2, 7521.

red vama je drugi broj rodnovernog asopisa Slava!. Nakon velikog interesovawa koje je izazvao prvi broj nastavqamo daqe sa istim entuzijazmom. Sve rubrike koje su vam se svidele u prvom broju zastupqene su i u ovom, a isti sluaj e
biti i sa sledeim brojevima. Koncept asopisa ostao je isti, kao i osnova rodnoverni kalendar.
U meuvremenu, reili smo da Slavu! obogatimo novim sadrajem. Dodata je rubrika Rodnoverje i umetnost koja e se baviti radovima domaih i stranih umetnika
inspirisanih verom predaka. Predstavqaemo pesme, prie, odlomke romana, ali i
muzike sastave, slikare, vajare. Poeemo sa opusom Miloa Petkovia alijas
Perunovog hroniara. S wim je uraen intervju, a tu je i odlomak iz wegovog romana
Rog slovenskih bogova.
Kako je jedan od ciqeva rodnoverja ouvawe starih obiaja i mudrosti predaka, od ovog
broja poeemo sa radom na tom ouvawu. Po jedan lanak u svakom broju bie posveen
starim receptima, kao to su recepti za pravqewe tradicionalnih jela, pia ili
narodnih lekova. Zdrav ivot u skladu sa prirodom imperativ je svih onih koji se
bave obnovom starih religija, pa e promovisawe ovakvog ivota biti i jedna od
misija Slave!
I to nije sve Tokom rada na drugom broju Slave! organizovali smo ak dve prezentacije asopisa. Prva se odrala u Beogradu, a druga u Gorwem Milanovcu, u organizaciji Staroslavca Miodraga irakovia. Tom prilikom upoznali smo neke
divne i veoma posveene qude, koji se bave starom slovenskom verom. Radi se o
talentovanim umetnicima iji e radovi biti predstavqeni u nekom od sledeih
brojeva. Saradwa je ostvarena i sa asopisom Omaja, kao i sa dve inostrane
rodnoverne organizacije. itaoci e imati prilike da saznaju neto vie o
Slovenskim starovercima i Slovenskoj veri, pa od ovog broja asopis dobija
internacionalni karakter.
Period kojim emo se baviti u ovom broju Slave! je sretewe prolea i leta. To je period bujawa prirode, rasta i cvetawa, vreme u kome i qudi i ivotiwe rade na
zasnivawu potomstva. Ujedno, to je i vreme svadbi, obreda plodnosti i svetkovina
tokom kojih se slavi duh vegetacije. Po rodnovernom kalendaru, praznici koji su
vezani za ovaj period su Biqni petak, Jarilov dan, ivin dan, Moko prolena,
Rusalna nedeqa itd. Mi emo se baviti onim najbitnijim, a spomenuemo i sline
praznike koji su se slavili u drugim zemqama. U skladu sa aktuelnim periodom u
godini, ovaj broj posvetiemo vodenim vilama. Prema verovawu Slovena, ali i
ostalih evropskih naroda, u ovo vreme vodene vile naputaju svoja uobiajena
stanita i odlaze u ume. Moe se rei da je ovo period u kome su rusalke mnogo
prisutnije u svetu qudi. Zbog toga su se vrile, a i danas se vre, odreene obredne
radwe.
ivot u skladu sa prirodom podrazumeva prepoznavawe svih wenih faza, ali i
usklaivawe sa periodima solarnog i lunarnog ciklusa. Kako je ovo vreme plodnosti,
buewa i bujawa prirode, vreme jaawa Sunca i opte regeneracije, iskoristite ga na
najboqi mogui nain. I, naravno, uivajte u itawu novog broja Slave!.
Vesna Kakaevski

Uvodna re: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Predstavqamo vam:
Slovenska vera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Rodna vera:
Prirodna i vetaka religija kao binarne opozicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Iz mog ugla... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Folklor:
Magijska upotreba noa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Narodni ivot:
Sokolarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Intervju:
Milo Petkovi Perunov hroniar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Rodnoverje i umetnost:
Odlomak iz kwige Rog slovenskih bogova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Deavawa:
Staroslovenski sajam u Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Promocije asopisa Slava!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Skup rodnovernih Vesnin dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Tema broja:
Sretewe prolea i leta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
18.4. Biqni petak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
23.4. Jarilov dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Zeleni Juraj proslava boanstva vegetacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
14 21.5. Rusalna nedeqa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Vodene vile u evropskom folkloru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Izmeu svetova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Plodnost kao dar predaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Kalendar biqaka:
Lipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Zova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Bour . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Slovenske bajke:
Zvonka lipa bajka Luikih Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Izdaje: Vesna Kakaevski, Jovana Isailovia 42, Beograd

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Kakaevski
Broj pripremili: Andrej Stefanovi, Vesna Kakakaevski, Jelena olak, Milan
Dmitrainovi, Gorjanka Panajotovi, Branko Belavina, Lazar Miti, Neboja Jeremi
Grafiko ureewe: Saa Pei, Novi Sad
tampa: Codex print, Stanimira Ralovia 99, 32300 Gorwi Milanovac
Cena asopisa: 150 din.
Tira: 100 primeraka

Predstavqamo vam:

apadnoslovensko versko udruewe Slovenska

vera (ZZW Slowiazska Wiara) je jedno od najveih rodnovernih udruewa u Poqskoj. Sedite se nalazi u gradu Opole. Slovenska vera
nastaje 2006. godine udruivawem vie rodnovernih organizacija. Status ravnopravne verske
zajednice zvanino dobija 9. oktobra 2009. godine.
Lideri su Pemislav Mruga i Pjotr Vojnar.
Organizacija deluje na prostoru cele Poqske, tako
to je u sedam gradova u zemqi postavqen po jedan
lan kao zvanini predstavnik tog regiona.
Udruewe ima etrnaest zakletih lanova, oko
etrdeset obinih lanova i veliki broj zainteresovanih, koji ekaju da postanu deo udruewa.

Za lanove Slovenske vere postoji pet najbitnijih svetkovina u toku godine koje proslavqaju
na: prolenu ravnodnevicu (Jare Gody), jesewu ravnodnevicu (Swieto Plonow), zimsku kratkodnevicu
(Szczodry Wieczor), letwu dugodnevicu (Noc Kupaly).
Zadunice (Dziady, Swieto Przotkow) koje se obeleavaju oko 1. novembra, veoma su bitna svetkovina
rodnovernih Poqaka. Osim ovih praznika, obeleavaju i dva meunarodna rodnoverna praznika:
Perunov dan u Slovakoj i Mokoin dan u ekoj
republici. Posebna dogaawa za svakog pripadnika
ove zajednice su i zakletva prilikom primawa novog
lana kao i obredi rodnovernih venawa. Slovenska vera organizuje proslave i obrede irom
Poqske, ali najbitniji su oni u podnoju planine
Sleze (Sleza), koju smatraju svetom. Na istoj planini
nalazi se nekoliko hiqada godina star rtvenik kao
i veoma stari solarni simboli urezani u stene.
Na internet prezentaciji Slovenske vere dostupni su sveti tekstovi (meu kojima je najbitniji
tekst Veroispovesti Slovenske vere), kao i pravilnik o lanstvu i hijerarhiji. Planiraju da
poveu sva slovenska drutva u jedno. Za sada imaju
predstavnike u Slovakoj (Jan Arbet), ekoj (tefan Vitoslav Pilat) i Srbiji (Zorana Lutovac).

Neki od ciqeva ove zajednice su: produbqivawe

slovenskih verovawa, stvarawe jedinstvene filozofije ivota kao i ouvawe poqske kulturne
batine. lanovi Slovenske vere su tradicionalisti. Smatraju da hrast (simbol mukog elementa) i lipa (simbol enskog elementa) meusobno
prepleteni ine zdravu porodicu. Porodicu vide
kao osnov svake vrste zajednice. Protive se meawu prirodnih uloga polova u drutvu, jer veruju
da mukarci i ene treba da ispune razliite uloge
u drutvu.

1.

Mi verujemo u slovenske bogove. Mi verujemo u

mudrost, dobrotu i lepotu, skrivene pod
wihovim sopstvenim likovima. Slovenski
bogovi su izvori ivota, moi i sree. Vera u
nae bogove, jeste tradicija koju nastavqamo.

7.

Neprijateqi smo podlosti, a najvie od svega

osuujemo nedostatak voqe da se ista nadvlada.
Prenosimo ono to je najboqe u nama. Nosimo
odgovornost za sopstvena dela. Rastemo i
stvaramo, jer to je naa sudbina.

2.

Slovenski bogovi, koji su potovani

milenijumima, jesu najlepi odraz boanske
moi, i najblii naim srcima. Bogovi
stvaraju hijerarhijski, raznoliko i meusobno
upotpuwujui red. Red koji je nastao iz haosa.

8.

Branioci smo naih vrednosti, porodica i

nae zajednice. Branimo pravo da ivimo na
sopstvenoj teritoriji, branimo prostor nae
civilizacije. Ova dunost proizilazi iz
najoiglednijih zakona prirode.

3.

Verujemo da bogovi daju smisao naem

postojawu, verujemo da oni tite od zaborava
dela naih praotaca, kao i naa dela, dela
nae dece i naih unuka. Ono najvrednije bie
prenoeno, i postojae u venom krugu koji
obnavqa ivot.

9.

4.

Pretpostavqamo da je smrt oveka, kraj wegove

fizike biti. To je stawe prelaska u novi
oblik postojawa. To je odbaeni deo starog,
istroenog oblika. Plemeniti i uporni, bie
nagraeni ulaskom u neprekidne i sve vie
nivoe postojawa, promiqeniji, znamenitiji
i blii bogovima.

Nai rituali upravqaju se ka praewu ritma

prirode, ka pronalaewu mudrosti meu
zakonima prirode i ka boanskim pravima
koji su predstavqeni u woj. Nai rituali
neguju odnos sa etnikom i duhovnom
zajednicom. Zajednike su molitve i zajedniki
je obrok. Odavawe poasti naim precima i
rtva za nae bogove. Vraamo znaaj naim
rodnovernim gozbama.

5.

6.

Znawe oveanstva nije dostiglo nivo koji bi

nam pomogao da utvrdimo sutinu vaseqene, no
ipak, svesni smo wegovog rasta. Sada moemo
postati deo wegovog rasta. Trajni napredak
ispuwava na ivot smislom, i daruje nam
veru u opstanak naih dela.

10. Verujemo u razum, izvor qudske spoznaje.

Verujemo u nae moi, razlog nae stalne
promene. Verujemo u duu, boanski deo u
oveku.
11. Naa zajednica okruuje nas pomoi i
podrkom. Zajedno iznosimo najvrednije
unutar nas, jedine stvari vredne pomena.
12. Svastika, triskelion, kolo i jednakokraki
krst, simboli su rodnovernih Slovena,
simboli koji sadre znawe o poretku vaseqene.

Primewujemo stroga etika pravila. ivimo

kako dolikuje, asno i plemenito. Osuujemo
lewost, kukaviluk, nemar i licemerje.
Najsramnija za nas je izdaja.
Veroispovesti Slovenske vere preuzete sa sajta: http://fourfaces.republika.pl/relacje/wyznanieserbia.html.
Sa poqskog prevela Zorana Lutovac.

Rodna vera:

Galina Lozko

Tabela koju vam predstavqamo preuzeta je iz kwige Rodna vera (Beograd, 2012). Iz ove tabele moemo da
vidimo u kakvom su odnosu prirodne i vetake religije, kao i politeizam i monoteizam.

Vetaka religija:
monoteizam (levi pokret)

Prirodna religija:
politeizam (desni pokret)

Vetaki stvorena od strane osnivaa

(proroka) kao svetska meunarodna religija
(Mojsije, Hrist, Muhamed).

Nastaje prirodno kao etnika, nacionalna

religija, stvarala se tokom vekova.

iri se na teritoriji drugih qudi sa ciqem

osvajawa (bogaewe na raun drugih),
uspostavqawa svetskih carstava, unitavawa
nacionalnih razlika.

Deluje na svojim teritorijama, koje

tradicionalno pripadaju narodu, ne ide daqe
od wihove etnike grupe, postoji kao nain za
samoouvavawe etnosa.

Propoveda se misionarima, strancima, esto

uz pomo vojske, nasilnom metodoma za druge
narode.

Predstavqa naslee predaka roda i prenosi se

mlaim generacijama jedne etnike grupe kao
voqa i moralni zakon.

Jedan bog, uzurpator vlasti na nebu i na

zemqi, Vanzemaqsko stvorewe, jedinstveno ili
iskquivo, koje negira druge bogove, kawava
mnogoboce itd.

Svet je raznolika prirodna boanska

sutina, koja se manifestuje preko
razliitih elemenata u svemiru, i koja se
ogleda u mnogim imenima bogova.

Nepotovawe i mrwa prema ispovednicima

drugih vera, naroito onih etnikih; verski
fanatizam: unitavawe svetih mesta drugih,
ubijawe svetenika, unitavawe tuih svetih
pisama i tuih svetiwa.

Tolerantan odnos prema religijama susednih

naroda i prema wihovim verskim svetiwama,
verska tolerancija, ali i osuda izdaje
sopstvenih bogova.

eqa da se ujedine sve crkve, stvarawe

jedinstvene zemaqske verske imperije s jednim
centrom, netolerancija nacionalnih razlika,
eqa da se ujedine svi rituali, pravila itd.

Prisustvo mnogih regionalnih zajednica i

hramova, potovawe razliitih bogova
etnikog panteona u zavisnosti od tradicija
svog mesta, potovawe regionalnih obiaja,
tradicija i verskog oseawa.

Uredbe o ivotu vernika: ispovesti,

zapovesti, post, izazivawe straha, zapovest
pasivnosti na zemqi ekajui carstvo
nebesko; ropska poslunost bogu i vlasti,
elnicima, osvajaima.

Lina i drutvena sloboda, aktivan ivot,

samopouzdawe, dostojanstvo, shvatawe bogova
kao roditeqa, roaka ili prijateqa koji
pomau, potovawe i sveti odnos prema
rodnim bogovima.

Potiskivawe prirodnih osobina i emocija

(muewe), kao posledica straha od
zastraivawa pred kaznom od boga, sudwim
danom, poniavawe qudskog dostojanstva;
skromnost rituala, crkvene sahrane.

Oslobaawe najviih umetnikih i

prirodnih sila oveka, moralno ponaawe
ali ne iz straha, ve kroz razumevawe svog
odnosa prema bogovima, qudsko dostojanstvo i
vedrina rituala, pesama, plesova, tradicija.

Vera u bogooveka, sina bojeg, istorijsku

linost, kojoj se pripisuje sposobnost da
utie na ivote qudi, vetaki kalendar s
datumima praznika, proroka itd.

Vera u bogove prirode kosmosa, koja ini

ekoloko razmiqawe i ponaawe; kalendar
je sinhronizovan s ritmovima prirode i
univerzuma.

Jo jedna tabela iste autorke. Iz ove uporedne analize takoe se moe saznati neto vie o rodnoj veri i
wenom odnosu prema avramovskim religijama.

