Или~ а Огорелица, др Срђан Стоја+-ювић,

Радојица Сворцан, Марко Хубер

3/\АТНОРУНА АПО/\ОНИЈЕВА

АРГОНАУТИ КА

7530.
2022.
Илија Огорелица, др Срђан Стојановић . Радојица Сворцан , Марко Хубер

ЗААТНОРУНААПОАОНИЈЕВААРfОНАУТИКА

ЗА ИЗЛАВNЈА
Илија Огорелица

УРЕДНИК
др Срђан Стојановић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Радојица Сворцан

ЛИЗА ЈН И ГРАФИ ЧКА ОБРАЛА

Марко Хубер

РЕШЗЕНТ
_ Александар Митић

И ЗЛА ВАЧ
Удружење грађана Истина о Троји
Шумадијска 1, Сопот, Београд
belgrade.troy@outlook.com

ШТАМ П А
Скрипта интернационал, Београд

ТИРАЖ
100

ISBN
978-86-82400-00-4

И ЛУСТРАUИЈЕ НА КОРИUАМА
Кружна путања Аргонаута преко Паноно<ог мора (Океана) по тадашњем изгледу рељефа
(предња корица)

Исеча1< мапе путање Аргонаута по Абрахаму Ортелиусу, из 1606. назначена је алтернатива

која зао1< ружује наш простор и сличносттог виђења са разрадом аутора (задња 1<0рица)
1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1ВСЈ 1

САДРЖАЈ

Предања и митови као изворишта истине (Рецензија А. Митића) .................. 7

Предговор ...................... ............... ............ . ······························ ....... .......... 11

1 . ... . ................ " ................... ......... lS

1. 1. Досадашња тумачења путање Аргонаута ................... ············ .... 15
1. 2 . Лемнос , Електрино острво и Црно море ........ 18
1. з . Мизија? ............................ . . 20
1. 4. Налази турског археолога Екрема Акургала........................................ . .. 26

11 31
2 . 1. Мизија у бугарском Подунављу .. ····································· ........ 31
2. 2 . Боспор? ............................... "." ...... ................................................... ....................... 32
2 . з. Боспор је Ђердапска клисура .......... ................................................ 36
2 . 4. Плегада, преграда, брана ........................ ......... . ......................................... "... 39
2. 5. Плегада = Iron Gates ......................... . .." ............................... ........ 42

111 .......... " .. "" .... " .... ""........... " .".. "." ............... " ..... " .... " .". """"""""" .. ""."" .... "" .. """"""." .. " 43
з. 1. Плегада, Симплгада, сударајуће стене ..........................................................
43
з. 2. Пролазак кроз Плегаду помоћу голуба, данашњи Голубац ............... 45
з. з. Понт, односно Панонско море ..... ........................................................... 48
з. 4. Лесоидне наслаге Панонског мора, Понта ................................................ 50

з. 5. Битињани суседи Теукара, Дарданаца, Тројанаца ........................... 55

IV ........................................ "............. ".......................... "........................... "............ "..... "..... "..... "..... "..... ". S7
4. 1. Панонско море у народном предању ............................................................. 57
4. 2. Преткомора Понта .. .. ... ..................................................................................... 64
4. 3. Ахеронт .... ............. .................................................. ................................................. 67
4. 4. Финејево упутство ................................................................................................. 70
4. 5. Ахерузијски залив ........................................... "............................................. 74
4. 6. Браничево ..... ................................. ························································ ... .... 78

1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 3 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1ВСЈ 1
IEJCJ IEJCJ 1ЕЈСЈ IEJCJ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1.E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1Е.ГrЈ 1E.JLJ 1

v 81
5- 1. Обилазак Карам биса .. ....................................... . ... 81
5- 2 . Реке Халис и Термодонт . ..... 83
5- 3- .Амазонке из Темискире ...... ............. . ....... 87
5- 4 - Кавказ ............................................................ .............. . .. 92
5- 5- Колхида у области Баиа Маре ......... ... " ....... "" ......... "" ........ ..... . ... 95

VI ... .97
6. 1. Аргонаути у Троји по Ди одору............... . ...................... . . . 97
6. 2 . Народно предање .. . ..... .................................. . .. 98
6. 3. Аргонаути у Троји - Валеријус Флакус ... . . ................. ... .. 101

VII 105
7- 1. Повратак из Колхиде .............. ........... ............ . .... 105
7- 2. Истер???...... ................ . ............................... . ... 109
7- 3- Истер је био на току Мораве и Вардара . ............. ·· ···· ·········· ...... 115
7- 4- Јонско море у Поморављу ................. .......... . ...... 120
7- 5. Ангур (Јухор) и Кажијака (Сталаћка клисура) ..... . ...... 125
7- 6. Кроново :море ња току Јужне Моране уз Бригију ..... "............ 128

VIII .. "." ... " .................... "......... "..

......... " . ......... " ............. "" .......... "......... "... "." 133
8. 2 . Балканске Кераунијске планине, Илирска река ........................... ........ 136
8. 3- Електрино свето острво - Самотрака ...... " ..... ".......... ······· ·········· ·· .. 138
8. 4- Електрин син Дар;цан са Самотраке ........... "...... ..... .. .......... ..... 142
8. 5- Дарданов потоп - Винчанска цивилизација ......... ...".............. 146
8. 6. Електрино острво Самотрака - Фрушка гора "". "" ..".. ......... ..... "... "." .. 155

1Х ..... "."............... ". "................. "........................ ".............................................. "..... ".. "................. ". 159
9- 1. Лигурска острва у Аузонском мору .. "... "" ....... "" ....... """" """ ... " ... "....... 159
9- 2 . Еридан - Дрина ... ". " ........ "... "" .. "..... "."" ... ". ".".""..... "" ... " .. "... ". .... 162
9- 3- Родан - Лим ... ..... "..... ".. "..... "." ... """ .... "... " ..... 166
9- 4 - Острво Еталија у .Аузонском мору (надомак Славонског брода) ". 173
9- 5- Киркино Етрушћањско-Тиренско копно (Псуњ и Папук) 177
9- 6. Острво Антемоес , острво сирена (на реци Купи) " " .. 178

1ЕЈСЈ l.E.JLJ 1ЕШ IEJCJ IEILJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1 4 1E.JLJ 1е.ГсЈ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1
IEJLJIEШ l eJIJl2JIJ l 2.Гi:Jle.ГcJle.гc::JleJCJl~l~le.гc::JleJCJl2.Гi:Jle.гc::Jle.гc::JleJCJl~I

х . ........ 180
10. 1. Скила је Хрид а Харибда вир понорнице (реон Делница) ... ". """. 180
10. 2. Планкте - лутајуће стене (брана надомак Хомера) .. ".... "."." .. 183
10. 3. Ко је могао бити творац (градитељ) брана Плегаде и Планкте? ... 187
10. 4. Спуст Аргонаута у Јадранско море ".""" """. ". ..... .. 192
10. 5. Алкинојево Феачко острво (острво Крк) . .."." .. ".". "... 195
ю. 6. Либ иј ско море? ....... .... " .. " 200

XI 2.06
11. 1. Либијско море је Либурнијско море . " .. 206
п . 2 . Залив Сирт (Мало и Вело Блато на острву Пагу) " ... "" ....... .. 210
11. 3. Тритоново језеро (Пашки канал) .... "....... " ...... . . .... 215
11. 4. Арго наутика је Орфејев путопис. .. "" .. "... "" .... ". ." .. ".""" " .... " 221

хп zzs
12. 1. Историја потопа 225
12. 2. Хронологија потопа ... ..".. ... "..... " .. ."....... "". "". "". ". 227
12. 3. Тројанов вал (Трајанов зид) .... 237
12. 4. Сазнања о узроцима потопа . ".". 238

Референце ..""."""." .. " ..... ".."." " ." ... """" .." ."" .. " " " .. .... ..." .. 240

Испловљавање Аргонаута са острва Ле мн ос. The New York PuЬlic LiЬra ry. (1882).
(https //d 1g1ta lco l lect ions. ny pl org/i tems /51 od47e4-19df-a3d9-eo40-eooa1 8064с.99)

5 le.гc::J l e.гc::Jl~le.гc::J l e.гc::J l e.гc::J l ~ I

l c::iJCJlc::iJCJ l c::iJCJ I EГrJIEГrJ I E:JLJ l i:::..ГcJIEГrJIEГrJIEГrJ I EГrJ I EГrJIEГrJ I EГrJ I EГrJ I EГrJ I EГrJ I

1ЕЈ[] 1c::iJCJ 1ЕГrЈ 1 ЕЈ[] 1c::iJCJ 1ЕЈ[] 1ЕГrЈ 1 6

 ПРЕДАЊА И МИТОВИ КАО ИЗВОРИШТА ИСТИНЕ

Старобалкански митови Илијада, Одисеја, Аргонаутика, записани још

у антици, одувек су привЈiачили пажњу научника и истраживача. Било је
безброј покушаја да се лоцирају праве локације древног Илиона (Троје), као
и лутања Одисеја и Јасона и његових Аргонаута. Уврежено мишљење које
је прихватила служ5ена историографија ј е да се Троја налазила у близини
Дарданела на малоазијској обали, па су лутања Одисеја лоцирана на 6езма­
ло цело Средоземље, а слично је и са путањом кретања Аргонаута. Локаци­
ја Троје одредила је реконструкцију кретања Одисеја и Јасона са Аргонау­
тима. Мало ко се озбиљније запитао, како је могуће да митови записани и
скло:nrљени у целине попут Илијаде, Одисеје или Аргонаутике и даље живе
у предањима балканских народа, а да их нема код народа на чијим су се
наводно :nrросторима те радње дешавале?
Дански истраживач Асмус Серенсен, који се бавио пореклом српских
народних песама, био је мишљења да је наша народна поезија врло слич­
на античкој. Приметио је да су осоБине израза, одређени облици, епите­
ти, обрти, схватања и представе у нашој народној поезији веома слични
античким еповима. Највеће име српске класичне филологије Милош Ђу­
рић превео је Њијаgу и Ogwcejy, као и низ других античких дела. Уз то, он
ј е написао преко двадесет научних дела која се баве анализом наше на­
родне поезије и античке књижевности. У њима је јасно дефинисао да срп­
ско поетско наслеђе има директну везу са античким, поготову ИАијаgом.
Доказивао је то наводећи исте песничке оБрасце коришћене и у српским
и у античким делима. Српски филолог Милан Будисављевић потврдио је
Оеренсенове и Ђурићеве закључке упоређујући ИАијаgу са српским епским
песмама из тзв. косовског циклуса. На основу његов1е анализе дошло се до
бројних подударности између нашег косовског циклуса песама и ИАијаgе.
И у последњих тридесет година све је више истраживача који локаци­
ју првобитне Троје смештају на Балкан. Сетимо се дела Роберта Салинаса
Прајса, Милутина Јаћимовића, Илије Оrорелице и др. Свако од њих нудио
је аргументе за своју локацију. Милан Ристановић је локације Одисејевог

7 IE.JiCJle.ГcJ 'l e.Гc:J l e.ГcJle.ГcJli:::...ГcJle.ГcJJ

лутања пронашао у Јадранском мору. Оно што се након свих тих радова
може закључити, јесте да је врло тешко, ако не и немогуће, поново тра­
жити првобитну Троју на малоазијској страни, већ би предходницу мало­
азијске Троје, требало тражити на Балкану. Све ово говоримо, како би смо
показали да и Аполонијева Аргонаутика, о којој говори књига која је пред
вама, пре свега има везе са нашим простором.

Аутори дела Златноруна Аполонијева Аргонаутика Огорелица, Стоја­

новић, Сворцан и Хубер користећи пре свега непреведена дела античких
и средњовековних писаца, додатно их поткрепљујући доказима из архео-
. .
логще, геологи1е и народних предања сачуваних у српским кра1евима, из-
-
градили су доста чврсту хипотезу о могућем кретању Јасона и Аргонаута.
С тим у вези не могу а да не поменем, колико су наши научници, а самим
тим и обични људи жедни знања, ускраћени због непознавања античких
и средњовековних дела. Ова књига такође опомиње на насушну потре­
бу да се сва античка и средњовековна дела која нису преведена на српски
језик, коначно преведу или да се бар озбиљније приступи решавању тог
проблема.
Оно што је за мене најдрагоценије у самој књизи је свакако поклапање
наших народних предања са археолошким и геолошким истраживањем

нашег простора, као и поклапање са самим античким и средњовековним

писаним изворима. Још једном се потврђује да предања и митови нису не­

чија пука измишљотина, како то многи воле да кажу, већ .да чувају сећање
на најдавније догађаје, које су оставиле дубок траг на наше претке, па су
опстали до дана данашњег у колективном сећању нашег народа, временом
попримајући мало другачију форму, али не мењајући суштину, што до­
датно потврђује њихову аутентичност. Овде ћу истаћи још један феномен
а тиче се митова и предања. Наиме, већ век и по у српској науци преда­
ња и митови се одбацују као нешто непоуздано, па нам се због тога брише
праисторија и антика, коју као и сваки други стари нарqд и Срби имају.
Са друге стране често се пренебрегава да је читава античка историја Грка,
заправо реконструисана из митова. Поставља се питање, како то код Грка
нешто може, а код Срба исто то, не може? Можда одговор лежи у томе што
су Грци већ три века миљеници Западне Европе, а Срби нису. Да ствар бу.де
занимљивија, митови који су тобоже грчки, живе у српским предањима, а
у предањима модерних Грка их нема.

1~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~1~1
8 1с=..ГсЈ1 E.rr:::J 1~ 1Efd IEJLJ IE:JCJ l:eJCJ 1
I E:::'.JCJIE:::'.JCJIE:::'.JCJ I E:::'.JCJ l r:=.JCJ I E:::'.JCJ l r:=.JCJ l r::.JLJ I E:::'.JCJ l eJCJ l eJCJ leJI:JIEГcJl eJCJ l eJCJ leГcJleJI:JI

Књига која је пред вама , за неке ће бити јеретичка, за неке шокантна,

за неке пак извориште нових сазнања и путоказ за даља истраживања. Без
смелости и храбрости, коју су аутори књиге показали, без преиспитивања
старих питања и грађења нових хипотеза, нема напретка у науци. Сма­
трам да књигу треба публиковати и искрено се надам да ће наћи место у
што више српских домова.

Александар Митић, исrоричар.

У Лесковцу 21.05.7530. (2022.)

I E:::'.JCJ I E:::'.JCJIE:::'.JCJ I E:::'.JCJ I E:::'.JCJ I E:::'.JCJI I~JcJ I

9
 ARGO AVTICA.

Путовање Аргонаута, детаљ са мапе и з 1606.

(https://commons.wikimedia.org/wiki/File:MapoftheVoyageoftheArgonauts.jpg)
1еЈСЈ1Е.ГсЈ1еЈСЈ1 еЈСЈ leJCJ leJCJ II::JIJ 1EJIJ IEJIJ leJCJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ leJCJ 1еЈСЈ1Е.ГсЈ1

ПРЕДГОВОР

Невероватне авантуре Јасона и .Аргонаута који краду Колхиђанима ма­

гични талисман власти и моћи Златно руно, а затим беже непознатим морима
и враћају се у Јолк, у Тесалију, тема је која је будшiа машту и забављала слуша­
оце вековима. НаIШсано је много варијанти њиховог nутешест:вија од којих су
неке толико чудне, да измичу било каквом оБјашњењу. Ипак, сматрамо да у
основи приче постоје неке стварне личности.• догађаји и географска подручја
. . .
онога времена КОЈИ заСЛЈЖУЈУ да се размотре и исторИЈСКИ потврде.

Треба имати на уму да сви догађаји припадају епохи тебанског и тро­

јанског циклуса, односно, да допиру из старих времена са пуно непознаница
и недоречености. Пре свега, чак ни географски изглед и распоред земаља,
река и мора, није исти као данашњи, а камоли називи и распоред народа.
Изглед и распоред није исти ни у време када је Аполоније Рођанин написао
своју верзију Аргонаутике, па се он мучи и користи разна стара предања и
митове како би радњу прилагодио и сместио у географију свога времена, а то
јез. век п.н. е. Живео је у Александрији, фараонском Еrnпту, којим је владала
македонска династија Лтоломејевића. Велико знање је стекао од с:вог учи­
теља, чувеног научника и уметника Калимаха, управника Александријске
библиотеке. Доступни су му били и многобројни стари списи и најстручнија
тумачења. Касније се преселио на острво Род (Родос) и тако остао упамћен
као Рођанин. У то време развијала се поезија, писане су и игране позоришне
драме и тај културни талас запљускивао је читав Медитеран и Балканско
полуострво. Разне старе митологије, предања и вер:ски покрети, уграђиване
су у тај стваралачки материјал и бацале у занос читаоце и слушаоце који су
били жељни авантура и неког интересантнијег и динамичнијег света. Нај­
познатији писци из тог времена су били: Калим.ах Кирењанин, Аполоније
Рођанин и Ликофрон Халкиђанин.
Основу приче о Аргон.аутима чини подвиг Јасона, јунака из Тесалије,
који са одабраном дружином креће лађом на далеки пут са задатком да се
домогне Златног руна у Колхиди и да га преда краљу Јолка, Пелији који је
узурпирао његов трон. То се сматрало "немогућим подвигом" чији је циљ
био да се млади Јасон уклони као легитимни влад.ар. Почетна информација
је била да је Златно руно симбол и талисман власти и моћи, те да се налази
у поседу краља Колхиде и да га чува змај, који никада не спава, у гају по­
свећеном богу Аресу. ·више силе се током читавог путовања укљуqују у рад­
њу усмеравајући њен ток, што је уобичајена приповедачка конструкција у

11 IE'JCJIEШIEJiLJIE:ШleJCJleJCJIE.ГcJI
I EГrJIEГrJIEГrJIEГrJIEГrJle.ГcJIEГrJIEГrJle.rr:JIEГrJIEГrJle.ГcJIEГrJIEГrJle.ГcJIEГrJIEГrJ I

тадашњем времену. Тако богиња Атина помаже Аргу, Фриксовом сину, да

сагради чудесан брод који је именован по свом градитељу, а сви морнари се
по њему називају Аргонаути. Најславнији међу њима ј е чувени Херкул.
Уопштено је тумачење да се Колхида налазила у најудаљенијем делу Цр­
ног мора, на обали данашње Грузије, испод Кавказа. После многобројних
пустоловина, Аргонаути стижу код краља Ајета у Колхиду. Принцеза и ча­
робница Медеја, Ајетова ћерка, заљу6љује се у Јасона који користи срећну
околност и уз њену помоћ у6ија змаја заштитника и граби Златно руно. Кол­
хиђани крећу у потеру заАргонаутима са великом флотом бродова и тек тада
почињу невероватне авантуре.

У широј јавности највише је позната Аполонијева Аргонаутика која је

штампана 1495. године, а касније следе 5ројна издања, све до савремених. По
њој, Апсирт, Ај етов син, води потеру Колхиђана. Пошто Аргонаути не могу
да побегну потери најкраћим путем преко Црног мора, упловљавају у ушће
Дунава (Истер) и плове узводно реком. У том тренутку приче престаје логика
и позната географија, а разни тумачи разрађују бројне могућности њихове
даље пловидбе и Бекства. Неке варијанте путања воде Аргонауте преко Ита­
лије и Француске, па чак и до Норвешке. По Аполонију, они плове Јадран­
ским морем до Отрантских врата где их силовит ветар и олуја враћа на се­
вер... Сама авантура има срећан крај и Аргонаути се ипак враћају у свој Јолк.
Наша анализа путање Аргонаута полази од очигледне чињенице да се
много тога не уклапа у опис постојеће географије и распореда народа, као ни
бројних историјских и митских догађаја. Ипак, претпостављамо да је прича у
основи тачна и да вреди размотрити околности под којима је тумачена. Глав­
ну окосницу нашег виђења чине нова научна открића која указују да Панон­
ско језеро (како га данас називамо) није једноставно истекло, већ је пролазило
кроз бројне драматичне промене (од мора у језеро, па затим у барску средину).
За наше тумачење најзначајнија је фаза настала затварањем Ђердапске клису­
ре. Огроман Панонски басен сакупља воду са још већег Црноморског слива и
одводи је на исток кроз стеновиту Ђердапску клисуру. Било какво зарушавање
. .
у дугој и уско] клисури, затвара отицање воде и почиње неминовно пуњење

језера. Да се то заиста дешавало пре 4.500 година п.н.е. уверљиво се види на

локалитету Винча, Бело брдо у близини Београда. Ту је хронолошки испитан
културни слој Неолита висине 10,5 m, али када тој висини додамо објективну
географску висину тј. неколико метара од данашњег нивоа Дунава до почет­
ка слоја и неколико метара изнад испитиваног слоја до нивоа језерско-барске
ср~ине (из које су наталожени седименти који су покрили културни слој), врло

IE.JI:J IEJ:c:JI EГrJ l e.ГcJ I EГrJ I EJ:c:JI EГrJI I EГrJ I EГrJIEГrJI EГrJ IEГrJI EГrJ IEГrJ I
12
уверљиво добијамо дубину језера од најмање 20 m. Пошто је надморска виси­
на површине Дунава 62 m, то са додатних 20, чини најмање 82 m надморске
висине језера, које је формирано приликом потапања локалитета Бело брдо.
И то је само оно што је очигледно и минимално могуће када се голим оком
поrnеда и бројчано сложи и упореди фактиqко стање на терену у географском
смислу. Такво језеро је већ било огромно по својој површини и заузимало је
највећи део данашње Војводине и добар део Поморавља и Колубарског басена.
Ту нема места прwш о oбwrnoм изливању реке, јер се буквално радило о пра­
вом потопу који се десио бар два пута у историјском времену и са разлиqитим
надморским висинама КОЈе су се одржавале у дужем временском периоду.

Да ли је за локално становништво то била катастрофа? Сигурно да јесте,

али већина становништва није директно страдала јер се ниво воде подизао
постепено због захватања огромне површине. Свакако је покренут талас сео­
бе народа у потрази за животним простором. У нашој анализи разматран је и
потоп и пресељење народа онако како се помиње у антиqким списима, а тичу

се шшсапутовањаАргонаута по непознатом мору које за нас није ништа друго

него Панонско језеро, а које се у старим списима помиње као Oceanos Potamos.

Радојица Сворцан

IБпmња Alli~1нia mюмаже

у Г[ра,дЊИ 6iРодаАрю
рељеф, 111рв~ веа<
!Нlовеере

(https://commons
w i kimedia.org/wiki/
f ile:Bui ldi ng_Argo_BM_
TeпD603.jipg)

ler;:J IEJC:Ш~Jld'IВCJ ЈЕЈСЈ l е.Гс:Ј le.JLJ 1 13 l e..ГcJ l e..ГcJ l e..ГcJ l ~ l ~ l ~ l ~ I

I EГcJ I EГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJ I EГcJIEГcJIEГcJ I EГcJIEГcJIEГcJ l e.rr:::J le.rr:::Jl e.rc:JI

Прол азак Ар го н аута кроз Сударајуће стене

(https: //com mons.wi ki med i а.о rg/wi ki /Fi le:Sym plegades,_i 11 ustrati on_fo r_The_He roes.j pg)

I EГcJIEГcJIEГcJIEГcJ I EГcJIEГcJIEГcJ I IEГcJ I EГcJ l e.rc:JIEГcJle.rc:JIEJCJIEГcJ I

14
1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1

1
1. 1. ДОСАДАШЊА ТУМАЧЕЊА ПУТАЊЕ АРГОНАУТА
Сви смо чули за Јасона, Аргонауте и Златно руно. У предањима многих
античких народа очувано је сећање на та дешавања, која су се одиграла ге­
нерацију пре Тројанског рата. Још у то Античко време било је много песама
и других зап иса о славном подвигу ахајско-минојских јунака. Бројни ау­
тори различито су именовали посаду брода Арга, али у неким деловима су
и различито описивали његову путању. Већина тих записа била је чувана
у Александријској библиотеци 1 . Ту је радио Аполоније (око 295-215 п.н.е.) и
тако дошао у прилику да ишчита и проучи све до тада прикупљене записе

о путовању Аргонаута. Као велики поштовалац Хомера (1, 2) и његових дела

Илијаgа и Оgисеја, одлучио је да напише по том узору своју песму о Аргона­
утима. Прва верзија коју је написао, из непознатих разлога, наишла је на
бројне критике и неодобравања. Разочарани Аполоније је напустио Алек­
сандрију и преселио се на острво Родос. Тамо је осмислио нову верзију Арrо­
науШике, прихватљиву за његове тадашње критичаре.
Због пресељења на Родос Аполоније је и добио надимак Рођанин, а ми
нову верзију АрrонауШике. У чему су се разликовале те две верзије исте приче,
можемо само да нагађамо, пошто је сачувана само једна, вероватно ова но­
вија верзија са Родоса.
Књигу Доживљаји АрrонауШа Аполонија Рођанина (З,4) , имамо доступну
на интернету и у издању Деметре, па је можете прочитати ако нисте до сада.
Такође, у анализи путање Аргонаута користили смо и АрrонауШику у издању
Plato books (5) и енглеску верзију (6). Сведена у једну песму, путања Аргонаута
је различито тумачена и приказивана на картама различитих аутора (Сл. 1.1,
1.2, 1.3, 1-4 и 1.5).
Изучаваоци путање Аргонаута су се слагали у географском опису терена
негде до наших крајева, тј. до ушћа Саве у Дунав, а онда настају разлике у ту­
мачењу правца њихове путање. Са информацијама које су нам биле доступне,
тешко је са сигурношћу тврдити шта је у тим тумачењима тачно или могуће.
Ова књига је наш покушај да дамо ново светло и другачије размишљање о

1 Александријска библиотека је била највећа библиотека а нт ичког света . У њој су се налазиле књиге из
ондашњег целокупног цив илизова ног света: дела из књижевности и филозофије, преведене књиге из еги­
патске, перс ијске и други х књижев ности.

1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е.ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е.ГсЈ 1 15 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1
IEШIEШIEШIEШIEШIEШIEШ I EШleJCJleJCJ l e.r:c:J I EJLllEJLllE.Ji:JIEJLl l EJLllEJLl l

путањи пловидбе Аргонаута, анализом њихових авантура које је у свом епу

описао Аполоније. Као независним истраживачима. циљ нам је био утврђи­
вање истине и скидања вишевековне "прашине"' која је бачена на ову темати­
ку. Надамо се да ће наше истраживање подстакнути и осталу научну јавност,
како домаћу тако и инострану, да 'новим чињеницама прошири сазнања до
КОЈИХ смо ДОШЛИ.

Сл . 1.1. Путања
Аргонаута
(https://en .wi ki pedia.org/
wiki/Argonautica#/media/
File:MS-Argonautai-route-
revised jpg)

Сл . 1 . 2. Путања
Арго н аута
(http://www
truciolisavonesi.
it/ miserrimus/
CartaArgonaut i j pg)

I EШ I EШ I EШ I EШ I EШ I EШ IEШI
16 1еЈСЈ IЕШ IEJLI IE..ld IE.JiCJ IЕШ l:eld 1
l r:=JCJlr:=JCJlr:=JCJlr:=JCJlr:=JCJlr:=JCJlr:=JCJ l r:=JCJ l r:=JCJ l r:=JCJ I EJCJlr:=JCJIEГCJ I EJIJ I EJCJ l e.ГcJ I E:JI:J I

Сл . 1.3 . Путања Аргонаута (http://www.argonauts-book.com/maps.html)

-~~
TRlIOtt:.IЭN~

~ --
____
--------
----
...__

Сл. 1.4. Путања Аргонаута Сл. 1.s. Путања Аргонаута

(http: //со urse1 .winona.edu/geddy /Mytho 1ogy /tri а 1s_of_ (https://si gmapuЬI ications.com/maps_en_enArgoEur.htm 1)
jasonhtm)

1r:=JCJ 1r:=JCJ 1r:=JCJ 1r:=JCJ 1r:=JCJ 1r:=JCJ 1r:=JCJ 1 17 l e.гc:::Jlr:=JCJ I EJCJ l ~ I EJCJ l eJI:J IEJCJI
1ЕГсЈ 1Е.ГсЈ IE.JLJ IE.JLJ IE.JLJ IE.JLJ 1E.JLJ1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJJE.JLJ1 ЕШ 1E.JLJ 1 ЕГсЈ 1 Е.ГсЈ 1ВЈ:Ј 1ЕГсЈ 1

1. 2. ЛЕМНОС, ЕАЕКТРИНО ОСТРВО И ЦРНО МОРЕ

Аполоније у свом делу АрЮнауШиm описује најпре посаду брода Арга

коју је qинило педесетак најбољих јунака тога времена. Затим, почетак
пловидб е из Јолка који се налазио на источној страни Тесалије, на обали
данашњег Егејског мора. Потом наводи пристајање Арга на два острва.
Прво је Лемнос које и данас носи :исти назив, а друго острво не именује,
већ га описује као Електрино острво. Ми га данас препознајемо као острво
Самотрака (Сл. 1.6).

"Навечер пристадоше на оток Атланта кћери 915

Електре како им Орфеј заповједи еда би, Благим
Иницијацијама упознавши обреде тај~не,
Могли сигу рн ије пл ов ит ло хладном, ~rрозноме мору.
О томе нећујош даље говорит, већ поздрављам
И (ам Оток, а заједно с њим rи домаће богове којих 920
Они су обреди тај ни, о :којим нам не ваља 111еваот.
Оданле ве(лајућ преко дубина Црrноrа мора жустро,
Трачку земљу на једној :имаху прани ,
Имбро пак пријеко на другој , спрам 111учини. Тек што је сунце
Зашло, стигоше они до рта већ Херсонеза. 925
Ондје им запуше Нот си1ювит, па rvшюже једра
Вјетру и уђоше кћери АтаманiГовој у брзе crpyje.
И ј едн о им море са стране пучине опа
Ујутро, другим пак ноћу изнутра крај Ретијско~r рта
!П;ювљаху, идску земљу са де(не 1има]ућ стране. 930
Оставив Дарданију, пр:ибЈilижише ое Абrиду.
Потом уз Перкоту :пак и абарнrидски жа11 се пјесковит
И уз пресвету још Пити еју nровезоше они.
Тако су, ето, по :ноћи, сведо1к се 111робијалаlilађа,
Онај превалили пут кроз Хелесгюнт што виром ускључа. 935
Има врлетан неки унутар Пропонтиде оток
Мало даље од ~<опна, од Фригије с усјева мн ого,
Који се пружа у море колико му 111pel3li1aкy nлаче,
Силазећ стрмо на копно. На њему су обале двије
С лукама двјема, а лежи већ преко воде Есепа. 940
Околни народи га називају Медвјеђа ropa". (3)

1ЕГсЈlr::..r:c::J1 .ЕГсЈ leJCJ IEJLJ IЕ.ГсЈ I Е.ГсЈ 1

18 IE.JLJ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1ВСЈ 1ЕГi:Ј 1~ 1r:::ГсЈ 1
IEJLJ 1 .ЕГсЈ lе.ГсЈ IEJLJ IЕШ IЕ..ГсЈ IЕ..ГсЈ IЕШ IEJLI IEJLI IE.Jd IEJLJ IE.Jd IEJIJ IE.Jd IЕШ I ЕШ 1

Cuil. 1 .б. Положај острва

Ј/ilемнос и Самотрака ,
) W11Рема Аrюлони ју
L.:.....:"'--"---''--------------'---~-----
---.
__,_---"'
/ (реконструкција аутора)

У горе наведеним стиховима Аполонија в:цдимо једини помен Црног

мора у целој Apionayiii:uцu, који се односи на источни део данашњег Егејског
мора. Затим следи опис пловидбе кроз Ретијски рт, данашње Дарданеле и
Хелеспонт, данашње Мраморно море.
Видимо нелогично шкрт опис овог дела путање Аргонаута. Аполоније
Троју није ни споменуо, за разлику од многих дpyrnx извора који са мање
или више пажње описују дешавања око посете Арrонаута Троји и дешавања
која су се тада догодила. По сеБно детаљан опис имамо код Диодора (7).
Зашто Аполоније помиње Хелеспонт, Дарданију и И;цу, али не и Троју.
У његово време је постојала Троја у Малој Азији, а.ли је вероватно знао да то
није Била Пријамова Троја.
Одлучио је да не спомене Троју из нама непознатих разлога. Може
се претпоставити да је то био производ компромиса на који је можда био
принуђен .

"Кад су међутим они,ужудњи замисијскrим копном,

Риндаку већ уз ушћа и велики гроб ЕrеО111ов, лбs
Испод Фригије мало, заплов;иљи rледајућ у њих.
Подижући тад бразде наузбурканоме мору.
Весло он сломи посриједи. И :паде устрану, један
Комад у рукама држећ објема. А други је море
Носило струјећи назад :и прало. И шутећи сједе 1170
Збуњено rледећ. Јер руке nочиват му не бјеху ви чне.
Кад се међутим вртлар ил неки орач из лоља

1Е:.Ш 1еГсЈ 1еЈС] 1Е..ГсЈ 1еЈС] 1е.гсЈ 1EJLJ 1 19 IEJIJ IЕШ IEJl:J 1еГсЈ I Е..ГсЈ .1 .ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1
 rвраћау колибу своју с весељем, за вечером жудећ.
Уморна кољена ондје на улазу пригне па чучне.
Прљав и сух од прашине, па жуљне nроматрајућ руке, 1175
Посве истрошене, не једном свој трбух прокуне;
Тада стигоше они до насада Кијеве земље
ОкоАргантонија планине и Кијевих ушћа.
Житељи оне земље, јер дођоше у пријатељству,
Мисијци примише њих гостољубиво те им у нужди 1180
Јествина и оваца и обилно дадоше вина". (З)

1. 3. МИЗИЈА?
У горњим стиховима описује се део путање Аргонаута, који делује пре­
познатљиво на данашњој историјској мапи тог дела обале Мраморног мора.
Фригија и Мизија у Аполонијево време су се ту негде налазиле. Међутим, на
разним картама, које приказују стање у време Антике, њихове локације ра­
зличито су приказиване (Сл. 1.7, 1.8, 1.9 и 1.10).

Mest
....-- - 1 Ant1p

Nastes
Amphimacus

CJiJ. 1.7. Локација Мизије за потребе приче о ахајској посети у првом походу према Троји
(https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Maps_of_Homeric_Greece#/media/File:Homeric_Greece-en.svg)

le.JLJl~l .~l~l~l~l~I
IЕ..Гс:Ј IЕ.ГсЈ 1е..ГсЈ l.e.JLJ l'e.JLJ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1
20
lr=.rc::JI е.ГсЈ l е.ГсЈ lе.ГсЈ lе.ГсЈ 1е.ГсЈ1 е.ГсЈ lе.ГсЈ lе.ГсЈ 1е.ГсЈ le.ГcJI е.ГсЈ lr=.rc::J lе.ГсЈ lr=.rc::J 1е.ГсЈIE:.JLJ1

Сл. 1.8. Локација Миз иј е за потребе приче о Сл . 1_9_Ло кација Мизије за потребе lillP:ИЧ e о
Ахајској посети у првом походу према Трој и Путањи Аргонаута и њиховој тю сети
(https://en.wikipedia.org/wiki/Lydia#/media/File:15th_ (https://mythology.net/wp- content/uploads/2017/04/
century_map_of_Turkey_region.j pg) Map-of-the-Trojan-War-5tates.j pg)

(https ://com m о ns.wi ki m edi a.org/wi ki/Fi 1е: Не i nri ch_Kie ре rt _As i a_citerior. Mys i а ј pg)

l e.ГcJ l e.ГcJle.ГcJle.ГcJ l e.ГcJ l e.ГcJle.ГcJ I 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1r=.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1ЕШ 1
21
1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ IE.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1е.ЈСЈ 1r:::JLJ 1 е.ЈСЈ 1 Е::ГсЈ 1E.JLJ 1r:::JLJ1 r:::JLJ 1

Међутим:, прави проблем није rде су се Фриrија и Мизија налазиле у

Анадолији, већ што се у време у ком се дешава авантура Аргонаута, нису уоп­
ште ту налазиле.

Решавајући шире окружење Троје и територије тројанских савезника,

пронашли смо ;ю:кације древне Фригије и Мизије на Балкану! (Сл. 1.11 и 1.12)
Као што видимо, већина аутора Фригију и Мизију смешта на простору
данашње Мале Азије. На овом простору појављује се и више топонима веза­
них за Троју. (Сл. 1.13)
Писану потврду о локацији Фригије и Мизије на Балкану, пронашли
смо код Херодота (8, 9) приликом описа Даријеве војске.

Књига седма, 73: "Фрижани су имали опрему врло сличну пафлагонској, и

они су се врло мало разликовали. Фрижанима је, по причању Македонаца, у вре­
ме док су становали у Европи и били суседи Македонаца, било име Бриги, а кад
су се преселили у .Азију, променили су истовремено и завичај и име и назвали
су се Фрижани. Арменци су били наоружани исто као и Фрижани, јер су они
потомци Фрижана. Оба ова народа предводио је Артохмо, који је био ожењен
Дариј евом ћерком".

Сл . 1.11. Стара д ревна Ми з ија у бугарском Подунављу

(lmperii Orientalis et Circumjace ntium Regionum, Ansel m o
Mari a Banduri , 1742) (https://www.davidrumsey.com/ luna/
servlet/detai l/ RUMSEY- 8- 1- 31274- 11 50303: 1m peri i-Oriental is-
et~Ci rcumjacenti)

1r:::JL] 1E.JLJ 1r:::JL] 1r::.JL] 1ЕЈа 1EJiCJ 1е.га 1 22 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1r:::JL] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::.Гс] 1
IEJLJle.Ji:J I E.ГcJIEГcJ I E.ГcJ I EГcJ I EГcJIEГcJ I EJLJIE.ГcJIE.ГcJ I E.ГcJ I E.ГcJ I E.ГcJIE.ГcJ I E.ГcJ I E.ГcJ I

Књига седма, 75: "Трачани су ишли у рат са лисичјим кожама на глави и са ко­
шуљом око тела, изнад које су имали пребачене шарене огртаче, а на ногама и око
лис11ова чизме од јеленске коже. Поред тога имали су копља за бацање, лаке штито­
ве од пле'Гера и кратке мачеве. Ови су, кад су прешли у Азију, добили име Битињани,
а раније су се, како сами причају, звали Стримоњани, јер су становали на Стримону.
Кажу да су их из њиховог старог завичаја протерали Теукри и Мизијци. Трачанима
из Азије командовао је Артабанов син Басак".

Сл. 1.12 . Ми зија у бугарском Подунављу н а древним картама

(hnps: //digi:vatliЬ. it /vlew/MSS_:_Urb. gr.82 -folio 78г)

Херодот (8, 9) те сеобе смешта у време владавине Креза и Гордиона. То

потврђује и СтраБон (10) и проширује списак пресељених народа:

У књизи VII, з, I: 'Трци су сматрали да су Гети Трачани; а Гети су живели са

обе стране Истера, као и Мизијци, такође су били Трачани и идентични са људи­
ма који се сада зову Мези; од ових Мизијаца су настали и Мизијци који сада живе
између Лидијаца и Фригијаца и Тројанаца. А сами Фригијци су Бригијци, трачко
племе, као што су и Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани, Тинијци и
вероватно, по мени, такође Маријандини. Ови народи су, сасвим сигурно, пот­
пуно напустили Европу, али су Мизи остали тамо. И чини ми се да је Посејдоније
у праву кад претпоставља да Хомер означава Мизе у Европи (мислим на оне у

IEJCJ IE!JCJIEJCJ IE!JCJJEJCJ IEJCJIEJCJ I 23 IEJCJIEJCJ IEJCJ IEJCJIEJCJIEJCJ IEJCJI

1 е.ГсЈ1е.ГсЈ1е.ГсЈ l eJCJ1е.ГсЈ1 .е.ГсЈ 1 ·е.ГсЈ IEJI:J IEJIJ IEJIJ IEJIJ 1ЕГrЈ IEJIJ IEJI:J IEJIJ IEJIJ IEJIJ 1

Тракији) када каже '.Али, окренуо је своје гјајве очи и погледао далеко у земљу
чувара коња, узгајивача коња Тракији и Ми:зима, који ге Боре пр.са у прса.' Сва­
како Хомер није могао мислити ва Мизијце у Азији, јер изјава ве би оила тачна.
Заиста, када каже да Зевс окреће поглед од Тројанаца према земљи Траq:ава, он
сигурно не меша континенте. У песниковој фразеологији земља Мизијаца се по­
везује са Тракијом, која није "далеко"', већ има заједничку границу са Троадом и
налазе се иза ње и са обе страве, а од Тракије је одвој ева широким х;елесповтом;
јер "назад се окренуо" генерално значи да свој поглед пребацује са Тројанаца ва
људе који се налазе у позадини Тројанаца, или ва боковима., заИ'ста пребацује
његов поглед прилично далеко, али никако 'позади'. Поново у прилог овој фра­
зи иде сведочење песника који повезује Мизе са Хипемолгима, Галактофагима
и Абијима који су заиста номадски Скити и Сармати. И до дана данашњег ова
племена као и пл ем ева Бастарва живе измешани са Трачанима (вите са онима

даље од Истера, али такође и са овима у самој Тракији близу Игтера). С њима
су помешана и келтска племена - Боји, Скордисци и Таурисци. Међутим, Скор­
диске неки називају 'Scordistae', а Таурисци се називају и 'Ligшis.ci' и 'Tauristae'."
(слободан превод аутора)

C1i1. 1:;13. Три Троје у А1Надvпrиј 1и - М:ал~:ој Азијrи на 1карт1И

изiб. 1Ве1ка Gmeciйe UnivasлeSerund.um Hodiernшn Sitшn
NeDteriш D.esa(ptiD, Ahmham OrtEli.us (*1527-t"J59'8)
(https.//upload.wikimedia.org/wikipe.dia/commons/1/1.Ь/1584_
map_oLCreece_.Ьy_д.Ьraham_Orteli.us i pg)

le.ГcJle.ГcJl~leJCJle.ГcJIEJI:Jle.Jal
14
 Да нисмо једини који су схватили сеобу топонима и народа са Балканског
полуострва у Малу Азију сазна.жи смо из објаве Сањина Мулаомеровића, која
је постављена на фејсбук профилу дана 01. августа 2016. године (https://www.
facebook.com/groups/1439195456323058/posts/1766068183635782):

"Nastavljamo sa easovima Homerologije...

Ко su Ъili PHRYGI/FIOGI i zasto se njihovoj ulozi u trojanskom ratu mora posvetiti
posebna раZпја?
Iz Ilijade znamo da su bili jedno od tтi glavna tтojanska plemena, branitelji kule
Priamove. Ako сето tтa.Ziti pravu Ттојu onda definitivno moramo iCi tragovima ovog
plemena. ..
Srecom, mi danas imamo mno:Stvo antickih zapisa о njima. Isti se drasticno
razlikuju od dana.Snjih bajki о njihovom maloazij:skom porijeklu ра bacimo oko i na njih ...
Herodot (484 - 425 p.n.e.) kaze da u MaluAziju dolaze tek u osmom vijeku p.n .e. i
to sa Balkana gdje su :se zvali BIOGI. Interesantno је i da se znaeenje ovog imena moze
prevesti samo sa na.Se ikavice. Brig - brijeg - Ьтdо, sto opet odgovara najcescem opisu
Ilira - b11dani, gorani.
Tra.Ziti njihovo porijeklo u dan.aSnjoj Turskoj је suludo, sto је dokazao i Ekrem
Akurgal (1911 - 2002), turski specijalista za dтevne kulture Anatolije. On је Ьiо jasan
da se njihovo prisustvo u Tuтskoj aтheoloski moze potvтditi tek za osmi vijek p.n.e.
sto се теб oko 500 godina POSLIJE slavnog trojanskog rata, te jos dodaje kako njihovi
najraniji aтtefakti n1eodoђivo pod:sjecaju na aтtefakte sa nasih prostora iz kasnog
bronzanog doba.
Da1de, imamo i aтheoloSke dokaze da је Herodot Ъiо u pravu! Samim tim se Troja
ima tтaziti na Balkanu а nre u Turskoj.
Ali nisu Herodot i Akur.gal }edini koji to tvrde...
Herodotov i:stovтemenik i kolega historicar Xanthus kaze "Frigi su dosli u Malu
Aziju nekad poslije tтojanskog таtа."
Arrian (92 - 175), jos jedan grcki historicar, pise da su Frigi u Malu Aziju dosli kao
izbjeglice, nakon .sto su ih iz djeoovine pтorjerali Cimmeri/Cimeri. Da, isti oni Cimeri о
kojima sam pisao u jednom od prethodnih postova.
I nas Iliт Sveti Jeronim (347 - 420) је zaЬiljezio da је u NOVOJ DOMOVINI prvi
brigijski kта1ј Ъiо Midas, koji је vladaio od 696. do 742 . .godiнe2 p.n.e. kao i da је njegov
otac Gordias Ъiо Makedonac iz tтojanske laaljevske oЬitelji.

2 У текстује 11ребалода ш~ш е од 742. дп 696. 1

r. 11 .љ1Је. 11римедба аутора.

IEJCJ I ЕГСЈ IEJCJ'IE:Jd IE:Jd IE:JCJ,IEJa 1 25 leJLJ leJLJ leJLJ lr::::.rc:J leJLJleJLJ leJLJ I
 Postoje i zapisi о gradnji brojnih replika Ilija odnosno Troje. I Brigi su najvjero-
vatnije izgradili jednu takvu u svojoj novoj domovini, koju се kasnije posjetiri i Alek-
sandar Makedonski prilikom pohoda na Aziju. Da је Ыо Grk, kao sto nam se danas
podvaljuje, ра valjda Ьi posjetio dvore kralja Agamemnona а ne repblru dvora trojan-
skog kralja Prijama. Mislim da је tako i nastala zaЬluda о maloazijskoj Troji. Та loka-
cija Ьi moZda ostala totalno nepoznata da је nije posjetio i па mapu stavio Aleksan-
dar Makedonski, najslavniji covjek tog doba. Tu је nekad davno stajala samo replika
slavne kule, dok је prava lшla Ьila kod nas u Iliriji, kao sto nam i Ivan Gundulic prije
nekih 400 godina rece:
"Pri moru uprav srpskih strana,
u przinah pusta zala
lezi Troja ukopana,
od grckoga ognja pala;
slavna Troja, ka је svime
njegda Istokom gospodila,
а sad ino nije neg ime
nakon sebe ostavila.
Gdi su miri, gdi su dvori?
Nije zlamenja od nicesa:
sto ognju osta, vrijeme obori
i pohara i poplesa ..."

1. 4. НАЛАЗИ ТУРСКОГ АРХЕОЛОГА ЕКРЕМА АКУР ГАЛА

Као што смо већ навели, Сањин Мулаомеровић у својој објави не само да
је схватио Херодотове тврдње, већ наводи истраживања турског археолога
Екрема Акургала, за потврде тих тврдњи.
То што Херодот описује пресељење Фригијаца, Тра:чана и Мишана са
Балкана у време владавине Креза и Гордиона, није нужно доказивало да
се и раније делови тих народа нису могли налазити на просторима дана­

шње Мале Азије . Зато су нас занимали налази Екрема Акургала . Замоли­
ли смо пријатеља Дарија Кршића да пронађе неки Акургалов рад и убрзо
смо добили његов одговор, објава од 18 . октобра 2017. године (https://www.
facebook.com/groups/1439195456323058/posts/1979554662287132):

1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 26 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1ЕГсЈ 1eJI:J l:е.ГсЈ IE:JI:J IEJI:J 1
1 ~ I Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ1~ 1 ~ l eJLI 1 .~ l.e JLI I Е.ГсЈ leJCJ I Е.ГсЈ leJCJ leJCJ leJCJ leJCJ IEГrJ leJCJ 1

,,Ilija ше zamolio da postavim zaldjucke poznatog turskog arheologa, Ekrema

Akurgala, и vezi pojave Frigijaca na prostoruAnadolije, sto је pak и vezi sa mogu6m
"Deukalionovim potopom". Posto пiје jednostavno doЬiti originalne naш:ne radove
ovog пaucпika, poslu.Zili smo se posrednim izvorom, knjigom Е. ]. Sweeney-a, "Gods,
Heroes and Тyraпts: Greek Chronology in Chaos". U пјој Sweeпey citira Akurgalove
zaldjucke, tj. da је veCi deo Anadolije izmedu i200. i 750. pre Нrista u "'potpunom
mraku" za паs danas, te da је kulturпo naslede iz tog vremena :za nas u celosti
izguЫjeпo. Smatra da se radi о mogucim vojnim osvajanjima koja su prekinula
kulturni razvoj tog regioпa u posmatranom vremenu. Sve sto је pronadeno na tom tlu
пе moze Ьiti datirano pre osmog veka Stare ere, ра tako ni frigijsko naslede. Odnosno,
пе samo frigijsko - nego nicije. U tih 450 godina rano gvozdeno doba na tom p:rostoru
sasvim је obavijeпo tamom".

Екрем Акургал, турски археолог, након цело­

животног археолошког истраживања простора Ана­
долије, изнео је своје закључке а то наводи Свини (11)
у СВОЈОЈ књизи:

БОГОВИ, ХЕРОЈИ И ТИРАНИ

"Напредак ископавања током пр:ве половине дваде­

се тог века ни1е донео никак:во решење по питању мрач­

ног доба. Напротив, мистерија се само продубљи:вала:

јер је откривено, на запрепашћење научне заједнице, да
је та епоха пада утицала не само на Грчку, већ и на Малу Азију, и готово на читаву
Анатолију. Као што је био случај с Грчком, овај "мрак" није представљао период
осиромашења или чак варварст:ва, :већ једну свеобух:ватну и потпуну депопула-
. .
ЦИЈУ= распон од преко четири века када се чинило да у региону КОЈИ данас зовемо

Турска уопште не постоје људска бића.

Ова необична аномалија прво је примећена у Троји, насељу за које је откриве­

но да је"". очишћено од лежишта која се могу односити на период око noo-700 г.
п.н.е. Нико није пронашао ни један комад прото-геометријске керамике из тог
времена у Троји - ни Шлиман, ни Дорпфелд, ни сам Блеген. Сада се заправо пи­
тамо шта се догодило у Троји у Грчком мрачном добу, од почетка n. до краја 8. века
пре нове ере: и морамо прихватити одговор - да нема ништа у Троји да испуни
ту огромну празнину. Током 2000 година људи су оставиди трагове свог живо­

та тамо; нека поглавља приче била су кратка и нејасна, али никада није остало

le.Гc:Jl e.Гc:J le.Гc:Jl~l~li:::Jdlr:::ГcJI 27 IЕГсЈ IE:JCJ le.ri:J 1ЕЈ!СЈ IEJI:J lеГсЈ IE.Jd 1
1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1еЈёЈ 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1

поглавље у потпуности празно. Али током тих 400

година влада тишина, дубока и нејасна." *денис Пеј1f,
"ИсШ.оријска йљачка Троје" Antiqиity, Vol. XXXIII (1959)
сШ.р. 31

Ово запажање Дениса Пејџа, професора грчког

језика на Универзитету у Кембриџу, показује изне­
нађење писца. Па ипак, да је погледао даље, нашао
ои много више разлога за узнемирење: Јер како су
године пролазиле и научници скретали пажњу на

налазишта у унутрашњости Анатолије, наишли су

на исту појаву. Тако је до 1961. године Екрем Акургал,
старији турски археолог, могао да напише : "Данас, упркос марљивим археоло­
шким истраживањима последњих деценија, период од 1200. до 750. год. п.н.е .
већи део анатолијског региона још увек лежи у потпуној тами. Стари народи
Мале Азије, попут Ликијаца и Карићана, чија се имена спомињу у документима
друге половине другог миленијума, археолошки се, тј . с њиховим материјалним
наслеђем, прво појављују око 700. или касније ... Отуда културни остаци време­
на између 1200. и 750. у Централној Анатолији, посебно на висоравни, изгледају
прилично неповратно изгубљени." Е. Акурrал, УмеШ.носШ. АнаШ.олије og Хомера go
Алексанgра (Берлин, 1961) сШ.р. 5-7.
Претпоставља се да је узрок прекида у току историје око 1200. године пре
нове ере неко војно освајање. Али ко је могао оити одговоран? Свакако да нису
Фригијци, јер они нису ушли у регион све до око 750. године пре нове ере. Чак
и на грчком копну, покушај да се објасни Мрачно доба као последица инвазије
наводно варварских Дораца морао је оити напуштен. Тако је било и у Анатолији.
Према Акургалу, напор да се затвори празнина моштима фригијске уметности
"не може се ускладити са резултатима археолошке студије. Ниједан од Фригиј­
ских налаза и ниједан оријентални пронађени са њима не могу се датирати ра­
није од осмог века." И "Такви резултати намећу нам да изузмемо из проучавања
Мале Азије између 1200 и 750 било какво Фригијско присуство и наслеђе." Пре­
ма КарйенШ.еру, "Дорци нису имали никакве везе са колайсом Микенске цивилизације, јер
нису ушли на Пелойонез све gок није gошло go йройасШ.и." Прекиg у rрчкој цивилизацији,
сШ.р. 52
Ако Фригијци нису оставили трага током овог периода, шта онда са дру­
гим народима? "Запањујуће је," пише Акургал, "да до сада у Централној Анато­
лији нису постојали само Фригијци, него уопште ни културни остаци било ког

1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1r:::JL] 1

28 lr:::Jalr:::Jalr:::Jalr:::Jalr:::Jalr:::Jalr:::Ja l
1Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1

народа, који би се могли датирати у време између 1200. и 750." Чини се да ништа
није оставило трага, чак ни примитивне колибе или дупље. Ни региони на гра­
ницама Анатолије нису пружили ништа да попуне јаз. И овде је тама потпуна:
"На југу полуострва, у Мерсину, Тарсусу и Каратепеу, последњих година су оба­
вљена важна археолошка дела ... И овде је рано гвоздено доба, тј. раздобље изме­
ђу 1200. и 750. у тами ."

Треба да подсетимо да ова претпостављена депопулација великог дела зе­

мљине површине током периода од скоро пет векова не потврђује ниједан ис­
копан доказ катастрофалног уништавања, као што је пожар, земљотрес или
поплава. Супротно томе, постоје докази о културном континуитету између на­
пуштених насеља 1200. године пре нове ере и поново окупираних насеља 750.
године пре нове ере. Теорија о "депопулацији" никада не би настала, о којој се
никада није размишљало, да се хронологија Египта није примењивала на ове
земље. Када су, међутим, пронађени скарабеји и други артефакти осамнаесте
династије у вези са остацима који су иначе постављени у осмом веку пре нове
ере, било их је потребно преселити у четрнаести или тринаести век п.н.е. и на
. . . . . ~

таЈ начин створити провалију ко1а их Је раздво1ила са њихове праве локације:

провалија која није имала археологију или било какве остатке да их премости."
(слободан превод аутора)

1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 29 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1еш 1
1eJLI1ЕГсЈ IE'ICJ 1ЕГсЈ1 ЕГсЈ IE'ICJ IE'ICJ 1Е:ГсЈ 12.Ј:с:Ј 1Е:ГсЈ Ј eJLI 1еЈСЈ 1r::.rLJ 1eJLI 1r::.rLJ 1r::.rLJ 1r::.rLJ 1

Аргонаути, loreшoGosta (1500).

(https://com moпs.wi ki media.org/wi ki/Fi le: Argo n autesch%Cз%ABff_Lore nzo_Costa_w.j pg)

1ЕШ 1Е.ЈСЈ IЕГсЈ IE.Jl:J le.r:c::J 1ЕГсЈ 1i::::JCJ 1 зо 1 eJLI 1 eJLl 'IЕ.ЈСЈ1 eJLI1 eJLI 1 eJLI 1 eJLI 1
le.Гc:lle.Гc:lle.Гc:lle.Гc:l l e.Гc:lle.Гc:lle.Гc:l l e.Гc:llВCJle.ГcJIВCJ l e.JLJle.JLJ I EГrJIEГrJIEГrJIEГrJI

11

2. 1. МИЗИЈА У БУГАРСКОМ ПОДУНАВЉУ

Као што видимо, археологија потврђује Херодотове информације о пре­

сељењу балканских народа и то у време које он наводи, око 750. године п.н. е.
Посебно је вредан налаз Акургала да су то први трагови присуства припад­
ника досељених народа са Балкана.
Мизија и Мишани, односно Мизијци, су се у време посете Аргонаута
једино налазили у својој вековној постојбини, тамо где се и данас под тим
именом налазе а то је у Бугарском Подунављу.
Сада када смо то сазнали, поставља се питање да ли је то сазнао и Апо­
лоније читањем разних дела о путовању Аргонаута и опевао ту Мизију на
Балкану или је опевао неки простор у Малој Азији?
Како смо напоменули, путовање почиње из Јолка, из Тесалије и одви­
ја се на исток Егејским морем. Аполоније је детаљно описао задржавање
на острву Лемносу, а успут је споменуо и задржавање на острву Атлантове
кћери Електре - Самотраци . Ту смо видели једино помињање Црног мора
које се односило на део Егејског мор.а од Самотраке до Дарданела. Затим
Аргонаути пролазе поред Херзонеса и Рта Ритиона што препознајемо као
данашње Дарданеле, па кроз Хелеспонт поред Идских крајева и Дарда­
није, поред градова Абидоса, Перкоте, Абарниса, Питије. Али ни једном
речју Аполоније не спомиње Троју. Затим описује пловидьу кроз Пропон­
тиду, данашње Мраморно море . Ту Аргонаути стижу до Фригијског копна
и острва Медвеђа гора насупрот Есоповог ушћа, а затим пристају у земљу
Мишана или Мизијаца.
Тај део пута делује прилично препознатљив по данас познатим: историо­
графским подацима. Можда су они заиста били такви и у време када је Апо­
лоније писао Аргонаутику.
Баш ту настаје проблем јер смо видели да историчари наводе да Фри­
гијци, Трачани, Мизијци и други њима суседни народи, у време путовања
Аргонаута, живе искључиво на вековним огњиштима на Балкану. Све то су
потврдили и налази турског археолога ЕкремаАкургала. То је за нас отвори­
ло питање: - коју Мизију Аполоније описује!? Да ли ону праву у Бугарском
Подунављу или ону Мизијску колонију у Малој Азији?

1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 31 1е.ГсЈ 1Е:ГсЈ 1EILI 1E:JLJ I ВСЈ IE.Ji:J 1e.JLJ 1
1r::..rc:J 1EJLJ IEJLJ 1EJLJ IEJLJ IEJCJ IЕШ 1Е:Ј..Ш IEJCJ 1Е:Ј..Ш IEJLJ 1Е:Ј..Ш1 EJLJ 1Е:Ј..Ш1 Е:Ј..Ш 1EJLJ 1EJLJ 1

Баш ту у Мизији, Аполоније оставља Херкула и Полифема и прави дру­

го значајно одступање у односу на друге изворе о путовању Аргонаута. По
изворима неких аутора, Херкул је саАрrонаутима стигао до КоЈIХИде и успут
имао значајну улогу у дешавањима код посете Аргонаута Троји, што је јако
добро описао Диодор (7).

2. 2. БОСПОР?
Настављамо даље са анализом .Арftонш:уШихе. Након напуштања земље
Мишана, пловећи дан и ноћАрrонаути пристају у земљу Бебрика. Аполони­
је описује Борбу између бебричког краља Амика и Полидеука у којој је Амик
смртно страдао. Као последица тога, наводи да су Бебрицима одмах сутра­
дан опустошена поља и села од суседнихЛикијаца и Маријандинаца јер су се
вазда спорили око земље богате гвозденом рудом.
Напустивши поражене Бебрике, Аргонаути упловљавају у вртложни
Боспор3 • На самом улазу у Боспор, Аполоније описује чудовишни талас као
лебдећу гору са којим су се суочили Аргонаути. Следећег дана, пловећи кроз
Боспор, пристају ња Тинијску оба..лу где проналазе слепог пророка Финеја:

,,Али када ј е сунце обасјал о роо"'!е Брежуљке

С обзорја 11 одижућ се и будећ пасr.ире оваца, l б5
Тада одр:ијешише већ у nодножју Јi1овора ужад
И укрца ше плијен колико rra требаше IJiloнrиjeт
Те се уз 11ухање вјетра на вртложни усмјере Босл ор.
Ондје се сприједа, пред 11ађом на врпетiНу налик планину
Подиже вап из дубине к'о да ће се о15рушит на њу, l/O
Стално се подижући над обЈilаке. Mor'o бtи рећи
Злој да нећеш судбини умаћ11111, јер баш iГЈО средини
Лађе пријетећ и :в:и си к'о облак. Али се и!Гi1а1<
Слегне, уколи ко тад кормилара спош5:на има.
Стога захваљујући вјештини Тиф;ија !И ти 175
Сигурно, мадаусrраху, 111утова:ху.
Сљедећег дана Тинијској земљи 1Наrсулрот привезаше кш-ю n е свој е"
Ондје Агеноров син на обап:и имаше 1<ућу

з У о риги нал н ом тексту Аn01ю нијеве Арнжа_ут111ке 1кор.и:ст1111Ое 11iермин IБocТlDp, што н е з начи да се то односи
само и И(l(ључиво наданаш њи IБосФор, н его:се М'ОЖе<0дfюсит111111 на некидруг111 мореуз. Страбон у свој ој Геогра­
фиј и юраз Боmор користи као оnшги n ојам за 'Nl'Opeyзe. У l[В"ИМ ·случајев има ишреддодаје реч за одредницу
локациј е. Та1<0 оп и суј е'бар три разл.ич ИiГаlБоспора (да:наЈ!lЈњи IБосфор, Азовсюи 1Боофо р 111 Трачки Босп ор).

