Naslov originala:

PARAMHANSA SWAMI MAHESHWARANANDA "DIE VERBORGENEN KRAFTE 1M MENSCHEN"

Prevod:

Zdenka Mille

PARAMHANS SWAMI MAHESHWARANANDA

skrivene snage u eoveku

BIBLIOTEKA YOGA PARAMHANSASWAMIMAHESHWARANANDA "SKRIVENE SNAGE U COVEKU"

Uredio i priredio:

S Milicevic

Recenrentt:

Me. D. Zlicic Dr. Z. M,rkov,c

Gretict« urednik:

M. vas.uc

l.ekto,

V Vasjlic

Korektor:

S. M,l,cevic

BIBLIOTEKA VOGA

Stempe:

NISRO .Dnevruk:': N. Sad, 1987.

Tirat: 3.000

Oslobodeno . plac anja poreza na promet na osnovu .

obr azovanje I kulturu br. 413-844 od 17. 12. 1986, misljenja Pokrajtnskoq korniteta za

Novi Sad, 1987.

Pred vama je knjiga koja na neki nacin to i nije. Ovaj tekst nije proizasao iz pera autora vee je skup njegovih usmenih, tematskih kazivanja izrecenih u okviru tradicionalnih Satsanga (Satsang . susret sa istinom). Ucitelji Yoge od pamtiveka poducavaju na taj nacin i debar dec drevne Yoga literature je rezultat napora ucenika da zaparnte i zabeleze reel Gurua. Zahvaljujuct savremenoj tehnici ova dragocena kazivanja su zabelezena na magnetofonskoj traci, sto nam ornoqucu]e da ih potpuno verno pretoclrno u pisanu rec, Ipak, knjiga tesko odrzava svu svezinu i spontanost zlve reci i licnog kontakta, Pored toga, izvesne poteskoce izaziva transkripcija sanskritskih izraza koju smo zadrzali u engleskoj verziji buducl da je veci dec Yoga literature u nas sledio isti princip.

POSVETA

.. . osvecena mome postovanom Satguruu Paramhansa

Ova knjlga Je P ... wan Sri Dip Mahaprabhu·diju.

swa~~v~~~~~~:~~~·~~~~ 'n:~~i:m cilju Ijudskog zlvota, Samorealiza·

elJl.

Pararnhansa Swami Maheshwarananda

UREDNIK

Kao petogodisnjaka odveli su ga kod jednog ucitelja Sanskrit a, ali, umesto da uci od njega, Mahaprabhu-di je uclo svoga ucitelja. Objasnio mu je sustinu sanskritskog slova "Au, koje sadrzt sve kvalitete Boga,

pocetak i kra] svih stvari.

Kada je imao cetrnaest godina, sreo je svoga UCltelja Sri Devpuri-

di]a, ko]] ga je uputio da u blizini mesta Bari Khatu podigne Ashram. Tu je Mahaprabhu-di ziveo i ooducavao. ispunjen bozanskorn svetloscu,

zraceci svoju veliku Ijubav.

Glas 0 njemu brzo se procuo; ucenici su dolazili da bi osetili dunov-

nu snagu i dobili blagoslov Ueitelja. Gak i danas tamo dolaze mnogi da bi osetili duh ko]i prozirna ovo mesto. Mudrost i rnilost Mahaprabhu-dija ispunjavali su sve koji su k njemu dolazili, bez obzira na rnaterijalno stanje, pol, bo]u koze i religiju. On je iznosio svoje ucenje u pesmama zvanim Bhajani, koje su potpuni izraz njegove Ijubavi i mudrosti. Mahaprabhu-di se odnosio prema svima na isti nacin. Bio je Ueitelj princeva. isto kao i ,sirotinje. Najnizi i najvisi bili su pred njim jednaki; njihove duse

bile su vrt u koji je sadie seme istine.

On je poducavao SAT SANATAN DH.A.RMU - "pravu vezu sa bozan-

skim Sopstvomu (Sat = istina, Santan = spo], veza, Dharma = zakon), s10 treba razumeti na stedeci nacin: veza sa istinom koja je vecna, koja rma sustinski znaca] za svako stvorenje. Gitavim univerzumom upravljaju nepromenjivi zakoni, jer postoji sarno [edan fundament za ceo svemir _ Bog, ko]i je vecit. Religije sveta predstavljaju sam~ razucite staze koIe vode istom cilju. Tek pravo razumevanje ovog jedinstva uprkos raznolikosti, vodi ka univerzalnom duhu i stvarnom miru.

BHAGWAN SRI DIP NARAYAN MAHAPRABHU-di

Bog je u s~akom coveku i svaki covek moze da spozna svoje oozanSkO, p~.rekl.o, a.I.1 Je m~lo njih svesno ovog divnog obecan]a, a [os su malo~roJ.nIJl on~ kOJI postlg~u sustinsku spoznaju.1 u zapadnojkulturi mnogo IJudl pOk.usav~. da realizu]e ova] naivts: cilj. Zapadni svet priznaje malo odabr~nI.h ~OJl ~u ~poznall najvisu istinu i pravi smisao covekovo postojania I naz~va Ih svecima i prorocima. Isto je i na Istoku; post00 samo [edna raztika: Zapa~ svece smatra pojavom proslostl, a za istok oru ~u realnost I dan as. All, za vecinu ni]e lako prepoznati sveca: cak i u ~stocnlm kulturama, k?je su mnogo pr ljerncivlje od zapadnih, ne~aju svi

ar da. prepo~naJu bozansku inkarnaciju.

Cista bozanska in~arnacija Ijubavi i istine bio je Bhagwan Sri D' Naraya.~. Ma~apr~~hu-dl, Yogi koji je ziveo u Rajastanu, u severozapa~ ~oJ In.dlJI. Jo~ su ZIVI rnnoqi svedoci njegovih cudesnlh dela, a onima koJI~a je to bllo odredeno doneo je spoznaju i prosvetljenje Kroz d h nJ~govog ucen]a poctnlerno da razumemo da je za Samospoz~aju J'edi~o vazno samosavladivanje.

PARAMHANSA SWAMI MADHAVANANDA-di

Dugo je ziveo uz Mahaprabhu-dija I belezio njegove govore i Bhajane. Njemu treba zahvaliti sto su se zadrzale Mahaprabhu-dijeve divne pesme i prosvscene reci, On je i autor biografije svoga bozanskoo Gurua pod naslovom "Zivuca svetlost". Inspirisan dobrotom i rnudrcscu svoga Ucitel]a, i pokrenut njegovirn blagoslovom Madhavananda-di dostize Spoznaju. Po celoj Indiji on siri svetlost znanja i pokusava da pomogne Ijudirna gde god je to potrebno.

1975. i 1980. dolazio je u Evropu na poziv svojih evropskih sleobenika i posetio Yoga-centre koje je osnovao njegov ucenik Paramhansa Swarni Maheshwarananda. Pararnhansa Swami Madhavananda-dl, eija je dusa cvrsto usidrena u oozansko], jedan je od istinskih Ucitelja naseq vremena. Danas vecinu vrernena provodi u svom Ashramu u Jaipuru, gde radi ne sarno kao Satguru, nego i kao pobornik za socijalnu pravdu i vaspitanje i obrazovanje u Indiji.

PARAMI'-iANSA SWAMI'MAHESHWARANANDA

Od svoje trinaeste qcorne ziveo je u Ashramu svoga Gurua, a vee sa sedarnnaest godina dobio )e Sannyas-Dikshu (postao Swami). Posle mnogo qodina provedenih u Indiji, skoro petnaest godina zivi u Becu, gde )e osnovao austrijsko-indijsko Vedanta-Yoqa-drustvo i Sri Dip Madhavashram I gde vodi raznoliki prograrn vezbanja Yoge. Svoje kurseve je poslavio u raztlcite stepene u kojima se rnalo po malo napredu]e od jednostavnih telesnih i disajnih vezbi ka visirn i tezirn tehnikama. Takode vodi mnogobrojne druge grupe Yoge u Austriji, Zapadno) Nernacko], Madarskoj, Cehoslovacko], Juqoslavl]i, Grcko], Engleskoj, SAD, Kana.h I Indiji, ko]e redovno posecule. Njegov sistem "Yoga u svakodnevnom LIVotU" obuhvata sve grane Yoge, a baziran je na drevnirn sprstrna.

Ucen]e Paramhansa Swani Maheshwaranande pociva na [asnoci i IJubavi kOje potlcu 1/ zrvota I ucenja Mahaprabhu-dija. Naklonost i postovanie, ko]e Ijudi iz celog sveta izr azavaju prerna Swarni-dtju, dokaz su aa za istinsko svet!o ne postoje ni vremenske ni prostorne grarjtice.

PREDGOVOR

KOSMICKE SNAGE I TATTVE

Jos od pra-vremena covek sebi postavlja pitanje smisla postojanja.

Iskustvo nas uci da je zivot povezan sa patnjom. Nasa zrvotna zelja je, medutim, da budemo srecni, Zar smo zaista samo qrancice bacane tamo-amo olujom dogadaja na koje ne rnozerno uticati? Racionalan nacln rnisljenja naseq vremena takode nam vise ne dozvoljava da demone i bogove smatramo onima koji upravljaju nasim sudbinama i kojima treba ugadati ritualima i zrtvarna. Ali, ni moderne nauke nisu ucinile covecanstvo srecnljlrn.

Pre vise hiljada godina nastale su u Aziji filosofske nauke koje su, najpre usmeno prcnosene medu posvecenima. uticale na sve vel ike religije sveta. Ove nauke 0 Yoqa-Vedanta-tilosofiji, 0 kojirna su kasnije pisali vidovnjaci i mudraci i koje sada na Zapadu sticu sve veci znaca], daju nam novu sliku i resenje sveta.

Sam covek je odgovoran za svoju sudbinu i zivotnu srecu, On ima moe i sposobnost da svojirn rlelima progna patnju iz svog zivota i postigne oslobodenje. Vidljivi svet je, medutim, samo mali dec onih cinjenica koje imaju uticaja na nas zivot. Nase stvarne korene grade energije i snage nevidljive fizickcm oku. Siti svestan sfera i moe: spoznati i zagospodariti snagama koje tamo deluju, znaci, pak, napustiti rnali, stesnieni ego i pratiti bozansku dusu koja je nase stvarno bice.

Svrha naseq zivota je spoznaja i realizacija naseq stvarnog i besmrtnog Ja. Svaki covek nosi os nove za ispunjen zivot u sebi sam om. Onaj ko ozbiljno traz! smisao, naci ce put do njega.

Ovaj put ka unutrasniosti zahteva, rnedutim, uvodenje i vodstvo pravih, samorealizovanih Ucitelja. To nije lak put; on zahteva disciplinu i rad. Tek kad naucirno da savladamo sebe, bicerno u stanju da upravljamo svojom sudbinom.

Ova] niz predavanja Paramhansa Swami Maheshwaranande, jednog od velikih Ucttelja i rr.udraca naseq vremena, koji je jednako priznat i u Indiji, Evropi i Americi, da]e prer lod uzroka i nacina delovanja centara snage I skrivenih snag a ko]e ot.reduju nasu sudbinu. On nas uci da ih trazirno i nademo, ne izvan sebe, ncgo u sebi.

Ova knjiga ce sigurno stici do onoga kome je namenjena. Neka za njega bude izvor rnudrosti i znanja.

dr RENATE LAVICKA

U kosmosu postoji beskonacno mnogo snaga od kojih mi ne znamo ni promil. One se neometano krecu prostorom i pojedlnacno su bez vidnog efekta. Medutim, ako se sastanu, dolazi do reakcije. Ako vise njih koncentrisano dodu u jednu tacku, grade snaznu silu. Ali, za to mora prvo da se formira jedan centar. Najvisi i najjadi nama poznat centar je covek. Kroz Ijudsko oblic]e teku nebrojene snage ko]e deluju i u biljkama I zivotlniarna. Telo je jedan deo ovog kosmosa i u njemu postoje odredene tacke gde ove sile teku zajedno i ostvaruju se u jednoj novoj snazi.

Ove snage se manifestuju kroz dva aspekta - jednom kao elementi. zracenja iii TATTVE, drugi put kao izvanredne snage velikih dusa, koje su kao sveti Ijudi zive!e na naso] zemlji, koje ce ziveti i ubuduce i koje su i sad a medu nama. Ovi elementi koji su zajedno formirali jedan lik da bi okruzili dusu, razdvajaju se posle izvesnog vremena i ponovo vracaju u kosmos. Dusa takode ide dalje i formira novi lik. Ovaj proces se naziva .kruzenje" iii CHORASI KA SHAKRA (Chorasi znaci 84, Ka znaci bice iii zivot, a Chakra je krug). Po Yogi postoji 8,4 miliona vrsta zivih bica, koja se dele u tri grupe: NASH-CHAR, THAL-CHAR i JAL-CHAR - bica koja zive u vazduhu, na zemlji iii u njoj, i u vodi. Razlikujemo cettri raztictta nacina javljanja, manifestovanja ovih ztvth bica:

JARAiYUJ- razrnnozavanie semen om i jajetom u rnajcino] utrobi (stsari),

ANDAJ -- razrnnozavanje jajima iz kojih se legu potomci

(ptrce, gmizavci, ribe ltd):

SVEDAJ - razrnnozavan]e najnizih zivih oblika (bakterije ... ) UDHBIJ - razrnnozavanje biljaka koje rastu iz zemlje.

Svaka od ovih grupa ima odredene sposobnosti koje se nazivaju KLA. Udhbij ima 1 Kia, Svedaj 2, Andaj 3 i Jaraiyuj 4 Kia. Ljudi, koji pnpadaju grupi Jaraiyuj, mogu razviti do 16 Kia.

Dusa, kola se nasi a u tocku egzistencije, mora proci kroz citav razVO). kao sto se kugla u ruletu okrece zajedno sa brojcanikorn. Tocak se neprestano krece, podstican voljom Apsoluta i Karmi.

trnarno samo jednu rnoqucnost da izademo iz ovog toka: Ijudskim rodenjem. Tako je to prenosila filosofija Yoge od pamtiveka. Ovo prenosenje je starije i od Veda. To govori da Vede poticu od samog Apsol uta, ne od inkarnacije, nego direktno od Apsoluta. lpak, Yoga se u Vedama vee spominje - mora da je postojala u to vreme. Niko ne zna koliko je Yoga stara. Ona je stara koliko i samo covecanstvo,

Kao sto je vee pomenuto, covek je jedino bice koje rnoze izrnaci rocku Karme. On ima sve rnoqucnostt, ali sopstvenim qreskarna rnoze ponovo upasti u tocak i tada mora proci sve iznova.

10

11

SRI TATTVA DARSHI GURUDEVA KO ANUGHAVA APARAMPAR DHANIYA JIGHIYASU JO LAKHE HOT SINDHO BHAVA PAR SATGURU SAM TlHU LOKA ME NAJAR NA AVE OR

SVARGA LOKA PATAL ME NAM DEKHYA SARVA DHANDHOR SURVIR SE ADHIK HE SADHU KO SANG RAM

KAMA KRODHA MADHA LOBHA MOHA KHODA UTHAVE NAM

Filosofi Vedante veoma detaljno objasnjava]u Tattva-Jnanu, nauku o elementima. Oni su trazili odgovor na pitanje .Ko sam ja?" Hazrnisljajte uvek 0 tome sta ste vi - vase telo, vase misli, vasa osecanja - iii nesto drugo? Dolazicete do sve finijih aspekata, sve do elemenata. Konacno cete shvatiti da niste ni elementi, nego SAT -CHIT -AN ANDA-ATMA (apsolutno bice, apsolutna svest, apsolutna sreca, to su kvaliteti Atme - duse iii samog Ja, koje je besmrtno, neoqraniceno i bozansko).

Razvitak zivota vodi do sve visth stepena svesti i konacno do bozanske svesti, koja se u Sanskritu naziva i Samadhi. U Samadhi stanju sjedinjuju se tri stvari: znanje, onaj koji zna i objekat znanja. Trojstvo ima veliki znaca] u celom svetu. Take postoje tri glavne Gune iii kvaliteta: SA TTVA-GUNA (cistota, harmonija), RAJAS-GUNA (patnja, agresivnost) i TAMAS-GUNA (neznanje, lenjost). Postoje tri stanja svesti kroz koja nas MANA (duh) svakodnevno luta: duboki san bez snova (nesvesno), svest sa snovima (podsvesno) i stanje budnosti (svest). Zatim postoje jos i tri TAPAS, smetnje ko]e deluju na nas, nasu dusu i uopste na sve zivo: ADHI-BHODIK, ADHI-DEVIK i ADHI-ATMIK.

ADHI-BODIK su smetnje koje dolaze spolja, iz materijalnog sveta - od drugih Ijudi iii zivotinja. Zivotin]e nas, na primer, mogu veoma ometati, cak uqrozavatt. Zivotinjski princip odgovara niskom stanju svesti koji postoji i u coveku i koji se rnoze probuditi. Neki Ijudi su ok rutni i oezosecajru .kao zivotinje"; rnoquce je, medutim, ida jedna zlvottnia bude bespornocnija oo coveka i da oseca vise Ijubavi nego on. Posto se ovde radi 0 rnaterijalnim snagama, Ijudi imaju sredstva da se brane od zivotinja, imaju brave, reze i kaveze da bi ih zadrzali i otrove i oruz]e da bi ih naclniti bezopasnim.

ADHI-DEVIK su astralne sile koje postoje u kosmosu i protiv njih je nase oruzje nernocno. Ove sile postoje stvarno, nisu nikakvo prividenje. Sve kulture na ovoj zemlji govore 0 dobrirn i zlim duhovima.

ADHI-ATMIK leze izvan materije i astralnog sveta u ravni Tattvi. I one mogu da zbunjuju duh i odlucujuce uticu na zlvot.

Ova tri principa treba, dakle, uvek da smo svesni i da se cuvarno njihovih stetnih uticaja. Onaj ko je iznad njih nalazi se u najviso] svesti.

Da bi se ostvarilo rodenje coveka, deluju, dakle, voljom Apsoluta razticite kosrnicke snage zajedno. To je sreca za coveka, jer on poseduje najvece sposobnosti i rnoqucnostl na zemlji. To mozerno uporediti sa vatrom, koia je u svo]o] osnovi uvek ista, ali ako se ujedini vise plamenova, nastaje veca i [aca svetlost. Covek zivi, da tako kazerno, "vise", intenzivnije.

Ovim snagama razvio se Buddhi, intelekt po kojem se covek razlikuje od svih drugih zivih olea. Stoga bi on trebalo vise i da ga koristi. Jesti, spavati i radati mogu i zlvotin]e. Covek, pak, pornocu Buddhi maze da istrazuje natprirodne stvari. Samo on je u rncqucnosti da razume sta je Apsolut i da ga spozna. Tako on rnoze da istupi iz kruga radanja da bi pomogao drugima, a to je cilj kojem nas Yoga vodi. Medu Tattvama iii snagarna, 0 kojirna sam prethodno g0VOrlO, postoji pet glavnih: PRITHVI - zemlja, JAL - voda, TEJAS - vatra, VAYU - vazduh i AKASHAetar. Preko njih se stvara nase fizicko telo. Tattve u njemu irnaju vise funkcija koje se nazivaju PRAKRITI. Ima 25 Prakriti (vidi tabelu 2 u dodatku). One oznacavaiu fina zracenja iii dejstva u nasern telu koja nam daju signale, npr. ako nekoj biljci nedostaje voda ona opusta usee i mi prepoznajerno da treba da je zalijemo.

Pet navedenih Tattvi nazivaju se "grube" Tattve. Postoje [os dve "vise" Tattve: ANUPADA- TATTVA i ADI- TATTVA. Tih ukupno sedam Tattvi deluju u sedam Chakri. Anupada-Tattva nije povezana samo sa nasorn planetom i fizickim telom, nego stoji izvan vremena i prostora. Adi-Tattva je bozanska Tattva, cista Atma. Naziva se i Atma-Tattva iii Atma-Jnana. Najvis] Yogi, BRAHMANISTHA SHROTRIA, naziva se jos i TATTVA-DARSHI. U jednoj pesmi Mahaprabhudi je napisao:

.tskustvo Tattva Darshi Gurudeva ie beskonecno. Aspiranti ko]! to shvate imeiu veliku srecu. Oni pre/aze okean neznanja. Treqec sam svuda - na nebu i u paklu - ali ni u jednom svetu nisem neseo nikoga kao sto je Satguru. Tesko je ostoboditi se ponote, tjutnje, zavisnosti, pohlepe i ega, tete od borbe na boinom potiu :

Tattva-Darshi poznaje i vidi sve Tattve. Njegova iskustva su bezgraniCna. On je Atma-Jnani, Samospoznati. Onaj ko u sebi ujedini Atrna-Jnana i Tattva-Darshi naziva se Brahrna-Jnani. To je najvise znanje koje moze da se ostvari u sebi. To je bozanska svest, jedinstvo sa Apsolutorn.

12

13

ISTRAZIVANJE SNAGA DUSE

lstrazlvanjern snaga duse bave se dve nauke: astrologija i umetnost cltanja sa diana.

Astrolog polazi od svojih proracuna, od polozaja planeta u vreme rodenja. Pravilnije i odredenije bi bilo ustanoviti konstelaciju planeta prilikom zaceca, ali se taj momenat prakticno ne rnoze utvrditi. U Upanishadama, a takode i u jevrejskoj i islamskoj religiji, zastupa se rntsljenie da dusa ima svoje boraviste u rnuskorn semenu. Time se prvobitno mislilo da dusa ulazi u nov zlvot preko rnuske semene 6elije, a ne preko zenske jajne 6elije. Ovaj stay su Ijudi kasnije krivo tumactlt - kao da sama zena nema dusu, sto je ipak protlvurecno, jer ne postoji zivot bez duse. Dubokom meditacijom i astralnim kretanjem po ovom kosmosu, otkrio sam da se JIVATMA (individualna dusa) javlja tek prilikom sjedinjenja semen a i jajne 6elije, dakle prilikom zaceca. Ako se inkarnira spiritualno visoko razvijena Atma, roditelji u tom momentu doztvljava]u ose6anje duboke harmonije i vide divnu svetlost. Zene to dozlvljavaju cesce, posto su muskarct uglavnom suvise strastveni za ova finija doztvljavan]a. Dusa novog bica je, takode, vise povezana sa majkom, jer ona nosi dete i donosi ga na svet. Isto tako, ona nosi i vise elemenata za stvaranje tela i lika deteta. Za vreme trudnoce posebno su vazne dve stvari: rnuskarac treba u to vreme da se brine 0 svojoj zeni s mnogo Ijubavi, da se ona ne bi ose6ala usamljenom i nikada ne treba da [o] uputi grube reel, a buduca majka treba da se trudi da ima samo pozitivne rnisll. Dobro je ako se u to vreme vise bavi spiritualnim stvarima, da 0 njima cita, govori i razrnislja. Naravno, treba da izbegava uzimanje alkohola, droga, cigareta ...

Cetiri stvari znace veliku srecu u zlvotu: - roditi se kao covek,

- biti vaspitan od strane spiritualnih roditelja punih Ijubavi,

- teziti ka spoznaji i istini i

- sresti Satgurua.

Ako se sretnu ove cetirl stvari, zivot je uspesan. Sve dok ne dode do toga, covek uvek iznova dobija mogu6nost za Ijudsku reinkarnaciju. Ukoliko je postigao sve cetiri stvari ali ih nije iskoristio, menja se njegova Karma. Mozda [os dugo nece imati takvu priliku.

Za astrologiju bi, dakle, bila vazna konstelacija planeta u momentu kada dusa ulazi u telo. To je zapravo momenat u kojem ona dolazi na zemlju i poclnle svoje Ja da realizuje u mesu. Astroloq, naravno, ne zna datum i sat kada je dusa usia u rnajclnu utrobu. On mora da racuna sa casom rodenja. U Sanskritu postoji izraz GHAN, koji oznacava momenat, odnosno konstelaciju u kojoj deluju odredene snage u prostoru. Onaj ko je roden u to vreme rnoze da zapazi mnoge pojave koje nisu vidljive za druge Ijude, ali ukoliko govori 0 tome drugi ga nece shvatati ozbiljno. Lekari u takvim stucajevirna prepisuju tablete za

14

15

umirenje da bi otkloniti tobozn]e .Jialuctnactje", sto je besmisleno, jer to stanje psihe zavisi od astralne konstelacije (svaka ravan ima svoj Ghan vidi tabelu na kraju). Ako se dve osobe nalaze na istom mestu, rnoze se dogoditi da jedna od njih vidi pojave koje su za drugu nevidljive i kojoj ce se, naravno, takve price ciniti neverovatnim i luckastim. Ove snage i pojave poticu iz Adhi-Devik, astralne ravni, i nije u nasoj rnocl da ih zadrzirno, To je jedan od razloga zasto Yoqa-ucen]e govori da zivimo vegeterijanski ida ne ubijemo zivotlnje, Zivotlnje osecaju izvesno vreme unapred da ce biti ubijene i plase se, tuzne su i drhte. Sva ova negativna osecania nalaze, naravno, svoj negativan odraz u materiji - u mesu. Taj proces nije vidljiv za nase ocl, jer se odigrava u pocrucju finih materija, dakle postoji samo u Pranl. Kada jedemo meso, uzimamo i sva negativna osecanja i strahove. Moquce je da ova hrana momentalno daje Iizicku snagu, ali kada svest ovih Ijudi dode iz Adhi-Bhodik (materijalne ravni) do Adhi-Devik (astralne ravni), bude se u njima ovi strahovi i negativna osecan]a. Iz tog razloga mnogo Ijudi danas oseca strah pred Bogom i religijom. Oni cesto posecuju crkvu samo iz drustvenih iii kulturnih razloga, oni uopste ne zele da saznaju ko su iii sta je Bog, jer se ovaj strah krije u podsvestl. Ipak, svako nailazi na ove snage u dva navrata: u meditaciji i posle srnrtl. Razlikujemo dva zakona:

1. Kosmicki zakon - vazi za sva ziva bica, za coveka kao i za zivotiniu,

2. Ljudski zakoni, pravila i propisi - stvaraju ih Ijudi i u svakoj kulturi su razlictti.

I

sve vidi. Teskoca ipak lezi u pravilnom proracunu i tumaceruu, Jedan Brahmanlstha Shrotriya iii Tattiva Darshi Gurudev uvek ie, rnedutirn, tacna upucen u Atmu.

Prema Yogi, u nasern telu se nalazi vise vrsta snaga. Osim pet elemenata (zernlja, voda, vazduh, vatra i etar) postoji jos rnnogo finijih snaga, koje mi, doduse, ne rnozerno fizicki da spoznamo, ali koje uprkos tome osetno uticu na nas. Za turnacenie ovih uticaja koristimo urnetnost citanja sa diana. Jedan pravi cltac sa diana ne obraca pazniu samo na lillije diana, nego ukljucuje u svoj sud mnogo vise: bore na celu i oko oclju, oblik nosa, bore oko usta i na obrazirna, tabane, hod i celokupnu konstituciju i izraz tela. Iz svih tih obeleija on zakljucuje 0 karakteru i sudbini coveka, Kao sto jedno divno pismo rnoze da zabrlja i zaprlia jedna jed ina crtica, tako i jedna poqresna linija na dlanu rnoze sve da pokvari. Ona pokazuje prepreke koje ne rnozemo da savladamo sarni, jer se one nalaze izvan nase rnoci. :loduse, znaci su tizickl, ali su uticaji takoreci "podzemni" - npr. smetnje, blokiranja, nesrecni "slucajevi" itd. Posto]e dve moqucnosti da se na ove smetnje lpak povoljno utice:

_ prva je Guru-Kripa, milost Gurua. Jedna Mantra glasi: "MANTRA MULAM GURU VAKIYAM" - reci Gurua su sustina Mantre. Stoga ucenik treba da pazi na sve reci Uciteljeve i da sledi njegove savete, jet su oni za njega od velikog znaca]a. Onaj ko ne shvati ovu Vakiya iii Shadba (reci Gurua), nece imati uspeha. Sarno onaj na koga se odnose, rnoze da shvati njihovo znacenle.

_ druga rnoqucnost da se savladaju prepreke je Yoga. To je ?Ul ko-

jim, do izvesne gran ice, rnozerno lei i samostalno. Mozerno, doduse, p~~: buditi sve snage, citav Brahmand iii kosmos realizovati u nama, POStlCI Sunyakash (apsolutno prazan prostor), ali MOKSHA (oslobodenje) ne moze se tako lako dostici.

Mahaprabhu-di je rekao u jednom Bhajanu:

Posle smrti ne potpadamo vise pod Ijudske i zemaljske nego pod kosrnlcke zakone. Napustarno Ijudsko telo koje konacno opet postaje zemlja. Finija tela, medutim, mentalna, kauzalna i Prana tela - egzistiraju i dalje. Ooduse, ostaju osecanja, saznanja itd, ali nedostaje jed no: Kriya-Shakti (rnoqucnost za rad). Stoga se u nekim spisima 0 Yogi zemlja naziva Karma Bhoumi, mesto gde mozerno nesto da ucinimo. Sarno na zemlji rnozerno da clnlrno dobra iii rdava dela, posle smrti to vise nije moquce. Elementi se po novo razdvajaju - voda ide u vodu, zemlja u zemlju, vatra u vatru i mi se nalazimo jOs sarno u astralnoj ravni kao duh. Kroz koji dec kosmosa cerno proci i na koga cerno naici, zavisi od nasih dela i Karme.

Postoje eve vrste losih dela: nesvesna i svesna. Onaj ko svesno radi protiv zakona Karme, navlaci na sebe tesku Karmu. U drugom slucaju ne meri se tako tesko. Mnoge qreske clnirno iz neznanja, posto su nas mozak i intelekt oqraniceni. Cesto mislimo da cinlmo dobro, ali samo Bog zna sta je dobra, a sta lose.

Rada se telo, a ne Atma koja je nerodena i besmrtna. Telo se stvara razttcitirn snagama koje se sjedinjuju kada je "krait tu. Kao sto se pcele uvek okupljaju oko svoje kraljice, tako automatski cine i sve snage i Tattve kada Atma stigne u telo. Ako Atma napusti telo, prestaje rast i nastupa pobaca]. U Indiji se astrologija naziva .Trecirn okorn Boga" koji

"Mali mrav mote u jednom danu

da dosegne do Boga Indre (najviseg od Botanstava). Ali isti Indra mote jednog dana, posto je izvrsio

sva svoja dela, ponovo da postane mali mrav. "

Svi, i Deve iii bogovi, podvrgnuti su ponovnom rodenju. Oni kojt ci~.e Devik Upashana iii Tantric Upashana iii idu dalje be: Gurua,r~~gu .Stl.CI u odredene ravni gde razvijaju okultne snage, mogu cak POStlCI I najvrse ravni, ali su [os uvek vezani za vreme. Cak i kada ~roborave mlll~~e godina u jednoj ravni, ipak se i to vreme jed nom za~:sava .. AII onaj cua svest zalazi u kosrnos preko Guru-Kripa - neoqrarucen Je I bezvremen. To je Moksha koju treba da spoznamo u jednom, dva iii tri zlvota, Svaki covek na svoj nacin veruje u Boga i trazi ponekad neko ~veto mes~o da bi se tamo pornolio. Ali, zasto idemo u crkvu kada se kaze da Bog ZIVI U svakorn srcu? Zato sto uvek iznova zaboravljamo svoje srce, pa

16

17

nedovoljno ose6amo Boga u njemu, on je jOs uvek suvise duboko i neotkriven u nama. Odlazimo u crkvu, hram, dzamiju iii u ashram, posto atmosfera i okolina tame cine prihvatljivijim nasa ose6anja za Boga. Samo posetom crkvi iii molitvom mi svakako ne rnozerno postici Mokshu. Bog jeste svugde, ali moramp naci put do njega, takoreci drzeci se za jednu nit koja vodi do njega i koja se u Indiji naziva Guru, a na Zapadu to rnoze da bude neki svetac iii neka druga samorealizovana osona.

Samo je jedan Brahmanistha Shrotriya Satguru sposoban da nas vodi, To je samorealizovani Ucitel] koji zna drevne spise i koji je prosao put. Intelektualne reel i poznavanje knjiga tu nam vise ne mogu pornoct. Slicrio kao sto psiholozi pokusavaju da pomognu psihicki obolelima, tako nam knjisko znanje daje samo odredenu utehu. Ono nam doduse pruza izvesnu pornoc za savladavanje odredenih teskoca u normal nom zlvotu iii nam pornaze da ih zaboravimo, ali ni na ko]i nacin ne pretpostavlja spiritualno vodstvo iii po moe. Samo Guru-Kripa rnoze da nam pomogne da savladamo nevidljive ravni i kosmlcke snage. Inace bi to bilo kao kada bi nam neko objasnio put na visoku planinu na koju se sam nije nikada popeo. Nema vlastito iskustvo da bi nam rekao kakav ce biti uspon - tezak, strm, opasan - i da Ii ovaj put uopste vodi do cilja. Tako je i kod cisto intelektualnog vodstva u Yogi, koji lako rnoze da odvede na stramputicu, iako je aspirant momentalno odusevljen. Svaki dec naseo tela iskazuje koje snage gospodare i deluju, cak i vrhovi prstiju i njihove linije imaju svoje dejstvo. Samo se posebnom naukom sa tih linija moze ocitati debar predznak. Yogiji su ovo proucavall u duboko] meditaciji i potom izneli na svetlost dana. Oni ove znake nazivaju Ratna, sto znaci drago kamenje u telu.

VITALNI CENTRI SVESTI

SVADHISTHANA

...,_;:=.", Pneumogastricus iii Nervus vagus

'Vo~--Thymus zlezda

ANAHATA

NADI

Nadi su putevi kojima tece. Prana. U covecjern telu ih ima 72.000.

Jos pre pravremena Yogiji su ih otkrili u meditaciji - za svaki rntsic, svaki hormon, svaku bolest, postoje imena u Sanskritu. U Ayurvedskoj medicini, koja je bez ogleda na zivotiruarna i bez upotrebe hemijskih sredstava, opisane su terapije protiv svih bolesti. I svaki Nadi ima svoje ime. U Yogi se razlikuju tri glavna Nadija: Ida, Pingala i Shushumna. U nekim knjigama 0 Yogi nalaze se i nazivi Ganga, Yamuna i Sarasvati. To su imena triju reka koje su za Hindusa svete. Ganga i Yamuna teku iznad zemlje, a Sarasvati pod zemljom i izlazi na povrsinu samo jedanput u 12 godina u vreme odredenog polozaja planeta. Ovaj dogadaj se naziva Kumbha-Mela. Ponekad postoje posle tri iii pet godina male Kumbha-Mele, pri cernu se samo mali dec reke Sarasvati penje na povrsinu. U cast ovog dogadaja, milioni Ijudi dolaze u blizinu Illahabada, gde se sastaju tri reke da bi se tamo kupali. Indusi veruju da se time oslobadaju svih Karmi i ponovnog rodenja.

ena mozdina (Shushumna) i Sympathicus (Pingala) Sympathicus (Ida)

Solarni Plexus (suncani spiel)

Semen a zlezda - jajnici (zenska)

MULADHARA

18

19

1. Corpus Calosum

2. Opticki Thalamus

3. Hipofiza

4. Epifiza

5. Fornix

6. Corpora quadrigemina

7. Corpora quadrigemina

8. Septum Lucidum

9. Treca komora

10. Cetvrta komora

11. Produiena kicmena moidina

12. Veliki mozak

13. Mali mozak

14. Infundibulum

(stable, drska, stabljika hipofize)

15. Peduncles epifize (noiica, podnoije)

16. Corpus Striatum (poledina od 8)

17. Varolijev most

Za Yogije je ipak Ajna-Chakra pravo mesto gde se sttcu tri reke: zbog toga znamo i sledece nazive: Trikuti, Bhrukuti, Trivenitat, Sangham i Trinetra.

Ganga iii Ida odgovara mesecevorn sistemu, Yamuna iii Pingala suncevorn sistemu, a Sarasvati iii Shushumna sjedinjuje obe u znanje iii svest. Mesec otelovljuje princip duha, emocija, sunce princip svesti. Izmedu duha i svesti mora vladati ravnoteza, ako hocerno da budemo sposobni da radimo i usavrsavamo sebe. Za to postoje specijalne Yoga-tehnike: Chandra-Bhedi-Pranayama i Surya-Bhedi-Pranayama (Bhedi znaci ctscen]e iii prolazenje).

Shushumna iii Sarasvati tece pod zemljom. Ovaj Nadi je aktivan samo u odre'deno kratko vreme, npr. u vreme svitanja i sutona. Tada se mogu sjediniti sva tri glavna Nadija, tada tees samo jedna struja - Shushumna-Nadi. Za vreme stvarne rned:tacije iii Samadhia, kada osecarno bozansku milost, tece Sarasvati. Sve dok se na aktivira Shushumna, [os uvek su tu Chitta-Vritti - misli, patnje, brige itd, a kada potece Shushumna prestaju da rade Citta-Vritti i rni se .Jcuparno" u nasern Trivenitat.

Ida i Pingala pocinJu u mozgu, olprilike tamo gde se nalazi hipofiza.

Oni se ukrstaju u visini grla. u gornjem delu klcrnenoo stuba, i u to] tacki grade plexus. Tu se sastaju snage i zracenja sunca i meseca i njihovo se dejstvo jos pojacava uz pornoc Shushumne. Ako dlanove drzirno jedan uz drugi, oseticerno da izrnedu njih deluje sila privlacenja - Prana energija. Tako ce ovo ukr stanje Nadlja snazno privuci i sve snage i one ce se tame uliti. Levi Nadi ide nadesno, a desni nalevo, da bi se opet sastali kod VishuddhiChakre, u podrucju stitne zlezde.

Svi elementi iii Tattve posebno snazno deluju u Chakrama. Prema skolsko] medicini krcrnena mozdina se zavrsava ispod pupka. Prema Yogijima Nadi se prostiru do kraja kicmenog stuba, gde stvaraju sasvirn fini cvor koji se naziva Grandhi (ztezda), On je vr!o tvrd i leii veorna duboko i ako se oslobodi i aktivira, automatski se otvaraju svi ostali Grandhiji u celom telu. Tada dozivhavarno i razvijamo sve snage: sposobnost Iecen]a, vizije, videnje aure i druge Siddhije iii sposobnosti. Ovo nazivamo skrivenim snagarna u coveku. Sa ovim mislima je Yoga pccela. Neki to nazivaju Kundalini-Yoqa, drugi Raja-, Bhakti- iii Karma-Yoga. Cilj je, medutim, uvek isti. budenie skrivenih snaga u coveku i, uz njihovu pornoc, Samospoznaja I spoznaja Boga u nama iii, bolje receno, sjedinjenje PARAMATME i JIVATME - kosmicke i individualne svesti.

Postoji vise rnopucnosti da se probude ove snage - pornocu Kriya, meditacije, Mantri, muzike, Asana, Pranayame iii Bandha.

20

21

KUNDALINI YOGA

Kundalini je snaqa svesti Jastva, skrivena i uspavana u svakom coveku. Cilj je vezbarna i cistotom zivljenja, probuditi ovaj vellcanstvent potencijal i dozvoliti da se on sa dna kicrnenop stuba uzdigne do vrha glave prolazecl kroz Chakre - vitalne centre svesti.

