Vreme 24.04.2014

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedona 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.
ovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din
24. april 2014.
broj 1216-1217
ZA VREME GOVORE: JOVAN IRILOV I RADOSLAV PETKOVI
2014.
16-121
24. april 2
broj 121
POLITIKA ZAOSTAVTINA
MLADE BOSNE
ATENTAT I
KOMENTARI
izdava
NP VREME d.o.o.
Trg Republike 5, Beograd
direktor
Stevan Risti
pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonik glavnog urednika
Aleksandar iri
sekretarijat
Mirjana Kalezi
redakcija
Dejan Anastasijevi, Aleksandar
Ani (foto), Muharem Bazdulj,
Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,
Sonja iri, Zora Dreli, Jovan
Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana
Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi,
Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi,
Slobodan Kosti, Jasmina Lazi,
Zoran Majdin, Radmilo Markovi,
Saa Markovi, Ivana Milanovi
Hraovec, Milovan Milenkovi,
Milan Miloevi, Tamara Nikevi,
Teol Pani, Saa Rakezi, Mirko
Rudi, Tamara Skrozza, Zoran
Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan
Todorovi, Tanja Topi, Momir
Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov
dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva)
Jelena Mra (foto)
tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.),
Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
korektori: Ana uk Dragomirovi,
Marko Tasi, Stanica Miloevi;
lektori: Katarina Panti,
ivana Rakovi, Ivana Smolovi;
daktilograf: Zorica Nikoli
internet izdanje
www.vreme.com
Marija Vidi (urednica)
Marjana Hraovec
prodaja i pretplata
Nikola ula, Milan Radovi
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
marketing
Aleksandar Aleksi (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266
Na naslovnoj strani:
Gavrilo Princip
BROJ 1216-1217
24. april 2014.
Pet low-cost destinacija:
Neto sasvim drugaije
Tandir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang,
umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zato ii
stalno u Grku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare
ima toliko drugaijih, senzacionalnih destinacija
pie: robert oban strana 74
Trite gasa i Srbija:
Kuda vode gasovodi
Da je kojim sluajem do sada izgraen Juni tok
tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na
simboline koliine, ime bi Ukrajina izgubila
na stratekom znaaju, a Rusija pokupila
njur: sa strane sigurnosti snabdevanja
Evropa bi bila namirena za sledeih tridesetak
godina to bi, takoe, Rusiji na isti period
obezbedilo sigurno trite i svi sreni. Svi osim
prekoatlantskog partnera Amerike, kojoj bi
izgradnjom Junog toka i marginalizacijom
Ukrajine iz ruku bio izvuen znaajan koni
pie: zoran majdin strana 6
Ulina umetnost:
Istina pie na zidu
Zahvaljujui diskretnim stensilima, naroitoj
vrsti grata koji se crtaju sprejom uz pomo
ablona, Beograd je lepi i duhovitiji grad.
Ujdi, TKV, AIR, BUG, INK, StreeDog, Sila
i drugi su pseudonimi nekih od ulinih
umetnika iji radovi krase beogradske ulice
pie: tanja jovanovi strana 46
Povodom izlobe U ime naroda:
Ispovest omatorelog skojevca
Imao sam samo esnaest godina kada se posle
rata obraunavalo sa domaim izdajnicima.
Pitam se ta bih inio da sam bio nekoliko godina
stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji
su saraivali sa ubicama mojih roditelja, ili
makar nemo posmatrali kako odvode u smrt
njihove sunarodnike, koji su normalno iveli sa svojim porodicama dok sam ja bio
u nacistikim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao u ime naroda
pie: ivan ivanji strana 64
Sledei broj Vremena izlazi iz tampe 8. maja 2014.
vrhovni komandant:
ko nije stigao do 14. kilometra
Dvojac s vie kormilara, Tomislav Nikoli i Aleksandar Vui,
ritualno je u utorak obavio ono to se mora: predsednik dra-
ve je lideru najjae stranke poverio mandat za sastav vlade i
rekao ne bih mu bio u koi.
Vui je odgovorio u novouspostavljenom maniru samo-
rtvovanja kao najvie vrednosti svake srpske politike, ne-
to na temu i u pravcu da nee gledati sebe nego budunost
Srbije.
Rituali se privode kraju i ostaje mi samo da ponovim na-
slov iz prolog broja Vremena: Pokloni se i najzad poni.
Vui deluje nekako osveeno. Kao da je doleteo s Floride,
recimo. Inae, da je bio tu, ne bi ono dete iz bujice spasavala
braa, niti bi se Ivica Dai pravio vaan, ve bi bujine popla-
ve po Srbiji reavao mandatar kako i dolikuje novom super-
menu svake srpske politike.
A da ne govorim o tome da bi kritika onih to nita nisu
uradili po pitanju zatite od bujinih poplava bila efektnija
nego to je bila Daieva, mada, uje se da je i on treskao ru-
kom o sto; ali, nije to isto. ik nek on slomi neku bravu u vla-
di Srbije.
Dobro, Vuia iz nekog razloga nije bilo tu par dana tako
da je Tomi Nikoliu pripala slava nae politike grand para-
de, tim pre to je Vojska Srbije slavila novouspostavljenu go-
dinjicu, a povodom ega je to ba taj datum od deset ljudi ne
bi devet umelo da vam odgovori.
Toma ozbiljno shvata svoju ulogu vrhovnog komandan-
ta i sav je nekako nesvrstan.
Danas, po ko zna koji put, velike i mnogo naoruane dr-
ave pokazuju da nemaju isto miljenje o nainu na koji se
reavaju problemi u svetu. Ne pitaju nas kada se posvaaju
i ugroze mir u celom svetu. Nee nas pitati nita ni kada se
budu mirili. Uvlae nas u stradanja, a mi smo mnogo strada-
li, ak i od onih s kojima smo pobeivali u svetskim ratovima.
Danas nam je zadatak da se raamo i ivimo, a ne da ratuje-
mo i umiremo. I nikad vie zbog tuih svaa. Ovo je, izmeu
ostalog, rekao Tomislav Nikoli u Uicu na vojnoj paradi po-
vodom Dana Vojske Srbije.
Jo vie je bio nesvrstan kada je re o domaoj (zlo)upo-
trebi vojnog znaaja i politike upotrebe vojske u ideoloke i
svake druge svrhe. Evo ta je napisao Zoran Panovi, glavni
urednik Danasa, pa nek bude zanet i lokalpatriotskim ra-
zlozima. To to je Panovi iz Uica ne znai da ovaj put nije
u pravu:
U prolu sredu u Uicu odrana je parada Vojske Srbije.
Estetizacija je bila na visokom nivou. I ova parada je, kao i
prethodne u Leskovcu i Kruevcu na primer, bitan doprinos
u uspostavljanju novog imida vojske. Predsednik Nikoli je
podsetio u Uicu na oslobodilake tradicije srpskog naroda,
pomenuo je i antifaistiku borbu, ali nije pomenuo ko je tu
borbu vodio. Malo je razoaravajue da na taj dan u Uicu
niko ne pomene Radniki bataljon i njegovog komandanta
Duana Jerkovia, koji su izginuli na Kadinjai (14 kilometara
od Uica), branei grad od faista. Dodue, dok se sve to odvi-
jalo na Kadinjai, Nemci su ve uli u Uice iz drugog pravca,
ali Titov ratni avanturizam ne umanjuje herojstvo ovih ljudi.
Lepo je to ova vojska neguje tradicije nae slavne vojske iz
balkanskih i Prvog svetskog rata, kao i iz dva srpska ustan-
ka protiv Turaka, ali zar je mogue da nijedna jedinica danas
ne neguje tradicije neke partizanske jedinice, bar onih u ko-
jima su veina bili Srbi. Pa nije valjda da to ne radimo zbog
njihovih proleterskih odrednica? Da li, gospodo, Putin krije
na paradama pobednike zastave jedinica Crvene armije sa
srpom i ekiem? Jesu komunisti tokom trajanja Uike re-
publike inili i zloine, bilo je tu i klasnog genocida i frakcio-
ZOOM
DRAGOLJUB ARKOVI
Slavna vojska i neslavni
predsednik: Kako se preskau
delovi istorije i otkud eik
da bude izdajnik a lepotica
Albanije da se bira u Ulcinju
Vui deluje nekako osveeno. Kao da je doleteo s Floride, recimo.
Inae, da je bio tu ne bi ono dete iz bujice spasavala braa, niti bi se
Ivica Dai pravio vaan, ve bi bujine poplave po Srbiji reavao
mandatar kako i dolikuje novom supermenu svake srpske politike
24. april 2014. VREME
4
nakih likvidacija, ali zar nije u najmanju ruku ignorantski da
predsednik Nikoli u sredu nije podsetio da je u ovom gradu
1941. odrana vojna parada koja je uz onu u Moskvi bila jedi-
na takva u porobljenoj Evropi. I tada su u Uicu bile istaknu-
te zastave sssr, sad i Velike Britanije. Pa zar ne bi bilo lepo i
politiki pametno da smo isto uradili i u sredu? Da li partiza-
ne, zarad ideolokog konformizma, ignoriemo da ne bismo
uvredili etnike? E, to pitajte Nikolia.
eik, izdajnik:
ko e kome etati opanke!
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga navodnici na tituli su
agencijski razgovarala je u Abu Dabiju sa eikom Mohame-
dom bin Zajedom al Nahjanom o proirenju i produbljivanju
odnosa Kosova i Ujedinjenih Arapskih Emirata, posebno o sa-
radnji u oblasti ekonomije i investicija, saopteno je iz njenog
kabineta.
Ona je naglasila da Kosovo nudi veliki potencijal za ulaga-
nja u razliitim oblastima, posebno u energetskom sektoru,
poljoprivredi, rudarstvu i tekstilnoj industriji.
Jahjaga je pozvala eika Muhameda bin Zajeda al Nahija-
na da sa ekspertskim timom uae poseti Kosovo i upozna se sa
njegovim ljudskim i prirodnim potencijalom.
U znak zahvalnosti naroda Kosova na pomoi u ouvanju
mira, kroz uee vojnika uae u sastavu mirovnih snaga, kao i
u oporavku Kosova i izgradnji drave, Jahjaga je odlikovala e-
ika Muhameda bin Zajeda al Nahjana Ordenom nezavisnosti.
Zahvaljujui na ukazanoj asti i potovanju, Al Nahjan je
pohvalio odnose dve zemlje i izrazio spremnost da se sarad-
nja produbi, navodi se u saoptenju.
Opa, a mi mislili da je eik na ekskluzivni prijatelj. Za ute-
hu, nikad nee biti Pritine na vodi, jer bi prvo morali tamo da
dovedu neku vodu, ali sprdnju na stranu. Odavno neka vest
nije pruila vie povoda za komentare na drutvenim mre-
ama. Ne bih rado citirao to brdo gluposti, malograanskog
i primitivnog izrugivanja nad veu koja ima znaaj samo za
Pritinu i Beograd. Od toga da je otac dotinog eika prvi pri-
znao Kosovo do broja damija izgraenih na toj teritoriji sa
eikovim parama, pa preko ugovora o kupovini jat-a, Emira-
tima kao staroj ekspozituri amerikog uticaja i politike, do ba-
nalnih uvreda Vuia i njegovih napora da privue kakav-ta-
kav kapital u Srbiju.
Kad se sve sabere i oduzme, a koga ne mrzi da dangubi nad
komentarima povodom te vesti, mogao bi da napravi jednu
divnu analizu rajinskog duha iz kog provejava duboko uvere-
nje da bismo samo mi trebali da mu etamo opanke.
Kad govori o promeni svesti, Vui je valjda mislio i na to,
ali jeste stvorio utisak da je eik na ekskluzivni prijatelj, pa
sad nije udo da neki majstori elektronskog komentarluka
predlau da Tomislav Nikoli urui Bin Zajedu dva ordena
odjednom. To je ve pitanje prestia.
izbor lepotice:
a gde je tu lazanski!
Ovogodinje takmienje za izbor mis Albanije bie odrano u
Ulcinju, Crna Gora.
To su, kako se navodi, dogovorili predsednik Optine Ul-
cinj Fatmir eka i producent ove manifestacije Petrija Boza.
Ulcinj je, saoptili su organizatori, turistiki grad, a u junu
e postati centar albanskih lepotica. eka je rekao da maksi-
malno podrava manifestaciju za izbor mis Albanije.
Ove godine je vreme da ujedinimo albansku lepotu u Ulci-
nju, poruili su organizatori.
Takmienje e biti organizovano od 20. do 27. juna.
Nita od te manifestacije, iv vam stojim, ako Miroslav La-
zanski ne bude predsednik irija.
5
VREME 24. april 2014.
N
a samom poetku ukrajinske
krize, oglasile su se pribalti-
ke zemlje, kojima je seanje
na bratski zagrljaj Rusije i da-
lje svee, sa predlogom da se imperijali-
stikim namerama Kremlja stane na put
ekonomskim sankcijama embargom na
uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju, a da
se manjak u energetskom bilansu nado-
mesti poveanom eksploatacijom nala-
zita severnomorskog podmorja.
U isto vreme oglasio se Stejt depar-
tment: zbog grubog krenja meunarod-
nog prava da eu bez mnogo nekanja re-
dukuje uvoz ruskog gasa, da potrebe za
gasom podmiri poveanjem dotoka iz se-
verne Afrike, Bliskog i onog malo udaljeni-
jeg istoka, da se blokira izgradnja Junog
toka, a eto, Amerika ima stanovite vikove
gasa pa bi Evropa u sledeih nekoliko go-
dina mogla zavisnost od ruskih da zame-
ni zavisnou od amerikih isporuka gasa.
Na takve zahteve promptno je reago-
vala Nemaka: moe zabrana ulaska na
teritoriju Unije za ove ili one ruske zva-
ninike i tajkune, moe i zamrzavanje nji-
hove imovine, ali prekid uvoza gasa ne
dolazi u obzir. Prosto, Nemaka skoro 40
odsto svojih potreba za gasom namiruje
uvozom iz Rusije i prekid tog dotoka bi
se veoma negativno oslikao na nemaku
privredu, bez obzira to je zima bila bla-
ga, to su skladita puna. Gasnim sankci-
jama nedvosmisleno su se suprotstavile
Maarska i Bugarska, budui da im neki
drugi gas sem ruskog nije dostupan, bar
ne u doglednoj budunosti. Istina, kako
prolee odmie i ta pesma je unekoliko
promenila tonalitet: moe i sankcije, ali
neko mora da nadoknadi tetu.
fakta
Dve treine ukupne potronje pri-
rodnog gasa u Evropskoj uniji je iz uvo-
za: najvei je iz Rusije 34 odsto, zatim
Trite gasa i Srbija
KUDA VODE
Da je kojim sluajem do
sada izgraen Juni tok,
tranzit ruskog gasa preko
Ukrajine sveo bi sa na
simboline koliine, ime
bi Ukrajina izgubila na
stratekom znaaju, a
Rusija pokupila njur:
sa strane sigurnosti
snabdevanja Evropa bi
bila namirena za sledeih
tridesetak godina to
bi, takoe, Rusiji na isti
period obezbedilo sigurno
trite i svi sreni. Svi
osim prekoatlantskog
partnera Amerike, kojoj
bi izgradnjom Junog
toka i marginalizacijom
Ukrajine iz ruku bio
izvuen znaajan koni
6
Norveke 31 odsto i Alira 14 odsto.
Iz Katara, Libije, Egipta i Nigerije stie
sledeih 12, a iz drugih zemalja 9 odsto
uvoznog gasa. Najvei deo tog gasa koji
nije iz Rusije ili iz Norveke transportuje
se gasovodima od Nigerije i Alira preko
Maroka ispod Gibraltarskog moreuza do
panije, po dnu Sredozemnog mora od
Tunisa i Libije preko Sicilije do Italije, kao
i tankerima od Libije, Egipta i Katara do
evropskih sredozemnih luka.
Najvei evropski proizvoai prirod-
nog gasa su Holandija, Velika Britanija
i Danska, a najvie gasa se ispumpava iz
sevenomorskog podmorja. Te rezerve,
meutim, rapidno padaju, proizvodnja
je iz godine u godinu sve manja i ma-
nja, ergo uvoz e se poveavati, naro-
ito jer potronja gasa u Evropi perma-
nentno raste.
Vie od polovine sveg gasa koji iz Rusi-
je stie u zemlje Evropske unije zavrava
u Nemakoj i Italiji. Drugi veliki uvoznici
su Francuska, Maarska, eka, Poljska,
Austrija i Slovaka. Najvei non-eu uvo-
znici ruskog gasa su Ukrajina, Belorusi-
ja i Turska, od kojih su prve dve i vane
tranzitne zemlje.
Ruski prirodni gas do evropskih po-
troaa stie kroz 12 gasovoda, od ko-
jih su tri direktna do Finske, Estonije i

GASOVODI
Pripreme za Juni tok prema planovima
U ovom trenutku projekat izgradnje gasovoda Juni tok deonica kroz teritoriju
Republike Srbije realizuje se u skladu sa predvienim dinamikim planom usvo-
jenim izmeu akcionara Gasproma i jp Srbijagasa, kau u Srbijagasu. Zavrena
je izrada Idejnog projekta i u toku je postupak izbora izvoaa radova. Takoe
je pripremljena dokumentacija za eksproprijaciju zemljita, ime bi se obezbe-
dili uslovi za dobijanje dozvole za izgradnju, koja je predviena da pone tokom
2014. godine. to se tie deonice gasovoda kroz Bugarsku, prema informacija-
ma kojima Srbijagas raspolae, sve aktivnosti se odvijaju u predvienom roku,
tako da demontiranje cevi sa sveanog otvaranja nije nikakav znak da se proje-
kat zaustavlja, niti da se neko od investitora povlai iz ovog stratekog projekta.
Foto: FoNet
7
Letonije, etiri kroz Belorusiju sa krako-
vima prema Litvaniji i Poljskoj, pet pre-
ko Ukrajine prema Slovakoj, Rumuniji,
Maarskoj i (opet) Poljskoj. Tome treba
dodati i Severni tok, gasovod koji po
dnu Severnog mora direktno spaja Ru-
siju i Nemaku, Plavi tok po dnu Crnog
mora od Rusije do Turske, kao i Juni tok
koji bi trebalo da bude izgraen.
Gasovodna veza izmeu Rusije i Ne-
make, odnosno (u to vreme) Evropske
ekonomske zajednice, uspostavljena je
ranih osamdesetih na vrhuncu Hladnog
rata, uprkos gunanju Sjedinjenih Ame-
rikih Drava i uprkos poetku eksploa-
tacije nae i gasa u Severnom moru: pro-
sto, ruski gas je jeiniji od onog severno-
morskog, a pozamana infrastruktura za
transport bila je nadohvat ruke. Od tada
pa do sad, udeo ruskog gasa u ukupnoj
evropskoj potronji se uestostruio, a u
Nemakoj udesetostruio.
Severni tok je gasovod postavljen po
dnu Baltikog mora koji direktno pove-
zuje izvorite u Rusiji sa potroaima u
Evropskoj uniji: izgradnja/postavljanje
prve cevi po dnu Baltikog mora naj-
dueg do sada podmorskog gasovoda
zapoeta je aprila 2010. godine, prva cev
je bila operativna ve u novembru slede-
e godine, dok je kroz drugu cev gas po-
tekao ve oktobra 2012. godine. Ukupan
kapacitet ovog gasovoda je 55 milijardi
prirodnih kubnih metara gasa godinje,
a ukrajinski udeo u tranzitu ruskog gasa
opao je sa 50 na 30 odsto.
ucenom na ucenu
Inicijal za izgradnju Severnog toka je
nepredvidljivost/nesigurnost transpor-
ta gasa preko teritorije Ukrajine. Naime,
Ukrajina je veliki potroa ruskog gasa,
ali ne ba i kadra da ga plati po trinim
cenama, ta god se pod tim pojmom po-
drazumevalo. Po ugledu na Poljsku, pre-
ko ije teritorije je transportovano vie
od polovine ukupnog izvoza ruskog gasa
prema zapadnoj Evropi i koja je u vreme
dok je bila u predvorju Evropske unije ko-
ristei taj ucenjivaki potencijal ishodo-
vala povlaenu cenu za sebe, Ukrajina je
ve dva puta uinila isto i uspela: sve do
ove poslednje razdrube, plaala je ruski
gas za treinu jeinije nego recimo Srbi-
ja, dok je cena gasa sad za etvrtinu vea
od one koja se nama zaraunava.
tavie, Gasprom zahteva od Ukraji-
ne da isplati sva zaostala dugovanja ili,
ako to ne moe ili nee da uini, svaka
sledea isporuka morae da se plati una-
pred. Predsednik Rusije Vladimir Putin
je pozvao evropske prijatelje da preuz-
mu svoj deo odgovornosti za stabilnost
snabdevanja: Rusija e gas da isporuuje
Cena energetske (ne)zavisnosti
Amerika je spremna da izvozi prirodni gas u koliinama koje su neophodne za
svakodnevne potrebe Evrope, rekao je posle samita sadeu predsednik Barak
Obama. Istina, primenom frakinga (ekoloki sumnjive tehnologije kojom se vo-
dom pod velikim pritiskom izbija prirodni gas iz gasnih kriljaca na velikim du-
binama) Sjedinjene Amerike Drave ve neku godinu zaredom podmiruju sop-
stvene potrebe. tavie, pretie i za izvoz, jedino to nema gde da se izveze: Ka-
nada i Meksiko, do kojih se moe kopnenim putem, takoe proizvode dovoljno
gasa za svoje potrebe, te od tog izvoznog posla nema nita. Druga je mogunost
da se taj gas proda prekoatlantskim saveznicima Evropi, e da bi smanjila svoju
energetsku zavisnost od Rusije. Nije od nekog znaaja to je taj gas ve na izvo-
ru etiri puta skuplji od onog ruskog, nije od znaaja ni to odgovarajua infra-
struktura postrojenja za kondenzaciju gasa, za pretakanje i tankere, kao i sami
tankeri tek treba da se izgradi, jer ta je to na spram energetske nezavisnosti.
Kontrola mogue tete
Rusija nee smanjivati trgovinske odnose sa Evropskom unijom, ali je spremna
da minimizira gubitke saradnjom sa drugim tritima, rekao je predsednik vla-
de Ruske Federacije Dmitrij Medvedev u obraanju poslanicima Dume. Geo-
grafski poloaj Rusije i njene istorijske veze daju jedinstvene mogunosti da sa-
rauje kako sa Zapadom tako i sa Istokom.
Evropska unija je znaajan trgovinski partner i Rusija nee inicirati smanjenje
ekonomskih odnosa, ali ako nai zapadni partneri ipak naprave takvu greku,
siguran sam da e nam intenzivan rad na drugim tritima omoguiti da mini-
malizujemo gubitke, a mogue da emo ostvariti i dobit.
U reavanju takvih zadataka, kao to je razvoj teritorije Dalekog istoka, dostiza-
nje odrivog privrednog rasta tih regiona, Rusija mora aktivno da koristi isku-
stvo i potencijal zemalja Azijsko-pacikog regiona, da mnogo brim tempom
razvija trgovinsko-ekonomsku i investicionu saradnju sa Kinom, Indijom i dru-
gim zemljama briks-a, zakljuio je Medvedev.
Foto: Reuters
8
kako je dogovoreno, ali kako vie nema
uticaja na Ukrajinu i nove vlasti koje su
ponitile sve dosadanje dogovore, za nji-
hove postupke neka odgovara onaj ko je
majdanski prevrat sponzorisao. Ukrat-
ko: gas koji Ukrajina preuzima mora da
bude plaen, ko god bio platilac, inae gas
tuda vie nee tei. Takoe, ako neko po-
milja na uvoenje sankcija na gasni bi-
znis, nema problema Kina je zaintere-
sovana za ruski gas.
Onaj zahtev da eu sa preuzimanjem
odgovornosti za transport gasa preko
Ukrajine prihvaen je bez velike galame:
gas prema Evropi preko ukrajinske teri-
torije sad tee kroz tri cevi, a kroz etvrtu
se vraa u Ukrajinu. Za taj aranman, jer
gas (ipak) mora da bude plaen, eu je odo-
brila Ukrajini zajam od milijardu evra.
kao, sve u redu
Evropski komesar za energetiku Gin-
ter Etinger je potvrdio da postoji rizik da
Rusija zbog neplaenih rauna smanji is-
poruke gasa Ukrajini, koja je vana tran-
zitna zemlja, ali je istakao da postoji sa-
glasnost da sektor gasa ne bude priori-
tet u moguim ekonomskim sankcijama
bilo s evropske, bilo s ruske strane uz
dodatak da je eu spremna da razgovara
sa Rusijom o uvozu gasa, to podrazume-
va i razgovor o cenama.
Ova spremnost da i o ceni gasa moe
da se razgovara je vrlo vaan momenat.
Mnogi ovdanji rusoli su tu izjavu pri-
mili kao trijumf bratske Rusije, mada
moe da bude i suprotno: Kina, naime,
jeste zainteresovana za uvoz gasa iz Ru-
sije i lako moe da proguta dobar deo is-
poruka namenjenih Evropi, ali nije spre-
mna da ga plati koliko ga Evropljani pla-
aju, nego, recimo, upola manje, oko 140
dolara za hiljadu kubika, za koliko dobi-
ja gas iz Turkmenistana. Tako, sankcija
(za sad) nee biti, ali i to ima svoju cenu
o kojoj moe da se razgovara.
kao da ba i nije
Evropski parlament pozvao je vla-
sti Evropske unije da neodlono uvedu
sankcije ruskim energetskim kompani-
jama i prekinu izgradnju gasovoda Ju-
ni tok: predloeno je ak i da se revidira-
ju, pa i da se stave van snage svi sporazu-
mi sa Rusijom, da svaka aktivnost oko iz-
gradnje Junog toka bude suspendovana:
ep poziva da se usvoje mere protiv ru-
skih kompanija, izmeu ostalog u ener-
getskom sektoru, kao i ruskih investicija
i aktiva u eu, na reviziju svih sporazuma
sa Rusijom radi njihove mogue suspen-
zije, navodi se u rezoluciji.
Savetnica za tampu evropskog kome-
sara za energetiku Sabine Berger izjavi-
la je kako eu izgradnju Junog toka ne
vidi kao prioritet, da e se oko organiza-
cije i pregovaranja o Junom toku sva-
kako imati u vidu opti kontekst odno-
sa izmeu Rusije i eu, te da e u prego-
vorima Evropska komisija zastupati est
drava Maarsku, Bugarsku, Hrvatsku,
Sloveniju, Austriju i Grku, usput i Srbiju.
Juni tok je, u stvari, glavni ulog u
ovoj partiji: da je kojim sluajem do sad
izgraen kako je prvobitno bilo dogovo-
reno, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine
sveo bi sa na simboline koliine, ime
bi Ukrajina izgubila na stratekom zna-
aju, a Rusija pokupila njur: sa strane
sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila na-
mirena za sledeih tridesetak godina to
bi, takoe, Rusiji na isti period obezbedi-
lo sigurno trite i svi sreni. Svi osim
prekoatlantskog partnera Amerike,
kojoj bi izgradnjom Junog toka i mar-
ginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvu-
en znaajan koni.
Jo u vreme kad je Juni tok bio u naja-
vi, Stejt department je insistirao na kon-
kurentskom projektu gasovodu Nabu-
ko, kojim bi Evropa dodatno diversiko-
vala snabdevanje gasom, a Rusiji podse-
kla krila. Projekat je neslavno propao, jer
ispostavilo se da za njega nema dovoljno
raspoloivog gasa. Sad je u igri novi pro-
jekat Juni koridor, u karte ucrtan kao
Beli tok, koji bi kao i onaj Juni bio po-
loen po dnu Crnog mora od Gruzije do
Bugarske i Rumunije, a kojim bi bio tran-
sportovan gas iz Azerbejdana, Uzbeki-
stana i Turkmenistana.
ZORAN MAJDIN
Foto: Dnevnik NS
Foto: Vreme
9
Konikti u podeljenoj Ukrajini bude seanja na smutna vremena
od kojih je prolo itavo stolee, kada je vailo da treba biti
bele dok ne pocrvene, biti crvene dok ne pobele...
Ruska istorijska itanka ukrajinske krize
Duhovi atamana u
SVI POGLEDI UPRTI U MOSKVU: Proruski demonstrant u Donjecku
foto: AP Photo
10
U
enevi su 17. aprila, nakon se-
dam sati pregovora, ef ruske
diplomatije Sergej Lavrov, dr-
avni sekretar sad Don Keri,
eca diplomatije eu Ketrin Eton i ef
diplomatije Ukrajine Andrej Deica
usaglasili tekst izjave o merama koje tre-
ba hitno preduzeti radi deeskalacije na-
petosti u Ukrajini.
Oni pozivaju da se razoruaju nezako-
nite oruane formacije, da se sva zauzeta
zdanja u svim gradovima Ukrajine vrate
zakonitim vlasnicima, da se oslobode tr-
govi i ulice i da se sprovede amnestija za
sve uesnike protesta, osim za one koji su
poinili najtea krivina dela. U Moskvi i
u Donjecku i Lugansku su posle toga po-
navljali da to znai da Kijev treba da ra-
zorua Desni sektor, a u Kijevu da Rusi-
ja treba da povue svoje agente sa istoka
Ukrajine. Predstavnici jugoistoka Ukra-
jine nisu mogli da prisustvuju susretu u
enevi, ali je Moskva tamo izloila doku-
mente predsednitva Partije regiona, Lu-
ganskog oblasnog sovjeta, i novoformira-
nog pokreta Jugoistok Ukrajine.
Kijev je u praksi zaustavio vojnu akci-
ju na istoku Ukrajine zbog raspada tamo
poslatih jedinica, a na reima zbog Uskr-
sa koji slavi 6,5 miliona pripadnika Ukra-
jinske pravoslavne crkve (Moskovskog
patrijarhata), etiri miliona pravoslavaca
Ukrajinske pravoslavne crkve (Kijevskog
patrijarhata), etiri miliona unijata Ukra-
jinske greko-katolike crkve, 600.000 pri-
padnika Rimske katolike crkve, 250.000
pripadnika Autokefalne ukrajinske cr-
kve, 500.000 protestanata...
Puka, meutim, za boga ne zna, pa je
u Slavjansku, oko 3.30 u uskrnje jutro
20. aprila, izbio sukob pripadnika Desnog
sektora i branilaca Slavjanska u kome
je stradalo izmeu troje i estoro ljudi.
Kijev je inae povukao nekoliko pote-
za po enevskom receptu, koji trai da
odmah pone iroki nacionalni dijalog o
ustavotvornom procesu u Ukrajini, koji
treba da bude inkluzivan i podsticajan, da
obezbedi prava svih regiona, svih etni-
kih grupa, svih jezikih manjina.
Ukrajinska vlada je 17. aprila podnela
Vrhovnoj radi dokument O organizaci-
ji sprovoenja izmene Ustava Ukrajine o
decentralizaciji dravne vlasti, za koju
premijer Arsenij Jacenjuk obeava da e
biti sprovedena do 1. oktobra. I tokom po-
litike krize 2004. kao odgovor na tada-
nju Narandastu revoluciju Partija regi-
ona je predlagala federalizaciju Ukraji-
ne. Predlagala je da devet oblasti (lugan-
ska, donjecka, harkovska, dnjepropetrov-
ska, zaporoka, hersonska, nikolajevska,

Divljem polju
11
odeska, eventualno i sumska, kao i Au-
tonomna Republika Krim) formiraju po-
sebnu autonomnu republiku u sastavu
Ukrajine sa seditem u Harkovu. Kijev
to nije prihvatio.
Na indirektan nain ta ideja je obnov-
ljena dok je Janukovi jo bio u Ukrajini.
U Harkovu je 22. februara 2014. na skupu
deputata svih nivoa upravo tih regiona
izglasana rezoluciju o tome da lokalni so-
vjeti preuzimanju odgovornosti za svoje
oblasti, ali su se deputati brzo razbeali.
Nova vlast u Kijevu je posle smenjivala
gubernatore na istoku, a neke od njih i
hapsila, pa putala. U svim pomenutim
oblastima nedeljama su beleene akcije
nevelikih grupa demonstranata, esto
naoruanih, to je mirisalo na pobunu.
Guei se u retorici ratnog stanja, Kijev
ih je nazivao separatistima.
U predsednikom programu kandida-
ta Partije regiona Mihaila Dobkina ne po-
minje se federalizacija Ukrajine, ve samo
proirenje budetskih ovlaenja za regi-
one, ali se konkretno pominje da ukra-
jinska vojska i spoljni poslovi treba da
budu nansirani iz centralnog budeta.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je
i ranije pominjalo federalizaciju Ukraji-
ne kao jedan od koraka ka reenju krize,
ali to sada ruska strana ne pominje di-
rektno. Putin je moda telefonirao no-
siocima projekta za otcepljenje u isto-
noj Ukrajini kada je rekao da su oni da-
nas graani Ukrajine, da treba da budu
ravnopravni graani svoje zemlje, a da
Rusija to sa strane moe samo da podr-
ava i prati...
novaja rus
Praktino u toku enevskih pregovo-
ra predsednik Rusije Vladimir Putin je u
intervjuu s tv gledaocima u emisiji Pra-
maja linija 17. aprila, ipak otvorio rusku
istorijsku itanku i stavio istorijski teg
na tas ukrajinskih federalista: To je No-
vorusija, reeno terminologijom carske
Rusije. Harkov, Lugansk, Donjeck, Her-
son, Nikolajev, Odesa nisu ulazili u sastav
Ukrajine u carska vremena. Njih je (Ukra-
jini) predala dvadesetih godina sovjetska
vlada. Zato su oni to uinili? Bog zna...
U sovjetsko vreme termini Novorosij-
skij kraj, Nova Rusija, Novorosija, Novaja
Rus zvanino nisu korieni, ve je kori-
en pojam Juna Ukrajina, ili Prierno-
morje. Nova Rusija je u irem smislu teri-
torija na severnoj obali Crnog mora, koja
je pripojena ruskoj carevini kao rezultat
rusko-turskih ratova 17681774.
Zemlja u junom i jugoistonom delu
dananje Ukrajine u drugoj polovini 17.
veka bila je retko naseljena stepa koju
su nazivali Dikoe polje (Divlje polje) i
atamantina (hetmantina). Kozaci (oni
koji su registrovani) su u poljsko-litvan-
skoj kraljevini imali poseban status, ali
su, udrueni s neregistrovanim zapro-
kim kozacima, povremeno dopirali i do
Lavova i krvavo ratovali s Poljacima, to
znamo po romanu Taras Buljba, velikog
ruskog pisca Nikolaja Gogolja, Ukrajin-
ca koji je pisao na ruskom.
U drugoj polovini 17. veka kozaci na
levoj obali Dnjepra su priznali vlast ru-
skog cara.
Prema obalama te reke u aktuelnoj kri-
zi Ukrajina se kolokvijalno deli na pro-
moskovsku levovoberenaju, i prokijev-
sku desnoberenaju. Levoberenaja je
preteno ruskojezina, mada lingvisti
kau da nema jasne dijalektoloke gra-
nice izmeu ruskog i ukrajinskog jezika
koji se meusobno stapaju i prelivaju.
Ruska manjina u Ukrajini (oko sedam
miliona posle otcepljenja Krima) ivi
uglavnom na jugoistoku, najvie u Do-
njeckoj oblasti (1.844.400) Luganskoj obla-
sti (991.000), Harkovskoj oblasti (724.000),
Dnepropetrovskoj oblasti (627.000), Ode-
skoj oblasti (508.000)... Ni u jednoj od tih
oblasti nema natpolovine ruske veine.
Na Krimu, koji se otcepio, ima tamo ivi
1.180.000 Rusa.
Krim je Novorosiji prikljuen 1783.
tako to je Katarina ii priznala autono-
miju Krimskog Hanata, to e Putin, da bi
IGRE OKO KRIMA: Katarina II i knez Potemkin
ZAPOROKI KOZACI: Slika Ilje Rjepina 18801891.
12
umirio prema ruskom referendumu ne-
raspoloeni krimski Medlis, pomenuti
21. aprila prilikom potpisivanja ukaza o
rehabilitaciji krimskih Tatara (vidi okvir).
Ovladavanje Novom Rusijom je spro-
voeno pod vostvom kneza Potemkina,
kome je Katarina ii dala gotovo neogra-
niene moi, koji je imao zvanje kneza od
Tauride i koji oito nije samo pravio po-
temkinovka sela. Oko malih tvrava (a-
naca) su kasnije nastajali gradovi: Her-
son, Jekaterinoslavsk...
U Novorosiju su doseljavani Rusi,
Nemci, Srbi, Bugari, Jermeni, Grci, a ta-
koe i jevrejski kolonisti. Da je ta orba
dosoljavana i zrnom nae soli svedoe
hronike o tadanjim vojnim autonomi-
jama Novaja Serbija i Slavjanoserbija u
sadanjoj Luganskoj oblasti, o pukovima
pod komandom Ivana Horvata, Ivana e-
via, Preradovia (Des Preradovi) pa i o
dolasku nekog majora Ivana Albaneza jo
1723. u tvravu Tor (sadanji Slavjansk u
kome se puca na Uskrs).
Kolonizacija novih krajeva stvorila je
meoviti sastav stanovnitva: Ukrajinci
su inili veinu posebno u ruralnim delo-
vima tadanje zapadne Novorosije, Rusi
u gradovima irom istonog dela Novo-
rosije; Jevreji su do pogroma bili uglav-
nom u gradovima; Bugari u okrugu Ber-
ansk i junoj Besarabiji; Grci (potomci
imigranata s Krima ) u selima Mariupolj-
skog okruga. Nemci su inili gotovo e-
tvrtinu stanovnitva okruga Perekop. To
je onaj deo gde Krim dodiruje kontinen-
talni deo Ukrajine i gde su voene esto-
ke bitke tokom Krimskog rata 18531856,
koji Englezi pamte po traginom juriu
lake konjice, a Rusi po porazu. Tu je vo-
ena i estoka odluujua bitka za Krim
belih i crvenih na kraju Graanskog rata.
smutno vreme revolucije
Novorosija je ula u sastav Ukrajine
u smutno vreme Oktobarske revolucije
i Graanskog rata 19171922. Putin kae
bogzna zato. Bog je moda u toj guvi
bio i izgubio raunicu, ali izgleda da su
boljevici bili voeni diktatom okolnosti
i klasnih razloga.
Posle svrgavanja cara Nikolaja ii, Ukra-
jina je dobila autonomiju za vreme pri-
vremene vlade Aleksandra Fjodorovia
Kerenskog. Centralna rada Ukrajine (prvi
ukrajinski parlament) je u novembru 1917.
proglasila Ukrajinsku Narodnu Repu-
bliku, a 25. januara 1918. samostalnost i
otcepljenje.
Zapravo, u to vreme formirane su dve
Ukrajine. Od sredine 1917. poeo je da se
formira sistem sovjeta pod kontrolom
boljevika, koji posle neuspenog poku-
aja u Kijevu sazivaju Prvi sveukrajin-
ski kongres sovjeta 24-25. decembra 1917.
u Harkovu, i proglaavaju Ukrajinsku
Socijalistiku Sovjetsku Republiku
tada u federalnim odnosima sa sovjet-
skom Rusijom. Sukobljavaju se dva cen-
tra vlasti u Ukrajini, onaj moskovitski
iz Harkova, pod kontrolom boljevika, i
onaj iz Kijeva.
Hetman Pavel Skoropadski je doao na
vlast u Kijevu dravnim udarom 29. apri-
la 1918. i vladao Ukrajinom kao nema-
kim protektoratom. Skoropadski je inae

Jo jedna rehabilitacija
krimskih Tatara
Ruski predsednik
Vladimir Putin je u
ponedeljak, 21. aprila
2014, potpisao dekret
O merama za rehabi-
litaciju jermenskog,
bugarskog, grkog,
tatarsko-rimskog i
nemakog naroda i o
merama dravne po-
drke njihovog oiv-
ljavanja i razvoja. Po-
menuo je i ukaz Kata-
rine ii po kome su krimskim Tatarima priznati status i prava graana ruske im-
perije, a uvaena je i njihova religija.
Iseljenje krimskih Tatara sa krimskog poluostrva sovjetske vlasti su izvrile na-
kon dobijene bitke za Sevastoplj i osloboenja Krima od nacistike vojske18-20.
maja 1944. S pismenim predlogom o deportaciji Staljinu se 10. maja 1944. obratio
ef policije Lavrentij Pavlovi Berija, obrazloivi je podmuklim postupanjem
krimskih Tatara protiv sovjetskog naroda, odnosno ueem 13 do 20 hiljada
Tatara u nacistikim jedinicama i nepoeljnou daljeg smetaja krimskih Ta-
tara blizu granice Sovjetskog Saveza. Operacija je poela u zoru 18. maja, a do
16 sati 20. maja deportovano 180.014 ljudi. Prema konanim podacima, iz Krima
je deportovano 191.014 krimskih Tatara (vie od 47.000 porodica).
Oko 37.000 porodica (151.083) krimskih Tatara je odvedeno u Uzbekistan: naj-
brojnije kolonije raseljenih su formirane u Takentu (oko 56.000 ljudi), Samar-
kandu (oko 32.000 ljudi ), u Andianskoj oblasti (19.000 ljudi ) i Ferganskoj obla-
sti u Uzbekistanu (16.000 ljudi ). Deportovani su i u Sverdlovski region na Uralu
(tadanji Molotovsk, sadanji Permski kraj) i drugde.
Uz to, do juna 1944. s Krima i Kavkaza deportovano je jo oko 66.000 ljudi.
Do 1956. krimski Tatari su u Uzbekistanu, Kazahstanu i Tadikistanu bili u de-
portirci, a zatim im je taj status ukinut, ali nisu mogli da se vrate kui. Tokom
Hruovljevog procesa destaljinizacije Uredbom Vrhovnog sovjeta sssr od 5. sep-
tembra 1967, Tatarima su formalno vraena ustavna prava, ali zbog tekog dobi-
janja unutranjeg pasoa mali broj njih je bio u stanju da se vrati.
Godine 1989. Vrhovni Sovjet sssr proglasio je nelegalnom deportaciju Tatara
iz 1944, a u maju 1990, usvojen je koncept dravnog programa i poeo je njihov
masovniji povratak na Krim, gde ih sada ivi oko 260.000, ali im nije u potpuno-
sti vraena imovina.
13
od 22. januara do 2. jula 1917. komandovao
34. korpusom ruske carske armije u ko-
joj je u tom periodu, radi jaanja borbe-
ne motivacije, sprovoena sistematina
ukrajinizacija jedinica. Kad je dao ostav-
ku u ruskoj armiji krajem 1917, stao je na
elo milicijske jedinice koja se naziva:
Dobrovoljno kazaestvo, koju je formi-
rala kijevska vrhovna rada. S tog mesta
on e dravnim udarom postati Njego-
va Svetlost Jasnovelmonij Pan Hetman
Vsej Ukrajini.
Obrti tog doma se plastino prela-
maju u biografiji pisca po ijoj Beloj
gardi, koju je Staljin gledao etrnaest
puta, italac moda razume te dogaaje.
U februaru 1919. Mihail Bulga-
kov je bio mobilisan kao
vojni lekar Ukrajinske
Narodne Republi-
ke, potom u orua-
ne snage Juga Ru-
sije (beli), bio je le-
kar 3. terskog ko-
zakog puka, pa
je bio lekar Crve-
nog krsta, pa je po-
novo lekar kod be-
lih u Oruanim sna-
gama Juga Rusije s ko-
jima dolazi do Severnog
Kavkaza, da bi u vreme od-
stupanja bele Dobrovoljake ar-
mije poetkom 1920. oboleo od tifusa...
Nakon nemake kapitulacije u kijev-
skoj Ukrajini izbija ustanak pod ruko-
vodstvom Sjemena Petljure, koji od fe-
bruara 1919. dri svu vlast u Ukrajinskoj
Narodnoj Republici. Kada se raspala Au-
strougarska (1918), u Galiciji je proglae-
na Zapadnoukrajinska Narodna Repu-
blika, koja se u januaru 1919. ujedinjuje
sa Ukrajinskom Narodnom Republikom.
Formiravi ukrajinsku nacionalnu vojsku
Petljura uspeva da sklopi vojni savez sa
Poljskom.
Nakon poljsko-sovjetskog rata vei deo
Ukrajine dolazi pod kontrolu sovjetske
vlasti, koja u Ukrajini formira Sovjetsku
Socijalistiku Republiku. Zapadna Ukra-
jina je tada pripala Poljskoj, Bukovina i
Besarabija Rumuniji, a Zakarpatje je
pripojeno ehoslovakoj.
Petljura emigrira u Poljsku, pa bei u
Maarsku, pa u Austriju, pa u
vajcarsku, pa 1924. u Fran-
cusku, gde ga 25. maja
1926. ubija anarhista
varcbard, lini po-
znanik ukrajinskog
anarhiste iz doba
Oktobarske revolu-
cije Nestora Mah-
noa, zvanog Batko
Mahno.
batko mahno,
donbaska i
odeska republika
Nekima je Batko Mahno po-
znat po izreci Biti bele dok ne pocr-
vene, biti crvene dok ne pobele... Trocki
ga je dva puta stavljao van zakona, ali mu
je i dodelio orden crvene zastave pod red-
nim brojem etiri, kad je osujetio prodor
belih prema Moskvi. Mahno se borio
protiv belog generala Denikina kod Ma-
riupolja sa 50.000 vojnika, a onda je rato-
vao s boljevicima. Posle izgubljenih bi-
taka od Crvene armije Mahno je 28. av-
gusta 1921. s odredom od 78 ljudi preao
granicu Rumunije, ranjen sa 12 puanih
metaka, kontuzovan i prebijene noge. Va-
dili su ga anarhistiki advokati iz zatvo-
ra u raznim zemljama.
Nestor Mahno umro je u Parizu 1934.
od tuberkuloze i alkoholizma. Sahra-
njen je na groblju Perlaez, kau u zidu
u kome su sahranjeni pariski komunari.
U toku panskog graanskog rata jedna
anarhistika jedinica je nazvana njego-
vim imenom.
Zapravo je i u leveoberenoj Ukrajini
bilo komplikovano kao i u onoj kijevskoj.
Donecko-krivoroka Sovjetska Republi-
ka, (nazivana i Donjecka Federacija, Don-
krivbas, Krivdonbas, a takoe i Donbas,
to se zadralo i do danas). Bila je u sasta-
vu rsfsr i trajala je od 12. februara 1918.
do 17. februara 1919. Formirana je u Har-
kovu na klasnoj, ekonomskoj, a ne na na-
cionalnoj osnovi. Suprotstavljala se ki-
jevskoj Ukrajinskoj Narodnoj Republici
(unr), koju je smatrala buroaskom. Kad
je 9. februara 1918. unr iz Kijeva potpisala
separatni mir, nemako-austrijska vojska
je na molbu Kijeva do maja 1918. zaposela
i Donjecki i Krivoroki basen. Suprotstav-
lja im se Crvena armija Donbasa koja je
odstupila. Rukovodstvo Donjecko-krivo-
roke Sovjetske Republike je prelo u Lu-
gansk, zatim se 28. aprila 1918. evakuie na
Don u Rusiji, kao neki danas. U sovjetsko
nemakom Brest-listovskom sporazumu
AVETI PROLOSTI: Bitka za Sevastopolj, Nestor Mahno, Nikolaj Gogolj
l Bulga-
kao
e
o-
nog
d
Maar
va
c
d
ode
N ki
14
od 3. marta 1918. Donbas se tretira kao
privremeno okupirana teritorija.
U Odeskoj Sovjetskoj Republici, koja
trajala kratko (od 18. januara do 13. mar-
ta 1918) i zahvatala i Herson i deo Besa-
rabije dominirali su socijal-revoluciona-
ri, tzv. eseri, zapravo anarhisti. Poelo je
ustankom pod rukovodstvom revolucio-
narnog komiteta petnaestorice, zauzima-
njem taba okruga, eleznike stanice, te-
lefonske centrale i objavljivanjem preko
telegrafa, tadanjeg interneta, da je usta-
novljena sovjetska vlast. Eseri u Odesi su
ratovali s junkerima i s trupama kijevske
Ukrajine, a priznali su vlast Sovnarkoma
Petrograda i sovjetsku vlast u Harkovu.
Na njihovu stranu su stali mornari s bro-
dova Crnomorske ote. Posle bitke for-
mirali su na krstarici Almaz Morski voj-
ni tribunal. Uhapene ocire su na palu-
bi polivali vodom dok na njihovom telu
ne pone da se hvata kora leda, a onda ih
bacali u more. Hronike kau da je tako u
Odesi bilo ubijeno oko 400 ocira, a da je
u vreme te republike u Odesi ubijeno oko
2000 ljudi. Zbog toga, a i zbog haotine
ekspropijacije, austrijsko-nemaka voj-
ska je zauzela Odesu praktino bez boja.
Kad su u novembru 1918. Centralne sile
kapitulirale, u Donbasu se posle odlaska
nemake vojske ne uspostavlja sovjetska
vlast poto su region zauzele belogardij-
ske oruane snage Juga Rusije. Crvena
armija je zauzela Donbas tek poetkom
1920. i tamo je po naredbi Lenjina formi-
rana Donjecka gubernija u okviru sovjet-
ske Ruske Federacije, ali je ubrzo, korak
po korak, prebaena u sastav Ukrajinske
ssr. Mada su boljevici deklarativno uva-
avali prava potlaenih naroda na jezik
i samoopredeljenje, unutranje granice
sssr su tada prvenstveno crtane na osno-
vu politikih, vojnih, ekonomskih, zapra-
vo klasnih interesa.
I dravna razgranienja su na kraju Pr-
vog svetskog rata esto rezultirala sani-
tarnim kordonima i baferima. Sovjet-
ska vlast je, na primer, 1920. privremeno
formirala bafer Dalekoistonu Republi-
ku, koju je iz stratekih razloga odrala
van sssr do 1924, o emu poneto znamo
iz Pasternakovog Doktora ivaga.
Tokom sovjetsko-poljskog rata (28. fe-
bruar 1919 18. mart 1921) na tlu zapad-
ne Ukrajine sovjetima se moglo initi da
su se granice Poljske pribliile Dnjepru,
a da je poljska ljahta merkala Ukrajinu,
pa su dodavanjem istorijskoj (Zborov-
skoj) Ukrajini Donbasa i Novorosije na-
stojali da ojaaju Ukrajinu tako da je ne
moe oglodati Poljska, ta poslednja saba-
ka Antanti, kako su govorili. Putin e u
aktualnoj krizi optuivati Hruova da je
Ukrajini dao Krim kao kompenzaciju za
greke tokom poljskog rata i velike gla-
di tridesetih.
Naravno nastojali su i da pojaaju kla-
sni element dodavanjem radnikih, ah-
tojroskih masa Donbasa buroaskoj
Ukrajini. Posle sloma belih i propalih
anglo-francuskih intervencija, ni u Ukra-
jini od buroazije nije ostalo ni b.
stjepan bandera
Hetman Skoropadski je pobegao s
Nemcima. Poginue u Drugom svet-
skom ratu pri saveznikom bombardo-
vanju Regensburga. Nije podrao Hitle-
ra. To e uiniti jedan drugi junak nekih
od sadanjih ukrajinskih nacionalista,
Stjepan Bandera. On je delovao u Ga-
liciji koja je tada pripala Poljskoj, i od
1935. do 1936. godine protiv njega je vo-
en sudski proces zbog organizovanja
ubistva ministra unutranjih poslova
Poljske Bronislava Perackog. Sa jo je-
danaest drugova Bandera je osuen na
smrt, ali mu je kasnije kazna zamenje-
na doivotnom robijom. Iz zatvora izla-
zi nakon nemake i sovjetske okupaci-
je Poljske 1939. Nikita Hruov u svo-
jim memoarima ali to je Bandera pu-
ten bez detaljne provere. Greku tek
1959. ispravlja nkvd koji ubija Banderu
u Minhenu.
Nacionalistike oruane frakcije (oun,
oun-A i oun-B) delovale su i na teritori-
ji sssr. Jednu je predvodio Stepan Ban-
dera. Nakon nemakog napada na sssr
30. juna 1941. godine u Lavovu, pripad-
nici oun-a sazivaju Radu (Parlament) i
proglaavaju obnovu ukrajinske neza-
visne drave. Poto su to uinili bez kon-
sultacija sa Nemcima, gestapo je neke
od ukrajinskih voa streljao odmah.
Od Stjepana Bandere Nemci su traili
da sazove novu Radu i poniti tu dekla-
raciju o stvaranju drave, a kad je on to
odbio, odveden je u koncentracioni logor
Zaksenhauzen.
Ukrajinska oun je u tom ratnom karu-
selu i saraivala i ratovala sa Nemcima,
pa sa poljskom Armijom Krajova, i narav-
no sa crvenoarmejskim partizanima. Po-
sle kapitulacije Nemake, oito uz pomo
zapadnih slubi, ak do 1956. godine nje-
ni pripadnici organizuju gerilske akcije
u Galiciji, koja je sada vraena Ukrajini.
Neke od aktera tih dogaaja naranda-
ste kijevske vlasti su rehabilitovale, to
je odjekivalo veoma negativno u Donba-
su, i stvaralo pretekst za aktuelne obra-
une batinama i pukaranja izmeu se-
paratista i banderovaca.
Od tih nekih dogaaja je prolo sko-
ro jedno stolee, od drugih sedam stole-
a, ali se Ukrajina ponovo preivljavajui
svoje unutranje regionalne, ekonomske
i jezike protivrenosti, bori sa duhovima
bivih atamana u Divljem polju.
MILAN MILOEVI
Dokumentacioni centar Vremena
A TA SAD: Proruski civili blokiraju borbeno vozilo ukrajinske vojske kod Krematorska
foto: AP Photo
15
16
N
akon prve reije Jovana iri-
lova, pozorini kritiar Mu-
harem Pervi je, kau, pro-
komentarisao kako je kraj-
nje vrijeme da irilov ve jednom odlui
ime e se baviti u ivotu. Sreom, ni po-
sle est decenija uspjenog bavljenja rei-
jom, dramaturgijom, lmom, pozoritem,
pisanjem, etimologijom i crtanjem, Jova-
nu irilovu ne pada na pamet da donosi
takvu vrstu konanih odluka. Naprotiv:
nastavlja da radi sve ono to je radio i do
sada. U tome ga, tvrdi, ne moe nita ome-
sti; najmanje hirurka intervencija koju je
imao sredinom januara ove godine.
Nedavno sam operisan, izvaena mi je
titna lezda. Nije bolelo, ne... Kada sam
se probudio iz anestezije, video sam da
na vratu vie nema one rune izrasline. I,
bio sam zadovoljan, kae Jovan irilov.
Inae, moji dobri prijatelji, lekari, veliki
strunjaci, oduvek su sanjali o tome da
me operiu.
VREME: Zato?
JOVAN IRILOV: Moda su na taj
nain eleli da mi pokau naklonost i
prijateljstvo.
Kako vi pokazujete naklonost i
prijateljstvo?
Ako znam vie od svojih prijatelja, pru-
am im priliku da od mene neto naue;
ako hoe da se svaaju sa mnom, prihva-
tam, svaam se. Iako nisam svadljiv. e-
sto kaem kako je moja i najbolja i najgo-
ra osobina to to sam tolerantan.
ta ljudi mogu da naue od vas, ta
mislite?
Prvo, ako uzmemo u obzir moje godi-
ne, nesumnjivo, re je o velikom ivotnom
iskustvu; dakle, neki savet, sugestija... Sa
druge strane, moji prijatelji bi, na primer,
od mene mogli da naue poneto iz obla-
sti etimologije, koja je moj veliki ivotni
hobi; ili neto o pozoritu, kojim se pro-
fesionalno bavim ve est decenija. Moje
prve uspomene su pozorine. Naime, tri-
desetih godina prologa veka, u Kikindi
sam gledao Sokolsko pozorite, putujui
teatar koji je gostovao po vojvoanskim
gradovima. Na jednu od tih predstava od-
vela me je naa sluavka. Bio sam dete...
Koliko dijete?
Tri godine, ne vie. Seam se poluobna-
enog mukarca na krstu. Oito, bila je re
o nekoj misteriji o Hristu. Inae, moji rodi-
telji su veoma voleli teatar. Naroito otac.
Kada smo se preselili u Beograd, kod nas
u kui esto su odsedali glumci tog istog
putujueg vojvoanskog pozorita.
ime se bavio va otac?
Bio je optinski inovnik.
Kada kaete da su vae prve uspo-
mene pozorine...
Zapravo, moje prvo seanje vezano je
za ubistvo kralja Aleksandra u Marseju, 9.
oktobra 1934. Imao sam tri godine. Sedeo
sam kod maminih krojaica, Maarica, se-
stara Kemper. Zvali smo ih Kemperke.
Sluali smo radio-prenos kraljeve sahra-
ne. Plakao sam. Smejale su mi se, to me je
veoma uvredilo. Izgleda da nisu bile tu-
ne zbog smrti svog srpskog i jugosloven-
skog kralja. U tom trenutku me je, seam
se, preplavilo nepoznato oseanje neto
nalik patriotizmu koje mi je danas mno-
go manje blisko nego to je to bilo te 1934.
Mnogo godina kasnije, u Beogradu
je ubijen premijer Zoran ini.
Upravo sam bio doputovao odnekud
iz inostranstva... Na aerodromu me je
doekao Radmilo urovi i rekao mi da
Intervju: Jovan irilov
Za jedan
ivot sasvim
je dovoljna
jedna partija
Samo budale mogu da kau da su srene, tako neto i ne pomiljam
da izgovorim. Umesto toga, kaem da sam zahvalan okolnostima i
ovom drutvu koje me je do te mere prihvatilo, pruivi mi ansu da
radim neto to volim. Dakle, imao sam sreu, ali ne mogu da kaem
da sam srean. Pogotovu ivei u ovakvom uasnom svetu

