DR - Fundamentalna I Tehnička Analiza 10 Najlikvidnijih Akcija Na Beogradskoj Berzi

UNIVERZITET SINGIDUNUM
POSLOVNI FAKULTET BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD

Tema: FUNDAMENTALNA I TEHNIKA ANALIZA 10 NAJLIKVIDNIJIH
AKCIJ A NA BEOGRADSKOJ BERZI

Mentor: Student:
Doc. dr Zoran Jovi eljka Milisavljevi, III-18/2007

Beograd, 2009. god.
Saetak

Tema ovog rada je kao to sam naslov i kae Tehnika i fundamentalna analiza 10
najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi. Na prvi pogled, prosenom oveku sam naslov se
ini pomalo konfuzan i nerazumljiv, a razlog za to je to se u Srbiji premalo govori uopte o
trgovanju hartijama od vrednosti i znaaju berze kao finansijske institucije za razvoj jedne
zemlje. Pomalo je iznenaujue i to da iako je pre izvesnog vremena drava dala ansu da
uestvuju u imovini dravnih preduzea i graani, ak ni to nije stvorilo predstavu kod ljudi
kako, na koji nain se na berzi trguje i prema kojim principima berza uopte funkcionie.
Upravo tu lei razlog i tenja da radova na ovu i sline teme treba da ima to vie.
Rad naime, ine dva povelika poglavlja, pri emu prvi predstavlja istorijski razvoj tehnike i
fundamentalne analize, odnosno usavravanje razliitih metoda kroz istoriju kako bi se to
preciznije predvidela budunost kretanja na finansijskim tritima. Dakle, navedeni su razlozi
zato, u kojoj meri i kojim metodama se kroz istoriju davala vea prednost u odnosu na neke
druge, kao i naini na koje su nedostaci pojedinih metoda i prepreke prevazilaeni. Radi se o
matematikim, statistikim relacijama, grafikim prikazima, zatim o razliitim faktorima koji
imaju uticaja na kretanje pojedinih kategorija koje su deo posmatrane pojave. Drugi deo ovog
rada predstavlja analizu deset najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, primenom napred
pomenutih metoda, pri emu je dat krai prikaz metoda koje imaju primat na Beogradskoj
berzi.
Inspiraciju i ideju za ovaj rad, dao je Prof. dr Jeremi Zoran svojim predavanjem koje je u
vie navrata odrao u Valjevu.

Kljune rei: Beogradska berza, tehnika i fundamentalna analiza.

Abstract

The theme of this paper is as I have the title and said "Technical and fundamental analysis of
the 10 most liquid shares on the BSE. At first glance, the average man very title seems a bit
confused and unintelligible, and the reason for this is that in Serbia, says little about the
general trading in securities and stock exchanges as well as the importance of financial
institutions for the development of a country. Somewhat surprisingly, and that although some
time ago gave the state a chance to participate in the assets of state enterprises and citizens,
even that is not created for people to play, how to market and traded according to market
principles, which generally works. Therein lies the reason and the urge to work on this and
similar issues should have more.
Working namely, the two are pretty large chapters, the first is the historical development of
technical and fundamental analysis, and development of various methods throughout history
in order to more accurately predicted future developments in financial markets. Therefore, it
listed the reasons why, to what extent and by which methods through history gave greater
advantage over the other, as well as ways in which the disadvantages of the methods and
obstacles prevazilaeni. It is a mathematical, statistical relations, graphics, and the different
factors that influence the movement of certain categories that are part of the observed
phenomena. The second part of this paper provides an analysis of the ten most liquid shares
on the BSE, using the abovementioned method, with a short view is given of methods that
have precedence on the BSE.
Inspiration and ideas for this work, gave Professor. Dr. Zoran Jeremic his lecture, which has
repeatedly held in Valjevo.

Keywords: Belgrade Stock Exchange, technical and fundamental analysis.

3

SADRAJ:

UVOD .................................................................................................................................. 6
I GLAVA ............................................................................................................................. 9
NAIN RADA, PRINCIPI, VRSTE I FUNKCIJE BERZE ............................................... 9
1. Nain rada berze ................................................................................................... 10
2. Principi nastanka i rada berze ................................................................................ 10
3. Vrste berzi ............................................................................................................ 11
4. Funkcije berze ....................................................................................................... 13
4.1. Listing ............................................................................................................... 13
4.2. Trgovanje .......................................................................................................... 14
4.3. Kliring i saldiranje ............................................................................................. 14
4.4. Informisanje ...................................................................................................... 17
II GLAVA .......................................................................................................................... 19
AKCIJE KAO PREDMET TRGOVANJ A NA BERZAMA ............................................ 19
1. Akcije kao predmet trgovanja na berzama ............................................................. 20
2. Efikasnost finansijskih trita ................................................................................ 20
3. Portfelj ulagaa ..................................................................................................... 21
4. Test za dobro ulaganje .......................................................................................... 22
5. Selekcija ulaganja ................................................................................................. 23
6. Diversifikacija....................................................................................................... 24
III GLAVA ........................................................................................................................ 25
CENE I FAKTORI CENA AKCIJ A ................................................................................ 25
1. Cene akcija i njihovo izraunavanje ...................................................................... 26
1.1. Metode za analizu cena akcija ............................................................................ 27
2. Faktori cena akcija ................................................................................................ 33
2.1. Zarade ............................................................................................................... 34
2.2. Odnos cena zarada .......................................................................................... 34
2.3. Dividende .......................................................................................................... 35
2.4. Prihodi od akcija ................................................................................................ 35
2.5. Deobe akcija i dividende .................................................................................... 35
2.6. Kamatne stope ................................................................................................... 35
2.7. Prihodi od obveznica ......................................................................................... 36
2.8. Cena robe .......................................................................................................... 36
2.9. Drutveni bruto proizvod ................................................................................... 36
IV GLAVA ........................................................................................................................ 37
FUNDAMENTALNA I TEHNIKA ANALIZA ............................................................ 37
1. Fundamentalna analiza .......................................................................................... 38
1.1. Klasina teorija o cenama akcija ........................................................................ 39
1.2. Teorija poverenja ............................................................................................... 39
2. Tehnika analiza ................................................................................................... 43
2.1. Praktina primena tehnike analize .................................................................... 45
V GLAVA .......................................................................................................................... 57
PRIVREDNA, DRUTVENA I EKONOMSKA SITUACIJ A U SRBIJI......................... 57
1. Privredna, drutvena i ekonomska situacija u Srbiji ............................................... 58
VI GLAVA ........................................................................................................................ 64
BEOGRADSKA BERZA, POETAK RADA, USPONI I PADOVI ............................... 64

4

1. Razvoj, delatnost i meunarodna saradnja Beogradske berze ................................. 65
1.1. Istorijat .............................................................................................................. 65
1.2. Delatnost ........................................................................................................... 66
1.3. Godinji izvetaj ................................................................................................ 67
1.4. Akcionari ........................................................................................................... 67
1.5. Meunarodna saradnja ....................................................................................... 68
2. Aktuelna kretanja na Beogradskoj berzi ................................................................ 69
VII GLAVA ....................................................................................................................... 71
BERZANSKI INDEKSI 10 NAJLIKVIDNIJIH AKCIJ A NA BEOGRADSKOJ BERZI 71
1. Berzanski indeksi .................................................................................................. 72
2. Deset najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi ................................................... 75
2.1. AIK Banka ..................................................................................................... 75
2.2. Komercijalna Banka ....................................................................................... 77
2.3. Energoprojekt ................................................................................................. 80
2.4. Univerzal Banka ............................................................................................. 84
2.5. Agrobanka ...................................................................................................... 86
2.6. Sojaprotein ..................................................................................................... 89
2.7. Imlek .............................................................................................................. 92
2.8. Metalac holding .............................................................................................. 95
2.9. Metals Banka ................................................................................................. 98
2.10. Tigar .......................................................................................................... 100
ZAKLJUAK ................................................................................................................. 103
LITERATURA:............................................................................................................... 105
WEB ADRESE: ............................................................................................................... 105

Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog da biste prouili ceo istorijat i pozadinu
trita i sve glavne kompanije ije su akcije na listi, tako paljivo kao to student medicine
prouava anatomiju ako moete da uradite sve to, i pored toga, imate dobre ivce kao veliki
kockar, esto ulo poput vidovnjaka i hrabrost lava imate malu ansu

Ameriki finansijer i politiki savetnik, Bernard Baruch
(1870 1965)

UVOD

Uticaj svetske finansijske krize na Srbiju krajem 2008. i poetkom 2009.
godine, kao vaan faktor poslovanja Beogradske berze u budunosti.

Svetska kriza je uzela maha, mnogi je porede sa krizom 1929. godine. Meutim,
teko je izvriti komparaciju, jer su okolnosti i uslovi umnogome drugaiji.
Krizu u svetu prouzrokovala je kriza hipotekarnog trita u SAD, koje i do danas
predstavljaju najveu svetsku silu. Dolo je do znaajnog pada dolara i istovremenog rasta
cena nafte i naftnih derivata. Razlog za rast cena nafte treba potraiti u enormno velikoj
potranji za naftom i naftnim derivatima u najmnogoljudnijim zemljama sveta kao to su
Kina i Indija, a razlog za ogromnu potranju je rast DBP u ovim zemljama. Usled porasta
potranje dolazi do smanjenja ponude na svetskom tritu to prouzrokuje porast cena koji je
SAD u najkraem moguem roku korigovao. Sada se namee pitanje, na koji nain je vrena
ta korekcija?
Vratimo se na situaciju u Srbiji, tanije na stanje na Beogradskoj berzi. Na
Beogradskoj berzi u jdenom trenutku kada je dolo do rasta cena akcija, mnogi investitori su
se pojavili na tritu i investirali. Utom dolazi do pada cena to prvo pogaa manje
investitore, meutim kako su oni imali manje uloenih sredstava njima je bilo lake da ta
sredstva povuku, dok vei investitori su bili prinueni da se odreknu dela svog prinosa.
Mnogi od njih su bili hendikepirani, nisu mogli u trenutku da se otarase velikog broja
akcija ija cena je trenutno u padu a za iju kupovinu su utroeni milioni evra. Postepeno su
se reavali tih akcija a dela su morali da se odreknu.
to se tie bankarskog sistema u Srbiji, koji je sada postavljen iznova na dobrim
temeljima, predstavlja za sada najsigurniji sistem u Evropi i pored ove krize.
Naravno ova kriza e ostaviti posledice i po na bankarski sistem, ali te posledice
nee biti dramatine ve e biti u vidu redukovanih novanih priliva iz inostranstva prema
Srbiji. Ali ukoliko se na sistem u nekom duem vremenskom periodu pokae kao stabilan,
siguran onda to moe biti razlog jo veih ulaganja, priliva.
Opel otputa radnike, Mercedes ima potekoe. Fijat se jo uvek dri jer se
prvenstveno bazira na proizvodnji malih automobila za kojima je potranja uvek velika. Cena
bakra rudarskog basena Bor je pala sa 8.000 na 5.500 problemi sa privatizacijom.
Ali ukoliko se na sistem ne pokae stabilnim, sigurnim, ukoliko ne doe do poveanja
priliva novanih sredstava to moe prouzrokovati usporavanje naeg daljeg privrednog rasta
i razvoja. Moe nepovoljno uticati na privredu, na stanovnitvo, na razvoj infrastrukture,
gradnje, a znamo da je opte poznato da bez dobro organizovane privrede nema ni dobre
banke, i obrnuto.
Tako da ukoliko na bankarski sistem ne prebrodi ovu krizu na najbolji mogui nain
bie to enormne posledice po nae bankarstvo, moe dovesti do itave razgradnje sistema.
Boe posle pitanje da li e nae bankarstvo moi ponovo da se uzdigne iz pepela.

Deo predavanja Prof. dr Zorana Jeremi, odranog 24.10.2008. god. u zgradi Optine
Valjevo, bie od posebnog znaaja za kasnije izlaganje.

Pre nego to kaemo neto uopteno o berzi i deavanjima na njoj neophodno je
definisati pojam berze prema Zakonu. Naime, prema zakonodavstvu Republike Srbije, berza
se definie kao pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od vrednosti i koje
obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, kao
i druge poslove u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata.

Osvrui se na istorijski poetak nastanka berze moemo rei da je berzu predstavljala
samo nekolicina trgovaca koja je inila prvi krug berze. Za sve ostale uesnike koji su na neki
nain eleli da trguju, pristup je bio otean, zbog niza uslova koje je trebalo ispuniti. Tako da
je trgovina mogla da se obavi samo posredstvom lanova kruga berze. Na taj nain nastao je
pojam berzanskog mesta koje ukoliko neko eli da posluje na berzi treba da zakupi na
godinjem nivou, naravno, opet uz ispinjenje odreenih uslova, s jedne strane, kao i
prihvatanje strogih pravila trgovanja, s druge strane. Samo ovlaeni uesnici imaju pravo
pristupa sali za trgovanje berzanskom parketu. U sali za trgovanje dolazi do susreta ponude
i tranje i po toj osnovi se zakljuuju poslovni ugovori.
Na parketu se nalazi vie pultova koji predstavljaju mesta za trgovinu, ime se olakava
proces trgovanja i izbegavaju guve posebno na robnim berzama. Pored posebnog odvajanja
mesta trgovine na nekim robnim berzama odvaja se i vreme trgovine za razliite vrste roba.
Tako, na primer, na Budimpetanskoj terminskoj robnoj berzi trguje se itaricama, devizama
i mesom, pri emu svaki pojedinaan predmet trgovanja ima tano odreeno vreme u toku
radnog vremena kada se kupuje i prodaje.
1

Berza je takva institucija kod koje je funkcija trgovca - posrednika odvojena i stavljena iznad
statusa osnivaa - vlasnika.
2
Kod veine berzi u svetu posrednici, odnosno lanovi berze su
istovremeno i vlasnici, osnivai berze. U sluajevima drugaije organizacije moe doi i
uglavnom dolazi do sukoba interesa. Naime, lanu berze je glavni cilj ostvarnje dobiti a uslov
za to je dobra i efikasna organizacija berze to se postie reinvestiranjem (dobiti berze) u
samu berzu. Nasuprot tome, cilj vlasnika (osnivaa berze) je to vea dividenda pri emu se
podrazumeva minimalan nivo reinvestiranja, odnosno onaj nivo koji je dovoljan da se berza
odri u ivotu.
Ovakav sukob je nemogue trajno reiti, jedini nain je spajanje ove dve funkcije u jedno.
Primer kraha berze usled sukoba interesa je Ljubljanska robna i terminska berza (Blagovna
berza) koja je doivela da ovaj sukob paralie rad berze, pa je ona, pod pritiskom vlasnika
nezadovoljnih visinom prihoda, morala da potrai drugaije oblike organizovanja.
3

Predmet trgovine mora biti standardizovan, to je kod novca i hartija od vrednosti ve u
potpunosti ustaljeno i usvojeno, dok je kod robe situacija neto drugaija. Naime, finalnim
proizvodima se zbog njihove raznolikosti ne moe ni trgovati na razvijenim berzama, dok su
standardizaciji podlone sirovine i proizvodi prvog stepena obrade.
to se tie uesnika berze, to mogu biti iskljuivo ovlaena lica berzanski posrednici.
Prema nainu trgovanja razlikuju se dve vrste berzanskih posrednika: brokeri i dileri. Brokeri
trguju na berzi u tue ime i za tu raun uz naplaivanje provzije za obavljene poslove.
Dileri obavljaju posrednike poslove u svoje ime i za svoj raun, a zaradu ostvaruju na
osnovu razlike u ceni.

1
timac M., Osnove berzanskog poslovanja, Beograd, 2005. god., str. 26.
2
Isto, op. cit. str. 26.
3
Isto, op. cit. str. 27

Trgovina na berzi moe se obavljati promptno i terminski:
Promptni poslovi su oni kod kojih se plaanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala vri
odmah ili neposredno posle zakljuenog posla. Kod nas prema vaeem zakonodavstvu pod
promptnom trgovinom se smatra izvravanje zakljuenih poslova odmah a najkasnije u roku
od 5 dana.
Kod teminskih poslova, ozvravanje se ne obavlja odmah posle zakljuenja, ve se plaanje i
isporuka kupljenog berzanskog materijala obavlja nakon protoka izvesnog vremena od
momenta zakljuenja ugovora na berzi. (kod nas rok dui od 5 dana)

I GLAVA

NAIN RADA, PRINCIPI, VRSTE I FUNKCIJE BERZE

I GLAVA Nain rada, principi, vrste i funkcije berze

10

1. Nain rada berze

Vri se po principu koncentrinih krugova
4
u ijem centru se nalazi sama berza sa svim
prateim organizacijama i institucijama koje su neophodne kako bi se ostvario sam cilj berze
kontinuirano trgovanje. Uesnici koji su najblii berzanskom centralnom krugu su
najmalobrojniji ali imaju i najvea prava u berzanskom trgovanju. U svakom narednom krugu
koji se sve vie udaljava od centra stepen ovlaenja opada. Tek nakon stvaranja prvog kruga
nastaje centar berze. U centru berze se obavljala obraunska i garancijska funkcija kao i
kontrola predmeta trgovanja i uesnika u trgovanju.
5
Vremenom su ove funkcije ugrene u
sistem kliringa koji danas vode posebne klirinke kue.
Imajui u vidu injenicu da je berza jedna vrlo osetljiva institucija iju osnovu predstavlja
sigurnost trgovanja koja ujedno predstavlja i poverenje meu uesnicima, moglo bi se rei da
ukoliko bi se naruila sigurnost a samim tim i poverenje meu uesnicima to bi u znaajnoj
meri ugrozilo berzu.
Sigurnost trgovanja na berzi podrazumeva ulaganje u sigurne hartije od vrednosti a to su
obino hartije od vrednosti koje izdaju drave ili neke prvoklasne banke i preduzea na
amerikim berzama takve harije se zovu blue chips ili plavi etoni.

2. Principi nastanka i rada berze

Berza kao institucija nastajala je i razvijala se uporedo sa razvojem ekonomije, privrede i
drutva. Primer takvog nastanka je Njujorka berza (New York Stock Exchange) koja je danas
ujedno i najvea svetska berza. Njen poetak razvoja otpoinje nakon amerikog rata za
nezavisnost u cilju prikupljanja sredstava po osnovu izdatih hartija od vrednosti, koja su bila
neophodna za voenje rata.
Osnova postojanja ove berze je efikasnost, jednostavnost, sigurnost i poverenje, bez ega je
ova institucija besmislena i brzo se uruava.
6
Onog momenta kada uticaji neberzanskih i
neekonomskih faktora ponu da menjaju sutinu procesa koji se odvijaju na berzi, ona se
gui. Zato se ova institucija moe smatrati i savrenim proizvodom, jer moe da funkcionie
samo ovakva kakva je teko je i zamisliti proces, ili trgovinu, ili pojavu uopte, koja bi bila
samo delimino berzanska, odnosno berzanska samo do izvesne granice. To bi bilo
protivreno samoj njenoj prirodi: berza ili postoji sa svim pripadajuim osobinama, ili se o
njoj ne moe ni govoriti.
7

Ovi principi na kojima je bila u poetku zasnovana Njujorka berza i dan danas predstavljaju
principe na kojima poiva svaka savremena berza u svetu. Meutim, znaaj berze za razvoj
samog okruenja je ogroman. One unapreuju ekonomiju u kojoj se razvijaju, podiu njenu
proizvodnju i standard na vii nivo. Ali isto tako u velikoj meri berza se prilagoava svom
okruenju. Proces prilagoavanja poinje vrlo rano, jer pored standardizacije ita kao
predmeta trgovine moe se trgovati lalama, cvetom rue, mesnatom slaninom, brojlerima,
kao i mnogim drugim proizvodima to opet zavisi od okruenja u kom se berza nalazi.

4
5
6
Isto, op. cit. str. 33, 35.
7


11

Poverenje meu uesnicima ini sutinu ne samo berzanskog poslovanja ve sutinu bilo
kakvog procesa i delatnosti. Kroz itavu ljudsku istoriju pokuavao se unititi svaki oblik
poverenja i sigurnosti u drutvu, kako na nivou drave, kao najvie institucije tako i na nivou
pojedinca kao jedinke.
Berza kao institucija ne poznaje ovakav vid uruavanja, jer ona predstavlja odraz perfekcije,
savrenstva i ukoliko bi do takvog uruavanja dolo berza ne bi postojala. Samo ne postojanje
berze pokazuje da to trite nosi visok nivo nestabilnosti. ..., dolazi se do zakljuka da je
institucionalizacija poverenja proces koji se odigrava izmeu samih uesnika u trgovanju,
manje- vie spontano u poetku. Taj proces kasnije postaje sve sloeniji i biva preuzet od
strane posebnih organa berzi, ve prema onome to namee razvoj samog trita.
8

Sigurnost poslovanja. Berza kao institucija obezbeuje kako sebi tako i okruenju ne samo
uslove za fer poslovanje ve i sigurnost koja predstavlja klju uspeha.
U procesu institucionalizacije sigurnosti mogu se razlikovati dva podprocesa:
9

1. Prvi podrazumeva napor onih koji su se udruili u berzu posrednika, da osiguraju svoju
delatnost i netrine rizike svedu na minimum. U tom pravcu povezuju se ili samostalno
izgrauju pretee delatnosti na primer: proveru izdavaoca HOV, kontrolu kvaliteta i
kvantiteta robe, osiguranje, - i ugrauju ih u pravila berze.
2. Drugi podproces vezan je za aktivnost drave prema berzi. Velike krize, pronevere,
slomovi, koji su ugroavali berze u samoj njihovoj osnovi udarajui na poverenje onih
koji na berzi igraju, kao i na samu sigurnost poslovanja, podstakle su dravu da se umea
u neke oblasti koje su se do tada smatrale domenom autonomnog berzanskog prava.

U poetku to meanje drave bilo je indirektno a kasnije posle Velike ekonomske krize
drava je poela direktno da se mea donosei posebnu zakonsku regulativu u cilju berzanske
kontrole.

3. Vrste berzi

U literaturi se najee navode sledei kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi:

predmet trgovine
nain nastanka
cilj poslovanja
priroda poloaja
broj lanova
raznovrsnost predmeta trgovine.

Predmet trgovine. Ovo je osnovna podela berzi. Prema predmetu trgovine postoje robne
(produktivne) i finansijske (efektne). Na robnim berzama se trguje standardizovanim
proizvodima kao to su metali, itarice, nafta, kafa i finansijskim derivatima. Istorijski
posmatrano ovakve berze su prvo nastale. Finansijske berze su berze na kojima se trguje
akcijama, obveznicama, derivatima, itd. Ovakve berze tek krajem XX veka dostiu svoj
potpuni znaaj kao osnovni berzanski materijal. Tkoe, u praksi se javljaju i meovite berze

8
9


12

na kojima se trguje i proizvodima i hartijama od vrednosti, ali su one znatno ree i
karakteristine su za slabije razvijena trina podruja.

Nain nastanka. Prema nainu nastanka berze se mogu podeliti na spontane i zasnovane na
zakonu. Spontanost u nastajanju je jedna od kljunih karakteristika vodeih berzi savremenog
sveta. Dakle, nije postojao bilo kakav plan niti smiljena ljudska aktivnost ve su berze
nastajale kao odraz potrebe i predstavljale su najbolji nain da se olaka trgovanje. Kad su u
pitanju berze koje su nastale spontano, neophodno je imati u vidu sledee: prvo su nastajale
ovakve berze a onda su usvajani zakoni, propisi i pravila kojima je regulisan njihov rad.
Dakle, propisi su izvedeni iz prakse koja je ve postojala. S druge strane neke berze su
nastale na osnovu zakona ili propisa kojima je definiosano sve to je od znaaja za njihovo
osnivanje i rad. Tako je nastala i Beogradska berza. Ovakav nain osnivanja karakteristian je
za zemlje u kojima su berze relativno kasno nastale. U ovakvim sluajevima, prvo su nastajali
propisi a onda je razvijena praksa.

Cilj poslovanja. Prema cilju poslovanja, berze se mogu podeliti na profitne i neprofitne.
Profitne berze dele meu svojim lanovima profit koji ostvare poslovanjem. Veina
Nemakih berzi je ovakvog tipa. Neprofitne berze ne dele prihod svojim lanovima. lanovi
berze ostvaruju zaradu naplatom provizije na osnovu zakljuenih poslova. Velike berze su,
uglavnom, neprofitnog tipa a lanovi su stimulisani da razvijaju poslovanje jer na taj nain
uveavaju sopstvenu zaradu.

Priroda poloaja. Prema prirodi poloaja, berze mogu biti javne, privatne i meovite. Berze
javnog karaktera osniva drava koja obezbeuje sredstva za rad a posrednici su dravni
inovnici. Zato su ovakve berze pod uticajem i kontrolom drave i nazivaju se i
polusamostalne berze, kao to su berze u Italiji, paniji i Belgiji. Berze privatnog karaktera
osnivaju akcionari koji obezbeuju sredstva za rad i zbog odnosa prema dravi nazivaju se i
samostalne berze (SAD, Velika Britanija). Meovite berze osniva drava a lanovi
obezbeuju imovinu i odreuju uslove rada i nain polovanja (Beogradska berza).

Broj lanova. Postoje berze kod kojih je strogo odreen broj lanova i ne moe se poveavati
(Njujorka berza ima 1366 lanova i taj broj se ne menja). Na drugoj strani postoje berze koje
nemaju vrsta ogranienja u broju lanova, ve se on utvruje zakonom i propisima berze.

Raznovrsnost predmeta trgovanja. Postoje berze ne kojima se trguje samo jednom vrstom
berzanskog materijala to su specijalizovane berze. Ako se na berzi trguje velikim brojem
materijala, u pitanju je meovita berza. Specijalizovane berze su ree a na meovitim se
trguje veim brojem robe ili hartija od vrednosti, a ponekad i jednim i drugim materijalom.
10

10
Isto, op. cit. str. 42 44.


13

4. Funkcije berze

Berzu ine etiri osnovne slube koje omoguavaju funkcionisanje same berze. Tu su,
naravno i pratee institucije koje omoguuju radn tih osnovnih slubi, posebno rad slube
trgovanje koje se odvija kroz posrednike kue. Dakle, etiri osnovne funkcije berze su
prikazane na sledeoj slici.

Slika br. 1.1.

Ove etiri funkcije stapaju se u jednu celinu, stvarajui koncentrine krugove koji ine berzu,
kao to slika br. 1.1. i pokazuje. Slabljenjem bilo koje od ovih funkcija, berza poinje da
stagnira i da gubi smisao.

4.1. Listing

Osnovna ideja postojanja listinga je da se obezbedi to da se na berzi nau to kvalitetniji
predmeti trgovanja. to e rei, da su se pri robnim berzama nalazile i slube za proveru
kvaliteta i kvantiteta robe, a danas u XXI veku se ti poslovi preputaju agencijama za proveru
kvaliteta i kvantiteta robe.
Svrha ovakvog postupka je obezbeivanje sigurnosti trgovanja i voenja odgovornosti za ono
to se na berzi deava u sluaju da se ispostavi da odreeni lot
11
robe nije deklarisanog
kvaliteta, ili u deklarisanoj koliini, onda se moe smatrati da je za to odgovorna agencija za
procenu kvaliteta i kvantiteta robe. Na taj nain se, za odrenu nedoslednost odmah utvruje i
onaj ko mora da je ispravi.
12

Takoe se moe vrlo lako desiti da usled visoko postavljenih standarda proizvoai ne mogu
da dostignu odgovarajui kvalitet, to moe biti prouzrokovano konstantnim nezadovoljstvom
berzanskim poslovanjem. Samim tim moe doi do ugroavanja berzanske trgovine. Da bi se
ovakav problem prevaziao berza mora teiti da domae standarde prilagodi svetskim
zahtevima i normama, da vri stalnu edukaciju proizvoaa koji svoje proizvode plasiraju na
berzi i da im prui strunu i tehniku pomo.

11
Odreena, standardizovana koliina robe kojom se trguje na berzi.
12


14

4.2. Trgovanje

Centralna delatnost berze jeste trgovanje. Prilikom obavljanja berzynskog trgovanja moraju
postojati nalozi ponude i tranje, zatim se vri njihovo uparivanje i po toj osnovi zakljuenje
posla. U toj aktivnosti, berzanski posrednici nekada zastupaju ponudu, nekada tranju a
nekad jednostavno rade za svoj raun ili za raun klijenta iji je osnovni cilj zarada na razlici
u ceni.

