MILOVAN DJI.

LAS
v
VR
v
R v
./ DALJE OD
11
NOVE KLASE
11
N asa rec, London, 1970.
Copyright 1969 r u r t, r
& Wo rl d 1 n
rights reserved. No part of this publication may
reproduced or transmitted in any form or any means,
electronic or mechanical, including photocopy, recording,
or any information storage and retrieval system, witbout
permission in. writing from the r u r t,
r & W r 1 d I n
N aslovnu stranu izradio
Budimir D. Tosic
Veritas Foundation Press, 5 Praed Mews, London, W.2.
SADRZAJ
Biografska beleska Milovanu Djilasu ( od strane americkog
izdavaca)
srpskohrvatskom izdanju
NESAVRsENO DRUsTVO
Uvod: nastanku ove knjige
Sumrak ideologija
Sloboda i svojina
Sredstvo kao cilj
str.
7
10
13
22
74
116
BIOGRAFSKA BELE$KA MILOVANU DJILASU
Djilas 1911. u Crnoj . Gori, toj zlosrecnoj
koju opisao u autoblografiji svoje u s u d n
z i. .ljvi u Beogradu, posto :svog
zivota iza resetaka. Dosao u Beograd 1929 . godjrre
kao i ubrzo postao zbog
i . trj roblje od
kraljevske vlasti. Vec u dvadeset
partije Jugoslavije, godine
1940. za Politblroa. Kad upala t: Jugoslavjju,
postao borac od vodja.
vodio u Moskvu 1944. kao
u Titovoj vladj, jsao opet u
Moskvu na razgovore sa ostalim prvacjma.
1948. vodjo mjsiju u Moskvu, ovoga puta u
pokusaju da sukob jzmedju dve drzave, kojj se
odjgrao iste kada dosio do razlaza, DjjJas
postao polozaja Jugoslavije kao
drzave pojave u

ldeoloska jzmedju partijskog vodjstva Jugoslavjje i Mi
Djjlasa jzblla su 1953. On objavio
koju uskoro da
klasom", u 1954: jz komjteta partije:
Za ovog perjoda sukoba i se posveNo
N v k 1 s analjze oligarhjje, i s u d n
z 1 Rukopisi obeju stigli su do pre . nego std
ga Tjtov ljsio slobode. posle
raskida sa 1955 - Djilas zbog
"neprjjateljske trj roblje Optuzba
koji dao s u. Pdsle
u Madjarskoj, kritikovao jugoslovensku VladLI
zato sto nije osudila sovjetsku invaziju Madjarske. Nasao se
zbog toga u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u zatvoru
gde izdrzavao pre rata kao .1 gde
do 1967, da provede u devet zbog kritjke
N v k 1 s u 1957. dovelo do tqga da Djilas
bude doveden sa roblje novj proces kojj se zavrsro povecanjem
njegove kazne. s u d n z m 1 se pojavila 1958. godine.
Od 1956. sve do januara 1961, kada uslovno pusten sa roblje,
Djilas provodjo svoje dane pjsucj jako dvadeset mesecj
u samicj. Napisao veliku merodavnu blografiju Njegosa, ve/jkog
crnogorskog vladara, pesnjka svestenjka ( N g s, objav/jen 1966);
potom - jedan jstorjjski roman Crnoj Gorj za vreme Prvog
svetskog rata r n G r 1963); i sesnaest prjca
( G u v 1 d r u g r i objavljene 1964.)
Pusten na. slobodu 1961, DjjJas pjse delo u kome opjsao
svoje susrete sa Staljjnom u toku te godjne .salje rukopis svom
americkom izdavacu. Ponovo se jugoslovenskj rezjm okomio njega
kao pjsca: uhapsen aprila 1962, uskoro izveden pred sud
zbog toga sto izneo javnost drzavne tajne s kojima
upo.znat kao nekadasnjj clan vlade. (Posto jugoslovenska Vlada vec
znala da postojj ovaj rukopis, da mogla da mu sudi zbog
iznosenja javnost "drzavnjh tajnj", ona obnarodovala 17. marta
1962. poseban zakon.) Posle bezuspesnog pokusaja amerjckog izda-
vaca da se pisac pustj slobodu - R z g v ri s S t 1 n m
pojavj/i su se maja 1962. Djjlas potom blo vracerr u sremskomitro.;
vacki zatvor sa produzenom kaznom 1 ostao u njemu do poslednjeg
dana 1966, kada pusten "bez uslova" ali s ogranicenjem da ne
moze da daje javne jzjave tokom sledecjh pet godjna.
Za vreme izdrzavanja druge kazne pod Titovim rezimom, DjjJas.
nastavio da pjse pod najtezjm uslovima. lako ovoga puta
postedjer1 samice, njemu za vreme od skoro dve godine nisu davalj
hartjje - ipak pjsao i to na klozetskoj hartijj. Za ovo vreme
ziveo pjsao u celiji koja nije grejana izuzev kratkog
vremenskog perjoda s veceri. 1 pored svega toga, uspeo da
napise cetirl knjjge: roman pod naslovom 1 z g u 1 n t k
(koji treba da izdije iz stampe 1970), knjigu pripovedaka L u i i
i k m n (takodje treba da se pojavj 1970); prevod Miltonovog
z g u 1 n g r srpskohrvatski, sto predstavlja prvi prevod
(treba da bude objav/jen 1969); roman nazvan S v t v i m s t v i,
koji pisac sada preradjuje i za koji se jos ne zna kad bltj
se nasao van zatvora, Djilas se posao da napise
N s v r s n d r u s t v : dalje od n v k s taj rukopis
predao jzdavacu 13. oktobra 1968, kada stjgao u Njujork
svoj dvomesecni boravak u Sjedinjenim Drzavama Amerike.
Djilas zivj pod zabranom da ma sta objavi od svojih radova do
1972. Posle njegovog izlaska sa se nekoJjko puta obracao
vlastjtjma s molbom da skinu ovu zabranu da mu dadu pasos kako
mogao da putuje .u jnostr.anstvo. lako mu data iako
8
mu sasvjm za vreme cehoslovacke krize - dat pasos
s odobrenjem da moze da putuje u Veliku Britaniju Sjedinjene
Drzave, jpak njje sk!nuta zabrana za objavljivanje njegovjh dela.
Uprkos toga Milovan Djilas odlucio da njegov izdavac jzda tokom
1969. N s v r s n d r u s t v dalje od n v k 1 s i prevod
1 z g u 1 n g r Nijedno od ova dva dela nece se mocj
nabaviti u Jugoslavjjj.
Djilas se vratjo u Beograd 10. decembra 1968. da zjvj sa suprugom
i sjnom. Za vereme svog boravka u Sjedinjenim Drzavama (to
njegova prva poseta ovoj zemlji posle 1949, kada ucestvovao
u. radu Ujedinjenih nacija kao jugoslovenskj predstavnik), Djjlas
zjveo uglavnoni u .Prinsetonu radio .kao naucni skole ..,
Vudra Vilsona za drzavne medjunarodne nauke Prinsetonskog uni=
verziteta. lronjja slucajnostj, ako ne jstorije, da u Prinsetonu
on mogao da poseti kao svoje susede Alilujevu, cerku
StaljinovL!, Dzordza Kenana, kojj blo ambasador Sjedinjenjh
Drzava u Jugoslavijj kada Djjlas uhapsen zbog R z g v r
s S t 1 n m. njegovog povratka u domovinu - Djilasu
dodeljena Nagrada slobode' od strane Doma 'slobode; tako se on
kao ove nagrade riasao u drustvu sa Kasalsom, .,.
:Zanom Moneom i ser Vjnstonom .
Znacaj sudjenja Milovana Djj/asa fjlozofskim i prakticnim aspektima
komunizma pojacan ne sam6 cjnjenicom sto on Jjcno prepatio
da jh obelodanio, nego isto tako cjnjenjcom njegovog neposrednog
Jskustva kao admjnistratora u jednoj komunistickoj drzavi. U vreme
svog rasl<jda sa Komlmjstickom partjjom iJugoslavjje, blo jedan
od cetvorjce vodja jugos/ovenskog rezima, ta cetvorjca su
sam Tito, Djilas (za su manje-vjse verovalj da blti Tjtov
naslednjk), Kardelj Rankovjc (koga 1966. Tjto oborjo, navodno
zbog "ilegalnog" koriscenja tajne policjje koja blla po.d njegovom
kontrolom). lzllledju 1945. 1954. Djilas redom mjnjstar
potpredsednik vlade predsednik Savezne skupstine. Pored Mose
Pjjada, jednog drugog starog clana Djilas blo najbolje
poznat v!adjn govornjk propagandist komunjstjcke doktrine. Posle
njegovog jskljucenja iz Centralnog komjteta njegovog povlacenja iz
Partije, Djilas sam za sebe zapoceo dug period rada, koji traj&
petnaest godina, u kome on razvija izrazava ideje slobodnijem,
vise raznolikom zjvotu u ne-savrsenom alj popravljivom drustvu
. vekovom, koje treba i moze da se menja.
lzdavac
Harcourt, Brace and World Inc., New York
SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU
U svima
pretres pravom ideologije
i, Pretres se vodi kako ne-
tako i zemljama koje se jos
kao doktrinu
vlasti.
Iz tih razloga, N s r i stalo .glediste
da naseg javnog
zemlji. i ]ugoslavije, da se
delo Djilasa NESAVRSENO DRUSTVO objavi i
srpskohrvatskom to i svojoj
i pisoa, i zbog koji prilaze toj opstof

Za svakog koji stav N s r t,
koji toku dvadeset i dve predstavljao
glasilo i gledista,
istioati da toga stava i misljenja
NESA VRSENO DRUSTVO postoje lpak, mislimo dq
ovakvo izricito od koristi,
svakog
N s rec i
1969.
NESAVRsENO
D,RUsTVO
UVOD
NASTANKU OVE KNJIGE
Ovo uvodno kazjvanje ne bllo nj potrebno kada se njjm ne
otkrjvale poljticke prepreke kroz koj1e morala da se problje moja
misao da se, najzad, ostvarila u redovima koje cjtalac ima pred
m .
Tek sam blo dovrsio rukop:is "Nove klase", 19. novembra 1956.
godjne jugoslovenske vlastj su me strpale u zatvor zbog izjave clanka
u odbranu ustanka u Madjarskoj. Svi moji poriVIj i snage, se6anja
snovj jos su damarali zjvotom jzvan tamnice i otimali s k njemu,
. sam morao da ih suzbljam i prjvikavam se samo6i, odricanju
i umiranju. No i u toj konvulzjji, moja mjsao tekla svojjm tokovjma,
izostravala se i ucvrscjvala - oslobodjavala se u celiktJ betonu
celije Centralnog zatvora u Beogradu.
S dovrsavanjem "Nove klase" u menj. su S
1
e - kao sto to vec
b'iva ..,..- zacinjale nove zudnje za stvaranjem, nove vizjje nove teme.
Ti stvaralacki porivi blli su utoliko neodoljivjji sto sam svestan
da sam u tom svom delu jedjno krjtjcki opjsao drustvo cijem sam
stvaranju sam doprineo u kojemu sam morao da zivim, veoma
neodredjeno i skrto ukazao na njegove izglede jzlaze' iz njega.
Pravo re6i, u sjkari dogmi i tminama neverica kroz koje sam se
probljao, jos se nisam ni dograblo jezgra odgovora. Drukojje
reoeno, njsam jos nasao naslov tog svog zamjsljanog dela,
samim tim ni mogao zapocetj rad na njemu. da blh mogao
prjstupiti razradi i ,izlaganju teme, ona se mora pre t9ga u mom umu ,
iskazatj i kao rec - kao naslov.
Protekla su blla tri-cetiri dana mog tamnovanja, meni dok
sam ulazjo na pravougaono betonske dvoriste, obzidano petospratnim
zdanjem, na kome su se obavljale moje jednosatne popodnevne setnje,
najednom sinulo u glaVIi da delo kome mozgam trebalo da se
zove "Nesavrseno drustvo" - kao antiteza teoriji savrsenog, odnosno
besklasnog drustva, kojom komunisti pravdaju trajanje svoje diktature
i svoj posebni, privilegovani polozaj u drustvu. U betonskoj prazninj
dvorjsta, pod prljavom ponjavom novembarskog snega, odzvanjali su
moji koraci 1i ukivali u moju svest: "Nesavrseno drustvo, nesavrseno
drustvo ... "
Mozda trebalo da ovde objasnim upotrebu recj "ne-savrseno"
( u n r f t) cjme sam hteo da podvucem semaizolosku razliku
13
od. ( m r f t ) . sto poglavlja
slede tlustruJu, moJe uverenje da drustvo ne moze savrseno
c_ovek treba da jma jdeje jdeale, treba da bude svestan da oni
n1su _u potpunost_i ostvarljivj .. Potrebno da shvatimo prirod:.t utopjzma.
kada jednom . dodje vlast, postaje dogmatican, spreman
da. 1me naucnostiy idealizma ljudska stradanja.
G?VOrltl nesavrsevnom . .moglo bl da izgleda da ukljucuje
m1sao da. ono m z bt!t savrseno, sto u stvarnosti ne moze bltj.
Zadatak coveka da shvati stvarnost: da drustvo
al1 1sto da. razume. da su. humanj humanistjcki
1. VIZije da b1smo reformjsaJj drustvo, da ga ucjni/i
boljtm 1 napredntJim.
U mom . zatvorskom dnevnjku beleskama, vodjenjm u toku
prvog .tamnovanJa u danasnjoj Jugoslavjjj (1956-1961), ne
prjgusjvanom nacjnu jzrazavanja, otkrjti sazre:
vanje 1 osnovne zamjsJj oVIe knjjge. Jzjsav jz zatvora, u
.. 9 n .. u 61 .. pregao _sam oko njenog uobHcavanja - belezenja
podataka 1 nacrta. sudblna jos njje naklo-
1 t.oJ mojoj zamjsJj .n,jsam jos ni obuzet neodoJjj-
.. ubrzo sam. ponovo uhapsen zbog knjjge "Razgo.:.
vor1 sa PrOteklo pet 99djna novog tamnovanja, moja
da delo, premda potjsnuta zabacena, njje se
gas1la: kroz moJe beleske, kroz moja beletrjsNcka dela iz tog
vremena ( 1962-1966), bez sumnje jdeja "Nesavrsenog
drustva". U mojoj tadasnjoj tamnjckoj smirenostj pouzdanju ona
. n'eogorcena i pouzdana. cuvao sam jos cuvam kao
tajnu svog svojjh tek sada, posto sam posvrsa-
vao druge,. za. mene moju porodoicu vazne poslove, prjstupam
obelodanjjvanju.
1 ako "Nova _sablranje herojskog
. Nesavrseno drustvo sazrevanJe trpeljivog samotnickog

Ali vreme svoje dobljafj nove cekajuci
na teorije. "Nesavrseno drustvo", zamisljeno 1956. kao na-
klase", .. S'e delo jzgradjenije
4 1 samostalmje 1 u gledanJima 1 u Mozda ; dobro
sto se tako desilo: tada, sredinom pedesetih drustva
opisanog u "Novoj klasi" nisu do te mere jasno ocrtane da
da/jj mogao predvidjati. Doduse, predvidjanje
mje moJ_a namera, buduci mj izgleda da opjs promena,
koje su se u medjuvremenu dogodile, sam sobom pobudjivati nove
!lljs/1, na potrebne poduhvate.
. da njje_ tjh promena u svetu, koje nastojjm da izrazjm, odstu-
panJe od prvob'ltn'e zamjsfi "Nesavrsenog drustva" kao nastavljanja
klase" da se osvrnem to delo, bar u merj
u. kojoj se ono razllkUJe, ako ne kosj s ovim. uto/jko pre sto
vreme sljustilo pozlate obesmjs/ilo prokletstva koje

fstorjjsiO trenutak naturio na to delo, sam zjvot razblo sheme i. dor-
krajcjo ,jstjne" bez kojih ono, kao jdeolosko, mogld
da bude.
Ali se u ovom U v d u necu ni na "Novu klasu" osvrtati
opsirnjje, buducj upucenj . pazJjjvjjj cjtalac jz samog teksta
savrsenog drustva" mocj da jzvede promene u mojjm gledanjima, od,.
nosno - u samoj opjsjvanoj Drzim da ako.
s tjm u vezj, ukazem sledece:
Prvo, sam se u "Novoj klasj" jos uvek sluzjo
gledanjem metodom. "Nova klasa" u svojoj osnovj marksjsticka
kritjka savrem'enog komunizma. Ali sam vec tada opazao da na-
grizam sam taj metod time sto razgoJjcujem koja sebe baS.
njjme objasnjava dok sam pisao "Novu
klasu", obuzjmala me demonijacna naslada razaranja vlastitog
dela i vlastitog verovanja . . . Secam se, recenica
koje sam pjsao u polusvesnom zanosu s vizjjama masa
koje se postrojavaju i bacaju u tjm mojjm delom jst,inama
u njemu otkrjvenjm . . . U "Novoj klasi" marksistjcka dijalektika,
tvrdjujucj se na vlastjtjm tvorevjnama, jstovremeno razjeda samu sebe
porjce svoje dalje mogucnosti. Poput j'eretika, sam tada jedino
mogao otkrjtj nepodudaranje stvarnosti s vizijama i
vjdjanjjma obecanjjma "svetjh" marksjstjckjh spisa. Tako se taj
djjalekticki metod, jos uvek britak privlacan
u raskrjnkavanju protivrecja drustva kojemu posluzio kao duhovno oru-
dje, danas otkrjva nedovoljnjm u trazenju jzJaza jz
njega. No ukoliko se, uprkos tome, u ovom spisu nalaze tragovi tog
metoda, odnosno marksistjckog pogleda svet - za to
treba trazjtj u mom postovanju onih postjgnuca koja
doduse u vjdu, usla u moderne nauke
derna gledanja ( drustvenih nejzbeznost unu':"
tarnjih u svakom drustvu, vaznost ekonomskjh
u drustvu ljudskom zjvotu, odnos prema drustvu i kao objektu na;-
ucnog jstrazjvanja), takodje u mom nagonskom, na-
stojanju da ostanem vezan sa zjvim tokovima svoje zemlje i drustva
koje sam obrecen.
Drugo, pomenutj metod mozda njje jgrao u!ogu da se
dovlnem do osnovne postavke u "Novoj klasi", ali jeste u
kojjm sam ovu obradjo, to razjasnjenja. sto
svakom cjtaocu "Nove klase" ta postavka u sledecem;
drustvo koje projsteklo jz komunjstjckih .revoluc,ija, odnosno iz
dejstava Sovjetskog Saveza, razdjru suprotnostj slicne dru-
gjm. drustvjma, samo sto se razvjja ka ljudskom
i jednakostj, se u njemu iz partijske oko
neizbezno stvara prjvilegisanj sloj kojj sam u skladu s marksistickim
gJedanjima, nazvao - n v m k 1 s m. Nisam u mogucnosti
da se lscrpnjje upoznam s dobronamernim naucnjm kritikama te
postavke, iako znam da ih u SAD i dok su
u socjjalistickim zemljama, kao li samu "Novu klasu", jJi precutkivalj
ilj jzopacjvali. Rekao da se zame.rke tu postavku svode
sledece: drustva, pogotovu u
socjjaJjstjckim zemljama, buducj formal-
kao drustva, uklopiti u kakve,
u marksistjcke formule, u !skljucivo
njegovom strukturom.
profesor

drzjm, do-
kazao da i samo klase kao
u drustvu, pogotovu i
da, shematske prilaze drustvu. Drukcjje
koja polazi od datih "jstjna",
od moze da pruzi koljko-tolrka
sJjku drustvu i da njegovog kretanja. Ne
pobljajuci takvo gledanje drustvo, samjm tim na "Novu klasu",
ukoJjko ima - svakako jh mora - shematjzama u
"Novoj klasi", njih treba pripisati pomenutom metodu koji me jos
opsedao, ali mojoj teznj1j da komunistjckj drustveni sistem razotkrjvam
teorijom na kojoj on duhovno poCiva.
1 mada sam vec tada znao da Marks Lenjjn njsu ni komunjstima
dostatni za objasnjenje mnogi'h savremenih pojava, jos uvek su mi se
njihova ucenja nametala kao za otkrjvanje
izmedju komunistjcke teorjje prakse. Tako
, "Nove klase", dokazujuci da drustvo koje se
( samo sto s .se u
suprotnim pravcima i navescUJe samog
sebe kao ucenja dostatnog za savremeni svet, pogotovu - sto
menj jzgleda i za mene vazno - za druge
komunistjcke zemlje. Zato u jzrazu n v k 1 s ne tr;.eba
vid<etj njsta drugo do uslovljen uslovan termjn za nove, vladaju6e,
prjvjJegisane slojeve u tzv. socjjaljstickjm zemljama, postojanje
1 svojstva, opisana u "Novoj klasi", njko od ozblljnih neprjstrasnih
kritjcara njje porjcao. jstinj za volju, taj njsam prvj
lzmjsljo, mada, dok sam pjsao "Novu klasu", nisam znao da su ga
N. Bertrand Rasel N. Berdjajev upotreblJj mnogo ranjje
za jstu socijalnu pojavu, prj tome vise naslucujuC:j analizujuci.
jsto tako su u Jugoslaviji Kristl Stanovnik, bas u polemicj sa mnom,
ne mnogo pre "Nove klase", ukazivali da u socjjaJjzmu
predstavlja klasu, al'j su u svojjm gledanjjma ostalj neodrecenj, ukoJjko
se tako opake jeresj nisu 1 odreklj.
U tome <eto, blo moj osvrt metod na gledanja u "Novoj
klasj", kao osvrte, kojj se za
bllo samo delo.
Alj da cjtalac doblo celovitjju sliku mom politickom stavu
1) Ralf Dahrendorf: "Class and Class Conflict in Industrial Society",
California, 1959.
16
i mom prema drugjm vrstama krjtjke, obazrecu se
koja dolazjla iz g.rupa kojima
duhovnog kao na onu koja jzostala u re-
dovjma komunista.
Prva vrsta krjtike doprla do mene iz redova jugoslovenske
ruske antikomunjstjcke emigracjje i uglavnom se iskazuje ovako:
sve sto Djilas objavjo u "Novoj klasi" !i drugde mi smo vec odavno
i vrlo dobro znali, ali ipak da se to cuje i od jednog od
dojucerasnjjh komunistickih vodja i ideologa. - Meni nije namera da
proveravam ma cije znanje nekom drustvu, cak ako bi takvo sto
i mogucno. Ali znanje ove vrste boraca i jdeologa izgleda mi1.
sumnjivim ne samo zbog toga sto se ono negato.rskim, tj. vec
izgradjenim shemama, jos vise zbog toga 'sto se zasniva vlasti-
tim 'istorjjskjm porazima. mada, mozda i neskromn<:).' smatram sebe
. y <i drustvene uloge
1 ldeja bJrokratiJe, sebe smatrao
komunistom, stvarno to nisam ni mogao blti, pogotovu ne u onom
smislu u kome su to pomenuti moji kriticari i svakojaki krstasi protivu
komunizma. Jer makar "Nova klasa" odisala zestinama borca i ogor-
cenjjma komunist'ickog mocnika, nj u njoj, njti u makom mom
radu, ne tretiraju se komunistjckj sjstemi kao projzvod sti-
canja okolnosti ilj demonskih sila kojima kazuju, podlozan ljudskj
rod i koje ga povremeno spopadaju s nepredvjdljjvoscu i neizbeznoscu
elementarnih nepogoda, nego se i u "Novoj klasi" u ostaJjm mojim
radovima ukazuje na uslove jz kojih su morale nastatj snage kadre
da se jzbore za komunisticke sjsteme da ih odrzavaju. 1 mada sam
jzbegavao predvjdjanja, pogotovu <izriCite zakljucke menjanju ili
smenjjvanju komunistjckih sjstema, ipak iz takvog prjJazenja komunjzmu
sledj da se radj pojavama nejzbeznjm samjm tjm sto su nastale i sto
postoje, da i svako stvarno njjhovo menjanje mogucno jedino
polazeci od njih samih kao osnove. ako kategorije apso-
tutnog dobra i apsolutnog zla realnostj, obrecenostj boraca
zanetjh jdeaJnjm vizjjama, bescjljno jedjno komu-
sjsteme meriti iskljucjvo kamoli na osnovu njih jzgra-
djivati strategiju i taktjku protivu komunistjckih pogotovu
protjvu kao ceJjn'e. Dob.rj ili rdjayj - drzjm da su,
ukoliko duze traju, sve gori, buduci su ovakvi kakvi jesu vlastitim
sve veca zapreka - ti sjstemj, samim tim sto postoje toliko
dugo i sto ovaj ili nacin uticu na sav rjudski rod, jesu realnosti
kao i drugj sjstemj, se prema nj'ima treba odnositi od
sanjarija i prizeljkivanja, od mrznji tuge za prosloscu. Drukcjje
ko nije shvatio uslovljenosti i neizbeznosti pobede komunizma u odre-
djenjm zemljama - taj u stvari ne veruje n'i u mogucnost njegove
p.romene, nijie ni kadar da nadje snage da se u
bori.
sto se tjce precutkjvanja i zabranjivanja u komunistickim zemtja-
ma "Nove klase" i drugih mojih, cak beletristickih dela, b'ice od svake
2* 17
raspre tome ako ukazem da se "Nova klasa"
prepjsuje rastura jz ruke u ruku Evropj, da
u Sovjetskom Savezu zbog bacaju duhove u zatvore,
u Jugoslavjjj se cak u vladajucim vrhovima retko iko
toliko da tvrdi kako u socijalistickom sistemu
razlicitih, tj. grupa, treba
gubltj da se toliko da jz tih
lzvuku zakljucke. lstacj cu, u vezj s tim, da su
u zemljama, dakako u prvom redu u mojoj
da moju "jzdaju" da precutkuju moje po-
glede svoje postupke prema da zatomljuju vlastjtu
savest, utoJjko su sjriJij svakojake
Daleko od svaka da se bllo u ovom, u makom
buducem spjsu obzirem hajke koje druge
svrhe da zastrase kojj mogli da se povedu za
Ali sam komu-
drugjm kojj su klevetj da sam se Iz:
pobuda okomjo dok precutkujem
zapadne drzave sjsteme, utoJjko vjse sto u toj zamercj jma
poJujstjne, odnosno Nekada, dok sam, kao svi
dobrj dogmatjcarj, drzao da marksistjckog ucenja daje
1 uvjd svjju, tj. svetova, sam kritjkovao
kapjtaljzam, zapadne sisteme i drzave.
sam shvatjo da jh dovoljno drzjm da su onj koji
u zjve pozvanjjj da jh objasnjavaju da jh Ali to
da tjm drustvjma nemam makar povrsno mjsJjenje,
manje da su tj sjstemj drzava jzvor mojih ideja jJI
uzor za resenja u mojoj zemljj ili u kojoj komu-
drzavj. 1 da ucjm bllo s koje strane, da
vlastjte prema kome bl/o. Ali jstovremeno 1
zaboravljam da balkanskj stoljecjma opstoje raspetj izmedju
lstoka Zapada i potvrdjuju se kao bas tjme sto
tudje i vlastjte vjzjje. cinj mj se da za te
sve/judskjjeg da - spajajuc'i se s drugjm narodjma
bez obzira na sjsteme jdeologjje - tom raspucu ostanu svojj,
za borce tvorce plemenitjjeg da
- ostajucj prema svjm vetrovima - svoja
jos da razlicitjm
zamerkj, - da su moji pogledj, kao moja Jjcnost,
Dojsta lako sled'iti pojmjtj vratolomije koje
vode od marksistjckog teoretjcara sta-
praktjcara do protjvu Stafjjna, zatim proNvu
vtastjtog sjstema eto, protjvu same jdeologjje. Al! takve
zamerke se mogu samo vecjm i jere-
tjcima u jstorjji, svim zacetnjcjma novog. Zar ne zato,
bllo trazitj

za to u burama doba 1 pri-

likama u kojima sam morao da opstojim da se iskazujem? Jer
18'
zajsta, mogu Iakse da shvatjm svaku zamerku da ostao
samom sebl. tu vrstu zamerkj jzgleda
uto!iko sto u svojjm spisima jdem za
Jdeoios.kog - kroz svoga vre-
1 svoje - za /judskih vidika i
ljudskoj
dok ovo pisem, iste
k dobru kojte su me u mladosti bacile u grotJo.
revoluCIJe, zrelom dobu stavile ispjt moj um savest - citavu
moju Jer i kao u mojoj mladostj, kao
verovatj da cu zbog ove
da - mogao da zjvjm, kao sto zivim
u toplom mjru porodice.
samog sebe - svojjh misli, vjZ!jja
vost kao samo ako i od
time od koje bllo druge . . . Jer borbl
jer tvorackoj borbl kraja ...
kraju, da kazem pobu-
dama koje su me ove koje su mj se
koNko zeljom za prjsustvom u svom toljko vlastitom savescu
kao delom sveta u kome postojjm.
Svj za koje verovao da jh jsterao
samo iz i jz sveta, uvukli su se u
dusu postaju Iz ideje ! pokreta, kojj su u
cima cjtavog sveta u jme upalilj u
carstva ZemJjj za taj ljudski
bacali jos uvek bacaju u smrt boraca - se pre-
obrazava u poijtjcke drzave koje se gloze
prestiz uticaje, jzvore bogatstava trzjsta - sve sta
su se poJitjke i drzave oduvek glozjJe svemu sudeci, uvek se
glozjti, jer politjkama i drzavama kada to
Ideje su da se s
cima, medju sobom, otimlju vlast - svih
i svjh pokreta u istoriji. su
utoliko i zapadaJj zapali u i gramzj-
vost sto vlast blla se 1 samjma
sebl kroz borbe morali otkrjvatj kakvj su
1 drugi Ijudi, kova" - kakvjma jh prj-
kazuje Uz to sazdavsi drzave
razlicitlh 1 morao da se vlastitih svetskjh
buducj ovi u dobu mogu da budu 'i svetsklm
velesilama. All tek su u ruhu putevima
docekale 1 bespuca. Bas se tlu
seme raspri i razdora i razdjikava u svim i U svjm
- kao -i mora u pokretu i to'talitarnog
gospodstva ljudskim Privrede kojima su komunistl
',1"planski'"-trebalo da'.rdovedu do projzvo-
19
dnje" do "potrosnje prema potrebama", time, kao sto govorio
Lenjin, i do obezvredjivanja zlata na smesu pogodnu za klozetske
solje - danas traze spasenja u slobodnom trzistu i u zlatnom vazenju.
Umesto ukidanja rata, u koje su komunistj verovalj navescjvali ga
svojjm pobedama, komunjstjcke velesile manje komunjstj-
drzave, ljudskom rodu preti sukob dveju komunjstjckih svetskjh
velesila ..:.-- Sovjetskog Saveza i Kine, ne manje verovatan
nego bllo koje od njjh sa silama "starog poretka ... " "Spasioci"
se kolju medju sobom, "usrecjtelji" naroda prjsiJjenj su
da se brjnu za vlastjtu kozu ...
Ljudskj rod nece njsta zbog kataklizme komunjzma, premda
se ona .rasutjm odredima pravovernih komunista prikazatj kao
konacnj smak samoga sveta. Nece propastj nj komunjstj: jako se
ne. ostvaruje drustvo kakvo su komunjstjcki prorjcalj, komunjstj
kao jedjnke, delom kao pokretj, ne p.ropadaju nego se menjaju
i prjJagodjavaju onome sto drustvo moze - sto mora da bude.
Ali bllo kako b'jlo, za vlastjte nesrece:
bas zato sto su tvrdogla\,/o .. drustvom verovali da
mogu promenjtj ljudsku prjrodu, n}ihove jdeje i njih same neumjtno
razarala satjrala bezmernost i bezumnost nasilja koje su vrs'ili.
Ljudsko u komunizmu, kao svuda uvek u toku ljudske jstorjje,
potvrdilo se nepodobnjm nepodatnjm za makakve jdealne modele,
pogotovu one kojj jdu za tim da skuce njegove granice i propjsu
njegovu sudblnu.
Ali, uprkos svemu tome, protivnjci komunizma prevaritj same
sebe ako se prerano poraduju, pogotovu se pokazatj kratkovjdim
i nejzvodljjvjm macjji pokusaj da plodove i patnje i borbe
naroda i slobodnjh duhova iskorjste za sebe.
Uostalom, na suprotnoj, nekomunjstickoj stranj vrse se i vec su
izvrsene mnoge promene. Ako blse kadri da se istrgnu iz nasle
djenjh jdejnjh shema opsena jos zjvjh podela i suprotstavljanja,
ljud'i naseg vremena vec blse mogli mirne duse reci: nema vjse nj
kapitalizma, ni komunizma, bar ne nj u Zapadnoj ni !.1 lstocnoj Evropj.
Zapadno-evropskj kapitaljzam, kojega Marks opjsivao i cjju propast
proricao, ako nije nestao, toliko se jzmenjo da na svoje mladenacko
b'ice ne licj njmalo vjse nego, u obratnom smjslu, savremenj jstocno-
evropskj komunjzam na ono besklasno drustvo iz Marksovih
vjzjja. Ne postoje vjse model-drustva kapjtalizam socjjalizam. Ona,
u stvarj, njkad njsu postojala, sem kao manje-vjse vernj vremenj
opisi naucnjka, ili kao varljjve vjzjje sanjara ogorcenjima suzene
i jskrjvljene predstave boraca, koje su se mahom zavrsavale u jalovjm,
alj utoliko stravjcnjjjm opjtjma despota nad ljudskjm blcima i ljudskim
zajednjcama. Pojmovj kapitaJjzam, komunjzam, i socijalizam, ukoliko
oni ne znace slobodnije licnosti, veca prava drustvenih grupa i pra-
vednjju raspodelu dobara nego danas, prjpadaju ranijim epohama; sto
se ljudi na lstoku na Zapadu s njima susrecu i danas, i sto
svemu sudecj morati jos zadugo protivu njih da se bore, tome
20
sto su jdeje, poput vampira, kadre da zjve i posle
smrt1 1 odnosa koje su nadahnjivale - sad vec kao duhovno
bunilo ucmalost drustvenih grupa drustvenih obuzetih me-
njanjem i propadanjem.
Narodi, ljudi, ljudski rod vec zive u novom svetu, iako jos misle
u starome - u tome su ljudske nevolje i ljudske nade.
SUMRAK IDEOLOGIJA
Skoro m1 da op1sem muke i koje sam pre-
:patio dok sam u zatvoru,
kao rezultat mojih da rascistim sa svojim idejama
raz.misljajuci znacenju, njihovoj i ko-
ishodu, razmjsJjajuci revolucijj, njenim i posle-
dicama, njenom i izdajstvu. ne! Ne zbog toga sto
sam zrtvovao toliko od radostj u zivotu i stvaralastva
mojih najboljih - sirenju ideja i revoluciji; to moja
najveca radost moj rad. Nesto drugo u pitanju:
manje egzistencija kao samoga sebe. Uz to, tokom
deset koje sam proveo roblji, nasao nikoga s kojim
sam mogao da podelim svoje i razmisljanja koja su, logicna
ali s mukom izlazila iz moje usamljene svesti u neogra-
nicenu, - u svet gvozdenih resetaka, zidova,
i malih grupa osudjenih prestupnika.
godine sam proziveo izdvojen od ostalih - da
blh negativno uticao, kako mi ne bez cinizma sa
mesta, u stvarj da oni prenosjli vestj meni
preko njjh nesto proturjo - s staraca, razll-
cjtjh vera osudjenjh za ublstva. S uvek
jedan pismeniji osudjenik, vreme dva-tri skolovana
clana partjje, osudjena zbog alj mada njsam imao sta od
njih da skrivam, sumnjao sam u njjh kao u douskjvace uprave, u
:slucajevima bez i s pravom ... su me svakog meseca,
s predanoscu onih kojj se bore za najdra-
zeg, jedinog stvora u otudjenoj, obezljudjenoj stvarnostj,
supruga stefanjja i sjncjc Aleksa. Alj su se, s
'Onjh koji se da samj ne budu okrjvljenj za naklonost prema
Jeresi glavnom otpadn'iku, starali da te posete ne predju propjsanih
pola sata, tako da sam sa zenom jedino mogao da izmenjujem
brige i nemire, prazne nade jskidane ...
Starci-ublce, mahom izlapeli i nepismenj ili jedva pjsmenj, blli
su jedinj ljudskj stvorovi s kojjma sam jmao nejzvestacenog dodira,
all brjgama za letinu i domace, zjvotu selu
22
1 svakodnevnim, jadnjm, sitnim - zatvorskim

Svj su onj blli poboznj cesto sam se pitao: sta te ljude nagoni
da veruju u Boga? Da li mogu postojatj ljuai bez vere, bez
nekakvog bez cilja i ideala? Oni mi nisu ni mogli ni umeli
odgovoriti, mada medju njima cestitih 1 tupih,
podmuklih i prevrtljivih, cak takvih kojjma
nj onemocalost njsu utuliJj porjve k zlodelima. ipak sam iz zivljenja
s njjma ucio - bezboznik, koji nije stedeo
kamolj tudju krv za bratstvo medju ljudjma. Razume se, njsam
ucio iz njihovjh recj postupanja, podstaknut iz razmisljanja
kao ljudskim blcima, s kojima sam, kao sto su to
potvrdjivali zatvorsko nezjvJjenje nedogadjanje, uprkos
razlicitjm zivotnim putevima .... Onj ostatj u mom secanju dok bude
irajalo u mom delu dok za ljude bude imalo ikakve ...
Ako su i uticale mladje osudjenjke da se mahnu religije,
zatvorske vlastj nisu pogotovu tjm starcima, da se
pomole svome Bogu. buducj u zatvoru njje bllo nj
bogomolja, su se, bojeci se da se ne zamere vlastima, molili
krjsom, drugima moljenje bllo potvrda u veri,
dok su trecj svoje poboznosti iskazivalj i jedjnj ne-
kaznjjvi otpora vlastj datom drustvenom poretku.
odnosa izmedju vlasti i poboznih ljudi jzrazio jedan
strazar, kad sumanuti starac upitao da li da
se prekrsti: "Nije ali nije lepo". - Medju starcima,
nije nikakve, ni verske solidarnosti - cak takvih koji su
douskivali strazarima onima cija verska revnost makar
bezazleniji nacin odudarala od reda i nepropisanih, ali
svima politickih doktrina i autoriteta.
Ali tako cesto u omrazi,' medjusobnim tuza-
i u - svj oni su neodstupno
verovali u dobro, i bezmerno, ciji su deo i samj
onom sustinom ili vjdom svog koje takodje bllo
cjsto od grehova nepodatno zjvotnjm nevoljama . . . 1
sam jmao nekakvo slicno, neiskazivo saznanje vlastjtom
nedatnim stvarnostima, koje jstovetno s ne-
osecanj'em vlastjte, odnosno ljudske u otporu
objektivnom svetu, - sjlama zakonitostjma koje vladaju
nj'ime. saznanje, to sam sebl objasnjavao se preda
mnom pred drugima pravdalo drukcijjm verovanjjma
sto su u mojih staraca, alj u svojoj --'- u
kornosti zloj stvarnostj i nadi u neku buducu, nestvarnosnu vanvre-
m>enu pravdu, s njihovim verama. to
se izgradjlo u meni u toku samotnog zivota, kojj me
obrekao poJicjjski pritisak, u toku
celijskog zatvora, u kome sam se, se pred ludilom ili poka-
janjem, odlucjo za ludilo i ___; pobedjo sebe i stvarnostj 1 sile koj'e su

