BIBLIOTEKA ZANIMLJIVA NAUKA

UREDNIK

DUAN PAJIN

NASLOV ORIGINALA

fitienne Guille . avec la collaboration de Christine Hardy

L ' A L C H I M I E DE LA VIE
biologie et tradition
Edition du Rocher, 1983.

PREVELA

NADA ERBAN

u saradnji sa Kristinom Ardi

ETJEN GIJE

ALHEMIJA IVOTA
biologija i tradicija
POGOVOR

MARJETKA KIDRI

NOLIT

BEOGRAD

ALHEMIJA IVOTA

Nauka nam kazuje ono to moemo znati, ali to to moemo znati nije mnogo. Ukoliko zaboravimo ono to ne moemo znati, postajemo neosetljivi za tolike stvari od velikog znaaja.
B e r t r a n d R a s l (Bertrand Russel)

U ovoj knjizi glavnu ulogu igra dezoksiribonukleinska kiselina ( D N K ) . Sredstva javnog informisanja nam svakodnevno opisuju najnovija bioloka i medicinska otkria koja zavise od osobina i funkcionisanja ovog makromolekula. Svi predznaci najavljuju da n a m se otkriva jedno novo d o b a u k o m e e vodeu ulogu imati mo nauke. U torn nov o m zlatnom d o b u znaemo da radimo sve: da stvaramo ivu materiju, da leimo sve bolesti i, zato da ne, da postanemo veni . . . Da bi se svi ovi planovi ostvarili, naunici bi trebalo da izmene molekul D N K . A svako novo otkrie osnauje oveka u njegovom samozadovoljstvu, u njegovoj dijabolikoj potrebi da veba svoju m o n a d materijom. Ali, koje to prefinjene informacije sadri ovaj udesni molekul? Uporeujui ga s knjigom koja je napisana. vrlo jednostavnom azbukom, sastavljenom od etiri slova, opisaemo glavne danas poznate osobine ovog molekula. P r e dosta godina je odgonetnut genetiki kod, a ipak itava poglavlja knjige D N K izgledaju nerazumljiva. Istraivai su ak izjavljivali da ova poglavlja nisu niemu sluila, jer su naroito sadravala ponavljanja koja su t u i tamo bila odstranjivana. Prouavajui ova n e n o r m a l n a " poglavlja, ili smo iz iznenadenja u iznenaenje! U ovim zatamnjenim oblastima postoje nove osobine, razliite od onih u klasinim poglavljima knjige D N K : specifine energije, vezane za metale, mogu da u knjizi otvore ili zatvore ovo ili ono poglavlje, a stranice pak m o g u da p r o m e n e mesto. Ove injenice su nam omoguile da

12 predloimo kako ta D N K sadri specifinu inforraaciju koja opisuje nain na koji treba itati poznate stranice knjige. Opisaemo osnove ovog drugog itanja knjige D N K p o m o u opteg p r i s t u p a koji je vrlo blizak pristupima izuavanju podataka iz oblasti nesvesnog i njegovih veza sa svesnim. Ovo itanje takoe predstavlja nain itanja alhe mijske tradicije. I, nadahnjujui se Bretonovim reima (le Breton) iz njegove knjige Kljuevi spagirine filozofije, itaoca u p u u jemo d a : Ovde nije re o itanju, ve o razumevanju onog to s e ita" . . . . Svetlost koja sama od sebe izlazi iz t m i n a !

U ovoj knjizi emo opisati eksperimente vrene na hromozomima, posebno na dezoksiribonukleinskoj kiselini. Prikazane naune injenice nisu tu sluajno. One takode nisu opisane kao u nekoj autobiografskoj studiji. O n e govore o evoluciji saznanja prisutnih u izvesnom broju biolokih i medicinskih disciplina, kroz pokuaje njihovog ukljuivanja u koherentan model objanjenja funkcionisanja elije. Desilo se da su, u tri velika odeljka ove knjige, naune injenice, otkrivene nezavisno od svih tradicijskih podataka, u saglasnosti sa samim temeljima tradicije. T o k o m itanja ove knjige bicemo, dakle, primorani da se zamislimo n a d d u b o k o m prirodom ove istosmernosti. Prvi odeljak opisuje karakteristike D N K , u isto vreme na s t r u k t u r n o m i na funkcionalnom nivou; pokazujemo da nizovi nukleotida D N K m o g u da p r o m e n e mesto du molekula. R a d i se o o n o m to se danas naziva transpozicija", a to je ve trideset godina poznato p o d imenom hromozomska preureenja". T e k smo poslednjih godina uvideli da mesto niza nukleotida igra veliku ulogu u funkcionisanju jednog gena. Naime, D N K je, p o p u t svih koloida, u stvari vibratorni nosilac i, u skladu sa svojim topolokim rasporedom, ona moe preneti ovaj ili onaj tip signala genima koje kontrolie. Ovaj topoloki raspored bie izmenjen tokom svih p r o mena programa razvoja, bilo da su one fizioloke, p o p u t embriogeneze i cvetanja, ili da su patoloke, p o p u t indukcije kancera.

14 Ovaj iskljuivo strukturni odeljak (koji smo pokuali da uinimo onoliko svarljivim" koliko je to mogue), koji nas vodi do definicije oscilatorne prirode vibratornih nosilaca, treba uporediti s podacima alhemijske transformacije. Ova hromozomska preureenja smo, na elijskom nivou, prvo otkrili na kanceru k o d biljaka; zatim smo bill u stanju da ih otkrijemo na kanceru kod ivotinja i kod ljudi. Ovo istraivanje je objanjeno u o s m o m odeljku knjige. U d r u g o m velikom delu opisujemo otkrie metala u molekulu D N K ; ovi metali predstavljaju neke od posrednika vibratornih energija, energija koje oivljavaju kosmos i sve njegove osnovne delove. T a k o dolazimo do drugog pojma para V N + V E vibratorni nosilac + vibratorna energija. Ove energije, koje donose razliiti nosioci, stii e do izvesnog broja specifinih mesta delovanja, p o p u t enzima i nukleinskih kiselina. Vibratorne nosioce iz prvog dela moemo uporediti s bravom, a vibratorne energije ( V E : drugi deo) s kljuem; ne treba zaboraviti da postoji trei pojam, koji predstavlja silu koja omoguava da se klju okrene (sinteza para V N + V E ) . Jedan ovakav dvojni sistem je mogao biti zamiljen na osnovu sistemskih biolokih podataka, ali bez poznavanja postojanja metala i vibratornih energija koje oni nose i bez poznavanja nizova nukleotida D N K za koje se oni vezuju, ne bismo mogli da definiemo njihov nain delovanja, niti ak da ih zamislimo. Sada shvatamo da uopte nije neoph o d n o da metal materijalno postoji na ovom ili o n o m delu koloida. Dovoljno je da je metal preneo svoju ili svoje vibratorne energije nekom d r u g o m prenosiocu, a obino se pokazuje da je to molekul vode. T r e i odeljak, kao i sledei delovi knjige, ilustruju osobine koje proistiu iz para V N + V E . Koristei se razliitim primerima i primenjujui optu metodu analize sistema, otkrivamo njihove osobine. Opirnije analiziramo indukovanje kancera, naine leenja za koje se kae da su tradicijski, snove, simbole i predlaemo jedan drugi oblik obrazovanja koji dozvoljava da se razvije prepoznavanje i vladanje t i m nivoima stvarnosti. U okviru ova tri velika odeljka knjige, uporediemo ove naune pristupe s podacima tradicije. Ovo uporeivanje su omoguile dve kljune injenice: 1. Metali koji su prisutni u molekulu D N K u razliitim momentima mitotikog ciklusa i koji na karakteristian nain

15 menjaju konformaciju molekula, jesu oni metali koje su alhemiari pripisivali planetatna. 2. To su oni isti metali koji pomeraju radiestezijski visak u j e d n o m ili vie od moguih dvanaest pravaca, koje cine etiri pravca sumpora i osam pravaca ive. Postavili smo pitanje znaenja ove istosmernosti i z m e u tako razliitih pristupa stvarnosti. Prvi pristup je iskljuivo analitikog tipa; odreujemo koliine metala, karakteriemo nizove nukleotida D N K , drugim reima, pozivamo se na tehnologije kvantitativnog tipa koje dozvoljavaju da se koliinski odrede signali promenljivih stepena osetljivosti. D r u g i pristup, bilo da potie iz alhemije, astrologije, radiestezije ili magije, jeste opti pristup koji, tavie, vodi rauna o osobinama sastavnih delova prouavanog sistema i o svim meudejstvima koja m o g u da postoje izmeu njih kada ih poznajemo. Dakle, mislimo da je dananja nauka, koja je hiperanalitina i koja, u isto vreme, propoveda sistemsku analizu, upravo na p u t u da, u izvesnim specijalizovanim oblastima znanja, dostigne nivo istananosti nauka nazvanih okultnim". M o e m o , dakle, predvideti da emo, u skoroj budunosti, ponov o doi do n a u n i h zakona izvesnih okultnih znanja i da e nauka, u sledeoj fazi, ova znanja, koja nam dolaze iz tradicije, prevazii po moi predvianja i po tehnikim mogunostima. Izabrali smo naslov Alhemija ivota da bismo objasnili analogiju koja postoji izmeu dogadaja koji se odvijaju na materijalnom nivou, kao to su ova hromozomska preuredenja (ivot), i simbolinih opisa alhemijskih transformacija, koje, posmatran e izdvojeno, izgledaju teko razumljive. Dakle, ako analiziramo energetske p r o m e n e ukljuene u molekulske dogadaje i energetske p r o m e n e u simbolinim opisima, videemo da su one istovetne. Pokuavamo da u ovoj knjizi dosegnemo najdublju prirodu ovih energetskih promena i to kroz svakodnevno istraivako iskustvo. Naa dva iskustva, koja prividno polaze s vrlo razliitih osnova, naime iskustvo molekularnog biologa, koji, zbog svog obrazovanja, tei da se u analizi spusti uvek dublje, i iskustvo

psihosociologa, koji ide jednim. unutranjim p u t e m , sreu se i opte na i s t o m nivou energetskog razumevanja ivota, iznenaujui se to koriste iste koncepte i isti jezik. Nije li to velika alhemija ivota? Ovaj opti pojam alhemija" u svakodnevnom govoru ukazuje na p r i r o d n i proces koji nas u isto vreme oduevljava i ostavlja zbunjenim u pogledu svoje najdublje prirode. Pokuavamo da pokaemo kako se izvesna funkcionisanja i meudelovanja razliitih vibratornih nivoa ivota i bia m o g u opisati na osnovu onoga to smo iskusili u svom svakodnevnom ivotu. ak m o e m o rei da je 3 u ovom smislu, alhemija ivota na izvestan nain vezana za osobenosti kosmiko-telurskih vibracija koje p r i m a m o , koje prenosimo i koje emitujemo s t i m to se, naravno, alhemija ivota ne svodi samo na ove vibracije: ona je samo jedan od njihovih vidova koje pokuavamo da objasnimo p u t e m svojih linih pristupa. U itavom ovom r a d u smo pokuali da, kada je to bilo mogue, prirnenhno m e t o d opte analize sistema. N a a iskustva su n a m omoguila da koristimo veoma irok spektar lektire: ovo je doprinelo proirenju sistemske vizije.

PRVI DEO

A AKO BISMO M O G L I DA SVESNO M E N J A M O SVOJU D N K ?

U svakoj od eststo milijardi elija koje nae telo poseduje, postoji jedan do dva metra D N K (dezoksiribonukleinske ki;seline). Ako bismo sve te m e t r e D N K spojili, dobili bismo duinu koja je eststo p u t a vea od razdaljine izmedu Zemlje i Sunca. U D N K se, dakle, nalazi zapisan genetiki hod. Molekul D N K je izgraen od velikog broja podjedinica (monomera): kae se da je on visoko polimerizovan. Ovaj visoki stepen p o limerizacije ne nalazimo samo na nivou D N K . On isto tako postoji u proteinima, kao i u celulozi, drugim reima u svim koloidima koji na neki nain ine g r a u svih elija. Dezoksiribonukleinska kiselina sadri jedan eer s p e t ugljenikovih atoma (dezoksiribozu), fosfornu kiselinu i etiri baze (adenin, guanin, timin, citozin). Fosforna kiselina i eer e obrazovati dva linearna lanca D N K koji e izmedu sebe biti povezani preko etiri baze (A, T, C, G si. 1). Baze su povezane dve po d v e : A n a s p r a m T , i G naspram C; zato niz baza m o e m o porediti s azbukom sainjenom od etiri slova: A T C G . Ovaj metar D N K u eliji predstavlja traku na kojoj je (preko parova baza) zapisano sve to je iva materija preivela od kada postoji, kao i sve ono to je u stanju da doivi. M n o g i ljudi misle da njihove nasledne osobine potiu samo od njihovih roditelja i, sire, od njihovih predaka. U stvari, u poslednjih deset godina posedujemo eksperimentalne dokaze da je u ovom molekulu zapisana ak i evolucija vrste. Uostalom, nije iznenaujue to na stupnju molekula nalazimo zapisano sve pamenje ivota, jer ve embrion oveka

20 oponaa, na svom nivou, u t o k u devet meseci embriogeneze, sve etape razvia vrsta. Ne radi se samo o pamenju uroenih osobina za koje se pretpostavlja da su karakteristicne za d a t u vrstu, ve takoe o onome to su bie, i ak vrsta, upoznali kao odluujue dogaaje i to sainjava skup steenih osobina. S a m i m t i m moemo zamisliti da je program, evolucije, prole i b u d u e , takode na neki nain zapisan u molekulu. Priroda, napipavajui, izmilja nove organizacije na osnovu osnovnih materijala koji se nalaze u svim carstvima i koji ine jednu vrstu zajednikog rezervoara. U Zemljinom

Slika 1. Shematski prikaz molekula D N K (levo) i detaljnije predstavljene strukture parova baza GC i AT (desno). Detaljnije prikazane strukture omoguavaju da se istaknu tri vodonine veze para GC i dve vodonine veze para AT.

21 sistemu, re je o ugljeniku, vodoniku, kiseoniku, azotu, sumporu, fosforu, itd., koje m o e m o nazvati nepromenljivima. Dakle, ove nepromenljivosti nameu termodinamika ogranienja; na primer, ugljenik moe imati samo etvorovalentne veze tako da e uvek biti metana u obliku CH4, to e rei da e se sve oko ugljenika rasporediti u skladu s pravilnim tetraedrom. Skup svih atoma rada molekule u funkciji fiziko-hemijskih zakona isto tako nepromenljivih kao to su nepromenljivi elementi. Ovi molekuli su osnova naeg ivog zemljinog sistema: to su proteini, nukleinske kiseline, eeri, masti. Ovo predstavlja ilustraciju onog to se obino naziva sloenou sistema. Nepromenljivosti prvog reda (azot, ugljenik, itd.) sainjavaju prvi sistem. Zakoni koji su, dakle, sposobni da ih poveu, b u d u i da su univerzalni, stvorie sistem vieg reda u kome e se nepromenljive sile ponovo ispoljavati, na drugoj lestvici vrednosti. Skup zakona je taj koji m e u s o b n o povezuje nepromenljive elemente koji sainjavaju sloenost. Sloenost je, dakle, pre pojam kvaliteta i kvantiteta medudejstava elemenata nego jednostavno pojam kvantiteta elemenata. Kvantitet elemenata koji formiraju jedan sistem odreuje materijalni vid, dok medudejstva koja mogu da ih poveu ve pruaju informaciju o energetskom aspektu. Na osnovu ove vrste pool-a ili zajednikog rezervoara, koji bismo mogli nazvati genetikom ravnoteom, ono to smo pretrpeli ili svesno izgradili tokom ivota, na neki nain e se takoe utisnuti u knjigu D N K . Ukoliko smo evoluirali od majmuna ili ribe, ponovo emo nai genetiku informaciju majmuna ili ribe zapisanu u elijama oveka (videti embriogenezu), ali e tu postojati spajanje koje se razlikuje od delova koji cine ova bia, a osim toga dodatak informacija koje nee postojati ni kod majmuna ni kod ribe, ali e pri svem torn biti u molekulskom kontinuitetu s onim to majmun ili riba fundamentalno jesu. M o e m o zamisliti neku drugu kosmogoniju, koja nee biti zasnovana na ugljeniku ve, na primer, na boru ili silicijumu, a koja moe stvoriti drukije termodinamike sile, uvodei nove zakone i, sledstveno tome, razliite konformacije molekula. Interesantno je zabeleiti da, u torn sluaju, ove svetove verovatno neemo moi da opaamo ni svojim ulima

22
ni mainama koje smo sve do danas stvorili, jer mi aparature, u stvari, izmiljamo u funkciji ve poznatih karakteristika koje hoemo da merimo. Analizirajmo sada koji je to kod, kako je ispisan, analizirajmo nain na koji se umnoava i na koji moe da evoluira.

Prva glava

SAMOSTVARANJE

DNK

ta je ivot? ivot je, za biologe, sposobnost ivog bia da asimiluje i da se razmnoava. Virusi i fagi nisu, u torn smislu, iva bia, jer su im p o t r e b n e druge elije (ivotinjska ili biljna elija za virus, bakterija za fag) da bi mogli da funkcioniu ili da se razmnoavaju. Fundamentalne osobenosti molekula DNK

Molekul D N K , koji se najee javlja u obliku dvostruke spirale, moe biti okarakterisan dvema fundamentalizm osobenostima: s jedne strane, sposobnou da se sam umnoava (udvaja, replicira) a, s druge strane, sposobnou da svoju informaciju prenosi d r u g o m molekulu ( R N K ) koji e preko serije molekulskih posrednika preneti nareenja o organizaciji i funkcionisanju celog bia. Dezoksiribonukleinsku kiselinu smo uporedili s niti koja je sastavljena od dva lanca povezana bazama. Ta nit moe imati svakovrsne oblike (konformacije) u prostoru, ali svi ti oblici su, u stvari, zavojite spirale iji su navoji manje ili vise udaljeni (to e rei spirale promenljivog koraka). Ova spirala moe da se zgri ili istegne p o p u t opruge, zavisno od fiziolokog ili patolokog stanja elije. Moemo rei da je ona iva. P r e m d a je opti sastav D N K od ezdesetih godina poznat, p r o m e n e njenog oblika se tek poinju prouavati. Skoranja otkria u ovoj oblasti dovode do sve novih i novih iznena-

24
enja i primoravaju nas da dovedemo u pitanje samo funkcionisanje elije. T a k o , u D N K nalazimo informacije koje omoguavaju eliji da 1) asimiluje i da, kada su uslovi povoljni, 2) raa dve elije-kerkej zato moemo govoriti o samostvaranju D N K . Ovaj molekul, dakle, zaista sadri informaciju ivota. Ve vidimo da se u ovoj dvostrukoj funkciji pojavljuje dvojstvo genetikog koda: s jedne strane postoje osobine razliitih elijskih sastojaka (ono to emo nazvati poglavljima knjige) a, s druge strane, informacija kako se knjiga koristi (kako i u kom trenutku itati p r e ovo nego ono poglavlje knjige)Videemo da se ovo dvojstvo vrlo jasno prepoznaje na molekulskom nivou. Osobine razliitih elijskih sastojaka (na primer, osobine proteina) nepromenljiva su svojstva koja, ukoliko se izmene, dovode do svakovrsnog nereda, dok je informacija o korienju sposobna da se na mnogo finiji nain menja, prouzrokujui, na osnovu vidljivog nereda, mogunost novog reda. Postoje, dakle, nepromenljive konstante, na primer osobine svojstvene kajsiji razliite od osobina breskve, koje, ako su izmenjene, mogu da dovedu samo do nereda. Naprotiv, ako se genetika informacija izmeni, stvarajui novu vrstu (na primer nektarinu), stvorie se nova svojstva, ali u smislu reda. Opiimo sada briljivije p r i r o d u dveju funkcija, drugim reima prirodu funkcije asimilacije (osobine) i prirodu funkcije umnoavanja (programiranje ili informacija). 1) Udvajanje (replikacija) molekida DNK

Molekul D N K u izvesnim uslovima sredine stie sposobnost da sintetie molekul p o t p u n o jednak samom sebi. Ova etapa je nazvana udvajanje jer je novosintetizovani molekul taan otisak prvog molekula. Ako se dva lanca D N K n a d u odvojena jedan od drugog usled raskidanja vodoninih veza koje ih normalno povezuju, svaki od njih je sposoban da p o slui kao kalup za sintezu jednog lanca koji mu je komplementaran (si. 2). Enzimi e osigurati veze izmeu eera, fosfata i baza.

25

Slika 2. Model udvajanja D N K prema Votsonu i Kriku. A: adenin; T: timini G: guanine C: citozin.

26 Primetiemo da je svaki od lanaca poetnog molekula u potpunosti prisutan u kerinskom molekulu, to odreuje n e obinu tanost udvajanja. Da se ovo udvajanje na elijskom nivou dogodi, neoph o d n a su dva inioca: Nukleocitoplazmatini odnos (odnos izmeu zapremine jedra i zapremine citoplazme) treba da dostigne karakteristinu vrednost. Moraju postojati specifini uslovi sredine: p H , jonska snaga, transmembranski potencijal, raspoloivost razliitih jona, razliitih baza koje ulaze u sastav D N K , enzima ukljuenih u sintezu, itd. Ako odnos zapremina postoji, ali sredina nije odgovarajua, D N K ne moe da se udvaja, ili udvajanje poinje, ali se ne zavrava. Isto tako, ako je sredina odgovarajua a zapremine nisu u d o b r o m odnosu, ne deava se nita. Ove dve neophodnosti su odavno poznate, ali iz njih moemo zakljuiti da zapremina jedra izvetava o nainu na koji su molekuli organizovani u prostoru, to omoguava da shvatimo da su funkcija i struktura duboko povezane. Funkciju na neki nain odreduje topoloki aspekt; na primer, nita se ne dogada ako je niz nukleotida p o p u t A T A A G G C . . . linearan, ali, naprotiv, ako su ove jedinice u vidu polunavojaka odreenog koraka, one m o g u meudelovati sa susednim molekulima, kao to su aminokiseline proteina koji su vezani za D N K . T a k o su struktura i funkcija ne samo povezane ve ukazuju na jedan dinamian proces. Ovaj koncept moe biti drugaije opisan ako pokaemo da je razmatrana funkcija (ovde udvajanje) u stvari povezana s energijom koja oivljava strukturu i koja je a priori nezavisna od te strukture. Ovde struktura moe biti lanac D N K , ali e se isto rasuivanje primeniti na proteinski lanac ili na lanac celuloze. Nalazimo uvenu dvojnost energija/materija, ali o d m a h treba primetiti kako smo uveli rei pojam koji je zavisan od svih mogunosti razvitka ovog dvojnog sistema. Videemo da ovaj trei pojam ima ogromnu vanost u biologiji, jer bismo mogli da, pravolinijski mislei, kaemo kako se dvojnost energija/materija razlae na zbir osobina sastavnih delova: na p r i m e r osobina X + osobina Y -- neka zbirna osobina Z. U stvari, nije tako, jer sve to se nalazi u

27
osobini Z samo se po sebi ne sadri u druge dve osobine. Tako je ovek vise od zbira svojih delova, to jest sposobnosti svojih udova, svog mozga, svojih unutranjih organa, itd. T a d a kaemo da imamo posla s osobinom koja se iznenadno p o javljuje. D o k u klasinoj fizikoj hemiji osnovne strukture, evoluirajui, tee da stvore najvei mogui nered (rastuu entropiju 1 ), iva materija zna da stvori red na osnovu vidljivog nereda (negentropija 2 ). Jedino je iva materija za to sposobna. Z a t o su mnogi autori u skladu s ovim izneli pretpostavku da priroda poseduje nameru i da, dakle, nije organizovana u funkciji zakona sluajnosti. Verovatno da ova dihotomija sluajnost-nunost potie iz injenice da namera okoline ostaje izvanredno teka za analiziranje naunim analitikim metodama. U stvari, ova namera je p r i s u t i a u globalnoj dimenziji, a nae metode su sutinski fragmentarne, deduktivne i redukcionistike. Zato su svi istraivai koji su koristili globalne p.istupe, u termodinam ci ili kibernetici izmeu ostalog, dol do zakljuka o postojanju namere. Primer su n a m F o n Bertalanfi [von Bertalanffy (1)] i Prigoin [Prigogine (2)], da druge ne navodimo. . . Teiemo da na nivou D N K ovu nameru razotkrijemo, koristei sve pristupe koji n a m stoje na raspolaganju, bilo da su globalni ili analitiki. U t r e n u t k u udvajanja, dva lanca se razdvajaju na specifinim mestima, i svaki lanac odvojeno umnoava svoj komplem e n t . I m a m o , dakle, dva p u t a dva lanca. Ta dva lanca, koja a prirori sadre istu informaciju, jesu oni lanci koji e se, u nastavku, nai u jedrima elija-kerki. Problemi e se postaviti na energetskom nivou: prvo, da bi se molekul otvorio, zatim da bi se preneo signal otvaranja, i zatim da bi se uredila dva novostvorena sastojka. N a i m e , da bi se otvorio, dvostruki lanac zahteva veliku koliinu toplotne energije. Izolovana D N K ivotinje u epruveti u kojoj se nalazi sredina koja oponaa elijsku sredinu, da bi se otvorila i da bi se dva lanca razdvojila, zahteva poveanje temperature od 50C (sa 37 na 87C). Ali zaista je oigledno
1 ) E n t r o p i j a : t e r m o d i n a m i k a veliina koja omoguava da se okarakterie stepen n e r e d a jednog sistema. 2 ) N e g e n t r o p i j a : veliina s u p r o t n a p r e t h o d n o j . Brojevi u z a g r a d a m a u p u u j u na bibliografske jedinice navedene na kraju knjige.

- bakterijski zid

- plazmina membrana - prevoj plazmine membrane - ribozomi

- nukleoid (DNK)

- citosol

d)
plazmina membrana

citosol nukleoid

fDNK)

j polihedrina granula

glikogen

fotosintetske pigmentisane lamele

e)
Slika 3. Od elijske d e o b e do razliitih tipova elija a) Kraj mitoze u eliji ivotinja. D v a jedra su razdvojena; dve elije-kerke poinju da se razdvajaju. b) S h e m a elije jetre. D v e elijske p o vrine koje nemaju mikroresice u d o d i r u su s d r u g i m elijama jetre. c) S h e m a biljne elije lista. d) S h e m a bakterijske elije. e)Shema elije m o drozelene alge. S h e m e od b do e su dobijene posmatranjem na elektron s k o m mikroskopu. ( p r e m a R. Folliot, Biologie cellulaire, P U F , 1975).

30 da poveanje t e m p e r a t u r e ovog reda ne izaziva udvajanje D N K u naim elijama; uostalom, ako ova metoda dozvoljava da se D N K razdvoji, ona je, m e d u t i m , nedovoljna da se udvajanje odigra: nastavljajuci da pribavlja toplotu, D N K se na kraju razlae, drugim reima svaki lanac se raskida na manje delove. Kasnije emo videti koji prirodni faktori dozvoljavaju ovo udvajanje; u njemu uestvuju katalizatori p o p u t enzima, jona i molekula vode. Postoji, dakle, p r o b l e m energije: odakle ona dolazi i koje su joj osobine? tavie, postoji prostorno-vremenski p r o b l e m : ta je to to ini da energija otvori p r e ovu nego onu oblast, i zato na torn mestu? Udvajanje molekula D N K zavisie od mesta na kome se on du hromozoma nalazi. Moglo bi se pomisliti da e se sve istovetne oblasti (na primer) A T A G C udvojiti u isto vreme, na bilo k o m m e s t u da se d u D N K nalaze; no to nije sluaj, jer trenutak njihovog udvajanja zavisi od njihovog poloaja: sve A T A G C koje se nalaze na nekom odreenom, specifinom mestu otvorie se u isto vreme. Vidimo kako se pojavljuje pojam topoloske kontrole udvajanja, to znai da mesto jednog elementa predstavlja odreujui faktor u njegovom funkcionisanju. Razliite etape udvajanja na molekulskom nivou bie praene preko dogaaja na drugim stupnjevima. K a d a se jedan proces kakav je udvajanje odvija na elijskom nivou, on odreuje seriju dogaaja na drugim stupnjevima. Ti drugi nivoi mogu b i t i : deoba jedra u eliji na dva kerinska jedra (unutarelijski nivo) deoba elije na dve elije-kerke (elijski nivo) i ak promene veliine i oblika itavog tkiva ili organa, pa i organizma. Celina ovih promena je ilustrovana na slikama 3a3e. Upravo smo opisali fizike p r o m e n e koje se mogu otkriti bilo golim okom bilo na svetlosnom ili elektronskom mikroskopu, ali je jasno da je itav ovaj razvoj zavisan od pokretanja specifinib. energija. Zato emo biti primorani da se zapitamo o poreklu ove energije: da li se ona nalazi u molekulu D N K ? D r u g i m reima, da li se na torn nivou nalazi namera? Ili je, pak, ovaj molekul samo posrednik, prenosilac signala koji dolaze izvan elije?

31 Ako posmatramo dve krajnje take, konstatujemo da, bilo koja da je priroda pokrenute energije, ona je sposobna da b u d e koriena, preneta i izmenjena. Dakle, bitno je da se podvue da su razliite osobenosti ovih izmena energije svojstvene samo ivoj materiji: koliko z n a m o , one ne postoje na nivou inertne materije. 2) Prenoenje informacije s molekula (transkripcija) i prevoenje, prenoenje DNK [prepisivanje (translacija)].

Vratimo se dvema elijama-kerkama koje su upravo nastale u nastavku deobe elije-majke: konstatujemo da se u citoplazmi elija-kerki pojavljuju novi molekuli. Ovi molekuli su takode nukleinske kiseline i nazvane su R N K (ribonukleinske kiseline) zato to je eer 1 koji ini nit sada riboza, a ne vise dezoksiriboza. Ove R N K takoe sadre adenin (A), guanin (G), citozin (C), ali je zato timin ustupio mesto uracilu (U). A T G C je, dakle, postalo A U G C ; ovaj prenos informacije, nazvan prepisivanje, odvija se u skladu s mehanizmom koji je vrlo blizak udvajanju u torn smislu to e jedan lanac D N K stvoriti jedan komplementaran lanac R N K (si. 4). T a k o vidimo zato je ova etapa nazvana prepisivanjem, a ne vise udvajanjem, jer je na ovom stupnju azbuka od etiri slova izmenjena. U eliji postoji vise tipova R N K : informaciona R N K , prenosna (transportna) R N K , ribozomske R N K . . . nazvane p r e m a funkcijama koje su im bile pripisivane. Ovo prepisivanje nee poeti bilo gde d u molekula D N K : uglavnom su molekuli koji su upravo udvojeni oni koji, u nastavku, mogu da b u d u prepisani: tako, na nivou prepisivanja (koje moemo uporediti s izvrenjem jednog programa), nalazimo topoloku kontrolu. Ove R N K , dakle, sadre programe nerazdvojive od D N K , ali one imaju, u odnosu na D N K , prednost da su pokretne, i na njihovom nivou e se dogoditi druga promena azbuke, odnosno prevodenje. Dezoksiribonukleinska kiselina upravlja ne samo svojim. sopstvenim udvajanjem ve takoe biosintezom specifinih proteina.
1 Zabeleimo da eeri koji ulaze u sastav D N K i R N K imaju po 5 ugljenikovih atoma, n a s u p r o t glukozi koja ih i m a 6 i saharozi koja je izgradena od 2 molekula sa po 6 ugljenikovih atoma.

32
Kako se odvija p r o m e n a azbuke? U proteinima postoje 22 razliite aminokiseline. Na molekulu D N K samo je niz razliitih baza promenljiv element molekula. Najjednostavnija hipoteza jeste, dakle., da jedan odreen niz baza D N K odreduje mesto jedne aminokiseline u proteinu. Znajui da postoje 4 baze u D N K ( A T G C ) i

Slika 4. Vizualizacija prepisivanja R N K u ovociti mrmoljka (elektronska mikrografija, uvelianje 25 000).

33 4 baze u R N K ( A U G C ) , broj moguih kombinacija za niz 2 3 od dve baze je 4 = 1 6 , a za niz od 3 baze je 4 = 6 4 . Genetiki i molekulsko-bioloki eksperimenti suTomoguili da se pokae kako je zaista jedan k6d od 3 baze taj koji se koristi: nazvan je triplet kod. Na tabeli I su navedena 64 mogua tripleta.
Tabela I Genetiki kod na nivou ribonukleinske kiseline

Ova tabela zahteva vise komentara: a) Postoji vise kombinacija nukleotida (64) nego to postoji aminokiselina (22): kaemo da se kod izopaio jer jednu istu aminokiselinu moe kodirati vise tripleta. Jednu aminokiselinu proseno kodiraju tri tripleta ali, u stvari, neke kodira 6 tripleta (serin, leucin), dok druge samo jedan triplet (metionin, triptofan). b) Genetiki kod je danas savreno poznat: u proteinskom jeziku precizan smisao se moe pridati za 61 od 64 mogua tripleta. T r i tripleta: U A G , U G A , UAA, nemaju nikakvu podudarnost u odnosu na aminokiseline; u stvari, ova tri niza baza, koji se oznaavaju kao besmisleni, u prevodenju informacione R N K igraju ulogu stavljanja take, zaustavljanja. c) Ovaj kod izgleda univerzalan, drugim reima izgleda da se isti tripleti koriste da bi se napravili proteini virusa ili proteini slona. M e u t i m , skoranji rezultati, koji se odnose
3

34
na proteine u mitohondrijama (elijskim organelama koje igraju vrlo znaajnu ulogu u elijskoj energetici), pokazuju da ovi proteini imaju drukiji kod. d) Simptomatino je konstatovati da su te iste 64 kombinacije, u sniislu njihovog energetskog nosioca, bile kodifikovane 2 000 godina pre n.e. u Yi jingu ili Knjizi promena (3). Razliite etape genetike ekspresije, prepisivanje i prevoenje, koje obavetavaju o nainu funkcionisanja gena, bile su razjanjene u poslednjih dvadeset godina. Da bi informaciju sadranu u genu (u obliku tripletnog koda) prebacila u jedan odreden niz aminokiselina, elija se slui dvema uzastopnim e t a p a m a : prepisivanjem niza baza D N K u informacionu R N K , deifrovanjem koda zapisanog u informacionoj R N K . Ova operacija ukljuuje citoplazmine delove: ribozome, specifine prilagoivae aminokiselina nazvane prenosnim R N K i specifine enzime. U toku etape nazvane prevodenje, bivaju sintetizovani proteinski lanci koji predstavljaju grau clije i enzimi koji omoguavaju da elija funkcionie. Ukoliko eliju uporedimo s fabrikom, jedro predstavlja upravnu kancelariju koja izdaje naredenja da se u odredenom trenutku elijskog ciklusa saini ovaj ili onaj proizvod (proteini). Informacione R N K na neki nain predstavljaju osoblje koje e rasporediti posao radnicima (ribozomima). Ribozomi se ispomau mainama: to su prenosne R N K i razliiti enzimi ukljueni u sintezu proteina. Krv i limfa kod ivotinja i ljudi predstavljaju fabrike puteve komunikacije, kojima se kreu primarne materije i odstranjuju otpaci. T r e b a primetiti da ova fabrika moe ne samo da funkcionie samodovoljno ve da, isto tako, u toku svoje deobe moe da izgradi drugu, vrlo slinu, ako ne i istovetnu fabriku. 3) Od hromatina do mitotikih hromozoma

Mitotiki hromozomi su praktino vidljivi u svim tkivima svih ivih vrsta. Oni su omoguili razvitak citogenetike, posebno kod kimenjaka. Podsetimo se da su metaboliki neaktivni. Udvajanje i prepisivanje koje smo upravo opisali dogaaju se samo na hromatinu u difuznom stanju, a ne u kondenzovanom stanju, u kakvom se nalaze mitotiki h r o m o zomi.

35 Svaki h r o m o z o m jedne elije u mitozi ima svoju specifinu morfologiju (veliinu, mesto centromere, oblik, itd.). Slika 5 opisuje jedan tipian oblik hromozoma koji pokazuje centromeru koja odvaja dva kraka hromozoma i jedno suenje, nazvano sekundarnim suenjem, koje je u tesnoj vezi s jedarcetom; ono je naroito ukljueno u sintezu ribozomskih R N K . U k u p n a koliina jedarne D N K je precizno raspodeljena na razliite hromozome, iji su broj i oblik karakteristini za razmatranu vrstu. Ispitivanje skupine hromozoma jedne vrste (ili kariotipa) pokazuje da u svakoj diploidnoj eliji postoji dvostruka serija h r o m o z o m a : 46 kod oveka, 40 kod mia, 8 kod vone muice. Naprotiv, gameti sadre samo jednu seriju hromozoma. Ispitivanje jedara na svetlosnom mikroskopu u toku razliitih etapa mitoze omoguava da prisustvujemo pravom hromozomskom baletu (si. 6). U toku prve etape, hromozomi se diferenciraju iz hromatina i dobijaju izgled konia. Udvojeni su, ali su ostali sjedinjeni u nivou centromere. Jedarni ovoj se razdeljuje na delove. U citoplazmi ivotinjskih elija udvajaju se takoe centriole i okruuju zrano rasporeenim vlaknima. Pomeraju se ka dva suprotna pola jedra ostajui pri svem torn povezani vlaknima koja uestvuju u izgradnji vretena.

Slika 5. Shematski prikaz h r o m o z o m a P S : p r i m a r n o suenje koie o b u h v a t a c e n t r o m e r u razdvaja dva hromozomska kraka. SS : s e k u n d a r n o suenje je mesto organizatora jedarceta. Ovaj h r o m o z o m se m o e videti na svetlosnom mikroskopu.

Druga etapa je obeleena pomeranjem hromozoma ka sredini vretena. Oni su svojim centromerama privreni
3*

36

Slika 6. Pojednostavljene s h e m e faza mitoze u eliji ivotinja A, B 3 C: prva faza. Udvajanje h r o m o z o m a i centriola. D: druga faza. Mitotiki aparat je uspostavljen. E: trea faza. Hromozomi-sinovi se premetaju ka polovima vretena. F: Setvrta faza. P o n o v n o uspostavljanje hromatinskih masa. Citoplazma poinje da se razdvaja.

37 za vlakna vretena. Na kraju ove faze, hromozomi su smeteni na ekvatoru vretena gde obrazuju ekvatorsku plou. T r e a etapa je obeleena razdvajanjem hromozoma-sinova i njihovim premetanjem na dva suprotna pola vretena. Ove pokrete svi hromozomi ostvaruju istovremeno u toku jedne iste mitoze. U toku poslednje etape, hromozomi se zdruuju u hromatinske mase. Na njihovoj periferiji postepeno se obnavlja jedrov ovoj; ponovo se stvaraju jedno ili dva jedarceta i dva tipina jedra su uspostavljena. elija e se podeliti. Balet je briljivo orkestriran: udvajanje hromozoma, njihovo pomeranje ka sredini vretena, povratak hromozoma-sinova ka polovima vretena programirani su i zavise od ukljuenja specifinih energija. Tako, vreteno namee pravce premetanja: nita nije preputeno sluaju. Ko je, u tako izvanredno kreiranom baletu, dirigent? M e t o d e bojenja jasno pokazuju razlike du krakova hromozoma. Bojenje je istovetno za veinu hromozomskih oblasti koje se nazivaju euhromatskim. Hromozomske oblasti koje se boje ili intenzivnije ili manje intenzivno, nazivaju se heterohromatskim oblastima; obino se nalaze u nivou centromera i telomera koje predstavljaju vrkove hromozoma. Broj, veliina, oblik, kao i odgovarajui poloaj diferencijacija hromozoma, stalni su, tako da se koriste za specifino odreivanje hromozomske garniture jedne vrste, ili kariotipa. Topografija traka je od vrlo velikog znaaja za identifikaciju svakog hromozoma individualno i za prouavanje njegovog ponaanja na fiziolokom i patolokom nivou.

D r u g a glava

O D R O D E N J A S P I R A L E D O STVARANJA PRVE E L I J E

Krik (Crick) i Votson (Watson) (4) su 1957. godine bili prvi koji su pokazali da je molekul D N K ureden u obliku dvostruke spirale. Od tada raspolaemo novim informacijama koje omoguavaju da objasnimo stanje molekula D N K kada oni funkcioniu, drugim reima kada su u toku udvajanja ili prepisivanja, dakle zapaamo da u tim uslovima molekul D N K vise nije u vidu dvostruke zavojnice. Oblik dvostruke spirale prisutan je samo kada D N K ne funkcionie. On je prvi primeen iz jednostavnog razloga: zato to je, u sluaju D N K viih organizama, glavnina molekula u torn neaktivnom stanju. Skoranja istraivanja na elektronskom mikroskopu naroito omoguavaju da se odrede razliiti i krajnje karakteristini oblici molekula (si. 7 i 8), oblici koji lie na petlje, uvojke, rascvetavanja, odmotavanja. . . velike estetske vrednosti! P r i metimo takode da projekcija molekula D N K u ravni upravnoj na njenu osovinu (si. 8) u potpunosti daje sliku mandale 1 . Skup svih oblika koje molekul D N K moe da zadobije, u rastvoru ili in vivo, dovodi nas do toga da se zapitamo koje su to sile koje odreuju takve oblike. Uopteno govorei, to su one sile koje omoguavaju stvaranje spiralnog modela. Primetimo da spirala nije svojstvena samo D N K . Na molekulskom nivou, otkrivamo je kod proteina. Na nivou organizama, ona se prepoznaje u lisnim spiralama i u obliku
Mandala: bukvalno, ona predstavlja k r u g , p r e m d a njegova slika biva u s l o n j e n a ; to je u isto v r e m e saetak prostorne manifestacije, slika sveta i i s t o v r e m e n o predstava i aktualizacija boanskih moi.
1

39 brojnih koljki. Na kosmikom nivou, ona predstavlja izgled nebuloza. Ako se spustimo na nivo atoma, ona postoji u putanjama elektrona oko jezgra. ini n a m se da ovo prisustvo spirale, ne samo na materijalnom nivou ve i na nivou strukturiranja energije, od atoma do kosmosa, predstavlja fundamentalni razlog iz kog su mnogobrojni mitovi i rituali zasnovani na spirali (5).

Z-DNK.

B-DNK

Slika 7a. Ilustracija konformacione razlike i z m e d u Z - D N K i B - D N K . U sluaju Z - D N K (dva crtea na levoj strani) izabrali smo dva aspekta koji su razdvojeni za 30 u o d n o s u na osovinu dvostruke zavojnice. N e pravilnost te iste konformacije takode je ilustrovana p u n o m linijom koja ide od fosfata do fosfata d u svakog od lanaca (skraenica Z dolazi od izraza zig-zag = cik-cak).

Pokazali smo kako osobinu molekula odrava udvajanje koje dovodi do pojave drugog molekula D N K a zatim do druge elije deobom prve (dakle, radi se o mehanizmu ouvanja genetikog nasleda). Takoe smo tano odredili kako je ova osobina bila koriena u funkcionisanju te elije. Kada

40 opisujemo sile ukljuene u uspostavljanje spirale, prelazimo na nivo definicije osobina energije koja je sposobna da oivi ovaj molekul. Dakle, na ovom stupnju smo zaista suoeni s dvojstvom energija/materija. Doista, ako beleimo razliite

B-DNK

Z-DNK

Z-DNK

Slika 7b. Ilustracija konformacione razlike izmedu tri D N K : B, Z i jednog sintetikog polimera koji je izgraden iskljuivo od guanina i citozina. Ove slike prikazuju D N K projektovanu na ravan upravnu na osovinu dvostruke zavojnice. oblike D N K , to inimo zato to je sam sistem sila koji ih je stvorio bio promenljiv. Tako je oblik makromolekula materijalni izraz energetskog potencijala.

41

b)
Slika 8. a) M a n d a l a dobijena projektovanjem molekula D N K na ravan u p r a v n u na osovinu dvostruke zavojnice. b) Shematski prikaz estougaonih i petougaonih DNK. sastojaka zavojnice

42 Na taj nain smo mogli da klasifikujemo razliite tipove oblika i da ih veemo za razliite tipove sistema siJa koje su, na kraju, odgovorne za sve elijske podstrukture, i u torn smislu moemo rei kako je elija delo informacione energije spirale. Dajui nekoliko primera, pokazaemo kako je ova energija sposobna da strukturira razliite sastavne delove elije.

Trea glava

S T V A R A L A K A A K T I V N O S T S P I R A L E : BANKA PODATAKA SPOSOBNA DA SE REPROGRAMIRA

Ovi specifini oblici D N K mogu se otkriti u toku izvesnih izmena programa koje se dogaaju tokom razvia. U fiziolokim procesima^ navedimo etape embriogeneze (to se isto toliko odnosi na biljke koliko i na ivotinje i na oveka), i etape diferencijacije, p o p u t puberteta kod oveka, cvetanja kod biljaka, itd. U patolokim sluajevima, svi stresovi (fiziki kao i psihiki) koji dovode do pojave bolesti, dovee, takoe, do znatnih p r o m e n a ovih oblika. Da bismo ilustrovali kako je molekul D N K sposoban da primi i prenese signal ili poremeaj na daljinu, daemo jedan primer. Radi se o indukciji cvetanja: etapi razvoja posebno prouavanoj u biljno; fiziologiji, naroito u vezi s njenim praktinim primenama (dobijanje semena i plodova, selekcija, oplemenjivanje biljaka). Kada prouavamo D N K neke biljke na vegetativnom stupnju (to e rei izvan perioda cvetanja)., molekule moemo okarakterisati njihovom duinom, sastavom, specifinim oblicima koje m o g u imati u toku funkcionisanja i, u sluajevima pogodnim za posmatranje, samim nizom baza molekula. U ovim privilegovanim sluajevima, ako se vratimo predstavi D N K u vidu knjige, to znai da izvanredno poznajemo ono to je u torn poglavlju napisano. Studija specifinih oblika D N K je omoguila da se pokae kako na vegetativnom stupnju kod biljke u stvari funkcionie samo jedan beskrajno mali deo elijske D N K , to je suprotno onom to se dogaa kod bakterija i virusa, kod kojih je, praktino, glavnina D N K stalno u funkcionisanju. Ovo funkcionisanje povlai za sobom

44 prisustvo specifine informacione R N K i specifinih proteina. K a d a su uslovi sredine povoljni (osvetljenost, temperatura, step e n vlanosti, itd.), cvetanje je indvikovano. T a d a vidimo da se pojavljuju nove informacione R N K i novi specifini proteini. M o e m o pomisliti kako je jedno novo poglavlje knjige otvoreno, dok se prethodno poglavlje zaklopilo, i da je tako neki drugi deo spirale u igri. . . A nije tako, to nije dovoljno! U stvari, primeujemo da su same osobine energije ukljuene u spiralu izmenjene i da je, sledstveno tome, i sama spirala promenjena. Kako se ovo moe dokazati? K a d a odreujemo koliinu D N K koja je prisutna u eliji u toku faze nazvane indukcijom cvetanja, konstatujemo znaajno poveanje reda 4 0 % . N o , ovo poveanje n e m a nieg zajednikog s eventualn i m kasnijim deobama elija o kojima je re. Ova injenica podsea na ono to je bilo primeeno 1968. godine na dinovskim hromozomima pljuvanih lezda insekata i u jajnim elijama vodozemaca u toku stupnjeva embriogeneze. Autori koji su pokazali ove injenice prvo su mislili da je re o prolazn o m poveanju broja gena 1 sposobnih da kodiraju jedan esencijalni protein u razvoju insekata ill u fazi embriogeneze. Od tada, generalizacija ovog fenomena i napredak tehnika molekularne biologije omoguili su da se pokae kako se ne umnoavaju samo geni ve i regulatorni nizovi baza. Ovaj fenomen je bio nazvan amplifikacija. Ovako amplifikovani nizovi baza D N K se na dinamikom stupnju prepisuju ukoliko su to strukturni nizovi, ili interveniu na neki nain u funkcionisanju gena koji se s njima dodiruju ukoliko su to regulatorni nizovi baza. S ovim u vezi treba rei da se dugo verovalo kako specifini enzimi, zvani nukleaze (dezoksiribonukleaze) unitavaju ove nizove poto su oni obavili svoju funkciju. U toku poslednjih godina postalo je mogue pokazati da se, u stvari., neki amplifikovani nizovi baza u eliji odravaju i ponovo ukljuuju u p r e t h o d n o postojeu D N K koja je, u toku ove prolazne faze, bila duboko preureena (prekidi, razgradnje, amplifikacija, translokacije, inverzije, itd.). Osobine ovih delova D N K , koji su bili amplifikovani, a zatim promenili mesto, sasvim su uporedive s onim to je
1 G e n : elementarna jednog organizma.

kvalitativna jedinica funkcionisanja g e n o m a

45 od 1957. godine opisivala Barbara M e k Klintok (Barbara McClintock) kod kukuruza i o n i m to je poslednjih godina opisivano na transpozonima (6). Ali, u ovom trenutku, ne z n a m o da li su sve osobine transpozona primenljive na ove molekule koji su, na neki nain, obdareni sveprisutnou. Kapaciteti amplifikacije jednog genoma promenljivi su zavisno od vrste, jedinke, elije i prouavanog fiziolokog stanja. T a k o kod nekih biljaka ili ivotinja do danas nije bilo mogue pokazati ovu e t a p u ; ali, b u d u i da je ona prolazna i da dotie samo jedan beskrajno mali deo D N K , neophodno ju je traiti u povoljnim trenucima, koristei prilagoene tehnike a posebno radioaktivne izotope. T r e b a , meutim, primetiti kako bilo koji niz baza D N K n e m a neizbeno mogunost da se amplifikuje. Izgleda da je ova sposobnost vezana za prirodu niza, za broj baza u njemu, i naroito za topoloku organizaciju tih nizova. Ovde ponovo nailazimo na prostorno-vremenski aspekt koji, u ovom sluaju, objanjava funkcionalne kapacitete jednog dela D N K u funkciji takastih karakteristika mikrosredine tog molekula u datom trenutku. Meutim, uopteno govorei, izvesne o d r e e n e oblasti hromozoma imaju vei kapacitet amplifikacije u odnosu na hromozome u celini. Radi se o ponovljenim nizovima baza konstitutivnog heterohromatina 1 specifino lokalizovanog u centromerama, u sekundarnom suenju i na krajevima hromozoma zvanim telomere (si. 5). Dakle, prema morfologiji jednog hromozoma moemo odrediti njegove potencijalne kapacitete amplifikacije u funkciji sredine. K a d a je h r o m a t i n difuzan, drugim reima u toku elijskog perioda (zvanog interfaza) u kome elija stvara R N K i proteine, ti isti ponovljeni nizovi baza se nalaze na periferiji jedra, i oni su ti koji e prvi doi u dodir sa signalima sredine kada oni b u d u izmenjeni. Analizirajmo sada dinamiki ono to se dogaa u D N K kada su, na primer, trajno izmenjeni vlanost, stepen osvetljenosti ili temperatura u toku indukcije cvetanja (si. 9). Signali okoline e izmeniti izvestan broj jona i malih molekula sposobnih da p r o u kroz elijsku membranu na
1 Konsiitutivni fakultativnom", koji

heterohromatin: karakteristika zavisi od fiziolokog stanja.

vrste

nasuprot

46 takav nain da e promene okoline izazvati p r o m e n e u u n u tarelijskoj sredini. U torn smislu, elijska m e m b r a n a igra ulogu diskriminatorne barijere izmeu spoljanje i unutranje sredine. Ona e na neki nain filtrirati informaciju koju prenosi okolina. Ka optem planu, iz ovog proizilazi promena p H , jonske snage, i transmembranskog potencijala, u isto vreme i na kvalitativn o m i na kvantitativnom nivou. Ove izmene unutrasnje sredine bie malo-pomalo prenete do mitohondrija, hloroplasta i, naravno, jedra, i tu e ponovo rezultirati p r o m e n a m a u mikrosredini nizova baza D N K .

