. A iza tronova su majko moja! - avoli vidljivi-nevidljivi. Pentraju se jedan na drugog, keze se, malomalo pa se bacaju. Ali, Migen komandu ne daje. On ima svoje sloene proraune: o trenutnom, koje je izmeu prolog i budueg, o Stvoritelju i naoj ulozi u polarnosti Dobra i Zla. - Zato ste doli? pita. I po svemu je primetno: teko mu je da razgovara sa nama, tegobno. Bilo kao velmoa sa kmetom, ili kao zloinac sa javnim tuiocem. Igor utke postavi krst, koji je iz predostronosti pre pohoda uzeo sa osmog nivoa. - Zato ste krst dovukli? mrti se Migen. - Sam Gospod e biti svedok, ukoliko neko prekorai granicu zakona. - Znate li kolika je moja mo? ustumara se krvolono i ljutito Car Tame. Ako mahnem rukom od vas nita nee ostati.

- Da-da, toliko si straan, da se sam sebe boji potvrdi Igor. Osvremo se. avoli, guei se od zlobe, miu svojim svinjskim njukama, kao da e svakog asa grunuti na nas. I ona gola ena carica pohote. Izgleda da i ona o bliem kontaktu, borbi prsa u prsa, mata. Pa, ta ovde ima da se kae! Govorimo kako srce zapoveda, kako dua eli: - Vera naa je mona. to se tie nae plaljivosti sam, svakako, nasluuje. Tako da nam lepo daj ono, to smo u asnoj borbi zasluili zemlju nau rusku. - Boriete se? - Na polju bitke, u Carstvu Boijem tako je po zakonu unapred odreeno. Da bi Gospod sve video. - A kakav je Gospod va? pakosno upita, sarkastino. Poput Pontija Pilata: ta je istina? Igor, vojnik starog kova, koji je preko roka bio u vojsci, istog trenutka mu je sve po propisu jasno izgovorio, da zlotvor ne bi imao sumnje ni u veru nau, ni u Gospoda: - Gospod na to je vera naa, zemlja naa, ljudi nai. Nikada nas nije ostavio na cedilu, i mi Njega nikada neemo napustiti, ostaviti. ena je imala nameru da se odostraga baci. U oima Cara Tame se video njen odraz. Umesto kose na glavi njenoj, odjednom zmije zasiktae. Specijalno ite glasnije, kako bismo se okrenuli. Neemo se osvrnuti na vreme nas je nemi avo upozorio. Mi je i kroz zenice Cara Tame vidimo. Evo, korak je napravila, drugi i poe da se okamenjuje. Sad je u njenim oima uas. Verovatno je prvi put u njenoj gnusnoj sutini dolo do tako sutinskog raspada organizma. Car Tame je zaprepaen, ali jo uvek ne gubi nadu da nas lukavo povue za nos. - to si se ukoio? govori on Igoru. Udari je! Pa, ona je prva htela da te napadne! - Ma, mi sa njom nemamo nita odgovara Igor. Doli smo da razgovaramo sa tobom. Posle njegovih rei, rasu se boginja pohotna, kao da je nije ni bilo. - Nama je ta zemlja po pravu pripala iskezi se Migen. U prolom Armagedonu, mi smo pobedili vaeg viteza. - U prolom ste pobedili priznaje Igor, - a u ovom ne. - Dobro iznenada se saglaava Car Tame. U maramici mi je ovde. Samo, maramica ima tri. Ko e uzeti? Konj kopitom ili ti rukom? Samo pazi nemoj da izgubi sve. Tri maramice su vorom vezane. Igor se koleba, nastoji da oseti, koja je zemlja najroenija. Jedna maramica se sama ka njemu protee tamo su breze, reke nae, prostori. Dua ih osea. U drugima je zlo, tama. - Evo, ovu daj ree Igor i bez straha uzima srednju maramicu. - Ko e vas zaustaviti? sike Migen. - Ti ne odvano odgovara Igor, okree me, i mi se zajedno sa legionom, orlom i lavom vraamo na nau stranu.

Sam Gospod nas doekuje na izlazu iz Bardo-kanala. I sveti su sa Njim. On nas krsti, briljivo uzima u ruku maramicu. - Ova zemlja je vrlo skupa govori Gospod. Primetno je koliko je uzbuen i koliko preivljava. Iza Njegovih lea, sveti se raduju. - To nije naprosto zemlja, to je mo Moja! Ako opet krenete na opasan put, dau pregrt da ponesete sa sobom, vama i legionu vaem blagosilja legion. Blagosilja jo jednom i nas i doputa da odemo. Suze su mu u oima. Teko izlazi na kraj sa oseanjima. Dugo, veoma dugo je On iekivao ovaj srean trenutak.

***
Sa svih strana stiu osude zbog gubitka najbolje podmornice Rusije Kursk u Barencovom moru. Igor i ja smo odluili da pogledamo ta se zaista dogodilo. Ukljuili smo ekran unutarnjih vizija. Sa Severnog pola se sve jako dobro vidi. Nali smo mesto nesree. Poinjemo da promatramo dogaaje po redu, kako su se odvijali. Naa informacija se ne poklapa sa onim to govore zvanina lica. Ma, da li se moe verovati slubenim glasilima? Za politiare, gde je korist, tu je i istina. Evo ta smo videli nekoliko dana posle nesree... 16.08.2000., 8.30h. Vidimo podmornicu, lei na dnu. Srednji deo: postoji ulegnue od udarca. Pramac je razbijen. Uzrok nesree je sudar sa amerikom podmornicom. Ona je stajala nepokretno. Kursk joj je priao. Bile su jedna pored druge. Vidljivost je slaba. Mulj u vodi zbog jakih struja. Kursk je stao bokom pored amerike, naao se na liniji vatre. Otvorio je torpedne otvore. Amerikanci su shvatili da su se nali u pogreno vreme, na pogrenom mestu. Da odu nisu mogli. Amerika podmornica se iz nekog razloga pokrenula napred, verovatno je htela da zaroni ispod nae podmornice i da napusti liniju vatre, ali je udarila nau podmornicu sa strane. Oficir, koji je upravljao naom podmornicom, odbaen je unazad. Njegova ruka je neto zakaila na pultu. Kursk je krenuo pramcem nadole. Ameriku podmornicu je odbacio, i ona je repom udarila u trup Kurska. Oteuje svoju elisu. Kursk ide velikom brzinom pramcem nadole, udara. Nekakva eksplozija. Amerikanci uz kripu odlaze na 10-12 kilometara u neutralne vode. Pri tom, u vreme plovidbe jo vie oteuju elisu i njen mehanizam. On strue o neto, ne izdrava optereenje radnog hoda. Neto je i kod njih takoe ispalo iz stroja. Legli su na dno. Posada broji oko sedamdeset ljudi. Ima ranjenih, i mogue, poginulih.