mi takvu dilemu ... Da, to se
probllo u moju svest i uzililo u ali sam pamtio i kad se
zacelo - pamtio cak sat, kao sto su, kako sam
citao, i pamtili u kome im se otkrilo
...
u 7-8. decembra 1953.
lako sam kao zaspao oko probudio sam se;
kao s fatumskim saznanjem da necu
mocj da odustanem od svojjh pogleda - tada su vec jzJazj/j moji
"revizjonjstjckj" clanci u "Borbl", da me oni nejzbezno dovesti
u sukob s drugovjma jz komjteta, s kojjma sam sagore::>
svu mladost i pola svog zrelog doba radi ideala kojj se posle to/jko
nada, krvj otkrjvao neostvarivjm. supruga
stefanjja necujno spavala na drugoj stranj sobe, sam opazao
njeno prisustvo u u ubeskraj rasprostrtoj. Pokusavao sam
u sebl da odgurnem u saznanja - da
se u menj samRom, vec zb'ilc/ cemu cu
moratj da podredjm, zrtvujem svoje 'zjv/jenje, nade
Znao sam da. jzgleda u pobedu, um
sudblna Trockog govorjo sam sebl: bolja sudblna Trockog
Stafjjna - bolje porazen unisten, jzneverjtj svoj jdea/,
svoju savest. cak mj se motao kroz glavu broj godjna
- najcesce su to brojevj 7 ili 9 koje kao da sam vec
osudjen. Vjdeo sam sebe samotnog - s drugovjma kojj me preziru
panjkaju, s zaprepastenom medju tzv.
ma!im ljudima kojj se dvoume da li da u meni vide ludaka ili mudraca.
Ali ta opiranja su kratkotrajna - svega dok
sam se od sna i toga Jer sam vec znao - da, bas
znao - da to moje istinsko od kog se ne mogu odreci,
uprkos kolebanjima kojima se podajem onjm mnogo na
koja cu prjsiJjavan. Ustao sam, presao u radnu sobu, upa/jo
svetlost u beleznicu ukratko - u dve-trj upisao to saznanje
vlastitoj nejzbeznosti raz/jkovanja i od vodecih drugova
partije - vlastjtoj mocj i/j .nemocj da skrenem s toga puta ...
Dvadesetak dana kada mj Kardelj kojj se dotada sa mnom
slagao, ali se, u medjuvremenu, preobrazjo u mog tuzjoca,
saopstio pocetak obracuna sa mnom - sam, mada moja zena
protiv toga, unistio taj moj zapis, iz bojazni da ga se tajni agenti
dograbe, da bude krivo kao da sam unapred
planskj" vodjo svoju "antjpartijsku" delatnost. Jer dojsta, mada
u mojoj antjdogmatskoj i svestj i plana, na su me
otpocetka - uprkos pustosnom otporu kojj su jm pruzala
moja dotadanja verovanja, moja odanost drugovima naslade koje
jedjno kadra vlast da pruzj - prjsiljavale jedjno neodoljive, moje
tmutarnje i spoljne drustvene sile ...
Od te nocj sam se postupno, alj nezaustavljivo udaljavao od
dogm/ i stavova i s realnostima svoje zemlje
24
i u celini, ali ne do danasnjeg dana ni
drugima da time postajem "antimarksista" ili "antikomunista",
pogotovu da sam se priklonio Zapadu jfj "tudjjm ideologijama".
isto mogu recj i za svoj odnos prema religiji - udaljavajuci se od
marksistjckog dogmatizma, se priklanjao njkakvoj verj, ukoliko
takvjm neko ne smatra moje ucvrs6ivanje u neotklonjivost sa-
vestj borbe protjvu nasjfja nad ljudskjm zjvljenjem, u
coveka od kosmosa Jjcne sudblne od sveljudske, u ne-
mogu6nostj ljudskog uma uprkos bas zbog njegove otudje-
nostj od drustva materije. sam, jednostavno, postupao vjse --r
svojoj savestj, nego svom znanju jskustvu. 1 zbog toga sam manje
sravnjivao marksjsticke teorije s realnostjma komunjstickih drustava,
sto sam tezjo ka jskazivanju vlastitih vizjja i realnosti.
Jer podudaranja izmedju jdeja i budu6e, ostvarene realnostj njgde
njje nitj moze da bude, budu6i covek jedino kadar da
ovu ocrtava da se za nju borj, ne da poput Boga, stvara jz
svoga uma. hteo, nj danas ne da porjeem reccu,
da rasturam nj kamjcak izvan onoga sto nove reCi novj cinovj kao.
takvj sobom nose. Zbog toga svoje "otpadnistvo" nisam opazao kao
razocaranje i amblcjju, mada i kod mene bllo jedl},og
kao tvoracki cin - iskazivanje novjh jdeja, prodiranje u
mogu6nostj za narod svoju d-rzavu, za ljude.
ako zrtvovanJe svog opstanka svojoj savesti i prjvolevanje
jdejama umesto realnostjma znace veru, onda sam u toj no6i
nasao svoju i - poput mojjh sapatnjka staraca-osudjenika - njome
podgrevan krepljen da prevladam tesko6e pritiske koji su
jznad onog sto moja svest, svakako svest mojih ugnjetaca,
blla kadra da pojmj. Ovo jznosim kao, prezivljavanje koje
moze i koristjtj, ali i dodajem da takvo svoje ponasanje na smatram
junastvom, nego podredjivanjem imperatjvima kojj su svojstvo i drugih
ljudi, kadgod zapadnu u priliku da se bore za neku svoju "vecnost",
za neko svoje pretrajavanje. Medju mojim starcima osudjenicima
tesko bllo na6i nekog koji ne kadar da umre za svoju veru:
ni nisam mogao, cak da sam hteo, da postupjm drukcije, uprkos
strahu, sumnjama jadima.
Alj stvaranje, premda cin" - patnja prokletstvo
za samog tvorca. sam, radi ideje, radi samog dela, vodjtj racuna
stvarnostima.
S pobedom nad Staljinom, Tito bio svom vrhuncu, ali se
ve6 treznio od se da se oslobodjeni tokovi ne
jzvan nje9ovjh korjta, najmocnjji delovj sveta
bili su duhovno zakrvljenj svrstanj u dva cija su oruzja
apsurdne vidove 1 kosmicke razmere. Zaustavljanje u tunelu, ve6 pro-
kroz staljinjzam, menj se manje prikazjvalo kao uzaludnost
zrtava nadanja, nego kao osporavanje mogucnostj da se otvori prosire
1 rascjsti trasa ka kretanju drustva, u
zakrvljenosti sveta sam slutio teznju, opazao nejzbeznost
25
:k njegovom jedinstvu. 1 mada sam slutio da gazim u nedogledne
rjzike stradanja sam znao da Tjto nije Staljin - da su Staljinova
bezumlja i dogme kod Tita vec promisljenosti pragmatizmi. Poznavao
sam njegovo nagonsko, uvek budno osecanje opasnosti, koje ga
teralo u naglosti. Alj sam znao i da on svoje naglosti svestan i da
ne podleze kada donosi vazne politicke odluke. Slutio sam da me
Tito nece unjstiti vec i zbog toga sto time naskodio vlastitom imenu
prosirio znacaj mojih ideja.
Ali u svojim naslucivanjima njsam mogao sasvim siguran -
Tito ponovo !jcnu vlast u partiji, koju borba sa Staljinom
ucjnila oligarhijskijom, tjme - za odnose ! pojmove u dotada stalji-
partiji - demokratskjjom ... Odlucnu promenu u Titovom
stavu, u mom saznavanju zastoja u demokratizacijj, imalo plenarno
zasedanje Centralnog komiteta na Brionima, u leto 1953. godine.
:nisam pred Kardeljom i jos nekim drL!govima mogao da sakrijem
svoJe negodovanje sto se citav mimo oblcaja, okuplja u Titovoj
ostrvskoj rezidenciji, ne u svome sedistu u Beogradu - ali Kardelj
mi odvra:tio da to nije vazno, oni drugi su pogruzeno cutali. Bilo
neceg nelagodnog u atmosferi i u aranziranju - nasli smo se u
bogatom komforu, ali kao u tvrdjavi, s nepotrebnim strazama gardijskjh
oficira svukud unaokolo. za vreme samog zasedanja Tito mi
znacajno dosapnuo: Treba i ti, Djido, da govoris - da se ne
mislilo kako se ne slazemo. Porazio me taj nacin, jos vise Titovo
zaobllazno isticanje da se moramo slagati. 1 govorio sam, mada dnevnj
red nije imao veze s mojim zaduzenjem i mojim 'interesovanjima:
to smuseno, protivrecno jzlaganje coveka koji se upinje da ugodj
drugome i da ne izneveri samog sebe. Prekonoc sarn se pribrao
i sutradan, na putu preko Like, gde smo skrenuli u lov na pastrmke,
rekao sam Kardelju da necu moci podupirati takav kurs - ali on
mudro cutao, napomenuvsi da preuvelicavam jednu prolaznu
-etapu j'ednu nebltnu crtu "naseg socijalistickog razvitka". Ni dva
moja kasnjja licna susreta s Tjtom nisu zaustavila moje plivanje uz
:Struju. Prvi susret se zblo rano s jesen; 1953. godine u Belom dvoru,
moj zahtev da cujem njegovo misljenje mom pisanju, drugi
nedugo potom, na veceri koju su Titova i moja zena smislile priredile
mom stanu za njega, Kardelja Rankovica njjhove zene. Na
sastanku u Belom dvoru Tito rekao da mu se mdje pisanje dopada,
ali sam nazreo da on ne misli bas tako - da se njegovo misljenje
tome jos nije na vecerj kod mene - jedjnoj te vrste
u najuzem partijskom vrhu, sve skladno, ali odmereno - kao
kdd ljudi koji su jzislj pobednjcima iz strasnjh bor'bl 'i vec postall
mudrj, ali i oprezni u medjusobnjm odnosjma ...
bstao sam, takd, nespojem, u dvoumljenjima - sve do one nocl
7-8. decembra 1953. jos revnije sam potom nastavio s jzla-
'ganjem svojjh pogleda, all s nastojanjima da me
prema Titu i drugovima iz rle zahvati rii rieiskrena pomisao, ka-
moli da upadnem u neka dogdvaranja protivu njih' - uprkos sto
.se oko mene vec sirila praznina i sve cesce me umesto drugarske
srdacnostj docekivala sluzbena hladnoca i pozlobno smjjuckanje ...
Tako sam tako sam se probljao do svojih gledista, ve-
rujuci da sam u pravu, malo ili nimalo hajuci za svoju pobedu ...
Tako tako i danas, nadam se da tako ostati ...
1 nikakvo cudo sto sam, posle svega, dospevsj u tamnicu, po-
stavljao sebi pitanja: kakve veze s mojim udesom verom mojih
.staraca-robljasa ima Lenjinovo doista ni "istorijsko" nj "zivotno" "otkri-
vanje" "sustine" Boga u jednom pismu Gorkom: "Bog ( istorjjski
zivotno) pre svega kompleks ideja rodjenih teskom prjdavlj'enoscu
coveka 'i spoljnom prirodom klasnim - jdeja koje
u v r s 6 u u tu pridavljenost, u s v 1 u u klasnu borbu",l) ili
njegovo "naucno" i buntovnicko - vulgarno i mehanicko "objasnjenje"
religije: "Religija jedan od vidova duhovnog ugnjetavanja koje uvek
svuda pritiska narodne mase, pridavljene vecnjm radom za druge,
nevoljama i samocom. Nemoc eksploatisanjh klasa u borbl s eksploa-
tatorima jsto tako neizbezno radja veru u bolji zagrobni zjvot, kao sto
nemoc divljaka u borbl s prirodom radja veru u bogove, djavole,
u cuda tome slicno".
2
)
cak nj jedno od mesta u Marksu nije Yise moglo da
mj objasni nikakvu veru,. ponajmanje moja verovanja, koja se nisu
mnogo obzirala na stvarnosti ni zazirala od vlastite smrti: "Reljgjozni
.svet samo odraz stvarnoga sveta. Za takvo drustvo robnih projzvo-
djaca, ciji se opstj drustvenj odnos u proizvodnji sastoji u tome sto
se prema svojim proizvodima drze kao prema r m dakle kao
prema r d n s t i m te u tom m t r i 1 n m dovode
svoje privatne radove u medjusobni odnos kao d n k 1 u d s k i
r d, najprilicniji r 1 i g i z n i 1 k
1
h r s 6 n s t sa svojim
kultom apstraktnog coveka, osoblto u svom burzoaskom razvicu, u
protestantizmu, deizmu itd. . . . 1 uopste, r 1 i g z n i d r z stvar-
noga sveta moze se jzgublti tek onda kad odnosi prakticnog svako-
dnevnog zivota budu jz dana u dan pokazivalj ljudima prividno ra-
zumne odnose medju njjma prema prirodj. procesa drustvenog
zivota, tj. procesa materijalne proizvodnje, skinuce sa sebe mjsticni
magleni veo samo kad proizvod slobodnb udruzenih ljudi bude stajao
pod njihovom svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvu
materjjalnu osnovicu drustva ili takav niz materijalnih uslova egzistencije,
koji su samj opet s m n i k projzvod duge bolne jstorije
razvitka" .
8
) Zar vera mojih staraca odrazavala ikakvu stvarnost sem
unutarnju, na primer, njihovu i njihovih predaka? Zar katolicizam nije
jsto tako pogodan kao i protestantizam za "burzoasko razYice"? Zar
budizam (na prlmer, u Japanu) nije takodje "najprilicniji" za "drustvo
1) V. I. Lenin: "Socinenija", cetvrto izdanje, Moskva, 1955, t. 35,
str. 93.
2
) t. 10, str. 65.
3
) Karl Marx: "Kapital" I, Beograd, 1947, str .. 43.
27
robnih proizvodjaca"? 1 zar zjvota"
i ljudi
Zasto, kako vere traju traju jako vjse "odraz
stvarnoga sveta" jz koga trebalo da su
jzborom svoje sam pre zatvora opazao da
se moje ideje svesti "odraz stvarnog sveta",
u "kad proizvod ... stoji pod
da
- da to isto
Dopavsj 1956. godine, vec drzao da rnarksistjcke
postavke "odumjranju" religjje od
A!i da to ikakvog utjcaja
drzanJe, b1lo b1t pogleda. u
svoje ideje, se u ucvrscjvao ocvrscavao jsto-
- ali jz racionalnih, slicnih, nego jz
- postajao sve
od kojj se, razoqaravsj
se u verj, jfi teze
nisam gublo svoju "veru", "nasao" svoju "veru" u
uslova ljudskog u
postoJecjh - kako Jstoku, tako onih
na Zapadu, vec
'
ako su kadgod, spopadale
u moju u vjseg
se odvjja sve, moja - jstog se u
protivu takvih slabosti Uzj.vao
u da se, ako Boga
p.obunjo njegove njegovog
- kao sto se
koju u despotsko, osvestano jedinstvo partjje.
protjv "vjsjh sjJa" prjkazjvala se jsto
covekovog stvara/ackog postojanja kao sto i njegovo
lagodjavanje 1 da su tada
"covek jedjnj stvor kojj odblja da btJde sto
jeste" ...
1
) se, dakle

svakako jh u svoje
zatvorske beleznice da ta svoja i
Alj pri tom u raslo stovanje ljudskjh svega
ljudskog sto unjstava ljudsko
doktrin_e ideje> prjkazjvafj su se u
kroz. vlastJtu kao vjdovj nejzbezne
ljudskog zivota, kao ljudske veze sa svetom
... Opstao odrzao sa ...
1
) Camus: "L'homme Paris, 1951, str. 22.
2
) str. 36. '
28
Zakljucjvao u u stvarnosti vazno
u sta ljudi veruju - vere su zastave, ali u trenutku
jzgledao presudnjjjm - za mene za sve koj1 su se razuverili
u - odgovor na da li ljudi ili ne moraju
da da borba u bez jdeja, bez pro-
grama? kategorjcno: covek bez vere,
bez jdeja jdeala, kao covek bez u svetu
- u svetu vlastjtog oni kojj tvrde
da covek bez vere, bez jdeja 1 ideala - jedjno otkrivaju
vlastitj vjd Alj da da da se bore. Njjhova
Ne ne
takva gledanja takva mogucnost
da se jkakvo drustvo, pogotovu tvrdokorno
1 nepodatno kakvo mada borilistjma na odmet
gledaocj, u ne pobedjuju.
Cjtaocu sva ova moja mogu izgledatj
jdeje, u samotnostj na koju sam njsu
mogle, n'iti pouzdanjje potvrde do nacina na koji su na-
stajale.
Takav jzgleda mj zbog toga
:Sto sam se bas kroz jskusenja, kroz klonuca
ubedjjvao da ne mogu nj postojece reJjgije
nj neka reJjgjja.
to ne zbog toga sto znacaj neizbeznost
re/jgjja sto manje u svoje
i svojjh jdeja, tj. da u nastati vec
poglavjto jz - jz njegove jdeologije
i njegove stvarnostj. Na
uloge religija u navodi pre svega sama njihova priroda
i njjhovo buducj se odnose, poput politjckih doktri-
neko drustvo ili sjtuacjju, na
ljudsku covekovo Religije
krepe coveka mogucnostj koje mu pruzaju
svest stvarnost, ali ne mogu da ovo ili ono
drustvo, cjlj sezu i svakog odredjenog
drustva. Za jzfaze iz date one su nepodob'1e
i zbog toga sto su ljudj u ovoj i onako vec presjcenj svako-
jakim zakonjtostjma - dakako
Jer se menja jz sebe, tj.
demokratskjh socijalista, kritika
i ideje koje ga posedovatj novu, stvarnu i uverljiviju
naucnost ideologija. Svest za drustva u kojima
jos dugo bltj opsednutj "naukom" !'naucnoscu".
Tako i s on postaje mogucnjm, tj. demo-
jedjno bez njegove - bez marksistjcke dogmatike kao "ruko-
vodstva za akcjju", odnosno p.rivilegija 'i vlastj na osnovl ideoloske
pripadnosti. mada su se mogucnosti komunizma da izgradi naucnu
29
i.deologiju kao iskljucjvo saznanje svetu coveku, samjm tjm i da
zameni religjju, pokazale ogranicenjm ve6 se preobrazile u bezbojne,
okostale dogme, to samo sebl ne pruza religijama njkakvu posebnu
mogu6nost, sem da u novim uslovima same nadju nove mogu6nostj
za same sebe. ceznja za nebeskjm carstvom kod C:oveka neugasiva,
ona ne moze ljudjma, jspacenjm obespame6enjm njegovjm nasjJnim
jzgradjivanjem, da zameni mogucnu poJjticku, jntelektualnu i ekonomsku
slobodu.
Reljgjje su, ocjto, pretrajale u komunjzmu pokazuju se trajnjjjm
od njega, njsu obavile stvarnu krjtjku nj njegove ideologjje ni
njegove stvarnostj, njje nj njihova slabost, n; greh - to jedno-
stavno spadalo u njjhovu prjrodu, njsu dotle nj sezale njjhove
mogucnostj.
svako "pravjJo", ovo, dakako, jma odstupanja: neke crkve
su se mesale manje, neke vise u drustvene odnose, ima jh koje
i dandanjj nadgledaju poJjtjcke partjje. Alj tu se, onda, radj drustve-
noj, akcjjj koja reJjgjjj namenjuje vecu ilj manju jdeoloskrJ,
poJjtjcku ulogu, cjme narocjto obllovao Srednjj vek, cega
verovatno, u buducnostj. U katolickjm zemljama nj komunjzam
na vlastj, ocevjdno, nije uspeo da crkvu reJjgiju Jjsj i tjh strana
njjhove delatnosti. Zbog toga nije jskljuceno da nekj pokret, narocjto
u tjm zemljama, ne uzme rel'igjju za svoju jdeologiju na njenoj osnovj
jzgradj manje-vjse uspesan program poJjtjckog delovaf!ja. Tome su
svakako razlog koliko svetski karakter Katolicke crkve, toJjko njeno
uocavanje kretanja prjlagodjavanj'e stvarnostjma. Zbog toga ne porj-
mogu6nost takvjh pokreta, al'i ne verujem da su oni, jedjno
onj, kadrj da shvate obuhvate svu novu, raznoJjku slozenu, mjsaonu
i stvarnosnu koju doneo namece komunjzam.
Ocjtuje se da samo drustvo nejzbezno zapada u zastoje i ne-
slobode ako se savest njegovjh pojedinaca, odnosno reljgjje, nalaze
pod prjtjskom monopolistjckjh jdeologjja, crkva u neprestanom prenju
s drzavom oko prjmata. Ali crkveno vodjstvo njje ne moze
lstovetno s poljtjckjm, njtj menjanje drustva jzvodljivo bez jasnih,
razradjenjh ostvarjvjh programa, i odvaznjh umnih vodjstava. Tako
uvek drukcjje ne moze nj da bude medju ljudjma,
dobro ili lose. Sloboda jma granjce, ali ne moze svojjna: kogod
pokusao da posvojj slobodu za odredjenu doktrjnu, ili odredjenu
drustvenu grupu, jedjno uspevao da ove Jjsj slobode.
Na takve mjsJj navod1 savremenj odnos izmedju reJigjje i ko-
munjzma: sve dok su komunjstj nastojaJj na svom konacnom, u stvarf
religioznom cjJju, onj njsu mogJj naci zajednjckj jezik s religijama.
Danas onj, 'medjutjm, nalaze s njjma takav jezik u onoj merj u kojoj
se, makar i precutno, odrjcu jdeaJnjh ciljeva, njihova idejna i druga
monolitnost razlaze u pragmatjcarske ideje ostvarjve,
dogledne zadatke, kakve manje-vise imaju i druge partjje sjrom belog
sveta.
30
Komunlzmu ne samo sto njje uspelo da postane reljgjjom, dakako
"naucnom", nego se raspao kao svetska, raspada se i kao
polisticka nacionalna jdeologjja. Komunjstjckjm pokretima u buducnosti
ne ostaje nista drugo nego da u najboljem slucaju budu ono sto
u stvari i jesu: drustvenj poJjtj(:kj pokretj kojj se naporedo s drugjma
bore za odredjene drustva vlastj u svojjm nacjonalnim uslovima.
11
Proslost ziva stvarnost c1m pocnemo njoj da razmisljamo ili
da jstrazujemo, zbog toga nije mogu6no otkritj u svoj njenoj
raznoljkosti, cak i kad onaj kojj za tjm jde mogao da se lisj vlastjtjh
pogleda. lstorjjsko mesto Marksa utoJjko teze odrediti sto
njegovo ucenje ne samo prisutno, nego ovaj ili onaj nacjn aktjvno
u svjm oorama savremenog drustva. ne prilazim Marksu ni kao
lstoricar; jer to i njsam, niti kao neko od onih koje njegovo ucenje
ozlojedjuje ugrozavanjem njihovog polozaja, nego kao njegov dojuce-
rasnjj prjvrzenjk, koji kroz jskusenja svoje zemlje i vlastjta jskustva
osaznao neostvarivosti njegovjh rdeja. Zbog toga se (:jn! da danas
mogu sa ovom mogu6nom savesnos6u da jzlozim svoje, makar
potpuno, mjsJjenje Marksu jstorjjskoj ulozj njegovog ucenja.
delo svakog genija, i Marksovo sintetizovanje: svojim
ucenjem spojjo i razvjo englesku poljtjcku ekonomiju (Smith, Ricardo),
francuskj socjjaljzam (Saint-Sjmon, Fourjer), nemacku kl::1sjcnu filo-
zofjju (Kant, Hegel, Feuerbach). Alj to njsu svj, nego jedino naJ-
odsudnjji tokovj tadasnje ev.ropske mjsJj su posluzili kao osnova
njegovjm pogledjma. U njjh su utkana : dostjgnuca mjsJilaca
i naucnjka od kojjh su neka, mada u duhovnoj istorjjj Evrope ne tako
znacajna kao pomenuta - na prjmer, Mjnjeovo jzlaganje Francuske
revolucjje kao klasne borbe - mogla da pobude njegov imagjnatjvni
duh na orjgjnalna i najdalekoseznjja uopstavanja. Tim povodom, jzgleda
mi da su nedovoljno jstaknuti i istrazeni odsevi Spinoze u Marksovoj
mjsli, za mene nepobltnj u pojstovecjvanju slobode s nuznoscu, vero-
vatni u apsolutjzovanju kod prvog - Boga, kod drugog - materjje.
Marks jz nemacke jevrejske porodjce presla na prote-
stantjzam. Veoma rjzjcno, medjutjm, tvrdjti da to dvojstvo - ta
obrecenost na jevrejstvo uprkos sazjvljavanju s nemstvom, uticalo na
njegovo opredeljenje njegove vjzije. Ali hema sumnje da se on vec
na pocetku svoje delatnost. (na p11jmer u "PrjJogu jevrejskom pjtanju" iz
1844) iskazuje jednjm od onih Jevreja kojj trpe zbog svog porekla
bas zbog toga ovo, kao ukletj, sve neodoljjvjje potvrdjuju onjm sto
u jevrejstvu i u njima samima najvrednije. Zbog toga mi se i cinl.
buducj se on danas otkriva pre svega prorokom, da njegovj korenr
pocjnju u samoj - u neumjtnostjma koje su drevnj proroci
otkrjvaJj "jzabranom narodu" 1 ljudskom rodu.

Alj nema vece nepravde koju blsmo moglj zadatj jednom genjju
nego ako blsmo njegove mjsJj jstrazjvaJj jzdvojene jedne od drugjh
od ceJjne - takvo postupanje nas obmanulo da nj u sekspjru
i Arjstotelu nema mnogo orjgjnalnog. Medjutjm, Marks spada u one
jzuzetne duhove kojj u sebl sazjmaju cjtave epohe - da parafra-
zjramo s. EJjota - prjsjJjavaju sve dotadanje vrednostj ne samo
da jm ucine mesto, nego da se odmere prema njjma. Nesagledjvo
mnogostran. Marks se, rekao najsnaznjje jskazuje trima svojjm
svojstvjma koja cjne celinu u svim njegovim deljma: on
najme, jstovremeno - prorok, naucnjk pjsac.
Verovatno se sam Marks najsladje podrugnuo da mu nekt'
ukazao na njegova prorocka svojstva: jer ako najteze postatj pro-
rokom u svojoj zemljj, jos teze znatj proroku, pogotovu .u trenutku
kada jzrice prorocanstvo, da li ili njje prorok. Uprkos tome, Marl<s
otkrjva, tek danas, ne samo kao prorok, nego kao prvi prorok
svetskog znacenja svetskjh razmera, kojj uz to - kao svi istjnskj
prorocj - svoja prorocanstva jzrjcao s jzuzetnom pesnickom snagom
obrazlagao jh s upornoscu uverenoscu onoga kome se otkrila vjsa,
konacna istjna.
Marksova epoha, u kojoj su se seljacko zanatJjjsko prjvredjjvanje
naglo preobrazavaJj u industrjju planjranu usavrsavanu naucnom
tehnologjjom, morala obllovatj prorocjma utoliko vjse sto tako
korenjta promena evropskih drustava blla pracena bedom i surovostima
i cupanjem seljaka zanatlija jz njihovjh stoljetnjh oblika zjvota na-
vjknutjh .iacjna mjsJjenja. njjedan od tjh proroka, jzuzev Marksa,
njje shvatio - njsu nj mogli shvatjtj, buduci niko od njih njje
posedovao tako svestran, sjntetjcarskj um, njtj toliko bespogovorno
verovao u moc nauke u toj meri se njenjm metodjma - da
sve nacjje, da svj ljudi na ZemJjj moraju jzmenjti neprestano menjatj
svoj nacjn zjvota, time svoje drustvene odnose, prilagodjujucj jh
nezaustavJjjvom usavrsavanju industrjje.
ako prorostvo nije drugo do predvjdjanje neizbeznosti - onda
Marks najvidovitijj prorok jndustrjjaJjzovanog nacjna zjvota, ukjdanja
razlika izmedju umnog fizickog rada proizvodjackog povezivanja
ljudskog roda, mada se - kao i svakj prorok - prevarjo u pogledu
konkretnih nacina snaga koje to obavjtj. 1 mada se takodje
moglo recj da on predvjdeo da te promene razorjtj zatecene
svojlnske odnose, prevarjo se - kao svaki revolucjoner - u pogledu
drustva kojj iz toga proizicj: prjvatna svojina doduse njje vjse
svetjnja u drustvjma koja on jzlozjo bespostednoj kritici, nj
drustva koja su njegovj pogledi nadahnuJj nisu onakva kakvjm ih
on zamisljao.
kao najuverenjjj najuverljivjji, mada ne jedjni prorok, Marks
najdoslednije prjsao drustvu kao predmetu naucnog jstrazjvanja
i samim tim zasnovao modernu nauku drustvu (socjologiju), mada
bllo drugih kojj su se tjme bavilj: prvenstvo u tome ne moze prjpastj
nl Ogjstu Kontu (Auguste Comte) nj Herbertu Spenseru (Spencer)
32
prvome zbog toga sto on dtustvu vjse razmjsljao nego sto ga
izucavao sto su njegova zakljucjvanja zasenjena mjsticjzmom, dr:.J-
gome, cak kad posedovao Marksovu dublnu i vjzjonarstvo, jz
jednostavnog razloga sto su se njegove studjje drustvu pojavile
posle Marksovjh. Jer mada za jdejne poJjtjcke borce vazno
kojj su se Marksovj zakljuccj pokazalj tacnim kojj netacnjm, za
jstorjju ljudskog mjsJjenja nauke bltno da on prvi uvjdeo da
drustvo mogucno jspjtjvatj kao koju bllo drugu pojavu u "Kapjtalu"
prjstupjo ispjtjvanju jednog njegovog oblika (u prvom redu engleskog
kapjtaljzma).
sto se, pak, tjce Marksovjh vjsokjh svojstava kao pjsca, ona su,
mada uocena vec u njegovo vreme, najmanje blla analjzovana. Ni
se necu - zbog prosto.ra drukcjje namene ove knjjge - na njjma
zadrzavatj, jstjcuci u prvom redu baroknu raskos njegovog stila, zjvost
sjrinu njegovjh asocjjacija, olimpijsku visjnu njegovog humora cu-
desnu moc ostrascjvanja najsuvoparnjjjh podataka najbanaJnjjjh sjtua-
cija. Marksovi opisi bede i pozjvjncenosti proletarjjata gramzjvostj
i bezdusnosti kapitaJjsta, na pocetku !industrjjske . revolucije, spadaju
u najpotresnjje dokumente slike koje j'kada pero docaralo,
njegove analize poJjtjckjh borbl u Francuskoj, na/ocjto vladavine Luja
Bonaparte ( Loujs Bonaparte), u najplasticnije ncijzjvJje sJjke istorijske
stvarnostj. U njegovom podtekstu tutnje - neumjtnih bojeva
Homerovifl - neprekidna razracunavanja nepomjrJjjvjh ljudskih skupjna,
u njegovjm vjzijama se slute - poput bezumne jgre sudblne u
Sofoklovim dramama - bezobzirna zatiranja citavih civilizacija radi
jednog novog vjda neprolaznog, vecnog ljudskog sna bratstvu je-
dnakostj.
Sva ta svojstva, cak ako se od njjhi mogao odvojjti upliv nje-
govjh jdeja u svetskjm razmerama, stavljaju Marksa medju \ najzna-
cajnije duhove ljudske jstorjje cine njegovo prisustvo u nj0j neza-
boravnim neotklonjjvjm, cak i posto njegovo izgubl tloi zamre
u drustvu. .i
Nijedan od njegovih saradnjka ucenjka ne odljkuje se njf lepotom
njegovog stila, nj dublnom njegovih misJj, pogotovu njegor' om sve-
stranoscu, mada medju njjma bilo revolucionera (Lenjin, Mao-Ce-
Tung) koji su uzdrmaJj zemaljsku kuglu drzavnjka (Staljin)\ koji su
najodsudnije svetske odnose. Kreativnost svakog od\ njjh se,
medjutjm, jspoljavala u tome sto su, pojmjvsi prevratnicku \ sustjnu
njegovog ucenja, mahom zanemarjvaJj njegovu celinu, razviiaJj onu
stranu koja se u stvarnosti jedjno i potvrdjjvala: pod LenjinoYr{m vodj-
stvom kao partjja revolucjja, pod Staljjnovjm kao aparat jndustrjja-
!jzacija, pod Mao-Ce-Tungovim kao gerilski rat organjzovanost masa,
ali u svjm tim drugjm varjjacijama kao lndustrjjskj preobrazaj drustva
pomocu djktature.
Nesto drukcjja. mada ne mnogo razlicita, izgleda sudblna marksi-
stjcke ideologjje 1 komunjzma kao drustvenog sjstema. Hladnj rat
postavio pjtanje - da li ilj nece (;jtav svet bltj komunjstickj, ali

raspadanje komunizma u nacionalne drzave i nacionalne partjje,
oko kojih se otimlju dve komunjstjcke velesile, konacno potvrdilo
besmjslenost i samog takvog pitanja. U prirodj ljudi i naroda razno-
.likost, nj komunizam vec poodavoo nije istovetna stvarnost, ni
jedna te jsta ideja. Revizija ideologije i prakse se jos uvek vrs.i
u komunizmu u ime "cistote vere", nikog ne treba da impresionj.ra
zaklinjanje sviju komunistickih vodjstava u marksizam ili u marksizam-
lenjinizam: nacionalnog zivota postaju sve razlicitiji i takva
klinjanja su danas pre znak da svi napustaju nepodobnu ideologiju,
nego da ma ko verail. Pitanje svetske pobede komunjzma po-
stavljaju jedino jos vodji i to zbog toga sto njihova zemlja, spo-
padnuta skucena iskustvjma vlastjte revolucije, opsenjuje sebe druge
da se to isto dogadja s citavim svetom.
Ali se zbog toga danas moze postaviti pitanje dalje sudblne
marksisticke ideologjje, i komunizma kao drustvenog sjstema. Takvo
' pitanje, medjutjm, ne potice jz hladnog rata, niti ga namecu neka druga
- "burzoaska" gledanja, odnosno "imperijalistj", kao stc to cesto
jsticu sovjetski propagandisti, nego se ono namece .raspadanjem sta-
njem same marksisticke jdeologije. Sudblnu marksizma odredjuje,
u stvari, menjanje samog komunistickog drustva - stvarnosti koja se
marksjzmom pravdala Zbog toga i plodove promena koje
jz toga nastati jedino i mogu da jskoriste onj kojj ih obaviti -
Jjudi sputavanj marksistickom dogmom, narodj prigusjvanj politjckom
blrokratijom, borcj za slobodu u samom komunjzmu. Teorjja praksa
komunizma uvek su bjle najuze povezane; drukcjje receno: marksistjcka
jdeologija pruzala dovoljno sofjstjckih utopistjckih formula za
pravdanje delovanja komunista, samo to delovanje i previse sile za
odrzavanje moci i sjaja jdeologjje. A!i sada bas to jedinstvo, neza-
lecivo, neopozivo, raskinuto buduci sama praksa prestaje da blva sve
manje moci da bude tj. monopol partjjske
nad privredom, drzavom i ldeolosko, ekonomsko i politicko
sarenilo ziva stvarnost komunistickih partija drustava pod
Ali nikakvo drustvo nije zamisljivo sem kroz ideje idejne
modele, se utoJjko neodoljjvije namece pitanje: sta bltj s ko-
marl<sistickom ideologjjom cjme ona blt!

Stvarnosti savremenog sveta, napose komunizma, jsturaju pred
partije, drugi naCin pred partjje za-
zemalja, dalje marksjzma u ovim
vidovima: 1. opstojanja marksizma kao monolitne
Jjsfjcke ideologije; 2. podmladjivanja i renesanse marksizma
i marksizma drugjh jdeja,
tzv. ideoloske u zemljama pod
Tok zivota vec ocrtao odgovor prvi vid toga pitanja:
se vec poodavno razblo u nacjonalne pokt-ete,
manje vjse od dveju svetskih sila Sovjetskog Saveza
ili Bili su u pravu oni koji su smatrali da kao
34
svevazet:a, svetska ideologija dosegao pod Staljinom najsire razmere,
ali istovremeno i svoje najmracnije, najnecovecnjje najnasilnickije
vidove. Prjlagodjavanje marksjzma posle njegove smrt! - bllo u revi-
diranom Hruscovljevom, bllo u dogmatizovanom Mao-Ce-Tungovoin
vidu - dalo nikakve bltne rezultate ni u sirenju pokreta, nj u
razvjtku teorjje vec zbog toga sto postojanje dva centra - moskov-
skog pekjnskog, kojj se otjmlju hegemoniju nad maljma, nije
moglo da ne ugrozj pravovernost obeju. Sve novo sto se danas
dogadja u l<omunizmu - dogadja se uglavnom u nacionalnim
komunistickjm pokretima i odnosima jzmedju Jedinstvo svetskog
komunistickog pokreta danas nezamjsljivo cak ako i SSSR
nasle zajednjckj jezik, buduci za takvo sto nuzno da one
prestanu postojati kao velike drzave. stavise, odmetanja isto-
drzava od SSSRa ne prestaju, njkog ne trebalo da
zacudi izdvajanje Hanoja od ako se Vjjetnam ujedinjo pod
njegovom vlascu.
Jer, mada su komunistj Marksovom smatrali na-
grehom svjju grehova, jm se vremenom nametnuo kao
najpouzdanijj nacjn da se nasladjuju vlascu - slascu sviju slasti.
sustjnom svjju njjhovih sustjna. Ali prokletstvo slast prvog greha
nemaju mi vec zivimo u perjodu raspadanja nacionalnih ko-
munjzama, marksizma-lenjinizma kao monolitne i monopoli-
sticke jdeologije na nacionalnoj osnovi.
Time smo, medjutim, zasli i u drugj vid pjtanja daljoj sudblnt
marksjzma.
Raspadanje komunisticke !deologjje, o.dnosno
sticke stvarnostj odvija se neravnomerno, kako drzavama, tako
u razlicitim zivota: izuzev Kine, Kube Albanjje,
Sovjetskog Saveza, u svjm komunistickim drzavama
u rasulu doterivanje umetnostj prema trenutnim
pot1-ebama partije ili dogmama, u nekim (na primer
u cehoslovackoj, Jugoslavjjj, Poljskoj) ni tumacenje i razvijanje marksi-
sticke filozofije i sociologije nije vise monopol partijskih foruma i za
to "zaduzenill" funkcionera, nego se njima, manje ili vise krjtjckr
slobodno, bave filozofj i naucnjcj,
Ako su najpre pjsci drugj umetnicj, cije stvaranje se, sem
osta!og, sastoji u zatecenih formi i gledanja, prvi spontano
poceli da ruse Staljinove i Lenjinove, druge marksisticke dogme
- to smisljenj stvaralacki posao filozofa, sociologa i istori-
cara. lz razvalina staljinistickog dogmatizma u lstocnoj Evropi jzrasle
su desetine i stotine nesluzbenih teoreticara, od kojih su
neki - kao, primer, Lukac (Gyorgy Lukacz) u Madjarskoj svojom
razornom krjtjkom staljinizma kao "misljenja bez meditacije" - otvorili
puteve i ka kritickom prjstupu samom marksizmu, drugi - kao na
Lesek Kolakovski u Poljskoj, Karel Kosik u cehoslovackoj,
Gajo Petrovic 1 Mihailo Markovic u Jugoslaviji - u svojim kritikama
vec dospeli do "otvorenog marksizma", tj. marksizma koji ne
35
monop!isticka ideologija, opstojao s drugim teori-
jama i pogledima.
Tako su marksistj u drzavama - jzu-
zev Sovjetskog Saveza, marksjstjcka misao, jos u
partijske blrokratjje pod opsesjjom vodece uloge sovjetske drzave,
njje prekoracila kritjke - otisli
dalje od od otpcra Moskvj
dogmatizmu. Alj to se moze reci za partjjske
premda jz sviju pora izbljaju trulez
iz straha da ugroze vlastjto i vlastodrzacko
uvek da jzjdju iz zacaranog kruga
partjjskog makar ve6 jdeoloskog
polizma, makar ve6 blo su dosada
demokratskj ; demo-
kratske cehoslovacke uspeli slobodom stampe - u oku svjh
partijskjh Evrope, da prekorace
blrokratjja. Socjjaijzam zbog
toga, ocito, stradao - ako pod tim treba. podra-
zumevatj partjjske koja se uzrujala u
Sovjetskom Savezu, kako zbog straha od "ceske kuge", tako zbog
svojjh
razvitak u cehoslovackoj, jos !i
prevrat u Madjarskoj 1956. potvrdjuje da se odvija
ka marksizma, ka kao
listicke ideologije - ka razlicitim varijantama marksizma, i
drugjh s marksistickim. lsto tako,
partije se preobrazavaju u jos cjstije, jos marksistickije
u ideoloski samim tim demo-
kratskjje, samo drustvo kojim jos gospodare u demokratsko,
slojevito drustvo... Zbog toga sam mrak sovjetske
osvjte slobode u Madjarskoj i Nadja (lmre Nagy) morao
doziveti, cak da u kao vlastitu pro-
tmjna u cehoslovackoj kao vlastjta
utoljko sto se zatvora - up.rkos tom?
sto jmao, mogao jmati dod1ra sa zbJ-
u tim dvema zemljama ... Ako se
- ljudj koji se bore za slobodu, opet, kao 1 uvek, potvrdJUJU
svoju ...
Ali dokle jdu marksizma sa svojom kritjkom date
Kakve su i jzgledi te kritjke? Rasprava tome
pruza i uvjd u malocas
marksizma, koja se u stvari postavlja u okvjrjma,
prelazecj u razmerama diskusije i izme-
iskustava.
Bas ta nastojanja marksizma
otkrjva da se u stvari i radi toliko tome koliko jzlaza
iz u koje zapadaju
36
U tim, cisto okvirjma
marksizama jzgledaju sasvjm - u
evropskim u istoc!loevropskjm drzavama. Tako su u
partjjj, u partijama
Zapadu, u toku veoma od dogmatskog marksizma
ka demokratskom socijalizmu, koja prevladjuju s oslobadja-
od upliva velesila od
iluzjjama. u Jugoslaviji su marksisti oko casopisma "Praxis" uspeli
da odrze svoju od da svojim
krjtjkama marksizma partijske - uzgred budj receno:
marksjzma koliko jos vise razmetljivog - uplivisu
tjme poljtjcka kretanja. u Poljskoj
u martu 1968. pokazuju da marksjzam Gomulkine partijske
premda zapoceo kao njje vjse
kadar da jzvlaci partiju i domovinu ispod Moskve,
su prilagodljivcj mogli da pomisljaju da se
odreci privjlegjja koje mu daju drzavom i privredom.
marksizma, kojoj kojom se mahom bave
profesorj marksjsti, prjguseni jzraz ka
i demokratizaciji u samom u tom okviru takva
mogu, od da jgraju ili vecu ulogu
u prelazima od despotskih vlastj
Ali ta su koja se jspoljavaju u k jzvorima
marksizma - cak k mladom Marksu, kojj doduse jos
hegelovskim kategorijama, ali i poljtickjm prak-.
potrebama pokreta - sama su u svojoj
- k drustvu prema "jzvornoj",
jdeji, k utopjji u kojoj ljudj bJii buduci
drzave, poljtjke, nj
"Svakj prema svojjm svakome prema
potrebama!"
1
)
da to idealisticko, prevec i prevec logicko
i
stvarnosti postalo dostupnijim, moramo se, sto
osvrnuti izvore izglede. se danas
pozjva Marksovo otudjenju, koje on formu-
Jjsao kao mladic u
zofskim rukopjsima iz 1844. tek 1932.
cija se mjsao, pogotovu tek jzvlacila jz ljusture
Sam pojam Marks preuzeo
iz jdealisticke filozofije, dakako Hegelove, u kojoj se
proces ldeje odvjja od same sebe u razlicitjm
- prirodj, drustvu itd. Mada Marks svoje cove-
kovom razradio i probudio u "Kapitalu" (u glavj:
1
) Kar,I Marx: "Kritika gotskog programa", u Marx i F. Engels:
"Izabrana dela", 1950, Beograd.
37
"Roba", u odeljku: "Fetiski karakter robe i
"preporodjtelji'" marksjzma se mahom pozivaju
govo koje polazj od toga da
otudjuje od proizvoda, time coveka od
coveka. Ne upustaju6i se u u ovog
u kalupe dijalektjck,ih ali i
moze se re6i da Marks u kao i u
drugjm svojim postavkama, coveku, -
coveka kao da se otudjuje od sveta i od
ljudj i da svojim stvaralastvom to prevazilazj,
prjkazuje svodj jstorjjskj - pro-
Povodecj se za Marksom, uskrsjteljj
su upali u tu jstu djjalekticku zamku jstorijskog
s time doslj do zakljucka da se
u sistemima, moze preob.razjtj,
jzmedju proizvodjaca i projzvoda, u
slobodu - kao da to jzvesti da se ljudskj rod vratj
u praljudsko i kao da to covek kao mogao
prihvatiti sem od svog uma i izu-
vlastite vrste.
mladog Marksa u stvari
celovitog Marksa od samog. sta zbllja ostaje od Marksa i od
ako mogu i iskljucivo
otudjenju - svakako ali i
Zasto, i vratjtj se Hegela,
jzvornije, mozda i lli mit
praroditeljskom Alj to prelazak u jdealizam i re-
Jjgjju. od cega se marksizma uzasavaju kao od
jzdaje. No uprkos takvom, bez sumnje stavu, li
izraz vizija potreba drustva,
ideala
marksizma u stvari i toliko teorije,.
koljko razvitka. uocava mada
uvidjaju da zahtevalo vjse -
revolucjju, za ciju "cjstotu", cak ako u drustvu
i k vise za
revolucije koje su se tako zavrsile.
marksizma su i kao
i samog cijem tlu kao sto
kadar da se od
ali da prilagodi zivot i
prjvredu sjrim i zahtevima
tako i i marksizma s tla i !z
vidika izgleda kadrim da izvrsi stvarnu kritiku
nl marksisticke dogmatike
da od tih kriticara, medju kojima ima pera
1 duhova kadrih da odstoje svoje misli, u toku daljeg
38
i same stvarnosti u kojoj zive, po6i i dalje i dati
priloga i fjlozofskoj misli drustvu. Ali to drustvo
koje zele da vrate cjstoj jdeji da ga modeluju prema
od marksizma sacuvati sto
u samim tim i - kritickj
prema drustvu, prema njegovjm mitovjma. U tom drustvu,
koje ve6 traja6e pretrajavati dijalektika, alj kao
i metod, to i kao
ve6 u staroj Grckoj, da se iskazalo
i misljenje ... svet presit dogmj, ljudi su
zjvota ...
Za odgovor trecj vjd marksizma, tj. izgle-
dima marksizma u zivotu s drugima
sticka za sada pruza alj vise takva
iskustva. i kao u epohi
marksizam, kao pogled svet,
kao ideologija, se pokazao kadrim za slo-
bas
sveopsti metod i sveopste koje
drugjm od u
ljudskjm uslovjma dakako tamo gde kroz revoluciju
ideologjjom vlastj - i
drukcijih ideja, Zbog toga drukcjja
ideje i drugih da se
do u samom - kao jeres, .i da sticu pravo zivot
zahvaljuju6i slabosti, i
zreceva. Ali se takva ipak i - vise ih