Slika 9. S h e m a koja prikazuje kako elija regulie jone i z m e d u svoje u n u tranjosti i spoljanje sredine.

Upravo e ukupnost ovih promena sredine prouzrokovati amplifikaciju i premetanje nizova. baza D N K u oblastima sposobnim da podnesu ove promene.

47 Koje promene e proistei iz promene mesta jednog del a DNK? Fiziari su oko 1972. godine otkrili (7) jednu osobinu molekula D N K iz koje, izgleda, proistiu posledice vrlo znaajne za razumevanje njegovog naina funkcionisanja. Ta osobina jeste sposobnost ovog molekula da informaciju prenese na daljinu; ova osobina je nazvana teleakcija. Njihova prouavanja su pokazala da sposobnosti niza baza D N K da se otvore ili zatvore zavise od prirode okolnih nizova nukleotida. Ova osobina je u poetku bila vrlo poetino nazvana disanjem D N K " {breathing DNA). Oni su radili na sintetikim polimerima jednostavne strukture tipa 10 do 15 parova A - T koji su se smenjivali s 15 do 20 parova C-G. Analizirajui krive termike denaturacije, pokazali su da je susedstvo oblasti bogatih sa (G-C) stabilizovalo oblasti bogate sa (A-T) i o b r n u t o , da je susedstvo oblasti bogatih sa (A-T) destabilizovalo oblasti bogate sa ( C - G ) . Tako, poto je opisan topoloki niz specifinih traka svakog hromozoma, pokazan je i topoloki niz na molekulskom nivou, niz kod koga jedan od sastavnih delova predstavlja smenjivanje blokova bogatih sa (A-T) i bogatih sa ( C - G ) . Ovi procesi teleakcije se naroito odvijaju kada se jedan molekul (nazvan ligand), na primer neka droga, vee za ovu ili onu bazu molekula D N K i tako lokalno izmeni konformaciju molekula, drugim reima konformaciju spirale. Ovo delovanje se moe izraziti otvaranjem ili zatvaranjem lanca D N K : dinamike osobine susednih oblasti e biti izmenjene zavisno od prirode Uganda, od niza baza za koji se vezao i od nizova koji se nalaze u susedstvu mesta njegovog vezivanja. Ove dinamike osobine, koje je izmenio signal koji je, pak, prenet susednim nizom, mogu se uporediti s osobinom talasa iji pravac, frekvencija i amplituda zavise od osobine primljenog signala i od karakteristika primaoca, u ovom sluaju od niza baza D N K . Zasad smo videli da ovaj proces zapoinje kada neka, obino specifina supstancija dostigne D N K . Koje supstancije normalno stiu do D N K u toku ivota elije? Mnogi kandidati su potencijalno mogui: mali molekuli, eeri, aminokiseline, peptidi, joni, voda, a takoe i svi signali sredine sposobni da dovedu do promene propustljivosti m e m b r a n e a time do promene unutranje sredine, one unutranje sredine koja odreuje podruje jedne jedinke a za

48 koju je Klod Bernar [Claude Bernard (8) ] govorio da je o d 1 govorna za h o m e o s t a z u " nekog bia.

Slika 10. Modifikacije topolokog niza D N K tokom indukcije cvetanja. Odravanje topolokog niza D N K tokom klasinog udvajanja pokazano je radi poredenja. Nizovi baza 0 i 1 su bogati sa A-T i C-G, respektivno. Nizovi baza P i P + l su specifini nizovi baza koje prepoznaju metali. Mogli bismo pomisliti kako smo daleko od onog m e t r a D N K vrlo posebnog sastava koji e propisati itavu nau b u d u n o s t . M e u t i m , iznenaenje! U svojim molekulima D N K , mi posedujemo (i to je istina kako za bakteriju tako i
1 Homeostaza: skup biohemijskih, fiziolokih, psihikih procesa koji omoguavaju ravnoteu jednog bia u sredini u kojoj se ono nalazi.

49 za oveka) to isto smenjivanje blokova bogatih adenin-timin o m i bogatih citozin-guaninom, koji su upravo lokalizovani na periferiji jedra, u ponovljenim nizovima konstitutivnog heterohromatina. Sada imamo utisak da su svi delovi scenarija na svom m e s t u : p r o m e n e spoljanje sredine, koje filtrira membrana, bivaju prenete unutrasnjoj sredini koja, posle itave serije savladavanja m e m b r a n a (novih barijera), te promene dostavlja D N K , koja e, ako su okolnosti povoljne (ako je trenutak dobro izabran) p r o m e n i t i redosled i tako moi da prenese genima jedan novi signal. U m e s t o zakljuka m o e m o rei kako je unutar ovih regulatornih nizova baza mogua velika labilnost, kao da je okolina, na energetskom nivou, proela svojim specifinim obelejem delove knjige D N K koje bismo mogli da uporedimo s praznim stranicama. Ako bismo bill oprezniji, mogli bismo govoriti o stranicama na kojima je zapisan koncept teksta, a ne o praznim stranicama, u onoj meri u kojoj amplifikacija i premetanje ne moraju uvek biti uspeni. Da bismo celinu ovih etapa ilustrovali, saeto smo ih prikazali na slici 10. Blokove bogate sa A - T oznaili smo sa 0, a one bogate sa C - G oznaili smo sa 1. Simbolino smo pokazali da je naizmenini niz 010101, amplifikacijom i premetanjem promenjen u niz 001001, koji e preneti signale koji se razlikuju od onih signala koje je dao prethodni niz. U stvari, uzimajui u obzir minimalne i maksimalne duine blokova 0 i 1 i njihov sastav, postoji samo konaan broj mogunosti molekulskih redosleda.

etvrta glava

IGRA SPIRALE: HARMONINA ORKESTRACIJA N J E N I H ELEMENATA

Molekul D N K je sposoban da na daljinu prenese signal date frekvencije., intenziteta i amplitude. M o e m o rei da spirala vibrira i da vibracija biva prenesena ovoj ili onoj o b lasti koja je udaljena od mesta primanja signala, oblasti koja tada poinje da stvara specifian proizvod (informacionu R N K i proteine). Primanje signala i njegovo prenoenje na efektor genskog tipa na elijskom nivou objanjava nain na koji energija (vibratornog tipa) moe da b u d e transformisana u materiju. Takoe moemo imati suprotnu situaciju, drugim reima situaciju u kojoj prenoenje jednog signala, naprotiv, zaustavlja aktivnosti oblasti genoma o kome je re. U toku razvia, celina blokiranja i otvaranja oblasti genoma pomou signala okoline ogleda se, dakle, u aktivnostima koje mogu izgledati n e u r e d e n e : jedno poglavlje je otvoreno, drugo je zatvoreno. M e u t i m , ako blie pogledamo, nije bilo koje poglavlje otvoreno ili zatvoreno. U ovoj igri delova D N K postoji harmonina orkestracija razliitih elemenata, orkestracija koju posebno prouzrokuje injenica da se svako p o glavlje nalazi na vrlo odredenom mestu zavisno od stanja razvoja razmatrane elije. Videli smo da se svaki deo D N K udvojio i prepisao u odredenom trenutku, zavisno od svog mesta du molekula D N K prisutnog u ovom ili onom hromozomu. Isti je sluaj i s amplifikacijom. No n a m a je takoe poznato da ova udvajanja (delimina ili potpuna) i prepisivanja indukuju signali okoline i da se prenose teleakcijom. Dakle, moemo rei da je, u stvari, harmonizator naprosto okolina, ali je ono to e

51 se dogoditi u n a p r e d strukturirano u izvesnom redu. Sredina e, dakle, u odreenim trenucima samo otkriti prethodno postojei red. T a k o , u sluaju biljnih elija koje su nazvane totipotentnim, mogue je pokazati da moemo stvoriti celu biljku na osnovu jedne jedine elije, to e rei da jedna jedina elija sadri sve gene sposobne da stvore bilo koju eliju ili deo sloenog organizma, p o p u t stabla ili ak itavog drveta. Sva poglavlja su prisutna i rasporeena dobrim r e d o m : ostaje samo da se razume nain itanja. Ali ukljuenje ovog programa dovee do hromozomskih preureenja koja e imati za posledicu da se u ovom ili o n o m trenutku poglavlje ita u neminovnom redosledu. Ova operacija osigurava koherenciju razmatranog organizma. U sluaju ivotinja i ljudi, totipotentnost postoji na nivou najjednostavnijih organizama, ali se progresivno gubi tokom razvoja. Kako se dogodilo da ova osobina totipotentnosti b u d e izgubljena? Kako se bie uslonjava, nastaju nova meudejstva izm e u razliitih sastavnih delova sistema; ova medudelovanja su n a m u ovom t r e n u t k u malo poznata, tako da izgleda apsolutno n e o p h o d n o da se postavi p r o b l e m totipotentnosti u funkciji nivoa sloenosti. Ovaj nivo sloenosti ne moe biti jednostavno opisan biohemijskim reakcijama sinteze i razgradnje i procesima regulacije pravolinijskog ili krunog tipa. Kao to emo u nastavku videti, potrebno je uzeti u obzir i druge faktore, vezane za osobenosti sastojaka ive materije koje se iznenadno pojavljuju.

4*

Drugi deo

A L H E M I J S K I M E T A L I U NAIM HROMOZOMIMA

P r e nego to pristupimo opisivanju vibratornih nivoa elije koji m o g u biti dovedeni u vezu s nivoima svesti, neophodno je da opiemo izvesne osobenosti naih hromozoma, a posebno njihove elektromagnetne osobine. N a i m e , u p r v o m uoptavanju, raspodela elektromagnetn i h naelektrisanja indukuje razliite vibratorne nivoe. Ako r a z m a t r a m o neki polimer koji, na primer, poseduje nejednaku raspodelu pozitivnih i negativnih naelektrisanja, to e dovesti do razlike potencijala koja se na vibratornom nivou iskazuje u vidu takvih. pojava koje e okolinu molekula narusiti na ritmian nain, o emu govori provoenje odreenih vibratornih frekvencija. Dakle, ako su dva susedna molekula podvrgnuta ovim vibratornim poremeajima, iz toga e proizai specifina meudelovanja (slina meudelovanjima koncentrinih talasa koji se meaju kada su dva kamena baena u vodu). Ako se ovi poremeaji odravaju u nekom ritmu, videemo da se pojavljuju karakteristini oblici koje e, u stvari, prouzrokovati animacija" vibratornih nosilaca razliitih osobina i to vibracijama odreene frekvencije i amplitude. Videemo da, zavisno od nosioca koji razmatramo (voda, makromolekul, ulni organ, koa ili, pak, jedinka u celini), dobijamo razliite materijalizacije ovih vibracija. Osobine koloida 1 jesu one osobine koje ivim elijama daju sve njegove karakteristike, i na t i m istim koloidima pokazana su delovanja na daljinu (teleakcije).
1 Koloid: m o l e k u l ija je molekulska m a s a vea od pravog rastvorka a manja od estica u suspenziji i ije se kcajnje veliine kreu od 0.1 do 2 m i k r o m e t r a ili 100 do 2000 n m . R e koloid potie od grke rei koja oznaava lepljivo.

56 Fiziko-hemijski zakoni tela u pravim rastvorima ne m o g u se primeniti na koloidne rastvore. N a p o m e n u l i smo da materijalizacija vibratornih energija na nivou D N K dovodi do razlika potencijala. Pojam razlike potencijala odreenije emo objasniti na biolokom nivou. Onaj m e t a r D N K koji je prisutan u svakoj eliji nije jedini sastojak jedra. Okruen je drugim sastojcima (ili sam okruuje druge satojke) koji e uestvovati u davanju oblika jedinicama zvanim hromozomi. Zato je nemogue, ak i s najblaim moguim postupcima ekstrakcije, izolovati celovito ovaj m e t a r D N K . Ipak, analiza slika dobijenih na elektronskom mikroskopu suprotstavljena rezultatima tehnika globalnog doziranja D N K zaista n a m pokazuje da je re o niti debljine 2 nanometra, vrlo uvijenoj oko same sebe, koju u torn obliku odrava itav niz sastojaka koji cine deo same strukt u r e hromozoma. Re je posebno o proteinima: histonu (baznom proteinu vrlo bogatom baznim aminokiselinama) i kiselim ili neutralnim proteinima, ribonukleinskoj kiselini ( R N K ) male molekulske mase, zvanoj hromozomska R N K , jonima metala (natrijumu, kalcijumu, magnezijumu, itd.) i molekulima vode. Pojednostavljeno se moe rei da su nai hromozomi sastavljeni od dezoksiribonukleata baznih metala. Negativna naelektrisanja fosfata, u viku, privlae p o zitivna naelektrisanja jona natrijuma, kalijuma, kalcijuma, itd., ili, pak, pozitivna naelektrisanja baznih aminokiselina (histona). K a d a izolujemo molekul D N K , prinudeni smo da raskinemo njegove hemijske veze, na razne se naine dovijajui da suvie ne razorimo sam molekul D N K (9). Jasno je da ove tehnike ekstrakcije ne mogu biti savrsene i da, u najveem broju sluajeva, gubimo delove D N K ili pak, na mnoge naine menjamo konformaciju molekula.

Prva glava

M E T A L I HVATAI I PRENOSIOCI ENERGIJE

U toku poslednjih desetak godina, neki od molekula D N K su bili opisani kao molekuli koji poseduju nenormalne" osobine (10). Zato? Naprosto zato to ovi molekuli nisu imali karakteristike ortodoksne ogoljene D N K , drugim reima D N K sastavljene od dva lanca (fosforna kiselina i eer), koji su izmeu sebe povezani vodonicnim vezama uspostavljenim izmeu etiri baze. Posebno su nas zainteresovale ove nenormalne osobine u onoj meri u kojoj smo konstatovali da proporcija D N K koja poseduje te osobenosti varira zavisno od fiziolokog i patolokog stanja. To je ono to se, naime, dogada, na primer, u D N K izolovanoj iz kancerogenih elija. Ovim povodom je znaajno primetiti kako naunici za sebe stvaraju n o r m e i kako reaguju na pojam anomalije" ili nenormalnosti". Na to smo, u vezi s procesom amplifikacije, u prvom delu ve ukazali: poto D N K izmeu dve deobe ostaje stalna, nemogue je (mislilo se) da amplifikacija postoji, ak i ako se ta amplifikacija tie jednog milijarditog dela jednog milimetra D N K . Bilo je potrebno dvadeset godina da ovaj fenomen b u d e prihvaen, naroito zahvaljujui usavravanju tehnologija izuzetno finih analiza. Od trenutka u kome su velika imena genetike ove nizove baza okarakterisala kao n e n o r m a l n e " , broj istraivaa sposobnih i spremnih da ih ispituju smanjio se eksponencijalno. Samo je preostalo nekoliko marginalnih koji, u svojoj velikoj nesvesnosti, smatraju da moemo ostvariti napredak u nauci prouavajui fenomene nazvane n e n o r m a l n i m " . Istorija nauke obiluje podacima ovog tipa, gde se sreu i druga, ne manje velika

58 imena, na p r i m e r Paster (Pasteur), Bean (Bechamps) i Krik, da samo njih navedemo (11). Moemo konstatovati da od trenutka u kome je jedna teorija u modi, sve cinjenice koje su u suprotnosti s torn teorijom bivaju odstranjene jednom vrstom samocenzure. N o , kao to emo kasnije videti, ove kontradikcije su, u stvari, samo p r i v i d n e ; one potiu iz cinjenice da smo, posebno u biologiji, ovladali vrlo malim brojem fenomena. Traimo i odreujemo odnose izmeu sastavnih delova nekog sistema, dok vrlo esto ne poznajemo ni prirodu niti broj sastavnih delova tog sistema. U vezi s ovim, videemo lepe primere s kosmikim talasima i telurskim tokovima. Prouavajui mehanizme kancera, naa ekipa je, dakle, primetila da su ovi n e n o r m a l n i " molekuli bili prisutni u relativno znaajnim srazmerama u D N K izolovanim iz razliitih tumorskih tkiva. Ovi molekuli trpe transformacije (kvalitativne i kvantitativne) u toku etapa razvia, kao to su embriogeneza, diferenciranje, tumorizacija, koje podrazumevaju p r o m e n e programa razvia. U odnosu na ogoljenu D N K , ovi molekuli su se ponaali kao da su ih destabilizovali ligandi. Rafinovanim tehnikama smo pokazali (12) da su nenorm a l n e " osobenosti ovih molekula D N K poticale od prisustva metala u unutranjosti dvostriike zavojnice, metala koji su izazivali p r o m e n e konformacije u odnosu na osobenosti koje su prouzrokovali metali vezani za fosfate ili u odnosu na molekule koji su bili sasvim ogoljeni. Mnogi autori su od 1958. godine upozoravali da D N K sadri metale u obliku tragova, ali se nisu interesovali za tip vezivanja i esto su mislili da su se ovi metali mogli vezati tokom faza frakcionisanja D N K . N a s u p r o t ovome funkcija baznih metala (natrijuma, kalijuma) i bazno-zemljinih metala (kalcijuma, magnezijuma) ve odavno je bila poznata. Znamo da su oni stabilizovali dvostruki lanac vezujui se za fosfate, to e rei da to ima vie natrijuma ili kalijuma vezanog za D N K , treba vie energije da se dvostruki lanac otvori i da se dovede u stanje funkcionisanja. Koji su ti drugi metali? Od sutinskog je znaaja rei da su u pitanju metali koji pripadaju prelaznim serijama tablice Mendeljejeva, kao to su bakar, gvoe, m a n g a n , kobalt, nikal, zlato, srebro,

59 iva, itd., koji imaju sposobnost da se vezuju za baze D N K a ne vie samo za fosfate. Umesto da molekul stabilizuju (vezujui se za spoljanju stranu dvaju lanaca), oni e ga, naprotiv, otvoriti (destabilizovati), vezujui se za unutranju stranu, izazivajui tako jednu vrstu bubrenja koje predstavlja lokalni poremeaj sklon da se na razliite naine razvija (to ponovo upuuje na koncept talasa i teleakcije, kao to emo to kasnije odreenije videti). Tako, dok bazni metali, vezujui se za spoljanju stranu lanca D N K , poveavaju njegov otpor p r e m a otvaranju, ovi drugi, vezujui se za unutranjost lanca, naprotiv poveavaju njegovu mogunost za otvaranje. Ovo smo mogli da dokaemo pokazujui da jedna standardna D N K nije uvek otvorena na 90 C u uslovima jonske snage koji oponaaju jonske snage ive elije; ali, naprotiv, ako ta D N K sadri jedan a t o m bakra u nizu od 50 parova baza, ona se otvara na prosenoj temperaturi tela: na 37C.

Druga glava PRENOENJE INFORMACIJE PREKO METALA

Sada je potrebno neto rei o procesu koji metalu omoguava da dode do lanca D N K i da se za njega vee. Prvo je nuno napraviti razliku izmeu dve vrste nizova baza D N K , u funkciji njihovih dveju posebnih uloga, to n a m omoguava da razlikujemo dva tipa genetikih kodova. 1) Strukturni nizovi (ili strukturni geni) prisutni su u jednoj ili vise kopija i cine glavna poglavlja knjige D N K . Oni su ti koji e dovesti do sinteze proteina u skladu s procesom koji smo p r e t h o d n o analizirali i koji moemo shematski predstaviti na sledei n a i n :

2) Ponovljeni nizovi1, tako nazvani jer postoje u m n o gobrojnim kopijama, esto su grupisani na povlaenim mestima na periferiji jedra. Oni u periodu interfaze, izmedu dve mitotike deobe, predstavljaju konstitutivni heterohromatin. To su specifine frakcije D N K za koje e se vezati Ponovljeni nizovi: tivnim nizovima.
1

jo nazvani uestalim, razvuenim, repeti-

61 metali, bilo za same baze, bilo za baze i fosfate, menjajui konformaciju itavog regiona molekula. Ovi nizovi se ne prevode, ve e, naprotiv, igrati odluujuu ulogu u procesima regulacije. Zamislimo, dakle, jedro u periodu interfaze u kome se h r o m o z o m i ne pojavljuju, ali u kome je D N K na neki nain rastvorena" u jedarnom soku, ostavljajui da postoji samo nekoliko guih gomila hromatina nazvanih heterohromatin o m , u kojirna se nalaze ponovljeni nizovi baza koje emo na slici 11 predstaviti blokovima 1, 2, 3 . . . n. Svojim poloajem na periferiji jedra, ove heterohromatske oblasti predstavljaju nizove baza koji primaju signale, u onoj m e r i u kojoj e oni biti prvi koji primaju energetske i informacione uticaje koji potiu iz elije, dakle, ire uzeto, iz spoljanje sredine. Z a t o moemo rei da je heterohromatin povlaena meta za sve vrste spoljanjih pokretaa kao to su, na primer, virusi, hemijski kancerogeni i zraenja.

Slika 11. Blokovi konstitutivnog heterohromatina 1, 1-, 3. . . n, shematski predstavljeni na periferiji jedra, u blizini jedarne m e m b r a n e .

Isto tako iz spoljanje sredine i, u irem smislu, p u t e m ishrane jedinke (ivotinje, biljke ili oveka), joni metala^ koje dovode molekuli-prenosioci nazvani helatanima, proi e kroz jedrov ovoj. U elijama, u stvari, postoje pravi lanci prenosnika metala koje predstavljaju aminokiseline, peptidi, proteinl, poliamini, faktori rasta i hormoni.

62 Joni metala e se, dakle, vezati bilo za baze, bilo za baze i fosfate lanca D N K , menjajui njegovu konformaciju. Da bismo objasnili vezivanje metala za izvesne povlaene oblasti lanca D N K , uveli smo pojam m e t a l o - D N K . Da bi jedan metal uao u odreenu oblast D N K , potrebno je da se lanac otvori; isto tako, ako je metal osloboden, lanac se zatvara. Metal donosi energiju potrebnu za otvaranje lanca. Ulazak ili izlazak metala, dakle, funkcionie kao jedna vrsta signala. T a k o poremeaj stvoren otvaranjem ili zatvaranjem lanca (to samo po sebi predstavlja energetsku informaciju) moe biti p r e n e t na izvesnu udaljenost nizovima baza koja ga registruju : to je ono to je bilo nazvano teleakcijom, pa ak i disanjem D N K " . Kako ova informacija moe biti preneta na daljinu?

U lancu D N K , na nivou ponovljenih nizova konstitutivnog heterohromatina, postoji jedna posebna strukturna organizacija; naime, nain na koji se 4 baze vezuju za fosfate i eere stvara smenjivanje blokova, bilo bogatih sa C - G bilo bogatih sa A - T . Predstavimo simbolino blokove bogate sa A - T sa 0, a blokove bogate sa C - G sa 1. Njihovo smenjivanje u lancu daje 010101. Ove nizove 010101 nazivamo prenosnim nizovima.

Tako imamo jedan binarni kod koji e preneti informaciju du dvostruke zavojnice, sve do strukturnih gena. Ova sposobnost prenoenja informacije je vezana za termodinamike osobenosti koje zavise od duine i prirode nukleotida svakog bloka. Nairne, na poetku energiju (koju donosi metal) treba preneti da bi taj lanac, koji funkcionie kao patent-zatvara, mogao da se otvori. Da bi se pojednostavilo, moemo u p o trebiti simbol kljua i b r a v e : niz baza D N K predstavlja bravu, a metal je klju. P o t r e b n a je energija da bi se klju okrenuo

63 i brava se otvorila. Videemo da energiju donosi sam metal to su vibratorne energije ili je prenosi na neki vibratorni nosilac, na p r i m e r vodu. Informacije koje potiu iz spoljanje sredine su mnogostruke; u funkciji njihovih respektivnih osobina, koje se mogu dovesti u m e u s o b n i odnos sa specifinim energijama, informacije e dostii ovaj ili onaj poseban niz baza. Na primer, energija E 1 dostii e blok 1. Na nivou blokova, nizovi baza D N K m o g u ili da se otvore da bi pustile metal da u e , ili da se zatvore, oslobaajui jon metala. Dakle, dobijamo:

Slika 12. Shema modela funkcionisanja nizova baza D N K konstitutivnog heterohromatina. Da bismo je pojednostavili, predstavili smo tri nezavisna toka ali, u stvari, jedan isti tok moe biti izmenjen amplifikacijom, delecijom, translokacijom, na takav nain da Ei 3 E2, E35 mogu delovati na jedan isti vibratorni tok. K a k o se okolina menja, informacije koje potiu iz spoljanje sredine bivaju razliite, a kako ta energija biva izmenjena, tako e i specifina informacija izmeniti itav lanac prenoenja. Energija 2 e, na primer, dostii blok 2. Binarni niz e p r e t i p e t i p r o m e n u i postae 011011011; to je ono to se naziva amplifikacijom. E2 2 011011011 E3 3 001001001 itd.

64 Izabrali smo smenjivanje 011011011 da bismo simbolino predstavili fazu diferenciranja a smenjivanje 001001001 da bismo predstavili j e d n u fazu neoplazmike indukcije (vezane za kancer). M e u t i m , ono to je vano jeste to da jedino postoji konaan broj moguih redosleda, i to iz termodinamikih razloga. Sada smo, dakle, suoeni, ne vise s jednom jednostavnom fiziolokom ili hemijskom mainerijom, ve s prenosom razliitih energetskih osobina. Prepoznavanje jednog dela D N K od strane metala jeste fiziko-hemijski p r o b l e m ; m e u t i m , kao to smo ve primetili, metal se ne moe fiksirati bilo gde. Izabrano mesto je, dakle, povlaeno mesto. Izvesne osobine signala prepoznae istovetne osobine niza baza D N K . Tako e neki signali proi, ili nee proi, u funkciji osobina prenosnih nizova (0101) i njihovog specifinog smenjivanja. U ovom drugom genetikom kodu, koji je predstavljen binarnim nizom, mi zaista i m a m o mogunost p r o m e n e informacije i njenog prenosenja sve do strukturnih gena. D r u g i m reima, ovde se pokazuje sposobnost genetikog koda da promeni svoj program u funkciji signala okoline. T a k o , p o d dejstvom onkogenih pokretaa kakvi su virusi, antimetaboliti, zraenja, ovi nizovi baza D N K tee da se preseku, povlaei za sobom pojavu hromozomskih aberacija. One na taj nain mogu da se amplifikuju, da izvre inverziju, da se premeste (translociraju), i jasno je da e ove p r o m e n e uestvovati u menjanju izraajnosti (ekspresije) genetikog koda susednih strukturnih nizova baza D N K . Faze amplifikacije koje smo upravo opisali omoguavaju m e t a l o - D N K da prenese, u skladu s uslovima mikrosredine, bilo informaciju indukcije deobe, bilo informaciju indukcije faze diferencijacije 1 i dediferencijacije 2 . Oigledno je da ova amplifikacija dotie samo vrlo specifine nizove baza D N K , zbog ega je ovu osobenost i bilo teko otkriti i analizirati. Uloga metala u indukciji kancera Primetili smo da se sadraj metala u eliji, a posebno u D N K , znaajno menja u toku kritinih faza razvia kakve su
1 Diferencijacija: faza p r o m e n e p r o g r a m a razvia koja se najee izraava poveanjem specijalizacije i istovremenim gubitkom sposobnosti prilagoavanja. 2 Dediferencijacija: faza povratka u n a t r a g u p r o g r a m u razvia.

65 cvetanje, pubertet, embriogeneza i sve faze stresa. U toku tih istih perioda, na nivou prenosilaca metala bile su otkrivene promene koje su sasvim uporedive s ovim promenama. T a k o se, u sluaju kancerogenih elija, pojavljuju novi prenosioci, t i m vise helatantni to su elije kancerogenije; kancerogenoj eliji je, da bi funkcionisala i da bi se umnoavala, u stvari potrebno daleko vise metala nego zdravoj eliji. Kako moe biti preneta informacija kancera? Iz analize koju smo upravo napravili jasno proizilazi da se svaka prom e n a programa dogaa u toku onog to zovemo amplifikacijom. Dakle, bilo da je u pitanju embriogeneza ili pubertet, ove etape razvia kod jedinke odgovaraju stanju stresa. Indukcija kancera se, dakle, dogaa u toku amplifikacije, kada je jedinka u stanju stresa. Opiimo jasnije ovaj proces: ako postoji interferencija izmeu amplifikacije nizova baza D N K i kancerogenih pokretaa, ti pokretai m o g u da p r o m e n e bilo nizove bogate sa G C , bilo one bogate sa A T . U sluaju virusa koji imaju D N K ili virusa koji imaju R N K , koji sadre nizove baza koji odgovaraju nizovima D N K ili R N K elije, novi redosled koji poseduje informaciju o kanceru moe indukovati preuredenja ovih nizova. Tu novu organizaciju simbolino smo predstavili nizom 001001. Ove topoloke promene uglavnom dovode do promena informacije koje se tiu brzine udvajanja D N K i elijske deobe, kao i brzine sinteze proteina. M e d u t i m , iz istog razloga, uloga metala moe biti pokazana u kontroli prenoenja patoloke informacije, i naa ekipa nastavlja svoja istraivanja na moguem zaustavljanju ili razaranju, pomou specifinog metala, lanaca koji prenose tumorsku informaciju. Naravno, postoji vie procesa regulacije sadraja metala u eliji. T a k o , kada je taj sadraj vei ili kada toksini metal p r o d r e u eliju, sintetiu se tioneini, proteini vrlo bogati aminokiselinama koje sadre sumpor. Ovi tioneini su prava mesta zaplene" metala u suviku, ali oni mogu da, kasnije, u funkciji potreba elije, oslobode metale. Ovi tioneini su naroito poznati po lovljenju" toksinih metala (kadmijuma, ive, olova, itd.). Najvei deo ovih toksinih metala se zatim odstranjuje na nivou jetre i une kese (detoksikacija), ali e uvek ostati toksinih metala, vezanih za taj tionein, a nae elije ne znaju da naprave razliku izmeu jednog bitnog metala (cinka, bakra, gvoa) u suviku i jednog toksinog
5

66 metala, jer su oni na fiziko-hemijskom nivou suvie bliski ; i nadalje prepoznaju ista mesta fiksiranja. Ovi rezervoari metala postoje samo kod ivotinja i oveka. U funkciji svojih potreba za metalima, elija e, dakle, pozvati u p o m o ove rezerve i tada moe doi do p r e v a r e " ukoliko ove rezerve sadre toksine metale. Ovo je jedan od tipinih vidova zagaenja kadmij u m o m (dim cigarete) i olovom (izduvni gasovi automobila), itd. To je takoe ono to se dogodilo u Minamati, kada su se Japanci hranili r i b o m zagaenom metil-ivom pa je jedan deo njihovog potomstva r o e n s u r o e n i m m a n a m a . Ovi procesi regulacije sadraja metala koji krue vrlo su razliiti u tumorskoj eliji u torn smislu to, na primer, koliina metala u njima moe biti hiljadu p u t a vea nego u zdravoj eliji. T a k o je praktino nemogue tumorsku eliju otrovati metalima, jer su njene potrebe za metalima vrlo visoke i ona takoe moe da zapleni" sluajni viak metala koji krue. Vei broj helatantnih supstancija iz okoline elije moe isto tako da napravi kratak spoj u lancima prenosilaca metala, bilo to ih spreava da dostignu svoje mesto delovanja, bilo to one same stiu na mesto delovanja, blokirajui tako fiksiranje molekula enzima, koji predstavljaju katalizatorske pokretae. M e u tim helatantnim supstancijama navedimo antibio'tike, kancerogene, mutagene i antitumorske pokretae koji esto prenose metale sposobne da se fiksiraju za molekule D N K . Izvesni autori su pretpostavili postojanje povlaenih puteva kruenja gore opisanih droga i lekova. Toksini metali m o g u da zauzmu mesto bitnih metala na nivou mesta delovanja na ponovljenim nizovima baza D N K i tako mogu da progresivno p r o m e n e procese prepoznavanja etapa kasnijeg razvitka. Dakle, u toku ovih poremeaja, ak i metali uhvaeni na mestima zaplene bivaju osloboeni i tako postaju sposobni da se veu za nova raspoloiva mesta u eliji.

Trea glava

Z V U N A SKALA M E T A L A

M e u metalima sposobnim d a s e f i k s i r a j u z a D N K moemo razlikovati tri velike kategorije: 1) Prva kategorija obuhvata bazne metale: natrijum., kalijum, kalcijum, magnezijum, litijum. Ovi metali, kao to smo rekli, vezae se za fosfate, drugim reima za spoljanju stranu lanca i stabilizovae ga. O t u d a e se lanac mnogo tee otvoriti, to e rei da e izgledati kao da je D N K nema. 2) D r u g a kategorija obuhvata bakar, gvoe, olovo, zlato, cink, kadmijum, kalaj, mangan, nikal i kobalt. Ovi metali m o g u u isto vreme da otvore ili da zatvore lanac, zavisno od svoje koliine i mesta za koje su se vezali. Oni su na tabeli II pobrojani p r e m a stepenu sklonosti da lance otvore (bakar najvie otvara).
Tabela I I Razliiti tipovi vezivanja metala za molekul D N K MESTO Fosfat Fosfat i baza Baza JONI METALA L i + , N a + , K + , R b + , C s + , M g 2 + , C a 2 + , Sr 2 ( -, Ba 2 +, (F e 3+). Co2+, Nia+, M n 2 + , Zn2+, Cd2+, Pb2+, Cu2+, Fe3+. Ag + , H g 2 + .

5*

68 3) T r e a kategorija je sastavljena od srebra i ive, tipino alhemijskih metala. O n i jedino mogu da otvore nove lance D N K , veoma specifine. Srebro se vezuje za parove C G , a iva za parove A T . T a k o smo otkrili da sedam metala alhemijske tradicije, d r u g i m reima srebro, iva, zlato, olovo, gvoe, bakar i kalaj, izazivaju vrlo posebne promene u molekulu D N K . Ali, ova veza s alhemijom nametnula n a m se kasnije, kada smo primetili da su specifine fiziko-hemijske osobenosti razliitih metala koje smo analizirali na znaajan nain bile u skladu s osobenostima koje im je pridavala alhemija. I z u zetno iznenaenje je predstavljalo otkrie da je iva, na p r i mer, prisutna u obliku tragova u D N K , na tom nivou izazivala p r o m e n e programa genetikog koda, dok je iva alhemiara izvanredan pokreta alhemijskih transmutacija. Otkriu specifinog meudelovanja metal/deo D N K prethodilo je suoavanje s tradicijskim podacima, a tri glavna razloga su, uostalom, uinila nemoguim postupak u suprotnom s m e r u : naime, nismo mogli da ove metale traimo u D N K jer u to vreme nije bilo metoda dovoljno osetljivih da bi se dozirali tragovi metala u molekulu D N K . D r u g o , moda su makromolekuli D N K koje smo izolovali bili vrlo daleko od svog stanja u in vivo uslovima. T r e i razlog, koji smo u novije vreme otkrili, jeste da u fiziolokim uslovima vise n e m a ni srebra, ni ive, ni kalaja, ni olova, ve postoji samo njihov energetski otisak. N a postupak je, dakle, bio sledei: mogli smo, serijom eksperimenata, da dokaemo kako odreena hemijska osobenost odreene oblasti D N K potie od prisustva odreenog metala i, malo-pomalo, naa fiziko-hemijska klasifikacija potkrepljivala je tradicionalnu klasifikaciju. U alhemiji je sedam metala bilo vezano za sedam plan e t a : zlato/Sunce, srebro/Mesec, iva/Merkur, kalaj/Jupiter, olovo/Saturn, gvoe/Mars, bakar/Venera. M e u t i m , poslednjih vekova otkrivene su tri druge planete (Uran, N e p t u n , Pluton), kojima su pridata tri druga metala: cink, mangan, kobalt. Ali su ova skoranja povezivanja moda manje osnovana od starih. ak i ako raspolaemo s malo naunih informacija u pogledu kalaja i gvoa, a ovaj poslednji metal je u najveoj koncentraciji u in vivo uslovima u molekulu D N K , mislimo da ova saglasnost ne predstavlja istu podudarnost. I drugi metali, a ne samo oni pridati planetama, sposobni su da se

69 veu za baze molekula D N K , all p r o m e n e konformacije koje oni izazivaju manje su tipine nego one koje izaziva sedam tradicijskih metala i m o g u da b u d u kvalitativno povezane s p r o m e n a m a koje indukuje jedan od sedam prethodnih metala. M e u t i m , ne t r e b a upasti u zamku htenja da se po svaku cenu poveu rezultati n a u n i h eksperirnenata s tradicijskim podacima. Doista, ova znanja su preneta iz davnih epoha p u t e m inicijatikih lanaca i to uglavnom u simbolinom obliku. U kojoj civilizaciji (kojim civilizacijama) su ta znanja bila precizne (gotovo naune) injenice, ija su delovanja, koliko duhovna toliko i tehnika, bila p o t p u n o kontrolisana? To sa sigurnou ne moemo rei. M e u t i m , tokom istorije koju poznajemo, vidimo da, kako jedna civilizacija ulazi u period opadanja, izvesna znanja bivaju, u prikrivenom obliku, bilo zapisana, bilo upisana u muziku, arhitekturu ili u mitove, da bi bila sauvana u toku perioda opadanja. Svojevrsno, veoma precizno poznavanje ciklusa trebalo je da omogui nekim m u d r a c i m a da predvide ove periode. Tako je u Kini u s m e n u tradiciju Yi jinga, poznavanja zakona promene energije simbolino predstavljene sa 64 heksagrama, kodifikovao kralj Ven D o u (Wen T c h e o u ) , oko 1150. pre n.e. Blie nama, Platon je dao pisani oblik izvesnim podacima usmene tajne tradicije, koji su sezali do Egipta, a preneo ih je njegov uitelj Sokrat. T r e b a primetiti da, samim postojanjem ovih perioda opadanja, podaci, p r e m d a preneseni, vise nisu razumevani u istoj ravni kao u periodima u kojima su ti isti podaci bill otkriveni i korieni, to omoguava slutnju mogue izmene. Tako, u periodu uspona, u kome se zasniva odreena nauka, iji se zakoni, uostalom, kontroliu njenim trenutnim (tehnolokim) korienjem, ako ta nauka potvruje izvesne injenice tradicije, ona ih tada tano osvetljava i ponovo im pridaje njihovo pravo mesto, otkrivajui na drugi nain njihovo delovanje. Ako je, uprkos svemu, u toku prenoenja neka greka promakla ili je dolo do izmene tumaenja, nova nauka je upravo ta koja moe to da otkrije. U ovom trenutku, poto smo tek na prvim stupnjevima ponovnog otkrivanja energetske dimenzije sveta kojom se upravo bave ezoterine tradicije svih naroda, ovi preneti podaci m o g u usmeriti pravac istraivanja ili doneti neku potvrdu, ali ne moemo, bez rizika od greke, hteti da ih nasilno i a priori dovodimo u vezu s podacima eksperimentalnog istraivanja. M e u t i m , tradicijska znanja su ukljuena u globalne,

70
sintetike sisteme, u kojima su svi elementi harcnonizovani, dok u nauci tek poinjemo da razvijamo jedan globaini sistemski pristup. T a k o su najzad mentalno i psihiko ustrojstvo eksperimentatora (premda jo delimino) uzeti u razmatranje kao elementi koji meudejstvuju u sistemu znanja. Svi ovi energetski nivoi stvarnosti, u kojima funkcioniu mentalno i psihiko, vrlo su malo poznati i jo n e m a m o dovoljno fine aparature da ih otkrijemo. Dakle, u torn pogledu je fundamentalno uporediti tradicijske podatke, bilo koji da su, sa skoranjim najpreciznijim podacima nauke, bez unapred smiljenih ideja i bez upadanja u zamku potvrivanja tradicije po svaku cenu, niti u zamku sistematskog odbijanja tradicijskih metoda ispitivanja, p o d izgovorom da se one veoma razlikuju od savremenih metoda.

etvrta glava

M I N I Z O D I J A K U SVAKOJ OD N A I H ELIJA

Vratimo se shemi nizova baza koji primaju signale (blokovi 1, 2, 3, itd.), postavljenih. na periferiji jedra. Broj ovih nizova predstavlja konaan broj koji tek treba odrediti, ali koji je reda desetak nizova. Ovi nizovi baza e zadobiti odreen, specifian oblik, u funkciji metala koji e ih otvoriti. Ove oblike ve p e t godina prouavamo uz pomo raunara, jer izgleda oigledno da oni otkrivaju jednu posebnu osobinu energije. Ove osobine energije opisala je tradicija u okviru onoga to se naziva n a u k o m o brojevima (numerologijom), u kojoj su ti brojevi upravo dovedeni u vezu s oblicima ill figurama koje stvaraju. Svaki broj, kao i svaki oblik koji on ostvaruje (na p r i m e r broj 3 i trougao), pruaju, dakle, informaciju o osobini energije koja deluje na razliitim ravnima. Oblik dvostruke zavojnice D N K postoji samo kada D N K ne funkcionie (kada ne prenosi informacije), drugim reima kada se deli. N a s u p r o t ovome, u toku interfaze, moemo otkriti mnogobrojne oblike p o p u t onih koje smo opisali na slikama 7a i 7b. Vrlo iznenauje otkrie da u ovim oblastima primanja svaki niz baza funkcionie s jednim posebnim metalom. Bakar, na primer, otvara niz AA CA GC AG GT AC CC AA C A G C A G G T A C C C itd., olovo otvara niz C A A G GG CA AG GG itd., a gvoe otvara AT AG AC G G A A A T A G G G A A itd. (tabela I I I ) . M o e m o , dakle, pomisliti da postoji onoliko nizova baza koliko ima metala sposobnih da se fiksiraju za unutranjustranu lanca D N K (metali grupe 2 i 3) ali, u stvari, bili smo u situaciji da pokaemo kako jedan isti niz baza moe koristiti

72
Tabela I I I Nizovi baza D N K sposobni da prime i prenesu signale okoline posredstvom metala ili vibratornih energija metala. NIZOVI PRIMANJA AG OLOVO CA GG TC CINK GVOE ZLATO BAKAR IVA SREBRO SUMPOR

CA AT TT GA AA TA GA CA AT TT

CG AG TC AT TT CA CA GC AG TC

AG TC AC TG AG TC GC GC AG TC AC TG

GG GG AC TG AG TC CG GT AA TA GG GT GT CT AA TA AA TA AC TG GT AC TG

CC GG GG CC CC

GA

metal vrlo blizak onom metalu s kojim on normalno funkcionise. Ako jednu oblast otvara, na primer, srebro, cink, koji mu je vrlo blizak, moe da zauzme mesto srebra i, ono to je znaajno, cink, uostalom, po elijsku ekonomiju funkcionise daleko bolje. M e d u t i m , kada cink dode do niza primanja, on menja binarni niz (010101) koji prenosi informaciju i tako, dakle, menja redosled baza, to e, na primer, d a t i : 001001001, itd. (si. 13). Da bismo objasnili ovakvo ponaanje, smatramo, dakle, da je D N K prvo funkcionisala sa sedam tradicijskih metala, ali da se tokom evolucije, i to upravo zbog nedostatka srebra, ive i zlata, uz vrlo veliku cenu (u torn smislu to je mnogo elija propalo) prilagodila na funkcionisanje s metalima koji imaju bliske ali manje snane ili manje specifine osobine. Ovo smo pokazali stvarajui u laboratoriji uslove u kojima su elije koje su liene izvesnog metala sposobne, po cenu velikog p r o padanja, da naue da se razvijaju pomou vrlo bliskih metala. Uostalom, vrlo je verovatno da je to to je elija bila liena izvesnih metala povezano s osiromaenjem planete u t i m istim metalima. Ovi ogledi su n a m uz to pokazali da se i jedan toksian metal p o p u t kadmijuma moe, isto tako, koristiti otvorenim

73 nizom baza koji n o r m a l n o otvara cink, i na taj nain uvesti patoloku informaciju u lanac D N K , na veliku tetu. elije jer, kao to smo objasnili, ova informacija e biti preneta strukt u r n i m genima i nai e se, dakle, u D N K elija-kerki.

Slika 13. Ilustracija antagonizma izmeu lanova parova esencijalnili metala: Ag/Zn, Cu/Fe. Ag: srebro; Z n : cink C u : bakar; F e : gvode Varijacije niza baza D N K opisane su za par Zn/Ag. Ako na unutranjoj povrini periferije jedra rasporedimo specifine oblasti primanja za razliite metale (si. 14), na taj nain dobijamo minizodijak, u onoj meri u kojoj svaki niz baza, koji odgovara j e d n o m ili d v a m a datim metalima, poseduje, p o p u t astroloskih znakova, svoiu specifinu energetsku osobinu i svoju specifinu informaciju. Celokupna sloenost elije (a posebno jedra, s nizovima primanja) predstavlja osnovu za p r o m e n e poloaja, i, dakle, za orijentaciju u prostoru, kako pokazuje prouavanje mitoze i mejoze. Velika je verovatnoa da postoji dvanaest specifinih mesta (blokovi 1, 2, . . . 12), od kojih svaki sadri izmeu 6

74
i 24 parova baza (kao to su o n e obeleene na tabeli I I I ) . Svaka baza koju smo upisali oigledno poseduje svoj komplement, koji nisrno upisali u tabelu da je ne bismo optereivali podacima, jer se k o m p l e m e n t logiki p o d r a z u m e v a . Podsetimo, uostalom, da je A uvek u p a r u sa T , G u p a r u s C, i o b r n u t o . T a k o , kada oznaimo da je olovo k o d i r a n o s CA AG G G , hoemo da kaemo da je ceo niz, u stvari: CA GT AG TC GG CC

jedro

Slika 14. Shematski prikaz minizodijaka za koji se smatra da je prisutan u svakoj od naih elija. Receptorni nizovi baza predstavljeni su simbolino u izuvijanom obliku i obeleeni brojevima od I do X I I : to su oni koje prepoznaju specifini metali koji e u njih uneti karakteristine konformacione promene. Prenosni nizovi baza simbolino su predstavljeni linijama koje se sustiu u sreditu jedra.

75 Osim toga, na tabeli I I I vidimo da za isto mesto ponekad postoje dve mogunosti. Na p r i m e r : olovo: to e rei da emo nai bilo daje: AG

bilo T C n a mestu broj dva. Celina za olovo, dakle, bilo bilo

T r e b a dodati da ovi nizovi baza tako funkcioniu u datom trenutku, drugim reima da postoji odreeni ritam u oblasti koja je takva da metal u d a t o m t r e n u t k u moe da je prepozna i ovaj ritam e zavisiti od jedinke o kojoj je re. U z m i m o jedan p r i m e r : srebro e se vezati na niz od 18 parova baza: C A G C A G G T C T A C G G C C u deset asova p r e p o d n e . U deset i trideset, imaemo TC na mestu AG na treem mestu i tako r e d o m . M e u t i m , niz, s jedne strane, prepoznajemo jer je tu uvek isti broj baza i jer on pokazuje isti oblik u prostoru (na primer, jedan metal e uvek dati oblik: , a neki d r u g i : ), a s druge strane, jer nikada n e m a vie od jedne ili dve baze koje se u nizu razlikuju. Dakle, ponovo smo imenovali ove nizove baza koji postoje na periferiji jedra u D N K , sline (a ne vise istovetne) ponovljene nizove, jer u njima postoje male razlike koje se izraavaju i u vremenu i u prostoru. Primetimo takoe da oni nizovi koji imaju najmanje parova baza (olovo i kalaj) trpe najmanje promena (tabela I I I ) . Prema zakonu afiniteta, energija, s odredenom osobinom, koju dovodi metal, dostii e mesto primanja koje ima istovetnu energetsku osobinu. Ali, ono to uznemirava jeste to to e metal u najveem broju sluajeva ostati vezan za taj niz baza D N K , dok e se bubrenje, koje on izaziva na lancu vezujui se za te baze, premestiti, ostavljajui lanac netaknut i m posle svog prolaska. Ovde imamo zapanjujuu analogiju sa samom definicijom talasa u fizici: poremeaj koji se prostire. N o , kao to smo videli, ovaj poremeaj dovodi informaciju.

Peta glava

STANJE

SADASNJIH ISTRAZIVANJA METALIMA

NA

DNK

1)

Istraivanja u svetu

U ovom trenutku se u biogenetici ocrtavaju dva velika p u t a istraivanja: Prvi p u t predstavlja traganje za upoznavanjem celog niza baza D N K (dugog oko jedan metar) za svaku ivu eliju., u cilju odredivanja redosleda i popisa nukleotida na nivou njihove prirode i funkcije. Jedna od oiglednih primena ovog puta istraivanja jeste razumevanje naslednih uroenih nedostataka, na p r i m e r otkrivanja kako je protein X izmenjen i zato ne funkcionie (jer je gen X izmenjen, itd.). Druga primena jeste mogunost genetikog upravljanja, to e, izmeu ostalog, dozvoliti da se vaspostavi dobar r e d o sled na nivou gena. J e d n u od nepogodnosti ove primene predstavlja mogunost da se., sluajno ili ak namerno, napravi bilo ta! T a k o , u sluaju penice, mnoge ekipe danas pokuavaju da ona stekne neophodnu genetiku informaciju fiksiranja atmosferskog azota, kao to to znaju da rade mahunarke. Budui da su ponovljene nizove baza konstitutivnog heterohromatina selektori duboko izmenili penica praktino vie nema neispisanih stranica u svojoj D N K uopte nije sigurno da e biti mogue na ovom nivou preraditi njen genom. I to moda vie nee biti penica!. . . D r u g i put istraivanja sastoji se, u torn mnotvu nizova baza, u posebnijem prouavanju onih koji igraju fundamentalnu ulogu u svim etapama elijskog funkcionisanja.

77
Neke od njih smo prouavali, na primer nizove nazvane regulatornim. Ovi nizovi baza su danas dobro poznati i mnogi istraivai ih prouavaju; to su nizovi primanja i prenoenja signala iz okoline elije. 2) Istraivanja ekipe iz Orsea

Naa ekipa i sve ekipe s kojima saraujemo pre su usmerene u ovom d r u g o m pravcu. S jedne strane, prouavamo nizove baza D N K ukljuene u velike dogaaje u ivotu elije, a, s druge strane, metale koji su za njih vezani. Uveli smo jedan p r o g r a m na raunaru da bismo odredili, na osnovu biohemijskih podataka, sve konformacije koje moe imati molekul D N K u specifinoj sredini. Z n a m o da oblik zavisi od sastava (redosleda baza), ali sastav nije dovoljan da se definie oblik. Naime, osobenosti nizova baza dovode do dobijanja raznih vrsta oblika; na primer ovog:

Dakle, postaje sve oiglednije da ne moemo razumeti koji su nizovi ti koji se u datom trenutku koriste, kao ni njihov odnos s oblicima koje mogu poprimiti, ako primenimo samo m e t o d u sistemske analize na celinu koju predstavljaju nizovi baza D N K i sve to ih okruuje. Kada poznajemo datu konformaciju u povlaenom trenutku na odreenom mestu i u odreenoj sredini ( p H , jonska snaga), onda moemo predvideti evoluciju sistema. Ovo istraivanje je u naoj ekipi posebno primenjeno na mehanizam kancera. Pokazivanje kompleksa D N K - m e t a l i , koje naa ekipa za molekulsku biologiju biljaka prouava ve vise godina dovelo nas je do usavravanja novih metoda da bismo pokuali da selektivno unitimo elije kancera.