Najpre bih hteo da ispravim nesporazum 0 tzv. "penjanju zmijske snage". Na Z~padu. mnogi veruju da se ona oseca kao da se zmija penje uz I~da: To je vellk~ zabluda. Kundalini znaci mnogo vise: budenje :nanja I sposobnostl da spoznamo sami sebe. U zapadnoj literaturi cesto s~vKundallni-Yoga mesa sa Tantrama i okultnim silama i stoga karaktense kao opasna. Napominjem, Yoga je Yoga, a Tantra je Tantra, a st~v 0 .opas~osti Kundauni-Yoqe uporedio bih sa pricorn 0 lisici koja tvrdi da je grozde kiselo samo zato sto je za nju nedostlzno.

Jedna druga parabola je prica 0 lisici koja je pronasla kokosov or~h. Nje~?v ornarnljujucl miris ju je veoma privukao i pozelela je da ga poiede. Ni]e mogla da otvori njegovu tvrdu ljusku, iako je sve preduzela. Ali nije mogla ni da odustane, jer ju je mamio orahov slatki miris. To se ~esav~ .i. ~a ~judima ~oji su nesto Citali 0 Kundalini-Yogi i postali ljubopitljivi: rusu rnoqll ni da je realizuju ni da je mirno napuste. Na zalost, mnoge knjige 0 Yogi napisali su tzv. "knjiski moljci" - oni koji kopaju po knjizararna, citaju knjige i daju sud 0 necernu sto sami nisu is~usi!i. Ni jedan covek, cija se Kundalini zaista visoko popela, nije imao teskoca. Problema ima samo onaj ko nije moqao da dozvoli da se ona popne.

Kun.dali~i-Yoga je d_uboka nauka i put _Raja-Yoge. Raja znaci kralj. ~ao kral], koii 0 svemu sam odlucu]e i sve sam kontrolise, ide i Yogi svoJim putem. Naravno, pritom je vrlo vazna pornoc Gurua.

. v ~~i Ijudi koji pisu 0 navodnim opasnostima Kundalini-Yoge, drze se najcesce svoga ega. Lako je saviti koleno, ali je vrlo tesko saviti srce. Ako je ~e.ko iznad njih, oni postaju Ijubomorni, postaju negativni. Ako, dakle, cujete nekog da tako govori, upitajte ga: .Da Ii si sam vezbao? Kako i skim si vezbao? Koliko je velika tvoja Bhakti (predanost) i ~hradha (vera) u tvoj put?" Tada cete sigurno zakljucif da samo ego i ljubornora govore iz tog coveka.

Vazno je da prema ovim stvarima budemo bez predrasuda i osecanja prisile. Sve treba da se odvija i razvija spontano i iz nas samih. Jednog~ dana rnozda uopste necerno znati kako se sve dogodilo, jer se sve odvijalo spontano. Vasa Kundalini je rnozca jos odavno pokrenuta i rnozda ste postigli odredene sposobnosti koiih uopste niste svesni. Kundalini je tada kao kocka secera rastopljena u mleku - vi je trazite, ai, ona Sf vise ne rnoze naci, postoji sarno sladak okus.

Kao Ijudi, posedujemo mnoge sposobnosti i snage u sebi. Vecina na~ nije tog~ sve~~~ i zato ne rnoze ni da ih koristi. Kao Ijudi i Yogiji, kazemo da ljudsk: zivot nema cenu. Novcem rnozerno kupiti skoro sve,

ali ne i Ijudski zivot. Smrt ne mozerno odgoditi ni jednu sekundu, cak i ako za to ponudimo rnilijarde.

Poznajerno dva bozanska zakona: zakon vrernena i zakon dela.

Vreme ne ceka ni na koga, bilo da je kralj, prosjak, sluzbenik iii seljak. Dela koja smo ucinili sigurno ce se bilo kad i bilo gde opet vratiti nama. To se spoznaje putem meditacije.

SHAT SAMPATTI - SEST BLAGA U LJUDSKOM ZIVOTU

Ljudi pate od mnogih bolesti, za ko]e, po svoj prilici, nisu sami krivi.

Postoje dve vrste bolesti: tiztcke, ko]e se lece lekovima, lekovitim biljem i lekarskim tretmanom, i psihicke - nervoze, depresije, od kojih danas pati veoma mnogo Ijudi, losi snovi, strah i dusevni nemir. 0 uzrocirna i razlozirna ovih patnji Ijudi ne znaju skoro nista. Niko ne zeli da bude tuzan, bolestan iii depresivan. U depresiji se covex oseca kao da je zatvoren u rnracnu spil]u, bez tracka svetlosti.

Svega toga bismo se rado oslobodili. Uzrok tome lezi u delovanjima Karme ranijih dela. Mi radimo, ali na zalost, cesto pravimo qreske, uglavnom nesvesno i ne iz lose namere. U momentu kad pocinirno greske, one nam se i ne cine greskama, tek posle izvesnog vremena shvatamo da smo poqresili. Mnogi Ijudi za cttavcq svog zivota nisu uclruli nista zbog ceqa bi trebalo da osecaiu strahove i depresije. Odakle oni ipak dolaze? Iz kompleksa koji postoje u naso] podsvesti iii odatle sto smo nekada nekoga duboko povredili iii oneraspolozili. Ovi bolovi nam se vraca]u pre iii kasnije u pojacano] meri. Oni nemaju Iizicke iii nervne uzroke, nego poticu iz drugih ravni i izazvani su razlicitirn Tattvama iii kosrnlckirn uticajima. Izvesne negativne Tattve uzicu na nas duhovni iii opsti razvoj i izvode nas iz ravnoteze.

U nama postoji sest sasvirn posebnih dragocenosti koje narn pornazu da savladamo sva ova stanja. To su Shat Sam patti, sest blaga u Ijudskom zivotu. Sve dok ne saznamo sta je u nama, osecacerno se usamljenim, napustenirn i tuznirn i trazicerno pornoc i utehu spolja. Kako rnozerno prepoznati te dragocenosti i u cernu se one sastoje? To zavisi od nase svesti i nase pazn]e, Moramo pazljivo posmatrati, sebe a to ce opel uticati na nasu svest. Ako se svest menja, menjaju se i Tattve i svi negativni uticaji se mogu lakse savladati.

Nasa cetiri glavna neprijatelja su Moha - vezanost, Lobha -

pohlepa, Krodha - Ijutnja i Kama - strast. .

Moha je pravi uzrok depresija, staha, Ijubomore i tuge i izazivatri

druge osobine. Zavisnost i vezanost za porodicu, klasu, rasu, nacuu, slavu, titulu itd. veoma je tesko pobediti. Posebno je jaka vezanost za porodicu, za krvne rodake. Ne kaze se uzalud "krv nije voda", Naravno, clanove porodicei rodake treba da volimo i ne napustarno Ih, all Je vazno da od njih ne zavislrno i da u njima ne trazirno uzrok sopstvene

22

23

patn]e. Na zalost to cesto ne uspeva: covek uvek iznova pada kao muva koja ne rnoze da se oslobodi iz meda, zato sto sedi u sredini umesto pored njega.

Druga zavisnost je jaka vezanost za partnera, prijatelja iii prijateljieu. Kada dode do razdvajanja uvek jedno od dvoje jake pati. Ukoliko jedno pocne da trazi nesto novo za svoje telesno i duhovno zadovoljstvo, za drugog je to najcesce vrlo bolno i dovodi do straha i nervoze i neretko se zavrsava depresijama.

Moha, vezanost, izaziva automatski strah: i ako srno u jed nom momentu srecni, duboko u nama je strah da cerno izqubit] to sto posedujemo. Tako nastaje Lobha, pohlepa, koja je usko vezana za Kamu, strast. Nase brige, nesigurnost, sumnja, vode pre iii kasnije do Krodme - Ijutnje, Ijubomore i mrznje. Stoga bismo se morali potruditi da savladamo ove negativne kvalitete, a to sigurno nije jednostavno. Razmislite 0 takvom stavu. Nasa zavisnost je kao paukova rnreza u koju se hvatamo i konacno umiremo. Nemojte me poqresno razumeti: ne treba da napustite svoju porodieu i prijatelje niti da ih odbaeite. Volite ih i postujte, ali razmislite 0 tome koliko dugo ce trajati te veze. One nisu vecite i sta ce te raditi kad se one zavrse? Telo urnire, ali ousevni zivot i dalje traje. Toga treba uvek da budemo svesni.

Unutrasnjirn ciscenjem nase Antakarane treba da savladamo ove zavisnosti. Antakarana su nasi unutrasn]l, psihicki kvaliteti iii funkcije. Oni obuhvataju Mana, Buddhi, Chittu i Ahamkaru.

MANA je duh iii SUPSTANCA MISLJENJA. Treba da cistirno svoj duh i da pazrrno da uvek imamo pozitivne misli, bez obzira sta se desava.

Posto smo ocistl!i svoju Antakaranu, rnozerno potraziti sest blaga:

Sam. Dam, Shradha, Titikshu, Uparati i Samadhan.

SAM znaci iz spoljasnjeq sveta upijati sarno one sto je pozitivno i vredno za nas.

BUDDHI je intelekt, razum koji nas vodi dalje. Buddhi i Mana uticu jedan na drugog i usko su povezani. Pornocu Buddhi cistite sve negativne misli i osecanja,

CHITTA je svest. U njoj ne treba da budu surnnja, kornpleksi, rnrzn]a.

DAM znaci da Mana (duh), kao i nase Karma-Indriye (pet organa rada) I Jnana-Indriye (pet organa spoznaje), pornocu Buddhi (razuma), statno posrnatrarno i drzimo pod kontrolom, tako da oni ne galopiraju kao dl\ Iji konji u spoljasn]i svet, pa narn se nece desiti da cinirno dela koja ce narn kasnije stvarati probleme i patnje.

SHRADHA znaci poverenje I predstavlja veoma vaznu tacku, Tamo gde nema poverenja nema Ijubavi, sarno sumnje, a surnnja je kao pesak u saiati -- salata koja nije dobro oprana ne rnoze prijati iako je dobra i zdrava. Nernojte bit: surnniicavi, imajte Shradhu - poverenje. Beba koja je uznemirena I uplakana srnesta zaboravlja sve problems kad dode ma[ka I uzrne Je u ruke. Beba zna da je sigurna i zasticena i niko ne mora da jOj objasnjava da je to njena rnajka. Fine Tattve povezanosti jednostavno su prisutne. Treba da imamo poverenja da bismo imali i uspeha.

Kome treba verovati? Pre svega sebi samome. Mnogi Ijudi su izgubili sarnopouzdanje. Spoznajorn dragoeenosti koje nosimo u sebi trebalo bi da ponovo steknemo samopouzdanje. Imajte poverenja u sebe i svoje sposobnosti. Kao Ijudi posedujemo mnoge i velike sposobnosti, ali ih, na zarost, nismo svesni. lma]te, dakle, poverenja prvenstveno u sebe. Drugo. budite sigurni 1I svo] put i svoje zadatke, tako da vas niko ne rnoze odvratiti od njih, Budile cvrsto uvereni u to. Problema, teskoca i nepriiika ima svuda i sve dok zivimo bice i razocarenja. Upravo covek, kao najvise bice, vrlo je r anjiv. Ali Ijudi nas mogu razocarati same spolja. Vazno je da sarnf sebe ne razocararno. Imajte, dakle, poverenja u svoj put. Bez poverenja ni jedan put ne vodi do savrsenstva. Treba da budemo cvrsto uvereni u one sto preduzimamo i da kazerno s punim poverenjem: .Ja to mogu", a ne ,.Pa, dobro, probacu [ednom", jer time odrnan na pocetku kocirno sopstveno Ja. Kada nam sudbina pruz: sanSLL prihvatimo [e hrabro. Mozda sve pede kako treba, ali od sarnoq pocetka rnorarno b,!1 jakt i sa siqurnoscu iei svojim putern.

r~ajza(j, pover enje u UClte!ja, u Gurua, od najvece ie vaznosti. Onaj k,<.Jsla:rx. surnrua nikad nece saznati rsunu. Stvarnost ce spoznati tek Old} kada ["Joe irnao poverenja u svog Ucttelja, onako kao sto ga dete ima u majku -- to se naziva Shradha.

I

AHAMKARA je ego, najveci neprijatelj svih ljudi, posebno onih koji idu duhovnim putem, kao i onih koji irnaju psihicke probleme, Takvi I!u,), S8 vrlo lake j brzo vredaju i tada cesto reaguju na naci» zbog KOICJ :;) ;f" kasnije zao. Neki Ijudi se ponasa]u uvek negativno, principiieino odb,.,i" [u sve sto im se kaze i rade suprotno. Njihov ego ne prihvata nista ,'Q drugih, cak i kad je oCigledno da su drugi u pravu. Oni su za zaljeni«, Jer su 'leoma labi!ni, takoreci bolesni. S druge strane, en! SU i vrlo tvrdoqlavi, sebicni i eqoisucni. Zbog svoje tvrdoglavosti pate od depresi- 12 nervoze i unutrasnjih strahova. Uvek iznova menjaju svoje rnisljenje i svoj put i zbog toga dozlvljavaju razocaren]a i bot. Za njih bi bilo uputno da uz pornoc Mantre i Guru-Bhakti ciste svoju Antakaranu.

UPARATI znaci biti iznad stvari. Mahatma Gandi je govorio: "Odreei se i uzlva]". To je velika istina. Po prineipima Yoge - ne treba nista sakupljati. I hriscanstvo uvek istice: "Ne vuei nista sa soborn". Strah i problemi nastaju uvek kad covek nesto ima i pazi da to ne izgubi. Ako ne posedujemo nista. necerno osecati ni strah, bicerno slobodni i srecnl, Stoga je za jednog Yogija bogat covek u stvari vrlo sirornasan, jer se

24

25

mora stititi bravama i alarmnim uredajima. Duhovno treba da stojimo rznad stvari, niceqa da se ne bojimo i da prema svemu imamo pozitivna osecania. Tada nas nista nece pogoditi.

TITIKSHA znaci ostati cvrst. Svugde ima teskoca, hladnoce, vrucme, gladi i zedi, Ali nemojte gubiti nerve, budite sigurni da nista ne traje vecno. Nepromenljiva i vecita je samo najvisa istina, Jastvo, Atma, Bog. Sve druge stvari ce se uvek iznova menjati. I nase telo se menja svake minute, svake sekunde, menjaju se misli, osecanja, razrnisljanja ... Vreme ide dalje. Stoga nemojte ocajavatl i ako yam ide lose i ako ste tuznl. Razmlsllajte 0 Titikshi, 0 odvaznosti i samosavladivanju.

SAMADHAN, posledn je od sest blaga, znaci ne izgubiti cil j pred soOOm.

Kada se pojave teskoce i problemi, kada ste nemirni i nervozni, sedite, zatvorite oci i razmisljajte 0 situaciji i svom stanju. Ako ste, npr, Ijuti, oseticete kako u vama besni oluja. Ne reagujte, samo posmatrajte. Kada su talasi veliki, ne treba ulaziti u more - sacekajte da se smire i tada sebe oprezno i pazljlvo zapitajte: "Sta sam ucinio, Sta bi trebalo da ucinim i kada? Sta sam mislio? Zasto sam rako mislio? Sta mislim sada? Zasto tako mislim? sta treba da mislim?" I Dalje se zapitajte: .Koliko je to bilo vazno? Sta cu izgubiti? Da Ii je to od sustinskoq znacaja za mene?". Ako je od susttnskoq znacaja za vas, onda to sigurno necete izgubiti i uopste nlsta niste ni izgubili. Drugi aspekt Samadhana je: razrnlsljajte 0 tome sta je svet, odakle dolazi, ko ga ie stvorio? Odakle sam dosao i kuda idem. Sta je istina i sta je stvarno? Sta je moj zadatak? Samadhan, dakle, znaci povuci se, razmisliti i posmatrati. Kada se nasi unutrasnil talasi smire, rnozerno zaroniti duboko u samog sebe. Tada cerno spoznati istinu i stvarnost i razumeti smisao svih izvora i patnji z;vota.

(hakre

26

CHAKRE

Kod Chakri razlikujemo tri ravni . Prva od njih pruza se od palca na ~ J2i do karl ice, najnizi svet niskih ztvotinjskih Chakri (Pashu-Chakra). ?:lsto se rni, kao Ijudi, vee dugo nalazimo iznad zivotinjskih Chakri, - .xaca ne treba da meditiramo na njih ni da se koncenttiserno na noge. Takve vezbe mogu da izazovu duboke depresije i osecanje straha, cak .ra dovedu i do samoubistva, jer one u nama bude zivotinjaka osecanja aoati]e i ravnodusnostl. 8toga Yogiji ne iznose detalje 0 ovim niskim Chakrama.

Ouz kicrnencq stuba do njegovog gornjeg kraja leze Ijudske Chakre .vira-Chakra]. Od gornjeg kraja kicme do temena nalaze se bozanske Cnakre (Devik-Chakra). Prema Yogi postoji osam Chakri od Muladhare do 8ahasrare i sve su one povezane sa odredenim osecanlima i osobinama. Nas zadatak je da meditacijom i Kriyama probudimo Chakre da bismo napredova'i u svom zlvotu. Sta znaci Chakra? U dos!ovnom prevodu: tocak. Slicno kao sto voda otlcuci kroz odvodnu cev kade stvara vir koji odlazi u dubinu, tako i najr azticitije snage i zracenja iz kosmosa proticu kroz telo. U tom tocku skrivena su razlicita osecan]a, vizije i boje. Kosrnicke snage prolazeci kroz nas uticu na nas shodno naso] svesti iii konstelaciji planeta i upravljaju nasirn osecaniirna i osobinama u odredenim pravcima i to opet uzrokuje Karmu. Prema naso] Karmi formira se nasa sudbina, sto ne treba prihvatiti negativno. Cesto se dogodi nesto zbog ceqa smo tuzni i nesrecni, a kasni]e otkrivamo kakav se smisao iza toga krije i zahvalni smo zbog toga. Moguce je, naravno, da se desi i obrnuto: da se necern veoma radujemo, a da se to posle pokaze negativnim. 8vaki covek dozivljava u svojirn Chakrama drukcija ose6anja i stvara sasvim licna iskustva. Takode, nije sxako podjednako povezan sa svakorn Chakrorn, neko najvise dozivliava u Manipuri, neko najbolje meditira u Anahati, a neko u Trikuti- iii Ajna-Chakri. Posto se ne rnoze uci u sva individualna iskustva, u Yoga-knjigama najcesce stoji da treba meditirati u Trikuti-Chakri.

Chakre deluju u nekolikim ravnima nase egzistencije. Prva ravan je fizicka. U telu na odredenim mestima postoje odredene zlezde i nervi (vidi tabelu u dodatku) na koje rnozerno da utlcerno vezbarna disanja, meditacijom, Asanama i Mantrama, da bismo telo odrzal: zdravim. Druga ravan je duhovna iii astralna ravan. Chakre su astralni centri. Mozerno ih uporediti sa spiralama iii virovima koji svojim okretanjem privlace kosrnlcke snage i upijaju ih. Poqresnorn ishranom, poqresnim vezbarna, poprasntrn drustvorn, poqresrnm mislima itd. ovo okretanje rnoze iei u poqresnorn pravcu. Time se mogu prouzrokovati bolesti razlicitih vrsta.

Chakre se, medutim, mogu ponovo okrenuti. Mozerno nauclti i uvezbati da ih osetimo svojim sopstvenim rukama i ustanovimo da Ii se okrecu u pravilnom smeru iii ne. Onaj ko ne uspe da to oseti treba bar jednom mesecno da primeni sledecu vezbu: da postavi ruku otprilike

28

29

"

jedan santimetar iznad dela tela gde se nalazi Chakra i da oko 3-4 minuta izvodi lagane kruzne pokrete u pravcu kazaljke na satu. Vezba se ne mora izvoditi kod svih Chakri odjednom, rnoze se iz dana u dan tretirati druga Chakra i na taj nacin cerno biti sigurni da se one okrecu u pravilnom smeru.

Treca ravan Chakri je visa, spiritualna ravan, iz koje primamo duhovna zracenja znanja i samosaznanja. To se rnoze dogoditi sa svakom Chakrom. Kada se koncentriserno na jednu Chakru, najpre dolazimo do osobina ko]e joj pripadaju.

Savladavanje osobina je dugotrajno, jer one u astralnoj ravni deluju jos [ace i snazno uticu na nase fizicko telo. To se oseca cak i telesno; poclnjerno da mislimo u tom pravcu i upadamo cesto bas u osobine koje zapravo treba da savladamo. U svakoj Chakri mozerno da kontrollserno svoje osobine, da ih korigujemo, cistimo i preko Chakre manifestujemo svoje bozansko Jastvo. Chakre preko kojih se to najcesce desava i koje se u tilosofiji Yoge cesto imenuju, su Mul-Karnal (Muladhara), NabiKamal (Manipura) i Kanth-Kamal (Vishuddhi). Kamal znaci lotos.

I ostale Chakre imaju znacajnu ulogu, ali tri navedena centra ipak predstavljaju tri najvaznt]e stanice.

Mu1adhara Chakra

30

1. MULADHARA-CHAKRA

Ljudsko telo je podeljeno na tri nivoa: ispod bedara nalaze se zivotiniske Chakre. Od pocetka do kraja klcrnenoq stuba leze Iju.dske Chakre, povezane sa pet Tattvi. lznad toga su Ajna- i Sahasrara-Cbakra, bozanski centri koji su povezani sa Anupada- i Adi-Tattvom.

Muladhara-Chakra se naziva i Mul Prakriti. Prakriti irna dva znacenia: elemenat i priroda. Mul znact - baza, uzrok, koren. Adhar takode znacl fundament iii baza. Citava nasa Ijudska sudbina bazirana je na ovim Mula iii korenima. Prema nasirn Pralabdhama upravlja se nasorn sudbinom, nasirn bolestima, naslrn delirna, osecajirna itd. Pra:abdhe su dela iz ranijeg zivota koja deluju u sadasniern zivotu, Ove snage leze skrivene u Muladhari l, na zalost, nevidljive su, jer nisu materijalne nego uticu na nas iz drugih ravni. Kada dode prolece pocinju da rastu biljke i drvece - zimi ne cvetaju cak i ako je toplo, jer u atmosferi nema potrebne Tattve. Take u Mul Prakriti spavaju Pralabdhe i Shakti. Vezbarna, meditacijom, K. iyama i Mantrama one se mogu pro buditi i osloboditi. To nema nikakve veze sa telesnim osecajirna, nego iskljucivo sa razvojem svesti. Mi razvijamo vise osecan]a za Tattve i prirodne zakone. Povecavaju se iskustva i znanja 0 citavorn kosrnosu i njegovim odnosima. Znanje znaci svetlost, a da bismo postigli znanje potrebno nam je iskustvo. Svako iskustvo, bilo lose iii dobro, razvija znanje u nama. Problema ce biti sve dok zlvlrno - medutim, neko ih shvata same kao probleme, a neko lh prima kao vredna iskustva.

Muladhara je prvi stepen razvoja covecanstva, seme nase svesti.

Rast ovog semena rnozemo pospesiti preko Bhakti-, Jnana-, Raja iii Karma-Yoge. Covek nije nikada iskljucivo Bhakti-, Jnana- iii Karma-Yogi. Svi putevi su medusobno povezani, same su tezista razticita. Neko je vrlo intelektualan., drugi vrlo predan, treci mnogo vezba, a cetvrti kaze:

"Moj rad je rnoja molitva." U tom odnosu su veoma vazne i Mantre. Postoje tri vrste Mantri: Molitva, Guru-Mantra i Bija-Mantra. (Man = duh, Tra = oslobodenje). Mantra oslobada nas duh od svih zavisnosti i problema iii, drugim recirna, nasu Cittu (svest) od razlicitlh Vritti (misli). Mantra nam daje snagu i u astralnoj ravni utice na citavu nasu sudbinu. Svi elementi u kosmosu ciste se kroz Mantre.

Kako ovo razumeti? Mantra znaci i oscilaciju iii vibraciju. Postoje npr. odredene frekvencije iii vibracije pornocu kojih se mogu oterati komarci. U danasn]e vreme mnogo se istrazu]e u pravcu muzicke terapi[e, pokusava se lecen]e muzikom iii se tako ubrzava rast biljaka. Vibracije menjaju elemente iii Tattve i time menjaju i nasa osecanja. To je i osnova drevnih jezika kao sto je Sanskrit. Covek ne rnoze jednostavno "govoriti" Sanskrit, nego ga mora povezati sa odredenom melodijom iii vibracijom i tacno paziti na izgovor. Reci i kornbinacije moraju imati

32

33

sasvirn odreden zvuk. Na zatost, Ijudl u danasnje vreme vise' ne vade brigu 0 tome i zanernaruju ovo znanje. U Chakrama, dakle, znacajnu uiogu irna]u Sanskrit-Mantre. Razlozi za to vode nas na pocetak ttlosotije Yoge i kreaeije uopste. U nasirn iskustvima 0 Yogi na pocetku stoji trojstvo Brahma-Vishnu-Mahesh (Shiva). Prethodno je postojao sarao Sunyakash (Sunya = prazan, Akash = prostor). Nista nije postojalo, (,ak ni atmosfera. U Sunyakash imaju svoj pocetak tri Shakti: lcchaShakti, Vishnu-Shakti i Prakriti. Oni su Brahma, Vishnu i sruva. a njihovi airnooli su tri kvaliteta iii Gune: Rajas-, Sattva i Tamas. Ova tri kvalrteta iii GUile sastaju se u Sunyakashi i ostvaruju se zvukom. Taj prazvuk nazrva se Adi-Anadi. t]. ,.On je bio, on jeste i on ce biti". Stoga se kazeOM J8 Bog, OM te Brahma, Naivis], Dusa, OM je sve. OM-Mantra je najsvetija Mantra, ona ima sve kvalitete: Brahma-Shakti, Vishnu-Shakti i SbivCl-Stlakti -- stvaranje, odrzavan]e i razaranje.

Shiva je bozanstvo Yogija i meditacijom 0 zvuku donee je covecanstvu jezik. Taj prajezik naziva se Devas. Deva ima tri znacenla:

Beg, zastitnik iii andeo zastitnik i vibracija. NADA RUPA PARA BF~AHMA-vibracija nas stlti, vodi nas, ona je najvisa.

Kada je prosirio svoju svest, Shiva je u ovom kosmosu video ,a;:iicite Bogove iii vibracije i doneo ih na zemlju kao slova. Stoga se slovno pismo u Sanskritu naziva Deva-Nagrik - bozansko pismo iii nebeski stanovnik. Time se ne misli na Ijude ko]i govore iii pisu jezik, nego na jezik bogova - sam jezik je Bog. On je vibracija u odredenim ravnirna ovog kosmosa. Isle ravni egzistiraju i u nama samima. U Sanskritu postojt isto toliko slova koliko i ravni iii LOKA - 52. Pored toga, postoje [os Ikisho Brahmand - cetrnasst svetova. U 'liih se mora duboko uti II meditaciji i tad a se vide Sanskrit slova. Ali ona se ne vide take kao sto su cesto predstavljena na Chakra-slikama ko]e su stvorene LI tantazijl umetnika. Iii se vidi boja iii se vide slova onaka kako su nap.sana u Deva-Nagrik iii se cuju ton i vibracija Chakre i covek u sebi osoca odredenu Tattvu i njena svojstva.

Sve ovo cerno rnoci spoznati tek kad spoznamo svoja unutrasnja biaqa i ocistirno svoju Antakaranu (Mana, Buddhi, Chittu i Ailamkaru od Kame, Krodhe. Lobhe i Mohe). Ako smo ova blaga, Sam, Dam, Shradhu, Titikshu. Uparati i Samadhan, realizovali u sebi, a eilj narn je postao jasan, onda su i Chakre jasne i ciste i mi zalazimo duboko u meditaciju.

Najbolje tehnike za to su Kriya-Yoga i ~aya-Katapa. Takode su veoma vazne ! Manana (razrntsljan]e), Shankalp i Vikalp (odlucivanje sta je vazno a sta nevazno) i Atma- i Brahma-Chintan (razrnisjjanje: ko sam Ja, i sta je Bog). Razrnisljajte, premistjajte, idite strpljivo dalje i, pre svega, vazbajte, Vezborn se stize do savrsenstva.

U ravni u kojo] se nalazi Muladhar-Chakra ima odredenih simbola.

K.lO sto je vee pomenuto, u meditaeiji se Chal<.re ne vide tacno onako kako su predstavljene na ilustracijama. ali cesto postoje izvesne sucnosti. Simboli Muladhar-Chakre su:

1. cetvorol isni lotosov evet,

2. Shiva-Lingam,

3. Sion sa sedam surli i

4. obrnuti trougao.

Shiva-Lingam je sirnbol za Pashupati-Mahadev (Lingam je astralna forma, kao Mandala, Pashu = zivotin]a, Pati = gospodar. Matladev= najvlse bozanstvo), Ovaj sirnbol oznacava granicu izrnedu zivotinjske I

Ijudske svesti.

U Muladhari se nalazi nasa nesvesna snaga. Ovoj Chakri pripada Tatlva - Zemlja, koja ima mnogo energije i oznacava se I kao Majka, jer majka hrani decu, brine 0 njima i podize ih, a tako i svi rni zivimc oo zemlje i ona nam daje sve sto nam je potrebno.

Sion u indijskoj filosofiji, izrnedu ostalog. simbolise nlaqostan]e.

Kada nije bilo novea, bogatstvo se merilo kollcinorn zemlje i stoke Slon je snazna i skupa zivottnja. Cak i njegove kljove su skupocene. Sion je takode i sirnbol mudrosti. Brahma [ase belog slona, a kada neko sanja belog slona, to je poseban znak srece; ako ga u snu [os i jase, to lrna jos tepse znacenie. Ali ova velika i snazna zivotinia moze se kontrolisati jednlm malecnim stapicern iii trskom - koje koriste qonic: slonova. Tako su um u cula kao divlji slonovi koje automatski drzirno pod kontrolorn pornocu nase Mantre i nase Sadhane.

Sian sirnbol Muladhare ima sedam surli, koje sirnbolisu sedam glavnih elemenata skrivenin u zernlji, sedam osnovnih minerala, sedam glavnih dragulja,-u Sanskritu nazvanih Saotdhatu. Svaki od njih irna odredeno znacen]e, boju i dejstvo i pripada odredenoj planeti. Planete, opet, znace razlicite ravni iii manifestaeije nase svesti i stoga su povezane sa pojedinim Chakrama. Muladhari pripada crvena boja koja slrnbolise zemlju i vitalnost.

Svaka Chakra ima svoje sopstvene Mantre. Glavna Mantra Muladhare je LAM, slrnbol budenja svesti. To je Bija-Mantra iii vibracija Muladhar-Chakre; koncentracija na ovu Chakru sledi sa Mantrom Lam.

I na listovima cetvorolisnog lotosovog eveta stoje Mantre. Sanskrit slova imaju odredene vibraeije ko]e se nazivaju Devghan. Preko njih se kontrolisu nase cetiri Antakarane (Mana, Buddhi, Chitta, Ahamkara). Antakarane, dakle, imaju svoje poreklo duboko u nama; one su vazne funkcije, veoma znacaine za nas razvoj: rnlsljen]e, razum, svest i ego.

Trougao, koji je na vrhu, simbolise stvaranje, radanje, energiju iii Shakti koje se bude. 0 Kundalini se uvek govori kao 0 "zmijskoj snazi". Zmija je u cltavorn svetu vrlo znacajan simbol - ona oznacava greh, vreme i promenu. U Sanskritu zmija se zove Kala, s10 irna dva znacenia: erno i vreme. Postoje tri vremena: Bhut-Kal (proslost), vartrnan-Kal

34

35

(sadasnjost) i Bha-Vishiya (buducnost), Ako nas ujede zmija, polpuno se menja nasa svest - zavrsava se vreme naseq zivota, umiremo i dospevamo u druge vremenske dimenzije. Bog Vishnu pociva na jednoj zmiji sa hiljadu glava, iz ko]e prva izlazi Sphurna, t], kretanje koje je uzrok celog univerzuma. Svet je, dakle, u stvarnosli nastao preko Vishnua, a ne preko Brahme. I u ovoj mitolosko] vezi zmija znaci vrerne i prornenu.

Neizvesno je sta ce se dogodili kad probudimo Muladhara-Chakru - kao sto ne znamo sta se krije u zamlji ispod nas, qvozde, zlato, dijarnanti, skorpi]e, zmije, pecine iii bombe, tako ni nasa svest ne zna sta 58 krije u nasern nesvesnom. U Muladhari je pokopano one sto je presto i kada vezoarna to pocnerno da cistirno izlaze na videlo razne stvari i svojstva. Mogu se pojaviti Ijutnja, rnrzn]a, pohlepa, ruzni snovi i secan]a, ali i divni snovi, osecanja velikog olaksanja, oslobodenja i srece. To sve police iz nasih ranijih zivota.

Zar ne bi bilo bolje da se sve to uopste ne iznosi? Ne! Samo suocavanlern sa tim rnozarno ga se konacno osloboditi. Nismo odgovorni samo za one sto radimo, nego i za one sto propustarno. Jednom se moramo ocistiti, a Yoga je najbolje put da se to uradi potpuno svesno. Pritorn je izuzetno vazno da nas neko vodi i da nam objasni nasa osecanja. Mozerno iznenada zapasti u depresije iii cak osecati telesne bolove za koje se ne rnoze naci fizicki uzrok. Razlozi su u Muladhari iii u nekoj drugoj Chakri koja se upravo cisti, Najdelotvornija metoda je Kriya-Yoga i Bhakti. Bez Bhakti nema oslobodenja.

Ciscenjem Muladhara-Chakre razbistrava se svest. Opet bih naglasio da oni koji govore 0 opasnosti od Kundalini-Yoge govore samo kao lisica 0 qrozdu. Takvi Ijudi nemaju Bhakti i postovan]e prema Uciteliu koji ih vodi i puni su zavisti i Ijubomore. Dosad nisam nikoga upoznao ko je utozio pravilan trud a da je imao negativna iskustva sa Kundalini-Yogom. Ako smo bolesni, pa od trojice lekara dobijarno razltctte lekove, ni jedan nam nece pornoci. Ako ucenici u svorn usavrsavanju koriste nekoliko tehnika, nece postici napredak, nego ce samo izazvati zbrku. Njima nedostaje Shradha, poverenje u Ucitel]a, bez kojega su svi napori uzaludni.

Vezbajte bez prestanka i cistite svoju Muladharu od sumnji.

Mahaprabhudi kaze: .Kundalini je Shakti (snaga), bozanska majka." A majka nece nikada nauditi svome detetu. Shakti je snaga koja siri nasu svest. Svest je Chetana-Shiva. Kad se ovo dvoje sjedini, budi se snaga u svesti tako da rncze da prodre u sve Loke - to je rast Kundalini.

Prema iskustvima samorealizovanih Gurua, Kundalini snaga se naj lakse budi pornocu Bhakti-Yoge. Bhakti je najbolji put za budenje Muladhare i za siren]e svesti. Bhakti-Yogi ne uocava nista od svih ovih iskustava. On je kao malo dete 0 kojern se brinu roditelji. Raja-Yogi je, nasuprot tome, vrlo samosvestan i snazan, ali je njegov put mnogo tvrdi. Najbolja je sinteza ovih puteva: izboriti se sasvim svesno, all sa Bhakti.

36

S tim u vezi, veoma je vazno i budenje Ajna-Chakre. Ona je Ucltet], :::'uru. Ako je ona aktivna, Buddhi (razum) daje nam odgovore na pitanja, snove, osecanja, pslho-tlzicka stanja i meditaciona iskustva. Ucenici cesto u meditaciji imaju dozivlja]e ko]i izazivaju strah - cuju razliclte surnove, vide da se neko nalazi pored njih. To su samo uobrazen]a iz oodsvesti i mogu se javiti vrlo zivo i stvarno. Na zalost, mnogi tada orestaju sa meditacijom. Oni sami nemaju znanja, a Ucttetlu ne veruju. ..1ahaprabhudi je jed nom rekao: "Cesto Ijudi svesrdno mole za neko skustvo, a kada dode vreme da ga steknu, oni drhte od straha. Ali, ako 1e dodu do iskustva, sumnjaju i govore da vezbe nicernu ne vode."

I jos jed nom: nikakvi snovi, nikakva osecan]a nece yam naskodui I Treba samo da radile i vezbate one sto yam kazern, a ne da isprobavale oet razlicitih tehnika na dan. Ako se razvije vas Buddhi, moci cete sami da analizirate sve pojave i iskustva i necete ih se bojati,

Manifestacija i razvoj Ijudske svesti ide od Muladhare nagore.

Pocetak je u Muladhari, razticite osobine su, medutim, skrivene u cruqirn ravnima, u Svadhisthani, Manipuri, Anahati, Vishuddhi itd. Muladhara-Chakri pridodat je elemenat zemlje, a zemlja je kao majka. Ali, majka nam daje samo rodenje, i brine 0 nama sve dok rnoze. Ona 'lam ne daje sudbinu, osobine i Karme. Svako od njene dece ima drugu sudbinu, drugi karakter, druge osobine ...

Iz pnlozenih tabela vidi se kako iz medusobne povezanosti pet elemenata nastaje 25 Prakriti i koje znacen]e one imaju. Ajna-Chakra se nalazi izmedu liudske i bozanske svesti, a Sahasrara je bozanska svest. Njima vise nisu pridodati materijalni elementi.

REZIME SIMBOLA U MULADHARA-CHAKRI MUL - koren, baza

SLON - mudrost, blagostanje

7 SURLI - 7 glavnih elemenata zemlje SHIVA LlNGAM - svest

ZMUA - Shakti, snaga, vreme, promena, aktivnost OBRNUTI TROUGAO - budenje

BROJ LOTOSOVIH LlSTOVA - cetiri Antakarane: Mana, Buddhi, Chitta i Ahamkara

TATTVA - zemlja

SHAKTI - Brahma-Shakti, Iccha-Shakti, Prakrili

BIJA-MANTRA - Lam

BOJA - crvena (vitalnost, energija)

37

Svadhisthana Chakra

38

2. SVADHISTHANA-CHAKRA

SVADH ISTHANA je vrlo vazna Chakra i oznacava drugi stepen naseg razvoja (Sva = sopstvo, Sthan = mesto). U njoj se nalaze sledecl principi iii osobine: strast, rnrzn]a, ljutnia, prezir, okrutnost, laznl ponos, sumnja, Ijubomora, tupost, lenjost. Kada ovi negativni elementi u nama ojaca]u, svest ponovo pad a u donje planete i tone u Muladharu.

Kod svakog coveka cesto se budi Kundalini-snaga i dolazi do Svadhistane, ali tame nailazi na prepreke, na navedene negativne osobine, koje su neprijalelj nasern razvoju. Energija ne moze dalje da raste, pad a ponovo u Muladharu i tako se Ijudi stalno seta]u gore-dole, izmedu Muladhare i Svadhistane.

Svadhishana-Chakra je direktno povezana sa podsvescu u koju tonu svi utisci nasth cula, dela i osecaji nasln Indriya (Karma- i Jnana-Indriya). Dna je taka tina i senzibilna da srurna sve, kao filmska traka. To Ie razlog sto nase Karme bezuslovna deluju na nas, hteli mi to iii ne. lako trenutno nismo nista uoinili, ne rnozerno spreciti njihovo dejstvo, jer je u nasoj podsvesti sve zabelezeno. Nasorn sadasnjoscu stalno upravlja podsvest. Poreklo nasth dela, ose6anja i misli nije u sadasnlern trenutku, nego u ranijim vremenima, kada je sve memorisano u naso] podsvesli. Karme rnozerno savladati samo pornocu Bhakti, ali to je tazak put. Dogod se nalazlmo u Svadhisthani povezani smo sa negativnim osobinama; Ijubomora, Ijutnja, rnrzn]a ... znace nezrelost, ko je njirna podreden, ima nezrelu i slabu svest i gdegod ima ovih svojstava svest ce uvek biti vra6ena u nile ravni.

