Физика зграда

Предавач:
Предавач: доц.
доц. др.
др. Ана Радивојевић

4. предавање
школска 2006-
2006-07 год.
год.

1.Провера летње стабилности

конструкције
2. Прорачун укупних топлотних губитака
зграде

Провера летње стабилности

конструкције

„ провера летње стабилности

конструкције се своди на проверу
њених могућности у погледу
акумулације топлоте

1
 Провера летње стабилности
конструкције
„ у начелу, контрола протока топлотне
енергије кроз неку конструкцију се заснива
на 3 карактеристична механизма деловања:
„ рефлексија топлоте (карактеристика метала,
метала,
односно,
односно, материјала код којих преовлађује
зрачење као начин преношења топлоте – принцип
се заснива на правилном постављању металних
фолија у склопу конструкција)
конструкција)
„ отпор пролазу топлоте (принцип деловања
термоизолационих материјала)
материјала)
„ складиштење (акумулирање)
акумулирање) топлоте
(карактеристика масивних конструкција)
конструкција) –
значајно за адекватну топлотну стабилност
конструкције

Провера летње стабилности

конструкције

„ материјали великог термичког капацитета не

утичу само на повећање протока топлоте
него и на време када се оно дешава –
способност акумулације топлоте успорава
(одлаже) проток топлотне енергије!

„ за разлику од оваквих материјала, код

изолационих материјала и оних који
рефлектују топлоту, проток топлоте кроз
конструкцију је тренутан!

2
 Провера летње стабилности
конструкције
„ иако температурне
промене не показују
увек правилност и
цикличност у понашању
(отежано математичко
моделовање којим би се
добили прецизни
подаци и прорачуни),
прорачуни),
највећи број
метеоролошких промена
се може свести на 24
часа (дневни циклус)
циклус)

Провера летње стабилности

конструкције
„ за масивну конструкцију
је карактеристично да ће
сваки слој материјала:
материјала:
„ прво апсорбовати део
топлоте чиме ће се
повећати температура
датог слоја,
слоја,
„ па тек онда даље пренети
топлоту на следећи слој
„ акумулирана топлота ће
се емитовати са знатним
временским помаком!!!!
помаком!!!!

3
 Провера летње стабилности
конструкције
„ корист од акумулације топлоте
се највише испољава у топлим и
сувим климатским условима
(велике температурне промене
дан-
дан-ноћ)
ноћ)

„ код вишеслојних конструкција

динамички ефекат не зависи
само од врсте и дебљине
материјала него и од њиховог
редоследа у конструкцији

Провера летње стабилности

конструкције
„ југословенски стандарди којима се врши
провера летње стабилности
конструкције:
„ JUS.U.J5.530 – Прорачун фактора
пригушења и прорачун кашњења
осцилација температуре кроз спољашње
грађевинске преграде зграда у летњем
раздобљу
„ JUS.U.J5.600 – Технички услови за
пројектовање и грађење зграда (1998)

4
 Провера летње стабилности
конструкције
„ JUS.U.J5.530 – дефинише конкретне методе и услове прорачуна
карактеристичних параметара (ν, η)
„ услови прорачуна:
прорачуна:
„ фактор пригушења осцилације ν температуре изражава се односом

t em
ν=
t om
„ tem – амплитуда осцилације температуре спољашњег ваздуха
„ tom – амплитуда осцилације температуре на унутрашњој површини
преграде

„ у прорачун се не узимају у обзир слојеви преграде тањи од 0,02m

0,02m
(малтери,
малтери, премази,
премази, парне бране,...),
бране,...), сем ако се не ради о
термоизолационим материјалима чија је вредност коефицијента
топлотне проводљивости мања од 0,1 W/mK
„ за потребе овог стандарда се усваја:
усваја:
„ зидове: αi=8,0W/m2K; αe=11,5W/m2K
за зидове:
„ кровове: αi=6,0W/m2K; αe=11,5W/m2K
за кровове:

Провера летње стабилности

конструкције
техника прорачуна:
прорачуна:
фактор пригушења осцилације температуре (начин прорачуна условљен
слојевитошћу конструкције)
конструкције)

„ једнослојна преграда ν = 0,9 ⋅

(S + αi ) ⋅ (α e + U) ⋅ e x
(S + U) ⋅ α e
S1 + α i S 2 + U1 α e + U2 x
„ двослојна преграда ν = 0,9 ⋅ ⋅ ⋅ ⋅e
S1 + U1 S 2 + U2 αe