78 Ove metode, koje se sastoje u korienju izotopa koji emituju Oeove (Auger) elektrone, xasnovane su na hipotezi da su kompleksi D N K - m e t a l i , koji postoje u eliji tumora a razlikuju se od kompleksa DNK-rnetali kod zdravih elija, apsolutno neophodni za ustanovljenje i odravanje tumorskog stanja. Ovo je bilo opisano u sluaju kulture elija tumora kod ivotinja i ljudi koje su bile indukovane bilo virusima, bilo hemijskim kancerogenima. Ako ih liimo metala, kao to su cink ili gvoe, koristei helatane (pikolinsku kiselinu, na primer), kulture t u m o r a umiru, dok zdrave kulture prestaju da se dele i ulaze u stanje neizraavanja (13). Ako spreimo metale sastavne- delove kompleksa DNK-metali da stignu do specifinih nizova baza DNK, ili ako unitimo te iste nizove, nadamo se da emo spreiti preivljavanje elije tumora. N o , praktino je nemogue ivotinju ko;a je nosilac tumora liiti metala, jer e tioneini zdravih elija, to jest njihove metalne zalihe, davati metale susednim tumorskim elijama. Ovi rezultati su doveli istraivae iz laboratorije za molekulsku biologiju biljaka u Orseu i u Institutu Kiri u Parizu do testiranja mogunosti selektivnog unitavanja elija tumora uz korienje jednog izotopa bakra, 6 4 C u . Ohrabrujui eksperimenti su nas podstakli da prouavamo delovanje 6 4 C u na samo razvie ascitinih tumora. Ostvarena istraivanja pokazuju da je mogue izrazito usporiti, ili, kod izvesnog broja ivotinja, zaustaviti rast tumora (14, 15). Rezultati p u n i obeanja koje smo dobili istovremeno u kulturi elija u in vitro uslovima i na mievima nosiocima ascitinih tumora, doveli su onda do prouavanja prenosilaca metala sposobnih da radioaktivni metal dovedu do razliitih mesta DNK da bi ih selektivno unitili. Korienje jednog prenosioca netoksinog za zdrav organizam trebalo bi da n a m omogui da znaajno smanjimo 64 koliinu C u neophodnog da bi se elije tumora unitile da bi razumna koliina ovog izotopa dostigla D N K i tako zaobila lanac prirodnih prenosilaca metala prisutnih u tumorskim elijama.

TREI DEO

OD OSOBINA VIBRATORNIH NOSILACA D O POJMA POTENCIJALA

Prva glava OUVANJE I MENJANJE

U istraivanjima u okviru biologije, panja je esto bila usmerena na oblik ouvanja energetskog potencijala, ali videemo da, u stvari, na genetikom nivou u isto vreme postoje dve suprotne sile, obe neophodne za preivljavanje vrste: jedna je sila ouvanja, druga je sila promene. Genetiari su dugo verovali da je genetiki kod jedne jedinke nepromenjen u toku itavog njenog ivota. Suprotno ovom uverenju, videli smo da molekuli D N K , za koje se mislilo kako niemu ne slue", primaju signale iz okoline i prenose te informacije strukturnim genima. T a k o smo dokazali da genetiki kod, u irem smislu, jedne jedinke moe da trpi promene u odreenim trenucima njenog ivota. Ove dve sile su jasno pokazane na nivou onog to nazizamo visoko ouvanim nizovima b a z a " ; to su nizovi za koje nalazimo da su jednaki s istim t i m nizovima kod vrsta koje su jako udaljene, to znai da oni slue za kodiranje mainerije koja je zajednika m n o g i m ivim biima. Pozitivan vid ovog ouvanja jeste taj da se bia koja su u pitanju mogu ponavljati uprkos promenama uslova sredine. Ali, u torn sluaju, to e biti na tetu njihove evolucije, koja nee moi da se dogodi. Ovo nas dovodi do pomisli da evolucija nizova baza D N K predstavlja sukob dveju suprotnih sila: one koja ima za cilj ouvanje i koja podrazumeva dosta strogo ogranienje okoline, i sile menjanja, koje povlae krajnju promenljivost ponaanja i, u skladu s tim, velike mogunosti prilagoavanja. Reakcije antigen-antitelo predstavljaju karakteristian primer za ovo: ako jedna elija prepoznaje samo izvestan broj stranih tela (drugim reima, tela koja joj odgovaraju), ona 6

82 e biti izvanredno prilagoena na datu okolinu. Tako je ideja krajnjeg ouvanja nizova D N K odbranjiva. To je ono to se dogodilo u skorije vreme sa psenicom. Selektori su uinili da se ona promeni na takav nain da se kvalitet brana i njegov prinos poprave. Zauzvrat, penica vie ne moe da evoluira. K o d mnogih bia postoji jedan promenljiv deo, koji e, uz pomo elementarnih jedinica, moi da stvori vei broj struktura sposobnih da prepoznaju uljeza, bilo da bi ga prihvatile, bilo da bi ga odbacile. Ovo nas dovodi do ideje da iva materija poseduje n a m e r u " , kao to je to govorio M o n o (Monod), ali, isto tako, da ima sposobnost invencije. N o , ova inventivnost nije nuno programirana, u poetku, u nizovima baza D N K , ve je sposobna da to b u d e , na osnovu elemenata slagalice. U torn smislu je mogue procenjivati sposobnost evoluiranja jednog sistema. U stvari, to je sistem neelastiniji, to e odgovor pre biti tipa DA N E . Ako je izmena nedovoljna, sistem ne odgovara (signal ne prolazi); ako je izmena suvie velika, on propada. O b r n u t o , to je sistem razradeniji ili razvijeniji, to e odgovori biti razliitiji u funkciji razliitih. signala. Tako e izmena jaine ili osobine signala prouzrokovati specifian odgovor, uglavnom kvantitativnog tipa, to e izazvati prilagodenost sistema. Na nivou ljudskog bia, jasno je da su ova dva tipa p o naanja uglavnom izmeana. Na jednom kraju imamo kod asti, koji u sluaju uvrede dozvoljava samo odgovor tipa DA N E , koji se izraava dvobojem (uvredili ste me, dakle ili u ja ubiti vas, ili u biti ubijen). O b r n u t o , vidimo da izrazito brza evolucija znanja i tehnologija zahteva neprestano prilagoavanje jedinki. Tako se lako primeuje da to su bia sposobnija za razliite odgovore, to se lake prilagoavaju i preivljavaju promenljive uslove okoline. O b r n u t o , to su vie u zamci krutih drutvenih, moralnih ili ideolokih normi, tim vie drastina promena uslova ivota dovodi u opasnost njihovo fiziko i psihiko zdravlje.

Druga glava

RAZMENE KROZ MEMBRANU

Prerna biolozima, ivot se definie dvema sposobnostim a : sposobnou razmnoavanja i sposobnou asimilovanja. Potrebno je da mainerija D N K moe da funkcionie, drugim reima da prenosi informacije i stvara proteine-enzime i strukturne proteine. Ovo podrazumeva da membrana doputa da u d u osnovni sastavni delovi D N K : fosfati, eeri i elementi koji e omoguiti sintezu baza. K a d membrana ne bi proputala ove elemente da u u , D N K nikada ne bi mogla da se umnoava i da funkcionie. Osim toga, eliji je potrebna energija da bi ove procese pokrenula. D N K tako izdaje naredenja. Na nivou m e m b r a n e primeujemo prekid izmeu spoljanjeg i unutrasnjeg sveta, jer na torn nivou postoji filtriranje i prepoznavanje; tu se sutinski odvija razmena a videemo, uostalom, da u membrani mogu biti prisutni delovi D N K . S obzirom na koncentracije s jedne i druge strane p o lupropustljive m e m b r a n e , odigrae se serija razmena koje e izvestiti o odranju ivota sistema. Premda je membrana sai-

A: elijska membrana

B: jedrove membrane

6*

84 njena razliito, ima isto termodinamiko ponaanje kao D N K , koja deluje preko sistema ienja izmeu stranog tela i jedra. Signali razliite prirode, b u d u i da imaju odreen pravac, frekvenciju i amplitudu, dolaze do membranskih primalaca. Membranski primaoci ih ili odbacuju (zatita, ouvanje), ili ih, pak, putaju da p r o d u i prenose ih do D N K . Na nivou D N K postoji odbacivanje ili prihvatanje (promena, evolucija). U ovom poslednjem sluaju, signal je ponovo vraen membrani koja onda doputa da telo p r o d r e .

Ovi membranski prenosioci odbacie, dakle, izvestan broj tela (zatita) a prihvatie druga tela, menjajui ih. Naravno, pravila na kojima se zasnivaju odbacivanja evoluiraju s vrem e n o m . To je razlog iz koga moemo malo-pomalo da se prilagodimo na h r a n u zasnovanu na hemijskom tovu, dok ljudi ije zemlje jo praktikuju tradicionalnu poljoprivredu mogu da p r o u kroz periode intoksikacije i odbacivanja kada poinju da se, bez prelaznog perioda, hrane zapadnjakom hranom. Sposobnost prilagoavanja jedne elije je zauujua: elija je, naime, sposobna da prepozna strani molekul i da sintetizuje jedan drugi molekul, bilo da bi razloila, bilo da bi odstranila strani molekul. Ali elija nije nikada ranije bila u dodiru s tim hemijskim molekulom koji ne lii ni na jedan drugi, prirodni, do tada poznat molekul: verovatno je da njena D N K ne sadri sensu stricto genetiku informaciju da bi ga prepoznala i odbacila. Dakle, treba pretpostaviti da elija pipa u m r a k u " i inventivno se ponaa. eliju moemo uporediti s nekom vrstom sundera kroz koji prolaze zapleteni kanalii koji se mestimino otvaraju u vidu veih upljina a sve ove strukture natopljene su molekulima

85 vode i jonima. Iz ovog proizilazi da e elijske razmene zavisiti od ove organizacije m e m b r a n a . Karakteristino je da se struktura membrane moe, na optem planu, u velikoj meri uporediti sa strukturom D N K . K o d peptida, kisela i bazna grupa neutraliu se na nivou svojih naelektrisanja, osim na krajevima. Aminokiseline su izgradene od jedne kisele grupe, jedne bazne grupe i od ostatka. Taj ostatak moe i sam biti naelektrisan. U funkicji pozitivnih ili negativnih naelektrisan} a ostataka, imaemo filament koji e moi da privue suprotno naelektrisane jone (+ ili ) i, naravno, molekule vode koji se mogu polarizovati. T a k o dolazimo do pojma dvostrukog elektrinog sloj a prisutnog na nivou svih naih elijskih membrana. Dvostruki elektrini sloj se ovako predstavlja: VODA 2. elektrini sloj JONI 1. elektrini sloj PROTEIN Na primer, protein bogat glutaminskom i asparaginskom kiselinom, aminokiselinama s kiselim ostacima (), privui e + jone p o p u t natrijuma, kalijuma, magnezijuma, itd.

Suprotan primer emo imati s proteinom bogatim bazn i m aminokiselinama:

protein

Svi koloidi se ponaaju na isti nain, drugim reima, u funkciji prisutnih jona i molekula vode, bie naelektrisani dvostrukim elektrinim slojem koji e, na kraju, kontrolisati funkcionalno stanje svih membrana.

86 Na spoljanjoj Strani molekula D N K , fosfati () privlae natrijum, kalijum, Kalcijum i magnezijum ( + ) , ak privlae vodu (hidrofilni su) i odbijaju lipide (lipofobni su). U u n u t ranjosti molekula, baze (bogate azotom) vezane su vodoninim vezama i o n e su hidrofobne i lipofilne.

Jo j e d n o m vidimo da se izraava dvopolnost DNK.

molekula

Slika 15. Ovaj shematski popreni presek predstavlja mozaicko-fiuidni model membranske stxukture (prema Singer-Nikolsonu, ref. 16). Fosfolipidi su predstfivljeni sa svojom polarnom glavom (crni krug) i hidrofobnim lancirna, Globularni proteini su predstavljeni izlomljenom linijom na kojoj postoje elektronegativni i elektropozitivni ostaci.

87 Na drugom nivou, membrana ima istu strukturu kao D N K . U z m i m o , na primer, mozaini teni model membrane (najnoviji model membrane). Ona je sastavljena od fosfolipida (16), s njihovim lipofilnim i lipofobnim polovima, i glikoproteina, koji se, p o p u t ledenih bregova, kupaju u moru fosfolipida (si. 15).

Trea glava

ELIJSKI DINAM1ZAM POJAM POTENCIJALA

Ve smo primetili da se, na nivou membrane, prihvatanje stranog tela (posle prepoznavanja tog tela) odvija preko privlaenja zasnovanih na polarnosti: telo koje treba da p r o e kroz m e m b r a n u privlai drugo telo suprotnog naelektrisanja koje ga prebacuje na drugu stranu membrane. ak na nivou D N K ili na nivou bilo kog drugog hemijskog tela, razmene e se odvijati na osnovu privlaenja suprotnih naelektrisanja. Ta suprotna naelektrisanja stvaraju ono to nazivamo razlik o m potencijala (rp) i ova razlika potencijala predstavlja, dakle, ono to izaziva dinamizam svih elijskih sastojaka, dajui prednost razmeni i kretanju naelektrisanih tela. T a k o je potencijal ono to dozvoljava da se meri energetsko stanje jednog sistema: termodinamiki, on je definisan kao tenja da se obavi rad. Ali ovaj potencijal ponovo nalazimo na m n o gim nivoima organizacije ive materije, poev od privlaenja dva suprotno naelektrisana molekula, pa sve do seksualne privlanosti. Hemijski potencijal

U sluaju jona i naelektrisanih estica govorimo dakle, o hemijskom potencijalu. Hemijski potencijal vode, na primer, objanjava prelazak molekula vode u tlo, zatim apsorbovanje vode korenom, penjanje kroz stabljiku do lia i, na kraju, isparavanje vode u atmosferu. Ovo kruenje vode iz atmosfere (kia) kroz biljku i povratak u atmosferu mogui su zahvaljujui seriji pasivnih prelazaka s vieg potencijala na nii p o tencijal.

89 Na nivou tih razliitih koloida, sve to smo upravo opisali odvija se u toku apsorpcije jedne supstancije. Tako su mnogi prenosioci glikoproteini i peptidi. Fosfolipidi normalno dozvoljavaju prolazak samo supstancijama koje su rastvorljive u mastima. Evo jednog p r i mera koji pokazuje kako jedna hidrofilna supstancija moe da p r o e kroz hidrofobnu m e m b r a n u : jedno pozitivno naelektrisano telo e se prikaiti za negativno naelektrisane ostatke glikoproteina i privueni konglomerat e se prebaciti u unutranjost m e m b r a n e zahvaljujuci jednoj osobini koja je nerazdvojiva od glikoproteina. Ovo se tumai skoro nevidljivim otvaranjem fosfolipida koji putaju uljeza da proe kroz membranu. Vidimo, dakle, da se na nivou procesa prepoznavanja, izmeu tela koje e ui u m e m b r a n u i glikoproteina koji ga prepoznaje, i metala koje prepoznaje molekul D N K , odvijaju vrlo bliske stvari. Na ovom nivou, uostalom, postoji vrlo fina selekcija. Na p r i m e r : alga koja ivi u morskoj vodi proputa samo onu koliinu natrijuma koja joj je neophodna, dok koncentrie kalijum koji, m e u t i m , postoji u malim koliinama u njenoj prirodnoj sredini; meutim, natrijum i kalijum imaju isto naelektrisanje, ali nemaju istu elektronsku strukturu. Da zakljuimo, pozitivna i negativna naelektrisanja prikaena za proteine i eere zavisie od sredine u kojoj se nalaze. M e m b r a n a , dakle, ne doputa da proe bilo ta, i ona sama je polarizovana (s jedne strane je negativna, a s druge pozitivna). Kako ta m e m b r a n a poseduje selektivnu propustljivost, dva fenomena ulaze u igru: raspored naelektrisanja i rastvorljivost ili u lipidima ili, pak, u hidrofilnim glikoproteinima. Na nivou elijske m e m b r a n e postoji razlika potencijala od 90 mv s jedne i druge strane m e m b r a n e (transmembranska razlika potencijala). Varijacije ovog potencijala daju informacije o fiziolokom ili patolokom stanju elije: u trenutku smrti elije, on, na primer postaje jednak nuli. S jedne i druge strane membrane, dakle, postoje suprotna naelektrisanja: elija e tako privui jone i estice neophodne za njeno preivljavanje. Ovo moemo shematski predstaviti: Ako sada tu istu eliju, umesto u serum koji oponaa okoloelijsku sredinu, stavimo u morsku vodu, natrijum e

90 promeniti redosled naelektrisanja i prenoenje jona e biti izmenjeno. U z m i m o drugi p r i m e r : stavimo neku eliju u posudu s vodom: elija je, dakle, liena razlike potencijala koja se normalno stvara u ivom tkivu. Ovo odsustvo razlike potencijala

ini da svi metaboliti i joni metala izlaze iz te elije, i ona umire. Ako se tada propusti struja jaine preko sto hiljada volti, ime se ponovo stvara razlika potencijala ive sredine, elija ponovo postaje iva. Nain na koji voda, joni i svi metaboliti krue, prouzrokovan je, dakle, postojanjem gradijenta potencijala, drugim reima postojanjem razlika naelektrisanja koje imaju razliite relativne vrednosti. Ta ista razlika potencijala jeste ona koja e pokrenuti procese prepoznavanja izmeu D N K i metala, ill izmeu proteina i nekog metala. Vidimo da je ivot zavisan od ukljuivanja ovih razlika potencijala na razliitim nivoima organizma. Ove razlike potencijala stvaraju bioloke ritmove koji e, manje ili vie, odraavati kosmike ritmove. Svaka elija, je, dakle, strukturirana u funkciji razlike potencijala koja postoji na Zemlji ili u Sunevom sistemu. Ako se razlika potencijala moe generalizovati kao tenja ka premetanju neke strukture, ovaj pojam se ne primenjuje samo na prenoenje materije, ve i na prenoenje energije. Sunce, na primer, oslobaa veliku razliku potencijala koja e se materijalisovati u biljkama tokom fotosinteze: fotoni oslobaaju razlike potencijala koje e biti pretvorene u hemijsku energiju.

91 T a k o dolazimo inioca razmene. do pojma polarnosti kao fundamentalnog talasa) dostigne neku

K a d a foton (estica svetlosnog biljku, dobijamo reakciju fotosinteze: +6O2.

Ova formula n a m pokazuje da se, zahvaljujui energiji fotona, molekul vode cepa, isto tako kao to se svetlosna energija pretvara u hemijsku energiju. D o k u hloroplastima energiju fotona hvataju razliiti prenosioci, jedan deo ove energije je uskladiten u jedinjenjinaa zvanim jedinjenja s vezama bogatim energijom; to je sluaj sa A T P (adenozin trifosfat). Tako, umesto da ima nagli prinos energije, to bi nosilo rizik da se ova raspri u toplotu, elija u m e da ovu energiju uskladiti, da bi mogla da je ponovo raspodeli kada joj je to potrebno. To je ono to je Sent-erija (Szent-Giorgi) navelo da kae kako elija rasporeuje energiju na sitno". Kvantitativne analize razliitih molekula metala, itd., daju samo statiku viziju onog to se odigrava u eliji. N a suprot ovome, merenje potencijala e nam omoguiti da opiemo tenje estica ili naelektrisanih molekula da se premetaju ili da ostanu u ovom ili onom delu elije. T a k o , merenja potencijala i razlika potencijala pruaju dinamiku viziju elijskog funkcionisanja izvetavajui o nainu razmene energije i materije, eventualno o ritmovima kojima su iva bia podreena. Dakle, vidimo da koncept potencijala sintetiki opisuje sistem sila kome su p o d r e e n i molekuli i bia prisutna u razliitim sredinama, od zemlje do vazduha, ne zaboravljajui iva bia. Na ovaj nain takode moemo da predvidimo evoluciju tog sistema sila u funkciji promena sredine.

Vibratorni

potencijal

Vibracije, koje se karakteriu svojim pravcem, frekvencij o m i amplitudom, takoe predstavljaju manifestaciju jednog sistema sila, ali su sile koje su u njega ukljuene promenljive. O n e prate jedan karakteristian ritam kroz sazvuje s naim sopstvenim vibratornim strukturama. Re je o vibratornom potencijalu koji, u sluaju ivih elija, predstavlja deo elij-

92 skog potencijala. Uspostavlja se suptilna ravnotea izmeu materije i energije. Razliiti oblici energije oivljavaju" ivu materiju: taj vibratorni potencijal je potinjen procesima regulacije koji zavise od stanja vibratornih nosilaca u sazvuju s energijama nieg i vieg nivoa od nivoa energije prouavanog sistema.

 E T V R T I DEO

VIBRATORNE E N E R G I J E

Na poetku XX veka, mnogi autori su pokazali da je ivi organizam, ma koliko bio jednostavan, sposoban da reaguje kao sakuplja i odailja talasa (17). T a k o neke ivotinje i biljke odaju svetlosna zraenja (svetlei crvi, gljive, mikroorganizmi . . .) a svi ivi organizmi emituju toplotu. eliju moemo smatrati elementom elektrinog oscilirajueg krunog toka obdarenog kapacitetonx, samoindukcijom i elektrinim otporom (18). O n a je sposobna da vibrira na vrlo visokoj frekvenciji oscilovanja koja moe da se menja u funkciji konstanti jonske mikrosredine. Videli smo veliku ulogu koju igraju koloidi (proteini, nukleinske kiseline, polisaharidi) i metali u ostvarivanju ovog energetskog stanja. Na vibratornom nivou, ivot e, dakle, proisticati iz dinamike ravnotee izmeu uticaja primljenih i uticaja emitovanih talasa: s t i m to je medudejstvo dva tipa talasa potpuno zavisno od prirode vibratornih nosilaca koji ine eliju a posebno od prirode nizova baza D N K . Energetska ravnotea jedinke zavisie u prvom redu od stalnog odravanja ove oscilatorne ravnotee svih elija koje je sainjavaju. Ako se pojavi neka oscilatorna neravnotea, ako se ona odrava, ako nije ispravljena, ako zahvati vibratorne nosioce bitne za ivot, organska materija e, sa svoje strane, biti izmenjena. To e dovesti do izmena u funkcionisanju elije i na kraju do smrti. N e m o g u e je definitivno promeniti telurska zraenja zemlje i izmeniti prirodu i jainu kosmikog zraenja. Nasuprot ovome, mogue je delovati na oscilatornu ravnoteu elija da bi se mogao, u funkciji frekvencije i amplitude nji-

96 hovih vibracija, ispraviti uticaj telurskih zraenja i kosmikih tokova i ponovo postepeno uspostaviti ravnotea. U toku naih istraivanja, primetili smo da nije neophodno da postoji neki metal u lancu D N K ; u stvari, dovoljna je vibratorna energija metala. Malo-pomalo, ona e biti preneta do konanog mesta delovanja. Moemo, dakle, imati metal ili, jednostavno, njegove vibratorne energije prenesene na neki odgovarajui nosilac i dobiti isti rezultat. U toku evolucije smo se, bez sumnje, sve vise i vise oslobaali materijalnih prinuda. U stvari, mogue je da je naa D N K nekada mogla da funkcionie sa srebrom, olovom i kalajem, a da ti metali ne b u d u toksini za eliju. Ovi vrlo kompaktni metali su na t i m atomskim nivoima danas toksini. Jedan delikatan p r o b l e m koji se pred nas postavlja jeste problem granice detekcije naih aparatura. S dovoljno osetljivim aparatom, sposobni s m o da otkrijemo jednu esticu metala na bilion molekula rastvaraa. Ali vibratorna energija dokazuje da je metal, u stvari, posredovao na drugom nivou, udaljenom od m e t e koju smo posmatrali. M o r a m o pozvati u pomo tehnike detekcije koje su mnogo osetljivije, sposobne da otkriju vibratorni otisak nekog metala a ne samo sam metal. To nas je navelo da napravimo razliku izmedu pojma vibratornog nosioca i pojma vibratorne energije, budui da je nosilac ono to ulazi u vibraciju pod dejstvom specifine energije. U ovom odeljku e se videti kako smo mogli da pokaemo razliite vibratorne energije, koje ranije nisu mogle biti otkrivene, pomou tehnika koje deluju na drugom nivou stvarnosti.

Prva glava

VIBRATORNI NOSILAC I VIBRATORNA ENERGIJA

iva materija je sainjena od dvojnih funkcionalnih jedinica. Re je o dva medusobno zavisna elementa: o vibratornom nosiocu, koji je primalac specifine vibratorne energtje. Tako dobijamo p a r : V N + V E . Na materijalnom nivou: vibratorni nosilac moe biti, na primer, neki koloid-enzim, glikoprotein koji ulazi u sastav elijske membrane, nukleinske kiseline p o p u t D N K ili R N K , fosfolipidi, itd., ili neki molekul jednostavan poput molekula vode. Na energetskom nivou: skala vibracija koje moemo okarakterisati njihovim pravcem, frekvencijom (brojem pulsacija po pravcu) i amplitudom (P, B, A) stupa u akciju i oivljava" gore definisane vibratorne nosioce. T a k o funkcioniu sva naa ula: duine talasa odredene frekvencije i amplitude pokreu funkcionisanje specifinih primalaca u oku, u h u , u ulnim kvricama za ukus, itd. Istraivanja zvuka i svetlosti se nastavljaju ne dovodei u pitanje ureenje kosmosa i ustanovljena miljenja. Na nesreu, sve e biti sasvim drukije kada pokuamo da generalizujemo prouavanje parova (VN/VE) u ukupnosti nivoa vibracija. Naunici napadaju sve to kao paranormalno, sredstva javnog informisanja se uzbuuju, p r s t o m se ukazuje na n e n o r m a l n e " koji se usuuju da prouavaju ove marginalne stvari. Jo malo, pa bi ih gomila na lomau . . . U stvari, videemo da postoje univerzalni zakoni koji omoguavaju da se pokae kako su razliite porodice vibratornih nosilaca koje u ovom trenutku postoje na zemlji pod7

98 reene vibratornim energijama koje moemo razvrstati i kvantifikovati isto tako racionalno kao i njihove materijalne nosioce. Iz ovoga proizilazi da ono to je bilo odbaeno kao iracionalno, nevidljivo ili ak magino, zaista moe biti t u maeno kao racionalno, vidljivo i razumljivo poev od onog trenutka u kome je tehnika za njihovo merenje osvojena. Prouavanje osobina parova VN+VE

Jedna odredena kategorija vibracija je sposobna da oivi jednu porodicu odredenih vibratornih nosilaca. Drugi tipovi vibracija e biti nedelatni ili tetni. Moemo rei da u sluaju ive materije jedinice VN + + V E ine osnovni element ivota. Ako je jedan od osnovnih sastavnih delova ovog para izmenjen, ako je loeg kvaliteta ili oteen, celina nee harmonino funkcionisati. Tehnike p o p u t Raman-laser spektrofotometrije za vodu, ili tehnike prouavanja razmene energije makromolekula p o p u t D N K , dozvoljavaju da se bez dvosmislenosti odrede osobenosti tako definisanih parova. Ove osobine su upravo okarakterisane pojmom emergencije: drugim reima, osobine para nisu zbir osobina sastavnih delova jer, osim nih, u razmatranje treba uzeti meudejstva koja mogu postojati izmeu sastavnih delova. Tako je par V N + V E vie od zbira VN i VE. Sve do sada koriene tehnike za proveru jednog proizvoda ukljuuju ili samo osobine VN ili samo osobine VE. Na ovaj nain ne moemo sagledati prave mogunosti datog proizvoda. ak e i statistiki testovi imati malu vrednost sve dok se ne u z m u u obzir globalne kvalitativne osobtne para VN+VE. Par VN+VE primenjen na prouavanje indukcije kancera

Problem kancera, njegovog otkrivanja, zatite od njega i izleenja postavlja se upravo na ovom nivou. 1) Prvo, izvesne promene koje tetno deluju na vibratorne energije pripremie teren za tumorsku transformaciju (ove promene moemo na razliite naine meriti).

99 2) Ako se taj teren, ije su vibratorne energije izmenjene, dovede u vezu s podstrekaem kancera, nastae novi topoloki raspored, posebno na nivou D N K . Taj podstreka kancera moe biti vrlo razliite prirode. Ako se tetne vibracije energije odravaju, elije postaju tumorske. Kancer se tada nastanjuje u materiji, drugim reima u vibratornim nosiocima. T e k u torn Trenutku se on moe otkriti metodama analize koje se danas primenjuju, dok e njegova specifina vibratorna energija moi da se otkrije mnogo ranije metodama koje deluju na energetskom nivou. Sistemi odbrane organizma pokuae da odbace strane elije. T a k o vidimo da kada su primljene informacije izmenjene, ova patoloka izmena e se postepeno prenositi i uspostavie se novi red u itavom organizmu. Da bi se postiglo trajno ozdravljenje, tada nije dovoljno unititi zahvaene vibratorne nosioce, kao pri iskljuenju nekog aparata, jer e se, malo-pomalo, p o d pritiskom ponovljenih stresova, bie iscrpsti. U stvari, treba izmeniti sam teren koji prua sve uslove sredine za delovanje tetnih energija. K o n t i n u i r a n a posmatranja su pokazala da postoje ,,kancerogene k u e " , drugim reima da e na nekim mestima na kojima su vibratorne energije tetne iz razliitih razloga (telurski talasi, talasi koje emituje oblik kue, itd.), srazmerno nenormalan broj stanovnika takvog mesta podlei kanceru i to u relativno kratkom vremenu (19). T a k o izgleda da je od prvobitne vanosti da se, kad se shvati delovanje tog para V N + V E , upotrebe metode ranog otkrivanja, koje dozvoljavaju da se vibratorne energije tumora otkriju pre nego to se kancer nastani u materiji. O n d a je mogue delovanje p u t e m vibratornih lekova, ispitanih n a nivou para V N + V E .

7*

Druga glava

RAMAN-LASER I P E T VRSTA VODE

U odeljku u kome se specifinije razmatraju dva genetika koda, esto smo navodili vodu kao posrednika u energetskim procesima. N a i m e , voda ima primordijalnu vanost u svemu ivom. Ne treba zaboraviti da je nae telo izgraeno od 8 0 % vode. Voda je ukljuena u veinu hemijskih procesa. Peptidna veza se uspostavlja gubitkom jednog molekula vode (veza kiselina-baza koja dovodi do obrazovanja aminokiseline). Od svih sastojaka koji se mogu nai u ivim tkivima, vode ima najvie, osim u kostima i glei. Voda je neophodna za metaboliku aktivnost, jer se svi fizioloki procesi odvijaju u vodenoj sredini. Ona takoe odstranjuje neke materije iz elije. Zbog svog visokog toplotnog koeficijenta, ona apsorbuje toplotu i ublaava suvie nagle promene temperature u eliji. Ali voda naroito poseduje jednu posebnu elektrinu osobinu: u funkciji raspodele suprotnih naelektrisanja u m o lekulu, ona reaguje kao dvopol. Ona je polarizovana (si. 16). Postoji, dakle, viak negativnih naelektrisanja u blizini atoma kiseonika, i viak pozitivnih naelektrisanja u blizini atoma vodonika; to je ono to ovom molekulu omoguava da se vee kako za pozitivno tako i za negativno naelektrisane proteinske grupe. Sve do otkrivanja tako osetljivom tehnikom kakva je Raman-laser spektrofotometrija, mislilo se da postoji samo jedna vrsta vode. Raman-laser spektrofotometrija omoguava da se meri stanje vibracije elektrona s odreenim frekvencijama. Ova metoda je pokazala da se voda moe nalaziti u p e t stanja. Ona, naime, moe biti monomer, dimer, trimer, tetra-

101

a)

b)

c)

Slika 16. a) M o l e k u l vode koji i z m e u dva vodonikova atoma i m a ugao od 105. A t o m kiseonika je predstavljen crno. U ledu ugao nije 105. U tekuoj vodi dolazi do izmene s j e d n e i d r u g e strane ugla od 105. b) R a s p o r e d + i naelektrisanja na molekulu vode. ) Obrazovanje vodoninih veza simbolino predstavljeno strelicama i z m e u nekoliko molekula vode.

102 mer ili pentamer. Tako se u ai vode nalaze dve, tri, etiri ili pet pomeanih vrsta vode; neke vode e, m e u t i m , sadravati vie trimera, na primer rosa i olujna voda. D r u g e e sadravati vie pentamera, kao to je to sluaj sa vodama i z rezervoara, kakve su esmenska voda ili led. T r i m e r n a voda je, po svoj prilici, najaktivnija na biolokom nivou. To je takoe jedina voda koja stvara strukture pravolinijskog tipa. T a k o , kada pijemo esmensku vodu, nae elije su te koje e dati energiju za obogaivanje meavine trimernim sastojkom.

Voda je spojnica koja povezuje sve molekule u ivoj materijj. Ona je ta koja e svoju energiju preneti svemu sa ime se susretne, ali ne u bilo kojim uslovima: na jonskom nivou i na nivou razlike potencijala potrebna joj je ujednaena sredina. N a i m e , te male niti (koje se ne povezuju jedna s drugom) vezae se za makromolekule o kojima smo govorili a koji su obdareni koloidnim osobinama. Evo primera jednog proteina izgraenog od aminokiselina ( A K ) :

protein

103 Molekul vode e preneti svoje osobine koloidima u in vitro i u in vivo uslovima. To je, dakle, molekul koji se najlake zamenjuje, u d o b r o m i u loem smislu, jer on uva svoje osobine ili stie nove u skladu s nainom na koji cirkulie. T a k o smo mogli da pokaemo da D N K bez metala ima iste osobine kao D N K koja sadri metal ukoliko je voda koja do nje dolazi preuzela energiju tog specificnog metala. Voda je tako prenela vibratorne energije specifinog metala na D N K , koja e se ponaati kao da taj metal sadri. K a d a homeopati ili magnetizeri dinamizuju vodu, oni je obogauju trimerima. Ako ovu vodu dajemo biljci ili nekom koloidu, osobine vode e biti sauvane. U sluaju biljaka, njeno delovanje je vrlo lako posmatrati jer voda znaajno poveava rast biljke i indukciju cvetanja. Efekat Raman-laser spektrofotometrije dobijamo kada neku supstanciju osvetlimo laserom koji ima monohromatsko zraenje. Iz ovog proizilazi sudar molekula supstancije i fotona svetlosti: tako prisustvujemo meudelovanju svetlost/ /materija. K a d a sudar nije elastian, meudelovanje se odvija uz r a z m e n u energije i frekvencija rasejane svetlosti se razlikuje od frekvencije upadne svetlosti: to je efekat Raman, tako nazvan p r e m a imenu istraivaa koji je ovaj fenomen otkrio 1928. godine. Efekat R a m a n omoguava da se upoznaju tri inioca koji odreuju osnovne vibracije jednog molekula: masa a t o m a ; priroda i tip veza atoma; simetrija molekula. Efekat R a m a n je tako u direktnoj zavisnosti od molekulske grae kroz koju prolazi upadna svetlost. Ova molekulska struktura je neprekidno oivljavana pokretima prenoenja, k r u n i m kretanjem ili vibriranjem atoma koji je sainjavaju. Ova metoda se posebno koristi za prouavanje strukt u r e homeopatskih supstancija i njihovog usklaivanja s molekulima rastvaraa. Idealni rastvara je voda, ija je jednostavna struktura poznata. Istovremeno prisustvo razliitih grupa polimera daje vodi njenu sasvim posebnu strukturu koju u svakom trenutku m o g u izmeniti razliiti fiziki i hemijski faktori tesno povezani s termodinamikom ravnoteom sredine.

P E T I DEO

RADIESTEZIJA

Re radiestezija dolazi od latinske rei radius, to znai zrak, i od grke rei esthesia, to znai osetljivost. Radiestezist, dakle, moe biti okarakterisan kao n e k o . k o je osetljiv na talase ili vibracije koje emituje svako telo, bilo ono vrsto, teno ili gasovito. U p o t r e b a radiestezijskih ralji, smatrana vetinom rabdomancije, bila je poznata od najstarijih vremena. T a k o , nekoliko hiljada godina p r e nae ere, Kinezi su se sluili raljama, posebno pri traenju podzemnih voda. Radiestezijski visak, kao i ralje, predstavljaju samo pojaivae reakcija Ijudskog organizma. Radiestezija, dakle, moe biti definisana kao skup tehnika koje omoguavaju da se otkriju i m e r e talasi" (ili vibracije") bia ili predmeta, zahvaljujui njihovom delovanju na ljudski organizam. Ova definicija o d m a h otvara dva p r o b l e m a : kakva je priroda vibracija koje emituju dati p r e d m e t i i kakve reakcije vibracije izazivaju u organizmu, omoguavajui da ih jedne od drugih razlikujemo i da ih ak koliinski odredimo? Ove tehnike se koriste ne samo za traenje podzemnih voda i mineralnih i naftnih nalazita ve, isto tako, i za opisivanje fiziolokog a naroito patolokog stanja nekog ivog bia: biljke, ivotinje i oveka. Otkrivanje se moe izvoditi direktno na datom predmetu ili biu, ali se takoe moe praktikovati na daljinu, uz neka pomona sredstva: geografske karte, fotografije, kosu. rukopis, itd. Osetljivost otkrivanja esto vise p u t a premauje stepen osetljivosti najsavrenijih aparatura. Mnoge su hipoteze bile iznete u pokuaju koherentnog objanjenja radiestezije, a naroito u pokuaju racionalnog

108 tumaenja njenih zaprepaujuih uspeha koji pridonose njenom uporeenju s prorokim tehnikama. Iz ovoga su proistekle m n o g e nesuglasice koje su vezane s dve sledee mogunosti: ili je radiestezija za dobar korak ispred savremenih n a u n i h disciplina ili je ona, pak, obmana i arlatanstvo jer izgleda da ju je, u ovom t r e n u t k u , nemogue racionalno objasniti? Da bi se na ova pitanja odgovorilo, pokazaemo da sve zavisi od nivoa stvarnosti koji analiziramo. T a k o je jasno da svim hiperspecijalizovanim granama naunih disciplina, a posebno biologiji, nije dostupan nivo sintetike vizije koji se jedino moe dosegnuti metodama analize sistema. One imaju samo deliminu viziju predmeta koji prouavaju i praktino im je nemogue da ujedine svoje rezultate u koherentnu viziju sveta, bilo kakva da je ona. N a s u p r o t tome, radiestezija, kao i astrologija, u svom originalnom znaenju, zasnovane su na metodologijama sistemske analize koje upravo o m o g u avaju da se predvidi kako se analizirani sistem moe razvijati, uzimajui u obzir njegovo stanje u d a t o m trenutku, njegovu istorinost i njegove potencijale. U sluaju same radiestezije, videemo da je to vrlo razraena metodologija koja omoguava da se izvanredno precizno opie primanje i prenoenje vibratornih energija na dati vibratorni nosilac i to u skali vibracija, frekvencija i amplituda odreenih za razmatrani sistem. P o s t u p n o emo opisati pokazivanje vibratornih energija p o m o u tehnika radiestezije, objanjenja koja iz toga p r o izilaze, a sve te podatke suoiemo sa injenicama radiestezije opisanim u bibliografiji.

Prva glava

POKAZIVANJE PRIMORDIJALNIH ENERGIJA TEHNIKAMA RADIESTEZIJE

1) Gole injenice Ispitujui emitovanje iz svakodnevnih stvari, poput eera, aspirina, metala, itd., opisaemo vrlo jednostavne oglede koje na njima moemo izvriti pomou klasinog radiestezijskog viska. Da bismo ovo uradili, potrebno je da na listu hartije opiemo krunicu i da je podelimo na etiri jednaka odeljka p o m o u dva prenika koji su jedan u odnosu na drugi postavljeni p o d pravim uglom. Postavimo se nad taj list hartije drei visak u desnoj ruci (ili levoj, ako smo levoruki) iznad centra krunice. U uslovima nazvanim standardnim, kada leva ruka nije blizu nekog predmeta ili bia koje emituje, pokret viska je ujednaeno pulsiranje napred-natrag u skladu s karakteristinim ritmom date osobe. U izvesnim sluajevima, standardni pokret je kruan; izgleda ak da izvesne osobe nisu sposobne da se slue radiestezijskim viskom. Da bi se ispitalo emitovanje vibratornih energija ivog bia, supstancije ili oblika (rukopisa, simbola . . .), dovoljno je da se kaiprst leve ruke (ili desne, ako smo levoruki) u p u t i ka predmetu, na daljini od 0,5 do 1 centimetra od tog predmeta, zadravajui visak u desnoj ruci iznad krunice. Sve p r o m e n e kretanja viska koje emo tada primetiti poticae od zbira dva tipa energije: one koju daje standardni pokret i onih koje emituje ispitivani p r e d m e t ; tako se mogu pokazati etiri osnovna pokreta: zaustavljanje, pulsiranje u odredenim pravcima, kruenje i opisivanje elipsi.

110 a) Zaustavljanje viska

Usmerimo levi kaiprst ka paretu eera. Pokreti viska se usporavaju i zavravaju se zaustavljanjem pulsiranja ili okretanja. Ovo zaustavljanje moe biti simbolino predstavljeno takom. Ovaj rezultat se dobija sa supstancijama koje ne hvataju metale, takozvanim nehelatantnim supstancijama. Ovo zaustavljanje ne odgovara odsustvu emitovanja energije od strane ispitivane supstancije. U stvari, emitovana energija ili sistem ukljuenih sila suprotstavlja se sistemu sila koji je dovodio do toga da visak pulsira napred-natrag. Ovaj sistem sila moemo meriti uporeujui ga s nekim referentnim sistemom. b) Pravolinijska pulsiranja

Upravimo kaiprst ka zlatnom ili srebrnom prstenu. Prvo, kao u p r e t h o d n o m ogledu, primeujemo zaustavljanje radiestezijskog viska, a zatim on ponovo uspostavlja svoje pulsiranje u vise pravaca (6 za zlato, 9 za srebro), naizmenino sa zaustavljanjima za svaki pravac. Poto je opisao itav krug, visak ponovo uspostavlja pulsiranje u prvom pravcu. Ove razliite pravce moemo simbolino predstaviti linijama koje se sve seku u jednoj istoj taki: u centra krunice. Ove p r a volinijske pulsacije indukuju metali i soli metala, bilo da su u kristalnom stanju ili su rastvoreni. Uopteno govorei, pravci pulsiranja sutinski zavise od katjona i od same osobe. Broj i amplituda pulsiranja u datom pravcu zavise i od anjona, od razblaenja soli metala i od p r i r o d n e " ili neprir o d n e " prerade koju je metal pretrpeo. Promene broj a pulsacija u svakom od pravaca posebno su spektakularne u sluaju homeopatskih preparata i u svim sluajevima dinamiziranih" rastvora. Pravci pulsiranja, kojih uvek ima 12 na broju, karakteristini su za osobu koja vri ogled: oni su u korelaciji s njenom pravom" astralnom t e m o m koja i sama zavisi od genetikog naslea. U prvoj proceni, analiza s radiestezijskim visk o m navodi na pomisao da postoje samo dve kategorije m e tala: oni koji izazivaju samo jedno skretanje viska i koji posebno obuhvataju bazne, bazno-zemljine metale, litijum, itd., i oni koji izazivaju vei broj skretanja viska. Ovi poslednji su

111 tipino alhemijski metali: P b , Sn, F e , Au, Cu, Hg, Ag, Sb i neki d r u g i : Z n , Cd, M n , N i , Bi, P t , itd., iji broj skretanja ide od 3 do 12. c) Visak opisuje krug

Ispitajmo sada neku supstanciju poput aspirina, koji predstavlja helatantnu supstanciju, salicilnu kiselinu, koja u uobiajenom apotekarskom preparatu ne sadri vezane metale. Visak opisuje krug koji e se, zavisno od osobe, kretati bilo u smeru kretanja kazaljki na casovniku, bilo u suprotnom smeru. Nainimo dodatni ogled povezujui oglede b i c, i pribliimo sada palac metalu iz ogleda b: videemo da se krug postupno pretvara u elipsu iji e pravac sada biti prvi pravac ispitivanog metala. I r e d o m emo videti 6 elipsi za zlato i 9 elipsi za srebro. I posle jednog celog kruenja ovog maginog toka", poeemo ponovo. U ovom ogledu emo, u stvari, u sebi ostvariti sintezu dva tipa energije, koje emituju aspirin i ispitivani metal. d) Visak opisuje elipsu

Ova elipsoidna kretanja se dobijaju s helatantnim molekulima koji su vezali metal. Pravac ose elipse e nam odrediti i metal i vibraciju ukljuenu u ovu energiju. Uglavnom se radi o prvoj vibraciji metala. D v e dodatne informacije o frekvenciji i amplitudi vibracije date su n a m veliinom ose elipse i brojem elipsi u d a t o m pravcu. Kada je metal tako vezan za helatantni molekul, on skree visak samo u jednom pravcu, dok je u stanju metala ili jona mogao da ga skree sve do 12 pravaca. 2) Objanjenje Ovi elementarni ogledi pokazuju da pokreti i skretanja radiestezijskog viska nisu sluajni. Oni se pokoravaju strogim zakonima, u redosledu kao to to ilustruje 12 skretanja line reetke (sl. 17). Ako uspemo da koliinski odredimo pomeranja viska, ona e postati korisna u opisivanju karakte-

112 ristike vibratornih energija koje emituje ispitivani p r e d m e t . Videli smo da mogu biti koriscena tri merila da bi se opisalo skretanje viska: priroda i broj pravaca P 3 broj B i amplituda

Slika 17. L i n a reetka etiri pravca s u m p o r a : 1, 2, 3, 4 dobijena su sa s u m p o r o m ili alhemijskim simbolom sumpora, O s a m pravaca ive: a, h, c, d, e, f, g, h dobijeni su sa ivom ili alhemijskim s i m b o l o m ive,

A pulsacija (ili kruenja ili eliptinih kretanja) u svakom od pravaca. T a k o e moemo da izmerimo vreme neophodno za svaku operaciju, ne zaboravljajui pri tom i vreme zaustavljanja izmeu svake p r o m e n e pravca.

Druga glava

OSOBINE VIBRATORNIH ENERGIJA

1) s

Analiza vibratornih

energija

Svako telo se na vibratornom nivou moe okarakterisati tri kvantitativna i kvalitativna merila: pravcima vibracije (P) frekvencijama vibracije (B) amplitudama vibracije (A)

T a k o n a m skraenica PBA omoguava da telo odredimo na vibratornom nivou (tabela IV). Pravaca vibracije ima 12 i u prostoru su ujednaeno rasporeeni po segmentima kruga od 30 (si. 17). Na osnovu merenja izvrenih na dva jednostavna tela, sumporu i ivi, nazvani su: 1, 2, 3, 4 i a, b, c, d, e, f, g, h. etiri pravca sumpora se isto tako dobijaju sa spermatozoidima, medom, K o h o v i m bacilom, mikrobima venerinih bolesti i kancerom. Osam pravaca ive se dobijaju s jajnom elijom. Na ovih 12 pravaca moemo dodati tri dodatna pravca koji odgovaraju, s jedne strane, krunim vibratornim energijama (smer kretanja kazaljke na asovniku i smer suprotan kretanju kazaljke na asovniku) a, s druge strane, energijama koje u prostoru koji je podesno obeleen ponitavaju druge vibratorne energije i koje su suprotnog smera od njih. Frekvencije vibracija su isprekidane i mogue ih je koliinski odrediti. M o g u biti izraene brojem vibracija u sekundi, u minutu, itd. Broj pulsacija radiestezijskog viska po pravcu vibracije povezan je s ovim frekvencijama na logaritamskoj skali; na organizam je taj koji preobraa inicijalne frekvencije u linearno povezane pulsacije: 8, 16, 24, 32, 40, 56, itd.
8

114

Amplitude vibracije izvetavaju o nainu kruenja energije izmeu sastavnih delova razmatranog sistema. U sluaju ive materije, one su u m e u s o b n o m odnosu s p r o m e nama energije ukljuene u toku Ustanovljenja ili nestanka palindromnih struktura D N K . TABELA PBA IV

Definicije PBA

P: pravci vibracije; 12 4 : sumpor 8: iva B: broj pulsacija po pravcu frekvencije vibracije 8: fizicko telo 16: eterino telo 2 4 : astralno telo 32: mentalno telo 4 0 : kauzalno telo 4 8 : spiritualna dua 56: boanska dua A: amplituda vibracije palindrorni D N K magicni 2) Tehnike koje se kvadrati mogu koristiti

korelisani

Da bi se merile vibratorne karakteristike ispitivanih predmeta i bia, mogu se upotrebiti rnnoge dopunske tehnike. Izbor tehnike e zavisiti od prirode ispitivanog p r e d m e t a : analiza i tumaenje dobijenih rezultata treba da vode rauna o karakteristikama vibratornog nosioca upotrebljenog da bi one bile izmerene. U izvesnim povlaenim sluajevima, mogue je preneti vibratornu energiju datog sistema nekom drugom nosiocu, vodi na primer, to esto olakava njeno merenje.