Elemenat Svadhisthana-Chakre je voda. Voda je blaga, ali tasko savladiva. I ako nam uspe da pobedimo ove lose osobine, [os uvek postoji opasnost da zapadnemo u Layu (pospanost i lenjost) i tako opel potonemo.

Simbol Svadhisthane je krokodil. To je slika sablasti koja sirnbolise astralnu svest, odnosno nasa dela i Kanne kojl se jos neoforrnljeni nalaze u naso] podsvesti. Krokodil je len], ali vrlo opasan kada je aktivan. Bija-Mantra iii vibracija Svadhisthane glasi Vam. Bo]a ove Chakre je narandzasta - simbol aktivnosti, energije, radosti, nade i sarncsvesti.

Bozanstva Svadhisthane su Brahma i Sarasvati. Brahma je stvar arac svega postojeceq, a Sarasvati je olicenie znanja i istovremeno u rnitoloqiji predstavlja kcer i suprugu Brahme. To je cesto bio povod nesporazumima. Brahma ovde znaci stvaranje iii budenje svesti. Tako nastaje znanje, koje zatim upravlja svescu. Take je znanje stvoreno svescu i na nju povratno deluje. Brahrna, kao stvaralae, je otae Sarasvati iii znanju. Ako znanje zatim upravlja i potpornaze Buddhi i Viveka (sposobnost razluclvanja), Sarasvati postaje i supruga i saputnica Brahme. Dalje se rnozerno razvijati samo pornocu znanja. S tim u

40

41

vezi Brahma 58 naziva I Hiranaia-Garbha, "zlatna rnalerica' iii ,.oko kosmosa", iz kojeg se rada znan]e.

Svadhisthana-Chakra je nas prvi korak posle Mul.dhare. Ona je JDS usko povezana sa iivotnjskom svescu i naziva S8 jos i Pashupati (Pashu = zivotlnja, Pati = gospodar). Muladhara je najvsa C~akra zivotlnJs~e svesti i nad njorn je zivotlnjsko bozanstvo Pashupati. Stoqa S8 rnrznja. Ijutnja, strast i Ijubornora nazivaju i "zivotinjskim" 0S0~lnama Kad se jave u coveku i njegova aura se menja i postaje kao aura zlvotinja. AI.I rru. kao ljudi, treba da se izdignemo iznad zivotinjskoq car.stva I da pokusarno da savladamo ave negativne osobine pomocu Bhartl. razurnevania, saosecanja i razrnisljanja 0 smislu I svrs: zivota.

Ova borba traje dozivotno, ail u nekom od zivota cerno ipak konacno pobediti i to ce biti nas poslednji zivot. Mi ne znamo da Ii srno mozda u nekom od nasih r anijih zlvota bill yogiji i rnozda se nalazimo na stepenu Vishuddhi·Chakre. Kao !judi .rnarno uvek dve ~ogu.cnosti ~ ~a padnemo iii da se popnemo do JOS viseq stepena, sto ce bif lakse onorne ko je [os ranije vezbao Yogu, meditirao i isao duhovnim putem.

Ako nesto iz nase podsvesti prodre na povrsinu, cesto ne znarno 0 cernu se radi i smatrarno sebe tuckastlm, ali to nije duhovna z abuna, nego nas sarno zbunjuje, doprirrura i uznermrava nejasnoca ovin dczivlja]a. Verujemo da nako spol]a nama upravlja i utice na nas. u zbilji, u tom momentu je samo nasa Svadhisthana-Chakra vrlo aktivna.

Ova osocanja ne javtjaju 58 u samoj Muladhari- iii Svadhisthani. nego se rnani testuju u cent ru mozga odakle se projektuj u u svest. Vezbac Yoge lakse savladava ova stanja, jer rnoze bolje da raz~me I analizira ono sto se u njemu dogada. lnace uvek iznova pa.damo 'l jednog osecarua u drugo i setarno gore-dole po cor-sokaku Svadhisthane _ jednom klicu6i do neba, stedeceo momenta trnurn: do srnrti. U takvom siaruu ne treba da se uprasimo. nepo sarno da posmatramo I idemo dalje sa Mantrom, pornocu ko]e se budi Sarasvati, znanje, koje olaksava napredovanje.

I ovde se postavlja pitanje kao i kod Muladhare - ne bi Ii ~ilO bolje sve avo ostvartu da rniru]e. Ne, to ne bl bilo mudro. Ako pokusamo da potlsnerno negativne stvari kao sto su strasu, rnrznja itd. i pobegnemo ad njih, propusli6emo dragocenosti ~ kao kad b_1 neko u kantu za srnece bacia dijamantski prsten, a mi srnece izruedl u kontejner, ne poqledavsi unutra, necemo nikada saznati da je u njoj bio dijamant. U Kundalinl-Yoqi ne treba nista unapred osuditi kao lose i neqativno: prvo treba analizirati svako osscan]e, tacno i pazljivo ga ispitati I tek onda savladati. Tada se ostvaruje uzajamni proces izmedu Brahme i Sarasvati izmedu svesti i znan]a. Treba uvek da budemo svesni svega i da znarno sta se iza toga krije. Sarno je tako rnoquce savladati stepen po stepen i postici cilj u jednom zivotu. A to se najlakse postize pornocu Bhakti-Yoge i Mantre.

Mantra ie, sasvim sigurno, jedina pornoc za budenje svesti i savladavanje puta. Ali ona mora biti Guru-Mantra, a ne neka suqestivna iii psiholoska formulacija, mora biti Siddha-Mantra, koja se po prastaroj tradiciji nasledivanja majstorstva uvek prenosi i saopstava od Ucitelja do ucenika. To je Mantra koju je otkrila i koristila bozanska inkarnacija u sopstvenoj meditaeijL To nije formula koju znamo lz vezbi samosugestije i autogenog treninga, kao .Dobro mi je", "Osecam boz]e prisustvo", "U meni je mir" itd, iii, kao sto se ponekad praktikuje, nizanje jedno za drugim nekih glasova iii brojeva bez smisla i znaca]a. Ove metode sluze same za unutrasnie umirenje i ravnanje Chitta-Vritti (talasa secarua). U Siddha-Mantri radi se, medutim, 0 snagama ostvarenim u reci.

Ste bi moglo da se desi bez reci? Deiemo i uzimemo pomocu rect,

qovorimo, razumemo, saznajemo oomocu reel. Bilo kuas da ides,

ne motes ostavili rect iza sebe. Reei nas vade jedne drugima. Reei nam tieiu znenie -

pomocu reci (Manlri) oslobadamo se.

Pomocu teet soozneie» Neivise i ituziiu. Bhagwan Sri Deep Narayan Mal7aprabhu-di mi je podsno svetu tee.

Njeqovom reciu oretezit: okeen.

{Bha/an Sri Swami SJvanande iz knJige "ZIViJCa svettost")

Pored bozanstva Brahme i Sarasvati, u Svadhisthani deluju dve Shakti: Shankalp-Shakti i Mantra-Shakti.

o Shankalp-Shakti postoji mala prlca.

U vrtu kraljeve palate rasle su divne vocke t rnlado drvo mangoa kole je prvi put donelo plod. Jednoga dana, kada je sa kraljsrn setala vrtcrn, kraljica ugleda drvo mangoa i pozele da dobr]e prvi plod. Kralj joj ga obeca i naredi bastovanu da preko drveta stavi finu rnrezu da bi plod Q~t3.~ neostecen i da ga danonocno nadgleda. Posle mesee dana, rna:1!J0 je ',e": sazreo, a neki su covek i lena prolazili pored zidina dvorca. Zena ugleda zlatno-zuf plod i rece svome rnuzu: "Covek bi trebalo da svojoj zen: ispunl svaku zel]u, a ja zelirn da pojedem onaj mango." Covek je posedovao Shankalp-Shakti - same je tspruzio ruku i vee je u njoj drzao plod. Zena se obradovala i sa uzivanjem pojela mango, Ali, sledeceq dana kraljica pozva bastovana i naredi mu da joj donese obecani plod, Ovaj morade priznati da je plod na misteriozan nacin nestao iako je cuvan danonocno, Hazliucena kraljica naredi svome sinu da pronade kradljivca rnanqoa i da ga obesi. Kada je covek koji je bez zle

42

'43

namere uzeo mango za svoju zenu cuo za to, javio se dobrovoljno. Ispricao je prineu kako je pornocu Shankalp·Shakti dosa? ~o ploda:

Prine oseti veliko postovan]e prema ovom coveku i razrnisti kako bl mogao da ga spase. On se uputi svome oeu, kral]u, i izvesti ga daje poclnilac pronaden. tsprica mu 0 njegovoj sposobnosti da odmah ?Obl]C sve sto pozeli i predlozi mu da ga covek pre izvrsenia presude nauct OVO] umetnosti. Kralj pristade na ovo i naredi coveku da ga nauci svojoj sposobnosti. Ali, iako se ovaj veoma trudio, nista nije uspevalo. ~ad~ prine rece: "Oce, take nece ici. Ti sedis na svome prestolu, a tvo] ucitei] pred toborn na zemlji. Veda ne rnoze da tece uzbrdo - to je jednostavno protiv prirode. Morate zameniti svoja mesta, inace necete ~speti." Tako kralj side sa svoga prestola i pusti coveka da sedne na rueqa. Oval ga blagoslovi, i - gle! njegova snaga prede na kralla i kada je kralj ispruzio ruku i pozeleo plod iz vrta, on je smesta bio u njoj. Tada kral] ht_ed~ da dozvoli da odvedu coveka na lzvrsenie presude, ali se opet javi prmc:

"Onaj ko ubije svoga Gurua pocinice tezak greh i rnor ace da ga okaj~va tokom mnogih zivota." I kralj se pokloni svome Ucitelju, ukaza mu duzno

postovanje i pusti ga na slobodu. . ..•

Shankalpa je. dakle, nesto sto zelirno. Shankalp·Shaktl tunkcionlse u svakom slucaju, bilo da se radi 0 pozitivnoj iii neqatlvno] zelji Bilo qde i buo kada u ovom kosmosu ostvance se svaka od naslh misli. Ako, kao u Yoqa-Nldrl, ponavljamo svoju Shankalpu ill SVO]lI nameru sa ctsurn duhom, clstim osecanjirna i od sveg srca, sigurno ce se ispuniti. Yoga· Nidra je Lehnika koja na to posebno deluje. jer se pritom nasa svest spa· ja sa podsvescu. Nismo ni sasvim budni, niti spavamo, nalazimo se kao u nekom snu. Dospevamo u astralni nivo svesti u kojern se sve rnisf brzo ostvaruju. A na taj nacin deluje Shankalp-Shaktl.

Za vas razvoj postoje razlicite vezbe, nor. Tratak il: meditacija sa svecorn. Za uspeh je, medutim, potrebno istovremeno prisustvo jedne druge Shakti - Manlra·Shakti, kao sto su autornooilu potrebni rnot?r I tockovl da bi se kretao. Mantra·Shakti je Shakti koji se nalazi U nasrrn

racima.

Potrebne su nam, dakle, dye stvari: snaga i reel, snaga nase zelje ill

nasih predstava i reci kojima svoju zelju rzrazavarno. Najpre mora sopstvena Guru·Mantra da dospe do petog stepena, Ajape.

Svi koji dobiju takvu Mantru treba s njome da spr:)Vedu ~et stupnjeva vezbi: Likhit (pisanje), Bekhari (govor), Upamsu (saputan]e), Mansik (misljenje) i Ajapa (neprestano unutrasrue ponavl]a~]e). Kada smo postigli peti stepen, gde se nasa Mantra autornatski odvija u nama bez svesnog ponavljanja i secan]a i kada je ona, neposredno posle budenje, pre nego sto otvorimo oci, nasa prva misao: onda od ove Mantre stvaramo Anusthan, intenzivnu vezbu: ako hocemo da ispurumo neku zelju iii nameru, tada u toku izvesnog vremena (nedel.je, meseci, godine) preduzimamo izgovaranje nase Mantre odrederu bro] puta,. (Ova misao je temelj budlsticklm molitvenim rruinovrrna - u njihovoj

uuutrasniosti je papirna traka na kojoj je nekoliko stotina puta ispisana Mantra tako da se malim brojem obrtaja bez napora moze sprovesti odman hiljadu Mantri; - to, naravno, nema dejstva).

Jedan takav Anusthan bio bi, npr, u jednoj nedelji izgovoriti 100.000 Mantri. Pri tom se mora dnevno izvesti 132 Male. Ako lzracunarno da je za jednu Malu (brojanica sa 108 zrna) potrebno oko 8 min uta, 10 je skoro osamnaest casova na dan. Onaj korne je to rnnogo rnoze taj vremenski raspon oovecan na dve nedelje. U to vreme treba biti telesno i duhovno vrlo clst i u ocraruceno] meri postiti tako sto se uzimaju samo odredena satvicna jela. Anusthan izaziva intenzivno .proclscavanje" tela i duhaI tada se manifestuje Dusa.

Taka pripremljeni, ponavljajte svoju zelju pre odlaska na spavanje, neposredno posle budenja - pre nego sto otvorite oti i pre i posle svake molitve i svake meditacije. Unesite pritom celo svoje srce i celu Mantra·Shakti U ovu zelju i ona ce se brzo ostvariti, naravno uvek pozelite samo pozitivne stvari i one zbog kojih kasnije necete zazattti. Kao upozorenje mogla bi postuzit! prica 0 majmunu koji je iz neznanja pozeleo nesto zbog ceqa je zapao u vel ike teskoce,

Jednoga dana pede ukrotitelj zmija u surnu da uhvati zmiju za svoje predstave. Ubrzo je pronasao veliku kobru, uhvatio je i zatvorio u korpu, Bio je veoma topao dan ion, iduci kuci, ooiuct da se malo odmori u senei Banyan drveta. Na drvetu je sedeo rnajmun, koji je odmah spazio korpu i pornlsl!o da je to korpa za hvatanje divljih peels i da je u njoj med. Silno je pozeleo da se dokopa toga meda i pornocu njegove ShankalpShakti ova zelja je pocela da se ostvaruje. Majmun je od zaspalog coveka lako uzeo korpu, obesio je oko vrata i popeo se visoko uz drvo. Ukrotitelj zmija se probudio i doviknuo majmunu da ne otvara korpu, ali mu je majmun odgovorio samo nipodastavajucorn grimasom. Pun radosnog ocekivanja otvorio je korpu i - ukocio se od straha kada je iz nje izvrrtla glava kobre: sada je majmun imao samo jednu rnisao: .Kako da S8 oslobodim ovoga?". Situacija se u sekundi potpuno izmenila: rnalopre je bio pun radosti i trijurnfa, a sada ispunjen strahom i uzasorn. Iste stvari, koju je tako cezljivo pozeleo, sada je po svaku cenu hteo da se oslobodi.

To se desava i mnogim Ijudima. Bez razrntsljanja i pravog znanja oni zele mnage stvari, a ispunjenjem ovih zelja cesto zapadaju u velike teskoce i bezizlazne situaci]e. Mi imarno mnogo zelja i pornocu Shankalp-Shaktt rnozerno ih ispuniti, ali 0 tome treba prethodno dobro da razmislimo. Dvoje zaljubljenih, npr, zete samo da budu zajedno, ali se cesto oesava d .. se posle nekog vremena zajednickoq zlvota - rastaju. Sta se u meduvremenu izmenilo? Bili su toliko prlvrezeni jedno drugom a postali su najveci neprijatelji. Zasto su se njihove zelje pretvorile u suprotnost? OCigledno je da nisu jasno spoznali 0 cernu se radi i pozeleli su nasto sto U stvari nisu zele!i. Stoga zelite samo one za sta yam Ie jasno da ce u buducnosti doneti samo srecu i prijatna osecan]a.

44

45

To je i zadatak Svadhisthane, ali on zavisi i od razvoja Ajna-Chakre, gde rnozda jOs vladaju zbunjenost i nesigurnost. U svakom sluca]u, vazno je i polrebno probuditi i koristiti svoju Ajna-Chakru.

U Svadhasthani se razvija znanje i [acaju Shankalp- i MantraShakti. Savladujte svoja negativna osecan]a i osobine i posmatrajte sve sto izranja iz Ajna-Ohakre. Kada znate da to sto se dogada nije vasa ludost, nego faza kroz koju svako na neki nacin mora da prode, proci cete lakse i bez straha. To najbrze uspeva pomocu Bhakti-Yoge. Kod meditacije bez Bhakti cesto istupi ego i rnoze se dogoditi da vise ne rnozete kontrolisati podsvest. Po Mahaprabhu-diju, Bhakti je posebno vazna ia one koji provode Kriya-Yogu.

Kroz Muladharu i Svadhisthana-Chakru morale proci, hteli vi to iii ne, radili Yogu iii ne, mol iii se, meditirali iii ne radili rusta, jer svaki covek u toku svoq razvoja mora jednom proci kroz ove stadijurne svesti. Zato koristite svo]e znanje iz Ajna-Chakre, jacajte svoju Shankalp- i Mantra-Shakti i pokusajte belle da razumete svoju podsvest. Pralabdha (buduca sudbina) vee se nalazi u .ztatno] materiei" i pornocu razurnevanja svoje podsvesti postizete znanje e svojoj buducnosti.

Manipura Chakra

REZIME SIMBOLA U SVADHISTHANA-CHAKR1:

KROKODIL - astralna svest, Karme, opasnost BOZANSTVA - Brahma i Sarasvati - t]. svest i znanje TATTVA - voda

BOJA - narandzasta, tj. aktivna: delo, radost, nada HIRANAIA GARBHA - zlatna materiea BIJA-MANTRA - VAM

SHAKTI - SHANKALP- i MANTRA-SHAKTI BROJ LOTOSOVIH LlSTOVA - sest

46

3. MANIPURA-CHAKRA

Svest iii Kundalini penje se u Manipura-Onakru preko Muladhare i Svadhislhane, ko]e su [os snazno povezane sa zlvotinjsklm ravnima. Onaj ko dostigne ovaj treci stepen, skoro je uspeo, 99% je siqumo rJa ce post ici budenje najvise svesti mada je poslednji, nedostajuci procenat teze postici od prethodnih 99),

Mantpura-Cnakra nalazi se na unutrasnjo] strani kicrnerioo stuba iza pupka. Tu se nalaze tacke gde ulaze i izlaze Tattve i energ!iF~, pa 58 Manipura-Chakra rnoze uporediti sa "kosmickim vratirna". Ova] 10k energije rnozerno predstaviti kao vir iii spiralu.

Mani znaci dragulj, a Pura meslo iii grad - Manipura je. dakle, grad draqulja. Pojam Mani se pojavljuje i u budistrckc] rnantri OM MANI PADME HUM, sto je napisano u svim molitvenim mlinovima (OM - BOfJ, Mani - dragulj, Padam - lotos, takode stopala Ucitelja, HUM -klanjam se, iii [a sam). Mantra ima dva znacenia: klanjarn se prod iotosovlrn stopalima svoga U6itelja, i: ja sam To, sve te dragulje nosrrn kao bozansks osobi ne u sebi.

Manipura-Chakra sadrz: sledece osobine: jasnost. srecu samopouzdanje i samosvest. Manipura nam daje snagu i bozanska osecania.

Princip iii Tattva Manipure je vatra. Ona znaci ciscenie. ona sagoreva sve, Kada svest prode kroz prethodne dve Ctlakre-Muiadharu i Svaclhisthanu --- i savlada zivotmjsk« ravni, iZ:!3ZI f--3C! vatrom ociscena i oplemenjena.

U Svadhisthani se nalaze sve negativne osobine - strast. Ijutnja, pohlepa. rnrznia itd. a Manipura ima obrnute, u pozitivno preobracene kvalitete - iz strasti nastaje cista ljubav, iz ponosa sarnosvest, iz nez nanja [asnoca itd. Kada postignemo ovu Chakru ne treba vise da se be> jimo, jer je skoro sigurno da cerno pcstici svoj cil].

8ija-Mantra Manipure je RAM, Ovaj slog nema nikakve veze sa bogom Ramom, nego iztazava vibraciju koja nastaje prilikorn sretanja Nadia u ovom centru.

U Manipuri, kao i u Muladhari, nailazimo na trougao koji stoji na svom vrhu. To ukazuje na budenje: vrh je sicusno seme ko]e se budi i njegova svest se siri naqore.

Bozanstva Manipure su Vishnu i Lakshrni. Vishnu ovde znaci stvaranje, a Lakshmi je boginja blagostanja (stoga je Manipura "Grad btaqostanja"). Bozanstvo u Muladhari je Shiva kOjl predstavlja svest i vodi evotuciju od zivolinjskog carstva do Ijudske svesti. Vlsimu Je, nasuprot tome, cisto Ijudska svest, kola ovde irna svo] pocetak.

48

49

Zi'/Glinjski simboi u Manipun je ovan - vrlo akuvna zivotrnja povezana sa .vatrenirrr elementorn Manipure. Prvih pet Chakri irna]u zivottnjske simbole. Svi mi nosimo u sebi biljne, zivounjske i ljudske osob.ne, koje uticu na nas karakter. Ove osobine, doduse, treba da prevaziderno, ali do Vishuddhi-Chakre moramo raditi sa ovim stepenima svest., jer oni reprezentuju pet elemenata u nama.

Boja Manipure je narandzasto-zuta sa zelenim zracrrna.

Od posebnoq znaca]a su snage koje se srecu u Manipuri. Manipura Ie spojna Chakra i tacka ukr stanja izmedu Prane i Apane (v. tabelu IJfegleda 0 pet Prana I pet Upprana - posiednje pripadaju astralnirn ravruma, pet f:lrana iii Vayu ticu se nase zemaljske ravni).

Prana je ono sto udisemo, a Apana ono sto izniserno. Apane idu i kroz donji den naseq tela i zato su vise povezane sa zivotlnjskim ravnirna. Nasuprot tome, Prane pripadaju gornjlm, Ijudskim ravnima. Prane i Apane uobicajeno teku suprotnim smerovima. Doklegod je tako, ne rnozerno napredovati.

U Manipuri se sastaju tri Nadia: Ida. Pingala i Shushumna i grade otvor kroz koji nasa svest rnoze da se popne do Sahasrare. Pupak je vrlo vaz an centar. Svi ernbrtoru sisara i Ijudi povezani su pupcanorn vrpeom za majku r preko nje se hrane. Taka se sve Prane spajaju u Manipuri i tu fine Prane rastacu hranu koju uzimamo.

U Bhagavad Giti Krishna kaze: "Ova vatra, koja pornaze da 5e hrana u telu ocisti, svari i stvore ciste Prane. najvisa je snaga. To je plamen zivota kojern Yogi ne zrtvu]e samo svoju Pranayamu, nego i hranu." Zato p;e [ela pevamo sledecu mantru:

Kada ovladamo sledeclm vezbarna, rnozerno svesno dozvolih da se f'~lIndalinl·Sllakti popne visoko OJ nama:

1. PRANAYAMA,

2. BANDHE (MUL-BANDHA, UDDYAN--BANDHA, JALANDHAR-BANDHA),

3. ASHVINI·-MUDRA, AGNISAR--KRIYA, NAUU--KRIYA. i

4. MANA-BANDHA (sve cetin Bandhe zajedno).

(Bhagavad Gita, pogl. 4, stin 24).

Mnogi aspirant: se tale da ne cozivhava]u nikakva iskustva ida ne mogu da osete svoje Chakre. Bez Bhakti iii Jnana-Yoge i izvodenja ovih sisternatsklh vezbi, ne rnoze doct do budenja. Mi, medutim, ne treba samo da irrutlramo ove vezbe, n")go da ih sprovoo.mo postepeno i pod naozororn.

Marupur a, na zalost. rrna i [ednu veliku manu. Gila j8 u vez: sa Bindu-Ctiakrom koja se nalazi ispod uvojka gornjeg dela glave. I livotinw imaju uvojke: jedan poznavalac konja nece nikad kupit. iivo1iniu koja na odredenim mestirna na telu ima uvojak-kovrdzu. Nlje praznovor]e da takva zivot inja moze da donese nesrecu, Stohca sa klirnavorn noqorn iii nekim drugim znakom ko]i "donosi nesrecu", rnoze zaista da nam donese veliku nesrecu ako na nju sednemo. Tako je i kod zivot.nje: U ovu kovrqzu ulivaju se i iz nje izliva]u odredene snage koje na Tattve cele okoline uticu pozitivno ili negativno, prema svojirn kva i itetima.

BINDU-CHAKRA je rnesecev centar iz kojeg kod svakoq coveka kap!je Amrit (Ambrosia iii Nektar -- sok koj: cini besmrtrurn). U Bh3gavad Giti Krishna kate Arjuni: .Postacu rnesec i snabdeti sve biljke sokorn zivota.: (pog!. 15. stih 13). Mec1utirn. ovaj Nektar pada iz BinduCnakre direktno u Manipuru j sagoreva u nieno] vatri .. Vatra ne pray! razliku, saqoreva sve na isti nacin. Tako Jatha-Agni, vatra varenja iii sotarru sistem konsumira sve sto je doslo do Manipure. Postoji jedna delotvorna vezba koja sprecava da Nektar iz 8indu-Chakre padne u Manipuru - to Je Kechari-Mudra.

U n€kim knjigama govori se 0 pet vatri, Panch-Agni. One slrnoonsu pet Prana koje treba da izgore u vatri Manipure.

Mnogi Ijudi gube unutrasn]u, duhovnu stvarnost i tada pokusavaju da je nadu izvan sebe iii da je imitiraju. Objasrucerno ova jed nom pncorn: dete sa verande gleda svoga dedu kako ide oko jednog grma i staporn iz sve snage udara po zemlji. Zatim baea stap i vraca se u kucu. Decak imitira dedu -uzima stap i ponavlja one sto je deda radio. Kada su ga pitali zasto to radi, on odgovara da je deda radio isto. Deda je staporn oterao zmiju koja se tu nasla, a dete ga je same imitiralo, ne snvatajuci pravi srnisao log tina. Tako se i rnnoqi ljudi sarno iqraju ; rade neke vezbe a da ne znaju zasto.

BRAHMA ARPANAM BRAHMA HAVIR BRAHMA AGNO BRAHMANA HUTAM BRAHMAIVA TENA GANTAVIAM BRAHMA KARMA SAMADHINA

"Ovo irtvovenie ie Brahma. Zttve ie Brahma. Onaj ko prinost irtvu je Brahma. I vatra ie Brahma. Brahmu ce aostici onaj ko ga spozne u njegovim delima. "

Ali, kao sto je vee receno sve dok Prana i Apana teku suprotnirn pravcrrna, sa njima se ne rnoze raditi. U Yogi postoji nekoliko Pranayama-veibi koje se nazivaju KUMBHAKA (; uliti snagu u sebe i zatim je pustiti odredenim pokretima u Shushumna-Nadi da se popne visoko u Sahasraru). Kada se Prana i Apana sretnu u Manipuri i tame kroz vatru ociste i prociste, to deluje kao vakuumski zatvarac koji obe vuce visoko u Sahasraru. Time se postiie najvise stanje svesti.

50

51

Mahaprabhu-di im je odgovorio jednim Bhajanom:

'Ova] Yogi je tvoja Atma iii Bog; tvo] Guru, Ucitel] di. pravo Jastvo lezi u tebi, a ne izvan tebe. Ali, dogod to nisi spoznao, potrebna ti je pornoc spolia.

2U Manipuri je sediste Bekhari, reel. Smetnja u Manipuri maze dovesti do govornih smetnji. Deci sa goyornim manama rnoze se pornoci "odredenlm Asanama kvie deluju na Manipuru. Bekhan doslovno znaci .usne , ali pravo sedlste zvuka je u centru pupka. Ako se tamo cu]e OM-zvuk, tone se vrlo dubokc u medtt aciju. prvi stepen posle Manipure je Ananata, neoqraniceni zvuk po KOjern dusa plovi kao labud po napomicno] vodi, Take se I svest Yoqija perue u

Sahasraru.

JYogi koji je posligao ovu realizaciju zivi u svakorn srcu, on vof sva btca, Ijude i iivotmje.

4Alakh znaci "neopisivo", a Niranjan "cist, neumrljan". Ovom Mantrol1l mnogi Yogiji oozdravliaiu jedan dru9og. ~napolice od [ednoq Yogi·~ok.rela kOjl se naziva Nath, sto znaci Bog, all I onaj ko]i nosi prstenie u nosu I usirna. To znaci da Yogi treba da drzl pod konlrolom svoj duh .i svoja cula. Mantr?m Alakh Niranjan pozdravlja se Alma drugoga: .Tvoja Atma je neoprsiva I clsta . Ova Atma re bozansko Jastvo koje zivi u svakom coveku,

5Mat1aprabhu.di dalje kaze: ovi Yogiji su Avenasi, t]. neunistivi. besrnrtni.

Kao so se peva u pesmi SHIVOHAM:

JISE SASTRA KATE NA AGNI JALAVA VAHI ATMA SATCHIDANANDA ME HU SHIVOHAM SHIVOHAM SHIVOHAM

,.On se ne maze unistiti oruzjern, sacoreu val rom iti udaviti vodom. Smrl nen.a moci nad niirn. Ja sam Shiva. ostoboderia Alma, boz anski, najvisi. Ja sam Alma, Satchidananda i besmrlan." Tako Yogi doztvljava potpunu srecu I postize

unutrasnlu stobodu.

0Sve ovo radimo zato sto necerno da se panovo rodimo. Cinjenica je, kota nema nikakve veze sa religijom i verom, da svako ko je upao u ovaj tocak uvek Ide iznova od rodenja do smrti i od smrli do ponovnog rodenja. Onaj ko odbi]a da fJ8veruJe u 10, steti sebi samome. On gubl svoje vreme u ztvotu i ovu istinu ce spoznati tek kada posle srnrti bude prolazio kroz vrata kosrnickitt zakona. Tada ce se rnorati ponovo vraliti na zemlju.

Svako zlvo bice se boji umiranja i bor i se za zlvot. Zasto? Zato sto u pocsvesti zna da postoji ponovno radanje. On zna da je urnrran]e vrlo bolan dogadaj. Telo moze da se raskomada u jednoj sekundi, ali ne mora odrnah biti I rr.rtvo. U svako] celiji krvi je jos zivot, posto pet Prana i Upprana r~e napus.aju lela tako lako i brzo. Ova) proces razresavania je vrlo bolan. utouko je bo1nlll ukoliko lOS postoje vezanosti za nesto zemaljsko, ako se. na primer, brinemo 0 lome sta ce se doqodlti sa nasirn imanjem, nasorn decem, zenorn, muzern, novcern. kucorn . Ta vezanosl tzaziva mnogo bola. Zato Yogi tezi ka Mokshi, ka

oslobodenju.

Kako se rnoze postici ostobodenje? Na to ima vise odgovora. Jedan oo njih

kaze: .veru] u Boqa i moli mu se i on ce ti pornoci." Ali, Yogiji kazu: .Kada bi verovarue i molitve bili dovoljni, svi bi Ijudi vee bili oslobodenl. Da Ii je Bog t ako sebican oa zahteva nasu Ijubav da bi nas ostobodio? Ako on male da ostobodi, Ireba 10 i da ucini, Zar on ne voli sva ziva bica kao svoju decu?'

Kako covek rnoze da razurne Boqa? Bog je sve, I Ii si Bog. Svellost koja je u tebi - je Bog. Bog je. s druge strane, i beskonacna snaga u umverzurnu. Ova) Bog te ne moze oslobodtti. Za njega je sve isto, kao sto voda tstovrerneno rnoze da da zivol I da ga unistr: rnoze da te spase ad zedl, ali maze i da Ie utopi. Yogi kaze "Hteo bin sam da iskusirn stvarnost, da je vidim vlastitim ocirna i

U btografiji Mahaprabhu-dl]a, opisana je jedna zgoda 0 Panch-Agni.

Jednoga dana dodose nekl Yogiji u Mahaprabhu-dijev Ashram u Khatuu i stadose se hvaliti pred njlm da su najjaci i najbolji u Yogi. Svaki je 0 sebi mislio da je najbolji. To, medutim, sigurno nije tacno. Postoje rnilioni Ijudi koji su bolji od nas i takode milioni kojima ide losije nego nama. Stoga uvek mislite u dva pravca: kada se podigne ego, treba da rnislimo kako su rnnogi bol]i od nas, Kada smo tuini i deprimirani, treba da bucJemo svesni da je mnogima gore nego nama. Tako se moze proci kroz zivot. A Yoqi]i u poseti kod Mahaprabhu-dija opisase mu svoj nacin veibanja i mediliranja. U najtopli]e podnevno vreme - a u Indiji je veoma vruce: - zapale oni pet u krug rasporedenih vatri i posedaju u sredinu. vatrenoq kruga da meditiraju. Na taj nacln pOkuSavaju'da savladaju svoje telo. Pozvase i Mahaprabhu-dija da izvede ovu PanchAgnl vezbu,

KHIYA TUM DHUNI TAO SILGAVE BAN KE MANI

BIN LAJDI MERI JIGE DHUNIYA NAJAR DHUA NJW-tl AYI IES DHUNI SE GANGA BAHAVE ME YOGI NA MAIY MADHURI VANI GAVE YOGI ANAHAD TAN MILAVI DHUNDHAN VANKO JO KOI JAVE HE NEDA NAHI PAY I IESA YOGI GHATA GHATA RAMTA SABA SE OUR KAHAYI ALAKH NIRANJAt.J HE AVINASI GARAB VAS NAHI AYI SCHAT CHAKAR JE UPAR YOGI SIDDHA ASAN KO LAYI

SRI SWAMI DEEP KAHE BIRLA SANTA JAN USA YOGI KE PAYI.

Za[;IO palis vatru u otunqtt?

Maja vatra gorf bez drveta, a nikakav dim se ne vidi. U mojoj vatri tece Ganga u koj se kupaju Yoqiii.!

Oni pevaju pesme eiji sJadak zvuk nikada ne presteie.r Aka trazi~ ave Yagiie, tesko ih ie neci.

A ipak su sasvim blizu.

Oni se nalaze u svakom srcu, a istovremeno su taka daleko . .s Niko ih ne maze opiseti»

Besmrtni SUo, iskliucent iz kruga roaeru« i smrti,v Setieci u Sidohesent, ani buae Cnskre.t

Moje postovenie Yogijima koji zapale ovu vetru.

52

53

oostiqnern [e svojom voljom, naravno i mohtvorn, verovanjem i uz pcmoc Gurua U lndi], Guru ima prvenstvo u svakorn sreu. U Yoqa-ucenju sve bozanske inkarnaeije nazivaju se "Guru"; sveti spisi su Guru-Vakiya, bozanske reci. Rishi Sandeep je, na primer, bio Guru Krishne, Buddha je bio Guru Govinde. Jovan KrsllteJj lsusa, lsus apostolima, Sri Devpuriji Mahaprabhu-t1iju itd. Guru je onaj koji nasu svest vodi kroz sve ravni i koji nam rnoze dati vezbe za postizan]e visih stepena svesti (GU = neznanje, RU z: znanje). Guru ne oznacava [ednu osobu, nego postupak. proces koji nas vodi iz tame na svetlo, od neznanja do znan]a.

Nije tesko sarno umiranje; radanje takode nije [ednostavno. Ono pocin]e [os 1I rnajcino] ulrobi kada prodru i uskovitlaju se pel Prana i pel Tattvi, Nasa svest. vidi i oseca i doiivljava novo budenje. Stupiti u fizicku ravan znOlc; llimell u astralnorn svetu. Sloga Yogi zeli oslobodenje. Moksha znaci da ova kap noce ponovo da S8 sjedmi sa okeanorn. Ona ne ieli vise da tumara okolo I da trpi uvek iznova isparavajuci i iznova se vracajuci u kist.

Alakh Niranjan Avenasi S8 vise ne vraca u majcinu utrobu. On je Jtvan Mukta iii "Bodhisattva. Ova svest, ova snaga duse, moze se u svako doba dobrovol[no ponovo vratiti na zemlju da oslobodi druge. Takvu jednu osobu ne rnozeruo, medutim, lako prepoznati.

To je kao u zalvoru. Neko se u njemu nalazi po kazni, zbog rdavih deta. Drugi dotazi kao oslobodilac kojeg sudija salle kada je kama okajana, Jedno vreme obojica se nalaze u zatvoru - i kr:vae i oslobodilac, ali S0 sasvlm ra~!I{;llo osecaju: ledan se osec a kao zatvorenik, a drugi obavlia svoj posao. Mnog3 ztva bica zbog svojih losih Karmi rnoraju da se vrale na zemlju. ali .Jivanrnukte, Bodhisattve, Avatarr. Siddhe, dolaze ovarno slobodnom voljom i P0 vid3titoi odluci da bi cslobod!li druge njihovih Karmi i iz zatvora rodenia i smrti. Stoep W Shiva na planini Kallasn razvio Yoqa-nauku.

Anallata Chakra

REI.IME SIMBOLA U MANIPURA-CHAKRI

MANiPUR - "Grad dragulja" (Mani == dragulj, PUla ~':: ITlf;slo, grad, OVAN -- aktivnost

BOZANSTVA -- Vishnu i Lakshmi -- liudska svest i blaqostanje T ATTVA --- va1r'1

BOJA - nar"n(Jtastoluta I zelerra OBRNlHI TROUGAO -- budenje BIJA--MANTRA - RAM

BROJ LQTOSOVIH lISTOVA -- deset

7Za budenje Chakri i Kundalini-Shakti Siddhasana (savrser: potozaj) naJ~)()IJI je poloza], Padrnasana, lotos podesniji le za meditaeiju. SV8 dok covek ne uspe da udobno i mirno sedi, nece rnocl pornocu Yoge da probudi snage i stekno iskustva, Sigurno cerno pomocu molitve. vere, vodstva Gurua i svojih dcbrln dela, jednoga dana bi li oslobodeni. Ali. ako nocerno da idemo samostaloo, treba to I da uclnirno. Nemojte rect "svi srno gresni i bespornocni" Iii .poste smrli : tako cerno biti razresenr', Sta ako posle srnrti ipak ne odemo na nebo? Tada vise necerno moci raspravljati 0 reliqiozrum ucenjirna. Stoga Yogi treba svesno dc, napust i svoje toro i da se slobodno krece po kosmosu.

54

4. ANAHATA-CHAKRA

Anahata-Chakra nalazi se u visini fizickog srca u sredini grudi; kao i sve druge Chakre, ona nije fizicki nego astralni centar.

Njen lotos ima 12 latlca, a boje su joj nebo-plava (prema elementu vazduha), zuto-naradzasto-crvena (usled refleksije vatrene Manipure) i zelena.

Kada meditiramo na Chakre i u tim ravnima se dizerno i spustarno, sopstvenim ocirna vidim razltclte boje. Ovde moram ozbiljno da upozorim: meditacije koje su usmerene samo na boje mogu imati za posledicu ozbiljne smetnje u svesti. Meditacija na bole je u svakom slucaju opasna, jer menja stanje misli i svesti. Kada se u meditaciji pojave bo]e, ne treba ih potisnuti, ali ni zadriati. Pustite ih da dodu i ponovo odu a u svojoj svesti se drzite realnosti.

Kada se vozite vozorn, kroz prozor posmatrate razne predele, mesta i stanice, ali se ne vezujete za to. U svesti se stalno drzlte cilja svog putovanja. Tako se nemojte zadrzavatl ni u Anahati, nemojte se ispuniti emocijama kao leplrn snom.