Svaka sloboda u i kraj gospodstva
marksizma kao ideologije. Ali kao sto
pola vlasti kraj i drugih drustva koje se
pod stvorilo, zapravo preduslov kre-
- tako i i marksisticke ideologije
mora da i verovatno svih Marksovjh
vizija i ideja. Marksove misli, kao i cije druge, mogu
na6i svoju stvarnu meru i svoju
svog jdealizovanog, tj. u odricanju od vlastite
ideologije u ...
mladi prijatelj mi rekao da mu se u mojoj "Novoj klasi"
sumraka ideologija - toj
opaski dugujem prvog dela ove Ali utoliko
ista6i zavrsetku bas tog dela: sumrak ideologija, u prvom redu
marksizma kao stvarno svetske ideologije, i kraj ideja,
teorija, preduslov i ...
lz sumraka, iz iluzija i ideologija radja se
zivot ...
39
Jll
ako marksjzam prva stvarno svetska jdeologjja, tj. takva
koja na ovaj iii onaj nacin uzburkala cjtav ljudski rod, ne znaci'
da s/jcnjh nastojanja, mada neuspesnjh, nije pre u filozofijama,
uspesnih u nekim religioznjm pokretima.
Znamenita i poucna su narocito takva ucenja nastojanja slavnog
grckog filozofa Platona, jzJozena u njegovoj se prvi
put u evropskoj fjfozofiji detaljno obrazlaze idealna drzava, odnosno
svojevrsno (aristokratsko) komunjstjcko drustvo, pri cemu treba znati
da su se Platonovj pokusaji da ostvari svoja ucenja u Sirakuzi, kod
Qjona tjranjna Pizistrata 11, zavrsili porazno, tako da i sam njegov
zivot blo ugrozen. Za Platonovo ucenje bltno da na celu drzave
moraju bltj filozofj, buducj njima najdostupnija vrlina drzavnika, koja
se stjce ucenjem sastoji u sagledavanju apsolutnih vrednosti, otelo-
tvorenih u ustrojstvu samog_ kosmosa. Platon kasnije u "Zakonima"
- valjda poucen vlastitim jskustvjma - precutno ne bez zaljenja
odustao od svog idealnog, komunistickog drustva kao nepogodnog za
oblcne ljude, sto se ljudi dandanji obracaju njegovoj
- to ponajvecma zbog Platonove filozofije, najpoputnije i najskladnije
jzrazene bas u tome delu.
Mada nam se namecu neke pov.rsjnske, jzokrenute sfjcnostj jzme-
dju Marksovog i Platonovog ucenja (Piaton ocrtava idealno drustvo
jz saznavanja jdeja-formi, njjme treba da upravljaju filozofj kojima
su najdostupnjje transcendentalne vrednostj dobra, dok Marks jdeje
jdealnom drustvu jzvlacj jz zakona njegovog razvitka, odnosno !z
istorijske nuznosti, su i za njegovu jzgradnju bltna saznavanja
zakona, - drustvenih zakona; kod Platona filozof zivi zakon, dok
kod komunjsta to partjja), izgleda da Marks njje narocjto cenjo
Platona, sto se Lenjina, buduci razvitak filozofjje shvatao
kao "borbu jdealizma materjjalizma'?) "borbu partjja",2) mora da
prema tom rodonace/njku idealizma osecao nagonsko ogorcenje.
Medjutim, Marks cenjo Platonovog ucenjka Arjstotela toljko visoko,
kao da ga smatrao svojjm dalekim ucjteljem. doista, kao Arjstote/,
Marks i koliko i filozof, upada u njjhova
sHcnost u metodjcnosti jscrpnostj kojom obradjuju predmet kojeg
se poduhvate. Ali postoje razlike medju njjma: bas zato sto
njje jstrazjvanju drustva prilazjo s vec usvojenom verom
u neizbeznost savrsenjjeg i savrsenog drustva, nitj mogao blti
upleten u borbe oko njega, Aristotel, za razliku od Platona i Marksa,
nije u svojoj "Politici" nj predlagao nj predskazjvao njkakva jdealna
drustvena uredjenja, nego anaJjzovao ona iz stvarnog sveta, dajucj
prednosti jednom jJi drugom u zavisnostj od uslova u kojjma se. javTjaju
1
) V. I. Lenjin: "Materijalizam i empiriokriticizam", Beograd, 1948,
str. 375.
2) str. 128.
40
i Ijudskjh potreba koje treba da rese. Zato njkome u jstorjjoi njje ni
na um da gradi vlast i drustvo pridrzavajuci se Aristotelovih
teorija, jako u njima svakj socjolog, i drzavnik, moze dandanji
da nadje, kofjko u samom nacinu jzfaganja, tofjko zakljuccima, ne-
ugasjvjh mudrostj pouka.
Moze mi neko zameriti da neprjrodno, pogotovu prerano,
L!poredjjvatj Marksa s dvojjcom najvecjh antickih umova. Ali menj njje
ni cjfj da jh uporedjujem, ne samo zbog toga sto su u sustjnj
sasvjm razljcjtj, nego sto ulogu vefjCinu veljkjh ljudj neme>gucno
uporedjjvatj, zbog toga sto svakj od njjh jeste velfki, na svoj
nacin razresava pitanja koja su mu realnosti nuzde naturili.
jpak, to uporedjivanje nije bllo slucajno: iz njega sam hteo
jzvuci zakljucak da Marks, jako gledanju metodu filozofu-
Aristotelu, svojim vjzijama drustva srodnijj Platonu,
kojj njje blo samo racionafnj metafjzjcar i logjcar, nego mistik
utopista. 1 mada se kod mnogih, ako ne kod vecine filozofa, ne-
odoljivo ispoljavala teznja da kritjkuju popravljaju drustvo, ona ni
kod jednog nije tako celovjto razradjena kao kod Platona Marksa.
prakticnj rezultati Platonovjh Marksovih drustvenih teorija su
posledica okolnostj, ali ponajvecma i nacjna jspjtjvanja:
Platon do svog jdealnog drustva dosao razmjsfjanjem jzvukao ga
jz transcendentafnjh jdeja, dok Marks svoja razmjsfjanja !z
istorijske stvarnosti u njoj trazio uslove svoga besklasnog, jdealnog
koje trebalo da budu ostvarjve samjm tjm sto su savrsene sto
drustva. Platon u svojim zakljucjvanjjma polazi od hjpoteticnih ideja,
koje trebalo da budu ostvarive samim tim sto su savrsene i sto
se materija prema njjma, dok Marksove ideje bar
jednom svojom str.anom iz istrazjvanja realnih drustvenjh snaga pro-
izvodnih kretanja. Tako cinjenjca da se
1
Marksovo kao nj Platonovo
jdealno drustvo njje ostvarjlo, nitj jmalo stvarnih jzgleda da se ostvari,
ne moze izbrisati ogromnu razljku jzmedju rezultata njihovih drustvenih
teorjja, buducj su Marksove menjale drustvo u ogromnim razmerama,
makar i drugde drukcjje nego sto predvjdjao, dok se utjcaj
Platonovjh sveo na ljudsko misljenje religjju. Marksova naucnost, bas
zbog toga sto - nasuprot Arjstotelovoj - vizionarska, poput
refjgjje pokrenula i pokrece stotjne miliona, dok Platonova idealna
drzava, bas zato sto logjcarska metafjzjcarska, njje preko-
njegove nesrecne sjrakuske pokusaje. U tome medjutjm,
sporedno sto Marks atejst i materijafjst, Platon jdealjst
Marks u svojim dokazjvanjima neminovnostj novog drustva srodan
velikim prorocima, dok Platonovo razumsko projektovanje novog
drustva bllo nestvarno, njegova filozofija posluzila, posle
stoleca, sto mu nj u snu njje moglo pastj na um - misliocu
ranog hriscanstva Origenu za utemeljivanje nove religije.
sto se iz ovih uporedjivanja vjdj, kao sto se jz kasnjjjh
jzfaganja vjdetj, neke strane Marksovog - ponajvecma dija
lekiika, jmaju s filozofjjama, svojim
41
ciljem - drustvom - s eshatologijom
1
) u
religijama. Jos Marksov cilj -
drustvo - utopistima Moru (Thomas More), Kampane-
liju pogotovu socijalistima utopistima
,cernisevski, Fourrier, lsto se moze reci za Marksa 'i
( i dr.): njihov cilj ako anarhisticki
nije i Ali Marksa od sviju odvaja realisticna strana
njegovog koja raskriva pravce i uslove, ili kako
.r.ekao - drustva, pogotovu njegovo
drustvenih snaga u kojima njegova ideja treba da se unedri. Marksov
cilj, makar sto svojom za zemaljski zivot ljudi razlicit
{)d onog u reljgijama, otkriva se svojom vec
se potvrdjo u istorjjskoj praksi utopjjskjm. Ali Marksovj putevi ka tom
cjJju - dakako za zemlje priljke koje jmao
u vjdu sredstvima koje predvjdjao - pokazali se u osnovnim
-crtama ostvarivjm. Drukcjje da Marksova jstrazi-
vanja postala programskom potrebom
snaga i njihovom verom u -
,drustvo imala veceg uticaja nego druge utopije, mada kao
pisac zauzeo veoma mesto, koje mu bez pre-
uloge pripada.
Jer da li se jdeje u drustvu i postati pokretackom
IJudi i istorije - zavisi od tj. od
ili vece od mere u kojoj
pucuju grupa:
kako su razlicite, cak i jdeje - u sirem smislu tu
spadaju i religije - igrale uloge u jstcrjji ...
revolucjja (1640-1649) se odigravala u jme
'i BjbJije, (Oromwell) s iskazjvao
i vjd kad preporucjvao svojim - da
se mole Bogu, alj i da cuvaju barut suhjm.
materjjalisti svakako u svom 18. veku
sto su to Marks u 19. ili pocetkom 20, bez
drustvo koje idejama drukcjje, ali
za dlaku jJi od pre njega. Ruso
{Rousseau) propovedao revoluciju, predra-
sude, ali s takvom dozivljavao i zigosao zla,
da i od filozofa uvrezavao u ljudske umove
zelje za preobrazajem. Jasno da s ugovorom" (mjsli
se Rusovljevo delo - M.Dj.) prjsustvujemo mi-
stjke, buducj opsta volja
2
) kao sam Bog. "Svaki od
1
) Ucenje poslednjim stvarima, kao sto su na primer "strasni
sud", "carstvo nebesko" i slicno.
2
) "La volonte generale" - izraz Diderov, kod Rusoa znaci:
"buduCi" "dobro" istovetno za sva razumna stvarne pojedinacne
1icnosti istovetne, se moze reci da drzava, odnosno drustvo,
imati jednu - opstu volju. - Dj.
42
- kaze Ruso - stavlja skupa svoju i svu moc pod
upravu opste volje svi svakog kao deo
- Ovo politicko postavsi suvereno, takodje
kao ima sve atribute
... "Pod razuma - nista se ne bez
razloga". slobodno ... Ono neotudjivo, nedeljivo i,
povrh svega, cak smera da razresi veliki teoloski problem -
dikciju svemoci i ... Ako covek dobar,
ako se priroda u poistovecuje s razumom, iskazati sjaj
razuma, pod uslovom da se iskazuje i
Njemu moze, dakle, vise da pada um koje
odsad lebdi Opsta volja ( Marks rekao: "klasa",
illteresi" - Dj.) pre svega izraz razuma koji
(Marks rekao: koji takodje
- Dj.) Novi Bog ...
1
)
Prema tome, marksizam i religijama vise
niti od razlicitiji druge ideologije i pokreti koji
su sebl postavljali Mutatis mutandis, to se
moze reci i za revolucije i komunisticke sisteme: su
ostvarili ono sto i istorijski sto
su zamisljali, i u tom pogledu su utopisticni
koliko i drustva i revolucije pre . .
Ali ta mozda i sasvim srodnost 1zmedju
religija i filozofskih sistema i zatvorenih ideologija -
u vreme, marksizma i - drugoj
moze za ove da i prednost i izvor slabosti. Najkrace
prednost u "ovozemaljskosti" ciljeva
ideologija, Cime i mobllisu mase.
1
Ali, buduci zivot pre ili posle
otkrije ciljeva ideologija, same se
ispoljavaju. kao i kao maske
i kojj su se u razvili. Sve to
se moze reci i za religije, ukoliko svojim ideo-
logijama, to retko kad mogu izbeci vec i zbog toga sto ih
predstavljaju ljudi u nesavrsenjm
sima. Ali da religije ukoliko i iskazuju i zastupaju "ovoze-
maljske", ciljeve, ne
- zbog toga se i pokazuju od jdeologija filo-
zofija, kadrim da pretraju kroz epohe, sisteme i uslove sa-
svim drukcije od u kojima su se pojavile.
IV
i profesoru i coveku
mada zjvo pratjo poljticka smatrao sebe
1) Camus: "L'homme revolte", Paris, 1951, str. 147-148.
43
socija/jstom: dakako demokratskjm, i jmao simpatjja za stradanja
u Savezu, njje ni kraj pametj padalo da njegova
1 formule mogli, makar posredno, uzdrmatj doktrinu koja
ne::_ samo objasnjenje sveta i zblvanja u njemu
konacno ljudskog roda, nego zagospodarila znatnim de-
lom zemaljske kugle.
od. Nikole Kopernika blo jos da/jj naum da svojim helio-
srstemom uzdrma srednjovekovnu skolastiku - jpak se
to dogodrlo . . . Mada pod drukoijim znamenjima i s drugim akterima
istorija. se ponavlja:. nimalo slucajno bas u prvoj zemlji
- Sovjetskom Savezu, nova, ajnstajnovska vjzjja sveta
jmala svoje progonitelje svoje mucenjke.
Danas se zna da Staljin licno, preko profesionalnih filozofa
njegovim zahtevima i dogmama,
rnrcrJator AJnstajnove teorije relativiteta. lako nije poznavao
nj ni onjm nagonskjm osecanjem
opasn?st1, kojrm su narocrto obdareni tvorcj despotizama jmperjja,
u relatjvjstjckoj, nejednaCitoj nekonacnoj sljcj svetskog po-
retka smrtnu opasnost za vlastifi pogled svet i cetiri osnovne crte
svoje, odnosno Engelsove Lenjjnove dijalektjke, kojima trebalo
se upravlja kosmos sve tvarce u njemu, pogotovu beslovesno
ljudsko krdo.
Odnosj su se, doduse, u toj promeniJj. Danas blsmo
moralj lstocnoj Zapadnoj Evropj trazitj svecom marksistu koji
se .takvom nasilnom tuposcu odnosio prema teorijj
sl1cr kakva se njome ocrtava. Zbog toga
1 preprrka s tom tuposcu - prepirka s utvarama. bllo
1 u Staljrnovo vreme marksjsta kojoi su, ako nista, ulagaJj znatan umni
da teorjjom relativjteta kao saznanjjma drugjh nauka osveze
1 popune okostale marksjstjcke formule, u koje njsu mogla da se
. n! saznanja 19. veka. takvi su oglasenj
1 r/1 por:norenj u koncentracionjm logorjma i
strat1st1ma. Takvrma u stvarr, prjpao i Lenjin: Sjma Markovjc, jedan
od vodja komunjsta posle Prvog svetskog rata, pricase
1933. godrne, u zatvoru Adj Cjgan/jji, grupj mladih komunjsta u
kojoj sam kako mu Lenjjn, saznavsi za njega da profesor
matematike, sugerisao za vreme nekog kongresa Kominterne da se
pozabavj tumacenjem teorije relatjvjteta sa stanovjsta marksizma. Marko-
vjc tako --:- uprkos svojoj, odnosno marksjstjckoj she-
-::-- u nas1m. prilikama obavjo mozda naj-
popularJsanJe Ajnstajnove teorjje, ali, buducj "de-
snjcar", kasnjje /jkvjdjran u Sovjetskom Savezu - danas mu u Jugo-
slavjjj niko cak nj to ne prjznaje.
lz svega toga se \iidj raz/jka jzmedju Lenjjna Sta/jjna u odnosu
nauku: prvi jos morao da se borj u neprjjateljskom svetu,
1 u naucj, kao u realnosti, "otkrjvao" potvrde SVOJih aprjornjh jstjna
dok Staljin vec vladao jednim svetom odbacivao naprosto
44
sve sto se nije podavalo njegovim dogmama podudaralo s njima.
Slicno se moze rec1 1 za njihove odnose prema marksistjckim teore
ticarjma - Lenjin ih podstkao i prepirao se s njima, Staljjn ih
pretvarao u duhovne sluge jJi likvidirao. Ali uprkos toj razlici, veoma
vaznoj s politickog i drustvenog gledista u njihovim vremenima i, avaj,
jos u nasem vremenu - jzmedju lenjinistickog i staJjjnjstickog nacina,
izmedju Lenjina i Staljina nema razlika u samom shvatanju
sveta, pogotovu ne u uverenosti da marksizam daje osnove i okvjre
i svakog buduceg istinitog shvatanja sveta, drustva i coveka.
Zbog toga se treba cuditi sto bc.s Staljinovo izlaganje
marks!sticke filozofije, odnosno dijalektickog materijalizma, glavna meta
ove moje kritike. Ali to ne znaci da pri tome nisam ima.o umu
i filozofska izlaganja drugih velikih marksista, narocito Marksa, Engelsa
; Lenjina. Stvar jednostavno u tome sto pre Staljina nijedan veliki
revolucionarni marksista nije u sazetom jzlozio celinu marksi-
sticke filozofije. 1 mFJ.da ni S.taljina na to nije navela neodoljivost
meditiranja, nego nuzda da svoju apsolutnu vlast posveti apsolutnoscu
dogme, za nasu temu vazan pogled svet koji on izlozio, i to
utoliko vise sto ovaj u sumira razvoj komunizma od jdeje do
vlasti i sto se posle Staljina nije pojavio, niti - mom uverenju -
ima jzgleda da se pojavi makakav znacajniji marksista.
Pri tome napominjem da ova knjiga nije namenjena ni tumacenju
ni pobljanju marksizma, nego raskrivanju neizbeznih nasilja, neizbeznih
Jzopacenja ljudske svesti i ljudskih blca cim dodje do totalne primene
marksizma u drustvu, tacnije receno - nad drustvom. buduci se
u poglavlju radi uporedjivanju. marksistickog pogleda svet
s onor:n slikom sveta koju navescuje teorija relativiteta, moram dodati
da nista nije dalje od mene - cak i bolje poznavao modernu
fiziku i ne blh zaboravio i ono sto sam znao iz matematike fizike
- ne:JO da s nekog svog gledista tumacim teoriju relatjviteta, sem
ukoliko sama jasnoca izlaganja ne zahteva navodjenje cjtata iz tudjih
strucnih dela.
vec i vreme da zagrizemo u samu temu ovog poglavlja!
Nasuprot danasnjim "spasiocima" "obnoviteljima" "izvornog",
JOS "neotudjenog" marksizma, koji se sa zloscu obmanuNh, samoblce-
vanja zudnih vernika okomljuju Staljinov rad dijalektickom
i jstorijskom materijalizmu", objavljen 1938. godine u "lstoriji Sve-
savezne komunisticke partije (boljsevika) ", mene istrazivanje vodj
upravo tamo. Jer uprkos svojoj prvosvestenjckoj neopozivosti prakti
carskoj uproscenosti, Staljin u pomenutom radu izlaze nepatvorene
poglede svojih prethodnjka - Engelsa Lenjjna, u bltj Marksa,
marksjstjckom filozofskom materijaljzmu i marksistickom dijalektickom
metodu.
Staljinovo jzlaganje marksistickog materjjalizma se svodi to da
svet: materijalan; objektivno realan, tj. nezavjsan cd ljudskog
mjsljenja; saznajan; sam pomenuti metod on izvlaci iz toga:
sto sve uslovljeno uzajamno povezano; sto se sve neprestano
45
menja; sto se menjanje obavlja "kao progresivno kretanje, kao kre-
tanje .uzl_aznoj kao od starog kvalitativnog stanja u
novo kvaiJtatJvno stanJe, kao razvJtak od jednostavnog k slozenom od
_k viseml); sto .svemu svojstvena borba koja
sacJn}ava procesa razvitka, unutrasnji sadrzaj pre-
promjena u .2}
kriticari zameraju da ispustio
crtu dijalektike - negacije,
tJ. zakon . kc:me se u toku razvitka, jednom
vom . kao svojstava, ali vec
ali
kao da jednom mestu u svojim "Filozofskim
_navodi .16 Jer u broj
crta 111 vec1 znacaJ neke od nego ona sama,
svod1vost prirode, drustva i coveka na makakva "prav1la" "za-
kone", "svojstva" u ljudskoj glavi. '
Za medjutim, da "negacjju negacije"
ukljucio u svoju interpretacjju, se zbog toga
djjalektjcko-materjjaljstjckj metod i pogled na svet moze
ovako: svetu kojj postojj jedjno kao mate-
1 kOJJ sve u
kretanju kroz borbu suprotnosti koja
tatJvne promene preobrazava u
.. Ali nije ostao nj toj, bas
siiC'J sveta sv:ga sto u mjsfj: kao sva koja
su v se u sredstvo glorifjkacjje i
- prjvjfegjja, i postojao
sve v - dogmaticniji. U sa Staljinom,
vulgarlzato.r, Mao-Ce-Tung jos dogmatjk: kod
Hrus_cova, sv1h revizjonista, marksisticka dijalektika se skoro
se i sovjetska u merj oslobodjfa
d1Jalekt1ck1h kalupa metoda dok
Mao-Ce-Tung dospeo do "otkrjca"
"Marksistjcka filozofjja drzj da zakon suprotnostj
zak?n Ovaj deluje kako u prjrodj
u IJudskom drustvu jfi ljudskom '
Ajnstajnovska sveta sasvjm drukCija i - srecu ljudskog
roda - zna n1 za kakav zakon sto
uverljjv pokazao Hajzenberg (misl! se
zakon - s empirijske tacke
gledista iskljucen svaki zakljucak strogo
1
) "Historija Svesavezne partije (bo.Jjsevika)", Zagreb,
1945, str. 114.
2
) Ibld., str. 116.
3
) "Quotations From Chairman Mao-Tse-Tung" 1967,
str. 214. ' '
46
strukturi prlrode ... "
1
) fizj,ka uvela dve supstance: materiju
i energiju. Prva ima tezinu, ali druga bez tezine. U klasicnoj fizici
jmamo dva zakona ocuvanja: jedan za materiju, drugi za energiju ...
U skladu s teorijom relativiteta, nema razlike izmedju,
mase i energije. Energjja ima masu i masa predstavlja energiju ...
2
)
"Nas fizicki prostor, shvacen kroz predmete njihova kretanja, jma trj
dimenzije, polozaji su odredjeni trima merama. Trenutak nekog
dogadjanja cetvrta mera . . . Svet dogadjanja cini t v r d i -
n z i 1 n k n t i n u u m ". Nema niceg tajanstvenog u tome,
zadnjj zakljucak podjednako istinit za klasicnu fiziku teoriju
relativiteta. Razlika se opet otkriva kad se posmatraju u odnosu jedart
drugog dva CS (koordinantna sistema - u kretanju. Mesto
se krece, posmatraci iznutra spolja odredjuju koordinate vreme-
prostor jstih dogadjaja. Opet klasicni fizicar raskida cetvorodimenzio-
nalni kontinuitet i trodimenzionalne prostore i jednodimenzionalno vre-
me. Stari fizicar se brjnuo jedino prostornim promenama, buduci
vreme za njega apsolutno. Raskidanje cetvorodimenzionalnog sveta-
kontinuuma u prostor i vreme za njega prjrodno prikladno.
Ali, s tacke gledista teorije relativiteta, vreme se jsto tako menja
prelazeci s jednog CS u drugi ... "
3
) "Svakj dogadjaj koji se zblva.
u svetu odredjen koordinatama prostora z, i koordinatom vre-
mena t. Tako fizikalni opis upravo od pocetka cetvorodimenziona-
lan ... cetvorodimenzjonalni kontinuum prostora ne moze pocepan
u i prostor-kontinuum izuzev vestackim putem ...
Putem opste teorije relatjviteta zadobilo verovatnocu glediste da
kontjnuum beskrajan u svom vremenskom prostiranju, ali konacan u
svom prostornom prostiranju ... "
4
) "Prostor vreme su spojeni u jedan
cetvrtodimenzionalni kontinuum."
5
) "Materi1ja granularne strukture::
ona sastavljena od elementarnih cestica, elementarnih kvanta materije.
Tako, elektricno punjenje granularne strukture, ... tako energija.
Protoni su kvantna energija od koje svetlost sastavljena. li
svetlost talas ili pljusak protona? li snop pljusak elementarnih
cestjca ili talas? Ova fundamentalna pitanja nametali su fizici eksperi-
menti. Trazeci odgovor njih, mi smo morali da napustimo opisivanje
atomskih dogadjanja kao dogadjaja u prostoru i vremenu, mi smo
morali da se povucemo jos dalje od starog mehanickog gledanja.
Kvantna fizika formufjse zakone kojj vladaju mnostvom, ne pojedj-
nostima. Ne opjsuju se svojstva, nego verovatnoce, ne formulisLI se
zakoni koji otkrivaju buducnost sistema, nego zakoni koji vladaju pro-
1) Einstein: "Conceptions moral et sociales'\
Paris, 1962, str. 122.
2) Einstein and LeopoJd Ifeld: "The Evolution of Physics".
New York, 1967, str. 197.
3) Ibld., str. 207-208.
4) Einstein: "Space-Time", u "Encyclopaedia ,.
tom str. 1070, Chicago, 1967.
5) Ibld., str. 1071.

u kojj se odnose
pojedinosti" .
1
)
Navodecj ovako opsjrno to ne da
sljku sveta treba prihvatitj kao da fjzicari
nisu otisli dalje od Ajnstajna i doveli u pitanje njegove po-
stavke. ajnstajnovska slika sveta u izlaganju uzeti
su kao -
bas u kada su svoje "zakone dija-
Jektike".
Zbog toga za nase izlaganje vazno da ve6 prvi pogled
ocigledna nepodudarnost fiiozofije i slike sveta koju
pruza nauka. Doduse, neke crte su
zajednjcke: objektivna realnost, saznajnost i
.sveta. Ali te crte nisu nikakva posebnost, jos
otkrice: to su opsti postulati svake egzaktne nauke,
.ih i vec kod Aristotela 'i ustolicene
kod francuskih 18. stoleca. pak, sto
otkrjce - Hegelova jdeaJjsticka djjalektjka "po-
.stavljena noge", s glediSta rezultata
nauka, s jstorije i sociologjje - ne
potvrde u objektjvnoj realnosti.
u ...
U i borba suprotnosti se srece
kao ljudsko i tj. kao ljudski,
i lsto se reci i kretanju,
za prirodu ne postoje "visi" i "njzi"
su to ljudska zakljuCivanja njoj, iz nasih
ljudskih - jz istorije ljudi, stvari i pojava,
kao i citavog ciji nisu kakvj jesu, nego
su u koje, buducj obdarenj
spoznajnim sve ali koje
konacno spoznati ne zbog bezbrojnih
vidova realnostj, u koju dakako spada covek. stavise - osecaj,
svest, Engels Lenjjn govore kao pro-
izvodu organizovane narocjti nacin"
2
) - najvjsi su
"projzvodi" za nas ljude i gledanja. Ako priroda,
materija, da ona se od svega srca ljudskoj
buduci znala da su nasj cula jedino
d r u k i grupisane u drukcije odnose
nego kod nekog drugog ili i obdareni d r u k i-
j 1 ... u ljudi
uvek odredjene predstave, koje su proizvod njihovjh
znanja, jskustava vjzjja. Alj pojave i tvarj u onakvi
1
) Einstein and Leopold Ifeld: Evolution of Physics",
New Yor'k, 1967, str. 297.
2
) V. I. Lenjin: "Materijalizam i empiriokriticizam", Beograd, 1948,
str. 47. r
48
su kakvj su, bez obzjra to kakvu sliku i sta
...
Do ovjh zakljucaka dosao vec 1953. godjne, sve do
sada da jh javno . . .
poslednjeg susreta sa

Saveza J!Jgoslavjje -
i januara 1954. godine, u vezi
s ubrzo jz Central-
nog i s duznosti predsednika Savezne skupstine,
u. treriutku rekao da nauka ne potvrdjuje dija-
lektiku prirode. Na to Tito zivahno upitao: Jesj li da to
i javno potvrdjs? Odgovorio da sada uveren
da u tu djjalektiku nj Tito vjse ne veruje, jJi ako veruje -
vjse potrebe da brani ...
Ali ako to saznanje, do kog dosao tada
poprilicno u Savezu Jugoslavije, drugi su do
njega dosli Z. u Jugo-
slavijj, uoci rata, takodje Sartr ( Jean Paul Sartre) u svojoj "Kritici
dijalektickog slicnost, cak istovetnost onoga
sto dijalekticnostj prjrode 1953. godjne onoga sto
nedavno procitao kod Sartra, navodj i da na danasnje
razJjke i njega u gledanju dijalektjcki u celini:
bas kao sto onda nije znanja i ilj
to jos nisu nuzde, da
sticko shvatanje drustva ljudskog
tako Sartr ostao pola puta - poricanju dijalekticnosti prirode,
u se vratio - vestacko spajanje
i vlastite na politicko spekulisanje s "obo-

Sartrovo poricanje engelsovske dijalektike prjrode, jzre-
s toljko uverljivo da ga
doista vredi navesti: " ... Duh vidi dijalektiku kao zakon
sveta. Posledjca toga da opet pada u punj
Dojsta, naucnj zakonj su hjpoteze, proverene
(:jnjenjca. Nasuprot apsolutno nacelu- 'prjroda dijalekticka' -"
ne se danas flj kojj nacin proveriti'. Ako izjavjte da skup
zakona koje su naucnici otkrili d s t v 1 izvesno dijalekticko
kretanje u d t m t i h z k n onda ne raspolazete nj-
da to dokazete.
2
) Ni zakoni, ni "veHke teorjje"
1
) cetvrti sekretar Centralnog komiteta -- Dj.
2) Sve ove .opaske odnose se, prirodno, samo na dijalektiku uzetu
kao apstraktni i univerzalni zakon Prirode. Videcemo da -- kada u
pitanju ljudska istorija - dijalektika, nap1otiv, zadrzava svu svoju
h r i s t i k vrednost. Skrivena, ona rukovodi ci-
njenica i otkriva se totalizujuCi ih i omogucavajuCi njihovo razume-
vanje: to otkriva jednu novu dimenziju Istorije, i napo-
sletku njenu istinu, inteligibllnost. (Ova napomena Sartrova
Dj.)
4* 49
nece se jzmenjtj, bllo kakav da nac1n koji ih ...
doista z n m da jdeja djjalektjke usla u lstorjju sasv1m drug1m
i da su Hegel Mark.s otkrili defjn.jsa!i u
coveka sa materjjom 1 u odnos1ma IJUdl. Tek
jz volje za objedjnjavanjem javjla se zelja da se kretanje ljudsk:::
jstorjje otkrjje u prjrodnoj jstorjji. tome, .. tvr?njav. .postop
djjalektjka Prjrode odnosj se totalltet materiJalnlh, . -
prosJjh, sadasnph, sadasnjjh . buducjh . - vili.' za
dolazj totaljzacjja temporalnost1.l) Sartr 1strazUje diJalektlku slede61
1
nacjn:
"Aij pogledajmo sta nam kaze
istorjje jstorjje'. velj:
'Mozemo jh svestj tri
kvantjteta u kvalitet obrnuto;


"Sva ova trj razvjo Hegel svoj jdealjstjcki kao
proste mjsJj . . . se sastojj to.m? sto se ovi
zele Prjrodj lstorjjj kao m1sl1, umesto da se 1z
njjh izvode." .
da se videti u recima koje
apstrahovati dedukovatj. 1 se mogli dedukovatj,
iz skupa se, ako hocete,
zove videli smo da u prjrodj nalazimo u stvari samo
dijalektiku koju smo u stavjJj ... sto
materiji namece misli, sam upravo to c1n1 posto prlmo-
rava nauke da potvrdjuju jedan djjalektickj um koji otkrio v u
svetu. Samo, u istorijskom svetu, kao sto
cemo vjdeti, z s t u pjtanju djjalekticki um; ga
u svet, silom ga utjskujucj u mu oduz1ma
njegovu nije vise u koju. covek
stvarajucj sebe, koja njega stvara sa svo]e. vec
za kojj se moze re61 samo: t k drukciJe . )
u istorjjj ljudskog tesko nacj vecu besmislicu od
marksjstjckog prirode, koje prj tome dogra-
divsi marksisticku jdeologjju igralo toljko veliku ulogu u
Mozda to bas vjsoko
0
ljudjma ljudskoj pametj. Alj ga tesj to sto ljudi,
ljudske mogu bltj drukcjjim cim su b?re
za svoje - jzgledaju jm 1.
koja jh vode ka 1 pobed1.
Ne bas jsto, mada stojj s marksjstjckjm fjJozofskjm mate-
rjjaJjzmom, kojj se jos uvek opire zubu jedu jeretickjh
1) Postoji jedna u n u t r s n t t 1 i z i temporalizacije
kao smisla Istorije. Ali to nesto sasvim drugo.
2) Jean Paul Sar.tre: "Dogmatska dijalektika i kriticka dijalektika",.
"Delo", XII, 6. juni 1966, Beograd, str. 794-799.
50
kritjka, 1 to poglavjto zbog toga sto malo ko sporj njegove
postavke - prjrode,
za mozak - preuzete od materjjalista i
Fojerbaha (Feuerbach) s Hegelovom
djjalektjkom. Zapravo sporno samo marksjstjcko materjje,
koje ovu - kao sto smo vec videl1 - s kao
s druge objektjvnu jskljucjvo
datu. Tako kod u skladu s i
materije: "Pojam materije jzrazava nista drugo do objektivnu
koja data u osecaju ... "
1
) "Materjja filozofska za
koja covekLI data u njegovjm osecajjma,
koju nasj osecaji kopjraju, fotografjsu, odrazavaju postojj ne-
zavisno od njjh" .2)
Vec samo materjjj uobl-
- kao iskljucjve cjnj ovo gledjste
u Ali materiju kao
koja coveku data u osjecajjma", tj.
preko cula, "koju osjecajj kopjraju, fotografjsu, odraza-
vaju", vec zbog svoje uproscepostj,
dogmaticno.
Filozofski pojam materije se za kao za sve druge dobre
marksiste, svodi, u stvarj, pojmJjjvu, od cula p.red-
Treba dodatj, da to gledanje cim zaborave
djjalektjku ili jh od nje odvuce materjjaljsticko -
i govore jezikom 18. veka. Uostalom, svi marksisti
znaju, niko drugj ne porjce da marksjsticko shvatanje sveta,
time materjje, spoj francuskog materijapzma 18. veka : Hegelove
jdealjstjcke djjalektjke. Bas Lenjjn istice u "Trj izvora trj sastavna
dela marksizma": "Aii Marks se njje zaustavjo materjjaljzmu 18.
veka, nego fjlozofiju pomerio napred. ju obogatio tekovinama
nemacke klasjcne fjlozofjje, narocjto Hegelova sisiema . . . Glavna od
tjh tekovjna djjalektika ... "
3
)
Razmisljajucj danas, jzgleda mj cudnjm taj materjjalizam kojj se
"obogacuje" Hegelovom jdealistjckom djjalektjkom! narocjto zna-
cajnjm blva uocavanje da to shvatanje, ocjto, njje nastalo jz novjh
saznanja materjjj, odnosno iz novjh razmisljanja njoj, nego usled
nekjh drugih - nj naucnih, nj filozofskjh, nego drustvenjh poJjtjckih
pobuda: nove drustvene snage, nova drustvena kretanja nametala su
potrebu jzgradnje jedne nove jdeologjje koja se, kao druga ucenja
drustvu, jedjno mogla jz odgovarajucjh zatecenjh gledanja ...
mozda umanjuje znacaj Marksa kao orjginalnog filozofa, alj ga
cjnj utoljko vecjm revolucjonerom socjjalnjm mjsliocem ...
1
) V. I. Lenjin: "Materijalizam i empiriokriticizam", Beograd, 1948,
str. 277.
2
) str. 128.
3
) V. I. Lenjin: "Izabrana dela"; t. I, Knjiga I, Beograd, 1948, str. 60.
51
Sasvim zbog toga, sto takvo jdeolosko
tj. grupa, moze da se odrzj: "sveti
duh" materije, tj. djjalektjka otpada od s istorijskih
prilika i potreba,
njegova name6e s samom
tj. materiji.
Ali ova krjtjka me pomisao
da poricem datost sveta, pogotovu Radi
se drugom, i moderna fizjka pojam
materije dovela u vezu s i samjm tim
staticke pretstave kojih su se i pri-
drzavali uprkos svoj svojoj i svoj "svojoj"
U 18. veku, i dati materije. Ali
otada su se ugasjle i materijj. Tesko da
se mogla i koja obuhvatila svu razno-
i svu materije. Nj jjedan
drugj veliki ne upustaju se - poput i -
u tako poduhvate utoliko pre sto
posljma i ulozi to moglo vise da smeta da
koristi. Budu6i se s kakvjm duhom, otpao
sam od materije - poricem
sveta, alj prjhvatam dijalekticku
. . . Materjja "jscezava",
kao sto su mislili empiriokriticisti, ruski mahisti koje krj-
trkovao su se "cista
materjja", tj. takva koja vjse postojj u
predstavama, sama se potvrdjuje kao cak ako
1 veoma i kojj su dalj i daju
sve uvjde u svet, shvatjmo produzetkom
cula i mozga kao pojam materije mozemo
svestj podatke, slike i zakljucke koje otuda dobljamo.
Ljudskom propisati razmj-
slja materiji, katkada veoma uzimaju6i
podatke kao jz tek treba
jzvu6j zakljucke, teorjje, 1 se teorije
relativjteta bez laboratorjja - olovkom
papjrom matematjckim koriste6i
dakako i ve6 drugih. u stvari, postupjo
i jer zajsta mogao culjma opazjtj gra-
vjtacjju. se do teorjje relativiteta
- dodao s pravom - smatraju
to otkri6e jsto toliko filozofskom, koJjko i teorjjom.
Takvu dvostruku ulogu su u i:storijj moderne misli jgrali
sjstem, gravjtacjje, poreklu vrsta
Marksovo drustva.
ovo: svakj psjholog da
materjje njje kao sto ga prikazuje
52
Materija dakako od sto ljudi - prema tome
- mjsle, ali mj sem do
cega smo se kroz ljudsko
samo sto se poklapa s
jh poblja. Zato i materjje kao i
se moglo svesti sto
materiji vid ljudskog svetu, drukcj-
jeg u svakoj epohj i kod svakog mislioca. Rasel
(Russell) razmislja i zakljucuje:
sto za filozofa u teoriji relativjteta jeste
prostora i Zdrav razum smatra
da fjzjckj svet od 'stvarj' koje traju u toku vre-
perjoda koje se kre6u u prostoru. fjJozofija i fizika razvile su
pojam 'stvar' u pojam smatrale su da se
sastojj od cestjca koje su vrlo male od kojih
svaka traje u toku cestica stavio
dogadjaje; svaki dogadjaj jma prema nekom drugom dogadjaju jedan
koji se zove kojj moze da se
analizjra u ilj lzbor izmedju ovih
sa teorjjskog gledjsta
mogao da se pretpostavj drugom. Ako su data dva dogadjaja
u razJjcjtjm moze se dogodjtj da su
prema drugoj da prema
tre6oj da Alj fizjcke
odgovoraju ovim razlicitim
"lz svega ovoga, izgleda, sledi da 'gradju' fizike dogadja_ii,
cestice. sto mi smatra.mo cesticom treba smatratj
dogadjaja. Niz dogadjaja koji zamenjuje jednu C!3Sticu ima izvesna vazna
fjzjcka svojstva zbog toga zahteva ali vise
ma kojj drugj dogadjaja kojj bjsmo mj pro-
mogJj jzvodjti. Otuda "materjja" gradja od
koje se sastoji svet, samo
dogadjaja u grupe ...
"Dok fizjka materjju psjhologjja
duh smo jmalj prjJjke, u jednom
poglavlju, da uporedjmo pojam asocijacije ideja sa pojmom
refleksa. da ovaj jmao vise fjzioloskj
karakter raniji, cije mesto dosao. ( Ovo samo
ilustracjja, i zeljm da preuvelicavam opseg uslovljenog refleksa).
Tako su s kraja - fjzjka i psjhologjja jedna drugoj jos
vise omogu6ile teoriju koju predlagao VjHjam
Dzems (WjJJjam James) svojom krjtikom 'svesti'. Razlika jzmedju duha
i materjje dosla u fjlozofjju jz reljgjje, mada dugo izgledalo
kao da jma cvrscu da SLI duh materjja, samo
grupjsanja dogadjaja. Dopustam da
dogadjajj jedne druge vrste prjpadaju samo materijalnim grupama,
alj drugi prjpadaju obema grupama, zato su i
53
i materijalni. Ova teorija dovodi do jednog veJjkog uproscavanja nase
slike strukturi sveta" .1)
Skucenost i neraucnost Engels-Lenjinovog fotografi-
sanja, izblja videlo
kad se drustvo i samo ljudsko Kako su ijudj
mogli istorjju, ako se pridrzavaju osecaja i onog sto ovi
"kopiraju"? Zar i samog nisu vjzjje sveta
da "objektjvnu Zar zaista
nista, buduci smatrao da ne potice iz cula, treba
da se postjze zar se delo moze svesti
odrazavanje" Zar
uopste moglo u m et n k m, ako se prjdrzavalo
materjj; Repa njje bez
teorjja odraza tzv. socjjalistickog
realizma, dogmatjcarsko cjtav{h nasjJje nad
!judskim umom mogu se "uverljivo" pravdati Engelsom i ...
No uprk6s tome, mi ljudi imamo razloga da se gordjmo svojjm
p.rjrodj, cak kad podmecemo svoje zakone sjJujemo
svojim. shemama. mada hegelovsko-marksjstjcka dijalektjka i
materjjalizam za mjJimetar pomakli
ljudskog uma u prjrodu, su, buduci dusom i
ideologije, odigraJj ulogu u
ljudskog drustva, samim tim svetskjh Ali dijalektjka i mate-
rijalizam su u tome "sjmboJj vere", fjJozofska ili
Za i veru, u periodima uspona,
samo sto presudno da se podudare s isNnama, nego
ako dodju s u sukob - pobedilo, premda
se podudaralo s i fjJozofijama. Tu ne
sto jdeologjja ili dokazuju sebe ili
veruju u svoju hjtJerovskj rasjzam svoje postavke potkre-
pljivao "dokazjma" i "teorijama", (Topitsch)
uverljivo dokazao da se Hegelove ideje, u Ne-
mackoj razvilo jzrjcjto antidemokratsko
vlastj koje se kao tradicija proteze kroz prosli vek,
doblja .u viljemovskoj epohi uticaj i, igra ulogu koju
ne smemo u pripremi i Hitlerovog rezima".2)
Mada su jdeologije i neodvojivj vjdovi cove-
kovog postojanja, one su i razljcjte kako oredmetjma - prve borba
sa sabra6om, druge s prirodom, tako vizijama metodima -
prve i jdealne, druge racjonalne i realne.
Javivsj u vreme .. evolucionernih otkrica, koja su ne samo
1
) Bertrand Russell: "Istorija zapadne filozofije", Beograd, 1962,
str. 794-5.
2
) Ernst Topitsch: "Die Sozialphilosophie Hegels a1s Heislehre und
Herrschaft:sideo.logie", Berlin, 1967, .str. 63, navod iz no-
vina", Beograd, 13. april 1968, godina br. 325, str. 9.
54
Jzmenila ljudske poglede prirodu i ljudske uslove, marksizam
.kao ideologija mogao .da bude i kao
filozofija to
.utoliko pre sto tvorac Marks i
drustvu. Omasaji svjh drugih, i socijalistickih,
i utopistjckih ucenja, da ukazu slojevima
izlaze iz bede i pogodovali su Marksovoj
da preuzme se bezmalo ulogu dakako \tere.
Herakltt uocio da prjroda voJj da se skriva, mi mogli dodatj
- pogotovu kada se radi ijudskim i delima. lz istorijskih
perspektiva i uslova ljudskog marksjsticka filozofija se
prikazuje kao mjstjka.
v
Ali uprkos tjm razJjcitim prjrodama zadacima ideologija i
moze se izbeci - zbog cega u pokretu
.nije pokusao da utvrdj ocitu, vapijucu izmedju slike
.sveta kakvu pruza moderna fizika i one koju bezobzirno komu-
mocnici i dogmatici? Takvo utoliko sto
sukob postojao jos uvek se javlja i jzmedju svjh drugjh
nauka - nastojacu da u drugom delu ove knjjge pokazem
to za drustvene - . . . U
1om pogledu su otporj
mada druge, prosle bolje
Prokrustovoj postelji dijalekticarskih Vazno spomenuti
da to to druga
zescih koje vlastodrsci,
prisvajaju6i i ulogu zreceva, jos uvek vrse protivu
moderne kampanjama,
...
Doduse, u vreme svog marksizam i u tako
sukobu s nauke strukturu i sveta,
drustva i coveka: posle teorije evolutivnom
sistema i Zemlje, Lamark-Darvinovih ( Lamark-Darwin) otkrica
neprestanom zivih vrsta, francuskih mate-
rijalista i materije, i
ucenja progresu u Hegelovih istorije kao borbe
revolucije kao borbe
,kJasa, i - mada ne - formiranja
U klasu, izgledalo da se sve
i to ;_;zlaznoj se cak moglo uverljivo braniti ne samo da
svet i materijalan, nego bas onakav kakav dat
preko cula, da borba suprotnosti dusa kretanja u Duhovnu
J<limu dobrim delom ! osamnaestog veka cini vero-
5S
u razum, progres slobodu. Pogotovu su gle-
pogodovale - proleterskih drustvenih
i - socijalistickih poljtjckjh pokreta, koje ovom mestu
premda su za uspeh djjalektjcko-materjjalistjckog
pogleda
Alj vec u celovitu i teoriju -
jdeologjju - marksizam pratjo otkrica cak u
merj u kojoj to svome pocetku, pogotovu ne s
koja blla samom Marksu, uprkos svoj svojoj
djjalektikom materijafjzmom.
stavjse, Marks formuljsao svoje poglede kao filozofiju
kao sjstem. Svi njegovj radovj
se oblast ili temu jJi su jstorijskjh
Ne postoji cjsto filozofski spjs, ukoljko se
i doticao bllo to pravilu u vezi
s dejstvom nekog otkrjca drustvene odnose ili teorjje drustvu.
1 mada se ne moze recj da su Marksov prjjatelj Engels ! Marksovi
ucenjcj jskrjyjfj sustjnu pogleda, jpak nije slucajno sto ih
sistematjzovao. Marks dovoljno mudar nat1can da se
u svojjm razmatranjima ne odvaja od konkretnih istorjjskih realnostj
vlastjte nauke drustvJ da prvenstveno u trazj potvrdl.i za
opste poglede. Sfjka stvarnostj nauka su delom od toga trpele, ali
- blle preobrazene u apstraktne "konacne" istine.
ako jos u njkada i nece razjasnjeno
zbog. cega doslo do takvog, posle srednjovekovne skolastjke
slucenog dogmatizovanja shvatanja sveta ljudskog duha, dosta lako
pouzdano se moze utvrdiN kako se to dogodilo kofjka kakva su
blla sukobljavanja s naukom kod pojedjnjh sistematicara marks1zma.
No cu se u tome prjdrzavatj jedino onog najnuznjjeg za
sagledavanje problema pracenje mojih razmisljanja.
Prvi se sjstematizacjje marksizma poduhvatio Marksov najbljzi
saradnik Engels u "Anti-Duhrjngu", delu koje Marks- neslucajno-
procjtao odobrjo, koje vlastjtom Engelsovom prjznanju pjsano
- takodje neslucajno - iz praktjcnjh, partjjskjh potreba. izricito
kaze: ''Kad pre tri godine D u h r n g, kao adept 1i u jsto vreme
reformator socjjalizma, jznenada pozvao megdan svoje stolece, mojj
prijatelji iz Nemacke saletafj su me vjse puta jzrazavajucj zelju da tu
novu socjjafjstjcku teorjju osvetlim u V 1 k s s t t -u, tadasnjem
centralnom organu Socjjaldemokratske partjje. Smatrafj su to kao
bezuslovno potrebno, da se u 'parfi]i, jos vrlo mladoj tek odskora
ujedjnjenoj, ne nanovo pruzjla prilika za sektasko cepanje
Tako sam kodifjkator komunjstjcke ideologjje - uzgred budi
receno: jzmisfjo termin "komunjstjcka jdeologjja"
2
) -
56
1) Friedrich Engels: "An-ti-Dtihring", 1953, str. 7.
2
) Ibld., str. 12.
tvrdjuje zakljucak do koga se dolazi razmisljanjem prjrodj, kore-
nima razlozjma komunjsticke, svake druge jdeologjje, naime:
komunisticka jdeologjja nastala jz naucnjh podstjcaja, nego iz
odredjenih socjjalnih, odredjenjh poljtickih, partijskih potreba,
tek potom prjkazana 1i servjrana kao nauka, odnosno kao naucnj pogled
svet. Tako se s Engelsovjm n t D h r n g rodjla dogma,
nuzna socjjaljstjckom pokretu i partjjj, otpocelo ucutkivanje pri-
davljivanje svake dosledne, nepristrasne u njemu ... da
slika toj "naucj" bude potpunjja, treba dodatj: njjedan znacajnjjl
marksjstjckj teoretjcar tumac nauke njje naucnjk, svj marksjsti
kojj su se lacali pera da jzloze ifj prjmene svoju "nauku" druge,
nauke cinjJj su to najcesce jz dnevnjh partjjskjh potreba, nikada jz
pobuda koje blse blle teoretske. Otada do danasnjeg dana proskribuje
se svako neprjstrasno, makar q u s naucno razmatranje teorije
podredjuje praktjcnjm, tekucjm potrebama partije, odnosno vlasto-
drzacke frakcjje. Prj takvjm odnosjma njje tesko da cuvarj cistoce
teorjje cesto budu ljudj oskudnog znanja, cak pjsmenostj (na
prjmer, danas Todor zjvkov u Bugarskoj, Gomulka u Poljskoj), sto
nemjnovno vodilo vulgarjzacijj jzvornog marksjzma otpadanju razo-
caravanju najumnjjjh ljudj pokreta: dogma postala deo vlasti odnpsno
- vodj p.ravilu, prvosvestenik, poput kalifa ! sultana
u jslamu. sam Engels, premda mu se ne moze sporitj oblmna,
mada svastarska kultura, u vreme kada pjsao
(1877) skjcirao "Djjalektjku prjrode" (sedamdesetjh godjna),
sasvim u toku otkrjca fizjke drugjh nauka, kamolt
da ova tacno jn.terpretjrao ...
za Engelsom, s razvjtkom socijaljstickog pokreta, sledjfe su dese-
tjne teoreticara u pojedinim zemljama: Kpucki (Kautsky), R. Luksem-
burg (Rosa Luxembourg) Merjng (Mehrjng) u
zores ( Lafargue, Jaures) u Francuskoj, Plehanov 1 u
Labrjola u ltalijj, Adler u Austrjjj, Blagojev u Bugarskoj itd. - medju.
kojima bllo darovitjh vodja, inventjvnjh .. inter-
pretatora pojedjnjh oblastj, alj - njjednog kOJI samoJ teortJI dao
bltnih doprinosa. Jedini izuzeci kojima istorija deljmjcno dala za.
pravo jesu - Zapadu Bernstajn (Eduard Bernstejn) sa svojim
analjzama mogucnostj reformj mjrnog preobrazaja kapjtalizma,
lstoku - sa svojom teorjjom praksom
revolucjje. Usput, kao zanjmfjjvost, jstjcem da se u teorlja
socjjafjzma uglavnom razvjla kroz nemarksjsticko
da u Sjedinjenjm Drzavama vec odavno nema soCIJa-
listickog pokreta, iako ove zemlje jmaju ..
to dokaz ne samo da marksjzam nije svevazeca
nego i da radnicka klasa ne usvaja obavezno soCJJaiJstlcke 1deje.
Mada u prikazi.\ta,1ju realnosti ni revizionisti revolucionarne_..
lektjcke strane Marksovog ucenja njsu jmali vece srece, nas bas
maju onj koji su ostali verni, tj. dogmatski komunisti, buduci su
57
jos uvek u i sa svojom
silom i svojim pogledima.
medju su i
Kada 1908. objavio "Materijalizam i empirio-
kriticizam", svoje jedino delo s filozofskim pre-
teorija relativiteta, 1905. jedva
- i to kao - u uskom krugu
mu se moze zameriti sto usla u krug
Ali sve do 1922. (umro
1924. u radovima, koji vrve
dijalektickim i materijalistickim opaskama - se raspravlja
teoriji i teoriji relativiteta, Planka i Bora,
svega dvared, i tek u 1922. polemisuci
protivu evropskih filozofa koji se "hvataju za
u "Materijalizmu i empiriokriticizmu", i u filozofskim
.osvrtima Marksove, jos vise filozofske poglede,
u sto jos -
pri tome stoji gledistu fizike
vosN i prostora, prostora itd. Bio
veoma i primecivao da se teoretska i otkrica mo-
fizike podudaraju s dijalektickim shemama, po-
zbog toga veoma cesto govori "krizi moderne fizike" ...
koliko su te i ilustruje
R. od
iizicara i mislilaca da su posle ovog rata
vise otkrica u citavoj ljudskoj istoriji,
samim tim i predstave svetu i ljudskom U stvari
to vec kriza dijalektTckih shema, koju mogao,
smeo da uoci, buduci to ugrozilo vizije koje su
sa zarom i koji
zasluzuju dokazuje pogleda
skeptika s iz dela Marksa i i u tome zaista uspeva,
mada filozofska, cak marksisticka slika sveta time
doblla. precesto ismeva "filozofstvujusce fizicare", mada
njegova uloga kao "fizikujuceg filozofa". Treba ipak
blti prema fizicar, imao
drugim stizao da se fizici
obavesti. Ali su za to jmalj
na pretak. su, u sto su Engels i
vec rekli, pri tome sve do zaglusujuci same sebe
tiradama kako - uopstio
modernih
filozofskim uopstavanjima vec go-
vora, sto se tice gledista, ona su - ukoliko sam
"uspeo da se s - u pitanjima gerilskog
1
) V. I. Lenjin: "Sabrana dela", 33, Moskva, 1951, str. 202, 206-207.
58
rata, u svemu drugom se odlikuju jos vecim ali
s kojom se moze meriti
tako su filozofske marksizma, i siste-
sedamdesetih devetnaestog veka, ostale u
docim su sve isle dalje. Nije
se dogodilo cemu se " ... Materijalizam ... mora da
svoj vec sa svakim u pri-