115 T e h n i k e koje je koristila naa ekipa podrazumevaju, dakle, kristalizacije osetljive na bakar hlorid gde je nosilac proteinskog tipa (koloid), elektrobiofotografiju (koe, ivice lista), Raman-laser spektrofotometriju (voda), termodinamika prouavanja nukleinskih kiselina ( D N K : koloid) i tehnike proistekle iz radiestezije (onda je ukljuena itava jedinka). U svim ovim tehnikama, molekulsko stanje vode je osnova svih fenomena: problem je u tome koji su inioci sposobni da izmene molekulsko stanje i u kom pravcu. U sluaju tehnika radiestezije, ija je osetljivost veoma velika, jasno je da se bar tri prepreke moraju odstraniti: ukrtanje vibracija koje su strane prouavanom sistemu, promena energetske sfere u toku eksperimenta i mentalna kontrola. Prva prepreka postavlja probleme na razliitim nivoima a ne samo na nivou tehnika radiestezije. Naime, praktino je nemogue u svakom trenutku odstraniti vibracije kosmikog i telurskog porekla koje mogu da se u prouavanom sistemu ukrtaju s karakteristikama vibratornog nosioca. Dakle, neophodno je proceniti njihovo uee u analiziranoj pojavi i zatim eksperimentisati u najpovoljnijim trenucima, drugim reima u trenucima u kojima se vibracije najmanje ukrtaju. Radiestezijski visak predstavlja samo pojaiva vibracija koje eksperimentator prima i prenosi, u razliitim delovima svog organizma. T a n o s t rezultata e zavisiti od pouzdanosti primanja i prenoenja signala koje emituje prouavana struktura. U sluaju gore opisanog ogleda, vibracije koje emituje predmet izmenie energetski potencijal akupunkturnih taaka levog kaiprsta. T a k o stvorena promena pratie meridijane akupunkture, bie prevedena" u hipofizi, pinealnoj lezdi i nadbubrenim lezdama (bie pretvorena u nervni impuls) i na kraju e biti, preko miia, nerava i mree kapilara malog prsta i desnog kaiprsta, pojaana na nivou viska. Sistemi sila koje obrazuju poetne vibracije transformisae se u pokrete viska. Koliko moguih puteva, izgleda nedovoljno poznatih, izmeu oblasti primanja signala i oblasti merenja, sa svim mogunostima gubitaka, ukrtanja, zaobilaenja", koliko, na neki nain, zamki du celog ovog krunog toka! Uopteno govorei, pokazali smo da, ako predmet koji prouavamo dobro izolujemo od drugih susednih predmeta koji emituju, ako korektno izaberemo skalu frekvencija i ako ne vrimo mentalnu kontrolu, dobijamo savreno ponovljive rezultate.
8*

116 3) Uoptavanje na sve vibratorne sisteme

Lina reetka otkrivena korienjem metala ili rastvora metala primenjuje se na sve predmete, bia i strukture koji emituju vibratornu energiju. Svi ovi odailjai e skretati radiestezijski visak u j e d n o m od dvanaest pravaca, 4 pravca za sumpor, 8 pravaca za ivu. T a k o je lako nai boje, mirise, zvuke, ukuse, oblasti koe ili sluzokoe koji izazivaju skretanje viska koje je po pravcu i po broju jednako onim skretanjima koja smo opisali u vezi s metalima. Jedine razlike koje postoje izmeu tih razliitih vibracija odnose se na broj pulsacija, amplitudu svake pulsacije i pravac kojim one poinju ili se zavravaju. Iz ovog moemo izvesti zakijuak da su sva naa ula programirana po jednoj istoj vibratomoj shemi, drugim reima da ona mogu da opaze i odgovore jedino na odredene vibratorne frekvencije struktura koje predstavljaju odailjae. Ova metoda se moe proiriti na razliite vrste nivoa organizacije: na metale, molekule, na elije, biljke, ivotinje i na oveka. U ova tri poslednja sluaja ponovo dolazimo do povezivanja ovog ili onog bia ili predmeta s jednom planetom ili svetlosnim telom, od Meseca do Saturna (tabela V). U ovom trenutku raspolaemo samo s nekoliko primera ljudi koji vibriraju u harmoniji s U r a n o m , N e p t u n o m i Plutonom (od 10 do 12 pravaca). K o d ljudi, rukopis i pljuvaka vibriraju u istim pravcima kao itavo bie. Nivoi od B8 do B32 odgovaraju fizikom, zatim eterinom, astralnom telu i vlastitom Ja. U stanju spavanja, nivoi 24, 32 i nivoi vii od njih ne m o g u se otkriti u neposrednoj blizini tela. Pokazivanje razliitih vibratornih nivoa

Najsavrenija tehnologija n a m u ovom trenutku omoguava da zabeleimo samo izvesne frekvencije elektromagnetnog spektra. Energije koje bi bile ili neke druge prirode ili smetene u nekoj drugoj oblasti frekvencija, bile bi, znai, za nas potpuno nemerljive naim sadanjim metodama. Ako smo, dakle, dobili ogromno u tanosti, pouzdanosti, ponovljivosti, mi smo, medutim, registrovali samo jedan deo aktivnih energija u svemiru. A energije koje jo nismo otkrili sigurno da nisu najslabije. Ko je mogao predvideti 3 na primer, da e energija

117

sadrana u atomu biti neuporedivo monija od svih do tada otkrivenih energija? Ljudsko bie, kao sistem energije koji je u meudejstvu sa irim energetskim sistemima koji ga okruavaju (planete, kosmos), osetljivo je na p r o m e n e svih energija koje ga ine i koje ga okruuju. Radiestezijski visak slui kao pojaiva. U ovom trenutku, samo m e t o d e globalnog pristupa mogu objasniti razliite vibratorne nivoe koji istovremeno postoje kod ivih bia. Doista, materijalizacija vibratornih potencijala e zavisiti od prirode vibratornog nosioca: tako se informacije koje prua prouavanje vode, koloida (proteina, nukleinskih kiselina) ili bia u njihovoj ukupnosti nee odnositi na iste vibratorne nivoe. Broj pulsacija viska u jednom datom pravcu izvetava o frekvencijama vibracija koje eksperimentator prima. Zavisno od prouavanih predmeta, videli smo da se mogu dostii nivoi od 2 do 152 pulsacije po pravcu. Ove vibratorne energije su, dakle, merljive. Moemo u uzajamni odnos dovesti informacije koje daje visak i informacije koje pruaju elektrobiofotografija ili Kirlijanoev efekat, osetljiva kristalografija, Raman-laser spektrofotometrija, procesi teleakcije u D N K , kao i skoranja dostignua molekulske biologije. Ove vibratorne energije se na nivou svake energetske sfere definiu svojom a m p l i t u d o m i frekvencijom. Ove energije nisu stalne, ve se menjaju u funkciji fiziolokih i patolokih uslova. One mogu biti prenete s jednog vibratornog nosioca na d r u g i : to je ono to neprestano rade nae elije i ovaj proces, uostalom, predstavlja jednu od fundamentalnih osnova ivota. Doista, svaka izmena jednog energetskog sastojka nee biti preneta samo na celinu spleta meudelovanja ve e, u skladu s tim, isto tako izmeniti druge energetske sfere. Da navedemo samo jedan p r i m e r : svaki terapeut sa sigurnou zna da gubitak poverenja njegovog bolesnika pogorava njegovo fizioloko stanje. Alhemiari su oduvek poznavali metode koje omoguavaju da se ove energije izdvoje, razdvoje i ponovo ugrade. Materijalistiki svet ih upravo ponovo otkriva, jer podaci do kojih dovode najsavrenije analitike metode mogu biti objanjeni samo ukljuivanjem tih metoda. Mitovi u simbolinom obliku opisuju ove energije i.njihove meusobne odnose. Magijski i sakralni obredi, u svim

118

TABELA V
Zakon analogije: od kosmikih r i t m o v a do elijskih r i t m o v a . Saglasje i z m e d u planeta, o r g a n a , biljaka i alhemijskih metala koja je otkrila tradicija Kosmiki r i t m o v i Planete Sistemi Biljni organi Organi u organizmu oveka Celijski r i t m o v i Metali

Saturn Jupiter neurosenMars zorni Sunce Venera ritmiki sistemi

koren drka list

slezina, kosti, jetra, mozak., plua, una kesa srce, cirkulacija, retikulo-endotelski sistem bubrezi vene lezde, sluzokoa, mozak, polni sistem, koa

olovo (Pb) kalaj (Sn) gvoe ( F e ) zlato (Au) bakar ( C u ) iva ( H g ) srebro (Ag)

M e r k u r metaboliki cvet M e s e c sistem plod

119 kulturama, uobliavaju ove energije, drugim reima aktualizuju ih, da bi oslobodili njihovu fantastinu stvaralaku snagu. Izabrali smo j e d n u sliku, u obliku toka ili kruga, koja opisuje razliite naine primanja i prenoenja signala okoline. O n a opisuje kako je neko bie harmonizovano na energetskom nivou (si. 17). Ovaj energetski toak izvetava o nainu kruenja energije koje se odvija po spirali. Ono e se odraziti na svim vrstama nivoa: na nizovima baza D N K , na sintezi proteina, na konformaciji koloida ali takode na fiziolokom, morfolokom nivou i na nivou razliitih biolokih ritmova razmatranog bia. Definisali smo sedam velikih vibratornih tipova koje smo nazvali Saturnov, Jupiterov, Sunev (solarni), Venerin, Marsov, Merkurov i Meseev (lunarni), u direktnoj vezi s tradicijskim podacima (sl. 18). Pored ovih energetskih karakteristika, svakom od vibratornih tipova moemo, takoe, pridati jednu planetu (ili svetlosno telo), jedan metal, jednu boju, jednu muziku notu, jedan miris, itd. T a k o opet nalazimo zakon saglasja, koji je, u stvari, energetski zakon koji poiva na sazvuju frekvencija izmeu razliitih energetskih sfera. Naime, sve te energetske spirale uklopljene jedna u drugu, nisu nezavisne. One u nama postoje

120

S u n c e : zlato

Venera: bakar

Mesec: srebro

Slika 18. Sedam velikih vibratornih tipova i metali koji im odgovaraju Punim linijama su predstavljene energije sumpora a isprekidanim linijama vibratorne energije ive. Podsetimo se na vibratorni tip sumpora koji nalazimo posebno kod mukog gameta. P b : olovo (Saturn); Sn: kalaj (Jupiter); F e : gvode (Mars); Au: zlato (Sunce); Cu: bakar (Venera); H g : iva (Merkur); Ag: srebro (Mesec); S: sumpor. Ovo predstavljanje tipskih vibratornih energija rnoe se korisno sueliti sa injenicom da Mesec s 9 vibratornih energija takode simbolizuje 5 planeta i drugo svetlosno telo, Sunce, ono to su alhemiari nazivali duhovima metala ili metallica spiritualia. Ovim povodom vrlo mnogo otkriva itanje onog to je pisao D. Don (G. Donn): Iz Saturna, Merkura, Jupitera, Marsa, Venere, nita i nijedan drugi metal osim Meseca (tj. srebro) ne moe proizai. . . Jer Mesec se od est duhovnih metala sastoji i od njihovih vriina, od kojih po dve pripadaju svakom od njih. Mesec od planete Merkura, od Vodolije i Blizanaca, ili od Blizanaca i Riba ima tekue stanje (liquationem), a beli sjaj od Jupitera, od Strelca i od Bika: belu boju i veliku otpornost na vatru . . od Marsa, od Raka i od Ovna, trajnost i osobinu rezonancije od Sunca, od Lava i od Device, pravu istotu i veliku vrstinu pred moima vatre. . . od Saturna, od Device, od korpiona ili od Jarca, homogeno telo, istu istotu (puram munditlerri) i stalnost pred moima vatre." istovrerneno i zajedno i naa svest moe prei s jedne na d r u g u . Razvijaju se u v r e m e n u i odraavaju neprekidne p r o m e n e zemlje i kosmosa s kojima su povezane (telurski tokovi i kosmiki talasi). D a e m o nekoliko p r i m e r a tih razliitih m o gunosti p r o m e n a .

Trea glava

EVOLUCIJA VIBRATORNIH ENERGIJA P R O M E N E R A Z L I I T I H E N E R G E T S K I H SFERA

U konceptu PBA, koji predstavlja neku vrstu drugog genetikog koda, moe se menjati svaki od njegovih pojmova: pravac vibracije., broj pulsacija, amplituda vibracije. a) Promene broja pravaca Videli smo da u sluaju ivih bia, spermatozoid skree radiestezijski visak u 4 pravca sumpora, a jajna elija u 8 pravaca ive. Oploena jajna elija dae n a m zbir tih 12 energija uz dve krune energije, tako da u toku embriogeneze nalazimo tipinu energetsku strukturu mandale. Sve dok je embrion u celomu, sekundarnoj telesnoj duplji, on ne emituje vibracije ili, pre, te vibracije zaustavlja celom. Istu energetsku situaciju nalazimo kod ploda biljke koji zaustavlja svaku vibraciju (zaustavlja radiestezijski visak) i tako uva seme koje sve vreme nastavlja da emituje. Po roenju, kosmiki i telurski uslovi riameu embrionu, koji je do tada zavisio od energetskih uslova majke, tipinu vibratornu strukturu (ugiavnom od 3 do 9 pravaca vibracije). Alhemiari su izvanredno shvatili ovaj energetski vid seksualnog razmnoavanja s tri energije: energijom suinpora, ive i soli. U ljudskom embrionu, energije soli: mesta i trenutka, uvode se energije sumpora i obrai ive zuju se tokom 9 meseci trudnoe a po roenju, u funkciji

122 Zakoni astrologije tako osporavani znai zaista poivaju na vrstim naunim osnovama, ali te osnove se nalaze na nivou vibratorne energije a ne na nivou materije. U sluaju biljaka nalazimo vrlo uporedive injenice: kao to smo ve rekli, plod zaustavlja pulsiranje radiestezijskog viska i tako uva seme od vibratornih uticaja okoline. Izolovana semenka ploda vibrira na nivou B8. Promene broja pravaca vibracija dogadaju se kada postoje promene programa razvia, p o p u t onih koje se odvijaju tokom embriogeneze, procesa diferenciranja i dediferenciranja i u toku procesa tumorizacije. Brljan tako ima etiri vibratorne energije: on je Jupiterov tip B16. Ako pomou skalpela ozleujemo list brljana, vibratorna energija e trenutno opasti i postae praktino nemerljiva (B2) u toku dva dana. T o k o m ta dva dana, elije u blizini oteenih elija pojaavaju, odsecaju i menjaju topoloki redosled izvesnih nizova baza D N K . Celina ovih molekulskih dogaaja odgovara procesu dediferenciranja. U toku ovog vremenskog perioda u kome e njegova vitalnost (vezana za broj i amplitudu vibracija) biti slaba, brljan e moi bilo da izgubi jedan pravac vibracija, bilo da postane prolazno osetljiv na tumorski preobraaj preko virulentne bakterije Agrobacterium tumefaciens, onkogenog pokretaa biljnog kancera nazvanog crown-gall. Ako u toku ovog perioda nije prisutan nijedan pokreta tumora, posle tri do etiri dana, list brljana je povratio svoju vitalnost (B16), ali on vibrira samo u tri prostorna pravca umesto, kao ranije, u 4 (bd 2g b2g). Postao je Saturnov tip. Ako je neki pokreta t u m o r a prisutan, i ako uspe da izmeni biljne elije, t u m o r vibrira u etiri pravca sumpora (1, 1, 3, 4). VidimOj, dakle, da je mogue uspostaviti uzajamnu vezu izmeu topolokog rasporeda u molekulu D N K i jednog odredenog vibratornog tipa. Istovetne injenice smo pokazali na graku i na divljoj vinovoj lozi. Takvih efekata nema na klicama penice koje su neosetljive na tumorske p r o m e n e koje izazivaju bakterije Agrobacterium tumefaciens. U toku etapa diferenciranja, cvetanja na primer, odvijaju se dogaaji uporedivi s ovim. T a k o , azaleja predstavlja solarni tip, dok njen cvet predstavlja Marsov tip. Kada cvet izgubi jedan vibratorni pravac u odnosu na list ili stabljiku, on, zauzvrat, stie mogunost da sintetizuje pigmente i da proiz-

123 vodi eterina ulja, d r u g i m reima da, na kraju, dospe na nivo viih frekvencija. Dezoksiribonukleinska kiselina, dakle, u obliku odreenog topolokog rasporeda, uva otisak razliitih dogaaja koji su se u biu dogodili. ta se onda dogada u toku polnog razmnoavanja? Znajui da spermatozoid vibrira u 4 pravca sumpora, a da jajna elija vibrira u 8 pravaca ive, jasno je da u toku spermatogeneze i ovogeneze elije mogu da ponovo izvuku, da ponovo izgrade i razdvoje primordijalne energije. Jo jednom konstatujemo da su alhemiari, na vibratornom nivou, bili u pravu u svojoj potrazi za kamenom mudrosti" i sada bolje razumevamo zato su traili, i jo trae, da petnaest energija osnove prenesu dobrom vibratornom nosiocu ( 1 2 + 2 + 1). Ovakve rezultate nalazimo i kod ivotinja i kod ljudi. Tako, u trenutku kad se neka jedinka nalazi u periodu prom e n e naina primanja i prenoenja signala okoline, vidimo da se pojavljuje jedan B8 u j e d n o m od pravaca vibracije. Na nivou razlicitih energetskih sfera, iz toga proizilaze znaajne promene u orijentaciji i r i t m u nekih sastavnih delova. Na molekulskom nivou, ove p r o m e n e e se odraziti premetanjem jednog malog dela D N K u svakoj od milijardu elija prouavanog organizma. Za ljudsko bie, ova faza se moe odraziti nekom vrstom haosa, a iz toga e proizai promena oseanja, osetljivosti, oseajnosti, naina reagovanja, miljenja i poimanja sveta.

b) Promene broja pulsacija Videli smo da se p r o m e n e broja pulsacija B odvijaju u toku promena faza razvia i u toku stresnog stanja: smanjivanje broja pulsacija koje moe dostii B8 i ak B2. esto nalazimo vibratorne strukture s 1B8, 2B8 koje su m e u s o b n o suprotne, 3B8, od kojih su dve suprotne, i strukture istovetne s onima u dragom kamenju, to jest one koje se pravolinijski poveavaju za 8 u svakom pravcu. Ove razliite strukture e biti opisane u odeljku Analiza snova". Postojanje ove raznovrsnosti frekvencija u stvari prua informaciju o izmenama razliitih energetskih sfera prisutnih u unutranjosti kosmikog jajeta.

124 c) Promene amplituda

M o g u se pokazati tri velike porodice amplituda. Njihovo prouavanje je u ovom t r e n u t k u u toku; m e u t i m , ve sada je mogxice potvrditi da one pruaju informacije o sekvencijalnoj prirodi poglavlja D N K koja se itaju u prouavanom genomu, kao i da one energetski ojaavaju termodinamike promene koje su opisane u maginim kvadratima. Uzimajui u obzir injenicu da postoji 14 pozitivnih energija (12 pravaca +2 kruga) i 14 negativnih (koje zaustavljaju radiestezijski visak), dakle 28 osnovnih energija, 8 nivoa frekvencije od B2 do B56 i tri porodice amplituda, dobijamo, sve u svemu, 672 mogunosti. d) Vibracije ljudskih tvorevina

Vibratorna energija prirodnih ili vetakih oblika, sa svojim pravcima, frekvencijama i amplitudama, prenosi se, sazvujem, na predmete i ive strukture koje prodiru u njihovo polje oblika. Ove specifine oblike nalazimo kako u prirodnim fenomenima (galaksija, uragani, kristali), tako i u ljudskim ostvarenjima (spirale, piramide, prestone crkve). Bio sam u mogunosti da proverim osobine polja sila piramida tokom jednog putovanja po Egiptu. Funkcionisanje piramida je povezano sa Zemljinim magnetnim poljem i s gravitacijom: posebno je u uzajamnom odnosu s ritmikim uticajem spoljanjih sila, kao to su poloaj Meseca i raspored planeta. Ove energije ne primaju i ne prenose sarno p i r a m i d e : nalazimo iri, sa specifin i m odlikama, u egipatskim grobnicama i hramovima. Ponovo imamo, na kosmikom nivou, lepu ilustraciju starog principa istoznanosti prema kome su autori predlagali da biljke koje imaju isti oblik kao neki ljudski organi predstavljaju najbolje lekove za te organe. U Egiptu su graditelji energetske kosmike odnose preneli na hramove koji, istovremeno, oponaaju odnose sazvuja ljudskog tela. S izvesnim nestrpljenjem oekujemo da naa postindustrijska civilizacija ponovo pronade ovu harmoniju mikrokosmos/makrokosmos. P r i m e r i skretanja radiestezijskog viska su ilustrovani emisijama talasa oblika trigrama, simbola planeta i konstelacija Sunevog sistema.

125

e) Energetske sfere Od bakterije do oveka, moemo da konstatujemo (posebno zahvaljujui prouavanjima na elijskim potencijalima) postupno poveanje broja energetskih nivoa. Da bismo in shematski opisali, zamislili s m o sfere rastueg prenika, smetene jedna u drugoj (si. 19). Svaka sfera predstavlja kruenje energije u nekom organizmu, n e k o m organu, nekom tkivu, u nekoj datoj eliji; na svakom od tih nivoa energija krui prema spiraln o m modelu i svaki nivo bismo mogli da okarakteriemo: njegovom orijentacijom (osovina sfere); njegovim r i t m o m (brzina kruenja energije); amplitudom svake vibracije. Vibratorne energije nekog bia (bilo kog) mogu se, dakle, opisati vektorima odreene orijentacije, duine (amplituda) i broja (ritam). Orijentacija odgovara nainu na koji je bie strukturirano u prostoru. Jedan vrlo jednostavan primer za ovo pruaju biljke kod kojih se konstatuje da su nove grane jedna u odnosu na drugu postavljene u spiralnom rasporedu, koji se, uostalom, naziva lisnom spiralom. Ovim povodom konstatujemo da u datoj sferi postoji samo dvanaest moguih pravaca, premda u svakoj sferi ovi pravci, kojih j e ' u v e k dvanaest, bivaju razliito rasporeeni. Ritam je povezan s frekvencijom vibracija; vibracije nisu bilo koje; one su koliinski odreene. Evo nekih primera: sviranje; nota sol u muzikoj lestvici ima 430 vibracija u sekundi; crvena boja ima 4 4 x 4 3 0 vibracija u sekundi. Amplituda obavetava o jaini vibracije, na veliini krugova kada se kamen baci u vodu. primer o

Moemo konstatovati da s ta dva sastavna elementa (amplitudom i frekvencijom) ponovo dolazimo do osobina talasa u fizici talasa. Dodajemo, dakle, dva druga inioca, to jest orijentaciju u prostoru (prouzrokovanu fundamentalnim osobinama vibratornog nosioca) i smer rotacije, koji treba uporediti sa zakonom akcije i reakcije u termodinamici i s pojmovima suprotnosmernih sila. Ove energije odreene orijentacije, amplitude i frekvencije uestvuju u davanju odre-

126 e n o g oblika b i u , d r u g i m r e i m a u stvaranju njegove specifin e morfologije. A k o s e v r a t i m o slici s f e r a u k l o p l j e n i h j e d n a u d r u g u , koje g o v o r e o r a z l i i t i m e n e r g e t s k i m n i v o i m a , m o e m o r e i

Slika 19. Od kosmikog jajeta do razliitih energetskih sfera koje oivljavaju fiziko telo. U ovom predstavljanju smo prikazali samo etiri nivoa. Posle kosmikog jajeta nalazimo trodelnu podelu na tri osnovne sfere: neurosenzorni, ritmiki, metaboliki sistem. Najnii nivoi su vezani za razliite pleksuse, za n e u r o - h u m o r a l n e sisteme, sisteme organa, za organe, tkiva, itd. Svaka energetska sfera i m a o d r e d e n u osu i sopstveni r i t a m , koji zavise od osobina razliitih energetskih nosilaca i od kontrola koje su vise energetske sfere sposobne da vre. Harmonija bia u njegovoj celovitosti zavisie od dinamike integracije svih njegovih energija koje se sire iz hijerarhijski niih sfera, uz suptilno korienje energija nivoa viih od nivoa razmatranog bia.

127 da to je neko bie sloenije, imae vise sfera uklopljenih jedna u drugu i, znai vise specifinih prenika i ritmova. Uzimajui u obzir elementarne osobine vibratornih nosilaca koji su sposobni da uestvuju u strukturiranju razliitih sfera, ne postoji beskonaan broj mogunosti ravnotee razliitih konstitutivnih sfera. Sfera srca e, na primer, vibrirati u pet ili est pravaca, s frekvencijama koje ne prelaze B32. Isto tako, sfera jetre poseduje etiri fundamentalna pravca. Sve ovo proistie iz osobina proteina, nukleinskih kiselina, polisaharida, itd. To su ogranienja koja nameu fundamentalne osobine ive materije. Ako bi naa iva materija bila sainjena od silicijuma ili bora, mogli bismo da vibriramo na drugim frekvencijama i imali bismo drukiju morfologiju. M o g u e je, u stvari, grupisati razliite tipove energetskih temperamenata u sedam ili deset velikih porodica, prema orijentacijama glavnih energetskih sfera. Takode postoji sedam glavnih tipova frekvencija na kojima je svaka sfera sposobna da vibrira. Vidimo, dakle, da to se vie b u d e napredovalo u evoluciji, sve e biti tee ujediniti sve energije koje konstituiu neko bie. Ako se vratimo na kinu glistu, njoj je lake da ponovo uspostavi svoje globalno polje oblika (svoje kosmiko jaje) nego slonu, i to iskljuivo iz termodinamikih razloga, i ak sasvim jednostavno zbog prostornog zaguenja! Jasno je da pravi p r o b l e m na nivou ovih sfera jeste: Kako se s jednog energetskog nivoa prelazi na drugi? Jasno je da su razliiti energetski nivoi, koje smo upravo opisali, u vezi s razliitim nivoima svesti, to se moe ispoljiti na dva naina: prvo, uticajem viih sfera na nie sfere, to je uporedivo s procesima regulacije; zatim izgraivanjem jednog vieg nivoa na osnovu niih sfera koje su na pogodan nain ritmiki usklaene. U ovom poslednjem zakljuku postavljaju se najvei problemi proirenja polja svesti, koje emo kasnije razmatrati. f) Od elektromagnetnih polja do polja ivota: pojam telo-energija Celina rezultata dobijenih tehnikama radiestezije prua informacije o postojanju elektromagnetnih polja koja izmeu sebe povezuju sve strukture, ive ili neive.

128 Elektromagnetni vid ivota otkriven je na Z a p a d u p r e dva veka.'U stvari, danas znamo da je ovek, isto kao i kosmos, podreen sloenom sistemu elektromagnetnih polja sposobnih da izmeu sebe reaguju. Ovde nailazimo na novu znaajnu ilustraciju neophodnosti korienja m e t o d e analize sistema pri opisivanju stvarnosti. Ova elektromagnetna polja je mogue meriti na svim vrstama nivoa i mi ih nalazimo uklopljena u druga elektromagnetna polja. Ova sloenost naih energetskih veza sa svetom koji nas okruuje (zemljom-kosmosom), spojena s naim vaspitanjem nuno obojenim redukcionizmom, ini da gubimo tlo pod nogama i odluujemo svesno ili nesvesno da o torn energetskom poretku koji n a m izmie ne vodimo rauna. Sva iva bia su obavijena elektromagnetnim poljem (poljem ivota) koje ureuje i kontrolie fiziku materiju, predstavljajui, na neki nain, njen kalup. Elektromagnetno polje je sila kontrole, elektronska materija koja odrava telesni oblik na mestu i energetski anticipira budue uslove organizma. Polja ivota moraju imati privremena kolebanja pred fiziolokim i patolokim procesima (diferencijacija, dediferencijacija, tumor ska transformacija). Primenjena u medicini, analiza polja ivota moe omoguiti da se fizike i mentalne bolesti otkriju mnogo p r e no to se pojave simptomi koje nazivamo klasinim. Ovaj energetski pristup je sasvim uporediv s elektrobiofotografskim pristupom, s osetljivim kristalizacijama i analizom snova. Oivljavanjem" molekula D N K , polje ivota ili telo-energija e igrati odluujuu ulogu u konstrukciji i rekonstrukciji elijske strukture. Naime, telo-energija oivljava sve elijske koloide, m e d u kojima i D N K , ali kako ovaj poslednji molekul sadri genetiku informaciju, uticaj na nju e biti odluujui po svojim posledicama za sve elijske makromolekule. Energetske varijacije e zavisiti od prirode niza nukleotida i osobina mikrosredine p H , jonske snage, transmembranskog potencijala, itd. Razliite mogunosti razmatrane elije zavisie, dakle, s jedne strane od osobina primljene i prenete vibratorne energije a, s druge strane, od razliitih tipova konformacije koje moe da zadobije molekul D N K . Za oveka, kolebanja tela-energije znae da e fiziko telo uskqro pretrpeti specifine promene. Ova kolebanja se udruuju s trenutnim poveanjem sposobnosti vidovitosti, predvianja i zamiljanja b u d u i h mogunosti bia. Na molekulskom nivou, ova kolebanja su povezana s promenama

129 u redosledu niza baza D N K koji, podreeni procesu teleakcije, izazivaju specificnu p r o m e n u u primanju i prenoenju signala iz okoline. g) ivot iz ugla vibratorne energetike

Vibratorne energije koje smo upravo opisali navode na pomisao da je, na torn nivou, ljudsko bie na kraju samo igraka, marioneta koju pokreu nevidljivi konci iju ni prirodu ni, naravno, razlog postojanja, ne poznajemo. M e u t i m , rigoroznije ispitivanje osobina ovih energija pokazuje da vibracije koje nasi razliiti vibratorni nosioci primaju i prenose nisu bilo koje. Moemo in okarakterisati njihovim pravcem, njihovom frekvencijom (brojem pulsacija po pravcu) i amplitudom, drugim reima njihovim PBA. Oblici koje vidimo oko sebe, morfologija biljaka, ivotinja i ljudi, zavisni su od osobina sistema sila koje su uestvovale u njihovom izgraivanju. Uzimajui mnogo jednostavniji materijal pesak razliite gustine i birajui frekvencije koje se proizvode na icama violine, E. Hladni (E. Chladni) i, skorije, H. D e n i [H. Jenny (20)], mogli su da stvore razliite oblike videne u prirodi, u isto vreme na statikom i na dinamikom nivou. . . Cinjenica da pravci, frekvencije i amplitude nisu bilo koji, znai da postoji neki red koji e se u nas upisati u razliitim trenucima razvia i ije e vidljive manifestacije biti usklaene s konstitutivnim osobinama naih elijskih vibratora, posebno koloida. Tako e, zavisno od sastava t i h vibratornih nosilaca i zavisno od karakteristika mikrosredine t i h nosilaca, postojati mogunost ili nemogunost vibratornog sklada: i ponovo emo prepoznati izraz velikih kosmikih harmonija koje ine da se u izvesnim povlaenim trenucima svog ivota oseamo u savrenoj harmoniji sa svim to nas okruuje. Iz ovoga proizilazi da je na elementarnom nivou ive materije (koju moemo definisati prisustvom ogranienog broja uklopljenih energetskih sfera) relativno lako bioloke ritmove dovesti u sklad s kosmikim ritmovima. Na nivou vieelijskih organizama problem se uslonjava i potvrdujemo da e vibratorno stanje svake sfere, naravno, zavisiti od odgovarajuih osobina njihovih komponenata i posebno od frekvencija njihovih vibracija, ali takoe i od osobina sfera koje ih okruuju.
9

130 ovek tada izgleda kao da su ga oblikovali suprotni i komplementarni energetski sistemi, koji deluju na bezbrojnu raznolikost njegovih elijskih sastojaka, sistemi koje moemo povezati s krajnjim sferama kosmikih talasa i telurskih tokova. Njegova morfologija, oseanja, razliite sklonosti i sposobnosti, osetljivost, fiziologija, naini miljenja, osetljivost na ovu ili onu bolest bie, dakle, na razliitim vrstama nivoa, p o d uticajem osobina njegovih osnovnih komponenti, osobina njegovih energetskih sfera u torn trenutku, ali, isto tako, pod uticajem svega onog to su pretrpele sve sfere koje ga okruuju i koje su, u odluujuim trenucima njegovog razvia, uestvovale u strukturiranju njegovih vibratornih nosilaca. Ovakva vizija oveka ne predstavlja viziju nepromenljivosti. Kosmiki uslovi se razvijaju i trpe promene, kao to to pokazuju podaci astronomije i meteorologije; nasi razliciti vibratorni nosioci takoe evoluiraju i to ne samo starei. Ovo lepo ilustruje alhemijska transformacija. D a n a s je mogue shvatiti da se u toku amplifikacije D N K , koja se odvija bilo u fiziolokim uslovima (embriogeneza, klijanje, cvetanje), bilo u patolokim uslovima, zvanim stresni, konfiguracija neba i telurskih tokova razmatranog mesta na neki nain utiskuju u molekul. Ovo proimanje koje su izazvale vibratorne energije, s karakteristinim PBA, izrazie se tipinim rnolekulskim rasporedom koji e verno oponaati kosmiki energetski poredak. I taj e poredak, kada postane aktivan u ivotu elije, izazvati duboke promene u ponaanju jedinke koja ga poseduje. Kao to je pisao Papis [Papus (21)]: Kosmiki zakon je jedinstven. On se na p o t p u n o isti nain ispoljava u kretanju zvezda kao i u r a d u ljudskih organa ili u delima prirode i ljudske mate. Ovaj kosmiki zakon proima sve, ne moemo ga ni negirati, ni ne voditi rauna o njemu, niti ga moemo prevazii: jedino ga moemo iveti." h) Primena koncepta tehnika radiestezije VN+VE na dva genetika koda. Doprinos naem eksperimentalnom istrazivanju

Naa ekipa je 1969. godine predloila jedan model kvantitativne kontrole genetike informacije primenljiv na funkcionisanje hromomera kod viih organizama, hromomera shvaenih kao strukturne i funkcijske jedinice. Hromomere su prvo definisali citogenetiari u pafovima" (puffs) R N K dinovskih

131 hromozoma pljuvanih lezda insekata i etkastih hroraozoma jajnih elija vodozemaca: ova prva otkria pratile su submikroskopske i molekulske potvrde. /. Saet opis kvantitativaog modela

Podimo od injenice da se ispred i iza svakog gena ili, bolje reeno, svakog kompleksa gena koji ine hromomeru, nalaze (uz mogunost umetnutog postavljanja) oblasti sutinski obrazovane od ponovljenih nizova baza. Da bismo pojednostavili, poimo od zona bogatih sa A + T . koje se smenjuju sa zonama bogatim sa C + G opisanim u prvom delu ove knjige, a za koje danas znamo da su podreene procesu teleakcije. Nizovi bogati sa A + T vezani su za posebne frakcije histona obogaenih lizinskom grupom; isto tako, nizovi bogati s a C + G vezani su za histone obogaene argininskim grupama. D r u g i nizovi baza D N K takoe su vezani za histone i za kisele ili neutralne proteine. Predloili smo da svaki tip ponavljanja funkcionie kao jedan k u p o n " koji biva prepoznat od jednog enzima ( D N K polimeraza za udvajanje i amplifikaciju, R N K polimeraza za prepisivanje, itd.)- Nee biti prepisan jedan tip ponavljanja, ve e broj ponavljanja n a m e t n u t i koliki maksimalan broj puta gen, koji on kontrolie, moe biti prepisan u odreenim uslovima rasta i metabolizma. D r u g i tip ponavljanja nametae koliki maksimalan broj p u t a svaku informacionu R N K mogu da proitaju ribozomi. . . M o d e l se moe uoptiti na amplifikaciju i na sve etape preureenja D N K . . . T a k o , u istim zonama genoma mogu biti spojene ili naslagane jedna do druge poruke za n prepisivanja te hromomere, za n prevodenja na svakoj od tako stvorenih informacionih R N K , za jedno udvajanje u odreenom t r e n u t k u mitotikog ciklusa posle jedne odredene jedinice D N K i za. p amplifikacija. Verovatno je da kuponi nisu isti za te etiri operacije koje su biohemijski vrlo razliite: im ribozomi na informacionoj R N K prepoznaju jedan niz tripletnog tipa, R N K polimeraza prepoznaje jedan mnogo dui niz baza. K u p o n e biti izmenjen bilo biohemijski metilacijom citozina, na primer, bilo na nivou konformacije vezivanjem metala, molekula vode posebnog tipa, itd. Tako kupon, na ovaj nain kompostiran", vise nee prepoznati enzimi ukljueni u biohemijski proces.
9*

132 Naa ekipa je prouavala ovaj model i z razliitih uglova. U ovoj knjizi neemo opisivati naa tapkanja u mraku, nae uspehe i promaaje; samo emo naglasiti injenicu da su se tehnike radiestezije pokazale najuspenijim od trenutka u kome smo postali svesni neophodnosti korienja metoda sistemskog tipa. Da bi ilustrovali doprinos tehnika radiestezije naem eksperimentalnom istraivanju, opisaemo nekoliko primera posebno znaajnih za ovu oblast. 2. Doprinos tehmka radiestezije

a) Kod s osnovom 2 U unutranjosti molekula D N K postoje metali. Ovi metali menjaju konformaciju itavog jednog nukleotidnog xiiza. Ova p r o m e n a konformacije se prenosi na daljinu teleakcijom sve do specifinog gena koji e se otvoriti ili zatvoriti u skladu s p r i r o d o m primljenog signala. Kako nai saglasnost izmeu metala i niza baza D N K koji taj metal prepoznaje? Najklasinija metoda jeste odreivanje nizova baza D N K i metala koje oni sadre. Ovaj pristup, striktno analitikog tipa, zahtevao bi godine napornog rada, lienog rizika i tegobnog. Mi smo radije izabrali drukiji pristup, sistemskog tipa. Poto metal emituje vibracije u izvesnom broju prostornih pravaca, niz baza koje on prepoznaje treba da vibrira u h a r m o niji sa njim. Ovaj postupak n a m je omoguio da pokaemo kako su dinukleotidi A T , AA, GG, itd. zaista bili ti koje je metal prepoznao kod s osnovom 2 i da se to prepoznavanje tokom vremena razvijalo u sazvuju s kosmikim ritmovima. Ova prostorna i vremenska organizacija dinukleotida sasvim je u skladu s organizacijom i funkcionisanjem ponovljenih slicnih ali ne i istovetnih nizova baza u konstitutivnom heterohromatinu. b) Primena na dva genetika koda s osnovom 2 i s osnovom 3 Primena tehnika radiestezije na kodone pruila n a m je informacije koje su bile uporedive sa informacijama heksagrama Yi jinga. Tako su kodoni zvani besmisleni vezani za krune vibratorne energije: U A A oker daje krug u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na asovniku na B8 , UAG

133 ambra daje , a U A G u m b r a zaustavlja radi-

estezijski visak. XJ genetikom k o d u se smatra da ovi kodoni igraju ulogu stavljanja interpunkcijskill znakova, zaustavljanja u prevodenju informacione R N K . Ali, kada smo prouavali razliite sastojke koji igraju ulogu tokom proteinske sinteze, ili smo iz iznenaenja u iznenaenje: 22 aminokiseline prisutne u proteinuria mogu da b u d u klasifikovane u funkciji svojih P B A . Ponovo nalazimo deset tipova temperamenata od Saturna do Plutona, bilo na frekvenciji B8, bilo na frekvenciji B16. Isto tako, prenosne R N K vibriraju u istim pravcima u kojima vibriraju aminokiseline koje one prepoznaju, ali na nivou B24. Ovaj radiestezijski pristup u velikoj meri n a m je razjasnio kod s osnovom 2. Lizin s formulom . Arginin s formulom jeste Njegova pojednostavljena vibratorna HN= M e r k u r o v tip na B8. struktura je dakle,

jeste Marsov tip na B8. Njegova pojednostavljena vibratorna struktura je . Znamo da su oblasti bogate sa A + T i one bogate sa G + C vezane za histone obogaene t i m dvema aminokiselinama. Te iste oblasti predstavljaju one oblasti koje t r p e duboka preuredenja tokom etapa diferenciranja, dediferenciranja i tumorizacije. Tako, u sluaju biljnih tumora koje opisujemo u sedmom odeljku, aminokiseline nazvane nenormalnim pojavljuju se u rastvorljivim sokovima tumora. Ove aminokiseline su, u stvari, izvedene iz lizina i arginina. Njihova vibratorna porekla su vrlo karakteristina. Oktopin potie od lizina i za formulu ima: On je preokrenut M e r kurov tip Lizopin potie od arginina i za formulu i m a : On je preokrenut Marsov tip na B8. T a k o su vrlo jasno definisana dva genetika koda na vib r a t o r n o m nivou. Kvalitativni kod, koji odreduje osobine proteina, oivljen je energijama od Saturna do Plutona, a kvantina B8.

134 tativni kod ostvaruje odvajanje osnovnih energija svakog ivog b i a : 4 energije sumpora prisutne u M a r s u i 8 energija Merkura. U toku svih ovih p r o m e n a programa razvia uporedivih s alhemijskim transformacijama, doi e do razdvajanja ovih energija praenog specificnom rekombinacijom ali, u svim sluajevima, kvalitativna mainerija s osnovom 3 ostae ista.

ESTI DEO

E N E R G E T S K E SFERE NA NIVOIMA SVESTI

Prva glava

INTERAKCIJE IZMEDU ENERGETSKIH

SFERA

Od D N K do atoma, od atoma do elije, od elije do organa ili tkiva, zatim do fizikog tela u njegovoj sveukupnosti, suoeni smo s razlicitim nivoima organizacije ivota. Svakom od tih nivoa odgovara jedno energetsko stanje, jedna informacija, jedan topoloki raspored. Izmeu svih istovetnih elemenata (svih atoma ili svih elija jednog tkiva) krui informacija. Isto tako, informacija krui izmeu svih energetskih sfera, premda na jedan jo misteriozan nain. U okviru istog nivoa organizacije, relativno n a m je lako da otkrijemo nain prenoenja informacije: neurotransmiteri izmeu nervnih elija, razlika potencijala, itd. Premda smo primorani da konstatujemo prelazak informacije s jedne energetske sfere na drugu (na primer, neharmonina struktura neke kue deformie informaciju D N K njenih stanovnika i dovodi do stvaranja kancera ili neke druge bolesti kod njih), pravolinijski analitiki postupak nije dovoljan da objasni takve interakcije. Videli smo da topoloki niz ima veliki znaaj u otvaranju ili zatvaranju izvesnih (ak istovetnih) nizova baza D N K , jer se nee svi nizovi baza A T G C A C (na primer) otvoriti u istom trenutku, ve samo izvesni, u funkciji svog mesta u prostoru. Moe li se smatrati da oblik kue utie na oblik molekula D N K ili na topoloki niz funkcionisanja izvesnih nizova baza? Ovo, naravno, bez iskljuivanja drugih faktora sazvuja i drugih naina prolaska informacije. Problem moemo isto tako razmatrati na drugi nain: svi istovetni oblici (izomorfizam) sadre istu energetsku informaciju, drugim reima istu vibratornu osobinu, im ulaze u sazvuje, i svaka p r o m e n a jednog oblika bie preneta drugim oblicima. Ovo objanjava zato je, im se razmatra prolazak

138 informacija izmeu razliitih energetskih sfera, kauzalna pravolinijska logika neuspena, jer smo odmah suoeni s povratnim fenomenima: ne vie s kauzalnom akcijom jednog u odnosu na drugi, ve s pravom interakcijom koja ukljuuje prolazak informacije u dva smera. Drukije reeno, oblici koje poprimaju predmeti ili bia objanjavaju sisteme sila koji su uestvovali u njihovom stvaranju. Tako injenica da se izvesni vrlo specifini oblici nalaze na svakovrsnim nivoima stvarnosti dobija veliki znaaj. Spirala predstavlja fascinantan p r i m e r za to jer njen oblik podsea na evoluciju ili na harmonino razvijanje jednog sistema sila, jednog stanja. Spiralu nalazimo u mnogobrojnim p r i r o d n i m formacijama, ivotinjskim (puevi, koljke. . .) i biljnim (vinova loza, hladole. . .) Od elektrona do molekula sa spiralnom strukturom ( D N K , proteini), preko lisnih spirala biljaka, dolazimo, uzastopnim skokovima, do sipiralnih n e buloza. Energije ukljuene u zavojitu spiralu ili u spiralu u ravni uestvuju, dakle, u strukturiranju vibratornih nosilaca od mikrokosmosa do makrokosmosa. Zato tu kosmiku spiralu nalazimo u mnogim simbolima u kojima ona predstavlja ponovljene ritmove ivota, ciklini karakter evolucije: tako, dvostruka spirala predstavlja putanju srednje linije simbola Yin Yang; taj oblik zaista objanjava alternativni ritam pokreta koji ukljuuje antagonistike i komplementarne sile. Ta dvostruka spirala je prisutna u uvijanju dve zmije oko Hermesovog tapa, dvostruka zavojita spirala obavijena je oko brahmanskog tapa, dvostruki je pokret nadija oko centralne arterije zvane uumna. Spirala je tako prisutna u svim kulturama. Logaritamska spirala poseduje osobinu terminalnog rasta bez izmene u k u p n e slike. Taj zavojiti oblik pueve kuice predstavlja simbol stalnosti bia kroz variranje promene. P r e d tolikim konvergencijama, najsmislenija hipoteza izgleda ona koja kae da su te suprotstavljene sile strukturirale nae svesno i nae nesvesno i da su odredile strukturu mnogobrojnih mitova i brojnih rituala. Ne iznenauje to su te iste sile susrele strukturirajui molekul koji se nalazi na ukrtaju puteva, molekul D N K , koji, obdaren molekulskim i vibratorn i m seanjem, uva otisak svega to se dogodilo, bilo na nivou jedinke ili na nivou kolektivnog.

Druga glava

INTEGRACIJE RAZLIITIH NIVOA ENERGIJE KOD OVEKA

U ljudskom biu, energetske sfere objanjavaju razliite nivoe globalne organizacije: fizike, psihike, mentalne, duhovne, itd. U vezi s t i m pojavio se jedan vrlo znaajan fenom e n te diskontinuirane stvarnosti Ijudskog bia: naime, kada ispitujemo radiestezijskim viskom najmanje varijacije elektromagnetne frekvencije, on reaguje skokovito. D r u g i m reima, itav pojas elektromagnetnih frekvencija dae frekvenciju 16 (16 pulsacija) radiestezijskog viska. Sledei pojas e dati frekvenciju 32, itd. T a k o smo zapazili da je sam ovek taj koji unosi diskontinuitet. Izgleda, dakle, da vibratorna recepcija oveka funkcionie diskontinuirano jer radiestezijski visak uvek skae p r e m a logaritamskoj progresiji sa 8 na 16, 32, 40, itd. Ova injenica ide u prilog dokazivanju da ljudsko bie u svom totalitetu reaguje na vrlo specifine vibratorne nivoe, a takode da u njegovom biu postoji i diskontinuitet izmedu tih razliitih vibratornih nivoa. Ve vidimo jedan primer tog diskontinuiteta u nainu na koji funkcioniu naa ula: uho zapaa jedan odreen pojas frekvencija, oko drugi. Izmeu dva pojasa, od kojih svaki odgovara jednom ulu, moe postojati prostor neprimanja: s frekvencijama obuhvaenim t i m prostorom neemo biti u sazvuju jer ne postoji nijedan prilagoden receptor; tako ih ne moemo opaati". Izgleda, dakle, da ova; zakon funkcionisanja naih ula (kvantnog karaktera) deluje na drugim nivoima vibratorne, recepcije. Frekvencije na kojima vibrira D N K ukljuie jo jedan spektar, a videli s m o da svaki ponovljeni niz baza na-

140 eg minizodijaka (videti D r u g i deo, etvrtu glavu) vibrira specifinom energijom. T a k o postaje oigledno da se nalazimo pred jednom fundarnentalnom hipotezom, naime pred hipotezom da se ta diskretna ili diskontinuirana stvarnost ponavlja na svakovrsnim nivoima, koliko u fizikom toliko i u ivom. Razliiti vibratorni nivoi u ljudskom biu tako postoje zajedno, a ti nivoi funkcioniu istovremeno i u neprekidnoj interakciji, jer jedni druge obuhvataju. Na planu globalnog oveka (a ne vise na atomskom ili molekulskom nivou), ti razliiti nivoi odgovaraju specifinim stanjima svesti. Ovde se ponovo susreemo s idejom dragom j u n g u o a u t o n o m n i m svestima koje funkcioniu na razliitim nivoima linosti, od kojih svaka ima svoje sopstveno saznanje i autonomnu memoriju. Ovo otkrie je proisteklo iz vrlo uznapredovalih eksperimentalnih istraivanja o izmenjenim stanjima u kojima se nesvesno izraava: snovima, hipnozi i izvesnim neurozama. Poznajemo sve sluajeve postojanja vise linosti kod jedne iste osobe, gde svaka linost" poseduje svoje sopstveno pamenje bez ikakvog seanja na delanje i interese drugih linosti. T a k o se sa sigurnou pokazuje da nesvesno poseduje motivacije, znanja i pamenje koji su p o t p u n o nezavini od svesnog. Kapacitet genetikog pamenja prisutnog u D N K p o kazuje da na razliitim nivoima organizacije mogu postojati vrlo raznovrsne svesti. Ako zaista postoji ono to bismo mogli nazvati sveu na mikroskopskom nivou ivog, verovatno da ta mikrosvest" funkcionie na jo samostalniji nain od nesvesnog, jer je vrlo udaljena od globalne svesti oveka. Ali, kao to smo ve primetili, autonomno ne znai bez m e u sobnih odnosa; naprotiv, ove energetske sfere su u neprekidn o m meudelovanju i ukoliko poseduju nezavisno konstituisano pamenje, kao i skup znanja koji odgovara njihovom n i vou organizacije, one su, m e u t i m , potpuno meuzavisne u globalnom funkcionisanju i u svojim evolutivnim ili patolokim varijacijama. U p r e t h o d n o m poglavlju smo videli da se mehanizam uvodenja nekih bolesti poput kancera a naroito psihikih bolesti moe shvatiti samo ukoliko uzmemo u obzir postojanje energetskih sfera suptilnijih od fizikog tela, kao i proces kojim se poremeaj tih suptilnih energetskih sfera prenosi na fiziko telo, i o b r n u t o . Diferencijacija vibratornih odnosa izmeu ovih sfera pokazuje vremenski raskorak do koga nuno dolazi izmeu patolokog poremeaja na ener-

141 getskom nivou i njegovog izraavanja u obliku bolesti koja se otkriva na fizikom nivou. Jo jednom se susreemo s tradicijom koja je oduvek razmatrala vise suptilnih prenosilaca" kod oveka, premda broj tih suptilnih tela", kao i imena koja su im bila pridavana, varira od jedne do d r u g e kulture. M e d u t i m , sama stalnost ovog koncepta u svim civilizacijama na Zemlji trebalo bi da dozvoli pretpostavku da se on zasniva na svojevrsnoj realnosti. Ono to je hrianski Zapad nazvao duom predstavljalo bi, dakle, jednu od energetskih sfera. U budizmu, re prenosn i k " koja se pridaje t i m razliitim sferama, kao i pojam suptilno t e l o " u zapadnoj ezoteriji, zaista govore o injenici da te sfere poseduju vibratornu prirodu, to jest da je u neku ruku re o suptilnoj materiji. N a d a m o se da e dalji razvoj nauke najzad uiniti da prestane ta toliko duga svaa koja je tokom nekoliko vekova voena izmeu onih koji su ustrajavali u davanju prednosti materiji i onih koji su je davali duhu, da bi se dokazalo da su ova dva vida nerazdvojivo povezana. D u a bi, dakle, bila sutinski vibratorna: bila bi vezana za alhemijske" metale koji tako mogu da oive konstitutivne vibratorne strukture ive materije. Razliita istraivanja u vrlo raznolikim oblastima tee da pokau kako metali koje sve ivo transformie (alhemizuje) imaju specifian odnos sa suptilnim energetskim sferama. T a k o alhemijski" metali tri dana po fizikoj smrti naputaju eliju. Posle smrti vise ne registrujemo vise frekvencije vibratorne energije. T o k o m spavanja se takode gube neke vibratorne energije. Hristovo uskrsnue i preivljavanje due moemo porediti sa sposobnou (potvrenom kod brojnih jogija i taoistikih ili afrikih mudraca i amana) astralnog tela da privremeno i voljno naputa fiziko telo. Tako se moe razmotriti mogunost da energetske sfere poseduju potpunu autonomiju u odnosu na fiziko telo posle njegove smrti, a deliminu samostalnost t o k o m fizikog ivota, u skladu sa sposobnostima koje je bie samo u sebi razvilo. Mumifikacija kakva je primenjivana u Egiptu spreavala je to izlaenje metala iz elija, i mogli bismo potvrditi kako mumije nastavljaju da emituju vibracije. Meutim, teko je odrediti da li je re jedino o metalima ili o vibratornom nosiocu koji u mumiji opstojava i koji ti isti metali oivljavaju". Poznavanje ovih injenica u kulturama globalnog tipa jeste ono to je u prolosti dovelo do koncepta reinkarnacije.