U Ahahata-Cilakri se dozlvllava Bhava-Samadhi (Bhava = emocija, vera, divna ose6anja). Utonete pritom kao u okean i meditirate bez osecanja vremena.

Za budenje Anahata-Chakre postoji slika koju nam daje Shiva: divno, kristalno jasno [ezero na cijo] js sredini lotosov cvet i po kojem pliva beli Paramhansa (Iabud). Jezero je simbol neba (Bhur-Loka iii Vayu-Loka), a labud [e dusa iii Jastvo. Lotosov cvet sirnbotise divna ose6anja ko]a covek ima kada je visoko iznad Maye, kao sto lotos sto]i iznad vode.

Anahata je Chakra u kojoj se rnoze mnogo toga osetiti, dozlveti, razumeti i realizovati. Kada je covek vrlo neprijatan i bez Ijubavi, nazivamo ga .bezdusnirn" i kazerno da "on nema srca". To znaci da on nije u ova) Chakri, jer dok srno u njoj mozemo da oprostimo sve.

Velicanstvene su reci ko]e je Isus izgavorio na krstu: "Oce, oprosti im, Jer ne znaju sta cine." Davno pre Hrista Krishna je u Bhagavad Giti (12. i 15. poglavlje) ucio 0 istom prastanju. A Mahaprabhu-di je govorio: .Dvs stvari padaju coveku vrlo tesko: da malo jede ida prasta. Nesto oprostiti, velika je umetnost. Onaj ko je povezan samo sa Svadhisthanom i sa svojom glavom, ne rnoze prastati. Ako se Ijudi ne izdignu iznad Svadhisthana-Chakre, u kojo] egzistira tako mnogo negativnih osoblna, kao sto su Ijutnja, mrznia iii ljubomora, svet je izgubljen.

Anahata iii centar srca u svako] religiji iii spiritual nom uceniu ima vazno rnesto. Dna irna veliki znaca] za nas svakodnevni zlvot. Centralni polozaj Chakre srca rnozerno iluslrovati sledecirn primerima. Hanuman, bhakta Boga Rame, uvek je govorio da Rama i Sitta zive u njegovom srcu. Ljudi su se cesto salin s tim: .Kako je mogu6e, pa pokaz: nam!". Hanuman je bio cvrsto uveren da ovo dvoje stvarno zlve u njegovom

56

57

srcu, i jednoga dana, kada je neko opet izrazio surnnju, rekao je: .Ako mi ne verujete, dokazacu vam" i sopstvenim prstima otvorio je svoje grudi. Tada su svi mogli da ugledaju, kao na platnu, Boqa Ramu i Sittu u unutrasruosti njegovog srea. U Indiji posto]i mnogo slika koje ilustruju ovo i pokazuju Hanumana kako eepa sebi grudi u kojima se vide Rama i Sitta.

Drugi primer je Isus, koji [e na slikama cesto prikazan kako rukom pokazuje prema srcu iz kOjeg zraci sjajna svetlost.

To su primeri koji pokazuju koliko je vazna ova Chakra. U njoj je boraviste Jastva - bez obzira kako se one razurne. Neko kale "JastvC' je Bog", drugi kaze "Bog je u Jastvu." U stvari je isto - i kad se kale "To je to" i kad se kaze "To je sustina toga". Za Yogija je njegova dusa Bog sam. Zato Boga trazite u sebl, a ne negde drugde. Zatirn idite u svet da biste pomogli drugima da nadu i u sebi realizuju ono sto ste vi u sebi vee pronasl.. Kaze se: "Zelim ti od sveg srca sve najbolje!" iii "Zelim ti IZ dubine duse i od sveg srca srecu i uspeh!", a nikad jOs nisam cue "Zelim Ii sve najbolje iz cele glave." Nikome ne saljerno zelje, cestitke i pozdrave .Jz glave", nego .Jz srca'. lz tih formulaeija posta]e jasno da se Bog i nasa dusa nalaze u sreu. Napravite probu: zatvorite 06i i pod ignite desnu ruku sa lspruzenirn kaziprstorn; zamislite da vas neko pita: .. Gija je ovo olovka?" i pokazlte rukom jedan dec svog tela da bisle lzrazi!t:

"Moja je. Meni pripada." Sigurno cete ruku poloziti na grudi, tame gde je vasa srcana Chakra. Ovo rnozete probati sa proizvoljnim brojem Ijudi iii sa grupama ljudi - rezultat ce uvek biti tstr. Samo ce vrlo retko neko pokazati na svoja ramena, noge iii glavu, da bi izrazio: "To pripada meni", "To sam ja ucinio."

Jastvo je, dakle, prisutno u srcu, bilo kako da se zove: individualno zivo bice, Bog. Dusa, Atma - orro se nalazi u Anahat-Chakri (Ana ~ beskona6no, Hat = qraruca), sto oznacava neoqraruceno stante ko]e postizu Bhakte, aspirant; i Yoglji kada dodu U ovaj centar. Tada cuju jedan kontinuirani zvuk, .zvuk Jastva" iii .zvuk duse". Ova] zvuk rnoze svako da razabere u sebi ako se potrudi. On se zove SO HAM. Aka udahnemo i koncentrlserno se na udisanje, cucerno u grlu sum SO. Kod izdisanja rnozerno razabrati HAM. ,.SO" znaci "to", "HAM', znact .ja", dakle, to znaci: "JA SAM TO" i "TO SAM JA".

Anahata je centar u kojern rnozerno dugo da boravimo. U tome je, pak, i mana ove Chakre: mnogi Ijudi se gube u emocijama i lepirn osecaruirna i vise ne teze daljem napretku. Kada se Kundalini-Shakli probudi i oopne iz Muldhare, ona zastaje u Chakri srea ; vise se ne penje.

Anahata je neoqranlcena i beskonacna, Njen elemenat j€ vazduh. ko]i znaci dodir i osecanie, posebno unutrasn]e osecan]e kao da se nalazirno u okeanu emocija u kojern cerno se lzgubiti, bukvalno se kuparno u osecanjirna i u njima plovimo dalje.

, .U ovu Chakru mozerno dospeti samo ako verujemo u BQga iii ako osetirno pra~u Ijubav (ne strastvenu i povrsnu, nego pravu i pozitivnu Ijub_av, kao sto !e ona ~rema roditeljima. bract, prija!eljima) iii ako mozerno da osetimo patnju drugih,

?sobine Anahata-Chakre su: prastanje, razumevanje, Ijubav i pre_c1a:losL Anahata Je nas najbogatiji centar j nosi u sebi osobine duse III 8haKti U nama rnogu naslati tri ekstremna osecanja:

. Duooka ernOcjj~, Ijubav. iii zalost za nekim zivim blcern; ako, na primer, Izgublrno pruateua Iii prijateljicu, ako nam urnru roditelji. ako

• nas napust: ill I azocara neko bhzak, osecarno veliku bol i duboku zatost u s.reLl, qubirno ape!i!, iii cak osscarno nesto kao ever u predelu srca: ispitivanja :,r'~~genSki snimci n~ pokazuju nista, jer Ova osecan]a nemaj~ Iiziotosk! u,:rv;-;; rae. se _"l psthickorn stanju - zracenje Ijubavi koja tece IZ srca blokir a se I prek.;da, potreban flam je objekal za Ijubav i sve dok ga ne [_lademo oseC'.lmo se nesigurilo. nezadovoljeno i tuzno. Mi u stvari ne trazimo nekoca cia nas voll, neqo nekoga koga cerno mi volett, je; rmarno ootrebu da dajsrno ljubav : svoja osecama.

, Druga emocua je ernocija Shakte koji trazi Bopa. Pesma jednog

(oqlja objasruava Ova osecan]a:

Svet SPdVd, ail fa scm butten,

0, mo, dragi Goscoce, cekem teo

U ovo] Braf!n?amurti, u ovo] temnoi noci setno dv» covers su boons: ' jeden Yogi iIi ieaen Rogi.

Onaj koj; bdi aostict ce ieiteno, ali oni ko]! speveiu propustice.

Ova pesma odnosi se na tr: razliclta tipa ljudi: Bhogi, Rogi i Yogi. .~h0gi Irazi sarno telesno uzivan]e: jelo, pice i spavanje. U ovo vreme on rH!f! budan

RO?i je botesnik. On ne moze ua spava zboq oola i s ceznJorn ceka k ri:J: I )(_i'::1.

"'0' j') Olld, ~';'j! hail 8nPd On bor. I110Ii, mlsll I meditira: a Boze k~(l~,,;:;'c::\::Ei,dli ova lama I ~ojavltJ se svetlost Tvoga znanja?" Sv~tovn~ O"lJL,,: ,:,Zl oojekat ,da mu ?a ~Jubav, bolesnik trazt lek za svoju ootest, a duhovrn I sprntuatnt tragac ocekujs spoznaju Boga.

. Anahata 18 :entar ~hakti, a Bhakta traz: kao objekat lienog Boga u kOJeg ver~Je I kojern moze d;: U~lIti svoju molitvu, poverenje i predanost. Svernoquct Bog ,~punjava Sam zelju svoga Bhakte i dolazi na zem.lju kao ljudska mkarn.aCI)a, jer Bhakta rusu zadovoljni time da kazu da je Bog svuda, om hoce i vlastitim ocirna da ga vide.

58

S9

U Sri Vigyan Giti Mahaprabhudija sto]l: "U kosmosu postoje svi elementi, ali da bi nesto ucinlll, moraju ipak uzeti neki lik." Na primer, vatra nevidljivo postoji u svakom predmetu, ali sa ovom uspavanom, neprobudenom vatrom ne rnozerno ni kuvati ni na njoj se ogrejati. Tek kada uzme oblik plamena, vidljiva je i "ziva" i mozerno je iskoristiti.

Niko ne rnoze tvrditi da rnoze da realizuje Boga samo pornocu slike, statue iii Nirguna-Boga, jer to protlvreet principima prirode. lao mi je onih Ijudi koji svoje molitve wdnostavno izgovaraju "u vazduh". Kad bih [a lsao ulicom iii kroz sumu i drzao svoja predavanja bez slusalaca, to bi bilo potpuno besmisleno i verovatno bi me uskoro strpali na pslhijatri]sku kliniku. Bez slusalaca ne bi u meni delovala ni milost moga Ueilelja. pornocu koje mogu da drzim ova predavanja. Isto tako je jednom Bhakli potrebno vodenje i objekat prema kojem moze da 'tece snaga Ijubavi koja struji lz njegovog srca.Inace, Kundalini-Shakti ostaje blokirana u srcu i on se oseca tuzntm i trazi dalje. Za postizanje unutrasnlec mira, doduse, poboznost rnozerno usmeriti na sliku iii simbol, ali kontinuirani koraci ka Samorealizaeiji ipak su moquci samo preko jednog Brahmanistha Shrotria Satgurua. Za to posto]e tri primera:

- lekar rnoze da leei same dok i sam zivi;

- kralj, takode, ima moe samo dok je u zivotu,

- tako je delotvoran i zivi Guru, poducavajuct prvobitnu mudrosl

ko]a se saopstava od Ucitelja do ucenika.

Postoje, medutim, izuzeci na spirifualnom putu. Zbog nase cvrste odtucnostl i molitve k nama mozs da dode realizovana, sveta iii bozanska inkarnaeija kao astralna pojava i dalje da nam pornaze vidljivim ill nevidljivim vodenjem. Za to nam je takode potreban zivi Guru. koji narn pokazu]s u korn praveu treba da teku nasa Bhakti I unuuasnje snage kroz molitvu, Mantru i meditaeiju.

Trece stanje Anahate je stanje bozanske Ijubavi. ,.Bog je l[ubav, Ijubav je Bog.". Kada meditiramo i molimo cesto nastaju snazne ernocije, ponekad se pojave cak i suze, ne od zalosti nego od srece, jer osecarno Bhakti i bozansko prisustvo. Ova Bhakti je kao posuda u koju se sve vise sipa sve dok se ne prelije - tako se preliva posuda naseq srea i Bog realizuje kao Ijubav. U avom stanju smo duboko sjedinjeni s njim. To se naziva "F0ntana radosti".

Na sliei Anahat-Chakre vidimo dva trougla jedan u drugom koji cine zvezdu. Ovaj simbol do sada nismo sreli. Jedan od trouglova okrenul jc vrhom nadole, a drugi nagore. To znaci da se ovde srecu Prana I Apana, odnosno Shiva i Shakti. Zato su bozanstva u ovoj Chakri Shiva i Parvati, njegova supruga. Trouglovi u ovakvom polozaju qovore da KundattntShakti ovde rnoze da nastavi da se penje iii da pacne. Nepotpune, neproclscene Bhakte uvek iznova sumnjaju i njihova osecanja. oopevsi se vrlo visoko, ponovo padaju. Trouglovi, takode, pokazuju borbu izmedu spiritualnih i svetovnih osecanja.

60

Tri donje Chakre povezane su sa telora (Muladhara), culima (Svadhisthana) i energijom (Manipura). Kada se Bhava iii osecarua oplemene i aspirant popne od svetovih do spiritual nih osecanja, on u ovoj Chak'ri prvi put doiivljava prosvetljenje. Ali one ne traje jer Bhakta, kao sto je prethodno opisano, jOs vodi borbu sa trouglovima i uvek iznova menja svoja osecanja i odnos prema uctteiju.

U Anahata-Chakri nalazi se divan Siddhi. Ako smo uz veliki trud i napor prosli kroz sve donje Chakre, analizirali, kontrolisali i ovladali njima tako da u svako doba mozamo da ih pustimo da rade iii da se povuku, dospeli smo u Anahata-Chakru i realizujemo Shankalpa.Shakti (vidi poqlavl]e 0 Svadhisthana-Chakri).

Shankalpa-Shakti moze se prob'Uditi samo pomocu Alapa-Japa, sopstvene Guru-Mantre. Sustlna molitve je Guru-Mantra, a sustlna ave jos tinija Bija-Mantra. Molitva, Guru-Mantra i Bija-Mantra su kao drvo, plod i seme: sustina drveta je plod, a sustina ploda seme. t.akse je posucl Ajapa-Japa uz pomenuti .zvuk duse" SO HAM (udisati - SO, lzdisati - HAM). Pritam moramo docl do takvog ritma da ovog zvuka budemo svesni tokom 24 casa. Za to vreme Mantra So Ham treba da se oglasi u nama oko 21.000 puta, a ako samo jednog jedinog od njih nismo svesni, necerno dostlcl Anahata-zvuk. Ako ga, pak, dostignemo, cucerno u sebi neprekidan, divan zvuk, slican kueanju srca, ali mnogo finiji i lepsi. 0 Anahata jli Ajapa-Mantri postoji mala pesma Mahaprabhudija:

Aiepe je najbolja Mantra koju motes izgovorifi.

Pevaj SO HAM i spoznaj Satchidanandu u svojoj Chakri srca. P0ll70CU Anahafe i Ajape tvoje Antakarane ce se ocistitt. Jednoga dana postici ces takvo sevrsenstvo,

da vise nece« moteti da vezbe« Ajapu.

Tada si postigao pobedu.

?ta. zapr~vo znac: Ajapa-Japa govor; prica 0 Hanumanu, koji je _ kao sto je vee pomenuto - bio savrsen Bhakta Boga Rame. Kada su se Rama i Sitta, koju je Rama uz Hanumanovu pomoc oslobodlo sile dernona Ravane, vratiti u Ayodhyu, Sitta je postala Ijubomorna, jer je Rama, urnesto da njoj pokloni svu paznju, stalno gledao u pravcu Hanumana. Ona upita svoga supruga sta ga to fascinira na Hanumanu pa se ni na koga drugoga ni ne osvrce. Umesto odgovora, Rama se sagnu nad Hanuma~om i iskinu mu iz glave jednu vias kose i prinese je Sitttnorn uhu, a ona IZ rue razabra kontinuirano: RAM, RAM, RAM. Posle toga Rama [o] rece: "Nisam ja taj koji mu se obraca, On me vuce k sebi." Tako deluje Ajapa-Japa. Ona prozirna dusu, duh i telo. Svaka rnisao i cellja ispunjeni su zvukom Mantre. Hanuman je jOs dodao da je, kada je zevao, da ne bi ni za jedan trenutak prekinuo svoj Ajapa-Japa, prstima pucketao RAM, RAM, RAM. Kod Brahmana i svestenika i danas mozete videti kako, dok zevaju, pueketaju paleem i srednjim prstom. To znacl da oni svoju Ajapa-Mantru svesno izvode u svakoj situaci]i.

61

Kako se rnoze znati da Ii su Ajapa-Mantra i Anahat-Cttakra vee reallzovane? Za to postoji jedan sasvrrn siguran znak: postizan]e Shankalpa-Shakti (vidi i poglavlje 0 Svadrusthana-Chakrh. Preko rue se iznenada ispunjavaju sve zelje - dobre, all i lose. Kada Yogi prirneti da su njeqove misli i zelje pocele da se ispunjavaju, treba da bude vrlo pazljiv, jer u tome leti velika opasnost, kao sto pokazuje sledeca prica:

Jednom se jedan putnik na svorne putu odmarao ispod [edncq crveta. Ali, ovo drvo nije bilo obicno drvo, nego Kalap-Vraksha iii KalapNa - .drvo zelja". Putnik je razrnisljao: "Malo bih da se odmorim U ovoj lepoj prohladnoj senei." I stvarno je smesta bilo prohladno i prijatno. Tada on oseti zed i pomisli kako bi bilo prijatno popiti neko hladno pice - i smesta je pored njega bio kreag sa svezom bistrom vodorn. Kada re najzad pozeleo i nesto za jelo i to je ubrzo bilo pred njim. Kaca senajeo i napio, pozeleo je da spava i pred njim se stvorio krevet u koji je legao. Ali, glupan, nije uopste razmisljao 0 tome kako se sve moglo dogoditi. Jednostavno je uzimao darove bez razmisljanja, sa radoscu, i legao da spava. Kada se probudlo, vee se smrkavalo. On se zabrinuo, pomislivsl: " Moram dal]e. Biee vee mrak, rnoze naic: neka divlja zlvotlnja i pojesti me." U tom momentu skoci na njega divlja zivotinia i pojede gao Stika koja se stvorila u njegovim mislima -realizovala se.

Cesto sam vee govorio da svaka misao u ovom kosrnosu ima znacen]e i jednom ce se vratiti. Ako covek izneveri svoju zenu i potorn stalno misli da Ii mu je ona neverna, sigurno ce jednoga dana biti tako kao sto rnisli. Njegove rnisli i predstave ce se ostvariti.

Kada Yogi primeti da su sve njegove zelje pocele da se ispunjavaju, kada su iznenada svi Ijudi postali Ijubazni, kada se svi problemi sami od sebe resavaju a svi pociniu da ga cene i postuju, tad a on treba da bude posebno pazljiv i da uvek misli i zeli samo pozitivne stvari,

Slika zivotlnje u Anahati je erna antilopa. Ona je simbol budnosti, posto je budna i danju i nocu i ima tako fini sluh da unapred nanjusi I oseti opasnost. Tako paztitv i budan treba da bude svaki Yogi na svom putu, inace postoji opasnost da ga njegove sopstvene zel]e, Kalap-Vraksha ill drvo zelja u sreu, ometu i odvrate od pravog puta.

Pored ovoga, postoji jOs [edan znak koji ukazuje na budenje Anahata-Cnakre, a to je pesnickt talenat. Pesma dolazj duboko iz srca, iako autor [os nije dostigao i postigao one 0 cernu peva. Ali, on to vee'; vidi, dozivljav;;t i oseca, Ova] dar se postize meditaeijom i budenjem Anahate.

Anahat-Chakra se naziva i Chinta-Mani (Chinta = misljen]e, Mani = dragulj) i znacl da se sve misli mogu izraziti lepirn recirna. Mahaprabhudi je govorio: .Treba da govoris tako da sa tvojih usana teku cvece i biseri!". On, naravno, nije mislio na prave bisere, nego na lepotu i jasnocu reci. Ljudi koji poseduju ovaj talenat vrlo su bogati, ali, uprkos tome, oni ne treba da ostanu u Anahati, nego da idu dalje, jer je put jot vrlo dug.

REZIME SIMBOLA U ANAHATA-CHAKRI:

ANAHA T - beskonacan, neoqranicen zvuk ANTILOPA - budnost, brzina

BOZANSTVA - Shiva i Shakti (Parvati) TATTVA - vazduh

BOJA - plava

OVA TROUGLA - sretanje Prane i Apane BIJA-MANTRA - JAM

BROJ LOTOSOVIH lATICA - dvanaest

OSOBINE - Bhakti, ljubav, prastanje, saosecan]s

62

63

Vishuddhi (hakra

64

5. VISHUDDHI-CHAKRA i BINDU-CHAKRA

Peta od glavnih Chakri je Vlshuddhi-Chakra (Visr' = otrov, Shuddi = cist). Ova Chakra je probudena u nama, ali mi lOS ne rnozerno da je drzirno pod kontrolom i sve dok to ne postignerno, ona nece delovati na nas tako snazno i svesno kao sto bi mogla.

lako Vishuddhi predstavlja direktnu suprotnost Muladhari, usko je s njome povezana. Ime pokazuje da ova Chakra nesto cistl. Njena najvaznija funkeija vezana je za Bindu-Chakru, koja se natazi izmedu Ajne-i Sahasrare-. (Vidi i poglavlje 0 Manipuri). Bindu znaci tacka iii kap, Ova Chakra naziva se i Chandra-Chakra (rnesecev eentar). Iz rue istice bozanski nektar iii arnbrozija, ali ona u nama jos ni]e aktivna. Kada bisrno je mogli videti, licila bi nam na rnlad mesee. Ako se unutrasnjirn ocirna posmatra svoj sopstveni unutrasn]l Brahmand (kosrnos) i pritom zaviri u glavu (ne mikroskopom iii sondorn, nego iznutra), onda on izgleda kao krov hrama. U njemu se vide zvezde, planete i mesee slican mladom meseeu, jer se na tom mestu nalazi mali otvor, kroz koji iz Sahasrare zraci svettost Jastva.

Bindu i Vishuddhi su snazno medusobno povezane i jedna se ne rnoze objasniti bez druge, pa cerno ih stoga istovremeno obraditi. Kod svih vezbi i u praksi treba uvek da tezirno Ajapi, tako da se ona odvija i deluje sama od sebe, spontano. U toku dana mislimo i cinlrno nebrojeno mnogo stvari - pri tome nismo sposobni da se dugo koncentrisemo na jednu tacku, ali, s druge strane, neprekidna koneentracija je neophodna ako hocerno da imamo uspeha. Kako da raslrno ovu protivurecnost? Uzmimo za primer voznju automobilom. Ako vozimo auto-putem od 8eograda do Zagreba, ova voznja ce potrajati pet iii sest sati i pritom je potrebna neprestana koncentracija. I najmanja nepazn]a rnoze dovesti do teske nesrece. Medutim, dok vozac upravlja automobilom, svestan je jOs mnogih drugih stvari: on opaza saobracajne znake, saobraca] u suprotnom pravcu. gleda u retrovizor, pazi na okolinu. udaljenost, putokaze, zna koliko ima benzina u rezervoaru, svestan je kocnica, kvacila i gasne pedale- i, mazda je jos i u magu6nosti da razgovara sa saputnicima. Ukratko receno - iako je potpuno koneentrisan na vozn]u, njegova svest prati jos rnnostvo stvari, I to je stanje Ajape.·1 Yogi ceo dan obavlja razne poslove, ali mu je paznja sial no upravljena ka jednom. Najbolji nacin da se aktivira Bindu je da se na mestu gde se na gornjem delu glave stvara kovrdza pusti pramen da raste. Ovaj tanak cuper ak se zatirn uvrne i zaveze u cvor sasvim uz kozu glave, sto na tom mestu izaziva nadraza] kojim automatski nastaje koncentracija na tu tacku. U Indiji se ovaj ever naziva Brahma-Ghant i mnogi Hindusi ga nose.

Kao sto je receno, iz Bindu ieee nektar iii ambrozija, Ij. budenjem ove Chakre razvija se vise hormona kojima se upavlja iz mozga. Oni mogu da budu korisni iii otrovni za nas. U svakom coveku ovaj neklar tece neprekidno, ali ga obicno odmah sagoreva vatra Manipure. Valri je

66

67

svejedno da Ii se u nju ubaci puter, benzin, novinski papir iii novcanica, ona sagori sve to je njen princip. Tako spaljuje i nektar, pre nego sto on uspe da razvije bilo kakvo dejstvo. Vishuddhi-Chakra sluzi da se ovo protican]e nektara zaustavi u grlu. Istovremeno, ona brine 0 clscenlu i dekontaminaciji, ukoliko se proizvede neki hormon koji bi mogao naskoditi tel u. Za kontrol u Vishuddhi postoj i delotvorna vezba - Khechari-Mudra (Khechari = vuci, Mudra = drzanie). Ona se sastoji u tome da se jezik savije sto vise unazad dok ne dotakne zdrelo, ko]e predstavlja kapiju povezanu sa nosnom i ceonorn supljinorn, posto se ovi hormoni spusta]u preko sluznice. Kada ambrozija dospe na vrh jezika, mesa se sa pljuvackorn i odlazi u grlo.

U 4. i 5_ delu "Yoge u svakodnevnom ztvotu" opisano je pet Prana i pet Uprana. Jedna od ovih Prana, Udhan, boravi u grlu. Njena funkcl]a je da cisti hranu i deli na cvrste i tecne sastavne delove, a, takode, pornaze gutanju. Nektar, osloboden u pljuvackl, cisti se pornocu ove Prane, najpre od eventual nih otrovnih materija, zatim ide dalje i siri se po celom telu.

Jednoga dana pozeleli su Deve (bozanska bica) i Rakshe (demonska blca) da sa dna okeana izvuku nektar besmrtnosti. U tu svrhu su oko ogromne slene u okeanu obavili duqacku zmiju i potezati je za krajeve. To je zarotiralo stenu i strujanje koje se pritom razvilo izvuklo je nektar na povrsinu, Ali tada je zmija ispljunula svo] otrov koti je zagadio nektar i pretio da unisti ceo svet. Sada ni Deve ni Rakshe nisu znali sta da rade sa otrovom. Na kraju su odluclli da odu kod Boqa Shive na Himalaje.

I .

Shiva znact Svest, Dobrotu, Nadu i Cistotu. K njemu rnoze oticl svako, on sve probleme preuzima na sebe. Kada su mu Deve i Rakshe izneli svoj problem, Shiva je sasuo say otrov u svoju zdetu i popio gao Materijalno telo Shivino je bilo kao i svako drugo telo stvoreno od prirode i bez posebne tehnike on bi umro od otrova. Ali Shiva je i Yogendra, sto znac' Kralj Yogija, i on je proctstio i neutralisao otrov primenom Ujjajl Pranayame i Jalanhar Bandhe. Pomocu Jalandhar 8andhe zadrzao je otrov u grlu da se ne rasir: po telu a potom ga proclstio Pranayamom. I danas postoje Deve i Rakshe koji pokusava]u da dodu do nektara, ali pritom se cesto u istoj zdeli nade i dosta otrova.

Oanas atomskom energijom mozerno da unistirno ceo svet. Ovih problema bi!o je i ranije, ali se uvek nalazilo zajednicko i opsteprlhvaceno resenie. Danas nam nedostaju zajsdnistvo i razumevanje. Jedno [e od najvece vaznosti za svakog, bllo da ima ljudske iii zlvotinjske, davolske iii bozansks osobine, bilo da je dete iii vee starac, bilo da je Yogi iii ne - svakome je potreban neko u slucaju nevolje. Potrebno nam je rame na ko]e rnozerno da se naslonimo i da se isplacemo. Unutrasntu sarnocu je vrlo tesko podnositi. Na zalost, vrlo cesto se razocaravarno, a od ove bolesti upravo danas pati citavo covecanstvo. Ipak nam je potrebna bar nada, tame gde ima nade i vere, tamo je zivot i vodstvo. Treba da imamo nekog kome moiemo otici i ko ce nas uvek prihvatiti bez obzira sta smo uradili.

Kako treba da se ponasarno kada neko zgresi i dode nam da se laplace? Najveca mudrost je ne reel nista, Ako pocnerno da grdimo i prebacujemo, nactrucerno vecu gresku oc one zbog ko]e grdimo. Pravu Ijubav i pravo osecanle pokazuje onaj koji kaie: "To se rnoze svakorne dogodlti." "Ne brlni, sredice se to." Takve reel onome ko je poclnio gresku daju hrabrost i pouzdanje i sledeci put on ce rnoci da ucini nesto bolie. Prebacivanja I .rnudrovania" posle svega ne pornazu bas nimalo. Prava pornoc je imati strpljenja i dati takve savete koji mogu da pokazu izlaz i spasu sta se [os spasti rnoze, Takve prilike su proba dubine i cestttostl jednog odnosa. Kako rnoze, na primer, bracni drug godinama da govori 0 Ijubavi i naklonosti, a onda kod nekih problema i teskoca da reaguje teskirn prebacivanjem i grdnjom? Take nesto je ispit pravog odnosa, a pritom se upoznaje pravo lice jednog coveka. Treba, dakle, uvek da znamo kome rnozomo otici i kome rnozerno verovati. Treba da budemo sigurni da je unutrasnje lice coveka kojem verujemo isto kao

Za to su potrebne duge i intenzivne vezbe. Yogi koji ovlada Khechari-Mudrom, rnoze da izdrzi dugo bez jela i pica. On bukvalno zivi co vazduha, od njega uzirna snagu, koja u njegovom vlastitom telu stvara nektar koji on zatim kontrolisano Iskotiscava. Ima Ijudi koji dokazano desetinama godina zive bez jela. U Tirolu navodno zlvi takva zena, a na nasern poslednjem putovanju u lndiju posetili smo zenu ko]a 55 godina nije nlsta jela ni pila. Njeno ime je Sati Mata. U njoj je ova sposobnost probudena na prirodan nacln, bez vezbe. I to je rnoquce. Tako se rnoze, na primer, usled soka, probuditi neki dotada uspavani moidani centar sto uslovljava budenje odredene sposobnosti.

Sve ove sposobnosti i skrivene snage leze u coveku, Covek je sposoban da postane kao sam Bog iii kao davo vect od svih davola. To zavisi od toga koje je osobine prihvatio u detinjstvu, koju hranu uzima i u kakvom drustvu se krece.

Khechari-Mudra pornaze, dakle, prvenstveno da se nektar uhvati, ctrne se postize kontrola nad Vishuddhi-Chakrom i nektar se duse zadrzava. Za aktiviranje Vishuddhi i ornoqucavanie slobodnog protoka Prane i Apane, postoji [os jedna Mudra, Viparit Karni Mudra (poloza] na ramenima), povezana sa odredenom Kriya-vezborn. Ona izaziva pritisak na Vishuddhi-Chakru, ali Prana, Apana i nektar mogu, uprkos tome, slobodnc da protlcu, Treca tehnika je Jalandhar Bandha (blokada brad om). Ove tri tehnike, sem toga, usporavaju i proces starenja, To nije bajka. Proizvodnjom i raspodelom ovih hormona postize se ozdravijenje i uocljivo podmladivanje tela. Vishuddhi-Chakra nalazi se kod stitne zlezde, eiji je velik znaca] u medicini opste poznat. Evo jedne price 0 tome.

68

69

njegova spoljasnjost. Takvi prijatelii prava su retkost. Nasa poslednja nada je neko kome mozerno verovati, bilo da je to partner, otac, mati, Ueitelj iii licni Bog kojeq postujerno. 0 tome postoji jedna prica 0 Shivi:

Shiva je, kao Bog. posedovao sve bozanske snage i pozitivne osobine i bio je veoma dobar, ponekad cak odvise dobra srea. Jednom dode njemu jedan Raksha, demon iii davo, koji je mnogo meditirao i sprovodro stroge vezbe. Shiva mu rece: .Zadovoljan sam tvojim radom i zato hocu da ti ispunim jednu zelju." Raksha odgovori: "Zelim od tebe jedan Siddhi, da se svako kame stavim ruku na glavu smesta pretvori u plarnen i izgori." Shiva u svojoj naivnosti i dobroti ispuni Rakshasu zelju i dodeli davolu ovu razornu snagu. U dernonu se tada pojavila jedna zaista davolska rrusao: .Ko zna da Ii si rni dao pravu snagu. lsprobacu je na tebi." I on pride Shivi da mu polozl ruku na glavu.

Tako nesto cesto se dogada. Covek nesto nauci, a zatim pokusa da unisti svoga Ucitel]a i dobrocinitel]a, To je odraz davolskih snaga. Svakome se rnoze dogoditi da iz dobrote nesto da i da se ti isti darovi iii snage zatim upotrebe protiv njega.

Shivi ni]e, dak!e, preostalo nista drugo nego da pobegne. Ali Raksha ga je sledio, Shiva pobeze kod Vishnua i preklinjase ga za pornoc. lsprica mu ceo dogadaj ina kraju rece: .Na zalost, ucinio sam nesto, a da nisam razrntslio 0 posledieama, jednom Rakshi sam dao snagu kojom rnoze da unlsti svakoga i sada on ide zamnom da bi unistio mene." Vishnu odgovori: .Ne brini. Preuzecu ovaj sluca].' I pretvon se u divnu devojku, pa 5e uputi tarno gde je besneo Haksha. Vishnu u liku devojke poce zavodnlck, da igra, i poput Maye (iluzije) da zavodi svojorn sjajnom lepotom. Raksha zastade i upita je da Ii je videla kuda je orrcao Shiva. Ona odgovori: "Ne, nisarn na to obratila paznju. Shiva me ne interesuje. All, ti me mteresujes. Dodi, igraj sa rnnorn, to je mnogo iepse nego hvatati Shivu." Davo rece: .Rado bih, ali ne znam da iqrarn.:' Na to devojka odgovori: "NUe vazno. ja cu te nauciti. Radi jecnostavno sve sto [a radim." Raksha se stozl i Vishnu rece na to: "Udalji se od mene oko pet metara. Gledaj dobro i lrnitlr a] svaki rnoj pokret." Vishnu poce qr ac.ozno da se krece i polozi jednu ruku na svo] struk a drugu na svoju qlavu. Raksha je bio potpuno fasciniran njome i verno oponasao svaki pokret A kada je stavio ruku na vlastitu glavu, pretvorio se u vatru i jzgoreo. Posle toga vishnu odbaci lik devejke, vrati se Shivi i saopsti mu: "Sredeno.·'

Ova prica irna tri znacen]a:

1. treba da pokusarno da ne padnerno u Mayu: mada od nje ne mozerno pobeci, sarno se u njoj rnozerno razviiati - ali moramo biti pazliivi: Maya je velika i mnogostrana i rrna svoje boraviste u srcu:

3. uprkos velikom trudu i pazn]i u odnosu na obe prethodne tacke, rnoze se doqocJiti oa zapadnemo u taskoce koje sami ne rnozerno vise da rasirno; stoga bi trebalo da svako, posebno Yogi iii Bhakta, ima licno bozanstvo kod kojeg maze otici kad ima problema, kao dete roditeljirna, ucenik svorne Guruu iii Shiva Visrmuu u naso] prlci.

I

Vishuc1dtll-Chakra je boraviste Pascienti-zvuka (tri stepena zvuka su: Para u pupku, Pascienti u grlu i Bekhari na usnarna).

Svako ko ieli da dobro peva treba da vezba kontrolu ovu Chakru. Od Vistiuddtu zavisi kako ce se rec manifestovati. Odatle polaze mudrost i lepota reci, to Ie bor aviste talcnata za pesmu i pesnistvo ko]e se reflektuje IZ Anahate (i Bindu-Chakra je centar muzike i pornocu muzike se rnoze aktivirati).

Bija-Mantra Vishuddhi je HAM (To sam ja). Ko dostigne OVU Chakru, pccin]e da biva svestan ko je. U Anahati se le~di u lepi~ o~ec~njima, a.u Vishuddhi sve postaje jasno i ciste se rnisli, osecanja I rect. Zato je Vishuddhi tako vazan eentar. Svi mi mnogo .proqutarno" i jed nom nas. rnozda l neznatan, dogadaj dovede dotle da se .prepunimo" - tada eksplodiramo jer smo mnogo progutali bez objasnienia i reel. Iznutra S8 toga ne rnozerno oslobodui i jed nom ce to morati ponovo de. izade. Post oj i, i pak, [edna mog ucnost da se to izvede bez "ekspozije .. - aka uspemo da kontroliserno svoje strpljenje. Strpljenje zavisi od centra u grlu i ako ovaj centar drzlrno pod kontrotom, sprecicerno reci da iz~ecu kao nozevi i strele. Reci uvek istinu, ali sa Ijubavlju, a ne kao nozern. Mahaprabhu-di je rekao: .Ako se neko povredi nozern, rnoci ce da izieei rane ali rane zadobijene recirna ne zacelju]u. One ostaju u podsvestt." Da blste mogli pravilno izabrati reel, nemojte kcntrolisati jezik, nego qr!o, Kada SU reci vee na jeziku, kasno je (ako ste jako ljuti, postoji jedno vrlo jednostavno i delotvorno sreostvo: popijte casu nladne vode: To deluje urnirujuce}.

Porekl0 reci nalazi se u trbuhu. Tamo se nalazi sve sto srno progutali. Dozvolite mirno da se popne do grla, a. zatim ocistite sve tehnikarna ko]e sam prethodno opisao: Khechari-Mudra, JatandharSandhu, Viparit·Karni-Mudra i koneentracijom na Bindu-Chakr u.

I

2. ne treba imitirati nego posteno i predano pokusati realizova!i

istinu u 5ebi:

ViShuddhl-Chakra narn, dakle, pornaze kod resavanja nasih problema. Mnoge psrhicke probleme, koji nas opterecuju i tije savladavanje nam tesko pada, rnozerno resiti ukliucujuci se U Vishuddhi, Nemojte nista gutatl, jer tete dobui uolove U siomaku, ali nemojte nista ni ispliunuti, nego resite pr oblem opisanirn tehrukarna. Ljud: koji nemaju pod kontrolom svoju vishuddni, uvek pokusava]u drugirna da prtpisu SVOj8 greske. 0 tome posto]i mala prica: ..

U jeduo] kaneelariji radlli su set i fljegov sekretar Tada su SE~ lOS koristite tlase sa rnastiiom. Jednorn sokretar u zurt» prevrne flatu sa mast.Iorn. Set na to poce SH&hoyitu da grdl: .Zar nernas (lei u glavr? Od pamtiveka ta fiasa stoJi na ,]II:}tTl mestu. Gde 01edas')" - i sve tdKO.

70

71

grmeo je on na sekretara najmanje deset minuta. Sekretar se lzvlnjavao, ali je time samo podstakao nov nalet besa svoga seta: "Sta mi koristi tvoje izvinjenje? Iscurilo je skupo mastilo, a pod je upropascen!" Sekretar tada ucini one sto je u takvim sutuacijama najbolje - zacuta, Sledeceq dana dopodl se da je sef prosuo mastilo. ali on opet izgrdi sekretara: "To je jednostavno nepodnosljivo! Zasto stavljas tlasu sa mastilom bas ovde? Uvek je na putu i nije nikakvo cudo sto se na nju nalece ... " Opet prode cetvrt sata u grdnji. Ljudi su takvi, ne vide sopstvene qreske. Uvek vide greske u nekom drugom, a to je velika zabluda. Zavirite duboko u sebe i kontrolisite svoju Vishuddhi-Chakru: spoznacete da veliki dec greske leii u vama. Stoga uvek mislite 0 tome kome kakve reci gavorite. Moiete tesko da povredite i sebe i druge. Bolje kazlte manje nego suvise i odmerite reel u srcu i u Vishuddhi pre nego sto iz izgovorite. Mahaprabhu-dt kaze: .Treba da govoris tako da je svaka tvoja rec kao cvet ."

o tome treba da vodite racuna, bez obzira da Ii se obracate prljatelju iii neprijatelju. Kad govirite prijatelju i ne pad a yam tesko da nadete lepe i prijateljske reel, Ali, oprastiti neprljatelju i prihvatiti ga prtjateljski - to je umetnost. Veoma je vai.no da razumete ovo 0 Vishuddhi-Chakri. Tu se kontrolise, cisti i aktlvira one sto dolazi iz nizirn Chakri. To je prolaz u kojem imamo rnoqucnost da se popnemo jos vise, ali je i zamka, zbog ko]e rnozerno ponova pasti.