Haos

Kosmos

Levo

Desno

Globalno (ceo svet)

Lokalno

Internacionalni

Nacionalni

Materijalno

Idealno

Bog je uzvien

Bog je imanentan

Globalna religija

Etnika pripadnost, nacionalna

veroispovest

Iz mog ugla...
odna vera u Srbiji jo uvek nije
priznata kao veroispovest, za razliku od skoro svih ostalih slovenskih zemaqa. Kod nas ona jo uvek nije
ni rekonstruisana u potpunosti. Ipak,
veliki deo rodne vere sauvan je u pravoslavnim obredima i narodnim obiajima. Sve ovo znai da je vreme da se
neto preduzme. I zaista, ve nekoliko
godina nezanemarqiv broj qudi u Srbiji radi na obnovi vere predaka.
Poto, kao to rekoh, jo uvek nemamo
celu sliku ve samo skicu, ja u ovde
pokuati da objasnim ta rodna vera
znai za mene. Kao qubiteq logike teko mi je da prihvatim bilo koju teoriju o
antropomorfnom bogu ili bogovima. Ne
verujem da na nebu postoji grupa slovenskih (ili bilo kojih drugih) bogova
koji konstantno gledaju ta radimo,
kroje nam sudbinu i tome slino. Verujem da se svi slovenski bogovi kriju u
prirodi. Ono to je fantastino i
boanstveno u prirodi neki e videti
kao grom, a ja u videti Peruna, neki e
videti kao kiu, ja u videti Dajboga,
neki e uivati u izlasku sunca, a ja u
pozdraviti Vida koji kree u bitku,
neki e jedva ekati da pone prolee i
ode zima, ja u jedva ekati Vesnu,
radujui se Moraninom odlasku itd. U
tom smislu priroda oko nas dobija lik,
postaje ivqa nego ranije, postaje nam
blia, a samim tim i draa, pa emo je
vie uvati i paziti na wu. Time
stvaramo sebi zdravije okruewe i uimo da ponovo ivimo u skladu sa prirodom, a ne da je samo besomuno
iskoriavamo ne pruajui nita
zauzvrat.
Promena e doi, kad-tad. To nee biti
neka nagla promena u qudima koji su do
sada potovali pravoslavne obiaje,
samo e nauiti da svoje slave zovu
pravim imenom. Saznae i ta zapravo
znai zapaliti badwak i pomoi mladom Koledu da ojaa. Vratie se preskakawe vatre, igrawe kola i paqewe

lila, a sve to e doi tako prirodno, da e qudi imati utisak da

to radili itavog ivota. Jer to nam je u krvi i duboko u naim
srcima i naim umovima. Sve to su nai preci radili ima
smisla, samo treba da se prisetimo...
Bogove emo slaviti, a ne moliti im se, a samim tim emo
slaviti i prirodu. Na slavama se neemo uzdravati od nekih
vrsta jela ili pia, kao, recimo, na posnim slavama. Uivaemo
u slavqu, jer to je proslava, veseqe... Tom prilikom se seamo
predaka i pijemo i jedemo u wihovu ast (slavu). Qudi sve ovo ve
rade, samo im treba otkriti prava imena onih koje slave i prava
znaewa obreda. Treba im objasniti da ne treba da se plae
nekakve kazne ili Stranog suda ako slave u skladu sa naom
istinskom tradicijom.

Ponovo treba probuditi seawa na ogaw i pretke, na porodicu i

slovensko gostoprimstvo. A kada ponovo ponemo da se shvatamo
sebe kao jedno pleme, kao jednu veliku porodicu, tada vie
neemo imati probleme koje sada imamo. I tada emo konano
poeti da volimo i potujemo svu nau slovensku brau, jer je
besmisleno da zbog pola veka rune istorije budemo neprijateqi svojim susedima. Da zaboravimo vekove i vekove saradwe i
sloge. Setie se Dajbogovi unuci da su deo opora, a ne deo stada,
kome je potreban nekakav pastir.
To za mene oznaava rodnu veru. Rodna vera znai slogu, prirodu,
povratak korenima, istinu, ast, slavu i sve one lepe stvari na
koje smo kao narod zaboravili. I da zakquim, rodnoverje je
prava, iskonska i prirodna vera Slovena koja ivi, raste i
mewa se zajedno sa narodima iz kojih potie. Iz tog razloga ona
nije vraawe unazad ve osvrt na prolost, radi jasnije slike
budunosti.
Lazar Miti

Folklor:

ai preci su predmete od gvoa, posebno one sa zaiqenim vrhom ili otricom koristili za magijsku zatitu. U takve predmete spadaju maevi, sabqe, kose, ekseri, i,
naravno, no. Posebno monim oruem smatrao se no sa crnim
koricama, ili britva iste boje.
Noem su se najee titile porodiqe i novoroenad. Smatralo se da su oni najpodloniji uticaju htoninih sila
babica, nava, vetica... Najefikasniji nain da se zatiti dete
bio je da se postavi no u kolevku. Na ovaj nain decu su titili
i Stari Germani, ne samo nai preci. No u kolevci titio je
dete i od greva (verovawe iz Voliwske oblast). Iz istih razloga, majka je nosila no sa sobom kada bi izlazila napoqe. Na
sahranama je no u kolevci spreavao smrt da prie detetu
(itomir, Ukrajina). U Belorusiji se no stavqao u deju kolevku iz sasvim drugih razloga. Naime, ovo orue stavqalo se u
kolevku mukog deteta da bi ono, kad poraste, postalo drvodeqa.

Poroaj je predstavqao jedan prelazni ivotni period, dok je

samo roewe oznaavalo prelazak iz jednog u drugi svet (dete je
dolo na svet). Tokom svakog prelaznog perioda ovek je mogao
biti ugroen od strane htoninih bia, ili bar podloniji
wihovom uticaju. Period stupawa u brak bio je takoe jedan
ovakav prelazni period, pa se i u svadbenim obredima koristio
no kao sredstvo zatite. Wime su se, dakle, titili mladenci, ali i vrili obredi drugaije vrste. Recimo, no se zabadao
u svadbeni sto da bi se spreilo da gosti previe jedu (Rovewska
i Voliwska oblast). I pri meewu svadbenog kolaa koristila
se magijska mo noa (ernigovska oblast). Ova mo bila je neka
vrsta sile koja uestvuje u meewu kolaa, to vidimo i iz
beloruske basme koju je recitovala domaica: etiri noa/
imaju nave/ peti je moja sila/ kola zamesila.
Vidimo da je bilo veoma bitno da se svadbeni kola ojaa magijskom snagom. On je predstavqao simbol plodnosti, kao to
su, uostalom, i obredne pogae, penica koje se baca na mladence,
slavsko ito... Nai preci su vodili rauna da tite ono to
im omoguava blagostawe i odrava wihovu egzistenciju. Zato
su, pored ostalog to smo naveli, na magijski nain titili i
stoku. S tim u vezi vrio se obred zasecawa tokom kog se,
naravno, koristio no. Evo kako se u Belorusiji izvodio ovaj
obred: seqak bi odveo stoku na pau i traio od vraa da za wega

proveri da li je mesto dobro za stoku.

Vra bi zabio no u drvo i ostavio ga da
tamo stoji preko noi. Ako bi se sutradan na nou pojavila neistoa, to je
znailo da stoka nije zatiena na mestu ispae. U suprotnom, mogla je nastaviti da pase na tom mestu.
Slian obiaj zabeleen je u ekoj.
Tom prilikom stvarao se gvozdeni zid
koji se magijski gradio oko tale.
Domain je potpuno obnaen trao tri
kruga oko tale sa noem ili kosom
ispod levog pazuha. Nakon toga, on bi
zasekao zid tale tj. zabio seivo u
wega. Na taj nain je zakquavao gvozdeni zid koji je stvorio kruei oko
tale, a ovaj zid titio je stoku od htoninih sila. Pored obreda zasecawa
no se u zatitne svrhe koristio i na
drugi nain. Npr. kada bi u Ukrajini
primetili da izmueno mleko ima tragove krvi, smatrali su se vetica pogostila kravqim mlekom. Tada bi stavili
no preko cediqke za muzilicu i tako je
spreili da to ini i daqe.
Interesantno je da se no smatrao tipinim magijskim oruem vetica, iako se koristio za zatitu od wih. I
drugi evropski narodi pripisivali su
veticama ovo orue, posebno no sa
crnom drkom. No se kod naih predaka koristio i za zatitu od demona
nepogoda. Ovo vidimo iz sledeeg verovawa Zapadnih Slovena: ako se no baci
u olujni vetar, pogodie avola, a na
nou e se pojaviti krv. Oigledno je da
je avo preuzeo ulogu ale, duha nepogoda protiv kog su se borili zduhai. I u
naim krajevima, kada bi zduha zaspao
i otiao da se bori sa alom, wegovi
prijateqi su ga titili noem. Oni su
mahali ovim, ili nekim drugim seivom
iznad wegove glave, istovremeno spreavajui da neka htonina sila zaposedne telo zaspalog zduhaa.
Vesna Kakaevski

Narodni ivot:

astanak sokolarstva se vezuje za potrebu oveka

da lovi uz pomo divqih ptica grabqivica. Ne
zna se tano kada i gde je nastalo, ali prve
pisane tragove nalazimo u Kini oko 2000 god. p.n.e.
Od tada se ovaj vid lova sree u svim civilizacijama, sve do danas. Kao dokaz da je sokolarstvo
kroz istoriju bilo sastavni deo ivota qudi
nalazimo mnoge tragove u pisanom obliku, kao i na
raznim podnim mozaicima (naroito u centralnom
delu Evrope). Kod nas ove tragove nalazimo na nadgrobnim spomenicima i raznim graevinama gde su
najee prikazani sokolar, pas, kow i ptica grabqivica. Tehnike hvatawa, gajewa i obuke sokolova su
bivale poverene posebnim qudima, kojima je to bilo
glavno zanimawe. Sokolari su najee uzimali
samo po jednog mladunca iz legla i tako se trudili da
ne ugroze opstanak vrste. Dovitqivi qudi davnih
vremena stvorili su posebne rase golubova koje su
isprva sluile za obuku lovnih sokolova. Golubari
su putali golubove koji su leteli brzo i visoko, a
kada bi dostigli odreenu visinu, tada su na scenu
stupali sokolari i wihovi qubimci. Na ovaj nain

su mogli da vebaju i procewuju letake i lovake

sposobnosti svojih ptica.
U sredwem veku su postojale itave porodice koje su
se bavile uzgojem i obukom ptica za lov, i kao privilegovane bile su osloboene obaveza plaawa
poreza. Obueni sokolovi su iz Srbije preko Dubrovnika stizali na razne meridijane. Pored zlata i
svile, bili su najceweniji poklon, koji je darivan sa
dvora na dvor. Samo najimuniji qudi tog vremena
su lovili sokolovima, dok su siromaniji velikani lovili jastrebovima. Opet, samo su vladari imali privilegiju da love sa orlovima, koji su sposobni
da ulove ak i srnu ili lisicu. U Srbiji je Studenica bila jedan od vodeih centara sokolarstva u
ovom delu Evrope. Dokaze za zastupqenost sokolarstva na naim prostorima nalazimo u nazivima
raznih planina i gradova: planine Veliki i Mali
Jastrebac, grad Kragujevac (po vrsti jastreba kraguju), Soko Bawa i tako daqe. Jo jedan vaan izvor
dokaza je i narodna epska poezija u kojoj je sivi soko
opisan kao lovac na utve zlatokrile, a junaci se porede sa sokolovima koji su simbol vitetva, snage,
brzine i spretnosti.
Sokolarstvo je bilo zastupqeno u svim evropskim
civilizacijama, a jedan od najveih sokolara starog
veka je bio Xingis Kan. Wega je u lovu, po nekim
podacima, pratilo oko 1000 sokolara sa 10000 sokolova. Kod slovenskih naroda, na teritoriji savremene Rusije, postao je popularan lov negde krajem
VIII-IX veka, verovatno pod uticajem Hazara koji su
iveli na teritoriji danaweg Dagestana i Dowe

Volge. U XII veku, knez Oleg na svom dvoru ima odgajivanicu sokolova. Rusko sokolarstvo dostie procvat pod carem Aleksejem Prvim Mihajloviem.
Tokom wegove vladavine, vie od 3000 razliitih
ptica grabqivica odgajane su u selima u blizini
Moskve, Kolomenskom i Semenovskom. Sve ptice su
bile podeqene u grupe, a za svaku grupu je bio zaduen
glavni sokolar. On je ispod sebe imao vie obinih
sokolara i jastrebara. Na dvoru se ak uvodi poseban
ceremonijal-majstor, uvar sokolova.
Postoji vie naina lova sa sokolarskim pticama,
a sve u zavisnosti od toga koja je vrsta u pitawu. Lov
sa ruke sa sokolom nekada je bio jedini nain lova.
Ptica se drala na ruci pod kapicom, i kada bi
isterali neku divqa, putali bi sokola da leti za
wom (sokolovi love uglavnom sve pernate ivotiwe, od veliine prepelice i mogu da savladaju plen
do veliine labuda.) Sa jastrebovima moe da se
lovi i tako to e sokolar da eta kroz umu, a
jastreb e da ga prati, odnosno da leti za wim od
drveta do drveta. Ako sokolar istera neku divqa,

jastreb e napasti i pokuati da je ulovi. Od opreme

je bila neophodna sokolarska rukavaca, sokolarska
torba u koju se stavqa mamac za pticu kada treba da se
vrati i meso kojim se ptica hrani. Zatim, sokolarske veze pomou kojih se ptica vee, stalak na kojem
ptica stoji u toku sezone lova, volijera u kojoj boravi u periodu mitarewa, sokolarska kapica, koja
slui da se ptica uvede u mrak i tako umiri. Daqe,
zvonca ili praporci, koji se stavqaju na pticu kada
je pala zajedno sa plenom negde u visoku travu ili
ibqe, pa ne moe da se vidi, ve se trai po zvuku.
U danawe vreme, sokolarstvo vie nije statusni
simbol, ve nain ivota. Sokolarstvom se bave
samo iskreni zaqubqenici u ove nesvakidawe
ptice, a zvawe sokolara dobijaju nakon viegodiweg rada sa mentorima i pticama, nakon ega sledi
polagawe ispita. U Srbiji postoje dva udruewa
sokolara. Prvo, osnovano 2000. godine u Senti, a zatim je nekoliko lanova tog drutva osnovalo novo
Drutvo sokolara Srbije sa seditem u Vini.
Milan Dmitrainovi i Gorjanka Panajotovi

urevdanski obiaji
rianski urevdan, koji se slavi 6. maja nasledio je nekadawi praznik posveen Jarilu.
Zbog toga se na ovaj dan proslavqa bujawe vegetacije, ali i vre brojni stoarski obredi. Izdvajaju se obredi vezani za prvu muu i prvo klawe
jagwadi, kao i za ritualno ispijawe mleka i konzumirawe jagwetine. Evo ta o ovome pie Sima
Trojanovi:
Uoi urevdana prvi put se muzu ovce i koze. Pre
muewa, dok su ovce i koze jo u toru, iskopa se pred
ulazom jedna rupa, u koju se metne jedno u pepelu
ispeeno jaje (ne sme biti kuvano) i pare soli. Kad
se to uini, onda se nad iskopanom rupom namesti
vedro ili bakra, nad wim se metne veliki penini kola, koji je na sredini probuen; povrh
otvora na kolau metne se brdo, zatim se ozgo metne
uspravqena cev od bazara (zove), a na cev se namakne
prsten i probuen kamen. Kad se sve to namesti,
onda domain sedne na ulaz, otvori vrata i pone da
proputa stoku. Od prve ovce nekoliko kapi
propusti kroz cev, brdo i kola, i sve to ostavi sem
vedra, pa onda namuze prvu stoku. Pri muewu gleda
da posledwi put pomuze onu ovcu (ili kozu), koja se
posledwi put ojagwila. Kad se i posledwa ovca
pomuze, onda uzme ono jaje ispod vedra i razbije ga o
elo te posledwe ovce, zatim joj obesi venac od

10

obine livadske trave s cveem. Onda obigra tor

triput, i kad trei put doe na ulaz, on uzme iz one
rupe pare soli i pokupi belance, umance i quske
razbijenog jajeta, pa onda svri nudu (veliku ili
malu svejedno) u onu rupu i polazei za ovcama,
rekne:

orba od sitnurije
Kad se zakoqe jagwe, od bele xigerice, srca
i creva pravi se orba. Crna se xigerica ne
mee u orbu, jer se kuvawem stvrdne. Creva
se prvo prevrnu, dobro operu i oiste, pa se
sa belom xigericom metnu u bakra da se
obare. Poto se sve to malo prokuva, izvadi se iz bakaraa, pa se satarom na loparu (dasci) sitno isecka i metne u lonac
da se kuva. Kad bude kuvano, lonac se osoli,
zapri, zakiseli, na isti nain kao i
pilea orba. I ova orba smatra se kao
zdrava i dobra hrana.