S1 + α i S 2 + U1 S + Un−1 α e ⋅ Un x
ν = 0,9 ⋅ ⋅ ⋅⋅⋅ n ⋅ ⋅e
„ вишеслојна преграда S1 + U1 S 2 + U2 Sn + Un αe
n

∑D
j =1
1

x=
2

5
 Провера летње стабилности
конструкције
„ техника прорачуна:
„ Dj – индекс топлотне инерције ј-тог слоја
преграде

D j = S 24 , j ⋅ R j
 W 
S 24 , j = 0,0085 λ j ⋅ ρ j ⋅ c j  2 
m K 
„ S24,ј
24,ј - упијање топлоте од стране материјала
конструкције током 24 часа

Провера летње стабилности

конструкције
„ коефицијент упијања топлоте:
први слој (према просторији)
просторији)
D1>=1 U1=S1
R 1 ⋅ S12 + α1
D1<1 U1 =
1 + R1 + αi
други слој
D2>=1 U2=S2
D2<1 R ⋅ S 2 + U1
U2 = 2 2
1 + R 2 ⋅ U1
ј-ти слој
Dј>=1 Uј=Sј
Dј<1 R j ⋅ S 2j + U j−1
Uj =
1 + R j ⋅ U j−1

6
 Провера летње стабилности
конструкције
„ услови прорачуна:
прорачуна:
„ кашњење осцилације температуре η представља
временски интервал између тренутка појаве температурне
промене унутрашње површине преграде и тренутка појаве
промене температуре спољашњег ваздуха која је изазвала
промену на унутрашњој површини

„ прорачун кашњења осцилације температуре [h]

1  n
α1 Un 
η= 40,5 ⋅ ∑ D j − arctg + arctg 
15  j =1 α i + U1 ⋅ 2 Un + α e ⋅ 2 

Провера летње стабилности

конструкције
„ JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека
конструкција треба да задовољи:
задовољи:

Грађевинска конструкција ν
најмање

Раван кров 25

Све спољашње грађевинске конструкције осим оних 15

оријентисаних према северу
Спољашње конструкције оријентисане према северу 10

7
 Провера летње стабилности
конструкције
„ JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека
конструкција треба да задовољи:
задовољи:
Грађевинска конструкција η [h]
најмање

Равни кровови хладњача 14

Сви остали равни кровови 10

Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према западу и 8

југозападу
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према југу и 7
југоистоку
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према истоку,
истоку, 6
североистоку и северозападу

Провера летње стабилности

конструкције
„ JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека
конструкција треба да задовољи:
задовољи:

„ ако је фактор пригушења осцилације температуре ν кровова

већи од 45, а ν зидова већи од 35, не постављају се захтеви
за η
„ за спољашње грађевинске конструкције које у саставу имају
вентилисани ваздушни слој или имају екран (заклон),
заклон), према
JUS U.J5.510,
U.J5.510, сем за случај сасвим слабо вентилисаних
конструкција,
конструкција, не постављају се захтеви у погледу фактора
пригушења осцилације температуре,
температуре, с тим да површинска
маса конструкције,
конструкције, без спољне облоге,
облоге, не сме бити мања од
100 kg/m2, у ком случају коефицијент пролаза топлоте k
мора бити мањи од 0,35 W/m2K

8
 Провера летње стабилности
конструкције
„ JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове
које нека конструкција треба да задовољи:
„ све остакљене површине (осим северне,
северне,
североисточне и северозападне оријентације)
оријентације) у
боравишним просторијама морају имати
нетранспарентну заштиту од директног сунчевог
зрачења у летњем периоду
„ дозвољена је заштита против сунчевог зрачења и
између стакала ако се уређај за засенчење
користи у зимско доба као део система за
природно грејање сунцем

Топлотни губици зграда

9
 Топлотни губици зграда
„ осим на нивоу провере термичких
карактеристика појединачних конструкција,
топлотна заштита зграда изискује и проверу на
нивоу читавог објекта за шта се узимају у
обзир укупни топлотни губици, који могу
бити:

„ трансмисиони (Φt)
„ вентилациони (Φv)

Топлотни губици зграда

„ трансмисиони топлотни губици

„ губици који настају кондукцијом кроз

спољни омотач објекта (као последица
разлике у температури ваздуха споља-
унутра), а у случају конструкција које
садрже ваздушне слојеве, као и на месту
контакта конструкције са ваздухом, и као
последица конвекције

10
 Топлотни губици зграда

„ трансмисиони топлотни губици:

„ површински (Φtp)