Berza mora da uspostavi i zatitni mehanizam oji e uesnicima pruiti dodatnu sigurnost od
nepredvienih trinih oscilacija, kao to su vanredne prilike, klimatske i politike
nepogodnosti. U takvim sluajevima uloga zatitinika se preputa interventu. Kod
novonastalih berzi uloga interventa pripada dravi dok kod razvijenijih berzi tu ulogu
preuzimaju posebne finansijske kue, vee finansijske snage koje se zovu specijalisti ili
market mejkeri, to opet zavisi od sistema rada na berzi.

4.3. Kliring i saldiranje

Posao koji se zakljui po osnovu obavljene trgovine mora da bude saldiran to ini tru
funkciju berze. U procesu kliringa i saldiranja se vode rauni svih uesnika u trgovanju i
pojedinih predmeta trgovanja to se postie dvojnim raunovodstvom. (neto vie proitati o
tome)

4.3.1. Centralni registar

Centralni registar je specijalizovana institucija koja se bavi registracijom izdatih hartija od
vrednosti. Centralni registri osnovani su poetkom XX veka usled potrebe za registrovanjem
emitovanih hartija od vrednosti u okviru nacionalnih granica. Vremenom su neki centralni
registri hartija od vrednosti proirili svoje funkcije, pa danas pored registracije hartija od
vrednosti vre i kliring i saldiranje transakcija obavljenih po osnovu trgovanja hartijama od
vrednosti.
Danas u savremenim uslovima tei se ujedinjenju nacionalnih Centralnih registara hartija od
vrednosti u regionalne organizacije a opet regionalnih u meunarodne organizacije. Da bi
Centralni registari hartija od vrednosti uspeno funkcionisali neophodno je postojanje
zakonske regulative koja se podudara sa meunarodnim standardima, kao i obaveza takve
institucije da potuje sve te norme i standarde.
Najvaniji principi kojih su Centralni registari hartija od vrednosti duni da se pridravaju a
koji su sadrani u preporukama Meunarodnih standarda su sledei:

DVP (Delivery Versus Payment) princip predstavlja istovremenu isporuku hartija od
vrednosti sa plaanjem;
Obavljanje saldiranja u okviru propisanog roka za saldiranje;
Saldiranje u realnom vremenu (Real Time Settlement);
Uloga Centralnih registara hartija od vrednosti kao univerzalne strane u transakciji;
Upravljanje rizikom.


15

4.3.2. Klirinka kua

Klirinka kua predstavlja posebnu instituciju u okvir berze iji je osnovni cilj da uini
finansijski deo berzanskih transakcija jednostavnim i sigurnim. Svaka klirinka kua ima
obavezu obavljanja sledeih uloga:

Voenje rauna svih igraa na berzi i njihovo sravnjivanje u skladu sa zakljuenim
transakcijama;
Praenje i nadgledanje finansijskog dela trgovanja;
Prikupljanje i odravanje margina na nivou neophodnom za obezbeivanje trgovanja;
Organizovanje i obezbeivanje fizike isporuke predmeta trgovanja po dospru
transakcije;
Izvetavanje o trgovanju.
13

Klirinka kua predstavlja i garanta u trgovanju, dakle obe strane i kupac i prodavac imaju
zadatak samo da zakljue posao, da se dogovore o ceni ikoliini predmeta trgovanja.
Tako na primer nalog na berzi prolazikroz sledeu putanju:

Klijent daje nalog brokerskoj firmi
Brokerska firma otvara nalog i predaje ga na berzu
Nalog se uparuje i transakcija zakljuuje
Klirinka kua preuzima dokumentaciju o zakljuenim transakcijama, prilagoava
raune uesnika, garantujetransakciju i sravnjuje raune dnevno, prema kretanju cena
predmeta trgovanja.

4.3.3. Margine

Margina predstavlja novani iznos koji prodavci i kupci ostavljaju kao depozit na raunu
klirinke kue, ime se garantuje uredno izvravanje obaveza koje nastaju u terminskim
poslovima.
14
Dakle, klirina kua utvruje visinu margine u zavisnosti od stabilnosti trita i
vrste berzanskog materijala kojim se trguje.
Brokerska kua moe da utvrdi visinu margine koju klijent dri kao depozit. Ako doe do
promene cene berzanskog materijala koji je ugovoren, pa zbog toga jedna strana ostvari
gubitak u poslu, taj gubitak se nadoknauje povlaenjem sredstava iz fonda margine tog
klijenta, to se zove dolpata margine (Margin Call). U obrnutom sluaju, ako zbog promene
cene jedna strana ostvari dobitak, taj iznos se pripisuje raunu margine tog klijenta. Ukoliko
neko od klijenata ne izvri doplatu margine u predvienom roku, klirinka kua moe da
izvri zatvaranje pozicije tog uesnika pokrivajui gubitak iz njegove ve poloene
margine.
15
Prikaz na slici br. 1.2.

13
14
15


16

50din. - iznos margine (depozit) 50din. - iznos margine (depozit)
50din. - vrednost materijala na berzi 50din. - vrednost materijala na berzi
. .
. .
U meuvremenu vrednost materijala se poveala U meuvremenu vrednost materijala se
smanjila

50din. - iznos margine (depozit) 50din. - iznos margine (depozit)
55din. - vrednost materijala na berzi 45din. - vrednost materijala na berzi
Doplata margine Povlaenje dela margine sa
rauna

Slika br. 1.2.

Osnovna svrha postojanja margine jeste smanjenje rizika i ouvanje sigurnosti uesnika u
berzanskom trgovanju, u smislu zatite od negativnih trinih kretanja.

4.3.4. Kontrola i nadzor

Berzansko poslovanje podlee kontroli koju sprovode berza i drava. Kontrolom se
obezbeuje sigurnost, stabilnost i zakonitost berzanskog poslovanja.
16
Kontrola i nadzor su
neophodni uslovi za postojanje berze jer, se na taj nain stie poverenje investitora i
obezbeuje sam napredak berze.
Osnovne prtpostavke za uspenu kontrolu i nadzor berzanskog poslovanja su:

Ljudsi resursi podrazumevaju dobro obuene kadrove koji su sposobni da otkriju
zloupotrebe i nepravilnosti na berzi;
Infrastrukturni resursi kvalitetna informatika podrka i pristup informativnim
servisima;
Pravni okvir omoguava sprovoenje sankcija za krenje zakona i pravila.
17

Berzansku kontrolu sprovode sama berza i drava. Berza u okviru sopstvenog sistema
organizuje kontrolu i nadzor u preventivne svrhe i to donoenjem posebnih pravilnika koje su
svi uesnici duni da potuju.
Takoe, pored berze u sprovoenju kontrole i nadzora znaajnu ulogu ima i drava, koja je
sve vie dobijala na znaaju nakon Velike krize, tridesetih godina XX veka.

4.3.5. Komisija za Hartije od vrednosti

Osnovna uloga komisije za Hartije od vrednosti jeste regulisanje tokova na tritu kapitala i
to preko institucija i nosioca platnog prometa (banke, brokerske i dilerske kue). Dakle, ne
radi se o uticaju i usmeravanju novanih tokova ve o njihovom to efikasnijem prometu, pod
jednakim uslovima za sve uesnike. Ovakva institucija je u potpunosti nezavisna od vlasti
(vlade) te je uplitanje drave u donoenje vanih odluka u potpunosti onemogueno.

16
17


17

Shodno tome komisija za hartije od vrednosti mora da poseduje trojaku nezavisnost:
institucionalnu, personalnu i finansijsku.
18

Institucionalna nezavisnost obezbeuje se samom injenicom da je komisija posebno
osnovana ustanova, uvek po odredbama zakona, sa tano utvrenim nadlenostima. Najvei
stepen institucionalne samostalnosti komisije dobijaju kada ih osniva i njihove lanove
imenuje nosilac suvereniteta u jednoj dravi nacionalni parlament. Time se i deo
suvereniteta, vezan za nadlenost komisije, prenosi sa parlamenta na nju. Meutim, u nekim
zemljama lanove komisije bira vlast to umanjuje njenu politiku nezavisnost. U sluaju
institucionalne nezavisnosti komisija se finansira iz dravnog budeta.
to se tie personalne nezavisnosti, ona se odnosi na to da ni jedan lan, slubenik ili
funkcioner komisije ne moe biti izloen bilo kakvom pritisku ili uticaju sa strane pri
donoenju odluka.
Finansijska samostalnost predstavlja krunu nezavisnosti komisije za hartije od vrednosti.
Komisija prihod ostvaruje kroz takse koje naplauje za svoj rad, tako da komisija ne moe
biti vezana za dravni budet. Viak prihoda koje komisija ostvari uplauju se na kraju
godine u dravni budet, a prihodi od kazni koje su u obavezi da plate oni koji se ogree o
zakon takoe idu u dravni budet ili u dobrotvorne svrhe.

4.3.6. Berzanske krize

Berzanske krize nastaju usled vrtoglavog rasta ponude, dramatinog pada cena akcija i veliki
broj uesnika u berzanskom trgovanju ostvaruje ogromne gubitke a sve se to deava u veoma
kratkom vremenskom periodu.
Krize nastaju kao posledica razliitih pekulativnih radnji na berzi, trgovina nepouzdanim
hartijama koje nose sa sobom veliki rizik to u startu uzdrma samu berzu a kasnije se ta kriza
proiri i na ostale nacionalne ekonomije, samim tim i na inostrana trita.
Neto vie o berzanskim krizama, odnosno o prevarnim radnjama govoriemo kasnije.

4.4. Informisanje

Informisanje se sastoji od obavetavanja javnosti od strane berze o svim aktivnostima koje se
dogaaju, a pre svega o ostvarenom trgovanju.
Berzansko poslovanje karakterie naelo javnosti. Dakle, berza ima obavezu da organizuje
informativni sistem u cilju obavetavanja javnosti o:

Obimu ponude i tranje
Obimu zakljuenih poslova po vrsti i koliini berzanskog materijala
Poetnoj, srednjoj i zakljunoj ceni pojedinanih berzanskih materijala
Kotacijama na berzi
Trinom materijalu kojim se trguje, i dr.
19

Berze objavljuju dnevne, sedmine, polugodinje i godinje izvetaje i ti podaci su osnovni
izvor informisanja svih potencijalnih i aktivnih uesnika u berzanskom trgovanju.
20

18
Isto, op. cit. str. 107-108.
19


18

U SAD najvanije informacije se mogu dobiti u dnevnim novinama kao to su (New York
Times) koje obuhvataju tekue izvetaje o politikim i ekonomskim uslovima irom sveta,
koji mogu uticati na raspoloenje investitora. Specijalizovane dnevne novine Wall Street
Journal daju svetske i nacionalne finansijske novosti, izvetaje o odreenim privrednim
granama ili preduzeima kao i struna miljenja o buduim zbivanjima na finansijskim
tritima i privredi uopte. Uz dnevne, postoje i periodine novine koje se pre svega bave
publikovanjem informacija o treinim kretanjima.
21

Takoe i drava moe biti emitent vanih finansijskih informacija, na taj nain to izdaje
razliite mesene preglede trenutnog poslovnog kretanja, zatim nedeljne statistike dopune u
vidu skraenih podataka, i tako dalje.

20
21
oki D., Hartije od vrednosti upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Beograd 2009. god., str. 72.

II GLAVA

AKCIJ E KAO PREDMET TRGOVANJ A NA BERZAMA

II GLAVA Akcije kao predmet trgovanja na berzama

20

1. Akcije kao predmet trgovanja na berzama

Osnovne dileme koje se javljaju kod kupovine akcija su sadrane u sledeih pet pitanja:

Treba li uopte kupovati akcije?
Koliko akcija bi trebalo kupiti?
Koje akcije kupiti?
Prema kakvom planu kupovati akcije?
Kada kupovati akcije?

Prvo pitanje ima veze sa stavom i miljenjem ulagaa o berzi i trgovanju na njoj. Takoe ima
veze i sa odnosom ulagaa prema sopstvenom kapitalu. Naime, obine akcije nose sa sobom
visok nivo rizika, upravo zbog promenljivosti njihovih cena i zbog toga nisu pogodne za
ulagae konzervativnog miljenja, kojima je na prvom mestu odrivost sopstvenog kapitala, a
visina dividende ostaje u drugom planu.
Drugo i tree pitanje ima veze sa planiranjem portfelja i anallizom ulaganja. Ulagai koji su
spremni da preuzmu vei rizik odluuju se za kupovinu obinih akcija i biraju kompaniju iji
se razvoj odvija u neujednaenim fazama. Tako da kupovinom akcija u periodu zatija i
prodajom u vrhuncu uspona moe se ostvariti ogromna zarada, pod uslovom da se kupovina i
prodaja obave u pravom trenutku. U suprotnom, moe se oekivati skromna zarada, a vrlo
esto gubitak pa ak i bankrotstvo.
S druge strane oprezniji ulagai se odluuju za kupovinu dravnih obveznica koje
predstavljaju sinonim za sigurnost, izbegavajui gubitak.
Izbor jedne od dve mogunosti zavisi pre svega od spremnosti ulagaa da preuzme rizik, od
visine raspoloivog kapitala i brojnih drugih faktora. Ipak, odluku moraju doneti sami
vlasnici kapitala, pri emu ona predstavlja lini izbor.
Poslednja dva pitanja odnose se na tumaenje i shvatanje faktora od kojih zavise cene akcija.

2. Efikasnost finansijskih trita

Efikasnost finansijskih trita podrazumeva da cene finansijskih instrumenata odraavaju
minimum svih informacija koje su javno dostupne, a verovatno i svih informacija koje
najbolji analitiari mogu da otkriju.
22

Dakle, efikasnost u ovom sluaju ne podrazumeva da se upotrebom resursa postignu
maksimalni proizvodni rezultati, ve da se informacije brzo usvoje. Vezano za ovu teoriju
efikasnosti finansijskih trita postoje razliita miljenja, kako u smislu prihvatanja tako i u
smislu odbijanja ove teorije.
Tako prema jednoj studiji utvreno je da u proseku izbor akcija koji su uinili brokeri nimalo nije
uspeniji od nasumice izabranog portfelja akcija. Odnosno, metodom pikada ...moete baciti strelicu
na Vol Strit Dornal (Wall Street Journal) kao jedan od naina izbora akcija ili kupiti od svih akcija
po malo. Krajnji efekat nee biti ni malo loiji nego da ste posluali brokera prilikom izbora, jedino bi
u drugom sluaju morali da platite brokersku proviziju a rezultat je i onako isti!
Meutim, sa druge strane postoji i miljenje da je sutina u brzom shvatanju novih informacija na
tritu i njihova primena odnosno ukljuenje u cene. Naime, bilo kakvo predvianje kretanja cena
koje bi moglo dovesti do masovnog ostvarenja profita i bogaenja svih uesnika je izuzetno teko,

22
timac M., Osnove berzanskog poslovanja, Beograd, 2005. god., str. 183.


21

gotovo ne mogue. Upravo iz tog razloga ovaj stav je nepopularan meu berzanskim uesnicima.
Povezati matematiki model (sluajno kretanje) sa efikasnou fin. Trita.

3. Portfelj ulagaa

Portfelj predstavlja ulagaev program i odnosi se na njegove vlasnike udele hartija od
vrednosti. Na primer, neki ulaga poseduje pet razliitih obveznica i osnovne akcije u 10
korporacija, ija je ukupna vrednost procenjena na 30.000. To je njegov portfelj.
23

Osnovna pitanja vezana za portfelj su:

Planiranje i
Rukovoenje portfeljom.

Veliina portfelja zavisi od samog ulagaa, odnosno od veliine raspoloivih sredstava koja
su u najveem broju sluajeva ograniena. Pri donoenju odluka o kupovini hartija od
vrednosti znaajnog uticaja imaju sledei sledei faktori:

Prihod
- visina, izvori, stabilnost, oekivanja. Prihod je najvaniji faktor koji utie na
odluku potencijalnog investitora, da li da kupi te hartije. to je potencijalni
prihod vei i stabilniji raste spremnost potencijalnih investitora da kupuju
hartije od vrednosti.
Broj lica koje izdrava, stepen, oekivanja i duina izdravanja.
- Ulaganje u obine akcije prua izvestan stepen neizvesnosti kada je u pitanju
visina dividende. Zato se potencijalni investitori ukoliko izdravaju neko lice
pre odluuju za ulaganje u dravne obveznice gde je godinji prihod siguran.
Starost i zdravstveno stanje ulagaa i lanova porodice.
- Mlai investitori su skloniji veem riziku dok se stariji investitori opredeljuju
za neka sigurnija reenja.
Status osiguranja
- to je osiguranje povoljnije povrana je mogunost preuzimanja veeg rizika.
Grupa u kojoj se nalazi za oporezivanje.
- Ukoliko kupovinom akcija prelazi u grupu sa niim poreskim optereenjem
bie stimulisan da uloi vei iznos kapitala.

Kua u vlasnitvu
- Otplaeni krediti za nekretnine pruaju vei manevarski prostor u
raspolaganju ukupnim prihodom.
Planovi za povlaenje iz posla ili za penzionisanje.
- Prestanak radnog veka zahteva odreen nivo sigurnosti pa stoga postoji
manja zainteresovanost za ulaganje u obine akcije.
Prikupljeno bogatstvo koje moe da investira.
- Sa uveanjem ukupnog bogatstva raste spremnost da se investira u hartije od
vrednosti, posebno u obine akcije.
Neuobiajeni izdaci koji se oekuju u budunosti.

23


22

- Veliki izdaci koji se mogu oekivati u budunosti destimuliu ulaganja na
berzi.
Temperament ulagaa
- Spremnost da preuzme rizik, ponekada presudno utie na spremnost da uloi
bez obzira na povean nivo rizika.
Znanje i vetina u rukovanju hartijama od vrednosti.
- Steena znanja i iskustvo poveavaju spremnost da se kapital ulae u akcije
bez obzira na nivo neizvesnosti koji sa sobom nose.
Raspoloivo vreme za upravljanje ulozima.
- Upravljanje portfeljom zahteva odreeno vreme kako bi se u obzir uzeli svi
faktori koji mogu imati uticaja na hartije od vrednosti, u protivnom ako
investitor nema dovoljno vremena nee se uputati u kupovinu obinih
akcija.
Stepen potrebe za ouvanje glavnice.
- Ulagai koji imaju stabilne i visoke prihode manje su optereeni pritiskom
usled nastalog neuspeha na berzi i u skladu sa tim se lake ponovo odluuju
za trgovinu akcijama.
Zavisnost od prihoda na ulaganje.
- Ukoliko je berzanski prihod osnovni izvor zarade, utoliko je investitor
spremniji da napravi bolju strategiju i diversifikaciju portfolija.
Zanimanje, delatnost ili profesija ulagaa.
- Ulagai koji su na bilo koji nain povezani sa berzom imaju izraenije
interesovanje i veu spremnost za trgovinu akcijama.

4. Test za dobro ulaganje

Precizno utvreni kriterijumi za dobro ulaganje ne postoje, niti se svi kriterijumi mogu
prepoznati u jednom ulaganju.
Najei kriterijumi:
1) Sigurnost glavnice - to se tie ovog kriterijuma, polazi se od elje ulagaa da
glavnica bude trajna, da ne izgubi ni jedan deo svoje kupovne moi i da je neosetljiva
na kretanja inflacije i deflacije;
2) Sigurnost prihoda podrazumeva prihod zatien od ekonomskih promena;
3) Stabilnost prihoda se odnosi na njegovu nepromenljivu visinu i na
nepromenljivu kupovnu mo bez obzira na promene u nivou cena.
4) Maksimalan prihod - visina prihoda treba da bude to je mogue, vea.
5) Prihvatljivo dospee hartija od vrednosti ne bi trebalo da dospe sve dotle dok
ulaga eli da je uva u svom portfelju.
6) Prihvatljiva denominacija hartija od vrednosti ne bi trebalo da bude isuvie
skupa, jer se u protivnom spreava diversifikacija portfelja.
7) Potencijalna procena poveanja cene hartija od vrednosti treba da ima
potencijalne mogunosti za rast u budunosti.
8) Neoptereenost dunostima i brigama upravljanja. Investitor bi trebalo da ima
mogunost da kupljeni portfelj odloi u sef banke u vidu depozita na isti nain kao i
sve druge depozite na koje prima redovnu kamatu ili dividendu, i na taj nain se rei
suvinih briga.


23

9) Oslobaanje od oporezivanja portfelj bi trebalo da bude osloboen od svako
oporezivanja.
10) Lakoa prodaje ili likvidnosti podrazumeva da se portfelj moe prodati odmah
po tekuoj trinoj ceni koja bi bila iznad nabavne cene.
11) Neopozivost (str. 190)
12) Konvertibilnost. Ako je u pitanju preferirana akcija ili obveznica, ulagau bi
uvek trebalo dozvoliti da je konvertujekada bi to moglo biti isplativo.
13) Niske provizije provizije na kupovinu/prodaju bi trebale da budu niske koliko
god je to mogue.
14) Jak emitent. Emitent bi trebalo da bude kompanija u rastu; vodea u svojoj
oblasti; davno osnovana; otporna na depresiju; sa snanim finansijama, sposobnim
rukovodstvom, visokim zaradama i dividendom; odlinim programom prodaje;
vrednim patentima; kvalitetnim programom istraivanja koji stalno razvija nove i
bolje proizvode za koje postoji visoka i stalna tranja i da pstvaruje vie nego
prosenu profitnu stopu.
Naravno, svi ovi zahtevi su vie teorijskog karaktera, dakle nije mogue primeniti ih sve u
potpunosti u praksi (npr. ni jedna akcija nije osloboena svih poreza, ni jedna nije imuna na
kretanje inflacije, ak ni dravne obveznice), ali uvek treba teiti tome da se napravi najbolja
kombinacija ovih poeljnih zahteva za svoj portfelj.

5. Selekcija ulaganja

Postoji niz dilema pri odabiru u kakve hartije uloiti novac. Isto tako, treba imati u vidu da
ulaganje u obine akcije nosi kako niz prednosti tako i odreena ogranienja. Meutim,
sudei po iskustvima mnogih ulagaa loa kupovina obinih akcija jedan je od najbrih
naina da se izgubi novac.
Prilikom donoenja odluke o berzanskomulaganju potrebno je imati predlog nekih vanijih
odluka koje imaju znaaja pri izboru obinih akcija:
1) Opte odluke koje se donose pre izbora obinih akcija:
a) Potrebno je proceniti stepen rizika
b) Dati prioritet testovima dobrog ulaganja
2) Izbor industrijske grane:
a) Hemijska
b) Elektronska
c) Industrija motora
d) Naftna industrija, itd.
3) Analiza industrijske grane:
a) Priroda industrijske grane
b) Postojea i potencijalna tranja za proizvodima grane
c) Faktori rasta
d) Unutranja konkurencija u grani
e) Ciklini uticaji
4) Izbor odreene kompanije u okviru industrijske grane;
5) Analiza kompanije:
a) Analiza finansijskog stanja
b) Zarade, dividende, politika dividendi
c) Potrebe za kapitalom


24

d) Kapitalizacija hartija od vrednosti
e) Kontrola kompanije i finansijska podloga
f) Finansijsko vrednovanje obine akcije
g) Poloaj kompanije u industrijskoj grani
h) Rukovodstvo i politika rukovoenja
i) Lokacija, prevoz, ponuda radne snage i sirovine
j) Prepoznatljivost na tritu
k) Ostali relevantni faktori.
24

6. Diversifikacija

Osnovni smisao diversifikacije portfolija jeste zatita od rizika, to i kae stara poslovica Ne
stavljaj sva jaja u jednu korpu.
Diversifikacija portfelja prua zatitu od:

1) ciklinih kretanja poslovanja;
2) dugoronih promena u industriji
3) gubitaka poloaja pojedinih kompanija.
25

Postoje razliiti oblici diversifikacije:

1. kupovina emisija u razliitim industrijskim granama
2. kupovina emisija u razliitim kompanijama
3. irenje ulaganja u veoj geografskoj oblasti
4. kupovina akcija investicionih kompanija sa dobro diversifikovanim portfeljima
5. kupovina emisija sa diversifikovanim linijama proizvoda
6. vremenski rasporeena nabavka tokom razliitih perioda ciklusa akcije
7. uravnoteenje portfelja izmeu defanzivnih i ofanzivnih hartija od vrednosti, to
jest, uspostavljanje ravnotee izmeu akcija sa visokim prihodom i onih iji se prihod
menja s vremna na vreme.
26

Meutim diversifikacija ima i svoje negativne strane:

1) rastu upravljaki problemi
2) poveavaju se poslovne aktivnosti ispitivanja i analize
3) poveavaju se trokovo kupovine i prodaje
4) smanjuje se mogunost za dobijanje natprosenog profita.
27

to e rei, da pri diversifikaciji treba nai neku sredinu kako bi se na efikasan nain
eliminisao rizik koji se javlja pri ulaganju u hartije od vrednosti.

24
25
26
27

III GLAVA

CENE I FAKTORI CENA AKCIJ A

III GLAVA Cene i faktori cena akcija

26

1. Cene akcija i njihovo izraunavanje

Cena akcija je osnovni i najvaniji pokazatelj poslovanja nekog akcionarskog drutva. To je
takoe najbitniji pokazatelj za potencijalne investitore kada se odluuju za ulaganje na berzi.
Akcijski kapital se sastoji iz tri osnovna elementa i to:
28

Nominalna vrednost emitovanih akcija
Kapitalnog vika (emisiona premija ili aio)
Zadranog profita (nerasporeena dobit ili akumulacija)

Nominalna vrednost je vrednost po kojoj se akcije emituju i registruju u knjigovodstvu
akcionarskog drutva. Zapravo, nominalna vrednost je vrednost ispisana na samoj akciji.
Takoe, kada su u pitanju akcije, nominalna vrednost nije jednaka knjigovodstvenoj kao to
je to sluaj kod obveznica. Knjigovodstvena vrednost je gotovo uvek vea od nominalne.
Stavljanjem u odnos ukupnog kapitala i broja akcija dobija se nominalna vrednost. U praksi
se emituje vei broj akcija sa niom nominalnom cenom a razlog za to je laka distribucija u
primarnoj emisiji, gde vei broj investitora uz skromnija ulaganja moe stei status
suvlasnika u preduzeu.
Nominalna vrednost ima velikog znaaja samo pri prvoj emisiji, dok je na sekundarnom
tritu ta informacija za investitore potpuno nevana. Na sekundarnom tritu akcije se
prodaju po odreenoj ceni i to je jedini relevantan podatak koji ima znaaja za investitore pri
donoenju vanih odluka vezanih za kupovinu na berzi. Razlika izmeu prodajne i nominalne
cene predstavlja kapitalni viak (dobit). Preduzee tei da kapitalni viak bude to je mogue
vei, odnosno da razlika izmeu prodajne cene i nominalne vrednosti bude to je mogue
vea.
Tri elemenat akcijskog kapitala predstavlja zadrani profit (nerasporeena dobit -
akumulacija) koji nastaje kao rezultat uspenog poslovanja akcionarskog drutva, odnosno
predstavlja deo dobiti koju preduzee ne eli da isplati vlasnicima u vidu dividende.
Zakljuak je, da knjigovodstvenu vrednost ini zbir tri elementa akcijskog kapitala
nominalne vrednosti emitovanih akcija, kapitalnog vika i zadranog profita.
Naime, cene akcija su vrlo promenljive i zavise od kretanja ponude i tranje. Na cene akcija
utiu brojni kako unutranji (situacija u samom akcionarskom drutvu) tako i spoljanji
faktori, dakle faktori iz samog okruenja, ekonomskog i politikog. Dakle, cene imaju
velikog znaaja kako za vlasnike, odnosno investitore tako i za preduzea i sve druge
uesnike javnog, drutvenog ivota.

Kod obinih akcija razlikujemo tri osnovna tipa vrednosti. To su:
29

1) Nominalna
2) Knjigovodstvena
3) Trina.

Nominalnu vrednost odreuje upravni odbor i ona je kao deoakcijskog kapitala obraena
neto ranije.