se moglo dogoditi: cak i da se pre-

obrazio u teoriju borbe za vlast, potom u dogmu vlasti, marksisticki
materijalizam previse svojom hegelovski dijalektickom
formom da mogao da se uskladi s
Ali ako dovesti u sklad marksistickog
materijalizma s zar u marksist!ickom pokretu skeptika
i znalaca nauke da tu Bilo ih razume se,
ali su same sebe ili -
.od od zar u komu-
njstickim zemljama koji uvidefj sve to i uka-
zafj su sve to razume se, ali
ostajali su potvrdjivali pravovernost
dogme i svemudrost vodje - da izbegli pretrajali u
svojim od poJjtike. i
su ljudi - moraju da zive od zarada u datim
premda, kao i politicari, prevjse govore
savesti, kraju krajeva pravilu sto mogu.
i kojim su potvrdjivali prividno
svojih teorija s dogmama: u
su odavane hvale vodjima" i "mudrim ruko-
vodstvima", spisi su "klasika"
tj. Marksa, i, dakako,
vladajuceg vodje - da i time
doblli u i katedre.
Ali doista moze izgledati kako se marksisticko
uprkos tim sve vecim neskladima izmedju
i - moglo odrzavati zivotu, pogotovu kako
mogao jacati pokret ove
kao i koje u istoriji, iscrpsti vec i zbog toga
sto pojava, cak i makar koliko
sobom i gledista koji ih vrsi,
i Jjudskog roda pruza i lpak
jzgleda da u tome zjvotna nuzda klasa naroda
zapalih, usled jstorije", u bedu
Proroci i prorostva su porod Za Jjude ropstvo
1 da slika sveta jstjnjta s naucne,
1) Friedrich Engels: ''Ludwig Feuerbach i kraj klasicne
filozofije", ob,javljeno u Mar.ks i F. Engels: "Izabrana dela
Beograd 1950, str. 361.
59
s razumske tacke gledista, da 11 ih - da li im pruza
izglede da uslove svog dakle,
ostatj koje pruzalo izglede sve sve
ljudskim nego to s
i pogledima.
sama pomisao takvo sto prikazjvala se jzdajom, utoliko
sto marksisticka teor1ja u sferi
krjza u koje su zapaJj i drustven-j
- prjmer, Rusjje ili Jugoslavije - pruzala uverljjva
koji SLI se borili za viziju zjvota. U tome
egzaktna istina ... podseca Hegelov
odgovor: Utoliko gore cinjenice! - kad su mu da se
sheme mozda ne slazu s pamtim, kako smo
mj vodecj kadgod sumnjanju u po-
stavke marksjzma, unapred "znali" da se radj "revjzjonjst'i'ckoj",
rabotj. sto jos vaznjje, tako s praksom;
njje da se ona poklapa s dotadanjom marksjstickom teorijom,
ukoJjko vodj k cilju. U tome i jeste demonjjastvo
StaJjjnovo: shvatjo da uprkos svojoj
ljudskoj savesti, za njegovjm lazjma zlocjnima, buduci su
i to sredstva zrtve putu k vlastj gospodstvu. 1 u meni
su se, intimno, pojavjfe kada su otpoceJj procesi trockistima
u Moskvj 1936. godjne. Al! sam ubedio sebe u istinost optuzbl
- jnace ne mogao ostaN u pokretu kome sam se odao
koj'i me posvojio borbama, mucenjima i tamnicama. Ugusio sam,
zbog toga, moralno dvoumljenje kada sam iz Titovog posle
povratka iz Moskve 1936. godine, nasluNo u tjm procesjma
sve i onako kakvim ga prikazuju, da - tako mora, tako
treba da bude. lspred jznad su r r n jsfi'ne,
borba za za moje vlastjto ostvarenje zatomljivala etiku,
se preobratila u eticnost ...
Komunjzam religija, ni uporedji'vanje s nije pogodno.
Ali u njegovog jacanja ima neceg zajednickog s podat-
IJivoscu rjmsklh robova i rimskih kolonija mistickom
u Bozjeg sina iskupitelja i u uskrsnuce, u cemu su
rimski patriciji, obrazovani u racjonafjstickom stoicizmu,
mogli da se podruguju kao naivnostima. Neko moze primeNti
da hriscanstvo, ideologijama, u svet ideju
jednakostj ljubavi - ideju isto,;etnostj ljudi.
ako se u nasem dobu i nisu, kao toliko puta u proslosti, u samom
zacarivale ideje i nasilja, ono se pokazalo
statnim da ih obuzda. Zar nisu u nasem dobu najnerazumskije,
sile nacizma, povrgnuvsi u bezumlje sramotu najcjvilizovanjju
sveta, bacile u razur Evropu deo ljudskog roda? zar
pod drugim s drukcjjjm motjvacjjama, divljaju
demonj i bezakonja, ropstva smrti?
60
vreme uslovj potrebe su svoje: nepodudaranja djjalektike
s ispoljavala su se u tome sto su komunisti i u za vlast
i za svoj monopol vlastj, postajali - u velikim 1 grubo uzev
- sve istovremeno sa sve vec1m za.
Najvecj, najubedjeniji i su 1
graditeJjj komunizma. Tako al1 1 .s
nepogresivijim osecanjem za doba 1 .. za svoJe
- ruske prilike. Jsto se moze re61 1
ce-Tung od svjju . al! .'
u sudblne JzrodJavanJa kroz
- kroz ljudskog k 1 l.ago-
(;ak se da taj
komunista utoljko mo6njjj i nepogresiviji ukoliko su
u dogmu Uljvajucj svojom moc
dogma istovremeno goni .u - da.
se prezivelo, da se pobedilo. Tako jeste: su
dogmatici kojj 1
ljudske odnose 1 u s. 2
samima _ kao da se radj predmet1ma koJe treba zrtvovat1
jedino znanom cjfju lstorjje
Zbog toga se moze reci da veljkj tvorci dogme, vel1k1 komu-
_ Lanjin, Staljin Mao-Ce-Tung u .' n.1su dogma:
ticari u smislu te recj, Qnj su jed!no. gledalll
iz drugih, jz Ltslova .. Jer. dog?d se IJUdJ, dog?d
se zivot podaje dogmj, ona se u stvar1 kao ,ot.krove.nje,
odnosno - kao Sve dok dogma kadra da
borbu, zatjm vlasti privilegije - nije dogma za
Preokret nastaje kada 1
ge prilike komunjste i da 1z1dju Jz svo!e
i druge ucaurenostj i da, se za opstanak, postaJU
i samj . . ..
Tako blvalo s drugjm kroz
Udesj su razlicjtj utol1ko u 1me
verujuci da i sam .. AI! . dug
vremenu, oblik koji su mu uslovi 1luz1Ja s kOJOm se morao
pojstovetjtj da se ostvarjo.
Vl
sto smo videli, se u ogledalu u
prvom redu teorjjske fjzike, oglednulo nes1:varno
dijalektickog materjjaJjzma. Ali i te za _seb?, bJie
nemocne da to prjkazu svetu u 1Stmost1 sve ao.k 1 same
dospe1e u drustvene uslove - . dok .. sam1m
njstjma postalo da
i dokaze. Tako Sovjetskj Savez na kraJU vladavme
61
dospeo u sjtuacjju da projzvodj atomske bombe da jsto-
teorjje relatjvjteta, u kojoj
za atomsku koja "samo
v1d s1reg stvarnosH" .
2
) Sovjetskj
mogli_ da. fjziku, druga postoji,
kOJI spadaJu medju u svetu
su . da crvene pred svojjm. kolegama zbog
fllozofske Zajsta, sve sto propada - propada na
ruzan sto jos uvek objasnjava sve svetu samu
-:- m_aojstjckom - marksjzma uspeva u pro-
lubeniCa 1 atomskjh bombl zahvaljujjcj "sve-
razlog u revolucjo-
despotskih sila da cak kroz takve, u vreme
jzbore za sebe odgovarajuce zjvota za
svoju zemlju polozaj svetske sjJe. '
U svakom slucaju, jzgleda mi za svakoga, za
ako jzJozirn kako se u Sovjetskom Savezu menjalo
i njegovu teoriju. Pri tome, da treba odmah istaci
da teorija relatjvjteta medju Sovjetskog Saveza
otpor nego u drugjm zemljama i da S!J se jedino
1deoloz1, njjma jJi zva-
jdeologjjom, suprotstaviJj filozofskom vjdu,
jzgledu sveta koji ona otkrjla, od matematjcko-
fjzika/njh tvrdokorna su trajala sve do
smrtj, drukcjjj i nesto sve do danas, uprkos
tome sto su i samj sovjetskj jdeolozj doprlj u
polozaj.
lz tog pod pod Hru-
scovom, u sovjetskoj vjdj se
sto se ono sto ostalo jstovetnim u tvrdokornim, mimj-
krijskjm gledanjjma sovjetskjh marksjsta:
1933. "Fjlozofska pozicija odli-
kuje se Mate.rijalistick!i i dijalektickj pogledi prepli6u
se s mahistickim
3
) postavkama, koje prevladjuju u skoro svim filo-
zofskim - ... Zauzima poziciju libe-
:) S .. Glasstone: "Atomska energija", Beograd, 1954, str. 67.
) str. 83.
v
3
) skovan Ernsta Maha (Mach), austrijskog
f1z1cara 1 fllozofa, CIJl kr1t1cizam prema nasledju
prokrCio pu.t Ajnstajnovo.j teoriji relativiteta i jedan od izvora
logickog pozitivizma tzv. Beckog Maha i ruske "mahiste"
narocito ostro kritikovao Lenjin u svom "Materijalizmu i empiriokriti-
cizmu" s pozicija dogmatskog engelsovskog dijalektickog materijalizma
za sovjetske ideologe, da i na znaju njegove
stavke, 1 dandanji esencija i simbol "idealistickih", tj. neprijate1jskih
duhovnih otrova.
62
demokratizma. Ne skrivajuci svoje simpatije prema SSSR, jedan
od drustva prijatelja SSSR"
1957. "Filozofskj pogledj
u imalo Njegovi radoVJ sadrze svoj dubokj
od ovjh jzjava takve
vrste".
2
)
sto se vidj, dok se u 1932. 1933. otvoreno
daju "filozofski pogledj" "pozjcjje" kao mahjstjcke, u go-
1957. 1960. se govorj da u do-
jskazao svoje poglede. prema
fjJozofskjm pogledjma - receno - prema A}nstajnovjm razmj-
sljanjjma svetu osnovj teorjje relatjviteta : drugih naucnih saznanja,
ipak postao mada ostala sumnjj-
cavost prema Ajnstajnovjm filozofskjm pogledjma kao
kao mjsJjJac kod sovjetskjh jdeologa uspeo da se llzdjgne
iznad liberala, pogodnog jedino za clanstvo u drustvu prijatelja
Sovjetskog Saveza.
teorjjj relatjvjteta 1932. godjne: "Ouboku kritiku tih pogleda
(mjsJj se poglede prostoru vremenu - dao
Engels, kojj razgoJjtjo metafizjcke poglede Engels, ana-
Jjsucj pojam kretanja, ukazuje: 'Kretanje odvojenog tela postoji,
postoji jedino (Marx "Dela", tom XIV,
str. 393.) Jer svako mehanjcko,
dejstvo tela. Takva jsta metafjzicka apstrakcjja predstava apso-
lutnom, s materijom u prostoru vremenu. Prostor
i vreme su postojanja materjje u postoje odvojeno,
od materije. U vezj s tjm Engels pjse: 'Razurne se,
forme materjje (prostor vreme - Red.) bez te materjje
predstavljaju do prazne predstave, apstrakcjju koja jedjno
postojj u nasoj glavj' (isto, str. 356) ... teorjja (tj. teorija relati-
viteta - predstavlja korak u razvjtku fizjke. - Zajedno
s tjm treba podvuci da slom starjh predstava prostoru
s t. r. (teorjjom relatjvjteta - iskoristila burzoaska
filozofija, mahizam i subjektjvno jdealjstjcki
pravci. Tome su, unekoljko, prjpomogli i fizicari, sam
tvorac teorije relatjviteta - Tako vjse puta pri-
kazivao svoja kao razvoj ideja Maha prostorL! i vre-
. . . - Takodje misliti da analiza prostora-
vremena, koju dao Nuzna krjticka
materjjalisticka ana/jza t. r. pregled u Jjteraturi postojecjh postavki
t. r."
3
)
1
) ''Boljsaja Sovjetskaja Enciklopedija", prvo izdanje, tom 33, str.
154, Moskva, 1933. godina.
2
) "Boljsaja Sovjetskaja Enciklopedija", drugo izdanje, tom 48, str.
343, Moskva, 1957.
3) "BoljSaja Sovjetskaja Enciklopedija", prvo izdanje, tom 33, str.
616-617, 1932, Moskva.
63
teorjjj relativiteta 1955. "Teorija relativ.jteta
teorija prostora i s su takvi
pojmovi kao sto su - masa, i dr.; zbog toga
opsti jmaju filozofski shvatjti
filozofske Prostor vreme su obli'cj
materjje, to da prostornj
postoje samj sebl u vjdu, veC. se odredjuju
vezama predmeta pojava. Prema tome, opstj tjh
svojstva prostora predstavljaju svojstva opste
strukture veza predmeta i pojava. Zato se
:svojstva prostora razvija u od svojstava
same materjje. Ako teorjja prostora u fjzjcj pre
svega polazjla od svojstava tvrdjh tela, to t. r.
ilu procesa ... Na taj u
t. r. leze opstjm svojstvjma veza, medju-
dejstvu pojava. Samjm tjm su razvitak teorije rela-
tiviteta posluzili kao potvrda materijalizma pro-
storu i kao ... -
materjjaljzam da su prostor vreme - materije".
"U svetu drugog sem materije u materjja se
ne moze kretatj u prostoru V. 1.:
"Dela", tom 14, str. 162). Zato se takodje moze reci
da t. r. materjje u kre-
- t. r. jesu: (1) potvrda
materijalizma prostoru i kao
materije. . . ( 5) t. r. uspostavjvsj vezu prostora
strukture materije jtd., tim potvrdjuje
materjjalizma vezi i svih vidova
Postavivsi .
<lrzaja i i 1
hova svojstva i pojave, t. r. potvrdjuje postavku da
prirodi

v . . ..
sto se vidi, u vreme b1lo 1
.cjzma prema teorije relativiteta
misliti da koju dao
t. r."), dok
su svu silu svog moskovskj za "burzoaske
filozofe", kao samog koji ovima "pri-
pomogao'' da "iskoriste" slom starih predstc:va p_rost?:u. i
Pod su svaka 1 prema
teoriji relativiteta, - za ---:-
makakvog i teorjje relat1v1teta, t1me 1 zamerke
pogledima. U tome . i
svakako veoma s gledista
1) "Boljsaja Sovjetskaja Enciklopedija", drugo izdanje, tom 33, str.
411, 1955, Moskva.
64
od dogmatskih stega. Alj to vise jz nego jz
.stvarnog, kao u vreme, zivo
da "opstj teorije relatjviteta "posluze kao
potvrda materijaljzma", pri se pod
- valjda u skladu s kursom k - za
uzima umesto samo to
njsta drugo do
"duboka krjtjka" pogleda, pogotovu
mislj
1:rebalo da kao da vjse
Medjutim, jzmedju te mjsli i teorjje
pridev ba-
da se tela uvek odvjja u odnosu
neko drugo telo, dok se u teorjjj relativiteta - kao sto smo vec
videlj - radi razljke jzmedju mase i
otkrivanju u svetu dogadjanja, spoju prostora i vre-
u prostor-vreme, prj prelazu u drugi
sistem itd.
sta do vraga, ta
da su vreme prostor postojanja materjje? Nista drugo do da
nema materjje koja se prostjrala trajala! Veoma staro -
veoma, veoma Alj zadivljuju
to duboko i - sto - hege-
Nije uverljivije teorjje u
navod: sovjetski misao - takodje
od koje zvuce tako - da se "materjja
... moze kretati u prostoru to
"Zato se takodje moze recj da t .. r.
odnosima materije u Gde su tu logika, pamet
i 1 kakva zbrka: "svojstva
prostora i predstavljaju i svojstva opste strukture
veza predmeta pojava"! . . . Prava sreca za sovjetsku
sovjetski sto se prjdrzavaju takvog
nj takvjh mjslilaca! ...
Vll
vec u
na koji su veliki dogmaticari graditeljj komunjzma shvatal1
materjjaljzam, razvjjalj ga i koristili se mogao da
njegovog rasula. Ali i se.
moderne uklope u dijalekticke kalupe
vjd krize marksistickog pogleda svet. U stvarj kriza u
samom, zaceta s
Nj Marks makoliko verovao u svoju tr
merj u drustvu mogao odstranjtj
svojstvo svog da - kao i svako ljudsko mj-
65
sljenje - ostvaruje samo sebe u stvarnostima: svoje poglede
s radnickim pokretom, nije mogao izbe6i njihovo sistematizovanje,
budu6i drukcije ne blse ni shvatljivi, kamoli prihvatljivi kao
program akcjje. Svoje saznanje u nedostatnost zas.tarelost svakog
sveobuhvatnog fjlozofskog sjstema, kraju krajeva zrtvovao
teznjj za ostvarjvanjem vlastitjh jdeja - potrebama socjjaljstickog
pokreta. Jer mada u njegovoj mnogostrano darovitoj licnosti ne-
mogucno razdvojiti revolucjonera od naucnika, jpak svoje
blvstvovanje kao revolucjoner, tek kao takav potrazjo u nauci
potvrde svojjh verovanja. Drukcjje receno: kao sto neko najpre postaje
komunistom potom uci komunistjcke teorije, tako i Marks tek
posto postao komunistom jzgradjjvao ucenje. Takav
ostao do smrtj, 1883. godjne - revolucioner kojj u Britanskom
muzeju traga za objektivnjm zakonjma kojj opravdati njegov pro-
rocki zanos i njegovu delatnost, neistrosivu ve6 i zbog toga sto
blla usmerena ka konacnom oslobodjenju od nasilja i
Takav cilj morao podredjti sredstva, makar koliko blla naucna:
buduca kriza marksizma - da se i mi posluzjmo djjalektjkom - nalazi
se u njegovoj kljcj, odredjena nacjnom njegovog nastajanja nje-
govom namenom.
Dafjj tok grubo uzev, doveo do jacanja dogme u realnostj -
u socjialistjckom pokretu, afj i do njene sve manje naucnosti i sve
neobuzdanjje netrpeljivosti: Engels sistematizuje Marksove poglede u
ucenje - u fjfozofjju socjjafjstickjh partija, Lenjjn potom tu filozofiju
obogacuje teorijom revolucjje nove vlastj izgradnjom njihovog orudja
- revolucionarne partije nove vrste, Staljin svodi propise
i sredstvo duhovnog Staljinova strahovlada u samoj
partijj nedogledna provalija koja se tokom vremena razjapila izmedju
nauka djjalektjke, jzmedju komunisticke realnosti i komunistickih
teorija, nagnala danasnje istocnoevropske vodje ne samo da se
mahnu dijalektike, nego da se marksizmom-lenjinizmom sluze kao
sredstvom medjusobnih pritisaka prevlasti, cenjkanja ustupaka.
Svojih velikih ucjtelja onj se, u stvarj, jedino prisecaju svetkovjnama
jfj kada treba vlastjte razocarane sjle prjkupjtj protivu "tudjih shva-
tanja". Pri tome upadljivo kako s osamostaljivanjem komunistickih
partija iz termina "marksizam-lenjinizam" postepeno nestaje onaj njegov
drugi deo, koji danas jedva i sluzi icemu drugom sem podvlacenju
idejne prevlasti Moskve. Dopisnik "New-York Times"-a L. Sulc-
berger prilikom posete Titu, sredinom maja 1968. godine, primetio
da ovaj vise ne izraz lenjinizam, nego jedino marksi-
zam, ceski komunista cestimjt Cisarz odvazno potvrdio, izazvavsi
gnev zgrazanje r v d i n ti h ideologa: "Nemoguce zaoblci neke
strane pokusaja da se iskustva sovjetskih komunista pro-
glase za jedjni moguci pravac marksjsticke pofjtike da se lenjinizam
ponekad prjmenjuje kao monopol!stjcko tumacenje marksizma".')
1
) "Politika", Beograd, 16. jun 1968, str. 2.
66
.udalj.avanje najpre .od sada i od Lenjjna, L stvarj
udaljavanje Marksa 1 marks1zma . . . Sve to i daje povode Mao-Ce-
da u 1stocnoevropskim, italijanskjm i francuskim komunistjckim
gleda ali da, uocivsj sovjetske promasaje u jzgrad-
drustva", suzblja partijsku uzdjze marksj-
zam 1 vlastlte poglede nivo nove" religije ...
. Neko .s. moze primetitj da vecjna onog sto ovde
Jzlaz:m krtt1c1 - jedna strana marksizma, jedna crta Marksova iJi
kao sto. se to najces6e cuje u zbunjenim i beznadnim jstocno-
vrhovtma - Staljinovo jzopacavanje marksjzma. Ali njko ne
mo7e osporavatj da su se Marks marksjzam ostvarjfj jedjno tom
svojom crtom, koja svoj cudovjsni vrhunac
dosegla u 1 ststemu vlasti i prjvrede kojj dogradio, da
.sve crte - humanjsticke, demokratske, neideoloske,.
preZJVele U .. komu.nistickih jeretjka kao ifuzije, mozda
pogod.ne d_ogmatskth stega, alj neizdvojive, nestvarne
1 nepr:hvatljtve za ocrtavanJe podstjcanje drukcjjjh, socjjalistickjh demo-
kojj, poput profesora Vranjckog u Jugoslavjjj,1)
da sam pojstovetjo komunizam sa staljinizmom, u stvari
u sebe kao neodvazne i nekadre da u teoretskoj krltici
dal!: one Staljina koju su komunistjckj politjcari
.(Ttto, 1 dr.) pre u praksj obavifj. Misljocj s takvim stavom
' takv1m najcesce lakiraju poslestafjjnsku komunjstjcku
.. Hruscovljevu "narodnu drzavu"
''' n.aucno rukovodjenje"), prjkazujucj kao vra6anje
P.ravt put. U stvari, krjza staljinjzma, bas zbog toga sto
pre krtza tek potom i teorjje, ne
bttt do komuntzma, i marksizma kao jdeologije.
Ment. se onaj koji to ne shvata - njje kadar nece da
smtsao 1 dublnu krize u danasnjem njje nt
voiJan da trazj jzlaze iz nje . . . '
Naucnjcka mozda nedostatak vremena, ometaju
d.a SVOJe poglede 1 svoja verovanja formufjse u fjlozofski
.!1'' ne samo sto u tome ne ometa, nego ga cak
t podsttce. "Antj-Ouhrjnga" i cak dopisuje desetu
u cuda! Dogmatjcnost Marksovog vlastitog mate-
rt!allzma negovog vlastjtog gledanja cjne kostur dusu
Zar sam njje zapisao u svom najzreljjem,
delu: . Zato sam javno priznao da sam ucenjk ovog
veltkog (tj. :- Dj.), sam u glavj
0
teorjjr
.. 1 kokettrao s njegovjm nacinom jzrazavanja.
koJu. podn?sj Hegelovjm rukama nj najmanje
pobtja cmJentcu da prv1 obtmno svesno jzneo opste oblike
kretanja".
2
) "Doista mnogo /akse putem ana/jze nacj jezgru
1
) Predrag Vranicki: "Historija marksizma" Zagreb 1961 str 5 2
2
) Marx: "Kapita1", I, Beograd, 1967, str. 'Liv. '
7

67
maglovitostl, nego jz datih stvarnih zi-
prilika z v s t verske idealizovane ovaj
metod materijalisticki, dakle

uzev, Marks ostao u pogledu vlastite filozofije, vlastite
ideologije, ali ove su iz iz mogle
i sve dosada Bas toj
"spasioci" i marksjzma umesto i "Le-
marksisticku ideologiju, samim tjm i do-
- sumorniji i socjjaljzam. Alj srecom,
sve se to odvija u glavama u grupicama mladezj,
sto se ostvarjo toljko bratstva - komu-
... Eto do kakve apsurdnostj su doveli ljudi prjlike:
vitelje" Marksa - da dokazuju kako marksjsticka ideologjja
Marksova, - da dokazujem kako Marks dijalekticki
materijalista! ...
kad vec kao ta fjlozofjja potom
sa sve bezobzjrnoscu insistira svojoj i poziva
se u da
opravda samu sebe taj sto ih svoje dija-
lekticke kalupe.
Tu stvari sto pridrzavajuci se
Marksove izreke da su "filozofi ... svet samo razlicito t u m i 1 i,
ali radi se tome da se ,
2
) slozenosti
i prirode koju su nauke vec otkrile, dokazivao: "Aii
to (misli se marksisticki istorijski materijalizam -
cini kraj filozofiji u istorije, isto tako kao sto dijalekticko
prirode cini svaku filozofiju prirode i
gucnom. Sada se vise radi tome da se
izmisljaju iz glave, tome da se otkrivaju u Za
filozofiju, prognatu 1z prirode i istorije, ostaje samo jos carstvo
ciste misli, ukoliko ga jos preostalo: zakonima samog
procesa logika i dijalektika" .
3
) 1 dalje: "cim se svakoj
postavj zahtev da odredi svoje mesto u opstoj
stvari i stvarima, svaka toj opstoj celini postaje
sto tada jos ostaje od cele filo-
zofije, to - logika
i dijalektika. Sve ostalo prelazi u prirodi i istoriji" .
4
)
Time i sebe druge zamamljivao u zamku
Jer i taj Marksov stav poticao iz
klime mislioci i primer Hekel Hakel) ) ,
1) Karl Marx: "Kapital", I, Beograd, 1967, str. 298.
2) Marx: "Teze objavljeno Marx i F. Engels:
"Izabrana dela", I, Beograd, 1950, str. 393.
3) Friedrich Engels: i kraj nemacke klasicne
filozofije", objavljeno Marx i F. Engels: "Izabrana dela", 1950,
str. 388-389.
4) Friedrich Engels: ''Anti-Dtihring", Beograd, 1955, str. 33.
68
i sam Fojerbah, materijalisticki preteca Marksov, pre Pol
(Paul vec su uvidjali makakve filo-
zofjje kao sistema. Uostalom rec1 d
v -t . ' rugo
. ni_ kadar da taj stav prjrneni
svog Marksa, Jer br se time moraH odreci
prevlastt u pokretima, tjme uloge u jstorjji.
P:r tome uvodi u zivot nove Tako-
d!e daiJe shematizovanje Marksovih
se u Rusiji. uvestj
dtjalekttckl cije uzdici
u. 1me kOJih likvidirati mjljone "tudJjh
1 Tako spajanjem
vl . mrstrke marksrstrcka fjlozofjja doblja vid
1 - dijalekticki i !storijski materijaHzam: sam
drugi prvog ljudsku
rstoriJU,. .. prv1 P?laz1 od p_ostavke da svaka pojava istorjjska ..
frlozofske s1steme pripjsao sebl i Marksu
srstem kojj samo tome sto stavjo
drjalektlku pored logike.
v . marksizma ostalo do dana
lr za dijalektika jos jedna, tj. povrh logike
Da nije nova, dijalekticka
log1ka .. . Mnogi marksisti su lupali glavu oko
sto. logika i dalje
kOJU uopstio vec Aristotel.
d?k br trebalo da bude siri pojam - zako-
kOJI su mjs\jenju s prirodom i drustvom
1z ov1h kao usli u . "Jer dijalektika nista drugo
do zakon1ma i razvitka prirode ljudskog
1 . ) .lsto kao sto iz prirode jsterao Hegelovu
d1Jalektlk1J da u isterao druge filozofije
kroz v.rata day uselio u zdanje
ucmrvsr prokletstvom.
. Al!. sve do poslo za rukom,
da ovoj tj. dijalekticj, doda novu crticu
posle Marksa cak posle Hegela, buduci i kod
ovoga prirodi samog
lsto se moze rec1 1 za marksisticko materije - sve
ostalo veku, Diderou i (
su hiljada u kojjma svakojaki marksistickj
1 vec citavo stolece prezvakavaju te teme, da
arrstotelovska logika hegelovska dijalektika
u v _dob1le ako i lzjalovilo se
da se materijalistjcka dijalektika dalje razvijati - sa-
Er;gels: Beograd, 1953, str. 167.
) GegelJ: EnciklopediJa filosofskih Moskva-Leningrad 1929
10, 81, str. 27-28, 135-136. ' '
69
materjjj razvifj su "jdeaJjstj", logjku
obogatjJj "burzoaskj" fjlozofj prjmer, filozofska skola
na celu s Raselom, Murom Russel, Ludwig
Wittgenstein, G. Moore).
Alj tako se moralo dogodjtj bas zbog toga sto skup Marksovjh
gledanja formuJjsan u fjJozofskj sjstem - u dijalektjckj materjjaJjzam,
uprkos Engelsovom dovjjanju da "on uposte vjse njje filozofija, nego
naprosto pogled na svet koji ima da se proveri potvrdi (Engels
unapred sjguran da potvrdjen! - u stvarnjm nauka:ma,
ne u nekoj odeJjtoj naucj, nauka".l) tako se moralo dogodjtj bas
zbog toga sto su radnjckj socjjaljstjckj pokretj, kojjma su aktjvno
prjpadalj Marks Engels ( onj su najznacajnjjj tvorcj Medjunarodnog
udruzenja radnjka, tzv. Prve j
1
nternacjonale), kao zagovornjcj jndustrjjske
klase u dobu tehnjcke radj dalje borbe bllj nuzdenj jdeo-
togjje, jm osnove mogla datj jedjno jedna nova "naucna"
fjJozofjja.
s pravom moze prjmetjtj da marksjzam njje nauka u smjsJu
. ponajvecma nauka drustvu delovanje na
osnovu . saznanJa, kao takav ne moze nj jzbecj promene,
1 U :e.du! Ali onda neka se prestane s
1 d1Jalekt1c1 kao naucj, marksjzmu kao naucnom
pogledu na svet, Marksovom konacnom otkrjcu drustvenjh zakona
cak upravljanju jzgradnjj drustva na osnovu - te "nauke"'
tjh ."naucnjh pogleda", zajsta, treba bltj
. vjdetj razliku jzmedju
na svet 1 fllozofiJe , cak ako se jspustj jz vjda svevazeca djjalektjka
koJa. kad rec marks'istickom pogledu na svet, njemu nerazdvojno
pr1pada. Jer ne samo svl obrazovanj ljudj, nego svj marksjstjcki
osnovcj drukcije ne shvataju marksjzam do kao posebnu fjJozofjju,
mada ga posleengelsovskj utemeljiteJjj marksizma redje tako nazjvJju
nego _materjjaJjzam", "marksjstjckj djjalektjcki
metod , d1Jalekt1ckl mater1Jal1zam" (Lenjjn StaJjjn), "marksjstjcka
".komp!etnj sjstem proleterske jdeologjje" (Mao-Ce-Tung).
Alr zvalr onr SVOJ pogled na svet svoju metodu ovako ili onako
nepobltno da ovj vec navedenjm tvoraca
ne znace njsta drugo nego posebnu filozofjju, filozofskj sjstem.
sto se onj nerado sluze izrazom "filozofija" da oznace celinu svojih
pogleda, tome razlog nemjrna savest, buduci se u tom jzrazu, kao
sto on'i to dobro znaju, krije doza nenaucnosti koju u svojjm pogledjma
njtj mogu nitl smeju da uvjde.
lstorjjskj gledajucj, marksjzam poslednjj fjJozofski sjstem, uprkos
tome sto obznanjo kraj svake fjlozofjje kao "nauke nauka". Posle
Hegela bllo znacajnjh fjJozofa-mjsJjJaca u pojedjnjm 111
u vjse dojsta njjednog kojj jsao za otkrjvanjem unj-
verzalnih zakona, tj. zakona kojj blse jstovetnj za prjrodu, za drustvo
1
) Friedrich Engels: "Anti-Diihring", Beo.grad, 1953, str. 164.
70
i za ljudsko misljenje. Ni za jednog velrkog poslehegelovskog filozofa
ne moze se recj da tvorac celovjtog sistema:
Nice vjse tragjcnj mjsaonj pesnjk nego filozof. Dzems (W. James)
porjce svaku filozofiju tjme sto vrednost samog fjJozofiranja svodj
na njegovu pragmatjcnost, se
blologjju Rasel jstrazuje ljudsko i razmislja
drustvu. se marksjzam preobrazjo u dovrsenj, u zatvorenj,
cak sve zatvorenijj filozofskj sjstem ukoJjko blvao neodvojjvjjj od
borbe za vlast od same vlasti. u tome su ranjivostj marksjzma
kao sjstema: sve dogmatjcnjjj, on se sve uznemjrenjje pozivao na
nauku koja ga nehotice pobljala, pokret, kojj on nadahnuo
cije v'i-djke obasjavao, danas se sve nezaustavljjvjje odvaja od
njega od vlastjtjh reaJnjh uslova.
Za nase rasclanjjvanje medjutim, narocito znacajno sto ko-
munjstj, kada oznacavaju celjnu svojih pogleda - poljtjckjh filo-
zofskih, radjje umesto izraza "marksistjcka fjJozofjja", "djjalektjckj ma-
ter.ijaJjzam" sljcno, jzraz "jdeologjja" od njega izvede
izraze - "socjjalistjcka jdeologjja", "komunjstjcka jdeologija", "pro-
leterska jdeologjja", "jdeoloskj pogledj", "jdeoloski rad", "jdeoloska
jtd., i tome sljcno.
Poucno podsetjtj se nastanka razvoja izraza "ideologija";
izumeo ga de Trasj (Destjtt de Tracy) 1796. godjne, da oznaci
nauku idejama, zatjm ga Napoleon ucjnjo popularnjm, podrugJjjvo
nazvavsi "jdeolozjma" grupu oko de Trasjja, potom su Marks i Engels
njjme oznacjJj drustvenjh jdeja - "moral, reljgjjLJ, me1afjzjku
1 ostalu ideologjju'',l} konacno Marks pod njega podveo "pravne,
poljtjcke, reJjgjozne, umetnjcke ili filozofske, ukratko . . . jdeoloske