1r::..rc:J 1I~".ГrJ 1r::..rc:J1 еЈСЈ 1е..ГсЈ IE.JLJ IЕ..Ћ:Ј 1 32

-
1Е.ГсЈ 1I~_ГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1t:..ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 .е.Гс:Ј IЕ.ГсЈ IЕ.ГсЈ 1Е.ГсЈ IЕ.ГсЈ IEJi:J 1Е.ГсЈ leld 1Е.ГсЈ 1еГсЈ 1ЕШ 1

Ф:инеј кој' нај:гора зла мед људима свима nретр11је

Због свог nророчког дара што њему га удијели не1юћ lSo
ЛетЈ11н син.Ал се није нитоликожац'ода свету
Мис'о tи самога Зеуса пренесе људ:има rвјерно,
Изтогје разлО'га њему дуготрајну послао crapocr
Слатко му одузев свјетло из очију. Није му дао
Безбројним јељима се веселити ШiГО су му увијек. 185
nитајућ за пророчанства, до1-юсиљи сусједи 1суiћ~и,
Него кроз облаке(€ одједном сјуривш;и б.лrизу,
Харпије кљуновима из уста су њему и руку
Храну грабиле стално. И кадшто је њему ни трунка
Не оста, кадшто лак мало, да може преживјетутузи"'" (:3)

Све довде је изгледало да Аполоније описује Юiросторе у Малој Азији, као

и Боспор, данас нама познати мореуз Босфор. Али баш опис тог Боспора до­
носи разрешење оног питања, куда то Аполоније спроводи Аргонауте.
Пошто су Борејеви синови ослободили пророка Финеја сталних патњи
које су му причињавале Харпије, он им заузврат опи:сује шта их чека у на­
ставку пловидбе:

"Када већ отиђете од мене, тад најприје ћете

Црне хридине двије у морском видјеттјеснацу"
Велим да нитко им није умакнуо, лрошао кроз њих.
Наиме, немају доље за rюшорањ карије.не своје,320
Него се срастајучесrоуједну стојећ насу1rnрот"
Силна :их морска вода одоз:го за11љускује кишећ.
Тако да заглушно укруr одјекује обала кршна.
Стога слушајте сада, уважите савјете моје,
Ако ли паметно збиља и блажене богове штујућ 325
Пловите, ако тек тако, по својој глави и лудо
Не срљате у пропаст пре'lilустив се !M11aдocrv:i својој.
Велим вам, пустите n рвоза покус, за 11овuљаrн 11редзtна~<.
Испред лађе далеко :голубицу" Ако кроз OIHe
Хридине до у Понт :не~rювријеђена прелети, ззо
Немојте више ни сами одгађат.и задУго пут свој, rнero
Стиснувши добро усвојим рукама весла, морски
Сијеците тјеснац, јер спас вам неће толико бити у
Молитвама кол:икоујаrкости руку"_ (3)

33
1E:JIJ le.JLJJ eJiJ le.JLJJ ЕГсЈ le.Jd 1 ВСЈ1ЕГсЈ 1ЕГсЈ1 ЕГсЈ ,IEJCJ le.JLJ 1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ 1 ЕГсЈ1

Овде видимо изузетно вредан део Аполонијеве Арfон.ауШике, а то је

опис Сударајућих стена који је детаљно описан у самом проласку Аргонау­
та кроз њих:

"Када пак сти гош е већ у тјеснац, кривудави пролаз, с

Једне и друге стране кршевитим хриди ма запрт, 550
Л ађу је пак одоздо у плаву вртложна струја
Пљускала те су се напријед у великом кретали страху.
Па им је тутњава већ од rучених хридина снажно
Ударалаууши и јечали гребени шумни,
У том се п одиже часу, голубицу држећу руци, 555
Еуфем да ступи на прамац, а други на заповијед тада
Тиф.ија, Хагн ију сина, завеслаше како им рече
!Еда би потом кроз стијене прогурали лађу, у своју
Уздајући се снагу. Кад задњи опловише завој.
Одмах видјеше стијене - отварале су се уто. 560
Остадоше Без даха. И Еуфем голубицу пусти
Да се на крилима вине. А главу сви уједанпут
Ди1гоше гледајућу њу. И она кроз хриди пролетје.
Једна се враћајућ другој, у истом тренутку се обје
Хридине сударише уз тутњаву. Силна се слана 565
Водаускипјевши диже к'о облак. Море захучи
Стравично. Около свуд загрмје гол еми етер.
Шупље пак шпиље унутра затутњеше како се море
Под1но 1<лисура кршних успљускало. Повише руба
Бијелу је пјену вал избацивао шумећ високо. 570
Лађујетлачила струја одасвуд , а перје на врху
Репа голубици хриди одсијекоше". (З)

Слике 2.1. и 2.2. приказују изглед Босфорскоr мореуза данас .

Шта Аполоније описује у том Боспору? - Уски отвор ветровитог теснаца,
сачињен тесно од храпавих литица са о6е стране, а морем стучене хридине
Qдјекиваху од рике таласа?! - пловку кроз клисурину прогнати! - како се
море подно клисура кршних успљускало.

Како овај опис може одговарати данашњем Босфору (Сл . 2.3, 2-4. и 2.5.)?
Када погледамо фотографије данашњег рељефа Босфорског мореуза,
видимо сасвим другачију слику. Не личи ни мало на клисуру, а камо ли на
клисурину храпавих литица стешњених са обе стране .

le..JIJ IEW 1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ.1ЕГсЈ1 . 1ЕГсЈ1ЕГсЈle.JLJ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1

34
IEГi:JIE.JdlEJLJIE.JdlEJLJJE.JdlE.ГcJleJLJleJCJIEГcJIEГcJIEГcJIEJCJIEJCJIEГcJIEГcJIEГcJI

Gii. н. Јlокац~и]а ll[pИ мопа n[ре1Ко IБосфора Сл . 2 .2. Локација три моста преко Босфора
(https://earth.-goo,glecom/) (https://earth.google.com/, реконструкција аутора)

Сл. 2.з. Мш:т ~на

IБ:осфо,ру
(hittlps://pixabay.com)

- -· ;·""
Clil. 2.4. !Рељеф шш
Б:осфD1ра ~између
-
--~ - ::_~

.
._

"
--

~-." . . ~.
-

~-~·
--~~ ~

.
"-~
'

мDсrова
' ~--- ~
(htiђps: //iPi xabay.co m)

Clil. 2.s. IНlов~и м·осr ~,за

Б:осфо[ру ~,за ~излазу
n[рема Цр"1D'М мору ~ . -;~... ·-- ..,:
- --" .- - . '
(https://commons. , _. - ~ ...
w ikimedia.or,g/wiki /
- .
f i le Yavш~Sultan_Se l i m_
Bridge_ IMC3054 jpg)
. -

35 IEГcJIEГcJIEГcJIEГcJ I EГcJIEГcJIEГcJI
1 ~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.Гс] 1~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.Гс] 1~::.Гс] 1~::.Гс] 1~::.Гс] 1~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.Гс] 1Е1..ГсЈ 1Е1..ГсЈ 1

2. 3. БОСПОР ЈЕ ЂЕРДАПСКА КЛИСУРА

Страбон (10), који је живео 200 година после Аполонија, израз Боспор
користи као општи појам за мореузе. У свим случајевима испред додаје реч
за одредницу локације. Тако описује бар три различита Боспора:

5. "Тhе Cimmerians once possessed great power in the Bosporus, and this is
11. 2.
why it was named Cimmerian Bosporus".
11. 2. 5. "Кимеријанци су некада имали велику моћ на Боспору и з6ог тога је
до6ио име Кимерски Боспор". (слободан превод аутора)

12. 4. 8. "The Тhracian Bosporus, was in earlier times called the Mysian Bosporus".
12. 4. 8. "Трачки Боспор се у ранијим временима називао Мизијским Боспо-
ром". (слободан превод аутора)

Значи, ни Аполоније није нужно описивао Босфор, описујући Боспор!

Да је описивао Мизију у Малој Азији, логично би описао и пролазак Арго­
наута кроз Босфор. Пошто данашњи Босфор никако не одговара опису Бо­
спора, да видимо какви су изгледи да је Аполоније ипак описивао Мизију у
Бугарском Подунављу, где је стварно и једино постојала у време путовања
Аргонаута.

Сл. 2.6. Ђерда пс ка кли сура (https//earth google.com)

1~::.Гс] 1~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.Гс] 1~::.Гс] 1 1 ~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1 ~::.Гс] 1~::.ГсЈ 1Е1..ГсЈ 1е.ш 1~::.Гс] 1
36
1ЕГсЈ 1е.ГсЈ ј е.ГсЈ 1 ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1е.ГсЈ 1ЕГсЈ 1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1

Сл . 2.7. Ђердапска клисура, клисурина стрмих литица, (https://pixa bay.com)

Мизија се онда, као и данас, простирала јужно од обале Дунава, на запад

до реке Искар, на југу се граничила са Бригијом на висовима Старе планине,
Балкана, односно Хелма. Једино је источна граница померана кроз време у
односу на данашњу Добруџу (у Румунији), чији становници се и данас нази­
вају Капанцима (што нам указује где је могла бити древна Кападокија). За
разлику од сталне локације Балканске Мизије, Мизија у Малој Азији се на
разним картама различито лоцира. Данас се територија западно од реке Ис­
кар назива Видинска област, а Видин се некада звао Бидин, што јако подсећа
на Битин и Битињане. Данашњи Видин се налази близу улаза у Ђердапски
кањон а он у потпуности одговара опису Боспора код Аполонија. Чак се и да­
нас најчешће назива Ђердапском клисуром (Сл. 2.6). Изгледом је права кли­
сурина (Сл. 2.7), храпавих литица односно хридина са обе стране (Сл. 2.8).
Посебно добру потврду локације праве Мизије и то Телефове, имамо код
Јорданеса (12):

ВЛАДАВИНА ТЕЛЕФУСА И ЕУРИПИЛА

"IX Али немојте рећи: "Зашто прича која говори о 58 Гота мушкараца, то­
лико говори о њиховим женама?" Чујте, дакле, причу о чувеној и славној хра­
брости људи. Дио, историчар и марљиви истражитељ древних времена, који је

I E.ICJ I EГcJIEГcJ l e.ГcJIEГcJ I E::Jc:J l e.ГcJI 37 l e.ГcJ l e.ГcJ I EГcJle.ГcJ I EГcJIE::Jc:J l e.ГcJ I
1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1c::JLJ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1еЈСЈ IEJIJ 1EJIJ 1еЈСЈ 1E.JLJ IEJIJ IE.JLJ IE.JLJ IEJI:J IE.JLJ 1

свом делу дао назив "Гетика" (а Гети, што смо доказали у претходном пасусу да :су

Готи, по сведочењу Оросија Павла) - то је Дио, кажем, помиње касније с:вог кра­
ља по имену Телефус. Нека нико не каже да је ово име пр:иличво страва готском
језику, и нека ми буде познато да пл ем ева користе мвога им ева, а и Римљани :их
позајмљују од Македонаца, а Хелени од Римљана, Сармати од Германа, а Готи
често од Хуна. Овај Телефус, тада син Херкула и Ауте, и муж Пријамове сестре,
био је изванредног стаса и страшне снаге. Достигао је храброст с:вог оца својим
врлинама, а имао особине налик на Херкулове. Наши преци су његово краљев­
ство звали Мезија. Ова провинција је ограничена на истоку ушћем Дунава, на
југу Македонијом, на западу Истријем и на северу Дунавом. Краљ, кога смо по­
менули, водио је ратове са Хеленима и током њих убио је Тезав:дера, грчког вођу.
Али док је јуришао на Ајакса и прогонио Одисеја, његов коњ се :заплеоунекелозе
и пао. Ахил је бацио копље и ранио га је у бедро, тако да дуго времена :није могао
да оздрави. Ипак, упркос рани, отерао је Хелене са своје земље. Када је Телефус
умро, његов син Еурипилус наследио је трон, а он је био и син сестре од Пријама,
краља Фригијаца. Из љубави према Касандри хтео је да учествује у Тројанском
рату, да ои могао да помогне њеним родитељима и сопственом тасту, али убрзо
по његовом доласку је убијен." (слободан превод аутора)

Сл . 2.8. Ђердапска кли сура, клисурина стрмихлити 1щ:а 111уна вел11Фюих 11<риiВин:а, (https://pixab:ay.com)

lc::ГcJlc::ГcJlc::ГcJ l c::ГcJlc::ГcJlc::ГcJ l c::ГcJ I

38 IE!d l;eJiJ le.rr:J IE..W l:E:Jd llE:.Jd IEJ[J 1
 2. 4. ПЛЕГАДА, ПРЕГРАДА, БРАНА

Да видимо шта се то у оно време налазило иза последње кривине те кли-

суре (Сл. 2.9) по Аполонијевом опису:

"Кад од мене одете, прво ћете видјети Црне

хридине, њих двије, гдје се сужава море. Кажем вам ,
нико још није успио кроз њих проћ и. Оне нису
чврсто дубоким корјенима учвршћене, већ се
удиљ сударају; а над њима силна морска вода
кипи и кључа, док свуда наоколо каменита

обала немилим граматом одзвања." (5)

Сл. 2.9. Голубачки теснац иза последње кривине у Ђердап-ској клисур:и. (https://earth_goo:gle.com)

Заиста, сликовит опис невероватног призора. Иза последње кривине

клисуре, Аргонаути стижу пред Плегаде, Симплгаде или Сударајуће стене.
Све то делује митски, нестварно!
Да то ипак није немогуће, говоре нам географски појмови:
ГВОЗДЕНА ВРАТА или IRON GATES
БАКАРНИ ПРАГОВИ

КАМЕНИ РТ ГРЕБЕН

Најпознатији од њих Гвоздена врата или lron gates, иако потиче из

Бронзаног до6а, говори нам о неким вратима од гвожђа. Та Гвоздена врата у

lr:=Jdlr:=Jdlr:=Jalr:=Jdlr:=Jalr:=Jdlr:=Jdl 39
IEГcJ I EГcJleJLJ I EJCJleJLJIEJCJleJLJleJLJIE..ШleJLJJEJCJleJLJIEJCJIEJLJIEJCJ I EJLJ J EJCJ J

Ђердапској клисури би лако моf'.ла бити оно што Аполоније описује као Су­
дарајуће стене. Оне нису чврсто дубоким кореном учвршћене, већ се удаљ
судараЈУ, а над њима силна морска :вода кипи и кључа.

Следећи појам, Бакарни праrови, за који смо сазнали код Јовановића

(13), био је право изненађење за нас. Тражи.ли смо појашњење и сазнали да
се Бакарни прагови односе на олшс самих Гвоздених врата јер се вода степе­
насто сливала и то је један од назива за тај топоним из Античког времена!
Бакарне прагове и Гвоздену капију на.лазимо и у Ишјаgи, Хомер их на-
вади у стиховима у осмом певању:

"Ил' ћу га зrра'бит' и доле у мрачни бацm-1и Тартар

врло далеко, rде зja'filи под земљом најдубљи nонор,
rде су од железа врата и од меди 11par 4•те исподА1ида
толико лежи колико небо (е диже н:ад земљом!"'

Сл_ 2 _10_ Траrови уклањања6В

метара в 1и.с:оких мермерних

оуrюва (https://maps.google.com)

4 Железо - гtВ ожђ е, м ед- Ба ка р, Аида - Хад

I EWIEW I EWIEГcJ l e.JdlEJIJIE:JГ!CJI

40
1EJL]1 еЈСЈ 1r:::rr::J 1EJL] 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1

Надамо се да ћемо доћи до више података о тим Бакарним праговима у

кориту реке Дунав. По нашој процени, Римљани су уклонили праве Бакар­
не прагове приликом продубљивања корита реке да би обезбедили лакшу
пловид5у.
Трећи појам из Ђердапа, камени рт Гребен, као препрека за пловидбу
говори све, сам по себи. Да је постојао све до пре 150 година потврђује нам и
изјава очевидаца његовог уништења, на коју нас је подсетио Јаковљевић (14):

,,Један специфични фрагмент сећања на Атлантиду односи се на тврдњу да

су грађевине биле од црног и црвеног камена. Занимљиво је да, као ретко где,
ове две врсте грађевинског материјала имамо управо у окружењу Ђердапских
острва. Црни камен био је одличје кречног гребена од којег је сачињен 700 т дуг
спруд Вран који се простирао 1,2 т испод површине воде као део Дунавског ко­
рита још у време прве изградње хидроелектране . Исти путописац који је овај по­
датак забележио 1893. Сретен Ј. Стојковић, оставља и сведочанство о огромном
каменитом рту Гребену, сазданом од црвеног мермера, високом 68 m . Гребен је
као препрека за пловидбу разбијен минирањем крајем XIX века, а његови кома­
ди били су једно време драгоцени српски извозни артикал."

На могућу локацију указује слика 2 .10.

( 11_ 2 .11 _ Голубац , граф и ка,

Wil liam Н . Bartlett, 1880 (https//di gitalna . nb. rs/wЬ/ N BS/Temats ke_ko l e kcije/
dunav/grafi ke/G R_643#page/o/mode/1 up)

1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 41 1Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1
1еГсЈ1еГсЈ1еГсЈ1 . е.ГсЈ lеГсЈ 1еГсЈ1 еГсЈ lеГсЈ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLI IEJLI IEJLI IEJLJ IEILJ 1

2. 5. ПАЕГАДА = IRON GATES

Када склопимо јединствену слику на основу тих појмова, добијамо: rво­

здена врата између мермерних стубова која су клизала по бакарним пра­
говима! Све то нам указује на постојање некакве вештачке бране у Ђердап­
ској клисури још у давна времена. Свакаква чуда су приписана богу Хефесту
Сваш тару, посебно добро описана у И.Лијаgи, па нам не преостаје дpyrio него
очеки в ање да би и ово могло бити још једно од његових чуда.
Да је баш то место било описано у проласку Аргонаута кроз Сударајуће
стене, указује и име Голубачке тврђаве чувајући сећање на улоrу голуба у том
древном подухвату (Сл. 2 .11).
Како видимо, заиста постоји мноштво аргумената који указују да је Апо­
лоније описујући пловидбу кроз Боспор, у ствари описао пролазак кроз Ђер­
дапску клисуру!

Сцене из филма о Аргонаути ма са 'П[риказом П [ролаша кроз Симnлегаде (филм)ason:andthe Argonauts,

Nick Wi lli ng, :zooo)

1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1 .е.ГсЈ 1еГсЈ 1 eJL] 1 еЈ:ГЈ 1 42 IEJ[J I E.JiёJ I Е..Ш leJCJ IE.Jd 1Е:Ј[Ј le.JiCJ 1
1E'JLJ1E'JLJ 1E'JLJ IEJLJ IEJLJ 1EJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ 1EJLJ 1ЕВ 1Е.ГсЈI ЕВ 1E.fLI 1E.fLI1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1

111

3. 1. ПАЕГ.ДДА, СИМПАГ.ДДА, СУААРАЈУЋЕ СТЕНЕ

Настављамо даље анализу путање Аргонаута. Видели смо да су они кре­
нули из Јолка у Тесалији и путовали на исток преко Егејског мора, кроз Дар­
данеле, Хелеспонт и Пропонтис. Пристали су у земљу Мишана (Миз иј аца) и
ту је Аполоније извео свој '"чаробни трик". Вероватно, удовољавајући својим
критичарима, урадио је измене у својој песми о Аргонаутима. Уклопио је у
њу тада познату историографију у први део путање. Одлучио се да не спо­
мене Троју и због тога је Херкула оставио у Мизији. Користећи се правом на
уметничку слободу, направио је компромис између историографије коју је
увео Херодот, а коју је и Страбон оштро критиковао и историографије какву
је упознао ишчитавајући древне записе чуване у Александријској библиоте­
ци. Вероватно знајући за двојност топонима са Балкана и њихових копија у
Малој Азији, генијално је искористио праву прилику и у Мизији своју песму
вратио на терен какав је заиста био у време путовања Аргонаута.

Ево шта је Страбон (10) рекао за Херодота:

"]ер, видећи да они који су се изјашњавали као писци митова уживају углед,
мислили су даће и они учинити своје списеугоднимаакоувиду историје испри­
чају оно што никада нису видели, па чак ни чули - или бар не од особа које су
знале чињенице - само са овим циљем, како би се рекло шта је њиховим слуша­
оцима пружало задовољство и запрепашћење. Могли бисмо лакше поверовати
Хе си оду и Хомеру у приче о јунацима или трагичним песницима, него Ктесиасу,
Херодоту, Хеланику, и другим писцима ове врсте." (слободан превод аутора)

Од Мизије Аргонаути даље плове воденом масом чији је остатак дана­

шње корито реке Дунав, покрај Бебрика и упловљавају у Боспор. Али тај
Боспор није подразумевани Босфор, већ добро описана Ђердапска клисура.
Аполоније у ствари користи израз Босrюр, као мореуз у Ђердапској клисури,
а море које се налази иза Плегада (уз правилан акценат личи на српско "Пре­
града"', 5ез тешко изговорљивих Р) он назива Понт.
Пре него упловимо у то море, да видимо како су Аргонаути савладали ту
страшну Преграду:

1Е:.ГсЈ1 еЈСЈ 1ЕВleJCJ1 е.ГсЈ IE.Jd IEJLI 1 43 1EJLJ 1Е.ГСЈ 1Е.Ј[Ј 1E.fLI 1E.fLI 1E.fLI 1E.fLI 1
leJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJII3CJli:=JCJli:=JCJleJd leJLJleJCJI

"Тиф иј крикну нек снажно завеслају. Хриди се оn ет

Растворе. Дршћућ од страха прионуше докле ју сама 575
Плима надолазећ назад у хридине није повукла.
Најужаснији страху томе их обузе часу све.
Над главом им наиме неизбјежна бијаше пропаст.
Већ им се широки Понт показивао слијева и здесна
Те им се сприједа одједном појавио, наднио над њих 580
Велики вал, к'о откинут вис, а видјев га, они
Спустише, устрану главу окренуше, јер им се тада
Учини да ће се срушит на лађу и сву ју лок11опит.
Ал га предухитри Тифиј, одморив од веслања трудну
Лађу, па се под труп главнина изваљала вала. 585
С крме међутим вал далеко од стијена повуче
Лађу те ју високо на себи носио дуго. Еуфем
Идућ дуж свих другова викаше њима нека се
Баце свом снагом на весла, а они уз вику
Тучаху воду. Но вал је одбацио двострукотол'ко 590
Лађу колико би весла. А весла се свијала тада
Попут сви нута лука од силе ових јунака. Одмах
Се оданле вал иза тога обруши на њу. Лађа к'о
Облица смјеста налетје на вал силовит
Улегла мора оком це свеђ напријед. Но усред Плеrада 595
Вртложна струја је њу задржавала. Оне су бучно
Тресле се с обију страна спутавајућ дрва лађена.
Тад се о чврсту стијену Атена ље вицом упре.
Десницом гурне пак лађу да може пројурити наскроз.
Она полетје увис на стријелу крилату налик. боо
И пак јој украсе оне на крају поломише крме". (З)

" ... Чврсто се судари вши међусобно ..." Из описа таласа, као големи пла­
нински врх, видимо да је ниво воде у Понту знатно виши од ОНО[' у Боспо­
ру, тј. у Ђердапској клисури. Разлику у нивоима одржавају Сударајуће стене
вршећи функцију Бране, а њихов начин кретања нам говори да нису могле
Бити природна творевина. Тако смо видели да су Плегаде, Симплгаде, одно­
сно Сударајуће стене, уствари својеврсна вештачка Брана на крају клисуре,
иза последње кривине, на месту Голу6ачке тврђаве. Није <'5ез разлога Ђер­
дапска клисура изабрана да се ту сагради данашња вештачк.а Брана (сл. 3.1.).

leJCJleJCJleJCJ leJCJleJCJleJCJleJCJI 44
 Сл. з.1. Данашња
брана наДунавуу
Ђердапској клисури
(hnps://pixabay com)

3. 2. ПРОЛАЗАК КРОЗ ПЛЕГААУ ПОМОЋУ ГОЛУБА,

ДАНАШЊИ ГОЛУБАЦ

Та брана, преграда између две водене површине, чини огромну висинску

разлику која је заиста тешко разумљива, а још је мања могућност да се кроз
њу прође лађом. Илустрацију имамо из филма о Аргонаутима (Сл. 3.2). Нигде
нема бољег описа, данас нама доступног, невероватног подухвата Аргонаута и
њиховог проласка кроз Плегаде, од овог којег имамо код Аполонија.
Већ на улазу у Боспор, Аполоније описује невероватан призор: "И крену
једром кроз вртложни Боспор. Онамо се чудовишни вал пред лађом подиже
као лебдећа гора; запрети рушењем будући се уздизао над облацима. Поми­
слио би да им није било спаса из бедног усуда, како је силовити талас висио
попут облака над средином брода; међутим, вал опадне, када се суочи са из­
врсним кормиларом, па тако Аргонаути продужише захваљујући Тифисовој
вештини, нетакнути иако ужаснути".
Тек у наставку пловидбе сазнајемо место и начин настанка тих огром­
них таласа, а то су Плегаде и њихово ритмичко отварање и затварање.
У самом опису проласка Аргонаута описана су два отварања и затварања
Плегаде, односно Преграде. Први пут кроз Плегаду пролази голуб, а други
пут брод Арго. У оба случаја настаје талас "као голи планински врх"'.
Пошто је Плегада у ствари преграда, а вода Понта много вишег нивоа,
након отварања преграде вода из Понта јурне у огромном, страховитом

1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1

45 I EJLJ li=.JLJI EJLJ le.rdlEJCJIEШIE.JCJI
1 r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1 r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1 r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1

Сл . З.2. Сцене из филма о Аргонаути ма са при казом Сударајућ их стена и разл и ч итих н и воа мора
(филм]аsоп and the Argonauts, Nick W il ling , 2000.)

таласу. И када бисмо очекивали да тај талас несметано прође кроз Боспор
и са собом однесе све што му се нађе на путу, Аполоније нас обавештава о
таласу из супротног правца а то је одбијајући талас на свом повратку. Ово је
јако занимљив и јако битан детаљ.
Отварањем Плегаде вода из Понта јури у Боспор настојећи да поравна
нивое две водене површине. Пошто је водена маса Понта смештена у комо­
ру, ограниченог дотока из спољашњег Понта, након отварања Плегаде до­
лази до спуштања нивоа воде у комори Понта. Боспор, односно Ђердапска
клисура својим високим, стрмим литицама ограничава брзину и количину
протока воде кроз теснац. Релативно брзо долази до границе капацитета
протока воде кроз кањон, па надирућа вода, немајући куда, пење се увис,
међу литице кањона. И онда у једном тренутку имамо обрнуту ситуацију
између нивоа воде Понта и Боспора. Данас се разлика у висинама решава
преводницама на пловним путевима када бродом треба савладати висинску
разлику в одених путева.

Испуштањем воде из Понта опада ниво у комори, посебно изражен у са­

мој Плегади, док због ограниченог капацитета протока воде кроз Боспор, а
огромне кинетичке енергије таласа, ниво воде у Боспору се подиже и то знат­
но више од оног почетног нивоа воде у Понту. Као последица тог стања, јавља
се повратни талас супротног правца у односу на онај након отварања Плегаде.
Баш појава тог повратног таласа код првог отварања Плегаде, доноси
брод Арго испред преграде, а код другог отварања проноси Арго између ли­
тица. Случајно или по прорачуну градитеља Плегаде, повратни талас врши
улогу коју код данашњих Преграда односно брана имају преводнице.

lr=..Гc::J l r=..Гc::Jlr=..Гc::J l r=..Гc::J l r=..Гc::J l r=..Гc::J l r=.JCJ I

46 1 r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1r=..ГсЈ 1е..ГсЈ 1 r=..ГсЈ 1 r=..ГсЈ 1
le.Гc:Jle.Гc:Jle.rc:J l e.Гc:Jle.rc:J l e.Гc:Jle.rc:J l e.Гc:Jle.Гc:Jle.rc:Jle.Гc:Jle.Гc:J l e.rc:J l e.rc:J l e.rc:J l e.rc:Jle.rc:J I

Када повратни талас надјача долазни и нивоом надвиси ниво воде у самој
Плегади на страни Понта, активира се затварање Плегаде. Ниво воде у комори
Понта се стабилизује и лагано почиње да расте, до изједначавања са нивоом
спољашњег Понта. То проузрокује достизање одређене тачке у Плегади или
њеном преливању, што активира њено отварање и тако ритмички у недоглед.

Податке који указују на кретање таласа који су изазвали степенасто на­

ношење шљунка налазимо код Посеа и сар. (15) који цитирају Јована Цвијића
и његово истраживање Ђердапске клисуре (Сл . 3.3).

Ј. Цвијић сматра поновно образовање "попnијске" долине дуж чи­

Сл. з . з. Цвијићево
таве клисуре као најснажнији аргумент којим поткрепљује своје Х1Щ оrезе.
Он идентификује трагове те долине, нарочито у 4 предела: у Казанима
(320
м надморске висине), у Доњемилановачкој клисури (330- 340 м надморске
висине), у Новој Молдави (Moldova Nouii) (310- 340 111 надморске висине)

истражива ње и Сип-Калфа (стр. 13- 15). Ако прва l'ј)И дела и могу да ое уврсrе у једин­
ствену долинску јединицу (између Оршаве и Базјаша), последњи део пока­
Ђе рд а пс ке
зује потпуно различите особине (надморске висине се удюћ)' до420--450 м,
кли сур е показује
нагиб је ка југу, пошто је падина знатна, нанос шљунка рас1'е ка Подвирској
наносе шљу н ка на
где достиже 7 м) на које је сам Ј. Цвијиli скренуо пажњу. Да би ипак по­
различитим ви с ин а ма везао та четири дела, он сматра да су, са геолошког rnед1шгга, "Ге површиве

кој и указуј у на и стоветне, пошто носе п риближно исти тип шљунка (кварцног). Ис110 тако,

тал асасте по кр ете

да би објаснио висинске разлике, а нарочито сувиш е јак нагиб последњег
сектора, био је принуђен да се позове на покрете који су "таласали " на ве­
воде н е масе на вео ма
ома кратким деловима, како површ Мироч тако и ниво "понтијске" долине.
.крат ким дело в има.

Браном се постиже сталан нив о воде у Понту, б ез обзира на доток вqде

из његових сли в ов а и с табилизују с е об але и луке, а повратним таласом омо­
гућава се пловидба кро з отворену Плегаду, што би пр еко фиксне оране било
немогуће (Сл . 3.4).

Сл. З .4 . П р и каз
л о кац и ја топо ним а
наведен их у

Аполон и јевој
Аргонаути ц и,
(https://floodmap net,
реконструкција аутора)

1 е.ЈСЈ 1 е.ЈСЈ 1 е.ЈСЈ 1 е.ЈСЈ 1 е.ЈСЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 le.rc:J l e.rc:J l e.rc:J l e.Гc:J l e.Гc:J l e.Гc:J l e.Гc:J I
47
IEJI:JIEJI:J IEJI:JIEJI:JIEJI:JIEJI:JIEJI:Jle.ICJIEJI:Jle.JCJJeJLJleJLJleJLJle.JCJleJLJleJLJle.JCJI

3. 3. ПОНТ, ОДНОСНО ПАНОНСКО МОРЕ

Када је све то тако очигледно и добро описано од стране Аполониј а, за­

питали смо се. зашто се о томе ништа не зна? Гревс (16) истиче да су Миниј­
ци, потомци оних са Арга, одувек знали да се Колхида није могла налазити у
данашњем Црном мору. Диодор још јасније описује то море на простору Па­
нонске низије. Шкокљев и Шкоюьев (17) о посети Аргонаута Хомољу (Источ­
на Србија), дају много јасније тумачење Диодоровог географског описа.
Тако су румунски научници, Тиклеану и сар. (18) трагајући за инфор­
мацијама прочитаним код Диодора и материјалним доказима на самом
терену, успели да дођу до истине о скоријем постојању Панонског мора,
језера, све до краја Плеистоцена и Великог потопа, који је довео до пото­
нућа Атлантиде пре п.500 година (Сл . 3.5). Из њиховог рада, цитирамо:
" Присуство језера, упоредо са хидротермалним ресурсима и у корелацији

Сп . З.S. ll1Р и 1каз Панон с ког MOIPa, Океана по rюдаци ма Диодора , Тиклеану и сар., (18)

1е.ЈСЈ IE..Гr:J 1е..ГсЈ 1Е:ГсЈ 1еГсЈ 1Е..ГсЈ 1EJd 1 48 IEJdlEJdle.JCJIEJdle.JCJleГcJIEJdl

IЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1E:JLJ 1 E:JLJ Ј E:JLJ 1 E:JLJ 1E:JLJ 1E:JLJ 1E:JLJ Ј E:JLJ 1E:JLJ l E:JLJ 1Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1

The 2.,.dntemabonal Conference -"Atlontis Hypothesis:: Se.arehing for о Lost .Loлd" Athens, Greece 2008
аnш lmportant considerations:

"l..u~ Qџgte"'at)' Pc*~_grџhyflf~ Pannottia1t ВсЈЯ11. dlr ~у to ~ tМ Alklnris" in thr Мid~ Оопи• Drpreпion"
Мiтоп Тla.EANU, P:eu1 CONSТANТIN, Radu NICOLESQJ fRom11nJ11)

Сл _ 3_6_ Приказдвасrањанивоа Панонског м ора, Океана, Тикл еану и сар., (18)

The 2nc1 lntemational Confeтence "Atlantis Hypothesis; Seorching for о Lost Lantf' Athens, Greece 2008
lmportant considerations:
- - so·
20·
Bratislava, 1991
h. After this 1
moment, in the
Pannonian .( '
Depression 1

survived а relict
lake (the Relict
Pannonian
Lake), whose
shore
maintained till
the Great Flood
(ltшs until aЬout
9.541 + 2008 =
11.549 years
ago) around the
+ 100m
elevation

Сл_3_7 _ П риказ локације Колхиде и простора Амазонки, Тиклеану и сар., (19)

Ј Е.ГсЈ 1I eJiCJ Ј еЈСЈ 1Е.ГсЈ .1еЈСЈ 1Е.ГсЈ .1Е.ГсЈ 1 49 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1
1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1EfLJ1 EfLJ 1EfLJ 1I::1..W 1eJLJ IEJLJ 1EJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ 1EJLJ 1

са приближном близином извора соли са подручја Карпата. било је по­

вољно за људско насељавање, нарочито на његовим источним обалама,
од давних времена". Такође, наводе да је дошло до сукцесивног повлачења
вода, што је довело до нестанка Панонског мора током каснијих периода.
са различитим нивоима воде у њему (Сл. 3.6). Иако недоречени у погледу
временске одреднице трајања Панонског мора после Великог nотоиа, те
недоумице их нису спречиле да прилично тачно прикажу .локацију Кол­
хиде у пределу града Сату Маре, који је око 60 km удаљен од града Баиа
Маре, где ми претпостављамо да се Колхида налазила {Сл. 3.7). Тиклеану
и сар. (19) све то објављују још давне 1991. године. Гла:вни акценат њиховог
истраживања је била локација Атлантиде, па је локација Колхиде прика­
зана онако узгред .

3. 4. ЛЕСОИДН Е НАСЛАГЕ ПАНОНСКОГ МОРА, ПОНТА

Главни доказ за потврду постојања тог мора, ОДНОСНО везера. на :про­

стору Панонске низије, јесу таложни лесоидни слојеви свуда по ободу Па­
нонске низије, наталожени у приобаљу тог мора, језера. Те муљике или
сиге (осушени муљ) су сведоци постојања мора. То су потврдили и геолози
Рундић и сар. (20), након извршеног испитивања терена на археолошком
локалитету Бело Брдо у Винчи:
"Свих седам бушотина је набуmило седименте, до сада неnознате гео­
лошке формације. Они леже дискордантно преко сарматсш тракастих
лапораца, који нису набушени у овим бушотинама. а чине непосредну :по­
длогу плеистоценским лесоидним наслагама (приближно :ю m испод по­
вршине терена). Ови седименти суформираниубарско-језерскојсредини
са јаким утицајем реке. Према суперпозицији, старост ове формације би
била у интервалу Плио-Ллеистоцен. Изнад десне обале Дунава, постоје
стрми одсеци на којима су такође пронађени :плеистоценски барски лесо­
идни седименти. Прави лес није присутан овде, али га има ,даље у залеђу
десне обале Дунава. Лесни делувијум је депонован изнад шrеистоценских
седимената. На десној обали Дунава, испод археолошког налазишта, при­
сутни су антропогени наноси рефулираног песка. који је раније погрешно
приказан на геолошким картама као алувијални нанос."'
На графичком приказу видимо формирање лесоидних наслага у језер­
ским срединама (Сл. 3.8).

1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r=..ГсЈ 1i=Jd 1EfLJ 1е.г:сЈ 1 50

le.JIJIВCJIВCJIВCJle.JIJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJle.JIJIВCJIВCJle.JIJIВCJI

Сл. з.8. Приказ места

и начина настанка . . ~

седиментних
--____
-
--- - . ,
.
~

наслага (https //
eschooltoday.com/learn/ "-sedtmentary
rock
sedi mentary-rocks/)

ОВИ СЕДИМЕНТИ СУ ФОРМИРАНИ У БАРСКО-ЈЕЗЕРСКОЈ СРЕДИНИ!!!

Муљике, сиге, лесоидни седименти су талози водене масе која је око

4500 г. п.н.е. прекрила прос тор винчанског насеља на локалитету Бело Брдо
(Сл. 3-9) и у мало дужем периоду се ту з адржали и за то време наталожили де­
сетак метара талога. Очигледна је разлика геолошке структуре тла Винчан­
ске цивилизације копненог хумусног типа. У то време је Дунав у свом кориту
. .
слично данашњем стању, а сига или муљика Је изнад тог хумусног слоја .

Сл . З.9. Лесне сед им ентне насла ге (с и ге) и знад тла Винчанс ке цив и л и зац и је у Бело м брду код
В и нче (Архивска фотографија М. В асић, 1933_)

I ВCJ l e.JIJ I ВCJle.JIJle.JIJ I ВCJIВCJI

51 IВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I
1 ВСЈ1 ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ1 ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ IEJIJ IЕГёЈ 1ЕГёЈ IЕГёЈ 1 E.JLI1ЕГёЈ1

BaёkaJopola О

Novo Orahovo
Sivac
O cJrvenka
f$J Oкula

Coveт:Snntls

С11_ 3_10_ Карт.а

45'
1Већихло.кащ~а
r:ед111меnгnнихоюјева
TiIO D.боду lfilarнпнir:кe
н111зије у Реnуа1111111Щ.111
Gр:бијtИ, Mapкoв11.1iti Ј11
carp_(2il)

-
Вa~k:i Topola !!

.----. 1
2

• е
3
4

Сл_ 3_11_!Карт.а

Glд;1Dкац1ијјама
[[Де су 1Врl!!l:ена

'бушења за nо11ре'б:е
Ј11:страж1111Вањалеп11111х

iнar:л:arra у Реnу'бл111rц!И

.km Ср'Бији" Марковић l\11

19 сар. (22~

1ВСЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 ВСЈ1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 52 1еГсЈ IEJCJ I ЕГсЈ IEJa IE.Ja IE..r:LJ le.Jd 1
1i::::w1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1i::::w 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1еГсЈ 1i::::w 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1е.ЈСЈ 1ЕГсЈ 1е.ЈСЈ 1ЕГсЈ 1E:JL] 1

Сл. з .12. Лесне

наслаге код Сурдука
(фотографија М . Хубер)

Седиментни слојеви се могу наћи на већем броју локација, по оооду Па­

нонске низије у Републици Србији (Сл. 3.10).
Такође, на многим локацијама су вршена бушења за потребе истражи­
вања лесних наслага, што се може видети из приложене карте (Сл. з.11).
За неке локације лесних наслага успели смо да обезбедимо и фотогра­
фије, као што је локација Сурдук у Срему (Сл . 3.12).
И коп Ђуринци, код Сопота нам пружа веома јасну слику лесних насла­
га (Сл. 3.13).

Сл . З.13. Наслаге
лесних седимената

(сига) у копу Ђури нци,

код Сопота
(фотограф иј а М Хубер)

1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ 1i::::w 1 53 1 .Е::ГсЈ 1Е::ГсЈ1E:JLJ1 ~ le.JCJ I ЕШ l.e .Jd 1
1с::ЈСЈ 1ВЈ:Ј 1EfL]1EfL]1 Е.ГLЈ 1Е.ГLЈ 1ВЈ:Ј 1Е.ГLЈ 1Е.ГLЈ 1Е.ГLЈ lr::J"LJ 1Е.ГLЈ1r::J"L]1 ВЈ:] 1ВЈ:] 1r::J"L]1EfL]1

То стање доказује старост тих сига, а тиме и време настанка односно

обнављања нашег мора, језера, Понта, Океана, који ј е настао потопом у Дар­
даново време. Диодор (7) је то описао овако:

А7 Сада ћемо дати извештај о острвима која се налазе у суседству Грчке и

у Егејском мору, почев од Самотраке. Према неким наводима, ово острво се у
давним временима звало Самос, али када је острво сада познато као Самос на­
сељено, а пошто су оба острва имала исто име - старији Самос је почео да се на­
зива Самотраком. Населили су га људи који су пореклом одатле; сходно томе не
постоји предање у вези са тим ко су били први људи и вође на острву.

Али неки кажу да се у древним временима то острво звало Саонесус и да је

назив Самотрака добило захваљујући насељеницима који су дошли и са Самоса
и из Тракије. Први и изворни становници користили су древни језик који им је
био својствен и од којег су многе речи сачуване до данас у њиховим ритуалима
жртвовања.

А Самотрачани имају причу да се, пре поплава које су задесиле њихове на­
роде (Велики потоп, прим. аутора), појавио пролаз на Кијанским стенама ка Хе­
леспонту. Јер Понт, који је у то време имао облик језера, био је толико набујан
рекама које се у њега уливају, да су му се, због велике поплаве која се у њега из­
лила, воде бурно излиле у Хелеспонт и поплавиле велики део обале Азије и део
Самотрачке земље претворио је уморе; и то је разлог, кажу нам, зашто су касније
рибари повремено у својим мрежама подизали камене капителе стубова, јер су
чак и градови били поплављени.

Становници који су били захваћени поплавом, како нас извори обавешта­

вају, склањали су се на највише делове острва. Међутим, како је ниво воде све
више растао, молили су се својим старим (предачким) боговима и пошто су им
животи били поштеђени, да би прославили свој спас, поставили су гранично ка­
мење око читавог круга острва и посветили олтаре над ко1има нуде жртве - што

се ради чак и до данашњих дана. Из ових разлога је очигледно да су насељавали

Самотраку пре поплаве.

48 После догађаја које смо описали, један од становника острва, извесни

Саон, који је био син Зевса и Нимфе, али, према другима, Хермеса и Рхене, ује­
динио је народе који су живели у раштрканим пребивалиштима и успоставили
законе за њих. Добио је име Саон по острву, а мноштво народа које је распоредио
међу пет племена именовао је по синовима.

1 .еЈСЈ 1I:::!JCJ 1еГсЈ IE.ГLJ 1е.ГсЈ IEГrJ 1е.ГсЈ 1

54 lr::.JCJ l e..JLl l eJLJ I ВJ:J I EJclleJCJ I I:?.JCJ I
 И док су Самотрачани живели под оваквом владавином., на њиховој земљи
су се родила деца - Дардан, Јаси он и Хармонија, од оца Зевса и мајке Електре која
је била једна од Атлантида.

Од те деце Дардан, човек обдарен многим талентима, био је први човек који
је прешао у Азију у чамцима и ту на њеним обалама основао град Дардан, орга­
низовао краљевство у непосредној близини места где ће ое у каснијем периоду
налазити Троја. Народ који је живео у том краљевству, назвао је Дарданцима по
свом имену.

Самотрачани даље кажу, да је Дардан владао многим народима у Азији и да

Дарданци који живе иза Тракије потичу од колониста које је он тамо послао.

Али .Зевс је пожелео да и његов други син Јаси он ужива у почастима и зато га
је иницирао у мистерије које сујошиз древних времена постојале на Самотр.аци,
а од тог тренутка су биле предате у његове руке. Никоме ко није посвећен није
било дозвољено да чује о Мистеријама. Јасион је познат као први који је почео да
уводи странце у Мистерије и у највећој мери довео до ширења Мистерија.

Када је Кадмо, Агеноров син, у својој потрази за сестром Еуропом, дошао

међу Самотрачане - пошто је био посвећен у Мистерије, оженио је Хармонију
која је била Јасионова сестра, а не, како Грци препричавају у својим митологија­
ма, ћерка Аресова." (слободан превод аутора)

3. 5. БИТИЊАНИ СУСЕДИ ТЕУКАРА, ДАРдАНАЦА, ТРОЈАНАЦА

Наслаге сига потврђују цитиране историјске изворе о великој поплави
у окружењу Самотраке, односно Фрушке Горе и Иде, односно Авале. Висина
талога од десетак метара дебљине потврђује постојање мора у веома дугом
периоду. Тако пловидбу по њему описује Аполоније као и Хомер. Недуго
након пада Троје, потоп у Деукалијаново време је развалио Гвоздена врата
и снизио ниво мора на ниво Бакарних прагова. Услови за потпуни неста­
нак мора и поновно формирање речних корита су настали након радова око
уклањања Бакарних прагова и других преосталих делова склопа бране, од­
носно Плегаде.
Како сазнајемо из претходног поглавља, Дардан је први који плови
по новонасталом мору са Самотраке или Електриног светог острва, одно­
сно Фрушке Горе, на простор око Иде, тј. Авале. Ту га дочекује владар тог

IEILJ IEILJ l eJCJI E.ГCJ I EГcJ I EJIJ I EJCJ I 55 I EJIJleJIJ I E..Jd l eJCJ I E.ГCJ l e.ГcJ IВLJI
1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1E.JLJ 1ЕГсЈ 1ЕШ 1ЕШ 1 ЕШ 1 ЕШ 1ЕШ 1 ЕШ 1r:::..ГсЈ 1 ЕШ1ЕШ1 ЕШ 1ЕШ 1 ЕШ 1

простора Теукар (вероватно последњи владар Винчанске епохе). Теукар даје

Дардану своју ћерку Батеју за жену и тиме ra чини својим наследником .
По владарима као родоначелницима и народ је прозван:
ТЕУКРИ
ДАРДАНЦИ

На тај начин потврђујемо Херодотов податак да су Битињане из завичаја

на Балкану протерали њихови први суседи Мизијци и Теукри (Дарданци,
Тројанци).
То нам говори да је Дарданија и Троја у суседству Битиније на обали
Океана реке (Oceanos Potamos), Понта или Хелеспонта. У том мору у окружењу
Троје постојало је тада неколико острва.

Ф рес каю Сањюрин.иј а, 1600 г. п . н.е. (https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Akrotiri_minoan_town.jpg)

1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1r:::..ГсЈ 1ЕГсЈ 1е.ГсЈЈ ЕШ 1 56 1ЕШ 1ЕШ 1ЕШ 1ЕШ 1 ЕШ1 ЕШ 1ЕШ1
 IV
4 . 1. ПАНОНСКО МОРЕ У НАРОДНОМ ПРЕДАЊУ

У претходна три поглавља смо испратили Аргонауте на њиховој пло­

видби од Јолка, преко Лемноса и Електриног острва, Кизикове територије,
зем.ље Мишана, Бебрика и Битињана. Заједно са њима смо пребродили Бо­
спор и Плегаду и упЈiовил:и у Понт. Сазнали смо да је Аполоније искористио
прилику и у зем.љи Мизији вратио путању Аргонаута из историографије
његовог времена у историографију каква је заиста Била у време путовања
Аргонаута. Тако је Брод Арго упловио у Мизију у Малој Азији, а испловио
из Мизије у бугарском Подунављу. Босnорску клисуру смо препознали као
Ђердапску клисуру, а Плегаду као преграду, Брану на крају Ђердапа у рејону
Голупца. Са друге стране Плегаде, Аргонаути упловљавају у Понт, море у Па­
нонском базену.
Видели смо да се опис Боспора у Аргонаутици никако не може односити
на данашњи Босфор, а сада да видимо шта нам говори опис мора Понта и
његових обала. Ниво воде у Понту је виши за приближно 70 m у односу на
ниво воде у Босnору, односно Ђердапу у зони Плегаде. На то указује висина
Мермерних стубова, Преграда од 68 m, који су уклоњени минирањем пре 150
година, што са нивоом воде на месту на којем су се налазили (ниво воде реке
Дунав је приближно 70 m) даје укупних 140 m надморске висине, за висину
вqде у Понту, Панонском мору.
Да је то заиста био ниво воде Понта у време пловидбе Аргонаута, потвр­
ђују наслаге најфиније сиге на висинама од 140 - 150 m надморске висине,
тал:ожене на самој обали (ободу) Панонског мора, нанесене таласима.
Друга потврда постојања Панонског мора, Понта је у народном предању.
Једно такво предање је забележио Петровић (23):

,;ТРИБРОДЕ

Некада давно када на овим просторима није било ни Пека ни Дунава, када
је све било царство ВЕЛИКОГ ПАНОНСКОГ МОРА, легенда каже да је на брдима
вите данашњег села постојао царски град.

У цара беше прелепа кћер о коју су се отимали многи младићи. Као што
обично бива и сам цар је дуго био неодлучан коме да је да за жену. Тако одлу­
чи да на витешко надметање позове све просце и кћер подари најхрабријем и

le.JiJ IЕ:.Гс:Ј IВСЈ IEJLI I В1:Ј IВСЈ IВСЈ 1 57 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1
1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1
e.JIJ 1с::..ГсЈ 1e.JIJ 1

најбољем . И заиста, у заказано време, скупише се многи младићи из околине,

али и тројица који дођоше издалека лепим бродовима. Чим се појавише, својим
витешким држањем и наочитошћу изазваше дивљење, али и завист осталих
младића. Некако истовремено се појави још један, стасит и свима непознат мла­
дић. Међутим, њега једва да је ко и запазио јер све очи беху упрте у три племића
и бродове којима су дошли . Када је такмичење почело, одмах се видело да ће се у
јаку трку за руку лепе принцезе умешати и непознати младић. Видевши да овај
непознати може лако да им преузме девојку, али и краљевство, три племића се
договорише да га преко ноћи убију и баце у море . Ништа не слутећи, непознати
младић је легао да спава и одмори се за сутрашњи наставак такмичења . Али, тек
што заспа у његов шатор упадоше три племића, бацише се на њега и убише га.
Кад су пошли да га баце у море, сусрете их принцеза која се кришом искрала из
дворца и пошла ка шатору одважног назнанца. Видевши шта су племићи учи­
нили, она прокле дан када су три брода дошла, молећи Бога да најсуровије казни
убице. Легенда каже да је Бог услишио њену молбу. Са раним јутром осванула је
и јака бура, какву до тада нико није доживео. Побеснело море је покидало везе
и потопило сва три брода и њихове господаре . Када је Бог услишио девојчи1
молбу, огласише се и добре виле које са планине донеше живу воду и њоме по­
прскаше мртво тело непознатог младића. Чим је оживео, цар разгласи да своју
јединицу даје овом младићу. Тако је по она три брода и потоња насеобина добила
име Триброде које и данас носи."

Користећи програм https://floodmap.net установили смо да се Триброде

налазе на обали водене површине која се налази на 140 m надморске висине
што је и ниво великог Панонског мора (Сл. 4.1).
Јаковљевић (14) наводи да је Даница Ђокић забележила веровање које је
распрострањено у сливу реке Пек, да је цар Тројан пробио Ђердап да би ису­
шио Панонско море и омогућио људима да допру до злата из наноса реке Пек
и њених притока .

Слично предање налазимо и код Денсусиануа (24):

"Од старих људи сам чуо да би земља у којој живимо била и сада море воде.
Неки људи су живели у планинама, а наши преци су их поразили и поседоше
нас овде . Наш цар Трајан пустио је воду одавде код Баба Каја."

Баба Кај је упечатљива стена која се налази у теснацу код Голупца.

(Сл. 4.2).

1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1

58 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1e.JIJ 1с::..ГсЈ 1e.JIJ ј
1е.ГсЈ1е.ГсЈ1е.ГсЈ1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ1е.ГсЈ1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ1е.ГсЈ1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1

Сл. 4.1 . Триброде

на обали великог
Панонског мора са
в и сином воде од 140 т
надморске висине!
(https: //floodmap net,
р е конструк ција аутора)

/
Чешки самостални истраживач Јарослав Седлачек, кога цитира Хлу-
пач (25) је дошао до сличних закључака осамдесетих година прошлог века .
Он наводи да је римски песник Овидије био прогнан у Томис (од 8-18. годи­
не нове ере) , град кога Седлачек лоцира у близини Голупца (данас то место
зовемо Ледерата). У то време Овидије описује море, Понт у окружењу Томиса
и Седлачек закључује да је то море уствари Панонско језеро, још увек при­
сутно. Радови Јарослава Седлачека нису нам доступни али је њих обрадио
режисер Мартин Хлупач, који је припремао сценарио за документарац за­
снован на његовим истраживањима. Хлупач је урадио и карте на основу тих
података (Сл. 4.3).

Сл. 4.2. Сте на Б аба Кај,

на ул азу у Ђердапску
кли суру код Голу п ца,
на гравури из 1839.

(William Henry Bartlett

http://www.di gital па.
nb. rs/view/URN:N В: RS:SD
_s2E4A398D15FD7C58871C
F72Вб789695)

1е.ГсЈ 1ЕЈ[] 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 59 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1
1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 еЈ:с:::Ј 1ЕЈ:ёЈ 1 е.ш 1ЕЈ:ёЈ 1ЕЈ:ёЈ 1ЕЈ:ёЈ 1ЕЈ:ёЈ 1ЕЈ:ёЈ 1ЕЈ:ёЈ 1

/
Сл_ 4-3-Tro1"!'111!: на ro15aЛi111
Па11юн~: 1ш:гјез-ера,
Тilштта., Хлуnач [Z'S)

Занимљиво народно предање заБележио је Коларевић (26) у свом тексту

о народним оБичајима у Шумадији:

"На Прокопијевдан, како веле у Мачви (Јадру), тот дана не копају, нити :се ко
6ави земљом . По казивању Петра Петровића из Горњег Добрића, одатле је кнез
Иво од Семберије откупио робље у епско време, приповеда се да је тај празник
установљен као успомена на неких четрдесет хиљада мученика који су као робо­
ви пострадали прокопавајући Ђердап да море одатекнениз Дунав. Кад су радови
на овом прокопавању били при крају, цара који је онда заповедао над народом
томе обавесте, да се задњи "прокоп" обави а радници да се склоне пред водом.
Но цар би нестрпљив, пусти воду те се сав народ који је пр окопавао Ђердап тада
подави, а дан када се то збило обележе касније као Прокопијевдан.

Ово предање може се и у нашим областима препознати у казивању заtбеље­

женом у Маслошеву (Горња Јасеница) од почившег Милутина Шиmмановића,
по којем је овде некада било Жуто Море, и да су многе лађе пристајале уз нека
од данашњих брда у Шумадији; чак се приповеда да и данас тамо алке постоје за
кој е су лађе превезиване - на Острвици, Градини изнад Страгара, итд. По овом
казивању, идентичном оном у Јадру, Ђердап је у неко време прокопан да ово море
одатекне, те се тако народ насели на земљу која се укаже испод те воде. Ово про­
копавање везано је за време "цара Констатина и Царице Јелене" - који, као муж
и жена, имадоше и сина који побуни то робље које је прокопавало Ђердап, да не
копају даље - јер ће бити потопљени. Цар и царица убију онда својега сина збот
овога преступљења, а робље прокопа Ђердап и сви се подаве "кад вода љуљне
одовуд."

1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1

60
IE.Ji:JIE.Ji:J I EJIJ I EJLllEJIJIEJIJ IEJLl l E.Ji:JIEJIJIEJIJ l e.rLl l EJIJIEJLlle.rL! l i l ВCJ I ВCJI

И у другим нашим крајевима је то предање о пробијању Ђердапа живо

и преносило се у народу.

Из ових података и предања видимо:

1. О знању за постојање Панонског мора у Античко време!

2 . Из Страбоновог и Овидијевог сведочења знамо да је Море још ту у
време доласка Римљана (са сниженим нивоом воде са 140 m надмор­
ске висине на 95 m надморске висине). Веровање указује да је неко
након тога предузео радње на уклањању препрека у Ђердапској кли­
сури у циљу његовог исушивања.

з. Наводи се да је цар Тројан пробио Ђердап и тиме исушио мало Па­

нонско море, односно, Језеро.

4. Намеће се закључак да је цар Тројан ус'fвари Трајан и да је он тај који

је око 106. године наше ере продубио Ђердап и тиме омогућио ису­
шивање и нестанак Панонског мора!

Тиклеану и сар. (19) су још пре зо година, Колхиду (Сл. 4 .4) лоцирали на
тромеђи данашње Мађарске, Украјине и Румуније, у рејону града Сату Маре.
Из приче о томе, да је неко читајући Диодора схватио да су Аргонаути плове­
ћи Млавом стигли на Хомоље, имамо само голу информацију, па да видимо
да ли и Аполоније описује тај део пловидбе.

- - so·

CJiJ_ 4-4- П1Р:v.11каз

ло ~ащиј е ll<rnтxrидe 111
n[роаораАмаз онки
~на ПfР'ИКазу малог

Паrн OHl[KOr мvр:а,

малоr О кеаrна

61 IEJLl l ВCJle.rLll~IВCJ I ВCJIВCJI

1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1r:=JI:J 1Е'.ЈСЈ 1е.ГсЈ 1еЈ[Ј 1ЕЈ[] 1еЈ[Ј 1ЕЈ[] 1

Пророк Финеј је овако најавио како ће изгледати тај део пловидбе:

-"Ако пак летећ посриједи кроз хриди настрада пти ца,

Тад се окрените назад, јер много је боље пред боз'.ма
Повућ се. Н е бисте наиме мед хриди ма могли умаћи
Усуду злу, ни да је од жељеза саздана Арга . 340
Јадници, немојте се усудит ми пророштва газ.ит
Мислите л'да сам и тр ипут толико непоћудан кол'ко
Небеским боз има јесам ил да сам и више им мрзак.
Не усуд'те се проћи са лађом без знамења пт.ичјег.
Бит ће како већ буде . А умакнете ли како 345
Судару хриди те живи и здрави стигнете у Понт,
Пловите одмах и земљу Битињана имајте здесна
Гребена чувајућ се уз обалу, докле год Ребу
Не ми нете, ријеку брзотеку, и Црну стијену
И док не стигнете на тинијски отоку пристан . 350
Отле се скроз преко мора запутите, није дале ко,
У маријандинску земљу насупрот и пристан'те он дје.
Ту се налази пут што спушта се доље ка Хаду;
Ахеронтски се рт поистурен диже в исоко.
Вртложни Ахеронт пак пресијецајућ рт сам дубоко, 355
Лије, испљускује воду из велика распукла ждријела.
Одмах за њим уз многе Пафлагонаца брежуљке
Проћ ћете, којима прво Енећанин владаше Пелоп.
А од његове кр в и и потјечу, како се диче.
Има пак некоји рт насупрот Медвједу оном 360
Великом, одсвуда стрм, а l<арамбом људи га зову". (З)

Аполоније саму пловидбу тим делом овако описује:

"Они пак управо ваљда од мрзла одахнуше страха

Звјерајући у небо и морску пучину што се
Простирала далеко. Јер збораху да се из Хада
Спасише . Тифиј пак први поче говорит: 610
"Ми слим да самој лађи захваљујемо за трајан
Спас. А заслужан није тко други кол 'ко Атена
Што је Божанску јој снагу удахнула, након што Арг ј е
Клинима склопио у, па није право да страда."

1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 62 1r:=JI:J 1с::ГсЈ IEJCJ 1еЈа 1еЋ:Ј 1· Е:ЈСЈ IE.JCJ 1
l ~ l ~ l ~ l ~ l e..rc::J l e..rc::J l e..rc::J l e..rc::J l i:::JCJ l e.rr::J l e..rc::J le..rc::JIEJLJIEJLJ I EJLJ I EJLJ IEJLJI

... Рече, и уједно лађу дуж земље Битињана поrна

Преко пучине напријед , сред мора_ Њему међутим 620
Јасон љубазн им ријеч'ма одговори зборећ овако:

"Ваше ми, пријатељи, јунаштво појачава смјело ст_

Стога, када бих сад и кроз Хадова кренуо rрот11а,
Неће ме више стрелња обузиматкадасте тако
Постојани у тешким опасностима. Н о кад смо
Про шл и кроз стијене Плегада, убудуће мисл и м да више б-15
Неће бит друге такве погибељи будемол' точ н о
Финејеваупутства на своме слиједил и путу."
Тако рече , па смјеста од таквих одустајућ ријечи
Постојан унијешетруду веслање. Убрзо они
Минуше Ребу, ријекубрзотеку, и хрид Колону, 650
Недуго потом пак крај Црне прођоше стијен е,
А иза ње ушће Филидово, гдјено је негда
Сина Атамантова у својем примио дому
Дипсак када је с овном из града Орхомена бјеж"о.
Њега је ливадска Нимфа породила_ Није се њему 655
Мил ила обијест, већ мирно на водама својеrа оца
С мајком је живио скупа уз обалу пасући стада.
Његово светиште брзо и широке минуше ријеч не
Обале и равницу и Кал пу дубО1ких струја
Гледајући их само. Задана, а једнако тако 660
Ноћу за безвјетрице без умора веслаху жустро.
К'о што се влажну, масну ораницу орући знају
Тежачки волови муч ит, а са свих страна им цури
Силан зној са слабина и шије, док њихове очи
Косо погледом круже под јарам, а дахтање сухо, 665
Дах им непрекидно кркља из њушки, а они у земљу
Папцима упиру се и муче се цијелога дана;
На њих налик јунаци из мора вукли су вecJila.
Када још нема свјетла божанскО1г, а одвише тамно
Више није, већ слаба по ноћи се разлила свјетЈilост, 670
Коју обично људи при буђењу прозорјем зову,
Тадаутинијску лукуупловивши отока пуста,
Напором исцрпљени искрцаше се на копно. (З)

1 ~ 1 ~ 1 ~ 1~1 ~ 1~1~1
63 IEJLJ 1e..rc::JIЕ.Га1 EГrJ 'lefi:J IЕ.Та l!EI_k] 1
l e.Гc::Jle.Гc::Jl e.Гc::J l e.Гc::J le.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::J I

4 . 2. ПРЕТКОМОРА ПОНТА
Ако бацимо поглед на изглед данашњег Црног мора и улаз из Босфора,
видимо драстично другачију слику од оне описане код Аполонија (Сл . 4.5).