28
Eri D., Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. god., str. 326.
29


27

Knjigovodstvena vrednost predstavlja drugu vrednost akcija i kao raunska kategorija dobija
se prostim deljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala (koji se nalazi u
pasivi Bilansa stanja i predstavlja zbir nominalne vrednosti, emisione premije i zadrane
dobiti) i broja emitovanih akcija.
Trina vrednost ili cena. Trina cena se formira na sekundarnom tritu u zavisnosti od
kretanja ponude i tranje, to e rei da je vrlo promenljiva i teko predvidiva. Trina cena je
cena po kojoj se obavljaju kupoprodajne transakcije izmeu kupaca i prodavaca akcija.
Trina vrednost efekata ili njihova cena, predstavlja njihovu faktinu vrednost na tritu
kapitala, odnosno na drugim berzama u zemlji i inostranstvu, pa i na vanberzanskom
poslovanju. Treba, stoga, razlikovati berzansko kotiranje i berzansko notiranje. Berzansko
kotiranje predstavlja putanje hartija od vrednosti u berzansko poslovanje (promet), odnosno
odobrenje da hartija od vrednosti uopte moe da doe na berzu i bude predmet kupovine i
prodaje. Notiranje je utvrivanje dnevnog berzanskog kursa na osnovu ponude i tranje
hartija od vrednosti. Tako se moe desiti da se neka hartija od vrednosti na berzi kotira, ali ne
notira.
30

Faktori koji mogu uticati na kretanje cena akcija: poslovni rezultati preduzea, kretanje
tranje, promene u grani delatnosti i ukupnoj privredi, opti ekonomski faktori (promene
kamatnih stopa, inflatorne stope, devizni kursevi, poreske stope, mere ekonomske politike,
stanje platnog bilansa, itd.), politiki dogaaji, najave i realizacije transakcija menadera i
akvizicija, takozvana velika oekivanja (kod preduzea gde se oekuje veliki poslovni
uspeh) i itav niz drugih.
31

1.1. Metode za analizu cena akcija

Pri poetku svakog ulaganja, odnosno kupovine akcija postavlja se pitanje utvrivanja
njihove fundamentalne odnosno prvobitne, osnovne vrednosti. Odgovor na ovo pitanje ima
izuzetnog znaaja kako za investitore, tako i za finansijske analitiare, portfolio i finansijske
menadere kao i sve druge koji na bilo koji nain imaju dodirnih taaka sa takvom vrstom
trgovine.
Znaaj ovog pitanja ogleda se u jednom primeru koji proistie iz iste logike svesti. Naime,
investitor koji zna, da je prvobitna cena neke akcije manja od njene trenutne, trine cene ima
tendenciju da kupi tu akciju i obrnuto, ukoliko zna da je poetna cena vea od trine svakako
e je prodati.
Imajui to u vidu, osnova probelma je kako znati, kako utvrditi tu realnu cenu. Za to postoje
razliite metode koje su godinama usavravane od strane niza autora a danas se svode na pet
osnovnih:

1) Analiza zasnovana na naunim tokovima sredstava (Cash Flow Analysis)
2) Metod diskontovanja dividendi (Discount Dividend Method)
3) Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogunosti (P/E) metod rasta dividendi i
4) Analiza zasnovana na sagledavanju prihoda
5) Metodi zasnovani na korienju P/E racija.
32

Sutina svih ovih metoda je u svoenju buduih prinosa akcija na njihovu sadanju vrednost
kako bi odredili realnu vrednost.

30
ivkovi A., Berzanski i bankarski menadment, Beograd 2002. god., str. 141.
31
Eri D., Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. god., str. 359.
32


28

1.1.1. Analiza zasnovana na naunim tokovima sredstava (Cash Flow Analysis)

Prvi metod podrazumeva diskontovanje svih buduih vrednosti neto priliva sredstava koji su
jednaki razlici prihoda i trokova. Ukoliko nam je: P cena akcije, r diskontna stopa, Pr
prihod, Tr trokovi, CF neto tokovi sredstava, dobijamo sledeu jednainu:

(1)

odnosno,
(2)

Ukoliko se neto prilivi (1-P), investicije (1-I) i stopa rasta prihoda (1+S) oporezuju dobijamo
proirenu formulu za izraunavanje cena akcija:

(3)

Meutim, treba imati u vidu da se ova metoda vie koristi u teorijske svrhe, jer koristi
pokazatelje kao to su prihod, trokovi, investicije koje je vrlo teko predvideti u budunosti.

1.1.2. Metod diskontovanja dividendi (Discount Dividend Method)

to se tie ovog metoda, kroz istoriju se postavljalo pitanje, ta diskontovati, dividendu ili
prihod, poto se iz prihoda isplauju dividende. Odgovor je dividendu, jer se prihod moe
reinvestirati ro dovodi do porasta dividendi u budunosti.
U okviru ovog metoda cene se odreuju kao zbir sadanjih vrednosti svih oekivanih buduih
dividendi.
Ukoliko nam je: Div dividenda, d diskontna stopa, a CA cena akcije, dobijamo:

(4)

odnosno,

(5)

Takoe, pored dividende vlasnici ostvaruju i kapitalni dobitak (ili gubitak) koji predstavlja
razliku izmeu cene po kojoj su akcije kupili i tekue trine ili prodajne cene.
Imajui u vidu te dve vrste prihoda vlasnika akcija, stopa prinosa (R) se izraunava kao:


29

(6)

Pri emu nam je P
1
cena iz prvog perioda a P
0
, cena iz poetnog perioda.
Na primer, vlasnik je kupio akciju po 100, dividenda je 5, a cena akcije za godinu dana je
110. Koliki je prinos u posmatranom periodu? Primenom formule (6) dobijamo:

=0,15 =15%

Sada iz formule (6) moemo izraziti sadanju poetnu cenu akcije (P
0
) ukoliko znamo stopu prinosa
investitora.

(7)
33

Imajui u vidu da nam je cena , menjajui je u formulu (7) dobijamo.

(8)

odnosno,

(9)

Dakle, kako se sve vie pomeramo ka budunosti, cena P
n
nam se sve vie smanjuje i
a , pa tako moemo izvesti sledeu jednainu:

(10)

to bi bilo skraeno,

(11)

to zapravo, predstavlja jednainu br (9).

33
Izvoenje formule bi izgledalo ovako: ; ; ;
; ; ; iz toga sledi da nam je: .


30

Takoe, je i primena ove metode praktino nemogua upravo iz razloga procene kretanja
dividendi u budunosti, jer dividende nisu ni fiksne, ni jednake ni vremenski ograniene.

1.1.3. Analiza dobiti (EPS) i razvojnih mogunosti (P/E) metod rasta dividendi

Usled nedostataka prethodnih metoda razvijena je upravo ova, metoda rasta dividendi. Ova
metoda polazi od pretpostavke da je dividenda u periodu t jednaka dividendi u prethodnom
periodu t-1 uveana za stopu rasta dividendeg. to se moe iskazati na sledei nain:

(12)

Odavde se moe izraziti stopa rasta dividendeg.

(13)
34

Postoje tri modela rasta dividendi.

1) Nulti rast dividendi podrazumeva fiksni iznos dividende u budunosti, odnosno:

,

to e rei da nam je , odnosno cena akcija bi bila:

(14)

odnosno, ukoliko nam je onda je

(15)

Ovaj model se moe iskljuivo primeniti pri izraunavanju vrednosti preferencijalnih akcija
sa fiksnom dividendom.

2) Drugi metod, je metod konstantnog rasta dividendi podrazumeva neprekidan, stalni
rast dividendi koji se izraava:

odnosno,

prema tome, cena akcija bi bila:

34
Izvoenje ove formule na osnovu formule (12) bi bilo ovako: ; ;
; ; .


31

(16)

odnosno,

ili jo krae, odakle je:

(17)
35

Iz jednaine broj (16) moemo izvui (r), diskontnu stopu:

(18)
36

Da bi ova anliza konstantnog rasta dividendi imala praktinog znaaja neophodno je da vai
telacija .

3) Trei model viestrukog rasta ija je sutina predvianje stope rasta dividendi. Dakle,
u ovom sluaju se ne podrazumeva rast dividendi po g stopi, nego po razliitim
stopama g
1,
g
2
, g
3
, itd. Sloenost formule za izraunavanje viestrukog rasta dividendi
zavisi od broja stopa (g) koje uzmemo u obzir. Ukoliko uzmemo stope g
1
i g
2
i vreme
gde recimo, od perioda 0 do perioda T vai stopa g
1
a nakon perioda T vai stopa g
2
,
rast dividendi e izgledati ovako:

Daljim razlaganjem ovog metoda ulazi se u dublju matematiku dimenziju ime se
zamagljuje ekonomski smisao pristupa. Meutim, i pored komplikovanog pristupa, danas u
vreme razvijene informacione tehnologije i razliitih programskih paketa ovaj metod je
znatno olakan.

35
Izvoenje ove formule na osnovu formule bi bilo: ;
; ; ; ;
; .
36
; ; ; ; .


32

1.1.4. Metodi zasnovani na analizi dobiti

U okviru ovog modela osnova za izraunavanje cena akcija nisu dividende ve prihod. Veza
izmeu dividendi i profita je neraskidiva, jer se dividenda isplauje iz profita.

Za veliinu dobiti se uzima neto dobit po jednoj akciji (Earnings Per Share EPS) koji se
dobija deljenjem neto dobiti kompanije sa brojem emitovanih akcija. Ukoliko bi se celokupna
dobit isplatila u vidu dividendi, onda bi vailo , a formula bi glasila gotovo
identino kao i formula broj (15).

(19)

Meutim, u praksi kompanije gotovo nikad ne isplauju celokupan iznos dobiti u vidu dividende, jer
svaka kompanija ima plan rasta i razvoja tako da se jedna deo profita uvek zadrava. Taj deo
zadranog profita ima takoe svoju sadanju vrednost i ukoliko bi formulu (19) proirili za vrednost
zadranog profita, dobili bi:

(20)

Gde je SVRM sadanja vrednost razvojnih mogunosti preduzea.

Da bi dolo do plaanja cena akcija neophodno je da budu ispunjena dva uslova:

1) Dobit mora biti zadrana kako bi se poveao akcijski kapital;
2) Investicioni planovi koje preduzee namerava da ostvari moraju imati pozitivnu neto
sadanju vrednost, odnosno da profit bude vei od trokova koji su neophodni za
finansiranje tog investicionog plana.

1.1.5. Metodi zasnovani na korienju P/E racija

Usled brojnih nedostataka prethodnih metoda (kao to su: kako proceniti dividendu, kako
odrediti stopu rasta dividende, diskontnu stopu i sl.) razvijen je metod P/E racija, koji cene
akcija izraava kao odnos tekuih trinih cena i neto dobiti po akciji (EPS).

Ukoliko poemo od jednaine (20)

I ukoliko obe strane podelimo sa EPS dobijamo:

. (21)

Poto nam se trai cena (P), bie:


33

(22)

Ovaj metod bazira se na tri bitna faktora:

1) Proporcije dividende i neto dobiti po akciji Div/EPS pokazuje koliki deo dobiti e
biti isplaen vlasnicima akcija u obliku dividende.
2) Stopa rasta prinosa (Required Rate of Return) k koja se sastoji iz kamatne stope
bez rizika i premije na rizik investiranja u pojedinu akciju i
3) Oekivana stopa rasta dividende (Expected Growth Rate in Dividends) g koja
odraava oekivanja investitora u vezi poveanja dividende.

Ukoliko ova tri faktora zamenimo u obrazac, dobijamo sledee:

(23)

Pa stoga vai da manja diskontna stopa prouzrokuje vee stope dividende i dobiti, kao i dui
vremenski period a sve to dovodi do poveanja vrednosti P/E racija.
Neto vie o ovom raciju bie u poglavlju IV u okviru fundamentalne analize.

Opet sa druge strane matematika reenja pri vrenju analize cena akcija ne mogu biti potuno
pouzdana, jer ne samo na cene akcija, nego na bilo koju pojavu koja se eli analizirati utie
ogroman broj faktora koji se ne mogu svi odjednom uzeti u obzir u okviru jedne matematike
relacije. ak i kada bi se uzeli samo faktori koji imaju presudan uticaj na datu pojavu, nije
mogue precizno predvideti njihovo kretanje u budunosti, samim tim je i cena akcije
pogrena.
Imajui to u vidu, berzanski uesnici i analitiari se okreu drugim nainima i oblicima
predvianja cena. Te oblike u budunosti predstavljaju fundamentalna i tehnika analiza cena
akcija.

2. Faktori cena akcija

Posmatrano u kraem vremenskom periodu na kretanje cena akcija u najveoj meri utiu
fundamentalni uslovi. Ukoliko, veina transaktora smatra da su ekonomski pokazatelji
nepovoljni, akcije e se kupovati, a cene rasti i obrnuto, akcije e se ubrzano prodavati a cene
e padati. Meutim, ukoliko be se posmatralo na dui vremenski period, postalo bi jasno da
najvei uticaj ima kretanje privrede pa tako ukoliko bi uslovi u privredi bili stabilni, cene bi
rasle i obrnuto ukoliko bi ekonomija bila slaba cene bi bile u padu.
Zato je prilikom predvianja cena akcija neophodno pored stanja i poslovanja kompanije,
koja je predmet interesovanja uzeti u obzir i globalne pokazatelje. Broj faktora koji mogu
uticati na cenu akcija je veliki. Naime, neki faktori utiu na krai neki na dui rok, jedni su
lako uoljivi a ima i onih koji su dostupni samo uem krugu prvoklasnih investitora.
Faktori koji imaju najveeg uticaja na cene su: zarade, odnos cena zarada, dividende,
prihodi od akcija, deobe akcija, dividende, kamatne stope, prihodi od obveznica, cena robe,
drutveni bruto proizvod, itd.
37

37
timac M., Osnove berzanskog poslovanja, Beograd, 2005., str. 210.


34

2.1. Zarade

Zarada ili profit korporacije se smatra najvanijim faktorom koji utie na cene akcija, jer
berzanski uesnici kupuju ili prodaju akcije na osnovu oekivanih zarada. Meutim, postoji i
povratna sprega da zarade utiu na visinu cena akcija.
Ovo opravdava stav da se akcije kupuju zbog:
1) Oekivanog poveanja cene i
2) Radi ostvarivanja prihoda.
38

Poveanje zarade dovodi do poveanja cena akcija. Prihod od akcija predstavlja odnos
dividende i trine cene. Akcija moe vlasniku doneti prihod samo ukoliko kompanija
isplauje deo zarade u vidu dividende, tako da poveanje cene akcija i prihod zavise od
veliine zarade. Prilikom ostvarenja zarade kompanija ima dve mogunosti, prvo, da isplati
dividende akcionarima, drugo, da dobit reinvestira tj. Uloi u sopstveni razvoj. U oba sluaja
akcionar je na dobitku, dakle, ak i u drugom sluaju. Ulaganjem kompanije u sopstveni
razvoj i proirenje poveava se zarada kompanije u budunosti a samim tim i cena akcija. Isto
tako moe se dogoditi da reinvestirani profit ne donese veu zaradu u budunosti. Zato
upotrebom odgovarajuih pokazatelja i tenjom za pozitivnom profitnom stopom moe se
utvrditi koliko je neka reinvesticija bila uspena. Dakle, cene akcija ne prate uvek visinu
zarade, ak zarade esto izostaju za cenama, a mogu se kretati i u suprotnim pravcima. to e
rei, da se u proceni cena akcija ne smemo previe osloniti na visinu zarade, jer u duem
vremenskom periodu cene akcija na berzi su teile da budu ispred zarada, tako da informacije
o zaradama stiu isuvie kasno da bi uticale na cene akcija.

2.2. Odnos cena zarada

Odnos cena - zarada je najee korien pokazatelj za sagledavanje odnosa cena akcija i
zarada. Predstavlja odnos izmeu tekue trine cene akcije i godinjih zarada. Na primer,
ako se neka akcija prodaje za 84 a zarada po akciji iznosi 6, onda se akcija prodaje prema
odnosu cena zarada 14:1, a ako zarada zadri isti nivo a cena skoi recimo na 90 onda e
odnos biti 15:1.
Odnos cena zarada nekada se veoma intenzivno koristio a odnos 10:1 se uzimao kao
polazni, i sve transakcije prema ovom ili niem odnosu su smatrane dobrom investicijom.
Danas su se standardi umnogome promenili, razvijene su savremenije metode pa se danas
praksa sve manje oslanja na odnos cena zarada.
Razlog za to lei u promenljivosti injenica da se ovaj odnos u periodu izmeu 1935. i 1990.
god. kretao u rasponu od 6 do 130. Sa druge strane, postoji nepisano pravilo, da akcije ne
treba kupovati ukoliko je odnos vei od 20:1 a neka gornja granica bi bila 25:1.
39

Meutim postoji odstupanje i od ovog pravila.
Tako na primer, IBM je tokom 1961. god. prodavao akcije po ceni od $607, a godinja zarada
po akciji je iznosila $7,60 tako da je odnos cena zarada bio 80:1.
40

Osnovni zakljuak bi bio da odnos cena zarada pokazuje nivo fluktuacije izmeu najviih i
najniih cena u ivotnom ciklusu akcija.

38
Isto, op. cit. str. 210 - 218.
39
40


35

2.3. Dividende

Drugi najvaniji faktor koji utie na cene akcija su dividende. Neko autori dividende stavljaju
ispred zarada prema uticaju na cene akcija. Razlog za to, jer su dividende sigurna dobit za
deoniara, dakle zarada nije reinvestirana i uzaludno potroena, ve je odmah deoniaru
isplaena u vidu gotovine. Dividenda je ak za deoniara sigurnija nego budua zarada iako
postoji velika verovatnoa da e zarada u budunosti biti isplaena. Dividenda se kao i zarada
tokom vremena menjala u odnosu na profit, nekada rasla bre a nekad sporije u odnosu na
profit, tako da ni ona ne moe biti siguran pokazatelj.

2.4. Prihodi od akcija

Uticaj dividende na izbor portfelja hartija od vrednosti moe se istraiti i preko prihoda od
akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godinja dividenda sa trenutnom cenom akcija na
tritu. Takoe i prihodi od akcija ispoljavaju izvesne fluktuacije kroz istoriju, tako na
primer, kada su se cene najvie poveavale, prihodi od akcija su iznosili oko 3%, a kada su
cene padale, prihodi su se kretali u intervalu od 7 10%. Najvee fluktuacije prihoda od
akcija zabeleene su kod industrijskuh akcija.
Najvei uticaj na ovakav vid kretanja prihoda imaju sledi faktori: razvoj, status kompanije,
dividendna politika, izvori novog kapitala, starost kompanije, popularnost kod investitora,
rizik.

2.5. Deobe akcija i dividende

Deoba akcija i dividende esto deluju kao stimulansi za odreivanje trine cene akcija.
Vezano za deobu akcija i dividendi imamo dva oprena stava. Prvi se odnosi na to da bez
obzira, to je deobom akcija dolo do poveanja njihovih cena i to se poveana vrednost
uva u gotovom u obliku dividendi a akcionarima se isplauje samo povean broj akcija,
dakle, bez obzira na sve to oni su zadovoljni jer su sigurni da e to zaraeno bogatstvo biti
njihovo u bliskoj budunosti. Sa druge strane ima onih koji smatraju da poveanje treba da se
isplauje u obliku dividendi a ne u obliku akcija.
Drugi stav se odnosi na to da deoba akcija i dividendi dovodi do smanjenja cena akcija to
poveava tranju a to opet utie na podizanje cena akcija. Suprotno miljenje ovome odnosi
se na to da nie cene akcija zapravo samo poveavaju trokove transakcija tako da zapravo
prave dobiti i nema.
Dale, zakljuak je sledei, poveanje cena je posledica, ili bi trebalo da bude, poveanja
zarada a ne deobe akcija. Odnosno, deoba akcija ukoliko rezultira veim cenama na tritu
znai da te akcije prati dobra zarada a samim tim i visok nivo dividende.

2.6. Kamatne stope

Uticaj kamatnih stopa na cene akcija sastoji se u sledeem: usled visokih kamatnih stopa
privredni subjekti su zainteresovani za ulaganje slobodnih novanih sredstava u banke zbog
sigurnosti plasmana i visokih prinosa. Samim tim sredstva se povlae sa berze i tranja za
akcijama opada, a za njima i cena berzanskog materijala. Takoe, visoke kamatne stope
oteavaju kompanijama da ostvare visoke zarade i prevaziu probleme visokih kamatnih


36

stopa na pozajmljena sredstva, pa se stoga investitori pre odluuju na ulaganja koja nose
manji rizik.
Meutim, opet sa druge strane istorija je pokazala da visina kamate ne mora uvek da prati
kretanje cena akcija na tritu. Tako je i bilo 1928. i 1929. godine kada su kamate bile visoke
a transakcije na amerikom tritu uprkos tome dostigle svoj vrhunac.

2.7. Prihodi od obveznica

Prihodi od obveznica mogu imati znaajnog uticaja na cene akcija. Naime, kada postoji visok
raspon izmeu prihoda od akcija u odnosu na prihod od obveznica investitor nee oklevati da
uloi kapital u akcije. Meutim, kada postoji mala razlika izmeu ta dva prihoda, investitor
e se okrenuti obveznicama jer mu se ne isplati da za tako malu razliku rizikuje.
Tokom istorijskog razvoja dominacija akcija i obveznica se smenjivala naizmenino. Od
poetka XX veka pa do danas prihod od akcija je dominirajui u odnosu na prihod po osnovu
obveznica.

2.8. Cena robe

U mnogim trgovakim i proizvodnim kompanijama, profit u velikoj meri zavisi od koliine
zaliha. Rast cena znai da se zalihe mogu prodati po veoj ceni nego to su nabavljene
odnosno proizvedene, naroito ukoliko postoji dui vremenski raspon.
Dui niz godina se smatralo da se od inflacije moe zatititi kupovinom akcija. Za vreme
ekonomske krize 30-ih godina, smatralo se da e doi do velike inflacije usled pojaanog
dravnog intervencionizma pa je pojaana kupovina akcija kao nain zatite od inflatornog
obezvreivanja. Meutim, velika inflacija se nije dogodila uprkos oekivanjima, zahvaljujui
visokoj stopi nezaposlenosti.

2.9. Drutveni bruto proizvod

Tokom istorije postojali su pokuaji da se utvrdi odnos izmeu drutvenog bruto proizvoda i
cena akcija, ako bi se na neki nain predvideli budui dogaajimeutim ti pokuaji su propali,
jer iako je rasto drutvenog bruto proizvoda bio praen rastom cena akcija deavali su se i ne
tako retko obrnuti sluajevi.

IV GLAVA

FUNDAMENTALNA I TEHNIKA ANALIZA

IV GLAVA Fundamentalna i tehnika analiza

38

1. Fundamentalna analiza

Kako joj samo ime kae, bavi se istraivanjem odreenih fundamentalnih faktora koji potiu
iz politikog i ekonomskog okruenja, a koji mogu da utiu na kretanje cena akcija. Neki od
tih faktora su:
makroekonomski faktori u okruenju;
industrijski uslovi;
finansijski izvetaji;
kvantitativni i kvalitativni faktori.

Makroekonomski faktori u okruenju odnose se na razmatranje ekonomskog stanja kako u
svetu tako i u Srbiji, odnosno razmatranje kako makroekonomskih tako i monetarnih
indikatora kao to su: kretanje GDP i industrijska proizvodnja, stopa nezaposlenosti, inflacija,
profitabilnost kompanija, sektor stanovnitva, potronja domainstava. Sve ove indikatore
treba posmatrati povezano, kao jednu celinu. Kao drugi faktor koji moe uticati na cenu
akcija navode se industrijski uslovi na koje opet takoe utie niz faktora kao to su: razlike u
proizvodima, postojanje monopola, patenti i prava koje poseduju kompanije, tehnologija,
prepreke ulasku na trite, spoljnotrgovinska politika (Foregn Trade Policy). Direktan uticaj
razvoja industrijske grane na kretanje cena akcija na tritu zavisi od kretanja industrijskog
trenda na koji utiu:

budui prihodi;
veliina i udeo na tritu;
konkurencija;
relativna precenjenost ili podcenjenost akcija na tritu;
kratkoroni pritisci tranje na kupovinu akcija.

Nakon analize industrijske grane potrebno je proanalizirati samu kompaniju, tanije
odgovoriti na sledee zahteve:

ime se kompanija bavi
kolika je veliina kompanije
ciljevi kompanije
finansijsko zdravlje (Financial Health)
konkurenti
ekonomski uslovi poslovanja.
Zatim se vri analiza finansijskih izvetaja, kao i njihovo prilagoavanje potrebama dalje
racio analize.

to se tie same fundamentalne analize, sa jedne strane imamo dve teorije koje predstavljaju
osnovu ove analize, dok sa druge strane imamo niz pokazatelja u vidu matematikih relacija.
Dakle, dve nezaobilazne teorije su:

1) klasina teorija o cenama akcija
2) teorija poverenja.


39

1.1. Klasina teorija o cenama akcija

Klasina teorija, koja se jo naziva i fundamentalna teorija, moe se iskazati na sledei nain:
najvaniji razlog za promene cena akcija je predvianje akcionarskih zarada. Takoe, smatra
se da zarade ine najvaniji, kljuni faktor u odreivanju berzanskih cena.
Pristalice ove teorije priznaju da je cena akcija trenutna vrednost svih oekivanih dividendi.
Oni su, meutim, svesni da se dividende samo mogu dobiti od zarada. Promene u zaradama
e promeniti perspektivu dividendi i tako e opravdano uticati na cene akcija. Bilo koji
nagovetaj koji ukazuje na promenu u zaradi odreene kompanije, industrije ili cele
ekonomije uticae na cene akcija, koje e se obino kretati pre nego to se dogode stvarne
promene u zaradma i dividendama.
41

Dakle, ene akcija su izuzetno osetljiva kategorija, ije promene se uvek deavaju pre nego
sam dogaaj koji je zapravo imao uticaja na njih, to je izuzetno povoljno za one investitore
koji trguju metodom oslukivanja trita i sopstvene intuicije

1.2. Teorija poverenja

Ova teorija kretanja je manje formalna od prethodne, jer zapravo se ne smatra glavnom i ne
nalazi se u sadraju standardne berzanske literature.
Teorija poverenja (The Confidence Theory of Stock Prices) se moe definisati na sledei
nain: osnovni faktor u kretanju cena akcija predstavlja porast ili pad poverenja izmeu
trgovaca i investitora u buduem kretanju cena akcija, zarada i dividendi.
Na prvi pogled, ova teorija moe izgledati samo kao varijacija klasine teorije da cene
zavise od zarada. Zapravo, sutinska razlika izmeu ova dva pristupa je u tome to teorija
poverenja objanjava cene akcija na osnovu marketinke psihologije vie nego na osnovu
statistikih podataka.
42

Ova teorija se zasniva na tome da se odluke o kupovini i prodaji akcija donose na osnovu
dobro razraenih pravila i standarda, kao to je naelo, da bi akcije trebalo prodavati prema
odreenom odnosu (cena zarada profit), ili da bi akcije trebalo da donesu prihode vee od
onih koje donose obveznice. Na osnovu takvih jednostavnih i proverenih principa, dobro
upueni statistiar koji raspolae pravim informacijama i strunjaci za investicije mogli bi sa
lakoom i velikim stepenom sigurnosti da predvide zbivanja na tritu. Dakle, kada bi
fundamentalni uslovi bili povoljni, cene akcija bi se kretale navie u skladu sa promenama
zarada i dividendi. I obrnuto, ako bi uslovi bili nepovoljni, cene akcija bi se kretale nanie u
skladu sa promenom zarada i dividendi.
Na osnovu teorije poverenja, ukoliko veliki broj trgovaca i investitora ima pozitivan,
optimistian stav u vezi sa fundamentalnim uslovima odluie se za kupovinu akcija. Taj
optimizam moe ii do tog nivoa, da odnos cena, zarada i dividendi ne bude povoljan. Opet,
sa druge strane moe meu investitorima zavladati pesimizam i u tom sluaju e svi prodavati
akcije bez obzira na povoljne fundamentalne uslove. Ukoliko taj nivo pesimizma pree
odreenu granicu, oni e prodavati akcije ak i po ceni ispod realnog nivoa.
Dakle, prema teoriju poverenja, kupci i prodavci akcija su ekstremisti ije se raspoloenje
kree iz jedne krajnosti u drugu, to naravno esto moe dovesti do niza greaka u trgovanju
kojih ni sami investitori ponekad nisu svesni. Najbolje to ilustruje slika br. 4.1. - Ciklus
emocija pri investiranju na berzi.

