HOSE SILVA i Filip Mil

SILVA METOD KONTROLE UMA

- esto izdanje -

SILVA METOD
Beograd, 1995.

UVOD
Sada se uputate u ivotnu pustolovinu koja vas moe najvie preobraziti. Svaki rezultat koji postignete promenie va pogled na vas i na svet u kome ste roeni. S vaim novim moima doi e i odgovornost da ih upotrebljavate "za dobrobit oveanstva" - izraz Kontrole uma. a drugi nain ih ne moete upotrebiti! to ete uskoro videti. "laner zaduen za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kan#elarije ostavivi za stolom sekretari#u samu i zabrinutu. $rtei za predloeni oping #entar su nestali! a sastanak sa gradskim %unk#ionerima zakazan je za kraj iste nedelje. "osao se gubio i za manje stvari! ali planera kao da nije doti#alo ono to bi kod drugih e%ova izazvalo oluju besa prema sekretari#i. Seo je za svoj sto. &brzo je zatvorio oi i potpuno se smirio. Svako bi pomislio kako nastoji da se pribere pre nego to se suoi s propau. 'eset minuta kasnije otvorio je oi! polako ustao i otiao do svoje sekretari#e. "(islim da sam ih naao"! mirno je rekao. ""ogledajmo moj raun trokova za proli etvrtak kada sam bio u )art%ordu. & kom sam restoranu veerao*" +ele%onom je pozvao taj restoran. $rtei su bili tamo. ,radski planer bio je obuen u Silva metodi Kontrole uma uz iju pomo je u sebi mogao da probudi ono to su za veinu neupotrebljene sposobnosti uma. -edna od stvari koje je nauio bila je kako da povrati seanja koja su se sakrila tamo gde ih neobueni um ne moe pronai. .ve probuene sposobnosti ine uda za vie od /00.0001 mukara#a i ena koji su pohaali kurs. 2ta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta* Sutinu otkrivamo u izvetaju drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma3 "-ue sam imao neverovatno iskustvo na 4ermudima. 5a dva sata trebalo je da stignem na avion za jujork! a nigde nisam mogao da naem svoju avionsku kartu. Skoro itav sat smo nas troje pretraivali apartman u kome sam odseo. ,ledali smo ispod tepiha! iza %riidera - svuda. 6ak sam tri puta raspakivao i ponovo pakovao svoj ko%er! ali kartu nisam naao. Konano sam odluio da naem neki miran kutak i uem u svoj nivo. Samo to sam se naao u njemu! mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudei po onome to sam mogao videti na svom "nivou"! nalazila se na dnu plakara gurnuta meu knjige gde se jedva mogla spaziti. "ojurio sam prema plakaru i karta je bila tamo! kao to sam i zamislio."
Ovaj podatak potie iz 1977. godine. Danas se sa sigurnou moe rei da je taj broj vei od 9 miliona.
1

.vo zvui neverovatno onima koji nisu vebali Kontrolu uma! ali kada doete do svih ovih poglavlja )osea Silve! utemeljivaa Kontrole uma! saznaete o jo udesnijim moima vaeg uma. (oda najvie od svega zapanjuje kako lako i brzo moete da uite. ,ospodin Silva je vei deo svog zrelog doba posvetio istraivanju emu se sve moe poduiti na um. 7shod je kurs od 80 do 89 sati koji moe da obui svakoga da se seti onoga to izgleda zaboravljeno! da obuzda bol! da ubrza is#eljivanje! da se oslobodi neeljenih navika! da aktivira intui#iju tako da esto ulo postane stvaralaki deo svakodnevnog ivota kojim se reavaju problemi. &z sve ovo stiemo vedar unutranji mir i spokojan optimizam zasnovan na dokazu iz prve ruke da svojim ivotom upravljamo vie nego to smo to ikada zamiljali da moemo. Sada! prvi put putem pisane rei! moete nauiti da ono to se ui na kursu sprovedete u praksi. ,ospodin Silva je slobodno pozajmljivao i od istonih i od zapadnih uenja! ali krajnji proizvod je u sutini ameriki. Kurs je! kao i njegov osniva! potpuno praktian. Sve emu vas ui zamiljeno je tako da vam pomogne da ivite radosnije i delotvornije! ovde i sada. 'ok napredujete od vebanja do vebanja u poglavljima gospodina Silve! nizaete uspeh za uspehom ime ete ojaati svoje samopouzdanje i biete spremni za dostignua koja! pod pretpostavkom da niste upoznati sa Kontrolom uma! sada smatrate nemoguim. :li! postoji nauni dokaz da je va um sposoban za uda. .sim toga! tu su i uspena iskustva vie od pola miliona ljudi ije je ivote izmenila Kontrola uma. 5amislite da upotrebljavate um da biste popravili svoj vid. "'ok sam pohaala prvi kurs Silva metoda Kontrole uma! poela sam da primeujem da mi se vid menja - postaje bolji. "re toga! nosila sam naoare u detinjstvu tokom deset godina ;dok nisam diplomirala< a onda sam ponovo poela da ih nosim u tridesetosmoj godini. &vek mi je levo oko bilo skoro tri puta slabije od desnog. (oje prve naoare ;1=8/. godine< bile su naoare za itanje! ali >89. ili >8=. poela sam da nosim bi%okalne naoare - stalno ih zamenjujui jaim. "osle kursa! s obzirom na to da do tada nisam mogla da itam bez naoara! primetila sam da mi se vid znatno popravio. "oto mi se vid ubrzano popravljao! odugovlaila sam sa odlaskom na kontrolu koliko sam god mogla. ?id mi se toliko popravio da sam se ak vratila na naoare koje sam nosila pre dvadeset godina. Kada mi je lokalni optiar pregledao oi! sloio se da bi mi! dok ne stignu nova stakla! stari par naoara vie koristio od onih koje sam prethodno nosila. .vo vam sada moe izgledati tajanstveno! ali kada proitate deseto poglavlje videete tano kako diplomirani polazni#i kursa stavljaju um u pozi#iju da upravlja telom da bi ubrzali prirodno is#eljenje. +ehnika je zadivljujue jednostavna! kao to ete videti iz pisma ene koja je za etiri mese#a izgubila dvanaest neeljenih kilograma3

""rvo sam vizuelizirala tamni ram u kom sam videla sto kr#at sladoledom! kolaima! itd. - svim onim to sam znala da goji. "re#rtala sam sto velikim #rvenim A i samu sebe videla u ogledalu koje me je uinilo vrlo debelom ;poput onih ogledala koja moete nai u vaarskim kuama zabave<. 5atim sam vizuelizirala prizor zasut zlatnim svetlom3 sto na kome su se nalazile namirni#e sa visokim sadrajem proteina - tunjevina! jaja! meso bez masnoe. .znaila sam ovaj prizor velikom zlatnom kvai#om i u ogledalu zamislila sebe visoku i vitku. (entalno sam rekla sebi da elim sa stola samo namirni#e prepune proteinima. +akoe sam ula kako mi svi moji prijatelji govore da %antastino izgledam i videla sam da se to dogaa tano odreenog datuma. ;.vo je bio najznaajniji korak! jer sam sebi postavila #ilj.< 7 uspela samB "oto sam pre bila uporni korisnik dijeta! sada smatram da je ovo jedini metod koji je dao rezultate." Kontrola uma znai zalaziti u duboki meditativni nivo gde moete uvebati va um da preuzme upravljanje upotrebljavajui sopstveni jezik slika pojaanih reima! postiui sve udesnije rezultate i gde su beskrajne mogunosti za osobu koja stalno veba. Kao to vidite! ovo nije obina knjiga. .na vas laganim tempom uvodi u medita#iju! zatim u mnoge naine na koje medita#iju moete koristiti sve dok ne dostignete i konani stadijum kada ete moi da rutinski inite ono i za ta veina ljudi vrsto veruje da je nemogue. +o je knjiga u knjizi. .kvirna knjiga - koju ine prvo! drugo i poglavlja od sedamnaestog do dvadesetog i iji je autor Cilip (il - opisuje skoro eksplozivan rast Kontrole uma i nain na koji je ona koristila hiljadama diplomiranih polaznika. & unutranjoj knjizi gospodin Silva zajedno sa vama prolazi mnoge tehnike koje se ue na asovima Kontrole uma. "oto su ti asovi grupna iskustva! a vode ih obueni predavai! do rezultata se dolazi bre i spektakularnije nego to ete ih postii radei sami. (eutim! ako paljivo sledite uputstva gospodina Silve i radite vebe! rezultati e skoro sigurno promeniti va ivot nabolje - ne tako brzo! ali sasvim sigurno. "ostoji spe#ijalan nain za itanje ove knjige3 prvo je proitajte onako kako biste itali bilo koju drugu knjigu! od poetka do kraja. (eutim! u toku prvog itanja nemojte poeti da radite ni jednu od vebi. 5atim ponovo proitajte poglavlja od treeg do etrnaestog da biste dobili to jasniju! sveobuhvatnu sliku o putevima koje uskoro treba da preete. "osle ovoga vratite se na tree poglavlje i radite nekoliko nedelja vebe koje su tu date - i to samo te vebe. Kad osetite da ste spremni za dalje preite na etvrto poglavlje i tako redom. Kad stignete do etrnaestog poglavlja biete ve iskusni praktiar u veem delu onoga to su nauili oni koji su zavrili kurs Kontrole uma. 'a biste dalje obogatili vae iskustvo moda ete eleti da o%ormite malu grupu prijatelja koji su uvebavali iste vebe. +rinaesto poglavlje vam objanjava kako ete to uiniti.

PRVO POGLAVLJE

KAKO DA VIE KORISTITE SVOJ UM NA POSEBAN NAIN

5amislite da ste doli u neposredan! operativni kontakt sa sveproimajuom ?iom 7nteligen#ijom i da u trenutku uzviene radosti spoznajete da je ona na vaoj strani. 5amislite! takoe! da ste taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja svog ivota vie nikada ne morate oseati bespomono! van domaaja neega to ste uvek slutili da je tu! ali nikada niste mogli sasvim da dosegnete - mudrost koja pomae! blesak proniknua kada vam je potreban! oseaj blagonaklone mone prisutnosti. Kakvo bi to bilo oseanje* +o bi bilo vrhunsko iskustvo koje se ne bi suvie razlikovalo - moda se uopte ne bi razlikovalo - od duhovnog ushienja. +akav je oseaj posle etvorodnevnog vebanja Silva Kontrole uma. 'o sada ga je upoznalo vie od pola miliona ljudiD! jer su ga iskusili kroz vebu na kursu. 7 to se vie privikavaju na upotrebu metoda koji stvaraju taj oseaj! oni mirno i samopouzdano koriste nove moi i energije! njihov ivot se obogauje! postaju zdraviji i rastereeniji od problema. &kratko! )ose Silva e objasniti neke od ovih metoda tako da i sami moete poeti da ih upotrebljavate. "ogledajmo prvo ta se deava na poetnom asu. "oinje se sa uvodnim predavanjem koje traje oko sat i dvadeset minuta. "redava de%inie Kontrolu uma i istie glavne #rte dvadesetogodinjih istraivanja koja su dovela do razvoja ovog metoda. 5atim ukratko opisuje kako e polazni#i kursa moi da primene ono to naue da bi poboljali svoje zdravstveno stanje! reavali svakodnevne probleme! lake uili i produbljivali duhovnu svesnost. Sledi pauza od dvadeset minuta. 5a vreme pauze polazni#i se upoznaju. jihovo poreklo i predznanje je aroliko3 doktori! sekretari#e! uitelji! taksisti! domai#e! a#i srednjih kola i studenti! psihijatri! lideri verskih sekti! penzioneri - to je tipian sastav. "osle pauze! drugi deo od sat i dvadeset minuta poinje pitanjima i odgovorima! a zatim se prelazi na prva vebanja koja e dovesti do meditativnog nivoa uma. "redava objanjava da je to stanje duboke relaksa#ije! dublje nego u snu! ali praeno posebnom vrstom svesnosti. +o je u stvari izmenjeno stanje svesti koje se koristi u skoro svakoj meditativnoj dis#iplini i u intenzivnoj molitvi. e koriste se nikakva opojna sredstva niti bio%idbek@ aparati. "redavai Kontrole uma govore o ulasku u ovo stanje kao o "odlasku na va nivo" ili! ponekad! o "ulaenju u :l%u". & tridesetominutnoj vebi oni polagano uvode polaznike u to
Vidi napomenu broj 1 prim. prev.! "e#nika uspostavljanja kontrole nad izvesnim emo$ionalnim stanjima uz pomo elektronski# ure%aja. pr. prev.!
@ D

stanje! dajui uputstva jednostavnim jezikom. & stvari! #ela Kontrola uma je na jednostavnom jeziku3 nema naunikog argona ni rei s dalekog istoka. (oe se rei da su neki polazni#i i pre dolaska na kurs nauili da meditiraju! neki koristei metode za ije je uenje neophodno nekoliko nedelja! drugi posle nekoliko mese#i istrajnih napora. .ni su zadivljeni jednostavnom vebom koja traje samo trideset minuta. -edna od prvih reeni#a koje polazni#i uju jeste3 "Sada uite da vie koristite svoj um i da to radite na poseban nain." -ednostavna reeni#a koju na poetku uju i utisnu u svoju svest. jeno puno znaenje je u najmanju ruku zaprepaujue. Svako - bez izuzetka - ima um koji se lako moe obuiti da razvija moi u ije postojanje poetni#i otvoreno sumnjaju. +ek kada stvarno iskuse ove moi! poveruju da ih imaju. Sledee to se kae polazni#ima jeste3 ""rojektujte se mentalno na vae idealno mesto za relaksa#iju" - prijatna! smirujua! izuzetno jasna i slikovita veba koja ojaava imagina#iju i vodi u dublju oputenost. 'a kaemo neto o medita#iji3 u svakodnevnom govoru to znai o neemu razmiljati. :ko za trenutak ovu knjigu odloite na stranu i ponete da razmiljate ta biste sutra za ruak! vi meditirate. :li! u raznim meditativnim dis#iplinama ova re ima pre#iznije znaenje koje se odnosi na nivo uma. & nekim dis#iplinama je dostizanje tog nivoa! osloboenje uma svake svesne misli! samo sebi svrha. .vo stvara prijatnu smirenost i dugim putem vodi ka ublaavanju i spreavanju oboljenja prouzrokovanih napetou! to su dokazale bezbrojne studije. (eutim! to je pasivna medita#ija. Kontrola uma ide mnogo dalje. .na ui polaznika da upotrebi ovaj nivo uma za reavanje problema! kako onih manjih! tako i onih koji ga izuzetno optereuju. +o je dinamika medita#ijaE njena snaga je zaista spektakularna. . :l%i se u poslednje vreme sve vie uje. +o je jedan od oblika modanih talasa! vrsta elektrine energije koju proizvodi mozak i koja moe biti izmerena elektroen#e%alogra%om ;FF,<. "ulsiranje ove energije meri se u #iklima u sekundi ;$"S<8. ,eneralno! oko etrnaest $"S i iznad! zovu se 4eta talasiE oko sedam do etrnaest su :l%aE etiri do sedam +eta i etiri i ispod toga su 'elta talasi. Kada ste potpuno budni! radei i postiui rezultate u svetu svoje radne svakodnevi#e! vi ste na 4eti ili na "spoljanjem svesnom nivou" - da upotrebimo terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u trenutku kada samo to niste zaspali ili se budite a jo se niste potpuno probudili! vi ste na :l%i. Gjudi koji se bave Kontrolom uma to nazivaju "unutranji svesni nivo". Kada ste u snu! naizmenino ste u :l%i! +eti ili 'elti! a ne samo u :l%i kako mnogi misle. &vebavanjem Kontrole uma moete svojevoljno ui u :l%a nivo a ipak zadrati potpunu prisebnost. (oda se pitate kakav je oseaj biti u ovim razliitim nivoima svesti.
8

&iklusi u sekundi ili #er$i 'z!( prim. prev.!

alaziti se u 4eti ili biti potpuno budan! ne stvara nikakav naroit oseaj. (oete biti puni poverenja ili strahovati! moete vredno raditi ili lenstvovati! biti neim obuzeti ili besposliiti. & 4eti su mogunosti beskrajne. a dubljim nivoima svesti! za veinu ljudi! mogunosti su ograniene. Iivot ih je nauio da %unk#ioniu u 4eti! a ne u :l%i ili +eti. a ovim dubljim nivoima ogranieni su uglavnom na sanjarenje! budnu snenost ili sam san. :li! vebanjem Kontrole uma korisne mogunosti poinju beskrajno da se umnoavaju. Kako je pisao )ari (ek ajt! jedan od direktora Silva Kontrole uma! ":l%a dimenzija ima kompletne ulne sposobnosti! kao i 4eta". 'rugim reima! u :l%i moemo raditi drugaije stvari od onih koje moemo u 4eti. .vo je kljuna zamisao u Kontroli uma3 kada se jednom upoznate sa ovim ulnim sposobnostima i nauite da ih upotrebljavate! u veoj meri ete upotrebljavati va um na poseban nain. & stvari! %unk#ionisaete jasnovido / kad god to poelite! stupajui u dodir sa ?iom 7nteligen#ijom. (nogi ljudi poseu za Kontrolom uma kao za nainom da se opuste! da prekinu nesani#u! da se oslobode glavobolje ili da naue da rade ono to iziskuje velike napore volje! kao to je prestanak puenja! gubitak teine! poboljanje pamenja! e%ikasnije uenje. +o je ono zbog ega veina dolazi! ali naue mnogo! mnogo vie. .ni naue da su pet ula - dodir! ukus! miris! sluh i vid - samo deo ula s kojima su roeni. "ostoje i druga! nazovimo ih ula ili moi! koja su bila poznata samo nadarenoj nekoli#ini i misti#ima koji su se povukli iz aktivnog sveta i razvijali ih itavog ivota. $ilj Kontrole uma jeste da nas naui da probudimo ove moi. 2ta ovo buenje moe znaiti dobro je opisala adin 4erten! modni urednik lista "(ademoiselle"! u martovskom izdanju iz 1=JD. godine3 "Kultura droga moe da zadri svoje pilule! prakove i injek#ije koji proiruju svest. -a u uzeti ono to vodi u sr stvari. Kontrola uma zaista proiruje vau svest. .na vas ui KAKO da je proirite. jen naziv je vrlo prikladan zato to! za razliku od droge ili hipnoze! vi imate kontrolu. "roirenje svesti! samospoznaja i pomaganje drugima pomou Kontrole uma ogranieno je samo vaim sopstvenim ogranienjima. SVE je mogue. "6ujete da se to deava drugima. 7 iznenada vidite da se to deava i vama."

/ )asnovidost je sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki problem. prim. prev.!

DRUGO POGLAVLJE

UPOZNAJTE HOSEA
)ose Silva je roen 11. avgusta 1=18. godine u Garedu! +eksas. Kada je imao etiri godine umro mu je ota#. (ajka mu se ubrzo preudala! a on! njegova starija sestra i mlai brat otili su da ive kod svoje bake. 've godine kasnije on postaje hranila# porodi#e prodajui novine! istei #ipele i radei raznovrsne poslove. +okom veeri gledao je kako sestra i brat rade domae zadatke! a oni su mu pomagali da naui da ita i pie. ikada nije iao u kolu! osim da poduava druge. )oseov beg iz nematine poeo je jednog dana dok je ekao kod berberina da na njega doe red. "otraio je neto za itanje. 'opala mu je u ruke lek#ija dopisnog kursa o tome kako se popravljaju radio prijemni#i. )ose je zamolio berberina da mu je pozajmi! ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod uslovom da )ose pod berberinovim imenom ispuni testove na poleini. Svake nedelje )ose bi platio jedan dolar! proitao lek#iju i ispunio testove. &skoro je diploma visila u berberni#i dok je )ose! u svojoj petnaestoj godini! popravljao radio prijemnike irom grada. Kako su godine prolazile! toliko je razgranao posao da je postao jedan od najboljih u toj oblasti! obezbeujui nova# za kolovanje brata i sestre! sredstva za svoju enidbu! kao i nekih pola miliona dolara za %inansiranje dvadesetogodinjeg istraivanja iz kog se razvila Kontrola uma. -edan drugi ovek! sa diplomama mnogo savesnije steenim od berberinove! sasvim sluajno je podstakao ovo istraivanje. 4io je to psihijatar zaduen da ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviakih jedini#a tokom 77 svetskog rata. "(okrite li u krevetu*" )ose se zabezeknuo. "?olite li ene*" )ose! ota# troje de#e i predodreen da ih jednog dana ima desetoro! prenerazio se. ".vaj ovek"! mislio je! "sigurno zna vie o ljudskom umu nego to berberin zna o radio aparatima. 6emu takva glupa pitanja*" +o je bio taj zapanjujui trenutak koji je naterao )osea na .diseju naunog istraivanja zahvaljujui kojem je! bez diploma i serti%ikata! postao jedan od najkreativnijih uenika svog doba. Crojd! -ung i :dler su! svojim pisanim delima! postali njegovi rani uitelji. ,lupa pitanja dobila su dublja znaenja! a )ose je uskoro bio spreman da postavi i sopstveno pitanje3 da li je mogue da se! upotrebljavajui hipnozu! pobolja sposobnost uenja! ustvari povea 7K* +ada se verovalo da je *+ ;koe%i#ijent inteligen#ije< neto s ime se raamo! ali )ose nije bio toliko siguran u to. .vo pitanje moralo je da saeka dok je izuavao viu elektroniku da bi postao instruktor u 7zviakim trupama. Kada je izaao iz :rmije! potroivi uteevinu i sa samo D00 dolara u depu! poeo je polako da obnavlja svoj posao. 7stovremeno je! s pola radnog vremena! preuzeo posao predavaa na Garedo -unior Koledu! gde je

nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zaduenje da o%ormi kolsku laboratoriju za elektroniku. "et godina kasnije! kada se pojavila televizija! posao u servisu za opravke poeo je da #veta i )ose je prekinuo karijeru predavaa. jegov servis je ponovo postao najbolji u gradu. Ladni dan mu je trajao do devet uvee! veerao bi! pomogao da se de#a stave u krevet i kad bi kua potpuno utihnula tri sata bi posvetio uenju. jegova izuavanja odvela su ga dalje u hipnozu. .no to je nauio o hipnozi i ono to je znao o elektroni#i! zajedno sa slabim o#enama u knjii#ama njegove de#e! vratilo ga je na pitanje koje je jo ranije postavio - da li sposobnost uenja! 7K! moe da se pobolja nekim mentalnim vebama* )oseu je ve bilo poznato da mozak stvara elektri#itet - svojevremeno je proitao da su poetkom stolea eksperimentima otkriveni :l%a talasi. Kako je radio na podruju elektrotehnike znao je da je idealno elektrino kolo ono sa najmanjim otporom! ili impedansom! zato to najvie koristi svoju elektrinu energiju. 'a li bi i mozak radio e%ikasnije ako bi mu se smanjila impedansa* 7 da li njegova impedansa moe da se smanji* )ose je poeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje de#e i otkrio je neto to je mnogima izgledalo paradoksalno3 ustanovio je da je mozak energetski jai kad je manje aktivan. a niim %rekven#ijama mozak je primao i skladitio vie in%orma#ija. Sutinski problem je bio kako um odrati budnim na ovim %rekven#ijama koje su vie povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktinom aktivnou. )ipnoza je omoguavala onu meru prijemivosti uma koju je )ose traio! a ne onu vrstu nezavisne misli koja vodi razmiljanju o stvarima kako bi se one razumele. 7mati glavu punu zapamenih injeni#a nije dovoljnoE takoe je neophodno i razumevanje i shvatanje njihove sutine. )ose je ubrzo napustio hipnozu i poeo da eksperimentie s vebama mentalnog treninga kojima se umiruje mozak! ali tako da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to vodilo poboljanju pamenja kombinovanog sa razumevanjem! a time i viim 7K postignuima. ?ebe iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su oputenu usredsreenost i jasnu mentalnu vizueliza#iju kao nain da se dostignu nii nivoi svesti. Kada su dostignuti! ovi nivoi su se za uenje pokazali kao e%ikasniji od 4eta nivoa. 'okaz su bile znatno poboljane o#ene njegove de#e u trogodinjem periodu u kojem je )ose nastavio sa usavravanjem svojih tehnika. )ose je tada prvi put postigao izuzetno znaajan uspeh! to su druga istraivanja! naroito ona sa bio povratnom spregom! do sada potvrdila. .n je bio prvi koji je dokazao da moemo nauiti da svesno %unk#ioniemo na :l%a i +eta modanim %rekven#ijama. -o jedno i podjednako zapanjujue "prvi put" bilo je na vidiku.

-edne veeri! )oseova erka je ula u svoj "nivo" ;da upotrebimo sadanju terminologiju Kontrole uma<! a )ose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmetima koje je uila. 6im bi odgovorila na jedno pitanje! on bi u mislima uobliio sledee. +o je bio uobiajeni postupak i do tada se ta veba nije razlikovala od stotine prethodnih. 7znenada! postupak se izmenio. .na je odgovorila na pitanje koje njen ota# jo nije postavio. 5atim na jo jedno. 7 jo jedno. .na mu je itala misliB +o je bilo jo 1=/@. godine! kada je FS"H! postajala vaan predmet naunih istraivanja! u velikoj meri zahvaljujui objavljenim radovima 'r. -. 4. Lajna ;'r. -. 4. Lhine< sa 'juk &niverziteta. )ose je pismom obavestio 'r. Lajna da je obuio svoju kerku da primenjuje FS" i primio je odgovor koji ga je razoarao. 'r. Lajn je nagovestio da je devojka moda od poetka bila obdarena. &koliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre poetka obuke ne postoji nain da se to dokae. & meuvremenu! )oseovi susedi su primetili da su se njegova de#a izuzetno popravila u koli. & poetku njegovih eksperimenata bili su oprezni i zabrinuti zbog istraivanja nepoznatog koje je moda zatieno moima u koje je bolje ne uplitati se. (eutim! uspeh oveka koji radi sa sopstvenom de#om ne moe se zanemariti. 'a li bi )ose obuavao i njihovu de#u* "osle pisma 'r. Lajna bilo je to upravo ono to je )oseu bilo potrebno. :ko se to to je postigao s jednim detetom moe postii i sa drugom de#om! dobio bi neku vrstu ponovljivih eksperimenata koji su osnov za nauni metod. & sledeih deset godina uvebao je tridesetdevetoro de#e iz Gareda! ak i sa boljim rezultatima jer je sa svakim detetom pomalo usavravao svoje tehnike. +ako je postigao jo jedno "prvo"3 razvio je prvi metod u istoriji koji moe bilo koga obuiti da koristi FS"! a za dokaz je imao @= ponovljenih eksperimenata. Sada je trebalo usavriti metod. & sledee tri godine )ose je razvio kurs za obuku koja je danas standardna. 5ahteva samo 80 ili 89 asova i e%ikasna je i kod de#e i kod odraslih. 'o sada je proverena u oko /00.000J "eksperimenata"! dakle u obimu ponovljivosti koji nijedan nepristrasan naunik ne moe da omalovai. .ve duge godine istraivanja %inansirao je )oseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. ije bilo mogue dobiti nijedan univerzitetski! vladin ili %onda#ijski kredit za takvo polje istraivanja. 'anas je .rganiza#ija Kontrole uma porodini posao u usponu! sa pro%itom koji je uglavnom uloen u dalja istraivanja i za podrku ubrzanom rastu. & svih pedeset drava S:' postoje predavai ili #entri Kontrole uma kao i u tridesetetiri9 zemlje izvan S:'. &z sav taj uspeh )ose nije postao slavna linost! guru ili duhovni voa sa sledbeni#ima ili pristali#ama. .n je obian ovek jednostavnog ophoenja! sa jedva primetnim meksikim ak#entom u govoru. Snane je grae! zdepast! blagog li#a koje se lako i esto osmehuje.
H J

,-. / ,0tra -ensor1 .er$eption( vanulno opaanje. prim.prev.! Vidi napomenu broj 1. 9 .rema poslednjim in2orma$ijama -ilva metod je prisutan u 133 zemalja sveta. prim. prev.!

10

Svako ko upita )osea ta je za njega znaio uspeh! dobie odgovor u buji#i pria o uspesima. ekoliko primera3 4ostonskom asopisu ")erald :meri#an" jedna ena je uputila pismo sa molbom da pomognu njenom muu koga mue migrenske glavobolje. ovine su objavile njeno pismo! a sledeeg dana jo jedno pismo u kome je neko drugi traio nain za kontrolu takvih glavobolja. -edna lekarka je proitala ta pisma i napisala je da je i ona imala migrenske glavobolje #elog ivota. .tila je na Kontrolu uma i od tada se nisu ponovile. "7 verovali ili ne! sledee uvodno predavanje je bilo prepuno. 'oao je izuzetno veliki broj ljudi." 'rugi lekar! poznati psihijatar! savetuje sve svoje pa#ijente da se obue u Kontroli uma jer im to omoguava da proniknu u sebe! to bi u nekim sluajevima zahtevalo dvogodinju terapiju. $ela jedna marketing kompanija je osnovana kao kooperativa. .snivai su bili diplomirani polazni#i Kontrole uma koji su upotrebili ono to su nauili da bi pronali nove proizvode i razvili naine za njihovo plasiranje. & treoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest proizvoda na tritu. 6oveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva mese#a da stvori kampanju za nove klijente - to je prosek u njegovoj oblasti. Sada! pomou Kontrole uma! osnovne ideje mu dolaze za dvadesetak minuta a preostali deo posla je gotov za dve nedelje. 6etrnaest igraa tima "$hi#ago Mhite SoN" obuili su se u Kontroli uma. Svi njihovi pojedinani prose#i su se popravili! a mnogi u gotovo neverovatnoj meri. -ednoj punijoj eni mu je predloio da proba Kontrolu uma jer su sve vrste njenih dijeta bile bezuspene. "ristala je pod uslovom da i on ide. 5a est nedelja izgubila je devet kilogramaE on je prestao da pui. "ro%esor na %arma#eutskom koledu obuava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. " jihove o#ene iz svih predmeta su bolje uz manje uenja! a oni su oputeniji ... Svi ve znaju kako da koriste svoju imagina#iju. -a samo podstiem svoje studente da je jo vie koriste. "okazujem im da imagina#ija ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu koristiti." (ada se )ose lako nasmei kada uje3 ")ose! izmenio si mi ivot"! osmeh mu zakratko iezne kada kae3 " e! to nisam uinio ja. ?i ste to uinili! va sopstveni um." .d sledeeg poglavlja! )ose e vam lino pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izmenili svoj ivot.

11

TRE E POGLAVLJE

KAKO SE MEDITIRA
Napomena4 ova i ostala poglavlja zakljuno sa esnaestim iji je autor 'ose -ilva( mogu vrlo lako biti neka od najvaniji# koja ste ikad proitali. 'ose e vas uiti osnovnim elementima njegovog kursa4 -ilva 5etod 6ontrole 7ma. Da biste imali potpunu korist od itanja ovi# poglavlja( obratite panju na nain kako treba da i# itate. O tome je bilo rei u 7vodu.!

"omoi u vam da nauite da meditirate. Kada to nauite biete na nivou uma gde ete moi da oslobodite svoju imagina#iju i da reavate probleme. :li! za sada emo se zadrati samo na medita#iji! kasnije emo prei na reavanje problema. .vde u upotrebiti neznatno drugaiji metod! znatno sporiji od onog koji se koristi na kursevima Kontrole uma! jer ete uiti bez pomoi obuenog li#a ;instruktora<. +o vam nee initi nikakvih potekoa. :ko nauite samo da meditirate i na tome se zaustavite! i u tom sluaju ete reavati probleme. eto lepo se deava prilikom meditiranja! a ta lepota koju nalazite je smirivanje. 2to vie meditirate! idete dublje u sebe i sve je jae vae oseanje unutranjeg mira i to toliko da nita to vam se deava u ivotu nee moi da ga razbije. 7 vae telo e od toga imati koristi. "rvo ete otkriti da za vreme meditiranja ne mislite na brige i da nemate oseaj krivi#e. -edna od lepota meditiranja na :l%a nivou jeste to to oseaj krivi#e i ljutnje ne moete poneti sa sobom. :ko se ova oseanja nametnu! jednostavno ete iskoiti iz meditativnog nivoa. Kako vreme prolazi! ono e se sve vie udaljavati dok jednog dana zauvek ne nestane. +o znai da e se neutralizovati one aktivnosti uma koje vode nae telo u bolest. +elo je stvoreno da bude zdravo. &graeni su mu sopstveni mehanizmi izleenja. .vi mehanizmi su blokirani umom koji nije obuen da se kontrolie. (edita#ija je prvi korak u Kontroli umaE ona e sama po sebi daleko otii u oslobaanju samois#eliteljskih moi tela vraajui mu energiju koju je ranije troilo na napetost.= Fvo ta sve treba da uinite da biste postigli :l%a ili meditativni nivo uma3 Kada se ujutru probudite! ako je neophodno! otiite u kupatilo! zatim se vratite u krevet. avijte sat tako da zvoni petnaest minuta kasnije za sluaj da skliznete u san tokom vebe. 5atvorite oi i gledajte navie! ispod kapaka! pod uglom od D0 stepeni. 7z nedovoljno poznatih razloga i sama ovakva pozi#ija oiju podstai e mozak da stvori :l%u. : sada polako! u intervalima od oko dve sekunde! odbrojavajte unazad od sto prema jedan. 'ok brojite! mislite na to i ve ete prvi put dospeti u :l%u. a asovima Kontrole uma polazni#i izraavaju razliite reak#ije na svoje prvo iskustvo! od "+o je bilo lepo"! do " ita nisam osetio". Lazlika nije toliko u tome ta im se dogodilo! ve! pre svega! koliko im je bio blizak ovaj nivo uma. .n e manjevie svima biti poznat! jer kada se ujutru probudimo! esto smo za trenutak u :l%i.
=

O ovim sluajevima itaete u sledeim poglavljima. prim. aut.!

1D

'a bismo preli iz +ete! nivoa sna! u 4etu! budni nivo! moramo proi kroz :l%u gde se esto zadrimo tokom naih ranih jutarnjih aktivnosti. :ko tokom prve vebe ne osetite da se neto dogodilo! to jednostavno znai da ste ranije vie puta bili u :l%i a da toga niste bili ba svesni. -ednostavno se opustite! ne ispitujte to i nastavite sa vebama. 7ako ete biti u :l%i prilikom prvog pokuaja ukoliko se kon#entriete! ipak e vam biti potrebno sedam nedelja prakse da biste sili na nie nivoe :l%e! a zatim na +etu. Koristite metod brojanja od sto do jedan za jutarnje vebe tokom deset dana. 5atim odbrojavajte samo od pedeset do jedan! od dvadesetpet do jedan! zatim od deset do jedan i konano od pet do jedan! deset jutara za svako od ovih brojanja. 5a izlazak iz :l%a nivoa od samog poetka koristite samo jedan metod. +o e vam omoguiti vei stepen kontrole protiv spontanog izlaska. (etod koji koristimo u Kontroli uma jeste da kaemo mentalno3 8Dok odbrojavam od 1 do 9 polako u izlaziti( biu potpuno budan i oseau se bolje nego ranije. )edan / dva / pripremi se da otvori oi / tri / otvori oi / etiri /pet / oi su mi otvorene( potpuno sam budan( oseam se bolje nego ranije.8 &spostaviete dva rutinska postupka! jedan za ulazak u va nivo! drugi za izlazak iz njega. :ko promenite postupak! moraete da nauite da koristite vau novu verziju kao to ste nauili da koristite prvu. +o je beskoristan posao. Kada nauite da ujutru dostignete va nivo metodom od pet do jedan! spremni ste da odete na va nivo u bilo koje doba dana koje izaberete. Sve to e vam biti potrebno jeste deset ili petnaest slobodnih minuta. "oto ete na va nivo ulaziti iz 4ete pre nego iz laganog nivoa :l%e! bie neophodno malo dodatnih vebi. Sedite na udobnu stoli#u ili krevet sa bosim stopalima na podu. "ustite da vam ruke slobodno lee u krilu. :ko vam vie odgovara sedite prekrtenih nogu! u lotos pozi#iji. 'rite glavu u ravnotei! ne dozvolite da padne. Sada se prvo usredsredite na jedan deo tela! zatim na drugi! da biste ga svesno opustili. "onite s levim stopalom! zatim #elom levom nogom! preite na desno stopalo i nastavite tako dok ne stignete do grla! li#a! oiju i konano do koe na glavi. Kada prvi put to uradite! biete zapanjeni koliko je vae telo bilo napeto. Sada izaberite taku na pla%onu ili suprotnom zidu! na oko 8/ stepeni iznad ravni pogleda. ,ledajte u tu taku dok ne osetite da su vam oni kap#i oteali i pustite ih da se zatvore. "onite odbrojavanje od pedeset prema jedan. Ladite to deset dana! zatim od deset do jedan sledeih deset dana a od tada brojte od pet do jedan. "oto ove vebe vie nee vaiti samo za jutra! uspostavite ustaljeni postupak meditiranja dva ili tri puta dnevno! po petnaestak minuta. : ta ete kada stignete na va nivo* . emu ete razmiljati* .d samog poetka! od prvog trenutka kada stignete na va nivo medita#ije! vebajte vizueliza#iju. .na je osnov Kontrole uma. 2to bolje nauite da vizuelizirate! monije e biti vae iskustvo sa Kontrolom uma. "re svega treba napraviti orue za vizueliza#iju! mentalni ekran. .n treba da bude kao veliko bioskopsko platno! ali koje nee ispuniti potpuno vau mentalnu

1@

viziju. emojte ga zamisliti iza vaih onih kapaka! ve oko dva metra ispred vas. Sve ono na ta elite da se kon#entriete projektovaete na ovom ekranu koji ete kasnije moi da koristite i u druge svrhe. "oto ste u svom umu stvorili ovaj ekran! projektujte na njemu neto poznato i jednostavno! poput pomorande ili jabuke. Kad god uete u svoj nivo zadrite samo jednu slikuE sledei put je moete promeniti. &sredsredite se na to da je predstavite to vernije - u tri dimenzije! sa svim bojama i detaljima. emojte ni o emu drugom razmiljati. Kae se da je mozak kao pijani majmunE tetura se tamo-amo od jedne do druge stvari. 7znenaujue je koliko malo vladamo svojim mozgom - uprkos tome to ponekad obavi za nas vrlo lep posao! u drugim sluajevima nam radi iza lea3 izdajniki stvara glavobolju! povrh svega osip i ir. (ozak je izuzetno moan! isuvie moan da bismo dozvolili da bude izvan kontrole. Kada nauimo da upotrebimo um da bismo ga uvebali! radie za nas neke zapanjujue stvari! kao to ete uskoro videti. & meuvremenu! budite strpljivi s ovom jednostavnom vebom. &potrebljavajui svoj um! uvebavajte mozak da mirno ode na :l%u i da se posveti iskljuivo tome da jednu sliku uini to jasnijom. & poetku! ako vam se nameu neke druge misli! neno mu oprostite. "olako ih odstranite i vratite se nekom bliskom predmetu. ervoza ili napetost e vas izba#iti iz :l%e. .vo je dakle medita#ija koja je u irokoj upotrebi u #elom svetu. :ko radite samo ovo i nita vie! doiveete ono to je ?ilijam ?odsvort nazvao "Srena smirenost due" i vie! dubok i trajan unutranji mir. .vo e postati uzbudljivo iskustvo kada dosegnete dublje nivoe umaE tada ete to prihvatiti kao normalno i uzbuenje e nestati. Kada se to dogodi mnogi odustanu. .ni zaboravljaju da ovo nije "izlet" koji je sam sebi svrha! ve prvi korak u neemu to vrlo lako moe postati najvanije putovanje na koje su ikada krenuli.

18

!ETVRTO POGLAVLJE

DINAMIKA MEDITACIJA
"asivna medita#ija o kojoj ste upravo itali ;a nadam se da ete je ubrzo i iskusiti< moe se postii i na druge naine. &mesto na vizuelnu sliku! moete se kon#entrisati na zvuk kao to je ommm... ili onnn... ili amennn...! iskazan naglas ili mentalno! ili na oseaj sopstvenog disanja. (oete se usredsrediti na energetsku taku svog tela ili na udar#e bubnja i igru ili moete sluati zvune gregorijanske korale dok posmatrate poznato izvoenje religijskog rituala. Svi ovi metodi kao i neke njihove kombina#ije dovee vas do smirenog meditativnog nivoa svesti. ?ie volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na poetku zahteva kon#entra#iju! a kon#entra#ija je klju uspeha. Kada vie puta stignete na va nivo ovim metodom! on e u vaoj svesti biti povezan sa uspenim rezultatima i pro#es e se sve vie automatizovati. Svaki uspean rezultat u Kontroli uma postaje ono to nazivamo "reperna taka" mi se svesno ili nesvesno vraamo na sopstveno iskustvo! ponavljamo ga! a zatim odatle idemo dalje. Kada dostignete meditativni nivo nije dovoljno tu ostati i ekati da se neto dogodi. +o je prijatno i smirujue i doprinosi dobrom zdravlju! ali to su skromna dostignua u odnosu na ona koja su mogua. 7dite dalje od ove pasivne medita#ije! uvebajte va um za organizovane dinamike aktivnosti - za koje je! kako verujem! i stvoren - i rezultati e vas zapanjiti. &kazujem na ovo jer sada je trenutak da idemo dalje od tehnike pasivne medita#ije o kojoj ste upravo itali i da nauimo da dinamiki koristimo medita#iju za reavanje nekih problema. Sada ete videti zbog ega je jednostavna veba vizueliziranja jabuke na mentalnom ekranu! ili bilo ega to ste izabrali! toliko vana. Sada! pre nego to odete na va nivo! pomislite na neto prijatno - bez obzira koliko trivijalno - to se dogodilo jue ili danas. "odsetite se na to! a zatim zaite duboko u svoj nivo i #eo dogaaj projektujte na svoj mentalni ekran. Kakvi su bili prizori! mirisi! zvukovi i vaa oseanja u tom trenutku* Svi detalji. 7znenadie vas razlika koja postoji izmeu vaeg 4eta i :l%a seanja na isti dogaaj. Lazlika je skoro ista kao i razlika izmeu rei "plivanje" i plivanja samog. & emu je vrednost ovoga* "rvo! to je stepenik na putu ka neem veem! i drugo! korisno je samo po sebi. Fvo kako to moete upotrebiti3 "omislite na neto to vam pripada - re#imo na kljueve od kola koji nisu izgubljeni! ali svakako bi ih trebalo malo potraiti da bi se otkrilo gde su. 'a li su ostali u kan#elariji! u vaem depu ili u kolima* :ko niste sigurni! uite u va nivo! setite se kada ste ih poslednji put imali u rukama i ponovo proivite taj trenutak. Sada produite dalje u vremenu i nai ete ih ako su tamo gde ste ih ostavili. ;:ko ih

1/

je neko uzeo! imaete da reite drukiju vrstu problema! to zahteva mnogo napredniju tehniku.< 5amislite studenta koji se sea svog pro%esora kako govori da e ispit biti ove srede - ili je moda rekao sledee srede* .n to sam moe raistiti u :l%i. .vo su tipini! mali svakodnevni problemi koje ova jednostavna meditativna tehnika moe reiti. : sada krupnim kora#ima kreemo napred. "ovezaemo neki stvarni dogaaj sa eljenim koji ste zamislili - i videemo ta se deava sa zamiljenim dogaajem. :ko postupate u skladu s nekim vrlo jednostavnim zakonima! dogaaj koji ste zamislili postae stvaran. Zakon 4 (orate eleti da se dogaaj ostvari. ""rva osoba koju u sutra videti na trotoaru brisae nos" - ovo je projekat tako bezvredan za rad da e ga va um odbiti i verovatno neete u njemu imati uspeha. ?a e% e biti ljubazniji! izvesni kupa# e biti prijemiviji za ono to prodajete! nai ete zadovoljstvo u dunosti koju obino smatrate neprijatnom - ovo su situa#ije koje mogu sadravati znatnu koliinu elje. Zakon !4 (orate verovati da je mogue da se dogaaj ostvari. :ko je va kupa# ve pretrpan onim to prodajete! razumno je verovati da nee eleti da kupujeE ako ne moete poverovati da e se odreeni dogaaj ostvariti! va um e se tome suprotstaviti. Zakon "4 (orate oekivati da se dogaaj ostvari. .vo je suptilan zakon. "rva dva su jednostavna i pasivna - ovaj trei uvodi malo dinamike. (ogue je eleti da se neto dogodi! verovati da je to izvodljivo! a ipak ne oekivati da se to dogodi. Ielite da va e% sutra bude prijatan! znate da on to moe biti! ipak moete biti skloni da to ne oekujete. a ovom mestu se pojavljuju Kontrola uma i delotvorna vizueliza#ija! kao to emo odmah videti. Zakon #4 ?i ne moete stvoriti problem. e da ne smete( ve ne moete. .vo je osnovni sveproimajui zakon. "5ar ne bi bilo sjajno kada bih mogao uiniti da moj e% napravi budalu od sebe tako da ga otpuste! a ja dobijem njegov posao*" 'ok dinamiki radite u :l%i u dodiru ste sa ?iom 7nteligen#ijom! a iz perspektive ?ie 7nteligen#ije to uopte ne bi bilo sjajno. ?i moete uti#ati na to da va e% dobije otkaz! ali u tome ete biti potpuno sami - i u 4eti. & :l%i se to jednostavno ne moe. :ko na meditativnom nivou pokuate da se spojite s nekom vrstom inteligen#ije koja e vam pomoi u zloj nameri! to e biti isto toliko bezuspeno kao kada biste na radio aparatu pokuali da naete stani#u koja ne postoji. eki me optuuju da sam u ovom sluaju "olijana.10 )iljade ljudi se blagonaklono osmehivalo dok sam govorio da je savreno nemogue nanositi zlo u :l%i dok to sami nisu saznali. "ostoji mnogo zla na ovoj planeti a ljudi su krivi za
10 .olijana .oll1anna! / junakinja istoimenog romana 191:! ,. .orter( osoba neukrotivog optimizma s tenjom da u svemu na%e dobro. prim. prev.!