Trea glava

NIVOI SVESTI

Autonomne svesti koje se sa razliitim energetskim sferama nalaze u uzajamnom odnosu, nisu iste vrste; zato moemo tvrditi da svaka sfera odgovara jednom nivou svesti. Interesantno je konstatovati da jedan nivo svesti tako moe biti definisan skupom energetskih osobenosti. Ovde se jo jednom susreemo s izvanrednim jedinstvom ivota, ali iz tog ivog" vie ne moemo iskljuiti materiju, a sam koncept neive materije" postaje nitavan. to je polje svesti ire, to su i frekvencije vibracije vise; tako se vrednosti B od 40, 48, 56, 64, itd., dostiu u stanjima meditacije. Doista, ukoliko ljudsko bie posmatramo kao celinu energetskih sfera koje poseduju diferencirane vibratorne vrednosti, sfera koje jedna drugu obuhvataju i u neprestanoj su interakciji, postaje nam jasno da se taj energetski sistem nalazi u neprekidnom m e n j a n j u . Svaka sfera funkcionie kao otvoren sistem, drugim reima razmenjujui i energiju i materiju s okolinom. Ali i globalni sistem koji predstavlja jedna jedinka takode je otvoren sistem. Ukazali smo na to kako drugi genetiki kod prima informacije iz spoljanje sredine. Znai da je ivot u neprestanom menjanju. Tako su informacije koje dolaze do nizova baza koje ih primaju i same pokazatelji varijacija i promena. Budui da smo jedinke, mi neprekidno sintetiemo, drugim reima prinudeni smo da svest o samima sebi zasnivamo ne na stabilnim iniocima ve na onima koji imaju najvei indeks pojavljivanja. K a d a biramo jednu od odlika svog karaktera da bismo potvrdili da smo ovakvi ili onakvi", mi

143 joj na neki nain dajemo pravo graanstva i' tako emo je amplifikoviti; ali, radei to, iz svoje svesti emo izostaviti sv'e situacije u kojima smo reagovali drukije. M e u t i m , ovaj izbor ne prouzrokuje neki spoljanji posm a t r a ; u stvari, svoj sutinski identitet, koji se izraava onim to bismo hteli da b u d e m o , mi protivstavljamo promenljivim situacijama ivota. Birajui j e d n u c r t u " karaktera kao svoju, dajemo joj svoju psihiku energiju i inimo je sve stabilnijom, bila ona pozitivna ili negativna. Vidimo kako mentalna sfera ak na torn nivou moe uticati i izmeniti psihiku sferu. Na isti nain naa okolina utiskuje neprestane izmene u nau p s i h u ; u drukijem drutvu, delei ivot s nekim drugim, neemo biti ista linost", na karakter e se menjati. Tako naa svest nije nikada jednaka samoj sebi. Naa stanja svesti neprestano variraju a s njima nai polovi interesa, nae raspoloenje, pa ak i na nain gledanja na ivot. Moemo rei da to je linost osetljivija i to je vise u sazvuju s onim to je okruuje (sa biima i okolinom), tim e vie biti podlona p r o m e n a m a . Bie koje je probudilo vibratorne sposobnosti svojih suptilnih sfera postaje vrlo fluidno i pokretno, ali razvija veu svest o svojim duevnim stanjima. Volja da se dostignu visa stanja svesti ili opaanja lei u osnovi brojnih tehnika koje su se pojavile u svim kulturama koje daju prednost premetanju svesti. Neke od tih tehnika zahtevaju spoljanjeg pokretaa, druge koriste svojstvenu mo mentalnog i duha. K o d prvih postoji raznolikost i obilje prirodnih pokretaa koji su svuda, osim u naoj zapadnoj kulturi, uvek bili smatrani svetim i korieni u toku vrlo odreenih obreda. U naem drutvu, navedimo kafu, aj, duvan i alkohol i setimo se oduevljenja intelektualnih i umetnikih krugova Pariza kada je kafa otkrivena u Francuskoj i pohvalnih rei kojima su veliki mislioci epohe opisivali dinamizujue dejstvo kafe na njihov proces miljenja. Ples i muzika su takoe inioci koji omoguavaju povienje vibratornog nivoa. to se drugih kultura tie, one se, rekli smo, razlikuju po tome to je upotreba prirodnih supstancija radi proirenja polja svesti ritualizovana i sakralizovana. U Indiji, asketi u hramovima ritualno p u e hai, povezujui ga s bogom ivom. Vejson [Wasson (22)] smatra da je soma koju su Arijevci slavili u himnama Rig Veda, u drugom milenijumu pre n.e., naprosto bila crvena muhara {Amanita muscaria) koja

144 sadri bar tri psihodeline supstancije: muskarin, atropin i bufotenin. Ova gljiva raste u mikorizomskom odnosu s n e k i m drveem, m e d u kojim je i breza. Autor zakljuuje: Nije li drvo ivota legendarna breza a zabranjena voka drveta ivota, ta bi drugo bila do soma, crvena muhara, telo boije. . ." Znaajno je da breza, p o p u t veine ivotinja, vibrira na B24, dok biljke vibriraju uglavnom na B16, i ovaj rezultat bi trebalo dovesti u vezu sa svetim karakterom ovog drveta, znajui da su narodi koji su iveli u to doba imali sasvim p r i r o d a n pristup torn vibratornom nivou. Amanita muscaria vibrira na B56 i verovatno da postoji suptilna vibratorna ravnotea izmeu gljive i drveta, ravnotea koju treba pronai u svim biljnim zajednicama. Izgleda da su iste tehnike bile koriene u Egiptu, u vreme faraona. T a k o je Puhari [Puharich (23)], odgonetajui hijeroglife koje je iscrtao jedan vidovit ovek u stanju transa, otkrio postojanje mistinog kulta ove iste svete gljive ne samo u faraonskim tekstovima ve isto tako u Sibiru i u Meksiku. Ulogu slinu ovoj igra gljiva Psilocybe mexicana u religijskim iskustvima Indijanaca iz Sijera Mazateke u M e k siku. Psihodeline supstancije proiruju polja svesti poveavajui frekvencije vibracija vibratornih energija. Oigledno je da su ove injenice u osnovi mnogobrojnih obreda i religijskih obiaja skrivenih u tami vekova. Nije nuno prizivati u p o m o sintetike i vetake droge koje su, na kraju, samo moni amplifikatori psihikih fenomena. U sebi posedujemo elijske oscilatore prirodne rezonatore sposobne da vibriraju na ovim frekvencijama na n a m a je da ih otkrijemo i da ih ukljuimo da bismo promenili stepen frekvencija, drugim reima energetsku spiralu (si. 19). N a s u p r o t ovome, istorijski gledano, prouavanje ritualnog korienja psihodelinih supstancija moe n a m , s jedne strane, omoguiti da razumemo kako je neki etnos uspeo da harmonino ivi u krugu svog ekosistema a, s druge strane, da pojmimo daleko poreklo religijskog fenomena. U okviru drugih metoda, onih koje pozivaju u pomo mentalnu snagu i d u h , moemo razlikovati dve velike g r u p e : postoje tehnike primanja i tehnike emitovanja koje odgovaraju dvama nainima praktikovanja molitvi ili meditacija. M e t o d e koje tee preputanju", prozirnosti, liavanju, pobonosti, oslukivanju kosmikih energija, vode stanjima duevnog zanosa, duhovne ljubavi, mistinog optenja s boanskim, kakva su iskusili mnogobrojni mistici, kako zapadni tako i istoni. To je put sufija, taoista, hrianskih mistika: ono to

145 bi se moglo nazvati p u t e m napustanja sebe i sjedinjavanja sa sveukupnim. M e t o d e koje tee samokontroli (hinduistika i tibetanska joga, disciplina), aktiviranju nekih energija (alhemija, ceremonijalna magija, tantrizam) i razumevanju delatnih zakona t i h energija, vode do odredenog i efikasnog saznanja i do izvesne kontrole stanja prosirene svesti, kao i do ovladavanja psihikim m o i m a koje nastaju iz rada na mentalnom. Ovaj p u t predstavlja p u t jogija, uitelja ratnikih vetina, alhemiara, maga i kabalista, amana i vraeva animistikih kultura i, uopte, ezoteriara. On se od prvog p u t a razlikuje prvenstveno po tome to osoba koristi volju da samu sebe, zahvaljujui svom posebnom postupku, dovede u stanje uzdizanja svesti. Vidi se da su ova dva p u t a sasvim komplementarna i da je zanimljivo istovremeno razviti primanje i odavanje, ljubav i volju. Ukoliko posedujemo mogunost svesnog poviavanja svojih frekvencija vibracije, isto tako ih moemo u izvesnim fiziolokim ili psihikim uslovima sniavati, u uslovima koji uglavnom zavise od stanja stresa. Vrlo veliko sniavanje vibratornog nivoa moe dovesti do velike osetljivosti na patoloke inioce. Ali, zaudo, ti isti uslovi stresa jesu oni koji indukuju etape alhemijske transformacije posebno okarakterisane prom e n a m a u topolokom nizu molekula D N K . Globalni energetski profil bia tada trpi p r o m e n u istovremenu s onom koja se odvija na nivou D N K , to se ispoljava gubitkom jednog pravca vibracije. J u n g je u procesu individuacije vrlo dobro objasnio nuan prolazak kroz destrukciju (dekompoziciju) okamenjenih oblika psihikog, do koje dovodi ok kontradiktornih energija, a p o t o m kroz redukciju simbola do njihovih primarnih prirodn i h elemenata, da bi se moglo, kroz ponovnu strukturaciju,. doi do saimajueg jedinstva (24).

10

S E D M I DEO

ISTRAIVANJA NA KANCERU
Sistemski pristup procesu indukcije. Sutinska uloga parova V N + V E i osobine koje iz njih proizilaze.

10*

Kancerozna elija je na vibratornom nivou okarakterisana specififiom vibratornom energijom, P: 1, 2, 3, 4, dakle , a njene se frekvencije mogu rasporediti od 2 do 56. Kancerozna elija, dakle, vibrira u etiri upravna prostorna pravca, koji su istovetni sa pravcima sumpora i pravcima spermatozoida. T a k o d e je vrlo indikativno da i brojni kancerogeni ili antitumorski podstrekai vibriraju u ista ova etiri pravca. K a d a uporedimo D N K zdravog tkiva i D N K tumorskog tkiva, nalazirmo razlike, ali su te razlike tako tanane da nam je teko da ih objasnimo j e d n o m globalnom koncepcijom funkcionisanja elije i, a fortiori, funkcionisanja tako sloenog organizma kakav je ljudsko bie. Meutim, bilo koje da je poreklo prouavane tumorske elije i induktorskog podstrekaa, ona uvek emituje u etiri pravca sumpora. M n o g e su teorije pokuavale da objasne mehanizam indukcije kancera. Jedino etiri pravca sumpora, koliko n a m je poznato, predstavljaju konstantu u svim tipovima kancera. Ova konstantnost nas navodi na pomisao da u svim tipovima kancera postoje zajednike etape koje se odnose na promene vibratornih energija. Bilo da je induktorski agens virus, hemijski kancerogen, radijacija, ili da se kancer smatra spontanim (jer ne poznajemo njegovog podstrekaa), bilo da elija pripada Saturnovom ili Plutonovom tipu, uvek emo imati istu vibratornu strukturu.

150 Kako objasniti takve promene vibratomih elije? energija zdrave

Pokuavajui da odgovorimo na ovo pitanje, uzeemo vise primera, kako iz biljnog sveta tako i iz sveta ivotinja i ljudi, posebno insistirajuci na sledu dogaaja koji postupno vode od zdravog stanja do tumorskog stanja (proces koji podrazumeva mnoge etape ili multi states process). Premda postoje mnogobrojni tipovi kancera, p r i m a r n e etape procesa indukcije odnose se na modifikaciju energetskih sfera. Zato smo, radei na razliitim tipovima kancera, u leenju dobili sline rezultate. Na nivou vibratornog nosioca, problem izgleda daleko komplikovaniji od problema koji postavlja nivo vibratomih energija. Ovaj problem sve do danas izgleda nereiv: generacije naunika su se strasno predavale traganju za virusom kancera i p r e m d a nije sasvim razumno govoriti o neuspehu, jasno je da je na molekulskom nivou sam mehanizam kancera u ovom trenutku nepoznat ak i ako mnogobrojni eksperimentalni dokazi otkrivaju indirektne promene genetike aktivnosti. Specifine p r o m e n e topolokog niza molekula D N K d o vee do drastinih varijacija vibratornih energija. T r e b a objasniti da je materijalna promena (na primer, topolokog niza) bez sumnje specifina, ali beskrajno mala, dok su energetske posledice, kao to emo videti, znaajne i izazivaju potpuno drukije funkcionisanje nekih gena, pa time i elije. T a k o , kada se D N K prouava vrlo sofisticiranim tehnikama, zaista nailazimo na razlike, ali male, i pitamo se kako tako siune razlike mogu da toliko radikalno p r o m e n e metabolizam kanceroznih elija. Uzimajui karakteristine primere, pokazaemo da p r o m e ne topolokog niza molekula D N K dovode do dubokih p r o m e n a konformacije nekih nizova baza, budui da te p r o m e n e proistiu iz varijacija u prirodi i u koliini metala koji su se za njih vezali, pa ak i iz osobina molekula vode koji hidratiu D N K . Sve ove promene se globalno ispoljavaju primanjem i prenoenjem signala, koje ne prima odgovarajua zdrava elija, ve, naprotiv, tumorska elija.

Prva

glava

INDUKCIJA

KANCERA

KOD

BILJAKA

Kancer je kod biljaka otkriven 1905. godine na poljima eerne repe u Belgiji i na severu Francuske. Nazvan je crown gall ili ogrliasti t u m o r . K o d biljaka postoje i drugi tipovi kancera koje indukuju virusi, hemijski kancerogeni, a tokom razvia i neki hibridi, ali je crown gall oigledno onaj tip kancera koji je u ekonomskom smislu bio od najveeg znaaja zbog masovnog unitavanja kultura i voaka, sve dok njegov tumorski podstreka nije uniten pomou antibiotika. Ovaj kancer danas u prirodi praktino ne postoji, ali se, meutim, i dalje prouava u laboratorijama koje se bave fundamentalnim istraivanjem. Predlaemo hipotezu p r e m a kojoj je postupni nestanak kancera kod biljaka u prirodi povezan sa samim razvojem poljoprivrede u ovom veku. To ne proistie samo iz injenie da se koriste antibiotici, ve i da se, ubrenjem i hemijskim proizvodima, radikalno izmenila podlonost biljaka prema onkogenom podstrekau 1 . ezdesetih godina smo se odluili da prouavamo ovaj kancer p r e nego kancer u ivotinja jer smo, poev od tog vremena, znali da je neophodno na podlonoj biljci izazvati oteenja da bi se omoguilo da do tumorske indukcije doe. Suprotno o n o m to se dogada kod kancera u ivotinja i ljudi, imali smo sreu da od 1905. godine, s jedne strane, poznajemo podstrekaa, d r u g i m reima bakteriju, a s druge strane, da znamo da je potrebno biljku zasei ili je na neki drugi nain otetiti (opekotinom, itd.) da bi tumor mogao da
1

Onkogen:

postreka

kancera.

152 se indukuje. N o , u to vreme, ni redosled dogaaja ni uloga stresa nisu bili poznati. tavie, t u m o r moe da se razvije samo u toku dva dana posle oteavanja: bez te faze reakcije domaina na stres, koja je nazvana kondicioniranjem domaina, tumorska indukcija ne bi mogla da se dogodi. Ovakvi dogaaji u to vreme nisu bili opisani ni kod ivotinja ni kod ljudi. 1) Strukturne varijacije {par VN)

Prouavali smo p r o m e n e genetike informacije na zdravoj biljci i na povreenoj biljci, nezavisno od infekcije koju izaziva bakterija: konstatovali smo da su mnoge elije umirale, dok su okolne elije bile izloene na drugi nain mnogobrojnim promenama, od kojih je jedna od najkarakteristinijih bila amplifikacija nekih nizova baza D N K posebno bogatih guanin o m i citozinom (25). Ove nizove baza je lako pokazati tokom dva dana posle oteenja, bilo balansiranim ultracentrifugiranjem na hlor-cezijumskom gradijentu, bilo termikom denaturacijom. Poslednjih godina smo pokazali da je takode postojala amplifikacija nizova baza D N K bogatih adeninom i timinom (26). Korienje tehnika koje podrazumevaju upotrebu restriktivnih enzima omoguilo n a m je da, s jedne strane, pokaemo kako se ti amplifikovani nizovi baza nalaze u D N K domaina koji je, dakle, u vreme stresa, podvrgnut hromozomskim p r e ureenjima. Tako, u odsustvu bilo kog podstrekaa koji indukuje kancer, sada imamo dokaz da biljka posle pretrpljenog stresa vise nema istu DNK.: ona je, na topolokom nivou, sacuvala otisak promena okoline koje je pretrpela. Ali, treba se uvati suvie ishitrenog tumaenja: ove promene se ne odnose direktno na gene, ve, pojednostavljeno reeno, na oblasti koje reguliu te gene. Videemo da ovi dogadaji duboko utiu na vibratorne energije elije. Ako je, tokom ove faze amplifikacije i strukturnih p r e ureenja, bakterija-podstreka (Agrobacterium tumefaciens) prisutna, jedan specifini bakterijski plazmid 1 e biti prenet s
Plazmid: niz u bakterijskoj eliji,
1

baza D N K koji poseduje izvesnu nezavisnost a koristi se za genetike manipulacije.

153 bakterije na oblasti D N K domaina koje se preureuju. Iz ovoga e proizai jedan novi topoloski niz koji e postupno dovesti do uspostavljanja tumorskog stanja. Vidimo, dakle, da je indukcija kancera kod biljaka povezana s verovatnocom susreta izmeu egzogenog podstrekaa kancera i endogenih nizova baza D N K koje su upravo u toku amplifikovanja, to zaista pokazuje sluajni karakter indukcije. Da bi ovaj proces indukcije bio inhibiran, bile su koriene dve metode. Prva metoda se sastoji u promeni nekih nukleotida amplifikovane D N K . Bromodezoksiuridin, na primer, korien u malim dozama, zauzima mesto nekih timina u amplifikovanoj D N K i spreava promenu mesta a samim t i m i hromozomsko preuredenje (26). D r u g a metoda je vezana za injenicu da amplifikacija nizova baza D N K zavisi od specifinih metala (gvoa, bakra, itd.). Ako se helatantnim agensima blokira transport metala u eliju, inhibira se indukcija tumora. Amplifikacija koja se, dakle, dogaa nezavisno od prisustva podstrekaa tumora takoe je ukljuena u zaleenje oteenja i, uopte u sve procese diferenciranja i dediferenciranja. Ukoliko u ovim istim uslovima (drugim reima bez prisustva podstrekaa tumora) blokiramo proces amplifikacije u oteenoj eliji, ona nee biti u stanju da nastavi razvie. Sada razumemo zato se u ovom tipu tkiva indukcija kancera moe shvatiti kao kratak spoj" primarnih procesa diferenciranja i dediferenciranja. 2) Energetski vid indukcije kancera (par VE)

Eksperimenti koje smo upravo opisali izvreni su na graku (1982) a ponovljeni tokom iste godine na divljoj vinovoj lozi i brljanu. Graak (Pisum sativum) je lunarnog tipa. On, dakle, ima 9 vibratornih energija: P: b, 1, d, 2, e, f, 3, h, a; B16 (si. 20). Ako na listu ovog graka oteenje pravimo skalpelom, vibratorna energija e se trenutno sniziti i postae praktino nemerljiva. Ovo je postalo oigledno samim tim to u toku dva dana B pada na 2 (B2). T o k o m ta dva dana, u elijama koje se nalaze u neposrednoj okolini oteene elije odigrava se amplifikacija, dolazi do isecanja i promene topolokog sleda nekih nizova baza D N K .

154 U toku ovog istog perioda u kome je vitalnost biljke (korelisana brojem B i a m p l i t u d o m A vibracija) slaba, ona moe bilo da izgubi jedan pravac vibracija, bilo da privremeno postane osetljiva na tumorsku transformaciju. T a k o su m o lekulski dogaaji povezani s opadanjem vibratorne energije. U torn sluaju se n u d e tri mogunosti: a) Ako tokom ovog perioda nijedan podstreka t u m o r a nije prisutan, na kraju treeg ili etvrtog dana list graka ponovo stie svoju vitalnost (B16), ali on sada vibrira samo u osam pravaca M e r k u r a (P, a, b, c, d, e, f, g, h ) : on je postao M e r k u rov tip. P r o m e n a topoloskog niza nekih nizova baza D N K izazvala je, dakle, duboku p r o m e n u njenog naina p r i m a nja i prenoenja signala okoline. Da pojednostavimo: borei se protiv stresa, biljka je promenila svoj temperament. b) Ako je tokom ovog perioda podstreka tumora prisutan, on sam emituje u etiri pravca sumpora ( P : 1, 2, 3, 4). Uveden u oteenje, podstreka ne menja globalno vibratorne energije oteenog lista (B2, si. 20) ali, posle dva dana, biljka je na energetskom nivou postala tumorska ( P : 1, 2, 3, 4 ) ; medutim, B ostaje na 16. U toku sledeih nedelja, t u m o r e se razviti na organskom nivou, p r e m d a biljka na vibratornom nivou ostaje normalna (B16); m e u t i m , ona zadrava specifine pravce tumora. Vidimo, dakle, da je jedan deo D N K plazmida prenet s bakterije-induktora na oteenu biljku, i on je taj koji e, menjajui na drugi nain topoloki niz D N K oteene elije, uvesti vibratornu karakteristiku sumpora. Da bi se dobila karakteristina krstasta slika" s u m p o ra kancerozne elije, potrebno je, dakle, da se istovremeno dogode dva meusobno zavisna dogaaja: s jedne strane, amplifikacija D N K domaina, a s druge strane, prisustvo dela strane D N K . c) Ako iznad oteene biljke postavimo oscilujue kolo Lakovskog (Lakhovski), inhibiramo indukovanje kancera. Ovo oscilujue kolo je sainjeno od sedam metala (srebro, zlato, cink, magnezijum, nikal, gvoe, bakar) i nije zatvoreno. Ono e prouzrokovati poveanje vibratorne energije oteene biljke koju tako moemo popeti na B8, B16 i ak na B52, zavisno od naina na koji je postavljen obru. or Lakovski je od 1925. godine pokazivao da je nezatvoreno oscilujue kolo, sainjeno od krute bakarne ice, ogoljene i uvijene u obliku zavojnica, inhibiralo rast crown gall kancera ukoliko je bilo postavljeno oko povrine pelargo-

155

Slika 20. Evolucija v i b r a t o r n i h energija biljaka Pisum sativum (graak) (a) i Triticum vulgare (obina penica) (b) u razliitim fiziolokim i patolokim e t a p a m a . K l i c e graka i penice su d r a n e u kontrolisanim uslovima osvetljenostb t e m p e r a t u r e i vlaznosti. K o n t r o l n a klica je bila u s t a n d a r d n i m fiziolokim uslovima. Ostale t r i klice su bile sterilno p o v r e d e n e : prva je drana u s t a n d a r d n i m uslovima, d r u g a je bila zaraena onkogenom bakterijom Agrobacteriutn tumefaciens a t r e a je bila i zaraena i okruena oscilujuim k o l o m Lakovskog od 7 metala. 1, 2, 4: V i b r a t o r n e energije s u m p o r a . a., b, g: V i b r a t o r n e energije ive.

156 nijuma. T u m o r se prvo naglo poveavao, ne smanjujui vitalnost biljke, zatim je p o t p u n o nekrozirao i na kraju se odvajao od stabljike: biljka je bila izleena. to se naeg sluaja tie, mi smo bili u stanju da pokaemo kako je, da bi se spreila hromozomska preureenja, bilo dovoljno popeti energiju sa 2 na 8, uprkos prisustva induktorskog podstrekaa. Postoje biljke, p o p u t monokotiledonih (na primer, penica i pirina), koje nisu osetljive na kancer. K a d a ih otetimo, one ne silaze sa 16 na 2 ve samo na 8. T a k o indirektno potvrujemo da je stupanj B2 apsolutno fundamentalan za ustanovljenje novog energetskog reda, a time i novog topolokog rasporeda. Hipoteza koja iz ovih injenica proistie jeste da bismo mogli da, u smislu prevencije, pokuamo s odravanjem svih naih energetskih sfera iznad 2, drugim reima bar na 8. Ali, pri svem torn ne treba zaboraviti da do opadanja frekvencija dolazi u svim procesima psihike i duhovne transformacije, to moemo dovesti u vezu sa t a m n o m fazom alhemiara ili sa disolucijom u procesu jungovske individuacije, ili, pak, s t a m n o m noi mistika, i da, sledstveno tome, ovo energetska opadanje takoe predstavlja jednu apsolutno bitnu fazu evolucije bia.

Druga

glava

INDUKCIJA KANCERA K O D IVOTINJA

O n o to smo otkrili kod biljaka, primenili smo na tumore kod ivotinja. Pozvali smo u pomo dva eksperimentalna modela: sinhronizovane fibroblaste 1 embriona pileta, zdrave i one koje je napao virus Rausovog (Rous) sarkoma, i ascitini Krebsov t u m o r unesen u mia. Ova dva modela smo izabrali jer je, na molekulskom nivou, izvestan broj injenica ukazivao na postojanje molekulskih preureenja u toku indukcije procesa tumorizacije. Postupno emo prouavati strukturne varijacije i energetske varijacije da bismo razlikovali parove VN i VE. 1) a) Strukturne varijacije

Fibroblasti embriona pileta koje je izmenio virus Rausovog sarkoma Fibroblasti embriona pileta su dobijeni iz vezivnog tkiva embriona starog est dana u kulturi na hranljivoj podlozi koja je, izmeu ostalog, sadravala serum teleta. Ovde vidimo da se pojavljuje prva razlika u odnosu na biljni svet: dok se biljna tkiva mogu gajiti na isto mineralnoj podlozi, tkiva ivotinja zahtevaju prinos organskih supstancija, ovde prisutnih u serumu teleta. Iz ovog sledi da e ponovljivost eksperimenata biti mnogo bolja s biljnim elijama. Sutinska razlika proistie iz injenice da su biljne elije sposobne da apsorbuju svetlosnu energiju i da je transformiu u hemijsku energiju vezujui
1 Fibroblasti: elije koje potiu iz vezivnog tkiva embriona, gajene izvan svoje p r i r o d n e sredine, d r u g i m reima prouavane in vitro.

158 ugljenik koji donosi ugljen-dioksid iz atmosfere: kaemo da su biljna tkiva autotrofna, dok su tkiva ivotinja i oveka heterotrofna. Ako pratimo rast fibroblasta u Petrijevoj posudi, konstatujemo da e se oni deliti sve dok ne d o p r u do ivica posude. Opte je poznato da se opseg rasta jedne kulture globalno zaustavlja na ivicama Petrijeve p o s u d e : to je ono to se naziva inhibicijom dodirom. Ako se sada vratimo fibroblastima i ako ih prenesemo u novu sredinu (u novu Petrijevu posudu), oni e nastaviti da se razvijaju do ivica posude i tako r e d o m sve dok svaki fibroblast ne dostigne izvestan broj deoba. Ovaj broj je za svaku razmatranu vrstu elija stalan. U sluaju pileta, on iznosi 64. Kada se svaki fibroblast embriona pileta, dakle, podeli 64 p u t a , te elije u m i r u i kulture tako posle izvesnog vremena bivaju unitene. Sada imamo dokaz da je smrt zdravih elija kodirana u molekulu DNK. Ako ovaj eksperiment ponovo p r e d u z m e m o s fibroblastima koji su inficirani virusom Rausovog sarkoma, konstatujemo da e neke elije pileta proizvoditi virus, drugim reima da e biti inficirane a p o t o m u n i t e n e : u t r e n u t k u u kome-bivaju unitene, one oslobaaju virus. N a s u p r o t ovome, izvesna frakcija fibroblasta ne oslobada virus, ali je njena genetika informacija izmenjena: kae se da su ti fibroblasti transformisani. N o , ti transformisani fibroblasti su stekli mogunost da se razvijaju na hranljivoj podlozi koja ne dozvoljava rast odgovarajuih zdravih fibroblasta. Izgleda kao da su transformisani fibroblasti u odnosu na okolinu postali slobodniji od poetnog tkiva. Ti isti fibroblasti ak m o g u biti beskonano prenoeni u novu sredinu. O n i u Petrijevoj posudi ne obrazuju samo jedan sloj, ve nastavljaju da se nagomilavaju p o p u t stanova u soliterima-spavaonicama. To je razlog iz koga su 1934. godine nazvani besmrtnim elijama". Ovaj pojam besmrtnosti je na materijalnom nivou potvren i kod drugih vrsta kanceroznih eiija: navedimo H e L a elije, koje su bile izvadene iz kancera Helen Logan (Helene Laughan) u S A D 1934. godine; od tada se ove elije stalno ispituju u mnogobrojnim laboratorijama u itavom svetu: njihova sutinska osobina je da ne stare, to drugim reima govori da smrt nije kodirana u njihovoj DNK. Ve je bilo poznato da je ovaj tumorski materijal (transformisani fibroblasti) osetljiv na helatantne droge metala (a posebno bakra) kao to su bleomicin i tiosemikarbazoni (28).

159 Uzimajui u obzir nae prethodne radove na biljkama, izabrali smo ove fibroblaste da prouimo etape tumorske indukcije. Ovaj rad je t i m bio interesantniji to je ekipa A. Goldea (A. Golde) u I n s t i t u t u Kiri u Parizu uspela da sinhronizuje kulture fibroblasta. Ova tehnika sinhronizacije omoguava da se u d a t o m trenutku poseduje veliki procenat elija u istom elijskom stupnju, drugim reima da, na primer, 8 0 % elija u isto v r e m e poinje udvajanje D N K . Na ovom materijalu smo ponovo susreli sve strukturne injenice opisane kod biljaka, s jednom razlikom varijacije genetike informacije su se odvijale mnogo bre. T a k o , dok je faza amplifikacije kod biljaka trajala dva dana, ona se kod ovih fibroblasta moe otkriti samo u toku etvrt sata. Da bi bila pokazana, bilo je, dakle, neophodno posedovati sinhronizovan materijal i koristiti radioaktivne izotope koji poveavaju osetljivost tehnike detekcije. Korienjem radioaktivnog analogona timina, bromodezoksiuridina ( B r d U ) , bilo je mogue obeleiti zone D N K koje su specifino sintetizovane u jednom trenutku elijskog ciklusa fibroblasta. T a k o smo mogli da lokalizujemo jednu frakciju genoma fibroblasta koja je pecifino odgovorna za transformaciju p o m o u virusa Rausovog sarkoma. Simptomatino je da, ukoliko se sprei ova sineza ili ukoliko se izvri zamena timina njegovim analogonom, transformacija pomou virusa Rausovog sarkoma nee biti mbgua (29). To su isti oni nizovi baza koji, tokom stresa izazvanog infekcijom, bivaju obogaeni metalima, m e u kojima i bakrom. Ovaj rad je sasvim u skladu s rezultatima brojnih ekipa koje su radile na indukciji kancera kod ivotinja i ljudi. T a ko Kejrns (Cairns) i Klajn [Klein (30)] pokazuju da su te kancere p r e mogle indukovati negenetike transpozicije nego 1 mutacije . U sluaju kancera koje indukuju virusi, indukcija e, prema ovim autorima, biti povezana s preureenjima D N K koja za sobom povlae poveanu ekspresiju normalnih elijskih gena. Hipoteza koju oni zastupaju jeste da integracija nizova baza D N K onkogenog podstrekaa na l o e m " mestu ili u looj" eliji za sobom povlai bilo sintezu prekomerne koliine normalnog elijskog proizvoda, bilo isti nivo sinteze tog
Mutacija: zamena m e s t a jednog dela D N K .
1

jedne baze d r u g o m .

Transpozicija:

promena

160 proizvoda ali u loem t r e n u t k u po razmatranu eliju. Iz ovoga e proizai interferencija s n o r m a l n i m p r o g r a m o m diferenciranja. Z a p a m t i m o da poremeaji koje indukuju razliiti mutageni i (ili) kancerogeni podstrekai ni u kom sluaju nemaju isto dejstvo kao oni koji se odnose na nizove baza D N K koji kodiraju sintezu proteina ili, pak, na zone koje su nazvane regulatornim zonama. Podsetimo se da se u nivou ovih regulatornih zona prikainju enzimi ukljueni u aktiviranje ili blokiranje genoma: R N K polimeraza, D N K polimeraza, kao i represorni faktori p o p u t histona. Iste ove oblasti jesu one koje su osetljive na signale okoline i koje m o g u da, teleakcijom, prenesu poremeaj na daljinu. K a d a se u t i m oblastima dogodi neko preuredenje (mutacija ili translokacija), dolazi do manje ili vise znaajne p r o m e n e procesa prepoznavanja izmedu nizova baza D N K i nizova aminokiselina. Iz ovoga proistie promena u nainu prenoenja i primanja signala okoline, drugim reima delovi D N K vise nee prenositi iste poremeaje genima. Da se vratimo na predstavu knjige otvorie se novo poglavlje, dok e mnoga p r e t h o d n o itana poglavlja biti zatvorena. Ove varijacije su posebno spektakularne u ponovljenim nizovima baza konstitutivnog heterohromatina koje se nalaze na periferiji jedra i koje prve primaju varijacije sredine. Simptomatino je da su to iste one oblasti u kojima se nalaze virusi, kancerogeni ili nekancerogeni. b) Ascitini tumori mieva

U peritonealnu duplju mieva moemo uneti t u m o r e ubrizgavanjem odreenog broja tumorskih elija koje potiu iz hepatoma 1 koji se ljustio u peritonealnoj duplji mia iz koje ga je K r e b s izvadio 1934. godine. Ove elije se od tada uvaju na 8 0 C u laboratorijama celog sveta i u svakom t r e n u t k u ih moemo ubrizgati u mieve koji ee tim bre umirati to je ubrizgana koliina vea. T a k o , ukoliko ubrizgamo 10 miliona tumorskih elija u toku jedne nedelje, mi ce s 20 g prei na 40 g; on u sebi sadri milijardu tumorskih elija i u m i r e iscrpljen iako je kancer koji se moe otkriti postojao samo u peritonealnoj duplji.
Hepatom: tumor jetre.

161 Vidimo da je ovaj tumorski materijal posebno pogodan za eksperimente jer je ujednaen: imamo elije koje su odvojene a nisu jedna za drugu vezane, kakav je sluaj u tkivu. Tako ih moemo brojati i samim t i m analizirati porast njihovog broja. Ovaj t u m o r je jedan od najstranijih tipova kancera koji postoje. Na ovom materijalu smo pokazali da je mogue specifino unititi tumorske elije zamenjujui bakar koji se nalazi u njihovoj D N K radioaktivnim b a k r o m : 6 4 C u (14, 15). U stvari, u sluaju fibroblasta smo pokazali da se tokom indukcije dogaaju privremene specifine varijacije kompleksa D N K - C u . U uspostavljenoj tumorskoj eliji, naprotiv, postoje novi kompleksi D N K - m e t a l i , a posebno D N K - C u , koji imaju sledee tri karakteristike: a) N i s u isti s onima u zdravoj eliji. b) Ne stvaraju se u istom trenutku u kome se stvaraju u odgovarajuoj zdravoj eliji. c) Apsolutno su n e o p h o d n i za preivljavanje tumorske elije. Da bi se ove tri injenice ilustrovale (posebno ona pod c), naveemo radove ekipe Fernandes-Pola, koji pokazuju kako, liavajui kulture tumorskih elija metala, korienjem helatanata p o p u t pikoline kiseline, ove tumorske elije bivaju ubijene. Zdrave elije, naprotiv, prestaju da rastu: kae se da ulaze u stanje mirovanja, ali ne umiru. Ova injenica izraava drugu veliku razliku koja postoji izmedu D N K zdravog i D N K tumorskog tkiva: d a b i preivelo, tumorsko tkivo ima odluujue zahteve u pogledu metala, p r e m d a smo videli kako je ono besmrtno. Prva ideja u vezi s leenjem kancera koja iz ovog proistie jeste da se pokua da se tumorske elije lie metala kao to su bakar, gvoe, cink, itd. Ove eksperimente je ostvarila ista amerika ekipa (Fernandes-Pol) 1980. godine i pretrpela je neuspeh (31). Razlog je sledei: zdrave elije u susedstvu tumorskih elija predstavljaju pravi rezervoar metala na nivou svojih tioneina. Moemo koliko hoemo ivotinju ili oveka liavati metala p u t e m ishrane ili koristei helatantne materije, t u m o r e iz susednih zdravih elija koristiti metale u rezervi. T a k o tehnike gladovanja koje brojni autori preterano hvale treba sprovoditi krajnje oprezno (32) sve dok ne upoznamo metalne rezerve elija itavog organizma. Naa ekipa je izabrala drugu tehniku, koja se sastoji u zamenjivanju metala kao to je bakar, prisutnog u tim nizo11

162 vima baza, C u odailjaem Oeovih elektrona koji unitava dva lanca D N K za koje je vezan, to za sobom povlai letalni efekat. Ovo letalno dejstvo je znaajno jer je vrlo specifino: doista, upravo zato to tumorske elije imaju tu krajnju p o t r e b u za metalima, one selektivno privlae 6 4 C u koji onda unitava samo one delove D N K koji su ukljueni u odravanje t u m o r skog stanja. S ovom tehnikom smo dobili 5 0 % preivljavanja na ascitinom Krebsovom t u m o r u (15), dok je veina istraivaa u zaustavljanju ovog kancera pretrpela neuspeh. 2) Energetski aspekt
64

Dok kod biljaka postoje uglavnom dva stabilna vibratorna nivoa: B8 i B16, kod ivotinja i ljudi postoji vise energetskih sfera. O n e su jedna u drugu uklopljene i mogu da dostignu vrlo visoke vibratorne nivoe. Tako, unutranje sfere (koje odgovaraju razliitim organima i hormonskim tokovima) mogu da se spuste na nivo B2, dok periferne sfere (neurosenzorne, ritmike i metabolike) i kosmiko jaje (ljudsko bie u svojoj ukupnosti) jo ne izgledaju dotaknute (si. 19). U toku stresa koji moe da dovede do indukcije kancera, vibratorna evolucija energetskih sfera zavisie od poetne take delovanja tetnog poremeaja. M o g u se pojaviti dva sluaja: a) Ukoliko je indnkcija centralnog tipa, doi e do periferne lezije na daljinu, ali e to biti samo jedna od posledica centralnog nereda. Ovakvu situaciju nalazimo kod hormonski zavisnih kancera, koje esto izazivaju psihiki okovi. U akupunkturi, ona se izraava karakteristinim poremeajem vodeeg snopa (33). b) Ukoliko je indukcija perifernog tipa, evolucija bolesti e biti sasvim razliita. Postojae inverzija prethodnog p r o cesa: lokalni nered e se postupno odraziti na centralni nivo menjajui regulatorne procese. Ako je energetski poremeaj otkriven dovoljno rano i ako je leenje mogue p r e nego to se tumorska lezija ustali i odrazi na centralnu komandu, moe doi do prekida lezije. Na nesreu, ovo je redak sluaj jer, kada je lezija otkrivena bez pomoi ranih dijagnostikih tehnika, teren je vee duboko modifikovan. U prvom sluaju (a) na vibratornom nivou primeujemo fenomene sline onima koje smo pokazali kod biljaka posle stresa: frekvencije perifernih energetskih sfera naglo opadaju;

163 ovo privremeno (prolazno) stanje traje mnogo krae nego kod biljaka, tako da je mnogo tee pokazati ga kod ivotinja i ljudi nego k o d biljaka. U d r u g o m sluaju (b), prisustvujemo obrnutoj evoluciji: energetska sfera jednog posebnog organa je n a p a d n u t a : njene frekvencije vibracije tada opadaju, i ako se uslovi stresa odravaju, ovaj p a d vitalnosti e se malo-pomalo preneti na energetske sfere povezane s poetnom poremeenom sferom sve dok ne dostigne samo kosmiko jaje. Iz ovoga proizilazi da se karakteristina vibratorna struktura kanceroznih elija pojavljuje u energetskoj sferi malog vibratornog nivoa p r e nego to se pojavi na nivou najperifernije energetske sfere. Tako, kada je teren bolesti povoljan za indukciju tumorskog stanja, Patrik Vere (Patrick Veret) u akupunkturi nalazi povezanost dveju dijagnostikih taaka: jonske take i take slezine (33). Ako je neki kancerogeni podstreka prisutan u trenutku pada vibratorne energije, dolazi do sueljavanja smanjenih energija domaina i specifine vibratorne energije tumorskog podstrekaa . Razvoj nastale situacije zavisi od sposob-

nosti organizma da povea svoje sopstvene vibratorne energije ne bi li spreio da na molekulskom nivou njegovih koloidnih sastojaka doe do patoloke promene. Od svih moguih reakcija razliitih energetskih sfera na brojne poremeaje, fundam e n t a l n o m injenicom u indukciji kancera, krunskim mestom, ini n a m se sticanje krstaste vibratorne strukture sumpora Stabilno sticanje ovog sumporovog krsta zavisi od specifinog topolokog rasporeda na nivou elijskih makromolekula kakvi su proteini i aminokiseline. Znaajno je da ovu vibratornu energiju, koju nazivamo krstom sumpora, ne emituju samo tumorske elije ve takoe kancerogeni podstrekai i antitumorske supstancije. U stvari, nije re o istom krstu s u m p o r a : naime, premda uvek imamo etiri nepromenjena pravca skretanja radiestezijskog viska, krst, m e d u t i m , menjaju, razliite vrednosti frekvencija B (broj pulsacija) i amplituda A (veliina pulsacija) i tako taj
11*

164 isti krst moe biti pokazatelj ili nedostatka ili suvika vibratorne energije. Znai, kako je to dobro opisao or Lakovski (27), suviak vibratorne energije moe izazvati efekat s u p r o t a n optimalnoj dozi. Vrlo je indikativna injenica da brojne supstancije koje koristi takozvana alternativna medicina emituju ove etiri karakteristine energije; navedimo posebno fiziatrone, fermentisanu imelu, leatril, metakomplekse, K 1 2 , itd. (34). Imajui u vidu nade i nesuglasice koje ove supstancije raaju u m e d i cinskom svetu i kod iroke publike, izgleda n a m b i t n i m da ispitamo njihove eventualne terapijske sposobnosti bez a priori stava. Za ovo je n e o p h o d n o korienje dovoljno uspenih tehnologija prilagoenih elijskom nivou na kome, one kako se smatra deluju, drugitn reima na vibratornom nivou a ne na materijalnom nivou sensu stricto. U ovom smislu terapeuti moraju biti ispravno informisani i obrazovani, moraju poznavati dva sastavna dela p a r a V N + V E i njihove interakcije. U ovom t r e n u t k u t o , naalost, nije sluaj; u ovom cilju, za sve lekare e biti otvoreni centri za obrazovanje i njihovo ureivanje je u toku. Naa ekipa ve nekoliko godina prouava ascitini t u m o r unesen u vajcarske mieve. Koristei izotop bakra 6 4 C u koji emituje Oeove elektrone, mogli smo da dobijemo 5 0 % preivljavanja s ovim t u m o r s k i m elijama (15). U ovim ogledima izotop je izabran da specifino uniti tumorske komplekse D N K - b a k a r koje smo izabrali kao povlaenu m e t u jer su apsolutno neophodni za odravanje tumorskog stanja. Sada n a m izgleda oiglednim da su jedino poznavanje vibratornih energija mia, njihovog prenoenja s jedne energetske sfere na drugu i upravljanje njima u stanju da n a m omogue poboljanje ovog rezultata i dostizanje 100% p r e ivljavanja. To je p r e d m e t naih sadanjih istraivanja. Ovi primeri zaista pokazuju kako se prve etape indukcije kod svih tipova kancera izraavaju na nivou promena vibratornih energija. Ako dovoljno rano otkrijemo ove p r o m e n e i ako na njih primenimo prilagoene terapije, kancer nee moi da b u d e uveden na materijalni nivo. Sada emo razmotriti jedan p o sebno uverljiv primer m e t o d a ranog otkrivanja kancera.

Trea glava

M E T O D E R A N O G OTKRIVANJA KANCERA

U sledu vibratornih i organskih dogaaja koji postepeno vode ka indukovanju kancera, videli s m o da su sve prve etape korelisane s p a d o m vibratorne energije jedne odreene vib r a t o r n e sfere. Ta sfera, da se podsetimo, moe odgovarati jednom organu, sistemu organa, lezdanoj funkciji ili ak j e d n o m regulatornom procesu p o p u t onog koji smo nazvali centralnom k o m a n d o m . Iz ovog uglavnom proizilazi promena pravca vibracija koja e voditi do posebne vibratorne strukt u r e krsta sumpora. Ova struktura e biti determinantna jedino ukoliko je topoloki raspored molekula D N K nepovratno izmenjen. Ako bi se ove p r o m e n e mogle rano otkriti, postala bi mogua primena terapija koje su isto energetske, i to pre nego to je tumorski topoloki raspored upisan u takve elijske makromolekule kakav je D N K . U svetu se primenjuje vie dijagnostikih metoda ranog otkrivanja kancera, ali su one u Francuskoj malo poznate (35). Navedimo kristalizacije osetljive na bakarni hlorid, elektrobiofotografiju, analizu snova, itd. Ukratko emo opisati jednu od najuspenijih: metodu osetljivih kristalizacija. Osetljive kristalizacije

Ovu metodu je 1932. godine otkrio Pfajfer [Pfeiffer (36)]. Ona se sastoji u prouavanju i odreivanju oblika kristalizacije koji se pojavljuju t o k o m isparavanja vodenog rastvora

166 bakar-hlorida kome je dodata bioloka tenost (krv, biljni sok) ili neki hemijski proizvod. P r e m a prirodi testiranog uzorka, stvaraju se karakteristine strukture koje je laboratorija doktora Selavrija (Selawry) u vajcarskoj popisala (37). Ove strukture se mogu klasifikovati u dva glavna tipa: geometrijske i elipsoidne i one se upisuju u unutranjost osnovne mree koja je sastavljena od strijacija razliitih tekstura. Ova metoda omoguava da se vrlo rano otkriju poetne faze tumorske indukcije. U torn sluaju se, naime, pojavljuju spektakularni oblici nazvani poprenim linijama (si. 21): na staklenoj ploi, osnovna mrea, koja se zrakasto iri iz jednog ili vie centara kristalizacije, ispresecana je popreno. Ako je samo teren poremeen, poprecne linije su rasporedene u razliitim takama osnove. Ukoliko je tumorsko stanje na organskom nivou ve uspostavljeno, poprene linije e biti smetene u jednoj od geometrijskih ili elipsoidnih struktura opisanih na slici.

Sliku treba oiijentisati u pravcu vertikalne ose zrakastog irenja. TIPINE FORME OSETLJIVE KRISTALIZACIJE GEOMETRIJSKE: I: bubreni trougao II: Srani vieugaonik III: figura jetre IV: pluna forma (disajna) ELIPSOIDNE: V: eludane rozete VI: crevne rozete VII: polne forme (materica, jajnici, itd.)

Slika 21. Shematski prikaz razliitih geometrijskih i elipsoidnih oblika kristalizacije osetljive na CuCl2. Dve poprecne linije ( ) bile su nanete upravno na glavne strijacije. Pokazali s m o da poprecne linije, u stvari, predstavljaju vizualizaciju vibratornih energija krsta sumpora, zahvaljujui prisustvu vibratornog nosioca u ispitivanom uzorku (38).

167 Poprene linije na kristalizacionim ploama su, dakle, isto tako specifine za indukciju i odravanje tumorskog stanja kao to je to krst sumpora. Prouavanje razliitih pravaca pruanja geometrijskih i elipsoidnih oblika kristalizacije pokazuje da na ploi postoji najvie 12 pravaca i da su ti pravci pravci line reetke (sl. 17). Broj strijacija u j e d n o m datom pravcu je linearno korelisan s frekvencijom vibracija uzorka. Isto tako, duina strijacija je koreliana s a m p l i t u d o m .vibracija. Naa ekipa je pokazala glavne karakteristine oblike prisutne u osetljivim kristalizacijama koje obrazuju bioloke tenosti, koristei bilo dinamizovane metale (geometrijski oblici), bilo p r i r o d n e komplekse helatani-metali (elipsoidni oblici) (39). Zakljuak Oblici kristalizacije u datom trenutku opisuju energetsko stanje prouavanog uzorka na vibratornom nivou, vizualizujui poremeene (u manjoj ili veoj meri) vibratorne energije. T a k o ih m o e m o analitiki okarakterisati njihovim PBA i te rezultate sueliti s rezultatima drugih tehnika p o m o u kojih se analiziraju parovi V N + V E : Raman-laser, elektrobiofotografija, teleakcija u biolokini koloidima, itd. Ovi oblici se m o g u smatrati presekom horizontalne ravni kroz kosmiko jaje i njegove mnogostruke energetske sfere (sl. 19). Ova metoda izvanredno ilustruje optu metodu analize sistema primenjenu na prouavanje parova V N + V E . Bie koje se nalazi u savrenoj energetskoj ravnotei imae kristalizacionu plou na kojoj se od centara kristalizacije savreno zrakasto iri osnovna mrea. N a s u p r o t ovome, im u ispitivanom uzorku postoji specifian energetski poremeaj, vibratorne energije iskljuene iz energetskog nivoa celine utisnue se svojim odgovarajuim PBA, ukoliko je vibratorni nosilac prisutan u rastvoru osetljiv na ispitivane energije. Ovo iskljuivanje iz globalnog energetskog nivoa moe se oitovati vik o m ili manjkom vibratorne energije u ovoj ili onoj energetskoj sferi, to e se izraziti istim oblikom kristalizacije. To je razlog iz koga jedan biljni ekstrakt korien u homeopatiji ili fitoterapiji 1 daje kristalizacione oblike homologne, za njihov PBA,
1

Fitoterapija: korienje biljnih. eterinih ulja u cilju

ozdravljenja.

168 kristalizacionim oblicima krvi bolesnika ije nedostatke i smetnje m o e da sprei. U vie francuskih laboratorija u toku je instaliranje blokova u kojima e moi da se ostvari ova metoda ranog otkrivanja. Analiza oblika kristalizacije bie olakana korienjem jednog kompjuterskog p r o g r a m a za grafiku analizu. Glavna tekoa, m e u t i m , i dalje ostaje: naime, za ovu m e t o d u neophodno je obrazovati lekare a, na nesreu, nae k r u t o obrazovanje, do krajnosti specijalizovano, nije sklono da u velikoj meri razvija sistemske analize.