17.08.2000., 21.10h. Spasilaki aparat pokuava da se spoji sa preklopnim vratacima na pramcu. U njemu su dva oveka. Vrlo se loe oseaju umorni su, poveao im se pritisak. Vie puta glupo uporno pokuavaju jedno te isto u uslovima loe vidljivosti, nemirnog mora, pokuavaju da se spuste na otvor. Udaraju u podmornicu, i opet se zanose u stranu. Ovako, nita nee uspeti. 19.08.2000., 8.10h U podmornici smo, u prostoru izmeu vodo-nepropusnih pregrada. Neki mornari su jo ivi. Spasioci ne mogu da uu u podmornicu i da otvore zaglavljena preklopna vrataca. Nemaju iskustva. Situacija je uasna. Komandiri uzimaju na sebe odgovornost da treniraju spasavanje ljudi u vrlo konkretnoj vanrednoj situaciji i, veruju u svetlu budunost: pa moda im, neoekivano uspe? Da kae da su idioti nee ba rei, iako se ponaaju potpuno neadekvatno. Temperatura je pala. Polovina od onih koji su ostali ivi, sad su u komatoznom stanju. Trebalo je naruiti specijalnu opremu u fabrikama Severodvinska, koja bi se poloila ispod oteenog otvora. Ljudi unutra su poluleevi. Naa tehnika nije u stanju da izae na kraj sa problemom. Verovatno da to znaju, ali se ni na ta ne odluuju. Boje se da reaktor nije uniten! Boje se da izvlae! Boje se da vuku ka obali! Boje se da otvore preklopna vrataca: a ako je tamo neoekivana radijacija! Boje se nekakvog udarca iznutra. Svega se boje! Gde su ronioci? Zato njih ne iskoriste? Ako ih mi nemamo, mogli su zamoliti druge zemlje. Iskljuivo sumorna pitanja, a kao odgovor stiu suzdrani, bezoseajni televizijski portreti admirala i politiara, koji su uvreeni zbog informacione histerije. 19.08.2000., 17.30h Nalazimo se pored broda. Odlazimo dole. Modul se prikaio. Preklopna vrataca su otvorena. Tamo dole jo ima ivih. Ljudi lee u osmom i devetom odeljku. Spasilaca, izgleda, ima etvorica. Spustili su se. Dvojica stoje kod vrata. Nisu uspeli da ih otvore. Iza preklopnih vrataca je nepoplavljen odeljak. Tamo su ivi ljudi, iako u vrlo loem stanju. Pritisak je isuvie visok. Spasioci su ve odavno tamo, ali ne mogu da otvore vrata. Imaju nekakvu spravu koja ima cev. Ekran unutarnjeg vienja je napravio analizu: opasnost pri otvaranju preklopnih vrataca je zaista izuzetno velika. Ako se naglo oslobodi snaan pritisak (onaj isti jaki udarac, koga su se bojali), odvalie sa platforme spasilaki modul. I voda e pokuljati u unutranjost broda. Tada e spasioci izginuti. Englezi imaju posebne podmornice. Dolaze izdaleka sa stoprocentnom sigurnou. I ronioce iz nekog razloga imaju, i svu spasilaku opremu. Koliko je vremena izgubljeno! I sada e sve ubeivati kako se nita nije moglo uiniti.

20.08.2000., 8.20h. Do krme nastoji da stigne na modul. Vreme je dobro. Oni su ve ulazili unutra. Preklopna vrataca ka odeljku nismo otvarali. Najvee napore smo usmerili na proveravanje. Na pramcu nema ivota. Na krmi tinja svest kod desetak dvanaest ljudi. Nai nita nee da rade, osim procene situacije, nadziranja i spreavanja pijunae. Oni su zauzeli pozicije posmatraa na osmatranicama. Englezi, spasioci, nedvosmisleno su stavili do znanja naim rukovodiocima, da su s predumiljajem unitili podmornicu zajedno sa ljudima. Slika istraivanja je takoe izmenjena. Englezi i Norveani daju potpunu sliku dogaaja. Oni pitaju: Zar ste se spremali da tamo zaronite za mesec dana? Pria se, da su se sukobili licem u lice sa ruskom neodgovornou. Vi imate izuzetno mnogo ljudi, a uopte ih ne cenite prekorevaju oni. Sada dole rade ronioci. Oni idu i sa desne i leve strane. Pregledaju oplatu. Za pola sata ili sat, slika onoga to se dogodilo bie gotova. Analiziramo stanje onih koji su uslovno jo ivi. Ne ele da ive. Neizdrljivi pritisak. Guenje. 17.15h. Ronioci su se sputali po etiri oveka. Prednji deo je potopljen. Sredina takoe, zadnji jo ne u potpunosti. Voda je prodirala vrlo sporo i isto tako punila brod vrlo lagano. Na brodu se vodila borba za ivote radili su sve to je bilo u njihovoj moi. 19.40h. Nita se ne deava. Ima vode, ali leeva nema u prelaznoj cevi. Nai su tamo ve bili. Udarci koje su proizvodili pri prikljuivanju ezdeset tona tekih spasilakih aparata, pojaali su protok vode kroz epove, koje su mornari postavili u prvim satima. Voda u svakom trenutku nadolazi u brodu. Gde je pre nije bilo, sada je ima. Prognozirana faza. anse da se spasu ljudi nema. Situacija se pogorava u svakom trenutku. Voda nadolazi bre negoli pre. Krv u ljudima se skoro uopte vie ne kree, kao da se zgusnula. Ali je jo topla. Postojala je ansa da se spasu, ali je opet postojao vremenski faktor. Sve je uraeno na taj nain, da spasiocima nedostaje vreme. Krvni sudovi su u glavama mnogih popucali. Tamo sve lii na kau. To je cena za onih sedam sati, kada nisu dozvolili spasiocima da priu Kursku. Prema Norveanima nema nikakvih prigovora. Oni su obavili posao na najviem profesionalnom nivou. Uklonili su sve deformitete. Modul moe da se spoji. Opasnost je unutranji prekomerni pritisak. Ali su Norveani uvek u pripravnosti, i njihova tehnologija je u ispravnom stanju.