Ko hoe da obere moju stoku, on prvo da obere ovo

pa onda moju stoku. - Kad stigne ovce on skine onaj
venac, to je maloas bio natakao o vrat posledwoj
ovci, pa sutradan zajedno s onim paretom soli i
ostacima razbijenog jajeta, isitni, i metne u trice i
da ovcama i kozama da pojedu.
Istog dana (uoi urevdana) u prvi mrak brat i
sestra (obino mali, a esto kad wih nema, onda to
ine i veliki, pa i oeweni ili udate) odu na vrata
tora, tu se svuku sasvim goli i pou oko tora obiu
oko tora, i uvek kad se sretnu, mimoiu jedno drugo,
oboje rekavi:
Kad se uzmu brat i sestra tad da mi oberu stoku.
Poto i trei put obiu tor, doavi na ulaz, gde
su se svukli, uzmu kouqe, pa ih metnu unakrst nad
vratima ulaza, pa onda obuku druge za taj sluaj
spremqene, a odelo navuku isto.

B. Grubai, M. Tomi: Srpske slave,

Litera, Beograd, 1988.
Na urevdan, svaki domain zakoqe po jedno jagwe,
i to kraj potoka:
Da ima u toj godini mleka kao vode. Poto jagwe u
drutvu pojedu, kosti ne bacaju, ve sve zakopaju u
mraviwak: Da se pati* stoka kao mravi.
Sima Trojanovi: Glavni srpski rtveni obiaji, Prosveta, Beograd, 1973
*da se pati=da se mnoi

11

Intervju:

ilo Petkovi roen je 1986. godine u

Niu. Sa Aleksandrom Teiem predstavqa
vodei dvojac srpskih pisaca koji preko
epske fantastike obrauje i slovensku mitologiju.
Autor je trilogije Vukovi sudbine koja je
tampana u tri izdawa, romana Perunov
hroniar (Portalibris, 2012) i nastavka Rog
slovenskih bogova (Portalibris, 2013). Za 2014.
najavqen je i trei deo trilogije Perunov
hroniar, pod naslovom apat avoqe varoi
i novo, etvrto izdawe Vukova sudbine. Autor je i
nekoliko popularnih pria koje su objavqene u
tematskim zbirkama i asopisima irom Srbije,
meu kojima se odvajaju: Karavan Insomniusa,
Dah ledene grobnice i Darovi iz sanduka. ivi
u Niu, oewen je i ima erku.

Nakon to je Portalibris objavio Perunovog

hroniara, mnogi itaoci su polemisali da li je
pisac koji preko mistinog lika, gospodina
Akademika, otkriva tajnu najstarije legende drevne
Sorabije, moj alter-ego. Verovatno i jeste tako ali
ja toga, barem dok sam radio na rukopisu, nisam bio
svestan. Slinost je velika, lik iz romana se
susree sa svim problemima prqave, difuzne
svakodnevice, bori za egzistenciju, trai pravi
put... Tako je i sa mnom, naalost, i sa velikim
brojem mladih qudi u Srbiji... A onda kree ta
plemenita, velianstvena i bajkovita pria iz
prolosti, pria o naim precima, slovenskim
bogovima... Pria o nadi. Dok sam pisao Vukove
sudbine, upoznao sam tajne spisateqskog zanata,
ali mi je trebalo neto to e dati teinu mom
radu. Slovenska mitologija se sama nametnula...
Nimalo se ne kajem to sam istraivaki deo rada
posvetio samo woj.
Da li za tebe slovenska mitologija predstavqa samo
umetniku inspiraciju ili je ona neto vie od
toga?
Pisci fantastike najboqe stoje s inspiracijom,
to odgovorno tvrdim. Ja lino inspiraciju mogu
nai svuda, ali mi je slovenska mitologija bila
najprimamqivija. Lepo je, izazovno i zanimqivo
istraivati legende vezane za Atlantidu, egipatske
piramide, keltski Stounhenx, Aleksandra
Makedonskog, Atilu, Xingis Kana ali Nita mi
nije bilo izazovnije od kopawa po prolosti
naih predaka. Ukoliko za deset, dvadeset godina
budem video da klinci znaju o naoj koliko danas
znaju o grkoj mitologiji, bie mi neizmerno drago
ako sam i sam nekim delom doprineo tome.

Da ponemo prvo od imena pod kojim si poznat...

Perunov hroniar... Onaj koji uva seawe na mo i
slavu starih slovenskih bogova, koji odrava drevni
plamen ivim... Koliko si ti zapravo slian tom
Perunovom hroniaru o kome pie, i ta te je
uopte podstaklo da pie romane inspirisane
slovenskom mitologijom?

Kako uklapa hrianstvo sa bavqewem starom

slovenskom verom? Kao i Perunov hroniar iz kwige,
i ti si pravoslavac...
Vrlo lako Naa stara vera, rodnoverje,
prethodnik je hrianstva ali je, u nekim mawim
okvirima, ostala na ovim prostorima i nakon
dolaska pravoslavqa. Iz stare vere hriani su

12

preuzeli mnoge obiaje, slavu i paqewe badwaka

pre svega, mnogi sveci su zapravo isti kao stari
slovenski bogovi, ima tu mnogo dodirnih taaka.
Volim da kaem da je rodnoverje poput starog
drveta iji koreni seu duboko u prolost Na
to isto drvo nakalemqena je krowa pravoslavqa,
tako da sada to drvo raa mnogo zrelije, ukusnije
plodove. Mislim da bi naa svetena lica trebala
vie da ue o ovim stvarima, a da ne ih guraju u
zapeak. I Grci su pravoslavci ali se ne stide
svoje prolosti ve je i dan-danas istiu u prvi
plan. Ja to pokuavam da uradim sa naom, preko
svojih kwiga.
Samo mali broj pisaca epske fantastike bavi se
ovom tematikom... ta misli da je razlog tome?
Dva su razloga. Prvi je svakako uticaj zapadwakih
pisaca fantastike, koji svoje prie smetaju
uglavnom u kompletno izmatane svetove, sebi daju
svu slobodu koju anr prua.. To je laki put.
Drugi razlog je vezan za osobinu koja, naalost,
krasi na narod. Uvek nam je tue bilo drae,
dostupnije. Ukoliko neko hoe da kao izraz koristi
slovensku mitologiju, mora dobro da zasue rukave
i mnogo vremena posveti istraivawu. Nisu svi
spremni na takvu rtvu, qudi jednostavno vie
vole liftove od stepenica. Ja spadam u ovu drugu
grupu koja je, kako godine prolaze, sve brojnija. To
me raduje.
Koliko je bitno za nas kao narod da uvamo duhovno
naslee predaka? Kakva je uloga tog naslea u naoj
istoriji, u naim ivotima, i na koji nain
moemo da sauvamo taj stari plam?
Mislim da je od presudnog znaaja. Nai preci su
iveli na ovim prostorima mnogo pre dolaska
Rimqana, uostalim, Rusi u koli ue da im preci
potiu sa Balkana. Vreme ne treba meriti od
trenutka kada je car Konstantin rekao Da
hrianstvu, to treba istai u prvi plan. Trebalo
bi dati vie prostora tom periodu u obaveznoj
kolskoj literaturi, konsultovati kompetentne
etnologe, nema ih puno ali ih ipak ima. Isto vai
i za javne servise, a tu pre svega mislim na RTS,
dosta je bilo Drugog svetskog rata, ili perioda pod
Turcima, treba snimati i edukatvne emisije, serije
i filmove koji e obraivati nau najstariju
istoriju. Hvala bogu, pa je sve vie autora koji
preko svojih kwiga dotiu, mawe ili vie, ovu
preko potrebnu temu, ali bojim se da individualni
napori nisu dovoqno propraeni. Nismo mi
Amerikanci, koji su nastali jue, pa da nemamo
bogatu istoriju. Naprotiv, imamo je i moramo to
malo vie potovati. Jedino emo tako opstati

kao narod u vremenima u kojima drave nestaju za

tren oka.
Popularnost tvojih kwiga pokazuje da je sve vei
broj mladih zainteresovan za staru slovensku
religiju. Da li si se ikad pitao otkud toliko
interesovawe za jednu staru veru u dobu u kome
ivimo?
Mislim da je to normalna i oekivana pojava.
Naime, qudima se smuilo da itaju tabloidne
prie nekih netalentovanih, iskompleksiranih
osoba koje sebe smatraju piscima, ele da se zabave
i steknu neka nova znawa. To slovenska mitologija
i epska fantastika mogu da im prue. Zasluge idu i
na raun stranih pisaca, pre svega Tolkina, zbog
ije popularnosti qudi postaju fanovi anra, a
kasnije nalete i na dela domaih autora, izmeu
ostalih i moja. Nakon toga nema povratka. Opte je
poznato da su fanovi fantastike najverniji i
najzagrieniji itaoci, znam iz linog iskustva
(smeh).
Oslawa se na teorije Aleksandra Asova koji je
smatrao da su veina slovenskih bogova u nekom rodu
ili da stupaju u brane odnose. O tome nemamo
nikakvih dokaza, jer stari izvori ne spomiwu ovakve
odnose meu bogovima. Smatra li da treba
prikazati i ovakvo lice slovenske mitologije, ili
si se vodio time da je u kwievnosti sve
dozvoqeno?
Pored Sretena Petrovia i Veselina ajkanovia,
dvojice najistaknutijih autora koji su se bavili
slovenskom mitologijom kod nas, Asov mi se
najvie dopao, tako da sam se dosta oslawao na
podatke koje sam nalazio u wegovim delima. Volim
da, kada piem, nemam ograniewa, iz tog razloga
mi je Asov bio najprijemiviji. Mislim da nisam
pogreio jer nisam preterivao. Nisam mewao
imena bogova, wihove karakteristike, trudio sam
se da obiaji i verovawa budu autentini, isto je i
sa mitskim biima i lokalitetima ali sama pria
je, veim delom, izmatana. Kada doem u odreene
godine poradiu i na jednoj ozbiqnijoj kwizi, gde
u imati ulogu prireivaa, a ne pisca Tada nee
biti mesta za matu ve samo za dobro potkrepqene
iwenice.
Isto pitawe odnosi se na dualistiki koncept
slovenske mitologije u tvojim kwigama... Na jednoj
strani imamo Moranu i Striboga kao principe
zime i smrti (tu je i wihov sin Mrazlo Meavnik),
a na drugoj strani su Perun, Svarog, Svetovid...
Nai preci nisu bili dualisti, pa zato je onda u

13

tvojim kwigama, kao i u serijalu o Vukodavu, Morani

data uloga negativca?
Ako pisac eli da, uslovno reeno, zabavi itaoce,
mora da koristi sve prednosti koje mu odreeni
anr prua. Lake emo popularizovati nau
mitologiju preko komercijalnih romana nego
preko strunih, enciklopedijskih izdawa, koja
znaju da budu suvoparna, dosadna Nakon toga, oni
koji ele jo latie se i wih. Morana je, kao
bogiwa smrti, lik iz nae mitologije koji se sam
namee za tu ulogu, zato sam je prihvatio i
predstavio kao takvu. Mnogo je vano da pisac
ostane dosledan samom sebi, da u romanu to
verodostojnije prikae slike koje mu se ukazuju dok
pie, time e i finalni produkt biti boqi,
dugotrajniji. Tada sve drugo nije toliko vano.

Dok smo privodili kraju rad na drugom broju

Slave! saznali smo da je prvo izdawe Perunovog hroniara rasprodato da posledweg
primerka! Drugo izdawe prvog dela ove hronike
bie tampano uskoro, javqaju iz Portalibrisa. Evo jo nekih lepih vesti iz sveta
kwievnosti: Deveti broj asopisa Omaja sada
je u prodaji. Promocija novog broja Omaje
odrala se 24.3. u klubu Leila.

Inspirisan si i mitologijom drugih naroda kao to

su, recimo, Kelti i Germani, pa se u tvojim
romanima pomiwu druidi, rune, Avalon... Hoe li se
u nekim od sledeih romana baviti ovim
mitologijama ili ostaje veran Slovenima?
Ostajem veran Slovenima. Ipak, kao i u danawe
vreme i u prolosti su se narodi meali, tako da
se deavalo da, npr., na jednom brodu koji plovi
rekom Ural budu Viking, Sloven, Mongol i Arap.
Zato sam ja, namerno, tako vodio priu i dovodio
likove u situacije u kojima e se pojavqivati i
pripadnici drugih naroda, koji su se klawali
drugim bogovima, imali drugaije obiaje, jezik,
oruja Glavne uloge u mojim filmovima
rezervisane su za Slovene, ali meu statistima i
sporednim glumcima bie mesta za Kelte,
Nordijce, Germane ili Helene.

Nove kwige izdali su i Pei i sinovi. Vie

informacija moete nai na wihovoj veb stranici: http://www.pesicisinovi.co.rs/

I za kraj jedno konkretno pitawe... Kako se pravi

patuqaka rakija?
Naalost, to verovatno nikada neu saznati. Ipak,
znam da su patuqci, nakon to bi je ispekli, rakiju
uvali stotinu godina u hrastovom buretu, zatim
jo stotinu godina u trewinom buretu, na kraju je
prebacivali u staklene boce i ostavqali jo deset
godina u hladne i mrane prostorije, da odstoji.
Tek nakon svega ovoga rakija bi bila spremna za
degustaciju. Mi, Srbi, peemo jaku rakiju, ali
Niti smo strpqivi niti dugoveni kao patuqci,
tako da verovatno nikada neemo moi da istrajemo
u nameri da napravimo gmurovau (gmur* - stari
naziv za patuqka kod starih Slovena).
Hvala na odgovorima i sve najboqe u daqem radu.
Hvala vama na sjajnim pitawima. Sve najboqe.

14

I za kraj, lepa vest za sve

qubiteqe kwiga o Vukodavu. Nakon 11 godina, Marija Semjonova
objavila je novi roman o
posledwem lanu plemena Sivog psa. Za sada
postoji samo rusko izdawe kwige (naslovqene
Mir po doroge) koje
imate prilike da vidite
na slici.

Rodnoverje i umetnost:

rlik usamqenog vuka dopirao je iz guste dubrave

to se prostirala u nedogled. Da li me to
Svetovid pouruje, pitao se arobwak dok se
lagano pewao uz padinu niz koju je gamizala gusta
magla. Sezala mu je do lanaka, ali nebo bee vedro.
Tamni purpur nadvio se te noi nad silvanskim
zemqama dok su treperave zvezde sjale poput dalekih,
nedokuivih svitaca.
Ogrnut u svoj plat, Saladin Xal-Pur je pod nogama
osetio hladni kamen i shvatio da je stigao do stepenica. Vodile su do masivnih stena grubih, okomitih ivica, ali se nisu mogle videti zbog magle
koja je silazila s vrha Drakulovih hridi. Wegov ciq
bee davno naputena utvrda iji grudobrani behu
okupani srebrom blistavog meseca.
Ovde je bilo previe nepristupano za wegovog
kopca, zato ga je Saladin i ostavio kraj Belvukove
vodenice i sam krenuo da poseti mesto na kojem je
roen zmajkraq Drakul. Uspon mu je teko padao
tako da je zastao da predahne kada se naao na
qunkovitom proirewu koje je sezalo do kapije
zamka. Masivna vrata ukraena gvozdenim zvekirima bila su otvorena na unutra. Odatle je magla i
kuqala napoqe, kao da bei pred neim i pokuava
da upozori arobwaka da treba da se vrati natrag.
Meutim, kada je povratio snagu, on nastavi daqe
oslawajui se na svoj verni kvrgavi tap. Srebrni
maevi meseca kao da su se zarivali u sure prkosne
zidine i krovove kula-motriqa. Kada je proao
ispod kamenog svoda i naao se u unutrawosti
legendarnog zdawa, arobwak pogledom potrai
stepenite koje bi ga moglo odvesti do gnezda Drakulovog, prostranog obredita o kojem su spevani
mnogi epovi. Brzo ih je pronaao i ubrzao korak,
nadajui se da e pre zore obaviti ono zbog ega je
doao.
Na samom ulazu u obredite saekae ga kamene glave Drakulovih sinova, Ratibora i Ogwila, te dok je
prolazio kraj wih, Saladin tiho proapta: Tvoj
rog nosim, o moni Ratibore... podaj mi snage. Neive, kamene oi kao da na trenutak zasjae srebrom
to je dolazilo od meseca. Sledeeg trena, arobwak
se naao u ovalnom svetilitu, kaleidoskopu o-

trih senki od kojeg ga samo na tren zabolee oi.