Сл.4 . 5 . Рељефн и
п риказ м алоазијског
про стора (h ttps://maps.
google.com)

Он посебно сликовито описуј е тешко, напорно веслање Аргон аута од

Плегаде до Тинијског острва . Да и постоји неко острво у Црном мору (Сл . 4.6)
уз Битинијску обалу (кога иначе тамо нема), не постоји разлог за то посебно
напорно ве с лање .

Сл.4 . 6 . Рељефн и
п риказ простора

Бо с фора и обала
Црног мора испред
њега (https://maps.
google.com)

l e.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::Jle.Гc::J l e.Гc::JI le.Гc::J l e.Гc::Jle.Гc::J l e.Гc::J l e.Гc::J l e.Гc::J l e.Гc::J I

64
1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ l.e.JLJ I ЕГсЈ 1

Зато видимо јасну потврду да Аргонаути уз велики напор савлађују моћ­

не струје Понта, Океана Реке (Oceanos Potamos), Панонског мора, након изла­
ска из Боспорске, односно Ђердапске клисуре (Сл. 4.7).

Сл. 4.7. Карта са

приказом простора

иза Боспора,
Плегадау Панонском
мору, Пон~у
(https://floodmap net,
ре конструк ција ауто ра)

Иначе јаке струје уста Океана, ушћа Понта, су појачане попуњавањем

воде преткоморе због излива воде кроз Плегаду {Сл . 4.8). Ту имамо још не­
колико занимљивих детаља, као што је пловидба по средини мора покрај
Црних стена, ушћа Реба, Филиде и равницу Калпе. Као случајно, лако све
наведено препознајемо на карти тог предела, јужне Дунавске обале, у реље­
фу са нивоом мора од 140 rn надморске висине.

Сл. 4.8. Лока ц ија

Пле гаде у Боспору и
окружење иза њих по

опису у Аполонијевој
Аргонаут ици
(https//floodmap. net,
реконструкција аутора)

1ЕГсЈ 1~:::_ш 1ЕГсЈ 1~:::_ш 1~:::_ш 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1 65 1ЕГсЈ 1~:::_ш 1~:::_ш 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ lr::rr::::J 1
IEJLJIEJLJIEJLllEJLllEJLllEJLlle.rr:::JIEJLJIEJLJIEJLIJEJiJleJCJI EJiJ le.ГcJleJCJleJCJIEJiJI

Посе-бно занимљив и драгоцени део Ар'iон.ауШике је опис путање од Ти­

вијског острва кроз Ахеронт до улаза у Хад. Једноставнија путања 5и Била
:пловидба од Тивијског острва право на север према Колхиди. Али они плове
према Финејевом упутству:
"Отле се скроз преко мора запутите, није далеко, у Маријандинску земљу
насупроти пристанте овдје. Ту се налази пут што спушта се доље ка Хаду;
Ахеронтски се рт поистурен диже високо. Вртложни Ахеронт пак пресијеца­
јући рт сам дубоко, ЈIИје, исшьускује воду из велика распуклог ждријела". (4)
Скроз преко мора, насупрот, тамо где је улаз у Хад!
Хадово царство, подземље, које се често назива његовим именом (Хад),
лежи на половини пута између Тартара и небеског свода или на крају света,
иза Океана., где сунце никад не сија. Тамо теку подземне реке Ахеронт, Пи­
рифлегетонт, Кок.ит и Стикс.
Шкокљев и Николовски-Катин (27) описују улаз у Хад баш на Хомољу, у
долини реке Млаве!

Clil. 4-9. Хад ске 11Л1аrн иrне rна lllfP OCТ<DfPY :Хом:оља (Исrоч rн а
С:р:б:ија), е~;н отраф.ска :карта 1Гl-'lj oмa Јlежа1на, Eth1 rn og,r;apliie de
]а Turq1Uie d'Europe, 1:8бi1 . (https//com mons.wikimedia.org/wiki/
Fi le:Bal kans-eth·nic_(1Bбl}ipg)

66 1EJLI 1еГсЈ 1е..ГсЈ 1е.ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1

 /
1Е..ГсЈ 1Е..ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1

"Стиrа или Млава је персонификација нимфе по имену Стига - Styx, једне од

река у подземљу, у којој душе мртвих преноси (Харон) у царство Хада и Персефоне.
У митологији, област Хада се налазила западно од Тартаруса (Ђердапа) у па­
лати Стиг (Stygos Domos) у пећинама "хомољским". Река Млава је текла источно
од Пожаревца кроз Стишко поље. Стишко поље је добило име по митској реци
"Стиг" (Srix).
Персефона је краљица подземља. Њени подземни дворци су имали сребрне
сту6ове који су се подизали до небеса. Стигини дворци су били хомољске пећине
које је чувао пас Хада, Кербер (Cerberus)". (слободан превод аутора)

Више информација може се наћи код Шкокљева и Шкокљева (17).

Потврду да су Хадске планине Биле на простору Хомоља у источној Ср­
бији и да је то било познато још у XIX веку, имамо на карти француског ет­
нографа Гијома Лежана (сл. 4.9).

4. 3. АХЕРОНТ
Пре него што наставимо да даље пратимо Аргонауте у Понту, да мало
завиримо у стару званичну верзију пловидбе Аргонаута кроз Црно море, од
Босфора према Колхиди под Кавказом. Како смо видели, Аргонаути након
проласка кроз Плегаду у Боспору савлађују јако тешку деоницу пловидбе, уз
огромне напоре снажно веслајући, све до Тинијског острва (Сл. 4.10). У Понту

Ui. 4.ю. Тинијско

о стрво као о стр в о

IКrеф~еlН у варијанти
тумачења Црног
мора као Јi\ростора

пловидбе Аргонаута
до IКолхиде под
данашњим !Кавказом
(https://maps.google.com,
реконструкција аутора)

,i ВСЈ 1е.Гс1 11 r:::JCJ l е.ГсЈ 1,( 3[] 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 67 l e.Гc::Jlr:=..JCJ l [3[]1[3[]1[3[] 1 [3[]1[3[] 1
је једино тако могуће савла.дати моћне струје Океана, али у Црном мору на.­
кон проласка Босфора за таквим напорним весла.њем није било објективног
разлога, нити има данас. Они плове поред Битинијске обале, а то се тумачи­
ло као обала Мале Азије. Нисмо успели да. пронађемо успут описане појмове
ако нешто слично уопште постоји дуж тог дела обале.
Затим Аргонаути стижу до Тинијског острва :које је протумачено као да­
нашње острво Кефкен у Црном мору. (Сл. 4.11)!

U;i_ 4-11]_В:еиi1~ич~и1на ~и
0Sл1V11КIO:cliPBa IКефкен
(https://maps. googleшm)

Мало даље на обали је наводно ушће реке Сангарија (Сл. 4.u.).

B/ack Sea

--...., Ui_ 4.]:Z. !Нека

, ~ Са1каrр:ија у Аrна,1Ј,'0'111Иј1И
~ ' f [i![ре1д,rст.а1Вњ-е~а
1као дrp:eiВrнia река

Са11шг.ар:ија [i\ПК[рај чiиjrer

yl!l!liћa [iШ:ове А[р:rонауш
(https://commons.
wi ki media.org/wi ki/
file:Sakary.arivermapiinal .
i pg, ре конпруrщија
~--~--~~~-------~--------~·- аутора)

1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1е.ГсЈ 1еГсЈ 1I~..ГсЈ 1i:=Jd 1

68 IEW le.r:c:J IE.Jd IEJiCJ IE.Jd lleffd IE.Jd 1
IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJJEJLJ IЕЫ IЕЫ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ JEJLJ .IEJLJ 1EJLJ IEJCJJ

Све до сада делује могуће, али они са Тинијског острва Шiове каАхерон­
ту. Потражили смо где се по званичној митшюгији налази Ахеронт и нашли
смо га. Заиста одговара Аполонијевом опису Хадске реке подземног света,
али тај Ахеронт је на Пелопонезу и то на западној обали (Сл. 4.13). У том ту­
мачењу требали би да плове у супротном правцу, много даље до ушћа реке
Ахеронт. Јасно је да нису ]ЈЛОВШIИ до тог Ахеронта и да је такво тумачење
неприхватљиво.

IP"'Jljil
\
:шш~:.~

Сп . 4.13- IРе1Ка Ах ерD.н~т

ЈОЈ\-.ЮПЕ.\АГQ~
1Коју rюсећуј_у Jan'iOD S." (i'elUJ;U--j
Арю:наут~ данас
Орџоs ЈГ)лt~
lfiредсrављена !Нlа .Sю.•о! Вау

заnадњој о:бали
llleиiolfiш'leзa (http:s://
commoп:s.wikime{Лa_org/ ](D:i.-lkou.fi
&о:~·•Фа~,
wiki/File: дc'heroп_oзipg)

Потражили смо да ли на супротној обали Црног мора постоји река која

би можда одговаралаА:херонту и нашли смо у Бугарској реку Ахелој (Сл. 4.14).

"

.·

Г" "
Сл . 4.il4. Ток.дана11Uње
.... ... "

u
''}, .' ~

'· 9
реке Ахе1юј у
Буuарској ~ ње~н о ~·1~1·°'R1:~011 Q

ушћ-е у Црно мор е " "

~ о::>-: " ..,,,

(https://maps.goo gle.com) '--------'----'-'---'"-' -"'-----------------------~

69 I ЕЫ 1EJLJ leJLJ .leJCJ JеГсЈ 1 еГсЈ 1 еЈСЈ 1

l~l~l~l~l~l~l~l~l~l~ l ~l~IE:..ГcJJEГcJIEГcJ I EJLllEГcJ I

Када би се строго држали описа путање из Ар'iон.ауШ.uке, река Ахелој би

одговарала претпостављеној локацији описаног Ахеронта са путање Аргона­
ута, али је она у супротном правцу од њиховог кретања. У Apwнayiii.uцu стоји
да их је пророк Финије упутио да скрену да би дошли до Ахеронта, да је то
недалеко. Али и Ахелој у Бугарској и Ахеронт на Пелопонезу, не само да су
далеко, него су и супротно од правца пловидбе до Кефкена, претпостављеног
Тинијског острва. Нисмо знали шта да радимо над погрешним вишевеков­
ним тумачењем путање коју описује Аполоније!? Зато сада разјашњавамо ту
заблуду (Сл. 4.15).

1._~\_~
ЛЯЈi:F~,
23
'Df!IC~

Сл . 4.15. Ушће древне реке Сан га рије недалеко од Ти нијског острва у fil а11юнс ком м·ору, Понту
(https://floodmap.net. реконструкц и ја аутора)

4. 4. ФИН ЕЈ Е ВО УПУТСТВО
Аргонаути плове према Финејевом упутству:

,,Отле се скроз преко мора запутите, није далеко,

У маријандинску земљу насупрот и пристан'те ондје.
Ту се налази пут што спушта се доље ка Хаду;
Ахеронтски се рт поистурен д иже високо.
Вртложни Ахеронт пак пресијецајућ рт сам дубо ко, 355
Лије, испљускује воду из велика распукла ждријела." (З)

1~1~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1 70 1 ~ 1~IE.Jd1 Е:Јд181iСЈ ЈВСЈ ЈЕ.ЈС] 1

EJL] 1i:=:.JI:J 1i:=:.JI:J 1i:=:.JI:J 1i:=:.JI:J 1i:=:.JI:J 1eJLI 1i:::.JL] 1i:::.JL] 1eJLI 1е.ГсЈ 1eJLI 1i:::.JL] 1е.ГсЈ 1i:::.JL] 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1
1

Сам пут је описан овако:

"Кад је 111актрећ~и дан освануо, тада н а концу 720

Уз cи1i10B!ll'IТИ Зефир напустише врлетни оток.
ОданЈilе ушће ријеке Санrарија rледаху nријеко
И маријандинских људи веома плодоносну земљу,
К тому и crpyje Лика и језеро Антемоису,
Ал се Јilро:везоше IМIИ.МО. Од пуха ња вјетра се ужад 725
1И сваоЈilремабрqда на њину дрмусала путу.
Ујутро, будући да је у ноћи утолио вјетар,
Ахерш-зтову рту у присrан стигоше ведро.
Тај се армеrнитима :врхунцима подиже увис
У море rrlileдajyћи 6ит,и1нијшо. Под њим су голе 730
Стијене укоријењене и море их пљус1<а; око њих
Ваља се вал и шуми громовито. Горе међутим
На највишем врхунцу платане расту големе.
С рта са'мог се стере и спушта унутра у ~копно
Доље дубодоlilина, rгдје шпиља Хадова јесте 735
Која је шумом и пијењем покривена, одакле леден
Излази зрак што стално из студене пуше дубине" (З)

CJiJ. 4.iliб. Ушiће

ре11<е Санrа,рија,
данашње !Нере
(https://fl oodmap. net,
ре1<он~рущиј.а.аутора)

71 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1

leJCJleJCJJeJCJ leJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJI

Како смо видели на слици 4 .15, Аргонаути су од Плегаде до Тинијског

острва стигли напорно веслајући (Сл. 4.16). Целокупни пут по упутству про­
рока Финеја, у Боспору, кроз Плегаду, па до Тинијског острва је трајао један
дан и ноћ. На острву су одмарали три дана, а онда поново запловили, овај
пут на једра, уз помоћ снажног ветра Зефира који се сматра западним ве­
тром. Напуштајући острво на супротној обали гледају ушће реке Сангарија
(Сл. 4.17)!

Сл . 4_17_ Дре вна јрека

Са нrарија, данашња
ре ка Н ера, н а
хидро.граф с кој 1<арти
Nera истакнута љуби'-1асгом
бој ом (hnps://commons..
Hepa/Nera
wikimedia.org/wi ki/
Fi le:Raul_Nera.png)

tski
vac

Сл. 4_1 8. Д ревна

ре ка Сан гарија,
данашња река ~ ер а
н а ге ографској карти
и стакнута љуби ч астом
- • • -- - -- · Rai!way бојом (hnps://commons.
мamirвad
- - - Serondary юаd wikimedia.org/wi ki/
+ AiJj>Ort
Fi le:Banat_map.svg)

leJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJI 72 1еГсЈ1 еГсЈ1еГсЈ 1 еГсЈ1 .еЈСЈ 1~lе.Гс:Ј1

Je.ГcJl~l~l~ l ~l~l~l~l~l~l~l~l~l~l~l~l~I

И заиста ту, лако проналазимо ушће данашње реке Нере, која се насу­
прот Рама улива у реку Дунав, а у време Аргонаута се звала Сангарија, која
се ту, насупрот Тинијског острва уливала у Понт! (Сл. 4.18) Реченица из Арrо­
науШике: "Отле се скроз преко мора запутите, није далеко, у Маријандинску
земљу насупроти пристанте ондје" (3), нам указује да плове преко мора, не­
далеко, наспрам. У наставку плове покрај Маријандинског копна, на чијем је
тлу и ушће Ахеронта, успут гледајући струје Лика и језеро Антемоис.
Пловећи на југоисток уз помоћ Зефира, западног ветра, са десне стране
им је истурени Ахерузијски рт, а са леве Маријандинска земља. На том делу
копна од Тинијског острва до ждрела Ахеронта, како је приказано на слици
4.15, постоји само једна значајнија река, Витовница, коју лако препознајемо
као тадашњу реку Лик (Сл. 4.19)! Мало је вероватно да су тадашње језеро Ан­
темоис могли видети и Аргонаути јер да би се нека водена маса могла на­
звати језером, морала је бити окружена копном које онемогућава поглед на
њега при пловидби по нивоу мора, по коме су пловили Аргонаути. Тешко
је и данас одредити његову тачну локацију, па и уз помоћ програма Chttps://
floodmap.net). Остаје нам само да верујемо изворима на основу којих га Апо­
лоније лоцира ту, од ушћа Лика до ушћа Ахеронта!

Сл-4.19 . Рељефни приказ древне реке Л ик, данашње Витовнице

(https://Aoodmap net. реконструкција аутора)

Пловидба Аргонаута од Тинијског острва до ушћаАхеронта поново траје

дан и ноћ, али други пут уз помоћ ветра и са раширеним једрима. Погледа­
ћемо поново званичну верзију пловидбе по Црном мору.

1~1~..Гс11~ 1 ~1 ~ 1~1~ 1 73 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~1~1

1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈF1ЕГсЈ1ЕГсЈ1 .ЕГсЈ 1ЕГсЈ1 ЕГсЈ leJCJ IЕГсЈ IЕЈёЈ 1ЕШ IЕЈёЈ IЕЈёЈ IEJCJ 1

Острво Кефкен, препознато као Тинијско острво и недалеко од њега

ушће препознате реке Сангарије, служе као полазна тачка. Пловидба преко
мора, наспрам Би указивала на пл овид Бу према ушћу реке Ахелој, није неда­
леко како је описано у АрfанауШици, него Буквално преко отвореног мора. без
могућности да се види икакво копно, а посебно не копно Маријандинсхе зе­
мље са леве стране, нити Ахерузијска ртина са десне стране. А како смо већ
констатовали, копно Маријандинске земље се протеже готово од самог Ти­
нијског острва, до ушћа Ахеронта. Податак да плове једрима уз помоћ Зефи­
ра, западног ветра, не оставља могућност да плове преко Црног мора. јер би
их ветар одувао у контра смеру на пучину. Јасно је да уз поменута одступања,
са овима уоченим, коначно и дефинитивно одбацујемо као неоснована сва
претходна тумачења путање Аргонаута на основу Аполонијевог описа.

4. 5. АхЕРУЗИЈСКИ ЗАЛИВ
Ахерузијски залив је део "Источног мора"' у Океану (Панонском језеру) у
који се уливао Ахеронт код Ждрела. Тај залив је на простору данашњег тока
Млаве у Стишком пољу. Ахерузијска ртина је велики дуги рт у ондашњем
мору који се простире западно од Ахерузијског залива и представља узвише­
ни део на простору од Ждрела до Пожаревца (Сл. 4.20). Тај рељеф Аполоније
описује у наставку пловидбе у својој Аргонаутици:

- ЛИКИЈА ЛИКОВА

Сл. 4 .20. Ка рта са п риказом "Источног мо ра" у О кеа1Ну, П о Нil}' (https//floodmapnet, реконструкциiа:аутора)

IEГcJIEГcJ I EГcJIEГcJ I EГcJ IEГcJ I EГcJ I IEJCJ 1E:fCJ IEJCJ IEiii:J IEiii:J I ВI:J I ЕЈ!ёЈ 1
74
1~:::ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1е.гс:Ј 1ВL1 1с::..ГсЈ 1eJLJ 1е.гс:Ј 1е.гс:Ј 1eJLJ 1E..JLJ 1ЕШ 1

" Кад је пак трећи дан освануо, тада на концу 720

Уз силовити Зефир напустише врлетни оток.
Оданле ушће ријеке Сан гарија гледаху пријеко
И маријандинских људи веома плодоносну земљу,
К тому и струје Лика и језеро Антемоису,
Ал се провезоше мимо. Од пухања вјетра се ужад 725
И сва опрема брода на њину дрмусала путу.
Ујутро, будући да је у ноћи утолио вјетар,
Ахеронтову рту у пристан стигоше ведро.
Тај се стрмен ити ма врхунцима подиже увис
У море гледајући битинијско. Под њим су голе 730
Стијене укоријењене и море их пљуска; око њих
Ваља се вал и шуми громовито. Горе међути м
На највишем врхунцу платане расту големе.
С рта самог се стере и спушта унутра у копно
Доље дубодолина, гдје шпиља Хадова јесте 735
Која је шумом и стијењем покривена, одакле леден
Излази зрак што стално из студене пуше дубине
Те се около хвата непрестано блиставо иње,
Које успијева само отопити подневно сунце.
Не влада никад тишина на томе стравичном рту, 740
Него се струјање ондје замјећује громотна мора
Као и шуштање лишћа од пухања оног изнутра.
Ондје се налази пак и изље в Ахеронт-ријеке,
Која кркља кроз рту Источно утјечућ море,
Док ју јаруга озго дубока доводи доље. 745
Њу су Спасом бродара потомци назвали позни
Нисејских Мегарана кад имадоше населит
Земљу маријандинску, јер уистину их спасе
С њиховим лађама скупа кад зла их по1несе олуја.
Ондје с погледом на њ, кроз рт ахерусијски сасвим 750
Прошав, тек што је вјетар утолио, присташе с лађом.
Незнани не бјеху дуго ни Лику, прваку тог копна,
Ни Маријандинцима јунаци што бацише сидро,
Ами кови убице, по гласу који већ чуше.
Него с њима збогтога засноваше и пријатељство, 755
Само га пак Полидеука к'о бога примише тада

1~:::.Гс] 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 75 IE.ГcJ I EJLJ IEJCJ I ВLJ I EГcJ IE.JdlE.J"d l
 Сакупивши се Qдасвуд, јер збиља се дую веома
Против Бебричана си;ювитих бораху они.
И, у пуноме броју у Ликову 1Нашав (е двору
У лр:ијатељствутог дана, а rюштодођошеу град, ;бо
Л редадоше се rозби и ријеч'ма веселише срце.
Есонов син је род и име казивао њему
Сваког Qд својих другова и наредбе Пе11ије краља". {З)

Пловећи дан и ноћ на једра са Тинијског острва, ујутро су стигли до

ждрела (ушћа) Ахеронта. У данашњем рељефу баш на тој локацији сада се
налази насеље и бања под истим именом, Ждрело. У самој А.рiопауШици упо­
требљен је појам ждрело у значењу сужења, клисуре, где се река Ахеронт
уливала у Ахерузијски залив, а где данас река Млава излази из кањона у
равницу.

"Вртложни Ахеронт пак nресијецајућ рт сам дубоко, 355

Лиј е, :испљускује воду из вел~и1<:а распукnа:ждријеlilа." (З)

Река Млава, тадашњи Ахеронт, се управо ту уливала у Ахерузијски за­

лив, који Аполоније наводи и као Источно море и делом Битинијскоr мора.
Како смо већ видели у 4.1. ту се налазио и пут којим се спуштало у Хад, тј.
Персефонине дворане, Хомољске пеШm:е, којих је ту откривено око 130, како
наводе Шкокљев и Шкокљев (17).

"Како хриди ма Црни:м умакнуше. Летина како 770

Сретоше сина на шкољу. А он је очаран слуш'о
Што је rовори о редом. Због осrаЈВљена Херакла
Растужи се ла сви ма овакву лр озбори ријеч:
"Оставши, 11ријатељи, без rrюдршке каква ]уна1<а
Такав подузесте п лов к 'Еету1 Јер добро га знадем. 775
Видјех код Даскил а њега, у двору својега о:ца,
Кад је овамо он преко азијског стигао 11<опна
Пјешке да ратоборној XиnOJiliИТilll одузм е rrюjac
Маље м.111 осуле лице тек н едавно, таква :ме !Нађе.
Лотом у играма у част Прrиолаја, мојега брата, 780
Погинула у борби са Ми сијцима, коrнар од
П ретужн им тужаљкама од оног о:плакује дана,
Снажнога Титију бј еше надвлад'оу борби !На шаке.

76 l:e.Jd 1Е:8 IE'.JCJ 1ЕТСЈ lе.Гс:Ј ,1ЕГсЈ 1ЕГсЈ Ј

 Који се и стицао мед свима младићима нашим
И љеп отом и снагом, и на тло му сасуо зубе. 785
С Ми с ијцима међути м мом оцу подврже скупа
Миrдонце, који њиве настањују близу до наших,
И са самом земљом племена Битињана стече
Све до Ре бина ушћа и rорскога виса Кшю:не.
За њ:има nелопски пак Лафлагшщи се предаше њему 790
Без силе, које црна зarlilyшyje Билеја :вода."' (З)

Ту на ушћу Ахеронта, Аргонауте су пријатељски до~ека.ли Маријандин­

ци са њиховим владаром Ликом. Пловећи ка Лику, прошли су пор ед реке
која се наводи као Ликове струје. Може се претпоставити да је то простор
Ликиј е која се помиње у lliujagu, али је Аполоније тако не наводи. Зато нам
у разговору Лика и Јасона открива ко су све бmш суседи Ликове земље: Ми­
зијци, Мигдонци, Битињани, Пафлагонци, Бебрици и нешто касније наводи
Нисијце и Беоћане. Све су то народи тројанских савезника из Ишјаgе. Све те
народе наводи и Страбон (ю) када описуј е Мизијце:

" Грци су сматрали да су Гети Трачани; а Гети су живели са обе стране Истера,
као и Мизијци, такође су били Трачани и идентични са људима који се сада зову
Мези; од ових Мизијаца су настали и Мизијци који сада живе између Лидијаца
и Фригијаца и Тројанаца. А сами Фригијци су Бригијци, трачко племе, као што
су и Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани, Тинијци и вероватно, по
мени, такође Маријандини. Ови народи су, сасвим сигурно, потпуно напустили
Европу, али су Мизи остали тамо." {слободан превод аутора)

"Ипак захваљујућ вама претрлјеше казну.

Но велим,Тиндаров сине, да није без воље богова
тог дана rюш'о на Бекри1ке Арес кад човека оноrти уби.
Стога, чиме год могу наградити вашу доброту.
сад ћу је радо наградит. Јер ред је да noпyne тако 800
слаби када их други, а бољи, задужише filpви.
Дас1<ила, свога ћу сина гютакнут да fil oђe са вама.
Да се придружи свима на 11 оходу. Пође ли с вама,
ви ћете цијелим се морем с гопољубнимљудима сретат
уистину, све тамо до ушћа Термодонта самог". (З)

77 IEW I EJCJ leJiCJJE.!ГrJle.JCJl~leJd l

1ЕШ 1ЕШ 1ЕШ 1ЕШ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1r:::..ГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1

У знак захвалности што су убили његовог непријатеља, бебричког кра­

ља Амика, краљ Лик Аргонаутима додељује свога сина Даскила за водича у
даљој пловидби. Зато их је пророк Финеј и скренуо са путање према Колхи­
ди, знајући да ће добити одличног водича.

4. 6. БРАНИЧЕВО

У стиховима Ар'iонауШике описана је изградња града на простору Ахеру­

зијске ртине којег преводиоци описују као штитник града или бранич, брани­
град. Интересантно је да се оаш ту у каснијем времену налази наш заборавље­
ни, а археолошким налазима потврђени град Браничево. На неки начин име
тог града се сачувало током векова, иако се не налази Баш на истој локацији
(Сл. 4.21). Вероватно се град спуштао Ближе води како се и обала повлачила.

"Ондј е ј е коб н а судб и на п ритиј ес нила Аба нту с и на 815

И дм о н а; пророчком се вјешт и н ом и стиц'о, ал га
Ни пошто не спасе она, ј ер нужда га одведе у смрт.
Л ежаше наиме у низ и тршчаком обрасле р ијеке,
Хладећ и себ и слаб и не и голе м трбуху муљу,
Вепар бјелозуб и, клета грдос иј а , од ког и саме 820
Мочварне бијаху Нимфе у страху. А н итко од људ и
Н е з1 наше за њ, и сам је у пространој ж и в и о бари .
Абантов син је међутим по избрешцима на муљној
Ријеци иш 'о онуда . А он непредвидиво скоч и
Однекуд врло ви.соко из трске и рани га у бут 825
Јурнув, и скупа с кости пресијече му жиле посријед и .
Продорно крикнув он паде на тло. А они сви скупа
Рањеном узврате виком . И Пелеј упери одмах
Копље у погубна вепра што крену у мочвару бјежат.
Оnет се окр е не на њи срне, али га Ида 830
Рани па кркљајућ паде на брзо копље набоден .
Оставише га на тлу, на истоме мјесту гдје паде.
Идмона ношаху друзи на лађу- на самрти бјеше -
Уцви љен и, но он на рукамаумр'је другова .
Тада на плов идбу отле већ престадоше пом и шљат: 835
Тужн и осташе ондје рад погреба тога м ртваца .
Тр и су ч итава дана јаукали . Сљедећег већ му

1е.гс::Ј 1 .е.ГсЈ 1еГсЈ 1r:::..ГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1 78 1еГсЈ 1еГсЈ 1r:::..ГсЈ 1еГсЈ 1r:::..ГсЈ 1еГсЈ 1еГсЈ 1
leILI IEJIJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ .lr::rLI 1ВСЈ 1 е.ГсЈ1еГсЈ1еГсЈ 1 еГсЈ1еГсЈ1еГсЈ1еГсЈ1еГсЈ1еГсЈ1

Приреде велебан 111око11. А судјеловаше народ

Заједно<: l{раљем Ликом. И уза њ безброј не овце,
Како за умрле треба, за погребну заклаше жртву. 840
Стој:и насути данас том човјеку хумак у оној
Земљи, а на њем је знак и моћ ће га видјет потомци -
Ваљакодмасл:инедивље лађени, зелени се лишћем,
Под ахерусијским ртом тек незнатно. Ако пак и то
lјреоадаотворено nод водством Муза изречем, - 845
Тује Нисејцима Феб и Беоћанима тад рек'о
Да га у молитвама наз1ивају wтитником града
И да окотоrваљка од прастаре маслине дивље
Саграде rрад, но они мјесто побожна Еолу сина
Идмона и сада још Аrаместора штују и славе. 850" (З)

Сл. 4.21. Б,ра н1i11.1ево на карт~И, Марсиљи (28)

le.ГcJIВCJle.Гc:J l e.Гc:Jle.Гc:Jle.Гc:Jle.ГcJI
79
 "Ако, уз помоћ
Муза, већ морам изрећи без обуздавања што је
слиједило, Феб је Беоћане и Нисејце био
напутио да одају части овом човјеку под
насловом Брани град и да оснују град око тога
ваљка од древне маслине; међутим, они до дана
овога славе Агамемнона рађе него Идмона,
беспријекорног потомка богобојазног Еола." (5)

Древни брод на весла, рељеф. (https://archive.org/details/romeitsriseandfo2myergoog/page/145/mode/1 up)

i вc:l l E.ГcJ I E.ГcJ I E.ГcJ I E.ГcJ l eJCJ l eJCJ l eJCJ l eJCJ IEJLJI EJLJ I EJLJ leJCJI EJLJ I EJLJ IEJLJ I EJLJ I

v
5. 1. ОБИЛАЗАК КАРАМБИСА
Након дванаест дана, Аргонаути напокон остављају Ликову земљу и
предвођени Даскилом настављају пловидбу према Коющди. По изласку из
Ахерузијског залива, даљу пловидбу настављају на једра:

"Коначно ујутро се укрцаше дванесто:г дана

јер им је снажан Зефир залухао, 1Повољан вјетар, 900
те прекоАхеронта прелловише брзо на весла_
Потом разви ше једра у вјетар сеуздајућ лловећ
развијених једара све даље по доброме мору.
Убрзо поред ушћа Калихора прођоше ријеке,
гдје је Зеусов син , приповиједају, нисејски, кад се 905
индијска пустив племена настанио лпrомуТеби." (З)

Не враћају се назад према Тинијском острву са кога су скренули са пута­

ње, већ плове другом путањом покрај ушћа реке Калихор и Тебе Беотијске.
Аполоније није описао посету Арr~онаута Сигеуму и Троји као што је то
описао Диодор (7), већ само набраја топониме у том рељефу. као у првом делу
путање, и вешто избегава спомињање Троје:

"Уђоше. Развиш е једро повукавши га до једног

и другог затега потом . И снажно на пучину бјеше
ношена, као кад јастреб в:исоко пет.и no зраку,
брзи, зрачној струји препустивши крилателе6ди
крилима мирујући, не машућ, :на ведроме небу_ 935
И већ поред струја Партенија прођоше они,
врло питоме ријеке што тече у море, у којој
Дјева, Летина кћи, из лова се лењућ у небо,
своје расхлађује тијело у његовим водама љупким_
Ноћу међутим иза тог без станке хрлећи даље 940
напријед , минуше Сесам и стрме још Ер:итине,
Кромну и Кробијал и шумом обрасли Китор.
Потом Карамбу опет са зракама првим сунчан:и м
обишавши, иза тог дуж Великог жала на весла

leJCJI E.ГcJIE.ГcJ I E.ГcJ I E.ГcJIEГCJ leJCJI 81 IE.Jd IEГcJlr:::.ICJ le..Jd 1E.Jd IE.JCJ 1еЈа 1
1Е..ГсЈ 1 13СЈ 1е.ГсЈ 1Е..ГсЈ 1i::::.rLI 1е.ГсЈ 1i::::.rLI 1i::::.rLI 1i::::.rLI 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1i::::.rLI 1

nролажаху сав дан и након дана по ноћи. 945

Убрзо ступише на тло Асирије, гдјено Синопу с
мј ести, Асоnову кћер, и даде јој дјевицом остат
Зеус, но превари сам обећањима својима себе." (З)

Аргонаути су пловили два дана и две ноћи док су допловили до тла

Асирије (данашње Румуније, појашњење аутора), обишавши Карамбу (Ка­
рам6ис). Ту би требало да је описано опловљавање око тадашњег острва, на
простору данашње Делиблатске пешчаре, које Хомер (1) назива гредастим
Им6росом {Сл. 5.1).

Сл. s.1 . llpocтop

Делиблатске
пешчаре као острво у

Ланонском мору, око

кога плове Аргонаути
(https://floodmap. net,
реконструкција аутора)

Аполоније је, како смо закључили, избегао да помене догађаје у вези по­
сете Аргонаута Троји и дешавања приликом те посете. Описао је пловидбу
Аргонаута западно око Им6роса, иако је постојао пролаз источно између
Им6роса и Асирије, где је знатно краћи пут. Тиме је описао путању Аргона­
ута као и Диодор (7).
Да је простор западних Карпата тада називан Асиријом и Асијом, указу­
је и Хлупач (25) у обради истраживања Јарослава Седлачека и лако га препо­
знајемо у наставку обраде описаних простора и река (Сл. 5.2).

82 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1i::::.rLI 1i::::.rLI 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1

1е.ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1

Сл . 5.2. Асиа као

и сточна обала Понта,
Панонског мора,
Хлу пач (25)

5. 2. РЕКЕ ХАЛИС И ТЕРМОДОНТ

,,Пошто је тада одједном запухао повољан Аргест.

Потом заједно с њима брзов итим ношени вјетром .
Оставе ријеку Хал иј и струје И рида блиског,
Као и наплаве земље Асирије. Истога дана
Обиђу још издалека амазонску ртину с луком . 965
Докле је некоћ изашла Мелани па, Ареса кћерка,
Кад ју је јунак Херакло заскочио. Њему за сестру
Пресјајан појас је дала Хиполита к'о откупнину.
Он ју пак посла натраг не нанијевши никаква зла јој .
На Термодонтову тад ушћу у заљеву рта 970
Присташе, јер се и море на њихову буркало путу.
Није му налик ниј една од ријека, а нити толико
Шаље рукава по земљи из себе на различне стране .
Четири требало би до стотину кад би се сви ти
Зброј или. Само је један међутим извор уствар и. 975
Тај с амазонскијех планина, како се, кажу,
Зову, в и соког горја, на раван отјече доље .
Отле се рачва унутра насупрот стрмијој земљ и;
Управо стога и јесу кривудави путови њему.

1е.ГсЈ 1с::ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1

83 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1ЕШ 1
1е.гсЈ1 еш 1еш 1еш 1еш 1еш 1i:::.rr::J 1i:::.rr::J 1 еш1i:::.rr::J 1 е..ГсЈ 1I::..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1

Стално сад један амо. сад други тамо вијуга, 980

Како се намјери већма на низију, један далеко,
Други пак близу_ А мноrrи рукавци 'без имена јесу
Куда се лију, а видно он помијешан с понеким само
У негостољубно море 111од грбином лије се рта.
И, да су ч ека1il:и јощ с Амазонкама би тада 985
Зашли у битку iИ не би та борба Бипа без крви -
Јер Амазонке ни су 'баш nријазне, а нит,и штују
Законе, те које живе наДеантовој равници .
Већ су им насиље Бољно и послови Ареса мили,
Јер и подријетлом бјеху од Ареса збиља и Нимфе 990
Хармоније, а та му породила бојовне кћери
Акмонову шумарку у дољу легавши с њиме -
Да :им поново н~иј е од Зеуса за!Пухао вјетар
Аргест, па они 111од њим напупише зато1н тог рта
Гдје су Амазонке се оружале :из ТеМ1искире. 995
Нису наиме скупа уједном становале граду.
Него дуж земље се на тр:и раздвојиле племена бјеху:
Посебно управо те, Хи111олита којима тада
Владаше, посебно те што живљаху око Ликаста,
Посебно коfilљанrиrце хадесијске. Сљедећег дана, 1000
А и надошле ноћ~и, дуж халиnске прођоше земље." (З)

Као што је у горњим стиховима наведено, у Асирији надомак Синопе

је ушће реке Ха.лиј и струје блиског Ирида. Затим Аргонаути плове до ушћа
реке Термодонт.

- .. ,;........
~-
B~aok S-ea

-
Dev.rez River

Сл. s.з. Река

Кизилирмак у
r Анадолији препозната
као река Хал иј
(https://commons.
wikimedia.org/wiki/
Mediteпanean Ssa
Fi le:Turkey-kizi 1i rmak.svg)

84 1е..ГсЈ 1е.Гс] 1е..ГсЈ1 е..ГсЈ 1r:::rc:::J 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1

1ЕГсЈ 1ВLЈ 1ВLЈ 1е.ЈСЈ 1е.ЈСЈ Ј е.ЈСЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1е.ЈСЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1

На простору Анадолије, тј. Мале Азије постоји река која је препозната

као Халиј (Сл. 5.3) са путање Аргонаута. Термодонт је пак митска река, а у
Малој Азији не постоји река која одговара опису који срећемо код Аполонија:

"На Термодонтовутад ушћу у заљеву рта 970

Присташе, јер се и море на њихову буркало путу.
Није му ~налик ниједна од ријека, а нити толико
Шаље рукава поземљи из себе на различне стране.
Че1ири требало би до стотину кад би се сви ти
Збројили. Само је један међутим извор уствари . 975
Тај с амазонскијех планина, како се, кажу,
Зову, вишког горја, на раван отјече доље.
Отле се рачва унутра насупрот стрм иј ој земљи;
Управо стога и јесу кривудави путови њему.
Стално сад један амо, сад други тамо вијуга, 980
Како се намјери већма на низију, један далеко,
Други пак близу. А многи рукавци без имена јесу
Куда се лију, а видно он помијешан с понеким само
У Негостољубно море под грбином лије се рта." (З)

Неооично детаљан опис јединственог и величанственог Термодонта!

Како смо већ видели у досадашњим тумачењима Малоазијске путање
Аргонаута, много тога недостаје, па тако нема ни Термодонта, по Аполоније­
вом опису, али зато тај опис одговара реци Муреш у Румунији (Сл. 5-4).

Сп. 5-4. Данашња река , .

Муреш, на локацији
rде Аrюло:није 011исује
ре11<у Термодонт
(hnps://commons.
wikimedia.org/wi ki/
Mieresch
fi 1€: Raul_ Mures.png)

1е.ГсЈ 1е.ЈСЈ Ј с::..ГсЈ 1е.ЈСЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 85 1~:::..Гс] 1~:::..Гс] 1~:::..Гс] 1~:::..Гс] 1~:::..Гс] 1~:::..Гс] 1~:::..Гс] 1
 У румунском западном Поткарпатју лако проналазимо реку Муреш која
у по тпуности одговара наведеном опису Термодонта (Сл. 5.5). То су још пре
зо година препознали Тиклеану и сар. (19) и уцртали на приказаној карти. То
је прави историјски простор славних ратница Амазонки!

GiJ_ ss IП[pD:OIO p
Аrм:азон1к1v.1 уз реку
Mytp:elJ!!I" дреi81Н11v.1
iГre[p'М:Q:ЦID:fП 1[iГшrneaiнy
lv.1 GilPJ-». {i1'9)

Овде код описа Амазонки из Темискире имамо један основ тш:юни.ма

који се очувао до данас. Од некадашњег назива града Темискира. река Халиј
ј е добил а ново име Темиш, српски Тамиш и град на њој Темишвар!
Након препознавања реке Мур еш као древног митског Термодонта,
лако препознајемо споменуту реку Ха.лиј. као данашњу реку Тамиш (Сл. 5.6)!

UJ_5_6_ IРе:ка iГaм1v.1l.l!I

11ш]а IО:Ц!ГОВаtр:а IDТil lv.llCIY
[ре;кrе Хал1v.1]
(https//commons.
wi ki me di:a.org/wi ki/
f i le :Raul_T i m is.png)

1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1е.ЈСЈ 1r:::.ГсЈ 1е.ГсЈ 12.ЈСЈ 1 86

 5. 3. АМАЗОНКЕ ИЗ ТЕМИСКИРЕ
Потврду локације града Темискира налазимо у новијим археолошким
открићима, Сентмиклоm и сар. (29). Они су недалеко од Темишвара открили
утврђење из бронзаног доба Corne:sri-Iarcuтi (Сл. 5.7 и 5.8), датирано у период
1500 - 1000. год. п.н.е .

..,.
6МNO=~-
~~Q••-

ел_ 5_7_Гilшюжај
утврђења Coшesti­
llarrш1ri на о'балЈ~и
filatн о:н скоr !М'О[ра
(https://floodmap. net,
реконструкција аутора)

1':i111i1'is: Trne fortiNcatjon fr,om Cornestj,

from flibe time of Т1rоуэ comes to J"ght. А
museu:m po]nt wШ Ье set up

Сл _ 5_3_Чnа~нак ~из IРумун!'Ских 111 vв1и111а

о от к1риmу)ТiГВ[рђења ~издо'ба Трој е
(https//wwwtion ro/sti ri le-judetul ui-ti m is/
ti mis-for!iilcatla-de-la-cornesti-de-pe-
vre mea- trolel-iese-la-1 umi na-se-va-1 nill nta-
un-punct-mшeal-476871 /)
<р> IIO...."';: Tr:cis: ~ior:i:ficrionfrom.Coпte..~tfro:m ~ ti:r::i.e af Tror. com.es to lighr: .c:/rp>
!I:n ТЋIЩ ш~ 5s ;п:e«Jft.ЪrПa1:g-es1.a:1:eЪe-.01ogj-c:dJ .sћes5:в [Erш · в;pe. !lllis
!IDEate:d mf'f'J1-[k:i1nm.e'l eJs Jr-D1n tгшll?D·nr.11" in t1:h.e .со.mппmе- of
~:a:rn.. a:n:i!iisex,P]ur.eil<DD1 o:dJylЬy[Rom:aШ:an m-"'1шeo]og]s1s.1Ьп1
-11hD "'-G:e:J:IIШП5 Olill.д. 01Ъе1· .eci.liБsls ћ-..оm -юlli f'ћt'Dimt:ries. 1'Ъ ете
1.-:n:s.. Пi:о ahr \Er.on:z.-e Ag:e... .Ћ il:c:rr:ge fn1·:t:ifjD11.tinn".1ln.d 1Ъ.е r'lrJ.1ces .аЈ tlris
IЉritлes.samf" <DD11· 1Ь1·ощ~Ъ1 ~D IЦgЬ! ъ_,. •тrcJшoo]ng]s!.5.

Sd llВ[J IEfCJ leJCJ IEГr:J llВ[J 1l l3!CJ 1

1
87
l eJCJ l eJCJ l eJCJleJCJ l eJCJleJCJleJCJ l eJCJleJCJ l ~ l es:c:::J l e.JLJ l ~ I EJIJIEГCJ I EJIJ I EJIJ I

Настављамо даље са анализом Аполонијевог дела:

"Сљедећег дана, 1000

А и надошле ноћи, дуж халипске прођоше земље.
Њима до орања није са волима нити до каква
Воћњака с м еде ним плодом , а исто тако ни стада
Не напасају они на пашњаку влажну од росе,
Него крш ев иту земљу обрађују богату гвожђем, 1005
Које замјењују купњом за живеж. И никада њима
Зора без напорна рада не свањује, већ се у диму
И испаравању црну исцрп љују мучећи муку.
За њима одмах потом и рт Генетова Зеуса
Оплове ондје и хитро крај земље т ибаренске прођу. l OlO
Ондје кад жене дјецу порађају мужи ма својим,
Они сами стењу и падну тада у кревет,
А и повежу главу. А оне се брину да добро
Мужеве хране и купељ за родиље спремају њима.
За њима пролажаху крај Свете горе и земље 10l5

Њихов међутим краљ у највишој моси ни сједи

Гдјено пресуде праве досуђује народу бројном.
Јадник, јер ако би у чем погријешио дијелећ и правду,
Онда би тога га дана закључали држећ га гладна .
Прошавши покрај њих, већ близу бјеху насупрот 10зо
Отоку Аресову, и вале су ве слима сј е кли
Циј елога дана, ј е р благ их у сумрак напусти о вјетар_
Горе видјеше већ и неку Ареса птицу
Како се винула зраком , станари цу отока оног." (З)

Људи обрађују гвожђе пре гвозденог доба?!

Покушаћемо проверити јесу ли пронађени трагови обраде гвожђа у ру­
мунском делу Баната (Сл . 5.9). Уз драгоцену помоћ пријатеља Михаи Медреа
из Румуније, у превођењу и тумачењу са румунског језика сазнајемо, објава
од 19. јуна 2020. године (https://www.facebook.com/groups/1439195456323058/
post s/2645261242383134):

" По Аполонијевој АрrонауШици то би требала бити побрђа подручја ошпти­

не Коваси н ц. Само име помало асоцира на коваче, обрађиваче гвожђа? Пише се

l eJCJ l ~ I E..ГCJ l eJCJIE..ГCJ I E..Ш IE.J1:JI

l eJCJleJCJleJCJ l eJCJ l ~leJCJl~I
88
l~ l ~ l ~l~ l ~ l ~ l ~le.rc:J l ~l~ I EГcJ I EГcJl.r:::r;:J I EГcJ l .r:::r;:J l .r:::r;:J I EГcJ I

"Covasaщ" у том региону се зове "cova1"'. "Cova1" је дакле човек који се Бави кова­
њем гвожђа, дакле ковач. У непосредној Бли.зини се налази Миниш што указу­
је на стари назив за руду, "Мina". Тако смо пронашли топониме који указују ва
могућност да се у том крају обрађивало гвожђе (топоним Covisa.Щ) и да је било
рударења (топоним Mini~). Све ово је још једна потврда драгоцених информација
из Аполоније Ар'iонауiйике о путањи Аргонаута по Панонском мору, на путу до
Колхиде на подручју Баиа Мареа."

·;

Сл . 5.9. Подручје
општине l<овасинц
код Арада
(https:// maps.google.com,
реконструкција аутора)

Да је румунско западно Поткарпатје .заиста простор поред кога су шю­

вили Аргонаути, проналазимо у наставку путање након напуштања терито­
рије Амазонки на Термодонту. Пловидба је настављена уз о5алу поред ра.з­
них народа, све док се Аргонаути нису упутили према Аресшюм острву:

" Кад се пробудише, јутром запух'о је умјерен вјетар.

Нато дигоше једра, а та се под налетом вјетра
Напеше. Аресов оток за њима остаде брзо. l2ЗО
Сљедеће ноћи пак мимоиђоше Фил ирин оток
Ондје је Уранов син, на Олимпу када је влад'о
Над Титанима - Крон, а Зеус у кретској се шпиљи
Био хранио још мед Куретима растући идским,
Реју преварив лег'о уз Фил иру. Богиња њих пак 12зs

1~1~1~1~1~1~1~1 89 IЕГсЈ 1 е.ЈСЈ1е.ЈСЈ 1 е.ЈСЈ le.JCJ IЕШ IE.Ja 1

1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ Ј е..ГсЈ1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1

Усред постеље нађе, а он са лежаја скоч ив

Побјеже обличјем налик на коња с дугачком гривом.
Оставив оно мјесто и боравиште од стида
Филира, кћи Океана у пространа брда Пелазга
Дође, гдје роди Хирона чудовишног, коњу у једном, 1240
Богу паку другом слична, у постељи с једним и другим.
Оданле прођоше пак крај Макрона и земље Бехира
Бескрајне, прођоше покрај дрзовитијех Сапира,
За њима и Бизера. И поваздан пловљаху напријед
Брзо, јер их је благ непрестано носио вјетар. 1245
Већ се на њихову путу помаљао закутак Понта,
Већ су се дизали стрмци на обзору кавкаског горја
Врлетни , гдје је Прометеј на кршним хриди ма уда
Сапетих мједенима несломљивим негвама орла
Хранио својом јетром, кад тај би долетио натраг. що
Свечера видјеше га гдје оштрим циком сврх лађе
Њихове лети преко њих до облака , али је ипак
Крилима потресао сва једра пролетјевши мимо.
Јер величина њему к'о етерске не бјеше птице.
Него је крилима брзим к'о глатким веслима мах'о. 1255
Недуго послије тога Прометејев чуше јаукав
Глас ком је чупао јетра. Од јаука је тутњио етер
Све док не спазише опет месождерног орла што истим
Путом се враћао натраг са горе се винувши у зрак .
Ноћу, захваљујући познавању Аргову, стигну 1260
На Фас, што те че широко, и крајње границе Понта.
Једра међутим одмах и крижакунутрау дупке
Раш ве спреме и сложе. А одмах одвојише и сам
Јарбол и устрану га положише. Одмах у струју
Веслима јаку ријечну запловише. Ријека се њима 1265
Шуме ћи на све стране препуштала. С лијеве им руке
Кавказ стрмен ити бјеше са градом китејске Ее,
С друге пак дресова пољана и гајеви свети
Тога бога, гдје змај је у засједи чувао руно
Које је разастрта по лиснатим гранама храста . 1270" (З)

1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1 90 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1е..ГсЈ 1
Сл. 5Ј о. Неразуђена јуrоисrочt1на обала Црноr мора без rијед~ноrзначај~ноrоарва
(https://maps.googlecom, реконструкција аутора)

Поново у црноморској верзији путање Арrонаута, Аресово и Филирино

острво се проглашавају митским иако надомак данашњег Кавказа у Црном
мору нема qдговарајућег острва (Сл. 5.10). Зато на простору Панонског мора,
на карти урађеној помоћу програма (https:!/floodmap.net), са нивоом мора од
140 m надморске висине, какво је било уто време, лако проналазимо та остр­
ва недалеко од данашњег града Баиа Маре, тј. ондашње Колхиде (Сл. s.п)!

Сл. 5.11. Два оарва

надо.мак древне

Колхиде на приказу
обале По нта­
Океа н а п ри нивоу
воде од 140 m
надморске висине

(https: //fl oodmap. net,

ре1<онструкција аутора)

1i:=JCJ1~1~1 ~JEГcJle.faJE:.JCJI 91 IВIJJIE.Jcl1lel!d IEJCJ lе.Гс:Ј le.rcJ 1 ~ 1

IEJLI IEJLJ IEJLJ JEJLI 1 ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ 1 ЕГсЈ1ЕГсЈ .1ЕГсЈ1ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ1ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ1ЕГсЈ1

5.4. КАВКАЗ
Проблемом локације древног Кавказа бавили су се Страбон (10), Јор ­
данес (зо) и још многи други аутори. Из досад обрађене путање Аргонаута
постаје јасно да се први и прави Кавказ налазио на североисточној обали
Понта, Панонског мора, данашњем Карпатском горју!

Геоrрафија, аутор Стра6он (10), књига X I, поглавље s

5 "Приче које су се прошириле надалеко и шире са циљем да прославе Алек­
сандра не прихватају сви; а њихови творци били су људи који су бринули за ла­
скање, а не за истину. На пример: пребацили су Кавказ у регион Индијских пла­
нина и источног мора које лежи у близини тих планина од планина које леже
изнад Колхиде и Еуксина; јер ово су планине које су Грци прозвали Кавказ,
удаљене више од тридесет хиљада стадија од Индије; и ево, они су поставили
сцену приче о Прометеју и његовом стављању у свезе; јер су то биле најудаљени­
је планине према истоку које су познавали писци тог доба. А експедиција Дио­
ниса и Херакла у земљу Индијаца изгледа као митска прича каснијег доба, јер
се прича да је Херакле ослободио Прометеја хиљаду година касније . И иако је
за Александра било славније да покорава Азију све до индијских планина, него
само удубљење Еуксина и Кавказа, ипак слава планине, њено име и вера да су
Јасон и његови следбеници извели најдужу од свих експедиција, достигавши чак
и околину Кавказа, 506 и предање да је Прометеј био везан на крајевима земље
на Кавказу, навела је писце да претпостављају да ће они учинити краљу услугу
ако пренесу име Кавказ у Индију".
(слободан превод аутора)

О пореклу и делима Гота, аутор Јорданес (30)

[Белешка: Кавказ]

"Како сам већ два пута споменуо овај планински ланац, мислим да није
наодмет да опишем његов обим и стање, јер, као што је познато, он сво ­
јим непрекидним ланцем обухвата велики део земље . Почиње од Индиј­
ског океана, где је окренут према југу, где је топло, испуштајући паре на сунцу;
тамо где лежи н а северу отворен је и изложен хладним ветровима и мразу. По­
том се савија натраг у Сирију, са бе зброј других потока, док излива из св ојих

I Eid .I ~ 1ЕГсЈ I EJLI1ЕГсЈ l e.rc::J1 ЕГсЈ1 I EГcJ IEГcJ IEГcJIEГcJ IEГcJI EГcJ I EГcJ I
92
IEJI:J 1EJI:J 1EJI:J IE.JCJ IE.JCJ 1EJI:J 1 е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1 е..ГсЈ 1е.ГсЈ 1ЕЈСЈ 1е.ГсЈ 1ЕЈСЈ 1ЕЈСЈ 1

оБилних груди у Васианенсиан регион Еуфрат и Тигрис, пловне реке познате

по својим непресушним изворима. Ове реке окружују земљу Сиријаца и до­
воде до тога да се она зове Месопотамија, као што је заиста. Њихове воде се
изливају у крило Црвеног мора.

Затим, окрећући се назад на север, ланац о коме сам говорио пролази са

:великим кривинама кроз скитске земље. Тамо она испушта у Каспијско море
веома познате р'еке - Аракс, Кир и Камбиз . Даље се простире у непрекидном
ланцу чак и до Рипејских планина. Одатле се спушта са севера према Понтском
мору, постављајући својим гребеном границу скитским племенима, па чак и
додирује воде Истра са својим груписаним брдима. Пресечен овом реком, ла­
нац се дели., а у Скитији га називају Таурус (Бик). Такав је онда велики ланац,
скоро најмоћнији од планинских ланаца, који се уздиже на своје врхове и сво­
јим природним обликом снабдева људе неосвојивим упориштем. Ту и тамо се
дели тамо где се гребен распада и оставља дубок јаз, формирајући тако сада
Каспијска врата, па опет Јерменска или Киликијска, или како год да се то ме­
сто зове. Ипак, једва су проходни за кола, јер су обе стране оштре и стрме као
и :веома :високе. Ланац има различита имена међу разним народима. Индијци
га називају Имаус, а у другом делу Паропамис . Парћани га називају прво Ко­
атрас, а потом Нипхатес; Сиријци и Јермени га зову Таурус; Скити га називају
Кавказ и Рипеј, а на његовом крају назива Таурус . Многа друга племена су дала
своја имена ловим планинама. Сада када смо посветили неколико речи опису
његовог обима, :вратимо се теми Амазонки".
{слободан превод аутора)

Код Денсусиануа (24) налазимо следећи податак:

,,Према Ферекиду, грчком историчару (V век не), Тифон, кога је јурио Јов
(Јупитер, Зевс), повукао се у планине Кавказа, али тамо је, због ватре, био
принуђен да побегне у Италију (Fragmenta Histor. Graec. I. 72. Fragm.14). У
античкој географији Карпати често фигурирају под именом Кавказ. Доказ
у том погледу је натпис из Трајанове епохе: Ad Alutum flumen secus mont(is)
Caucasi (Froehner, La Colonne Trajane, Append. Nr.16; Jornandes, De reb. Get. С.
VII)].·"
(слободан превод аутора)

93 le.JCJ IEJCJ le.JCJ IEJCJ le.JCJ IEJCJIEJCJI

leJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJJe.JLJI

Трагајући у епиграфској бази

података Хајделгберг пронашли смо
горе поменути римски споменик

(Сл. 5.12). На њему се помиње пла­

нина Кавказ из П века, а у ствари
се мисли на Карпате. Ово је један од
примера где Карпате зову Кавказ. То
се види из имена реке Алутум, а то
је данашња река Олт чије је латин­
ско име Alutus (Сл . 5.13). Текст спо­
меника: Matronis AufaniЬ(us), C(aius)
Jul(ius) Mansuetas, m(iles) l(egioms)
1 M(inerviae) I p(iae) f(idelis), v(otum)
s(olvit) l(aetus) m(erilo) f(eliciler),
v(oto) f(acto) ad Alutum f1umen secus
mont(is) Caucasi. Слободан превод
аутора: Матронију Ауфанију, Гајусу
Јулију Мансуету, војнику прве леги­
је Минерва Пиа Фиделис, који је до­
бровољно и заслужено испунио свој
завет. Био је код реке Алутус поред
планине Кавказ.

Сл. 5.12. Спомен ик са записо м Кавказа, (https//edh-www.adw.uni-heide1Ьerg.de/edh/inschrift/HD01878 8)

о 200 400 km

SLOWAKEI UKRAINE

••••isl•"
r.csSb'UI~ ) '-"
~
-- )/~-<t - _. \ ____ / •r
-
• \.

в u d a p e-st . / t_м [) t D А )
.' , ,
Th•i/J ·' \ 1..-

Pruch~ .-t 1 :: ,,

1
"

Сл . 5_13 _Ре1Ка Олт

(Алт) н е кадаАlut1щmу
~.,,__..,
Sove ~ данашњој Румуниј1и,
'v-.../ \
Be~grad која је означена на
S Е R В l~E N споменику (https://
~lorovo \ сот mons.wi ki media.org/
wi ki/Fil ecOILГive r_jpg)

leJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJleJCJI 94 1еГсЈ1еГсЈ1еГсЈ 1 еГсЈ1 .е.ГсЈ 1E1.JLJ le.JLJ 1

12..ГёЈ 1е.ГсЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1

5. 5. КОЛХИДА У ОБЛАСТИ БАИА МАРЕ

Према подацима које нам даје Аполоније, Аргонаути су пловили два

дана и две ноћи мешовито на весла и на једра, од Ахерузијског ждрела до
ушћа реке Халиј, успут пристајући код Стенлијевог гроба. Истога дана оби­
шли су Амазонску ртину и пристали на Термодонтовом ушћу. Следећег дана
и ноћи плове поред обале, док нису угледали Аресово острво, а затим цели
дан веслају до њега. Током јутра напуштају Аресово острво, а по ноћи пло­
ве поред Филириног острва. Тек у наредни сумрак стижу до ушћа Фасида
{Сл. 5.14)!

Сп. 5_14_ :Карта путање Аргонаута од Бо с пора до Кол хиде, са местима успутног пристајања на
коnну (https://floodmap.net, реконструкција аутора)

Пут од Лика, владара Маријандинаца, до Колхиде трајао је седам дана и

шест ноћи, од чега два дана и две ноћи од Лика до Халиса, а пет дана и ноћи
од Халиса до ушћа Фасида код Колхиде, уз пристајање на ушћу Термодонта
и на Аресовом острву.

1еГсЈ 1erCJ l 'ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1 95 IВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJI
 I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВC::J lt:.JLJl t:.JLJ I EJLJ I EJLJ I EJLJ I EJLJ I EJLJIEJLJ I

/
Податке о богатству тог предела златом и у данашње време налазимо
посредно преко вести о деловању рударских компанија: "Дана зо. јануара
2000. године догодило се изливање цијанида у реку Самош. из рудника зла­
та бли зу града Баја Маре у Румунији. Одговорна за ову катастрофу била је
компанија Аурул која је управљала рудником злата. Загађене воде ношене
реком Сам ош завршиле су у Тиси и Дунаву и изазвале помор огромног броја
риба у Мађарској и Румунији", (слободан превод аутора), ВВС NEWS (31):

" Зашто је Росиа Монтана, мало село у западној Румунији које броји те:к
4 .000 становника, толико привлачно Канађанима? Можда због чињенице да
у подножју своје планине крије велике залихе племенитог метала КОЈИ Је ових
дана врло тражена роба, пише Ле Монде. Према процјенама канадске компани­
је Gabriel Resources која је открила ово налазиште, ради се о највећој количшm
злата на простору Европе", Вијести онлајн (32).

Посебно занимљив детаљ код Аполонија је податак о Сербонидској ло-

кви у пределима Нисејскоr горја и низије:

"Узет међутим руно без знања Еетова није

Заиста лако. А змај свуд около штити га такав
Који не зна за смрт ни сан, ког сама је Земља
Подно Тифонове стијене у кавкаском родила дољу, 1210
Гдје је, кажу, Тифона погодио Кроновић муњом
Зеус кад бијаше на њ силовите пружио руке
Да мује врела из главе процурила крвтејетако
Стиг'о у нисејско горје и раван, гдјенојош и сад
Лежи, потонуо ондје у воде сербонидске локве." {З)

Сербонидске локве асоцирају на Српске локве. док Нисејско горје може­

мо да повежемо са Нишом (Nissa, Naisus) и реком Нишавом.

96 IEJCJ IEJICJ lit:.JLJ lе.тз:Ј IEJiCJ IEJCJ IEJ~11

1е.ГсЈ1ВСЈ1ВСЈ1ВСЈ 1 ВСЈ1ВСЈ1ВСЈ1ВСЈ 1 ~1ВСЈ1 .ВСЈ IВСЈ leJLJ leJLJ IВСЈ IEJLJ leJLJ 1

VI
6. 1. АРГОНАУТИ У ТРОЈИ ПО ДИ ОДОРУ

Посету Аргонаута Троји (Сл. 6.1), описује и Диодор (7):

Диодор Сицилијски, Историјска библиотека, књига IV, одломак:

,,Пошто су испловили из Јолка, настављајући подухват, прошли су поред Ато­

са и Самотраке, наишли су на олују која их је однела до Сигеиума у Троаду. Када
су се тамо искрцали, речено је, открили су на обали девојку свезану ланцима, из
следећег разлога. Посејдон се, како прича тече, наљутио на Лаомедона, краља Тро­
је, због изградње зидина, према постојећој легенди и послао је са мора чудовиште
да опустоши земљу. Чудовиште је изненадило и однело оне који живе од мора и
оне који су обрађивали земљу уз море. Затим, помор је пао на људе и потпуно уни­
штио њихове усеве, тако да су сви становници били на ивици разума због страхоте
несреће која се на њих обрушила. Због тога се гомила окупила у скупштину и тра­
жила избављење од својих недаћа, а краљ је, како се каже, послао мисију Аполону
да затражи одговор уз милост божју, шта их је то снашло. Пророчиште је обзна­
нило узрок Посејдоновог беса и да ће престати када Тројанци својом слободном
вољом одаберу жребом једно своје дете и предају га чудовишту као храну, иако су
се сва деца предала на жреб, избор је пао на краљеву ћерку Хесиону. Лаомедон је
био приморан да је испоручи и да је свезану у ланцима остави на обали.

