SLUAJ TAMNAVA: Pumpanje i muljanje

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedona 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

cena 200 din

broj 1261
5. mart 2015.

KAFANICA, PRESTONICA, LUDNICA

BEOGRAD NA
MUTNOJ VODI

AKCIJA
NEDELJNIKA

I IZDAVAKE KUE

Knjige za !
a
299 dinar
Skot Lin:
CRVENO MORE POD
CRVENIM NEBOM
Veto napisan,
uzbudljiv roman epske
fantastike iz serijala
o Gospodstvenom
nitkovu, iji je
glavni junak lopov
i prevarant po
imenu Lok Lamora

Laguna

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI

Ponesite ovaj primerak Vremena
u neku od knjiara Delfi i kupite
jedan od deset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 20. februara do 20. marta 2015.
Tonino Benakvista:
MALAVITA

Alan Pauls
PROLOST

Urnebesan triler o bivem

voi njujorkog mafijakog
klana koji se nagodio s FBI
i pokuava da otpone novi
ivot, roman koji je inspirisao
Martina Skorsezea, Lika
Besona i Roberta de Nira
da snime najzabavniji
film o mafiji do sada

Zbog ove knjige Roberto

Bolanjo je izjavio da je
Argentinac Alan Pauls jedan od
najboljih ivih latinoamerikih
pisaca. Majstorski napisan
roman o staroj ljubavi koja se
niotkuda ponovo pojavljuje
u ivotu junaka i ne doputa
da bude zaboravljena

Gong ijong:
NAE SRENO DOBA

Alaster Rejnolds:
OBLAST OTKROVENJA

Danijel Glauter
KAD DUVA SEVERAC

Roman popularne
junokorejske autorke
poznate kao Paulo
Koeljo orijentalne
knjievnosti. Pria o
ljubavi jedne ene prema
oveku koji je zbog
ubistva osuen i eka na
izvrenje smrtne kazne

Naunofantastini roman
nagraivanog britanskog
autora, sa upeatljivim
likovima, epskim
zapletom i fantastinom
vizijom tehnologija i
kultura daleke budunosti
u kojoj preovlauje
vetaka inteligencija

Ljubav nastala iz
imejl prepiske dvoje
neznanaca. Umetnost
razgovaranja na
najviem nivou, rekli su
kritiari. Najarobniji
i najpametniji ljubavni
dijalog savremene
knjievnosti

Vadi Retner
U SENCI SVETOG
DRVETA
Potresan roman o
odrastanju u Kambodi
sedamdesetih godina
prolog veka, u vreme
reima Crvenih Kmera
kada je izmeu 1975.
i 1979. godine ubijeno
oko dva miliona ljudi

Manuel Rivas
STOLARSKA OLOVKA

Don Svini:
SLONOVSKI MESEC

K. D. Sansom:
RASKOL

Panorama panske istorije

XX veka. Godine 1936. u
zatvoru jedan slikar, pod
budnim okom uvara i svog
budueg ubice, stolarskom
olovkom crta likove zatoenih
prijatelja republikanaca.
Njegova olovka postaje svedok
istorije i ljudskih sudbina

Drugi svetski rat, Burma.

Britanci se povlae pred
japanskom vojskom, ali ne
ele da povedu sa sobom decu
roenu iz veza s Burmankama.
Jedina nada za opstanak
ezdesetak siroadi je jedno
krdo slonova koje i ih kroz
praumu prebaciti u Indiju

Istorijski triler s radnjom

smetenom u Englesku XVI
veka, u burno, revolucionarno
vreme kralja Henrija VII i
njegovog prvog ministra
Tomasa Kromvela, zagovornika
reformacije. Advokat
Metju ardlejk istrauje
misteriozno politiko ubistvo

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:

Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)
Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)
MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)
Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)
Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)
Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)
Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)
Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

BROJ 1261
5. mart 2015.
izdava
NP VREME d.o.o.
Trg Republike 5, Beograd
direktor
Stevan Risti
pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonici glavnog urednika
Jovana Gligorijevi, Momir Turudi
sekretarijat
Ana Aleksi

04 Zoom: Vui na Kopaoniku

06 Kafanica, prestonica, ludnica:
Beograd na mutnoj vodi
10 Hronologija: Lake formule i veliki brojevi
13 Nuspojave: Koji je on sebi kralj
14 Sluaj Tamnava: Pumpanje i muljanje
20 Zumiranje 9: ta predvia dogovor sa
MMF-om, a ta se krije od graana
23 Pravosue: Advokatska lustracija Sneane
Malovi i Nate Mesarovi

redakcija
Aleksandar Ani (foto),
Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,
Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,
Zora Dreli, Slobodan Georgijev,
Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet),
Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,
Jasmina Lazi, Zoran Majdin,
Radmilo Markovi, Saa Markovi,
Ivana Milanovi Hraovec,
Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,
Teol Pani, Saa Rakezi,
Mirko Rudi, Tamara Skrozza,
Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov,
Dragan Todorovi, Tanja Topi,
Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov

24 Kriminal:

dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva)
Jelena Mra (foto)

KULTURA

tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
lektori: Katarina Panti,
ivana Rakovi, Ivana Smolovi;
korektori: Nikola Dragomirovi,
Marko Tasi, Stanica Miloevi
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hraovec

Pre nekoliko meseci, na naplatnoj

rampi u Bubanj Potoku kod Beograda
policija je u kamionu pronala
desetine ena, dece i mukaraca. Svi
su izjavili da su platili po sto evra da
bi bili prebaeni od granice Srbije do
okoline Banje Koviljae, gde se nalazi
jedan od centara za traioce azila
pie: radmilo markovi

Naruena ubistva protiv statistike

26 Imigranti u Srbiji:
Putevi verca i nesree
30 Nasilje nad enama: I drava siluje
34 Lini stav: Neven Cvetianin
37 Lisica i dral: Nekad i sad

Srbija je ratikovala Istanbulsku

konvenciju koja zahteva izmenu

38 Strip: Crtaeva ispovest

42 Izbori u SANU:
Novi predsednik i novi akademici
45 In memoriam: Nikola Tuci (19462015)
46 Strip: Zavrni Inkal

denicije silovanja u Krivinom

zakonu. Kako stvari stoje, do te
izmene nee doi pre 2016. godine.
Do tada, rtve silovanja prolazie
kroz torturu koja, izmeu ostalog,
podrazumeva i da ih sudija
pita to se niste branili?
pie: jovana gligorijevi

48 Drutveno angaovan teatar:

Predstava o deaku sa autizmom

prodaja i pretplata
Nikola ula, Milan Radovi
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
marketing
Aleksandar Aleksi (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266
Ovo izdanje je oditovano ABC
od strane ABC Srbija
SRBIJA
P R I N T

51 TV manijak: TV basne
SVET
52 Politika ubistva u Rusiji: Poslednja
veera Borisa Jemovia Njemcova
57 Islamska drava i drutveni mediji:
Dihad u sajber prostoru
58 Snimci pogubljenja:
Postprodukcija zloina
61 Navigator: estica za desetku
62 Vreme uivanja: FB TP

Jedni govore da iza ubistva Borisa

Njemcova stoji Vladimir Putin,
drugi da je Njemcov ubijen da bi
se destabilizovala Rusija, trei da
su likvidaciju izvrili ruski borci
iz Ukrajine, etvrti da je moda u
pitanju osveta zbog njegove ljubavne
veze sa lepom manekenkom...
pie: milan miloevi
Na naslovnoj strani: Sinia Mali
Foto: FoNet/Zoran Mra

ZOOM
DRAGOLJUB ARKOVI

Vui na Kopaoniku:
Prti, prti bela staza,
evo nama Deda Mraza
Srbija je u tekom poloaju i to trai dijalog iz koga e se
izroditi nove ideje, dravne i poslovne strategije, ali izgleda da
razreeni planinski vazduh ne doprinosi takvoj atmosferi

Dva, tri dana nakon objave da ga elita nee, Aleksandar Vu- mijerom i da mu, barem, objasni da je sucit u dravnoj kasi
i, srpski premijer, sastao se sa 600 elitnih predstavnika pre- gotovo redovna januarsko-februarska pojava i da to ne treduzetnitva, bankarstva i ekonomske nauke i videli smo sve ba da podie na nivo podvinitva, te da e otrenjenje da
obrnuto od onoga to je Vui tvrdio u autorskom tekstu za
beogradski Blic. Ama, hoe ga, vole ga, sve ga pipkaju, ustaju i tapu mu, a ja mislio i pisao, koliko u prolom broju, da su
glavni urednici i vlasnici medija najvei poltroni.
Na ve 22. kopaonikom Biznis forumu, odranom pod sloga-

doe ve u narednim mesecima a gotovo sigurno da maja,

kada e revizori mmf-a da nam itaju dravne knjigovodstvene knjige.
Drava je u recesionoj i deatornoj putanji i prisutni na srpskom Davosu to vide makar po svojim kompanijskim knji-

nom ja tebi serdare, ti meni vojvodo, nije bilo javnog nesla- gama kao to im je jasno da je prevashodni cilj trojke (mmf,
ganja s merama i postupcima vlade, barem do trenutka pisa- Svetska banka i ebrd), to se na grkom zove institucije, da
nja ovog teksta, kasni veernji sati u utorak, a ta je posle bilo obezbedi kapital poverilaca. Ali, izgleda, da je ekonomska eliu kafanama i u veernjim satima mogu samo da zamislim. ta spremna da to saznanje zadri za sebe, sve u nadi da se
Verovatno i nije bilo zamiljeno da neko ue u dijalog sa pre- nee Vuiu zameriti, a to stvara atmosferu murenja i pre-

iz istorijskog ugla aleksandra vuia

Ovo (poplave) je najvea katastrofa koja ne ureena i normalna. I tu nema nazad, Naalost, uradili smo mnogo vie od sedam stvari koje su po prvi put u savrenema odustajanja.
se ne pamti u istoriji Srbije.
Blic, 15. 5. 2014.
Informator sns, 7. 10. 2014. menoj srpskoj politikoj istoriji. Ne jedSrbija ove godine prvi put u istoriji ima Mi imamo izraeniju makroekonomsku na, ne sedam, bilo ih je 10, 20. udi me da
veu trgovinsku razmenu sa Austrijom stabilnost nego to smo je imali gotovo sam to rekao samo sedam puta i na to
sam ponosan.
od Hrvatske. Srbija je po prvi put po- ikada u savremenoj politikoj istoriji.
Otvoreni parlament, 24. 10. 2014.
stala najvea ekonomija na zapadnom
Balkanu.
Po prvi put u savremenoj istoriji Srbije
Seebiz, 4. 6. 2014. nemamo poveanje broja nezaposlenih,
Srbija i ja, kao premijer, moemo prvi ve imamo pad nezaposlenih i to ne samo
put u naoj istoriji bez okolianja rei da po Republikom zavodu za statistiku, ve
elimo Nemaku za saveznika.
i po veoma preciznim podacima NacioDoje vele, 11. 6. 2014. nalne slube za zapoljavanje u broj.
Otvoreni parlament, 24. 10. 2014.
Prvi put u savremenoj istoriji imamo
plan, koji u veeras da iznesem.
Nisam nasmejan zato to mi je lako da
Alo, 18. 9.2014. preduzimam najnepopularnije mere u
Ovo to sada radimo, najhrabriji je po- istoriji Srbije, najtee mere u istoriji Srbije.

tez u srpskoj istoriji, taj napor da se zemlja, posle mnogo decenija, isceli i posta-

Otvoreni parlament, 24. 10. 2014.

Otvoreni parlament, 24. 10. 2014.

Nikada u svojoj istoriji nismo imali tako

dobre uslove zaduivanja.
Otvoreni parlament, 24. 10. 2014.

Dakle, na je problem u tome to su imali

neka javna preduzea godinama, decenijama i skrivene raune, raune koje mi nikada nismo videli u naim bilansima, raune koje vi nikada niste videli u budetu, raune koje mi nikada nismo prikazali
poslanicima, ne ove godine, nego nikada
kroz istoriju srpskog parlamenta.
Otvoreni parlament, 24. 10. 2014.
5. mart 2015. VREME
REME

Betaphoto

utkivanja i u poslovima od najveeg nacionalnog interesa. znik ima dobit od gotovo tri miliona evra, ali poto je taj istoSrbija je u tekom poloaju i to trai dijalog iz koga e se izro- rijski bilans u istorijskom poslu sa istorijskom braom Araditi nove ideje, dravne i poslovne strategije, ali izgleda da pima bio najavljen kao kako drugo nego istorijski, samo marazreeni planinski vazduh ne doprinosi takvoj atmosferi.
U poslednjih godinu dana, od kada je dobio premijerski mandat, Aleksandar Vui se maio teke retorike i sve mu je nekako istorijsko. Uostalom, vidi tekst u okviru u kome su navedene samo neke njegove izjave o linim i vladinim istorij-

lobrojni analiziraju taj bilans, valjda da premijeru ne kvare sreu.

A uspeh poiva na injenici da je Aerodrom Beograd otpisao
dug Er Srbiji od oko 15 miliona evra i da je istorijska vlada
ne sebe, dakle na nas, preuzela vei deo cene kerozina koju

skim pregnuima. Kad se neto unapred proglasi istorijskim, e Gasprom da naplati.

ik ti, sine, dirni u te domete. Tako je i krajem aprila prole Nastave li tako, trojka e istorijski da nas utne tamo gde
godine izjavio: Kompanija Er Srbija ove godine e prvi put se zavravaju lea, a ovi s Kopaonika e da tvrde da su sve
u istoriji zaraditi novac i nee ga traiti od drave...
to znali, ali da istorijske prilike nisu bile takve da koju re o
Stigao zavrni raun za prolu godinu i, zbilja, avio-prevo- tome i prozbore.

Vie smo uzeli na pdv sada nego u isto- uzulu, nominalno su nam rashodi nii.
Otvoreni parlament, 22. 12. 2014.
riji, ak 42,5 milijardi dinara za oktobar
mesec.
Tanjug, 3. 11. 2014. Ljudi iz mmf-a, Svetske banke, ibrd-a
Posle veka sukoba, napravili smo isko- svuda kau, iz svih tih organizacija
rak koji se moe nazvati istorijskim i kau najbolji budet, mi potpisujemo
umesto sukoba izabrali smo dogovor, a sa vama aranman, mi sa vama pravimo
dogovor. To je prvi put da Srbija postaumesto smrti, izabrali smo ivot.
Glas Amerike, 4. 12. 2014. je sigurna zemlja za budua pokolenja.

Prvi ovek Vlade podsea da se za osam

meseci, koliko je na elu Vlade, sastao
sa 31 premijerom, to je vie nego najaktivniji premijer u istoriji Srbije za pet
godina.
rts, 27. 12. 2014.
Odnosi sa Crnom Gorom su moda najbolji u savremenoj politikoj istoriji.
Blic, 29. 12. 2014.

Otvoreni parlament, 22. 12. 2014.

Imali smo vie spoljnopolitikih aktivUpravo teke mere, koje je Vlada predunosti nego Josip Broz u najboljih pet go- Mislim da emo dobiti najveu cenu u
zela, a koje se po prvi put u istoriji Srbidina velike Jugoslavije.
istoriji koju je Telekom mogao da dobije. je sprovode, pokazuju da se Srbija proKongres sps, 14. 12. 2014.
rts, 27. 12. 2014.
menila i da radom moe da menja sebe
elim da ljudi u Srbiji znaju, ovo je prvi
Imali smo vrstu politiku ouvanja su- i budunost.
budet u savremenoj istoriji Srbije gde su
Tanjug, 29. 1. 2015.
vereniteta Srbije, potovali smo sebe, ali
nam nominalni rashodi nii u odnosu na
smo bili pouzdan partner. Srbija je u saZa vie pogledaj:
prethodnu godinu. Dakle, nominalno, ne
vremenoj istoriji najpotovanija u Evroh
p://www.istinomer.rs/stav/analize/
govorim dakle, da uzimate bilo kakvu klapi i svetu.
aleksandar-vucic-i-prvi-put-u-istoriji
rts, 27. 12. 2014.

VREME
REME 5. mart 2015.

Kafanica, prestonica, ludnica

BEOGRAD NA M
Primer koliko je sve u vezi
sa istorijskim projektom
konfuzno i puno pitanja,
nedoslednosti, intrige i
netransparentnosti, jeste
najmanji aspekt itavog
projekta tand, odnosno
privremeni objekat za
promociju to jest prvi
objekat Beograda na vodi,
a u stvari obina kafana

rema prostornom planu koji

detaljno ureuje podruje na
kome e se graditi, projekat
Beograd na vodi e se prostirati na 1.852.683 kvadratna metra. Imae 1.034.000 m stambenog prostora i
754.000 m poslovnog prostora. U 6128
stanova ivee 17.771 stanar, a u sklopu
kompleksa posao e nai 13.169 osoba. Takoe, predviena je i kula visoka 220 metara. Meutim, osim ovog plana i ovakvih
(i slinih) brojki, ne postoji mnogo jakih
dokaza ili garancija da e kompleks zaista i biti izgraen. Za sada, sem monumentalne makete u renoviranoj zgradi
Beogradske zadruge i radnika koji svakodnevno rade na raiavanju savske
obale, ne vidi se mnogo od Beograda na
vodi. Navodno, potpisan je samo ugovor
o arapskoj donaciji za pomenuto renoviranje, ali javnost ga jo uvek nije videla.
5. mart 2015. VREME
REME

MUTNOJ VODI

A OD BEOGRADA NA VODI
KAFANA: Prvi izgraen objekat
Foto: M. Milenkovi

U borbi za razumevanje onog to je javnosti dostupno, a to su razne zvanine

gradske i republike uredbe, odluke, nacrti, planovi, koji u svojim nazivima imaju po 20 rei, najtea je okolnost manjak
transparentnosti u itavom procesu. Na
to su se alile i organizacije koje su se bavile projektom, a reagovao je i poverenik
za informacije od javnog znaaja. MMF je
u novembru prole godine izrazio zabrinutost za opravdanost troenja budetskih sredstava za ovaj projekat.
Kada se zagrebe malo dublje, dolazi se
do novog niza pitanja i nejasnoa: kakve
su bile okolnosti i da li su povreene zakonski propisane procedure pod kojima
su menjani krucijalni urbanistiki planovi i strategije Grada i Republike, kako e
se realizovati veliki potprojekti poput izmetanja glavne eleznike i autobuske
stanice, ko plaa marketinke kampanje,
VREME
REME 5. mart 2015.

kako se vri eksproprijacija zemljita i raseljavanje stanovnitva, koja rma ima

priliku da radi na raiavanju terena...
Na prvi pogled, projekat Beograd na
vodi deluje previe komplikovano za razumevanje. Sluajui njegove glavne protagoniste, deluje da ga ni oni ne razumeju ili ga ne razumeju na isti nain (vie
u tekstu Lake formule i veliki brojevi).
Primer koliko je cela stvar konfuzna i
puna pitanja, nedoslednosti, intrige i netransparentnosti, jeste najmanji aspekt
itavog projekta tand, odnosno privremeni objekat za promociju to jest
prvi objekat Beograda na vodi koji je
u stvari obina kafana.

dozvole za dan
Poetkom avgusta 2014. godine, travnjak izmeu Lastine autobuske stanice
i Save, inae u katastru zaveden kao parcela 438/1, opisan kao nasip i u vlasnitvu Republike Srbije, ograen je neprovidnim zelenim paravanom. Zakonski
obavezna graevinska tabla sa opisom
radova i budueg objekta nije postojala,
mada su graevinski radnici uveliko radili. Na listu papira zakaenom na ogradu gradilita pisalo je: Zabranjen prilaz
i prolaz kroz obeleeni prostor.
To je privremeni objekat i bie sruen
kad se projekat Beograda na vodi bude
razvio i doe vreme da se na tom mestu
podigne neto drugo, pojasnio je 11. avgusta gradonaelnik Beograda Sinia Mali.

Deo tog objekta e se koristiti za promocije ovog velikog projekta i njegovih delova, a u drugom delu e biti restoran, da
moe da se sedne, rekao je gradonaelnik. Na primedbu da na nekoliko stotina
metara odatle, u renoviranoj Beogradskoj zadruzi, ve postoji itava zgrada
namenjena promociji itavog projekta,
Mali je odgovorio: Za promociju tako velikog projekta nikada nije malo zgrada.
Gradnju privremenog objekta tj. tanda odobrilo je Odeljenja za imovinskopravne, graevinske i komunalno-stam-

poeo je da prikuplja neophodnu dokumentaciju za gradnju objekta od 670 kvadrata na delu savskog nasipa. Za to mu
je trebalo manje od 24 asa.
Na graevinsku tablu se ekalo pola
meseca, a kada je konano postavljena, na njoj se nalazila fotograja budueg objekta i informacije: investitor radova je privredno drutvo Beograd na
vodi d.o.o., izvoa radova drutvo sa
ogranienom odgovornou Millennium
team, a projektant je Studio Romb. U
vrhu je velikim slovima pisalo: Izgrad-

ZASTAVE, PITANJA BEZ ODGOVRA, PLANOVI: Podruje Beograda na

vodi, Aktivisti Graanske inicijative Ne da(vi)mo Beograd, makete
Foto: M. Milenkovi, Fonet, M. Milenkovi

bene poslove optine Savski venac. Tanije, rmi Beograd na vodi odobreno je
da zauzme parcelu 438/1 radi postavljanja tanda za promociju projekta. Svoju saglasnost su dali i jvp Beogradvode,
jkp Zelenilo Beograd i Zavod za zatitu
spomenika kulture grada Beograda. Dozvola vai do 30. jula 2015.
Kada istekne rok na koji je reenje izdato, investitor moe da ga produi, a ako
to ne eli, ima obavezu da ukloni postavljeni objekat i javnu povrinu dovede u
prvobitno stanje, rekao je za Veernje
novosti predsednik optine Savski venac
Duan Dini 15. septembra 2014.
Dakle, est dana nakon to je Vlada Srbije osnovala rmu Beograd na vodi,
njen direktor Aleksandar Trifunovi

nja tanda za prezentaciju projekta Beograd na vodi.

Predstavnici rmi Millennium Team
i Studio Romb nisu odgovorili na pitanja nedeljnika Vreme na koji nain su
uli u ovaj posao, sa kim tano su potpisali ugovor i kad.
Inae, Millennium Team, u vlasnitvu
Stojana Vujka i Ivana Bonjaka, ista je rma koja je od 2010. do 2012. godine, sa Srbijagasom ili uz njegovo posredovanje,
ugovorila niz milionskih ugovora za gasikaciju u Srbiji. To su, da podsetimo, bili
pripremni radovi za projekat Juni tok
kasnije propao... U izbornoj kampanji
2012. godine, funkcionerka sns-a i aktuelna ministarka graevinarstva, saobraaja i infrastrukture Zorana Mihajlovi
5. mart 2015. VREME
REME

je ovu rmu nazvala Iviinim preduzeem i dovela u sumnju legalnost tih ugovora. Tokom iste kampanje, sns je ponovo navodio sumnjivo poslovanje rme
Millennium team:
Jedan od najbliih saradnika zamenika predsednika Demokratske stranke
Dragana ilasa, Cvijo Babi, potpredsednik gradskog odbora ds-a i direktor jkp-a
Beogradski vodovod i kanalizacija, otetio je u samo jednoj nabavci grad Beograd
za 107.317.696 dinara, zbog neobjavljivanja tendera, a sklapanja posla sa rmom
Millennium team, i na taj nain grubo
prekrio Zakon o javnim nabavkama. Samim tim su protivpravno pribavili vie-

nemamo podatke niti smo opredeljivali

sredstva za tu namenu.
U januaru ove godine, mladi aktivisti
su i po trei put postavili isto pitanje, a
Trifunovi je odgovorio da su cena i nansiranje izgradnje tanda predmet poslovanja naih stranih partnera, a takoe i upravljanje privremenim objektom,
nakon izgradnje.
Sa druge strane, Veernje novosti su
29. novembra objavili da izgradnja tanda kota 500.000 evra, a gradonaelnik
Sinia Mali je jo u avgustu potvrdio da
je tand platio investitor rma iz uae i
da je u pitanju donacija.
Inae, prema gradskim zakonskim ak-

(koji ima 670 kvadrata, ija je izgradnja

kotala moda pola miliona evra i
koji izgleda kao fensi restoran), kao i netransparentnog izbora izvoaa radova, iz cele prie se izdvaja i pitanje kako
e izgledati program promocije projekta Beograd na vodi u objektu koji je dozvolu za gradnju dobio upravo zbog te
promocije.
etvrto pitanje je ta e biti sa tim
objektom nakon isteka optinske dozvole za pet meseci.
Maketa Beograda na vodi, dodue,
potvruje njegovu privremenost. Naime, na delu makete na kojoj je parcela 438/1, nalazi se mnogo vii i vei obje-

milionsku korist, pisalo je u saoptenju

naprednjaka.

tima (Odluka o optem ureenju grada

i Odluka o uslovima i nainu postavljanja privremenih objekata na javnim povrinama u Beogradu), privremeni objekat je manji montani objekat, kiosk, letnja bata i drugi slini objekti za prodaju prehrambenih i drugih proizvoda na
malo, za pruanje ugostiteljskih i zanatskih usluga i za zadovoljenje drugih potreba graana (telefonska govornica, javni wc i dr.). Osim toga, postavljeni privremeni objekat korisnik ne moe izdati
u zakup ili podzakup, odnosno preneti na
korienje drugom licu ugovorom o poslovno-tehnikoj saradnji niti bilo kojim
drugim ugovorom.
Pored sumnjive brzine dobijanja dozvola za izgradnju privremenog objekta

kat. Na nekoliko metara od njega, u vodi

i na mestu gde je nekad bio splav Lasta,
na maketi Beograda na vodi predvien je objekat koji lii na ovaj o kome
piemo...
Digresija: poslednja urka na splavu
Lasta u blizini mesta gde se danas nalazi privremeni objekat odrana je 4. oktobra 2014. godine. Tada su gosti slavili
kraj letnje sezone tog splava nakon ega
je on zatvoren i premeten u Brodogradilite na remont.
Pet dana kasnije, Blic je preneo vest
o tome kako je Poreska uprava velikom
akcijom zatvorila Lastu i jo dva popularna mesta za izlaske i to zbog neizdavanja skalnih rauna i neprijavljenih radnika.

cena privremenog objekta

Aktivisti kolektiva Ministarstvo prostora i pokreta Ne da(vi)mo Beograd
u septembru su pitali Aleksandra Trifunovia koliko izgradnja privremenog
tanda kota. Jo uvek nemamo podatke o tanim iznosima cene izgradnje s obzirom da je izgradnja jo uvek
u toku, a s tim u vezi nismo ni mogli da
opredelimo taan iznos sredstava za tu
namenu, odgovorio je direktor Beograda na vodi.
Isto pitanje su mu poslali i u oktobru,
a odgovor je glasio: Postavljanje tanda
nansira strani partner i o ceni tanda
VREME
REME 5. mart 2015.

Hronologija

10

sitna kraa
Krajem oktobra, u Agenciji za privredne registre osnovano je preduzee trafta u potpunom vlasnitvu Miroslava Kesia; za direktora je imenovan Andrej Kesi, u medijima inae pominjan kao menader popularnih beogradskih mesta
za izlaske Play, Magacin, Cinema.
Upisani novani kapital novoosnovanog
privrednog drutva bio je 5000 dinara, a
adresa gde je rma registrovana je stan
u kome ivi Ljiljana Kesi.
Firma je registrovana za delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta. Prema Vladinoj Uredbi o klasikaciji
delatnosti iz 2010. godine, delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta obuhvataju pripremanje i serviranje
hrane gostima bilo da bivaju poslueni
za stolom ili da se sami posluuju izloenim jelima, bilo da obeduju pripremljene
obroke u objektu, da ih nose sa sobom ili
da im se oni dostavljaju itd.
Nedugo zatim, na Infostudu, sajtu za
traenje posla, objavljen je oglas u kome
restoran traa opisan kao prvi objekat u okviru projekta Beograd na vodi
raspisuje konkurs za radna mesta kuvar
i pica majstor uz napomenu da kandidati
moraju biti kulturni, vredni i odgovorni
ljudi. Rok za prijave za est radnih mesta
bio je sredina decembra 2014.
U novu godinu traa ulazi sa novim
imenom Sava Nova, a na zapadni zid
je postavljen veliki svetlei natpis sa tim
imenom, a ispod Beograd bistro.
Miroslav i Ljiljana Kesi bi mogli biti
roditelji direktora Sava Nove Andreja
Kesia. Njegovo ime se, inae, nalazi na
amerikom sajtu jail.com i to u bazi zakonskih prestupnika u sad. Andrej Kesi je, dakle, 2013. godine uhapen u Kaliforniji zbog sitne krae. Datumi roenja direktora Sava Nove (30. decembar
1969) i uhapenog u Kaliforniji se takoe poklapaju. Iako su vidljivi radovi zavreni jo poetkom godine, Sava Nova
je jo uvek zatvorena. ovek u zelenom
uorescentnom prsluku je non-stop pored vrata, a unutra esto cirkuliu ljudi.
Jedne veeri u februaru, u drutvu desetak ljudi, unutra je sedeo i teniser Novak okovi. Na broj telefona adrese na
koju je rma Sava Nova registrovana,
niko ne odgovara.