41
42


40

Izvor: Autorizovana predavanja, Prof. Z. Jeremi Slika broj 4.1. - Ciklus emocija pri investiranju na berzi

Postoje brojni primeri koji dokazuju uticaj i znaaj teorije poverenja. Tako, 1946. Godine na
berzama u SAD, iako su svi ekonomski parametri bili povoljni (rast DBP, stabilnost cena,
zarade visoke, dividende u usponu) javio se talas pesimizma i sumnje. Posle svakog rata
uobiajena je pojava krize, pa tako ni u ovom sluaju nije bilo izuzetaka. Akcije su se
prodavale po sve niim cenama i trite je bankrotiraloiste godine.
Nasuprot ovom sluaju, 1985 1986 i 1991. Godine ekonomski uslovi su bili izuzetno
nepovoljni, kamatne stope visoke (to je stimulacija za ulaganje u banke), strana konkurencija
vrlo otra, dolar isuvie jak (to dovodi do rekordno visokog trgovinskog deficita), budetski
deficit veliki, nezaposlenost na visokom nivou, velike kompanije beleile su ogromne
gubitke, ali i pored svega toga cene akcija su nastavile da vrtoglavo rastu.
Ovi primeri samo potvruju da je izuzetno teko, a ponekad i nemogue predvideti berzanska
kretanja, a pogotovo kretanja cena akcija.
Vratimo se na poetak, dakle, sutina fundamentalne analize je u analizi prihoda kompanije i
proceni potencijala njihovog rasta u budunosti. Informacije koje su neophodne za
fundamentalnu analizu crpe se iz finansijskih izvetaja bilans stanja, bilans uspeha,
kapitalnog bilansa i bilansa novanih tokova. to e rei, da se pored prihoda analiziraju i
rashodi, kamate, porezi, itd. A metode koje se mogu koristiti su brojne analiza racio
brojeva, stopa prinosa, obrta, predvianje kretanja vremenskih serija i analiza trendova,
analiza P/E, EPS, stopa dividendi, racio isplate (odnos dividende i EPS) i mnogi drugi.

U daljem nastavku ove analize, obradiemo oko 15 indikatora fundamentalne analize, od
kojih se veina veoma esto koristi.

P cena akcije (Price) - Zakljuenu cenu akcije prethodnog dana trgovanja, predstavlja
novonastalu cenu akcije. Zavisno od berze to moe biti poslednja ili prosena cena.

Mcap trina kapitalizacija kompanije (Market Capitalization) Rauna se tako to se
ukupan broj emitovanih obinih akcija pomnoi sa trinom cenom akcije, a predstavlja
ukupnu trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno pokazuje koliko trite


41

vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena akcija. Ako je na
primer kompanija emitovala 25.000 akcija, a trenutna trina vrednost jedne akcije je
RSD200, onda je . ovaj iznos se razlikuje od kapitala
kompanije koji oznaava vrednost koju su akcionari uneli u kompaniju.
Dakle, formula za izraunavanje bi bila:

EPS neto dobit, zarada po akciji (Earnings Per Share). EPS nam govori o tome koliko je
kompanija profitabilna. Rauna se kao odnos neto profita i prosenog broja akcija. Dakle,

Zarada po akciji se najee rauna na bazi poslednja etiri kvartala pri emu analitiari
nastoje da predvide zaradu u sledeih etiri kvartala i da na bazi nje raunaju EPS i PE. Na
kraju, kao vana napomena, ukoliko u strukturi portfolija ima prioritetnih akcija kod
obrauna EPS, treba oduzeti dividende koje su na njih plaene.

BV knjigovodstvena vrednost preduzea (Book Value) predstavlja akcijski kapital
drutva, iju vrednost uzimamo iz Bilansa stanja.

BVPS knjigovodstvena vrednost po akciji (Book Value Per Share) dobija se deljenjem
akcijskog kapitala sa brojem akcija.

P/B odnos trine cene i knjigovodstvene vrednosti akcije (Price to Book Ratio). Nizak P/B
racio moe znaiti da je akcija podcenjena ili pak da neto sa poslovanjem kompanije nije u
redu (kompanija ne vredi na tritu).

P/E (Price to Earnings Ratio) rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade po
akciji (EPS).

P/E se jo zove i multiplikator jer pokazuje koliko su investitori spremni da plate na jedan
dinar (euro, dolar) zarade. Odnosno, u koliko je P/E racio na primer 20, znai da je investitor
u akcije spreman da plati 20 za svaki 1 zarade koji kompanija ostvari.
Visok P/E znai visoku zaradu u budunosti i moe se porediti jedino u okviru iste
industrijske grane ili sa istorijskim vrednostima P/E jedne iste kompanije. Dakle, moe
varirati od grane do grane to zavisi od ekonomskih uslova u odreenom periodu. Obino se
kree u intervalu 15 25. One kompanije koje imaju nadproseno visok P/E moraju u
budunosti dostii vei rejting i uveati zaradu ukoliko se to ne desi, moe doi do pada cena
akcija.
Sa druge strane postoji dilema da li je bolje da se akcije prodaju uz vii ili nii P/E. Naime,
vii P/E govori investitorima o veim razvojnim mogunostima preduzea. Kao to je ve
napred navedeno, P/E se razlikuje izmeu grana. Obino vii P/E imaju kompanije sa
visokom tehnologijom. Takoe, visok P/E ne mora da znai da se radi o kvalitetnijim
kompanijama. Tako da treba uzeti u obzir i druge faktore uspenosti firme, kao to su
razvojne mogunosti u budunosti, analiza menadmenta i konkurentske pozicije, finansijska
analiza, itd.


42

Smatra se da P/E moe biti visok iz sledeih razloga:

a) Cene akcija su suvie visoke
b) Neto dobit je suvie mala (matematiki posmatrano kada bi neto dobit bila jednaka
nuli, P/E bi predstavljao beskonanu veliinu)
c) Zato to se koristi suvie niska diskontna stopa

d) Usled postojanja razliitih raunovodstvenih metoda koji utiu na visinu prihoda i
neto dobiti.
43

Na kraju, postoje dve interpretacije ovog pokazatelja, akoja e prevagnuti zavisi od samog
investitora:

1) Su akcije koje imaju vii P/E zato to jedna novania jedinica dobiti vie vredi
(dobit je skuplja)
2) Bolje su akcije koje imaju nii P/E zato to jedna novana jedinica doboti moe da
se kupi za niu cenu. Racionalan investitor moe rezonovati takvu akciju treba
kupovati, poto je jeftinija.
44

P/S (Price to Sales Ratio) odnos trine cene akcije i prihoda od prodaje.

Debt to Equity Meri dug prema kapitalu i pokazuje koliko je ona zaduena. Ukoliko je
ovaj racio visok znai da kompanija finansira svoj razvoj pozajmljenim sredstvima to moe
rezultirati u vidu nestabilnosti cene akcija i visokom riziku.

ROA (Return on Assets), zove se jo i Return on Investment ROI. Ovaj pokazatelj meri
prinos koji reinvestira kompanija odnosno pokazuje koliki prihod je ostvaren investiranjem
same kompanije u svoj razvoj. Predstavlja odnos neto profita i ukupne aktive.
Meutim, prilikom njegovog izraunavanja preporuuje se korienje prosenog iznosa
aktive tokom godine, jer se na taj nain izbegava uporeivanje aktive koja tokom godine
raste, sa uobiajenim sezonskim oscilacijama i profita koji se stvara tokom cele godine.
45

ROE (Return on Equity) predstavlja prinos na kapital, odnosno prinos od uloenog
sopstvenog kapitala. Ovim pokazateljem se meri koliko je kompanija ostvarila profita u
poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara. To je ujedno i osnovna mera
profitabilnosti. Rauna se kao odnos neto profita i akcionarskog kapitala.
Ako je na primer kompanija X ostvarila 1 milion neto profita u proloj godini i ima
akcionarski kapital 10 miliona, ROE je 10%. Dakle, cilj je da se sa to manje kapitala
ostvari to vei profit.

NPM (Net Profit Margin) neto profitna mara rauna se kao odnos neto dobiti (nakon
oporezivanja) i ukupnih prihoda.

43
Eri D., Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003., str. 368.
44
45
Hadi M., Bankarstvo, Beograd, 2007. god., str. 383.


43

Current Liquidity Ratio koeficijent tekue likvidnosti predstavlja odnos kratkorone
imovine i kratkoronih obaveza. U tekuu imovinu spadaju: novac, likvidni vrednosni papiri,
potraivanja od kupaca i zalihe.

Beta koeficijent () predstavlja meru volatilnosti akcije ili celog portfolija, kao i
sistematskog rizika, u poreenju sa tritem u celini. Najee se rauna u odnosu na
berzanski indeks, a najreprezentativniji je S&P500 indeks.
Ukoliko je Beta 1 onda to znai da se cena akcije kree tano kao i trite. Ako je beta
manja od 1 znai da e akcija biti manje volatilna nego trite. Beta vea od 1 znai da e
cena akcije biti vie volatilna nego trite.

Imajui u vidu veoma veliki broj pokazatelja koje obuhvata fundamentalna analiza to e rei
da zapravo fundamentalnu analizu treba sprovoditi u smislu odabira najbolje kombinacije
pokazatelja, jer samo uz najbolju kombinaciju mogu se shvatiti i predvideti kretanja i
deavanja na tritu. Isto tako fundamentalna analiza je pogodnija za dugorone investitore
koji kupiju potencijalne akcije i ekaju da one dostignu realnu trinu vrednost, nego za
kratkorone investitore.

Meutim, danas, kako svet odlikuju sve modernija deavanja, shvatanja, ubrzan razvoj
savremene tehnologije, raunarske tehnike, veliki broj razliitih software-a za najrazliitije
raunske operacije, to se sve vie savremeni investitori okreu od fundamntalne, koja je u biti
dosta sloenija, zahteva ogromna znanja i vetine, kako iz sveta ekonomije tako i iz
matematike, ka tehnikoj analizi koja posredstvom raunara ne iziskuje mnogo ni vremena ni
znanja.

2. Tehnika analiza

Tehnika analiza poiva na tome da: zakljuci o buduem ponaanju uesnika na tritu
mogu se izvui iz njihovog ponaanja u prolosti. Samim tim, na osnovu valjane tehnike
analize koja e obuhvatiti prethodni period, mogu se izvui pouzdani zakljuci o kretanju
cena na finansijskim tritima u budunosti.
46

Dakle, tehnika analiza polazi od pretpostavke da se kretanje cena u budunosti moe
predvideti na osnovu njihovog kretanja u prolosti. Tehnika analiza se zasniva na analizi
grafika, za ta su neophodni istorijski podaci.
Osnovna slabost tehnike analize je u tome to ima nedovoljnu teorijsku podlogu. Pa se stoga
svodi samo na crtanje ablona i grafikona u cilju predvianja dogaaja u budunosti. Temelje
u teoriji tehnike analize dao je Charles Dow. On je izvrio nekoliko analiza.
Prva anliza koju je Dau izvrio obuhvatal je samo 11 akcija, od kojih je 9 pripadalo
eleznikim kompanijama. Do 1887. god. izvorni indeks je bio podeljen na dva dela jedan je
sadravao 12 akcija industrijskih kompanija a drugi 20 akcija eleznikih kompanija. Tokom
1928. god. industrijski spisak je proiren na 30kompanija, a 1929. god. je ukljuen i registar
usluga.
47

Dakle, Dau teorija je pretea tehnike analize. Danas ak i u vreme kompjutera osnovu
kompjuterske analize ini Dau teorija ega mnogi teoretiari nisu ni svesni. Osnovna
naela Dau teorije mogu se izraziti na sledei nain:

46
47
Isto, op. cit. str.


44

1) Procena je u osnovi svega
Ovo naelo podrazumeva da se analize sastoje u proceni trita pri emu se ukljuuju i
mogue nepredviene okolnosti kao zemljotresi, poplave i druge prirodne nepogode.

2) Trite ima tri pravca kretanja.
Dau je podelio trina kretanja u tri razliite kategorije: primarno, sekundarno i neznatno
zanemarljivo. Dau ih je uporedio sa morskom strujom, talasima i uborenjem mora. U
sreditu osnovnog interesovanja je primarno ili glavno kretanje, koje obino traje due od
godine a esto i nekoliko godina. Dau je bio ubeen da je veina investitora zainteresovana
prvenstveno za glavna kretanja.
Primarno kretanje je bilo poput morske struje. Sekundarno ili srednje kretanje je uporedio sa
talasima koje pravi morska struja, dok su neznatna kretanja slina uborenju talasa.
Korienjem tapova za merenje najvie take na plai, koju dostie svaki uzastopni talas,
moe se izmeriti pravac morske struje. Ako se svaki uzastopni talas kree dublje ka kopnu od
prethodnog, struja e i dalje postojati. Samo kada talasi ponu da se povlae, posmatra e
znati da je morska struja iezla.

Sekundarno, ili srednje kretanje predstvlja korekciju u primarnom kretanju, i obino traje id
tri nedelje do tri meseca. Ove srednje korekcije prelaze ponovno 1/3 2/3 prethodnog
kretanja, a esto iznose oko 50%. Neznatno ili kratkotrajno kretanje traje manje od 3 nedelje i
predstavlja krai period fluktuacije u srednjem kretanju.

3) Glavna kretanja imaju tri faze
Glavno kretanje ine tri faze. Prva, koje se zove akumulaciona, predstavlja kupovinu
zasnovanu na dobroj informisanosti najmudrijih investitora, poto su sve loe ekonomske
vesti konano odbaene od strane trita. Druga faza, gde veina sledbenika tehnikog
kretanja poinje da uestvuje, odigrava se kada cene ponu brzo da rastu a poslovne vesti se
poboljavaju. Trea, i konana faza, okarakterisana je poveanjem javnog uea, kada
tampa poinje da objavljuje prie o porastu berzanskih akcija koje pristiu u sve veem
broju. Ekonomske vesti su bolje nego ikada i prostor za pekulacije se poveava. Tokom ove
poslednje faze dobro obaveteni investitori, koji su poeli da akumuliraju po najnioj ceni
kada niko nije hteo da kupuje, sada poinju da plasiraju kada drugi ne ele da prodaju.

4) Procene moraju da potvrde jedna drugu
Poseldnji pad cena industrijskih akcija nije bio potvren slinim promenama u indeksu
transportnih kompanija. Taj nedostatak potvrde sa donje strane predstavlja upozorenje da je
signal brze prodaje u industriji bio sumnjiv pa industrijske kompanije moraju da budu
obazrive u pogledu buduih promena.
U ovom delu Dau je ukazivao na eleznike i industrijske procene. Smatrao je da nevani
signali trita koje oekuje pad ili rast cena akcija mogu da se uzmu u obzir ukoliko obe
procene daju isti signal. Drugim reima, obe procene su morale da premae prethodni
sekundarni maksimum da bi trite, koje oekuje pad cena akcija, startovalo. Ako bi samo
jedna procena poslala signal, tada ne bi bilo ovog trita.
Signali nisu morali da se pojave u isto vreme, ali je bilo bolje ukoliko su blizu jedni drugima.
Ukoliko se ove dve procene razmimoilaze, teko se izvodi pouzdan zakljuak.

5) Obim mora da potvrdi kretanje
Ako je glavno kretanje navie, obim bi trebalo da se iri kao to cene rastu. U suprotnom
sluaju, obim bi trebalo da se smanjuje kako cene padaju. U kretanju nanie, trebalo bi da
bude obrnuto.


45

6) Kretanje se smatra efektivnim dok daje odreene povratne signale
Ovo naelo objanjava to da trenutno kretanje ima tendenciju da nastavi da traje. Upotrebom
razliitih formula i praenjem isto tako razliitih faktora moe se utvrditi kada aktuelna
kretanja ulaze u fazu promena.

Sa druge strane, trebalo bi imati u vidu da Dau teorija nikada nije nameravala da predvidi
kretanja. Njena svrha je bila da signalizira pojavu glavnih trita koja oekuju pad odnosno
rast cena akcija. Ova teorija ipak nije nepogreiva. Imala je periode loih signala u proteklom
vremenu. Dau, uostalom, nije ni imao nameru da koristi svoju teoriju za prognoziranje pravca
berzanskih promena. On je smatrao da je najvanije koristiti pravac berze, da je njena prava
vrednost to moe da poslui kao barometar generalnih uslova poslovanja.

2.1. Praktina primena tehnike analize

Upotreba tehnike analize u trgovanju akcijama podrazumeva - trgovanje prema planu, a
planiranje i odreivanje investicione strategije i osnovnih pravila investiranja vano je isto
koliko i pridravanje istih, unapred donetih poslovnih odluka. Jer, pridravanje definisanih
pravila omoguuje dranje pod kontrolom svih potencijalnih gubitaka, ali i mogunost
maksimizacije potencijalne dobiti, takoe bez obzira na to radi li se o kratkoronom ili
dugoronom ulaganju.
2.1.1. Znaaj korienja tehnike analize
Prilikom odreivanja znaaja tehnike analize postavljaju se dva pitanja, prvo, da li je mogue
razvijati se bre od trita i drugo, da li je mogue svesti gubitka ne minimum, odnosno, gubiti
manje od trita? Da, mogue je, korienjem alata koje ukljuuje tehnika analiza akcija kao i
pridravanjem unapred definisanih sopstvenih investicionih strategija mogue je rzvijati se
bre od trita, a ujedno i drati pod kontrolom potencijalne gubitke i samim tim - u sluaju
opadajueg trenda - izgubiti vrednost manju od one koju e izgubiti samo trite.
Tehnika analiza namenjena je kako kratkoronim tako i dugoronim investitorima. Naime,
kod otvaranja bilo dugoronih, bilo kratkoronih pozicija bitno je odrediti povoljan trenutak za
ulazak, ali isto tako i proceniti pravi trenutak za reorganizaciju portfolia ili zatvaranje pozicije
u cilju ponovnog ulaska kako bi se napravile znaajnije korekcije. Dugorona ulaganja
poznata su kao dobar nain akumuliranja kapitala, ali isto tako je bitan i trenutak kupovine
akcija, tj. otvaranja odreenih pozicija, jer se vrlo lako moe dogoditi da situacija
akumuliranja kapitala i poveanja njegove vrednosti ispadne suprotna od oekivanja.
Planiranje trenutka ulaska (otvaranja pozicija) kao i trenutka izlaska (zatvaranja pozicija) sa
trita znaajno je kako za ostvarivanje dobiti, tako i za kontrolu gubitaka. Postavljanje
granice prihvatljivog rizika od velikog je znaaja. Naime, postavlja se logino pitanje - da li je
bolje otvoriti poziciju, ekati kraj padanja vrednosti i nadati se njenom ponovnom oporavku ili
pak zatvoriti poziciju u padu i otvoriti drugu, koja je u trenutnom rastu. Takoe, treba imati na
umu da pad od 50% vrednosti zahteva ponovni rast od 100% (Prikaz na tabeli br. 4.1.)


46

Tabela br. 4.1.
48

2.1.2. Kako itati grafikone
Tehnika analiza koristi grafikone za prikaz trgovanja i kretanja cena u odreenim
vremenskim periodima. Najee koriene vrste prikazivanja podataka trgovanja (price
bar) su pomou:

stupaca i svea

Slika br. 4.2.

Svaki prikaz podataka trgovanja se sastoji od 4 osnovna elementa - OHLC:

1. Cena otvaranja, vrednost prve transakcije (Open)
2. Najvie cijene (Higih)
3. Najnie cijene (Low)
4. Cene zatvaranja, vrednost poseldnje transakcije (Close)

Prikaz podataka trgovanja (price bar) moe se odnositi na razliite vremenske intervale,
zavisno od odabrane vremenske agregacije prilikom kreiranja grafikona. Moe se odnositi na
dnevne podatake trgovanja (dan), nedeljne, mesene, ali isto tako i na krae periode od dana
(1 min, 5 min, 10 min, 15 min,.. 1 sat, 2 sata).
Prikaz podataka trgovanja pomou stupaca sastoji se od osnovne, uspravne linije koja
predstavlja raspon trgovanja u posmatranom razdoblju (raspon izmeu najnie (L) i najvie
(H) cene trgovanja kao i oznake vrednosti otvaranja (O) sa leve strane i oznake vrednosti
zatvaranja (C) sa desne strane to pokazuje slika br. 4.3.

48
Slike u okviru ovog drugog poglavalja preuzete su sa Web adrese, koja je u spisku na kraju navedena pod
rednim brojem 1.
% gubitka vrednosti Potreban % rasta za
nadoknadu gubitka
10% 11,1%
20% 25,0%
30% 42,9%
40% 66,7%
50% 100%
60% 150%
75% 300%


47

Slika br. 4.3.

Ukoliko je na prikazu samo vodoravna linija, znai da se trgovalo po istoj ceni (Open), nije
bilo trgovanja iznad i ispod te cene (nema H i L), a cena je ostala nepromenjena (Slika br. 4.4).
Ukoliko je oznaka vrednosti zatvaranja (Close) nia od vrednosti otvaranja (Open), znai da je
u posmatranom razdoblju trgovanja dolo do pada cena akcija (Slika br. 4.5.). Ukoliko je
situacija suprotna, Close je iznad Open, znai da je u posmatranom periodu trgovanja dolo do
rasta cena akcija (Slika br. 4.6.). Ukoliko su vrednosti u istoj ravni, znai da nije dolo do
promene cene u posmatranomvremenskom periodu, iako se trgovalo i iznad i ispod cene
otvaranja i zatvaranja (Slika br. 4.7.).

sl. 4.4. sl. 4.5. sl. 4.6. sl. 4.7.

Kod prikaza podataka trgovanja pomou svea vrednost otvaranja (O) i vrednost zatvaranja
(C) ine osnovu svee. Ukoliko se radi o porastu cene, osnova, odnosno telo svee e biti belo,
oivieno sa gornje strane vrednou zatvaranja (C), a sa donje vrednou otvaranja (O). U
suprotnom sluaju, kada se radi o padu cene, telo svee e biti crno i oivieno na suprotan
nain od rasta. Uspravne linije iznad i ispod tela oznaavaju najviu (H) i najniu (L) vrednost
trgovanja u posmatranom periodu (Slika 4.8.). Takoe, tela svee mogu biti razliitih
boja (npr. zeleno/ crveno).

Slika br. 4.8.
Ukoliko prilikom trgovanja nije dolo do promene cene vrednosti zatvaranja (C) u odnosu na
vrednost otvaranja (O), telo svee nee postojati, ali ako su postojale oscilacije u vrednostima
trgovanja tokom promatranog perioda, prikaz e izgledati kao presek uspravne i vodoravne


48

linije (Slika br. 4.9.). Ukoliko prilikom trgovanja nije dolo do promene cene zatvaranja (C) u
odnosu na cenu otvaranja (O), ali nije bilo ni oscilacija u vrednostima prilikom trgovanja,
prikaz e biti vodoravna linija (Slika br. 4.10.).

Sl. 4.9. Sl. 4.10.

2.1.3. Pojam i odreivanje trenda

Trend je smer u kom se kree trite i predstavlja jedan od najjednostavnijih, ali i najznaajnijih alata
tehnike analize. Definisanje kretanja trenda je kod pojedinih osoba vrlo razlnoliko, usled posmatranja
razliitih vremenskih perioda. Takoe, bitno je napomenuti da akcije nemaju uvek rastui ili padajui
trend, odnosno moe se neka desiti da nema trenda (Slika br. 4.11.).

Slika br. 4.11

Samim pogledom na grafikon mogue je identifikovati postojanje trenda u odreenom
vremenskom periodu. Meutim, problem se javlja kada je potrebno odrediti budue kretanje
trenda na osnovu ranijih, istorijskih podataka. Na osnovu toga razlikujemo tri tipa trenda:
primarni,
sekundarni i
tercijalni.
Razlika izmeu ova tri tipa trenda lei u duini vremenskog intervala na koji se odnose.
Kod odreivanja i definisanja trenda vano je odrediti vreme unutar kog se vri analiza,
identifikovati postojanje trenda i utvrditi njegovu snagu. Naime, ukoliko traite trend na
sedminom nivou, moda ete ispravno uoiti i identifikovati trend; meutim, ako istu akciju
posmatrate na mesenom nivou moe se dogoditi da trenda zapravo i nema.
Takoe, vano je napomenuti da je osim utvrivanja postojanja trenda izuzetno vano
proceniti i njegovu snagu i na taj nain predvideti potencijalnu situaciju nastalu usled promene
trenda. Naime, moe se rei, da - to je neki trend dui (odnosno, traje dui vremenski period)
- ima i veu snagu, a to vie zakljunih cena spaja, utoliko je vei i njegov znaaj. Isto tako, i


49

nagib trenda govori o njegovoj vanosti (najvanije linije trenda po pravilu su pod uglom od
45
o
).
Jedan od prvih signala promene trenda je situacija u kojoj zavrne cene probijaju liniju trenda.
U navedenoj situaciji trend postaje nepouzdaniji pa je potrebno ili korigirati postojei trend ili
ucrtati novi, ali - kako je ve reeno - isto moe biti i jedan od prvih signala promene trenda.
Slika 4.12. prikazuje probijanje rastueg trenda i promenu u padajui, dok slika 4.13. prikazuje
probijanje padajueg trenda i promenu u rastui trend.

Slika 4.12 Slika 4.13

Rastui trend je uzlazna linija koja se ucrtava ispod nivoa zakljuenih cena (Slika br. 4.14).
Posmatrajui trend, moe se primetiti kako cena prati liniju trenda, odnosno odbija se od
linije trenda.

Slika 4.14 Slika 4.15
Nasuprot rastuem, padajui trend je padajua linija koja se ucrtava iznad zakljuenih cena
(slika br. 4.15). Kao i kod rastueg trenda, i ovde cene se odbijaju od linije trenda.
to se tie odstupanja vrednosti od trenda smatra se da oko 33% odstupanja od trenda je
minimalno, dok je oko 66% maksimalno odstupanje. Maksimalno odstupanje od 66% je
kritina taka. Drugim reima, korekcija bi se morala zaustaviti na odstupanju od 66% da bi se
trend odrao, u suprotnom e biti vea verovatnoa promene trenda (slika br. 4.16). Navedena
odstupanja odnose se podjednako na dugoroni, srednjoroni i kratkoroni trend.


50

Slika 4.11

2.1.4. Znaaj volumena u odreivanju trenda
Iako sekundaran pokazatelj, volumen ini neizostavni element prilikom odreivanja trenda i
snage trita. Volumen slui kao potvrda snage trenda, a mnogi smatraju kako promene
volumena nagovetavaju i promenu trenda, to svoju podlogu pronalazi u tome, da promene
volumena nastaju kao promene ponude i tranje na tritu. Pri rastuem trendu raste i volumen
sa rastom cena, dok smanjenjem volumena i cene padaju. Dakle, obrnuta situacija je u sluaju
opadajueg trenda. Naravno, s tim da trite moe u oba sluaja da bude snano ili slabo - i
prilikom rastueg i prilikom opadajueg trenda, to je prikazano u matrici koja slijedi (Tabela
br. 4.2):
Volumen Cena Trite
Raste Raste Snano
Opada Raste Slabo
Raste Opada Snano
Opada Opada Slabo
Tabela br. 4.2

Da bi se pratio uticaj, odnosno pritisak, volumena na kupovinu ili prodaju, ali ujedno i oseaj
trita, moe se koristiti indikator On Balance Volume (OBV), kojim se meri volumen
trgovanja u odnosu na promene cene (pozitivne ili negativne); njim se moe predvideti dalje
kretanje cene odreene akcije.

2.1.5. Indikatori trenda
Prilikom identifikacije postojanja trenda i njegove snage od velike nam pomoi moe biti
indikator Directional movement system, koji je moda i najbolji indikator postojanja trenda
i njegove snage. Sastoji se od 3 linije: DI+(positive directional indicator line); DI- (negative
directional indicator line)i ADX (average directional indicator line) (Slika br. 4.12).