1H

vei deo onog to bi im inae pripalo. .vo je uraeno u 4eti a ne u :l%i ili +eti! a verovatno ni u 'elti. (oje istraivanje je to pokazalo. ikada ne preporuujem da se gubi vreme! ali ako ba morate to sebi da dokaete! uite u va nivo i pokuajte da nekome prouzrokujete glavobolju. :ko to vizuelizirate! slikovito koliko je neophodno da bi se bilo ta postiglo! dogodie se jedan ili oba sledea sluaja3 vi ete! a ne nameravana rtva! dobiti glavobolju! ili ete izai iz :l%e. .vo nije odgovor na sva pitanja koja moete imati u vezi sa umnim poten#ijalima dobra i zla. . tome e kasnije biti vie rei. 5a sada izaberite dogaaj koji reava neki problem! onaj koji elite i verujete da moe da se dogodi! a koji ete pomou vebe koja sledi! nauiti da oekujete. Fvo ta treba uraditi3 7zaberite stvarni problem s kojim ste suoeni i koji se jo nije razreio. 5a ilustra#iju! re#imo da je va e% u poslednje vreme loe volje. "ostoje tri koraka koja morate napraviti kada stignete na va nivo3 Ko$ak % a vaem mentalnom ekranu podrobno oivite skoranji dogaaj koji je u vezi sa problemom. "roivite ga za trenutak. Ko$ak !% .vaj prizor lagano sklonite sa ekrana udesno. eka na ekran uplovi drugi prizor koji e se dogoditi sutra. & ovom prizoru svi oko e%a su veseli! a on je upravo dobio dobre vesti. Sada je oigledno bolje raspoloen. :ko tano znate ta je bio uzrok problema! vizuelizirajte reenje na delu. ?izuelizirajte ga podjednako slikovito kao i problem. Ko$ak "% Sada sklonite ovaj prizor sa ekrana udesno i zamenite ga drugim! s leve strane. 2e% je sada srean! krajnje prijatan kao to znate da moe da bude. 'oivite ovaj prizor tako jasno kao da se zaista dogodio. .stanite izvesno vreme u njemu! osetite ga u potpunosti. Sada! kada se odbroji do / biete potpuno budni i oseaete se bolje nego ranije. (oete biti sigurni da ste svoje snage upravo pokrenuli u prav#u ostvarenja dogaaja koji elite. 'a li e to uvek uspeti! stalno! bezuslovno* e. (eutim! evo ta ete doiveti ako budete istrajni3 jedna od vaih prvih medita#ija za reavanje problema e uspeti. Kad uspe! ko moe rei da to nije bila koin#iden#ija* ajzad! i dogaaj koji ste izabrali morao je da bude dovoljno verovatan da biste poverovali da moe da se ostvari. 5atim e uspeti i drugi i trei put. "Koin#iden#ije" e se nizati. :ko prestanete da radite vebe Kontrole uma bie sve manje koin#iden#ija. ?ratite im se ponovo i koin#iden#ije e se ponovo umnoavati.

1J

2tavie! kako vaa vetina postepeno raste! primetiete da ete biti u stanju da verujete i oekujete dogaaje koji su sve manje verovatni. ?remenom! uz praksu! sve e vas vie zapanjivati rezultati koje postiete. Lad na svakom problemu ponite s kratkim proivljavanjem najboljeg prethodog uspeha. Kada se pojavi jo bolji uspeh odba#ite prethodni i upotrebite bolji kao repernu taku. +ako ete biti "sve bolji i bolji" - da upotrebimo izraz koji za sve nas u Kontroli uma ima naroito bogato znaenje. +im (asters! student koleda i taksista u Cortliju! ju 'ersi! koristi za medita#iju vreme izmeu vonji. Kada je lokalni posao slab! on na svoj mentalni ekran stavlja reenje - osobu sa ko%erima koja eli da ide na :erodrom Kenedi. ""rvih nekoliko puta sam pokuavao i... nita. : onda se dogodilo - naiao je ovek sa ko%erima koji ide na :erodrom Kenedi. Sledei put sam stavio ovog oveka na mentalni ekran! dobio onaj oseaj koji se dobija kada vam stvari idu od ruke i pojavio se drugi ovek za :erodrom Kenedi. &spelo jeB +o je kao serija dobitaka koja se ne prekida. "re nego to preemo na druge vebe i tehnike! dozvolite mi da ukaem na neto to se verovatno i sami pitate3 5ato prizore pomeramo na naem mentalnom ekranu s leva nadesno* a ovo pitanje u ovde samo da ukaem! jer e kasnije biti mnogo vie rei o tome. (oja istraivanja su pokazala da se na dubljim nivoima svesti protok vremena osea kao kretanje s leva nadesno. 'rugim reima! budunost opaamo s leve! a prolost s nae desne strane. "rivlai nas da u to uemo sada! ali postoje druge stvari koje treba prethodno uraditi.

19

PETO POGLAVLJE

POBOLJANJE MEMORIJE
+ehnike memorisanja koje se ue u Kontroli uma mogu smanjiti nau potrebu za korienjem tele%onskih imenika i ostaviti izuzetno snaan utisak na nae prijatelje. :li! ako mi je neophodan neki broj tele%ona! potraiu ga. (oda neki od diplomiranih polaznika Kontrole uma zaista koriste svoju vetinu za pamenje tele%onskih brojeva! ali kao to sam rekao u prethodnom poglavlju! da bi neto %unk#ionisalo vana je elja! a moja elja da pamtim tele%onske brojeve nije nimalo jaka. Kada bih morao da proem #eo grad kad god mi je potreban neki tele%onski broj! elja bi se pojavila. & sutini nema smisla koristiti tehnike Kontrole uma radi neega to nije vano! zbog trilogije3 elja! verovanje i oekivanje. Koliko je meu nama onih koji imaju pamenje e%ikasno u meri u kojoj bi eleli* ?ae se moda ve popravlja na neoekivan nain ako ste ovladali tehnikama opisanim u prethodna dva poglavlja. ?aa nova sposobnost da vizuelizirate i oivite prole dogaaje dok ste u :l%i ima odreenu prevlast nad 4etom! tako da va um moe za vas da radi na neki novi nain bez posebnog napora. 7pak! i tu ima prostora za poboljanje. a asovima Kontrole uma sreemo se s posebnom vebom vizueliza#ije. & ovoj vebi predava ispisuje na tabli brojeve od jedan do trideset! zatim polazni#i izvikuju imena predmeta - grudva snega! klizaljka! ep za uvo - to god im padne na pamet. Svaku re ispisuje pored odreenog broja! okree se od table i navodi ih po redosleduE polazni#i izgovaraju bilo koju od tih rei! a predava daje odgovarajui broj. +o nije vaarski trik! ve lek#ija iz vizueliza#ije. "redava je ve memorisao re uz svaki brojE tako svaki broj izaziva vizuelnu sliku sebi odgovarajue reiE ove slike nazivamo "memorijske kuke". Kada polaznik izgovori re! predava je na upadljiv ili matovit nain zdruuje sa slikom koju je povezao s brojem uz tu re. (emorijska kuka za broj deset je "tas"E ako polaznik predloi "grudvu snega" kao desetu re! slika koja proizilazi moe biti grudva snega na jednom tasu vage. .vo nije teko za um koji je uvebao vizueliza#iju. "olazni#i poinju da ue (emorijske kuke na svom nivou dok ih predava lagano ponavlja. Kasnije! kada se potrude da ih zapamte u 4eti! posao je laki! jer im rei izgledaju poznate. & ovoj knjizi moram da izostavim memorijske kuke jer bi suvie vremena i prostora bilo potrebno da biste ih nauili. ?e raspolaete monom tehnikom da istovremeno poboljate vau vizueliza#iju i memoriju3 mentalni ekran. Sve to verujete da ste zaboravili povezano je s nekim dogaajem - ako je to ime! dogaaj je vreme kada ste ga uli ili proitali. Sve to je potrebno da uradite kada

1=

nauite da radite s vaim mentalnim ekranom jeste da vizuelizirate prohujale okolnosti u vezi sa dogaajem koji mislite da ste zaboravili! i on e se pojaviti. Kaem "dogaaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uopte niste zaboravili. ?i ga se jednostavno ne seate. & tome je znaajna razlika. Svet reklame nudi nam poznatu ilustra#iju razlike izmeu pamenja i priseanja. Svi gledamo televizijske reklame. +oliko ih je i tako su kratke! da kada bi neko traio od nas da navedemo pet ili deset koje smo videli tokom protekle nedelje! mogli bismo da navedemo najvie tri ili etiri. Leklame utiu na prodaju prvenstveno tako to nas teraju da podsvesno zapamtimo proizvod. (oe se sumnjati u to da ikada ita zaista zaboravljamo. & naem mozgu se sa svih strana skupljaju slike najbeznaajnijih dogaaja. 2to je slika jasnija i za nas znaajnija! lake je se priseamo. Flektroda koja lagano dodiruje tkivo mozga tokom opera#ije verovatno e pokrenuti seanje na neki davno "zaboravljeni" dogaaj u svim njegovim detaljima tako da e zvu#i! mirisi i prizori biti ponovo doivljeni. aravno! ovde je dodirnut mozak! ne um. Koliko god da su stvarna ova trenutna razotkria prolosti koje mozak prua pa#ijentovoj svesti! on e znati - neto mu to govori - da ih ne proivljava ponovo u stvarnosti. +o je delo uma - nadpromatraa! tumaa - a nikad ga nijedna elektroda nije dotakla. 5a razliku od vrha naeg nosa! um se ne nalazi na nekom odreenom mestu. 'a se vratimo pamenju. egde! hiljadama kilometara daleko od mesta na kome sedite! jedan je list opao sa grane. ?i taj dogaaj neete zapamtiti niti ga se moete setiti! jer ga niste doiveli! niti je on za vas znaajan. (eutim! na mozak belei daleko vie dogaaja no to smo svesni. 'ok sedite i itate ovu knjigu prolazite kroz hiljade iskustava kojih niste svesni. & meri u kojoj se sada kon#entriete! niste ih svesni. +u su zvu#i i mirisi! prizori koje hvatate kutkom oka! moda mala nelagodnost zbog tesne #ipele! dodir vaeg tela sa stoli#om - nabrajanju kao da nema kraja. .seamo ove nadraaje ali nismo svesni da ih oseamo to izgleda kao protivurenost sve dok ne uzmemo u obzir sluaj ene pod totalnom anestezijom. +okom trudnoe ova je ena sa svojim lekarem razvila izvanredan odnos. Spajali su ih prijateljstvo i poverenje. Stiglo je i vreme njenog poroda i ona je! proavi rutinski totalnu anesteziju! donela na svet zdravu bebu. Kasnije! kada ju je njen lekar posetio u bolesnikoj sobi bila je udno udaljena! ak i neprijateljski raspoloena prema njemu. i ona ni on nisu mogli da pronau objanjenje za njen promenjen stav iako su to arko eleli. .dluili su da hipnozom pokuaju da otkriju neko skriveno seanje koje bi moglo da objasni iznenadnu promenu u njenom ponaanju. "od hipnozom voena je unazad kroz vreme! od njenog najskorijeg iskustva sa lekarom ka prethodnim. isu morali otii daleko. & dubokom transu! umesto da preskoi period kada je bez svesti leala u sobi za poroaje! setila se svega to su

D0

doktor i sestre za to vreme govorili. .no to su govorili u prisustvu pa#ijenta pod anestezijom ponekad je bilo kliniki uslovljeno! ponekad smeno! a s vremena na vreme izraavali su dosadnu nestrpljivost zbog sporog poroaja. .na je bila stvar! a ne osobaE nisu se obazirali na njena oseanja. a kraju krajeva! bila je bez svesti! zar ne* "itam se da li se ikada moe biti bez svesti. 7li moemo ili ne moemo da se setimo onoga to smo doiveli! ali uvek neto doivljavamo i sve doivljeno ostavlja seanja vrsto utisnuta u mozgu. 'a li to znai da ete pomou tehnika pamenja koje ete uskoro nauiti! biti u stanju da se za deset godina setite broja ove strani#e* 7ako niste obratili panju na njega! on je tuE moda ste ga opazili takorei krajikom oka - ali! verovatnije je da niste jer vam to nije! i nikada vam nee ni biti vano. (eutim! moete li se setiti imena one privlane osobe koju ste sreli na veeri prethodne nedelje* Kada ste to ime prvi put uli! to je bio dogaaj. "otrebno je samo da na vaem mentalnom ekranu oivite okruenje dogaaja! kako sam objasnio i ponovo ete uti ime. .pustite se! uite u va nivo! stvorite ekran! doivite taj dogaaj. .vo zahteva petnaest ili dvadeset minuta! a postoji i drugi nain! ili vrsta metoda za hitne sluajeve koji e vas trenutno odvesti na nivo uma na kojem ete se lake setiti in%orma#ija. .vaj metod sadri jednostavan pokretaki mehanizam koji! kada ga zaista usvojite! pri korienju daje sve bolje rezultate. 'a bi postao potpuno va! potrebno vam je nekoliko vebi medita#ije kako biste potpuno prihvatili postupak. Fvo koliko je to jednostavno3 samo spojte pala#! kaiprst i srednji prst jedne ruke i va e se um trenutno preba#iti na dublji nivo. "okuate li odmah! nita se nee desiti - to jo uvek nije pokretaki mehanizam. 'a bi to postao! uite u va nivo i kaite ;u sebi ili poluglasno<3 "Kad god ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrhom! trenutno u dostii ovaj nivo uma da bih postigao sve to poelim." 6inite to svakog dana u toku jedne nedelje! i uvek koristite iste rei. &skoro e se u vaem umu stvoriti vrsta veza izmeu spajanja ta tri prsta i trenutnog postizanja e%ektivnog medita#ionog nivoa. &brzo potom! doi e dan kada ete pokuati da se neeg prisetite - neijeg imena! na primer - ali neete uspeti. 2to se vie budete trudili ono e vam tvrdoglavije izmi#ati. ?olja ne samo da je beskorisna! ve predstavlja smetnju. Sada se opustite. 4udite svesni toga da pamtite i da znate nain da pokrenete seanje. &itelji#a etvrtog razreda u 'enveru upotrebljava mentalni ekran i tehniku tri prsta da bi ake poduila spelovanju. "relazi oko dvadeset rei nedeljno. 'a bi ispitala uenike! umesto da ide od rei do rei i pita ih kako se speluju! trai od njih da ispiu sve rei koje su uili te nedelje. .ni pamte rei i nain na koji se speluju spojivi prste dok ih gledaju na mentalnom ekranu. "Sporijima je potrebno oko petnaest minuta da urade test"! izjavila je uitelji#a.

D1

Koristei se istom tehnikom! poduava uenike etvrtog razreda tabli#i mnoenja sve do broja 1D! i to do novembra iako je za ovo obino potrebna #ela kolska godina. +im (asters! student koleda! voza taksija spomenut u prethodnom poglavlju! esto ima putnike koji ele da ih odveze na adrese u susednim gradovima u kojima je on bio tako davno da je zaboravio kako se tamo stie. Letko koji uurbani putnik moe da shvati njegovo meditiranje pre nego to krenu! ali pomou tehnike tri prsta on "ponovo doivljava" svoju poslednju vonju u tom prav#u. "re nego to je pohaao Kontrolu uma! +imove o#ene na 7nstitutu za tehnologiju u jujorku bile su sve 4 i jedna :. "Sada su sve : i jedna 4"! kae on. Kada ui! koristi 4rzo uenje - o ovome e biti rei u sledeem poglavlju - a ispite polae koristei se tehnikom tri prsta. "ostoje i druge upotrebe za tehniku tri prsta o emu ete itati kasnije. (i je koristimo na nekoliko neuobiajenih naina. .na je vekovima bila vezana za druge meditativne dis#ipline. Kada sledei put vidite sliku ili skulpturu osobe sa 'alekog 7stoka - jogija! moda dok prekrtenih nogu sedi u medita#iji - obratite panju da su njegova tri prsta na rukama slino spojena.

DD

"ESTO POGLAVLJE

BRZO UENJE
Kada nauite tehnike pamenja iz prethodnog poglavlja ve ste dosta odmakli na putu ka 4rzom uenju. &kratko! evo kako ete napredovati. auiete da uete u nivo medita#ije! a zatim ete na tom nivou stvoriti mentalni ekran koji se koristi u razliite svrhe. -edna od njih je da dobavite podatke. 5atim ete! kao prei#u! nauiti tehniku tri prsta! da biste se! izmeu ostalog! trenutno neega setili. Kada ovo postignete! biete spremni da stiete in%orma#ije na nove naine koji e olakati seanje. "odjednako je vano da ovi novi naini uenja nee samo olakati seanje nego e istovremeno ubrzati i produbiti vae razumevanje onoga to uite. "ostoje dve tehnike uenjaE ponimo sa jednostavnijom! to ne znai da je laka. Kada potpuno ovladate tehnikom tri prsta tako da moete trenutno dostii svoj nivo i na njemu svesno delovati! moete se njome koristiti dok sluate predavanje ili itate knjigu. .vo e izuzetno unaprediti kon#entra#iju! a in%orma#ija e se jasnije utisnuti. Kasnije! lake ete je se setiti na 4eta nivou! a jo lake ako ste u :l%a nivou. Student koji polae pismeni ispit sa skupljena tri prsta gotovo da moe da vidi knjigu iz koje je uio ili da uje svog pro%esora kako govori lek#iju na asu. 'ruga tehnika nije tako jednostavna! ali za nju ete biti ranije spremni tokom vebanja Kontrole uma. .na ima svu e%ikasnost uenja na :l%a nivou kao i dodatno pojaanje uenja u 4eti. 5a ovu tehniku bie vam potreban kaseto%on. "retpostavimo da treba da nauite sloeno poglavlje iz nekog udbenikaE nije dovoljno samo da ga zapamtite ve i da ga razumete. a prvom koraku! nemojte ulaziti u :l%u! ve ostanite na spoljanjem svesnom! 4eta nivou. ,lasno proitajte poglavlje u kaseto%on. 5atim uite u va nivo! pustite kaseto%on i kon#entriite se na sopstveni glas koji govori o materiji. & poetnom stadijumu Kontrole uma! naroito ako niste dovoljno naviknuti na kaseto%on koji upotrebljavate! moe vam se desiti da skliznete u 4etu kada pritisnete dugme za reproduk#iju i osetite da vam zvuk sa trake oteava povratak na :l%a nivo. 5a vreme za koje vam je potrebno da ponovo uete u :l%u propustiete deo ili #elu lek#iju. 2to se vie veba! mogunost da se ovo dogodi je manja. Fvo nekoliko saveta3 &ite u va nivo ve drei prst na dugmetu magneto%ona. +o e vam omoguiti da ne morate da ga traite otvorenih oiju. eka vam neko drugi pritisne dugme za reproduk#iju kada mu date znak. &potrebite tehniku tri prsta da ubrzate va ponovni ulazak u :l%u. "roblem moe izgledati ozbiljniji nego to jeste. & stvari! ovo moe biti znak vaeg napretka. ?ebom! :l%a nivo se sam po sebi osea drugaije. Sve vie e se

D@

doivljavati kao 4eta! jer ete uiti da ga svesno upotrebljavate. 4iti sasvim budan s punom svesnom aktivnou dok ste u :l%i! posebno je svojstvo Kontrole uma. Kada tokom daljeg vebanja povratite oseaj koji ste ranije imali dok ste bili u :l%i! vi zapravo zalazite u dublji! moda +eta nivo. a asovima Kontrole uma esto sam viao polaznike kako na dubokom nivou stvarno rade otvorenih oiju! potpuno budni kao to ste vi sada! jasno govore! postavljaju pitanja i daju odgovore! priaju vi#eve. ?ratimo se na snimanje3 radi dodatnog pojaanja e%ekta! pustite da proe neko vreme! nekoliko dana ako je mogue! zatim ponovo proitajte materiju na 4eta nivou i sasluajte reproduk#iju u :l%i. Sada ete in%orma#iju potpuno usvojiti. :ko uei Kontrolu uma iz ove knjige radite sa drugima! moete razmeniti kasete i napraviti "podelu rada" da biste utedeli vreme. .vo je u redu! iako postoji mala prednost ako se slua sopstveni glas. 4rzo uenje i tehnika tri prsta pokazali su se kao vrlo znaajne tehnike za utedu vremena kod polaznika Kontrole uma na mnogim poljima - u prodaji ;naroito kod prodaje osiguranja<! na studijama! poduavanju! pravima! glumi! da nabrojimo samo neke. &speni kanadski agent za ivotno osiguranje vie ne razdrauje svoje klijente prevrui papire po svojoj torbi da bi naao odgovore na njihova pitanja o sloenim problemima imovnog stanja i poreza. 5ahvaljujui brzom uenju i tehni#i tri prsta izuzetno veliki obim sreenih podataka koji su mu potrebni nalazi mu se na vrhu jezika. :dvokat iz 'etroita se "oslobodio" zabeleki dok ukratko izlae sloen sluaj poroti. .n snima svoje izlaganje i slua ga u :l%i prethodne noi i ponovo rano sledeeg jutra. Kasnije! dok pun samopouzdanja stoji pred porotni#ima! komuni#ira s njima umirujuim pogledom. 7shod je da govori mnogo ubedljivije nego da je gledao u beleke! a ta radi s tri prsta leve ruke niko ne primeuje. 5abavlja iz njujorkog nonog kluba menja svoj program svakog danaE on "komentarie" vesti. Sat pre nastupa slua traku sa svojim glasom i spreman je za dvadeset minuta izuzetnog "spontanog" humora. " ekada sam drao paleve nadajui se najboljem. Sada skupim tri prsta i znam ta e se desiti - puno smeha." 4rzo uenje i tehnika tri prsta su naravno idealni za studente - to je jedan od razloga zbog kojih se Kontrola uma dosada poduavala u dvadesetetiri koleda i univerziteta! esnaest srednjih i osam osnovnih kola. 5ahvaljujui ovim tehnikama hiljade studenata provodi manje vremena uei! a vie naue.

D8

SEDMO POGLAVLJE

KREATIVAN SAN
Koliko smo slobodni dok sanjamoB ?remenske prepreke! ogranienja prostora! zakoni logike! prinude svesti - sve je izbrisano i mi smo bogovi sopstvenih prolaznih krea#ija. "oto je ono to stvaramo samo nae! Crojd je najvei znaaj dao naim snovima. Kao da je eleo da kae3 ":ko shvatite ono to ovek sanja! shvatiete i samog oveka." 7 mi! u Kontroli uma vrlo ozbiljno shvatamo snove! ali na drugaiji nain! jer uimo da upotrebljavamo um na razliite naine. Crojd se bavio snovima koji nastaju spontano. Kontrola uma se njima ne bavi. as zanima namerno stvaranje snova da bismo reili odreene probleme. 5bog toga to unapred programiramo sadraj! tumaimo snove drugaije i sa spektakularnim rezultatima. 7ako ovo ograniava spontanost naih preivljavanja tokom sna! postiemo znaajnu slobodu3 vie upravljamo sopstvenim ivotom. Kada tumaimo san koji smo prethodno programirali! uz uvid u patologiju nae psihe! nalazimo i reenja za svakodnevne probleme. "ostoje tri koraka do Kontrole snova! koju mi predajemo! a svi podrazumevaju meditativni nivo uma. "rvi je da nauimo da se setimo sna. (nogi kau3 "-a uopte ne sanjam"! ali to nikada nije tano. (i se moda ne seamo naih snova! ali svi sanjamoB .duzmimo sebi snove i za nekoliko dana mentalne i emo#ionalne nevolje su na pomolu. -o 1=8=. godine! kada sam poeo da istraujem moguu upotrebu snova u reavanju problema! uopte nisam bio siguran ta u pronai. 6uo sam! kao i vi verovatno! mnoge prie o predskazivanjima dogaaja u snovima. $ezara su! kao to znamo! u snu upozorili na "(artovske ide"! i to na sam dan ubistva. 7 :brahamu Ginkolnu je u snu predskazano njegovo ubistvo. :ko su ti snovi! kao i mnogi slini! bili neponovljive sluajnosti! onda sam gubio vreme. & jednom trenutku obuzelo me je snano uverenje da u stvari gubim vreme. 7zuavao sam psihologiju - Crojda! :dlera! -unga - oko etiri godine i poelo je da mi se ini da to je vie prouavam! manje znam. 4ilo je oko dva sata ujutru kada sam ba#io knjigu na pod i legao da spavam sa odlukom da vie ne gubim vreme na beskorisne projekte kao to je izuavanje velikana psihologije koji se ak meusobno nisu slagali. .d sada u se baviti samo svojom elektronikomE zapostavljao sam je i ponestalo je nov#a. .tprilike dva sata kasnije probudio me je san. +o nije bila serija dogaaja! kao to se u veini snova deava! nego samo svetlost. "odruje moje vizije iz sna bilo je ispunjeno podnevnom sunanom svetlou! zlatnom! jarkom. .tvorio sam oi - u mojoj sobi bio je mrak. 5atvorio sam oi i opet video svetlo. .vo sam ponovio nekoliko puta3 otvorim oi! mranoE zatvorim oi! svetlo. +reeg ili etvrtog puta!

D/

kada su mi oi bile zatvorene! video sam tri broja3 @ - J - @E onda jo jedan skup brojeva3 @ - 8 - @. 7 sledei put prvi skup brojeva se ponovio a posle toga i drugi. (anje me je zanimala serija od est brojeva nego svetlo koje je postepeno poelo da bledi i nestaje. "itao sam se da nije mom ivotu doao kraj! kao elektrinoj sijali#i! u iznenadnom blesku. Kada sam shvatio da ne umirem! poeleo sam da vratim svetlo i da ga prouim. "romenio sam disanje! poloaj u krevetu! nivo svesti! ali nita nije vredelo. Svetlo je i dalje bledelo. Sve ukupno! svetlo je trajalo oko pet minuta. (oda su brojevi imali neko znaenje* .statak noi leao sam budan pokuavajui da se setim tele%onskih brojeva! adresa! brojeva dozvola - bilo ega to bi tim brojevima dalo znaenje. 'anas imam e%ikasan nain za odgonetanje znaenja snova! ali tada sam jo uvek bio u poetnoj %azi istraivanja. Sledeeg dana! veoma umoran posle samo dva sata spavanja! i dalje sam pokuavao da poveem brojeve sa neim to sam ve znao. Sada moram da nabrojim neke obine dogaaje koji su doveli do otkrivanja misterije a tako i do znaajnog dela kursa Kontrole uma. "etnaest minuta pre zatvaranja moje radnje! doao mi je prijatelj i predloio da odemo negde na ka%u. 'ok me je ekao! dola je moja ena i rekla3 "Kad ve izlazi na ka%u! to ne svratite na meksiku stranu i ne uzmete mi malo alkohola*" 4lizu mosta postojala je radnja u kojoj je alkohol bio je%tiniji. "utem sam prijatelju ispriao san i tada mi je na pamet pala ideja3 moda je to to sam video u snu broj lutrijskog tiketa* "rovezli smo se pored sedita meksike lutrije! ali radno vreme je isteklo i roletne su ve bile sputene. ije vano! ionako je to bila lu#kasta ideja! i odvezli smo se jo jedan blok da kupimo alkohol za moju enu. 'ok je prodava pakovao alkohol! prijatelj me je pozvao s drugog kraja prodavni#e3 "Koji ono bee broj koji si traio*" "+ri - sedam - tri! tri - etiri - tri"! rekoh. "'oi da vidi". +u je bila polovina loza sa brojem @ - 8 - @. "o #elom (eksiku svaka od stotine hiljada prodavni#a kao to je ova mala radnja! dobija lozove sa ista tri prva broja svakog mese#a. .va prodavni#a je jedina u #eloj zemlji prodavala broj @8@. 4roj @J@ je prodat u (eksiko Sitiju. ekoliko nedelja kasnije saznao sam da je moja polovina loza! prvog koji sam ikada kupio! izvukla 10.000 dolara koji su mi bili preko potrebni. .nako ushien! pogledao sam ovom poklonjenom konju paljivo u zube a ono to sam naao bilo je mnogo znaajnije od samog poklonaB 4io je to temelj vrstog uverenja da moja prouavanja imaju vrednost. ekako sam uspostavio kontakt sa ?iom 7nteligen#ijom. (oda sam i mnogo puta ranije ostvarivao kontakt! a da nisam znaoE ovoga puta sam to znao.

DH

Lazmotrite broj naizgled sluajnih dogaaja koji su do ovoga doveli. & trenutku oajanja! sanjao sam broj na tako zaprepaujui nain - sa svetlom - da sam morao da ga se setim. 5atim je svratio moj prijatelj da me pozove na ka%u! iako umoran! pristao sam. aila je moja ena i zamolila me da joj donesem alkohol! to me je odvelo na jedino mesto u #elom (eksiku gde se prodavao ba taj loz. Svako ko misli da je sve ovo puka koin#iden#ija bio bi stavljen na muke ako bi trebalo da objasni zadivljujuu injeni#u! koja se moe lako proveriti3 etiri polaznika kursa Kontrole uma u S:' dobili su na lutriji! upotrebljavajui razliite tehnike koje sam kasnije razvio. +o su Legina (. Corneker! iz Lok%ora! 7linois! koja je dobila @00.000 dolaraE 'ejvid Siki! iz 6ikaga! koji je dobio @00.000 dolaraE Crensis (eloni! 6ikago! koja je dobila /0.000 dolara i 'on Cleming! 4u%alo! jujork! koji je dobio /0.000 dolara. emamo nita protiv rei "koin#iden#ija" u Kontroli umaE u stvari! mi joj dajemo posebno znaenje. Kada niz teko objanjivih dogaaja dovede do konstruktivnog rezultata mi to nazivamo koin#iden#ijom. Kada dovedu do destruktivnog rezultata mi to nazivamo nezgodom. & Kontroli uma uimo kako da izazovemo koin#iden#ije. "+o je samo koin#iden#ija" izraz je koji mi ne koristimo. San kojim sam dobio na lutriji ubedio me je u postojanje ?ie 7nteligen#ije i njene mogunosti da komuni#ira sa mnom. Kako danas gledam na to to je uinila dok sam spavao duboko uznemiren u vezi sa svojim ivotnim delom nije toliko znaajno. )iljade drugih su dobili in%orma#iju u snovima nekim paranormalnim putem! kada su bili oajni ili u opasnosti ili na prekretni#i svog ivota. (nogi takvi snovi su zabeleeni u 4ibliji. 7pak! u to vreme! injeni#a da se to meni desilo! u najmanju ruku je izgledala kao udo. Seam se da je Crojd rekao da san stvara povoljne uslove za telepatiju. (oj san me je nagnao da odem dalje i kaem da san stvara povoljne uslove za prijem in%orma#ija od ?ie 7nteligen#ije. "otom sam otiao jo dalje i upitao se da li moramo sedeti skrtenih ruku i pasivno ekati da tele%on zazvoni. 5ar ne bismo mogli sami da okrenemo broj i da na sopstvenu ini#ijativu komuni#iramo sa ?iom 7nteligen#ijom* Kao religiozna osoba smatrao sam da! ako kroz molitvu moemo dosei 4oga! sasvim sigurno moemo stvoriti metod za dosezanje ?ie 7nteligen#ije. ;Kasnije! u petnaestom poglavlju gde govorim o 4ogu i ?ioj 7nteligen#iji! videete da govorim o dva razliita pojma.< ### +ako su moji eksperimenti pokazali da moemo dosei ?iu 7nteligen#iju na nekoliko naina. -edan od njih je Kontrola snova! to je jednostavno i lako za uenje. e moete raunati na jarka svetla koja e vam pomoi da se setite snova! ali se moete osloniti na ukupno dejstvo samoprogramiranja da ih zapamtite dok ste na vaem nivou. 'ok meditirate! pre nego to poete na spavanje! re#ite3 "Ielim da

DJ

zapamtim jedan san. 5apamtiu ga." Sada poite na spavanje sa olovkom i papirom pored kreveta. Kada se probudite! bilo u toku noi ili ujutru! zapiite ono to ste zapamtili od sna. ?ebajte to iz noi u no i vae seanje e biti sve jasnije i potpunije. Kada budete zadovoljni stepenom usavrenosti vae vetine! spremni ste za drugi korak3 5a vreme medita#ije! pre nego to poete na spavanje! razmotrite problem koji je mogue reiti uz in%orma#iju ili savet. 4udite sigurni da vam je zaista stalo da ga reiteE glupa pitanja izazivaju glupe odgovore. Sada se programirajte sledeim reima3 "Ielim da imam san koji e sadravati in%orma#iju kako da reim problem koji imam na umu. Sanjau takav san! zapamtiu ga i razumeti." Kada se probudite tokom noi ili ujutru! ispitajte san kojeg se najjasnije seate i potraite njegovo znaenje. Kao to sam ranije napomenuo! na metod tumaenja snova mora biti razliit od %rojdovskog zato to mi namerno stvaramo snove. Stoga! ako poznajete Crojdov nain tumaenja snova! zaboravite ga za svrhe Kontrole uma. 5amislite ta bi Crojd izvukao iz ovog sna3 ovek u dungli opkoljen je divlja#ima koji mu se pretei pribliavajuE njihova koplja se diu i sputaju. Svako koplje ima rupu pri vrhu. Kada se probudio! shvatio je san kao odgovor na problem koji je imao3 kako da napravi mainu za ivenje. (ogao je postii da se igla die i sputa! ali ne i da ije - sve dok mu san nije rekao da stavi otvor pri vrhu. 6ovek se zvao Flias )ouv i izumeo je prvu upotrebljivu mainu za ivenje. -edan polaznik Kontrole uma smatra da mu je upravo metod Kontrole snova spasao ivot. ?ee pred sedmodnevno putovanje motorom programirao je san tako da ga upozori na bilo koju opasnost s kojom se moe suoiti. ?eina prethodnih duih putovanja bila je obeleena malim neugodnostima - jednom se ispumpala guma! drugi put je bilo prljavtine u gorivu! a na poslednjem putovanju neoekivano je pao sneg. Sanjao je da se nalazi u kui svoga prijatelja. 5a veerom su ga posluili inijom prepunom sirove boranije dok su svi ostali uivali u ukusnom ki-lorenu. 'a li je to znailo da na putu treba da izbegava da jede sirovu boraniju* S obzirom da nije voleo boraniju! a naroito ne sirovu! nije od toga postojala opasnost. 'a li je to znailo da vie nije dobrodoao u kui svog prijatelja* e! bio je siguran u njihovo prijateljstvoE sem toga to nije imalo nikakve veze sa njegovim putovanjem motorom. 'va dana kasnije! u zoru! urio je njujorkim autoputem. 4ilo je lepo jutro! autoput je bio u odlinom stanju i nije bilo drugih vozila sem jednog malog kamiona ispred njega. Kada se pribliio kamionu primetio je da je natovaren meri#ama boranije. "riseajui se sna! usporio je sa H/ na D/ milja na satE tada! dok je prolazio kroz zavoj brzinom od 1/ milja na sat! zadnji toak je proklizao u krivini - na boraniji koja se prosula iz kamionaB "ri veoj brzini ovo proklizavanje bi bilo ozbiljno! verovatno %atalno.

D9

Samo vi moete protumaili snove koje ste odluili da sanjate. :ko se valjano unapred samoprogramirate da razumete vae snove! naslutiete njihovo znaenje. Slutnja je obino nain na koji naa bezglasna podsvest komuni#ira sa nama. ?ebom ete imati sve vie poverenja u te programirane "slutnje". Lei koje sam vam preporuio da upotrebite za samoprogramiranje su one koje se koriste na asovima Kontrole uma. 7 druge rei e biti delotvorne! ali ako ikada budete pohaali kurs Kontrole uma! biete ve unapred pripremljeni i imaete bogatije iskustvo ako ste prethodno ve ugradili tane rei dok ste u :l%i. :ko budete strpljivi s Kontrolom snova i ako budete vebali! otkriete jedan od nepro#enjivih mentalnih izvora. "rirodno! neete oekivati da postanete jedan od dobitnika na lutrijiE u prirodi lutrije je vrlo mali broj dobitnika! ali je u prirodi ivota da svako moe dobiti mnogo vie no to lutrija moe da ponudi.

D=

OSMO POGLAVLJE

VAE REI IMAJU MO

& uvodu je bilo preporueno da ne primenjujete bilo koju od ovih vebi posle prvog itanja. Sledea je izuzetakE probajte je odmah. &potrebite svu svoju matu da biste je izveli. 'a vidimo ta ovo obuhvata3 5amislite da stojite u kuhinji drei limun koji ste upravo uzeli iz %riidera. .seate hladno u ru#i. "ogledajte njegovu spoljanjost! njegovu utu koru. .na je votano uta i prelazi u male zelene vrhove na oba kraja. Stisnite ga malo i osetite njegovu vrstinu i teinu. "rinesite limun nozdrvama i pomiriite ga. ita ne mirie kao limun! zar ne* "rereite limun na pola i pomiriite ga. (iris je jai. 'obro zagrizite limun i pustite da vam se sok razlije po ustima. +akoe nita nema takav ukus kao limun! zar ne* & ovom trenutku! ako ste sve dobro zamislili! poi e vam voda iz usta. 'a vidimo ta ovo obuhvata. Lei! "samo" rei! uti#ale su na vae pljuvane lezde. Lei ak nisu odraavale stvarnost! ve neto to ste zamiljali. 'ok ste itali ove rei o limunu govorili ste vaem mozgu da imate limun mada vam to nije bila namera. ?a mozak je to shvatio ozbiljno i javio je pljuvanim lezdama3 ".vaj ovek grize limun. "ourite! isperite usta." Ilezde su posluale. (nogi od nas misle da rei koje upotrebljavamo odraavaju znaenja i da to to one znae moe biti dobro ili loe! istinito ili lano! snano ili slabo. +ano! ali to je samo polovina istine. Lei ne samo da odraavaju stvarnost! one je prouzrokuju! kao to smo videli na ovom sluaju. (ozak nije tanani tuma naih namera - on prima i skladiti in%orma#ije i nadlean je za nae telo. Kaite mu neto kao3 "-a sada jedem limun" i on e prionuti na posao. Sada je vreme za neto to u Kontroli uma zovemo "mentalno proiavanje". 5a ovo ne postoji veba! samo odlunost da povedemo rauna o reima koje emo koristiti da bismo pokrenuli na mozak na ak#iju. ?eba koju smo radili bila je neutralna - %iziki nije delovala ni dobro ni loe. :li i dobro i zlo mogu proizai iz rei koje upotrebljavamo. (noga de#a igraju jednu malu igru za vreme jela - opisuju hranu koju jedu najgadnijim izrazima3 puter je kaa od buba! da izaberem jedan manje ivopisan izraz kojeg se seam. $ilj igre jeste pretvarati se da ti nije muka pri tom novom

@0

pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko grani#a njegovih mogunosti da se pretvara. +o esto uspeva i ponekom apetit iznenada nestane. 7 kad odrastemo! esto igramo istu igru. &nitavamo svoju glad za ivotom negativnim reima! a rei! dobijajui na snazi ponavljanjem! zauzvrat stvaraju negativan ivot! za kojim naa glad prestaje. "Kako si*" ":h - ne mogu da se poalim" ili " e vredi da se alim" ili " e ba tako loe." Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede* 7 da li je "zubobolja" oprati sudove* 'a li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekui raun* 'a li vam je ve "muka" od ovog vremena* &veren sam da mnogi lekari vei deo svojih prihoda duguju reima koje upotrebljavamo. 5apamtite! mozak nije tanani tuma. .n kae3 ".vaj ovek trai glavobolju. & redu. Stie jedna glavobolja." aravno! bol ne stie odmah im izustimo neto to ima takvo znaenje. +elu je svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi telesni pro#esi su usmereni ka postizanju zdravlja. 7pak! vremenom! sa dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane! ono isporuuje upravo onu bolest koju smo naruili. 've stvari pojaavaju snagu rei koje smo upotrebili3 na nivo svesti i stepen emo#ionalne angaovanosti u onome to smo rekli. "4oe moj! kako to boliB" reeno sa ubeenjem prua toplo gostoprimstvo bolu. "-a ovde ne mogu nita da uradimB" izreeno s dubokim uverenjem postaje istina koja daje izgled stvarnosti tom oseaju. Kontrola uma prua e%ikasnu odbranu protiv naih sopstvenih loih navika. & :l%i i +eti nae rei imaju znatno uveanu mo. & prethodnim poglavljima videli ste kako se sa iznenaujue obinim reima mogu programirati snovi i kako se mo prelaska u :l%u moe s rei preneti na vaa tri prsta. ikada se nisam smejao Fmilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi ine. .n je poznat po reeni#i koja danas izaziva smeh ba kao poenta vi#a3 "Svakog dana! u svakom pogledu! meni je sve bolje i bolje." .ve rei su izleile hiljade ljudi od izuzetno ozbiljnih bolestiB .ne nisu nikakva alaE potujem ih i pozdravljam 'r. Kuea s potovanjem i zahvalnou! jer sam nauio lek#iju nepro#enjive vrednosti iz njegove knjige "Kako gospodariti sobom".11 Skoro trideset godina 'r. Kue je bio hemiar u svom rodnom gradu! +roju! u Cran#uskoj. akon izuavanja i eksperimenata sa hipnozom razvio je sopstvenu psihoterapiju koja se bazirala na autosugestiji. ,odine 1=10. otvorio je besplatnu kliniku u ansiju u kojoj je uspeno leio hiljade pa#ijenata! neke od reume! tekih glavobolja! astme! paralize nekog ekstremiteta! druge od mu#anja! nabreklih rana! %ibroznih vlaknastih tumora i ireva - zapanjujua raznovrsnost oboljenja. ikada nikog nije sam izleio! govorio im je i uio ih da sami sebe izlee. ema nikakve sumnje da je dolazilo do izleenja - o tome postoji dokumenta#ija - ali Kueov metod
11 ,mil 6ue 86ako gospodariti sobom8( ;eograd( 19<:. ,mil &oue 8-el2/5aster1 "#roug# =utosuggestion8( >e? @ork4 -. Aeiser( 197B!.

@1

je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1=DH. godine. 'a je ovaj metod bio komplikovan tako da je samo mali broj spe#ijalista mogao da naui kako se koristi! moda bi preiveo i do danas bio u upotrebi. (eutim! to je jednostavan metod. Svako moe da ga naui. jegova sutina je u Kontroli uma. 'va su osnovna prin#ipa3 1. & jednom trenutku moemo misliti samo o jednoj stvari! i D. Kada se kon#entriemo na misao! ona postaje stvarnost jer je nae telo pretvara u ak#iju. 7majui to u vidu! ako elite da pokrenete pro#ese izleenja vaeg tela koji su moda blokirani negativnim mislima ;svesno ili nesvesno<! samo ponavljajte dvadeset puta uzastop#e3 "Svakog dana! u svakom pogledu! sve mi je bolje i bolje." Ladite to dva puta dnevno i vi ve koristite Kueov metod. "oto su moja istraivanja pokazala da je uinak rei uveliko pojaan na meditativnim nivoima svesti! izvrio sam odreeno prilagoavanje ovog metoda. a :l%a i +eta nivou govorimo sledee3 "Svakog dana! u svakom pogledu! ja sam sve bolji! bolji i bolji." .vo kaemo samo jednom za vreme medita#ije. +akoe kaemo i3 " egativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uti#aja na mene na bilo kom nivou uma"! takoe pod uti#ajem 'r. Kuea. Samo ove dve reeni#e proizvele su upeatljiv broj konkretnih rezultata. ?eoma je zanimljivo iskustvo jednog vojnika koga su iznenada poslali u 7ndokinu! odmah posle prvog dana kursa Kontrole uma. .n je zapamtio kako da meditira i zapamtio je ove dve reeni#e. 'odeljen je jedini#i u kojoj je narednik bio alkoholiar estokog temperamenta i koji je novajliju izdvojio da bi ga posebno maltretirao. 5a nekoliko nedelja vojnika su nou poeli da bude napadi kalja! a zatim i astme koju nikada pre nije imao. 7s#rpno medi#insko istraivanje pokazalo je da je bio potpuno zdrav. 7stovremeno se sve vie zamaraoE poeo je sve loije da obavlja svoje zadatke! tako da je privlaio sve neprijatniju panju svog narednika. .stali u njegovoj jedini#i odali su se drogi! a on se okrenuo Kontroli uma i ovim dvema reeni#ama. Sreom! bio je u mogunosti da meditira tri puta dnevno. "5a tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Ladio bih ono to je naredio! ali nita to bi rekao nije me doti#alo. & roku od nedelju dana prestao sam da kaljem a moja astma je nestala." 'a mi je ovo rekao neko ko je zavrio kurs Kontrole uma bio bih zadovoljan! kao to sam to uvek kod uspenih sluajeva! ali ne bih bio impresioniran. & Kontroli uma brojne su tehnike samoizleenja snanijeg dejstva i u sledeim poglavljima pomoi u vam da ih nauite. .no to iskustvo ovog oveka ini posebno zanimljivim jeste da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika! ve je koristio samo dve reeni#e koje je nauio prvog dana kursa. Lei su zadivljujue mone ak i na mnogo dubljim nivoima uma od onih koje upotrebljavamo u Kontroli uma. (edi#inska sestra anestetiar ;i predava Kontrole uma< u .klahomi! gospoa 'in (ejbri! upotrebljava ovo znanje da pomogne

@D

svojim pa#ijentima. 6im stignu "dole" - u duboku anesteziju - ona im na uvo apue uputstva koja mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje! a u nekim sluajevima i da im spasu ivot. 5a vreme opera#ije tokom koje se normalno oekuje izuzetno obilno krvarenje! hirurg je bio zadivljen3 bio je samo tanak mlaz. ,a (ejbri je aputala3 "Kai svom telu da ne krvari." .vo je uradila pre prvog reza a zatim svakih deset minuta tokom opera#ije. "rilikom druge opera#ije aputala je pa#ijentkinji3 "Kada se probudi! oseae da te svi vole i volee sama sebe." )irurg je posebno brinuo o ovoj pa#ijentkinji. 4ila je napeta! stalno se alila i svaki bol jo je izazivao zle slutnje - stav koji je mogao da uspori oporavak. Kasnije! kada se probudila iz anestezije! imala je novi izraz li#aE a tri mese#a kasnije hirurg je rekao gi (ejbri da se ova! nekada anksiozna pa#ijentkinja! "preobrazila". .pustila se i postala optimista tako da se brzo oporavila od opera#ije. 'elo ge (ejbri ilustruje tri injeni#e koje predajemo u Kontroli uma3 prvo! rei imaju naroitu mo na dubokim nivoima svestiE drugo! um ima mnogo vru komandu nad telom nego to se misliE i tree! kao to sam naglasio u petom poglavlju! mi smo uvek svesni. Koliko roditelja ustro upada u sobu u kojoj dete spava! brzo poprave pokriva i izau! a malo utroenog vremena za nekoliko pozitivnih rei ljubavi detetu bi omoguilo da se osea sigurnije i smirenije tokom dana* (nogi od onih koji su pohaali kurs Kontrole uma izvetavaju me o poboljanju svog zdravstvenog stanja! neki put i pre nego to zavre kurs! tako da sam se jednom naao vrlo blizu negativne situa#ije da imam problema sa lekarima iz svog rodnog grada. eki pa#ijenti su ispriali svojim lekarima da smo ih izleili i lekari su se alili okrunom tuio#u. 7stragom je ustanovljeno da se nismo bavili medi#inom! ega su se doktori bojali. Sreom to to Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno stanje nije nezakonito! inae danas ne bi postojala organiza#ija Kontrole uma.