***

Videli smo ta se dogaalo, spojivi se sa odreenom informacionom niti, koja odlazi u informaciono polje Zemlje. Ta nit je vodila od onih umiruih ljudi na brodu Kursk, mornara i oficira, koji su jo uvek bili povezani sa svojim fizikim telima, iako su se sa materijalistike take gledita, ve smatrali umrlim. Poslednja okolnost ima izuzetno veliki znaaj. Zato to mi opaamo, reklo bi se, preko njihove svesti. A oni sami, jo ne znaju da su umrli. Zbog toga, mi preko njih moemo da primamo i shvatamo dogaaje sa izvesnim izoblienjem. Oni misle da su ivi. I mi ih prihvatamo, sledstveno tome, kao ive. Ali realno to moe da se ne podudara sa onim to se dogaa. Znam da se moje rei ine neverovatnim, ali zar samo ja smatram moguim to, to sam sada napisao? Neemo se obraati stranim autoritetima, na primer Mudiju, koji je opisao ivot posle smrti. Kao to esto biva, mi uporno ne primeujemo sopstvene, neuporedivo monije proroke, samo zato to ive pored nas, bukvalno pred naim nosem. Opet se obraam knjizi Grigorija Grabovoja. Zato to je to ovek koji ne samo da govori, ve moe da ini to, o emu govori. Uz visoko stanje svesti, ovek je, oigledno, sposoban da ostvaruje dela koja, sa take gledita uobiajene budne svesti, deluju neverovatno, nemogue i fantastino. Takva delovanja, na primer, kao to je optenje sa otiavima. Ta sposobnost da se vide otiavi i da se opti sa njima, moe se stei. I moe im se pomoi da se vrate ovamo. Zato to sami, sopstvenim snagama, tek neki od njih uspevaju da se vrate natrag u na svet. Izmeu ostalog, treba primetiti da su oni, koje mi nazivamo otiavim, otili samo sa take gledita uobiajene budne svesti. Zato, koliko god roacima i bliskim mornarima sa Kurska bilo udno da uju neto poput ovog, elim da kaem: oni, koje vi smatrate umrlim, nisu umrli. Oni su istinski preli u drugi svet. I taj svet nije nita manje realan od naeg. I jo jedan nauk vezan za katastrofu Kurska. Njega su prihvatili mnogi, meu njima i vojna lica, politiari i naunici. Ne svi, razume se. Mi se munjevito oslobaamo epohe SSSR-a, kada: prvo misli o Domovini, a kasnije o sebi, kada: danas nije lino najvanije, ve izvetaji radnog dana. Svakako, o Domovini treba razmiljati, ali ne u smislu sluenja dravi, to jest carevom carstvu, ve sa briljivim staranjem o narodu, svakoj ljudskoj dui. Ponovo oiveti u noj, dui, carstvo duha. Kakva je upeatljiva razlika izmeu sudbina Komsomoljca, koji je potonuo pre vie od deset godina, i Kurska! Sada je unitenje broda na nuklearni pogon potreslo celo drutvo. A drutvo je nateralo i dravu da poprimi oveniji karakter, da se navedu svi postradali naglas i poimence. Da se pobrine o roacima, ukljuivi, napokon, i stranu pomo. I ini se da se taj pokret ka duhovnosti ne odvija samo u Rusiji, im su i u ostalim dravama odrali parastose za Kursk.

Era, kada je na planeti carevalo nasilje, zavrava se. U narednim godinama, sticanje duhovnosti od strane ljudskog roda, krenue jo mnogo brim tempom.

***
Trinaesti moskovski meunarodni Sajam knjiga, okupio je na stotine uesnika, meu njima i oko sedamdeset inostranih izdavakih kua. Mi smo pripremili veliki plakat o tome da izdavaka kua Umetnika knjievnost (Hudlit) slavi sedamdeset godina postojanja. Smestili smo ga na boni zid izlobenog tanda. Kao i prolih godina, naa kancelarija je bila mala, svega devetnaest metara. Ali je to za tri metra vie nego prole godine. A na Sajmu 1996. godine, zauzimali smo svega estometarski tand. Ovi dodatni metri, kojih smo se sa ogromnim naporom domogli, bili su iskljuivo nai, zaslueno. Niko nije pruio ruku pomoi dravnom preduzeu, iako su nam upravo inovnici govorili da pripadamo jedinstvenom dravnom timu. Komitet za tampu, koji je nekada napisao u mom ugovoru taku o obaveznoj dravnoj pomoi izdavakoj kui, pokazalo se, nije u stanju da ispuni svoje obaveze. Novo rukovodstvo Ministarstva tampe, iako nije imalo ogranienja u sredstvima, sa oiglednom istrajnou je brisalo sa spiska projekata kolonu Hudlita, to je ve bilo utvreno Federalnom komisijom za izdavanje knjiga o finansijskoj podrci projektima. Tako su nai dodatni metri izlobenog prostora bili dokaz, iako sporog, ali neumoljivog povratka na izdavaki Olimp. Ne biva Olimp bez Pegaza! Inae, kakav bi to Olimp bio? I knjiga je na naem tandu bilo sve vie. Mnogima smo se izuzetno ponosili, na primer serijom Zlatna kolekcija. To je bio istinski vrhunac tamparske umetnosti: povezi od prave koe, osnovni tekst na papiru vere, ekskluzivno opremanje od strane najboljih slikara. Knjige su dobile nagradu Federalne komisije kao najbolje knjige godine. Zahvaljujui ovom projektu, mi smo uspeno preiveli najtee vreme posle avgustovskog (1998. godine) dravnog difolta. Ali je na plakat privlaio ne samo dobronamerne, kojih je oko Hudlita uvek bilo mnogo. Bilo je i onih, koje je uporno nepristajanje izadavake kue na umiranje, i njena elja da vaskrsne, iz nekog razloga strano razdraivalo. Prvi predznak pribliavajue oluje, bilo je neprihvatanje Irine Jakovljevne Kajnarski da svestrano razmotri njom samom zapoetu temu predstojee integracije izdavake kue. - Sve to sam govorila, zaboravi ree ona. Drugi vetrovi su poeli da duvaju. Moda vas sa Savremenikom u potpunost sjedine, a moda vas u drugu strukturu prebace. To to sam govorila poniteno je. Sve odluuje Grigorjev. Idi njemu. Bukvalno odmah za njom drugi signal neprijatnosti. Novine Kultura (br 38) objavile su lanak svoje dopisnice Grandove, XIII Meunarodni Sajam knjiga. Naoj izdavakoj kui je u tom

osvrtu bilo dodeljeno posebno mesto. ak bih rekao, iskazana je neobino uporna pristrasnost. Veno vesela dama, odjednom se snudila. Bilo mi je neizrecivo tuno kod tanda Hudlita, koji ove godine obeleava svoj sedamdesetogodinji jubilej, a koji je nekada bio majka majki sovjetskog izdavatva. Po reima jednog od urednika, dugo godina ovde zaposlenog, izdavaka reforma u Hudlitu nita dobro ne obeava zato to e ostati onaj isti, preanji direktor! To je onaj isti, preanji Arkadije Petrov, koji je skromni dravni novac, dodeljen izdavakoj kui, smislio da uloi u izdavanje knjiga u konim povezima za poklone. Ti, rukopisi zahvalnosti, velike debele knjiurine, do ovog trenutka se nisu podelile. A izdavau nedostaju sredstva za dovravanje knjiga, zapoetih jo u godinama zastoja, uglavnom klasika. O savremenoj knjievnosti niko ak i ne razmilja, osim ukoliko sam autor ne poeli da izda knjigu o sopstvenom troku. Verovatno zamenik ministra za tampu, koji vodi izdavaku reformu, o svemu tome zna. Zna, valjda, i Vladimir Viktorovi, ta se moe uiniti da Hudlit ponovo postane na ponos. Pa, kako da ne zna, kad je Vladimir Viktorovi poznati izdava knjiga, jedan od osnivaa uvenog Vagriusa. Upravo onaj, iji poslovni uspesi iz godine u godinu napreduju! Valentina Ivanovna Matvijenko, otvarajui XIII meunarodni Sajam knjiga, obrela se upravo na tandu milog magarenceta, i rastopivi se u osmehu od milja, primetila, da je Vagrius uspeo za osam godina svog postojanja da oformi, ne samo svoj krug autora, ve i svoju estetiku, koja se odlikuje prefinjenou i forme, i misli. Zamerke o jedva dovoljnom dravnom novcu, a koji sam ja smislio da uloim u objavljivanje knjiga u konim povezima za poklone, zaista su fantastine. Da su bar jednu kopejku za njih dali. A to polaganje nada, kako Vladimir Viktorovi Grigorjev zna ta treba uiniti teko da ima osnova. U najmanju ruku, za godinu i po dana on nije naao vremena da razmeni iskustva sa direktorom Hudlita. I vie od toga ak se ni jednom nije susreo sa njim, niti je pokazao elju da se sretnu. Predstavnica druge najstarije profesije je lagala, nespretno se sakrivi iza lea anonimnog urednika, koji dugi niz godina radi u Hudlitu. A koliko je oduevljenje isijavalo iz nje pri deljenju komplimenata elnom oveku Vagriusa, koji istovremeno obavlja i funkciju zamenika ministra tampe! Sjajno, ume da nauli ui ne loije od etaloniranog magarenceta. Zbog toga e, apsolutno je mogue, uskoro biti upisana u spisak onih slubenika koji opsluuju njegovu talu. Razume se, mogla bi se malo prekorevati Grandova, to evo, kau, ni njena roena Kultura odavno vie ne deluje onako solidno, kao u preanjim vremenima. U svakom sluaju, oigledno da je prepustila mesto kvaliteta i tiraa SPID-info ili Moskovskom komsomolcu. Ali, bolje da se ograniimo na zakljuak koji je izveo taj neki jedan od, dugogodinjih urednika Hudlita. On je rekao: Nikada nisam ni pomislio da e se novinarka iz Kulture javno odvaiti da svojim roenim