Takvo prjdavanje znacenja jzraz.u "jdeologjja" Marks jzveo

iz sustjne svojih socjjalnjh pogleda, kojjma citava duhovna
"nadgradnja" drustva uslovljena njegovom materjjalnom "bazom". "Na-
cin proizvodnje materjjalnog zivota uslovljava proces socijalnog, po-
Jjtjckog duhovnog zjvota uopste. Ne odredjuje svest ljudj njjhovo
drustveno vec obrnuto, njjhovo drustveno odredjuje njjhovu
svest".
3
) buducj "jstorjja svakog dosadasnjeg drustva jstorjja
klasnjh borbl",
4
) s tjme u skladu zakljucjvanje: "MjsJi vladajuce
klase su vladajuce mjsJj u svakoj eposi, tj. klasa koja vladaju6a
m t r 1 n sjla drustva istovremeno njegova vladaju6a
d u h v n sjJa".s)
1
) Marx i F. Engels: "Nemacka ideolo.gija", I, :8eograd, 1964,
str. 23.
2
) Marx: "Prilog poli.ticke ekonomije" u Marx F.
Engels: "Izabrana dela", I, Beograd, 1949, str. 338.
3) Marx: "Prilog kritici politicke ekonomije", u Marx F.
Engels: "Izabrana dela", I, Beograd, 1949, str. 338.
4
) Marx i F. "Manifest Qzomunisticke partije", Beograd,
1948, str. 15.
5
) Marx i F. EngeJs: "Nemacka ideologija", I, Beograd, 1964,
str. 47.
71
"ideologija" da
vladajuce klase, burzoazije, izgleda da Marks
jsao za tim da stvori ideologjju klase, tj. proletarjjata ___:
to su i Marksovj jzgradjujuci ustvari ideo-
Jogiju partije. Svaka ideologija prema Marksu,
samim tim Zbog toga 1ideologiju smatrao jzopa-
svescu: "Svjjest moze drugo do
ljudj stvarnj proces. Ako se u s v k
jdeologjjj ljudj pojavljuju obrnuti glavacke kao u:
m r s u to ovaj projzfazi jsto tako iz hjsto-
procesa zjvota, kao sto obrnutost predmeta na mre.;.
oka iz fjzickog procesa zivota".l)
koja vajda od te mladj6ke, Marksove
kada su pogledj - materijalizam
Hegelova djjalektika ostafj potka i "proleterske" -
partjjske ideologjje? ako jdeologija
klase, grupe, sloja moze stvorjtj ifj
grupa, moze u dugom,
procesu. zato, jzgradjtj
taktjku - jdeologjju to su Marks marksizam
dojsta obavili. Tezecj k -
socjofogiju, mogao, samim tim sto ! borac-
j jzbecj nove ideologjje.
sam smisao "ideologjja" se, pomerio
koJjko kao sto su se stvarnost
posle Marksa, kidajucj vezu s
"ideologija" sto Marks podrazumevao - sve
klase, sto trebalo da svim
tim - poJjtjcke fjfozofske jdeje. 1 mada kom...r-
teoretjcari da "fjJozofjja" "ideologija" izvorno
nisu precesto ovom drugom
cak koji
"ideologjja", ga buduci
od "ideoloska borba"
vid gospodstva stavise, to jsto
ili jzraza "jdeologija" su svojjm
sve vec svakojake ideologije
i, u svojoj da jh usrece, svakojaki ideolozj.
Povrh svega, treba gubltj jz vjda da
da se jos odrekao cfa bude - svetska jdeologjja.
U to otpocetka samjm tjm sto sebe
cjtavog sveta, svoju marksistjcku
filozofjju samim tim i pogledom
i metodom kako u ljudsko tako
1
) Marx F. Engels: "Rani radovi", Zagreb, 1953, str. 293.
pogotovu u na drustvo, gde jedjno i izvrsjo preobrazaje
- u ljudskoj jstorjjj.
Necemo pogresjtj ako zakljucimo da marksisticka filozofjja
fjfozofjja u ljudskoj jstorij!i koja posluzjfa za kostur i srz jedne
jdeologjje u koji taj jma -
pristasa u svjm - bolje reci:
svjm - drustva. Ne treba da zavara
takve uloge fjfozofjje,
ideologjje, sa s jsfamom, s konfu-
u i u tu postoje i
razlike: mada su politicke grupe svojjm tumacenjjma jsko-
rjscavale ta za sebe, su uvek prjpadala razli-
(:jtjm, grupama prezjvela su, bez jkakvih ili
s razlicite sjsteme. Marksisticka
jdeologija su se, medjutim, postarali da u duhovnom
gospodstvu
drustvenih grupa i prisvojjvsj sebl pravo da sve
su mjrne savesti prisvojjf:i
ideja.
moglo drukcjje kad drze da su
( dijalektjcko-materjjafjsticki) kojj vladaju svetom
ljudjma? Zar i mogJj postupatj kada su pozvani
vjsom silom, koju da ostvare carstvo
na ovom gresnom svetu slablm ljudskjm ... Tako
Luter verovao da coveku trebati zakoni,
pokusao silom da stvorj takvog coveka: komunistj u
kada tj. njihovo "besklasno" drustvo -
kada mogJj da spoznaju dokraja drustva i istorije i da
prema doteruju zjvu mozda i dobro
sto nije mogucan nj covek Luterov, ni
drustvo - s ljudima i drustvima smo sjgurnf
da necemo potonuti u mrtvjlo i dosadu, da cemo ostati stvaralacka.
ljudska ...
72 73
SLOBODA I SVOJINA
" ... U drustvenoj proizvodnji svoga zivota ljudi stupaju u odredjene,
nuzne odnose, nezavisne od njihove volje, odnose proiz'JOdnje, koji
odgovaraju odredjenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvo-
dnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sacinjava ekonomsku
strukturu drustva, realnu osnovu, na kojoj se dize pravna i poljticka
nadgradnja i kojoj odgovaraju odredjeni drustvene svesti. Nacir'J
projzvodnje materjjalnog zivota uslovljava proces socijalnog, politickog
1 duhovnog zivota uopste. Ne odredjuje svest ljudi njihovo vec
obrnuto, njihovo drustveno odredjuje njihovu svest. Na izvesnoi11
stupnju svoga razvjtka dolaze materijalne proizvodne snage drustva
u protivrecje s postojecim odnosima proizvodnje, ilj, sto samo
pravni izraz za to, sa odnosima svojine u cijem su se okviru dotle
kretale. lz razvijanja projzvodnih snaga ti se odnosj pretvaraju
u njihove okove. Tada nastupa epoha socjjalne revolucjje. S promenom
konomske osnove vrsi se sporije ilj brze prevrat citave ogromne
nadgradnje. Prj posmatranju ovakvih prevrata mora se uvek razliko-
vatj materjjalni prevrat u ekonomskjm uslovjma proizvodnje, koji se
dade konstatovati s tacnoscu fizickih nauka, od pravnjh,
religioznjh, umetnjckjh ili fjlozofskih, ukratko, od ideoloskih u
kojima ljudi postaju svesnj toga sukoba borbom ga resavaju.
god sto neku jndjviduu ne ocenjujemo sta onome sta ona sebl
mislj da jeste, tako nj ovakvoj prevratnoj epohi ne mozemo stvarati
sud iz njene svesti, vec naprotiv moramo tu svest da objasnjavamo
jz protivrecnosti materjjalnog zivota, iz postojeceg sukoba medju dru-
-stvenim projzvodnim snagama odnosima projzvodnje. Nikada neka
drustvena formacija ne propada pre no sto budu razvjjene sve pro-
izvodne snage za koje ona dovoljno prostrana, nikad novi, vjsi
odnosj projzvodnje ne nastupaju pre no sto se materjjalnj uslovj
njihove egzjstencjje nisu vec rodili u krilu samog starog drustva. Stoga
covecanstvo postavlja sebl uvek samo one zadatke koje moze da resj,
jer kad tacnije posmatramo, uvek cemo naci da se sam zadatak radja
samo tamo gde materjjalnj uslovi za njegovo resenje vec postoje ili
se bar nalaze u procesu svoga nastajanja. U opstim linjjama mogu se
74
:azjjatskj, antjcki, feudalnj_ moderni burzoasvkj v ozna:
citi kao orogresivne epone ekonomske drustvene formaCIJe. Burzoaskl
odnosi proizvodnje jesu poslednji antagonisticki drustvenog. pro-
-eesa proizvodnje, ne antagonisticki u smislu jndividualnog
nego antagonizma koji potice iz dr.ustvenih us.lova 1nvd1V1dJa,
ali u jstj mah proizvodne snage koJe se razVIJ8JU u kr1lu burzoaskog
drustva stvaraju materijalne uslove za resenje toga antagonizma. Zato
se sa tom drustvenom formacijom zavrsava predistorija ljudskog
drustva" .
1
) . v. .
Tako glasi najznamenitijj odlomak kojim Marks svo1e
gledanje na drustvo ljudsku istoriju. . .. .v
Svi marksisti taj odlomak uzimaju za uzor pr1mene d1jalekt1ckog
materijaljzma na ljudsku istoriju, odnosno formulisanja jstorijskog. ma-
terijalizma. Moglo se reci, stavise, da u iskazano n.a}zna:
cajnije Marksovo "naucno otkrice" - k.ako to n:arks1st1: .111 srz
Marksove drustvene filozofije - kako to rekl1 ostal1 smrtn1c1, u
svakom slucaju glediste s kojim se ulozi koju odigralo i jos
igra medju ljudima jedino mogu sravnjivati ona cine sustinu
ucenja tvoraca velikih svetskih religija - Bude, 1
odlomak, to glediste zadalo i menj i':_da u
zanjima da se oslobodjm utol1ko
sto bas od napustanja tog 111 u
zavisila i moja postojanost u vlast1t1h 1deja.
uprkos tome sto me vecina citalaca mogu i za
mistjcjzam, da sRm slabe strane izlozenog Marksovog gled1sta dugo
naslucivao. nekadar da ih i racionalno iskazem sve do "otkrovenja" na
jednoj - vec sam u tom jednolicnom istih
dana noci zaboravio godinu godisnje doba, cak da 11 se to des1lo r1a
jutarnjoj ili popodnevnoj setnji, ali pamtim da se vreme menjalo 'i .da su
jurecj sa zapada ka jstoku, ostavljalj za sobom svetle -
iza negdasnje kaznionske crkve, pod novim rezjmom pretvorene u Dom
kulture, ispod "Pet lipa" - kako sam nazivao to setaliste, improvizo-
vano za mene i vec pominjanu grupu staraca, na "DJilasovoj setnji"
kako su to mesto u potajnim saputanjima nazivali drugi osudjenici. Jos
sam, gorak ogorcen, isplivavao jz mutljage mucn.ih: prjnudnjh
ili popodnevnih zatvorskjh snova, najednom m1 postalo
nepobltnim vjse osecanju, nego razumskom obrazlaganJu .
da drustvo i licnost, pogotovu mis!jenje, ne samo sto ne zav1se
iskljucivo od materijalnjh snaga, nego da ni jednon:
jznacj meru te zavisnostj, buducj ona mora b1t1 uvek drukCIJa u svakoJ
stvarnosti, samoj konkretnoj i datoj kroz dejstvo promenljivih,
zivjh sila i drukcjja u svakom coveku samjm tim sto ne samo
zivi, razumskj, tvoracki stvor. Zar samo "svesno.",.
"jzgradjivanje" odredjenog drustva, cega SU Se lat1f1, 111
1) Karl Marx: "Predgovor prilogu kritike politicke u
Marks i F. Engels: ''Izabrana dela", I, Beograd, 1949, str. 337-339.
75
su se .. latjfj, suprotno Marksovoj postavcj da "nacin
prOIZVOdnje ZIVOta USIOVIjava proces SOC!jalnog. poJitjckog
' uopste"? Zar samo komunjstjcko uredjenje nije
kako - nasuprot Marksu _ "pravna I't'Vk
nadgrad " d d'
1
1 IC
v "nJa r? JUJe "odnose projzvodnje", "ekonomsktl strukturu
? kakv1 su, materijalni uslovi ili materijalni razlozj,
nagnall.vbas men.e da se s udobnjh vjsjna vlastj si.rovaljujem u amblse
ponjzenja - da se
0
moju glavu
tvrdmJe t?tal1tarne vlast1, da pod starost zatvorskim
ceiiJama patose 1 nocne sudove?
Alj nj u tjm trenucjma, zanet saznanjem nj kasnije
hl.adnom nj danas u ovom izlaganju
dosao do da navedeno Marksovo gledanje treba
v 1 odbac1t1. Naprotjv, njegovo "racjonalno jezgro"
tJ .. uocavanJe ekonomskog faktora kao bltnog za drustvo i

najznacajnjja ljudska saznanja, prjhvaceno
1 od koJt se ne slazu s Marksom, C;jnj osnovu svake
u tom. smjslu ljudj su oduvek blli marksjstj, kao sto
m1sl111 ,og1ck1 silogjzama, sva razlika u tome
sto .su da su "ekonomski ljudj", kao sto posle Arjstotela
znaJu. da logicko. moglo se dodatj i da sve
nevoiJe komuntsta 1 IJudske nevolje s komunjstjma ne potjcu iz njjho-
vog n.ego sto su, uprkos Marksu i svojim najbcJjjm na-
kroL111. i drustvene odnose prema svojm jdejama,
' u tome omasili bas zbog toga sto su se, iJa
ekonomske sjJe pokazale nesavladjvim, Jjudska
netzmenJIVIm, uprkos svoj podatnostj sjlama i nas
1
Jju.
. se . u. dogodilo sto i s drugim velikim misljo-
- zavisnostj covekove od ekonomjje,
on tu tstmu d 1 n jstinom coveku. Svestan staticnostr
svake formulactje, on formulacije jzbegavao, ali su mu se isto-
- uverenom u vlastita gledanja kao neporecjvo
1 .. rad. jskljucjvo naucni - saznanja
0
drustvu,
tzvlac_ena . 1z ISt?rtJe 1 1z evropskog, napose engleskog drustva prve
PO!?vme .. ' veka, prikazjvala kao otkrica zako
11
a
kOJI s. nuznoscu kakvog prjrodnog procesa".
. Pevsn1ct 1 . su od jskona jskazjvali prolaznost carstava
1 obre.cen.ost na rad i borbu, jstorijska jstrazivanja
su vec . b1la. da su sva drustva, otkad su Jjudj postali svesni
. devtca.nske prjrode i njjhovih prjrodnjh _
. traJala i do novih - novih nejzbeznostj svog
post.oJan_Ja. dola:11.a kroz borbe razljcjtjh, suprotnih sila _ klasnih
kas!tnSklh, Stalesklh, grupnih i drugih, na koje SU jh pokretale
su plod.ove docaravale jdeje - religjozne, filozofske ; S\,ake druge
se u Marksovo vreme potvrdjjvala zjvjm
jz Francuske revolucjje _ najvece
' najmnogostrantJe revolucije u dotada najmocnjjoj i najcivjJjzovanjjoj
76
nacjjj, su se neumitnom, sve ogoljenjjom
zacetog industrijskog evropskog na vlasmke sredstava pro-
izvodnje - kapjtaliste vlasnike radne snage - proletere. Nezado-
voJjjvi vjzionarski, ali dijalektikom naucnoscu opsednuti Marksov
um posao dalje u saznanjjma u verovanjjma: da su
drustva propadala nastajala kroz borbtJ za nove odnose u proizvodnji,
alj dotadanju ljudsku istoriju kao jstoriju klasne borbe; otkrjo
propadanje civilizacija, ali ga uopstio kao progres; otkrio proizvodnje
snage (sredstva proizvodnje + ljudi vicnj radu) kao pokretacku
terijalnu silu, ali ih uopstio kao osnovu svih drustvenjh teznji ljudske
mjsJi; otkrjo da daJjj razvoj proizvodnjh snaga dovesti do nestajanja
prjvatne kapjtaljstjcke nastajanja kolektjvne, socjjalisticke svojjrJe,
ali vlastjto buduce drustvo sagledao kao neantagonistjcko, kao liseno
onjh uslovnosti i nedaca koje u svjm ranjjim drustvjma zapazao,
u kapitalistjckom analjzovao s nesravnjjvom uverJjjvoscu s!ikovjtoscu.
Nepobltno da on do svojjh analjza dosao trudom ! zrtvova-
njima na kojjma mu mogu pozavjdetj najuporrjjj, najstrasnjjj naucnici,
ali da do navedenjh svojjh osnovnih jdeja vjzija dosao na osnovu
verovanja koja pre toga jmao: vec podugo hegelijanski
djjalektjcar monisticki materijalista, tek otkrjo "konacne" -
dijalekticko-materjjaljstjcke "zakone" drustva mjsljenja. Vec u zrelom
dobu, u najnaucnijem delu - "Kapjtalu", on
svoja jzJaganja s uverenoscu, temeljj
bezmalo prekopavanjima skoro (;jtave svetske \jterature iz eko-
istorije, koju mu jedjno mogao pruzjtj Britanski
poduhvat ciju grandioznost, slozenost i strasnost premasuje
malokoji u istorijj ljudskog duha. Ali on ni u tom svom deiLJ, u sustinj,
ne cini nista drugo nego dokazLije "apsqlu1nu jstinu' - veru, koja
mu se vec u mladostj otkrjla: " m u n z' kao pozitivno ukjdanje
prjvatnog vlasnjstva kao covjekova samootudje-
n te stoga, kao zblljsko r s v n v k v sustjne
od covjeka i za covjeka jest stoga potpun, svjestan unutar cjelo-
kupnog bogatstva dosadasnjeg razvjtka covjeka sebl
kao d r u s t v n g tj. covjecnog covjeka ... On (tj. komunjzam -
Dj.) rjjesena zagonetka hjstorije zna da on to rjesenje".
1
)
Naucnoscu Marks cinjo svoju veru uverljivjjom, ali tjme nije
mogao ucjnjti naukom. Njegova naucnost u svom zametku
vera i jdeologija, s sve vise postojala - verovanjem
dokazjvanim Zbog toga njegova nauka, njegovo ucenje,
nj ne zasluzuju ono postovanje djvljenje koje njjhov tvorac.
Svakako Marks, da su njegove analjze zakljucivanja n
r r n kategoricna, manje "otkrica" v:Se opisi, zauzeo
jos znacajnjje u nauci, - nj onakvo kakvo ima
u istoriji, buducj se ocajni obespravljenj ljudi i narodj
1
) Karl Marx: "Ekonomsko-filozofski iz 1844. godine", u
Marx i F. Engels: "Rani radovi", Zagreb, 1967, str. 275.
77
ne oi<upili oko u svakom slucaju,
. mu b1t1_ sto svojim prosirjo
_kao _sto mu u jstorjji prjpastj mesto
1 Ali istorija moze
1 s_e jedva jos da se pravj
pomocu u 1st0!1Jskoj, u stvarnosti postojj
1 podela Jzmedju "baze" (tj.
(tj. jdeja,
prva bez ostatka uslovljava drugu.
. vec da bas poredak svojom ideoloskom

poblja Marksovu postavku

bazom. svakako za ni
da vec proteklo dvadeset i pet godjna otkad Marks
postavke, rasprava !z istorije, sociologije
fllozofiJe, i kategorija
- Jh hiiJada, ako _
se kao kao sto uostalom,
dela makojih
medJvu, IJud_1_ma, istorija kao
U se defatnOSCU SVIJU -
ulogu jgraju cas ove, cas Zato istorija za-
del_o . mislilaca kojj otkrjvaju
vodJa s ostvarivjm idejama
__ jstorije tvoracki i u
. JOS manje odmeriti ulogu ovjh jfj onjh faktora.
Marks su, uostalof!l, potvrda
vl odlu?UJUCe uloge 1deja u jstorjjj. Neko moze prjmetjtj da
to Marks_,_ kada istakao da jdeje, kada obuzmu
mase, 1 sjfom. Takva primedba sasvim
Jer Marks u toj svojoj postavcj ostao svojoj
kao i kao
JdeJa kod postaje sjfom tek posto materijom
tJ. kad bude masama. '
. N_o. od da
z1ve pod mogu vjse da se
Marksovih da ugroze svoj
1 U v - razvjjanje jstih
CIJI za zjvot ljudi Jjudske sam
Marks Jstakao. Jer samo sto zapao u
s. Marksom, Marksa [lije jzici !z
corsokaka 1 u koJe zapalo drustvo pod

1
) Izraz "!deo.l?.ska upotreblo sam prvi put za naslov
Jed-nog u klaSI". I mada mi se, mozda, moze
sam da pomocu ideologije
1
prema ob.lik kretanJa i samu prirodu proizvodnih
snaga,_ da su prevodioci tog mog dela oslablli ostrinu i smisao kad
su naslov tog poglavlja preveli s "Dogmatizam u privredi".
78
verujem da postoji, kljuc jstorije, buduci
tu bravu, kao i svaku drugu, treba uvek otvoriti nov
novjm i . . . Karl
jzvodj sledecj zakljucak jz fjzike: "Prjroda je-
.
1
) Afj to za Boga miloga, prjroda! - dobacice
vlastoljupcj i dogmatjcarj, uverenj, jfj vec glumecj da su
drustvo, ljudi, ljudska predskazivj i samim tjm
podatni. ljudska pamet moze cudom da se takvim.
jm u bezmernostj ljudske
glupostj ljudske pohlepe za gospodstvom ljudjma,
nad drustvom, ljudskom ...
svet i drustva shvatjtj jskljucjvo pomocu
Marksove teorjje, da se u ili
najgluplju, najprljavjju demagogjju vlastodrzaca sofjstjk;J
pjskarala "jdeologa" ... Ako ... odgovaraju odre-
razvjtka materjjaJnjh projzvodnjh snaga", kako
cinjenicu da primer, u SSSR "visi ' drustva
u SAD, jako snaga blo, jeste jos zadugo
njzj? Ako su odnosj u projzvodnjj Zapadu lstoku.
razJjcjtj, ocevjdno da jesu, kako objasnjtj jste ili pojave
u umetnosti, u naucj, u omladjni jtd.? Ako
uredjenja treba da budu kojjma se naucno, tj. Marksu
upravlja, su prema tome "burzoaskjh
projzvodnje", otkuda u takvj ekonomskj poreme-
caji, sukobl Otkuda, uprkos razfjc!tjm "odno-
sima proizvodnje", odnosno .svojine", istim ifj
istim "stupnjima razvjtka ... materijafnjh u nekjm
"socijalistickjm" nekim "kapitaljstickim" zemljama ideje
drustvene pojave, teskoce i poduhvati u ...
Tjm sfjcnjm pitanjjma nema kraja, kao ni
komunjsta ...
vjse se 1 ne radi jeretjka i dalekovidostjma
mudraca, nego zivotu i pameti ljudi kojj od sveta i drustva, premda
jm daju sve svoje, traze vise do da prozjve mogucan
zjvot i obezbede. svoje obnavljanje trajanje u porodu svome. Jer cak
ako svet "najbofjj od svjh mogucjh svetova",
ne moze da zjvi u oklopu
jdeja s tajnom pofjcjjom kao "andjelom cuvarom" ljudskjh dusa
grehu jeresj. Nauke, moderne
skratjfe opazaje pojmove prostora, porusj/e mono--
pole. "prednostj" ovjh ili onjh (deologija i - kako to otkrjva
Mkluan (McLuhan} - preobrazile Zemlju u veliko selo, postojanje
ljudskjh rasprostrle u kosmjcke prostore.
Sve to ne samo 1 deo
ljudskog zjvota. ipak se moram zadrzati marksistjckom - ne
1
) Navedeno u "The Ghost in the Machine", od Kestlera (Arthur
Koestler), London, 1967, str. 17.
samo marksjstjckom - ucenju zakonjtostj, nepobltnostj
sjvnog razvoja ljudskog roda ljudskog blca, odnosno --:- kako vto re?e
Marks - "azijatskjm, antjckim, feudalnjm burzoaskrm
nacjnima projzvodnje kao . . . epohama ekonomske
:Stvene
tog pjtanja bltno za celjnu mojjh
razmjsJjanja u ovoj utoljko sto se drustvenr
bespogovorno na lstoku i precesto
nepobltna jstina sveta duznost, u jme
zumnjja nasjlja
Kada blh jmao dovoljna znanja jz blologjje i od
mene blla daleko da se upustam u evolucjjj zjvjh
od njzjh k vjsjm - sve do coveka kao najviseg
ili nastajanju svemjra jz i ovih jJi onih
cestica gasova - sve do Sunca zvezda nase majke Zemlje.
Ali sam toljko da ucenje evolutjvnostj ljudskog
ljudskog u najmanju nepouzdano da se ne mogu
oteti pomisljma da ono u kosmogoniju uslo jz fjlozofjj?
- jz "naucnih" i socijalnjh 19. veka kao unr-
verzalnom zakonu vasjone. Sve to danas suvise jednostavno, suvise
''shvatljivo" da moglo jstjnitim.
Ali se
Zaista cudno kako suvremenjci hjtJerovskih smrti staljj-
njstickjh logora" mogu tako olako da ucenje zakoni-
tosti progresa ljudskog i ljudskih zajednica, ljudska
ne poznaje poretke kojj se s takvom bezobzrrnoscu
s cjtavim narodima i citavim drustvenjm slojevima? Zar atrnskr
djanjn nije imao vise s 1 d rjmskj vise r v .sto
to slucaj u mnogjm vremena? ako . r
tumacenja - bolje recj: opravdavanja - da su Hrtler 1 brlr
izdancj zala koja poretke koji propadaju poretke koji nastaju,
to njkome ne qaje za da vreme u kome zivjmo - vreme sa
senkom atomske smrtj na umu na zjvot u svakog ljudskog stvora,
cjtavog ljudskog roda - boJjjm od kojega
pre nas. Zar jpak ne umnjje, casnjje, ljude njjhove
zajednjce shvatatj jm bez konacnih
!stjna, tj. kao onakvjma kakvj jesu, kakvj da budu u datrm
uslovima - nj apsolutno ni apsolutno zlj?
saznavanje delanje, od toga kako shva-
tamo ljude zavjsj kako cemo se prema njjma odnosjtj Onj koji su
bezuslovno u - najcesce ljude i ljudskj zjvot
tom svom Nasilje pocjnje s konacnjm jstinama
drustvu i coveku. sto su takve istjne na_icesce zamecj svakog
novog drustva - one se preobrazavaju kao u zarjsta njegovog
truljenja. nema konacnjh jstjna coveku kao ni svetu. lstina
coveku bezmerna lstjna coveku neprestano,
uvek covekovjh mogucnosti u spoljnjem svetu,
80
neprestano, uvek drukcjje zadobjjanje covekove slobode u drustvu.
Mozda nemam pravo s naucne tacke gledjsta - mozda ljudskj
rod njje tako nesrecno nejzmenjjv, mozda u celjnj u dugjm
cima i ima napretka u ljudskom drustvu i ljudskom bicu? Ali nikome
njje dato da spozna nj brzinu kojom se te hjpoteticne promene obav-
Jjaju, kamolj da uslovima i sredstvima da ih sam obavj.
ako nekome bjle date takve mocj, zar on sam mogao
toliko sveznajuc i u svemu savrsen da ljude ljudske ustanove napravj
i pravj svom Jjku zamislima? Zar ljudj na takvo sto?
ljudi njsu u slobodi i sreci nerJtazivi, kao sto su nepomjrljivi
prema nasjJjjma i nesrecama?
Ali sve to ne znacj da ne postojj u tehnjci : naukama,
jos manje da bjh njegovjm mada mi se cini da
i na tu bilo opravdanije gledati na prosirivanje
uslova covekovog postojanja. Jer mada njje jedjno koje ne moze
da opstane u cjstim, nemenjanim uslovima, covak svakako
jedino postojanje i jeste u tome sto ove mora neprestano da
menja - da svoja saznanja, uslove svog opstanka.
Pred tim - pred u nove uslove, u nove mogucnostj
stoje ljudj u komunjzmu, na nacjne u ostalom svetu.
Sloboda njkad njje blla ni dogma ;Ji danas ona -
oslobodjavanje nauke tehnologjje od stega koje jm namecu zatecenj
svojjnskj drugj ljudskjh duhova ljudskih od dogmi
i nasilja;
11
bas ne oblluje mislilaca,
cito ne onjma koja se odnose oblike 1 drustva i gledanja
i zivota. U tom pogledu, ni Marks ne stoji mnogo bolje nc koji
mjslilac pre jlj posle njega, uprkos tome sto su se njegove jdeje
neobuzdano sirile, pokretj nadahnuti njjma zavladali trecinom ljudskog
Jos nestvarnijim, prjkazuju se Lenjinova
djanja, mozda bas zbog toga sto su odredjenjja - stc on u mnogo
manjoj merj filozof prorok nego njegov ucjtelj.
sta se zbilo s Lenjjnovom revolucijom Lenjinovom komunjstickom
(Trecom) internacjonalom?
Oktobarska za Lenjina bila samo jedan od podviga
svetskog proletarijata prvo - rusko zrtvovanje za sveljudsku slobodu,
ali ona vec za njegovog zivota skrenula u besomucnu borbu za
vlast, ubrzo posle njegove smrti u fanaticko nasilje koje progutalo
devet desetina Lenjjnovih saboraca, oko sedam stotjna
h i 1 d clanova Komllnisticke partije, koje danasnje Z\tanicne sta-
tistjke beleze, gradjana "prve zemlje socijalizma" u toliko velikom
broju - nekj cene da ih jma k 8 m i 1 i n da se nj danasnji
vlastodrscj ne usudjuju da navedu njjhov broj, ako ih, kao
6
81
Jjude, i smatraju su
duha te revolucjje preostale fraze koje Jedva prl-
krjvaju golotjnju revolucjonera sinova i unuka
ve6 odavno preobrazenih u privilegovani sloj partijske blro-
kratije, 'za koju vlastite radni.cke i
skog Saveza podredjjvanje stranih pokreta -
grupnim interesima, 1 delanJa P?-
stojanja. zacetak jnte;nacionale (
verujuci u svetsku revoiUCIJU, 111 bar
u jedinstvo svetskog komunistickog pokreta, propjsao
uslove za clanstvo u njoj tjme - uprkos svOJim dobr1m namerama
povremenim nastojanjima - misao stranih . teoretica:a
svoje misli, iskustva komun1strck1h partlja
nuzproduktom ruske - boljsevicke partije. Posle njega StaJjjn tu
korak: partije "ocistio" - temeljito kao i
boljsevicku ukoliko za to kadar - i preobrazio
u privezak ruske - sovjetske drzave, da najzad, kad postala
smetnjom njegovoj drzavnoj poljtici, i samu Jjkvidira 1943.
1 sam Lenjin preobrazen - u mosti
kojima se utoliko revnije klanjaju ukoliko se na 1 CIJ5
utoliko cjtaju sm1slu.
Na to su spalj ucenje delo Lenjjnovo.
postoji i druga strana toga dela - zivotna praktjcarska, koja
potvrdjuje da svet, ako nije nj - mu . Kom.u-
njstjcka jnternacjonala obe6ava kraj beda 1 ratova 1 bratstvo 1 srecu
u "svetskoj djktaturj proletarjjata". Seme revolucjje posejano
svetu, makar svud naslo tle, njtj jgde donelo
plodove - to njje tako malo. cak da svetska djktatura komu-
i ostvariva - ne ni pametno ni da jedan pokret
jJi zemlja, kamoli jedan covek popjju svu IjudsktJ pamet. Jos
pouzdanjje se moze tvrditj za . domovinu da
s i bezlicnom vladom, 1
premda se ve6 odavno pridrzava Lerrjjnovih revolu-
cionarnjh manje izvozi revolucjje, ali u njoj jma vjse hleba,
i automoblla, oskudnija u mjsjonarima, ali
u ljudjma kojj rade i misle cak i u
sovjetskoj Rusiji danas mnogo pod
ukoliko neko - jer i takvih nas ima ovom belom svetu -
shvata revolucionarno nasilje kao vrhunac sre6e i slobode.
revolucijom ne samo gradio novu vlast, nego i dogmom
novo drustvo. Ali i to ima svoju drugu stranu:
dogmaticarska iskijucivost i revolucionarna
premda danas prezivele, i . su .. onda
njegova prednost i isturile ga medju
mozda ucjnile najkrupnjjom Jjcnos6u 20. veka. Tom 1skljuc1voscu
i on se dograblo novog, za Rusiju . n.jz
mogucnog i zj.vog vlasti drustva ... F. pr1davao
82
narocjtu vaznost svojoj tvrdnjj da nije marksista, nego
to moglo da zvucj ugodno zapadnoevropskoj burzoaziji, uverJjjvc
reformjstickim socijaldemokratima, ali cak i da istinito -
umanjjvalo veljcinu i stvarnost poduhvata. Jos sme-
snije danas zvuci jadjkovanje Struvea: "Prosudjuju6i sustjnski,
moram da kazem revolucjji 1917. i godinama koje su sledile:
ona kao cjnjenjca narodnog zjvota v 1 k n s r 6 i,
ukoljko su 'pravili', v 1 i k g r s k ...
1
) Jer mada ideje,
moral ose6anja jgraju znacajnu, katkada i presudnu ulogu u ljudskjm
borbama, nema i nego osnovu
procenjjvatj jstorjjsko zblvanje: ono sto se dogodjlo
samim tjm i nepopravimo, Hegel
sasvjm u pravu kad svojoj - da svako doba suvise
indjvjdualno da moglj da uce jz jstorjje, dodao - da se iz.
istorije jpak moze ponesta onome sto ne treba radjti .. ,
Ali orosudjivali mj ucenje i delo cvakc iE
onako, oni samo sto odgovaraju savremenim potrebama i uslo-
vima borbe za bolje uslove, za slobodu ljudi i
su glavna sredstva odredjene svetske sile - Sovjetskog
Saveza, u sjrenju uticaja sirom sveta i
nad partijama drzavama pod komunistjckom upravom.
Prj tome treba imati umu i da ne potice
iz njegove da u nasem dobu resava
zjvotna pitanja kojjma zagospodario, nego iz njegove nemo-
da u svom - zatvorenom svetu, se krjtjckj odnos
prema slici savremenih drustava, kao i metodima
i borbe i kao preduslov demokratskih
preobrazaja partija drzava, njihovog osloba-
djanja od ideoloskog osvajackoj sovjetskoj oljgarhjji.
Jer povrh svega, ta sljka drustva svetskih
tacna u seni kao jdeologija
pokreta odredjenog - smera, u
Rusiji, nije mogao da zakoracj u nove uslove sem stre-
zaostalosti, i samodrzavlja. Sve
revolucjje se razlikuju od Oktobarske revolucjje kako uslovima,
tako makar sto su se u
jza
Zbog toga se, kao u njegovom vremenu, svakom
demokratskom svakom demokratskom socjjalisti, svakom
borcu za ljudsku slobodu u izvan njega, postavlja pitanje:
sta da se radj? Ali bas to i moze vise odgovora
u
drustva u svome Lenjjr. najpotpunije izlozio
u raspravl "lmperijaljzam kao stadjj kapitalizma", pi-
sanoj 1916. u Cirihu. Gradivo za svoju raspravu u
1
) Navedeno "Mosti", Miinchen, 1967, str. 212.
83
merj uzeo jz dela dvojjce - Dzona Hobsona:
"lmperjjaljzam" Rudolfa kapital", ali izvodeci
svoje - zakljucke. Odmah treba reci da su se mnoge
analize i zakljucci Hobsona, pokazali
nego sto su buduci cilj moga izlaganja nije upo-
redjjvanje cijih vrednosti, nego dokazivanje nepo-
marl<sistjcko-lenjinjstickih u vremenu uslo-
vima modernog zivota, istaci cu jedino ono sto oCigledno potvrdjuje
io

zakljucuje: "Ako trebalo dati sto kracu defin!ciju impe-
.rijafjzma, valjalo recf da jmperijalizam stadij
kapitaljzma ... Ali odvec kratke defjnjcjje, iako su zgodne rezi-
:mjraju - ipak su ... Zato, ne zaboravljajucj
i znacaj svjh uopste, koje njkad ne mogu obuhvatjtj
veze pojave u punom razvjtku, treba dati defjniciju
iimperjjaljzma koja sadrzavati ovjh pet osnovnih obelezja:
1) kapjtala koja dosla do tako visokog
razvjtka da stvorila monopole, koji igraju odlucujucu ulogu
u zjvotu; 2) stapanje kapjtala s
'i bazi tog kapitala", fjnansjjske oligarhjje;
izvoz kapjtala, za razfjku od izvoza robe, doblja vazan
znacaj; 4) stvaraju se monopofjstjckj savezj kapitalista
kojj dele svet i 5) zavrsena terjtorjjalna podela zemlje od strane
kapjtalistickih drzava. lmperijafjzam kapjtafjzam onom
stadiju razvjtka kad izraslo gospodstvo monopola i finansjjskog
kapjtala, doblo znacaj jzvoz kapitala, pocela podela sveta od
trustova podela cjtave teritorjje zemlje od
strane kapitaljstjckjh zemalja ...
2
) "Zakljucak svega onog
sto gore receno ekonomskoj sustjnj jmperjjaljzma u tome da
kap-itafjzam nestaje jfj, tacnjje receno, da samrtnoj postelji".
3
)
Dovoljno odmerjtj jzraz u Lenjjnove rasprave "lmperjja-
'lizam kao najvjsj stupanj kapjtaljzma", da se shvatjfa sirjna njegovog
dogmatizma u doba, kao nerealnost njegovjh zakljucaka.
Kapjtafjzam, to reci postojeci drustvenj poredak u
Drzavama, zapadnoevropskim zemljama Japanu, se razvjja
i napreduje iznad svog Kapitalizam, u
praksj tih zemalja, napredovao zbog nekoljko razlcga. Prvo, jako
proizvodnje kapjtala nastavljena, nastavlja se do dana
danasnjeg ubrzanjm tempom, ono sto tipjcno za zapadne ekonomjje
monopoli kao sto su shvaceni u klasicnom Hilterding-Lenjjnovom
1
) Zainteresovanog citaoca upucuiem na studiju Fisera (Luis Fischer)
"The Life of Lenin", New York, 1964, buduCi on, izmedju ostalog,
i uverljivo raspravio i to pitanje (str. 95-107).
2
) V. I. Lenjin: "Impe!'ijalizam kao stadij kapitalizma", u V. 1
Lenjin: dela", tom I, knjiga druga, Beograd 1949, str. 403"-404.
3) str. 435.
84
smislu, 11ego ono sto Galbrejt (John Kenneth Galbraith)
strukturom sistema"
1
), sto znacj da su cene
. od i velikih
kOJI istrazuju trzjste i tako dalje, Ti ljudi su sada
glavm ljudskr faktor u modernoj projzvodnji - u "kapitalizmu" u
"socijalizmu". Njje slucajnost da su jugoslovenskj ekonomisti da
se v zale . otkako . su preduzeca
?a.v flks.rraJU stoga GalbreJt u pravu kada zakljucuje:
rsto tako operise, sasvim u okviru.
cena. U vreme, Sovjetski Savez, siedecj
praksu, dozvolio preduzecima i nesto od
vu sto evolucija vise
kao
trh zemalja. trzrstu. Medjutrm, to opticka varka. to da
socijalisticko preduzece - nista u amerjckom sistemu-
kojima uticaja.
samo da moze fleksibnije kao
odgovor

Jos u Teodora Ruzvelta, monopofj su:

brlr u_ Drzavama, posle proslog rata
1 Ll zemaljama. Nrko pak, razumljivo, ne tvrdi da se
upustaJu i u snjzavanje cena, ili da vefjke grupe
kompan11a . da zauzmu monopoHstjcki polozaj.
ambrcrJe 1 preuzrmanJa takodje su obelezje "socijalistickih" eko-
gde kao ria prjmer u JL!gosla_vjji, pojavljuje vrsta
trz1sta. U prkos ovoga, medjutim, sasvjm jasno da sadasnje
prrvrede zapadnih zemalja ne pocivaju iskljuoivo vec isto
tako slobodnoj konkurenciji. Drugo, :mnoge drzave su "soci-
jalistick_e": ali ostali deo sveta izmedju
udruzenja" ilj izmedju 'jnajvecih kapjtalistickih drzava",
se prrl1cno transformisao ( ostavljajucj stranu l<olonije nazadnog
,.U ,. oko kojih se velike sjJe, i "kapjta-
llstlckev 1 SOCIJ81Jstrcke , gloze. Trece, izvoz kapjtala, iako
se odrzava na znatnoj visini, uporedjujuci sa stanjem u vreme kada su
Hjfferdjng i pjsaH tome u periodu izmedju dva
manj'i, i oblmu nego izvoz dobara.
sto to da vecj deo kapjtala
u zemiJe, v1se u nedovoljno razvijene zemlje, dok
bas,_te sa svoje strane, sve cine sto tJ
mocr da pr1vuku kaprtal. Dalje, kapjtal se jzvozj u vjdovima
kako tako i od "socjjaljstickih" drzava, cak
prve da. ga drugima, kao na primer - Jugoslavijj.
v spoljna danasnjeg "kapitalistickog" sveta, dakako
veo':':a stura, jedino radi toga da se poksze koliko ona
zastarela cak u u cemu ili delimicno
1
) "The Industrial State", London, 1968, str. 185.
2
) 191.
85
Treba tu sljku bar to da do
doslo - kao sto predvidjao -
revolucjja u metropolama
zbog toga sto su
kapjtala kod ku6e - u zemljama, zivljom
s drzavama. dakako znaci da su kolo-
sjle rado - prjvredne grupe i slojevi,
kojj su se bogatilj sirovjnama u za-
ostalim podrucjima sveta, opirali su se svim silama
pokretj su narode
dograblli se sredstava, tako da se s njima moglo obra-
r<ao s vladarjma pomo6u dve-tr1 pla6e-
njckjm eksped!cjjama. kad su i gde su
jos blle mo6ne - kao primer u u
kolonije - ustanak naroda opa-
metjo vlade metropola dovrsio izmenu u odnosima snaga. Zbog toga
cudno sto komunisticke rezolucije parole, koje u skladu
s postavkama, pojstovecuju savremeni kapjtaJjzam s jmpe-
rjjalizmom, drustveni poredak Zapadu prosudjl!ju prema
opisjma imperijalizma s pocetka ovog veka, deluju gro-
nestvarno blvaju cesto predmet posprdica ...
Sve to ne znacj da jmperijalizma bllo, da ga jfi da
ga ne6e blti - ako pod tim trebs. podrazL!mevati vajkadasnja posjzan.ia
surevnjjvostj veljkih sila, koje ne blse blle sile nj vel!ke, kada
blse ovaj blle jmperjje jmperjjaljstjcke. Ali
treba posteno da se uprkos vlastjtjm
lepim recima gorkjm s Jugoslavjjom u 1948, s
u 1961. cehos!ovackom u 1968. jos odrekla podredjivanja
posestrima ideoloskim i sredstvima, za
razliku od koja svoje mesto u svetu osvaja revolucionarnim dogma-
tjzmom SAD koje svoj polozaj odrzavaju pretezno visom
bogatstvom.
iz savremenjh uslova pogledi u
"'lmperjjalizmu", jnace, pate od dva uzajamno povezana
- od dogmatskog pristupa od