MIRKO RUDI

Lake formule i
veliki brojevi
O Beogradu na vodi se pria od 2012. godine.
itajui vesti na ovu temu, stie se utisak da domai
politiari i arapski investitori ne znaju o emu tano
govore. Sledi kratak izbor kontradiktornosti

rojekat Beograd na vodi je prvi

put pomenut u predizbornoj kampanji za gradonaelnika Beograda
2012. godine. Tada je Aleksandar Vui
rekao da je to najvei razvojni projekat
od velikog znaaja za Srbiju: To ne znai samo lepi Beograd i lepu Srbiju, ve
mnogo vie zaposlenih, mnogo vie investicija i mnogo vie novca. Kako je najavio, projekat moe biti zavren za manje
od dva mandata.
Po osvajanju vlasti, kao prvi potpredsednik Vlade (ppv), Vui se sastao sa tadanjim gradonaelnikom Draganom ilasom, a tema susreta je bila Beograd
na vodi. ilas je nakon sastanka najavio
da e do kraja meseca biti poznati tani
rokovi kada se i ta radi. Meutim, 16. avgusta 2013, ilas je smenjen, a 24. septembra na elo grada dolazi Privremeni organ grada Beograda koji vodi Sinia Mali.
U intervjuu za Vreme (13. mart 2014)
ilas je rekao da je na sastanku sa Vuiem jasno reeno da u ceo projekat Beograd i Srbija nee uloiti nita, da sve
rade stranci i da se tek kasnije ispostavilo da e Srbija ipak morati da uloi milijardu evra samo da bi se pripremio teren za gradnju.
O tome krajem 2013. pie Politika:
navedeno je da samo za podizanje trnog centra, zamajca projekta Beograd
na vodi, Srbija treba da uloi 66 miliona evra u raiavanje i pripremu terena. Aleksandar Karlovan, jedan od koordinatora projekta i lan Glavnog odbora sns-a, precizirao je da e taj novac biti
izdvojen iz republikog budeta za 2014.
i to preko Ministarstva saobraaja.
PPV Aleksandar Vui je 13. septembra
2013. za Informer izjavio da e Srbija od
Ujedinjenih Arapskih Emirata (uae) dobiti kredit od dve do tri milijarde dolara po

najnioj kamatnoj stopi na period od 20

do 30 godina. Tada je najavio i promene
Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona
o gradu, do kojih je i dolo tokom 2014.
rast lendmarka
Pre objavljivanja ikakvih detaljnih planova projekta, Veernje novosti su 13.
oktobra 2013. pisale da e Beograd na
vodi imati oko dva miliona poslovnih
i stambenih kvadrata, da e se graditi u
est faza, da sve moe da bude zavreno
u roku od est do osam godina, te da e
itava vrednost gotovog projekta biti vie
od osam milijardi evra.
U decembru 2013. je organizovan sastanak u Beogradu na kome su prisustvovali prestolonaslednik Abu Dabija eik Mohamed bin Zajed al Nahjan, predsednik
Srbije Tomislav Nikoli, tadanji premijer
Ivica Daia i ppv Vui; razgovarano je
o mogunosti da uae uloe u osam milijardi evra vredan projekat u srpskoj prestonici. Mediji su tada podsetili da je u
martu u Abu Dabiju potpisan ugovor o
zajednikom ulaganju u srpsku poljoprivredu (400 miliona dolara), da su u aprilu potpisana i dva memoranduma o saradnji s kompanijom Al Dahra, kao i da
je kompanija Mubadala najavila velika
investiranja.
U januaru 2014. Nikola Nikodijevi,
lan Privremenog organa, rekao je da e
se projekat graditi u etiri faze, da je prva
spremna i da u septembru 2014. moe da
krene realizacija.
Sinia Mali je koji dan kasnije izjavio je
da e do kraja januara biti jasnija dinamika i veliina projekta, da bi do kraja godine moglo da pone sa gradnjom, kao i da
je tender za Prokop objavljen i da bi do
aprila 2015. mogli da se stvore uslovi za
izmetanje dela pruge i poetak radova.
5. mart 2015. VREME
REME

11

GOVORE LI O ISTOM:
Muhamed El Abar i
Aleksandar Vui
Foto: Fonet

O datumu otpoinjanja radova priali su

i Aleksandar Anti, tadanji ministar saobraaja, i Goran Vesi, sekretar Privremenog organa.
U emisiji Teka re na Pinku Vui je
rekao da je itav posao vredan 2,8 milijardi evra, da e biti uraen u tri faze i kompletno zavren do 2019. Do 2017. godine
bie gotov toranj od 50 spratova, najvii u
ovom delu Evrope, koji e biti novi lendmark (zatitni znak) Beograda. Tamo gde
je sada pruga bie beogradski anzelize,
tu e biti oping-molova, apartmana koje
e kupovati najbogatiji ljudi na svetu, rekao je Vui. Sinia Mali je za Informer
rekao da e se do kraja 2014. obezbediti graevinske dozvole i da e se poeti
sa izgradnjom prve etiri zgrade, ukljuujui i najvei trni centar na Balkanu,
kao i poznati toranj. Mali je naveo i da
e nansijski detalji biti poznati do kraja
marta 2014: Osnove su poznate, drava
e u zajedniku rmu uneti zemljite, a
arapski partner e obezbediti nansiranje celokupnog projekta.
arapski prijatelji
Za 12. januar 2014. godine najavljen je
dolazak budueg investitora Mohameda
el Abara, vlasnika rme Eagle Hills i elnika akcionarskog drutva Emaar Properties. Vui je tada rekao da e El Abar
preuzeti kompletan projekat izgradnje i
obezbediti 3,1 milijardu dolara, a jedini zadatak Srbije e biti raiavanje terena.
Projekat je konano predstavljen u
VREME
REME 5. mart 2015.

Beogradu 20. januara. Kako je Informer

napisao, biznismen El Abar je objasnio
da e centralno mesto zauzimati soliter
visok 180 metara, a projekat e Beogradu doneti 200.000 radnih mesta. U projekat e biti uloeno oko 2,8 milijardi evra,
a izgradie se 1,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Oko 90 odsto projekta smo zavrili. Dolazimo u interesantno vreme u ivotu i budunosti
zemlje i zaista je neverovatna veliina
prostora na kom moemo da napravimo grad koji e odisati modernim izgledom, rekao je El Abar.
Projekat je prezentovan poetkom
marta i u Dubaiju. Utvreno je da e
master plan itavog projekta uraditi arhitekte investitora, a projekte za svaku
pojedinanu zgradu arhitekte iz Srbije.
Graevinske poslove e raditi iskljuivo
domae rme. Prve konkretne aktivnosti e biti raiavanje pruge i prebacivanje vlasnitva nad zemljitem na preduzee Beograd na vodi, koje tek treba
da se formira.
PPV Vui je 3. marta na Hepi televiziji 3. marta izjavio da e dve, tri hiljade apartmana u kompleksu Beograd na
vodi biti prodato unapred, a 2000 prvog dana.
Gostujui u emisiji Kaiprst 7. marta, Mali je najavio poetak raiavanja
terena koje bi trebalo da traje od est do
osam meseci. Taj posao e da kota 2,5
miliona evra, to je predvieno godinjim
republikim budetom. Mali je rekao i da

su delimini detalji ugovora ve poznati.

Postojae dva investitora prvi je Republika koja obezbeuje zemljite, a arapski partner ideju, nansiranje i prodaju
objekata. Prot e se deliti u odgovarajuem procentu. Mali je procenio da e
ienje itavog Savskog amteatra kotati desetine miliona evra, ali da e se
to Srbiji vratiti viestruko. Dodao je i
da sa investitorima iz Abu Dabija postoji Sporazum o razumevanju, koji je dovoljan za pokretanje aktivnosti.
Istog dana, rts je javio da je ugovor
usaglaen i da se eka formiranje preduzea Beograd na vodi koje e biti u
vlasnitvu drave, a formirae ga nova
vlada po okonanju izbora.
poetak radova
Kao to je i najavljeno, uklanjanje pruge u eleznikoj stanici Beograd poelo je
8. marta. Sran Ruper, koga su Veernje
novosti potpisale kao vou tima i budueg direktora preduzea Beograd na
vodi, rekao je da je kompletno izmetanje eleznike stanice mogue do sredine 2015, kada e se zavriti stanica u Prokopu. Takoe, do kraja godine bie gotov
i most u Vini za transport opasnih materija. Cilj preduzea Beograd na vodi
je i Rakovica na vodi i sve bi trebalo da
bude uraeno u skladu sa planskim dokumentima grada koji su na snazi, rekao je Ruper.
Privremeno vee 18. aprila donosi Odluku o prestanku vaenja Studije visokih

12

KAKAV PROJEKAT, TAKVA I

PREZENTACIJA: Pogled sa Save
Foto: M. Milenkovi

Inae, master plan projekta je 12. marta predstavljen na sajmu mipim u Kanu
gde je, kako su domai zvaninici kasnije prepriavali bio zvezda.
netransparentnost

objekata. Ta odluka e biti izglasana u

Skuptini grada 18. septembra, na istoj
sednici kada je izmenjen i Generalni plan
Beograd 2021.
Ruper je za Veernje novosti 6. marta
otkrio da su u toku pripreme za renoviranje fasade zgrade Beogradske zadruge
prema projektima Zavoda za zatitu spomenika kulture Beograda. Rekonstrukcija je poela 10. marta. Vesi je rekao da
je za rekonstrukciju dobijeno dva miliona evra od investitora. U rekonstrukciji je uestvovalo 12 domaih preduzea: Minel Schreder, lcd, Eurolux, as
Commerce Stan, Exing, Gras Garden,
Millennium Team, Koto, Vladex, iping, Viacom vs i ags.
slavimo beograd
Politika 17. juna 2014. pie da raspisivanje meunarodnog konkursa za ureenje Savskog amteatra nee biti obaveza
ukoliko Vlada Srbije ovoj lokaciji dodeli status od znaaja za Republiku. Nacrt izmena Generalnog plana Beograda
koje to predviaju zavren je i izloen na
javni uvid do 9. jula. Ovakvim potezom
gradskih vlasti sada je i zvanino potvreno ono zbog ega mnogobrojni arhitekti mesecima negoduju, a to je ukidanje meunarodnog urbanistikog konkursa za tako vanu teritoriju.
Master plan projekta Beograd na vodi
prvi put je srpskoj javnosti predstavljen
27. juna u renoviranoj zgradi Beogradske
zadruge. Predstavljanju su prisustvovali

premijer Srbije Aleksandar Vui, gradonaelnik Beograda Sinia Mali i vlasnik kompanije Eagle Hills, Mohamed
el Abar. U okviru najave predstavljanja
projekta organizovana je velika marketinka kampanja. Ispred eleznike stanice postavljen je ogroman pano (duine
30 i visine 12 metara) sa natpisom Slavimo Beograd. Iste slike su osvanule po
bilbordima irom Srbije.
Na predstavljanju projekta Vui je
rekao da e izgradnja prve faze projekta koju ine etiri velika objekta krenuti
najkasnije 1. marta 2015, kao i da e pre
kraja 2016. Beograani moi da se dive
kuli i prostoru oko nje. Rekao je i da je
formirano preduzee Beograd na vodi
i da predstoji osnivanje zajednikog preduzea Srbije sa arapskim prijateljima.
Mali je dodao da je projektom predvieno ureenje oko 100 hektara zemljita
vrednosti oko 3,1 milijardu dolara, kao i izgradnja izmeu 1,8 i dva miliona kvadrata stambenog, poslovnog, komercijalnog i
prostora za kulturno-umetniku namenu.
El Abar je rekao da je investicija vredna oko etiri milijarde evra. U intervjuu
Politici, a na konstataciju novinara da
je poetak radova, ranije najavljivan za
jesen 2014, pomeren za prolee 2015, rekao da za to nije znao. O procentu podele prota, El Abar je rekao: Spominjalo
se da e to biti 65 prema 35 odsto u vau
korist. Pregovori nisu jo stigli do procenata. Odrediemo ih po meunarodnoj
praksi, to su lake formule.

Na vanrednoj konferenciji za novinare,

11. avgusta 2014, u odgovoru na zahtev Demokratske stranke da ugovori postanu
transparentni, Mali je izjavio da ne postoje nikakvi tajni ugovori u vezi sa projektom i da postoje samo ugovor o donaciji od investitora iz uae na 2,7 miliona evra, ime je plaena rekonstrukcija
Beogradske zadruge i da grad i Republika u to nisu investirali nijedan dinar.
Zbog netransparentnosti podataka,
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti Rodoljub abi je 30. septembra zatraio od
Gradske uprave da u roku od pet dana
dostavi dokument iz kog se moe saznati
broj i ishod reenih predmeta koji se odnose na lokacije koje obuhvata podruje projekta. Sinia Mali je tim povodom
rekao da e sva dokumentacija biti dostavljena u predvienom roku i da je jedini problem u komunikaciji, jer se neke
izjave daju pre nego to su reenja ili zahtevi poslati.
Krajem novembra 2014. glavni urbanista Beograda Milutin Foli oduzeo je diktafon i audio-snimke sa sednice Komisije za sprovoenje postupka javnog uvida
koja je imala za zadatak da izradi odgovore na primedbe upuene na Nacrt Prostornog plana podruja posebne namene
ureenja dela priobalja grada Beograda
podruja priobalja reke Save za projekat Beograd na vodi (ppppn).
Ambasador uae u Beogradu Duma
Raid al Daheri izjavio je 1. decembra Tanjugu da se realizacija projekta odvija po
planu i da e za dve godine Srbija imati
neto neverovatno. Rekao je i da je, s obzirom na kompleksnost projekta, mogue da e biti investitora i van uae.
Januara ove godine, Mali je rekao da
se poetak radova oekuje za maj ili jun
2015.

KATARINA STEVANOVI I
DOKUMENTACIONI CENTAR VREME

5. mart 2015. VREME

REME

NUSPOJAVE
TEOFIL PANI

13

Koji je on sebi kralj

itaste li famozni autorski tekst Aleksandra Vuia u Blicu,

me totalne fasciniranosti tim revolucionarnim preokretom

pod neslubenim naslovom koji kao da je nadobudni autor

ukrao od onih bokeljskih repera Who See (Koji sam ja meni

u svom ivotu. Pa dobro, i to je razumljivo, ali nevolja je u sledeem: ono to Vuia tako impresionira i tako gordo uzno-

kralj)? Bilo bi teta propustiti tako pouno tivo, jer nisu li

basne uvek poune? Recimo, ona o raspevanom lezileboviu

si nije rad kao takav, nego prizor njega koji radi. Poto mu je
to sutinski novo, Vui upornou i napornou konvertita

cvrku i vrednom trudbeniku mravu. Autor Vui je reinter-

kree da davi sve oko sebe: gledajte me, bre, kako i koliko ra-

pretirao ovu basnu, pomalo postmodernistiki sebi dodelivi ulogu mrava, doim je svoje oponente proglasio cvrcima

dim, oka ne sklapam, krim se za vas, nezahvalnici... kojekakvi

aktovi uvrnute samovolje i radno-politike histerije poput te-

(takorei tviteraima) koji em dokono cvrkuu em zlobno

ubacuju klipove u tokove zahuktalog Progresa.

ranja zaposlenih u dravnim i javnim slubama da ustaju besmisleno sabajle jer se to njemu ini zgodnim, dolaze upravo

Ne znam za druge, ali meni to premijersko soinjenije ni-

odatle. Kao i uvek, Vui je vidno fasciniran samim sobom, a

kako ne izbija iz glave. Iako volim da mislim da sam na sve navikao i oguglao, ipak se ve evo drugi dan pitam: pa dobro, je

sve ee zaboravlja da bi to trebalo nekako da prikrije; kad se

opseti, pa se na asak uivi u ulogu g. Skromnog, vidno uiva

l on to ozbiljno?! Najgore je to znam odgovor: da, naravno. I

to ini na sluaj tako beznadenim.
U emu je problem s nareenim tekstom? U svemu, ako

u svojoj skromnosti. Tako i ovo Vui jednostavno ne moe

da se nagleda sebe u ulozi Sveradnika, i razumljivo je kivan na
one meu nama koji ne dele njegov entuzijazam u vezi s njim,

emo pravo, ali ovde elim da se fokusiram na jedno. Nakon

tolikih izliva drskog Vuievog samohvalisanja prvo ovo,

kojima on nije kralj kao to je kralj, car i legenda samom sebi.

Nije ovo mesto i nain da se govori o sebi, ali moram da

prvo ono, istorijsko ovo, istorijsko ono (pri tome mahom la-

ponudim svoj alostan primer nemam nikog blieg od sebe

Ono to Aleksandra Vuia tako fascinira i tako uznosi nije rad kao takav, nego sam prizor Vuia koji radi
no) izgleda da je naprosto moralo doi na red i ovo samoobogotvorenje u liku reca Vaskolikog Rada. E pa, hajde da
malo vidimo o emu taj ovek govori, i da li je u redu da ba
on o tome govori?

kao antipod Vuiu Radniku. Nimalo mravski, ja nekako drim da nikada nita nisam radio, no sam se celog veka samo
zajebavao okolo, u skladu s onom mudrom da onaj ko radi
ono to voli, ne mora nita da radi celog ivota. A moj posao je

Vui Aleksandar, roen 1970, bio je za razliku, recimo, od

grenog mene odlian ak i student; to je za svaku pohvalu
nastavnikog vea, ali uenje i studiranje nije rad: to je samo
jedan od vidova pripremanja, osposobljavanja za budui rad.
Megjutoa, kad je dolo vreme da se neto radi, da se u patetino-socijalistikom argonu bi se reklo vrati dug zajednici, mladi Vui se umesto da nae poten posao utekao
najgorim tetoinskom politikantstvu, i preko deceniju i po
dobro iveo od pukog prodavanja toksine radikalske magle.
Dakle, nita pravo koje je studirao, nita privreda, nita prosveta, kultura etc., nita korisne ljudske delatnosti nego sistematsko pravljenje drutvene tete u vidu unosne profesije, a pri tome bez bilo kakvog konkretnog rada! Dodue,
kratko je vreme bio radno angaovan u Ministarstvu informisanja (plus stairanje u gvoari onog misteriozno nestalog Hindusa u Londonu!), ali danas e ak i on rei da bi bilo
bolje da toga nije ni bilo.
Tako dolazimo do sledee nepobitne injenice: postavi
prvi potpredsenik, a posle i predsednik Vlade, Vui u etrdeset i drugoj godini ivota sutinski prvi put (!) dolazi u situaciju da neto zaista radi. Ako to nije barem bizarna biograja, ne znam ta je? Ali, nije dosta to je tako, nego tu dolazi do
zanimljive psiholoke dinamike: Vui pokazuje sve simpto-

pisanje, i ja ga volim, sopstvenom razumu i iskustvu uprkos. I

sve tako zajebavajui se i dabalebarei, objavio sam do sada
dvadeset knjiga razni ugledni ljudi kau da i nisu tako rave; napisao sam jo hiljade tekstova po najrelevantnijim medijima Srbije, regiona i ire, ureivao novine koje itate, podobijao neke nagrade u brani uglednijih od tih, da izvinete, nema a kao lan irija dodeljivao najuglednije knjievne
nagrade ovog jezika, i tako jo svata te poneto. Uh, sva srea da nisam radio nita, jer i ovo se jedva izdra...
Ne navodim ovo ni da uzdiem sebe, a ni poreenja radi
da mi je do toga, poredio bih se s nekim koga cenim, jedino
tako ima smisla. Nego, naprosto razmiljam, ipak smo Vui i
ja gotovo vrnjaci, i nismo vie klinci, sa ove ivotne visoravni
imamo pravo i obavezu da pravimo neke prve inventare ali
uz elementarno raunovodstveno potenje. I nije meni krivo to Vui najzad radi (pa makar i pogreno), nego bih ga
samo nekako zamolio: smanji malo doivljaj, roo! To to je
tebi (kod tebe) tako fascinantno, nama drugima je i kod nas
i kod drugih sasvim normalno, bussiness as usual, jer tamo
dole u stvarnom svetu to je uvek bila sasvim uobiajena stvar,
mnogo pre nego to si ti zapanjeno otkrio protestantsku etiku i rad kao agens stvaranja oveka. Zna, mi to tako odavno,
pa nikom nita.

VREME
REME 5. mart 2015.

14

Sluaj Tamnava

Pumpanje i muljanje
Koliko je vode iz potopljenog kopa Tamnava Zapadno polje ispumpala Juna Baka
sa svojim partnerima, a koliko Kolubara sopstvenim snagama? ta e biti sa ostatkom
od 50 kubika vode? ta je o reenju ovog problema napisano u studiji Rudarsko-geoloskog
fakulteta poetkom jula ove godine i zato se ministar Aleksandar Anti izvinio graanima

svega nekoliko dana tokom majskih poplava prole godine dva

kopa Kolubarskih rudnika TamnavaZapadno polje i Veliki Crljeni
pretvoreni su u vetaka jezera, prvo
zapremine 210, drugo svega 25 miliona

kubika vode.
est meseci kasnije, slavodobitno je
objavljeno da je proizvodnja lignita kojima se hrane kolubarske i obrenovake
elektrane dostigla 90 odsto proizvodnje
od pre poplave. Istina, u tamnavskom

jezeru ostalo je jo oko/preko 50 miliona

kubika vode, od toga koji milion kubika
mulja, koji e biti ispumpani, kako ree
premijer Aleksandar Vui, do maja ove
godine. U meuvremenu, za uvoz struje
potroeno je 90 miliona evra i 30 miliona

5. mart 2015. VREME

REME

15

evra pride za ugalj.

Prva (pesimistika) procena trajanja
sanacije za vraanje na staro bila je najmanje godinu dana, jer vode je mnogo,
pumpi je malo, pa da nemamo mi kadrove koji imaju dovoljno znanja/iskustva

za takav poduhvat, te je pala odluka da

se raspie (drug) Tender za ispumpavanje zamuljene vode i mulja iz najizdanijeg kolubarskog kopa.
U isto vreme u Beogradu se obreo Jeron van Hek (Jeroen van Heck), vlasnik

kompanije VanHeck specijalizovane

ba za te poslove ispumpavanje velikih
koliina vode i mulja, da svojim znanjem
pomogne, a i da se preporui. Nekoliko dana nakon poplava bili smo u Obrenovcu i u rudniku Kolubara. Prvo smo

TENDERSKI POSAO ZAVREN, VODA OSTALA: Kop Tamnava Zapadno polje

VREME
REME 5. mart 2015.

Foto: M. Milenkovi

16

razmatrali mogua reenja i vodili smo

diskusije sa eps-om i Kolubarom. Mnoge
ove tehnike informacije su upotrebljene
u tenderskoj dokumentaciji... Deo posla
je bio i obuka ljudi za poslove koje nikada nisu radili, opisao je kasnije svoj poetni angaman Jeron van Hek.
tender sa slikom
Iz nekog, javnosti nepoznatog razloga, poziv potencijalnim ispumpavaima upuen je tek krajem jula, a u kome
pie da je re o 180 miliona kubika vode i
oko pet miliona kubika mulja, da osnovni kriterijum za izbor izvrioca ine cena
po jedinici mere i rok za okonanje posla, uz napomenu da e prednost imati
domai ponuai, da ponua mora da
ima najmanje jednu referencu u primeni
pumpnih sistema za ispumpavanje velikih voda, a kao negativna referenca navedeno je angaovanje lica koja nisu u
ponudi navedena kao podizvoai, odnosno nisu lanovi grupe izvoaa. Takoe, postavljena je i gornja granica visine
avansa: 750.000 evra.
Ne traimo da iznajmimo pumpe, ve
uslugu ispumpavanja vode i izbacivanja
mulja, rekao je direktor Rudarskog basena Kolubara Milorad Gri na konferenciji za novinare odranoj tim povodom. Rekao je i da je obaveza ponuaa da podnese elaborat o ispumpavanju
vode, isuivanju i proceni stanja terena
posle ispumpavanja, kao i da je rok za zavretak posla 105 dana. Na pitanje da li je
to dovoljno da se ispumpa sva voda, Gri je odgovorio da je to vrlo sloen posao i da ne zavisi samo od opreme, ve i
od atmosferskih prilika.
Od 42 renomirane svetske i domae
kompanije u naznaenom roku za aplikaciju deset dana prijavilo se svega
njih sedam, a komisija je odabrala ponudu kompanije Juna Baka u konzorcijumu sa rumunskom kompanijom Ne
(sc Ness Proiect Europa srl). Cena po
jedinici mere, dodue, nije bila najnia
0,132, ali zato rok za okonanje posla 90
dana, jeste bio najkrai. Istina, pobedniki konzorcijum nije ispunio uslov da je
bar neko od lanova najmanje jedanput
uspeno obavio slian posao, ali su zato
ispunili negativnu referencu za ispumpavanje vode angaovali su ve pomenutu holandsku kompaniju VanHek, a da

u ponudi nije ni pomenuta.

Komplikovano je poslovati ovde. Mi,
zapadni Evropljani, mislimo drugaije od
ovdanjih ljudi: ovde je na sceni komplikovana politika igra koju je teko razumeti,
ali posle tri i po meseca konano ispumpavamo vodu, tako da je vredelo, rekao
je Jeron van Hek holandskom novinaru
Jostu van Egmondu, dopisniku iz Srbije.
U isto vreme, na sajtu ove kompanije
objavljeno je da je VanHek pobedio na
konkursu za ispumpavanje vode iz kolubarskih rudnika u Srbiji, da je put Srbije
upuen konvoj kamiona sa 20 pumpi velikog kapaciteta i devet kilometara cevi.
U izjavi za birn, vlasnik June Bake
Dragoljub Zbilji je ustvrdio da VanHek
nije pobednik na konkursu, ve da je od
njega samo iznajmljena oprema i taka,
da je doao samo sa dva radnika koji rade
na odravanju pumpi, a da je sutina posla u postavljanju cevovoda i da je to deo
posla u kome njegova rma ima veliko
iskustvo, da se Van Hek plaio posla,
da pumpa nije posao, ve da je posao
cevovod koji je u startu bio 680 metara, a sada je 1400 metara, da su to silne
dizalice, cevi etiri metra duine koje se
stalno vare i rafe, da bez 50 ili 80 ljudi
to ne moe da se radi, te da je partner u
poslu ve pomenuti Ne, koji je osmislio strategiju kako bi trebalo ispumpavati vodu. Rumuni su, veli, imali savetodavnu ulogu: da li da cevi idu pravo, da li
ukoso i oko odabira agregata.
U svom delu posla Ne se zaista istakao: cevi nisu postavljene ukrivo ve pravo, a u odabiru agregata opredelio se za
pumpe sa dizel-pogonom, mada VanHek u ponudi ima i pumpe sa elektropogonom. Tako, one prve potroe reda
130 litara dizela na sat, dok one sa elektromotorom malo vie od pola megavata struje: za sat rada dizel agregat snage
700 konjskih snaga potroi 135 litra evrodizela, to kota 19.500 dinara, dok bi raun za utroenu struju iznosio neto vie
od 3000 dinara koje bi isporuio i naplatio eps: ergo, da je strateki savetnik odabrao elektro-pogon, ukupni troak bio bi
manji za nekih pet miliona evra, koliko
iznosi raun za gorivo.