17
foto: Aleksandar Ani
18
je ubijen Zoran ini. Bio sam okiran.
Zorana inia sam poznavao i veo-
ma potovao. Iako se nismo esto sreta-
li, bili smo na ti. Danas se trudim da ga
ne tretiram kao sveca, jer Zoran ini to
svakako nije ni bio. Ipak, siguran sam da
bi Srbija mnogo drugaije izgledala da je
preiveo. Neke stvari bi ile lake. Tim pre
to je Zoran ini bio pametan, mudar,
sposoban ovek koji bi, verujem, za ovu
zemlju i ovu drutvo naao neka reenja.
Usput, bili smo kolege: i Zoran ini je
zavrio lozoju.
Niste bili lan Demokratske
stranke?
Nisam. Sa sedamnaest godina sam po-
stao lan skoj-a, a onda i Komunistike
partije Jugoslavije. Kada je ukinuta, od-
luio sam da vie ne ulazim ni u jednu
stranku. Verovatno zbog toga to mislim
da je za jedan ivot sasvim dovoljna jed-
na partija. Dodue, proteklih nekoliko go-
dina sam odlazio na sastanke Odbora za
kulturu Liberalnodemokratske stranke,
iako na ovim izborima za njih nisam gla-
sao. Glasao sam za Demokratsku stranku,
verujui da je njima u ovom momentu moj
glas potrebniji. I ao mi je to su tako sla-
bo proli. Moda su i sami krivi; nisu bili
odluni. Aleksandra Vuia ljudi vole jer
je odluan, zna ta hoe.
Mislite da zna?
Pa... iskreno, ne bavim se preterano ta-
kvim ljudima. Ne udubljujem se, ne da-
jem im toliko emocija, razuma i vreme-
na... Inae, u vreme Ljube Davidovia,
moj otac je bio istaknuti lan Demokrat-
ske stranke u Kikindi.
Otac je znao da ste uli u skoj?
Iako su komunisti bili na vlasti, ba kao
i u vreme predratne ilegale, nije se znalo
ko je lan partije, ko je u skoj-u. Ne znam
zato... Dobio sam bio i partijsku knjiicu.
Zato si mi to uinio?!, ponavljao je
moj oajni otac kada je saznao da sam se
ulanio u skoj.
utao sam, nisam odgovarao. Shvatio
sam da sam ga veoma povredio. Bilo mi
ga je ao. Ali, ne, nisam se pokajao to sam
uao u partiju.
Otac je, inae, bio tolerantan, staloen
ovek; miran, pravi Vojvoanin. U neku
ruku, tipian malograanin... Nismo bili
preterano bliski.
Blii ste bili sa majkom?
Jesam. Moja mama je bila mnogo ma-
nje konzervativna, manje patrijarhalna
od oca. Dok je sa njim jo bila u braku, za-
ljubila se u drugog oveka, otila od kue
i udala se. Strepei da ne doivi sudbinu
svoje majke, moje bake koja je, zbog toga
to joj roditelji nisu dozvolili da se razve-
de, izvrila samoubistvo esto sam svom
buduem ouhu, doktoru Nenadu Miladi-
novu, nosio ljubavna pisma koja mu je pi-
sala moja majka.
Koliko ste imali godina?
Trinaest... I otac se kasnije oenio, tako
da sam odrastao uz dvojicu oeva i dve
majke. Ouh je, kaem, bio lekar, a ma-
eha, Sonja Jovanovi, bila je sveteni-
ka erka. Obrazovana ena; govorila je la-
tinski i francuski. Sa njom sam voleo da
itam Molijera.
Moja mama i maeha bile su dobre pri-
jateljice. Obe vanserijske ene. Na mene su
uticale vie od oeva.
Nisam vas pitala: zato ste uli u
Komunistiku partiju?
Uao sam najpre u skoj, a onda i u kpj,
najvie zbog Titovog raskida sa Staljinom
1948. Pre toga je ta partija bila dogmatska,
restriktivna, staljinistika, to mi se nije
dopadalo. Posebno ne dogmatizam u kul-
turi. I, naravno, socrealizam. Kasnije se to
menjalo, emu su presudno doprineli nai
predratni nadrealisti koji su krenuli pu-
tem nove levice.
Pre rata, u Sokolani su mladi ljudi pravi-
li zidne novine u kojima ste mogli da pro-
itate i vesti iz panije, iz graanskog rata.
Rano sam osetio simpatiju prema borbi
leviara protiv Frankove diktature. Iako
mlad, razumeo sam drutvena kretanja,
znao svata.
Drugi svjetski rat ste proveli u
Kikindi?
Jesam. Iako je Kikinda bila deo Nedi-
eve Srbije, u njoj su Nemci imali dale-
ko veu vlast. Bili smo vrsta nemakog
protektorata.
Ne mogu da kaem da je tih godina bilo
naroito veselo. Sestru moje tetke, skojev-
ku, Nemci su 1943. obesili na panevakom
trgu. Poticala je iz graanske, intelektu-
alne porodice Matejia. Evo, pokazau
vam fotograju... To je ona, Mila Mateji.
Na vealima.
Odakle vam fotograja?
Nedelju dana pre nego to je umro, do-
neo mi ju je poznati kamerman Nenad Jo-
vii. On ju je snimio. Sa Milom Mateji je
iao u panevaku gimnaziju.
E, a ovo je moj deda, mamin ujak, koji
je bio gradonaelnik Vrca. esto smo ga
poseivali. Znao je da na ruak pozove sve
nas, tridesetak lanova porodice. Ovo je

Maeha moje mame bila je Maarica iz Bea
i, po svoj prilici, imala ljubavnu epizodu sa
nemakim komandantom iz Kikinde. Dva ili
tri puta je u naoj kui ugostila na ruku tog
Nemca, komandanta grada. Bio sam prisutan.
Sa druge strane, moj ouh je leio i pomagao
ilegalce komuniste. Tomu Granla, recimo... Eto,
pogledajte ta vam je ivot: jednog dana na ruku
kod Nemaca, drugoga dana, po vojvoanskim
kukuruzima nosim pomo skojevcima

19
fotograja sa jedne od naih dejih zaba-
va, 1937. ili 1938.
Suprugu mog dede, moju baba-ujnu,
2000. sam vodio u Jugoslovensko dram-
sko pozorite da gleda Bubu u uhu. Ima-
la je sto godina i arko elela da upozna
svog Vranina Nikolu Simia. Nikola joj
se udvarao, alio se... A ovo je ta baka koja
je sa trideset godina zbog ljubavi izvrila
samoubistvo. Naa Ana Karenjina. Deci je
rekla da ide da kupi jagode. Onda je oti-
la na mansardu i iz dedine lovake puke
pucala sebi u grudi. Pronali su je moja
mama i ujak... Ovo je dedina kua. Vidite
kako je lepa bata, to dvorite... Ovde smo
1938. proslavljali Vrbicu. Svi obueni u lepa
graanska odela. I ove batenske stolice
od prua... Lepo je, jelda?
Jeste. Kao kod ehova.
Ba tako. I, kada priamo o ratu... Mae-
ha moje mame bila je Maarica iz Bea i,
po svoj prilici, imala ljubavnu epizodu sa
nemakim komandantom iz Kikinde. Po-
red ivog dede! Koji je, ruku na srce, bio ve-
oma dosadan, miran ovek, apotekar. Kao i
moj otac, uostalom. Zato se i ne udim lju-
bavnoj avanturi maehe moje mame koja
je dva ili tri puta u naoj kui ugostila na
ruku tog Nemca, komandanta grada. Bio
sam prisutan. Sa druge strane, moj ouh je
leio i pomagao ilegalce komuniste. Tomu
Granla, recimo... Eto, pogledajte ta vam
je ivot: jednog dana na ruku kod Nema-
ca, drugoga dana po vojvoanskim kuku-
ruzima nosim pomo skojevcima. U sva-
kom sluaju, moda sam ba u tim ratnim
danima, pod uticajem slobodoumnih ena
u svojoj porodici, postao zagovornik slo-
bodne ljubavi. Sve mi je bilo prihvatljivi-
je od samoubistava zbog toga to ovek
ne moe da ode tamo kuda ga srce vodi.
Izgleda da je sudbina jedne od vaih
baka, te vojvoanske Ane Karenji-
ne, jo u ranom djetinjstvu na vas
ostavila veoma jak utisak?
U pravu ste. Uostalom, u mojoj porodi-
ci su ene uvek bile kudikamo zanimlji-
vije. Izuzev ouha, koji je zaista bio zani-
mljiv ovek.
U koliko drava ste ivjeli, znate li?
Uh, u mnogo njih. Da vidimo: Kraljevi-
na Jugoslavija, Nedieva Srbija, fnrj, sfrj,
srj, Srbija i Crna Gora i Srbija. Mnogo, vi-
dite. Iako uvek na istom mestu.
U kojoj od tih drava je bilo najljep-
e ivjeti?
ini mi se da su pedesete bile najbolji
i najzanimljiviji period: vreme raskida sa
Staljinom i poetka demokratizacije Ju-
goslavije. Tano je da je 1948. bilo hapenja,
Golog otoka, o emu smo tih godina malo
znali. Kada je sa tim zavreno, u Jugoslavi-
ji kree period pluraliteta u kulturi; kona-
no je dozvoljena alternativa. Za razliku od,
recimo, Sovjetskog Saveza. Na to su, ve
sam rekao, uticali nai predratni nadrea-
listi: Koa Popovi, Marko Risti, Duan
Mati, Aleksandar Vuo, Oskar Davio...
Jednom ste rekli i da je, pored uve-
ne izlobe Petra Lubarde u Galeri-
ji ulusa-a 1951, predstava Jugoslo-
venskog dramskog pozorita Anti-
gona, u reiji Tomislava Tanhofera,
na neki nain oznaila prekretnicu
u jugoslovenskoj kulturi. Zato?
Tanhoferova Antigona bila je prva
predstava koju sam, kao student beograd-
skog Filozofskog fakulteta, 1950. gledao u
jdp-u. I to sa druge galerije. E, sada, Anti-
gona moda i nije bila toliko prevratni-
ka predstava, koliko je Marija Crnobori
bila maestralna u naslovnoj ulozi. Inae,
tragetkinje su u naim pozoritima u to
vreme bile veoma retke. A Marija Crno-
bori je imala emociju, stav, lepotu... Imala
je sve. Uspela je da impresionira ak i nas
koji smo bili mladi modernisti.
Kako je Marija Crnobori glumila
Antigonu?
Glumila ju je u francuskom stilu: sa pre-
njenom jednostavnou i ne suvie rea-
listiki. U toj jednostavnosti se prepozna-
vala uzvienost glume Marije Crnobori.
Iako neverovatna glumica, bila je manje
voljena od Mire Stupice.
Zato?
Pre svega, Marija Crnobori bila je
IZ PORODINOG
ALBUMA JOVANA
IRILOVA:
Kikinda 1932, sa
majkom i Mirom
Markovi udatom
Bakovljev;
u dvoritu kue
Milana Ivakovia,
dede; sa stricem,
strinom i majkom
u Nikoj Banji 1935.
godine; Sa majkom i
njenom prijateljicom
pre drugog svetskog
rata ( 1939-1940)
20
predstavnica verbalne hrvatske kole
koja je insistirala na istoti glume i dik-
cije; sa druge strane, iako je igrala i dram-
ske uloge kakva je, recimo, bila ona u Ta-
lentima i oboavaocima Mira Stupica je
kao Petrunjela u predstavi Dundo Maro-
je, bila nezaboravna. Seam se da su posle
gostovanja jdp-ovih Dunda Maroja i Jego-
ra Buliova u Sovjetskom Savezu druga
polovina pedesetih i moje prvo inostran-
stvo u uvenom ruskom asopisu Tea-
tar napisali kako takve glumice nema od
Irkutska do Kijeva. Mira Stupica je u toj
predstavi zaista bila senzacionalna. Imala
je toplinu, glas, autentinost u komediji...
Scena izmeu Petrunjele i Pometa Mira
Stupica i Jozo Laureni antologijska je.
Marija Crnobori i Mira Stupica, obe
sjajne glumice, imale su, dakle, razliit
stil: prva je bila hladnija i nju su oboa-
vali beogradski intelektualci. Milan Dedi-
nac, recimo. Mira Stupica je igrala toplije,
sa vie emocija i kao takvu ju je svakako
bilo lake voleti nego Mariju Crnobori, tu
uzdranu, lepu i hladnu tragetkinju. Njih
dve su se ceo ivot druile. Od kada su po-
ele, 1948. Eto, ta vam je glumaki vek...!
Bile su najbolje prijateljice.
Zaista?
Jesu, zaista. Njihovo prijateljstvo je
ogromno, iskreno. Ne, nisu bile rivalke.
Moda i zbog toga to nisu bile u istom
fahu.
Blaenka Katalini je, recimo, zavidela
Mariji Crnobori. Iako je i sama bila veli-
ka glumica koju su, dodue, intelektual-
ci voleli za nijansu manje od Marije Cr-
nobori. Evo, setih se... Glumaki saloni su
fantastini. Mogu da vam ispriam aneg-
dotu... Hoete?
Hou.
Blaenka Katalini se u salonu Jugoslo-
venskog dramskog pozorita esto ljutila.
Marija Crnobori, pa ta gazi preko lee-
va!, govorila je. Njena ambicija... Nevje-
rojatno...! Joj, ve je dva sata, moram i,
moram po...
Kuda, pitali su je.
Pa, kod Marije Crnobori na ruak,
brecnula bi se.
Tipino za glumice: rivalstvo, ali i veli-
ko prijateljstvo.
Dunda Maroja je reirao Bojan
Stupica?
Tako je. Ali, moja generacija moderni-
sta nije preterano volela Bojana Stupicu.
Cenili smo Dunda Maroja, to to je osno-
vao jdp, ali... to je vie iao napred, to je
bio blii kiu, govorilo se.
Bojan Stupica je bio klasiar, a mi smo
voleli modernije. Vie smo, na primer, vole-
li Matu Miloevia, njegov stilizovani rea-
lizam. Meutim, kako sam stariji, sve vie
cenim Bojana Stupicu. To to je radio bilo
je mono, duhovito, barokno.
Kako ste doli u pozorite?
Piui pozorinu kritiku. Naime, o po-
zoritu sam najpre pisao u Studentu, a
onda i u Delu. Iako je Velibor Gligori, u
to vreme upravnik u jdp-u, bio na elu a-
sopisa Savremenik, nije se ljutio na mene
zbog toga to sam radio za konkurenci-
ju, za Delo.
Piite kako piete za Delo, a ne dosad-
no kako piete programe za pozorita, re-
kao mi je jednom Milan Dedinac.
Sve u svemu, napisao sam, seam se, kri-
tiku za predstavu Hvalisavi vojnik.
Plaut?
Da, da, Plaut... Reirao ju je Milan Dedi-
nac. Pored one Elija Fincija, bila je to naj-
bolja kritika Hvalisavog vojnika. Tako se
barem govorilo.
Budui da u to vreme nije bilo drama-
turgije i teatrologije, Dedinac je Miroslava
Belovia zaduio da me pozove u jdp i da
me na neki nain uputi u tajne pozorita.
Prije toga ste zavrili Filozofski fa-
kultet, Grupu za lozoju?
Jesam, da... Uvek sam bio odlian ak,
sve odline ocene. Odvratni odlika koga
je sve interesovalo. Kada sam te 1950. do-
ao da vidim ta u da studiram, shvatio
sam da bih, studirajui lozoju, nastavio
da uim i ziku i hemiju i estetiku i istori-
ju umetnosti i jezike... Tako sam doneo od-
luku. Predavao mi je i Milo uri. Seam
se da je znao sva imena svojih studenata.
Odakle su vai irilovi?, pitao me je
ve na prvom asu.
Ali ne samo mene; sve studente. Bio je
strunjak za antiku knjievnost, pa je
tako i predavao.
Jo na fakultetu poeo sam da piem za
Student, za koji su tada pisali Slobodan
Seleni, Branko Peji, Nikola Miloevi...
Bile su to najslobodnije novine tog vreme-
na. tampali smo jeretike. Prvi smo, reci-
mo, objavili an-Pola Sartra. Sam sam ilu-
strovao taj tekst, Sartrov scenario Meu
zupanicima.
Upoznali ste an-Pola Sartra?
Da, sedam godina kasnije. Dedinac je
1960. Sartra pozvao na premijeru Zatoe-
nika iz Altone. Bio sam veoma uzbuen.
Diplomirao sam na Sartru.
Na veeru smo otili u hotel Ekscelzior.
Kasnije sam o tome napisao pesmu Vee-
ra sa an-Polom Sartrom. Da vam je pro-
itam? Tu je sve opisano...
Proitajte, da...
Baen u svet sve samih malih stvari
Sivljih od moga sivila i otpadaka plit-
kih oduevljenja
Doao kao pojam, ali koji se znoji i jede
i trepe i die
Uprkos bia uprkos nitavila
Menu je bio obilan: plavi patlidani i mi-
sao o biu i bivanju
POZORINI IVOT: Beograd 18. 2. 1964. Jovan irilov sa Titom i Jovankom Broz, posle predstave Riard III u JDP-u; Beograd 1965. Ivo Andri, Ivo From i irilov;

21
Pare crvljivog sira i neke vibracije o o-
veku i okolnostima
A na kraju palainke na maarski na-
in i moda konana misao ta je otuenje
utao sam i kao gnom vrebao iskosa
svog nekadanjeg uitelja
Za sutinske i bdenje
Ali nisam mogao da mu uhvatim ni po-
gled ni osmeh
Sve zbog onog legendarnog strabizma
i prezrenja prema osmesima
A moda me je gledao Sartr
Ja to nisam znao
Seam se da sam na kraju kada je vee-
ra sreom nepovratno prola
Izlazei uspeo da mu uputim pitanje
koje sam kovao cele te povesne veeri
Vanije od svih tajnih veera sveta
Quest ce que vous pensez sur
les rapports
Detre en-soi et detre pour-soi?
A taj Sartr koji sve vie stari i koji se sve
vie goji
Odgovorio mi je da tako kasno obino
ne misli nita
Bez osmeha ali neno
U njegovoj prezrivoj blagosti krila se te-
orema o venosti koja ne postoji.
I, ta ste pitali Sartra?
Pitao sam ga ta misli o stvari po sebi i
o stvari za sebe, o razlici meu njima. Vi-
deli ste: rekao je da u to vreme obino ne
misli nita.
Sartr se cele te noi udvarao Nadi Gre-
gori, koja je bila runa gotovo kao i on.
Kasnije me je teila naa kostimograi-
nja Mira Glii.
Vidi kako je Milan Dedinac, koji ne
vai za lepog oveka, u stvari lep kada
sedi pored an-Pola Sartra?, pitala me
je aljivo.
Ovde su nekada dolazili znaajni ljudi
iz celoga sveta. Jugoslavija je bila veoma
interesantna i kao jeretika zemlja, koju
su zapadni levo orijentisani intelektualci
doivljavali kao otelovljenje nove levice.
Ko je sve ovdje dolazio?
Living teatar, Dulijan Bek i Dudit
Malina, Piter Bruk, La Mama, Grotovski,
Efros, Ljubimov, From, Markuze... Svi su
dolazili na bitef.
Je li i Tito dolazio kod vas u
pozorite?
Jeste. Naroito u Jugoslovensko dram-
sko pozorite. Miroslav Belovi je 1963. po-
stavljen za upravnika jdp-a, ja za umet-
nikog direktora. esto smo Tita poziva-
li na predstave, pored ostalog i zato to
smo znali da emo tako izai na naslov-
noj strani Politike.
Volim da doem kod vas, govorio je
Tito. U onom Narodnom pozoritu je te-
sno, nema ovek gde ni noge da stavi.
Povodom proslave sedamdeset godina
od roenja Miroslava Krlee, Miroslav Be-
lovi i ja smo 1963. na scenu Jugosloven-
skog dramskog pozorita postavili njego-
ve drame Na rubu pameti i Salomu. Tito
je doao na premijeru. Danas sam moda
jedini ivi svedok koji pamti u kakvim su
odnosima bili Krlea i Tito.
U kakvim?

Nasuprot Andriu, ini mi se da Krlea
nikada nije izgovorio nijednu reenicu
koja nije bila nabijena emocijama. U smislu
otvorenosti, irine, strasti, mogu da kaem
da je Krlea daleko vie pripadao naem,
beogradskom mentalitetu, dok je Ivo Andri
onako uzdran i suspregnut bio blii
zagrebakom, gornjogradskom, rezervisanom
Veoma srdanim. Bili su na ti. Seam
se, Krlea je jednom hteo da nam poka-
e tu bliskost, pa je Titu rekao da, kada
god on negde doe, tu zavlada zategnu-
ta atmosfera. Tito ga je oinuo pogledom.
Videlo se da mu nije prijalo to Krleino
zapaanje.
Tito je 1963. gledao Dantonovu smrt u
reiji Miroslava Belovia, sa Stevom igo-
nom kao Robespjerom. Stajali smo sami
u holu jdp-a i posmatrali plakat za Bih-
nerov komad.
Vidite, mislim da bi bila greka pravi-
ti paralelizam po kome bih ja bio ona i-
votna strana kao Danton, nasuprot Sta-
ljinu kao Robespjeru, rekao mi je Tito. Ti
istorijski paralelizmi obino nisu dobri.
Inae, retko je komentarisao predsta-
ve. Nije se preterano razumeo u pozori-
te i nije se ni trudio da to od nas sakrije.
Gdje je danas Tito, gdje biste ga
smjestili?
Tito je nesumnjivo bio zanimljiva i zna-
ajna istorijska linost. Svestan svoje isto-
rijske uloge, esto je umeo da hoda kao
ivi spomenik; dosta nadmeno i uobrae-
no. Ponekada bi ovek pomislio da je Tito
i sa sobom na vi. Ipak, za sve nae jugo-
slovenske narode bio je veoma vana -
gura. Dosta je uinio na odvajanju Jugo-
slavije od staljinizma. Naroito u oblasti
kulture. Jeste da je uhapsio Milovana i-
lasa, koji je u kritici socijalizma za ono vre-
me otiao moda isuvie daleko. Mi mladi
smo, inae, listom bili za ilasa. Bili smo
razoarani kada ga je Tito poslao u zatvor.
Upoznali ste Milovana ilasa?
Sretao sam ga povremeno na ulici. Pre-
ma meni je pokazivao izvesne simpatije,
budui da je znao za naklonost redakci-
je Studenta. Rado bismo porazgovarali
kada god je bio na slobodi.
Beograd 1976, BITEF, reditelj Rafaelo Alberti, Mira Trailovi, panska glumica Nuria Espert i Jovan irilov
22
Sa koliko godina ste postali drama-
turg u Jugoslovenskom dramskom
pozoritu?
Sa dvadeset tri, dvadeset etiri. Dosta se
putovalo u tim godinama jugoslovenskog
otvaranja prema svetu i slabljenja stega
u kulturi. Naa pozorita gostovala su po
najveim evropskim prestonicama. Prvo
gostovanje jdp-a van granica nae zemlje
bilo je u Parizu 1954: na prvom Teatru na-
cija odranom u pozoritu Sara Bernar.
Naravno, jdp je iao sa Stupiinom pred-
stavom Dundo Maroje, koja je u pariskom
Figarou dobila sjajne kritike. I sledee go-
dine Jugoslovensko dramsko gostovalo je
u Parizu, ali sada sa Jegorom Buliovim
Mate Miloevia. Francuske novine su
pisale kako je Milivoje ivanovi pruio
majstorsku interpretaciju Jegora, koju bi
Antoan i Stanislavski podjednako voleli.
Tih godina na elo Pozorinog save-
ta jdp-a dolazi Ivo Andri. Kako ste
sa njim saraivali? Je li esto dola-
zio u jdp?
Jeste. Za predsednika Pozorinog sa-
veta jdp-a Ivo Andri je imenovan 1956.
Bio je dosta uzdran, zatvoren ovek.
esto sam ga viao i mogu bez preteriva-
nja da kaem da od Andria, tokom celog
svog ivota, tokom tih stotinjak susreta,
nikad nisam uo nijednu emotivnu ree-
nicu. Kaem vam, bio je... tako... Za razli-
ku od, recimo, Miroslava Krlee kod koga
je prtalo na sve strane.
Kako to?
Lepo! Nasuprot Andriu, ini mi se da
Krlea nikada nije izgovorio nijednu ree-
nicu koja nije bila nabijena emocijama. U
smislu otvorenosti, irine, strasti, mogu da
kaem da je Krlea daleko vie pripadao
naem, beogradskom mentalitetu, dok je
Ivo Andri onako uzdran i suspregnut
bio blii zagrebakom, gornjogradskom,
rezervisanom. Sve u svemu, Miroslav Krle-
a je bio nad-tip. Na onom uvenom kon-
gresu podrao je avangardu...
U Ljubljani 1952?
Tako je. Paljivo, oprezno, ali ju je ipak
podrao.
Status koji je Krlea imao i koji ima u
jugoslovenskoj kulturi apsolutno je za-
sluen. Njegova uloga u jugoslovenskoj
kulturi je grandiozna. Mislim da je svo-
jim delima pokazao i to koliko levica za-
pravo moe da bude kompleksna, ozbilj-
na, moderna, ranirana.
Kao srdaan, topao i, uprkos godinama,
veoma radoznao ovek, esto me je pozi-
vao kod sebe u Zagreb.
Gdje?
Kod njega na Gvozdu ili u Leksikograf-
skom zavodu. U Beogradu, obino smo se
viali u Maestiku. Krlea je uvek tamo
odsedao... Belovi i ja smo jednom otili
kod njega u Maestik. Primetio je da sam
bio tuan.
ta je irilovu?, pitao je Belovia.
Upravo je saznao da mu majka boluje
od karcinoma.
Eh, pa nije to nita!, rekao mi je Krlea
veselo. Evo, pogledajte mene: imam karci-
nom koe i... Hoete da se skinem, da vam
pokaem?
Bio je spreman da tu, u restoranu Mae-
stika, skine sako i koulju ne bi li me oras-
poloio. Bio je ovijalan, srdaan...
Ne, nemojte, branio sam se. Verujem,
verujem...
Krlea je, naprosto, bio divan ovek.
Kada ste napustili jdp?
Kada me je Mira Trailovi pozvala da
osnujemo bitef, 1967.
Je li bilo rivaliteta izmeu jdp-a i
Ateljea 212?
Istinski nije. Bila su to razliita pozori-
ta, imala razliit repertoar. jdp je preko
Tanhofera i Bojana Stupice ve bio krenuo
ka ekspresionizmu; preko Mate Miloevi-
a, koji je izmeu dva rata radio moderni-
stike komade, ka avangardi... Ipak, Atelje
212 bio je sigurno modernije pozorite od
Jugoslovenskog dramskog. Naroito zbog
toga to je, kao prvi teatar u Istonoj Evro-
pi, imalo hrabrosti da 1956. postavi na sce-
nu uveni komad Semjuela Beketa, eka-
jui Godoa. Poto ipak nisu smeli da krenu
sa Beketom, u maloj sali stare zgrade Bor-
be, novembra 1956, Atelje 212 je svoju prvu
pozorinu sezonu otvorio Geteovim Fau-
stom u reiji Mire Trailovi. Igrali su Ma-
rija Crnobori, Mata Miloevi, Ljubia Jo-
vanovi i Viktor Stari. Na premijeri, i to
u prvom redu, sedela je Jovanka Broz!
Sutradan je odrana i premijera ekaju-
i Godoa, koja je bila senzacija. Kasnije su,
prvi put u Jugoslaviji, na scenu Ateljea 212
postavljani i Een Jonesko, i Alber Kami, i
Sartr, i Dems Dojs i Vilijam Fokner, i Ta-
deu Ruevi i Slavomir Mroek...
Kako je bilo mogue da se u jednoj
socijalistikoj zemlji igraju takvi
pisci?
Kaem vam, bio je to jugoslovenski
glas otpora prema socijalistikom realiz-
mu sssr-a; deo Titove borbe protiv staljini-
zma. U tom smislu, ono to je radio Atelje
212 moglo se nazvati nekom vrstom dr-
avne avangarde. Uostalom, ne zaboravite
da je u jednom momentu Delo, kao mo-
deran asopis, nadvladalo Savremenik...
Osim donekle u Poljskoj, takav reper-
toar bio je nezamisliv u bilo kojoj zemlji
iza gvozdene zavese. U ehoslovakoj, Ru-
muniji, Maarskoj o takvim autorima nije
moglo biti ni rei. O Albaniji da i ne govo-
rimo, u kojoj su ta dela poela da se igra-
ju tek devedesetih. Albanija je, inae, po-
slednja zemlja u Evropi u kojoj je postav-
ljen ekajui Godoa.
Jedino je u socijalizmu bilo mogue da
najpesimistikiji i najapstraktniji komad
druge polovine xx veka bude shvaen kao
jeretiki i politiki, napisao je Jan Kot.
U grupi koja je napravila Atelje 212, va-
nu ulogu odigrali su Duan Mati, Mia
Popovi, Borislav Mihajlovi Mihiz... Iako

Mira Trailovi i Dragoslav Srejovi se nisu voleli.
Iako je bila izuzetno ljubazna osoba, koja je cenila
i pamet i obrazovanje Dragoslava Srejovia,
Mira naprosto nije mogla da se uzdri. Bila je
neverovatno ljubomorna. Nije trpela da, osim nje,
imam bilo koga. Ali, ni Dragoslav nije bio bolji: i
on me je, ba kao i Mira, eleo samo za sebe. Ne
mogu da vam opiem kako je to izgledalo. Pa,
otvoreno su govorili jedno protiv drugoga
23

u poetku disidenti, ti ljudi su imali veliki
uticaj u jugoslovenskoj kulturi. Aludiraju-
i na taj njihov status, deo javnosti im se
na neki nain podsmevao, nazivajui ih
dravnim disidentima.
Kada ste upoznali Miru Trailovi?
Pedesetih... Jedno vreme sam pisao ra-
dio-drame koje je ona, budui da je bila za-
poslena na Radio Beogradu, veoma uspe-
no postavljala. Vetrovite drumove, recimo,
koji su postigli ogroman uspeh. Dramu je
preveo Milo Dor, prevodilac iz Bea, po-
sle ega je Mira dala komad Radio Kelnu.
Od dela dobijenog honorara svojoj tada-
njoj supruzi sam kupio automobil. Polo-
vina novca je otila Milu Doru. Inae, od
honorara koje sam u to vreme dobijao u
Jugoslaviji mogao sam eventualno svoju
suprugu da izvedem na veeru.
Krajem ezdesetih smo Mira Trailovi i
ja napravili bitef. Mira je bila generalni di-
rektor, ja umetniki. Jednom sam rekao
da je, ako je majka bitef-a Mira Trailovi,
otac tog pozorinog festivala Atelje 212.
bitef je bio glavni nosilac koncepta no-
vog pozorita u ovom delu Evrope. Na tre-
em bitef-u 1969. su, recimo, prvi put, i to
na tri koraka od publike, viena naga tela
glumaca. Igrane su Euripidove Bakhe.
Kako je reagovala publika?
Bio je to ogroman ok. uta tampa se
podsmevala, napadala nas.
Mira Trailovi i Jovan irilov osnovali
su bitef zbog svojih linih perverznih sek-
sualnih sklonosti, pisali su.
Dotle se ilo! Naravno da u tome nisu
uestvovali ozbiljni kritiari kakvi su bili
Muharem Pervi i Vladimir Stamenkovi,
koji su nas podravali. Ali ne i Eli Finci.
Koje su predstave izazvale najbur-
nije reakcije?
Living teatar i Taganka. Bili smo prvi
festival koji je doveo ruskog Hamleta sa
Vladimirom Visockim. Onda i te Bahke iz
1969. Od naih, jugoslovenskih predstava,
najvie panje izazvala je Misa u A-molu
Ljubie Ristia, zatim neke slovenake
predstave... Kasnije i Bure baruta Slobo-
dana Unkovskog.
Kako je jugoslovenski politiki
establiment doivljavao bitef? Je-
ste li sa njima imali problema?
Zavisi koji establiment. Ovi malo levlji
i liberalniji voleli su bitef, koji su doivlja-
vali i kao prostor gde su se mogla videti
najbolja i ruska i amerika pozorita, naj-
bolji svetski reditelji i glumci. Beograd je, u
tom smislu, bio pozorini centar Evrope.
Seam se, Bela Ahmadulina je bila gost
na prvom bitef-u... Bela, Mira Trailovi i ja
gledali smo probu Living teatra. Bela nije
govorila engleski.
Zato se ovi ljudi bune?!, pitala nas je.
ta hoe?
Bune se protiv kapitalizma, objasni-
la joj je Mira.
Jao, ne znaju kako e se jednoga dana
zbog toga kajati.
Inae, iako sam veoma tolerantan o-
vek, moram da kaem da sam se sa Mirom
Trailovi gotovo svakodnevno svaao.
Zato?
Ne znam ni sam... Bila je posebna ena,
koja je i u prijateljstvu i u svemu to je ra-
dila traila celog oveka. elela je da joj
uvek budete na raspolaganju, da nemate
druge prijatelje. Bila je iskljuiva i posesiv-
na. Eto, zato smo se svaali. Jednom sam
je ak gaao oljicom kafe... Bili smo otili
u Moskvu na jedan dan i Borka Pavievi
nas je zamolila da joj kupimo neku lepu
rusku maramu.
Obavezno u da kupim, duo, ne bri-
ni..., obeavala je Mira.
Dok smo jurili Moskvom, nekoliko puta
sam je podsetio na Borkinu maramu.
Ne, ne, sada, odmahivala bi rukom,
kasnije...
Na kraju, kada smo se vratili...
Joj, Borkice duo, Jovan nije imao vre-
mena, nije hteo da ide sa mnom...
Nisam mogao da verujem. Poludeo sam
i na nju bacio oljicu kafe.
A ona?
Smejala se.
Vidite koliko mu je stalo do mene kada
me gaa oljicom!, objanjavala je.
Mira nikada nije dozvoljavala da dan
zavrimo u svai. Uvek bi pozvala negde
oko ponoi i molila da se pomirimo. Inae
foto: A. Ani
24
je oboavala da svoje prijatelje maltretira
pozivima u gluvo doba noi.
Hej, Mucili, ta radi?, pitala je jednom
Ljubomira Mucija Drakia.
Lepo to zovete, Miro, rekao joj je Muci.
Evo, ba sam na svojoj Maji.
Ju, ju, oprosti..., spustila je brzo
slualicu.
Borka Pavievi kae kako je Mira
Trailovi teko podnijela odlazak u
penziju?
Veoma teko. Kasnije su joj kao igraku
dali zgradu u kojoj se danas nalazi bitef
teatar. to Miri, naravno, nije bilo dovolj-
no; nije joj prijala ta promena.
Zgrada u kojoj je nekada bila crkva za
nemake protestante ili adventiste a u ko-
joj je danas bitef teatar, nikada nije osve-
tana. Iako nije bila sujeverna, Mira je, raz-
bolevi se, poinjala da uzroke svoje te-
ke bolesti trai u neverovatnim stvarima.
Eto, zato sam se i razbolela, govorila je
gorko. Sve je to zato to sam pristala da
od crkve napravim pozorite.
Umrla je uvreena jer nije naen nain
da ostane u Ateljeu 212.
U bolesti sam je poseivao svakodnev-
no. Seam se kada su joj doktori saoptili
da joj je ostalo jo mesec dana...
Boe, rekli su joj, rekli..., ponavljala je
oajno Mirina sestra.
Ali je Mira Trailovi odmah napravila
inverziju.
Kakvu inverziju?
Ozdraviu za mesec dana, rekli su
mi..., ubeivala nas je veselo. Vraam se
na posao!
Desa Trevisan mi je priala da joj
je Mira Trailovi, iako je znala od
ega boluje, ponavljala: Dobro je,
samo da nije rak!
Mira je bila takva ena. Nije da se zava-
ravala, nego...
Ustau, ustau, govorila mi je
leei u tom ogromnom, sivom bolni-
kom krevetu.
Kada sam doao poslednji put, pored
njenog kreveta je sedela Desa Trevisan.
Znali smo da je kraj.
E, Jovane, ba dobro da ste stigli, rekla
je gospoa Trevisan. Hajde, ispriajte Miri
ta se dogaa u pozoritu. ta ima novo?
Nekome ko je na samrti ne pria se o
pozoritu, procedila je Mira Trailovi.
Jedva je disala. Bilo je to prvi i posled-
nji put da je priznala... Umrla je sutradan.
Kakav dobro obavljen posao, smr-
ti..., napisao je, povodom smrti
Mire Trailovi, Danilo Ki.
Jeste. Ki kao da je tu pesmu napisao za
sebe. Uskoro je i on otiao.
Mira Trailovi je bila vaa najbolja
prijateljica?
Uz Dragoslava Srejovia, najbolja.
O vaem prijateljstvu sa Dragosla-
vom Srejoviem itala sam davno, u
knjizi Ildi Ivanji Pusto polje.
Ildi Ivanji je napisala kako je Dragoslav
Srejovi stalno kaljao.
Vetica, vetica!, ljutio se Dragoslav ka-
snije. Kao da je znala da sam bolestan.
Srejovi je imao karcinom plua. Znao
je da e uskoro umreti.
Zanimljivo, Mira Trailovi i Dragoslav
Srejovi se nisu voleli. Iako je bila izuzet-
no ljubazna osoba, koja je cenila i pamet
i obrazovanje Dragoslava Srejovia, Mira
naprosto nije mogla da se uzdri. Bila je
neverovatno ljubomorna.
Zato je bila ljubomorna?
Nije trpela da, osim nje, imam bilo koga.
Ali, ni Dragoslav nije bio bolji: i on me je,
ba kao i Mira, eleo samo za sebe. Ne
mogu da vam opiem kako je to izgleda-
lo. Pa, otvoreno su govorili jedno protiv
drugoga!
Dragoslav je voleo klasino pozori-
te i operu, i Atelje 212 mu se nije mnogo
dopadao. Bio je konzervativan, a teatar
koji smo stvarali Mira i ja doivljavao je
suvie avangardnim.
To je orsokak pozorita, znao je da
kae.
Inae, Srejovi i ja smo se upoznali pe-
desetih godina, ekajui u redu za karte za
Narodno pozorite. U to vreme karte su se
kupovale jednom sedmino, obino pone-
deljkom, i to za celu nedelju. Znali smo da
u tom redu stojimo i po celu no.
I sa njim sam bio do poslednjeg dana
te 1996, kada je otiao... Dragoslav Srejo-
vi je imao dar za to da bude prijatelj. Pra-
vi prijatelj. To su vam ona prijateljstva za
ceo ivot. Drugo je ovo sa Zoranom Jova-
noviem, koji je, kao mladi romski umet-
nik, jednoga dana doao kod mene rekavi
kako je uo da pomaem mladim i talen-
tovanim ljudima.
Pomaete li?
Pomaem. Pomogao sam i Zoranu da
osnuje romsko pozorite. Ovih dana je do-
ao kod mene, tu se uselio. Plai se, kae...
Misli da posle operacije nisam dovoljno
zdrav da bih ostao sam.
Prija li vam ta panja?
Prija, naravno. Ali mi i malo smeta.
U smislu ograniavanja slobode. Pored
toga, pomalo me plai i to to se uselio.
Kao moja mama: posle razvoda sa Ma-
jom, i ona je tako dola kod mene da ivi.
Nije pitala. Samo se jednoga dana pojavi-
la na vratima.
Ja dola..., rekla je, spustivi kofere u
hodniku.
Iako mi njeno prisustvo nije uvek pri-
jalo, nita nisam mogao. I ona je bila lju-
bomorna na moje pozorine i sve ostale
prijatelje.
Jeste li imali mnogo pozorinih
prijatelja?
Jesam. Naravno, ne onakvih kakva je
bila Mira Trailovi.
ta ste dobili od pozorita?
Zadovoljio sam svoju strast prema toj
umetnosti koju nosim jo od detinjstva.
Zahvaljujui pozoritu, putovao sam, upo-
znavao velike i znaajne ljude. I tu sam
se na neki nain ostvario... Kada sam se
1985. vratio na mesto upravnika i umet-
nikog direktora Jugoslovenskog dram-
skog pozorita, odluio sam da na reper-
toar uvrstim dela koja u Beogradu do tada
nisu bila prikazana, ime sam to pozori-
te ponovo podigao, vratio mu stari sjaj.

U grupi koja je napravila Atelje 212, vanu ulogu
odigrali su Duan Mati, Mia Popovi, Borislav
Mihajlovi Mihiz... Iako u poetku disidenti,
ti ljudi su imali veliki uticaj u jugoslovenskoj
kulturi. Aludirajui na taj njihov status, deo
javnosti im se na neki nain podsmevao,
nazivajui ih dravnim disidentima

25
Tih godina smo, recimo, postavili Ibzeno-
vog Per Ginta, pa Troila i Kresidu, Pozo-
rine iluzije, Baal, Putujue pozorite o-
palovi... ta sam jo dobio od pozorita?
Imao sam sreu da radim sa velikim redi-
teljima: Tomislavom Tanhoferom, Matom
Miloeviem, Miroslavom Beloviem, Bo-
janom Stupicom, Kostom Spajiem, Ljubi-
om Ristiem, Slobodanom Unkovskim...
Dakle, zadovoljan sam. Vredelo je.
Je li?
Jeste, ipak... Poto mislim da samo bu-
dale mogu da kau da su srene, tako ne-
to i ne pomiljam da izgovorim. Umesto
toga, kaem da sam zahvalan okolnosti-
ma i ovom drutvu koje me je do te mere
prihvatilo, pruivi mi ansu da radim ne-
to to volim. Dakle, imao sam sreu, ali ne
mogu da kaem da sam srean. Pogotovu
ivei u ovakvom uasnom svetu. Kao an-
tropoloki pesimista, veoma dobro znam
da je ljudski rod nesavren. im je hiljada-
ma godina vodio takve ratove, to ne moe
da bude dobra vrsta.
Veliki Piter Bruk je jednom rekao da
u ovom svetu postoji stvarnost, postoji
umetnost i postoji ekspir. Poto je ek-
spir ta trea stvarnost a pitali ste me
gde sam i kada najbolje iveo mogao bih
da kaem da je moj ivot, naroito deve-
desetih, prolazio izmeu Troila i Kreside i
Tita Andronika. I to onoga Tita Andronika
sa Lorensom Olivijeom, koji je 1957. gosto-
vao u Beogradu. Zato to kaem? Zato to
je i umetnost stvarnost. Stvorena stvar-
nost. Kao i Bog. Koji postoji samo time to
neki ljudi u njega veruju.
Vi ne?
Ne verujem. Kao to ne verujem da se
selimo negde drugo. Nema govora! Posle
smrti ne postoji nita. Kao kada ubijemo
komarca: to je kraj. A tog se kraja, da ne
bude zabune, ne plaim.
Svi se toga plae.
Ne, ne plaim se, zaista... Zimus, posle
operacije, u trenutku buenja iz anestezi-
je, prvi put sam osetio strah. Neku strep-
nju... Tu stranu provaliju nitavila! Traja-
lo je tek nekoliko sekundi. Dok izborojite
do... est, recimo. I, onda se izgubilo. Vie
se ne bojim. Mada o njoj nikada ne razmi-
ljam intenzivno. Moda potiskujem, ko
zna... U svakom sluaju, siguran sam da
umreti nije ni lepo ni lako. Ali, ta da ra-
dimo?! Sa tim se moramo pomiriti.
TAMARA NIKEVI
Mirko orevi
(19382014)
In memoriam
U
mro je poslednji hria-
nin, pomislio sam uvi
za smrt Mirka orevia.
Onda sam se lecnuo: ekaj, budalo,
ima ih jo; prvo su mi na pamet pali
Marko Oroli, moj omiljeni franje-
vac iz Bosne Srebrene, i Drago Pil-
sel, herojski laik; mora biti da ih ima
jo. Ima ih svakako: dobri Boga je to
pametno rasporedio, ali se ne vide
na prvi pogled.
Zato sam pomislio poslednji?
Zato to je Mirko orevi bio najvi-
e nalik na prve hriane. iveo je u
siromatvu, sa Isusom optio direk-
tno (iz imanovaca, sa 022; bila je lo-
kalna telefonska tarifa) i irio Re bez
straha, uporno i hrabro. Fariseji, knji-
evnici, carinici i sadukeji proganja-
li su ga i mrzeli, marljivo i sa razume-
vanjem. Da je nekim sluajem nekom
dananjem Pilatu zatraeno da ras-
pne Mirka, a ne Jocu Amsterdama,
ta mislite kako bi odluio? Na svu
sreu, ak ni ova drava jo nije Sine-
drionu (srpski: Sinod) dopustila takva
prava; skoro sve drugo jeste i upravo
protiv toga vapio je Mirko orevi
u pustinji. Skoro sam, vapio je kao Je-
remija i korio ove nae crkvene kne-
zove zbog jeresi letizma i simonije,
zbog licemerja, pohlepe i beskonane
grene udnje za svetovnom vlau.
Crkva u Srba podlegla je jevtino pr-
vom iskuenju svetovne vlasti i bo-
gatstva i zaboravila jevaneljske po-
ruke. Dvori, zlato i debeli dipovi, rat-
no hukanje i mrnja odmah su do-
li ispred Rei i ljubavi Hristove. Te-
ko Crkvi kojoj su Justin i Nikolaj sve-
titelji, a Filaret, Pahomije, Artemije i
Kaavenda episkopi. O sitnoj bora-
niji i da ne govorimo. Koliko puta ih
je Mirko orevi podseao na za-
vet siromatva i jevaneljsku misiju;
uzaman. Jesu li gladne hranili, edne
pojili i gole oblaili? Jesu li se brinu-
li za udovice i siroad? Neto malo.
Ali su se zato gurali u vlast, ratove i
politiku. Vie su sirotinje unesreili
nego pomogli.
Govorio je i pisao Mirko orevi,
ranohrianski blag i mudar, sve to
uporno i bez straha, siguran u nauk
Isusov sasvim, bez rezerve, kao rani
hrianin. Novi zavet u ruke, sestre
slatke i brao u Hristu, govorio je Mir-
ko orevi do kraja. Piui o Isusu
kao naem savremeniku za Vreme,
pomenuo sam da bi Hrista, da se da-
nas pojavi, jedino Mirko orevi pri-
mio i razumeo.
Umro je na Veliki petak i ne oe-
kujem da e uskrsnuti u nedelju; Bog
nita ne ini dvaput. Spisak od tride-
set izdajnika kod onih Njihovih spao
je na 29; mnogima je laknulo to vie
nee morati da sluaju i itaju Mir-
kove jeremijade, ali to se njima samo
tako ini. Mirkovi prekori, opomene
i upozorenja ostaju zanavek. A Tamo
Gore, na Poslednjem informativnom
razgovoru, ne brinem se kako e na
blagi i mudri Mirko proi. Dobie za-
dravanje u raju navek.
MILO VASI
foto: A. Ani
Srbija iza televizora
24 sata medijske neslobode
Danas vai jedno tuno pravilo to je Zoran Kesi zabavniji i gledaniji, to lake i bre
nestaje sve ono zbog ega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu
Pie: Zoran irjakovi
Prethodnih godina smo mogli da gledamo domae verzije naj-
razliitijih zapadnih programa od Britanija ima talenat do
Oajnih domaica. Ali retko kada je neka balkanska kopija
bila toliko dobra i dostojna skupog originala kao emisija 24
minuta sa Zoranom Kesiem.
Konsenzus o ovoj emisiji, koja tedi malo koga, toliko je
snaan da kazati da Kesi nije odlian znai izloiti sebe op-
tubama da ste frustrirani ili ljubomorni hejter, reeno
argonom amerikanizovanih generacija. Ipak, da je jedinstvo
u Srbiji tee ostvariti nego poslati oveka na mesec, svedoi
tvrdnja da Kesieva sosticirana sprdaina predstavlja gra-
anski nastavak Indeksovog radio pozorita, emisije koju su u
Beogradu oduvek prezirali svi oni koji su eleli da deluju kul.
Na istom kanalu, pre 24 minuta, emituje se Utisak nede-
lje (proizvod produkcijske kue Mrea). Iako, za razliku od
zabavnog i teonizovanog Kesia, estoko osporavana i kle-
vetana, Olja Bekovi je postala institucija, jedan od najcenje-
nijih novinara u Srbiji.
Za razliku od Aleksandra Tijania, Olja ne moe da napie
knjigu koja bi se zvala Ja i niko moj, ali niko od nas nije mo-
gao da bira roditelje. Ona je velika uprkos diskvalikacijama
onih koji ne znaju ta da joj zamere pa insistiraju na ratobor-
nom ocu, kome, ak ni posle serije poraza i kumanovske kapi-
tulacije prikrivene smokvinim listom unmik-a, nije dosta e-
ranja. Mada, kao i Matiju, Olju najvie vreaju graani koji se
poniene Srbije mnogo vie gade nego to ele da razumeju
njene hronine frustracije i bolove.
Dve emisije su spojene pupanom vrpcom i ine jedinstve-
nu celinu redak prostor slobode govora i kritike rei u sve
guem televizijskom mraku u Vuievoj Srbiji. Ali, ak i ovi
slobodni minuti predstavljaju mono sredstvo uutkavanja
poniene profesije, neobinu alatku koja doprinosi daljem su-
avanju prostora za etikim principima voeno novinarstvo.
Kesi je u jednom vanom smislu preuzeo ulogu Brankice
Stankovi hrabre i autistine novinarke koja je ranije bila
zloupotrebljena da bi na B92 bio pacikovan i obesmiljen ot-
por medijskih profesionalaca pretvaranju informativnog pro-
grama ove kue u, praktino, dnevni bilten Tadievog kabine-
ta, Demokratske stranke i sestrinskih evroatlantskih snaga.
Ipak, Brankica je odigrala i neuporedivo znaajniju, istorij-
sku ulogu. Izmeu ostalog, ova neobina i neustraiva medij-
ska ratnica je, uz malu pomo prijatelja, utrla put Briselskom
sporazumu i, praktino, dokusurila medijski nepismenu
Demokratsku stranku Srbije, poslednje Mohikance u borbi
za potovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta apati-
jom natopljene zemlje. Brankica e verovatno ostati zapam-
ena i kao jedan od, to u novinarskom argonu nema rune
konotacije, najveih buldoga kad epa rtvu, ne puta.
Naalost, prvo Olja i Brankica, a zatim i Kesi, omoguili su
Veranu Matiu i njegovim naslednicima (vlasnika struktura
B92 je do pre nekoliko meseci bila manje transparentna od bi-
tumena) da otvorenost i kritika re u potpunoj tiini budu
polako uklanjani iz informativnih emisija na nekada najslo-
bodnijoj televiziji u Srbiji. tavie, danas vai jedno tuno pra-
vilo to je Zoran Kesi zabavniji i gledaniji, to lake i bre
nestaje sve ono zbog ega smo voleli B92 i verovali njegovom
informativnom programu. Zato, uprkos vrednosti i kvalitetu
Olje, Brankice i Kesia, posle viegodinjeg etikog ienja
ovaj medij se pretvorio u karikaturu nedostojnu svog imena.
Ne elim da sugeriem da je za sunovrat na bilo koji na-
in odgovoran popularni trio. Ali, na primer, Insajder o na-
inu kako je prethodnih godina ureivan informativni pro-
gram na B92 predstavljao bi jedan od najokantnijih. Galerija
etiki osiromaenih likova, prizemnih motiva i poniavajuih
situacija predstavlja savrenu temu za istraivako novinar-
stvo. Tabloidi, koliko god da su opasni i moni, bili bi suvie
jeina i laka tema.
Utisak nedelje i 24 minuta Aleksandru Vuiu i nje-
govim poslunicima danas prvenstveno slue kao benigni
ventil, sosticirana anestezija za one koji jo veruju da ne-
to moe da se promeni u privatizovanoj Srbiji. Iako je Olja,
a moda i Kesi, izloena razliitim pritiscima i ultimatumi-
ma, oni na B92 proizvode jedina dva sata i 24 minuta pravog
informativnog programa nedeljno i u sad je zabavljaki se-
gment, Kesievski infotejment, odavno postao njegov inte-
gralni deo.
U informativnim redakcijama, ne samo na B92 ve i na
ostalim televizijama, caruje ubitana kombinacija poltron-
stva jednih, (sasvim razumljivog) straha drugih, proterstva
treih i gluposti, te blaene ljudske slabosti etvrtih. Postoje,
naravno, i oni peti novinari koji su eleli da govore, ali im
nisu dali. Naalost, bojim se da oni odavno ne rade na bule-
LINISTAV
26
varskoj televiziji u kojoj Veran Mati ima manje vlasti nego
Zoran Lili u Miloevievoj Srbiji.
Ne treba gubiti iz vida da je Veran sam reirao tuan kraj.
Novi vlasnici samo dovravaju posao oveka koji je, u izuzet-
no jakoj konkurenciji silikonskih grudi i antifaistikih sta-
vova, bio jedna od najuspenijih sponzorua u Srbiji deve-
desetih i jedan od najgorih vlasnika medija u prvoj deceni-
ji dvehiljaditih. Mati je ureivanje informativnog programa
uglavnom prepustio paranovinarima koji su se, prvo, trudili
da ispune oekivanja i hirove elnika Demokratske stranke,
a zatim su se, praktino preko noi, preorijentisali na nove
sponzore naprednjake.
Boris Tadi se Srbijom i njenim problemima bavio sat-dva
dnevno, uglavnom predvee. Verovao je da sebe i svoju stran-
ku biraima moe prodavati pomou televizije kao, na pri-
mer, uloke s krilcima ili afriku ljivu. Za razliku od Bokija,
Aleksandar Vui se trudi da graane Srbije, bar javno, ne tre-
tira kao volove.
Za sada, Vui ne pokazuje znake infekcije hubrisom, ubi-
tanim virusom koji je kroz istoriju kosio vlastodrce irom
sveta fatalniji je od Aleksandra Velikog, cia i Soroa zajed-
no. Zato injenica da nema opoziciju ne bi trebalo previe da
zavara. Preveliko oslanjanje na slubu, tabloide i ogroman
strah, koji postoji ak i kod njegovih najbliih saradnika, izu-
zetno je delotvorno, ali ima jednu kontraindikaciju smanjuje
imunitet na opasni virus koja napada najmonije.
to su ljudi blii Vuiu, to vie govore o njegovoj buci i
besu. Nasuprot tome, on nam se na televiziji predstavlja kao
skoro pa katatonini spoj Majke Tereze i Vladimira Putina.
Novi, do apata utiani Vui je, kako tvrde, veta kreacija
strunjaka koga esto opisuju kao novog apera. Sledei
premijer je svog spin-doktora doveo iz Izraela, zemlje koja se
ve decenijama suoava sa nekim od najveih izazova veza-
nih za neophodnost prikrivanja ili prepakivanja neprijatnih
realnosti. Ovde e to, pored pojaanog manira i eksplozivnih
emocija mladog vladaoca, ukljuivati i veliki deo politike koju
sprovodi.
Izazov nije mali. Zaokret je toliko radikalan i okantan da
mnogi i dalje veruju da je re o vetom triku voljenog voe.
Verovatno ak ni malosrpska Latinka Perovi nije mogla da
sanja da e Nemaka postati srce Srbije ili da Vui moe biti
vei modernizator od edomira Jovanovia, slabe take ove
iskusne politike komesarke koju oboavaju svi oni koji se
gnuaju Srbije.
Ipak, postavlja se pitanje kako Vui i moni ljudi koji ga
okruuju racionalizuju svoje novo ja?
Dimitrije Vojnov je odlino sumirao samorazumevanje
evrooptimistinog vladara i njegovih medijskih poslunika
oni veruju da obavljaju menadment neizbenog. To u ve-
likoj meri objanjava zato su ak i neki od najvernijih medij-
skih ratnika koji su bili u slubi ds-a sa lakoom preli pod
Vuiev barjak. Pri tome, u nameri da istraju na novom kur-
su ohrabruje ih i iroko prihvaeno shvatanje, koje nije ni ne-
racionalno ni glupo, da je najgora stvar koja danas moe da se
desi Beogradu da mu neko vrati Pritinu.
Da bi bio uspean, menadment neizbenog podrazu-
meva ako ne potpuni medijski mrak, onda strogu kontrolu
najmasovnijih medija i kroenje svih onih koji veruju da se
Briselski sporazum morao izbei. Naalost, na put u Evropu
podrazumeva toliko ponienja i gutanja aba krastaa da to,
u sutini, iskljuuje istinske medijske slobode.
Ve je postalo prilino jasno i kakve televizijske alterna-
tive e nam biti nuene u periodu tokom koga neizbeno
treba nekako da postane odomaeno i pretvoreno u novu
normalnost.
Finansiran amerikim kapitalom, Jugoslav osi, muevni
novinar koji je karijeru izgradio na samozaljubljenosti, neveto
ngiranom besu i estini vetog medijsko-politikog preduzet-
nika, oko sebe okuplja tim uglavnom malo poznatih novinara
koji e proizvoditi program koji se najavljuje kao regionalna
televizija Kanal N1. Meru osievih sposobnosti ilustruje i-
njenica da je uspeo da bbc-jevu dinaminu formu ustrog raz-
govora pretvori u dosadni samorazgovor gosti su mu uglav-
nom sluili kao povod da iz dana u dan intervjuie samog sebe.
Druga mogua alternativa, Al Dazira, dosadna je i bezu-
ba. Iako mlada i moderno upakovana, ova katarsko-sarajev-
ska televizija deluje potroeno, kao i Goran Mili, glavni ured-
nik, koji je, posle velikohrvatskog nacionalizma, ponovo ot-
krio jugoslovenstvo. Nije lako oivljavati geopolitike mrtva-
ce Milieva Al Dazira Balkans je, naalost, najbolja i naj-
zanimljivija kada ne govori o Balkanu.
Ono to se danas moe videti na brojnim kanalima daleko
je od realnosti Vuieve Srbije. Sve smo stavili na jednu kartu
i ostaje nam da se teimo televizijom drogom nacije. Ako u
nedelju uvee propustite 144 minuta Olje i Kesia, ekaju vas
vesti i prilozi koje pripremaju novinari koji su ili uutkani
pretnjama ili su sami zakljuili da je bolje utati.
(Autor je predava na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu)