novinama obrie magarence ispod repa. ak iako taj antikulturni in nije jedini honorar koji je ona za to dobila, meni je nje veoma ao. Meni takoe, gospoo Grandova. Ali ipak, svako sam odluuje, gde e i ta obrisati. Vi, kao i svaki ovek na Zemlji, imate pravo izbora. Teko da bismo nekome posavetovali da posegne za vaim izborom. Vi ste ga uinili on je iskljuivo va!

***
Kiril je doputovao, vratila se izvidnica iz Feodosije. U jednoj ruci torta, u drugoj torba sa skupim konjakom. Kae, Lapin je zamolio da nam prenese pozdrav. Doslovno ovakav: Sve vas e voda odneti, a ja u hiljadu godina proiveti! Kiril ovo izgovara sa osmehom. Za svaki sluaj, da ne bi pogreno razumeli, dodaje: - Ma, vi znate u vezi sa kojim dogaajima. Seli smo za sto. - Priaj. - Ja tamo skoro da nisam ni kontaktirao sa njim. Sreli smo se dva puta. Vie sam sedeo na gori Mitridat i razmiljao. Lapin je apsolutno neperspektivan. On je tamo deci iskljuivo zaobilazne puteve gradio kanala nije bilo. vrsto sam odluio da radim kod vas. - A zato si tako siguran da e te primiti u Centar? zanima me. Kirilovo lice preblede. Osmeh as nestaje sa njegovog lica, as se iznova razvlai preko jagodica. - Pa, dogovarali smo se, da, kada se vratim... Obeali ste da ete posmatrati i odluiti. - Eto, mi i pogledasmo. Tada smo ti ruku pruili, a ta si nam ti u nju stavio? Peat Migenov. Vidi li, kako je loe ispalo? - Vi inite greku s mukom istiskuje Kiril iz sebe, i dodaje malice razmislivi: Sudbonosnu. - U emu je greka? sad je ve i Igor poeo da pokazuje interesovanje. - Ja sam vam preko potreban. - Zato? - Sami znate. - Da znamo, ne bismo pitali... - Ja sam kao oblaak uobiajeno zapoinje da izigrava maloumnika Kiril. Mene je nemogue uzeti, opipati, zatvoriti negde, ali sam svima potreban. - Zato si nam potreban? Igor priguenim glasom iz njega izbija naviku da izbegava odgovor. - Vi, kao i pre, smatrate da sam jedan od njih pokazuje Kiril rukom na dole.

- Ma, otkud li si jo ti, tako blagorodan, a sa peatom Cara Tame? - Od Svetog Duha. Ova iznenadna izjava nas potpuno izbaci iz takta. - Ma, gle! istovremeno se iznenadismo Igor i ja, i slono se, kao u teatru, naglo okrenusmo jedan ka drugom. - Jutros smo se ba sreli sa Svetim Duhom, i On nam o tebi nita lepo nije ispriao - nehajno izgovaram ja. - Da, nita nam nije rekao Sveti Duh o Svom novom sinu Kirjui ozbiljno potvruje Igor. - Vi inite kobnu greku iznova nas plai Kiril. - Pre svega, vi ne znate put, drugo, ja mogu da unitim Zemlju. Da, zanimljivu je decu nova kola vaspitala. Stoji vrlo odluno, plaei nas da e Zemlju unititi. Mi u svom detinjstvu nismo ovakve igre igrali. Menja se vreme, menja. Uostalom, mogue da smo i ranije ovakve deake sretali, ali smo naprosto u razliitim drutvima bivali. - Ima crveno dugme na prekidau kod sebe? zanima me. Kiril se iz nekog razloga zbunio. Otee neuverljivo: - Ne. U njemu se odvija borba. Ne zna zata da se odlui. - Kako je neizdrljivo postalo na Zemlji zbog vas jadikuje on. I istog trenutka dodaje nedosledno. Sve vas mnogo volim. Radiu, sluiu vam. Podiem se od stola. - Dosta, Kiril. Mi smo ti ruku pruili, a ti si u nju stavio - ta? Visi i dalje na garnini. Izlazim iz sobe. Taman na vreme. Dola je Olga Ivanovna Kajokina mili ovek. Ve pola sata eka. Obzirno ne eli da prekine na privatni razgovor sa demonom. Ruku pod ruku odlazimo u drugu sobu. Razgovaramo o daljem programu saradnje sa Naunoistraivakim institutom tradicionalnih metoda leenja. Dok smo razgovarali, dva puta je provirivala Kirilova glava. Bilo je primetno da je satro jezik o Igorovu kamenu nepopustljivost i doao da nas gui alopojkama. Eto nje, pogibeljne reputacije dobrog oveka! Vreme je da se menja imid. Kajokina nije izdrala taj krajnje bezobrazan nagovetaj - iji je red. - Vas, verovatno, ekaju ona obzirno ustupa svoje pravo na razgovor. - Saekae umirujem je ja. I ponovo, taku po taku razmatramo zajedno program naunog istraivanja. Napokon zavravamo. Pozdravljam se sa njom i izlazim u hodnik. Naa sekretarica Svetlana Ivanovna je pripremila aj za mene. Svi su ga ve popili, dok smo mi razgovarali. Ja sam poslednji. Odlazim u kabinet direktora. Na stolu je ajnik, tanjiri sa kolaiima.