Prizvao je iskru magijske svetlosti ne bi li odagnao
tamu iz tog svetog mesta i ugledao devet mrkih lica
koja su, sve do jednog, gledala ka sreditu gnezda
Drakulovog. Drveni kipovi devetorice bogova Vaseqene behu podignuti oko centralnog rtvenika
nad kojim se uzdizao kip zmajkraqa Drakula. Jedino
on bee saiwen od kamena, velik, moan i gracioznan, s rairenim krilima i razjapqenim equstima. Nad wim se prostirao beskrajni nebeski
svod, dok su se nad drvenim kipovima bogova nadvijali luki, kameni krovovi. Saladin nije eleo
da uzaludno gubi vreme, odmah je priao do kamenog
zmaja i iz torbe izvadio dugaak, povijeni bode.
Otra ivica britkog reziva pretee je zasjala pod
svetlou magine iskre. arobwak je tada ispruio levu ruku i bodeom se posekao po rairenom
dlanu. Svea, kao letwa kia topla krv potekla je
napoqe i poela da kapa na povrinu kamenog
rtvenika. Kada Saladin vide da i deveta kap pade
na eqeno mesto, pomeri poseenu aku u stranu,
okrenu se i laganim koracima prie do deset stopa
visokog kipa boga Svaroga. Zagledan u tmurne,
nejasne oi gospodara nebeskog svoda, istowak tiho
zapeva pesmu staru koliko i tajni red kojem je
pripadao:

15

Zavrivi molitvu, Saladin ponovo doeta do

statue zmajkraqa Drakula, te odbaci svoj kvrgavi
tap na hladno tle. Iako star, veoma veto se popeo
na lea kamenog zmaja i kada se naao meu wegovim
krilima, posegnuo je za kouhom. Ratiborov rog
primaknuo je usnama i tren kasnije huk moniji od
horde Perunovih gromova prolomi se kroz vazduh.
Delovalo je kao da zemqa drhti i da e se tvrava
sruiti, ali arobwak nije odustajao. Jo osam puta
je dunuo u rog slovenskih bogova to bee optoen
krqutima zmaja Ratibora pre nego to je siao sa
statue. Odjednom, stigao ga je straan umor, te se
sklupao poput neke krhke ivotiwice kraj zmajevih nogu i laktovima osovio na kolena. Uradio je
ono zarad ega je doao, sada mu je preostalo samo
jedno da bude strpqiv i saeka da bi video hoe li
e se prognani odazvati wegovom pozivu.

16

Deavawa:

taroslovenski sajam (Staroslovanski semenj)

odran je 15. marta u centru Qubqane. Organizator manifestacije bio je Veles Grafika na
ijem se elu nalazi Irena Urankar. Sajam je organizovan s namerom da se javnosti priblie slovenska mitologija i prethrianski obiaji.
Uesnici manifestacije i izlagai promovisali su
slovenaku tradiciju, ali i zdrav nain ivota u
skladu sa prirodom.
Predavai:
Matja Anur, nama najpoznatiji slovenaki
Staroverac drao je predavawa o slovenskoj mitologiji i predstavio svoje kwige. Bojana Zupani
Borenovi objawavala je kako sakupqati lekovito
biqe, kako ga uvati, suiti itd. Joe Munih govorio je o svetim kamenim krugovima u Sloveniji, ali
i u ostalim slovenskim zemqama. Bila je tu i Silva
Polep, koja se bavi uzgajawem organskih biqaka,
kao i Boris ok sa svojim predavawem o staroslovenskoj veri.
Osim predavawa, na Staroslovenskom sajmu organizovana su i druga deavawa. Recimo, prikazan je
film o tradiciji Karsta Sveta voda Uroka. Muziki program i program za najmlae upotpunili su
ovu manifestaciju. Na sajmu su bili postavweni i
tandovi sa zdravom hranom, prirodnim kozmetikim preparatima, rukotvorinama... Izloeni su
i proizvodi iji je dizajn inspirisan slovenskom
mitologijom. Izmeu ostalih izdawa predstavqenih na Sajmu i na asopis je naao svoje mesto
na jednom od tandova.

Na beogradskom predstavqawu govorili su: Vesna

Kakaevski urednik asopisa, Andrej Stefanovi
jedan od osnivaa udruewa Staroslavci i autor
teksta o kalendaru, Vojin Stankovi predsednik
Saveta Staroslavaca i Neboja Jeremi predsednik udruewa. Uvodnu re imao je Milo Kneevi, iz Foruma Doma kulture Studentski grad.
Tema prezentacije je bila obnova slovenske duhovnosti. Posetioci su imali priliku da uju vie o
samom znaaju pokretawa ovog asopisa, kalendaru
predaka, rodnoj veri, udruewu Staroslavci kao i
da postave pitawa vezane za ove teme. Nakon izlagawa nastavqeno je druewe uz osveavajue napitke
u prijatnoj atmosferi.
Promocija asopisa u Gorwem Milanovcu u upeatqivom zdawu kulturnog centra Norveka kua
protekla je obeleena pesmama inspirisanim slovenskim bogovima, koje su iz publike proitali
autori Milena Prokovi i Milo Kapetanovi.

Vesna Kakaevski
U mesecu seku (februaru) odrane su dve promocije
asopisa Slava!, Prva je odrana 2.2. u domu
kulture Studentski grad u Beogradu, a druga 22.2. u
kulturnom centru Norveka kua Gorwi Milanovac.

17

Kao domain, pisac Vawka Powavi autor kwige

Deca bogiwe majke Slave vodio je prezentaciju.
Govorili su: Vesna Kakaevski, Vesna Pei iz
izdavake kue Pei i sinovi i Staroslavci
Milan Dmitrainovi i Neboja Jeremi.
Glavna tema bila je, kao i na prvoj promociji,
obnova slovenske duhovnosti i znaaj upoznavawa
ire javnosti sa slovenskom mitologijom uopte.

U okviru teme govorilo se o obnovi prirodnih

religija u drugim zemqama, rodnoj veri kod nas,
rodnovernom kalendaru, udruewu Staroslavci i
veb sajtovima koji se bave ovom tematikom. Nakon
izlagawa uesnici su odgovarali na brojna pitawa
iz publike.
Neboja Jeremi

smi skup rodnovernih odran je 22.

derikoe (marta) kod Hajduke esme na Koutwaku. Tom prilikom
slavila se prolena radnodnevica koja
predstavqa kraj zimskog perioda i poetak svetle polovine godine. Okupqawu je prisustvovalo oko pedeset qudi
po izuzetno prijatnom i sunanom vremenu, idealnom za poetak prolea.
Skup je odran u organizaciji rodnovernog udruewa Staroslavci.
Vesnin dan nije bio samo proslava
dolaska prolea i skup obrednog karaktera, ve i dogaaj tokom kog se promovisala naa tradicija u svakom
smislu rei. Posetioci skupa upoznali
su se sa raznim vrstama starog oruja i
isprobavali tradicionalna jela i pia.
Strelci su pokazali kako izgleda tradicionalno streqatvo i svako zainteresovan je mogao da se oproba u gaawu
mete. Nekoliko ekipa se takmiilo u
nadvlaewu konopca. U sumrak je spaqena Moranina lutka, i u skladu sa
narodnim obiajima, ispraena Morana-Zima i doekana Vesna prolena. Na
skupu su primqeni i novi lanovi u
udruewe.
Proslava prolene ravnodnevice zavrena je paqewem i preskakawem svete
vatre, kao i itawem obrednih stihova.
Naredno okupqawe udruewa Staroslavci najavqeno za 21. trewar (jun),
tj. letwu dugodnevicu.
Branko Belavina

18

Tema broja:

eriod koji je vezan za ovaj broj Slave! je period

izmeu prolea i leta. To je vreme bujawa
prirode koja se pribliava vrhuncu svoje moi.
Praznici koji se slave u ovom periodu u relaciji su
sa jaawem Sunca, i kao takvi predstavqaju slavqewe
wegove snage. Sunce se tada potuje u liku Jarila, pa
je jedan od najbitniji praznika upravo Jarilov dan.
Neto ranije slavi se Biqni petak, jer ovo je vreme
rasta i cvetawa. Tu je i praznik posveen rusalkama,
vodenim vilama koje su potovali svi stari Evropqani pa i nai slovenski preci.

etak pre Jarilovog dana poznat je u narodu kao

Biqni ili Biqani petak. Ove godine to je 18. 4.
Biqni petak je dan kada, uglavnom ene, beru
lekovito biqe. Veruje se da biqke ubrane na ovaj dan
imaju posebna lekovita svojstva. Bere se razno biqe:
kopriva, kopitwak, cisaa, omalen, odolen, petlova
kresta, petlovo pero, urevak, povrata, oman, brizdavac, mleika, jeam, zlatnoglav, beli slez, zeje
ui, privatnica, debelica, vrati, kravqaa, podbel, navala, kozlac, gorocvet, kukurek, meja apa
Takoe, lome se granice od leske, drena i graba.
Svaka travka i cvet imaju svoje znaewe. Majke vode
kerke u trave, a svekrve snaje, pa im pokazuju koja
je koja trava. Izabrane trave donose se kui i

ostavqaju na neko skriveno mesto da tu doekaju

urev tj. Jarilov dan. Ovim danom zavrava se
zabrana brawa cvea, koja traje od Vesninog dana.
Zanimqiva je ova zabrana u kojoj nalazimo tragove
starog prethrianskog obiaja. Hrianski pravoslavni kalendar kae da je zabraweno brawe cvea
od Cveti do Duhova zato to se u tom periodu due
umrlih mogu nalaziti u cvetovima (pogotovo livadskim). Meutim, po istom tom kalendaru vidimo
da se cvee bere na Biqni petak i urevdan
(Jarilov dan), a oba praznika su pre Duhova. Druga
neloginost je to su i Cveti i Duhovi u hrianstvu pokretni praznici vezani za Uskrs, pa je
nemogue da su due umrlih ekale odreen hrianski praznik da bi prele u cvet ili ga napustile. Posebno zbog toga to hrianstvo ne
poznaje koncept inkarnacije due u biqke, ivotiwe ili predmete. Jasno je da se radi o nekom
starom prethrianskom obiaju, i da je nekad u
prolee postojalo tano vreme kada se nije bralo
cvee zbog dua umrlih. Vesnin dan tj. dan posle
prolene ravnodnevice povezan je sa praznikom
Cveti i mogue je da je to nekad davno bio isti
praznik. Poto znamo da se, po naim narodnim
obiajima, na Vesnin dan bere cvee kao i na Jarilov
dan, jedini period koji ostaje za zabranu je vreme
izmeu ova dva praznika.
S.M. Grbi u kwizi Srpski narodni obiaji iz
sreza boqevakog opisao je kako izgleda brawe
biqaka na ovaj dan. im se uju prvi petlovi ene,
deca, mladii i devojke okupqaju se i kreu u
planinu u trave. Devojke koje prve ustanu pesmom
objavquju da je vreme za polazak:

Svako ponese malo presnog peninog testa, grumen

soli, neto za jelo (jaje, hleb, sir, malo rakije) i

19

alatku kojom e kopati biqe. Kada se svi skupe,

zajedniki kreu na put. Tokom puta pevaju i muki
i enski. Momci najee pevaju ovu pesmu:

Devojke mnogo vie pevaju, a jedna od pesama je ova:

urevdan nakrmi stoka. Devojke i momci gledaju da

nau travu cariicu, pa kad je nau, kidaju je zubima.
Dok je kidaju nita ne govore, tavie, trude se da
kradom nau ovu travu. Kada je nau, momci stavqaju
cvet za pojas da bi ih zavolele devojke, a devojke to
isto ine da bi ih zavoleli momci. Zatim se beru
trave za zdravqe qudi i stoke: zdravac, koutica,
raskovnik, kopriva, bobovnik, urevak, debeqaa,
govee oi, govea rebra, petrov krsti, gorei
jezik, meja apa, musuveq, mlekuqa, povrat, beli
slez, divqi selvin, podbeo, itd. Sve se ove trave
stave u cedilo, a cedilo opet stavi u torbu. Kad se
zavri brawe trava svi posedaju i zajedno ruaju,
nakon ega se vraaju kui. Kad dou kui, izvade iz

U zoru sakupqai biqa obino stignu u planine, gde

e kopati trave. Prvo gledaju da nau travu mle, pa
im je nau, ispod we zakopaju malo od onog
peninog testa, i stave jedan grumen soli govorei: Ja tebi dajem so i hleb, a ti meni mleko i sir.
Hleb i so koji preteknu nose se kui, da se time na

20

torbe nabrane trave uvijene u cedilo, a cedilo

ostave da visi na nekoj qivi do urevdana. Te se
trave ne unose u kuu da bi jagawci bili napredni i
zdravi. Neke od ovih trava uvaju se radi leka kod
qudi i kod stoke, a nekim od ovih trava se krme ovce
na urevdan. Oni koji su ili po trave, tog dana
nita ne rade.

U junoslovenskoj mitologiji Jarilo je predstavqen

kao mladi izuzetne lepote koji, obuen u belo, jae
belog kowa. Jarilovi dani su u prolee, i oni su u
naim krajevima simbol prolenog buewa prirode, leta i plodnosti uopte. Meutim, postoji
verovawe da ratniki karakter Jarila nije ostao
zapamen samo na Baltiku, nego i kod nas. O tome
svedoe narodne pesme iz 19. veka:

arilov dan slavi se 23. laitrave (aprila) . Ovo

je jedan od bitnijih rodnovernih praznika.
Jarilov i Mokoin dan su glave od godine jer
dele godinu na dva jednaka dela.
Teko je tano definisati izgled i osobine boga
Jarila. Jarilo se danas povezuje sa baltiko-slovenskim bogom Rujevitom (Ruevidom), ali i sa Jarovitom (Gerovitom). Gerovit je bio ratniko
boanstvo, kao i veina bogova baltiko-slovenskog panteona. U wegovom svetilitu nalazio se
ogroman tit prekriven zlatnim listiima. Atribut Gerovita bilo je i kopqe. Na kamenoj ploi
naenoj u Volgastu predstavqena je qudska figura
pored koje se nalazi veliko kopqe. Gerovit bi mogao
imati i sedam glava, kao Rujevit, i mogle bi mu, kao i
Rujevitu, pripisati funkcije boga rata, srxbe,
jarosti, qutwe. Meutim, on je istovremeno i bog
prolea, leta i plodnosti.
Koren jar u Jarilovom imenu oznaava vatru, estinu i gnev. U gradu Korenici na ostrvu Rujan
postojalo je svetilite ovog boanstva, u kome se
nalazio ogroman kip. Danski hroniar Sakso
Gramatik belei: On je stajao u jednom svetilitu
zastrtom dvema crvenim zavesama. To bee idol sa
sedam glava, u desnoj ruci drae ma, a sedam
drugih maeva vise mu o pojasu. Struk mu je debqi no
u oveka. Bio je toliko visok, da mu je vladika
Absalon, diui se na prste, jedva mogao dotai
bradu svojom sekiricom koju obino uza se nosae.
Sedmoglavi kip ovog boanstva pokazuje da je Jarilo
solarno boanstvo povezano sa sedam letwih meseci, koji na prolee poiwu laitravom (aprilom), a zavravaju se na jesen umopadom
(oktobrom). Odmah pored Jarilovog (Rujevitovog)
svetilita nalazilo se Porevitovo. Porevitov kip
imao je pet glava koje bi mogle da simbolizuju pet
zimskih meseci. Ovo znai da je Porevit bio
htonsko boanstvo, nasuprot Jarilu. Jarilov dan
nekad je obeleavan upravo u prolee u mesecu
laitravi. Netanost julijanskog kalendara i vezivawe Jarila za svetog ora (urevdan) pomeraju
ovaj praznik u mesec cvetaw (maj).