U informativnim redakcijama, ne samo na B92 ve i na
ostalim televizijama, caruje ubitana kombinacija poltronstva
jednih, (sasvim razumljivog) straha drugih, proterstva
treih i gluposti, te blaene ljudske slabosti etvrtih
27
Intervju: Toko Serao, ambasador Angole u Srbiji
Razvoj Angole je
prilika za Srbiju
Srbija je zemlja u tranziciji i verovatno je da e se u budunosti prikljuiti Evropskoj
uniji. Meutim, zemlja ima neprocenjivo naslee koje datira iz vremena kada je bila
jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Nakon devedesetih su se javile nove tendencije,
Srbija se okrenula Evropi i nekim novim prijateljima. Ali, sada se radujemo jer vidimo
da se javljaju nagovetaji da Srbija ponovo obnavlja te svoje odnose iz prolosti
O
dmah nakon uspeno izborene
nezavisnosti od Portugala 1975.
godine, mladu nezavisnu dravu
Angolu je potresao graanski rat koji je
trajao due od etvrt veka, najzad se za-
vrivi 2002. godine. Od tada Angola bele-
i astronomske stope rasta bruto doma-
eg proizvoda (bdp), zahvaljujui niskoj
startnoj bazi, ali i velikim prirodnim bo-
gatstvima: Angola je sedma zemlja sveta
po izvozu sirove nae, sa oko dva milio-
na barela dnevno. Izvoz sirovina poput
nae, dijamanata, kafe, drveta, omogui-
li su Angoli da joj u periodu 20062008.
Bdp raste skoro 21 odsto godinje. Nakon
pada zbog svetske nansijske krize, od
2010. angolska privreda ponovo stabilno
raste i procena je da e u 2014. imati rast
iznad sedam odsto. Ambasador Republi-
ke Angole u Srbiji Toko Serao za Vreme
govori o mogunostima privredne sarad-
nje dve zemlje, nekada blisko povezane
lanstvom u organizaciji Nesvrstanih.
VREME: U Srbiji ste etiri godine
i napustiete ambasadorsko mesto
na leto. Kako biste ocenili odnos An-
gole i Srbije kada ste doli, a kako
sada kada odlazite?
TOKO SERAO: Zbog situacija u kojoj
su se nalazile obe zemlje, tokom devede-
setih godina odnosi izmeu Angole i Srbi-
je praktino su nestali u jednom trenut-
ku. Pre toga, ovi odnosi su tradicional-
no uvek bili dobri, ali sve to se tih godi-
na deavalo u Srbiji i u Angoli, prouzro-
kovalo je da se ti odnosi skoro ugase. Ja
sam ovde doao sa posebnom misijom
da ponovo uspostavim nekadanje tradi-
cionalne odnose. Bez sumnje, prvi zada-
tak bio je da napravim balans u ve po-
stojeim odnosima i da zaponem stvara-
nje novih. Kada je re o prethodne etiri
godine, mislim da sam ispunio misiju
danas sa ponosom moemo da kaemo
da smo ponovo uspostavili tradicionalne
odnose izmeu nae dve zemlje. Oigled-
no je da smo doli do nivoa koji smo eleli
da dostignemo, i na dobrom smo putu da
se ova odlina saradnja i nastavi. Dovolj-
no je da pomenem da su u periodu od ove
etiri godine dva srpska ministra poseti-
la Angolu, a jedan angolski ministar i ne-
koliko dravnih sekretara bili su u Srbi-
ji. Preneli smo know-how iz Srbije u An-
golu i time doprineli ekonomskom opo-
ravku moje zemlje. Nekoliko dravnih i
privatnih preduzea iz Srbije trenutno
obavljaju vane poslove u Angoli i mo-
ram rei da veoma dobro rade. Konkret-
no, postoji primer rme Jomil, koja obav-
lja mnotvo poslova u Angoli, poput re-
monta vojne opreme i poslova u civilnom
graevinarstvu. Jomil trenutno radi i na
izgradnji fudbalskog stadiona, za fudbal-
ski tim koji pripada vojsci, a u Beogradu
je ista ova rma ve izgradila i zvaninu
rezidenciju ambasadora Angole u Srbiji.
To je jedina rezidencija nekog ambasado-
ra Angole na Balkanu, tako da praktino
moemo da govorimo o svojevrsnom an-
golskom seditu u ovom regionu. Stoga,
imamo elju da u daljim poslovima Jomil
jo vie svog iskustva prenese u Angolu.
To je samo jedan od primera srpskih r-
mi koje uspeno posluju u mojoj zemlji,
a da se ne bismo ograniili samo na jed-
nu rmu, pomenuu i druge uspene pri-
mere poput Vlatacoma, Planuma, kompa-
nije Nelt, Instituta za kukuruz iz Zemun
Polja, kao i rmu Amiga iz Kraljeva, koja
je vezana za razvoj sportske infrastruk-
ture. Angola je pokazala da ceni zalaga-
nje srpskih rmi, i to ne samo u oblasti
vojske i infrastrukture, ve i u raznim
drugim oblastima. Da rezimiram, odno-
si Srbije i Angole u ove etiri godine do-
iveli su veliki razvoj. To je, u stvari, izraz
tesnih politikih odnosa ove dve zemlje.
Kao to znate, u doba bive Jugoslavije,
sfrj je bila veoma solidarna sa Angolom
dok se ona borila za nezavisnost, a i An-
gola je takoe bila solidarna sa Srbijom
tako to nikada nije priznala nezavisnost
Kosova. Dakle, odnosi su dobri, ali mora-
ju jo da se razviju, kao to mora da se ra-
zvije i privredna razmena. Ja srpskim r-
mama nudim svojevrstan izazov i kaem:
Angola je zemlja prilika, ali vi morate ii
u susret tim prilikama, a ne da ekate da
one dou kod vas. Zato se divim agresiv-
nosti Jomila koji je prihvatio izazov, isko-
ristio priliku koja mu je data, i trai nove
anse, a sve to je na dobrobit na obe stra-
ne, i srpske i angolske.
Kaete da postoji ekonomska sa-
radnja, ali da ona mora biti bolja. Na
koje grane privrede ste mislili? Da li
je trenutno vojna saradnja najvie
eksploatisana?
Naa saradnja treba da se vidi u svim
oblastima ekonomske rekonstrukcije.
ak i u sektoru odbrane u kom je angao-
vana Angola, postoje mnoge civilne kom-
ponente. U Angoli se trenutno gradi voj-
na bolnica, tako da je tu ve re o medici-
ni i civilnom stanovnitvu, a razmilja se
i o tome da se osnuje kompanija za pro-
izvodnju lekova. Postoje i ugovori u vezi
sa obnavljanjem infrastrukture, aerodro-
ma. Kada je re o obrazovanju, u Srbiji
trenutno boravi prilian broj angolskih
studenata koji studiraju na Vojnomedi-
cinskoj akademiji, a imamo i stipendiste
koji, nevezano za vojsku, studiraju na ra-
zliitim fakultetima u Srbiji. Njih smatra-
mo najboljim ambasadorima koje Srbija
28
moe da ima u Angoli poznajui srpsku
kulturu i jezik, oni e odlino braniti in-
terese Srbije u Angoli kada se vrate. Ta-
koe, mislim da poljoprivreda moe da
bude kljuni sektor u razvoju buduih
odnosa. Srbija je zemlja u tranziciji i ve-
rovatno je da e se u budunosti priklju-
iti Evropskoj uniji. Meutim, zemlja ima
neprocenjivo naslee koje datira iz vre-
mena kada je bila jedan od lidera Pokre-
ta nesvrstanih. Nakon devedesetih, javile
su se nove tendencije, Srbija se okrenu-
la Evropi i nekim novim prijateljima. Ali,
sada se radujemo jer vidimo da se javljaju
nagovetaji da Srbija ponovo obnavlja te
svoje odnose iz prolosti.
Na koji nain moe da se ubrza to
obnavljanje odnosa?
Stalnim kontaktima izmeu lidera dr-
ava, i stalnom saradnjom privrednika
dveju zemalja to je saradnja koju mo-
ramo da obnovimo i razvijemo. Nema bo-
ljeg promotera slike jedne zemlje od toga
kada jedna rma radi u Angoli i kada na-
rod Angole vidi konkretne plodove koje
je stvorila ta rma. Treba promovisati
tu liniju koja spaja prolost i sadanjost.
Angola i Srbija su veoma razliite
zemlje kada je re o strukturi pri-
vrede. Meutim, deluje kao da po-
stoje i izvesne slinosti u problemi-
ma. Tu, pre svega, mislim na raire-
nu korupciju i razvoj preteno glav-
nog grada, odnosno preteranu cen-
tralizaciju zemlje. Ima li naina da
doe do saradnje u kontrolisanju
ovih oblasti?
Kada je re o Angoli, ne delim isto mi-
ljenje. Razvoj Angole nije centralizovan
u Luandi. Samo imajte na umu da je za
deset godina zemlja proizala iz grupe
ostrva koja su sada povezana kopnom,
izgradnjom puteva, mostova i drugih
sredstava za uravnoteen razvoj razlii-
tih regiona zemlje. Treba da vidite dosti-
gnua realizovana u deset godina mira za
bolji sud o razvojnim naporima u Ango-
li. Problemi i dalje postoje na putu da se
postigne savrenstvo u razvoju. Razvoj
je nedovren proces i Angola ini napore
da eliminie prepreke za postizanje ovog
cilja, ukljuujui borbu protiv korupcije.
Ako se ne varam, Luanda je progla-
ena za najskuplji grad na svetu pre
neku godinu. Zbog ega je to tako, i
da li to na neki nain koi razvoj cele
Angole?
Postoje objektivni razlozi za to: Prvo,
ratna situacija koja je dovela do koncen-
tracije stanovnitva u gradu. Luanda nije
bila u stanju da primi vie od pet miliona
ljudi kao to se dogodilo u ratnim godi-
nama. Drugo, budui da je Angola zemlja
proizvoa nae, postojala je koncentra-
cija multinacionalnih nanih kompani-
ja u prestonici. Vei deo stranih kompa-
nija koje rade u Angoli dri svoje osoblje
u Luandi, tako da je sav hotelski kapa-
citet popunjen uopte nije lako iznaj-
miti sobu u glavnom gradu, sve je zau-
zeto. I poto se sve procenjuje na osno-
vu cena smetaja i hrane, to je razlog za-
to su cene sada tako visoke. Ali to ne
znai da Angolci moraju da budu multi-
milioneri da bi mogli da preive. Luanda
jeste veoma skup grad, ali sve je to ipak
relativno.
RADMILO MARKOVI
Foto: A. Ani

Biva Jugoslavija je
bila veoma solidarna
sa Angolom dok se ona
borila za nezavisnost,
a i Angola je bila
solidarna sa Srbijom
tako to nikada nije
priznala nezavisnost
Kosova.
Dakle, odnosi su
dobri, ali moraju jo
da se razviju, kao to
mora da se razvije i
privredna razmena
29
Intervju: Prof. dr Emil Erjavec, specijalista za evropske integracije
Nije dobro,
pritom i ne valja
Problem je to je u Srbiji poljoprivreda poligon za politike manevre: ministri se menjaju
na godinu dana, dravna struktura je nestabilna, poljoprivredni budet je svake godine
drugaiji... ini se da urbani Beograd i beogradsku elitu poljoprivreda ne interesuje
D
r Emil Erjavec je profesor za
agrarnu politiku na univerzite-
tima u Ljubljani i Beu, ekspert
za evropske integracije. U te vode uplo-
vio je, kako kae, sticajem okolnosti: Sre-
u sam imao to sam zavrio doktorat u
Beu ba kada su Austrijanci stupali u
eu, a moj mentor je bio lan savetnike
ekipe tadanjeg ministra poljoprivrede.
Onda sam ja sa tim znanjima doao kui
i ve 1995. poeo rad na analizi ta bi bilo
ako bi Slovenija ula u eu. Uporedo je,
kae, gradio akademsku karijeru: postao
je redovni profesor, dobio poasni dok-
torat u Skoplju, imenovan u Izvrni od-
bor Evropske asocijacije za poljoprivredu.
Sada nisam vie toliko vezan za po-
litiku i politiare, ali radim za slovena-
ku vladu: komentariem, pripremam do-
kumente... Radio sam na izradi Strategi-
je poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne
Gore, potom i Makedonije, bio sam an-
gaovan na izradi Zakona o poljoprivre-
di Albanije. Prole godine bio sam u po-
slednjoj fazi prikljuenja eu ukljuen i u
hrvatsku vladu, a sada sam ukljuen u
izradu srpske strategije.
VREME: Srpsku poljoprivredu
pratite od 2006. godine. Kakvi su
vam utisci?
emil erjavec: Sve je dualno, sve ima
dve slike. Jedna slika je siromatvo na
jugu, gde imate elemente totalne nera-
zvijenosti, druga je sever gde ima siste-
ma proizvodnje koji su na nivou najbo-
ljih: video sam izvrsne vonjake, vinogra-
de, video sam semensku proizvodnju ku-
kuruza... Tako gledano, Srbija ne treba da
se stidi, ali to vai za Beograd, Vojvodinu,
moda jo malo uz Savu... to se ide ju-
nije, to je sve tunije. Najgore od svega
je to je veliki deo povrine Srbije fakti-
ki van neke moderne proizvodnje, a i ta
moderna proizvodnja je vezana za mali
broj velikih proizvoaa: nema udrue-
ne proizvodnje malih i srednjih proizvo-
aa. To je ozbiljan problem. Nedostaje
koncept agro-lanca. Mnogo je tajkuniza-
cije, mnogo nadmonih ljudi koji vladaju
i uzimaju pare, ili su iz nekih drugih po-
slova uli u agrar.
Ima na jugu i veselijih slika: u lesko-
vakom i trstenikom kraju imamo
izvrsne povrtare, vrhunske bostan-
dije u Timokoj krajini, vinjare u
Meroini, vinogradare u upi...
I malinski kraj je juno, ali to je kao da si
uao u neku drugu Srbiju: tu su ljudi sve-
sni, znaju tehnologiju, znaju to rashladiti i
prodati. Ceo lanac su stvorili. Mislim da su
tu veoma veliki potencijali. Srbija zaista u
poljoprivredi moe mnogo toga da uradi,
ako bi se jo bolje organizovala, ako bi ila
sa razumnom podrkom na pravu stra-
nu, ako bi se reio problem malog seljaka
i ovih iskljuenih regiona.Evropa tu donosi
pravu priu: ona se bavi iskljuenim regi-
onima, ona hoe da pomogne malog selja-
ka, ona prua podrku lancima u poljopri-
vrednoj proizvodnji, ona podrava prenos
znanja, za sve to postoje fondovi, mada i
ta pria ima drugu stranu: preite preko
granice u Rumuniju i Bugarsku, pogledajte
ta je tamo uraeno sa tim novcem ako
tako bude i ovde, slika nee mnogo da se
promeni. Klju je koliko je zemlja sposob-
na da preuzme taj novac i pametno ga po-
troi: da li e taj novac otii, kao u Bugar-
skoj, najjaim, najmonijim, ili ete, po re-
cimo austrijskom uzoru, ili po naem slo-
venakom uzoru, da distribuirate po svim
delovima zemlje, po svim granama.
Od koga zavisi kako e taj evrop-
ski novac da se distribuira: od ono-
ga ko novac daje ili od onoga koji no-
vac uzima?
Sutina evropskog pravnog poretka
su direktive. To Srbija jo nije shvatila:
sve postaje Brisel, naroito kad je o poljo-
privredi re nema vie suvereniteta, ali
moe da se unutar tog sistema u politici
ruralnog razvoja, u politici zatite ivot-
ne sredine, u politici i odabiru mera di-
rektnih plaanja, nae neka svoja pria.
Ako je ne nae, onda te Komisija tera u
neto to moda i nije najbolje. Zato, pro-
ui ta se tamo radi i onda uzmi od toga
ono to je za zemlju najbolje.
Kad bi Sloveniju i Srbiju stavili u ko-
ordinatni sistem ija je jedna osa ka-
lendar, a druga razvijenost, gde se
nalazi srpska poljoprivreda u odno-
su na slovenaku?
Biljna proizvodnja je tu negde: ja sam
video ovde neke vonjake kakve mi ne-
mamo, video sam vinograde koji nisu jo
na naem nivou, ali se vrlo brzo razvijaju.
Problem je stoarstvo, mlekarstvo, ivi-
narstvo... Sve. I ako se tu neto ne prome-
ni, Srbija e imati isti problem kao i dru-
ge zemlje koje su pristupile eu, to znai
da e stoarstvo i dalje opadati. Po celom
istoku Evrope stoarstvo opada, a biljna
proizvodnja raste.
Stoari u Velikoj Plani, Jagodi-
ni, Smederevskoj Palanci, umadi-
ji ostvaruju vrhunske rezultate bez
neke naroite podrke iz dravnog
budeta...
S tim da vai najbolji proizvoai hva-
taju na prosek, ili malo iznad njega, a
nai najbolji su kao proseni u Danskoj.
Kao strani ekspert lan ste Radne
grupe za izradu srpske strategije po-
ljoprivrede i ruralnog razvoja: ova je
trea ili ak etvrta grupa u posled-
njih deset godina i sve su pale sa
ministrima koji su ih doneli. Kakva
e biti sudbina ove sadanje?
30
Problem je to je u Srbiji poljoprivre-
da poligon za politike manevre: mini-
stri se menjaju na godinu dana, drav-
na struktura je nestabilna, poljoprivred-
ni budet je svake godine drugaiji... Na
kraju, urbani Beograd i beogradsku eli-
tu poljoprivreda ne interesuje. U Brise-
lu je suprotno: poljoprivredni ministri su
elita, imate mnogo ministara inostranih
poslova, ministara nansija koji su naj-
pre bili u poljoprivredi. Tako rade najjai,
zbog toga Angela Merkel poljoprivredu
dri vrsto u aci. Prosto, to ne sme da se
ispusti. Srbiji je potrebna depolitizacija
strunih stvari. U modernoj dravi ima
nezavisne strune sisteme.
Moda je problem ba u tim stru-
nim sistemima, to nikako da se
dogovore ta da se radi, kuda da
se krene, koje mere da se primene:
neko je za premiranje proizvodnje,
neko za plaanja po hektaru, neko
za povoljne kredite...
Ima mnogo falseta, ja znam samo dvo-
jicu, trojicu koji mogu za dravu neto
ozbiljno da urade, dok ih u medijima ima
daleko vie. I svi se u sve razumeju. teta
je to se politiari na kraju vie bave nji-
ma, nego onima koji zaista hoe i umeju
neto da rade. To je odgovornost politi-
ara, da zna koga slua i kome slui. Nije
to samo srpski problem. Ta kvazidemo-
kratizacija javnosti dovela je do toga da
se politiari vie odazivaju na predmet
o kome se pria iako je to totalno... Afe-
ra aatoksin je tipina: od jednog oz-
biljnog tehnikog problema napravljen
je ideoloki.
Da se vratimo na koordinatni si-
stem: gde se, Srbija nalazi u odno-
su na Sloveniju gledano po vremen-
skoj osi?
Recimo da smo mi pre poetka prego-
vora bili otprilike tu gde ste vi sada, mada
mislim da su vas moda i prebrzo ugura-
li u pregovore za poljoprivredu: mi smo
imali celu godinu za skrining, vi to mo-
rate odraditi u dva meseca, a pregovara-
ka delegacija nema oveka koji bi bio di-
rektno odgovoran za poljoprivredu. To
me veoma brine.
Zato vas to brine?
Veoma je vano da na elu pregovara-
kog tima imate nekoga ko je nezavistan,
a po mogunosti unutar dravne struk-
ture, nekoga ko e pregovore da vodi od
prvog do poslednjeg dana. Komisija po-
mno gleda sa kim razgovara: ako je taj
ovek kompetentan, ako taj ovek ima i
mo u smislu promene sistema, ako mu
moe verovati, pregovori idu mnogo lak-
e. Sad je to napola u magli: ima ljude, ali
oni nisu nominovani... Ne moe mali i-
novnik da govori u ime Srbije. Ja ne znam
da li svi razumeju tu odgovornost, da li
su svesni toga. Poljoprivreda je za Srbiju
pola pregovora. Zbog toga moe da bude
i nekih potekoa, kao to je bio sluaj
sa Crnom Gorom, da im zbog toga to
pregovarake ekipe nisu bile spremne,
kau i ok, vama to ba nije jasno, uradi-
te vi prvo strategije, postavite struktu-
re, pa se vratite. Bojim se da je to mo-
gue, a nadam da ovde nee doi do sli-
nog scenarija.
U vreme kad je Slovenija ulazila u pre-
govore u vreme kada je jo bila liberal-
na, u vreme kad nisu stranke i politia-
ri bili sve, mene su uzeli u pregovaraki
tim, jer je tada bilo normalno da se trae
najbolji ljudi. Sastavio sam ekipu bio
je tu ovek iz Narodne banke, statistia-
ri... Bila su samo dva politiara, od kojih
je jedan bio ambasador. Mi smo uradili
predloge za sve reforme agrarne politi-
ke u Sloveniji.
Kad smo mi ili na skrinig 1998, dravni
sekretar je morao pred nama da uveba-
va ta e da pria u Briselu, jer smo se bo-
jali da ne pria gluposti. Vlade su se me-
njale, a ta mala ekipa od devetoro ljudi
je ostala nepromenjena od 1998. do 2004.
Srbija je uplovila u poznate vode,
bar to se politike tie: opet imamo
jednog politiara koji je najjai, a
ispod cela piramida gleda u njega i
eka ta e on da kae. Da li to moe
da se ispostavi kao nepovoljno u
pregovorima?
Vi u Srbiji umete da kolektivno odigra-
te neto, ali najvei ste protivnik sami
sebi. Recimo, sada se kod koordinacij-
skih stvari ne radi tako ozbiljno kako bi
moralo. S druge strane, vidim ljude koji
zaista vredno rade, menjaju se, ue, poku-
avaju, trude se... Politika se mea predu-
boko u osnovne sisteme po kojima dru-
tvo funkcionie. Ako je ta linija sposob-
na, onda ete se pribliavati veoma brzo
Evropi, ako nije sposobna, onda e sve
ii sporo. Ne moe se blerati: moe ti
u poetku rei ja sam za Evropu i ubedi-
ti efove drava da jesi, ali to je samo deo,
ne i celina. Ako ta politika odluka ne ide
po dubini, nee proi.
ZORAN MAJDIN
Foto: A. Ani
31
32
I
ma tako tih novina to su u nekim
gradovima izlazile pa su se u jed-
nom trenutku ugasile; onda deceni-
jama kasnije neko u tom istom gra-
du osnuje nove novine koje se, eto, zovu
isto kao te neke stare davno ugaene, a
da se iz novih novina i ne pozivaju na bilo
kakav kontinuitet. Ako kontinuitet i ne
postoji ni u ideolokom ni u imovinsko-
pravnom, pa ni u simbolikom smislu,
uvijek postoji barem u nekom poetskom.
U nekim gradovima, hou rei, valjda mo-
raju da postoje novine koje se zovu ba
tako. Eto, u Beogradu je, recimo, nekad
davno, izmeu dva svjetska rata, posto-
jalo Vreme. Neko drugo Vreme posto-
ji i sada. U isto to meuratno vrijeme, u
Zagrebu postoji Jutarnji list. Novina tog
imena u Zagrebu nije bilo due od pede-
set godina, a zatim su se pojavile. U tom
istom Zagrebu danas postoje Novosti
(tjednik srpske manjine), no one nisu
prve zagrebake Novosti. Postojale su
Novosti u Zagrebu jo 1918. godine. U
tadanjim zagrebakim Novostima, u
broju od osmog novembra 1918. godine,
oglasio se kratkim tekstom u to doba re-
lativno nepoznat mladi autor po imenu
Ivo Andri.
nezvani neka ute
Tekst je nosio naslov Nezvani neka
ute. Prije nego, meutim, uz neznatna
Gavrilo Princip i ostali pripadnici
Mlade Bosne su bili grupica
velikosrpskih nacionalista,
krvoednih i primitivnih, koji su uz
pomo zloinake klike iz Srbije smakli
prestolonaslednika najnaprednije
i najmultikulturalnije ondanje
drave i njegovu trudnu enu, a
taj se prestolonaslednik ba u to
vreme spremao da tu zemlju na skali
napretka i multikulture podigne jo
vie. Svi antijugoslovenski projekti,
i za vreme Kraljevine i za vreme
SFRJ, pa i danas, nastavljaju se, na
ovaj ili onaj nain, na austrougarsku
propagandu ija je ovo osnova, a
iji je rezervni poloaj potenciranje
Crne ruke i Apisa kao stvarnih
organizatora Sarajevskog atentata,
dok su mladobosanci, uprkos
idealizmu, bili tek Apisove marionete
Politika Mlade Bosne
Jugoslavija ili nita?
33

skraenja citiramo taj lanak, prisjetimo
se konteksta. Dakle, osmi je novembar
1918. godine, to e rei da Prvi svjetski rat
jo nije ni zavrio. Tri nas dana dijele od
mira. Isto tako, Kraljevstvo Srba, Hrvata i
Slovenaca jo nije osnovano, od toga nas
dijele jo dvadeset i tri dana. Posluajmo
sada Andria: uvi, tu i tamo, debate o
republici ili monarhiji, mi smo mogli stva-
rati vie ili manje otre zakljuke o poli-
tikoj nevaspitanosti mase i o plitkosti
buroaske psihe i prei preko toga. Ali
urnalistika vodenica koja mnogo me-
lje a malo brana daje, dokopala je i ra-
spru dokonih purgara i napuhala od nje
uvodniarski balon, prvi zlokoban i otro-
van simbol nesloge. To je bio poetak. I
sad dok se s mukom polau temelji hra-
mu nae slobode, oni su stali da se pre-
piru: kakav e oblik imati zlatna jabuka
na vrh kupole. Dok udovice onih koji su
poginuli za nae ujedinjenje jo ni crninu
nisu skinule, oni obesveuje rtve i ugro-
avaju njihov plod. Zar su srpski vojni-
ci koji su jo juer na Savi i Dunavu umi-
rali, mislili da li umiru za monarhiju ili
republiku? Zar sirotinja po Bosni, Istri i
Dalmaciji, koja izdiui eka da joj se to
prije donese hljeba i slobode, misli da li
e joj to donijeti republika ili monarhija?
Zar kapitalistiko-imperijalistika Itali-
ja koja posee za naim teritorijem, brine
da li e okrnjiti republiku ili monarhiju?
Nita. trajkaki odbor akih
demonstracija u Sarajevu
februara 1912.
34
(...) Ne, to pitanje su u najnezgodniji as
nabacili siti i obesni besposlenjaci, bivi
ekskluzivisti i skorojevii unitarske mi-
sli. (...) Njima nije dosta da su nekorisni,
htjeli bi da budu i kodljivi. Oni su poli
da u ovaj as! ispituju vrstou veza
naih plemena ili da trae garancije (!!) da
Hrvati u Jugoslaviji ne budu zapostavlje-
ni. (...) Oni su stavili u sumnju pitanje na-
ega jedinstva. To je injenica od koje se
vie ne moe glava okrenuti i preko koje
jugoslovenski intelektualac ne moe mir-
no prei. To nije vie novinska polemika,
koja se sa gnuanjem baca iz ruku. To je
alarm za sve borce narodnog jedinstva.
To je znak da nau mladu slobodu treba
zatititi ne samo prema unutra. Red je
da se ovim delatnostima, u ime svih nas
ree ova mirna i muka rije, za kojom
stoji dovoljno snage i odlunosti: Misao
narodnog jedinstva batina je najboljih
naih narataja i plod tekih rtava. To
jedinstvo, san naeg ivota i smisao svih
naih borba i patnja, mi ne smijemo da-
nas, kad je uglavnom ostvareno, prepu-
stiti u ruke nezvanih, da na njemu ostave
tragove svojih neistih prsta i da ga treti-
raju svojim krezubim sozmima. Ko god,
pa ma pod kojom izlikom, potresa tim je-
dinstvom, koje radom i rtvama mnogih
pokoljenja danas postaje: Ujedinjenje,
neprijatelj je slobode i izdajica nae tek
osloboene otadbine. A svi mi koji smo
tu misao ujedinjenja pronijeli neokalja-
nu kroz bratoubilake bojeve i nismo je
zatajili pred krivokletnikim austrijskim
sudovima, znat emo je obraniti i od be-
savjesnih urnalista i prgavih, samozva-
nih politikanata.
posle stotinjak godina
Nemogue je, naravno, prenebregnu-
ti posve injenicu da je ovaj tekst pisao
Ivo Andri. Svejedno, tekst je moan. Ne
zaboravimo, poetak je novembra 1918.
godine; prije manje od mjesec dana An-
dri je napunio dvadeset est godina.
Nije jo objavio skoro nita, samo pre-
grt poezije; od proze apsolutno nita.
A ipak, ovaj tekst nam je danas manje
zanimljiv knjievnoistorijski, kao jedan
od ranih radova iz bibliograje nobelov-
ca, nego kao trenutno aktuelan politiki
stav. Zar su zaista debate od prije stoti-
njak godina, debate o (prvoj) Jugoslavi-
ji kao republici ili monarhiji aktuelne i
danas? Da; jedna ih je godinjica aktue-
lizovala, godinjica Sarajevskog atenta-
ta. Prisjetimo se doskoranje dominan-
tne atmosfere spram Mlade Bosne i Sa-
rajevskog atentata u javnosti (ili javno-
stima) na jugoslovenskom prostoru. Do
prije koju godinu ta je atmosfera bila go-
tovo identina austrougarskoj propagan-
di iz vremena neposredno poslije aten-
tata. Simplikovana do kraja, sutina je
izgledala otprilike ovako: Princip i osta-
li pripadnici Mlade Bosne su bili grupica
velikosrpskih nacionalista, krvoednih i
primitivnih, koji su uz pomo zloinake
klike iz Srbije smakli prestolonasljedni-
ka najnaprednije i najmultikulturalnije
ondanje drave i njegovu trudnu enu,
a taj se prestolonasljednik ba u to vrije-
me spremao da tu zemlju na skali napret-
ka i multikulture podigne jo vie. Kako i
zato, tema je za istraivanje i eventual-
ni dui i drukiji tekst, no klatno javno-
sti se pomjerilo. Poelo je s jedva dva ili
tri disonantna glasa koji su o Mladoj Bo-
sni govorili drugaije, no vremenom su
ti stavovi poeli da odjekuju i atmosfera
se promijenila. To se najbolje moe vidje-
li kroz evoluciju miljenja nekoliko ista-
knutih javnih linosti. Mada ona nipoto
nije jedini takav sluaj, paradigmatian je
primjer Biljane Srbljanovi. Gostujui u
radio-emisiji Peanik 7. decembra 2012.
godine, a govorei o drami koju se spre-
ma da napie jer ima neku porudbinu
austrijskog pozorita, Biljana Srbljano-
vi doslovce kae: ta bi meni drugo bilo
zanimljivo nego atentat, i zanima me to
uee srpske tajne policije pod Apisom.
Nala sam transkripte sa suenja Gavrilu
Principu itd. Te 1913. godine u celoj Bosni
ti ima 30, slovima tri-nula, 30 stanovni-
ka Bosne koji su fakultetski obrazovani.
Oni su svi muslimani, oni su deca boga-
tih trgovaca iz gradova, znai nema ni-
jednog iz sela, a Srbi su po selima. Ti kad
vidi, taj Gavrilo Princip i ti mladobosan-
ci, oni su zapravo potkupljeni i nansira-
ni od Apisa koji je njih iskoristio time to
im je davao pare, a oni kupe knjige. Taj
Gavrilo Princip, on dobije neku lovu, ne
znam kako mu stigne ta lova, onda ode,
ta ste radili sa tim, to ima na suenju, ta
si radio s tim novcem, kupio sam Emila
Zolu, greote. A onda je poslao kofer maj-
ci, a majka spalila, knjiga ula u kolibu,
jer su oni iveli onako kako su iveli Srbi,
Ilustracija iz knjige Cvetka . Popovia,
Sarajevski Vidovdan 1914.
35
veinsko stanovnitvo izvan Beograda,
izvan Novog Sada su iveli na tucanom
podu, ognjite, nema krevet. Znai, oni
se svi zovu Princip, oni su se zvali eka,
jer su se izdravali, celo to pleme, od toga
to su pravili saekue i pljakali Turke, a
bili su ta neka grupa tih ljudi koji su ra-
trkani po nekim selima i onda su eljni
bilo kog znanja. Daj mi bilo koju knjigu,
daj mi bilo ta, hou ja da doem na uni-
verzitet. I onda kad ima tu glad za nekim
saznanjem, a onda te neka podlost ljud-
ska, organizovana i uniformisana, kao to
je kod nas od 19. veka tajna policija koja
se jedna ista nastavlja do dan danas, tako
lako uzme i iskoristi, naini od tebe ubi-
cu trudne ene, to u krajnjem sluaju i
pokrene jedan novi svetski rat.
marioneta
Samo malo vie od pola godine kasnije,
21. juna 2013. godine, u istoj radijskoj emi-
siji, Biljana Srbljanovi govori potpuno
drukije; recimo, ovako: A oni koji optu-
uju Gavrila Principa kao teroristu, mo-
raju da shvate istorijski kontekst; da je u
istorijskom kontekstu tog doba tiranou-
bistvo bilo sredstvo borbe za osloboe-
nje. Oni zaista jesu bili okupirana terito-
rija i on ima pravo da izrazi svoj bunt i
radikalnom metodom, bacanjem bombe,
odnosno metkom u onoga koji za njega
predstavlja tiranina, odnosno okupato-
ra. Nema vie trudne ene, nema po-
kretanja svjetskog rata, sada se govori o
tiranoubistvu. Takoe, cijeli ton je druki-
ji. Nije prezriv, vie je suosjeajan. Da i ne
govorim da se barata faktografski tanim
informacijama. Kad Biljana Srbljanovi u
decembru 2012. godine govori o samo 30
fakultetski obrazovanih stanovnika Bo-
sne i Hercegovine i iskljuivo muslimana,
to nema veze s mozgom. Kad pola godine
kasnije govori o est gimnazija u BiH, to
je tano. Ipak, jedna stvar ostaje ista; Bi-
ljana Srbljanovi i dalje u mladobosanci-
ma vidi marionete Apisove. (I sad ti tu
ima mladobosance koji su Jugosloveni
i ima Crnu ruku koji su velikosrbi i to
je kle, istorijski sukob koji je meni ua-
sno zanimljiv, na koji nain su ti mlado-
bosanci zapravo iskorieni od jedne vrlo
retrogradne ideje.) To je, naravno, nova
varijacija na staru lokalnu verziju austro-
ugarske propagande o kojoj je najbolje
pisao Milo Crnjanski. (Sem toga, ak i
kod nas, neki su od Principa bili naini-
li Srbina provincijalca, fanatika, ove-
na, koji je, toboe, bio samo igraka u ru-
kama efa Obavetajnog odseka srbijan-
skog generaltaba, pukovnika Dragutina
Dimitrijevia Apisa.) Kljuno je, naime,
pitanje je li Princip bio marioneta odno-
sno igraka Apisova ili nije. Ako jest, onda
je realno svejedno to je on volio poeziju
i loio se na bratstvo i jedinstvo. Ako nije
(kao to nije!), kojeg je vraga onda bitno
kakav je Apis bio kao ovjek. S jedne stra-
ne, vrijedilo bi napisati tekst pod naslo-
vom Pravda za Apisa. Biljana Srbljano-
vi je od njega nainila arhetipskog nega-
tivca, skoro pa nekog profesora Morijar-
tija (ne zaboravimo da su mladobosanci
itali erloka Holmsa!), koji je ne samo
zao, nego je i kukavica. I mada dramati-
arka za svoj komad veli da iako je za-
snovan na istinitim dogaajima, arhivu,
zapisima sa suenja i brojnoj istorijskoj
grai; ipak je predmet iste kcije, tre-
ba imati na umu da ona u intervjuima
i o stvarnom (istorijskom) Apisu govori
kao o kukavici (Apis je pre svega bio ve-
lika kukavica.) Meutim, kako rekosmo,
Apisov karakter je nebitan, ako ne misli-
mo da je Princip tek marioneta. O tom
problemu u komadu Biljane Srbljanovi
ve je odlino pisao Zlatko Pakovi. (Iako
je Princip Jugosloven, atentat je poinio,
nezavisno od svoje oslobodilake mlado-
bosanske elje, kao marioneta Crne ruke,
tajne vojne organizacije iz Kraljevine Sr-
bije, iji je glaveina Dragutin Dimitrije-
vi Apis (...). Dakle, jugoslovenstvo Mla-
de Bosne kompromitovano je velikosrp-
skom taktikom, a izvrioci atentata toga,
naprosto, nisu svesni. Ovakva interpre-
tacija, Biljani Srbljanovi slui da poka-
e kako se velikosrpska politika prote-
e tokom itavog trajanja Jugoslavije, i
kako rovari kroz samu ideju jugosloven-
stva, da bi, na kraju, razorila i samu jugo-
slovensku dravu, a zatim izvrila aten-
tat i na premijera Zorana inia, koji
zemlju pokuava da integrie u jugoslo-
venski region koji se sada zove drugim
imenom. Apis, stoga, izgovara reenice
Vojislava Kotunice, Aca Tomia i osta-
lih koji su u javnosti oznaeni kao tvorci
ideolokog konteksta za atentat na pre-
mijera inia. Ovde se, meutim, nago-
milavaju dve interpretativne nejasnoe.
Prvo, ako Princip ubija austrougarskog

36
zavojevaa kao eksponent velikosrpske
ideje, iste one koja e inspirisati genocid
u Srebrenici, a ne, kako sam misli, kao ju-
goslovenski borac za slobodu, onda je taj
atentat de facto, a ne samo de iure, zloin
protiv ovenosti. Drugo, ako je inspira-
tor ubistva Franca Ferdinanda isti onaj
duh nacionalizma i tajne policije koji do-
vodi i do atentata na premijera inia,
onda se stvara i analogija izmeu Ferdi-
nandove i inieve smrti. Kako Bilja-
na Srbljanovi pokuava da razrei ovu
semantiko-ideoloku konfuziju? Tako
to nam lanove Mlade Bosne predstav-
lja kao tinejdere, kao nedovoljno zrele
ljude koji iz ljubavi prema velikoj ideji,
u strahovitom samoportvovanju, ine
gnusan zloin. Dakle,subjektivno, to su
heroji. Objektivno teroristi. Ta interpre-
tacija se, dakle, ne izjanjava. Ona samo
produbljuje dilemu.)
republikanci
Na tragu Pakovieve dijagnoze, valja
nam se vratiti jo jednom detalju na ko-
jem insistira Biljana Srbljanovi i u dra-
mi i u intervjuima povodom svoje dra-
me Mali mi je ovaj grob, kao i Dino Mu-
sta, reiser njene beogradsko-sarajev-
ske postavke. U intervjuu za Peanik iz
juna 2013. godine, Biljana Srbljanovi go-
vorei o mladobosancima kae: Njihova
ideja je bila republika. U nin-u od 27. fe-
bruara ove godine, Dino Musta kae da
su mladobosanci bili mladii noeni ide-
jom ujedinjenja Junih Slovena u dra-
votvornu zajednicu, odnosno republiku
Jugoslaviju. 12. marta, u intervjuu za Ra-
dio Slobodna Evropa, Musta veli: Ga-
vrilo Princip na sudu je rekao da je po na-
cionalnosti Jugosloven, da se zalae ne za
bilo kakvu dravnu tvorevinu nego Re-
publiku Jugoslaviju. Ovdje ve imamo
problem; Musta po svoj prilici aludira
na sljedeu Principovu izjavu sa suenja:
Ja sam nacionalista Jugosloven i teim
za ujedinjenjem svih Jugoslovena u bilo
koju dravnu formu, i da se oslobode Au-
strije. Proitajmo paljivo ovu reenicu.
Princip insistira na dvije stvari: na ujedi-
njenju Jugoslovena u bilo kojoj dravnoj
formi te na osloboenju od Austrije. Insi-
stiranja na republici nema. To se jo bo-
lje vidi iz sljedeeg isjeka iz transkripta
suenja; Principa ispituje abrinoviev
branilac Premui, a dijalog ide ovako
Pitanje: Kako je bilo miljenje to se
tie Srbije, da li bi za Bosnu bilo korisno
da se pripoji Srbiji? Odgovor: Bilo je mi-
ljenje da se ujedine Jugosloveni. Razu-
mije se, Srbija kao slobodni dio Jugoslo-
vena imala bi moralnu dunost da pomo-
gne tom ujedinjenju, da bude kao to je
bio Pijemont u Italiji, Pitanje: Kakvog je
miljenja bio Ili u politikom pogledu?
Odgovor: Bio je nacionalista kao i ja, Ju-
gosloven. Pitanje: Dakle, istog miljenja
kao i vi? Odgovor: Jest, da se imadu ujedi-
niti Jugosloveni. Pitanje: Pod Austrijom?
Odgovor: Boe sauvaj. Ja nisam bio za di-
nastije. Tako daleko nismo ili, nego smo
mislili: ujedinjenje, pa kako budu prilike.
boe sauvaj
Proitajmo paljivo ovaj dijalog. Istini
za volju, Princip kae da je protiv dinasti-
ja, to bi znailo i protiv monarhija, ali od-
mah potom dodaje: Tako daleko nismo
ili, nego smo mislili: ujedinjenje, pa kako
budu prilike. Opet su dvije stvari va-
ne: Ujedinjenje Jugoslavije oko Srbije kao
Pijemonta i odluno odbijanje svakog
austrijskog pokroviteljstva. (Boe sau-
vaj! tako na pitanje o ujedinjenju Jugo-
slovena pod Austrijom odgovara ovjek
koji se pred tim istim Premuiem malo
poslije izjasni kao ateista.) Princip, dakle,
kae istu stvar koju e etiri godine ka-
snije ponoviti Ivo Andri: cilj je oslobo-
enje i ujedinjenje, a pitanje monarhija
ili republika u tom je kontekstu trivijal-
no. Sjetimo se kako i dan-danas oni koji
Principa proglaavaju teroristom naje-
e obesmiljavaju njegov in. Rade to,
naime, tako to insistiraju na Ferdinan-
dovom antimaarskom sentimentu i isti-
u u svakoj prilici da je on navodno plani-
rao da dvojnu monarhiju pretvori u troj-
nu tako to bi, toboe, i slovenskim naro-
dima dao njihov vlastiti entitet. To je vje-
rovatno kontekst zbog kojeg i Premui
sugerie mogunost ujedinjenja (Junih)
Slovena pod Austrijom. Mladobosance
to, meutim, ne zanima. Zato na ovom
mjestu valja biti vrlo precizan. Onodob-
na austrougarska propaganda mnogo je
vie antisrbijanska nego antisrpska. (Ne
ulazim ovdje u savremene kontroverze