OSMI DEO

KA NOVOJ M E D I C I N I

Primena koncepta para V N + V E na kancer moe se uopteno primeniti na mnogobrojne tipove leenja koji su bili okvalifikovani kao blagi, paralelni, drukiji. Neke od njih emo prouiti u svetlu podataka koje n a m pruaju vibratorne energije. Medicina se obino opisuje kao disciplina iji je cilj otklanjanje same bolesti shvaene kao napad podstrekaa koji dolazi iz spoljanje sredine: mikroorganizma, virusa, itd. T a k o je alopatija (gr. a llos=drugi, protivan, suprotan) zasnovana na korienju hemijskih proizvoda suprotnih" induktorskim podstrekaima bolesti. Izgleda da je u ovakvom konceptu bolesti ovek video samo rat izmeu dva protivnika koji nemaju nieg zajednikog. To je sasvim suprotno od onog to se deava u homeopatiji (gr. homoios=isti), jer ovaj tip medicine koristi leenje koje kod zdrave osobe proizvodi simptome bolesti. Ovaj proces vrlo jasno vidimo na delu kroz osetljive kristalizacije koje smo upravo opisali: naime, biljka koja se jo od najstarije tradicije koristi za leenje jedne bolesti, daje isti oblik kristalizacije kao i krv bolesnika koga, smatra se, ona lei. Oigledno je da se ova dva sistema homeopatija i kristalizacija ne odnose na organsku materiju u striktn o m smislu, ve na energiju koja je oivljava. R e d o m emo opisati homeopatiju, akupunkturu i discipline koje iz njih proistiu aurikuloterapiju, iridoskopiju, refleksologiju noge, medicinsku astrologiju i alhemijsku medicinu. Sva ova leenja se m o g u dovesti u vezu s metodologijom nazvanom opta metoda analize sistema, koju emo prvo ukratko opisati.

Prva glava

SISTEMSKA ANALIZA

Jedan sistem m o e m o definisati p r i r o d o m i brojem njegovih sastavnih delova, kao i svim medudejstvima koja u d a t o m trenutku mogu postojati i z m e u sastavnih delova tog sistema. Ako za primer u z m e m o bilijar, konstatujemo da postoje crvene i plave loptice koje m o e m o kvantifikovati, a moguce je i odrediti sve tipove figura koje m o g u da poveu razliite loptice od trenutka u k o m e je igra izazvao poremeaj inertnog sistema udarajui p r v u lopticu. U sluaju D N K , u p r v o m trenutku moemo odrediti sve nizove baza prisutne u onih metar i sedamdeset centimetara koji se nalaze u svakoj od naih elija. Videli smo da je prisustvo metala u razliitim trenucima elijskog ciklusa i u funkciji fiziolokog ili patolokog stanja uvelo nov elemenat u opisivanje sistema. T a k o vise ne treba rasuivati samo na osnovu nizova baza D N K , ve takoe i na osnovu kompleksa D N K - m e t a l i koji, uvodei dodatnu promenljivu u opis sistema, upliu nove zakone meudelovanja. Na isti nain, u drugoj fazi, postojanje vibratornih energija prenoenih p u t e m izvesnog broja efektora kao to su kompleksi D N K - m e t a l i i, na kraju, molekul vode, takoe uvode nove sastavne delove. Uoptavajue reenje predstavlja definisanje parova VN + V E , s osobenostima koje iz njih proistiu. Ovim konceptom proisticanja (emergencije) elimo da kaemo kako su osobenosti samog para drugog reda nego to je jednostavan zbir osobenosti sastavnih delova. Na ove parove moemo, dakle, primeniti optu m e t o d u analize sistema: u stvari, ovo se pokazuje vrlo

173 komplikovanim za D N K , ali je jo komplikovanije u sluaju hromatina, jedra, organela uopte i, naravno, elije, organizma i ekosistema. Doista, to je sistem sloeniji, tim n a m je tee da ga opiemo. U ovom trenutku, biologiji i medicini su poznate takve tekoe. Sve uspenije analitike nauke pruaju nove podatke koje je apsolutno n e o p h o d n o ukljuiti u koherentan model funkcionisanja elije i, s a m i m tim, ljudskog bia. Na nesreu, kao to smo videli, ne poznajemo SVE sastavne delove sistema i, a fortiori, ne moemo ih ni kvantifikovati niti utvrditi SVE odnose koji meu njima mogu postojati. P o m a u n a m , m e u t i m , teoretiari sistemske analize: naime, jedan sistem m o e biti definisan matematiki na razliite naine koji se m o g u pokazati primenljivim u razliit i m oblastima. Najklasinija metoda predstavlja korienje sistema istovremenih diferencijalnih jednaina. Ako uzmemo u obzir prostorne i vremenske uslove, moramo koristiti integralno-diferencijalne jednaine koje objanjavaju injenicu da dogaaji mogu zavisiti od istorije prouavanog sistema a ne samo od specifinih uslova u trenutku merenja. Pokazuje se da je polje primene ovih modela vrlo iroko. Navedimo kinetiku razvoja hemijskih reakcija, razvoj elijskih procesa, p o p u t onih koji se odvijaju tokom perioda rastenja i razvia, i kompeticije u n u t a r organizama (1). Sasvim je mogue primeniti ove zakone na lokalni ili opti poremeaj, p o p u t onih koji se dogaaju tokom procesa indukovanja neke bolesti, ak i ako samo donekle poznajemo sastavne delove sistema.

Druga glava

HOMEOPATIJA

P o m o u sistemske analize primenjene na homeopatiju, pokuaemo da odgovorimo na tri m e u s o b n o zavisna pitanja: a) Koja su medudelovanja (delovanja izmedu sastavnih delova) u homeopatskom preparatu sposobna da objasne bioloke akcije? b) Kakva je priroda ukljuenih energija? c) Kako funkcionie prenoenje energije s homeopatskog preparata na ljudski organizam? 1) Bioloka aktivnost infinitezimalnih doza: uloga dinamizacije

Istraivanja bioloke aktivnosti infinitezimalnih doza zapoela su poetkom ovog veka. Rudolf Stajner (Steiner) je bio jedan od prvih podstrekaca ovog eksperimentalnog istraivanja, u svojim osnovama sasvim racionalno zasnovanog. On je 1920. godine pisao: Ako jednu supstanciju rastvorite ritmikim procesom, vrlo brzo dostiete mrtvu taku u kojoj se delovanje supstancije u merljivom stanju vise ne ispoljava. Ako se eksperiment nastavi, daleko od toga da on postaje nitavan, dogada se suprotan i komplementaran efekat koji e delovati na okolnu sredinu ili medijum. Medijum zadobija drugu konfiguraciju, stie drugu strukturu, a supstancija predaje sredini osobenosti nerazdvojive od njenog prethodnog stanja. Te prethodne osobenosti e zraiti u spoljanjoj sredini i sredina e tada biti stimulisana"(40). Korienje radioaktivnih izotpa je omoguilo da se pokae prisustvo radioaktivne materije sve do osamnaeste

175 decimale [9tog CH (41)]. Velika razblaenja, iznad D18 i iznad Avogadrovog broja, postavljaju teak problem. M e u t i m , mnogobrojni skoranji eksperimenti potvrduju intuicije Rudolfa tajnera: veliko razblaenje zaista poseduje farmakoloko dejstvo u in vivo uslovima. Ove gole injenice, koje daju potvrde o aktivnosti infinitezimalnih rastvora, ali sve do sada bez objanjenja, pokazane su kako u biljnom svetu, tako i u carstvu ivotinja. One pruaju racionalne dokaze o vrednosti inverznog dejstva lekova, u skladu s korienim dozama. Podaci Raman-laser spektrografije daju odgovor na pitanje kako deluju homeopatski rastvori velikog razblaenja. Ova tehnika omoguava da se okarakteriu medudelovanja supstrata (na primer, metala ili biljnog ekstrakta) i homeopatskog nosioca koji je, u sluaju rastvora, bilo voda bilo etilalkohol. Koliina supstrata ne igra odluujuu ulogu, ve svaki rastvoreni supstrat specifino menja fiziko-hemijsku strukturu rastvaraa. Iz ovoga posebno proizilaze karakteristine prolnene elektrostatikih ravnotea izmeu molekula vode ili alkohola, kao i modifikacije dielektrike konstante 1 . Ove promene vezane za naelektrisanja mogu biti prenete na koloide i ponovo se susreemo sa sledom dogadaja opisanim u p r e t h o d n i m odeljcima:

Ovaj sled dogaaja n a m prua jasnu ilustraciju procesa povratne sprege (feedback'). Isto je tako neophodno imati na u m u membranske i m e t a l o - D N K receptore, pa smo ponovo u situaciji bliskoj onoj kod indukcije kancera: ili prvo dolazi do promene membranske propustljivosti koja, malo-pomalo, nizom dogaaja koji su prethodno opisani, izaziva aktivaciju novih gena, drugim reima novih poglavlja D N K , ili, pak, p u t e m mutacije, dolazi do promene nizova baza D N K koja postepeno izaziva p r o m e n u membranskih receptora? Oba sluaja su eksperimentalno pokazana i po svojim fiziolokim i' patolokim posledicama svode se na isto. Mislimo da je najjednostavniji nain da se ove dve injenice objasne zasnovan na dva koncepta, na konceptu
Dielektrika konstanta: veliina kojom se m e r i neutralizovanja privlanih sila s u p r o t n i h naelektrisanja.
1

sposobnost

176 membranskog utiskivanja i konceptu genske ekspresije, koji proistiu iz postojanja dva para V N + V E . Membransko utiskivanje, na primer, predstavlja p r o m e n u konformacije receptora u m e m b r a n i u funkciji metala koji se za njega vezuje. Genska ekspresija] predstavlja aktivaciju gena u funkciji signala primljenog u m e t a l o - D N K . D v a para V N + V E su sinergiki, to drugim reima znai da je, u nivou elijske m e m b r a n e , vibratorna energija koju specijalizovani receptor p r i m a ve evolutivno programirana da pokrene primanje neke druge vibratorne energije posredstvom receptora na ponovljenim segmentima D N K konstitutivnog heterohromatina, i o b r n u t o . Raman-spektar takoe biva modifikovan u funkciji broja dinamizacija (42). Ovi primeri dobro ilustruju efikasnost sistemske analize u razumevanju farmakolokih osobenosti velikih razblaenja: sve dok nismo raspolagali m e t o d o m koja omoguava da se kvalitativno i kvantitativno prate varijacije konformacije rastvaraa, nije bilo mogue prekinuti nesuglasice nastale u redukcionistikom n a u n o m svetu. 2) Vitalna energija

Cilj homeopatije je da bolesti lei podsticanjem vitalne energije. Ali, o kakvoj energiji je re? N j u , u stvari, ine sve vibratorne energije koje su stvorile koncept PBA. U homeopatiji postoji analogija izmedu simptoma iznetih na videlo eksperimentalnom p r i m e n o m nekog leka i simptoma koje pokazuje bolesnik. Ve smo napravili istovetno poreenje sa m e t o d o m osetljive kristalografije. U svim ovim sluajevima koristimo se rasuivanjem po analogiji koje se sastoji u uspostavljanju odnosa slinosti izmeu dve injenice, i to ne u kvantitativnom, ve u kvalitativnom smislu. Koristei koncept PBA, isti ovaj zakon analogije moemo uiniti suptilnijim, ali ne gubei kvalitativne karakteristike. Videemo da primena ovog zakona postaje kvantitativna ukoliko razmiljamo o vibratornim energijama koje oiv'javaju vibratorne nosioce odreenih karakteristika. Analogna bia, u energetskom smislu ovog pojma, imaju iste pravce vibracije, p r e m d a u nekom definisanom odnosu

177 imaju razliite frekvencije i amplitude. Postoji, dakle, frekvencijska homologija, ime se pokazuje kvantitativni vid koji ne moemo uoiti na usko materijalnom nivou. T a k o e metal bakar, simbol planete Venere, neka biljka, ivotinja ili ovek Venerinog tipa vibrirati u istim pravcima (u sedam pravaca bakra), ali s razliitim frekvencijama i amplitudama, linearno ili geometrijski povezanim. T a k o zakon slinosti koji je iskazao H a h n e m a n (Hahnemann) postaje sasvim racionalan: Neka supstancija koja proizvodi simptome kod osobe koja se dobro osea, izleie te iste simptome kod bolesne osobe" (43). Svi homeopatski lekovi se tada mogu klasifikovati u funkciji svog P B A : za datog bolesnika treba izabrati preparat koji vibrira u istim pravcima kao i bolesnik. Izbor frekvencija i amplituda leka takoe e biti odreen u odnosu na frekvencije i a m p l i t u d e PBA bolesnika, zavisno od poremeene energetske sfere ili sfera. 3) Prenoenje vibratornih energija s na oveka homeopatskih preparata

Kako se energetske vibracije homeopatskog preparata mogu preneti na ovu ili onu energetsku sfaru bolesnika? U ovoj sekvenci dogaaja izvestan broj karika n a m nedostaje ali bitna etapa ukljuuje fenomene saglasnosti izmeu energetskih sfera leka i ciljnih sfera bolesnika. Predlaemo seriju etapa u kojima sukcesivno dejstvuju suptilne p r o m e n e strukture vode koje smo opisali, izazivajui izmenu specifinih receptora elijske membrane. Ovaj lokalni poremeaj e uglavnom moi da se prenese na daljinu, uvek posredstvom vode koja na neki nain predstavlja nevidljivu nit koja povezuje sve elijske koloide u nerazmrsivu ali veoma u r e e n u mreu. U sluaju indukcije kancera, prouavali smo jednu od ovih sekvenci postupno pokazujui: ulazak metala, preuzimanje brige o njima od strane specifinih prenosilaca ije e se osobine menjati u zavisnosti od stepena tumorizacije tkiva, i oteenje hromatina usled hromozomskih preureenja koja e, uostalom, sama uestvovati u stalnom menjanju membranske propustljivosti.
12

178 Ponovo imamo ilustraciju regulatorne spone koja je jo vanija kad se istakne kvantni vid vibratornih energija koje je oivljavaju. Ovo nije svojstveno samo indukciji kancera. U mnogobrojnim sluajevima, poremeaj e stii do elijskog jedra u kome e moi da indukuje seriju specifinih reakcija u hromatinu, blokirajui ili deblokirajui ovaj ili onaj gen. Zakon slinosti je dobio oevidne naune potvrde u imunologiji, molekulskoj biologiji i enzimologiji u kojima je, p r o uavanjem specifinih konformacija makromolekula, pokazano da je, na nivou biolokih efekata, kvalitet informacije isto toliko vaan koliko i kvantitet. Ukoliko se posmatra vibratorni aspekt osobina koje su izazivale p o d s m e h racionalista, pokazuje se da one vise ne podleu nikakvoj kritici od kada je na vibratornom nivou, na sasvim racionalan nain, pokazan njihov k vantitativni vid. Na ovom stupnju jo ostaje da se shvati na koji nain energija kljua otvara bravu. Postoji toliko raznih kljueva i toliko raznih brava. To predstavlja veliku diferencijaciju ivih bia, ali, u stvari, postoji samo konaan broj mogunosti i taj broj, bilo koji nivo da razmatramo, pronalazimo svuda, od elementarnih estica pa sve do galaksija. Homeopatija je blisko povezana s akupunkturom. T a k o je izvestan broj taaka na pokoici u nekim patolokim sluajevima osetljiv na pritisak. Vrlo esto je re o takama koje su smetene na kineskim meridijanima koji se koriste u akup u n k t u r i . M o e se uspostaviti vibratorna saglasnost izmedu ovih taaka i nekih homeopatskih lekova. O n e su nazvane Vajheovim (Weihe) takama (33). Bol izazvan pritiskom na neku Vajheovu taku, za homeopatsko leenje predstavlja potvrdu indikovanosti nekog leka. Videemo da injenice akupunkture u potpunosti dozvoljavaju da se u sve to uklopi i ova saglasnost.

Trea glava

AKUPUNKTURA

T e h n i k e igala i moksi 1 specifine su za akupunkturu, ali kroz podatke ove tehnike ponovo se susreemo sa svim principima kineske medicine. U osnovi ove medicine lee vibrat o r n e energije: moemo ak rei da one predstavljaju njenu racionalnu osnovu. Koristei j e d n u m e t o d u sistemskog tipa, akupunktura omoguava da se vrlo konkretno ilustruje ve definisan koncept PBA. Postupno emo, na vibratornom nivou, definisati dvojnost yinjyang, vrste disanja, p e t elemenata i akupunkturne meridijane. 1) Dvojnost yinjyang

Principi kineske medicine oveka predstavljaju kao posrednika izmeu neba i zemlje. Ove dve suprotne i komplementarne prirode, tako drage alhemiarima, utisnue se u sve nivoe stvamosti; Kinezi su ih nazivali yin/yang: receptivna enska (yin) i kreativna muka (yang) priroda. Ako hoemo da opiemo bilo koji fenomen, moemo ga okarakterisati njegovim odnosom yin/yang. Dijalektika yin/yang se, naime, pronalazi u svakom biu, na svim nivoima organizacije, pa ak u odnosima tog bia s kosmosom. oveka su na taj nain uobliile kosmiko-telurske sile u funkciji njegovog vlastitog ustrojstva vezanog za njegovo naslee, ishxanu i disanje. Koncept P B A omoguava da se opiu i izmere te sile i njihova meudejstva. Ove sile se materijalizuju na linoj
1

Moksa:

zagrevanje akupunkturnih taaka bez dodira.

12*

180 reetci (sl. 17) suprotnim vektorima 13, 24, a e , bf, itd. Ova reetka pokazuje kruni pokret, bilo u smeru kretanja kazaljke na asovniku, bilo u s u p r o t n o m smeru: iz ovoga p r o izilazi da suprotni vektori, u stvari, predstavljaju manifestaciju mesta u prostoru i alternacije ili oscilacije s jedne i druge strane ovog ravnotenog poloaja. Osobenosti udisanja i izdisanja (disanja), 5 elemenata i meridijana opisuju karakteristike vibratornih energija koje oivljavaju svemir. O n e pruaju koherentan model zakona koji upravljaju tim energijama u oveku i odnosima oveka s itavom njegovom okolinom. 2) Disanja

Pojam i (chi ili qi) je energetska osnova akupunkture. Prevod ideograma glasi d a h " , a zapadni lekari su ga esto nazivali energijom". Re je, u stvari, o vibratomoj energiji koju ne treba meati s energijama elektromagnetnog, toplotn o g ili nuklearnog tipa. One se uopte ne iskazuju istim razmenama i kvantifikacijama. Akupunktura se moe smatrati terapijom koja je zasnovana na poznavanju zakona stvaranja i izmene tih udisaja-izdisaja, drugim reima tih vibratornih energija. Za kineskog lekara, ovek se pojavljuje kao kombinacija tih razliitih elemenata disanja. Po ovoj koncepciji, smrt predstavlja destrukciju ovih elemenata ali primordijalni dah opstaje. Ovde smo vrlo blizu kosmogoniji starih Egipana. Shematski, moemo razlikovati tri tipa disanja: nasledno disanje, vezano za stvaranje i polnost bia, udisaje-izdisaje ishrane i odbrane organizma, kosmoloka disanja koja p u t u j u " veinom meridijana. Ovaj poslednji tip energije zapadna medicina praktino uopte ne uzima u obzir. Trostruki zagreva e napraviti j e d n u vrstu sinteze i izbora izmeu tih udisaja-izdisaja koje donose uneta hrana i u d a h n u t vazduh u spoju s naslednim disanjima. U definiciji disanja nalazimo dvojnost yin/yang: d a h yang ide od glave i ruku ka nogama, dah yin se kree u suprotn o m smeru. oveka, njegovu morfologiju, njegovo ponaanje, njegovu fiziologiju i sve njegove procese regulacije oblikovae ovi udisaji-izdisaji. Njihovo delovanje je naroito jasno tokom onog to Kinezi nazivaju kroenjem kroz Vrata", to u p o tpunosti odgovara etapama alhemijske transformacije bia (44).

181 3) Pet elemenata

Ciklus od 5 elemenata ili 5 pokreta objanjava kruenje vibratornih energija ljudskog bia. Sainjen je od dva inverzna ciklusa: krunog ciklusa stvaranja i ciklusa uravnoteavanja koji obrazuje zvezdoliki pentagram. Na ovom nivou se jo j e d n o m susreemo s dvojnou yin/yang ljudsko bie e moi da n a d e svoju ravnoteu koordinacijom ova dva ciklusa kao sredita procesa regulacije. Re je, u stvari, o koherentnoj upotrebi i primeni potencijalne energije bia kroz razliite nivoe njegove organizacije. Postavili smo 5 elemenata i meke unutranje organe koji su s njima povezani na linu reetku klasifikujui ih po opadajuem r e d u frekvencija vibracija (si. 22).
Krvni sudovi Tanko crevo Srce .. Dodir 1 VATRA Telo eludac

Miii una kesa

2 8

16 24 56

Debelo crevo Koa Mokrana beika Kosti TROSTRUKl ZAGREVA GOSPODAR SRCA Slika 22. P o d a c i t r a d i c i o n a l n e a k u p u n k t u r e sueljeni s podacima vibrat o r n e energetike.

182 Analiza ovakvog razvrstavanja dozvoljava vei broj komentara: a) T r i pokreta yang (koji odgovaraju organima koji nisu p a r n i : jetri, srcu i slezini) i dva pokreta yin (koji odgovaraju udvojenim organima: pluima i bubrezima) respektivno vibriraju u 4 pravca sumpora (1, 2, 3, 4) i u prvom pravcu ive (a). Oni, dakle (njih pet), pokrivaju p e t osnovnih pravaca. b) Analiza frekvencija vibracija (B) prua nagovetaj zakona prenoenja energije: 5 elemenata vibrira na B56, isto tako kao i trostruki zagreva i gospodar srca Pet ula vibriraju na B24. M e k i unutranji organi vibriraju na B16. U t r o b a (tanko crevo, una kesa, beika, debelo crevo, eludac) vibrira na B8. I najzad, nosioci bia (krvni sudovi, miiij kosti, koa) vibriraju na B2. Ova celina n a m omoguava da delom vizualizujemo kruenje vibratornih energija u razliitim energetskim sferama koje su u unutranjosti kosmikog jajeta uklopljene jedna u drugu. c) est udisaja-izdisaja su isto tako postavljeni na istim pravcima line reetke (sl. 22) i odgovaraju jednom specifinom klimatskom d a h u : Chao Yang B40 toplota PI Chao Yin B32 vatra PI Tsiue Yin P2 B40 vetar T'ai Yang B40 hladnoa P3 B4 B40 suvoa Yang Ming T'ai Yin Pa B40 vlanost Ovih est udisaja-izdisaja se kreu meridijanima. 4) Dvanaest meridijana

Udisaji-izdisaji ili specifine vibratorne energije kruie du preferencijelnih puteva nazvanih meridijanima. Oni e oiveti itavu jednu oblast tela a posebno meke unutranje organe ije ime nose. M o e se rei da oni oivljavaju energetske sfere a ne samo organsku materiju i organe u strogom smislu rei. Glavni meridijani vibriraju (sl. 23) u 12 pravaca line reetke i to na B16. Meridijan upravljanja, koji uspostavlja vezu izmeu psihe i kosmike ravni, vibrira u smeru kretanja

183 kazaljke na asovniku dok je suprotan sluajfs meridijan o m koncepcije koji posebno upravlja reapsorpcijom supstancija n e o p h o d n i h organizmu, posebnoj aminokiselina (33).

Slika 23. Vibratorne energije glavnih meridijana.

Zakljuak Zahvaljujui globalnoj orijentaciji kineske medicine, podaci tradicionalne akupunkture n a m pruaju dokaze d d e l a t n o m ukljuenju vibratornih energija na razliite receptore Ijudskog bia. Signali primljeni u nivou akupunkturnih taaka bie postepeno preneti, preko meridijana, razliitim energetskim sferama koje e, pak, aktivirati vibratorne nosioce (VN) koje one kontroliu. Na molekulskom nivou smo videli jednu ilustraciju za ovo kada smo opisali primanje signala preko elijske m e m b r a n e , njegovo prenoenje sve do D N K i, procesom teleakcije, njenu p r o m e n u sve do gena. Povodom ovog primera, mnogi autori su navodili koncept membranskog utiskivanja/genske ekspresije. I ovde se pojavljuje dvostruki proces regulacije koji nije mogue opisati linearnim odnosom uzrok-posledica. Tako, ukoliko je koliina

184 natrijuma koji prolazi kroz elijsku m e m b r a n u izmenjena, ova p r o m e n a e se, sa svoje strane, proiriti sve do D N K i izazvae (ako su uslovi mikrosredine povoljni) promenu proteinske sinteze koja e moi da se vrati na svoje polaziste i da odredi bilo odravanje poveanog ulaska natrijuma, bilo, naprotiv, njegovo zaustavljanje. Ako pratimo jednu etapu ovog procesa (na primer, na nivou p r o m e n e transmembranskog potencijala ili na nivou prepisivanja R N K ) i ako ne poznajemo sve pojedinosti, bie n a m praktino nemogue da otkrijemo smislene veze izmeu prouavanih pojava. Ukoliko ne posedujemo model za opisivanje evolucije posmatranih promenljivih, sasvim je nekorisno praviti eksperim e n t e . Eksperiment bez prethodnog modela nikada nee modi da bude objanjen. Oigledno je da, ak i ako istraiva nije uvek toga svestan, svako eksperimentisanje sadri latentnu skicu modelizacije, ali, ukoliko koriena tehnologija otkriva samo takaste promene koje su praktino nezavisne od modela, i tu e objanjenje biti nemogue. Na primer, uticaj ulaska natrijuma na daljinu i na nivou D N K mogao bi se shvatiti samo na osnovu poznavanja p r o m e n a konformacije molekula D N K do kojih dovode jonske varijacije. U sluaju akupunkture, videli smo ilustraciju istog fenomena, na viem nivou. Akupunkturna taka B16 obavestie nas o stanju energetske sfere nivoa B16. Isto tako, akupunkturna taka B40 izvetava o sferi B40. Zato smatramo da e n a m poznavanje zakona kruenja energije izmeu svih sfera i svih nivoa omoguiti da energetske anomalije ispravimo prilagoenim tehnikama. Tako vidimo analogiju funkcionisanja izmeu signala koje prima elijska membrana i prenosi do D N K , i signala koje prima akupunkturna taka i prenosi ovoj ili onoj sferi; jedina razlika bi bila u nivou organizacije koji je u pitanju, dok isti zakoni rukovode njihovim ukljuivanjem u igru. Ono to smo upravo rekli o akupunkturi u p o t p u n o s t i se moe primeniti na druge discipline proistekle iz kineske medicine: navedimo, na primer, aurikuloterapiju, simpatikoterapiju, refleksologiju ' stopala, iridoskopiju, itd. U svim ovim sluajevima pojavljuje se jedna nova injenica, a to je ponavljanje itave strukture bia na nivou organa (spoljanjeg u h a ili tabana). Vise, dakle, nije mogue navoditi jedino direktne prenose signala p u t e m linearno vizualizovanih meridijana. Naprotiv, ako pozovemo u pomo pojam

185 frekvencija vibracije, konstatujemo da ova preferencijelna raspodela centara koji odgovaraju na specifine nadraaje ovog ili onog organa nije svojstvena u h u ili stopalu: nalazimo je na itavoj povrini tela. Zato e topologija, na kojoj smo insistirali na molekulskom nivou, pozivajui se na teleakciju, odraziti pravu kartografiju opaajnih povrina jedinke, bilo da je to koa, sluzokoa ili oblasti mozga. T a k o je sada pred n a m a celina injenica koje n a m omoguavaju da opiemo pravo holistiko funkcionisanje jedinke: na osnovu organizacije teritorije koja moe vibrirati od B2 do B56, ovek e na svim nivoima svoje organizacije primati globalne informacije o stanju svoje okoline. U toku embriogeneze, vaspitavanja, ivota u drutvu, on e malo-pomalo nauiti da izvlai informacije da bi se postepeno oslobodio t i n vladajuih uticaja. Videemo da je jedna medicina ve odavno razvila tehnike oslobaanja jedinke od uslova koje joj namee okolina, i to oslobadanja koje posebno podrazumeva razumevanje i poznavanje tipova postojeih interakcija.

etvrta glava

MEDICINA ANTROPOZOFSKE ORIJENTACIJE

Antropozofsko leenje je zasnovano na proirenoj koncepciji oveka koja objedinjuje podatke o onome to je Rudolf tajner nazvao supersenzitivnim. O n a predstavlja globalnu, izrazito strukturiranu medicinu: inspirisana alhemijom, ona je oigledno bila ispred svog vremena. Od tajnera naovamo, ini n a m se da je u celini postala suvie dogmatska, ne vodei dovoljno rauna o napretku analitikih nauka. T a k o su mnogi ezoterini pojmovi danas racionalno objanjeni naunim otkriima u poslednjih dvadeset godina: to je posebno sluaj s eterinim i astralnim telom. 1) Eterino telo i astralno telo Koncepti eterinog tela i astralnog tela mogu se racionalno objasniti na nivou razmene energije uz korienje podataka elijskog potencijala, lanaca prenosilaca metala u elijama i obreda sekvestriranja tih istih metala. T a k o eterine sile \ koje uestvuju u oblikovanju i oivljavanju fizikog tela predstavljaju jedan od osnovnih delova elijskog potencijala (vibratornog potencijala) kao jednog sistema sila koji obavetava o sposobnostima tela da izvri neki rad. U sluaju elije, ovu silu moemo shematski predstaviti vektorom koji naputa eliju i izraava njenu tenju da se podeli (vegetativno rastenje) i da se uvea. Za jedno tkivo 3 organ i organizam, skup vektora svojstvenih svakoj eliji daje rezultantu koja, u stvarij predstavlja eterino telo koje opisuje tradicija. Oigledno je da ove sile igraju presudnu ulogu u procesima

187 rastenja i razvia. Primetimo da one nisu potpuno nezavisne od fizikog tela jer metali emituju vibratorne energije frekvencije B8 a eterino telo takode emituje frekvenciju B8. Eterine sile nisu same: njihovo delovanje mogu spreiti sile suprotnog smera koje u torn trenutku predstavljaju dinamiko stanje okoline. Jo j e d n o m se nalazimo p r e d torn, dvostrukom polarnou suprotnih i komplementarnih sila koje se sreu u alhemiji, astrologiji, homeopatiji i akupunkturi, a te astralne sile 4- su razgraujueg" tipa. ini n a m se da ovaj antropozofski pojam razgraivanje" u potpunosti objanjava etape amplinkacije i isecanja D N K u trenutku faza promene programa. Sve e zavisiti od nivoa na kome sve to posmatramo: na elijskom nivou i ak na elektronsko-mikroskopskom nivou imamo utisak stvarnog haosa u kome molekuli vrlo razliitog oblika izgledaju uniteni. Zato u mnogi autori pogreno verovali da je re o molekulima koje unitava sama elija i o morbidnim procesima (koji su uporedivi s t a m n o m fazom u alhemiji). U stvari, ako se proces prouava iz energetskog ugla, vidimo da su razliite akcije enzima razgraujuih" po svojim manifestacijama korelisane s redistribucijom molekula koji omoguavaju uspostavljanje novog topolokog rasporeda. Ako se ponovo vratimo parovima V N + V E , konstatujemo da je p o d uticajem suptilnih sila bia (nove vibratorne energije) n e o p h o d n o da vibratorni nosioci b u d u razgraeni, to e se na dinamikom planu iskazati smanjenjem B i upravo e ta takozvana faza razgradnje omoguiti evoluciju. M o e se, dakle, rei da astralno telo unitava jedan vibratorni nosilac da bi ponovo sainilo jedan novi, bolje prilagoden na suptilne vibratorne energije. Astralne sile zavise od ulaska metala u neke elijske odeljke kao to su D N K i enzimi. Ovi metali potiu bilo iz elijskih mesta za sekvestriranje metala, kao to su tioneini, bilo iz okoline. U svim sluaj'evima, premetanje tih -metala bar delimino zavisi od gravitacionih i elektromagnetnih sila kosmikog porekla. Ove sile moemo predstaviti vektorom suprotnog smera od onog koji je opisan za eterino te'o. Iz medudejstva ova dva tipa suprotnosmernih sila proizai e dinamika, evolutivna ravnotea, koja takode objedinjuje razliite nivoe biljke ili ivotinje i odgovorna je za tipian oblik svakog organa i svakog organizma. Tako, na fizikom planu, prisustvo ova dva vida, jednog koji uvodi ponavljanje i drugog koji uvodi p r o m e n u , predstavlja glavni inilac evolucije.

188 2) Energetske sfere i prenoenje vibratorne energije

Opozicija vidljivo/nevidljivo, ulno/natulno (suprasenzitivno) i racionalno/iracionalno danas n a m izgleda sasvim p r e vaziena. N e o p h o d n o je pozvati se na metode prilagodene nivoima bia ije psihofizike p r o m e n e pratimo. U sluaju energetskih sfera, za merenje vibratornih energija m o g u se koristiti izvesne tehnologije. Nije sigurno da bi ove tehnologije jednog dana mogle da se izjednae sa sposobnostima ljudskog bia. Nalazimo da je uteno to je ovek osetljiviji od svih aparata koje je do sada smislio i napravio. N a s u p r o t tome, nalazimo da je rastuujue za b u d u n o s t Ijudske kreativnosti to je asopis Times za oveka 1982. g o d i n e " izabrao jedan raunar. U antropozofskoj medicini opet nalazimo tri energetske sfere: neurosenzornu, ritmiku i metaboliku, koje se nalaze upravo ispod vibratornog nivoa kosmikog jajeta. Ovaj model je nazvan trodelnom organizacijom" s ritmikim elementom koji povezuje dva polarna elementa. U antropozofiji takode postoji jedan komplementaran model nazvan etvorodelnom organizacijom". Prouavanje razliitih carstava, od carstva minerala do oveka, omoguilo je antropozofiji da definie etvorodelni sistem koji ukljuuje: fiziko telo eterino telo astralno telo vlastito Ja Ovaj drugi sistem nije u kontradikciji s prvim, ve mu je komplementaran. T a k o smo pokazali da metali imaju samo jedan vibratorni nosilac (B8), biljke 2 (B8 i B16), s izuzetkom halucinogenih biljaka koje mogu dostii B56; ivotinje 3 (B8, B16, B24) a ovek bar 4 (B8, B16, B24, B32). Uostalom, ovaj aspekt se moe tano odrediti ako se kae da sastavni elementi etvorodelnog sistema oveka takoe postoje na tri nivoa, ali su oni u njemu na drugi nain uzglobljeni. Naa je glava, uostalom, po zakonu analogije, posebno povezana s carstvom minerala i s korenjem biljke; podsetimo se da je ljudsko telo, prema alhemiji, preokrenuto (Zemlja-Nebo) u odnosu na telo biljke. Sistem srce/plua je povezan s listovima a metaboliki sistem s plodovima i semenjem. Moemo nainiti paralelu s velikim zakonom homeopatije po kome se smetnje glave lee proizvodima dobijenim iz korenja.

189 Povezujui dva tipa konstrukcije, logiki dolazimo do klasine definicije temperamenata. Na nekoliko p r i m e r a emo potvrditi kako se dvojnost eterino telo/astralno telo izraava bilo tokom fiziolokih etapa (embriogeneza, diferenciranje) bilo patolokih etapa (indukcija kancera). 3) Promene energetskih sfera P r e m a tradiciji, biljke nemaju astralno telo. Pelikan je predloio da je u t r e n u t k u faza promena programa razvia, kao to su embriogeneza i indukcija cvetanja, astralnost okoline ta koja deluje na eterino telo biljke (45). Mogli smo da pokaemo kako su ove izmene suprotnosmernih sila korelisane s promenama topolokog redosleda D N K vibratornog nosioca i metala sposobnih da u u u D N K , kao to su gvoe i bakar. Astralnost sredine moe, dakle, biti izjednaena s poljem sila koje u datom trenutku trpi karakteristine izmene i utie na ulazak metala u ovaj ili onaj deo elije. K o d ivotinja i oveka, etape diferenciranja takoe dovode do pojave uporedivih injenica, ali ova bia vise ne zahtevaju nuno metale iz ishrane: mogu da se poslue metalima u rezervi na mestima sekvestriranja, koja bi na neki nain bila materijalni nosilac astralnog tela ivog bia. Iz ovoga bismo mogli da izvedemo zakljuak, poput onog koji je izveo tajner, da e se, nasuprot biljkama, ivotinje a pogotovo ovek sve vise oslobaati od okoline; ovo je tano, ali ne treba zaboraviti da je ova prividna sloboda dvosekla jer naa mesta sekvestriranja ne znaju da naprave razliku izmeu bitnog metala koga ima u viku i toksinih metala, kakvi su kadmijum, olovo ili iva, koji osvajaju elije u zagadenoj sredini. Indukcija kancera prua drugi, vrlo demonstrativan primer ovog baleta suprotnosmernih sila koji se u svakom trenutku odvija u nama i koji odrava ili ne odrava nau 1 homeostazu .
1 Homeostaza: teu bia.

celina

procesa regulacije koji omoguavaju ravno-

190 Rudolf tajner je 1924. godine pisao: Nije mogue razumeti kancer sve dok se ne zna da li je re o prevlasti eterinog tela nedovoljno potisnutog, nedovoljno razgraenog efektom koji odgovara astralnom telu." ta, dakle, primeujemo kada uporedimo elije tumora s odgovarajuim zdravim elijama? elija t u m o r a sadri mnogo vie metala i prenosilaca metala od zdrave elije, a indukcija kancera se naroito izraava p a d o m vibratornih energija a posebno B24 koja odgovara astralnom telu.

D E V E T I DEO

ANALIZA SNOVA
Primanje vibratornih energija u toku faza sna i oivljavanje -vibratornih nosilaca u toku faza buenja

Prva

glava

VIBRATORNE E N E R G I J E NA LJUDSKOM I PLANETARNOM NIVOU

Radovi o akupunkturi, homeopatiji i, uopte, o svim energetskim terapijama, pokazuju da se upotreba vibratornih energija izraava na razliitim nivoima zavisno od prirode ukljuenih vibratornih nosilaca, kao i energetskog nivoa na koji se odnosi. Razmotriemo tri primera ovih interakcija. 1) Kosmiko-telurske energije

Ove vibratorne energije se na Zemlji izraavaju kosmikim talasima i telurskim tokovima: moemo rei da nas ove suprotnosmerne i komplementarne sile, koje smo predstavili na sledeoj shemi, oblikuju:

T a k o , u toku oploenja jajne elije spermatozoidom, embrion prima etiri energije sumpora (spermatozoid) i osam energija ive (jajna elija). Ovih dvanaest energija se odravaju tokom devet meseci trudnoe u unutranjosti celomske duplje. Energije vezane za SO alhemiara tokom trudnoe takoe dopiru do embriona. Podsetimo se da postoji 14 osnovnih energija: 4 energije sumpora, 8 energija ive i 2 energije soli, koje predstavljaju dva kruna suprotnosmerna pokreta viska.
13

194 Postoji i petnaesta energija, koja odgovara zaustavljanju radiestezijskog viska: ona se, u stvari, sastoji od 14 p r e t h o d n i h energija u negativnom () svetu, u odnosu na svet u kome se nalazimo, koji se smatra pozitivnim ( + ) . as i mesto roenja odreuju tip energetskog proimanja novoroenog deteta, na osnovu vibratornih energija odredenog PBA. D e t e bismo tako mogli okarakterisati njegovim temperamentom, od Saturnovog do lunarnog, ili ak Plutonovog (sl. 18). Ove podatke treba suprotstaviti podacima koje pruaju mitovi i moderna karakterologija. Oni daju dokaz da je astrologija sasvim racionalna, ali da opisuje energetska stanja na vibratornom nivou. Zato dogaaji koji se kasnije mogu desiti detetu (njegov rast, razvoj i, ustvari, itavo njegovo ponaanje) nee zavisiti samo od vibratornih energija primljenih u trenutku roenja, ve i od osobina razliitih nosilaca. Zabeleirno da data energetska konfiguracija nije u tren u t k u roenja zapisana na nepromenljiv i k r u t nain; u stvari, u svakom trenutku, u funkciji kosmiko-telurskih promena okoline i naslednih potencijala osobe, poredak VN + VE e moi da evoluira u razliitim pravcima, poevi od povlaenih puteva. Tako, u svetlu koncepta para V N + V E , moemo razreiti jedan od problema koji se u ovom trenutku postavljaju astrologiji, znajui da je logino da dva bia roena u istom m i n u t u nemaju isti sled dogaaja u svom ivotu, jer priroda njihovih vibratornih nosilaca nije ista. Isto objanjenje se moe primeniti, na mnogo suptilnijim nivoima, na prave blizance, u meri u kojoj, premda imaju istu D N K , nije izvesno da su primili iste tipove energija koje dolaze od soli i, tavie, njihove vibratorne energije (VE) se razlikuju jer oni ne naputaju majinu u t r o b u u istom trenutku. 2) Vibratorne energije zive materije

U ivoj materiji, od bakterije do oveka, ove vibratorne energije uestvuju u nainu delovanja svih ulnih organa, a znamo da se ne treba ograniiti na pet ula: postoje druga ula sa svojim specifinim receptorima. Doista, pored naih pet ula, posedujemo druge organe za opaanje nad-ulnog,

195 organe koji su u sazvuju s vibratornim energijama visoke frekvencije. To su oni organi koje uglavnom malo poznajemo i zato ih malo koristimo, pa n a m izgleda nuno da ih razvijamo: uostalom, informacije koje oni pruaju sasvim je mogue kvantifikovati (si. 24).
FIZIOLOKI I PATOLOSKI DOGAAJI KOSMlCKI RITM0VI

GRAVITACIONE I ELEKTROMAGNETNE SILE

PRIMANJE I PRENOENJE SIGNALA OKOLINE

ELEKTRO-HEMIJSK1 POTENCIJAL PRENOSILACA

Slika 24. Od kosmikih ritmova do biolokih ritmova. 3) Vibratorne energije u ljudskim tvorevinama

Vibratorne energije se izraavaju u svim ljudskim tvorevinama, a posebnije u onima koje su nazvane simbolinim. Zaista m o r a m o biti svesni da je ovek, koristei svoje vibratorne 13*

196 energije, sposoban da ih prenese ne samo na predmete kojima se slui ve isto tako i na sve sto stvara mentalno i na sve to zamilja. Zato je J u n g mogao da skrene panju na krajnji energetski potencijal arhetipova, ali to takoe predstavlja razlog iz koga se u svim tradicionalnim magijama mogu izvesti prenoenja energije poev od jednog nosioca. M n o g i m a od nas je vrlo teko da shvate kako grafike oznake simbola (na primer, nacrtan znak U r a n a emituju specifine energije u vezi s izvorom (planetom U r a n ) , i da se moe optiti ili, pak, leiti simbolinim oblicima, bilo da su to mandale, petozvea ill neiji rukopis. Razlog ovog nerazumevanja poiva u injenici da su neki od naih receptora za te natulne (suprasenzitivne) energije kao uspavani. Sledstveno tome, signali se zaista emituju, ali nastavak sleda dogaaja ne moe da se dogodi, a bie, na taj nain odseeno od kosmosa, biva gluvo za muziku sfera. U drugim sluajevima, receptori funkcioniu dobro ali ne dolazi do prenoenja informacije izmeu naeg metabolizma, nesvesnih struktura i nae svesti: simbol je dobro delovao, ali mi toga nismo svesni, tako da neki dogaaj koji je na izgled sluajan ne povezujemo sa stvarnim uzrokom jer u sledu dogaaja suvie etapa nedostaje. Onda na vibratornom nivou shvatamo zato nae nesvesno skriva teko zamisliv zbir informacija, od kojih samo jedan beskrajno mali deo dopire do nae svesti, ali neke tehnike dodira s nesvesnim m o g u ponekad da omogue da ih naslutimo: navedimo hipnozu, meditaciju, san, m o medija, sofrologiju, itd. Tako, ova dva sluaja neprimanja signala (bilo zbog slabosti receptora, bilo zbog blokade svesnog) nisu ni nenormalni niti nesavladivi, jer je mogue probuditi nove receptore, nauiti prenoenje signala kroz nae razliite sfere i toga postati svestan. Simboli, takvi kakvim n a m ih je prenela tradicija, p r e d stavljaju seanje na jednu civilizaciju globalnog tipa, koja je bila sposobna da na vise vibratornih nivoa nasluti meudejstva bia s njegovom okolinom i s kosmosom. Isto tako, simboli, takvi kakvi n a m se pojavljuju iz dubina psihe, u naim snovima ili u umetnosti, predstavljaju male energetske bleskove naeg globalnog bia koje se probilo kroz filtar svesti. Ako ne vodimo rauna o postojanju i karakteristikama tih vibratornih energija, iva bia n a m deluju kao da su marione-

197 te koje pokreu nevidljivi konci i ije ponaanje moe izgledati u isto vreme sluajno i nenormalno. Ako, naprotiv uinimo napor i pokuamo da razumemo prirodu, poreklo i mesta delovanja ovih konaca, konstatujemo da se namee znaajna koherentnost. Vie se s nama ne titraju misteriozne sile koje nas prevazilaze: oseamo se sastavnim delom kosmosa, u r e e n e celine koju je dovoljno pojmiti, metodino i strpljivo. T a k o sloboda kojom raspolaemo nije nedostatak determinizma; kada b u d e m o upoznali prirodu tih niti (ili talasa) koji nas povezuju sa svemirom, kao i njihove zakone medudelovanja, biemo slobodniji da ih menjamo u skladu sa svojom voljom. To je ono to bismo mogli nazvati moguom kosmikom evolucijom oveka. Ukoliko bismo ovu evoluciju preterano pojednostavili, mogli bismo zamisliti kako smo p o p u t estica oivljenih spiralnim kretanjem oko jednog centra:

U funkciji kosmiko-telurskih emisija, naih naslednih potencijala i svih razmena sa sredinom (ishrana, disanje, itd.), na molekulskom nivou moemo izdrati etape amplifikacije i delecije koje e, videli smo kod kancera, postupno sasvim izmeniti na nain funkcionisanja. Ako su n a m dostupni trenuci u kojima situacije ovog tipa postaju u velikoj m e r i mogue, moi emo, bivajui toga svesni, da na neki nain utiemo na pravac ove evolucije. D r u g i m reima, zakonima funkcionisanja, koje smo videli na delu u jednom neusmerenom pravcu u vezi s kancerom, i s nekim determinizmima diferencijacije kao to je cvetanje, moe se voljno ovladati u smislu line evolucije i punog procvata svesti. Videemo da jedan od najelementarnijih naina da se postane svestan i da se stvori ili amplifikuje kanal izmeu svesnog i nesvesnog, predstavlja prouavanje snova. Zabeleimo da u mnogobrojnim takozvanirn primitivnim narodima, pleme zaista moe odluiti da se premesti za stotinak kilometara ako je jedan od lanova sanjao simbolian

198 san ije se znaenje pokazalo kao predskazujue. Svi znamo da su velika otkria nastala u snovima. Naravno, tu takoe san ne sanja bilo k o : kada u vezi s ovim navodimo Mendeljejeva ili Poenkarea (Poincare), implicitno shvatamo da su oni u snu nali reenje problema koji im se uporno nametao tokom niza godina. Tako je D. Mendeljejev dobio nadahnue za svoj sistem hemijskih elemenata meajui karte. Napravio je za sebe pil karata sa 63 elementa poznata u njegovo vreme i koristio ga je umesto obinih karata, beleei sve dobitke. Otiao je da spava i u snu video sistem. na kome je radio pipajui u mraku, ali u smeru suprotnom o n o m vienom u snu. Probudivi se, zapisao ga je promenivi samo jedan element: tako je doao do svoje uvene klasifikacije. Isto je tako Nils Bor (Niels Bohr) shvatio koje izmene treba nainiti na Raderfordovom (Rutherford) modelu atoma u toku jedne apsolutno fantastine onirike vizije koja mu je simbolino pokazala planetarni sistem s izvesnim obaveznim kretanjima. Mogli bismo navesti mnoge druge p r i m e r e : Kekilea (Kekule) za strukturu benzena, A. Poenkarea za automorfne funkcije u matematici, M. Gepert-Magera ( M . Goppert-Mager) za magine nuklearne brojeve, itd. Ovi primeri, u stvari, pokazuju da ukoliko bi n a m bile dostupne nae periferne energetske sfere, samim tim bi n a m bila dostupna masa informacija koje bi n a m omoguile da se bolje prilagodimo svetu koji nas okruuje i da postupno proniknemo u njegovu prirodu. TJ ovim primerima, vibratorni nosilac je sam ovek i njegov mentalni potencijal koji mu omoguava da povee informacije koje je primio u snu u jedan razumljiv model koji se moe uklopiti u kulturu epohe. Kako nae nesvesno radi?

Druga glava

BUDNA

STANJA

STANJA

SNA

Ovde se neemo podseati svih radova koji su u svetu ostvareni na razliitim fazama sna. Recimo ukratko da elektroencefalogrami pokazuju da uglavnom postoji 5 naizmeninih faza, od kojih se svaka sastoji od faze lakog sna i faze paradoksalnog sna. U toku t i n faza paradoksalnog sna, mi sanjamo. Ove faze se belee na elektroencefalogramima jer pokreti oiju koji ih prate daju vrlo karakteristine zapise. Izabrali smo drugi pristup, pristup merenja vibratornih energija osobe u toku spavanja. Tako, bilo koji da je vibratorni nivo nekog bia (od B2 do B56) u toku dana, njegovo telo e tokom spavanja vibrirati uglavnom na B16, poput veine biljaka. Nivoi B24 i B32 ili vii od toga m o g u se tada otkriti pomou radiestezijskog viska na nekoliko metara iznad spavaa. Konstatujemo, naime, da razliite energije odreenog P B A prolaze kroz tih nekoliko metara iznad uspavanog tela. Lako je potvrditi da, t o k o m sledee faze buenja, fiziko telo vibrira s istim P B A kao ono to je bilo detektovano u toku noi iznad spavaa. Po buenju, vibratorni nivoi frekvencija viih od B16 e ponovo ukljuiti fiziko telo i bie ponovo merljivi pomou radiestezijskog viska, ali e u odnosu na p r e t h o d n u fazu budenja biti izmenjeni svim vibratornim energijama koje su u toku noi primili. Kada uporedimo P B A neke osobe i | v i b r a t o r n e energije izmerene u njenim snovima, konstatujemo da te energije, koje je primila u toku sanjanja, kasnije oivljavaju njen b u d n i ivot. Tako je dan obojen energijama s kojima je osoba bila u dodiru tokom noi, ak i ako nema stvarnih materijalizacija tih energija.

200
Ali gde krue te iskljuene vibratorne energije fizikog tela tokom noi? Predlaemo hipotezu p r e m a kojoj bi neke suptilne energije bia ulazile u sazvuje s telurskom m r e o m planetarne kohezije nazvanom H a r t m a n o v a ( H a r t m a n n ) mrea (sl. 25).