Odmah za mnom ulazi Kiril, kao da se nita nije dogodilo. Uzima iz ormana svoju oljicu za aj. Njegova je posebna, sa specijalnim natpisom. Seda preko puta mene bez ikakvog kompleksa. Sipa sebi aj i smesta kree s neba pa u rebra: - Znate li da e posle smrti biti sud, i da e vas pitati za moje patnje? Ja sada mnogo trpim i pri tom je izraz njegovog lica bio adekvatan izgovorenom monologu. - Kakve mi veze imamo sa tim? zainteresovao sam se predstojeom sudskom raspravom. - Prekinuo sam sa njima tamo opet znaajno pokazuje nadole Kiril. A vi neete da me primite ovde. - Zbog ega? gricnuvi pecivo, kroz nesavakane mrvice, po ko zna koji put pokuavam da razjasnim. Deak izraajno, nimalo deije, uperi pogled u mene. Obgrlio je prstima svoju oljicu sa ajem. Po obodu oljice vieznaan natpis: Gospodar. Vladar. - Znate li ta znai ime Kiril? iznenada me upita. - ta? On ubada prst u natpis na oljici. - Uh ti! ushiujem se istananom nainu da izrazi svoje pretenzije. - A ta oznaava ime Arkadije? sa svoje strane se interesujem. - Arka*, arkada* potpuno ezoterijski pismeno objanjava Kiril. - Tano potvrujem. Imali ste niz lukova na stubovima kroz sedam prostora. Vi ih niste ispitali. Evo pogledaj. Uzimam list papira, crtam. - Nas su odveli kod Lapina u jesen hiljadu devetsto devedeset este godine. Je li tako? - Tako je potvruje Kiril. - udan broj. Dve devetke i jedna estica. Kod moje sudbine je sadrao dve devetke i dve estice. Dan mog roenja je opet, 26.08.1946. godine. Slaemo, kako i treba, druge cifre: 6.8.9.6. Osmica je kako i sam shvata, simbolini znak beskonanosti, besmrtnosti, ukoliko se, naravno, malo nagne. Vi ste ve imali dve estice kod Lapina i kod jo jednog vrlo ozbiljnog druga. Bila je potrebna trea. - Govorio sam mu zagrme Kiril. - A on je hteo sve da nadmudri. I Migena, i Gospoda! Hteo je da postane nezavisni Arhont*! -----------------------------------------------------------------* Arka - ruski luk, svod * Arkada francuski niz lukova na stubovima M. Vujaklija * Arhont - grki vladalac, poglavar M. Vujaklija

- U ovome si, svakako, u pravu saoseao sam sa Kirilom. I jo onaj novac koji mi je uzeo za film o sebi i, nije vratio. Igor i ja smo specijalno proverili taj novac je apsolutni ekvivalent trideset srebrnjaka, po sadanjem kursu. Shvata li, kakav je genijalan sie? Pre dve hiljade godina, u vreme tajne veere, satana je uao u Judu, i kada je taj popio vino, nastala je zamena. Satana je prinudio to fiziko telo da poe u sinedrion i izda Isusa za trideset srebrnjaka. Je li tako? - Tako je nevoljno potvrdi Kiril. - Poto je po uslovima vae preanje pobede u Armagedonu, prvi potez Stvoritelj prepustio vama, te tako, vi i dobiste rtveno Jagnje sa vama nedostajuim esticama. Primeti, dve su u kodu jednog oveka. Lapin je pogreno prebrojao drugog i treeg. On nije znao da je dvoje u jednom. To mu ak nije moglo ni na pamet pasti. Zbog toga me je tako paljivo izabirao i nije mogao da poveruje da sam ja t, njemu nedostajua karika. - Jarac zakrpljeni zaurla Kiril, a psovka oigledno nije bila namenjena meni. - Da, tano sloih se ja. Pamti li kako je u Bibliji reeno: Tamne sile slue Svetima, zato to su one slepe zbog Duha Svetog. - A dalje je ta? zahtevao je Kiril, oigledno zainteresovan intrigom. - Meni su ak i na vratima kabineta cifre, vama potpuno razumljive: 2+2+2=6. I zmaj je u zatitnom kvadratu takoe izrastao do estoglavog. Nije obian zmaj ve sa krunama. Pa, ta vam u tome jo nije bilo jasno? Kiril uti, procenjuje. - Zato su dve estice u jednom oveku? odjednom upita. - E, to ti, zasad, neu rei izvinjavam se ja. Jer ste vi momci tamo, okretni, otroumni. to mogu, priam. Ostalo e biti kasnije, jednog dana, moda. Kiril se ne raspravlja. Ma, i to bi se prepirao on ve poznaje moj karakter. - Te tako, vraamo se srebrnjacima. Lapin ih je uzeo i nije vratio. Sa jedne strane, oni su kao otkupnina. Ja sam tim novcem sebe iskupio - onu esticu koju ste vi ve ubrojali. S druge strane to mu je plata za izdaju. - Koga je on izdao? deak je praktian, skoncentrisan, po svemu se primeuje: on nita nee zaboraviti, nikome nee oprostiti. - Migena! zapanjih ga odgovorom. On je celu vau partiju, oprosti meni grenom, za izraz, posrao. I sada su se moje dve estice preokrenule i postale devetke. I Arka-arkada je pored vas proletela. Po njoj sada drugi hodaju, razume li? - Razumem mrano potvrdi Kiril. - Odsad mi se bez imena, samo prezimenom obraajte. Kako se prezivam? - Petrov izgovori demon. - A smisao je? - Od Petra. Kamen.

- Da potvrujem. Kamen spoticanja, ukoliko nije ostvarena prva mogunost arkade. Tako da, izvini. Spotakao si se o kamen, vladaru. Kiril je prebledeo. Plae mu se. - Hoete da kleknem? On je spreman da se stropota na pod, ali ga je od tog sramnog ina spasao, uavi u sobu, Igor. - Pijete aj? pita i seda pored nas. - Ne, igramo se demokratije. Kiril predlae da se postrojimo u vrstu i krenemo za njim. - Dosta, dosta, dosta! Meni je to zaista dodijalo protestvuje Igor. Otii u u toalet i vie se neu vratiti. Eto zbog ega ste dolijali. Ali posle minuta, razmislivi, obratio se Kirilu: - Hajde ovako, kad ve ne podnosimo da se postrojimo. Razmotriemo varijante. - Hajde obradovao se Kiril zbog kakve-takve mogunosti za dijalog. - Znai, ovako govori Igor. - Ja sam pastir, a ti ovica. Sad u doi do ivice ponora i skoiu... - Skoi saglasi se Kiril. - A ko e biti kriv? Kiril slee ramenima. to znai, sam se snai. - Dobro sloi se Igor. A sad si ti pastir, a ja ovica. Sad kad krenem, izgubiu se. Ko je kriv? - Kakve veze ja imam sa tim? ponovo izbegava odgovornost Kiril. - Eto vidi ti nikada nema veze ni sa im, ti nikada nisi kriv. Ni ovca nee da bude, a ni pastir. Postoji jo jedna varijanta - da bude ugava ovica. Budi do kraja ugava ovca. Dua ti je maloduna i iskvarena do nakaznosti. - Ja ne smem da se vraam opet moljaka po svome Kiril. Ja sam poslednji-poslednji u rodu. Bez sina vie nikada neu uzmoi da izaem na ovaploenje. - Ponovo on o poslednjem. Moda ja nemam iskustva u onostranim intrigama, kao suvorovski vojnik pri dvoru imperatora. Razmiljam ovako: ako si ti zaista mladi sa zvaninim ruskim pasoem, onda je o potomstvu prerano da razmilja. A ako si demon od pet i po miliona godina, to se onda nisi ranije snabdeo direktnim potomcima, vernim uenicima, svim to prua istorijsku bemrtnost? Pa, poivi naprosto kao ovek, kao to svi ive predlae Igor. Demon uti. U oima mu se vidi oajanje. Poslednji-poslednji u rodu znai, vie ga ni na koji nain nee biti. - Vratiu se Lapinu, doi emo u Moskvu i pregaziemo vas neoekivano prelazi na direktne pretnje. Mi smo nauili da radimo sa globalnim sutinama prirodnih elemenata. - Ne bojim se odgovaram ja.