Херакле је, када се искрцао са Аргонаутима и од девојке сазнао за њену суд­

бину, покидао ланце око њеног тела и отишао у град да понуди краљу да у5ије
чудовиште. Лаомедон је прихватио предлог и обећао да ће му за награду дати
његове непобедиве кобиле. Херакле је, кажу, убио чудовиште и Хесиона је до­
била избор или да напусти свој дом са спасиоцем или да остане у родној земљи
с родитељима. Девојка је тада одлучила да свој живот проведе са незнанцем, не
само зато што је више волела доброчинство које је добила од родбинских веза,
већ и зато што се плашила да се опет не појави чудовиште и да је грађани излажу
истој судбина као она од које је управо побегла.

Што се тиче Херакла, пошто је сјајно почаствован поклонима и одговарајућим

знаковима гостопримства, оставио је Хесиону и кобиле Лаомедону на чување, до­
говоривши се да их, након повратка из Колхиде, поново прими; затим је са свим
журбама испловио у друштву Аргонаута да изврши посао који је пред њима лежао."
(слободан превод аутора)

1i:::.Jd 1ВСЈ 1ВСЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1i:::.Jd 1 97 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1EJL] 1i:::.rc::J 1е.ГсЈ 1Е!..ЈСЈ leJl:J 1
 CJil_6_1 _ Ло:кација Троје
на путањ111 Аргонаута
према оrшсу Диодора
(https://fl oodmap net,
реконструкција аутора)

6. 2. НАРОДНО ПРЕДАЊЕ
У нашој епској поезији, сачувана је прича како Херакле убија змаја, али
ј е у народу замењен са Светим Ђорђем. Постоји више песама које су бази­
ране на овој причи, а ми прилажемо једну од њих која говори о Тројанском
краљу, зм ају и Светом Ђорђу и која је штампана у часопису Дело (33).

Весели се, Босно, земљо славна , l<ojy ће ти Ђурђевдан донети ,

Баш која си на гласу одавна!
Ето теби лепог пролетија:
Јарко ће те огрејати сунце ,
Окопнети снези по планина ,
Процветаће цвеће по пољана,
У бостану ружица румена
Про певаће тице по шумама,
Свакојаке пронос и ти гл асе,
С ваке гласе песме умиљате.
А још ће ти већа радост бити,
Свети Ђурђе свако нарочтије,
Он бијаше исток Падокије,
Он бијаше рода витешкаго,
И он уби змаја огњен аго,
Баш у Либи код Тројана града .
Ту дубоко језеро бијаше,
Змај нем и ли у њем ' преб и ваше .
Њему дају м и те и дарове :
На дан овцу и лепу девој ку,
Не гледају уцвељену мајку.

98
iЕ..ГСЈ l.E .rd 1ЕЈСЈ1 E:1L1 IE:ILI IE:ILI IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ IEJLJ lе.Г:СЈ IEJIJ IEJLJ leJLJ IEJIJ 1
А !Када му што не даваше,
Аждаја их сама узимаше,
И скакаше граду na бедему,
Искакаше пољем широкијем,
Па на граду главу издизаше,
Па спрам граду грдно звиждаше,
Свему rрадујаде задаваше.
Браћо моја, и дружи но драга.
Сав се Тројан редом обредио,
Неки ћерку, неки милу сеју.
Дош'о редак до краљеве :кћери,
Која беше стигла за краљицу.
Ал' се краљу и 1но не могаше
Од народа и државе своје,
Но дозива своју милу кћеру:
,,О чу ли ме, моја мила кћери.
Ја те данас мислим удомюи,
У вечито, дубоко језеро,
За проклетог змаја огње.нога,
Што те мисли кћери окрунити,
И :на моје место поставити.
Данас те ја изгуби, кћери,
Од немила змаја :не избави,
Нит' те како моrу избавити,
Но послушај, драга кћери моја,
Хајде пођи, Бог са тобом био,
И поведи тројанску господу,
Нека теби у енђије ауду,
У е~нђије тројанска господа,
До дворова до там:на језера.
Браћо моја, и дружино драга,
Послушајте мене за вријеме,
Да видитетројанскога краља,
Да је коме срце од камена,
Оно не би без суза остало,
Како своју једи ницу жали:
Топле сузе рони и пролива.
1 еЈСЈ l eJCJ 1ЕЈСЈI EJLJ1eG 1 е.гс:::Ј I Е:ГсЈ1
lllocлyll!Jajтe, сва шшодо, редом,
Да и ово !Вама :кажем гредом:
Јест .девој:ка, жа1ilосна јој мајка,
Превија се сви8ilа на ће~зојrци.
Вију јој се златни буруrнђуци,
На rлави јој алilем камен бјаше,
Ј<ој~и исто кано сунце сјаше,
llla се rне да на се ни гледати,
Нит' се може rчином 11рочиrНити.
У руци јој цветак одЈilеђана.
Баш де!Војка, жалш:на јој мајка,
:Преко lfilOљa, lilлачућ' Тilуто:ваше,
За њvм идутројанпа rосrюда,
riyryjyћи, сузе о'барајућ:
И молећrи све :идоле старе:
Да опросте JilИjeny девојку,
Да је ~зрате QД там!Нlа језера.
Ова ~rошо1Ща iнa-:rpar nо беrоше,
А девојку, плачућ' оставише,
Чекат' судбу и самрт своје.
Ал' Боr рече те тако изиђе,
Отуд иде светитељу iђорђе,
IHa њеrо~зом до5ру 11<оњу бјаше.
Божју јој је помоћ називао,
Она њему сузама о.бара,
Светом ђорђутrијо nporoвapa:
"Беж', деЈilијо, rла~зом без обзира,
Овде има a1ila од lilрождира,
!Поред мене прождраће и тебе."
Но јој велrи свет.vгтељуЂорђе:
"Мучи, муL!и., ЋИ дrе~зој11<0 млада,
Оћеш rюзнат' Бо:га ;истиноrа,
Оћеш лrи се крпом прекрстити,
Да оставиш 'Све ~и доле старе,
Да оставиш акоруна тво;га,
Па да лознаш Бога истинога,
Ја ћу тебе младу избавити."
99 IЕЈаЈе.Г:СЈ IEJLJ IEJLJ IEJLJ 1 .ЕГrЈ le.JLI 1
 Кад девој1<а речи саслушала,
Она њему тиј о 11роrовара:
"Ако с' тебе то даЛЈа небеса,
Да ти чиниш овака чудеса,
Да ћеш мене младу избавити,
'Оћу твоју веру веровати,
И 'оћу се крстом прекрстити.
Оставићу све идоле старе,
Оставићу ако руна мога,
А познаћу Бо.га исти11юга,
Сву ћу рубу моју теби дати."
Боже благи голема чудеса!
Још девојка речи не изусти,
А аждаја језеро замути,
У наглости ка девојки иде.
Сnрам ње стаде светитељу Ђорђе,
Н е измиче јуначкога хода,
За се оаци ле11у девојку,
Три пута је ласом оласао,
И четврто од сабље 1кајасом.
Па извади ма:ча зеленога,
И помену Бога истинога,
Па удари ту грдну аждају
Колико је лако ударио,
Са црном је земљом саставио.
Па савеза ту грдну аждају,
П аје даје у руке девојки,
Да је :води преко поља равна,
Ј ер аждаја бјаше страховита.
Свети Ђорђе виче гласовито,
И дозива од Тројана краља:
,,Прекрсти се већ, краљу Трој ански,
Ја сам твоју ћерку избави о,
I Е.ГсЈ 1ЕГСЈ 1е.ГсЈ Ј ВСЈ 1ЕГсЈ 1ВСЈ 1е.ГсЈ 1
100
Са лом оћ и Бога истинога."
Кад то виде краљу од Тројана,
Чудио се а и дивио се,
Па говори светитељу Ђорђу:
"Видим, ђорђе, твоје храбре ности.
Да ти имаш од Бога rюмоћи.
За труд твој и твојеrа дара,
Ево теби по краљевства мога,
Ево прстен с моје руке,
Кој и кошта тр и царева града,
И ево ти колајна од злата,
Што јунаци носе око врата,
И ево ти драга кћери моја,
Нека буде заручница твоја."
Кад то зачу светитељу Ђорђе:
"Н ећу, краљу, ја твоје дарове,
Ја већ тоrа нећу ни једнога,
Ти захвали Богу истиноме,
Да оставиш све идоле старе,
Да саградиш цркве и олтаре,
По свој земљи и држави твојој ,
Да оставиш акору на твога,
Пада познаш Бога истинога,
А ја идем од места до места,
Про пове дам веру Исус' Христа."
Када Ђорђе у Персију дође,
И ту многе народе обрати,
Александру римску ћесари цу.
Свакодневно хиљаду обраћ'о,
Обраћао ка Исусу Христу,
Да се моле Богу исти номе .
Свети Ђурђе, живомучениче,
Моли за нас Бога спаситеља.
IВCJle.ГcJIВCJle.Гc::Jle.rc:::Jle.rc:::Jle.rc:::JI
1 е.гс:Ј1 ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1Е..ГСЈ 1Е..ГСЈ 1Е..ГСЈ 1Е..ГСЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 Е1ЈСЈ 1Е1ЈСЈ 1 ЕГсЈ 1 Е1ЈСЈ 1ЕГсЈ 1

6 . 3. АРГОНАУТИ У ТРОЈИ - ВАЛЕРИЈУС ФЛАКУС

И Флакус (34), описује путању Аргонаута и њихову посету Троји, за ра­

злику од Аполонија. Међутим он у свом препеву АрrонауШике описуј е посету
Троји, али у Малој Азији:

ВАЛЕРИУС ФЛАКУС -АРГОНАУТИКА КЊИГА 2

[428] "Усред овог плача, тромо сидро је подигнуто из песка: весла су већ убрза­
ла брод напред, ветрови је већ носе; траг кормила у бегу пут је пене. Тада Лемнос
нестаје, а Електрино острво постаје веће, чувајући тајну трачких обреда; јер овде
пребива велики и страшни бог, а овде су изречене казне за нечувани језик. Ни­
једна олуја коју је послао Јов никада се не усуђује да удара својим валовима по овој
земљи; Бог по својој вољи жестоко покреће своје таласе, када жели да забрани не­
верним морнарима да дотакну његове обале. Али свештеник Тиотес упознаје Ми­
ниее и нуди им добродошлицу у земљу и у храмове, откривајући мистерије својим
гостима. Толико те је, Самотрако, песник прогласио народима и светлости дана;
ту остани и чувај своје поштовање према светим тајнама. Миние, радујући се но­
вом светлу Сунца и пуне својих небеских визија, постављају се на зидине. Сада су
градови које су видели испред нестали из вида, а Имброс се појавио пред њима,
док сунце је средином пута светлело небеске куле. Тада је тесалијски брод први
пут пристао на дарданске плаже и по вољи судбине одмарао на обали Сигеума.
Они кренуше даље; после тога неки подижу лагане шаторе са белим једрима; неки
брусе спелту каменом увученим амо-тамо; други на ишчупаном лишћу стварају
. .. . .
ватру ко1а се нагло удари од кремена и напа1а1у Је пријатељским сумпором.

[451] Док су Херкул и Теламон пролазили обалом која се ломила у пријатну

увалу, глас им је допао ушију, и непрестано је звучао жалосно док се сваки талас
поново ломио и одлазио. Пуни запрепашћења, ишли су полако, пратећи траг
гласа без погледа; који је сада звучао другачије: девојка остављена свирепој смр­
ти звала је све људе и богове да јој помогну. На то јунаци жустрије настављају,
одлучни да помогну; чак и кад се бик појави на дивљем месту својим оштрим
пухом, док на својим високим леђима носи лава који га раскида чељустима, док
око њега одјекују поклици сељака и сточара. Херкул се заустави, и напрежући
поглед према горе, угледа оковану девојку на високом гребену и њено измуче­
но лице, очију блиставих до ивице плача; скоро као да је беживотна слоновача
овладала вештином плакања, или мермер Паријски показујући човечје црте и
лик. Јунак је рекао: "Девојко, како се зовеш и која је твоја породица? Која је твоја
кривица, реци ми? Зашто то стеже твоје руке? "

1е.ГсЈ 1Е..ГСЈ 1е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1Е..ГСЈ 1Е..ГСЈ 1Е..ГСЈ 1 101 IEJCJ IE.JCJI E.JCJIE.JCJIE.JCJIE.JCJIE.JCJI
1 c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J l.c::.rc::J 1с::.ГсЈ 1e.JIJ 1e.JIJ 1e.JIJ 1

[470] Дрхтећи и оборивши очи од туге и срама, она је одговорила: ,,Н е за-
. .
служУЈеМ ове патње ; видите овде последње поклоне МОЈ ИХ родитеља, ове стене

прекривене преко љубичастом и златном бојом . Ја потичем од Ила, срећне куће

док она није напустила дом Лаомедона . Прво је дошла болест и кужни ваздух се
јавио из ведра неба; земља је планула ватром као са ломачом , када је избио хук,
а таласи од којих су све Идине шуме задрхтале . Одједном се из мора дигла звер,
чудовиште као планина, ни поред мора за које знамо не бисте га могли измери­
ти . Скупина младих девојака жртвована је његовом бесу и поред суза и загрљаја
својих родитеља . Ово је жреб, ово роговаАмонова заповест- да девојачки живот
и њено тело које је извукло смртни суд буду осуђени на пропаст; То сам ја кога
окрутна урна осуђује да буде окована на стене . Али ох! ако се још једном Небо
приклони Фригијанима и ако сте он кога су најављивала и небеска знамења,
онај за кога мој отац сада храни снежно беле коње на пашњаку свог завета, обе­
ћана награда за спас мог живота, ако спасеш мене и Троју од змаја, јер мислим
да можеш ; јер никада нисам видела тако широке груди док је Нептун подизао
зидове у сусрет звездама, нити је Аполон имао тако моћна рамена или тоболац . "
[493] Место је давало снагу њеним речима, жалосна , заробљена обале, по­
гребне ломаче и небо изнад града; за његове сажаљиве очи изгледао је као пут до
Немеје и Ериманта и Лерниних отрованих кобила .

[497] У међувремену је далеки Нептун дао сигнал , а у исти час из залива, зма­
јевог дома, заорила се рика, а проклетство Сигеума подигло је воду на гомилу,
док су његове блиставе очи трепереле, а звук грмљавине тресао вилицу заокру­
жену троструким редом очњака, док реп досеже уназад преко мора које Је пре­

крио, а поносни врат помера змијско тело даље . Терет његових хиљаду превоја
лежи на водама, а они преврћу бокове и крећу се њиме, док га олуја тера да убр­
зава напред ка страхом погођеним обалама. Нису тако моћни валови кад море
долази испод облака Јужног ветра, не тако жестоко витла југозападни ветар, као
ни Орион, хватајући узде свог оца, диже море фрктајући своје двоструко потко­
ване коње.

[509] Гле! Теламон стоји запањен јунаком који постаје све жешћи са избезу­
мљеношћу одабране битке, надимањем мишића и тела тако огромним у оклопу
и како га напуњени тоболац удара по леђима. Али он је, молећи се оцу и богови­
ма мора и сопственом оружју, скочио на стену, док је задрхтао од мора узбурка­
ног до његове дубине и огромних змајских завојница: чак и као северни ветар,
кад је издиже се из јаруга Хебруса и баца летеће облаке преко рифских врхова,
али још увек не покрива свет јарким небом . Истог тренутка звер је подигла своју

1 c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1c::.rc::J 1e.JIJ 1 102

iEJLJ I E'..JCJ I E'..JCJle.ГcJ l e.ГcJ I E'..JCJ l ~l~l~ l ~ l ~ l ~ l ~ l ~l~l~l~I

грозну масу и своја леђа као планину, приближавајући се својом огромном сен­
ком; могло би се помислити да је сва Ида задрхтала и била је разбијена у кома­
дима и да су се срушене куле поново подигле. Херкул је узео свој лук и послао је
облак стрела. Из темеља је узбуркао ништа више од великог Ерикса, када би га
кише однеле у долине . Остало је мало простора и тешко би било убити створа.
Онда је застењао! Лудило тог сујетног задатка! Тиха срамота, а девојка је још бле­
ђа; он баца оружје од себе, као за стене и камење при руци и уз помоћ ветра или
море које је падало олабави, он се пушта ка дну дубоког мора.

I5ЗО] И сада је чудовиште на њему са свим својим завојницама, сада ближе

него икад спремно за своју бедну жртву. Високо усред вода стоји Херкул, чека­
јући његов час, и брже него што се врат може подићи, удара га каменом; затим
удара своим чворноватим буздованом, све док звер не потоне испод таласа, а за­
војнице се опутише дуж свих плићака; мајка Иде са својим вотарима и рекама са
врхова брда подижу јадиковке. Пастири се одмах подижу из заклона и излазе из
хлада долине и уз гласне повике крећу према граду. На то је Теламон донео вест
и позвао своје другове, док се они сами стрепе видећи брод у изненадној плими
крви. И Херакле одмах оде до врха сурове стене и ослобађа девојачке руке окова
који је везују за литицу и опасује свој оклоп на својим громким раменима. Ода­
тле тријумфалним корацима прелази преко сигурне обале у сусрет краљу; чак и
као што кроз пашњаке вреба победоносни бик, набреклог врата и високих раме-
. .
на, када се врати у стадо које познаје и шуму свог дома и вољених које 1е осветио

у борби.

[550] Тада му изађе у сусрет гомила Фригијанаца ослобођених из њихове

дуге ноћи, а Лаомедон са супругом и синчићем; жали над својим коњима, при­
падајућом наградом. Неки од људи попуне круг зидова и чуде се јунаку у његовом
чудном оклопу. Мрачним погледом краљ му, са суптилном лукавошћу, долази и,
половичан у својој радости, говори као с очинском љубављу: "Најснажнији од си­
нова Грчке, који кад ниси био на обалама Сигеума и знао си их нема сажаљења
за пропаст наше Троје, само је случајност довела те до овог краја, ако је истина да
је Јов твој отац и да си пореклом од краља Громовника, од кога и ми водимо поре­
кло, онда смо и ми род , и једна слава наше расе, иако смо обитавали на далеким
обалама. Након колико мојих суза, након колико очевих жртава си се појавио!
Како је сада слаба слава твојих дела! Али дођите, уведите своје другове у наше
братске зидине; нека сутра светлост обасја штале и покаже ти коње ".
I567] Престао је; али шутке у срцу размишља о издаји и злочину из мржње:
како да га убије у својој одаји, кад га сан надвлада, и да се домогне његовог

1еЈ:ёЈ12.ГсЈ ,I E:fcl 12.ГсЈЈ ~ 1Е'..ЈСЈ.1~ 1 103 1~1~1~1~1~1~1~1

I E'.JCJ l e.JLJ l e.JLJle.JLJ l e.rёJle.rёJle.rёJle.rёJle.rёJ l e.rёJ J e.rёJle.rёJle.rёJle.rёJ l e.rёJ l e.rёJ l e.rёJ I

тоболца и превари пророчиште: јер је чуо да Троја мора два пута постати жртва
Херкула. Али ко сада може променити судбину Пријамовог царства? Фиксирана
у непомирљивим вековима стоји ноћ Доријанаца, раса Ен еине и слава боље Тро­
је. "Наше путовањеи, одговори јунак Тиринса, "тера нас до ушћа скитског мора;
ускоро ћемо се вратити овамо на ваше обале и узећу поклон који сте обећали."
Тада се заиста онај други, који је позвао небо за сведочење, заклео још више, док
су Фригијци плакали у срцу због издајничких обећања свог господара и претеће
погибељи за несрећну Троју.

f579] Након тога једро су раширили, сва своја крила у ноћ, а обале и гробо ­
ви древног Ила и Дардана, његовог оца, остали су иза њих: и све то време виде

земљу будну и веселу у играма; с једне стране море , с друге Ида бљесне ватром
жртве, а Гаргара одзвања жестоким звуком фруле.и
(слободан превод аутора)

Valerius Flaccus (https://commons.wikimedia.

org/wiki/File:The_poems_of_Caius_Valerius_
Catul lus,__ Nott_-frontispiece jpg)

!ВСЈ l е.ГсЈ 1е.ГсЈ1 . ЕЈСЈ 1ЕЈёЈ1е.rёЈ1е.rёЈ 1 . 1еЈ[Ј1еЈ[Ј 1 еЈ[Ј1еЈ[Ј1еЈ[Ј1еЈ[Ј1еЈ[Ј1

104
1еГrЈ 1ЕЈСЈ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ 1r:::.JLJ Ј ЕЫ 1r:::.JLJ 1Е.ГсЈ 1ЕЈёЈ 1ЕЈёЈ 1

VII
7. 1. ПОВРАТАК ИЗ КОАХИДЕ

Како смо видели у Апшюнијевој АрiонауШици, у путањи до Колхиде,

у данас званичном тумачењу недоста1е много острва и река КОЈ е су описа-
- .
не. Недостају и мн оги други топоними који су из тих разлога проглашени
митским. Са друге стране, у рељефу Панонског басена испуњеног водом на
нивоу од 140 m надморске висине, лако смо препознали и пронашли све гео ­

графске појмове, који у потпуности одговарају Аполонијевом опису.

Настављамо даље да пратимо Аргонауте на повратку из Колхиде:

.Јако збораше Еет. А Кшilшани истога дана

Порину лађе у море vi убаце оnремуу њих.
Исrо1г ишлови ше дана на море. И tн е би ти р е~к'о
Да је тол ико риј еч о бродовљу, већ да то птице
У неизмјерном мноштву, у јатима шуме над морем. 2.ю
Него, када је јако зalllyxao вјетар по вољи
Боrиње Хере да за зло што брже Пелиј и у дом
Еејка стигне Медеја у земљу nелазrnчку, он и
Тр ећеrа дана у зору 111р1111везаше крмену ужад
Уз пафЈ1аrон оке жале, пред ушћем Хал ија ријеке. 245" (З)

0,д ушћа реке Халиј до Колхиде, уз успутна задржавања, пловили су пет

дана и четири ноћи.
Након што су дошли у посед Златног руна, кренули су назад. Уз екстра
повољан ветар, пут од КоЈIХИДе до ушћа Халија препловили су за два дана
и две ноћи. Ту су се сетили речи пророка Финеја да се неће враћати истим
путем одакле су дошли, али тада им се обратио брод Арго 5 са упутством за
други правац пловидбе:

5 Apro је n o 'божа1н с юи м yтiyrCiГi3111мa са11рад11110 :брод lilазван њеrовим и меном и у кюј111 је у грађена х растова
д<ю<а 111з npopoч111 .LJ.liГcl y Додон 1<1. Тада:ска 1<11М мипериозlilодаје уrnуrства на п оједини м деловима пловидбе:

.• У њу бј е забито дрво iбшка1r1ско n:ш;го 1;юс,ред Јilа1ђе1не

Главне rra rр еде Атена 1Оддодон:скон:nој ила :храста."

"Уто одјед1шм 580

Људски м се ощас и тасом сред оне ]у рњаве дрво
Бо кате лађе што м оже rово;р:ит, што ы 1;юсри]ед1111
ll рамчане уrр ади rгреде Ате:на од дод'О'Н1С1<оr :храста:·

105 1Е.ГсЈ 1r::..rc::J 1ЕЈёЈ Ј ЕГсЈ 1r:::.JCJ 1ВСЈ 1ВСЈ 1

IE:.JLJIE:.JLJIE:.JLJIEEIEEIEEIEEIEEIEEIEEIEEIEEIEEIEEIEГcJIEГcJIEГcJI

"Орхомен нам одредиште бјеше. nравцем којим вас тај

исrински пророк ~шјеr н~дав~но сусретосте путоват наведе.
Јероо и друrи nут 'бродовима 1гюпоји,
свећеници бесмртни!Ка ra открише који теби,
кћери Тритона, рођени бише. Нијесу јоште
сва сазвијежђа око неба круж'ила. узаЈilуд б:и се
тад намјерник за светим ,щанајским родом
освртао. Једино а11rиданејски Аркађани 11опојаху,
за које веле да су чак пр:ије Мјесеца живјели,
1110 горама ЖV1рове једући. У то доба није
још славно Деукаnијаново пото:могво в1ilадало;
Египат се, мати људи ранијих времена, звао
fер:ија, боrатжетвом,докТр!ИlГОН 'бијаше име
широкотеке ријеке која циjelily Еерију
наводњава - Будући збоrтешке Зеусове кише
никада не n ресушује - :и чије струје узрокују
н1ицање рода на nољима. Казано је да се чове1к
оданле ријешио читаву Евро111у и Азију
пријећи, у .моћ се, јачину и храброст свој ·их војска
уздајући. Тијеком њеrовоr iналредовања он је
безбројна основао мјеста, од којих су нека још
насељена а нека 11-1ису, јер м~ноrа пољећа отад
мину. Барем Аја неокрњена све до овог дана
остане, окупа са потомцима тих људи које овај
освајач смјести у Аји. Осим тога. о:н и чувају
заruисе својих 111редака, ступове на којима су
показане све стазе., морске међе и 11юnн отима
које путовање у круг чека. Тамо је ријека,
најдаљи Океанов рукавац, широк и :вplilo дубок и
трговачким бродом 11ловљи1В; људ~и који су ,га иа
великој удаљеносrи пратили зову га ИСТАР.
Задуrо он реже своју путању 1<:ао јединстве1 на
ријека кроз простране 1<рајол1 ике, јер из:в ори му
бучкајудале'l<о одавле у Риnејским пла1ни:нама
иза Бореје:ва вихора, апи кад потражи међе
Трачана и Скита, :на двоје се деnи; једна се матица
овдје у источном мору празни; но из а ње други

Ј ЕЈСЈ 1Е'.ГсЈ1Е:ЈСЈ 11 r:::Ji[J ~ ЕГсЈ 1 Е'ЈСЈ 1ЕГсЈ 1

106
1~ 1r::::.ГсЈ 1r::::.ГсЈ 1r::::.ГсЈ 1r::::.ГсЈ 1r::::.ГсЈ 1r::::.ГсЈ 1е.г:ёЈ 1е..ГсЈ 1еЈ[Ј 1
r::JCJ 1r::JCJ 1EJIJ 1EJIJ 1EJL] 1EJIJ 1Е.ГrЈ 1

рукавац тече кроз дубоки заљев који се

из Три нач ког мора подиже које лежи дуж ваше
обале, ако је уосталом истина да Ахелој у вашој
пространој и каменитој земљи извире." (5)

Много тога занимљивог и драгоценог је изречено, али нам је сада битно

да схватимо шта је и где је тај Истер који је описан!? У томе нам помаже и
следећи опис прве деонице пловидбе из ушћа реке Халиј:

,Јако рече и богиња им погодан знаме~н подари;

видећи га сви одобравајући повичу да би
требали овом стазом поћи. Ван ка пред њима бразда
бљештавог свјетла у небесима пут означи којим
мараху ићи. Они Ликовог сина тамо оставе
и радосно бродаху даље с валовитим једром
преко мора, очију упртих на пафлагонске горе.
Они нијесу пошли около поред Карамбиса
пошто су и лахори и зраци небеског огња с
њима били све докле нису велику струју Истра
напокон потражили у пустој магленој даљини.
Неки од Колхиђана кроз Црне хриди на ушћу Ј1оњга
умакну ал залуд трагаху; остали под Апсиртовим
заповједништвом ка ријеци пођу, коју он униђе
кроз Ди вна уста, оставивши тако Аргонауте иза." (5)

Након напуштања ушћа реке Халиј, Аргонаути ллове не обю1азећи Ка­

рамбис. Прво помињање Карамбиса је када пророк Финеј даје Аргонаутима
упутство:

,,Онде је рт насупрот Великог медвједа,

стрмовит са свих страна, и људи га зову

Карамбис; над њим се цјепају удари Бореја, јер

с морске стране небо достиже. Заобиђете ли
га, велика обала се пружа. На крају велике
обале тамо је рт покрај којега се празни струја
ријеке Хал ис с грозном риком." (S)

l07
1еЈСЈ 1еЈСЈ 1еЈСЈ 1еЈСЈ1 еЈСЈ 1еЈСЈ 1r:::J:LJ le..Id lr::JIJ le..JLJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ IEJIJ 1EJIJ 1

Овако је описана пловидба око Карамбиса на путу према Колхиди:

"Након тога Ј<арамбис заобиђу док се

прве сунчане зраке указиваху и потом уздуж

велике обале веслаху читав дан и цијелу

ноћ сљедећу." (5)

Овако је описана пловидба око Карамбиса на путу из Коmшще:

,,Они нијесу пошли около поред Ј<арамбиса

пошто су и лахори и зраци небеског огња
с њима били све докле нису велику струју Истра
напокон потражили у пустој магленој даљини ." (5)

Сл. 7.1. Путања Аргонаута на повратку из Колхидrе 1У.11П[ролжка rпоред [рта Карам'би'С 'б:ез његовоr
заобилажења и пловидбе до у шnа Истера у Оп<еан (https://floodmap.net, реко нпрукциј. ааутора)

1еЈ[Ј 1еЈ[Ј 1еЈ[Ј 1еЈ[Ј 1r:::.rcJ 1е..гс:Ј 1еЈ[Ј 1 108

1r::ГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1r:::J[J 1еЈС] 1

Како видимо Карамбис, је рт великог острва који су Аргонаути обишли

на путу ка Колхиди (према препоруци пророка Финеја) 6 , али га не обилазе
поново приликом повратка, него иду краћим путем јер Беже пред потером
Колхиђана. Уз то, видимо да плове од ушћа реке Халиј уз обалу мотрећи
Пафлагонске горе, не обилазећи Карамбис и истог дана пловидбе стижу'до
ушћа реке Истер (Сл. 7.1).
У Црном мору, од наводне реке Халиј према Босфору, нема никаквог
острва. Пловидба уз обалу до ушћа реке Дунав, као претпостављеног Истера,
трајала би много дуже од једног дана. Као и у већини до сада анализираних
деоница пловидбе Аргонаута, општеприхваћено тумачење никако не одго­
вара Аполонијевом опису.
Зато је у Панонском језеру све идентично баш као у Аполонијевом опису.
Рт Карамбис је југоисточни рт острва, на простору данашње Делиблатске пе-
. . .
шчаре КОЈИ СВОЈОМ в исином надвисУЈе релативно равно и ниско тло тог некада-

шњег острва. И заиста, након пловидбе покрај Карамбиса, ушће Понта остаје
лево, а испред Аргонаута су ушћа двеју река: Млаве коју смо препознали као
Ахеронт и В елике Мораве коју смо препознали као Аполонијев Истер. Аполо­
није то формулише на необичан начин, н азивајући југоисточни део Панон­
ског језера Источним морем које је део Океана, а у који се уливају обе реке.

7. 2. ИСТЕР???

Н астављамо даље да пратимо Аргонауте на њихов ом путу:

"Он и т и записе, ето, отаца чувају свој и х,

Плоче на којима сви постоје пути и међе 280
Мора, као и копна, за оне што путују свијетом .
Нека пак р и јека јест, Океанов сјеверни рукав.
Широка и дубока , и пловна за теретну лађу.
И стром називају њу и далеко јој цртају тиј ек .
Неко вријеме он сам неизмјерну пресијеца земљу, 285
Једин и. Његова врела сјеверније него што пуше
Бореј леже и шуме далеко у Рипејском горју.
Него, кад Трачан и ма и С кит и ма ст и гне на међе,
Ондје се н адвоје ц и јепа и једну ул и јева воду
Ту у И сточн о м оре, а другу одостра г к роз дубо к 290

6 С м атрам о да је разлог обиласка дуж и м путем била посета Троји , појашњење аутора

1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еЈС] 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1 еГсЈ 1
109
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI

Заљев што се у копно из мора Тринакријског пружа,

Што се на вашу земљу прислонило, ако ли само
Уистину Ахелој у вашој извире земљи."
Рече, а богиња њима добросретно знамење даде,
На што радосно сви, кад видјеше, кликнуше како 295
Треба поћи тим путом. Јер напријед далеко се бразда
Појави небеске зраке куд њима и бијаше поћи.
Добро расположени, ту оставе Ликова сина
Па разапевши једра по мору узеше пло вит
Држећ на оку горе пафлагонске. l<арамбу пако зоо
Нису обашли, јер вјетар и свјетлост небеског огња
Потраја све док на струју не приспјеше великог Истра." (З)

Од давнина се људи труде да протумаче овај опис Истера . Стали су на

томе, да у склопу приче о Колхиди под азијским Кавказом на обали дана­
шњег Црног мора, то једино може бити река Дунав која је у то време двојако
именована, Дунав или Истер. То што Аполонијев опис Истера нема никакве
везе са описом тока реке Дунав, није занимало никога . Нас занима и пре­
познајемо га у Панонском мору и у прилог томе наводимо опис Истера из
АрfонауШике:

"Нека пак ријека јест, Океанов сјеверни рукав. Широка и дубока и пловна
за теретну лађу." (З)

,,Тамо је река, нај даљи Океанов рукавац, широк и врло дубок и трговач­
ким бродом пловљив." (S)
"There is а river, the uttermost horn of Ocean, broad and exceeding deep,
that а merchant ship may Traverse." (б)
"Ево је река, крајњи рог Океана, широка и јако дубока, кроз коју
трговачки брод може да плови." (слободан превод аутора)

Из свих ових превода постаје јасно да је Истер рукавац , односно рог Оке­
ана, уз мале, али збуњујуће разлике превода речи које описују његов положај
унутар Океана.

,,Океанов северни рукав" (З)

"најдаљи Океанов рукавац" (S)

"the uttermost horn of Ocean" (б)
"крајњи рог Океана" (слободан превод аутора)

IВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ IВCJ I 110 IВCJIВCJ I ВCJI ВCJ I ВCJ IВCJ I ВCJI
1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1

У овим стиховима Аполоније по први пут користи прави назив, Океан, за

море по којем плове Аргонаути, а које је до тада називао општим појмом, Понт.
Код раних античких писаца постоје подаци из којих се јасно види, да се гео­
графски назив Океан (Oceanos Potamos) искључиво односи на простор горњег
тока реке Дунав! Ако Аргонаути плове по Океану Панонском мору (Панонском
језеру), онда ушће Истера као крајњег рога Океана, никако не може бити ток
данашњег Дунава. Потврду тога имамо већ у наставку описа локације његовог
извора, далеко одавде у Рипејским планинама:

Јаг off in the Rhipaean mountains" (6)

"далеко у Рипејском горју" (слободан превод аутора)

Рипејске планине описује и Смит (35):

DICTTONARY
Речник грчке и римске географије (Св. 2, стр 710):
GREEK AKD ЛОМЛN GEOGRЛPHY.

"РИПЕЈСКЕ ПЛАНИНЕ, назив који су грчки писци при­

мењивали на планински ланац ЧИЈИ су се врхови уздизали на

северу познатог света. Вероватно је повезан са речју "рипаи"

или хладним налетима "Бореа", планинског ветра или "тра­
монтане" грчког архипелага, кога су замишљали да излази из

пећина овог планинског венца . Отуда је настала пртедстава о

срећи оних који живе изван ових планина - једино место на
101n~~
"'А Н О• А >'<> .llAOE&Lt. ~ rr Ca GO"Ca •ТКЕ Еt.

. .
коме не дувају северне ОЛУЈе.

Заправо се појављују у облику "Рипаи" код Алкмана, лирског песника из 7.

века п.н.е . који их је први поменуо. Писци тог времена, Дамасте из Сигеума и Хе­
леник са Лезбоса, постављају чувена племена на северу Рипијских планина где
дува северни ветар, а са друге стране ових на морској обали, Хиперборејце.

Легенде повезане са овим замишљеним ланцем планина дуго су се задржава­

ле у грчкој литератури као што се може видети из изјава Хекатеја из Абдера и Ари­
стотела. Херодот не зна ништа о Рипијским планинама или Алпима, мада геогра­
фија севера почиње од њега. Било би тешко повезати Рипејски ланац планина са
било којим стварним ланцем.

Како су грчка знања напредовала, географски мит се све више селио на се­
вер, док није достигао 48. степен географске ширине, северно од Меотског језера
и Каспијског мора, између Дона, Волге и Јаика, где се Европа и Азија претапају
једна у другу у широким равницама или стенама. Те 'планине ветрова' пратиле су
у метеоролошком миту Хиперборејце који су са Хераклом лутали далеко на запад.

111 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1~:::.ГсЈ 1~:::.ГсЈ 1

I E.ГcJ I E.ГcJ l e.JLJ 1 EJIJIEJIJ I EJI:J I EJI:J I EJIJ I EJLJ I EJIJ I EJIJ I EJIJ I EJIJ I EJI:J 1EJI:JIEJIJle.rc:JI

Географска открића отелотворила су слику из маште. Изгледа да је Посејдо­

није сматрао да је ово подручје Алпа.. Римски песници, позајмљујући од Грка, учи­
нили су Рипејскиланац крајњом границом на северу, а Лукан у овај ланац смешта
изворе Танаиса..

Код ранијих писаца облик је Рипеји, али код Плинија и оних који су га сле­
дили П постаје аспириран. У географији Птоломеја Рипејски ланац изгледа да је
благо подигнуто тло које дели реке које се уливају у Балтик, од оних које воде до
Еуксина Щрног мора)." (слободан превод аутора)

Римљани су знали где су Рипејске :планине, што наводи и Лука (36):

"После 272. године Ратиарија постаје значајни град приобалне провинције

Дакије, Dacia Ripensis. Војни и административни управници, гувернери про­
винције, су боравили у Ратиарији. Остаци монументалних грађевина Рати арије
се тумаче као резиденције гувернера провинције DaciaRipensis (Кузманов, 2000;
Валева, 2000).. Године 2010. пронађен је натпис Аурелија Приска, Aurelius Prisc,
dux Dacia Ripensis (војвода Дакије рипијске). Ово је . други владалац провинције
кога помиње натпис, од три до сада истражена и позната управника Дакије Ри­
пијске." (слободан превод аутора)

С11 . 7.2. Дакија

Рrипејска на
карт1и и з XV 111
ве11<а,
Giovanni
Giacomo de Rossi ,
11 lyriшm o·rientis,
1715 (hnps://www
davidrumsey_com/
l.una/servl et/detai 1/
RUMSEY-8-l-2906
16-90062262: 11 lyric
.um-orientis)

I E.ГcJIEГcJ l e.JLJ J EJIJ l r=Ii:JIEJJ:JI EШI

112 l:r:::Ja I Е'.Ш IE..J!CJ 1ЕЈСЈ IEJLI 1r=Ii:J 1Е.ГсЈ Ј
I E:JIJIE:.JcllE:.ГrJIEГcJ I EГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJ I EГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJIEГcJI

На основу свега закључујемо да је извор Истера у Рипејским планинама

у Дакији Рипејској (Сл. 7.2), а то су данашњи Родопи у Бугарској . Почетни
ток некадашњег Истера је Гинска река која се тако зове у Бугарској и која се
после преласка границе назива Нишава.
Посе5но важне информације о Истеру налазимо у следећим стиховима:
"Него, кад Трачанима и Скитима стиrне на међе,
Ондје се надвоје цијепа и једну улијева воду
Туу Источно море, а другу одостраг кроз дубок 290
Заљев што сеу копно из мора Тринакријског пружа,
Што се на вашу земљу прислонило..." (З)

"Али кад потражи међе Трачана и Скита,

надвоје се дијели : једна се матица
овдје у Источном мору празни;
но иза ње други рукавац тече кроз

дубоки заљев који се из Триначког мора

подиже које лежи дуж ваше обале." (5)

"But when it enters the boundaries of the Thracians апd Scythians, here,
d ividing its stream into two, it sends its waters partly into the lonian sea, апd
partly to the south into а deep gulf that bends upwards from the Trinaerian
sea, that sea which lies along your land." (6)
"Али кад уђе у границе Трачана и Скита, овде, поделивши свој ток на два,
шаље своје воде делом у Јонско море, а делом на југ у дубоки залив, који
се савија према Тринаирском мору, мору које лежи уз вашу земљу."
(слободан превод аутора).

Заиста необичан опис необичне појаве да се ток једне реке дели на два
супротна тока који припадају различитим сливовима. Ушће једног тока Ис­
тера је оно кроз које у њега упловљавају Колхиђани и Аргонаути, које се у на­
шим преводима именује Источним морем, а у енглеском преводу се именује
Јонским морем. Ушће другог тока Истера је посебно занимљиво, у дубоком
заливу Триначког, Тринакријског, односно Тринаирског мора, што можемо
видети из следећих стихова:
"што се на вашу земљу прислонио" (З)

"које лежи дуж ваше обале" (S)

thatsea which lies alongyour land (6)

"мору које лежи уз вашу земљу" (слободан превод аутора)

1е_ш 1E.ГcJ llе_ш 1 ·ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 ЕГсЈ1ЕГсЈ 1

113
1E.JLJ 1EJLI 1е..ГсЈ 1 е..ГсЈ 1eJLJ 1EJLI 1 е..ГсЈ 1 E.JLJ Ј E.JLJ1 E.JLJ Ј е..ГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1ЕГсЈ 1 ЕГсЈ 1 eJLJ 1ЕГсЈ1

• !Ъllognro
nm9aqja
шffi6enje i
millar.acijn
пеnо9tо1ш
• IPD!NЬDo
~ p.roSmenjej
~ njjDlacija
п1:no9 korit<1
!lzgradrjj.a now9
!kcm<ila i Sistemn
Ьrroш:m
i!J11ШS'1emJU5livG
CRNA ~~""' Сл. 7.3. Предлог
GORA -.!' ~ Sofija пројекта изградње
Podвarka~
~ - BUGARSКA пловног канала

Београд- Велика
Морава - Вардар -
Солун! (https://www.
Ь li с. rs/vesti/ekonom ij а/
ki nezi-tvrde-da-je-
~-~~~ kanal-dunav-morava-

ЈА Ј GRCКA vardar-ispl ativ/

nfdбlбn)

У издању на енглеском језику појам "иза ње", "отпозади", преведен је

пој:мо:м који значи "на југ". Лако долазимо до закључка да је ток Истера јед­
ним делом ток Јужне и Велике Мораве и другим супротним краком Јужне
Мораве и Вардара. Северни крак Истера се улива у Океан, Понт, који настаје
иза Гвоздене капије у Ђердапској клисури, а јужни крак пролази кроз Пеон­
ско море које настаје иза друге гвоздене капије, данашње Демир капије 7 на
току реке Вардар и улива се у Егејско море у Солунском заливу. Занимљиво је
да је поморски улазак из Средоземља на подручје Океана, кроз две гвоздене
капије, једну познатију у Ђердапској клисури и другу данашњу Демир капи­
ју. Зато нас и не чуде проналасци артефаката у данашњој Србији који указу­
ју на трговину са древним Египтом. Тринакијско море је у ствари данашњи
Солунски залив, а сам стих "које лежи дуж ваше обале" говори о положају
тог мора дуж земље порекла Аргонаута, тј. простора данашње Егејске Маке­
доније. Пуни смисао овом опису даје управо помињање да део Истера тече
на југ и не мо:же се о5јаснити другим тумачењима.
Опис Истера у потпуности одговара савременим размишљањима о про­
јекту изградње пловног канала правцем Београд - Велика Морава - Вардар
- Солун (Сл. 7.3 и 7.4)!

7 Демир калија зна уи Гвоздена кап ија на турском ј ез и ку.

IE..Jd 1 2ЈСЈ IEJCJ I ЕГсЈ 1 eJLJ1ЕГсЈ Ј eJLJ1 114 l ~IE:JLJIE.JLJ I E:JLJIE:JLJ I E:JLJ I E:JLJI
leJCJleJCJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJleJCJIEJ[JIEJ[J l eJCJIEГrJIEJ[JI

Сл. 7.4. Лако

препознатљиво

јужно ушће Истера,

на месту данашњег

ушћа Вардара, у
заливу наслоњеном

на земљу Аргонаута,
примедба аутора.
(www.srbijadanas.com/
Ь iz/vesti /izvodlj ivo-i-
is р lativo-ki nez i-pruzaj u-
podrs ku-povez ivanj u-
dunava-i-egejskog-mora-
na-cekanj u-zo18-01-29)

7. 3. ИСТЕР ЈЕ БИО НА ТОКУ МОРАВЕ И ВАРДАРА

Како Аполоније описује наводе Арга, Истер препознајемо као ток не­
колико данашњих река. Извори Истера су у Рипејским планинама, које се
налазе на простору између Јужних Карпата, тј. Старе планине и Родопа у
Бугарској (Дакија Рипејска). Једина река која тамо извире и својим током
стиже до Мораве је данашња река Нишава и њен горњи ток познат као Гин­
ска река, која извире недалеко од Софије, па је препознајемо као почетни део
древног Истера.
Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и дужином од 21'8 km
најдужа је притока Јужне Мораве. Извор Нишаве налази се испод врха древ­
ног Хелма или данашње Старе планине, који се назива Ком. Овај врх је не­
посредно изнад данашњег Бугарског села Гинци, па се назива и Гинска река
све док тече кроз територију Бугарске. У делу Годечке котлине река прави за­
окрет према западу и негде код Бугарског граничног прелаза Калотина или
српског Градина, улази у Србију. Река Нишава тј. Истер протиче кроз Годеч,
Димитровград, Пирот, Белу Паланку и Ниш, потом се 10 km западно од Ниша
улива у Јужну Мораву, она у Велику Мораву, која се улива у Дунав. Некада се на
месту данашњег уливања Нишаве у Јужну Мораву река Истер рачвала једним
краком на север, тј. данашњим делом тока Јужне и Велике Мораве, а другим

1еГсЈ 1 Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 115 1Е.ГсЈ 1Е.ГсЈ 1 .Е.ГсЈ 1Е:ЈСЈ IЕГСЈ 1Е.ГсЈ 1Е:ЈСЈ 1
IEJCJIEJCJIEJCJIEJCJ IEJCJ IEJCJIEJCJ IEJCJ IEJCJ IEJCJ IEJCJ IEJCJIEJCJIEJCJ IEJCJ IEJCJ IEJCJ I

краком према југу, тј . данашњим током Јужне Мораве (само супротним прав­
цем) и делом тока Вардара. Преко Вардара уливала се у море наслоњено на зе­
мљу Аргонаута тј . данашњу Тесалију, недалеко од Солуна!
Доњи ток Вардара и његово ушће налази се у Македонији, а да се Истер
налази у Македонији наводи Принц (37):

"Unde apparet errasse Scithia triturasse Ionia Marculium et Amfianum

Hircanumque et Macedonium huius regionis аЬ Histria ortus nuper usque magnam
Romam novam petiginem imperitamque ..."
"Отуда изгледа да је Скитија погрешно лоцирана и да је ратовала са Јонијом
Маркулијом и Амфијанум Хирканијом и Македонијом, крајевима око Истера,
недавно обновљеним под великом новом владавином Рима ... "
(слободан превод аутора)

Та књига описује наше пределе, а многи је сматрају фантазијом или

фалсификатом само зато што не могу да уклопе описе у данашњу географију!
Не само Аргонаути, већ и Колхиђани који су кренули у потеру за Аргом ,
знају за тај други пловни правац изласка из Океана, Понта, Панонског мора.
Један део њихових лађа одлази кроз уста Океана пролазећи кроз Плегаду у
Боспор, тј. Ђердапску клисуру истим правцем, али супротним смером кроз
који су Аргонаути упловили у Понт, Океан, а главнина лађа се упућује према
Истеру, током данашње Велике Мораве. Пошто не знају у ком правцу Арго­
наути беже, гоне их на оба правца.
Помињање Јонског и Кроновог мора на току Истера је додатно збуњива­
ло оне који су покушали да разумеју шта то Аполоније описује. Присетимо
се претходно поменутог предлога пројекта пловног канала на том правцу. У
оквиру тог предлога била је предвиђена изградња неколико брана и вештач­
ких језера (мора), како би се савладао висински превој између Јужне Мораве
и Вардара који у највишој тачки прелази 400 m надморске висине. Мало је
тешко, под утиском званичне историје, прихватити да је у то време пре 3.400
година могло бити тако нешто изграђено, све са преводницама и пратећим
. .
техничким решењима, што Је и за данашњу технологију велики подухват.

Рељеф на току наведених река, сменом теснаца и равница увелико ства­

ра предуслове за тај пројекат и данас нам показује на могуће локације тих
брана и висине вода у тим језерима, морима!
Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном на север, од границе Се­
верне Македоније до Централне Србије, где се спаја са Западном Моравом код

IEJCJIEJCJ IEJCJ IEJCJI EJCJ IEJCJ IEJCJ I 116 IEJCJIEJCJ IEJCJ IEJCJ IEJCJ IEJCJle.rc::JI
1Е.ГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕШ1 ЕГсЈ le.JCJ IEГrJ le.JCJ le.JCJ 1ЕШ IEJLJ l.EJLI 1.EJLI 1.EJLI l.EJLJ 1

Сталаћа и qини Велику Мораву. Извире на планини Скопској Црној Гори у дана­
шњој Северној Македонији, северно од Скопља. Токови Кљуqевске и Слатинске
реке стварају реку Голема која се, кад пређе границу Србије и Северне Македо­
није, назива Биначка Морава. После 49 kтз Биначка Морава се cn<IJja са Прешев­
ском Моравицом код' Бујановца и преосталих 246 km тече као Јужна Морава.
Река припада црноморском сливу, а површина њеног слива је 15.469
km2, од којих 1.237 lan2 припада Бугарској (преко њене притоке Нишаве).
Њен просечни проток воде на ушћу ј е 100 mз/s и није пловна.
Јужна Морава, посматрано географски, има сложени ток јер се са.сто­
ји од бројних клисура и котлина поређаних у низу по данашњем редоследу
низводно: Гњиланска котлина - Кончуљска клисура - Врањска котлина -
Грделичка клисура - Лесковачка котлина - Нишка котлина - Алексиначка
котлина - Сталаћка клисура. После изласка из Сталаћке клисуре, спаја се са
Западном Моравом.
У макро-геолошком смислу, она повезује Егејски и Панонски басен. Чи-
. .
њеница Је да она из равничарског дела усеца клисуру кроз терен КОЈИ се из-

диже. Ово је феномен који се назива привидна инверзија тока, јер се ..,чини"'
да се река "пење" уз планине а затим поново спушта! Тачка у :којој се спа­
јају ова два велика геолошка басена је Грделичка клисура (Сл. 7.5), али дно
. .
клисуре, КОЈИ Је река усекла и КОЈИМ теqе, много Је ниже од планина коле Је

окружују, тако да она теч(е сасвим нормално. Ова чудна конфШ'}7Рацијадоби­

ја смисао чињеницом да је некада Истер текао супротним правцем од тока
данашње Јужне Мораве.

Сл. 7.S. Грдели ч ка

клисура (фото М. Хубер)

1 ВСЈ 1ЕГсЈ1ЕГсЈ 1 ВСЈ l 'Е.ГсЈ1Е.Ј:СЈ1Е.ГсЈ 1 117 l.EJLJ IE.JLJ IE.JLJ 1E1d IEJCJ l.EJLJ liE.JCJ 1
1 с:::.ГсЈ 1 с:::.ГсЈ 1 с:::.ГсЈ 1 с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1ВСЈ 1еГсЈ 1 . ВСЈ 1еГсЈ IEJLJ 1EJLJ 1 .ВСЈ leJLJ 1EJLJ IEJLJ IEJLJ 1

Река ј е некада била дуга 318 km и представљала ј е дужу притоку Велике

Мораве . Пошто ј е током времена изазвала неколико поплава, ме.андрирајуnа
река је скраћена за скоро зо km, тако да ј е постала краћа од Западне Мораве.
Промена тока указује на нестални ток реке који ј е настао на дну некадашњег
Кроновог мора .
Подручја у јужној Србији кроз кој а протиче Јужна Морава су скоро пот­
пуно без шума, што је изазвало један од тежих случај ева ерозије на Балкану.
Као последица Тога, река уноси велике количине материјала у Велику Мо­
раву, пунећи и подижући њено речно корито, што ј е потпомогло настајању
великог броја поплава код река које се у њу уливају.
Јовичић (38) наводи да је Петар С. Јовановид изне о могудност постојања
пиратерије у Грделичкој клисури . По њему, постојале су две Мораве, Панон­
ска, која је од Грделичке клисуре текла према Панонском басену и Егејска,
која је од Грделичке клисуре текла према Егејском басену. "Затим је Панон­
ска Морава добила развође и обезглавила Егејску Мораву". Исти аутор на­
води и да је Јован Цвијић изнео схватања да је у Врањској котлини током
плиоцена егзистирало језеро као крајњи северни залив пространог Егејског
језера, као и да је Грделичка клисура била у то време комуникација између
Панонског језера на северу и Егејског језера на југу.
Нушић (39), каже да постоје очувана пр~дања о томе како ј е језеро исте­
кло са Косова (Сл 7.6).

Косово је, ввјвовнјп:м гео OШКilll nерподн а

-би.ио језеро вз којега је вод.а свете .1а т лва правца~
ееверо-северо- западно Свтвицо111 :кроз 3вечапску n по­
r.1авито јужно хр оз Rвчввпчку кзвсур'}9. О то е по-
јаву вије Се заrубио траr ВИ ј' ВВрОЈ(Н np ДВЊnl ,
Косове.ка је кот. пви охружева п1:внпв в. свет в­
љевим пз најстаријих стева - криств:~астп шхрп!Ьада
'Те је тако ово земљиште јеЈtво ОА ввјст рвјих у опо
~e.ry Дардавско-маЂе.цовсхоr :копна. који се првn уз.1. -
гао пзвад океава.

Сл. 7.6. Део те кста из к њ и ге Бранислава НуШ1ића (39)

1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1с:::.ГсЈ 1 118 leJCJ IEJCJ I ЕШ IEJI:JIEJd IEILJ IЕШ 1
IEJiJ IEJI:J leJLJl eJLJ IEJLJIE:Jd.IE.ГcJIE.ГcJIE.ГcJII:::J.Ji:JleJLJle.JCJIEJCJI EJCJIEJCJ IEJCJIEJCJI

CJiJ_ 7-1- Цео ток Ипер:а (hnps://fl oodmap_ net, ре ко н стру кција аутора)

1еГсЈ 1Е.ГсЈ 1ВСЈ l:e.r:c::J llE:J[J II::..Jd IE.JCJ 1 119 l.eJLJ 1ЕГсЈ I E.JCJ12.ГсЈ 1 ЕГсЈ1ЕГсЈ1ЕГсЈ1
1~1~1 ~ IEJI:J IEJI:Jle.rd le.rd le.rd le.rd.le.rd IEJLI IEW IE..W IE..W IEW.IE..W IEJCJJ

7. 4. јонско МОРЕ у ПОМОРАВЉУ

Видимо по Арговом опису. да ток Истера (Сл. 7.7) у потпуности одгова­
ра комбинацији токова данашње Нишаве, од њеног извора под Рипејским
планинама, до спаЈјања са Јужном Моравом. Под Истером аутор Арiона:уШи­
ке сматра и цео водени ток од Океана до Егејског мора. Висинска преломна
тачка воденог тока (вододелница) на току Истера је била испод Косовског је­
зера, које је пунило разделну комору из које је вода једним делом истица­
ла на југ током данашњег Вардара, а другим делом истицала на север током
данашње Јужне и Велике Мораве (Сл. 7.8). Водени пут јужног крака Истера
у та давна времена је данас историјски непознат, али конфигурација терена
наизменичних клисура и котлина то дозвољава. Могућност и корист таквог
пловног пута препозната је и у савремено ,доба, израдом пројекта за канал
Вардар-Морава. Постојање водених маса језера које Аполоније именује Јон­
ским и Кроновим морем на току Истера, указује на те каскадне нивое, засеб­
не водене формације~

Сп. 7.8. Сев ерн о

у1д.!1ће Истер а, Велике
М орав е у н ајдаљи
Океан ов рукавац,
Океа нов северни
ру~кавац, крај њи рог
Океан а
(https://fl oodmap. net,
реконструкција аутора)

1 .~ IE..W leJCJ IE..WleJCJ lвt:J :l .eJCJ 1

120
 Једни се Колшани уто, у залудној потрази својој,
Бј еху провукли већ кр оз Црне хридине Понта,
Други се усмјери ше на ријеку, кој има Ап сирт 305
Бј е заповједник, а прођ е кроз Лиј епо скренувши ушће.
Стоrа и приј е њих преко превлаке тамошње земље
Стиже Јонскому мору у најудаљенији заљев.
И стар некоји оток окружује именом Пеука,
Трортан што се шири ном спрам морских жалова пружа, 310
Уоким м еђутим шиљком спрам струје. Около њега
Два се рачвајутијека. И један Нарековим зову,
Други пак Лијепим ушћем, на најдоњем крају." (З)

Истер се уливао у Океан, Панонско море кроз два тока, поред острва
двоструко именованог Пеука и Трортан на превлаци.

"Н еки од Колхиђана кроз Црне хриди на ушћу Понта

умакну, ал залуд трагаху; Остали под Апсиртовим
заловедни штвом ка рјеци пођу, коју он униђе
кроз Дивна уста, оставивши тако Аргонауте
и за. На тај ~начин он врат земље пређе и потражи
пред њи ма најдаљи заљев Јонског мора . То је било
могуће зато што ушће Истра ствара трокутни оток
зван Пеука; његова дуга страна обалу среће,
до11< му уски појас врха према реци гледа,
ча се око тог отока у двоје премеће . Једно ушће
људи Нарекс зову, друго јужније Дивна уста." (5)

"Now som e of the Colchiaпs, iп а vain search, passed out from Pontus
through the Суаnеап rocks; but the rest went to the river, апd them Apsyrtus
led, arid, tнrn:in g aside, he entered the mouth called Fair. Wherefore he
outstripped the heroes Ьу crossing а песk of land into the furthest gulf of
th e l onian sea. For а certain island is enclosed Ьу lster, Ьу паmе Peueke,
three-cornered, its base stretching along the coast, апd with а sharp angle
t owards the river; апd round it the outfall is cleh iп two. Опе mouth they
call the m outh of Narex, апd the other, at the lower епd, the Fair mouth . Апd
through this Apsyrtus апd his Colchians rushed with all speed; but the heroes
went upwards far away towards the h ighest part of the island." (6)

121 l e.ГcJ l e.ГcJ l e.ГcJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

"Сада су неки l<олхиђани, у узалудној потрази, прошли са Понта кроз

l<инејске стене; али остали су отишли до реке, а Апси рт их је водио и,
окренувши се, ушао је у уста звана Фе ир. Збогтога је надмашио хероје
прелазећи превлаку земље у најудаљенији залив Јонског мора . Јер неко
острво је окружено Исте ром, по имену Пеуке, трокрако, чија се база
протеже дуж обале, и са оштрим углом према реци; и вода која отиче је
раздвојена у два дела. Једна уста називају устима Нарекса, а друга, на
доњем крају, Фе ир уста . А кроз ова Апси рт и његови l<олхиђани јурили су
свом брзином; али јунаци су отишли горе према највишем делу острва ."
слободан превод аутора)

Сл. 7.9. Моrућ и положај троугластог острва Пеука, на северном ушћу Истера, Вел и ке Мораве,
у Океан (https://floodmap net, реко н струк ц ија ауто ра)

У другим преводима ово Трортан је преведено као троугласт, што ј асно

указуј е на облик троугла, са три рта (Сл. 7.9 и 7.10). Проласком лађе кроз ушћа
Истера, стижу у Јонско море, односно у његов најудаљенији залив.
Пошто смо видели да је лађа Арго упутила Аргонауте да плове Истерам а
да је тај Истер на токовима данашњих река Велике и Јужне Мораве и Варда­
ра, јасно је да се ушће Истера у Океан и острво Пеука налазе на току Велике
Мораве. Рог Океана достиже све до Багрданске клисуре (Сл. 7.8 и 7.9).

I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I

122 I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJI
Сл. 7.1 о. Могућ и зглед и распоред топонима у окружењу Пеу ке у дан аш њем рељефу
(https://floodmap.net, реконструкција аутора)

Багрданска клисура лежи на по­

ловини тока Велике Мораве, код села
Багрдан. Клисуру је река пробила у
стени и дуга је 17 km, широка 1,2 до
3 km, а дубока 380 m. Багрданска кли­
сура дели Поморавље на горњо-мо­
равску и доња-моравску котлину.

Конфигурација терена, баш ту у

Багрданској клисури, омогућује по­
стојање таквог троугластог острва

и два ушћа Истера који га окружују

попут делте. Једно ушће је на самој
брани (превлаци) која прави Јонско
море, а друго кроз ток данашње реке

Багрдан (Сл. 7.11).

Сл. 7.11. Приказ бране која прави

Јонско море и два ушћа Истера.
(https://floodmap.net, реконструкција аутора)

1 t:ГсЈ 1 t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1

123 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1 t:ГсЈ 1 t:ГсЈ 1t:ГсЈ 1
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

Аполоније овде описује брзу пловидбу, па тако и жури, скраћује опис

начина проласка преко превлаке, без подробнијег објашњења какво нам је
пружио о проласку Аргонаута кроз Плегаду, односно Преграду! Информа­
ција да се на току Истера, након проласка Пеуке, налази Јонско море из кога
се даље плови у Кранова море (Сл. 7.12) на току Јужне Мораве, указује да је то
Јонско море имало виши ниво (200 m надморске висине) од Океана, Понта,
Панонског мора (140 m надморске висине).
Ћирковић и Ферјанчић (40) цитирају ромејског историчара Нићифора
Григору који описује како је Стефан Душан освојио ромејске градове и кру­
нисао се за цара и каже:

"А отада је са сином поделио читаву државу: њему [сину] уступио је да по

трибалским обичајима влада [земљом] од Јонског Залива и реке Дунава до града
Скопља, коју [земљу] додирује и велика река Вардар (А~tщ), спуштајући се негде
одозго, а себи [узе] одатле [тј . од Скопља] ромејске земље и градове према уобича­
јеном ромејском начину живота до пролаза код кланаца Христопоља."