Ajna Chakra

REZIME SIMBOLA U VISHUDDHI-CHAKRI:

VISHUDDHI - dekontaminacija. ciscenie (Vish = otrov,

Shuddhi = cist) BEll SLON - cista rnudrost BOZANSTVO - Brahma TATTVA - etar

BOJA - plavo-ljublcasta BIJA-MANTRA - HAM

BROJ LOTOSOVIH LATICA - sesnaest

72

6. AJNA-CHAKRA

Ajna-Chakra je sesti centar u Ijudskom telu koji obradujemo. Iz nje takode zrace r azlicite snage u svim pravcima, ali one su u coveku uqlavnom skrivene i uspavane.

Ovu Chakru nazivamo i .centar izmedu obrva", iako se nalazl u zadnjern delu glave, na kraju kicrnenoq stuba. Ajna-Cnakra nije vazna sarno za Yogije, nego treba da je koriste svl Ijudi uvek kada treba da donesu neku odluku.

Ajna je direktno povezana sa Muladharom, sto se vidi i po sllcnosti simbola. U Muladhari postoji trouqao eiji vrh je usmeren nadole (vrh usmeren nagore znaci, naprotiv, svest, rast, samokontrolu). U Ajna· -Chakn nalazimo isto - trougao usmeren nadole i sirnbol Shiva-

-Lingam. Ovaj znak je cesto poqresnc turnacen i smatran za simbol

rnuskosti. Ali u spirituatnom svetu nije tako. U astralnim ravnima ne postoje musk: i zenski atributi. Oni egzistiraju samo u Iizickom podrucju. U finijim ravnima postoje intelekt i emocija, ali ne telesne razlike kao na zemlji. Prema svorn astralnom znacen]u, Shiva-Linqarn u naso] mitoloqiji simbofise svest. U Muladhari Shiva·Lingam je crne boje; u Aina-Chakri njena boja je dim-siva, a u Sahasrari nacicerno cisto bee Sniva-Llnqam. Ove boje pokazuju razvo] svesti od tame do potpune jasnoce.

Sa Ajna-Chakrorn su posebno usko povezane tri osoblne - Sunya, Chitta, Ananda.

SUNYAKASH (Sunya = prazan, Akasha = preston vee sam spaminjao u jednom ad ranijih predavanja. Postoji vise Akasha: GATHA. KASH (prostar u unutrasnjostt jednog suda), MATHAKASH (unutrasnjost sobe iii kuce), MAHAKASH (prost or univerzuma) i CHID· DAKASH (prostor nase svesti). Ova Chakra je potpuna, a izraz ove potpunosti je praznina. Chitta znaci cista svest, Ananda znaci blazenstvo. Kada se ova] centar probudi, covek dostize tri iskustva:

- potpunu pr azninu, odsustvo svih argumenata, problema i taskoca: nema vise dualizma, samo jedinstvo i razabire se divan zvuk,

- potpunu svest; ova Chakra je sediste svesti, Buddhl-a i Viveke: ana sto zivl (Chelan) svesno je (Chitta), ana sto ne zivi nesvesno je (Jardh),

- potpuno blazenstvo: Ananda je u Sanskritu i u Yogi veoma konscena rec; imena mnogih Swamija zavrsavaju se na -ananda. Kazerno: .Ananooharn, Anandam, Brahmanandam" (ja sam blazon, ja sam blazen, ja sam najvece blazenstvo).

Ostalih pet Chakri, od Muladhare do Vishuddi, usko su povezane sa Karmom. Sve sto sma ucint!i egzistira u naso] sopstveno] ravni kao Karma u svakorn od ovih centara. Ajna-Chakra je granica u ko]o] se Karma

74

75

zavrsava, Sve niie Chakre povezane su sa neznanjem i bolom. Ako se, pak, svest popne, covex vidi divnu svetlost i oseca blaienstvo i stice [asnocu Spoznaje.

U Sanskritu Ajna znacl "naredba". Ona je centar iz kojeg covek daje naredbe sebi i drugima. Zato se naziva jos i "Guru", .Boraviste Gurua" iii "Guru-Chakra" (Gu = tama, neznanje, patnja; RU = znanje, svetlost, ugodnost). U Sanskritu se svaki ucitel] naziva Guruom. Guru je nesto opste i predstavlja nekog od koga se rnoze nesto nauciti - to su prvo roditelji, skolski ucltel], svestenlk, pa, za onog ko ima srece da ga nade, Satguru, spiritualni uclteli, peti Guru koji dovodi svest iz neznanja u znanje i pornocu cijeg vodstva i blagoslova spoznajemo zatim unutrasnjeq Gurua, koji boravi u Ajna-Chakrl.

Sve vise inkarnacije koje poznajemobili su Gurui. Oni su bili ucitelji drugih: Isus je ucio svoje uceruke, dvanaest apostola i u Jevandelju Isusa uvek oslovljavaju sa "Ucitelj". Gak i potpunu inkarnaciju Krishne nazivaju Ajruna-Guru, a i sam Krishna je imao Ucitelja, Rishi Sandeepa.

Nas cilj je da postepeno nademo unutrasnieo Gurua, odnosno sopstveno Jastvo, Atmu, koja je besmrtna, Satchidanandu, neopisivo, neprornenljivo, jasno i clsto znanje. U svakom srcu gori vecita, bozanska i ziva svetlost, Jlvan-Jyotl, a spoznati ovu svetlost naziva se sarnospoznaja, samorealizacija, bozanska realizacija iii prosvetljenje. Nasa dusa, nase Jastvo - sustina je samog Boga, a sustina neceqa je isto sto i one samo. Zato traiimo jedinstvo sa Bogom. On je u nama. U svim spisima stoji: nemoj traziti Boga izvan sebe, nego u sebi, samo tamo ga rnozes nacl, ali to unutrasn]s traganje nije jednostavno, potrebna nam je pravilna tehnika i vodstvo Satgurua; u sebi rnozerno naci sve: zlo i ruzno, isto kao i dobro i lepo. Nasa vlastita svest, nas vlastiti intelekt, deluju kao filter i mi stvari vidimo onako kako 0 njima mislimo. Kada mislimo da je nesto lose, tada je to za nas lose, a ako nesto srnatrarnc lepim, tako ga i dozivliavamo. Momental no mozerno samo reci da bi nesto moglo biti dobro iii lose, jer nemamo pojma 0 tome kakva je stvarnost. Jos smo vrlo udaljeni od nje. Ako sami ne znamo, a ne verujemo onome ko nam 0 tome govori, kako rnozerno iei dalje? Samo taka sto cerno sami iskusiti. Kako je to rnoquce? vezborn, molitvom, meditacijom i Mantrom~

Mantra·Shakti je najsnazniia Shakti koju covek rnoze imati; pornocu nje budi se Shankalpa-Shakti (vidi i poglavlje 0 Svadhisthani i Anahati). Mantra se naziva i "zivom svetloscu". Tulsidas, veliki indijski mudrac i pesnik, koji je opisao zlvot Rame, rekao je: "Ova rec, Mantra, je kao sjajan biser. Stavi ga u svoja vrata i pusti ga da svetli i napolje i unutra." To znaei da Mantra treba neprestanim ponavljanjem da zivl u nama, da treba da zraclrno iz sebe harmoniju i rnir, a da smo u unutrasniosti oslobodeni Karme.

Ajna-Chakra je sediste naseo unutrasnleq Gurua koji je nas pravi ucitej]. Naci cerno ga ako vezbarno, tivi Guru iii Ucitelj je kao sveca koja gori; i ucenik nosi svecu, ali ona jos nije upaljena; zato on odlazi sa svecorn kod Ucitelja i pali je na njegovom plamenu i tada i on ima upaljenu svecu, odnosno poseduje sposobnost da svetlost prenosi drugima. Ako vasa sveca [os ne gori, to znaci da su vase vlastite sposobnosti jos nerealizovane i neprobudene, pa tako jos ne moiete ni oomoci drugima.

Oni cija Ajna jos nije aktivirana, nikada ne shvataju zasto im se nesto dogada. Aspirant moie da kontrolise osobine i osecarua koja nastaju u donjim eentrima, ali kada nastanu nova osecanla, novi snovi i nove rnish, kakve jos nije imao u zivotu, on ne rnoze da nade obja~njenje za to. Nismo uvek u moqucnosti da nekoga pitamo, a i kad pitamo ne rnozerno uvek da verujemo u odgovor. Zasto nas hvata strah? Zato sto Ajna nije aktivna i nema kontrolu nad onim sto se desava, a mi se identifikujemo sa svojim osecarulrna. Mi, ipak, nismo ni telo, ni osecanla, ni misao. To je sve, doduse, .nase:', pripada nama, ali nase Jastvo je sasvim nesto drugo i zato najpre treba da probudimo Ajnu.

Ova Chakra je u iivotinjama vrlo aktivna. One medutim nisu spos6bne da pricaju i da saznanje prenose dalle, Kod Ijudi je ova Chakra aktivnija kod zena, nego kod rnuskaraca, Zene cesto osete nesto unapred i vecinorn imaju ispravnu intuieiju. To nema nikakve veze sa intelektom, nego sa znanjem po oseca]u. U tome su zene jace, ali, na zalost, rnuskarci im cesto ne veruju i nazivaju lh htsterlcnirna i1i psihicki labilnima. Intuieija je informacija. To je kao kod telefona: za Ajna-Chakru "telefonska centrala" je Muladhara. Nasa Muladhara i Ajna su, na zalost, sasvim .zarnaqljene".

Ajna je, dakle, snazno povezana se osecanilrna i odlukama. Prva misao, prva intuieija, dolaze iz nje. Ajna je veoma vazna za svakog coveka u svakoj situaciji. Kaie se: .Dobro razmisli sta radis i kako ces ootucrtr' a ne kaie se: .Traqa] iii oseti". Dobro razmisliti znaci rnistitl, razmisllatt, a ova funkeija nalazi se u Ajna-Chakri. Onaj ko zapadne u emocije, stagnira, a to se, na zalost cesto dogada ienama. Tada one dozivotno pate zbog poqresne odluke. cije delovanje su previdele. Treba, dakle, uvek da koristimo i svoj intelekt.

Ako Ajna nije aktivna dogada se i da covek samog sebe ne razume i gubi harmoniju u porodici i sa saradnieima.

Mnogi, koj i peel nju sa Yogom u pocetku su odusevljeni i vredno vezba]u, ali posle godinu iii dye oni sve napustaju, Zasto? Jer njihova odluka nije bila cvrsta. Mahaprabhu-di je govorio: "Radi svoj zadatak sa cvrstorn odlucnoscu i uspeh ti je siguran." Nista ne uspeva bez evrste odlucnosti od samog pocetka, Uzrok i posledica, pocetak i kraj neke stvari vrlo usko su povezani, ali mi to ne moiemo da sagledamo.

76

77

Aspiranti se cesto zale da nisu stekli nikakva tskustva i da kod sebe ne zapaza]u nikakav razvoj. ani uskoro menjaju svoj put, opet stoga sto nemaju cvrstu odlucnost na pocetku, Ajna·Chakra nije bila dovoljno jasna i aktivna, a oni su radili samo po osecanju,

U Indiji postoje tri svete reke. One SU, naravno, svete sarno za one ko]i veruju (ako verujemo, onda je sve tu, ako ne verujemo, onda nece biti nieeg - ako ne verujemo u to di rnozerno da ustanemo, to zaista necerno ni rnocl). Vera je vazna, ali ona ne rnoze izmeniti cinjenice. Samo verom, otrov se ne rnoze pretvoriti u nektar. Oa Ii se ove reke smatraju svetim iii ne, svejedno je - one to jednostavno jesu. To su Ganga, Yamuna i Sarasvati. Prve dve teku iznad zemlje a tree a je podzemna i vidi se samo jed nom u 12 godina za vreme odredene konstelacije sunca i planeta u Illahabadu (v. uvod). Indusi i Yogiji veruju da u to vreme njom tece nektar i da ce onaj ko se tada u n]o] okupa biti octscen od svih grehova. Milioni vernika, Yogija, Sadhua i Swamija okupljaju se prilikom ovog retkog dogadaja da bi se u njoj okupili. Za Yogija ove tri svete reke egzistiraju i u njegovom sopstvenom telu. To su Ida, Pingala i Shushumna - levi simpatikus, desni sirnpatikus i centralni nervni sistem. Ida kontrotise nas duh i misli, harmoniju - to je rnesecev sistem u nasern telu. Pingala je suncev sistem i kontrolise nase pokrete, aktivnost i svest.

Kada u meditaciji dodemo do najvise svesti i istovremeno vidimo proslost, sadasniost i buducnost - povezani smo sa centralnim nervnim sistemom. To nije Ilzicko iskustvo, nego su refleksije iz ovog plexusa tako snazne da se usled stanja svesti budi ova Chakra. Kupati se u svetoj reci za Yogija znaci meditirati u odredeno vreme, probuditi vezbarna disanja i ciscenjem nerava Iri Nadia i koncentraciju fiksirati u centar izmedu obrva. Tada se oslobadamo grehova i Karmi. To znaci "kupanje u unutrasnlern Jastvu i "probuditi bozansku svest". Tada smo stvarno slobodni. To ne mozerno posttci verom u odredenu religiju koja nam obscava slobodu i razresenie. Samo molitve i verovanje nisu za to dovoljnl, Mi to moramo sami da ucinimo i lskusirno i lek tada smo slobodni.

Moramo meditirati na ovom mestu i izbaciti i ocistlti sve Karme, svu praslnu koja se nakupila u naso] podsvesti tokom mnogih zivota; tad a cerno biti oslobodeni Karmi. avo mesto naziva se Trikuti = .obala triju reka", a vszba se naziva Sandhasan (::: sve tri sakupiti i ujediniti). Ako je Ajna-Chakra probudena, mozerno kontrolisati sopstvene emocije i osecania i taka cerno posttci potpunu samokontrolu i sarnopouzdanje i tek tada cerno biti sposobni da pomognemo drugima.

lndijke, Brahmini i Sadhui cesto nose crvenu tacku na celu, Ona ni· je tu iz estetskih razloga, lako se danas cesto taka koristi, nego je njeno prvobitno znacenie - simbol "treceg oka".

Sam Bog ima tri principa: stvaralac, zastltnik i razarac, iii Brahma, Vishnu i Shiva. Brahma je stvaralac univerzuma, Vishnu ga odrzava i stiti, a Shiva ga na kraju opet unlstava,

Shiva ima jos znacenja: svest (Shiva-Lingam), oslobadanje, blazenstvo. Ali, vrlo je opasno naljutiti gao Ako suvise negativnih ssaqa preti da zavlada, Shiva otvara svoje trace oko, eiji je pogled tako snazan da pali i unistava sve na sta padne (prvi laserski zrak koji je proizveden dobio je zato ime "Shivino oko"). Sve prirodne katastrofe izazvao je Shiva, a mi se uvek pitamo odakle dolaze katastrofe - pozart, oluje, poplave, zemljotresi, vulkanske erupcije ... i zasto take mnogo, verovatno nevi nih, Ijudi strada od njih. Ovi dogadaji sigurno su uslovljeni Karmom. Postoji takozvana Sanchit-Karma iii celokupna Karma, kolektivna Karma. Svi smo mi prouzrokovali mnoge lose Karme, ali postoje i mnogi koji za nas mole i time su mnoge nesrece ublazene i otklonjene. Nase doba, Kaliyuga, najgore je i najopakije od svih doba, a na njegovom kraju Shiva ce otvoriti svoje trece oko i sve unistiti. Tacku na celu treba, naravno, razurneti samo sirnboltcno. Indusi poticu od Rishija, koji su pre mnogo stoleca ziveli u sumarna Indije kao sveei, molili za covecanstvo i pisali svete tekstove ko]e su otkrivali meditacijom. Oni su radi sopstvene zast.te razvili mnoge okullne snage. Danas su od toga ostali jOs sarno sirnboli, koji se, doduse, [os koriste, ali njihov smisao se cesto vise ne razume. Pomenuo sam vee dug percin koji nose mnogi Indusi. Mnogi, medutim, vise ne znaju da se radi 0 metodi za budenje BinduChakre. I crvena tacka na celu je metod iii pornoc za fiksiranje koncentracije na Ajnu. To rnozerno isprobati i sami tako sto cerno kremom iii vodorn na mestu Ajna-Chakre napraviti na celu jednu tacku i onda mediurati. Ako je tacka na pravom mestu, oseticemo divno treperenje u celom telu. Veoma je vazno naci pravu tacku: u mozgu ima mnogo centara i dotieanjem poqresnoq centra rnozerno umesto lepih doziveti neuqodna treperenja: za nalazenje prave tacke potrebno je izvesno vreme.

Jedna od najboljill, najjednostavnijih i najuspesnijlh vezbi za aktiviranje Ajna-Chakre, koja vrlo brzo donosi iskustva, [e Tratak, Hatha-Yoqa-Kriya: zapalimo svecu i sednemo u meditacioni poloza] oko pola metra udaljeni ad nje, gledamo u plamen bez skretanja pogleda pola minuta iii ceo minut, a zatirn zatvorimo oci na 3-5 minuta. Pritom se pred ocima iznutra pojavljuje slika plamena svece u raznim oblicima i bojarna - posmatramo je i vezbu ponavljamo tri puta.

Na nekim starijim slikama ove Chakre vidimo [os jedan simbol: belu vrpcu uvrnutu trima nitima, koje strnbolrsu tri Nadi-a - Idu, Pingalu i Shushumnu. Takvu vrpcu nose Brahmini koji je postuju i uvek je drze cistorn, jer ona treba da podseti na to da svoje unutrasn]e Ja vezborn treba uvek odrzavati telesno, duhovno i dusevno cistirn. Svaki covek u svome telu nosi ove tri niti i cisti ill pornocu Pranayame. To su tri vee navedena nervna sistema - simpatikus, parasimpatikus i centralni

78

79

nervni sistem. Oni su u nama i nije nam potrebno da nosimo neki spoljasnji znak. Yogiji nalaze sve ove simbole u unutrasniosti svoga tela. Ljudi koji to jos nisu spoznafi, a pripadaju kulturnom krugu koji je naclnlo ove sirnbole, nose ih i na sebi.

U Ajna-Chakri se rnoze videti totosov cvet koji ima sarno eve latice.

One nose vibracije iii Bija-Mantre HAM i KSHAM. Ham je Bija-Mantra Shive, svesti, a Ksham, Shakti, prirode. Kada se spoje priroda i svest desava se, i nastaje nesto novo.

Ajna cini granicu izmedu Ijudske i bozanske svesti (da podsetimo: od vrhova prstiju na nogama do Muladhare su iivotinjski centri, ad poeetka kitmenog stuba do Ajne Ijudski, a iznad nje bozanskl centri).

Blja-Mantra Ajna-Chakre je OM. OM je NADA RUPA PARA BRAHMA - "oblik najviseg je vibracija". Boga, najvlseq, niko ne maze opipati, opisati iii videti u nekom liku, jer je on bezgranitan. Ali, rnozerno ga osetiti iii videti kao vibraciju. Najvise Jastvo iivi u svakorn atomu kao vibracija. A-U-M je nalvlsa vibracija, koju je Shiva otkrio u svo]o] meditaciji. Kada se ova slova Sanskrita stvarno mogu videti, vizualizirati, cuje se i ova vibracija.

Sve u sta verujemo i za time teiimo, rnozerno nacl same u sebi, a ne izvan sebe. Sam Bog je u nama i mi smo sposobnl j dovoljno snaznl da vremenom sve ovo realizujemo u sebi,

Sal1asrara Chakra

REZIME SIMBOLA U AJNA-CHAKRI AJNA - naredba, unutrasn]l utitelj BoiANSTVO - Shiva

TAnVA - Anupada-Tattva

BOJA - bela

BIJA-MANTRA- OM

BROJ LOTOSOVIH LATICA - dva

80

7_ SAHASRARA-CHAKRA

Kao sedma uvek se imenuje Sahasrara-Chakra. Pre nje, medutim, postoji i Bindu-Chakra, 0 kojoj se u ve6ini knjiga 0 Yogi uopste ne govori iii se govori vrlo malo (vidi i poglavlje 0 Vishuddhi i Bindu-Chakri). To je [edan nepoznat i skriven centar kojem se uglavnom ne poklanja velika paznja. To samo znacl da su oni ko]i su pisali knjige 0 Yogi samo prepisivali od drugih i da ne saopstava]u iskustvo iz svog sopstvenog duhovnog rada. Sam nesto iskusiti je sasvirn nest o drugo nego citati 0 tome. Tako je i sa putovanjem kroz kosmos. Postoji vise kosrnrcklh ravni. Jedna od njih je nas sopstveni unutrasn]i kosmos (Chlddakash), a druge su izvan nas. U meditaciji se gubi dualizam i covek dospeva do jedinstva i saznanja: "Gitav kosmos sam [a.' Yogi uporeduje citav kosmos sa svojim sopstvenim bicem: "Moje tizicko telo je zemlja. Moje proshranje su cetiri nebeska pravca. Moja Prana je zracen]e koje tece kroz zemlju. Voda, vatra i svi ostali elementi su moji elementi koji egzistiraju u svakom atomu. Ja sam beskonacan prostor. Moja Chiddakasha obuhvata citav kosmos." Ove misli su osnova Vedantafilosofije. Vedanta se na ovaj nacin idenlifikuje sa (;itavim kosmosom. Ali ona ide i dalje i kaze: .ovo sve nisam ja sam; doduse, to je "moje", ali ja sam sam Atma, Jastvo, najvise, bozansko." Svi smo mi putnici i u meditaciji rnozerno ovo unutrasnje putovanje sami da izvedemo. U meditaciji nemojte misliti ni na sta i nemojte nista zamistiati, pustite da se one dogodi samo. Ostanite u flzlcko] ravni svoga tela, osecajte i posmatrajte. Gim pocnete da zarnisliate nesto, smesta nestaju cinjenice i stvarnost. Jednostavno, budite tu, opusteru, bez prisile i bez predstava; tada ce se pojaviti stvarnost. Ostanite uvek bud ni i svesni i budite svedok citave svoje egzistencije. Kada zatvorite ust, cucete sum iii ton .zurn". Isprva to zvucl kao sum reke iii vodopada. To je vas krvotok. Ako duie sedimo sa zatvorenim usima i uradimo nekoliko Brahmari- (=0 pcela, unutrasnie zujanje) iii Murcha-Pranayama iii Nada-Yogu, zacucerno drugi sum - funkciju naseq mozdanoq centra. Ako radimo i dalje, cucerno sve tini]e zvukove, cucerno talase koji prolaze kroz mozak. Ukupno se javlja deset vrsta tonova, a potorn se javlja svetlost koju stvaraju ovi talasi. To se naziva prosvetljenjem, ali to jos nije oslobodenie. Postoji i jedanaesti sum, .zvuk duse" iii "Jastva". To se naziva NADA. NADA RUPA PARA BRAHMA - "oblik naivisep je zvuk, vibracija." Tu covek dozivljava svetlost i zvuk (vidi poglavlje 0 Anahata-Chakri). Put, medutim, jos uvek nije zavrsen, Tek pocinje napredak u pravcu oslobodenja iii Mokshe, tu je pravi pocetak puta Yoge, dot Ie smo samo tragali i bili nesigurni. Ako dozivimo ovu svetlost i ovaj zvuk iii lik Atme, Najviseq, Ucitel]a, Jastva iii kako vee hocerno da ga nazovemo, to nikada necerno zaboraviti. 0 tome Yogi peva:

,,0, Gospode, video sam siei Tvoga lika. Sada je moje traganje zevrseno."

82

83

Kada smo stekli ovo iskustvo, znamo da smo na pravorn putu, Nastl smo pravae kojim cerno se dalje kretati. Ovo iskustvo dorazi IZ Ajne- u smeru prema Bi ndu-Chakri. Oa ponovi mo: Bi ndu znaci tacka, kap ill krug. Bindu-Chakra je povezana sa meseeom i zato je u knjigama 0 YOgi prikazana kao mlad mesee. Ako oazlirvo posmatramo rnlad mesee, zapazicerno oko njega tanak krug svetlosti. To znaci da je iznad Bindu sve puno svetlosti, ali, dogod je ona zatvorena, to ne mozerno videti. Koneentraeijom iii vezborn rnozorno otvoriti Bindu (strela koneentraeije je najjaca snaga) i kada ona pocne da se otvara, videcerno kako se pomalja svetlost.

Kao sto sam rekao [os kod Vishuddhi, nektar otice i kaplje iz Bindu, i sve dok Vishuddhi nije pod kontrolom on pada u Manipuru i sagoreva u njenoj vatri.

Bindu je i eentar zvuka. Kod Ijudi talentovanih za rnuziku, ova Chakra je aktivna. Ako neko zeli da razvije ovaj talenat, treba Pranayamom da se koncentrise na ovu tacku i probudi je.

Iz Bindu stizerno konacno u Sahasrara-Chakru. Jivatma iii zivo bice ujedinjuje se sa Parmatmom. Shakti stize do Shive, a Shiva je najvisa svest koja irna sediste u Sahasrara-Chakri.

Sahasrara se nalazi na vrhu glave, olprilike tame gde S8 kod deee nalazi fontanel a. Sahasrara znacl "hiljadu" iii "beskonacno"_ Naziva se i lotosom sa hiljadu latiea, iz kojih polaze hiljade pozitivnih bozanskih zracen]a. Tu se natazi Dusa, Atma, bozansko Jastvo, Shiva iii najvisa svest. Svetlosl eelokupnog uruverzurna Njegova je svetlost.

Ook se ne probudi Sahasrara-Chakra, lotosov evet je zatvoren kao pupoliak. Latiee su sklopljene, svetlost je zatvorena i jOs ne probiia napolje. Tek kada je Jivatma (iii, kako se [os rnoze reci, Kundalini, Shakti iii Chetnya) zavrsila svoj put i pornocu Bindu-Chakre stupila lama, lotosov evet otvara svojih hiljadu latiea. Kada se sasvirn otvor.. uqledacerno dijamant, koji sija kao hiljadu sunea i po njernu Jivatrna klizi kao labud, U Sanskritu labud se kaze Hansa, iii dusa koja zraci, ko ja leti ka nebu, a Paramhansa je onaj ko je to postiqao, Ova] labud, Jivatma iii Shakti, sjedinjuje se sa Shivom. Jivatma pije ovu svetlost, prihvata je u sebe i u njo] se oslobada, To se naziva Oslobodenje, sjedinjenje iii Moksha. Tada je Jivatma zauvek sjedinjena sa Paramatmom, a to je cil] svih Yogija.

. Najbolji put za to je Raja-Yoga_ On je pun jasnosti i svesti, to je

sistematska metoda za postizanje ovog stanja svesti Sarnadnia.

Drugi izraz za Sahasrara-Chakru je Brahmarhandra, "kapija Brahme" iii "kapjja ka Najvisern". U telu svakog razvijenog zivog bica postoji devetoro .vrata" (usta, oct, usi, nosne suplline, crnar i polni organ), ali samo covek poseduje Sahsraru i sposoban je da pornocu ovih .desetrn vrata" dospe do sjedinjenja sa Najvisirn. Kada urnre obi car, covek, njegova dusa izlazi lz tela kroz jedna od devetoro vrata. Sarno Yogi, koji je postigao svoj cil], rnoze svesno da napusti zemlju kroz

deseta vrata, Brahrnarhandru. Kazu da se zatirn na ovom mestu na glavi vidi kap krvi il i izlazi svetlosni zrak iz Sahasrare. Onaj ko je vodio rdav zivot i stvorio 10SU Karmu, izlazi iz tela kroz jedna od donjih vrata, IZbacu]e izrnet i urin kada umire, a zatim putuje u nize Loke. Za ovakvu dusu Ireba da molimo da bi nasla svoj put nagore, kada peste dugog vremena opet dozivi Ijudsko rodenje. Kod mnogih samrtnika otvaraju se usta : oci iii us, prokrvare - njihova dusa putuje u astralne ravni, vee prema njihovo] Karmi.

Yogi S8 bavi Pranayamom, koncentraeijom i meditacijom j sve dok ne postiqne najvisu rava.n i ne otvori d_eseta vrata Sahasrar-Chakre, ne predaje se_ On se hrani nektarom 8mdu-Chakre da bi duga ztveo i postiqao svoj eilj u ovom zivotu, on ide svesno i konsekventno svojirn putem i kada stupi u najvisi svet (u Vaikunthu, nebo, Bramha-Loku iii kako vee nocerno da kazerno), primite ga sva bozanska Jastva koja su vee tamo i pozdraviti ga sa velikom radoscu. Ovi Yogiji postizu najvise ravni u kosmosu iii, druqacije receno, realizaeiju Boga, nebesko earstvo, Sarnospoznaju i jedinstvo sa Svevisnjirn.

Svaka individua ima svoj sopstveni put i sopstvena iskustva. Na kraju, m_edutim, svi dolaze do [edne iste istine i stvarnosti. Ali, put dotle je dug.~itavog svog zivota moramo biti konsekventni da bismo mogli ic: pravirn putem i ne menjati uvek iznova svoje misljenje_ Svi smo mi u svorn zivotu mnoge stvari uradili Iii zapoce!i, ali mnogo toga se opet rasplinuJo.

.. Sve je ~ nama, a ne izvan nas. Mi smo kao jelen koji traga za rrunsorn mosusa, ne shvatajuci da ga izlucuje on sam. U nama je vee probudena spirituaJnost, iskustvo i Samadhi treba traziti u sebi. AIL rni trcirno u knjizare, skupljamo knjige, slusarno raztlcita predavanja i tuzni smo sto nista nismo postigli.

Okrenlte se svome unutrasniern Jastvu, tada cete uz blagoslov i pornoc Ucltelja naci ono sto trazite. Spoznaj bozansko Jastvo u Sebi!

REZIME SIMBOLA U SAHASRARA-CHAKRI:

SAHASRARA - hiljadu, beskonacno TATTVA - Adi-Tattva

BOJA - bela (cista bozanska svest) BIJA-MANTRA - OM

BROJ LOTOSOVIH LATICA -- hiljadu

84

85

SAMADHI

Samadhi je eilj svakog covska. To je najvisi eilj koji mozsrno da dostignemo. Posle dugog putovanja koje ju je vodilo kroz razlicite ravni, osecarua, kroz prijatne i neprijatne situaeije, Jivatma posle mnogih borbi konacno dospeva u svoju prvobitnu domovinu. Tamo nalazi Amrit Pan (Amrit = nektar, besmrtnost, Pan = uzlvatl, sjediniti, ugasiti zed) i rnoze da ugasi svoju ztvotnu zed.

Mozerno sebi da predstavimo sliku kako se otvara lotosov evet sa hiljadu latiea Sahasrara-Chakre; Jivatma se penje k njemu i sjedinjuje s njim. Na donjem delu peteljke lotosovog eveta nalazi se crveni koren - Mul Prakriti, Muladhara iii Adi-Shakti.

Postoji Adi-Shakti, prvobitna bozanska snaga, i Adi-Shiv. bozansko Jastvo, a ne Shiva kao inkarnirano Jastvo koje zivi u svima. Prema RajaYogi oni se nazivaju Paramatma i Jivatma.

U stvarnosti nema razlike izmedu Paramatme i Jivatme, razlika je samo u neznanju. Jivatma mora da prede dug, cesto vrlo tezak put - put Mul Prakriti, korena, nagore kroz celo stablo lotosovog cveta ko]a se nalazi u vodi do cveta koji je iznad vode. Stiqavsi na ell], medutlm, putnik zaboravlja sve i kad se osvrne unazad sve teskoce mu se ci ne smesno matima. Ali, u momentu kada se nalazi usred ovih teskoca i patnji, u raznim situacijama opstanka, ne cini mu se sve tako jednostavnim; to osecarno svi.

Yogi treba da bude jak i da ne napusta svoj cilj. Na Hindu-jeziku se kaze "Ne treba da rnenjas svoje unutrasn]e slike." To znaci da treba da zadrzirno svo] put i svoje predstave, a ne da stalno rnenjarno pravac, jer inace je vrlo tesko postlcl Amar-Tattvu (elemenat iii sustina SahasraraChakre - i samim pogledom na nju covek smesta dospeva u najvisu svest).

Postoje tri stepena svesti: spavanje, budnost i najvisa svest. U Samadhiu covek se nalazl u medustanju. Na donjoj granici, prilikom spavanja iii nesvesnog, dozlvljavarno dubok, neometan san bez snova u kojern se Chitta-Vritti nalaze u dubokom mirovanju. Duh je osloboden svih briga i mi uzlvarno u ovom spavanju. Ali, kada se probudimo, sve je opet isto kao pre, mi sami se nismo promenili.

Na garnjaj granici, medutim, kada meditacijom stupimo.u najvisu svest, stanje je dod use sllcno spavanju, ali se iz njega vracarno potpuno izmenjeni. Cak i glup i budalast covek vraca se kao mudrac al:o je postigao i doziveo najvisi Samadhi. To je neoqranicena, najvisa, bozanska svest.

86

87

PUTEVI ZA POSTIZANJE SAMADHIA

Prema Raja·Yogi postoje trt tehnike, koje se primenjuju jedna za drugom da bi se postigao Samadhi: DHARANA, DHYANA i SAMADHI.

Dharana znaci koneentraeija, odnosno potpuno odvracan]e svesti od svih drugih stvari I usmeravanje samo na jednu tacku. lrnacerno uspeha samo ako ostanemo koneentrisani samo na jednu tacku (kad vozimo autornobil, morarno sve vreme biti koneentrisani na put i upravljanje automobilom - inace ne postlzerno svoj cilj, nego se zaustavljamo u jarku). Koneentraeija na jednu tacku znacl ostati na jednorn putu, pri jedno] odluei i mislieniu.

Dhyana le rneditaeija. Koncentriserno se na jedan objekat dok S8 Jastvo ne oslobodi u objektu. Time konacno postizerno Samadhi.

Samadhi podrazumeva sjedinjavanje znanja, onoga koji zna i ob jekta znanja: Ja bih hteo da znam. Ja sam onaj ko]i zna. Ja bih hleo to da znam. Ova tri postaju jedno.

Ako u meditaeiji uopste nista ne vidimo i ne sticerno iskustva, to je zato sto ove tri stvari nisu ujedinjene. Jivatma, Jastvo, je kao Bog. On bi hteo da zna ko je. U stvarnosti su sva tri jedno. Ako se ukinu graniee koje sprecavaju nasu normalnu svest u ovoj spoznaji, onda se to naziva na[visorn svescu.

U nasern zlvotu postoje dva velika pravea iJi puta: Nivr itti I Pravritti.

Na kojem se od ovih dvaju puteva nalazimo, rnozerno da ustanovimo sami.

Kao Ijudi, u zivotu imamo razticite zadatke i odqovornosti koje moramo da ispunimo unutar drustva. Da bi se izbegle smetnje. zajednicki zivot js regulisan mnogobrojnim propisirna i zabranama.

Pravritti znac: ispuruti svetovne zadatke. Kao clanovi porodlce moramo S8 brinuti za svoju deeu. podizati ih, pokazati irn pravi put i osposobiti ih da se vaspitavaju kao sarnostalni Ijudi svesru odgovornosti. Kao bliznji treba druge da razurnemo i pornazerno im. To su neki primeri svakodnevnih zadataka koje svaki covek mora da obavlja u drustvu, Ali, sve irna svoje graniee. Bog nam je dao sve -- ruke, noge, oci, usi ... da bismo njima radili; ipak, ne treba uvek da ostanerno u Pravritti.

Pra znact .druqo", Vritti potlce od Citta-Vritti, gibanje svesti, misli.

Nivritti znaci unutrasn]e spoxojstvo, bez zudn]e za bogatstvom, slavom i moci. U normalnom svetovnom radu misli su nam uvek necirn zauzete i stalno se menjaju. Kada konacno odemo u penziju, peste smo mnogo godina radlli i brinuli 0 drugima, i kada, umesto da se smirimo, [os uvek vodimo groznicav zivot pun spoljasnjih aktivnosti i nemamo vremena za sebe, to je znak da iznutra [os nismo zadovoljni.

Ako idemo odredenim putem, uvek cerno dospeli tamo kuda taj put i vodi -- ako idemo putem u surnu, coci cerno do su.ne, ako iderno u praveu pusttrue, do nJc cerno I dospeti. Obavljanje mnogih akuvnosti i stalno kupovan]e i nabavljanje, jasan je znak da se [os uvek nalazi rno na

Pravritti-putu. Ako smo konacno ispunili svoje svetovne zadatke, treba da se koncentrisemo na Nivritti-put. Ne treba vise da se rnesarno u poslove odrasle deee i unucadi, To bi bila velika zabluda i znak da se jos uvek nalaz.mo na Pravritti-putu. Ponekad se dog ada da se neko, zahvaljujuci srecnoj sudbini, od detinjslva nalazi na Nivritti-putu. Mislim da su rnnogi od danasn]e ornladine na Nivritti-putu i ne sticu i ne skuoljaju tako mnogo kao sto je to cinila i jOs uvek cini stari]a generaeija. VIdeo sam jednom jedan stan u kojem je zivela osamdesetoqodlsnja stanca, Bio je preko svake mere zakrcen novinama, prospektirna, ceduljlcarna i stvarima ko]e je ova zena godinama sakupljala. To znaci da ova Jivatma, [cs nema dovoljno, jOs nije .stta" i stoga jOs ide Pravrittiputem. Po Raja-Yogi to znaci da svako ko ide ovim putem uvek iznova pada u Mayu (Huziju}, tz Maye izlazimo samo pornocu Nivritti. Biti u Nivrittl znaci da smo okoncall svoje zadalke, ispunili sve obaveze i nasti spokojstvo i rnir. Naravno, ponesto se uvek mora radili - prati, kuvali, spremali stan.alis8 ne treba opteretiti aktivnostima.

Aka, na primer, neko od rno]e brace iii sestara ode nasoj majei i upita [e sta treba da radi, ona ce odgovoriti: .Dete moja, ja sam na Nlvritti-putu. Kako treba da se zivi i sta da se radi - objasnila sam ti. Sada moras sam znati sta treba da radis. Cltavoq zivota sam radila za vas, sad imam vrernana za sebe.: Ona meditira, cita, ponavlja svoju Mantru. Naravna, uvek je spremna da pomogne kad ustreba (najcesce cuva decu). Ali, ona se ne mesa.