Metak koji je ubio Ferdinanda i metak koji je
ubio inia nikako nisu jedan isti metak;
to su dva metka, dva simbola dvije ovdanje
politike, a oba jo uvijek krue. Tvrdei da
je to isti metak, uspostavlja se analogija i
izmeu onih koji su te metke ispalili, a tu
odvratnost cijele analogije naprosto bode oi.
Gavrilo Princip u Hrvatima i muslimanima
vidi svoju brau, Zvezdan Jovanovi, izmeu
ostalog i u inievom rodnom Bosanskom
amcu, bije Hrvate i muslimane samo zato
to su Hrvati i muslimani. Ne, to su dva
metka. Metak koji je ubio Ferdinanda simbol
je tenje Jugoslovena za ujedinjenjem,
slobodom i politikim subjektivitetom.
Metak koji je ubio inia poslao je, in
ultima linea, i nekadanji jugoslovenski
Pijemont u sutinski kolonijalan poloaj
37

oko upotreba pridjeva srbijanski i srp-
ski, elim samo rei da je Austro-Ugar-
skoj mnogo vie smetala slobodna drava
Srbija nego srpski narod kao takav.) Uo-
stalom, u Austro-Ugarskoj su (u Vojvodi-
ni, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Slavo-
niji i Dalmaciji) Srbi ionako bili najbrojni-
ji junoslovenski narod; bilo ih je, dakle,
u samoj Austro-Ugarskoj, ne raunajui
Srbiju, vie nego Hrvata i Slovenaca. Au-
stro-Ugarska je na te Srbe raunala kao
na svoje lojalne graane. Smetala joj je
Srbija kao potencijalni Pijemont za sve
Jugoslovene. Kad poslije Majskog pre-
vrata, a naroito poslije Balkanskih ra-
tova, u Beograd pohrle Tin Ujevi, Luka
Juki, Ibro Fazlinovi, ulaga Bukovac i
ini, oni to ne ine zbog Srba, Srbi su iona-
ko svuda oko njih, sa Srbima se svaka-
ko drue, oni to rade zbog slobodne Sr-
bije. Kao u onoj mnogo kasnijoj pjesmi,
oni kad iz Austro-Ugarske preu u Srbi-
ju, osjeaju da su iza sebe ostavili maglu,
strah i zlo, osjeaju da su stigli na slobod-
no tlo. U tom smislu, potenciranje Crne
ruke i Apisa kao stvarnih organizatora
Sarajevskog atentata, dok se samim mla-
dobosancima, eto, priznaje idealizam, ali
se proglaavaju pukim marionetama,
predstavlja tek rezervni poloaj austro-
ugarske propagande.
meci to krue
Prije deset godina, u tekstu pod na-
slovom Atentat koji traje, objavljenom u
Vremenu povodom devedesetogodinjice
Sarajevskog atentata, Svetislav Basara je
napisao: Metak koji je Gavrilo Princip is-
palio pre devedeset godina jo uvek kru-
i ovim prostorima. Nedavno je pogodio
Zorana inia. Jedan vaan aspekt dra-
me Mali mi je ovaj grob bazira se na ovoj
analogiji. Analogija je, meutim, lana. Iz
svake mogue perspektive je lana: Fer-
dinand je bio okupator, ini je bio de-
mokratski izabran premijer; Ferdidand je
ubijen na okupiranoj teritoriji, ini u
glavnom gradu sopstvene zemlje itd. Ne-
to je tu, meutim, jo vanije. Ako bi tre-
balo traiti analogiju za inievo ubi-
stvo, puno bolje bi bilo razmiljati o aten-
tatu na kralja Aleksandra u Marseju. U
oba sluaja je drava obezglavljena ubi-
stvom vladara, u oba sluaja su ti vlada-
ri pokuavali da vode inokosnu politi-
ku, nedirigovanu od strane velikih sila.
Jako je indikativna Pakovieva sugestija
da je ini pokuao da Srbiju integrie
u jugoslovenski region koji se sada zove
drugim imenom. Gotovo da bi se moglo
rei da je inieva Srbija na neto dru-
gaiji nain ponovo mogla da bude Pije-
mont. (Uostalom, tek kao digresija i tema
za razmiljanje, da je ini ostao iv ko
zna da li bi se raspala zajednica Srbije i
Crne Gore, a ona je kao takva bila makar
i najmanji mogui jugoslovenski ujedini-
teljski projekat.) Metak koji je ubio Ferdi-
nanda i metak koji je ubio inia nika-
ko nisu jedan isti metak; to su dva met-
ka, dva simbola dvije ovdanje politike, a
oba jo uvijek krue. Tvrdei da je to isti
metak, uspostavlja se analogija i izmeu
onih koji su te metke ispalili, a tu odvrat-
nost cijele analogije naprosto bode oi.
Gavrilo Princip u Hrvatima i muslimani-
ma vidi svoju brau, Zvezdan Jovanovi,
izmeu ostalog i u inievom rodnom
Iz predstave Mali mi je ovaj grob Biljane Srbljanovi u reiji Dina Mustaa foto: Vladimir Miladinovi
38
Bosanskom amcu, bije Hrvate i musli-
mane samo zato to su Hrvati i musli-
mani. Ne, to su dva metka. Metak koji je
ubio Ferdinanda simbol je tenje Jugoslo-
vena za ujedinjenjem, slobodom i politi-
kim subjektivitetom. Metak koji je ubio
inia poslao je, in ultima linea, i neka-
danji jugoslovenski Pijemont u sutin-
ski kolonijalan poloaj.
sloboda
S dobrim razlogom ili ne, mladobosan-
ci su u Srbiji vidjeli simbol slobode. Gra-
be na suenju izjavljuje: Kad sam do-
ao u Srbiju, vidio sam ogromnu razli-
ku izmeu reima u Srbiji i u Bosni. Uo-
io sam teak poloaj naih ljudi i naih
seljaka u poreenju sa slobodom koju u
Srbiji uiva svaki graanin. A 13. maja
1912. godine, mladobosanac Milo Pjani
pie svoj prijatelju Demilu Drljeviu u
Senj: Zdravo! Dooh iz slobodne Srbije.
Bio sam sa studentima iz Zagreba cijelo
vrijeme. Oduevljenje veliko i s jedne i s
druge strane. Primio Tvoju kartu. Ti si
jo dobro, bar zna premda saaljevam
da nema oca, a ja imam, ali niko nee
da mari za mene. Svako me se odrie.
Ali neka! Ideja e sve pobijediti. U nama
tee krv koja tei za slobodom i koju ni-
ta ne moe sprijeiti. Mi emo ginuti za
ideju i narod. Mi emo sve...sve za narod,
nita za sebe. Jugoslovenski revolucio-
narni pozdrav! Tvoj Milo. Meu ovim
studentima iz Zagreba koje pominje Pja-
ni bio je i Luka Juki. Dobar pisac bi iz
ove razglednice mogao da sastavi cijeli
roman. Otkud uopte Demil Drljevi u
Senju (nije ba da je u Senju u ono vrije-
me bilo muslimana)? Izbaen je iz gimna-
zije u Sarajevu zbog uea u akim pro-
tivmaarskim demonstracijama. ta mu
pie njegov prijatelj: Da je bio u slobod-
noj Srbiji, sa studentima iz Zagreba, da je
oduevljenje veliko i obostrano. I dalje: o
ideji, o spremnosti da se gine, da se nita
ne uzme za sebe. To je maj mjesec 1912,
dvije godine prije atentata. Kakav Apis,
kakva zloupotreba?! Sve se ve zna; mla-
dobosanci su spremni, kao zemlja za pro-
ljee. Ako je neko nekog iskoristio, iskori-
stila je Mlada Bosna Crnu ruku, a ne obr-
nuto. I da se razumijemo, nije da mlado-
bosanci nisu razmiljali o republici. Istom
tom Demilu Drljeviu, u aprilu 1912. godi-
ne, tri njegova prijatelja (Vladeta Bilbija,
Ibrahim Fazlinovi i Matej Kordi) alju
razglednicu na kojoj pie: Pozdrav od sa-
kupljenih Jugoslovena. Pui lulu! ivjela
republika! (Iz dananje perspektive Vla-
deta, Ibrahim i Matej su Srbin, Bonjak i
Hrvat, iz svoje vlastite bili su sakupljeni
Jugosloveni.)
batina najboljih narataja
Nije, naravno, problem republika.
Stvar je u prioritetima. Politika deviza
Mlade Bosne nije: republika ili nita; po-
litika deviza Mlade Bosne jest Jugosla-
vija ili nita. U tom smislu, ovo dana-
nje falsikovanje istorije i falsikovanje
ideja Mlade Bosne ima dublji cilj. Ideja
je, a na tragu austrougarske propagan-
de, obesmisliti svaki jugoslovenski pro-
jekat izjednaavajui ga sa velikosrp-
stvom. Pristaju svjesni ili nesvjesni au-
strougarski propagandisti na razne li-
ne i intimne Jugoslavije, snovite i utopi-
stike, trivijalno-nostalgine i ktivne, ali
nipoto na politiku Jugoslaviju. Ona bi,
toboe, uvijek bila tek Velika Srbija pod
drugim imenom. A, eto, mladobosanci
su, kao, htjeli republiku, jer su znali da
bi Jugoslavija kao kraljevina bila jo ve-
likosrpskija nego kao republika. Sve je to
slatko, samo to nije istina. Da ne ispad-
ne da se pozivamo na nekog Srbina koji
usprkos svojim anarhistikim i ateisti-
kim uvjerenjima jo uvijek osjea misti-
nu vezu sa Karaoreviima, citirajmo
Ivana Kranjevia, najistaknutnijeg Hr-
vata optuenog na procesu za Sarajevski
atentat. Citat je iz transkripta suenja;
Kranjevia ispituje dravni odvjetnik:
Pitanje: Ali to ste kazali da bi se ima-
la osnovati velika jedinstvena drava.
Kako bi se imala zvati? Razgovarali ste
o tom kako bi se imala zvati? Odgovor:
Velika Jugoslavija. Pitanje: Koja bi imala
biti dinastija u njoj? Odgovor: Ona koja je
Optueni mladobosanci u sudnici
Mladobosanci Vaso ubrilovi, Ivo Kranjevi i Cvetko Popovi na slobodi, posle rata
39
NOVA IZDANJA
asopis Gradac
Detinjstvo
asopis Gradac
Dendizam
asopis Gradac
Mlada Bosna
u Srbiji. Pitanje: Dakle srbijanska, a koja
je tamo? Odgovor: Kralj Petar Karaor-
evi. I Ivan Kranjevi na optuenikoj
klupi krivokletnikog austrijskog suda
1914. godine i Ivan (Ivo) Andri, najprije
u zagrebakom Vihoru u proljee iste te
etrnaeste kad priziva kraljeve vojske, a
zatim i u Novostima etiri godine kasnije
poruuju istu stvar: Jugoslavija ili nita. I
ima neeg jako licemjernog u tome da se
njihove ideje i ideali danas falsikuju, na-
roito od strane one generacije koju se u
vrijeme kad se Jugoslavija raspadala, kad
je propadala misao narodnog jednistva
kao batina najboljih naih narataja i
plod tekih rtava, to nije ticalo ama ba
nita. A oni su, kao u nekoj istorijskoj far-
si, bili upravo u godinama u kojim su bili
mladobosanci kad je Jugoslavija stvara-
na. Svi ti gorini mustai (kao metafo-
re) smijali su se Goranu Bregoviu kad
je pjevao Pljuni i zapjevaj, moja Jugosla-
vijo, kad je lijepio Lijepu nau na Tamo
daleko, kad je, u krajnjoj liniji, pokuao i
politiki neto da radi sa Antom Marko-
viem na spasavanju Jugoslavije, makar
bitka i unaprijed bila izgubljena. To nji-
ma, jebiga, nije bilo kul. Bilo je pametni-
jeg posla, da se ita Alan Ford i slua Si-
sters of Mercy. U redu je to, i apolitinost
je pogled na svijet. Samo to izgleda nije
bilo nikog mlaeg od Miljenka Smoje da
sedamdeset godina poslije Andria kae
da su rasprave da li Jugoslavija treba da
bude federacija ili konfederacija besmi-
slene ako je u sumnju dovedeno pitanje
jedinstva. A pitanje jedinstva je dovede-
no u sumnju insistiranjem na tezi da je-
dinstvena Jugoslavija jest jednako Velika
Srbija. I sada, kad Jugoslavije vie nema,
kad je propala batina najboljih naih
narataja i plod tekih rtava, oni koji
su, u najboljem sluaju, tom propadanju
sekundirali svojim neinjenjem, post fe-
stum opravdavaju svoj izbor fatalisti-
kim falsikovanjem istorije. Jugoslavija
kao politiki projekat po njima ni u ko-
joj varijanti nema niti je imala anse, jer
e uvijek da je zloupotrijebe zli veliko-
srpski crnorukai. Njima je, uostalom, i
bolje da Jugoslavije nema. Ovako se lak-
e parazitira na sentimentima tipa jest
nam nekad bilo lijepo, al nema veze, mi
se i dalje druimo. I da, pria o Mladoj Bo-
sni nije njihova pria. Svodei je na Prin-
cipa, na tri-etiri, kao sa vedskog stola,
izabrana citata, na lane analogije, oni je
liavaju sutine. Jer Princip nije bio sam.
Iza njega je stajala sva sila onih koji su
misao ujedinjenja pronijeli neokaljanu
kroz bratoubilake bojeve i nisu je zata-
jili pred krivokletnikim austrijskim su-
dovima. Jedan od njih zvao se Marko Pe-
rin. Njega je Premui na suenju pitao
kojeg je politikog miljenja, a on je odgo-
vorio da je nacionalista Jugosloven. Na
pitanje ta to znai, odgovara: Znai po-
najprije kulturno ujedinjenje svih Jugo-
slovena, a onda politiko. Taj Marko Pe-
rin koji je decembra 1914. umro u zatvo-
ru zapravo je napisao one stihove, sline
poznatijim Principovim stihovima, sti-
hove koji se u posljednje vrijeme tako-
e pripisuju Principu. Ispravimo ovdje
tu zabludu; ovo je napisao Marko Perin:
I grobovi nai Beom e se borit
Po dvorovima etat i plait gospodu.
A grobovi nai Evropi e zborit
Jugosloven mora dobiti slobodu.
Mora da su jo i prije atentata Perin
i Princip priali o tome da e se i mr-
tvi boriti protiv Bea, pa im se poslije,
u zatvoru, ta slika obojici, na poneto
drugaiji nain ukazala u stihovima. A
ideja da Jugosloven mora dobiti slobo-
du poslije sto godina opstaje samo u
grobu i stihu.
MUHAREM BAZDULJ
40
Pie: Todor Kulji
A
ko bismo u jednoj reenici po-
kuali saeti strukturu pristu-
pa, nain izlaganja i usmerenost
angamana psihijatra Duana Kecma-
novia u knjizi Etnonacionalizam, mo-
gli bismo rei da je re o slojevitom so-
cijalnopsiholokom pristupu u kom se
polazi od optih antropolokih potreba
za grupom ka objanjenju raznovrsnih
iracionalnih preuznoenja nacije, a koji
je uokviren kritikim nastojanjem da se
prui diferencirana ocena iracionalnosti
etnonacionalizma.
Da je pisac shvatio etnonacionalizam
samo kao banalnu iracionalnu mrnju
pojedinaca i grupa prema drugima ili
kao manipulaciju politiara koji se nji-
me planski koriste, njegova analiza se
ne bi mnogo razlikovala od uobiajenog
antinacionalizma koji je odskora poeo
u regionu da kao senka prati jo sna-
nu strukturu normalizovanog naciona-
lizma, pa ak i da od njega ui opirui mu
se slinim politiko-emotivnim habitu-
som. Ova knjiga ne pripada pomenutom
dvokolosenom strukturnom toku upra-
vo stoga to njen predmet nije shvaen
kao puka ubilaka iracionalnost koju tre-
ba a priori odbaciti. Naprotiv, etnonacio-
nalizam je u ovoj knjizi shvaen na isuvi-
e sloen nain da bi se neko njegovom
analizom mogao politiki okoristiti.
Kakva je budunost Kecmanovieve
knjige? Uprkos tome to su individualno
psiholoke i socijalnopsiholoke struk-
ture i mehanizmi etnonacionalistike
lojalnosti i iskljuivosti i dinamike ne-
izostavna strana analize svakog nacio-
nalizma, ovaj kritiki brevijar nee skoro
ui u lektiru slepih patriota koji nadziru
kulturu i udbenike u regionu. Ako se do-
sledno drimo pievih odredbi, onda e
u ovoj knjizi etnonacionalisti nai Drugo-
ga, ali ne i sebe, a ako se u neemu i pre-
poznaju, teko e isto priznati. Zato? Iz
prostog razloga to nacionalisti nisu sa-
moreeksivni jer sebe i svoju grupu uvek
vide kao doslednu i nesebinu rtvu. Tek
ako se povue vana razlika izmeu ri-
gidnosti i doslednosti, mogua je samo-
reeksija. Da li su za to kadri etnonacio-
nalisti? Nisu, to je jo davno uoio fran-
cuski lozof E. Renan kada je zapisao da
naciju ine grupe ljudi koje imaju mno-
ge zajednike stvari, ali koji su i mnoge
stvari zajedniki zaboravili.
udar na dogme
Za razliku od ideolokih tiva, delo-
tvornost istinske naune studije poiva
na odsustvu moralizma. Premda nacio-
nalisti veruju da su superiorniji od dru-
gih, Kecmanovi nigde ne pie da je nje-
gova pozicija superiornija, ni moralno ni
intelektualno. Ova knjiga moe dotai je-
dino samoreeksivne subjekte, a etno-
nacionalista to nije, jer je kao autoritar-
na linost rigidna u emocionalnom, ali i
u kognitivnom pogledu. Ve ovom opa-
skom je sam pisac dovoljno denisao i-
talaki status svoje knjige u srpskohr-
vatskom jezikom podruju. Bar za sada.
Pa ipak, treba se nadati da e knjiga
imati odjeka, ali drugaijeg. Ne samo zato
to e je veinski slepi patrioti verovatno
doekati sa uobiajenom ignorancijom
kao to to inae ine prema svemu to
nije u skladu sa njihovim samovienjem,
niti otuda to e moda kod malo liberal-
nijih rodoljubaca izazvati poneto nela-
gode. Knjiga jeste pisana za manjinu, ali
nikako ne za manjinsku grupu istomilje-
nika nego za manjinsku grupu prosvee-
nih i inkluzivnih italaca. Nita neobi-
no ni pesimistino, jer publiku ove vrste
imaju svi pisci koji nisu legionari trenut-
ka. Knjiga ne pripada zavodljivoj strani
duha vremena, niti hegemonoj epohalnoj
svesti. Neprilagoenost knjige je u tome
to je zakoraila u onaj prostor i naruila
one tabue koji su za veinu neupitni, ne-
dodirljivi, pa ak i sveti.
Upad u reeni hegemoni prostor nije
direktan, nije politiki ni moralistiki,
nego je posredni teorijski udar na iraci-
onalne dogme. Drugaije reeno, Kecma-
novievo nepristajanje uz nacionalizam
jeste osobeno. Uprkos prinudnom odla-
sku iz Sarajeva, u linoj pievoj jedna-
ini nema osvetoljubivosti. Izbegnut je
ne samo mehanizam pretvaranja sebe iz
rtve u delata, nego i onaj esti uticaj
arije i palanke kog ima i u metropoli, a
naroito u onoj zahvaenoj nacionaliz-
mom. Kecmanovi nije niiji i nije skru-
en ni pred snagom boje rei. Ne svrsta-
va se, dovoljno je uzdignut iznad pome-
nutih politikih i komercijalnih pritisa-
ka, pa se i zato njegova misao slobodni-
je i svestranije odnosi prema raznim ira-
cionalnostima. Njegova kritika etnona-
cionalizma je liena politikih titnika i
O etnonacionalizmu
Kecmanovieva
demonumentalizacija
etnonacionalizma
Nedavno je u Sidneju preminuo jedan od vodeih psihijatara iz regiona prof. dr Duan
Kecmanovi. Premda ga nisam nikada lino upoznao, jesenas me je mejlom zamolio da
napiem predgovor njegovoj knjizi Etnonacionalizam, koja e uskoro biti objavljena. Sa
zadovoljstvom sam prihvatio ponudu. Danas sa ne manjim aljenjem objavljujem deo priloga
41
uokvirena nenametljivim, ali jasno iska-
zanim opredeljenjem u kom nema lavira-
nja, ograivanja, pa ni bojazni da se bude
pogreno shvaen. Ovo je vano dodati
jer se u domaoj misli o nacionalizmu ne
malo napora rasipa na uveravanje da se
ne bude pogreno shvaen, da se ne daj
boe ne zamerimo, da su nam namere
asne i akademske, da nismo politiari,
niti navijai, nego smo uenjaci. Psiholo-
gija domaih intelektualaca, koji se kat-
kad vie troe oko napora da ne budu po-
greno shvaeni nego oko izlaganja same
argumentacije, jeste takoe naroiti kul-
turni epifenomen nacionalizma, nesavla-
danih bojazni i u sutini autoritarne lojal-
nosti. Strah od stigme nacionalnog izdaj-
nika neretko gui osnovni postulat nau-
ne objektivnosti. Nije mali kvalitet ove
knjige upravo odsustvo pomenutih ne-
produktivnih strepnji.
antispomenik ratu
Metaforiki reeno, knjiga je prilog an-
tispomeniku graanskom ratu u regio-
nu: vieperspektivna i slojevita analiza
ne namee zakljuke niti oktroie smi-
sao, nego argumentuje anatomskim ra-
lanjivanjem. Na delu je osobena socijal-
nopsiholoka demonumentalizacija et-
nonacionalnog koje gui zato to je ve
po sebi slavno, to kao takvo toboe ro-
enjem obavezuje i to redukuje identitet
i patriotizam na jednu preteno bojevu
dimenziju. Ve samo isticanje nacional-
nog kao prioritetnog identiteta, oprede-
ljenja i lojalnosti, ogrubljuje razumeva-
nje istorije i sadanjosti, jer kruti seanje
nameui dunost grupi kojoj toboe
nuno pripadamo lieni izbora. Ve sa-
mim tim etnonacionalizam na autorita-
ran nain redukuje smisao ivljenja zato
to i u ostalim segmentima ivota armi-
e jednodimenzionalnost.
Po emu se jo ova knjiga izdvaja? Ko-
liko god bio angaovan, analitiar koji
nema na umu multifunkcionalnost etno-
nacionalizma ne moe ga uspeno kriti-
kovati niti voditi dijalog sa njim. Na neki
nain, bez uoavanja sloene prirode et-
nonacionalizma, vodimo dijalog gluvih,
a tek ako ga svestranije shvatimo, moe-
mo ga problematizovati. Tu je Kecmano-
vi na tragu Gadamerovog uputstva: Ako
hoe da svlada protivnika, mora ga
najpre ojaati. Drugim reima, pisac ne
kritikuje najslabije banalne take etno-
nacionalistikih stereotipa, nego se suo-
ava sa njegovim najsnanijim grupnim i
identitetskim uporitima i argumentima
koji se naizgled teko mogu opovrgnuti.
Kako itati ovu knjigu u atmosferi
slubeno normalizovanog nacionalizma
okrueni etnocentrinim udbenicima i
spomenicima? Nikako kao alternativno
nekonformistiko tivo koje nas zabavlja
samo zato to se ne slae sa horom koji
nas uporno medijski anestezira. Nego
kao lektiru, trajno remetilaku i dubo-
ko subverzivnu u najboljem smislu rei.
I vie od toga, knjiga je preko potrebna
samoreeksija regiona, uprkos tome to
e se mnoge njene opomene verovatno
jo dugo odbijati od debelog oklopa pa-
lanake banalnosti koja titi svaki nacio-
nalizam. ta jo ova knjiga nije? Nije tivo
koje uareno oponira, nego hladno i tre-
zveno analizira. Upravo zato to nije pole-
mina angaovana esejistika, nego hlad-
na sistematika, razlikuje se od mnogih za-
vodljivih navijakih kritika nacionaliz-
ma. Praenje Kecmanovieve lavirintske
pojmovne i teorijske mree ne trai samo
strpljenje nego i predznanje. Ovde rado-
znalost nije dovoljna, nego je potreban
poprilian napor da se svi meandri obja-
njenja sklope u sloenu, ali nezaokrue-
nu i otvorenu celinu i diferencirano, a ne
jednoznano primene kod redukovanja
galame oko nacije u regionu. Pisac nam
olakava razlikovanje dubljeg od povr-
nog i trajnog od efemernog jer itaoca na
produktivan nain zamara prevodei ga
iz jednog problemskog lavirinta u drugi.
Pri tome se uva iskljuivih vrednosnih
zakljuaka i prognoza, ali ne samo otuda
to ove nisu vedre. Etnonacionalizam po-
veava agresivni potencijal tim vie to
je u regionu normalizovan u pervertira-
noj verziji patriotizma. Pieva analiza ne
obeava i ne tei, nego samo izlae kriteri-
jume kojima se, bar kada je u pitanju da-
nanja budunost etnonacionalizma, po-
djednako mogu prepoznati i uteha i be-
znae. Treba se nadati da ova knjiga nee
potonuti u zaborav, nego da e, kao sva-
ko istinsko nauno ostvarenje, produk-
tivno zastareti. Kako je zapazio sociolog
Maks Veber: Nije samo sudbina svih nas
da jednom budemo prevazieni, ve je to
i cilj svih nas. Nee samo razvoj nauke,
nego e i razvoj etnonacionalizma odre-
ivati ritam produktivnog zastarevanja
Kecmanovieve analize.
Dr Duan Kecmanovi
(1942 2014)
42
D
vadeset godina nakon prvog iz-
danja, roman Radoslava Petkovi-
a Sudbina i komentari, po oce-
ni kritike jedan od najvanijih romana u
srpskoj knjievnosti poslednjih decenija
xx veka i jedan od deset najboljih roma-
na koji su dobili Ninovu nagradu, pono-
vo je pred itaocima, ovoga puta u izda-
nju Lagune. To je i povod ovom razgo-
voru. Sudbina i komentari je etvrti ro-
man Radoslava Petkovia. Prethode mu
Put u Dvigrad, Zapisi iz godine jagoda i
Senke na zidu, a slede ga romani Savre-
no seanje na smrt i Dogaaj godine, knji-
ge pria Izvetaj o kugi i ovek koji je i-
veo u snovima, i knjige esejistike proze
Ogled o maki, O Mikelanelu govorei,
Vizantijski internet i Upotreba vilenjaka.
VREME: Prvi je maj, praznik rada.
Kad se kae rad, na ta pomislite?
RADOSLAV PETKOVI: Na dva mo-
gua pristupa radu. Jedan je noviji, obi-
no ga smatramo protestantskim, gde se
rad na lestvici vrednosti postavlja viso-
ko. Marks je ovo doveo do vrhunca kada
je tvrdio da je rad generika sutina ove-
ka: Marks, kojem su protivnici esto po-
minjali jevrejsko poreklo, prevashodno
je bio dobar protestant. Nije nimalo slu-
ajno to je Angela Merkel erka pasto-
ra iz Istone Nemake, mnogi njeni sta-
vovi dobro odraavaju to protestantsko-
marksistiko okruenje. Pre doba u ko-
jem se protestantizam pojavio, rad se i
nije preterano cenio. U antiko doba od
slobodnog oveka se oekivalo da ratuje,
pa ako ga u ratu stigne loa srea morao
bi, kao rob, da radi. Ali da vas podsetim na
sam poetak Biblije: rad je Adamu i Evi, a
preko njih celom ljudskom rodu, kazna
zbog istonog greha u znoju lica svog,
jee hleb svoj. Ako me pitate, mnogo
sam blii ovom arhainijem stavu, dakle
da je rad kazna za nae grehe. A da je o-
vek greno bie, u to nimalo ne sumnjam.
Prvo izdanje Sudbine i komentara
objavljeno je u Stubovima kultu-
re, a vi ste bili pisac tog nevelikog
ali vanog izdavaa. Stubovi vie
ne postoje, a Laguna, va novi iz-
dava, sad je najvei izdava u ze-
mlji. Podsetiu da je Laguna mla-
a od vaeg romana. Kako tumaite
ovakvu vrstu promena meu naim
izdavaima?
Stvari su jo komplikovanije jer se Sud-
bina i komentari nije pojavila u izdava-
koj kui Stubovi kulture ve u izdava-
koj kui Vreme knjige. Dakle: pokre-
ta i spiritus movens celog projekta je
bio Predrag Markovi, ali je i Vreme u
tome uestvovalo dajui medijsku podr-
ku, kao i prostorije. Kasnije, tanije ubr-
zo, Vreme je izalo iz prie i, poto su
ime i logo zatieni, ime se moralo me-
njati i nastali su Stubovi kulture. Tog
poetka se seam prilino melanholino,
tada sam puno popodneva proveo u re-
dakciji Vremena, pamte to neki od va-
ih sada najstarijih novinara. Sredinom
Intervju: Radoslav Petkovi, pisac
Knjievnost
i istorija
Istorija nije ciklina, pre se radi se o spiralnom kretanju.
Dakle, i ako se desi neto to izgleda kao isto, opet nije
isto jer se deava na drugom mestu spirale. A da li moji
romani priaju ili ne priaju o dananjici, vezano je za to
ta istorija jeste. Ja sam ak sklon miljenju da moji romani
iskljuivo govore o dananjici, ak i Savreno seanje na
smrt, mada se taj roman zbiva u vremenu pada Vizantije
devedesetih bilo je to jedno od retkih me-
sta gde sam se prijatno oseao. A bio je
to, to se izdavatva tie, nekakav heroj-
ski poetak, seam se kako smo Pea, Du-
an evi kao tehniki urednik i dizajner
i ja proveli celu no na prelomu moga ro-
mana ja vie iz solidarnosti, jer nisam
bogzna ta o tome znao a ujutro eka-
li Lasla Vegela da bi nam ispisao reeni-
ce na maarskom. Internet nismo imali.
Mnogo ta se poslednjih decenija menja-
lo u naem izdavatvu: svoju prvu knji-
gu sam objavio u Prosveti, sledee dve
u Radu, etvrtu u Nolitu. I ovih izda-
vaa praktino vie nema, ili jedva da ih
ima. U jednom trenutku Stubovi kultu-
re i nisu bili tako mali ili, kako ste utivo
rekli, neveliki izdava za srpske uslove,
mislim ne samo kvalitativno ve i kvanti-
tativno, po broju naslova. Nisu bili veliki
kao nekada Prosveta ili Nolit, ali to je

43
bio drukiji koncept, dravnih izdavaa
koji nisu mogli propasti dok god nije pro-
pala drava. Mada, to treba istai, bilo je
tu sjajnih izdanja, recimo na Nolitovim
edicijama Sazvea te Knjievnost i civi-
lizacija intelektualno su se formirale ge-
neracije. Laguna je opet nov fenomen u
srpskom izdavatvu, za srpske uslove zai-
sta veliki izdava iza kojeg ne stoji drava,
dakle u okviru jednog drukijeg koncep-
ta, i nadam se da e i taj koncept uspeti
ne samo kvantitativno ve i kvalitativno.
Da li ste neto promenili u romanu
zbog novog izdanja?
Samo poneto u ponekoj reenici. Tada
sam sasvim pogreno napisao kako su
jednog Koutovog generala, Jozefa Bema,
streljali u Aradu, a on je, zapravo, pobegao
u Tursku i postao general i paa. Poto se
taj deo romana pripoveda u prvom licu,
stavio sam: ja sam tada mislio da su Bema
streljali u Aradu, dakle jedna ironina
igra pisca na raun pisca. U opravdanje
greke, da podsetim, nije bilo mogunosti
da guglujete, trebalo bi tada negde isko-
pati neku knjigu sa tom odrednicom. A
i strane knjige 1992. i 1993. nisu bile tako
dostupne. No, inae nisam menjao nita
jer bih, verovatno, morao menjati mno-
go, ponovo napisati roman. Montenj kae
za sebe kako su ja od onda i ja sadanji
zapravo dvojica. To ne znai da je jedan
od ove dvojice pametniji, ne znai ni da
je gluplji, znai samo da je drukiji, te bi
i drukije pisao. Bolje ili gore, to neemo
saznati.
Da li smo postali zavisnici od
istorije?
Istorija se nalazi na samom poetku
evropskog knjievnog stvaralatva. Ili-
jada opisuje jednu opsadu koja se desi-
la prilino davno, i u odnosu na tadanje
itaoce i, dodajmo, sluaoce, jer su se ti
stihovi glasno izgovarali, skandirali. Na-
ravno, moemo prigovoriti da to za Grke
nije bila istorija ve da se radi o mitu, lo-
zo su to konano i zamerali pesnicima,
ali je kod njih pojam istorije i nastao, te
je ak postojala i boginja istorije. Narav-
no, pojam je bio drukije koncipiran nego
danas, ali se i u novije vreme znaenje
toga pojma menja i viestruko tumai.
Tu sada dolazimo do pitanja ta isto-
rija, istoriograja tanije, jeste: da li je to
nauka koja spoznaje prolost ili je vid me-
taforinog govora o sadanjosti. Volim re-
enicu jednog maarskog pisca, Antala
Serba, koji je rekao da je istorija podru-
je istinite lai. Priznajem, pomalo neja-
sno, kao i svaka metafora. Moda mi se
zato i svia.
U sluaju istorije postoji zanimljiva
metodoloka zbrka izmeu predmeta
fotograje: A. Ani
44
i discipline. Dakle: sociologija je, na pri-
mer, nauka o drutvu, jednostavno ree-
no, a istorija je nauka o istoriji. Maloas
sam upotrebio re istoriograja da bih
razlikovao disciplinu i predmet, ali se to
ini tek retko i izuzetno. Istorija, dakle, de-
nisana u istovetnosti prie i teme, dis-
kursa i predmeta, to je zaista pribliava
knjievnosti. Nije sluajno Aristotel tu
pravio poreenja makar zato da bi pod-
vlaio razliku.
Da li ste i vi pristalica stava da se
ve sve desilo? Da li zato vai roma-
ni ne priaju o dananjici?
Ne mislim da se sve desilo. Pojam cikli-
nosti koji postoji u vaem pitanju mogao
bih prihvatiti pod jednim uslovom: ne radi
se o krunom, ve spiralnom kretanju. Da-
kle, i ako se desi neto to izgleda kao isto,
opet nije isto jer se deava na drugom me-
stu spirale. A da li moji romani priaju ili
ne priaju o dananjici, vezano je za ono
to smo ranije govorili, ta istorija jeste. Ja
sam ak sklon miljenju da moji romani
iskljuivo govore o dananjici, ak i Savr-
eno seanje na smrt, mada se taj roman
zbiva u vremenu pada Vizantije.
Iako su romani najitanija knjiev-
na vrsta, a eseji su pri dnu lestvice
itanosti, vi ih ipak piete. ta eseji
mogu, a romani ne mogu?
Ocenu da su eseji neitani mogu pri-
hvatiti samo sa ogradom da su kod nas
prilino slabo itani, ali njihovi tirai, reci-
mo u Francuskoj, mogu biti i te kako zna-
ajni. Ali ja ne znam tano ta mogu i ro-
mani i eseji, no nain pisanja je drukiji.
Neka starinska distinkcija bi glasila da se
roman zasniva na mimezisu, dakle neka-
kvom podraavanju stvarnosti, a da se u
eseju pretenduje da se iskae nekakva isti-
na o stvarnosti. Opet, ne moete podraa-
vati stvarnost a da nemate makar maglo-
vitu ideju istine o njoj, ak i ako ste skep-
tik, te smatrate da se ne moe doi ni do
kakve istine. Svejedno: da bi uistinu itao
roman, italac, makar nakratko, mora pri-
hvatiti da je to kao stvarno. Na primeru
pozorita se to jo jasnije vidi: da biste se
uiveli i, eventualno, uivali u predstavi, vi
morate zaboraviti na kartonsku ili gipsa-
nu prirodu kulisa, da su ispred vas glumci
koji u znoju lica svoga zarauju hleb svoj, i
da, makar nakratko, gledate kao da se sve
to pred vama uistinu zbiva. U eseju otpa-
da to kao da, autor eseja nam direktnije
tvrdi da je to to govori istina, makar to,
da se opet vratim Montenju, bila istina u
koju je on jednom, u posebnim okolnosti-
ma, dakle u asu pisanja, verovao i nimalo
ga ne obavezuje da veruje i dalje. Ili ova-
ko: u romanu postoji manje ili vie juna-
ka, a u eseju postoji samo jedan, to jest pi-
sac. Montenj je zato pisao da je jedino to
u svojim Esejima opisuje on sam. Mon-
tenj nije pisao eseje, sa malim e, njegova
knjiga se zove Les essais, recimo Pokuaji,
dobar starinski prevod glasi ogledi: po-
deljena je na poglavlja a on, za razliku od
kasnijih tumaa, nikada nijedno od tih po-
glavlja nije nazvao esejom. Taj naslov se
odnosi samo na celinu knjige kao plura-
lia tantum i trebalo bi je ve jednom pre-
vesti na srpski, praviti izbor iz Montenje-
vih Eseja je isto kao praviti izbor iz Don
Kihota ili Rata i mira. Montenj prividno
pie o svemu i svaemu, ali kada treba da
jasno kae o emu pie, odgovara: o sebi,
iskljuivo. Kada piem roman, moram da
vodim rauna o svojim junacima, ta oni
ine i govore, treba itaoca nekako nago-
voriti da prihvati to kao da; kada piem
esej, toga sam osloboen. Dakle: mnogo
sam liniji kada piem esej.
ta bi neka asocijacija srpskih pisa-
ca trebalo da uradi za esnaf?
Nisam lan nijedne samo sam u pen-u,
ali verovatno niste na to mislili. Ne pada
mi na pamet da im se u posao meam.
Pre skoro etiri godine roman Sud-
bina i komentari objavljen je u edi-
ciji 100 slovenskih romana pokre-
nutoj s namerom da se podstakne
prevoenje meu zemljama slo-
venskog govornog podruja. ta je
postignuto?
Iskreno, ta se sa tim projektom dea-
va nemam pojma, to morate da pitate one
koji su na njemu neposredno angaovani.
Kada kaem da im elim svaku sreu, to
nije konvencionalno, jer je u pitanju jedan
znaajan projekt, kao i svaki projekt koji
omoguuje da knjievnost bude dostupna
itaocima raznih jezika. Ja sam vrlo zado-
voljan jer se, u okviru ovog projekta, moj
roman pojavio na slovenakom jeziku.
Vi ste prevodilac. Kako ocenjuje-
te prevode onih koji se late vaih
knjiga?
Dosta sam prevoen na francuski, ali
moje poznavanje francuskog je daleko
od toga da bih se usudio da ocenjujem
prevod, mada mislim da je Alen Kapon
dobar i vrlo savestan prevodilac. Engle-
ski znam bolje i mislim da je prevod jako
dobar, poev od naslova. Druge jezike ne
znam, najvie sam prevoen na maar-
ski, a verujem Gaboru ordau, mada mi
nita drugo i ne preostaje.
Koliko vas injenica da je Sudbina i
komentari najnagraeniji srpski ro-
man titi od negativne kritike dru-
gih vaih dela?
Nikada nisam razmiljao o tome. S jed-
ne strane, kada ovek ue u neke godine,
recimo pree ezdeset, ima apsolutno pra-
vo da negativnu kritiku svoga dela sma-
tra apsolutnom budalatinom. Hou rei
da se tu namee problem komunikacije,
a lako je mogue da u uzajamno negativ-
nom sudu i pisac i kritiar budu u pravu.

Pre doba u kojem se
protestantizam pojavio,
rad se i nije preterano
cenio. U antiko doba
od slobodnog oveka
se oekivalo da ratuje,
pa ako ga u ratu stigne
loa srea morao bi,
kao rob, da radi. Ali da
vas podsetim na sam
poetak Biblije: rad je
Adamu i Evi, a preko
njih celom ljudskom
rodu, kazna zbog
istonog greha u znoju
lica svog, jee hleb
svoj. Ako me pitate,
mnogo sam blii ovom
arhainijem stavu,
dakle da je rad kazna
za nae grehe. A da je
ovek greno bie, u to
nimalo ne sumnjam
45
Kada kritiar napie za neki roman da je
lo, on je, statistiki gledano, verovatno u
pravu: ogromna veina romana je loa ili
katastrofalno loa. Ali nevolja je to se ovo
pravilo odnosi na itavu knjievnu pro-
dukciju te je tako, opet statistiki gleda-
no, i njegova kritika najverovatnije sme-
e. Neu kao dokaz da koristim negativ-
ne kritike o velikim delima, mnoga dela se
hvale i slave iz krajnje pogrenih razloga.
Recimo, kada veini i obrazovanih italaca
pomenete Prusta, oni e da vam priaju o
aju i madlenicama, nikako o javnom wc-
u. A Prust je posvetio prilian broj stra-
nica upravo javnom wc-u na anzelizeu i
njegovoj uvarki i istaici sa nadimkom
Markiza nisu kod njega jedine markize
one sa zvunim titulama. Tu se, upravo
u javnom toaletu, logira i njegova baka.
Uzgred budi reeno, Prust aj nije voleo,
voleo je pivo, ali to ne zvui dovoljno po-
etino. Inae su ga komplimenti o poeti-
nosti, prenjenosti njegove proze nervira-
li, od prijatelja kritiara je traio da ih ne
koriste. Ali nita nije vredelo: u Engleskoj
se njegov roman poeo prevoditi jo dok
je izlazio i ushieni prevodilac je stavio
naslov, uzet iz jednog ekspirovog sone-
ta, Remembrance of Things Past, oigled-
no smatrajui bukvalni prevod naslova
la recherche du temps perdu nedovoljno
poetinim. Prust mu je napisao pismo, za-
hvalio mu na trudu, ali mu je skrenuo pa-
nju na krajnje neadekvatan prevod na-
slova. Naime, to temps perdu i u francu-
skom kao i u srpskom je vieznano i, ta-
koe, ima znaenje gubljenja vremena,
dangubljenja, a Prustu, koji je inae dosta
tragao za naslovom, ova vieznanost je
bila vana, jer njegovi junaci zaista esto
gube vreme, ne samo u metazikom i
poetskom smislu, ve ga prosto razbacu-
ju na trivijalnosti. Nita nije vredelo, en-
gleski prevod je ostao pod poetskim na-
slovom, a vie decenija kasnije i srpskom
prevodiocu e smetati nedovoljan poet-
ski duh bukvalnog prevoda te emo do-
biti traganje za iezlim vremenom. Da-
kle, Prust je kanonizovan i slavljen, pa i
itan, ali kako je rekla amerika teoreti-
arka, njegovo delo je podvrgnuto proce-
su kierizacije i on je verovatno, u recep-
ciji, najkierizovaniji pisac. Ima i drugih
umetnika kojima se slino desilo, poput
Mocarta, koji je dugo i u tzv. strunoj jav-
nosti doivljavan kao kompozitor vedrih
nota a i danas ga dobar deo i obrazovane
publike doivljava kao neto slatko poput
Mocart kugli, a sve zainjeno netanom
priom o Mocartovoj sirotinjskoj sahrani.
Naravouenije je vrlo pesimistino: neko
moe, sa trudom i ljubavlju, prevesti sto-
tine stranica i malo toga razumeti.
Kad popunjavate neki formular, da li
u rubrici profesija napiete pisac?
Ko je kod nas pisac onaj ko pie
knjige ili ko ivi od pisanja knjiga?
Kada pogledate tirae knjiga, jasno je
koliko se od pisanja moe iveti. Pisac
dobija oko jednog evra po prodatom pri-
merku, dakle za pristojnu platu trebalo
bi da imate vie knjiga godinje i to pod
uslovom da se za srpske pojmove dobro
prodajete.
Da li je pisanje beanje od
stvarnosti?
Pisanje, knjige su deo stvarnosti. To
ete lako i neprijatno ustanoviti ako vam
polica sa knjigama padne na glavu. Na-
ravno, moete se buniti na ovakav pri-
mer, ali vodite rauna: ona grka re od
koje je mnogo ta poteklo, i Biblija i bibli-
oteka, potie od imena luke u kojoj se ku-
povao papirus i potom prevozio za Evro-
pu. Pismo, kako nam arheologija tvrdi,
nije nastalo iz ljudske elje da se zapi-
suju uzbudljive prie i mudre misli, ve
da se precizno popiu penica i masline
u nekom magacinu da koliina zaliha ne
bi zavisila od potenja nekog uvara, ma-
gacionera. Setimo se Prusta i uvajmo se
naknadnih, nezasnovanih poetizacija, da
ne kaemo kierizacija.
SONJA IRI
46
K
ada su jednog od najuvenijih
evropskih arhitekata, Borisa Po-
dreku, pitali kako mu danas izgle-
da Beograd u kome je roen, odgovorio
je da grad izgleda polomljeno i da za po-
etak prestanemo da ga lomimo. Mislio
je na polomljene ivinjake, klupe, fasade,
plonike. Pored toga to je izlomljen, na
grad je i ivrljan. Ne znamo ta Podreka
misli o tome, ali mi se ovde bavimo street
artom, vrljotinama koje na izlomljeni
grad ine humanijim, lepim i podnolji-
vijim mestom za ivot. Kada proete po-
red smrdljivog, zapianog zida Prirodno-
matematikog fakulteta i na njemu vidite
stencil pisoara, bie vam lake jer ete se
nasmejati. Ili ako vas sa sive trafo-stanice
gleda umiljato lice orijentalne lepotice,
bie vam drago to ste odabrali taj mu-
savi sokak da njime proete. Ovi crtei,
grati crtani uz pomo ablona, stensi-
li kako se nazivaju, ipak nemaju samo
estetsku poruku ve su i sveobuhvatna
kritika drutva, saoptena na suptilan i
diskretan nain.
ta su stensili
Pariz je, kako kau istoriari, grad u
kome je ezdesetih godina, za vreme ve-
likih studentskih protesta, poela istorija
stensila. Upotreba stensila ili ablona ko-
ristila se za brzo ispisivanje i prenoenje
parola i crtanje simbola studentskih de-
monstracija. Sedamdesetih se ovaj nain
vizuelne komunikacije prenosi u Ameri-
ku, u Njujork. Umetnici kao poligon svog
delovanja koriste vozove i metro. Delu-
ju u potpunoj ilegali, jer je ovaj vid izra-
avanja stavova za veinu predstavljao
samo nedolino ponaanje kojim se grad-
ski ambijent skrnavi.
Zapoet kao neka vrsta, moemo rei,
urbanog kia, nastalog iz dokolice po
hodnicima metroa, strit art se ubrzo
preneo na ulice i postao globalni feno-
men. Velike, iste povrine zgrada koje
su uglavnom bile osloboene ornamen-
tike, bile su idealne besplatne povrine
za majstore grata. Na poetku, grati
su izraavali duh protesta i saimali razli-
ite poruke, a danas se smatraju jednim
Ulina umetnost: Stensili
Istina pie na zidu
Zahvaljujui diskretnim stensilima, naroitoj vrsti grata koji se crtaju sprejom uz
pomo ablona, Beograd je lepi i duhovitiji grad. Ujdi, TKV, AIR, BUG, INK, StreeDog, Sila
i drugi su pseudonimi nekih od ulinih umetnika iji radovi krase beogradske ulice
47
od elemenata hip-hop kulture. Polemika
da li su grati javna umetnost ili vanda-
lizam, razreena je uvrtavanjem mno-
gobrojnih umetnika grata u zvanine
umetnike selekcije referentnih svet-
skih umetnikih institucija. Oni koji sada
praktikuju ovaj vid izraavanja kau da
je danas aktuelan pojam strit art u stva-
ri isto to i grati umetnost, jer je sve na-
stalo na ulici.
Stensili su posebna vrsta grata: slo-
va, simboli, brojevi, oblici, likovi iscrtani
su pomou ablona, obino bojom u spre-
ju (aerosolom). Digitalna slika se najpre
pretvori u crno-beli kontrast sa grakim
lterom, odtampa se na papir ili foliju, a
onda isee skalpelom.
Prvim stensilom (na engleskom stencil,
u bukvalnom prevodu matrica za umno-
avanje) mogao bi se smatrati obris ake
koju je, pre oko 12 milenijuma, praistorij-
ski ovek naslonio na zid peine i oko nje
rasprio pigment, koristei uplju kost ili
trsku. Ti prvobitni stensili su bili veoma
rasprostranjeni, od Argentine do Indone-
zije, i mnogi su sauvani do danas. Slinu
ali savreniju tehniku nanoenja boje na
ne svilene materijale koristili su i Japan-
ci u srednjem veku.
Digitalna tehnologija i virtuelni do-
men je pomogao stensil artu da se razvi-
ja, zbog brzine komunikacije: neko posta-
vi stensil na zid, neko to fotograe i po-
stavi na neki portal, i sve se odvija izvan
galerija i institucija. Metode su jednostav-
ne a ideje uglavnom napredne. Stensil je
danas najpopularniji pravac u svetu strit
arta i grakog dizajna.
beogradska kola
Istoriarka umetnosti Ljiljana Rado-
evi u filmu Jasmine Teanovi koji
se bavi beogradskim stensil umetnici-
ma, kae da su se prvi grati pojavili u
Beogradu devedesetih godina i bavili se
dnevnopolitikim komentarima uobia-
jenim za tu vrstu izraavanja, a sredinom
dvehiljaditih poinju da gube inspiraciju.
Tada se stvara nova stensil scena sa pot-
puno novim senzibilitetom i novim pri-
stupom izraavanju, a nju, to se smatra
kuriozitetom, poinju da osvajaju veoma
mlade devojke.
Motivi koje poinjemo da primeujemo
na ulicama potiu iz savremene kultu-
re, istorije umetnosti, stripa, knjievnosti,
lma, tu su pop zvezde, citati, sve ono to
klasini grateri nisu koristili. Radovi su
nenametljivi, diskretni, duhoviti. Na be-
ogradskoj stensil sceni izdvajaju se neka
imena ije radove rado otkrivamo i poi-
njemo da pratimo, to su Ujdi, tkv, air, bug,
ink, StreeDog, Sila i drugi.
Posle skoro deset godina od kada je
poela da stvara na ulici, najeksponira-
nija stensil umetnica Beograda, poznata