Foto: Filip varm

Foto: FoNet
Foto: M. Milenkovi

svoje kljuse
Uporedo sa promiljanjem vlasti ta da
se radi, radnici Kolubare su, pre nego
5. mart 2015. VREME
REME

17

KRATKA ISTORIJA: Poplavljeni kop; ministar

A. Anti na licu mesta; ispumpavanje; poseta Kolubari
povodom zavretka radova; mulj i voda nakon svega

Foto: FoNet

Foto: Slobodan Miljevi

Foto: M. Milenkovi

VREME
REME 5. mart 2015.

to se mulj estito slegao, postavili svojih

est, kasnije jo dvadesetak i kusur pozajmljenih pumpi ne ba impresivnog kapaciteta i poeli sa ispumpavanjem vode iz
kopa Veliki Crljeni. Raunalo se da e ispumpavanje da taje tri meseca, a ispostavilo se da je zavreno za svega mesec i po.
Na mini slavlju po okonanju posla, direktor Kolubare Gri rekao je da je na
ispumpavanju kopa Veliki Crljeni radilo 33 pumpe u vlasnitvu domaih rmi,
da su za samo mesec dana remontovani
bageri na tom kopu, da je postavljeno 5,5
kilometara gumenih traka, nekoliko pogonskih stanica, preko 30 kilometara raznih kablova, od telefonskih do visokonaponskih i jedan visokonaponski dalekovod sa est vodova u duini od 2,5 kilometara kojim e se, pored kopa Veliki
Crljeni, strujom snabdevati i pumpe koje
e raditi na isuivanju kopa Tamnava
Zapdano polje.
Tim povodom Kolubaru je posetio ministar energetike i rudarstva Aleksandar
Anti i kada je izjavio da je proizvodnja
na kopu Veliki Crljeni pokrenuta ak
mesec dana pre najoptimistinijih prognoza, zahvaljujui iskljuivo velikom
entuzijazmu radnika Kolubare koji su
na taj nain svojoj zemlji utedeli 30 miliona evra.
Ovde je pre nepuna tri meseca bilo jezero sa 25 miliona kubika vode, a danas
se ponovo kopa ugalj. Ni najvei optimisti nisu mogli da raunaju da je ovo mogue. Hvala radnicima Kolubare i njihovom rukovodstvu jer je u pitanju podvig
bez presedana, rekao je ministar Anti.
Malo se zabrojao ministar: kop je potopljen 15. maja, ispumpavanje je poelo 26.
juna, a okonano 7. avgusta, dakle sve je
trajalo ukupno 42 dana.
Za ta 42 dana ispumpano je 25 miliona
kubika vode, preteklo je jo dva za posle,
to e rei da je kljuse koje je bilo na raspolaganju ispumpavalo 600.000 kubika
vode dnevno, odnosno neto manje od
sedam kubika u sekundi.
Desetak dana pre zavretka ispumpavanja vode iz velikocrljenskog kopa, poelo se i sa ispumpavanjem vode iz tamnavskog kopa: postavljena je pumpa
velikog kapaciteta, dvostruko veeg od
onih VanHekovih, pozajmljena iz rudnika Kovin, da bi kasnije bile pridodate i one koje su zavrile posao u Velikim

18

 U odabiru agregata opredelio se za pumpe sa dizel-pogonom, mada

VanHek u ponudi ima i pumpe sa elektro-pogonom: prve potroe
130 litara dizela na sat, a druge malo vie od pola megavata. Za sat
rada dizel agregat snage 700 KS potroi 135 litra evro-dizela, (19.500
dinara), dok bi raun za utroenu struju iznosio neto vie od 3000
dinara. Da je strateki savetnik odabrao elektro-pogon, ukupni troak
bio bi manji za nekih pet miliona evra, koliko iznosi raun za gorivo
Crljenima zbirno deset kubika u sekundi, 36.000 kubika na sat, 850.000 kubika
dnevno, 26 miliona meseno... Za etiri
meseca celih 100 i kusur miliona kubika,
a da je kojim sluajem na vreme dokupljena jo neka pumpa, kao to nije, ovog
teksta ne bi ni bilo.
Ne kotaju, naime, te pumpe trista dukata: nije vie od 150.000 evra komad.
Zbog ega po skraenom postupku, kako
i prilii u vanrednim situacijama, nije kupljeno pumpi koliko treba, teko je razumeti: ionako ih nemamo, a moe da zatreba, videli smo ve svoga Boga, ne mora
opet. Da ima ko da njima rukuje ima, da
ima ko da postavi cevi ima i to: drenaa
rudnika je rutinski posao. Da je tad kad je
trebalo potroeno milion-dva, sve bi bilo
zavreno bre, ali tad ne bi bio potreban
tender, pa ni konzorcijum koji je pobedio
na tenderu ne bi inkasirao milion evra
neto. Bie da je u tome gvint.
raunica za zbunjivanje?
Prema ugovoru, uinak svake pumpe,
odnosno grupe pumpi svakodnevno se
merilo, e da bi se znalo ko je koliko vode
ispumpao i da li je ispunjeno ono to je
dogovoreno. Tako je 24. novembra zabeleeno da je od poetka radova 16. septembra ukupno ispumpano 106 miliona
kubika vode, od ega je Konzorcijum ispumpao 58,5, a kolubarsko kljuse 47,5 miliona kubika vode.
U danu kad je oglaen zavretak posla,
saopteno je da je Konzorcijum ispumpao 114 miliona kubika vode, a da je preostalo jo oko/preko 50 miliona kubika
sa kojima e ubudue da se bavi Kolubara. Kad se sabere uinak Konzorcijuma
i ono to je preostalo, izlazi da je uinak
naih pumpi svega 20 miliona kubika, a
mesec dana ranije skor je bio 47,5 miliona: do tad je uinak holandskih pumpi
bio 20 odsto vei od uinka domaih, a
na kraju ispade da su holandske ispumpale pet puta vie.

Neto tu zaista ne tima: prema onom

prolaznom merenju, do isticanja ugovorenog roka bilo bi ispumpano 210 miliona kubika vode, tano onoliko koliko je
iznosila prva procena koliine naplavine. Ta prva procena je kasnije revidirana na 185 miliona, a VanHek je na svom
sajtu koliinu vode u kopu procenio na
izmeu 140 i 185 miliona kubika. Takoe, u ve pomenutoj izjavi za holandsku
televiziju, onu na samom poetku radova, Jeron van Hek je rekao da e se posao
raditi u dve faze: u prvoj fazi, koja traje
90 dana, ispumpae se 114 miliona kubika vode, a do kraja zavretka posla trebae jo mesec ili dva.
Po Zbiljievim reima, Junu Baku
ugovor je obavezivao da ispumpa 114 miliona kubika vode do kraja godine. To je i
uinjeno. Nakon to zavri svoj deo posla,
Juna Baka naputa rudnik, izjavio je
za birn i dodao da je predvieno da ostatak vode od 50 miliona kubika isui Rudarski basen Kolubara svojim pumpama, koje su i prethodna etiri meseca radile paralelno sa holandskim pumpama.
Bilo je, dakle, poznato i pre nego to se
sa ispumpavanjem poelo, da nee biti
sve zavreno do kraja decembra, ali niko
nije javno i na vreme to saoptio. Otud
i ona tvrdnja ministra Antia da e sva
voda biti izvaena do marta, pa se posle izvinjavao: Uz izvinjenje graanima
to emo malo probiti taj rok za izbacivanje poslednjih koliina vode i mulja, sa
stanovita Kolubare je to ve zavreno,
rekao je Anti za B92. Ono to je sigurno je da smo mi uspeli da uspostavimo
proizvodnju u decembru, sedam meseci
pre bilo kakvih planova i to smo uspeli
da doemo do maina i da ugljeni kopovi budu suvi. Pre sedam, osam meseci to
je delovalo kao nemogue.
ta dalje?
Kako god, ostalo je jo pedesetak
miliona kubika vode i oko 2,5 miliona

kubika mulja ije vaenje/ispumpavanje tek treba da se obavi i to e, kao, da

oposli Kolubara svojim snagama i to
u sledea dva-tri meseca. Meutim, ispumpavanje mulja nije isto to i ispumpavanje vode.
Grupa inenjera iz Udruenja za unapreenje rudarske struke i nauke, predstavila je jo poetkom jula na Rudarsko-geolokom fakultetu svoje vienje reenja
ovog ne ba svakodnevnog problema. Po
njima, za izmuljivanje tamnavskog kopa
najbolje i najracionalnije reenje su plovni bageri koji se inae koriste za vaenje
peska sa renog dna, za odmuljivanje kanala, bara i jezera.
Prema njihovoj raunici, jedan plovni
bager bi za godinu dana mogao da izvadi milion kubika mulja i vie od pet mil.
m3 vode i transportuje ih na rastojanje od
1-1,5 km. Uz angaovanje est odgovarajuih plovnih bagera, a za pretpostavljenih pet miliona kubika mulja, uz jo jedan za pomone radove na vaenju velikih komada i esnaestoasovno angaovanje, ienje bi potrajalo 297 radnih
dana. Uzgred bi bilo ispumpano i 25 miliona kubika vode. Budui da je pretpostavljena koliina mulja u meuvremenu
prepolovljena, rok za zavretak posla bio
bi dvostruko krai 148 dana ili 5 meseci, a ako bi se radilo 24 sata, onda bi moglo sve da se oposli za tri meseca, malo
due nego to kae Jeron van Hek, odnosno premijer Vui.
Celokupna oprema sedam bagera,
dve buster bumpe, est kilometra cevovoda i jo svega drugog to treba kotala bi 4,5 miliona evra sa sve 12 evra radnike satnice, ako bi pumpe bile pogonjene
dizel-motorima, eksploatacija bi kotala
isto toliko, a ako bi se pokretala na elektro-pogon, onda deset puta manje. Po zavretku posla ovi bageri bi mogli da se koriste za ienje kanala, jezera, reka, mrtvaja, movara...

ZORAN MAJDIN

5. mart 2015. VREME

REME

20

Fotograje: M. Rupena

Zumiranje 9

ta predvia dogovor
sa MMF-om, a ta se
krije od graana
Bojim se kolizije modela ekonomske racionalizacije sa arhainom o-ruk
politikom organizacijom javnog ivota u Srbiji po principu jedan voa jedna volja,
politika propaganda, kae Boarov, a ulibrk smatra da bez impulsa domaih,
a potom i stranih investitora, nee moi da se pokrene srpska ekonomija

devetoj po redu emisiji Zumiranje, u gostima kog glavnog urednika Vremena Dragoljuba arkovia bila su dva ekonomska novinara
glavni i odgovorni urednik nin-a Milan
ulibrk, i novinar nedeljnika Vreme Dimitrije Boarov. Tema je, jasno, bila ekonomija, a u ii se naao nedavno (23. februara) usvojen aranman mmf-a sa Srbijom kao i verovatnoa da se on ovoga
puta sprovede do kraja, mogunost sprovoenja reforme paralelno sa tednjom,
odnos banaka prema privredi u doba proglaene borbe protiv tajkuna, kao i zapostavljanje uloge domaih investitora

u privrednom razvoju zemlje.

Dimitrije Boarov je ocenio da bi datum kada je bord direktora mmf-a usvojio aranman sa Srbijom mogao da bude
prekretnica u privrednoj istoriji zemlje:
To moe postati ona taka posle koje se
Srbija vie ne moe vraati na arhaine
oblike upravljanja ekonomijom, naravno,
ukoliko Vlada Srbije smogne snage i volje. injenica da je prethodni sporazum
suspendovan ve posle nekoliko meseci,
daje ovom sporazumu dodatni znaaj, jer
sledea suspenzija moe dobiti daleko ozbiljniju dimenziju. U tom smislu, mislim
da je i vlada Srbije bila svesna u ta ide, i

da e to, na izvestan nain, nju goniti da

pokua da izvede sve te zahvate koji su
tu predvieni.
Milan ulibrk je podsetio da je prethodni aranman prekinut, a ne suspendovan, jer se ve 1. februara 2012. ustanovilo da je drava potroila za mesec dana
onoliko koliko je bilo predvieno za pola
godine. To je bila kupovina glasova pred
izbore, to je bilo uzaludno, jer su izbori
bili izgubljeni, a u pregovorima sa mmfom su se ponaali kao ibicari. Jo jedan
raskid aranmana bi denitivno Srbiju
ostavio u oima investicione javnosti i
celog sveta kao zemlju koja je potpuno
5. mart 2015. VREME
REME

VREME
REME 5. mart 2015.

N
N
ED AR
EL ED
JA NA
,8
. M EM
AR ISIJ
A
T,
20
h
U
I
VO

neozbiljna i koja ne vodi odgovarajuu

ekonomsku politiku, i to bi bio kraj i za
reforme i za bilo kakav dotok novih investicija. Ja verujem da je ova vlada svesna toga, i to je ono to je moda jedini razlog za optimizam. Ono to mene malo
brine jeste to se preutkuju delovi tog
sporazuma. U tom sporazumu, izmeu
ostalog, stoji i da e doi do poskupljenja
struje, a sve vreme sluamo kako poskupljenja struje nee biti, dodue, uz ogradu do kraja grejne sezone, a to znai 1.
aprila. Ali nema potrebe za tim, prvi april
je za mesec dana, zato ne rei odmah?,
zapitao se ulibrk.
Uz konstataciju da je u memorandumu
mmf-a data potpuna krvna slika srpske
privrede, Dragoljub arkovi je napomenuo da memorandum predvia da Aerodrom Beograd i Koridor 11 moraju da odu
na koncesiju, kao i da e do polovine 2015.
otii pet odsto ljudi iz javnog sektora, to
prirodnim odlivom, to otputanjem. Tu
je najzanimljivije to to smo u pismu gospoi Lagard, koje su potpisali Vui, Vujovi i Jorgovanka Tabakovi, preuzeli obavezu da na sajtu Vlade objavimo taj memorandum, a on se jo nije pojavio, rekao je arkovi.
Ljudi koji imaju iskustva sa mmf-om
kau da je 90 odsto svih tih memoranduma pisano u zemlji koja trai aranman,
rekao je Boarov. Tu postoji jedna gotovo
komina situacija krije se ono ta smo
mi obeali. Ja ne razumem Vujovia koji
je, meni se ini, neu da kaem jedini pismen ovek u celoj toj ekipi, ali gotovo
da bih to mogao rei zato se on boji
da govori o smanjivanju broja zaposlenih u javnom sektoru? Pa to je notorno,
to su nai strunjaci utvrdili da ima vikova i svima je to jasno, ak i tim ljudima
koji sede po raznim kancelarijama jedni drugima na glavi. Ali, to je verovatno
u vezi sa politikim modelom sprovoenja svake politike, pa i ekonomske politike, i tu ve dolazimo do razloga za nau
brigu. Imate jedan model racionalizacije
ekonomske politike, i sad vi pokuavate
da ga ubacujete u politiki sistem koji je
prilino arhaian sa gledita demokratskih mehanizama: jedan voa, jedna volja, politika propaganda. Dobro, moda
jo nismo stigli do modela Nemcov, ali
tom ko se ne slae, preti tako neto. Ja
se bojim te kolizije same sadrine jednog

21

www.vreme.com/
zumiranje

Razgovor Jovane Gligorijevi sa

Magdom Janji, onlajn urednicom portala vice,
i Jelenom Vinji, osnivaicom BeFem festivala

Otvoreno i bez cenzure:

Kako mediji
tretiraju ene

komentariite uivo na:

www.twier.com/NedeljnikVreme #Zumiranje

22

 Kod aranmana sa
MMF-om postoji
jedna gotovo
komina situacija
krije se ono ta
smo mi obeali
Dimitrije Boarov
ekonomskog programa i jedne o-ruk politike organizacije javnog ivota u Srbiji, rekao je Boarov.
uloga domaih investitora
arkovi je pokrenuo pitanje domaih
investitora da li se samo govori o stranim investicijama, a zapostavljaju se domai investitori i mogunost da oni neto urade?
ulibrk je bio jasan niko od stranih
investitora nee doi ako ne vide da domai investitori mogu neto da urade,
ako ne vide da ulau ljudi koji su odavde, koji su ovde stekli i ovde dre kapital
ma kako da su ga stekli: Meni najvie
smeta to mi 15 godina unazad stalno priamo da je neko stekao kapital na sumnjiv nain. Ko je sumnjivo stekao kapital, treba da usledi istraga, procesuiranje
i optunica, ako ima razloga, a ako nema
da se ta pria vie zavri. Problem je to
to se stalno kunemo u strane investicije, a njih je sve manje. Ako bismo iz stranih investicija iskljuili ono to se sada
knjii kao strana investicija, a to je reinvestirana dobit stranih kompanija koje
su u Srbiji, pa su dobit koju su ovde napravile ovde i uloile, onda su one rekordno niske u poslednjih godinu-dve, i zato
smo mi i zavrili prolu godinu u recesiji, trei put u poslednjih est godina.

Bez novog impulsa domaih, a za njima

e doi i strani privrednici, ja ne vidim
kako ovo moe da se pokrene.
Boarov je naglasio da se esto zaboravlja da su od etiri uloena dinara u Srbiju, tri domaa a jedan strani, i postavio
pitanje odnosa banaka i privrede. Serija hapenja i ona parola pobediemo tajkune na izborima, na izvestan nain su i
bankare stavili u specinu situaciju. Bogati privredni ljudi, preduzetnici, prezadueni su. Kad vi tu takozvanu privrednu elitu pritisnete policijski, a sa druge
strane bankari u svojim bilansima vide
da su oni prezadueni, onda taj bankarski sektor pone da kalkulie. U krajnjoj
liniji, uvek kad hapsite preduzetnika,
sutra je na redu i bankar da eventualno
bude uhapen. Meutim, 80 odsto kapitala bankarskog sistema dre strane banke, a kad se gleda iz inostranstva, onda
se vidi da se tu dunici hapse, onda dolazi i do dodatne kontrakcije kreditne aktivnosti, tako da se po mnogim pokazateljima vidi da bi bankarski sektor novcem mogao zaliti srpsku privredu, koja
grca u nelikvidnosti i nedostatku sredstava. Meutim, arkovi je odmah replicirao: Pa, to bi to radili, kad mogu
da rade sa dravom? Dajemo im osam i
po odsto kamate na dravne blagajnike zapise, a nema nikakvog rizika. To je

 Niko od stranih
investitora nee
doi ako ne vide
da ulau i ljudi koji
su ovde stekli i
ovde dre kapital
Milan ulibrk

katastrofa, banke nemaju nikakav stimulans da puste pare u neku proizvodnju.

Pa, nek ne budu tajkuni, hajde da budu
ta mala i srednja preduzea.
finansiranje reformi
Teoretski, potpuno je jasno, kad ulazite u neku reformu, vama je potreban neki
nansijski rezervoar iz koga ete nansirati reforme, rekao je Boarov. Ako ste
proizvodili opanke i doe bankar i pita
ta je sa kreditom, a vi mu kaete da ne
idu opanci dobro, on e vam rei, pa, preite na ensku obuu. Ali, to ne moe sa
tom opremom. Ta reforma mora da se
izvede sa nekim dodatnim ulaganjem.
Videli smo da Smederevska elezara bez
200 miliona evra dodatnih investicija ne
moe da ue u prostor tih limova za automobile. Ja se ne slaem sa Fiskalnim savetom, oni samo gledaju skalnu ravnoteu i kau da je to pretpostavka zdravog
razvoja, ali ako vi paralelno sa tom konsolidacijom dravnih nansija jo podignete cene svih javnih usluga na realistian
nivo, doi e do paralize svake tranje, i ja
ne znam gde emo se nai. Bez sveeg kapitala vi ne moete da napravite ozbiljnije reforme. U tom smislu, ja nisam preterani optimista da je ova receptura mmf-a
dobitna kombinacija za bilo koju zemlju,
a za Srbiju posebno. Ne moete istovremeno tedeti i reformisati se. Kad tedite,
onda je teko izvriti reforme, osim onog
Aj na ulicu. Srbija je u dramatinoj situaciji, 40 odsto mladih ljudi nema anse da se zaposli. Rasprava o ekonomskoj
politici ne moe se zavriti zakljukom
da sad, eto, imamo mmf, to guramo, i za
tri godine postajemo zdrava ekonomija.
To nije realno.
ulibrk je rekao da, teorijski, budetski decit u kriznim vremenima slui da
se dodatno podstie tranja, i da u tom
periodu uopte nije lo. Ali, problem je
kad god je Srbija pravila rekordne decite, tu godinu smo zavravali u recesiji. Za nas teorija ne vai. Na sistem ne
funkcionie, kao ni ekonomska logika. U
2009, 2012, 2014. imali smo rekordne decite i bili smo u recesiji. Neverovatno, ali
istinito. Kad god smo imali podsticaje za
potronju, ona je zavravala u uvozu, i mi
smo podsticali nemaku ekonomiju, a ne
domau, zakljuio je ulibrk.

PRIREDIO: RADMILO MARKOVI

5. mart 2015. VREME

REME

Pravosue

23

Advokatska lustracija Sneane

Malovi i Nate Mesarovi
ta je dostojnost i koja se profesija, deo drutva ili politikog okruenja moe njome pohvaliti

iva ministarka pravde Sneana

Malovi kod subotikih advokata nije dobila zeleno svjetlo da
se upie u Imenik advokata; nedostojna je, rekla je veina prisutnih advokata, ali ostaje da se vidi i obrazloenje, pa
potom da se izjasni Advokatska komora Vojvodine.
Donedavna sudija najvieg suda u zemlji i biva predsjednica Visokog savjeta
sudstva Nata Mesarovi takoer, iako je
molbu za upis u redove beogradskih advokata podnijela jo polovinom januara
ove godine, zasad je na ledu; njena dostojnost bi se trebala provjeriti kod specijalnog i ostalih tuilaca, s obzirom na to
da je Republiko tuilatvo ukinulo odluku Miljka Radisavljevia da krivinoj prijavi kolega za zloupotrebe slubenog poloaja pri (re)izboru sudija iz 2009. godine protiv nje i ministarske Malovi nema
mjesta. Na stranu to to ona ima potvrde
da se protiv nje ne vodi nikakav krivini
postupak: mora svejedno da se provjeri,
nadamo se samo ne na nain sumnjivih
rekla-kazala bia-provjera, kako je to radila biva ministarka.
Kao da su advokati i njihove komore,
probueni minulim protestom protiv
nakaradnih propisa o notarskim nadlenostima, odluili da se pozabave i
davno uginulim Zakonom o lustraciji;
taj, pak, nikad nije i vaio, te da prve, a
valjda i jedine lustrirane budu dvije ene
s pravosudnog Olimpa.
Centralno pitanje u ovoj prii jest: to
je dostojnost i koja se profesija, dio drutva ili politikog okruenja moe njome
pohvaliti?
Centralni odgovor je: dostojnosti u
drutvu nema.
Advokati danas preispituju sluajeve Malovi/Mesarovi, kao da su one
iste. Jesu odigrale vane role u tzv. reformama, u kojima su vrijeale i advokate kao profesiju. Na primjer, posebno
se preispitivalo to to je nekom od sudija
brani drug advokat, ali ne i ako je kao

VREME
REME 5. mart 2015.

Malovievoj pripadnik mup-a. Saznali smo i za skandalozne bia-argumente

u procesu (ne)reizbora, jednako kao to
smo uli i posve skandalozni nain rjeenja problema odluku Ustavnog suda Srbije, nakon to se promijenila vlast, naime, o vraanju sudija i tuilaca na funkcije. Kao da nita nije bilo.
Nisu iste aplikantice za advokate:
iza Nate Mesarovi stoji dugogodinja
uspjena (i dostojna) sudijska karijera,
iza Sneane Malovi je biograja nimalo pravna, bila je pravno-politiki aparat-

ostalih segmenata drutva u Srbiji, sudija

i tuilaca, lijenika, novinara, profesora i
nastavnika...? Ili se netko pitao zato su
ba advokati s ovom novom vlau isplivali za nove bia-efove i zato se ba njima namjenjuje (navodno) nova tuilaka
ili neka slina karijera?
Ima advokata koji ovih dana govore
da su protiv toga da dame s pravosudnog Olimpa uu u njihove redove. Meutim, veina onih s kojima smo razgovarali, ipak, je za. Upravo je tu poanta
cijele prie: veina privatno anketiranih

NEDOSTOJNE: N. Mesarovi i S. Malovi

Foto: Vreme

ik, takva je i danas. Dokaz? Najprije nije

bila stranaki obavezana, onda se pojavila kao poslanica ds-a, potom ih je nebuloznim pismom optuila da su kriminalci bez objanjenja to je meu njima
radila i otila u novokomponiranu nds
karijeru, u kojoj je i danas, u parlamentu.
Nasuprot njih dvije, imamo jo mnogih
onih koje u advokaturi nisu dosad pitali
ama ba nita o tzv. dostojnosti: koja su
pitanja postavljana kad je, npr. Rade Bulatovi, nekadanji direktor bia, bio priman u Advokatsku komoru, a razne su
ga afere pratile, meu vanijima i ona optunica za atentat na premijera Zorana
inia, od ega se odustalo zajedno sa
Vojislavom eeljem i jo nekima? Da li
je netko tada propitivao dostojnost? Nije,
kao to nije dostojnost propitao niti u odnosu na neke vienije lanove upravnih
i inih odbora istih komora a zato bi advokati, uostalom, bili drugaiji i bolji od

prisjetit e se toga da je advokatura, u

stvari, desetljeima kanta za smee za
sve koji su zabrljali, koji su izvisili od
aktualne vlasti, koji su bili nezadovoljni.
Sve je njih u svoje redove primala i elita,
koja neupitno i danas meu advokatima
postoji. Sjetimo se da je svojevremeno,
na primjer, Vojvoanska komora primila meu svoje i Vladimira eksa, tog Mesta hrvatskog pravnog poretka i opravdanja ratnih zloina, nakon to su ga odbili i Zagreb i Beograd...
Pisao je pred neku godinu advokat
Dragoljub Todorovi o toj navodnoj dostojnosti kao o prilagoenoj drutvenopolitikoj podobnosti, omraenoj (s pravom) u meuvremenu. Aktualan je danas, kao nikad dosad.
Mislimo o tome, pa makar nam dvojac
Malovi/Mesarovi mutio misli i emocije.
I u pamet se, advokati. I graani.

TATJANA TAGIROV

24

Kriminal

Naruena ubistva
protiv statistike
Surova likvidacija Nenada Opaia i njegove supruge otvorila je dva pitanja: koliko je
srpska policija sposobna da reava sluajeve u vezi sa organizovanim kriminalom i koje
je sve lekcije uspeo do sada da naui ministar unutranjih poslova Neboja Stefanovi

ni koji prate zbivanja u svetu kriminala rei e da je Nenad Opai (54 godine), osuenik iz kp
Sremska Mitrovica, ubijen na tipian
majaki nain, ali da nije tipino da nastrada i njegova supruga Jasmina sa kojom se naao ispred zgrade u Novom naselju u Novom Sadu.
Ubistvo je poinila nepoznata osoba
u petak, 27. februara uvee, u trenucima
kada se brani par vraao sa veere kod
svojih kumova. Nenad je Opai bio na
izdravanju zatvorske kazne od 14 godina, koja mu je izreena 2006. godine zbog
brojnih krivinih dela.
Lokalni mediji su javili da se pretpostavlja da je ubica doao na biciklu, da je
imao fantomku na glavi i da je pucao u
Opaie u trenutku kada su ulazili u zgradu u kojoj ive. Takoe, saopteno je da je
Opai koristio godinji odmor jer je na
to imao pravo kao osoba koja je odsluila vei deo zatvorske kazne.
Iz Uprave za izvrenje krivinih sankcija rekli su da je Opai bio na posebnom pravu korienja godinjeg odmora van ustanove i precizirano je da je odmor zapoeo 23. februara, a da je u zatvor
u Sremskoj Mitrovici trebalo da se vrati 6.
marta. Pojanjeno je da je Opaiu ostalo jo tri godine zatvora jer mu je kazna
isticala 30. januara 2018. godine.
Iako to moe da zvui udno, da neko
ko je dobio visoku zatvorsku kaznu za
teka krivina dela bude u mogunosti da izlazi iz zatvora i ivi normalnim
ivotom, Opai je van zatvora bio je i
ranije.
Tako su mediji javili u februaru 2014.
godine da je policija izvrila raciju u novosadskom restoranu Fontana u vreme
kada je Opai sa prijateljima slavio svoj
roendan.
Tada se saznalo da je puten na vikend,

NARUENA LIKVIDACIJA
U NOVOM SADU: Jasmina
i Nenad Opai; mesto
zloina; Opai i Miodrag
Kosti 5. oktobra 2000.
Fotograje: Vreme,
Darko Dozet, Edin Hodi

kao i da je meu zvanicama bila tadanja portparolka Apelacionog suda u Novom Sadu Soja oli, koja je kasnije, veruje se, pod pritiskom javnosti podnela
ostavku.
trendovi i realnost
Sluaj likvidacije Nenada Opaia i njegove supruge i nain na koji se nad njim
sprovodio proces socijalizacije otvaraju pitanja sposobnosti mup-a i celog pravosudnog sistema da se izbori sa organizovanim kriminalom kao i nainom na
koji se tretiraju poinioci najteih krivinih dela.
Dok traje policijska istraga, a u prolosti gotovo da nije bilo sluajeva da je policija uspevala da razrei jedno ovako narueno ubistvo, javnost e se baviti motivima i znaajem ovog dogaaja.
Ironijom sudbine, samo nekoliko sati
ranije, u tom delu Novog Sada, u kome je
kasnije ubijen Opai, otvorena je nova
policijska stanica kojoj je prisustvovao
ministar Neboja Stefanovi sa gradonaelnikom Novog Sada Miloem Vueviem. Tada je porueno da Ministarstvo sa
Stefanoviem na elu belei uspehe i da
je opti trend smanjivanja broja krivinih

dela kako u Srbiji tako i u Novom Sadu.