Moramobili .Nivrttt!" ne sarno spolja, nego i iznutra. Antakarana (Mana, Buddhi, Chitta i Aharnkara) puna je Vashana (= cezn]e, prohtevi). Dogod SEl toga ne oslobodimo, ne rnozerno doci do Nivritti. Na Pravritti-putu uvek iznova dozivljavarno patnju, nesporazume, neuspehe, razocarenja, promena i bol. lpak, Pravntti-put je vazan da bi se porodiea odrzala na OKUPU, da bi se podigla deea i izvela na pravi put Decu ne lreba uputiti na Pravritti-put koji vodi do Maye, nego na Nivritti·put koji vodi osloboderuu. Treba im olvoriti stroke vidike i ne vaspitavati ih uskogrudo, jer taka vaspitavana dee a bice Ijudi puni pohlepe i kompleksa i uvek nezadovoljni uprkos materijalnom blagostanju. Novae nas 118 mcze obogatiti iznutra i doneti nam zadovoljstvo. Pravi boqatas je ona] ko [o zadovcljan jer samo je on srecan. Vadile svoiu deeu od pocetka Nivntti-putem i vaspitavajte ih da ne lazu, ne kradu, da ne budu zavidru i Ijubomorni, ne sarno zato sto su to grehovi, nego zato sto treba izgraditi zrelu i razvijenu licnost.

Dakle, nemojle raditi suvise u Mayt. Obavljajte svoje zadatke, sa.vetujte, pokazujte pravi put i pokusajte da svoju deeu pravilno vodite. AI,I, aka oru ne dozvoljavaju da ih vodile, pustite ih da idu - to je tada njihova sudbina, Nemojte izgubiti svoj sopstveni put. Postepeno se oslobodite Pravritti i dodite do Nivritti-puta. Ona vodi vasu Jivatmu do Amril-Pan. do Oslobodenja, gde rnoze umiriti svoju zed za znanjem.

88

89

Svi mi zetl mo znanje i iskustvo. M i smo kao ptica koja stoji U otvorenom prozoru - ne znamo da Ii treba da polelimo napolje iii unutra; isto se dog ada kad je otvorena Sahasrara iii Brahmarhandra, put ka Brahmi. Jos uvek rnozerno da odlucirno da Ii cerno se vratiti iii cerno nastaviti nagore, dakle, jos del uje sudbi na i rnoze nas odvratiti od puta. Mnogobrojnim aspirantima se desava, kad su vee postigli nekoliko stupnjeva, da padnu kao zrtve privlacnosti Pravritti·Maye.

J ivatrni nije lako da uzleti u beskonacnost. To jeste njena eeznja, njen ell], ali zahteva i hrabrost. Tako se Jivatma dozivotno trudi da konacno postigne Nivritti-put i da dospe do najviseq Jastva, do Oslobodenja iii do bozanske svesti.

Sve su ovo lepe reel i napisane su u mnogim knjigama 0 Yogi.

Knjige nam mogu dati inspiraciju, sto je dobro i vazno, ali iz knjiga ne mozerno realizovati ove stvari, do njih moramo doci svojim radom. Ne treba cekati da bude kasno, jer jed nom nece biti vise nikoga uz nas, Uz 10 ide mala prica.

Zlveo jednom u Jodhpuru maharadza po imenu Chasswan Singh.

Nekad je u Indiji bilo nekoliko naprednih, ucenih i rnudnh rnaharadza koji su se bavili Yogom, a Chasswan Singh je bio jedan oo njih. Svakodnevno je vise sati vezbao Yogu i, uprkos mnogim vladarskim obavezama i poslovima, tacno se pridrzavao svog vremena za meditaciju. Ziveo je zaista vrlo uzorno. Jednog dana pozeleo je da sazna da Ii su mu najbliz: saradnici zaista iskreno odani, jer cesto je tesko prepoznati da II neko samo qovori lepe reel iii to i zaista iskreno rntsli u svorn srcu. Srnislto je kako da proveri da li njegovi ministri i cinovnici zaista izvrsavaju njegove naredbe. Pozvao je najblize saradnike i zamolio ih da mu ispune jednu zel]u, Ministri su obecali da ce rnu ispuniti svaku zel]u, cak su pokazali spremnost da za njega daju i svoj zivot. Maharadza odgovori: .Necu vas zivot. Bog nam ga je dao i on ce ga ponovo uzeti. Ali. imam [ednu zelju: kada moje telo umre, say nakit koji nosim na sebi neka se pudeli sirotin]i i onirna u nevolji i delirnlcno upotrebi za i snranu divljih zivotinja. Siobodni ste da date i vise, ali ovaj moj nakit svakako treba da podelite". (Vrednost nakita i dragocenosti koje je rnaharacza obicno nosio bila je, naravno, vrlo velika i doslizala je i mllion rupija). Jodan ad rmnistara odgovori: .,0, kralju, mi ti zellrno da zivis hiljadu godina i molimo Ie da ne qovorls 0 umiranju, jer ces nas sigurno sve nadzivcti." Na to rnaharadza rece: .Hvala yam na dobrim zeljarna, ali niko ne zivi vocno i svako ko je dosao, mora ponovo 1 da ode." Mmlstri svecano obecase da 6e ucinitl sve onako kako je maharadi.a rekao. Posle izvesnog vrernena, karla vise niko nije mislio na ovaj razqovor, maharadza oriluc. da ispita svoje ministre. On je imao sposobnost da u svako deb a prede u Samadhl, sto znaci da lelo izgleda kao mrtvo, usporavaju S8 otkuca]: srca, pa S8 puis skoro vise ni se oseca, a dah presta]e. lndnye, (cula) Stf , rnedutirn, jos aktivne pa je rnoquce sve cuti i videti. Maharadi.a izj avi da rrna jake bolove u stomaku, leze i prede u stanje Sarnadhia Minl!'.tn pojurtse i

okupise se oko postelie prividno teskoq bolesnika. U Indiji kazu da samtrnika treba polozltl na zemlju da bi mu se olaksalo umiranje; ministri rasirise carsav na zemlji i polozlse rnaharadzu na njega. Kada su se uverili da je umro, pocese da skidaju s njega prstenje, ogrlice i narukviee. Jedan od rninistara upita: "Sta ce biti sa ovim nakitom? Maharadza je zeleo da se on potrosl za Ashram i sirotinju." Prvi ministar, medutim, rece sasvim glasno i bez ustrucavania: .Ah, ove maharadze su stvarno glupe kao magarei. Pravi vlasniei kraljevstva smo sada mi. Kralju se mora odobriti sve i obecatl mu da ce sve biti po njegovoj zelji, ali sta cerno stvarno ucinltl odlucicerno mi." Manaradza je sve ovo, naravno, cuo u svorn Samadhiu. Neki su ministri pokazali svoju odanost: "Ali to je bila njegova poslednja volja i nju treba ispuniti. Veliki je greh to ne uciniti." Prvi ministar se sarno nasmeja i rece, da bi ih umirio: "Imam ideju. Od svakog komada nakita dacerno da se izrade jeftine imitacije, koje cerno pokloniti i tako ispuniti obecan]e." I izda nalog da se od rnaharadzinih dragocenosti nap rave staklene imitacije. U tom momentu vrati se rnaharacza iz svog Samadhia i zapeva OM. Prvi ministar se isprva uplasi, ali se brzo pribra i povika: .Boze, budi hvaljen, nas dragi rnaharadza je ziv. Hajde da podelimo zlato sirotinji za ovo cudo.:' Maharadza same rece: .Prestanl sa pretvaranjem. Ja znam da ti sve bolje znas i da sam [a glup kao magarae. Tako vi sledite mo]e naredbe i ispunjavate svoje obecanje?" Pa uze svo] pravi nakit i [os istog dana ga podeli strornasnlrna i Ashramima u svojoj zernl]i. Mnogi Ijudi jos i danas irnaju zemlju dobijenu od njega i mnogi Ashrami poseduju otada toliko poseda da od njih mogu da zive i prehrane se. Maharadza ]e vodio dnevnik i u njernu pise: .Ono sto ur adis svojirh rukama, tvoje je. Ono sto upotrebis za hranu j zadovoljstvo, izgubljeno je. Ali, one sto uradis za druge, pripada tebi. Posle smrti nernas rnoci i vise nista ne rnozes ucinitf stoga uradi sam one sto noces da bude ur adeno.,

Ova prica ima vise znacenja. Prvo pokazuje kako je Samadhi-stanje omoqucilo maharadzi da sagleda pravo lice svojih ministara Orugo: !judi pokazuju pravo lice kada je u pitanju moe i novae. I trece: one sto zellrno da uradimo, treba da uradimo sami, jer drug; skoro nikada ne urade one sto 'ioces da urade i onako kako noces.

I

Svaki covek ce jednom postici punu svest. Nekima je za to potrebno vise zivota. Ova opisana puta su kao dve grane jednog istog drveta: leona, Pravritti, leli dole ka svetu, a druga, Nivritti, vodi ka oslobodenju i kosrnickorn svetu. Svako ko traz: treba u svom srcu da razvije zelju za tim. Ljubav i eeznju prema najvisern Jastvu rnoze da razvije svako samo iz sebe samog. Na engleskom se to kaze "a burning desire" (goruca ceznja), Jedna grana cezne da dozivi svetovne stvari, a druga hoce da sazna istinu, da je dozivi i u sebi realizuje iii da se u njoj oslobodi. Za to, rnedutim, srce treba da se priprema qodinarna, iii dozivotno, kao sto sejjaci priprernaiu pol]e.

90

91

Na korn se stepenu nalazimo i da Ii cerno u ovom ZIvotu pcstici svo] cilj, moramo pitati sami sebe. Knjige ne mogu dati odgovor na to. Sam covek to moze najbolje da spozna po svojirn osobinama, a 0 tome govori i sledeca slikovita prlca.

Muva sedi na mirisljavoj pasti od sandalovine. lznenada, neko pored nje stavlja nesto prljavo sa mirisom trulezi, ad osobina i kvaliteta muve zavisl kuda ce odleteti i gde ce se zaustaviti. ana od ciste, mirisljave sandal-paste leti, na balegu, ko]a prtvlaci i onoga ko ima jos mnogo Karmi, odvlacl ga od Satsanga (cruzenie sa istinom) i vodi prema Mayi-zadovoljstvima sveta. On se samo malo bavi sptritualnoscu, a vecinu vrernena drugim stvarirna, Znak nespremnosti je i stalna Shankalpa i Vikalpa - donosenie i napustanje odluka. To znaci da tie jos nije dovoljno pripremljeno i da je potrebno [os mnogo ztvota. Uspeh je tamo gde je odluka snazna. Cvrsta odlucnost znaci ne predati se ni onda kada se predstave koje smo imali na pocetku ne ispunjavaju, i naci snage, uprkos svemu, za njihovu realizaciju. Tako nemogu6e postaje mogu6e. Kada spoznamo da su nasa ocekivanja i predstave bili poqresni, ne treba da izgubimo hrabrost i odustanemo, nego da i dal]e strpljivo teiimo ka istini. Cesto se desava da aspirant, posle izvesnog vremena veibanja, posustane: pita S8 da Ii se tezak rad zaista isplati i sumnja u uspeh, I to je znak da Karma jos postoji. Jivatma je slaba 1 nernocna u odnosu na zakon Karme. Ali jednog dana cerno savladati Karmu.

U ovom nizu predavanja opisao sam direktan put na kojem je rnoquce sve realizovati u jednom zivotu: jaka unutrasn]a volja, cvrsta odtucnost j vernost izabranom putu.

Neki od vas imaju Yoga-imena i pokusavaju da ova irnena realizuju u sebi. Ime je veoma vazno. Kaze se da ime ima vise snage od same Ilcnosti. Postoji jedna prica 0 Bogu Rami, kako je sa svojom vojskorn hteo da prede more izmedu Indije i Sri Lanke. To je izgledalo nemogu6e, oosto nije bilo ni pi i6aka ni mosta. - Bhakta Hanurnan rece: .Boze, pomo6u tvoga imena saqraotcemo most." On uze jedan kamen. ispisa na njega "RAM" i baci ga u vodu. I - gle! kamen nije potunuo, nego je plivao na vodi. Tako svi Ijudi iz pratnje pocese da baca]u u vodu kamenje sa imenom Boga Rame i da od toga grade prelaz. I Rama je hteo da pomogne, ali kamen koji je ona bacio u vodu, odrnah potonu. Ne uspe ni u drugom pokusa]u. Tada Rama ode do Hanumana i up.ta 93: .Kako tu da kamenje kole ti bacis ostaje na povrsinl vode, a moje tone?" Hanuman odgovori: .Boze, to je sasvim jasno. Ti si nam sam rekao da oni ko]e Bog pusti da padnu - propadaju. Tako mora potonuti sve sto ti bacis. Mi Bhakte radimo s poverenjem u tvo]e ime i tako se dogada cudo. Tvoje ime je ova snaga."

Za nas to znacl da snaga lezi u bozjern imenu, u Manlrl i da narn ona omogu6ava da ustrajemo na duhovnom putu.

.AIi, ako se jave misli: .Vezbarn vee pet godina, a sta sam do sada postlqao?", to je onda Karrnicka ,,6uska". Neki Ijudi misle da ne treba da vezbaju svoju Mantru, kada su savladali svoje probleme i dobro se oseca]u, Oni [os nisu shvatili sta znaci Mantra. Uglavnom se ne zna kada ce se teskoce ponovo pojaviti. Osim toga, Mantra nije samo za nas, rru radrrno i vezbarno 1 za druge. Uspeli srno kad se nademo kod otvorenih desetih vrata i gledamo u realnost. Tada znamo sta je Samadhi. U jednoj pesmi stoji: "Tvoja Atma, tvoja Dusa Ie zove. ana te CIJva od pogr:snog, a vO.di k~ lspravnorn. Treba da verujes u ime Bozje, da ga pevas I rnedittras 0 njernu. Bog nam je dao usi da cujerno reel mudrosti 06i da vidimo Bozansko u svakom zivom bicu, jezik da govorimo istinu. Oval zov Duse neprekidno Ieee iz tebe."

Onaj ko cvrstorn verom, snagom volje i odlucnoscu ostane na svome putu pcstici ce svoj cilj. Ne osvrcite se; one sto je bilo iuce proslo je i [ednoqa dana proci ce i vreme koje nam je dato za zlvot. Trudite se dakle, i vezbajte dalje. Sami to morate da realizujete, vi i niko drugi. Tako dolazi Samadhi.

_ . Sam~dhi je, kao sto sam vee rekao, sjedinjenje triju stvari: znanja, onoqa koji zna 1 objekta znanja. Prvo postoji misao, rnisao posta]e plan i plan se mora ostvariti. Za nas kao Yogije i aspirants, objekat je Bog. sta podrazurnevarno pod Bogom? U vezi sa Samadhi, Bog znacl snagu i energiju koja egzistira kao bozansko Jastvo u citavorn kosrnosu. Ali ova snaga je za nas nevidljiva i neshvatljiva. Zbog toga treba da prodemo kroz jedan oblik Sargune - bozansku, inkarniranu Atmu koja je reauzovala Boga. I nasa Alma je povezana sa Bogom, ali mi toga jOs rusmo svesru. 00 Sarnadbia, oslobodenia iii Mokshe rnoze se doci samo kroz Sat"iasraru, deseta vrata. Mozerno ih otvoriti sami, sopstvenim trudom, rnuoscu Ucitel]a iii pomocu Bhakti, ali, pre svega, moramo savladati svoju Karmu.

Postoje tri vrste Karme:

. :-:- SAN~HIT ~KARMA (ukupna Karma): to su skupljene Karme iz ~vlh zivota .. Bilo bi nemogu6e dozlvef ih i podneti sve odjednom; zato u ZIVOtU deluje same jedan njihov deo.

. - PRALABOHA su one Karme iz ranijih zlvota koje su "sazrele" i ko]e moramo savladati u ovom zlvotu,

- KRIYAMAN-KARMA su sva dela ovog, sadadnjeg i:ivota. Jedan . Atma-Jnani iii Samorealizovani ne zavisi vise od svoje Karme. On Je pobedio sve ceznje. Njegova Kriyaman-Karma je NishkamKarma, neseblcna Karma, i zato se njegova sadasnja dela ne vezuju u Sanchit-Karmu.

Teske je reel sta je bilo prvo - seme iii drvo, plodovi iii Karme.

Karme nose plodove, plodovi, opet, vode do Karme. Seme i biljka eqzisttraju o~ pamtivek~ u jednom kruznorn toku i kontinuiranom procesu b~z kra]a. :ako su I Karme i Sam skare (utisci u svesti koji pokrscu na akciju) ad pocetka medusobno povezane. Przena semenka, medutim,

92

93

Ja nisam ovei dun, nisam intetest, Ego iii svest, nisam ni tufa ni pet Tettvi.

Ja sam CHfDANANDA RUPAH SHIVOHAM.

(Ja sam Apso/ut Posto/an/a, Znenie i Bteienstve. Ja sam Shiva.) Ja nisam ni per Prana, ni elementi,

nisam pet Kosha1 a ni ovaj snop Karmi.

Ja sam CHIDANANDA RUPAH SH/VOHAM.

U meni nema orivrienostt, nema dua/izma, nema pohtepe, nt Ijubomore, ni mrinie, ni /jutnje.

Ja nisam Ego i nisam ituziie.

Nisam povezan sa cettrt Purshat2.

Ja sam CHIDANANDA RUPAH SHIVOHAM.

Nemam nist« sa grehom ni sa vrtinom, ni~ta sa bolom i zdrav/jem,

ntste sa Mantrama, noaocesem, Vedama i ceremonijama. Ja nisam hrana, ni onaj kojeg hrane.

Ja sam CH/DANANDA RUPAH SHIVOHAM.

Ja sam besmrtan i nerocien.

U meni nema sumnje ni razdora.

Nemam ni meiku, ni oca, ni prijate/je, ni neprijate/je, nemam ni Gurua ni ucenike.

Ja sam CHIDANANDA RUPAH SH/VOHAM.

Ja sam Nirvika/p (bez zelja) i Nirakar (bezticen), Ja sam u svim /ndriyama.

Nisam vezan i ne treba mi oslobodenle.

Ja sam CHIDANANDA RUPAH SH/VOHAM.

Vee kod pevanja pesme SHIVOHAM, osecarno kako se stvara harmonicna atmosfera. Ako je sami dozivimo, onda je to neopisivo. Ovu pesmu treba da pevamo vise puta dnevno, da mistimo na nju i 0 njoj meditiramo. Ali, velika je qreska igrati se sa tim intelektualno i misliti:

"Ja sam Atm,a. Ja sam Bog i nije mi potreban Guru niti kakva pornoc. Sve znam Sam." Mozda i znate, ali samo teoretski, ali da biste to realizovali, potrebne su yam posebne tehnike i pornoc Gurua u meditaciji.

Samadhi nije "krajnje stanje". Onaj ko ga je postigao. ne napusta I svet, nego zivi i dalje da bi pomogao drugim Ijudima i ctnlo dobro. Bog ni]e dao coveku bogatstvo da bi sebicno sedeo na svom novcu, nego da bi ga pcdelio s drugima. Svako ima zanat koji je tzucio. u kojern je stekao znanje i iskustvo, koji obavlja j s kojim zivi na svetu. Kada neko kroz Samadhi postigne svest i znanje, treba s tim da ide po svetu da pornaze drugima i saopstava i predaje dalje svoje znanje. U jednom Bhajanu Mahaprabhu-di kaze: ,.Neko je vezan za Karme i sudbinu, a neko je Nir-Bhandan, nevezan. On putuie sasvim slobodno po ovom svetu." I kao u primeru vee ranije navedenom: u zatvoru ima dve vrste Ijudi - oni koji su zatvoreni zbog svoje kriviee i oni koji su tame dobrovoljno, narnestenicl iii posetioci - i jedni i drugi su u zatvoru, ali se jedni ose6aju sfobodnima a drugi zatvorenima; razlika je u tome kako je ko dospeo ovarno. Tako jedan "Jivan-Mukta", jedan "ziv osloboden" nije povezan sa Karmama, iako zivi kao i svi drugi Ijudi na ovom svetu. Naoko on se ne razlikuje od obicnoq coveka. Onaj ko je iskusio Sarnadhi, i stekao znanje treba da ga poducava u svakodnevnom zivotu. To treba da bude nas cilj.

Neki Yogiji iii rnudraci potpuno se povlace i zive daleko od sveta kao isposnici. Njihova molitva i njihova meditaeija imaju, medutim, veliko dejstvo, Receno je da se cak i vetar, kad pomiluje glavu jednog Jivan-Mukte, tako ispuni energijom i bozanskorn snagom, da svuda gde stigne 5iri narmoruju, srecu i mir. Opste receno, dobro je da takva osoba dode medu Ijude i poucava ih. Zato mnogi kad postignu oslobodenie kazu: .Posle smtri necu otic: u Vaikunthu, nego ponovo u Naraku, u pakao, da pomognem drugima." Najveca stvar koju rnozerno da ucinimo je da pomognerno drugima.

All, Yogi ima sposobnost da po zelji boravi u raztrcitim ravnima. Za njega je to igra i on moze u svako doba da zatvori iii ponovo otvori vrata. Njegovo Jastvo je uvek i svuda povezano sa Najvlslm. On zivi kao svaki drugi covek, jede, govori, radi, ali on je Nir-Bhadan - bez Karme j nikakva Karma ne rnoze da utice na njega. Na zalost, ove velike licnosti ljudi cesto progone Ijubomorom, zaviscu i neprijateljstvom.

Sve velike religije sveta spustile su se na ravan politike. U lslarnu, Hriscanstvu i Hebrejstvu, u Hinduizmu i Budizmu, vladaju mrznja, neprijateljstvo i fanatizam. time su uzrokovane mnoge patnje i mnogi Ijudi odvedeni na poqresan put. Svi smo bozja deca - ne samo Ijudi, nego i zivotin]e. Bog je stvorio cltav svet. On je stvorio sva zlva bica i On ih sve

ne rnoze vise da proklija. Ako se semenke Vashane (zelie iii pohlepe) vezborn Mantre i Kriya-Yoge sprze iii izgore, delovanja i patnje koje slede iz Karmi, ne postaju vise Samskare i time su bez dejstva. Postizanjem znanja Atma-Jnani razara i sagoreva svoju Sanchit-Karrnu. Za onoga ko je iskus!o da je razlikovanje "mojeg" od "tvojeg" u vezi sa telom i radnjom - iluzija i fatamorgana, Samskare ranijih Karmi vise ne egzisti raju.

Kod Pralabhdi je, medutim, druqacije, I Atma-Jnani-Purusha dozivjjava ovu Karmu. Kako to? Ako prestanemo da okrecerno mlinski kamen, on nece odmah prestati da se okrece, Sem ako ga mi ne zaustavljamo. Tako i Atma-Jnani rnoze i dalie da dozlvljava Pralabdhe iii da prestane. 0 ovom Purushi u Vedama se kaze: "On se vise u ovom svetu ne rada i ne trpi. Osloboden je tocka radanja i smrti." Kada prevazidemo neznanje, ko]e je glavni koren radania i smrti, dosttci cerno Sahasrara-Chakru. Tada gledamo napolje u kosmos, sa mislima i osecanjima, koja su izrazena u pesmi CHIDANANDA RUPAH SHIVOHAM, SHIVOHAM:

94

9S

jednako voll, Mozda zlvotinle voli cak i vise od Ijudi, jer Ijud.i, u~led ~ez· nanja i kratkovldosti, izazivaju na zemlji toliko problema I teskoca. U jednom Bhajanu Mahaprabhu-rf kaze: "lemlji nisu tesk: bregovi Hirnaiaja, ali su joj Ijudi take teski da ih jedva podnosi. Majka zernl]a ne drhti od oluja,poplava i grmljavine, nego od Ijudskih rnis!i i dela." Jednog dana Ijudi ce razoriti i zemlju i sebe same ako se ne promene. Velika je urnetnost i tezak zadatak pornoci Ijudima i ziveti zbog njih. Postoji opasnost da nas Ijudi kojima nocerno da pomognemo po novo uvuku u Mayu i da zajedno s njima potonemo. Tako ponova dalazim do onoga sto ~am rekao na pocetku, a to je da covek ne treba da rnenja svoje unutrasnje slike. Mudracu je jasno da se Maya uvek menja i on je ravnodusan prema dobrlrn i prijatnim i prema toslm i neprijatnim dogadajima. Kako Yogi treba da se odnosi prema svetu i kako da misli u zivotu, jasno je

opisano u Bhagavad Gili u 14. i 15. poglavlju. .. .

U svetovnom zlvotu uvek ima Klesha, spoljasnjih smetnji, koje izazlvalu Vikshepe, unutrasnie smetnje. Stoga aspirant tre~a da se povuce da bi zadrzao svoju koncentraciju i unutrasnju harmoruju i da bl dalje napredovao. Trebalo bi da provede dnevno najmanje 1-2 casa u svojoj sobi za meditaciju, da vezba i meditira, a tu prostoriju bi trebalo, ako je rnoquce, da oslobodi od Maye i Pravritti i koristi je samo za meditiranje. Ali pritom ne sme preterati i prezreti svet i Ijude, nego mora uvek irnati pozitivne stavove. Sistem "Yoga u svakodnevnom zivotu" je za one koji ne mogu sasvim da se usa me, jer su zaposleni i zive sa porodicom u gradu, a zele, uprkos tome, da koriste prednosti Yoge.

Zivite u Mayi poput lqraca na zlct, koji rnnostvo Ijudi uveseljava $VO· [om urnstnoscu, ali im ni u jednoj sekundi ne dozvoljava da ga odvrate, nego ide potpuno svesno i koncentrisano svojim putem preko zice. Ako se toga ne pridrzavamo, mozerno proci kao onaj sto je, zahvaljujuci Siddhiu, mogao da hoda po vodi i pozeleo da svoju sposobnost javno prikazs. Hiljade Ijudi, reportera i TV·snimatelja nagrnulo je da prisustvuje izvanrednom dogadaju. Medutim, cim je ova] razmetljivac napravio prvi korak u vodu, potonuo je i, kako [os nije znao ni da pliva, mora". su ga izvuci iz vode. Mozda je on stvarno mogao da hoda po vodi, all je njegov Ego uzrok zbog kojeg je potonuo. Pesnik Kabirdas kaze u jednoj svojoj pesmi: "Maya je veliki prevarant i s njom treba biti vrlo obazriv, jer se nikad ne zna kako ce te prevariti." Treba do te mere paziti - kao kad bismo morali iz rudnika uglja izaci s neuprljanom cistern belom kosuliorn.

Jedina i prava stvarnost je Atma, kOja sve posmatra i sve zna, sve ostalo je nestvarno. Atma je Chetanya, svestan svedok svih dela i stanja. Ona je Trikaldarshi, ona zna proslost, sadasniost i buducnost. Ovo sveobuhvatno znanje oqraniceno je, medutim, nasom ljudskom svescu. Atma je i svedok Samadhia, Jardh-Sarnadhia (potpuno nesvestan Samadhi, kao dubok san), kao i Chetanya·Samadhia (sasvim svestan, pun svetlosti i znanja).

STEPENI SAMADHIA

Ima vise vrsta Sarnadtu-stanja: Laya-Sarnadhi, Sahai-Samadhl iii Bhava-Samadhi, Savlkalpa-Sarnadhi, Nirvikalpa·Samadhi iii Turya-Samadhi.

Podsetimo se price 0 seljaku koji je bio veoma vezan za Mayu i oobacivao sve pozive svoga Gurua da vezba i meditira. Take je iz zivota u zrvot tonuo sve dublje dok nije zavrslo kao mali cry u kravljoj balegi. Ali njegov Guru ga ni tada nije napustao, [er Guru se nikada ne predaje i pojavljuje se u svakoj ravni bez obzira gde se ucenik nalazi. Guru ima trajan, veran i pravi odnos prema svojim ucenlcirna i ako ga ovi rnozda ne prepoznaju uvek. Kad on nekog prihvati i zatvori u svoje srce, nece ga nikad napustlti, kao sto komad drveta nikad ne potone u vodi. Drvo je zapravo sustina elementa vode i voda je takoreci polozila svoje sopstveno telo u drvo, zato one ostaje na povrsinl i ne tone nikada, a nece potonuti ni ekser ko]i je zakucan u drvo, iako bi bez drveta potonuo. Tako ni Guru ne dozvoljava da potone ucenik kojeq je jednom prihvatio _- to se naziva Pnt-Purani. I tako dode Ucitelj u liku velike pcele, uze malog crva koji je nekada bio seljak i odnese ga u lotosov cvet (jos dok je kao ucenik dosao UCitelju, seijak je pozeleo da sretne Boga licem u lice). I sta se daUe dogodilo? Mali cry zaspa, omamljen slatkim mirisom lotosovog cveta. uvece se cvet zatvori, a sledeceq dana, LI Brahrnarnurta, u svitanje. sidose andeli s neba, uzbrase cvet i odnesose ga Bogu - Bog uze cvet, on se otvori i mali cry se nade pred licem Bozijirn.

I

Time bih hteo da kazern da Jivatma, koja postize ovo stanje svesti

(iako ga mazda nije sasvim svesna), stice iskustvo dubokog mira i velike unutrasnje radosti, a drugima se cini kao da spava, u stvari je samo umorna od dugog puta i postlgla je prvi stepen Sarnadhi - Laya Samadhi.

LAYA-SAMADHI, prosvetljenje i astralni put

U l.aya-Samadhl sve se zaboravlja (svoje telo, cilj) i dozivuava se unutrasrua radost, harmonija, mir i sreca kao u dubokom snu. Ovaj prvi stepen Samadhia mogu postici svi posle nekollko godina vezoan]a Yoge, na primer za vreme Pranayame iii posle nje.

Drugi stepen Samadhia je prosvetljenje. Svetlost se pojavljuje jOs u Btndu-Chakri i sve je [aca prerna Sahasrari, dok konacno ne izgubi sve obi ike. Jivatma pije nektar Paramatme i sjedinjuje se sa njom, poput kocke sec era u mleku: ostaje ukus slatkoq, a oblik se gubi. U prvom stanju svesnog Samadhia nema vise ni boja, samo zasleptiujuca svetlost kao od hiljac1u sunaca. Kada aspirant dospe u ovo stanje, rnoze da reaguje na dva naclna: pravl tragalac, kod kojeg, iako su se izgubili svi likovi, postojl zelJa za znanjem, ostace da sedi i napredovace jOs dalje; druga je rnoqucnost da aspiranta spopadne strah, jer cuie u mozgu glasno zujanje i oseca kako se koncentrisana snaga celog tela

96

97

krece ka mozgu i cini mu se da ce sve eksplodirati: on, ce, dakle, osetiti strah i sve prekinuti - kod njega jos postoje Karme i treba jos da radi.

Treci stepen Samadhia znacl doct u druge Loke i u astralni svet. U I ovoj ravni srecerno mnoge sveee (joS vidimo likove, jer jOs smo u Savikalpa, a ne u Nirvikalpa-Samadhiu), vidimo Mahaprabhu-dija, lsusa, Krishnu, Buddhu i sve oslobodene i realizovane Yogije. Postoji jedan pose ban svet u koiern zlve svi Jivanmukte, koji se ponovo vracaju na zemlju kao inkarnirane duse, Tamo dobijamo prvo posvecenje, sto znaci da u svojoj Atmi doiivljavamo proees ciscen]a i osecarno da ostavljamo sve za sobom, napustarno svih pet Kosha i dospevamo u cistu bozansku svest koja potpuno prozirna Atmu.

U Samadhiu svako ima druqacija iskustva. Ipak, vecina dozlvljava da je doorodosla i da se nalazi u divnom svetu. To je druga Maya, bozanska Maya iii raj, slobodni smo od Karmi, dozivljavarno sve sto zazelirno i rnozerno opet da se vratimo. To se naziva astralnim lutanjem - zvuci lako, ali nije lako izvodivo.

dolazi Vikalpa i on misli kako ipak nije sve take lepo i ispravno - ; tako to ide neprekidno.

U Savikalpa-Samadhiu JOS postoje zelje; Jnana- i Karma-Indriye su JOS aktivni. U ovom stanju spoznajemo da smo Satehidananda-Atma. Meditactjom na misli "Ja sam Satehidananda Svarup Atma" idemo zatirn dalje do Nirvikalpa-Samadhia. Na Pravritti-putu rnozerno dospeti do Savikalpa-Samadhia, ali time jOs nije postignuta Moksha, oslobodenje i bozanska svest, sto je nas eilj i mi moramo iei dalje u [os vise ravni, do Nlrvikalpa-Sarnadhia, Nivritti-putem.

SAHAJ-SAMADHI i SAVIKALPA-SAMADHI

Sahaj-Samadhi (Sahaj - spontano, samo od sebe) povezan je na]cesce sa Bhakti-Yogom. SHean je Ajapa-Japi, Bhakle ponekad iznenada i spontano dospevaju u Sahaj-Samadhi, na primer prilikom pevanja Bhajana, kod molitvi, kod dubokih emoeija, iii usled blagoslova i blagog pogleda Ucitelia. Ali Sahaj-Samadhi ne traje dugo. To je kao stanje transa iz kojeg se posle nekoliko minuta budirno. U blografiji Mahaprabhudija naveden je jedan primer: Swami Lalanand-di dospevao je cesto kao dete U ovaj Samadhi, kada je ucestvovao u pevanju na Satsangu. Pritom se ne treba zadrzavati, treba nastaviti meditiranje i ici dalje. Da i1 se covek nalazi u Samadhiu rnoze samo da zna on sam iii poznavalae i Yogi koji s tim ima sopstvena iskustva. Ostalima ce se ciniti da ovakav covek spava iii nije pri svesti. Ovo stanje ne skodl telu, naprotiv. lz njega se rnozerno svakog casa ponovo vratiti, kad kada se probudimo iz sna ill ako nas neko dotakne iii oslovi. Atma je uvek u vezi sa telom ; zna sta se dogada; telesni oseca]i, na primer toplote iii hladnoce, ipak su smanjeni.

Savikalpa-Samadhi povezan je sa Shankalpom. Jivatma od rodenja stat no gradi Shankalpe (oslvariti zelju iii nameru) i Vikalpe (ovu zelju iii plan ponovo napustiti). Zanimljivo nam je da gledamo kako deea prave nesto od peska, sruse to i pocnu ponovo; tako je i mudraeu interesantno da posmatra odrasle Ijude kako se u zlvotu "igraju s peskorn: - kako uvek teze ka necern novom i menjaju svoje unutrasnie slike, predstave i puteve; njihova kuca nece biti zavrsena, jer uvek pocinju da je grade iz pocetka.

Jivatma je Adi-Anadi od postanka upletena u ove Shankalpe i Vikalpe i na taj nacin u sebi samom gradi citav univerzum. U Shankalpa-rnislirna on u sebi oblikuje divan svet, ali vee u sledecem momentu

NIRVIKALPA-SAMADHI

Nirvikalpa-Samadhi ne mozerno postlcl nikakvom tehnikom niti vezborn. MOKSHA MULAM GURU KRIPAM - Moksha se rnoze postici samo rnuoscu Gurua.

Svako ce jednom postici Mokshu: to je prirodan proees i prirodan razvoj. Ali ovo iskustvo necerno doziveti, sve dok se ne odlucirno, sve dok u naso] sudbini sto]: zapisano da cerno svoje unutrasnie slike menjati [os jednom.

Nirvikalpa-Samadhi je stanje potpune ispunjenosti. Odrastao covek vise ne soda u pesak da se poigra, izuzev kada ga deea pozovu da im se prtdruz: jli im nesto pokaze, ali ni tada ga se ove igrarije ne doticu. Tako i u Nirvikalpa-Samadhiu nema vise zel]a, sve je .Purna" - potpuno; u ovom stanju svesti vise ne postoje patnje, bol i problemi u Citti. Potpuno se nalazimo u Nivritti.

U Nirvikalpa-Samadhiu Jivatma gasi svoju vecnu zed. Ona dospeva do najvise svesti i s njom se sjedinjuje. Kaze se: Atma pije nektar Arnrit-Pan i konacno dolazi do mira i odmora i dozivljava pravo blazenstvo - nema svetovnog znanja, nema vise zahteva ni zelja. To je neopisivo stanje iz kojeg ne zellrno da se vratimo, nemamo razloga da se vratirno. Nalazimo se svuda i nikuda ne treba da idemo, nema graniea, nema razdvajanja, udaljenosti, ni puta, samo Jedinstvo. Mi smo srediste - Atma, Jastvo i sam Bog, Dusa se potpuno sjedinju]e sa bozanskim i kosrnickorn svescu i osecate svoju Atmu u svakom zivorn bicu, eak i u biljkama i zlvottnlama. Kazu da ona] ko dozivi Nirvikalpa-Samadhi vise ne zivi dugo - to je zato sto mu fizieki svet vise nije vazan i potreban i sto pocin]e da zanemaruje svoje telo. Postoje Yogiji koji postrzanjern ovog Samadhia zavrsavaju svoj ztvot i Yogiji cija se svest ponovo povlaci i oni ostaju sa ljudirna da bi im predali svo]e znanje. Onaj ko se vraca potpuno je cist i nevin. Osloboden je svih Karmi (vee u stadijumu Savikalpa-Samadhia). Takvi Ijudi zive, jedu, rade, ali, bez obzira sta rade, njihova Karma im se vise ne vraca kao teret. Zato oni mogu mnogo da urade i mnogo da pomognu, ali se cesto desava da vise nemaju zelju da rade, jer vise ne vide da svet trpi, znajuci da je sve to samo zabluda. Ostobooem su i ne trude se da uce druge, samo daju uputstva kola su zapisana u svim svetim splsima. To se naziva Guru-Vakiya (rec Gurua).

98

99

Svi sveti spisi - Upanishade, Bhaqavad Gita, Mahabharata, Biblija, Keran - takve su "Reci Ucitel]a." Ako ih sledite, konacno cete spoznatl da ste stobodnl i da vise nemate Karmu. Saznacete sta je istina, [asnoca i bozansko. Ranije srno same sanjali i dozlvljavaf eve stvari kroz fantaziju. Jos srno daleko od realizaeije, a put keji nas vodl de nje opisao sam u ovorn ciklusu predavanja.

Jivatma se problja kroz razuclte ravni, stepene i stanja pod vodstvorn Ucitelja. Bez Uciteljeveg vodstva bisrno zalutali. Do. mllosti ucltella - Guru-Kripe doci cerno pornocu vezbi, Mantri, strpllen]a, upornosti i kreativnesti.

Jednorn dodose Ucitelju jedan seljak i jedan trqovac, obojica su zelell da imaju Mantru. Ucltel] im dade svakom po. [edno malo. zrno soje i rece: "Ja sad a putujem, a vi dobro pazite na eve zrno so]e, Kada se vratim, trazicu ga od vas. Ona] ko mi ga bude rnoqao dati, dobice od mene Mantru, a ona] ko bude nepailjiv i izgubi ga, nece je dobiti." Trgevac uze zrno sole, urnota ga u vatu i pazljive skloni u mali kovcezic ko]] [e pazljive zakliucao. A seljak je razrnisljao: .Ko zna koliko ce Ucitel] biti odsutan, ovo zrno ce se dotada osusiti i pojasce ga meljei." I kako je bile vreme setve, en ga stavi u zemlju. Kad je stigle vreme zetve, od onoq jedneg zrna lrnao je punu saku una. Degedine ih sve peseje, pa je poznjeo nekollko stotina kilegrama. Pesle trece gedine imao je vee puno skladiste, A cetvrte gedine vrati se UCitelj. Oba ucenlka ga potrazlse i pozdravlse puni postovanja. Trgevae je otvorio kovceztc, ali je u njemu bila same tanka Ijuska - Cry je pojeo zrno a zatim i sam uginue. Ucitelj rece trgeveu: "Mej naloq nije bio take zarnlslien." Pa se obrati seljaku: "A gde je tvoje zrno?" Seljak odqovori: "Ucilelju, tvoja soja je postala take vel ika da je ne rnoqu doneti ovarno, Dedi sa mnom da je preuzrnes." On edvede Ucitelja do skladista u kejem je bile nekollko tona so]e: "To. je tvoja soja, moj Ucitelju."