U prolee ili poetkom leta u mnogim slovenskim

zemqama ak do 19. veka odravane su razne narodne
svetkovine u ast boga Jarila. Pevane su pesme koje su
najavqivale Jarilov povratak iz daleke zemqe preko
mora, povratak prolea, plodnosti i uspenu etvu
koja e doi. Pravqene su lutke od slame koje su
predstavqale Jarila i kiene vencima od zelenog
grawa i poqskog cvea. Zapameno je mnogo razliitih obiaja i verovawa vezanih za Jarilov dan.
Vencima od zelenih granica nabranih vee pred
praznik kieni su vrata i prozori na kuama i
ostajali su do sledee godine. Veliku vanost ima
kupawe u reci pre izlaska sunca kao i sputawe
lutke Jarila u reku u nadi da e obezbediti plodnu i
uspenu godinu. Smatra se da na ovaj dan deluju razne
zle sile, pa su paqene velike vatre da bi se oteralo

21

23. 4. Jarilov dan slave sledee rodnoverne zajednice: Vserossiyskiy religiozny soz Russka
Narodna Vera, Obdnann Ridnoviriv Ukrani,
Velesov krug, Soz slavnskih obin slavnskoy
rodnoy ver, Udruga Perunova svetiwa i dr.
Srpsko udruewe rodnovernih Staroslavci takoe je ove godine proslavilo Jarilov dan.

Jarilo

zlo, a u iste svrhe pravile su se i velike brazde

krunog oblika oko imawa.
Nai narodni obiaji vezani za urevdan nemaju
mnogo toga zajednikog za hrianstvom, ve u wima
vidimo tragove nekadaweg obeleavawa Jarilovog
praznika. Na ovaj dan se prvi put koriste biqke
ubrane na Biqni petak, o kome je ve bilo rei. Vee
pre praznika u posudu sa vodom potapa se razno
proleno cvee (zdravac, dren, grabe) i ostavqa
se da odstoji ispod ruinog grma. Sutradan, rano
ujutru, vodom se umivaju ukuani da bi bili zdravi,
deca, da bi bila jaka kao dren, a devojke da bi se
momci grabili oko wih. Ovo je prvi dan kada
poiwe da se pije ovije mleko i jede jagwee meso.
Praznik se nekada obeleavao itavog dana, a
posebno zanimqivo bilo je vee kada su preskakane
vatre, paqene lile, a mladi duvali u duduke i
obilazili selo. O ovome pie Milo Milojevi u
kwizi Pesme i obiaji ukupnog naroda srpskog:
Kada svi zaduvaju u duduke, podigne se takav urlek,
pisak, vrisak, mumlawe i bog te zna kakvih tu glasova
nema, jednom reju urnebes takav da je strah boiji to
sluati. Sve kalamure vake, kuii, psi, pire,
rundovi, vile itd. pa ak i lisice i vuci i druga
zverad po selu i van ovoga zaurlaju; kokoi se
razbude i stane jih kakot, guske ite itd. Da se ne
moe prestaviti sebi ta bezlabornost i smesa
raznih glasova. Ovako duvajui obiu devet puta oko
sela U nastavku teksta dobijamo, moda, jo jednu
potvrdu o ratnikom karakteru Jarila: Dokle ovakva udnovata galadba, um, larma, gungula, gromila
itd. ide i vaqa se, dotle u kui kuna stareina, koja
je ostala sama od mukiwa kod kue, vadi svo oruje
i isti, a belo otri. esto su Turci uvee i na
urevdan napadali na kue i otimali oruje od
Srba, jer su znali da se tada svo, pa i ono sakriveno,
iznosi.

severnoj Hrvatskoj i junoj Sloveniji, u vreme

hrianskog praznika svetog ora, odravani su festivali po imenu Jurjevo, Zeleni Juraj
ili Zeleni Jurij. Po nazivu i vremenu odravawa
moglo bi se rei da su ovo bile svetkovine u ast
svetog ora, ali skoro svi elementi proslave su
bili paganskog porekla i izuzetno slini onim
posveenim Jarilu kod drugih slovenskih naroda.
Dolaskom prolea, a kasnije u vreme urevdana, kod
gotovo svih slovenskih naroda odravane su svetkovine bogate razliitim narodnim obiajima. esto
su pravqene lutke od slame koje su predstavqale
staroslavenskog boga Jarila ili ak rtvu posveenu istom boanstvu. Lutke su kiene vencima od
zelenog grawa i prolenog cvea. Nosei ih, mladi
su svirali, igrali i pevali pesme tako da je cela
svetkovina obeleavana veoma veselo. Slino je
bilo i u krajevima danawe Slovenije i Hrvatske
gde je glavna figura urevdanskih obreda bio
Zeleni Juraj (ili Jurij). Kao Jarilo kod Srba tako
je i Juraj simbol prolenog buewa prirode i plodnosti uopte. Zelenog Juraja predstavqao je deak
(ili mladi) koji je od glave do pete bio prekriven
zelenim rastiwem. Pratei Zelenog Juraja povorke
mladih qudi obilazile su sela pri tom zaustavqajui se ispred svake kue i pevajui pesme u kojima
ele napredak, uspeh i obiqe u predstojeem godiwem periodu. Domain bi izlazio i davao sitne,
simboline, poklone u znak zahvalnosti. Pesme su se
razlikovale od mesta do mesta, u nekim delovima
Hrvatske pevano je:

22

atrakciju nego tradicionalno obeleavawe starog

Jarilovog praznika. Ipak, bez obzira na koji nain
se danas proslavqa ovaj praznik, moemo biti
ponosni to se kontinuitet slavqewa jednog prethrianskog praznika odrao do danawih dana.

Zeleni Juraj

U slovenakoj pesmi vidimo simboliku borbu i

pobedu Jurija (prolea) nad Baba Rogom (zimom):

Slovenci iz tajerske oblasti su pevali: Sveti

Jurije, ti ima kqu, otvori nam nebeski svet! i
pri tome drvenim kquem kopkali zemqu da bi je
otvorili. Veruje se da je ovaj obiaj povezan sa
podsticawem plodnosti zemqe kako bi boqe raala.
Slian obiaj postoji i u Belorusiji, gde su povorke
qudi prilikom obilazaka sela na urevdan
budile Jarila:

Kao i u drugim slovenskim zemqama u periodu

slavqewa praznika sv. ora (nekad Jarila) tako su
i praznik Zelenog Juraja pratili razni narodni
obiaji. Mnogobrojna venawa, svirawe, igrawe i
pevawe, paqewe i preskakawe vatre, kiewe cveem
kua, tala, obana i stoke bile su samo neki od
propratnih obiaja koji su uveliavali ovu
svetkovinu.
Festivali posveeni Zelenom Juraju odravaju se u
Sloveniji i Hrvatskoj i danas ali u dosta izmewenom obliku, i predstavqaju vie turistiku

eruje se da su rusalke tj. vodene vile lepe

dugokose devojke koje igraju po proplancima
ovenane cvetnim vencima. U nedeqi posle
hrianskog praznika Duhova one izlaze iz vode,
hodaju po poqu ili se pewu na drvee. Praznik
rusalki Rusalije jedan je od naih najstarijih prethrianskih zabeleenih praznika. Dimitrije
Homatin, ohridski arhiepiskop u periodu od 1217.
do 1236. godine, zapisao je: poto u wihovom
kraju vlada drevni obiaj koji se zove Rusalije, u
sedmici posle Pedesetnice sakupqaju se mladi, da
obilaze sela u tom kraju i da nekakvim alama,
plesovima, skakawem i pozorinim opscenostima
izmamquju za sebe darove od stanovnika Iz teksta
vidimo da se praznik slavio nedequ dana posle
Pedesetnice, odnosno, Svete Trojice Duhova. I
danas se nedeqa posle Duhova naziva Rusalna nedeqa,
i to u gotovo svim slovenskim zemqama.
U mnogim naim krajevima imamo obiaje rusalki,
ladarica, kraqica, negde i qeqa, devojaka koje pevajui obilaze selo, i u pesmama spomiwu slovenska
boanstva Qequ, Ladu i Qeqa. Meutim, praznik
koji spomiwe ohridski arhiepiskop bio je drugaiji. I tu imamo povorke, ali ne devojaka ve
maskiranih mukaraca koji su nosili tapove.
Praznik se zavravao optenarodnim veseqem, a
esto pijanstvima i tuama. Poznato je i da su igrane
igre pri kojim su uesnici padali u trans kako bi
magijskim obredima pomogli bolesnima da ozdrave.
Praznik nas veoma podsea na pokladne praznike
koje imamo u koledaru (decembru) i derikoi
(martu). Zanimqivi su i obiaji u Makedoniji: u
vreme nekrtenih dana (u koloegu tj. januaru)
grupe koje se nazivaju rusalijama i koje se sastoje od
mladia obilazile su sve domove. Pri posetama
mladii su utali, nisu se krstili niti su
pozdravqali qude koje su susretali. Spavali su u
kui kod domaina, bavili su se vraawem, a
smatralo se i da wihov dolazak povoqno utie na
zdravqe ukuana.
Naziv praznika Rusalije neodoqivo podsea na jednu
vrstu cvea rue. Zanimqiva je i slinost naziva
slovenskog praznika Rusalija i starorimskog
praznika Rosalia ili Rosaria. Mogue je da ovaj
praznik ima veze sa starosedelakim etrurskim

23

O rusalkama kao vodenim vilama svedoe brojne

srpske narodne pesme. Jednu od wih zabeleio je
profesor Sreten Petrovi u kwizi Mitologija
Srba:

Trans rusaqe

stanovnitvom koje naunici poput Radivoja Peia smatraju srodnim danawim Slovenima.
Praznik Rosalia svetkovao se u vreme cvetawa rua i
bio je posveen kultu predaka. Na taj dan spomiwani
su prevremeno umrli mladi qudi, a na wihove
grobove stavqani su cvetni venci. Znamo da divqe
rue cvetaju u maju u vreme naih Rusalija, koje, ako
uporedimo sa pokladama, takoe imaju veze sa kultom
predaka. Moemo se zapitati da li se radilo o
nekom starom, irom Evrope slavqenom prazniku
koji, izmeu ostalog, povezuje starosedeoce Balkana
sa starosedeocima danawe Italije. Ipak, gotovo da
nema naina da tano i u potpunosti rekonstruiemo sve stare praznike. U naoj narodnoj
tradiciji danas nemamo obiaje vezane za ovaj period godine u kojima uestvuju maskirani mukarci. Meutim, tragove ovog obiaja moemo nai
u obredu kraqica tokom kog se devojke maskiraju u
mukarce (stavqaju lane brkove, muke eire,
oblae muka odela, nose maeve itd.)
Odreena veza postoji, dakle, izmeu obreda kraqica i obiaja koji su vezani za praznik vila
rusalki. to se tie veze izmeu ovog praznika i
Rosalie poneto o tome moemo saznati iz enciklopedijskog renika Slovenska mitologija:
odgovarajui scenario proterivawa rusalki
predstavqa deo ritualno nastalih verovawa, koja su
posvedoena kod Istonih Slovena, o sezonskom
pojavqivawu na zemqi dua neudatih devojaka ili
dece na prvi dan Rusalne nedeqe, i wihovom
povratku na onaj svet posledweg dana te nedeqe. Ovo
zaista podsea na stari italijanski obiaj seawa
na prerano umrle tokom Rosalie. I ostali evropski
narodi verovali su da su vodena bia povezana sa
svetom mrtvih. Folklor Germana, Kelta, UgroFinaca i ostalih naroda obiluje verovawima u bia
obog tipa. Vie o ovome bie reeno u tekstu
Vodene vile u evropskom folkloru.

Tragovi obiaja posveenim vilama rusalkama

ostali su sauvani ne samo kod junoslovenskih
naroda ve i kod ostalih Slovena (Rusa, Belorusa,
Ukrajinaca, Poqaka i Slovaka). U junoruskim
predelima, na Rusalnu nedequ, postojao je obred
ispraaja rusalke. Devojke su izmeu sebe birale
rusalku, stavqale na wu vence od cvea, ponekad je
kitile zelenilom, zatim bi je kasno uvee odvodile
do reke, ume ili groba, skidale joj vence i bacale
ih u vodu, vatru ili na grobqe. Posle toga su beale
sa mesta ispraaja da ih rusalka ne stigne i ne
naudi im.
Predstave o spoqawem izgledu rusalki su razliite: u nekim mestima one se zamiqaju kao mlade i
lepe devojke, nage ili u beloj odei; kao pokojnice
sahrawene u svadbenom ruhu (s vencima, velom na
glavi); u drugim se opisuju kao strane, rune,
kosmate ene, upave kao vetice, sa nesrazmerno
velikim grudima koje prebacuju preko ramena. Da bi
izbegli susret sa rusalkom i da im vile ne bi
naudile, qudi su tokom Rusalne nedeqe potovali
mnoge zabrane: nisu radili u poqu i vrtu, nisu
kreili zidove i pe (da ne bi kre prsnuo
rusalkama u oi), izbegavali su poslove u vezi sa
predewem, tkawem i ivewem (da ne zaiju rusalku
ili da se ona ne bi umrsila u konac), nisu odlazili
po drva u umu (da sa sobom ne dovedu rusalku), itd.
Po crkvenom kalendaru Rusalna nedeqa dolazi posle
Svete Trojice Duhova, pokretnog praznika koji
moe biti i u cvetwu i u trewaru. Ako se pri-

24

setimo onog to je reeno o ruama i Rusalijama,

jasno je da je praznik nekada bio mesec cvetaw (maj),
i vreme kada cvetaju prve rue. Po rodnovernom
kalendaru, Rusalna nedeqa poiwe prvog utorka
posle Mokoinog dana. Utorak, kao poetak Rusalija usvojili smo od istonoslovenskih naroda, koji
smatraju da se tog dana pojavquju rusalke. Rusalne
dane slave gotovo sve rodnoverne zajednice, samo se
vreme slavqewa praznika razlikuje.
Andrej Stefanovi

erovawe u vile bilo je rasprostraweno irom

Evrope. Stari Grci verovali su u nimfe koje su
naseqavale ume, reke, jezera i ostala prirodna
stanita. Kelti su verovali u vilinska bia poznata pod zajednikim imenom iji (Sidhe). Germani
su imali svoj Alfar, a ovo zbirno ime oznaavalo je
svetle i tamne vile. Svetle vile ili Ljosalfar bili su
duhovi prirode koji ive u umama i jezerima, a
zamiqali su se kao bia neverovatne lepote.
Nasuprot wima, Tamne vile ili Svartalfar zamiqale su se kao stvorewa koja ive pod zemqom,
izrazito rune spoqawosti. Svartalfar zapravo
oznaava rasu patuqaka-kovaa koju nalazimo i u
drugim mitologijama. Baltiki narodi verovali u
bia poznata kao Pusait, a ugro-finski narodi u
haltije.

Brana, recimo), Tu je i legenda o svetom Gralu koji

daruje veni ivot itd.

zlagawe o evropskim vodenim vilama i ostalim

biima poiwemo Keltima i to iz vie razloga. Prvo, kult vila najdue je opstao kod
keltskih naroda, pa ak i danas seosko stanovnito
veruje u narod Sidhe. Takoe, keltski folklor se
dobrim svojim delom moe svesti na narodne prie
i pesme o vilama, obiaje i obrede vezane za wih,
razna verovawa, tabuisane radwe itd. Na koji god
nain se bavili keltskim folklorom i ta god
istraivali, naleteete na vile. Trei razlog je
to postoji velika slinost izmeu keltskog i
slovenskog shvatawa vila, postoje ak i neke identine legende vezane za ova bia. Sledi krai spisak
keltskih vodenih vila i duhova, ija priroda je po
svom htoninom karakteru i drugim osobinama
slina slovenskim rusalkama.
Irska beni (Beansidhe) ili ena vila, predstavqala se kao lepa ena duge kose, slina rusalci.