Intervju:
TKV, stensil umetnica
VREME: Rekli ste da vam je strit
art posao, da radite i za novac.
Kako se ova vrsta umetnosti dis-
tribuira, naplauje, naruuje?
TKV: Pored prodaje radova, postoji
i komercijalni deo ovog posla. Do sada
sam saraivala sa kompanijama kao
to su Red Bull, Knjaz Milo, Telenor,
Convers... Grati estetika je sve popu-
larnija i koristi se dosta esto. Takoe,
oslikavala sam i enterijere par restora-
na i barova. Bilo je i prilike da se oslika-
va fasada Fakulteta dramskih umetno-
sti, to je bilo jako kreativno iskustvo.
Radili ste i za jednu veliku do-
mau kompaniju koja je napravi-
la iskorak poelevi da dekorie
svoje zgrade u okolini Beograda?
Kompanija nelt je napravila art pro-
jekat u kome je uestvovalo 10 umet-
nika, koji su oslikali jedan od njiho-
vih magacina. Povrine su bile velike
10x12m. Volim takve izazove zato to
tako pomeram svoje granice. Uivala
sam radei mural i jako sam zahvalna
na toj prilici. Veoma sam zadovoljna -
nalnim izgledom zida i mislim da bi ta-
kvih projekata trebalo da bude vie.
T. J.
48
S
ticajem za mene prijatnih okolnosti,
te sam 1996. godine (sledi grlom-u-ja-
gode tema) neko due vreme proveo
u Londonu Douns, i izbliza posmatrao
dva popkulturna fenomena, jedan na vr-
huncu, drugi u nadiranju: britpop i Dnev-
nik Bridet Douns. Oasis, Blur, Suede i
ostali drmali su top listama, pompa oko
njih bila je vehementna najava onoga to
e koju godinu kasnije biti uoblieno u to-
niblerovski cool Britannia projekt (jah, ti-
pina zanimacija
ampanjske le-
vice), na radi-
ju i u novinama
od njihove mu-
zike i jo njiho-
vijih skandala
nije moglo da
se ivi, a ba
one veeri
kada sam sti-
gao na Ostr-
vo braa Ga-
llagher odrala su veeeliki koncert na
otvorenom, koji je direktno prenosio bbc
radio, a ja poslao Vremenu (telefaksom,
mein Go!) egzaltirani tekst o tome a da
se jo nisam ljudski ni raspakovao... ta
ete, mladost-ludost...
Mladost? Pa, kako se uzme. Ve sam bio
prevalio trideset godina. Nekada vas je ta
dob inila solidno sredovenim. Danas, sa
pedeset godina uredno nabijenih u pre-
deo ispod lea mnogi tek poinju da se
postepeno privikavaju na apsurdnu ideju
da moda vie i nisu tako jako mladi. Kako
god, Bridet Douns je bila moja around
thirty vrnjakinja, blaeno edo engleske
vie srednje klase, urbana profesionalka
umereno posh zanimanja i naina ivo-
ta, uglavnom solo, muena prekomernim
Knjige: Luda za njim
Podgrejano,
Trei nastavak serijala o
Bridet Douns podbacuje
utoliko to nas ne iznenauje
niim sutinski novim, ali
oni koji su je ranije voleli
imaju ipak sve razloge
da posegnu za njim
po pseudonimu tkv (The Kraljica Vila),
i dalje insistira na anonimnosti, iako je
do sada izlagala u kc Grad, galeriji blok,
a uestvovala je na Belefu, Danima Beo-
grada, Talent Zoni, u Francuskom insti-
tutu vodila nekoliko radionica. Sad je na
master studijama Fakulteta za medije i
komunikaciju i u razgovoru za Vreme
kae da ovo to radi jeste umetnost, ali i
vie od toga: To je pokret. Ne morate da
pratite trendove, da idete u umetniku
kolu da biste se izrazili. Njeni motivi
su diskretni i uvek enstveni leptiri-
i, pop ikone, lmske zvezde, lica, uvek
su smeteni u skrivene neugledne pro-
store kojima daje nov smisao. Na pita-
nje da li joj je estetski kriterijum naj-
vaniji, kae:
Kada biram motive za svoje radove,
polazim od nekakve osnovne emocije
koju imam u tom trenutku, a onda je ra-
zvijam dalje u ideju i pretvaram je u sim-
bole. Moda je ba to ono to konstruie
moj stil takav kakav je manje-vie pre-
poznatljiv publici. Nekada je to za mene
samo artikulacija nekog trenutka koji je
bitan. Kada sam poela, nisam razmilja-
la o tome da e neko primetiti, niti sam
pokuala da imenujem, ve sam radila
iskljuivo da bih se zabavila i istraiva-
la grad. Nisam ak to ni nazivala street
art ili gra ti, nego je sve spontano pre-
raslo u konkretan rad.
estetika bez ablona
Beogradske ulice danas su poligon za
ostavljanje duhovitih i pametnih poru-
ka iza kojih stoje desetine umetnika.
Jedna od moda najpoetinijih stensil
umetnica Beograda, Ujdi ili Ledy Ujdi,
inae studentkinja hispanistike, kae
da voli interakciju sa publikom. Kada
je uradila svoj moda i prvi rad Sex pi-
stols, neko je ispod napisao: Sid je pi-
ka! Ona misli da je tako stvorena inte-
rakcija sa publikom, jer je neko ostavio
svoj komentar na njen rad, a mogao je
jednostavno da ga prekrei, uniti. Nje-
ne teme su, kako kae, njen lini ivot:
Ako itam Bodlera i impresionira me,
ja uradim stensil sa njegovim likom da
ukaem ljudima na njega, da treba da
proitaju. Kroz stensile izraava svoja
oseanja i podstie ljude da ponu da
gledaju oko sebe, jer se svuda krije
neto lepo i vredno panje. Na
pitanje zato je panskog pesni-
ka Lorku postavila na nekoliko
lokacija u Beogradu, kae da su je
privlaile njegove metafore i da
je htela da pokae da i knjievni
klasici mogu da budu deo popu-
larne kulture: Tako je Lorka i u
strit artu zadrao svoju vrednost.
Zajednika sudbina strit arta
odreena je injenicom da je vek
trajanja radova uglavnom kratak
a budunost neizvesna. Mimo toga,
ovakva vrsta kreativnog izraavanja je
i kanjiva. Grati, stensili, za policiju i
zakonodavca razlikuju se po sadraju i
po mestu na kome su postavljeni, od toga
zavisi da li podleu krivinoj ili prekr-
ajnoj odgovornosti. Poruke Pravda za
Uroa ili uveno Dobro vee sa likom
Milke Cani, otisnuto na pmf-u, tretira-
ju se isto.
Ipak, ulina umetnost i ovde i u svetu
postaje sve kontroverznija, tvrdoglavija
i sve rasprostranjenija. Kriza u Evropi je
od gradova kao to je Barselona ili Lisa-
bon napravila ono to je bio Njujorki
metro osamdesetih. Granice skoro da ne
postoje a kreativnosti e uvek biti.
TANJA JOVANOVI
e
49
ali ne zagorelo
kilogramima, kalorijama, kompulzivnim
opijanjem, cigaretama, uglavnom nedoku-
ivim i nemoguim mukarcima... Neto
kao unapreeni model tece Cvek, ali na
ostrvski nain. Bridet je vodila dnevnik-
kolumnu za The Independent, i to, ako se
dobro seam, ponedeljkom (u to blaeno
vreme nije bilo blogova, kamoli tvitova),
i taj je serijal postao kulturni fenomen za
sebe, naroito kad je prerastao i u istoime-
ni roman. Tako je Bridet postala literar-
na injenica par excellence, a ta bi drugo
i bila kada je otpoetka tek knjievni lik,
nastala u mati Helen Filding? Ali opet, i
ta mata... stvar i jeste bila u tome da ste
svi i mukarci, a o enama da i ne govo-
rimo imali dojam da poznajete vie nego
dovoljno tih Bridet, a da i ne govorimo da
ste njene zamane parie mogli lako da
otkrijete i u sebi.
Ostalo je, dakako, istorija: veliki uspeh
i sumanuti tira Dnevnika i njegovog na-
stavka, megahitozne filmske adaptaci-
je (Rene Zelveger, Kolin Firt, neizbeni
Hju Grant...) i sve u svemu, B. D. je po-
stala svojevrsno Opte Mesto iz pojmov-
nika duhovno-emotivnog stanja zapad-
nog oveka u poznom xx veku. Malo li je
za jednu smotanu bucmastu devojku koja
je, na kraju krajeva, samo elela da smuva
onog oaravajueg Marka Darsija i skra-
si se? O fenomenu B. D. i kontroverzama
oko nje sam, negde potkraj devedesetih,
napisao i eseji za Vreme, kasnije tam-
pan i u mojoj knjizi Osobeni znaci; red je
da se vrnjaci podravaju, ne?
Skoro dve decenije kasnije, Bridet se
vratila u nae ivote, u jedan bar spolja
gledano prilino drugaiji svet. Polet po-
stistorijskih devedesetih splasnuo je, eko-
nomska kriza u modu je ubacila neke dru-
ge teme (pa je danas skoro nemogue po-
stii bitniji uspeh unutar kapitalistike
kulturindustrijske maine bez obaveznog
ritualnog pametiranja protiv te iste ka-
pitalistike maine, jer u krizama kapita-
lizam uvek sjajno prodaje moralizatorske
antikapitalistike narative), a promena
tehnoloke paradigme jednom reju zva-
na internet (ukljuujui drutvene mre-
e i sve druge forme do apsurda doterane
ekstaze komunikacije) vrlo neposredno
utie na nau svakodnevicu doslovno u
svakom segmentu.
I usred svega toga eto nama Bridet
Douns ponovo na delu (Luda za njim;
prevela Milica Kecojevi; Laguna, Beograd
2014)! Ima pedeset i jednu godinu, dvoje
slaane i nemogue dece i udovica je.
Famozni Darsi tragino je, mada i pomalo
glamurozno, izginuo kao humanitarac u
Darfuru, a mi zatiemo tunu (ali materi-
jalno odlino zbrinutu, to strateki raste-
reuje Fildingovu od obaveze preteranog
pametovanja o drutvenom kontekstu)
Bridet u petoj godini njenog udovitva,
dok u njoj raste oseaj kojem se (sve be-
zuspenije) odupire, da ne bi izneverila
Marka da to tako vie ne moe, i da na-
polju, izvan sveta deije kake i povrake,
postoji ceo jedan ivot koji njoj, jbg, ipak
treba. A taj ivot, nemojte ni sumnjati, po-
drazumeva i mukarce, utoliko bolje ako
su mladi i zgodni, ili bar zgodni...
Zato je dananja Bridet, ona koju za-
tiemo na poetku romana, bar nalik na
onu koju znamo: opet se bori s kilogrami-
ma, opsesivno broji sebi zalogaje i aice,
ini joj se da svi imaju divne i glamurozne
i dakako ljubavno srene ivote osim nje,
nespretna je s mukarcima ali i zapravo
u svemu tome tako neodoljiva to, sto
mu gromova, valjda ipak na
kraju ne moe da ostane, to
bi rekao Bard, nenagrae-
ni ljubavni trud... Naravno,
do tog (ne)srenog
kraja se treba
probiti kroz 470
strana (!) knjige,
pa nije red da kvarimo rado-
znalcima ar otkrivanja...
Helen Filding ponudila nam
je, u osnovi, podgrejanu staru ju-
nakinju u donekle novim okol-
nostima. To joj je od britanske
kritike dosta zamereno, ali da li
je uopte i moglo drugaije? Da,
Bridet se zaista ponekad ponaa
kao iritantna iparica, to ne izgle-
da ba dobro na jednoj pedeseto-
godinjakinji, ali zar to ne radi-
mo i vi i ja, bar ponekad? Vei
je problem to Filding ume da
neuverljivo preteruje kada pokuava da
ba u svaki trenutak Bridetinog sada-
njeg ivota inkorporira sms-ove, tviter i
ostalo, pa to ponekad izgleda neautenti-
no i groteskno.
Oseaj podgrejanosti se ne zaustav-
lja na ovome. Podbaaj treeg nastavka
Bridet-serijala u tome je to zapravo ne
nudi nikakav uistinu bitan pomak, to
vas naprosto niim ne iznenauje. S dru-
ge strane, mada se moda pregrevito tru-
di da bude duhovita, Helen F. povremeno
zaista razgali lucidnim kalamburom ili ko-
mentarom, ali vam takoe i smesti kned-
lu u grlo: to ree jedna kritiarka, koga
ne stegne u grlu na nekim stranicama ove
knjige, taj valjda i nema srca. Taj je, ono,
cool... Bridet Douns nikada ak i kad
smra, nabaci dobrog frajera, osmehnu joj
se glamurozni karijerni izgledi... nee biti
dovoljno cool, kao ni oni koji je itaju i vole.
Da je drugaije, ko bi to uopte itao?! Ima
li iega dosadnijeg za itanje ili gledanje
od cool ivota cool ljudi, ak i ako olako
pretpostavimo da takvi stvarno postoje?
Sve u svemu, i kad je debela i kad je
mrava, Bridet je jedna sada ve vre-
mena romantina lucprda koju biste
eleli da poznajete i da se dru-
ite s njom, a bog zna da li bi
to preraslo i u neto vie,
naroito posle pite sa pi-
letinom i izvesnog bro-
ja alkoholnih jedini-
ca... Njeno srce kuca,
tu je, to bi rekao onaj
pedesetogodinji ado-
lescant iz Zrenjanina.
Kuca u vama i oko
vas. Zato nas Helen
Filding, uz sve lako uo-
ljive nedostatke treeg
nastavka, na kraju ipak
kupi: nije mala, smotana,
draga Dounzi kulturoloko op-
te mesto zato to je njena autorka
ampionka mate i stila nego zato to
bi svako od nas mogao za nju da kae
ono to je Flober onomad rekao za svoju
gospou Bovari: Madame Bovary, cest
Moi...
TEOFIL PANI
j g
o srene iv iv vvvot ot ot oot ot ot oteeee eee e e os os os oo im i nje,
ukarcimmmaaaaa aa aa aal al al al alll aal all alii i i i iii i i i i i i iii za za za za za za aa za aa za apr pr pr pr pr pr pr pppr r pr ppp av av av av av vvv av av aaaav a oooooooo
ko neodoool ollll ollllllji jjji ji ji i ji ji ji j va va va va va va va vva va va vva v to to to to to to too to to to to to tooo to, , ,, ,,,, st st st st st st st st st sstttooooooooooo
aljda ipa akkkkkkk k kk kkk nna nna na na na na na na na na na
ostane, ttto to to to to tooo ttto to to too
enagraa a aeeee- e- e- e- e- - e- e- eeee
Naravvvvvvvvn vnnnnnn vnnnnnnnoo, oo, o, o, o, oooo, o, oo, ,
og
,
arimo rado- --
rivanja...
ponudila namm
rejanu staru ju- -
kle novim okol-
e od britanskee
mereno, ali da liii
o drugaije? Daa, ,,
ponekad ponaa aaa
arica, to ne izgle---
jednoj pedeseto- -
zar to ne radi-
onekad? Vei
lding ume da
, j
mena romantin
e leli da
ite s nj
to t p
na
le
jj
c
t
Fil
lji
n
kup
draga Do
te mesto zat
ampionka ma
bi svako od nas
ono to je Flober o
gospou Bovari:
Moi...
50
U
skrnje praznike proveo sam
u Banjaluci. Urednici Vreme-
na zamolili su me da tangen-
tne osvrte na grad u kojem sam zavrio
osnovnu i srednju kolu konano proi-
rim na jedan kratki medijski putopis. Sva-
ki povratak u Bosnu i Hercegovinu posle
ratova, ili naroito posle ratova, ima ka-
rakter prustovskog traganja za izgublje-
nim vremenom. Svi mi koji tamo odlazi-
mo, a ne ivimo, pokuavamo da u obnov-
ljenim tranzicionim kulisama prepozna-
mo junake i junakinje naeg djetinjstva
merei veliinu promene, to je u osnovi
jalova rabota. Odavno sam nauio da u
Bosni ne treba traiti ovu jednostavnu
logiku: ni u miru niti u ratu, ve morate
malo paljivije gledati i sluati pa onda
pokuati da protumaite vieno. Evo ne-
koliko skica vaskrnje krajike ljepotice
sa tumaem manje poznatih pojmova.
Ponimo od puta. Ako zapucate u bl,
put morate planirati u skladu sa verskim
praznicima sve tri konfesije. Ove godine,
poklopili su se Uskrs i Vaskrs, to znai da
e na autoputu kroz Hrvatsku biti guva,
jer e i muslimani, ili Bonjaci, iskoristiti
ferije u Austriji, vajcarskoj i Nemakoj i
doi u rodni kraj. Krenete li autoputem,
ne gine vam ekanje, makar u Gradici,
gde dolazite posle iskljuenja u Okuani-
ma. Taj fatalni most danas je ponovo gra-
nica eu i Bosne, tanije Republike Srpske.
Najbolje vam je pohitati polako, pa kre-
nuti dan ranije pre gastarbajtera. Pou-
ka: bolje crkveni kalendar nego izvetaj
amss-a ili hrvatskog auto-kluba!
evapi
Stigli ste u bl. Ogladneli od puta i e-
lite da odmah probate nadaleko uveni
banjaluki evap. Ako pitate Banjalua-
ne, uete esej o aktuelnom stanju, svoje-
vrsnoj rang-listi kvaliteta. Alibaba, Kod
Zore na gradskom mostu na Vrbasu, Za-
mola ili u skorije vreme Asteriks (to
valjda sugerie koliinu). Ipak, od
1923. godine u Banjaluci neete po-
greiti ako na evape odete Kod
Muje. Mujo je rahmetli, sada je e-
ca njegova ker, ali to je brend koji
odrava kvalitet. Ne traite senf i ke-
ap, molim vas, samo luk, eventualno
kajmak, a pod pritiskom muterija i
meraklija poslednjih dvadeset godi-
na pojavile su se feferonke, one ma-
nje ljute. Mala, srednja ili velika sa 2, 3
ili 4 redenika evapa, a ako ste svratili
na doruak s posla moe i sindikal-
na mala porcija evapa u velikoj le-
pinji. Puk sindikat i radniki pokret!
Ovih dana, po Banjaluci svuda bilbor-
di sa fotograjom porcije evapa (rek
bi srednja, onako odoka) i kratkom po-
rukom Lazin proljetnji evap!.
Ajde sad recite vi meni ta to znai.
ok, reklama i marketing stigli su odav-
no i u biznis sa klopom, ali ovde imate
skriveni viak znaenja. Dakle, ako vam u
Bosni mesar reklamira evap i to proljet-
nji to je poziv na rotiljanje! To je poziv
za odlazak u prirodu, kraj neke vode, sa
rajom i banjalukom vodom (itaj: Nek-
tar pivo) i teferi. Dakle, evapi kod Laze
su poziv za uradi sam autdor aktivnosti.
No, moda ste hteli neto drugo da je-
dete. Obavezno na Trnicu, pa ko Evlija
elebija, videete celu Bosnu i Hercego-
vinu na tezgama.
Ako postite, potona pastrmka, oi-
ena, 14 konvertibilnih maraka kilo, to
nigde nema. Uzgojene u protonim rib-
njacima uzvodno ka Jajcu, na pritoci Vr-
basa u kanjonu Tijesno, bistroj i hladnoj
reici Ugar.
Tu na Trnici primetiete da se kao
oznaka kvaliteta, naroito za rano voe
i povre, koristi pridev hercegovaki.
Tako smo naleteli na hercegovake smo-
kve, jagode, ali i paradajz. Hercegovako
znai i isto, ekoloko, kvalitetno i malko
skuplje. ta je tu sad nejasnom, pitaete.
U Bosni gde se sve meri nacionalnim ar-
inom, znaete da li neto proizvode ili
uzgajaju Srbi, Hrvati ili Muslimani. Her-
cegovci, koji su odvajkada mnogo bolji
trgovci, shvatili su da kod robe nema po-
trebe da odreujemo koja Hercegovina
je u pitanju, Zapadna poglavito katolika
ili Istona bastion srpstva. Na banjalu-
koj trnici Hercegovina nastupa jedin-
stveno, a ti sad znaj odakle su jagode, ja
ih nisam krstio!
fudbal, ljubav
Bosna ide na Svetsko prvenstvo u Bra-
zilu. Svaka ast, komije. Glavna reklama
za ponosnog sponzora prikazuje trene-
ra i fudbalski tim a slogan glasi: Popie-
mo mi nju ako bog da u Brazilu! Ponosni
sponzor je Vispak Visoko i kafa Zlatna
dezva. Oemo, garant.
Ako ste doli u goste nekome u Banja-
luku, obratite panju na tablice sa ime-
nima na vratima u zgradama. Nekada
su moje komije pisale imena, prezime-
na, titule, pa ak i funkcije. Moji rodite-
lji, seam se, odabrali su dentlmensku
TV manijak
Specijalne ili paralelne veze
Svaki povratak u Bosnu i Hercegovinu posle ratova,
ili naroito posle ratova, ima karakter prustovskog
traganja za izgubljenim vremenom. Evo nekoliko skica
za portret krajike ljepotice u kojoj sam odrastao
51
varijantu Dara i Pero Ili. Prvo ona, pa
on i onda prezime, vidi se savremen duh,
drugarice imaju prednost, ali vidi se i na-
cionalnost. Meutim, tokom rata to je po-
stao opasan znak raspoznavanja i naro-
it problem za meane brakove, kojih je
pre rata bila gotovo treina. Video sam
ovih dana na jednim vratima natpis: Jela
i azim. Samo to. Nemate pojma koliko
je hrabrosti potrebno da ceo rat zadrite
tu ploicu na vratima svog stana u Bosni.
azim je bio super komija, pazio decu,
pratio da se neko ne udari, dohvatao lop-
tu, danas je i on rahmetli. Umro deda a-
zim, ali ploica i dalje stoji. Ljubav.
zvona, sevdah
U Banjaluci ete lepo spavati, ali ete
se garant rano probuditi. Naroito vi-
kendom i praznikom, od 9 izjutra poi-
nje nadzvonjavanje pravoslavaca i kato-
lika, pogotovo u centru grada. Pravoslav-
ni zvone na 15 minuta, znai 4 puta na
sat, plus liturgija. Katolici, valjda samo
na ceo sat, ali vie neete znati ko zvo-
ni. Moji roditelji i danas, iz samo njima
poznatih razloga, u kui imaju zidni sat
koji udara jednom na pola
sata, a na pun odbroji broj
sati. Valjda je ljudima treba-
lo njihovo vreme, ono koje
je samo njihovo. Kau da
im crkvena zvona nimalo
ne smetaju.
Obiao sam i uvenu
damiju Ferhadiju, obno-
va dobro napreduje, na-
kon to je tokom rata bila
minirana i poruena. Bie
ista kao ona stara, samo
nova. Stara je ostala sa-
hat kula sa ljubavnim
oltarom gde zaljublje-
ni pale svee. Sakada
devojka je stala pred top
kada je otiao njen dra-
gi i pogazio datu vje-
ru. Zvonjavi e se usko-
ro pridruiti i uenje sa
minareta zvuna slika
kompletna.
Bosna je kolijevka
sevdaha. Na Vaskrs je nastupio Darko
Rundek sa Cargo orkestrom, a na tele-
viziji tv1 gledao sam takmienje pevaa
amatera u emisiji Prvi glas sevdaha. U
iriju sve same veliine, Ljubica Berak,
Sejo Piti, Nedad Imamovi i Mustafa
anti, a takmiari iz cele Bosne i Herce-
govine. Ovaj sevdah X faktor uveo me u
kolska pravila anra, fraziranje, kraje-
ve ali i stajling izvoaa jer je iri preko-
reo jednog momka zbog farmerki! Dru-
gom su opet zamerili zapinjanje i umo-
ran glas, na ta je ovaj skrueno priznao:
Jebga, sino tezga!
televizori
Ako se desi da pada kia, nita od La-
zinih evapa, sedeete u gostima i me-
njati kanale na televizoru. Iako je Repu-
blika Srpska emotivno vezana za Srbiju,
sudei po medijskom uticaju stvari stoje
drugaije. Sortiramo li tv kanale u pro-
senoj ponudi kablovskog distributera
po nacionalnoj osnovi i kulturolokom
miljeu slika izgleda ovako:
Srbijarts1 i 2: Happy pre podne zbog
crtaa.
Republika Srpska: rtrs1, Alternativna,
bn (K3 Prnjavor, Vikom, Bel, Similokal-
ne televizije).
Hrvatska: hrt1, 2, 3, rtl1, 2, tv Nova,
obn (kroatizovani bosanski kanal),
Bosna i Hercegovina: bh1, Federalna F1,
tv Hayat, tv1, in, Pink bh,
Dakle, sa stanovita tv slike, veoma se
malo srbuje, ma kako to udno delova-
lo ljudima ovde. Komercijalne televizije iz
Srbije, za razliku od hrvatskih, imaju inte-
res da samo prodaju svoje programe i nisu
kontinuirano prisutne u etru Srpske. Fe-
deralna televizija e prenositi ou Moja
kuhinja moja pravila ako su predstavni-
ci iz Bosne, muslimani iz Sarajeva, a rtrs
e preneti Ples sa zvezdama kao gala ou.
Osim udne ekonomske raunice, borbe
za trite i uticaj na formiranje identiteta,
programe iz Srbije ljudi iz Banjaluke gleda-
ju na internetu, to ozbiljno umanjuje broj
gledalaca. Prosean tv gledalac u Banjalu-
ci prepoznae javne linosti i estradne zve-
zde iz Hrvatske, pre nego iz Srbije. Rekla-
me takoe. Jasno je da kulturu ne donosi
estrada, ali danas identitet nekog prosto-
ra mapira pokrivenost tv slikom.
korzo, pisci
Mnogo bolja zabava od blejanja u te-
levizor, koju preporuujem kao obave-
zan deo posete Banjaluci, jeste izlazak
na kafu oko podne u batu kaa. Uve-
riete se, ali zaista, da su Banjaluanke u
neprestanom izboru za Miss, to e mu-
karcima ulepati dan, a ene dovesti do
ozbiljnog testa samopouzdanja. Ne znam
aktuelni odnos broja deaka i devojica,
ali mi se ini da ih i ovog prolea ima 7
na jednog.
Na kraju, etnja banjalukim alejama
pod kestenovima ili lipama, pre ili kasni-
je dovee vas pred spomenik jednog ili
obojice najznaajnijih krajikih pisaca.
Jedan je Branko opi, koji e se jet-
ko nasmejati svakoj nevolji, a drugi je Pe-
tar Koi, koji e u vas upreti prstom i
zagrmeti:
Ko iskreno i strasno ljubi, Istinu, Slo-
bodu i Otadbinu, neustraiv je i hrabar
kao Bog i prezren i gladan kao pas!
DRAGAN ILI
52
I
am lonely, I am lost nemam poj-
ma kakva je to vrsta pesme, jer ne
znam ta su to ljubavne pesme.
Sve su to gluposti, na kraju je vano samo
da je ovo to u otpevati neto prijatno
za sluanje.
Tim gunanjem je, jo pre nego to je
ita snimio u studiju, Bert Jan najavlji-
vao svoje pesme. Naravno, lagao je, jer su
njegovi najbolji koncertni istupi govorili
o onome to se deava u ljudima kad pre-
poznaju jedni u drugima ono oseanje.
Baviti se folk muzikom na gradski na-
in bilo je u prvoj polovini ezdesetih vr-
hunska umetnika delatnost, u toku sa
Dilanovim naporom da poetizuje svakod-
nevnicu, ali i da izvesti sluaoca o njenom
stvarnom stanju. Naime, u jednom tre-
nutku postojao je teren izmeu bitnika
koji su bili i odlazili i hipika koji nisu jo
doli uinak kog je u tom kontekstu
imalo preraivanje starih folk tema u
modernu muziku opservaciju i iznala-
enje novog jezika, teko je preceniti. Sli-
no Dilanu, Bert Jan je u Evropi ponudio
umetniki put kojim je popularna muzi-
ka krenula u susret ozbiljnoj umetnosti.
Prva tri albuma koje je potpisao i obja-
vio u periodu 19651966. Bert Jansch,
Dont Bother Me i Jack Orion remek-
dela su popularne muzike koja deniu
celu jednu scenu i otvaraju puteve dru-
gima. O krugu po kome se Jan kretao, a
koji je znaajno oblikovao itave tokove
engleske rok muzike, na naem se jeziku
skoro uopte nije pisalo radi se o bri-
tanskoj folk sceni, sa koje je tokom ez-
desetih dolo mnogo autora i ideja, iji je
trag ostao neizbrisiv, a do miliona je do-
ao skriven kroz The Beatlese i Rolling
Stonese, Led Zepellin i mnoge druge ne-
upitne rok legende na koje su, odloe-
no, jako uticali. Jer Bert Jan je proigrao
sve rokenrol mitove, uspone i propasti,
jo pre nego to su oni postali vlasni-
tvo miliona.
potraga za sobom
Evropa je poetkom ezdesetih bilo
jedno potpuno drugaije mesto, sa puno
divlje nade. U potrazi za evropskim iden-
titetom u vremenima stvaranja popular-
ne kulture koja e potom zavladati sve-
tom, otkrivala se Evropa kakva danas
vie ne postoji.
Na istom zadatku su se nali svi oni
izvori koji su kasnije stvorili globalnu
Karijere: Bert Jan (Bert Jansch, 19432011)
Evropski sin
Decembra prole
godine u Albert Holu u
Londonu je odran veliki
retrospektivni koncert
u ast Berta Jana. Na
velikom spisku uesnika
bilo je mnogo onih koji su
istinski vredeli engleskih
ezdesetih, od Roberta
Planta do Donovana. Nil
Jang je davno izjavio
kako je Bert Jan za
akustinu gitaru ono
to je Dimi Hendriks
za elektrinu. Svi novi
folk autori navode ga
kao jednu od stalnih,
nedostinih inspiracija,
a mi emo zakljuiti
kako je on neto
najblie to je Evropa
u jednom trenutku
imala kao moguu
protivteu Bobu Dilanu
53
kontrakulturu, i bluzeri u pokuaju koji
su iz bluza izvukli derivate od koga e ka-
snije biti sainjen rokenrol, i pesnici uz
gitaru koji su svoj zov nali u folkerskim
poetskim vizijama, i avangardni moder-
nisti koji e, nadahnuti Luisom Kerolom,
stvoriti psihodelini zvuk. Radilo se na iz-
miljanju evropske autorske popularne
muzike, muzike koja bi koristila novi ma-
sovni medij da kroz njega dostavi umet-
niku viziju. Na istom poslu su sredinom
ezdesetih u Engleskoj bili The Beatles,
Rolling Stones, The Who, Kinks, Moody
Blues, The Animals i brojni drugi rokeri,
ali potom i veliki niz gradskih folkera, od
Berta Jana, Pentangle, Fairport Conven-
tion ili Incredible String Band, pa do Do-
novana, Dona Martina, Roja Harpera, i
itavog niza psihodelinih rok autora, od
ranih Pink Floyd do So Machine. Kroz
njih je rok muzika postala evropska, pa
potom i univerzalno razumljiva global-
na tvorevina, tvar od koje se pravila nova
internacionalna kultura, u kojoj nije bilo
mesta predrasudama, a sloboda izbora
i matanja, inilo se, bila neograniena.
Roen u Glazgovu usred Drugog rata,
odrastao u Edinburgu, kulturnoj presto-
nici kotske, zagreban skiom i roken-
rolom od poetka, usmeren ka otkriva-
nju bluza preko Big Bil Brunzija i de-
za preko arlsa Mingusa, Herbert Bert
Jan se odmah otisnuo u sopstvena istra-
ivanja ekspresivnih mogunosti gitare
po lokalnim pubovima, sve dok jedan i
sam nije poeo da vodi sa svojim dru-
tvom. U njemu se stisnuta grupa mladih
svako vee otiskivala u susret nepozna-
tom velikom svetu, skupljajui hrabrost
da nazove oseanja pravim imenom, u
emu je Bert sa gitarom dosta pomagao.
Zahvaljujui talentovanom drutvu sin-
ger-songwritera koji su ve inili jednu
malu scenu punu oseanja misije, kafana
How bila je 1959-1962 epicentar u kojoj
se fenomen art-puba sa uivo izvedenom
muzikom ustoliio, predstavljajui Bri-
tanskom ostrvu jedan drugaiji lifestyle,
tek naknadno se rairivi ka Londonu.
Nadahnut tradicijom buskinga, inspi-
risan hobo stilom ivota, koliko i beat
poezijom, Jan je radio i kao bolniar i
gulio kafanske stolove, pre nego to je ra-
nih ezdesetih proputovao dostupni deo
Evrope, uglavnom ka Mediteranu prema
kome se tad putovalo autostopom i na ra-
zne druge jeine naine. Naroito tokom
1964, sa plavom devojkom zvanom Fish,
uz koju je proveo jedno leto nastupaju-
i po Azurnoj obali, svirajui turistima u
vreme kad je to bio potpuni novitet a hi-
pici nisu postojali ni kao ideja (Sen Tro-
pe je divno mesto, za sat vremena svir-
ke na pravom doku, zaradili bi dovoljno
za celu nedelju ivota)
Njegova putovanja zapadnoevropskim
predelima, obilasci narastajueg potro-
akog kontinenta, bili su pravi uvod u
jo iskustava koja su oblikovala pesniku
narav Berta Jana, gorku i slatku, punu
nade i straha od nje. Na njima je Jan na-
ao svoj glas i izrastao u ono najblie Di-
lanu to je Evropa ikad mogla imati, u isto
vreme kad je Dilan preuzeo na sebe ge-
neracijsku savest, i pre nego to mu se
elektrina gitara nala u ruci. Pretvoriv-
i svoju blistavu solo karijeru u karijeru
grupe Pentangle, koja je uz Fairport Con-
vention, Donovana i Dona Martina, i-
rom hipi sveta pronela slavu britanske
folk kole, Jan je stajao i trajao, do svog
konanog odlaska 2011, veran skromnim
solo nastupima i albumima na kojima je
uvek insistirao na strogoj suzdrano-
sti, bez rokerskih ili bilo kakvih drugih
ispada.
Putujui tako horizontima zapadnih
krajeva, svirajui po ulicama prolazni-
cima i naroito raspoloenim turistima,
zavravao je u pabovima. Osim aice
vie, i stalnog putovanja, kod Berta nije
bilo zezanja sa razlozima zbog kojih se
pesme pevaju... Nije izlazio iz lokala, ali
ne da bi virio u aicu, ve da bi izbliza
osmotrio ljudski rod. Bert je naime bio
veliki posmatra, od one plemenite vrste
iz koje ponekad izniknu umetnici vred-
ni pamenja.
mali mokri milje
Mnogobrojni, uglavnom enski svedo-
ci, svedoe o Janovom armu i harizmi
kao glavnoj podlozi na koju se njegova
umetnost oslanjala. One su i najbolji vo-
dii kroz talase njegovog ivota.
En Brigs (Anne Briggs) moe da posve-
doi da su ga razvlaile potreba da zabe-
lei sve ono to je viao kod stvarnih lju-
de oko sebe, i ono to mu se deava mimo
bilo kakve pop glamurizacije, kao i elja
za uspehom koja ga je vodila i na top li-
ste. Iako je njeno ime danas zanemare-
no, En je u stvari bila jedna od najuticaj-
nijih gura na britanskoj folk sceni tog
doba, a denitivno je kao inspiracija obli-
kovala karijeru Berta Jana svojom po-
sveenou; danas je njen umetniki lik
poznat samo kroz seanja, poto je u 27.
godini sve ostavila i otila da ivi pseu-
domirnijim ivotom. U zabeleenim se-
anjima, Brigsova je svedoila kako Bert
Jan, poznat kao osoba koja najvei deo
dana provodi u pabu, nikad tamo nije od-
lazio na celodnevnu pijanku, ve u neku
vrstu istraivake misije kroz ljudske
karaktere.
Druga Bertova bliska drugarica, Isla
Kameron (Isla Cameron), bila je ne to-
liko uspena glumica i jo manje uspe-
na pevaica kako to ve biva u zemlja-
ma malih mogunosti, kakva je naa, a u
to vreme je to svakako bila kotska. No
neki njeni snimci reito govore o preda-
nosti lepoti skrivenoj u umetnosti pe-
vanja kotskih narodnih pesama u dru-
gom kontekstu i sa drugim znaenjem,
kao i njihovom meanju sa amerikim
bluzom i folkom na do tad nepoznat
nain (kako o tome reito govori njena
verzija House Of Rising Sun). Stalno
je bila po pubovima i govorila je da su
to jedina mesta na svetu na kojima ima
smisla provoditi vreme, priajui sa dru-
gima. Bertov aranman Blackwatersi-
de insipirisan je verzijom koju je po klu-
bovima pevala enigmatina Isla Kame-
ron, da bi ga Led Zeppelin kasnije bez
pardona skinuli.
ene nekako nisu zaboravljale ovog
oveka. Njegova prva supruga je Hiter
Jan (Heather Jansch) koja je u njegovo
prela iz naruja Roja Harpera, jo jedne
folk legende, trudila se da ive na farmi,

54
no to se okonalo bolnim razvodom 1974.
kasnije je postala priznata skulptorka
koja radi samo sa drvetom, ali i autor po-
tene Bertove biograje. Njegova druga
ena Lorin Ojerbah (Lauren Aurebach),
i sama folk izvoa vredan panje, bila
mu je oslonac od poetka osamdesetih,
vrativi ga muzici posle ini se neizbene
alkoholiarske epizode, da bi 2011. premi-
nula dva i po meseca posle njega, od prak-
tino iste bolesti.
Amerikanci i Kanaani nisu marili da
prelete okean ne bi li zavirili u tajne lon-
donske gradske folk scene, i inspirisali
se direktno na izvoru. Tako se Pol Saj-
mon kretao po njoj tokom cele 1965, pra-
tio svuda u stopu Berta Jana, koji je o
tom periodu rekao: Zanimljivo nam je
bilo to je bio Amerikanac, upijao je sve,
sedeo sa nama, stalno svirao svoju pe-
smu Sound Of Silence, toliko da mi je
dosadio sa njom... Inae, neprekidno je
priao kako e uspeti i kako emo to za-
jedno proslaviti. Naravno, kad je uspeo,
nije nas se ni setio, ni pisma ni razgled-
nice od njega, haha.
Susret sa Dilanom kome je za tu pri-
liku dodeljen kao vodi po gradu, izgle-
dao je ovako: Odveo sam ga u na omi-
ljeni pab u Londonu, i naravno tu je ve
bila postavljena mala scena. Da li je uzeo
da zasvira? Ma kakvi, bio je previe na-
duvan Odvukli smo se do prodavnice
gitara da kupimo neke ice. I to je sve o
njihovom upoznavanju.
Konano, Nil Jang se pred njim 1971. po-
javio u limuzini, i mada je eleo da se pri-
blii, dobio je samo pogled pun prezira,
rezervisan za stereotipne hipi bogatae.
U svom prirodnom otpadnitvu, Nil to
nije mogao biti ni tada, ali kod Jana je
oigledno uvek postojao odmak i od naj-
manje naznake komercijalizacije muzi-
ke, poto e se u sledeim godinama od-
metati od vene slave raznim bonim
putevima, koja ga je pogodila tek pod
stare dane.
tri udarca
Ni prve godine nisu bilo naroito lake.
Svoj debitantski album zabeleio je na
magnetofonu iz prve, bukvalno u kuhi-
nji, u kui snimatelja Bila Lidera (Bill Le-
adera), na pozajmljenoj gitari. Snimak je
prodao izdavakoj kui Transatlantic Re-
cords za 100 funti, koje su mu dobro do-
le. Transatlantic je objavio plou, koja je
na kraju zabeleila tira od neverovat-
nih 150 000 kopija i 1965. lansirala Jana
meu najuticajnije umetnike svog vre-
mena bar meu umetnicima ili onima
koji su mislili da su umetnici. U Londo-
nu je tada to bio gotovo svako.
Njegova sledea dva albuma potvrdi-
la su da je Bert Jan jedan od onih, naj-
reih, autora, kroz koje otkucava vreme
i oko koga se vrti doba. Mada su prepuni
vrhunskih momenata gde se muzika i po-
ezija dodiruju na dotada neuven nain,
svaki od prva tri Janova izdanja obele-
ava po jedna pesma, pogodna za brzo
presluavanje: Needle of Death, Hey,
My Babe i Jack Orion.
Bert Jansch (1965): debi album pred-
stavlja programski Jana u ve savre-
nom izdanju sa gomilom pesama koje
su folk tumaile kao savremenu grad-
sku muziku, pravo pismo sa poprita i-
vih ljudskih sudbina.
Kljuna pesma albuma, Needle of De-
ath proslavila ga je i van folkerskih pa-
bova; radilo se o pesmi na temu izvlae-
nja prijatelja iz sveta ovisnikih demona.
Potresan pesniki istup bio je potpuna
inovacija u britanskoj popularnoj muzici
tog doba, ostavljajui dubok utisak na za-
teene savremenike. U to vreme, pesme
se nisu pisale kao dokumentarna svedo-
anstva o propadanju, niti je javno emi-
tovanje i izvoenje podrazumevalo ita
negativno, a kamoli nasluivanje nei-
jeg traginog kraja (jo manje zasnova-
nost na stvarnom sluaju). Pesma postoji
u mnogo verzija i direktno je inspirisala
Nila Janga da napie uvenu Needle and
the Damage Done sa Harvesta, te da
jednu od svojih najispovednijih pesama,
Ambulance Blues, uradi upravo po njoj.
It Dont Bother Me (1965): original-
na ploa koja savreno balansira izme-
u folk tradicionalizma i poetskog inti-
mizma. Namerno koncipirana kao pro-
tivtea Bob Dilanu, sve od sjajnog arty
omota na kome je sobnu fotograju re-
irao Brajan juel (Brian Shuel), kasnije
uveni vizuelni hronolog folk scene. Ovo
je bio Jan za sve, bez previe tripovanja,
i danas moderan njegovi lokalni tirai
u tom trenutku nadmaili su Dilanove...
Kljuna pesma albuma Hey, My Babe
jedna je od onih ljubavnih pesama s kojima
se grevito dolazi do ekstatinog, ili iz ru-
iastog u plavo, kako e pesnik rei mno-
go kasnije. Povremeno grcajui kroz svoj
ljubavni monolog u kome je on sam zvez-
da, Jan ovde menja svoju ulogu smirenog
driera za ulogu nekog ko se predaje lju-
bavi po cenu da veni nespokoj preostane
njegova jedina, izabrana sudbina. Ova pe-
sma je malo pominjana, ali zbog nesvaki-
danje interpretacije predstavlja vrhunac
njegovog ranog perioda, i nije sluajno to
otvara album kojim je zacementirao svoju
poziciju najnepoznatijeg poznatog pesni-
ka svoje generacije. enska osoba u njoj je
menjala boje svoje haljine, kao to godinja
doba menjaju nas, kao to nas boje enske
haljine menjaju. Nipoto nije za svakod-
nevno putanje, kao ni pesme-sestre My
Lover i naslovna.
Jack Orion(1966): vrhunac Janovog
transcedentalnog folka. Nova spirtual-
nost dotaknuta je u ekstatinim pesma-
ma koje je jedino on mogao da potpie,
nagovetavajui potonje Van Morisonovo
EZDESETE: Prva tri albuma Berta Jana
55
remek-delo Astral Weeks, kao i Dilano-
ve dubine istraivanja folk mitologije sa
grupom The Band.
Kljunih pesama na ovom albumu ima
nekoliko, ali istie se naslovna, Jack Ori-
on epopeja isprepletene naracije i im-
provizacije, ija se maglovita srednjove-
kovna potka nekako dovlai do dana-
njih vremena. Kao da se u njoj Jan uvlai
u svet davno prevarenih ljubavnika, da bi
njihovu dramu iznova proiveo i preneo
nam je epskim jezikom, ali savremenim
doivljajem, doaravi kako ljubav moe
da slomi duu. Inovacija je bila u odma-
ku koji je nudila injenica da su pesme
utemeljene u motivima iz davnih vreme-
na, ali je nedvosmisleno bilo jasno da se
njihova sutinska tema odvija i danas.
Lepe deve obljubljene pa ostavljene ili
ak ubijene (teme takoe uvenih pesa-
ma Blackwaterside i Prey Polly), pri-
jatelji koji zabijaju no u lea, korumpira-
ni vladari, sve je to zvualo vanvremen-
ski poznato, onda kao i sad.
ovek za koga je Nil Jang kasnije izja-
vio da je da za akustinu gitaru uradio
ono to je Dimi Hendriks uradio za
elektrinu, zapravo je godinama uio
da svira skidajui bluz majstore i njihov
ngerpicking stil i prenosei to netipi-
no umee na sviranje tradicionalnog en-
gleskog folka, stvorivi tako neku vrstu
nove, ekstatine folk umetnosti. Finger-
picking stil sviranja ukljuivao je mno-
go improvizovanja u vrsti pesama u ko-
jem ga ranije nikad nije bilo Bert Jan
je oigledno pravila bluza primenio na
folk, pretvorivi ga tako u savremeni je-
zik svakodnevne mudrosti.
Njegova prva tri albuma ostaju kao
svedoanstvo o jednoj Evropi punoj nade,
koje vie nema. ak i kad se nije imalo
bilo se, i ljudi su bili vlasnici svoje sudbi-
ne za neki stepen vie nego danas.
drugovi iz budunosti
Senzacija zvana Bert Jan potrajala je
u engleskim muziarskim krugovima to-
kom 1965. i 1966., kad su njegovi prvi solo
albumi pruali dragoceni uvid u druga-
iju moguu muziku, a on sam diktirao
umetniki ivotni stil kog su svi hteli da
prekopiraju. Ovaj rani evropski doprinos
tek nastajuoj globalnoj kontrakulturi,
moda bi proao nezapaeno u mejnstrim
javnosti, da Jan sledee godine nije po-
eo da sarauje sa inovativnim gitaristom
Donom Renburnom (John Renbourne),
otpoinjui uzbudljivo scensko partner-
stvo i prijateljstvo koje je trajalo decenija-
ma. Saradnja ih je proslavila, pored osta-
log, i zato to su modernim tretiranjem
pastoralnog folka, vratili u iu javnosti
jednu lozofsku zapitanost nad ve tad
ubrzanom svakodnevnicom, kao i sponta-
nu naivnost koja je kasnije potpuno odgo-
varala slici koju je jedan deo hipi generaci-
je hteo da ima o sebi, ali i slici koju je bla-
gonakloni deo ire javnosti hteo da ima
o hipicima kao nenoj deci cvea, ta god
taj opis znaio. Stvar je bila u tome to su
dva muziara zapravo nagovestili pojavu
nove supkulture do koje je stvarno dolo
tek sledee godine
Njihov dvadeset minuta kratki zajed-
niki album pod imenom Bert and John,
osim to je 1966. odjavio velianstvenu
trilogiju ranih Janovih solo ostvarenja,
predigra je za sledee poglavlje, grupu
pod imenom Pentangle. Na ovom albu-
mu Jan i Renburn, jo uvek samo pod
svojim imenima, nude nove vidove ek-
staze u tiini, koji e toliko impresionirati
autore sledeih decenija. Zadovoljan na
sceni, koja je za njega bila i plonik, i obi-
na soba u kui, i velika bina, Jan nije na-
lazio razlog zato bi podilazio bilo emu

56
osim svojim oseanjima. Neko drugi je
te 1966. mogao da snimi Revolver, i od-
vede modernu rok muziku i srodne for-
me u daleke vode planetarane popular-
nosti, ali njega jednostavno nije bilo bri-
ga. Na raskru folka, bluza, roka i poe-
zije na kome je on stajao, otvarali su se
mnogo uzbudljiviji pogledi.
petostruka porcija
Oko Jana i Renburna potom okuplje-
na grupa Pentangle, otila je 1967. revolu-
cionaran korak dalje spajajui u sebi sve
osnovne tokove snanih muzikih pro-
miljanja proisteklih iz novog itanja
britanskog folka tu su se, jedno pored
drugog mogli nai folk-rokerski komadi
i tradicionalne pesme u modernim aran-
manima, divni enski vokal Deki Mak-
i (Jacque McShee) i posveeni muki gla-
sovi, intimne gradske i prastare srednjo-
vekovne teme, elegancija harmonije i ro-
busni neparni ritam. I bez pravog hita,
Pentangle su sa svoja prva dva albuma
(Pentangle i Basket of Light) posta-
li popularna grupa irom Britanije, ali i
snana autorska ekipa koja nije odstu-
pala od ortodoksne estetike Jana i Re-
nburna, samo u drugom formatu. Ono
to su svirali zvali su folk dezom, ono
to su predstavljali bila je umetnika hipi
doktrina traenja sklada meu ljudima,
nalik na Crosby, Stills, Nash & Young.
Pentangle su bili autentine britan-
ske zvezde iz svemira sa one strane
Led Zeppelin ili Dejvida Bovija, iako su
i oni ponikli u istom Swinging Londonu.
Janovi najvie primeeni nastupi i albu-
mi svakako su bili tokom karijere Pentan-
glea, ije slava je polako postala svetska,
a publika brojna, verna i hipi plemenski
orijentisana. I dok su Fairport Conven-
tion doli do magine formule folk-rok
amalgama i napravili novo jedinstvo koje
je pomerilo granice, Pentangle su ostali
puristi, istunci koji nisu nikom podilazili
u sve prljavijem svetu zabavne industrije.
Potrajalo su do 1971, ali je njihov uticaj bio
dalekosean, a neizbeni povraci esti.
uima drugih
Jan je u svojoj asketskoj okrenutosti
istim oseanjima i ignorisanju svih nepo-
trebnosti ovog sveta, ostao pomalo zago-
netna, ali od svih uvek potovana gura.
Jo u ranim danima, njegov rad je postao
vidljiv kroz oi i ui drugih Dimi Pej-
d je uvek govorio kako je godinama bio
opsednut prvim albumom Berta Jana.
Nik Drejk je, izloen Janovim zvucima,
oigledno poeo da muziku slua na dru-
gi nain. Nije posebno dokumentovano,
ali uticaj je iao daleko, jer ga u tragovi-
ma nalazimo u stvaralatvu Byrdsa i ka-
snije Dejvida Krosbija, kao i Doni Miel.
Doni Mar iz The Smiths rei e ne tako
davno da su tri oveka uticala na njegovo
sviranje gitare Bert Jan, Najl Roders iz
Chic, te Dejms Vilijamson iz The Stooges.
Tri savremene alternativne ikone Houp
Sandoval, Bet Orton i Devenda Banhart
poverie se da su otkinuli od straha i stra-
hopotovanja kad su upoznali ovog ove-
ka, dok su snimali s njim neke od njego-
vih poslednjih autorskih pesama (album
Black Swan 2008, pao je u vreme neo-
folk pokreta). Nil Jang ga je 2010. vodio na
turneju kao svoj support, i inilo se da je
Janova svetska slava konano neizbe-
na, a onda je jo jednom reio da ode u ne-
poznato. No nita zato, gitaristi, od Di-
mija Pejda do Bernarda Batlera, znae
koliko je Jan oduvek bio blizu idealnog
sviranja, onog po kome se odmah prepo-
znaje svira za sva vremena.
Novi popkulturni identitet Evrope pro-
naen je ezdesetih u The Beatlesima i
The Rolling Stonesima, ali i britanskom
urban-folku, za to vreme Bert Jan, kre-
nuvi od istog izvora, preradio je naslee
folka dajui mu mogunost katarzinog
razreenja na tragu bluza i deza. Ekstaza
u lepoti, kakvu Dilan nije jurio, kod Jana
je blistala sjajem koji nikad nije bio, niti
e biti zabeleen.
U trenutku kad novi pop-folk sastavi
kao to su Mumford and Sons ili The Lu-
mineers osvajaju top liste i prodaju festi-
vale, u vremenu kad se autorska imena
Demijana Rajsa ili Lize Haningam izgo-
varaju sa potovanjem, u doba kad neo-
folk umetnici kao to je Devendra Ban-
hart daju upeatljiv i ak i na naim ulica-
ma prepoznatljiv izgled savremenoj kon-
trakulturi zahvaljujui novom intereso-
vanju za britansku folk muziku ezdese-
tih moramo se suoiti sa jednostavnom
injenicom da je popularna muzika i dalje
polje bogato mogunostima. Njena vred-
nost upravo je u tome to se stalno izno-
va otkriva, sa svakim izvoenjem jedne
te iste pesme pronalazei neki novi ku-
tak u kome su emociju sakrile melodije.
Upravo suprotno od onog to nam se
danas esto pria kako su sve pesme
ve napisane istina je da nijedna pesma
jo nije napisana.
DRAGAN AMBROZI
FOLK-DEZ: Pentangle
Lagunine
knjige
i

L
a
g
u
n
a

p
r
e
p
o
r
u
u
j
u
Istorija u knjievnosti
O Drugom svetskom ratu
Knjievna dela koja iz raznih uglova osvetljavaju najkrvaviji rat u ljudskoj istoriji
I
storiari piu akademske studije, a tzv. ira i-
talaka publika stie znanje i formira svest o
istorijskim dogaajima u prvom redu preko
knjievnosti, a danas i ekranizacijama knjiev-
nih dela. Bilo da je re o Filipu Vinjiu, Lavu Tol-
stoju ili Normanu Majleru: pisci stvaraju isto-
rijsku svest, nacionalne stereotipe, potcrtava-
ju istorijski znaaj dogaaja i linosti i stvara-
ju kontekst u kome se on sagledava i vrednuje.
Tako se i Drugi svetski rat najkrvaviji rat u isto-
riji, koji je odneo ezdeset miliona ljudskih ivo-
ta, unesreio stotine miliona preivelih i iz kore-
na prekomponovao globalnu politiku scenu
danas umnogome sagledava upravo kroz knji-
evnu prizmu. Ovo su neka od knjievnih dela iz Laguni-
ne ponude koji iz raznih uglova osvetljavaju Drugi svetski rat
i njegove dananje odjeke.
Svakako najuasniji segment ovog rata jeste Holokaust.
O njemu neposredno i potresno svedoi knjiga Helgin dnev-
nik. Naime, praka slikarka Helga Hoek Vajs bila je jedno od
15.000 jevrejske dece koje su nacisti zatvorili najpre u logor
Terezin, a zatim u Auvic, i jedno od svega stotinu preivelih.
Dok je bila u Terezinu, ona je tokom tri godine uspevala da u
svesku belei dogaaje kojima je prisustvovala i pie o preiv-
ljavanju svoje porodice i drugih zatoenih ljudi. Kada su de-
portovani u Auvic, njen dnevnik je ostao sakriven u pukotini
jednog zida. Posle rata, Helga Vajs je ponovo dola u njegov
posed, dopunila ga potonjim iskustvima i promiljanjima, i
objavila knjigu pod nazivom Helgin dnevnik, jedno od najupe-
atljivijih direktnih svedoanstava o Holokaustu koje imamo.
Holokaust je i vana i velika knjievna tema. O njemu go-
vori svetski bestseler Markusa Zusaka Kradljivica knjiga, dir-
ljiv i potresan roman o jevrejskoj devojici kojoj su knjige je-
dini izlaz iz strane svakodnevice, a koji kritiari svrstavaju uz
bok Dnevniku Ane Frank. I knjiga jednog naeg autora bavi se
ovom temom. To je Porajmos Duana Savia, naslovljen po
romskoj rei za Holokaust. Savi se u njemu bavi sudbinom tri
bosanske porodice, srpske, jevrejske i romske, iz kojih je po je-
dan lan zavrio u Auvicu.
O pokuaju otpora nacistima unutar Nemake govori u-
veni roman Hansa Falade Svako umire sam. Zasnovan je na
istinitoj prii o berlinskom branom paru
Kvangel, obinim, malim ljudima koji su
nakon smrti svog sina na frontu odluili da
se sami, bez obzira na uasnu cenu, suprot-
stave nacistikom reimu.
Drugi svetski rat je esto okvir za anrov-
sku literaturu. Iv Bone i Aleksandar Radovi u
pijunskoj trilogiji vajcarski gambit sainje-
noj od naslova Crni konjanik, Bela kula i Crve-
na dama, govore o sudbini jednog vajcar-
skog bankara s dvostrukim identitetom, koji
je iz neposredne blizine pratio uspon Adolfa
Hitlera i bio upleten u mnoge poslovne i pri-
vatne odnose s elnicima nacistikog reima.
Majstor istorijskog romana Stiven Presfld u izvanrednom
romanu Lov na Romela vodi nas na afriki front u jesen 1942.
godine, i daje upeatljiv portret nemakog feldmarala Ervi-
na Romela, uvene Pustinjske lisice. Knjiga Operacija: uvari
naslea Roberta M. Edsela opisuje lov na nacistiko opljaka-
no umetniko blago, koji je krajem rata predvodio za tu svrhu
formiran savezniki Umetniki odred.
Najbolji britanski pisac istorijskih trilera Robert Heris u ro-
manu Enigma bavi se sluajem najvee nemake vojne tajne
podmornike ifre Enigma, ije je deifrovanje imalo veliki
znaaj za ishod rata. Kultni Herisov roman Otadbina pripada
anru alternativne istorije i prua sliku sveta kakav bi bio da
su nacisti pobedili. On nas vodi u Hitlerovu Nemaku 1964.
godine, uoi Firerovog 75. roendana. Rusija i Evropa su pod
nemakom kontrolom, eril je negde u kanadskoj emigraciji
zaboravljen i prezren, a Hladni rat koji je u toku je onaj izme-
u Berlina i Vaingtona. Fascinantno, ubedljivo i uznemiruju-
e ostvarenje.
Alternativnom istorijom se bavi i bestseler Timura Vernesa
Opet on. U ovom romanu Hitler je zaspao aprila 1945, i probu-
dio se u Berlinu leta 2011. Nemaka koju je poznavao vie ne
postoji, Drugi svetski rat je odavno zavren, zemlju vodi An-
gela Merkel, a glavno propagandno sredstvo postala je te-
levizija. Hitler se prilagoava novim okolnostima, koristi novu
ansu koja mu je pruena i zahvaljujui televiziji nastavlja
tamo gde je ranije stao. Opet on je knjiga koja naoj civilizaciji
postavlja neka vrlo neprijatna pitanja.
Lagunine
knjige
Drama
DEFRI ARER
Oevi gresi
Prevod: ELI GILI
Defri Arer je britanski pisac ije su knjige prodate u
preko 250 miliona primeraka, ali i bivi kontroverzni po-
litiar. Politiku karijeru ovog nekada visokog funkcione-
ra Konzervativne partije i lana Doma lordova pratio je niz skanda-
la, da bi je zapeatila presuda za lano svedoenje u parnici protiv
jednog britanskog tabloida zbog klevete koju je vodio 2001. go-
dine, odnosno etvorogodinja zatvorska kazna koja je usledila.
Upravo u zatvoru Arer je zapoeo vie nego uspenu knjievnu
karijeru. Svoj dananji status bestseler autora stekao je, pored osta-
lih, i serijalom Saga o Kliftonovima, petotomnom stogodinjom
hronikom jedne engleske porodice i sudbinom njene centralne f-
gure, Harija Kliftona. Radnja prve knjige ovog serijala, romana Vre-
me e pokazati, odvija se u Britaniji uoi Drugog svetskog rata. Hari
Klifton je odrastao bez oca, ija smrt je obavijena velom
tajne, u siromanoj porodici svog ujaka, lukog radnika
u Bristolu. Kao darovit mladi, Hari dobija stipendiju da
studira u elitnoj koli, ali izbija Drugi svetski rat i on kao
dobrovoljac stupa u mornaricu. U isto vreme, tajna oe-
ve smrti poinje da se rasplie, a kada se otvori pitanje
Harijevog pravog porekla, i to na dan venanja sa enom koju voli,
njegova sudbina dobija neoekivan smer i odvodi ga preko Atlan-
tika. U Njujorku poinje drugi deo Sage o Kliftonovima, roman pod
naslovom Oevi gresi. Hari ima lani identitet preuzet od poginu-
log kolege s potopljenog broda na kome je sluio. Ali zaplet poi-
nje kada se ispostavi da je Harijev pokojni kolega bio optuen za
ubistvo svog brata. Hari mora da dokae da nije onaj za koga ga
smatraju. Napeta, brza, puna obrta, inteligentno konstruisanog
zapleta, Saga o Kliftonovima je za sve ljubitelje anrovske knjiev-
nosti prava italaka poslastica.
Krimi
ANDREAS PITLER
Inspektor Brontajn i sluaj
ubijenog naciste
Prevod: MIRJANA V. POPOVI
Roman austrijskog pisca Andreasa Pitlera Inspektor
Brontajn i sluaj ubijenog naciste jedan je od najboljih
predstavnika savremenog evropskog krimia. Njegova
radnja odvija se u Beu, tokom tri martovska dana 1938. godine.
Vremenski okvir je precizno odreen i pokazae se presudnim za
dramu koja sledi. Upravo tih dana austrijski nacisti potpomognuti
od Hitlera preuzimaju vlast od legalnih, ali nesposobnih predstav-
nika Republike Austrije i proglaavaju pripajanje Treem rajhu. U isto
vreme, u jednoj bekoj viespratnici ubijen je ovek iz samog vrha
nacistike partije, a zatim i jo jedna osoba. Oba ubistva istrauju
beki inspektor Brontajn, jevrejskog porekla, i njegov
pomonik, eh po imenu erni. Brontajn traga za ubi-
cama, ali se trka i s vremenom kad nacisti preuzmu
vlast otpoee s hapenjem Jevreja. Pitler na uzbudljiv
i istorijski verodostojan nain predoava atmosferu me-
sta i vremena, raspad dotadanjeg poretka, uspostavlja-
nje nacistike strahovlade i poetak terora, kao i povla-
enje pred nastupajuim zlom koje je tome prethodilo.
Dilema u kojoj se zatekao inspektor Brontajn tim je jaa on traga
za ubicom jednog nacistikog zlotvora, i ko god on bio, on ga mora
privesti pravdi. Nain na koji Pitler spaja istorijske injenice i fkciju
izuzetno je uverljiv, rekli su kritiari o ovoj knjizi. Pria je smetena
u istorijsko razdoblje i okolnosti koje e biti zanimljive i svim itao-
cima koji nisu iskljuivi ljubitelji krimia, tim pre to e itajui ovu
knjigu uivati u uzbudljivom asu istorije.
Drama
HANA KENT
Pogrebni obiaji
Prevod: TATJANA MILOSAVLJEVI
Kada je mlada australijska spisateljica Hana Kent
kao tinejderka prvi put dola na Island, ostala je fas-
cinirana dvema stvarima udesnim i divljim krajoli-
cima ostrva i priom o jednom istinitom dogaaju koji
se ovde odigrao davne 1829. godine. Dogaaj se odnosio na sud-
binu devojke po imenu Agnes Magnusdotir, koja je bila osue-
na na smrt zbog sauesnitva u okrutnom dvostrukom ubistvu, i
bila poslednja osoba nad kojom je na Islandu izvrena smrtna ka-
zna. Obe ove fascinacije Hana Kant je kasnije veto utkala u svoj
veoma uspean romaneskni prvenac pod nazivom Pogrebni obi-
aji. Autorka je prouila obimnu dokumentarnu i usmenu grau
o sluaju Agnes Magnusdotir i paljivo ga rekonstruisala.
Agnes je osuena na smrt, a zatim poslata na farmu poro-
dice jednog sreskog slubenika da tamo slui i saeka dan
pogubljenja. Svi izbegavaju da komuniciraju s njom, izu-
zev Toutija, mladog akona odreenog da joj bude duhov-
nik. Kako prolaze meseci, tako iz stranice u stranicu na vi-
delo polako iskrsava pria o Agnesinom traginom ivotu i
sudbini, ali i sumnja u njenu krivicu. Roman Pogrebni obi-
aji neverovatno je dirljiva pria o linoj slobodi, reeno je o ovoj
knjizi, o tome kako nas drugi doivljavaju za razliku od toga kako
doivljavamo sami sebe, i o tome da smo spremni sve da rizikuje-
mo zbog ljubavi. Prekrasnim, majstorski izbruenim stilom, Hana
Kent slika velianstveni pejza Islanda, gde je svaki dan bitka za
opstanak, i pita kako jedna ena moe da se nada da e preiveti
kada joj ivot zavisi od onoga to drugi priaju o njoj?
58
Lagunine
knjige
Dragulji Lagune
MARIO PUZO
Zakon utanja
Prevod: MINA KRSTANOVI
U novopokrenutoj ediciji Dragulji Lagune
objavljuju se najpopularniji naslovi koji su obe-
leili produkciju ove izdavake kue. Meu prvih petnaest naslo-
va ove edicije nalazi se i klasino delo o mafji, roman Zakon uta-
nja Marija Puza, autora slavne hronike mafjake porodice Korleo-
ne. Poslednje tri godine ivota Puzo je proveo piui upravo ovaj,
ispostavilo se, testamentarni roman. Njegov naslov odnosi se na
omertu, sicilijanski zakon utanja, koji zabranjuje odavanje infor-
macija o zloinima za koje se smatra da se tiu samo onih koji su
u njima uestvovali. Rejmonde Aprile je poslednji veliki ameriki
don, koji se nakon trideset godina upravo povlai iz svih poslo-
va. Za sve to vreme, pazio je da svoje troje dece dri daleko od kri-
minala kako bi ih zatitio. Pored roene dece, Don Aprile ima jo
jednog sina, Astorea Vajolu, koga je davno usvojio na Siciliji i koga
je godinama spremao za naslednika na mafjakom tronu. Za sve
druge Vajola vodi naizgled obian njujorki mondeni ivot, sve do
trenutka kada Rejmonde Aprile bude ubijen. Vajola tada zauzima
mesto za koje ga je stari don pripremao i kree u osvetu. Na putu
mu stoje FBI, korumpirani detektivi njujorke policije i junoame-
riki kralj narko-kartela. Zakon utanja je poslednji Puzov roman i
kruna jednog nezaboravnog opusa.
Istorijski
KOLIN MEKALOU
Oktobarski konj
Prevod: ERMEN FILIPOVI
Po profesiji neurofziolog s meunarod-
nom reputacijom, Kolin Mekalou je svetsku
slavu stekla kao spisateljica, i to najpre zahvaljujui romanu iz
1977, planetarnom bestseleru Ptice umiru pevajui. Od devede-
setih godina prolog veka Kolin Mekalou se okrenula istorijskom
knjievnom anru, temama iz antike Grke i Rima. Roman Pesma
o Troji uspena je knjievna transpozicija povesti Trojanskog rata,
a grandiozna epska knjievna freska istorije i politike Starog Rima
od Sule do Oktavijana, nainjena kao serijal od sedam obimnih ro-
mana (Laguna ih objavljuje u trotomnim ciklusima, a dosad je
izalo etrnaest tomova), ustoliila je Kolin Mekalou kao jednog
od najboljih savremenih pisaca istorijskih romana. Ovom rimskom
ciklusu njenih ostvarenja odnedavno je prikljuen i dvotomni ro-
man Oktobarski konj Pripovest o Cezaru i Kleopatri. Jedna od naj-
slavnijih ljubavnih pria u istoriji u ovoj knjizi je uzbudljivo i minu-
ciozno opisana, ali Oktobarski konj je mnogo vie od ljubavnog ro-
mana. U njemu je paljivo i detaljno rekonstruisana jedna od naj-
uzbudljivijih epoha u istoriji oveanstva, sa svim svojim politi-
kim i kulturnim dimenzijama, a njeni protagonisti predstavljeni su
s dokumentarnom preciznou. Oktobarski konj jedno je od naj-
boljih ostvarenja Kolin Mekalou.
Srpska knjievnost
SVETLANA VELMAR-JANKOVI
Dorol
Ovog meseca preminula je Svetlana Vel-
mar-Jankovi. Iza nje je ostao znaajan knji-
evni opus, u okviru koga istaknuto mesto zauzima zbirka pria
Dorol. U njoj nas Svetlana Velmar-Jankovi vodi na udesno pu-
tovanje ulicama i istorijom Dorola, najstarije beogradske etvrti,
upuujui itaoca na to kako se u etnji gradom mogu oslukivati
glasovi iz nepristupanih prolosti i ta nam ti davni glasovi danas
govore. Junaci njenih pria su zapravo linosti po kojima su nazva-
ne dorolske ulice, ustanici, pesnici, trgovci, zadubinari... Tako se
na stranicama ove knjige moe proitati ko su i kakvi su bili, po-
red ostalih, Zmaj od Noaja, Gospodar Jovan, Uzun Mirko, Vasa a-
rapi, Gospodar Jevrem, Sima Terduman, Vojvoda Dobraa, Riga
od Fere, Kapetan Mia, Zmaj Jova... Skidajui veo zaborava s ovih
istorijskih linosti, koje su dale imena dorolskim ulicama, Svetla-
na Velmar-Jankovi istovremeno oivljava njihove ljudske odlike i
istorijske zasluge, dovodei ih na dananje gradske plonike na-
dahnuto i uverljivo, kao ive ljude i mudre sagovornike, i odme-
ravajui njihovim oima koliko je od duha starog Dort-jola (tursk:
raskrsnica) ostalo meu raznolikim stambenim grdosijama i mo-
dernim asfaltiranim kolovozima, reeno je o ovoj knjizi. Zbirkom
Dorol, koja je dobila Andrievu nagradu za najbolju knjigu pri-
a, Svetlana Velmar-Jankovi je, po reima kritiara, opinila itao-
ce prenosei dobri duh Dorola u klju pomou kojeg u naznaka-
ma i kroz sivilo stvarnosti uspevamo da uemo u rasko prolosti.
Komedija
KAREN DUVE:
Grrrim
Prevod: DUICA MILOJKOVI
Zbirka pria nemake spisateljice Karen
Duve donosi moderne remikse svima pozna-
tih Grimovih bajki, Sneane i sedam patuljaka,
Uspavane lepotice, Crvenkape i drugih, s tim da njene interpreta-
cije klasinih dela nemaju nieg od bajkovite naivnosti i detinja-
stosti predloka. Duveova, naime, polazi od svima poznatih siea,
a zatim ih nadograuje na originalan i neoekivan nain, dodaju-
i im sloj bizarnosti i crnog humora. Tako je, na primer, Crvenkapa
postala mrana horor pria o vukodlacima naeg vremena koja se
odigrava u jednom zabaenom planinskom selu, a Sneana i se-
dam patuljaka vie nema srean kraj nakon perioda provedenog
sa sedam sredovenih neenja pod istim krovom, Sneana nije sa
svojim princem ivela sreno do kraja ivota, ve je osumnjiena
za promiskuitet i odbaena od supruga i drutva. Bajke Duveove
nisu namenjene deci, ve iskljuivo odraslima, prepune su deta-
lja, poteno ispriane do kraja, bez isputanja ijedne vane sitnice
i zaobilaenja bilo kakvog stravinog momenta, nemilosrdne i je-
zive, rei su jednog od kritiara. Duveova nas uvlai u najdublje
gustie ljudske psihe.
59
Lagunine
knjige
AKCIJA
NEDELJNIKA