@@

DEVETO POGLAVLJE

MO IMAGINACIJE
'a bi snaga volje stigla do svog #ilja! potrebno je da prvo savlada neprijatelja. .na pokuava da bude vrsta! i kao i mnogi koji to pokuavaju! postaje meka kao pena od laga kada stvari ne idu kako treba. "ostoji umereniji! laki nain da se otklone loe navike - imagina#ija. 7magina#ija direktno grabi ka #iljuE ona postie sve to eli. 5bog toga sam u ranijim poglavljima toliko insistirao na vaem izuavanju slikovite i jasne vizueliza#ije na dubokim nivoima svesti. :ko svoju imagina#iju podstaknete verovanjem! eljom i oekivanjem! i ako je nauite da vizuelizira vae #iljeve tako da ih vidite! oseate! ujete! okusite i dodirnete! postii ete ono to elite. "Kada se sukobe snaga volje i imagina#ija! imagina#ija uvek pobeuje"! pisao je Fmil Kue. :ko samo mislite da elite da se oslobodite neke loe navike! verovatno se zavaravate. 'a ste zaista eleli da je se oslobodite! ona bi nestala sama po sebi. .no to bi trebalo da elite vie od samog uklanjanja loe navike jeste dobrobit koju postiete njenim uklanjanjem. Kada nauite da dovoljno snano elite tu dobrobit! oslobodiete se "neeljene" navike. :ko razmiljate o svojoj navi#i i samo vrsto reavate da je se oslobodite! to vas moe jo jae vezati za nju. +o pomalo lii na vrstu reenost da zaspiteE ona sama je dovoljna da vas odri budnim. 'a vidimo sada ta se moe uiniti da sve ovo okrenete u svoju korist. Kao primer uzeu dve navike koje oni koji su pohaali Kontrolu uma najuspenije prevazilaze3 prekomerno uzimanje hrane i puenje. :ko elite da smanjite teinu! prvi korak je pronalaenje uzroka problema na spoljanjem nivou. 'a li je va problem preveliko uzimanje hrane! nedovoljna %izika aktivnost! ili oboje* ?rlo je mogue da va problem nije prekomerno uzimanje hrane ve nepravilna ishrana. 'ijeta koja podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za vae pojedinane potrebe! mogla bi biti reenje. ?a doktor bi to trebalo da zna. 5ato elite da oslabite* 'a li ste toliko gojazni da vam je zdravlje narueno ili samo smatrate da biste vitkiji bili privlaniji* .ba sluaja su dobar razlog za mravljenje! ali morate unapred znati ta mravljenjem elite da postignete. :ko ve imate pravilno usklaenu ishranu u skromnim koliinama! ako vebate koliko stvarno moete i samo ste malo puniji! moj bi savet bio - ukoliko va lekar ne kae suprotno - da se pomirite s tim. -a inim isto. :lternativa predstavlja jedno

@8

nepotrebno naruavanje sklada. Sem toga! verovatno u vaem ivotu postoje vei problemi i vanije situa#ije oko kojih treba da angaujete svoju Kontrolu uma. :ko ste sigurni da zaista elite da izgubite na teini a znate zato! va sledei korak jeste analiziranje svih dobrobiti koje ete postii - ne uoptenih kao na primer "izgledau bolje"! ve konkretnih koje! ako je mogue! ukljuuju svih pet ula. "rimeri3 Vid4 aite svoju %otogra%iju na kojoj ste vitki koliko biste sada eleli da budete. Dodir4 5amislite kako e vam! kada ponovo budete vitki! ruke! bedra i stomak biti glatki kada ih dodirnete. 7kus4 5amislite ukuse hrane koja e biti zastupljena u vaoj novoj dijeti. 5iris4 5amislite miris hrane koju ete jesti. -lu#4 5amislite ta e oni do ijeg vam je miljenja stalo rei o vaem uspenom smanjenju teine. i svih pet ula nije dovoljno za potpunu vizueliza#iju. Fmo#ije su takoe vane. 5amislite kako ete biti puni poleta i pouzdanja kada budete vitki koliko elite. 7majui sve ovo vrsto na umu! uite u va nivo. Stvorite mentalni ekran i vizuelizirajte se kakvi ste sada. eka ta slika zatim nestane! a s leve strane ;koja predstavlja budunost< neka se na ekranu pojavi vaa slika ;moda stara %otogra%ija< na kojoj izgledate kako biste na kraju eleli i kakvi ete biti kada dijeta uspe. 'ok u mislima posmatrate svoj novi izgled! unesite se i zamislite! sa to veim brojem detalja! kakav je oseaj biti tako vitak. Kakav e biti oseaj kada se sagnete da veete pertle na #ipelama* Kakav kada se penjete uz stepeni#e* Kakav kada obuete odeu koja vam je sada pretesna* Kakav kada etate plaom u kupaem kostimu* e urite i osetite sve ovo. .setite sa svih pet ula! jedno po jedno! kao to je ve objanjeno. 2ta ete oseati prema samom sebi zato to ste postigli ovaj #ilj* Sada! u mislima proite vau novu dijetu - ne samo ta ete jesti! ve i koliko odaberite i neku gri#kali#u izmeu obroka! sveu argarepu ili neto slino. Le#ite sebi da je ovo prava koliina hrane potrebna vaem organizmu i da neete imati bolove izazvane glau kao opomenu da vam treba jo. .vo je kraj vaeg meditiranja. "onavljajte ga dva puta dnevno. "azite da se nijednom u toku medita#ije ne pojave slike ili misli o hrani koju ne bi trebalo da jedete. -edete je suvie jer je voliteE i sama pomisao na nju vau imagina#iju e odvui u neeljenom prav#u. Sledee rei holivudske glumi#e :leksis Smit bile su #itirane u asopisu "(er#urO ePs" iz San )osea ;1@. oktobra 1=J8.<3 ""ozitivan stav daje vrlo dobre rezultate u dijeti mravljenja. ikada nemojte ni pomisliti na ono ega se odriete! ve se usredsredite na ono to dobijate." 6esto joj govore da mnogo bolje izgleda sada nego u %ilmovima snimljenim za ?orner 4raders koji se tek sada prikazuju na +?. .na mnogo pripisuje Kontroli uma. avode se njene rei3 "?elika razlika je u tome to sam sada psiholoki i emo#ionalno smirenija i vie upravljam sama sobom."

@/

& programu za smanjenje teine vano je da odaberete razuman #ilj! inae ete unititi verovanje u ostvarenje svog projekta. :ko imate D0 kilograma vika! nije razlono verovati da ete sledee nedelje izgledati kao .dri )epbern ili (ark 2pi#. (alo e vam pomoi ovakva vizueliza#ija. "oznate telesne poruke jo e se nekoliko dana po neki put probijati da vas podsete na slast koju pruaju slatkii. & toku dnevne aktivnosti! kada nemate mogunosti za medita#iju! duboko udahnite vazduh! skupite tri prsta i podsetite se istim reima koje ste upotrebljavali u medita#iji da je vaa dijeta sve to je potrebno vaem telu i da neete imati bolove od gladi. (ogao bi vam koristiti jedan kratak pogled na sopstvenu staru %otogra%iju na kojoj izgledate kako biste ponovo eleli. Kako napredujete sa Kontrolom uma u ovoj i u drugim oblastima! vae #elokupno mentalno stanje e se popraviti to e! zauzvrat! znaajno doprineti boljem %unk#ionisanju vaeg tela. &z malo mentalnog podstreka! ono e dobrovoljno traiti svoju odgovarajuu teinu. "ostoje brojne varija#ije ove tehnike koje moete upotrebiti. .ne vam se mogu dogoditi tokom medita#ije. -edan ovek! %abriki radnik u .klahomi! govorio je sebi za vreme svojih medita#ija3 "Ieleu i jeu samo onu hranu koja je dobra za moje telo." .djednom je shvatio da ga sve vie zanimaju salate i sokovi od povra a sve manje visoko kalorina hrana. Lezultat3 izgubio je 19 kilograma za etiri mese#a. -edna ena iz Fjmsa! :jova! upotrebljavala je istu tehniku. ekoliko dana kasnije kupila je kro%ne - tri za svoju de#u i tri za njihove prijatelje. ""otpuno sam zaboravila da kupim neku i za sebe. Skoro sam zaplakala. Kontrola uma je delovalaB" Carmer iz (ejzn Sitija! :jova! kupio je odelo od 1/0 dolara koje mu je! najblae reeno! vrlo loe stajalo. iti je mogao da navue nogavi#e pantalona! niti da zakopa sako. ""rodava je mislio da sam lud"! rekao je %armer. :li! pomou tehnike mentalnog ekrana izgubio je D0 kilograma za etiri mese#a i "sada odelo izgleda kao da je skrojeno za mene". isu svi rezultati ovako spektakularni - u stvari! nije ni potrebno da budu. (eutim! Karolina de Sandr iz 'envera i 'im ?ilijams koji vode aktivnosti Kontrole uma u oblasti Kolorada! uveli su jedan eksperimentalan program koji pokazuje pouzdanost tehnika Kontrole uma za one koji zaista ele da smanje teinu. .na je organizovala seminar za D/ diplomiranih polaznika Kontrole uma koji su se sastajali jednom nedeljno tokom jednog mese#a. (eu petnaestori#om koji su prisustvovali ovim sastan#ima prosean gubitak teine bio je neto iznad D!D kilograma. Svi su smraliB (ese# dana kasnije! provera je pokazala da je od njih petnaest sedmoro nastavilo da smanjuje teinu a osmoro je ostalo na istoj teini. iko se nije ugojioB 5a njih ovo nije bilo samo bezbolno! ve i iskustvo puno radosti! izvetava Karolina. e samo da su smanjili teinu bez ikakvih bolova od gladi ili bilo kakve druge neugodnosti! ve su i uvrstili mnoge tehnike koje se upotrebljavaju u Kontroli uma.

@H

"rosean gubitak teine bio je na nivou onog koji bi postigli da su koristili jedan od uspenijih kurseva za smanjenje teine. 7 sama Karolina je godinu i po dana bila predava na jednom takvom kursu! a bila je i asistent direktora ishrane u 2vedskom medi#inskom #entru u 'enveru - ona poznaje pravilnu ishranu i odravanje teine. .na planira da nastavi sa ovim seminarem i da otpone s drugim! za puae. "uenje je toliko ozbiljna navika da je! ako ste pua! upravo sada vreme da postanete bivi pua. Kao i kod smanjenja teine! ovo emo raditi laganim tempom! dajui vaem telu dovoljno vremena da naui da se pokorava potpuno novoj vrsti uputstava vaeg uma. ema potrebe da na spoljanjem nivou preispitujemo zato bi trebalo da prestanete s puenjemE melanholini razlozi su dovoljno poznati. .no to vam je neophodno jeste spisak dobrobiti koje ete kasnije uiniti toliko jasnim da ete zaista eleti da prestanete s puenjem. 4iete mnogo vitalnijiE vaa %izika ula bie izotrenijaE punije ete oseati ivot. ?i znate bolje od mene! nepuaa! ta ete postii. &ite u va nivo da biste se! na vaem mentalnom ekranu! videli u situa#iji u kojoj uobiajeno palite svoju prvu #igaretu u toku dana. ?izuelizirajte se! sasvim oputeno! od tog trenutka pa do isteka jednog sata! kako radite sve ono to inae radite! izuzev puenja. :ko je! na primer! J3@0 do 93@0 ujutru! kaite sebi3 "Sada jesam i ostau bivi pua od J3@0 do 93@0 asova. &ivam u tome to sam bivi pua u toku ovog sata. +o je lako i ja sam se na to navikao." astavite ovu vebu sve do trenutka kada ste na spoljanjem nivou zaista potpuno smireni u svom prvom satu nezavisnosti od #igareta. Sada je na redu sledei sat! pa trei! i tako dalje. eka to ide polako - preterana urba moe vas dovesti do kanjavanja tela! to nije u redu poto je prvo va um! a ne vae telo! stvorio tu naviku. 'ozvolite vaem umu da putem imagina#ije obavi posao. ekoliko saveta kako da ubrzate dolazak dana kada ete biti potpuno osloboeni jedne rune navike3 6esto menjajte vrstu #igareta koje puite. & vreme dok jo niste postali bivi pua! kad god posegnete za #igaretom! zapitajte se3 "'a li sada zaista elim ovu #igaretu*" Sa iznenaujuom uestalou javlja se odgovor3 e. Saekajte dok je zaista ne poelite. :ko vas telo uznemiri oitom "potrebom" za puenjem u toku vaih osloboenih asova! duboko udahnite vazduh! skupite tri prsta i - upotrebljavajui iste rei koje koristite za vreme medita#ije - podsetite se da ste sada nepua i da ete to ostati tokom #elog sata. & postupku odvikavanja od puenja moete dodati i druge tehnike ovom osnovnom metodu. -edan ovek iz .mahe koji je osam godina puio kutiju i po

@J

#igareta dnevno! vizuelizirao je u :l%i sve #igarete koje je ikada popuio - veliku gomilu #igareta. 5atim ih je sve stavio u pe i zapalio. "osle toga vizuelizirao je sve #igarete koje bi popuio ukoliko ne bi prestao da pui - jo jednu veliku gomilu #igareta - i sve ih je radosno zapalio u pei. "oto je do tada esto prestajao s puenjem! ovoga puta je! posle samo jedne medita#ije zauvek prestao da pui. ije udeo za #igaretom! nije prekomerno jeo! nije imao nikakve sporedne posledi#e. aalost! ne mogu da se pohvalim da su rezultati kod puenja toliko dobri kao kod smanjenja teine. 7pak! znam da je veliki broj ljudi koji su pohaali Kontrolu uma prestao da pui! a mnogi su smanjili broj popuenih #igaretaE to je dovoljno da bilo kog puaa podstakne da upotrebi Kontrolu uma da bi se oslobodio ove navike.

@9

POGLAVLJE DESET

UPOTREBA UMA U POBOLJANJU ZDRAVLJA

,otovo polovinu svog vremena provodim putujui po mnogim zemljama da bih se obratio onima koji su zavrili kurseve Kontrole uma. & toku jedne godine sreem ne stotine nego vie hiljada ljudi koji iznose svoje zbilja izvanredne rezultate samoizleenja. .ni su za mene sada uobiajena pojavaE o njima! kao o neem izvanrednom mislim u drugom smislu. ?eoma sam zauen to nisu svi razumeli mo uma nad sopstvenim telom. (nogi ljudi smatraju da je jasnovidi nain izleenja isuvie udan i nerazumljiv - ipak! ta moe biti udnije i nerazumljivije od jakih lekova koji se dobijaju na re#ept i njihovih uzgrednih posledi#a kojima se ugroava zdravlje* & svem mom iskustvu sa jasnovidim izleenjem nikada nisam doiveo! video ili uo ni za jednu tetnu uzgrednu pojavu. (edi#inska istraivanja otkrivaju sve vie o odnosu tela i uma. Cas#inira doslednost rezultata raznih! naizgled nepovezanih istraivakih napora3 proizilazi da um ima neobjanjivo veliku ulogu. 'a je Kontrola uma savrena ;a nije! jo uvek uimo<! verujem da bismo svi! #elog ivota imali savreno telo. 4ilo kako! nezaobilazna je injeni#a da ve imamo dovoljno znanja da svojim umom ojaamo odbrambene snage organizma tako da se bolest moe uspenije otkloniti. 6ak su i jednostavni metodi Fmila Kuea davali rezultate. (etodi Kontrole uma koji ukljuuju Kueove metode! %unk#ioniu mnogo e%ikasnije. .igledno! to vie razvijate vetinu samoizleenja manje e vam biti potrebna medi#inska zatita. 7pak! na ovom nivou razvoja Kontrole uma i na ovakvom nivou vaeg ovladavanja ovim to smo razvili! isuvie je rano da lekari odu u penziju. .otrebno je posavetovati se sa njima! to obino i inite! i slediti njihova uputstva. .no to sami moete uiniti jeste da ih zadivite brzinom svog oporavka. -ednog dana moda e se zapitati kako ste to postigli. (nogi koji su zavrili kurs Kontrole uma izvetavaju nas da su steeno znanje koristili u hitnim sluajevima da smanje krvarenje i bolove. "rimer3 ,ospoa 'onald ?ildovski je bila s muem na jednom kongresu u +eksasu. "rema "4iltenu" iz orvika! Konektikat! ronila je u bazenu i probila bubnu opnu. "4ili smo miljama daleko od bilo kog grada a nisam elela da moj mu izostane sa tog skupa zbog mene"! navedeno je da je rekla! "zato sam se spustila u :l%a stanje! stavila sam ruku preko uha! kon#entrisala se na bolno mesto i rekla3 prolo! prolo! proloB" Krvarenje i bol su odmah prestali. Kada sam konano stigla kod doktora! on je zanemeo! zaprepaen. & samoizleenju potrebno je preduzeti est prilino lakih koraka.

@=

"rvi je da - na 4eta nivou - osetimo kako postajemo osoba koja voli i prata i da ljubav smatramo #iljem za sebe. .vo e verovatno zahtevati prilino podrobno mentalno proiavanje ;pogledati osmo poglavlje<. 'rugi korak - uite u va nivo. Sam ulazak u va nivo je najbitniji korak ka samoizleenju! jer kao to sam ranije napomenuo! na ovom nivou negativno delovanje uma - sve njegove optube i ljutnje - neutralisano je! a telo je slobodno da radi ono za ta ga je priroda predodredila - da se samo obnavlja. aravno! moda vi stvarno imate oseaj krivi#e ili ljutnje! ali utvrdili smo! doivljavaete ga samo na spoljanjem! tj. 4eta nivou! a nestajae pri korienju Kontrole uma. +ree! mentalno ukazujte sebi na prvi korak3 izrazite elju za postizanjem potpunog mentalnog proienja - da upotrebljavate pozitivne rei! da mislite pozitivno! da postanete osoba koja voli i koja prata. 6etvrto! mentalno osetite bolest koja vas mui. &potrebite mentalni ekran da vidite i osetite bolest. .vo treba da bude vrlo kratko! s #iljem da vae energije usredsredi tamo gde su neophodne. "eto! brzo obriite sliku svoje bolesti i doivite sebe kao da ste potpuno izleeni. .setite slobodu i sreu savrenog zdravstvenog stanja. 'rite se ove slike! polako je zagledajte! uivajte u njoj i znajte da je zasluujete - znajte da ste ovako zdravi u potpunom skladu sa onim za ta vas je priroda predodredila. 2esto! jo jednom ojaajte svoje mentalno proiavanje i zavrite govorei sebi3 "Svakog dana! u svakom pogledu! ja sam sve bolji! bolji i bolji." Koliko dugo i koliko esto bi ovo trebalo da primenjujete* "o mom iskustvu! petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. "rimenjujte ovu vebu to ee! ali najmanje jednom dnevno. ""revie" ne postoji. 'ozvolite mi da se na trenutak udaljim od predmeta. (oda ste nekad uli da je medita#ija lepa stvar! ali da morate biti paljivi da vas ne oara toliko da je previe upranjavate. +o! kau! moe dovesti do povlaenja iz sveta i do nezdrave zaokupljenosti samim sobom. 'a li je to tano ili ne! ja ne znam. +o priaju za ostale meditativne dis#ipline! ne za Kontrolu uma. (i naglaavamo vezu sa svetom! a ne povlaenje iz njega - ne prevazilaenje i ignorisanje praktinih problema! ve direktno suoavanje sa njima i njihovo reavanje. .vo nije mogue raditi previe. 'a se vratimo na samoizleenje3 upranjavanje prvog koraka nema ogranienja. ?ebajte ga na 4eta! :l%a i +eta nivou. Iivite ga. :ko tokom dana osetite da nestaje! sastavite tri prsta za trenutno pojaanje. (nogi #entri Kontrole uma izdaju biltene za svoje diplomirane polaznike. .ni su puni njihovih izvetaja o tome koliko im je i u emu koristila Kontrola uma. 7zloena su bezbrojna iskustva ovladavanja glavoboljom! astmom! umorom i visokim krvnim pritiskom. Fvo jednog koje izdvajam zbog toga to je u pitanju aktivni lekar.

80

8Od svoje jedanaeste godine patio sam od migrena. 7 poetku bolovi su se javljali povremeno i bilo i# je mogue savladati( ali to sam bio stariji( postajali su sve gori i konano sam imao vei broj uzastopni# glavobolja koje su trajale tri ili etiri dana( sa samo dva dana pauze izme%u napada. 6ada je migrena u punom zama#u( ona pustoi... obino obu#vata jednu stranu li$a i glave. Oseao sam da mi oi iskau iz duplji. ;ol me je obuzimao a stomak mi se prevrtao. >apad je ponekad ublaavan posebno spremljenim lekom za suavanje krvni# sudova koji treba uzeti na poetku( dok je bol podnoljiv. 6ada bol uzme ma#a( nita ga ne moe ublaiti sem vremena. .ribliavao sam se tome da sam navedeni lek morao da uzimam svaka etiri sata( a olakanje je ak i tada bilo samo delimino. Cato sam doao kod spe$ijaliste koji me je podvrgao potpunom ispitivanju da bi# bio siguran da nemam neko 2iziko ili neuroloko oteenje. Dekove i uputstva koje mi je dao( ve sam koristioE glavobolje su se nastavile. )edna od moji# pa$ijentkinja zavrila je kurs 6ontrole uma i skoro godinu dana me je ube%ivala da po%em s njom na 6ontrolu uma. 7vek sam joj odgovarao da ne verujem u te besmisli$e. )ednom sam je video( mislim etvrtog dana moje glavobolje i mora da sam uasno izgledao kada je rekla4 8Car ve nije vreme da primenite 6ontrolu umaF -ledee nedelje poinje novi kurs... zato ne biste poli sa mnomF8 7pisao sam se na kurs i predano ga po#a%ao svako vee i skoro sam sasvim siguran da te nedelje nisam imao glavobolju. >edelju dana po zavretku kursa probudio sam se sa uasnom glavoboljom i sa mogunou da vidim da li e moje programiranje 2unk$ionisati. .roao sam jedan $iklus i brojao sam... nema glavobolje... oseao sam se sjajno. "o je bilo udoG .et sekundi kasnije glavobolja se vratila u jo gorem vidu. >isam se predao( uradio sam jo jedan $iklus vebi( glavobolja je trenutno nestala( a onda se opet vratila. 5orao sam da uradim oko deset $iklusa( ali izdrao sam i nisam uzimao lek protiv migrene. Hekao sam sebi da u istrajati i glavobolja je konano zaista nestala. *zvesno vreme nisam imao glavobolju( ali sledei put su tri $iklusa bila dovoljna da je se oslobodim. "ri mese$a kasnije imao sam povremene migrene ali nije mi bio potreban ni aspirin. Od kada primenjujem 6ontrolu uma nisam uzeo nijedan aspirin. Ona zaista delujeG8 Fvo jo jednog primera! u pitanju je redovni#a! sestra 4arbara 4urns iz 'etroita! (iigen. .vaj primer sam izabrao zato to je sestra 4arbara vrlo inteligentno koristila svoj podsti#ajni mehanizam. 'vadeset sedam godina nosila je naoare zbog astigmatine kratkovidosti. Kako joj se dioptrija poveavala bila su joj potrebna jaa stakla to je smanjivalo otrinu vida na daljinu. "re poboljanja vida bilo je neophodno da nosi bi%okalne naoare. +ada! u julu 1=J8. godine odluila je da upotrebi Kontrolu uma. & dubokoj medita#iji! govorila je sebi3 "Kad god otvorim oi one e pravilno izotriti sliku! kao objektiv kamere." .vo je ponavljala tokom svake medita#ije i za dve nedelje poela je da ivi bez naoara! iako su joj za itanje jo uvek bile potrebne. "osavetovala se

81

sa 'r. Liardom ?lodigom! optometristom ;i diplomiranim polaznikom Kontrole uma< koji joj je saoptio da joj je ronjaa blago oteena. Sestra 4arbara je u svoj program meditiranja uba#ila popravku ronjae u periodu od nekoliko nedelja pre sledeeg pregleda kod 'r. ?lodiga. .vo to sledi deo je pisma koje nam je 'r. ?lodig uputio na molbu sestre 4arbare3 8.rvi put sam pregledao sestru ;arbaru ;urns I3. avgusta 197B. godine... .onovo sam pregledao sestru ;urns I<. avgusta 1979. godine. >ije nosila naoare itavu godinu... Dioptrija se smanjila do te mere da su joj naoare postale nepotrebne.8 aravno! lekar sa migrenom i sestra 4arbara 4urns nisu bolovali od "groznih" bolesti od kakvih smo nauili da strahujemo. 'a li Kontrola uma moe pomoi i kada je u pitanju neka od tih bolesti! ili moramo da uzmemo lek i ekamo da proe vreme* "ogledajmo sluaj bolesti od koje verovatno strahuje najvie ljudi - rak. (oda ste ve itali o radu 'r. .. Karla Sajmontona! onkologa. (erilin Cerguson je deo tog rada opisala u svojoj popularnoj nedavno objavljenoj knjizi "(odana revolu#ija"! a januara 1=JH. godine ,rejs )alsel napisala je o njemu lanak u listu ""revention (agazine"! pod nazivom "Svest o raku". 'r. Sajmonton! obuavan u tehnikama Kontrole uma! neke od njih je uspeno prilagodio u leenju svojih bolesnika. 'ok je bio zaduen za terapiju zraenjem u bazi vazduhoplovnih snaga +revis blizu San Cran#iska izuavao je dobro poznatu! ali retku pojavu3 osobe koje su se oporavile od raka! iz razloga nepoznatih medi#ini. .vo je poznato kao "spontano" nestajanje bolesti i obuhvata vrlo mali broj bolesnika od raka. Kada bi mogao da sazna zato su ovi bolesni#i ozdravili! razmiljao je 'r. Sajmonton! moda bi mogao da nae nain da izazove nestanak bolesti. &stanovio je da je neto vrlo vano bilo zajedniko ovim pa#ijentima3 to su esto bili pozitivno usmereni i odluni ljudi! optimiste. .braajui se prisutnima na konven#iji Kontrole uma u 4ostonu 1=J8. godine! rekao je3 8*straivai su ustanovili da je najvei pojedinani emo$ionalni 2aktor u razvoju raka uopte( neki izuzetno znaajan gubitak koji se desio izme%u est i osamnaest mese$i pre dijagnosti$iranja bolesti. >ezavisni istraivai koji su radili sa 8kontrolnim8 grupama prikazali su ovo u nekoliko dugoroni# studija... Vidimo da nije samo gubitak znaajan 2aktor( ve i nain na koji pojedina$ pri#vata taj gubitak. Vidite( gubitak mora biti dovoljan razlog da kod pa$ijenta izazove oseaj trajne bespomonosti i beznadenosti. >a taj nain izgleda da njegov osnovni odbrambeni me#anizam otkazuje( dozvoljavajui da se malignost kliniki razvije.8

8D

& jednoj drugoj studiji iz baze +revis koja je objavljena u "-ournal o% +ranspersonal "sO#hologO" 'r. Sajmonton je stavove stopedesetdvoje pa#ijenata obolelih od raka razvrstao u pet kategorija! od izrazito negativnih do izrazito pozitivnih. Lazvrstao je i njihovu reak#iju na datu terapiju! od odlinih do slabih. Kod dvadeset pa#ijenata rezultati terapije su bili odlini! mada je stanje etrnaestori#e bilo tako ozbiljno da im se davalo manje od /0Q izgleda da preive sledeih pet godina. .no to je prevagnulo bio je njihov pozitivan stav. a drugom tasu vage! slabe rezultate terapije imalo je dvadesetdvoje pa#ijenataE niko od njih nije imao pozitivan stav. (eutim! kada su se neki od pa#ijenata sa jae izraenim pozitivnim stavom vratili kui! dolo je do preokreta u njihovim stavovima! i "videli smo da se na isti nain menjalo i njihovo stanje bolesti". -asno! njihov stav je imao znaajniju ulogu nego estina bolesti. &rednik ovog lista #itirao je 'r. Flmera ,rina iz Conda#ije (eningen3 "Karl i Ste%ani Sajmonton dobijali su izuzetne rezultate u kontroli raka spajanjem vizueliza#ije za %izioloku samoregula#iju sa tradi#ionalnom radiologijom." & svom bostonskom govoru! 'r. Sajmonton je #itirao predsednika :merikog udruenja za borbu protiv raka! -udina "endergrasa koji je 1=/=. godine rekao3 ""ostoje dokazi da emotivni stresovi utiu na opti tok bolesti. 7skreno se nadam da moemo proiriti istraivanja i obuhvatiti nesumnjivu mogunost da u ljudskom umu postoji mo sposobna da angauje snage koje mogu da proire ili ugue razvoj bolesti." 'r. Sajmonton je sada direktor $entra za savetovanje i istraivanja raka u Cort ?ortu! gde zajedno sa svojom saradni#om! Ste%ani (etjuz-Sajmonton obuava pa#ijente da mentalno uestvuju u sopstvenom leenju. "?idite! poao sam od ideje da od mentalnog stava pa#ijenta zavisi kako e primiti terapiju i kako e se razvijati tok njegove bolesti. 7straujui ovo pronaao sam da su mi osnovni pojmovi Kontrole uma - bio%idbeka i medita#ije - dali sredstvo koje koristim da obuim pa#ijenta kako da zapone uzajamni uti#aj i postane svestan uesnik sopstvenog pro#esa ozdravljenja. Lekao bih da je to najmonije pojedinano sredstvo koje na emo#ionalnom planu mogu ponuditi pa#ijentu." -edan od prvih koraka koji 'r. Sajmonton preduzima u obu#i svojih pa#ijenata je otklanjanje straha. Kada pone ova obuka "shvatamo da je rak normalan pro#es koji se odvija u svima nama! da kan#erogene elije sve vreme razvijaju malignu degenera#iju. .rganizam ih prepoznaje i unitava onako kako to radi s bilo kojom stranom materijom ... ije stvar samo u tome da se ovek oslobodi svih elija raka! jer ih mi stalno stvaramoE potrebno je omoguiti telu da uvek iznova pobeuje! da upravlja sopstvenim pro#esima." 7zlaganje 'r. Sajmontona bilo je propraeno sledeim reima gospoe Sajmonton3

8@

85nogi ljudi... zamiljaju eliju raka kao neto vrlo runo( zlo( podmuklo( to se moe svuda uunjati i to je vrlo monoE kada se ona jednom pokrene( organizam vie nita ne moe da uini. 7 stvarnosti( elija raka je normalna elija koja je poludela... "o je vrlo glupa elija / ona se tako brzo razmnoava da e esto prekinuti sopstveno snabdevanje krvlju i tako se umoriti gla%u. Ona je slabana. 5oete je zasei( zraiti ili izloiti #emoterapiji( i ako se uopte razboli( ne moe povratiti zdravlje. "a elija umire.. -ada to uporedite sa zdravom elijom. .oznato je da( ako je tkivo zdravo( moete posei prst i dovoljno je da samo previjete ranu( pa da ona sama za$eli. 5i znamo da normalna tkiva mogu sama da se obnove... ona ne prodiru sopstvene zali#e krvi. *pak( pogledajmo nau mentalnu sliku o tome. 5oete videti koliko moi pridajemo toj bolesti usled svoji# stra#ova kao i s koliko imaginativnosti doivljavamo te stra#ove.8 & vezi sa tehnikama relaksa#ije i vizueliza#ije koje upotrebljavaju zajedno sa terapijom zraenja! gospoa Sajmonton je rekla3 8"e#nika stvaranja mentalni# slika verovatno je jedinstveno sredstvo nepro$enjive vrednosti koje imamo. "ri su osnovne stvari koje traimo od pa$ijenata. "raimo da vizueliziraju svoju bolest( da vizueliziraju svoju terapiju i da vizueliziraju imunoloki me#anizam svog organizma. -utina nai# razgovora na grupnim vebama! jeste jasna predstava onoga to elimo da postignemo / pre nego to poverujemo da e se to ostvariti. *zgleda da je vano to tako sagledati. )edna od glavni# stvari o kojima govorimo jeste medita$ija. 6oliko esto meditirateF Jta radite u medita$ijiF8

88

JEDANAESTO POGLAVLJE

INTIMNA VEBA ZA ZALJUBLJENE

.braajui se jednoj grupi Kontrole uma gospoa Sajmonton je govorila o tome kako mnogi stresovi u ivotu mogu dovesti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na pravi nain. "'obar brak je vrlo neuobiajena pojava kod naih pa#ijenata"! rekla je. "& sluaju da pa#ijent oboleo od raka ima uspenu branu vezu! ona je jedan od najboljih saveznika sa kojim saraujemo i za njih jedan od najvanijih razloga da ostanu u ivotu." 2ta ini uspean brak* -a ne posedujem sve odgovore. (oj brak sa "aulom je izuzetno dobar - bogat je i zanimljiv ve tridesetest godina! mada mi nije sasvim jasno zbog ega. (oda ba to to mi nije sasvim jasno jeste deo onoga to ga ini dobrim. .vo vam kaem zato da biste razumeli da ja nemam neposredno iskustvo sa neuspenim brakom i da stoga nisam strunjak za spaavanje braka - ili za odgovor treba li ga spaavati kada je u velikim nevoljama. (eutim! znam nekoliko naina kako da se brak obogati i popravi u situa#iji kada to ele oboje! i mu i ena. (oda oekujete da prvo govorim o seksu! jer mnogi veruju da je to osnova za dobar brak. -a na to gledam vie kao na rezultat dobrog braka i o tome emo raspravljati kasnije. ?erujem da je najbolja osnova za brak bliskost! ali ne ona koja podrazumeva zatvaranje u sopstvenu privatnost! ve bliskost koja proizilazi iz dubokog razumevanja i prihvatanja. "redloiu vam neto prilino neobino! ali prethodno vam moram dati malo objanjenje. ,ovorili smo o poletnom oseanju koje se javlja pri zavravanju kursa Kontrole uma. 7stovremeno se deava jo neto! ali to se dublje osea. "olazni#i kursa! neposredno posle njegovog zavretka! oseaju da su meusobno u bliskom! skoro ljubavlju proetom dodiru jedni s drugima. 'oli su kao stran#i iji se putevi inae moda nikada ne bi ukrstili i ubrzo e otii da ive svaki svoj ivot. 7pak! ovaj oseaj meusobne povezanosti lako e se probuditi ukoliko se ponovo sretnu. Lasprostranjeno je verovanje da ovo proistie iz injeni#e da su zajedno proli kroz intenzivno iskustvo koje se doivljava jednom u ivotu. ?ojni#i se esto ovako oseaju poto zajedniki proive teke situa#ije u ratu. +ako bi se oseala i bilo koja grupa nepoznatih ljudi koji bi proveli zajedno #elo popodne zaglavljeni u li%tu. .vo je samo deo objanjenja i to onaj manji. +o je deo koga se najee dotiu! jer je lako shvatljiv. -o neto se deava i to u pokuati da objasnim. +okom duboke i produene medita#ije dolazi do stvaranja odreenih veza - umovi su osetljivo prijemivi i u blagom su dodiru jedni s drugima na nain koji je inae blizak samo onima koji su

8/

proiveli #eo ivot skupa. ?eina trenutnih bliskosti je povrna i lana i ostavlja nam oseaj male nelagodnosti. .ne vrlo kratko traju. +o nije sluaj sa ovim iskustvomE ono je na trajnom psihikom nivou. :ko ste sreli nekoga ko je zavrio kurs Kontrole uma i nita vam o tome nije rekao nemojte se iznenaditi! jer to je pre jedan tanani nego sveproimajui oseaj. :ko to spomenete! ta osoba e verovatno rei3 ".! da. Svi smo to osetili. 4ilo je divno." +o je uzgredna pojava u obu#i Kontrole uma. ;Kurs nije radi toga stvoren.< (eutim! ;ovaj neobian predlog koji sam spomenuo< mogue je upotrebiti to to ste oboje! kao brani partneri! nauili u vezi sa Kontrolom uma! da biste namerno stvorili vrlo prijatnu bliskost koja se inae dostie samo kroz godine zajednikog ivljenja. 7shod e biti jai i dublji od onoga koji nai polazni#i doive tokom asova. Fvo ta treba raditi3 1. 7zaberite mesto gde ste oboje najsreniji! najoputeniji. +o moe biti mesto na kom ste zajedno bili na odmoru! bilo koje mesto za koje vas veu izuzetno lepe zajednike uspomene. +o ak moe biti i mesto koje ni jedno od vas nije videlo moete ga zajedno stvoriti. emojte! pak! izabrati mesto na kome je bilo samo jedno od vas. +o e naruiti simetriju doivljaja i umanjiti oseaj zajednikog sudelovanja. D. Sedite udobno! jedno pokraj drugog! okrenuti li#em u li#e. .pustite se i pustite da vam se oi zatvore. @. -edno od vas neka kae drugome ovako neto3 ""olagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja osetie kako sve dublje zaranja u prijatan meditativni nivo uma. 'eset - devet - osea kako ide dublje - osam - sedam - est - dublje i dublje - pet - etiri - jo dublje - tri - dva - jedan. Sada si oputen;a<! na dubokom! prijatnom nivou uma. -a u ti se tu pridruiti uz tvoju pomo." 8. .no drugo e rei3 "Gagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja biemo sve blii na dubokom nivou uma. 'eset - devet - osea kako sa mnom ide dublje - osam - sedam - est - dublje i dublje zajedno - pet - etiri - jo dublje i blie - tri - dva - jedan. Sada smo oboje oputeni na prijatnom nivou uma. )ajdemo jo dublje zajedno." /. "rva osoba e rei3 "& redu! hajdemo vrlo duboko zajedno. 'oivimo zajedno nae mesto oputanja. 2to ga vie doivljavamo! dublje emo ii. "ogledaj nebo ..." H. "'a ... vedro je! sa nekoliko oblaia koji lebde." Svako od vas e polako! spontano opisati prizor koji zajedno doivljavate - temperaturu! boje! zvuke! sve prijatne detalje. J. Kada ste oboje na dubokom nivou ;ovde nema potrebe za urbom< i dok u potpunosti doivljavate mesto vae relaksa#ije! jedno od vas e rei drugome3 " ajvie u ivotu elim da te uinim srenom ;srenim< i tek onda elim da i sam budem srean ;srena<. 9. 'rugo e rei3 "7 ja najvie elim da tebe uinim srenim ;srenoga<! i samo tada elim da i ja budem srena ;srean<.

8H

=. 'ozvolite da protekne izvesno vreme - koliko god elite - u bezglasnom uzajamnom oputanjuE a zatim se vratite na 4eta nivo. .vaj period bezglasne! uzajamno prisne veze neki mogu jo dublje doiveti ako jedno drugom gledaju u oi. Sasvim je mogue da onaj ko ima iskustva u meditiranju ostane na :l%i ili +eti! otvorenih oiju. :ko se pri tom ne oseate ugodno! nemojte se prisiljavati. .vo je mnogo snaniji doivljaj nego to moete zamisliti samo itajui o tome. "rvi put kada to pokuate uveriete se! a s varija#ijama koje moete uvesti! on moe postati stalni deo vaeg zajednikog ivota. ekoliko rei upozorenja3 lepota ovog iskustva bie potpuno izgubljena ako se ono zloupotrebi. :ko jedno od dvoje uesnika ne razume njegovu svrhu i s njom se u potpunosti ne slae! ishod koji proistekne iz bliskog uzajamnog optenja moe u najmanju ruku biti neprijatno iskustvo. .vo preporuujem samo mukar#u i eni koji tragaju za dubljom! bogatijom i postojanijom predanou jedno drugom. Svako od nas ima auru koju neki vide kao jedva vidljivo energetsko polje koje okruuje telo. (oemo se uvebati da vidimo tu auru. & stvari! kao jo jedan uzgredni proizvod uvebavanja Kontrole uma! mnogi od polaznika koji su zavrili na kurs izvetavaju nas da vide sopstvenu kao i aure drugih ljudi. .ne se meusobno razlikuju kao otis#i prstiju. Kada su ljudi %iziki blizu! njihova energetska polja se poklapaju. jihov oblik! boja! intenzitet! njihove vibra#ije! doivljavaju promenu. .vo se deava u prepunim autobusima i pozoritima! kao i u posteljama za dvoje. 2to je dui kontakt! to su trajnije promene u aurama. Kada su mu i ena u pitanju! ove promene su poeljne! jer njihove aure postaju komplementarne. 'ue %iziko razdvajanje okrenue pro#es u suprotnom smeru! a izlino je rei da to nije dobro za brani sklad. Cizika bliskost je najvanija. -a preporuujem postelje za dvoje. Sada o seksu3 seks nije jedinstven doivljaj. 6itav je spektar mogunosti. e govorim o tehnikama ili poloajimaE mislim na doivljaje - kvalitet doivljaja razliitih dubina i intenziteta. 2iroki je niz mogunosti izmeu jednog doivljaja uitka i trajne radosti. 7suvie veliki broj parova ita seksualne prirunike tipa "kako se to radi"! i sa izvesnom tehnikom per%ek#ijom zamiljaju da vode dobar seksualni ivot. Lazmotriti svaki korak! tako da svaki korak logino vodi u sledei! ini da ono to bi moglo biti duboko iskustvo ostaje na povrnom! svesnom 4eta nivou. ?anije je biti ponesen doivljavanjem u potpuno oputenom stanju uma na meditativnom nivou. "ostavi psihiki osetljivi! moete neogranieno obogatiti i poboljati brak. 6ak i bez vebanja! dugi i sreni brakovi mogu doneti duboko umno razumevanje meu partnerima! ali emu ekanje*

8J

DVANAESTO POGLAVLJE

I VI MOETE DA KORISTITE ESP12

'a li 76. postoji* 'anas se svi obaveteni ljudi slau s tim da ona postoji. 'okazano je do poslednjeg de#imala statistike verovatnoe da do in%orma#ija dolazimo i na drugi nain! a ne samo putem pet ula. +o moe biti in%orma#ija iz prolosti! sadanjosti ili budunosti. (oe biti nedaleko ili veoma udaljena. i vreme ni prostor! a ni Caradejevi kavezi nisu prepreka bilo kojoj "izvanulnoj" sposobnosti koja %unk#ionie prilikom 76.. 76. znai vanulno opaanje. (eni se ne dopada ova terminologija. "7zvanulna" znai izvan! odvojeno od naeg ulnog aparata. .vo kao da porie postojanje drugog ulnog aparata sem pet ula! iako je oigledno da on postoji! jer mi zaista dobijamo in%orma#ije i bez njihove upotrebe. & stvari! 76. nema nieg vanulnog. Le "opaanje" odlino odgovara eksperimentima koje je izvodio -.4. Lajn na 'juk &niverzitetu gde su uesni#i pogaali redosled izvlaenja posebnih karata toliko tano da su skoro iskljuili zakon verovatnoe. (eutim! u Kontroli uma nije u pitanju jednostavno opaanje. (i zapravo projektujemo nau svesnost tamo gde je eljena in%orma#ija. .paanje je suvie pasivna re za ono to inimo. 5ato mi u Kontroli uma koristimo izraz "'elotvorna 6ulna "rojek#ija" ;F%%e#tive SensorO "roje#tion<. 7ni#ijali su isti u originalu i to je pogodno jer mi tu izraavamo sve to 76. podrazumeva! i mnogo vie. 'a bi doiveli '6"! polazni#i Kontrole uma ne prolaze kroz vebe pogaanja karata. .vo ima za #ilj da utvrdi da li su ljudi obdareni izuzetnom jasnovidom senzitivnou. (i ve znamo da jesu i zato sebi postavljamo sloeniji zadatak - da ih uvebamo da i u realnom ivotu koriste tu osobinu svoje psihe na nain tako uzbudljiv da doive neku vrstu duhovnog "vrhun#a" takvom neobinom silinom da im ivot vie nikad nije potpuno isti kao to je bio. .vo dolazi na kraju! otprilike nakon etrdeset asova instruk#ija i vebi. Lutinski i pouzdano obuavamo ljude da jasnovido %unk#ioniuE to smo uradili sa preko pola miliona1@ diplomiranih polaznika. Kada budete ovladali svim! do sada u ovoj knjizi navedenim tehnikama! biete ve daleko na putu korienja '6". 4iete u stanju da ostanete potpuno svesni i na dubokim nivoima uma i moi ete da vizuelizirate stvari i dogaaje gotovo isto tako jasno kao sa vaih pet ula. +o su dvoja vrata u svet jasnovidosti.