Овај податак нам говори да се и у средњем веку израз Јонски залив ко­
ристио за неку територију између Скопља и Дунава . Дакле налазимо појам
Јонског залива далеко од данашњег Јонског мора, усред копнене масе . То од­
говара нашој реконструкцији путање Аргонаута.

Сл . 7 .12. Пр иказ
могућ е л окаци је и
изгледа Јон с ког мора
н а току И стера, п ри
нивоу воде у њему

од 200 m надморске

в и с и н е, као и

локације Кроновог
мора при нивоу воде

у њему од 240 m
надморске висине.

(https://floodmap. net.
реконструкција аутора)

1~1~1~1~1~1 ~1~1 124 1~1~1 ~ 1~1~1~ 1~1

 7. S. АН ГУР (ЈУХОР) И КАЛИ ЈАКА (СТАЛАЋКА КЛИСУРА)

Аполоније шкрто описује даљу пловидбу, али нам даје драгоцене

информације:

"ОнудаАnсирт и Колшани кроза њ nохитјеше брже, док они

кретаху с е ви соко, далеко н а најгорњем крају 315
отока. Безбројна стада на ливадама пастири пуштаху
пољски у страху од лађа, јер мишљаху да то и злазе
звијери из м ора у којем грдосије живе.
Нису још морске лађе дотада видјели Скити
миј ешани с Трачанима, зацијело, а нити Сигини, 320
нити nа'l<Траукенци, а нити Синди што живе
већ око Лауријске равнице велике, пусте.
Када пак ropy Ан rур и даље од горе Ан гура,
Крај Каулијачке стијене, онуда биј аху прошли,
око које се И стар већ рачва и улијева тијек свој 325
амо и тамо у море, и Лауријску прођоше раван ,
Колшан1и нап оконтадау Кранова избише море
те им, да не могнуумаћ, одасвуд препријечише путе." (З)

У другом издању то изгледа овако:

"Кроз то су гютоње Апси рт и Колхиђани пролетјели

с већом брзином него Аргопловци који су око
најсјевернијег рта отока у даљини бродили .
Ло л ивадама су чобани из унутрашњости своја
многобројна стада у страху од лађа остављали,
вјерујући да виде звјери из мора помаљајуће
!<оје се са неманима удружише . Јер никад прије
нису видјели лађе на води - нити Скити који се
мјешају са Трачанима, нити Сиги ни, нити
Траукени, нити Синди који су већ око великог
11раз1н оr Лаурионског поља у то доба живјели.
Кад су прошли гору Ангурон и, далеко у даљини
од горе Ангурона, Каулијачке хриди, око
којих се И стар на двоје дјели да се у мору
у оба правца испразни, и Лаурионско поље,

1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1 е.ГсЈ 1

125
lc=JCJlc=JCJlc=JCJlc=JCJlc=JCJIВCJ I ВCJ I ВCJ l c=JCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ l c=JCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I

онда се l<олхиђани у Кроновом мору појаве

и одсјеку сваку стазу којом би Аргопловц и
могли умаћи ." (S)

"Апd in the meadows the country shepherds leh their countless flocks fo r
dread of the ships, for they deemed that they were beasts coming forth from
the monster-teeming sea. For never yet before had they seen seafaring ships,
neither the Scythians mingled with the Thracians, nor the Sigynni, nor yet the
Graucenii, nor the Sindi that now i nhaЬit the vast desert plain of Laurium. But
when they had passed near the mount Angurum, and the cliff of Cauliacus,
far from the mount Angurum, round which lster, dividing his stream, falls
into the sea on this side and on that, and the Laurian plain, then indeed the
Colchians went forth into the Cronian sea and cut off all the ways, to prevent
their foes' escape." (6)
" А на ливадама су сеоски пастири оставили безбројна стада због страха
од бродова, јер су сматрали да су то звери које долазе из чудов и шног
мора. Разлог је био тај, што никада раније нису видели морске бродове,
а нису их видели ни Скити који су се мешали са Трачанима, ни Сиги ни,
ни Гракени, ни Синди који сада настањују огромну пустињску равницу
Лауриум . Али кад су прошли близу планине Ангурум и л ити це Каулијаке,
далеко од планине Ангурум, око које Истер, делећи свој ток, пада у
море с ове стране и на ону, и у Лауријанску равницу, тада су заиста бил и
Колхиђани изашли у Кранова море и пресјекли све путеве, како би
спријечили бег својих непријатеља ." (слободан превод аутора)

Сталаћка клисура је последње сужење у композитној долини Јужне Мо­

раве, одакле према северу почиње Велико-моравска долина. Та клисура по­
везује Алексиначку котлину на југу и Параћинско - светозаревачку котлину
Велике Мораве на северу. Усечена је у шкриљце Сталаћких брда на дужини
од 24 km и дубини од око 350 m. Специфичност ове клисуре је њен настанак
кроз посебан геолошки процес (домна епигенија), а име је добила по месту
Сталаћ . На излазу из Сталаћке клисуре спајају се Западна и Јужна Морава на
144 m надморске висине и формирају Велику Мораву.
Потврду да је Калијака у Ар'iонауiйици заиста Сталаћка клисура, видимо
из специфичног детаља у цитатима које смо већ поменули:
" око које се И стар већ рачва и улијева тијек свој амо и тамо у море." (З)

"око којих се Истер дели на два дела, да се у мору у оба правца испразни." (S)

l c=JCJIВCJIВCJlc=JCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJI 126 lc=JCJlc=JCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

1е.ГсЈ 1еш 1е.ГсЈ IE'JCJ l е.ГсЈ 1Е'ЈСЈ 1Е'ЈСЈ 1Е'ЈСЈ I Е.Ш IE'JCJ l е.ГсЈ IE.JIJ]Е.Ш '1ЕГсЈ 1 е.ГсЈ 1еш 1 е.ГсЈ ј

"rouпd which lster, dividiпg his stream, falls iпto the sea оп this side апd оп
that" (6)

"око које Истер, делећи свој ток, пада у море с ове стране и на ону."
(слободан превод аутора)

С11. 7.13. Тilриказ тока И стера, 1Кој ~и 1кп11ч1е ~из Кро:нювоr у Јшк1ко море 1<роз Кауп 1 ијачке пе не
111 његовог рачвања у два 1<ра1<а Ј онrскоr мора. (https://fl oo.dmapлeil:. рекоhlструкци ја ayropaj

Сличан феномен рачвања Истера у Арговом опису у којем се његов ток,

препознат у Гинској реци, а продужен Нишавом, у некој тачки дели у два
супротна правца, на север и југ. На северном краку Истера, на излазу из Ка­
лијаке, Сталаћке клисуре, воде Истера се rюно1ю рачвају и деле у два крака
Јонског мора. Такву ситуацију видимо на карти (Сл. 7.13). У самој клисури
. . .
постоЈе природни предуслови за ЈОШ Једно каскадно подизање нивоа воде ,

на току Истера. Једино је кроз каскадне нивое било могуће обезбедити плов­
ност Истера, између његовог северног и јужног ушћа, на местима клисура и
речних долина који су на току Јужне Мораве прилично заступљени.

127 lil:::JCJJ~ 1еЈСЈ Ј еГсЈ l.c::..rd 1е.ГсЈ 1!:=.ГсЈ 1

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI

7. 6. КРОНОВО МОРЕ НА ТОКУ ЈУЖНЕ МОРАВЕ УЗ БРИГИЈУ

На народно предање о постојању језера у Сврљишкој котлини по коме су

пловиле лађе цара Константина Великог, које сам поставио у фејсбук групи
"Одисејев повратак у Троју", стигао ми је коментар од члана групе Алма Алек­
сандре објава од 30.1.2020, (https://www.facebook.com/groups/1439195456323058/
posts/2532983413610918/): "Ја сам од старих људи чула причу да је постојало језе­
ро од Лесковца до Дољевца, које је нестало приликом неке катастрофе, прет­
постављам последњег потопа у овом крају." То је још једна потврда постојања
језера на току Јужне Мораве, које Аполоније именује Кроновим морем . Да би
Кроново море досезало до Лесковца и Грделичке клисуре, у њему је ниво воде
морао да буде бар 240 m надморске висине (Сл. 7.14).

"Кол ш ани напокон тада у Кранова изби ш е море

те и м, да не могну умаћ, одасвуд преприј ечи ше путе.
Они пак за њима ријеком доплови ш е те се до двају
проби ше ото ка бл иских Артем ид и них у Бри га. 330
С вети бијаш е храм на ј едн ом од њ их, п а мно штва
Апс и ртова се клонећ, искр цаше се на други.
Ј е р су отоке он е сред мно гих пустил и празне
бој ећ се Зеусове кћери, док сви су остали тада .
l<р цат и Кол ш а н и ма, затва рал и пролазе мо рске. 335
Та ко је он и на жале крај ото ка смј ести о људство
све до р ијеке чак Сала н го на и нестеј с ке земље ." (3)

,,Онда се Кол хиђан и у l<роновом мору појаве

и одс ијеку сваку стазу којом б и Арго пловц и
могли умаћ и. Јунац и путоваху узводно за
њи ма, те изађу код д ва недалека бр и шка отока
која бјеху завијешћена Артем ид и . На једном
од ти х бјеше светиште, п а се Аргонаути
на другом искрцају, та ко избје гавш и Ап с и рто ву
вел и ку силу, јер будући су ондје б ил и м н о ги
околни отоци, држао се подаље ов ијех
штујућ и Зеусову кће рку, ал и н а пучи остал е
с воји м Кол хиђа ни ма чувајућ и м орске пролазе .
Штови ш е, Апси рт вел ике снаге постави на обале
бл иже отоци ма све до реке Сал ангона
и Нестијске земље ч а б ија ше уокол о тога." (S)

I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I I ВCJIВCJIВCJ IВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I

128
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

" ... theп iпdeed the Colchiaпs weпt forth i пto the Сrопiап sea апd cut off all
the ways, to preveпt their foes' escape. Апd the heroes сате dowп the river
behiпd апd reached the two Brygeaп isles of Artemis пеаr at haпd. Now iп
опе of them was а sacred temple; апd оп the other they laпded, avoidiпg the
host of Apsyrtus; for the Colchiaпs had left these i slaпds out of mапу withiп
the river, just as they were, through revereпce for the daughter of Zeus; but
the rest, throпged Ьу the Colchiaпs, barred the ways to the sea. Апd so оп
other islaпds too, close Ьу, Apsyrtus left his host as far as the river Salaпgoп
апd the Nestiaп laпd." (6)

" ... тада су l<олхиђани изашли у l<роново море и прекинули све путеве
како би спречили бекство својих непријатеља. А јунаци су сишли низ
реку иза и стигли до два брижанска острва Артемиде надомак њих . На
једном од њих је био свети храм; а на друго су пристали, избегавајући
домаћина Апси рта; јер су l<олхиђани оставили ова острва за разлику
од других на реци, због поштовања према ћерки Зе всо вој; али остали,
које су l<олхиђани препречили, затворили су им путеве до мора. На
другим острвима, у близини, Апсиртос је поставио своје људе све до реке
Салан гон и Нестијске земље." (слободан превод аутора)

Сл. 7.14. При1<аз

Кроновог мора и
ње гових обала где су
живели Бриги
(https//floodm ap net.
реконструкциј а аутора)

1 ~ 1~1~ 1 ~ 1 ~1~1~ 1 129 1~ 1 ~1~1~1~1~1~1

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I

У наставку Аполоније помиње Бриге :

"Удари он крај храма увребав га, што су га негда саздали отпријеко Бриги
Артемиди, околни живаљ." (З)

"близу храма којег Бриги што на копну насупрот живе ту Артемиди изгра­
де." (5)

"hard Ьу the temple which the Brygi on the mainland opposite had once built
for Artemis." (6)

"поред храма који су Бриги, са на копна насупрот, некада саградили за

Артемиду." (слободан превод аутора)

Аполоније доводи Аргонауте до острва на коме су Бриги подигли храм

богињи Артемиди. Они не живе на самом острву, већ на копну са друге стра­
не . Из оскудних информација о балканским Бригима које налазимо у исто­
ријским изворима сазнајемо, да су живели северно од Македоније, све до
Илирских планина и Дарданаца .

У античкој историји Универзитета у Кембриџу, (41) наводи се следеће :

"Ови археолошки докази стављају инвазију Лужича­

ТНЕ
на на југоисток Балкана у јаснију перспективу. Изгледа да CA!\1BIODGE
су Лужичани и њихови савезници ишли истим путевима ANC!ENT HISHЖY

као и Готи према Централној Албанији све до Епидамне и

у неке делове северног Епира . Ова почетна фаза десила се
у периоду око izoo-1150 п .н . е. У следећој фази, која почиње
око 1150. п .н. е . , освајају централну Македонију са запада 111
1\!<1'
преко Едесе и можда из средње долине Вардара преко Ки­ 1111 \\'>\ !\! \'-' \"ЈР 1\ \1>\ 1 О'-Т \'-'
! \\JIHJ '1\"l•!l!!(l11 '>l \]l \P!

линдера. Повлаче се око 1080 п.н.е . када су изгубили два IHI -.i \lt Ј \\1 1Jt!!\I111! Ј 1< Н 1Н
ro 1111\l'\11111с....н IШ'>l\l

важна града источно од Вардара Вардарохтс и Бардин, али

су се отприлике у исто време проширили на јужну обалу

долине Халиакмона. У периоду после 1080. п .н .е . држали су већи део М акедони­
је западно од Вардара, а такође Пелагонију и Централну Албанију. Из овог описа
насељавања јасно је да је економски центар освајача био у западном делу цен­
тралне македонске равнице.

Књижевна традиција омогућава нам да Лужичким освајачима дамо древно

име. У резимеу Еугамонове Телегоније, која је сачињена у шестом веку, али је
писана на основу традиционалних епских материјала, сазнајемо да ј е Одисеј у

I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ IВCJI ВCJI IВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI

130
1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1

првом походу повео Теспроћане против Брига, испрва неуспешно, након што се
вратио на Итаку, тј. око 1180-1170 год . п . н .е . У легенди о оснивању Епидамне, у
којој су пописани протокоринтски окупатори (Appian, ВС ll, 39), Бриги су влада­
ли овим градом, после Херакла а пре Таулантија, илирског племена. Бриги су
очигледно сматрани неилирским племеном. Рана историја Брига на македон­
ском језику била је добро позната, ако се може судити по случајним опаскама
Херодота (VII, 73 и VIII, 138, 2-3), да су живели најближе Македонцима и да им
је главни град био испод планине Бермијума, то јест у пределу између Едесе
и Береје, све док нису прешли у Азију. Чак и после сеобе било је неких Брига
још увек у унутрашњости Епидамна (Ps.-Scymnus 434) и у северној Пелагонији,
где се један од њихових градова звао Брига (St. Byz. s.vv. Brygias and Bryx). Ови
Бригијци у Европи сигурно су били повезани са азијским Фригијцима; заиста
су сличности између керамике Лужица из ХП века из Македоније и Троје VII 4
врло изражене . Име места Едеса изведено је из фригијске речи за воду; а ако је
име Кидрара фригијско (Хдт. vii, 30), имамо имена фригијског порекла не само
Скадар код Гајтана у Централној Албанији већ и Кидра у Пелагонији и Скидра
код Едесе ." (слободан превод аутора)

Из овог извора видимо да је постојбина Брига северно од античке

Македоније и након Тројанског рата продиру јужније према Македони­
ји и централној Албанији, где их проналазимо у описи ма дешавања тог
времена. Али остају и на просторима јужне Бугарске, што налазимо код
Смита (42):

"БРИГИ (Bpuyot), које су Македонци звали БРИГЕС D1CТ10N.Jr.IIY

(BptyE~), трачки народ који живи у Македонији, северно GRF..IK AND ROMAN G[0GRA1'H)'.

од Бероје у суседству планине . Бермиус. Напали су војску

Мардонија, када је он 492. године п .н.е. ишао кроз Маке-
донију ка Грчкој. Генерално се веровало да је део овог Трач­
ког народа емигрирао у Малу Азију, где су били познати
под именом Фригијци. Стефан помиње два македонска
града, Бригију (Bpuytщ) и Бригу (Bpuytov), који су се очи­
гледно налазили на територији Брига. J.• JIIO•
.".~ОЈ ,01<1> ."artLt. ""'1:8 "DWD. 11'1U:L"t,

Неки од Брига били су такође настањени у Илирику,

где су живели северно од Епидамна. Страбон их повезује
са градом Цидрие." (слободан превод аутора)

1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1

131 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1с::.'.ГсЈ 1
 И Пек (43) описује Бриге:

"(Bpvyot) Бриги или Брижани. Варварско племе у северној Македонији, за

које суу антици веровали да су од их настали Фригијци; отуда се то име понекад
користи и за Фригијце (Фрижане)." (слободан превод аутора)

Осим потврде да су Бриги живели на подручју источно од Истра, тј. Кро­

новог мора (на делу данашњег тока Јужне Мораве), пронашли смо код Пли­
нија Старијег (44) један посебно занимљив детаљ:

"У овом региону су и планине Хипсизорус, Епитус, Халкионе и Леомне; гра­

дови Ниссос, Фрикселон, Менде и оно што је некада било Потидеа на превлаци
Палене" (слободан превод аутора)

У опису северозападног дела балканске Бригије, која је брдско-планин­

ског типа, у истој Бригијској области, налазила су се два града, Фрикелон и
Менде, а поред њих Ниссос. Велика је вероватноћа да је тај град Ниссос био у
истој области, где касније настаје римски Н(а)иссус, данашњи Ниш .
Име града Ниша може се наћи у многобројним историјским изворима
из периода средњег века, до савременог доба. Сва та имена су врло слична,
зависно од језика на коме су записивана: Naissus, Nais, Nisus, Ntcюct, Nctюcr6~,
Nющ, Ni~, Ниш.
Бригијски град Ниссос у Нишкој регији је простор који у потпуности
одговара локацији на којој Аполоније описује најдаљу тачку до које су Арго­
наути стигли, пловећи по Истеру, Јонским и Кроновим морем. Баш на току
Нишаве се налази место Брзи Брод (Сл . 7.15), са великом могућношћу да чува
сећање на тачку до које су тада стигли Аргонаути.

Сл. 7.15. Брзи Брод

на месту до 1<0јегсу
стигли Аргонаути у
својој пловидби по
Крон овом мору
(https//floodmap. net,
реконструкција аутора)

1~1~1~1~1~1~1~1 1~1~1~ 1 ~1~1~1~1

132
IВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

VIII
8. 1. ПО УБИСТВУ АПСИРТА НА БРИГИЈСКОМ ОСТРВУ
АРГОНАУТИ СЕ ВРАЋАЈУ У ОКЕАН

Након убиства Апсирта на Бригијском острву, Аргонаути остају без мо­

гућности наставка пловидбе Истерам до његовог јужног ушћа и залива " на­
слоњеног на њихову домовину". Због многобројних лађа Колхиђана, њихов
повратак кући је отежан! Покушај пробоја кроз Плегаду, односно Преграду
у Ђердапској клисури, путем којим су упловили у Понт (Океан), такође је био
једнако ри зичан и неприхватљив . То су биле једине две путање које су им
биле познате као могућности, да из Океана, Понта, Панонског мора доплове
до својих кућа. У наставку анализе путање Аргонаута, долазимо до дела пу-
. .
тање КОЈУ нико ни1е успео ни да претпостави, а камоли да лоцира и рекон-

струише. Тај део Ар'iонауШике је просто и гнорисан .

Ако путању Аргонаута пратимо кр оз данашњу географију и поистовети­
мо ток Истера са Дунавом, њихов повратак назад истим путем представљао
би повратак у Црно море, и даљи опис пловидбе до повратка кући не би имао
смисла, па зато тај део Ар'iонауШике ни ко није узимао у разматрање. Наше
препознавање Истера као тока Велике и Јужне Мораве и Вардара, потпуно
одговара опису пловидбе .

,,Онда сједоше пак да о својој пловидби смисле

Одлуку мудру. А к њима, док вијећаху, приступи дјева .
Пелеј први од свих међу њима прозбор и ријеч :
"Велим вам да се већ сад, још за ноћи, укрцате на брод 495
И да у супротном смјеру од оног кој' душмани држе
Веслате. Ујутро наиме, кад они увиде све то,
Неће их једна ријеч једнодушна увјерит, мислим,
Нит ће, да гоне нас даље, потаћи . Јер остав без свога
Војводе, те шке ћ е њих н есугласице раздвој ит. 500
Кад и м се раздвој и људство, тад мог'о б и лаган нам б ити
Овај иза тога пут на нашем повратку кући ."
Рече, и Еа ка с ину п ох вал и ше р ијеч мл ад ић и .
Х итро укрцав ш и се, жесто ко п р и о нуше веслат

I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJI ВCJ I ВCJ I IВCJIВCJI ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJ I
133
1 ~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1Е.ГсЈ 1 Е.ГсЈ 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1Е.ГсЈ 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1

Све док до отока светог Електриде не бјеху стигл и 505

Најсјевернијегод свих, а близу Еридана р ијеке." (З)

,,Послије овога сједну они најбољи наум за

остатак путовања размотрити , и млада им се

дјевау вјећању придружи. Пелеј први прозбори :

,,Позивам вас да се одмах сад, још док је ноћ , на лађу
укрцате и одвеслате у супротном правцу од

оног којег непријатељ надзире. Моје особно

нагађање је да кад буду јасно знање о свему
изјутра стекли, неће се о нашем даљњем прогону
сугласити. Без свог челника, они ће се у горким
свађама раздвојити; а ми ћемо враћајући се
лакши пролаз имати кад се на двоје расцјепе,
ил на троје, ил чак и на више дјелова, бога ти ."
Тако рече и младићи одобре ријечи сина
Еакова . Брзо се укрцају и свом доступном
снагом завеслају докле свети ото1< Електриду
не потраже, задњи од отока, близу ушћа реке Еридана ." (S)

"Thereupoп they sat to devise some prudeпt couпsel for their voyage, апd
the maideп сате uроп them as they poпdered, but Peleus spake his word
first: "1 поw Ьid you embark while it is still пight, апd take with your oars the
passage opposite to that which the епеmу guards, for at dawп wheп they see
their plight 1 deem that по word urgiпg to further pursuit of us will prevail
with them; but as people bereft of their kiпg, they will Ье scattered iп grievous
disseпsioп. Апd easy, wheп the people аге scattered, will this path Ье for us оп
our returп." Thus he spake; апd the youths asseпted to the words of Aeacus'
sоп. Апd quickly they eпtered the ship, апd toiled at their oars uпceasiпgly
uпtil they reached the sacred isJe of Electra, the highest of them all, пеаг the
river Eridaпus." (6)

"Након тога су сели да осмисле неки разборит план за путовање, а девица

је на њих наишла док су размишљали, али Пелеј је прво рекао своју реч:
'Сад вам предлажем да се укрцате док је још ноћ и одвеслајте кроз пролаз
супротан оном који непријатељ чува, јер у зору када виде свој положај,
сматрам да неће бити сагласни којим путем да нас гоне; јер лишени свог
краља, они ће бити раштркани у тешком нереду. И нама ће бити лакши пут

1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1

134 1 ~:::Гс] 1~:::Гс] l .i:::JCJ 1 ~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1~:::Гс] 1
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

ка повратку, када се они поделе'. Тако је говорио, а младићи су пристали

на речи Еаковог сина . И брзо су ушли на брод и непрестано се трудили на
веслима, све док нису стигли до светог острва Електре, највишег од свих, у
близини реке Еридан ." (слободан превод аутора)

Колхиђани су претекли Аргонауте још на северном ушћу Истера у Оке-

ан, Понт и у Кроновом мору су се распоредили тако да им онемогуће даљу
пловидбу Истерам . Аполоније је пловидбу Аргонаута до Бригијског острва
описао сувише штуро, а онда њен наставак није ни описивао већ је само на­
вео да су стигли на свето Електрино острво .
Значајно је уочити смер пловидбе Аргонаута, што је видљиво из прет­
ходних цитата из којих издвајамо следеће стихове :

"и да у супротном смеру од оног кој' душмани држе веслате." (З)

"и одвеслате у супротном правцу од оног којег непријатељ надзире ." (5)
"and take with your oars the passage opposite to that which the enemy
guards." (6)
"и одвеслајте кроз пролаз супротан оном који непријатељ чува."
(слободан превод аутора)

Сл. 8.1. Путања

пловидбе Аргонаута
Истерам са севера
према југу до
Бригијскогострва, а
затим повратак истим

путем у Океан.
(https://floodmap.net,
реконструкција аутора)

li:::.rc:J IВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJI 135 I ВCJIВC::Jli:::.rc:JIВCJIВCJIВCJIВCJI

I E:.ГcJIE:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJIEJLJ I EГcJ I EJLJ I E:.ГcJ I EJLJ l e.JIJ IEГrJI

Аргонаути су пловили током Истера према његовом јужном ушћу, зна­

чи према југу и Колхиђани су поставили заседу испред њих, јужније од Бри­
гијског острва, до ког су Аргонаути стигли . Аполонијеуместода каже да Ар­
гонаути плове назад истим путем , употребљава за смер пловидбе израз ,,,и
да у супротном смеру од оног кој' душмани држе веслате" (Сл. 8.1). Супротан
смер од пловидбе на југ Истерам, где их чекају Колхиђани је пловидба Ис­
терам на север, према северном ушћу у Океан , одакле су стигли. Затим то
потврђује описом Електриног острва.

8. 2. БАЛКАНСКЕ КЕРАУНИЈСКЕ ПЛАН ИН Е, ИЛИР С КА РЕКА

Након што су Аргонаути отпловили назад на север, Колхиђани о ставши

Без свог вође, Безуспешно трагају за њима по Кроновом мору. Пошто нису
успели да пронађу Аргонауте, а Бојећи се Беса свог владара, одлучују да се не
враћају Без извршеног задатка.

"Кад су пак Кол шани чули за пропаст војсковође свога,

похрле тражити Аргу и Ми ниј це унутар цијела
Кро нова мора, но њих је заустављала у томе
Хера страховити ма из етера муњама својим ..510
Најпослије пак, јер живот у китској замрзи ше земљи
стре пећ пред дивљим гњевом Еетовим, кренувши једни
амо , а други тамо, настанише се застално.

Једни на отоке оне узиђоше камо јунаци

присташе, гдјено отада под именом Апси рта живе. 515
Други на Илирској ријеци саградише црној, дубокој
кулу, ондје гдје гроб Хармонијин јесте и Кадмов,
међу енхелијским људ'ма населив се . Трећи међутим
горе наставају што се Кераунијскима зову." (З)

Једна група Колхиђана је остала у Кроновом мору, а друга се спустила

јужније до Кераунијске горе.
Говорећи о балканским Кераунијским планинама, Страбон (10) каже
следеће:

"... изнад Епидамна и Аполоније до Кераунијских тора станују Билини, Тау­

латијци, Партини и Бриги , а тамо су негде близу и рудници сребра у Дамастији ..."'

I E:.ГcJIE:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ I E:.ГcJ IE:.ГcJI E:.ГcJ I 1ЕГсЈ 1Е:.ГсЈ1 Е:.ГсЈ 1Е:ГсЈЈ ЕГrЈ 1r::.ГсЈ IEГrJ 1
136
1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1

Трећа група Колхиђана је пловила назад Истерам у потрази за Арго-

наутима .

" ... на Илирској ријеци саградише црној, дубокој

кулу, ондје гдје гроб Хармонијин јесте и l<адмов,
међу енхелијшим људ'ма населив се." (З)

.()
КОСМАЈ\
реон·Кадмове
ТЕБЕ БЕОТИЈСКЕ ,

Сл. 8.2. Приказ локације Кадмо ве Тебе Беотијске, на основу изучавања шире тројанске територије
(https//floodmap.net. реконстру1Щија аутора)

Анализирајући Илијаgу, дошли смо до локације Кадмове Тебе, која је

била недалеко од реке Есоп, данашње Раље, у коју упловљавају Ахајци на
путу до Тебе. И у Илијаgи као и у Ар'iонауiй.ици посебно се истиче њена црна
вода, по чему је била специфична . Из Аполонијевог навода закључујемо да је
Илирска река Есоп (из Илијаде), а да су у Кадмовој, тројанској Теби (Сл . 8 .2)
сахрањени Кадмо и његова супруга Хармонија, Дарданова сестра.
Пошто Колхиђани нису дочекали повратак Аргонаута у воде Истера, а
имајући у виду да нису смели да се враћају кући неизвршеног задатка, наста­
нили су се на околним обалама.

1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 с::...ЈСЈ 1 137 lc::...JCJlc::...JCJlc::...JCJ l c::...JCJ lc::...JCJlc::...JCJlc::...JCJ I
le.rc:Jle.rc:JleJLJle.rc:JleJLJIEГ:CJleJLJlr::..JLJIEJLJlr::..JLJlr::..JLJlr::..JLJIEJLJIEJLJlr::..JLJIEJLJIEJLJI

8 . .3. ЕЛЕКТРИНО СВЕТО ОСТРВО - САмОТРАКА

Аргонаути се са Бригијског острва враћају Истером на север и стижу на

свето острво Електре, што препознајемо из цитата у :поглављу 8. 1., из којих
и здвајамо следеће стихове:

"до ото.ка светог Електриде не бјеху пиrл:и rнајсјевернијегодсвих, а близу

ријеке Еридана"'_ (3)

"докле свети оток Елеюриду не потраже, последњи од отока, бл изу ушћа

реке Еридана". (5)

"until they .reached t'he saпed is!e of IE]ectra. the hi gihestof them all, nearthe
river Eridanus" (6)
"док нису стигл и до свето:г острва E1ileюrpe, најrвише:год свих, у близини
реке Еридан." (слободан превод аутора)

Како ћемо касније видети, Еридан се улива у Океан и тако сазнајемо

да је свето острво Електре у Океану. Ово није први помен острва Електре у
Ар!онауШици. Присетимо се стихова и описа посете Аргонаута Електрином
острву:

" Навечер пристадоше на оток Атланта кћери 9il5

Елеюре како им Орфеј заповједи еда б:и, блашм
Иницијацијама упознавши обреде тајне,
Могли сигурније :пловит по хладном, грозно:ме мору.
О томе нећу још даље говорит, већ поздрављам и сам
Оток, а заједно с њим и домаће боrове којих 920
Они су обреди тајН1и, о кој 1им нам не ваља пјеваr.
Оданле веслај ућ преко дубина Црнога мора
Жустро, трач ку земљу на једној имаху сrрани,
Имбро пак пријеко на другој, спрам пучини. Тек што је сун~це
Зашло, стигоше они до рта већ Херсонеза." (З)

,,По Орфејевим
упутама они пристану увече на отоку

Атлантове кћери, Електре, тако да би кроз часна

увођења могли тајне дознати које се не могу
открити и стога у већој сигурности над хладним
морем пловити. Ништа више о томе нећу казати :

le.rc:Jle.rc:JIE:JCJJebl lE:JCJ lebllr::..JLJI 138

1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1

живио ти мени оточе и ви његови домаћ и

бози, тајна чувари о којима ја не запјевао!
Одатле жустро завеслају преко дубоких одсјека
Црног мора с Тракијом на једној страни а на другој,
отвореној страни, обалом Имбра . Они потраже
точку Херзонеза баш по заласку сунца ."(5)

" ".and in the evening Ьу the injunctions of Orpheus they touched at the island
of Electra,[9] daughter of Atlas, in order that Ьу gentle initiation they might
learn the rites that may not Ье uttered, and so with greater safety sail over
the chilling sea. Of these 1 will make no further mention; but 1 Ьid farewell to
the island itself and the indwelling deities, to whom belong those mysteries,
which it is not lawful for me to sing. Thence did they row with eagerness over
the depths of the Ыасk Sea, having on the one side the land of the Thracians,
on the other lmbros on the south; and as the sun was just settingthey reached
the foreland of the Chersonesus." (6)
" " .а увече су по инструкцијама Орфеја допловили до острва Електре,
кћери Атласа, да би благом иницијацијом научили обреде који можда нису
изговорени, и тако уз већу сигурност пловили хладним морем . Њих нећу
даље спомињати ; али опростио сам се од самог острва и пребивалишта
божанстава, којима припадају те мистерије, о којима не смем да певам.
Одатле су с нестрпљењем веслали по дубинама Црног мора, с једне стране
земље Тракије, са друге Имброс на југу; и док је сунце тек залазило стигли
су до предјела Хе рсонеуса."
(слободан превод аутора)

Аполоније, на првој етапи пловидбе Аргонаута по Егејском мору,

описује њихову посету острву Лемносу јасно га именујући, али и острво
Имброс поред којег су пловили . Друго острво на које Аргонаути приста­
ју описује као острво Атлантове (Атласове) кћери Електре (Електриде), не
наводећи му име . Из описа путање пловидбе од тог острва, између трач­
ке земље и Имбра до Херсонесуса, постаје јасно да је то Електрино остр ­
во уствари острво Самотрака . Предања о тајним мистеријама чуваним на
Самотраци, то додатно потврђују. Острво Самотрака (Сл. 8.3) се налази у
Егејском мору, али Аполоније пловидбу од Електриног острва поред Им­
броса описује као пловидбу по Црном мору. То је једини помен Црног мора
у целој АрfонауШици .

1 c::..ra с::..ГсЈ с::..ГсЈ с::..ГсЈ с::..ГсЈ с::..ГсЈ с::..ГсЈ

1 1 1 1 1 1 1
139 c::..ra с::..ГсЈ с::..ГсЈ c::..ra с::..ГсЈ
1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 1 1 1 1 1
l e.ГcJ le.ГcJle.ГcJ l e.ГcJl e.ГcJ l eJCJ I E::JLJ l eJCJIEWl eJC:J l eJCJ I EW I EW I EW I EW I EW I EEJ I

• Lapseki
Canakk-aJe

Сл . 8.3. ffilDIGJl.!.!Vlja
Л е м1нюса 111 Сам от~ра~<е
кој е А рш.наути
по.сећују 11-1а IППЧIЕuху
шюв·11дSе до 1Колх11,ще
(ре констру щиi.а :аутор.а}

Из претходног пасуса видимо да Аполоније смешта Аргонауте на Елек­

трином острву, а на повратку из Колхиде (област Баиа Маре) и безуспешног
покушаја проласка током Истера, Аполоније по други пут описује како Ар:rо­
наути пристају на острву које је исто посвећено Електри, али сада на другој
локацији. Именовање тог острва у првој и другој посети видимо из следећих
цитата:

у другом помену "отока светоr Електриде",

а у првом помену "оток Атланта, кћери Еле.кт,ре" {З)

у другом помену "свети оток Електриду",

а у првом помену "оток Атлантове кћери, Електре" (5)
у другом помену "the sacred isle of Electra"- "свето острво Еn ектре"',
а у првом помену "the island of Electra" - "острво Елепре'" (6)
Прво посећено Електрино острво је Самотрака у Егејском мору, а друго
Електрино острво је исто тако Самотрака (сл. 8.4), али сада у Океану ("неда­
леко ње се ту у Океан излива река Ери.дан"). Необичан је слуqај да два острва
носе исто име Самотрака, али је јасно да су та два острва у два различита
мора подједнако описана као света и да се оба повезују са Електром, што зна­
чи да је једно од тих острва у потпуности наследило име и историографију
другог. Ми сматрамо да је преношење имена и митова о Електрином острву

l e.ГcJ l e.ГcJle.ГcJ l e.ГcJle.ГcJ l e.ГcJ l!:=l[JI

140
1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1

настало због пресељавања становништва са острва Панонског мора на остр­

ва Егејског и других мора. Током старе историје више пута се понављају про­
цеси пресељавања становништва са севера на ЈУГ.

Васић (45) је у својој књизи Јонска колонија Винча јасно утврдио везу Вин­
чанске културе (цивилизације) и Критско-Микенске културе. Када је касније
примењена метода датирања помоћу угљеника Ц-14, утврђено је да је Винчан­
ска култура старија од Критско-Микенске за невероватних 2500 година. Тиме
је и археолошки потврђена теза о везама и насељавању Крита из Подунавља
(Србије). Тако је књига заправо требала да се зове по обрнутој вези Винчанска
колонија Јанија, али то Васић у своје време није могао знати. Од тренутка те спо­
знаје, тачан назив требао би да гласи Винчанско-КриШско-Микенска кулШура или
још боље и краће Винчанска кулШура, а најпрецизније би било Винчанска циви-
. . .
лизацща Јер има 1асну препознатљивост, просторну распрострањеност и дуго

трајање, што су неопходни елементи дефинисања неке културе као цивилиза­

ције . Можемо само закључити да су се становници Винчанске цивилизације,
после Дардановог потопа и поновне појаве Панонског мора, селили на југ.
И Вукушић (46) описује насељавање острва у Егејском мору са панон­
ског простора .

"Према грку Лукофрону (из 4. века старе ере према његовом делу "Алексан­
дра"), који упућује на тројанска - минојску везу, могло 6и се закључити да су
Крићани дошли из Подунавља, односно из Троје на Балкану!"

Сл . 8.4. Приказ
локације древне
Самотраке коју
Аргонаути двапут
посећују при повратку
из l<олхиде
(https//floodmap net,

1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1

141 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1
1с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1

8. 4. ЕЛЕКТРИН СИН ДАРДАН СА САМОТРАКЕ

Мистерију смо разрешили посматрајући простор ширег окружења пра­

ве локације Пријамове Троје, што је Огорелица (47) већ описао у својој књизи
Тврђава на Бановом 5pgy, кайија Троје, а ово поглавље у целости преносимо из
те књиге .

"Мало је историјских података очувано у писаној форми, пронађох их само

код Диодоруса и Страбона, о времену и дешавањима од Дардана до Троје . Зато
ћемо обратити пажњу на сваку реч у њима.
Сада ћемо се бавити острвима која се налазе у сусеgсШву Грчкеу Еiејскоммору,
почев од СамоШраке.
Ово осШрво СамоШрака према неким изворима некада се звало Самос у дав­

ним временима. Али када је острво сада познато као Самос насељено а пошто су
оба острва имала исто име сШарији Самос је почео да се назива СамоШрака.
Али неки кажу да се у gревним временима то осШрво звало Саонесус и да је на­
зив СамоШрака добило захваљујући насе.љеницима са Самоса и из Тракије.
Први и оригинални становници (Самотраке) су користили древни језик који
је био типичан за њих и од којег је много речи сачувано до данашњег дана у Ри­
туалу њиховог жртвовања (сакрални термини, речи, појмови/ знаци задржао се
фонд речи у сакралном језику).
Сами становници Самотраке имају причу да пре потопа који је снашао њи­
хов народ (Великог потопа) који је раздвојио Кинејске стене од Хелеспонта је
имао форму језера. Он/Понт/ био је прогутан од река које се у њега уливају и
због Великог потопа који га је повукао својим током право у Хелеспонт потопио
велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке у море.
И то је разлог, како нам је речено, зашто у новије време рибари с времена
на време својим мрежама захватају камене капителе и стубове, пошто су чак и
читави градови захваћени инудацијом потонули у море.
СШановници који су били захваћени йойлавом, како нас извори обавештавају,
склан,али су се на највише gелове осШрва, али како је ниво воде све више растао
- они су се молили својим старим/предачким/ боговима и како су им животи
били поштеђени, да би прославили свој спас, поставили су iранично камен,е око
читавог круiа осШрва и посветили олтаре над којима нуgе жрШве - што раде чак
до данашњег дана . Из ових разлога верујем да су они населили осШрво Самотраку
йрейоШойа.

1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1

142 1с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1 с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1с:..ГсЈ 1
1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1

После догађаја које смо описали, јеgан од сШановника осШрва, извесни Сао­
ном, који је био како неки кажу син Зевса и Нимфе или по другима Хермеса и Рхене,
ујеgинио је ;ьуgе (нароg) који је живео разgвојен йо насеобинама иусШановио законе за
њих. Њему је gаШо име по називу самоi осШрва и по множини;ьуgи које је расйореgио
у йеШ йлемена, којима је gao имена по именима својих синова.
И док су Самотрачани живели под оваквом владавином (уређењем), они
кажу да су се на њиховој земљи Зевсу и ЕлекШри (једна од Атлантида) ту родила
gеца-Дарgан, Јасионе и Хармонија.
Од ове деце, Дардан - човек вичан многим иновацијама (креацијама) је био
први човек који је йрешао у Асију у чамцима (бродовима) и ту на њеним обалама
основао град Дардан / Дарданус, орiанизовао кра;ьевсШво у непосредној близини
места где ће се у каснијем йериоgу налазиШи Троја. Hapog који је живео у том кра­
љевству йо свом имену назвао је Дарgанцима.
Самотрачани даље наводе, да је Дарgан влаgао мноiим нароgима у Асији и да
Дарgанци који живе изнаg Тракије йоШичу од колонисШа које је он тамо послао.
Али Зевс је пожелео да и његов gpyiи син ]асионе ужива у почастима и зато га
је иницирао у мистерије које су одувек (још из древних времена) постојале на
Самотраци, али су од тог тренутка биле предате у његове руке (Јасионе) .
Никоме ко није посвећен, није дозвољено да чује о Мистеријама / то могу
само ИНИЦИЈаНТИ .

Јасионе је йознаШ као йрви који је почео да иницира сШранце у Мистерије и

тако довео до ширења МисШерија у највећој мери.
"Када је Кадмо, син Агенору у својој потрази за сестром Европом, дошао
међу Самотрачане - пошто је био посвећен у Мистерије, оженио је Хармонију,
- која је била Јасионеова сестра, а не ћерка Ареса, како тврде поједини аутори"."
"Историјска Библиотека" - Књига Пета, Diodorus Siculus

,,ИзванАбидоса налази се ШериШорија Илијума - делови обале која се йроШе­

жеgоЛектума и месШа на Тројанском платоу, као иgелови на страни йланине Иде
који су йрийаgали Енеји".
Песник наводи ове последње делове на два начина, час говорећи : "Дарданци
у повратку бејаху предвођени витешким сином Анхиза, називајући становнике
Дарданским", а другом приликом само "Дарданци": "Тројанци, Ликијци и Дар­
данци који се боре изблиза. И било би разумно претпоставити да је у древним
временима ово било место Дарданије, које песник спомиње: "На почетку Дардан
је био зачеШ og Зевса Громовника и он је оснивач Дарданије"; иако у данашње
време нема много сачуваних трагова тог (древног) града на тој територији.

1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1

143 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1 ~:::Гс] 1
1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1 с:3_Гс] 1

Платон претпоставља да су после Потопа постојале три врсте цивилизација:

I.) Цивилизација на планинским врховима, која је била једноставна и дивља,

када су се људи плашили вода које су још увек прекривале велика пространства;

2 .) Цивилизација на нижим брдима, када су се људи охрабрили зато што су

видели да се равнице издижу изнад нивоа воде;

3.) Цивилизација у пољима.

Можемо говорити једнако о 4. иs. или више њих (врста цивилизација), ли йо­
слеgња је она на обалама мора и осШрвима када се човек коначно ослободио страха
од воде; са више или мање храбрости која им је била потребна да приђу мору. То
могло би да упућује на неколико различитих газда цивилизације и обичаја, ек
аномије, традиције . Првенствено у случају квалитета питомости и дивљине, које
су на неки начин служиле као основа у наредном стадијуму. У наредном стади­
јуму такође треба уочити разлике између рустичног, семиристичног и цивили­
зованог; И почевши оним послед њим квалитетима (цивилизованих) постепена

претпоставка за нова имена која се завршавају у урбаној (префињеној) и најви­

шој култури, у сагласности са променом односа према бољем које иду заједно са
променама места пребивалишта као и начином живота.
Сада ове разлике, йо ПлаШону, (које је он предочио) који даје пример йрвоi
сШейена цивилизације по примеру живоШа Киклойа . ... који су живели на некулШи­
висаном воhу и насШањивали су врхове йланина живеhи у йеhинама: "Али све ове
ствари", он каже, "расту непосејане и необрађене за њих ... И нису имали Већа за
Скупштине нити постављене законе, него су настањивали врхове високих пла­

нина и живели у шупљим пећинама и свако од њих је био законодавац сопстве­

НОЈ деци и женама.

А као пример за gpyiи сШаgијум (цивилизације) наводи живоШ у време Дарgана

који је основао Дардан ију када још увек СвеШи Илиј није био изiрађен као град смрт­
них људи, који су у то време живели на мањим брgима и каскаgама йланине Иgе.
А као Шреhи сШаgијум наводи живот у йољима у време Илуса, зато што је он
(Илус) традици- анални оснивач Илијума (Троје) и по њему је град добио име.
Разумно је претпоставити да је (Илус) био сахрањен у центру равнице из разлога
што је био први који се усудио да насели тај простор.
"И они су пројурили покрај гроба древног Илуса, потомка Дардановог, кроз
средину поља поред дрвета дивље смокве".

Иако Илус није основао ipag на месШу на којем је caga већ око зо сШаgијума више
йрема исШокуу правцу планине Иде и Дарданије, на месту које се caga зове "Село
Илијана". Али људи садашњег Илијума (Троје) привучени славом и желећи да

144
1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1

покажу да је њихов Илијум био древни град, нуде проблематичан аргумент (об­
јашњење) онима који се ослањају на Хомерову поезију јер њихов Илијум не спа­
да у Хомерове градове.
Остала истраживања такође показују да је град (Илиј) мењао своју позицију
неколико пута, а да је коначно настањен на месту где је сада у време Креза. Ја
. .
онд а сматрам да таква премеш тања у ниже делове указују на различит е стадију-
. .
ме и моделе живота и цивилизација; али ово питање мора даље да се истражује.

"Географија", књига 13, Страбон."

Родослов Дарданове лозе по Илијади изгледа као на слици 8.5.

Zeus
1
Darda.nos
1

1
T ros

Поs ~arakos Ganumedes

1 1
Laomedon кarus

T ir.h onos Pria m (3 sons) Ankhiюs

Сл .8.s. Д а рда н ско -
Трој а нс ки родосл ов,
Кирк
1 1 1
[Mcmnon] Hekror Aineias
215-18 Dardanos i.s the eponymous hero ofthe Dardanians, whose name
Jj,,es on in the DardaneHes. It is usually taken to Ье Illyrian ; see М. L.
West, ] HS 108 ( 1988) 164 ; von Kamptz, Pmonmnamm 32z-з; von Bredow,
Thтakisthm .Namrn 14643, gives а full ЬiЫiography. Тhе stories of early
Trojan hi.story are given in Dionysius of HaJicamassus, Roman AniiqШtus
1.61- 2, and Stгabo ( 13. 1.48). Modem \riews are given in vol. n 3~50.
The lliad: А Commentary
Ьу G S Kirk - Provided Ьу Cambridge University Press
(48)

Потврду аргумената, које смо пренели из књиге Тврђава на Бановом брgу­

кайија Троје, налазимо и код Херодота (8, 9) где видимо да је династија која је
и зродила Александра Македонског дошла са севера међу Македонце и орга­
низовала их у државу. Закључно са Александром, иста династија је владала
седам векова, а извор династичке моћи биле су Елеузијске тајне мистери­
је. Такве околности се сувише добро уклапају у наше тумачење да би могле
бити занемарене.

1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 1 с::..ГсЈ 1с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1
145
1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

8. 5. ДАРДАНОВ ПОТОП - ВИНЧАНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

У претходном поглављу се помиње Велики потоп, као преломна цивили­

зацијска тачка, за време Дардановог живота. Да ли се ради о глобалном или
локалном дешавању, тешко је закључити. Јасно је само да се то дешавало у
окружењу планине Иде, у чијој околини је постојало или се тад потопом фор­
мирало острво Самотрака. Дардан је након потопа и формирања Панонског
мора први прешао са Самотраке на Иду и тамо основао Дарданију, на чијем
простору је његов потомак Ил касније подигао град Троју у подножју Иде.
Страбон (ю) наводи Платонове информације, од оснивања Дардановог
града на падинама Иде, до оснивања Иловог града у тројанској равници,
. .
протекло Је неколико цивилизаци1ских етапа, а не само неколико генера-

ција како се може закључити из Енејина родослова . То отвара могућност

тумачењу да је животни век тих "божанских" потомака био много дужи од
животног века данашњих људи. Записи о томе постоје и у најстаријим исто­
ријским изворима. Нпр. стари Египћани су пописали своје фараоне, где су
први, тзв. божански, живели и владали хиљадама година, као што се и у
Светом писму спомиње Метузалем и његови савременици који су живели
близу хиљаду година.

Сл. 8.6. Винчанска

керамика. музеј града
Београда
(фото М Хубер)

с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

1
146 lc::JCJlc::JCJ lc::JCJlc::JCJlc::JCJlc::JCJl c::JCJ I
1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1ВСЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1

Остаци грађевина, па и целих градова под новоформираним нивоом

воде у окружењу Самотраке и Иде су посебно занимљив податак . Ти пода­
ци указују да је та цивилизација у доба пре потопа била технолошки веома
развијена и да су људи дуго и лепо живели на том подручју. Постојање култа
Мистерија на Самотраци, недвосмислено указује на висок цивилизацијски
ниво, што подразумева и писменост. Време је текло у миру и тадашње ста­
новништво је уживало у напретку и благостању. А онда се изненада десио
Потоп и преко ноћи се све изменило и великим делом нестало!
Да ли се наведени опис може препознати на примеру судбине Винчан­
ске цивилизације?
Грнчарија из периода неолита (Сл . 8.6), Винчанске културе (око 5500-
4500 година п .н.е.), која је пронађена на локалитету Винча, Бело брдо, на те­
риторији града Београда, изложена је у Винчи у музејској поставци. Винча,
Бело брдо је један од најзначајнијих праисторијских локалитета у Европи,
по којем је названа читава једна култура касног неолита. Културни слој је
дебљине п m, а насеље Винчанске културе је на овом месту постојало више
од хиљаду година. Винчанска култура нам је оставила многе оригиналне и
занимљиве уметничке форме, нарочито антропоморфне фигурине, олтаре и
украшену грнчарију.

::tccelerator mass spectromeuy (.Ај\15) rudiocarЬon datcs. culture settJeшentsin total ha,•e Ьееп found in this
obtaiлed fгош aniпшl Ьопеs from BeloYode. \\1hicl1 агеа, proшptiпg sc lюl ars ю propose tlle.ir assoc..iation
conJirmed tће expected ViпCa culture chronological ''' it.h the minin~ and metaHuл~jcaJ <1Ct.i\•ilies iл the
span.24 The probability distribшion Гог the beginning area.zs althougћ-tћ.is rema.ins ю-Ье exp1ored in future
oftl1e VinCa occ u p;.н i on in Belo\1ode indicares а clate of researcћ.
с. 5350 ВС, \vhile the boundary Гог tће end of the
Vi11C<1 cв l rure l!Se of rће si1e is set at с. 4650 ВС. Of
:Ј GJ5_.,.cr 19%: Borit 2009.
~ R:.idi,·ojt,•ic cl .i1. ~010.
26 Boric 2009. 206.
:!:i R~di\•ojc,· i~· ct ul. 2010. 278 1. Fi~. 10.
:!:S. ~lji,·ur. JuC"uno,·ic 1996Ь.

Сл . 8.7. Н аучна
анализ а која показује
да ј е ба кар на
локалитету Беловоде
најстарији на свету,
датиран на 5000 год .

п . н .е . , Радивојевић
и l<узмановић­ Сл. 7. Велики ко.1шg зrуре са Беловоgа. gamupa11 у аос.1еgње вп-ове 6. .111t.1с11ију.1ш арс п. е. (фото: М. Ра911војсв11ћ)

Цветковић (49) Fig. 7. l..дrt;e slag cake fivm Bcl01 oclc. с/тес/ 101/1(' last ccnruгies o.f1/Jr 61Ji 111illcm1i11m ВС (р/1010 /Ју М. Rac/i1·ojc1·if)
1

I ВCJ l c::.ГcJIВCJIВCJ I ВCJ l c::.ГcJ l c::.ГcJI l c::.ГcJ l c::.ГcJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

147
1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1

Љi' pdper prr'>fnts d11c1l\'tilal clata for ,1 tiп !ЈПЈПZf Гoil Гrom tt1
\ 111«1 п1ltt11r s1te оГ Ploi11ik i11 sotilh Srrbl . \vhich \\•as possiЬ!y \Vrapped
around а ceramic vessel (fig. 1 ). This foil \Vas discoveгed in an undisturbed
context of а d\\•elling structuгe \vithin this site. surrounded Ьу Se\1eral
Vinca culture pottery vessels. с. 1 m а\\•ау from а fireplace ( ~ ljivar et а!.
2012, 33: Radivojevit et al. 2013 , 1033 , fig. 2). This securely contextual -
ised find comes from а si ngle and undi stшbed occupation lюri zo n in the
site of Plotnil<. dated to с. 4650 ВС (Bori c 2009 , 214). hf tiп tnomf foil
frorn Ploёпik i'> tl1eгefoгe tl1e earliest '1101\·11 tin bгonze C11tefact.
(Radi\•oje11i( et а ! . 2013, 1032 ).

Сл. 8.8. Научна

анализа која показује
да је бронза на
локалитеrу Плачни~<

Fig. 1 А ti11 Ью11zс roil fro111 1i1c Virн:a c t1IIllГC sirc оГ P l o~ 11i k. најстарија на свеrу,
scc11rc ly <.latcd to с. -<650 ВС (Radi1·ojc 1· i ё ct al. 2013. 1032. Fig. 1..\) датирана на 4650 год.
SI. 1 Li111 od ka laj11c Ью11zс sa 1· i11~a11skug lokali tcta Ploc11ik. п.н.е., Радивојевић и
sigш·110 dato1<111 u -1 650. р.tн:. (Radi1·ojc1·ic ct al . 2013. 1032. Fig. ЈА)
сар. (50)

То је оила веома напредна култура, позната по организованим насељи­

ма, одвојеном стамбеном простору од производног пословног простора, ку­
ћама на спрат и формираним улицама. Посебно је позната по првој у свету
експлоатацији метала, односно бакра, живе, бронзе итд. (Сл . 8.7 и 8.8). Та
. .
метална револуција Је од кључног значаја за цело човечанство и развој наше

садашње цивилизације. Подразумевала је високу организацију, познавање

технологија и њихово стално унапређивање, рударска истраживања и ек­
сплоатацију, превоз, обраду, складиштење, трговину... Најстарији трагови
металургије у свету доказани су на неколико локалитета Винчанске култу­
ре у Србији (Плочник код Прокупља, Рудна глава код Мајданпека, Велико
Лаоле код Петровца на Млави ...). Преко 2000 година Бакарно доба се није
проширило изван територије коју заузима садашња Србија . Занимљиво је
да на истом простору, на локалитету Хисар код Лесковца, од времена Тројан­
ског рата почиње прва у свету употреба гвожђа (археолози су пронашли нај­
старију на свету пећ за топљење гвожђа) која је дефинитивно убрзала развој
наше познате цивилизације . (Ахил користи неку напредну технологију јер

Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1 Е::.ГсЈ 1
1
148 1
lвc::Jlвc::Jlвc::Jlr::Гc:J l r::JCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJI

има чудесно оружје и непробојан оклоп, а када је остао Без њега, чека 40 дана
да Бог Хефест произведе све ново, што значи да предање о непробојној кожи
не функционише, али свакако може да располаже гвозденом техником која
већ постоји на територији Србије, а тек 200 година касније се користи и у
Асирији.)
Да ли се у делима Диодора и Стра6она описује Винчанска цивилизација
и неразјашњена пропаст њених градова и насеља око 4500 године п.н . е . у
време Дардановог потопа?
Ово питање покушаћемо да размотримо уз помоћ Гревса (16), који каже :

а) ,,Једна од прича о оснивању Троје каже да је у време глади трећина ста­

новника Крита, под вођством Скамандра, пошла да оснује колонију. Стигавши
у Фригију, они разапеше шаторе поред мора, недалеко од града Хамаксита, ис­
под високе планине, коју назваше Ида у част Зевсовог кретског дома . Аполон их
беше посаветовао да се настане тамо где их буду, користећи се мраком, напали
непријатељи од земље рођени. Исте те ноћи читава хорда изгладнелих пољских
мишева нападе њихове шаторе и оглода све тетиве на луковима, све кожне каи-
. .
ше на штитовима и све остало што се могло глодати на кретскоЈ ратно) опреми.

На то Скамандар нареди да се ту и остане, посвети храм Аполону Сминтијском

(око храма ускоро никну град Сминитум) и ожени се Нимфом Идајом, која му
роди сина Теукара. Уз помоћ Аполона, Крићани потукоше своје нове суседе Бе­
брике, али се у бици Скамандар удави у реци Ксант, која отада носи његово име
Теукар а по којој се насељеници назваше Теукарима (наследници Скамандра).
Неки, ипак, кажу да је кретске исељенике повео сам Теукар и да га је у Фриги­
ји дочекао Дардан, који му даде кћер за жену а своје сопствене поданике назва
Теукарима".

б) "Атињани причају сасвим другачију причу. Они тврде да Теукари нису

дошли са Крита и кажу да се извесни Теукар, који је припадао општини Троје,
иселио из Атине у Фригију и да је тај Теукар дочекао у Фригији Дардана, сина
Зевса и Плејаде Електре. Аркађана из Фенеја а не обратно. Да би поткрепили то
тврђење, Ерихтоније се појављује у родослову и атинске и теукарске краљевске
породице. Атињани даље кажу, да се Дардан оженио Хрисом, кћерком Паланта,
која му је родила два сина, Идаја и Дејманта. Они су владали извесно време у
краљевини Аркадији, коју је основао Атлант, али их је раздвојила катастрофална
Деукалионова поплава. Дејмант остаде у Аркадији а Идај оде са оцем Дарданом
на Самотраку, коју су заједно колонизовали а острво се по њима назвало Дарда­
нија. Хриса је донела Дардану у мираз свете ликове великих божанстава, чија је

lr::JCJI ВCJIВCJI ВCJI ВCJ IВCJI ВCJI 149 l вc::J l вc::Jlr::JCJ I ВCJIВCJIВCJI ВCJ I
1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1

свештеница била а он установи њихов култ на Самотраки, мада је њихова права

имена држао у тајности. Дардан је основао и свештенички ред који је обављао
исте обреде, као и критски курети".

ц) "Смрт брата му Јасиона одведе Дардана преко мора чак у Троаду. Он тамо
стиже сам, управљајући сплавом, који је био направљен од непромочиве коже,
оптерећене са четири камена . Теукар га дочека гостољубиво и како је желео да
сузбије нека суседна племена, понуди му удео у краљевству и ожени га принце­
зом Батејом. Неки кажу да је та Батеја била Теукарова тетка а неки, да му је била
ћерка".

д) "Дардан предложи да оснују град на омањем брежуљку изнад равнице,

где се касније уздизала Троја или Илијум . Али пошто га је једно пророчанство
фригијског Аполона опоменуло да ће свакојаке несреће пратити становнике
будућег града, он изабра блажу стрмину планине Иде и назва град Дарданија .
После Теукарове смрти, Дардан наследи остатак краљевства, назва га по свом
имену и распростре своју власт над многим азијским народима. Он је касније
ширио колоније и по Тракији и даље".

е) "У међувремену Дарданов најмлађи син Идај пође за оцем у Троаду носећи
са собом свете ликове, што омогући Дардану да свој народ упути у самотрачке
мистерије . Једно га пророчанство увери, да ће му град који је основао остати не­
победив све док мираз његове жене буде остао под заштитом Атене. Његов гроб
се налазио у оном делу Троје који се звао Дарданија, док се није спојио са селима
Илијум и Тројом у јединствени град. Идај се настанио на Идајским планинама,
које се по неким тако називају по њему. Ту је он увео обожавање фригијске Мајке
свих богова и установио мистерије".

ф) "Идај је имао два старија брата, Ерихтонија и Ила, или Закинту и кћер­
ку Идаја, која постаде Финеју друга жена. Кад Ерихтоније наследи краљевство
у Дарданији, он се ожени Астриохом Симонетовом, која му роди Троја. Ерихто­
није се помиње и као краљ Крита. Он је био најбогатији човек у то време и имао
је три хиљаде кобила, у које је Бореј био заљубљен. Трој је наследио свога оцаЕ­
рихтонија и није само Троја, већ је и читава Троада добила име по њему. Њего­
ва жена Калироја, Скамандарова ћерка, роди му Клеопатру Млађу, Ила Млађег,
Аса рака и Ганимеда".

х) "У међувремену је Ил, Ерихтонијев брат, отишао у Фригију и такмичио се

на играма које су се у то време одржавале, однео победу у рвању и добио педесет
младића и педесет девојака као награду. Фригијски краљ (чије се име више не
памти) даде му пегаву краву и посаветова га да оснује град тамо где крава буде

1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1с::...ГсЈ 1 lc::...ГcJlc::...ГcJlc::...ГcJlc::...ГcJlc::...ГcJ l c::...ГcJ l c::...ГcJI
150
1[3[]1[3[]1[3[]1[3[]1[3[]1[3[]1[3[]1[3[]1[3[] 1[3[]1(3[] 1[3[]1[3[] 1[3[] 1[3[] 1[3[] 1[3[] 1

први пут починула . Ил пође за кравом, а она леже кад су стигли до брда Ате, те
он ту сагради Илијум, али не подиже никаква утврђења због пророчанства које
је опоменуло његовог оца Дардана . Неко, међутим, каже да је то била једна од
Илових мисионских крава за којом је кренуо по савету Аполона . Али други држе
да су Илијум подигле избеглице из Локриде и да су име своје планине Фрикион
дали тројанској планини".

и) "Кад је градски атар био обележен, Ил се помоли Свемогућем Зевсу да му

. .
се 1ави каквим знамењем и сутрадан он примети пред СВОЈИМ шатором дрвени

предмет напола заривен у земљу и обрастао морским алгама .То је био палади­
јум, висок три лакта, који је Атина начинила за успомену на своју мртву либијску
другарицу у игри . Палада, чије је име Атина додала свом, држала је у десној руци
мач а преслицу и вретено у левој . Груди јој је покривао штит. Атина је најпре кип
поставила на Олимпу, поред Зевсовог престола, где му је указивана велика част;
али кад је Илову прабабу, плејаду Електру, силовао Зевс, и кад је Паладин лик
оскрнавила својим додиром, Атина се наљути и суноврати је заједно са кипом
доле на земљу".