U ovom tekstu baviemo se samo vodenim vilama,

odnosno duhovima koji ive u barama, jezerima i
izvorima. Ta bia, kao to smo videli iz teksta o
rusalkama povezana su sa podzemnim svetom, odnosno
svetom u kojim borave mrtvi. Zato se voda povezivala sa podzemnim svetom? Odgovor na ovo pitawe
dae nam psihologija, studije amanskih kultura i
uporedna mitologija Voda je oduvek oznaavala
granicu izmeu svetova. U evropskim legendama,
kada ovek umre, on prelazi preko vode u svoje veno
boravite. itajui legende evropskih naroda
nailazimo na ostrva neumiruih, koja se najee
nalaze na zapadu. Najpoznatije takvo boravite je
keltski Avalon u koji, posle smrti, odlazi kraq
Artur. Kada amani odlaze u podzemni svet, da bi
doli po zalutalu duu bolesnika ili da bi komunicirali sa duhovima predaka, oni prolaze
kroz vodu. Posmatrajui iz ugla psihologije voda
predstavqa matericu, u koju se na kraju ciklusa sve
ponovo vraa i obnavqa. Iz ove veze proizilaze
mitovi o legendarnim peharima bogova i kotlovima
iz kojih se mrtvi ponovo raaju (kotao irskog boga

25

Povezivala se sa smru iako joj nije bila uzrok.

Weno drugo ime bilo je Praqa sa obale ili Praqa
mrtvakog pokrova (pokrov je ovde tkanina u koju se
uvijao pokojnik). Kada bi je videli u ovom izdawu
Irci su znali da nekom preti smrt. Sveobuhvatna
enciklopedija mitologije spomiwe beni Sans
Mersi koja je svojom lepotom oaravala heroje. Nakon
susreta sa wom oni su iznenada gubili voqu za
ivotom. Ostavqeni sami da lutaju pored jezera ove
beni, heroji bi svoj vek provodili oajni i bezvoqni, nesposobni da napuste mesto svog zatoenitva. Slina sudbina zadesila je i grkog heroja
Odiseja koga je zaarala nimfa tj. vila Kalipso.
Oaran wenim glasom i lepotom Odisej je ostao na
nimfinom ostrvu dugo vremena, bez eqe da ga
napusti.
koti su verovali u bie nalik na beni koje je
bilo poznato kao Ban nigheachain. Ona se predstavqala kao lepa devojka, uplakanih oiju, koja se
oglaava naricawem za onim koga eka smrt. Takoe
se zamiqala i kao runa ena sa dugim dojkama,
jednom nozdrvom i perajima na nogama.
Gospa od jezera Keltska jezerkiwa poznata je pod
raznim imenima: Nimue, Nivijan, Vivijan, Argante
(Srebrna Kraqica). Bila je arobnica i jedna od
bitnih linosti iz legendi o kraqu Arturu. Ona je
mu je, naime, dala legendarni ma Ekskalibur, a
takoe ga je i leila kada je bio rawen. Kada je ve bio
na samrti, Gospa od jezera odvela je Artura na svoje
ostvo Avalon. Ona je, dakle, kao i ostale vodene vile
i druga vodena bia, medijator izmeu sveta ivih i
sveta mrtvih.
Ban Naomha je izvorkiwa, to i znai weno ime.
Nevidqivo bie koje je uzimalo formu pastrmke
kada bi odluilo da se prikae qudima.

stavni deo skandinavskog folklora. Nisse su nam

zanimqivi po tome to se ovim imenom nazivaju i
razna vodena bia htonine prirode, a neka od wih
smatrana su veoma opasnim. Da vidimo kako su
razliiti skandinavski narodi zamiqali ove
vodene Nisse i pod kojim se jo nazivima pojavquju.
Preci danawih Holanana verovali su u Nixen koje
po svojim osobinama veoma nalikuju naim rusalkama. One se zamiqaju kao lepe devojke obuene u
belo, koje nose vence od vodenih qiqana i koje veoma
vole da igraju. Kada vide seqake u kolu, one izlaze iz
vode i pridruuju im se. Jedna od wih igrala je tako
sa mladiem iz sela i budui da joj je od igrawa bilo
toplo, ostavila mu je svoje rukavice na uvawe. Kada
je izbila pono vile su morale da se vrate u vodu, ali
su rukavice ostale kod mladia. On je otiao do
obale i jedino to je mogao da nae bio je trag krvi u
vodi. Mogue da je ova, ili naka druga varijanta
legende o Nixen posluila kao osnova za stvarawe
bajke o Pepequzi koja je, dodue, izgubila cipelicu.
Za razliku od enskih Nissa, muki Nix ili Nkken
bio je mnogo opasniji po oveka. On je napadao qude
bez obzira na wihove zasluge, ak su i deca bila u
opasnosti Nix ih je odvlaio kukom u vodu.
veani veruju u izvorkiwe, a ove vile smatraju
duhovima paganskih svetenica koje su svoje obrede
vrile pored izvora. One su prinosile rtve
starim bogovima i bile su poznate kao Horgabrudar.
Nakon prihvatawa hrianstva, lokalno stanovnitvo nastavilo je dolazi na svete izvore, s tim da
su se sada rtve prinosile svecima. Horgabrudar
nisu zaboravqene ve su u svesti naroda postale vile
koje uvaju izvore pazei da neko ne narui wihov
mir. Ukoliko posetilac oisti izvor i vodi rauna

Sirene mogle su biti i enskog i mukog pola.

Pesmom su odvlaile mornare u vodu. Deca nastala u
vezi izmeu qudi i sirena mogu dobiti isceliteqske moi, ukoliko imaju natoveko poreklo po
majci.
Morgens (Morgans, Mari Morgans) vodeni duhovi
koji dave qude. Da je wihova priroda htonina vidi
se i iz imena ovih bia. Ono ima isti koren kao ime
keltske bogiwe smrti Morigan, i ime slovenske
Morane.

ao to smo ve spomenuli, stari Germani

verovali su u bia poznata pod zbirnim imenom
Alfar, koja odgovaraju naim vilama. Pored wih,
nailazimo i na Nisse, i oni predstavqaju neizo-

26

o okolnom drveu, izvorkiwe mu nee naneti zlo,

ve e ga ak i nagraditi. U suprotnom, zlonamernog
posetioca mogla je oekivati vilinska kazna.
Spomenuemo jo neka vodena bia jer su po nekim
osobinama slina rusalkama ili drugim vodenim
vilama. Ona imaju mo da zaaraju oveka pesmom
ili svirawem i da ga na taj nain odvedu u smrt.
Neki od wih predstavqaju duhove davqenika, a ve
smo videli da bia koja se slave tokom Rusalne
nedeqe i Rozalija predstavqaju due mrtvih. Htoninoj prirodi samih rusalki posvetiemo i poseban tekst, budui da je u pitawu jedno od wihovih
najbitnijih karakteristika.
Sirene Germani su sirene zamiqali slino kao i
ostali narodi. Za wih su to bile lepotice koje sede
na steni i eqaju svoju dugu zlatnu kosu. Uglavnom
su smatrane bezopasnim. One su, tavie, upozoravale mornare na oluje, podvodne stene i druge
opasnosti. Izuzetak je predstavqala smtonosna Lorelaj sa reke Rajne koja je pesmom mamila mornare u
vodu (na slici). Sline Lorelaj bile su i grke
sirene koje su pokuale da u vodu odvuku mudrog
Odiseja i wegovu posadu. Meutim, on i wegova
posada voskom su zapuili ui i tako izvukli ivu
glavu.
Rajnine keri Poznate iz epa o Nibelunzima, ova
bia koja ive u Rajni bile su uvarke renog blaga.
Kada im je blago bilo ukradeno proklele su sve koje se
blaga dotaknu, to je uzrokovalo propast porodice
heroja Sigurda (po epu, i propast samih bogova). U
Enciklopediji vila u folkloru i mitologiji
nailazimo na interesantan detaq. Rajnine keri
migrirale su iz reka u istom periodu kada su to
inile nae rusalke.

ult grkih nimfi veoma je star i potie iz

premikenskog perioda. Bilo je to vreme Pelazga,
a neto kasnije, na scenu stupaju i Minojci
(Kriani). I Pelazgi i Kriani iveli su u matrijarhatu. Ovo moemo zakquiti iz pelakog mita
o stvarawu sveta i trgovima kulta Bogiwe majke na
Kritu. Budui da kult nimfi potie iz ovog perioda, ne udi to su ova bia bila toliko
potovana. Prinosile su im se rtve i slavili
praznici u wihovu ast, to je zabaleeno u izvorima o religiji starih Grka. Kult nimfi postojao je
i u Italiji, jo u estom veku pre nove ere. Ovaj
kult, dakle, nije bio preuzet od starih Grka, kao to
je bio sluaj sa kultovima veine rimskih bogova.
Wegovo poreklo verovatno je etrursko, kao to je
sluaj i sa poreklom festivala Rosalia. Rimske

nimfe bile su poznate kao limfe, mada se ee

koristi grki naziv za ove vile. Neke od nimfi koje
su Rimqani oboavali bile su Anna Perenna, Iuturna,
Furrina, Egeria, itd. I rimske nimfe bile su povezane
sa Bogiwom majkom tj. velikom bogiwom plodnosti,
Ceres.
Starost i rairenost kulta vila objawava zato
su slini obiaji i verovawa postojali na naim
prostorima, Grkoj i Italiji. Recimo, Grci su, kao
i Sloveni, verovali su u vilewako poreklo svojih
junaka. Najpoznatiji takav junak je Ahil, ija je majka
bila nimfa Tetida. Tu je i verovawe da vile mogu da
zaaraju smrtnike, u ta su verovali i ostali
evropski narodi. Vile mogu da pomute um oveku, da
ga veu za jedno mesto, da ga nateraju da se zaqubi u
wih i tome slino. Recimo, grka vodena nimfa
Kalipso oarala je mudrog Odiseja, nateravi ga da
na wenom ostrvu provede dugi niz godina, bez eqe
za bekstvom. Argonaut Hilas se izgubio nakon to ga
je jedna vodena nimfa zaarala svojom lepotom. S
druge strane, preci danawih Italijana i nai
preci slavili su slian praznik u isto vreme. Bile
su tu pomenute Rozalije, koje odgovaraju naim
Rusalijama. Ovaj praznik je kod nas bio u direktnoj
vezi sa vilama, a kod jednih i kod drugih naroda sa
duama prerano umrlih.
Grke vile dobijale su imena po mestu na kom su
boravile. umske vile su, recimo, bile Drijade,
planinske Oreade, dok su vodene vile bile Danaide
(kerke boga Danusa). to se vodenih vila u optem
smislu rei tie, one su se delile na Oceanide
(okeanske nimfe), Nereide (morske) i Naiade (slatkovodne). Ove posledwe su nama najinteresantnije
jer su po svom mestu boravka najslinije rusalkama.
Svaka Naiada vezana je za neku reku u Grkoj, i po
ovim vilama reke su dobile imena. Vodene nimfe
vezuju se i za izvore, potoke, movare i slina
vodena stanita. Grke izvorkiwe bile su poznate
kao Pagaeae, jezerkiwe su bile Limnades, a vile
vezane za ribwake Crinaeae. Stari Grci su verovali
da obredno iewe u vilinskim vodama moe da
dovede do ozdravqewa bolesnih. U ovakvim vodama

27

Xon Vilijam Voterhaus-Najada

ivotiwe su ritualno davqene, a proroita

graena u blizini.
to se Rimqana tie, za wihove nimfe vailo je
isto to i za grke. Dobijale su imena po mestu
boravka, a svoja imena davale rekama, izvorima,
jezerima. Recimo, vile koje vladaju izvorima bile su
poznate kao Camenae, i one su kasnije dentifikovane sa Muzama. Neke od izvorkiwa bile su
Egeria, Carmentis, Antevorta i Postvorta.

idimo, dakle, da je kult vila bio rasprostrawen

irom Evrope. Bio je vezan za odreena mesta
kao to su sveti gajevi, izvori, reke, i sl. i kao
takav, predmet oboavawa lokalnog stanovnitva.
U tom smislu, razlikovao se od kulta boanstava
koje je oboavao ceo narod. Vilinski kult bio je
veoma star i prethodio je religijama u klasinom
smislu rei. Potie iz vremena kada se verovalo da
je cela priroda nastawena duhovima, i kao takva,
boanska. Ovo je bio period animizma, ali je kult
vila bio vezan i za matrijarhat u kome se takoe
slavila priroda kao boanstvo (Bogiwa majka).
Brojne su slinosti izmeu verovawa razliitih
evropskih naroda o vilama, a ovo vai i za vodene
vile, kojim smo se u ovom lanku bavili. Sve su one
zamiqale na slian nain. U principu su smatrane lepim devojkama sa zlatnom ili zelenom kosom.
Kosa ovih vila uvek je bila mokra i smatralo se da
zbog toga one mogu da borave na suvom. Iz istih
razloga neke evropske vodene vile nosile su sa sobom
eaq, koji ih je povezivao s vodom odravajui
wihovu kosu mokrom. Ponekad su se zamiqale kao
rune ene sa dojkama toliko dugim da su morale da
ih prebacuju preko ramena. Ipak, ovakvo shvatawe
vodenih vila bilo je ree. Keltska Praqa sa obale
ponekad se zamiqala na ovaj nain, a u Srpskom
mitolokom reniku nalazimo na informaciju i
da su se rusalke nekad ovako zamiqale.
Vodene vile mogle su da zaaraju oveka, da mu pomute
um, ili da ga svojom lepotom veu za sebe. Verovalo
se da one mogu doneti bolesti (rusa), ali i da budu
isceliteqke (keltska Gospa od Jezera). Vilinske
vode mogle su imati lekoviti dejstvo. U to su verovali, recimo, Grci i Rimqani, ali i nai preci.
Sima Trojanovi navodi verovawe u lekovitost
voda u kojima su se kupale vile, pa su se ovim vodama
leeni qudi i stoka. U slovenskim zemqama se ak i
period migracije rusalki vezivao za leewe (Rusalna nedeqa). Smatralo se da oni koji uestvuju u
rusalnim povorkama mogu da iscequju bolesne. Zato
se za vreme Rusalne nedeqe vrilo obredno leewe.