1D Cnaenje skraeni$e ES& / ,0tra -ensor1 .er$eption u prevodu4 I'O / izvanulno opaanje!( u -ilva metodu je promenjeno u ES& / ,2e$tive -ensor1 .roje$tion u prevodu4 ('& / delotvorna ulna projek$ija!. prim. prev.! 1@ Vidi napomenu br. 1.

89

a asovima Kontrole uma polazni#i su ve pred kraj drugog dana nadomak mogunosti jasnovidog delovanja! to postiu ve treeg dana - projektuju svoju svesnost van svog tela. "oinju sa jednostavnom vebom vizuelne imagina#ije. & vrlo dubokoj medita#iji projektuju se ispred sopstvenih kua tako to zamiljaju da su tamo. "aljivo pamte sve to vide pre nego to uu na ulazna vrata i nau se u dnevnoj sobi li#em okrenuti prema junom zidu. .vu sobu vide nou sa upaljenim svetlima! zatim danju dok kroz prozor ulazi suneva svetlost i prouavaju svaki detalj koji mogu zapamtiti. +ada dodiruju juni zid i ulaze u njega. .vo vam moe zvuati udno! ali je savreno prirodno za one koji su proli intenzivne vebe vizueliziranja. & unutranjosti zida oni su na mestu gde nikada ranije nisu bili! stoga "ispituju" svoju novu sredinu zapaajui svetlost! mirise! temperaturu i ku#kajui po unutranjosti zida! ispituju vrstinu materijala. Kada se opet nau izvan zida! li#em prema njemu! menjaju mu boju u #rno! #rveno! zeleno! plavo i ljubiasto! a onda mu opet vraaju prvobitnu boju. 5atim podignu stoli#u - besteinsku u ovoj dimenziji - i prouavaju je okrenutu prema zidu dok mu ponovo menjaju boje. .vo rade i sa lubeni#om! limunom! narandom! tri banane! tri argarepe i glavi#om zelene salate. 5avretkom ove vebe uinjen je prvi vaan korak kojim se logiki um stavlja na zadnje sedite! a imaginativni na prednje gde je upravljaki mehanizam. & ovoj vrsti vebanja koje sada opisujem! logiki um kae polazni#ima3 " e! nemoj mi rei da si u unutranjosti zida ili na nekom drugom udnom mestu. +i zna da to ne moe bitiE ti sedi ovde." :li! imaginativni um! sada ojaan nizovima vebi vizueliziranja! u stanju je da ovo ignorie. &koliko jaa imagina#ija! jaaju i nae jasnovide moi. 7maginativni um je taj koji ih podrava. +okom sledeih vebi polazni#i se mentalno projektuju u metalne kupe ili #ilindre - od nerajueg elika! bakra! mesinga i olova - gde! kao to su inili i u unutranjosti zida! ispituju svetlost! miris! boju! temperaturu i vrstinu i sve to dovoljno brzo da bi se odstranila logika. "robijajui se putem od jednostavne ka sloenije ureenoj grai! svoje poetno projektovanje u ivu materiju obavljaju na drvetu voke. .ni ga ispituju tokom sve etiri sezone kroz sled boja na svojim mentalnim ekranima! zatim se projektuju u listove i u plod. : sada gigantski skok napred3 projektovanje u kunog ljubim#a. "olazni#i su do sada bili toliko uspeni da pitanje3 "(ogu li ja stvarno ovo da uinim*"! retko kome padne na pamet. .ni smelo ispituju ljubim#a prvo spolja! menjajui na svojim mentalnim ekranima boje! zatim podjednako pouzdano ulaze mentalno u lobanju i ivi mozak. "osle nekoliko minuta prouavanja unutar njegove glave! oni ponovo izlaze da ga pregledaju sa spoljanje strane! usredsreujui se ovog puta na grudi. &nutar grudi pregledaju grudni ko! kimu! sr#e! plua! jetruE zatim su ponovo napolju! sada naoruani odreenim repernim takama za ono to e verovatno biti

8=

najudniji dan u njihovom ivotu! etvrti dan! kada e raditi sa ljudima. (eutim! prethodno se moraju izvriti pripreme. a izuzetno dubokom nivou meditiranja! ponekad duboko u +eti! polazni#i Kontrole uma - u svojoj sada dobro izvebanoj imagina#iji - konstruiu laboratorije razliitih veliina! oblika i boja! u kojima se udobno oseaju. .premie ih stolom i stoli#om po sopstvenom dizajnu! satom! kalendarom koji sadri sve datume ;prole! sadanje i budue< kao i ormaniima za odlaganje registratora sa dokumenta#ijom. 5a sada nita neobino. 'a bi se razumeo sledei korak! neophodno je ponovo istai koliko je na jasnovidi ulni aparat udaljen od jezika i logike! a koliko je blizak predstavama i simbolima. .vo istiem zbog toga to je sledei korak opremanje laboratorije "instrumentima" za jasnovido ispravljanje nepravilnosti otkrivenih kod ljudi koji e biti pregledani sledeeg dana. ?eina ovih instrumenata nije ni nalik onome to ste viali u bilo kojoj laboratoriji. .ni su krajnje instrumentalni simboli! ili da kaemo simboliki instrumenti. 5amislite %ino sito za %iltriranje neistoe iz krviE %inu etku za uklanjanje belog praha ;kal#ijuma< koji se jasnovido moe videti u sluajevima artritisaE losione za brzo izleenjeE kupke za ispiranje krivi#eE muziki stub sa spe#ijalnom muzikom za smirenje unesreenih i oaloenih. Svaki polaznik stvara sopstveni instrumentarijE ne postoje dva potpuno ista kompleta alatki. .ni stiu s mesta gde je sve mogue! iz dubokih nivoa uma! a mnogi koji su zavrili kurs dolaze do saznanja da ono to pomou njega urade ostavlja posledi#e u onome to zovemo objektivnim svetom. 'ok polaznik radi pomou ovih alatki moe mu zatrebati neki mudri savetnik da mu pomogne u trenu#ima kada je neodluan - unutranji "tihi glasi". "remda! za polaznike Kontrole uma! to nije "glasi" ve snaan glas! i to ne jedan nego dva. & svoju laboratoriju polaznik uvodi dva savetnika! mukar#a i enu. "re ove meditativne vebe kae mu se da e to raditi! i ako je kao veina ostalih polaznika! imae prilino vrstu ideju o tome koga eli za savetnike. Letko mu se ta elja ostvariE ali skoro nikada nije razoaran. -edan polaznik se nadao da e sresti :lberta :jntajna! a umesto njega je zatekao omalenog oveka naminkanog kao klovn! sa roze ping-pong lopti#om umesto nosa i kapom s kiankom. 7spostavilo se da je ovaj oveuljak vrlo pouzdan izvor praktinih saveta. 'rugi polaznik! Sem (eril! koji je u ju +ajmsu ;D. maja 1=J/. godine< napisao lanak o Kontroli uma! dozvao je za savetnike dve stvarne linosti! iako je njihovo ponaanje odudaralo od onoga to su bili u ivotu. & njegovoj laboratoriji! podmorni#i " autilus"! pisao je (eril! "omanji ovek u kratkim pantalonama i svilenoj koulji pojavio se iz dekompresione komore. 4io je mrav! proelav i uglaen. .i kao kod srne bile su duboko usaene. (oj savetnik je bio ?ilijem 2ekspir. Lekao sam mu >5dravo>! ali on nije odgovarao. 4estelesni glas objavio je da pristajemo uz obalu i ?ili i ja smo iskoili kroz otvor na palubi na naputenu plau.

/0

a plai smo sreli mog drugog savetnika! So%iju Goren. &pravo je izala iz vode i pamuna maji#a je las#ivno prianjala uz njene prelepe obline. a poetku i ona kao da me nije primeivala! ali je bila presrena da upozna 2ekspira. jih dvoje su se rukovali! razmenili pozdrave! a zatim se ba#ili na pesak i poeli da se uvijaju! trzaju! stenju! #vile..." Sledeeg dana! kada je dolo vreme za ozbiljan rad na odreenim sluajevima! usmeriva gospodina (erila dao mu je ime ezdestdvogodinje ene sa Cloride. Savetni#i! koji su bili vie zainteresovani jedno za drugo nego za enu! ispitali su je kroz igru i otili da se bave vanijim stvarima. 'a li su savetni#i otili a da nisu dali savet* e3 enin stomak je nestao. " a njegovom mestu"! pisao je (eril! "bilo je roze neonsko #revo koje je ljutito bljeskalo." .d svog usmerivaa je saznao da se ena nalazi u bolni#i zbog ozbiljnog zapaljenja #reva. 5a polaznike koji su zavrili kurs Kontrole uma savetni#i mogu biti vrlo realni. 2ta su oni* (i nismo sigurni - moda neki odblesak arhetipske imagina#ije! moda otelotvorenje unutranjeg glasa! a moda i neto vie. .no to sigurno znamo jeste da! kada sretnemo savetnike i nauimo da s njima saraujemo! to je savez od nepro#enjive vrednosti i dostojan potovanja. ?ie od etiri veka pre )rista! grki %ilozo% Sokrat imao je savetnika koji mu je! za razliku od ovih iz Kontrole uma! davao upozorenja umesto saveta. "rema "latonu! Sokrat je rekao3 ".d detinjstva me poseuje neko poluboansko bie iji me glas povremeno odgovara od nekih poduhvata! ali me nikada ne upuuje ta da radim." 'rugi pisa#! Kseno%on! navodi Sokrata da kae3 "'o sada glas nije nikada pogreio." Kao to ete uskoro videti! diplomirani polaznik Kontrole uma! koji se sa puno pouzdanja savetuje sa svojim savetni#ima u svojoj mentalnoj laboratoriji! postaje osoba ogromne moi koja e posluiti njemu i drugima. a ovom stepenu obuke Kontrole uma ovo se razume! ali jo nije doivljeno. Sledeeg dana vazduh skoro treperi od iekivanja. +o oseaju ak i oni diplomirani polazni#i koji su ponovo doli na kurs da osvee znanje. 'o sada! sve to je polaznik iskusio bilo je poznato samo njemu! u intimi njegove svesti. Sada nailazi trenutak da se to prikae pred svima. 've su mentalne vebe koje prethode i obe su mentalno ispitivanje tela prijatelja! slino onome to se ranije radilo s kunim ljubim#ima! ali ovoga puta sa vie %unk#ionalnih detalja. Kada se ovo zavri! polazni#i se odvajaju u parove. -edan iz svakog para se naziva "usmeriva"! a drugi "jasnovida#". "&smeriva" je izvedeno iz termina "psihousmeravanje"! kovani#e koju sam napravio da bih opisao sve to radimo u Kontroli umaE to jednostavno znai usmeravanje uma. &smeriva na karti#i ispisuje ime osobe koju poznaje! njenu starost! prebivalite i opis nekih vanijih %izikih tegoba. -asnovida#! ponekad uz pomo svog usmerivaa! odlazi na svoj nivo! moda prvi i poslednji put nesiguran u ono to e uraditi.

/1

Kada da znak da je spreman - na svom nivou u svojoj laboratoriji okruen svojim savetni#ima - psihousmeriva mu govori ime! starost! pol i mesto boravka osobe ije je ime na karti#i. 5adatak jasnovi#a je da ustanovi ta nije u redu sa ovom osobom koju nikada nije sreo niti je za nju uo do ovog trenutka. .n pregleda telo ove osobe! spolja i iznutra! postupno! kako je ve za to izvebao svoju imagina#iju! savetujui se sa savetni#ima kad je to neophodno! moda i "razgovarajui" sa samom osobom. &smeriva trai od jasnovi#a da stalno govori ta vidi tokom pregleda - "nastavi da govori ak i ako osea da nagaa". -edna tipina veba bi ovako izgledala ;ovo to sledi zasnovano je na stvarnom sluaju<3 &smeriva3 "7me osobe koju imam na spisku je 'on Samers - ima etrdeset osam godina i ivi u Flkhartu! 7ndijana. 'on Samers iz Flkharta! 7ndijana! sada je na tvom mentalnom ekranu. "rimeti ga! oseti ga! vizueliziraj ga! zamisli ga! stvori ga! znaj da je tu! uzmi za sigurno da je tu. Snimi! ispitaj telo svojom inteligen#ijom od mesta gde zna da je glava pa sve do nogu! gore dole! gore dole! jednom u sekundi. 'ok ovako ispituje telo! dozvoli svojoj imagina#iji da izdvoji tri podruja koja je najvie privlae! odravaj ritam ispitivanja jednom u sekundi i navedi mi podruja privlanosti onako kako ti se pojavljuju. 7mae utisak kao da izmilja! zato mi re#i sve to ti padne na pamet." -asnovida#3 "'esno rame mu je neto nie od levog! malo istureno ... sve ostalo izgleda da je u redu! izuzev moda levog zgloba... pogledajmo unutranjost grudnog koa... svuda je toplo... malo je hladnije na desnoj strani ... hladnije i tamnije... nema desnog plunog krila. ?ratimo se onom zglobu ... izgleda u redu! ima samo jednu malu #ik-#ak liniju... boli ga kada je vlano vreme... mora da ga je nekada lomio ... mislim da bi to bilo sve... ekaj! moj enski savetnik mi ga okree i pokazuje na mesto iza uiju ... da! tamo su uasno duboki oilj#i... imao je vrlo duboku opera#iju izrasline... & redu! to je sveB" &smeriva3 "?rlo dobro. jemu nedostaje desno pluno krilo i ima duboki oiljak ispod jednog uva. emam nikakvih in%orma#ija o zglobu. : sada ispitaj oseaj koja si imao kada si mi govorio o plunom krilu i o oiljku iza uva. 7spitaj svoj oseaj i koristi ga kao repernu taku kada bude radio sledei sluaj." "osle malog predaha! jasnovida# se vratio u 4etu! sa osmehom. "&hB 4ilo je ludoB" 'a! to je ludo. aruava sve ono to smo iskusili u ovom normalnom svetu. 7pak! nema nieg neobinog u ovom prizoru koji sam vam upravo opisao. eki poneto propuste u svom prvom sluaju! neki sve propuste u prvom! drugom pa ak i u treem sluajuE ali kako se dan blii kraju! skoro svi sakupe toliko direktnih pogodaka da su svesni da to vie nije samo "koin#iden#ija" - tu se dogaa neto vrlo stvarno. Suvie esto se smatra da je imagina#ija neodgovorni kreator besmisli#a. .na to esto i jeste. :li umetnika dela su proizvod uvebane imagina#ijeE jasnovidi

/D

rezultati su takoe proizvod posebno uvebane imagina#ije. Kada polaznik Kontrole uma prvi put %unk#ionie kao jasnovida#! osea da "samo zamilja" ono to vidi. 5ato mu usmeriva kae "nastavi da govori! ak i ako osea da samo nagaa." :ko bi prestao da govori! njegov logiki um bi mogao da ga navede da pone da rezonuje guei njegove jasnovide moi kao to to ini u svakodnevnom ivotu. "osle svog prvog pravog pogotka polaznik Kontrole uma je svestan da nije u pitanju "samo imagina#ija". .n zamilja i ui da veruje onome to mu prvo doe na um. +o njegov dar jasnovidosti dolazi do izraaja. +o to se dogaa potpuno je u okvirima prirodnih zakona. a um nije ogranien samo na nau glavu! on izlazi napolje. 'a bi njegov izlazak zaista bio delotvoran! mora biti motivisan eljom! snabdeven verom kao pogonskim gorivom i podstaknut oekivanjem. & svom prvom sluaju! prosean polaznik ne oekuje nita posebno. :ko je uopte in%ormisan i otvorenog duha! dobro zna da postoji neto poput '6"! ali itava njegova ivotna praksa mu je "dokazala" da je '6" sposobnost koju poseduje neko drugi! a ne on. Kada naui da to nije tako! kada postigne svoj prvi pogodak! raste njegovo oekivanje i tada je na pravom putu. ekoliko asova kasnije! kada uspeno rei osam do devet sluajeva! postae diploma# Kontrole uma. "6esto sam primeivao da polazni#i ispravno dijagnosti#iraju bolesti..." pisao je u svom lanku 4il Star! urednik asopisa "(idnight"3 "6asovi Kontrole uma (.,& da poboljaju vae mentalne moi" ;1=. novembar 1=J@. godine<. .pisao je sluaj koji je izneo na jednom od asova i za koji je smatrao da e biti teko dijagnosti#iran! jer ni on ni bilo ko drugi na tom asu nije znao koje je oboljenje u pitanju. eto ranije istog dana! izvesni gospodin +omas! diplomirani polaznik Kontrole uma! posetio je svog sina u bolni#i. & sobi je bio jo jedan pa#ijent. +omas nije znao o njemu nita osim njegovog imena. Fvo ta je jasnovida# pronaao3 "'esna noga je bila na neki nain paralizovana! ruke i ramena su bili kruti! a neki prljenovi su srasli usled bolesti. "ored toga! ovek je imao bolesno grlo i upalu #reva. 4io je visok 1HJ #m! a imao je @= kg." Kada je ponovo bio u bolni#i! gospodin +omas je saznao da je pa#ijent u detinjstvu bolovao od deje paralize. "ao je iz koli#a i slomio desni kuk! i sve to su polazni#i Kontrole uma rekli bilo je tano! osim upale grla i #reva. +o su bili simptomi njegovog sina. 6esto je ono to izgleda kao promaaj! kao ovoga puta! zapravo pogodak! samo u drugu metu. "raksom! #iljanje se poboljava. Sa vie prakse! jasnovida# moe da se povee kako sa ljudima tako i sa stvarima. 'ik (a#a! peva i gluma# iz jujorka! dopunjava svoj prihod preku#avanjem rukopisa knjiga za pis#e i izdavae. -ednog dana izgubio je rukopis i sav izbezumljen pozvao je u pomo druga koji se bavio Kontrolom uma. "oslednji put je rukopis imao kod sebe kada je uao u malu #rkvenu sluaoni#u na probu komada.

/@

,rupa mladih svetenika je upravo izlazilaE oni su tu bili na maturskim vebama. Lukopis je bio u beloj koverti sa 'ikovim imenom! adresom i oznakom ")itno". 'iplomirani polaznik Kontrole uma imao je za savetnika jednu stariju nemu enu ija se svrha svodila na da i ne! klimanje glavom i na govor znakovima. (uki savetnik bio je ispomo kao prevodila# a povremeno bi uba#io i neki svoj savet. 'iplomirani polaznik je vizuelizirao rukopis onako kako ga je 'ik opisao. ?ideo ga je usred gomile papira na velikom pretrpanom stolu. "'a li je rukopis tu na sigurnom*" - upitao je svog enskog savetnika. Klimnula je glavom - "'a." "'a li ga je uzeo neko od novih svetenika*" - " e." "'a li je sto u #rkvi*" - " e." "'a li e ga uskoro vratiti*" - "'a." "Kod koga je*" &perila je prst na njega. "Kod mene je*" - upitao je. " e." Savetnik mukara# je pritrao u pomo. ")oe da kae da je kod nekog ko je priblino tvojih godina. .n je zamolio jednu mladu enu da odnese njegove spise natrag u njegovu kan#elariju jer je krenuo na proslavu sa svojim studentima. Lukopis je na njegovom stolu. e brini! im ga vidi! poslae ga 'iku." 'va dana kasnije dekan svetenike kole tele%onirao je 'iku. .bjasnio mu je da je po zavretku diplomskog ispita uzeo gomilu papira u kojoj je bio i taj rukopis i zamolio sekretari#u da ih odnese na njegov radni sto! jer je krenuo na pie sa studentima koji su upravo diplomirali. (nogi smatraju da ono to mi radimo jeste samo prenos misli. ;SamoB Kako su neki ljudi upueniB< Sluaj koji sam ranije naveo kao primer - sluaj oveka kome nedostaje pluno krilo - stvaran je. Setiete se da se desio jedan oigledan promaaj! slomljeni zglob. &smeriva je mogao da potvrdi ;jer je prethodno sve zapisao<3 opera#ija izrasline i nedostatak plunog krila. :li! sve to je mogao da kae o slomljenom zglobu bilo je3 " emam nikakvih in%orma#ija o tome." .soba iji je sluaj obraen! kasnije je potvrdila da je u stvari pre mnogo godina slomila zglob i da joj on stvara neugodnosti pri vlanom vremenu. "renos misli* +o nije ba ono to normalno podrazumevamo pod tim terminomE ta misao nije bila u svesti usmerivaa! jer nije nita znao o slomljenom zglobu. +akoe nije verovatno da je tog trenutka bila u svesti "sluaja". :li! vi ete moda primetiti da se ipak mogla nalaziti u njegovoj svesti. 'a! moda jeste. 'rugi sluaj3 polaznik je radei na sluaju prijavio da ena ima oiljak od preloma na laktu. &smeriva o tome nije imao nikakve podatke! upitao je enu i dobio odgovor da nikada nije povredila lakat. ekoliko dana kasnije ona je to spomenula svojoj maj#i. 7spostavilo se da je u treoj godini slomila lakatB 'a li je ovo prenos misli*

/8

-asnovida energija koju ljudi zrae najjaa je kada je njihov opstanak doveden u pitanje. 5ato se mnogo sluajeva spontanog '6" deava prilikom nesrea i iznenadne smrti. +o je razlog zbog kog je naa zavrna veba rad na sluajevima teko obolelih ljudi. 'iplomirani polaznik koji savesno obavlja svoj zadatak naui da hvata sve slabije jasnovide signale dok jednog dana ne postane sposoban da se kao jasnovida# povee sa svakim na koga pomisli! bez obzira da li je ta osoba u nevolji ili ne. ?ebom postajemo sve osetljiviji. "rilikom svojih ranih eksperimenata primetio sam da de#a mnogo spremnije pokazuju jasnovide sposobnosti od odraslih. .na su manje ograniena gleditem 4ete o tome ta je mogue! a njihov oseaj za stvarnost se nije razvio do one mere kada e govoriti samo ono to izgleda logino. 6im su se razvile osnove Kontrole uma stvoren je eksperiment za razradu strukture asova rada na sluajevima koje sam opisao. Kao to ete primetiti! moja ranija tehnika je bila prilino razliita od ove dananje. 'va deteta! 'imi i +imi! bila su obuena u osnovama Kontrole uma. Lazdvojio sam ih! smestivi ih u zasebne sobe! svakog sa "eksperimentatorom"! nekom vrstom prethodnika dananjeg usmerivaa. .d jednog deteta! 'imija! traeno je da ode na svoj nivo i da svojom imagina#ijom stvori neto! bilo ta. & meuvremenu! u drugoj sobi! +imi je uao u svoj nivo i od njega je traeno da pronae ta 'imi smera. 'imi je rekao svom "eksperimentatoru"3 ""ravim mali kamion. 5elen je! sa #rvenim tokovima." +imijev eksperimentator je upitao3 "2ta 'imi sada radi*" ".h! on pravi mali kamion igraku." "'obro! opii ga." ".h! kamion je zelene boje sa #rvenim tokovima." .vo je obrada sluaja na mnogo suptilnijem nivou nego to je onaj koji sprovodimo sa odraslima na naim asovima. "4iti poput male de#e zahteva mnogo vebe."

//

TRINAESTO POGLAVLJE

FORMIRAJTE SVOJU GRUPU ZA VEBANJE

Ieleo bih da se! itajui ovu knjigu! to vie pribliite razvijanju svojih mentalnih sposobnosti kao to to mi postiemo na asovima Kontrole uma. +o e zahtevati istrajne! dugotrajne ali prijatne vebe. Sve vebe koje sam vam do sada pokazao moete raditi sami. 5a mese# ili dva! kada ovladate vebanjem! biete spremni za rad na sluajevima koje sam upravo opisao. a tom stupnju bie vam potrebna pomo drugih pod paljivo kontrolisanim uslovima. Fvo ta treba raditi3 "re nego to uopte ponete s prvom vebom iz ove knjige! %ormirajte grupu od najmanje est odgovarajuih ljudi koji e takoe uiti da primenjuju vebanja. .dravajte kontakt tokom napredovanja u uenju i kada su svi spremni - kada su svi zaista ovladali vebanjima - sastanite se i ponite s radom na sluajevima. .dvojte najmanje jedan #eo dan za prvu vebu. Svako neka donese najmanje etiri karti#e! svaku sa imenom! goditem i mestom boravka ozbiljno obolele osobe s jedne! i prirodom oboljenja s druge strane. &piite puno detalja - to e vam pomoi kada doe vreme za proveru. "onite tako to ete se mentalno projektovati u metal. eete imati metalne ko#ke i #ilindre kakve imamo na naim asovima. (oete upotrebiti sitne novie od deset i jednog #enta za srebro i bakar! prsten za zlato i mali magnet za gvoe. Svi treba paljivo da ispitate ove predmete! zatim otiite na va nivo i zamislite jedan po jedan predmet - na razdaljini od oko metar ispred sebe i iznad ravni vida. 5amislite kako se predmet poveava sve dok ne postane velik kao soba! tada uite u njega i izvedite razliite testove. &inite to isto s voem! povrem i najzad! s kunim ljubim#em. ?ebe moete smatrati uspenim kada svako prilikom ispitivanja oseti spe#i%inu razliku izmeu predmeta. ije neophodno da rezultati svakog pojedinanog testa budu jasni i pre#izni! ve da je ukupan doivljaj jednog predmeta razliit od doivljaja drugih predmeta. (oe se ispostaviti da su vai utis#i potpuno razliiti od utisaka druge osobe. +o nije bitno! vano je ono to ste vi otkriliE to postaje vaa reperna taka. -o nisam razvio nain na koji u vam! putem ovih tampanih strani#a! pomoi da prizovete savetnike. :ko ste u stanju da ovo nekako sami uradite! odlino! ali moete sasvim dobro nastaviti i bez njih! premda vae napredovanje moe biti sporije. 5a rad na sluajevima podelite se na parove onako kako mi to radimo na asovima Kontrole uma. & dvanaestom poglavlju nauiete rei koje usmeriva govori jasnovi#u dok mu predstavlja sluaj. +o su upravo one rei koje upotrebljavamo na asovima i preporuujem vam da ih i vi upotrebljavate u vaoj grupi.

/H

"omenuo sam da ovo treba da radite pod briljivo kontrolisanim uslovima. Fvo ta sam time mislio3 1. 7zaberite mirno mesto gde je malo verovatno da e vas uznemiravati ili prekidati. D. "otrebno je da budete sigurni da su svi lanovi grupe odvebali sve vebe iz knjige! pravilnim redosledom! i da su ih uspeno izveli. @. &napred se saglasite da niko sebe posebno ne istie. & poetku e verovatno neko iz grupe imati zapaeniji uspeh od ostalih. +o ne znai da je on najbolji niti na bilo koji nain iznad ostalihE on je jednostavno prvi uspeo. (oda neki nee poeti jasnovido da %unk#ioniu sve do petog ili estog sastanka! ali najsporiji se esto pokau kao najbolji jasnovi#i. 8. :ko poznajete nekog ko je zavrio kurs Kontrole uma pozovite ga da vam se pridrui. :ko je u toku! ako i dalje radi na Kontroli uma! bie od izuzetne pomoi. :ko je dopustio da mu se to znanje uspava! kratko osveenje uz pomo ove knjige ili jo neki zajedniki as Kontrole uma ;ovo moe uraditi ne plaajui trokove upisnine< vratie ga. /. Kada ste vi jasnovida#! ostavite sumnje po strani i zaronite pravo unutra. Sluajte svoju intui#iju - pogaajte - ali iznad svega ne pokuavajte da traite objanjenja za ono to ste pronali. emojte rei3 ".h! to ne moe biti" i ekati na sledei utisak. .no to vam prvo padne na pamet esto je ispravnije od onoga o emu ste mogli da razmislite. astavite da govoriteB "regledajte telo odozgo do dole i opiite ono to vidite. H. Kada ste vi usmeriva nemojte nita sugerisati. Ielite da va jasnovida# uspe! ali neete mu pomoi ako kaete3 "?rati se na grudni ko. -esi li siguran da je tu sve u redu*" emojte rei jasnovi#u da je pogreio. & poetnim %azama kada je mogu najvei broj promaaja! esto se deava da jasnovida# pre pokupi druge sluajeve nego onaj na kome radi. ,reka je relativno mala i moe se popraviti s malo prakse. .beshrabrujue rei mogu da zaustave napredovanje. -ednostavno re#ite3 " emam in%orma#ija o tome". J. 4udite strpljivi. :ko je vie od pola miliona18 ljudi poput vas uspelo! sigurno ete i vi. (oda e vam biti potrebno vie vremena ako radite sami i u nekoj neobaveznoj grupi! ali emu urba* 9. Kada svakome od vas uspeh u radu na sluajevima postane rutinska stvar! zadrite grupu na okupu! sastajte se! radite zajedno na sluajevima. 4iete sve bolji i bolji i uskoro ete biti u stanju da radite na sluajevima sami! postajui sve osetljiviji na suptilne poruke svakodnevnog ivota! a ne samo na one snanije koje dolaze od ozbiljnih oboljenja. =. emojte nikog od prisutnih uzimati kao sluaj. +reba praviti razliku izmeu takvog rada i rada na nekom ko nije prisutan. & prvom sluaju to je davanje
18

Vidi napomenu br. 1.

/J

dijagnoze to mora biti u nadlenosti registrovanih lekara i zdravstvenih radnikaE u drugom je jasnovido ispitivanje! to je u skladu sa zakonom. 10. Kada otkrijete neku nenormalnost u sluaju na kome radite! nemojte uriti da mu saoptite novosti. +o je zadatak njegovog lekara. ?ae je da razvijete vae jasnovide sposobnosti tako da njemu i ostalima moete pomoi jasnovido - i u skladu sa zakonom. -ednostavno popravite mentalno ono to ste otkrili. ?i mentalno otkrivate! pa mentalno i popravite. ?e sam vas ranije u ovom poglavlju upozorio da ne pridajete veliki znaaj tome ko prvi uspe. +u lek#iju sam izuzetno dobro nauio prilikom jednog od mojih prvih predavanja jo 1=HJ. godine. -edan od polaznika! 'im idam! bio je instruktor letenja. Sve mu je ilo dobro do poslednjeg dana kursa. Svaki sluaj na kojem je radio bio je stopostotni promaaj. iko od tridesetdvoje u grupi nije imao tako slab rezultat. (eutim! 'im je video da drugima ide dobro! sve sami pogo#i jedan za drugim. :ko oni mogu! moe i onE tako je napravio sopstveni plan za vebanje kod kue sa svojom suprugom sa kojom je zajedno bio na kursu. .na je ise#ala novinske lanke o povredama u nesrenim sluajevima! a on je svako vee! na svom nivou! pokuavao da radi na tim sluajevima - ona je davala njihova imena! godite! pol i mesto stanovanja! a on je opisivao njhove povrede. &poredo s tim! itala mu je imena sa "utih strani#a"1/ a on je pokuavao da pogodi njihova zanimanja. "osle est mese#i stopostotnih promaaja! uspeno je uradio prvi sluaj. : zatim jo jedan! pa jo jedan. .n je sada sa mnom u Garedu! odgovoran je za obuku instruktora Kontrole uma! i jedan je od najpouzdanijih jasnovida#a. & stvari! 'im sada moe da jasnovido deluje i bez odlaska na svoj nivo. +o je sada deo njegove svakodnevi#e. -edno vee! u 4eti! ili spoljanjoj svesti! 'im je pomagao razredu da prizove savetnike. ?ideo je ogromnog #rnog oveka obuenog u odeu protkanu zlatom! sa irokom narukvi#om od dragog kamenja! kako prilazi jednoj polazni#i. .na ga je odba#ila! on se pribliio drugom! a zatim nestao u njegovoj auri. Kada je veba zavrena! prva polazni#a je rekla da ima samo jednog savetnika. "ojavilo se njih dvoje! ali mukara# je bio .teloE izgledao je suvie zastraujue. 'rugi polaznik je izjavio3 "-a sam dobio .tela za savetnikaE nije odmah doao! nego se pojavio na kraju vebe." ?i ne morate da budete istrajni koliko je to bio 'im idam - to je vrlo redak sluaj - ali ako u vaem sluaju uspeh doe kasnije! to ne znai da nemate dar jasnovidosti. +o jedino znai da vam je potrebno malo vie vremena da biste postigli uspeh.

1/

Kute strani$e u tele2onskom imeniku sa imenima i adresama 2irmi prim.prev.!

/9

!ETRNAESTO POGLAVLJE

DA KONTROLOM UMA POMOGNETE DRUGIMA

.tkrivati oboljenja kod osoba koje nikada niste videli samo po sebi zadivljuje! ali se mi nikada ne zaustavljamo na tome. & tela u koja projektujemo nau svesnost takoe projektujemo i izleenje. .igledno je pri mentalnom projektovanju prisutna energija koja je usmerena namerama naeg uma. :ko promenite ove namere i umesto to skupljate in%orma#ije ponete da leite! promenie se i uinak energije. a koji nain nae namere vezujemo za ovu energiju tako da ona postie ono to elimo* Sama namera! u svojoj istoj %ormi! neto je slino volji. Kao to sam rekao u poglavlju o upravljanju navikama! sama volja je od male koristi. Kao to otkrivamo nenormalnosti vizuelizirajui ih! mi vizueliziramo stanje kakvo bismo eleli - bez nenormalnosti. +o je jasnovido izleenje. Kao to vidite! vrlo jednostavno. 5a mnoga leenja koja ete eleti da obavite nee biti neophodno da ovladate tehnikom rada na sluajevima. (oete postati uspean jasnovidi is#elitelj jednostavno koristei svoj mentalni ekran kao kod reavanja problema. & stvari! ak i kada ste u poetnim %azama medita#ije i vizueliza#ije! moete postii neke delotvorne rezultate. (noge ivotne mogunosti nalaze se u nesigurnoj ravnotei. &z jedan mali dodir vaga moe pretegnuti u vau korist. "onekad! naravno! vaga je ve pretegnula i da bi se ponovo uspostavila ravnotea! potreban je obueniji jasnovida# - to ete postati. :ko ekate da u Kontroli uma postanete delotvorni koliko vi to elite! da biste tek onda poeli sa jasnovidim leenjem! izgubiete drago#ene prilike da pruite nekome pomo. -a sam poeo s leenjem mnogo pre nego to sam razvio Kontrolu uma! i u stvari! mnogo ranije nego to sam imao utvrenu metodologiju za leenje. 7sprobavao sam metode! jedan za drugim! sa razliitim rezultatima. ?ano je da nisam ekao i da sam ostvario znaajan broj izleenja - dovoljno da postanem poznat kao is#elitelj u svom podruju du grani#e S:' sa (eksikom. (nogi su mislili da sam nadaren ili da imam neke neobine moiE ja sam jednostavno itao i vebao dok nisam dobio oseaj za to. -edno od mojih ranih izleenja pokazuje koliko su se razlikovali moji metodi. ,odine 1=/=. uo sam za parohijskog svetenika blizu Gareda kome su ve petnaest godina bolno oti#ala kolena. 6esto je bio vezan za krevet. 4olovi i nepokretnost nisu bili jedino to je muilo svetenika - nije mogao da klei pri sluenju mise kada je to #eremonijal zahtevao. adbiskup mu je odobrio izuzee! ali nikakvo izuzee nije moglo ovog jadnog oveka osloboditi oseaja da kompromituje sveti ritual. .tiao sam da ga posetim. "(islim da vam mogu pomoi"! rekao sam. "-a nisam lekar! ali u proteklih dvanaest godina bavio sam se parapsihologijom i dobili smo

/=

rezultate vrlo sline onima koji se postiu is#eljivanjem verom! to je vama poznato." 6im je uo rei3 "Lezultati slini onima koji se postiu is#eljivanjem verom"! svetenik je poeo vie da brine o meni nego o sebi. ""arapsihologija* ikada nisam uo za takvu nauku. adam se da se ne bavi neim to naa Sveta $rkva ne bi odobrila." .bjasnio sam! najbolje to sam mogao! neke od prin#ipa parapsihologije koje sam nauio i kako moe doi do izleenja. 7zgleda da nita to sam rekao nije odgovaralo teolokom nainu miljenja ovog oveka. .beao je da e o tome jo razmisliti i moda me jednom uskoro pozvati. 7zraz saoseanja na njegovom li#u i oseaj neveri#e u njegovom glasu uopte mi nisu davali nade da e mi se ikada javiti. 7pak! znao sam da e se moliti da budem zatien od opasnosti koje su po njegovom miljenju toliko ozbiljne da su ugroavale ak i njegov zavet. (eutim! svetenik mi se javio mese# dana kasnije i ja sam se opet naao pokraj njegovog kreveta. ")ose! vi znate da su udni putevi gospodnji. ekoliko dana posle vae posete dobio sam #irkular u kome se nalazio prikaz knjige koju je napisao jedan od brae iz naeg reda. aao sam #elo jedno poglavlje posveeno toj parapsihologiji koju ste mi vi onomad objanjavali. Sada mi je to malo razumljivije i spreman sam da vam dopustim da oprobate svoj rad na meni." Sedeo sam s njim preko sat vremena i priao mu o onome to sam itao i o poneem to sam uradio. 2to sam bio due s njim! sve mi se vie dopadao. Konano! dolo je vreme za odlazak jer se umorio. "& redu"! rekao je! "kada emo poeti s leenjem*" ".e! ve smo poeli." - ":li! ne razumem! kako*" ".vo je stvar uma! oe! i dok smo razgovarali ja sam obavio poetne radnje." .statak posla sam zavrio te veeri kod kue. Sledeeg jutra svetenik se javio tele%onom i sa iznenaenjem i radou u glasu saoptio mi je da je tokom noi dolo do velikog poboljanja. +ri dana nakon moje posete mogao je da hoda i klei! a od tada vie nikada nije imao oseaj nelagodnosti u kolenima. 6udo* e! savreno prirodna pojava. Fvo kako sam to postigao. & toku vie od sata razgovora oboj#a smo bili duhovno aktivni i oputeni - dva uslova koja pomau is#eljenju. .no o emu smo razgovarali doprinelo je njegovom poverenju u parapsihologiju. & umnom radu! poverenje je isto toliko vano kao i vera u religiji. & meuvremenu! poeo sam da ga vizueliziram u boljem zdravstvenom stanju! i to je podjednako vano! osetio sam da mi se sve vie dopada. Gjubav je ogromna mo! eleo sam da i ona bude na naoj strani. &inio sam jo neto kao pripremu za ono to u initi kasnije te noi. 'a bih kasnije mogao da ga vizueliziram! poeo sam da prouavam svetenika! njegovo li#e! stisak njegove ruke prilikom pozdrava! njegove razliite izraze i manire! zvuk

H0

njegovog glasa! sveukupni oseaj izazvan njegovim prisustvom. .vo je bio "poetni posao". ekoliko sati kasnije! kada je svetenik zaspao a ja se vratio kui! obavio sam ostatak posla. .no to sam tada uradio potpuno se razlikuje od ovoga to sada radim. auio sam da se jasnovida energija najdelotvornije prenosi kada je ugroen opstanak! kao to sam spomenuo u prethodnom poglavlju. &mesto da odem na svoj nivo! kao to bih danas uradio! zadrao sam dah zamiljajui svetenika savreno zdravim. "roli su mnogi dugi minuti dok moje telo nije vrisnulo za vazduhom. 7 dalje sam se drao slike svetenika kao savreno zdravog. & meuvremenu! moj mozak je vrisnuo nekom vrstom umnog krika i energija toga vriska odnela je briljivo ouvanu sliku savrenog zdravlja tano tamo gde je trebalo da ode. Konano sam udahnuo! uveren da je zadatak izvren! i bio je. (etod koji danas poduavam i koristim mnogo je laki za jasnovi#a a podjednako je delotvoran. -ednostavno nauite da s poverenjem koristite jasnu sliku na svom mentalnom ekranu. 'opustite da vam izloim redosled korak po korak3 1. .d pomoi je! ali ne i neophodno! znati u kakvom je stanju osoba koju ete leiti. .vo moete saznati jasnovido ili objektivno! svejedno. D. &ite u va meditativni nivo i projektujte na mentalnom ekranu osobu onakvu kakva jeste! sa svim bolestima koje je mue. "ostavite na ekran drugu sliku - na levu stranu! koja pokazuje da je neto uraeno! da bi se reio problem. ;:ko niste upoznali tu osobu i jo niste spremni za praktian rad na sluajevima! pokuajte prethodno da ustanovite kako ona izgleda da bi vaa vizueliza#ija bila to vernija.< @. Sada projektujte na ekran - jo vie ulevo - ivopisnu sliku te osobe kao savreno zdrave! pune energije i optimizma. & dubokoj medita#iji vi ste zaista prijemivi za sve to sebi govorite. &pravo ovaj trenutak je od presudne vanosti u stvaranju ubeenja da je slika sree tog oveka koju sada vidite! stvarnost - ne da postaje stvarnost ili da e biti stvarnost - nego da jeste stvarnost. Lazlog ovome je to to je va um! na ovom meditativnom nivou! u :l%i i +eti! u sprezi sa uzro#imaE u 4eti se uglavnom bavi posledi#ama. ?izuelizirajui sa ubeenjem u :l%i i +eti! vi uzrokujete. e obraajte panju na to to izgleda da manipuliete vremenom upotrebljavajui "jeste" umesto "bie". a ovom nivou vreme je neto drugo. ?izuelizirajte eljene rezultate kao da su ve postignuti. (eu zakonima univerzuma izgleda da postoji lista prava koja nam svima! bez obzira na kom smo stupnju znanja! bez obzira koliko smo pametni ili glupi! garantuje da moemo uestvovati u izazivanju dogaanja zakonitih stvari uz pomo snage sopstvene elje! verovanja i oekivanja. .vo je ranije i bolje reeno! pre skoro D000 godina! kako je izneo (arko u ovom 5avetu3 "5ato vam kaem3 sve to itete u svojoj molitvi! verujte da ete primitiE i bie vam." 'ok vizuelizirate odreenu osobu kao savreno zdravu pojavie se jedan izuzetno prijatan trenutak kada ete znati da ste uradili dovoljno. "rijatan je zato to je to oseaj postignua. 4rojanjem od jedan do pet vratite se u 4etu! "budite sasvim budni i oseajte se bolje nego ranije".

H1

2to vie vebate ovu tehniku! deavae se lepe koin#iden#ije! a vaa vera bie vra! to e zauzvrat proizvesti jo lepe koin#iden#ije. 6im nauite da upotrebljavate svoj mentalni ekran! moete poeti sa izazivanjem ove lanane reak#ije. 7ako tehnike izleenja preko vere i putem uma mogu biti razliite! verujem da su njihovi prin#ipi - i rezultati - isti. Lituali leenja verom se razlikuju od jedne do druge kulture! ali imaju isti dvostruki e%ekat3 da stvore stanje dubljeg nivoa uma i da podstaknu veru i oekivanje. (nogi is#elitelji upotrebljavaju metode koji ih is#rpljuju. jihova energija presui! a ponekad izgube i na teini u jednoj seansi. +o nije neophodno. & stvari! metode Kontrole uma imaju suprotno dejstvo. Kada jednom iskusimo oseaj postignua doivljavamo uzlet - i to ne tanani! ve vrlo jak - i zaista se "budimo" oseajui se bolje nego ranije. &tvrdili smo da je is#eljivanje drugih dobro i za is#elitelja. (nogi is#elitelji veruju da sami sebe ne mogu izleiti. eki oseaju da e! ako to samo i probaju! izgubiti svoju "mo". (i smo mnogo puta dokazali da to nije tano. (nogi! takoe! veruju da moraju biti u prisustvu osobe koju lee da bi na nju "poloili ruke". 5a one meu nama koji nisu lekari ili slubeni#i zvanino priznatih #rkvi! ovo je ilegalno. : to je jo vanije! kada su u pitanju iri zakoni! to je nepotrebno. 7s#eljivanje bez prisustva obolelog deluje. & razgovorima na asovima Kontrole uma esto navodimo sluaj is#eljenja $enturionove slukinje koju je )rist izleio na daljinu. )rist nije video slukinju! ve samo $enturiona koji mu je ispriao problem! "i njegova slukinja je bila izleena istog trena". -edna mala primedba3 da li ste primetili u naim obiajima da! kada neto poelimo - lomei jada# ili kada ugledamo zvezdu kako pada ili kada duvamo u svee na roendanskoj torti - bivamo opomenuti da ne otkrivamo svoju elju. .va tajnovitost je mnogo vie od obine deje igreE smatram da se u tome krije neka mudrost. Kada svoju elju - ili! da budemo pre#izniji! vizueliza#iju izleenja drimo u tajnosti! time izgleda izbegavamo rasipanje njene energije! moda je ak i uveavamo. 7z istog razloga ja i mnogi nai predavai savetujemo polazni#ima da svoj rad na izleenju uvaju za sebe. Kada je )rist posle jednog od svojih is#eljenja rekao3 ""ostaraj se da to niko ne sazna"! nije to bilo radi zatakavanjaE njegovi su razlozi bili dublji.