ј) "Аполон Сминтије посаветова Ила овако: »Сачувај Богињу која је пала са

неба и сачуваћеш град: јер где год је она, ту је империја!« На то Ил подиже храм
на утврђењу да би заштитио кип".

к) "Неки кажу да је храм већ био подигнут кад је кип сишао с неба као Боги­
њин поклон . Он је пао кроз кров, који још није био завршен и нађен је како стоји
на свом правом месту. Други кажу да је Електра дала паладијум Дардану, свом
сину кога је родила са Зевсом, и да је био пренет из Дарданије у Илијум после
Дарданове смрти. Други опет кажу да је пао с неба у Атину и да га је Атењанин
Теукар донео у Троаду. А има их, опет, који верују да су постојала два паладијума,
атински и тројански, и да је тројански био израђен од Пелопових костију, баш
као што је Зевсов кип у Олимпији израђен од индијске слоноваче. А неки твр­
де да је било више паладијума и да су сви пали с неба, укључујући самотрачки
кип кога је Идај донео у Троаду. Весталке у Риму су чувале оно што се сматрало
оригиналним паладијумом. Ниједан човек не сме да га погледа некажњено. Је­
данпут, док је паладијум још био у тројанским рукама, Ил је полетео да га спасе
приликом узбуне због пожара и ослепео је. Тек касније је успео да умилостиви
Атину и поврати вид".

л) "Еуридика, Адраста ћерка, роди Илу Лаомедона и Темисту, која се удала

за Фригијца Каписа и, по некима, родила Анхиса . Са Стрим, Скамандаровом
кћерком и Леукип, или Зеуксипом, или Тоос, Лаомедон је имао пет синова, и то:

151 1(3[]1[3[]1[3[] 1[3[] 1[3[]1[3[]1 [3[]1

1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~ 1

Титана, Лампа, Клитија, Хикетаона и Подарка, као и три ћерке : Хесиону, Килу и
Астиоху. Изродио је ван брака и близанце са пастирском Нимфом Калиба . Он је
. .
одлучио да сагради чувени тро~ ански зид и пошло му ie за руком да му у томе по-
могну Аполон и Посејдон, који у то време беху у Зевсовој немилости због побуне
у којој су учествовали, па их је он натерао да служе као надничари . Посејдон је
градио док је Аполон свирао на лири и напасао Лаомедонова стада; Ајак, Лелеги­
јац, помагао је Посејдону. Али Лаомедон је преварио Богове приликом плаћања
и навукао на себе њихову мржњу. То је разлог што су и он и сви његови синови
осим Подарка, који је добио друго име Пријем - били сатрвени кад је Херакле
разорио Троју".

м) "Пријам, коме је Херакле благонаклоно доделио тројански престо, сма­

трао је да је узрок несрећи која се сручила на Троју било лоше место на коме је
град подигнут а не љутња Богова. Он зато посла једног од својих нећака да упита
Питонку у Делфима да ли над брдом Ати још лежи клетва . Али Аполонов све­
штеник Пантоја, Отријев син, беше тако леп да Пријамов нећак заборави зашто
је дошао у Делфе, заљуби се у њега и поведе га у Троју. Иако је био љут, Пријам
немаде срца да казни свог нећака. Као накнаду за увреду која му је причињена,
Пријам запосли Пантоја као Аполоновог свештеника а како га је било срамота да
се поново обраћа Питонки, он обнови град Троју на истим темељима. Пријамова
прва жена беше Аризба, ћерка пророка Меропа . Кад му је родила Ајсака, он је
удаде за Хиртака и у том браку она роди Хиртаковиће Асија и Нису."

Много је локалних прича у различитим верзијама из којих је тешко са

сигурношћу утврдити о ком се простору ради. Два простора античког света
носе назив по Дардану: Дарданија на Балкану и Дарданели између Балкана и
Мале Азије. Зато ћемо обратити пажњу на имена народа поменутих у окру­
жењу Дарданије, а поклапају се са подацима из Илијаgе:
Дарданци, Теукри, Тројанци, названи су тако по свом родоначелнику
Дардану. У појединим историјским изворима називају их Теукри, по Теукру
(последњи владар из времена Винчанске цивилизације). На простору Дар­
даније касније је подигнута Троја, па је становништво у њеном окружењу
названо Тројанци.
Фригија, Фрижани поставља се питање по коме су они названи? Да ли
је то по Фригсу? Већина ће одмах помислити на Фригију у Малој Азији, али
постојала је Фригија тј. Бригија и на Балкану.
Херодот (8, 9) каже да Фрижани и Трачани у Малу Азију долазе тек у
осмом веку п.н.е. и то са Балкана.

1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~ 1
152
1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1

Тражити њихово порекло у Малој Азији је погрешно, што је доказао и

Акургал (51). Он је био јасан да се њихово присуство у Турској археолошки
може потврдити тек за осми век п.н.е. што ће рећи око 400 година после
Тројанског рата . Такође додаје, како њихови најранији артефакти неодољи­
во подсећају на артефакте са Балканских простора из касног бронзаног доба .
Дакле, имамо и археолошке доказе да је Херодот био у праву!
То је потврдио и Страбон (10), описујући Мизију и Мишане на Балкану,
у Бугарском Подунављу.
Када све наведено саберемо и одузмемо, резултат је више него јасан! Сва
описана дешавања око Дарданије, па и сама Дарданија, налазила су се на
Балкану, као и сви народи у њеном окружењу! То потврђује и Херодот, који
наводи да Трачани причају да су их из старог завичаја на Балкану протерали
њихови суседи Мизијци и Теукри. Теукри су Дарданци, односно Тројанци,
па су очигледно и они Балканци! Простор Мале Азије колонизован је наро­
дима са Балкана, 400 година после Тројанског рата . Да то није био насуми­
чан процес, указује распоред народа, веома сличан распореду у старом зави­

чају на Балкану. Многи градови у Малој Азији добили су називе по именима

градова са Балканског полуострва. Исти је случај и са бројним географским

tarpathian Mt .

BLACK SE'A

Nam е о! province
• Sc~i Provincial capital
о Germania City/fortified town
Provincial border
Diocesal border
О N lmperial border

Сл . 8.9. Римске администрат ивне области на Балкану, где је приказана и Дарданија (https://
сот mons.wi ki media.org/wi ki/Fi le: Bal kans_бth_century.svg)

1ЕЈСЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1ЕЈСЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1ЕЈСЈ 1 153 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1
1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1

топонимима . Уобичајено је да народи приликом насељавања нових просто-

. .
ра именују топо н име по п ретходном завичају.

Рим љани, који су себе сматрали потомцима Енеје и његових Дард анаца,
Тројанаца, су одмах по освајању це нтрал ног Балкана, по тврд и л и и омеђили
прос тор Дард аније која је видљи в а на кар тама то г п ростора (Сл . 8.9). Колико
и нформација о локац ији Дардан ије су очувал и кр о з с в оја п ред ањ а, с коле н а
н а колено, а кол ико ус в ојили од з атеченог с тан овништв а, те ш ко је р ећи, али
ј е с игурно да су их и ј едн и и други п оседо в ал и . Енеј ид а потврђуј е ј ако осећа­
њ е прип адн ости Римљана Дардан ији и њиховој с талној теж њи з а повратком
у њу. Становништв о које је опстал о у Дард ан ији до доласка Римљ ана, па чак
и до данашњих дана, брижно је чув ало зн ање о свом п ореклу.
На то указују и зап ажања Илића (52) :

" Неко се ту сетио и првих становника Прокупља, Дарданаца, славног илир­

ског племена које је бранило Трој у и овде се, у подножју Х исара, по свему судећи
населило после пада овог чувеног античког града . "

"Још од старијих летописаца цркве прокупачке, наиме, верује се да су при­

падници овог племена живели по пећинама и тунелима прокопаним по брдима,
тако да су се ти тунели , опет у причама, нашли као узрок потреса . Овде с у сви ис­

пустили из вида да су Дарданц и били оснивачи краљевске тројанске лозе и да су,

највероватније, живели у неком утврђењу које би наликовало на њи хову Троју."

"Зашто би се при п адници овако напредног племена, који су и саградили

тако моћну Троју, после њеног п ада скривали по пећинама и тунелима? Пре ће
бити да су они овде имали формиран град-утврђење, до чијих ос татака археоло ­
зи још нису дошли."

Значи то је права Дарданова Дарданија!

Више нема сумње да приче и митови о Дардану и Дардановом потопу
описују дешавања на Балкану, конкретно Панонској низији, у нека давна
времена . Пре Дардановог потопа на тим просторима цветала је Винчанска
цивилизација, укључујући просторе покрај река, па сад можемо да претпо­
ставимо да је у тим митовима и легендама описана судбина народа и просто­
ра те цивил и зације . Пратећи информације о новом стању рељефа ти х пр о ­
стора након Дардановог потопа, потпуно је јасно да се н а простору П анонске
низиј е з адржал а велик а количин а воде која је форм и р ал а огр ом но ј езе ро,
море, океан . Баш како је приказано на мапи (Сл . 3.4).

r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1 r:::ГсЈ 1
1
154 1
1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1

Да ли је ово море било ту од Дардановог потопа (око 4420. године п.н . е .)

па све до његовог нестанка након пада Троје тј . до Деукалијановог потопа
(1159. године п . н . е.)?
Тешко је тврдити без поузданих информација!
Сматрамо на основу свих изнетих чињеница да је оно сигурно било ту у
доба Аргонаута и рата за Троју!

8. 6. ЕЛЕКТРИНО ОСТРВО САМОТРАКА - ФРУШКА ГОРА

Диодор (7) наводи следеће: "И док су Самотрачани живели под ова­
квом владавином, кажу да су се на њиховој земљи Зевсу и Електри (једна
од Атлантида) ту родила деца Дардан, Јасион и Хармонија", слободан превод
аутора. Исти аутор даље каже:

"Легенда каже како су Дардан, Еетион или Јасион и Хармониа, Кадмова су­
пруга, деца Електре и Зевса; да је Јасион добио тајне од Зевса, оженио се Кибелом
и добио сина Корибаса, а након што је Јасион примљен међу богове, Дардан, Ци­
беле и Корибас донели су мистерије у Азију (Диод. 5.47- 49). Легенде се разликују
у појединостима, али готово све се слажу у томе да су Дардан и Јасион синови
Зевса и Електре и повезују самотрачке мистерије са њима (Шол. о Аполону 1.917;
Серв. о Аен з.168)." (слободан превод аутора)

Како видимо Самотрака је Електрино свето острво на ком су упражња­

ване самотрачке мистерије и на којем је Електра родила троје деце.

"Сами становници Самотраке имају причу да је пре потопа који је снашао

њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио Кинејске Стене од Хелеспонта,
њихов завичај имао форму језера. Он (Понт) био је прогутан од река које се у
њега уливају и због Великог потопа који га је повукао својим током право у Хеле­
спонт, потопио велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке
у море." (7). (слободан превод аутора)

У то време догодио се Велики потоп, у историји забележен као Дарда­

нов потоп, који је изазвао крај Винчанске цивилизације . Фрушка Гора је у то
време била острво Самотрака, које Аполоније именује као свето Електрино
острво . У Панонском базену се поново обнавља Панонско језеро које се на­
зива Понт, Хелеспонт, Океан!

1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1ВСЈ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1 155 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1i:=i..fCJ 1i:=i..fCJ 1ВСЈ 1ВСЈ 1
1~1~1~1~1~1~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~1~1~ 1 ~1~1

"Од ове деце Дардан, човек вичан многим иновацијама (креацијама) је био
први човек који је прешао у Асију у чамцима (бродовима) и ту на њеним обалама
основао град Дардан / Дарданус, организовао краљевство у непосредној близи­
ни места где ће се у каснијем периоду налазити Троја . Народ који је живео у том
краљевству назвао је Дарданцима по свом имену", (7). (слободан превод аутора)

Све до недавно се знала локација те Дарданове Дарданије у околини

Авале и Космаја, што се може видети из приказа на карти (Сл . 8.10). У римско
време област Дарданије је проширена на целу Шумадију и већи део Старе
Србије .
Потврду свега тога имамо код Грандија (53), којi каже :

"Србија је средишња земља, земља средишта, већ квалификована као војна

сила и по својим фортификованим и утврђеним градовима, сада је подчињена

Сл . 8 .10. RASC IA olim DARDANIAy обл аст и око Авале и Космаја на млетач1<0ј карти из 1693.
Vincenzo Corone lli (1650- 1718), Corso de l DanuЬio.
(https://wwwdavidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY-8-1-303204-90060772)

1 ~1~ 1 ~1~1~1~1~1 1~1~ 1 ~1~ 1 ~1~ 1 ~1

156
1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1

окрутној турској тиранији, зато становнике тих градова видимо као робље, за­
прегнуто у окове, чиме су осуђени на сопствену беду и сиромаштво. Из тог ра­
злога, наметнуто је подругљиво име краљевине Schiavonia, а нарочито је понижа­
вајуће и иритантно повезивање турске тираније са именом скромне провинције
Servia. Ипак, многи други тврде да њихово име не долази од некаквих робова већ
од народа, од народа SerЫi, народа са севера који су дошли у краљевину Schiavonia
из западних крајева код своје браће. Њена подручја, читаве зоне су прекриве­
не густим шумама . Обзиром на велике плодне равнице и бројност река које их
наводњавају, земља делује стерилно и неплодно, јер њено становништво држи
своју природу за дивљом и запуштеном . Мали број људи успева да се избори са
силама природе која их окружује, такође необично груби поступци доминана­
та, чини ову земљу још стерилнијом и запуштенијом. На просторима Сербије
живе Дардани народ Тројански, а са њима Керауни, Дириони, Диндари, Дери,
Дериопи. Појавом Лисимаха Македонца 8 са народом званим Рашанима подели­
ше целу земљу на два краљества . Горњи део изнад Дунава назваше Дарданија по
Дарданцима, а јужну близу Македоније назваше је Расија по њеним становни­
цима. Па ипак, они су задржали поделу свог порекла у разноликости обичаја,
будући да су Дардани рустични, неретко опаки и неустрашиви у рату, и недавно
прихваћени у одбрани утврда и утврђених градова због својих инжењеријских
способности у ратовању, иако се много боље препуштају својој лењости, утолико
се мање ангажују у верној служби својих надрећених. Са друге стране, експери­
ментишући са пажљивијим, марљивијим, интелегентнијим Расенима, иако су
неуморни у свом ратном ан гажовању, ради сопственог интереса, све мање служе

у верној служби својих Падрона".

(слободан превод аутора)

Аргонаути су посетили Колхиду на североистоку Океана (Понта), затим

су покушали да пронађу пут за повратак кући на југоистоку Океана, током
реке Истер (Мораве, прим. аутора). Пошто су им Колхиђани пресекли пут,
остало им је једино да се врате назад у Океан, што даље од уста Океана, од­
носно Ђердапске клисуре и ушћа Истера, које су Колхиђани надзирали у по­
трази за њима. Након што су испловили кроз северно ушће Истера пловили
су северо-западно Океаном до светог Електриног острва, Самотраке, дана­
шње Фрушке Горе.

8 Лизи мах (око 360 - 281 п. н. е.) је б ио генерал у војсци Александра Македо н ског и један од дијадоха (на­
следни ~<а) . Био ј е 1<раљ Тракије од 306. п. н . е., краљ Мале Аз иј е од 301. п. н. е. и краљ Македоније зај едно са
Пиром од 288. п . н . е.

157 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1 [:'Гс] 1

1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ

Код описа Електриног острва видимо велику разлику у преводу речи :

"најсевернијег од свих" (З)

"последњи од отока" (S)

"the highest of them all" (6)

"највишег од свих" (слободан превод аутора)

Такође, велику разлику у преводима можемо уочити и у опису другоr

ушћа Истера :

"другу одостраг кроз дубок залив што се у копно из мора Тринакријског

пружа, што се на вашу земљу прислонио" (З)

"тече кроз дубоки залив који се из Три нач ког мора подиже које лежи дуж
ваше обале" (S)
"partly to the south iпto а deep gulf that bends upwards from the Trinaerian
sea, that sea which lies along your land" (6)
"делом на југ, у дубоки залив, који се савија према Тринаирском мору,
море која лежи уз вашу земљу" (слободан превод аутора)

Не можемо знати шта је тачно Било написано у оригиналу код Апо­

лонија јер су нам Били доступни за проучавање само извори преписа и
превода. Примећујемо да енглески превод највише одговара рељефу, што
доказује израз највиши код описа Електриног острва, који у смислу виси­
не терена издваја Фрушку Гору, Самотраку, Електрино острво од осталих
суседних острва у Океану. Слична је ситуација и са изразом на југ, који се
користи само у енглеском преводу, код описа јужног ушћа Истера. Зашто
су наши преводиоци користили другачије изразе, остављамо читаоцу на
разматрање.

1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1 с::..ГсЈ 1
158
1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

IX
9. 1. ЛИГУРСКА ОСТРВА У АУЗОНСКОМ МОРУ

Путању наставка пловидбе Аргонаута од Електриног острва, одлично

описују Аполонијеви стихови:

"Та, која их тако далеко однијела сила и нужда?

И који их понијеше вјетри?"

Па каже:

"Кад им се без муке већ указао поврат, јунаци

Тада пошавши напријед, на земљи хилејској ужад
Свезаше . Отоци наиме пред њоме лежаху бројни
Који су чинили пут бродарима мед собом мучним ."

Него, како то да се и онкрај овога мора,

Божице, безбројни јасно показују трагови лађе
Арге код аузонске земље и лигурских отока оних
Што их зову Стехади?" (З)

Ако претпоставимо да је стање Океана у то време било као на слици 9.1,

видимо на северо-западу управо такву групу острва, које Аполоније назива
Стехади. Он набраја сва острва поред којих су пловили Аргонаути:

"Него од хилејске земље одилазећи далеко,

Брзаху остављајућ у мору за собом редом
Либурнске отоке све што бјеху Кол шана пуни
Отприје - Иса, Дискелад и љупка ктом Питиеја . 565
За тима пак изатог крај Керкире бијаху прошли ,

За њом крај Мелите прођу, због блага прерадосни вјетра,

И крај стрмог !<ероса, а прођу и покрај Нимфеје
Која је много даље, гдје пребиваше Кали пса
Краљица, Атланта кћи." (З)

Лигурска острва или Стехаде, била су насељена Колшанима (Колхиђа­

нима) од раније. Колхида је као поморска сила, која се налазила на источној
обали Океана (Понта), држала у поседу та острва. Тешко би било, само на

1 с=..ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 159 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1
I ВСЈ IВСЈI ВСЈIВСЈ I ВСЈ I ВСЈ I ВСЈ I ВСЈ I ВСЈ I ВСЈ I ВСЈI ВСЈ I ВСЈIВСЈIВСЈIВСЈIВСЈ

ос но ву н абр ајањ а име н а острва у Ар'iонауШици, знати њихов распоред . У до­

с ту п ним пре в од има п оно в о в и д имо Једн у н елогичност.

Сл . 9.1. Пр и ка з
- положајаЛ и гурски х
острва (Сте хада) , до
кој и х Аргонаути сти жу
пловећи по Океану,
на кон нап у штања

Електриног острва
(Самотраке), данашње
Фрушке горе
(https://floodmap net,
ре1<о нст ру1<ција аутора)

У Ар'iонауШици се ова острва помињу два пута са уочен и м разликама у

називу. Када се први пут помињу острва се наводе као :

"лигурских отока" (З)

" л игу ријским отоцима" (S)

"and the Ligystian isles" (6)

"Лигистинска острва" (слободан превод аутора)

а када се д руги пут помињу неколико стихова даље , као :

,,Либурнске отоке" (З)

"либурнијске отоке" (S)

"the LiЬurnian isles" (6)

,,Либурнијска острва" (слободан превод аутора)

То преименовање Лигурски у Либурнски је нелогично, па је збуњива­

ло истраживаче који су покушавали да лоцирају путању Аргонаута . Касније

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI
160
1 i:::J[J 1 i:::J[J 1i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1i:::J[J 1i:::J[J 1i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1 i:::J[J 1

ћемо видети да се Либурнија налазила уз Јадранску обалу, па су и острва уз

њену територију Либурнска острва . Уочавамо да су имена појединих Лигур­
ских острва доста слична именима острва у Јадранском мору, али то ипак
нису иста острва.

Проблем именовања острва не утиче на даљу анализу пловидбе :

"Кад се стропоштао Апси рту свој својој величини,

Зевса, краља богова, гнев обузе збогтога чина:
одреди да ће се вратит кад , послушав савјете Кирке
Еејке, погубну крв оперу са себе и силу 560
зала претрпе.

и већ се чинило њима 575

маглена брда да виде Кераунијска. Тада се Хера
Зевсових одлука сјети о њима и силна му гњева.
Мислећ о довршењу те пловидбе, диже им вихре у прса,
који их опет грабежљиво стадоше носит
на кршевити оток Електриду". (З)

Уочавамо да се Аргонаути више пута на свом повратку кући враћа­

ју назад део пута . Први пут након пловидбе од Истеровог ушћа у Океан до
Бригијског острва, па назад кроз то ушће до Електриног острва . Други пут
након поласка са Електриног острва и пловидбе између Стехада, враћају се
поново на њега .

Ту им Арго саопштава Зевсову вољу:

Јер рече да неће 585

избјећ ни муке на мору голему нити олује
страшне, у кол'ко их Кирка за Апсиртово уморство
окрутно укратко рече не опере. И нареди да Полидеук
бесмртн е богове моли, и Кастор, еда би њима
путе по Аузонском мору подарили, на ком ће они 590
Кирку, Персову кћер и Сунчеву, морат пронаћи". (З)

"Укратко, рече да неће умаћи својим патњама на пространом Океану и

страховитим олујама док их l<ирка не очисти за свирепо Апсиртово уби­
ство. Штавише Полидеуку и Кастору нареди вишње богове умолити да
им "пролаз у Аусонијско море подаре, где ће Кирку моћи, кћерку Персе и
Хелија, за ту сврху наћи ." (S)

1 с::Ја 1 i:::J[J 1i:::J[J 1 i:::J[J 1 с::Ја 1 с::Ја 1i:::J[J 1

161
1 c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1 с::...Гс

"For it proclaimed that they should not escape the paths of an endless sea nor
grievous tempests, unless Circe should purge away the guilt of the ruthless
murder of Apsyrtus; and it bade Polydeuces and Castor pray to the immortal
gods first to grant а path through the Ausonian sea where they should find
Circe, daughter of Perse and Helios". (6)
"Проглашено је да неће побећи од стаза бескрајног мора нити од тешких
олуја, осим ако Кирка не уклони кривицу за немилосрдно Апсиртово
убиство; и наредио је Полидејку и l<астору да се прво помоле бесмртним
боговима да им одобре пут кроз Аусонско море где би требало да нађу
l<ирку, ћерку Персе и Хелиоса." (слободан превод аутора)

Видимо да се Лигурска острва Стехаде налазе код Аузонске земље . У

Аузонску земљу је и Аузонско море у коме је Киркино острво Ајаја, која им ј1
постављена за циљ даље пловидбе .
Изгледа да је Аузонска земља била позната и много касније, па Денсуси
ану (24), каже: "Византијски историчар Приск, којег је цар Теодосије Млађ~
послао као изасланика у резиденцију Атиле, на равницама данашње Мађар
ске иза Тисе, назива поданике овог варварског краља Аусонима. Тај народ ј1
живео у региону где се налазила његова палата и говорио Је рустични рим

ски језик и живео овде жвакан са Хунима и Готима".

9. 2. ЕРИДАН - ДРИНА

Напуштајући Електрино острво, Арго преноси Аргонаутима Зевсову по

руку за избављење од њиховог бесциљног лутања у потрази за излазом и:
Океана. Два њима позната излаза блокирали су Колхиђани. Зевс их упућуј<
на следећи корак, а то је посета Кирки у Аузонском мору, као предуслов д;
нађу излаз из Океана. Аргонаути поново крећу са Самотраке (ЕлектринОЈ
острва) које се налази близу ушћа реке Еридана. Уместо да уплове у Аузонскс
море, они праве грешку и упловљавају у Еридан и то видимо из цитираню
превода:

"А лађа полетје далеко 595

Напријед на једра. И уђу дубоко у тијек Еридана" (З)

,,Они униђу најудаљенији дио струје Еридана" (S)

"and entered deep into the stream of Eridanus" (6)
"и ушли дубоко у ток Еридана" (слободан превод аутора)

1 c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1c::J"d 1 c::J"d 1 c::J"d 1 162 1 c::J"d 1c::J"d 1c::J"d 1 c::J"d 1c::J"d 1 c::J"d 1c::J"d
 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 с::ГсЈ 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 с::ГсЈ 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1

Као што смо раније напоменули, Електрино острво је заправо Самотра­

ка, односно, данашња Фрушка гора. Шта је тада било Аузонско море и где се
оно налазило у односу на Фрушку гору, а шта је и где је река Еридан? Локаци­
ја реке Еридан је један од већих проблема за тумачење путање Аргонаута . Њу
су многи тумачи препознавали у разним рекама широм света, па се помиње

као река Нил, река По, или нека трећа.

Наговештај да су Аузонско море и Еридан на простору Панонске низије,
налазимо код Шкокљев и Николовски-Катин (27):

"Панонска топа-ономастика садржи теониме и митолошке елементе.

Хидронимски систем

"Дунав" који персонификује Зевса (Зен, Диос, Дан, Даноубиус) са својим при­
токама и острвима припада палео-балканској глосиологији и алегорија је чита­
вог митолошког система који припада Хомеровој и Хесиодовој теологији и олим­
пијском пантеону богова. Хороним "Панонија" је персонификација хидронима
"Панонско море" (Панонски океан), насталог географском еволуцијом, када је
океан "Тетис" постао "Паратетис". Теоним "Тетис" значи "господар" - Пантокра­

тор. У Хомеровој и Хесиодовој митологији "Тетиа" је била првобитна мајка свих

богова и живих бића. Тетиа је била Океанова супруга, а Уранова и Гејина кћерка.
Такође је била мајка три хиљаде Океанових ћерки. Када се земља испод океана
уздигла, воде Панонског океана сливале су се према "Дакијском" мору и време­
ном је створена клисура Ђердапа или "Тартар" (Тартарус) . Тартарус је пукотина
дуга 98 километара. Планине које су преживеле немир назване су Карпати (Кар­
па пати) (стена које је претрпела). У митологији вечна битка између воде и камена
описана је као "титаномахија" (титанос је кречњак). Бог Посејдон је на Зевсов за­
хтев поставио "Бронзану капију" (или "Гвоздену капију" као што је данас познато)
на крају Тартара (Ђердапска клисура) (Хесиодус, Фрагмента и Теогонија, стр. 453).
Иза "капије" ширила се "снага 24 океана": Водопади Дунава дуги три километра,
висине од зо метара и крећући се брзином од пет метара у секунди, празнили су
просечно од 6.ооо до 16.000 кубних метара воде. Ту је на месту, где је ширина реке
Дунав била само један километар, хидроенергетски систем "Ђердап" изграђен
1970 . године . Након што се Панонски океан исушио и пресушио, замениле су га

многе реке, острва, пећине, мочваре, ливаде и велика пешчана пространства. Ти

геолошки и физички процеси који су се одвијали, у митологији су описани као
"гигантомахиа", "велика битка" која се, према Хесиоду (Хесиодус, Фрагмента и
Теогонија, стр. 183), одвијала у "Флегреиској равници" (Флегрион педион) тј. у "По­
жаревачкој равници". Митски богови треће генерације добили су велику битку.

1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1

163 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1 l:..Гс::Ј 1

---------~ -- - - - -
 Предводио их је Зевс (Дион, Диос , Дан, Даноу, Данубиус) који је свом снагом, ис­
куством и мудрошћу, надвладао остале богове и постао " господар" свих богова,
заменивши бога Пана . Пан је тада постао бог стада и пастира и тако сачувао хо­
роним Панонију". (слободан превод аутора)

" Други занимљив хидроним је река Сава, изворно названа "Еридан " (Ерида­
нос). Према митологији то је била бујна река чије воде су сезале северозападно
од планине Рипаниа (Рипеон) и испразниле се у "Океан". Етимолошки , Еридан
је састављена од две речи . Прва реч "Ери " (ере), где је (УЈ) "ера" (У]рсх) што значи
"љубав, помоћ". Друга реч је "дан" као у "Диос-Дан-Данубиус". Име богиње Хере
(Нрсх) има сличну етимологију. Семантички се хидроним "Еридан " може пре­
вести да значи "богиња Хера ушла у Дан - Дунав". Њихово дете у митологији је
било бог "Ареи" (Арес), Велико ратно острво, код Калемегдана . Ареи је био је­
дан од дванаест олимпијских богова који је имао натприродне моћи и као бог
он је био персонификација рата . Био је агресиван и није признавао све војне или
ратне законе. Због тога је и мрзео не само народ, већ и друге богове. За време
Тројанског рата, Арес је заузео страну Тројанаца, како нам прича Хомер. (Хомер,
Илиада и Одисеја, I, 1, П, 512, Нови Сад, 1985. (Прев . МН Ђурић)) . У митологији
је Еридан (Сава) усвојила сина "Фаетона", бога "Хелиуса" (Сунце), када га је Зевс
ударио муњом и бацио га с неба јер се превише приближио планети са соларним
кол ицима на два точка како би спасио и обновио живот на Земљи. Фаетон је са­
храњен са Хесперидовијим нимфама". (слободан превод аутора)

Из горе наведеног види се да они препознају Океан на току реке Дунав

и Еридан, као данашњу реку Саву. Да им је било на располагању наше сазна­
ње о обнављању Панонског мора, званог Океан и његовог постојања у време
пловидбе Аргонаута, њихови закључци би били још прецизнији . Овако су у
рељефу без мора, од носно Океана, били само близу истине.
Већ смо напоменули да у време Аргонаута на простору Панонске низије
постоји Океан (Понт, Панонско море), обухватајући и простор где су сада то­
кови река Дунава и Саве. Најближе копно у односу на Фрушку гору (Електри­
но острво), налазило се са јужне стране . То је данашњи простор Централне
Србије, на коме се налазе три реке које теку скоро паралелно са југа на север
и уливају се наспрам Фрушке Горе . То су: Велика Морава, Колубара и Дри­
на. Из претхо.дних обрада сазнали смо да је на току Велике Мораве био ток
Истера . На основу сазнања о правој локацији Пријамове (Дарданске) Троје,
Огорелица (47), утврдили смо да се на току данашње Колубаре налазио ток

1 ~1~1~1~1~1~1~1 1 ~1~1~1~1~ 1 ~1~1

164
I ВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I

Сл. 9.2. Ушћа река

Еридан (Др и на),
С камандар (Колубара)
и Истер (Морава)
у Океан
(https //fl oodmap.net,
реконструкци ј а аутора)

реке Скамандар. Једина преостала могућност јесте да је ток древног Ерида­

на уствари био ток данашње реке Дрине (Сл . 9.2). У ова два имена, наизглед
различита, налазимо много сличности : Еридан - Д(е)рина. З а коначн и за­
кључак, та сличност имена двеју река је мање битна јер потврду, да је древн и
Еридан уствари данашња Дрина, добили смо код Аполониј а:

"А лађа полетје далеко 595

Напријед на једра . И уђу дубоко у тијек Еридана,
Гдје се ударен некоћ у прса димљивом муњом
Фаетонт напола спаљен са Сунчевих кола у воде
Језера срушио бјеше предубоког. Оно и сад још
Тешку испарује пару од његове горуће ране. 600
Не може ону воду ниједна прелетјети птица
Развивши лагана крила, већ свака што лети онуда
Усред пламена пада. А дјеве унаоколо,
Вјетром бијене у витким тополама, ту Хелијаде
Несретне кукају плачућ и јецајућ. Блиставе капље 605
Јантара на земљу оне са својих капака лију.
Те се међутим капље под сунцем суше на пијеску.
Али у часу кад воде из језера запљусну црна
Његове обале, жале на пухање пребучна вјетра.

I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I 165 IВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJI

1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ

Тад се већ заједно све у Еридан котрљају напријед 610

У набујалој струји . А Келти придодаше причу
Како су сузе то Аполона, Летина сина,
l<oje вирови носе, што некоћ их безбројне проли
Када к светому бје хиперборејском племену стиг'о
Свијетло напустивши небо због грдње својега оца, 615
Срде ћи се због сина ког дивна Коронида роди
У Лаке рији бујној на струјама Амира ријеке.
И, то се заиста тако мед оним приповиједа људ'ма.
Они пак немаху жеље за јелом нити за пићем,
Нит су на радости какве помишљали, већ их је дању 620
Мучио, исцрпљив'о, одасвуда оптерећив'о
Несносно одвратан воњ Фаетонта, његова дима,
Што га надолазећи испуштао тијек Еридана.
Ноћу могаху чути уз врисак плач Хелијада
Које су тужиле гласно. А расплаканима сузе 625
Ношаху са собом воде, к'о какве капљице уља." (З)

Веома су драгоцене информације о древној прошлости Подрињског ре­

гиона, чија обрада Би нам узела пуно времена са слабим доказима, а којих је
зато напретек у наставку Аргонаутике .

9. 3. РОДАН - ЛИМ

Тако Аргонаути уместо да уплове у Аузонско море, упловише дубоко у

ток реке Еридан. Од момента напуштања ушћа реке Халис, Аполоније је
престао да даје податке о трајању пловидбе Аргонаута, али код описа про­
ласка Ериданом стихови који помињу дане и ноћи указују на дугу узводну
пловидбу:

"Они пак немаху жеље за јелом нити за пићем,

нит су на радости какве помишљали, већ их је дању 620
мучио, исцрпљив'о, одасвуда оптерећив'о
несносно одвратан воњ Фаетонта, његова
дима, што га надолазећи испуштао тијек Еридана.
Ноћу могаху чути уз врисак плач Хелијада које су тужиле гласно."

lr:::.Гc::Jlr:::.Гc::Jlr:::.Гc::Jlr:::.Гc::Jlr:::.Гc::Jlr:::.Гc::J l r:::.Гc::JI 1r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1

166
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I

,,Потом Радану они у дубоку зађоше струју

који утјече ту у Еридан . На мјесту се састанка вода
мијешајућ и се бурка и бучи". (З)

Родан је притока Еридана и н а н ашу с рећу одлично опи с ан од с тране

Аполонија што видимо из стихова :

"А он већ на крају

Земље, гдјено се врата и станови налазе Ноћи , 630
Оданле извирући, на једној се излијева страни
На Океан ове жале , на другој у Јонско, на трећој
У Сардинијско море и бескрајан заљев, у који
Улијева своју струју на седам ушћа . Из њега
Уплове у језера буро вита, што су по келтском 635
Копну распрострањена неизмјерно. Ту би се пако
Нашли у невољи грдној, јер неки их носио рукав
У Океанов заљев у који, не предвиђев, шћаху
Ући, а отле се не би повратили живи и здрави." (З)

"Реке извиру у најдаљим увалама земље, где су врата и двори ноћи

- отуда одлазећи, део тога грува о океанске обале, део у Јонско море
залази; а остатак се излива на седам ушћа у залив Сардинијског мора
пространи. Из ове реке они одвеслају у олујна језера која се протезаху на
големој раздаљини у келтској земљи. Тамо би свој јадни усуд доче кали,
јер та притока води до океанског залива те би их идући у блаженом
незнању уништила; а не би се здрави повратили." (S)

,,Тhence they entered the deep stream of Rhodanus which flows into
Eridaпus; and where they meet there is а roar of miпgling waters. Now that
river, rising from the eпds of the earth, where are the portals and mansions
of Night, оп опе side bursts forth upon the beach of Ocean, at another
pours into the lonian sea, and on the third through seven mouths sends its
stream to the Sardinian sea and its limitless Ьау. (29] And from Rhodanus
they entered stormy lakes, which spread throughout the Celtic mainland of
wondrous size; and there they would have met with an inglorious calamity;
for а certain branch of the river was bearing them towards а gulf of Ocean
which in ignorance they were about to enter, and never would they have
returned from there in safety". (б)

I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI
167 I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJI
1~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~1~ 1 ~

,,Одатле су ушли у дубоки ток Радана који се улива у Еридан ; а где се

сретну, чује се урлик помешаних вода. Сада та река, која се уздиже са
крајева земље, где су портали и виле ноћи, с једне стране извире на
плажи океана, на другој се улива у Јонско море, а са треће кроз седам
ушћа шаље свој ток до Сардинијског мора и његовог безграничног
залива . [29] А са Радана су ушли у олујна језера која су се ширила широм
келтског копна чудесних величина; и тамо би се срели са безобзирном
несрећом; јер их је одређена грана реке водила према океанском заливу
у који су у незнању требало да уђу, и никад се не би безбедно вратили
одатле". (слободан превод аутора)

Ако је Еридан исто што и Дрина, онда је Родан њена највећа притока,
Лим . У близини данашњег ушћа Лима у Дрину налази се град Рудо (чије име
асоцира на Родо, по Радану). Уз то, Лим и сада извире из Плавског језера, као
што је некада Родан извирао из великог језера на данашњој тромеђи Црне
Горе, Србије и Албаније . Плавско језеро је дакле остатак тог великог језера,
описаног у Ар'iонауШици (Сл. 9.3).
Плавско језеро има глечерско порекло и налази се на око 900 m над­
морске висине . Његове димензије су 2 km са 1,5 km, просечна дубина је 4 m,
а максимална 9 m . Ниво воде зависи од годишњег доба и количине топљења
снега. Највиши је у мају, а најнижи у септембру. У језеру се налази веома чи­
ста и бистра вода, па је видљивост у дубини до 4 m. У Плавско језеро се улива

Сл. 9.3. Приказ локације и из гледа великог

језера са нивоом воде око 1000 m надморске
висине, чије се воде преливају утри слива
и из ког извире река Родан, данашњи Лим .
Заокружени су топоними који чувају траг о
постојању некадашњег великог језера
(https//floodmap.net. ре ко н струкциј а ауто ра)

1~1~ 1 ~ 1~1~ 1 ~ 1~1

1~1~1~1~1~1~1~1 168
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

река Луча, а истиче река Лим. Брзи прилив свеже воде у ово језеро изазива
његово потпуно обнављање 82 пута у току године .
Због потиска воде из Океана (Панонског мора), у та давна времена ниво
подземних вода је био вишеструко јачи и виши . Због тога су извори у пла­
нинским пределима били чешћи и бујнији. Тако је ниво воде у ондашњем је­
зеру, на месту где је данашње Плавско језеро, био много виши. Податак који
нам даје Аполоније, да је то језеро на разделници три водена слива, толико је
специфичан и јединствен, да је нешто слично томе готово немогуће лоцира­
ти на било ком другом месту (Сл . 9.4) .

DDanube
0Great Morava
DWest Morava
0South Morava
0Sava
DDrina
DKolubara
OTimok
0White Drim
OAegean Sea

Сл. 9.4. Карта са

приказом данашњих

водених сливова

(https//commons.
wi ki medi a.org/wi ki/
File:Se rbla_drai nage_
bas i ns_detai led_(s r). png)

I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJI 169 I ВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJI

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

Поново на путањи Аргонаута проналазимо топоним Бродарево, високо

у планинама и у близини извора Лима. Већ смо указали на Брзи Брод 8 код
Ниша на простору Кроновог мора, место до којег су допловили Аргонаути.
Сад а проналазимо Бродарево 9 , као топоним који нам сугерише локацију до
које су допловили с ледећи ток Еридана и Родана (Сл . 9.5).

Сл. 9.S. Место Бродарево, на локацији до које су

Аргонаути ст и гли пловећ и Ери дан ом (Дрином)
и Роданом (Лимо м) (https//floodmap net,
реконструкција аутора)

Сећање на то велико и дубоко језеро очувано је у народном предању о

воденом бику, распрострањеном у ширем окружењу Плавског језера, које је
остатак .

Једно предање каже д а је језеро на Црном врху, на планини Рогозни,

било огромне дубине, а упамћено је и друго о језеру које се налазило код
Угљанског поља, на Пештеру. У том другом предању које бележи Аксић (54)
спомиње се водени бик који је некада израњао из Сребрног језера, које више
не постоји. Треба напоменути и то, да се некадашње језеро налазило на кра­
шком терену, на коме су данас копови мрког угља .

Један део водене масе из великог језера, приказаног на слици 9.3, по ко­
јем су пловили Аргонаути, завршавао је у тадашњем Јонском мору, истичући
кроз крашки терен реком понорницом ка току реке Ибар, па даље у Западну
Мораву. Како смо већ појаснили у поглављу 7.4. то Јонско море се налазило
на току Истера, тј. Мораве. Његов западни рукавац је досезао све до Кра­
љева, а ту у близини је и насеље Лађевци . Огорелица (47) је у претходним
истраживањима установио два топонима Лађевци . Лађевац у Славонији и
Лађевац код Младеновца, који се налазе на некадашњој обали Понта (Оке­
ана) на надморској висини од 140 m и на тим локацијама су пронађене лађе
из древних времена . Лађевац код Краљева се налазио на обали тадашњег

9 Брзи Брод и Бродарево у 1<азују на бродове 1<ој и су туда пловили, док Блато и Баре кој и су сада на сувом
терену високо у планини чувају сећање на велико језеро.

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1
170
1i:::.rc:J 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1с=..ГсЈ 1

Јонског мора, на око 200 m надморске висине, а на основу усменог предања

мештана постоји могућност да је и ту нађена нека лађа из древних времена .
Постоје и Горњи и Доњи Лађевац код Плитвичких језера (у близини Слу­
ња), на око 350-380 m надморске висине и извор, врело Лађевац у подножју
Таре на око 500 m надморске висине .
Други део водене масе великог језера приказаног на слици 9.3, такође је
истицао рекама понорницама, па током реке Мораче завршавао у дубоком
заливу Сардинијског мора (Сл . 9.6). Понеки Црногорци знају да и данас град
Скадар називају старим именом Сард. Како се данас по овом граду језеро по­
ред њега зове Скадарско, тако је давно, по свему судећи, ту био дубоки залив
у мору и по Сарду је то море добило име, Сардинијско море .

oiЗ'OON

Сл . 9.6. !<арта са
приказом сливног

подручја дубоког
зал и в а н е 1<ада ш њег

Сард инијског мора,

дан а ш њег Скадарског
n.,""" ..... ,,..,....""'1 1,
језера (https//www. _,. l\oo .lo'l.,,.c..l\l•l.ILJ.,/~

·' ....:~k.~~~
-"""'...- "'-.
din a rs kogo ~ e com/slivovi- ]' ::.";;.~·i':.:~ХЫ
(",...... .,,.;..у-
1-р .-. <.Ј,,.""""'7
•~1 r~<I•" •"•"
.... ,,.

skadarskog-bazena.htm 1) "'
."."."~. . "' " ."'~

1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 i:::.rc:J 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 171 i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1с=..ГсЈ 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1i:::.rc:J 1с=..ГсЈ 1
1
IВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I

На све ово нам указују и топоними сачувани до данашњег дана (Сл . 9.7).
Трећи део водене масе из великог језера приказаног на слици 9.3, завр­
шавао је у сливу Океана, не кроз ток једне, већ кроз токове двеју река. Ар­
гонаути су пловећи из Океана кроз Еридан (Дрину) и Родан (Лим), стигли у
то језеро. Из њега су се упутили на ток друге реке која је кроз ток Еридана
(Дрине) такође завршавала у Океану. Из слике 9.3, лако уочавамо Тару као ту
другу реку, која се улива у Дрину (Еридан).

20

BALEC
. . . .,
е
(
ф

~
DRIVAST
•
SКADAR
• 8 SARD

SAS DANJ
•
• •
SVETISRDJ Језера Црне Горе
шематскп лрnказ

SAPA
• ДУРМИТОР
БЈЕЛАСИЦА
12. Бпоrрnдско
ВОЛУЈАК
23. Трноnn.чко
l.Цp1t0 24. В. Стабањско
13.Пcmlfhn
2. Змшъе 25. М. Оrабаtьско
14. В .Шnшко СИЊЛЈЕВИНА
З. Мало
15. М. Шnmко 26. Змnнпчхо
4. Б. ШКрчко
5. МШкрко
16. В. Урсуловачко 27. Эабојско
6. Суmпчко 17. М. Урсулоnо•(КО ЛУКАВИЦА
7. ПОШtIСЊСКО ШОКЛЕТШЕ и ВИСИТОР 28. Капетаново
8. Модро l8.Пл1111ско 29. МDm1то
9. Вnпооито 19. Рндско РУМИЈА
10. Вражје 20. ћшщш•11со ЗО. Горње мало блато
11.Рnбљс 21. Букумирско 31. СкD.ЈЏl.ЈКRО
22. Виситорско

Сл. 9.7. Карта са локалитетом Сард, по коме се Сл . 9.8. Приказ локац и ја данашњих језера у
древно море у његовом окружењу називало Црној Гори, а нека од њих представљају остатке
Сард ин иј ско море (https://commons wiki media.org/ великог древног језера (реконструк ц ија
wi ki/Fi le:Barezi_Skadar_i_okol i na.png) аутора)

Након нестанка древног великог језера, остала су бројна мала језера

која се могу уочити на простору између токова река Лима и Таре (Сл . 9.8).
Река према којој су кренули Аргонаути, а то је приближно ток данашње
Таре, била је много тежа и опаснија за пловидбу, а њоме се једнако поново
враћало у Еридан (Дрину). Зато их је богиња Хера упозорила:

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI
172 IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJI
1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1

"Али с хридине Хера херкинијске гласно повика 640

с неба скочивши доље . На крик јој задрхташе од стра
заједно сви, јер страшно загрмје велики етер.
Па се окренуше назад захваљујућ богињи схватив
којим путом им бјеше на повратку кренути кући." (З)

Тако се Аргонаути по трећи пут враћају на полазну тачку, у овом слу­

чају до ушћа Еридана у Океан . На овом путу нису их прогонили Колхиђа­
ни зато што су знали да се туда не може изаћи из унутрашњег у спољашње
море (унутрашње море је Океан или Понт, а спољашње је данашње Јадран­
ско море) . На слици 9.З видимо колико је мало пловног пута недостајало да
би Аргонаути могли прећи у Сардинијски залив, тј . упловити у спољашње
море (обележено упитником) .

9. 4. ОСТРВО ЕТАЛИЈА У АУЗОНСКОМ МОРУ

(НАДОМАК СЛАВОНСКОГ БРОДА)

Аргонаути су на свом путу упловили у Понт (Океан, Панонско море)

кроз Плегаду тј . Преграду у Боспору (Гвоздена капија) у Ђердапу. После тога
су прошли кроз Ахеронт (Млаву) и свратили су код Лика на Хомољу. Затим
су опловили целу источну обалу Океана, приобаље Асије (Румунија), све до
Колхиде (Баиа Маре). Ту су остварили циљ свог путовања и дошли до Злат­
ног руна.

Након тога, бежећи од потере Колхиђана, враћају се до југоисточног за­

лива Океана где упловљавају у Истер којим стижу до Бригијског острва, код
Ниша. Одатле се враћају на север и долазе до Електриног острва (Фрушку
гору), па продужавају до северозападног дела мора, односно, до Лигурских
острва, Стехада. Након тога се враћају поново на Електрино острво, проду­
жавају у југоисточни део Океана и плове Ериданом (Дрином), затим Рода­
ном (Лимом) до Великог (Плавског) језера. Затим се враћају поново на ушће
Еридана у Океан и тек онда крећу на запад и упловљавају у Аузонско море,
данашњим током Саве (Сл. 9.9).
На тај начин су завирили у сваки део (угао) Океана, а Аполоније опи­
сујући њихову путању, оставио нам је драгоцене информације о рељефу и
народима наведених простора у тим давним временима.

Видели смо да острва Стехаде леже насупрот Аузонске земље, тј. коп­
на северно од данашњег тока реке Драве. Пошто се Киркино острво Ајаја

1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1

173 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1 [:::'ЈС] 1
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

Сл. 9.9. Пр иказ путање Аргонаута по Понту (Океану) од проласка кроз Пл егадеу Боспору,
узимања Златног руна у l<ол х иди, пловидбе Исте ром, пловидбе до Л игурских острва, Стехада,
затим пловидбе Ериданом и Роданом и доласка до Кирке у Аузо нском мору
(https://floodmap net, реко н струкциј а аутора)

IВCJIВCJIВCJ IВCJIВCJI ВCJIВCJI IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJI

174
l c=..ГcJ lc=..ГcJl c=..ГcJ l c=..ГcJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJlc=..ГcJ IВCJI ВCJ I ВCJ IВCJIВCJIВCJIВCJI

нал ази у Ауз онском мору, то ње но острв о лако препознајемо као Славонске
план и не Псуњ и Папук, окружене морем на токовима река Драве и Саве . То­
по н ими Сл авонски и Босански Брод н ам служе као путоказ правца њихове
п лов идб е п о том мору.

"Дуго иза тога сти гну на жале што море и х плаче 645
Прошав ненападан и, по Хери ној вољ и , кроз с и лна,
Безбројна келтска племена и лигурска : богиња грдну
Разли маглу око њих све дане њхова пута.
l<ад су кроз сред и шње ушће препловил и он и на лађ и,
На Стехаде се тада ис к рцаше . Зеусови с и нц и 650
Спас и ше њ их. И стог и м олтаре и свети шта трајно
Дигоше . Нису пак само на овој пловидб и б ил и
Заштит ници, већ Зеус им и будуће повјери лађе .
Оставив потом Стехаде, на оток приспјеше тада
Етал и ју, гдје трудни са себе отр ше шљунком 655
Обилан зној, што по жалу посвуда се просуо сличне
Боје, и колути на њем и трагови њини божански .
Ту се налази лука што име доби по Арги .
Оданле путоваху по валовљу аузонског мора
Хитро, проматрајући етрушчанске обале ондје . 660
Стигав у еејску луку гласовиту, одмах из лађе
Бацише ужад на жале изблиза . Ондје пак l<ирку
Нађоше како главу у морској испире води." (З)

Славонски и Босански Брод су одличан путоказ и у потпуности одгова­

рају локацији острва Еталије на улазу у јужни залив Аузонског мора. Лока­
ција луке назване по Аргу је баш ту у близини Славонског Брода . Уочавамо
да се тада на том месту налазила етрурска обала. По свему судећи, Етрурци
и други народи се са обала тадашњег Океана, након Деукалијановог потопа
и знатног смањења нивоа Панонског мора, пресељавају на Јадранску оба­
лу и Апенинско полуострво . Можемо закључити да су на тај начин, сеобом
Етрураца, Колхиђана, Тројанаца и других народа, пренесени и топоними из
Океана на нове просторе .
Аполоније наводи Киркину Еејску луку, не дајући податке о њој који би
нам указивали на њену локацију. Јасно је само да је била на простору да­
нашње Посавине. Ако томе додамо и податак из Oguceje да је тамо Киркино

l c=..ГcJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJlc=..ГcJI 175 I ВCJ IВCJI ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJI
l~ l~l~ l~l~l~l~l~l~l~ l~ l~l~l~l~l~lc::Гc

острво (које Хомер назива Ајаја), онда постаје јасније да су у питању побрђ
Псуња (Сл. 9.10).
Кирка је обавила ритуал чишћења Јасона и Медеје онако како је Арг
најавио. Док се Аргонаути налазе на њеном острву, јавља им се богиња Хер
са упутствима за даљу пловидбу:

"Сада не остајте в и ше на тиренским жалима сједећ!

Зором крмену ужад на брзој одријешите лађи,
Хе ру слушајућ , своју помоћницу. Јер ће на њене
Заповиједи свом хитњом Нере и де дјеве притећи
Да би заштитиле лађу кроз хриди што зову се План кте." (З)

Из овог упутства сазнајемо да је Киркина лука на тиренској обали.

Сл. 9.10. Приказ дела путање Аргонаута кроз Аузонско море, са јужне стра н е острва Еталија
(недалеко од дана ш њег Славонс1<0г брода) до Ки ркиног острва (простора Псу ња и Папука).
Одатле п оред острва Си рена настављају даље пловидбу током дан а ш ње реке Ку п е.
(https://floodmap.net. реконструкција аутора)

1~1~1~1~1~1~1~1 1~1~1~1~1~1~1~
176
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI

9. 5. КИРКИНО ЕТРУШЋАНСКО-ТИРЕНСКО КОПНО

(ПСУЊ И ПАПУК)

Аргонауте у наставку пловидбе чекају нова искушења која су најављена

следећим стиховима:

"Чуј сад, Тетида дивна, што теби желим испричат.

Знаш колико у души јунака, Есону сина,
Цијеним као и друге у подвигу судионике. 785
Могла бих спасити њих на пролазу њину кроз хриди
План кте, гдјено страшне олује огњене грме,
А о кршне се стијене разбијају уокруг вали .
Сад их пак чека пут уз Скилину велику стијену
Или што страшно бучи -уз Харибду." (З)

Детаље о тим тешкоћама можемо уочити у наставку:

"Доиста мним да ће Хефест по заповиједима мојим

Престат огњени жар распири ват, а Хипотов син ће
Еол налете брзе спутават вјетрова својих, 820
Осим Зефира сталног, док год у феачке луке
Не стигну они . А ти се за безболан повратак брини.
Ваља се стијена само и силних валова бојат
Што би их могла ти са сестрама другим одвратит.
Н емој их пустит да јурну у Харибду у свом незнању 825
Како их не би све ус ркнув их однијела собом,
А ни уз Скилино не дај да плове скровиште грозно -
Скиле аузонијске оне смртоносне, Хеката коју
Ноћница породи Форку, а ову зову Кратајом -
Како насрнувши на њих грозовитим раљама не би 830
Биране уништила јунаке, већ управљај лађу
Онамо гдје ће бит пролаз и мален да избјегну пропаст." (З)

Припреме за даљи пут описују следећи стихови:

" ....Рече, а Тетида њој оваквом прозбори ријечју:

"Ако се уистину жестина прождрљива огња
Смири и љуте олује, тад ја бих доиста могла 835
Осмјелит се и рећ да ћу спасити лађу, и ако

IВCJ I ВCJ I ВCJIВCJI ВCJI ВCJIВCJI 177 I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJI ВCJ I
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~

Супротан дигне се вал, а крепко запуше Зефир.

Али је вријеме да кренем, јер пут је дуг и без краја ,
Еда бих своје сестре потражила, које ће мени
Помоћ, и да бих стигла гдје лађи је везана ужад , 840
l<ако би помислили на повратак кре нут у зору."
Рече, и узви вши се, низ етер у вртлоге доље
Зарони модра мора . И у помоћ себи позове
Друге рођене сестре - Нереиде. Оне ју чуше
Те се скупише ондје . А Тетида налоге изнијев 845
Хери не, хитро их све у аузонско пошаље море .
Она пак сама брже од блијеска или од зрака
Сунца кад диже се увис са крајњих граница земље,
Похрли журно на пут кроз воду, све док до жала
Еејског није стигла етрушчанског, ти ре нског копна. 850
Њих пак нађе крај лађе гдје весело бацају колут
И одапињу стријеле, па при шав им, такне врх руке
Пелеја, Еаку сина, јер он јој супругом бјеше.
Јасно ју видјети други не може нитко, већ само
Његовим очима се указа ..." (З)

Раније смо у неколико наврата имали Херине интервенције . Враћала ј(

Аргонауте са погрешних путања, али од доласка на Киркино острво обезбе ·
ђује им директну помоћ и вођство за даљу пловидбу.
Где их је богиња Хера водила у наставку пловидбе, указује нам следећ~­
топоним, Брод на Купи. Аргонаути плове из подножја Псуња на запад, да·
нашњом Посавином. Затим током данашње Купе до Карловца. Недалеко Ol
Карловца почињу да плове узводно, током данашње Купе и ту се завршав<
њихова пловидба Аузонским морем као рукавцем Океана. Пловећи токо~
Купе, стижу до места где се данас налази Брод на Купи.

9. 6. ОСТРВО АНТЕМОЕС, ОСТРВО СИРЕНА (НА РЕЦИ КУПИ)

Како је изгледала пловидба у наставку и шта се све тада тамо налазило

сазнајемо из следећих стихова :

"l<ад је паку врх неба већ тукла свјетлоносна Зора, 885

Устану тада са тла, са силаском Зефира брзог.

1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1 ~1 ~ 1 1~1~1~1~1~1~1~
178
1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

Те се ка клиновима упутише па из дубине

Стадоше сидра извлачит прерадосни и другу сваку
(лагаху оп рему бродску кад устреба . Једро високо
Разапев га повуку на ужетима крижака. 890
Лађу је носио вјетар свеђ повољан. Убрзо лијеп
Оток Антемоесу замотрише, гдјено Сирене,
Кћери Ахелојеве милозвучне, слађаним пјевам
Маме и униште свакогтко год се усидри крај њих.
Њих љеполика бјеше, с Ахелојем легав у кревет, 895
Родила једна од Муза - Терпсихора . Некоћ су моћну
Деи ну частиле кћер, још дјевицу неудату,
Заједно пјевајући . А тада бјеху у нечем
Изгледом птицама сличне, у нечем пак дјевама младим.
Вјечно пак вребајући с видиковца пристана лијепа, 900
Често заиста многим одузеше повратак слатки
Немоћу морећи њих. А безобзирно и њима
Милим се гласаху гласом из грла. И они из лађе
Бјеху се спремали већ на жало избацити ужад,
Орфеј, Еагров син, да није Трачанин тада 905
Бистонску формингу био у рукама подиг'о својим
Бучно жестоки напјев засвиравши живахне пјесме
Да би заглушилауши истодобно његова свирка.
Тако је дјевојачке надвладала форминга гласе.
Лађу је уједно Зефир и валовље носило шумно 910
Дижући се са крме. И глас им нејасан бјеше." (З)

Аргонаути су, уз велику Орфејеву помоћ, прошли острво Антемоесу на

којем су боравиле Сирене.

Анти ч ки брод, приказ

на вази из музеја у
Санторинију. (https//
commons.wi ki media.
org/wi ki/Fi le Ancie nt_
shi p_бth_c_BC_(4)) РС)

1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 179 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1
 х

10. 1. СКИЛА ЈЕ ХРИД А ХАРИБДА ВИР ПОНОРНИЦЕ

(РЕОН ДЕЛНИЦА)

Богиња Хера је одабрала путању Аргонаута из Аузонског мора правце1

тока реке Купе до локације данашњег Брода на Купи, а затим их води на ју
преко три каскадна језера где их нимфе преводе и спуштају у Бакарски зс;
лив Јадранског мора.
У то време река Купа је била много богатија водом, широка и плови~
уз честе каскаде са бројним језерима. Прво од три већа каскадна језера с
налазило на месту данаш њег Брода на Купи (Бродско језеро, како га ми ИМЕ
нујемо) (Сл . 10.1). Из овог језера Аргонауте су нимфе превеле кроз сужењ
које дели воду на два језера (данашње Делнице). Јужно од Делница, прем
данашњем месту Хомер, налазило се Хомерово језеро, како смо га назваш
Тај део и начин пловидбе Аполоније је овако описао:

,",

Воr~рп
"'"' KotevsluRtlr.1

-°'""'"
Dolnj1B11g<1

J~Vrt

Gorn110kru9
l
DonџDot.•

Novi tмi / 1(

\
\

""
Сл . 10.1. Брод на Купи, на месту где Аргонаути напуштају ток реке Купе и скрећу н а југ и приказ
могућег облика дре в ног језера, мора на том подручју (https://floodmap.net, реконструкција аутора)

1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=..гс:
180
1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1

,,Ондје им са свих страна Нерејеве дођоше кћери 930

Усусрет. Тетида дивна одостраг за лопату прими
Кормило, лађу да штити мед подводним хридима План кта.
Као кад се дуп ини из мора по времену мирну
Преврћу јатимице око лађе којано јури:
Час би се видјели сприједа, а час би се видјели страга, 935
кадикад са стране - морнарима предмет весеља .

Тако се оне искачућ преокретаху у јату

Около лађе Арге, а Тетида равнаше пут јој" (З)

На простору Хомеровог језера су се налазиле две чудне ствари, Скила

(или како ми уобичајено кажемо Сцила) и Харибда, које Аполоније описује:

"Сад их пак чека пут уз Скилину велику стијену

Или што страшно бучи -уз Харибду.

Немој их пустит да јурну у Харибду у свом незнању 825

како их не би све усркнув их однијела собом ,
а ни уз Скилино не дај да плове скровиште грозно.

већ управљај лађу онамо гдје

ће бит пролаз и мален да избјегну пропаст" (З)

"Сада они морају пропутовати крај велике Скилине хриди и ужасног

Харибд ино гв ира

У њиховој немоћи не дозволи им у Харибду пасти, иначе ће их све

ус исати и у бездану помести, или да прођу крај Скилине омрзнуте спиље

Држи лађу у том уском пролазу који омогућава избјегавање кобном

уништењу" (S)

"Апd поw past the mighty rock of Scylla апd Charybdis horriЬly belching, а
course awaits them .

And let them not fall in their helplessness into Charybdis lest she swallow
them at опе gulp, ог approach the hideous lair of Scylla".

r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1 r:::.ГсЈ 1
1
181
IВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI

But guide their ship in the course where there shall Ье still а hair's breadth
escape from destruction" (6)
"А сада поред моћне стене Сциле и Харибде које ужасно завијају, чека их
курс.

И нека не падну у својој беспомоћности у Харибде да их она не прогута

једним гутљајем или да се приближе грозном брлогу Сциле",

Али водите свој брод у смеру где ће још увек бити за длаку од уништења"
(слободан превод аутора)

Из ког времена се баш ту, на путањи Аргонаута, налази топоним "Хо­

мер" (Хомерово језеро), тешко је сазнати . Хомер у свом делу Oguceja описује
Одисејеву посету Кирки на њеном острву и путању у наставку пловидбе до
Сциле и Харибде, која у потпуности одговара Аполонијевом опису.
Вероватно тај топоним чува успомену на карактеристичну тачку где се
разилазе путање Аргонаута и Одисеја . Ужасни Харибдин вир ту негде гута
Одисеја! То је била необична понорница која је гутала воду из Хомеровог је­
зера и изливала је у Јадранско море . Да ли је у близини места Хомер била и

Сл. 10.2.. Топоним Хомер на мапи израђеној око 1870. год (https://mapire.eu/e n/map/thirdsurvey25000)

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJI

182
1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1

Сцила, тешко је утврдити јер је терен измењен у више наврата . Последња

измена је настала изградњом бране и формирањем вештачког језера 10 .
Упркос сложености и тежини посла, 1954. године изграђена је орана висо­
ка 48 m на локацији античког назива Хомер, која и данас тамо постоји . Најста­
рији податак о старости тог топонима видимо на мапи из 1870. године (Сл. 10.2).