Slika 25. Interakcija kosmiko-telurskih energija i vibratornih energija ljudskog bia u budnom stanju (A) i stanju sna (B). U budnom stanju predstavili smo ljudsko bie sa 7 vibratornih nivoa: B8 do B24. Tokom faza sna, ostaju samo 2 vibratorna nivoa B8 i B16; drugi nivoi su sada na Hartmanovoj reetki. . Hartmanova reetka

Trea glava

OSNOVNI ZAKONI VIBRATORNE ENERGETIKE K R O Z A N A L I Z U SNOVA

Analizirajui snove, moemo ponovo doi do svih osnovnih zakona vibratorne energetike, a to s u : hijerarhija energija razdvajanje i ponovno kombinovanje energija inverzija energija. 1) Hijerarhija energija: heterogenost frekvencija prenoenja vibratornih

Da bismo ilustrovali razliite tipove informacija koje n a m prua analiza snova, opisaemo i deifrovati nekoliko simptomaticnih snova dajui prvenstvo najperifernijoj od energetskih sfera, to jest globalnom nivou kosmikog jajeta. Carstvo minerala poseduje jedinstvenu frekvenciju: B8, a ista je stvar i s biljnim carstvom: B16, uz nekoliko izuzetaka. Raznolikost ova dva carstva poiva na pravcima vibracija (P) i na amplitudi (A). Suprotno ovakvom stanju stvari, ljudska bia pokazuju vrlo veliku heterogenost globalnih frekvencija bia (od B2 do B56 i ak B152, brojke kod koje je primanje zasieno) a pored toga pokazuju raznolikost posebnih frekvencija svakog pravca. Poseban pravac (2 ili a, itd.) moe biti, na primer, na B8 ili ak B2, dok kosmiko jaje tog bia u svojoj ukupnosti moe da vibrira na B32 ili B56. Analiza snova e n a m omoguiti da otkrijemo poreklo ove raznovrsnosti. Hijerarhija energija: B2, B8, B16, B24, itd. esto se sree u snovima.

202
Osoba sanja da leti s oseanjem snanog zadovoljstva": njene frekvencije naglo prelaze sa B8 na B32. Osoba sanja da propada u bezdan, ili da silazi niz nizbrdicu svom brzinom gubei kontrolu n a d vozilom, ili, pak, da promauje stepenik": situacija suprotna prethodnoj s naglim p a d o m frekvencija sa B32 na B8. itave noi osoba sanja ivotinje": ona ima Venerinu strukturu i vibrira na B24. ivotinje koje vidi u snu su Venerinog tipa i vibriraju p o p u t nje na B24. Osoba sanja da se uvek nalazi u konfliktnoj sitxiaciji u kojoj je napadaju ljudi naoruani revolverima, u avionu koji se sunovrauje ili u vozu koji iskae iz ina. Sve je samo eksplozija, zemljotres, i t d . " : osoba je Venerin tip i vibrira na B8 tako da su njene veze s kosmosom izuzetno slabe na nivou metala (B8) koji se nalazi u revolveru, avionu ili vozu. 2) Razdvajanje vibratornih energija i njihovo restrukturiranje

ta se deava kada ljudsko bie koje poseduje specifian energetski sistem ( V N + V E ) trpi p r o m e n u koju u optem smislu moemo nazvati stresom? U P B A nastaje disharmonija na nivou ove ili one energetske sfere i ona e se odraziti u isto vreme na nivou perifernih sfera povezanih s centralnom k o m a n d o m i, naravno, na nivou niih sfera iji najnii nivoi organizacije odgovaraju svakoj od naih elija. Videli smo da se na molekulskom nivou ovo izraava delecijama, amplifikacijama, translokacijama, drugim reima dubokim preureenjima molekula D N K . Posle dueg ili kraeg vremenskog perioda, koji zavisi od evolutivnog nivoa prouavanog bia (od biljke do oveka), konstatovali smo promenu u prirodi, broju i ureenju odreenih nizova baza D N K , koje uglavnom pripadaju grupama ponovljenih nizova baza konstitutivnog heterohromatina. Na vibratornom nivou smo konstatovali opadanje frekvencija ove ili one energetske sfere praeno postupnim ustaljivanjem drugog tipa primanja i prenoenja signala okoline, kao i sticanjem nove vibratorne harmonije. Na nivou snova, moi emo da pratimo varijacije ovih vibratornih energija mnogo p r e nego to se njihovo m e u -

203
dejstvo s razliitim vibratornim nosiocima izrazi materijamo merljivim efektima. Analiza snova n a m omoguava da uoimo taj pad vibratornih energija kao b o r b u u kojoj se sukobljavaju stari vibratorni nosioci ( S t a r i " ovek alhemije) i novi potencijalni nosioci koji m o g u da b u d u stvoreni u toku tog dela koje predstavlja pravu alhemijsku transformaciju bia. Stari ovek umire, a raa se ili se ponovo raa neki drugi ovek: novi ovek e biti sainjen od fragmenata prvog oveka sloenih u novi redosled. Ovde vidimo savrenu analogiju izmedu onog to se dogaa na nivou D N K (preureenje nizova baza) i onog to se zbiva na psihikom planu. Analizirajui snove, pratiemo nain na koji e osoba nesvesno pokuati da restrukturira svoje vibratorne energije da bi stekla novu energetsku harmoniju. D v a reenja su a priori mogua: opadanje frekvencija u samo j e d n o m pravcu, kao to smo to ranije videli, ili smanjenje broja pravaca vibracija na globalnom nivou kosmikog jajeta. Ovi pokuaji reorganizacije, koji se s vremenom ponavljaju, odraavaju se na nivou snova pojavom specifinih vibratornih energija ije napredovanje moemo pratiti preko vibratornih nosilaca koje proimaju. T a k o je mogue proveriti kako informacije iz nesvesnog prelaze u svesno i naroito ispitati da li postoji napredak u integraciji tih informacija nesvesnog. Ovaj razvoj e se izraziti pojavom sve naglaenijih simetrija, na jednom ili na vise od tri nivoa PBA: pravcu, frekvenciji ili amplitudi. Analizirajmo nekoliko primera toga razvoja. Osoba sanja devojku koja je umrla i koja se ponovo r a a " : osoba je Marsov tip s P: 1, 2, 3, g, 4 i B: 40, 8, 40, 40, 40. Pokojnica je, u stvari, osoba koja sanja i koja se jo koleba izmeu svojih energija Marsovog tipa, koje upravo opadaju, i svojih buducib. energija Jupiterovog tipa, koje se upravo uspostavljaju. Zena koja sanja trai skrivene predmete ili bia. Zato m o r a da odie slojeve tkanina, krpa, prekrivaa naslaganih jedni na druge: na primer, jedna zakopana krpena lutka biva ponovo izneta na p o v r i n u " : ena koja sanja je Marsov tip s ist o m energetskom strukturom kao i prethodna osoba. U tim snovima postoji vizualizacija razliitih energetskih omotaa koji e se odvojiti tokom alhemijske transformacije (B40 e postati B8 a potom B2) i koji e se kasnije uklopiti u novi poredak.

204
Isti dogaaji se odigravaju s osobama koje bivaju iseene na komade a p o t o m trenutno ponovo sastavljene": kroz ovu simboliku raskomadanog i ponovo sastavljenog Ozirisa vidimo kako proces transformacije napreduje i postaje sve opresivniji. Veze nesvesno/svesno se upravo menjaju i prolazak informacije se odvija s potekoama. Transformacija, bilo da se deava na molekulskom, elijskom nivou ili na nivou itavog organizma, teka je iz termodinamikih razloga a naroito zato to se osoba koja sanja, zbog svog vaspitanja i kulture, opire t o m e da njenu linost osvoje traumatizirajue injenice njenog nesvesnog. Deluje kao uronjena u haotinu m a g m u iz koje ne vidi mogui izlaz i malo-pomalo shvata da se njene emocije, senzacije, oseanja i nain poimanja sveta duboko menjaju. O n a sebe vie ne prepoznaje, postaje neko drugi. Opaam da prvu cifru nekog broja izostavljam a da drugu stavljam na njeno mesto. K a u mi, na primer, 126, a ja piem 26 ili 216. . . " : na molekulskom nivou se u fazama stresa, odvijaju dogaaji koje u velikoj meri moemo porediti s onima na energetskom nivou. Uloga koju u ovom snu igraju brojevi jeste uloga koju imaju nukleotidi A , T , C i G ; nizovi baza D N K se prekidaju, amplifikuju, razgrauju, menjaju mesto. Iz ovog proizilazi da e signali okoline biti primljeni i otposlati razliito, proces teleakcije je programiran da se razvija. Sistemsko prouavanje parova V N + V E ovih dvaju bia Marsovog tipa pokazuje da su mogue samo tri vrste razvoja. Predstavljamo ih na slici 26 na kojoj su nove simetrije prostorne i vremenske jasno pokazane. Mogao sam da ih u vise sluajeva eksperimentalno proverim. l a : M a r s . Disimetrija u pravcu 2. l b : Sumpor. Gubitak pravca g i istovremeno pojava savreno simetrine strukture, u isti m a n na prostornom i vremenskom nivou. Ova energetska struktura je, sa strukturom ive i soli, jedan od osnovnih sastavnih delova alhemijske operacije. Videli smo da ona predstavlja jednu od energetskih osnova kancera, kako t o k o m njegovog indukovanja tako i njegovog unitavanja. l c : Jupiter. Kao i kod sumpora, postoje etiri pravca, ali s novom termodinamikom ravnoteom: P: b d, 2, g. Sauvani su samo pravci 2 i g iz prethodne strukture M a r sovog tipa, ali je ponovo n a e n a frekvencijska simetrija (B

205 40). Ova promena od Marsa ka Jupiteru je mogua, ali se vrlo teko doivljava: na patolokom nivou, ona se iskazuje dubokom p r o m e n o m temperamenta. T a n o je da neobuzdan i esto nedosledan ratnik sebe teko moe da zamisli kao nekog ko biva privuen neizbenim i opresivnim kosmikim redom. 1d: M a r s sa dve suprotnosmerne B 8 : sauvana je struktura Marsovog tipa s p e t pravaca vibracija. Frekvencijska simetrija je steena opadanjem sa B40 na B8 u pravcu 4 suprotn o m pravcu 1. Ova vibratorna struktura s nivoom frekvencija B56 i dve suprotnosmerne B8 daje sposobnost vidovitosti koja se, ispravno kontrolisana, moe koristiti za poveanje energije receptivnih bia s kojima smo u vibratornom skladu. Zaista, osoba koju oivljava ova vibratorna struktura snano osea disimetrije i energetske nedostatke kod osoba koje vibriraju u istim pravcima kao ona. Ona tako moe stei sposobnost da svoje vibratorne energije prenese onome ko ih je

Slika 26. Mogui razvoj vibratornih energija jedne konfiguracije Marsa. a) Mars: 1 2, 3, g, 4; b) Sumpor: 1, 2, 3, 4; c) Jupiter: b, d, 2, g; d) Mars: 1, 2, 3, g, 4 sa suprotstavljenim 2B8. Prikaz vibratornih energija u obliku histograma sueljen s dinamikom predstavom line reetke omoguava da se bolje razlue razliiti prostorni i vremenski tipovi simetrije.

206 lien. M e t o d e elektrobiofotografije (Kirlijanov efekat) primenjene na ove dve osobe, p r e i posle tretmana, omoguavaju da se m e r i proces prenoenja energije. 3) Inverzija energija

Razdvajanje energija se moe obaviti izmedu direktnih i invertovanih energija. Dovoljno je zbrajanje da bi se dobio rezultat energija primljenih u toku noi. U z m i m o neke primere: Leala sam u krevetu s nekim ovekom koji je liio na mog brata i koji je hteo da me siluje. Zatim me je jurio noem i nala sam se pritenjena uza zid. Umesto da me ubije, moj napada je okrenuo no ka sebi i ubio se. Da bih se spasla, popela sam se irokim stepenicama trei": osoba koja sanja je Marsov tip sa B56 u svim pravcima. Ona moe kosmiko-telurskim prenosom da dostigne vrlo visoke vibratorne nivoe p o p u t B2240. Osoba koja je napada takoe je Marsov tip ali invertovan na B32. Razliiti stupnjevi sna pokazuju razvoj vibratornog sueljavanja: kada se ubija, napada pada sa B32 na B2. Na kraju sna nalazimo tipinu hijerarhiju energija s uspinjanjem uz stepenice. Ovaj san se moe saeto izraziti sledeom s h e m o m :

Tako imamo jasnu ilustraciju ukljuenja suprotnosmernih i komplementarnih sila: ako jedna od unutranjih sfera kosmikog jajeta dovoljno dugo trpi invertovane energije, doi e do transformacije na nivou njenih vibratornih nosilaca (vratiti se na sluaj kua u kojima se javljaju oboljenja od kancera). Iz ovoga e postupno proistei sticanje B8 na nivou jednog pravca kosmikog jajeta etapa koja u potpunosti odgovara alhemijskoj transformaciji zatim, eventualno, promena temperamenta ili sticanje dva suprotnosmerna B8. Postojala su dva akvarijuma, jedan iza drugog, povezana crevom. U o n o m bliem meni bile su lepe ribe. U d r u g o m

207 su bile okruglaste ivotinje s c r n o m mrljom po sredini, koje sam poistovetila s krpeljima. Bojala sam se da te ivotinje ne n a p a d n u ribe. U jednom t r e n u t k u se metalni sto, bez sumnje od gvoa, na kome se nalazio akvarijum s ribama, rasprsnuo i popustio. Akvarijum sam uhvatila tano p r e nego to je pao, i stavila s a m ga na zemlju, na zaista stabilnu podlogu. Drugi akvarijum, b u d u i da vie nije bio u stabilnom poloaju, napola je bio oboren i odvojen od akvarijuma s ribama". Ovaj san je sanjala ista ona osoba koja je sanjala i prethodni. Nalazimo istu vibratornu s h e m u : direktan M a r s na B56 ili iznad B56, ilustrovan akvarijumom s ribama koji ostaje na visokom nivou vibracija, bilo da je na metalnom stolu ili sputen na stabilnu povrinu. N a s u p r o t t o m e , akvarijum s krpeljima je M a r s invertovan na B32 i on pada na B8, B2, kako se odvaja od akvarijuma s ribama. Interesantno je porediti podatke ovog sna s podacima iz drugog sna koji je iste noi sanjao ovek koji ima iste vibratorne karakteristike kao ova ena koja sanja, to jest: P : l , 2, 3,g, 4. B : 56 T r e b a da s jednim prijateljem istraivaem iz ifa na Iveti o d e m da vidim . M o n o a (J. M o n o d ) u Institutu Paster. Dolazimo u veliku zgradu i traimo kancelariju da bismo se izdvojili i na m i r u diskutovali p r e susreta s Monoom. U svakoj prostoriji u koju ulazimo ili ve ima ljudi ili, im se smestimo, ljudi ulaze i uznemiravaju nas. Tako u zgradi provodimo mnogo vremena penjui se i silazei. Na kraju nalazimo usamljeno mesto i poinjemo da diskutujemo. Moj prijatelj je edan i pije vodu iz boce s mineralnom vodom koja je rashlaena u velikoj posudi s vodom i ledom. Vraa bocu u p o s u d u i mi nastavljamo diskusiju. Malo kasnije i ja oseam e, ali u trenutku dok u z i m a m bocu shvatam da je ona poluprazna, da nije zatvorena i da je tako voda iz posude moda ula u nju. Pribliim se posudi i konstatujem da je ispunjena c r n i m otpacima i onda odluim da ne pijem." Nalazimo p o t p u n o iste energetske dogadaje kao u prethodn o m s n u : boca s vodom je Marsov tip na B56: to je, u stvari, vibratorna energija onog ko sanja. Voda u posudi je Mars invertovan na B32 i ona opada kako sanja postaje svestan njene tetnosti i odluuje da je ne pije. Problem koji se postavlja u snu je, uostalom, smeten u optiji kontekst jer 2. M o n o vibrira u torn snu kao invertovani M a r s na B56.

etvrta glava

VELIKI

S I M B O L I N I SNOVI: ISTRAIVANJE SIMBOLA K R O Z SNOVE

K a o to smo ve primetili, u b u d n o m stanju vibriramo u harmoniji sa simbolima o kojima sanjamo. T a k o , na primer, ena koja je doivljavala alhemijsku transformaciju, otkrivenu maloas opisanim snovima o komadanju ljudi, u nastavku prolazi kroz obnavljanje: Postoji jedna ogromna statua enskog Bude u leeem poloaju. Ljudi dolaze da vide otkrie. . . Statua se uspravlja. Ogromna je. N a d o h v a t ruke su joj sasvim mali ljudi. Ona ih hvata laganim i mehanikim pokretima i ubija ih. . ." T r l j a m lea o zemlju p o p u t zmije koja hoe da se oslobodi stare kouljice ili kao neko koga svrbe lea." U ova dva sna je lako proveriti da je osoba restrukturirala svoj P B A i povratila homogene frekvencije. San o enskom Budi nije neobian. Isto je tako vrlo esto da ovek dananjice sanja alhemijske gravire iz Srednjeg veka koje nikada nije video. Tako J u n g (46) opisuje sluaj ene koja je, da bi ilustrovala jedan od svojih snova, nacrtala jedan crte. Taj crte predstavlja enu-zmiju sa zmijom koja se pomalja iz njene genitalne zone, s petozranom zlatnom zvezdom, s pticom koja slee nosei u kljunu granicu sa cvetovima od kojih su etiri postavljena u vidu krsta, a najznaajniji m e u njima je pozlaen. Ovaj crte, dakle, pokazuje zapanjujue analogije sa slikom 4 iz Rosarium-a Philosophorum (47) na kojoj KLralj i Kraljica slave svoje venanje silazei u b u n a r Merkurovog tipa koji se poistoveuje s Kraljiinim seksualnim organima.

209 Ova slika, u stvari, predstavlja izraz energije P4 sumpora na frekvenciji B24. Jedna ena sanja primordijalne energije u vidu energija kristala: Nalazila sam se u nekoj tenosti teoj od vode, tamnijoj, i sa svih strana sam bila okruena nebrojenim razliitim geometrijskim oblicima koji su imali zapreminu. Izgledalo mi je da je svaki oblik bio drukiji, ali verovatno da je u daljini bilo istovetnih oblika: u stvari, imala sam prividenje, na maloj udaljenosti, koje je bilo siuno i koje je tenost, suvie teka, uinila nejasnim.

Oseala sam da su svi ti oblici siuni, ali i ja sam bila isto tako mala kao i oni. Bila sam uverena da sam jedan od t i h geometrijskih oblika i, u isto vreme, da sam u svom sopstvenora telu, da sam to u potpunosti ja. Svi ti oblici i ja sama vrlo smo se polako, harmonino udaljavali, premda u svim pravcima, noeni kretanjem tenosti. Ponekad smo se doticali, ali bez ikakvog udara." ena koja sanja dodaje da je u trenutku buenja mislila kako je ponovo imala oseaj da je fetus ali na elijskom nivou; znala je da se to dogaalo u njenom sopstvenom telu, na elijskom nivou. Ona je Venerin tip., na nivou B40 . Ona doista za vreme sna prima sve energije sadrane u fetusu koji sam vibrira na istom vibratornom nivou kao i ona: B40. Podatak 14

210 da sanja sasvim razliite oblike kristala koji iraaju zapreminu takoe je indikativan; nairne, 7 velikih tipova kristala: kockast, estougaon, romboedrian, ortorombian, itd., reprodukuju sve tipove temperamenata od Saturnovog do lunarnog, i zaista su implicitno sadrani u 12 pravaca fetusa u u n u t r a njosti celomske duplje. Mnogobrojni su primeri snova u kojima spava ponovo doivljava itav niz dogaaja opisan na nekom svetom mestu. Daemo dva p r i m e r a : Dogodila se neka kataklizma na zemlji i ostalo je samo nekoliko preivelih. Sve je bilo zagaeno. Rekla sam preivelima da z n a m mesto na kome rastu zasticeni liajevi. Sauvali su se u pei jednog pekara. Da bi se do nje dospelo, trebalo je uspeti se uz stepenice. Bila sam na elu grupe a pratilo me je sedam lica i imala sam utisak da jedno nedostaje. D o d o smo do pei koja je bila crna i pojedosmo liajeve. Z a t i m poved o h preivele ka m e s t u koje je bilo poteeno a jedino sam ja znala za njega. Radilo se o jednoj vrlo zelenoj dolini s rekom, zatienoj planinama. Tu su ivele ivotinje i price."

Bilo da je re o tekstu ili crteu, nalazimo est dvostrukih pravaca line reetke. e n a koja sanja poseduje energije b o ginje Izide koja vodi preivele posle velike katastrofe. D v a sledea sna, koja je sanjala Kristina, takoe su vrlo indikativna. D r u g i je iznela u svojoj knjizi Onostrani svet (48), dajui, uostalom, drukije tumaenje od ovog koje emo sada izloiti. Blatnjava voda je prekrila itavu dolinu i jo narasta velikom brzinom. Nekoliko mladih ljudi je blizu prilino

211 strme padine brega i pokuava da se spase, ali blatnjava voda narasta tako brzo da smo ponekad zahvaeni sve do pasa. Padina brega je klizava od blata, n e m a vise vegetacije, ali su ponegde neka stabla ostala. Sve klizi (blato) i teko je izvui se jer imamo tek toliko vremena da n a e m o vrst koren da bismo se izvukli iz blata. Ono se, bledouto, penje neverovatn o m brzinom, bez talasanja, ogromno prostranstvo blatnjave vode. Nekoliko nas, ali svako ponaosob, uspeva da se izvue i da tri ka vrhu kosine. Tu je neka kuea koja ima jednu jedinu prostoriju sa irokim etvorougaonim otvorom u zidu ali bez kapaka i prozorskih okana. Ta odaja je natrpana ljudima i pedesetak glava kroz prozor s panjom posmatra nae napore. K a o da je blato prekrilo tlo sve do prozora. K a d a jedan po jedan stignemo, taj prozor nam je nadohvat ruke i ti ljudi n a m pomau da kroz njega udemo pruajui n a m ruke. Ali umesto da ostanemo tu poput njih, mi koji smo svesni opasnosti ne austavljamo se ak ni da im to kaemo i nastavljamo da beimo. Prolazimo kroz odaju velikom brzinom, nalazimo podrumska vrata, i razliitim hodnicima podrumskog lavirinta ponovo se penjemo (podrumi su na visini) na povrinu male varoi, svako svojim sopstvenim putem. K r o z podrumske prozore, preko stepenica, itd. Izbijam, na jednu n o r m a l n u ulicu, u kojoj nema guve, u gradu koji lei visoko na planini; vidimo da jedan po jedan izlaze preiveli i prepoznajemo se, iz daljine se smeimo zadovoljni to vidimo ovog ili onog prijatelja koji se spasao. Koa n a m je smeecrvena, razlikujemo se fiziki i psihiki. Skupljamo se u grupe i nas je estoro ili sedmoro mladih i zadovoljnih to smo se izvukli, oslobodili, opustili. U toj grupi, odjednom, shvatam u kojoj meri smo razliiti: smeecrvene koe, neki od nas imaju znake infekcije ili ozbiljne opekotine na licu (napukla koa, naduvena, zguljena), naroito jedan koji je dole bio bolestan. I zbunjeno primeujem da smo sada iz osnova bioloki drukiji, mutirani. Odjednom se jedan od nas osea lose, iskolaenih oiju, iznenaden onim to se s njim zbiva. Onaj koji je bio bolestan mu kae: T o je to, sasvim si beo, grozniav, i tebe e to obuzeti; videe, to stvara oseaj krize, jedne vrste (borbe? buncanja?) i posle p r o e . " Varijacije vibratornih energija opisane u ovom snu, a koje se odnose na osobu Saturnovog tipa identine su

14*

212 v i b r a t o m i m energijama opisanim u 38. odeljku Egipatske knjige mrtvih. Ali ovaj san isto tako pruza dodatne informacije na d r u g o m nivou stvarnosti. Varijacije vibratornih energija predstavljaju takoe varijacije ovih energija u ivim elijama u fazama intenzivnih hromozomskih i jedarnih preureenja. T a k o stabla koja su izdrala poplavu odgovaraju energetskom nivou blokova konstitutivnog heterohromatina koje smo opisali u ovoj knjizi a koji cuvaju jedro od svih nedaa. Lavirint p o d r u m a takode ima iste energije kao navojci molekula D N K , posebno kada je on oivljen, kada se iseca, translocira, kada se u njemu odvijaju inverzije, itd. U ovom snu, kao, uostalom, i u p r e t h o d n o m koji je sanjala druga osoba, nalazimo preivele, vodia preivelih (Izida), est do sedam pravaca: 6 pravaca reetke i krug. O n a koja sanja shvata da su preiveli razliiti, naprosto zato to su u toku ove t a m n e faze", u toku ove alhemijske transformacije, koja je prava kataklizma makromolekula, mnogi elementi promenili mesto. Ulazim u etvrtasto dvorite okrueno visokim k a m e n i m zidom i poploano istroenim velikim ploama. Sunce na intenzivno plavom n e b u ari, dajui utisak o m a m n e toplote. U sredini dvorita, kamena ograda ukraena metalnim lukom deluje kao stari b u n a r . Tu se eta nekoliko osoba. K a d a se pribliim ogradi bunara, ljudi izlaze iz dvorita na dvoja vrata. O n d a p r i m e t i m da nije re o bunaru, jer je ograda p o stavljena na samo tlo, ve da je u njenom k r u n o m prostoru (prenika oko metar i pedeset) kamenje u obliku kvadra tako rasporeeno da stoji u s p r a v n o : postoje dva velika kamena i sedam ili devet malih, a svi zajedno stvaraju apstraktan crte iji mi smisao izmie; crte nije geometrijski, ali ostavlja utisak japanskog kamenog vrta (zen): ti apstraktni oblici imaju neki smisao. Videi to kamenje, z n a m da je re o eksperimentalnom predstavljanju jednog kosmikog zakona starog koliko i svet, i da su stari m u d r a c i sve to podigli da bi o m o guili razumevanje njegovog delovanja. Proces se onda pokree: jedan od dva velika kamena ostaje nepokretan, ne u sreditu, ve kao drugi centar elipse. S e d a m ili devet malih kamenova okreu se u odredenom pravcu vrtoglavom brzinom, dok se drugi veliki kamen okree po orbiti u suprotnom pravcu. Kamenje se ne sudara a ipak kohezija sistema potie od trenja suprotnosmernih pokreta, a ne samo od privlaenja ka sreditu. Z n a m da se ova struktura odnosi na jednu osnovnu energetsku shemu. U stvari, izgleda mi da je rec o zakonu

213 p r i r o e n o m svim s t r u k t u r a m a ovog tipa bilo koji da je mikrokosmiki ili makrokosmiki nivo stvarnosti.

O n d a , prouavajui dublje proces, primeujem da veliki nepokretni k a m e n predstavlja sredite (ili faktor) koje je kao takvo funkcionisalo u prolosti, ali koje sada vise nema tu ulogu. Smatrajui ga nepotrebnim, u z i m a m eki i razbijam taj drugi kamen. Odjednom zbog toga oseam kajanje mislei na m u d r a c e koji su ovu konstrukciju podigli. O n d a dolaze tri osobe, Ajntajn, Jung i jedan trei ovek, sme, mrav i p u n dostojanstva, elegantno obuen. U prvom t r e n u t k u me umiruju govorei da nisam napravila greku razbivi taj kamen. Ajntajn onda uzima re i nauno komentarie taj zakon. Z a t i m mi ga J u n g objanjava iz psiholokog ugla; trea linost ga onda analizira na treem nivou stvarnosti. Ovoga se sna priseam po drugi put u toku noi, da bih bila sigurna da ga neu zaboraviti, i po buenju se svega seam vrlo precizno, izuzev onoga to mi je bilo reeno." Ceo ovaj san opisuje razmene energije u toku furikcionisanja mikrotubule strukturne i fundamentalne jedinice svih ivih bia koju moemo uporediti s osnovnim nacrtom kue. To je ona struktura koja dri" itavu eliju i ija se energija doista moe usmeriti u jednom ili, pak, u suprotnom pravcu, jer je ona zaista zasnovana na torn dvostrukom suoavanju. Ovo objanjenje pomou dinamike struk-

214 t u r e mikrotubule ni u k o m sluaju nije ograniavajue. Vrlo je verovatno da moemo nai strukture koje koriste iste tipove suprotstavljenih energija na drugim nivoima organizacije materije. Izgleda n a m ak oigledno, upravo zbog injenice energetskog prenosa i z m e u razliitih sfera uklopljenih jedna u drugu, da jedan san moemo tumaiti na svakom nivou stvarnosti sva ta tumaenja su ispravna u okviru svoje sopstvene ravni, a ispostavlja se da su komplementarna u odnosu na globalno znaenje sna. Podsetimo se da je autor ovog sna Saturnov tip sa, sledstveno tome, savrenom p r o s t o r n o m simetrijom koja

mu omoguava da u e u sazvuje sa svim trodelnim struktur a m a : 9 malih estica, 3 lica koja susree u snu. . .

Peta glava

ODNOSI

I Z M E D U DVA GENETICKA KODA KROZ RAZMENE NESVESNO/SVESNO

Nae nesvesne strukture su podreene krajnje jednostavnim zakonima koji se m o g u uporediti sa zakonima matematike kombinatorike. R a z m e n e svesno/nesvesno moemo opisati po analogiji s odnosima koji postoje izmeu dva genetika koda opisana u ovoj knjizi. Klasini genetiki kod upravlja svesnim delom ivog bia. Ako se vratimo predstavi knjige ispisane u svakoj od naih elija, taj kod predstavlja razliita poglavlja koja e biti itana u jasno definisanim uslovima sredine. Ova poglavlja su prisutna u D N K svih naih elija, ali se iitavaju i koriste samo ukoliko p r i m e dobre signale. Biblioteka je uvek prisutna, ali ova ili ona polica se dosee samo ako su ukljuene specifine energije dovedene do oblasti primanja i prenoenja drugog genetikog koda. Prvi poznati genetiki kod, dakle, zavisi od informacija koje p r i m a drugi k6d koji, u krajnjem sluaju, opisuje nain na koji se koristi klasini genetiki kod i u k o m t r e n u t k u razvoja svake elije. D r u g i genetiki k o d se direktno pokazuje preko signala koje prima iz okoline: on je sposoban da se razvija u funkciji promena t i h signala. Ovaj kod ima za osnovu 2 i u n j e m u se energetski izraava dvojnost, antagonizam suprotnih sila, yina i yanga, zakona akcije i reakcije termodinamike, zakona oscilacije s jedne i druge strane ravnotenog poloaja. Da bismo pojednostavili opisivanje ovih dogaaja, moemo rei da se molekulski nosilac ovog koda ponaa kao muzika viljuka koja e vibrirati u sazvuju s velikim kosmiko-telurskim registrom: p o d uticajem specifinih varijacija okoline, elija poseduje mogunost da izmeni vibratorne karakteristi-

216 ke svojih registara. Takve varijacije bi mogle da komplikuju prouavanje razvoja elije, ali primena metoda analize sistema pokazuje da u njoj postoji konaan broj moguih registara i da postoje zakoni koji m e u s o b n o povezuju sve vibratorne energije definisane njihovim PBA. Upoznavanje veza nesvesno/svesno moi e da napreduje m u d r i m analiziranjem naina na koji funkcioniu nizovi baza D N K za koje se vezuju alhemijski" metali. ak nije neophodno da metal b u d e p r i s u t a n : dovoljno je da je preneo ovu ili onu vibratornu energiju molekulima vode koji e stii do jedne baze jednog specifinog niza baza D N K i tako promeniti njegovu konformaciju. Ovaj sled dogaaja, u kome o metalu, posle njegovog prolaska kroz elijsku m e m b r a n u , brigu preuzima specifini prenosilac koji vibratornu energiju prenosi na molekul vode, a ovaj na kraju stie do D N K ili nekog e n zima, savreno ilustruje ono to su opisivali alhemiari i svi veliki okultisti. Oni su mislili da e se t o k o m evolucije koju upravo doivljavamo, ljudska bia, pa ak i ivotinje, postepeno osloboditi materijalne zavisnosti od metala: h o m e o patija, Kervranovi radovi na biolokim transmutacijama, skoranji podaci Raman-laser spektrofotometrije, sasvim idu u torn pravcu. Pored metala, ove vibratorne energije m o g u preneti i drugi posrednici: to su sve energije koje naa ula primaju, ali u nama pored onih pet postoje i druga ula koja primaju suptilne energije dragog kamenja, magijskih i sakralnih mesta, biljaka, ivotinja, ljudskih bia, ali isto tako i energije svih simbola koji emituju oblikovane talase: to su slova azbuke, simboli planeta, talismani, magini kvadrati, mandale i sve alhemijske slike. Ove energije m o g u biti primljene ukoliko postoji dobar primalac i ukoliko je on funkcionalan, m o g u biti prenete ukoliko postoji dobar topoloki raspored i tako m o g u stii do sfera, uklopljenih jedna u drugu, naeg tela-energije. Toga emo postati svesni i znaemo da iz toga izvuemo korist ukoliko je m o g u prelaz nesvesno/svesno. Inae, ostaemo zavisni od t i h nevidljivih sila zadravajui ponaanje koje je na izgled podredeno zakonima sluajnosti. Ako smo pripremljeni za razvoj para vibratorna energija + vibratorni nosilac, moi emo, u toku faza hromozomskog preureenja, u isto vreme na energetskom i na materijalnom nivou, uticati na njihovo odvijanje. Moi emo u sebi pratiti postupno uspostavljanje novog topolokog rasporeda i tako

217 aktivno uestvovati u svojoj sopstvenoj alhemijskoj transformaciji. Za ovo ne postoji nikakav taan recept, ve, naprotiv, strpljiv rad na s a m o m sebi, sasvim uporediv s inicijatikim putem.

DESETI DEO

BUENJE E N E R G E T S K I H POTENCIJALA L J U D S K O G BIA P U T E M OBRAZOVANJA

Radei ve dvadeset p e t godina kao predava, primetio sam kako studenti postaju sve nesposobniji da sami neto p r e d u z m u i da pokuaju da ree neki problem koji se pred njih prirodno postavlja. Ova situacija je u okviru univerziteta posebno jasna poev od 1968. godine. Moj predavaki rad sa 300 studenata godinje dozvolio mi je da zapazim kako su studenti koji su, u irokom smislu, bili najvie motivisani, brzo naputali univerzitet, bilo da bi otili na visoke kole, bilo da bi direktno uli u svet rada. O n i koji su nastavljali studiranje posle prvog stupnja na univerzitetu Orse, radili su to iz vise razloga: neki su pripadali imunim porodicama i, u svakom sluaju, njihovi roditelji su im omoguavali da se od dvadeset pete godine bave nekom na materijalnom planu interesantnom profesijom. Da bismo pojednostavili, moemo rei kako su se neki od njih obrazovali u p u n o m spokojstvu. Studenti iz druge frakcije su ve, praktino, od prve godine studija znali da e, bez obzira na oigledno nepostojanje bilo kakve perspektive oni nai posao jer su imali ansu" da lie na svoje profesore ili su sve inili da bi to postigli. Ovde neemo navoditi opsene statistike, ali sam mogao da tokom dvadeset pet godina proverim kako je 1 5 % do 3 0 % svih studenata druge godine studija nalazilo posao naprosto zato to su se odlikovali istim vibratornim energijama i istim idejama kao i one linosti koje su u svojim rukama drale univerzitetsku i drutvenu mo. Desilo se da sam se iz mnogih razloga bio zainteresovao za ove druge studente.

222 U okviru istraivakog rada i nastave, 1960. godine je jo uvek bilo vie p o n u e n i h raesta nego kandidata. Z a t i m se, sledeih godina, univerzitet naglo naao suoen s masovnim ulaskom studenata koji su veinom poticali iz manje imunih klasa populacije. Ti studenti nisu bili ogranieni porodinom tradicijom. Liili su mi na istraivae u dungli znanja. U Orseu, koji se zbog bavljenja istraivakim radom smatra jednim od najboljih univerziteta Francuske, pedagogija je dugo vremena bila namenjena nekolicini marginalaca iji istraivaki rad, paradoksalno, nije napredovao. Ovaj paradoks se, uostalom, susretao na svim nivoima. Kako, na primer, shvatiti da jedan istraiva Nacionalnog centra za nauna istraivanja, koji nikada u svom ivotu nije radio u nastavi, moe da b u d e imenovan za profesora univerziteta jedino zato to je napravio neko otkrie u nekoj hiperspecijalizovanoj oblasti u okviru ove ili one discipline. Svi smo postali svesni da neko ko je doao do velikog otkria nije samim tim sposoban da korektno dri nastavu iz discipline u okviru koje je do tog otkria doao, i da se esto oni koji su tokom studija imali velikih tekoa u razumevanju p o kazuju kao najsposobniji da studentima objasne razliite etape poimanja.

P r v a glava

D E F I N I S A T I N O V U G L O B A L N U M E T O D U NASTAVE

U okviru biolokih i medicinskih disciplina, brzo smo primetili kako tradicionalna nastava vodi formiranju krutih linosti koje sriu rei uitelja i koje po svaku cenu trae izvesnost i sigurnost u svemu to im se predaje. Ova situacija nije nuno proisticala iz ponaanja studenata, ona je takoe poticala iz ponaanja profesora i iz svega emu je obrazovanje uilo od najranijeg detinjstva. O n d a smo, da bismo nadoknadili taj nedostatak, smilsili jedan rnetod. N a metod je n a d a h n u t radikalno drukijim principima. Stvoren je u Orseu oko 1972, na osnovu pojedinanih eksperimenata ostvarenih tokom nekoliko godina, u sledeim disciplinama: fizika, hemija, biologija, matematika i medicina. Zvanino je uveden za studente druge godine studija 1976, na podstrek jedne organizacije ovog fakulteta: G r u p e za studiranje i pedagoka istraivanja univerziteta Pariz-Jug. Stvorili smo program koji obuhvata konkretne multidisciplinarne t e m e koje se prouavaju tokom est nedelja na kraju druge godine na izbornoj grupi hemija/fiziologija.

Druga glava CILJEVI

cilja:

Multidisciplinarne

teme

su

uvedene zbog

tri

glavna

1) Omoguiti studentima da testiraju svoje sposobnosti za istraivaki rad Na prvom stupnju studija, nije do vol j no predavati samo izvesnu koliinu naunih injenica i metoda. Studenti treba da m o g u da raspolau s dovoljno vremena da bi obavili jedan licni rad, koji e im omoguiti da testiraju svoje sposobnosti, posebno one koje nisu direktno vezane za sposobnost p a m e n j a injenica. N e o p h o d n o je pruiti im mogunost da provere da li su usvojili ta znanja i metode i da li su sposobni da te m e t o d e primene u reavanju konkretnih problema. Sueljavanje s konkretnim problemima esto nema nieg zajedniekog s razreavanjem pitanja u p o t p u nosti konstruisanih u funkciji oekivanih odgovora. 2) Promena odnosa nastavnici studenti

G r u p a studenata koji treba da ree jedan konkretan p r o blem nalazi se u situaciji koja je bliska situaciji nastavnika-istraivaa, inenjera, tehniara, svakog pojedinca koji snosi odgovornost kada treba da razrei problem koji je pred njega postavljen, pozivajui u pomo sve izvore svoje mate sueljene s ograniavajuim injenicama problema koji treba reiti.

225
T o k o m predavanja na o d r e e n u temu, uloga nastavnika nije vise da postavlja probleme ije reenje on u nap red zna i da ih razreava p r e d studentima, ve da pomogne studentima da sami daju odgovore na pitanja koja se postavljaju a da im ne namee ve gotova reenja. Za veinu uesnika u ovoj vrsti rada jedan od najpozitivnijih vidova jeste radikalna promena odnosa nastavnici studenti. U sluaju studenata koji su na praksi u nekoj laboratoriji, oni svakodnevno u njoj ive zajedno i bolje shvataju probleme koji se postavljaju p r e d nastavnike i istraivae. Za druge studente, bilo da su na terenskoj praksi, u salama za vebanje ili u itaonicama biblioteka, stvaraju se nove veze izmedu njih i ostalih lanova date radne grupe. Klasino obrazovanje je zasnovano na ponavljanju: nastavnik se smatra posednikom reenja i on je taj koji postavlja pitanja. U obrazovanju usmerenom na odreene teme, proces je o b r n u t : student je taj koji postavlja pitanja, koji tei da ih razrei i koji zove u pomo nastavnika samo kada za to oseti preku potrebu. U stvari, kad je re o nekim problemima, nastavnik i student se nalaze praktino u istim uslovima, ak i ako prvi ima neku prednost zbog svog iskustva. I dolazimo do situacija u kojima se svi uesnici ukljuuju u igru, zamiljaju razliite naine pristupa reavanju postavljenog problema, suprotstavljaju ih, raspravljaju i na kraju, dogovarajui se, pripremaju eksperimentalni protokol. 3) Uspostavljanje nove pedagogije

N a pravi cilj na dui rok, uzimajui u obzir rezultate tih novih testova i p r o m e n u same prirode odnosa nastavnici studenti, jeste uspostavljanje nove pedagogije. Studenti, postajui odgovorniji, uzimaju u svoje ruke sopstveno obrazovanje i vise ne pokazuju iskljuivu tenju ka ponavljanju modela, sigurno privlanih, ali koji n a m vie ne izgledaju jedino podesni da b u d u uzeti u razmatranje na naunim univerzitetima (istraiva, nastavnik). Dolazimo do drukije nastave sa studentima koji vise trae i od samih sebe i od nastavnika: za nastavnike, iz ovoga sledi sutinska obaveza da sami sebe dovode u pitanje.
15

226 Sueljavanjem sa stvarnim tekoama i shvatanjem da ne umeju da ih ree, sami ili u grupi, i to iz razliitih razloga, posmatranjem ponaanja osoba koje ih okruuju a nalaze se pred t i m istim tekoama, uspostavlja se stvarna komunikacija pa studenti m o g u da bolje postanu svesni svojih praznina u znanju i motivisaniji su da ih p o p u n e . Multidisciplinarnost studentima omoguava da naprave bolju sintezu svojih znanja. Analizirajui ponaanje studenata u t i m novim okolnostima, nastavnici su u stanju da definiu bolje metode prenoenja osnovnih znanja; dobijaju mogunost da uvedu nove informacije u funkciji odreenih problema koje treba reiti. Kolektivno uestvovanje u organizaciji rada omoguie bolju koordinaciju izmeu disciplina. Posebno e nastavnici matematike, fizike i hemije bolje shvatiti potrebe svojih kolega biologa. Od svih tin p r o m e n a oekujemo otkrie i/ili otkrovenje novih oblika duha i, uopte uzev, stvaranje manje specijalizovanih i bolje prilagodenih studenata. Tako se nadamo da emo univerzitet u veoj meri otvoriti prema spoljanjem svetu i omoguiti studentima da se obrazuju za nova polja delanja.

Trea glava

OSTVARENJA I P E R S P E K T I V E

Vrlo u ukratko predstaviti naa ostvarenja i planove koji su detaljnije prikazani na sastanku posveenom pedagogiji koji je u novembru 1978. godine organizovala UER drugog stupnja u okviru pedagoke inicijative na univerzitetu Pariz-Jug". Od 1976. godine, sa a n o m Ruselom (Jean Roussel, matematika) uskladujem nastavu zasnovanu na konkretnim multidisciplinarnim temama u kojoj uestvuju brojni nastavnici i istraivai pariske oblasti i mnogobrojne linosti koje ne pripadaju univerzitetu. Od kada takva nastava postoji, uestvovali smo u organizovano j obradi vise t e m a : prouavanje fiziologije jednoelijskih algi, analiza modela kancerogenih elija, oligoelementi i homeopatske supstancije, metoda kristalizacije osetljive na bakar-hlorid, elektrobiofotografija, kritika analiza onirikih svedoanstava i iskustava, mumifikacija: biohemijski i fizioloki pristup. U obradi poslednjih pet tema, pomo su n a m pruill etnolozi, psiholozi, psihoterapeuti i lekari-homeopati. Indikativno je da su nasi studenti posebno cenili teme s parapsiholokim usmerenjem, dok je mnogo naih kolega time bilo uznemireno, podbadajui jedni druge i ostvarujui znaajnu jednodunost u prepoznavanju opasne, da ne kaemo dijaboline strane naih istraivanja. Neprikosnoveno nesvesno u Francuskoj predstavlja tabu temu o kojoj ne treba govoriti, bez sumnje iz straha od gromova gospodnjih.
15*

228
Sada emo se ponovo vratiti na pojedine aspekte naih ciljeva i tako proveriti u kojoj m e r i smo mogli da ih ostvarimo tokom proteklih godina. Ne opisujem idealnu situaciju. Ona svoju sliku i priliku nalazi u lutanju u mraku, u porazima, u grupi koja ima u t i sak da vise nira ne shvata, da se sukobljava s nepremostivim tekoama, da nita ne razume u delima na koja ukazuje bibliografija i da se nalazi u potpunoj tami. Nesumnjivo je da upravo u ovom poslednjem sluaju naglaavamo jedan od fundamentalnih aspekata nove pedagogije za koju se zalaemo. Ona moe izgledati utopijska i p u n a zamki: nalazim da ona ukazuje poverenje potencijalima linosti, nastoji da se oslobodi n o r m i koje usauje obrazovanje i da hod svake linosti razvije ono to je ini drugacijom od drugih i to, samim tim, obezbeuje njenu specifinost. Svake godine konstatujemo kako osnovna znanja koja se predaju bilo na prvoj godini studija, bilo u prvom delu druge godine, neki studenti ne usvajaju i zbog toga ih ne mogu primeniti u reavanju nekog konkretnog problema koji ih interesuje i koji ih motivie. U drugim, vrlo estim sluajevima, izvesna osnovna znanja nisu bila predavana i neophodno ih je pruiti tokom razrade date teme, kada ekipa angaovana na torn poslu toga postane svesna. Na osnovu ove dve vrste zapaanja, ove godine sam uveo analizu jednog bibliografskog sadraja. Suvie je rano da se kae da li taj oblik nastave omoguava lake otkrivanje razliitih formi duha. Primetimo, m e u t i m , kako su se tokom proteklih godina jedno tridesetak studenata pokazali izuzetni u radu vezanom za odreenu temu, dok su u klasinoj nastavi bili eliminisani.

etvrta glava

PERSPEKTIVE NASTAVE VEZANE ZA O D R E D E N U TEMU

Mislimo da e se perspektive ka pravoj orijentaciji, s mnogostrukim prelazima, postupno otvoriti. Ako se nastava vezana za odredene t e m e razvije u okviru drugog stupnja, u sve to moemo ukljuiti praksu u istraivakim laboratorijama, u industriji i administraciji. anse na kraju prvog stupnja nastave, posle diplomskog ispita ili treeg stepena nee se lako stvoriti ak i ako se ekonomska situacija ublai; re je, dakle, o radu na duge staze tokom koga e biti potrebno uveriti razliite uesnike u raspravi u efikasnost univerzitetskog obrazovanja. Kakva god bila evolucija dananjeg drutva, izgleda jasno da e, u godinama koje dolaze, uloga biologa postajati sve vanija. On e uzimati uea u donoenju odluka u vrlo razliitim oblastima, kao to su borba protiv zagadenja ivotne sredine, poboljavanje kvaliteta ivota, organizacija slobodnog vremena, itd. Univerzitet treba da odigra veliku ulogu u obrazovanju tih buduih biologa. O n i ne bi trebalo da se zadovolje time da jednoj multidisciplinarnoj ekipi donose bitne podatke iz svojih znanja, trebalo bi da uestvuju u analizi konkretnih problema, dajui inicijative i izraujui modele. Aiislimo da je za poetak ovakvog obrazovanja i za njegovo koherentno orijentisanje od fundamentalnog znaaja da se studenti, ve od prvog stupnja nastave, suele s problemima i da se analizira nain na koji oni prilaze njihovom razreavanju. Posle deset godina nastave zasnovane na ovim. metodima, mislimo da je, da bi se izbeglo ograniavanje linosti tokom

230
obrazovanja, neophodno utvrditi uslove u kojima one mogu da izraze svoje stvarne mogunosti. Ako bi na svakom univerzitetu postojala samo jedna disciplina koja razvija sve tipove potencijala, svako bie bi a priori moglo da se ostvari u potpunosti. U stvari, mi vrlo dobro znamo da to nije sluaj. U Francuskoj je deduktivno razmiljanje izuzetno favorizovano i nae obrazovanje naroito tei da stvori hiperspecijalizovane analitiare koji, radei na jednoj sekvenci proizvodnje aparata, na kraju vise ne znaju emu aparat slui. Mislimo da takvo oblikovanje nije sluajno i da ga odrava suvie robotizovana civilizacija u koju smo, sve do danas, namerno sve ulagaii. Ako, naprotiv, doista pokuamo da kod linosti razvijemo d u h sinteze, to na kraju dovodi do toga da one postaju svesne svojih globalnih energetskih sfera, bie vrlo teko da im se nametne jedna linearna, mehanika vizija njihovog ivota. Posle deset godina iskustva u ovoj oblasti pedagogije, moemo ve d a k o n s t a t u j e m o kako studenti koji su iskusili ova; oblik nastave, kasnije vise nisu mogli da podnesu nastavu na poslediplomskim studijama. Neki od njih su se tada posvetili sopstvenom istraivakom radu. U okviru nastave vezane za odredene teme, do ovakvog sticanja svesti dolazi tokom eksperimenata kojima ne rukovode nastavnici, tokom itanja, dijaloga, rada u grupi, razmisljanja, praktinog rada, gde pojedinac ili grupa tapkaju u mraku, investiraju i sami sebe dovode u pitanje pred problemom koji su slobodno izabrali. Postepeno shvatamo kako se, zahvaljujui razliitim pristupima, linost oslobaa svog straha od nepoznatog. Poinje da gospodari nevidljivim koncima koji su upravljali marionet o m i postupno stie oseaj odgovornosti. Vise se ne preputa spoljanjem autoritetu. Isto tako vise ne tei da postane gospodar. P r e d stvarnim tekoama, a ne vie pred vetakim tekoama koje je stvorilo obrazovanje, ona u potpunosti postaje svesna svojih mogunosti i odluuje da pokua da ih razvije. Takode se bez problema uklapa u pravednu hijerarhiju koja je, zapravo, hijerarhija svemira. Tei da se sama o sebi stara i da sama sobom upravlja. Postaje slobodna. . . i za nju tada sve postaje mogue, od jedne krajnje take do druge. . .

ZAKLJUAK

Alhemijska transformacija se moe opisati molekulskim i energetskim injenicama. Prisustvo alhemijskih metala na nivou molekula D N K a naroito postojanje vibratornih energija koje su svojstvene svakom od njih, sposobnost da one b u d u prenesene s jednog prenosioca na drugi i posebno na molekul vode, otvara nove perspektive za razumevanje funkcionisanja elije. Ove vibratorne energije ne postoje samo u metalima, moemo rei da ih ima u svim manifestacijama vezanim za ula, u svim ivim biima i ak u simbolima. Definisanje jednog sleda dogaaja koji poinje primanjem bilo vibratornog signala, bilo jednog atoma ili molekula na materijalnom nivou, a koji se nastavlja u unutranjosti elije prenoenjem materije i vibratorne energije, omoguilo nam je da predloimo postojanje specifinog para V N + V E . Ovi podaci bacaju novo svetlo na analizu biolokih ritmova na osnovu razumevanja kosmikih ritmova. ini da shvatimo zato su stari bogovi planeta i komponente sudbine u astrologiji na neki nain preiveli u n a i m nesvesnim strukturama. Novije genetike i molekulske injenice, sueljene s vibratornim karakteristikama svih naih elijskih sastaynih delova, omoguavaju n a m da alhemijsku transformaciju opiemo biolokim, energetskim i fiziolokim pojmovima. Drugim reima, iva bia, u datom trenutku, na odreenom nivou, na neki nain odraavaju stanje kosmosa u torn istom trenutku. Jasno je da samo sistematina analiza omoguava shvatanje prostorno-vremenskog opisa jednog takvog odnosa.