HD

PETNAESTO POGLAVLJE

NEKA TEORIJSKA RAZMATRANJA

"oglavlja od treeg do petnaestog koja ste do sada proitali zamiljena su! kao i kurs Kontrole uma! da vam pomognu da vie koristite svoj um na poseban nain! kako biste reili one probleme koji se javljaju u ivotu svih ljudi. .no to ste proitali proistie iz vie od trideset godina mojih prouavanja i eksperimenata. Kao to moete videti! svoj rad sam odravao na vrlo praktinom nivou! moda zato to sam se rodio kao vrlo siromaan i ivot me je od poetka suoavao sa praktinim problemima. (eutim! na tom putu izgledalo je sasvim prirodno razmatrati mnoga otkria koja su me oduevila. 5bog velikog uti#aja koji je na mene imala literatura koju sam itao! ueni saradni#i! a moda ponajvie vrlo bogata hrianska tradi#ija! ne mogu se pohvaliti da su ove misli previe originalne. -edna od stvari koja me je zaprepastila bila je da nita od onoga to sam otkrio kao stvarno delotvorno nije bilo ni u kakvom sukobu s mojim religioznim uverenjima. a nesreu! odnos izmeu nauke i religije vekovima je bio vrlo nelagodan. .vo nikada nisam lino doiveo. -o vie me je zapanjilo to to moja otkria nisu bila u sukobu ni sa jednom drugom religijom kao ni sa bilo kojim utvrenim pogledom na svet. (eu onima koji su sa oduevljenjem zavrili kurs Kontrole uma nalaze se ateisti! protestanti! katoli#i! -evreji! muslimani! budisti i hinduisti! zajedno sa nauni#ima i studentima veoma razliitih dis#iplina. 'a li to znai da u Kontroli uma ne postoje samo njoj svojstvene vrednosti* isu li tehnike koje sam razvio ni dobre ni loe! kao tabli#a mnoenja* Lekao sam da u se u ovom poglavlju baviti teorijskim razmatranjima! ali u ovoj taki imam neka vrsta uverenja koja verujem da mogu potkrepiti logikom. 'ozvolite da ovo izrazim u obliku katihizisa3 1. "ostoje li zakoni u univerzumu* aravno - nauka ih otkriva. D. (oemo li kriti te zakone* e. (oemo skoiti s vrha zgrade i poginuti! ili se ozlediti! ali time neemo povrediti zakone! ve sebe. @. (oe li univerzum razmiljati o sebi* 5namo da bar jedan njegov deo to moe3 mi. 5ar nije razlono zakljuiti da to moe i #elina* 8. 'a li je univerzum ravnoduan prema nama* Kako bi mogao da bude* (i smo njegov deo i uzajamno se proimamo. /. 'a li smo mi u sutini dobri ili loi* Kada smo u najbliem dodiru sa samima sobom - u medita#iji - nismo sposobni ni za kakvo zlo! ve za svekoliko dobro. 'a nije bilo mojih eksperimenata koji su dokazali taku pod brojem /! ja i moj pogled na stvarnost bili bi u potpunosti drugaiji.

H@

ajbolja de%ini#ija stvarnosti koju sam ikada uo jeste da je to jedan zajedniki san. (i imamo samo nejasne nagovetaje o tome ta je ona u stvari. .no to opaamo kao i nain na koji to inimo umnogome nam idu na ruku. &daljene stvari nisu zbilja manje kao to ni neke tvrde stvari nisu zaista vrste. Sve je energija. Lazlika izmeu boje i zvuka! izmeu kosmikog zraka i televizijske slike jeste u %rekven#iji! ili ta energija radi i kojom brzinom. 7 materija je takoe energija! kako saznajemo iz FRm#D - to je energija koja radi neto drugo! u nekom drugom obliku. 5animljivo je da u svetu suprotnosti3 gore i dole! #rno i belo! brzo i sporo - za energiju ne postoji suprotnost. +o je stoga to ne postoji nita to nije energija! ukljuujui vas i mene i sve to mislimo. (iljenje i troi i stvara energiju! ili da budemo pre#izniji! ono je preobraava. Sada moete shvatiti zato pravim malu razliku izmeu misli i stvari. (ogu li misli uti#ati na stvari* aravno! energija moe. (ogu li misli uti#ati na dogaaje* aravno! energija moe. 'a li je vreme energija* (oja razmiljanja o ovom su krajnje hipotetika jer vreme nam pokazuje toliko razliitih li#a. .smotrimo li ga na jedan nain pomiljamo da ga vidimo jasno! a ve na drugi pogled izgleda sasvim drugaije. 'a bismo vezali pertle ili preli preko uli#e bie bolje da o vremenu razmiljamo kao o neemu to iz prolosti pravolinijski tee kroz sadanjost i uvire u budunost. 5oramo ovako o njemu misliti kako bismo obavljali svakodnevne poslove! kao to nam je jo uvek lagodno da mislimo kako sun#e izlazi i zalazi! kao da nije dokazano da je Kopernik bio u zabludi. 7z ove perspektive moemo se seati prolosti! doivljavati sadanjost i! ako je uopte mogue! neizvesno gledati u budunost. +o nije tako iz druge perspektive. & :l%i i +eti moemo gledati u budunost kao i u prolost. "redstojei dogaaji ba#aju unapred svoje senke! a mi se moemo obuiti da ih vidimo. .va sposobnost je poznata kao sada #enjena re - prekogni#ija. (nogo su je manje potovali kada sam ja dobio na meksikoj lutriji. :ko u :l%i i +eti budunost moemo videti ovde i sada! ona mora kao prethodni#u poslati neku vrstu energije u koju se moemo ukljuiti. 'a bi vreme moglo da poalje bilo kakvu energiju! bilo gde! ono i samo mora biti energija. "re mnogo godina! u doba kada sam eksperimentisao sa hipnozom! otkrio sam neto prilino udno o tome kako opaamo vreme. Kada sam svoje dvoje de#e izlagao starosnoj regresiji - vraajui ih kroz vreme - ako bi promena prizora iz sadanjosti u prolost poela isuvie naglo! oni bi se zateturali na svoju desnu stranu ba kao to poletimo napred u autobusu kada naglo zakoi. "utujui unazad kroz vreme! de#a su oseala da putuju u svoju desnu stranu. Kada sam ih vratio u sadanjost i zaustavio! dogodilo se suprotno3 nagnuli bi se ulevo. .vo su potvrdili mnogi moji raniji eksperimenti sa razliitim osobama. Kasnije! kada sam hipnozu zamenio kontrolisanom medita#ijom! eleo sam da nauim kako da se subjektivno kreem napred i nazad kroz vreme. .krenuo sam se li#em prema istoku jer orijentalne dis#ipline naglaavaju da nebo treba tako gledati! a istok mi je izgledao podjednako dobro kao i ostale strane sveta. .nda sam se

H8

zapitao da li bih se slobodnije kretao kroz vreme! ako bih - rukovodei se svojim eksperimentima pod hipnozom - stavio budunost sa leve! a prolost sa desne strane. a ovoj planeti sun#e donosi novi dan sa istoka i odnosi ga na zapad. 'a sam za vreme medita#ije okrenut jugu! istok bi bio sa moje leve strane! a zapad sa desne! ime bih bio usmeren ka planetarnom protoku vremena. -esam li zaista otkrio smer proti#anja vremena na zemlji ili nisam! ne znamE zasigurno znam samo da se! otkako sam poeo da se okreem ka jugu! bolje orijentiem u vremenu i lake se kroz njega kreem. ### "ozabavimo se sada jednim krupnijim pitanjem. & ranijim poglavljima nekoliko puta sam pominjao ?iu 7nteligen#iju. 'a li je ovo neki moj neobavezan nain obraanja 4ogu* e mogu da dokaem ono to u upravo reiE moram govoriti polazei od vere. (oj odgovor je ne! ja pod ?iom 7nteligen#ijom ne podrazumevam 4oga. &potrebljavam velika slova za te rei jer sam pun potovanja! ali za mene ona nije 4og. 6ini se da sve to univerzum radi! radi vrlo delotvorno - bez rasipanja. Kada stavim jednu nogu ispred druge! ne mogu da verujem da je jedna od 4ojih preokupa#ija da pazi da se ja ne sapletem! niti da je to briga ?ie 7nteligen#ijeE to je moja briga. ,enetski sam programiran da nauim da hodamE to je 4oje delo. Sada kada sam to nauio! rutinski kora#i zavise od mene. (eutim! neki kora#i u ivotu nisu rutinski i da bih doneo odluku moe mi ustrebati in%orma#ija koja se ne moe dobiti putem pet ula. 5a ovo se obraam ?ioj 7nteligen#iji. "onekad mi je potreban opti savet od trans#endentnog znaaja. 5a ovo se obraam 4ogu. (olim se. ?idim razliite nivoe inteligen#ije kao kontinuum! od neive materije preko biljaka! ivotinja! do oveka i ?ie 7nteligen#ije i konano do 4oga. ?erujem da sam nauno pronaao naine za komunika#iju sa svim nivoima! od neivog do ?ie 7nteligen#ije. Sproveo sam eksperimente pod kontrolisanim uslovima i dokazao ih kroz ponavljanja i svako ko sledi uputstva data u ovoj knjizi ili ode na kurs Kontrole uma moe ih ponovo primeniti. +o je ono to podrazumevam pod "naunim". ?ei deo ostalog je mudrovanje i veraE ali ne i ovo. Fvo jo samo jednog mog razmiljanja3 iz perspektive nae duge istorije mi! ljudi! samo to smo zavrili jedan stadijum evolu#ije. +o je bio razvoj naeg mozga. S tim je sada zavreno! to je gotovoE imamo sve modane elije koje je trebalo da dobijemo. Sledei stadijum je ve u toku3 razvoj naeg uma. &skoro e ono to se sada smatra posebnim jasnovidim mogunostima biti uobiajeno za sve! kao to je danas za one koji su zavrili kurs Kontrole uma i itao#e koji slede uputstva u ovoj knjizi. 7z ovih razmiljanja moete videti da imam odreen pogled na svet i na sutinu istine i stvarnosti. Sada je potpuno ispravno da upitate3 da li se slini pogledi javljaju

H/

i kod ljudi koji zavre kurs Kontrole uma* e! daleko od toga. 'ozvolite da vam dam jedan primer. (eu onima koji ostanu najpriljeniji u vebama Kontrole uma iznenaujui je broj onih koji postaju vegetarijan#i. )ari (ek ajt! moj bliski saradnik! odskora je vegetarijana#. -a jo uvek uivam u dobrom bi%teku.

HH

"ESNAESTO POGLAVLJE

KONTROLNA LISTA
Kada ovladate svim tehnikama koje sam izloio - ako ste poput veine diploma#a Kontrole uma - moete upotrebljavati nekoliko tehnika koje vam najvie odgovaraju! a ostale zapostaviti. ?etinu i dobre rezultate moete lako ponovo postii uz bri pregled onih tehnika koje ste moda zapostavili. 'a bih vam utedeo vreme! evo liste svih tehnika koje su opisane od treeg do etrnaestog poglavlja. 1. Kako da nauite da ujutru meditirate @D D. Kako da iziete iz svog meditativnog nivoa @@ @. Kako da meditirate u bilo koje doba dana @@ 8. "rvi korak vizueliza#ije3 va mentalni ekran @8 /. "rvi korak dinamike medita#ije @J H. Kako da reavate probleme putem medita#ije 81 J. Kako da koristite tehniku tri prsta za trenutno priseanje 89 9. Kora#i ka 4rzom uenju /1 =. Kako pamtiti snove H0 10. Kako da odsanjate reenje problema H0 11. Kako da se oslobodite neeljenih navika J1 / prekomerne is#rane / puenja 1D. Kako da %unk#ioniete jasnovido JD 1@. Kako da leite pomou jasnovidosti J9 18. Kako da sami sebe izleite J= 1/. Kako da popravite svoj brak 9=

HJ

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA

& nekoliko prethodnih poglavlja )ose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna uputstva kako se moe upotrebiti. (oete videti da su kod Kontrole uma prisutni vrlo duboki nivoi svesti i! kao i mnogi drugi! i vi se moete upitati da li se suoavate s bilo kakvim opasnostima dok istraujete! moda prvi put! mone dubine sopstvenog uma. )ose i njemu bliski u upravi organiza#ije Kontrole uma tvrde da je dosadanje iskustvo pokazalo da pozitivni uin#i vebanja nisu praeni bilo kakvim "neeljenim sporednim e%ektima"! da upotrebimo medi#inski izraz. 'rugim reima! koliko je poznato )oseu i njegovim kolegama! niko ko je bio na kursu nije zbog njega dospeo u loije stanje. -edan od diplomiranih polaznika Kontrole uma! iz medi#inske struke! ispitao je sigurnost Kontrole uma putem testa kiselosti. Le je o 'r. Klansi (ekKenziju ;'r. $lan#O '. (#Kenzie<! istaknutom %iladel%ijskom psihijatru i psihoanalitiaru! direktoru Ciladel%ijske slube za psihijatrijske konsulta#ije i lanu Ciladel%ijskog psihijatrijskog #entra koji ima i aktivnu privatnu praksu. .n je takoe dugo prouavao jogu i druge meditativne dis#ipline! bio%idbek i parapsihologiju. & sklopu prouavanja na ovom polju! upisao se na kurs Kontrole uma 1=J0. godine. "Ieleo sam da vidim da li zaista poduavaju jasnovidosti! kao to su mi to preneli neki moji pa#ijenti kojima je kurs koristio. &verio sam se da tu ima neeg od jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta vremena i razmiljanja da bih to dalje istraivao." -o dve stvari su pobudile njegov interes za Kontrolu uma3 jedan komentar Sigmunda Crojda pri kraju njegove karijere i neto to se desilo na jednom asu Kontrole uma. Crojd je rekao da u psihoterapiji budunosti najvie obeava prava# koji e pokrenuti energije pa#ijenta. 'r. (ekKenzi je jasno video ljude kako na asu Kontrole uma upotrebljavaju energije za koje nisu ni predpostavljali da ih poseduju. :li! jo neto je primetio na ovom asu3 ".d trideset osoba! troje je bilo emotivno uznemireno! a tu je bila i etvrta! ija je stabilnost dovedena u pitanje. 2ta je bio razlog* 'a li kurs ubrzava duevne bolesti ili su oni bili bolesni i pre dolaska* 'a li su moji neurotini pa#ijenti kojima je kurs koristio samo imali sree*" ajpraktiniji nain da se to sazna! razmiljao je! bio je da se ljudi testiraju pre i posle kursa. +est se sastojao u paljivom posmatranju psiholoki najranjivijih. +ako su se on i kolega 'r. Gens S. Lajt ;Gan#e S. Mright<! pro%esor psihijatrije na &niverzitetu u "ensilvaniji! upustili u istraivanje. 5a sledee etiri i po godine! 19= psihijatrijskih pa#ijenata se dobrovoljno javilo za obuku u Kontroli uma. 'a bi test bio uverljiviji! primenili su jo podrobnije istraivanje na onima iz grupe koji su bili

H9

psihotini ili na grani#i psihotinosti! kao i onih koji su se oporavili od psihoza. jih je bilo J/. 5bog ve zapaenog korisnog uinka kursa na zdrave ljude! za 'r. (ekKenzija i 'r. Lajta rezultati ovih testova nisu bili iznenaenje. "sihijatrijskim pa#ijentima stalno se poboljavalo mentalno zdravlje. .nima koje interesuje stroga ra#ionalnost i pre#izna kontrola naunog istraivanja! evo nekih detalja. .d J/ pa#ijenata iz grupe neuravnoteenih! HH su bili pa#ijenti 'r.(ekKenzija. Stopro#entno su predstavljali njegove psihotine i pa#ijente na grani#i psihotinosti koji su eleli da pohaaju kurs. a poetku istraivanja! pa#ijente su oprezno slali jednog po jednog! kako bi ih izbliza pratili u sluaju bilo kakvih znakova bolesti na njima ili u razredu. "ored toga! prema reima 'r. (ekKenzija! slali su ih za vreme "njihovih stabilnijih perioda". Kasnije je otkrio da pa#ijente moe da alje i dok su u manje stabilnim periodimaE etvoro je otilo u vreme svojih aktivnih deluzija. -o kasnije! mirno je slao po nekoliko neuravnoteenih pa#ijenata istovremeno! neki put est ili vie njih. Kao deo istraivanja! testirao je /9 pa#ijenata pre i posle kursa da utvrdi kakve promene moe da prouzrokuje. +est "+he eNperiential Porld inventorO" sadri 800 pitanja koja treba da odmere kako pojedina# opaa stvarnost - slino uvenom Lorahovom testu pomou tabli#a sa mrljama mastila i boja! ali u pisanoj %ormi. Lazlika izmeu rezultata pre i posle kursa je impresivna3 @H je pokazalo dramatino poboljanje u opaanju stvarnosti! D1 je ostalo otprilike na istom! a 1 je pokazao pad. .soba iji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodinji katatonini shizo%reniar koji je - prvi put u ivotu - prestao da uzima lekove i poeo da izlazi s devojkom. "Kliniki"! zakljuio je 'r. (ekKenzi! "imao je vie emo#ionalne energije i bolje je izgledao dok je iao na obuku. (eutim! izlas#i su stvorili kon%likt i postao je uznemiren dve nedelje posle kursa. )ospitaliza#ija nije bila neophodna." aravno! svi pa#ijenti su bili pod psihoterapijom - mnogi godinu i vie - to je 'r. (ekKenziju dalo izuzetnu priliku da uoi kakve su stvarne klinike promene nastupile posle kursa. Fvo neeg od onoga to je pronaao3 -edan tridesetogodinji pa#ijent! shizo%reniar! ranije je verovao da mu neko telepatski alje naredbe da nekoga ubije. Sreom! nikada nije uspeo da nae pravu osobu. 5a vreme terapije posle kursa prvi put je bio u stanju da razgovara o svojim deluzijama. jegova emo#ionalna energija je bila mnogo vea i imao je jasnije poglede na ivot. &skoro se vratio na studije i odbranio doktorsku tezu. " jegova sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s pohaanjem kursa"! objasnio je 'r. (ekKenzi. .d dvadesetosam pa#ijenata koji boluju od razliitih oblika depresije ;involutivne! psihotine! shizo-a%ektivne i manino-depresivne< dvadesetestoro se osealo bolje posle kursa. 'ruga dvoji#a! koja su izvestila da se oseaju jo depresivnije! ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitniku! ve su! kao i ostali! bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno nisu mogli da se suoe.

H=

'vadesetjednogodinja devojka je odluila da izvri samoubistvo i bila je u ranom stadijumu akutne psihoze. &veravala je 'r. (ekKenzija da joj! to god da uradi! ne moe pomoiE izvrie samoubistvo u svakom sluaju. .n joj je preporuio da pohaa kurs. 'o kraja nedelje bio je "krajnje zaprepaenE ona je reagovala bolje nego bilo koji drugi pa#ijent. 4ila je to jedna od najdramatinijih remisija koje sam ikada video." "ronala je novi mir! bila je ra#ionalnija i njene misli vie nisu jurile as u jednom as u drugom prav#u. "odjednako je vano da je vei deo njenog pesimistinog tereta nestao. & klinikom izvetaju! 'r. (ekKenzi i 'r. Lajt kau3 ")ospitaliza#ija i velike doze medikamenata nisu mogle toliko da je smire. "onovila je kurs dve nedelje kasnije i poboljanje je ponovljeno. "romene su bile dramatineE sledeih est mese#i bila je u stanju da bolje sarauje u terapiji". ,odinu dana kasnije! 'r. (ekKenzi je smatrao da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja. "sihoze su! naravno! ozbiljni mentalni poremeaji. euroze su mnogo manji poremeaji. .d 19= pa#ijenata koji su pohaali kurs Kontrole uma! 118 su imali samo neurozu. Svima je kurs koristio. Sumirajui svoje klinike nalaze u prethodno spomenutom dokumentu! lekari su zapisali3 8Oni koji su posle obuke nastavili da vebaju 6ontrolu uma bili su u stanju da njome uveliko izmene svoj ivot( ak i oni koji nisu vebali mogli su da je upotrebe u vreme kriza( kada su morali da se suoe sa stresom ili kada su morali da donesu vane odluke. Ca sve je to izgledalo kao iskustvo irenja svesti( otkrie da mogu upotrebiti svoj um na razliite naine. Lrupni entuzijazam pri kraju kursa se uveao i veina je osetila jau emo$ionalnu energiju. Lrupa neuravnoteeni# tako%e je pokazala impresivnu kliniku promenu. -amo se spomenuti dvadesetdevetogodinjak koji je tek poeo da izlazi jo vie uznemirio( a ostali su iz obuke izvukli bar neke koristi. 5noge apatine osobe malog ili gotovo bez emo$ionalnog odziva( prvi put su se neim oduevile. *zgledalo je da zaista posle kursa postoji promena u emo$ionalnoj energiji i poboljanje u reak$ijama. *mali su pozitivniji stav prema svojoj budunosti a neki su bolje razumevali svoje psi#otike pro$ese. Deluzivni pa$ijenti su( sasvim izvesno( bili manje deluzivni posle obuke. -manjena je napetost a uveano oputanje. .a$ijenti su nauili da se oslone na sopstvene snage da s#vate( suoe se s problemima i ree i#( a sposobnost da to sve urade dala im je vie sigurnosti.8 Kako su svi sem jednog od 19= pa#ijenata imali koristi od kursa! 'r. (ekKenzi zakljuuje da je kurs vie nego siguran i od koristiE moe biti bezgranino koristan kao sastavni deo psihoterapije. Sada skoro svi njegovi pa#ijenti pohaaju kurs. eki od njih su uz pomo tehnika Kontrole uma skratili trajanje svoje terapije za dve godine.

J0

-edna od tehnika! Kontrola snova! "moe se pokazati kao jedan od glavnih proboja u psihijatriji. +o je brz i pouzdan nain za razumevanje i reavanje problema." &puen u Crojdovu analizu! 'r. (ekKenzi ne vidi sukob u nainu na koji %rojdov#i tumae spontane snove i u tome kako diplomirani polazni#i Kontrole uma tumae svoje programirane snove. "Ielja u %rojdovskom snu postaje elja za odgovorom"! objanjava. (eutim! on upozorava3 " eophodno je obezbediti da nesvesna elja sna ne istisne svesnu elju za dobijanjem odgovora." "a#ijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji kod 'r. (ekKenzija pozvala ga je da mu javi da e biti smetena u bolni#u usled bolova u grudima i stomaku. .n joj je rekao da umesto toga doe na psihijatrijsku kliniku. "oziv ga nije iznenadio. -o je ranije primetio ta se pribliava. jeno mentalno stanje se pogoravalo. a psihijatrijskoj klini#i! 'r. (ekKenzi ju je uputio da programira san tako da dobije odgovor na etiri pitanja3 & emu je problem* ,de je* 2ta je njegov uzrok* Kako ga se mogu osloboditi* Fvo ta je sanjala3 zajedno sa muem i njihovo troje de#e vozila se vijugavim putem. "oeo je da pada sneg i kola su skliznula s puta. &skoro! kola su bila prekrivena snegom. (u joj je rekao da ugasi motorE zatim je dolo osmoro ili desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izvukli iz kola njihovo troje de#e je nestalo. eto dalje! put je postajao slepa uli#a. 'rugi put se nastavljao pod pravim uglom na drugi put! opet pod pravim uglom! koji je opet vodio u jo jedan put autoput! takoe pod pravim uglom. "oto je uo njen san! 'r. (ekKenzi je posumnjao da ona opisuje #revni trakt i zamolio je da na#rta mapu "vijugavog puta". +o je i uinila i! sasvim sigurno! put je prilino sledio tok ljudskog #revnog trakta - u odgovarajuoj propor#iji. 2tavie! kasniji medi#inski pregledi su pokazali poremeaj u taki koja je tano odgovarala mestu na kome su kola skliznula s puta - tamo gde tanko #revo prelazi u debelo. 'rugim re#ima! san ove ene ;koja skoro nita nije znala o anatomiji ne zavrivi ni srednju kolu< tano je ukazao na poremeaj u segmentu od D!/ #m od oko H metara dugog ljudskog #revnog trakta. 7 jo neto3 sneg je! prema simboli#i njenog sna! bio mleni proizvod koji je prouzrokovao uznemirenje #reva i na neki nain izazvao poremeaj. Savet njenog mua da iskljui motor bio je - ponovo simbolino - najbolji savet koji je mogla dobiti3 znaio je "zatvori dovod goriva teluE prestani da jede". .sam ili deset osoba koje su ih otkopale su! jezikom sna! prsti para ruku. .vo moe predstavljati leenje dodirom ili hirurgiju. 7znenadni nestanak de#e bio je ispunjenje elje. Ielela je da joj se sklone s puta kako bi vie muevljeve panje imala za sebe. 'r. (ekKenzi ju je preba#io u bolni#u jer je takav #revni poremeaj zahtevao neodlonu hirurku interven#iju. (eutim - naoruana razumevanjem svog sna i znanjem o premoi uma nad telom koje je dobila na asovima Kontrole uma! i

J1

oekujui! osim toga! opera#iju - poela je da se oslobaa poremeaja. -edan sat nakon to je 'r. (ekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medi#inski potvrena u bolni#i! ona se potpuno oslobodila poremeaja i opera#ija joj nije bila potrebna. jen hirurg je bio zapanjen. 'r. (ekKenzi je kasnije saznao da je ova ena ve imala etiri puta u poslednjih dvadeset godina opera#ije usled #revnih poremeaja! i njen hirurg mu je rekao da je to svaki put bilo na istom mestu. 7zgleda da je ona nauila da prouzrokuje bolest kad god je to bilo psiholoki potrebno. 'rugom prilikom! osamnaestogodinja erka ove ene dola je kod njega zbog problema - bila je u drugom stanju ali ne i udata. "5aboga! ta da radim*"! upitala je. .pet je savetovao da se do odgovora doe putem Kontrole snova. & njenom snu se pojavio jedan mukara#. .n je rekao3 "Lodi dete! saekaj tri godine! udaj se! a zatim se preseli u drugu dravu." "-a joj nisam mogao dati bolji savet"! rekao je 'r. (ekKenzi. Stopa razvoda meu tinejderima je 90Q! tako da je tri godine ekanja kod kue bilo logino. +aj ovek je bio prava osoba za nju! ali za uspean brak bolje bi bilo da odu dalje od kue i roditelja." & drugom sluaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike koja je skratila vreme terapije za nekoliko godina. "roblem ove pa#ijentkinje bio je u tome to je! kad god bi njen mu zakasnio na veeru vie od deset minuta! povreivala svoje rune zglobove. (ese#ima je 'r. (ekKenzi pokuavao da joj objasni da! reagujui na kanjenje svoga mua! u stvari preivljava oseanje iz detinjstva koje se javljalo kada njen ota#! alkoholiar! ne bi doao kui. Kad to jednom shvati! prestae da povreuje svoje rune zglobove! ali objanjenja 'r. (ekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako su stvari ile! enu su oekivale jo dve godine terapije! dva puta nedeljno. 'r. (ekKenzi je preporuio da programira san. 7spostavilo se da je njen san bio iznenaujue kreativan! to je preko noi reilo problem. Sanjala je kako je 'r. (ekKenzi snimio! za nju veoma uznemirujue izjave. Kod kue je presluavala ovaj snimak! snimajui istovremeno! na drugoj tra#i! i sopstvene reak#ije. 5atim je drugu traku dala 'r. (ekKenziju da je saslua i protumai. a svako od njegovih tumaenja uzvikivala bi3 ".! kako sam glupaB" jegova tumaenja su istakla da je ona meala dve razliite stvarnosti! prolu i sadanju. 5ahvaljujui snu! prvi put je to shvatila. ?ie nikada nije povredila rune zglobove. ".vaj izuzetno programirani san je potpuno izleio pa#ijenta. Kontrole pa#ijenta u sledee tri godine potvrdile su njeno dobro stanje"! izvestio je 'r. (ekKenzi. 'rugi pa#ijent je patio od klaustro%obije i vie od godinu dana se borio da doe do njenog uzroka. 7spostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. & programiranom snu! sa jo tri osobe naao se u pravougaoniku omeenom konop#em. & uglu izvan ovog

JD

pravougaonika! nalazio se jo jedan! manji! takoe omeen konop#em. Svi su pokuavali da izau iz veeg pravougaonika kroz manji. 5naenje ovog sna postaje jasno ako vee podruje shvatite kao materi#u! a manje kao njen grli. 7zvan omeenog prostora je bio zeleni panjak s kravama ;dojke<. -edan od pa#ijentovih drugova potrao je prema manjem pravougaoniku! ali zaustavila ga je nevidljiva prepreka ;zid materi#e<. 4lizu kope na njegovom kaiu bila je zakaena niska limenih konzervi ;pupana vrp#a<. "a#ijent je znao da bi morao nekako da izae odatle! ali je odluio da prvo pusti ostale. +o mu je stvorilo oseaj nervoze! kao kad drite govor - neto to je znao da mora da uradi! ak iako mu prouzrokuje stres i nervozu ;trauma raanja< - ali ekalo ga je olakanje kada se zavri. .stalo troje u pravougaoniku bila su njegova braa i sestra. .vaj san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustro%obiju. .no to ovaj san ini naroito zanimljivim nije to to osobu vraa u prenatalno stanje - to je dosta uobiajeno - ve to upuuje na "nevidljivu prepreku". 'a li ovo! pita se 'r. (ekKenzi! nagovetava mogunost jasnovidosti pre roenja* 'r. (ekKenzi ne savetuje samo svoje pa#ijente da upotrebljavaju Kontrolu uma! on je i sam upotrebljava da bi pomogao svojim pa#ijentima. "Kada koristim Kontrolu snova do mene dopiru zaprepaujue mudrosti." -edne noi programirao je san u vezi s pa#ijentom koji je dolazio na psihoanalizu! mladiem od dvadesetsedam godina koji dve godine nije izaao sa devojkom. Iene su protiv njega! osim toga ne donose nita dobro. & svom snu 'r. (ekKenzi je uo samog sebe kako govori3 "2to se mene tie! sasvim je u redu ako nikad ne bude imao heteroseksualni odnos." Kada se sledei put pa#ijent alio na ene! 'r. (ekKenzi je upravo to rekao. 'elovalo je. "a#ijent se zapanjio. 7zbegavanje ena bio je njegov nain da se suprotstavi leenju - sada mu to vie ne vredi. "ored toga! uspaniio se pri pomisli da vie nikada nee imati zdrav odnos sa enom. +e noi ga je imao. 'r. (ekKenzi! koji je postao konsultant Silva metoda Kontrole uma! i dalje traga za novim nainima upotrebe Kontrole uma za poboljanje i ubrzanje psihijatrijskog leenja. 7stovremeno! istrauje i mogunosti upotrebe Kontrole uma u mnogo irim podrujima medi#inske prakse - u dijagnosti#iranju oboljenja. "rvi korak u ovom istraivanju je nalaenje naina za merenje pouzdanosti rada na sluajevima! tehnike Kontrole uma. "osle tri godine istraivanja! veruje da je blizu onoga to naziva "potpuni istraivaki model"! onaj koji uklanja sve druge promenljive i pro#enjuje samo izabrane modele. jegova namera je da nae nain za medi#insku upotrebu tehnike rada na sluajevima. 'ijagnosti#iranje u medi#ini ponekad ukljuuje istraivake opera#ije ili lekove koji mogu prouzrokovati neugodnosti ili opasnosti za pa#ijenta - a nijedna dijagnostika tehnika nije uvek ispravna. -asnovida dijagnoza nee biti opasna za

J@

pa#ijenta ukoliko se omogui dokazivanje njene pouzdanosti. 'r. (ekKenzi radi upravo na tome.

J8

$NA!AJNO% Svrha ovog eksperimenta je da pravilno otkrije mesto nepravilnosti ili bolesti. 5olimo vas da ograniite svoj rad na o&'r()a*+e ne utiui na bolest tokom eksperimenta. U,-&.&)o% 1. Debi Vekio Debbie Ve$$io! ima I: godine i ivi u 5ajamiju( Nlorida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj moda moete pomoi. 5olim vas da u%ete u va nivo 6ontrole uma i naslikate ili zamislite Debi ispunjeni eljom da odredite mesto oboljenja. 6ada budete smatrali da vam je to polo za rukom( popunite samo JEDAN krug na dijagramu =( najblii mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. Vano upozorenje4 ako popunite vie od jednog kruga na dijagramu( va odgovor nee biti uzet u obzir. "ek po isteku pauze od 13 minuta moete prei na sluaj ;.

-D7M=) =4

J/

I. -intija 6oen &1nt#ia &o#en! ima I1 godinu i ivi u 5ajamiju( Nlorida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj moda moete pomoi. 5olim vas da u%ete u va nivo 6ontrole uma i naslikate ili zamislite -intiju( ispunjeni eljom da odredite mesto oboljenja. 6ada budete smatrali da vam je to polo za rukom( popunite samo JEDAN krug na dijagramu ;( najblii mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. .oto priroda ovog eksperimenta ukljuuje samo otkrivanje( nemojte delovati na izleenje.

-D7M=) ;4

JH

Svoj istraivaki model prvi put je probao u razredu od @0 polaznika Kontrole uma. +anost rezultata je bila vea od stepena verovatnoe D0031. 4io je ohrabren! ali eleo je da usavri svoje metode i da obezbedi kompjutersko praenje rezultata. "roverio je svoje planove u statistikom odeljenju &niverziteta u "ensilvaniji gde su se sloili da je zaista uklonio sve "promenljive" koje smetaju jasnovidom istraivanju i da e njegova merenja biti tana. "ublika#ija Kontrole uma objavila je #rtee dva ljudska tela sa krugovima koje itao#i treba da oznae. 'ato im je! kao u radu na sluajevima! ime! starost! pol i mesto boravka dve bolesne osobe. .no to im nisu dali! to ni sam 'r. (ekKenzi nije znao! bila je priroda bolesti. Gekar s Cloride koji mu je dao ove sluajeve trebalo je da to otkrije tek poto pristignu rezultati. 5a novi istraivaki model bitno je obraditi dva sluaja umesto jednog! to 'r. (ekKenziju omoguava da izba#i sva nagaanja. a primer! ako pa#ijent :! a ne pa#ijent 4! ima ozledu na levom nonom zglobu! svaki upisani krug na levom zglobu noge pa#ijenta 4 bi bilo nagaanje. :ko je / itala#a pogodilo da se radi o zglobu pa#ijenta 4! moe se pretpostaviti da e se podjednak broj itala#a opredeliti za zglob pa#ijenta :. Sada pretpostavite da je /0 itala#a oznailo levi zglob pa#ijenta :. 'r. (ekKenzi bi od tog broja / zanemario kao nagaanje i zakljuio bi da je 8/ njih %unk#ionisalo jasnovido. Kompjuter bi zatim odredio statistiki znaaj rezultata. 'a bi ovo uspelo! sluajevi moraju biti razliiti. 'a oba imaju povreene zglobove leve noge! metod iskljuivanja odgovora koji nisu dobijeni jasnovidim delovanjem ne bi se mogao upotrebiti. Gekar s Cloride je pogreioE pribavio je dva sluaja koji! kako se ispostavilo! imaju povrede istih delova tela. 'r. (ekKenzi je morao da promeni svoje planove i da rezultate proui na neki drugi nain. &mesto da uporedi sluaj : sa sluajem 4! uporedio je broj tanih odgovora sa sledeim najveim brojem odgovora. (ada mu je kompjuter pokazao da su rezultati mogli biti sluajni samo u jednom od skoro milion sluajeva! on jo uvek ne smatra svoj eksperiment zavrenim jer se njegov istraivaki model nije mogao slediti. & njegovom modelu ima mnogo vie elemenata nego to je ovde naznaeno i on je izveo mnoge druge eksperimente koji su dali ono to naziva "statistiki znaajnim rezultatima". $elokupan njegov projekt toliko je znaajan da emo sigurno jo uti o njemu kada usavri svoje tehnike. &mesto da jednostavno oznae krug koji ukazuje na mesto oboljenja! diplomiranim polazni#ima Kontrole uma dae liste medi#inskih oboljenja na proveru! obezbeujui tako spe#i%inu dijagnozu. ".va preliminarna istraivanja"! kae! "ukazuju na visoke nivoe statistikog znaaja. 7pak! nisam spreman da iz njih izvlaim zakljuke. eophodno je jo mnogo napornog rada. :ko i sledea istraivanja budu podjednako ohrabrujua! moda emo uspeti da omoguimo jasnovi#ima da pomau lekarima u postavljanju dijagnoza na naine mnogo pouzdanije od onih kojima se sada sluimo. .vo bi

JJ

mogao biti pravi napredak u medi#ini. Suvie je rano da bih to mogao da tvrdim! ali tome stremim u svom radu." 'irektor istraivanja Kontrole uma! ?il%red )an ;Mil%red )ahn<! biohemiar i bivi predsednik Conda#ije za nauku o umu gaji iste nade kao i 'r. (ekKenzi. "-o od 1=. stolea! od kada se naunim metodima potkrepljuju psiho istraivanja! nekontrolisane ;ponekad i nepoznate< "promenljive" dovodile su u pitanje i sama otkria. 'a li e 'r. (ekKenzi ostvariti napredak u medi#ini! kako sam kae! tek ostaje da se vidi. :li! verujem da je ve postigao napredak u svom istraivakom metodu. .d svih prikupljenih podataka! on moe izdvojiti psihike reak#ije - moe odstraniti sve otpatke! ostavljajui samo ono to eli da izuava! kao to hemiar koji izuava jedan trag elementa u vodi moe da odstrani vodu i sve ostale elemente izuzev onog koji eli da proui."

J9

OSAMNAESTO POGLAVLJE

PORAST SAMOPOTOVANJA
",ubimo isuvie vremena pot#enjujui sami sebe. Kada bismo bar pola tog vremena proveli istraujui u svom umu kako da se suoimo sa ivotom! otkrili bismo da smo mnogo jai nego to mislimo"! rekla je pevai#a i igrai#a Kerol Gorens! u listu "$hi#ago +ribune"! 18. novembra 1=J/. godine. .na je zavrila kurs Kontrole uma na preporuku pevai#e (argerit "ja#a! diplomiranog polaznika. 5aista! mnogi od nas su sputani uskim idejama o tome ko smo i ta moemo da uradimo. &skoro ete doiveti radost razbijanja tih ogranienja i pronalaenja novih sloboda izvan njih. Kada shvatite za ta ste sve sposobni! vae samopotovanje e porasti. a ovu su temu raene brojne studije! s poznatim rezultatima! u kojima nalazimo iroke grupe ljudi - od onih koji nemaju naroitih problema do onih ije se samopouzdanje oigledno raspada - od studenata do alkoholiara! narkomana! kriminala#a i sirotinje koja ivi od so#ijalne pomoi. "ogledajmo prvo studente. "redavanja Kontrole uma su odrana! i to esto! kao sastavni deo nastavnog programa! na dvadesetetiri koleda i univerziteta! esnaest srednjih i osam osnovnih kola. (ogli biste oekivati da isti kurs! predavan na isti nain u razliitim kolama studentima razliitog doba i razliitog kulturnog i ekonomskog pro%ila! daje razliite rezultate. ije tako - rezultati su toliko ujednaeni da se sa sigurnou moe tvrditi da se u osnovnim #rtama mogu predvideti. &vedite Kontrolu uma u kolu i rezultat su studenti jaeg samousmerenja! i s izraenijim samoodreenjem usled poboljane sposobnosti za samostalno reavanje problema. 'rugim reima! s jaim egom. .vo je nauno utvrdio 'r. 'ord de So ;'r. ,eorge de Sau<! bivi direktor obrazovnog istraivanja za Silva metod Kontrolu uma! prethodno direktor Savetovalita i istraivanja na :rea $ommunitO $ollege u ?ilijamsportu! "ensilvanija. "rvi test! 1=JD. godine! obavljen je u gimnaziji u )alahanu ;Ciladel%ija<! gde je D.000 studenata pohaalo kurs. edelju dana pre i dve nedelje posle kursa! grupi od DD0 nasumi#e odabranih studenata dati su kolski upitni#i o linosti1H sa 180 pitanja koja podrobno otkrivaju kakvu predstavu osoba ima o samoj sebi. .vaj presek linosti moe se tada na#rtati kao vrsta portreta sa etrnaest svojstava - pustolovan! hedonista! samouveren! itd. .vaj test ima iroku upotrebu pri istraivanju i savetovanjima. "redstave koje su ovih DD0 studenata imali o sebi uklopljene su u jedinstven pro%il grupe! radi uporeenja pre i posle kursa. Lezultati3 znatan pomak ka veoj snazi ega! samouverenosti i staloenosti! udaljavanje od nestrpljivosti! nesigurnosti i ravnodunosti. Studenti se nisu izmenili u pogledu ravnotee izmeu domina#ije i
1H 7pitnike je izdao *nstitut za ispitivanje linosti i sposobnosti *nstitute 2or .ersonalit1 and =bilit1 "esting!.