10. 2. ПЛАНКТЕ -ЛУТАЈУЋЕ СТЕНЕ (БРАНА НАДОМАК ХОМЕРА)

Хомеров Одисеј је без вођс тва и зашт ите код Сциле и Харибде грдно
пос традао. Везао се з а бродске греде како ои преживео Хариоду која га је
усисала кроз уст а понорнице. Неколико дана је провео под земљом, ношен
понорницом и она га је на крају избацила у Јадранско море. Аргонаути су пут
од С ц иле и Харибде до Јад ранског мора савладал и на другачији начин и то
са зн ај е мо и з следећих с тихо в а:

"И, кад су и мал и већ н асу кат и се на П л ан кте ,

Одма х си зад игавш и н а б и јела кољена скуте , 940
На гребенима самим в и соко и пјенаву валу,
Јурцаху с обј е стра н е разма к нув се једна од друге .
Струј а п а к уда раше у лађу са стране, а жесто к
Вал се д и зао ув и с и запљуск и вао ст и је н е .
Што се међутим кад и кад к'о лит и це диза ху у зрак, 945
Другда пак потопљене уз дно се најдубље морско
Прибише кад би их силно преплавило дивљање мора .
l<'o што се у два реда, а близу пјесковита жала,
Дјевојке, све до слабина подвинувши хаљине своје,
Знају играти лоптом округлом , и при томе онда 950
Једна прихваћа лопту од друге и бацају потом
У зрак високо, но тако да никада не падне на тло .
Тако су јурећи брод наизмјенце сад једна сад друга
Бацале оне кроз зрак на валима, увијек од оних
Стијена далеко, а вода око њих је кр к љала бљујућ. 955 (З)

1о Првобитни наз и в Локварског језера био ј е О младинско језеро у част градитеља вел и ке бране, кој у су и з­
градиле о м ладинс ке р адне бригаде у пер и оду од 1952. до 1955. године. У докум енти ма и з то г вре м ен а стоји ,
д а ј е б ило " више стотина радни х бригада у који м а је бил о 27 х иљада бригадира и б ригад и р к и ", добровољац а.
Но, у разговори ма с а тадашњим бригади ри м а , рад и н и је био б а ш у ве~< до б ровоља н , али јесте био б еспл ата н.
Тада се , у истину вео м а ти х о (због стра х а од ко му нист и ч ког реж и м а, при медба аутора) говор и ло: " До б ровољ­
но-мораш1 " Не с м е се заборавити да су у изградњи учествовали и не ма чки , ка о и до маћи ратн и з а робљ е ни­
ц и. (https://hr.w i kipedia.org/wi ki/ Lokvarskoj ezero)

1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1

183 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1 [:::1ЈсЈ 1
ICГc:JICГc:JICГc:JICГc:JICГc:JICГc:JICГc:Jlc=.ГcJICГc:Jlc=.ГcJICГc:J l c=.ГcJICГc:JICГc:JICГc:J I CГc:J I CГc:JI

"Управо кад се требаху разбити

о Шуњала, виле задигоше своје порубе до
бјелих кољена и брзо заузеше положаје
на правилним размацима изнад самих стјењака
и ломе ћих са сваке стране таласа. Марета је брод
заносила са правца и свуда наоколо високи,

бурни валови око гребена кључаху, који би

у једном тренутку лебдјели у небесима попут
надвијајућих врлети; а у следећем би тонули
потражујући најдубље морске бездани док се хук
големог обуј ма дивљег вала над њима преливаше .
Као кад се близу пјешчаног жала младе дјевојке
подјеле у двије скупине и увију наборе
својих кошуља до врха ногу играјући округлом
лоптом - свака Је редом прима од друге и високо

у зрак баца тако да на земљу не пада ; тако су

Не реј ке додавале јуре ћу лађу једна другој,
подижући је високо над валовима, никад јој
не дозволивши стјене таћи, док је свуда око
врила разбјешњела вода." (S)

"Апd wheп they were about to touch the Waпderiпg rocks, straightway they
raised the edge of their garmeпts over their sпow-white kпees, апd aloft, оп
the very rocks апd where the waves broke, they hurried aloпg оп this side
апd оп that apart from опе aпother. Апd the ship was raised aloft as the
curreпt smote her, апd all arouпd the furious wave mouпtiпg up broke over
the rocks, which at опе time touched the sky like toweriпg crags, at aпother,
dowп iп the depths, were fixed fast at the bottom of the sea апd the fierce
waves poured over them iп floods . Апd the Nereids, еvеп as maideпs пеаr
some saпdy beach roll their garmeпts up to their waists out of their way апd
sport with а shapely- rouпded ball; theп they catch it опе from aпother апd
seпd it hi gh iпto the air; апd it пever touches the grouпd; so they iп turп опе
from aпother seпt the ship through the air over the waves, as it sped оп ever
away from the rocks; апd rouпd them the water spouted апd foamed" (6)
"А кад су се спремали да додирну лутајуће стене, одмах су подигли руб
своје одеће преко снежно белих колена, а високо, на самим стенама и
где су се таласи ломили, пожурили су са ове стране и једно преко другог.

ICГc:JICГc:JICГc:J I CГc:JICГc:JICГc:Jlc=.ГcJI I CГc:JICГc:J I CГc:JICГc:J I CГc:JICГc:JICГc:JI

184
I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

А брод се подизао високо док га је струја ударала, а свуда око бесног

таласа који се подизао разбијао се преко стена, које су у једном тренутку
дотакле небо попут високих пукотина, а у другом, у дубини, биле су
повучене брзо на дну мора и жестоких таласа преливали су их поплаве.
А Нере иде, као девојке на пешчаној плаже које подигну одећу до струка и
играју се заобљеном куглом па је хватају једна од друге и бацају је високо
у ваздух да никад не додирује земљу; тако су оне једна до друге слале
брод кроз ваздух преко таласа, док се удаљавао све даље од стена, а око
њих је вода пљуштала и пенила" (слободан превод аутора)

Шта је то било на путањи Аргонаута, и зашто у различитим издањима

налазимо различите преводе :

"насукати се на Планкте" (З)

"кад се требаху разбити о Шуњала" (5)

"to touch the Wandering rocks" (6)

"спремали да додирну лутајуће стене" (слободан превод аутора)

Уочавамо и разлику у опису самог прелаза:

"Струја пак удараше у лађу са стране, а жесток

вал се дизао увис и запљускивао стијене.
Што се међутим кадикад к'о литице дизаху у зрак, 945
другда пак потопљене уз дно се најдубље морско
прибише кад би их силно преплавило дивљање мора". (З)

"Марета је брод
заносила са правца и свуда наоколо високи,

бурни валови око гребена кључаху, који би

у једном тренутку лебдјели у небесима попут
надвијајућих врлети; а у следећем би тонули
потражујући најдубље морске бездани док се хук
големог обуј ма дивљег вала над њима преливаше". (5)

"Апd the ship was raised aloft as the curreпt smote her, and all around the
furious wave mounting up broke over the rocks, which at опе time touched
the sky like towering crags, at another, down in the depths, were fixed fast at
the bottom of the sea and the fierce waves poured over them in floods". (6)

I ВCJ I ВCJ IВCJ I ВCJI ВCJI ВCJ IВCJ I IВCJ I ВCJ I ВCJ IВCJ IВCJIВCJI ВCJI
185
leJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJCJI

"А брод се подизао високо док га је струја ударала, а свуда око бесног
таласа који се подизао разбијао се преко стена, које су у једном
тренутку дотакле небо попут високих пукотина, а у другом, у дубини,
биле су фиксиране брзо на дну мора и преливали су их жестоки таласи".
(слободан превод аутора)

Шта су Планкте, Шуњала, "the Wandering rocks" ("лутајуће стене") које

се у једном часу д изаху у ваздух, лебделе у небесима, "touched the sky" ("дота­
кле небо"), а у другом потопљене уз најдубље дно се морско прибише, тонуле
потражујући најдубље морске бездани, "down in the depths, were fixed fast at
the bottom of the sea" ("у дубини, биле су фиксиране брзо на дну мора")?
И када се спусте на ту доњу тачку, на свом кретању горе-доле, тада их
је силно преплавило дивљање мора, хук големог обима дивљег таласа над
њима прел иваше, "the fierce waves poured over them in floods" ("жестоки та­
ласи пре л ивал и су их и плавили").
Сл ично су описане и Плегаде (Преграде) у Боспору (Ђердапској клису­
ри), са том разликом што су се тамо сударајуће стене кретале хоризонтално
л е во -де с но, а овде се лутајућа (покретна) сте н а креће вер т икал но горе -доле.
И код П ле гаде и код Планкте, приликом кре тања, отварања, као последица
се 1авља огромни талас.

Нема сумње да су ове Планкте, као и Плегада, вештачка брана иза које
се н ала зи в оден а маса са много ви ш им нивоом воде, у овом случају Фужин­
ско језер о (Сл . 10.3)!

Сл . 10 . з. Приказ
могућег Фуж и нског
језера (мора) , са
нивоом воде око

850 m надморске
висине, локације
План кта на улазу из
Хо м еровог јез е р а у
ко м е је би ла Ха р ибд а
и пута ње А рго н аута
(https//fl ood map. net,
р е конструкц и ја аутора)

leJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJCJI 186 leJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJC::JleJCJI

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

10. 3. КО ЈЕ МОГАО БИТИ ТВОРАЦ (ГРАДИТЕЉ)

БРАНА ПЛЕГАДЕ И ПЛАНКТЕ?

Из Б о спора у Понт (Океан) , кроз Плегаде, Аргонауте ј е пр о не о " п о вратн и

талас", уз м алу помоћ богиње Хере, а из Хомеровог у Фужинско језеро, кроз
Планкте, Аргонауте су пренеле нимфе Нереиде и богиња Тетида!
Ко је могући градитељ Плегаде (lron Gates), сазнајемо из цитата :

"Тhе god Poseidon, at Zeus's request, placed а "Bronze Gate" (or an "Iron Gate"
as it is known today) at the end of Tartarus (Gierdap Gorge) (Hesiodus, Fragmenta
& Тheogonia, р . 453) . Spread behind the "gate" is the "ocean's power" ... " Шкокљев и
Николовски-Катин (27) .
" Бог Посејдон је на Зевсов захтев поставио "Бронзану капију" (или "Гвоздену
капију" каква је данас позната) на крају Тартара (Ђердапска клисура) (Хесиодус,
Фрагмента и Теогонија, стр. 453). Ширење иза "капије" је "снага океана" ... "
(слободан превод аутора)

Постоји и народно предање из Баната у коме се каже да је Гвоздену ка­

пију у Ђердапу поставио Хефест на захтев Посејдона, да би му створио море ,
Океан , Јаковљевић (14) .
У Илијаgи је описано чудесно Хефестово умеће и опрема , када је богиња
Тетида наручивала нову опрему за Ахила, па је већа вероватноћа да би Пле­
гада (Гвоздена капија) могла бити његова творевина .
У Ар'iонауШици је описано како Хефест стоји изнад Планкте :

"Њих је и особно вл адар на врху стрмен ита рта гледао, раменом тешким
на држак наслон ив се маља, Хефест, усправна тела ." (З)

"Усправан на самом врху стрмог гребена стајаше сам владар, Хефест,

мотрећи Не реј ке онако тешким раменом на дршку чекића ослоњен ... " (S)

"Апd lord Hephaestus himself staпdiпg оп the summit of а smooth rock апd
restiпg his massy shoulder оп the haпdle of his hammer, beheld them ." (6)

"А сам господар Хефест стоји на врху глатке стене и ослањајући масивно
раме на дршку чекића, гледа их" (слободан превод аутора)

За Планкте немамо записе нити предања о њиховом творцу, али је у Ар'iо­

науШици јасно наведено да је Хефест владар простора где се налазе Планкте ,
па вероватно и њихов творац .

с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

1
187 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1
IВCJIВCJIВCJI ВCJ IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJ I

За Плегаду (Гвоздену капију) знамо сигурно да је постављена у време из­

међу Дардановог11 и Деукалијановог 12 потопа . Вероватно не пре владавине
Ила и његовог силаска са Иде (Авале), када је из воде изронила Тројанска
равница где је подигао Троју, недалеко од обале устаљеног нивоа Океана
(Понта, Панонског мора) .
Данас нема видљивих трагова и остатака Плегаде, а као разлог можемо
навести следеће претпоставке :
1. Деукалијанов потоп који је разнео Гвоздену капију и тиме снизио
ниво Панонског мора са 140 на 95 m надморске висине . Новонастали
ниво су одржавали Бакарни прагови у Ђердапу, на којима су били во­
допади висине зо m;
2 . Римљани су за време владавине цара Трајана (Тројана), "пробили
Ђердап" тј . уклонили Бакарне прагове и омогућили потпуни неста­
нак Панонског мора (Океана) . Тиме су потопљени Дачани који су жи­
вели у данашњем подунављу низводно од Гвоздене капије, а без мора
су остали Дачани који су живели на обронцима Карпата уз источну
обалу Понта (Окена). На тај начин су створили предуслове за овлада­
в ање т им прост ором.

з . На крају 19. века, српски минери су уклонили Мермерне стубове, по­

следњи траг који је преостао на нашој обали Дунава. Тај мермер је био
један од главних извозних артикала тадашње Србије, Јаковљевић (14).
За разлику од Гво здене капије, з а Планкте н исмо пронашли ништа у до­
ступним и зворима. О њима једино говори Аполоније кој и уз њих помиње и
акти вни вулкан и л и можда више њих:

"Дед н а обале п ођ и гдје наков њи Хефестов и

Мједе ни одзвањају од његових маљева тешки х.
Рец и му, испухе огња нек смир и до тада док Арга
Не п рође поред њи х .

А иза тога пође к Хефесту и учини да он

Гвоздене маљеве брзо заустав и. П ресташ е на то
Жарки и спуси паре.

11 Дарда но в п ото п се до годи о о ко44 20 . год ин е п.н.е. ( н естана к В инча н ске ц и вилизаци ј е, п римедба аутора)

12 Деу калиј а но в потоп се догодио 11 59. год и н е п. н .е. (24 године н а кон Трој а н с ког рата, пр имедба аутора)

I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I 188 I ВCJ IВCJIВCJ I ВCJ IВCJI ВCJ I ВCJI
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

Доиста мним да ће Хефест по заповиједима мојим

Престат огњени жар распири ват

Ако се уистину жестина прождрљива огња

Смири ...

Гдјено је горући пламен избијао сприједа из врха 925

Гребена њиних, високо из стијене вруће од огња.
Етер је постао мрачан од дима, и зраке сунчане
Не би ти могао виђет. И тад је још, када је Хефест
Престао радит, из мора избијала топлотна пара." (З)

Кључни део ових стихова наводимо и код других аутора:

,,Гдј е дотад буктећи пламен са високих искакаше врхунаца далеко над

ускипјелом хриди ном, доврага. Уздух загусти од дима и ниси могао
видјети зраке сунца; иако се Хефест уздржавао од својих послова, море
се још од вруће паре бућкало." (S)

"Where before the burпiпg flame spurted forth from the top of the crags,
above the rock glowing with fire, and the air was misty with smoke, nor could
you have seen the sun's light. Then, though Hephaestus had ceased from his
toils, the sea was still sending up а warm vapour" (6)
,,Тамо где је пре него што је горући пламен избио са врха гребена, изнад
стене која је сијала од ватре, а ваздух је био магловит од дима, нисте могли
видети сунчеву светлост. Затим, иако је Хефест престао да ради, море је и
даље испуштало топлу пару." (слободан превод аутора)

У овим стиховима Хефест се појављује као господар вулкана, док је у рим­

ској митологији Хефестов пандам Вулкан . Користећи програм (https://google
maps.com) изнад претпостављене локације Планкта, лако проналазимо купа­
ста узвишења која указују на могуће вулканске врхове (Сл. 10.4). Између два
старија вулкана, купастих узвишења, тада је била брана (Планкте). Сада на
карти између њих, на месту Планкте, видимо трагове трећег вулканског уз­
вишења. Претпоставка, да је у питању млађи вулкан, су трагови лаве која је
надвисила бочне стране већег купастог узвишења (958 m) и обгрлила бокове
мањег купастог узвишења (886 m) . Пошто су у време проласка Аргонаута на
том месту биле описане Планкте (орана), можемо да закључимо да је тај млађи

I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJI 189 I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I
1~1~1~ 1 ~1~1~1~1~1~ 1 ~ 1 ~1~1~ 1 ~1~1~1~ 1

вулкан вероватно настао после њиховог проласка. Даље изводимо закључак

да је лава млађег вулкана вероватно прекрила целокупни склоп бране (Планк­
те) и остаје нам само да наслућујемо шта је било описано на том месту у Ар'iона­
уiй.ици . Испод најмлађег узвишења, у новије време, пробијен је тунел који спаја
котлине у којима су се налазили Хомерово и Фужинско језеро.

Сл . 10.4. Купаста
узвишења која указују
на могуће вулканске
врхове између који х
су биле План кте
(https://earth .google.com,
реко нструщија аутора)

Сл. 10.s. Четврто

купасто узви ше ње

(вулкан) унутар
Фужинскогјезера
(мора) , испред
План кте (https://
earth .google.com,
реконструкција аутора)

Четврти вулкан можемо уочити као купасто узвишење (Сл . 10.5). Тај вул­
кан је подигао терен на коме је изграђена приступница тунелу са Фужинске
стране, за отприлике 20 m од нивоа дна котлине на коме се налазио претпо­

стављени покретни део бране (Планкте), у најнижем положају. Градитељи

тунела су бушили брдо на нивоу изнад оног на коме претпостављамо да је
био механизам бране, па је мала вероватноћа да су при пробијању тунела
могли наићи на остатке бране.

1~1~1~1~1~1~ 1 ~1 1~1~1~1~1~1~1~1
190
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

Планкте су биле јужније од данашњег места Хомера, између Фужин­

ског и Хомеровог језера, а сада су на том месту вулканска узвишења . Слична
два вулканска узвишења видимо и североисточно од Хомера, према Делни­
цама и Броду на Купи (Сл. 10.6). Та узвишења су затварала котлину у којој се
налазило Хомерово језеро и тиме одређивали ниво воде у њему. Периодич­
ним отварањем и затварањем Планкте био је регулисан ниво воде Фужин­
ског језера, а као последица преливања долазило је до повећања нивоа воде
Хомеровог језера. Из Хомеровог језера истицала је понорница Харибда која
је завршавала у Јадранском мору. Услед повећања нивоа воде у Хомеровом
. . .
Језеру, долазило Је до потапања отвора понорнице што Је проузроковало по-

већање притиска у ваздушним џеповима тока понорнице, па је ваздух који

је излазио повремено изазивао чувено "бљување воде" из Харибде (гротла
понорнице), описано у Oguceju.

Сл. 10.6. Вул ка нс ка

уз в и шењ а на изл азу

из Хо м е ровог језе ра,

м ора, пре м а с е ве ру,

у пра в цу Дел н и ца и
Брода на Ку п и
(https://earth.google.com,
реконструкција ауто ра)

Нестанком Океана (Панонског мора), драстично се смањио ниво под-

. .
земних вода КОЈе су пуниле та Језера, па су и она, на том крашком терену,

убрзо нестала. Трагове Панонског мора видимо у наслагама сига по ободу

Панонске низије, али трагове Фужинског језера можда можемо пронаћи
на брдима која су га окруживала, а на којима је ниво језера оставио тра­
гове. Тај ниво је био на око 850 m надморске висине, што је приказано на
слици 10.з.

I ВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJ I 191 IВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI

1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

10. 4. СПУСТ АРГОНАУТА У ЈАДРАНСКО МОРЕ

Тако Нереиде пронеше Арго кроз Планкте и на том месту Аполониј е даје
занимљив опис спуста из Фужинског језера до Јадранског мора :

"l<ол'ко се дио дана у прољетно продуљи вријеме,

Тол'ко се времена оне напрезаху подижући
Лађу кроз стијене ју носећ громогласне. Они пак опет
Х ићаху напријед у вјетру уживајућ . Прођоше брзо
Мимо тринакијске паше што Сунчева говеда храни . 965
Онда налик на гњурце у дубоко зароне море
Оне, налоге пошто извршише Зеусове жене." (З)

Након брзог проласка кроз Планкте, Аргонаути су препловили Фужин­

ско језеро, и стигли до прелива језера одакле се вода обрушава низ стрме
падине, према Јадранском мору (Сл. 10.7). У рељефу се јасно распознаје пута­
ња тог воденог тока кроз корито удубљено у стене (Сл . 10.8 и 10.9). Аполоније
прецизира да је напоран рад Нереида у спуштању Арга до мора трајао око
два сата ("Кол'ко се део дана у пролећно продужи време") . Била је то брза
вожња на природном воденом тобогану безбедно изводива једино уз помоћ

...
. . 1

. . ... .
..
Сл. 10.7. Приказ путање Аргонаута поред Харибде, кроз План кте, преко Фужинскогјезера , до
обал е Јадранског мора (https//floodmap.n et, р е 1<о н стру кција аутор а)

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

192 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1
1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1

Нереида. Како каже Аполоније, док су се Нереиде напрезале кроз стене но­
сећи и спроводећи лађу, Аргонаути су уживали у ветру брзог спуста. Зарања­
њем у море, завршио се задатак Нереида и Тетиде да безбедно спроведу Ар­
гонауте од Кирке из Аузонског мора, тешким и напорним путовањем поред
Сциле и Харибде, па кроз Планкте и на крају напорним спустом низ стрме
литице до мора.

Сл. 10.8. Рељефна

карта са означеним

коритом које је
вероватно настало

истицањем воде из

Фужинскогјезера
до Бакарског зал и ва
у Јад ранском мору
(https/ /earth.goog le сот ,
ре1<онструкција аутора)

Сл . 10 .9. П ру га
с агр ађен ау 1 9 .
в е ку ко ~ а Је и шл а

п рибл иж н ом т расом
којо м су н е кад а
п ро шл и Ар гонаути.
(www.mapire.eu,
реконструщија аутора)

У овом делу АрТ:он.ауШике поново вид имо мајсторство песника да при­

крије истину, избегавајући критичаре, али је ми уочавамо, исто као и при
опису пловидбе током реке Истер. Каскадна језера на току Истера Аполо­
није назива морем и при том их именује као Јонско и Кроново море . Такође,
пловидбу преко каскадних језера поред Сциле и Харибде и преко Планкте,
описује као пловидбу по мору:

1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1

193 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1
1 с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1

"...Друга их, гора 920

зла што разбијају лађе на путима пратила морским.
С једне је стране хрид провиривала Скилина глатка,
С друге пак Харибда стране непрестано урлаше бљујућ .
Другде пак хридине План кте под великим шумљаху валом.
Гдјено је горући пламен избијао сприједа из врха 925
гребена њиних, високо из стијене вруће од огња.

- када је Хефест престао радит, из мора избијала топлотна пара

- Што се међутим кадикад к'о литице дизаху у зрак, 945

другда пак потопљене уз дно се најдубље морско
прибише кад би их силно преплавило дивљање мора ." (З)

У овом случају не именује мора, односно језера, пре и после Планкта,

па смо "кумовали" дајући им имена ради боље оријентације . То су каскадна,
планинска језера, различитих надморских висина, а не право море. Аргона­
ути су морали да плове узводно од Океана до Фужинског језера да би прешли
из једног у друго језеро . То није пловидба на истом нивоу као што се ради
при преласку из једног у друго море где је прелаз на истом нивоу и могућ
без потешкоћа. Изласком из Фужинског језера, Аргонаути плове реком ни­
зводно до Јадранског мора. Аполоније је описивањем пловидбе по морима
прикрио куда су у ствари Аргонаути прошли што је заварало све досадашње
тумаче њихове путање. Већина тумача је сматрала да су Аргонаути прешли
из Панонског басена до Јадранског мора. Сматрали су да су, уместо морима
(језерима), пловили постојећим рекама. Различита тумачења овог преласка
подразумевала су и то да су брод вукли преко копна или га носили раставље­
ног, итд .

Тек пажљивијим читањем описа последње деонице путање Аргонау­

та до Јадранског мора, успели смо да откријемо начин пловидбе. Послед­
ња деоница је кратко описана као неколико сати напорног рада Нереида
у спровођењу Арга кроз стеновити терен, при чему су Аргонаути ужи­
вали у ветру брзе вожње. Аполоније даље описује тај спуст на следећи
начин:

"прођоше брзо мимо тринакијске паше што сунчева говеда храни". (З)
Овде је Аполоније изоставио да каже да се тада спуштају (плове) током
реке, али Је то навео у наредним стиховима :

1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1 с::.ЈСЈ 1
194
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

"Стада и сами
могаху видјет јунаци уз речне воде гдје пасу
по пољу и по влажној сјенокоши

l<paj њих пак пролажаху за дана, а с доласком ноћи

Весело пловљаху морским широким безданом." (З)

Видимо да Аргонаути два пута пролазе покрај пашњака сунчевих гове­

да. Први пут су брзо прошли мимо њих спуштајући се реком, а други пут су
поново прошли лагано пловећи на једра Јадранским морем гледајући их на
обали. Аполоније и сам каже да су та поља са сунчевим говедима уз речне
воде. Куда су онда пловили Аргонаути, када прођоше брзо мимо тринакиј­
ске паше што сунчева говеда храни? Једини логичан закључак је да су плови­
ли управо речним водама око којих су поменути пашњаци . Водени ток из­
међу два мора истог нивоа није логично називати реком. Тако постаје јасно
да је та река спој Фужинског језера које је високо у планинама, са Јадранским
морем. Зато је пловидба по њој описана на следећи начин:

"l<ол'ко се дио дана у прољетно продуљи вријеме,

Тол'ко се времена оне напрезаху подижући
Лађу кроз стијене ју носећ громогласне." (З)

Из свега наведеног констатујемо да Аполоније наизглед нелогично или

случајно погрешно наводи, да Аргонаути заиста два пута пролазе поред па­
шњака сунчевих говеда .

10. 5. АЛКИ НОЈЕВО ФЕАЧКО ОСТРВО (ОСТРВО КРК)

Богиња Хера је још при планирању пута напоменула како ће се тај део
пута завршит и:

"Нек Зефир пирка и пуше

све док на феачки оток Алки нојев не стигну они". (3)

Након силаска у Јадранско море, Аргонаути плове остатак дана, уз

обалу гледајући поља са сунчевим говедима, а затим плове током ноћи и
ујутру стижу до Алкинојевог града на феачком острву. Стигли су до крајње
тачке коју је одредила богиња Хера. Међутим, Колхиђани су тамо стигли
пре њих:

1~1~1~1~1~1~1~ 1 195 1~1~1~ 1 ~1~1~1~1

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

"Ал су се имали већ на бојни поклич оружат. 1000

Тако се врло брзо појавила безмјерна војска
l<олшана, који су се кроз врата провукли Понта
И кроз хридине Црне у лову на ове јунаке ." (З)

Аргонаути су путујући у Колхиду по Златно руно прошли кроз Пле­

гаду, Црне хридине односно Ђердапску клисуру, на вратима Понта и тако
упловили у Океан, Панонско море. Из Панонског базена и тада, као и да­
нас , једини природни излаз бродом је кроз Ђердапску клисуру, па током
Дунава до Црног мора . Од Аполонија смо сазнали да је, у време пловид­
бе Аргонаута, постојао и други излаз из Океана током Истера, на правцу
данашњих река Велике и Јужне Мораве и Вардара, до Солуна и морског
залива наслоњеног на земљу Аргонаута . Могло се узводно пловити Исте­
рам преко каскадних језера, мора (Јонског и Кроновог) . У зони изворишта
Јужне Мораве пловидба је прелазила у низводни спуст Вардаром до Солун­
ског залива у Егејском мору.
Аполоније описује да Колхиђани шаљу своје бродове у потеру за Ар­
гонаутима, претичу их и онемогућавају им пролаз. Аргонаути се због тога
враћају назад у Океан и плове на северозапад до острва Стехада, одакле
их богиња Хера враћа, а затим плове Ериданом и Роданом (данашњи Лим
и Тара, главних десних притока Дрине). Они стижу у велико језеро бли­
зу извора реке (данашње Мораче) која се улива у тадашњи дубоки залив
Сардинијског мора (Скадарско језеро). Прелаз лађом из језера у реку (Мо­
рачу) тада вероватно није био могућ, а то се види на слици 9.3. (обележено
упитником) и вероватно због тога у тим водама нема Колхиђанске потере.
Богиња Хера их по други пут враћа назад, у Океан. Тек тада, после два не­
успела покушаја изласка из Океана, плове на запад кроз Аузонско море и
долазе до острва чаробнице Кирке. Ту им богиња Хера организује пут и
уз помоћ Нереида и Тетиде плове правцем који су приближни токовима
данашње Саве и Купе. Као што се могло испловити из Океана (Панонског
мора) током Истера на југ, преко каскадних језера, исто тако постојао је
и запад ни правац пловидбе преко каскадних језера и њиме се могло сти­
ћи у Јадранско море. Колхиђани су очигледно знали и за западни пловни
пут, а пошто су им Аргонаути побегли, одлучили су да пошаљу бродове и
у Јадранско море, пред западни излаз. Они су прошли кроз Плегаду, Црне
хридине (Ђердапску клисуру), данашњим током Дунава, изашли у Црно
море, а затим избили у Егејско море, па опловивши Пелопонез, ушли у Ја­
дранско море и стигли недалеко од Феачког острва (данашње острво Крк).

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1
196
1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1 ~:=.Гс] 1

Можда се сећање на тај западни пролаз одржало у имену полуострва Истре

(данашња Хрватска), чије име подсећа на Истер којим се такође могло иза­
ћи из Океана.
Ту уочавамо малу нелогичност да Колхиђани знају за могућност изла­
ска воденим путем из Океана (Панонског мора) у Јадранско море и прева­
љују толико растојање, а ипак нису били у Бакарском заливу где су Аргона­
ути изашли из Океана.
Зашто Колхиђани не чекају Аргонауте на правом месту, већ нешто
даље, како Аполоније описује, добар део дана и ноћи пловидбе?
Да ли нам то говори да је постојао и други водени пут из Панонског до
Јадранског мора за који су Колхиђани знали и ту очекивали да се појаве
Аргонаути?
Када смо покушали да откријемо путању пловидбе, водили смо се топо­
нимима Оточац и Језерани који се налазе високо у Динарском горју. Претпо­
ставили смо да су Аргонаути туда могли да прођу (Сл. 10.10).

Сл. 10.10. Приказ великог језера на Велеби~у са нивоом воде око 700 m надморске висине.
Оточац и Ј езе рани као сведоци његовог постојања у др ев н а времен а
(https://floodmap net, ре конструкција ауто р а)

li:=JCJli:=JCJli:=JCJli:=JCJli:=JCJli:=JCJli:=JCJI 197 li:=JCJli:=JCJ li:=JCJ li:=JCJ li:=JCJli:=JCJ li:=JCJI

1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1

Сл.10.11. Приказ
гр анице басена у
рељефној карти
где се налазило

о гро мно језеро у доб а

Аргонаута
(https://google maps.com,
реконструкција аутора)

Сл. 10.12. Ма п а Абра хама Ортелиуса из 1595. која показује стање из времена римских освајања.
(https//commons.wi ki media.org/wi ki/Fi le: Map_of_Pannon ia_and_l l lyria_by_Abraham_Ortel i us.j peg)

1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1
198
1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1

У рељефу тог простора постоји велики басен, лако уочљив у програму

(https://google maps.com) (Сл. 10.11). Употребом програма (https://f1oodmap.
net), када смо поставили висину воде на 700 m надморске висине, добили
. .
смо визуелни приказ огромног 1езера, чи1е остатке можемо видети и на

мапи из 1595. године (Сл. 10.12).

Сл.10.13. Моrући
правац пловидбе из
Панонског у Јадранско
море правцем Брод
на Купи, Језерани,
Сењ и ТОКОМ реке
Добре, којем сведочи
топоним Брод
Моравице
(https://google maps.com,
ре1<онструкција аутора)

На мапи се види језеро у пределу Динарског горја које се налази уну­

тар уоченог басена. По свему судећи, то језеро је остатак много већег језера
из времена Аргонаута. Унутар претпостављеног језера сада се налазе топо­
ними Језерани и Оточац као сведоци његовог постојања у далекој прошло­
сти. Имало је један прелив на запад, на месту данашњег топонима Вратник,
низ падине планине Велебит у Јадранско море који је завршавао код Сења
(Сл. 10.13). Други прелив је ишао на север током данашње реке Добре и преко
Брода Моравице се стизало до тока Купе, код Брода на Купи. Пловидба од
Брода на Купи преко овог језера до Јадранског мора је била наизглед нешто
дужа путања, али зато и лакша јер се уз блажи нагиб савлађивала висинска
разлика (Сл. 10.14).
Прво смо претпоставили да су Аргонаути прошли овим путем, а очи­
гледно су и Колхиђани тако мислили, па су их чекали код Сења . Међутим,
богиња Хера се ипак одлучила да проведе Аргонауте другим краћим путем
поред Сциле и Харибде, па кроз Планкте и даље кроз Хомерово и Фужинско
језеро, до Јадранског мора. За морепловце је то очигледно био несавладив
пут без помоћи Нереида, па на њега ни Колхиђани нису рачунали и зато их
тамо нису чекали.

1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1
199
1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1

Сл. 10.14. Други

могући правац
пловидбе из
Панонског мора
преко Брода на
Купи и Језерана,
до Јадранског мора
код Сења
(https//floodmap net.
ре1<онструщија аутора)

Уласком у Јадранско море Аргонаути плове до Алкинојевог града на Фе­

ачком острву где их уочавају Колхиђани који и сами пристижу до исте луке.
На основу података из Ар'iонауiйике и данашње топографије, закључујемо да
су Колхиђани чекали Аргонауте код данашњег града Сења. Наспрам Сења
се налази острво Крк, које препознајемо као Феачко острво на коме се у доба
Аргонаута налазио Алкинојев град. Тај град се налазио на југу острва Крка у
Башком заливу, тј. у рејону данашњег града Башка.
Дужина пловног пута од Бакарског до Башког залива је око бо km што
одговара удаљености коју су Аргонаути могли савладати пловећи на једра,
преосталим делом дана и наредне ноћи након спуштања из Фужинског је­
зера, како је Аполоније описао.

10. 6. ЛИБИЈСКО МОРЕ?

Краљ Алкиној је помогао Аргонаутима да се ослободе потере Колхиђа­

на. Пошто нису испунили задатак да врате Златно руно и Медеју, Колхиђани
се насељавају у области данашње Истре, јер нису смели да се врате у своју
постојбину. О томе говори и Катичић (55):

"Да су Пулу основали Колшани кажу још Страбон 5,1, 9 и Помпоније Мела
2,57, Плиније, Naturalis historia з,129. Усп. још Помпеј Трогз2,з,1з. Они сви преносе

1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1

200 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1с=.ГсЈ 1
традицију коју нам је први забиљежио Калимах и вјеројатно су од њега зависни .
Чини се пак да је и Аполоније на овом мјесту преузео Калимахове податке и да је
утврђени град што га је једна скупина Колшана основала на Јадрану Пула .

... 'Они су на Илирској ријеци зауставили весла, крај камена плавокосе Хар­
моније, змије, основали су град . Какав Грк назвао би га (градом) Бјегунаца, а њи­
хов га је језик именовао Пола.' Страбон, који цитира те стихове, каже јасно да се
при томе ради о Колшанима који су прогонили Аргонауте до Јадрана и онда се
тамо населили . "

Након седмодневног задржавања у гостима код Алкин оја и његових Фе-

ачана, Аргонаути настављају пловидбу:

,,Дре пану седмога дана напустише. Диже се снажан

Вјетар под ведрим небом у зору. А пухањем вјетра
Тјерани хићаху напријед. Но јоште не бјеше њима 1225
Суђено ступити на тло Ахеје, јунацима тима.
Док и на либијским још не претрпе међама муке .
Већ су напустили заљев, Амбракијци дали му име.
Већ су куретску земљу напустили развивши једра
И с Ехинадима самим напустише отоке густе 1230
Редом те се доскора помаљала пелопска земља.
И, тад их грабим ице сред пута страшна олуја
Ношаше Бо реј ева у Л ибијско море свих девет
Ноћи и дана исто толико, док врло дубоко
Нису зашли у Си рту, гдје нема лађама в ише 1235
Повратка натраг кад у тај упловит би морале заљев" (З)

"Седмог дана они Дрепане оставе. У зору је

вријеме мирно било али јаки повјетарац је
дувао, те су они брзо пловили снагом вјетра
покретани. Ипак, још не бјеше суђено јунацима
на ахејску земљу ступити; мараху прво даљња
страдања на границама Либије претрпјети . Иза
себе већ оставише заљев назван по Ампрачанима,
већ - широм разапетог једра - земљу l<урета и ланац
уских отока заједно са самим Ехинадима,
и управо се Пело пина земља помаљала, кад
Бореј у кобном удару надође и са правца их

201 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1ВСЈ 1

l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ 1

према л ибијском мору помете; девет их пуних ноћи

и толико дана гнаше док нису дубоко унутар
Сирта били одакле се бродови више не могу
вратити једном у овај заљев натјерани" (5)

"Апd оп the seveпth day they left Drepaпe; апd at dawn came а fresh breeze
from Zeus. And oпwa rd they sped borne along Ьу the wind's breath. Howbeit
not yet was it ordained for the heroes to set foot on Achaea, until they had
toiled even in the furthest bounds of LiЬya. Now had they left behind the
gulf named after the Ambracians, now with sails wide spread the land of the
Curetes, and пехt in order the narrow islands with the Echinades, and the
land of Pelops was just descried; even then а baleful Ыast of the north wind
seized them in mid-course and swept them towards the LiЬyan sea пiпе
nights and as many days, until they came far within Syrtis, wherefrom is no
return for ships, when they аге once forced into that gulf." (б)

"И седмог дана напустише Дрепане; а у зору је дошао свеж поветарац

са Зевса. И даље су убрзавали ношени дахом ветра . Међутим , јунацима
још није било суђено да кроче на Ахеју, све док се не помуче чак ни
у најудаљенијим границама Либије. Сада су иза себе оставили залив
назван по Амбракијанима, па са широким једрима земљу l<урета, а затим
редом уска острва са Ехинадама, а земља Пелопс се управо појави; а тада
их је снажна бура северног ветра захватила у средњем току и носила
према Либијском мору девет ноћи и исто толико дана, све док нису дошли
далеко унутар Сиртиса, одакле нема повратка за бродове, када су једном
утерани у тај залив" (слободан превод аутора)

Сви покушаји анализе путање Аргонаута углавном су вођени нови­

јим називима и смештали су поменуту Либију и Либијско море на север
Африке у данашњу Либију (Сл . 10.15) . Колико је то могуће? Удаљеност од
острва Крка до Либијске обале је око 2500 km, а како наводи Аполоније ,
Аргонаути су то препловили за девет дана и ноћи . Простим рачунањем
добили смо да су за дан и ноћ пловидбе, по тешком невремену прелазили
око 280 km или око 12 km на сат. Када настане невреме, морнари скупљају
једро и само покушавају да одрже курс пловидбе . Просто је немогуће да их
је море носило таквом брзином девет дан а и ноћи . Са друге стране, Либиј­
ска обала није разуђена, нем а дубоких залива и уопште не одговара опису
из Ар'lонауШике.

l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ 1 202 l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ l l:JCJ 1
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

Сл. 10.15. Једна од

реконстру1щија
путање пловидбе
Ар гонаута
(http //www argona uts-book.
com/maps htm l)

До сада непогрешиви Аполоније до ситних детаља описује путању која

је немогућа и нелогична. Ко је у овом случају погрешио, Аполоније који је
овако описао путању или они који су, не размишљајући о овим чињеницама,
описану Либију сместили у Африку (Сл . 10.16)?
Да бисмо разрешили ово питање, почећемо са именом Либије које поти­
че од египатског термина Либу, који се односио на једно берберско племе које
је живело западно од Нила. Либу је у грчком језику прешло у Либију, иако је

Сл. 10.16. Једн а од

реконструкција
путање пловидбе
Ар гонаута (https//
en.wi kiped 1a.o rg/w1 ki/
Argonautica#/med1a/
Fi l e.MS -Argonautaнoute-
LIBYA
revised Ј pg)

1~1~1~ 1 ~1~1~1~1
203 1~ 1 ~1~ 1 ~1~1~ 1 ~1
1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1

у античкој Грчкој овај термин имао шире значење, обухватајући целу северну
Африку западно од Египта и понекад се односио на цели континент, тј . Африку.
Старији назив тог простора Либу, како је пронађено у хијероглифским
записима, касније је трансформисан у Либија . Име Либиј а вратио је у упо­
требу 1903 . године италијански географ Федерико Минутили 13 (Сл . 10.17).

Сл.10.17. Обала
Либије, древне Л ибу
територије, на северу
Афричког конт инента
=... _. ~""• (https//earth googlecom/)

Следећу дилему колику раздаљину су могли препловити Аргонаути за

девет дана и ноћи, разрешили смо помоћу раније описане деонице пловидбе :

"Него, када је јако запухао вјетар по вољи

богиње Хере да за зло што брже Пел ији у дом
Еејка стигне Медеја у земљу пелазгичку, они
трећега дана у зору привезаше крмену ужад
уз пафлагонске жале, пред ушћем Хал ија ријеке". (З)

Већ смо описали да је Колхида Била у околини данашњег града Баиа Маре
и да је ушће древне реке Халис, данашњи Тамиш, румунски Темис, недалеко
од Темишвара, тј. недалеко од града Амазонки, Темискире (простор данашње
Румуније). Удаљеност између града Баиа Маре и Темишвара је приближно
једнака удаљености између Колхиде и ушћа Халиса и износи око 280 km . Уз
веома повољан ветар за пловидбу наводи се, да су ту деоницу Аргонаути пре­
пловили задваданаидве ноћи, отприлике заsо сати пловидбе . Простом рачу­
ницом доо или смо да су у најповољнијим условима, тј . максималном Брзином

13 https://en.wi ki pedia.org/wi ki/ Li bya#Bertare l 1i

с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1

1
204 1 с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1 с::1.ГсЈ 1
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ IВCJIВCJIВCJIВCJ IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

пловидбе, прелазили око 5 km/h. Ову максималну Брзину пловидбе једрењем

од око 5 km/h, помножили смо са временом пловидбе и добили удаљеност од
око 1100 km. Аргонаути по силаску у Јадранско море у Бакарском заливу пло­
ве на југ уз обалу до јужног дела острва Крка и Алкинојевог града . Закључили
смо да знају за курс према југу који их води до Отрантских врата и даље према
њиховој земљи . Да су имали идеалне услове пловидбе, као што су имали од
Колхиде до ушћа Халиса, и да су постизали максималну Брзину, за девет дана
и ноћи стигли ои негде до острва Итаке. До Либије и њене обале потребно је
пловити Бар још десетак дана. Планирани курс пловидбе тешко је одржати у
олујним условима, а о максималној Брзини пловидбе нема ни говора.
Из свега наведеног, једино се може закључити да Либија и Ли6ијско
море које посећују Аргонаути, никако не може оити данашња Либија на се­
веру Африке, већ једино неки простор уз источну обалу Јадранског мора!
Од Либунија до Либурнија дели нас само једно слово. Древна Либурнија
се налазила управо на простору по коме су Аргонаути пловили (Сл. 10.18 и
10.19). Ако је Аполонијева Либија древна Ли6урнија, онда на њеном приоба­
љу треба да постоји крајолик каквим га он описује.
у
д ( "", ~
·~
quiei• ,,~~· iJ:;_:->
. ,r- \\ дndeuto;;, ~~О~;.
) \·\t . .." ..!~:"Ga_,I','-.,__) ~~. .,.,·-, • - -· • '
...., taur1ana/ • \ -. 'S s~e ....._,~~--~'
\\\· ~~~~./(·~~f·: 111_inu~ • Metulum
\ Alvona{. • FIЭ ГЈ~а' ')'-:·"" ~ ~ ./
\ , ~i:m ·.Senia '
Nes~ "/ ; ~~
р 1·t1·~bsl!J
""'':"
Arba " / :
l ~psica• Arupiu~
. -;::__ \ "' -,,
оа . а~'- l. o~Joplinia ~
др,1:(\'Њ Porli!Q,)"- \ . • fi>•dotium •
"~ •,.~.·.Veg1um
.:~7,'~ ·,AO]o:untum
LI.E3L7.R.Lvfi.A · • ·",
·~епа~ ~S.~num ~ '1о
(. ·~ . ·&
'6
<r..._ ," -,,
'l . ~ .
«:::.•9 lent~~~. Scardonв < ~-:- _ DeJ.minium ~ ~
"' ~/ 1· larion• S•lon~W::.j;r " ,. , ~
Tra~..:...... · ~ ~ -; -
." ...,.,,,......./-<_/
~-------~
LiЬurnia in the lst century AD rl d.
- in "Hisloria Naturalis" Ьу Pliny lhe Elder
·" • • • ЬordeooflJЪumia
.,.;.,,!/
Naron•
UBURNlA Ш ПЈЕ !RON АСЕ
tca51hrenluтJBC uoomianci~
tмi!ISo!LWnia: olherci~
Libur.U:cйi arcl1ipelago
Arsia river

Сл. 10.1 9. Карта са пр иказом древне Либурни ј е

Сл . 10.18. Карта са приказом древне Л ибурније у коју стижу Аргонаути по упловљавању у
у коју стижу Аргонаути по упловљава њу у Јадранско море коју наводи П линије Старији
Јадранско море (https //en.wikipedia.org/wiki/ (https://en .wi ki pedi a.org/wi ki/Li burn ians#/media/
FileLiburnia_sth_BCpng) Fi le: Li burn ia_1st_AD.p ng)

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I
205 I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I
IВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ IВCJI ВCJ IВCJI ВCJ IВCJIВCJI ВCJ I

XI
11. 1. ЛИБИЈСКО МОРЕ ЈЕ ЛИБУРНИЈСКО МОРЕ

Остаје нам да разјаснимо куда су то Аргон аути плов или по Јадранском

мору након што су напустили Алкиноја и Феачане :

"Већ су куретску земљу напустили развивши једра и с

Ехинадима самим напусти ше отоке густе 1230
редом те се дос кора помаљала пелопска земља ." (З)

"Иза себе већ оставише заљев назван по Амп рачан има ,

већ - широм разапетог једра- земљу l<урета и ланац
уских острва заједно са самим Ехинадима ,
и управо се Пелопина земља помаљала" (S)

" ".now with sails wide spread the land of the Curetes, and next in order the
narrow islands with the Echinades, and the land of Pelops was just descried" (6)
" " .раширеним једрима до земље l<урета , а затим редом ус ка острва са
Ехинадама , и земља Пелопс се управо појављује"
(слободан превод аутора)

... ,~,

-
, с~~
Gt:• ~"1·.," ,

...
Pul~

.,.~
ЛИ Б· У е НИЈ А
t)
,., '"''"--,..~ Сл.11.1.Либија
;
,, односноЛибурнија и
Либурнијско море по
коме плове Аргонаути
(https://maps.google,com ,
ре1<онстру1щија аутора)

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI IВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJI

206
l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ 1

Може се очекивати да Аполоније описује све по реду, па тако Аргонаути

полазећи са острва Крка, из Башког залива пролазе поред неколико острва :
Првића, Голог отока, Светог Гргура и ланца уских острва, Ехинаде односно
Раба . Ту их захвата снажно невреме и омета у даље планираној пловидби .
Невреме траје девет дана и ноћи и баца их тамо-амо по узбурканом Либиј­
ском мору, уз обалу древне Либурније (Сл . 11.1), а онда их уноси у некакав
дубоки залив из којег је тешко изаћи. То видимо из описа :

"И, тад их грабимице сред пута страшна олуја

ношаше Борејева у Либ иј ско море свих девет
ноћи и дана исто толико, док врло дубоко нису
зашли у Си рту, где нема лађама више 12зs
повратка натраг кад у тај упловит би морале заљев." (З)

У наставку стихова имамо и детаљан опис тог необичног залива :

"С вуда је наиме пл ич ина и свуда густе су на дну

алге, а бешумна их запљускава водена пјена .
Пијесак се уз њу пружа у недоглед . Тамо се ништа
не креће нити се д иже да лети. А ондје их плима, 1240
јер се заиста често та струја повлачи с копна,
ал и се исто та ко на обале изл иј ева натраг
бучно надолазећ и - на најувученије жало
урну у часу, а трупа тек мало оста у води." (З)

Сл. 11.2. Тер ен н а ј уго з а п адн ом д елу ост рва П а га (https//earth.google.com/)

l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ 1 207 l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ l l:'.JCJ 1
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

Сл.11.3. Данашњи
изглед дубоког зал ива
у који су ун ети Арго и
Аргонаути и околне
пешчане пустиње

(https//maps.googlecom)

Сл.11.4. Вело и
Мало Блато у које
је унет брод Арго са
Аргонаути ма (https//
maps.google.com)

Заиста, Аполоније нам је описао јединствени призор. Било би тешко

пронаћи такав простор, било где, осим тамо где је стварно био. И гле чуда,
баш на југозападном делу острва Пага постоји нешто, што много личи на тај
опис (Сл. 11.2). И данас траг тог дубоког залива, пловног само за време велике
плиме или током снажног невремена праћеног огромним таласима, јасно се
може препознати. То је природни резерват језера Вело и Мало Блато проду­
жен пешчаним спрудом до обале (Сл. 11.3).
Невероватно је колико тај простор (Сл . 11.4) одговараописукодАполонија:

"Они пак скочише с лађе, и јад их обузе гледећ i245

Небо и плећа земље големе, голема к'о небо.
Како се етеру далеко у бескрај. А појила каква

IВCJ IВCJI ВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJI

208 I ВCJIВCJ IВCJ IВCJIВCJ IВCJIВCJI
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I

Нигдје, ни стазе, ни тора далеко пастирског н и гдје

Не видјеше, већ свуд је тишина владала нијема ."

Јер се пред пустињом овом насукасмо, кад би и вјетри

С копна почели пухат. Јер гледајућ укруг далеко,
Видим морску пл ич ину посвуда, а обилна вода , 1265
l<ao гребенана да је, по сињем се разлијева пијеску.
И, већ би одавно се та света разбила лађа
Јадно, испред копна далеко, ал ју је сама
Плима подигла с мора високо и донијела амо.
Сад је на пучину она појурила, ту се пак само то
Пјена непловна скупља и једва прекрива земљу.
Стога ја велим да сва је у плав и повратак нада
Заувијек сад пресјечена ." (З)

Комбинацијом високе плиме и невремена изазваним великим таласи­

ма, брод Арго бива унешен у дубоки залив с ве до његовог краја у Велом Бл а­
ту. Остаје насукан на обали Белог Блата, најдаље од мора (Сл . 11 . 5и11 . 6) . Тако
су се Аргонаути нашли у безизлазној ситуацији , на обали плитке мочваре .
Око њих у круг се простирала пешчана равница .

Сл. 11.s. Вело и Мало Блато на месту дубоког залива у који су Аргонаути унесени плимом и
страшн им н е вр е ме но м (https//earth.google.com/)

IВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI 209 I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I

I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJI

1Ш

Starз Vas. Pag

Supermarket Lorenco

'
Povl1ana

Сл . 11.6. Приказ дубо ко г зал ива у који су ун е ше ни Аргонаути плимом и стра шн им н евре ме н ом до
најудаљеније обале данаш ње г пл итког језера Вело Блато (https://maps.google.com, реко н струкциј а ауто ра)

11. 2. ЗАЛИВ СИРТ (МАЛО И ВЕЛО БЛАТО НА ОСТРВУ ПАГУ)

Ако нам слика 11.6 показује залив у који су Аргонаути унешени по невре­
мену, можемо очекивати да и даљи опис путање одговара рељефу.
И з наизглед безизлазне ситуације, Аргонаути проналазе и злаз уз помоћ
савета три Либијине кћерке:

,Јадниче, зашто те тол'ко погодило сад оч ајање?

Знамо по златно руно да п ођосте, знамо за све што
мучећ се п ретуристе, за надљудске п отх вате што их 1320
лутајућ морем, на копну и води и звршисте мучно.
Домаће божице м и смо, п астир и це, с људск и м гласом ;
либијске х рабре жене чуварице, Либије кћер и .
Него се дижи и више толико не тугуј због ј ада!
Ди гни другове своје ! И чи м Посидонова кола 1325
с брзим котачима в идиш да и сп реже већ Амф итрита,
тада се својој мајци одужите в и за све оно
што је трпј ела дуго у утроб и н осећ вас с војој,
па ћете моћ се ј ош в ратит у пресвету зе мљу Ахају." (З)

Јасон је претходни савет схватио као упутство како да насукану лађу по­
ново врате у мор е:

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I
210 I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

"Наша пак мајка није, наслућујем, друго но сама

лађа. Јер она вазда у својој нас утроби држећ,
тешка заиста тим искушења и напоре трпи .

Него несломљивом снагом и чврстим раменима дајмо 1375

дигнимо њу високо и у земљу пјешчану равно
носимо куда је коњ брзоноги јурнуо напријед.
Јер он неће у сухо уронит, већ траг ће нас његов
довести, како се надам, до заљева неког над морем ." (З)

Брод Арго је насукан на најудаљенијој обали Сирта (Велог Блата) . То је

далеко око 5 km од мора данас , а вероватно је било и тада . Готово је немогуће
брод Арго носити, нити вући по плићацима и блату. С обзиром на дужину
путање пешчаном обалом око језера Велог Блата , Аргонаути вероватно нису
ни помишљали да покушају да брод изнесу истим путем којим су стигли .
Око Сирте, Блатног тршћака, налазе се пешчана узвишења и Аргонаути по
упутству Либијиних кћерки , прате траг воденог коња неким другим прав­
цем у нади да ће их краћом путањом довести до морске обале . На карти
(Сл . 11.7) можемо видети раздаљину од места где су се Аргонаути насукали
до отвореног мора, која износи око 5 км . На супротној страни морски залив
се налази свега 1,3 km удаљен од обале Велог Блата, што је скоро четири пута
краће растојање .
Чак и тај излаз који су им показале Либијине кћерке је тешко савладан и
Аполоније га описује на следећи начин :

Stara Vas, Pag

Supermarket Lorenco
q

Povljana

Сл. 11.7. Приказ могућих излаза из Вел ог Блата у које их је олуја нанела
(https//maps.google сот, ре~<онструкција аутора)

IВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI 211 I ВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I

I ВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I

"Како сте ви, о далеко баш најбољи краљевски синци ,

својом снагом и својом врсноћом на пустињском пијеску
либијском подигли лађу у зрак на своја рамена 1385
са свим теретом њеним и носили дванаест цијелих
дана и толико ноћи. Но тко би мог'о изрећи
јад и биједу што они претрпјеше мучећи муку?
- Бијаху крви божанске без сумње кад таково дјело
невољом приморани подузеше. l<ако ју напријед i390
ношаху врло далеко у језерске воде Тритона
радо, тако ју ушав са чврстих скинуше плећа ." (З)

Вукући и преносећи брод Арго 1,3 km, што је трајало укупно 12 дана и
ноћи , Аргонаути стижу у залив Тритоновог језера (Сл . 11.8) . Љубачки залив
запљускује јужни руб острва Пага и специфичног је облика, па га и данас
упоређују са језером, односно у његовом опису се наводи да изгледа као ове­
ће језеро . У залив се с велебитске стране улази кроз љубачка врата изнад ко­
јих се извија Пашки мост.

Сл. 11.8 . Пр и каз и злаз а Ар гонаута и з С и рта и настав а к њ их ов е пута ње

(https://maps.google.com, реко н струкц и ја аутора)

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI
21 2
 У Аполонијевом опису тај залив је назван Тритоновим језером . Пловећи
њиме и даље кроз Љубачка врата, Аргонаути настављају према југу држећи
се обале и планинског масива, данашњег Велебита .

"Него, кад се на лађу укрцаше, јер је на мору

Пухао јужни вјетар и кушаху пронаћи путе
Да би из језера Тритон изашли, нису то дуго
Ријешити могли, и стог су насумце пловили ваздан . 1540
Као што склупчана змија кривудавом гамиже стазом ,
Онда када ју пале жарковите зраке сунчане,
Псичући окреће главу сад амо сад тамо, а очи
Њој разгоропађеној на искре ватрене налик
Сијевају док кроз пукли ну на тлу не уђе у рупу; 1545
Тако из језера плован и Арга тражећи излаз,
Дуго је времена онуд крстарила." (З)

Аргонаути плове по Тритоновом језеру (мору) у покушају да пронађу из­

лаз и онда пролазе кроз змијолике улазе у Новиградско и Каринско море. Из
тих мора нема излаза и након више покушаја да пронађу излаз у помоћ им
прискаче бог Тритон који им даје даља упутства.

"Него, донијесмо ми на плећима лађу до воде

Језера тог преко копна, под теретом . Али не знамо
l<уд нам је пловити сад да у пелопску стигнемо земљу." 1570
Рече, а он им показа далеко, испружив руку,
Море и дубока врата тог језера рекавши ово:
"Ено, ондје је излаз на пучину гдје се дубина
Мирна највећма црни . А с једне и друге стране
Бијели гребени стрше . Посриједи пак између оних 1575
Гребена узак пролаз постоји што ван ће вас одвест.
То је магловито море и пружа се даље од Крете
Све до Пелопске земље божанске. Ал на десну руку,
Кад из језера већ у морске уђете воде,
Тада уз обалу саму држећи се пловите равно, 1580
Све док се пружа на сјевер. Но кад се на другу страну
Окрене копно и нагне, без погибли тада ће бити
Ваша пловидба даље од истуре нога рта ." (З)

с::ЈСЈ 1 с::ЈСЈ 1 с::ЈСЈ 1 с::ЈСЈ 1 с::ЈСЈ 1 с::ЈСЈ 1 с::ЈСЈ 1

213 1
1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1

Сл. 11.9. Приказ путање Аргонаута, на север Паш ким каналом, куда и х је упутио бог Тритон и
излаз из Тритоновогјезера (htt ps://earth .google.com. р еко н ст рукц иј а ауто р а)

Након изнетог описа излазне путање Аргонаута из Тритоновог језера,

више нема ни најмање сумње да су Либија и Либијска море у ствари Либур­
нија и Либурнијско море код острва Пага у Јадранском мору (Сл . 11.9) . Лако се
препознаје свака реч из Тритоновог упутства о пловидби на север кроз уски
Пашки канал, држећи се десне стране. Пловећи уз леву страну било би могу­
ће упловити у дугачки Пашки залив из ког нема излаза. Следећи Тритонова
упутства излазе кроз уски пролаз између белих хриди после којих се обале
размичу и даље плове око дугог истуреног рта на чијем крају заокрећу ка југу
и враћају се на правац који их води кући.
Невероватно тачан опис специфичних елемената Пашког канала, даје
нам коначну потврду праве путање Аргонаута . Уједно указује да је Аполони­
је , приликом писања Ар'iон.ауiйике хиљаду година након путовања Аргонау­
та, имао и некакав писани траг о том Јуначком подвигу, можда и од самог

Орфеја!

1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1 с=.ГсЈ 1
214
1~1~1~1~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~1~1~1~ 1 ~1~1~1~1~1~1

11. 3. ТРИТОНОВО ЈЕЗЕРО (ПАШКИ КАНАЛ)

Веродостојност описа простора Либурнијских острва потврђена је

маршрутом пловидбе која је изражена у данима и ноћима путовања. На
основу даљих описа може се препознати преостали део пута Аргонаута :

"Ујутро потом пак рт и уједно дубоки заљев 1625

видјеше морски што лежи за избочином тог рта .
Али је Зефир одједном утолио. Пухати поче
Ведрилац Нот. А његов развесели срце им фијук.
l<ада пак сунце зађе, а вечерња звијезда изађе
која јадовитима орач има почи нут даде, 1630
поново тада, кад вјетар у мрачној их напусти ноћи.
Они одвезаше једра и врло дугачак јарбол
спусте па веслима глатким свом снагом узеше веслат

цијелу ноћ и дан, а послије тог дана и другу, сљедећу

ноћ. У даљини кршевит их дочека Карпат.1635
Одатле они се пак на Крету спремаху превест
Што од острва других у мору најдаље лежи ." (3)

Након изласка из Пашког канала, Аргонаути, уместо да плове уз обалу,

упућују се право на југ што их води у отворено море до острва Крета "Што од
острва других у мору најдаље лежи". Правац пловидбе према југу и избијање
до острва које лежи најдаље у мору, води нас до острва Премуда (Сл. 11.10).

Сл . 11 . 10. Путања
пловидбе Аргонаута
по Л ибиј ском,
Либурнијском мору
из Тритон овог језера
до острва Крете,
данашњег острва

П ремуда и даље
према југу
(https://ma ps. google.com,
ре кон струкциј а ауто ра)

1~1~1~1~ 1~1~ 1~1

215 1~1~1~1~1~1~1~1
1~ 1 ~1~ 1 ~1~1~ 1 ~1~1~1~1~1~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1

Премуда је острво у хрватском делу Јадранског мора и припада задар­

ском острвљу. Острво је дуго 9 km и широко до I km, површине око 9,2 km 2 •
Налази се југозападно од острва Силбе и северозападно од острв а Шкарде ,
. . . .
те Је на1западни1е острво ко1е припада задарским острвима .

Аргонаути су, по промени правца кретања, били принуђени да пре­

ђу на пловидбу веслима која је преполовила њихову брзину кретања . Тако
путовање из Пашког канала око северног рта Пага , па до најистуренијег
острва Крете, односно Премуде , које није дуже од 100 km, траје две ноћи и
Један дан .

Пловећи отвореним морем према острву Крети, наила зе прво н а ос трво

Карпат :

"У даљини кршевит их дочека Карпат." (З)

На карти лако одређујемо да је то данашње острво Силба .