Ministar se nenadano naao u nebranom grou jer se dogodilo da njegov entuzijazam i elja da predstavi poboljanje usluga policije, a time i bezbednost
graana u tom delu Novog Sada, startuju
ovako brutalnim dvostrukim ubistvom
koje ponitava moda i poboljanu sveukupnu statistiku Ministarstva koje on
vodi manje od godinu dana.
Normalno je da se graani zapitaju kakva je i njihova bezbednost kada u trenucima pojaanog prisustva policije, a
govori se da e na tom mestu sigurnost
biti vea, ubica na biciklu brutalno ubije dvoje ljudi.
Ako se pored toga ima u vidu da je nedavno u Beogradu, 22. februara, na provereni majaki nain ubijen Goran Radoman iz Crne Gore, za koga se veruje da je
bio pripadnik kriminalne grupe iz Kotora, koja je bila povezana sa aktivnostima
arievog klana, a da je protekle jeseni
srpski preduzetnik Milan Beko za dlaku
izbegao likvidaciju iz majake saekue, te da policija u Srbiji nema nikakav
odgovor ko naruuje i ko sprovodi ta ubistva, legitimno je pitati ta se deava i da
li je opta bezbednost ugroena?
5. mart 2015. VREME
REME

25

Ministar Stefanovi, koji po pravilu

voli kamere, nije se oglaavao povodom
sluaja Opai i kao da je nauio lekciju
iz Sluaja Beko kada je brzo obeao da
e sve biti reeno u najkraem roku, da je
ubica amater, da je ostavio brdo tragova
i da e brzo reavanje tog pokuaja ubistva pokazati da ovo nisu devedesete.
Istraga u sluaju Beko nije dovela do
razreenja, izgledalo je da se vodi preko
tabloida i jedino to su neki ljudi iz poli-

poslovnim aktivnostima. Sueno mu je

nekoliko godina i sa suenja je zabeleen
najupeatljiviji detalj napada na Miladina Suvajdia uru Mutavog svedoka saradnika Tuilatva u postupku protiv zemunskog klana. Opai ga je bio
napao zailjenom etkicom za zube, to
dosta govori o tome kako je razumeo ulogu nekadanjeg saradnika zemunaca.
Likvidacija Opaia i njegove supruge baca novo svetlo na njegovu ulogu

cije zbog nepostojanja rezultata izgubili pozicije tako to su unapreeni na savetnika mesta.

u svetu organizovanog kriminala jer u

javnosti nekako prestane interesovanje
kada neko od donova bude osuen na
dugogodinju robiju jer se veruje da je
taj zavrio.
injenica da je Opai u dugom periodu izlazio na vikende iz zatvora verovatno mu je omoguila da povrati neto od
zaparloenih kontakata iz prolosti. Pored toga, nain na koji je nastradao kao
da nam govori da se na toj teritoriji oseao sigurno jer oevidno nije imao nikakvu zatitu, pa je logino pretpostaviti
da je bezbednosna procena bila povoljna. Kao da je mislio da nema neprijatelja
jer je teko poverovati da je za vreme dugogodinje robije u potpunosti raskrstio
sa svim problematinim prijateljstvima
i poslovima, ili da ga je dugotrajno ziko odsustvo iz posla oteralo u penziju.
Opai je bio u zrelim godinama i verovatno je pravio planove za period posle odsluenja zatvorske kazne. Da li je
nastradao zato to je bio preterano dobar sa policijom pa je ispriao stvari koje
nije smeo, da li je nekome ostao duan
ili se zamerio novim klincima, to bismo
mogli da saznamo ukoliko istraga donese neki rezultat.

karijera i pretpostavke
Radoman i Opai dolaze iz drugaijeg
miljea, onog za koji se tvrdi da pripada organizovanom kriminalu i ponekad bi javnost mogla da preutno odobri ovakva
razreenja, jer se to maja meusobno
obraunava, pa bi po toj logici trebalo da
se time i ne bavimo preterano.
Opai je bio stara kuka, nazivan je
efom Veternikog klana, saradnikom
Zemunskog klana, ali i prijatelj ljudi iz
nekadanje opozicije kao to su Nenad
anak i Miodrag Kosti. Njegova likvidacija je otkrila javnosti da je Jasnima
Opai, sestra Marijane Mateus, nekadanje supruge preduzetnika i najbogatijeg
Srbina Miodraga Kostia, pa bi to mogla
da bude jo jedna veza izmeu njih dvojice. Opai je u devedesetim vaio za prijatelja opozicije, ali postoji pria da ga je
Vuk Drakovi bio oznaio kao policijskog dounika.
Ljubav izmeu vlasti i Opaia prekinuta je 2003. godine u akciji Sablja,
kada je obelodanjeno mnogo o njegovim
VREME
REME 5. mart 2015.

opomena devedesetih
Do sada nije bilo takvih sluajeva i ovakva ubistva bi vremenom pala u zaborav
javnosti, osim ako nakon njih ne usledi
jo vie naruenih ubistava kao vrsta odmazde. Toga smo se bar nagledali proteklih dvadesetak godina.
S druge strane, ako zatvorenik bude
ubijen dok je na odmoru ili na vikendu,
postavlja se pitanje na koji nain funkcionie sistem zatite tih osoba u trenuci-

ma kada im je doputen privremeni izlazak iz zatvora, i ini se da taj sistem ima

mnogo nedostatka.
Zvui neverovatno da Opai, koji je
bio predstavljen kao najokoreliji kriminalac osuen na izuzetno visoku zatvorsku
kaznu, bude tek tako ostavljen da eta
po Novom Sadu, a da ne bude ni pod kakvom kontrolom. Ako on nije imao nekog
svog da ga uva, a moglo bi se pretpostaviti da je to rutinska stvar za takve osobe,
kako je mogue da ga policija nije pratila
i kako je mogue da nije bilo saznanja da
je Opaiu bezbednost ugroena?
Ova pitanja stoje pred mup-om Srbije
i tiu se celog sistema u delu sprovoenja zatvorskih sankcija, jer bi neko mogao da pomisli da je Opai ostavljen da
bude likvidiran, a takav ishod istrage
ne bi iao u prilog srpskoj policiji. Moda zvui udno, ali je dunost drave da
uva i one koje je osudila na najstroe zatvorske kazne.
Lopta je u rukama ministra Stefanovia i sve manje vidljivog direktora policije Milorada Veljovia, ali nam nita ne
govori da emo neke od odgovora na ova
pitanja ikad dobiti.

SLOBODAN GEORGIJEV

26

Imigranti u Srbiji

PUTEVI VERCA I
Pre nekoliko meseci, na naplatnoj rampi
u Bubanj Potoku kod Beograda policija je
u kamionu pronala desetine ena, dece i
mukaraca. Svi su izjavili da su platili po
sto evra da bi bili prebaeni od granice
Srbije do okoline Banje Koviljae, gde
se nalazi jedan od centara za traioce
azila. Istu tarifu pominju na sudovima
i taksisti koji su uhvaeni u prevozu
ilegalnih imigranata. To daje odgovor na
jedno od najee postavljanih pitanja
posle nesree kod Leskovca kada je sa
puta sleteo kombi sa 54 osobe od kojih
je 41 povreena kako je mogue da u
to vozilo stane pedesetetvoro ljudi? Za
krijumare, u kombiju je bilo 5400 evra
zarade, i to samo za prevoz kroz Srbiju

ajvei broj migranata

u Srbiju ulazi iz pravca Makedonije, u koju
dolaze preko Turske i
Grke, kae za Vreme Nikola Kovaevi, pravnik u Beogradskom centru za
ljudska prava (bgc): To su nelegalni putevi koji poivaju na dobro organizovanoj
mrei krijumarenja, kroz Srbiju se svakodnevno organizuje prebacivanja ljudi
do zemalja eu.
preko granica na svaki nain
Kovaevi je imao priliku da istrauje
praksu krivinih sudova u Srbiji koji se
odnose na krijumarenje ljudi i nezakonite prelaske dravne granice (lan 350):
Vrlo esto se deava da se na suenju
krijumaru uhvaenom sa punim kamionom ljudi, ti ljudi kasnije pojavljuju kao
svedoci. Pred sudom su izjavljivali da su,
na primer, plaali po 3500 evra da bi ih

prebacili od Makedonije do Austrije, ali

cena puta ka Evropi nije uvek ista. U svakom sluaju, re je o vie hiljada evra.
Bgc je partnerska organizacija
unhcr-a od 2012. godine. Njihovi pravnici direktno stupaju u kontakt sa traiocima azila i pruaju im pravno savetovanje, a kasnije ih zastupaju u postupku
dobijanja azila pred nadlenim organima nae drave. Imamo prilike da dosta razgovaramo sa traiocima azila na
terenu. Kada pokuavamo da saznamo
njihovu ivotnu priu, koja je potrebna kasnije u postupku azila, doemo do
informacija koje ukazuju da oni najee nezakonito, na sve mogue naine,
prelaze dravne granice. Nekada ih krijumari voze nekim prevoznim sredstvima, nekada je to nou, peke, da bi onda
doli u mesto blizu granice u kome je
krijumarenje jedna od osnovnih delatnosti, gde ih ekaju ljudi u vozilima

Betaphoto

spremni da ih prevezu dalje, sve do njihove krajnje destinacije, najee neke

od zemalja eu, objanjava Kovaevi.
I pre Srbije migranti su preli teak
put. Na primer, iz Turske u Grku se sada
najee prelazi amcima ili brodovima, u
velikim grupama u kojima su ene, deca,
stari ljudi. Postoje brojne informacije, ak
i izvetaji nekih meunarodnih organizacija o surovosti obalske strae Grke koja
presree prepunjene amce i brodove i
primorava ih da se vrate nazad. I u Egejskom moru deavaju se nesree, kao kod
italijanskog ostrva Lampeduze. Brodovi
tonu, ljudi se dave...
meunarodna saradnja
Kovaevi kae da je u Srbiji za krijumarenje ve osueno oko 15 stranaca, Pakistanaca, Avganistanaca, pripadnika drugih nacija, to pokazuje da postoji meunarodna spona od Grke do
5. mart 2015. VREME
REME

27

NESREE

SMRSKANI KOMBI PORED AUTOPUTA: Izgubljene nade migranata

Srbije, mogue i pre toga, verovatno i

dalje, do eu. Kada pitamo traioca azila
kako je ovde dospeo, esto dobijemo odgovor: Dogovorim se sa krijumarom u
Siriji ili Turskoj da me prebaci do Austrije.
Kada proem svaku etapu (granicu ili zemlju), kontaktiram porodicu da sam bezbedno stigao, a oni uplate odreeni iznos
preko Vestern juniona. Sreem razliite
ljude u razliitim zemljama na istom zadatku. Kada stignem na krajnju destinaciju, porodica uplati celokupan iznos.
To je jedan od naina da ti ljudi budu
sigurni da ih niko nee prevariti, jer se esto deava da samo prou naplatnu rampu za putarinu negde u Srbiji, a krijumar im kae: Izlazite napolje, ovo je Maarska (Austrija, Nemaka...), dok su oni
negde kod Kragujevca ili Nia, objanjava Kovaevi. Prevare se esto deavaju,
naim klijentima su na putu krijumari
uzimali pasoe, dokumentaciju, i nisu im
VREME
REME 5. mart 2015.

Sletanje sa staze

U zoru, 25. februara, sa auto-puta kod Leskovca sleteo je kombi i zaustavio se u

njivi stotinak metara dalje, potpuno smrskan. U kombiju su bile 52 osobe, a 41 je
tee ili lake povreena. Povreeni ljudi su iz Bangladea, Sirije, Nigerije, Gane, Pakistana, Burme, Benina... Naelnik hirurgije opte bolnice u Leskovcu Jovica Vukovi izjavio je da su svi lekari bolnice bili angaovani zbog nezapamene nesree
i da su povreeni bili bez hrane prethodna dva dana. Svi su, pored tekih povreda, bili iscrpljeni i gladni, spavali su na stolicama i na podu. Ono to mi je bilo najtee dok sam gledao pacijente, nisam znao ko spava od umora, a ko je zaista teko povreen, rekao je Vukovi.
Jedan od migranata koji je imao teke povrede glave preminuo je u subotu uvee na Klinici za neurohirurgiju u Niu. Uprkos svim naporima lekara nije dolazio
svesti, sve vreme je bio u komi. Nije imao nikakva lina dokumenta i njegov identitet nije poznat. Na Klinici za neurohirurgiju je jo jedan pacijent u veoma tekom stanju, bez svesti, iji je ivot ugroen.
Mup je saoptio da je na osnovu video-nadzora koji se nalazi na graninim prelazima utvreno da vozilo nije prelo granicu i da su migranti uli u Srbiju najverovatnije iz pravca Makedonije i Bugarske, izmeu dva granina prelaza. U saoptenju mup-a kae se i da su registarske tablice koje su se nalazile na vozilu ukradene.
Voza kombija je pobegao sa mesta nesree, ali je nekoliko dana kasnije uhapen
u Panevu, kao i trojica njegovih pomagaa u Vranju.

28

nita vraali jer su ih negde usput izbacili; uzimaju im novac pa ga posle toga
vie nikad ne vide, ostanu praktino zaglavljeni u zemlji u koju nikada nisu hteli da dospeju.
Samo 2013. godine u Srbiji je podneto
vie od 200 krivinih prijava za krijumarenje ljudi. Pri tome, jedna prijava moe
da se odnosi na vie lica, a najee je
re o grupama. Uglavnom su procesuirani taksisti, kamiondije, vlasnici kombija, ali i veliki broj vlasnika hostela, naroito u Beogradu. Problem je to su kod
njih bili ljudi koji nemaju zakonit osnov
boravka. ovek koji je izrazio nameru da
trai azil dobije potvrdu koja vai 72 sata,
svaki njegov dalji boravak u hostelu kada
potvrda istekne je nezakonit jer Kancelarija za azil mora da odobri nekome da
bude na privatnoj adresi tokom postupka azila. Bgc-u su se ak i obraali pojedini vlasnici hostela i pitali ta da rade
kada im dou takvi ljudi, a na savet je
bio da ti ljudi mogu kod njih da budu 72
sata. Bez potvrde i dozvole boravka njihov status je nezakonit i automatski se
oni kod kojih borave tretiraju kao inioci

KROZ SRBIJU PREMA EU: Traioci azila pored kampa u Bogovai

krivinog dela krijumarenja, kae Nikola Kovaevi.

Voza je najsitnija karika, direktni izvrilac, esto je to penzionisani taksista,
loeg socijalnog statusa kome se neko
obrati i pita ga: Da li hoe da zaradi
dobro samo da prebaci ovih 50 ljudi?,
smatra on. Bio je jedan sluaj pred Tuilatvom za organizovani kriminal kada

je grupa taksista uhapena po celoj Srbiji i svi su sklopili sporazum o priznanju

krivice, to je prvi sluaj da se to tretiralo kao organizovani kriminal.
Interesantno je da se kroz optune
akte vidi da taksista vrlo esto, kada daje
izjavu o okolnostima pod kojima je uinio
delo, kae da se naao sa nekim dravljaninom, na primer, Sirije ili Avganistana,

Kroz igru do dobrih

ivotnih navika
Kako da previjete svog medvedia, date mu lek ili objasnite
koliko su vitamini vani? Kako da se oslobodite straha od lekara
i izgradite odnos poverenja? Ovo su samo neka od pitanja do
ijih odgovora e kroz igru doi najmlai u okviru interaktivne
radionice Bolnica za medvedie, koja e biti odrana u
atrijumu Delta Cityja, u sredu i etvrtak, 11. i 12. marta
U ambijentu prave male bolnice nalazie se ekaonica, prijemno odeljenje i ambulanta. Samo u Bolnici za medvedie deca su roditelji, medvedii pacijenti, a studenti medicine
lekari. Dok ekaju na prijem, deca e u ekaonici razgovarati
sa studentima o zdravoj ishrani i linoj higijeni, ime e im
biti skrenuta panja da redovno vode rauna o svom zdravlju. Na prijemnom odeljenju studenti medvediima otvaraju zdravstvene knjiice, a decu pripremaju da zajedno sa njima uestvuju u pregledu daju im hirurke kape, rukavice,
maske, stetoskop. U ambulanti sledi pregled u okviru koga
deca sa studentima otkrivaju od ega meda boluje i alju ga
na rendgen, previjanje ruke ili noge, injekciju ili ta se ustanovi da mu je potrebno. Na kraju pregleda, student lekar savetuje dete kako dalje da se stara o medi i ta mu je potrebno za pravilan oporavak.

itav pregled predstavlja zabavnu igru, a enterijer improvizovane bolnice i uverljivost svih lekarskih rekvizita deluju vrlo stimulativno na decu koja ih povezuju sa stvarnim
ivotom i na taj nain se oslobaaju steenog straha. Najvanije je da se sa detetom uspostavi dobra komunikacija
da bi se ono osetilo prijatno tokom pregleda, ali i kako bi
se izgradile dugorone vrste veze izmeu doktora i deteta,
zasnovane na poverenju i otvorenosti, istie Milica Stojanovi, koordinatorka projekta, u ime Studentske unije medicinara Beograda.
Najmlai e imati priliku da besplatno posete Bolnicu za
medvedie u atrijumu Delta Cityja tokom oba dana trajanja, 11. i 12. marta, od 12 do 20 sati.

5. mart 2015. VREME

REME

29

Seoba naroda kao unosan biznis

foto M. Milenkovi

da ne zna njegovo ime (ali svi ih zovu Ali

ili Adnan), i da za njega tvrdi da je smeten u nekom od centara za azil. To ukazuje da se krijumarski kraci nalaze svuda, od graninih prelaza i malih mesta u
blizini granice, ali i u samim centrima za
azil. Koliko smo puta uli pritube trailaca azila da unutar centara postoje ljudi kojima treba da se obrati ako eli da
stupi u kontakt sa taksistom ili nekim
ko e te prebaciti dalje do Maarske.
na granici evrope
Na jugu, u blizini Preeva, sva pogranina sela na glasu su kao mesta u kojima sede krijumari. Na severu je to Subotica i ve uvena naputena ciglana na
periferiji grada, koja je mnogo puta do
sada pominjana u domaim i svetskim
medijima kao mesto gde 50, 100 ili vie
ljudi potpuno nesmetano sedi i eka da
pree granicu.
Ivana Vukaevi iz organizacije Humanitarni centar za integraciju i toleranciju,
koja je od 2012. partner unhcr-a na pruanju pravne pomoi traiocima azila, kae
za Vreme da je 2011. godine postao oigledan porast broja imigranata u Subotici i okolini. Bili su, kao i danas, na nekoliko lokacija, poput deponije, ciglane, ljudi
su ih viali kako spavaju po haustorima
zgrada, skrivenim okovima. Za one sa
vie novca rezervisane su vile na Paliu,
gde se po 20-30 ljudi smesti na tridesetak kvadratnih metara. Broj imigranata
koji prolaze teko je utvrditi, jedni odlaze, drugi dolaze na njihovo mesto, ponekad se deava i da ne zateknemo nikoga
VREME
REME 5. mart 2015.

Kada razgovaramo sa traiocima azila, dobijamo i informacije da su oni direktno iz Grke doli u Srbiju, uli su u kamion u Grkoj i izali, na primer, u blizini
centra za azil u Bogovai. To znai da su uspeli bez ikakve kontrole da preu vie
granica. ta se tu tano desilo, moemo samo da nagaamo, kae Nikola Kovaevi iz bgc-a.
Nemamo saznanja da je neko od policajaca ili carinika bio procesuiran, ali da
bi se na ovom nivou organizovalo krijumarenje, logino je da moraju da budu
umeani i neki policijski slubenici koji rade na graninim prelazima, i ljudi koji
su svesni da se to deava u njihovom okruenju, a ne reaguju i ne obavetavaju
nekoga o tome. Jedan Sirijac je dao izjavu za nemake medije u kojoj je naveo da
je podmitio policajca u Subotici, Preevu, da je direktno dao pare i srpskom i makedonskom i grkom policajcu. Tu se verovatno radi o ozbiljnijoj i dubljoj prii,
verc ljudi je vrlo unosan biznis, naroito kada se pogleda u kom broju dolaze. A
taj broj e sigurno biti vei. Prole godine je oko 26.000 ljudi u Srbiji registrovano,
znai da su doli u neki kontakt sa nadlenim organima, a u Maarskoj je zaustavljeno preko 40.000. Koliki je ukupan broj, ne moemo ni da pretpostavimo, ko zna
koliko je onih koji prou i kroz Maarsku, a da nisu registrovani.
Prve zemlje koje su na udaru, na primer na granici sa Sirijom, Irakom, ne mogu
jednostavno da smeste ogroman broj izbeglica koji vie ne moe da se kontrolie i sve vie ih kree dalje, jer ne mogu da nau utoite u zemljama u njihovom
okruenju. Migracije su nezaustavljive, kao voda, proi e na drugom mestu ako
im se jedan put zatvori. Ima pria da e Maari ojaati svoju granicu, ali podignuti su zidovi izmeu Grke i Turske, Bugarske i Turske, pa to opet ne spreava ljude da u potrazi za boljim ivotom odu dalje.
u ciglani. Zimi ih je uglavnom manje, ali
u januaru ove godine vie od 2500 ljudi je
zatrailo azil, to je veliki porast.
Iz Maarske se svakodnevno u procesu
readmisije vraa po 10, 20, 30 ena, dece,
mukaraca, objanjava Ivana Vukaevi.
One koji nisu traili azil u Maarskoj vrate za nekoliko dana, a njihov broj je veliki. Razlog za to je to se svakome ko trai
azil u Maarskoj uzimaju otisci prstiju,
koji se uz sliku i ostale podatke ubacuju u
Eurodak sistem. Samim tim, ta osoba vie
nee moi da trai azil ni u jednoj drugoj
zemlji eu poto, po Dablinskom sporazumu, teret odreivanja statusa izbeglica
snosi ona zemlja u koju je lice prvo dolo i trailo azil. A od Maarske je mnogo
vie evropskih drava na glasu kao bolje
mesto za ivot azilanata, poput Nemake i skandinavskih drava. Na Horgou
se obavlja 95 odsto readmisija, a u oblinjem sudu u Kanjii se onda povratnici uglavnom novano kanjavaju, da bi
se smanjio pritisak na zatvor u Subotici.
Neki dobiju i otkaz boravka, to znai da
moraju sami da napuste teritoriju Srbije
u roku od deset dana.
U poetku su reakcije lokalnog stanovnitva na veliki broj imigranata bile

negativne, uz komentare nema mesta

ni za nae, samo su nam jo oni trebali,
sada se budi empatija, ljudi nose staru
odeu, hranu, ali je veliki broj i onih koji
pokuavaju da iskoriste situaciju, pria
Ivana Vukaevi. ujemo razliite informacije, policija nije uvek voljna da pria, meu vercerima ljudi su i lokalci i
stranci. Neki taksisti kau da se prevoz
od Novog Sada do Subotice naplauje 45
evra po oveku. Policija najee hapsi
one koji ih voze ili im iznajmljuju stanove u Subotici i manjim mestima u okolini, uhapeni su najrazliitijih godina, od
mladia do starih ljudi.
Poetkom ove nedelje, na autoputu
kod Velike Plane, rano ujutru zateena
je grupa od 22 Iraana, koji su se peice
kretali prema Beogradu. Izjavili su pripadnicima policije da su u Srbiju uli van
graninog prelaza, peice iz Makedonije
i da su iz Iraka pobegli zbog rata. etvorica migranata koji su u nesrei kod Leskovca zadobili prelome kime dvojica
iz Bangladea, po jedan iz Sirije i Gane u
tekom su stanju. Smeteni su u ok-sobe Urgentnog centra u Beogradu i bie
podvrgnuti intervencijama.

RADMILO MARKOVI

30

Nasilje nad enama

I drava siluje,
Srbija je ratikovala Istanbulsku konvenciju koja zahteva
izmenu denicije silovanja u Krivinom zakonu. Kako stvari
stoje, do te izmene nee doi pre 2016. godine. Do tada,
rtve silovanja prolazie kroz torturu koja, izmeu ostalog,
podrazumeva i da ih sudija pita to se niste branili?

arjan Petkovski (24) iz Smederevske Palanke osuen je u petak, 27. februara, u Viem sudu
u Beogradu, na tri godine i etiri meseca zatvora zbog silovanja M.P. (24), kojoj
je tom prilikom naneo teke telesne povrede. Odlukom suda, do pravosnanosti presude bie u kunom pritvoru. Pripadnici Odeljenja za krvne i seksualne
delikte uhapsili su ga 11. januara prole
godine, nedelju dana poto je napao devojku. Tada je saopteno da ju je upoznao
u jednom kau i pozvao da se neki drugi dan nau i izau na pie. Kada je pristala, odvezao ju je u pravcu naselja Letane. Parkirao je automobil, a potom ju
je, sve vreme joj pretei, silovao. Tokom
silovanja noem joj je nanosio posekotine po telu. Devojci je polomio dva kimena prljena, a zatim joj i ukrao mobilni
telefon. U jednom trenutku uspela je da
iskoristi njegovu nepanju i pobegne iz
automobila.
Petrovskom ovo nije prva optuba za
bludne radnje. On je uhapen i januara 2012. godine zbog sumnje da je obljubio maloletnicu, koju je upoznao preko
Fejsbuka. Na prevaru je odveo u svoj stan,
gde ju je prisilio na oralni seks, koji je snimio mobilnim telefonom. Maloletnica je
o onome to se desilo u stanu utala nekoliko dana i nije se poverila nikome, ali
je Marijan uskoro ponovo pozvao insistirajui da opet doe kod njega, pretei da
e, ukoliko to ne uradi, snimak sa mobilnog telefona poslati njenim roditeljima i
staviti na Fejsbuk. Zbog ovoga je, takoe
pred Viim sudom u Beogradu, osuen na
pet godina zatvora. Meutim, Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu i naloio
novo suenje, kad je puten iz pritvora.
Iako povratnik, Petrovski je dobio

veoma blagu kaznu za poinjeno krivino delo. No, za njega bar znamo da je dobio tri godine i etiri meseca zatvora. ta
e biti sa rtvom koju je muio i silovao,
da li e se ikada i kako oporaviti od onoga
to joj se dogodilo, kako je preivela torturu koju podrazumeva i istrani postupak i suenje za ovakvo delo ne znamo.
Elementarna ljudskost nalae nam da
sva ova pitanja postavimo i da drutvo i
drava prue M.P. adekvatnu podrku i
pomo. Meutim, u praksi nije tako. Od
momenta kada prijavi silovanje, pa do
izricanja presude silovatelju (ako do nje
uopte i doe), rtva prolazi kroz nekoliko krugova pakla.
ovde nema rtava
Pre svega, treba da ima sree, pa da iz
prve pogodi kom odeljenju mup-a treba
da prijavi silovanje. Ako je poinilac nepoznat, prijava se vri u jednom odeljenju mup-a, a ako je re o silovanju u braku,
u drugom, kae za Vreme Vanja Macanovi, advokatica Autonomnog enskog
centra. Ona dodaje da, ako je rtvi poinilac silovanja odranije poznata osoba,
ona sama mora da plati ginekoloki pregled koji slui prikupljanju dokaza. Osim
toga, sudski proces podrazumeva suoavanje rtve i silovatelja, a tokom jednog
procesa, rtva bar sedam-osam puta treba iznova da daje iskaz o onome to joj se
desilo. To vie nije ni sekundarna ni tercijarna, nego, ne znam koja po redu traumatizacija rtve, kae Gordana Jeki
Bradaji iz Udruenja javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca Srbije.
Ona naglaava da je veliki problem
i ti to nae zakonodavstvo ne prepoznaje termin rtva, nego iskljuivo pojam oteenog: Oteeni je lice ije

5. mart 2015. VREME

REME

31

zar ne

Foto: M. Milenkovi
VREME
REME 5. mart 2015.