I IZDAVAKE KUE
Laguna
K
n
j
i
g
e
z
a
K
n
j
i
g
e
z
a

2
9
2
9
9
d
i
n
a
r
a
!
U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI
Ponesite ovaj primerak Vremena
u neku od knjiara Delf i kupite
jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 24. aprila do 21. maja 2014.
Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:
Delf knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)
Delf knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)
Delf knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)
Delf knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)
Delf knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)
Delf knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)
Delf knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)
Delf knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)
Delf knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)
Delf knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)
MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)
Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)
Delf knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)
Delf knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)
Delf knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)
Knjiara Delf NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Knjiara Delf Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)
Toni Parsons:
MOJA OMILJENA
SUPRUGA
Pria o mukarcu i
eni naeg doba, o
njihovim borbama,
radostima i skrivenim
enjama, knjiga o
tome gde prestaju seks,
pustolovina i opsesije, a
poinje istinska ljubav
Dominki Bodis:
GIBRALTARSKI
LJUBAVNICI
Vrhunski istorijski roman o
prvim susretima Evropljana
i Arapa, Mediteranu VIII
veka, vizantijskim pijunima
i jednoj ljubavi zbog koje
su Heraklovi stubovi dobili
ime Debel Tarik, Tarikova
planina, Gibraltar
Markus on:
BESKRAJNI DANI
PROVEDENI U SMRTI
Jedan od vodeih svetskih
kosmologa pie o strukturi
svemira, prirodi vremena,
postojanju inteligentnog
ivota, granicama nauke
i veitoj ljudskoj enji za
odgovorima na pitanja
porekla i sudbine
Sof Kinsela:
KUPOHOLIARKA I
SESTRA
Razoarana to brak
ne lii na Tifanijevu
kutiju punu radosti,
Beki Blumvud se vratila
sa medenog meseca i
kod kue zatekla sestru
koju sada prvi put vidi.
Klasik iklit literture
Volfgang Bergman:
UMEE RODITELJSKE
LJUBAVI
Poznati porodini
psihoterapeut govori o
tome kako da zatitimo
i sauvamo meusobnu
ljubav roditelja i dece, o
autoritetu i povlaivanju,
o razliitoj ulozi majke i
oca, o poverenju i brizi
Volfgang Herndorf:
IK
Kao nekada Tom Sojer
i Haklberi Fin, dva
nemaka deaka kradu
automobil i kreu na
krstarenje nepoznatim
krajevima zemlje. Lep
i tuan pustolovni
roman, uporeivan
s Lovcem u itu
Bil Brajson:
EKSPIR
Veto i duhovito kao
uvek, Bil Brajson se
sada probija kroz
ivopisnu dunglu
nesigurnih injenica o
ivotu, linosti i delu
Vilijema ekspira, i
korak po korak otkriva
istinski ekspirov lik
Nikolas Sparks:
ISTINSKI VERNIK
Mladi njujorki novinar
u usponu karijere odlazi
po zadatku u provinciju
i tamo upoznaje lokalnu
bibliotekarku. Njihov
susret promenie im
sudbine. Dirljiva ljubavna
pria iz pera autora
kultne Belenice
Harlan Koben:
NESTAO ZAUVEK
Njegova devojka je ubijena.
Za ubistvo je optuen njegov
brat. Nita na kraju nee biti
kako se inilo na poetku.
Jedan od najboljih romana
jednog od najboljih amerikih
pisaca trilera, ija se poetika
opisuje reima Rejmond
endler sree Bridet Douns
Matijas Brekers:
LAI O DROGAMA
Kontroverzna knjiga o
tome kako funkcionie
globalna industrija
narkotika i zato je
zabrana korienja
droga pogubna za
globalni poredak, kako
potpomae terorizam
i kodi zdravlju
61
K
avez je bio napravljen. Baltazar ga je iz navike okaio
iznad ograde na tremu, i nije uspeo ni da rua, a ve se
na sve strane prouo glas da je to najlepi kavez na sve-
tu. Toliko ljudi je dolo da ga vidi da se pred kuom stvorila gu-
va i Baltazar je morao da ga skine i zatvori stolarsku radionicu.
Mora da se obrije, rekla mu je Ursula, njegova ena. Izgle-
da kao pop.
Ne valja se brijati posle ruka, rekao je Baltazar.
Imao je bradu od dve nedelje, kratku kosu, otru i nakostre-
enu kao u magarca. Liio je na uplaenog deaka. Ali, to je bilo
samo prividno. U februaru je navrio trideset godina, iveo je
nevenano s Ursulom ve etiri godine, ali nisu imali dece. i-
vot mu je pruio mnogo razloga da bude oprezan, ali nijedan
da bude uplaen. ak nije ni znao da je nekima kavez koji je na-
pravio bio neto najlepe to su videli u ivotu. Za njega, navi-
knutog od detinjstva da pravi kaveze, to je bio samo malo tei
posao od drugih.
Onda se malo odmori, rekla je ena. S tom bradom ne mo-
e nigde da se pojavi.
Dok se odmarao, morao je nekoliko puta da ustane iz mree
da bi komiluku pokazao kavez. Ursula do tada nije obraala pa-
nju na njega. Bila je ljuta to joj je mu napustio posao u sto-
larskoj radionici da bi se potpuno posvetio kavezu i tokom dve
nedelje loe spavao, prevrtao se u krevetu i buncao gluposti, ne
pomiljajui na brijanje. Ali, njena zlovolja se rasprila pred za-
vrenim kavezom. Kad se Baltazar probudio posle popodnev-
nog odmora, ve mu je bila ispeglala pantalone i koulju, stavi-
la ih na stolicu pored mree i donela kavez na trpezarijski sto.
Divila mu se u tiini.
Koliko e dobiti za njega?, pitala je.
Ne znam, odgovorio je Baltazar. Traiu trideset pesosa, da
bi mi dali dvadeset.
Trai pedeset, rekla je Ursula. Mnoge si noi probdeo za ovih
petnaest dana. Osim toga, velik je. Verujem da je to najvei ka-
vez koji sam u ivotu videla.
Baltazar se brijao.
Veruje da e mi dati pedeset pesosa?
To nije nita za don epea Montijela, a kavez vredi toliko, re-
kla je Ursula. Mogao bi da trai ezdeset.
Kua je poivala u zaguljivoj polusenci. Bila je to prva nedelja
aprila i zbog cvranja cvraka vruina se inila jo neizdrljivi-
jom. Kad se obukao, Baltazar je otvorio vrata ka vrtu da rashla-
di kuu i gomila dece utra u trpezariju.
Vest se brzo pronela. Doktor Oktavio Hiraldo, stari lekar, za-
dovoljan ivotom, ali umoran od posla, mislio je na Baltazarev
kavez dok je ruao sa nepokretnom enom. Na unutranjoj te-
rasi, gde su u vrelim danima postavljali sto, bilo je mnogo saksi-
ja sa cveem i dva kaveza sa kanarincima.
Njegova ena je volela ptice, toliko ih je volela da je mrzela
make, jer su bile u stanju da ih pojedu. Mislei na nju, doktor
Hiraldo je po podne otiao da poseti nekog bolesnika i u povrat-
ku navratio u Baltazarevu kuu da pogleda kavez.
U trpezariji je bilo mnogo ljudi. Izloena na stolu, ogromna i-
ana kupola sa tri sprata, sa hodnicima i posebnim prostorijama
za jelo, spavanje i s ljuljakama, u prostoru odreenom za pti-
ju razonodu, liila je na umanjeni model neke ogromne fabrike
leda. Doktor ga je paljivo pogledao, ne dodirujui ga, razmilja-
jui kako taj kavez prevazilazi njegov lini ugled i kako je mnogo
lepi od onog koji je sanjao da e kupiti svojoj eni.
Ovo je prava pustolovina mate, rekao je. Potraio je Baltaza-
ra u guvi, i dodao, upirui u njega svoje blagonaklone oi: Mo-
gao si da bude izvanredan arhitekta. Baltazar je pocrveneo.
Hvala, rekao je.
Istina je, rekao je lekar. Bio je gojazan i imao glatku, meku
kou, poput ene koja je u mladosti bila lepotica. Ruke su mu
bile nene, a glas kao u popa koji govori latinski.
Nije ni potrebno da se u njega stavljaju ptice, rekao je, okreu-
i kavez pred oima prisutnih, kao da ga prodaje. Bilo bi dovolj-
no obesiti ga izmeu stabala da sam peva. Ponovo ga je spustio
na sto, razmislio trenutak posmatrajui kavez i rekao:
Umesto nekrologa: Jedna Markesova pria
Baltazarovo
udesno poslepodne
Gabrijel Garsija Markes

62
Dobro, uzeu ga.
Prodat je, rekla je Ursula.
Pripada sinu don epea Montijela, rekao je Baltazar. On ga
je naruio.
Lekar je zastao s potovanjem.
Je li ti dao nacrt?
Nije, rekao je Baltazar. Rekao je da eli veliki kavez, kao ovaj,
za par turpijala (junoamerika ptica slina vugi, prim. prev.)
Lekar je gledao kavez.
Ali, ovo nije kavez za turpijale.
Naravno da jeste, doktore, rekao je Baltazar, pribliavajui se
stolu. Deca su ga okruila. Mere su dobro uzete, rekao je, poka-
zujui kaiprstom razne pregrade. Potom je lupnuo kupolu lan-
cima prstiju i kavez se ispunio dubokim, skladnim akordima.
To je najotpornija ica koja se moe pronai, a svaki spoj je
zavaren i iznutra i spolja, rekao je.
Moe da poslui i za papagaje, umealo se jedno dete.
Tako je, rekao je Baltazar. Lekar je klimnuo glavom.
Dobro, ali on ti nije dao nacrt, rekao je. Nije ti dao nikakvu
odreenu porudbinu, osim da to bude dovoljno velik kavez za
turpijale. Zar nije tako?
Tako je, rekao je Baltazar.
Onda nema problema, rekao je lekar. Jedna stvar
je veliki kavez za turpijale, a druga stvar je ovaj ka-
vez. Nema dokaza da je ovo taj koji su ti naruili.
To je taj, rekao je Baltazar, zbunjen. Zato sam
ga i napravio.
Doktor je postao nestrpljiv.
Mogao bi da napravi drugi, rekla je Ursula, gle-
dajui mua, a potom lekara: Vama se ne uri.
Obeao sam eni da u ga doneti veeras, rekao
je lekar.
ao mi je, doktore, rekao je Baltazar, ali ne mogu da prodam
stvar koja je ve prodata.
Lekar je slegnuo ramenima. Obrisao je maramicom znoj sa
vrata i utke se divio kavezu, ne skidajui oi s jedne take, kao
da gleda brod koji odlazi.
Koliko su ti dali za njega?
Ne odgovarajui, Baltazar je potraio Ursulu.
ezdeset pesosa, rekla je ona.
Lekar je i dalje gledao kavez.
Vrlo je lep, uzdahnuo je. Prelep.
Potom je, krenuvi ka vratima, snanim pokretima zamahnuo
lepezom, nasmejao se i seanje na taj dogaaj je zauvek nestalo
iz njegovog pamenja.
Montijel je veoma bogat, rekao je.
U stvari, Hose Montijel nije bio toliko bogat kao to je izgleda-
lo, ali je bio spreman na sve da bi to postao. Nekoliko ulica dalje,
u kui natrpanoj stvarima, u kojoj se nikad nije osetio miris ne-
eg to ne bi moglo da se proda, on je ostao ravnoduan prema
novosti o kavezu. Njegova ena, opsednuta mislima o smrti, po-
sle ruka je zatvarala prozore i vrata, da bi dva sata leala otvo-
renih oiju u polutami, dok se Hose Montijel odmarao. Tako ju
je iznenadila graja. Otvorila je vrata odaje i videla gomilu pred
kuom, i usred gomile, Baltazara s kavezom, obuenog u belo i
glatko obrijanog, s onim izrazom bezazlenosti s kojim siromasi
dolaze u bogatake kue.
Kako je to udesno, uzviknula je ena Hosea Montijela, oza-
renog lica, uvodei Baltazara u kuu. Nikad u ivotu nisam tako
neto videla, rekla je i dodala, besna na gomilu koja je nagrnula
na vrata: Ali unesite ga unutra, jer e nam inae trem pretvo-
riti u kokoarnik.
Baltazar nije bio stranac u kui Hosea Montijela. Nekoliko je
puta, zbog sposobnosti i tanosti, bio pozivan da obavi manje
stolarske radove. Ali nikad se nije dobro oseao meu bogata-
ima. Ponekad je mislio na njih, na njihove rune i dangrizave
ene, na uasne hirurke operacije i uvek bi se u njemu budilo
oseanje samilosti. Kad bi ulazio u njihove kue, nije mogao da
koraa, a da ne vue noge.
Da li je Pepe kod kue?, pitao je.
Stavio je kavez na trpezarijski sto.
U koli je, rekla je ena Hosea Montijela. Ali samo to nije
stigao. I dodala je: Montijel se kupa.
U stvari, Hose Montijel nije imao vremena da se okupa. Na br-
zinu se istrljao kamforisanim alkoholom, da bi to pre izaao i vi-
deo ta se to deava. Bio je toliko oprezan da je spavao bez elek-
trinog ventilatora, kako bi i u snu mogao da prati umove u kui.
Doi da vidi ovo udo, uzviknula je ena.
Hose Montijel, krupan i maljav, s pekirom oko
vrata, provirio je kroz prozor spavae sobe.
ta je to?
Pepeov kavez, rekao je Baltazar.
ena ga je pogledala zbunjena.
iji?
Pepeov, potvrdio je Baltazar. I potom, obraa-
jui se Hoseu Montijelu: Pepe mi je rekao da ga
napravim.
U tom trenutku se nije nita dogodilo, ali je Bal-
tazar osetio kao da su mu otvorili vrata kupatila. Hose Montijel
je u gaama izaao iz spavae sobe.
Pepe!, viknuo je.
Nije jo stigao, proaputala je ena, nepomina.
Pepe se pojavio na vratima. Imao je dvanaest godina i iste,
duge, sanjive trepavice i mirnu dostojanstvenost svoje majke.
Doi ovamo, rekao mu je Hose Montijel. Ti si ovo naruio?
Dete je saglo glavu. Hvatajui ga za kosu, Hose Montijel ga je
naterao da ga pogleda u oi.
Odgovori.
Dete je zagrizlo usne i utalo.
Montijele, proaptala je ena.
Hose Montijel je pustio dete i vidno uznemiren obratio se
Baltazaru:
ao mi je, Baltazare, rekao je, ali trebalo je da se dogovo-
ri sa mnom pre nego to si poeo da radi. Samo tebi moe da
padne na pamet da ugovara posao sa detetom. Dok je govo-
rio, lice mu je polako poprimalo miran izraz. Podigao je kavez
ne gledajui ga i pruio ga Baltazaru. Odmah ga nosi i poku-
aj da ga proda nekom drugom, rekao je. Nemoj, molim te,
da se ubeujemo.
Potapao ga je po ramenu i objasnio: Lekar mi je zabranio
da se nerviram.
Deak je stajao nepomian, ne trepui, dok ga je Baltazar, s
kavezom u ruci, zbunjeno posmatrao. Onda je izbacio grleni krik,
kao skianje psa, i bacio se na pod.
63
Hose Montijel ga je gledao ravnoduno, dok je majka poku-
avala da ga smiri.
Ne dii ga, rekao je. Pusti ga neka razbije glavu o pod, a ti ga
jo pospi solju i limunom, da ima razloga da besni.
Dete je vritalo bez suza dok ga je majka drala za ruku.
Pusti ga, bio je uporan Hose Montijel.
Baltazar je posmatrao dete kao da gleda agoniju umirue i-
votinje. Bilo je gotovo etiri sata.
U tom trenutku, u njegovoj kui, Ursula je pevala neku staru
pesmu dok je seckala luk.
Pepe, rekao je Baltazar.
Priao je detetu, nasmejan, i pruio mu kavez. Dete se podi-
glo u jednom skoku, zagrlilo kavez, velik gotovo kao i on, i zau-
eno gledalo Baltazara kroz metalno tkanje, ne znajui ta da
kae. Nije pustio ni suzu.
Baltazare, rekao je Montijel blago. Ve sam ti rekao da ga
nosi.
Vrati ga, naredila je ena detetu.
Zadri ga, rekao je Baltazar. I potom, Hoseu Montijelu: Na
kraju krajeva, za njega sam ga napravio.
Hose Montijel je pourio za njim ka trpezariji.
Ne budi blesav, Baltazare, govorio je, prepreivi mu put.
Nosi tu tvoju skalameriju kui i ne pravi vie gluposti. Ne mi-
slim da ti platim ni pesosa.
Nije vano, rekao je Baltazar. Nameravao sam da ga poklo-
nim Pepeu. Nisam mislio da naplatim.
Kad je Baltazar probio put kroz gomilu radoznalaca koji su
zakrili vrata, Hose Montijel je vikao stojei nasred sobe. Pre-
bledeo je zakrvavljenih oiju.
Budalo, vikao je. Nosi tu tvoju skalameriju. Doavola! Samo
mi je jo to trebalo da neko doe i zapoveda u mojoj vlastitoj
kui.
U bilijarnici su doekali Baltazara s oduevljenjem. Do tog
trenutka je mislio da je napravio kavez lepi od prethodnih,
da je morao da ga pokloni sinu Hosea Montijela da bi prestao
da plae i da sve to zajedno nije nita naroito.
Ali je kasnije primetio da je sve to, za druge ljude, imalo neku
vanost, pa je osetio uzbuenje.
I tako su ti dali pedeset pesosa za kavez.
ezdeset, rekao je Baltazar.
Neije kue e cri!, rekao je neko. Ti si jedini koji je don e-
peu Montijelu uspeo da izvue toliko brdo para. Ovo mora da
se proslavi.
Naruili su mu pivo, a Baltazar ih je sve astio turom pia.
Kako je to bio prvi put da pije, pred vee je bio potpuno pijan i
govorio je o nekom velianstvenom poduhvatu od hiljadu kave-
za po sedamdeset pesosa, a zatim, o milion kaveza, sve dok nije
skupio sedamdeset miliona pesosa.
Treba praviti stvari i prodavati ih bogataima pre nego to
umru, govorio je, mrtav pijan. Svi su bolesni i umree. Ba su
zajebani, kad ne smeju ni da se razbesne.
Cela dva sata je muziki automat, bez prestanka, svirao na nje-
gov raun. Svi su dizali ae u Baltazarovo zdravlje, za njegovu
sreu i bogatstvo i za smrt bogataa, ali kad je dolo vreme ve-
ere, ostavili su ga samog u bilijarnici.
Ursula ga je ekala do osam, sa tanjirom peenog mesa pokri-
venog kolutovima luka. Neko joj je rekao da je u bilijarnici, lud
od sree i da asti pivom sve prisutne, ali ona nije poverovala jer
Baltazar nikad nije pio. Kad je legla, gotovo u pono, Baltazar je
jo uvek bio u osvetljenoj bilijarnici u kojoj su se nalazili stoii
sa po etiri stolice i podijum za ples na otvorenom prostoru, pre-
ko koga su etali bukai. Lice mu je bilo umazano karminom, i
poto vie nije mogao da napravi ni jedan jedini korak, pomislio
je kako bi najvie voleo da legne sa dve ene u isti krevet. Toliko
je potroio da je morao da ostavi sat u zalog, sa obeanjem da e
sutra da plati. Trenutak kasnije, dok je raskreen leao na ulici,
primetio je da mu izuvaju cipele, ali nije hteo da napusti najlep-
i san svog ivota. ene koje su pole na jutarnju misu nisu se
usudile ni da ga pogledaju, jer su verovale da je mrtav.
(prevela sa panskog Maja Raji)
Ima tih knjiga koje kao dijete uzme sa poli-
ce i zna da ih nee jo proitati kako treba,
ali krene da ih lista, da malo ita, tek da
vidi dokle e da te odvedu. Tako sam i ja te
neke 1986. ili 1987. godine sa police skinuo ono
depno bigz-ovo izdanje Sto godina samoe,
sa Berberovim motivom na naslovnici, izda-
nje koje je u ondanjoj Jugoslaviji prodano
u valjda blizu dvije stotine hiljada primjera-
ka (pa legenda kae da je Markes povreme-
no, jer izgleda nije bilo mogue da se hono-
rar uplati na raun u inostranstvu, dolazio
u Dubrovnik da podigne pare), i krenuo da
itam. Taj poetak, jedan od najsugestivni-
jih poetaka u istoriji svjetske knjievnosti,
neu nikad da zaboravim. (Kako je samo ve-
lianstvena trea reenica: Svet je bio tako
nov, mnoge stvari jo nisu imale ime i, da bi
se pomenule, trebalo ih je pokazati prstom.)
Pukovnik Aurelijano Buendija (za koga emo
kasnije toliko puta uti da pije kafu bez ee-
ra) pred streljakim strojem se sjea kako ga
je otac kao djeaka vodio da prvi put vidi led.
Na toj prvoj stranici romana, Markes pomi-
nje Ciganina Melkijadesa koji opet pominje
mudre alhemiare iz Makedonije. U onim
godinama kad te i u knjievnosti i u ivotu
vie od nepoznatog fascinira poznato, ta Ma-
kedonija, dio tvoje domovine, refren s radi-
ja (Tamo gdje vjeno sunce sja) stapa ti se u
glavi sa Makondom. Nekoliko mjeseci kasni-
je, kad bude gledao Obalu komaraca Pitera
Vira u kojoj Harison Ford glumi ekscentrika
koji se sa porodicom seli u dunglu central-
ne Amerike da napravi fabriku leda, sjetie
se Markesa i Sto godina samoe.
Prolazie godine, itae Sto godina sa-
moe nekoliko puta, itae i druge knji-
ge Markesove, ali prve asocijacije na ovog
pisca uvijek e ti biti led, Melkijades, kafa
bez eera i Makedonija. U svemu sam tra-
io mir, kae onaj Ekov redovnik iz Imena
rue, ali ga ne naoh nigdje, osim u uglu
s knjigom. Sto godina samoe nije mirna
knjiga, ali ako ti se iz nereda vlastitog i-
vota bjei u vei nered, jedna je od najbo-
ljih koje postoje. Nije Markes vjerovao da
se poslije smrti ide tamo gdje vjeno sunce
sja. Bio je on, uostalom, za ivota u takvim
zemljama. A za one koje sunce jo uvijek
grije, u svojoj najboljoj knjizi, ostavio je re-
fugium: Kad si sam, kad je sve tuno, ti se
sjeti nje; Makondo ti prua ljubav.
MUHAREM BAZDULJ
Tamo je Makondonija
In memoriam: Gabrijel Garsija Markes (19272014)
Povodom izlobe U ime naroda
Ispovest omatorelog
skojevca
Imao sam samo esnaest godina kada se posle rata obraunavalo sa domaim izdajnicima.
Pitam se ta bih inio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima
koji su saraivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode
u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno iveli sa svojim porodicama dok sam ja
bio u nacistikim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao u ime naroda
M
ultimedijalna izloba U ime
naroda koja prikazuje repre-
siju komunistikog reima
19441953, nedavno otvorena u Beogra-
du, navela me je da, opet jednom, razmi-
slim o sebi.
Uao sam u osamdeset estu godi-
nu, doiveo duboku starost. Starost je
doba preispitivanja. Razmiljam o tome
ta sam sve uinio, ima li mesta za griu
savesti. udo je zapravo to jo uopte
imam vremena da se ispovedim. Kome?
Najstrooj instanci pred koju iskren o-
vek moe da stane sebi samome.
Da ponem sa olakavajuim okolno-
stima. Pre sedamdeset godina, 27. aprila,
uhapen sam u Novom Sadu. Imao sam
petnaest godina i etiri meseca. Iz logora
u Baji, u Maarskoj, stigao sam u Auvic
27. maja, u Buhenvald 6. juna. Osloboen
sam 13. aprila 1945. godine. Naravno da se
ne bih tano seao tih datuma da pedan-
tnu nemaku dokumentaciju posle rata
nisam dobio od nadlenih slubi. U rodni
kraj sam se vratio tek 3. septembra 1945.
Znai, imao sam neto preko esnaest i
po godina. Mnogo kasnije sam saznao iz
prepiski koje mi je ustupio Tibor Varadi,
poto je pregledao stare dokumente ad-
vokatske kancelarije svog oca u Zrenja-
ninu, da su se moja tetka i moj stric dopi-
sivali oko toga ko bi trebalo da bude moj
staratelj. Ali meni na pamet nije padalo
da se posle esesovaca iko drugi stara o
meni. Sam sam se upisao u graevinsku
srednju tehniku kolu u Novom Sadu,
usput honorarno radio kao tehniki cr-
ta, veeri provodio u gradskom komite-
tu omladine. To znai da sam tridesetak
meseci iveo kao punoletan ovek, iako
to po zakonu nisam bio. Kad naknadno
razmislim, to i nije bilo naroito teko,
koncentracioni logori su dobra kola za
samostalnost, pod uslovom da ostane
iv, a graani takoe i moji profesori
u koli pribojavali su se nas skojevaca.
Zapaam da ta poslednja konstatacija
vie ne spada meu olakavajue okolno-
sti, nego ba naprotiv. Svejedno, nevin u
pogledu svog odnosa prema represiji o
kojoj govori izloba U ime naroda for-
malno sam samo do dana mog punolet-
stva 1947. godine, posle toga kao skojevac
i lan Saveza komunista vie nisam. to
ree kolega pisac Martin Luter: Tu stojim
pred vama, drugaije ne mogu, neka mi
je bog u pomoi, amin!
milost poznog roenja
Zato se javno propitujem kada se i ta
sa mnom dogodilo? Zbog toga to me za-
nima ta bih uradio da sam bio nekoli-
ko godina stariji i da sam u svoju zemlju
stigao nekoliko meseci ranije? Ovako
sam propustio ba onu godinu koja je za
neke sugraane bila najstranija posle
rata. Ovako ne znam ta bih ja u druga-
ijoj konstelaciji inio u ime naroda? I
u svoje ime.
Bivi nemaki kancelar Nemake Hel-
mut Kol, mlai od mene godinu dana, kad
god bi ga pitali za eventualno uee u
nacistikoj strahovladi, govorio bi o mi-
losti poznog roenja. Nije izjavljivao ne-
vin sam, nikakvo zlo nisam poinio, po-
teno je rekao da je bio isuvie mlad da
donosi bilo kakve odluke kojih bi se ka-
snije stideo ili kajao. Mogao bih, ali ne e-
lim da koristim takav izgovor.
ta sam mislio kada sam se vratio iz
logora, saznao da su mi i kako su mi ubi-
jeni roditelji, lekari iz Zrenjanina? Da je
tata odveden iz Topovskih upa u smrt
kao talac, mama uguena u kamionu-du-
egupki. I da od svega to smo posedovali
vie niega nema. ta sam tada mislio o
onima koje su nakon osloboenja Jugo-
slavije, dok sam jo bio u logoru, i kasnije,
kad sam ve bio skojevac u Novom Sadu,
liavali imovine, ponekad i ivota? O oni-
ma koji su saraivali sa ubicama mojih
roditelja, ili makar nemo posmatrali kako
odvode u smrt njihove sunarodnike, koji
su normalno iveli sa svojim porodicama
dok sam ja bio u koncentracionim logori-
ma? Ne bih stavljao nikakav akcenat na
svoju malu, linu sudbinu, ali takvih kao
Foto: A. Ani
64
to sam ja bilo je jo. Bilo nas je mnogo.
Odmah da kaem: oseali smo se kao
pobednici. I ja sam se oseao kao pobed-
nik, iako toj pobedi niim nisam dopri-
neo, ali neki jesu, neki i te kako! Kako bih
ja sudio u ime naroda da su me imeno-
vali da sudim? Da li bih streljao da su mi
dali zadatak da izvravam presudu u
ime naroda?
Sad bi najlake bilo da kaem: ne bih
ja nikada umrljao krvlju svoje nevine
ruke, ali to ne bi bilo poteno. Poteno
je da izjavim: ne znam kako bih se pona-
ao. Poteno je da se ponadam da ne bih
uinio nita ega bih se danas stideo. Da
se nadam? Da li je to dovoljno?
nedi i mihailovi
Zvui kao fraza, i jeste fraza, ali najpre-
ciznije izraava ta hou da kaem: ivot
je tada bio jein. Kad se 1948. godine moj
sekretar skoj-a ubio, jer nije mogao da
se opredeli izmeu Staljina i Tita, nisam
se mnogo potresao. Sudbina. U logoru se
stalno umiralo. Ko nije izdrao ubio bi se
bacajui se na bodljikavu icu kroz koju
je proputana elektrina struja. U toku
jedne od poslednjih noi onog aprila pre
69 godina, pre nego to e nas Amerikan-
ci osloboditi, urei na nunik, spotakao
sam se o le i utnuo ga da bih ga uklonio
sa staze. I ve tada sam se udio i znao da
u se jednog dana uditi kako sam mo-
gao da utnem le koji mi se ispreio na
putu. To je bilo u koncentracionom lo-
goru Langentajn-Cviberge negde oko
10. aprila 1945. godine. Ni to ba ne spa-
da u olakavajue okolnosti, ali utie na
razmiljanje o tome kako bih ja sudio u
ime naroda.
to se tie Milana Nedia, valjda ne tre-
ba gubiti mnogo rei o njegovoj poniznoj
saradnji sa nemakim okupatorom, uk-
ljuujui sprovoenje holokausta u Sr-
biji, o emu, pored ostalog, svedoi i de-
pea efa vojnike uprave u Srbiji, Harol-
da Tarnera, Berlinu o Nedievim zaslu-
gama to je Srbija oiena od Jevreja.
Spasavao srpske izbeglice iz drugih kraje-
va Jugoslavije? Srbija je morala da ih pri-
hvati, zbog toga to su to Nemci naredi-
li. Zakljuujem da bih ja njegovu smrtnu
presudu potpisao i ne bi me grizla savest
zbog toga, mada sam u principu protiv
smrtne kazne. Kau da nije sam skoio
kroz prozor? A zato bi ga bacili u smrt?
Nedia je makar bilo lako osuditi, a ni na
Zapadu niko ne bi protestovao zbog toga.
Draa Mihailovi? Da stavimo u stra-
nu jugoslovensku i srpsku istoriogra-
ju, njegova saradnja sa nemakim oku-
patorom ve od jeseni 1941. neosporna je
na osnovu nemakih dokumenata, pre
svega svedoenja Jozefa Matla, koji je
kao kapetan nemake vojne obavetaj-
ne slube saraivao s njim i posle rata
kao profesor istorije u Gracu pisao na tu
temu, kao i na osnovu dokumenata koje
je sakupio austrijski istoriar Valter Ma-
noek. Nikad nisam uo protivargumen-
te, njegovi dananji sledbenici preutku-
ju te dokumente.
kvisling i peten
Vidkun Kvisling, norveki premijer koji
je saraivao sa Nemcima, osuen je na
smrt i streljan, francuski maral Peten
osuen je na smrt, ali ga je De Gol pomilo-
vao na doivotnu robiju. Manje je pozna-
to da su u Francuskoj voeni brojni pro-
cesi protiv saradnika okupatora, osueno
ih je oko 120.000, a na smrt 4783, ne zna se
koliko je desetina hiljada linovano bez
presude. U Italiji je takoe oko 100.000
stvarnih ili nabeenih faista ubijeno
odmah posle rata, zna se kako je zavrio
Musolini javno obeen za noge zajed-
no sa svojom ljubavnicom Klarom Petai.
U Francuskoj, Norvekoj, Danskoj i
u Italiji su devojke, koje su optuivane
da su imale ljubavne odnose sa okupa-
torima, iane do glave. U Francuskoj
su ih sa obnaenim grudima vodali uli-
cama gradova, vezivali za stolice i ia-
li. U Norvekoj posle takvog ponienja
IZLOBA U IME NARODA:
Eksponati komunistike represije
Foto: A. Ani
65

ak su prebacivane u logore, jedan je bio
na ostrvu Hovedoja u ordu ispred Osla.
Varijanta enskog Golog otoka? Nisam
uspeo da naem podatke o tome koliko
je Francuskinja, Norveanki, Belgijanki
i Dankinja tretirano na taj nain, ali je-
sam da je Dravni arhiv Norveke 2010.
godine odbio da dokumentaciju o tome
iznese u javnost.
Takva su bila vremena? Ja tu konsta-
taciju ne shvatam kao odbranu svega to
se kod nas zbilo, o emu svedoi izloba
U ime naroda, nego pokuavam da ire
shvatim okolnosti pod kojima se doga-
alo to se dogaalo.
podunavske vabe
Tek nekoliko decenija posle rata po-
eo sam da se interesujem za sudbinu
podunavskih vaba, pre svega iz Bana-
ta, u kome je za vreme mog detinjstva ne-
maki jezik bio svuda prisutan, jer su ga
govorili i ti Nemci i veina Jevreja i Srbi.
Posle rata je nemaki jezik u Banatu go-
tovo izumro. Ustanovio sam da su broj-
ni Nemci, koji su bili odgovorni za ratne
zloine, pobegli na vreme, a strahovita i
nepravedna odmazda vrena je nad oni-
ma koji su ostali, nad onima koji su sma-
trali da ni zbog ega nisu krivi. O ubistvi-
ma i logorisanju, kako se to onda zvalo,
napisao sam er za nemaki radio, malu
seriju koja je izala u nin-u i roman Gu-
vernanta. Trudio sam se da se zbog onih
koji su ubijali ili kinjili nevine u ime osve-
te za moju sudbinu, priznam krivicu i tra-
im oprost, iako nisam bio prisutan kad
se da ponovim te rei dogaalo to
se dogaalo. Da li sam mogao vie? Mi-
slim da nisam.
rezolucija informbiroa
Otkup i prinudno osnivanje seljakih
radnih zadruga. To je zaista bila glupost
po ruskom uzoru, upropaavanje poljo-
privrede, ali ja to tada nisam primeivao.
Da me je skoj poslao da agitujem u vezi s
tim, sigurno bih posluao. Umesto toga
su me postavili za predsednika literar-
ne sekcije. lan Mesnog komiteta zadu-
en za te probleme rekao mi je otprilike:
Ti si burujskog porekla pa e lake
izai na kraj sa tim burujiima.
Rezolucija Informbiroa, kojom su
zdrave snage u Jugoslaviji pozva-
ne da srue Tita, jer je on eksponent
imperijalistikih sila iji je zadatak da
razbije Komunistiku partiju Jugoslavi-
je, objavljena je 30. juna 1948. godine. Di-
plomski ispit sam u Graevinskoj sred-
njoj tehnikoj koli u Novom Sadu pola-
gao od 6. do 14. jula. Mi smo posle objav-
ljivanja Rezolucije odrali skojevski sa-
stanak, ali ne da bismo se izjasnili za Tita
ili Staljina, nego da bismo se dogovorili
kako da varamo na ispitima. Bila su dva
paralelna odeljenja, jedno je trebalo da
van kole radi za ono drugo. Smislili smo
kako da se iznesu zadaci, kako da se ura-
eni vrate u uionicu i da se izbegnu kon-
trolori. Precizno smo propisali koji od nas
sme da bude odlian, ko vrlo dobar, a ko
samo dobar, da na kraju ne bi bilo isuvi-
e sumnjivo. Naravno da je uspelo. ini
mi se da do danas niko nije opisao sli-
ne skojevske podvige: mali rat uenika
protiv profesora; nae ubeenje da to
vie nas treba to pre da zavri to blesavo
kolovanje da bismo najzad uestvovali
u obnovi i izgradnji zemlje. Greh prizna-
jem i dodajem: smeno mi je, ne kajem se.
Ja se uopte ne seam jednog dogaaja
u beogradskoj koli u kojoj sam predavao
graevinske konstrukcije, nacrtnu geo-
metriju i tehniko crtanje. Imao sam de-
vetnaest godina, moji uenici i uenice
esnaest-sedamnaest. Podsetio me moj
bivi uenik sa kojim sam se sluajno
sreo u jednoj beogradskoj kafani on je
meni priao, ja ga ne bih prepoznao a
pre neki dan mi se opet javio telefonom
da mi kae da sam mu spasao ivot. Pre-
priavam ta mi je on rekao. Na sastanku
u koli postavljeno je pitanje jedne nae
uenice koja se izjasnila u prilog Rezolu-
cije. On je hteo da je brani sa obrazloe-
njem da svako ima pravo na svoje milje-
nje, a ja sam ga kae on spreio da go-
vori i posle ga hitno poveo u stranu. Obja-
snio sam mu, tvrdi, da devojica ima ro-
aka narodnog heroja koji e je sigurno
izvaditi iz nevolje, ali da je on iz provin-
cije i da nee imati ko da ga brani i da e
propasti na Golom otoku. Ispriao mi je
da mu nisam iznosio svoje miljenje, ni u
ta ga nisam ubeivao, ali da sam ga upo-
zoravao na posledice ako ne bude drao
jezik za zubima. Kaem da to on pria,
ja se ne seam ali zato bi ovek izmi-
ljao iz ista mira? Goli otok sigurno
nisam rekao. U to vreme taj se pojam jo
nije koristio. Govorili smo Mermer, slati
na Mermer. Kanjavalo se administra-
tivno na drutveno korisni rad, ta je for-
mula koriena za postupak kada Udba
hapsi, sudi i izvrava presudu. Tragiko-
mino je kad ljudi koji danas piu na tu
stranu temu ak ne raspolau ni reni-
kom kojim smo se tada sluili.
U pogledu moje ispovesti izjavljujem
da je zaista istina da mi je ovek priao i
rekao da sam ga spasao. To govori meni
u prilog. Ali ta sam mislio? Seam se da
sam od prvog trena bio za Tita, prvo
sam dodue samo mislio da drug Staljin
moda nije dobro obaveten, ali nisam
se kolebao.
prosveeni apsolutizam
List Omladina, koji je izlazio tri puta
nedeljno, ukinut je 1968. godine, a umesto
njega osnovan je nedeljnik Mladost. Ja
ISTORIJSKI KONTEKST: Streljanje u Vojvodini, Staro sajmite i Bitka na Sutjesci
Fotograje: Wikipedia i Arhiva Vremena
66
sam postao urednik zabavnog dela, po-
slednje etiri stranice. Posao su tu dobili
i dvojica osuenika sa Golog otoka, Stan-
ko Vrzi, da se oproba kao fotograf, i Jug
Grizelj, ne da pie, nego samo da radi u
dokumentaciji. Mislim da ne treba detalj-
nije objanjavati ko je posle postao Jug
Grizelj, jedan od najistaknutijih novina-
ra koji su ikada radili na ovim naim pro-
storima. Malo-pomalo poeo je da pie
u Mladosti. Jug je bio jedan od najlep-
ih mukaraca koje sam ikad video uivo,
ali to nije tema za ovaj napis. Grehota je
to na internetu nikako ne mogu da na-
em podatke za Vrzia, koji je sedamde-
setih i osamdesetih godina naeg veka
bio jedan od vrhunskih fotoreportera u
Jugoslaviji. Kad razmiljam o njima, u-
dim se to ih niko od nas nije nita pitao
u vezi sa Golim otokom, ja sigurno nisam.
Ja sam prosto mislio da je to isuvie bol-
no, da je njihova intima, da me se ne tie,
iako sam bio radoznao. Da li da se kajem
zbog toga?
Neko negde jednom napisa da je Titov
reim bio prosveeni apsolutizam. To mi
se svia.
izbacivanje iz stanova
Ko god je u to vreme zavrio neku ko-
lu dobio je posao. Pojam nezaposlenosti
nije postojao. Sa diplomom sa prosenom
ocenom 4,35, svakako i zahvaljujui svo-
jim skojevskim vrlinama, postavljen
sam za nastavnika Graevinske srednje
kole u Beogradu. Stan u Beogradu, na-
ravno, nisam dobio. Spavao sam na ma-
dracu kod poznanika ili u kolskoj uio-
nici. Na kraju mi je mama koleginice, na-
stavnice iz Tehnike kole, izdala sobiak.
Kad je pokojna Svetlana Velmar Janko-
vi objavila svoj autobiografski roman u
kome, pored ostalog, opisuje kako su po-
sle rata usred zime njenu bolesnu mamu
i nju izbacili iz petosobnog stana, a ja ba
objavio roman Balerina i rat, u kome sam
opisao kako smo mi pobednici osvajali
Beograd, predloio sam da odrimo zajed-
nike knjievne veeri. Rekao sam joj da
bih ispriao kako su nas 1941. izbacili iz
naeg petosobnog stana. I u tom kontek-
stu svakako ne bi izostala sudbina naih
roditelja, naravno i njenog oca koji je bio
pomonik ministra u vladi Milana Nedi-
a. Odbila je. Razumem zato je odbila. Ja
sam je voleo, nadam se da ni ja pokojnoj
Svetlani nisam bio antipatian.
nisam kriv
U vojsci sam u Bitolju bio sekretar
Osnovne organizacije Saveza komuni-
sta u etvrtoj eti treeg bataljona i lan
bataljonskog komiteta, u Ambasadi sfrj
u Bonu sekretar Osnovne organizacije,
posle sam bio lan Optinskog komite-
ta Stari grad i lan Savezne konferencije
ssrnj. Savetnik za tampu i kulturu jugo-
slovenske ambasade u Bonu. I sekretar
predsednitva Saveza knjievnika Jugo-
slavije, koji se, dok sam bio na toj funkciji,
malo-pomalo raspadao, kao to e usko-
ro za njim i cela zemlja da se raspadne. I
jo svata... Preispitujem svoju ulogu. Ne
oseam griu savesti, ne kajem se nizata
to sam na tim funkcijama uinio ili pro-
pustio. Vozaku dozvolu sam dobio 1958.
godine na Saveznoj radnoj akciji izgrad-
nje auto-puta LjubljanaZagreb, gde sam
bio lan glavnog taba i glavni urednik li-
sta Mladost na autoputu. Jedan od vice-
va koji se tada priao poeo bi pitanjem:
Ko ima prednost ako se na raskrsni-
ci dolazei sa raznih strana istovreme-
no sretnu vozilo hitne pomoi, vatroga-
saca, milicije i kolona predsednika sfrj?
Pravilan odgovor je da je pitanje po-
greno postavljeno:
Kad krene kolona predsednika niko u
vidokrugu vie ne sme da se kree.
Ja nisam poznavao nikoga ko je uhap-
en zbog prianja viceva. Znam da je Tito
voleo da mu prenesu viceve o njemu. Ko
konkretno zna za takve sluajeve ima
pravo da ih iznese, ali, molim, konkretno.
Na kraju u se samome sebi obratiti sa
asni sude i izjaviti:
Uz saznanje da me zbog toga moete
kazniti, izjavljujem da zakletvu u smislu
vae prakse ne umem da poloim. Obea-
vam, dodue, da u se starati da govorim
istinu, nisam siguran da li u uspeti da
ne kaem nita drugo osim istine, jer mi
je mata neukrotiva i moe da se dogodi
da nehotice kaem neto to nije sasvim
tano, ali celu istinu nikako ne mogu da
kaem, jer mislim da je niko osim boga
ne zna, a u njega ni inae ne verujem. Ali
u smislu vae optunice posle savesnog
razmiljanje i uz duno potovanje izjav-
ljujem: Nisam kriv!
IVAN IVANJI
67
Hrvatska i srpska
primena dve verzije
istorijskog revizionizma
Rezultati Drugoga svjetskog rata i njemu analognih sukoba ne mogu se promijeniti poznato
je tko su bili pobjednici, a tko je poraen ali se tu pribjegava izravnoj revalorizaciji
sukobljenih strana: rat je zavrio kako je ve zavrio, ali tragedija je to nije pobijedila
ona druga strana. Iako ta koncepcija ima svoje zagovornike i u Hrvatskoj i u Srbiji, ona
je bazino oblikovana na Zapadu. U tom se smislu u Njemakoj formiraju revizionistike
kole, koje su posveene preispitivanju uzroka i karaktera Drugoga (pa i Prvoga) svjetskog
rata, te potpunom ili bar djelominom rehabilitiranju nacionalsocijalizma, relativiziranju
ili ak i nijekanju razmjera ratnih zloina Wehrmachta u ratu, kao i holokausta, itd.
Pie: Lino Veljak
N
aslov sugerira da je tu rije o dvi-
je razliite strategije historijskog
revizionizma. No, ne radi se tek
o strategijama, ve i o neemu temeljni-
jem i dubljem: o dvije meusobno razli-
ite koncepcije revidiranja slike o pro-
losti. No, najprije treba denirati pojam
historijski revizionizam, te pretpostav-
ke koje uope omoguuju pojavu nee-
ga takvoga. Pojam oznaava prevredno-
vanje bitnih zbivanja u odnosu na nedav-
nu prolost, a u uem smislu odnosi se
na prevrednovanje sudionika u nekom
recentnom graanskom ratu, internom
sukobu ili meunarodnom ratnom suko-
bu iji su akteri obiljeeni suprotstavlje-
nim vrijednosnim orijentacijama, kao i u
prevrednovanju rezultata odnosnog rata;
pri tom se u pravilu friziraju (a nerijetko i
falsiciraju) ustanovljene ili ustanovljive
injenice o zbivanjima koja su predmet
revizije. Revizionizam se dakle odnosi na
interpretaciju i valorizaciju sukoba, ali ne
svih ratova i drugih oblika nasilnih su-
koba, ve samo onih koji se ne zasnivaju
iskljuivo na pragmatinim interesima
nego se temelje i/ili opravdavaju antite-
tinim idejama, vrijednostima, pogledi-
ma na svijet, antropologijskim koncep-
cijama i vizijama poeljne budunosti.
Dvije koncepcije i njima primjerene
dvije strategije historijskog revizionizma
mogu se imenovati kao (neo)frankistika
i kao neofaistika/neonacistika strate-
gija. Postavlja se pitanje po emu se ra-
zlikuje frankistiki (i neofrankistiki) od
neofaistikog odnosno neonacistikog
pristupa revidiranju prolosti.
Prvi pristup dobio je ime po Francis-
cu Francu, predvodniku oruane pobune
protiv panjolske republike 1936. i potom
(od poraza republike 1939. pa do njego-
ve smrti) caudillu obnovljene monarhije.
Naziv caudillo, voa ili ratni voa, titulu
koja je ekvivalentna njemakom terminu
Fhrer i talijanskom Duce, Franco je oi-
gledno preuzeo iz latinoamerike histo-
rije, gdje je zabiljeen niz diktatora koji su
u raznim zemljama (najvie u Argentini)
oznaavani upravo tim nazivom. Nakon
to je pobijedio u graanskom ratu Fran-
co je proglasio nacionalnu pomirbu svih
panjolaca (koja je onda dodatno legiti-
mirala represiju protiv svih onih koji se
nisu pomirili s njegovom autoritarnom
djelomice i totalitarnom diktaturom),
to je dobilo svoj simboliki izraz sahra-
nom poginulih pripadnika suprotstavlje-
nih strana u zajednikoj grobnici u Doli-
ni palih, Valle de los Caidos. Tu se ne radi
o reviziji rezultata graanskog rata, ve
o konstatiranju njegovih rezultata: po-
bjede falangista nad republikancima. Pri
tom pobjednici udjeljuju milost porae-
nima i posthumno ih primaju u redove
pomirene panjolske nacije. Naravno,
zaobieno je pitanje to je s onima ko-
jima je tu oduzet etniki identitet, s Ba-
skima, Kataloncima, Galjeanima i dru-
gima koji se nisu osjeali pripadnicima
unitarne panjolske nacije, ali su nakon
smrti mimo svoje volje uraunati meu,
u smrti pomirene, panjolce.
presaivanje u hrvatsku
Taj frankistiki model posthumne po-
mirbe izravno je u svojoj verziji revizije
prolosti primijenio Franjo Tuman. Ima
indicija da je Tuman ideju o pomirbi su-
protstavljenih strana u Drugom svjet-
skom ratu preuzeo od Vjekoslava Maksa
Luburia, koji je ivei u Francovoj pa-
njolskoj meu hrvatskim emigrantima
propagirao nunost pomirbe svih Hrva-
ta. Ideja nacionalne pomirbe elaborira-
na je postupno, a njezini se temelji mogu
rekonstruirati na osnovi za ovu proble-
matiku kljunih Tumanovih djela. U
prvom su redu to knjige Bespua povije-
sne zbiljnosti (1990), S vjerom u samostal-
nu Hrvatsku (1995) i Usudbene povjesti-
ce (1995). U javnosti nije s oduevljenjem
bio doekan njegov prijedlog da se u Jase-
novcu zajedno pokopaju kosti partizana
i pripadnika ustakodomobranskih sna-
ga, a valja rei da su otpori dolazili s obje
strane, i sa strane onih koji su ostali pri-
vreni partizanskoj odnosno antifaisti-
koj tradiciji kao i s loustake strane, pa
Kultura seanja
68