51

Slika 4.12
Objanjenje linijskog dijagrama vezano za Directional Movement System sledi u narednoj
tabeli br.4.3.
Vrednost linije ADX Znaenje
Rast ADX-a i vrednost ADX je izmeu 15 i 25 Mogui poetak trenda
Rast ADX-a i vrednost ADX je izmeu 25 i 45 Postojanje trenda (Tranding)
Rast ADX-a i vrednost ADX je > 45 Snaan trend s mogunou preokreta
ADX u opadanju i vrednost ADX je izmeu 30 i
45
Mogua korekcija trenda
ADX u opadanju i vrednost ADX je izmeu 20 i
30
Konsolidacija trenda
ADX u opadanju i vrednost ADX < 20 Nepostojanje trenda (Trading range)
Vrednosti linija DI+i DI- Znaenje
DI+ > DI- Rastui trend
DI+ < DI- Padajui trend
Tabela br. 4.3

2.1.6. Pomini proseci i oscilatori

Poznato je da se pomini proseci i oscilatori ne koriste uvek u istim situacijama. Tako da vai
pravilo da:

1. Kada postoji izraen trend koristimo pomine proseke
2. Kada trend ne postoji koristimo oscilatore

Pominim prosecima se sluajna odstupanja u podacima ublaavaju njihovim svoenjem na
prosek, sa ciljem da se na tako prikazanim podacima prepozna pravilnost ponaanja, na
osnovu ega se potom moe izvesti predvianje, i to na nain, da se tane vrednosti iz
vremenskog niza zamenjuju prosekom te vrednosti i nekoliko susednih vrednosti.


52

Kod pominih proseka je svaka od vrednosti iji se prosek raunao imala - jednaku vanost. U
mnogim vremenskim nizovima, deavanja iz blie prolosti znaajniji su indikator za budue
dogaaje od onih iz udaljenije prolosti. Eksponencijalni pomini proseci daju veu vanost
vrednostima iz blie prolosti. Na primer, ukoliko se vrednost u trenutku "t" rauna na osnovu
vrednosti iz prethodna dva trenutka "t-2" i "t-1", onda se vrednosti iz razdoblja "t-2" daje
manji ponder od onog koji se daje vrednosti iz razdoblja "t-1".
Znaenje pominih proseka nije u predvianju postojanja trenda, ve slui za potvrdu pojave
novih trendova. Po pravilu vai: to je dui interval uzet u obuhvat pominog proseka, to e
potvrda biti sigurnija.
Najee Korieni pomini prosek je MACD, koji predstavlja razliku izmeu pominih
proseka razliitih vremenskih razdoblja; presekom MACD linije i MACD signala dobijaju se
prodajni, odnosno kupovni signali (slika br. 4.15.). Za razliku od nekih drugih pominih
proseka, MACD se koristi i kada trend postoj, i kada ne postoji.

Slika 4.15

U sluaju da nema izraenog trenda, od velike nam pomoi mogu biti razni oscilatori.
Meutim, treba uzeti u obzir da nas oni - posebno prilikom postojanja trenda - mogu obmanuti
i dati netane pokazatelje pa stoga treba biti oprezan u nainu na koji se tumae.

Oscilatori e nam dati uvid u stanje trita, i to u situaciji kada nismo sigurni postoji li kod
odreene akcije prevelika tranja (overbought) ili prevelika ponuda (oversold).
Kao to je na poetku reeno, oscilatori se po pravilu ne koriste kada postoji izraen trend pa
stoga njihovoj interpretaciji treba pristupiti s odgovarajuom uzdranou (primeri 1 i 2). Na
primer, ukoliko bi postojao izraen negativan trend, a oscilator pokazuje da je akcija previe
rasprodana (oversold), bila bi pogrena procena da se ovde radi o kupovnom signalu.
Primer 1 (slika br. 4.16): Iako CCI indikator signalizira "oversold", to bi bio kupovni signal,
vidimo da je trend izrazito negativan (postojanje trenda), a i MACD indikator nam je dao -
prodajni signal.


53

Slika 4.16

Primer 2 (slika br. 4.17): CCI indikator signalizira "oversold", to je kupovni signal. Vidimo
da nema izraenog trenda, a i MACD indikator nam je dao kupovne signale.


54

Slika 4.17

2.1.7. Volatilnost

Od manje znaaja nije ni tema volatilnosti i njenog odreivanja. Volatilnost predstavlja
nepredvidivu promenu odreene varijable u nekom vremenskom periodu i jedan je od
indikatora rizika. to je volatilnost neke varijable vea, to je vea i rizinost pri donoenju
odluke vezanu uz tu varijablu.
Jedan od najee korienih indikatora volatilnosti su Bollingerove krive (Bollinger bands).
Po pravilu, konvergentan BB e nam ukazivati na smanjenje volatilnosti, dok e divergentan
BB ukazivati na poveanu volatilnost. Takoe, i klizanje cene po krivi BB pokazuje jainu
trenda, no istovremeno upuuje i na mogunost promene trenda odbijanje od jedne prema
drugoj BB liniji (slika br. 4.18.).


55

Slika 4.18

Iz svega napred navedenog moe se zakljuiti da je znaaj tehnike analize ogroman i da u
kombinaciji sa odreenim fundamentalnim pokazateljima moe u znaajnoj meri uticati na
ispravnost donoenja pozitivne poslovne odluke. Dakle, ne trba uzeti bukvalno sve
pokazatelje, jer se time moe izgubiti smisao onoga to elimo da postignemo, ve izabrati
optimalni kompleks pokazatelja kako bi se dobili pravi rezultati.
U drugom delu ovog rada, bie prikazani pokazatelji i analize koje se koriste na naim
tritima, dakle, na naoj Beogradskoj berzi. Pre nego to se upustimo u praktinu analizu,
koja ini vaan deo ovog rada, na samom njegovom poetku reeno je da e biti par
uoptenih rei vezanih za svetske istorijske manipulacije i pekulacije na finansijskim
tritima.

Naime, tokom duge svetske istorije na finansijskim tritima postojale su razne manipulacije
i pekulacije kao to je 1711. godine bio skandal sa Kompanijom junih mora, zatim drugom
polovinom XIX veka manipulacija sa elenikom kompanijom u SAD iji su glavni akteri
bili Daniel Drew i Dej Guld, zatim niz manipulacija u okviru prodaje na kratko (Short sale)
ili prodaja bez pokria, fiktivna prodaja (Wash sale) ili trgovina bez promene vlasnitva nad
nekom imovinom, zatim manipulacije u okviru pool udruenja 20-ih godina XX veka. Sve
ove malverzacije kao i mnoge druge proistiu iz nedostatka regulative i dovoljnog broja
zakona. Tako na primer, kod prodaje bez pokria kada je Dej Guld doveo do bankrotstva
mnogih investitora na Njujorkoj berzi nakon ega je donet zakon da Short sale kao nain
manipulacije postaje protivzakonit i da se zabranjuje uee u takvim malverzacijama svim
slubenicima, direktorima i vlasnicima akcija korporacija. Isto tako i fiktivna prodaja postaje
najstroe zabranjena pravilima berze. Isto tako moemo primetiti da u praksi prvo se desi
neki katastofalan sluaj sa enormnim posledicama, pa tek onda se donosi zakon i regulativa,
tako da uvek postoje neke rupe u zakonu i nikako nije mogue to meusobno uskladiti. Kao
osnovno regulatorno telo osnovana je Komisija za hartije od vrednosti (u SAD-u je to SEC-
Securittes and Exchange Commission) iji je upravo osnovni cilj da sprei ovakva deavanja
i zatiti vlasnike akcija i poverioce.


56

Slino ovim deavanjima postojalo je neto takvo i kod nas 90-ih godina XX veka ali samo u
bankarskom sektoru, to je dovelo do nepoverenja kod graana. Novac se uvao u
slamarici jer je to bilo i najracionalnije reenje u tom periodu a sve iz razloga izolovanosti
zemlje od sveta, nerazvijenosti finansijskih trita, nepostojanje brokera i dilera, inflacija, itd.

Meutim, nakon promena 2000. god. situacija se popravlja, dolazi do oivljavanja privrede i
njenog ubrzanog razvoja.

Imajui u vidu to da je naa zemlja jo uvek u procesu tranzicije koja je obeleena stopom
rasta drutvenog proizvoda i privredne aktivnosti, uz relativno umerenu stopu inflacije, takva
situacija traje ve dui niz godina. Isto tako pored stope rasta drutvenog proizvoda rastu i
strana ulaganja kao i devizne rezerve a istovremeno raste i broj nezaposlenih, zaduenost,
spoljnotrgovinski deficit. Takoe, dolo je i do promena u samoj strukturi privrede, posebno
u bankarskom sektoru, dok se u oblasti energetike, saobraaja i telekomunikacija promene na
bolje odvijaju vrlo usporeno. Meutim, situacija u Srbiji nije ni priblino kao u zemljama u
okruenju a jedini nain da se ta situacija pobolja je privlaenje direktnih investicija na koje
mogu uticati raziliiti faktori kao to su politika nestabilnost, pitanje Kosova ali i odnosi sa
susedima, odnosno bivim Republikama. Kako direktne investicije zavise od napred
navedenih faktora isto tako od tih faktora zavisi i samo kretanje cena akcija na Beogradskoj
berzi. Isto tako na kretanje Beogradske berze u neto manjoj meri zavisi i situacija u svetu
koja trenutno nije bas povoljna, jer dolazi do rasta cena energenata, to je posledica pada
vrednosti dolara (iji je uticaj bio toliko jak da je drao itav svetski sistem), velikog porasta
broja stanovnitva to je prouzrokovano neravnomernim rasporeivanjem hrane, velikog
broja siromanih i niz drugih katastrofa koje pogaaju danas oveanstvo.

V GLAVA

PRIVREDNA, DRUTVENA I EKONOMSKA
SITUACIJ A U SRBIJ I

V GLAVA Privredna, drutvena i ekonomska situacija u Srbiji

58

1. Privredna, drutvena i ekonomska situacija u Srbiji

Tokom 2008. i poetkom 2009. godine svet je pogodila ekonomska i finansijska kriza,
monogi su je tada poredili sa Velikom ekonomskom krizom 1929.godine, ali o identinosti
nije moglo biti ni govora, jer su ipak faktori koji su je izazvali danas umnogome drugaiji.
Kao i svaka kriza koja zahvati veliki broj razliitih drava, logino je da potie od najmonije
drave sveta (jer ona ima ogroman uticaj na iroko okruenje), a danas, jo uvek su to SAD.
Zapravo, ekonomska i finansijska kriza je poela 2007. godine u SAD, a 2008. god. zahvatila
je zemlje EU i Japan kao najvee izvoznike u SAD. Smanjenje drutvenog bruto proizvoda u
navedenim zemljama ima velikog uticaja na nerazvijene zemlje sveta i one u razvoju, jer
upravo su ove svetske sile i najvei korisnici proizvoda koji dolaze iz slabije razvijenih
zemalja. Isto tako, veliki broj nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju se kreditira od strane
razvijenih zemalja, ime zapravo razvijene zemlje podstiu razvoj i proizvodnju slabije
razvijenih zemalja, ime se potpomae rast i jednih i drugih. Najbolje to pokazuje primer
finansiranja srednje i istone Evrope od strane zapadnog bloka. Kriza se posebno negativno
odraava na one zemlje koje imaju deficit platnog bilansa, zatim na one koje imaju dravni
dug vei od 60% BDP-a kao i na one koje su uestvovale putem investicija na amerikom
tritu hipotekarnih kredita.
Dakle, problemi su na tritu nekretnina u kombinaciji sa drugim faktorima izazvali probleme
na Amerikom tritu koji su se preneli i na ostatak sveta. Pratei faktor je bio i pad
Amerikog indeksa S&P 500 za oko 39% u prethodnoj godini. Poetak krize obeleilo je
bankrotstvo pojedinih Amerikih investicionih banaka, zatim propast finansijskih institucija
koje su imale polovinu uea na hipotekarnom tritu (koje se meri u trilionima dolara). Da
bi se izbegla totalna katastrofa, drava je pozajmljivala sredstva pojedinim institucijama,
neke su preuzete od strane nekih drugih institucija koje je kriza manje pogodila, nakon svega
toga drava predlae usvajanje stimulativnih mera u vrednosti 700 mlrd USD. Uprkos tome,
indeks S&P 500 belei pad od 18,2%, a kamatne stope dostiu najvei nivo u svojoj istoriji.
Da bi se smirili nemiri na finansijskim tritima istog dana svetske banke u znaajnoj meri
sniavaju kamatne stope. Situacija se za kratko smiruje, ali se nakon toga preliva i na
industriju, pa je tako Amerika autoindustrija bila pred bankrotom (GM, Ford, Chrysler). Da
bi to drava sanirala i tu je pozajmila odreena novana sredstva kako bi se premostili do
poetka ove 2009. godine.
Kako je kriza pogodila najrazvijenije zemlje to je prouzrokovalo pad DBP-a i to u vie od dva
uzastopna kvartala to je teorijski gledano definicija recesije.
Sa druge strane meunarodni monetarni fond (MMF) predstavlja instituciju koja treba da
bude kreditor svima onima kojima je finansijska pomo potrebna, pri emu se opet postavlja
pitanje, ta ako se broj zemalja kojima je ta pomo potrebna povea, da li e MMF imati
dovoljno sredstava, s' obzirom da su sredstva MMF-a limitirana. Takoe produbljivanje krize
mogu prouzrokovati i socijalni nemiri (kao to je sluaj u baltikim zemljama (Letonija,
Litvanija, Estonija), Maarska, Ukrajina i Island), jer dolazi do povlaenja stranih investicija.
Do sada su pomo zatraile Maarska, Srbija, Ukrajina i Island od evropskih zemalja.

Svetska ekonomska kriza dola je i u Srbiju u drugoj polovini 2008. godine. Srbija je do tada
imala rast DBP-a, stopu inflacije u okvirima predviene i prva zemlja u Evropi ija je vlada
usvojila celovit i operativan paket mera kojima e se ublaiti posledice svetske krize tako da
je u jednom trenutku bila zemlja sa najstabilnijim tritem u Evropi i zemlja najpogodnija za
sigurne investicije. Naime, operativni paket mera se sastojao od 122 milrd dinara, koje e biti
raspodeljene u vidu kreditne pomoi privredi i stanovnitvu. Meutim ta sigurnost na tritu


59

nije dugo potrajala, usledio je konstantan porast cena naftnih derivata, porast cena gotovo
svih proizvoda na tritu, prodaja NIS-a Rusima, to je kasnije izazvalo probleme i ogromne
gubitke za samu dravu. Zatim, pokuaj prodaje RTB Bor, a sve vie se govori i o prodaji
Telekoma, to mnogi ne odobravaju, jer se u vreme ekonomske krize ne moe dobiti prava
vrednost, jer to je kompanija koja ima perspektivu rasta i visokoprofitabilnu budunost.

Cene nekretnina u Srbiji pale su za samo 5 do 10%, ali su banke gotovo obustavile
odobravanje stambenih kredita, tako da je potranja za stanovima drastino opala. Naravno to
je samo jedan od razloga. Drugi razlog je bio i to to se negde poetkom maja strahovalo da li
e investitori imati dovoljno sredstava da zavre zapoetu gradnju, zbog ega se mnogi ne
usuuju da pristupe kupovini. U septembru situacija je ve neto drugaija, loija nego ranije.
Naime, na vie od 70% otvorenih gradilita u Srbiji, a posebno u Beogradu, usporena je ili
potpuno obustavljena gradnja. Investitori ekaju bolja vremena, jer pravog projektnog
finansiranja nema, kamatne stope su previsoke. Nema ni sigurnih kupaca, pa graditelji ne ele
da rizikuju. Prema podacima Privredne komore Srbije u drugom kvartalu ove godine opala je
vrednost izvedenih i ugovorenih graevinskih radova, ali je vrednost radova izvedenih u
inostranstvu poveana za 41,7%. Najnoviji podaci Republikog zavoda za statistiku pokazuju
da je graevinska delatnost u Srbiji jedna od onih koje su najtee pogoene ekonomskom
krizom. Nepovoljne tendencije evidentirane su i u drugom kvartalu 2009. godine, kada je u
odnosu na isti period prethodne godine, vrednost izvedenih graevinskih radova izvoaa iz
Srbije smanjena za 20,5%. Trenutno, ne postoji zvanian podatak koliko je gradilita u
Beogradu obustavljeno zbog krize a dokaz tome govore zalihama prebukirane fabrike
graevinskih materijala.

to se tie spoljnog duga drave, prema proceni Svetske banke, nalazimo se na granici,
odnosno trenutno zaduenje je oko 25% BDP-a, to u poreenju sa susednom Maarskom,
ije je zaduenje 100% BDP-a, i nije tako veliko. Mnogi smatraju da drava ima jo prostora
za zaduenje, da moe da ide do 60% BDP-a.
Industrijska proizvodnja u Srbiji belei zantan oporavak u junu i u odnosu na maj pri emu je
zabeleila rast od 7,8%. Iako je pomak znaajan, prema statistikim podacima za est meseci
ove godine industrijski pad je 17,4% u odnosu na prvu polovinu 2008. godine.

U nastavku emo dati tabelarni pregled, osnovnih makroekonomskih pokazatelja (Tabela
5.1), zatim emo se pozabaviti kretanjem i projekcijom inflacije, kretanje nezaposlenosti u
Srbiji i na kraju emo posvetiti panju istorijskom razvoju i kretanjima na Beogradskoj berzi.


60

Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja na dan 12.8.2009. godine

Prethodna godina =100
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
Bruto domai proizvod,
tekue cene, mlrd dinara
762.2 972.9 1,133.0 1,384.3 1,687.8 1,980.2 2,362.8 2.790,9
1
2.994,9
1
mil. EUR
12,820.916,033.717,416.419,075.020,358.023,520.629,542.7 34.259
1
30.863
1
Bruto domai proizvod, per
capita, u EUR
1,708.7 2,137.8 2,328.2 2,555.9 2,736.0 3,173.5 4,002.2 4.651
1
4.190
1
realni rast, u %
5.6 3.9 2.4 8,3 5.6 5,2 6,9 5,4
2
-2,0
1
Cene i trokovi ivota,
stope rasta
I-VI
Potroake cene, kraj
perioda
- - - - - - 11.0 8.6 7.0
Trokovi ivota, prosek
perioda
93.3 16.6 9.9 11.4 16,2 11,7 7.0 13.5 8.9
I-VI
Deficit tekuih transakcija
(bez donacija)
3

977.0-1,842.7-1,674.8-2,688.4-2,050.0-3,091.84.780,9
4
-6,086.2 -1,054.6
Deficit tekuih transakcija
(bez donacija), % BDP
-7.6 -11.5 -9.6 -14.1 -10.1 -13.1 -16.2 -17.8 -
Platni bilans, ukupno
3
559.9 981.1 813.5 360.2 1,627.6 4,316.1 742.1 -1,714.6 640.5
Strane direktne investicije,
neto, u mil. EUR
184.0 502.2 1,205.7 776.6 1,244.6 3,492.2 1,820.8 1,812.1 894.0
Ukupni dinarski plasmani
banaka
75,187 97,589 141,498 231,866 394,118 521,189 759,2611,036,1751,125,037
Plasmani privredi 68,377 77,845 109,047 161,776 255,965 308,197 440,049 631,605 683,940
Plasmani stanovnitvu 5,277 16,139 29,333 66,354 131,845 203,285 305,665 381,496 392,233
Vrednost USD u odnosu na
dinar
67.67 58.98 54.64 57.94 72.22 59.98 53.73 62.90 66.25
Vrednost EUR u odnosu na
dinar
59.71 61.52 68.31 78.89 85.50 79.00 79.24 88.60 93.44
tednja stanovnitva u mil.
EUR, kraj perioda
330 813 1,100 1,465 2,275 3,414 5,029 4,881 5,154
Zaposlenost, zarade i
penzije
I-VI
Broj zaposlenih, prosek, u
000
2,102 2,067 2,040 2,051 2,069 2,026 2,002 1,999 1.896
5
Aktivno nezaposlena lica,
kraj perioda, u 000
- - - - 896 916 785 728 757
Stopa nezaposlenosti, MOR - - - 19.5 21.8 21.6 18.8 14.4 16,4
6
Neto zarade, prosek
perioda, u dinarima
7

6,078 9,208 11,500 14,108 17,443 21,707 27,759 32,746 30,953
- realne stope rasta 16.5 29.9 13.6 10.1 6.4 11.4 19.5 3.9 2.2
Prosena penzija, prosek
perioda, u din.
4,505 6,134 7,393 8,725 10,568 12,151 13,612 17,660 21,710
- realne stope rasta 17.9 16.8 9.7 5.9 4.2 2.9 4.7 14.3 8.3
Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih. Tabela 5.1


61

1
Procena MFIN.
2
Procena RZS.
3
Za preraunavanje iz dolara u evre korien je prosean odnos dolara prema
evru od 2001. do 2006. godine. Za 2007, 2008. i 2009. godinu podaci NBS.
4
Nova metodologija.
5
Podaci za
2009. godinu su korigovani na osnovu redovnog polugodinjeg istraivanja RZS iz marta 2009. godine.
6
Prema
anketi iz aprila 2009. godine.
7
Od 2009. godine nova metodologija obrauna prosenih zarada.

Na osnovu napred date tabele moe se videti konstantan rast DBP, zatim smanjenje trokova
ivota u odnosu na 2008. godinu, zatim trenutni suficit u platnom bilansu, s tim da treba
imati u vidu da 2009. godina jo nije zavrena, odnosno nije iskljueno da moe doi do
naglih promena. Negativna deavanja koja se mogu videti iz tabele su poveana stopa
nezaposlenosti i manja prosena zarada ali treba imati u vidu da od 2009. Godine se koristi
nova metodologija obrauna prosenih zarada.

Republiki zavod za statistiku objavio je krajem jula podatke o inflaciji pri emu su julske
cene oborene za 0,2%. Inflacija u Srbiji, merena indeksomcena na malo, dostigla je 9% na
godinjem nivou, a u julu je zabeleen pad cena od 0,2% saoptio je Zavod za statistiku.
Cene robe sniene su u julu za 0,7%, dok su usluge poskupele za 1,3%, pa je meugodinja
inflacija dostigla 9,5%. Poljoprivredni proizvodi bili su jeftiniji za 16,5%, na ta je uticalo
sezonsko pomeranje cena povra, voa i jaja, a dok su industrijski prehrambeni proizvodi
skuplji za 0,4%. Pie je poskupelo za 0,2%, a cene duvana su ostale nepromenjene. Trokovi
ivota u Srbiji u julu u proseku su manji za 0,9%, dok su od poetka godine poveani za est
procenata, a u odnosu na jul prole godine za osam odsto.

Prema izvetaju o inflaciji koji je usvojen maja 2009. godine od strane Narodne banke Srbije
oekivanja su bila sledea:

Oekujemo da e ve u drugom tromeseju dominantan uticaj imati dezinflatorni faktori, pre
svega pad agregatne tranje i ekonomske aktivnosti. Od regulisanih cena samo e cene
naftnih derivata imati znatniji porast. To bi, uz nisku tranju, sredinom godine trebalo da
dovede do usporavanja inflacije i njenog pribliavanja donjoj granici ciljanog raspona.
Devizni kurs se, nakon januarske depresijacije, stabilizovao (bez intervenicija Narodne banke
Srbije od kraja februara), a efekti pada vrednosti dinara na inflaciju su se realizovali u
najveoj meri u prva dva meseca. Drastian pad ekonomske aktivnosti posledica je niske
domae i svetske tranje, pada kreditne aktivnosti, formiranja lanaca nelikvidnosti i dodatne
optereenosti dunika depresijacijom dinara. Padu tranje je doprinela uzdranost
ekonomskih subjekata od potronje i investicija zbog visokog stepena neizvesnosti u pogledu
trajanja i dubine krize. Meseno posmatrano, podaci o industrijskoj proizvodnji i izvozu daju
neto optimistiniju sliku, pokazujui odreeni porast nakon januarskog sunovrata. To bi
mogao biti signal oporavka inostrane tranje, od koje e zavisiti i oporavak nae privrede u
narednom periodu. Rastu izvoza, u izvesnoj meri, mogla bi pogodovati depresijacija dinara,
koja je najizraenija upravo prema valutama zemalja u koje Srbija najvie izvozi (zemlje
evrozone i CEFTA).

Inflacija e se u narednom periodu, najverovatnije, kretati u granicama ciljanog raspona.
Centralna projekcija inflacije za kraj 2009. godine iznosi 8,8% (raspon 6,512,5%), dok bi u
toku 2010. trebalo da se kree oko centralne vrednosti ciljanog raspona.


62

Izvor: Izvetaj o inflaciji NBS Slika br. 5.1

Ovaj tip grafikona (Slika br. 5.1) prikazuje razliite verovatnoe ostvarenja projekcije
inflacije u narednih osam tromeseja. Centralna projekcija je u najtamnijem delu grafikona i
verovatnoa da e pasti u ovaj raspon iznosi 10%. Svaka sledea nijansa ukljuuje takoe
10% verovatnoe, tako da ceo raspon obuhvata 90% verovatnoe ostvarenja projekcije.
Drugim reima, verovatnoa da e inflacija u narednih osam tromeseja biti izvan raspona na
grafikonu iznosi 10%.

Poetak godine obeleile su visoke stope rasta potroakih cena
49
. Rast ostvaren u januaru od
2,1% i februaru od 1,2% bio je oekivan kako zbog najavljivanog porasta cena koje su pod
direktnom ili indirektnom kontrolom drave.

Kretanje inflacije, predvieno za dui vremenski period i to od 2009. do 2011. god. uraeno
na osnovu predvianja NBS a u cilju odranja stabilnosti cena to je i primarni zadatak NBS,
prikazano je na slici br. 5.2. Dakle, monetarni odbor utvruje ciljani raspon ukupne inflacije
(sa centralnom vrednou), merene godinjom procentualnom promenom indeksa
potroakih cena, za period od 2009. do 2011. godine, na sledei nain:

poetni nivo 2009. godine: 8-12% sa centralnom vrednou od 10%,
zavrni nivo 2009. godine: 6-10% sa centralnom vrednou od 8%,
zavrni nivo 2010. godine: 4-8% sa centralnom vrednou od 6%, i
zavrni nivo 2011. godine: 3-6% sa centralnom vrednou od 4,5%.

49
Indeks potroakih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena i obraunava se po metodologiji
uskladjenoj sa preporukama za obraun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji. Indeks potroakih cena se
definie kao mera prosene promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za linu potronju.


63

I II III IV II III IV II III IV
I I I
2009 2010 2011
Slika br. 5.2 - Ciljani raspon ukupne inflacije merene indeksom potroakih cena, za period od 2009. do 2011.
godine; Izvor: Memorandum Narodne banke Srbije o utvrivanju ciljane stope inflacije za period od 2009. do
2011. godine, usvojen na sednici Monetarnog odbora NBS 22. decembra 2008. godine.

Nezaposlenost u Srbiji, prema nezvaninim podacima, od oktobra 2008. do aprila ove godine
poveana je sa 14 na 15,6 %. Krajem maja ove godine bilo je 767.547 nezaposlenih, to je za
5.000 vie nego u aprilu, ali taj broj nije u potpunosti posledica ekonomske krize, ve brojni
faktori koji su mogui u procesu tranzicije. Prilikom poreenja sa majom prole godine broj
nezaposlenih je smanjen za 6.000. Poslodavci su ak u tom periodu pokuavali da zadre broj
zaposlenih, uprkos opadanju narudbina i proizvodnje, a sa druge strane zabranjeno je i
zapoljavanje u dravnoj administraciji, to takoe utie na smanjenje zaposlenosti u Srbiji.