32

je lino ili imovinsko pravo krivinim

delom povreeno ili ugroeno, pa tako
i onaj koji pretrpi neku tetu, bilo da je
u pitanju pljaka, prevara, i slino. rtva je ui pojam: rtva je svako prema
kome je sa umiljajem izvreno krivino delo sa elementima nasilja kao i krivino delo protiv polne slobode, trgovine ljudima, nasilja u porodici, kome su
naruena osnovna ljudska prava pravo na ivot, na telesni integritet i pravo
na bezbednost. Jeki Bradaji istie apsurd da, iako ni Krivini zakonik ni Zakonik o krivinom postupku nemaju deniciju rtve, ovaj termin se pominje u pojedinim odredbama Krivinog zakonika.
Po njenom miljenju, denisanje termina rtva izuzetno je vano, jer trenutno zakonodavac pravi neopravdanu razliku meu rtvama silovanja na osnovu
branog statusa rtve: Time je uskratio
puno angaovanje i adekvatno sankcionisanje tekih seksualnih delikata izvrenih upravo meu branim partnerima.
Nedopustivo je da za seksualno nasilje
i silovanje u braku rtva mora sama da
stavi predlog (l. 186 zkp), jer ena u braku ili vanbranoj zajednici nije vlasnitvo
mukarca, kae Jeki Bradaji.
Drava Srbija potpisala je takozvanu
Istanbulsku konvenciju, odnosno Konvenciju Saveta Evrope o spreavanju i
borbi protiv nasilja nad enama i nasilja

PRAVA ZA RTVE: Vanja Macanovi i Gordana Jeki Bradaji

Foto: J. Gligorijevi i iz line arhive

u porodici. Za Srbiju je ovo obavezujui dokument koji je ratikovan u oktobru 2013, a stupio je na snagu u avgustu
2014. Ukratko, Srbija e uskoro morati da
promeni deniciju silovanja u Krivinom
zakonu.
Vanja Macanovi kae da, u skladu sa
Konvencijom, denicija silovanja mora
da se izmeni tako da bude kanjiv svaki
in seksualne penetracije, bez obzira na
oblik i prirodu tog ina, uinjen nad licem
koje nije dalo svoj pristanak. Macanovi
dodaje da je neophodno da Ministarstvo
pravde to pre predloi Narodnoj skuptini usaglaavanje domaeg krivinog
zakonodavstva sa Minimalnim pravima,
uslugama i standardima za rtve krivinih dela i da osnuje krizne centre za rtve silovanja specijalizovane, besplatne

Sluba za pomo
Republiko javno tuilatvo i Viktimoloko drutvo Srbije zakljuili su 20. februara, pod pokroviteljstvom Ambasade Velike Britanije, Memorandum o razumevanju i saradnji u cilju unapreenja poloaja rtava i svedoka krivinih
dela u krivinom postupku.
Memorandum su potpisali republiki javni tuilac Zagorka Dolovac i predsednik
Viktimolokog drutva Slobodan Savi. Potpisivanju je prisustvovao pomonik
ministra pravde edomir Backovi i ambasador Velike Britanije Denis Klif sa lanovima delegacije. Dolovac je ukazala da se na ovaj nain obeleava Dan rtava
krivinih dela 22. februar, podseajui da je 2013. godine, na inicijativu Dravnog
vea tuilaca na ijem je elu, uz podrku Ambasade Velike Britanije, poela sa radom Sluba za informisanje oteenih lica i svedoka u Viem javnom tuilatvu.
Sluba je u prvoj fazi pruala informacije rtvama i svedocima o njihovim pravima u krivinom postupku putem broure, telefonske i elektronske komunikacije, napomenula je Dolovac i dodala da je plan da se u narednoj fazi Sluba
razvije u Slubu za podrku oteenim licima i svedocima. Ta sluba e, kako je
navela, biti zaduena da rtvama i svedocima pomogne da pristupe uslugama
pravne, psiholoke, medicinske i druge pomoi koje su im potrebne da prevaziu posledice krivinog dela i da konstruktivno uestvuju u krivinom postupku.
Sluba za podrku oteenim licima i svedocima, osim u Beogradu, bie osnovana i pri javnim tuilatvima u Novom Sadu, Niu i Kragujevcu.

slube podrke za rtve, u kojima su na

jednom mestu objedinjeni medicinska,
psiholoka i pravna pomo i podrka.
Ona kae da je neophodno i to da nadlena ministarstva usvoje jedinstveni Protokol o postupanju profesionalaca nadlenih slubi u sluajevima prijave seksualnog nasilja, kako bi se spreila sekundarna viktimizacija rtava ovih krivinih
dela i propisale jasne instrukcije za sve
profesionalce u cilju boljeg prikupljanja
i beleenja dokaza za dalje procesuiranje uinilaca: Trenutno, u praksi mnogo zavisi od toga na kakvog e oveka rtva naii. Otuda i objanjenje kako dolazi
do propusta u procedurama, pa kad mu
ubije enu posle vie godina zlostavljanja,
u novinama itamo da je vie puta prijavljivala nasilje, ali uzalud. Autonomni enski centar se obraao i Povereniku za informacije od javnog znaaja kako bismo
dobile informacije zato dolazi do takvih
propusta i uspevale da do njih doemo.
Propusti su zaista neverovatni i zato je
vano da postoje tana i precizna uputstva za slubena lica, kako do njih ne bi
moglo da doe.
to se nisi branila
U decembru prole godine, u medijima
se pojavila vest o starici koja se odbranila
od silovatelja tako to ga je snano udarila u penis i onesposobila ga. Jedan od
komentara italaca na sajtu Blica glasio
je: E, tako se radi, a ne ove to se zalede i
ekaju da proe, pa tre da prijave! Lako
bismo mogli da kaemo da je to samo jo
jedan glupavi komentar sa interneta. Problem je to nae sudstvo u veini sluajeva tako razmilja. Od rtve se tokom sudskog procesa trai bilo dokaz, bilo izjava
da je pruala otpor, kae Gordana Jeki
5. mart 2015. VREME
REME

33

Bradaji. To je nedopustivo. Njeno ne

mora da bude kraj prie. Sve posle toga
je silovanje. Slobodno dat pristanak je dovoljan uslov da se razdvoji dobrovoljni
seksualni odnos od seksualnog nasilja.
Meutim, na krivini zakonik trai za
postojanje krivinog dela upotrebu sile ili
pretnje da e biti napadnut ivot ili telo
rtve ili njoj bliske osobe.
Vanja Macanovi dodaje da je kod silovanja sasvim prirodno da se rtva zaledi i da ne prua otpor: Sudovi, meutim,
oko toga prave problem ne samo kod nas
nego i u svetu. U Bugarskoj je u toku proces u kom je grupa momaka silovala devojicu. Ona se naprosto sledila, i sada je
problem doneti osuujuu presudu. Pri
tome, i mi savetujemo ene da ne pruaju otpor kako bi prole sa to manje zikih povreda. Imala sam sluaj ene koja
se branila, silovatelj je uhvatio za glavu i
njom udario u zid. Umrla je od povreda.
Tokom postupka, odbrana okrivljenog uvek pokuava da dokae da je odnos bio dobrovoljan. Zato je uloga tuioca od kljunog znaaja. Gordana Jeki
Bradaji kae da je imala sluaj grupnog
silovanja koje se dogodilo usred zime u

Lipovakoj umi. rtva nije imala povrede, nije pruala otpor, jer je njih bilo
etvorica i ilo se na to da je ona dobrovoljno pristala na to. ekajte, pa zato u
decembru u Lipovakoj umi? Ako ena
eli odnos sa etvoricom mukaraca, pa
valjda e nai neko komfornije i toplije
mesto za to. Sudije, a posebno branioci
okrivljenih, ne samo da pitaju rtvu da
li se branila, nego i zato nije!
Ona jo dodaje da je izuzetno vano
da tuilac bude osetljiv na stanje u kom
se rtva nalazi: Tuilac mora da prepozna i prizna uticaj traume na rtve i da
bude svestan ta su posledice posraumatskog stresa. Neke od njih su gubitak
pamenja, neprijateljski odnos prema tuilatvu i policiji, esta menjanja iskaza...
zadnja rupa na svirali
Obe sagovornice Vremena angaovane su u jednoj maloj ekspertskoj grupi koja ve godinama pokuava da realizuje inicijativu da drava osnuje Fond
za naknadu tete rtvama krivinih dela
sa elementima nasilja, od silovanja, preko
porodinog nasilja, pa do rtava seks-industrije. Kolike su anse da se to ostvari

#.84UPSJFT

dovoljno govori injenica da je Srbija stavila rezervu na deo Istanbulske konvencije koji se tie naknade tete rtvama.
Kada je re o tome kada e Konvencija
konano stupiti na snagu i kada e silovanje biti redenisano u Krivinom zakoniku, Ministarstvo pravde je ovaj zadatak uvrstilo u Akcioni plan za usklaivanje naeg sa zakonodavstvom Evropske
unije. Po tom planu, ovo je na redu tek
2016. godine.
To nas vodi ka pitanju zato je silovanje zadnja rupa na svirali, zloin u kom
je najtee doneti osuujuu presudu, kod
kog se uvek iskazuje nepoverenje prema
rtvi i iznosi sumnja za lanu prijavu, da
ne pominjemo i to to kod suenja za ratne zloine osuujuih presuda za silovanja jedva da ima. Nasilje nad enama je
manifestacija istorijski nejednakih odnosa izmeu mukaraca i ena, to je dovelo do dominacije mukaraca nad enama.
Seksualno nasilje je oduvek sluilo kao
sredstvo kontrole ena, ime je odravan
drutveni poredak zasnovan na neravnotei moi, privilegijama i dominaciji mukaraca, kae Gordana Jeki Bradaji.
JOVANA GLIGORIJEVI

#.8
4FSJKF


#.8
&''*$*&/5%:/".*$4
."/+"
&.*4*+"
*
7*&
6*7"/+"
6
70/+*
XXXCNXST

1&3'&,5"/


/"+/"13&%/*+*
#.8
4&3*+&

*,"%"
4"
10,-0/
1",&50.
013&.&

0%
13&,0

*
,"."50.
0%
 
1SFETUBWMKFOP
WP[JMP
OB
TMJDJ
KF
V
GVOLDJKJ
WJ[VFMOPH
QSJLB[B
J
OJKF
QSFENFU
QPOVEF

VREME
REME 5. mart 2015.

;BEPWPMKTUWP
V
WPOKJ

LINISTAV
34

Mladi, ubijeni u pojam

Dezorijentacija, apatija, asocijalno ponaanje i utoite u ekstremnim i
supkulturnim drutvenim grupama tako bi se najkrae mogao opisati
zaarani krug ivota mlae populacije, koju nosi drutvena inercija i kojoj je,
a zbog niza protivnih vetrova, oduzeta prilika za normalan ivotni start

Pie: Dr Neven Cvetianin

Aleksandar Tijani, jedan od poslednjih nepatvorenih tekih

go slabiji nego to smo to bili pre nekoliko decenija. To se po-

bombardera srpskog novinarstva, rekao je u jednom od za-

sebno vidi iz injenice to su u naem drutvu, u prethodnih

dnjih trzaja sopstvene lucidnosti, u uvenom obraanju stu-

etvrt veka, naalost, najvei teret krize podneli oni najslabi-

dentima novinarstva, da Srbiji preti opasnost da joj sve er-

ji najmlai i najstariji, jer ove dve drutvene grupe po logici

ke budu kao Stoja, a svi sinovi kao zatieni svedoci. Majstor

svog habitusa nisu bile u mogunosti da se ravnopravno ta-

izraza, koji se metaforama igrao onako kako se Majkl Dordan

kmie u surovom ratu svih protiv sviju. Stoga nije ni udo to

igrao koarkakom loptom, naao je pravu sliku da predstavi

su upravo ove dve grupe u naem drutvu najranjivije, najz-

svu dubinu ponora u koji kao drutvo propadamo bezmalo

bunjenije i najizloenije svim stresovima kroz koje prolazimo

etvrt veka. I u tom ponoru je plastino ocrtao mesto koje je,

u beskonanim koncentrinim krugovima. O penzionerima i

u vaskolikoj podeli drutvenog nerada i nereda, rezervisano

asnim starinama emo drugi put, a u ovom lanku emo po-

za mlade ljude ili, bolje reeno, za one mlade ljude koji se pre-

kuati da ukaemo na neke probleme poloaja i perspektive

puste drutvenoj inerciji.

mladih u naem drutvu i to onih mladih koji stoje na razme-

Drutva se dele na organizovana i neorganizovana, odnosno na ona koja tite svoje lanove i na ona koja svoje la-

i detinjstva i ovetva i koji bi, koliko sutra, trebali da postanu glavna uzdanica drutvenog razvoja.

nove ostavljaju na milost i nemilost dezintegrativnim sila-

Ne treba biti sociolog ili vriti empirijska drutvena istra-

ma koje deluju u svakom drutvu. ak i ivotinjski opori,

ivanja da bi se dolo do zakljuka da su kod nas mladi ubi-

prema istraivanjima zoologa, nisu neorganizovane skupine,

jeni u pojam. Dezorijentacija, apatija, asocijalno ponaanje

ve predstavljaju skupine u kojima je prisutna podela rada

i, konano, utoite u ekstremnim i supkulturnim drutve-

i to takva podela rada koja e samom oporu omoguiti sta-

nim grupama. Tako bi se najkrae mogao opisati zaarani

bilnost i produenje vrste. Tako, na primer, delni, u kriznim

krug u kojem se vrte oni pripadnici mlae populacije koju

situacijama, formiraju oko enke i njenog mladuneta tako-

nosi drutvena inercija i, zbog niza protivnih vetrova, odu-

zvani zatitni zid sastavljen od najjaih pripadnika skupine,

zeta prilika za normalan ivotni start. ak i oni pripadnici

kako bi oni najslabiji bili najzatieniji u sluaju eventualnog

mlae populacije koji ive u normalnim uslovima ne mogu

napada ajkula. Slino postupaju i vukovi, koji u sluaju spolj-

a da ne budu dotaknuti sveoptim sivilom usled koga ive,

nje ugroenosti opora formiraju tzv. zatitni obru unutar

usled ega se, ak i kad nisu izloeni devijantnim oblicima

kojega su opet najslabiji uglavnom mladunad a koji spo-

drutvenog ponaanja, opet povlae u sebe i nemaju pole-

lja brane najjai pripadnici skupine. Slino postupaju i mnoge

ta, koji bi trebao da bude karakteristian za njihove godine.

druge ivotinjske vrste svedoei da je instinkt da se zatite

Jedno od novijih sociolokih istraivanja obavljenih kod nas

oni mlai, na kojima poiva produenje vrste, duboko usaen

na ovu temu kae da preko 70 odsto mladih u dobi od ranog

u prirodu ivih stvorenja. Otuda se iz odnosa prema mlaima

punoletstva do izmaka dvadesetih godina ne pripada nijed-

koji tek stasavaju u svakoj skupini, bez obzira na to da li je i-

noj organizaciji i ne uestvuje u bilo kakvoj drutvenoj ak-

votinjska ili ljudska, moe predvideti da li je dotina skupina

tivnosti. Ne uestvuje, jer u bilo kakvoj vrsti drutvenog an-

odriva ili je osuena na odumiranje. Pogotovo to vredi za na-

gamana ne vidi nikakav smisao. To je ona velika reka mla-

rode, nacije i drutva, koji ne postoje po nunosti, ve su kon-

dih izgubljene generacije koja tek dozreva, koja, umesto da

strukt skupa istorijskih uslova i surova je injenica da su ita-

svoj ivot uzmu u svoje ruke, sopstvenu potvrdu trai u laj-

vi narodi, nacije i drutva kroz istoriju nepovratno nestajali.

kovima na Fejsbuku, zamenjujui realni ivot virtuelnim. U

Mi, u Srbiji, u prethodnih nekoliko decenija otvorene dru-

Srbiji ima izmeu 3,5 i 3,7 miliona ljudi koji imaju otvoren

tvene krize, poeli smo da ivimo prvu fazu odumiranja i da-

nalog na Fejsbuku i najvei broj ove grupacije (oko 30 odsto)

nas smo kao drutvo, po veini objektivnih parametara, mno-

predstavljaju upravo mladi izmeu 18 i 24 godine ivota, a

5. mart 2015. VREME
REME

35

PERSPEKTIVA, ANGAMAN,
BUDUNOST: Prizor sa
blokade Filozofskog fakulteta
Foto: M. Milenkovi

odmah za njima je grupacija takoe mladih izmeu 25 i 30

pasivno stoje ukopani u mestu, pomireni sa injenicom da,

godine ivota (neto manje od 30 odsto), to znai da je vie

kako se njima ini, ovde uskoro nee biti bolje.

od polovine korisnika Fejsbuka u Srbiji upravo u tranzicio-

Moda kao nikad ranije, mladi su danas potonuli u svoje-

nim godinama koje iz mladosti vode u zrelost. U susretu li-

vrsni aktivistiki nihilizam koji se manifestuje pre svega sta-

ne, odnosno generacijske tranzicije i nae kolektivne, besko-

vom da budunost nee biti bolja od sadanjosti, iz ega pro-

nane drutvene tranzicije iz koje nikako da izaemo, zna-

ishodi potpuno odsustvo elje da se bore za odreene ciljeve

ajan broj mladih ljudi se naprosto pogubio i pobegao u vir-

u budunosti na kolektivnom planu (ostavljamo po strani in-

tuelnu stvarnost. Drutvene mree poput Fejsbuka, Tvitera

dividualne pokuaje da se snau, jer to na drutvenom planu

i ostalih potencijalnih netvorkova i te kako mogu poslui-

ne rezultira bilo kakvom trajnijom posledicom). Prethodne

ti za drutveni angaman i u drutvima sa vie optimizma i

generacije mladih, od onih ustanikih i patriotskih u 19. veku

srenijom strukturom za to i slue (malo-malo pa se na tru-

koje su sanjale o nacionalnom osloboenju, do socijalistikih

lome Zapadu ljudi meusobno sazovu preko mrea oko ne-

koje su verovale u svetsku revoluciju i drutvo jednakih an-

kog problema, pa udare ili u mar ili u overavanje neke peti-

si, uvek su imale neki svoj kredo koji ih je vodio i davao im po-

cije), dok kod nas, naalost, drutvene mree, uz asne i ma-

let. ak i tokom famoznih 90-ih godina mladi su bili veoma

lobrojne izuzetke, uglavnom slue, kao i velika koliina a-

aktivistiki raspoloeni, uglavnom na strani tadanje opozi-

renih medija, za anesteziranje mozga i jalovo troenje dru-

cije, ali poneki i na strani patriotske vlasti, i mislili su da je

tvene energije. Teza autora ovog lanka je da u naem dru-

neto vredno borbe. Danas velika veina mladih, osim izve-

tvu Fejsbuk, Tviter i ostale drutvene mree ne samo da ne

snih uih grupa i zdesna i iz centra i sleva, kao i onih sa akti-

doprinose bilo kakvom drutvenom aktivizmu i drutvenom

vistiko-lukrativnim (da ne kaemo partijskim) interesima,

zdravlju mlade populacije, ve, uz malobrojne aktivistiko-

ne veruje da je bilo ta vredno borbe i preputaju se svakod-

mislee izuzetke, ovu populaciju dodatno betoniraju u pra-

nevnom individualnom snalaenju bukvalno od danas do

znom drutvenom prostoru u kome su realne akcije, koje bi

sutra. Zato neke od njih postaju Stoje pravei prve korake

dovele do realnog poboljanja drutvenog statusa, a na ko-

ka zvezdama na Fejsbuku, a neki od njih zatieni svedo-

rist itavog drutva, zamenjene lanom virtuelnom online

ci. Na sreu, postoje i nai Novaci okovii, svetli izuzeci u

psihoanalizom. Znaajan broj mladih danas, beei od su-

opisanom mranom okeanu nihilizma i malodunosti, koji su,

rove stvarnosti, ogledaju se u lanom i iskrivljenom virtuel-

opet, do sopstvenih uspeha doli mimo, a esto i uprkos ne-

nom ogledalu i to je jedan od razloga to se devojice skidaju

marnoj dravi i sluenom drutvu. No, svaki izuzetak samo

po Fejsbuku, a mladii poziraju u stilu Bilija D Kida i jedni

potvruje pravilo, istiui svojom svetlou jo vie sveopti

i drugi u nesreno izabranom samoodbrambenom reeksu,

mrak u kome je veina mladih u naem drutvu na margi-

koji im je usadila drutvena dungla. No, s onu stranu ovih

ni, dezorijentisana i preputena sama sebi.

online performansa, ove devojice i deaci, devojke i momci,

VREME
REME 5. mart 2015.

*Autor je nauni saradnik na Institutu drutvenih nauka

LISICAIDRAL
LJUBOMIR IVKOV

36

Nekad i sad
Danas imamo nov, petocifren broj, to je mnogo jednostavnije

planova da saznam kakvo je vreme, broj je jedan osam devet

nego 988 koji ne znam kako smo uopte pamtili (amsj je sa svo-

dva dva, i on ulazi u obaveznu obuku, u predznanje bez kojeg

jim opadajuim nizom proao bolje od samog ptt-a: 987). No, bilo

nemam priliku da se raspitam o onome to meni treba, tu je

pa prolo. Nema vie okruglih brojanika, ne uje se dosadno

naravno naa premila Lutrija, voljeni Loto, a tik uz ove gre-

krckanje zupanika koji kreui se suprotno od kazaljke na satu

ne igre je verski kalendar!

vraa sve u poetni poloaj, sad je sve gospodski, digitalno, po-

ak i ako pobrojane ustanove nisu nekim novanim pri-

negde i bez reljefne tastature, pritisnete ili pomilujete novi broj

logom odobrovoljile marketing magove da ih ovi ubace u to-

za brojeve pretplatnika i moete se nadati razgovoru sa ivim

bonji zvuni logo Telekoma, sama lista prioriteta zar ne de-

biem koje e vam se predstaviti krtenim imenom. 11811! Rimski

luje frivolno: u preambuli ti napomenu da je porez uraunat,

brojevi jo su mi zgodniji: dva koia udarena jedne strane, dva

da nema lai, nema prevare, odmah nakon nje nastupa kursna

istovetna sa druge, u sredini uspravljena oznaka za beskona-

lista, kao da smo Volstrit, a ne seljaija koja petlja sa ubogom

no. Zgodno i jednostavno. Avaj! Evo golgote kroz koju glavinjam

dinarskom gotovinom, pa je dina farmacija izloila svoje bez-

svaki put ekajui bespomono da mi se odazove tzv. operater:

brojne meleme i eliksire, slede vie sfere, klima i hazardne igre,

Prvi put sam telefonirao na moda drugoj godini studija, u mom linom imeniku dugo
je samovao jedan jedini broj: 437 857. Znao sam ga dakako napamet, a da sam ga kojim
udom i zaboravio, pozvao bih 988: molim vas, broj porodice Plemi, Brae Nedia 1
Telekom Srbija!

a na vrhu srebrenoga potarskoga pladnja sjaji se vera naa

Dobili ste telefonski imenik.

pravoslavna verski kalendar!

Poziv iz mobilne mree Telenora se tarira iznosom od

Kamo drugi telefoni: red letenja Air Serbia, cene nekretni-

trideset tri dinara.

na na Dedinju, Senjaku i Kaluerici, poslovna pratnja, zakazi-

Porez je ukljuen u cenu.

vanje magnetne rezonance, pokretni matiar koji e vas ven-

Budite uvek informisani uz govorne automate Teleko-

ati u avoljoj varoi, na nekom od naih novih mostova, ili u

ma Srbija!

Peini na Rudniku?...
Ma ta hoe ova razuzdana dangrizavost?! Nita poseb-

Pozovite: jedan devet osam dva nula za vane telefone

i kursnu listu.

no. Da za trideset tri dinara, koliko plaam (tariram, div-

Jedan devet osam, dva jedan! Za deurne klinike i

no reeno) ne ujem nita osim onoga radi ega sam se slu-

apoteke.

bi 11811 i obratio. Tek kad to (smesta) dobijem, moe automat

Jedan devet osam... dva dva! Za meteoroloke podatke,

da mi baje: hvala vam to ste se nama obratili, mada verovat-

Loto izvetaj i verski kalendar (a horoskop?!)!

no niste imali izbora, ali ako ste no zapisali ili upamtili trae-

Razgovori sa operaterima se snimaju!

ni broj, moete natenane uivati u glasu i dikciji nae spiker-

Trideset sedam sekundi zaprema vazda isto gradivo koje

ke koja e vas poduiti kome sve jo moete da telefonirate, a

mi je natureno: dok ne odsluam teaj o ustanovama koje Tele-

ta vas obuka, verovali ili ne, nee kotati nita, a traje trideset

kom odnekud smatra vanim, ne mogu da se raspitam o ono-

sedam sekundi, enjoy!

me to me je i ponukalo da pozovem 11811! Budite uvek infor-

misani uz govorne automate Telekoma Srbija! Kako da bu-

Ima li putnik gsp-a ljudsko pravo da se vozi, a da mu au-

dem informisan, kad me vi primoravate da preuim i da dan-

tomat ne zvoca svaka dva minuta: potovani putnici, oitajte

gubim! Zar cenjeni igrai na sreu ne znaju kako da se obave-

vau karticu... Moe biti da je ova tortura prekopirana od neke

ste o udima velikih brojeva i o vlastitoj sudbini u kolu sree,

napredne civilizacije, ali se ja ne seam da mi je igde u belom

otkad kursna lista ulazi u krug ivotnih prioriteta prosenog

svetu (dobro, veinu jezika i ne razumem) neko toliko pretio,

graanina? Zaista, kad bi mi neko na brzinu izdeklamovao

niko me nije toliko sumnjiio ni za rastresenost ni za bezobra-

broj hitne pomoi i vatrogasaca (u Americi si za 911 imao ili i

zluk, samo su nai uvereni da u se tunjavo, podmuklo i pokva-

sad ima posebno dugme na telefonu: taj se broj ne menja te

renjaki posluiti javnim dobrom. Pa, dobro, ali ako ba hoe-

ga i bivi imigrant ili lmski gledalac znade u podne il u pono

te da pretite, posluite se, jakoe Agitprop, jedninom. Dakle:

progres ga nije potkaio), bilo bi ene-ene, ali pogledajmo

Putnie, jo nisi oitao karticu?!

jo jedared, ma koliko dosadno bilo, i upravo zato, ta ja sluam

Liite klijenta iluzije i nade da je tek jedan od mnogih put-

da bih se kvalikovao za razgovor o onome to meni treba: Tele-

nika koji kre propis, te da kontrolori nee znati koga bi pre

kom besomuno emituje svoju listu boljeg ivota: ako moram

kaznili, ostavite ga samog na vetrometini zakona, uterajte mu

hitno, zbog moga helikoptera, jedrilice i mojih paraglajderskih

strah u te njegove prestupnike kosti.

VREME
REME 5. mart 2015.

37

VREME
REME 5. mart 2015.

38

5. mart 2015. VREME

REME

39

VREME
REME 5. mart 2015.

40

KULTURA

Izbori u SANU

41

Novi predsednik
i novi akademici
Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno ve i praktino zauzimala kljuno
mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u razliitim periodima,
uglavnom u vezi sa politikim prilikama i angamanom akademika na ovom planu, nai
brojni najznaajniji naunici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani.
Ove godine, Srpsku akademiju nauka i umetnosti oekuju dva vana dogaaja

zgradi Srpske akademije nauka

i umetnosti vreme ponovo tee.
Inae, u seditu sanu posetilac
gotovo moe da opipa dah istorije. U tihim hodnicima, monumentalnim predvorjima i kancelarijama, uz umetnika
dela za koja ste se uvek pitali gde se nalaze, iza svakog ugla stoje biste velikana
srpske nauke i umetnosti. Skrueni posetilac e na njihovim mermernim i bronzanim poprsjima primetiti ive boje kako se
slivaju sa arenih Srbinovievih vitraa,
dok e cinik, u toj igri svetla, moda uoiti
i tragove nedovrenog Memoranduma iz
osamdesetih i drutvenog angamana
tokom devedesetih godina xx veka. Ovih
dana, i sami akademici u niama zgrade
sanu vide udnovate senke iz prolosti
dola je jo jedna godina izbora.
Nakon 12 godina tokom kojih je najprestinijom naunom ustanovom u Republici Srbiji rukovodio akademik Nikola Hajdin, dolo je vreme da se izabere
novi predsednik, kao i celo predsednitvo. Prostorije predsednitva sanu nalaze se na drugom spratu. Iza visokih staklenih vrata, atmosfera je svih ovih godina bila uurbana uprkos prosenoj
starosti akademika, kao i poznim godinama dosadanjeg predsednika (roen je
1923. godine), u predsednitvu vlada stalna buka, a u tri kancelarije neprekidno
ulaze gosti, dravni inovnici, umetnici,
pisci i naunici. Uskoro e, krajem aprila,
ovde ui i novi predsednik sanu. Akademik Hajdin, mada na to ima pravo, odluio je da se ne kandiduje po etvrti put.

VREME
REME 5. mart 2015.

Fotograje: Ivan epi

42

Neki od kandidata su dobro poznati, a

o njihovim imenima je ve izvetavala beogradska tampa. Kako Vreme saznaje
u sanu, najvee anse imaju dvojica kandidata, mada ih u trci ve ima trojica. Po
svemu sudei, za predsednika bi se mogli kandidovati neurolog i sadanji potpredsednik sanu Ljubia Raki, neurolog
Vladimir Kosti, kao i urolog Jovan Hadi-oki. Sva tri akdemika su iste struke,
lekari, i dolaze iz najbrojnijeg i najmonijeg odeljenja u Akademiji Odeljenja
medicinskih nauka. I mada se ove godine, pored izbora za predsednika u aprilu, na jesen dogaaju i izbori za nove lanove, do izbora za predsednika je ostalo
neto vie od mesec dana i sve je sasvim
neizvesno.
veliki utorak
Akademija je, uprkos svemu, nauna
ustanova. Dananja akademija je potekla od Drutva srpske slovesnosti koje
je osnovano 1841. godine, iz koga je nastala Kraljevska akademija. Naziv akademije slubeno je uveden zakonom od
1. novembra 1886, to je bio samo jedan
od prelomnih momenata u razvitku ovog
naunog drutva. Po zakonu koji je usvojen 2011. godine, sanu je denisala svoj
status u modernoj Srbiji i u skladu sa zakonom zauzela vrh piramide u naunoistraivakoj delatnosti u zemlji.
Tokom duge istorije, Akademija je ne
samo pravno ve i praktino zauzimala

kljuno mesto u razvoju srpske nauke.

Mada se njen ugled menjao u razliitim
periodima, uglavnom u vezi sa politikim
prilikama i angamanom akademika na
ovom planu, nai brojni najznaajniji naunici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Tokom poslednjih deset godina, ovo lice sanu se okrenulo ka javnosti dok je njome predsedavao Nikola Hajdin, Akademija se kretala mnogo vie naunim nego nacionalnim kursom. To je oigledno pogodovalo
i veini meu samim akademicima. Kada
je pre etiri godine Hajdin osvojio trei
mandat, to se dogodilo vrlo ubedljivo
za ponovni izbor predsednika glasao je 81
akademik, dok je protiv bilo samo njih 29.
Novi izbori su zakazani za utorak 7.
april, budui da se u toj nedelji obeleava Uskrs, pa su akademici eleli da ovo pitanje razree pre Velikog etvrtka i petka.
U skladu sa procedurom, kandidati imaju
rok do 16. marta da istaknu svoje kandidature. Za uee na izborima potrebni
su potpisi i podrka dvadeset akademika.
Nekoliko dana kasnije, 19. marta, svaki od
kandidata koji preda ove potpise javno
se predstavlja kolegama akademicima.
Za razliku od mnogih drugih izbora, gde
kandidat sam predstavlja svoj program,
ovde o kandidatima besede dre drugi akademici. Pored kandidata za predsednika, na ovaj nain e se predstaviti i
kandidati za dva potpredsednika mesta
i mesto generalnog sekretara Akademije.