Већина аутора који су тумачили путању Аргонаута, описану од стране
Аполонија, име најистуренијег острва Крета су најчешће поистовећивали са
великим и чувеним острвом Критом у Средоземном мору. На основу описа
пловидбе и положаја острва Крета, које припада Либурнијским острвима,
закључујемо да је то данашње острво Премуда у Јадранском мору. Из следе­
ћих стихова се види да је острво Крета мало острво које може да се оплови з а
једну ноћ и да тај опис не одговара великом острву Криту:

"Ону су провели ноћ на l<рети дакле јунаци.

Након тога, тек што је засвијетлила изнова зора, ~ б90
поди гош е жртвеник Атени минојској они,
заграбе воде па се укрцаше како би могли
око Салмонидског рта опловит што брже на весла.
Ноћ их кад хићаху већ преко великог бездана кретског
престрави, коју зову l<атулада - мрачна к'о рака." (З)

Од ост рва Крете пловидбу настављају даље на југ пратећи западне оба­
ле густо распоређених острва, где централно место заузима Дуги оток који
се код Аполонија назива Салмонид има. Код јужног рта тих острва хвата их
мркли мрак због невремена, а из те последње невоље на њиховом дугом пу­
товању, спашава их бог Аполон :

"Летин сине, ти њега јасно вито зачу па с неба

хитро на хридине стиже мелантијске , које у мору леже .

1~1~1~ 1 ~1~1~ 1 ~ 1 1 ~ 1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~1~ 1

216
1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1

Па скоч ив одозго на једну од двију тих хриди,

златни си лук високо у десној подиг'о руци:
блиставим бљеском му лук одасвуд уокруг сијевну. 1710
Тад им се неки ситан указа острво Спорада,
l<оји се налази близу Хипуриде, острва малог.
Ондје бацише сидра и присташе ." (З)

Аполонове стреле, односно муње, су послужиле Аргонаутима као све­

тионик који их је навео на мало острво Спораду, данашњи Какан , поред
кога је острво Хипурида, данашње острво Каприје (Сл . 11.11). По одласку
са острва Спораде према отвореном мору, Аполоније описује необичан
догађај:

"Еуфем не занемари одговор сина 1755

Есонова па груду због пророштава речених
раздраган баци под воду. А од ње острво l<алиста
изрони, храниља света Еуфемовијех синова ." (З)

01~ \'•~
Sm~":1;,
Olc-1 Slu11

p~tN~t Q '>t;:~ ~
ХИПУ РИДА L ..__,
St::-~ro

СПОРАДА ,",щ",. БРОДАРИ ЦА

Мелантијске 1!. е
·,". 4'•
стене
КАЛИСТА
"'

Сл. 11 .11. Локација острва Спораде, данашњег острво l<акан, које посећују Аргонаути, Хи пур ида,
данашње острво l<априје поред њега и острво Калиста, данашње острво Жи рје. У близини је и
топоним Бродари ца на обали који може бити сведок њиховог пристајања (https//maps.google.com.
реконструкција аутора)

1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1

217 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1 с::.ГсЈ 1с::.ГсЈ 1
1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

Острво Калиста данас је острво Жирје, које је једино трајно насељено

острво на пучини, међу шибенским острвима. Смештено је 22 km југозапад­
но од Шибеника, на додиру са националним парком Корнати. Жирје има
површину од 15 km 2 и дужину од 12 km. Претежно је састављено од кречњака
и рељефно је занимљива композиција на којој се уздужно простиру два из­
д игнута бре га, а у сред њем делу је плодно поље величине 108 ha (од укупно
1508 ha колико има цело острво). На острву постоји осам природних пећина
и јама. Претпоставља се да је острво добило име по некад густим шумама
медитеранског храс т а с плодовима жира.

Толико велико плодно поље на малом крашком острву је својеврсна спе­

цифичнос т Жирја, на коју упућује Аполонијева прича о Тритоновом бусену
земље, што омогућује његову сталну насељеност данас, као што је било и у
давној прошлости.

Наставак путање представљамо у следећим цитатима:

,,Оданде н е бр ој ене напустив ш и в ал о ве брзо 1765

стану н а обалама Ег ин е . И о ни напр е ч а ц,
да се опскрбе водом непорочну заметну такму
Тко л и ће заграб и т пр и је и прв и стић и до лађ е ." (З)

"Одатле он и б рзо отворено мор е приј еђу

и оставивш и га за собом на обале Еги не
пристану. Ондје се они упусте у заиграно
надметање да виде тко ће прв и награб ит и воде ." (S)

"Апd theпce they steadily left behiпd loпg leagues of sea апd stayed оп the
beach of Aegiпa; апd at апсе they coпteпded iп iппосепt strife about the
fetchiпg of water, who first should draw it апd reach the ship." (6)

"И одатле су прешли дугачке морске лиге и п ристал и на плаж и у Еги н и;

и одмах су се у невиној свађи око доношења воде бор ил и , ко би прво
требало да је и звуче и ст и гне до брода . " (слободан превод аутора)

Када су Аргонаути напустил и острво Спораду (Какан) , поново кр ећу н а

. .
отворено море у пр а вцу Југоисто ка и кр а1е м и сто г д а н а п рис т и жу на и ст у ре -

н о о с трво Ег и ну. Опис и прав ац пловидбе упућују да би то требало бити да­

нашње ос трв о В ис (С л . 11.12). То ј е уједно и последњ е ос трво истурено према
пуч и н и од кој ег виш е нема п реп река за даљу пловидбу према југоистоку и
Арго наут има п озн атим морима:

1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1
218
IВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJ I ВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJI

ЛИБУРНИЈСНО
МОРЕ

Тритоново
јеэеро
НРЕТА

СЛО РАДА

ЕГ ИНА

==
Сл. 11.12. Путања пловидбе Аргонаута Либијским , Либурнијским морем по данашњем Јадранс ком
мору, од острва Крете (Премуда) , преко острва Спорада (Какан) до острва Егина (Вис) и даље до
њима познатих мора (https://maps.google.com, ре кон стру кциј а аутора)

"Наиме, напокон већ до краја самога стижем 1775

ваших подвига славних, јер никаква невоља више
није погодила вас кад одлазисте с Егине
нит су се подигле какве олује, већ сте у миру
уздуж кекропске земље и Аулиде пловили тада
с нутрашње стране Еубеје, дуж опунтских градова ондје
Локрана те сте на жале пагасејске ступили ведро." (З)

Пошто се ништа узбудљиво и значајно у наставку пловидбе није деша­

вало, Аполоније кратким описом приобаља доводи Аргонауте до завршне
тачке њиховог кружног путовања (Сл. 11.13 и 11.14). Читаво путовање у Кол­
хиду по Златно руно и мукотрпан повратак из ње се одвијало на Балканском
полуострву и морима која су га окруживала . Аргонаути надуго и наширо­
ко плове по Панонском мору које одавно не постоји и опловљавају већи део
Балканског полуострва.

IВCJIВCJIВCJ IВCJI ВCJIВCJIВCJI 219 IВCJIВCJIВCJ IВCJIВCJ IВCJIВCJ I

1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1

Сл. 11.13. Кружна путања Аргонаута са Пелопонеза до Колхиде и њиховог повратка преко
Панонс1<ог мора (Океана), Јадранског мора (Либијског тј.Ли бурн иј ског мора), до за врш не тачке
на Пелопонезу по данашњем изгле ду рељефа (https://floodmap.net, реконструкција аутора)

1r:=..ГсЈ 1 ~ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1

220 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1 r:=..ГсЈ 1
1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1

11. 4. АРГОНАУТИ КА ЈЕ ОРФЕЈЕВ ПУТОПИС

Стигли смо до краја обраде путање Аргонаута коју је опис ао у с вом делу
Аполоније . Наш а реконструкција показује да је њихов а путања била кружна око
великог дела Балканског полуострва и преко Панонског језера (Океана, Понта) .
Специфичне детаље које је Аполоније описао, а којих није више било у
рељефу у његово време, вероватно је могао сазнати као управник Алексан­
дријске библиотеке јер је имао приступ многобројним древним записима .
Код Фригијуса (56) налазимо податак који потврђује наш закључак :

"Постоји Аргонаутика која се приписује Орфеју и која је била основа за Арго­

наути ку Ап олонија Рођанина . Орфеј је био један од Аргонаута . "
(слободан превод аутора)

Ове невероватно тачно лоциране и детаљно описане тачке на путањи

Аргонаута, могао је знати само онај ко је учествовао у овом задивљујућем ју­
начком подухвату. На основу ове књи ге добили смо и пот врду да је Орфеј као
један од пр в их пес н ика, био ч л ан посаде на броду Арго . По свему судећи, био
је писмен и успео је да забележи детаље пловидбе које је сматрао значајним .
То потврђује и Диодор (7) :

"О в о је, дакле , Д и о ни с и јев извештај : М еђу Хел е н и м а Л ин ј е п рви от крио

р а зл ичите ритмове и песму, а к ад је К адмо доне о из Фен ике слов а, како се на­
зивају, Лин и х је поново први п ренео н а хеленски језик , да б и сваком од њи х
дао име и п оправио његов облик . Сада се слова као гру п а називају феничким ,
јер су Хеленима донета од Феничана, али као појединачна слова Пелазги су
били ти који су први кор и стили пренесене облике и зато су их звали пела­
шким . Лин, такође, коме с у се дивили због његове поезије и певања, и м ао је
м ного ученика и тројицу најпознатији х, Херакла , Тамира и Орфеј а ...
Сада је Лин , кажу, на пелашком писму саставио извештај о делим а првог
Диониса и осталим митовима и легендама, које је оставио међу својим мемо­
арима . На исти начин је ово пелашко писмо користио Орфеј , а и Пронапид ,
кој и је био Хомеров учитељ и надарен и пис ац песам а; а такође и Тим о ет, син
Л аом едоновог син а Ти мо тет а, који је ж и в ео у исто вре ме кад а и Ор феј , л ут ао је
по м ног им р ег ион има н асе љеног све т а и дош ао до зап адн ог д е л а Л иби ј е све д о
океана." (слобод ан превод аутора)

1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1

1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1 с=Ј[Ј 1
221
1~1~1~1~1~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1 ~1~1~1~1~1~1~1~1

Сл. 11.14. !<ружна путања Аргонаута са Пелопонеза до l<олхиде и њиховог повратка кући преко
Панонског мора (Океана) по тадашњем изгледу рељефа (https//Aoodmap.net. реконструкција аутора)

1~1~1~1~ 1 ~1~1~1
222 1~1~1~1~1~1~1~1
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

Сл. 11.15. Мапа путовања Аргонаута по Абрахаму Ортелиусу, под називом Theatrum OrЬis Terrarum,
из 1606. (https://commons.wi ki media org/wiki/File:MapohheVoyageohheArgonauts.jpg)

Како смо већ напоменули, Аполоније је написао најпре прву верзију Ар­
'iонауШике која је наишла на оштре критике, па је због тога напустио посао
управника библиотеке и отишао на острво Родос. Као компромис, саставио
је другу верзију Ар'iонауШике. Колико је прва верзија Аполонијевог спева о
Аргонаутима била тачнија, можемо само претпоставити. Вероватно је био
"принуђен" да изостави информације о посети Аргонаута Троји, па је у дру­
гом писању Ар'iонауШике то вешто урадио. Због тога је и Херкула оставио још
у Мизији. Код других античких писаца имамо информације везане за деша­
вања проистекла из посете Аргонаута Троји и причу о Херкуловом осваја­
њу овог града. За разлику од Аполонија, песник Валеријус Флакус (34) у свом
препеву Ар'iонауШике и описима путање Аргонаута, описује посету Троји али
у Малој Азији!
Колико је Аполоније, због "изнуђених" измена умањио веродостојност
дешавања описаних у својој Ар'iонауШици, толико је направио и муке онима

1 ~1~1~1~1~1~1~ 1
223 1~ 1 ~ 1~1~ 1 ~1~1 ~ 1
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

који су покушавали да реконструишу ту путању. Највећи проблем разумева­

њу садржаја Ар!онауШике лежи у промени рељефа након нестанка Панонског
мора и 1езера повезаних са њим.

Можда је у неким тачкама Аполоније одступио од стварне путање, по­

пут пребацивања радње из Мизије у Малој Азији (која је настала сеобама), ди­
ректно у оригиналну Мизију у бугарском Подунављу. Слично је и са дешава­
њима око Троје, где изоставља опис тог дела путање. Али зато све географске
тачке путање, обрађене у овој књизи, имају реалну основу и потврду изгледа
ондашњег рељефа. Веома су драгоцени детаљи описа простора Панонског
мора, Океана, његовог одлива кроз Ђердапску клисуру много ширим током
кроз данашње бугарско Подунавље, као и преливи бројних планинских језе­
ра (мора) у Динарским планинама, јер нам осветљавају давну прошлост тада­
шњег Балканског острва, тј. данашњег Балканског полуострва.
На слици 11.15 можемо уочити да је путања Аргонаута по Балканском
полуострву била позната још у XVII веку где је посебном бојом и приказана
(љубичаста боја). Приказана путања на овој мапи је готово идентична нашој
реконструкцији путање Аргонаута. Кључна разлика је што на њој видимо
путању Аргонаута бе з познавања постојања тада већ бившег језера (океана),
него је путања логички изведена речним токовима. Такође, на овој мапи Кав­
каз (испод кога је Колхида) је приказан недалеко од ушћа Саве у Дунав, а на
основу наше реконструкције Колхида је у Румунским Карпатима (у реону
БаиаМаре).

1~1~1~ 1 ~1~1~1~1 1 ~1~1~ 1 ~1~1~1~1

224
1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

XII
12. 1. ИСТОР ИЈА П ОТО П А

Потопи се помињу у предањима многих народа, у Илијаgи , Ейу о Гил'iа­

мешу14, Библији 15 итд . Један од најстаријих записа о потопима налазимо код
Платона.

"Ви се, пре свега, сећате само једног потопа на земљи, иако их је раније Било
много. Осим тога, не знате да се у вашој земљи родио најлепши и најбољи род
међу људима од којег потичеш и ти и цео ваш садашњи град, јер се нешто мало
семена задржало . Али, ви то не знате због тога што су они преживели током
многих генерација умирали немо, без записа. Био је једном, Солоне, пре оног
уништења потопом, од свих највећег, град који сада држе Атењани, најбољи и у
рату и у сваком погледу, а нарочито се одликовао добрим законима . Прича се да
су ту остварени најдивнији подвизи и државна уређења најбоља од свих за које
смо под овим небом чули.", Платон (57).
"Дакле једна изузетно кишна ноћ подлокала је и опустошила земљу, зајед­
но са земљотресима настао је и ужасан потоп, трећи пре оног катастрофалног у
Деукалионово време, а некада у прошлости Акропољ је својим обимом допирао
до Елидана и Илиса, обухватао Пикнос и граничио се са Ликабетом, смештеним
насупрот Пикну.", Платон (58).

14 Еп о Гил гаме шу је епска песма из Вавилона и заправо најстарије познато књижевно дело. Прича садржи ,
низ легенди и песама о Гилгамешу, 1<0ји је био једном трећином човек а две трећине бог. Гилгамеш је живео
између 2700. и 2650. г. п.н .е . У једном делу епа описује се потоп , који су богови одлучили да пошаљу на људе:
"Шест дана и шест ноћи потоцима је падала киша. Седмог дана попусти потоп, била је тишина као после битке".
Потоп је био тако жесток да су се и богови уп лаш или: "И сами се богови уплашише потопа, побегоше и попеше
се на Ануов Брег богова."

15 Запис о Потопу налази се у оквиру Старог завета, односно у Књизи постања. Тоје прича је о човеку под име­
ном Ноје, поштеном и неисквареном бићу, који живи у свету осуђеном на проп аст. Ова прича је позната и 1<ао
Нојева барка. Потоп је по библији "послан Богом на грешну земљу и потопио грешни род људски". По ми шљењу
истраживача везује се за време око3246 . године п.н.е. По јеврејском календару потоп седесио2105. године п.н.е .
Прва књига Мојсијева, глава 8: "А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу;
и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду. 2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба
престаде. з . И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана; 4. Те се устави ковчег
седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату. 5. И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и
првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда. 6. А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на
1<овчегу ~<оји бјеше начинио; 7. И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода
на земљи. 8. Па пусти и голубицу да би видио јел опала вода са земље. 9. А голубица не нашавши гдје би стала
ногом својом врати сек њему у ковчег, јер још бје ше вода по свој земљи; и Ноје пруживши ру1<у ухвати је и узе к
себи у ковчег. 10. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега. 11. И пред вече врати сек њему
голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље."

1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1

225 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1
1 ~ 1 ~ 1~1 ~ 1 ~ 1~ 1~ 1~ 1 ~1 ~ 1~ 1 ~1 ~ 1 ~ 1~1 ~ 1~1

MS (10" m'kg-')
50 100 150 200

0 1
!1ШЈ 2
1Е±1Ј 3
" VS1
В4
" phra? lm5
~б
"' VS2
~ 7
"' В а
:[=о
~ 9
VSЗ

~
а.

"' ~ 10BAGI hre?

"'" VS4 --=~~;;;:::---~-2!~~~~~1~ 11

" tephra?

" VS5

" VS6 Сл . 12.1 . Поређење

VS7 Highly м агнетне осетљ и вост и
" ···> VSB ] blotu rЬated
~
:;: V S9 и палеопедологије
" ~ -
::::1
слојева леса у

!i Мошорину (Ма р кови ћ

" :::;:
и сар. )

Трагове потопа смо нашли у раду Марковић и сар. (59) који су проучава­
ли геолошке слојеве леса. Они су истраживали бушотине у слојевима лес а
и приказали поређење слојева . На графикону се види наизменично смењи­
вање хумусних и лесних слојева . Хумусни слојеви су траг времена када није
оила мора, док лесни показују време када је тло оила под водом (Сл . 12 .1) .
Користећи истраживања Марковић и сар . реконструисали смо периоде
наизменичних обнављања и нестајања Панонског мора . (Сл . 12 .2) .
Иако у научним круговима углавном не налазимо информације о по ­
топима, ми смо их нашли у скрипти Хершака (бо), професора Филозофског
факултета у Загребу.

"Исто тако, у античку предоџбу о добима унијела се предаја о великим пото­

пима : исконски или Огигов потоп, окончио је сребрено доба . Платон је сматрао
да је то био највећи потоп од свих и да се догодио 10.000 година прије његова
времена. Послије је Деукалионов потоп раздијелио брончано доба од жељезнога,
односно од времена живућих људи . Грчки извори спомињу још и Дарданов по­
топ , но контекст није разрађен ."

1 ~1~1~1~1~ 1 ~1~1
226 1 ~1 ~ 1 ~1~ 1 ~ 1 ~ 1 ~ 1
 IВCJIВCJI ВCJ IВCJI ВCJ IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI ВCJ IВCJIВCJIВCJI

MS (10_. m3k9·1)
50 100 150 200
polarity lithology О
'--~-'-А-нт_и_к_а-'-~--'~~-'-~~...._~_._~~-'-~--'

~~;;;;+----"i!ii;:;;.-1. Деукалионов потоп 1.159 г. п.н.е.

1. Панонско море - Helespont

10 2. Дарданов потоп око 4.420 г. п.н.е.
Винча ~. ~
~~~--"!"1"'--- З := Еротов· потоп око 7.680 г. п.н.е.
15

•=== 2.Ланонско море

ii~~~~~!~4~.~О~г~и~
ги~ј;ев~ потоп око 10.940 г. п.н.е.
1 Атлантида _ _
•~11.1--...;..;...._
!ii!;ilii....:.·:..- 5, Атин потоп око 14.200 г. п.н.е.
3. Панонско море

4. Панонско море

" 5. Панонско море

55 Highly
] ЬioturЬated

VS9
"' Basal soi complex

Сл. 12.2. Реко н ст рукци ј а аутора

12. 2. ХРОНОЛОГИЈА ПОТОПА

Деукалионов потоп - проузроковао је колапс цивилизације бронзаног

доба. По археолошким налазима десио се око 1150. године, након Тројанског
рата . Пошто се пад Троје десио 1183. год п . н . е . и наведене су 24 године радо­
ва, добијамо 1159. год ину п.н . е . као годину тог потопа.
Након Деукалионовог потопа, ниво Панонског мора је снижен са 140 на
95 m надморске висине .

Катастрофа се заиста десила 1159. године п . н .е. што потврђује и профе­

сор Бејли (61) са универзитета у Белфасту. Он је истраживао годове прастарог
дрвећа, те је установио да су у наведеном периоду шуме западне Европе пре­
трпеле велике шокове, док је у источној Европи и Азији дрвеће на одређеним

IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI 227 IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

-
1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

Tree-ring event 1628 вс 1159 вс 540AD

suggested volcano vo/cano dust vei/

possiЬ!e link comet comets bombardmen

China event?
Greece
Babylon
possiЬ!e link Exodus David Arthur
Сл . 12.з. У табели се

associated with plagues ој plagues at plague ој могу видети год ине

Egypt time of Dayjd Justian када су се дес и ле

plague at одређене катастрофе
Troy
са њиховим узроцима
ТаЪlе 1: The circumstatiaI case which allows the linking of three of the naпowest-ring dates и последицама ,
with pre-existing traditions
Бејли (61 ).

локацијама расло полагано и квргаво. На основу његових истраживања, ка­

тастрофе огромних размера су се догодиле : 2354, 1628, 1159, 208, 204. године
пре нове ере и током 536 . и 545 . године нове ере (сл . 12.3).
Дарданов потоп - сматрамо да је проузроковао колапс Винчанске ци­
вилизације . Назван је по Дардану, владару који је након потопа прешао са
Самотраке на Иду, како је описао Диодор у својој ИсШорији .
Дарданов потоп проузроковао је обнављање Панонског мора са ниво­
ом воде око 350 m надморске висине, који је лагано опадао и усталио се на
140 m. (сл . 12.4)
Еротов потоп - потоп коме Платон није дао име већ га је само навео у
реченици: "настао је и ужасан потоп, трећи пре оног катастрофалног у Деу­
калионово време". Пошто из историјских извора сазнајемо да је други потоп
пре Деукалионовог, Дарданов потоп кога смо временски одредили, преостао
је још један потоп између Дардановог и Огигијевог и њега смо назвали Еротов
потоп по главном јунаку Платонове приче Пећина, у којој Ерот први излази из
пећине након потопа и носи сачувана знања из претходне цивилизације .
Након Еротовог потопа, нестало је Панонско море које се прелило на
простор Црноморског басена .
Огигијев потоп - проузроковао је нестанак Атлантиде и цивилизације
тог времена . Добио је такво име јер се десио за време митског краља Огигија .
Сама реч има значење нечег прастарог, исконског, али и огромног.
Огигијев потоп обновио је Панонско море које је трајало све до Еротовог
потопа . Свитман (62) наводи податак да се ова катастрофа највероватније де­
сила пре 10,785 ± 50 година .

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

228 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

Сл 12.4. Панонско
море (језеро) са
нивоом воде од 140 m
(https//floodmap net.
реконструкција аутора)

Атин потоп - о њему немамо никакве информације осим података

добијених на основу геолошких бушотина на простору Панонске низије .
Ти подаци указују на постојање водене масе у Панонском басену која је у
том потопу истекла . Назвали смо га Атин потоп јер је после њега настала
Атлантида.
Потоп Атлантиде, који је именован као Огигијев потоп, је опис подиза­
ња нивоа воде у Панонском басену. Да се то новонастало стање Панонског
мора одржало дужи временски период, сведоче нам дебеле наслаге леса и
песка испод хумусног слоја из времена Винчанске цивилизације.
Следећи потоп који смо назвали Еротов потоп је проузроковао нестанак
Панонског мора које се прелило на простор Црноморског басена. У вези овог
потопа наводимо податак да је пре тридесетак година дошло до открића о по­
стојању потопа Црног мора . Даљим истраживањима је закључено да је дошло
до наглог подизања нивоа воде, односно потопа у језеру на простору данашњег
Црног мора. Салинитет воде указује да је у тим дешавањима дошло до спајања
Средоземног и Црног мора.

1~1~1~1~ 1 ~1~1~ 1
229 1~1~1~1~1~1~ 1 ~1
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I ВCJI

Харман (63) о датирању овог потопа износи следеће податке : "Неспоразу­

ма у научној јавности је било пре свега око датирања ове катастрофе, а Ryan i
Pitman (1998 .) су назначили да се то десило 5 .600 године п . н .е . Други геолози
су на основу сопствених истраживања и мерења подземних струја у Босфору,
дошли до сазнања да је размена водених маса између Црног и Мраморног мора
била много раније. На дну Мраморног мора откривена је одређена форма ло­
калног муља, (названа Sapropel 81), који са скоро сеизмографском осетљивошћу
региструје разлику количине соли у води. Мерења су показала да се најранији
проток воде кроз Босфор десио пре 9.000-10.000 година (Aksu et. al. 2002.).
Ryan i Pitman су сами, независно од испитивања тла тима Аксе, анализи­
рали органске остатке на дну Црног мора и повукли своје раније датирање по­
сле овог најновијег испитивања. Они су такође, установили да је веза између
два мора на Босфору старија него што се до тада претпостављало и дошли су до
датума око 6.700 године п.н.е."
Данас смо све ближи потврди да се тај неименовани потоп догодио пре
9.000-10.000 година. Чињеница, да је то и приближно време нестајања обно­
вљеног Панонског мора, указује на могућу повезаност та два догађаја. Значи
и тај други потоп се тиче простора Панонског басена, с том разликом што је
у првом потопу (потопу Атлантиде) било обновљено Панонско море, а у овом
другом, неименованом потопу, то се море прелило у басен Црног мора.
Најстарији датирани налази људских настамби на локацији Лепенски вир
у Ђердапској клисури се поклапају управо са тим временом 9.000-10.000 годи­
на. Да је Панонско море тада исушено и да се формирао рељеф с токовима река

Радиои рОонсиа ан апиза винче, охса1 иаяиОРаЦИiа

68.2% probabllity
5400ВС (68.2%) 4700ВС
Radio оп anatvsis 01 Vlnёa. океаt сапьrаuоп 95.4% probabllity
Radlok lenstolldaten von Vlnёa. Kallьrtenшg mlt ОкСаl 5500ВС (95.4%) 4400ВС

с
~ 0.8
.g 0.6
i5.
~ 0.4
-~
~ 0.2
о. о
Сл ика 12.s . Радиокарбон с ка
анализа Винче (https://upload.
wi ki media.org/wi ki pedia/de/a/as/
6000ВС 5500ВС 5000ВС 4500ВС 4000ВС
VincaSum.jpg)

I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJI ВCJ I

230 IВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJ IВCJIВCJI
IВEJIВl:JIВEJIВl:JIВl:JIВEJIВEJIВl:JIВEJIВEJIВEJIВl:JIВl:JIВl:JIВl:JIВEJIВEJI

приближно данашњој ситуацији, потврђују археолошки налази из Старчева

код Панчева, Стублина код Обреновца и Винче код Београда .
Из графикона приказа резултата датирања налаза (Сл. 12.5), пронађених
на археолошком локалитету Бело брдо у Винчи код Београда, видимо да је тај
простор био насељен у времену од 5.500 до око 4.400 године п.н.е. То насеље као
и друга, из времена постојања Винчанске цивилизације доживљавају свој крај
у исто време, а то је око 4.400 године п.н.е. Званична наука нема·одговор шта је
проузроковало њихов нестанак. Већина откривених археолошких локалитета
из тог времена су испод хумусног слоја од 1-2 m дебљине, али Винчанско насеље
се налази на знатно већој дубини.
Фотографија 12.6 нам показује пронађене трагтове насеља Винчанске
цивилизације .

Сл 12.6. Иско п авање

Винче1981, Тасић и
сар . (64)

IВl:JIВl:JIВl:JIВl:JIВl:JIВl:J I Вl:JI
231 I Вl:JIВl:JIВEJIВEJIВl:J I ВEJIВEJI
1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1

У н аучн им ис тражи в ањима н ису били укључе н и н ити консултовани

геоло з и и т ек 2012. год ине з бог појаве к л изи шт а на т ом подручју, први пут
геоло з и в р ше 7 бушо т ина н а том терену, Рун д ић и сар . (20) .

" Винч а, светски познати археолошки локал и тет неолитске културе , угро­
жен је клизиштима . Из тог разлога, урађена су геолошко-геотехничка истра­
живања језгра седам истражних бушотина као и непосредна теренска мерења .
Том приликом је идентификован и врло занимљив структурно-тектонски склоп
терена . Најстарија стратиграфска јединица су сарматски фино-ламинирани ,
тракасти лапорци који су откривени дуж десне обале Дунава као и у самом ко­
риту реке, зоо m узводно од археолошког локалитета . Њихов просторни положај
указује да данашњи Дунав еродира свој у десну о балу. Осим тога, дуж савреме­
не речне долине Дунава, постоји раседна зона дуж које је блок на десној обали
издигнут насупрот блока на левој обали реке, који је спуштен . Свих седам бу­
шотина је набушило седименте до сада , непознате геолошке формације . Они
леже дискордантно преко сарматских тракастих лапораца, који нису набушени
у овим бушотинама, а чине непосредну подлогу плеистоценским лесоидним на­
слагама (приближно 10 m испод површине терена) . Ови седименти су форми­
рани у барско-језерској средини са јаким утицајем реке . Према суперпозицији ,
старост ове формације би била у интервалу Плио-Плеистоцен . Изнад десне оба­
ле Дунава, постоје стрми одсеци на којима су такође пронађени плеистоценски
барски лесоидни седименти . Прави лес није присутан овде, али га има даље у
залеђу десне обале Дунава. Лесни делувијум је депонован изнад плеистоценских
седимената. На десној обали Дунава, испод археолошког налазишта, присутни
су ан тропогени наноси рефулираног песка који је раније погрешно приказан на
геолошким картама као алувијални нанос." (слободан превод аутора)

Најважнији део из цитираног рада :

"Они леже дискордантно преко сарматских тракастих лапораца, који нису

набушени у овим бушотинама, а чине непосредну подлогу плеистоценским ле­
соидним наслагама (прибл ижно 10 m испод површине терена). Ови седименти
су формирани у Барско-језерској средини са јаким утицајем реке."
(слободан превод аутора)

Произилази да је неолитско насеље у Винчи страдало у потопу око 4 -400 .

године п . н . е . и да се у том потопу обновило море у Панонском басену. Лесо ­
идни наноси су талог тог мора, а њихова дебљина око 10 m указује на дужину
његовог трајања . Наша сазнања указују да тај потоп у потпуности одговара

1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1 с::.Ј[Ј 1
232
1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

описом и локацијом ткз . Дардановог потопа . Панонско море је код нас уо­
бичајени назив за водену масу у Панонском басену, а и историјски извори
га спомињу као море са разним префиксима . За то унутрашње море данас
бисмо најпре рекли да је било огромно језеро . Да му се назив мора и својства
мора са правом приписују, сведочи нам један његов становник . То је морски
мекушац Денталиум, о коме говоре Димитријевић и сар. (65)
Кључни део њиховог рада су графикони (сл . 12.7), на којима су при­
казане дубине у лесоидном слоју, где су проналажене љуштуре морског
мекушца Денталијума, као и надморске висине терена у скорашњим
ископавањима.

Из графикона (Сл . 12.7) видимо да су морски мекушци пронађени у слоју

који је по речима геолога настао у барско-језерској средини, на надморској
висини од 83-85 m. Надморска висина Дунава је данас око 20 m нижа и није
могуће да су нанесени реком. Чињеница да су у питању морски мекушци ,
висина где су пронађени, као и то да се налазе у свим слојевима од првог до
деветог метра дубине, јасно говори да је ту постојало море .

Дужнна п ерл 11 у ш m Дуж11на перл11 у mm

ю ю m с ю ffi т 80 10 ю m с ~ w т 80

1
.
- - -.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 86 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
о о

Е
Е ss - - - - "'-" ~ - - - 19 -•-оо -~ - - - - - - - - - - --- - - - -
~
>. • ~ ••, " "~ ·. • • • •
1 -" •••" -. " :. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
~ 3
~ 84 - -.- - -

~ 4
::~ 83 -----·-- ~! ~--·----------------------­
t 5 i S2 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
~
• 6 !'_ " ------------------------------------
~
~ 7 - - - - - • - - - - . - -: - • - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ &О
<
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

9
- - - - - - •
. . ".
·~· · -·-

- - - - - - - - - - - ~ - - - -·- - - -
..
~ - '!. - - - - - - - - - - - - - - - - - -
- - - - - - - - - - - - - -
79

78
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

- - - - - - - - - .О-
о
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

10 ~~~~~~~~~~~~~~~ п~~~~~~~~~~~~~~~

а Ь
Сл. 4. Дужина иерли og gеншалијул<а и учесшалосш налаза ио gубиии на налазишту Винча-Бело брgо:
а) искоuавања 1908-1934; б) искоиавања 1978-1986 (uразна иоља) и 1998-2009 (обојена uоља);
иерле на Т 78,03 111 и Т 78,46 111 су иропаlјене шоком чишћења сшаријеl ирофила

Fig. 4. Тћс lcngt/1 of dentalium beads and 1/1с fгсqиепсу offinds in Paгious dcpths оп 1/1с site \linca-Belo brdo:
а) cxcaPations 1908-1934; Ь) cxcal'ations 1978-1986 (e111pty fields) and 1998-2009 (coloгcd ficlds);
beads а/ Т 78.03 111 and Т 78.46 111 1t>еге collected during cleaпing of old exca1,atio11s pmfile

С л . 1 z.7. Граф и кон учесталост и н ал а з а перл и од Дентал и ј ума

Можемо да закључимо да се последње Панонско море обновило у Дар­

дановом потопу, а делимично нестало тј . снизио се ниво воде у Деукали­
оновом потопу. Зна се да се тај потоп догодио на прелазу из бронзаног у
гвоздено доба. Најбољи опис и датирање Деукалионовог потопа смо про­
наш л и код Денсусиануа (24), који каже:

1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1

233 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1
1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1

"О alta tradiNiune, in fond identica cu ееа din cronica lui Brancovici, ni se
comunica din jude Nul Prahova, comuna Habud: Pamontul acestei teri, ne spune
acesta tradeNiune, mai de mult era acoperit cu ара si nici odata nu se putea scurge,
fiind-ca la Marea negra era un munte de petra. Turcii (Tracii, Troenii?) s'aii apucat, са
se taie acel munte, au sapat 24 de ani si tot n'aii putut ispravi, dar а venit un cutremur
mare si а rupt acel munte in doue si indata ара s'a scurs in mare."
"Преноси нам се још једна традиција, у основи идентична оној из Бранко­
вићеве хронике из округа Прахова, општина Хабуд: Земља ове земље, каже нам
ова традиција, била је углавном прекривена водом и никада се није могла ису­
шити, јер је на Црном мору била планина од камена. Турци (Трачани, Тројанци?)
почели су да секу ту планину, копали су 24 године и још увек је нису могли про­
копати, али је дошао велики земљотрес који је ту планину поцепао на два дела и
одмах је вода исцурила у море." (слободан превод аутора)

Троја је освојена 1.183 го1дине п.н.е . и Тројанци су 24 године нешто ра­

дили, па судећи по томе 1.159 године п . н . е . се десио неки догађај , вероватно
земљотрес, што је проузроковало знатно снижење водостаја у Панонском
мору. Након снижења водостаја, остао је део бране познат под називом " Ба­
карни прагови", који су и даље одржавали " мало море", са нивоом воде од
око 95 m надморске висине .
О времену и извршиоцу пробијања Бакарних прагова, њиховог уклања­
ња и исушивања мора, постоје бројна народна предања:

"Ат
audit din betrani, са pamintul, care l locuim noi, ar fi fost о mare de ара si
numai la mun Ni aii locuit nisce omeni sёlЬatici, pre cari I aii bltut stramosii nostri si ne-
aii asedat pre noi aicea. Imperatul nostru Traian aii slobocjit ара de aici la ВаЬа caia." (24)
"Чуо сам од старих људи да је земља у којој живимо била прекривена морем.
На планинама су живели староседеоци, са којима су наши преци ратовали и на­
селили нас овде. Наш цар Трајан је пустио воду одавде код Баба Каја."
(слободан превод аутора)

Након открића предања очуваних у Румунији, а која наводи Денсусиа­

ну (24) имамо потврду:
• Да је римски император Трајан уклонио остатке Плегаде (Бакарне
прагове) на улазу у Ђердапску клисуру, што је проузроковало истица­
ње остатка Панонског мора .

1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1Е::..ГсЈ 1
234
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1

• Сазнајемо и тачну локацију да је цар Трајан пробио Ђердап у рејону

Баба Каја, тј . на самом улазу у Ђердапску клисуру. То је баш на месту
где је у Аргонаутици описана чудесна брана, преграда, плегада .
• На карти (сл. 12.8) видимо то мало Панонско море са нивоом воде од
95 м надморске висине какво је било док цар Трајан није уклонио Ба­
карне прагове , пробио Ђердап и тако га исушио.

Osterfelch AllllO'llUffS

~u1g~liiid
Ј ~~tnely
Bi<fЩo- NrsWud
;о
G~•
CIUJ

Cluj-Napoca
.,
!il~riЬor

-;~(1'
Har9h•/(I

Mle"'"~' '"''"
•;

,--.,- ""'
On1~t1
S1ovenlja CclJt'

о
Bra~ov

Ze~lt•

Bosna 1Herc!!govina1
Босна и_..
Херцеговина

Сл. 12..8. Панонско море (језеро) са нивоом воде од 95 m (https://floodmap.net, ре конструкција аутора)

У Србији још увек и у 21. веку постоје бројна народна предања да је цар
Тројан пробио Ђердап да би исушио Панонско море. Како смо већ навели, Ја­
ковљевић (14) цитира Даницу Ђокић која је забележила веровање распростра­
њено у сливу реке Пек, да је цар Тројан пробио Ђердап да би исушио Панон­
ско море и омогућио људима да допру до злата из наноса реке Пек и њених
притока .

1~1~1~1~1~1~1~1 235 1~1~1~1~1~1~1~1

lc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJ l c:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJ I

Ово предање се очувало и у другим крајевима Балканског полуострва:

1. Миленко Гужвица (https://www.facebook.com/guzvicamilenko), објава од

23. јула 2020. прича о легенди коју му је испричао деда, да је цар Тројан про­
копавао Ђердап да би исушио море. Син га је опоменуо да ће вода пробити
и потопити раднике, а он га је убио да не би ширио панику. Деда је причао о
Тројану као нашем цару, заједно са оном причом о козјим ушима. По речима
Миленка, деда му је живео у Срему, а породица се ту доселила из Млетачке
Далмације око 1780. године, што потврђује да је то предање било шире позна­
то а не само у долини Пека.

2. Такође, Саша Ситарица, објава од 26. јула 2020. (https://www.facebook.

com/sasa.sitarica) прича о легенди коју му је причао отац, да је цар Тројан про­
био Ђердап. То је још једна потврда о предању Трајановог пробијања Ђердапа,
овај пут из околине Ваљева.

з. Народно предање из Шумадије (Казивање Милутина Шишмановића

из Старог Села код Маслошева) забележио је Коларевић (66):

"Некад је све ово било Море, Жуто море ово је било. На Острвици су гор' лађе
пристајале, алке има и сад где су превезиване - и данас стоје . И на Градини -
ено је там' 'де сам пружио прст. Ко тражи (више Азбеста у Страгарима оно брдо)
- јест, ту је Градина, и ту су лађе превезиване, и то је било - а 'вуд' је море било
и ишло там' у божју материну. Е, - онда цар Констандин прокопа Ђердап: он
коп' о, војска - а његов син каже им да ће та вода кад гурне све да их пототопи - и
одустане војска, не' да копа . Они све кажу цару шта им је каз'о његов син - и цар
Констандин убије сина; и прокопају они Ђердап, војска се онда подави - и Море
одатекне, и народ се насели овди . Ето, чуо сам од стари тако. Реко' ти ја - вод је
било ово Жуто море, и доле Солиште што се зове у Маслошеву (то је од тога) - то
је била слана со, и ту су 'ргеле коња долазиле раније - на солиште то - и одлази­
ле. Жуто море било овди - а цар Констатин и Јелена - зато су они посвећени што
су прокопали то (Ђердап) да одатекне вода: он је убио сина - да пропушти воду,
да народ се насели ту. Ето, ми смо се сви населили ту."

4. Дамир Младеновић, објава од зо. септембра 2021. (https://www.facebook.

com/damir.mladenovic.750/) одговара на предање из Шумадије наведено у тач­
ки 3 и каже: "То није био цар Константин већ цар Трајан. Кад није могао на крај
да изађе са Дачанима и Трачанима, па је голем зид на Ђердапу, што су га диво­
ви зидали а утегли с' врха медјаним кламфама, срушио наредивши да се клам­
фе истргну и потопио тако Дачане и Трачане и сва села и градове њихове и дуго

lc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJ lc:.:1...ГcJ l c:.:1...ГcJI

236 lc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJ lc:.:1...ГcJ lc:.:1...ГcJlc:.:1...ГcJ lc:.:1...ГcJ lc:.:1...ГcJI
1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~ 1 ~1~1~1

нису имали проблема са њима . Тад је и мост саградио . Бар тако наши стари
причају јер кад се помене она стара "у цара Трајана козије уши" па се исприча и
то како је Панонско море исушио, а није нико прокопавао Ђердап већ су то оне
Литице хладне Босфорске из Одисејевих путовања знајући да данашњи Басфор
нема ни стрмину за скок на главу. То сам чуо још пре 15-так год, али ретко ко то
узима за могуће, нарочито моје колеге конзерватори или археолози ."

Сва ова народна предања нам говоре следеће :

1. Да се знало за постојање Панонског мора у античко време .

2. Панонско море са сниженим нивоом воде од 140 на 95 m надморске ви­

сине налазило се ту још у време доласка Римљана . Такође, сва ова предања нам
указују да је неко после доласка Римљана предузео одређене радње на уклања­
њу препрека у Ђердапској клисури у циљу исушивања Панонског мора .

з . Као закључак се намеће да је цар Тројан уствари цар Трајан и да је упра­

во он тај који је око 106. године нове ере продубио Ђердап и тиме омогућио
исушивање Панонског мора, Понта .

12. 3 . ТРОЈАНОВ ВАЛ (ТРАЈАНОВ ЗИА)

Након пробијања Бакарних прагова, дошло је до кретања огромне во­

дене масе што је оставило свој траг дуж њене путање, познат као Тројанов
вал (Трајанов зид). Сматрамо да је Тројанов вал (Трајанов зид) настао на ли­
нији максималног нивоа потопног таласа који је кренуо из Ђердапске кли­
суре, прелазећи преко данашњих територија Румуније, Молдавија и Укра­
јине, све до реке Дон (Сл. 12.9).

Troianul nistrean (Valul Zmaului)

Q
@ o rч (ta rg) ~ Valullui'l'raiand cS us
Movila Zm ii ului
е sat Movila Uri c~ ului
Troianul ni strca n
з Movil a Dr3ga icc lor
Li manul (Va lul Z m ~ ulu i)
• Cioburciului ~ lczc rul Zm3: ului

С л. 12.9 . Тр ајано в в ал , Ба калов (67)

1~1~1~1~1~1~1~1 1~1~1~1~1~ 1~ 1~1

237
i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1
1

12. 4. САЗНАЊА О УЗРОЦИМА ПОТОПА

Поред бројних народних предања о потопима, постоје и народна пре­

дања о узроцима тих догађања . Стевић 16 (68), износи предање са Хомоља о
последњем потопу који је проузрокован проласком неког небеског тела у
близини Земље . Наводимо део њеног излагања:

" ...Они о потопу говоре као што бисмо ти и ја говорили шта смо јуче руча­
ли . Не говоре о томе као о причи него о истини .... И онда једне ноћи затутњало
је нешто, они кажу тамо преко Бељанице, то је југоисток за нас, да би следеће
ноћи у поноћ избио вулкан . А то кад је затутњало, то је прошла таква сила, таква
светлост, да је могла игла да се нађе у пласту сена . И један овчар који је изашао
ноћу, блекнуле му овце, па је изашао и видео је да је небом прошла звезда са југо­
истока ка северозападу. Он каже прво звезда, па онда каже комета је прошла. И
то је била толика светлост да је могла игла да се нађе, и народ је почео да говори
да је синуло друго сунце . Од пола ноћи, значи нешто ће да се деси лоше. Да би
следеће ноћи избио вулкан на Бељаници и преврнула се земља у утробу, отво­
рила се земља и преврнуо се свет тадашњи у утробу земље . А испливао је свет
из утробе земље који није био ни толико висок ни леп, ни тако учен . А то значи,
тако народ говори , да учени људи у претходном свету нису з ауставили оне КОЈ И

су мислили зло и који су били безобзирни за живот на земљи. Почео је тако да се

преврће свет, падале су стене и камење и планине у утробу земље и свет се тако
утаманио. На једном врху високе планине стајао је деда Коледо. И молио се, није
се плашио, то је наш стари Бог. Касније је прича пренета на деду Николу, Светог
Николу. Он се молио да Бог заустави ту слоту, ту невољу толику, и домолио је,
зауставило се . Од тог старијег света на главичорцима високих планина, остао
је понеки старац и понека баба и понеко је негде остао од тог света. Али тај свет
није могао да се врати, готово је било. Зато су се увек плашили кад свет постане
похлепан, безобзиран, и учили су младе људе да не чине то, да воде законе небе­
ске .... И по предању се то Хомољско језеро које је било величанствено, отвориле
су се стене Горњачке и оно је истекло. Мене су водили да ми покажу стену где су
. .
ударали таласи, пазите они, њима су то причали њихови старији, и паз ите то 1е
. .
масан, углачан камен и они кажу ето ту су ударали таласи ~е з ер а док оно ни1 е

истекло .... Прочитала сам у једној књизи пре десетак година, јел ме занимало
шта је та звезда, или комета, за коју су рекли друго сунце . И случајно наиђем на

16 С ветл а н а Сте вић Ву косавље вић (Жагуб и ца 1948) ј е српс ки вокални соли ста и н ац и он ални ум етник. Све­
тл а на ј е ј еда н од н ајугл еднији х и з водилаца, и стр аж ивач а и чува ра др е вн о г ср пског муз ичког фолкл ора .
Ви ше од 35 годин а бави се и страживачким радом н а пољу предачке 1<ултуре у Хомољу - Источна Срб ија.

1 i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1 238 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1i:=JCJ 1
 I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJI

једну књигу, Дванаеста планета, и чудесно је, тачно та комета, или та планета у
суштини, која се зове Дванаеста или Мардук или шта ја знам, и она тачно иде
том путањицом коју су они мени рекли, која зна да начини чуда и сваких 3600
година она се нађе у близини Земље."

Потврду ових догађања имамо и у Колбриновој библији (69). То је књига

која се састоји из 11 делова, од којих се за 6 сматра да су остаци староегипат­
ских рукописа, за које се процењује да су настали око 1500 год . п . н .е . Тај древ­
ни спис сведочи о катаклизмама које су се догодиле у далекој прошлости. У
Колбриновој библији се такође описују катастрофе узроковане проласком
небеског тела (другог сунца) . Приказ "другог сунца" појављује се на више од
10.000 петроглифа широм света (сл . 12.10 и 12.11) а део тих петроглифа могу се
видети у тексту на сајту Chttps://x-files.site/news.php?readmore=8717).

Сл 12.10. Два Сунца на небу. Цртеж на камену, Сл. 12.11 . Два Сунца на небу на стели из Нарам­
И нди ја . (https://x-fi les.site/news.ph р ' readmore=8717) Сина, дан аш њи И ран. (https://x-fi les site/news
php' readmore=8717)

I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJ I I ВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI
239

L
1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1

РЕФЕРЕНЦЕ:

(1) Хомер (1975): Илијада . Издавачко предузеће Просвета, Београд .

(2) Хоме р (1963) : Одисеја . Матица српша, Нов и Сад .
(3) Anonymous (2017): Apolonije Rodanin-Dozivljaj i Argonauta. https://kupdf.net/
down 1oad/apo lon ije-rodan i n-doivlj ај i- argo nauta_5a16e85oe2bбf598od45fae4 _pdf
(4) Apolonije, R. (2008): Dozivljaji Argonauta. Demetra, Zagreb.
(5) Apolonije, R. (2010): Argonautika. Plato books, Beograd.
(6) Apollonius, R. (1912) : Argonautica. William Heinemann, London ; The Macmillan Со.,
NewYork.
(7) Diodorus Siculus: Loeb Classical LiЬrary, Harward University Press, 12 Volumes, Greek
texts and facing English translation, 1933 thru 1967. (Translated Ьу : Oldfather, С. Н . thru
Vol . 6, Sherman, С. L, Vol. 7, Welles, С. В., Vol . 8, Geer, R. М ., Vols. 9and10, Walton , F. R.,
Vol. 11) . http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus
(8) Херодот (1988) : Историја 1. Матица српска, Нови Сад .
(9) Херодот (1988) : Историја 11 . Матица српска, Нови Сад .
(10) Strabon (2018): The Geography. Books 1-17, 2018-01-04, (20:16:06), Loeb Classical LiЬrary.
https://arch ive . о rg/detai 1s/Straboo8Geograp hy17An dl ndex
(11) Sweeney, Е. Ј. (2009) : Gods, Heroes and Tyrants : Greek Chronology in Chaos. Algora
PuЬlishing, New York.
(12) Jordanes (1915) : The Gothic History. Ву Charles Christopher Mierow, Princeton
University Press, Princeton, London Humphrey Milford, Oxford University Press. https://
arc hi ve.or g/deta il s/goth i c hi sto ryoђoojorduoh/page/n3/mode/2up
(13) Јовановић, Љ. (2009): Цивилизација облутка. Пешић и синови, Београд .
(14) Јаковљевић, Р. (2008): Атлантида у Србији. Пешић и синови, Београд.
(15) Посеа, Г., Илие, И., Григоре, М., Поnеско, Н . (1968): Хипотезе о настанку Ђердапске
кл исуре, Гл асник Српског географског друштва, свеска XLIX, бр . 2, стр. 9-19, Бео г рад .
(16) Гревс, Р. (1969): Грчки митови. Нолит, Београд.
(17) Шкокљев, А. и Шкокљев, И . (1998): Богови Олимпа из Србије. Издавачко предузеће
Наука, Београд.

(18) Ticleanu, М., Constantin, Р., Nicolescu, R. (2008): Late Quaternary Paleogeography of
th e Pannonian Basin, the l<ey to Locate the Atlantis in the Middle Danube Depression.
Th e 2nd lnternational Conference "Atlantis Hypothesis: Searching for а Lost Land", 365-
381, At hens, Greece.
(19) Ticleanu, М. Gh., Vassas, А., Bindea, G. (1991): Reflets des realites paleogeographiques
premesolithiques (preholocenes) du Bassin Pannonien dans la tradition mythique
europeene et ouest-asiatique. Xll Congres lnternational des Sciences Prehistoriques et
Protohistoriques, 1-7 septembre, Bratislava, Slovakia.
(20) Rundic, Lj., Knezevic, S., Kuzmic, V., Kuzmic, Р. (2012): New data on the geology of the
archaeological site at Vinca (Belgrade, Serbla). Annales Geologiques de la Peninsule
Ba lkan ique, 73, 21 -30. 001: 10.2298/GABP1273021R

1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1

240 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ 1 с=..ГсЈ
IВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJIВCJI

(21) Markovic, S., Timar-Gabor, А., Stevens, Т., Hambach, U., Popov, D., Tomic, N.,
Obreht, 1., Jovanovic, М., Lehmkuhl, F., Kels, Н., Markovic, R., Gavrilov, М. (2014):
Environmental dynamics and luminescence chronology from the Orlovat loess-
palaeosol sequence (Vojvodina, northern Serbla). Journal of Quaternary Science, 29, 2,
189-199.
(22) Markovic, S. В., Hambach, U., Catto, N., Jovanovic, М., Buggle, В., Machalett, В.,
Zoller, L., Glaser, В., Frechen, М. (2009) : Middle and Late Pleistocene loess sequences at
Batajnica, Vojvodina, Serbla. Quaternary lnternational 198, 255-266.
(23) Петровић, М. Ч. (2010) : Легенде источне Србије. Спектар, Кучево.
(24) Densusianu, N. (1913): Dacia Preistorica. lnstitutul de Arte Grafice "Carol GoЬI", S-sor
ioan St. Rasidescu 16, Strada Paris (fosta Doamnoi), 16, Bucuresti.
(25) Chlupac, М. (2005): Quest For The Lost Sea. http://fredfred.net/skriker/index.php/
q uest-fo r-the-1 ost-sea/
(26) Коларевић, В. (2021): Варовник-календар народних обичаја у Шумадији. Зборник
Огњило, 1, 171-172, Београд .

(27) Shkokljev, А. and Nikolovski- Katin, S. (2013) : Prehistory- Central Balkans Cradle of
Aegean culture . Translated from Macedonian to English and edited Ьу Risto Stefov,
PuЬlished Ьу Risto Stefov PuЬlications, Toronto, Canada;
(28) Marsigli, L. F. (1726) : Danublus Pannonico-Mysicus. ObservationiЬus geograph icis,
astronomicis, hydrographicis, historicis, physicis perlustratus, 1-6, PuЬlisher: The
Hague: Comitum, apud Р. Gosse, R.C. Alberts, Р. de Hondt; Amsterdam: Uytwerf &
Changuion.
(29) Szentmiklosi, А., НееЬ, В. S., НееЬ, )., Harding, А., Krause, R., Besker, Н. (2015) :
Cornesti-larcuri-a Bronze Age town in the Romanian Banat? Antiquity. 85(329), 819-
838. DOI: 10.1017/Sooo3598Xooo68332
(зо) Jordanes (2014): The Origins and Deeds of the Goths. Translated Ьу Charles С. Mierow.
First puЬlished in 1908. ISBN-101503086879
(31) ВВС NEWS (2000): Death of а river, 15 February 2000. http://news.bbc.co.ul</2/hi/
europe/642880.stm
(32) Vijesti online (2011): Malo selo u Rumuniji: Eksploatacija zlata sa
Karpata. Vijesti online. https://www.vijesti.me/svijet/evropa/348879/
та 1o-se1 o-u-rum un ij i-e ksp 1oatacij a-zlata-sa-karpata
(ЗЗ) ДЕЛО (1896): Песма светому великомученику Георгију, ДЕЛО лист за Науку, Књи­
жевност и Друштвени живот, десета књига, 01.04.1896., стр. 452-460. Парна радикал­
на штампарија, Београд.

(34) Flaccus, V. (1892): Argonautica. Ву Walte r С. Summers, В.А. fellow of St. John's College
Cambridge, Deighton, Bell and Со., London : G. Bell and Sons and New York.
(35) Smith, W. (Ed.) (1873) : А Dictionary of Greek and Roman Geography, ln two
volumes, р. 710, John Murray, AIЬemarle street, London . https://archive.org/details/
Ь24872441_0001

IВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJIВCJI 241 IВCJIВCJ I ВCJIВCJIВCJ I ВCJIВCJ I

1~1~1~1~1~1~1~1~1~1~ 1~1~1~ 1~ 1~1~1~1

(Зб) Luka, К. (2014): Coloпia Ulpia Traiaпa Ratiaria. The rediscovery of the апсiепt city.
Ratiaria Semper Floreat, 1, 50-64.
(37) Prinz, О. (Ed.). (1993): Die t<osmographie des Aethicus. Moпumeпta Germaпie Historica,
Мйпсhеп .
(38) Јовичић, Ж. (1968): Прилог геоморфолошким проучавањима Врањске котлине и
Грделичке клисуре. Народни музеј у Врању, Врањски гласник, књ. IV, стр. 535-548.

(39) Нушић, Б. (1903): Косово-опис земље и народа, издање са сликама. Матица Српска,
11 свеска, Нови Сад .

(40) Ћирковић, С. и Ферјанчић, Б. (1986): Нићифор Григора. Византијски извори за исто­

рију народа Југославије (уредили Баришић, Ф. и Ферјанчић, Б.), том VI, стр. 270-271,
Београд.

(41) The Cambridge Ancient History (1975): The Middle East апd the Аеgеап Regioп, с.
1380-1000 ВС, зrd Editioп Ьу 1. Е. S. Edwards, С. Ј. Gadd, N. G. L. Hammoпd, Cambridge
Uпiversity Press.
(42) Smith, W. (1854): Dictioпary of Greek апd Romaп Geography, Lопdоп.
(43) Peck, Н. Т. (1897): Harper's Dictioпary of Classical Literature апd Aпtiquities . Harper,
NewYork.
(44) Plinythe Elder (2015): Complete Works of Pliпy the Elder. Delphi Classics, 4,17,200,
Uпited Kiпgdom. https://Ьooks . google.rs/Ьooks'id=OrJoCgAAQBAJ
(45) Васић, М. (1948): Јонска колонија Винча. Књига 1, Зборник филозофског факултета,
Београд.

(46) Вукушић, Б. (2003): О Тројанско-Словенској мистерији . Пешић и синови, Београд.

(47) Огорелица, И. (2018): Тврђава на Бановом брду капија Троје. Делта прес, Београд.
(48) Кirk, G. S. (Ed.). (1985): The lliad: А Commeпtary. Cambrige: Cambrige Uп iversity Press.
(49) Radivojevic, М. i Kuzmanovic-Cvetkovic, Ј. (2014): Copper miпerals апd
archaeometallurgical materials from the Viпca culture sites of Belovode апd
Plocпik: Overview of the evideпce апd пеw data. Старинар, LXIV, 7-30. 001: 10.2298/
STA1464007R
(50) Radivojevic, М., Rehren, т., Kuzmanovic-Cvetkovic, Ј., Jovanovic, М. (2014): Why
are there tiп broпzes iп the 5th milleппium ВС Balkaпs. Archaeotechпology studyiпg
techпology from prehistory to the Middle Ages, Editors Seleпa VitezoviC, Dragaпa
AпtoпoviC, Beograd, 235-256.
(51) Akurgal, Е. (2002): Апсiепt Civilizatioпs апd Ruiпs ofТurkey, Кеgап Paul.
(52) Илић, Н. (2012): Шта то тресе прокупље . Часопис "Треће око", бр. 598 http://www.
treceoko.пovosti . rs/code/пavigate.php?ld=182&editioпld=109&articleld=5зo
(53) Grandi, S. (1716): Sistema Del Мопdо Terraqueo Geograficameпte Descritto.
Nella Stamparia Bragadiпa, lп Veпezia, М . DCCXVI. https://Ьooks. google.rs/
books?id=lt5BAAAAcAAJ
(54) Аксић, Н. (2018): Варијанте предања о воденим биковима у југозападној Србији и
граничним областима. Фолклористика, 3/1 , 69-82.

1 ~1~1~ 1~1~1~ 1~1 242 1~1~1~1~1~1~1~1

(55) Katicic, R. (1995): lllyricum Mythologicum . lzdanja AntiЬarbarus, Zagreb.
(56) Phrygius, D. (2017): History of the fall ofТroy. Translated Ьу R. М . Frazer. lndependently
Published. (https://www.theoi.com/Text/OaresPhrygius.html)
(57) Платон (1981) : Тимај . НИРО Младост, Београд.
(58) Платон (1983): Менексен, Филеб, Критија . БИГЗ, Београд.
(59) Markovic, S. В., Hambach, U., Stevens, Т., Basarin, В., O'Hara-Dhand, К., Gavrilov, М.
М., Gavrilov, М. В., Smalley, 1., Teofanov, N. (2012) : Relating the Astronomical Timescale
to the Loess-Paleosol Sequences in Vojvodina, Northern Serbla. А . Berger et al. (eds .),
Climate Change, Springer-Verlag Wien . 00110.1007/978-3-7091-0973-1_5
(бо) Хершак, Е. (2021): Преглед антрополошких тема из праповијести . Скрипта, Фило­
зофски факултет, Загреб. https://www.blb.irb.hr/842124
(61) Baillie, М. G. L. (1998): Hints that Cometary Oebris played some Role in several Tree-
Ring dated Environmental Oownturns in the Bronze Age, Baillie, М . С . L. Journal:
Natural Catastrophes Ouring Bronze Age Civilisations: Archaeological, Geo logical,
Astronomical and Cultural Perspectives. Edited Ьу BennyJ . Peiser, Trevor Palmer
and Mark Е. Bailey. Oxford: Archaeopress, 1998., р.р. 111. http://adsabs.harvard.edu/
full/1998ncdb.conf..109B
(62) Sweatman, М. В. (2021) : The Younger Oryas impact hypothesis: Review of the
impact evidence. Elsevier, Earth-Science Reviews, 218. https://doi .org/10.1016/j.
earsci rev.2021 .103677
(63) Харман, Х. (2007): Историја потопа . Пешић и синови, Београд.
(64) Tasic, N., Maric, М., Penezic, К., Filipovic, D., Borojevic, К., Russell, N., Reimer, Р.,
Barclay, А., Bayliss, А., Boric, D., Gaydarska, В., Whittle, А. (2015) : The end of the affair:
formal chronological modelling for the top of the Neolithic tell of Vinca-Belo Brdo.
Antiquity, 89, 347, 1064-1082. 001 : 10.15184/aqy.2015.101
(65) Димитријевић, В., Трипковић, Б., Јовановић, Г. (2010): Перле од Денталијума-љу­
штура фосилних морских мекушаца на налазишту Винча- Бело брдо, Београд . 001:
10.2298/STA1 обооо?D
(66) Коларевић, В. (1987): Кад је Шумадија била море. Информативне новине Општине
Аранђеловац, 12. Август1987.
(67) Bacalov, S. (2014): Consideratii privind Troianul nistrean (Valul Zmaului). 11
Conferinta stiintifica international : ProЫeme si oportunitati Chisinau, 11-
12 aprilie 2014, Chisinau. https://bacalovsergiu.wordpress.com/2016/09/01/
se rgi u-bacal ov-cons iderati i-privi n d-tro i ап ul-n istrean-val ul-zm aul ui/
(68) Стевић, С. (2021): Златно доба (25:00-35:00 мин.) . https://youtu.be/KVmF5wgYQXY
(69) The KolЬrin ВiЫе (2006): 21st Century Master Edition. Janice Manning, Editor. Marshall
Masters, Contirbutor. 001: 10.1572/9781597720052

с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1

1
243 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1 с::ГсЈ 1с::ГсЈ 1