Pre prjstupjo kapjtaljzma, blo IJVeren
u skoru propast - statjstjke podaci kojj su blli
posebna strast, jmali su to da potvrde. 1 onj SIJ to "po-
1vrdili", razume se, budu6i i
od Marksa, bllo utoliko pre sto su
i gospodstvo u blli z1va
kapitalizma, upliv1 grupa
politiku vlada ocigledni. Takvo takve morale su
se spojiti u zakljucak da se radj stadjju"
kapjtaljzma - "umirucem kapjtaljzmu". i predvi-
koja su se, grubo uzev, pokazivala pokazala ostvarivim u
86
ruskj kapitalizam, tj. tamo gde u stvari
bllo kapjtala, morala su, u
strukture omasjtj, bas zbog u Marksove
- zbog vere da cas
propasti kapitalizma ... 1 sam od onjh koji \'eruju u tu
jos - jer drustvo, cjvilizacjja
jzgled.a to to
vec otpocelo u V1dov1ma cak odlucu-
ju6ih drzavnog soci-
cak odlucuju6a
uloga drzave u prjvredj, porast prava profitom
itd.) Ali kod se radj takvom
- klase protivu
kapjtalisticke klase, kao i za
svjh, tj. i kapitalistjckjh drustava. stavise, on odredjuje
i vlastj i drustva - Marksovu diktaturu prcletarjjata,
ruske sovjete i sredstava projzvodnje, koji
kapitalizma .. se dogodilo,
n1t1 1ma 1zgleda da se dogodi Zapadu: razvoj slobodni
dovelj su do toga da su u zemljama gornjj
slojevl klase, ako vecina, srasli sa srednjom
klasom (burzoazjjom) .t) Samjm tjm klasa kao prestala
da bude u smjslu, tj. da se bori
za "diktaturu proletarjjata", za vlast proletarjjata"
partije) za koje potieu jz eko-
proizvodnih potreba. Alj to znaci da su ta drustva ostala
kakvjm su Naprotjv. Drustva u zapadrioj Evropi SAD se bas rim
.- - kre6u k socjjaljzmu. Ali to
k soc1Jal1zmu kOJI skoro njkakve siicnostj s kakav
postojj u Sovjetskom Savezu ilj pogotovu s modelom
u glavj. u
da klasa stupila put
koL1m vec krecu drugovj u Amerjckjm
Drzava 1 Nemackoj: levi studentj
su moglj bltj za strajk alj
masa" se mudro zadovoljila povisenjem vecjm
pravjma u podelj profita, ostavjla svoje "idealne" podstrekace
cedilu. Svakako su takav razvjtak takvo
Zapadu imala uticaja jskustva sa "socjjalizmom" djktaturama "u
ime" radnjcke klase lstoku. Povrh toga su strah od kcmunizma
i revolucjje ubrzalj vlada klasa
pripuste kolacu" i prjstupe
i samog drustva.
1
) tome ubedljive podatke navodi, na primer, Darendorf fRalf
Dahrendorf) u vec "Class and Class Conflict in
Society", Stanford, California, 1959.
87
Ali presudni su, ipak, b.ili drugi, i neizbeznijJ razlozi - nagli
tehni&i progres, nasledjene politicke slobode, privilegovai1i polozaj
zapadnih nacija usled vise razvijenosti . . . No ako neko u toj prome-
njenoj ulozi radnicke klase vidi njenu klasnu nesvesnost, odnosno
"izdaju" njenih "istorijskih ciljeva", onda time jedino dokazuje
podmetanje klasi vlastitih dogmi - vlastitih ciljeva. ako
pak u malocas pomenutom Zapada na reforme,
koje komunizam jos uvek vrsi, ne vidi nista drugo do novu ulogu
Satane koji dobrog Boga navodi na vecu - to samo
dokaz i za postojanje dogmatizma na suprotnoj, nekomunistickoj stranj.
Za nas koji smo se koliko-toJjko oslobodjJj od jedne ili druge dogme,
takav upliv komunizma na Zapadu, kao i zahtevi za "zapadnjackim"
slobodama na lstoku, pre su dokaz da se svet u celini os!obadja od
dogmatizama i' da razlicitim nacinima pocinje da zivi, misli i stvara
kao jedna, sveljudska celina ...
U stvari se, mome - radi necem i
trajnijem nego sto smatrao Lenjin drzeci se Marksa: kapitalisticki
svojine ---.., bllo rani privatni, bllo jucerasnji monopolisticki,
danasnji mesani ( drzavni. kooperativni, samo su zivota
ciji su koreni raniji od kapitalizma (u antickoj filozofiji i starom Rimu,
u i evropskom feudaJjzmu). Kapitalizam kako se
vidj, nikao iz uslova Zapadne Evrope, u doba Renesansa, se
uglavnom tamo i razvjo i ucvrstio - u vjdu u SAD, dok
u ostalom svetu bezmalo ili uvezen. Zbog toga smena
tog svojine Zapadu jedino moze da se obavi u kontjnuitetu
zivota naroda tog podrucja. Drukcjje receno: kraj kapitalizma ne mora
da znaci kraj nacina zivota tog podrucja, kao sto nj
vanje komunjstjckjh ne moze da se obavi drukcije nego
nacin i u koji znaCiti nastavak -
naroda koji danas njime zjve.
111
Zbog svega toga nije sto da su
kapitalisticki i imperijalizam monopola poslednji stadij kapi-
talizma i da posle toga "visa" epoha
formacije" - cak da u Rusiji s Oktobar-
skom revolucijom, moralo imati za posledicu mita - cak
pre no sto stvarnost taj mit proverila, svestranoj i
"socijalistickog" 1 sam dugo
verovao u taj mit, sve dok me i vlastita pamet nisu poucili
da ne primam zdravo za gotovo sto se opravdava !<akvom
ideologijom ...
i .dok .. su pokretale mase i rusile dotrajale i bez-
izgledne poretke, ideje su se tako preobrazile
u dogme i mitove kojima zavaravajuci i same sebe,
88
pravdaju svoju nakaznu stvarnost kao onu koja, zbog toga sto u njoj
prevladava tzv. drustvena svojina, ima vece mogucnosti i za tehnicki
napredak i za drustvenu pravdu, nego sto su jmali, sto imaju i sto
jmati drugi poreci - pri tome poglavito imaju na umu
Americke Drzave, kao njjhov glavnj jdeoloski, drustveni i vojni
toboznja svestrana i prednost ili,
kako to Marks rekao - odnosa proizvodnje, koji prevladavajLJ u svim
komunistickjm zemljama, u stvarj poslednjj najodsudnjJj mjt mark-
sjstickjh dogmj komunjsticke stvarnostj. 1 kao i svaki mit, se
odrzava istinitostj l<oju nekad posedovao makar i u
vidu i na koje u njemu jos uvek zive d1ustvene
snage - politicka, odnosno partijska koja iz tog
svojine proizisla i pomocu njega se zacarila i jos t.JVek caruje.
U "Novoj klasi" sam opsjrno raspravljao stvarnom karakteru.
svojine u komunizmu, ovde - radi veze u izlaganju - isticem da
se taj svojine javio usled odredjenih zemalja,
u prvom redu Rusije, i Jugoslavije njihove da
industrjjsku revolucjju obave kapitalistickom svojinom. 1 kao
svaki drustva i svojine u svom i ovaj
se prikazao kao - kao drustvo koje vodi klasa
i kao koja sobom nasjlja
i krize jagmi za profitom i za
izvorima i kao i ispala.
drukcijom: trpi od sviju onih zala koje s pravom
z1gosao kao prokletstva kapitalizma, istrazjvanje
u njemu otkriva i da politicka, partijska blrokratija,
polisuci za sebe upravljanje i privredom - istini za
volju, taj monopol danas vise potpun u svim zemljama, na
primer u Jugoslaviji, mada sasvim 1 ni napusten - samim tim.
porusila ideal svih svojih ideala - svojinu i u -
u stvarnoj prividnosti i sakrila svoju
gramzivu, i vlastodrzacku prirodu.
Bas toj prosloj - realnoj i na -
ulozi i prirodi zasniva se mit prednostima
koje on uspostavio i koje nastoji da ovekoveci.
Premda u mojoj zemlji postoji poslovica "covek ne u kojoJ
veri umreti" - nadam se da morati da budem branilac
nikojeg, americkog kapitaljzma, pogotovu sto i u toj
zemljj vec u poredak u kome - kako mj s&
- postatj u zivotu ali koji
se, zbog toga, nece u razlikovati,
mar:1je sporiti s porecima kakvi danas .vladaju lstoku. Rad! se
drugom: bas zbog toga sto drzim da poredak sam
sebl nema I nad drugima i da su
za zivot ljudi i naroda vec i
i poreci, smatram da svak duzan da tJ svojoj
dokazuje - poblja mjtove koji ometaju razumevanje
medju ljudima i nastajanje novih, za ljude pogodnijih uslova i
Zato sam se i latio pobljanja mita apsolutnoj i bezuslovnoj prednosti
svojine koje nametnuo komunizam, ne obziruci se na optuzbe
uvrede kojima zbog toga mogu jzlozen. sam u
statistjcj zbog toga sto se komunjstj, narocjto oni u Sovjetskom
Savezu, njome najradije, alj 1 najnesavesnjje sluze, jedjno
iznose vlastite, najcesce polepsane uspehe, precutkuju ili
tudje.
Statjstjka
1
) otkrjva: S d n n m r k D r z v projz.
vodHe su: uglja 1850. g. manje od 10,000.000 t., 1910. g. 500,000.000 t.,
povecanje 50 puta za 60 g.; celjka: oko 1872. g. manje od 100.000
dugjh t. {dugG tona 1016,0475 kg.), 1910. g. vjse od 25.000.000
dugjh t., tj. povecanje 250 puta za 38 godjna; elektroenergjje: 1902. g.
5,969,000.000 kv. casova, sredjnom sezdesetjh godjna ovog veka vjse
od 1,000.000,000,000 kv. casova, tj. povecanje 180 puta za pedeset
godina; u S v t s k m S v z u se projzvodnja glavnjh grana
odvijala ovim tempom (u hiljadama tona, elektrjcitet u mjlionima kv.
casova):
1913 g. 1940 g. 1960 g. 1965 g. 1970 g. (plan)
ugalj 29.100 165.000 513.000 578.000 670.000
nafta 9.200 31.1 148.000 243.000 350.000
elektrjcitet 1.900 48.300 292.000 507.000 845.000
celik 4.200 18.317 65.300 91.000 126.500
cement 1.500 5.675 45.000 72.400 102.500
su podacj. jz njjh ocevidno da se razvjtak
1eske energjja obavljao relatjvno i apsolutno u Sje-
dinjenim Americkim Drzavama nego Sovjetskom Savezu. Razvitak
1ake jndustrije, pogotovu saobracaja poljoprivrede, odvjjao se u
SAD jos brze, ali necu navodjtj podatke tome, buduci poznato
da su se u Sovjetskom Savezu te grane razvijale sporije da su
znatno zaostale iza teske industrije. lsti izvorj otkrjvaju da se brze od
Sovjetskog Saveza razvijala Nemacka posle ujedinjenja 1871. godine,
posle ovog rata, svemu sudeci, Japan se obnavljao brze nego
sto to slucaj sa Sovjetski
1
m Savezom.
2
) Vazno jos istaci da
1
) Podaci su uzeti iz ''Enciclopaedia Britannica", izdanje 1967. g.
2
) Japan peta industrijska drZa.va sveta i ucestvuje sa pet odsto
u svetskoj industrijskoj proizvodnji. Nijedna zapadna zemlja nije imala
tako brz porast industrije posle Drugog svetskog rata kao ova. Za
poslednjih 30 godina industrijska proizvodnja Japana porasla pet
puta i uskoro zemlja postati treca privredna sila sveta. N ovim peto-
godisnjim planom predvidjeno da do 1971. dostigne takvu proizvodnju
da ostav.iti za sobom Nemacku i Ve1iku Britaniju. U toku tri
decenije elektricna energija porasla od 30 na 240
kvc, proizvodnja celika od 6 na 51 milion, kroz dve godine iznece
90
proizvodnost rada u SAD sredjnom ovog veka jedan puta
veca nego ona u Zapadnoj Evropi, oko cetjrj puta veca - Kosigin
prjznao da veca oko dva puta - nego Li Sovjetsko:n Savezu
da se ta razlika do danas njje smanjjla, ako se nije povecala,
uprkos prjcama komunista apsolutnoj prednosti njihove svojjne
i "ukidanje eksploatacije" u njihovjm drzavama.
Sklon sam verovanju da su naucnici, koji se bave ovim pita-
kadrj nacj mnoge uverljive razloge i tog zaostajanja Sovjetskog
Saveza ptednosti koje u odredjenoj situaciji i u odredjenjm uslo-
vjma narodima Rusjje pruzjla nova, sovjetska vlast. niko posten
i razuman ne moze dokazati unjverzalnu - vanvremensku, vanpro-
stornu vanljudsku prednost sovjetskog uredjenja, jedjno zbog toga
sto "socjjaljstjcko" ilj socjjalistjcko, kao sto njkakva sjJa ne moze
ubediti sve narode u nesravnjivosti nacina zivota, uprkos
tome sto se svet "amerikanjzuje" u tehnjcj proizvodnjj.
Teorjja sjva, vecno zeleno drvo zjvota - govorio Gete
{ Goethe). i u proslosti, tako i sada svaki narod mora vlastjti
put. Svetom danas dominiraju dve atomske velesjle - Sjedjnjene
Amerjcke Drzave i Sovjetski Savez, dok se treca - - tek uzdize
ljudskim mnostvom cija uloga i znacaj mogu, s posedovanjem glo-
ba!nih atomskih raketa, iznenadno premasiti sva strahovanja. Ali
atomske sjJe su ro5ovi vlastite snage, nijedna ne poseduje, vero-
vatno nece ni posedovati, takva sredstva zastite da se mogla
odvaziti upotrebu najrazornijih orLIZja, ratovanje klasicnim oruzjima
- kao sto to pokazuje rat u Vjjetnamu - danas preskupo i ne-
zjvjmo u "atomskom miru, tj. industrjjskom ratu".
1
) stvara
velike teskoce, ali i nove mogucnosti za male i nerazvijene zemlje:
one ne moraju da se bezuslovno pokoravajul voljj veljkjh razvjjenjh,
alj ne mogu nj da se razvjjaju i prezive izdvojene jz vecjh ekonomskjh
poljtickih zajednica i zanemarujuci savremena tehnjcka dostjgnuca
svetske uslove projzvodnje.
Stvarnost malih i - takva u stvarj uvek
i ne onakvom kakvom opjsuje gospodja Bovuar (Sjmone de
Beauvojre) u "Les Belles lmages" {Lepe sJjke): "U svjm zemljama,
socijalistjckjm jJi kapjtal:stjckjm, covek smrvljen tehnikom, otudjen
7 miliona tona. apan na prvome mestu uvozu gvozdene rude,
sa 47 odsto sve.tske tonaze prvi izgradnji brodova. Iz njegovih
brodogradilista izlaze plovni objekti medju kojima i super-tankeri
sa vise od 200.000 tona. Prvi i radio-prijemnika
i tranzistora. I.ndustrija telekomu.nikacija na.Jazi se medju najmodernijim
u svetu. Japan na drugom mestu proizvodnji televizora, frizidera,
pamucnog vlaJkna, sintetskog kaucuka, vlakana. Na trecem
mestu proizvodnji celika, plasticnih masa, cementa, sumporne
kiseline, vunenog vlakna, pamucnih tkanina, hartije, kao i
vozila ("Politika", Beograd, 7. april 1968.
1
) Navedeno u: Jean Jacques Servan "Le defi. americain",
Paris, 1967, str. 291.
91
od Sve zlo dolazi otuda sto on
potrebe da. ih obuzda. Umesto
1zob1IJU koje postOJI 1 koJe mozda postojati trebalo
da kao sto jos veoma
- primer, u u Grckoj - gde
pr.odrla, ljude iskvario. Tamo, ljudi
strogu Jer su zaista ljudske
bratstvo, darezljivost, koje daju zivotu ukus.
se novil1 potreba - se
Kad otpoceo ovaj pad? kad prevaga data
umesto mudrosti, umesto lepoti. S
kapitalizmom, dobro, ali sada, kad' se stiglo
dotle, s_ta. da se rad1? Pokusat1 u sebl i oko sebe
mudrost1 1 ukusa za lepotu. Jedino revolucija
. .Politi.cka, coveka izgubljenoj
... ) .NIJe m1 m1n1mum" gospodje de Bovuar, ali
d_rz1m da povec1 od koji idealizuje kod veoma
SJromasr:i.h lz pariskih levih, i
. i . u Grckoj zaista moze izgledati "strogo
sr , 1z moJe Crne Gore kako uprkos "sacu-
vrednostima zaista ljudskim", isto tako -
glad, 1 smrt ...
gospodje de. B?vuar,
CIJa .. 1me cega 1 c1me da IJudske potrebe? cove-
vec. .u u kojoj izumi i njihova
jedmo pomocu opsteg viseg obrazovanja, postati
mozda i Citavog zivota nacija. Jovanovjc
(W: 1st1.ce da obrazovanje, narocito tehnjcko, nejzbezno po-
grana -. osnova svake projzvodnje.2)
SVOJinskl 1 odnos1 se prilagoditi tome - ukoljko
pre bezbolnije. ali neizbezno u svakom slucaju. Na
Zapadu. to obavlja kroz povecanu ulogu
1 do kOJih dolazi kako usled zahteva
pro1zvodnje, tako 1 usled drustvenih pritjsaka. Na lstoku se tome
medjutim, odupire despotski oblik vlasti. Jer tamo vlast
Jedne grupe - partijske svojjnom
od drugi_h, buduci donosi sve vrste privilegija. Narodi
kOJI. ne na?lu snage .1 odgovarajuca prilagodja-
.. - podredjenl .. 1 uprkos darezljivosti najple-
moc umesnost pronala-
to - 1straz1vanJa, 1 umesnost umetanja pronaiazaka u pro-
lzvode, to Jest - tehnologija. Rude, iz kojih- treba crpsti nisu vise
.
1
) Navedeno u: Jean-Jacques Servan "Le defi
1967, str. 274-275. ' '
2
) William Jovanovich: "No,v, Barabas", New York, 1964, str. 42-43.
92
nj u zemJjj ni u brojnosti, u masmama. se u umu.
Tacnjje, u sposobnosti ljudi da smisljaju stvaraju" .1)
IV
Ako sam se u od marksisticke filozofske dogmatjke
najneradije odrjcao Marksovog istorijskog materijaJjzma,
odnosno njegovih postavkj da stepen snaga odredjuje
odnose proizvodnje, nacin proizvodnje drustveni, poljtjckj i
zivot uopste, tzv. socjjalistjcka svojina u komunizmu
prepreka mojih kritjckjh i programskjh razmisljanja, premda
sam dosta rano - u vreme pisanja "Nove klase", jos za
vreme 1956-1961 - naslutio da bas to "grm u kome
1ezi zec" i korenitjh komunizma trajnjjjh izlaza iz njegovog
kruga. U tome mi pomoglo Marksovo ucenje vlastito
revolucjonerno jskustvo: iz Marksa sam iz jugoslovenske
revolucije i i partijskih prevjranja u danasnjoj Jugoslavijj
iskusjo i da se vladajuce grupe i sile opjru promenama
iz straha od gubltka privilegjja, - od
oblika svojine koji im omogucava najcesce,
druge prednosti. Danas i meni jasno da to pitanje mnogo
slozenije, ali ocigledno odudaranje
dostojnika - revolucionera proleterskjh vodja - od
pocetku dovoljno da podgreva
moje da me silj kada vec doslo do
sa u komjtetu Saveza Jugo-
slavjje, 1954. su odnosj
izblli u svoj svojoj medju
komHeta - mojim bljskjm drugovima, samo kojj su,
za vlastitu jeres, "razotkrivenu"
da me kamenL!ju - premda su me dan pre
toga podsticali, nego onih su jdeje i ideali do te mere omeksali
u vlasti i udobnostima da su mjrne savestj okretalj glavu od mene
kao od crknutog psa - premda mi se isto tako prjdruzili da
"djavo nije uze9 stvar pod svoje", - da slucajem
odnos u moju korjst ... to gorak nauk, ali
nepobltan za svakog onog kojj se resjo da ga ucj jskusj ...
Njsu me zagusilj mutljazi i otrovi izgubljenih iluzija te prve -
partijske presude mnom: nisam prihvatio laz za
izdaju za Ni u da sasvim objasnjm
zbog cega sam postupio tako, drugi ali drzim da hrabrost
u tome, ukoljko se nije poistovetila sa savescu, jgrala ulogu
i da presudnom blla spoznaja da stvaram nesto novo: te jstine,
u koju se preobrazavalo citavo moje i koja 11emilosrdno
1) Jean-Jacques "Le defi americain", Paris, 1967,
str. 293.
93
prozdjrala sve se odrecj cak da to hteo.
doduse, spoznao da su laz nasjJje
u poJjtjcj, se bas zbog toga njkad s kao
jdejne borbe, narocito one koja izblla
jl u napada jstocnoevropskjh
klevetnjka na jugoslovensko vodjstvo, 1948. svest savest
dale drugoj da odgovor na
pjtanja: kakva vlast koja se pred narodom opravdava
Kud jde drustvo koje se odrzava jzgl-adjuje
sta ostaje od jdeja jdeala kada sredstvo zastra-
sivanja ucenjjvanja sta su
ciljevj ljudj kojj klevetu silu korjste u s
Zasto vlastj jskljucivjji ne-
jko drugj? Zasto stub jzdaje,
kada znaju da jedjno zeleo da
sto slobodnjjj
Alj to onda, 1948. godjne, sukob sa svetom koji
ali s vezan
odgovore nalazjo u okvjrLt jdeje.
u 1954. godjnj kasnije - tj. posle osude nada u
- to sukob s oko dela koje zajedno
stvaraJj: to blo raskjd u - u proslostj,
... Njje li se na drugj io jsto zblvalo
s - sa sa kojj su
date realnostj odabraJj svoje vjzjje? Njje se nedavno jz
paklenskijjh ponora u StaJjjnovoj kcercj Svetlanj AlilujevoJ - toj
ljudskj hrabroj zenj, probud!la savest njenog koju
on zrtvovao apsolutnoj verj, odnosno pojstovecivanju svog
s jstorjje? ...
strava se posle te osude sjrjJa oko - jedjno
koje svoj i zivot dokraja stopilo sa druga
supruga stefanjja. u zlokovarnoj, obezljudjenoj prazninj sva dotadanja
verovanja su se rasjpala, prjjateljstva se cupali
iz korena koji su sezali od zjvota - savest svest su
se spojiJj u jedno, bezrazJjcno Zakopao se u knjjge -
cak u fjzjku blologjju, u skjcjranje svojih kn}izevnjh
pisanje jzJaza odgovora nije bllo jzvall -
jzvan nenadane stvarnostj.
u spaJjjvanju sebe i
neprestano pohodila jedna opaska Aneurjna Bevana, jz razgovora
sa i u prisustvu supruge
Lj (Jennje Lee), u jednoj seljackoj kucj kraj Pljevalja,
leto 1953. godjne. KoJjko se razgovor se vodjo kroz
koji se u Brjtanjjj jzvrsilo buduceg tradicjo-
naJnjh poJjtjckjh sloboda - jstjcao, on njje pobljao, da
taj kod -
uzvjknuo: Mesovita privreda. Bevanova se na
94
V. Brjtaniju: drzao da treba jedino one
grane koje kao da budu efikasnjje,
dok blse druge ostale U Jugoslavjjj, pogotovu
u ta jzgleda
danas u srednja - burzoaska - klasa
i sprovedena nacjonaJjzacjja cak sjtnjh vlasnjstava. jpal<
u toj bllo sto se povezjvalo s kasnjjjm
- da bezjzJaznost ogranicenost,
nejzvodljjvost svjh u zapravo potjcu jz
koja ili i kao takva osvestena i
stvarno upravljanje vrsj
partijska blrokratjja kroz drzavne prjvredne uz
vece ustupke cas na jedne.
cas na druge.
Sve to znao vec u dovrsavanja "Nove klase", 1956.
godjne, i u sebl za zatvorskjh
Alj ta "socjjaljsticka svojina" vjse njje za
jos nalazio jasnog jzlaza iz za nju -
i nacina ona blla to nj - sve.
dok razvoj Jugoslavije zadnjjh godina nije pruzjo za to dovoljnjh
cinjenjca dok mi, izlasku jz zatvora 31. 1966. godjne,
stvarnost - stanje privrede zjvot ljudj, njsu
postalj dokucjvjjjm.
U drugog jzJaska jz zatvora Jugoslavija blla u jeku
tzv. prjvredne kojoj su se odlucujLici faktorj jugoslovenske
poJjtjke prjvoleJj prekasno od nevolje - pod prjtjskom gubltaka,
haosa zaostajanja, ne jz anaJjtickog i sagledavanja
uslova naojna prjvrede. Svj zvpnicnjcj su, dakako, pricali
njenj cjJjevi il prjvrede - profi-
tabllnost, vezjvanje za svetsko ttzjste, kretanje robe i kapitala,
konvertibllnost valute, efikasnost i stedJjjvost -
sebl nisu blli rdjavj. Alj se stvarno njko njje zalagao, njje
zalagatj za jzvrsenje buducj se dalje
ostajalo prj staroj poJjtickoj i strukturi i prj
ljivosti tj. pri partijske blrokratije kao
cuvara i raspolagaca. U poljoprivredi su i dalje blla u planu
dobra, dok su seljaka ostajali
prepustenj pljacki blrokratskih i zadruga i samovo-
blrokrata. Na slican su ostajali za-
natstvo, ugostiteljstvo, sjtna trgovjna, premda tzv. "socjjalistickj sektor"
nije blo kadar da zadovolji narasle potrebe njti da bude
rentabllan u sto najvaznije, ni sama tzv.
"socjjalisticka svojjna", tj. bankarstvo, saobracaj,
najveci deo trgovine, i ugostjteljstva dalje su tavorili na-
prezali se u mo-
vlasti partijske blrokratjje, utoliko sto on jos
uvek u i upravljanja odlucjvar1ja u privredj.
95
Najpre preko volje neorganjzovano. kasnjje jz nevolje potrebe,
.Jugoslavjja postala znacajnjm jzvoznjkom radne snage , to - da
ironjja bude potpuna - u zapadnoevropske zemlje ;..__ u
kapjtafjsta umesto slobodne iicne poduzetnosti u vlastitoj
:zemfjj, Najavljen i ozal<onjen uvoz stranog kapitala. Al1 do toga
nije doslo u znacajnijoj meri, jer se cak nj zakonskj uslovi - da
.i ne spomjnjem ekonomske i politicke - koje su smisli!i dusobrjznici
.radnog naroda i socjjafjzma, nisu pokazali podesnim. Takvi - zastarefj
i odnosi postali su pretesni za svaku, i socijalisticku modernu
privredu... sam to predvidjao u "Novoj klasi" - u poglavlju
'"ldeoloska privreda" ( ciji naslov u prevodu: "Dogmatizam u prjvre-
di"). Sada to ociglednost u Jugoslaviji, ovaj ili onaj nacin
to sutra ako ve6 i nije, i u citavoj lstocnoj Evropi ...
Tako se i izvrsilo spajanje mojih saznanja korenima komuni-
stickog despotizma i Bevanovih razmisljanja slobodi u britanskom
socijalizmu, premda mesovjta privreda u Jugoslavjji, koja i sada postojj
1 uvek latentno postojala, ni u budL16nosti ne moze ni slicna,
akamoli istovetna s onom u Britanjji. Jer Britaniji se - prema
Bevanu - radilo tome da se privatno vlashjstvo postupno zameni
:nacionalnim tamo gde ovo drugo moze efikasnije, da pri tome
ne oslabl britanski parlamentarizam, dok se u Jugoslaviji radi po-
stizanju politickjh sloboda i oslobodjavanju ve6 nacianalizovane krupne
prjgusene privatne svojjne.
Ali ljudske sudblne su cudne i nepredvidljive. Bevan jzrastao
iz gorcina velskih rudara, jz industrijafjzma i pariamenta-
rjzma, jz crnogorske oskudice, iz intelektualskih nemirenja i ne-
odoljivih teznji k jndustrijskom drustvu. jpak su se nasa misljenja
:srodjivala i izmedju nas razvijalo prjjateljstvo. razlog da me
dogmom i isuseni umovi optuzuju kako sam pod
uticaj laburista, posebno u tom pogledu
sre6nije sudblne: ako nekome i um da druzenjem
s jugoslovenskim mogao i da prjhvati neku njjhovu ideju
- njko mu to ne uzeo za zlo. Bevan ostao u zahtevu
da budem smrt 1960. potresla do
moje u zadirucj u moja Afj, ukoliko
mjsao tog coveka usla moje
io jedjno mogao dokaz vjse koliko u vreme
porecj, jdeje to sv.ak m;:>ze,
da odmeri u kojoj merj se moje razvijalo
1 ostalo
v
Mada su u svjm zemljama jos uvek u
- sistem vfasti i par-
tijske u privredom, unutarnji ;
'96
polozaj svake od danas do te mere razliCit da se
moze zamisliti ve6a kada ih ma u cemu poisto-
ve6ivali. lz tih razloga treba i u mojoj "Novoj
klasi", koja se
u uopste, ako ne dalje razviti.
Pri tome imam u vidu: (1) postavku kojoj se svaka
drzava iz revolucije razvija u
U (2) postavku kojoj se komunizam
neprestano menja, mada ostaje - mo-
nopol vlasti nad privredom i zivotom u
Razlike i sukobl izmedju SSSR i izmedju SSSR i
takodje i izmedju i Kube i SSSR - potvrdili su doduse prvu
postavku, ali odnosi izmedju drzava
partjja su ve6 dospeli dotle da danas trebalo vaznost prosjritj
sve drzave i sve oartije, tj. da svaka komunisticka
arzava, cjm se stablJjzuje, tezj ka i ka
svih svojjh ciijeva nacionafnjm idealima i svaka ko-
partjja. makar i vlasti, ka poljticko}
od velesila. Drukcije i nacije traju i mimo
kao sto Sll trajaJe i mimo drugjh drustvenih pokreta
formacija, prisiljavaju da se prilagodjavajL' njihovim
svojstvima, i Nedostaci druge postavke, me-
djutim, poticu iz promena u stvarnosti, i iz mojih
filozofskih pogleda, ciji su u Aristotelu Marksu,
kojima bar u odvajati od
stavise, iz podteksta "Nove klase" moze se zakljuCiti da sam
tada drzao da se sustina - u datom slucaju
obavljaju jedino ne i njihovim
Zato postavku trebalo
i re6i da se i u samoj sustini, izvlace6i iz toga
zakljucak da se ve6 jos manje odredjuju6i
kojj vazio za sve zemije. Bas obrnuto: iz
pokreta u ljudskoj pameti se -
mada se u nista dogadja Jogickim pravilima -
i zakljucak da se preobrazaji komunistickih pokreta vrsitj
u svakoj zemfjj.
zakljuccj "Nove klase" poglavito se
i sukobu
shvatljivo, budu6j pocetku
i medjutim,
drzava, grupa drzava i partija, moze
posluzjtj uverfjjvom 1 premda
sam u "Novoj klasi" ukazao da bas zato sto se
mora u svakoj fazi svog razvitka, tome
trebalo dodati: svako vodi k za-
i greskama, k
u svakoj zemlji, i napose u zonama uticaja ko-
7* 97
munjstjckjh velesjla. u stvarj, komunjzam vjse postojj, nego
razljcjtj koju jzrazavaju
ostvaruju. sto vezuje u pokret,
ili bar ka to su strah od
ili pritiscj velesjle, tek
na svetskog bratstva ... sto se pak tjce
sovjetskog mada
jnteresj svode spor dogmatska
djplomatska se u tolikoj meri
razlikuju medju sobom da se - sovjetskj, spolja !
preobrazjo u svetsko uporjste dok
drugi sluzj prjmerom nemocj i raspada kao teorjje kao
prakse, ili - uzorom komu-
njzma i demokratskog
komunjzma ljudj u su u
samoj svojoj sjri 1 sto ih makakav um
mogao obujmjti u dokraja Alj crte, svojstva
komunjzma su vremenom postali jasnim datoj poli-
tjckoj socjjalnoj osnovj. da se tvorac podruguje vlastjtom delu
ili svojjm potvrdjuje svoga tvorca: u komunizmu
su dosle u sukob s ako
blsmo rec 'kapjtalov' s recju 'partjjskj', pred ocjma
jzblja vjzjja komunjzma koju Marks,
kapjtalizmu: "Kapjtalov (partjjskj - po:staje
okov za kojj s pod procvetao".
1
Protjvu vlastj monopofjstjckih teznji
u prjvredom pobunjJj su se ovoga puta bas
zjvota za koje su podstjcuci jh, verovali da
bltj njihovjm uporistjma. vazj kako za tzv. socjjalistjcku,
svojinu, k9ja u Jugoslavjji C:inj u drugjm
socjjaljstjckjm zemljama skoro cjtavo bogatstvo, tako za
samu vlast, cak za samu partjju.
svojina, odnosno nacjonalna prjvreda, mo-
nopolom dogmom, dospela u takvu fazu razvitka i zapala u takve
medjunarodne privredne i politicke cdnose, da vjse njje u stanju da
se obnavlja, kamolj d.a se s nepredvjdjanom za-
padnjh prjvreda, snabdevanjh sve modernijom i u sve vecoj
rnerj upravljanih e!ektronskim masinama. Uprosceno receno, komunizam
se mahom pokazao kadrim da - makar i surovim i skupjm sredstvima
- izvrsj preobrazaj zanatske seoske prjvrede, ali zapao morao
zapastj u teskoce sada, b.uducj jz uslova mora, pomocu
elektronike i masovnog skolovanja i uposljavanja strucnih
radnika, da predje u slozenije uslove - u automatizovanu,
veljkoserjjsku
lstj na drugi nacjn, javjJj su se javljaju se u razvjjenjm
1
) Karl Marx: "Kapital", I, Beograd, 1947, str. 645.
98
zemljama: su moralj blti ilj bar suzbljanj,
razne i u razljcjtim razmerama do-
drzavnjm zadruznjm, uloga drzave kao
svuda znatno Prjvatna na Zapadu time ukinuta,
tesko se moglo recj da - ona jedjno vjse
!skljucjvj nacija da pro-
Jzvode naC:in da se podredjuju dostjgnucima
su svojjne mobllnjjjm T1jme su
stare srusene sem - u glavama ljudj,
to pocelo veoma - s
drustvjma, kao sve ljudsko, na zapreke (monopole) za-
stoje (krjze) koje su ljudj morafj da probljaju uklanjaju borbom
i. ... Alj su zaboravili precutkuju da
drugo no sam Marks uocio: "Kapitalistjcka akcionarska preduzeca
treba smatrati
1
jsto kao i fabrjke kao
jz kapHalistjckog u samo sto u
ukjnuta u drugima .. . l)
Nesto sfjcno, ali silom zaobllazno, dogadja se sa tzv. sooija-
Jjstjckom. svojjnom u Jugoslavjjj, u drukcjjjm vidovima
u drugim zemljama, C:ak i u Sovjetskom Savezu.
Bugarskoj lstocnoj Nemackoj, uprkos u prvoj,
poslusnostj vrhova u drugoj krutostj u
trecoj. dugov.i potrebe za stranjm sredstvjma vec
su prjmorali vlastj u Jugoslaviji da popuste uzde tzv. malom (pri-
ugostiteljstvu, ih da popuste
zanatljama, hronjcna nestasjca kapjtala trgla iz dremeza "soci-
jaljstjcke" ekonomiste ne samo da predloze pripustanje stranog kapi-
tala, da d1skutuju akcjja socjjalistj(:k;ih preduzeca
prodaju privatnicjma.
ne znacj, medjutjm, da u Jugoslavjjj. jlj bllogde drugde u
krjzj ili da mora propastj sama drustvena, odnosno socjjafjstjcka
svojjna kao takva - u krjzi, propadanju su prjvj/egije
nad tom takvom svojjnom nad datom drzavnom vlascu, bez kojjh
komunjsti doduse ne sila nad drustvom - "nova klasa", ali
zato, ta svojjna data vlast bez monopola komunjsta
njjma postalj ne samo slobodnjm, nego stvamjm nacjona/njm
vl jstvo m.
Njko ne moze unapred jednom za uvek znatj sta se u slo-
bodnoj jgrj dogadjalo s tom ta'kvom svojjnom uzetom u celini, buduci
su danas zbog bezobzjrne ljudske pohlepe u komu-
nistjma, prosjrenj na one grane gde nacija drustvo ne
samo sto n1su jmali potrebe za nego ova dovela
do zbrke opadanja kvaljteta, do relatjvnog opadanja kvantjteta
projzvodnje - na prjmer, u zanatstvu, u najzr.acajnijjm
poljoprjvrede, u vecem delu usluznjh U menjanjtJ
1
) Karl Marx: "Kapital", III, Beograd, 1948. godina, str. 373.
99
svojine, kao sto se zna, ne igraju ulogu jedino faktorj,
ljudske strastj Ali vidjm
razloga, jkakve sjle kojj pomenutu oslobadjajucj
tutorstva partjjske druge moglj u makakav
drugj sem kojj su u stvarj namenjli um i znoj ljudskj
dok su stvaralj - tj. u
u demagoskim dogmama samo-
to kao prjstalica demokratskog socjjaJjzma,
kao koji u svojoj zemljj trazj -mogucna razvoj
u zemljama, tj. zem-
ljama svoj'jne, pokazuje da taj - odnosno
- dakako monopola
druge blrokratjje nad njjm i kao kao apsolutal - ne samo
pogodan za smanjivanje drustvenjh nego i u prjme-
njivanju moderne tehnjke za uslova ljudskog zivota ...
Makar ne vredele sem koJjko da nas pobude razmjsJjanja,
ipak se namece feudal'izma ne samo zbog
1:oga sto u ovome oljgarhjjskj vrhovj dele partjjskjm
drzavne, prjvredne funkcjje poput lena koja su kraljevj
velmoze deJjJj zasluznoj vernoj vlasteJj,
i jzJjsnostj jednjh drugih s razvjtkom trzjsne prjvrede:
kao sto su kraljevska vlast, privilegije feudalaca feudalnj veleposed
zapreka slobodnoj koje su se razvile u feudalizmu,
tako su despotizam oJjgarhjje, pJivilegjje u vlasti i privredj partijske
blrokratjje, odnosno nemobllni, apsolutizovanj svojjne kojjma
ove postaJj modernog modernog upravljanja
moderne tehnologjje, same drustve:1e svojine razvjjene pod
...
Oslobodjavanje u komunizmu ne moze se
. odjgratj bez menjanja drustvenjh odnosa, ovo jednom
jzazvat'j dalje promene - u u svojjnskim odno-
sjma. Jugoslavija da slabljenje uloge druge
u prjvredi, koje nuzda pre-
'lazenja trz,isnu prjvredu, jzazvalo slabljenje
jedjno tamo gde ona naturena jz jdeoloskih predrasuda ili
potreba tj. gde u i
raspaJj su se kolhozj (tzv. radne zadruge) i uspo-
stavjla svojjna, ozjvJjanje privatnog vlasnistva
u usluznjm delatnostima, jzbllj su tzv. svojine itd.
upucuje da se sistemi krecu ka
cak svojjna, oslobodjena
parazjta moratj da menja, umnozava
i prilagodjava svoje upravljanja u skladu sa zahtevjma
moderne modernog svetskog . . . sto
se opravdavanja razvoja prjvatne svojjne, koja se
u Jugoslavjjj u vjdovjma u vec kao
ne se mnogo brinutj sto
100
u svom dogmatskom i za to dobre "socija-
"marksjstjcke" teorjje - ukoliko ta svojina ne bude ugro-
zavala vlast kao ...
Sve reorganjzacjje "reforme" u kcmunjzmu jedjno
su menjale ostvarjvanja "rukovodece uloge partjje",
oblike prjvjlegjja partjjske Sada su, sto se Jugo-
slavjje,