Dosadanji
predsednici
Josif Pani (18871888)
edomilj Mijatovi (18881889)
Dimitrije Nei (18921895)
Milan . Milievi (18961899)
Jovan Risti (1899)
Sima Lozani (18991900)
Jovan Mikovi (19001903)
Sima Lozani (19031906)
Stojan Novakovi (19061915)
Jovan ujovi (19151921)
Jovan Cviji (19211927)
Slobodan Jovanovi (19281931)
Bogdan Gavrilovi (19311937)
Aleksandar Beli (19371960)
Ilija urii (19601965)
Velibor Gligori (19651971)
Pavle Savi (19711981)
Duan Kanazir (19811994)
Aleksandar Despi (19941998)
Dejan Medakovi (19992003)
Nikola Hajdin (20032015)
kandidati i odeljenja
Kako za Vreme objanjavaju u Akademiji, o novom predsedniku odluuje
veina od ukupnog broja aktivnih lanova sanu. Trenutno ima 137 dopisnih i
redovnih lanova u Akademiji. Meutim,
ove godine svi oni ne mogu da odluuju
o rukovodstvu, poto je jedanaestorici to
pravo uskraeno. Naime, posle analize

Iz istorije SANU
Istorija Akademije se moe podeliti na etiri vee etape, prema oblicima u kojima je funkcionisala:
Drutvo srpske slovesnosti (18411864), Srpsko ueno drutvo (18641886), Srpska kraljevska
akademija (18861947) i Srpska akademija nauka i umetnosti (19472011)
Tokom svog razvoja, Akademija je prola kroz niz faza, kroz
prelome i uzlete, od kojih su neki doli kao rezultat dramatinih istorijskih preokreta, dok su drugi bili posledica unutranjeg vrenja i razmimoilaenja akademika. No, Akademija se odrala jer je ne samo pravno, ve i praktino zauzimala vano mesto u razvoju srpske nauke.
Rastui i razvijajui se od 1841. godine, iz Drutva srpske slovesnosti, a potom iz Srpskog uenog drutva, Srpska kraljevska akademija se po zakonu formira 1886. godine. Ona preivljava Prvi svetski rat i traje sve do 1942, kada tokom okupacije njen rad biva zamrznut, pa ponovo pokrenut 1944. Tokom veeg dela tog perioda, Akademijom predsedava Aleksandar Beli, koji e ostati njen predsednik i nakon Drugog
svetskog rata.

U jesen 1944, po nalogu rejonske milicije, sa zgrade Akademije se skida tabla sa dotadanjim nazivom i brie se re kraljevska. Novi naziv je Srpska akademija nauka. No, Akademija e tek 1947. denisati svoj novi status. Tada dolazi
do velikih lomova, deo lanstva i predsednik daju ostavke,
ali se vraaju odlukom Vlade nr Srbije. Tada e Akademija biti uspostavljena novim zakonom, kada poinje etvrta faza njene istorije.
Krajem osamdesetih, uoi i nakon sloma Jugoslavije, Akademija je prola kroz jo jedan istorijski preokret, da bi tek
nakon 2003. ponovo zauzela kurs vodee naune ustanove u zemlji. Tokom svoje istorije, Akademija je uticala i na
formiranje gotovo svih vanih kulturnih i naunih ustanova u zemlji.
5. mart 2015. VREME
REME

43

EKAJUI NOVE AKADEMIKE: Unutranjost zgrade SANU

Foto:Aleksandar Andjic

prisutnosti na sednicama, odeljenja svake godine daju spiskove svojih aktivnih

lanova koji dolaze na sednice, odnosno
onih koji, kako se to kae u sanu, uestvuju u radu Akademije.
Zbog toga e o novom predsedniku
odluivati 126 akademika. Da bi postao
predsednik, kandidat mora da osvoji bar
polovinu tog broja, odnosno bar 63 glasa. Glasanje je tajno, glasa se na papirima izmeu nominovanih kandidata. Istovremeno se biraju ne samo predsednik,
nego i potpredsednici i sekretar, ali je to
glasanje odvojeno, poto se svaka funkcija nezavisno bira. Ukoliko tom prilikom
niko ne obezbedi podrku vie od 50 odsto glasaa, dve nedelje kasnije za nove
kandidate se organizuje novo glasanje.
Budui da je broj glasova presudan,
najvei uticaj imaju odeljenja sa najveim brojem lanova. U sanu trenutno
postoji osam odeljenja, meu kojima je
najbrojnije Odeljenje medicinskih nauka. Zato nije mnogo udno zato se na
ovim izborima oekuje utakmica izmeu
tri lana ovog odeljenja. U javnosti se najvie govorilo o akademiku Ljubii Rakiu (1931), poznatom neurologu. On se ve
kandidovao za predsednika, ali je izgubio
VREME
REME 5. mart 2015.

od Hajdina. No, bio je kasnije izabran za

potpredsednika za prirodne nauke, to
je funkcija koju i sada obavlja.
Njemu je direktno suprotstavljen akademik Vladimir Kosti (1953). Kao i njegov takmac, Kosti je neurolog i profesor Medicinskog fakulteta. Rukovodio
je Institutom za neurologiju Klinikog
centra Srbije. Kako Vreme saznaje, Raki kao potpredsednik ima vee izglede
za pobedu, dok Kosti eli da promovie
ideju veeg odvajanja Akademije od drave. Mada se ranije o njemu nije puno
govorilo, odnedavno se meu kandidatima pojavio i akademik Jovan Hadi-oki (1944), takoe profesor Medicinskog
fakuleta, ali urolog.
nedostojni pritisci
Zanimljivo je da, ma kakva da bude utakmica za predsednika, ona zapravo predstavlja samo pauzu u jednoj drugoj borbi
koja uveliko traje. Naime, jesenji izbor novih lanova za koji je prijavljivanje zavreno 31. januara izaziva mnogo vie tenzija, kako javnih tako i unutranjih. Izmeu ostalog i zbog toga to je zvanje akademika, bez sumnje, jedno od najuglednijih koje graanin Republike Srbije moe

Odeljenja
Akademije
Po zakonu iz 2011. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti zauzima
vrh piramide u naunoistraivakoj
delatnosti u Srbiji. Danas se Akademija sastoji od vie odeljenja u kojima je organizovan rad po oblastima
istraivanja akademika:
Odeljenje za matematiku, ziku i
geo-nauke
Odeljenje hemijskih i biolokih
nauka
Odeljenje tehnikih nauka
Odeljenje medicinskih nauka
Odeljenje jezika i knjievnosti
Odeljenje drutvenih nauka
Odeljenje istorijskih nauka
Odeljenje likovne i muzike
umetnosti
Svako odeljenje vodi sekretar, a unutar odeljenja se sastaju razliiti odbori koji se osnivaju da bi reavali razna
pitanja od naunog znaaja. U sastavu Akademije su i ogranak u Novom
Sadu, Centar u Kragujevcu, Centar u
Niu, zatim vie razliitih instituta,
kao i fondovi i zadubine.

44

DAH ISTORIJE: Srpska

akademija nauka i umetnosti
Fotograje: A. Ani, I. epi

da stekne u ivotu. Zahvaljujui zakonu

o sanu, akademici koji su mahom penzioneri imaju pravo i na akademijski dodatak od 2,5 prosenih plata u Republici Srbiji, dok rukovodioci i lanovi brojnih odbora ostvaruju za nijansu vee prihode.
No, daleko vie od novca, mnoge ka sanu
privlai presti koji nosi zvanje akademika, uprkos tome to je bilo trenutaka kad
je javna slika sanu bila vrlo negativna.
Izbor za nove lanove i prijem dopisnih u redovne zakazan je sedam meseci nakon izbora predsednika, za 6. novembar. Kao i mnoge druge akademije, ova
je ustanova nauno drutvo, lanstvo u
njoj je doivotno i stie se samo glasovima onih koji su ve lanovi. Ovakva organizacija je zbog toga po svojoj prirodi zatvorena, a pored naunih tradicija batini i neke ne ba sasvim pozitivne pojave.
Tako je broj ena koje su lanice Akademije zapanjujue mali. No, mada lanove
mogu da predlau razna druga struna i
umetnika udruenja i univerziteti, svaki
kandidat mora da stekne poverenje polovine lanstva. To, naalost, dovodi i do
pritisaka, a tokom prethodnih izbora se
u beogradskoj tampi ak tendenciozno
pisalo kako se mesto akademika prodaje za 10.000 evra.
Kao i mnogi od vas, tako sam i ja ovih
dana izloena neprijatnim i nedostojnim
pritiscima raznoraznih pojedinaca, koji bi
po svaku cenu da postanu lanovi sanu,
tako da je ve i sam in izbora tih novih
lanova doveden na nivo pijane trgovine, nedavno je u otvorenom pismu svojim kolegama napisala akademik Isidora
ebeljan, ugledna kompozitorka, reagujui na pritiske oko prijema novog lanstva. Razoarana sam, ali ne i iznenaena, time to neki od naih uvaenih kolega lako daju ono malo preostalog morala time to podravaju lanstvo u sanu
onih osoba iji kvalitet (struni i moralni) ni u kom sluaju ne moe i ne sme da
bude smatran vrednim takvih obeanja,
ako elimo da sanu ouva svoju sutinu
kao elitne nacionalne institucije nauke
i umetnosti, napisala je ebeljan, jedna
od retkih ena u sanu.

SLOBODAN BUBNJEVI

5. mart 2015. VREME

REME

In memoriam: Nikola Tuci (19462015)

45

ovek koji je
razumeo Darvina
U ponedeljak 2. marta, u Beogradu je preminuo najugledniji evolucioni biolog u Srbiji,
prof. dr Nikola Tuci. Biolog i genetiar, bio je dopisni lan SANU, istraiva na IBISS-u,
profesor Biolokog fakulteta i najbolji poznavalac teorije evolucije u Srbiji

akon neoekivane
i za srpsku nauku
tragine vesti da je
u Beogradu iznenada preminuo prof. dr Nikola Tuci, u arhivi Vremena potraio sam njegov intervju
koji sam imao zadovoljstvo
da zabeleim. Iznenadio sam
se to se taj intervju dogodio
tako davno i da je objavljen
pre ak 360 brojeva, u martu
2008. godine. itajui ga, vidim samo odbleske tog neobinog, vieasovnog razgovora u sobi 103 u kome je
profesor Tuci zanemario injenicu da daje novinski intervju i pokuao da mi lino objasni koliko je batina arlsa Darvina znaajna za
razumevanje sveta u kom ivimo. Svakako, bio je to jedan od onih intervjua koje
pamtite mnogo due nego to traju audio-fajlovi i snimai koje novinari svako
malo menjaju. Bilo je to vetrovito martovsko popodne. Proao sam kroz kapiju Instituta za bioloka istraivanja Sinia Stankovi i unutar zgrade potraio
sobu 103.
Profesor Tuci me je doekao srdano, pokazao mi svoj eksperiment sa ikom, a potom uz aj, u tesnoj kancelariji, objanjavao mi evolucione mehanizme kao da sam mu student. Napolju, nad
Dunavom, padalo je vee, a profesor me
je sa strpljenjem ispravljao, vraao i vodio ka razumevanju. Razliitost je osnova bez koje nema evolucije, ponovio je
nekoliko puta, a meni se inilo kako najednom vidim potpuno nove horizonte i
da odavno ne vodim nikakav intervju,
ve sluam najdue i najbolje predavanje o evoluciji koje sam ikada uo. Njegovo tumaenje misterije gena, njegov

VREME
REME 5. mart 2015.

matematiki pogled na vreme, sveukupan pristup promiljanju sveta i ivota

zvuao je kao otkrovenje. Kasnije, kad me
je urednik upitao kako je prolo, ne bez
ponosa sam rekao kako me je profesor
usvojio meu svoje studente. A profesor,
uz sve druge brige, na svoje studente nikad nije zaboravljao.
Nikola Tuci je roen 1946. godine u
Novom Sadu. Biologiju je zavrio 1968.
godine na Odseku biologije Prirodnomatematikog fakulteta. Ve sledee je
postao asistent, a 1978. godine i profesor
na Biolokom fakultetu. Doktorirao je
1975. na tezi iz genetike, a u vie navrata
je boravio u sad kao istraiva. Pre deset godina je izabran za dopisnog lana
sanu. Osim kao predava, bio je jedan od
vodeih istraivaa, ako ne i predvodnik
istraivanja u oblasti evolucione biologije u Srbiji. Na Institutu za bioloka istraivanja Sinia Stankovi vodio je Odsek
za evolucionu biologiju.
Bez ikakve sumnje, bio je najbolji poznavalac teorije evolucije u Srbiji. Vodio je brojne projekte, meu kojima je i

jedinstven eksperiment u
oblasti kvantitativne genetike, sa populacionom
strukturom pasuljevog ika (Acanthoscelides obtectus), koji je trajao due od
tri decenije. Objavio je vie
od 100 zapaenih publikacija i naunih radova, meu
kojima je i nedavno izala
knjiga Od molekula do organizma, koju je pripremio
sa saradnicom Biljanom
Stojkovi, inae profesorkom na Biolokom fakultetu. Pored ovakvih radova, podravao je sve inicijative u kojima se evolucija
predstavljala iroj javnosti. I mada je vie
voleo da se kloni medija, javnih tribina i
skupova (pomenuti intervju je dao Vremenu samo iz oseanja prijateljstva prema naem nedeljniku), podsticao je svoje studente i saradnike da javno nastupaju i gde god mogu objanjavaju Darvinovu teoriju. Pritom, redovno je dolazio
da ih podri iz publike, da uje sve njihove nastupe.
A on sam je umeo da na najbolji nain
objasni najsloenije koncepte i da bude
shvaen od potpunih laika. Nepogreivo
je razumevao dublju prirodu evolutivnih
mehanizama i znao da obrazloi kada je
smisleno, a kada besmisleno upotrebiti ih
za tumaenje nekih drugih, ne samo biolokih fenomena. Odmeren, jasan, uverljiv i nepokolebljiv, bio je prvorazredan
naunik, od one vrste kakvu Srbija nikad
nije negovala u dovoljnoj meri.
Suoio se i sa tekim izazovima tokom
ivota, sa linim tragedijama, ali je ostao
na nogama. I uvek predavao studentima.
Preminuo je neoekivano, od gripa.
S. BUBNJEVI

Strip: Zavrni Inkal

46

Poslednja poruka
dvostruke piramide
Trideset tri godine nakon izlaska Crnog Inkala, Alehandro odorovski priveo
je kraju serijal Zavrni Inkal, zasad poslednje poglavlje avantura Dona Difula.
Albumi etiri Dona Difula, Luz de Gara i Gorgo nitkov, koji ine trilogiju Zavrnog
Inkala, prevedeni su nedavno na na jezik i objavljeni u izdanju arobne ume

oetak sedamdesetih godina prolog veka obeleen je pomeranjima

granica umetnikih medija. Nicali
su novi pokreti i kole, prtale su ideje, i
na kraju te decenije svet vie nije bio isti.
Gazei stazu sopstvenog mistinog doivljaja umetnosti, Alehandro odorovski nakon lmova Fando y Lis (1968), El
Topo (1970) i La Montana Sagrada (1973),
zapoinje potragu za svojim svetim ratnicima koje e uputiti u zajedniku misiju stvaranja lma Dina po romanu Frenka Herberta, lma koji je danas poznat
kao najvei film koji nikada nije snimljen. Den OBanon kao dizajner brodova, Pink Flojd kao muzika pratnja, Mik
Deger u ulozi Fejda Raute uloge koja je
u kasnijoj Linovoj adaptaciji proslavila
Stinga, Orson Vels kao baron Harkonen,
H. R. Giger, nedavno preminuli oskarom
ovenani dizajner potonjeg Osmog putnika, pa ak i ekscentrini Salvador Dali,
koji je po odorovskom jedini koji je mogao da iznese ulogu ludog cara galaksije, samo su neka od imena koje je odorovski uspeo da okupi u svojoj misiji, od
koje je danas ostalo samo nekoliko primeraka knjige sa scenarijem i crteima.
A prvi meu njima, voa Alehandrovih
ratnika, bio je an iro Mebijus, koji je
ve ostvario zavidan uspeh crtajui Porunika Bluberija po scenariju an-Miela arlijea. Mebijus i odorovski su se
povezali na nesvakidanji nain neko
vreme je stariji reiser bio i guru mlaem
umetniku u usponu i ubrzo su delili istu
ambiciju. Uz naraciju odorovskog i britkost Mebijusovog vizuelnog uma, Dina bi
nesumljivo pomerila granice kinematograje, ali to se naprosto nije dogodilo.
Film nije proao, producentske kue ga
nisu prihvatile. Svima odreda dopale su
se ideje i prezentacija, bili su fascinirani

PAD DONA DIFULA: Prva i poslednja tabla Inkala

vizuelnim i tehnikim reenjima, ali kamen spoticanja je uvek bio isti odorovski i njegova nesputanost.
Neuspeh realizacije Dine je gubitak za
kinematograju, ali je ipak neto korisno
proizalo iz dve godine munih i ambicioznih priprema. Zajedniki rad ove umetnike kolonije oblikovao je kreativnost

uesnika u projektu u nesluenim smerovima. Nakon jaska, veina njih se obrela

u raznim granama kinematograje i sejala ideje i tehnike razraene tokom dvogodinjeg zajednikog rada. Na taj nain su
vizuelno oblikovani Osmi putnik (1979),
Gospodari svemira (1987), Tron (1982), Peti
element (1997), pa ak i delom Zvezdani
5. mart 2015. VREME
REME

47

ratovi (1977). Dvorac barona Harkonena,

po dizajnu H. R. Gigera, moe se videti
kao Hram iz Prometeja (2012), dok dizajn ludog cara galaksije neodoljivo podsea na Skeletora iz Gospodara svemira.
Ni odorovski nije mirovao. Najvie
pogoen neuspehom, na ruevinama
sveta koji je tako dugo gradio poeo je
da sastavlja novi univerzum odoverzum. Sa Mebijusom je poeo stvaranje danas najpoznatijeg sf stripa, u koji su utkali sve ideje i vizualna reenja koja su
spremali za Dinu. Inkal je roen.
svet inkala
Inkal danas predstavlja jedno od najpoznatijih ostvarenja devete umetnosti.
est albuma koji ine Inkala Crni Inkal, Inkal svetlosti, Ono to je dole, Ono
to je gore, Peta esencija I i Peta esencija ii u rasponu od 1981. do 1988. godine
znaajno su promenili poimanje sf-a u
stripskom mediju. Snaga kojom su stvoreni Don Diful, Metabaron, Anima i Tanata, Solin, Tehnopape i Ona/On car galaksije na zlatnoj planeti, odjekuje i dandanas, decenijama nakon prvog kadra u
stripu Crni Inkal. Dok je nakon estodelnog Inkala Mebijus otplovio u sopstvene
projekte, odorovski je ostao veran svom
novostvorenom univerzumu. U narednim godinama objavio je manje ili vie
uspene spinof serijale Kasta Metabarona (19922003), Tehnopape (19982006),
Pre Inkala (Mladost Dona Difula, 1988
1995) da bi konano od 2008. do 2014.
godine odorovski pruio i epilog prvobitnog serijala, stvarajui tri albuma Zavrnog Inkala etiri Dona Difula, Luz
de Gara i Gorgo nitkov.
Ideja za ovaj serijal se dugi niz godina kuvala u glavi autora, prvi album je
krajem prolog milenijuma nacrtao sam
Mebijus pod nazivom Le nouveau rve
(2000), ali ga nije dovrio. Umesto njega olovku u ruke je uzeo Hoze Ladron,
verno podraavajui Mebijusov stil, te
je nakon ponovo uraenog prvog albuma odradio i sledea dva, ime je pria
zaokruena.
Prvobitni spinof serijali su se bavili
proirivanjem i razraivanjem mitolokog i istorijskog aspekta sveta Inkala, serijala iz osamdesetih, odnosno njegovih
glavnih junaka Metabarona, Tehnopapa i samog Dona Difula. Strip Inkal, kao
VREME
REME 5. mart 2015.

sf avantura potrage za dualistikom boanskom esencijom Inkalom, otelotvorenim u dualizmu meusobno preseene crne i svetle piramide i metaforike borbe duhovnog protiv tehnolokog
nadiranja i obezoveenja oveanstva,
osnovno je delo odoverzuma, kao i uzor
velikom broju stripova koji su usledili
serijalu Kasta Metabarona, koji je odorovski stvorio sa Himenezom, o poreklu i
istoriji porodice najintrigantnijeg junaka
Inkala, na koji se zatim nadovezao serijal Tehnopape proizalim iz pera Zorana

Naalost, svaka nada da e u Zavrnom

Inkalu itaoci zaista dobiti zavrno poglavlje prie o Inkalu ispostavila se uzaludnom. Uloga entiteta zvanog Inkal je
marginalizovana i u samoj prii svedena na deus ex machina; svi najzanimljiviji junaci su u potpunosti zanemareni ili
skrajnuti Metabarona, Anime, Tanate i
Solina nema, dok je akcenat stavljen na
odnos Difula i Luz de Gare, centralne linosti iz Pre Inkala. Dobro je to odorovski ima dovoljno mentalnih konica da
ne uniti esenciju svog univerzuma, tako

Janjetova, da bi serijal iz devedesetih Pre

Inkala (Mladost Dona Difula) ponovo u
fokus uzeo Dona Difula. Pre Inkala je
uvod u centralnu priu odoverzuma, u
kome se poslednja tabla povezuje sa prvom (a ujedno i zavrnom) tablom Inkala, to se opet ponavlja u Mladosti Dona
Difula. Istu scenu vidimo i im otvorimo
prvi album Zavrnog Inkala. O emu je
re? Diful naglavake pada u jezero kiseline u gradu-bunaru, praen brojnim
samoubicama. S obzirom na Alehandrovu opsednutost mistikom, tarotom i simbolikom, ova scena, kao i brojne druge u
njegovim delima, krije i odreenu simboliku. Najoiglednija je da je Diful ovde
prikazan upravo kao i njegov model u
tarotu, luda koja visi naglavake. Stalno
ponavljajui ovu scenu odorovski istie
njen znaaj, ali preterivanjem ona gubi
otrinu koju je trebalo da zadri.

da je Zavrni Inkal sutinski epilog Mladosti Dona Difula, a ne samog Inkala.

Serijal se sastoji od tri albuma, to ga
ujedno ini najkraim u odoverzumu.
etiri Dona Difula, Luz de Gara i Gorgo nitkov pripovedaju zavrno poglavlje ija je okosnica odbrana oveanstva
i samog ivota od virusa biofaga. Ladronov vizualni deo je moda i najvei praznik za oi itaoca, dok sam serijal, bez
obzira na sve zamerke, nije nimalo lo.
Ako se, naime, Zavrni Inkal prihvati kao
zavrno poglavlje Mladosti Dona Difula,
umesto (nemerljivog) Inkala, ovi albumi
nude zapravo oputajue tivo sjajnog
vizuelnog doivljaja. Sva tri albuma su
nedavno objavljena u simbiotskoj tvorevini izdavakih kua Darkvud i arobna knjiga, pod brendom arobna uma.
Ostaje samo nada da e odorovski
svesti neizbene dalje nastavke Inkala na razumnu meru, posebno u svetlu
skoranje najave nastavka serijala o Metabaronu, ali previe bi bilo oekivati da
e ve ostareli majstor naracije i skandala
odustati od sistematskog silovanja svoje kreacije poput Jozefa Fricla. Davno su
proli dani kada je nakon projekcije svog
lma odorovski mogao da bei ulicama
Akapulka od razjarene rulje.

ljubav protiv biofaga

Trodelni Zavrni Inkal je zasad nalno poglavlje u prii o Inkalu. Od poetka do kraja, u svom maniru, odorovski
zatrpava itaoca simbolikom i misticizmom, moda i u veoj meri nego u prethodnim serijalima, opravdavajui svoju
reputaciju psiho-maga, nadrealiste, mistika i osnivaa Paninog pokreta.

NIKOLA DRAGOMIROVI

48

Drutveno angaovan teatar: Predstava o deaku sa autizmom

Ibermen Srbija
iz Kostine vizure
Da li je drutveno angaovan teatar s ciljem podizanja
svesti o autizmu isuvie apstraktan u zemlji u kojoj su
rampe za invalide i dalje ozbiljan luksuz? Ili je onima koji
objavljuju vest o nskim pankerima s Daunovim sindromom
na Eurosongu, domaa drama o autizmu zamirisala na
politiki nekorektnu? Jer, ko se to ba sad setio da pravi
srpsku varijantu Kinog oveka usred obrauna sa
antivakcinalnim lobijem koji MMR vakcinu proglaava
glavnim krivcem za porast broja dijagnoza autizma

ar je predstava koja ne zanima ni

dravu ni medije. Pred premijeru
u beogradskom pozoritu Vuk
na Zvezdari, na Dan ljudskih prava, 10.
decembra prole godine, pojavio se tek
poneki prilog na televiziji i tekst na jednom internet portalu. Posle dve ili tri beogradske reprize i kragujevake premijere prole nedelje svako medijsko eksponiranje ove male pozorine trupe svodi
se na friends&family u medijima. I gostovanje u Kragujevcu bilo je na porodini oruk jer je treina ekipe iz Kragujevca. Na
isti nain, i ovaj tekst bi mogao da bude
optuen za privatluk, da nije prostog pitanja: ta to nije u redu sa predstavom?
Dar je napisala Milena orevi, glumica Narodnog pozorita, u reiji Miloa
orevia, takoe glumca Narodnog pozorita kojem je ovo reiserski prvenac.
Dar je drama o porodici koja ima dete u
stanju autizma.
Eto, to nije u redu sa predstavom. Ozbiljan je napor, zbog prie s drutvene
margine, izvui se iz tople kue umesto
da drema u fotelji uz ibermen reklamu
koju kao da je napisao premijer Vui: Ti
radi 24 sata, sedam dana nedeljno, lee
i budi se sa svojim poslom, dolazi pre
svih i radi prekovremeno, i u svakom
trenutku veruje da moe da bude jo
bolji... ti bira slobodu, pomera granice,
u svakom trenutku ivi svoj posao... Da
je neka velika tema, Srbi i Hrvati, Kosovo, ratovi devedesetih, ubistvo premijera inia, u redu. A ovako?

Kao da, u sinergiji korporativne propagande multinacionalnih giganata i dravne propagande o Srbinu natoveku koji
e na kraju pobediti veliku krizu, porodice sa decom u stanju autizma, ili tek
pria o njima, izgledaju kao statistika
greka, pa su otud dosadne i gotovo nevidljive? Da li je drutveno angaovan teatar koji za cilj ima podizanje svesti o autizmu isuvie apstraktan, nerazumljiv, u
zemlji u kojoj su rampe za invalide i dalje ozbiljan luksuz, a drava torbari zbog
jednog presaivanja bubrega? Ili je, moda, prosenom prestravljenom uredniku
koji radi prekovremeno i objavljuje vest
o nskim pankerima s Daunovim sindromom na Eurosongu u Beu, domaa drama o autizmu zamirisala na politiki nekorektnu? Ko se to ba sad setio da pravi
predstavu pa jo i inkluzivni projekat sa
tribinama, edukacijom, a hteli bi i lm da
snime, neku srpsku varijantu Kinog oveka, i to sve usred obrauna sa antivakcinalnim lobijem koji mmr vakcinu proglaava glavnim krivcem za porast broja
dijagnoza autizma?
pria o deaku i ljubavi
Dar je pria o deaku Kosti sa dijagnozom autizma (Stojan orevi) i njegovim potekoama; o mami glumici (Milena orevi) koja vazda snima neke serije i plaa Kostine lekare, vaspitae, uitelje; o tati piscu (Milan Kovaevi) iji se
talenat pobrkao sa alkoholom, sestri Jani
(Maja Rani) koja je odluila da ode od

kue jer se ceo ivot sve vrti oko Koste,

o tetki (Boba Latinovi) koja ne eli da
rodi jer se plai loe genetike i uiteljici
(Zorana Bei) u koju je deak zaljubljen,
kao i njegov tata.
Milena orevi, koja tumai jednu
od glavnih uloga i autor je celog projekta Dar, kae za Vreme da kao majka dvoje maloletne dece gotovo svaki dan u nekom parku sretne decu u stanju autizma
ili s nekim drugim smetnjama u razvoju:
Ova predstava je vid nae podrke roditeljima, to je pokuaj demarginalizacije
dece u stanju autizma i njihovih porodica. I pokuaj da se to vie ljudi senzibilie, ne bi li poeli da primeuju one za koje
se nepravedno tvrdi kako ive u svom
5. mart 2015. VREME
REME

49

fotograje Marko Rupena

svetu i njima niko ne treba, a to nije tano. Videla sam majke i oeve koji svoju
decu sklanjaju od deteta sa autizmom uz
komentar: bei od tog ludaka. U Beogradu, a koliko je onda to neznanje po Srbiji, gde ljudi svoju decu kriju, ili ih ostavljaju u domovima, ili ih naprosto naputaju? Zato bi nam pomo Ministarstva
kulture bila dragocena da bismo sa predstavom i tribinom posle predstave mogli
da dopremo do onih krajeva Srbije u kojima se stanje autizma izjednaava sa boijom kaznom, sramotom, boleu i ludilom. Hoemo da oslobodimo ljude da
govore o tome, da pomognu svojoj deci
da se ukljue u svakodnevni ivot, koliko je to mogue.
VREME
REME 5. mart 2015.