- Ni ja, takoe potvruje Igor. - Mi prijatelje ne izdajemo i neprijatelja se ne bojimo objanjavam rogatom deaku od pet i po miliona godina u rodu. I uopte ne zbog toga, to nam neko nareuje da budemo odani i hrabri. Naprosto je naa unutarnja sutina takva, nju ne moe promeniti. Da li ti je jasno? - Ja sam propao! urla on. - Ma, mani se. Ui, radi, ivi kao svi. A ako se boji da ivi zabij se u mrani oak i pokrij se krpicom. Nekako istrpi vreme promena. Odlazim. Vie ne mogu da ga gledam, gadi mi se.

***
Za ta sam zahvalan Kirilu, tom demonu-napasniku: dao mi je polazne, reperne take za razumevanje (relativne, razume se) dogaaja koji su mi se deavali. oveanstvo na Zemlji je vaspitni dom, obdanite za odgajanje sto etrdeset hiljada novih Tvoraca novih Vaseljena... Duh provejava gde hoe, reeno je u Bibliji. Kod nas se za nekoliko stolea stvorio izraz: duh vremena. Potpuno mistina kategorija naina ivljenja, koja ne podlee racionalnom objanjenju. Takav je bio duh vremena: najtajnovitija, najneuhvatljivija, a ipak realna sila istorije sa dubokom tugom je govorio Fjodor Stepun, jedan od ideolokih korifeja ruske emigracije, u svojim memoarima Ono to je bilo i ono to se nije zbilo. Stepun je svedok otorovid i tolerantan, to jest trpeljiv prema svima, koji je uvek nastojao da bude iznad situacije. Po mojim istraivanjima, na kraju 19. i jo vie na poetku 20. veka, u svakoj porodici, ne iskljuujui ni carsku, obavezno je postojao neki, vie ili manje radikalan roak, svoj kuni revolucionar. U konzervativno-plemikim porodicama, ti revolucionari su obino bili liberali, u intelektualno-liberalnim su bili socijalisti, u radnikim posle 1905. godine, katkad i boljevici. Ne moe se rei, da su svi ti tajni revolucionari bili ljudi ideja i rtve. Veoma veliki procenat su inili poneseni radikalnim vetrovima ulevo talentovani nesretnici, ambiciozni neradnici, zaslepljeni brbljivci i enskaroi-sanjalice. (Leviarska melodija je tada izuzetno uticala na ruske ene). Istorija Rusije u poslednja tri veka, naroito obiluje mistikom. Naroito zato to je ova pojava zabeleena u masi dokumenata. U to vreme je vrlo podrobno opisana i objanjena u potpunosti, razumno misleim istoriarima. Ali je zagonetki, za zdrav, prosean um, bilo isuvie. Zato je, na varavski nain galantan, pesnik i prevodilac Ivan Kaljajev, postao bomba i ubica? Prefinjeni, suptilno vaspitan, izuzetno obrazovan Dmitrije Pisarjev, poznat je potomcima samo kao nihilista, negator prirodnih i estetskih principa (izme su mu iznad ekspirovih), koji je preporuivao oveku da se ponaa onako kako mu se prohte, kako mu se ini unosnim i ugodnim? Zato je u porodici uspenog simbirskog inovnika Uljanova izrastao ne samo ubica cara,

Aleksandar, ve i ljudoder Vladimir? A ene-revolucionarke: Sofija Perovskaja, Vera Figner, Marija Spiridonova ko je nagnao te blagorodne gospoice u svet Dostojevskog? rtve duha vremena su bili apsolutno svi. Nije bez razloga Jevgenije Trubeckoj nazivao rusku revoluciju nacionalnom, onakvom, kakve dosad nije bilo na svetu. Svi su uestvovali u toj revoluciji, svi su je sprovodili... sve postojee drutvene snage zemlje. O tome je takoe pisao i drugi veliki ruski filozof Georgije Fedotov u lanku Revolucija traje, u kom je nabrajao i objanjavao krivice svakog stalea ruskog drutva u katastrofi koja se dogodila. Taj duh vremena provejava nepokolebljivo, neprekidno. Na jednu ili drugu stranu. Da li je bilo davno kada smo pevali za genijalnom Pahmutovom: Naa domovina revolucija... Racionalnom objanjenju naunika, taj istorijski uticaj ne podlee. Gustav pet, okonavi ivot u staljinistikim koncentracionim logorima, pokuavao je da se snae u pojmu duh. Neko od kolega ga je nazvao Dorijanom Grejom ruske filozofije. Ali, tako mistian nadimak nije pomogao petu da spozna sutinu pojave. U Uvodu u etniku psihologiju, pet analizira est moguih znaenja pojma duh. Naalost, njegova teoretska traganja nita posebno ne dodaju uobiajenim predstavama. Savremena nauka pokuava da srui mistini oreol oko duha vremena. Njoj je poznat efekat stotog majmuna. Stvar je evo u emu: na jednom od nevelikih japanskih ostrva, u odgajalitu, jedna mlada majmunica je smislila da pre jela pere krompir. Posle nekog vremena, njene drugarice iz odgajalita su krenule njenim primerom u poetku dve-tri, a kasnije ih je bivalo sve vie. Kada se broj istunica pribliio stotini, posmatrai su primetili da su na susednom ostrvu, gde je takoe bio nacionalni rezervat, majmuni poeli da peru krompir, pri emu odmah masovno. Pa, dozvolimo da su se na prvom ostrvu, izvinite za igru reima (pravim se duhovit), majmunisali, ali na susedno niko nije otiao da razmeni sa njima prethodno steeno iskustvo! Duh lepra gde god hoe. Ideje lebde u vazduhu. Ali, po kakvim zakonima i vazdunim (istorijskim) strujama oni lebde? Iz svih ovakvih razmiljanja sam stekao uverenje: sve ima svoje vreme. Ne sme se majmunu dati atomski okida. Ali, da ga nauimo da jede oprani krompir, mislim da je ve vreme. Cela istorija oveanstva jeste kola. Pouavanje o zakonima Svemira. Ne toliko fizikim, materijalnim zakonima, ve moralnim i duhovnim. I u klupama te kole je bio ogroman broj veoma talentovanih uenika, ali nemarnih, svojeglavih. Meutim, ispit polae ne samo narod, nacija (o Izraelu je u Bibliji jasno reeno, ceo Stari Zavet je pria o tome, kako Bog pokuava da urazumi nerazuman, ali Njim ljubljen narod). Svaki ovek polae ispit, svaka linost pojedinano. Verujui o tome odavno znaju da li e se spasti ovek ili ne. Ali je situacija neuporedivo ozbiljnija. Naa pravoslavna tradicija nudi verujuem dilemu: pravedan ivot ili grean. Kao rezultat, kasnije je - raj ili pakao. U stvari, problem je mnogo sloeniji. Stara ema je odgovarala naim, ne