Ovakva verovawa nalazimo u severno-istonoj

Srbiji i severnoj Bugarskoj, a isto vai i za Makedoniju gde se, dodue, rusalni obredi vezuju za
zimski period.
Videli smo da je voda vezana za ivot i obnovu, ali
ona takoe stoji u relaciji sa smru i svetom
mrtvih. Zbog toga je priroda vodenih vila kao i
ostalih vodenih bia htonina. Stvorewa kao to
su rusalke, sirene i Nix mogla su odvui oveka u
vodu i tako ga udaviti. Svoje rtve su ova bia
mamila u vodu pesmom, zvucima violine, ili na neki
drugi nain. Neto mawa opasnost pretila je od
bia koja mogu samo da zaaraju oveka, ali ne i da ga
ubiju. Ovakav ovek postajao bi samo sen bez voqe i
eqe za ivotom, zauvek vezan za mesto koje predstavqa vilinsko stanite. Sposobnost da se utie
na ovekovu voqu nije samo osobina htoninih vodenih bia, ve i vilinskog soja uopte. Takvu mou
su vilinskom rodu pripisivali svi stari narodi,
od predaka danawih Skandinavaca na severu, do
Starih Grka na jugu.
Slovenske rusalke bile su najopasnije tokom Rusalne
nedeqe. Smatralo se da tad naputaju vodu da bi se
quqale na granama breze i vrbe. Plivawe je bilo
strogo zabraweno, jer je postojala opasnost da
rusalke povuku plivaa na dno. Sima Trojanovi
pie da je postojala i zabrana prelaska preko vode u
ovo doba. On takoe belei verovawe da su poplave
koje su karakteristine za ovaj period delo nekakvih
vodenih duhova, odnosno, demona. O strahu od vodenih vila u vreme perioda wihovih migracija saznajemo i iz ruskog obreda isparaaja rusalke.
Naime, devojke koje isprate rusalku do vode bee
od we glavom bez obzira to se moe pripisati
wihovom strahu da ih rusalka ne odvue sa sobom
na dno. Zbog toga se i proslava Rusalnaje zavravala
obrednim isterivawe rusalke (slino isterivawu
Morane) i sahrawivawem rusalke (na kraju Rusalne nedeqe).

edan od naina na koji su nai preci shvatali

prirodu vodenih vila bilo je tumaewe da se
ovde radi o duhovima prevremeno umrlih devojaka. Bile su to devojke koje su se ubile zbog neuzvraene qubavi ili, pak, one koje su umrle pre
svadbe, trudnice koje se umrle nevenane, utopqenice Sve su to bile izmuene due, osuene da
lutaju izmeu svetova, ne mogavi da nau svoj veni
mir. Duhovi ovih devojaka stalno su se vraali na
mesta na kome su nekad ivele. Postojalo je verovawe
da su one ak i pomagale u poqskim radovima na

28

Svet onostranog zaista je drugaiji od naeg, ali ne

stoji wemu nasuprot. On egzistira paraleno s wim, u
univerzalnoj i prirodnoj harmoniji. Kao to
znamo, nikakav dualizam ovog tipa, kao ni dualizam
uopte, nije postojao u veri naih predaka, ve je
dualistiki pogled na svet karakteristian za
hrianstvo. Smrt se nije smatrala neim loim, negativnim, pa ni svet predaka i ostalih
htoninih bia. Smrt je samo prelazak u drugo
stawe, kao to vidimo iz Veroispovesti Slovenske
vere. To je samo promena jednog oblika egzistencije.

Rusalka, Boris Zabirokin

wivama koje su kao ive obraivale. O ovom

verovawu saznajemo iz kwige D.K. Zeqewina
Oerki russkoy mifologi. On belei da je u
Rusiji postojalo verovawe da oni koji su prerano
umrli ne odlaze na ovaj svet, ve lutaju naim svetom kao duhovi.

z legendi i verovawa o vodenim vilama vidimo

da one predstavqaju vezu izmeu dva sveta sveta
ivih i sveta mrtvih. Pre nego to pokaemo
na koji nain su nai preci shvatali prirodu ove
veze ukazaemo na neto veoma bitno Naime, za
prethrianske narode, svet mrtvih nije bio svet
bilo kakvih dua umrlih, ve je to bio univerzum u
kome borave duhovi predaka. Preci nisu naprosto
due koje vie ne borave u naem svetu. Nisu samo
seni sa kojim je izgubqen svaki kontakt i koje , ni na
koji nain, ne stupaju u odnos sa svetom ivih. U
pitawu su bili duhovi koji ostaju u odreenoj vezi sa
svojim roacima i potomcima, i od kojih se, po
potrebi, mogla traiti pomo. Preci su pitani za
savet, prizivali su se u pomo za vreme bitke, a
mogli i da povoqno utiu na sudbinu novoroeneta
(to vidimo iz verovawa u roanice).

to se tie samih rusalki, wihovim periodom

smatra se vreme sretewa prolea i leta. Ove godine,
taj period tj. Rusalna nedeqa poiwe 13-og maja.
Rusalna nedeqa vezuje se za proslavu hrianskog
praznika Duhovi. Samo ime hrianskog praznika
je interesantno jer ukazuje na to kome je praznik
zapravo bio posveen. Vidimo da se ovde radilo o
nekakvim duhovima, duama mrtvim, a ne o svetom
Duhu koji, po tumaewu Crkve, silazi meu apostole.
Koliko je praznik posveen duama mrtvih star,
vidimo i po tome to je slavqen jo za vreme Etruraca (kasnije prihvaen od Latina i slavwen pod
imenom Rozalije).

Kada su eleli da saznaju tajne budunosti, prethrianski narodi slali su svoje izaslanike u
podzemni svet. Tamo bi im bile otkrivene mnoge
tajne, i davani saveti u vezi budunosti. Oni koji su
poseivali podzemni svet nisu, naravno, bili
obini qudi. Bili su to svetenici (recimo,
islandski goar), amani (koji postoji i danas meu
altajskim i sibirskim plemenima) itd. Videemo da
su i Sloveni slali svoje izaslanike u podzemni svet.
Takoe se smatralo da se preci iz podzemnog sveta
staraju o svojim potomcima, trudei se da im
obezbede sigurnost i blagostawe. O ovome saznajemo
iz verovawa u domovoja (duha pretka zaetnika
porodice), nordijske plemenske majke Disir (isto
to i roanice tj. zatitnice jednog roda), itd.

Budui da rusalke borave izmeu dva sveta, one predstavqaju vezu izmeu naeg univerzuma i onostranog. One su medijatori i wihova htoninost moe da
se shvati upravo na ovaj nain. Htoninost zapravo
i nije negativna osobina, nekakva mrana priroda, to je naprosto povezanost sa svetom mrtvih.

Preci su mogli doneti i plodnost. Vezu izmeu

kulta predaka, rusalnih obreda i obreda prizivawa
plodnosti prouavala je Natalija Veleckaja, a svoja
zapaawa izloila u kwizi Mnogoboaka simbolika arhajskih rituala. Veleckaja posmatra rusalne
rituale kao obrede vrene u ciqu obezbeivawa

29

blagostawa zajednici u predstojeoj godini. Rusalni

rituali bili su, dakle, neka vrsta prizivawa plodnosti koja se, pak, dovodila u vezu sa svetom predaka.
Do svojih zakquaka Veleckaja je dola prouavajui
istonoslovenski obred sahrawivawa rusalke tokom kog se lutka-rusalka napravqena od prua baca u
vodu.
Posmatrana na ovaj nain rusalka bi onda bila
izaslanik poslat u podzemni svet, poslat precima
od strane potomaka. Iz obreda vidimo da se ona
zaista ispraala do vrata koji vode u podzemni svet
(ispraaj do vode). Veleckaja je prouavala i rusalne
obrede Junih Slovena, nalazei u wima jo jednu
potvrdu veze izmeu rusalnih obreda, predakog
kulta i plodnosti.
Razliiti elementi praznika rusalki ukazuju na
povezanost ovog praznika sa kultom predaka. Recimo, tu je oprotajna veera koja se za rusalku pravi
na kraju Rusalne nedeqe. Ovakva veera se, kao to
znamo, tradicionalno ostavqala precima. Takoe,
za rusalke, kao i za pretke, veruje se da borave iza
ogwita. Ovo mesto bilo je srce kue i obredni
prostor predakog kulta. O vezi praznika rusalki i
kulta predaka saznajemo i iz rusalnih obiaja u
Istonoj Srbiji. Naime na dan rusalnog sabora
ene-rusaqe padaju u trans i u tom stawu razgovaraju
sa duama umrlih. Iako rusaqa direktno komunicira sa duama mrtvih, i ostali prisutni uestvuju u
toj komunikaciji. Oni igraju kolo oko rusaqe, a
ovakve igre Veleckaja posmatra kao pribliavawe
svetu predaka.
to se tie elemenata kulta plodnosti u rusalnim
obredima, Veleckaja ih nalazi u obredima koje su
praktikovalii Juni Sloveni. U tim obredima
uestvuju maskirane povorke to veoma nalikuje na
pokladne obiaje tokom kojih se isteruje zima
(princip neplodnosti). Pa i sama sahrana rusalke
nalikuje na pokladnu sahranu Morane, primeuje
Veleckaja. Tu imamo lutku od prua koja se bacala u
vodu, kao i Moranina lutka. Na kraju imamo i
verovawe da rusalke tite useve i povoqno utiu na
itne prinose, na taj nain uestvujui u omoguavawu blagostawa zajednici.
Vesna Kakaevski

30

Kalendar biqaka:

ipa (lat. Tilia L.) je rod listopadnog drvea koji

obuhvata vie od trideset vrsta. U naim
krajevima najee rastu bela ili srebrna lipa,
krupnolista i sitnolista lipa. Moe biti visoka i
preko trideset metara i stara vie stotina godina.
Kod Srba i ostalih Slovena lipa je bila sveto drvo.
Visoke i razgranate lipe tradicionalno su rasle
pored crkava i hramova, pogotovu onih starijih. U
naim krajevima crkve i xamije su u pojedinim
sluajevima podizane na mestima gde je raslo ovo
sveto drvee, esto i itavi gajevi. Pod tim lipama
nekada su odravana suewa, slavqeni su praznici,
stanovnitvo se okupqalo zbog svakog bitnijeg
dogaaja. Pored lipe su se zaustavqale povorke s krstovima za vreme obilaska wiva i useva, tu su prireivane trpeze, itd. Kod Slovenaca je, na primer,
lipa koja raste u sred sela bila tradicionalno saborite momaka, koji su svoj praznik slavili na dan
sv. Florijana. Tu su paqene vatre, voeni razgovori,
odatle je poiwan i uobiajeni prazniki obilazak
sela da bi se zapalila nova vatra na ogwitu.
Pojedine svete lipe spomiwu se esto, npr. postojala je haxi-lipa u Bawaluci, lipa kod sela
Lipnika (okolina Bihaa), lipa kod Trebia (Slavonija). Ime Trebi postalo je svakako od treba =
rtva i verovatno ukazuje na kult lipe tj. boanstva
povezanog sa ovim drvetom. Zanimqivo je da je u
blizini lipnike lipe bio manastir i da je tome
manastiru poklonio aga zemqe koliko je hvatao
lipin hlad (a to je, s obzirom na duinu senke pri
zalasku i izlasku sunca, bilo dosta).
O pojedinim lipama priane se legende. Pored svete
lipe u Bawaluci bio je potoi. Jedan poboan ovek, muslimanske veroispovesti, uoi svog polaska
na haxiluk opere u wemu ruke i obrie ih, okai
pekir na granu lipe ali posle zaboravi da ga uzme.
Kada je stigao do Meke, vidi tamo onu istu lipu i na
woj svoj pekir. On pekir obelei i kada se posle
vratio u Bawaluku, ode do lipe i tu nae svoj
obeleeni pekir. Po tom udu prozove se ona lipa
haxi(jina). Pria se da je pod istom tom lipom
neka ena rodila dete. Desi se udo: lipa se odmakne
tri metra u stranu, a na mestu gde se dete rodilo
izbije izvor bistre vode koji je dugo smatran svetim.

spavati, niti se smelo blizu we nastaniti. Neki

ovek otkine granu, pa mu pobesni kow, a kad je granu
vratio, kow mu ozdravi. Poqaci su takoe strahovali od see i lomqewa lipe. Verovali su da e, u tom
sluaju, umreti sam ovek koji posee drvo, ili neko
iz wegove porodice. Takoe su govorili o krvareim lipama, koje posle see jednostavno ponu da
krvare, i tako sve dok ne zae sunce.
Kult lipe je od davnih vremena u dekadenciji,
verovatno je da je ta dekadencija otpoela jo pred
kraj slovenskog mnogobotva dolaskom hrianstva na nae prostore. Danas nema mnogo lipa u
naim krajevima, meutim, veliki broj toponima,
mnogo vie u odnosu na ostalo drvee (izuzev
hrasta), dokazuje da je lipa pre moralo biti mnogo
vie, i da je wen kult bio mnogo snaniji.
O velikom religijskom znaaju lipe svedoi i
iwenica da se od we izvodi ivi ogaw. Ovaj ogaw
se upotrebqava za obnavqawe vatre, za lustraciju
qudi i stoke, i kao lek od mnogih bolesti. O znaaju
lipe u staroj veri govori i wena povezanost sa
gromom, pa je mogue da je to drvo bogiwe koje je bila

U Malom Vrpoqu kod Gradine postojala je jedna sveta

lipa, pod kojom se niko nije smeo odmarati ni

31

pandan gromovniku Perunu ili je na neki drugi

nain bila povezana sa wim. Slovenci veruju da u
lipu ne udara grom. Obratno, Srbi kau da pod
lipom ne treba spavati niti se od kie zaklawati,
jer u wu rado grom puca. Lipa je korisna i kao
zatita: wenim granicama kite se vrata i prozori
o urevdanu (nekad Jarilovdanu). iwenica da se
lipa esto sadi na grobqu dokaz je da se ona shvatala
i kao senovito drvo.
U narodu je lipa poznata kao sreno drvo i stari
srpski kumiri bogova, po svoj prilici pravqeni su
i od stabla lipe (lipov bog i dri se kako
lipov bog kod Slovenaca, takoe i srpski izraz
krstovi lipovi, a ne treba zaboraviti da su krstovi kod Srba zamenili stare bogove). Da je lipa
sreno drvo vidi se iz obiaja da svatovi, kad
dou, barjake najradije ostavqaju naslowene na lipu
(dok drugo drvee, npr. bagrem i dud, izbegavaju). U
domaem kultu lipa je takoe igrala odreenu ulogu.
U Hercegovini se, kau, nekada venawe sastojalo u
tome to su momak i devojka, u nedequ pre zore,

dolazili u crkvu sa dva svedoka, pa bi obili tri

puta oko bogomoqe, i za to vreme jedan svedok bi
drao iznad wih lipovu granicu i govorio: Kao
to vi obilazite bogomoqu, onako i vas svako zlo
obilazilo!
Kao sveto drvo, lipa je igrala bitnu ulogu u narodnoj
medicini. Raznim magijskim radwama, bolesti sa
oveka prenoene su na drvo, tako to bi se komadi
bolesnikove odee, nokti ili kosa, zabadali u
stablo. Bolesne qude i stoku su kadili dimom od
spaqenog lipovog drveta. ivim ogwem od lipe
naroito se lei stoka. Ugqenom od lipe lee se rane
koje teko zarastaju; pije se u vodi kod bolesti
stomaka; posipaju se wime noge kada se mnogo znoje;
od ara lipe lei se kaaq, promuklost i glavoboqa; aj od lipe, leskovog i vrbovog korena daje se
eni koja nema dovoqno mleka. Naroito je dobar
lek lipin cvet ubran na Meudnevice. Bolesnik od
tuberkuloze treba svako jutro etrdeset dana da
obilazi lipu pa e ozdraviti.

ova (lat. Sambucus nigra) je nisko listopadno

drvo ili bun sa ispucalom korom. Raste od tri
do deset metara. Re zova nastala je od buzova
ili bzova i praslovenskog je porekla. U naem
narodu poznati su i nazivi: bazga, baz, baza, bazdov,
bazika, boza, bzovka, zovika, bezgovina.
Kod mnogih indoevropskih naroda zova je demonsko
drvo. Po narodnim verovawima veoma je loe
posei ili otetiti zovu. Onaj ko bi se ipak usudio
da nakodi zovi mogao bi da oekuje smrt ili
oduzetost nekog dela tela (uglavnog tog kojim je
naudio drvetu). Poznata je i narodna kletva koja
kae: Zova ti na ogwitu niknula. Nasuprot tome,
onaj ko uva zovu i brine o woj kao nagradu moe
oekivati sreu i napredak u ivotu.
Jedan od razloga zato je zova posebno drvo je i to
to se u narodu veruje da na woj ive vile. Dolaskom
hrianstva umesto vila na drvetu su viani avoli, to je verovatno posledica uticaja svetenstva koje je pokuavalo da uplai narod, kao i da
promeni i iskoreni verovawa koja nisu ba u skladu
sa novoprimqenom religijom.
Teko je bilo iskoreniti stare obiaje pa je do
danaweg dana ostalo verovawe da zova ima maginu
snagu, naime da otkriva tajne i da je dobra za odbranu
od zlih sila. Mo zove da otkriva tajne najboqe

ilustruje optepoznata pripovetka U cara Trojana kozje ui. U jednoj bajci na slian nain zova je
otkrila tajnu o banu sa krmeim uima.
3ova ima naroitu primenu u vraawima oko stoke.
Wome se baje preko kravqih krsta, da bi krava
imala mleka. U nekim krajevima, kad kravu nisu
mogli da pomuzu, nasekli bi zove, trave povrati,
graba i leske, pa sve to zameano nenaetom vodom,
zajedno sa mekiwama, davali kravi da jede. Dok krava
jede, govori se: Zovo! Dozovi mi moje; povratiu,
povrati mi moje; grabiu, dograbi mi moje, a, leice, po bogu sestrice, ti budi svedok svemu tome!