VI GLAVA

BEOGRADSKA BERZA, POETAK RADA, USPONI I PADOVI

VI GLAVA Beogradska berza, poetak rada, usponi i padovi

65

1. Razvoj, delatnost i meunarodna saradnja Beogradske berze

1.1. Istorijat
Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca pojavile su se u
Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka. Srpsko trgovako udruenje, koje je bilo znaajno
za razvitak celokupne srpske trgovine, dalo je inicijativu za donoenje Zakona o javnim
berzama. Narodna skuptina je 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon, a nekoliko godina
kasnije, 21. novembra 1894. godine, odrana je Osnivaka skuptina Beogradske berze,
izabrana je stalna uprava i berzanski posrednici. Cilj osnivanja Berze bilo je unapreenje,
olakanje i regulisanje trgovinskog prometa. U tom periodu, Beogradska berza je vaila za
najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u Evropi, a cene
koje su utvrivane bile su reperne cene proizvoda na drugim evropskim berzama.
Poetkom XX veka, na Berzi su se kotirale razliite hartije od vrednosti. Najtraenije i
najstabilnije bile su dravne hartije, to je i razumljivo poverenje u dravu bilo je vee nego
u akcionarska drutva. Tada je vailo pravilo da ako hoe da dobro jede, treba ulagati u
akcije. Opet, ako hoe mirno da spava, treba ulagati u dravne papire. Na Berzi su se
kotirale akcije preko 140 novanih zavoda. U periodu izmeu dva svetska rata, posle pauze
od etiri godine i u izuzetno tekoj privrednoj situaciji, Berza ponovo pokree aktivnosti -
priprema pravne regulative, nove uzanse i, shodno tome, postiu se i novi rezultati.
Tako, 1934. godine Berza se useljava u novu zgradu na Kraljevom trgu br. 13. Promet Berze
se poveavao, berzansko poslovanje beleilo je uspon, svakoga dana Berzu je poseivalo
100-150 lica, a kursni list se tampao u hiljadu primeraka i na tri jezika. Ovaj period je po
razvojnim karakteristikama bio najobimniji i najintenzivniji, sve do velike svetske krize, koja
se odrazila i na poslovanje nae privrede. Jedan od poslednjih sastanaka Uprave Berze odran
je 28. marta 1941. godine. Kao institucija, Berza je postojala sve do 1953. godine, kada je
formalno ukinuta Odlukom tadanje Vlade Srbije. Mnogi poznati trgovci, bankari, asnici i
lanovi Berze nestali su tokom rata, ili su nakon rata osueni kao neprijatelji reima ili,
jednostavno, kao nepoeljna lica. Na taj nain, sa Berzom su otili i ljudi koji su osnovali
Berzu, odnosno, omoguavali njen rad. Mnogima je oduzeta imovina, a uniten je i veliki deo
dokumentacije i materijala iz zgrade stare Beogradske berze.
S promenom opte klime u drutvu i poetkom privrednih reformi i nakon usvajanja Zakona
o tritu novca i tritu kapitala, 1989. godine odrana
je Osnivaka skuptina Jugoslovenskog trita
kapitala, osnovanog od strane 32 najvee banke sa
teritorije nekadanje Jugoslavije. Tokom 1992.
godine Jugoslovensko tri te kapitala menja ime u
Beogradsku berzu. Na Beogradskoj berzi se tokom
90-ih godina uglavnom trgovalo kratkoronim
dunikim hartijama od vrednosti preduzea,
dravnim obveznicama i sl. Ipak, znaajniji pomak u
trgovanju na Berzi ostvaren je tek 2000. godine, kada
su u sekundarno trgovanje ukljuene akcije iz
prethodnih Slika br. 6.1. Konferencijska sala


66

postupaka privatizacije, a trgovanje se jo intenzivnije nastavlja od 2001. godine.
Tokom 2003. i 2004. godine uraena su znaajna unapreenja na polju razvoja BELEX
sistema za trgovanje, uvodeno je kontinuirano i daljinsko trgovanje i intenzivirana je
meunarodna saradnja sa drugim razvijenim berzama i berzama u okruenju. Prvi indeks
Beogradske berze BELEXfm objavljen je krajem 2004. godine, a do danas se nastavlja sa
razvojem drugih berzanskih pokazatelja. U toku 2005. godine akcenat je stavljen na
unapreenje procesa informisanja i izvetavanja sa Berze, a u rad su puteni i prvi
informacioni servisi za distribuciju podataka iz trgovanja u realnom vremenu. U toku 2006.
godine otpoeo je i proces edukacije najire javnosti, kao i unapreenje saradnje sa
izdavaocima hartija od vrednosti, to je u aprilu 2007. godine dovelo i do prvog listiranja
akcija.

1.2. Delatnost

Akcionarsko drutvo, Beogradska berza je pravno lice sa pravima, obavezama i
odgovornostima utvrenim Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata.
Beogradska berza obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i
finansijskim derivatima na berzanskom i vanberzanskom tritu, koja obuhvata sledee
poslove:
1. organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanja ponude i tranje hartija
od vrednosti;
2. objavljivanje informacija o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i drugih
podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti;
3. utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;
4. obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom.
Odredbe o delatnosti Berze odnose se i na poslovanje finansijskim derivatima.
Berza moe da obavlja i druge delatnosti koje slue delatnosti Berze, koje se uobiajeno
obavljaju uz osnovnu delatnost Berze (edukacija, izdavanje publikacija, asopisa i knjiga),
kao i da vri plasman informacija i publikacija u zemlji i inostranstvu.
Berza organizuje trgovanje javnom ponudom, a predmet javne ponude mogu biti hartije od
vrednosti, standardizovani finansijski derivati i drugi finansijski instrumenti kojima se u
skladu sa Zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti moe trgovati na berzanskom i
vanberzanskom tritu. Berza ne moe trgovati hartijama od vrednosti, niti davati savete koji
se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, kao ni savete o izboru brokersko -
dilerskog drutva ili ovlacene banke, ne moe obavljati poslove koji su odreeni kao
delatnosti brokersko-dilerskog drutva, niti druge poslove, osim gore navedenih poslova.
O promeni pretene delatnosti Drutva odluku donosi Skuptina Drutva, a o promeni ostalih
delatnosti odluku donosi Upravni odbor Drutva.


67

1.3. Godinji izvetaj
Na Beogradskoj berzi je u 2008. godini ukupno ostvaren promet u vrednosti od 71,8 milijardi
dinara, odnosno neto vie od 882 milona evra, to predstavlja smanjenje prometa od 56,4% u
odnosu na prethodnu godinu. Kao i prethodnih godina, trgovalo se akcijama preduzea i
obveznicama Republike Srbije, uz dominantno uee prometa akcijama.
Pad likvidnosti u trgovanju ilustruje i ukupan broj ostvarenih transakcija, koje su na najniem
nivou od kako je na Beogradskoj berzi uvedeno elektronsko trgovanje. Ukupan broj
realizovanih transakcija tokom 2008. godine je iznosio 119.001, to je pad od preko 60%, ili
ak 182 hiljade transakcija manje nego rekordne 2007. godine. Ukoliko se posmatra kretanje
mesenih vrednosti prometa i broja transakcija, moe se zakljuiti da se produbljivanje
svetske finansijske krize na domaem tritu kapitala projektovalo kroz smanjenje
zainteresovanosti za trgovanje, jer je upravo u drugoj polovini 2008. godine dolo do
znaajnijeg smanjenja obima prometa i transakcija.
Modernizacija, postavljanje savremenih, standardnih i bezbednih uslova poslovanja koji
unapreuju oblasti zatite investitora, korporativnog upravljanja, transparentnosti u otkrivanja
fer cene, kao i prosleivanje informacija krajnjim klijentima, predstavljali su osnov
planiranih, ali i realizovanih zadataka Berze. U tom pogledu uspeno je zavrena
implementacija sistema BELEXFIX i zapoeta druga faza njegovog razvoja, izvrene su
odgovarajue promene normativnog regulisanja procedura i pravila poslovanja Berze, kao i
aktivnosti na promociji Berze i kompanija ijim se akcijama trguje na berzanskom tritu.
Finansijski plan Beogradske berze nije ostvaren u zadatim veliinama, pre svega zbog optih
uslova poslovanja.
1.4. Akcionari
U skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, ne
postoje ogranienja u pogledu lica koja mogu biti akcionari berze, te u tom smislu akcionari
berze mogu biti Republika Srbija, kao i strana i domaa pravna ili fizika lica.
Zakonom je utvreno da je svako lice koje namerava da stekne kvalifikovano uee u
kapitalu Berze, odnosno, akcije sa pravom glasa tako da njegovo uee dostigne, pree ili
padne ispod 5%, 10%, 15%, 20%, 33% ili 50% od ukupnog broja glasova u Skuptini berze,
duno da pribavi prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Ako kvalifikovano
uee stie banka ili osiguravajue drutvo neophodna je i prethodna saglasnost Narodne
banke Srbije. Sticanje akcija suprotno navedenim ogranienjima ima za posledicu gubitak
prava glasa po osnovu tako steenih akcija. Akcionarsku strukturu Beogradske berze ine,
pored Republike Srbije, brokersko dilerska drutva, banke, osiguravajua drutva i pravna
lica za proizvodnju i promet roba. Akcijski kapital Berze ini 4.160 obinih akcija sa pravom
glasa.
Beogradska berza organizovana je kao zatvoreno akcionarsko drutvo sa ogranienjem u
prenosu akcija utvrenim Ugovorom o organizovanju Beogradske berze a.d. Beograd radi
usklaivanja sa Zakonom o privrednim drutvima koji predstavlja njen osnivaki akt.
Akcionari mogu svoje akcije prodavati slobodno samo Berzi. O ponudi za prodaju akcija ili
sticanju sopstvenih akcija odluuje Skuptina Berze. U sekundarnom prometu akcija Berze,
akcionari mogu sticati akcije uz potovanje prava pree kupovine Berze, a trea lica uz


68

potovanje prava pree kupovine Berze i akcionara Berze. Osnivakim aktom Berze utvrene
su procedure sekundarnog prometa akcijama u skladu sa pomenutim ogranienjima.
Podaci o akcionarima Berze upisani su u registar privrednih subjekata kod Agencije za
privredne registre RS.

1.5. Meunarodna saradnja
Meunarodnoj saradnji kao oblasti iji znaaj usled procesa rekonsolidacije i integracije na
globalnom nivou raste, Beogradska berza pridaje posebnu panju. Imajui u vidu injenicu da
se za investitore, kako institucionalne, tako i individualne, granice pojedinanih trita briu,
raste potreba za dostizanjem i odranjem konkurentske pozicije Berze na globalnom planu.
Aktivnosti Beogradske berze na polju meunarodne saradnje imaju dvosmerni karakter. U
cilju uveanja prisutnosti i prepoznatljivosti u meunarodnim okvirima, ulau se znaajni
napori ka unapreenju prepoznatljivog imida Berze, kao jedinstvenog korporativnog brenda
koji odlikuje profesionalni identitet izgraen na svetskim standardima u oblasti berzanskog
poslovanja. Istovremeno, Beogradska berza, u cilju unapreenja performansi i kvaliteta
poslovnih procesa, znaajnu panju poklanja usvajanju i primeni najboljih svetskih reenja u
oblasti berzanske industrije.
Beogradska berza, u ulozi lana, aktivno uestvuje u nizu regionalnih i meunarodnih
projekata i programa, usmerenih ka unapreenju kvaliteta trita kapitala. Aktivno prisustvo
u vodeim meunarodnim asocijacijama potvruje kvalitet, kako organizacionih, tako i
pravnih standarda na kojima su zasnovane poslovne aktivnosti Berze. Beogradska berza je:

punopravan lan Federacije evro-azijskih berzi (FEAS)
dopisni lan Federacije evropskih berzi (FESE)
dopisni lan Federacije svetskih berzi (WFE)

Regionalna saradnja bazirana je na bilateralnim ugovorima o saradnji i zajednikim
projektima sa regionalnim berzama, od kojih je, svakako, najznaajniji Memorandum o
partnerstvu sa berzama Jugoistone Evrope Ljubljanskom, Zagrebakom, Banjalukom,
Sarajevskom, Montenegro, NEX Montenegro i berzom u Skoplju.
Znaajna panja pridaje se i saradnji sa predstavnicima medijskih servisa iz regiona i ireg
okruenja, koji iskazuju rastue interesovanje za deavanja na Beogradskoj berzi.
Uspostavljene su redovne linije komunikacije putem distribucije izvetaja, obavetenja i
vesti. Istovremeno, predstavnici stranih medija iskazuju i poveano interesovanje za
poslovanje srpskog trita kapitala u celini, kao i pojedinanih investicionih, konsultantskih i
analitikih kompanija koje na sistematian nain prate i analiziraju dnevne promene cena,
prometa, indeksa, kapitalizacije i drugih parametara koji odraavaju karakteristike jednog
trita.


69

2. Aktuelna kretanja na Beogradskoj berzi

U vezi sa Beogradskom berzom treba istai i to da je prole godine bilo rei o kupovini
Beogradske berze od strane Beke berze, koja je zapravo bila zainteresovana da otkupi sve
berze sa prostora bive Jugoslavije, a pre svih, Zagrebaku i Beogradsku. Naime, Beka
berza je prole godine preuzela Budimpetansku, Praku i Ljubljansku. Meutim, situacija je
sada izuzetno nepovoljna za Srbiju, jer je obim transakcija na Beogradskoj berzi negde u
februaru 2009. god. bio minimalan, a odloena je i privatizacija velikih dravnih kompanija,
ije su akcije trebale da se nau na berzi, i akteulna globalna kriza, negativno utiu na cenu
Beogradske berze.
Srpsko trite kapitala zavrilo je 2008. godinu sa nikada jeftinijim akcijama i indeksima i
prometom u velikom padu. Naime, indeks beleks 15 godinu je poeo na 2.289,35 poena, a
zakljuio na tek neto vie od 500 poena. Beleks lajn je startovao sa 3.803,84 poena, a zavrio
sa oko 1.100. Gledano u procentima, indeks najlikvidnijih akcija izgubio je 80, a opti 70 %.
Oba indeksa u 2008. godini su bila najjaa poetkom februara, a najslabija krajem decembra.
Poslednjih godinu dana strani investitori se definitivno povlae sa Beogradske berze. Njihovo
uee u trgovini se tokom februara ove godine spustilo na najnii nivo za godinu dana i
iznosi manje od 15 %. U aprilu prole godine, stranci su u ukupnoj trgovini na beogradskom
tritu kapitala uestvovali sa 78 procenata. Strani investitori nisu pokazali vee interesovanje
ni za ulazak u nove pozicije jer su, veinom, naputali trita visokog rizika uz koncentraciju
likvidnosti na domicilnim. To se naroito odnosi na strane investitore iz regiona koji su
dominantni na Beogradskoj berzi. Strunjaci tvrde da je bilo oekivano smanjenje njihovih
pozicija u Srbiji kako bi vikove raspoloivih sredstava plasirali na sopstvenim tritima.
Domai investitori nisu mogli da zamene strance. Naroito u domenu dobrovoljnih penzionih
i investicionih fondova, jer se poetak njihovog rada gotovo poklopio sa poetkom globalne
finanijske krize tako da nisu stigli da akumuliraju dovoljna sredstva.
Posledica ovakvog stanja je da je uee stranih investitora u prodaji raslo, a u kupovini
opadalo, to je bio znak povlaenja stranih investitora i pojaanje efekata krize. Naime, u
trgovini akcijama udeo stranih ulagaa u kupovini je prole godine bio bezmalo 52 odsto
naspram 53.57 u 2007. godini. Uee u prodaji je, meutim, poraslo za petinu - na vie od
48 procenata. Taj trend se nastavio i u prva dva meseca ove 2009. godine.

Od poetka 2009. god. u Srbiju je pristiglo oko 900 miliona evra direktnih stranih investicija.
Vrednost ino-ulaganja je u skladu sa oekivanjima u okolnostima ekonomske krize.
Tako da u narednom periodu, razvoj Srbije zavisie od vrednosti stranih investicija, tako da
drava mora da uini sve kako bi obezbedila da ino-ulagai to bre prou put od ideje da
investiraju u Srbiju, do realizacije te namere. Takoe treba imati uvidu da je za investitora
vrlo vano stabilno politiko i ekonomsko okruenje, izvesnost u poslovanju, ali i
jednostavne procedure za otpoinjanje proizvodnje i rad. Ipak, privredni ambijent u Srbiji i
dalje nije dovoljno konkurentan, tako da su vea strana ulaganja od nas privukli Bugari,
Rumuni i Hrvati, ali smo i ispred Bosne i Hercegovine i Makedonije. Kao to se moe i
primetiti u prethodnim godinama u Srbiju najvie je investirano u oblastima bankarstva,
telekomunikacija i nekretnina, odnosno u uslune delatnosti, dok se sada u poslednjem
periodu pokuavaju privui one koji ele da proizvode, jer Srbija mora da bude izvozno
orijentisana zemlja, a uslune delatnosti, ma koliko profitabilne, ne prave robu za izvoz. Isto
tako, Srbija bi trebala da tei da privue investitore iz Severne Amerike, Japana, Kine, Indije,


70

ali glavni problem je informisanje, odnosno takvi investitori nemaju nikakve informacije o
mogunostima investiranja u zemlji. Jedan drugi problem koji u velikoj meri mui investitore
jeste dobijanje dozvole za gradnju. U Srbiji ovaj proces je izuzetno dug, pa je i po analizama
Svetske banke, Srbija, u tom pogledu, bila gotovo na poslednjem mestu svetske rang-liste.
Strunjaci Svetske banke izraunali su, naime, da je od ideje da se investira u Srbiju do
konane realizacije potreban 271 dan, odnosno ak devet meseci, to je u odnosu na
konkurentske drave u okruenju izuzetno dug period. Novi Zakon o ureenju prostora i
izgradnji koji je donet, a koji bi trebalo znaajno da pojednostavi proceduru izdavanja
dozvola, kao i broj prostornih i urbanistikih planova koje optina mora da donese, uvede
nove kaznene mere za lokalne samouprave koje ne izdaju dozvole i planove u roku, to e
sigurno znaajno uticati na poboljanje konkurentnosti zemlje.
Tek negde u aprilu ove godine stanje na berzi se polako popravlja, da bi u maju indeksi
dostigli svoj puni rast kojim pokrivaju
ovogodinje padove. Jaanje berzanskih indeksa
se nastavlja i u junu. Naime, u ranijem periodu
Bruto drutveni proizvod pao je za nekoliko
procenata, a finansijsko trite za 90 odsto, zato
se cena akcija svela na svega 10 odsto vrednosti
iz 2008. godine dok se sada problemi mnogo
bolje vide i mogue je jasno uoiti koji su
potencijali kompanija i kakve e rezultate
ostvariti u toku ove godine. To je u mnogome
olakalo planiranje i procene ulagaa. Indeks
BELEKS15 (pokazatelj kretanja Slika br. 6.2
cena akcija 15 najlikvidnijih kompaniija), prema izvetaju Berze, u u junu belei prosean
dnevni rast od dva odsto i trenutno iznosi 631,65 indeksnih poena. Poreenja radi, vrednost
tog indeksa 5. maja bila je 468,42 indeksnih poena.
Nakon blagog porasta u junu sledio je pad u narednom mesecu. Naime, kriza na Beogradskoj
berzi se manifestuje kroz krizu poverenja i likvidnosti i zbog toga je obezvreena vrednost
domaih kompanija, tako da je ukupna trina vrednost akcija kompanija pala na 1,2
milijarde evra. Razlog svemu tome je, to je Beogradska berza bila je snano pogoena
svetskom finansijskom krizom vie nego druge berze u regionu, jer je bila zasnovana na
prisustvu stranih investitora. Uee stranih investitora u ukupnoj trgovini na Beogradskoj
berzi u junu je bilo tek neto vee od 25 odsto gotovo devet odsto manje nego u maju.
Dakle, u maju svaki trei uesnik u trgovini bio je stranac uee ulagaa iz inostranstva u
tom segmentu bilo je 33 odsto, prema maksimalnih 79 odsto u aprilu i minimalnih 18 odsto u
februaru. Isto tako, u trgovini akcijama stranci su u junu bili aktivniji u kupovini nego u
prodaji njihovo uee u kupovini bilo je 41, a u prodaji 25 odsto. U julu se pad nastavlja,
pa je tako julski promet na Beogradskoj berzi bio je najnii od poetka godine. Trgovano je
ukupno za 1,17 milijardi dinara, odnosno 12,53 miliona evra, ime je nastavljen trend pada
vrednosti prometa iz prethodnih meseci. U avgustu se trend nastavio silaznom putanjom pa su
indeksi akcija Beogradske berze treu avgustovsku nedelju poeli su velikim minusom
Beleks 15 je pao 2,71 odsto, na 627,61 poen, a opti Beleks lajn 1,67 odsto, na 1.241,21 poen.
Iako mali obimi trgovanja, ipak akcije "Metalaca" iz Gornjeg Milanovca su bile meu
traenijim na Berzi. Tim akcijama se poslednjeg radnog dana druge nedelje avgusta trgovalo
sa vrednou neto iznad 2.000 dinara, to je najvia postignuta cena od poetka godine.

VII GLAVA

BERZANSKI INDEKSI
10 NAJ LIKVIDNIJ IH AKCIJ A NA BEOGRADSKOJ BERZI

VII GLAVA Berzanski indeksi, 10 najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi

72

1. Berzanski indeksi

Berzanski indeksi akcija su vrlo znaajni indikatori za dnevno sagledavanje agregatnog i
ponderisanog kretanja cena akcija. Promene berzanskih indeksa prate se sa velikom panjom
i publikuju u dnevnoj tampi i na televiziji.
Ciljevi berzanskih indeksa su sledei. Prvo, oni pokazuju opte stanje na tritu kapitala.
Drugo, berzanski indeksi koriste se kao reperi da bi se sagledalo kretanje neke konkretne
akcije ili nekog portfolija akcija. Tree, berzanski indeksi pomau prouavanju trinih
ciklusa, trendova i ponaanja u cilju prognoze budueg ponaanja trita.
50

Indeksi Beogradske berze formirani su u cilju unapreanja procesa informisanja investicione
javnosti, kao i elje da se pobolja transparentnost i uporedivost podataka na tritu.

U ovom trenutku Beogradska berza proizvodi dva indeksa:

- BELEX15 pozicioniran kao vodei indeks Beogradske berze, opisuje kretanja cena
najlikvidnijih srpskih akcija i rauna se u realnom vremenu
- BELEXline opti, osnovni benchmark indeks Beogradske berze, ija se vrednost rauna
na kraju trgovakog dana
Indeksi Beogradske berze ponderisani su trinom kapitalizacijom i mogu sluiti kao podloga
(underlying) za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivata na domaem i inostranom tritu.

U nastavku teksta dat je grafiki prikaz uporednog kretanja berzanskih indeksa na
Beogradskoj berzi za vremenski period od godinu dana.

Slika br. 7.1. Izvor: www.belex.rs

Porast vrednosti beogradskih indeksa u avgustu mesecu nadmaio je sva oekivanja. Uzletu
indeksa Belex 15 za 24,65% i poveanju vrednosti indeksa Belex Line-a za 17,19%, pri neto
skromnijim prometima, najvie su doprinele akcije kompanija koje pripadaju finansijskom
sektoru, kao i akcije Energoprojekta, Metalca i dr.
Na znaajan broj informacija koji upuuje na oporavak najjaih svetskih ekonomija nije
ostalo imuno ni domae trite kapitala. Tradicionalno, na pozitivne vesti beogradski indeksi
reaguju sa zakanjenjem, dok su loe najave umele da vre njihovu promptnu korekciju.

50
irovi M., Finansijska trita, Beograd 2007. god., str. 129.


73

Tokom jula i avgusta meseca strana trita pokrenuta su, prvenstveno boljim od oekivanih,
kvartalnim rezultatima kompanija. 73% kompanija u sastavu indeksa S&P 500 nadmailo je
oekivanja. Predviani pad profita u odnosu na isti period prethodne godine bio je 36%, dok
se nakon objave finansijskih izvetaja pokazalo da smanjenje profita iznosi 27,3%. Osim toga
stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Amerikim Dravama u julu mesecu iznosila je 9,4%,
dok je oekivana vrednost bila 9,6% u poredjenju sa 9,5% koliko je iznosila u junu mesecu
tekue godine. Lina potronja se postepeno poveava a takoe i prodaja novih kua.

Prikaz br. 7.2. pokazuje individualno kretanje Indeksa Belex 15 na dan 25.09.2009.god gde
se mogu uoti intenzivne oscilacije u toku dana, pri emu se radni dan zavrio naglim
porastom vrednosti.


Ovi i mnogi drugi pokazatelji govore u prilog injenici da se recesija blii kraju. Najava
daljeg privrednog oporavka reflektuje se kroz vrednosti berzanskih indeksa koji su iscrtali
dugoroni nelinearni rastui trend. Slino krizi iz 2000. godine, bie potrebno nekoliko
godina da povrate preanje nivoe.

Treba napomenuti I to da korpa Indeksa Belex 15 obuhvata petnaest najlikvidnijih akcija. U
ovom poglavlju od tih 15 emo izdvojiti deset najlikvidnijih i posmatrati ih za period od est
meseci unazad, tanije od marta do 25. Septembra, pri emu sledi Slika br. 7.3.


74


Poto e u nastavku biti rei o vlasnikoj strukturi za svaku kompaniju ponaosob, od
posebnog je znaaja prikazati vlasniku strukturu svih kompanija koje su registrovane u
Centralnom registru hartija od vrednosti. Dakle, sledi statistiki prikaz registrovanih
preduzea u vidu zbirnog prikaza.

Slika br. 7.4. Izvor: www.crhov.co.yu


75

Na osnovu slike moe se videti ukupna vrednost kapitala, broj akcionara, kao i broj ukupno
izdatih akcija. Zatim, da najvee uee u kapitalu imaju akcionari u rasponu 0-5%, ak njih
oko 896.000, dok u rasponu od 75-100% samo njih 467. Dalje, da najvee uee imaju
pravna lica i to 49%, da Akcijski i PIO fondovi imaju uee od 6%, drutveni kapital 2%, i
td.

2. Deset najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi

2.1. AIK Banka

2.1.1. O banci

AIK Banka A.D. Ni je nezavisna srpska banka, savremenog tipa, koja posluje vie od 25
godina. Osnovana je 1976. godine kao interna banka Agroindustrijskog kombinata Ni. Kao
tedno-kreditna i zajednika finansijska organizacija, AIK Banka je kreirala poslovni ugled
jake dilersko-brokerske kue. 10. avgusta 1993. godine AIK Banka dobija licencu Narodne
banke Jugoslavije (NBJ) i poinje sa radom kao banka. Prilagoavajui organizaciju novom
Zakonu o bankama i finansijskim organizacijama, 27. juna 1995. godine AIK Banka je
registrovana kao akcionarsko drutvo za obavljanje klasinih bankarskih poslova: depoziti,
krediti, diskontni poslovi, emisioni poslovi, depo i garancijski poslovi, platni promet sa
inostranstvom. Uprkos izuzetno tekim uslovima poslovanja veine privrednih subjekata,
proisteklih iz politike i ekonomske krize, ekonomske blokade, ratnog okruenja i
bombardovanja SRJ, AIK Banka je na tritu ostvarila poziciju solventne, likvidne banke,
banke istog bilansa koja ispunjava sve svoje obaveze prema partnerima i prema dravi
blagovremeno.
Za prethodne dve godine, zahvaljujui kapacitetima svog kapitala, likvidnom, solventnom i
rentabilnom poslovanju, banka je dospela na veoma visoku poziciju u srpskom i crnogorskom
bankarskom poslovanju. U prilog tome govori i nagrada za najbolju banku u Srbiji i Crnoj
Gori po snazi kapitala u 2003. godini.
I u 2004. godini poslovni rezultati svrstavaju AIK Banku kao prvu meu najboljima:
Prvu po snazi kapitala
Prvu po ostvarenoj dobiti
AIK Banka je registrovana i za obavljanje parabankarskih poslova: finansijskog konsaltinga,
menadmenta i inenjeringa.
51

2.1.2. Analiza fundamentalnih pokazatelja, vlasnike strukture i tehnike analize

Za izraunavanje trinih koeficijenata koriste se podaci iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha
kao i podaci koji su dati u Berzanskom prospektu koji je dostupan irokoj javnosti na sajtu
Beogradske berze. Tabela br. 7.1. Prvi koeficijent u tabeli je trina kapitalizacija koja se
rauna kao proizvod broja emitovanih akcija i cene akcije na berzi. Dakle, predstavlja ukupnu
trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno pokazuje koliko trite vrednuje
kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena akcija. Konkretno za ovu akciju
Aik Banke iznosi 26.272.905.792. Sledei pokazatelj je zarada po akciji, koji zapravo
govori o tome koliko je kompanija profitabilna i iznosi 569.86. Zatim, cenovni multiplikator i

51
Izvor: www.aikbanka.co.yu zvanini sajt Aik Banke


76

rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade po akciji (EPS) a pokazuje koliko su
investitori spremni da plate na jedan dinar (euro, dolar) zarade. U ovom primeru iznosi 5.52
to znai da je investitor spreman da plati RSD5.52 na RSD1 zarade koji kompanija ostvari.
Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine cene i knjigovodstvene vrednosti akcije.
Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija podcenjena, to nije problem u ovom sluaju jer to
je samo realan odnos kretanja trenutno na naem tritu. Pretposlednji pokazatelj ROA
rauna se kao odnos neto profita i akcionarskog kapitala a predstavlja prinos na kapital,
odnosno prinos od uloenog sopstvenog kapitala. U ovom primeru iznosi oko 16% to
pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni
kapital akcionara.