i drustvenj
dospeJj dotle da dalje bez
jzmena, to u pravcu delovanja postojecjh formi-
ranja obljka - u
Jjzma jedjne jedne partjjske nad
drustvom pati od sVJjh
onjh nedaca - nezaposlenostj, zastoja proizvodnje,
"preobllja" robe, kapjtala, jtd., koje su
marksjstj otkrjJj kao bolesti kapjtaljzma od
kojjh ovaj zbllja patjo. :Z:ao mi sto bas u danjma ceha
Slovaka slobodama, koje su mudro odvazno otelj od domaceg
tudjeg despotjzma, ne mogu da precutjm da
nevolje, mozda vece, na vjsi
prjvrede vecu zavjsnost od sovjetskog brata".
jh tesj to sto u ostalim zemljama, u samom
Sovjetskom Savezu, ispod opti-
mjzmom jednostranim uspesjma, ne samo haraju jos gora sva
zla koja Marks opjsjvao u ranom kapjtalizmu, nego kljjaju
prjbltaju se snage promena i slobodnjjjh uslova...
zemlje se otarasjtj tjh zala, ljudskj zjvot se poqaje trajno
svetjnjj obljku vlastitom i
u ...
jedjno bogovjma No vec
mj ljudj vjdjmo da su komunisti dve smrtne-
"greske": zapadnj porecj pristali da umru prema receptu koji sJ
im propjsali, nego su nastavilj progres, povrh toga se
zjvot u zemljama odvazjo da medje koje su
mu onj odredjivalj. koju su komunjsti uspostavjli i idealjzovalj,
su na njoj zasnovalj svoj opstanak svoje prjvilegjje, takva kakva
jeste, tj. podredjena monopolu partjjskog upravljanja raspolaganja,
njje kadra da se prjlagodj spoljnim svetskim realnostjma, nitj da ispolji
vlastjte mogucnostj - da obezbedi uslove zjvota nacjje.
narod dosada pristao da umre za !epotu neke dogme, nece
za Jugoslavjja prjmer sloma
jJuzjja, alj - dakako uz - novjh u
starima: kvasac negodovanja u samoj tzv. socjjalistjckoj svojlinj
medju nezadovoljnim, alj neobeshrabrenjm komunistjma.
Prjvilegije nad su danas jedina
1
} Citalac treba da ima na da su ovi redovi pisani pre
okupacije L:ehoslovacke u noCi 20-21. avgusta 1968. godi-ne.
101
drustvena, jedina stvarna smetnja spontanjm, zivotnjm teznjama jugo-
slovenske, istocnoevropske privrede za spajanje s evropskom,
odnosno zahtevima jugoslovenskjh, dakakc jstocnoevropskih gradjana
za slobodom.
Ujedinjena Evropa do nedavno mojjm jdealom. 1 mada
mj se i danas prjkJjucjvanje Jugoslavije Zajednjckom evropskom trZ,istu
cjnj zivom, zjvotnom potrebom njenjh vjse njsam
tako uveren da ujedinjena Evropa kadra da bude zasebna sila u
svetu, ako takva uloga potrebna. utoljko manje sto se kad god
se govori Evropj, mahom ne misli na Rusiju, mada su sudblne
njih dveju dosada neodvojjve. De Gol (Charles de Gaulle) to
pojmio, bacjvsi parolu: Evropa od Atlantika do Orala. Jer Evropa bez
Rusije danas premalena presjromasna, njena znanja dosegnuta,
tehnika prestignuta, da se ona mogla odupreti novim silama,
kamoli im se naturiti. Alj de Gol njje shvatjo, iJj njje hteo da shvatj,
da Rusjja jos uvek unutarnjem uredjenju i hegemonjstickim pre-
tenzijama Evropj. Treba se nadatj da jednog dana
kineska opasnost spolja, neisplativost izolovanog razvitka
hegemonjje - S.E.V. ( m n ) , Varsavskj
pakt su u raspadanju - dovesti do sfapanja s Evropom.
utoliko pre sto su slobodnjjj kojjma ovde rec, uslov daljeg
razmaha ruskog naroda, cije su bezmerne patnje i bespostedna zrtvo-
vanja jedino blli kadrj da zadave moderna despotizma koj1 su
podjarmjlj Evropu i cjtav svet - napoleonovski racionaljs1:icki
hitlerovski iracionalisticki . . . cesto sanjarim i razmisljam tome
da Hruscov samo vesnik veljkjh reformj da tek da se
pojavi velikj reformator, mozda slicniji Aleksandru 11, nego Petru 1,
buduci se danas vjse radj prosiri\'anju i ozakonjivanju ljudskjh
nego nac,ionalnjh mogucnosti vrednostj . . . nadanja ne tvore
istoriju, njti iko stigao proteklo vreme: istocnoevropske zemlje,
dakako Jugoslavija, ne mogu cekati to stanje u Evropi i RJJsiji, cak
i kad ono pouzdano: one moraju vec sada spajatj svoju prjvredu
sa zapadnoevropskom oslobadjati svoje privredne ljudske snage za
te, sjre slozenjje uslove. Evropa, kanda, moze procj bez zajednice
s tim zemljama, kao sto za nju njje u 19. veku bllc odsudno da li
i Rumunjja nezavjsne Poljska ostatj podeljena. Ali
te zemlje ne mogu bez Evrope. One ne mogu, doduse, ni bez SAD
i Sovjetskog Saveza, ni bez Azije - jer se teziste svetske istorije
pomerifo zapadno i istocno od Evrope. Evropa prostor kojjm one
prjpadaju svetu i nuznj njihovog ekonomskog kulturnog postojanja.
Vl
Neka mi Marks oprostj ovo zadnje smrtno sagresenje, ali kriza
u komunizmu njje jzazvana ekonomskjm tzv. objektivnim, nego skoro
iskljucivo ljudskim -,-- tzv. subjektivnim fakt.orima. 1 da cudo bude
102
vece ti faktori najvecim delom nisu ni ideje koje zahvatile mase i
postale materijalnom silom, nego ljudska nepod_atljivost nasilju, d<:
ono gruba sila, duhovno gospodstvo, b1lo ---: . se.
i dogadja - spoj jednog i _IJUdSkl rod,
jadno ljudsko trpi sva zla, 1 al1 dogod mora
i moze nikada se sasvim ne podajuci.
ve'c Aristotel otkrio da svaka ljudska .. zajednica
razlicitih teznji, zbog cega poredak nlje moze
bude dobar prihvatljiv za sve ljude. Njko ni moze
zameriti sto u tome nije bolji od drugih poredaka, .. u samom
sebl, time i u drugima, bas takve iluzije lst?
tako, nijedan despotizam zbog 111 vece
nego kada ova ljudskoj svesti bes_m1slenva 1 bezraztozna, tj.
kada vise kadra da se opravdava z1votmm v
lz tih qak zakerala, ne sa:.no
tjudi - ako takvj postoje, trpe komunjzam _uprkos sto 1m
uvek cinio "neprjrodnjm", dogod makar 1 _ona
votna pjtanja nacjJe koje druge drustvene sile. usled ov.111 111 onrh
kadre da rese.
Komunizam su pratile sumnje u njegovu se
zaceo kao ideja, negodovanja protivu obe-
canja 1 javljaju se u njegovim vlastitim. redov1_ma od
njegovog ustolicenja. Jer komunizam, kao drug1.
despotizmi, nije uspeo da u sklad, da se
veti s ne,idealizovanjm, prirodmm - s _svakodnevmm
zjvotom ljudi. Zbog toga on, kada odjgra nasjlnu
za kojom su neka drustva neke nac,jje u _nasem 1male
potrebe - druga drustva druge nacije; takodje su u
menjma imali sljcne potrebe za drukcjjim
snagama poduhvatima - mora da bude
i "nejdealnjjim", neidealjzovanim poretkom. nemmovnost,
se samom prirodom i jstorijskom ulogom svakog
narnog ucenja svake revolucjje: ljudski' zjvot, koji nema
konacnog cilja do samog zivljenja - s 1.
nizam kao revolucjonarno ucenje i revolucionarnu vlast, ne se
njegove idealne ciljeve, jos manje dobre 1 svojstva
njegovih vodja. . .
Ekonomsf<ij drustveni odnosi, koje doneo 1 kao
vlastjto ovekovecenje, samj sebl nisu uzr?k . s t?-
kovjma zivota, premda i oni rasadn1kom nov1h r?eJa 1 . nov1h
Uzroka mozda nema, bar ne jednog nepob1tnog: jedno-
stavno su se saznanja i pomerili odnosi, tako
da i samj komunjstj prestaju da veruju u komunjzam, ljudskom zjvotu,
koji se otkrjva kompleksnjjim, ko).e
stjcka jdeologjja nametnula 1 na koj
1
ima 1 dalje. nast?jl . tank1 si?J
vlastodrzaca. se obavlja sporo - ako se upored1 s drug1h
revolucionarnih nasilja, alj i brzo - ako se jma u vidu zamasnost
103
industrijskih i drugih preobrazaja koje delom
i uspeo da obavi.
Najznacajnije, najkorenitije nedace ne poticu danas
ni jz otpora "klasnog neprjjatelja" - ovog skoro i ni iz
agresivnosti - jer su se s izjednaoili
u ili s zjve u saradnji. nedace poticu
jz i zbog toga kanda, utoliko neotklonjivije
ukofjko prepustenjji sebl. potjskjvan
grob mu kopaju vlastiti, manje ilj vise
takorekuc u jednoj generacjji jsti vodjj se jz revoiLJcjonera
preobracaju u despote, iz ovih u "Jjberale",
ideje sluze kao za potkusurivanje kao tanusna,
pozlata. Ucestalost prerusavanja vodja, uz njjhovo isto-
vremeno nerazumno opiranJe zivotu i zaslepljeno opiranje
cine da - nekada oganj i nada su goreJj za
koje su sve svoje zrtvovafj boraca - u propadanju
ruzan ruznjjj od kojeg dotrajalog poretka u proslostj, lskazujucj
realnost, pesnjcj vec naslucuju da obesvetjti sve svoje
svetjnje.
Pozorisnj pisac i satjricar Matija Beckovic, sluzecj se pseudonj-
opjsjvao jugoslovensko drustvo iz 1967. godjne u ovom
raspolozenju:
"HjJjadu devet stotjna cetrdeset pete godine danas tako
oblcne-i ve su neverovatne i
njko njje verovati da dvadeset godina kasnije ne 1
- desetjna hiljada raditi LJ jnostranstvl! Samo reakcija
. da da blvsi borci (kom!!oistii':ki partjzani
. rade kod bjvsjh boraca. Niko da
studenti jpak dalje raznosjtj mleko, da se deca revolucionera
.."-s-kolovat1 na su vrlo efjkasnj u
i kompromitovanju burzoazije. tada znati da u svetu
bltj progresjvnjh kraljeva, da sa prijatefjj, Ni oni
sa nista njje sveto, njsu sanjatj
da u Jugoslavjj<i letovati Erjh Rajakovic sa (nacjsticki
ratni zlocjnac - Dj.) Retkj su znali da crkve i dvorov.j pripadaju
nasoj kulturnoj bastinj, da su od neocenjjve jstorjjske vrednosti. Bilo
ljudj kojj su se vracalj jz buducnostj narodu jznosilj svoje utjske.
Onj su tvrdili svj su verovali da u toj buducnostj nece blti:
nezaposlenih, nevino osudjenjh : nesrecnih. U toj budu-
cnostj takodje njje prostitutkj, barova, kockarnica, strjp-tiza, ko-
rupojje, razljka, plata, cjnovnjka, kucnjh
gospodja, posluge,. cak nj cjstaca
najokoreljjj su poverovati da nestajatj struje,
da zatvaratj skole, zaljtj predsednjke, pusjtj
cjgarete, pjtj zvakatj zvakace nosjtj
jtalijanske cjpele, pjtj spanska vjna, kupovatf rado
pevatj kaubojske ...
104
verovatj da borcj nasj zetovi
uvek rado vjdjenj cenjenj turjstj?
"Sve to danas Jednc
se obracunalo sa jednjm drugo sa
stvarj postale su verovatne ... "
jz moza.jka danasnje JugoslaVJjje, u kojoj raspa-
danje preobrazavanje najsvestranjje najocjtjje, afj nj
ruznjje nj lepse nego u kojoj jstocnoevropskoj zemlji jfj u komu-
kao pokretu. Razlike postoje, se, jer SIJ razliOitj
uslovj partjjskjh blrokratjja, odnosno "putevj u socjja-
svake panaosob, afj sve partjje svi poreci
su zahvaCenj klasjcnih revolucjonarnih i nasta-
novih u Jugoslavijj se to obznanjuje kao dugo-
god,jsnja, bezjzfazna prjvredna krjza nezaustavlj'ivo jdejno
partije; u Poljskoj kao sukob okoreljh, prosovjetskjh
partjjskjh na jednoj i nacjonalnjh demokratskjh jntelektualaca
u partiJj na drugoj stranj; u cehoslovackoj l<ao obracun sta-
Jjjnjsfiickjh ostataka slobodoljublvog naroda predvodjenog
u kao nacjonafnj otpor partjjskog vrha
naroda sovjetskoj jtd.; u komunjzrflu"
kao sukoba dveju velesila i kao dalje
odvajanje partija i od jedne od druge.
se krug protjvrecr.ostj za
tvara: najpre Sovjetskj Savez, za njjm buducj njsu da
ne budu veljke sile, su da budu i slabljim
i nezasticenim, to su jedjno partjje, koje su se,
radj vlastjtog opstanka, jedna za1 drugom. Jer svaka drzava
-:-. kao svaka nacija, svaka indjvidua - prirodno tezj k
pravnostj, zbog cega s veceg broja
drzava doci do nepokoravanja centru
i do njegovog i formalnog nastajanja, time i do
jeresi u
Uzgred budj receno, to potvrdilo da nije relig,ija,
nego pofjtickj pokret narocjte vrste, odnosno vlast narocite vrste:
dogod blo pretezno prvo - pretezno jdeologjja, sa
znatnjm reJjgJjje, on ne samo nego 1 da
odredjeni centar, se preobrazjo u razJjcjte drzave,
nejzbezno nastupjo obratan proces. pobudjuje, dalje, uporedji-
vanja s u Katolickoj crkvj 16. veka, sJ uzroci
takodje u otporu ojacalih knezeva papskoj svetovoj vlasfii, ne
jedjn0 u razljcjtjm se jscjstjo kao
religija u postupno svetovne Va-
tjkana u stvarj jacalo njegovu ulogu kao svetskog verskog centra.
lz tih jstjh razloga - ako logjcko predvjdjanje istorjje i ovde ne
- ne prete unutarnji ratovj sljcni pro-
testanata i katoljka u Evropi 17. veka. se ne mogu skljucjti
svakojaki sukobl;" ratovi, izmedju komunjstjckjh drzava; kojj se
105
,.
'nejzbezno motjvjsali jdeoloskjm prednostjma, u stvarj blJj jzraz teznjl
za prevlascu postali deo, ako ne povod. sjrjh svetskjh
vanja.
Tal<o se medjunarodna nacjonalna razJjkovanja
u komunjzmu ogledaju jedna u drugjma medjusobno dopunjuju,
s postojanom tendencjjom ka nacjonaJnjm osamostaJjjvanjjma i k jdeo-
Joskom sarenjJu, odnosno - k dogmatjzma. Raspadanje
menjanje komunjzma odvjja se, dakle, v r t k n - tj. u samoj
jdejj, unutar pokreta kao svetskog u svakoj partjjj napose, h
z n t n - tj. postojanjm svestranjm odvajanjem nacjonaJnjh
partjja kako od velesjJa, tako od drugjh partjja.
kretanja u komunizmu pracena su, delom uslovljena, raslo-
javanjem samog drustva menjanjem odnosa snaga u njemu. Tako
u citavom jstocnoevropskom komunjzmu, u svakoj jstocnoevropskoj
<ir'zavj u drukcjjem vidu i jntenzjtetu, vec poodmaklo sazdavanje jednog
novog d.rustvenog sloja - jedne osobene srednje klase, koja se re-
grutuje iz svjh slojeva - od partjjske oligarhije do kvalifiko-
vanjh radnika i snalazljivih seljaka. Glavnjnu okosnjcu njenu cine
strucnjacj sviju vrsta, umetnici, prakticni pol'iticari efikasnj menadzerj.
klasa nedogmationa, cak antidogmaticna, usmerena k podizanju
vlastjtog standarda i zaneta tehnickim progresom i poslo-
vanjem. Ona nastala spontano - iz industrijalizacije i uslova i odnosa
koje ova sobom donosi. Ona jos nije doblla nj svoje ideologe, nj
organjzovane jako se zameoi jednjh drugjh vec nazjru
i medju samim komunjstima - u slobodoumnim teo.reticarjma demo-
'kratskjm strujama. Partijska blrokratija njje ni mogla omesti nasta-
janje te klase, budu6i su njenj prjpadnjci blli nuzni u industrijskom
kulturnom preobrazaju - u ucvrscivanju i opravdavanju njenog vla-
stjtog stavjse, ona morala njenjm buducjm pripadnjcjma
da cini ustupke odaje priznanja, tako da danas, kada su se onj vec
u posebnu sjJu, moze jos jedino da ih grdi zbog "njske" svesti
"nesocjjaJjstickog" morala i da poJjtickom kampanjama administ.ra-
tjvnim smicalicama usporava njihovo samosvesno organizovano gru-
pjsanje. Samim tim sto njeno snazanje nezaustavljivo sto ona,
osvajajuci u drustvu prednostj za sebe, istovremeno prosjrit! zivotne
uslove naroda - toj klasj pripada buducnost . . . mada od te
ne ocekujem do sire uslove vecu mogucnost jzbora, se osecam
njenjm zagovornikom bar ukoliko predvjdjam njenu neminovnost.
moje misljenje ne odvaja, danas, pri.rodu Jjudi i sudblnu naroda od
vremenog, konkretnog :storijskog u kojjma one moraju da
opstoje 1 da se jskazuju ...
Svakako Jugoslavjja, zbog toga sto takav razvitak u njoj
najdalje odmakao, zbog svoje mnogonacjonalnosti, poLJcan prjmer
za vertjkalno horjzontalno raspadanje komunjzma za raslojavanje
drustva, istovremeno potvrda da se u stvarj radi jedjnstvenoj
pojavj - nepodobnosti komunjzma za savremenj zjvot, koja se jedino
106
iskazuje u .razlicjtjm vjdovjma - jdeoloskom, nacjonalnom drustve-
nom, negde i jednom u ovom, drugde i drugj put u onom, ali
dosada nigde i nikada jednom odvojenom od
Vll
sta se u stvarj dogadja u Jugoslavjjj?
Sukob jugoslovenske revolucjje sa sovjetskjm veljkodrzavnim hege-
monizmom morao upJjvjsati na unutarnje tokove.
U pocetku se jugoslovensko vodjstvo branjJo od sovjetskog pritiska
verbaJjstickjm pobljanjem nejstinjtjh optuzbl utrkjvanjem sa sovjetskom
partijom u revolucionarstvu. Ali iskustvo mu ubrzo otkrilo da ga
takva politika u najboljem slucaju jedjno moze odvesti u lepu, herojsku
smrt, buducj ga jzoluje od spoljnog sveta ! zbrku u vlastitjm
redovjma. 1 sam smrtno ugrozen, Tjto se prjvoleo 1ideoloskom pro-
konfJjkta sa sovjetskom vodjstvom i prvjm, doduse skromnjm
merama - decentralizacije upravljanja privredom de-
adminjstracije (jzuzev poJjtjckih orpana - pa.rtjje, tajne
poiJCIJe 1 VOJSke). Razume se, to se njje odvjjalo jednostavno kao
sto ga ovde opjsujem, su uz strujanja ostajali
u moci revolucjonarni tokovi, u stvarj vec preobrazenj u nazadne
tako na primer, kolektivizacija na selu sprovodjena
uporedo s intelektualnog zjvota i skolstva, da se od
n1e odustane tek na kraju prvog perioda
inace borba protivu Staljina i staJjjnjzma, premda njome
.?tpocel.o ras?.adanje komunizma njegovo unutarnje menjanje,
1mala 1 SVOJih negat1vn1h posledica: u partiju, u kojoj jos blla
ugusena .jdila revolucjonarnog drugarstva, iako nj do tada nije cvetala
- .zalegla. se tajna poljcija, s uobicajenom beskrupu-
loznoscu d1ktatorsk1h vlast1. Nastojanja, da se u partjju unese duh
i da se time probudi i sama drustva
1 na1sla su v na tvrdokoran otpor blrokratskih snaga partije,
koJe v su do tada drzale poluge vlastj; uskoro posle StaJjrinove smrti
otpoceo obracun s "revizionjstima" kojj su svojom kritjkom stalji-
nizma obesvecjvali nagrizali "ideolosko jedinstvo" partije, tj. ideolosk!i
monopol partijske oligarhije.
Ali se u medjuvremenu stosta promenilo: jugoslovenska drzava se
osamostalila, jugoslovenska privreda se ukopcala u domace strano
irziSte i u
1
istoj merj istrgla iz administratjvnih uza, cak su i
stupnici jdejnog jedinstva u partjji i opjranja na tajnu policiju u vlasti
blli P.risiljeni se demokratskom demagogijom ... Hemingvej
(Hemmgway) negde ostroumno primetio da se revolucionarni zanos
produzitj despotizmom, ali jstorija svih dogmj, i ko-
- danas najocitije u Jugoslavijj - da se vera,
?.trovana novim jstinama, ne da obnovitj, nriti sveto jedinstvo crkava
111 pokreta, razoreno zatiranjem najiskrenjjih vernika, ponovo uspostavitj.
107
kad se okrece - tocak jstorjje jstj, kao sto
to put kojjm se kotrlja.
prjvrede i
su ali svoje: vladajuca partija u Jugo-
slavijj - Savez komunjsta Jugoslavije, vise ni nj
partija, sto svojim jos uvek podseca
to se moze poreklom
potrebom ideologije za samoobmanama.
Ovo izmedju i partije,
makar moglo izgledati iskljucivo dogmatsko, veoma
samo
partije, ovo ostvarivao' metodjma, dok do-
pustao u partjjj,' makar i
1 razljcjtih pogleda. Zbog toga partjjski vodjj kada leporece
partijskog. zjvota'', u stvarj vrse
samjm $to te s'vode uredn>ije
propisa, u cemu
pravo partijske u partjji
razlika u razlicitih platformi.
partija vlasti, Savez Jugoslavije, nije usvojjla takve,
zaista
u partijama i u drustvjma pod njjma samr
izgled i recima idu u tom pravcu: i
u partjji, kao "mladom" Marksu i
drugo do
mjtovima, ovoga puta - prezjvelim.
Razvoj partjja, uprkos svjm otporjma 11 vrhovjma
glazurj, u stvari se krece k cak ka raspadanju
jdeologjje u sve labavijj skup
cesto' mada jos uvek jdeoloski stru-
jskljucuje porive
i zaokrete ka Marksu ali cjtav tok u pravcu
dogmatskjh
u svjm zemljama, pogotovu u
cehoslovackoj Jugoslavijj, pokazuje da to-
kovi, koje su vodjj zbog jzolo-
od sveta koje sobom
radi vlastjtih polozaja u borbama, makar se u pocetku
odvijali u privredi, potkopavaju
partije i vrse Time hteo
reC>i da su svi svuda uvek moderne
da su umetnicki sa
Fleprilagdoljivim lsto tako privreda
pri makakvog, pogotovu politickog kojj kar
=
1
) Komunisticka partija_ predvid.ela takve notme
u projektu svog novog statuta.
108
iakav u zivot 'i us1ove jdeoloske sile
proizvoljna opterecenja.
Najgora teskoca u Jugoslaviji, i u cehoslovackoj, jz
ovih - pre sto suvjse dockan - ukoliko
one budu uopste Vracanje ka ideoloskom u partjji
i ideoloskom privredom, sto Jugoslavija pokusala izmedju
1962. 1966. nemoguce da jzazove opoziciju i prouzro-
kuje konfuzjju stetu. podvuci da
u jugoslavenskoj prjvredi, sto svugde u zivotu
zemlje rezultat, kako i drugi
dogmatisti drze, dobre marksjsticke teorjje, su
oni, kako i reformatori govore, rezultat
varajuce zastarele posto se teskoce javljaju
i u drugim zemljama.
8-ilo u Jugoslaviji da dodje do sukoba - tako kao
sto vec doslo. izmedju privrede i politike - i da se dogodi
polarizacija drustva. Na su
stvaralacke van u partijj,
grupom tehnjcara i. sirokom
kom; dok su na drugoj sve broj politjckih stva-
ralaca "politickjh fabrika" (to jest fabrjka jz
poliNckih doktrinarnih razloga pre iz ekonomske potrebe), seljacki
blrokrati tehnickj politjcki sluzbenicj u
Ne obrazuju se polovi: partija - drustvo, kao sto su to
moja "Nova klasa" u tome ostala Jedan
te jstj rascep prozima i partiju i d.rustvo od vrha dc sirecj se
kroz sve pore. Sloboda se siri 'i iz partjje,
doduse posto u stvari komuJljstjcka u klasicnom,
novom ili smislu- jz redova cestitih i mislecih ljudi u
i samo
drugo lice nacija za vecom
i jacaju sve ocitije kod svake
mada su - obzirom razlicit istorjjsku
p.roslost izglede - razNcito kod svake od grubo
uzev, se kod jspoljavaju u kod
Hrvata u kod u kod
Srba u - ia drzave
kakva jeste ili za Odudaralo bi od zamjsli
sklada ove ako blh se opsirnije upustao u
i u u lpak se
svojom i sirim Osamostalji-
partija, od sa-
od druge i od
'zitijim, otpora -
starjh Jer treba imati umu da se kraljevska Jugoslavija
skrhala u rata zbog
'da su uskrslj protivu okupatora, aN da u resa-
uprkos !epjm vlastjtjm deklaracjjama kao
i u drugom, prekoracilj
kultu.rne Stara Jugoslavija trajala kao
kroz srpsku i aparat u kome
su prevladavalj Srbl. 1 Jugoslavja na drukciji
u bltj ostala centraljstickom - kroz jedinu, central'izovanu po-
ljtjcku partjju, koja se takodje opjre na vojsku tajnu poJjcjju.
Alj, premda su vanistorjjske kategorjje, su promenJjjve u
svojjm i same priljke su se pro-
Jugoslaviju su njenj narodj stvorili i odrzaJj u borbl protivu
zavojevackjh jmperija - najpre Turske Austrjje, zatjm
ltalije. Sada ne samo sto nema 'takvjh imperjja koje jh ugro-
zavale nego ni narodima njko ne osporava pravo na
posebnu i vlastjtu kulturu. S raspadanjem raslojavanjem
komunjsticke partjje ne slabl samo snaga koja Jugoslavjja odrzavala
jznutra, nego se gasj sama jdeja jugoslovenstva, koja nase
pretke kroz duge borbe; moje na
revoluciju u borbe protjvu i fasistickjh

Tako pred nasim ocjma izvetrjla .;deja
tome sto stvarnoscu
- ona zjvotu vjse Takva kakva
danasnja jugoslovenska drzava - mome - nije kadra
da prezjvj krizu, kao sto nije nj pre
Nacjonalne ne moze bltj bez ljudske slobode
- bez stvarnog prava odcepljenje, samostalnL' privredu,
politjcke organjzacije vlastitu silu. Jedino vizija
Jugoslavije, u kojoj ugovo-
rima drzava njeni gradjanj jmal! poliNcke slobode, moze
da pruzj jzglede drzavne zajednjce. Ali danasnjj 1ezim se
postarao da onemoguci, bar do sada, svaki pokret kojj isao za tjm.
Zbog toga dalje jdeolosko raspadanje nacionalna za-
mogu, u nekoj ozblljnjjoj krjzi, prcbuditi amblcije vojnjh
vrhova da "spasavaju d.rzavu", uprkos tome sto mnogonacionalnost
Jugoslavije obrjce sval<u vojnu djktaturu na neuspeh, kao i onu kralja
Aleksandra jz 1929. godine.
sam u "Novoj klasi" jzneo postavku da vojna diktatura
u napredak, buducj razorjla dogmatjzam srusila
partijske tokovj u komunjzmu Ll svetu otada
su uzelj takav smer da takvo -z:akljucjvanje treba prejnacjti:
diktatura, i u Sovjetskom Savezu, svemu sudecj, ukocila
demokratska kretanja i poostrjJa medjunarodne odnose. 1 na primeru
se pokazuje da su - da parafrazjramo ( Georges
Clemanceau) - drzava i modernj uslovi zivcta suvise slozeni
suvise vaznj da mogli prepustenj generalima.
cehoslovacka jos zivj prjmer pove-
razbuktavanja pjtanja .i borbe za slobodu. Verujem
110
da i Sovjetski Savez s demokratskim kretanjima ocekuju
utoljko pre sto njegove
prava koja jmaju, prjmer, u Jugoslavijj. Ali samo kretanje
Sovjetskog Saveza ka izgleda da
icj na sllcan kao u ostalim
evropskjm zemljama, i to samo zbog slablj<ih demokratskjh tradjcjja
u zbog ustaljenosti
svetsk1h pretenzjja. Sloboda u lstocnoj Evropj u zavjsi od
u Sovjetskom Savezu, sloboda u zavisi i od
u c1tavom svetu, samo u
Komunjzam u Evropi vjse mogu izmenitj, tesko
u uprave, cemu
1 pr1begavaju u i sebe drugjh
N_jmalo bas u Jugoslavjjj, kao zemljf'
u kOJOJ zahvatjJo -
najtvrdokornjja su da Sa-
veza.v uprave, tj. manje prava
saveta 1 kljuc za
jzJaz jz svjh teskoca. Jer svakoj pametj
da upravljanja kadar da utjce
ako istovremeno zadjre u same.
kakvoj se Saveza Jugoslavjje, kakvom.
se "samoupravljanju" u Jugoslavjjj u. stvarj radj? Savez ko-
i imaju svoju predjstorjju, Cije
sazeto objektjvnjh
pobuda. borbe sa i metoda.
pobudjjvaJj su kod bar onjh
samo za drustvom u kome
!akve tj. za drustvom koje
1. prema krjtjckom mjsJjenju. buducj su ostajali i -
obz1rom su ih rodjJe stvarnost u kojoj'
su se _ostatj dogmatjcarjma, jdeje sredstva drukcjja
... glavama su jm se prjrodno
kao vernjje
Marksovog ucenJa. Pocelo k ubrzo potom
k_ Marksu, u od dakako-
sto najvjse tjstalo -
daranJe teorjje tzv. drzave vec
posto proletarjjat zauzme vlast sa sve ocjtjjom mocj ulogom drzave
u Sovjetskom Savezu trideset vjse posto proletarijat
"zauzeo" vlast.
Morala su se drukcjja partjju buduci
ona "jzvor i utoka vlastj" tj.'
na "demGkratskom
pod Staljjnom u po-
kornost vodJstvu, cak vodji. Tako su za vecom
slobodom u partijj za drukcijom - umesto
111?
'komandne - ulogom u drustvu, dovela do promene naziva dotadasnje
Komunisticke partije Jugoslavije u Savez komunista Jugoslavije.
preimenovanje palo na um meni, ubedio sam dosta lako Kardelja,
buduci se Vl kongres partije (jesen 1952. godjne), javili smo
se nas dvojica Tjtu telefonom on nas odmah pozvao k sebl.
1 Tito se odmah sloz,jo, utoliko pre kad smo ga podsetj\j da se tako
zvala prva Marksova organizacjja, za koju zajedno s Engelsom
i napisao "Komunisticki manifest". Zanimljivo da se ime partije
1 u mojoj svesti slozj\o pre nego sam se setio da se tako zvala navede11a
Marksova organizacija, .razume se to dokraja ucvrsNio i okrilatilo
moju uverenost. Tito odmah pozvao Rankovica - ovaj se
slozio s mojim predlogom, ali se disciplinovano pokorio misljenju nas
1rojice. Titu se tada - secam se - spontano otelo ono cemu smo
Kardelj satima raspravlja\j: kod nas trebalo da postoji mnogo-
-grupn'i, umjesto mnogopartijskog sistema ...
Ali, kao sto sam vec spomenuo, demokratizacija potom t..: partiji,
time i u zemlji, u vrhu ukocena. zivot medjutim, isao
jer i ona njegovjm zacetkom: potjsnuta u dublnu "jere-
1icl<a", slobodna mis\jenja su nastavila da stvaraju i da se bore poje-
<Hnacno stihjjno, u masama i saroljko, ali utoliko postoianije i ne-
otklonjjvije - novi nazjv partije, kao i drugi demokratsk'i i simboli
zaceti u protiv staljinizma, takodje im posluzio upotistem
dobrim izgovorom. zivot poput privjdjenja opominjao vodje da su
nekada revolucioneri i da su jednom pomisljali da budu demo-
kratima.
Danas, petnaestak godina kasnije, javljaju se slicne nedace --
pretezno unutrasnje i zbog toga odsudnije, izlazj onda izbegnutj
i zatvoreni, pokrecu nove snage - brojnije samosvesnjje. Stara
partija jedino jos zjvotarj u nostaJgjcnjm secanjima rec.j-
<:ljvima. Vodjstvo medjutjm, ostalo manje-vjse isto, dan-danjj tvrdo-
korno u nastojanjjma da zivotne nuzde naroda i drzave resava "no-
vom" reorgan,jzacjjom Saveza komunjsta, u ovom slucaj1:. ve6om akti-
vjzacjjom zbunjenog obeshrabrenog clanstva oko ovestalih ideja
okamenjenjh u stvarj - oko vlastjte vlastj.
sta "samoupravljanje" kakvi su njegovj izgledj za jzlazak
Jz d.rustvenjh nac,jonalnjh tesko6a u koje zapala Jugoslavjja?
Sama ideja samoupravljanju moja i Kardeljeva, delom
i Uskoro posle izblvanja sukoba sa Staljinom - ukoliko se
se6am u 1949. godjni - zapoceo sam s ponovnjm, mnogo pazljivjjjm
citanjem Marksovog "Kapjtala", li u njemu )dgonetnuo Staljinovo
z\o jugoslovensko dobro. Otkrivao sam misli, narocito one
budu6em drustvu, u kome trebalo da neposredni proizvodjaci
putem udruzivanja sami odlucuju projzvodnji raspodelj,
recju - svom zjvotu i svojoj
Zemlja se u korovu partijske vodje su spo-
pada\j gnev i uzas od nejz\ecivosti samovolja politickog aparata, kojj
su sami izgradili i koji ih na v\asti i drzao. Jednog dana - to
112
mog\o s prole6a 1950. - m1 na um da
mi, jugoslovenskj komunjsti, ve6 mog\j da pocnemo ostvarjvatj Markso-
vo slobodno udruzjvanje neposrednjh projzvodjaca, tj. da ovima pre-
pustimo fabrike na upravu, s time sto jedjno obavezni da
pla6aju porez za vojnih drugjh, "jos uvek nuznih"
drzavnih potreba. Prj toj mjsJj me zapekla grjznja: njje to nacin
da m'j komunisti prebacjmo za i tesko6e u
privredj na klasu ili da ovu prisiljmo da ih i ona s nama
de\j? Kada sam uskoro tu mjsao jiz\ozio Kardelju i
u pred vj\om u kojoj sam stanovao, njsam kod
kakve mojima, sam ih i sam lako olako
zatrpao podudaranja mojih razmisljanja i Marksovih
ucenja. Ne izlaze6i iz raspravljal,; smo cjtavo poia casa:
Kardelj smatrao jdeju dobrom, alj ostvarivom tek posle 5-6 godjna,
s cjme se i slagao. Ali posle 3-4 dana mi
da se s pripremama moglo otpoceti odmah, - impu\sjvan
kakav - odmah i s razradjivanjem obrazlaganjem
cjtave zamis\j. Negde tih dana odrzan ,i sastanak s vodjjma sindikata
u Kardeljevom na kome su oni, pored ostalih
pitanja, predlozili i ukidanje .radnickjh saveta, koji su i dotada po-
stojali, ali kao isk\juoivo savetodavnj organj uprave. Tada Kardelju
sjnula mjsao da se moj predlog upravljanju spoji s radnickim save-
i:jma, u prvom redu taj naCin sto se ovjma dala odgovaraju6a,
ve6a prava. Odmah zatim su otpocele rasprave
pripreme, koje su potrajale mozda 4-5 meseci. Zauzet drugjm po-
slovjma i odsutan iz Beograda, Tito jzvan citavog tog !JOS\a,
same zamisli, sve dok ga Kardelj i obavestili - za
v.reme zasedanja u vladjnom - da uskoro treba
-podneti zakon radnickim savetjma. Tito u prvom trenutku odsekao:
Nisu jos nasi radnici zreli za to. Ali smo ga i Kardelj sokoli\j, kao
1judi uvereni u veliko delo, i on da nas pazljivije slusa
i podaje se nasim razlozima, u kojima da time
kod zapocela demokratija koju sooijalizam jos nije ostvario, isto-
vremeno i nase sustinsko od Sta\jinovog sistema i pred
svetom i u radnickom pokretu. setkaju6i, kao mahom
<lok razmislja, Tito zastao i uzviknuo: to ono
Marksovo "fabrike radnicima!" - sto dosada ostvareno! Tjme
su Kardeljeve i moje teorije pojednostavljene, ali i dobl\e
cvrs6u, ostvarivu silu: Tito dva-tri meseca kasnije obrazlozio pred
Skupstinom zakon radnickom samoupravljanju.
Ova moja prise6anja
1
i meni da lice na ona ostarelih
politicara koji su "sve to" "ve6 odavno znali", "ve6 rekli" tada
i tada! Ali da tako, bar ne sasvlm, tesi me sledece
zbllja davnasnje: cak i da se dosledno nastavilo u i u
privredom, odnosno u drustvu kao putevima za koje sam se
zalagao, to u slucaju jedino dovelo do brzeg zaostra-
vanja i postavljanja osnovnih ali moglo sam sistem da
8* 113
izvuce Jz utopijske prakse i Time stvari,
policije - sve do komiteta u
otpocelo dogmi, mitova, bez kojih moze
da opstoji ljudski rod, pogotovu u tome uz m.o-
zasluge, pripada i deo grehova.
No sto citav razvitak u Jugoslaviji
potvrdio da su za demokratski preobrazaj, mada takodje
ovakva ili uloga partije ili od slobode
i struja u partiji i od slobode samog drustva. Jer
s radnickim savetima trajala svemo6
- sve do komiteta u
leto 1966. kome su vodje, uprkos
ideoloske uloge partije, ostajali su
demokratska struktura i polozaj drustvom.
vjse, do iscezao strah od polic,ije, iako su
metodi i mo6 partijskj vodji se
bas ovjh meseci da i ucvrste Savez komu.:.
platforme", drukoije -
jos i su u partijj odre-
i prava
saveti drugj
svom polozaju u drustvu moglj da rese
razvjtka p,rjvrede, cak raspodele (tzv. raspo-
dele prema radu). mogu6no bez i
uloge ljudi, u prvom redu koji rade
drugih strajkova, i dr.) Prjvreda rat
ljudj s prirodom, trazj utoliko ve6u ukoljko ljudi rade
pod uslovima i sluze se o.rudjjma.
demokratizmom i savetj, uprkos svo-
jjm dobrjm cesto i Jluzio-
s posled,icama za prjvrede utoliko vecjm sto danas
uloga vlada vlada u i razvoju ne-
pogotovu u kojoj zemJjj.
da saveti vodjeni clanovima partije
i pod prjtjskom preduze6ke i samjm tjm sto skoro
cjtava njjhova prelaz,j okvjre predu:z:e6a i pro.
i raspodele u njemu, ne resavaju mogu da rese
pjtanje drustva neslobodno drustvo i
slobodni ljtJdj mogu slobodni u svojim 6elijama. Ako
su demokratskj trazili u savetima
samoupravljanju jzJaze jz kosmara, partijskj
oligarsj su takodje u tim svoju
Evo opisa te druge tzv. samoupravljanja:
"Velikim vlasti 'pove6ana
materjjalna baza samoupravljanja', preraspodjelom
dohotka. Reklo se - sada jma 'odrjjesene ruke'
da samoupravlja. 1 pored toga promjene u socijalnjm
114
nema . sto - sasvim Birokracija
dohodak u organizacjje', to muguce
1 kroz sl1ku: dio svoje zemlje po-
bezemljasjma uz obavezu da mu godisnje daju
desetmu od Popratio svoj fraza.ma tome
kako. postao Bezemljasi su se pretvorjJj,
svom komadi6u, iJi jalovom, kako koga zapalo.
u IJude da rade i sobom. su u polozaj
da se na sto zaliti, su sami
za sam1 treba da od mrsava prihoda dobavljaju
1, da gospodaru odrade dese-
tmu. sa svojim imanjem postao nista manje
mu nad razdjjeljenom zemljom
u b1t1 dio plodova s nje da tim dijelom
.1 sto mu ostalo. U sjtuacijf
vlasn1c1. v1de jzJaz L! svoj,ih obaveza pre-
.veleposJe?u, sasv1m 'revolucionarnj' razmjsJjaju tome cla se
CIJell veleposJe? potpuno razmrvj dijelove. U tom vide
o?nosa, slobodne pojedinca. cak i pro-
. rad1. u?p6e tome da se bezemljase ucini sjtnim
1. tako jm se socijalni polozaj zapravo
ne . rad1. tome da posjedovanja, da be-
zemiJas up,raviJa 1 rad'i u toj cjelini" .1)
. pisca gornjih redova mogu da smanje
! 1:laz1 kojj se jz njih i koje u zavi-
1 predlaze, koji se ve6 mitskom, ponegde
ponegde u
klase kao takve ukjdanju kao izlazu iz svih
. 1 No sve to da tj, jedva i
?b}ICI tzv. posluzilj da
JOs. rastakanju dogmatjzma birokratskih samo-
volja. u uspesan, uvek pogodan zaklon jzgovor
b1.rokratama demagozima, nego i demokratsk,im
pojed1nc1:na 1 to samo protivu samovolja u
nego 1 u makar i mitskjh, demokratskjh pogleda
1 Zbog toga t1 oblicj mogu posluzitj kao od
za koJu. se mogu uhvatjti kojj izmedju ljudske slobode drustvene
pravde 1 socijalizma stavljaju znak '
Ali .to vazi i za sve druge u savremenom
evropsklm ako u novi ljud'i unesu nove ideje i
sredstva.
1
) Mila.n Miric: "Rezervati za rijec akciju", u "Razlogu",
VII, broj 2-3, Zagreb 1967. godine.
115
SREDSTVO CILJ
Sve dok njsam da smjsljam pocetak ovog poglavlja sam
u razgovorima jsticao da me pobeda vlastitjh ideja,
sama borba, sam tok borbe. Jer pobeda - secam se i
- i samim tjm i
1
i Ali -
opazam i - to moje pobedom, varka, cak
u mom slucaju pobeda vec samo borbe, samo
borbe. ldeje koje hvataju koje
dusom ljudskog - nisu ideje. buduci da
se covek miri s svog trajanja - borbe i pobede, vlasti
dosta.
1 zbog toga, mada sam se dotle da blh mogao
provesti ostatak zivota u sjaju cak
- to mogu i Pritom mi njje jasno sta pre-
vladava - mogu" ili da li to mogu zbog savestj, koja
me da u i drugu bllo izdaja
i sebe i koji su se poveli za "mojim" idejama jJi me pomogli
u otpo.ru, ili to i zbog opake
za vlascu i slavom - za. svog za svojim "mestom
u jstoriji"? lli se, mozda, u samoj toj i takvoj savesti, prjkriva i ta
Jer ako vec da borba
za jdeje, makave bile, i borba za oblik
vlastj i gospodstva nad ljudjma, u ovom mj da
jdeja - :deja kao takva, jdeja u svom zametku, i zametak
za vlast, zametak vlasti.
Rec dakako jdejama politickjm Alj ako se
pogleda sjre i sa svakom drugom idejom:
ideja i delo su jer jdeja uvek ideja dela, ideja
svako novo delo, svako ostavlja pustos oko sebe i
i vlast prevlast tek sjlama i
Kafkj se ljudski rod prjkazjvao pre krjvice,
svetom kao takvjm: sto govorio
- ako se dobro secam, svom prjjatelju Marksu Brodu - u dobu u
'kom su empjrjcarj smatraJj socijaJjzam avanturom
i utopjjom, soc,ijalistj
116
"u praksi poretkom bratstva i -
pri prolasku kako iza njih vodje i vo-
djice, sekretare i komitete kao buduce gospodare i drustva 1 tih jstih
i gomila. ltalije,
i borbe za vlast knezeva, pruzili su gradju ne
i dubokom umu MakijaveJjja (Niccolo Machiavelli),
u njegovim "Raspravama" (Discorsi), za covekove
u drustvu kao takvom ...
Jer drustvo, samim tim sto razlicitih slojeva i snaga,
teznji i ideja, moze da opstoji bez vlasti, ova da nastaje
i odrzava se sem borbom - borbom ideja i sviju sredstava.
Sve druge price su sve druge utehe koji pro-
povedaju politiku i drustvo bez vlasti - u slucaju z!ve u:
iluzijama, koji drze da mogu da zive bez politike - vec su:
se nekoj poltitici pokorili ili privoleli. Jer vec Aristotelu
polisa ( drzave-grada, drustva) bio zamisliv kao bog
mi iako u bogovima otisli dalje
ljudi da ni
savremenog coveka politikom ili -
da se karakterom drustva i zlokobnorn
podelom sveta: u \llisepartijskim sistemima drze da drustve'li
mehanizam i bez tako i tako drugi da svojim
ucescem mogu ulogu partijskih i ishode
koje one udesavaju, dok u porec,ima politicki
zbog toga to politika postoji - sto politika
samim tim sto ju partijski vrh za sebe. Politika
covekovo u svojoj i zajednici
i postojanje tih u drugim - od mo-
gucno izbeci koliko od smrtj i zivota: Pasivnost u poJjticj u stvari
na milost "vjsjm sjJama", izbor ove i11 poli'ttike
za sredstva - ujme kojih se sredstva
vodja kojj se sredstvjma sluze...
Dok pisem ove redove, Parjza,
u Americkim Drzava bukte mladih
intelektualaca protivu "drzave blagostanja" s malorazlicnim
i prerazboritim slobodama.
se zbivalo ulicama Varsave i Praga protivu
dogme i sovjetskom "starijern
bratu". mada su uzroci i ciljevi ovih pokreta razlic!ti,
mnogosta im i zajednicko: :i mo-
derne tehnike klasu i
znacajnijom nego sto ikada bila u drustvu. sirom Zemlje, u mladih
ljudi se javljaju vizije svetu koji bio vise i vise ljudski -
svetu neuskopljenom i ideologijama, sve-
opstom atomskom smrcu, siromastvom i despotizmi-
ma, i ideoloskim diskriminacijama, postedjeno-n
117
ratova poput ovog u Vjjetnamu saveznjckjh !ntervencjja
poput one u Madjarskoj.l)
Afj na ovjm tek propjrenjm vatrama mladosti ve6 se greju
podjaruju jh druge - jdeoloske pofjtjcke sjfe. One su, za sada,
jzrazenjje grupjsanjje na Zapadu, gde su jfj prjsvojile popu-
larni naziv "nova levica", kojj sam za sebe pobudjuje sum11je otkriva
istjne koje se ne daju
Posle cjtavog stoleca zaborava, s obnavljanjem fjberalizma, !z
istorjjske prasjne su se podigle crne zastave Bakunjjnove 81an.kijeve
(Bianqui) anarhije i zasenile crvene zastave, koje su u
postale deo dekoracije zakonskog, parlamentarnog, cak crkvenog reda.
Duh revolucjje, duh nemjra negodovanja ovog puta se probudrio
u trenutku kada jzgledalo da smjren upokojen porastom zjvotnog
standarda i ucvrs6jvanjem zakonjtostj. Ali bezdusnost profitabllne pro-
izvodnje sivoca kao jedinog konacnog jdeala, uz prjfa-
godjavanje komunista na Zapadu parlamentarizmu i preob.razavanju na
lstoku u "novu klasu", izazjvali su spontana negodovanja i sves11a
ogorcenja. Razlicjtj tokovj su se spajali i slivafri, prj cemu su bezazle!le
skupine egzjstencijalista, bltnika i hjpija, zadrzavale jedino svoj ne-
spoljni izgled, dok su komunjstjcke anarhjsLicke sekte
nezadovoljstvo studenata sa zastarelim nacjnom skolovanja neprjzna-
vanjem povecane uloge jntefjgencije nastojale da preobraze u jurjs
na sami poredak.
Radjkalna opozjcjja, parlamentarna jfj vanparlamentarna, zivotna
potreba svakog drustva, ako nj radj cega drugog, ono kao impuls
iz stagnac,ije, korektiv i opomena uspavanih Zbog
toga njko mudar ne moze da "nova levica" udarila Z:ig
ovom istorijskom trenutku samjm tim sto trgla vladajuce sile jz
ucmalostj, poljuljala veru u elektronskjh masina razotkrjfa pri-
lagodfjjvu rj prjvjfegjjsku prirodu zvanjckog komunjzma.
Afj to su, kanda, granjce "nove levjce". Ve6 sam njen naziv
otkrjva da njena orjgjnalnost vise u vernostj onoj jstoj revoluciji
koju "jzneverila" klasjcna komunistjcka levica, nego u sagledavanju
jednog novog rjdeala u jznalazenju mogucnjh puteva k njemu.
shvatJjjvo: "novu levjcu" u stvarj cjne bezbrojne sekte jznjkfe iz
raspadanja komunjstjcke svetske vere, tacnjje receno - jz razocarenja
u komunjzam kao klasno drustvo i prjfagodjavenje za-
padnjh partija nacionalnim osobenostjma i nerevolucjo-
nernim uslovjma modernjh industrijskih Ostajuci jskljucjvo na
porlcanju postojecjh odnosa i jnstjtucija, "nova levjca" mogla jedno-
v.remeno da jzvodrj demonstracije bez jasnijih cak i bez
postojanjje organizacije i samosvesnog vodjstva. Alj obrjcuci sebe na
komunjstjcko i anarhjsticl<:o duhovno nasledje - ona njje mogla bez
1
) Ovi redovi su pisani pre okupacije Cehoslovacke, trebalo,
citajuci ih, imati na u.mu i to nasilje, uto.Jiko sramotnije sto
izazvano i strahom od demokratskih kretanja.
118
Jdeologije. Zbog toga takodje shvatljivo sto su neka njena strujanja
otkrila bar u prvj mah prihvatila Herberta Markuzea (Marcuse),
s njegovjm saznanjima uzjvfjavanju radnicke klase u moderno indu-
strijsko drustvo i njegovjm verovanjjma u drustvo koje trebalo da
coveka uCinj slobodnjm ti!me sto uklonilo zapreke nje-
govom libldu.
1
)
Sve su to stare pesme na nov nacin!
''Nova levjca" svoje imanentne teznje otkrjva ponajvecma ravno-
dusnoscu, cak netrpefjjvoscu prema "revizjonjstjckim", tj. demokratskim
socijafjstickjm jdejama kretanjima u komunjstjckrjm porecjma, cak
i prema studentjma kojj su se u svojoj najvnostj s njome pojstove-
6jvaJj. Trpljenja slobodnjh suzbljanja mladrjh duhova na lstoku leze
na savestj "nove levjce" na Zapadu. Zbog toga opravdano odavanje
hvale pokretjma "nove levice" ne trebalo nikog toliko da zanese
da u njjhovoj svesnoj, tj. najfanaticnijoj borbenosti, u njjhovim
nacelnrim, tj. najnemjlosrdnijjm frakcijskim borbama, ne uoci zametke
novih, icjeoloskih partjja, jfj da u propovednistvu jednog Duckea
(Dutschke), domjsfjatosti jednog Tojfela (Teufel) i odvaznosti jednog
Kon Bendjta ( Cohn Bendit) prevjdi maske buducih gospodara i go-
spodstava nad ljudjma. nrimalo ne umanjuje nj umna, revolu-
cionarna. ni ljL1dska svojstva tih vodja i tjh pokreta, nego jedino ukazuje
na drugu, neizbeznu stranu njjhovu - na vlastodrzastvo, na
r kovarnj nacjn ostvarjvanja njjhovjh, sva6ijih svih ideologjja.
Ova razmatranja vec su nabacena na hartjju, Ll Beogradu
- 2. juna 1968. godjne - jzblle su studentske demonstracije, koje su
produblle i izostrile i moja gledanja na "novu levicu". Mada su te
demonstracije sko.ro spontano - kao revolt na brutalnost poli-
cije, negodovanja i opozjciona strujanja medju studentima i nekon-
formjstjckim profesorima opazala su se ! iskazjvala u teoretskim ca-
sopjsima odranije. Pokret se preneo na druge univerzjtete, zahvatajuci
najsjre slojeve studenata - medju njima i znatan deo komunista.
Raspolozenja gledarija studentskog mnostva i mnogih profesora blla
su nepobltno demokratsko-socijalistlcka. Egalitarske i purjtanske parole
i slike Gevare (Che Guevara) vise su izraz teznji da se ocuva kakva-
takva legalnost pokreta, nego stvarnih i raspolozenja. No kao takve,
unosjle su zabunu jzolovale pokret, utoliko vise sto rezjm prjhvatao
te jste parole jspunjavanje ekonomskih zahteva studenata.
Bez postojanjjeg vodjstva jezgara, bez jasnijeg
demokratskog programa, jzolovan od radnjka koje vjse tjste njske
nadnjce nego narecena jm "istorjjska uloga" - pokret se stisao,
mada nj studentj nj profesorj nrisu jspoljifj znake
demoralisanja: prvj svesnjji i organizovanijj poljticki jstup masa u
danasnjoj Jugoslavjj1j ucvrstio uverenost u mogucnost borbe za
slobodu mjsljenja za slobodnjje, pravednjje drustvo.
1
) Izraz Sigmunda Frojda (Freud) za psiholosku energiju spojenu
sa seksua1nim odnosno za tvoracke impulse covekove.
Saznanje te istjne veoma vazno za svakog coveka od jdeja.
za svakog za svakog humanistu, na Zapadu
ili na lstoku, na i na stvarnosnu
ideja "konacr!ih" ideala. stavjse,
ostvarjvanje kojebllo jdeje se odvjja u bujicj zivota, kanda
utoliko surovjje ukoljko se na njenoj cjstocj vise nastojj, kanda uto!iko
prljavjje ukoljko vodjj potpunjje poistovecuju njenu sa svojom sudbl-
nom - sa svojim zeljama, amblcjjama, zivljenjem, svojom tzv. odgo-
vornoscu pred jstorjjom. Bivajucj zatocnjkom jdeje, na pres'iaje
bltj robom svojjh, ljudskjh svojstava:{:l jstoriji su veoma cestj revo-
,., lucjonerj, kao drugi politicari, koji su gubll>i meru radi licnjh amblcjja.
, veoma retkj onj kojj su naslj u skladu s potrebama same ideje.
saznanja, sama sebl, nece njsta spasiti njti jkoga pouciti -
sto njje kadro da traje nece ni trajati, niti onaj koji nece da
alj mogu borce ljude od ideja da drze prema
vlastitim svojstvima, prema koje vlast kao takva sobom
- da vise drze do do vlastjte volje, da
stuju Jjude ideje. da vise brinu ljudskim nego
vlastitoj besmrtnosti. Borcj koji svega toga svesnj - olako postaju
zrtvama vlastjtjh 1ideala vlastodrzaca, kojj i 1e
shvataju da svojom vlascu bar vlastite jdeje
samim tim sto jh ostvaruju na tj. - olako
zapadaju u u golo vlastodrzastvo.
Zbog toga, budi koljkogod ispotaja
vlast, toljko se nadam da me ta casa mimoici i da cu
se ocuvati u izvornoj, cistoti svojih ideja. u takvom dvojstvu,
eto, zjvim, se. Teskoce, zacudo, poostravaju
moja ih smanjuju, navescujuci,
u ideju, u ideju-delo ... mada slu'tim
da bi u poretku za koji se borim neizmerno vise ljudskih sloboda,
nego svestan sam i da samim tim u bujale lazj,
seblcnostj korupcija, i mada zavjdeti ko posle Tjta
drzavu ovako pohlepj so-
vjetskog imperijalizma, te i te teskoce iza-
zivlju usmeravaju moju delatnost k vlastj - ka ostvarjvanju jdeja.
ka duznostj, ka slavj. Tako covek postize slobodu u svoj!m jdejama -
u svome delu, i obrecen da jm
da njko mogao reci kako ovo moje jzJaganje njje
drugo do veoma lukav vlastjtih
pobuda, otkrjcu da mojjh jdeja, premda ostalo u
granicama javnog jskazivanja, nije se kao takvo odV'ijalo cjst.
jdealan Drzim da to ispovedanje vredno ako nj zbog cega
drugog kao dokumenat !judima i vremenu -
tragicnom odvajanju komunjsta od dogme vlasti. sam to duzan,
uostalom, buduci mnogi pamte, nisu sasvjm jasna
moja
120
sto sam vec sam vec 1953. godine pred-
vjdjao svoj pad s vlasti i put koji me ocekuje. stavise,
sam u kojjma se voditi kam-
mene - su mj sudblne kojj su
"otpalj" od partije, sam i sudeonik u takvjh sudblna.
to saznanje ta svakako su mj pomogli da
odolim sa mnom, koje otpocelo u 1954.
godjne, sa 111 plenuma komjteta Saveza ko-
munista Jugoslavija, s dnevnim redom mom "revjz;jonjzmu", jako ie
te i stvarnostj i
mucnjje. jedjno ssJdjenje obavljeno nada -
sva kasnija sudska su sudske lakrdije, dakako onako
kakve Staljjn najpre u SSSR-u, kasnije
da se i smrvio i svaku
pomisao otpor, ali takodje
i velmoza. Doduse, sa.
koji u ovom slucaju red 1
u partiji, to nije bilo legalno, kako postupku kojm su
Tjto ostvarivali u
komjtetu, tako delu koje
Na tom zacetom
u Jugoslaviji kako jdeoloskog poistovecjvanja
partjja - u datom slucaju Saveza Jugoslavije - s
Sovjetskog .saveza, budu6i neizo-
radja i "petu tako
i protjvu staljinjstickog u buduci bas
zaklon ! obfoik i olgarhijske vl.asti u partjji drzavi. taj
iz okvfra Titovog otpo.ra
da porice u partijj kao
ideoloskog - u i drzavi.
Zbog toga taj u 5vetu i u Jugoslavijj kao zastoj,
cak kao u demokratizaciji time zemlje,
mom u mom ; kao
sramota.
Takav taj stvarno takvim sam ga osecao dok
otkad
do tada ni hteo da budem s kim u
kakvom sam nista protivu partjje
vlasti, se ma cim zamerio svojim drugovima, sem sto sam,
se odvazio da jzJozim - receno sto mogao odoleti da
- datom i predloge za
njegovo stavise, ta /i ta vlast strblle i
licnost koju sag:rr-postovao-t '-kojega priznavao, ugrkos Aje-
govih samovolja kojima se nisam 'i razlika u gle-
koje su se uvek opazale. ipak hajka protjvu pocela .r..
ploca bojkota pre osuda'
i jzrecena.
121'
Ali, uprkos vidjenju i onoga
sto se dogoditj, doslo do kajanja na kraju
zasedanja - nj jzbeci da obol
kojoj se obrekao pokretu kojj na polagao pravo
sto u njega uneo svoju dotadanju delatnost, svoje dotadanje
postojanje.
Zasto se to dogodilo, kako se to dogadjalo?
Od pokretanja slucaja u Sekretarjjatu partjje, za-
kazjvanje Centralnog do pocetka zasedanja
16. januara 1954. godjne, proslo petnaestak dana, da nj-
_jedne nocj spavao duze od jednog sata. jscrpen, jspraznjen,
..,_alj prjseban. Ljudj su se na s kao da
sjsao s vesala - takve zaprepastene izraze kasnjje sretao godj-
Prva koju dob.ro spavao posle prvog dana
zasedanja uoci "kajanja" - iz toga zakljucujem da
se na taj cjn nametnuo u snu, ako i zaspivanje njje
posledjca poluvesJ!e resenosti na njega.
u susreti.J dana pre zasedanja
s partjje (Tjto. Kardelj, Rankovjc) Tjto
posredno sugerjsao da racuna jed,instvu partije, u toku
zasedanja Kardelj saopstjo Titovo gledjste da sada da se
resi slucaj, ali da posle pet-sest stav
- alj ne da jedno drugo
utjcaja na d.rzanje.
-Njkog uza supruge stefanije-stefice: ona
odvracala kad rekao da unekoliko odustatj od
svojih gledista - dovoljno postojana, alj previse nezna i obzirna da
odvratiti. Bio sve vreme ne nego
napusten, odbacen prezren: onj clanovi Centralnog koji
su do tada stavljali na znanje da se slazu sa - s prezre-
njem su okretali glave od oni su ohrabrjvali
- jedan za su davalj ogorcene jzjave na protivu
Jedjnj izuzetak su prva supruga Mitra Mjtrovjc
Dedjjer - svako jz svojjh razloga na. svoj nacjn, jedjno su njjh
dvoje ukazalj podrsku na U Mjtru poverenja,
s u dogovoru. Kasnije se ona, jzJozena
razocarala u poljtjku kao takvu predala
radu. Dedijer tih dana cesto sa ali vec
zahvacen u njega poverenja -
da kao provokator. On ostao na
postojanjji od ali se ubrzo odvajati, iz
razloga kojj nj danas nisu jasnj, mada vec na pocetku
ocjto da on jde prjspeo, najzad, do
koliko-toljko neometane istoricarske delatnosti.
osecao fizjckj strah, alj se za sudblnu ljudj
sklonjh uzrujanjh nada
nacuo da tajna poljcjja vec pravi spjskove "djjlasovaca",
122
silazjlo s kako postupljeno s
u partiji, .:.:.:.:.. strpana u R.t
jzlozena 1
Znao iz r1C\,
alj su 1 nepr1premfJen1,
da i terete odgovornostj. ozbl-
Jjan .razlog, tezak pritjsak na on .
koji se u i jedmo
kao odricanje, bar od jskazanjh jdeja. lz toga se v1d1 da
su u jstupu jgrali ulogu taktickj, cak
taktjzersk! politjckj
nj to nije presudno. Presudno sudbonosno sto 1
se jos uvek osecao, sto jos uvek - makar r-
j pokoleban u alj vezan
nistjcku partjju. jereticj u kao svakoJakl opo-
zjcjonerj na staljinjstickjm dokazjvao
vernost jdeologjjj partjjj.
citaoca sta osecao dok sam davao _,
svoju "pokajnjcku" izjavu. mesavina
nad nad nad 1
u i neke naslade zbog
ponizavanja sebe, jos. zb_og sto i
potvrda unakazivanja ljudskog btca na
cudovisnjjeg ukoliko se radj drugu 1 saborcu. Cltav
prjzor dojsta, na neko od
vjse nego sudtJa. Nedostajao
pokajnik i se nasladjivao sto cu prjzor
upotpun;ti, utoliko pre sto stalo_ do toga'
da jh svet ne lpak sve vlastlte, krhke
nedogradjene njsam se odrjcao svojjh filozofskjh pogleda,
nitj prjznavao necasnost svojjh pobuda. .
Opazao da jstorjjsku - da_ dorastao
za najvecj, za jedjnj svoj jstorjjpkj trenutak. Al1 1 znao -
da se pokorjo i da cu svoje snage u . PEOme-
1 slutio, .cak uveren, d_a Jjudi jdeja sJi(:nih
u slucaju shvatitj "ka!anje" __
bost rdjav taktjckj potez. Tako stvarno n1 tada n1 docnt]e
sreo njkog ko poverovao da se stvarno pokajao, mada
su to "kajanje" mnogj koristjlj - protjvnjcj da suzbljalj moj
upljv, pokolebane prjstase da opravdalj svoja
begavanje na stranu. Tjto cak P?dvukao kraju
koljko se Djilas jskreno pokajao! - sto
kao vrhunac tvrdoce i rafjniranostj, ali kao jzvor novih otpora i gorojna
u sebl.
Kazna, koju su kraju svega jzreklj, prevrsjla i_ ponizenj: ;
i ogorcenja. odredjena da p.redloz1 t obrazloz1
kaznu, neslucajno sastavljena: na celu postavljen
123
Bakarjc, sudec; zbog toga sto sa u
se prihvatio obaveze kao i drugi
obezvredio vlastite ideje. Bakari6 te predlozio
strogog ukora s s i
Ali partijskog
. i da
da tSkljuciO,
, to kao
Tako trebalo da partjjj pod
- u zahvaljujuci
za ugledom---1'' sa Zapada.
su Alj pouke:
' od takve stvarnostj,
i takve k?ji su ostali, su sebe
- precesta .od svog svdje Jjcrfostj,
, t.idvorjstva. stavjse; razra-
s stvarnoscu, s
- s prosloscu sLJ se kao
uslov vjd svjh svih stvaralackih pregnuca.
Njko jz partjjskog vrha otada do trazio sa
dodira, 'iako su da
u pravcu. Resio se samocu,
u zaborav, ali na "pokajanja". Posle dva dao
u partiji. prvi istup - prvi
)t korak Otada cak godi-
pod svog "kajanja"
P?d vlasti da se svojih spisa svojjh
ldeja, za prvog { 1956-1961 ) cak pod strahom
da bude ubljena volja tako budem
neprestano sebl i da
da sebe - Tek za mog drugog
{1962-1966) prevladao taj strah i te slabcstj. su
shvatili i kad vjse nije u da drze
- oslobodjJj su 1966. godine bez uslova, bez mog
da takvo sto
Zbog toga se cini skoro da
senje "na osnovu" koje uslovno i pusten slobodu 1961.
RadjJo se zatvorska uprava i posredno
pokusavala da popustljivost kada
zapretio dafjjh uputjJj Penezjca,
od najvjsjh tajne po-
IICJJe, kOJI dao gotovu da U blla
jedna koja da se kao uvjdjanje da
stvarnost . opovrgla ali potpisao: shvatio
da to treba kao buduca ucena - sto se kasnije zajsta
i potvrdilo, radi drugih tlebalo
124
da iz zatvora. postupak tistao - u sebl
sam ostajao i strahom.
Posle 7. aprila 1962. u toku pet
- sve to postalo proslost,