„ линијски (Φtl)

„ тачкасти (Φtt)

Топлотни губици зграда

„ површински топлотни
губици:
губици:
Φ tp = k p ⋅ A ⋅ ∆t
∆t = t i − t e
„ губици до којих долази кроз:
кроз:
„ спољне зидове
„ застакљене површине
„ равне или косе кровове над
грејаним простором и таванице
према негрејаним таванима
„ подове на тлу или подове
изнад негрејаних подрума
„ конструкције изнад отворених
пролаза (еркера)
еркера)

11
 Топлотни губици зграда
„ линијски топлотни
губици:
губици:
„ додатни топлотни губици до
којих долази на појединим
местима конструкције –
местима промене материјала,
материјала,
промене геометрије,
геометрије, на месту
склопа (углови,
углови, продори,
продори,
контакт са тлом,....)
тлом,....) – тамо
где постоје места
специфичних топлотних

„
губитака
формуле за израчунавање
Φ tl = k l ⋅ l ⋅ ∆t
различитих типова линијских

Φ tl = ∑ k l ⋅ l ⋅ ∆t
топлотних губитака дате у
JUS.U.J5.510

Топлотни губици зграда

„ тачкасти топлотни губици:
„ губици који настају код трослојних конструкција
на местима где је термоизолациони слој пробијен
везним елементима који спајају конструктивни
слој са облогом

Φ tt = k t ⋅ n ⋅ ∆t
n – број веза

12
 Топлотни губици зграда
„ вредности тачкастих топлотних губитака:
губитака:

природа чепова или димензије попречног вредност kt у W/oK

веза пресека или ивице у
mm
чепови од армираног 40-
40-60 0,035
бетона
металне везе – округле 2-4 0,005
од галванизираног 5-8 0,007
челика 10-
10-15 0,010
округле од нерђајућег 2-4 0,0035
челика 5-8 0,006
10-
10-15 0,008

Топлотни губици зграда

„ вентилациони губици
„ губици који настају због вентилације зграда која
се одвија у циљу обезбеђења чистог ваздуха или
из хигијенских разлога
„ у зависности од начина на који се вентилација
одвија (природна или вештачка),
вештачка), и вентилациони
губици могу бити:
бити:

„ природни (кроз прозоре и врата,

врата, вентилационе канала,
канала,
инфилтрацијом,
инфилтрацијом, кроз зазоре)
зазоре)

„ вештачки (код присилних система вентилације,

вентилације, помоћу
регенератора и рекуператора)
рекуператора)

13
 Мере за обезбеђење ваздушног
комфора
„ потребе ваздушног комфора условљавају да буде
обезбеђен довољан број измена ваздуха
„ минимални захтев за чистим ваздухом дефинисан
бројем измена ваздуха на час
захтеви за изменом ваздуха у појединим просторијама (YU)
број измена на час за висине просторија
3.0 2.8 2.6 2.4
кухиње (за време кувања)
кувања) 15 25 30 30
купатила 4 7 8 8
оставе 10 20 25 30
собе за рад и боравак 3 4 4 5
спаваће собе 3 4 5 6
WC 4 5 7 9

Топлотни губици зграда

„ вентилациони губици

„ предвиђа се да у затвореном стању столарије,

столарије,
зазори омогућавају 2 измене ваздуха на сат,
сат, при
потпритиску у посматраној просторији од 50 Pa

„ потребан број измена ваздуха условљен и

активностима које се одвијају у просторији,
просторији, бројем
људи итд.
итд.

„ уколико није могуће да се природном вентилацијом

обезбеди довољан број измена ваздуха на час,час,
прибегава се примени вештачке (присилне)
присилне)
вентилације или климатизације

14
 Квалитет ваздуха

„ претерана заптивеност објекта може

довести до појаве тзв. синдрома
‘болесних зграда’ (Sick Building Syndrome)

Квалитет ваздуха

„ последњих година у употреби особа/

особа/предмет емисија
је нова,
нова, релативна јединица,
јединица, особа која седи 1 olf
олф за мерење степена
загађења коју човек или страствени 25 olf-
olf-а
предмет врше у неком пушач
простору спортиста 30 olf-
olf-а
1 оlf – емисија загађивача
мермер 0,01 olf/
olf/m2
ваздуха (биоефлуената-
биоефлуената-
мириса)
мириса) коју производи тзв.
тзв. линолеум 0,2 olf/
olf/m2
‘просечна особа’
особа’, тј.
тј. одрасла
особа која седи,
седи, купа се 0.7 синтетичка 0,4 olf/
olf/m2
пута дневно и чија кожа има влакна
површину од 1.8 m2 гумена заптивка 0,6 olf/
olf/m2

15
 Квалитет ваздуха
„ концентрација загађења ваздуха зависи од извора
контаминације и његове распршености у простору а
као резултат вентилације!
вентилације!