Scena Kult u zvezdarskom pozoritu

Vuk bila je puna dece. I nekih ljudi, roditelja, prijatelja, roaka, koji u svojoj blizini
imaju decu sa stanjem autizma. to zbog
male scene i te intimne atmosfere, tribina
posle predstave je vie liila na grupnu terapiju. I to ne samo terapiju za porodice
sa decom sa posebnim potrebama, nego
terapiju za izbeglice iz ibermen propagande koju svakodnevno puimo: u banci,
u reklamama, u prodavnici, u Dnevniku
rts-a, u domu zdravlja, na konferencijama
za novinare, u koverti za platu, ko je ima
Dar je, kae Milena, predstava o ljubavi,
otuenju, porodici, poverenju: To je pria
o intelektualcima koji se bore za golo preivljavanje u ovom svetu. U toj borbi gube

sebe, nedostaje im ljubavi i razumevanja,

a Kosta, deak u stanju autizma, pokree
ih i podsea da nisu prisutni u svom ivotu i da u tom preivljavanju gube trenutak sa ljudima do kojih im je stalo. Ljudi u stanju autizma nas mogu nauiti da
sauvamo trenutak, oni su boanstveni,
puni ljubavi, samo im treba znati prii.
Ova predstava i jeste o tome kako im prii i kako ih pustiti da nas vole, a to je, u
stvari, pria o svima nama.
problem su odrasli
Boba Latinovi, glumica pozorita
Boko Buha, ali i lan Pozorinog trupa Siguran konj, kae za Vreme da se
projekat sastoji od etiri dela: Prvi je

50

O AUTIZMU: Iz predstave Dar

pozorina predstava Dar. Drugi je tribina koja se odrava nakon odigrane predstave a vode je defektolozi koji se bave
ovim problemom, uitelji koji su zavrili
obuku za rad sa decom sa smetnjama u
razvoju, kao i neko od roditelja iz Udruenja roditelja dece sa autizmom. Na tribini uestvuje i glumaka ekipa iz predstave. Trei deo bili bi seminari za obuku
nastavnog kadra i svih zainteresovanih
za rad sa decom sa posebnim potrebama u cilju to bolje i lake inkluzije, kao i
umreavanje svih institucija i udruenja
koji se bave ovim problemom. I etvrti
deo bio bi autorski igrani niskobudetni
lm po prilagoenom tekstu predstave,
koji bi nastavio svoj nezavisni ivot i putem festivala i drugih vidova prikazivanja irio ideju upoznavanja ire javnosti
sa ovom temom. Naravno, ovaj projekat
moi e da se realizuje u potpunosti ukoliko dobijemo nansijsku podrku. U meuvremenu mi kreemo sa predstavom i
tribinama, a za dalje, kako bude.
Stalne saradnice Milenine pozorine
trupe Pozorini trup Siguran konj koja
pokree projekat Dar jesu i tri dame: defektolokinja Sneana Babovi, potpredsednica Republikog udruenja Srbije za
pomo osobama sa autizmom Natalija
Lazi i uiteljica Ana Milanovi. One su
struni deo ekipe kojima se ljudi najee obraaju na tribinama i trae odgovore na pitanja o autizmu.
A ini se da su deca na tribinama nekako najslobodnija. Sedmi, osmi razred
osnovne kole. Oni imaju fantastine
predloge za inkluziju, o vrnjakim koordinatorima, recimo. Nisu deca problem,
oni se lako prilagoavaju u novim okolnostima i imaju jaku volju da pomognu,

nastavlja Milena orevi. Problem su

odrasli. I sistem. A sistem je taj koji treba
da obui i nastavnike i roditelje kako da
uspostave vezu sa odreenim detetom jer
je re o irokom spektru autistinih stanja. Na jednoj naoj tribini, pria Milena,
bio je deak sa stanjem autizma koji nije
govorio do srednje kole. Pohaa redovnu nastavu u Farmaceutsko-zioterapeutskoj koli u kojoj se sprovodi inkluzija
ve nekoliko godina. Progovorio je zahvaljujui vrnjakoj podrci i nastavnicima
koji su sproveli odlian sistem podrke,
imaju jo dvoje, troje dece sa autizmom.
Oni su pre predstave i tribine sproveli anketu o tome koliko deca znaju o autizmu.
I prosledili su je drugim kolama. Molila
sam ih da daju deci vremena da tri dana
guglaju i da onda ponovo sprovedu anketu da vidimo koliko su nauili. To je izuzetna ideja, a opet samo lina inicijativa,
bez ikakve podrke.
dopreti do ljudi
Deak je ostao na tribini posle predstave, s mamom i drugarima iz razreda,
za vreme predstave je aplaudirao i vikao:
bravo!, a onda je na kraju ustao i zagrlio
Stojana orevia, koji igra Kostu, deaka
u stanju autizma. To je moja najvea nagrada. Ipak, ovaj projekat je namenjen pre
svega onima koji dosad nisu prepoznavali
ovaj drutveni problem. Naalost, ne zna
se koliko je takve dece u Srbiji, ne postoji
statistika, jer ljudi po selima to kriju. Da
ne govorim o tome da je i zdravstveni sistem vrlo rigidan po ovom pitanju i da
se ljudi koji imaju novca za to uglavnom
okreu privatnim institucijama. Sistemi
podrke za roditelje u Srbiji su nikakvi.
Da li se ko pita ta je s tim ljudima kad

odrastu, kad im roditelji ostare, umru? Ko

se stara o njima, gde, kako oni ive? Gde
su dnevni boravci, stacionari za te ljude?
Na vie od tri stotine elektronskih
adresa Milena orevi je poslala poziv medijima pred premijeru, sa detaljnim objanjenjem o predstavi, projektu,
vanosti toga da ih podre, pozivala telefonom Na premijeri smo imali jednog novinara. Moda je razlog to smo
mi svi pozorini glumci, nismo medijski
eksponirani, nismo zvezde, pa medijima
to nije izazovno. Salu kragujevakog Pozorita za decu napunili smo zahvaljujui
prijateljima svojih prijatelja, uspeli smo
da od prodaje karata isplatimo na dolazak tamo. Niko od nas nije tu da zaradi,
jer zarade nema, vano nam je da isplatimo dolazak i da puna sala bude garancija da emo uspeti da dopremo do ljudi,
da ozvuimo jedan vaan drutveni problem, kae Milena.
Ono to je glavni kvalitet predstave
otvaranje vane drutvene teme, kakva
autizam zasigurno jeste gotovo je preutano u javnosti. To bi neko moda mogao da pravda manjkavostima ili nedoreenostima teksta, glume, reije ili kostima, ali je interesantno da niko od pozorinih kritiara nije ni doao da je pogleda.
Uostalom, medijske pompe oko pozorinih predstava, posebno ukoliko su
drutveno-politiki angaovane, rezervisane su za takozvane velike teme, kao
to je to nedavno bio sluaj sa ak tri
predstave o ubistvu Zorana inia. Na
kraju se ispostavilo da su irina medijskog prostora i dubina budeta bile obrnuto proporcionalne njihovom umetnikom dometu.

ZORA DRELI

5. mart 2015. VREME

REME

TVMANIJAK
DRAGAN ILI

51

TV basne
Televizija je zaista udo! Rijaliti programi nadmaili su Velikog brata i danas suvereno vladaju. ak i kada nema strukturiranog tv rijalitija, elementi privatnog i javnog pomeani su
do neprepoznatljivosti.
Dobili smo prvi tv Otkaz, uivo u jutarnjem programu tv
Nia. Tamo je gostovao dr Saa ivi, zamenik direktora nikog Klinikog centra, i dosta otro, mada veoma pismeno i reito, kritikovao stanje u zdravstvu i nikom kc-u posebno. Verovali ili ne, javio se nervozni gledalac, inae direktor Klinikog centra Ni, dr Zoran Radovanovi, i uivo dao otkaz svom
zameniku. Koliko je meni poznato, ovo je prvi sluaj Otkaza
uivo i moda poetak novog tv anra. Ukoliko praksa zaivi,
direktori e imati priliku da poput Zezofona lupaju otkaze,
a posebna pikanterija bi bile politike smene. Dakle, scenario
bi bio isti, pratite rtvu ili joj namestite gostovanje u nekom
popularnom kanabeou-programu. Najvie bi se, recimo, cenio otkaz u emisiji Narod pita kod Saleta Popovia, gde bi on
mogao da nabije tenziju onim svojim povikom dalje ide, dalje
ideee.! Ima, naravno, vremena i za albu, to mu doe kao bara meu zvezdama Granda.

ilustracija Milo Vinter, 1919.

mrava (Veber + Luter), nasuprot lenjim cvrcima koji su, gle

uda, strani plaenici, kritizeri i neradnici. Meu svojim protivnicima Vui posebno izdvaja intelektualnu elitu koja ne
eli da ga podri i da mu pomogne.
Upravo tu reenicu, kao u rijaliti programu, izgovaraju iz
mandata u mandate, iz izbora u izbore, svi srpski lideri. Slobodan Miloevi je razoaran otporom intelektualaca (mada
je na poetku bilo i slepe zaljubljenosti) izjavio da mu je jednako vano miljenje seljaka i akademika (pogotovo ako su aka-

Ne mogu da se otmem utisku da je onaj premijerov pismeni sastav u Blicu nastao

posle nekoliko asova koje je naoj vladi odrao Toni Bler. Kombinacija ispovesti
u prvom licu, sa mnogo lirskih slika i obaveznim vizijama, izgleda kao zgodna
stilska veba za budue literarne novinske pokuaje drugih lanova vlade
alu na stranu, dr ivi kae da je ovako neto i oekivao, jer
je u nekoliko navrata javno kritikovao propuste u organizaciji
zdravstvene zatite. Problem je prvenstveno nastao oko stranakog zapoljavanja. ovek je izrazio svoje stavove, govorei
iskljuivo u sopstveno ime. Njegov direktor mu je u stilu partijskog aparatika upravo zamerio taj lini stav, jer je opte poznato da u Srbiji svaka institucija, po ugledu na stranke, prvo
denie jedinstveno miljenje i tu nema soliranja. Jo od vremena sfrj nauio sam da jedinstveno miljenje znai odricanje od svake odgovornosti i izvlaenje na objektivne tekoe
i subjektivne slabosti.
Kao tv manijak, neprestano se pitam kako je pomenuti direktor ipak odluio da telefonira i uivo otpusti kolegu. Ovakve see se po pravilu deavaju muljanjem u institucijama, decenijama treniranim da razliitim mehanizmima skinu glavu
neposlunim slubenicima. Jedini uzor direktoru kc-a u Niu
moe biti jedino premijer Vui, koji je lansirao tv prenose sednica vlade u kojima je vrhovni arbitar. On tu opominje, belei prisustvo, gasi mobilne i odseno reava probleme od elementarnih nepogoda do zlonamernih medija.
U autorskom tekstu Moj odgovor Njima u Blicu, premijer Vui je u formi kratkog manifesta opisao svoju borbu za
promene u Srbiji, sebe opisujui kao protestantski vrednog
VREME
REME 5. mart 2015.

demici i profesori u opoziciji). ak ni inia nije mimoiao

podsmeh intelektualne elite, to je danas rezultiralo jakim oseanjem krivice. O Borisu Tadiu i njegovom sukobu sa ovdanjom politikom elitom takoe ne treba troiti rei. Pitam se
samo gde lei sutina tog nesporazuma i da li se ona zasniva
na razlici izmeu rei i dela? Vuiev tekst je, inae, parafraza
imena monodrame Radeta erbedije Moj obraun sa Njima,
zasnovanog na polemikim tekstovima Miroslava Krlee. Vui sebe vidi kao mrava, dok bi Krlea i erbedija, po prirodi,
stvari bili cvrci par excellence! U tim leviarskim polemikama, Vuia bi mogli smatrati Praxis-ovcem, jer delanje stavlja
iznad jalovog promiljanja.
Ne mogu da se otmem utisku da ovaj pismeni sastav u Blicu nastaje posle nekoliko asova koje je naoj vladi odrao
Toni Bler. Kombinacija ispovesti u prvom licu, sa mnogo lirskih
slika i obaveznim vizijama, izgleda kao zgodna stilska veba
za budue literarne novinske pokuaje drugih lanova vlade.
Poto je metafora o cvrku i mravu potroena, pretpostavljam da slede Lisica i dral (tu upadate u rejon Ljubi ivkovu), Gavran i lisica, ili Lav i mi.
Naravouenije:
Mrav, ak i kada je premijer, ponekad uzima za savetnike
cvrke!

SVET
52

Rusija: Politika ubistva

Poslednja
veera Borisa
Jemovia
Njemcova
Jedni govore da iza ubistva Borisa Njemcova stoji Vladimir Putin, drugi
da je Njemcov ubijen da bi se destabilizovala Rusija, trei da su likvidaciju
izvrili ruski borci iz Ukrajine, etvrti da je moda u pitanju osveta zbog
njegove ljubavne veze sa lepom manekenkom... Dok se teorije reaju,
pedesetak hiljada ljudi u Moskvi se oprostilo od poznatog opozicionara

oris Jefimovi Njemcov, lider

ruske opozicione grupacije parnas, ubijen je 27. februara u 23.31
po moskovskom vremenu sa etiri metka u predelu kime dok je u etao
sa ukrajinskom modelsicom Anom Dureckajom ka Moskvoreckom mostu blizu Kremlja. Po prvim verzijama, ubica je
ekao rtvu na stepenicama mosta, a po
drugim nekoliko ljudi izalo je iz automobila bele boje vaz-2110 ili ford mondeo
ili kia rio i pucalo na njega.
Posle provere u okviru akcije Pjerehvat pokazalo se da vlasnici sumnjivih automobila nemaju veze s ubistvom,
a u subotu su se operativci zainteresovali za jednu ladu priora registrovanu u Inguetiji koja je bila parkirana kod stanice metroa Smolenskaja i za koju su mislili da je minirana, da bi se pokazalo da
dva itelja Republike koji su koristili taj
automobil nisu povezana s dogaajem.
Policija, koja je stigla na lice mesta desetak minuta posle dogaaja, nala je est
aura kalibra 9 mm, a Njemcov je pogoen sa etiri metka. Municija je proizvedena u Jurjuzanskom mehanikom zavodu u eljabinskoj oblasti 1986. godine i u
Tulskom zavodu za proizvodnju municije

1992, a kao mogue oruje pominje se revolver makarov i za bojevo gaanje preraeni gasni pitolj i.
Dva kljuna svedoka dogaaja opisala
su mukarca visine izmeu 170 i 175 centimetara, kratke kose, koji je nosio plave
farmerke i braon demper, i za njim policija traga. Dogaaj je snimila jedna kamera sa zidina Kremlja, ali se na njemu
mogu uoiti samo sitne siluete ljudi i automobila na mostu. Dve druge kamere
su navodno bile iskljuene zbog tehnike popravke.
modelsica ana dureckaja
Kako pie portal Rosbalt, ukrajinska
modelsica Ana Dureckaja, najblii svedok dogaaja, nije mogla da se seti ak
ni marke automobila iz koga je navodno
pucano, poto je bila u oku. U moskovskoj gradskoj policiji ona je dugo sasluavana kao neposredan svedok. Mada nije
traila zatitu, pred njenom hotelskom
sobom deurali su bezbednjaci. Zatraila je da je puste da se vrati u Ukrajinu.
Ruska tampa je obraala panju na
kretanje Njemcova u poslednjim satima
ivota, navodei uzgred da su se Boris i
Ana upoznali pre etiri godine u Kijevu,

gde je Boris Jemovi esto putovao, i da

su oni moda bili u ljubavnoj vezi, neto
zbog toga to se takva pria u novinama
sama pria, a neto moda i zbog toga
da se na opti stav u zapadnim medijima da je motiv za ubistvo ultrapolitiki
razvodni pitanjem da li motiv moe biti
ljubomora.
Komersant pie da je dvadeserogodinja Ana s pedesetosmogodinjim Borisom te veeri veerala u skupom stajli
restoranu Bosco Cafe koji gleda na Kremlj, posle ega su proetali po Crvenom
trgu i navodno poli kod Borisa, koji je iveo u kui N3 u Ulici Mala Ordinka u centru Moskve. Kad su proli stotinak metara na Moskvoreckom mostu, jedan ovek
je pucao u Njemcova vrlo precizno (saputnica je nepovreena) i, kako se pretpostavlja, pobegao niz stepenice mosta
ili automobilom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je
odmah poto je obaveten o ubistvu
Njemcova izrazio sauee njegovoj porodici i naredio opsenu istragu.
sluaj magnicki
Zapadni mediji su u prvim komentarima povezivali ubistvo Njemcova s
5. mart 2015. VREME
REME

53

PROTESTNI MAR: Desetine

hiljada ljudi odaje poslednju poast
Borisu Njemcevu u Moskvi
Foto: Reuters, Fonet/AP

njegovim kritikovanjem Putina za korupciju i za rat u Ukrajini, i sa izjavama

u kojima je on podravao sankcije protiv Rusije.
Podsea se da je Njemcov imao izvesnu ulogu u dostavljanju Amerikancima i eu spiskova (tzv. papiri Njemcova)
na osnovu kojih su uvedene amerike
VREME
REME 5. mart 2015.

sankcije za ezdesetak ruskih funkcionera navodno umeanih u smrt Sergeja Magnickog, zastupnika rme Firestone Duncan, a preko nje fonda Hermitage
Capital Management.
Advokat Magnicki je umro u zatvoru
Matroskaja tiina 2009, nakon to je optuio visoke dunosnike da su prevarili

rusku vladu za 230 miliona dolara, a njega isti ti zvaninici za skalnu proneveru. Navodno je tokom pritvora od skoro
godinu dana muen i puten da umre s
dijagnozom pankreonekroze, srane insucijencije i kamena u bubregu prema zvaninoj verziji, odbijao je medicinsku pomo.
Tadanji ruski predsednik Dmitrij
Medvedev obeao je 2011. punu istragu
ovog sluaja.
Zakljuivi brzo da je ubistvo Njemcova oigledno planirano, ruska policija,
kako su javljali ruski mediji, motive pokuava da nae u razliitim pravcima, jedan od njih je da je Njemcov ubijen da bi
posluio kao simbolika rtva radi destabilizovanja Rusije. Tu se spekulie o zaverenikim teorijama, o rukopisu specijalnih slubi, pa u vezi s tim i sa simbolikim detaljima ubistvo Njemcova se
odigralo u blizini Kremlja, a ubistvo opozicione novinarke Ane Politkovske, koje
je imalo veliki publicitet na Zapadu, na
Putinov roendan 6. decembra.
Drugi pravac ispitivanja odnosi se navodno na moguu povezanost ubistva s
Borisovim istupima nakon ubistva karikaturista arli Ebdoa (u vezi sa im je,

54

navodno, dobijao pretnje nakon to je u

Groznom demonstriralo oko 800 protivnika prikazivanja Muhameda u karikaturama). Ispituje se i navodna mogua povezanosti, ubistva s poslovnim aktivnostima Njemcova, mada o tome nema nikakvih bliih naznaka.
Dok je bio na vlasti, Njemcov se navodno sukobljavao s bivim direktorom Gasproma Vahirjevom, s kojim ga je pomirio Jeljcin, mada je pre toga izjavio da su
Valhirjevljeve transakcije pljaka koju
treba zaustaviti. Njemcov je svojevremeno navodno bio i u sukobu s pokojnim
Borisom Berezovskim, koga je u okviru
familije (Semja, tako su zvali tadanju
vrhuku vlasti) navodno titila Tatjana
Davenko, Jeljcinova erka. Tokom suenja izmeu Berezovskog i Mihajla Fridmana (Alfa grupa) on je opisivao kako
je 1997. u njegov kabinet doao Berezovski s ukazom o postavljanju sebe samoga za predsednika saveta direktora Gasproma. Na ukazu su bili potpisi ernomirdina i Vahirjeva, ali da bi dokument
stupio na snagu neophodan je bio potpis
Njemcova koji je pozvonio i ernomirdinu i Vahirjevu, da bi se uverio da su oni
saglasni da on potpie taj dokument, ali i
jedan i drugi su dali negativan odgovor.

Biznisom se Boris Njemcov bavio nakon 2003. poto je izaao iz politike, bio
je predsednik saveta direktora koncerna
Njenoj. Izjavljivao je da zarauje oko
20.000 dolara meseno, da je u nansijskoj krizi izgubio mnogo, ali da on nije
igra visokog kalibra u ruskim okvirima.
Kad se kandidovao za gradonaelnika
Soija 2009, objavljen je dokument izborne komisije tog grada po kome je Njemcov 2008. imao u vlasnitvu 183,4 miliona
rubalja (po sadanjem kursu, oko 3 miliona dolara), a da su izvor njegovog dohotka bili Fond socijalne podrke graanskog drutva, Fond Drutveni program, dohodak od trgovine papirima Alfa-banke i akcije nekoliko desetina ruskih kompanija.
ukrajinska veza
Jedan od pravaca istrage odnosi se na
povezanost ubistva Njemcova s ratom u
Ukrajini, s obzirom na to da je Njemcov
bio savetnik ukrajinskog predsednika
Viktora Juenka (od februara 2005. do
oktobra 2006, kada je dobio Orden kneza
Jaroslava Mudrog V klase), da je govorio
na mitinzima narandaste revolucije, da
je esto putovao u Kijev i da je posle pada
Viktora Janukovia 24. i 25. aprila 2014. u

MESTO UBISTVA: Moskvorecki most

Foto: Fonet/AP

Kijevu uestvovao na kongresu Ukrajina Rusija: dijalog. U septembru 2014.

Njemcov je potpisao izjavu o tome da je
potrebno prekratiti agresivnu avanturu,
izvesti s teritorije Ukrajine rusku vojsku i
uskratiti propagandnu, materijalnu i vojnu podrku oruanim pristalicama samoproglaenih dnr i lnr.
Grupaciji demokratske opozicije u Moskvi otro se u poslednje vreme suprotstavlja Antimajdanski pokret, koji je nedavno u Moskvi drao demonstracije
protiv pete kolone u Rusiji, protiv koje
je najavio da e se boriti i Igor Streljkov,
bivi pobunjeniki komandant u Donbasu, koji se prole jeseni, nakon nedovoljno razjanjene smene s komandnog poloaja, vratio u Rusiju, odakle podrava
borbu u Donbasu.
Nekoliko ruskih desniarskih organizacija (meu kojima i tzv. Borbena organizacija born i Savez Ruskije) odmah je
u izjavama tvrdilo da njima malo uticajni Boris Njemcov nije bio interesantan, a
lider dnr Pulin nazvao je glupou verziju da je ubistvo moda izvrio neki povratnik s fronta u Donbasu, mada je zabeleen bar jedan takav sluaj u Rusiji.
5. mart 2015. VREME
REME

55

vlast i opozicija
Ruska tampa Njemcova kratko opisuje reima drug Jeljcina, vrag Putina. On
je dete bive srednjevisoke upravljake
klase. Njegov otac Jem Davidovi Njemcov bio je naelnik izgradnje u Ministarstvu nane i gasne privrede sssr u rangu zamenika ministra, a majka Dina Jakovljevna Ejdman lekar.
Kad je Boris imao est godina (roen je
1959. u Soiju), roditelji su se razili i on se
s majkom preselio u Gorki (danas Ninji
Novgorod). Godine 1981. diplomirao je na
Fakultetu za radioziku u Gorkom gde je
19811990. bio istraiva u Institutu za ziku. U politiku je uao u Jeljcinovoj eri,

CENTAR SAHAROV U MOSKVI:

Oprotaj od Njemceva
Foto: Fonet/AP

izgleda kao regionalni ef Jeljcinove izborne kampanje. Bio je na uticajnim mestima i dobio niz odlikovanja za zasluge
meu kojima i Orden Svetog kneza Danila Moskovskog (1996).
Od 1991. do 1997. godine bio je gubernatoru Ninjegorodskoj oblasti, zatim je
bio na funkciji ministra energetike (1997),
pa (19971998) prvi zamenik predsednika
vlade ernomirdina, ali je na tu funkciju podneo ostavku. U aprilu 1998. postao
je zamenik premijera Sergeja Kirijenka,
da bi u avgustu 1998. i na to mesto podneo ostavku. Predsednik Jeljcin ga je u
septembru 1998. premestio na mesto zamenika efa odeljenja za lokalnu samoupravu u predsednikoj administraciji.
Kada je na vlast doao Vladimir Putin, Njemcov je i njegov izbor podravao, govorei da neko treba da razbije
VREME
REME 5. mart 2015.

banditski kapitalizam, ali je ubrzo postao opozicionar.

Kao to je Putin kljune ljude ok terapije iz Jeljcinovog doba optuivao za veliku pljaku naroda, tako i oni govore o njemu i sadanjoj vlasti. To se vidi i po naslovu knjiga Borisa Njemcova: Lukov itogi
(rezultat), Soi Olimpijada, Putin itogi
U publikaciji pod naslovom ivot raba
na galijama Njemcov nabraja da je Putinu na raspolaganju 20 dvoraca i vila, devet rezidencija koje su se pojavile za poslednjih 12 leta; avio-park efa drave od
43 aviona i 15 helikoptera, koji vredi milijardu dolara; predsednika otila od etiri broda koji vrede tri milijarde rubalja,

11 ekzemplarnih asovnika od kojih onaj

na Putinovoj ruci koji se pokazuje javnosti vredi 22 miliona rubalja
Boris Njemcov je godine 2008. bio jedan od inicijatora formiranja malo uticajnog i sa Zapada podravanog opozicionog demokratskog pokreta u Rusiji,
na koji Kremlj oito gleda kao na trojanskog konja. Od 2012. Njemcov je kopredsednik politike partije Republika partija Rusije Partija narodna sloboda parnas i lan Koordinacionog saveta ruske
opozicije.
I pored atraktivne retorike, uticaj
Njemcova nije bio veliki. U decembru
2007. on je istaknut kao kandidat za predsednika Rusije na izborima u martu 2008.
godine, meutim, pre poetka kampanje
povukao je kandidaturu u korist Mihaila
Kasjanova. Godine 2009. kandidovao se
za gradonaelnika olimpijskog grada Soija i 26. aprila 2009. osvojio drugo mesto,
ali samo sa 13,6 odsto glasova.

mar pacifista
Boris Njemcov ubijen je dan pre opozicionog mirovnog mara u Moskvi. Ako
podravate kraj ruskog rata sa Ukrajinom, ako podravate kraj Putinove agresije, doite 1. marta na Proleni mar, poruivao je.
Putin je nekoliko puta opominjao na
opasnost od pokuaja destabilizacije Rusije pomou izvoza raznih cvetnih revolucija, a ruska Duma je usvojila niz restriktivnih zakonskih odredbi koje imaju
za cilj ograniavanje ili bar kontrolu priliva zapadnog novca takozvanim agentima stranih vlada (mrea nvo). Takva
odredba je navodno prepisana iz jednog
amerikog zakona iz tridesetih godina
prolog veka koji je jo na snazi.
Putin kao nekadanji kgb-ovac verovatno zna da su vrsti reimi uruivi, ali
pre e biti da je to ukazivanje na izvoz revolucije deo njegovog dijaloga s partnerima sa Zapada: oni njega optuuju za
agresiju u bliskom susedstvu, a on njih
za tetno meanje u poslove mnogih drava i proizvodnju haotinog stanja irom sveta.
Pacistiki nastup demokratske opozicije u Moskvi nije naroito iznervirao
Kremlj nakon to je Putin, kome je posle
prikljuenja Krima Rusiji rejting jako porastao, stao iza primirja u Minsku.
Taj ranije najavljivani pacistiki miting je nakon ubistva Njemcova otkazan
i zamenjen komemorativnom etnjom u
subotu 1. marta u kojoj je izmeu 21.000
(procena policije) i 50.000 ljudi (procena
organizatora i izvetaa bbc-ja) mariralo
u nekoj vrsti protestne pogrebne povorke od moskovskog Kitaj-grada do Velikog
moskvoreckog mosta blizu Kremlja, za
koji opozicionari sada predlau da bude
memorijalno preimenovan u Most Borisa Njemcova.
Mar je zavren bez incidenata, ali je
ipak privedeno 50 ljudi, neki zbog noenja medicinskih maski na licu. Pre poetka tog mara priveden je Aleksej Gonarenko, poslanik ukrajinske Vrhovne rade,
koga je moskovska policija uputila Istranom komitetu Rusije pod sumnjom da je
aktivno uestvovao u zbivanjima u Odesi
2. maja 2014, kada je posle paljenja zdanja
Doma sindikata poginulo nekoliko desetina aktivista Antimajdana.
Posle diplomatskog demara Kijeva,

56

SVEDOK UBISTVA: Manekenka

Ana Dureckaja
Foto: Vreme

Gonarenko je pozivajui se na diplomatski imunitet napustio policijsku stanicu

Kitaj-grad u Moskvi u pratnji konzula
Ukrajine u Rusiji Genadija Breskalenka,
seo u auto s diplomatskim tablicama, gde
su ga ekali advokati, i otiao. Ruski mediji su u tom mirnom skupu bacali fokus i
na neke grupe koje su nosile transparent
na kome je Njemcov uvrten u nebesku
stotinu, kako ukrajinski mediji nazivaju
poginule na Majdanu nezavisnosti u Kijevu u februaru 2014.
oteli su nam borju
List Komersant opisuje atmosferu
poslednjeg oprotaja s Borisom Jemoviem u Centru Saharov, koji nosi ime