234
Dinamiki sistem sila koji ujedinjuje svemir isti je, ma koji nivo da razmatramo. Ova jednakost nije apsolutna, ve relativna. To znai da su, kad uporeujemo dva podsistema koji su deo tog jedinstva, odnosi sila koje ih ine identini, dok sastavni delovi izloeni delovanju tih sila mogu biti vrlo razliiti. U ovoj smo knjizi za to ponudili vie primera. T a k o , p a r metal/niz baza D N K ili par VE/niz baza D N K na energetskom nivou elije ponavlja par planeta/konstelacija zodijaka, aktivan na nivou Sunevog sistema. U sluaju analize snova, suptilne ilustracije za ovo p r u ili su p r i m e r mikrotubula ili preureenja nukleusnih struktura. Kako se moe objasniti pojedinana eyolucija svih tin. sistema uklopljenih jedan u drugi? Polazei od poznavanja molekula koloida (a posebno D N K ) i ogranienja koja nameu njihove strukture i karakteiistike mikrosredine u kojoj se oni nalaze, proucavali smo kako takvi sistemi m o g u evoluirati. Uopte uzev, pozvali smo u pomo situacije za koje se kae da su stresne (koje mogu ii od lezije biljke do psiholokog stresa kod oveka) i proucavali smo kako su vibratorni nosioci bili izmenjeni i kako se tako stvoren poremeaj odravao ili bivao ublaen ili otklonjen. injenice su posebno reite u sluaju indukcije kancera. Vrlo se brzo pokazalo da vrlo strogi zakoni povezuju vibratornog nosioca i stres. Ukratko govorei, vibratorni nosilac moe evoluirati samo ako se vibratorne energije koje ga oivljavaju smanjuju do take trenutnog nestanka. Ovu fazu, koju moemo porediti s t a m n o m fazom" alhemije, sve do poslednjih godina naunici nisu poznavali. U stvari, kada se prouava povreeno tkivo, nalaze se nenormalni" molekuli D N K , a kada se prouavaju psiholoki stresovi, postoji tenja da se osobe smeste u psihijatrijske bolnice to se esto svodi na to da se ne prouava ono to se stvarno dogaa. Koristei metode globalne analize, p o p u t osetljive kristalizacije ili analize snova, shvatili smo da iza t i h vidljivih haosa postoji jedan dublji red koji je u potpunosti programiran u funkciji osobina vibratornih nosilaca i prirode stresa.

235 Na molekulskom nivou, ovo se, naravno, tumai razgradnjom molekula D N K (negativni vid problema) ali takoe i sintezama D N K , a sve to zajedno vodi do promena topolokog rasporeda koje se uopte ne dogaaju sluajno. Da bismo jednostavno opisali ovu t a m n u fazu" recimo da je bilo potrebno unititi inicijalni molekul da bi se on ponovo stvorio na osnovu sastavnih delova. Na nivou analize snova primeujemo sasvim, sline injenice. U snu, na energetskom nivou, linost vie ne zna gde se nalazi: ona tapka u mraku, kree se u svim pravcima, pokuava da uradi jedno da bi o d m a h uradila suprotno. Ovo se u svakodnevnom ivotu tumai neodlunou u ponaanju, eljom da se p r o m e n i ivot, haotinim emocijama koje su bogate mogunostima. Bilo na materijalnom ili na energetskom nivou, shvatamo da se ivot sastoji od dinamike ravnotee suprotnosmernih sila koje nalazimo na svim nivoima: jonske p u m p e (kalijum-natrijumske), dva vegetativna nervna sistema (parasimpatiki i simpatiki), enzimske aktivacije i inhibicije na istom mestu, itd. Ravnotea jednog bia zavisie u svakom trenutku ne samo od odranja oscilatorne ravnotee svih elija njegovog organizma ve isto tako i od harmonizacije svih njegovih energetskih sfera. Na nivou energetskih sfera koje su jedna u drugu uklopIjene, takode se pojavljuju sistemi suprotnosmernih i komplem e n t a r n i h sila; naveli smo neke od njih: neurosenzorni sistem i metaboliki sistem (glava i stopalo u akupunkturi), dva genetika koda, svesno i nesvesno, pojam eterinog i pojam astralnog tela, meudelovanje kosmikih talasa i telurskih tokova. Kako jedan ovakav energetski sistem evoluira? Videli smo da evolucija jednog bia moe da se odvija na osnovu opadanja frekvencija vibracija. Ta evolucija moe ii samo u jednom smeru, drugim reima, na jednom odred e n o m nivou bia, to je prelazak od Plutonovog tipa (12) na lunarni (9), na Saturnov tip (3). U ovom svetlu, uzdizanje bia se dogaa samo uz mogue gubitke pravca vibracija i sticanje novih sistema regulacije. Na primer, temperament

236 Jupiterovog tipa nije isti kao t e m p e r a m e n t Marsovog tipa, od koga moe nastati p o s t u p n o m evolucijom za koju m o g u biti p o t r e b n e godine. Na. iskljuivo energetskom nivou, to znai da u u n u t r a njosti kosmikog jajeta postoji konaan broj mogunosti k r u enja i prenoenja energije. ta moe da se dogodi na stupnju Saturna? Sve zavisi od sfere koja je Saturnova. Ako je re o kosmikom jajetu, bie moe evoluirati samo menjanjem svojih frekvencija i amplituda, ali se ne moe spustiti ispod 3 pravca. Ta tri pravca, naime, ostvaruju savrenu simetriju u okviru tri pravca prostora, to je neophodno povezati s mitologijom: Saturn, otac bogova, m u d r o s t i svi tipovi t r o delnosti koji strukturiraju bice, pa makar samo u razdvajanju: glava-toraks-abdomen (neurosenzorni, ritmiki, metaboliki sistemi), s tim to ritmiki sistem (srce-plua) omoguava vezu izmeu suprotnosti. U hinduistikoj i tibetanskoj jogi, akra srca je takode ona koja omoguava harmonizaciju mentalnih i fizikih energija, neba i zemlje. Da li moemo da utiemo na svoje sopstvene sposobnosti evoluiranja ili treba da se zadovoljimo trpljenjem razliitih stresova koji nas primoravaju da evoluiramo u jednom sluajnijem s m e r u ? Nemogue je beskrajno menjati telurska emitovanja tla i menjati prirodu i intenzitet kosmikih zraenja. Zauzvrat, prihvatanje postojanja ova dva tipa sila omoguava n a m da r a z u m e m o zakone njihovog meudelovanja i da eventualno njima ovladamo. Ne treba se pri svemu torn samoobmanjivati: ostaje mnogo stvari koje tek treba razumeti kad je re o prirodi ovog sistema sila, ije samo neke sastavne delove naziremo. Na primer, kako ovaj ili onaj nivo vibracije (B8, B16, itd.) oivljava neku odreenu materijalnu strukturu, prisutnu u nervnom sistemu, hormonskom sistemu, ili u ovom ili onom organu? T a k o smo videli da postoji 7 ili 9 osnovnih tipova temperamenata i da moemo da evoluiramo od jednog do drugog. Ali takoe znamo da postoje precizni zakoni prenoenja energije s jedne sfere na drugu. U ovom trenutku svakako ne vidimo dovoljno jasno kako se taj prelazak obavlja, ak i ako smo teorijski bili primorani da taj prelazak prihvatimo (naroito na nivou D N K ) .

237
Preciznije, pitanje koje se pred nas postavlja je sledee: poev od kog fiziolokog, elijskog, molekulskog, energetskog stanja se sfera menja? U z m i m o jedan jednostavan p r i m e r : neurosenzorni, ritmiki i metaboliki sistemi koji obezbeduju trodelnost bia m o g u da stvore 7 osnovnih tipova temperamenata s homogenim ili heterogenim vibratornim nivoima od B2 do B56. Poev od koje osnove prelazak poinje i da li je nepovratan? Koje tehnike se mogu koristiti da bi se prelazak izmenio ili olakao? Najzad, koji su modaliteti prenoenja vibratorne energije izmeu dva nezavisna vibratorna nosioca? Pozivanje na registre koji su u sazvuju nije dovoljno da objasni kako se harmonija stvara, ak i ako se u pomo pozovu zajedniki kanali koji u kosmosu postoje ili, ako se tako moe rei, koji kroz sfere koje su jedna d r u g o m obuhvaene, prolaze. Primena opte metode analize sistema trebalo bi da omogui da se na ova pitanja prue bar delimini odgovori. Analiza metala prisutnih u naim elijama pokazuje da postoje znaajne razlike izmeu elija bakterija, biljaka, ivotinja i ljudi. Prvo uoptavanje: injenica da ivotinje i ovek mogu da prave rezerve metala prua im veu slobodu u pogledu ishrane, u odnosu na bakterije i, na sasvim drugom nivou, na biljke. Ovu relativnu nezavisnost nalazimo ponovo na nivou kompleksa D N K - m e t a l i , jer ivotinje i ovek su, izgleda, tokom evolucije nauili da se koriste jedino vibratornim energijama metala, u torn smislu da vise nije neophodno da sam metal dostigne nukleinski cilj. U p r k o s svemu, oni su i dalje zavisni od osobina vibratornih energija, ak i ako su izmislili nove nosioce i nove lance prenoenja energije. Naa zavisnost kosmosa je, dakle, sasvim stvarna, a u isto vreme imamo mogunost, razumevanjem zakona tog meudelovanja, da je se u izvesnoj meri oslobodimo. to se ivota i smrti tie, ta moemo zakljuiti iz dananjih istraivanja? Jasno je da je ivot, takav kakvim se opisuje u materijalistikom svetu u kome ivimo, zavisan od parova V N + V E . U nauci je, sve do danas, vanost sutinski pridavana vibratornim nosiocima kao sastavnim delovima fizikog tela, bez

238 pomiljanja na injenicu da su oni samo vibratorni nosioci. Ali ta biva s torn d u o m posle razdvajanja? Da li nae vibratorne energije nastavljaju da krue kosmosom, kao kada sanjamo, ili, pak, postoji neko suptilno u r e enje svih tih energija, skladitenje, neka ponovna raspodela p r e eventualnih reinkarnacija? U ovom trenutku, na n a u n o m nivou je teko dati odgovor. M e u t i m , sluaj osoba koje poseduju kosmiko jaje veoma bogato sa B2 p o p u t :

vrlo mnogo otkriva. Ove osobe su uglavnom vrlo n a d a h n u t e : one se pozivaju na prisustvo vodia koji ih savetuje i ak moe da im omogui neke intuitivne uvide. Ukoliko su slikari ili pisci, obino izjavljuju kako je njihovo delo naslikao ili napisao neko drugi, drugim reima bie koje ih je nadahnulo. Postojanje vibratornih energija potvruje suptilne nivoe bia nazvane astralnim telom, duom, itd., i ta injenica doputa slutnju o istinitosti verovanja u nadivljavanje najviih suptilnih tela, koje nalazimo u svim religijama i u ezoterizmu. Prouavanje vibratornih energija u snu i u izvesnim stanjima svesti pokazala su relativnu nezavisnost sfera koje obuhvataju u odnosu na sfere koje su obuhvaene (ono fizik o ) ; otkrili smo, uostalom, da, kada pratimo vibratorne energije posle fizike smrti, moemo da konstatujemo da im je potrebno tri dana da napuste telo. Ovaj odlazak energija direktno je povezan s izlaenjem metala iz naih elija i s p r o m e n o m konformacije molekula, od vode do svih koloida, jer vise nema transmembranskog potencijala. Jedino mumifikacija omoguava da se jedan deo vibratorn i h energija sauva.

239 Simboli odreuju pravo saznanje

Na nivou nesvesnog, simboli odreuju pravo jedinstveno saznanje u harmoniji s kosmikim injenicama. To apsolutno saznanje nikada ne biva dosegnuto ali njegovom dosezanju mogu teiti jedino oni koji su proli esto m u a n p u t inicijacije. Nita nije sakriveno: za onoga ko je obavio posao koji strpljivo vodi ka razumevanju stvari, sve je jasno. Prema tome, ne postoji nikakav p r o b l e m moi i tajne koji bi pruili odluujue prednosti onima koji bi ih posedovali. Isto tako vise ne postoji ni problem hijerarhije: moemo na stabilan i ponovljiv nain podnositi samo vibratorni nivo koji odgovara frekvencijama saglasja naih vibratornih nosilaca (dakle, samo na njemu moemo vibrirati). To je, dakle, rad na sebi samom, koji ne prua nikakvu prednost nad drugima i koji vodi do otkria apsolutnog, do Jungovog Sopstva. Simboli dotiu i podstiu nesvesno kao prava duhovna hrana. Naa svest je daleko od toga da sve razume, naroito ako je vaspitanjem i ivotom u drutvu suvie grubo bila odvojena od sveta detinjstva koji ima svoje duboke korene u nesvesnom. Nesvesno se uvek sea svetih pradavnih stvari, ma koliko one u d n e bile; dovoljan je jedan jedini bezazleni dogadaj da ga aktivira ako je prelazak nesvesno/svesno postao odjedanput mogu. Savremeni ovek je izgubio kontakt sa svojim korenima i svojim kosmickim vezama: za njega su simboli postali nerazumljivi. Onesposobljen, on luta svemirom koji ne razume i ne pokuava da ga razume. Ljudi, grupe, politike partije, drave, drutva, civilizacije daju n a m utisak kao da se ponaaju p o p u t lutaka na koncu ili marioneta jer su sazdani i razvijaju se kao da su samosvojni i osloboeni svih kosmikih veza. Iz ovoga neizbeno proistiu ekonomske, drutvene, politike krize, oruani sukobi i opta situacija koja je sve haotinija i haotinija. N a s u p r o t ovome, takozvana primitivna drutva su t i m vezama posveivala jednu vrstu kulta. Ona su savreno dobro znala da je nesvesno originalni oblik psihikog ivota ali takode stanje kroz koje prolazimo tokom detinjstva i kome se vraamo svake noi. Ona su takoe znala da nas te vibratorne energije, koje registruju nae yiesvesne strukture danju oivljavaju. Izgubili smo ili zaboravili ove podatke koji su od sutinskog znaaja za postizanje stabilne ravnotee; na p u t u smo da ih ponovo naemo. . .

240
U naem biu postoji neprestano suoavanje dvaju jezika razliitog t i p a : jezika racionalne i deduktivne svesti i jezika nesvesnog, koji se smatra iracionalnirn i intuitivnim. P r i sile koje namee vaspitanje 3 ivot u drutvu i razliite ustanovljene moi ine da ovek vrlo esto odbija da uje i da vodi rauna o jednom od jezika: o jeziku nesvesnog. Ovo dinamino suoavanje, koje ukljuuje suprotnosmerne energije., odrazie se na sve vrste nivoa: tako smo na molekulskom nivou opisali dva tipa genetikog koda koji u D N K postoje zajedno; u ovom sluaju, informacija prelazi s jednog koda na drugi. Kakav stav moemo usvojiti pred tim suprotnosmernim silama koje su, izgleda, osuene na veno suoavanje u borbi iju i prirodu i razlog loe p o i m a m o ? Prva obaveza je pokuati deifrovanje i razumevanje oba jezika. Jezik nesvesnog je podjednako ureen i logian kao i jezik svesnog, ali on ne sadri isti red. T r e b a dakle, analizirati taj red svojstven nesvesnom a koncept PBA, p o sebno primenjen na analizu snova, predstavlja metod koji omoguava da se racionalno definiu energije ukljuene u nivoe oseanja, osetljivosti, itd. Iracionalno je zaista daleko! K a d a stignemo do tog stupnja analize vibratornih energija, shvatamo da je dijalog izmeu ta dva jezika mogu i apsolutno presudan za ovekovo preivljavanje. Nesvesno samo trai da vodi razgovor sa svesnim, da s njim razmenjuje informacije, jer je upravo nesvesno to koje sadri bitne informacije za harmonian razvoj bia u kosmikoj igri. I na taj nain bi mnogo psihoza i neuroza bilo izbegnuto!. . . Nije li istraivanje i razumevanje ove suptilne dinamike ravnotee izmeu dve suprotnosmerne i komplementarne sile na kraju strpljiva potraga za kamenom mudrosti!

BIBLIOGRAFIJA

1. Von Bertalanffy, L . , Theorie generate des Systernes, D u n o d , 1973 2. Prigogine, I., La Wouvelle Alliance. 3. W i l h e l m , R., Yi King. Le livre des transformations, Librairie de Medicis^ Paris, 1978. 4. W a t s o n , J. D . , Biologie moleculaire du Gene. 5. V o n F r a n z , M.. L . , Nombre et Temps, TLa. Fontaine de Pierre, Paris, 1978. 6. Mc Clintock, B . , Cold Spring Harbor, S y m p . Quant. Biol. 16, 1957, 197-216; Calos, M. P. et Miller, J. H . , Cell., 20, 1980, 579-591. 7. Wells, R. J. et ai., C R C , Critical Reviezv in Biochemistry, 4, 1977, 305. 8. B e r n a r d , C, Introduction a la Medecine experimental. 9. Grisvard, J. et Guille, E . , Preparative Biochemistry, 3, 1973, 83. 10. Guille, E., et al., Systemic Aspects of Bio compatibility, D. F. Williams E d . C R C P r e s s , 1981, 39-85. 1 1 . Crick, F. H. C. and K l u g , A . , Nature, 255, 1975, 530-533. 12. Sissoeff, I. et al., Progr. Biophys. Mol. Biol., 31, 1976, 165. 13. F e r n a n d e s Pol., J. A., a n d Johnson, G. S., Cancer Research, 37, 1977, 4276. 14. Apelgot, S. et al., Cancer Research, 4 1 , 1981, 1502-1507. 15. Coppey, J. et al., Bulletin du Cancer, 69, 1982, 121. 16. Singer, S. J. et Nicholson, G. L . , Science. 17. Gurwitsch, A. et F r a n c k , G., Comptes Rendus de I'Academie des Sciences, Paris, 4 avril 1927, p. 903. 18. Lakhovski, G., Uoscillation celhdaire, Gauthier Villars, 1927. 19. De Lafforest, R., Ces maisons qui tuent, R. Laffont, Paris, 1972. 20. W a t s o n , L . , Supernature, Albin Michel, 1974. 2 1 . P a p u s ( D r G e r a r d d'Encausse), ABC ilhtstre d'occidtisme. E d . D a n g les, Saint-Jean-de-Braye. 22. Gordon-Wasson, G. et al., La chair des dieux, lid. du Seuil, Paris 1974. 16

242
2 3 . P u h a r i c h , A., Le Champignon magique secret des Pharaons, T c h o u , 1959. 24. J u n g , C. G., Energetique psychique, A l b i n M i c h e l , 1979. 2 5 . Quetier F . , Guille, E. et Vedel, F . , Comptes Rendus de I'Academie des Sciences, serie D. 266, 1968, 735. 26. D u r a n t e et al., Cell Differentiation, 6, 1977, 53. 27. Lakhovski, G., Uuniversion, Berser, P a r i s , 1927. 2 8 . Levinson et al., Proc. Nat. Acad. Sci., U S A . 29. Guille, E. et al. d a n s Avian RNA tumor viruses, S. Barlati et de Givili M o r g h e n C., E d s . Piccin, M e d i c a l Books, 26, 1977. 30. Cairns, J., Nature, 289, 1981, 353357; K l e i n , G . , Nature, 294, 1981, 313. 3 1 . F e r n a n d e s Pol., J. A . , Cell., 14, 1978, 48932. C o u d e r c , M . , J'ai vaincu mon cancer, 1976. 33. Veret, P . , La Medecine energetique, E d . du R o c h e r , 1981. 34. L a g a r d e , P . , Cancers. Lumiere sur les therapeutiques rejetees, 1980; Brousse, S., On pent -vainere le Cancer, E d . T c h o u , 1977, et E d . du R o c h e r , 1983. 35. Guille, E , Cahiers de la SIRES. Cancer et environnement, n 2 , 1982, 514. 36. Pfeiffer, E . , Studium von Forenkraften an Kristallisationen, D o r nach, 1 9 3 1 . 37. Selawry, A. et Selawry, O., Die Kupferchlorid Kristallisation in Naturwissenchaft und Medizin, G u s t a v Fischer Verlag, Stuttgart, 1957. 38. Bercy, H. et Guille, E., Cahiers de la SIRES. Cancer et Environnement, n 3, 1982, 3139. 39. Bercy, H . , et al., Theme concret pluridisciplinaire sur les cristallisations sensibles au CuCfa, Orsay, 1981. 40. Steiner, R., Phil. Anthrop., Verlag D o r n a c h , Suisse, 1920. 4 1 . D a u d e l , P. et Robittart, M . , C. R. Academie Pharmacie, Paris, 2 juin 1954. 42. L u u - D - V i n h , C, Les dilutions homeopathiques: contrSle et etude par spectroscopie Raman-laser, T h e s e de P h a r m a c i e , Montpellier, 1974. 43. H a h n e m a n n , S., Organon de Fart de guerir, 6 e edition, traduction de P. S c h m i d t , E d . Vigot, P a r i s , 1952. 44. J u n g , C. G . , Psychologie et alchimie, Buchet/Chastel, Paris, 1970. 45. Pelikan, W . , Uhomme et les plantes medicinales, E d . T r i a d e s , Paris, 1962. 46. J u n g , C. G . , La psychologie du transfert, Albin Michel, Paris, 1980. 47. Rosarium Philosophorum, in M y l i u s , J. D . , Philosophia Reformata", Francfort, 1922. 48. H a r d y , C., UOutre-Monde, E d . du Rocher, 1981.

POGOVOR

M o t o ove knjige Etjena Gijea jedna misao Bertranda Rasla (Russel), koji se dosta bavio filozofijom nauke jasno upuuje na uverenje autora o postojanju opasnosti da, zaboravljajui na ono to izmie naim mogunostima saznavanja, ne osetimo ili ne naslutimo mnoge stvari od izuzetnog znaaja. To bi se moglo desiti i u svim o n i m domenima nauke koji se bave prouavanjem ivih sistema na Zemlji. ini n a m se da su razliite discipline biologije i biohemija ve mnogo stvari otkrile i uspostavile stabilne osnove i okvire koji omoguavaju logino reanje injenica i objanjenja svih fenomena onoga to nazivamo ivotom. Ponekada, m e u t i m , i nauka priznaje neke pojave koje se ne m o g u objasniti polazei od danas vladajuih paradigmi. I m a d a mnogi smatraju da poznavanje i razumevanje odnosa strukture i funkcije molekula koji sainjavaju sve ive sisteme na Zemlji, uz uvaavanje sloenosti i specifinih karakteristika proisteklih iz visokog nivoa organizacije, mogu da objasne kompleksne i ujedno vrlo izdiferencirane strukture elija, sposobnost ekstrakcije energije iz okoline i njenu transformaciju u korisne oblike, raanje potomaka s osobinama nasleenim od roditelja, rastenje i razvie u skladu s programom upisanim u genomu, sposobnost komunikacije s okolinom i drugim elijama i organizmima i adaptacije na promene uslova u kojima se ivi, mogunost odbrane od invazije stranog itd., izgleda da neki fenomeni na taj nain ne mogu biti shvaeni. Znanja o molekulskim osnovama organizacije i funkcionisanja biolokih organizama izuzetno mnogo su doprinela sticanju ukupne slike i mogunostima razliitih intervencija, ali se ipak postavlja pitanje da li e se iskljuivo ovim nivoom organizacije materije moi
16*

244 objasniti sve manifestacije ivota. I Njutnova (Newton) mehanika, koliko god suvereno vladala u odreenom d o m e n u fizikih sistema, na jednom drugom nivou materijalnog sveta mora da ustupi mesto kvantnoj mehanici. Da li se metodama uobiajenim za molekularnu biologiju i biohemiju mogu dotai i domeni ivih sistema drugaiji od onih koje danas prouavamo i da li se mogu naslutiti zakonitosti koje eventualno t a m o vladaju? Da li e dalja prouavanja biomolekula i njihovog funkcionisanja, i u sluajevima kada je izgledalo da se o t o m e ve prilino zna, otvoriti nove poglede na odnos strukture i aktivnosti i otkriti posebne nivoe organizacije i nove tipove interakeija razliitih delova sistema? U ovoj knjizi Gije govori upravo o prouavanjima odreenih komponenata ivih sistema koja su vodila iz iznenaenja u iznenaenje, pokazujui njihove nove osobine, razliite od onih u klasinim okvirima biolokih nauka. U centru tih prouavanja je bila dezoksiribonukleinska kiselina. Dezoksiribonukleinske kiseline ( D N K ) u biolokom smislu su svakako jedna od najznaajnijih jedinjenja na Zemlji. O n e su neprestani izazov mnogobrojnim istraivaima ve nekoliko decenija. D a n a s mnogi obrazovani ljudi znaju da struktura D N K sadri informacije o naslednim osobinama skoro svih ivih organizama na naoj planeti, ali nauka je jo daleko od otkrivanja svih tajni ovog biomakromolekula. Prouavanja koja su ukazala na bioloku ulogu D N K bila su od velikog znaaja za napredak naunih disciplina ciji su p r e d m e t izuavanja ivi sistemi. To se p r e svega odnosi na objanjenje strukture i veze izmedu strukture i funkcije D N K . Moe se rei da je Votsonovo (Watson) i Krikovo (Crick) spektakularno otkrie strukture D N K konano usmerilo interesovanja, znanje i sposobnosti mnogih istraivaa ka ovom jedinjenju. Posle 1953. godine tada je u asopisu Nature izaao Votsonov i Krikov lanak uinjeno je veoma mnogo za dalje upoznavanje strukture i funkcije D N K . Kada je postalo jasno da veliki broj do tada poznatih injenica o karakteristikama D N K moe da se objasni predloenim modelonij nastupilo je veliko oduevljenje. Izgledalo je da su na mnoga pitanja o strukturi i funkciji D N K naeni odgovori. N o , istraivanja u ovoj oblasti su i dalje veoma brzo napredovala. Pojavili su se novi podaci, ideje, pa i kontroverze, i to ne samo

245 u vezi s predloenim m o d e l o m strukture D N K . Mnoga otkria jo uvek ekaju objanjenja. Jedna od zagonetki je i injenica da se u veini eukariotskih elija nalazi daleko vise D N K nego to je, prema vaeim teorijama, potrebno za kodovanje svih proteina u odredenom organizmu. Ne treba izgubiti iz vida da se genetske informacije koje sadri D N K ispoljavaju upravo preko sinteze proteina u datom ivom sistemu. Istovremeno zbunjuje i to su koliine D N K pojedinih organizama pripadnika ak i veoma srodn i h vrsta u velikoj meri, razliite. To se ne moe pripisati p r o m e n i u broju gena koji koduju proteine; potrebe za ovim jedinjenjima su u tako bliskim organizmima izrazito sline. Zato se tokom evolucije pojavio ovaj viak" D N K i kakva je njegova funkcija? Detaljnijim ispitivanjem struktura D N K eukariotskih organizama naeno je da one sadre razliite tipove sekvenci nukleotida m o n o m e r n i h jedinica ijim povezivanjem i nastaje molekul D N K . N e k e sekvence su jedinstvene i ne ponavljaju se u jednom molekulu D N K . Pojedine sekvence su, meutim, prisutne ak u velikom broju kopija i, osim u nekoliko izuzetaka, n e k o d u j u proteine. Neke od njih su rasute po molekulu D N K , a druge smetene na jednom njegovom delu. Ustanovljeno je, takoe, da se pojedini segmenti D N K po sadraju purinskih i pirimidinskih baza, koje su sastavni delovi nukleotida, izrazito razlikuju od ostalih. Organizacija D N K je, dakle, sloena i raznovrsna, a dodatno je iskomplikovana" postojanjem segmenata D N K koji mogu da se premetaju s jednog mesta na drugo u ovom biomakromolekulu. Danas jo nije jasan, osim u nekoliko sluajeva, bioloki smisao postojanja sekvenci D N K koje se ponavljaju, kao ni pojava segmenata D N K iji je sadraj baza drugaiji nego kod ostalih segmenata. Gije je sa svojim saradnicima prouavao upravo ova nenormalna" poglavlja, kako se sam izrazio, knjige D N K . A u svojoj knjizi Alhemija ivota predloio je moguu bioloku funkciju takvih poglavlja. Izloena teorija je zanimljiva iz vise razloga. Jedan je, svakako, mogue objanjenje uloge organizacije D N K na nivou redosleda nukleotida, za koje bi se moglo rei da se uklapa u nain razmiljanja naune javnosti. To se odnosi i na interakcije pojedinih metala sa D N K , koje posebno privlae panju. Gije, meutim, predlae za ovakve segmente molekula D N K i njihove interakcije s relevantnim metalima mehanizam dejstvovanja koji zalazi

246 u domen neuobiajen" za biohemiju i molekularnu biologiju. Moda su ovi aspekti knjige zanimljivi p r e svega za one koji su blie upoznati s p r o b l e m o m prouavanja specifine organizacije D N K . Povezivanje saznanja do kojih su autori doli s nekim podacima tradicije moe biti privlano i za mnogo iri krug zainteresovanih. Autori Alhemije ivota oblik biomakromolekula smatraju materijalnim izrazom energetskog potencijala i u sluaju D N K povezuju ga s b i t n i m uticajem topolokog rasporeda odreenih redosleda nukleotida i lokalnih konformacija na specifino vezivanje liganada (molekula, atoma, jona) i na procese teleakcije sposobnosti D N K da na daljinu prenese signal date frekvencije, intenziteta i amplitude. To je, ujedno, i informacija za odredene gene, ija je ekspresija na taj nain regulisana. U osnovi ovog modela su vibratorne energije koje se specifino predaju molekulima D N K i vibracije dvostruke spirale D N K koje se prenose nekoj odreenoj oblasti udaljenoj od mesta primanja signala. U toj oblasti tako pristigla informacija moe izazvati sintezu specifinih medijatora u sintezi proteina i samih proteina. Vibratorna energija D N K transformie se u materijalne estice bitne za sve aktivnosti ivih sistema. Odavno je poznato da se pojedini joni metala specifino vezuju za D N K , ali je njihovo dejstvovanje samo delimino razjanjeno. Mogua objanjenja se kreu p r e svega u domenima stabilizacije ili destabilizacije odreene strukture D N K i delovanja tih jona na pojedine reakcije katalizovane enzimima u kojima uestvuje D N K . R a d i se, dakle, o nainu promiljanja mehanizma dejstvovanja ovih metala na D N K uobiajen o m u biohemiji. Bilo je uoeno i razliito, esto suprotno delovanje pojedinih metalnih jona, kao to su joni magnezijuma i bakra. Znalo se odavno i da se samo izvesni tipovi metala vezuju za D N K , posebno alkalni, zemno-alkalni i prelazni metali. Istraivano je za koje je strukturne karakteristike sastavnih delova D N K vezivanje favorizovano, a utvrdeno je i da interakcija jona metala moe da narui geometriju nukleotida. Pokazalo se da vezivanje platine za D N K ima jasan biohemijski i farmakoloki znaaj. Relativno niske doze ovog metala su dovoljne za inhibiciju rasta tumora, ali mehanizam tog delovanja nije poznat.

247
Prouavanja iz ovog domena bila su predmet interesovanja i Gijea i njegovih saradnika, koji su se posebno koncentrisali na specifino ponaanje ponavljajuih sekvenci nukleotida u molekulu D N K prilikom interakcija jona metala s ovim biomakromolekulom. Ovi radovi su autore doveli do razmiljanja o mogunosti drugaijih prilaza objanjenju i same uloge specifine organizacije D N K i mehanizma dejstvovanja metala na ovaj udesni molekul. Gije smatra da su metali posrednici vibratornih energija karakteristinih za itav kosmos, da oni te energije donose dvostrukoj spirali D N K , vezuju se za specifine nizove nukleotida i, u zavisnosti od njihovog topolokog rasporeda, izazivaju p o m e n u t e procese prostiranja informacija kroz D N K i transformacije sada njenih vibratorn i h energija u biomolekule koji lee u osnovi strukture i funkcionisanja ivih sistema. N a m e e se ukazivanje na vezu ovih ideja autora s pojmom vibracijskog postojanja u fizikim sistemima. T a k o ova knjiga predstavlja jedno od moguih objanjenja uloge, odnosno razloga postojanja vika D N K i preciznog rasporeda pojedinih tipova sekvenci u jednoj D N K . Veliki problem predstavlja bioloki znaaj, odnosno funkcija veine razliitih sekvenci D N K koje se ponavljaju. Pojedini naunici, m e u kojima su tako poznata imena kao to su Ordel (Orgel) i Krik, smatraju da veliki deo ove D N K nema nikakve funkcije, a neki misle da njihova eventualna funkcija nije specifina. D r u g i predlau razliite uloge u dejstvovanju eukariotskih genoma, p r e svega u regulaciji ekspresije gena. Izneemo ovde koncepciju o sebinoj" D N K , zbog njene neobinosti", s obzirom na rasprostranjeno uverenje da je priroda veoma ekonomina kako u kreiranju struktura koje sainjavaju ive sisteme, tako u organizaciji procesa karakteristinih za njih. Hipoteze o sebinoj D N K pojedine sekvence, odnosno klase D N K posmatraju na p o t p u n o poseban nain. Dokins (Dawkins) u svojoj poznatoj knjizi Sebini gen", prevedenoj i kod nas, izneo je ideju da se postojanje velikog dela D N K koji se nikada ne prevodi u proteine najjednostavnije moe objasniti ako se prihvate pretpostavke da je to parazit, ili prolaznik koji nema nikakvu svrhu. On je beskoristan i nije tetan. Prema Dokinsonovom miljenju, istinska svrha D N K jeste samo da preivi. Ordel i Krik su dalje razvili ovu ideju i postulirali da se sebina D N K javlja kada se neka sekvenca D N K rairi po genomu, stvarajui svoje sopstvene kopije. Sutina hipoteze je da ovakva D N K ne doprinosi fenotipu

248 ni na kakav specifian nain, odnosno da ne znai selektivnu prednost za organizam koji je poseduje. P r e m a ovim autorima, sebina D N K n e obuhvata samo sekvence D N K koje se ponavljaju, ve i neke druge sekvence koje, kako izgleda, nemaju funkcije. I drugi istraivai su iznosili slina miljenja. Dodajmo jo da je ideja o sebinoj DNK povezana s pojmom prirodne selekcije u n u t a r u k u p n e D N K jedne elije, t j . n e fenotipske selekcije koja favorizuje irenje sebinih samoumnoivaa. S druge strane, prirodna selekcija izmeu genotipova obezbeuje uravnoteavajuu silu koja pokuava da odri ukupnu koliinu sebine D N K na ravnotenom nivou. Ako bi neki organizam imao suvie sebine D N K , to bi bilo metaboliki nepovoljno, pa bi ona bila eliminisana n o r m a l n i m mehanizmom prirodne selekcije. Koliina vika D N K u jednom organizmu bie odreena relativnim intenzitetima ovih dveju suprotnih selekcija. Mnogi naunici ipak smatraju da viak D N K ima neku funkciju, mada svi ne misle da je ona specifina. Autori knjige koja je pred vama priklanjaju se struji koja zastupa miljenje da ovakva D N K ima regulatornu ulogu, predlaui sasvim posebne mehanizme za takvo delovanje. Ko je u p r a v u : zastupnici hipoteza zasnovanih na klasinim" nainima razmiljanja, pobornici ideja o sebinoj D N K , Gije i njegovi saradnici, ill neko sasvim drugi, pokaae vreme. Mogue je, naravno, da pojedini segmenti vika D N K imaju razliite uloge u igri spirale i harmoninoj orkestraciji njenih elemenata, kao to bi rekli autori Alhemije ivota. U knjizi se razmatraju i pitanja diferencijalne ekspresije gena tokom razvia i diferencijacije viih organizama. Prelaz biljaka iz vegetativne faze razvia u reproduktivnu fazu, fazu cvetanja, praen je nestajanjem ranije sintetisanih proteina i pojavom novih, specifihih proteina. Autori tvrde da ne samo to se prethodno poglavlje knjige s genetskim informacijama zaklopilo, a otvorilo jedno novo poglavlje, ve i da se sama knjiga promenila. S tim u vezi bismo hteli da napomenemo da su se pre neto vise od dvadeset godina pojavili isvetaji koji su govorili o promenama koliine i organizacije D N K za vreme citodiferencijacije i razvia organizma. Izgledalo je da se, u nekim sluajevima, tokom replikacije D N K , pojedine sekvence nisu umnoavale ili su se, naprotiv, umnoavale samo neke od njih. Ova pojava se najee obuhvatala pojmom diferencijalne replikacije. Ona

249 se nekada smatrala kuriozitetom vezanim za hromozome jajn i h elija nekih vodozemaca i plj'uvane lezde vinskih muica. Sada je, m e u t i m , pojedini istraivai smatraju estim aspekt o m diferencijacije elija razliitih organizama. Po nekim hipotezama, diferencijalna replikacija D N K moe biti jedan od moguih mehanizama diferencijacije elija. To je, u svak o m sluaju, veoma kompleksan i neispitan fenomen, koji zahteva dalja istraivanja. Gije predlae objanjenje po kome promene topolokog rasporeda razliitih nukleotida koji sainjavaju D N K , do kojih dolazi tokom svih promena programa razvoja, bilo da su one fizioloke p o p u t embriogeneze i cvetanja, bilo da su patoloke, p o p u t indukcije kancera, utiu na D N K kao vibratornog nosioca i t i m e na tip signala koji segmenti D N K , ija je uloga regulacija delovanja gena, prenose genima koje kontroliu. Interesantne su mogunosti ove teorije u objanjavanju indukovanja kancera, ukazivanjii na mogui put spreavanja preivljavanja elija t u m o r a i povezivanje s tradicionalnim nainima leenja. Svakako da pokuaj racionalnog objanjenja mnogih fenomena tako dragih ljudskim predanjima i duboko usidrenih u verovanjima mnogih, pomenimo samo kancerogene" kue, zasluuje panju. N o v pogled je, ini se, dao neka racionalna tumaenja i takvih pojava kao to su radiestezija, odnosno upotreba posebnih ralji i viskova u traenju vode, merenju talasa" bia ili predmeta, akupunktura itd. Razmiljanja o interakcijama metala sa D N K i uoavanje da su s tog aspekta naroito interesantni metali koji pripadaju prelaznim serijama periodnog sistema Mendeljejeva, dovela su Etjena Gijea i njegovu saradnicu Kristinu Ardi do otkrivanja sasvim posebnih veza: veza za koje bismo rekli da su na misteriozan nain ispletene izmeu biohemije i alhemije. Metali alhemijske tradicije izazivaju vrlo specifine promene u molekulu D N K , a fiziko-hemijske i biohemijske osobenosti tih metala na znaajan nain su u skladu s osobenostima koje im je pridavala alhemija. Uinjen je i pokuaj da se s tog aspekta objasni i dovodenje u vezu nekog bia s nekom planetom ili zvezdom. Sada dolazimo do privlanog i izazovnog povezivanja naunih saznanja s podacima tradicije. Otvaraju se novi vidici, pojavljuju se razliite mogunosti, ak i racionalnog objanjavanja nekih znanja koja ulaze u blago tradicije, a koja zvanina nauka najee osporava. Doista, ova

250 znanja su preneta iz davnih epoha p u t e m inicijatikih lanaca uglavnom u simbolinom obliku. U kojoj civilizaciji (kojim civilizacijama) su ta znanja bila precizne (gotovo naune) injenice, ija su delovanja, koliko duhovna toliko i tehnika, bila potpuno kontrolisana? To sa sigurnou ne moemo rei." Dodiruju se i moda najsporniji domeni tradicije. U v o enje pojma vibratornih energija omoguava autorima knjige da ustvrde da zakoni astrologije poivaju na vrstim n a u n i m osnovoma, koje nisu zasnovane na nivou materije, ve na nivou vibratorne energije. Verujemo da e ovakve ideje teko biti prihvaene. Ali i da su ovakva zakljuivanja u osnovi pogrena, ona ine da nas dodirne ar nekih dalekih svetova, dalekih i istorijski i konceptualno. Ko od nas ne bi zastao nad idejom da p r o m e n e u vibracijama D N K izazivaju, na molekulskom nivou, premetanje jednog malog dela D N K u svim elijama, iz ega kod ljudi m o g u proizai p r o m e n e oseanja, osetljivosti, naina reagovanja, miljenja, pa ak i p o imanja sveta? Konano, ono to nazivamo duom, moglo bi, po autorima Alhemije ivota, biti sutinski vibratorno i vezano za alhemijske" metale, koji tako m o g u da oive konstitutivne vibratorne strukture ive materije. Matanja, sklonost p r e m a mistici ili maginome, ili nada da e dalji razvoj nauke pomiriti one koji su davali prednost materiji i one koji su je davali d u h u , dokazujui da su ova dva vida nerazdvojivo povezana? Bilo kako bilo, autori smatraju da zakon analogije izveden iz hipoteze o znaaju vibratornih energija pokazuje saglasje izmeu planeta, organa, biljaka i alhemijskih metala koje je otkrila tradicija. Skrenuli bismo panju i na neke iskaze autora koji dodiruju jo jedan vid molekula D N K i moguu vezu koja kao da postoji izmeu njegove strukture i nekih vidova izraavanja ljudskih bia. . . . . oblici koji lie na petlje, uvojke, rascvetavanja, odmotavanja. . . . velike estetske vrednosti! Primetimo takoe da projekcija molekula D N K u ravni upravnoj na njenu osovinu. . . u potpunosti daje sliku mandale." Mi bismo dodali da neki savremeni grafiki prikazi takve projekcije molekula D N K neodoljivo podseaju na prekrasne vitrae u obliku rozeta koje su davno i verovatno u zanosu sainili neimari gotskih katedrala. A tako karakteristina struktura dvostruke spirale, koju obrazuju dva polinukleotidna niza D N K uvijajui se oko jedne ose i nigde ne prelazei jedan u drugi, moe se sresti u nekim arhitektonskim kreacijama.

251 K a o da ljudi jednim delom svoga bia uvaju uspomenu na arhitekturu molekula od kojih su tokom evolucije kosmosa nastali i koji ih i danas sainjavaju, uspomenu koja kod .nekih izlazi iz t m i n e i ispoljava se u njihovom stvaralatvu. Uostalom, sloena organizacija muzikih tema koje se ponavljaju i, skladno m a d a komplikovano, prepliu u nekoj Bahovoj fugi, gradei neto kao muziku spiralu koja donosi poruke iz sasvim posebnih sfera, moe podstaknuti asocijacije na sloenu organizaciju razliitih nukleotidnih sekvenci niti D N K koje, uvijene u komplikovane oblike u kojima stalno sreemo motiv spirale i skladno sloene u hromozomima, nose poruke o tome kakvi emo biti i ta e se s nama desiti. Ubedljivo deluje miljenje autora da je prisustvo spirale na svim hijerarhijskim nivoima kosmosa, od atoma preko molekula i ivih sistema do galaksija, ne samo na materijaln o m nivou ve i na nivou strukturiranja energije, fundamentalni razlog zbog koga su mnogobrojni mitovi i rituali zasnovani na spirali. M o e m o rei da se ovakvo shvatanje uklapa u sve prisutnije oseanje, koje se rada i m e u onima koji se bave prirodnim naukama na nain zapadnih tradicija, u ijim je osnovama racionalno poimanje sveta, oseanje jedinstva i medupovezanosti svih stvari i dogaaja, doivljavanje svega to se u kosmosu dogada kao manifestacije jedne osnovne jednosti to je najznaajnija karakteristika istonjakog pogleda na svet. H o e li neke struje u savremenoj biologiji i biohemiji krenuti u slinim pravcima kao i deo savremene fizike? Autori Alhemije ivota svoje hipoteze delom zasnivaju na opteprihvaenim eksperimentalno saznatim injenicama. Prihvatanje ideje o posebnim osobinama D N K : specifinoj energiji vezanoj za metale koja specifino interaguje s odreenim sekvencama nukleotida i time uestvuje u regulaciji aktivnosti gena, odnosno o D N K kao vibratornom nosiocu koji, u skladu s topolokim rasporedom razliitih nizova nukleotida koji je sainjavaju, moe preneti odreeni tip signala genima koje kontrolie, moglo bi biti tee. Otkrivanje energetske dimenzije sveta, kojom se bave i ezoterine tradicije svih naroda, moe biti izuzetno znaajno za stvarno u p o znavanje ivih sistema. Kako e biti prihvaen ovakav pristup? I sami autori istiu da se njime moe usmeriti pravac istraivanja, ali ne moemo, bez rizika od greke, hteti da ih nasilno i a priori dovodimo u vezu s podacima eksperimentalnog

252 istraivanja." I jo: Dakle, u tom pogledu osnovno je u p o rediti tradicijske podatke, koji god da su, sa skoranjim najistijim podacima nauke, bez unapred smiljenih ideja i ne upadajui u zamku potvrivanja tradicije po svaku cenu, niti u zamku sistematskog odbijanja tradicijskih metoda ispitivanja, pod izgovorom da se one veoma razlikuju od savremenih m e t o d a . " Znaajno je ukazati na jednu primedbu autora knjige koja bi mogla biti odgovarajue upozorenje. Radi se o fenom e n u ampliflkacije delova D N K - i njihovog zadravanja u elijama. Negativni stav velikih imena genetike odvratio je mnoge istraivae od odgovarajuih ispitivanja. To nikako nije jedini p r i m e r nemogunosti prodora izvesnih ideja samo zato to su u suprotnosti s onim to je opteprihvaeno od naune javnosti. Mi bismo dodali da se ne zanemaruju samo one ideje koje su u suprotnosti s vladajuim paradigmama, ve i neke koje su vezane za trenutno marginalne domene, odnosno one koje nisu u m o d n o m t r e n d u . Veliko je pitanje koliko se znaajnih otkria ne deava prosto zato to odgovarajua oblast i metode nisu u c e n t r a panje i podravane od znaajnih imena, kao i finansijera. T a k o e izgleda veoma opravdanim ukazivanje na problem hiperspecijalizacije dananjih naunih disciplina, koja se ini neminovnom i veoma korisnom, ali zanemaruje nivo sintetike vizije koji se moe dosegnuti metodom analize sistema i koji je bitan za celovitije sagledavanje. Svakako da se m o g u osporavati i ne prihvatati mnoge ideje iznete u ovoj knjizi, ali bi na kraju trebalo istaknuti da je ono to je reeno u poglavlju o nastavi opravdano i moglo bi biti podsticajno u mnogim sredinama, pa i naoj. Marjetka KIDRI

SADRAJ

UVOD Prvi deo A AKO BISMO M O G L I DA SVESNO M E N J A M O SVOJU DNK? P rva glava: D r u g a glava: T r e a glava: SAMOSTVARANJE D N K OD R O E N J A PRVE ELIJE SPIRALE DO STVARANJA

17 23 38 43 50

STVARALAKA A K T I V N O S T SPIRALE: BANKA PODATAKA SPOSOBNA DA SE REPROGRAMIRA ORKEST-

e t v r t a glava: I G R A S P I R A L E : H A R M O N I N A RACIJA N J E N I H ELEMENATA Drugi deo

ALHEMIJSKI METALI U NAIM HROMOZOMIMA P rv a glava: D r u g a glava: T r e a glava: METALI GIJE TALA ZVUNA SKALA METALA e t v r t a glava: M I N I Z O D I J A K U S V A K O J O D N A S I H E LIJA P e t a glava: STANJE SADANJIH ISTRAIVANJA NA DNK I METALIMA HVATAI 1 PRENOSIOCI ENERINFORMACIJE PREKO ME-

53

57 60 67 71 76

PRENOENJE

254
T r e i deo OD OSOBINA VIBRATORNIH POTENCIJALA NOSILACA DO POJMA 79 81 83 POTEN88

P r v a glava: D r u g a glava: T r e a glava:

OUVANJE I EVOLUIRANJE RAZMENE KROZ MEMBRANU ELIJSKI DINAMIZAM: POJAM CIJALA etvrti deo

VIBRATORNE ENERGIJE P r v a glava: D r u g a glava: VIBRATORNI NOSILAC I VIBRATORNA ENERGIJA RAMAN-LASER I P E T VRSTA VODE P e t i deo RADIESTEZIJA P r v a glava: D r u g a glava: T r e a glava: POKAZIVANJE PRIMORDIJALNIH ENERGIJA T E H N I K A M A RADIESTEZIJE OSOBINE VIBRATORNIH ENERGIJA EVOLUCIJA VIBRATORNIH ENERGIJA: PROMENE RAZLIITIH ENERGETSKIH SFERA esti d e o E N E R G E T S K E SFERE NA NIVOIMA SVESTI P r v a glava: D r u g a glava: T r e a glava: INTERAKCIJE IZMEU ENERGETSKIH SFERA INTEGRACIJE RAZLIITIH NIVOA ENERGIJE K O D OVEKA NIVOI SVESTI S e d m i deo ISTRAIVANJA NA K A N C E R U Sistemski p r i s t u p procesu indukcije. Sutinska uloga parova V N + V E i osobine koje iz njih prdizlaze P rv a glava: D r u g a glava: T r e a glava: I N D U K C I J A KANCERA K O D BILJAKA INDUKCIJA KANCERA KOD 2IVOTINJA M E T O D E RANOG OTKRIVANJA KANCERA

93 97 100

105 109 113 121

135 137 139 142

147

151 157 165

255
Osmi deo KA NOVOJ M E D I C I N I Prva glava: S I S T E M S K A ANALIZA Druga glava: H O M E O P A T I J A Trea glava: A K U P U N K T U R A etvrta glava: M E D I C I N A A N T R O P O Z O F S K E ORIJENTACIJE Deveti deo ANALIZA SNOVA Primanje vibratornih energija u toku faza sna i oivljavanje vibratornih nosilaca u toku faza budenja Prva glava: VIBRATORNE E N E R G I J E NA L J U D S K O M I PLANETARNOM NIVOU Druga glava: B U D N A STANJA I STANJA SNA Trea glava: O S N O V N I Z A K O N I VIBRATORNE ENERGET I K E K R O Z A N A L I Z U SNOVA etvrta glava: V E L I K I S I M B O L I N I SNOVI: ISTRAIVAN J E SIMBOLA K R O Z SNOVE Peta glava: O D N O S I I Z M E U DVA GENETIKA KODA K R O Z RAZMENE NESVESNO/SVESNO Deseti deo B U E N J E E N E R G E T S K I H POTENCIJALA L J U D S K O G BIA P U T E M OBRAZOVANJA Prva glava: D E F I N I S A T I N O V U GLOBALNU M E T O D U NASTAVE Druga glava: CILJEVI Trea glava: OSTVARENJA I PERSPEKTIVE etvrta glava: P E R S P E K T I V E NASTAVE VEZANE ZA ODREENU TEMU ZAKLJUAK . . Bibliografija Pogovor SADRZAJ 191 169 172 174 179 186

193 199 201 208 215

219 223 224 227 229 231 241 243 253

BIBLIOTEKA

ZANIMLJIVA NAUKA

UREDNIK

DUAN PAJIN