Takva snaga lezi u Mantri, ali je morate vezbati svakodnevno, inace necete imati uspeha. Merate raditi sa onlm sto ste dobili dok vas to. ne devede do. realizaeije. Nas eil] je da uderno u bozansku svetlost, da postiqnerno oslobodenie iii Mekshu i da druge oslobodirno. Ucitel] vodl, daje spiritualnu snaqu, pornoc i reel, ali svako se mora truditi sam i tada ce docl do. realizacije.

'Kosne su ornotaci iii Ijuske koje omotavaju i skrivaju Atmu. To su:

ANNAMAYA-KOSHA - talo hrane PRANMAYA-KOSHA - telo ztvotne energije MANOMAYA-KOSHA - telo duha V1JNANMAYA-KOSHA - tela znanja

ANANDAMAYA-KOSHA - telo blazenstva . ..'

Oni ometaju nasu Atmu. Moramo ih slomiti i savladati. Kao zml!a_k?J~ se presvlacl (dok se izvlaci iz svoje koze, na~azl se u vrlo neprlJatn~m polczaju: nl~tc: ne vidl, ne rnoze da se pokrene i ne m<:>ze da lede) I s.IObodna je lek ka? odbaci kozu, i Atma u Sahasrara·Chakri ostavlja za sobom svin ovih pel Kosha I gleda u

Istinu.

2Cetiri Pursharth su:

DHARMA - zadatak ARTHA - blagostanje KARMA - dela MOKSHA - oslobodenje

o pet Tattvi, pet Prana i sedam Dhatu vidi tabele u dodatku.

Kontinuirana veibe Manfre ctstt I razara Karmu,

kao sto sta/no proteienie satire korov na putu.

OM SHANT! SHANT! SHANT!

100

101

PITANJA I ODGOVORI

Kundalini-Yoga, dakle, kod pravilnog postupanja - nije opasna. To je budenje i priprema za prostlranje nase svesti.

Poznato je da postoje cetiri stepena nase svesti: nesvesno, podsvesno, svest i nadsvest. Dogod radimo sa .normatnorn" svescu, koja je povezana samo sa ovim planetama, ne rnozerno napredovati; treba da radimo s najvisirn stanjem svesti. Njega, medutim, nije lako postlci. Kako rnozerno da aktiviramo najvisu svest u "svesti dana"? Vrata kojirna se otvara najvisa svest su Mantra-Shakti; pornocu Bhakti iii predanosti uklanjamo sve prepreke sa naseo spiritualnog puta. Ljudi koji idu ovlrn putem ne prevazilazec! ego i bez predanosti postupaju kao neko ko na nekoliko mesta zapocinie kopanje bunara, kao 0 prici 0 uceniku koji je dosao jednom Ucitelju, posto je procltao mnogo knjiga i prikupio intelektualno znanje (nema niceg 105eg u citanju knjiga, one lnspinsu i prosiruju znanje, ali nam daju samo teoretske informacije. Mnogo je lakse citati, pa i pisati knjige, nego svoje znanje realizovati u praksi). Dosavsi, dakle, Uciteliu, ucenik primi od njega nekoliko vezbr. Ali, ucenik je bio veoma nestrpljiv, a bez strpljenja se ne maze nista postlci. Mi znamo sta bismo zeleh i sta nam treba, ali to moramo postici bez pohlepe i bez takmicenja i pobedivanja. I posle dvoqodisnjeq vezbanja, Antakarane ovog ucenika nisu bile ociscene, a bez toga se me noze napredovati. On je, medutim, zaklluc!o da je Ucitel] nesposoban da ga vodi, jer je u knjigama cltao da se pravilnom tehnikom odmah poetize Oslobodenje. Posumnjao je u svoj put i posao da nade drugog Ucitelia, I koc njega je uskoro na isti nacin doziveo razocarerue i nastavio da traga dalje. Kada je kod vise Ucitelja prosao tako, oosao je do zakjjucka da je sve teorija i da u stvarnosti nema nieeg da se dozivi i iskusi. da S8 .akozvani Ueite!ji samo prave vazni ida uce 0 nepostojecim stvarima. Tako se vratio do svog prvog Ucltelja i saopstio mu svoje rnisljenje. UCitelj je odmah shvatio njegovo razocaren]e i zbunjenost i rekao mu: "Mogu ti pokazati put koji ce te odvesti do cilja. Potrebna mi je samo jedna nedelja i tada ces spoznati stvarnost." Ucenik je mislio: "Posle toliko godina i pokusa]a mogu da zrtvujem jos jednu nedelju." Ucitel] je postavio uslov da ucenik cele nedelje radi sve sto Ucitelj zatrazi. Stedeceq dana naredi mu da kopa bunar za Ashram i ucenik pace da kopa. Sledeceq dana Ucitel] mu rece: .Na zalost, mesto na kojern kopas je vrlo nepovoljno. Voda je tu suvise duboko. Bolje kopaj na nekom drugom mestu." ucenik je ceo dan vredno kopao na drugorn mestu, ali mu sutradan Utitelj ponovo rece: .Nocas sam u meditaciji video da se na tom mestu ispreci!a podzemna stena kroz koju neces rnocl prodreti, pa bolje kopaj na nekom drugom mestu." I on pokaza uceniku novo mesto gde je ova] kopao celog sledeceq dana. Sada je Utitelj u meditaci]i video da tu, dod use, ima dosta vode. ali da je slana i neupotrebljiva i opet je otpocelo kopanje na novom mestu. Posle sedam dana prernestarua i svakodnevnog pocinjanja ucenik Ijulito rece UCitelju: "Sad J€ dostal last a nisi prvo razrnislio i odmah mi na pocetku tacna rekao

PITAN,IE: Postoji jedna vrlo poznata knjiga u kojo] se opisuje budenje Kundalini i jedan sluca], gde su se pojavile telesne i duhovne teskoce ko]e SU savladane samo izuzetnim trudom. Kako do loga dolazi i rnoze Ii se izbeci?

Ovaj covek je intenzivnom meditacijom na Chakre, bez vodstva Ucltelja, probudio snage koje zatim nije mogao da savlada. Primer jasno ukazuje na vaznost spiritualnog UCitelja, koji je sam prosao kroz ova iskustva (intelektualno i teoretsko znanje ne moze pornoci u ovom slucaju, jer se ovde radi 0 duhovnim i astralnim principima). To je u svakom sluca]u tako, bilo da se radi 0 Yogi iii 0 nekom zanatu iii zanimanju bez vodstva i ako se ne uci pravilno u 99% slucajeva se ne uspeva.

Interesantno je ispitati zasto neko, znajuci da je uspeh vrlo neizvestan iii cak nemogue bez UCitelja, ipak hoce da napreduje bez njega. Razlog tome je Ego - u nase vreme Ijudi ma sve teze pada da se predaju i sve vise gube onu vrstu Ijubavi ko]a se naziva Bhakti iii predanost. Stoga se mnogi ustrucavaju da prihvate UCitelja. S druge strane, oni ipak traze nesto, a to sto su zamislili ne nalaze. Zasto covek ne nade one sto mu treba? lato sto trazi bez Ijubavi, trazi svojirn Egoom, a to ne donosi ispunjenje. Posebno je vazno ici spiritualnim pulem koji vodi u vise ravni izvan zemaljskog zivota - sa iskusnim UClteljem i tacno sprovoditl lsprobane tehnike. Mi srno oqraniceni na materijainu ravan, a cak ni 0 njo] ne znamo sve. Kako cerno onda znati nesto 0 astralnim ravnima i njihovim uticajima? Jasno je da onaj ko ide bez Ucitelja uglavnom ne uspeva.

Ali, neta6no je, kako neki veruju, da Kundalini rnoze da po de poqresnirn kanalom i da se penje poqresnirn pravcem. Ovo mistienie nastalo je iz zablude da se ovde radi 0 nekom Iizickorn procesu iii postupku. U pitanju je nesto mnogo vise i nikako da to dovoljno naglasim - u pitanju je duhovni razvo], evolucija nase svesti. Ako covek ipak napreduje bez pravilne tehnike, u mozdanorn centru rnoze doci do izvesnih smetnji, koje se manifestuju u nega!ivnim nervnim iii telesnim osecanjirna. Tako nastaje strah i mi verujerno da [e nesto usmereno poqresnim putem. U svako] 'discipliru'{na pnmer.iu sportu. kod voznje automobila, kod zanimanja koja zahtevaju specijalno znanje), rnoze se poqresriim tehnikama i vezbarna naneti stet a telu. Isti je sluca] i ovde. Ponavljam: 0 Kundalini se, doduse, govori kao 0 zmiji; rnedutim. ona 58 ne nalazi neg de u telu odakle se iznenada penje visoko. To je sarno fantom slika, koja treba aspirantima da da neku shvatljivu predstavu. Stvarnost je sasvirn druqaclia, Kundalini-Shakti maze se probuditi odredernrn vezbarna iii Bhakti-Yogom i svaki covek ima na svorne puru odredene teskoce kroz koie mora da prode. Ali, uglavnom se poqresrio laklju(;ujP da su problemi nastali budenjem Kundalini-Shakti.

102

103

gde treba da kopam? Prosla je nedelja, ja sam potpuno iscrpen, a do vode nismo dcsll, Say posao je bio uzaludan." Na to mu Ueitelj odgovori:

"To [e slika tvoga puta. Toliko si godina trcao arno-tarno i probao sve moquca, a nisi postigao nista. Da si se koncentrisao na jednu tehniku, sigurno bi nesto saznao, probudio iii postigao."

Vazno je ostatl na jednom putu kada se jednom za njega odlucirno.

Onaj ko stalno trazi promenu, naici ce uvek na nezadovoljstvo. Vazno je sacuvati ossca]e i veru, jer ako se promene osecanja, menja se celokupna astralna ravan i sve sto se izgradilo, opel se unistava. Donekle se intelektom rnoze ostati u ubedenju da su tehnika i teorija pravilne i da mi treba da ih razumemo, ali astralna ravan je svakom promenom osecanja ozbiljno uskornesana i ponekad je potrebno i nekoliko godina da se ponovo dovede u red. To se ne odnosi samo na Yogu, nego vazi isto take i za brak, poziv, prijateljstvo, studije. . . U stvarl. nestrpljenje i nezadovoljstvo su u nama, a promenom spoijasn]e situacije ne rnoze se nista postlci do ponavljanja ranijih iskustava. Najvaznije su unutrasn]a sigurnost i odlucnost na putu. Citanje mnogih knjiga, dugotrajne molitve i meditacije - sve postaje besmisleno, ako se posle nekoliko godina sve izmeni. Moj Guru pise u jednoj pesrni: ,,0, moja brace, ovaj um je vrlo tupoglav. Pokusavarn uvek iznova da mu objasnlm, ali on nista ne razume. Yogiji cesto duqoqodlsojirn trudom, meditacijom, Bha[anima i Japom ureduju jedan vrt, a ova] um, kao majmun, u nekoliko sekundi unlstl citav vrt." Vrt oznacava nase dobre osobine i nas razvo] na duhovnom putu. Pornocu Mantri i vezbi stvaramo divan vrt sa cvecern i plodovima, a onda se iznenada ustalasa nas intelekt i nekoliko misli ~aeas razori sve sto smo izgradili i mi se vracarno na pocetak Zbog toga re veoma vazno da neprestano imama pravi Ian odnos i cvrstu odl ucnost.

Moquce je i iz kamena stvontl bozanski llk: postavite pred sebe kamen kao simbol vaseq Ueitelja i Boga. Koncentrisite se, meditirajte na njega i unesite svu svoju Bhakti i Ijubav u ovaj kamen. lako on nije ni Bog, ni Ucitel], kroz njega ce 'lam se javiti bozanska snaga. Krishna je govorio Ajruni: "Nije od vaznosti koje bozanstvo neko izabere za svoje postovanle. Samo ako ima vere, ucirucu je cvrstom kao stena i, opremljen njome, debtee sve za sta moli. Ali, u stvari, ja sam jedini davalac." (Bhagavad Gila, poglavlje 7, stih 21-22). Ali, dok nema predanosti i cvrste odlucnosti, nerna ni uspeha.

PITANJE: Kakva je razlika izmedu meditaclje i hipnoze?

Izmedu medilacije i hipnoze je razlika do neba. Samohipnoza iii autosuqesti]a, kod koje se uvek ponavlja: dobro sam, osec am se divno, osecam unutrasnju radost i harmoniju, i sllcno, samo je sarnolaz, samo je uteha, kao kad kazete detetu da ce majka uskoro doci iako to nije tacno, ali dete je zadovoljno i prestaje da place. Ne bih hteo ovde da kritikujem medicinu, samo hocu da kazern istinu: hipnoza, doouse, pornaze psltucki bolesnim Ijudima za izvesno vreme, ali ih ne rnoze izleciti. Ozdravljenje dolazi samo kroz spoznaju stvarnosti. Hipnoza samo potiskuj€ u zaborav muke, strahove i probleme i oni ce se kad-tad vratiti, rnozca jOs zesce nego pre. Sugestija i hipnoza pruzaju samo utehu, a u stvari su sarnoobrnana i samozavaravanje. Za coveka je na[vazruje Atma-Chintan, znanje .Ko sam ja". Na prvi pogled se cini da ima slicnosti, ali je razlika ogromna - kao izmedu Ijubavi i pohote, kao izmedu ega i samopostovan]a.

Shankalp-Shakti je spiritualna snaga, a hipnoza i autosugestija takode su povezane sa voljom. Ali, to je ipak sasvim nesto drugo. I tehnike su slicne Yogi, ali se pritom radi samo 0 imitaciji, PGPut plasticnoq cveca. Pomocu Yoga-Nidre rnoze se realizovati spiritualna snaga. Pornocu hipnoze mogu se, doduse, ispuniti zelie (konacno, svaka se rnisao jed nom realizuje), ali se njom ne postiie Samorealizacija iii Moskha. Hipnoza samo olaksava zlvot menjanjem stava i predstava 0 stvarima - problemi se zaboravljaju, ali se ne savladuju.

PITANJE: Da Ii je u hipnozi lsktlucena svest?

Ne, nije tskliucena, ali volja hipnotizera dominira nad hipnotisanim i time ga cirri zavisnim Realizuje se samo volja hipnotizera, a medij je bez volje. Njegova individualnost je osakacena. U Yoga-Nidri i u rneditaciji vlastita volja ostaje slobodna.

PITANJE: Da Ii znanje 0 Chakrama dolazi iz meditacije?

Da. K':Io sto sam vee rekao u svojim prvim predavanjlma. kada sam govorio 0 pocetku stvaranja i 0 Shivi koji je stvorio slova i jezik, sve S8 ovo dogada kroz meditaciju i u njo] se istrazu]e, Sve sto ovde objasnjavam ne rnoze se objasniti ni istraziti pornocu medicine i nauke.

104

105

PITANJE: Kada umremo, da Ii rnozerno odredenim rnishma iii rnolitvama dospeti u vise ravni iii to tada vise nije rnoquce?

Jedna od najvaznijih stvari je sta egzistira u naso] svesti u trenueima umiranja. Chetana ce se okrenuti u onom praveu u kojsm je nasa svest u tom momentu usrnerena. Time je mozerno voditi odredenim smerom i popraviti svoju sudbinu u narednom zivotu (svojoj Karmi time ipak ne rnozerno urnaci, dug se mora namiriti) ..

Da Ii smo u casu umiranja sposobni da svesno upravljamo svojim mislima zavisi ad nase Karme. Mnogi Ijudi se zbune i nlceqa S8 ne seca]u, posto mozak vise ne tunkclonise ispravno. Postoji izvanredna pesma Krishni:

0, Gospode, 0 Krishna' Govinda, Damoder, Madhaveti,

neka Tvo]e botansko ime uvek bude na mojim usnama i u mom seceniu.

Neka mote ouse peva Tvoje ime i dsnju i nocu. Upucuiem T; ovu molbu:

u casu kad budem neousteo ovaj svet neka se Tvoi Uk jay; preda mnom.

0, Gospode, 0 Krishna,

svirei na svojo] f/auti svo]e neiteos» Rage

i tei zvuk neka siedin! moiu ausu sa Tvojim boienstvom. U svom smrtnom casu nepusticu ovei svet.

peveiuci Tvoie ime.

bude tako duboko usidrena da se odvija automatski, bez obzira na stanje nase svesti. Mantra se ne mora bezuslovno 91asno izgovarati, ali u nama treba uvek da postoji njen zvuk, da vibrira u svakoj celi]i.

U Sanskritu postoji Mantra AHAM BRAHMASMI - Ja sam Brahma. Oslale Mantre glase: PRAJNANAM BRAHMA (Znanje je Brahma). TAT TVAM ASI (Ti si Brahma), AYAM ATMA BRAHMA (Ova At· ma je Brahrnaj, BRAHMA SA TY A JAGAT M ITHYA (Brahma je isti na; svet je iluzija).

Sufi Mansur Dass imao je takvu jednu Mantru: ANAL-HAK - Ja sam B09. U Islamu 10 je, oak, kao i u Hriscanstvu, huljenje Boga. (U ovim reliqijarna covek se uvek smatra krivim i qresnlm, sto je, rnedutirn, poqresno. TI nisi gresan: rnozda si pocinio greh, ali Atma je u tome neduzna, jer ona je sustina bozanskoq, dec Boga. Optuzlti Atmu, znacuo bi optuziti Boga.). Svestenici su zapretili Sufiju srnrcu kada nije hteo da prestane da izgovara ove reci, ali on je uvek iznova ponavljao:

ANALHAK, ANALHAK. Zato su mu, kao Isusu, stavili na glavu krunu od trnja i izboli ga strelama. Ali, iz svake kapi njegove krvi odjeknu:

ANALHAK, ANALHAK. I kada je bio mrtav i dalje se CUO zvuk Mantre, Stoga svestenici odtucise da ga spa Ie, iako je to bilo protivno njihovim obicajlrna, Ali, I iz vatre i iz pepela Mansur Dassa i dalje se culo:

ANALHAK, ANALHAK. Tada svi snvatise kakvu su nepravdu ucinili i poklonise se pred ovim glasom, a on onda konacno isceze. Mantra ne treba da dolazi samo sa usana, nego da vibrira u krvi. Kada smo posligli Ajapa-stepen. Mantra zivi u nama i ne treba vise da se plasimo. Sigurno je da ce nasa Atma iei putem kojim je vodt Mantra, u vise duhovne ravni.

U Ramayani jezapisano: KALI YUGA KEVALAM NAM ADHARA - u Kaliyugi jedina nada lezi u bozjern irnenu, u Mantri: oni su sustlna ist ine.

Svojim mislima, dakle, rnozerno na kraju zivota utu.ali na svo] put.

Onaka kako mislima, upravljace se i nasorn svescu i nasorn dusorn. Vecinu Ijudl, medutim, u trenutku umiranja hvata stran i bnqa za sebe Iii za irnovinu, novae, porodicu, decu, partnere ... i taka .uvatrna opet dospeva u Mayu. Takve rnisli nista ne pomai:u. Na ova] svet srno dosli praznin ruku i tako cerno ga i napustiti. Ne rnozernc nista poneti. samo svoju Karmu. Dakle, veoma je vazno kakvu sliku vidirno, ko]e reci cujemo i sta rnishrno za vreme urniranja. U Int1iji postoje' posebni tokstovi koji se citaju samrtniku- GRABHA GITA I VYG,JM~ DEEP GITA Mahaprabhu·dija, a na Zapadu se cesto c.ta Blb1ija.

U jedno] pesmi se kaze: "Ova .nvatrna norna sr13.(Je da rnisf na Boga. Njena Karnoa joj udara samar, tako da ~p rueno lice p01l0VO okrece Mayi." Stoga je u cltavorn zivotu vazna Bhakti orerna Bogu, tako da se u sarnrtnom casu rnozerno predali u nJ0;qove ruf',8 Prl~~;I()st je prosla, momma lei u buducnost. a ona trot.a da bude sveua i jasna, Ne dozvolite da vas zadrzi paukova rnreza Maye. Treba se okrenuti sporitualnim stvarima bar u starosti. Zato je tako vazar: peti stepen Mantre, Ajapa. Niko ne zna kada, gde i kako ce t"meli i Ma!lll"d treba da

PITANJE: U cernu je razlika izmedu egoa i sarnopostovanja, iii izmedu Ijubavi I vezanosti? Kako se mogu razlikovati?

Ego je bolestan odnos prema sebi - sarnopostovan]e zdrav. kreativan. Ego cini coveka nemirnim, napetim - samopostovan]e mu donosi spokojstvo. unutrasnju snagu. Ego lezi da uzima - samopostovan]s da oa]e.

Ove stvari su vrlo blizu [edna drugoj. Svakog coveka pogodi neki qubitak. tuzan je kad mu urnre rodak iii prijatelj i oseca to kao tesko razdvajanje. Neko, rnedutim, sarno pall, a drugi ce pokusati da razume. Postoji prlca 0 seljaku koji ima zenu i dele. Jednog dana, kao i svakog drugog, ode on na fad u polje, i kada je u podne legao da se odmori, zaspao je i sanjao kako je umro i ponovo se rodio u nekom gradu, gde se i ozenio i dobio decu i vrlo je srecan i zadovoljan u svom "zivotu iz sria". Iznenada dolazt njegov sluga, budi ga i san je prosao. Ali, on rnoze svega tacna da se seti: liea svo]e zene i deee, svoje kuce i svog sopstvenog Izgleda. On odlaz! sa slugom kuci, gde ga docekuju veliki plac i jauei -jedino njegovo dete je iznenada umrlo. Seljak je pomtstio: .Da Ii treba da

106

107

,

placern sa ostalima? Sigurno - izgubio sam svoga sina. Ali, za kojom decorn treba sada da tugujem? Malocas sam izgubio i drugu porodicu i svoje citavo imanje. Zapravo bih morae i to da oplakujem."

Tako je i nama tesko da razumemo u kojim smo odnosima sa drugima i u kakvom smo obliku i intenzitetu s njima povezani. Umreti i sam od tuge za nekim nema smisla. Nepobitan je zakon da ona] ko je dosao mora i otlci, A mi verujemo da nam nesto pripada i neeemo to da izgubimo. Dugogodisnja patnja, depresije i tuga svedoce 0 takvom poqresnorn stavu.

I iivotinje osecaju gubitak veoma bolno. Kod nekih vrsta ptica koje iive u paru, jedna nadzivi drugu samo kratko vreme. Ona odbija hranu i ubrzo umire. I za de1fine kazu da su izrazito verni i da se snazno vezuju. Ta su osecanla jednostavno prirodna ijudima i iivotinjama. Naravno. na[vise vezanosti osecarno za vlastitu porodicu i rodbinu i to je ispravno. Treba da volimo rodake i da cinirno sve da budu srecni, ali ne treba da tugujemo i placerno kada umru. Svi jednoga dana moramo sve napustiti. To je osnovna rnisao ucen]a Yoge. I kada umremo sve moramo ostaviti iza sebe. U astralnim ravnima Jastvo [e [os uvek vrlo vezano za astralno telo, postoje parncen]e i osecanja, ali mi u ovim ravni znamo sta rnoze da bude stvarnost i uvidamo svoje greske i zablude. Cesto je veza sa zernljorn jOs tako [aka da intenzivno trpirno. U Sanskritu se ova ravan naziva PITR-LOKA, svet predaka. (lma mnogo razlicitih Loka:

PITR-LOKA, RAKSHA-LOKA, DEVA-LOKA, GANHARVA-LOKA, BRAHMA-LOKA, VISHNU-LOKA, RUDRA-LOKA i druge. Ukupno postoji sedam donjih ravni i sedam gornjih ravru, a zemlja je u sredini. Vidi i tabelu pregleda Loka u dodatku).

PITR-LOKA se rnoze uporediti sa hriscanskrm cistilistern. Tamo se nalaze oni koji jOs nisu oslobodeni i pate od prejake vezanosti i zavisnosti, i oni koji su nasilno izgubili zlvot iii pocinili samoubistvo. Umrli cesto pokusava]u da se sa svojim astralnim telorn vrate na zemlju i da budu uoctiivi, da daju neki znak svoje prisutnosti. Ponekad od bola postaju zli i pokusavaiu da naskode Ijudima. Neki, pak, pozele da pomognu i zastlte Ijude. U celom svetu posto]i dan secanja na umrle, dan mrtvih. I u Indiji se u novembru slavi jedan takav dan i tom prilikom se odrzava ceremonija vatre, prinose se zrtve i pevaju odredene Mantre. U Bodhgayi, drzavi Bihar, na mestu gde je Buddha postigao prosvetljenje, Ijudi hodocaste da bi oslobodili svoje pretke i to nije praznoverje, vee ima pravi srnisao,

Patnja zboq ko]e je neko dosao u Pitr-Loku vuce ga nazad na zemlju sve dok on po novo ne nade neki Ilk u kojem rnoze da realizuje svoj zivot. Ponekad neko pokusa da se vrati u svoje staro tela. lako je ono mozda vee pokopano, Jivatma se nada da ce uspeti da se vra\i u njega cok se nije sasvlrn raspalo. Tek onda krece na put u druge ravni. Pos!ovica

kaze: .Naca je putnicki stap od kolevke do groba." Svi Ijudi se necem nadaju i tako ona egzistira i u astralnom svetu, Zato Indusi pale les, da sto pre oslobode Jivatmu nade da ce se vratiti.

I

Stoga ne treba suvlse da tugujemo za umrlim. Prirodno je da smo tuznl, ali prejakom patnjom vucerno Jivatmu nazad. Treba da uputimo dus! nase dobre zelje i molimo se za njen mir i oslobodenje, jer mir za dusu znacl da nalazi svoju slobodu u kosrnosu iii da u nekom novom telu rnoze da pocne sledeci zivot, jer zlvot se ne zavrsava kad umre telo. Treba da se molimo za umrlog, iii - kako je obica] u Indiji - drzlmo Satsang, gde se pevaju svete pesme a mi mislimo na umrle. Umrlom rnozerno pornoci jos na jedan nacirn, To znaci da mu one sto za njega zrtvulerno konsti tamo gde se nalazi. Moida to izgleda kao praznoverje, ali cesto se u takvirn obicajirna i rrustjenjirna nalazi prava sustlna. Kaze se, takode, da dobra dela koja cinirno u ime umrlih deluju na njihovu Atrnu. Uobicajeno je da se hrane ptice, ribe iii divljac, koji inace dobijaju premalo hrane. Neki novcem placaju Brahminima i svesteniclma da se odredeno vreme mole za umrle i izgovaraju Mantre. U secan]e na oca, majku, suprugu iii dete, cesto su gradeni hramovi iii crkve.

Na groblju svi placu i tuguju, a onda odlaze u kafanu i sve zaboravlja]u. I to je jedna vrsta Vairagye (odvezanosti), Postoje dve vrste Vairagye: SAMSAN-VAIRAGYA i prava Vairagya. Prva traje samo dok stojimo pored otvorenog groba, a prava Vairagya nikada ne prestaje. Na pogrebu svako misli: ,,8ta je smisao zivota? Jednoga dana i ja cu tu lezat: i sve ce proci.:' Svako ce jednoga dana umreti i niko ne zna kada, gde i kako ce ovo telo dospeti u zemlju i covek postati nesposoban da pokrene i mali prst. Takve misli zaokupljaju Ijude na pogrebu i to je, takode, led na vrsta Vairagye. Moj Guru kaze u jednoj pesmi: KYA SARA HAl SAMSARA KA? YAHA NITYA GUNANA CAHYE - ,,8ta je sustina ovog ztvota. sta je sustina ovog sveta - 0 tome razrnislja] svakog dana:' Jednoga dana rnoramo otici, dos!i smo na svet praznih ruku i take cerno ga i napustiti. Kabirdas kaze: .Kada sam se rodio svi su smejali i radovali, a ja sam plakao, jer znam sta znaci boriti se u ovoj Mayi i Samsari. Ja cu ipak lzvrslti takva del a da cu otici sa radoscu, a Ijudi ce plakati." Ucini nesto pametno u svom zivotu, ne samo za sebe, nego za sve.

I materijalni gubici pogadaju svakoga oc nas. Seljak koji je sa celom porodicorn tesko radio na pol]u, bice sigurno veorna pagoden ako mu polje izgori pred zetvu i say njegov trud bude uzaludan. Ali, bilo bi besmisleno vecito za tim zaliti, I dogodine ce biti zetva i tada ce se bolje paziti da neko iz nepaznie ne zapali zito. Izgubiti materijalnu imovinu sasvim je prirodno. Svako ce je jednog dana izgubiti. Koliko je Ijudi, na primer, posedovalo ovu zernlju i ovu kucu, u kojoj sada sedimo, i rnozda se cak za nju borilo? Oni su svi pomrli, a zemlja je jos uvek tu, ona ne pripada nikome.

109

GAJADHAN, BAJADHAN OR RATANA DHANA KHAN

JABA AVE SANTOSH DHANA SABA DHANA DHUL SAMAN

POGOVOR

Za onoga ko je izgubio razum, zlato i drago kamenje predstavljaju samo svetlucavo staklo. On je nevin kao dete i nema pojrna 0 vrednosti stvari. Nas intelektje taj koji stvarima daje vrednost. Uvek zetirno da postignemo neku poziciju, da imamo novea i imovinu. Ali, jednoga dana sve cerno napustiti. Zato Yogiji kazu: .Zasto se kiM spolja? Jenoga dana telo ce umreti. Boi]e razrnislja] 0 tome sta je smisao i svrha tvog zivota."

Kada srno zatvoreni u Mayu, zavisni smo i osecarno ljubornoru i mrznju, skodimo i sebi i drugima. Ljubomora je svojstvena psihi6ki nezrelim osobama i rnoze dovesti do dusevnih oboljenja. Onaj ko je shvatio da su zemaljski odnosi prolazni, nije Ijubomoran. Ako je neka veza prava, ona ce uvek postojati i za nju ne treba da brinemo. Ovaj zivot je same kratak san i posle njega se budimo u jednom drugom snu. Shankaraeharya kaze: "T; ne znas koliko si roditelja imao u svim svojim ranijim zlvotlma. Majku i oea ima svako ztvo bice, ali Gurua i AtrnaJnanu (spoznaju Jastva) rnozes dobiti sarno u Ijudskom zivotu. Spoznaj dakle zlvot i konacno se probudi!" Budenje ovde znacl: Hazrnisfja] i radi za sebe nesto sustirisko.

Na ovom svetu cerno uvek dozivljavati gubitke. Nema nikakvog trajnog dobitka, jer nista i nikoga ne rnozerno cvrsto zadrzati. Naravno. nasa je cuznost da Ijubimobliinjeg, da prema svima budemo pailjivi i radimo najbolje sto rnozerno da bismo pomogli drugima. Mi ne iivimo samo za sebe nego i za druge, ali ne smemo osecati vezanost, jer jednoga dana moramo otici i rastati se od svega, sem od jednog: nase Karme.

Ako nesto preduzmemo u iivotu, treba da razmislimo 0 trima stvarima. Najpre moramo spoznati polaznu tacku i prihvatiti je takvu kakva je. Pred nama je eilj koji mora da nam bude jasan, a izmedu pocetka i eilja je put. Oni koji su se cvrsto odlucif za svoj cil], ne gleda.ju, medutim, put predsobom. Za njih su vazne samo dye stvari: sadasnjost i buducnost - cil], Pornocu odtucnosti usmerene ka cilju i koncentracije, rnozete savladati sve prepreke na putu i konacno postici one ka cernu ste krenuli. Vazno je da je eilj jasan, ali to ne znaci ida je vee realizovan. To bi bila velika zabluda. Vecina Ijudi kaze: "Moj ell] je jasan, i nasao sam svoga UCitelja. Timeje sve reseno." Ali nije. Tek kad smo svesno postigli svoj eilj, dozivljavarno realizaeiju i uocavarno da vise nisrno isti kao na pocetku, Sazreli smo kroz mnoga iskustva koja smo doiiveli na putu. Ali. promenio se i nas eilj - postao je mnogo lepsl nego sto smo ga zamisljali. Kada pevac uvezbava pesrnu, on ima tacnu predstavu kako ona kasnije treba da zvuci, Hadeci dugo na n]o], on postlze da pesma na kraju zazvuci [os mnogo Iepse. Mozda sam i nije toga svestan, ali stusaoci se dive njegovoj umetnosti. Sllcno je i kod slikara. Cesto je dovoljno da u sekundi sine vizija, ideja za divnu sliku; proees realizaeije je, medutim, dug, mukotrpan i pun teskoca. Ali to pripada svakom putu. Savladujuci problems, jedni rastu na teskocarna i postaju jaki, drugi opet iz slabosti odustaju. Mnoge prepreke javljaju se na putu pojedinca, mnoge smo vee savladali, ali [os ih mnogo vise lezi pred nama. Samo onaj ko je cvrst hac stena, koga ne rnoze da uzdrma i odvrati ni olujni vetar, pc stici ce svoj cilj. Na pocetku niko ne zna da Ii ce posticl cil], ali aka cvrsto koraca i nepokolebljivo ga se drii, uspece,

! ja sam dosad prebrodio mnoge teskoce i znam da ih u ovom zivotu moram savladati [os mnogo. Ja, medutlrn. ne treba vise da realizujem, ali vi [os morate da radite. Svako od nas ima drugi cil], [a sam svoj odavno realizovao. Posle toga sam dobio zadatak koji je istovremeno postao rnoj cilj, kao student koji je zavrsio studije, a onda se zaposlio i [os dugo mora da radi do penzrje. I ja sam preuzeo zadatak koji pokusavarn da realizujem svim svoiim snagama i svom svojorn dusorn. Normalnim Ijudskim razumom ovo je tesko shvatiti: malo seme polozenc u zemlju izrasta u veliko snazno drvo puno plodova; obi can covek ne moze to sebi da predstavi; ali onaj ko je seme posadio, znao je sta ce se dogoditi. Tako i mi ne rnozerno da shvatimo svoje unutrasn]e stanje, jer se one cesto nalazi u zastrasujucem neredu. U ljudskorn zivotu postoji sest opasnosti: rnladost, lepota, intelekt, novae, predrasuda i poloza] - kroz njih ego lako raste i jaca, Akademiei cesto sa visine gledaju na one koji nisu studirali. Treba da se cuvarno toga. Ako smo mladi, jaki iii lepi, treba da zahvalimo Bogu. Mislite uvek na to da sa prava lepota nalazi u vasern unutrasnjern Jastvu. Telo je, medutim, prolazno - jednog dana lepo i zdravo, sleoeceo slabo j bolesno. Treba da se radujemo sto nam je

"Motes posedovati ruonitce zlata i tiiiemsnte - eko ne poseduies Santoshu (unutrasnje zedovotistvo), sve ti to ne koristi. Ali, aka je Santosha tu, i neiveci dijamant je za tebe same obicen kemen - motes ga baciti. "

110

111

Bog ornoquclo da poskrbimo sebe i porodieu, s~o nam je p?kIOn~O ,spo· sobnosti i talente koji su nam omoqucili da postlqnerno svoj poloza]. N,e treba da odbijemo sve ove stvari, ali treba da ih prihvatimo bez oholcsti I sa zahvalnoscu,

Oni koji paze samo na spollasnost i po njoj proeenjuju druge, su kao Chamras iii Sudre, kako su nekada nazivali pripadnike najnize kaste u Indiji. Ljude nikadane smemo deliti na klase, jer su svi Ijudi jednako vredni (Hvala Bogu, ova misao se probila i u Indiji). Izmedu ostaloq, zadatak Sudri je bio da deru mrtve ztvotin]e. A Rishi Astawakara kaze:

Nisu Sudre oni ko]i obavljaju takve poslove, nego oni koji gledaju samo ~a spollasnost, jer oni poznaju samo 'kozu' i nista ne, znaj.u 0 susti~i, 0 unutrasnjern Jastvu i 0 Atmi. Dogod covek ne zavol~ Ivo,Je unutras~Je Jastvo, to nije prava Ijubav. Ako voli samo tvoju spotlasniu lepotu, divt se tvom nakitu, odeci i nacinu sminkan]a, to nema nikakve veze sa Ijubavlju. Prava Ijubav voli unutrasnju lepotu. Lepota duse je nesto na]-

lepse sto covek rnoze da poseduje." , v

Svako od nas mora da savlada pomenutih sest cpasnosti, tako sto nete dozvollti da raste njegov ego. Dajmo Bogu sve i on ce nama dati one sto nam je potrebno, jer on zna sta je za nas najbolje. Stoga je za nas vazno da najpre spoznamo eilj i zatim da odlucno radimo na njemu. Jednoga dana zavrsice se put i pocece beskonaCnost. Dotle moramo savladati sve prepreke. Tek kada smo postigli svo] eilj, mozerno da proeenimo kakav je bio put i da spoznamo kako je sve postalo Iepse. Teskoce i prepreke na putu vise nemaju nikakav znaca], do te mere smo razvili svoje snage i unutrasniu volju da nam se problemi cine tek kao ujedi komarea. Sada nam se oni tine velikim i tesktrn i pritiskaju nas kao slon na ramenu. Ali, jednoga dana blcerno toltko jaki da cerno istog tog slona mocl da provucerno kroz usicu Igle. Mahaprabhu·di je rekao:

"To je urnesnost: orovucl slona kroz iglene usi."

ZLATNO UCENJE BHAGVAN SRI DIP NARAYAN MAHAPRABHU-dija

Ovde su neke Mahaprabhu-dijeve misli koje je on spontano izrazavao u Ashramu, u palatama i selima svoje domovlne, niz nacela prema kojima rnozerno voditi svoj ztvot i uzdizati se.

Moral je nosilae religije. Biti religiozan znacl razviti oseca] za etiku, negovati humanost u najboljem smislu reel,

Sta god zelis da ucinis, uclni sa cvrstorn voljom i uspeh ti je siquran.

112

113

Sta god odlucis da uradis, uradi sada. Ne ceka] do sutra. Nisu svi trenuci jednaki.

Lenjosl je covekov neprijatel]. Lenja osoba nikada nete dostici svoje ciljeve. Zato napusli svoju lenjost.

Bilo sta da radis i bilo gde da se nalazts, usredsredi se na dobre stvari. Nikad ne misli na lose stvari i ne eini ih.

A TO JE VAS ZADATAK!

Ne ostavlja] one sto si zapoceo; uvek ce biti prepreka na putu dobrih akcija. Zapamti da ruze irnaju trnje i otkloni prepreke da bi mogao ici napred prema svorn cilju.

Ne cinl sebe zavisnim od biro eije pornoci. Pokusa] da se pouzdas u samog sebe i budes nezavisan. Imaj poverenja u svoje sopslvene sposobnosti i veruj da ce ti Bog bili podrska.

Budi hrabar i nikad ne gubi svoju hrabrost.

Spoljasn]a cistoca je dobra i vazna, ali se neki Ijudi usredsreduju samo na niu, ne obracajuct painju na svoju unutrasruu cistocu. Unutrasn]a cistoca ce procistiti urn od njegovih losih zelja.

Budi istlnoljubiv, lstina je uvek krajnji pobednik.

Budi plernentt. Ako neko zatrazi tvoju pomoc, pruzt mu je sa Ijubav· Iju. Na taj nacin pornazes i sebi.

Ne dozvoli svom egu da te uvuce u lazni ponos Sve sto rrustis da tl pripada u tvojirn je rukarna samo za kr atki trenutak. Uvek ce na svetu biti mnogo ljud i ko] i su boljl od lebe i zato ne misl i 0 svo]o] sopstveno] velicini. Budi uvek spreman da razvijas svoju sprritualnost.