J=

potinjenosti! nenosti i grubosti. Sve ovo je doprinelo tome da ovi studenti imaju vie potovanja prema sebi posle kursa Kontrole uma! nego pre. "rirodno! s promenom ivotnog obras#a! na pogled na same sebe menja se iz dana u dan. 'a smo nasumi#e odabranoj grupi dali test i zatim ga ponovili tri nedelje kasnije! primetili bismo izvesne promene. :utori testa su i ovo prouavali. ormalno je oekivati izvesne sluajne promene i njihova je stopa proraunata. 'a bi se o#enili rezultati iz )alahan kole bilo je neophodno odrediti koliko su promene iz izvetaja vee od onih koje su izazvane sluajem. Fvo ta je otkriveno3 'a bi sluajem nastale pozitivne promene u snazi ega poput onih koje donosi Kontrola uma u )alahan koli - test bi se morao davati vie od hiljadu puta! nasumi#e izabranoj grupi - vie od hiljadu puta da bi se podudarila promena u samouverenosti! vie od hiljadu puta da bi se podudarila promena kod staloenosti. Lazliku je stvorila Kontrola uma! a ne sluaj. 5a vreme kursa! 'o Klark! reporter lista ""hiladelphia 'ailO ePs" intervjuisao je neke studente u toku pauze za ruak. & lanku koji se pojavio DJ. septembra 1=JD. godine #itirao je trinaestogodinju Keti 4redi koja je gri#kala nokte od svoje osme godine3 ",ri#kala sam ih kad god sam bila nervozna. 'ok sam jutros bila u uioni#i poelela sam da ih gri#kam! ali nisam to uinila. & sebi sam pomislila3 > emoj da gri#ka nokte.> 5atvorila sam oi i opustila se." "at :jzenlor mu je rekla da je odolela elji da se potue s mlaim bratom! to se skoro nikada ranije nije desilo. "Lekla sam sebi3 > ema svrhe razbesneti se. 5ato se tui*> 7 nisam to uinila. -utros sam se takoe oslobodila glavobolje i to govorei samoj sebi da je se oslobaam. 5nam da zvui udno! ali deluje." &poredimo sada rezultate iz ove kole sa druge dve studije! prve iz Gorensvila! Katolike kole iz "itsburga! i druge iz Sent Cidelisa! Katolike kole za svetenike. 7 u Gorensvilu i u Sent Cidelisu! kao i u )alahanu! najvea promena kod studenata bila je u snazi ega. 2tavie! ova promena je bila jednoobrazna - u svakoj koli pro%il grupe se toliko popravio da bi se isto moglo dogoditi sluajno samo jednom u hiljadu puta. 7sti stepen promene desio se u staloenosti i u )alahanu i u Gorensvilu! a neto manji u Sent Cidelisu. Lazliiti stepeni promene u samouverenosti! svi vrlo pozitivni! dogodili su se u sve tri kole. .tkria! delimino ovde navedena! nisu sasvim zadovoljavala 'r. de Soa. 7ako su ga obradovali pozitivni rezultati a jednoobraznost koristi od Kontrole uma otklonila sumnje! neto je nedostajalo. +estiranje grupe pre! i dve nedelje posle kursa Kontrole uma! ne otkriva da li e ta korist biti trajnaE testiranje etiri mese#a posle kursa bi to pokazalo. 'r. de So ga je sproveo u Gorensvilu i Sent Cidelisu - i suoio se s nekim iznenaenjima. & svim navedenim karakteristikama - snazi ega! samouverenosti! staloenosti - studenti obe kole popravili su se daleko vie u etvoromesenom periodu nego u one dve nedelje neposredno po zavretku kursa. & svom izvetaju o ovim istraivanjima 'r. de So je zakljuio3

90

85oda se promene koje su se dogodile kod navedeni# studenata u nji#ovim razliitim obrazovnim okvirima mogu najbolje pro$eniti iz perspektive kao to je ona koju ima Don 'olt( vaspita i autor. On smatra da pro$es obrazovanja esto poduava glupostima to doprinosi poveanju anksioznosti( oseanju krivi$e i skoro neprekidnom oslanjanju na spoljnu potvrdu ili osporavanje / sve su to uslovi koji stvaraju pokorno( neurotino i robotizirano ponaanje( i niim ne podspeuju obrazovanje ili ljudski razvoj. .ostoje razumni osnovi za verovanje da se isti uslovi nalaze i u ostalim drutvenim institu$ijama. *zneti poda$i proizali iz istraivanja ukazuju( bar iz obrazovne perspektive( sveu( sprovodljivu alternativu. Naktor promene koji je uporan i jak posle obuke 6ontrole uma je taj koji vri pomeranje ka unutranjim repernim takama / drugi nain da se izrazi spoznaja sopstvene vrednosti i znaajan korak ka samokontroli nasuprot spoljnoj kontroli( od strane drugi#.8 & veini kola u kojima se predaje Kontrola uma svi uitelji su obavezni da zavre kurs. Lazlozi - svi sem jednog - dovoljno su oigledni! uzimajui u obzir koristi od obuke. &itelji postaju manje nervozni! strpljiviji! a studenti lake provode vreme na njihovim asovima. 'obro je poznato da uitelj koji malo oekuje od svojih uenika malo i dobija! a onaj koji oekuje vie i dobije vie. &itelj obuen u Kontroli uma imao je direktno iskustvo u onome to u etrnaestom poglavlju )ose naziva "kosmika lista prava" ija se nadlenost prostire irom ljudskog roda. -edan ovako obuen uitelj nee nikad ismejavati neiju "mentalnu opremu" - isuvie je dobro upoznat sa ogromnim delokrugom svakog ljudskog uma da bi to uinio. &sled toga postaje bolji uitelj! ak i ako njegovi a#i nikada nisu uli za Kontrolu uma. (eutim! kada su i a#i i uitelj proli obuku u Kontroli uma! u razredu se dogaaju sjajne stvari. astavni#a srednje kole iz 4u%ala poduava svoje ake da se "usklade" prema 'ordu ?aingtonu i drugim linostima iz prolosti kako bi im pomogle da ue istoriju! upotrebljavajui tehnike koje su nauili na zavrnim asovima Kontrole uma! kada su obraivali sluajeve. a taj nain doivljavaju istoriju. : da bi im pomogla kasnije! dok budu polagali testove! "podeavaju" se prema njoj i nalaze potvrdu svojih odgovora. 'ruga uitelji#a na nivou koleda upuuje svoje studente da se "podese" na %ilozo%e radi objanjenja onih mesta koja su im u njihovim radovima nejasna. "+o delujeB"! izjavljuje. ,ospoa Giti! predava Kontrole uma u ?irdinija 4iu! nalazi posebno zadovoljstvo u poduavanju mladih od sedam do sedamnaest godina. eka od njenih iskustava izneta su u lanku pod naslovom "&eni#i napreduju posle kursa Kontrole uma" koji je objavljen u listu "Gedger Star" iz or%olka ;1H. jul 1=J/.<. -edan od njenih uenika bio je na leenju od hiperkineze. (ajka ovog hiperaktivnog mladia je izjavila3 ""osle kursa promene su bile apsolutno %antastine. (oj sin je bio u

91

stanju da prekine sa uzimanjem lekova a njegove o#ene su se popele sa $ na :. Kontrola uma mu je dala saznanje da ima mo da se promeni." 7 o#ene drugog uenika iste kole skoile su sa $ pre kursa na : posle kursa. eka druga ueni#a padala je na testovima izgovora. "osle kursa imala je o#enu : na svim testovima izgovora! a za godinu dana njena sposobnost itanja skoila je sa nivoa etvrtog razreda na nivo devetog razreda. ije postojao praktian nain da se uporede oni koji su izabrali da idu na kurs sa onima koji to nisu uinili! ili da se kasnije izmeri razlika izmeu te dve grupe! jer na sve tri kole na kojima je 'r. 'e So sproveo testove pre i posle kursa skoro svi studenti su se opredelili za Kontrolu uma. .vakva mogunost se! meutim! pojavila na &niverzitetu Skrenton u Skrentonu! "ensilvanija. "ro%esor 'onald G. Fndl ;'onald G. :ngell< sa ,rupe za Gjudske poten#ijale ponudio je diplomiranim studentima kurs na Savetovalitu za rehabilita#iju. 'ovoljan broj studenata je odluio da ne ide na kurs tako da je bilo mogue prouiti razlike. 'ali su test slian onome koji je korien u srednjim kolama - mada prilagoen odraslima - za @/ studenata koji su pohaali kurs i @/ koji nisu. Lazlike izmeu ove dve grupe pokazale su se i pre poetka kursa. .ni koji su se opredelili za pohaanje kursa bili su! prema rezultatima testa! spremniji za nova iskustva i vie okrenuti sebi. .ni koji nisu eleli kurs! bili su tradi#ionalniji! vezani obiajima i pravilima! i praktini. (ese# dana posle kursa! obe grupe su ponovo testirane i osim to su se prvobitne razlike zadrale! pojavile su se nove! vrlo znaajne. ,rupa koja je pohaala kurs bila je emo#ionalno stabilnija i zrelija! samouverenija i oputenija od druge grupe. &kratko! ovo prouavanje ukazuje na to da su oni iji je izbor da pohaaju kurs Kontrole uma razliiti od onih koji to ne izaberu i da im kurs koristi. 'ok je uzlet ka samopotovanju vaan za svakoga! od ivotne vanosti moe biti za narkomana koji se bori da bi se oslobodio ove zavisnosti. Kontrola uma ima ogranieno iskustvo sa narkomanima! ali se to iskustvo pokazalo uputnim. "ol ,rivas ;"aul ,rivas<! jedan od direktora $entra Kontrole uma na (enhetnu! eleo je da vidi ta Kontrola uma moe da uini za narkomane. 'obrovoljno je poeo rad sa etiri narkomana! dvoji#om koji su uzimali metadon i dvoji#om koji jo uvek uzimaju heroin. "rva dvoji#a su smatrala da je kurs koristan ali nije ih oslobodio metadona. (etadon stvara izuzetnu zavisnost i koristi se u mnogim programima oslobaanja narkomana od heroina. .dvikavanje od metadona je %iziki bolno! a bolovi su! kau ovi narkomani! tako jaki da se nisu mogli kon#entrisati na vebe Kontrole uma. -edan od narkomana koji je jo uvek uzimao heroin imao je krizu u porodi#i prvog dana kursa i odustao je. .naj drugi bio je u stanju da izvri sopstvenu detoksika#iju - da se oslobodi droge tokom nekoliko mese#i posle kursa. 5atim se javio gospodinu ,rivasu i obavestivi ga da ponovo uzima heroin! traio je da

9D

ponovi kurs. ,ospodin ,rivas je proveo dan sa njim u obnavljanju i pojaavanju vebanja Kontrole uma! i on se ponovo oslobodio droge. (ese#ima potom! jo uvek je bio nezavisanE zatim se odselio! te je gospodin ,rivas izgubio dalji kontakt s njim. 'rugo nastojanje da se pomogne narkomanima pomou kursa Kontrole uma bilo je u okviru drutvenog projekta u 4ronksu! sa osamnaest bivih narkomana od kojih su neki radili na projektu ili i sami bili organizatori. .ni koji su bili na kursu rekli su da su osetili da mogu da upravljaju sobom mnogo vie nego ikad ranije! a nekoliko njih! mese#ima kasnije! reklo je da su ak bili u stanju da prenesu neke od vebi svojim porodi#ama. "ouzdani test pre i posle kursa nije bio mogu jer! tri mese#a kasnije! mnogi od prvobitnih osamnaest narkomana nisu vie bili dostupni. 'a li su nas ova dva iskustva neem nauila* "'a"! kae "ol ,rivas. 7 dok jo uvek nema statistikog dokaza! njegovo iskustvo ukazuje na dve stvari3 "rvo! Kontrola uma ne bi trebalo da ue u ivot narkomana samo na etrdesetosam sati! a zatim da sve ostalo prepusti njemu samom. 5a mnoge od nas to je iskustvo koje se stalno menja! ali narkomanu - koji treba da savlada! tokom godina! a moda i #elog ivota stvaranu! jaku negativnu uslovljenost uz mentalnu i %iziku zavisnost - neophodni su esti podstre#i tokom dueg perioda. "'ajte mi mogunost da ovako postupim u toku programa rehabilita#ije narkomana i siguran sam da u dobiti rezultate"! rekao je ,rivas. 'rugo! narkomani teko savlauju zavisnost od droga! ali zato mnogo lake pristupaju vebanju Kontrole uma nego mnogi drugi. Lazlog je! kako veruje gospodin ,rivas! u tome to Kontrola uma podrazumeva izmenjeno stanje svesti. 'ok veina ljudi nije nikada iskusila drugo stanje svoje svesti! narkoman to esto ini. .no to nije ranije radio jeste ulazak u korisni nivo uma na kom ima kontrolu umesto da je gubi. +o je ono gde Kontrola uma prua posebne nade narkomanima. (ada nije bilo obimnih studija na ovom podruju! dovoljno je pria o pojedinanim uspesima diplomiranih polaznika Kontrole uma! to nagovetava da je poverenje gospodina ,rivasa u Kontrolu uma sasvim osnovano. Fvo jednog linog iskustva diplomiranog polaznika Kontrole uma koji je izleio sopstvenu zavisnost 1=J1. godine. -o uvek je "ist". 8Cnao sam da imam ozbiljan problem4 zavisnost od #eroina. 6ako kurs nazvan 6ontrola uma koji( izme%u ostalog( tvrdi da pomae ljudima da se oslobode neeljeni# navika( moe da pomogne meni kad sam ve probao veinu metoda re#abilita$ije narkomanaF "o je bilo van moje tadanje moi razumevanja. -keptian / kakav sam bio posle odlazaka psi#ijatrima( psi#oterapeutima( posle metadonski# programa i bolni$a / bio sam spreman da probam bilo taG ;io sam uveren da neu preiveti jo tri godine do svog tridesetog ro%endana ukoliko ne prekinem s korienjem #eroina i nainom ivota koji je za#tevao( kako bi# se svakodnevno snabdevao drogom vrednom do I33 dolara. O>avika nije nita drugo do utis$i koji se u modanim elijama pojaavaju ponavljanjemO( rekao je instruktor 6ontrole uma. .romenite programiranje na nivou

9@

uzronosti( podsvestiO( nastavio je( Oi promeniete obras$e ponaanja na delotvornom nivou( u spoljanjoj svesnoj dimenzijiO. "o je logiki imalo smisla( ali moj emotivni nivo mi je govorio da mi je droga neop#odna kako bi# prestao da budem preosetljiv na ivot i na negativna oseanja koja sam imao prema sebi. "ada nas je instruktor upoznao s te#nikom kojom emo promeniti sliku o sebi( kojom( umesto slabe( bezvoljne( nee2ikasne osobe postajemo pouzdano( samosvesno( zdravo ljudsko bie. )o uvek skeptian( ali sa iskrom nade( poeo sam da se menjam matajui u =l2i. .rogramirao sam se tri puta dnevno / ujutru( u podne i uvee / da do I3. jula( tridesetog dana od prvog programiranja( sva elja za drogom zauvek nestane. "okom ovi# trideset dana nastavio sam da uzimam drogu( ali sam polako smanjivao koliine( planirajui da se odre%enog dana u potpunosti oslobodim zavisnosti od droge. "og vanog dana u julu prestao sam da uzimam drogu i od tada je vie nikada nisam upotrebio. "o nije bilo kao bezbroj puta ranije kada sam prestajao sa upotrebom droge da bi# joj se posle nekoliko dana ili nedelja ponovo vratio. Ovog puta sam osetio svim svojim 8biem8 da zaista nemam nikave elje za drogama. ;ez snage volje( bez zamene( bez potiskivanja oseanja ili elje. 7spelo jeG 6onano slobodanG8 -o jedan oblik zavisnosti! alkoholizam! daleko je raireniji nego uzimanje droga i upropaava mnogo vie ivota - samo u S:' na milione. jegove rtve takoe imaju oajniku potrebu da prevladaju oseanja bespomonosti! neuspeha i krivi#e! da izgrade samopouzdanje i staloenost koji e im olakati povratak zdravlju. .vim potrebama je udovoljeno kada je 1=J@. godine 1/ alkoholiara polo na kurs Kontrole uma kao deo istraivakog projekta u okviru institu#ije u kojoj su bili na leenju. Lezultate je pro#enjivao 'r. 'e So. "rimenio je isti test linosti koji je ranije upotrebio sa diplomiranim studentima na Skrenton &niverzitetu i! kao i u ranijim ispitivanjima! dao je test neposredno pre poetka i ponovo mese# dana posle kursa. ajotriji kontrast kod ovih petnaest osoba pre i posle kursa bio je u manipulativnom ponaanju. & pro%ilu grupe uinjen je pomak od slabe kontrole dogaaja prema veoj iskrenosti i otvorenosti u kretanju ka #iljevimaE pomak koji bi sluaj proizveo samo jednom u sto puta. .stale promene su u glavnim #rtama sledile obras#e uoene u ranije opisanim sluajevima aka i studenata. 7mali su veu snagu ega i samopouzdanja! bili su oputeniji i otvoreni ka novim saznanjima - kvaliteti koji imaju nepro#enjivu vrednost za onoga ko se bori protiv alkohola. -edna od najznaajnijih promena bilo je smanjenje oseanja ugroenosti ili uznemirenosti. 'r. 'e So je napisao3 ""odruje oseanja ugroenosti sa svojim izrazitim autonomnim tenzijama i prekomernom aktivnou moe biti od znatne vanosti u razumevanju ponaanja alkoholiara. ?rlo je mogue da alkoholiari koriste alkohol kao sredstvo kojim pokuavaju da uravnotee svoje mentalneS%izike

98

simptome. Kao odgovor na neugodnu situa#iju! alkohol! koji uspostavlja ravnoteu duha i tela! moe im doneti beg sa tog nivoa uznemirenosti. 6ini se da je u poboljanju stava prema samom sebi i u umeu kontrole uznemirenosti prava zamena u alkoholu." 'irektor ustanove u kojoj su se leili alkoholiari izneo je kako se svako od 1/ novih diplomiranih polaznika Kontrole uma oseao est mese#i kasnije ;zbog diskre#ije oznaeni su sa "subjekt" ili "S" umesto imenima<. Subjekt 13 ije se vratio na staro stanje po prolasku kroz =0-dnevni program rehabilita#ije. .tkako je zavrio kurs Kontrole uma S. je od vrlo mirne! povuene jedinke postao ljubazna! otvorena! duhovita i mudra osoba. Subjekt D3 .d zavretka kursa Kontrole uma S. se nije vraao na staro stanje i napustio je ustanovu i program rehabilita#ije na pola puta. 7zgleda da S. razvija samopouzdanje i oseanje blagostanja. Subjekt @3 ije se vraao na staro stanje od tretmana rehabilita#ije u bolnikom programu. "osle kursa Kontrole uma S. je doiveo znaajan napredak u :.: ;antialkoholiarskom< programu. Subjekt 83 & periodu od hospitaliza#ije do kursa Kontrole uma nije bilo povratka na prethodno stanje. Kurs je zaista ojaao uinak terapijskog tretmana. Subjekt /3 4ez povratka na prethodno stanje otkako je otputen sa bolnikog programa za rehabilita#iju. Subjekt H3 4ez povratka na staro stanje. .seanje dobrobiti se kod S.-a znatno uveava. "oboljanje se odraava u iznenadnoj stabiliza#iji #ele porodi#e. +akoe je popravio o#ene u koli. Subjekt J3 'o danas S. nije iskusio povratak na staro stanje. "osle kursa Kontrole uma! S. je prekinuo :.:. program. (eutim! oigledno je da S. ivi sa :. :. %ilozo%ijom. .dnosi u porodi#i se izgleda takoe popravljaju. Subjekt 93 4ez povratka na staro otkako je pohaao kurs Kontrole uma. .dnosi u porodi#i su se uveliko popravili. Lanije zajedljiv i prgav! S. je postao prijatna osoba "koja ljubi svoje blinje". Subjekt =3 S! ena! nije se vraala na staro stanje i trenutno je zaposlena. Subjekt 103 4ez vraanja na staro stanje. S. je sada okrenut ka #ilju i konano je izmenio grani#e koje je samom sebi nametnuo i oekuje prilike za via dostignua. Subjekt 113 .tkako je pohaao Kontrolu uma S. tvrdi da mu je ivot poao nabolje! to se vidi po blagostanju koje se osea u njegovoj porodi#i i njegovim radnim rezultatima. S. se nije vraao na staro stanje. Subjekt 1D3 'vanaest godina na :. :. programu. "osle kursa Kontrole uma S. je imao jedno vraanje na staro stanje u trajanju od jednog sata. "otom! povremenih povrataka na staro stanje nije bilo. Subjekt 1@3 4ez povratka na staro stanje od otputanja s bolnikog programa rehabilita#ije. "osle Kontrole uma! S. se postepeno konsoliduje. "oboljanje je primeeno u oblastima kao to su posao! porodi#a! itd.

9/

Subjekt 183 .tkako je pohaao Kurs Kontrole uma S. je imao nekoliko povrataka na staro stanje od kojih se sam izleio. ije bio hospitalizovan ni zbog jednog od ovih povrataka! kao to je bio sluaj pre pohaanja kursa Kontrole uma. Subjekt 1/3 .sam godina unutar i izvan :.:. programa. )ospitalizovan etiri puta pre pohaanja kursa Kontrole uma. "ovremena skliznua ili povratak na staro stanje u meuvremenu. "osle kursa Kontrole uma S. je doiveo etiri povratka na staro stanje od kojih su dva zahtevala kratku hospitaliza#iju. Kontrola uma bila je oigledno moan podstrek u borbama svih! izuzev poslednjeg od ovih alkoholiara. -edna mala studija kao to je ova! naravno! nije dovoljna da dokae da Kontrola uma treba da bude prihvaena kao sastavni deo leenja alkoholiara. (eutim! poboljano oseanje blagostanja koje se jednoobrazno pojavilo i pre i posle testova na studentima i psihijatrijskim pa#ijentima jasno ukazuje da oni koji trae bolje naine za pomo alkoholiarima treba da pokuaju sa Kontrolom uma. "ostoji jo jedno stanje koje ukljuuje u sebe i uniteno samopotovanje! stanje koje nije samonametnuto kao zavisnost od droga ili alkohola! ali je mnogo rasprostranjenije - siromatvo. &zro#i siromatva i naini njegovog suzbijanja bili su predmet diskusija od postanka ljudskih zajedni#a. Kontrola uma se ne ukljuuje u tu raspravu! ali moe biti od ogromne pomoi kada treba ubediti siromane da prikupe sve svoje snage i pomognu sami sebi. ekima to moe zvuati kao da se ve ulo u raspravu - kao da mi ubeujui siromane da pomognu sami sebi prihvatamo da su sami krivi za svoje siromatvo. +o je oigledno netano! ali svaka siromana osoba moe sebi pomoi u razbijanju svojih okvira kada u Kontroli uma pronae ono to i svi ostali pronalaze - veu sposobnost za upravljanje sopstvenim ivotom. "rvi ozbiljan napor da se istrai koliko moe biti korisna! ukoliko uopte jeste! Kontrola uma kao deo programa rehabilita#ije u so#ijalnom pogledu! bilo je istraivanje izvreno nad 80 mukara#a i ena koji su iveli od so#ijalne pomoi. 'obro je poznato da osoba koja ostane bez posla doivljava udara# po svom samopotovanju. +o joj jo vie oteava da misli i pronae izlaz iz svog problema. 6ovek! dok trai posao! osea se poraenim i omalovaenim! bezvoljno obavlja razgovore za posao koji produavaju njegovu nezaposlenost i jo vie umanjuju njegovo samopotovanje. .vo ga na kraju dovodi do so#ijalne pomoi. Kada bi neto moglo da utie na ovu silaznu spiralu i obezbedi realan uzlet u samopotovanju! ta osoba bi bila u mnogo boljoj pozi#iji da sama sebi pomogne. .vako je! manje-vie! razmiljao Gari )ildor! direktor so#ijalne slube u .ttaPa $ountO 'epartment! (iigen. .n je i sam pohaao kurs i znao je ta vebanje moe doneti. -edino to se pitao bilo je da li se rezultati mogu izmeriti i kako bi to merenje izgledalo.

9H

'a bi ostvarili projekat istraivanja i izvrili testiranja! zajedno se sa 'r. 'e Soom obratio 'r. 'ejmsu (oti%u ;'r. -ames (oti%%< sa odeljenja za psihologiju na )oup Koledu! (iigen. 5a test su izabrali iroko upotrebljavani "+ennessee Sel% $on#ept +est" koji sa sto pitanja na est strana! belei pet aspekata miljenja o samom sebi3 %iziki! moralnoSetiki! lini! porodini i drutveni. +est je sproveden dva puta! jednom pre kursa i jednom posle. ?e samo ovo moe nekog da navede da rezultate vidi samo kao ")otorn e%ekat" ;")aPthorne F%%e#t"<. Sredinom D0-tih i u ranim @0-tim godinama! Mestern Fle#tri# $ompanO je pokrenula dalekosean istraivaki projekat da bi izuila razliite promene u uslovima rada koje bi mogle poboljati stanje duha zaposlenih u )otorn postrojenju u 6ikagu. 2ta god da je kompanija uinila! stanje duha se popravljalo3 oni uvedu neku meru! moral rasteE izba#e tu meru i moral opet raste. 5akljuak je da ljudi jednostavno vole da ih primeuju i to se odraava na uzlet morala. 'a bi izmerio mogui ")otorn e%ekat" 'r. (oti% je testirao drugu grupu ljudi koji su iveli od so#ijalne pomoi koji nisu bili na kursu Kontrole uma. .ni su bili dva puta testirani! ali za razliku od grupe Kontrole uma! nisu nita doiveli izmeu dva testa. Kod njih se nije pojavio ")otorn e%ekat". .ni koji su pohaali vebanja Kontrole uma zavrili su sa radikalno izmenjenim pogledom na sebe - promene koje su u pojedinim sluajevima prevazilazile sluajnosti u propor#iji od milion prema jedan. "romene su bile dramatine u svim kategorijama. ovi diplomirani polazni#i Kontrole uma videli su sami sebe kao daleko bolje osobe nego to su to ranije mislili da jesu i osetili su novo pouzdanje u sopstvene sposobnosti za reavanje svojih problema. Stepen promena naveo je 'r. (oti%a da uzvikne3 ".vo su najznaajniji poda#i koje sam ikada video." & izvetaju o ovom istraivanju pie3 8;ilo je malo zabrinutosti oko toga koliko e iznenadno uba$ivanje optimistike( 8bolje i bolje8 2ilozo2ije 6ontrole uma biti pri#vaeno od strane majke koja od so$ijalne pomoi ivi u velikoj bedi. Ova zabrinutost je brzo otklonjena ... drugog vikenda. -vi koji su se u poetku ukljuili u kurs vratili su se da ga zavre( a prvobitno stidljivo aputanje zamenjeno je amorom iva#nog razgovora koji je pretio da as pretvori u susret potpunog preporoda. -koro je svako imao da prijavi neto konstruktivno ... nova bliskost sa svojom de$om ... nestanak #ronine glavobolje ... smanjenje 2rustra$ije ... smanjenu teinu. 5lada majka koja je zraila sreom upotrebila je te#niku Ogledala uma da bi nala odgovor za zaposlenje i videla je samo ruku kako pie ek. -ledeeg dana dobila je upravo onaj posao koji je oduvek elela.8 &glavnom su stanje duha i poremeena slika o sebi ono to osobu odvodi u zatvor i ini je grubom i brutalnom dok je tamoE takoe! stanje duha je ono to osobu esto ponovo vraa u zatvor kada se jednom nae na "slobodi". ?rsta slobode koju zatvorenik moe oekivati od Kontrole uma je ona koja je data i ostalima3 razbijanje

9J

mentalnih ogranienja koja se kod mnogih od nas ispoljavaju "u spoljanjosti" kao glavobolje! irevi! nesani#a i neuspeh u ivotnom opredeljenju! a kod zatvorenika i kao zidovi i reetke. .graniena iskustva Kontrole uma u zatvorima ukazuju na to da se rezultati mogu oekivati u okruenju koje je manje brutalno. ?reme koje se tamo provodi vie nisu prazni asovi koje zakon otkida od neijeg ivota! ve bogat deo samog ivota - asovi razvoja i samoistraivanja. Kontrola uma moda nee od zatvora stvoriti srenu isposniku eliju! ali ga moe uiniti #ivilizovanijim mestom za razvoj. 7ako nisu vrena statistika istraivanja! lina iskustva zatvorenika i njihovih instruktora mnogo vie govore. Gi Gozovik je sedam puta drao kurs u dravnom zatvoru Lejvej - dok je bio oblasni koordinator Kontrole uma za ju 'erzi ;to je napustio 1=JH. godine da bi osnovao )om! duhovnu zajedni#u< - etiri puta je drao kurs ukupnom broju od oko H0 zatvorenika i tri puta osoblju zatvora. " e postavlja se pitanje koristi koju su zatvoreni#i i osoblje imali od kursa"! rekao je! "to im se moglo videti na li#ima." 5vanini#i su bili toliko impresionirani Kontrolom uma da je zatvoreni#ima koji su pohaali neki %akultet! kurs priznat kao sastavni deo nastavnog programa. Lonald ,orajeb! koji je na istom mestu nasledio g. Gozovika! ponudio je kurs desetori#i zatvorenika u oblasnom zatvoru "asaik u ju 'erziju. -edan od njih je izostao sa kursa poto je puten iz zatvora iako je eleo da se vrati da bi ga zavrio zatvorske vlasti to nisu dozvolile! ali su udovoljile zahtevu drugog zatvorenika koji je posle kursa traio da ode u sami#u da bi mogao da meditira. +rei! upotrebljavajui tehniku (entalnog ekrana! programirao je da nae posao van zatvora. 7 naao ga je - to je sve to mu je bilo potrebno da bude uslovno puten na slobodu.

99

DEVETNAESTO POGLAVLJE

KONTROLA UMA U POSLOVNOM SVETU

5amislite da verujete u (ar%ijev zakon - ":ko bilo ta moe da poe naopako! poi e! i to u najgore mogue vreme" - a onda iznenada otkrijete da takav zakon ne postoji! ve umesto njega kosmika lista prava o kojoj je pisao )ose. .seate se srenijim jer ste sreniji. (nogi diplomirani polazni#i Kontrole uma kau da im se to deava svakodnevno. "rodava smatra da su njegove muterije otvorenije prema njemu! nauni#i nalaze iznenadne odgovore za komplikovane probleme! pro%esionalni atletiari postiu bolje rezultate! nezaposleni nalaze posao! zaposleni vie uivaju u svom poslu. "Kada se irom kompanije susretnem sa diplomiranim polazni#ima Kontrole uma"! kae (ajki )igins! etrdesetetvorogodinji direktor sektora za razvoj zapoljavanja u %abri#i ")o%man - Ga Lo" u atliu! ju 'erzi! "naem se pred zaokruenim pozitivnim stavom i radou kojom zrae ovi ljudi i primeujem da je to trajno stanje." ")o%man - Ga Lo" je jedan od najveih svetskih proizvoaa %arma#eutskih proizvoda. ".vo vas moe iznenaditi jer dolazi od proizvoaa sredstava za umirenje"! kae )igins! "ali mi smo otvoreni prema alternativnim sredstvima za postizanje boljeg mentalnog zdravlja i to je bio jedan od naih motiva za prvobitno istraivanje Kontrole uma! 1=J@. godine." 'ruga stvar koja je motivisala gospodina )iginsa da istrauje kurs jeste da je malo onih najdelotvornijih slubenika bilo koje kompanije! koji su zaista delotvorni koliko bi mogli biti. .no to je naao u Kontroli uma navelo ga je da isplanira probni projekat koji bi se u poetku oslanjao na program kompanije a iz kog bi zatim stvorio dovoljno entuzijazma da se osamostali. ajavio je plan! "preko noi upisao pedeset ljudi" i obratio se asnom :lbertu ,orajebu! pastoru #rkve u oblinjem "atersonu i jednom od harizmatskih predavaa Kontrole uma. "lan je uspeo. 'anas! tri godine kasnije! u %abri#i je vie od tri stotine onih koji su zavrili kurs - vrhunskih slubenika! naunika! sekretara! inenjera! asistenata u laboratorijama i rukovodio#a osobljem. eki su pohaali kurs u organiza#iji kompanije! a mnogi samostalno. ""oseban utisak su ostavili istraivai koji su zavrili kurs. & poetku su bili najvei podrugljiv#i! ali se ispostavilo da su od svih ba oni postali najvei entuzijasti"! rekao je )igins. Fvo nekih komentara diplomiranih polaznika Kontrole uma iz ")o%man - Ga Loa" koji su objavljeni u %abrikim novinama "7nside Lo#he"3

9=

'irektor trgovine3 "Kurs mi je dao novo oseanje svesti o sebi i vanosti odnosa i rada sa ostalim slubeni#ima. "rimenjujem ono to sam nauio tako to pokuavam da razvijem sposobnost da kanaliem svoja interesovanja i postignua tako da se rasipa to manje vremena i kretnji." :sistent! biohemiar3 "$eo moj mentalni stav se promenioE kao rezultat! uveren sam da se dobre stvari zaista dogaaju kada na ivot gledate pozitivno. 5adivljuje koliko je topline izmeu dve osobe ako ste prijatni i tolerantni jedno prema drugome." Kadrovski slubenik3 "+o je jedna od najboljih stvari koja mi se desila i smatram da je mogunost uestvovanja prava prednost. Kurs koji naglaava pozitivno miljenje pomogao mi je da razvijem unutranji mir i izgradim samopouzdanje." adzornik %abrikog servisa3 "(entalno se bolje oseam - vie ne brinem toliko i ne postupam uvek kao da je u pitanju krajnja nuda! nauio sam da se opustim i zauzdam glavobolje. Klju uspeha je verovanje." ?ii sistem analitiar3 ""oveano samopouzdanje i opti oseaj dobrobiti su rezultati kursa koji nas ui kako da prepoznamo deo sopstvene prirode koji obino ne primeujemo. a primer! ovaj program uveava osetljivost prema drugim ljudima i ini da postanemo svesniji intuitivnih doivljaja koje ra#ionalna svest eli da porekne. "osao iz osnova izgraen tehnikama Kontrole uma jeste "7dea 4anTue! 7n#." ;"4anka ideja"< iz 6ikaga! deoniarsko drutvo diplomiranih polaznika Kontrole uma koje se bavi pronalas#ima koji se mogu plasirati na tritu. Sve je poelo kada je Liard )ero! koji upravlja aktivnostima Kontrole uma u oblasti 6ikaga! postavio sloen problem iz oblasti marketinga da bi video moe li neka vrsta intui#ije koja bi se stvorila na :l%i ili +eti! dovesti do praktinih reenja. ,ospodin )ero koji iza sebe ima desetogodinje iskustvo konsultanta u marketingu! ve je imao izvanredno reenje - trebalo mu je deset godina da ga smisli. 'iplomirani polazni#i Kontrole uma takoe su doli do izuzetno dobrih reenja - za deset minuta. ""oprilino sam oekivao neto poput ovog! ali nisam bio spreman na to da ljudi koji se ne bave tehnikom reavaju tehnike probleme bolje nego strunja#i. .ni nisu zatvoreni u logiku i mogu da ispitaju vie mogunosti." "(orao sam da zakljuim"! rekao je! "da je kombinovana inteligen#ija dvadesetoro ljudi na njihovim nivoima! koja je izvlaila in%orma#ije njihovom kreativnom imagina#ijom! oko hiljadu puta e%ikasnija od inteligen#ije dvadesetoro ljudi koji pokuavaju da razlono nau put do reenja". &potrebljavajui i sam istu tehniku za reavanje problema! pronaao je i patentirao nov nain za izradu prenapregnutog betona. 'iplomirani polazni#i Kontrole uma dolazili su sa sopstvenim idejama i s potrebom za znanjem marketinga. "+ako je nastala >4anka ideja>"! objasnio je. 7 danas! nakon dve godine postojanja! "4anka ideja" ima osamnaest pronalazaka na tritu ili spremnih za trite i oko dvadesetak u proizvodnji. -edan je "guta

=0

lia"! dodatak kosili#i za travu koji pravi prekriva od lia. Cirma koja plasira proizvode putem +? oglasa! kupila je dva i po miliona ovih "gutaa". 'rugi proizvod je samolepljiva zakrpa za po#epane tkanine. &mesto da budu nevidljive! ove ba skreu panju. "4uba utika" je obojen i oblikovan kao buba. 'rutvo se sastaje jednom meseno da bi putem medita#ije reavalo probleme. 6lanovi su oni u ijim se idejama nalazi poten#ijalna zarada. &z poetnu lanarinu plaaju malu mesenu nadoknadu i dele pro%it. 'ruga poslovna grupa koju su osnovali diplomirani polazni#i Kontrole uma u oblasti 6ikaga jeste! ili je bila! investi#ioni klub. -edan berzanski broker je mislio da bi njegova nova sposobnost da se kree napred ili nazad kroz vreme! mogla da se iskoristi za odabiranje deoni#a. :ko tokom medita#ije vidite deoni#u u budunosti! kupite je sada i prodajte je u budunosti. "lan se dopao gospodinu )erou i klub je osnovan. ,ospodin )ero! broker! i ostali lanovi bili su oduevljeni! ali ne ba sigurni. Kontrola uma je reila itav spektar problema! ali nikada! koliko je poznato! problem tanog predvianja rasta i pada #ena u ?ol Stritu. Sa ovim zdravim skepti#izmom! u toku prvih nedeljnih pokuaja tokom est mese#i! lanovi su se uzdrali od ulaganja na berzi. Svake nedelje broker bi im davao imena deset deoni#a. 6lanovi su ih vizuelizirali u :l%i! trideset dana u budunosti. ?ideli su se u brokerovoj kan#elariji kako itaju novine! obavetavajui se kako je koja deoni#a prola. Kada su se vratili u sadanjost! poredili su svoja otkria u 4eti. Kada bi glasanje bilo 1!/ prema 1 u korist deoni#e! obavila bi se kupovina - na papiru. a samom poetku pojavio se problem. 6lanovi su morali da naue da je veseli optimizam! jedno od obeleja onih koji su zavrili kurs Kontrole uma! esto slab vodi za ono to se deava na berzi. & poetku su imali viziju da sve deoni#e rastu. (eutim! brzo su uili i uskoro su pravili "pogotke". ""ort%elj" grupe se uskoro bolje kotirao nego prosek berze. &kazao se jo jedan problem. Sa sve veim oduevljenjem jasnovidi investitori su poeli da itaju o deoni#ama koje su odabrali i tako dobijali sve vie podataka. .ve objektivne podatke preneli su u medita#iju i njihov je pro%it! na papiru! opao. 'a bi se ovo reilo! i%rirali su svaku deoni#u tako da niko ne zna ko koju deoni#u jasnovido prati. Lezultati su se popravili! opet su bili iznad proseka trita. Sada! posle est mese#i provere podataka dokazujui da jasnovida# moe biti nadmoan na berzi! bilo je vreme da se uloi pravi nova#. ,latko se prelo sa probnih pokuaja na stvarno investiranje. 6lanovi su ostvarili stvarni pro%it. Kada je #ena na tritu padala! padala je i #ena njihovih deoni#a! ali ne kao na tritu u #elini. Kada su #ene rasle! rasle su i njihove deoni#e! i vie nego na berzi. (eutim! posle otprilike godinu dana stvorio se zastoj. ?rednost deoni#a na berzi padala je vie no to je rasla. "otr%elj grupe je takoe pao! iako ne tako izrazito. 7pak! injeni#a je da je pao! i ponos koji je grupa oseala u nadigravanju sa berzom umanjen je njihovim gubi#ima.

=1

Svaki ra%inirani investitor e vam rei da se nova# moe zaraditi umesto da se izgubi kada doe do pada #ena na tritu. Samo treba prodati na kratko. "rodate odmah deoni#u! pa ak i ako je nemate! zatim je kupite i isporuite kasnije! kada #ena padne. "otpuno legalno - ali ovo je pravljenje zarade na tuim gubi#ima! ili da drugaije kaemo! imati obezbeen interes u loim vestima - to nije za diplom#e Kontrole uma. Klub je prekinuo sa radom. 'ok je ovo pisano! dolo je do uspona na tritu i gospodin )ero je izvestio lanove da mogu ponovo poeti. jegovo zanimanje za korisnost Kontrole uma u poslu proiruje se i na sport! koji je! kako kae! isto toliko posao kao i izba#ivanje novog proizvoda na trite ili investiranje na berzi. (oda ste uli da je grupa igraa tima "$hi#ago Mhite SoN" pohaala kurs Kontrole uma. . ovome se naveliko govorilo u leto 1=J/. godine! i to u +? emisiji "H0 minuta" - studio $4S - i +? emisiji "'anas" - studio 4$. +o je uglavnom bila zasluga gospodina )eroa. Kada se zavrila sezona bejzbola! uporedio je pojedinane rezultate igraa - pre Kontrole uma ;1=J8.< i posle ;1=J/.<3 svi su se popravili! a mnogi od njih zapanjujue. (eu diplomiranim polazni#ima Kontrole uma! najvei entuzijasti su prodav#i. "&em u svoj nivo i vizueliziram uspean poziv. Lezultati su bili izvanredni. Svakog mese#a kaem sebi3 napraviu toliko i toliko dolara! postavljajui sve vie #iljeve! i uspevam da ih ostvarim." .vo je rekao trgova# jedne vrlo ugledne %irme u ?ol Stritu. "odpredsednik male eliane je rekao3 "Kaem sebi3 >prodau ovome> i to uspe. Sada kurs preporuujem svojim prodav#ima! svojim partnerima! ak i svojoj de#i. (islim da svima moe biti koristan! ne samo u poslu ve i u privatnom ivotu." ,ovorei o brojnosti izvetaja diplomiranih polaznika Kontrole uma! najimpresivniji rezultati su postignuti u pronalaenju novih poslova. Smireno samopouzdanje koje donose vebe Kontrole uma verovatno utie na to koliko i drugi %aktori - samouverenje neophodno za traenje boljeg posla! lakoa sa kojom diplomirani polaznik Kontrole uma obavlja razgovore za zaposlenje i sami su dovoljni da preokrenu tok dogaaja u karijeri te osobe. Cotogra%! oenjen i ota# dvoje de#e! iznenada je izgubio posao. +ada je napisao svom predavau sledee pismo3 8Da se ovo desilo pre pet godina( uleteo bi# u najblii bar i( uz sva opravdanja koja se na svetu mogu nai za nevi%eno pijanstvo( isplakao bi# se nad kriglom piva nezaposlenog oveka pokraj sebe. -=D=( sa 6ontrolom uma... razdvajajui oblake tako da mogu da pravim slike iz vazdu#a bez senki na zemlji( odma# za$eljujui tu$e posekotina i kontuzija( i

=D

nalazei gomile izgubljeni# predmeta( samo pogledom na svoj mentalni ekran( nisam ni najmanje bio zabrinut da li u moi da na%em drugi posao. -ve to sam uinio bilo je da u%em u svoj nivo i video sam sebe kako idem u koled( to sam mislio da je greka jer sam ve diplomirao na koledu ... 5e%utim( proverom sam kasnije otkrio da u stvari podleem odre%enom propisu prema kom u za to dobiti B33 dolara( kao i :33 dolara pomoi nezaposlenima / bie to ukupno 733 dolara koje u odneti kui( to je I33 dolara vie nego to sam zara%ivao kada sam imao posao. "reba dodati i injeni$u da sada mogu i da povremeno #onorarno radim za =.( 7.* i druge listove.8 -o jedna osoba koja se oporavila od iznenadnog gubitka posla je sasvim svei diploma# Kontrole uma iz jujorka. Gjutito je pozvao tele%onom )osea i rekao3 ""riaj mi sada o Kontroli umaB" )ose mu je mirno rekao da nastavi da radi pomou svog mentalnog ekrana i drugih tehnika. +ri dana kasnije javio se )oseu sasvim drugaijeg raspoloenja. &pravo je dobio posao trostruko bolje plaen od onog koji je izgubio. (oda su najivopisnije iskustvo koje govori o Kontroli uma u poslu prijavili mu i ena koji se bave otvaranjem se%ova drugih ljudi. Fvo kako to oni rade3 jedno od njih jasnovido ode u laboratoriju! prizove ivu mentalnu sliku se%a i njegovog vlasnika! zatim vrati sat unazad i paljivo posmatra kako ovek otvara svoj se%. 'rugi! kao usmeriva! paljivo belei brojeve koje ovaj govori. Kasnije! u 4eti! jasnovida# okrene broj kunog tele%ona i u 4eti otvori se% pred njegovim zgranutim i zahvalnim vlasni#ima. -asnovida# je ovlaeni bravar na srednjem zapadu i esto ga zovu da otvori se%ove vlasnika koji ne mogu da se sete i%re za otvaranje se%a.

=@

DVADESETO POGLAVLJE

KOJIM PUTEM DALJE?