JASENOVAC, KAMENI CVET: Skulptura Bogdana Bogdanovia na mestu logora
Foto: Wikipedia
69
stoga ta ideja nije realizirana za Tuma-
nova ivota, ali jo i danas ima njezinih
zagovornika, pa je tako iz Hrvatske bi-
skupske konferencije potekla inicijativa
da se stvori svehrvatski grob pokraj Cr-
kve sv. Marka na Udbini, gdje bi se poko-
pale kosti svih neidenticiranih rtava iz
Drugoga svjetskog rata.
Osnovna razlika izmeu Francova po-
mirenja republikanaca i falangista na jed-
noj, te Tumanove ideje pomirenja parti-
zana i ustaa na drugoj strani sastoji se
u tomu to se u prvom sluaju ne radi o
reviziji, jer jasno je tko je u panjolskom
graanskom ratu pobijedio a tko je doi-
vio poraz, dok je u ovom drugom slua-
ju rije o reviziji rezultata Drugoga svjet-
skog rata, ali ne tako da bi se meusob-
no zamijenile uloge pobjednika i porae-
nih, jer se ne moe nikako zanijekati jed-
noznano utvrena injenica da je Dru-
gi svjetski rat zavren pobjedom antifa-
istike koalicije (u konkretnom sluaju:
pobjedom Narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije) i porazom nacifaistike oso-
vine (u konkretnom sluaju: porazom
oruanih snaga Pavelieve Nezavisne Dr-
ave Hrvatske), nego prevrednovanjem
karaktera samoga rata. Rije je o vred-
novanju antifaistiko-ustakog sukoba
kao traginog nesporazuma uzrokovano-
ga meunarodnom konstelacijom. Za ra-
zliku od onih koji su skloni da Hrvate koji
su sudjelovali u ustanku protiv kvislin-
ke tvorevine ndh proglase nacionalnim
izdajnicima (a pogotovo od onih koji ta-
kvo vrednovanje utemeljuju na pozitiv-
nom vrednovanju nacifaistike koalicije
i jednoznano negativnom vrednovanju
antifaistike koalicije na globalnom pla-
nu), Tuman je kao nekadanji partizan
odbijao da hrvatske antifaiste ukoliko
su Hrvati proglasi anacionalnim i pro-
tuhrvatskim elementima, ali i da jedno-
znano negativno vrednuje Pavelievu
tvorevinu. U kvislinkoj je dravi vidio
i jednu pozitivnu stranu: ostvarenje vje-
kovnoga hrvatskog sna o samostalnoj dr-
avi, ali u traginom kontekstu nunog
odabira one strane u svjetskom sukobu
koja e 1945. doivjeti poraz. To moda
najbolje ilustrira izjava jednoga od naj-
bliih Tumanovih suradnika, Andrije
Hebranga mlaega, inae sina istoime-
nog partizanskog voe i kasnijeg save-
znog ministra (koji je nakon Rezolucije
ib-a uhapen pod optubom da radi za
Staljina). Govorei o svom ocu i Maksu
Luburiu, on za ovoga drugoga, pozna-
tog zapovjednika Jasenovca tvrdi da se
unato pogrenoj (ustakoj) stranci ije
su metode bile faistike, Luburi nikada
nije borio protiv Hrvatske; imao je svoju
viziju Hrvatske i za njega je to bio jedini
pravi put, te dodaje: I moj je otac imao
svoju viziju; njegov ga je put odveo ko-
munizmu i antifaistikoj akciji. Dakle,
prema Hebrangu je izmeu ustaa i hr-
vatskih partizana vladala unato tragi-
nom nesporazumu temeljna suglasnost
u pogledu dravotvorne ideje.
Razrjeenje toga traginog nespora-
zuma izmeu hrvatskih kvislinga i hr-
vatskih antifaista omogueno je tek
uspostavom samostalne hrvatske dra-
ve do koje je dolo tek u okviru proce-
sa raspada sfrj. Republika Hrvatska, us-
postavljena i meunarodno priznata u
razdoblju od 1990. do 1992. godine, ustav-
nom se odredbom temelji (i) na antifai-
stikoj borbi u Drugom svjetskom ratu,
to je simboliki potvreno proglae-
njem 22. lipnja, dana kad je 1941. osno-
van prvi partizanski odred u umi Brezo-
vica kraj Siska, dravnim praznikom pod
imenom Dan antifaistike borbe. Tim je
dravnim praznikom nadomjeten do-
tadanji Dan ustanka naroda Hrvatske
27. srpnja, kojim se obiljeavao ustanak
u Srbu (budui da su taj ustanak podi-
gli liki Srbi, on se nije uklapao u kon-
cept svehrvatskog pomirenja, te je, da-
pae, oznaen kao etniki ili etniko-
komunistiki ustanak. Nova, po deni-
ciji demokratska, Hrvatska izvodi svoj
europski antifaistiki legitimitet iz hr-
vatskoga partizanskog pokreta u Dru-
gom svjetskom ratu (oienoga od pri-
padajueg konteksta to ga saeto izra-
ava jedna ondanja parola, ona o oru-
anom bratstvu hrvatskog i srpskog na-
roda). S druge strane, takva dekontek-
stualizacija hrvatske antifaistike bor-
be u Drugom svjetskom ratu omoguuje
Tumanu oblikovanje nove sinteze, ide-
alna postuhumnog pomirenja svih Hrva-
ta koji su se u vrijeme ndh borili na su-
protstavljenim stranama, a istinu ijega
antitetikog zalaganja za Hrvatsku ozbi-
ljuje uspostava Republike Hrvatske (to
se materijalno oituje i u izjednaavanju
prava preivjelih pripadnika svih orua-
nih formacija iz Drugoga svjetskog rata).
Time se kvislinka tvorevina ndh djelo-
mice legitimira: ne rehabilitira se, naime,
njezin kvislinki karakter, nego samo nje-
zina temeljna dravotvorna ideja koju
FRANKISTIKA I FAISTIKA STRATEGIJA: Ante Paveli, Vjekoslav Maks Luburi, Milan Nedi, Dragoljub Mihailovi
70
ona, uslijed meunarodnih okolnosti,
nije uspjela realizirati u valjanom i odr-
ivom obliku. Dakle, pomirba partizana i
ustaa temelji se na njihovoj zajednikoj
pripadnosti hrvatskom narodu i na nji-
hovoj zajednikoj dravotvornosti. Na-
ravno, otvoreno je pitanje koliko je hr-
vatska dravotvorna ideja zbiljski bila
prisutna meu hrvatskim partizanima,
a koliko im je ona naknadno pripisana,
bilo iz razloga friziranja pojedinih bio-
graja, bilo pak iz razloga determinira-
nih htijenjem da se (makar i naknadno,
makar i na temelju kcije) uspostavi et-
nika homogenizacija.
presaivanje u srbiju
Uoava se slinost s dominantnim ti-
pom historijskog revizionizma u Srbiji.
Ponajprije upada u oi dominantna ocje-
na prema kojoj su se za vrijeme Drugoga
svjetskog rata i njemake okupacije Srbi-
je uslijed traginog nesporazuma sukobi-
la dva antifaistika pokreta, onaj parti-
zanski i onaj etniki. Slika prolosti, po-
sebno slika razdoblja njemake okupacije
Srbije od 1941. do 1944. godine drastino je
revidirana, ponajprije u pogledu inzisti-
ranja na antifaistikom karakteru Rav-
nogorskog pokreta. Revidirana interpre-
tacija Drugoga svjetskog rata postala je i
standardnim mjestom u kolskim udbe-
nicima, to je rezultiralo i kontroverznim
pokuajem izjednaavanja materijalnih
prava nekadanjih partizana i ravnogo-
raca. Partizanski ustanak u Srbiji zapo-
eo je prema zagovornicima nacionalnog
pomirenja (ali i prema onima koji zastu-
paju drugi tip historijskog revizionizma)
time to je Srbin pucao u Srbina: naime
do 2009. godine u Srbiji se kao Dan ustan-
ka obiljeavao 7. srpanj, datum kada je
1941. jedan od pokretaa antifaistikog
ustanka u Srbiji ikica Jovanovi panac
predvodio u Beloj Crkvi kod Krupnja par-
tizanski napad na andare u slubi kvi-
slinkog reima te ubio jednoga (a u na-
padu je ubijen jo jedan andar). Meu
onima koji partizanski poetak ustanka
u Srbiji dre traginim nesporazumom
te inzistiraju na dva ravnopravna (prem-
da tragino sukobljena) antifaistika
pokreta izrazito je prisutno nastojanje
da se uspostavi posthumno pomirenje
svih Srba, ukljuujui i one koji su slu-
ili okupatoru, bilo kao pripadnici kvi-
slinkog aparata vlade Milana Nedia,
bilo kao pripadnici faistikih formaci-
ja Dimitrija Ljotia. Oni su, dodue, bili
na krivoj strani, ali su htjeli dobro svome
narodu (da ga spase od okupatorske re-
presije itd.), te ih stoga treba prihvatiti u
posthumnom pomirenju. Dodue, upit-
no je ima li u tom pomirenju mjesta i za
one antifaiste koji nisu ujedno bili i srp-
ski nacionalisti. A zanimljivo je da neki
zagovornici ove sumnje tvrde kako u Sr-
biji do neonacistikog Nacionalnog stro-
ja, koji se pojavio poetkom ovoga mile-
nija, nikad nije bilo faizma.
Time ve prelazimo na teren druge
koncepcije i druge strategije historij-
skog revizionizma. Rezultati Drugoga
svjetskog rata i njemu analognih suko-
ba ne mogu se promijeniti (poznato je tko
su bili pobjednici, a tko je poraen), ali se
tu pribjegava izravnoj revalorizaciji suko-
bljenih strana: rat je zavrio kako je ve
zavrio, ali tragedija je to nije pobijedila
ona druga strana. Iako ta koncepcija ima
svoje zagovornike i u Hrvatskoj i u Srbiji
(a ini se na temelju nizu pokazatelja da
postaje dominantnom strategijom histo-
rijskog revizionizma s tendencijom pot-
punog marginaliziranja neofrankistike
strategije), ona je bazino oblikovana na
Zapadu. U tom se smislu u Njemakoj
formiraju revizionistike kole, koje su
posveene preispitivanju uzroka i karak-
tera Drugoga (pa i Prvoga) svjetskog rata,
te potpunom ili bar djelominom rehabi-
litiranju nacionalsocijalizma, relativizi-
ranju ili ak i nijekanju razmjera ratnih
zloina Wehrmachta u ratu, kao i holoka-
usta, itd. Najpoznatiji je njemaki zastu-
pnik revizionizma Ernst Nolte, a uz nje-
ga vrijedi spomenuti Michaela Strmera,
Klausa Hilderbranda i Andreasa Hillgru-
bera. Pojava revizionizma izazvala je 1986.
opsenu raspravu, u kojoj su lozof Jr-
gen Habermas, izdava Rudolf Augstein
te niz historiara (Hans Mommsen, Joac-
him Fest, Eberhard Jckel i drugi) osporili
opravdanost revidiranja nacistikog re-
ima i oslobaanja Treeg Reicha od od-
govornosti za Drugi svjetski rat.
Premda je njemaki historijski revizio-
nizam najpoznatiji, ta pojava nipoto nije
ograniena na Njemaku. Pokuaji izrav-
ne revalorizacije uloga sukobljenih stra-
na u Drugom svjetskom ratu biljee se u
nizu zemalja, ukljuujui i francuske po-
kuaje relativizirajueg revidiranja kola-
boracionizma u razdoblju njemake oku-
pacije i u razdoblju viijevske vlade na
elu s maralom Ptainom te, primjeri-
ce, norveke reinterpretacije uloge Qui-
slinga i njegove kolaboracionistike vla-
de. Revizionizam u Norvekoj vezuje se
uz Institut za norveku okupacijsku po-
vijest, gdje se razumijevanje za norveki
kolaboracionizam na elu s Vidkunom
Quislingom, kao i za njemaku okupa-
ciju Norveke za vrijeme Drugoga svjet-
skog rata znaajnim dijelom temelji na
naglaenom antisemitizmu. Quislingovu
je ulogu pozitivno vrednovao i britanski
autor Ralph Hewins.
zlo korenje i nacionalno ludilo
Zanimljivo je da se prema miljenju
Domenica Losurda poeci historijskog
revizionizma moraju traiti jo u Burke-
ovoj ocjeni Francuske revolucije 1791. go-
dine. U korijenu prevrednovanja strana

71
koje su se sukobile u Drugom svjetskom
ratu esto (moda ak i u pravilu) lei i
negativno vrednovanje prosvjetiteljstva,
a posebno Francuske revolucije (to se
moe pokazati ve i na primjerima duha
koji je vladao u francuskom integralnom
nacionalizmu koncem 19. i poetkom 20.
stoljea, kao i u njemakom mladokon-
zervativizmu u periodu Weimarske re-
publike). Tim duhom dominira negativ-
no vrednovanje moderne (pri emu je na
posebnom udaru njezin sekularizacijski
karakter) i aljenje nad propau pred-
moderne organske zajednice, na temelju
ega se tu oblikuju ideje o potrebi obno-
ve izgubljena organskog poretka. Ideje
oblikovane u okruju Francuske akcije
u znaajnoj su mjeri utjecale na proli-
ranje talijanskog faizma i panjolskog
falangizma, dok su koncepcije njema-
kog mladokonzervativizma u odluuju-
oj mjeri utjecale na stvaranje njema-
kog nacionalsocijalizma.
U historijskom revizionizmu naeg
vremena, koji se idejno u znaajnoj mje-
ri temelji na spomenutoj tradiciji ranoga
20. stoljea, naznaeno se aljenje tran-
sformira u nadu da ishod Drugoga svjet-
skog rata ne predstavlja denitivan po-
raz ideje totalitarne nacionalne (i/ili ra-
sne) drave i njome obuhvaene organ-
ske zajednice. Sve to vai i za dananji hi-
storijski revizionizam u Hrvatskoj i Srbi-
ji (pa i u drugim postjugoslavenskim ze-
mljama, ali i u drugim postsocijalistikim
dravama, primjerice u Ruskoj Federaci-
ji, gdje se u krugovima radikalne desnice
iskazuje aljenje to su Staljinovi sljedbe-
nici ratovali protiv njemakih nacista, te
se taj sukob srodnih ideologija i poreda-
ka doivljava kao tragian nesporazum).
Tako se ova neonacistika/neofaistika
varijanta historijskog revizionizma u Hr-
vatskoj (gdje se ona konkretno prolira
kao neoustaki revizionizam) kondenzi-
ra u priznavanje jedne jedine pogreke
ustakog pokreta, koja se sastoji u nje-
govu svrstavanju uz poraenu stranu u
Drugom svjetskom ratu (pri emu se, ne-
rijetko, ta poraena strana, nacifaisti-
ka koalicija, eksplicitno ili makar impli-
citno, vidi kao strana koja je naelno bila
u pravu). Izriita je u svakom sluaju re-
lativizacija (Jasenovac je opravdan veli-
kosrpskom represijom nad Hrvatima u
razdoblju Kraljevine Jugoslavije, parti-
zanski zloini nadmauju ili ak izrazito
nadmauju ustake zloine itd.), ime se
otvara prostor za ono emu su pojedini
autori koji armiraju ovu vrstu revizio-
nizma jednoznano skloni: za pozitivno
vrednovanje ustakog reima.
Slino je i s tim tipom revizionizma u
Srbiji, koji kulminira u revalorizaciji lika i
djela predvodnika autentinoga faisti-
kog pokreta u Srbiji Dimitrija Ljotia, ute-
meljitelja Zbora. Tako se u predgovoru
Ljotievim sabranim delima (2001) veo-
ma indikativno i posve u skladu s francu-
skim izvorima radikalnog revizionizma,
meu ostalim naglaava kako su posljed-
nja dva stoljea vladavine individualizma
i liberalizma zamaglila istinu i dovela do
razaranja svetosavskog bia srpskog na-
roda, te da je upravo u Ljotievim ideja-
ma sadran put koji vodi do oslobaanja
od magle modernog doba. Pored pokua-
ja rehabilitacije predsjednika kvislinke
vlade Milana Nedia, tu je na djelu i jasna
intencija da se za razliku od neofranki-
stike strategije (koja se u konanici is-
postavlja tek kao otvaranje prostora za
nastup neofaistike/neonacistike kon-
cepcije) od dva antifaistika pokreta
armira samo onaj koji je 1945. poraen,
etniki pokret, a da se onaj drugi, parti-
zanski, oznai kao izdajniki. A da u moti-
vacijskom korijenu tog revizionizma lei
i obuhvatnija intencija raskida s emanci-
patorskom tradicijom moda najbolje ilu-
strira usud lika i djela Dositeja Obradovi-
a u intelektualnim i ideologijskim sfera-
ma u kojima se njeguje radikalni revizio-
nizam. Tako se u itijima svetih Justina
Popovia moe nai i: U Smirni je uio i
na Dositej Obradovi, neto mlai savre-
menik Sv. Nikodima, koji je traei znanja
i prosvetljenja sebi i svom narodu, proao
gluv i nem pored Sv. Gore i njene mudro-
sti. Zato su mu dela bila i ostala ispunje-
na otrovnoga pia (Njego). Blagodare-
i dositejevtini njegov narod se potu-
ca po stranputicama ve vie od stolea,
zaboravivi i prezrevi u licu svojih ue-
nih pretstavnika svetogorsko Svetosavlje
i ostavi nedotaknut duhom sv. Koljiva-
ra. Slino hrvatskoj (ali i njemakoj, itd.)
verziji revizionizma, i ovdje se kao krite-
rij postavlja pripadnost nacionalno-me-
taziki pojmljenom konceptu homoge-
nizirane nacionalne zajednice. Izdajnici-
ma tu, dakako, nema mjesta.
Ispostavlja se, naposljetku, da su dvije
strategije historijskog revizionizma tek
prividno antitetine te samo djelomice
kompatibilne: neofrankistika strategi-
ja slui, ini se, samo za otvaranje prosto-
ra radikalnom revizionizmu, onom koji u
konanici smjera ukidanju svega onoga
emancipatorskoga to su posljednja dva
stoljea donijela ovjeanstvu.
(Autor je profesor Filozofskog fakulteta
u Zagrebu. Tekst je napisan za zbornik
Preispitivanje prolosti i istorijski revizionizam
(Zlo)upotrebe istorije panskog graanskog rata
i Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije;
skraenja i oprema su redakcijski)
ISTORIJSKI NESPORAZUM, POSTHUMNO POMIRENJE
I DRUGA IMENA ZA REVIZIJU: Ravnogorski prizor
Foto: D. Todorovi
72
Pet low-cost destinacija
Neto
sasvim
drugaije
Tandir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona,
Pariza, Rima ili Njujorka. Zato ii stalno u Grku, Tursku ili Egipat,
kada za iste pare ima toliko drugaijih, senzacionalnih destinacija
Pet low-cost destinacija
74
Pie: Robert oban
P
roli tekst koji sam napisao za
Vreme objavljen je u septem-
bru 1991. godine pod naslovom
Pogreno mitraljirana deca,
a re je bila o reportai iz mesta Ba u
Vojvodini, koje je 15. septembra 1991. avi-
on jna grekom bombardovao. Kasnije
se ispostavilo pilot je mislio da je re o
onoj strani Dunava, o Vukovaru i tom
prilikom ubio nekoliko ljudi u lokalnoj fa-
brici i mitraljirao decu koja su se igrala u
Ulici bratstva i jedinstva.
Dvadeset tri godine kasnije, ponovo pi-
em za Vreme. Ovog puta, od istog ured-
nika kao i te 1991, narueni tekst o low-
cost putovanjima. Da li smo mi, u meu-
vremenu, postali normalna, dosadna ze-
mlja ili je re o tome da sam ja danas au-
tor koji se bavi manje ozbiljnim temama
ostaje na itaocima da procene.
Sve donedavno, na destinacije koje ne
ulaze u etvorougao Crna GoraGrka
TurskaEgipat putovao je iz Srbije samo
veoma mali procenat populacije. U veli-
koj meri, srpska elita i danas preferira de-
stinacije koje sam jednom nazvao puto-
vanjima bez mozga. Treba ii na Kubu
dok je jo Kastro iv, rei e vam On dok
Supruga dodaje: I na Maldive dok jo
nisu potonuli!. Tu su, naravno, i neizo-
stavni Dubai, te oping-ture za London,
Rim, Milano ili Njujork. Svakako, obave-
zne su i posete sinovima i kerima koji
studiraju po zapadnim prestonicama dok
mama i tata u Beogradu navijaju za Pu-
tina i priaju o skoroj propasti Evropske
unije i Amerike.
U meuvremenu, low-cost koncept pu-
tovanja sa jeinim letovima i smetajem,
koji je u proteklih nekoliko godina pre-
plavio svet otvorio je itavu paletu no-
vih destinacija za koje se nai ljudi odlu-
uju ne ba tako esto. U proteklih neko-
liko godina sa sestriem Stefanom (88.
godite) i jo nekolicinom prijatelja obi-
ao sam desetak destinacija na koje vero-
vatno ne bih iao sa enom i decom. Ipak,
svaka od njih prua putniku sa mozgom
mnogo vie od svih gore nabrojanih.
a r
Vo
on
se
on
pri
bri
Ul
D
em
nik
co
vre
ml
tor
o
Fotograje:
Iz arhive autora
75

Tandir: Pusti grad da
proe ispred tebe
Ako doe u neki grad na samo jedan
dan, nemoj juriti da sve vidi! Samo sedi
u najbolju kafanu i pusti da grad pro-
e ispred tebe!, praktino je primetio
Sartr i tog njegovog saveta drim se ve
godinama.
Kafe Tingis na malom trgu Petit
Socco u Tandiru jedno je od takvih me-
sta. Grad na krajnjem severozapadu Afri-
ke sa privilegovanim pogledom na Atlan-
ski okean, bio je poslednja taka naeg
puta po Maroku. Videli smo pre toga ono
to veina turista u Maroku obilazi: za-
mrenu srednjovekovnu medinu u Fesu,
grandiozni trg u Meknesu, gigantsku da-
miju na obali okeana u Kazablanci, kolo-
ritni stari grad u Rabatu, magine pija-
ce Marakea i lmski ambijent Uzarza-
ta sa one strane Atlasa. Tandir je ostao
za kraj.
Grad je svoje slavne dane imao u pe-
riodu izmeu 1923. i 1956, kada je uivao
status internacionalne zone pod udru-
enim protektoratom velikih kolonijal-
nih sila. Od 40.000 stanovnika na poet-
ku 20. veka 10.000 su bili Jevreji, 10.000
Evropljani (uglavnom panci) i 20.000
Marokanci. Takva meavina obezbei-
vala je atmosferu kosmopolitskog gra-
da i pre uvoenja internacionalnog sta-
tusa kada Tandir postaje stecite pisaca,
slikara, pijuna, holivudskih glumica, tr-
govaca orujem i drugih ivopisnih liko-
va epohe. Svi oni sretali su se u senovitim
salonima hotela Continental, jednog od
onih mesta sa vikom istorije.
tragovi stare slave
Danas je Continental prilino loe odr-
avan hotel sa tri zvezdice u kojem moe-
te prenoiti za 30 evra i tek uporniji put-
nik pronai e tragove stare slave. Jedan
od njih je i ogromna antikvarnica koja po-
seduje sve to ovakva mesta na Orijentu
obino imaju i Dimija, vlasnika, volj-
nog da pria. Tu su potpisi i fotograje
Dona Malkovia, koji je ovde snimao aj
u Sahari, kao i velikog broja drugih me-
unarodnih selebritija. Prenoio je pre
par godina ovde i va ministar inostra-
nih poslova Vuk Jeremi, pria nam Di-
mi i pokazuje njegov trag u knjizi utisa-
ka. Ostaje nam da nagaamo ta je poto-
nji predsednik Generalne skuptine un-a
radio u hotelu sa 3 zvezdice u Tandiru.
Pomenuti Tingis od 1924, kada je otvo-
ren, svakako pamti i bolja vremena. Nje-
govi gosti pored retkih turista i danas
su prilino opskurni relikti stare slave
Tandira itava galerija neobinih liko-
va svih boja koe. Jedan od njih dobacu-
je nam sa susednog stola na engleskom:
Koji je to jezik kojim govorite? Srpski?
Hrvatski? Siuni starac plamenih oiju
predstavlja nam se kao Riard, lokalni sli-
kar, bivi dez-muziar iz Njujorka. Nudi
nam obilazak svoje galerije i posetu Her-
kulovim peinama nedaleko od grada.
Pitamo ga za novac kae da to radi vo-
lonterski, voli da se drui, samo treba da
platimo vonju njegovom prijatelju taksi-
sti. Stefan, Rale i ja odlazimo sa Riardom
ka Herkulovim peinama, on usput sa-
svim solidno peva As time goes by i pre-
priava anegdote iz njujorkih dez-klu-
bova. Vodi nas u restoran sa odlinom ri-
bom, verovatno opet kod nekog njego-
vog prijatelja. Malo smo zateeni scenom:
gosti do nas odlaze i istog sekunda naj-
manje 20 maaka skae na sto i potpuno
eliminie sve ostatke hrane, do te mere
da je posle njih jedva i pranje tanjira po-
trebno. To se, naravno, desilo i sa naim
stolom nakon to smo otili. Riard nas
po povratku u grad vodi do prodavnice
licencirane za prodaju alkohola da kupi-
mo vino i pokuava da iskami neku na-
pojnicu za svoje usluge.
Dok smo posle u hostelu pili vino i pre-
priavali impresije iz grada, Stefan je pre-
tragom na Guglu pronaao Riarda i to u
tekstu iz 2003. godine A Guide to Gu-
ide in Tangier na washingtonpost.com.
Tamo je pisalo da je Riard bio gostuju-
i uitelj muzikog. U Tandir je navod-
no doao iz elda, Engleska, da preda-
je alt-saksofon.
U eri internet-pretraivaa nije lako
vie obavljati ni posao lanog vodia /
sitnog prevaranta.
Riga: Uvek sluaj Ligu
Na recepciji savreno istog i organi-
zovanog australijskog hostela u centru
letonske prestonice pozdravlja nas pla-
vokosa Liga: Dobro doli u Rigu! Uivaj-
te u provodu, ali zapamtite nikako ne-
mojte da pijete na ulici! Policija e vas od-
mah uhapsiti!
Zato bismo pili na ulici, svata pa ve-
lika krigla piva u batama restorana i ka-
fea kota jedan evro, a sunce u maju sija
do 11 sati uvee, pomislio sam neto ka-
snije. Idealna evropska low-cost destina-
cija: prelepa nacija devojke visoke, lepe i
svetlosmee, pivo jeino, smetaj takoe
grad ima jednu od najbolje ouvanih art
nouveau etvrti u Evropi sa vie stotina
fantastinih zgrada iz perioda secesije.
Ako se izuzme susret u jednoj od ba-
ta sa srpskim biznismenom koji se pred-
stavio kao Joca Ajkula (!?), sve je liilo na
odlino alkoholno vee na evropskom
Istoku. Onda sam ja u jednom od kaa
otiao iz bate ka toaletu koji se nalazi
TRAGOVI PROLOSTI: Hotel
Kontinental u Tandiru
76
desetak metara dalje u pasau. Za sto-
lom kod Stefana i ike ostala mi je jakna
sa novanikom.
u marici
Po povratku nazad, u tami pasaa pre-
srela su me dva policajca, odoka su kon-
statovali da sam popio i naloili mi da ih
pratim do marice. Bezuspeni su bili po-
kuaji da objasnim kako sam gost ka-
a i kako su mi stvari ostale za stolom u
bati. Uao sam u maricu i seo. Motor se
upalio i policajci su mi naredili da stojim
dok je vozilo u pokretu. Poeli su da viu
neto na meavini letonskog, ruskog i en-
gleskog. Kroz glavu su mi proletele scene
iz lma Hostel i ta mi je trebalo da se po-
tucam po ovakvim mestima i kako imam
decu i sve u tom pravcu. Setio sam se i
Lige i njenog upozorenja. U toj guvi po-
kazao sam im karticu naeg hostela. Za
nekoliko minuta bili smo ispred istog: po-
licajci su me ljubazno ispratili do vrata,
opomenuli da ne smem da budem pijan
na ulici jer neko moe da me opljaka i
poeleli mi laku no. Pozvao sam Stefana
i iku kojima nije bilo jasno gde sam se
toliko zadrao. Pria o besplatnom pre-
vozu do hostela zvuala im je potpuno
suludo. I meni bi, da je nisam preiveo.
Pored Letonije, u tih sedam dana sti-
gli smo do Estonije, Litvanije, ferijem iz
Talina do Helsinkija pa ak i do Minska
u Belorusiji. Sve prestonice su ivopisne
i arhitektonski zanimljive: Talin je sred-
nji vek, Viljnus barok, Riga secesija.
U autobusu izmeu Rige i Talina bio je
besplatni wi-. Tog prolea 2010. Air Bal-
tic je uveo direktni low-cost let na liniji
Riga Beograd, to je i bio konkretni po-
vod naeg putovanja. itelji Srbije i re-
giona oigledno nisu pokazali oekiva-
no interesovanje za zanimljive baltike
prestonice i direktni let je godinu dana
kasnije ukinut.
Pamplona: Trka
sa bikovima
Dok je na autobus ulazio u Pamplo-
nu, a pored mene promicale stotine lju-
di u belim kouljama sa crvenim mara-
mama, bivalo mi je sve jasnije da u teko
ispuniti obeanje dato sestri da Stefanu
nikako ne dopustim da tri sa bikovima.
Festival San Fermin u Pamploni, koji
je postao poznat nakon to ga je Ernest
Hemingvej opisao u romanu Sunce se po-
novo raa, bio je samo jedna od taaka
naeg puta po Baskiji i Navari. Kasnije
smo ili do Bilbaoa da pogledamo fasci-
nantni Gugenhajm muzej, u mestu Ger-
nika priali sa dedom koji je kao uenik
u podrumu kole preiveo bombardova-
nje ovekoveeno na Pikasovom platnu
koje se danas nalazi u Muzeju Kraljice
Soje u Madridu Obili smo i San Se-
bastijan, preli granicu i kupali se u tala-
sima Atlantskog okeana ispred maginog
Hotel du Palais u Bijaricu, pili aj u sa-
lonu u kojem je Kraljica Natalija Obreno-
vi provodila dane daleko od Srbije i raz-
vratnog supruga
San Fermin, dakle. Svako ko je itao
Hemingveja, verovatno je poeleo da
bude u Pamploni bar te dve nedelje dok
traje festival ako ne i da tri sa bikovima.
Svake godine, tim povodom Pamplonu
poseti milion turista.
Iskreno, nisam planirao da trim sa bi-
kovima, lud jesam, ali ne ba toliko. Mislio
sam da je za to potrebna nekakva formal-
na prijava, psihoziki test pre poetka
trke Otili smo na veeru i popili neko-
liko buteljki odline rijohe po restoran-
skoj ceni od 8 evra (za au) i prikljui-
li se razdraganoj masi koja je na ulicama
Pamplone pila kalimoo (meavina vina
DOBAR PROVOD: Riga
U ARENI: Robert oban
77

i koka-kole, kod nas znana kao bambus).
Negde iza ponoi neko nam je rekao da
nema nikakvih prijava, nikakve specijal-
ne garderobe i da svi koji se u sedam uju-
tro zateknu u toj ulici tre trku sa biko-
vima, na panskom encierro!
u areni
U sedam ujutro radnici su poeli da za-
tvaraju 825 metara dugu ulicu u staroj
gradskoj jezgri Pamplone, postavljajui
drvene pregrade na ulaze u sve pasae i
bone ulice. Ko je tu tri hteo to ili ne,
jer ne moe vie da izae, ko nije tu ne
moe vie da ue. A tu je gomila od neko-
liko stotina kalimoom ohrabrenih ue-
snika lokalaca i turista spremnih da se
suoe sa bikovima i sopstvenim strahom.
U osam sati ispaljivanje rakete oznaava
izlazak prvih est bikova koji su se sju-
rili niz klizave kamene plonike. Zauzeli
smo poziciju u drugoj polovini ulice, bli-
e areni u kojoj se trka zavrava. Utrali
smo pred bikove u arenu za koridu, za-
jedno sa jo pedesetak drugih koji su bili
brzi ili poput nas, strateki dobro postav-
ljeni. Za nama, uletelo je jo est bikova
sve ivotinje su odjednom nestale iz are-
ne i inilo se da je to to. U tom momen-
tu video sam da su tribine pune publike
koja oigledno neto iekuje. Tada su u
razmaku od po nekoliko minuta poeli
da putaju jednog po jednog bika u are-
nu na goloruke uesnike trke. Neki su
ih izazivali, neki padali, bilo je i povree-
nih. Preiveli smo svih 12 udara i zado-
voljni odetali do hotela utirajui usput
neku praznu plastinu au.
Kada smo po dolasku u hostel na
Fejsbuku obznanili da je encierro odra-
en, moja sestra je u komentarima po-
minjala dato obeanje, ena me je pono-
vo podseala da imam decu, i tu smo ne-
kako i zaspali.
Kendi: Na stazi slonova
Odtako je Fly Dubai uveo redovnu li-
niju za Beograd, put do ri Lanke postao
je relativno jednostavan, a cena avionske
karte je razumna (520 evra) s obzirom na
to da je re o dva leta od po etiri i po
sata: Beograd Dubai, Dubai Kolom-
bo. Na letu se sve sem vode naplauje,
ak i gledanje filmova ali zlata vredi
usb utinica ispred svakog sedita koja
omoguuje neprekidno punjenje praznih
telefonskih baterija, moj veiti problem
na svim putovanjima.
Graanski rat izmeu vladinih sna-
ga i Tamilskih tigrova trajao je punih 26
godina od 1983. do 2009. Rat se vodio na
severu ostrva, ali su teroristike akcije
izvoene irom zemlje, to je uticalo na
nestabilnost drave i samim tim i na to
da ri Lanku zaobie turistiki bum koji
je tokom te tri decenije zahvatio Tajland,
Maleziju pa i Indiju. Na ri Lanci jo uvek
nema luksuznih stranih hotelskih lana-
ca, nema bune komercijalne turistike
industrije koja odlikuje Tajland, to je uti-
calo na to da cene ostanu niske a priroda
gotovo netaknuta.
A ri Lanka ima sve: bogatu istoriju,
palate, hramove, kolonijalne zgrade, sjaj-
ne peane plae, plantae aja, planine,
praume, nacionalne parkove, portugal-
ske luke gradove, jeinu hranu i ljuba-
zne stanovnike. Jedino ega nema svuda
i dosta je skupo jeste pivo koje se pro-
daje samo u specijalizovanim prodavni-
cama i po cenama od 1,50 do 2,50 evra za
limenku to je u poreenju sa hranom,
voem i ostalim namirnicama ekstre-
mno skupo.
Voz od Kolomba do Polonarue (Po-
lonnaruwa) putuje est sati, a karta za
udobno sedite sa ventilatorom iznad
glave kota 2,5 evra. Deprimira istina da
i pored injenice da su deo Treeg sveta
i da su imali 26-godinji graanski rat do
pre samo pet godina itelji ri Lanke
imaju 2014. bolje puteve i bolju elezni-
cu od evropske Srbije.
U vagone na svakoj stanici ulaze na
desetine prodavaca razliite vrste jei-
ne hrane i pia: od komadia sveeg ana-
nasa i papaje, preko kuvanog kukuruza i
pikantnog rotija (neka vrsta male trou-
glaste pite sa povrem) do kesica sa indij-
skim orasima. Stiemo napokon u podne
u Polonaruu koja je odlina baza sa istra-
ivanje unutranjosti ostrva pre svega
Singirije i Dambule. Ljubiteljima pop-mu-
zike osamdesetih ova mesta e biti zani-
mljiva zbog spotova grupe Duran Duran
koji su 1982. godine, uoi izbijanja graan-
skog rata, ovde snimani (Save a Prayer i
Hungry Like a Wolf).
budin zub
Dva dana kasnije, evo nas u autobusu
za Kendi (Kandy), nekadanju prestoni-
cu Kraljevstva Kendi, jedne od najdugo-
venijih monarhija u Aziji (14691815). Tek
su zauzimanjem Kendija 1815. Britanci us-
peli u potpunosti da ovladaju ostrvom.
Prvo na ta nailazite su Kraljevska pala-
ta i budistiki hram u kojem se uva sve-
ta relikvija Budin zub ispred kojeg su
Tamilski tigrovi 1998. detonirali 400 kilo-
grama eksploziva kojom prilikom je po-
ginulo 16, a ranjeno 25 ljudi), odmah po-
red Crkve Sv. Pavla. Tu su i veliko veta-
ko jezero usred grada, ogromna botani-
ka bata (sa stablom koje je 1959. zasadio
KENDI: Kraljevska palata i drvo koje je posadio J. B. Tito
78
Tito, statua Belog Bude, koja dominira na
brdu iznad grada atrakcije za koje e
vam trebati dva puna dana. U pauzama
ete uivati u sjajnoj i jeinoj hrani u Mu-
slim hotelu preko puta pijace (obilan ru-
ak za etiri osobe osam evra).
Dok smo bili u Kendiju, ponovo sam
na internetu pogledao lm Staza slono-
va iz 1954, sa Elizabet Tejlor i Piterom Fin-
om u glavnim ulogama. U lmu je sjajno
opisan jaz posleratne Britanije opteree-
ne posledicama bombardovanja i racio-
nalizacijom hrane i neumerene raskoi
u kojoj su iveli engleski latifundristi u
kolonijama. Trag britanske kolonijalne
prolosti prisutan je ne samo u arhitektu-
ri i u besprekornoj ureenosti polja aja
kroz koje prolaze beraice sa korpama
na identian nain kao i pre 100 godina.
Posle Kendija, autobus za Haton eti-
ri sata vonje, karta 1,5 evra. U bus sa 50
sedita, voza je primio sigurno vie od
100 putnika. Sva vrata i prozori autobu-
sa su otvoreni pa se lake die, a konduk-
ter sve vreme u hodu nahvatava nove
putnike u tako pretrpanom vozilu. Usput
viamo budistike, hindu, muslimanske,
katolike i anglikanske bogomolje, budi-
stike svetenike i pokrivene ene i ini
se da svi ive u savrenoj koegzistenci-
ji. Sjajno je videti kako tako dugotrajan
graanski rat izmeu manjinskih Tamila
i veinskih Sinhaleza nije zapalio osta-
tak ostrva i izazvao lanane reakcije et-
nikih ienja, to bi u civilizovanoj
Evropi bilo gotovo pravilo.
adamovo stopalo
Iz Hatona pravac Adams Peak
poznat i kao Sri Pada; na sinhaleskom
Samanalakanda planina leptirova,
na tamilskom Sivanolipatha Malai,
2243 metra visok vrh u srcu ri Lanke
uglavnom se osvaja nou. 5200 stepe-
nica duga strma staza do vrha lake je
svarljiva po mraku iz dva razloga sve-
e je i mrak ini razdaljine relativnima,
pa se oni koji se penju ne demoraliu, to
bi svakako bio sluaj danju pri pogledu
na visinu i strmost. Mi smo krenuli u
dva ujutru i doli pre svitanja. Udublje-
nje u steni dugako 1,8 metara po vero-
vanjima budista je otisak stopala Bude,
hinduisti veruju da se tu spustio iva,
a muslimani i hriani da je u pitanju
Adamovo stopalo po emu je vrh i do-
bio ime... Dodatni entuzijazam na zaista
strmoj i tekoj stazi daju starice, roditelji
sa malom decom, pa ak i invalidi koji se
penju ka vrhu. Sklonita u kojima slue
topao aj, roti i putaju budistike man-
tre takoe pomau da se savlada napor-
na staza. U svakom sluaju, izlazak sun-
ca i sputanje pod prvim zracima jutra,
oseaj je koji se ne zaboravlja i brie sav
napor penjanja. Lokalci kau da je sva-
ko ko doe na ri Lanku i ne popne se
na Adamov vrh idiot, a da je onaj koji
to uradi vie od jednog puta takoe idi-
ot! Posle svega povratak u na hostel u
dolini, kratkotrajni odmor i popodnevno
otpadanje na krovnoj terasi sa pogle-
dom na polja aja, vratili su nas u ivot.
Za kraj putovanja peane plae u
Hikadui (Hikkaduwa) i Unavatuni, te
portugalski kolonijalni grad Gol (Galle).
ri Lanka je verovatno value-for-mo-
ney br. 1 destinacija u Aziji danas. Da
citiram putnike sa poetka teksta po-
urite dok je jo tako!
Laos: Shangri-La
ispod srpa i ekia
Evropljani koji dou da ive ovde vrlo
brzo poprime neke prepoznatljive mani-
re glas im se utia i postanu diskretniji i
meki u izraavanju!, napisao je Norman
Luis u knjizi A Dragon Apparent: Travels
in Cambodia, Laos and Vietnam, nastaloj
tokom njegovog putovanja po Francuskoj
Indokini 1952. godine, uoi izbijanja rata.
Zaista, prvo to upada u oi (i ui) je mir-
noa i nizak volumen u izraavanju i-
telja Laosa (za razliku od znatno glasnijih
i ekspresivnijih Tajlanana i Vijetnama-
ca), koji posebno dolazi do izraaja u su-
daru sa ovako bunim nacijama kakva je
naa i primercima kakvi smo mi.
Ulazak u Laos kopnenim putem pre-
ko Mosta prijateljstva na reci Mekong
nije nimalo jednostavan i brz. Granica se
moe prei samo peke. U redu za vize,
pored nae petolane grupe, tu je i neko-
liko nekadanjih itelja Laosa sa ameri-
kim pasoima (vie od 150.000 ljudi na-
pustilo je zemlju nakon pada monarhije
1975, veina je otila u sad); dvojica vid-
no pripitih Rusa, jedna asna sestra, par
mladih australijskih bekpekera... Paso-
ka procedura na aerodromu u Hanoju
nekoliko dana kasnije dokazala nam je
da su komplikacije na granici Laosa i-
sta deja igra za to to vas eka na ula-
sku u Vijetnam.
Nakon to smo dobili vizu, drugi au-
tobus nas je prevezao preko Mosta pri-
jateljstva i dovezao u Vijentijen, presto-
nicu Narodne Republike Laos. Prvo to
na ulasku u grad primetite su partijske
zastave sa utim srpom i ekiem na cr-
venoj pozadini, koje se vijore tik uz dr-
avne. Kao nekad u sfrj. Na obali Me-
konga spomenik kolosalnih razmera,
mukarac koji prua ruku ka reci. Prva
pomisao neki od komunistikih lidera
79