Novae koji dobijes rnozes potrositi, sacuvati iii pokloniti, ali nema potrebe stalno zgrtati bogatstvo. Najbolje sto rnozes uciniti sa noveem je da ga das u dobrotvorne svrhe.

Pozajmljivanje novea prijatelju dovodi prijateljstvo u opasnost jer rnoze rezultirati Ijutnjom, ako dug nije vracen na vreme.

Postenje je uvek najbolje i ruims covek nista ne gubi. Nepostene osobs ce se uvek sponcau I na kraju ca pasti.

Ne uei samo da prirnas, nego i da dajes.

Drugi mogu da te riva!e, ali ti nikad ne hvali samog sebe. Succi se sa teskocarna posteno i hrabro 1 tada one nece uticati na tebe. Duhovi progone one koji ih se prase. Ali dun, kao senka, ne rnoze mnogo uplasitl one koji su bez straha. Suoci se sa sopstvenim strahom i odagnaj ga od sebe.

Popravi svoje vlastito ponasan]e pre nego sto se prihvatis pridikovanja drugima. Ne ponasa] se lazno i neposteno; ne pravi sebi neprijatelje zbog svog loseg ponasan]a.

Ne izazivaj svade. Izbegavaj lose drustvo. Nemoj stalno sazaljevati druge. Ne siri traceve. Ne kritikuj svoje roditelje i svog Ueitelja. Ne govori drugima teske reel,

Znaj da su svi Ijudi jednaki i cini dobro za sve. Ako ne pornazes svojim bliznjima, u cernu [B vrednost zivota?

Nije svrha zrvota da se provede u besposucr i zadovoljstvu. Ti zivis da bi trazio najvlse znanje, da bi sluzio covecanstvu i svirn zivirn blcirna.

Ne tract dtagoeeno vrerne. Svaki sekund je vazan i vreme koje je presto nikad se nece vratiti. Koristi svoje vreme cineci dobro.

Ne tracl svoj zivot trazeci uzbudenja. Kao sto slon rnoze biti zaluden papirnim slonom i namamljen u zarnku, tako rnuskarac i zena mogu zaboraviti sve drugo i biti uhvaceni u zamku svojih strasti, gubeci sposobnost da se usredsrede na bi 10 sta drugo.

Pokusa] da od svakoga nesto naucis. Svako ima mane i pravi qreske; ne brini zbog toga, nego raoiie trazi sustinu osobe i pokusa] da otkrijes njene vr line. I prastaj -_ (seti se Isusa na krstu, koji je molio Boga da oprosti onima ko]t su ga pogubili jer nisu razumeli sta cine). Jedino je Bog savrsen.

Svemirom upravljaju odredeni prirodni zakoni koje rnozas ignorisati sarno na svoju sopstvenu stetu, Ako stavis ruku u vatru, na primer, moras ocekivati da ces se tspeci. Ne idi protiv prirode, jer ces snositi poslediee.

Koliko god je to moquce, svaka osoba bi trebalo da pokusa da probudi dobre misli u drugima, da bi svi mogli da rade zajedno na unapredenju dobrobiti d rust va i covecanstva .

. Ne skupljaj I?se navike jer je veoma tesko odvici se od njih, a one unistavaju zivot. Covek u detinjstvu rnoze steel dobre navike, ko]e ce mu biti korisne eelog zlvota. Cuvaj se duvana, alkohola i droga.

Proucava] svete spise i biografije svetaea i velikih Ijudi. Uei od njih i primenjuj u svom zlvotu to sto si naucio, da bi popravio i usavrsio sebe. Od tebe zavrsi da Ii ti je zlvot udoban iii neprijatno zakomplikovan.

Slusaj svoje roditelje i svog ucitelja. Voli svo]e sestre i bracu i livi sa njima u harrnoniji.

Odrzava] svoja obecanja i postuj svoje principe.

Postoje oni koji govore velicajuci Boga i slobodu, ali ako su [os uvek zavisni od neznanja, njihov govor nije mudrost nego znak gluposti.

Ne govori stvari zbog kojih ces kasnije zazaliti. Nemoj qovonti jedno, a raditi drugo.

Budi obazriv prerna Ijudima koje ne poznajes dobro. Budi pazl]tv u poklanjanju svog poverenja, da ne bi kasnije bio nepotrebno razocaran i lisen iluzija.

Ako se odreknes sveta a ne oroclstls sebe i ne tinis dobro, u cernu je onda svrha odrieanja?

N ikada ne idi ne mesto gde nisi dobrodosao.

114

115

Uvek je rnocuce postici napredak; kortstl svoje bogatstvo da bi cinlo dobro. zaraduj svoj novae sopstventm rukama; radi da bi zaradio svo] sopstveni hleb. Budi prema svima Ijubazan i tvoje dobro ime ce se precut!

Tabela 1

Uslani pre izlaska sunca. Peri se svakog dana nosi cisto odelo.

Jedi umereno.

Uci da oqranicavas svoju glad i zed da ne budes njihov rob. (Jedemo da bismo ziveli, a ne zivimo da blsrno jeli!) Uci da kontrousss svoje zelje.

Drzi se eelibata dok ne ustanovts svoju buducnost, dok ne zavrsls svoje studije i skorovanjs i tada zivi porodlcnirn zivotom. Budi veran svojoj supruzi iii suprugu i ne .zudi za drugim zenarna iii rnuskarcirna.

Ne dovodl sebe u situaeije u kojirna ces doci u iskusenjs da budes neveran.

Voli sva blca i budi Ijubazan prema svima. Cini drugima i oni ce Cfniti tebi. Prim ices nazad sve sto das.

Znanje nema graniea. Vreme prolazi, nase iskustvo je oqraruceno, nas zivot je kratak i ne rnozerno uvek prorect rezultate SVOjih akcija. Prostost je prosiest; sadasnlost je ovde, a buducnost ce uskoro biti sadasnjost. Zato, brace i sestre, ustanite i vrsite svoju duznost:

116

(1)'-c C > o co o~

co

-

>

E

:J () nl .x:

(1)._ 'cc

~ > o CIl CJ~

o

:J

.erG CIl.:L 0.0 CIl...J .....

o

.J::.

ciJ co .J::."", COo C...J

rG. ...,

E

:J ()

rn

·co

(ij-" >0

(/)-;1

o 0-

E

:J (JJ

':'0) :J.:L £0 m...J

.- c c (I) (l)E E co $"", a..

c

co E

:~ "T:l

OJ

0. o

c

:0 :=

<fl .:L

C o

a: ::.::: « :r: o

::!E « o UJ (/)

o Ll.J ...J

o Ll.J a: a..

o

iii N

<II N fJl (il :J D.:><

:J

o

.0 ~

m

o (I) <fl

X

o

0. o

(I) '0

'N

o > 0)

c co Vi

o > o

a

rn :J

" (I)

0::

<II '0 N (I)

'N

<lJ >

<fl :J C

a::

"0 «

00) o.N

i:;;:::

m

e

CIl o

rn :J

E

>.J::. ....

~ o (/)

rG O)() 0·- 0...= >om

r

• 0) :Jc

D'N "0(1) CO ~ cD

'CIl c_

CIl rn ~ CIl CO'N CD

ill o m [j)

::;! o

::!: o

117

::!: « I

-6

:J.£:= <flV

s

CIl

iii

.c CIl c «

:2: « a:

~

:J Q_

C CIl ::!:

~ « >

0C1l

.cc DCIl rn.c >-

(/)

:2 « ...J

Tabela 2

o ...J W ~

o ~ -o N

LL

« N

w > I~ « ~

- «
>C1l
1-= ~C1l IC1l - (J)o
I-E 0'" ON 0·:;: z'" i=:;::;
«OJ «0 «<v «OJ (J)UJ
O:N o:~ >-'" zC ~E «~
Q_ I-
C1l
_..JC1l .>:: I « «c <!:
0: ·U 0- 1-> >-0 O:c
«"0 <!:C1l wg ~ ~. -E 1--
-,~ _..J:; >N <!:-'" a:~ :J:;
(f) a: -0 ~
Cl. >.r:
OJ <!: «
(J)C1l ii·C « I i=~ >-~
«~ I'D 0-0 Zo I'"
--,~ O~ (J)OJ :J~ «E (J)2.
WC1l -t\l 0: .", Ie) «c
1-> Za. a:::J
I- (J) ~ _..J~
'" ~ «
Z z zm
0:.;: _J -c Z «N
:J.r: «~ « ._ ~_ «:;::; I2
>-~ I:;::; >:::: «u; _JC1l 0'"
<!:N (J)'" <!: .:: ~~ «u; 0:;:::
>C1l «2 I'''' «0 -r ~ ~C1l
> 0: a. 0 0:0) 6-'" z=
Q_ I- «Q.
:J (J)~
'"
I I I Ii;; I
(J) (J) (J)"O
(J) « ~ «::0 (J)
«t\l ~o <!:Ql ~w «C1l
~> «>N ~.o
«C1l «- >-u «0
I ~ «~ 0:- -
0:"6> 1-0> 0'" <!:1,i >-.;:
I- ::l
I Z 0: IE «
(J) « I. 00 ~
~ :J~
I '"
(J)~
<!:C1l
~-
<!:<lJ
OJ <!:
« «c Im IC1l «-
>-.c. I.~
«~ ~ 01 Oc ~~
I- ofci :J::l as «.;:
0)'" ::;;:- (J)- 0:= ::.;:'"
5. ::.;:
C1l
I-~ -
:J~ I :JL i})C1l >C1l
OQl (J)~ >--5 « ~ _j<O I=
IE «_<:i -,- <D I-E
::';:OJ « ,~ LlJttl -,0
O)Ql « >C1l I- > > ir.~
",ill > o.
~') Tabela 3

TATTVE ZA ASTRALNO TELO

SATTVIK RAJASIK TAMASIK
5 SHOUT AKASHA VAYLJ TEJAS JAL PRATTVI
5 eternenata er ar de:a vazuuh van a voda zemlja
i UCIf1ci Prana Jnana- Karma cinjenice
lndriye Indriye
AKASHA POREKLO VYAN SHROTA VACHA SHADBA
etar 1. krot an]e u svakorn USI usta zvuk
princip delu tela prmcip princip
Vishnu pornaze r a pravac Agni
du. pokretu, slusan]e govor
sa vi jan] u
zglobova
VAYU SHANKALP! SAMAN TYCHA [,)ANI SPARSA
vazduh NIKALP u pupku kOla luk", dodir
r azrnistianje pornaze koo prmcip princip
i outucivaoie raspodele Vayu Indra
princip hr ane u dO,jll I davanje
rnesec t81u osecanje , uzrrnarue
TEJAS BLJDDHI UDHAN CHAKSHU P.b,D RUPA
vatra odluka u qr lu (lei fluge oblik
pr,r'C:ip nomaze prloc:p pl!'lr.ip
Brahma kod ras- Surya Upendra
poriele Qleddnje ib, he-
cvr ste i 1 vrzua tall Se
tccne IIL<lCIj3
hrane
JAL CHITTA PRANA J!VHA SHISHAN RAS
voda svest II srcu )8zik polni sOk
princip porriaze princio or qan
Narayan koJ dl varuna princip
takode. s anja r,,,llko- P'3jnpati
parncen]e: dncvno v;Jflll: r adanje
oko r». ~ Isa
21.000
uda;' ,
PRITHVI AHAMf\ARA 6., ,-,~~---i'-~;j R A~~- GUDcJ GRANT
zernlja ego u ':h, 11\,..1:::;; 'rnH, 171ut.1
Pf!r-ICIP t ~ \.l Iy·".tn:.cl \_ r i Ik ~p II: jfl( '~) l'cH'Jt-j
Rudra i. f~ I' uti !1:·.,..II:·,i l .... ,l.J
noroost I 1~lt"~,, ~<'~I t'J'j;H I i'll ~ C I
eqoizarn '.;,-lnl<J Il1lfi!:). >/,-,1)1
_--_ .. _-- "---.. - 118

119

Tabela 4

GlOSAR

A

ANTAKARANA

AOHI-ATMIK ~ utlcaji iz ravni Tattvl AOHI-BHODIK - uticaj iz materijalnog sveta ADHI-OEVIK - utrcaj lz astratnop sveta

ADI - prvo, pocetak, uzrok, baza, pocetak stvaranja

• AOI-ANAOI - s one strane vremena i prostora

• AOI-SHAKTI - prvobltna bozanska snaga

• AOI-·-SHIVA -- bozansko Jastvo (vidi i PARAMATMA)

• ADI~TATTVA - prapnnclp, apsolutna stvarnost

AGNISAR-KRIYA - (AGNI - vatra, SAR - crscenle, budenje, KRIYA - kretanje) HathaYcqa-tebnika

AHAM BRAHMASMI - "Ja sam Brahman" - Mantra iz Veda AHAMKARA - ego .

AJAPA-JAPA - SIal no, automatsko unutrasn]e ponavljanje Mantre AJNA-CHAKRA - centar medu obrvarna, Trece oko

AKASHA - pros tar, etar

• GATHAKASH - unutrasnjost suda

• MATHAKASH - unutrasruost prostorije iii kuce

• CHIOOAKASH - prostor svesti, unutrasn]: prostor

• SUNYAKASH·_ prazan prostor ALAKH - neoplstvo

• ALAKH NIRANJAN - (NIRANJAN - clst, neumrljan) - -pozdrav Yogija:

"Pozdravljam u lebi neopisivu, cistu. bozansku Atmu.

AMAR- TATTVA - Tattva besmrtnosti

AMRIT - nektar, arnbroztja, "sok koji cini besmrtnim" • AMRIT -PAN -- uzivanje nektara besmrtnosti ANAHATA-CHAKRA - centar U srcu

ANANDA -- brazenstvo

ANANDAMAYA-KOSHA - telo, ornotae btazenstva ANNAMAYA-KOSHA - telo hrane

ANTAKAAANA - obledinjujuci pojam za psihicke funkcije coveka, unutrasn]i instrumenti

• MANA - supstanca misljenja, dun

• BUOOHI - razum, intelekt

• CHITTA - sves:

• nesvesno - duboki san bel snova

• oocsvest - svest snova

• svest - budno stanje

• nadsvest

• Samadhi, Turiya

• AHAMKARA - ego, .pokretac Ja" ANUPADA- TATTVA - spirilualna Tattva

ANUSTHANA - rntenzlvna vezba koja se veiba u toku utvrdenog vremena APANA - jedna od pet Prana koje deluju u telu

ARTHA - blagostanje, smisao

ASHVINI-MUDRA - (ASH VA -- konj. MUDRA - drzanje) - visestruko skupljanje I opus.anle rrus.ca crnara

ATMA - Dusa, Jastvo

• ATMA-CHINTAN - razrnisljanje 0 Atmi

• ATMA-JNANI - postignuta Samospozna]a AVINASt - besmrtan, neunistiv, veW

AYAM ATMA BRAHMA - "Ova Atma Ie Brahman" - Mantra iz Veda

ADHI-ATMIK ADHI-BHODIK ADHI-DEVIK
ANTAKARANA SPHURNA VISHNU
unutrasn]e Iunkcijr aktivnost delcvanle h,-,'b rt c 1\"..,
MANA SANKALPIVIKALP CHANDRAMA
dUh razmisljanie odlucivan»
BUDOHI NISCHAYA BRAHMA
razum odluciti
CHITTA CHINTAN NARAYAN
svest razrnlstlat:
AHAMKARA ABHIMAN RUDRA
ego eqo
KARMA INDRIYE (INSTRUMENTI DELANJA)
BANI AGN!
reci govor
PANI davanje i uzimanje INORA
ruke
PAD hod i kretanje UPENDRA
noge
UPAST radanje PRAJAPATI
polni organ
GUOHA izlutlvanje YAMA
trnar
JNANA INDRIYE (INSTRUMENTI SPOZNAJE)
CHAKSHU gledati SURYA
OCI
KARN siusatl OIGPAL
usi
GHRAN rntrtsan ASHVINI KUMAR
nos
JIVHA okusil i VARUNA
jezik
TVCHA osetiti VAYU
koza B

BANDHA - blokada

• MUL ~BANDHA - (MUL .... koreri) - stezarue perrneuma

• UDDYAN--BANDHA - tUDDYAN - letett) - uvlacenje dijafragme

• JALANDHAR· .. BANDHA - brokada brad om

• MAHA-BANDHA - (MAHA·- velik] - sve tri Bandhe odjednom BEKHARI ~ usne, govoriti

120

121

BHAKTI - Ijubav, predanost, saosecan]e, prastarue

• BHAKTI-YOGA - jedan od cetiri puta Yoge, Yoga odanosti, predanosti, ljubavi BHAVA - emocija, vera

• BHAVA-SAMADHI - (SAMADHI - emocija) - uranjanle u emocije BHAVISHYA - buducnost

BHOGI - svetovno orijentisana osoba

BHRAMARI - pcela. unutrasrui ton, zujanja, tehnika Pranayame BHUR-LOKA - materijalni svet, zemlja

BHUTH-KAL - prosiost

BHUVAR-LOKA - astralni svet

BIJA-MANTRA - semena Mantra, najcesce slog Sanskrita, v. I pod Mantra BINDU - tack a

BODHISATTVA - prosvetljeni koji se vraca na zernuu da pomogne /judima BRAHMA - stvaralac univerzuma, Bog

BRAHMA SATYA JAGAT MITHYA - "Brahman je rstina, svet je iluzija" BRAHMA-CINTAN - razrmstlanie 0 Brahmanu

BRAHMA-JNANI -. onaj ko poseduie znanje 0 Najvisem BRAHMA-LOKA - najvlsa ravan apsolutne stvarnasti BRAHMA-MURTA - svitanje

BRAHMAN - apso/utna rea/nost, sveprozrrnajuct bozansk! princip kosruosa BRAHMAND - kosrnos

BRAHMANISTHA SHROTHRIA - znalac Brahmana i svetih spisa BRAHMARHANDRA - vrata za Brahmana, drugo ime za Sahasrara-Chakru

o

DAM - kontro/a uma

DOEEVVA-NAGRIK - :,jezik bogova", slova Sanskrit-alfabeta

A - Boqovi, bozanska bica OE'IIK-CHAKRAS - bozansks Chakre

DOEVGHAN - bozanska bica, vlbracua slova Sanskrita HARANA - koncentracija, jedan od osam stuprueva RAJA--YOGE

DHARMA - zadatak, religiozna duznost, ispravnost DHATU - element! zemaljske Tattve

DHYANA - meditacija, jedan od osam slupnjeva Raja-Yoge

G

c

GANGA - sveta reka u Indiji, drugo ime za IDA-NADI GATHAKASH - unutrasruost nekog sud a

g~:~T~v~ev~~' odnosno konstelacija u kojoj deluju odredens snage u prostoru, bice GRANDHI - ztezda

GUNA - kvautet, osobrna

• SATIVA-GUNA - cistota, harmonija, znanje

• ~AJAS-GUNA - strast, patnja, agresivnost aktivnost ~UR A~AS-GUNA - neznanje, tromost, lenjost

U (GU - tama, neznanjs, RU - svetlost lnanje) Ucitelj'

• GURU-KRIPA - milost Gurua "

• GURU-MANTRA - Mantra koju Guru daje uceniku

• GURU-VAKIYA - reci Gurua

CHAKRA - tocak, centar svesll i energije u toru

• PASHU-CHAKRAS - iivotinjske Chakre, ad prsta na noz: do karlice

• VIRA-CHAKRAS - /judske Chakre, duz kicmenog stuba

• MULADHARA-CHAKRA (MUL - koren, ADHAR - fundament) na bali

kicmenog stuba, zvan i MUL-KAMAL

• SVADHISTHANA-CHAKRA - (SVA - vlastitr, STHAN _." mestoj -- u podrucju polnih organa

• MANIPURA-CHAKRA - (MAN I - dragi kamen, PURA - grad) - centar u pupku, zvana i NABI-KAMAL

• ANAHATA-CHAKRA - (ANA - beskrajan, NATH - granica), centar U srcu

• VISHUODH!-CHAKRA - ('f/SH - otrov, SHUDDHI - ciscenje), centra u grlu, zvana i KANTH-KAMAL

• DEVIK-CHAKRAS - bozanske Cnakre, od gornjeg kraja klcmenog stuba do vrha glave

• AJNA-CHAKRA - (AJNA - zapovest). ceniar u en-varna ill Trece oko, zvana I GURU-CHAKRA, TRIKUTI, TRINETRA, TRIVENITAT, TRIVENTI SANGHAM III BHRUKUTI

• BINDU-CHAKRA - (BINDU - tacka), na temenu ispod kovrdze, nazvana I CHANDRA.--CHAKRA

• SAHASRARA-CHAKRA (SAHASRAR- sa hiljadu laliea). temena Chakra. zvana I

BAAHMARHANDRA CHANDRA - mesee

• CHANORA-CHAKRA - drugo ime za BINOU-CHAKRU

• CHANDRA-BHEDAN-PRANAYAM - (BHEOAN- provla Cltl) - tehnika Pranayame

sa disanjem kroz levu nosnieu

CHETAN (YA) - svestan, svsook svih del a i stanja (ATMA) • CHETANYA-SAMADHI - vidi Samadhi CHINTHA-MANI - drago karnenje misli iii Mantre CHINTAN~' ralmlsljati

• ATMA-CHINTAN - r azrni sljati: .Ko sam')"

• BRAHMA-CH/NTAN - razmi s'jatl: ,,$ta je Boq?" CHITTA - svest

• CHITIA--VRITIIS - talasi mlslr

H

HAM - Bija-Matra Vishuddhi-Chakre

HANSA - labud, u Yogi simbol oslobodene duse

HATHA-YOGA - (HA - mesee s.rnoo: za d h THA .

ravnoteza izrnedu duha i svesti) '. u , . _ - sunce, strnoot za svest, potpuna HIRENAYA-GARBHA _ I t - sistern ~?ge.za ciscenje tela I harmonlziranje Prana u tetu

"z a na rnaterica , "jale kosrnosa-, drugo ime za Brahman

IDA - leva nosna supljina iii simpallkus, vidi NAD/ INDRIYA - cu!a, vldi taoelu pregleda 4 u dodatku

J

JAl- voda

• JAL-CHAR - 2iva orca koja zlve u vodi JALANDHAR-BANDHA - blokada bradom JARDH - nesvestan

• JARDH-SAMADHI - vidi SAMADHI JATHA-AGNI - probavna vatra JIVAN-MUKTA - ostooooan za zivota JIVAN-JYOTI - svetlost iivota

JIVATMA - individualna cusa, zvana takode JIVA JNANA - spoznaja, znanje apsolutnog

• JNANA-INDR/YA - cuia spoznaje

JNANA-YOGA - iecan od celiri puta Yoge, Yoga,spoznaje

K

KALA - vreme, zmija, erno

• BHUTH-KAL - prostost

• VARTMAN-KAL - sadasnjos]

• BHAVISHYA - buducnost

KALAP-VRAKSHA - drvo iejja, zvano i KALAP-NA KALlYUGA - gvozdeno dona

KAMA - strast

122

123

KAMAL - lotos

• KANTH-KAMAL (KANTH - vrat), drugo ime za Vishuddhl·Chakru

• NABI-KAMAL - (NABI - pupak), drugo ime za Manipura ·Cnakru KARMA - cin delo zakon uzroka i posledice

• SANCHIT ~KARMA - ukupnosl Karml iz svih prethodnih ztvota

• PRALABDHA - deo Sanchit·Karme koji deluje u saoasnjcm zivotu

• KRIYAMAN-KARMA - sadasrqa del a

• NISHKAM-KARMA - neseblcna dela koja ne srvaraju negativne kosrnicke posledice

• KARMA-BHOUMI - mesto gde se moie nesto cmiti, zemlja

• KARMA-INDRIYA - I·nslrumenti delanja

• KARMA-YOGA - jedan od cetin puta Yoga, Yoga neseblcn09 rada ..' .

KAYA-KALAPA _ specijalne tehnike Yogel ishrana za pove cavanje vrtatnosn I splrtlualne

snage

KHECHARI-MUDRA _ (KHECHARI - vuci, MUDRA - drzanje), tenruka Yoge za napradne

asprrante. sme se izvoditi sarno po uputstvima ucitelia

KLESHA - smetnje, problemi, neprijatnosti

KOSHA - ornotac iii telo koje okruiuje Atmu

• ANNAMAYA-KOSHA - fizicko lelo iii lelo hrane

• PRANAMAYA-KOSHA - telo iivolne energije, Prana - ornotac

• MANOMAYA- KOSHA - telo duha

• Vt.INANMAYA-KOSHA - telo intelekta

• ANANDAMAYA-KOSHA - tero brazenstva KRIPA - rnuost

• GURU-KR1PA - rnnost Gurua KRIYA - dela

• normalna dela

• HATHA-YOGA-KRIYA - specijalne tehnike Yoge za napredne aspirante

•. RAJA-YOGA-KRIYA - smeju se rzvoditi sarno pod ruko vodstvorn UCltella

• KRIYA-SHAKTI - snaga Kriya

• KRIYAMAN-KARMA - vidi Karma KRODHA - Ijutnja

KSHAM - Bija·Mantra Ajna·Chakre

KUMBHAKA - zadriavanje daha, tehnika Pranayame

KUNDALINI-SHAKTI - snaga bozanskoa Jastva, koja ie skrivena u coveku • KUNDAlINI-YOGA - put Yoge za budenje i podizan]e Kundalinl

MOHA - zavisnost, vezanost

MUDRA - drzanje, poloza] tela koji deluje na duh MUL - koren, baza

• MUL-BANDHA - vidi Bandna

• MUL-KAMAL - (KAMAL - lotos), drugo ime za Muladhara -Chakru

• MUL-PRAKRITTI - pramaterija MULADHARA-CHAKRA - bazit':na Chakra

MLlRCCHA-PRANAYAMA - tennlka disanja za napredne asp' rante. sme S8 izvornn samo pod n-kovodstvorn Ucitelja

N

NABt-KAMAL - (NABI - pupak, KAMAL ~. lotos), drugo ime za Manipura-Chakru NADA ~ oscuaclja, vibr acija, zvuk

tri slepcna zvuka u telu su:

• PARA - u pupku

• PASCIENTI - u grlu

• BEKHARI - na usnama NADA-YOGA - Yoga zvukova

NADA RUPA PARA BRAHMA - .,Iik Najvlseg u zvuku Iii vlbracijr' - Mantra

NAOI nervi. kanali iii staze kOji vode iivotnu energiju kroz coro teto

• IDA·_ rnesecev sistem III stmpanxus ~ojl polazi iz leve nozdrve, zvan i Ganga

• PtNGALA - suncev srste n iii parasimpatikus kojl potazt IZ desne nozd-ve, zvan i Yamuna

• SHUSHUMNA - centralni nervni sistem. gtavnl Nadl u cen tru klcmene m02dine od njene

baze do korena mozga, zvan I Sarasvatl NARAKA - pakao

NAULI-KRIYA - tehnika Hatha-Yoqe NIR-BANDHAN - nevezan

NIRAKAR - bez lika

NIRANJAN neumrljan, cist

NIRGUNA -- bezoblican, slobodan od Guna NIRVIKALPA-SAMADHt - vidi Samadhi

NIVRITTI - zavrsen, bez akuvnosn (5V1 zadaci su cbavlieni)

o

L

LAM - Bija·Mantra Muladhara·Chakre

LAYA - pospanost. tromost, takode: rastvaranje • LAYA-SAMADHI - vidi Samadhi

LIKHIT - pisati

LOBHA - pohlepa

LOKA - ravan, svet

OM .. orazvuk, naivisa Mantra, sustlna svth Mantn, sadrzi i strnbouse blce najvise stvarnusti, Brahrnana III Boga

O~ MANI PADME HUM - (MANI.~ draqutj, PADME - lotos III stopala, HUM - biti), "klanj<Hl'I se sjarrum lotosovun sropalirna svog Ucitelja" - Manlra

p

M

MAHA - velik

• MAHA-BANOHA - sva tn Bandhe zaiedno

• MAHAKASH - univerzum, kosmos

• MAHAOEV - najvise bozanstvo, drugo ime za Boga Shivu

MANA - duh

MANANA - rnistiti, razmisljali MANIPURA-CHAKRA - centar pupka ill sunca MANOMAYA-KOSHA - telo duha

MANSIK - duhovni, mentalni

MANTRA _ (MAN _ duh, TRA _. oslobodenje), sveti. siogovi ill reci pornocu xoun SO u

vezbacu, ako ih ponavlja prema uputstvu Gurua. razvijaju duhoVfltl snage I sposobnosti

• GURU.-MANTRA - Mantra dobijena ad Gurua

• SIDDHA-MANTRA - Mantra koju je otkrita i kons tila jedna bozanska mkamacua

• 8IJA-MANTRA - semena Mantra MAYA~· .Iuzija. relativno postojanje MALA - niska od 108 zrna

MOKSHA - oslobodenie

• MOKSHA MULAM GURU KRIPA - "Moksha se postze sarno mlle'sell Gurua" - ManlrC!

PAD _ noga PADAM _ lotos

PANCH-AGNI - pe: vatri, sunbo: za ~81 Prana PARA - najvisi, vidi i Nada

• PARAMATMA - najvise Jastvo

• PARAMHANSA - .riajvisi l abud", onaj ko je postigao Samorealizaciju PASCIENTI - vidi Nada

PASHU-CHAKRA - (PASHU - ztvotinla), ztvottrqske Chakre PASHUPATI-MAHADEV - gospodar zrvonrua, nadrmak Shive PINGALA - desna nosna supljina iii parastmpatikus PRAJNANAM BRAHMA - "Brahman je najvise bice'' - Mantra

PRAKRITI .-. prtroda, pramaterija, stvorena od tri Gune, stvara kosrnos sa svirn obucirna, vidi tabelu pregleda 2 i 3 u dodatku

PRANAYAMA _ tehnika disanja

PRAVRITTI - ispuniti svakodnevne svetovnc obaveze PRIT -PURANI - odriati svoje ocecanie

PRITHVI .- zernha

PURNA - pun, potpun

PURSHARTH ~. trud, napor

PURUSHA - Atma, najvise Jastvo

124

125

R

RAJA-YOGA - (RAJA - kralj), jedan od cetiri puta Yoga, Yoga rneditaci]e RAKSHA - demon, davolsko bice

RAM - Bija-Mantr a Manipura·Chakre, Bog Rama RATNA - plemeniti kamen

RISHI - mudrae

ROGI - bolesnik, onaj koji pati RUPA - oblik, lepota

$PHURNA - prvi pokret, pocetak stvaranja SUMARAN - ponavljanje Mantre sa Malom SUNYAKASH - prazan prostor

SURYA-BHEDAN-PRANAYAMA - (SURYA - sunee, BHEDAN - provlaciti), tehnika Pranayame. sa disanjem kroz desnu nosnieu

SVADHISTHANA-CHAKRA - druga Chakra

SVAR-LOKA - nobo, cislo spiritualna ravan

T

TAPAS ._ toplota, askeza

TATTVA .. elomenal, zracen]e, princip, vidi tabele pregleda u dodatku glavne Taltve Iz kojih je sastavljena rnaterija:

• PRITHVI - zernlja

• JAL - voda

• TEJAS - vatra

• VAYU - vazduh

• AKASH - etar, prost or

• ANUPADA TATTVA - spiritualna Ta1tva

• AMAR-TATVA - Tattva besmrtnosti

• ADI- TATTVA - praprineip, apsolutna stvarnost TAnVA-DARSHI - poznavalac Tattvi

TAT TVAM ASI - "to Sl II"' - Mantra

TEJAS - vatra

TtTIKSHA - odvaznosl, sposobnost da se podnesu sve teskoce TRATAK - mcdtract]a na tacku, tehnika koneentraeije

TRIKALDARSHI -- vidovnjak koji poznaje proslost, sadasruost i buducnost TRIKUTI - tacka u centru obrva gde se sastaju tri glavna Nadia TURIYA-SAMADHI - vidi Samadhi

5

SADHANA - spintuani trud, izvodenje spirttualmh vezbi SAHAJ-SAMADHI - vidi Samadhi SAHASRARA-CHAKRA - temona Chakra

SAM - Kontrola duha

SAMADHAN - stalna svest 0 cilju .. ..' SAMADHI - rtajvisev stanje svesti, sjsdinjenje sa boianskom svescu, gde znanje, znalac I

objekat posta]u ledno

• JARDH-SAMADHI - nesvestan Samadhi

• LAY A-SAMADHI - unutrasnji mir, harmonija, osecarue srece kao u dubokom snu bez

snova .

• SAHAJ-SAMADHI - spontani Samadhi koji dosuzu Bhakte, nan i Bhava·Samadhl

(Bhava·emoclla)

• CHETANYA-SAMADHI - svestan Samadhi .. ..•.. _ .

• SAVIKALPA-SAMADHI - prosvelljenje, astralno lutanje (rnisf I zelle 105 postoje)

• NIRVIKALPA-SAMADHI - najvisi stepen, stanje potpunog jedinstva sa kosrnickorn

svescu, oslobodenje od svih zelja i karrni, nazvan i Turiya-Samadh!

SAMAYAMA - objedinjeni Dharana, Dhyana I Samadhl SAMSARA - svet, tocak radanja i urrurania SAMSKARE - uti sci

SANCHIT -KARMA - ukupna Karma

SAND HANAN - povezivati

SANTOSHA - unutrasnie zadovoljstvo SAPT-DHATU - sedam glavnih elemenata SARASVATI - zoarue

SARGUNA - u [ednom liku, uobliceno

SAT -CHIT -ANANDA - istina-svest-blaienstvo SAT -GURU - pray! spiritualni Ucitelj SAVIKALPA-SAMADHI - vidi Samadhi SHADBA - zvuk, rec

SHAKTI - snaga, energije

• BRAHMA-SHAR.TI - snaga stvaranja

• VtSHNU-SHAKTI - snaga odrzavania

• SHIVA-SHAKTI - snaga oslobadanja

• ICCHA-SHAKTI - snaga volje

• SHANKALP-SHAKTI - snag a odluke j volje

• MANTRA-SHAKTI - snaga Mantre SHANKALPA - zelia, cvrsta narnera SHAT-SAMPAnl - sest blaga

• SAM - kontrola cui a

• DAM - kontrola uma, samokontrola

• SHRADHA - poverenje

• TITIKSHA - disciplina, samosavladivanje, odvazncs!

• UPARATI - izditi se iznad stvari .

• SAMADHAN - osloboditi duh svih svetovnih zelja i povezati se sa najvisirn Jastvom,

stalno biti svestan cilia

SHIVA _ osiobodilac, jedan od Bogova bozanskoq trojanstva, Bog Ycqa-ucanja, sirnbol na-

jvi~e svesti .

• SHIVA~LlNGAM - astralni simbol svesn

• SHIVOHAM - "Ja sam Shiva" - Mantra

SHRADHA - poversrue .' .

SHUSHUMNA - gtavni Nadi, centralm nervrn srstem SIDOHI - natprirodna sposobnost SIDDHA-MANTRA - prava Mantra

SO HAM - "to sam ja" - Mantra

U

UDDYAN-BANDHA .. - (UDDYAN - leteti, BANDHA -- stezati), uvlacen]e dijalragme UJJAJI-PRANAYAMA - tehnika disanja

UPAMSU - saputat: taza u ovladavanju Mantrom

UPARATI - bi II ililad srvari

UPASANA .- [lollo:inost. motitva. Sadhana, predana medilacija

• [JEVIK·-UP!\SANA _. rneditacija usmerena na zensko bozanstvo

• T ANTAIK-- UPASANA - praksa Tantre

v

VAIRAGYA _ Od<lC8nIB . otudivanje od sveta VAIKUNTHA - nebo

VAM - Blja·M8ntra Svadrustbana-Cnaxre VARTMAN~KAL - sauasnjost

VASANA - celnja, telja, pozuda

VAYU -- vazduh

VIJNANAMAYA-KOSHA - telo intelekta VIKALPA -- odustajanje od narnere VIKSHEPA - srnetnja

VISHNU - cuvar I zasutmk univerzuma, jedan od bog ova bozanskoq trojstva, koji radi zastite svojih Bhakta i cuvanja religiozne isune s vremena na vreme inkarnira u Ijudski lik VISHUDDHI-CHAKRA -- centar u grlu

VIVEKA- sposobnost raztucivanja istine od neistine VRITTI- talas misli

y

YAM - Bija-Mantra Anahata-Chakre

YAMUNA - sveta reka u Indiji, drugo ime za Pingala·Nadi YOGA - sjedinjenje

YOGA-NIDRA - san Yogija, \ehnika dubokog opustanja YOGA-VEDANTA-FILOSOFIJA - filosofija neduahzrna, kosmickog jedinstva

YOGI -- onaj koji js pomocu vezbanja Yoge sjedinio svoju Atmu sa Paramalmom, iii spoznao [udtnstvc pojsdinca I kosrnosa; takode - vezbac Yoge

126

127

294.527

MAXEWBAPAHAHAA. napaM)(aHca Swami Maheshwarananda : (pre I VsOtdr Z2d~~::'

k I Paramhansa. 'k) ~ 128 str .. ' U .,

Skrivene snage u 6o~e uMilicevi6 1987 (Nov. Sad: Onevnl .

Mili6). - Novi Sad: Siobo an ,

_ (Biblioteka Yoga)

PARAMHANSA Swalnl Mahcshwarananda

SADRZAJ

, .. " ... . ' _, _. -,"

'-ke snage i Tattve ·················· . .

KosmlC .

Istraiivanje snaga du~e , . '. : : : .

Kundalini Yoga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , , ..

Shat Sam patti - sest blaga . . . . . . .. . .

Chakre . .

Muladhara Chakra : : : : '. : , . . . . .

Svadhisthana cnskra , . . . . . . .

Manipura cnakra : , . . . . . . . . . . . . . . .

Anahata Chakra , . , , '. :', , . , . . .. ' . , .

Vishuddhi i Bindu Chakra . . . . . . . . . . .

AJM Chakra , '. .. . . .

Sahasrara Chakra , . , . . . . . . , . , . , .

Samadhi . .

pitanja i odgovori , . ' '. : ' , . . . . .

pogovor ~;.: .. , .. ,. . ' ' ' .

Ziatno ucenje Mahaprabhu- rja :::::: .. , .

Tabela , ., , .. , .. , .. , , . ......... .

. . . . . . . . .

Glesar ....

128

11 15 22 23 29 33 41 49 57 67 75 83 87

102 112 113 117 121

PARAMHANSA SWAMI MAHESHWARANANDA

Roden 1945. godine u Indiji, drzava Radfastan. Cd detinjstva je posvetio svoj fivot Yogi. Dugogodi!inJI intenzivan rad na sebi, pod vodstvom u~ltelja, otkrio mu je mnoge tajne 0 ~ovekovom flzi¢kom, psihi¢kom i mentalnom bicu, Put kojtrn je stekao to znanje, Swamidji je uobllcio u sistem vefbi "Yoga u svakodnevnom !ivotJ.l" ko]! omogucuje da bolls upoznamo sebe, da prevazidemo raznovrsne tegobe i razvijemo svojepotencijale.

lzasto od istog autora:

"YOGA U SVAKODNEVNOM ZIVOTU"

Sedam stupnjeva Hatha Yoge:

Asane, Pranayame, opustanje, koncentraeije. Tekstovi 0 filosofiji i putevlma Yoge.

"YOGA ZA KICMU"

Sistem veibi namenjen sprecavanlu i uklanjanju raznovrsnih tegoba idegenerativnih promena na kl¢ml sa opstrnlm prikazom procesa nastajanja bolova u ledima.