32

Zova na ovaj nain priziva mleko. Negde se smatra da

zova moe olakati poroaj tako to priziva
novoroene da bre izae iz majine utrobe. Cev od
zove, na koju je nataknut u prirodi naen probuen

kamen, upotrebqava se u urevdanskim (jarilovdanskim) vraawima oko stoke. Izvestan kultni znaaj
zovin moe se naslutiti iz iwenice da se wome
kite dodole. Cevicom od zove bodu se kolaii
mladenii. Postoji i verovawe da zovu ne vaqa
loiti na vatri jer e te boleti zubi.
U narodnoj medicini zova je imala iroku primenu.
aj od cveta je lek od grudnih bolesti i glavoboqe;
list se upotrebqava protiv glavoboqe i od wega se
pravi melem za rane; od mladog grawa i kore takoe
se pravi melem za rane; da bi ena lake rodila,
kvase je vodom sa srcem iz zove; zovina kora je lek kad
se zabode trn pod nokat; zovine ile lek su od nekih
konih bolesti; zovom se lei i reumatizam, teko
mokrewe, kao i izluivawe mleka iz dojki; zovin
cvet dobar je za znojewe; aj od zove sa medom dobro je
uzimati kod tekoa sa disawem.
Kada sazri plod zove, koji izgleda kao sitno groe,
Luiki Srbi od wega prave supu. Supa je crne boje
ali prijatnog ukusa i veoma je zdrava.

our (Paeonia) je rod viegodiwih biqaka iz

istoimene familije (Paeoniaceae). Vodi poreklo
iz Kine gde se uzgaja preko 1300 godina. Razne
vrste boura rastu divqe i gaje se kao nae narodno
cvee. U narodu je bour poznat kao:
Paeonia officinalis: arape, bourak, bouri,
brozgva, devetak, duhovska rua, enski bour,
kraqev cvijet, kurjak, maur, prstenik, trojake
roe, trojaka roica, turkarica.
Paeonia corallina: bour, mosur, muki bour,
planinski bour, trava od tri roia,
crqeni bour.
Paeonia peregrina: baur, bour, brozgva,
kosovski bour.
Nekada se u narodnoj medicini upotrebqavao cvet,
ree krtola i seme, za leewe padavice, velikog
kaqa, za umirivawe uzbuenog nervnog sistema, za
leewe hemoroida i dr. Biqka nije dovoqno ispitana ni hemijski ni kliniki. U narodu se jo
ponegde upotrebqava bour kao lek. U korenu ima
tanina, etarskog uqa, masti, eera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebqava sve koren. U cvetu ima tanina i
peonidina (jedna glikozidna antocijanska boja). On
se nekad upotrebqavao protiv epilepsije, a danas

jo ponegde protiv grevitog kaqa. Takoe, kao

sastojak aja za dimqewe i kaewe astmatiara.
U semenu ima masnog uqa, eera, tanina, smole i
boje. I ono se nekada upotrebqavalo protiv epilepsije. Izaziva povraawe. Kod nas su ga koristile
ene za ureivawe menstruacije, ali je zbog nepawe
esto dolazilo do trovawa.
Postoje razne prie o nastanku boura. Po jednoj
prii bour je nekada bio bele boje pa je od krvi
junaka poginulih na Kosovu poqu postao crven i kao
takav se rairio po celom svetu. U svim narodnim
verovawima bour cveta na mestima gde su bile
velike bitke. Tako u blizini ustendila, gde ima
mnogo boura, veruje se da raste od prolivene krvi
Srba i Bugara koji su se tu nekada sukobili. Slino
verovawe gde na mestu prolivene krvi izraste cvet
imamo i u drugim mitologijama: po grkom mitu, iz
krvi Adonisa, koji je poginuo u lovu, nikle su
rumene rue; iz krvi sirijskog boanstva Atisa
nikla je qubiica; slina verovawa postoje i u
Egiptu itd. Za bour na Dobriu (topliki okrug),
koji je razliite boje, pria narod da je postao posle
jedne velike bitke, u kojoj su se borile razliite
vere: crni bour postao je od ciganske krvi, plavi
od turske, a crveni od srpske... - zapisao je Veselin
ajkanovi u kwizi Renik srpskih narodnih
verovawa o biqkama.

33

U raznim obiajima vezanim za bour vidimo tragove nae stare vere. Kasnije su ti obiaji povezani
sa hrianskim praznicima. U pomenutoj kwizi
ajkanovi daqe navodi da: bour ima u sebi
izvesnu supranormalnu snagu (tome je svakako mogla
doprineti i narodna etimologija koja wegovo ime
dovodi u vezu sa bog). Kad bi, uoi Vidovdana,
polazila eqad iz kue na oro, domain bi svakome
predao po struk boura i rekao: Da bude kao ovaj
cvet crven i jak. Komu svet mrca pred oima, da
pije seme bourovo koje pree suneva istoka i da ga
nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je.
Bour se nosi okoen o vratu kao sredstvo protiv
padavice, ludila, promuklosti i vratoboqe. Pored
rtvenih jela koja se o urevdanu nose na zapis,
mora se obligatno nalaziti i bour.
Andrej Stefanovi

Slovenske bajke:

iveli otac i majka, i imali ker Mirku. Pre

nego je Mirka odrasla, umre majka. Drugog
meseca po majinoj smrti ode devojica svojoj
kumi na prelo. Kuma joj poe govoriti kako bi dobro
bilo da se wen otac ponovo oeni, i da wu, kumu, za
enu u kuu dovede.
Ja u te mnogo boqe od prave majke paziti, jer u ti
svake veeri noice u mleku prati govorila je.
Mirka to ispripoveda ocu, i otac uze kumu za enu.
Prve veeri, zbiqa, opra ona svojoj pastorki noge u
mleku, ali druge veeri ne, a kasnije nikad vie.
Vremenom dobi Mirka etiri sestrice. Prva je
imala jedno oko, druga dva, trea tri, a etvrta,
najmlaa, etiri oka. Sada je morala i za sestre
raditi, wihove haqine prati, sve prqave i teke
poslove u kui obavqati, pa ak i stoku napasati. A
maeha joj je davala da sa sobom na pau nosi samo
stari, stvrdnuti hleb i zaqueni sir. Pa ipak,

izraste Mirka u lepu devojku, obraza beqih i

rumenijih od svojih sestara.
To je maehu muilo i trudila se da sazna od ega joj
pastorka postaje tako zdrava i lepa. Zato posla ker
sa jednim okom da s Mirkom napasa stoku. Dok su
stada i krda na livadi pasla, ree jednooka sestra:
Mirka, pleti mi kose i pevaj!
Mirka poe da eqa sestrinu kosu i da je plete u
kike, a dok je to radila, pevuila je tihim glasom:
Spi jedno oko, spi! I devojka usni. Tada doe
arena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa
drugog da pije. Kada su se navee kui vratile, upita
maeha svoju ker:
ta si videla?
Ali devojka nita nije videla. Zato je sutradan
sestra sa dva oka morala stoku na ispau goniti.
Kada su bile izvan kue, ree ona Mirki:

34

 Hodi, oeqaj me!

ta si videla?

Mirka je sestri eqala kosu i pri tom pevala:

Spi jedno oko, spijte oba! I opet doe arena
krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa drugog
da pije. A navee, kad stigoe kui, upita maeha
svoju ker:

A ki joj odgovori:
Dok su moja tri oka spavala, dola je arena krava
i naoj Mirki dala sa jednog roga da jede, a sa drugog
da pije.
Maeha se silno razgnevi i odlui da arenu kravu
zakoqe. Stoku je predala svojim kerima, a pastorki
je zapovedila da sedi kod kue. Zato je Mirka svakoga
dana, gorko plaui, otpraala iz tale svoju
arenu kravu. Jednom joj ree krava:

ta si videla?

Danas e me zaklati. Zamoli maehu da moj burag

uredi. U wemu e nai koticu; wu zasadi pored
prozora. Iz kotice e izrasti lipa, koja e biti
od stakla. Pod lipom e kevtati psi.
Pastorka uini kako joj je arena krava rekla. Iz
kotice izraste arena lipa, pod wom se stvori
studenac, a kraj studenca zakevta psi. Sada je Mirka
na studencu odeu prala i hladila svoje raskrvavqene ruke.
Jednom naie naoit momak. Htede da proe mimo,
ali ga privue kevtawe Mirkinog psia i nekakva
prijatna zvowava. Ugleda divnu lipu koja je
treperila i zvonila, pod lipom studenac, a na
studencu prelepu Mirku. Sve mu to priraste za srce,
a najvie mu se dopade Mirka, iako je bila u
neuglednoj odei. On je zaprosi kod maehe.
Ali devojka nita nije videla. Zato je ki sa tri oka
morala drugoga dana da stoku na pau tera. Kada su
bile na pawaku, ree ona sestri:
Sedi, Mirka, i oeqaj me!
A Mirka je i wu eqala i istu pesmu pevala: Spi
jedno oko, spijte dva, spijte sva tri! Ponovo doe
arena krava i dade Mirki sa jednog roga da jede, a sa
drugog da pije. Kad bi vee, prenu se sestra i ree:
Vreme je, poimo kui! Kod kue upita maeha
ker:
ta si videla?
A ona, takoe, nije nita videla. Drugoga dana
potera najmlaa, etvorooka ki, stoku na pau. A na
pawaku ree ona sestri:
Prii, Mirka, i oeqaj me!
Mirka prie, sede i poe pevuiti: Spi jedno oko,
spijte dva, spijte tri! Ali na etvrto zaboravi.
Opet doe arena krava i dade Mirki sa jednog roga
da jede, a sa drugog da pije. Za to vreme, dok su tri oka
spavala, etvrto je sve videlo. Navee se sestra
toboe prenu iz sna i ree: Vreme je, poimo kui!
Kod kue upita maeha:

Maeha htede da pukne od jeda to je tako naoit

momak, kraj wenih keri, zaprosio pastorku. A kada
shvati da je wega privukla staklena lipa sa svojom
neobinom zvowavom, zapovedi kerima da uzmu
sekire i drvo poseku. Momku, pak, ree da po devojku
doe kad proe sedam dana.
Za to vreme etiri sestre su udarale sekirama u
stablo, ali lipa nikako da padne. Kada momak posle
sedam dana stie pred Mirkinu kuu, srui se
staklena lipa i pade na wegova kola, grane joj se
polomie, lie presta da zvoni. Momak se
rastui, ali odlui da zajedno sa Mirkom poveze i
wenu lipu. Kada su krenuli i psi potra za kolima,
pa i wega povedoe.
Mirka je dobila sina. Kada je maeha za to saznala,
vie nije mogla da izdri. Opsedale su je zle misli.
Jednog dana poe Mirki u posetu, a sa sobom povede
svoju ker sa dva oka. Mirka je leala u posteqi.
Maeha sede kraj prozora i zapita:
Keri, kako se osea? Da nisi bolesna?
Nisam odgovori joj Mirka.
Keri moja ree tad maeha onda moe ustati.
Prii prozoru i pogledaj kako se ribe u tvom
studencu igraju!

35

Mirka ustade i prie prozoru, ali je maeha gurnu

preko prozora u studenac. Devojka pade i potonu, ali
se u vodi pretvori u patku, koja izroni i poe tuna
da plovi po studencu. Maeha pogleda kroz prozor,
ali ugleda samo plovku i poverova da se Mirka
utopila. Brzo svue haqinu sa svoje keri koja je
imala dva oka i zapovedi joj da legne u Mirkinu
postequ.

povila i poloila u kolevku, poe silno da plae i

govori:
Moja lipa ne zvoni, dobri psi ne laje, a moj sin
jako, jako plae! Siniu moj, ovo je posledwa no, i
nikada, nikada vie neu doi!
U isti as iskoi ovek iz svog zaklona i uhvati

Kada se mladi domain kui vrati i svoju enu u

posteqi ugleda, zaudi se i upita:
Od ega si tako porunela? Da se nisi razbolela?
Ah, mnogo sam bolesna! odgovori devojka,
podraavajui Mirkin glas. Ko zna da li u ikada
vie biti onako lepa.
Ne alosti se ree joj tada on. Neka se samo tvoje
dobro srce ne promeni.
Oko ponoi ulete patka kroz otvoren prozor u sobu,
prometnu se u staricu i, plaui, okupa svog
sinia. Kada ga je povila, sela je uz kolevku i,
quqajui dete, govorila:
Moja lipa ne zvoni, dobri psi ne laje, a moj sin
jako, jako plae! Siniu moj, jo u te dve noi
pohoditi, a potom nikada, nikada vie neu doi!
Druge noi ulete patka ponovo kroz otvoren prozor,
prometnu se u staricu, pripremi vedro i ubruse i
okupa sina. Uto zakevta psi i probudi mladog
domaina. On ustade, pogleda kroz prozor i na svoje
veliko udo spazi da se lipa uspravila. Poe on u
sobu da to saopti eni, ali tamo, umesto svoje
ene, ugleda staricu. Sakri se iza zavese da vidi ta
ta stara ena tu radi. A ona quqa wegovog sina i
govori:
Moja lipa ne zvoni, dobri psi ne laje, a sin mi
jako, jako plae! Siniu moj, jo u te jedne noi
pohoditi, a potom nikada, nikada vie neu doi!
Onda se starica prometnu u plovku i kroz prozor
izlete napoqe. ovek, koji je iza zavese sve uo i sve
video, protrqa oi mislei da sawa, a kad vide da je
budan, odlui da druge noi u zasedi eka.

staricu za ruku pre nego je uzmogla da se u patku

prometne. Ona poe da jeca i da moli:
Pusti me, pusti, dragi, dok je pravi as!
Ne putam te! odgovori ovaj, poznavi glas svoje
ene. Neu te pustiti dok mi ne kae ta treba
da uinim.
Tada starica ree:
Ja imam pojas okolo trbuha. Ako uspe da taj pojas
jednim zamahom seiva preree, ostau kraj tebe,
ako li ne uspe, bie velikog zla.
Mladi domain odmah zamahnu seivom, presee
pojas otprve i pred wim se stvori Mirka, jo lepa
nego pre. Ona mu ispripoveda ta joj se pre tri dana
dogodilo, pa mladi ovek, ne asei asa, dograbi
maehinu ker sa dva oka i najuri iz kue. Maeha kad
je vide, od jada presvisnu.
Sada opet lipa zvoni, ispod we laje psi, a sini se
osmehuje.
Priredila Jelena olak

Tree noi ulete patka ponovo kroz prozor, pretvori se u staricu, okupa i uredi sina. A kada ga je
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
39
Slava! : asopis posveen rodnoj veri / glavni i odgovorni urednik Vesna Kakaevski. 7522 [2014],
br. 2 . Beograd (Jovana Isailovia 42) : Vesna Kakaevski, 7522 [2014]
(Gorwi Milanovac; Kodeks Print). 29 cm
Dva puta godiwe
ISSN 2334-9271 = Slava! (Beograd)
COBISS.SR-ID 202612748

36

 ,
,

.

,
,
.
,
,

.

ISSN 2334-9271

9 772334 927001