.d trenutka vaeg prvog dostignua pomou Kontrole uma otisnuete se na odiseju samootkrivanja. Sve to ete saznati o sebi bie dobre vesti. Konano! kada budete obezbedili da za vas sve %unk#ionie onako kako je )ose opisao u prethodnim poglavljima! otvorie se pred vama nekoliko puteva budueg razvoja. (oete! preko prijatelja! knjiga ili drugih kurseva! oprobati jo neke tehnike i dodati ih mentalnoj opremi koja vam je na raspolaganju. S druge strane! moda ete otkriti da i udo koje se ponavlja postaje neto uobiajeno i! kako oduevljenje novim otkriima opada! moete se opustiti i vratiti se gde ste bili na poetku. 7li! kada otkrijete da vam neka tehnika Kontrole uma donosi vee uspehe nego druge! moete je usavriti i stvoriti od nje pouzdan oslona# u ivotu. i jedna od ovih staza nije najbolja za vas. :ko ponete da tragate za drugim tehnikama pronai ete mnoge koje deluju. ?elika je verovatnoa da je one koje pronaete )ose ve istraio i odstranio u korist onih koje su sada u programu kursa. .ni koji postaju sakupljai tehnika oduzimaju vreme od razvoja nekih korisnih tehnika do nivoa majstorstva. . ovome e kasnije biti vie rei. :ko primetite da vae ushienje jenjava i da se udaljavate od vebanja Kontrole uma! niste jedini. 2to je vanije! vae iskustvo nee biti potpuno izgubljeno. )ose je ustanovio da se jednom usvojena obuka Kontrole uma nikada u potpunosti ne gubi i moe se prizvati i koristiti u sluajevima nune potrebe. (nogi diplomirani polazni#i Kontrole uma opredeljuju se za jednu odreenu tehniku koja im najbolje deluje. 2to je vie upotrebljavaju to su bolji rezultati. (eutim! postoji i etvrti nain! bolji od bilo kojeg od ova tri. Kontrola uma je briljiv izbor mentalnih vebi i tehnika koje jedna drugu pospeuju. 5apustiti jednu zato to za vas nije toliko uspena kao neka druga znai propustiti priliku za zaista potpuni razvoj. Kontrola snova pojaava vau sposobnost kod mentalnog ekranaE mentalni ekran ini kontrolu snova pouzdanijom i upeatljivijom. Kurs i )oseova poglavlja u ovoj knjizi su deloviE #elina je mnogo snanija od delova. 7pak! moete se pitati ta sledi kada sve uvebate i sve deluje. .ostii samo da 6ontrola uma deluje nije dovoljno. "red vama uvek stoje stepeni kontrole i istanana! %ina iskustva. -ednom su pitali )osea3 "Kada neko moe znati da je iz Kontrole uma izvukao sve to se moe dobiti*" "Kada sve svoje probleme moete pretvoriti u projekte i kada te projekte ostvarite onako kako elite"! odgovorio je. 5atim je za trenutak zastao i dodao3 " e... to ide mnogo dublje. Kada shvatite s kakvim smo ogromnim moima svi mi

=8

roeni! kada se sopstvenim iskustvom uverite da se te moi mogu upotrebiti samo konstruktivno! shvatiete i da postoje dostojanstvo i svrha naeg postojanja na ovoj planeti. (oje miljenje je da je naa svrha da se razvijamo! evoluiramo! a ovaj razvitak je sada naa sopstvena! pojedinana odgovornost. (islim da mnogi ljudi ovo pomalo nasluuju. 2to vie vebate Kontrolu uma! ova slutnja raste dok ne postane vrsta izvesnost." a ovoj dubini proivljavanja oekuje vas "vrsta izvesnost" da iza svega stoji blagotvorna svrha. & Kontroli uma ovo se ne otkriva u mistinom blesku posle mnogih godina medita#ija i odri#anja od ivota! ve prilino brzo! iz svakodnevno delotvornijeg naina ivljenja - iz uobiajenih ivotnih zbivanja kao i dogaaja koji oblikuju sudbinu. &zmimo jedan mali sluaj! onakav kakav bi neko ko je zavrio kurs Kontrole uma mogao iskusiti! i videemo kako postaje korak ka izgradnji ove "vrste izvesnosti". "rvo to je uradio jedan polaznik ;koji tek to je zavrio kurs Kontrole uma< bilo je da! odmah po dolasku kui s odmora! izvadi %ilm iz kamere i potrai po prtljagu drugi snimljeni %ilm. ije mogao da ga nae. ,ubitak nije bio veliki! ali bio je neprijatanE tu je bila zabeleena prva nedelja njegovog odmora. &ao je u svoj nivo i ponovo proiveo trenutak kada je poslednji put stavljao %ilm u kameru! ali sve to je video na svom mentalnom ekranu bila je sama kamera na njegovom stoiu gde je stavio prvi %ilm! ne i drugi. .stao je u svom nivou i iao od trenutka do trenutka kada je slikao! ali jo uvek nije stigao do prizora kada je stavljao novi %ilm u kameru. Slika njegovog stoia se i dalje tvrdoglavo pojavljivala. &veren da ga je njegov mentalni ekran izneverio! dao je samo jedan %ilm na razvijanje. Kada je razvijen %ilm stigao! sadravao je sve slike koje je snimio! od poetka do kraja letovanja. 'rugi %ilm nije ni postojao. .vaj! ma kako beznaajan sluaj! obezbedio je ovom diplomiranom polazniku Kontrole uma prvi konkretan dokaz - koji je naao van asova Kontrole uma - da moe imati vie pouzdanja u sopstveni um. &z nekoliko slinih malih dogaaja! a zatim i nekoliko veih u kojima pomae ne samo sebi ve i drugima! promenie se njegov pogled na sebe samog i na svet oko njega. jegov ivot e se izmeniti jer e se nalaziti na rubu te vrste izvesnosti. a tom putu moe postii i neto slino sledeem3 ovek koji je vebao Kontrolu uma nekoliko mese#i! imao je erku koja je bila alergina na njihove dve make. Kad god se sa njima igrala teko je disala i naglo bi prekidala igru. .n je postavio problem i zamislio reenje na svom mentalnom ekranu u medita#ijama tokom nedelje dana. Leenje koje je zamiljao bilo je to da se njegova erka igra sa makama bez urbe i uz lagano! normalno disanje. -ednog dana! video je u stvarnosti ono to je zamiljao. jegova erka vie nije bila alergina na make. .ba ova sluaja su ukljuivala samo mentalni ekran. .ba su bila uspena! pa biste se mogli upitati zato da se zamarate drugim tehnikama*

=/

& prvom sluaju! da ovaj polaznik nije nauio nijednu drugu tehniku osim mentalnog ekrana moda bi postigao isti rezultat - pretpostavljajui da je jednostavno pobudio seanje na "zaboravljeni" dogaaj i da ?ia 7nteligen#ija nije ula u igru! to je daleko od izvesnog. (eutim! drugi sluaj je obuhvatio iroki opseg obuke Kontrole uma - odlazak na nivo! vebe vizueliza#ije! delotvornu ulnu projek#iju za telepatski prenos izleenja! kontrolu snova i rad na sluajevima! tako da je svojoj elji i verovanju u punoj meri mogao dodati i oekivanje. Sa raznovrsnom praksom! va um e poeti da upotrebljava prei#e. "ostae osetljiv na nejasne! priguene signale vanih stvari i prenosie vam ih bez potrebe da ih sami traite. Iivot jednog diplomiranog polaznika Kontrole uma bio je na ovaj nain spaen. &pravo je meditirala jednog jutra pre polaska na posao! koristei mentalni ekran da ispravi mali problem na poslu! kad je veliko #rno A blokiralo sliku koju je elela da stvori. 5atim je blokiralo sve ostale prizore vezane za kan#elariju. " agovetaj"! isuvie jak da bi ga zapostavila! kazivao joj je da izbegne kan#elariju tog dana! i ona je sreom ostala kod kue. Kasnije je saznala da bi! da je otila na posao tog dana! uletela pravo u oruanu pljaku u kojoj je nekoliko osoba teko ranjeno. +o je vrsta in%orma#ije koju obino dobijamo putem kontrole snova! ali ona je upotrebljavala mentalni ekran i to se tu ispoljilo. Fvo jo jednog sluaja u kom je um tako izveban da u ozbiljnim! hitnim situa#ijama jedan diplomirani polaznik uspostavlja nad njim kontrolu ne gubei vreme za odlazak na :l%u. (noge dogaaje opisane u sleeem pismu potvrdilo je devet svedoka. 8-reda / doao sam kui iz kupovine ruku puni# kesa. Otvorio sam spoljanja vrata koja su se zalupila i udarila me pre nego to sam mogao da otvorim unutranja vrata. >estrpljivo sam jako odgurnuo vrata. >a moj uas( ona su se brzo ponovo zalupila a nji#ova iljata kvaka se zabila u moju ruku ispod lakta. *spustio sam kese i polako izvukao kvaku iz ruke. 6roz vie slojeva tkiva zjapila je duboka rupa. .oela je da nadire krv ispunjavajui rupu i preplavljujui je. >isam imao vremena da se onesvestim. 7mesto toga intenzivno sam se kon$entrisao da zaustavim krvarenje. Capljusnuo me je ogroman talas radosti kada je krvarenje prestalo / skoro da nisam poverovao sopstvenim oimaG 'ok sam dezin%ikovao ranu poeli su prvi bolovi. Seo sam i uao u svoj nivo! pokuavajui da reim da li da otkaem put u 4oston na sastanak Kontrole uma gde bih uo (ajora +ompsona ili da odem kod lekara. .seao sam jaku potrebu da odem u 4oston! ali i da proverim svoje verovanje da sam nauio da kontroliem bol. a putu do 4ostona neprestano sam radio na bolu. :li! za vreme predavanja postao je toliko jak! a moji prsti toliko ukoeni da sam ga ak i na svom nivou jedva

=H

izdravao. .setio sam se krivim to nisam mogao da sluam predavanje - ipak! sledeeg dana bio sam u stanju da ga ponovim skoro od rei do rei. & vreme dok sam imao tako jake bolove! stalno sam jasnovido zvao u pomo. (arta mora da je ula ove moje pozive jer je posle lek#ije! dok su se ljudi okupljali oko stola da popiju ka%u! traila da vidi moju ranu. Kada sam podigao zavoj rana je jo uvek zjapila otvorena. -edno pare mesa se nekako izmestilo dok sam izvlaio kvaku iz rane a okolna koa je bila purpurno #rna. .tila je po pomo i poto je nala najbliu bolni#u! vratila se sa 'enisom Storinom. Lekao sam da ne elim da idem u bolni#u. Ieleo sam da 'enis radi na tome pa smo se povukli u jedan miran ugao gde je 'enis uao u svoj nivo. Kada je poeo da radi na rani moj bol je postao toliko intenzivan da sam morao da uem u svoj nivo da bih i ja na tome radio. Kako je poeo da spaja iskidano tkivo komad po komad! izgledalo je da njegovi prsti izazivaju bolove u ogromnim talasima. Lana je postala toliko osetljiva da sam eleo da urlamB "okuao sam da se kon#entriem na to da bol nestane i da po ko zna koji put pomognem i 'enisu i sebi - uspeno se borei sa potrebom! nesumnjivo nastalom u 4eti! da mu kaem da prestane i da mi dozvoli da odem u ambulantu. 5aista sam eleo da to uspe. "osle nekoliko asova izgledalo je da se bol stiava. & poetku sam osetio da me boli manje za otprilike deset! a zatim za otprilike petnaest posto. Kada me je 'enis upitao kako se oseam! skoro etvrtina bolova je nestala. Kada smo nastavili! unutranje tkivo je zaraslo. 5atim! kako je spoljanji sloj poeo da za#eljuje! bol je postajao intenzivniji. &prkos svojoj kon#entra#iji na za#eljivanju! bio sam ovla svestan ljudi koji su se kretali oko mene - a naroito nekoga ko je stajao iza mene! odnosei deo bolova u trenu#ima kada mi je to oajniki bilo potrebno. 4io sam izuzetno zahvalan. 5atim su doli sledei talasi bola i morao sam da se kon#entriem na borbu s njima. .nda smo preli na zatvaranje najdubljeg dela rane. .setio sam da ljudi %ormiraju krug oko nas da nam daju snagu. (ogao sam da osetim energiju kako struji kroz mene - skoro me je podigla sa stoli#e. 7 'enis je to mogao da oseti! a uz pomo ostalih is#eljivanje je mnogo bre napredovalo. eki od onih iz kruga kasnije su mi rekli da se moglo videti kako se rana zatvara! otok smanjuje! koa menja boju od nezdravo purpurne do #rvenopurpurne! zatim #rvene! ruiaste i kako se konano dva spoljna sloja koe sastavljaju kao dobro iseeni delovi slagali#e. Kada smo stigli do mesta gde su bila parkirana moja kola! prijatelji su eleli da me odvezu do ?orvika - nisu eleli da mi se otvori rana kada se budem sluio menjaem. .dbio sam. 5nao sam da u bezbedno stii kui. +ako je i bilo - i to bez imalo bola. Sledeeg jutra probudio sam se u odlinoj %ormi. Luka mi je bila kao posle tue nikada me nisu prebili! ali pretpostavljam da to tako izgleda. :li! nije bilo bolova! a moja je ruka odlino izgledala. &spravio sam se u sedei poloaj i video ovaj lepi svet okupan blistavim sunevim zra#ima. Kao da sam se ponovo rodioB"

=J

Kao to moete videti! ako nastavite da istraujete poten#ijale vaeg uma! to e se isplatiti na nain od nepro#enjive vrednosti. ,ledano sa ovog aspekta! kae 'r. ?il%rid )an! 'irektor istraivanja Kontrole uma! svaki diplomirani polaznik Kontrole uma postaje sopstveni direktor istraivanja. " a kom su drugom polju istraivanja"! pitao je! "toliko nepotrebne skupe laboratorije i moderna oprema* ajrazvijenije istraivako orue ikada stvoreno toliko izuzetno da se zaprepastim kad god o tome razmiljam - na raspolaganju nam je dvadeset etiri sata3 nai umovi. Stoga smo svi mi rukovodio#i istraivanja." (i danas imamo jednu vanu prednost! a to je da prvi put u istoriji moderne nauke istraivanja uma poinju da se potuju. 7zuzetno je umanjena opasnost da se ozbiljan istraiva proglasi za neodgovornog varali#u! kao to se to desilo )oseu kada je poinjao. .pasnost ove vrste ipak nije potpuno nestala. "ostoje lekari koji ue da koriste Kontrolu uma u svojoj praksi! nauni#i u industriji koji koriste kontrolu snova da bi ih oni uputili na nove proizvode! mukar#i i ene u svim ivotnim dobima - neki ve anonimno spomenuti u ovoj knjizi - koji kau3 " emojte stavljati moje ime. (oji prijatelji e misliti da sam lud." .vo postaje sve ree. Stotine hiljada diplomiranih polaznika Kontrole uma s ponosom govore o onome to postiu svojim vebanjem. &gledni medi#inski asopisi objavljuju nauna i klinika dokumenta o jasnovidim izleenjima i interak#ijama3 um - telo. Ginosti izloene oima javnosti - lanovi tima "$hi#ago Mhite SoN" i izvoai kao to su umetni#i Kerol Gorens i (argerit "ja#a ;ranije spomenuti<! Gezi 4lajden! Selest )olm! Gorett Svit! :leksis Smit i ?iki Kar - svi su javno govorili o svojim iskustvima u Kontroli uma! Kojim putem dalje* iz dugaku stazu uzbudljivih samootkrivanja. Sa svakim novim otkriem biete blii konanom #ilju istraivakog projekta to je ?ilijam 4lejk ;Milliam 4lake< ovako iskazao3 7 zrnu peska svet videti * nebo u divljem $vatu( >a dlanu ruke svoje beskraj drati i venost u jednom satu.

=9

DODATAK I

KURS I ORGANIZACIJA KONTROLE UMA

Hose Sil)a Sada znate ta je Kontrola uma i ta stotine hiljada ljudi njom postiu. "oto je ovaj pokret vrlo iroko rasprostranjen i brzo se razvija! oigledno nije mogue rei sve to su oni koji su zavrili kurs dobili od ovih vebi. :ko poznajete bilo koga ko je zavrio kurs Kontrole uma verovatno ste uli razliite opise dobrobiti koje su stekli. eki ga upotrebljavaju za zdravlje! neki kao pomo pri uenju! drugi u poslovnom ivotu i porodinim odnosima! a mnogi! koji malo o tome govore! koriste ga da bi pomogli drugima. 'obivi tako razliite izvetaje moete se upitati da li se kurs razlikuje u zavisnosti od predavaa. e! kurs je istovetan irom sveta. .noliko koliko se predavai mogu meusobno razlikovati - kao to moete oekivati da se razlikuju svetenik i bivi broker - i uprkos ogromnoj slobodi koju imaju u prezenta#iji kursa! mentalni trening i vebe! kao i rezultati! ostaju identini. Lazlika je samo u linim potrebama polaznika kursa. emaju svi iste probleme i iste potrebe. "o zavretku kursa! svako tei da se usredsredi na one delove treninga koji se najdirektnije suoavaju sa problemima koje najvie eli da rei. Kasnije! ukoliko se pojavljuju novi problemi! primenjuju se i drugi! dotada zapostavljani delovi kursa. +e tehnike koje se nikada ne zaboravljaju! lako se prizivaju kada su neophodne. ?ideete da je to tano kada ponovo proitate i uradite vebe od treeg do etrnaestog poglavlja! a zatim ih kasnije obnovite. 7pak! moda ete biti u iskuenju da kaete3 "& redu! moj problem je to i to! zato u se kon#entrisati samo na to". Kurs kao i njegovi pojedini delovi predstavljeni u tim poglavljima meusobno se smisaono uklapaju! to je testirano kroz istraivanja i dugo iskustvo. -edan! naizgled nepovezan deo pojaava sve ostale ukljuujui i onaj koji vas najvie zanima. eto od onoga to biste dobili ako odete na kurs kod ovlaenog predavaa izostavljeno je iz ovih poglavlja. (oda se pitate da li to menja kurs* +o e izmeniti kurs na dva naina3 brzina kojom budete savladali kurs u #elini bie znatno sporija nedelje s knjigom u poreenju sa etrdesetosam sati u razredu Kontrole uma. 'rugo! postoji prenos energije medu ljudima u grupi! to je najvaniji deo vrhunskog iskustva! o emu ste itali. (eutim! kada svesno nauite sve vebe kroz koje sam vas vodio! biete u stanju da uinite sve to moe i diplomirani polaznik Kontrole uma. Lazlog zbog kog su neki delovi kursa izostavljeni nije da bi se neto od vas namerno sakrilo! ve jednostavno zbog toga to zahtevaju obuenog predavaa. (nogi od onih koji su zavrili kurs smatraju da veba i mentalni trening znaajno jaaju kada se kurs ponovi posle dueg vremenskog perioda. .hrabrujemo ih da to

==

uine bez trokova to rezultira podatkom da deset do dvadeset posto tipinog razreda Kontrole uma ine oni koji ga obnavljaju. (nogi kau da je intenzivnost doivljaja jo vea prilikom ponovnog pohaanja kursa. :ko elite da idete na kurs! ve prvog puta imaete dublji doivljaj jer ste ovladali tehnikama iz ove knjige. Fvo sada prikaza svega kroz ta se prolazi na kursu Kontrole uma3 *+t$o p$)o, dana 39433 'an poinje predavanjem koje polazni#ima daje optu sliku #elog kursa. 134I3 "redah. 134B3 "itanja! odgovori i diskusija! zatim detaljan opis i prikaz prvog meditiranja. 114:3 "redava prvi put vodi polaznika na meditativni ili :l%a nivo uma. .ni se mogu mekoljiti ili ekati po elji! mada na ovim i dubljim nivoima uma telo postaje oputenije i zahteva manje panje! naroito kada se doivljava "idealno mesto za relaksa#iju". 1I433 "redah. 1I4I3 "redava opet vodi polaznike u medita#iju! ali na dublji nivo! mada jo uvek u oblasti :l%e. 1I493 "itanja i odgovori i opta razmena iskustava meu polazni#ima. 1:433 "auza za ruak. &opodne p$)o, dana 1B433 "redava razmatra gradivne elemente materije - atome! molekule i elije - i evolu#iju ljudskog mozga. "otreba za "mentalnim proiavanjem" se detaljno obrauje ;videti osmo poglavlje<. 194I3 "redah za ka%u. 194B3 'etaljno upuivanje u treu medita#iju! kao i u metod breg dostizanja :l%a nivoa. 1P413 "olazni#i ulaze na jo dublji nivo uma i postiu jo vei stepen relaksa#ije. 1P4B3 "redah. 17433 6etvrta medita#ija uvruje prethodne tri i uvodi u sledeu! kada poinje 'inamika medita#ija sa tehnikama za reavanje problema. 174:3 "olazni#i! mnogi oputeniji nego to su ikada bili! razmenjuju svoja iskustva i postavljaju pitanja. 1<433 "auza za veeru.

100

Ve-e p$)o, dana 19433 .pisuju se tri tehnike za reavanje problema3 kako pobediti nesani#u bez upotrebe pilula za spavanje! kako se probuditi na vreme bez budilnika i kako prevazii pospanost i umor. Sledi razgovor. I34I3 "redah. I34B3 5a vreme pete medita#ije predava pomae polazni#ima da naue ove tehnike dok su na svom :l%a i +eta nivou. I1413 "redava izlae raspored za drugi dan! zatim opisuje tehnike Kontrole uma za programiranje snova i kontrolu migrene i glavobolje prouzrokovane napetou. Slede pitanja i diskusija. II413 "redah. II4:3 2estom medita#ijom se zavrava dan u kome su polazni#i nauili da meditiraju na dubokom nivou uma i da upotrebljavaju ove nivoe za relaksa#iju i reavanje problema. *+t$o d$+,o, dana 9433 "redava ukratko opisuje dan koji predstoji i objanjava kako se stvara i upotrebljava (entalni ekran ;tree poglavlje<. "redava zatim pokazuje kako vlada (emorijskim kukama ;peto poglavlje<. 134I3 "redah. 134B3 'etaljno objanjavanje ?ebe memorisanja i sledee medita#ije. 11433 Sedma medita#ija tokom koje - kroz 4rzo uenje ;esto poglavlje< polazni#i poinju da memoriu (emorijske kuke i stvaraju svoj (entalni ekran. 114B3 "redah. 1I433 +okom kratkog predavanja polazni#i se upoznaju sa +ehnikom tri prsta i kako da je upotrebe za poboljano pamenje ;peto poglavlje< i za 4rzo uenje ;esto poglavlje<. 1I419 .smom medita#ijom polazni#i se obuavaju u +ehni#i tri prsta. 'rugo jutro se zavrava pitanjima i odgovorima i optim razgovorom o onome to se postiglo. 1:433 "auza za ruak. &opodne d$+,o, dana 1B433 "opodne poinje objanjenjem jedne od kljunih tehnika za reavanje problema putem 'inamike medita#ije - .gledalo uma - razrada (entalnog ekrana. Kao dodatak3 veba zaranjanja! Gevita#ija ruke i metod za kontrolisanje bola :nestezija rukavi#e. Sledi vreme za pitanja. 194I3 "redah.

101

194B3 astavak pitanja i odgovora! a zatim deveta medita#ija kada se ui .gledalo uma. Sledi diskusija. 1P4B3 "redah. 17433 'eseta medita#ija je do sada najdublja. a tim dubljim nivoima (emorijske kuke se ojaavaju i polazni#i uvebavaju Gevita#iju ruke i :nesteziju rukavi#e. & toku perioda za razgovor! naveliko se razmenjuju iskustva. 1<433 "auza za veeru. Ve-e d$+,o, dana 19433 "redavanje - diskusija ispituje razliita verovanja i neka istraivanja o reinkarna#iji. .bjanjava se +ehnika ae vode kao metod za izazivanje "snova koji mogu reiti problem". I34I3 "redah. I34B3 "osle kraeg vremena za pitanja! polazni#i ue +ehniku ae vode. I1413 "redava objanjava kako upotrebiti Kontrolu uma za prekidanje neeljenih navika ;deveto poglavlje<. I14B3 "redah. II433 "redava daje prikaz dogaaja treeg dana i posle kratkog perioda pitanja i odgovora! poinje jedanaesta medita#ija za Kontrolu navika. a kraju predava moe sa nekim ko je ve zavrio kurs da pokae kako e se raditi na sluajevima etvrtog dana. "olazni#i odlaze relaksirani i sa rastuim oseanjem dobrobiti. *+t$o t$e.e, dana 9433 .vaj dan pun dogaaja poinje razgovorom o velikim razlikama izmeu Kontrole uma i hipnoze! naroito imajui u vidu duhovnu dimenziju u kojoj e polazni#i uskoro %unk#ionisati. "itanja i odgovori. 134I3 "redah. 134B3 "olazni#ima se saoptava da e uskoro poeti jasnovido da %unk#ioniu i da e prvi korak biti da se mentalno projektuju sa mesta gde se nalaze u svoju dnevnu sobu! a zatim u juni zid te sobe ;dvanaesto poglavlje<. 13499 & izuzetno dubokoj medita#iji polazni#i jasno doivljavaju 'elotvornu ulnu projek#iju u svoju dnevnu sobu i njen juni zid. 114B3 "redah u toku kojeg se polazni#i! sve vie uzbueni! upoznaju sa metalnim valj#ima ;dvanaesto poglavlje<. 1I433 "redava objanjava da e se polazni#i mentalno projektovati u metalne valjke da bi uspostavili reperne take. & trinaestoj medita#iji doivljavaju boju metala! njegovu temperaturu! miris i zvuk prilikom ku#kanja. Sledi nadahnuta razmena iskustava. 1:433 "auza za ruak.

10D

&opodne t$e.e, dana 1B433 "redava objanjava dva nova iskustva polaznika3 projektovanje u ive biljke i namerno pomeranje vremena unazad i unapred. Sledi dublje istraivanje implika#ija Kontrole uma. 194I3 "redah. 194B3 .bjanjava se etrnaesta medita#ija. 5a vreme ove medita#ije polazni#i vizueliziraju drvo voke tokom razliitih godinjih doba! a zatim se mentalno projektuju u lie. Sledi razmena iskustava. 1P4B3 "redah. 17433 "redava objanjava sledei vaan korak3 projektovanje u ivotinju. 17419 +okom petnaeste medita#ije polazni#i vizueliziraju kunog ljubim#a u kog se mentalno projektuju. .seaji koje imaju pri ulasku u njegove organe uskoro e biti korisni kao reperne take u radu na sluajevima sa ljudima. 'iskusija koja se tim povodom pokree esto je jedna od najivljih. 1<433 "auza za veeru. Ve-e t$e.e, dana 19433 "redava priprema polaznike za %unk#ionisanje na ekstra osetljivom nivou koji se moe objektivno dokazati! a to e se raditi narednog dana. 5a to je neophodna potpuno opremljena laboratorija ;dvanaesto poglavlje<. I34I3 "redah. I34B3 .d polaznika se zahteva da pokau potpunu slobodu i imaginativnost pri stvaranju svoje laboratorije i instrumenata. Gaboratorija se mentalno stvara tokom esnaeste medita#ije. & veini sluajeva godinama posle kursa uglavnom ostaje nepromenjena i polazniku Kontrole uma postaje bliska koliko i njegova dnevna soba. Sledi iva diskusija o onome to je doivljeno i o ureenju laboratorije. I14B3 "redah. II433 "re nego to nastupi ?eliki dan! buduim jasnovi#ima bie potrebni savetni#i za konsulta#ije u laboratoriji. "redava objanjava kako da ih dozovu ili stvore! a zatim odgovara na pitanja. II419 Sedamnaesto meditiranje se pamti3 u laboratoriji se pojavljuju dva savetnika koji e polazniku biti na raspolaganju kad god mu budu potrebni. II4B9 5avrna diskusija tog dana ispunjena je uskli#ima polaznika prilikom razmene ivopisnih iskustava. (nogi su iznenaeni linostima koje su se pojavile kao njihovi savetni#iE drugi su imali originalna jasnovida iskustva.

10@

*+t$o -et)$to, dana 9433 'an poinje predavanjem o jasnovidom leenju i leenju molitvom! pregled dogaaja koji slede i opta diskusija. 134I3 "redah. UUU ;ovdje %ali tekst u knjizi< UUU prijatelja ili roaka da bi prvi put uspostavili reperne take u ljudskom telu. 114B3 "redah. 1I433 +okom devetnaeste i zavrne grupne medita#ije! polazni#i zavravaju jasnovidi pregled svojih prijatelja ili roaka. 1:433 "auza za ruak. &opodne i )e-e -et)$to, dana 1B433 "redava daje podrobna uputstva o tome kako raditi sluajeveE polazni#i poinju s radom u parovima - u poetku sumnjajui! zatim sve samopouzdanije! i konano sa ushienjem! shvatajui da su uspeno obueni da dozovu ?iu 7nteligen#iju i da jasnovido deluju kad god to zaele. 'ok ste itali prethodno! verovatno vas je iznenadila uestanost predaha za ka%u. ;Ka%a se! u stvari! malo pije.< "auze imaju nekoliko vanih %unk#ija u obu#i. "rva je da daju vremena polazni#ima da saberu utiske o tome to su iskusili. 'ruga je da im se da dovoljno neprogramiranog vremena za upoznavanje. .vo je samo deo naina na koji se stvara snani duh grupe - kolektivna jasnovida energija koja raste tokom kursa! pojaavajui kod svakog samopouzdanje i uspenost. .ne takoe omoguavaju polazni#ima da se razmrdaju kao i da obave druge svoje potrebe. 7 na kraju! to je podjednako vano! omoguavaju im da se vrate na 4eta nivo to uveava dubinu kasnijih medita#ija. 5bog toga mnogi predavai ove predahe nazivaju "4eta predasima". "redavai uglavnom samostalno oblikuju svoja predavanja prema osnovnom na#rtu koji je dobijen iz Gareda. 7zuzetno se oslanjaju na sopstveno obrazovanje! znanje i iskustvo. 7pak! sve vebe i uputstva koje polazni#i uju dok meditiraju prenose se re po re onako kako sam ih lino pripremio. .nima koji su zavrili ovaj kurs na raspolaganju je trodnevni kurs za diplomirane polaznike na kome predaju 'r. ?il%red )an ;'irektor istraivanja<! )ari (ek ajt ;"omonik direktora<! 'ejms idam ;'irektor obuke diploma#a< i ja. .vaj kurs obrazlae intelektualne osnove obuke Kontrole uma i prua neke dodatne tehnike. (nogi #entri Kontrole uma nude praktine seminare! "radioni#e"! sopstvene krea#ije. eki se usredsrede na rad na sluajevima! drugi na poboljanje memorije! subjektivnu komunika#iju! izleenje i podsti#anje kreativnosti.

108

eki diplomirani polazni#i %ormiraju sopstvene organiza#ije - kune grupe! redovno se sastaju i istrauju meditativne tehnike. .rganiza#ija Kontrole uma je prilino jednostavna. .snovna organiza#ija je 7nstitut za psihousmeravanje *nstitute o2 .s1$#orientolog1( *n$.!. Silva Kontrola uma ;Silva (ind $ontrol 7nternational! 7n#.< vri obuku putem kurseva u @8 zemlje.1J jegovo odeljenje! Silva senzor sistemi ;Silva Sensor SOstems< snima trake! pravi razliita pomagala za uenje i opremu za istraivanja koja je dostupna polazni#ima i diplom#ima! rukovodi knjiarom Kontrole uma. 7nstitut za psihousmeravanje izdaje bilten za diplomirane polaznike! organizuje odravanje skupova! kurseva za diplomirane polaznike! seminare i radioni#e. 7straivanjima u Kontroli uma rukovodi "sO#horientologO Studies 7nternational! 7n#! organiza#ija koja nema za #ilj stvaranje pro%ita. S($7 "rogrami! 7n#. kon#entriu se na sprovoenje seminara relaksa#ije od kojih neki koriste bio povratnu spregu posebno prilagoenu za rukovodio#e.

1J

Vidi napomenu broj <.

10/

DODATAK II

SILVA KONTROLA UMA I PSIHIJATRIJSKI PACIJENTI

Klensi (. MekKenzi i Lens S. /ajt 0 ovembra 1=J0. godine pohaali smo asove Silva Kontrole uma u Ciladel%iji jer su neke njihove postavke pobudile nau znatielju. Kako je kurs tekao! postalo nam je jasno da tri osobe zaista imaju emotivne poremeaje a da je kod etvrte stabilnost dovedena u pitanje. 2ta je bio razlog* 'a li kurs ubrzava emotivna oboljenja* 'a li su ve bili bolesni kada su doli* 'a li je kurs privlaio poremeene osobe* . tome smo diskutovali sa kolegama i mnogi su smatrali da bi kurs mogao da ubrza akutne psihoze kod nestabilnih linosti. .vo je naizgled zvualo verovatno. .pte je prihvaeno da bilo ta to olakava regresiju ;povratak na prethodna stanja< moe izazvati jaku psihozu kod onih koji su tome skloni. ,ubitak osetljivosti ula i halu#inogene droge mogu dovesti do ponaanja slinog psihotinom! pa ak i tehnike kakve su bio%idbek i hipnoza takoe mogu izmeniti psihu. ?eina psihoanalitiara ne preporuuje %ormalnu psihoanalizu! na kauu! za psihotine pa#ijente jer ona dovodi do dalje regresije. ije de%inisana veliina %aktora rizika! ali postoje tvrdnje da su svi ovi postup#i zavrili psihozama. & 1=JD. godini dve hiljade uenika gimnazije u Ciladel%iji prolo je kroz obuku Silva Kontrole uma! prema izjavi odgovornih zvaninika kole bez psihijatrijskih smetnji. .vo je na drugi nain pobudilo nau znatielju. "oto adoles#enti i inae imaju nestabilan ego! dovedene su u sumnju prethodno navedene postavke da je kurs opasan za nestabilne linosti. aa nedoumi#a se uveala. ?ideli smo tri poremeene osobe u grupi od tridesetoro i nismo znali da li im je bilo bolje ili gore. eki lanovi naunih krugova tvrdili su da veliki broj poremeenih postaje psihotian. Studija iz gimnazije ukazuje da nije bilo tako. & stvari! neki od naih ak veoma neuravnoteenih pa#ijenata! imali su izrazite koristi od zavrenog kursa. "regled literature ukazao je na miljenja ali ne i na prava istraivanja. -asno! moglo se ii dalje samo uz pro#enu i testiranje pojedina#a pre i posle obuke. & sledee etiri godine! stoosamdesetdevet naih psihijatrijskih pa#ijenata dobrovoljno je pohaalo kurs Silva Kontrole uma i to dok su bili pod terapijom. aroita je panja posveena grupi od sedamdesetpet pa#ijenata ija je dijagnoza pre poetka kursa bila3 psihotinost! na grani#i ili trenutno van psihoze. jih smo nazvali izuzetno poremeenom grupom. & nekom periodu svog ivota! njih ezdeset je bilo ili psihotino ili hospitalizovano.
19 6lensi D. 5ek6enzi / doktor medi$inski# nauka( Direktor Niladel2ija servisa za konsulta$ije( psi#ijatar u Niladel2ijskom psi#ijatrijskom $entru. Dem -. Hajt / doktor medi$inski# nauka( psi#ijatar u *nstitutu .ensilvanijske bolni$e. .ro2esor deje psi#ijatrije na 'aneman 5edi$inskom 6oledu.

10H

(eu ovih sedamdesetpetoro su uli svi izrazito poremeeni iz (ekKenzijeve prakse iz poslednje etiri godine koji su pristali da pohaaju kurs Silva Kontrole uma ;ezdesetest pa#ijenata< i uzorak iz Lajtove prakse tokom poslednje etiri godine ;devet pa#ijenata<. 4ilo je sedam izrazito poremeenih pa#ijenata koji su odbili da idu na kurs i kada je bilo ponueno besplatno pohaanje. .ni nisu bili poremeeni vie od onih koji su ga pohaali. (eu onima koji su pohaali kurs bili su najporemeeniji pa#ijentiE oni koji su odbili jednostavno su bili krui! ne%leksibilni u svom nainu miljenja. (oe se pretpostaviti da to nisu osobe koje bi mogle zapasti u tekoe tokom kursa jer pre svega nisu ni elele da ga pohaaju. & poetku pa#ijenti iz grupe izrazito poremeenih ili su na kurs jedan po jedan i uz veliki oprez. & poetnom delu istraivanja pa#ijente su slali u vreme kada simptomi njihove bolesti nisu bili izraeni. Kako je istraivanje napredovalo pa#ijente su slali i tokom manje stabilnih perioda bolesti. "ri kraju etvorogodinjeg perioda! njih sedamnaestoro je poslato u vreme aktivne psihotinosti i deluzivnosti a ponekad ih je istovremeno bilo na kursu deset ili vie. "ored psihijatrijskog tretmana i pro#ene! pre i posle kursa podeljen je upitnik "FNperiential Morld 7nventorO" za pedesetosmoro od sedamdesetpet pa#ijenata. FM7 je upitnik od 800 pitanja zamiljenih da izmere opaanje stvarnosti. 'oktori Fl(eligi ;Fl-(eligi< i .smond ;.smond<! autori upitnika! pokuali su da Lorahov test izraze u %ormi pitanja i odgovora i stigli su do osetljivog testa za granine sluajeve. "rvenstvena svrha studije bila je da istrai koje pa#ijente obuka moe dovesti u tee stanje poremeenosti. & tom smislu rezultati su bili iznenaujui jer samo se jednom pa#ijentu posle kursa stanje pogoralo. +o je bio dvadesetdevetogodinji katatonini shizo%reniar koji se dve nedelje posle kursa uznemirio poto je prestao da uzima lekove i prvi put u ivotu poeo da se sastaje sa devojkom. .n je takoe jedini pa#ijent koji je na upitniku ,A* pokazao znatno loije rezultate posle kursa. )ospitaliza#ija nije bila neophodna. 'ruga dva pa#ijenta! prvi koji je doiveo psihotinu depresiju i drugi sa involutivnom depresijom! posle kursa su imala izraeniju depresiju! moda kao suprotnost oseaju koje su imali za vreme obuke. 'obar oseaj za vreme kursa bio je znaajan kontrast njihovom depresivnom stanju i to je bilo iskustvo kao kada prestane glavobolja nekom ko ju je imao #elog ivota. :ko se ponovo vrati! ne moe se zanemariti. (eutim! ovi pa#ijenti su posle kursa imali bolji rezultat na FM7 testu i bili su u stanju da koriste obuku. "a#ijent sa involutivnom depresijom bio je u mogunosti da upotrebljava programiranje Kontrole uma u nedelji posle kursa i da na poslu %unk#ionie s manje napetostiE osoba sa dijagnozom psihotine depresije mogla je da u terapiji obavi i ono ime prethodno nije mogla da upravlja. 'vadesetest drugih depresivnih pa#ijenata! ukljuujui involutivne! psihotine! shizo-a%ektivne i manijano-depresivne tipove! bilo je posle kursa u znatno manjoj meri depresivno i nije pokazivalo nikakve negativne posledi#e.

10J

-edna ena je prijavila da je imala iznenadno oseanje tuge za vreme jedne od relaksa#ija. -edan ovek! koji nije ukljuen u onih sedamdesetpet! napustio je kurs posle drugog dana jer su mu se vraale slike neprijatnih vijetnamskih iskustava. jegovo stanje se izgleda nije pogoralo u odnosu na poetno! ali se nije vratio na daljnje provere. ;Lelaksa#ija dovodi ljude u dodir sa oseanjima. &sled toga to je raspoloenje grupe dobro i usmerenje pozitivno! obino vlada oseanje ljubavi i topline! ali ponekad! kod nekih! izazivaju oseanje tuge i neprijatnih seanja.< -edan drugi pa#ijent ;izvan grupe izuzetno poremeenih< bio je uplaen onim to je trebalo raditi poslednjeg dana kursa! i posle runog sna nije doao na poslednji dan. "aranoidni shizo%reniar! star trideset godina! pokazao je posle kursa izuzetno oduevljenje koje se pribliavalo #iklotimijskim razmerama. 7sprobavao je razliite tehnike Kontrole uma da bi odluio ta da uradi sa ostatkom svog ivota i proveo je mnoge sate proveravajui mogunosti iz programiranih snova. +o je shvaeno kao poveanje prinudne odbrane. 7pak! kao rezultat svojih uveanih aktivnosti! bio je u stanju da se vrati u kolu i stekne titulu doktora. +akoe je mogao da diskutuje o deluzivnom sistemu koji je iskusio nekoliko godina ranije kada je mislio da su mu telepatski naloili da nekoga ubije. 'a nije pohaao kurs ovo moda nikada ne bi isplivalo na videlo i ne bi se reilo. & poreenju sa relativno malim brojem i neznatnim negativnim posledi#ama kursa! da bi se opisali pozitivni uin#i i rezultati bila bi neophodna itava knjiga. ajpostojaniji nalaz bio je onaj koji nismo traili i koji nismo ni oekivali. & skoro svim sluajevima postojalo je poboljanje u opaanju stvarnosti. .d pedesetosmoro onih koji su radili FM7 test! jednom se stanje znatno pogoralo! dvadesetjedan je ostao otprilike na istom! a tridesetestoro je ispoljilo znaajan rast u opaanju stvarnosti. .d dvadesetjednog od onih koji su ostali na otprilike istom! petnaestoro je imalo rezultate koji su ukazivali na zdravije usmerenje. "roseni rezultati prvih dvadeset ena koje su pohaale kurs poslati su 'r. Fl(eligiu! koautoru FM7-upitnika. .n je hvalio dramatine promene koje su se dogodile posle obuke Silva Kontrole uma i rekao da su u nekim kategorijama rezultati pre i posle bili kao oni kod osoba za vreme i posle loeg GS' "putovanja". & svakoj od jedanaest kategorija bilo je postojanih poboljanja. 7ndividualni rezultati su bili jo impresivniji. (islilo se da nijedna konven#ionalna psihoterapija ne moe da stvori toliku promenu za nedelju danaE zaista! ona bi verovatno zahtevala mese#e ili godine terapije. Lezultati jedne involutivno paranoidne ene su se promenili posle ovog jednonedeljnog kursa koliko i jednom drugom prilikom posle jedanaest kura elektrookom i dvanaest nedelja hospitaliza#ije. "osle ovog jednonedeljnog kursa mogla je sama da se popne u autobus! prvi put posle etiri godine. 'ruga ena! paranoidni shizo%reniar i u akutnom stanju deluzivnosti! zadrala je neke od svojih deluzivnih misli i posle kursa! ali bila je u stanju da u vie navrata

109

ue u nivo Kontrole uma i ispita te misli i da svaki put doe do jasnog! ra#ionalnog objanjenja. Iena sa akutnom neizdi%eren#iranom shizo%renom reak#ijom bila je isuvie poremeena da bi mogla da popuni FM7. 'ato joj je da bira3 tretman elektrookom ili Kontrola uma. a kraju kursa kod nje je zabeleeno kliniko poboljanje i ne samo da je mogla da popuni FM7 ve je postigla i dobre rezultate. Sledea ena! hipohondar sa istorijom od dvadeset opera#ija! trebalo je da ima jo jednu opera#iju. 'ok su spe#ijalisti interne medi#ine proveravali njeno sr#e i bubrege! ona je uz pomo tehnike Kontrole uma programirala san kojim je dijagnosti#irala #revni poremeaj na spoju tankog #reva. & istom snu je otkrila da je sama prouzrokovala taj poremeaj! a takoe i zato i kako. +ehnike Kontrole uma su joj omoguile da se na iznenadan! neobjanjen nain oslobodi poremeaja samo sat poto je dijagnoza potvrena na hirurkom odeljenju. +ano mesto poremeaja bilo je potvreno iz podataka prethodne opera#ije. 'ruga vrlo poremeena dvadesetjednogodinja ena bila je izuzetno sklona samoubistvu i u ranim %azama akutne psihoze. "a#ijentkinja nas je uverila da ne postoji nita to bi mi mogli da uradimo a da joj to bude od pomoi i da e se ona verovatno ubiti. "oslali smo je na kurs Kontrole uma pod paljivom prismotrom. a nae veliko iznenaenje postala je izuzetno smirena! ra#ionalnija! njene misli nisu jurile u svim prav#ima istovremenoE bila je manje pesimistiki raspoloena. )ospitaliza#ija i velika doza lekova ne bi mogle toliko da je smire. "onovila je kurs dve nedelje kasnije i stanje se ponovo poboljalo. .na se neverovatno izmenila nabolje. -o jedan ovek u stanju izrazite deluzivnosti! ubeen da moe da smanjuje ljude! iao je na kurs za vreme hospitaliza#ije i svaki dan se vraao u bolni#u. "ored toga to je i dalje mislio da moe da smanjuje ljude! bio je izuzetno miran! bolje je izraavao oseanja! drugi delovi deluzivnog sistema su bledeli i vie nije provodio sate i sate razmiljajui o znaenju jednostavnih parabola. "ohaao je kurs tokom este nedelje svoje hospitaliza#ije i promene su bile mnogo znaajnije nego tokom svih pet predhodnih nedelja. 7nvolutivno paranoidna ena se vratila sebi posle kursa. ekoliko drugih je kao rezultat delova kursa bolje razumevalo svoju bolest. Kliniki! izuzetno poremeena grupa je u #elini pokazala impresivnu promenu. Samo jedan pa#ijent je postao uznemireniji. .stalima je vebanje pomoglo u odreenoj meri. "osle kursa se poveala emotivna energija i poboljalo izraavanje oseanja. (noge apatine linosti su prvi put pokazale entuzijazam. jihovi izgledi za budunost bili su pozitivniji a neki su bolje razumevali svoje psihotike pro#ese. 6ak su i oni koji su zadrali svoje deluzivne misli bili u stanju da o#enjuju svoju sposobnost za obrazovanje ideja na nivou Kontrole uma i postignu jasnost i razumevanje.

10=

'olo je do bolje relaksa#ije i smanjenja tenzije. "a#ijenti su nauili da se oslanjaju na sopstvene unutranje snage! da shvate suoavanje s problemima i njihovo reavanje! a sama sposobnost da to ine davala im je vie samopouzdanja. eki psihotini pa#ijenti otkrili su da im bolest uveava sposobnost %unk#ionisanja u izmenjenom stanju svesti a to je unelo smisao u njihov ivot i njihovu produenu bolest. eurotini pa#ijenti ;njih stoetrnaest< nisu pokazali kliniki negativne posledi#e. 2estoro je popunjavalo FM7. jihovi rezultati su se popravili! ali ne kao kod grupe izuzetno poremeenih! jer su i njihovi prvobitni rezultati bili blie rezultatima zdravih osoba. 7zvesno je da su neurotini pa#ijenti imali koristi od vebi Silva Kontrole uma. .ni koji su nastavili da vebaju tehnike posle kursa bili su u stanju da umnogome izmene svoj ivot! a ak i oni koji nisu redovno vebali mogli su da ih upotrebe u vreme linih kriza3 kada su morali da se suoe sa stresom ili da donesu vane odluke. Svima je to izgledalo kao iskustvo proirivanja uma! otkrie da mogu na nove naine koristiti svoj um. ,rupni entuzijazam se uveao pri kraju kursa i mnoge osobe su iskusile odreeniji i vii emotivni nivo. .pte govorei! obe grupe! neurotina i psihotina! popravile su se posle kursa! to su pokazali pregledi psihologa i klinika ispitivanja. Samo je jednom od stoosamdesetdevet pa#ijenata bilo znatno gore. II "oda#i bilo kog istraivanja moraju biti o#enjeni u svetlu svih postojeih uslova! upotrebljenih testova i kriterijuma i opreznosti koja prati studiju. 5ato emo pokuati da ukaemo na sve %aktore za koje smo svesni da su mogli imati uti#aja na rezultat. Sa stanovita istraivanja! eleli smo da znamo kako je kurs delovao na poremeene osobe. Kao lekari! eleli smo da svim naim pa#ijentima bude dobro. .vo je! bez sumnje! imalo izvesnog uti#aja na rezultat poto su pa#ijenti to sigurno osetili. ?erujemo da smo im na neki nain preneli na optimizamE to je integralni deo naih svakodnevnih terapeutskih napora. & poetku! pre nego to bismo neke psihotine pa#ijente poslali na kurs ekali smo da im se stanje stabilizuje! ali pri kraju smo ih slali na kurs i u stanju akutne psihoze. 5a FM7 test se smatralo da je osetljiv pokazatelj opaanja stvarnosti! i videli smo da su se njegovi rezultati podudarali sa klinikim nalazima. 'r. Fl-(eligi je potvrdio da su naa klinika posmatranja bila u skladu sa promenama pokazanim na skali FM7-a. -edini pa#ijent koji je postao jo vie poremeen bio je i jedini iji je rezultat bio znatno loiji. .ni iji su se rezultati izuzetno popravili takoe su pokazivali i znaajno kliniko poboljanje. :utori FM7 testa veruju da se on moe ponavljati i stalno sprovoditi. (i nismo ispitali da li je bilo kakva promena uslovljena %aktorom ponovljivosti. "okuali smo

110

da sprovodimo test jednu nedelju pre i nedelju posle kursa! ali nismo uvek uspevali u tome. edavno! u sedam sluajeva test je sproveden dva puta nedelju dana pre i jednom nedelju dana posle kursa da bi se odredilo da li postoji %aktor ponovljivosti. .dnos "pogrenih" odgovora u tri testa bio je 1003=D3H/. +ako je razlika izmeu prva dva testa bila beznaajna u odnosu na promenu posle obuke Silva Kontrole uma. "rotivtea bilo kakvom %aktoru ponovljivosti jeste injeni#a da je bilo mnogo odgovora oekivanih posle! a ne obavezno pre kursa! za koje bi se dobili negativni poeni. a primer! dva pitanja su bila3 "(oete li da itate misli drugih*" i "'a li ste skoro imali religiozno iskustvo*" "otvrdan odgovor na njih znaio bi negativan poen. Kurs obuava osobe da %unk#ioniu jasnovido i mnoge osobe postaju uverene da su doivele FS" - za neke taj je doivljaj gotovo religiozan. +ako smo! umesto boljih! mogli oekivati i gore rezultate posle kursa. Sumirajui pouzdanost FM7 testa! %aktor ponovljivosti je bio beznaajan i uravnoteen drugim %aktorom koji je pogoravao rezultat. 5a test se smatralo da je osetljiv i pouzdan! a rezultati su odgovarali klinikoj o#eni kao i subjektivnim oseajima pa#ijenata. 5a svrhu studije odluili smo da se smatra sluajnou ako neko u periodu od tri nedelje posle kursa bude u loijem stanju! bez obzira da li su tome doprineli drugi %aktori ili ne. & bilo kojoj grupi od sedamdesetpet izrazito poremeenih osoba praenih tokom tri nedelje mogli bismo oekivati da se kod jednog ili vie njih pogora stanje. +o bi se moglo dogoditi ak i onda kada su pod tretmanom i u periodu kada nisu bili izloeni regresivnom doivljaju. 6injeni#a da su svi pa#ijenti bili pod tretmanom za vreme ovog istraivanja i da im je povremeno pruano usmeravanje i ponovno uveravanje! bez sumnje je bilo od pomoi i moda je spreilo pojavu bolesti. :li! mi verujemo da ova pomona terapija nije mogla sama po sebi dovesti do izuzetnih pozitivnih promena koje su se dogodile. III ae je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patolokom odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog ivota! esto pojaanom povremenim traumama. .va predispozi#ija zahteva i %aktor ubrzanja u tekuoj ivotnoj situa#iji osobe koja e prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i ponovno preivljavanje oseanja i stvarnosti iz daleke prolosti. Caktor ubrzavanja je obino surovo odbijanje ili odvajanje od vane osobe. &zrok je u prolosti! a %aktor ubrzavanja je u sadanjosti. 7za ovoga moe postojati neki mehanizam koji to olakava! na primer halu#inogene droge! kontakt sa svojom %amilijom i drugi pro#esi koji potpomau regresiju. +ako razlikujemo ;1< izvor! poreklo ili predispozi#iju! ;D< %aktor ubrzavanja i ;@< mehanizme potpomaganja! olakavanja. "sihoze se mogu

111

porediti sa mnogim prirodnim pro#esima koji imaju poreklo! podsti#ajni mehanizam i olakavajue mehanizme. Svi psihotini pa#ijenti koji su bili na kursu stekli su bolesti kao rezultat odbijanja! odvajanja! opasnosti od gubitka ;stvarnog ili imaginarnog<! umanjene panje! itd! to je izazivalo nesvesni strah od naputanja. Kod nekoliko stotina psihotinih pa#ijenata za poslednjih deset godina autori ne mogu da se sete nikoga ko nije delimino pretrpeo gubitak ili odvajanje ak i ako je to bilo samo nagoveteno. a primer! dvadesetdevetogodinji katatoniar! kome se stanje pogoralo u toku istraivanja! bio je u sukobu sa majkom za koju je mislio da nee odobriti njegove sastanke sa devojkom. +o je posluilo kao uzrok ubrzavanja to je izazvalo regresiju do prve godine ivota kada je neodobravanje osetio kao predstojee naputanje i smrt. Kada bi Silva Kontrola uma kod pojedina#a dovodila do psihoze! imala bi ulogu potpomaueg mehanizma koji bi se morao kombinovati sa uzrokom ubrzavanja kod ranjive osobe. (i ne moemo da se setimo nijednog pa#ijenta kod koga je psihotiki pro#es izazvan iskljuivo potpomauim mehanizmom. 7ako ne sumnjamo da je to mogue! sigurno je relativno retko. IV Jta je -ilva 6ontrola uma F Silva Kontrola uma je etrdesetoasovni kurs koji se sastoji iz trideset asova predavanja i deset asova mentalnih vebi. (entalne vebe ne samo da poduavaju kako opustiti um i telo - to ine i drugi pristupi kao to su bio%idbek i +rans#endentalna medita#ija - ve idu korak dalje. "oduavaju kako da %unk#ioniete mentalno kada ste na relaksirajuem nivou. $eo kurs se sastoji iz tehnika za korisno korienje uma. "oto smo ovo i sami doiveli i osvedoili se da su ga mnogi koristili! nemamo sumnji u superiornu sposobnost uma da %unk#ionie kada osoba upotrebljava spe#i%ine tehnike u stanju budne oputenosti. .vo je slino stanju koje je opisao Sigmund Crojd u svom spisu o sluanju! stanju u koje je 4rams odlazio da bi komponovao ili stanju u kom nadolaze nove ideje koje je opisao +omas Fdison. Kurs obuava polaznika brzom i lakom metodu za odlazak na ovaj nivo relaksa#ije u bilo koje doba. "olazni#i vebaju vizueliza#iju! imagina#iju i miljenje na ovom nivou svesti sve dok ne naue da na njemu mentalno %unk#ioniu. .ni zahvataju iri obim modanih aktivnosti za svesnu upotrebu. "ostiu proireni delokrug svesti. &mesto da samo sanjare prilikom oputanja na tom nivou! mogu delotvorno da koriste um. &mesto obitavanja u laganom snu oni mogu biti svesni i koristiti um i na tom nivou. &mesto obinog sanjanja nou! stanje sna mogu upotrebiti za reavanje problema i dobijanja odgovora za koje um nije sposoban u bilo koje drugo vreme.