postoji druga, jos jdeja i r.j,ihovoQ-#
u [i da cak da
kako to pocetku sa rekao
jedan od vpdja partije, se obratiti
koji su jedinj i spremni da objavljuju
izjave i Pri tome sam da se izlazem
da pjskarala
cak s -
gore etikete su vec na Ple-
pre smislio sta da sa
sa jos - da moje jzjave
i spisj od ljudj i s
cak
reku u kojoj treba da -
morao sam zaplivatj ili ostati obali koja vec ZapJjvao
zazjrucj od kleveta i etjketa buduci za njih
u mojoj Jjcnosbl, u
takav korak jzgleda Jakim.
tako - rat u Jugoslaviji Savez ko-
blo jos i "oiscenjem" i
javno zatvo.reno prjguseno. Podrska ljud1
i prostog sveta, opazao, neodredljiva;
Bio Tako moralo da bude -
sta da se za sta da se kajem, jer kovao svoju
Ako pouzdanjji, pogotovu lepsj da kroz
ovakvu problja ideje, trebalo da ga kaze, ili
da krene - ga sled,io. vjdeo drugog
puta do kroz kroz i siprazja. Sve sto sam u tom
pisao i sve sto zjvotom da do-
svodi se to 'da ljudj, da sinovi zbog
jdeja, zbog izrecenih misl<i, i da
u rodu tako skoro takvi odnosj izboreni, ako ikada budu.
Ali korisna, borba za - kao sto i zlo
izgleda alj ga savladjivati.
ko kad bllo zla u da ljudj
sto - da blsmo i mogli da svoje
tvoracke, svoje bozanske sile u sebl?
11
Bojim se da sam vec dojadjo s na muke i nevolje
kroz koje pro&t moj oslobodjavanju od
125
siJovanja Jjudskog zjvJjenja od sanJarrJa idealnom drustvu. ova
knjjga, s njom cjtaJac, obrecen! su to do njene zadnje recenjce,
su pute'(j naCini kojima sam se probijao i dovijao mno-
gocem karakterjstjcnj za sudblnu i misJjenje komunjsta-idealista i
iuhovnjh stvaraJaca u komur.jzmu, kao takvi utol<iko znacajnj
i poucni, cak kad u sebl ne sadrzavaJj one druge - osecajne
i moralne, poljtjckim cjljevjma nenatrunjene sastavine.
tako, sva moja sumnjanja, mozganja teskoce dvo-
umljenje u jzboru sredstava borbe u
moje nedace su utoJjko vece sto sam jz zemlje
ratova vec u zrelom dobu, od rane mladostj oblkao na
revolucjonarne nacjne. Povrh svega, sam podugo u vlastj
ka kojoj mozda ne hrJj svaki ljudski stvor, ali koja svakog ko od
okusjo, otruje ,; neprolaznoscu svoje slasti, bo-
demonske, ili - najverovatnjje - druge.
lstjna, tajna od izblvanja mog sukoba s partjjskjm
vodjstvom - u januaru 1954. ako pre toga - svestranjm
mog stana, otvorenjm pracenjem svakog
mog koraka p.rjtjscjma svakog ko mj se javjo makar r.a uljcj,
uspela da me potpuno izoluje, tako da su moje mogucnosti za ma-
kakvu delatnost njstavne, cak da sam jmao jasnjje,
poglede. Latjo sam se onog sto jed,jno mogucno,
rstovremeno se nametalo kao - razrade vlastitih ideja
pjsanja autot5iog.rafjje. sam i u zatvoru, s tjm sto sam
razume se; mogao da iskazujem sebe uglavnom u beletristickom

se u zatvoru nj jzvan zatvora mogao otarasjt! razmi-
sljanja nac.injma kojj najpodesnjjj, tj.
u borbr protrvu despotjzma monopoflzma partjjske oJtigarhije. Vec
prema mojim ogorcenjima ili uznosenjima, nametale su mi se krajnostj
-:- d.rzavnj udarj ili legalna delatnost u stampi
1 partiJI. Alr to su, mahom, blJj docjm su u mojjm gledanjjma
sve postojanijjm teznje i postupnom,
reformnom komunizma, bar onog u mojoj zemJjj... Moji
drugovj su mj svaku delatnost, jzbrjsalj moje
jme iz proslostj koja nam zajednjcka, da mj razore
porodjcu, oklevetalj me da sam se prodao za Judjne pare, stavjo u
sluzbu jnostranstvu izdao drzavne tajne me mnoge godjne
u tamnjcu - prvj put zbog ideoloskjh razlika. drug1j put da jm
.. sovjetska vlada ne zamerila popustljivost p.rema mojim "antjso-
, vjetskjm jspadjma". Alj jed mrznja prema njima, makar koljko- zestbkj
u trenucjma ponjzenja ogorcenja, uspevalj da na duze pomrace
moj um jzmene uverenje koje se u na pocetku -
da demokratjja jzlaz jz komunjstjckog kruga, iJj da me
s pravca kojj mj se na pocetku otkrjo kojjm sam se zaputjo,
narme - menjanje komunjzma nenasilnjm sredstvjma. Nisam se
podavao nj osvetnjckoj mrznjj da makome vracam jstom rnerom.
126
sam s majcrnrm mlekom utuvjo da onaj, kojj pontzava mucj d.ruge:
ljude, u stvarj potvrdjuje vlastjtu njskost nakaznost, sust!nu mog
sukoba s partijom cjnjJo saznanje da jdeje same sebl ojne
ljude uzvisenjm njstavnjm, nego sredstva kojjma onj ove, cdnosno
same sebe ostvaruj u ...
Tjme sam za sebe u sebl potvrdjjvao svoju doslednost. koju moji
protjvnjci u zanetj vlascu, njsu kadrj nj da shvate,
kamoli da jspolje. Jer moja proslost njje cjtava revo!ucija na-
sjlje, nego jdealjzam covecnost: stavjse, kao sto sarn prjstupjo
revolucjonarnom pokretu lacao se nasjln,ih sredstava verujuci da SLI
u datom - zlom svetu neizbezni, jedjnj putevj nacjni, sam
se od.rekao jednog i drugog kad sam se uverio u njihovu prevarnost
nemoc da ostvare ono cjme se namecu opravdavaju - ljudsko
bratstvo ocovecenje coveka. nj proslost moje zemlje nije-
jedjno rat buna: stavjse, krvarenja razaranja koja su blla pre-
kretnjce, cak uslovi njenog uzdjzanja, ucjnjJj su neodloznom nepro-
laznom i zudnju za razbprjtjm, nenasjJnjm demokratskjm resenjima.
Moram u to .unetj vjse jasnoce - da cjtalac ne moje reforma-
to.rstvo brkao sa zapadnom socjjaldemokratjjom, moje nei1aS'ilje s
onjm Gandjjevjm.
sto sam se uvek osecao Jugoslovenom Srblnom. odnosno
Srblnom-Crnogorcem, njkad njsam nj jugoslovenskjm integraljstom
nj n/3.cjonaJjstom, tako sam od rane mladosti prjstasa soc:ijaljzma,
njkada; socjjaldemokrata. Ne sporim da su dodjrj jugoslovenskog
partjjskog\ vodjstva sa socijaldemokratima, narocito s
rjstjmq, u vreme sukoba s Moskvom, i kasnjje zalaganje Socijalistjcke
internacjona1e oko mog oslobodjenja, mogJj da ubrzaju tok mojjh razmi-
sljanja izostre neke moje demokratske zakJj11cke,
moja gledanja njkada riisu njsu nj danas, jstovetl'la sa socjjal-
demokratsktim. Jer mada meni ponekad izgleda kao da nema
razljka jzmedju mojjh danasnjjh socjjaldemokratskjh pogleda tzv.
jos manje na Jjcne slobode - jugoslovenske komu-
njstjcke stvarnostj su takve da sredstva kojjma te sJobode
treba da budu ostvarjvanj odrzavani ne mogu jstovetnj s onjma
na Zapadu. Neku jdeju, nekj program, ne mozemo same za sebe ni
valjano shvacatj pretresatj. mada nj borbe nj zjvljenja nema ne
moze bltj bez ideja - one u ovjma ne mogu mnogo vjse do
simbol, do osaznana teznja, docjm su stvarna ostvarjva sredstva koja
krce put k njjma - koje Jjudi mo.raju da trpe i tfa namecu.
Stranke, partjje, klase, drustvo u celini, mogu - teoretski uzev -
u buducem demokratskom socijaJtizmu slobodnijj nego sto su danas
na Zapadu, ali jedjno ako su uzjJjeni u svom tlu - u dato_i komu-
njstjckoj i poslekomunistjckoj drustvenoj stvarnosti i osoblnama svake
zemlje ponaosob. se ne radj reformjsanju drustva u kojima
postoje politicke slobode, prevJadava prjvatno vlasnistvo, nego obrnuto
- drustvima oskudnim u poljtjckjm slobodama preoblJnjm u
drustvenom vlasnjstvu. Ocjto zbog toga, da jedjno u glavama
127'
dogmatjka kretanja prelaza mogu jstovetni u jednjm i
drugjm drustvima. Jsto tako ni uloga tezjna parlamenata, stranaka
i vlada ne mogu bltj 'istovetnj, makar na jzgled formi onj izgledalj
slicnj, cak jstovetni. uvek i u svakom drustvu koje se menja,
jedjno mjsle6e delatne snage mogu u komunjzmu jznacj pogodne,
zjvotne
Sljcnj zakljuccj se mogu jzvu6i jz uporedjivanja mog nenasjlnog
prjJazenja komunizmu gandjstjcke s t g r h (nenasjlnog
otpora) u menjanju drustva. Ne mogu se pohvaljti jscrpnim poznava-
njem Gandijevih gledanja njegove taktjke, ukoliko sam uspeo da
jh shvatjm ojtanjem razmjsljanjem u zatvoru, rekao da su onj
izraz osobenjh jndjjskjh tradjcjja, brjtanskjh kolonjjaJnjh uslova svo-
jev.rsnog religjoznog gledanja na drustvo ljudska kakve
sljcnostj imaju evropske balkanske prjJjke s jndjjskjm? Kakve
1stovetnostj mogao jmatj evropskj balkanskj jntelektualac, jzrastao
jz buna nasilja, brusen racjonaljstickjm fjJozofijama podredjen
tehnjckom progresu, s trpljenjima u kojima nestaju vreme i Jjcnost,
s religjozrijm fjfozofjjama porjcanjjma prednostj jndustrijalizovanja
'ljudskjh uslova?
Na nebo dvadesetog veka su se uspela zasjala dva znamenja
1judskjh pregnu6a ljudskjh vrednostj - Lenjjnovo i Gandjjevo. su
znamenja moje mladostj i mog zrelog doba. Gandjjeva ucenja, jos
vjse njegova licnost, postajali su za mene, narocjto u tamnjcj, ne samo
uzo.r jnspjracjja. nego potvrda slu6enjh istjna - da nase vreme
nije jedino ukleto na nasilja i dogme, na veljke trjbune i jos ve6e
despote, nego kadro da odgajj trpeJjjvost saradnju, propo-
vednjke neustrasjve mucenjke. ako HjtJer Staljjn mogu da
posluze kao dokaz da industrjjaljzovano drustvo drustvo koje se
industrjjaljzuje pre pruzaju nasilju nova sredstva nego sto mu jh
oduzjmlju, Jjcnost delo Gandjjevo dokazuju nesmanjjvost i nepro-
laznost teznjj za bratstvom i pravednos6u: nenasilna, savrsena drustva
njsu mogu6na, alj jesu slobodnjja p.ravjcnja. Smjsao veljcina
gandizma su u Gandijevoj licnosti: kao svakj veJjkj, idealjstjckj pokret
i gandjzam se raspao posto su njegovj sledbenjcj kusnuli naslade
vlasti bogatstva. dostatan tok mog zivota mojjh mjsl'i, kako
jzJozen u ovoj knjizj, da se shvati da su mene ka Gand,iju
podstakle, ve6 pre mog sukoba s partijskjm vodjstvom, z.grazavanja
nad staJjjnjzmom sumnje u nepobltnu naucnost u sveopstu prjmen-
Jjjvost marksisticke jdeologije. Alj taj istj tok otkriva svoju drugu
-stranu, najme - razloge zbog kojih nisam mogao postati Gandjjevjm
prjvrzenjkom na tlu u zjvotu nasjJnicJ<!jm dogmama.
kad danas mogu6no merodavno tumacenje Gandjjevog ucenja,
cjnj mj se da s pravom mogao smatratj ne samo razljcitom, nego
i svojom mjsao da nema jstjne cilja kojjma se moglo opravdatj
naroda, mucenje ljudj zatjranje ljudskog zjvota, da
iakve jstjne takav cjlj mogu jesu ljudskj zivot nacionaln'i
-opstanak.
128
Sazrevanje i jzostravanje mojih pogleda odvijalo se, uostalom,
postupno samobltno iz pobuda osobenjh, nimalo rel<igioznjh, pre-
tezno, ako ne jedjno, humanjstjckjh - u pravcu jednog novog, ne-
dogmatskog, neidealjzovanog, egzistencijalnog humanjzma . . . Kad ka-
zem: "humanizma" - mislim na neprestano analizovanje reagovanje
uslove ljudskog Z:ivota, zahteve nuznostj ljudskjh Jer
mi se cinj da prisustvujemo i sumraku svakog humanizma koji polazj
od dogmatskjh teoretskjh hjpoteza ljudskom to utoliko pre
vazj za komunjstickj humanjzam, kojj njkada njje valjano nj
obrazlozio, njti mogao da obrazlozj, premda se komunjsti tope od
ljubavj prema apstraktnom "budu6em" coveku, jstovremeno obespravlju-
jucj i zanemarujucj onog stvarnog zjvog. kad kazem: "egzistencj-
jalnog" - tjme njti potvrdjujem nitj porjcem savremenu egzjstencjja-
listicku filozofjju, onu Dzaspersovu, Sartrovu, nego ukazujem
na rudjmentarno alj celovjto ljudsko postojanje kao pro"ltetu merilo
svakog savremenog stvarno humanistjckog razmjsljanja, pogotovu
demokratske poljticke drustvene delatnostj ...
Spremaju6j nacrt "Nesavrsenog d.rustva", sam odmah posle
pustanja slobodu, 1961. godine, upjsao u beleznjcu ideju "uslovno
nenasjJje", mjsJe6j prj tome borbe nacjn prelaza iz komu-
njzma u demokratske odnose. beleznjca mj prjlikom
hapsenja, pocetkom aprila 1962. godine. lslednjku su zapale za oko
gornje recj upjtao me - sta one treba da znace. Odgovorio sam mu
neodredjeno - da znace ono sto same kazuju. Ali dok sam to odgo-
varao, ve6 sam se dvoumjo da mu objasnjm nj,jhovo stvarno znacenje,
najme - da mom misljenju, primena nasjlnjh, revolucjonarnjh
sredstava nacina protivu komunizma opravdana neizbezna u meri
u kojoj samj komunjstj budu prjmenj<ivaJj, nasilje nad demokratskim
socijalistjma slobodoumnjm ljudima nastojalj na svojoj
islednjk jsao za ciljem koji mu neko visi ve6 odredjo
zadovoJjjo se mojjm neodredjenjm, mozda zbunjenjm odgovorom.
ipak mene ta, otkrivsi moje vlastite slabosti, zapekla makar
i trenutna zbunjenost. Jer sam dotada, potada, otvoreno jznosjo
svoje poglede, cime se u znatnoj merj mogu objasnjti kako moja
upornost tako bes vlastodrzaca naklonostj slobodoumnih duhova
i sjtnog, radnog sveta. pojedinost jz jstrage, makar sto nije jmala
nikakvog znacaja u kasn,jjem jzgradjivanju pogleda -
prelomna opomena pouka da bas u tom pitanjLJ moram do6i do
jasnog, otvorenog stava.
Sada mogu da kazem, kategorjckj i bez rezerve, da sam protjv
revolucjonamjh sredstava upotrebe sile u borbl protiv komunjzma.
Reformisticki i ne-violentan nastup prema komunizmt.. od pocetka
glavna odljka mojjh gledista moje metode borbe. 1 takav stav se
odnosi na borbu u komunjstjckjm zemaljama, kao na odnose
izmedju komunjstickjh partija. Medjutjm, svaka komunjsticka zemlja ima
pravo da se branj, oruzjem zatreba, protjv napada drugjh ze-
malja. U stvari, to njena obavezna duznost. dolazi sto
9*
129
njen sam s n d ' t lezj u njenom pravu da pruzj svome
narodu sredstva da zjvj svojjm vlastjtjm zjvotom.
Koren moga stava !ezj u mojoj koncepcjjj komunizma kao revolu-
cjonarne, to reci prelazne faze jzmedju nejndustrjjskog drustva,
s jedne, jndustrjjskog post-jndustrijskog drustva, s druge strane.
lako su komunjstj raspolagalj narodnjm bogatstvom kao da njjhove
vlastjto, postupaju6i sa svojjm gradjanjma kao infetjornjm stvorenjjma,
oni nikada nisu uspelj da se utvrde kao klasa
kolektivnih vlasnjka.
Osnovnj, stvarnj komunjstjckog vlasnjstva vlast, ona ne
moze da traje kao sjla za sebe, tj. mimo cak protjv ostalih
drustvenog zjvota. Novj vlasnjstva novj ekonomsk! odnos1
jaju se u komunjzmu komunjstima, mrvecj jdeoloske predrasude
kalupe. Mocan, nesavladjv nepobedjv kao
pokret organjzacjja nasjlja, komunizam se pokazuje slablm u
uslovjma ljudskjm, slobodnjm Zabranjujucj d.ruge
jdeje razarajucj sve druge sem vlastitjh - komunjzam
potkopao samoga sebe, jer njkakva ljudska zajednjca njje kadra da
njkakvu jednoobraznost sem u prjJjkama, tada
opravdjvjm kao zjvotna, kao istorijska Buducj
vlast, to vlast vrste - vlast prjsiljena jstorjjskjm
da obavj komunjzam postaje nemocan
cjm obavj tu svoju ulogu. Grupe ideje koje se radjaju u
d.rustvu koje sazdao, u samom, mogu krace ilj duze
komunjstjcke alj svojoj sustjnj prestaju da to
budu u merj u kojoj postaju trpeljjve prema drugjm
grupama. gubl jstorjjske s jstorjjom,
uprkos tome bas zbog toga sto verovao da
zakone.
to ne da se srusjtj sam od sebe, jos
manje da vlastodrscj jedva cekaju da predaju vlast
drugom, makar taj njjhov jeretjckj, demokratskj sabrat
jz 'istoga gnezda. Sve sto zjvo, sve sto ljudsko pada zbog toga
sto i sto ga neka sila gu.rnula. Ne vjdj se
zbog cega jzuzet od od drugog.
Nove sjJe jz industrijskog drustva koje sam prokrcjo,
opravdavajucj se pred sobom pred jstorjjom. su vlastita
savest zatjm stvarna, labavjje cvrsce orga-
alj sjJa.
Najcesce grupe jntelektualaca (u Madjarskoj 1956. djsku-
klub u cehoslovackoj 1968. koje
su vec osvojile slobodu i pokrecu
lavjnu cjtavog drustva, cjtave podredjene nacjje. Prema
dosadasnjim jskustvjma, jzgleda da
vrste - duboko djscjpJinovane i ideoloskj je-
- jalovost dogmatjzma, jdeoloske
prjvrede vlastj vode suprotstavljanju komunjsta
130
svjm slojevjma drustva, cjtavoj nacjjj, tjme novih jdeja
pokreta u nedrjma samog jzvan Sve kao
da blva jasno. samo sebl: jz se u stvari ide u neko
sasvjm idealno drustvo, za nuzna jedna
sveobuhvatna, jdealna jdeologjja, nego se dato drustvo
oslobadja dogmatskjh stega monopola nad drzavom prjvredom jedne
jedjne jdeoloske grupe. Jer satrunu cjtavo drustvo svo-
jjnskj odnosj revolucjjom sazdavanj pod
nego sama komunisNcka doktrjna komunistjcki
vlastj. odnosno - ukidanje komunistickog mo-
nad poljtikom i drzavom, u stvarj latentnog gra-
djanskog rata kojj komunistj naturaju drustvu svojim dogmama p.ri-
vjleg,ijama.
Za pobedu nad oljgarsjma blrokratjma - jer u
stvarj se radj pobedj nad njjma, idejom socjjaljzma jza koje
se zaklanjaju - revolucjje, jos gradjanskj
ratovj, alj jesu svj drugj borbe - demonstracije, strajkovj, pro-
marsevj, protestne .rezolucjje itd., pogotovu odvazna
kritjka i moralna postojanost. potvrdjuju citavo dosadasnje jsto-
rjjsko jskustvo: sto Zapadu revolucijorn,
lstoku u Madjarskoj, u stvarj blo usta-
madjarskog naroda protjvu sovjetske vojske - Rako-
sijeva strahovlada citav sjstem vlasti su pre toga bez oruzane
bo.rbe. zakljucke pogotovu upucuju sadasnja zblvanja u

Neko takve borbe moze smatratj njihove
rezultate revolucjjom. Mozda to jesu rervolucjje naseg u
razvijenim zemljama, jfi od njjhovih revolucjje -
revolucjje koje razaraju socijalne svojjnske odnose, one svakako njsu,
kao sto nj revolucjja od 1830. u Francuskoj u stvarj blla njsta
drugo do promena oblika vlastj. Drustvu u nije danas
revolucjja, - pokretj demokratskj preokretj.
sto dogmatjcarj oljgarsj takve preokrete smatratj
ne samo smakom sveta, to treba njkog
da cudj, jos da sekjra - drukcjje mogu da gledaju, drugo
zasluzuju onj kojj se kao da su zajsta gospodari sveta ...
podseca susret s starjm revolucjonerom kojj
se, posle sukoba SSSR-Jugoslavija u 1948. proveo desetak go-
u !ogorima zatvorima kao p.rjstasa i
prosovjetskog U toku upjtao sam ga kako
danas gleda prjJjke. Veoma lose! - odgovorio m1 - Katkada
mj se cjnj da se nekom djjalektjckom zakonu sama materija rusj
nestaje. Uzvratjo sam mu: Ne, svet stojj gde i Jjudi stJ
kakvj su - ruse se i nestaju tvoje jdeje ...
Tako danas jzgleda takvj su jzgledj
jzlaska drustva jz Jer njegovj oblici
su jstj u svjm komunjstjckjm zemljama, bez obzira
131
da li su do dosle revolucjjom ji'j dejstvjma sovjetske
vojske. dakako, zakljucak, kao takav

zemlju.
Najvece u takav razvitak se javljaju prj pomisli So-
vjetski Savez - zbog demokratskjh trad'icjja u njemu,
zbog ruske partjjske prema
djma i zbog svetske uloge koju ta velika drzava - kakva da
mora da igra u svetu s velikjm silama. lpak drzim da
i Jjudj i Sovjetskog Saveza, pogotovu ljudj .ruski
docj do ljudskjh i bez krvo-
prolica, utoJjko pre sto to za obezbe-
od "jdeaJnjh" jdeologjja "oslobodilackjh" despot1zama
i za njjhovo mesto medju Jjudjma drzavama.
Jer mada su otporj u Sovjetskom Savezu
tvrdokorniji - tamo su u svjm narasle siie i vec se
javljaju vizjje u P'isaca jntelektu-
alaca, u drugim zemljama ... Nije slu-
ruskj
senskj: "Ako jma zajsta novog u Rusjji, sto zaista
moze projzvodom drustva, to potraznja poezjje
kao nove su uvek u Rusjjj, ali nikada
tamo sli6nog". narasljh potreba
naroda za novjm senzjblJjtetom, za svescu, koju
mogu u takvim uslovjma - u takvoj zagusenostj i
jzrazjtj piscj, mjsJjocj. su uvek novog: u
njje, alj u komunjzmu jeste novo sto su svj veJjkj bez
izuzetka pjscj jdejama - ...
Ako ruskj Sovjetskog Saveza danas zaostaju u
masa - to se moglo za njjhovu
lstorjja seta od naroda do naroda, kada vec zapocela svoj
jzgleda verovatnjm da
- Sovjetskj Savez. svaka u Sovjetskom Sa-
vezu uslovjce u evropskim cjtavom zapadnom
jzmenjti odnose u Evropj, jh u cjtavom svetu. No to
stvar ruskjh i sovjetskih boraca za Jjudsku slobodu
socjjaJjzam. se nadam, cu se boriti - da se tim
jzvrsj preobrazaj u mojoj zemljj ... Neko rekao, Gomulka ponovjo
- da se s VLikovjma mora urlatj. Neka on urla - jako sam
urlao ujedao. se time doblja manje nego sto se u
svakom slucaju ne se nj nj ujedanje. Nema
cilja, nema cilja kojj se moze postjci zJjm,
sredstvjma. ldeaJnjm, stvamjm ostvarjvjm cjJjem mogu jedjno
sredstva kojjm se vlada ljudjma, uslovj ljudskog zivota ...
No ovako onako, kojj se u bore za slobodu
- za partijske moraju u svoje jdeje,
u svoju ulogu svoje ako vjse,
132
nego sto su to dok su se borili za vlast. 1 mada razli-
citih filozofskih i drugjh pogleda, drustvenog drugog poiozaja, oni
moraju blti u ciljevjma - u do-
kucjvim sredstvima. Neko to moze
slobode, dogmatjzmom. i tako! sutradan
pobedi - pobednjci i tako nece blti jedjnstvenj - cjJjevj,
sredstva, nova sredstva-ciljevi i mogu istovetni za sve
Jer zivot zivot zato sto pretpostavka svake
slobode
Jer bez vere ni slamcjcu, kamoli brdo.
Jedan ideal umire da se dakako "lepsi" i "konacniji"
to ljudski udes, dobar ili zao. Oni kojj ne veruju, kojj se
ne zrtvuju - nemaju cemu da se nadaju, njsta zasluzuju.
Mada covek ljudskj rod kao Sizjf, se kao
Prometej uvek kada jm takvo onemogucuju vjse sjJe.
133