Andreja Dmitrijevia Saharova, poznatog

sovjetskog nuklearnog ziara (tvorca
sovjetske hidrogenske bombe), disidenta i borca za ljudska prava, koji je krajem
ezdesetih godina prolog veka poeo da
kritikuje sovjetsku slubenu politiku, a
Nobelovu nagradu za mir dobio 1975.
Na jednom od zidova Centra Saharov
projektovane su slike Borisa Njemcova,
uglavnom veoma stare, gde se on vidi zajedno s nekima od kljunih politiara iz
ere devedesetih, koja, pie reporter, sada
prolazi pored kovega: glava Rosatoma
Sergej Kirijenko, ef Rusnana Anatolij
ubajis, predsednik Jabloka Grigorij Javlinski, Naina Jeljcin
Oteli su Borju. Oteli podlo i odvratno
( .
), uo se iz zvunika u Centru Saharov glas opozicionara Mihaila Kasjanova. Njega zamenjuje opozicionar Ilja
Jain: Boris je uvek bio strano veseo i
veoma hrabar. I ne samo u politici ve i u
ivotu. Kada smo bili s njim na ekspediciji
na planini Elbrus, bukvalno me je spasao

kad sam pao u provaliju, kae gospodin

Jain, izlazi i plae.
Od sadanjih vlasti na oprotaj je doao vicepremijer Rusije Arkadij Dvorkovi, koji, siva lica, odbija da komunicira
sa novinarima, dok broj vladinih vozila
parkiranih u Centru Saharov raste i raste: tu je predsedavajui Saveta za ljudska prava Mihail Fedotov, portparol premijera Natalija Timakova, predstavnik u
Dravnoj dumi Hari Minh.
Neko se zadrava, neko brzo postavlja
cvee, a zatim dugo pui u autlet centru
uprkos lakom snegu koji iznenada poinje da pada.
Gospodin Minh je proitao sauee
predsednika Vladimira Putina: elim
hrabrost porodici i prijateljima Borisa
Njemcova. On je bio bistar, direktan i hrabar politiar. To je zloin uasna tragedija Slede i druge rei koje se uju u takvim sluajevima.
Za ivota Njemcova, Putin je o njemu
govorio drugaije. U jednom od maratonskih intervjua medijima, na pitanje ta
hoe Njemcov i drugi opozicionari, odgovorio je: Hoe ponovo vlast i pare.
MILAN MILOEVI

5. mart 2015. VREME

REME

Islamska drava i drutveni mediji

57

Dihad u sajber prostoru

ZLOUPOTREBA DRUTVENIH MREA:

Delat Islamske drave i njegova rtva

Islamski ekstremisti sve intenzivnije vrbuju ratnike preko drutvenih mrea i

propagiraju svoje ratne pohode surovim snimcima. Vlasti odgovaraju restriktivnim
merama. Sajber prostor kojim su nekada dominirali liberalno orijentisani
tehnoloki treberi i demokratski aktivisti, pretvorio se u tamniji, sumorniji svet.
Upeatljivo je koliko je lmska produkcija radikalnih grupa napredovala

ovembra 2007. godine Jutjub

je ugasio nalog egipatskog aktiviste Vaela Abasa nakon to
je ovaj objavio snimak na kojem se vidi
policijska brutalnost uz obrazloenje
da sadri neprikladan materijal. Zastupnici za ljudska prava otro su se
pobunili, ali je video-snimak ipak ponovo postavljen, da bi kasnije bio korien i kao dokaz u optubi protiv policajaca sa snimka.
Za vreme izraelskih vazdunih napada
na Liban 2006. godine blog aktivistkinje i
umetnice Zene el Halil Beirut Update postao je izvor vesti o ratu, a koristili su ga
svetski mediji ukljuujui cnn, bbc i Gardijan. Leta 2010. jedna Fejsbuk stranica
bila je nazvana Svi smo mi Haled Said,
po mladom Egipaninu kojeg su na smrt

VREME
REME 5. mart 2015.

pretukla dva policijska zapovednika, to

je bila prelomna taka za antireimske
proteste koji su doveli do januarske pobune 2011. godine.
Sledeih nekoliko meseci, aktivisti od
Bliskog istoka do severne Afrike, od Magreba do Arapskog poluostrva, obilato su
koristili drutvene medije.
tviterom na tviterae
Arapske vlade su od 2012. ustale protiv pretnje drutvenih medija i poele da nameu otre kazne za aktiviste.
Nastupila je podela i meu samim aktivistima. Onlajn medeni mesec bio je
gotov. Drutveni mediji vie nisu bili
otvoreni prostor gde su regionalni aktivisti mogli da se iskau slobodno i bez
inhibicija. Internet policija, iji je posao

bio da nadgleda opsceni sadraj, svoju panju je preusmerila na politike

aktiviste na Tviteru i Fejsbuku. Onlajn
hakeri kao to je Sirijska elektronska
armija koje su podravale vlade u regionu, pokrenuli su DoS napade na pojedine naloge, dok su provladini razbojnici zastraivali aktiviste koristei
upravo tehnologiju osloboenja platformi drutvenih medija koju su aktivisti ranije koristili.
Drutvene medije u kojima su delovali liberalni i sekularni aktivisti obilato su poeli da koriste konzervativni
klerici i ekstremistike grupe. Na primer, egipatski demokratski aktivista
Vael Gonim utiao se na svom Tviter
nalogu (1,4 miliona pratilaca) i odabrao
da se dri po strani jer Egipat vie ne

58

Postprodukcija zloina

d snimaka odrubljivanja glava zapadnim novinarima

preko spaljivanja ivog jordanskog pilota, ekstremisti
Islamske drave su nedavnim pogubljenjem 21 egipatskog Kopta na libijskoj obali podigli stepen svoje ideolokopropagandne video-produkcije zloina do nivoa morbidnog
rijaliti oua.
Zaista, poetak petominutnog videa koji su napravili pripadnici Islamske drave provincija Tripoli, kako su se sami deklarisali, najvie lii na poznati rijaliti ou Survival dve ekipe, jedni odeveni u crno sa fantomkama na glavama, drugi u
prepoznatljivim narandastim zatvorenikim uniformama. Jasno je, meutim, da narandasti nemaju nikakve anse protiv
crnih i da e izgubiti ne samo takmienje ve i svoj ivot. okiranim gledaocima, upoznatim sa prethodnim viralima koje
je objavila id a u kojima su pojedinano ubijani zarobljenici u
narandastim uniformama, moralo se oteti uasnuto pitanje:
Da li je mogue da e ih sve poklati?

bestijalni film
Dodatno uznemirenje izaziva injenica da je ovaj video u
produkcionom smislu daleko kompleksniji i zahtevniji od prethodnih, u kojima su teroristi snimljeni u jednom kadru kako
odsecaju glave rtvama. Korieno je nekoliko kamera (od kojih bar jedna na kranu), oigledno je da su se dublovi ponavljali, da je osmiljen kakav-takav mizanscen, dodati su muzika i um talasa, postoji pica kao i naslov lma. U lmskoj
teoriji postoji opskurni anr zvani bestijalni lm, sa stvarnim
scenama brutalnog muenja, silovanja i ubistava. Prema Dejvidu Kerekesu i Dejvidu Slejteru, autorima knjige Ubijanje za
kulturu, ovakvi lmovi cirkuliu meu aicom otpadnika u
svrhu zabave. Iako jo uvek traje struna rasprava o tome da
li su ikada ubistva i silovanja snimana u komercijalne svrhe,
ameriki producent Alan eklton je jo sedamdesetih godina
tvrdio da se bestijalni lmovi produciraju u Junoj Americi,
tamo gde je ivot jein.

SCENE UASA U REIJI ISLAMSKE DRAVE: Pogubljenje 21 Kopta u Libiji

eli one koji su kao ja, dok je nalog

konzervativnog klerika Mohameda al
Arefe iz Saudijske Arabije dobio preko
10 miliona pratilaca. Popularni saudijski klerici kao to su Salman al Odah
i Ajed al Garni su dostigli astronomske brojeve pratilaca i dosegli popularnost o kakvoj liberalni aktivisti, pa
ak i vlade, mogu samo da sanjaju. Sa
druge strane, sekularni aktivisti koji
su veoma vieni u drutvenim medijima kao to su Ali Abdel Fatah, Ahmed
Maher i Ahmed Duma, a koji su odluili da ostanu u Egiptu, zavrili su u
zatvoru.

onlajn regrutacija
U meuvremenu, problemi koji su inicirali Arapsko prolee samo se pogoravaju. Prema Meunarodnoj organizaciji rada, nezaposlenost u regionu je pre
Arapskog prolea iznosila skoro 25 procenata. Danas bi ove brojke bile vee imajui u vidu lou situaciju u industriji turizma u zemljama kao to je Egipat, prestanak prodaje nae u Libiji i milione
izbeglica zbog graanskog rata u Siriji i
drugih sukoba u regionu.
Pet arapskih drava se nalazi u deset
najkorumpiranijih zemalja na svetu dok
je u izvetaju organizacije Transparency

International zakljueno da se endemska korupcija zapravo pogorava u

arapskom svetu od pobuna 2011. godine. Nema sumnje da je tako loa situacija olakala ekstremistima onlajn regrutovanje nezaposlene omladine u regionu. Uvoenje strogih kazni, ukljuujui i zatvorske, za krenje iroko denisanih pravila u korienju drutvenih medija rezultovalo je time da mnogi liberalni aktivisti ili ogranie privatnost na svom Fejsbuk prolu, koji je ranije bio javan, na opciju samo za prijatelje ili koriste zatvorene Fejsbuk grupe
sa ogranienim brojem lanova. Dok su
5. mart 2015. VREME
REME

59

ubistva uz specijalne efekte

Moda ni danas ivot ne vredi mnogo, ali je verovatno najjeiniji na teritoriji koju kontrolie id.
Svima vama krstaima: Kunemo se Alahom da emo vau
krv pomeati sa morem u kojem ste sakrili telo eika Osame
bin Ladena, zapretio je Dihad Dozef negde na obali Mediterana, maui noem ka objektivu kamere.
Nekoliko sekundi kasnije izdao je nareenje da se pogubi 21
hrianin. Da, ovaj snimak ima i prezentera, ekstremistu koji
je jedini obuen u maskirnu uniformu kako bi publika lako
identikovala ko je od njih komandant zloina.
Uznemirenje videom, u ijem je snimanju na terenu uestvovalo nekoliko desetina ljudi i bar jo pet, est u postprodukciji,
bilo je toliko da je ameriki Konzorcijum za istraivanje i analizu terorizma (trac) angaovao eksperte da utvrde autentinost snimka. Glavna urednica trac-a Verjan Kan tvrdi da je na
snimku korieno nekoliko specijalnih efekata: multiplikacija
aktera u irokim kadrovima, snimanje u studiju na hroma-ki
platnu, naknadno soversko bojenje mora u crveno. Ovo potkrepljuje neloginostima o pravcu i veliini otisaka stopala u

se liberalni i sekularni aktivisti povukli,

provladinih naloga na drutvenim medijima je sve vie i vie, nalozi ekstremista
se umnoavaju...
poboljana video-produkcija
Iako je Al Kaida poslednjih nekoliko godina do odreene mere koristila
drutvene medije postavljajui snimke
na Jutjub, Islamska drava (id) je to podigla na sasvim drugi nivo. Za poetak,
video-snimci id-a su mnogo boljeg produkcijskog kvaliteta nego to je to bio
sluaj kod Al Kaide, a koriste ak i specijalne efekte a la Holivud (vidi okvir).
VREME
REME 5. mart 2015.

pesku, kao i utiskom da su dihadisti, svi do jednog, vii od

svojih nesrenih rtava skoro po pola metra. Meutim, Verjan Kan ne tvrdi da su ubistva lairana, ve da su izvedena u
studiju jer: Inovativnost id u korienju hroma-ki tehnologije
jeste to time, najverovatnije, smanjuju svoju izloenost dronovima i satelitima koji bi mogli da lociraju njihove operacije.
Kako god da je ovaj video snimljen, jezu izaziva injenica da
je u njegovu produkciju uloeno mnogo: od tehnike i pripreme
do ljudi na terenu i van njega. Poruka Islamske drave je veoma jasna: za razliku od bestijalnog lma u kojem bi scene klanja, odsecanja glava i liptanja krvi trebalo da traju to due, u
ovom videu ok je pojaan kratkim kadrovima egzekucije, brzim belim blicevima, kratkim odtamnjenjima i zatamnjenjima, pojaanom muzikom i brzim prelaskom na zloslutni mirni kadar krvavog mora.
Ona aica otpadnika ostala je uskraena za koliinu brutalnosti potrebnu za njihovo izopaeno uivanje, dok su svima ostalima brutalni, izopaeni sadisti saoptili da treba da ih
se plae jo dugo i u svakom trenutku.

U jednom od videa objavljenom na internetu, ubica id-a povlai no i odseca

glavu taocu, a sve je prikazano na usporenom snimku da bi se pojaala dramatinost situacije.
Na sledeem snimku u produkciji id-a,
odrubljivanju glava osamnaest sirijskih
reimskih vojnika dodat je zvuni efekat
lupanja srca.
U najuasnijem videu koji je id pustio do sada, na snimku koji traje 21 minut prikazuje se spaljivanje ivog jordanskog pilota, a sam video imitira produkciju dokumentaraca koji se prikazuju na kanalu Histori. Snimak se zavrava

RADOSLAV EBI

prikazivanjem kua koje navodno pripadaju drugim jordanskim pilotima, identifikovanim tehnologijom vazdunog
mapiranja.
Od jula 2014, id izdaje onlajn asopis
Dabig na engleskom jeziku koji moe da
se preuzme u pdf formatu. Propagandna
publikacija, koja bi bez jezivih sadraja
izgledala kao lajfstajl magazin, prikazuje intervjue sa borcima i prie o nedavnim osvajanjima teroristike organizacije. Grupa takoe koristi popularne hetegove kao to je #WorldCup2014 da iri
svoje video-materijale i da preplavljuje
Tviter porukama.

60

U RUKAMA ISLAMSKE DRAVE: Zarobljeni iraki vojnici

irenje i suzbijanje
Propovednici koji podravaju id ne koriste samo popularne drutvene medije
da propagiraju svoje poruke. Na manje
poznatim platformama kao to je PalTalk nalaze se predavanja i razgovori radikalnih islamskih propovednika koji
hvale vou id-a Abu Bakra al Bagdadija
kao vou svih muslimana. Pozivnice da
se sluaju razgovori na PalTalku su bile
postavljene na Tviteru i oglaavane su
prilagoene londonskom i njujorkom
vremenu ne ostavljajui sumnje koja je
ciljna publika.
Id je 2014. godine razvio aplikaciju za android Fajer Al Bashayer (Zora Boijih znamenja) koja, kada se preuzme, ne samo to
korisnicima automatski alje nove informacije o grupi, ve takoe preuzima njihove Tviter naloge i na njima postavlja tvitove i apdejtove koji veliaju id. Prolog
juna, kada su snage id-a ule u iraki grad
Mosul, preko aplikacije je poslato 40.000
tvitova u periodu od 24 sata.
Ovo, kao i sve vei broj uasnih videa,
navelo je rme koje upravljaju drutvenim medijima kao to su Jutjub, Fejsbuk
i Tviter da suzbijaju poruke i objave terorista. Njihova politika je bila najoiglednija u sluaju snimka odrubljivanja glave amerikog novinara Dejmsa Folija u
avgustu 2014. Giganti su molili svoje korisnike da ne ire taj video i gasili su naloge onih koji su to radili, im bi ih neko
od drugih korisnika prijavio. Bela kua
je takoe intervenisala traei od drutvenih medija da ne dozvole da se video
iri. Uz to, pokrenuta je uspena kampanja na Tviteru user@LibyaLiberty sa hetegom #isismediaBlackout koja poziva

korisnike drutvenih mrea da ne dele video-snimke id. Prva dvadeset i etiri sata
pod ovim hetegom objavljeno je vie od
11.000 tvitova.
ma sa dve otrice
Drutvene mree mogu biti ma sa
dve otrice za id. Kada je ova organizacija prikazala prvi video takozvanog kalifa
Al Bagdadija koji dri propoved u damiji,
muslimani su iskoristili mree da se podsmevaju, jer je Al Bagdadi nosio luksuzni
vajcarski sat, objavljujui tvitove poput:
Omega: Bagdadijev izbor.
Promena politike drutvenih medija,
koji su naelno odbojni prema politikim
onlajn sadrajima, bila je oigledna u poslednje dve godine. Amerika vlada je 2012.
pokuala da ugasi Tviter nalog somalske
teroristike grupe Al abab. Tviter je konano ugasio nalog Al ababa nakon to
ga je grupa koristila da se hvali napadima.
Drutvene mree objavile su seriju novih
pravila korienja usmerenu protiv eksplicitnih prikaza i slika nasilja.
Id shvata potencijalni domet drutvenih mrea i koristi ih za regrutovanje, irenje straha i propagiranje ekstremistike
ideologije. Ove platforme se takoe koriste za prikupljanje novca i potragu za simpatizerima i ljudima koje bi mogli da preobraze u napadae tipa usamljeni vuk.
Jedan od ovakvih Tviter naloga se zvao
ShamiWitness. Pre nego to ga je administrator ugasio u decembru 2014, imao
je preko 17.000 pratilaca. Korisnik koji je
bio direktor marketinga i iveo u Bangaloru u Indiji, rekao je britanskom Kanalu 4, ije je istraivanje okonalo njegovu
karijeru propagatora terora, da bi se on

AP Photo

prikljuio id-u i sam, ali da je njegova porodica nansijski zavisna od njega. ShamiWitness se pridruio Tviteru 2009. i poeo da propagira id ubrzo nakon to se ta
organizacija pojavila.
Incidenti kao to je ovaj mogu naterati
rme i vlade da uvedu dodatne zabrane
za drutvene mree i tako ponovo promene do neprepoznatljivosti nekada slobodan i otvoren sajber-prostor.
Ono to je nekada bio prostor za liberalno orijentisane trebere za tehnologiju i
aktiviste, sada je tamniji, sumorniji svet u
kojem postoje pretnje i video-snimci brutalnog odsecanja glava, a ibanja liberalnih aktivista koje naruuju vlade se odobravaju i prenose dalje. Danas slika drutvenih medija na Bliskom istoku podsea
na trgove i ulice gradova Arapskog prolea u staro vreme: to je novo bojno polje
za srca i umove izmeu reima, islamista
i aktivista; izmeu mladih i starih; izmeu slobode i prinude.
Ipak, postoje znaci nade: komedije kao
one Basema Jusefa, Karla aroa i Fahada
Albutairija postale su orue za borbu protiv rastuih onlajn zabrana. Satira oruje nemonih protiv monih razljutila je
sledbenike id-a ispranog mozga. Uzvratili su rasistikim reportaama u svetlu
masakra u magazinu arli ebdo. Jedna
stvar je jasna: liberalno orijentisani aktivisti Arapskog prolea moda su na kolenima, ali nisu poraeni.

SULTAN SAUD AL GASEMI

Autor je kolumnista i Tviter komentator za arapska
pitanja. Za vreme Arapskog prolea, njegovi tvitovi
su postali glavni izvor vesti. Magazin Tajm je
njegov profil na Tviteru proglasio jednim od 140
najboljih u 2011. godini. Tekst je uz odobrenje autora
preuzet sa sajta projects21.com

5. mart 2015. VREME

REME

NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVI

61

estica za desetku
Samo tri rme u svetu prave spektakularne pre-

Tome doprinosi svakako i to to je ovo prvi Ga-

mijere novih modela mobilnih telefona i to do-

laksi S koji se ne otvara, baterija mu se ne moe

menjati i nema slot za dodatnu memoriju. Pojavljuje se u tri veliine, od 32, 64 i 128 megabajta

voljno govori o znaaju tih aparata. Prva je, naravno, Epl koja je takva predstavljanja izmislila.
Druga je kineski jaomi, koji to radi samo u Pekingu i za kinesko trite. Trea rma je Samsung,

(poreenja sa ajfonom opet se nameu).

Dve su karakteristike posebno dobre. Telefon

koja je ove nedelje predstavila svoj novi Galaksi

ima bateriju koja se brzo dopunjuje (50 odsto za

S6 na Svetskoj mobilnoj konferenciji u Barseloni.

Da je bilo spektakularno, bilo je. Vie od tri hiljade ljudi, dva ogromna video-zida od po, cenim,

samo pola sata) i koja moe da se puni beino

preko oba sistema koji su u opticaju. Navodno

trideset metara i jo stotinak metara platna na

je i dugotrajnija, ali to se mora proveriti. Kamera je, tvrde, bolja od one u ajfonu 6, moe da sni-

kojem su projektovane slike. Iako je prezentacija

ma uz minimum svetlosti sasvim dobre slike i vi-

tehniki bila bez greke, par stvari je oigledno.

Samsungovi efovi nemaju harizmu Stiva Dob-

deo. Takoe, kamera je stalno u stend baj modu,

a pobuuje se za manje od sekunde dvoklikom

sa pa ni Toma Kuka tako da izazivaju tanke emocije ak i kada promoviu vrlo dobar proizvod.
Bilo je tek nekoliko stidljivih aplauza, relativno
spontanih. Na Eplovoj prezentaciji ne spominje

na houm dugme. Kad su slike u pitanju, nita vas

ne moe iznenaditi.
Sover telefona je pojednostavljen, sveden. Po-

se Samsung niti bilo ko drugi, dok je ovde ajfon

direktno prozivan. Ko god da ih je savetovao da
to urade nije im dobro mislio ili, jo gore, ne zna.
Sve to ne umanjuje izuzetnost novog telefona
koji sam imao prilike da drim u ruci. Za testiranje emo se strpiti do 10. aprila, kada e S6 biti
puten u prodaju u dvadesetak zemalja, ukljuujui i Srbiju.
Samsung je lansirao dva modela, S6 i S6 ed
(edge). Ovaj drugi ima oborene ivice ekrana to
izgleda fantastino. I kotae vie. Oba aparata
imaju ekrane od 5,1 ina. Nijedan Samsungov telefon do sada nije bio tako dobro dizajniran i napravljen od vrhunskog materijala (gorila 4 staklo
i posebno vrsta legura metala, nigde plastike).

PRODAJA&PRETPLATA
TAMPANO IZDANJE

6 meseci
12 meseci

Beograd
[kurirom]

Srbija
[potom]

kontinentalna Evropa
[povrinskom potom]

4650 din
9300 din

4400 din
8800 din

75 EUR/99 USD
150 EUR/199 USD

ceo svet
[avionom]

115 EUR/149 USD

230 EUR/299 USD

INTERNET IZDANJE
6 meseci
Srbija
svet

bez PDF-a
950 din
16 USD

sa PDF-om
1500 din
24 USD

Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom

izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na linu upotrebu
registrovanom pretplatniku, zikom licu, i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove
fajla bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je
uraunat PDV. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.

pap prozori gotovo su u potpunosti blokirani. Napravljen je i sistem naplate za njega (Samsung
Pay) koji startuje u Koreji i sad i zamenie platne kartice i na sadanjim pos terminalima. Tu je i
posebna konzola (Gear) za 3D pregled. Telefon se
samo ubaci u naoare/kacigu i imate trodimenzionalnu virtuelnu stvarnost za igrice i druga uda.
S6 je krupan iskorak u odnosu na dva prethodna relativna promaaja (S4 i S5) koja su ih skupo
kotala. Samsungu oajniki treba uspeh u premijum klasi i sada stvarno imaju konkurentan
proizvod. Verovatno nedovoljno zavodljiv kao ajfon i znatno skuplji od kineske konkurencije koja
im die za vratom. Ali ako i ovaj proe neslavno,
za to nee biti krivi inenjeri i dizajneri ve oni
koji treba da ga prodaju. to skuplje, to gore.

Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite na adresu vreme,

Trg Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za
ta je uplata izvrena (pretplata za tampano/internet izdanje ili knjiga).
Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vau e-mail adresu
ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti u korist np vreme
iskljuivo na raun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji
se naplauje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs.
Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja na internet adresi
hp://www.vreme.com/pretplata pomou kreditne kartice, (cena u USD),
kojom prilikom e se stanovnicima zemalja lanica EU zaraunati i dodati
odgovarajui PDV ili direktno na na devizni raun podatke moete nai na
internetu na www.vreme.com/pretplata. estomesena pretplata na tampano
izdanje podrazumeva 26, a godinja 52 broja. Trajanje pretplate na internet
izdanje odreuje se datumski od dana otvaranja naloga.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
5. mart 2015. VREME
REME

VREMEUIVANJA
62

FB TP
Tamo negde daleko, daleko za poslednjim svetlima grada, ak

zato u kombinaciji s mojom poslovinom lenjou glede

tamo u nepreglednim tundrama interneta, ivi jedan ovek

koji se zove isto kao i ja, tavie i izgleda isto kao i ja, a bo-

bilo kakvih pravnih, tehnikih i tome slinih zapetljancija

nisam nikada ometao u njihovom (objektivno, bar iz mog

gme je i napisao one iste knjige i novinske tekstove za koje i

ja drim da sam ih napisao; pa ipak, ne taj ovek i ja nismo

ugla veoma udnom) poslu.

Odavno me je jo neki zaludnik obavestio da to moje

jedan te isti ovek.

Fejsbuk-neto postoji; prvo sam se ljutio, onda sam sve to

Jedna od stvari po kojima se razlikujemo je i ova: ja nemam

i nikada nisam imao, a teko da u ikada i imati Fejsbuk na-

jako, jako dugo sasvim ignorisao, upravo i zaboravio da postoji, a onda sam jednom, dosta nedavno, bog vie zna kako i

log (status? page? Kako god, To Neto, znate na ta mislim).

On, meutim, to ima, i lako ete ga nai, tog Teola Pania

zato, uao da pogledam. Pa posle nekog vremena opet. Pa

posle treeg, kraeg vremena ponovo... I tako sam poeo da

na tom Fejsbuku. Neretko, tavie redovno, taj uzurpator ak

povremeno pratim aktivnosti mog sajber dvojnika. Jo mi

tamo objavljuje moje tekstove, a da me nije pitao za dozvolu...

je i najmanje interesantno koji e moj tekst da stavi, i kada;

vee ludilo je kada se pojavi ono
korisnik Teol Pani je podelio/la
ovo ili ono, nekakav ve tekstualni
ili audiovizuelni sadraj na koji je
korisnik Teofil Pani osetio potrebu da ukae svojim, hm, prijateljima na Fejsu, bilo zarad kakvoe ili, naprotiv, zbog skrnavosti tog
sadraja.
To je valjda i najmahnitiji deo
prie. Desi se, naime, ponekad i
to da ovaj Teofil Pani koji pie
tekst koji upravo itate u Vremenu a koji e neizbeno posluiti kao hrana za sadraj onog Teola Pania sa Fejsbuka ugleda tamo poneto to on nikada
ne bi podelio/la, ali je, eto, njegov

Postoji valjda ve nekoliko godina to Fejsbuk-neto koje se

zove Teol Pani. I mada na naslovnoj strani toga lepo
pie da ovu stranicu ne ureuje Teol, nego njegovi fanovi,
ljudi veinom povrno itaju, na internetu pogotovo, i tako
mnogi njeni posetioci misle da je ona ipak moja. Neretko mi
se desi da mi se meni sasvim nepoznata osoba obrati, recimo
na ulici, tvrdei da smo ona i ja prijatelji na Fejsbuku. Tada
mi uvek bude nelagodno: ne mogu se sloiti s tim, a opet
kako da demantuje da si neiji prijatelj?!
Nemam zaista ni najovlanijeg pojma o tome ko su ljudi
koji su pokrenuli to Fejsbuk-neto s mojim imenom, i koji ga
odravaju i pune raznim sadrajima, ne samo mojim smatranjima i ukazivanjima pokupljenim iz raznih medija za koje piem. Jo manje mi je jasno da ta e njima to gombanje uopte u ivotu. ini mi se da su dosledno dobronamerni, pa ih
VREME
REME 5. mart 2015.

sajber dvojnik to iz nekog razloga

podelio/la, i ta sad da se radi, rasuto perje se ne moe vratiti u jastuk... Zar da bazam ulicama kao
ovek-sendvi s natpisom: Ovim
putem izjavljujem da nisam nita
podelio/la?!
Dugo sam, rekoh ve, bio zdravo
ljut na tog Teola Pania koji se drznuo da, sve nekako u
moje ime, boravi tamo gde ja ne oseam nikakvu potrebu da
budem zastupljen, pa sam ga onda jo due ignorisao, a sada
sam, eto, nekako pasivno pristao na njega, ne to bih promenio miljenje nego, bie, tako to je inercija pobedila... I tako
ga danas povremeno obiem, da vidim gde je, ta radi i treba
li mu neto. Moglo bi se rei da sam nevoljko priznao da je i
on tu onako kao kad u patrijarhalnom svetu bioloki otac
mrgodno prizna vanbrano dete i da njegov ivot moda,
moda takoe ima nekog smisla. Ali, sve to vai samo dok
se ne pree granica, a to je uvek jedno, ali vano: mora se znati da je on on, a da sam ja ja.
I da ja, naravno, nemam prijatelje na Fejsu...

TEOFIL PANI
(autor je predsednik oine sekcije Nezavisnog drutva novinara Vojvodine)

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec

Obrada: Marjana Hraovec