zemlje. Iznenaenje: u pitanju je dinov-
ski spomenik kralju aou Anouvongu
(podignut 2010. povodom 450 godinji-
ce njegove vladavine) koji prua ruku
prijateljstva ka susednom Tajlandu. Re-
dak primer u svetu, posebno kada je re
o Balkanu, da najvei spomenik u presto-
nici ne prua sablju ili stisnutu pesnicu
u pravcu neprijatelja nego ruku pomi-
renja prvim komijama, koje su, uzgred,
bile i dugogodinji porobljivai Laosa pre
nego to su ih krajem 19. veka zameni-
li Francuzi. Takoe, nije est sluaj ni da
komunistika vlast kao najvei u gradu
podie spomenik jednom monarhu, pa
makar i iz davne prolosti.
Ispred spomenika su tezge sa suveniri-
ma dominiraju fotograje komunisti-
kih lidera i ideologa od Karla Marksa i
V.I. Lenjina do vijetnamskog Ho i Mina.
Funky Monkey je bekpekerski hostel
za etiri evra za no po krevetu, slian
stotinama takvih irom sveta, pun mla-
dih Evropljana, Australijanaca i Amerika-
naca koji ispijaju lokalno pivo od 0,9 evra
(8000 kipa), sviraju gitare i pevaju... Posle
ukusnog ruka u lokalnom restoraniu
na obali Mekonga, sedamo u tuk-tuk koji
nas vozi u 25 kilometara udaljen Sjeng
Khuan, poznatiji kao Buddha Park. Re
je o bizarnom parku budistikih i hin-
du skulptura koje je 1958. izgradio sve-
tenik-jogin-aman Luang Pu Bunleua
Sulilat. Pomalo nalik parkovima statua
komunistikih voa u zapadnoj Evropi,
Sjeng Khuan ugouje vie desetina
betonskih statua Bude, Vinua, ive, Ar-
june i drugih boanstava obe religije. Vla-
ga koja u tropima brzo prekrije patinom
sve graevine, od katedrala i hramova od
cigle do betonskih spomenika, doprinela
je da se i Buddha Park posetiocima ini
mnogo starijim nego to zaista jeste. Po-
sle revolucije 1975. Luang Pu je pobegao
na Tajland gde je u gradu Nong Khani po-
digao gotovo identian park Wat Khaek.
traktorska guma, opijum
i sok od limete
Oekujui rigidnu komunistiku dik-
taturu sa primesama budistike mistike
dok smo se kasnije etali novim delom
grada od Vijentijena smo dobili sliku
dinamine prestonice u kojoj na svakom
koraku niu nove zgrade, a vozni park na
ulicama skuplji je od onog u veini evrop-
skih gradova. Kineski kapital je prepla-
vio i Laos kao to je sluaj i sa mnogim
drugim azijskim, ali i afrikim i latino-
amerikim zemljama. Po slinom prin-
cipu kao i Kina drava jednopartijska,
a privreda trina Laos poslednjih go-
dina belei dvocifrene stope rasta bdp-
a. S druge strane, utisak je i nae grupe,
kao i novinara koji su pisali o ovoj temi,
da zbog ranije pominjane specinosti
njegovih stanovnika i dalje deluje kao
ostrvo u moru konzumerizma, betona i
tv-rijalitija koje je preplavilo ostatak In-
dokine. Za razliku od Vijetnama, polici-
je gotovo i da nema po ulicama, ljudi de-
luju oputeno i prilino raspoloeno. Svi
lokali se zatvaraju ve oko 23 sata, a go-
tovo celokupno stanovnitvo ustaje pre
est sati ujutro.
S druge strane, program na zvaninoj
dravnoj televiziji ponovo odudara od
stvarnosti koju smo zatekli neprekid-
ni niz spotova revolucionarnih pesama
koje izvodi neki muko-enski duet dok
promiu kadrovi vojnih parada, sletova
na stadionu, ali i antiteroristikih vebi
policije Laosa (!?).
Jo jedna stvar koju je nemogue videti
u ostatku nekadanje Francuske Indoki-
ne desetine francuskih restorana i vina-
rija gotovo na svakom koraku. Odlian ru-
ak u francuskom restoranu koji bi u Pari-
zu kotao bar 150 evra ovde nije vie od 15.
Posle Vijentijena, put nas vodi na sever
u Vang Vjeng popularnu i kontrover-
znu turistiku meku za bekpekere, naro-
ito one iz Australije kojima je ovo odla-
zak kao Britancima do Ibice ili Aja Nape.
Vang Vjeng je proteklih 15 godina postao
popularan zbog ogromnog broja mogu-
nosti za rekreaciju i zabavu od vonje
biciklom po idilinom okruenju, preko
hajkinga, istraivanja neke od desetina
peina, do kupanja u hladnim, smarag-
dnozelenim izvorima i najzad tjubinga.
Ovaj poslednji vid rekreacije je naj-
popularniji, ali se pokazalo i najopasni-
ji donedavno, svake godine je u tjubin-
gu ivot gubilo izmeu 20 i 30 mladih,
uglavnom Australijanaca. Kada su vla-
sti u Kanberi intervenisale kod Vlade La-
osa, stvar je donekle stavljena pod kon-
trolu. O emu je re? Tjubing je sputa-
nje u naduvanim traktorskim gumama
niz brzake reke Nam Song. Problem je bio
to prilikom tog sputanja u veini slua-
jeva nisu samo gume bile naduvane. Uz
zvuke trens-muzike i posle urki po baro-
vima na obali i renim ostrvima, pod uti-
cajem najrazliitijih narkotika (posebno
je opasna smrtonosna kombinacija opiju-
ma i soka od limete) mladi su divljali po
reci i ginuli kao muve... Proteklih neko-
liko godina od kako su kontrole pootre-
ne, tjubing se i dalje sprovodi, ali sa mno-
go manje rtava.
Mi smo se opredelili za viesatnu vo-
nju biciklima na plus 40 i kao nagradu
osveavajue kupanje u ledenoj Plavoj
laguni. Uvee smo seli u jedan od ma-
lih restorana u glavnoj ulici Vang Vjen-
ga i veerali (nas petorica) za ukupno 15
LAOS: Prizor sa puta i ex-kraljevska palata, danas Nacionalni muzej
80
evra. Na stolu do nas leao je pas. Posle
smo stopala i noge izmuene celodnev-
nim okretanjem pedala astili polusat-
nom masaom po ceni od 3 evra.
Ako se imaju u vidu ove cene (hrane,
pia, smetaja, masae...) koje su i za srp-
ske prilike smene, lako je zamisliti kako
su Vang Vjeng i ceo Laos postali meka za
turiste iz Australije, ali i daljih zemalja.
kroasani i francuska vina
na obali mekonga
Sutradan, vozimo se mini-busom ka
Luang Prabangu, staroj kraljevskog pre-
stonici Laosa. Sa nama je stariji Amerika-
nac, ak, dobrano zagazio u sedmu de-
ceniju ivota. Biolog u penziji koji obila-
zi ceo svet: Imam novca da odsedam u
skupim hotelima, ali uvek idem u hoste-
le ili guesthouse, jer je tu pravi ivot. U
hotelu sa pet zvezdica nita neete na-
uiti o svetu! ak je, naravno, kao i ve-
ina ostalih, mislio da smo Rusi. Kasni-
je, nakon nekoliko sati razgovora na-
pravio je zanimljivu paralelu: U odnosu
na Ruse, vi iz Srbije ste kao Kanaani u
odnosu na Amerikance slini, ali bolji i
manje bahati.
Posle estosatne vonje uskim i na mo-
mente gotovo unitenim planinskim pu-
tem, stiemo u Luang Prabang, nekada-
nju prestonicu Kraljevine Laos. Nakon
to se ispostavilo da onlajn rezervacije
ovde ne uzimaju ba previe ozbiljno,
nali smo drugi hostel par metara od
obale Mekonga. Grad koji danas nema
vie od 60.000 stanovnika nalazi se na
poluostrvu na uu reke Nam Khan u
Mekong i ini ga fantastina meavina
neverovatno ouvanih kua i vila u ko-
lonijalnom stilu iz prve polovine 20. veka
i vie desetina spektakularnih budisti-
kih hramova. Na momente, ini se da je
grad doiveo sudbinu Venecije da goto-
vo i nema svojih obinih stanovnika, da
u njemu obitavaju samo turisti, prodavci
suvenira, maserke, konobari, kuvari i bu-
distiki monasi. Desetine francuskih re-
storana, vinarija i pekara, ovde deluju jo
impresivnije nego u Vijentijenu, jer am-
bijent nije naruen ni gustim saobraa-
jem ni betonskim poslovnim zgradama.
poslednji kralj laosa
Gradom dominira nekadanja Kra-
ljevska palata koja je danas pretvorena
u Nacionalni muzej. Poslednjeg kralja La-
osa Savanga Vatanu i njegovu porodicu
revolucionari su 1975. zbacili sa prestola
i dve godine kasnije proterali u zaroblje-
niki kamp na severu zemlje, gde je zajed-
no sa kraljicom navodno umro od malari-
je, taan datum je ostao nepoznat. O nji-
hovoj sudbini Kristofer Kremer dvadeset
godina kasnije napisao je knjigu Bamboo
Palace: Discovering the Lost Dinasty of
Laos. Kraljevska palata pored portreta
monarha, poklona koje su dobijali od dr-
avnika i gostiju iz celog sveta ima i ko-
lekciju oldtajmera iz voznog parka neka-
danjeg vladara, gotovo sve poklonjene
pedesetih i ezdesetih od strane Vlade
sad koja je obilato pomagala vladare La-
osa u cilju spreavanja irenja komuniz-
ma i na ovu izolovanu kraljevinu.
Kasnije tokom Drugog indokineskog
rata (19601975) Amerikanci su istresli
na tone bombi na teritoriju Laosa u elji
da unite komunistike gerilce pokreta
Pathen Lao kao i trupe Severnog Vijetna-
ma koje su im dole u pomo. Zahvalju-
jui tome Laos je postao neslavni svetski
rekorder kao zemlja sa najvie izruenih
bombi po glavi stanovnika, to je ostavi-
lo posledice do dananjih dana u vidu
neeksplodiranih projektila razasutih na-
roito po severu zemlje.
Jedan od najznaajnijih rituala koji se
svako jutro u est obavlja na ulicama Lu-
ang Prabanga je deljenje hrane monasi-
ma. Stanovnici, a poslednju deceniju i tu-
risti, stoje u redu i dele sticky rice (tvrdo
kuvani, kompaktni pirina) desetinama
monaha koji dolaze sa svojim posudama.
Razlika u prirodi stanovnika Laosa po-
kazala se i nakon to je posle 1975. cela ne-
kadanja Francuska Indokina dola pod
vlast komunista. U Kambodi su tako Cr-
veni Kmeri Pola Pota u svojoj sumanutoj
politici deurbanizacije (proterivanje ite-
lja gradova na sela) izvrili masakr nad
gotovo dva miliona ljudi, a na stotine mo-
naha prebeglo je u Laos, iji je komuni-
stiki reim bio mnogo meki u odno-
su na vijetnamski i kambodanski, neto
kao jugoslovenski u odnosu na ostale ze-
mlje Istone Evrope.
Dok odlazimo iz Laosa, na malom ae-
rodromu u Luang Prabangu, do kojeg se
moe doi i peice jer je smeten gotovo
u samom gradu, razmiljam o tome kako
itelji ove zemlje koja je mnogo propa-
tila od suseda i bombardera sad danas
ne mrze ni Tajlanane, ni Vijetnamce, ni
Amerikance. Setio sam se reenice taksi-
ste iz Andore oenjenog Kambodankom
koji mi je pre mesec i po dana rekao: Taj-
lanani su ljubazni, ali u sebi samo razmi-
ljaju kako da iskoriste turistu, dok itelji
Laosa i Kambode kada ti se nasmeju
oni to zaista i misle!
Shangri-La, fiktivna rajska dolina,
koju je u svojoj noveli iz 1933. godine Lost
Horizont opisao britanski pisac Dejms
Hilton otkrivana je kasnije irom Azi-
je. Sa Luang Prabangom kao poslednjom
stanicom puta po ovoj sjajnoj zemlji, ini
se da je od svih mesta zahvaenih poa-
stima 21. veka upravo Laos danas najbli-
i tome da bude savremeni Shangri-La.
81
Na pomolu nova trka u svemiru
Da li je razvod opcija
Nakon to su zbog stanja u Ukrajini SAD uvele sankcije Ruskoj Federaciji, prvi put
posle etiri decenije iznova je otvoreno pitanje saradnje dve sile u svemiru
V
idimo dugi hodnik i cipele, pri-
pravnik tri niz mermerni pod.
Otvara vrata i kae Rusi lansi-
rali Sputnjik. U sobi za ovalnim stolom
grupa nekakve vane gospode, ocira i
amerikih senatora. Znamo, sedi, odgo-
vara predsedavajui. Ista, kultna scena u
lmu Right stu Filipa Kaufmana ponav-
lja se nekoliko puta sa svakim novim so-
vjetskim uspehom u svemirskoj trci. Ova
izvanredna epopeja o Merkjuri projektu
i poecima svemirske ere, snimljena po
istoimenoj knjizi Toma Volfa, a kod nas
prevedena kao Put u kosmos, na najbolji
nain, kroz line drame grupe amerikih
test pilota i njihovih porodica, predstavi-
la je osvajanje svemira kao bespotednu
trku Sjedinjenih Amerikih Drava i So-
vjetskog Saveza. Trku koja je bila jedna-
ko usijana kao i bilo koji zemaljski oru-
ani sukob lokalnih razmera iz tog doba.
Uobiajeno se smatra kako je svemir-
ska trka poela lansiranjem Sputnjika
1957. godine, a okonala se dve decenije
kasnije, 15. jula 1975. Tada je lansiran ta-
kozvani Apolo-Sojuz test projekat (astp),
prva zdruena amerika i sovjetska mi-
sija. Njen cilj je bio pre svega simbolian
i predstavljao je temelj saradnje koja je
poela pre konanog zavretka Hladnog
rata i koja e se razvijati narednih etrde-
set godina. Zahvaljujui tome ameriki i
ruski astronauti su saraivali u brojnim
misijama, da bi najvei zajedniki uspeh,
koji je ukljuio itav niz partnera, bila iz-
gradnja Meunarodne svemirske stanice
(iss). Ceo proces svemirske saradnje se to-
kom prethodnih decenija odvijao u svetlu
jaanja sveukupnih odnosa dve sile, dok
povremeni sukobi i neslaganja oko raket-
nih titova, rata u Siriji i slinih izazova, iz
svemira praktino nisu bili vidljivi.
I onda su se, najednom, stvari gadno
pogorale. Nakon to se ovog prolea op-
ta situacija u Ukrajini izuzetno zakom-
plikovala, a za koju Sjedinjene Ameri-
ke Drave pre svega dre odgovornom
Rusiju i njenog predsednika Vladimira
Putina, dve drave su se ponovo nale u
gotovo direktnom politikom sukobu. Uz
druge diplomatske inicijative, tokom od-
vajanja Krima, a potom i sukoba na isto-
ku Ukrajine, amerika administracija po-
ela je da istrauje naine na koje bi mo-
gla da uvede to ekasnije sankcije Ru-
skoj Federaciji. Svetski mediji su otvorili
temu novog hladnog rata, pa se logino
postavilo i to pitanje: kako e se sada uop-
te odvijati saradnja u svemiru?
nasa memorandum
Pitanje uvoenja sankcija Rusiji je, na-
ravno, mnogo dramatinije razmatrano
i diskutovano u Evropi koja sa Rusijom
prirodno ima sloenije ekonomske i po-
litike veze, no, budui da se svet izuzet-
no globalizovao, stvari kao to je uvoe-
nje sankcija jednoj relevantnoj svetskoj
ekonomiji nisu sasvim jednostavne ni za
sad. Meutim, sa daljim rastom tenzija
u Ukrajini, poetkom aprila ove godine
u Vaingtonu su prestali da igraju u ru-
kavicama i lansirane su prve ozbiljnije
kaznene mere. Mada smo daleko od to-
talnih sankcija i izolacije Rusije, na svim
stranama su zbog zaotravanja odnosa
ve sada dovedene u pitanje mnoge obla-
sti ivota. Pokazuje se da nisu u pitanju
samo one oblasti koje se odvijaju na za-
jednikoj nam planeti nego i van nje.
Obe strane, i sad i Ruska Federacija, jo
u martu odbacile su najgori scenario i na-
javile da e se saradnja u svemiru nasta-
viti bez ikakvih problema. Nasa se tim
povodom zvanino oglasila jo 4. marta,
najavljujui da je sa Rusijom sve normal-
no. Posmatrano sa strane, takva pozici-
ja je sasvim logina obe strane danas
tako mnogo zavise od uzajamne pomoi i
podrke da bi mnogi svemirski programi
morali biti sasvim obustavljeni.
Pre svega, ivot i rad Meunarodne
svemirske stanice. Naime, budui da je
ameriki Spejs atl program trajno obu-
stavljen, ve nekoliko godina se astrona-
uti, oprema i namirnice u Zemljinu orbi-
tu podiu iskljuivo ruskim Sojuz rake-
tama. Prekid saradnje sa Rusijom bi tre-
nutnu posadu na iss-u izloio bukvalno
smrtnoj opasnosti, a ceo, viedecenijski
projekat bi potpuno propao.
Meutim, pokazalo se da sankcije ipak
obuhvataju i saradnju u svemiru. Naime,
iz same amerike Nacionalne administra-
cije za svemir i astronautiku (mnogo po-
znatije po akronimu nasa) procurio je pre
dve nedelje interni memorandum koji
82
osvetljava vrlo jasan stav da se saradnja
sa Rusijom prekida. Memorandum upu-
en zaposlenima u nasa potpisuje Majkl
OBrajen, administrator za meunarodne
i meuagencijske odnose, i poslat je povo-
dom tekueg krenja suvereniteta i teri-
torijalnog integriteta Ukrajine.
Amerika vlada je odluila da se sus-
penduju svi nasa kontakti sa predstavni-
cima Vlade Rusije, osim kad je aktivnost
posebno izuzeta. Ova suspenzija konta-
kata podrazumeva odlaske predstavnika
nasa u Rusiju, kao i posete ruskih pred-
stavnika nasa postrojenjima, bilateralne
susrete, imejl komunikaciju, telekonfe-
rencije i video-konferencije, navodi se u
ovom memorandumu o odnosima sa ru-
skom agencijom Roskomos, iju je auten-
tinost nasa potvrdila nakon to se poja-
vio prvo u amerikim, a potom i u svet-
skim medijima. U ovom trenutnu, oe-
kuje se da operativne budu samo aktiv-
nosti oko Meunarodne svemirske sta-
nice, navodi OBrajen, uz objanjenje gde
i od koga zaposleni u nasa mogu dobiti
dodatna objanjenja, smernice o postu-
panju i odgovore na pitanja.
protivreakcija
Budui da su se sad opredelile da uki-
nu svu saradnju osim one u kojoj od Ru-
ske Federacije direktno zavise, sada se
otvorilo sasvim jednostavno pitanje ru-
skih protivmera: da li e Putin narediti
da se prekine saradnja na projektu Me-
unarodne svemirske stanice? Ako ruski
astronauti ne smeju ni da posete nasa
postrojenja, zato bi ameriki astronau-
ti bili transportovani u orbitu i nazad ru-
skim raketama?
Tvrdolinijai meu amerikim anali-
tiarima su odmah ocenili takav poten-
cijalni potez Putina kao egomanijaki.
No, ta god ko rekao, to nije iskljueno
nakon amerikih sankcija i svet je prak-
tino na korak od potpunog obustavlja-
nja truda za koji je jedan od amerikih
veterana u svemirskom programu rekao
razvod nije opcija.
Ispostavlja se, na sreu, da bar za sada
nee doi do protivmera iz Rusije, niti e
Sojuz kao trenutno jedina veza Meuna-
rodne stanice sa Zemljom biti prizemljen.
Koji su ruski motivi da zadre ovakav
most saradnje? Delimino, razlog je taj
to je svima takav most potreban kako
decenije truda ne bi propale, a delimino
i zbog 71 miliona dolara koliko nasa plaa
za svakog transportovanog astronauta.
Do sada je inae na Meunarodnoj sta-
nici, koja je zajedniki poduhvat ne samo
sad i Rusije nego i Evrope, Japana i Ka-
nade, boravilo etrdesetak posada i ona
predstavlja najivlji svemirski program
koji oveanstvo trenutno ima.
Sudei po ocenama iz same nasa, mada
kontrolie Sojuz, Rusija ne bi mogla da iz-
baci sad iz projekta Meunarodne stani-
ce. Ne samo zbog novca, ve to tehni-
ka i tehnoloka podrka ovom projektu
izuzetno zavise od amerike strane. Po
miljenju nasa, bez sad se ovaj projekat
moe samo ugasiti. Istovremeno, u javno-
sti se postavilo i obrnuto pitanje koliko
je trajna zavisnost meunarodne stanice
od ruskih raketa?
Upletena u odmazdu zbog Ukrajine,
nasa je prekinula odnose sa Roskosmo-
som, ali je istovremeno amerikom Kon-
gresu uputila i zahtev da zbog toga ne
smanjuje dalje nansiranje agencije. Isto-
vremeno je lansiran plan da se do 2017. u
samoj Americi razvije novi program kako
bi se obnovila lansiranja sa amerikog tla.
Do tog perioda, analitiari najavljuju mo-
gunost da se, ako saradnja potpuno za-
mre, za letove amerikih astronauta an-
gauju privatne kompanije. Cilj je oigle-
dan, ak i da se tenzije spuste u narednim
mesecima i godinama da se smanji za-
visnost od ruskog partnera. Da li to znai
da e, na kraju, prizemljenje ruskog sve-
mirskog programa biti cena za Krim? Ili
e ceh ipak platiti amerika strana? Trka
je oigledno ve poela.
SLOBODAN BUBNJEVI
MOLITVA
NEBESIMA I
POGLED SA NJIH:
Ruski pop pored
rakete i amerika
kosmonautkinja u
Svemirskoj stanici
Foto: NASA
83
Sportski vikend u Beogradu
Crveno-belo
prolee
Partizan juri sedmu vezanu a Zvezda svoju 26. titulu u istoriji,
prvu od 2007. godine. Tokom sezone meu navijaima se
stvorilo uverenje da je itava stvar nametena, dogovorena
i urgirana sa samog vrha srpske drave i da je procena da
Zvezda mora da bude prvak ovog prolea. Zbog takvog
uverenja teko je predvideti i kontrolisati sve mogue sukobe
brojnih navijakih odreda i pododreda koji se u pripremi ovog
aprilskog derbija mlate i saekuju i po Srbiji i po Beogradu
N
a poetku neto lepo za one koji
vole fudbal. Mogue je i vrlo
izvesno da u nedelju 27. aprila
Engleska dobije novog prvaka Premi-
jer lige, fk Liverpul, koji je do dominaci-
je Manester junajteda u poslednjih dva-
deset i kusur godina vaio za najvei klub
sa Ostrva. Sve u vezi sa ovim klubom
opisuje se pridevom legendarni i ini
se da je malo nedostajalo da taj pridev
postane i njihova apsolutna realnost jer
post traje vie od dvadeset godina.
Ako za vikend pobede elsi na svom
stadionu, izvesno je da e biti prvaci En-
gleske i da e najpoznatiji navijai na sve-
tu moi da slave. Zanimljivo je da u vezi
sa ovakvim raspletom fudbalske sezone
u Engleskoj, kolevci fudbala, nema ko-
mentara najviih zvaninika niti teksto-
va u medijima koji tumae rezultat Liver-
pula kao dobar ili lo po englesku naciju.
Dok se na Enldu u Liverpulu bude re-
avala najlepa fudbalska pria ove sezo-
ne, u Skuptini Srbije bi trebalo da nova
vlada poloi zakletvu i da novi premijer
Aleksandar Vui u svom ekspozeu pred-
stavi mere koje bi trebalo da poprave i-
vot ljudi u Srbiji. Na marginama njegovog
eskpozea bie i budunost najpoznatijih
srpskih klubova Zvezde i Partizana koji
su odavno prestali da budu ponos na-
cije, ali su vani u politikom ivotu Sr-
bije. Budui premijer Srbije je osvedoe-
ni ljubitelj fudbala i kako se otvoreno
opredeljivao kao navija Zvezde, veruje-
mo da mu deo srca navija i za Liverpul i
da e uspeti moda da odgleda i deo uta-
kmice na Enldu.
sportska pozadina
A u Srbiji, za to vreme, ako sve bude
uraeno kako treba tokom ove sedmice,
moda u subotu 26. aprila budu izbegnuti
sukobi navijaa Crvene zvezde i Partiza-
na pre, za i posle veitog derbija koji e
moda i ove sezone presuditi u trci za pr-
vaka drave. Partizan juri sedmu vezanu
a Zvezda svoju 26. titulu u istoriji, prvu od
2007. godine. Tokom sezone meu navija-
ima se stvorilo uverenje da je itava stvar
nametena, dogovorena i urgirana sa sa-
mog vrha srpske drave i da je procena da
Zvezda mora da bude prvak ovog prolea.
Zbog takvog uverenja teko je predvideti
i kontrolisati sve mogue sukobe brojnih
navijakih odreda i pododreda koji se u
pripremi ovog aprilskog derbija mlate i
saekuju i po Srbiji i po Beogradu.
Meseci izmeu dva veita derbija su
proleteli i skoro su i zaboravljeni dogaaji
koji su pratili prethodno sueljavanje be-
ogradskih timova, sa sve paljenjem ju-
ne tribine stadiona Crvene zvezde i de-
setinama krvavih tua po gradu i okoli-
ni. Pored toga, kao i mnogo puta ranije i
tada je bilo najavljeno, tada se obeavalo,
tada se nagovetavalo da se takve stvari
nikada vie nee dogoditi i ponoviti, ali
nismo uli ni videli da se ita vano do-
godilo na navijakoj sceni osim to se
na Partizanovom kopu instalirala nova
grupa Janjiari koji upravljaju tribinom.
Nisu vieni niti se ulo za nikakva sue-
nja, nikakve kazne za one koji su organi-
zovali i sprovodili nasilje, a i sada se sve
ini da se o derbiju javno ne govori pre-
vie, ime se valjda eli izbei da obian
svet razmilja o tome u postuskrnjoj a
pretprvomajskoj dremci.
injenica da se vanredno kolo igralo u
utorak omoguilo je klubovima da i oni
otute o derbiju dobar deo sedmice, ali,
na margini, meu navijaima sve vri u
iekivanju vikenda u kome je mogue da
e Partizan ostati bez fudbalske i koar-
kake regionalne titule, a Zvezda se vra-
titi na velika crveno-bela vrata. Zvezda
je u jednoj od najveih serija pobeda u
istoriji: ima 14 vezanih trijumfa, to je za
sada drugi najuspeniji niz u njenoj isto-
riji, ali je daleko od onoga to je u bliskoj
prolosti uspevao Partizan koji je osva-
jao titule bez ijednog poraza. Za one koji
sebe smatraju ozbiljnim poznavaocima
ove igre to je sada sve smeno jer se veru-
je da je i ovo prvenstvo natelovano jer je
sada potrebno da ba Zvezda bude prva
na radost veine graana Srbije.
S druge strane, kkcz Beograd je favo-
rit na zavrnom turniru aba regionalne
lige, to bi trebalo da bude najbolja situa-
cija za kk Partizan koji je regionalni lider
skoro pa deceniju. Svi oekuju da Zvez-
da osvoji trofej na turniru koji poinje u
etvrtak 24. aprila u Beogradskoj areni i
to oekivanje bie najvea prepreka eki-
pi iz eleznika da pobedi.
VIAK STRASTI I NASILJA: Prologodinji derbi
84
Opet, ako u subotu ne bude prevelikih
incidenata, moemo da oekujemo da e
navijai Zvezde Beograd doi i na oeki-
vano nale sa Partizanom iako iz protesta
ne idu na utakmice regionalne lige. Ako
bude sa Partizanom, to e biti dovoljan
motiv da se pogaze principi i da se igrai-
ma prui preko potrebna podrka. U po-
reenju sa navijaima Partizana, Zvezdini
su i regionalno i evropski nepoznati pa je
verovatno da e se potruditi da preuzmu
primat i na navijakoj lestvici od komija.
politika pozadina
Dok igrai budu vodili rat na terenu, a
navijai se budu nadmetali na tribinama
i u raznim delovima grada, centralna pi-
tanja koja mue srpski sport stajae neg-
de iza vanijih drutvenih tema i samo
e biti naglaena ako se dogode neki ve-
liki incidenti. Proteklih nedelja javnost
se nasluala prepucavanja izmeu delo-
va uprava i drugih iz klubova, ulo se da
je i Vui nezadovoljan to ga prozivaju
sa tribina koje su mu neobino vane,
ulo se da u budunosti nee biti novca
za najvee klubove, ali se nije ulo ta
e i da li e ita da se uradi da se paradi-
gma promeni i da sportski dogaaji zai-
sta budu samo sportski, a ne i politiki i
bezbednosni i svaki drugi problem.
Ne postoji dovoljno velik incident koji
e dovesti do toga da se nekim ljudima
koji koriste tribinu za kriminal i nasilje
zabrani dolazak na stadione i u dvora-
ne, da se kazne ljudi iz policije koji po-
mau tim i takvim navijaima i da se,
na kraju, politiarima zabrani koketira-
nje sa siledijama.
U jednom programu na kablovskom
sos kanalu, potpredsednik fk Partizan
Mile Jovii je konano rekao ono to se
preutkuje decenijama: kada budu pre-
kinute veze izmeu huligana i politike,
moi e i ljudi u klubovima da sa njima
izau na kraj. Svedoci smo da je Vui
vrlo potresno govorio o tome kako ga
vrea i kako mu smeta kada ga vrea-
ju delovi Partizanovih navijaa, pa se u
predveerje najavljenog veiti derbi vi-
kenda pojavila glasina da su glavne voe
navijaa Partizana pripitomljene i da im
je objanjeno da ne smeju da vreaju Vu-
ia jer su navodno amnestirani zbog
sluaja Brankica Stankovi.
Da li su glasine ili ne, svedoiemo za
vikend pred nama, ali da postoji perma-
nentna komunikacija vrha drave sa
vrhom huligana to je sigurno i videe se
da li ona vodi ka uljuivanju ili ka novoj
manipulaciji u politike i ine svrhe ovom
eskplozivnom drutvenom grupom. To-
liko se govori o tome jer izgleda da bez
reavanja tog problema ne moe ni da se
govori o uljuivanju srpskog sporta koji
nije mesto za pravilan razvoj omladine
nego stecite svakovrsnih secikesa i dru-
gih sojeva kriminala. I zato se stalno go-
vori o utakmicama visokog rizika to je
bolesno i nenormalno i pitanje je da li je
opravdano da se takvi dogaaji odigraju
ako postoji procena da e neko izgubiti
glavu, da e policija biti napadana i da e
biti tete na imovini.
Ako se deava da policija zabrani neke
druge javne dogaaje zbog toga to po-
stoji procena da e se dogoditi nekontro-
lisano nasilje, nema opravdanja da se vi-
estruko nasilniji dogaaji dozvoljavaju
samo zato to se politiari loe na fud-
bal ili koarku.
I sve ovo u situaciji kada se sa velikom
sigurnou oekuje da Zvezda u fudbal-
skoj i koarkakoj sekciji osvoji titule i
tako prekine dominaciju Partizana. A ta
e se dogoditi ako do toga ne doe, kako
e navijai Zvezde razumeti jo jednu go-
dinu bez trofeja? O tome ne treba ni raz-
miljati, jelda, jer Srbija eka titulu...
SLOBODAN GEORGIJEV
Foto: Fonet
85
Jubilarna, 18. Vaseljenska tucijada na Balkanu
Punoletstvo tucijade
Prota Grozdan, sa bine, porui, Da doe Dragoljub, oba, poe sluba osveenja jaja, pa prota
umoi rukovet bosiljka u sveti orbaluk, poprska koare sa jajima, jednom, drugi, trei put
N
a sajtu Crkvene optine Ogla-
enovac, kano u letopisu, ube-
leene rei vladike Nikolaja, da
je Balkan iznad Istoka i Zapada. Ima tu i
zavetnih poslanica, misli crkvenih veliko-
dostojnika, i na kraju, kano najvea miso
i poslanica i takorei propoved protoje-
reja stavrofora Grozdana Gajia, paro-
ha oglaenovakog: Svet zna biti veliki i
mali. Svet je mali ako smo upoznali svet u
sebi, i gde god da se naemo u svetu, sna-
i emo se. Svet je veliki ako nismo upo-
znali svet u sebi, i gde god da se naemo
u svetu, zalutaemo!
U odeljku o tucijadi u Oglaenovcu pie
da je Vaseljensko prvenstvo Tucijada na
Balkanu obnovljeno 97, kao takmienje
u tucanju jajima. Od tada tucijada samo
napredovala, 2001. proglaeno za Evrop-
sko prvenstvo, a od 2008. postaje Vaseljen-
sko prvenstvo u tucanju jajima Tucijada
na Balkanu Oglaenovac. Tu jo pie da
pre desetak godina pokrenuta inicijativa
da se podigne spomenik jajetu, ija visina
ne sme biti manja od visine oveka, naj-
razumnijeg bia na Zemlji. Za sada je po-
bednik Tucijade duan da svoje jaje raz-
bije o vrata crkve, i pojede ga, kada spo-
menik bude postavljen ispred Crkvenog
doma, pobednik e svoje jaje razbijati o
spomen-jaje. Pobednik e u prolasku kroz
uesniki palir hitati u susret spomen-
jajetu, bie to susret pobednika Tucijade i
spomen-jajeta, veitog pobednika Tucija-
de i simbola Hristovog vaskrsenja...
naroda u izobilju
Istraivaki namiren reporter Vreme-
na, u svoju na radost duksericu na nira-
nje, krene na lice mesta. Dakle, Oglaeno-
vac, selo u brdima, administrativno pri-
pada Valjevu, teritorijalno blie Oseini.
Crkva na visini, ispred nje razapet mue-
ma transparent Vaseljensko prvenstvo
Tucijada na Balkanu... Tu parohijski dom,
dva velika lav suncobrana-kiobrana, pod
kojima improvizovana daska bina na ko-
joj etri velike pletene koare navrene
crvenim jajima...
Reporter pravo na domaina, protu
Grozdana, koji bejae hrianski gologlav,
sa zlatnom Tucijada medaljom oko vrata,
obeleen i crvenom legitimacijom Odno-
si sa javnou. Uvodei nas u parohijski
dom pokaza na zidu Srpski sat, na kome
su brojevi bili kontra postavljeni. Bi kafa,
prota pokaza i neko rumeno vino, mada
u obaveze srpski uze kae ta ima. Sla-
ve 18 godina Tucijade, to je specijalni ju-
bilej, postoje jubileji na 25, 50, 100 godina,
meutim, ovaj je posebno vezan za ljude,
kad ovek napuni 18 godina on stie sva
prava, malo vea prava. S obzirom na to
da Tucijada ivi svoj ivot, doneli odluku
da bude punoletna, i da se to proslavi. Pri-
preme su protekle odlino, naroda ima u
izobilju. Imaju i sve vie disciplina, doneli
odluku da bude takmienje sa jajima koje
donesu uesnici, i sa onima koje pripremi
organizator, tako e se u nalu nai jaje
uesnika i jaje organizatora... to se tie
spomenika jajetu, imali obeanja raznih
ministarstava, za sada od toga nita, to
stoji, imaju lokacijsku dozvolu...
Izaemo napolje, naroda ba u izobilju,
volonteri dele majice sa natpisom Sre-
no punoletstvo, ko se upie u knjigu uti-
saka, velika sveska u velike linije, dobije
jaje, plus olovku. U knjizi puno slova, ima
da pie Da se Srbija vrati korenima, ima
Mnogo mi je lepo i jako smo oduevlje-
ni, i ima Ovu manifestaciju moe samo
neko blagosloven kao prota Grozdan tako
lepo da organizuje...
Dok je reporter pratio kako sns gospo-
din sa kameru Rajko, koji obaka obnaa,
kao bivi policijski pozornik, takorei do-
ministarsko mesto pomonika direktora
Valjevskog centra za kulturu, profesional-
no slikava u koare jaja, prota Grozdan
iznenadi reportera, skide svoju zlatnu
Tucijada medalju i okai je reporteru. I
zatrai slikanje. Stignemo pitamo, ima li
86
kulturno-umetniki program? Prota od-
govori, kako nema, imaju ozvuenje, poja-
alo, mikrofon, izvadi iz depa mali i crni
mikrofon, pa ree, Za tri minuta kultur-
ni program. Na improvizovanu binu, pred
koare sa jajima, stadoe tri starije ene
u nonji narodnoj, Sa Povlena, sa Povle-
na, vetar duva... Na binu stupi i umetnik
sa sviralom, koji imaae pletene arape
sa kojih su visile karanl crvene kianke,
bi kolo, bi jote jedno kolo.
kianka arape
Nedaleko, iz puta, dade, bee nadme-
tanje u bacanju kugle uzbrdo, poto je te-
ren bio uzbrdan, kojim je sa megafon ru-
kovodio atletski strunjak Hari. Hari je
prenosio, 7,60, 8,10, 9 metara... Umetnice
na bini su jo bile na repertoaru Da moj
lola vie ne zasvira... jedan sa crni kaket
je isprobavo tvrdou jaja. Uzme tako jaje,
prinese ustima, pa kucne o donji zub, od-
vaja, kucka, donjim zubom pravi selekciju,
ponovo proverava, trai pobednika. Pono-
vo se javi svira sa na arape kiankama,
pop Grozdan sve pozva u veliko narodno
kolo, da punoletstvo Tucijade bude sre-
no i blagosloveno. Narod se uhvati u kolo
po asvalt dadi, pop je, preko svoj depni
mikrofon, sve bodrio sa, Bravo, bravo,
sns snimatelj Rajko je sve profesionalno
snimo, i ozdo, i ozgo, i sa svake strane.
Onda bi na dadi nadvalaenje sa debo
konopac, ekipa iz Koceljeve sva nadjaa,
pop Grozdan sa bine objavi da e posle
deliti medalje i diplome. Onda prota uze
vei crni mikrofon, sve prisutne pozva da
priu pod atru, koja bila postavljena za
sluaj kie. Meu koare sa jajima iznee
svenjak sa sveom, svetu vodicu u ove-
em orbaluku, rukovet bosiljka... Pop
Grozdan poimence pozva ko da izae na
binu, naoe upalja, upalie sveu, prota
uze debelu crkvenu knjigu, uze vlai de-
sni kaiprst i sve da je lista. Nastavi vlai
kaiprst, jo da, ko da je boe me prosti
prvi put ima u rukama, je lista, stade sa
listanjem, poea se po glavi, jo jednom
liznu kaiprst, ko da nae ta traio, ne-
to izmrmlja sebi u bradu.
Grozdan porui, Da doe Dragoljub,
oba, popee se jo dvojica na binu, poe
sluba, Hristos voskrese iz mertvih...
Gospodu se pomolimo... Gospode pomi-
luj... Amiiin! Grozdan uze onaj rukovet
bosiljka, umoi u orbaluk, pa po svakoj
koari sa jajima, jednom, dva puta, trei
put, Draga brao i sestre, Hristos vaskr-
se, svi odgovorie, Vaistinu vaskrese! Pop
najavi da e predstavnik Gradske upra-
ve uzme re. Mikrofon uze jedan za koga
niko nije znao kae ko je, eleo bih u ime
grada Valjeva da pozdravim sve posetio-
ce ove manifestacije, sve uesnike, orga-
nizatore, i sav narod ovog kraja... mani-
festacija je znaajna za ovaj kraj, ali i za
grad Valjevo u celini, jer promovie nove
vrednosti i potencijale ovog kraja. Neko
javi da gospodin novi naelnik Gradske
uprave za razvoj, ovaj razvojno nastavi
da manifestacija znaajna zbog okup-
ljanja naroda, ouvanja vere, promocije
sportskog duha i zdravog stila ivota. Za-
vri, Otvaram ovogodinju 18. po redu Va-
seljensko prvenstvo tucijadu na Balkanu
u Oglaenovcu otvorenom. iveli! Pop
Grozdan na otvorenom zahvali gospo-
dinu Brankoviu, izvadi papiri i proita
ko sve sponzor i donator, Bog vas blago-
slovio, neka je sreno i Bogu blagoslove-
no punoletstvo!
Prota najavi takmienje dece u traa-
nju sa kaikom ustima u kojoj je jaje, gos-
podina za Razvoj, sa jo onih koji dopri-
neli punoletstvu, odvede u kancelariju
na ruak. Povrati se pred parohijski dom,
komplet kao protojerej stavrofor, na gla-
vi crna srpska kamilavka, oko vrata veliki
od kvalitetan elik krst, pa se ree u ka-
meru, Tucijada je poela pre 18 godina...
naroda sve vie, ukljuila se i Gradska
uprava, to e biti sve bolje, veliki napre-
dak, javljaju se ljudi iz zemlje, javljaju se
iz inostranstva...
Poe takmienje u tucanju jajima, ta-
kmiari su prozivani dolazili do bine, ku-
cali jajima. To uze traje, takmiara mno-
go, i jaja mnogo, treba to sve potucati. Re-
porter uze da se povlai, uz put, na drve-
nim talpama, poloena ogromna granitna
stena, budue spomen-jaje. Povie, pred
oguljenom zgradom mesne zajednice, gde
i prostorija lovakog udruenja, pripreme
za kad se sunce smiri narodni vaar. Dru-
tvo zaselo, a orkestar kojim rukovodi har-
monika Jege se razvuko, Lepa Miro, pi-
taj majku/ poi sa mnom na igranku...
DRAGAN TODOROVI
MANIFESTACIJA: Takmiari; prota Grozdan; granit za spomenik jajetu; kulturno-umetniki program
Foto: D. Todorovi
87
Kulinarstvo
Jelovnik za Teslu
Svee koljke sa ipsom od gambora i penom od limuna, bistra supa od patke sa
eleom od odlealog erija, le od brancina, junei biek sa slaninom i peurkama
sa kolaem od paradajza, pargle u holandez sosu sa snegom od parmezana, erbet
Tesla, peeni fazan sa zelenom salatom, fensi sladoled, Teslin kola...
P
re mnogo godina u uvenom hote-
lu Griti u Veneciji imao sam priliku
da probam neto od onoga to je
Hemingvej (Preko reke pa u umu) tako
zanosno opisao. Potom, pojavila se u na-
im novinama reportaa da je, ne znam
gde, o godinjici potonua Titanika ob-
novljen jelovnik sa prve palube. Dakle,
one najraskonije, rezervisane samo za
najbogatije. Zapitao sam se, zar je mogu-
e da mi (a uvek smo voleli da se hvalimo
kako smo kulinarski eksperti i turistika
velesila) nemamo nita slino da ponudi-
mo vazda gladnim gostima. Na stranu to
su ti vazda gladni gosti crtom obeleava-
li au kisele vode to ih je ekala na re-
zervisanom stolu za pansionski paprika
(ak i na moru), pravo svedoenje o naoj
kuhinji ostavio nam je lino Vuk Karadi
u tekstu Dolazak knjaza Danila Petrovi-
a u Crnu Goru: meso, pa pirina, opet
meso, opet pirina, a sve uz nazdravlja-
nje lozovom rakijom. ta tu onda mi da
nekom ponudimo?
E, izgleda da ipak ima neega iako to
nije ba autentino naa zasluga.
Hotel Square nine smeten je na Stu-
dentskom trgu u Beogradu, ba se ude-
nuo izmeu Kolarca i zgrade Beogradske
lharmonije. To je jedini hotel u ovom
delu Beograda. Ali, nije oduvek bilo tako.
Na mestu dananjeg Filozofskog fakul-
teta bio je luksuzni hotel Imperijal, pre-
ko puta Kruna, takoe kruna tadanjeg
hotelijerstva i gastronomije. E, kakve sad
to sve veze ima s nama. Tesla je, poznato
je, pre nego to je postao osobenjak u su-
mrak ivota, oboavao luksuzne hotele,
oboavao da se elegantno oblai iako je
veinu ivota provodio u svojoj labora-
toriji. Zna se da se velikoduno odrekao
zarade od Vestinghausa, pa je kako god
da se okrene bio udan ovek. Kontro-
verzan, to bi rekli oni to vole da koriste
rei iz Vujaklijinog leksikona.
ikago 1899.
Prilikom svog jedinog boravka u Beo-
gradu, 1892. godine, Tesla je odseo ba na
ovom trgu, u tadanjem hotelu Imperi-
jal. Eto osnovnog razloga da u dananjem
hotelu Tesla ponovo doe meu nas. Ma-
kar i kroz jelovnik.
Pokuaji da se otkrije ime je u Be-
ogradu Tesla bio ugoen, ak i uz po-
mo njegovog Muzeja, nisu bili uspe-
ni, kae za Vreme Manuela Graf iz Za-
voda za prouavanje kulturnog razvitka,
inae generalni menader Klastera pu-
teva kulture. Stoga, priredili smo meni
koji e od 1. maja biti u redovnoj ponu-
di hotela. To je sve ono ime je Tesla bio
ponuen u ikagu na samom kraju de-
vetnaestog veka.
Dakle, jedinstveno iskustvo jela sa ra-
skonog stogodinjeg menija iji se origi-
nal uva u Muzeju Nikole Tesle! Neobi-
an meni Elektricitet g. Nikola Tesla
nastao je na osnovu jelovnika koji je kre-
iran specijalno za Teslu prilikom 150. re-
dovnog sastanka Komercijalnog kluba
ikaga (Subota uvee, 13. maj 1899. godi-
ne, Hotel Auditorium).
Uivajte u itanuju, ako ve niste u
mogunosti da sami krenete Teslinim
stopama.
Svee koljke sa ipsom od gambora i
penom od limuna, bistra supa od patke
posluena sa eleom od odlealog eri-
ja, le od brancina, junei biek sa sla-
ninom i peurkama posluen sa kola-
em od paradajza, pargle u holandez
sosu sa snegom od parmezana, erbet
Tesla, peeni fazan sa zelenom salatom,
fensi sladoled, Teslin kola. O siru, vou
i ka, kako to inae prilii luksuznim ho-
telima, i da ne govorim. Uz jednu napo-
menu Jelene akovi, marketing me-
nadera hotela Square nine: originalno
supa je bila od kornjae, ali, poto je to
88
zatiena vrsta, na kuvar je kornjau za-
menio patkom.
Vreme kad smo se lepo druili ovim
povodom na Studentskom trgu nije bilo
niti vreme za doruak, za ruak jo ma-
nje. Dakle, lagani desert. Eto, to je bila
prilika da se proba fensi sladoled (izgle-
da kao pak za hokej na ledu, ali ima eti-
ri razliita ukusa to zavisi od godinjih
doba) sa ukrasima od bele okolade, onda
i Teslin kola u obliku loptice za tenis od
okolade (sve iz kuhinje hotela se pravi
ovde, nita se ne kupuje gotovo) sa ku-
glom sladoleda od okolade.
kultura i ugostiteljstvo
Na poleini Tesla menija ispriana je
i pria o prijateljstvu Nikole Tesle i or-
a Stanojevia, o Teslinom dolasku u Be-
ograd, elektrikaciji i industrijalizaciji Sr-
bije. Sve to e podstai goste da se vra-
te vek unazad i upuste u nesvakidanje
putovanje posete najpre Muzej Niko-
le Tesle, beogradski Muzej nauke i teh-
nike, stogodinji kabinet Elektrotehni-
kog fakulteta; da istrae Beograd iz ugla
Nikole Tesle.
No, to ni blizu nije sve.
Oivljavanje Teslinog menija prvi je
primer saradnje jedne institucije kultu-
re i ugostitelja, pri emu se, na obostra-
no zadovoljstvo, stvaraju zajedniki proi-
zvodi koji promoviu i razvijaju i kulturu
i privredu, kae Manuela Graf i nastav-
lja: Muzej Nikole Tesle i hotel lanice su
Klastera puteva kulture, mree od pre-
ko 40 institucija kulture, turistikih or-
ganizacija, privrednika, ak est fakulte-
ta, koja razvija specine kulturno-turi-
stike proizvode.
Kulturna ruta u pripremi, Putevima
Tesle, primer je projekta koji je uspeo da
udrui vie sektora kulturu, nauku, ob-
razovanje, turizam i privredu. Ne samo
Srbije ve i svih krajeva koji su vezani
za Nikolu Teslu: Grac, Prag, Budimpetu,

IZ TESLINOG MENIJA: File brancin
a l Arcachon posluen sa krastavcima
(1150 RSD); svee koljke sa ipsom
od gambora i penom od limuna
(1100 RSD); kola (600 RSD)...
89
Maribor, naravno i Smiljan pokraj Gospi-
a gde je roen.
Puteve Tesle zapoeo je Zavod za pro-
uavanje kulturnog razvitka, u saradnji
sa Muzejom Nikole Tesle i Turistikom
organizacijom Srbije, postavljajui osno-
ve rute i istraujui mogunosti njenog
razvoja. Pokrovitelji projekta su Elek-
troprivreda Srbije, Ministarstvo kulture
i informisanja i it Academy. Sve to je re-
zultiralo udruivanjem u Klaster puteva
kulture koji, nadovezujui se na istrai-
vanja Zavoda, nastavlja da razvija ovaj i
sline projekte kao specine kulturno-
turistike proizvode.
vatra i voda
Dakle, pored pomenutih destinacija u
okruenju, u projekt je ukljuen i Nego-
tin, rodni grad ora Stanojevia, kao i
deset malih, starih hidroelektrana Elek-
troprivrede Srbije (Uice i Ivanjica, na pri-
mer, koje redovno rade) i koje su pravi ivi
muzeji. Ne treba zaobii ni rodnu kuu
Teslinog omiljenog pesnika Muzej Jo-
vana Jovanovia Zmaja u Sremskoj Ka-
menici, manastir iatovac, odakle potie
Teslina ljubav prema golubovima, kao ni
Idvor i Zaviajni kompleks Mihajla Idvor-
skog Pupina, Teslinog savremenika, pri-
jatelja i rivala.
Ideja je da se (iako ona vie ne radi)
poseti i hidrocentrala na Krki, to je
relativno blizu Tesli-
nog rodnog mesta.
Iako volimo da se
hvalimo, a obelea-
vamo i sto godina
elektrikacije i uvo-
enja tramvaja u Be-
ograd kao jednog od
najstarijih, ne treba
izgubiti iz vida i onu
drugu stranu meda-
lje: kada je poela da
radi hidrocentrala u
Uicu, stanovnici su
se zatvarali u kue (ne podsea li to po-
malo i na ono pomraenje sunca kada su
zvaninici preporuivali da se spuste ro-
letne i ne izlazi iz kua?). Vatra i voda, pa
aman gde to ima. Ima, pokazao je i do-
kazao na veliki predak. Na? Svojataju
ga i Hrvati (roen je tamo, ali u Smiljan
je prvi telefon doao 1978. godine, znam
pouzdano, bio sam prisutan), ali i Ame-
rikanci, koji su mu jedini pruili mogu-
nost da iskae svoj genije. To to ga da-
nas tampamo na novanicama, to mu
podiemo spomenike, mislim da za nje-
ga nije ni najmanje bitno. U stvari, podi-
emo spomenike sami sebi.
I sve me neodoljivo podsea na sve de-
talje to je o istoriji (ne ocijelnoj, no onoj
iz tadanjih novina) pisala Dubravka Sto-
janovi: sati i sati besplodne rasprave u
Skuptini na temu treba li uvesti kanali-
zaciju, treba li dozvoliti gradnju kua na
vie od dva nivoa, treba li...
Stvarno, treba li i sve ostalo?
MIKA DAJMAK
Poslednji Teslin
pronalazak
Nikola Tesla je za ivota prijavio uku-
pno 118 patenata. Poslednji put je u
Patentnom birou bio 23. juna 1938. go-
dine kako bi zatitio trejdmark origi-
nalne hrane za pilie, odnosno regi-
strovao robni ig i naziv za ovu hra-
nu Faktor Auktus (to na latinskom
znai Kreator rasta). Patentni biro
mu je u tom smislu sledee godine, 21.
novembra 1939, izdao potvrdu da je
njegov zahtev za registraciju prihva-
en. Bio je to jedini robni ig koji je Te-
sla zatitio. Na pronalasku Kreatora
rasta Tesla je radio dugo godina i ek-
sperimentalno ga proveravao na golu-
bovima koje je, kao to svi znaju, neo-
bino voleo i koje je esto zbrinjavao,
merio prinos i kvalitet jaja, pratio rast
pilia i golubova u zavisnosti od vrste
hrane koju im je davao. Pored ovog
pronalaska, Tesla je u poznim godi-
nama tvrdio i da je doao i do prona-
laska specijalne dijetetske supstan-
ce koja bi bila posebno privlana za
ene koje ele da odre vitku liniju,
ali ga, naalost, nikada nije saoptio.
...junei biek sa slaninom i peurkama posluen sa kolaem od paradajza (990 RSD)
BANKET: Tesla u Njujorku 1910.
90
91
Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
TAMPANO IZDANJE
Beograd Srbija kontinentalna Evropa ceo svet
[kurirom] [potom] [povrinskom potom] [avionom]
6 meseci 4650 din 4400 din 75 EUR/99 USD 115 EUR/149 USD
12 meseci 9300 din 8800 din 150 EUR/199 USD 230 EUR/299 USD
INTERNET IZDANJE
6 meseci bez PDF-a sa PDF-om
Srbija 950 din 1500 din
svet 16 USD 24 USD
Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom
izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na linu
upotrebu registrovanom pretplatniku I ZABRANJENO GA JE DAVATI TREIM LICIMA
bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je uraunat
PDV. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.
Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite na adresu VREME, Trg
Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za ta je
uplata izvrena (pretplata za tampano/internet izdanje ili knjiga).
Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail adresu
ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti u korist np vreme
iskljuivo na raun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji
se naplauje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs.
Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja na internet adresi
hp://www.vreme.com/pretplata pomou kreditne kartice, (cena u USD),
kojom prilikom e se stanovnicima zemalja lanica EU zaraunati i dodati
odgovarajui PDV ili direktno na na devizni raun podatke moete nai na
internetu na www.vreme.com/pretplata. estomesena pretplata na tampano
izdanje podrazumeva 26, a godinja 52 broja. Trajanje pretplate na internet
izdanje odreuje se datumski od dana otvaranja naloga.
PRODAJA&PRETPLATA
Jedanaest sati ivota
Ima li smisla iveti u Francuskoj ako ne moete da ui-
vate u hrani, vinu i ostalim hedonizmima? Ali kako o-
vek da uiva u vreme prepametnih mobilnih telefona
koji vas svako malo obavetavaju da vam je stigao novi
mejl sa posla? Jo gore, ef zove da vas pita gde ste osta-
vili ovo ili ono i jeste li voljni da radite za vikend?
Internetom se zato pre nekih desetak dana prolomi-
la vest da su francuski sindikati izborili neto to je san
mnogih radnika. Posle est po podne zabranjeni su po-
slovni pozivi i mejlovi, radni ovek ima da uiva u osam
plus osam sati sna i kulturnog uzdizanja kao to su neke
dobre ideologije propisivale.
Taman nas je obuzela zavist, kad krenue izuzeci. Do-
govor se ne odnosi na sve, ve samo na ljude koji rade
u it sektoru i srodnim oblastima. Ali, takvih je u Fran-
cuskoj ak milion.
Hm, nije ak ni toliko. Jer se novi propis odnosi samo
na one koji rade za dnevnicu, a ne na sat. Dnevniari,
to jest oni iji se radni ugovor rauna po broju radnih
dana, imaju ogranien broj radnih sati dnevno, tako da
bi svaki mejl poslat posle radnog vremena predstavljao
krenje ugovora ili plaanje po posebnoj ceni, na ta gaz-
de ne pristaju. Tako da je uvedeno pravilo da najmanje 11
sati dnevno radnik mora biti o ine za svog poslodavca.
Ali, takvih je tek 200.000. Pa, dobro, ni to nije tako loe,
pogotovo ako se iz toga kreira neki presedan i sindika-
ti mejlove i slubene telefone ukljue u budue kolek-
tivne ugovore.
Francuzima (sem onih dvesta hiljada) nije se dopala
ova generalizacija, to to ih ostatak sveta gleda lako je
vama pogledom. Najpre su objanjavali da nije tano da
se sve iskljuuje u est po podne jer mnoge it rme rade
sa Amerikancima, pa je tih 11 sati odmora rasporeeno
prema dogovoru sa efom. Moe da pone i u deset uvee.
Ali, pie jedna iznervirana francuska blogerka, osvrni-
te se malo po Parizu, u metrou, autobusu, na ulici, svu-
da ete videti mnotvo ljudi zadubljenih u ekrane tele-
fona. Postao je obiaj, pie ona, da uete u restoran gde
vas ekaju prijatelji, ljubazno se javite svima, cmoknete,
sednete, ali pre nego to odloite mantil iz depa izvu-
ete telefon i stavite ga pored sebe na sto. Ostatak vee-
ri provedete u askanju i vakanju koje svakih nekoliko
minuta prekidate kako biste bacili pogled na ekran. Nova
poruka ili imejl, ak i poziv, obino su vezani za posao, ali
logika zaposlenog je da e ako odgovori odmah rastere-
titi sutranji dan. Samo to to tako nikad ne biva, kae
ova Francuskinja, ljuta na sebe jer dozvoljava da joj te-
lefon uniti lepe trenutke sa prijateljima.
Sada kada znamo da ni Francuska nije raj, kako se is-
prva inilo, moramo se upitati moe li se radno vreme
odeliti od slobodnog, a to se najpre odnosi na ekrane
svih veliina kojima smo neprestano okrueni? Da li je
neprofesionalno odbiti poziv izvan propisanog radnog
vremena?
Ili je reenje jednostavnije? Slubeni mobilni telefon,
ba kao i slubeni automobil, ostavljate parkiran na po-
slu. Tako da ef ili kolege (ni efovi nemaju odmor, na-
protiv) ni ne pomiljaju da vas pozovu. Niti vas mogu op-
tuiti da se ne javljate na slubeni koji mora da je stalno
ukljuen. Mogu sada da vam dam hiljadu razloga zbog
ega bi to bilo preterivanje, hiljadu praktinih strana no-
enja telefona stalno uz sebe, hiljadu anegdota kako nam
je telefon u nedeljno popodne spasio ugovor ili posao.
Ali, ako ste u 70 odsto onih koji se mae telefona u pr-
vom satu nakon ustajanja ujutru, znate dobro o emu
priam.
NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVI
92
93
Tajkun
To vam doe isto kao i bogata, ali pritom podrazumeva i
izvesnu nepristojnu brzinu bogaenja. Englezi svoje lordove
dele na old money i new money, pa ih shodno tome i tretira-
ju. Valjda zbog te neke ne ba sasvim pristojne brzine boga-
enja, re tajkun kod nas je postala uvreda kojom se najvie
slue Aca Vui i njegovi mediji.
E, sad: kad se kae tajkun, ja prvo pomislim na veselog gos-
podina Taranu iz stripa Doa Mak Manusa koji je nekada
izlazio u Veernjim novostima. Na prijatelj Zograf kae mi
da je taj strip prvo izlazio u predratnom Vremenu, tridese-
tih godina, a da ga je to je jako vano prevodio advokat i
viestruko talentovan ovek, Obrad Simi. Naime, g. Tarana,
kao na brzinu novokomponovani bogata, govori odvratnim
njujorkim slengom koji je Obrad Simi sjajno pretoio u be-
ogradski atrovako-kulovski jezik. Taj je jezik odlino funk-
cionisao i posle rata, u Novostima, sve dok je strip izlazio.
Dakle, gospodin Tarana je tipian tajkun dvadesetih godi-
na u Americi. Volim da mislim da se obogatio na brzaka: ili
na sluajno naenoj nai ili na namerno krenoj prohibiciji;
takav je kulov. Stalno je u fraku i cilindru, ima tap i kama-
ne, leptir-manu i sve. Nije bez arma, dodue, uglavnom za-
hvaljujui opajdari od ene koja je zapela da od njega napravi
gospodina, to njemu teko ide. Nekako mi jako lii na izve-
sne nae tajkune koje neu pominjati.
Drugi prototip tajkuna iz klasine knjievnosti koji mi
pada na pamet je veliki Getsbi, junak sjajnog romana od ko-
jega je kasnije napravljen lo lm (to je pravilo). Kao i Tara-
na, i Getsbi je sumnjiv, ali vie nekako na prohibiciju. Dok je
pisao svoj roman Veliki Getsbi, Frensis Skot Ficderald (kao
svaki dobar pisac) marljivo je prouavao ivot i karakter ta-
danjih tajkuna iz dvadesetih godina u sad. Bio je toliko fasci-
niran da je gnjavio sve oko sebe tim priama. Jednom je tako
objanjavao Hemingveju da su bogatai drugaiji od nas, na
ta je ovaj pobesneo i rekao mu: Jesu: imaju para.
Kod tih bogaenja na brzaka, naravno, odmah se pomisli
na kriminal. Kae Karel apek u vezi s tim: ...u takvom me-
stu gde moe da uspe dobra kriminalna stvar, moe i trgo-
vina da ima uspeha; to je dokaz neogranienih mogunosti,
zar ne, i uopte budi poverenje. Kae jo i da krivac mora biti
uhvaen, ali to je druga pria i ne tako uestala. Bitne su te
neograniene mogunosti kojih smo se nagledali od 1990. do
danas i koje su proizvele ove nae tajkune. Cigarete i benzin;
brano, ulje, eer; privatizacije i heroin; stranka i stranake
kvote; sve znate, uostalom...
Nije tajkunima lako, da se odmah razumemo. Naroito
ako su zapeli da postanu gospoda onoliko brzo koliko im
je trebalo da se obogate, a jo ih i ene na to teraju. Za poe-
tak imaju samo pare, pa troe na upadljivost: debeli dipovi,
skupi satovi, neukusne nekretnine, jahte i ostala gnjavaa.
Imaju Hrvati vic: Sretnu se dva Hercegovca u Londonu, pa
jedan kae vidi kravatu za osamsto funti,
a drugi odgovara: budalo, ima ista takva iza
ugla za hiljadu i dvesta. Onda kupuju skupa
odela na kojima se oni dugmii na manet-
nama zaista otkopavaju, pa dre dva-tri ot-
kopana koliko da se vidi. Obian svet to i
ne primeuje (a i zato bi, i emu ti dugmii
uopte slue?), ali to je poruka onima istima
kao i oni: vidi odelo, pet iljade evara! Nalo
bi se i za osam iljade, ama ga mrzelo da se
seca po Londoni i Parizi. Pametan tajkun se
ne kuri. Znam jednoga koji je ovde skroman
i pristojan, ktitor i lantrop; kako ivi u e-
nevi ne znam, ali znam da ima opako do-
bre male mlaznjake registrovane u Delave-
ru drugoj domovini naih tajkuna, pitajte
Darka aria i da ih, kao pametan ovek,
iznajmljuje okolo, da ne dangube. Jedan dru-
gi, sada veoma popularan kod vlasti, najradi-
je jede orbast pasulj i ne trudi se oko skupih delikatesa. Ta-
kvi su, meutim, retki.
Naravno da su bogatai, a naroito tajkuni, popularna i
omiljena tema po raznim medijima. Narod to ita i gleda,
mrzi ih duboko i sa razumevanjem, jedva eka da se obradu-
je kad nekog uhapse ali se zanima za njih. Mrzeti i ogova-
rati bogatae ljudska je crta od kad su Feniani (trag im se
zatro dabogda!) izmislili novac. Uzaman je Isus pokuao da
nas urazumi: u to sa kamilom i iglenim uima niko nije pove-
rovao. Priajte vi slobodno da i bogatai plau; znamo, plau
to nisu klepili jo vie; Ameri se sada misle: kanda smo pre-
platili one Kineze kad su nam polagali pragove za eljezni-
ke pruge u 19. veku, pa se sada prave vani. Bogata, naroi-
to tajkun, mora da je kriv za neto. Najee i jeste, ali kako
biste vi na njegovom mestu?
Problem, dakle, nije u tome to je on bogat, nego u tome
to mi nismo i taj je problem legitiman.
MILO VASI
94
VREMEUIVANJA
Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on
the attractive, central location surrounded
by greenery that provides isolation from the
city noise. Hotel is refurbished in 2012, and
its modern style provides complete comfort
for our guests.
Te same key elements that the real park has -
relaxation and peace, are easy to fnd in the
Brand new Park.
city noise. Hotel is refurbished in 2012, and
its modern style provides complete comfort
for our guests.
Brand new Park.
otel Park is Belgrade's th
ttractive, central location
ery that provides isolation
otel is refurbished in 2
e provides comple
n
d
he
nd
rt
by
city n
its moder
for our gues
r hotel on
d
Hotel Park is Belgrade's three-star
the attractive, central location sur
by greenery that provides isolation
city noise. Hotel is refurbished in 2
its modern style provides complete
for our guests.
Te same key elements that the real pa
relaxation and peace, are easy to fnd in
Brand new Park.
e
nd
mfort
key elements tha
relaxation and peace, are easy to fnd in th
Brand new Park.
hotel on
rounded
n from th
2012, an
comfor
park has -
n the
y noise. Hotel is refurbished in 2012, and
dern style provides complete comfo
guests.
B
Njegoseva 2, 11000 Belgrade, Phone: +381 11 3640-383
e-mail: reception@hotelparkbeograd.rs
www.hotelparkbeograd.rs
THE SPARKLING
EXPERIENCE
Welcome to
the Brand New Park
Hotel Park is located at the heart of the city, on the
corner of the most beautiful Belgrade streets.
Its attractive location and excellent position
surrounded by greenery provides isolation from the
city noise and ofers the same key elements as the
real park does - rest, relaxation and peace.
Renovated in 2012, Hotel Park proudly wears its
three star by international standards and excellent
quality of service of each of its segments.
Te special values of Hotel Park are its staf and
high quality services that give guests a reason to
come back and honestly recommend Hotel Park.
Hotel Park nalazi se u samom centru grada, na uglu
najlepih beogradskih ulica.
Svojom atraktivnom lokacijom i odlinom
pozicijom, okruen zelenilom i izolovan od buke,
omoguuje sve ono to nudi i pravi park odmor,
mir i relaksaciju.
Renoviran 2012, s ponosom istie svoje tri zvezdice
po internacionalnim standardima i odlian kvalitet
svakog segmenta usluge. Posebnu dragocenost
Hotela Park ini ljubazno osoblje i visok nivo
servisa koji e gostima pruiti ugodan boravak i
razlog da ponovo posete prestonicu Srbije.
Copyright NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme
PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec
Obrada: Marjana Hraovec

Vreme 24.04.2014

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vreme 24.04.2014

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedona 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.

You might also like