ba pismenim bakama. Mi smo, kao pokoljenje na drugom nivou znanja. I naa odgovornost je drugaija. Tim vie to se perspektive pred nama, kvalitativno razlikuju od nekadanjih... Druga je stvar to ideali ostaju preanji. Duh lepra gde god hoe i s kim hoe, ali nosi vene principe Dobra i Zla. I neprestano e pred ovekom stajati pitanje: a ime e odgovoriti? Meutim, nama sugeriu, opominju nas od prvih godina ivota. Da uzmemo barem one iste biline* i bajke. Kod Vladimira Odojevskog (prozvanog ruski Faust), postoji poznata bajka Mraz Ivanovi. O tome kako su se u carstvo Mraza sputale dve sestre Vezilja i Lenjivica, kako su za svoj rad zaraivale. U bajci je naivan didaktiki smisao. Ali, u tome i jeste stvar: najbanalnije, najotrcanije, ali i najvenije, neprolazne istine su one, koje se utemeljuju u detinjstvu. ime e odgovoriti? ta moe dati blinjem? Ili misli samo da uzima? I od toga zavisi, da li si ti linost na sliku i priliku Boiju, ili ne. Linost je stvaralac, koji nastoji da neto sazda za ljude ili da im neto d. Ukoliko to uspevate stvar je vremena i brzine savladavanja stepenica Jakovljevih. Linost stvara svoje stepenite Jakovljevo i stremi po njemu ka idealu (ili ka Idealu rei, rei, rei...) Bie koje ne stvara te stepenice, bezlino je, zato to je linost - stvaralac. Na demon tinejder Kiril nije linost. Njega ni ovekom nije mogue nazvati, jezik se ne bi usudio da tako neto izgovori. Te ovako - usplahireni avoli. ----------------------------------------------------------------* Bilina ruska epska narodna pesma

***
U Centar dolazi sve vie i vie ljudi. To je zapanjujue, zato to nigde nismo davali reklamu. Nekoliko lanaka, koje su o nama uradili novinari, nije ugledalo svetlost dana: urednici nisu verovali da je tako neto mogue. ak i lanak akademika Ivlijeva *Eskulapi iz Noosfere nije odmah primljen u nekoliko publikacija. Ne iznenauju me ovakve reakcije. Ni sam ne bih poverovao do pre tri godine, da ljudi koji nemaju ak ni osnovno medicinsko obrazovanje, mogu da izlee od takvih tekih bolesti. Ali, one koje su izleili gde e ih sakriti? Daa Garohova, koja je od detinjstva bila gluva, sada slua predavanja na fakultetu. Nastja Kvakova skoro oslepela od tumora na mozgu, sa irom eluca i na dvanaestopalanom crevu sada mata da radi u naem Centru. Ve je prikupljala na kompjuteru moje lanke, i ko bi se sada setio, da jo do nedavno nita nije videla i nije elela da ivi? A njena dijagnoza sterilitet? -------------------------------------------------------------------* Eskulap latinski mit. bog vetine leenja, lekar M. Vujaklija

Nastja se udala i rodila dete. Doktori ute ili kau: svata se dogaa! Da, dogaa se, svakako as tamo, as ovde. Ali, iz nekog razloga, ne kod njih. Pa, ukoliko se to skoro svakodnevno dogaa na jednom mestu kako to objasniti? Evo nedavnog sluaja ena je na poslu bila u ogromnoj meri ozraena. Svi organi su praktino uniteni rak, umro je bubreg. Svest je, da ne bi trpela neizdrivi bol, iskljuila nervni sistem. ivotna prognoza je bila: ne nekoliko meseci ili nedelja, ve dana. Mu te ene je doao kod nas, zato to ni jedna ustanova Ministarstva zdravlja nije htela ak ni da pokua da uradi neto u toj beznadenoj situaciji. Doao je, kao da je bio voen rukom Provienja. U to vreme nam je doao u posetu moj dobar poznanik, akademik Medicinsko-tehnike akademije, Dmitrij Gavrilovi Sokolov. On je zamenik uvenog Mihaila Ivanovia Fomina, autora Integralne medicine. Sluajui priu naeg klijenta o tome ta se dogodilo sa njegovom enom, Dmitrij Gavrilovi je iznenada iz torbe izvadio emu u boji i poeo da nam pokazuje. - Evo, ovo su agresivni radikali poinje da objanjava. Upravo oni dovode elije i molekule organizma najpre do infekcije, zatim do degeneracije. - Da li postoji mogunost da se neutraliu? pitam ja. - Da, treba stvoriti u organizmu elektronsko prezasienje. Elektroni su izuzetno brze estice, i elektronski vetar koji oni razvijaju, vrlo brzo moe da spere nagomilane agresivne radikale. Obino se u medicini u takvim sluajevima primenjuju preparati-antioksidansi, ali oni stiu do krvi preko sistema za varenje onda, kada se osnovni negativni dogaaji deavaju u elijama tkiva. Tako da, ukoliko vi moete da stvorite elektronski vetar u organizmu te ene, anse da se spase zaista postoje. Dmitrij Gavrilovi je ve upoznat sa nekim udesnim izleenjima, koja smo ostvarili kod nas. I zbog toga predlae svoju emu apsolutno ozbiljno. Ukljuujemo ekran unutarnjih vizija. Preko fotografije, koju nam je doneo mu umirue ene, izlazimo na njeno biopolje i poinjemo da skeniramo organizam. Vrlo dobro su vidljivi agresivni radikali radioaktivne estice. Celo telo kao da je zahvaeno poarom. Iskljuivo crvena boja: ono gori. Gori u bukvalnom smislu te rei - radijacija ga spaljuje. Izvodimo na ekran elektronske estice: u dlaku isto kao na emi Sokolova. Stavljamo u pogon u realnom vremenu proces elektronskog vetra. I udo: elektroni, kao dobri zatitnici, bacaju se na milijarde radioaktivnih protivnika koji spaljuju organizam i poinju da ih unitavaju, izgraujui nove unutarnje veze, neutraliui, istei ih, kao usisivaem, iz elija. Ve posle dve nedelje, mu te ene nas je obavestio da se ona osea toliko bolje, da ita knjige, gori od elje da ustane iz kreveta. Zabranili smo da ustaje iz kreveta. Mora da uva snage, zato to je pred njom obnavljanje radijacijom razorenih tkiva i organa. U toj borbi je svaka mrvica snage zlata vredna. Ali je posle nedelju dana, ona ipak ustala. Sreni mu nam je odmah doneo gomilu torti, postavivi ih jednu iznad druge u obliku tornja.