11D

Kada osoba naui da mentalno %unk#ionie na dubljim nivoima oputenosti uma i tela! uveava se kreativnost. "amenje se poboljava i osobe su sposobnije da reavaju probleme. 7zmenjenog stanja! sposobne su da usmere um da ini ono to one ele - na taj nain se lake kontrolie i takva navika kao to je puenje. 'ugotrajno praktikovanje vebi na relaksirajuem nivou deluje i na pro#es miljenja u svakodnevnom ivotu - npr. moe se imati pristup svom "nivou" i bez ulaska u njega! poput muziara koji vie ne mora da se kon#entrie na muziku da bi znao kada je odsvirana pogrena nota. &m ima ogromne mogunosti! ali je na svom normalnom nivou %unk#ionisanja stalno bombardovan razliitim uti#ajima u isto vreme3 misli! elje! potrebe! udnje! umovi! svetla! pritis#i! sukobi! sve vrste stresova - on ne moe da usmeri vie od deset posto panje na bilo koju stvar. a nivou oputanja moe. :li! na taj nivo osobe obino dospevaju u trenu#ima kada ih hvata san! a nisu vebale da koriste taj nivo. ajee ne znaju da on postoji i da se moe koristiti. Kada osoba jednom doivi rezultate dobijene sa ovog nivoa svesti! nikada ne pokuava da donese vane odluke ili rei probleme a da ga ne koristi. ajvanije je da kurs poduava korienju ovog nivoa uma. "ored toga to obuava kako da se misli u stanju oputenosti! kurs polaznike obuava spe#ijalnim tehnikama za kontrolu navika! reavanje problema! postizanje #ilja! pamenje! uvanje zdravlja! kontrolu bola! kontrolu snova i spavanja! itd. Kontrola uma nije hipnozaE vie se pribliava samohipnozi. Gjudi ue da grade potpuniju panju uma! moda i zbog toga to kada su oputeniji vie nisu bombardovani onolikim spoljnim uti#ajima. &z ovu potpuniju panju oni su u veoj mogunosti da usmere um da ini ono to ele. 'rugi veliki deo kursa ui kako ponavljati blagotvorne iskaze dok ste na nivou oputenosti uma i tela. Smatra se da ovo ima mono dejstvo. "ozitivno misliti je uvek drago#eno! ali pozitivno misliti u stanju oputenosti neuporedivo je vrednije. "oslednji deo kursa bavi se parapsihologijomE skoro sve osobe izvetavaju da su imale FS" doivljaje za vreme kursa. .vo je toliko uobiajeno da Kontrola uma garantuje punu re%unda#iju ako polazni#i ne doive jasnovidost tog poslednjeg dana. V 5ato Kontrola uma pomae mentalno poremeenima* Lanije u studiji prestali smo da razmatramo zato Kontrola uma moe da nakodi mentalno poremeenima i obratili smo panju na pitanje zato im je pomogla. (i ne znamo sve odgovore! ali mislimo da smo u boljoj pozi#iji da to razmatramo nego oni koji nisu paljivo posmatrali pa#ijente pre i posle obuke. (obiliza#ija energije moe biti vaan %aktor. Crojd je u ":nalOsis +erminable and 7nterminable" rekao da e%ikasnost terapije u budunosti moe da zavisi prvenstveno od mobiliza#ije energije. .sobe izuzetno dobijaju na energiji kako se kurs blii kraju.

11@

"ozitivan stav i optimizam stvarani tokom kursa moraju imati povoljan uti#aj na pa#ijenta. (oda izgovaranje blagotvornih iskaza! na nivou oputenosti! delotvorno programira um na nain koji prevazilazi obino pozitivno miljenje. Lelaksa#ija umanjuje napetost i stoga slabi znake bolesti. .soba ne moe biti u stanju relaksiranosti uma i tela i istovremeno izuzetno napeta ili u sukobu. Smatra se da %unk#ionisanje na tom nivou proizvodi isto prenosno dejstvo relaksa#ije tokom #elog dana! kao to se primeuje u +(. Laspoloenje u grupi Kontrole uma je odlino i svi doivljavaju uveano oseanje topline i ljubavi dok su na relaksirajuem nivou. (ogue je da energija ljubavi ima vanu ulogu. .sobama koje vole uglavnom ne smetaju stvari koje bi im inae smetale. "oto na nivou relaksa#ije ljudi nisu u nekom osobitom kon%liktu! nije toliko neophodna rana odbrana od emotivnog udaljavanja. Stoga je olakano primanje pozitivnih uti#aja. ?ie su u dodiru sa svojim oseanjima i sa realnou. .buhvatili su ire podruje aktivnosti mozga za ispitivanje stvarnosti. "er#ep#ija je poboljana na nivou relaksa#ije uma i tela i uveava se jasnost misli i prosuivanja. Spe#ijalne tehnike pomau pa#ijentima da ree neke svoje probleme i da budu u stanju da se programiraju tako da relaksa#ija i dobar oseaj traju tokom #elog dana. Sposobnost da se u veoj meri oslanjaju na sopstvene unutranje snage daje im vee samopouzdanje. +erapeuti veruju odgovorima koje su dobili u izmenjenom stanju! a to doprinosi pa#ijentovom samopouzdanju. "risutan je %enomen grupe. 'obar emotivni oseaj grupe je zarazan i prenosi se ak i na vrlo poremeene pa#ijente. "arapsiholoki deo kursa je nekim od poremeenih pa#ijenata pomogao na neoekivan nain. (nogi koji su gurnuti na "rub pameti" izjavljivali su da su esto imali paranormalne doivljaje koje psihoterapija nije objasnila. Samo u okviru parapsiholokog dela kursa oni su dostizali razumevanje. -edna od utvrenih svrha duboke psihoterapije jeste da uini svesnim ono to je bilo nesvesno. "roirivanje podruja svesnog i ispitivanje parapsiholokih aspekata uma posluili su istoj svrsi. "a#ijenti su osetili olakanje otkrivi ovaj aspekt sopstvenih mentalnih pro#esa i ustanovili su da je on realan i prihvatljiv. "oto im je emotivni poremeaj pomogao da doive paranormalne %enomene! ovo je dalo svrhu njihovim produenim poremeajima i njihovim ivotima. +erapeut je nauio da primenjuje tehnike Kontrole uma u psihoterapiji! ime e i dalje pomagati pa#ijentima.

118

VI /ezime i zaklj+-1i% Sedamdesetpet izuzetno poremeenih pa#ijenata upueno je na obuku Kontrole uma da bi se odredilo koji bi pa#ijenti mogli zapasti u tekoe. Samo je jedan postao znatno vie poremeen. ajpostojanije otkrie bilo je izuzetno poveanje opaanja stvarnosti! to je utvreno kliniki i objektivnim psiholokim testiranjem. ?ano je zapaziti da su svi poremeeni pa#ijenti iz jedne psihijatrijske prakse zamoljeni da idu na kurs to je predstavljalo kompletan uzorak psihijatrijskih pa#ijenata. iko od njih nije odbio. Svi su ili na kurs. Stoga se ovi rezultati ne pripisuju samo odabranim pojedin#ima. Silva Kontrola uma nije psihoterapija. .na se moe upotrebiti kao orue u bilo kojoj psihoterapiji! naroito ako je terapeut upoznat sa kursom i ne protivi se njegovim kon#eptima. "a#ijentu daje uveanu sposobnost da koristi um i da se posveti terapiji koja se primenjuje. "sihotinim je pa#ijentima bila od izuzetne pomoi ;bar kada je pa#ijent pod tretmanom a psihijatar razume kurs< tako da 'r. (ekKenzi sada insistira da svi pa#ijenti pohaaju kurs dok su pod njegovom brigom i nadzorom. 7majui u vidu izuzetno poboljanje kod najveeg broja poremeenih pojedina#a kao i to da se moe vriti obuka velikih grupa pa#ijenata istovremeno! autori predviaju njenu primenu u vidu pomoi bolnikom leenju. &stanovljeno je da je kurs bezbedan i poten#ijalno koristan za neurotiare. Lelativno je bezbedan i de%initivno koristan za izrazito poremeene osobe kada su pod nadzorom psihijatra koji poznaje kurs. Kliniki i objektivni psiholoki poda#i ukazuju da koristi daleko prevazilaze bilo kakvo negativno dejstvo. TABELA A /*(+e da&a o)d+e0 "rosena razlika u + rezultatima pre i posle obuke Silva Kontrole uma! za tridesetosam ena iz izuzetno poremeene grupe. 5abeleeno je poboljanje na svih jedanaest podruja merenja ukljuujui i podruje eu%orije. 'onji rezultat pokazuje poboljanje izuzev na podruju eu%orije! gde gornji rezultat pokazuje da se pa#ijent osea bolje i da je vei optimista. "odruja merenja su sledea3 1. Mulna per$ep$ija se sastoji od jedini#a koje opisuju spoljni svet kroz direktne ulne doivljaje koristei sve ulne modalitete. D. .er$ep$ija vremena razvrstava pojave vezane za subjektivno vreme u etiri kategorije3 promene u doivljavanju protoka vremenaE vremenski diskontinuitetE vremenska orijenta#ija ;ukljuujui nain angaovanja u prolosti! sadanjosti i budunosti<E doivljaj ili svest o svom dobu i identi%ika#ija ili otuenje od svoje genera#ije. @. "elesna per$ep$ija obuhvata tri aspekta doivljavanja tela3 emotivni aspekt! hipohondrine albe! per#ep#ioni aspekt. 8. =uto/per$ep$ija obuhvata

11/

emotivne tenden#ije ka samoizraavanju problema sopstvene vrednosti i identiteta. /. .er$ep$ija drugi# je data u pet razliitih obraza#a3 dehumaniza#ija ljudi! pripisivanje neobinih moi ljudima! oseaja promene! re%erentne ideje! antropomor%ne tenden#ije u ophoenju prema ivotinjama. H. -posobnost obrazovanja ideja usredsreena je na patologiju koja se odraava u neijem doivljavanju sopstvenog pro#esa miljenja ili njegovog sadraja i bavi se razliitim kategorijama kao to su3 nedosta#i u pro#esu razmiljanja! dezorganiza#ija! promene u uobiajenom miljenju ili ideologiji! intelektualna svemo! promene u stepenu razmiljanja i prisustvo bizarnih ideja. J. Dis2orija razlikuje tri nivoa3 somatski! emotivni i intelektualni. "ored ovog! obuhvata i jedini#e koje se odnose na elju za smru i autodestruktivne tenden#ije. 9. Hegulisanje impulsa motiva! obuhvata jedini#e koje naglaavaju nedostatak htenja ili volje kao doivljaj pre nego kao stvarni gubitak kontrole. +ri predstavljena tipa ove pojave su3 ispoljavanje poviene napetosti! radne inhibi#ije i problemi u donoenju odluka! kompulzivnost i potpuni izostanak ak#ije! aso#ijalna! protivdrutvena ili bizarna motiva#ija.

11H

DODATAK III

UVOD
($. *. V. Han2 (i$ekto$ ist$a3i)anja Sil)a Mind 4ont$ol Inte$national2 In1. Sve do nedavno nauni#i su bili izuzetno kritiki nastrojeni prema izvetajima u kojima se tvrdi da su jogiji ovladali vetinom kako da voljno reguliu svoj puls! telesnu temperaturu i ostale telesne pro#ese za koje se smatralo da su nevoljne prirode. +akoe se uveliko prelazilo preko izvetaja o tome da neke osobe u stanju duboke hipnoze ;izmenjenog stanja svesti< mogu pod sugestijom izazvati promene psiholoke prirode za koje se normalno smatralo da nisu pod voljnom kontrolom! na primer izazivanje plikova i kontrola brzine rada sr#a. S pojavom tehnika bio%idbeka ;bio-povratne sprege<! nauni#i su tokom poslednjih nekoliko godina doli do saznanja da skoro svi unutranji telesni pro#esi mogu biti podvrgnuti kontroli. 4io%idbek tehnike se zasnivaju na prin#ipu da uimo da pravilno reagujemo ako smo trenutno obaveteni ;povratna sprega< o pravilnosti sopstvene reak#ije ili o tome koliko smo blizu pravilne reak#ije. &potrebljavajui nagrade kao sredstvo povratne sprege kod ivotinja! psiholog 'r. il (iler ; eal (iller<! sada na Lok%eler &niverzitetu! pokazao je da se svesnom kontrolom moe postii promena u brzini rada sr#a. 'r. Flmer ,rin! Conda#ija (eninger! pokazao je da se upotrebom bio%idbeka ljudi mogu nauiti da razliito kontroliu temperaturu svojih ruku - jedna je hladna! druga topla. a poetku bio%idbek eksperimenata sa modanim talasima iji je autor 'r. Kamija ;KamiOa<! sa europsihijatrijskog 7nstituta Ganglej "orter! istraivai su pokazali da su ovi metodi delotvorni kod obuke pojedina#a u svesnoj kontroli svog :l%a ritma modanih talasa ;9-1@ )z<. 'ruge tehnike! manje orijentisane na laboratoriju! takoe su koriene za upravljanje unutranjim telesnim organima. a primer! tehnika trans#endentalne medita#ije pokuava da dovede do relaksa#ije unutranjih organa ukljuujui mozak. 'rugi sistem pomou kog pojedin#i mogu da izazovu relaksa#iju kao i kontrolu modanih talasa! jeste Silva Kontrola uma. .sobe koje su bile na kursevima Silva Kontrole uma govore o oseaju duboke relaksa#ije i o verovanju da mogu kontrolisati sopstvene modane talase. .vo je 1=J1. godine testirao 'r. C. -. 4remner! psiholog sa +riniti &niverziteta iz San :ntonia! +eksas. 7zgleda da ljudi koji su na ovaj nain obuavani zaista mogu da kontroliu svoje modane talase i izazovu :l%a ritam kada to ele. .vo je utvreno u studiji u kojoj je grupa od dvadeset neobuenih studenata bila dobrovoljno podvrgnuta eksperimentu kontrole modanih talasa. "olovina studenata podvrgnuta je metodu slinom "avlovljevom metodu uslovnog re%leksaE odnosno! kada bi osoba ula "klik" to bi oznaavalo da e

11J

stroboskopsko svetlo izmamiti reak#iju na FF,-u u vidu :l%a %rekven#ije. &skoro je i samo "klik" kod osobe izazivalo :l%a %rekven#iju na ekranu ;itau< FF,-a. 'rugih deset osoba obuavao je gospodin Silva putem svog metoda Kontrole uma. .be grupe su iskazale promenu u FF,-u u predvienom smeru3 to znai da su obe grupe uveale pro#enat :l%a %rekven#ije na svojim FF,. Kasnije je izveden drugi eksperiment koji je ukljuio osobe sa znatnom praksom u Silva metodu. .ve osobe su mogle voljno da pokrenu ili zaustave :l%a %rekven#iju kao i da razgovaraju za vreme stvaranja :l%a ritma. &raen je jo jedan test sa uvebanijim osobama. "oto su ove osobe imale znatno iskustvo u FS" vebama ;rad na sluajevima<! FF, je beleen dok su radili te vebe. Lezultati FF,-a takoe pokazuju visoku prisutnost :l%a %rekven#ije. 7z ovih studija se vidi da uz trening ovek moe u znatnoj meri imati voljnu kontrolu nad svojim unutranjim organima. .vo vai i za mozak! ako prihvatimo da su elektrini signali tog organa indikator njegovog %unk#ionisanja. +o takoe nagovetava da je potrebno mnogo vie istraivanja kako bi se utvrdili odnosi izmeu %iziolokih i mentalno-emotivnih stanja kao i potrebnih pro#edura obuke da bi se izvukao maksimum iz voljnih psiho-%iziolokih samoregula#ija. 4olje razumevanje znaaja treninga Silva metode Kontrole uma moe proistei iz %iziolokih istraivanja mozga! o emu su izvetavali neurobiolog 'r. Loder ?. Speri ;Lodger M. SperrO< i njegove kolege iz Gos :nelesa. .vi! i drugi nauni#i stvorili su laboratorijski i kliniki dokaz o postojanju dve razliite vrste svesti koje u ljudskom mozgu %unk#ioniu odvojeno! ali istovremeno. -edna vrsta svesti se bavi posledinim! logiko-zavisnim aktivnostima miljenja kao to su matematika i govor. .na je %unk#ionalno proizvod leve hemis%ere modane kore. 'rugoj vrsti! koja je vezana za desnu hemis%eru svojstven je holistiki! spontano kreativni i intuitivni nain miljenja! sa izraenim oseajem za prostor i muziku. Svest leve hemis%ere dominira veim delom naeg svakodnevnog ivota i nju zagovaraju kako obrazovni sistem tako i drutveni pogledi zapadnog sveta. .na je usmerena ka objektivnom i obino je udruena sa znatnom aktivnou 4eta modanih talasa. Svest desne hemis%ere je izgleda prvenstveno subjektivna! ima sekundarnu vanost u naem obrazovanju! i najvie je izraena u umetnosti. .bino je prate :l%a i +eta emisije modanih talasa. Silva Kontrola uma obuava pojedin#e da odre govor i ostale aktivnosti 4eta miljenja u :l%i! kao i da se prepuste :l%a pro#esu miljenja kreativne intuitivne prirode kao delu namernog delovanja da bi se obezbedile ravnomernije raspodele %unk#ija izmeu leve i desne hemis%ere. .na pomae da se u reavanju problema uravnotei inae neravnomerna zaokupljenost %unk#ijom leve hemis%ere. "odsti#anjem namernog %unk#ionisanja desne hemis%ere ona izgleda postie delotvorniju upotrebu modanog poten#ijala.

119

EEG U KORELACIJI SA FUNKCIJOM PANJE KOD LJUDI19

F$ede$ik *. 5$emne$2 V. 5eni,n+s i F. Mo$i1 6ni)e$zitet 7$initi2 San Antonio2 7eksas .vu studiju je potpomogla Conda#ija za istraivanje uma ;(ind S#ien#e Coundation< Gos :neles! Kali%ornija. :utori zahvaljuju gospodinu )oseu Silvi na ueu u eksperimentu i 'ejvidu G. Karlsonu za pomo u pripremi rukopisa. 4remner i njegovi saradni#i predstavili su jedan model panje koji promene u FF,-u koristi kao zavisnu varijablu. ;4remner! 1=J0! Cord! (ori# i 4remner 1=H9E Fdi! 4remner i +omas 1=J1E )arvi# i 4remner 1=JD.<. .vaj model podrazumeva da postoje razliite klase ili podskupovi panje s tim da! dok su podskupovi ortogonalni! nisu hijerarhijski ureeni. ?e de%inisani podskupovi su3 oekivanje! kontraoekivanje! orijenta#ija! buenje i neusredsreenost ;)arvi# i 4remner! 1=JD.<. &potrebna vrednost navedenog modela e rasti sa porastom njegove optosti. Sadanje studije pokuavaju da proire optost modela sa podataka koji se odnose na ivotinje! a koji su upotrebljeni za njegovu prvobitnu kon#ep#iju! na podatke koji se odnose na ljudska stanja panje. Sadanja studija se usredsredila na dva aspekta uoptavanja modela. -edan od tih aspekata bio je da se vidi da li je FF, ljudi osetljiv na promene u bilo kom od prethodno pretpostavljenih podskupova. 'rugi aspekt bio je da se odredi postoji li kod ljudi neki jedinstven podskup panje koji ne postoji ili da ga nije mogue utvrditi kod ivotinja. "oto je izvedeno puno eksperimenata za testiranje modela sa podskupom oekivanja! ovaj podskup je izabran za testiranje panje kod ljudi. "odseamo itao#e da je oekivanje ovde upotrebljeno sa znaenjem da su subjekti ;S< nauili odnos u kome nadraaj 4 sledi nadraaj :. "oto e detalji pro#edure biti razraeni u delu o metodu! dovoljno je rei da e to biti uinjeno klasinom paradigmom uslovljavanja. .va paradigma sledila je! to je mogue blie! onu koja je upotrebljena za prikupljanje podataka o ivotinjama. "oda#i o ivotinjama! meutim! zavisili su od spremnosti i raspoloivosti +eta ritma. S druge strane! karakteristika FF, podataka o ljudima jeste da imaju visoku verovatnou :l%a ritma. 5bog toga je :l%a ritam upotrebljen kao baza podataka za zavisnu "promenljivu". 'rugi aspekt ove studije moe zapravo biti i zanimljiviji. "siholozi su esto raspravljali o postojanju unutranje svesti kod ljudi. Sadanji model se bavi ovim pitanjem stvarajui od unutranje usredsreenosti podskup panje. "odskup unutranje usredsreenosti karakterie se odsustvom spoljnog nadraaja i mogunou testiranja samo kod ljudi. "redloeno je da se ovaj podskup
1= 8,,L u korela$iji sa 2unk$ijom panje kod ljudi8 je objavljen u >europsi#ologiji( Vol. 13(197I( str. :37/1I.

11=

sagledava promenama FF,-a koje se deavaju u praenju subjektove ;S< reak#ije u stanju medita#ije i duboke relaksa#ije. METOD S-1+e'&( su bili dobrovolj#i iz uvodnog razreda psihologije mukog koleda! njih dvadesetori#a! u rasponu od osamnaest do dvadesetpet godina starosti. Leeno im je da je eksperiment u vezi sa samokontrolom modanih talasa i rasporeeni su bez nekog reda u dve grupe po deset. A,ara& je elektroen#e%alogra% tipa 4ekman +. Flektrode od nerajueg elika bile su privrene potkono na podruju vrha ;verteN< i zadnjeg ;o##ipital< dela glave. "oda#i FF,-a vizuelno su praeni! a i snimani na tra#i. Korienjem audio biogenog %idbek sistema modani talasi u :l%a opsegu ;9-1@ )z< mogli su biti izdvojeni sa o##ipital FF,-a i predstavljeni subjektu preko sluali#a kao analog :l%a %rekven#ije. Gogiki programer ;'igital FTuipment $orporation< bio je pripremljen da oznai binarni broj! preba#ivanje na pola sekunde $S i 10 sekundi kasnije! preba#ivanje na 10 sekundi &$S. $S je bio "klik" prenet u sluali#e koje je subjekt nosio! a sastojao se od otvaranja i zatvaranja releja povezanog s baterijom od H volti. &$S je bio ,rass "S D Cotostimulator stroboskopskog svetla postavljen na subjektovu :l%a %rekven#iju zatvorenih oiju. Svi poda#i su snimani na osmotrani :mpeN S" @00 :nalog magneto%on! a snimljena analog traka je digitalizirana :' konvertorom povezanim sa 74( kompjuterom @H0S88! pre analize. Po.&-,a'% .vaj eksperiment je nadgledao i odobrio "&niverzitetski komitet za humani tretman ljudi kao eksperimentalnih subjekata". Svaki S. je ispunio protokolarni obraza# koji je beleio in%orma#ije kao to su3 poslednja upotreba alkohola ili lekova! istorijat epileptikih napada! prethodna iskustva sa hipnozom! jogom ili :l%a stanjem. "ored toga! kada su S. prvi put doveli u laboratoriju! zamolili su ga da potpie izjavu kojom daje pristanak da uestvuje u eksperimentu i potvruje da mu je objanjena priroda i svrha postupka. 4azni FF, je uzet svakom S! bez obezbeenog %idbeka. S. je dobio uputstvo "zatvori oi" kao nadraaj. ,ra%ikon je bio obeleen dvo#i%renim brojem! a upotrebljeni su odvojeni kanali za snimanje %iltriranih i ne%iltriranih modanih talasa. .vaj postupak je zatim ponovljen uz uputstvo "otvori oi". Gi#e subjekta je bilo osmatrano internom televizijom a ukupno vreme provedeno u komori za baznu liniju podataka bilo je oko @0 minuta za svakog S. :ko je oitavanje bazne linije bilo neodgovarajue! postupak se ponavljao sve dok se nisu dobili isti zapisi podataka. "rema postupku bazne linije S-i su bili podeljeni na dve desetolane grupe. -edna grupa ;Silva< je dobila vikend trening u trajanju od 18 sati za kurs Kontrole uma

1D0

)osea Silve ;Shah! 1=J1.<. (ada je Silva "tehnika Kontrole uma" jedinstvena za sebe! ona koristi i duboko relaksiranje i postupke nalik na grupnu hipnozu. eko vreme se! takoe! upotrebljava za ono to se najbolje moe opisati kao veba FS". a poetku sledee nedelje! doveli su S-e u laboratoriju i D0 minuta je sniman FF,. Snim#i su raeni i sa zatvorenim i sa otvorenim oima! dok su S-i uvebali svoje Silva tehnike. 'rugom prilikom! FF, je uzet od istih S-a uz audio biogeni %idbek i uz ista uputstva. 'ruga grupa ;$$< od 10 S. prola je kroz klasinu paradigmu uslovljavanja od /0 pokuaja po vebi. Svaki pokuaj se sastojao od $S "klik"-a od pola sekunde! zatim interval izmeu nadraaja od 10 sekundi ;77 <! zatim &$S u trajanju od 10 sekundi stroboskopskog svetla podeenog na :l%a %rekven#iju S-a zatvorenih oiju. 7nterval izmeu pokuaja ;proba< 77" nije bio isti. Fksperimentator bi poeo sa pokuajem kada bi S izgledao relaksiran. & ovoj grupi pokuaja nije korien bio%idbek. ?eba od /0 pokuaja trajala je D0-@0 minuta! a vebe su se ponavljale sve dok S. ne postane osposobljen da reprodukuje :l%a %rekven#iju! ili dok eksperimentator ne bude uveren da S. ne moe u dovoljnoj meri da reprodukuje :l%u. 5avrna veba od /0 pokuaja sa $$ grupom izvodi se sa biogenim %idbekom. Svi poda#i dobijeni klasinim uslovljavanjem uzeti su u stanju otvorenih oiju. OBRADA RE$ULTATA 5a potrebe analize! poda#i FF,-a su razvrstani na periode! jedan predstavlja 10 uzastopnih sekundi snimljenih rezultata podataka. 5a baznu liniju podataka! uziman je jedan period za svakog S. u stanju zatvorenih oiju i jedan period u stanju otvorenih oiju. 5a Silva grupu! posle 18 sati obuke! jedan period je uzet u stanju zatvorenih oiju a jedan u stanju otvorenih oiju bez %idbeka. 7sto je uraeno i uz %idbek. 5a $$ grupu uzet je rani pokuaj ;trei pokuaj ako je bio jasno registrovan<! a period je bio 10 sekundi 77 . 7sti period je uzet i iz poslednjeg pokuaja pre biogenog %idbeka a zavrni period je uzet poto je ukljuen %idbek. Svaki pokuaj je bio :-' konvertovan i spektralno analiziran skupljajui snagu na razliitim FF, %rekven#ijama ;?olter! 1=H9<. .vde e biti rei samo o poda#ima dobijenim sa otvorenim oima. RE$ULTATI ,ra%ikoni 7 i 77 saimaju rezultate $$ grupe i Silva grupe ponaosob. F%ekat biogenog %idbeka se! takoe! moe videti na svakom gra%ikonu. +ri aspekta ovog eksperimenta projektovana su na zajedniku osuE tako se za svaku grupu na gra%ikonu moe posmatrati i praviti poreenje izmeu rezultata bazne linije!

1D1

poboljanja u reprodukovanju :l%a %rekven#ije kroz svaku %azu eksperimenta i uti#aj biogenog %idbeka. Kod grupe $$ ;,ra%ikon 7<! konani porast :l%a reproduk#ije usled $$ postupka oznaen je vrhom u srednjoj liniji na %rekven#ijama 9-= )z. "oda#i bazne linije koji su vieni kao irok i prilino rasut spektar izgleda da nisu pokazali preteno stvaranje :l%a ritma. &veanje u srednjem pro#entu snage raspodeljuje se izmeu manjeg broja %rekven#ija. 'odatna promena se uoava pri uvoenju biogenog %idbeka! a to je praeno daljim suavanjem spektra - to znai da je uvoenje biogenog %idbeka donelo jo jednu promenu %rekven#ija. Slina zapaanja mogu se videti i na poda#ima Silva grupe ;,ra%ikon 77<! ali poreenje gra%ikona ove dve grupe mora biti vrlo obazrivo izvedeno. (eutim! posmatranjem gra%ikona! moe se uoiti da su Silva subjekti bili sposobni da reprodukuju :l%a ritam posle tretmana iako ne u obimu koju je iskazala grupa $$ subjekata ;,ra%ikon 7<. "onovo se dogodila promena %rekven#ije nanie3 izgleda da je u ovom sluaju vea nego u $$ grupi. .vaj zakljuak ne mora biti sasvim taan jer rezultati bazne linije Silva grupe ukljuuju uveanu produk#iju viih %rekven#ija kao to su one u opsegu od 10-1D )z! za razliku od $$ grupe. 5bog toga je teko doneti sud o stepenu relativne promene u ovim grupama. (eutim! vano je primetiti da su se promene %rekven#ija desile u istom smeru u obe grupe i da biogeni %idbek ima isti e%ekat u oba sluaja ;,ra%ikon 77<. DISKUSIJA "oda#i koji su ovde izneti! ini se! podravaju 4remnerov model panje! naroito podskupove oekivanja i unutranjeg usredsreivanja. "rilino je zanimljivo uporediti podatke koji su zabeleeni u eksperimentu sa ljudima u ovoj studiji sa poda#ima o ivotinjama koji su upotrebljeni da de%iniu podskup oekivanja ;,ra%ikon 777<. :ko se porede ,ra%ikoni 7 i 777 uoljiva je izvesna slinost. 4azna linija i $S krivulje su iroke i ravne dok su krivulje uslovljavanja zailjene. +akoe! oba gra%ikona pokazuju promenu %rekven#ije. :utori shvataju da je promena %rekven#ije u suprotnom smeru to se pripisuje injeni#i da su poda#i o ivotinjama registrovani na hipokampalnim podrujima mozga! dok su poda#i registrovani kod ljudi uzeti sa o#ipitalnog dela modane kore. Stoga! izgleda da je oekivanje! kako ga model shvata! u korela#iji sa oblikom spektra i promenom %rekven#ije. 'rugi autori su izvestili o promenama %rekven#ija u ljudskom :l%a ritmu koje podravaju podskup oekivanja ;Knot i )enri! 1=81! ?ilijams 1=80.< ili bar korela#iju :l%e i panje. ;Iasper i 2agas! 1=80.<. :utori su se sukobili oko podskupa unutranje %okusiranosti predstavljenog na ,ra%ikonu 77. Subjekti obueni u Silva metodu Kontrole uma nisu upotrebljavali spoljne nadraaje za dobijanje rezultata izuzev onoga to bi se najbolje moglo nazvati mentalnim slikama. -edna od vrednosti 4remnerovog modela u ovom

1DD

pogledu jeste da je de%inisanjem podskupa unutranje %okusiranosti postalo nepotrebno upotrebljavati izraze kao to su "svesnost" ili "mentalne slike". &nutranja %okusiranost zavisi od prethodnih uslova kao od uputstava datih subjektu i uoenih promena na FF,-u. aravno! shvaeno je da e biti potrebne dodatne kontrole da bi se ispitale pouzdanost i vanost podskupa unutranje %okusiranosti. .vo je naroito tano kad se ima u vidu )artova kritika ;1=H9.< da subjekti koji ostanu sami u mirnoj sobi s priguenim osvetljenjem! za nekoliko minuta uveavaju svoju :l%a produk#iju. Sadanja studija ;4raun! 1=J0.< moda nije tako podlona ovoj kriti#i poto koristi promene %rekven#ije i oblik spektra kao suprotnost onim studijama koje se oslanjaju na koliinu ili amplitude :l%e ;Kamija! 1=H9.<. 4ez obzira na to! zanimljivo je razmiljati o dodatnoj promeni %rekven#ije posle uvoenja biogenog %idbeka. & sluaju $$ grupe to je moglo da poslui da &$L i $L budu otvoreniji! menjajui klasinu paradigmu uslovljavanja u situa#iju instrumentalnog uslovljavanja sa $L visoke podsti#ajne vrednosti. 5a Silva obuenu grupu! s druge strane! %idbek moe da razjasni subjektima korela#iju unutranje %okusiranosti koja nije subjektivna.

1D@

UNUTRANJA FOKUSIRANOST KAO PODSKUP PANJE

F$ede$ik *. 5$emne$ i F. Mo$i12 7$initi 6ni)e$zitet2 San Antonio2 7eksas. .vu studiju je podrala Conda#ija za istraivanje uma! Gos :neles! Kali%ornija! i autori izraavaju svoju zahvalnost gospodinu )oseu Silvi za uee u eksperimentu. I$VOD .vaj izvetaj ima nameru da prui jo dokaza o unutranjem %okusiranju panje kod ljudi. +eoretski model koji je upotrebljen koristi promene u FF, stanju kao zavisne "promenljive" i verbalna uputstva eksperimentatora za poetak stvaranja :l%e kao nezavisne promenljive! da bi se predvidelo unutranje %okusiranje panje. & prethodnoj publika#iji ;4remner! 1=JD.< nagoveteno je da unutranje %okusiranje jeste podskup panje a ovaj podskup se mogao de%inisati izvesnim prethodnim uslovima i izvesnim karakteristinim promenama FF,-a. "romene FF,-a su stvaranje :l%a ritma izazvanog nadraajima korienim kao nezavisne promenljive. "rethodna studija je bila podlona kriti#i! poto je )art objavio ;1=H9.< da e neki subjekti koji su ostali sami u mirnoj prostoriji s priguenim osvetljenjem za nekoliko minuta poveati svoju :l%a produk#iju. (eutim! zakljueno je da ako S. moe da pone i da zaustavi stvaranje :l%a %rekven#ija u skladu sa datim znakom eksperimentatora! to moe da prui odgovor na pitanje lane pojave :l%a %rekven#ija! kako je )art objavio. :ko je ovo stvaranje :l%a ritma povezano sa subjektovim izjavama o sopstvenom stanju unutranje %okusiranosti to bi obezbedilo posredan dokaz za podravanje podskupa unutranjeg %okusiranja. METOD S-1+e'&(% 'eset ljudi i ena prethodno obuenih da stvaraju :l%a ritam bili su subjekti. eki od njih ve su uestvovali u prethodnom eksperimentu ;4remner 1=JD.<E u svakom sluaju svi S-i su izjavili da su imali znatnog iskustva u stvaranju :l%e i duboke uslovljene relaksa#ije kao i da su imali nekog iskustva sa psihikim vebama.

1D8

A,ara&% Korien je 4ekman "+" tip elektroen#e%alogra%a. Flektrode su bile od nerajueg elika i privrene potkono na podruju vrha ;verteN< i zadnjeg ;o##ipital< dela glave. "oda#i FF,-a su bili vizuelno praeni i snimani na tra#i. 'odatno je prikljuen mikro%on sa magneto%onom kako bi subjekti mogli da snime verbalne iskaze o svojim iskustvima. Gogiki programer ;'igital FTuipment $orporation< bio je pripremljen da oznai binarni broj na zapisu. Gi#e subjekta i gornji deo torza bili su praeni internom televizijskom kamerom. Svi poda#i su zabeleeni na :mpeN Sp @00 :nalog osmotranom magneto%onu. Pro2ed-ra% Svaki S. je ispunio protokolarni obraza# kojim su beleene in%orma#ije tipa3 poslednja upotreba alkohola ili lekova! istorijat epileptinih napada i prethodna iskustva sa hipnozom ili tehnikama duboke relaksa#ije. "ored toga! od svakog S. se trailo da potpie izjavu kojom daje pristanak za uestvovanje u eksperimentu i potvruje da mu je objanjena priroda i svrha postupka. Svakom S. je reeno da stvara :l%a ritam metodom na koji je ve navikao. Cormiranje bazne linije ;podatka< traje oko / minuta i raeno je sa subjektom zatvorenih oiju. .ko deset minuta je utroeno na ono to bi se najbolje moglo opisati kao FS" vebe ;Silva (etodE (ek ajt 1=JD.< da bi S. uspostavio repernu taku za stvaranje :l%e. 5atim je traeno od S. da zatvorenih oiju stvaraju :l%u na verbalnu komandu eksperimantatora. Kada je! na bazi dovoljno FF, podataka i po o#eni eksperimentatora! S. zaista stvarao :l%u! posle priblino @0 sekundi! S. je dobijao komandu da "zaustavi :l%u". Komanda za poetak i zavretak stvaranja :l%e data je dok eksperimentator ne bi osetio da je S. na odgovarajui nain pokazao svoju sposobnost i da je zapis dovoljno ist. S. je tada dobijao uputstvo da "otvori oi" pa je pro#edura poni-stani nastavljana. iko od S. iz ove studije nije imao tekoe u stvaranju :l%e! meutim! neki nisu mogli uvek da prekinu stvaranje :l%e na komandu! naroito dok su im bile zatvorene oi. &kupno vreme postupka bilo je priblino 8/ minuta. RE$ULTATI Lezultati ove studije prikazani su na gra%ikonima 7? i ?. (ada je studija prvobitno zamiljena tako da se poda#i mogu podvri spektralnoj analizi! kontrast izmeu :l%e i ne-:l%e bio je tako dobro de%inisan da su eksperimentatori osetili da statistika analiza nije bila neophodna. ,ra%ikon 7? sadri podatke za 8/ subjekata sa zatvorenim oima. "S" simbol na zapisu ;,ra%ikon 7?< oznaava poetnu "start" komandu dok "+" ;terminate< oznaava komandu "stani". &oljiva je razlika izmeu testerasto-nazubljenog oblika :l%e i umanjene amplitude zapisa koja sledi komandu "stani". ,ra%ikon ? obuhvata podatke grupe od pet subjekata! tri S. sa zatvorenim oima i dvoje S. - "9 i += sa otvorenim oima ;,ra%ikon ?<. 5animljivo je da je S. +=! sa otvorenim oima posle znaka za "start"! imao pomak od nekoliko sekundi pre

1D/

nego to je poeo da stvara :l%a ritam. .vo se deavalo u svakom pokuaju sa ovim S. ije su oi bile otvorene. +o je i S./ pokazao u stanju zatvorenih oiju! to ga je i inae karakterisalo. "ovremeno se to pokazalo i kod ostalih S. avedeni S. su izjavili da su bili u posebnom! prepoznatljivom stanju panje. Svi izuzev jednog S. bili su u stanju da predvide kada stvaraju :l%u! a kada ne. 'rugim reima S. je mogao da kae "start" i "stop" i snimak bi izgledao isto kao ,ra%ikoni 7? i ?. DISKUSIJA avedeni rezultati pokazuju da! makar za ovu grupu S-a! stvaranje :l%a ritma nije lano. +ako je ova grupa subjekata manje osetljiva na vrstu greke na koju je ukazao )art ;1=H9.<. ?reme pomaka kod nekih S. je vrlo zanimljivo! ali autori nemaju spreman odgovor na pitanje zato priprema nekih S. traje toliko dugo. 7pak! postoji odnos izmeu poetka registrovanja :l%a ritma na FF,-u! jedinstvenog linog oseaja subjekta! i izjave subjekta da je bio u posebnom stanju panje koje mi nazivamo podskupom unutranjeg %okusiranja.

1DH

LITERATURA
4remner! C.-. "+he e%%e#t o% habituation and #onditioning trials on hippo#ampal FF,." .s1$#onomi$ -$ien$e( 1=J0!19!191-9@. 4roPn! 4.4. "Le#ognition o% aspe#ts o% #ons#iousness through asso#iation Pith alpha a#tivitO represented bO a light signal." .s1$#op#1siolog1( 1=J0!H!88D-/D. FddO! '.L.! C.-. 4remner! and :.: +homas. "7denti%i#ation o% the pre#ursors o% hippo#ampal theta rhOtm - a repli#ation and eNtension." >europs1$#ologia( 1=J1! =! 8@-/0. Cord! -.,.! (.'. (orris! and C.-. 4remner. "+he e%%e#t o% drive on attention." .s1$#onomi$ -$ien$e 1=H9! 11! 1/H-/J. )art -.+. ":uto#ontrol o% FF, alpha." .s1$#op#1siolog1( 1=H9! 8! /0H. ;:bstra#t.< )urPitz! S.G.! and C.-. 4remner. ")ippo#ampal #orrelates o% a #onditioned sni%%ing response." >europs1$#ologia( 1=JD. -asper! ).'.! and $. Shagass. "$onditioning the o##ipital alpha rhOthm in man." )ournal o2 ,0perimental .s1$#olog1( 1=81! D9 ;/<! @J@-9J. KamiOa! -. "$ons#ious #ontrol o% brain Paves." .s1$#olog1 "oda1! 1=H9! 1 ;:pril<! /J-H0. Knott! -.! and $. )enrO. "+he #onditioning o% the blo#king o% alpha rhOthm o% the human ele#troen#ephalogram." )ournal o2 ,0perimental .s1$#olog1( 1=81! D9! 1@888. (#Knight! ). -ilva 5ind &ontrol "#roug# .s1$#orientolog1. Garedo! +N.3 7nstitute o% "sO#horientologO! 7n#.! 1=JD. Shah! '. "+he alpha state lets the mind take Pings." "#e >ational Observer! 1=J1! @8! 1! 1H. Malter! '... "Spe#tral analOsis %or ele#troen#ephalogram3 mathemati#al determination o% neurophOsiologi#al relationship %rom re#ords o% limited duration." ,0perimental >eurolog1! 1=H@! 9! 1//-91. Milliams! :.$. "Ca#ilitation o% the alpha rhOthm o% the ele#troen#ephalogram." )ournal o2 ,0perimental .s1$#olog1! 1=80! DH! 81@-DD.

1DJ