Trini koeficijenti
2008
Trina kapitalizacija=Broj akcija x
cena na berzi
26.272.905.792
EPS=Neto profit/Prosean broj akcija 569.86
PE=Trenutna cena/EPS 5.52
PB=Trina cena/knjigovodstvena cena 0.84
ROE=Dobit/kapital 16.09
Tabela br. 7.1.
52

to se tie vlasnike strukture Aik Banke, fizika lica ine 6%, privatna lica ine 80%, dok
u okviru tog uea Republiki fond za PIO ini 0.01% a Fond za razvoj Republike Srbije
ini 0.04% to predstavlja i neznatno uee u ovoj banci.


Aik Banka spada u red kompanija ijim akcijama se najvie trguje na Beogradskoj berzi.
Kretanje na dan 25.09. iako je obeleeno brojnim oscilacijama zabeleen je porast od 0,87%.
Dnevni podaci za 25. septembar dati su u narednoj tebeli iz koje se moe videti da je cena tog
dana bila 3.148 dinara, dok je na otvaranju bila 3.120 dinara a najvia postignuta cena tog
dana 3.199 dinara.

52
Pokazatelji su raeni prema bilansima iz 2008.god.


77

Tabela br. 7.2. Tabela br. 7.3.

Takoe vano je napomenuti i najviu i najniu cenu akcija ove kompanije u rasponu od 52
nedelje kao i istorijske podatke o maximalnom i minimalnom kretanju cena akcija od poetka
listiranja ove banke (Tabela br. 7.3.).


estomeseni prikaz kretanja akcija Aik banke (Slika br. 7.6) pored konstantnog rasta od
kraja marta kada je i bio najvei pad kao i u avgustu kada je postojao blai pad sve to je
nadoknaeno krajem septembra.

2.2. Komercijalna Banka

2.2.1. O banci

Postojanje Komercijalne banke poelo je pre 37 godina, koje su ogledalo sigurnosti, uspenog
poslovanja, bankarskih proizvoda i usluga prema potrebama klijenata i najviim evropskim
standardima. Danas banka ima iroko rasprostranjenu mreu. Naime, raspolae sa 25 filijala
irom zemlje, preko 270 ekspozitura, 3.166 zaposlenih, preko 1.200.000 otvorenih rauna i
preko 900.000 zadovoljnih klijenata. Kapital od 305 miliona evra ini nas najveom bankom
u zemlji, koja podjednako uspeno posluje sa graanima, kao i sa najveim korporacijama u
zemlji i u inostranstvu. Komercijalna banka a.d. Beograd ima aktivnu ulogu u domaem i
meunarodnom platnom prometu. Putem svojih rauna kod prvorazrednih svetskih banaka
Banka u potpunosti zadovoljava sve potrebe za obavljanjem transakcija po nalogu klijenata.
Najee korieni instrumenti plaanja su: doznake, garancije, akreditivi i ekovi.
Istovremeno preko 20 stranih finansijskih institucija je poklonilo svoje poverenje


78

Komercijalnoj banci kao instituciji koja po njihovom nalogu obavlja promet kako u lokalnoj
tako i u stranim valutama.
53


Beogradske berze, tabela br. 7.4. Prvi koeficijent u tabeli je trina kapitalizacija koja se
rauna kao proizvod broja emitovanih akcija i cene akcije na Berzi. Dakle, predstavlja
ukupnu trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno pokazuje koliko trite
vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena akcija. Konkretno za
ovu akciju Komercijalne Banke iznosi 33.467.265.537. Sledei pokazatelj je zarada po
akciji, koji zapravo govori o tome koliko je kompanija profitabilna i iznosi 3.065,82. Zatim,
cenovni multiplikator i rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade po akciji (EPS) a
pokazuje koliko su investitori spremni da plate na jedan dinar (euro, dolar) zarade. U ovom
primeru iznosi 12,53 to znai da je investitor spreman da plati RSD12,53 na RSD1 zarade
koji kompanija ostvari. Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine cene i
knjigovodstvene vrednosti akcije. Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija podcenjena, to
nije problem u ovom sluaju jer to je samo realan odnos kretanja trenutno na naem tritu.
Pretposlednji pokazatelj ROA rauna se kao odnos neto profita i akcionarskog kapitala a
predstavlja prinos na kapital, odnosno prinos od uloenog sopstvenog kapitala. U ovom
primeru iznosi oko 11% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u poslednja etiri
kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara.

Trini koeficijenti
2008
cena na berzi
33.467.265.537
EPS=Neto profit/Prosean broj akcija 3.065,82
PE=Trenutna cena/EPS 12,53
PB=Trina cena/knjigovodstvena cena 1,37
ROE=Dobit/kapital 10,94
Tabela br. 7.4.

Upravljaka struktura Komercijalne banke neto je drugaija u odnosu na Aik Banku.
Naime, uee fizikih lica je duplo manje a na zbirne raune se odnosi etiri puta manje
uee, dakle, najvei deo odnosi se na pravna lica, ak 96% od toga na institucionalne
investitore odnosi se oko 6% i to Dunav osiguranje 3% i Evropa osiguranje (u steaju) oko
3%.

53
Izvor: www.kombank.com zvanini sajt Komercijalne Banke


79


Cena akcija Komercijalne Banke na dan 25.09. je 38.427 dinara, pri emu je cena na
otvaranju bila 38.500 dinara, Tabela br. 7.4. Tabela 7.5. pokazuje i najviu i najniu cenu
akcija ove kompanije u rasponu od 52 nedelje kao i istorijske podatke o maximalnom i
minimalnom kretanju cena akcija od poetka listiranja ove banke.


Kretanje vrednosti akcija za vremenski period od est meseci, ne obiluje tolikom oscilacijama
kao akcije Aik Banke, pa pomalo deluje kao da je Komercijalna Banka u nekoj meri imuna
na trina kretanja. Ipak, poetkom aprila i krajem avgusta vrednosti akcija su bile u padu, ali
se to opet krajem septembra izbalansiralo kada je postigut i maksimum za period od 180
dana. Slika br. 7.7.


80


2.3. Energoprojekt

2.3.1. Istorijat

Od 1951. godine, kada je osnovan, Energoprojekt se razvio u kompleksan poslovni sistem,
koji danas integrie 10 kompanija u Srbiji i vie od 20 aktivnih ino-entiteta. Energoprojekt je
projektovao najvei broj postojeih hidrocentrala u zemlji. Od osnivanja, pa do sredine 2008.
Energoprojekt je projektovao ili izgradio vie od 40 hidroelektrana u bioj Jugoslaviji i
inostranstvu. U prvoj deceniji svog postojanja, Energoprojekt je projektovao prve
termoelektrane u SFRJ
Kostolac, Morava,
Kolubara, Kosovo, da
bi 1970. sagradio i
termoelektranu
Nikola Tesla u
Obrenovcu koja ini
vie od treine ukupne
snage
elektroenergetskog
sistema u Srbiji. U
ovom periodu,
Energoprojekt je
zapoeo i svoje prve
inostrane projekte
hidrotehnike objekte i melioracione sisteme u Turskoj, Libanu, Siriji, Pakistanu, Burmi,
Indiji, Egiptu,... ezdesetih, Energoprojekt je otvorio svoje kancelarije, filijale i kompanije u
mnogim zemljama. Tokom sedamdesetih Energoprojekt se ukljuio u izradu velikih projekata
irom sveta koji su bili vani i po svojoj sloenosti i po vrednosti zakljuenih pojedinanih
ugovora. U inostranstvu, Energoprojekt je ugovorio nove projekte i proirio svoje poslovanje
na nova trita. Projektovao je i izgradio kapitalne projekte u Ugandi, Bocvani, Peruu, Keniji,
Islandu, Centralno Afrikoj Republici, Zairu, Gabonu, Panami, Libiji i mnogim drugim
zemljama u kojima je Energoprojekt ve bio prisutan. U tradicionalnim godinjim rang
listama vodeih kompanija za projektovanje i izgradnju koje redovno objavljuje ameriki
asopis Slika br. 7.9. Izvor: www.energoprojekt.co.yu
Engineering News Record redovno se nalazio i Energoprojekt. Godine 1980. zauzeo je
esto mesto u svetu meu konsalting kompanijama, u inenjeringu 20, dok je meu


81

izvoaima investicionih radova bio 27. U etvrtoj deceniji svog postojanja, Energoprojekt je
intenzivirao svoju aktivnost u zemljama OPEC-a: Iraku, Kuvajtu, Iranu, Libiji, i Nigeriji.
Tokom devedesetih godina 20. veka, usled raspada i rata u bivoj Jugoslaviji, politikoj,
ekonomskoj i finansijskoj izolaciji Srbije, kao i Zalivskog rata, neki od internacionalnih
poslova morali su biti prekinuti, dok su drugi nastavljeni ali uz mnogo vee trokove.
Energoprojektova mrea inostranih filijala, ekspozitura i zajednikih preduzea je omoguila
Energoprojektu da sauva svoje prisustvo i aktivnost na tradicionalnim tritima, kao i da
ugovori nove projekte na novim tritima, kao to su Rusija, Kazahstan i Kina. U Septembru
1998. Energoprojekt je zapoeo transformaciju vlasnike strukture iz drutvenog preduzea u
akcionarsko drutvo.
Poetkom novog milenijuma i este decenije svog postojanja, Energoprojekt nastavlja
da intenzivno radi u zemlji i inostranstvu. Dominiraju poslovi ugovoreni u Kazahstanu,
Nigeriji, Aliru, Peruu i Kataru. Danas Energoprojekt sainjavaju Holding a.d. kao matina
kompanija i zavisne kompanije u svojim branama. Energoprojekt realizuje projekte kroz
svoj sistem sopstvenih filijala i ekspozitura, kao i kroz zajednika preduzea osnovana sa
partnerima iz Srbije i inostranstva. Putem mree regionalnih predstavnitava, filijala,
zajednikih preduzea i drugih korporativnih oblika, Energoprojekt upravlja poslovima u 24
zemlje na etiri kontinenta. Energoprojekt je zadrao poziciju jedne od najveih kompanija u
projektovanju, inenjeringu i izgradnji u jugoistonoj Evropi.

2.3.2. Misija i vizija

Energoprojekt obezbeuje kontiniuum raznovrsnih projekata i usluga svojim klijentima u
oblasti energetike, urbanizma, arhitekture, infrastrukture, ekologije, industrije, informacionih
tehnologija, u skladu sa meunarodnim standardima. Primenjujui glavne vrednosti u svom
radu, Energoprojekt stie visoko poverenje i preporuke svojih klijenata na domaem i
inostranom tritu, i doprinosi pozitivnoj transformaciji ivotne sredine.
Vizija Energoprojekta je da bude jedan od meunarodnih lidera u inenjeringu, izgradnji i
upravljanju projektima, koga e investitori i partneri videti kao integralni deo njihovog
uspeha, sa zadovoljnim zaposlenima i akcionarima, i odgovornou prema drutvenoj
zajednici.

Strateki i razvojni planovi. Energoprojekt planira da izvri reorganizaciju poslovanja i
unapredi poslovne operacije kako bi se poveala efikasnost i profitabilnost.
Poslovni rezultati. Osnovni parametri poslovanja sistema Energoprojekt u periodu 2003-
2008. Godine. Slika br. 7.5.
54

54
Izvor: www.energoprojekt.co.yu zvanini sajt Energoprojekta


82

Slika br. 7.10. Poslovni rezultat

2.3.3. Analiza fundamentalnih pokazatelja, vlasnike
strukture i tehnike analize

Beogradske berze. Tabela br. 7.7. Prvi koeficijent u tabeli je trina kapitalizacija koja se
rauna kao proizvod broja emitovanih akcija i cene akcije na berzi. Dakle, predstavlja ukupnu
trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno pokazuje koliko trite vrednuje
kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena akcija. Konkretno za ovu akciju
Energoprojekta iznosi 1.190.793.536. Sledei pokazatelj je zarada po akciji, koji zapravo
govori o tome koliko je kompanija profitabilna i iznosi 23,58. Zatim, cenovni multiplikator i
rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade po akciji (EPS) a pokazuje koliko su
investitori spremni da plate na jedan dinar (euro, dolar) zarade. U ovom primeru iznosi 74,12
to znai da je investitor spreman da plati RSD74,12 na RSD1 zarade koji kompanija ostvari.
Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine cene i knjigovodstvene vrednosti akcije.
Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija podcenjena, to nije problem u ovom sluaju jer to
je samo realan odnos kretanja trenutno na naem tritu. Pretposlednji pokazatelj ROA
rauna se kao odnos neto profita i akcionarskog kapitala a predstavlja prinos na kapital,
odnosno prinos od uloenog sopstvenog kapitala. U ovom primeru iznosi oko 3,34% to
pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni
kapital akcionara.

Trini koeficijenti
2008
cena na berzi
1.190.793.536
EPS=Neto profit/Prosean broj akcija 23,58


83

Tabela br. 7.7.

Vlasnika struktura Energoprojekta predstavlja sutu suprotnost u odnosu na Komercijalnu
Banku. Naime, u vlasnitvu fizikih lica nalazi se oko 32% (u prethodnom sluaju, samo
3%) dok na pravna lica otpada oko 50%, a kod Komercijalne banke taj procenat je iznosio
skoro duplo. U okviru tog uea na Akcijski fond Republike Srbije odnosi se oko 24% a na
Republiki fond za PIO oko 9.50%.


Cena akcija na dan 25.09. bila je 1.748 dianara, to je pad u odnosu na 16. septembar kada je
cena bila 1.800 dinara. Meutim, prometa ovim akcijama nije bilo u poslednjih est meseci
iako je ponuda bila razliita. ak je najnia cena bila 17.septembra, 1.748 dinara.


Poetak posmatranog perioda, dakle kraj marta, odlikuje pad vrednosti, koji se u
isprekidanom kontinuitetu ponavlja negde u julu kada je vrednost po akciji bila negde oko
700 din. to je opet neto vie nego u martu kada je vrednost bila negde oko 400 din.
poetkom septembra kree postepen porast koji kulminira 17. septembra kada je zabeleen
rast od 7,90% da bi nedugo posle toga usledio pad vrednosti.


84


2.4. Univerzal Banka

2.4.1. O banci

Od 16. juna 1992. godine, kada je osnovana reenjem tadanje Narodne banke Jugoslavije,
Banka je prola kroz velike izazove vremena i danas postala traen i respektabilan partner na
finansijskom tritu Srbije. Banka je poela da posluje pod nazivom MB ASI banka D.D. da
bi 30. juna 1995. godine, u skladu sa izmenama zakonske regulative, preregistrovana u
akcionarsko drutvo, odnosno ASI banku A.D. sa 190 akcionara.
Pod sadanjim imenom, Univerzal banka A.D. Beograd, posluje od 1. juna 1997. godine.
Razvoj poslovne mree, otvaranjem filijala Banke i u unutranjosti Srbije, poeo je krajem
1993. godine, kada su otvorene filijale u Vranju i Pritini. Dozvola za poslove platnog
prometa i kreditnog poslovanja sa inostranstvom (tzv. Veliko ovlaenje) dobijena 16. maja
1995. godine, kada je Banka poela samostalno da obavlja ove poslove. Od januara 2003.
godine Banka obavlja poslove platnog prometa u zemlji, a od poetka januara 2006. godine
na Beogradskoj berzi poelo je trgovanje akcijama Banke. Tokom 2006. godine, Banka je
obezbedila uslove za dobijanje sertifikata meunarodnog sistema kvaliteta ISO 9001:2000,
koji je i dobijen poetkom 2007. godine. Od poetka svog postojanja Banka je uredno
usaglaavala organizaciju i normativna akta, veliinu i strukturu kapitala i ostale pokazatelje
kvaliteta poslovanja sa propisima.
U uslovima snane konkurencije, kako domaih tako i stranih banaka, Banka uspeva da
ostvaruje svoje razvojne planove, jaa potencijale, poveava broj komitenata i iri mreu
filijala i ekspozitura. Danas, sa svojim organizacionim jedinicama, Univerzal banka je
prisutna u preko 30 gradova Srbije, ima vie od 460 zaposlenih. Kontinuitet uspenih
poslovnih rezultata i afirmisanje visokih etikih standarda ne prolazi nezapaeno, tako da je
Banka dobitnik mnogobrojnih domaih i meunarodnih priznanja. Svoj razvoj u budunosti
Banka gradi na bazi visoko strunih kadrova, najmodernijih informatikih tehnologija i
steenog velikog ugleda koji ima kod privrede i graana.
55

55
Izvor: www.ubbad.rs zvanini sajt Univerzal Banke


85


Trina kapitalizacija se rauna kao proizvod broja emitovanih akcija i cene akcije na berzi.
Dakle, predstavlja ukupnu trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije, odnosno pokazuje
koliko trite vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog dana kao i cena akcija.
Konkretno za ovu akciju Univerzal Banke iznosi 5.360.993.007. Sledei pokazatelj je
zarada po akciji, koji zapravo govori o tome koliko je kompanija profitabilna i iznosi
1.662,57. Zatim, cenovni multiplikator i rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade
po akciji (EPS) a pokazuje koliko su investitori spremni da plate na jedan dinar (euro, dolar)
zarade. U ovom primeru iznosi 5.68 to znai da je investitor spreman da plati RSD5.68 na
RSD1 zarade koji kompanija ostvari. Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine
cene i knjigovodstvene vrednosti akcije. Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija
podcenjena, to nije problem u ovom sluaju jer to je samo realan odnos kretanja trenutno na
naem tritu. Pretposlednji pokazatelj ROA rauna se kao odnos neto profita i akcionarskog
kapitala a predstavlja prinos na kapital, odnosno prinos od uloenog sopstvenog kapitala. U
ovom primeru iznosi oko 16.06% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u
poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara.

Trini koeficijenti
2008
Trina kapitalizacija=Broj akcija x cena
na berzi
5.360.993.007
EPS=Neto profit/Prosean broj akcija 1.662,57
PE=Trenutna cena/EPS 5.68
PB=Trina cena/knjigovodstvena cena 0.91
ROE=Dobit/kapital 16.06
Tabela br. 7.10.

Upravljaka struktura Univerzal Banke vrlo je slina strukturi Komercijalne Banke. Tako
uee fizikih lica iznosi 5,6% (kod Komercijalne 6%), dok veinu ine pravna lica, sa 90%.
Isto tako 1,39% odnosi se na Republiki fond za PIO.



86

Cena akcija na dan 25.septembra Univerzal Banke bila je 9.447 dinara, cena na otvaranju
bila je 9.965 dinara, dok je obim trgovanja bio prilino nizak samo 168 akcija dok je..
Takoe, u ovom aprilu ove godine postignuta je i najnia cena 5.005 din. i to poetkom
aprila.


Kraj marta i gotovo ceo april su moe se rei bili izuzetno teki za mnoge kompanije na berzi.
Konkretno za Univerzal banku, situacija se popravila drastino poetkom juna da bi opet pre
samog kraja tog meseca dolo do naglog pada koji se vrlo usporenim porastom kretao do
samog poetka septembra kada je dolo do moe se rei naglog rasta. Meutim poslednjeg
posmatranog dana cena je pala za 5,08% to je ipak veliki pad za ovaj mesec. Slika br. 7.13.


2.5. Agrobanka

2.5.1. O banci
Poljoprivredna banka Agrobanka A.D. Beograd nastavlja tradiciju Privilegovane agrarne
banke osnovane u Kraljevini Jugoslaviji i jugoslovenske poljoprivredne banke "Poljobanke".
Ugled i poverenje koje uiva kod svojih klijenata rezultat je stvarne brige za reavanje
njihovih potreba i pruanja pouzdane i efikasne bankarske usluge.


87

Tokom svog dugogodinjeg poslovanja Agrobanka je uspeno realizovala mnoge velike
projekte u poljoprivredi i prehrambenoj industriji kao to su: Zajam Meunarodne banke za
obnovu i razvoj, Sredstva drutvene reprodukcije, Sredstva revitalizacije sela, Sredstva za
razvoj stoarstva i strunih slubi, Sredstva za ureenje poljoprivrednog zemljita i mnogi
drugi.
Danas, kao savremena trino orijentisana banka, raspolae savremenom opremom, strunim
i iskusnim kadrovima, dobro organizovanom i razuenom poslovnom mreom, to joj uz
visoki profesionalizam daje mogunost da postane vodea agrarna banka u zemlji. U
poslovnom sistemu Agrobanke primenjuju se savremena reenja informacionih tehnologija.
Klijentima pruamo mogunost izbora poslovanja od klasinog do elektronskog. Intenzivno
radimo na uvodjenju novih finansijskih instrumenata i bankarskih proizvoda.
Agrobanka potie od Privilegovane agrarne banke, osnovane 1929. godine u Kraljevini
Jugoslaviji, koja je svoju delatnost obavljala sve do poetka Drugog svetskog rata. Godine
nakon rata bile su godine stalnih drutvenih promena u jugoslovenskom i meunarodnom
okruenju, koje su uticale na organizaciju, status i poslovanje Agrobanke.
1959. godine - osnovana jugoslovenska poljoprivredna banka "Poljobanka", iji je
pravni sledbenik Agrobanka
1978. godine - Osnovna poljoprivredna banka Agrobanka, nastala transformacijom
bive jugoslovenske poljoprivredne banke
1981. godine - Osnovna poljoprivredna banka Agrobanka transformie se u
Specijalizovanu poljoprivrednu banku Agrobanku
1995. godine - Agrobanka se osniva kao akcionarsko drutvo.

Agrobanka je danas otvoreno akcionarsko drutvo, i spada u red srednjih banaka. Kao
univerzalna banka, potpuno je osposobljena za pruanje svih usluga koje Zakon o bankama
predvia na teritoriji Republike Srbije. Agrobanka ima veoma razvijenu poslovnu mreu
kojom pokriva celu teritoriju Srbije: 122 poslovnih jedinica 15 filijala, 87 ekspozitura, i 20
altera. Poseduje izuzetno struan kadar od preko 800 zaposlenih, od kojih je preko 40% sa
visokom i viom strunom spremom. U okviru sopstvenog kolskog centra vri se konstantna
edukacija i usavravanje kadrova. Agrobanka je lanica Meunarodne organizacije
poljoprivrednih banaka CICA Cirih, kao i Asocijacije Banaka Centralne i Istone Evrope
BACEE, a poslove meunarodnog platnog prometa za koje ima "veliko ovlaenje" obavlja,
kao lanica SWIFT-a, preko sopstvene adrese.
Vizija budunosti Agrobanke se ogleda u vidu konstantne ekspanzije, poveanja trinog
uea, i ostvarivanja pozitivnih finansijskih rezultata. Prioritet e se dati naporima koji e
Banci omoguiti konkurentnu poziciju na finansijskom tritu, kao to su: jasno definisan i
moderan profil banke, podrka razvoju malih i srednjih preduzea, iniciranje velikih
investicionih projekata u svim sektorima privrede i poljoprivrede, znaajna podrka razvoju
poljoprivrede i ruralne infrastrukture, intenziviranje saradnje sa stranim bankama i
finansijskim institucijama, razvoj investicionog bankarstva, i dalje unapreenje IT podrke i
kadrovske strukture.
56

56
Izvor: www.agrobanka.rs zvanini sajt Agorbanke.


88


Konkretno za ovu akciju Agrobanke iznosi 7.837.946.940. Sledei pokazatelj je zarada po
akciji, koji zapravo govori o tome koliko je kompanija profitabilna i iznosi 743,69. Zatim,
primeru iznosi oko 3,52% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u poslednja etiri
kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara.

Trini koeficijenti
2008
cena na berzi
7.837.946.940
Tabela br. 7.13.

Vlasnika struktura Agrobanke neto je drugaija nego struktura prethodnih banaka.
Naime, neto vei procenat odnosi se na zbirne kastodi raune 25% a I fizika lica imaju
neto vee uee od 13%, to sa ueem pravnih lica od oko 62% ini 100% uea u
akcijskom kapitalu. Takoe, treba napomenuti i to da u okviru ovih 62% Republika Srbija
uestvuje sa 20%.



89

Kada je u pitanju Agrobanka imamo pad od skoro 8% na dan 25. septembar iako je cena
prethodnog dana bila 11.850 dinara a porast za oko 11%. Cena na otvaranju 25.09. bila je
12.000 dinara. Istorijski posmatrano najnia cena bila je polovinim marta i iznosila je 2.400
din. to je i najnia cena u poslednje 52 nedelje.


Kretanje cena Agrobanke za period 180 dana je postepeno raslo. Neto izraeniji porast
zabeleen je poetkom maja i sredinom septembra, dok najnie cene su ubedljivo u martu to
je posledica recesije koja se prenela iz prethodne 2008. godine. Slika br. 7.15.


2.6. Sojaprotein

2.6.1. O komapniji
Sojaprotein A.D. je kompanija za preradu soje, koja po svom kapcitetu prerade (od blizu
300.000 tone godinje), raznovrsnosti i kvalitetu proizvoda, spada meu najznaajnije
proizvoae iz ove grane u Centralnoj i Jugoistonoj Evropi. Osnovna delatnost kompanije je
prerada sojinog zrna, ali se ona bavi i poljoprivrednom proizvodnjom, uskladitenjem,
prometom na veliko i malo, otkupom poljoprivrednih proizvoda, izvozom i uvozom, i
drugim delatnostima koje slue potpunijem vrenju glavne delatnosti.
Sojaprotein A.D. je osnovana 1977. godine kao drutveno preduzee, sredstvima drutvene
svojine optine Beej i sredstvima Pokrajine Vojvodine. Probna proizvodnja otpoela je


90

1982. godine, redovna proizvodnja 1983. godine, a konano konstituisanje izvreno je 1985.
godine. Izgradnjom kompanije Sojaprotein A.D. trebalo je podmiriti potrebe za
visokovrednim proteinima za prehrambenu industriju i smanjiti deficit jestivog ulja na
domaem tritu. Proizvodnja proteinskih proizvoda za ishranu ivotinja imala je za cilj
razvoj stoarstva. Planirano je da setva soje doprinese boljoj plodosmeni useva, to bi
doprinelo poveanju prinosa u poljoprivredi. Time je Jugoslavija, umesto dotadanjeg velikog
uvoznika, mogla da se pojavi kao znaajan izvoznik veoma traenih biljnih proteina.
Sprovoenjem svojinske transformacije putem izdavanja internih akcija, 2000. god. zavren
je prvi krug po osnovu besplatnog upisa, kada su mali akcionari postali vlasnici kapitala u
iznosu od 60.37%. Od 2002. god. u kompaniju j berzanskim aukcijama investirano oko
179.697.000,00 dinara. Tako da danas kao relativno nova kompanija, Sojaprotein A.D.
raspolae savremenom tehnolokom opremom najpoznatijih evropskih i amerikih
proizvoaa. Posebna panja se posveuje odravanju tehnike i tehnoloke spremnosti
fabrike stalnim praenjem i primenom saznanja o inovacijama u tehnologiji prerade soje.
Najvei deo proizvoda plasira se na domae trite, a oko 15% proizvodnje se izvozi.
Takoe, kontinuirano je prisutna na inostranom tritu i svoje proizvode prodaje u preko 20
zemalja. Treina izvoza usmerena je ka zemljama lanicama EU, oko 30% ka Rusiji, 6% ka
bivim jugoslovenskim republikama, a oko 30% ka ostalim zemljama.
57


Konkretno za ovu akciju Sojaprotein iznosi 9.618.085.648. Sledei pokazatelj je zarada po
primeru iznosi oko 5,91% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u poslednja
etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara.

Trini koeficijenti
2008
na berzi
9.618.085.648
Tabela br. 7.16.