No, osim rada ovde, imamo i posao tamo. Lapin mi je ispriao u Feodosiji da je Mamaj u svoje vreme, sakrio negde na Krimu jedno od najvanijih sakralnih obeleja Zlatnog konja. Vjaeslav je imao figuricu Majke Zemlje, njemu su obeali skiptar vlasti. Trei simbol, ako bi ga naao, s kojim bi, navodno, zaista mogao da dobije neogranienu vlast na Zemlji jeste upravo taj Zlatni konj. to li ih sve toliko privlai zlato? Zar je ivi konj loiji? Nekada je Zlatni konj pripadao Georgiju Pobedonosnom. Ali je onda preao u posed Horde. Nekakvi su udni odnosi i sloeni obrauni bili izmeu Georgija i volkih* kanova. Zato smo Igor i ja poeli da traimo konja, kako bismo pretekli Lapina. I, koliko god udno bilo, nali smo ga, iako ne tamo gde smo mislili. Konj je bio sakriven u jednoj od pilja, nedaleko od grada Sudak. Da bismo ga preneli kroz meuprostorni tunel, bili smo prisiljeni da prvo dematerijalizujemo konja u informacionu strukturu. Premestili smo ga na nivoe, gde je na stepenicama, evo ve nekoliko vekova, nepokretno sedeo stari moni vitez, poznat u mnogim narodima pod razliitim imenima. Postavili smo konja pored njega i, koristei tehnologije kojima su nas obuili u poslednje vreme, dali impuls konju da poprimi svoj uobiajeni izgled. Zlatni konj je direktno na nae oi poeo brzo da raste. Georgije je sa zaprepaenjem posmatrao to udo. I evo, konj se ve premeta s noge na nogu. Na njemu je konjska oprema, praporci na pokrivau, crveno sedlo. Sveti Georgije je sa velikim naporom ustao, priao svome prijatelju koga nije video stotinama godina, uhvatio ga jednom rukom za uzde, a drugom ga je pomilivao po grivi i odjednom zagnjurio sedu glavu u njegov vrat. Suzica je skliznula niz naborani obraz starog vojnika. I konj je, bukvalno razumevajui njegova oseanja, takoe nastojao da se to vie telom priljubi uz svog gospodara. Nismo eleli da ometamo taj susret, i obazrivo smo nestali sa stepenita Georgija Pobedonosca. Potom smo na isti nain uzeli iz Lapinove statuetice one iste ene, sa kojom je on prireivao amanske obrede, njenu informacionu sutinu i podigli je na gornju zaravan. Tamo postoji gora, i na njoj je napravljena zaravan za ovu figuricu, koju su nekada otele tamne sile. Vratili smo je na njeno zakonito mesto. Sunce ee iza njenih lea, prodire skroz, a iz ela lika Majke Zemlje, gde je obru sa kamenom, istrgnuo se zrak i sputa se dole, na nau planetu. Sada u onom predmetu, koji je ostao kod Lapina, vie nema informacione sutine, i on njim ne moe da manipulie zarad svojih interesa. Ostaje jo jedan predmet skiptar vlasti. Lapinu su nedavno obeali da e mu ga dati. Samo, gde je taj, koji je obeao? ----------------------------------------------------------------* volki sa priobalja reke Volge

Posle nekoliko dana, pronali smo ezlo ispod trona Cara Tame i uzeli ga, zajedno sa barjakom Andreja Prvozvanog koji je takoe leao tamo, a pored je bila izuzetno drevna knjiga, prekrivena velikim slojem praine. Kroz prainu su se nejasno probijala slova naslova. Ali ga nismo proitali. Niko se nije usudio da nas ometa. Ogromni skiptar smo jedva doteglili preko svih nivoa do gornje zaravni. Za njega je ve bilo pripremljeno mesto, levo od Majke Zemlje. I on je trenutno poeo da radi. Pored ezla smo uvrstili barjak i on se razvio, pokazavi natpis: Za veru u Hrista. Tu smo poloili i knjigu u kamenu je bilo pripremljeno mesto za nju. To nije fiziki, ve duhovni nivo. Ali se upravo ovde isprva deava ono, to se potom dogaa u svetu. I, ako je danas na duhovnom nivou iznikao i gordo poeo da lepra Andrejevski barjak, znai, uskoro e dravu sa tom zastavom poeti da potpomae srea. Sada sve stoji na svom mestu i sjedinilo se zracima: zastava, skiptar i Majka Zemlja. A malice nie, na stepenicama sedi stari Georgije Pobedonosac, veoma nalik na epskog junaka Ilju Muromca, i posmatra svog konja. I konj njega posmatra. Oni su zadovoljni jedan drugim.

***
I evo, zavren je prvi deo moje povesti. Ubudue, ako mi bude dozvoljeno, ispriau jo. Volja je italaca da se odnose prema knjizi kao prema otkrovenju ili kao prema zabavnoj bajci. U uvenoj drami Kalderona bojaljivi princ, saznavi da ivot jeste san, postaje hrabar vojnik i mudar vladar. Ja se nadam, da e moji itaoci, saznavi iz knjige o relativnosti ivota na ovom svetu, poeti da ga cene kao etapu venog ivota, kao ispit, pri ijem polaganju je neophodna i mudrost, i sranost, i uzvienost duha. I to nisu samo prazne visokoparne rei. oveanstvo, uglavnom, do dananjih dana smatra da je stvoreno zarad sree, kao ptica zbog letenja. Ono se strastveno predaje vrednostima civilizacije, kudikamo vie negoli kulturi. A veina uopte uzevi smatra, da su civilizacija i kultura praktino jedno te isto. Na primer, televizor je dostignue civilizacije i instrument kulture. Meutim, razlika je principijelna. Civilizacija je izgraena na osnovama nauno-tehnikih elemenata, a kultura na filozofsko-estetskim. Kultura je ovena, civilizacija je poput maine. Kultura je idealna, civilizacija je utilitarna. Kultura je nacionalna, originalna, civilizacija je kosmopolitska, bezlina. Kultura je kult, tradicija; ona tei ka konzervativizmu. Civilizacija je veno uurbano stremljenje ka najnovijem, najsavrenijem u tehnikom ili ekonomskom pogledu. Kultura je - uglavnom delo pojedinaca, civilizacija je unifikacija. Ideal kulture je osvajanje najraznovrsnijih aspekata ljudske due. Ideal civilizacije je totalna mo. Dominanta kulture je dunost. Konano, dominanta civilizacije je zadovoljavanje potreba. Zbog ega ja tako gnjavatorski objanjavam ovu razliku, koju su savreno shvatali i oseali najbolji predstavnici ljudskog roda? Zato to izuzetno sloena dijalektika odnosa izmeu kulture i

civilizacije jeste barometar duhovnosti drutva. Neduhovnost je pogubna za ljudski rod, ona ga odvlai od uzvienih zadataka i ciljeva boanskog poretka do najniih nivoa postojanja. O znaaju kolektivne svesti, o njenom nastajanju i menjanju, dovoljno je ispriano. A da li je mogua kolektivna duhovnost pojedinane nacije, naroda, celog oveanstva ja ne znam. Mislim da je, ipak, duhovnost individualna isto kao greh, spoznaja tog greha i nastojanje da se on iskupi. Svako mora sam da gradi svoje Jakovljeve stepenice i da se uspinje po njima. I svako e biti nagraen po zaslugama. Tako da, nemoj isuvie da se zavarava, itaoe, kako evo, nastupa nova era, a tebi ostaje samo da ubira njena blaga. Ta era jeste nova, ali je tvoja odgovornost preanja. Samo e zalaganjem sopstvene due, svojim ulaganjem u novu kolektivnu svest, dobiti propusnicu do nje. elim ti uspeha na tom polju asti. *