„ изражава се у дециполима – степен загађења коју

производи ‘стандардна особа’
особа’(1 olf)
olf) када се простор
вентилира са 10 l/s незагађеног ваздуха
1 decipol = 0,1 olf/ (l/s)

„ деципол је мера непријатности у неком простору,

простору, а
не мера здравственог ризика!!!!!
ризика!!!!!

Дозвољени топлотни губици

зграда
„ концепт топлотне заштите зграда заснован на
принципу ограничавања топлотних губитака
(трансмисионих и вентилационих)

„ свака од карактеристичних група топлотних

губитака се посебно ограничава –
прекорачење топлотних губитака једне групе
се не може компензовати смањењем
топлотних губитака друге групе!!!!

16
 Дозвољени трансмисиони
губици
„ могу се изражавати као:
као:
„ укупни дозвољени трансмисиони губици (површински,
површински,
линијски,
линијски, тачкасти)
тачкасти) φt [W] који се могу дешавати на омотачу
зграде,
зграде, односно на површинама које ограничавају грејани
простор

„ укупни дозвољени специфични трансмисиони губици

(површински,
површински, линијски,
линијски, тачкасти)
тачкасти) φvt [W] који се могу
дешавати на омотачу зграде,
зграде, односно на површинама које
ограничавају грејани простор,
простор, подељених са укупном
грејаном запремином унутар тих површина – трансмисиони
губици који се могу дозволити по јединици запремине
грејаног простора
φvt=(φ
=(φtp+ φtl+ φtt)/V

Дозвољени трансмисиони
губици
„ у зависности од намене објекта, односно, од
режима грејања, JUS U.J5.600 дефинише
следеће критеријуме:

a. φvt=7+14fo
φvt=(φ
=(φtp+ φtl+ φtt)/V=7+14fo
„ стамбене зграде,
зграде, пословне и управне зграде,
зграде, школе и
библиотеке,
библиотеке, болнице и домови за стара лица,
лица, дечији
вртићи и обданишта,
обданишта, ресторани,
ресторани, хотели,
хотели, мотели и
интерни домови,
домови, индустријске зграде које се греју на
18оК и више,
више, и објекти мешовите намене који садрже
неку од поменутих намена

17
Дозвољени трансмисиони
губици
„ у зависности од намене објекта,
објекта, односно,
односно, од
режима грејања,
грејања, JUS U.J5.600 дефинише следеће
критеријуме:
критеријуме:
b. φvt=8+14fo
φvt=(φ
=(φtp+ φtl+ φtt)/V=8
)/V=8+14fo
„ индустријски објекти које се греју на температуре ниже од
18оК и спортски објекти који се најмање 3 месеца
годишње у години греју на температуру вишу од 18оК
c. ови захтеви се не односе на пливачке базене!
базене!

„ дозвољени трансмисиони губици

φt=φvt x V [W]

Дозвољени трансмисиони
губици
„ претходна верзија стандарда JUS U.J5.600
садржала је и препоруку у циљу рационалнијег
коришћења енергије која ја је изостала у
актуелној верзији

a. φvt=5+10
+10fo

b. φvt=6+10
+10fo

18
 Фактор облика зграде

„ fo - однос укупне површине омотача и запремине

грејаног простора
A
fo =
V
„ укупна површина омотача грејаног простора подразумева:
подразумева:
„ спољне зидове (без застакљених површина прозора врата,
врата,
застакљених преграда)
преграда)
„ застакљене површине
„ равне или косе кровове над грејаним простором,
простором, односно,
односно,
таванице према негрејаним таванима
„ подове на тлу,
тлу, односно,
односно, подове изнад негрејаног подрума
„ конструкције изнад отворених пролаза или еркера,
еркера, као и
негрејаних простора

Фактор облика зграде

„ при прорачуну се узимају спољне

грађевинске мере објекта; за висину –
бруто висине спратова; за отворе –
зидарске мере

„ за прорачун запремине се узимају као

довољно тачне спољне грађевинске мере,
укључујући и конструкције зидова, подова,
подова и таваница

19
 Фактор облика зграде

„ на вредност фактора облика зграде утичу:

„ облик објекта (лопта,

лопта, коцка,....)
коцка,....)
„ димензије објекта (вредност фактора облика за
исти облик габарита ће опадати са порастом
димензија)
димензија)
„ положај објекта у односу на суседе
(слободностојећи или уграђени објекти)
објекти)

Фактор облика зграде

Тип објекта Запремина [m3] Површина омотача Фактор облика

[m2] [m-1]
Слободностојећи објекат 216 1,20
Двојна кућа 180 186 1,03
Куће у низу 156 0,87

20
 Линијски губици топлоте

„ јављају се у конструкцијама као последица

поремећаја стационарности топлотног
протока – на местима промене структуре
елемента конструкције, контакта са другом
конструкцијом и сл.

Линијски губици топлоте

„ могу се разврстати на
4 карактеристичне
групе линијских
губитака:
губитака:
1. места везе
конструкције која чини
спољни омотач (како
зидови тако и кровови)
кровови)
са оквирима прозора,
прозора,
врата,
врата, застакљених
преграда,....
преграда,.... (15 типова
везе)
везе)

21
 Линијски губици топлоте

2. места на којима се
конструкција ломи под
углом,
углом, или две
различите
конструкције спајају
под углом (16 типова
везе)
везе)

Линијски губици топлоте

3. места везе између

спољашњих и унутрашњих
грађевинских конструкција
(17 типова везе)

22
 Линијски губици топлоте
4. места везе грађевинских конструкција у
контакту са тлом (12 типова везе)

Линијски губици топлоте

„ формуле за израчунавање линијских губитака
појединачних типова веза дате су у JUS U.J5.51
U.J5.510
0

„ како се код већине типова веза појављују две

конструкције на које се односи линијски губитак,
губитак,
линијски губитак се рачуна са двоструким
дужинама;
дужинама;
„ изузетак – линијски губици на контакту зида и оквира
прозора и врата,
врата, с обзиром да је,је, према атесту
произвођача,
произвођача, у коефицијент пролаза топлоте
прозора/
прозора/врата већ укључен линијски губитак који се
односи на њих

„ код одређених типова веза линијски губитак може

бити и нула – препорука код пројектовања детаља

23
 Утврђивање укупних
топлотних губитака
„ након прорачуна појединачних конструкција,
линијских и тачкастих губитака, врши се
провера укупних топлотних губитака на нивоу
објекта;

„ стварни топлотни губици се множе са

припадајућим површинама и температурном
разликом и потом пореде са дозвољеним
трансмисионим губицима утврђеним на
основу фактора облика

Утврђивање укупних
топлотних губитака
„ стварни укупни трансмисиони губици:
губици:

ϕt = [∑ (k p ]
⋅ A p ) + ∑ (k l ⋅ L ) + ∑ (k t ⋅ n) ⋅ ∆t

„ стварни укупни специфични трансмисиони губици

ϕt
ϕ vt =
V

24
 Утврђивање укупних
топлотних губитака
„ провера исправности конструкције се може вршити и
преко средњег коефицијента пролаза топлоте km
ϕ vt
k ≤
dop m
fo ⋅ ∆t
односно,
односно,

k z ⋅ A z + k pr ⋅ A pr + c ⋅ k s ⋅ A s + 0,5k p ⋅ A p + k sv ⋅ A sv
k =
stv m
A

Утврђивање укупних
топлотних губитака
„ коефицијенти:
коефицијенти: kz, kpr, ks, kp, ksv представљају средње
коефицијенте пролаза топлоте:
топлоте: зидова,
зидова, прозора,
прозора,
крова/
крова/таванице,
таванице, пода на тлу,
тлу, конструкције изнад пролаза
према формули:
формули:

k=
∑ (k p ⋅ A p ) + ∑ (k l ⋅ L ) + ∑ (k t ⋅ n)
A
„ Az, Apr, As, Ap, Aksv представљају припадајуће површине
зидова,
зидова, прозора,
прозора, крова/
крова/таванице,
таванице, пода на тлу,
тлу, конструкције
изнад пролаза;
пролаза;
„ А – укупна површина објекта
„ c – корективни коефицијент за кровове:
кровове:
„ 1 за топле кровове
„ 0,8 за хладне кровове

25
 Утврђивање укупних
топлотних губитака
„ важећим прописима је предвиђено да се
губици рачунају по етажама како би се
потом израчунали укупни губици, као и по
карактеристичним просторијама (оним са
највећим специфичним губицима, односно,
оним које су по диспозицији највише
термички угрожене)

26