57
Izvor: www.sojaprotein.com zvanini sajt kompanije Sojaprotein


91

Vlasnika struktura ove kompanije pomalo podsea na tipinu bankarsku strukturu, a odlikuje
se malim ueem fizikih lica oko 14%, jo manjim ueem zbirnih rauna 11%, dok je
veina vlasnitva u rukama pravnih lica, 73%. Od institucionalnih investitora, Delta Generali
ima neznatno uee od 0,57%.


Cena akcija na posmatrani dan iznosila je 1.262 dinara, ime je obeleila pad za 0,94%. Cena
na otvarnju bila je 1.280 din. Istorijski najnia cena bila je kao i za mnoge akcije na berzi u
martu ove godine kada je iznosila samo 470 dinara.

Tabela br. 7.17 Tabela br. 7.18.

Druge nedelje avgusta "Sojaprotein" privlai panju naglim porastom vrednosti akcija i to
traje sve do polovine septembra, kada vrednost belei konstantno kretanje ali samo za kratko
posle ega sledi blai pad, to se i pokazalo 23., 24. i 25. septembra.
"Sojaprotein", uprkos stabilizaciji domae valute i smanjenju dunike pozicije, i dalje ima
visoke gubitke po osnovu kursnih razlika u toku prvog polugodita, koji su oborili iznos neto
profita na 162,5 miliona dinara. Poreenja radi, u prvom polugou 2008. godine
"Sojaprotein" je imao neto profit od 553 miliona dinara. Akcijama "Sojaproteina" se
poslednjeg radnog dana prole nedelje trgovalo po maksimalnoj ceni od 980 dinara.


92


2.7. Imlek

2.7.1. O kompaniji
Imlek je regionalni lider na polju mlekarske industrije. Postoji od 1953. god. A ine ga
fabrike na teritoriji Srbije, Crne Gore, Bosne I Hercegovine I odnedavno Makedonije.
Otkupljuje mleko od 14 000 farmera kooperanata u Srbiji I sa njima ostvaruje evropske
standarde o kriterijume kvaliteta. Duga tradicija, struni kadrovi, savremena tehnologija I
stalno unapreivanje proizvodnje rezultiralo je u vie od 80 razliitih mlenih proizvoda koje
Imlek svakodnevno donosi.
Rad Imlek-a otpoinje 1953. god. u gazdinstvu Lepunica u Glogonjskom Ritu, kada je
podignuta I prva priruna mlekara u PKB u. time je praktino formirana mlekarska
industrija imlek. Oko 800 krava davalo je dnevno izmeu tri I pet litara mleka koje je u
metalnim kantama konjskim zapregama i traktorima slato na beogradsko trite. 1957. god.
UNICEF dodeljuje liniju za pasterizaciju i flairanje 30.000 litara mleka dnevno. 1963. god.
proizvodnja premauje 21 milion litara godinje. 1972. god. sprovedena je integracija
Gradskog Mlekarstva Beograd u Imlek. Sistemu Imlek prikljuuju se mlekare u Kraljevu,
Poarevcu, Gornjem Milanovcu, Velikoj Plani, idu i Beogradu. 1977. god. u pogonima
Imleka godinje se preradi izmeu 140 i 160 milona litara mleka. AD Imlek i kompanija Alfa
Laval iz Bea sklapaju ugovor o poslovnoj-tehnikoj saradnji. Partneri od tada zajedniki
nastupaju na svetskom tritu u projektovanju i podizanju mlekara i opremanju tehnolokih
linija, a 1987. godine i prave mlekaru u Krasnodaru u Rusiji. Tokom 2003. i 2004. god.
investicioni fond Salford je postao veinski vlasnik Imlek-a. od tada je uloeno preko 40
milona evra u modernizaciju kompanije. Prva godina ulaganja je bila posveena
modernizaciji farmi, druga godina podizanju nivoa kvaliteta mleka, tj. Sakupljanju mleka
prema standardima EU, dok je od 2006. Fokus investicija na unapreivanju rada na polju
primarne ka finalnoj proizvodnji.
58

58
Izvor: www.imlek.rs zvanini sajt Imelek-a


93


Konkretno za ovu akciju Imlek iznosi 13.652.929.500. Sledei pokazatelj je zarada po

Trini koeficijenti
2008
cena na berzi
13.652.929.500
Tabela br. 7.19.

U okviru vlasnike strukture kompanije Imlek jo manji deo otpada na fizika lica, samo
10% i na zbirne raune 0,9%, dakle veinu opet ine pravna lica sa 86%. U okviru toga
Republiki fond za PIO uestvuje sa neznatnih 0.20% i Delta Generali Osiguranje AD sa
0.41%. Ono to je karakteristino za Imlek jeste da udela u visini od oko 2% ima i
drutveni kapital.
Naime, drutveni kapital je kapital bez titulara te otuda eventualno izraavanje drutvenog
kapitala u obraunskim akcijama jeste priprema za njegovu privatizaciju u kom postupku e
biti odreen vlasnik predmetnog kapitala i izdate akcije po tom osnovu. Znai, drutveni
kapital je nenominirani kapital i sa tog stanovita nema osnova da bude evidentiran u
centralnom dravnom registru jer po tom osnovu nisu izdate akcije, kao hartije od
vrednosti.
59
Dakle, taj drutveni kapital ne pripada dravi, jer po tom osnovu nisu izdate
akcije, ve e se i taj deo kapitala rasporediti neto kasnije na akcionare a do tada se
evidentira pod ovim terminom.

59
Izvor: www.sec.gov.rs.


94


Vrednost akcija Imlek-a bila je u plusu kako 25-og tako i 24-og septembra, i to 24-og za
skoro 6% a 25-og za neznatnih 0,20%. Cena akcija posmatranog dana bila je 1.500 din, dok
je cena na otvaranju bila 1.497 din. Najnia cena u intervalu od 52 nedelje bila je 28. januara
kada je iznosila 811 din.


Kretanje za period od est meseci prikazano je sledeom slikom (Slika br. 7.19.), gde se vidi
najnie kretanje u martu mesecu, kao i kod drugih listiranih kompanija kao to je ve reeno
poetak godine je bio na vrlo kritinoj taki. Zatim krajem aprila kree silovito uzdizanje
vrednosti akcija koje se u veoj ili manjoj meri odrava do kraja septembra.



95

2.8. Metalac holding

2.8.1. O kompaniji
Komapnija Metalac proirila se tokom proteklih deset godina osnivanjem etiri nova
preduzea i kupovinom veinskog paketa akcija dva preduzea na Beogradskoj berzi.
Metalac tako prerasta u akcionarsko drutvo Metalac a.d. organizovano u holding sa svojih
12 zavisnih drutava i to: Metalac Posue d.o.o., Metalac Inko d.o.o., Metalac Bojler d.o.o.,
Metalac Print d.o.o., Metalac Market d.o.o., Metalac-Trade d.o.o. i Proleter a.d. iz Gornjeg
Milanovca, Metalac-Metalurgija a.d. iz Novog Sada, Metpor d.o.o. iz Beograda, Metrot
d.o.o. iz Moskve, Metalac Market Podgorica d.o.o. iz Podgorice, Promo-Metal d.o.o. iz
Zagreba.
Vie od 15 godina Metalac ima konzistentan upravljaki tim iji rezultati stalno potvruju
dve osnovne vrednosti: vizionarstvo i preduzimljivost.

2.8.2. Istorijat
Metalac je osnovan 1959. godine sa seditem u Gornjem Milanovcu. Na samom poetku
kratko se bavio limarijom i bravarijom da bi se ve naredne godine susreo sa tehnologijom
emajliranja i proizvodnjom posua, po emu e postati poznat irom tadanje Jugoslavije
koja je imala 20 miliona stanovnika. Sredinom ezdesetih ine se veliki napori na afirmaciji
preduzea kao sigurnog proizvoaa emajliranog posua. Sedamdesete su bile posveene
ulaganju u strateko prilagoavanje, naroito u automatizaciju proizvodnje. Metalac postaje
sve konkurentniji proizvoa posua. Poinje da izvozi u evropske zemlje to je jedan od
odluujuih koraka i veliki podsticaj daljem razvoju firme. Sve do kraja
osamdesetih preduzee je orijentisano na proizvodnju emajliranog posua. U poslednjoj
deceniji 20. veka, u vrlo tekom i nesrenom vremenu ekonomske krize, ratova i sankcija -
rukovodstvo Metalca sa serijom vizionarskih odluka pravi preokret u razvoju preduzea.
To su odluke zahvaljujui kojima sledi modernizacija fabrike, novi proizvodni program,
uvoenje standarda kvaliteta, vlasnika transformacija. Izvozna orijentacija postaje merilo
svih razmiljanja. Od 1990. do 1996. godine modernizovana je tehnologija za proizvodnju
emajliranog posua u emu Metalac postaje jedan od najkvalitetnijih proizvoaa u Evropi.
Zatim je zapoet proces vlasnike transformacije. Rejting Metalca u zemljama Evropske
Unije doveden je na vrlo visok nivo. Zatim je zavrena svojinska transformacija. Sada je
Metalac je privatno preduzee u vlasnitvu akcionara. Decenija intezivnog investicionog
razvoja, tokom koje je investirano vie od 25 miliona eura, krunisana je 2002. godine
izgradnjom modernog Poslovnog centra. Uveden je novi informacioni sistem. Poetkom
2006. godine Metalac prelazi na holding organizaciju u nameri da u zreloj fazi razvoja
unapredi svoj funkcionalni i preduzetniki aspekt i da ansu malim kadrovima. Kompanija
ukljuuje 12 preduzea. Metalac Holding je tako u 2008. godinu uao sa etiri proizvodna i
sedam trgovakih drutava, specijalizovanim lancem od 55 prodavnica za kune potrebe
irom Srbije, lancem od 33 lokalnih prodavnica u optini Gornji Milanovac. Korporativni
biznis je i dalje proizvodnja posua koja donosi oko 40% ukupnog prihoda. Trite se
proirilo na oko 25 zemalja ukljuujui USA i Australiju. Ukupan prihod u 2007. godini
dostigao je 71 milion eura, izvoz 18 miliona i dobit 5,5 miliona. Definisana je strategija
razvoja do 2012. godine.
U vlasnikoj strukturi Metalca a.d. fizika lica uestvuju sa 70 odsto a pravna lica sa 30%.
Uee stranih lica i investicionih fondova u ukupnom akcijskom kapitalu je 25%. Akcijama


96

Metalca a.d. se kontinuirano trguje na Beogradskoj berzi, a berzanski analitiari ocenjuju da
je re o jednoj od najzdravijih srpskih kompanija.
60


Konkretno za ovu akciju Metalac iznosi 3.113.040.000. Sledei pokazatelj je zarada po

Trini koeficijenti
2008
cena na berzi
3.113.040.000
Tabela br. 7.22.

Vlasnika struktura kompanije Metalac predstavlja sutu suprotnost strukturi svih
kompanija u ovoj grupi, deset najlikvidnijih. Naime, najveeg udela imaju fizika lica sa ak
neverovatnih 58%, dok je udeo pravnih lica ak tri puta manji i iznosi oko 19%, od ega se
3% odnosi na Delta Generali osiguranje AD. Na zbirne raune odnosi se oko 22%.

60
Izvor: www.metalac.com zvanini sajt kompanije Metalac holding


97


Vrednost akcija kompanije Metalac iz Gornjeg Milanovca na dan 25.09. je 3.052 din. ime je
ostvaren pad od 0,26%, to se moe i zakljuiti na osnovu toga to je cena na dan otvaranja
bila samo 3.050 din. najnia cena u periodu od 52 nedelje bila je u martu 1.200 din.


Kretanje kompanije Metalac za period od sest meseci, odlikuje se niskim vrednostima
krajem marta i u aprilu, da bi negde u maju dolodo moe se rei ne preterano naglog porasta
a zatim sledi period nepotpuno konstantnog kretanja, dakle primetne su blae varijacije u
periodu od poetka juna do polovine avgusta kada kree uspon pri najvioj taki dana 21.
septembra kada belei vrednost od 3.119 din. Ve sledeeg dana sledi blai pad koji traje ve
esti dan.


98


2.9. Metals Banka

2.9.1. O banci

Metals - Banka AD Novi Sad je osnovana 1990. godine, a nakon preuzimanja DTD
BANKE 2001. godine i DDOR BANKE 2005. godine, danas zauzima znaajno mesto u
bankarskom sistemu Srbije. Metals - Banka AD Novi Sad je registrovana za obavljanje
svih vrsta deviznih poslova, ukljuujui i kreditne odnose sa inostranstvom ima tzv Veliko
ovlaenje. Platni promet sa inostranstvom Banka obavlja sa preko 140 korespondentskih
banaka, najee preko Deutsche Bank AG Frankfurt, Commerzbank Frankfurt i American
Express Bank New York.
Banka obavlja depozitne, kreditne, devizne, devizno-valutne i menjake poslove, poslove
izdavanja hartija od vrednosti, novanih kartica (emisioni poslovi), depo poslove, kupovinu i
prodaju hartija od vrednosti, garancijske poslove, poslove platnog prometa, posredovanja i
trgovinu hartijama od vrednosti, kupovinu i naplatu potraivanja, brokersko-dilerske
poslove, kao i pruanje drugih finansijskih usluga.
U julu 2006. godine, EBRD i Metals - Banka AD Novi Sad su potpisali Ugovor o kreditnoj
liniji koja je namenjena kreditiranju MSP i Ugovor o garancijama za finansiranje poslovanja.
itav projekat je podran pruanjem konsultantskih i savetodavnih usluga koje finansira
poseban fond koji podrava Evropska agencija za obnovu. Od polovine 2007. godine,
Metals - Banka AD Novi Sad sarauje sa 2 investiciona fonda: Fima Proactiv i Focus
Premium. Saradnja se ogleda u ponudi investicionih jedinica ovih fondova u okviru mree
poslovnih jedinica Banke.
Metals - Banka AD Novi Sad je ovlaeni agent u poslovima posredovanja u prodaji polisa
osiguranja, tako da se na alterima Banke mogu zakljuiti polise ivotnog osiguranja DDOR
Novi Sad a.d.o., a u novembru 2007. godine, Banka je stekla licencu za kastodi poslove.
Odlukom Skuptine akcionara Metals - Banka AD Novi Sad, od 01.07.2009. godine, sa
uspehom je realizovana XXV emsija obinih akcija ime je Autonomna Pokrajina Vojvodina,
sa vlasnikim udelom od 61.87% stekla status veinskog vlasnika METALS-BANKE AD
Novi Sad. U narednom periodu, Metals - Banka AD Novi Sad e akcenat svog poslovanja
staviti na pruanje podrke razvojnim projektima, a poslovna mrea od 110 organizacionih
jedinica irom Srbije garantuje brzinu, neposrednost i efikasnost u pruanju usluga
klijentima.
61

61
Izvor: www.metals-banka.rs zvanini sajt Metals banke


99


Konkretno za ovu akciju Metals Banke iznosi 9.563.107.096. Sledei pokazatelj je zarada
po akciji, koji zapravo govori o tome koliko je kompanija profitabilna. Meutim za ovu
akciju nema zato to u 2008. god. nije ostvaren neto dobitak ve neto gubitak od
4.062.152.000. Zatim, cenovni multiplikator i rauna se kao odnos trine cene po akciji i
zarade po akciji (EPS) a pokazuje koliko su investitori spremni da plate na jedan dinar (euro,
dolar) zarade. U ovom primeru ovog pokazatelja opet nema jer nam zavisi od EPS koji nije
izraunat zbog gubitka u prethodnoj godini. Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos
trine cene i knjigovodstvene vrednosti akcije. Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija
podcenjena, to nije problem u ovom sluaju jer to je samo realan odnos kretanja trenutno na
naem tritu. Pretposlednji pokazatelj ROA rauna se kao odnos neto profita i akcionarskog
kapitala a predstavlja prinos na kapital, odnosno prinos od uloenog sopstvenog kapitala. U
ovom primeru iznosi oko -105,26% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila profita u
poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara. Poto je kompanija ostvarila
gubitak onda je logino da e ovaj pokazatelj biti negativan.

Trini koeficijenti
2008
na berzi
9.563.107.096
EPS=Neto profit/Prosean broj akcija /
PE=Trenutna cena/EPS /
ROE=Dobit/kapital -105,26
Tabela br. 7.25.

Vlasnika struktura Metals Banke vrlo je slina strukturi Komercijalne. Tako se 92%
odnosi na pravna lica, s tim da DDOR Novi Sad uestvuje sa 10% dok, oko 3% se odnosi na
fizika lica a ostatak na zbirne, kastodi raune. Ovakva struktura je i tipina za bankarski
sektor.



100

Akcije Metals-banke su na posmatrani dan u minusu za oko 2,50%. Cena na otvaranju bila je
9.700 din. dok je prosena cena u toku dana bila oko 9.300 din. Najnia cena ikada postignuta
bila je u aprilu ove godine.


Kretanje za period od est meseci poelo je tek da se popravlja poetkom maja, to je dosta
sporiji ritam rasta od vrednosti akcija drugih kompanija u okviru ovog indeksa. Zatim krajem
avgusta kretanje karakterie odreeni kontinuitet i ravnomernost (ne ba potpuna u 100%
iznsu) da bi usledio nagli porast polovinom septembra koji se zavrio padom sa skoro 8% u
plusu koliko je bilo 24. Septembra na oko 2,50% u minusu koliko je bilo 25. septembra.


2.10. Tigar

2.10.1. O kompaniji

1935. Osnovan je Tigar kao radionica za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta
gumene obue, 1959. Osnovana je fabrika Autoguma, 1966. Osnovana je fabrika
Tehnika guma, 1972. Napravljena prva radijalna guma, 1974. Ugovor o licenci sa
firmom BF Goodrich (SAD), 1977. Osnovana fabrika Unutranja autoguma u Babunici,
1978. Joint-venture sa firmom BF Goodrich, 1981. - Osnovan je Tigar Americas (SAD),
1988. Osnovana je fabrika Lepila, 1990. Osnovan je Tigar Europe (V.Britanija), 1991.


101

Transformacija Tigra u akcionarsko drutvo, 1995. - Uvoenje standarda ISO 9001, 1996.
Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji, 1997. Joint-venture ugovor Tigar-
Michelin North America, 2000. Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji, 2001.
Ugovor o zajednikom ulaganju Tigra i Michelin group u formiranje zajednike firme, 2002.
Ugovor o formiranju zajednike firme Tigar-Michelin-IFC, ugovor o zajmu IFC-Tigar,
2003. Formiranje zajednike firme Tigar-Michelin-IFC, organizacija Tigra na
korporativnom principu, 2005. Dodatno investiranje u Tigar MH, usaglaavanje sa
standardima EU, emitovanje akcija korporacije i kotacija na Beogradskoj berzi.
62


Konkretno za ovu akciju Tigar iznosi 1.677.216.960. Sledei pokazatelj je zarada po akciji,
koji zapravo govori o tome koliko je kompanija profitabilna i iznosi 97,82. Zatim, cenovni
multiplikator i rauna se kao odnos trine cene po akciji i zarade po akciji (EPS) a pokazuje
koliko su investitori spremni da plate na jedan dinar (euro, dolar) zarade. U ovom primeru
iznosi 9,98 to znai da je investitor spreman da plati RSD9,98 na RSD1 zarade koji
kompanija ostvari. Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine cene i

Trini koeficijenti
2008
na berzi
1.677.216.960
Tabela br. 7.28.

Vlasnika struktura kompanije Tigar podsea na strukturu Energoprojekta. Naime, fizika
lica uestvuju sa oko 29%, to je za 3% manje nego uee u kapitalu Energoprojekta. 54%
se odnosi na vlasnitvo pravnih lica od toga imamo uee Akcijskog Fonda Republike Srbije
u iznosu od oko 25% i uee Republikog fonda za PIO od 8.73%, dok se ostatak odnosi na
zbirne, kastodi raune, to sve ukupno ini 100% kapitala ove kompanije.

62
Izvor: www.tigar.com zvanini sajt kompanije Tigar


102


Cena akcija na dan 25.09. bila je 976 din, a cena na otvarnju bila je 975 din. to je rezultiralo
blagim porastom od 0,10%. Najnia vrednost u poslednjih 52 nedelje a i istorijski posmatrano
bila je kao i kod veine kompanija u martu ove godine kada je iznosila 340 din. (Slika br.
7.30).



Poetak 2009.god. karakterie pad vrednosti akcija na berzi, to se vidi iz priloenog
grafikona, zatim sledi silovito zahuktavanje vrednosti akcija negde u maju, pa blai pad sve
do kraja avgusta kada se vrednosti opet uzdiu, pa je 24. i 25. septembra zabeleen porast od
oko 1.50% i nezantnih 0.10%.

103

ZAKLJUAK

Kriza koja se trenutno deava u Americi vrlo je slina situaciji koja je bila u Japanu
devedesetih godina. U Japanu je kao i sada dolo do velikog pada cena nekretnina i trita
kapitala, to je dovelo do problema na tritu hipotekarnih kredita, i na kraju do deflacije svih
oblika imovine. Osnovna razlika u odnosu na sadanju situaciju je u tometo se kriza iz
Amerike prenela na ceo svet, dok je japanska kriza pogodila samo Japan, pa trenutni
problemi finansijskih derivata nije bilo u japanskoj krizi. Ono to su japanska vlada i
Centralna banka uradili kako bi zaustavili deflaciju, bilo je sniavanje kamatnih stopa na
nulu. Naalost sve navedene mere nisu bile dovoljne, pa Japan i dan danas nije izaao iz
deflatorne spirale
Veina mera koje amerika Vlada i FED trenutno sprovode neodoljivo podseaju na mere
Japana, i sve su usmerene na zaustavljanje deflacije. Najvea razlika izmeu ove dve krize je
u tome to su japanski investitori u vremenu krize imali mogunost da svoj novac investiraju
bilo gde u svetu, dok danas ne postoji na svetu trite kapitala ili oblik imovine koji nije
pogoen deflacijom.
Druga vana razlika je u potroakom mentalitetu ljudi, amerikanci su navikli na veliku
potronju (ivot iznad svojih mogunosti) kroz dugi niz godina, dok japanci nisu i u vremenu
krize su se suzdravali od potronje, to je i produbilo deflatornu spiralu.
Trea vana razlika je u tome to je ameriki dolar svetska valuta, navedene mere SAD-a bi
trebale da dovedu do znaajnog poveanja dolara u opticaju.
Treba znati i to da je u vreme krize kapital ogranien i logino je pretpostaviti da e kapital
ii tamo gde je rizik manji, tek kada se ostvari stabilizacija, i povratak poverenja u finansijska
trita prvo e se ostvariti znaajniji rast na tritima kapitala na najrazvijenijim tritima
(SAD, EU, Japan), a tek nakon toga moe se oekivati povratak stranog kaptala i u Srbiju u
jo veoj meri. U sluaju nemogunosti zaduivanja na meunarodnom finansijskom tritu,
drava e se finansirati iz rezervi domaih banaka, na ovaj nain e se smanjiti deo sredstava
namenjenih privredi i stanovnitvu, to e rezultirati dodatnim usporavanjem aktivnosti
aktivnosti u zemlji.
Meutim, u poslednjih par dana Amerika najavljuje zavretak ekonomske krize do kraja
2009. god. a oporavak tek krajem 2010. god. ali treba imati u vidu da je ekonomska kriza
poela 2007. god. a u Evropu i Srbiju dola tek krajem 2008. god., postavlja se pitanje, da li
e toliko vremena trebati da proe da bi se na naim tritima osetio trajniji boljitak. Odgovor
na ova i mnoga druga pitanja lei u brzini sprovoenja programa oporavka koji e primeniti
SAD.

Iz samog izlaganja vezanog za napred navedene kompanije i njihovih uvodnih delova o
svakoj ponaosob, moe se uoiti veoma duga tradicija postojanja i uspenost poslovanja u
ponekad na izgled nemoguim uslovima na tritu koje je u duem vremenskom periodu
karakterisala nestabilnost, inflacija, izolovanost. Meutim, kompanije su ipak uspele da se
izbore sa svim nepravilnostima kojima je trite bilo i jos uvek je obasuto ve dui niz
godina.
to se tie vlasnike strukture za napred navedene kompanije kod veine najvee uee u
vlasnikoj strukturi imaju pravna lica, zatim na drugom mestu fizika lica a ostatak sredstava
se nalazi na zbirnim (kastodi) raunima. Razlika izmeu pojedinih kompanija je uglavnom u
nekoliko procenata u korist pravnih ili fizikih lica, jedino je izuzetak kompanija Metalac
iz Gornjeg Milanovca gde se ak 58% kapitala odnosi na fizika lica, tako da su pravna lica u
manjini. Takoe, u pogledu fundamentalnih pokazatelja kretanja su vrlo razliita. Tako
trina kapitalizacija se kree u intervalu od jedne do dvadeset est milijardi. Takoe i zarada

104

po akciji je razliita kree se od 20 pa do par hiljada dinara po akciji. Zatim, pokazatelj, PE
kree se od 5 d0 100, koliko dinara su spremni investitori da plate na jedan dinar zarade.
Zatim racio Price to Book kod polovine uzetih kompanija ne prelazi vrednst 1 ali to ne znai
da se radi o potcenjivanju kompanija ve samo o tome da s radi o za nijansu slabijim
kompanijama nego drugih pet uzetih za primer. Poslednji pokazatelj ROE pokazuje prinos na
kapital i kod svih kompanija je vrednost pozitivna osim kod Metals-banke koja je za period
2008. god. imala ostvaren gubitak, pa je iznos negativan.

to se tie kretanja na Beogradskoj berzi, zajedniko za sve kompanije su negativna kretanja
u martu, koja su se prenela kako iz prethodna dva meseca tako i iz 2008. god. a posledica su
recesije i krize koja je pogodila mnoge svetske i dosta monije drave nego to je naa.
Oporavak kompanija na Beogradskoj berzi vidan je tek u mesecu septembru, kada se i
oekuje oporavak svetske ekonomije i izlazak iz zone recesije koja je pogodila SAD koje su
zapravo i nosilac svetske privrede i imaju ogroman uticaj na zemlje Zapadne Evrope, Japan,
Kinu i druge.

Na samom kraju treba napomenuti da se u prethodnih par odeljaka ne radi o prostom
poreenju kompanija, jer kompanije uzete za primer pripadaju razliitim granskim sektorima
u kojima vladaju razliiti stepeni razvijenosti, te se stoga nikako ne mogu meusobno
porediti. Pa tako ak i u okviru iste grane, postoje razliiti stepeni razvijenosti, uslovi
poslovanja kao i razliit stepen neprilika kojima su pojedine kompanije izloene. Tako da je
osnovni cilj bio da se samo pomenu uoptena kretanja koja deluju i koja su zajednika za ove
kompanije, a koja vladaju trenutno na finansijskom tritu u Srbiji.

LITERATURA:

1. irovi M., Finansijska trita, Beograd 2007. god.
2. Eri D., Finansijska trita i instrumenti, Beograd, 2003. god.
3. Hadi M., Bankarstvo, Beograd, 2007. god.
4. oki D., Hartije od vrednosti upravljanje portfoliom i investicioni fondovi,
Beograd 2009. god.
5. timac M., Osnove berzanskog poslovanja, Beograd, 2005.
6. ivkovi A., Berzanski i bankarski menadment, Beograd 2002. god.

NOVINSKI LANCI:

1. Dnevni list Politika, period, mart septembar 2009. god.
2. Dnevni list Veernje novosti, period, mart septembar 2009. god.

WEB ADRESE:

1. www.agrobanka.rs
2. www.aikbanka.co.yu
3. www.belx.rs
4. www.crhov.co.yu
5. www.emagazin.co.yu
6. www.energoprojekt.co.yu
7. www.imlek.rs
8. www.kombank.com
9. www.metalac.com
10. www.metals-banka.rs
11. www.mfin.sr.gov.yu
12. www.nbs.yu
13. www.sec.gov.rs
14. www.sfera-station.com
15. www.sojaprotein.com
16. www.srbportfolio.com
17. www.tigar.com
18. www.ubbad.rs
19. www.vesti.rs

DR - Fundamentalna I Tehnička Analiza 10 Najlikvidnijih Akcija Na Beogradskoj Berzi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Fundamentalna I Tehnička Analiza 10 Najlikvidnijih Akcija Na Beogradskoj Berzi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

POSLOVNI FAKULTET BEOGRAD

You might also like