OPORAVAK NACIONALNE PRIVREDE KROZ RAZVOJ TEHNOPOLA

Nevenka Nićin, Milija Bogavac

Mala i srednja preduzeća (u daljem tekst MSP) kao bitan segment u industrijskom razvoju
jedne zemlje rastu i razvijaju se da popune evidentne praznine u postojećoj ekonomiji nudeći svoje
proizvodne asortimane i usluge koji do tada nisu bili dostupni tržištu. Posebno se to odnosi na
preduzetnike koji su došli iz srednjih i velikih preduzeća odakle su preneli bogata iskustva i veštine
koja su tamo stekli, a nisu bili u mogućnosti da ih koriste.
Zbog nedostatka kapitala i odloženog povraćaja kapitala za duži period profitabilnost ovih
preduzeća je veoma niska.
Pokrivajući potrebe lokalnih tržišta mala i srednja preduzeća su doprinela bržem razvoju užih
regiona ali bez ekspanzije od lokalnog do međunarodnog tržišta, ova preduzeća ne mogu postati
nosioci rasta lokalne ekonomije, nacionalne i šire.
Iskustva zemalja u tranziciji mogu poslužiti u shvatanju važnosti stvaranja mreže MSP, koja
nudi čitav niz prednosti (obuka, obrazovanje, finansiranje i proizvodnja malih fleksibilnih serija raznih
asortimana roba) kroz promociju preduzetništva i kreiranje kulture preduzetništva (preduzetnički
forumi).
Tehnološki park (naučni park, naučno–tehnološki park, istraživački park, tehnopolis, tehnopol)
predstavljaju način da se podstakne razvoj preduzetništva putem osnivanja na znanju zasnovanih malih
i srednjih preduzeća unutar jedne države.
Definicija za TP koju daje IASP – Svetska asocijacija naučnih/tehnoloških parkova
(International Association of Science Parks-IASP) sa sedištu u Malagi (Španija):
„NP/TP je organizacija upravljana od specijalizovanih profesionalaca čiji je osnovni zadatak
da povećaju blagostanje zajednice promovišući kulturu inovativnosti i konkurentnosti udruženih
preduzetnika i istraživačkih institucija. Za postizanje ovih ciljeva TP stimuliše i upravlja protokom
znanja i tehnologija između univerziteta, I&R institucija, MSP/kompanije i tržišta; on olakšava
kreiranje i rast na inovacijama zasnovanih kompanija kroz inkubacione i spin-off procese i obezbeđuje
uslužne servisne usluge u cilju povećanja dodate vrednosti zajedno sa uslugama visokokvalitetnog
ambijenta i opreme u TP.“ (IASP International Board, Februar 2003.)
Prema definiciji Luisa Sanz-a predsednika IASP asocijacije “TP/NP predstavlja prostor, fizički
ili imaginarni, upravljan od specijalizovanog profesionalnog tima koji obezbeđuje uslužne servise i koji
ima za cilj povećanje konkurentnosti regiona ili teritorija na bazi stimulisanja kulture kvaliteta i
inovativnosti udruženog biznisa i istraživačkih institucija. Oni organizuju transfer znanja i tehnologija
iz ovih izvora ka kompanijama i tržištu aktivno kreirajući nove i održive inovativno bazirane
kompanije kroz inkubacioni i spin-off proces. Ukratko TP je najbolji alat za regionalni razvoj.
Jedan od najčešćih termina kojim su objedinjene sve organizacione forme ove vrste su tzv.
inovativni centri (IC) koji okupljaju sve učesnike u inovativnom procesu; i omogućavaju lakši i brži
transfer tehnologije iz istraživačkih ustanova u praksu.
Ima veoma mnogo vrsta ovakvih centara, a najčešći su: naučno-tehnološki parkovi, tehnološki
parkovi, naučni parkovi, inkubatori tehnoloških kompanija, centri za transfer tehnologije, ekspertski
centri, impulsni centri, poslovni inovacioni centri i sl.
Tehnološki parkovi postoje u Sjedinjenim Američkim Državama još od ranih pedesetih godina
prošlog veka i od tada se inicijativa za njihovim osnivanjem proširila po svetu uzrokujući konstantnu
pojavu novih TP. Prvobitno je pojam TP imao veoma ograničeno značenje, zasnivano na spletu
koncepcije nekretnina parka, gde su univerziteti ustvari izdavali nekretnine, poslovni prostor ili
istraživačke kapacitete za razne poslove.
Iako ima više definiciji TP, činjenica je da on predstavljaju skup MSP, koji ima sledeće
osobine: povezan je sa obrazovnim ili istraživačkim institucijama, obezbeđuje infrastrukturu i usluge za
aktivnosti okupljenih MSP, prvenstveno nekretnine i poslovni prostor, olakšava proces transfera
tehnologije a namenjen je podsticanju privrednog razvoja regiona u kom se nalazi.
Treba naglasiti da tehnološki parkovi nisu samo skup MSP iz oblasti metaloprerade i srodnih
delatnosti. Tehnološki parkovi mogu imati u svom sastavu i poljoprivrednu, hemijsku, elektrotehničku,
drvoprerađivačku, informatičku ili metaluršku delatnost u zavisnosti od iskazanih preferencijala regije
u kojima se grade. Oni u svom naslovu mogu nositi i neku drugu odrednicu kao ekološkog,
poljoprivrednog ili bio-parka kao sto su npr. Ekološki tehno-park u Torinu (Italija), Odeljenje za
biomedicinska istraživanja Tehnološkog parka u Barseloni (Španija) ili Sektor za razvoj drvoprerade
TP Joensu (Finska). U suštini sve su to tehnološki parkovi, jer svaka oblast Ijudskog privređivanja ima
i svoje određene tehnološke zakonitosti.
OECD struktuira kompanije na: mikro sa 1-4 zaposlenih, vrlo male sa 5-19 zaposlenih, ale sa
20-99 zaposlenih i srednje sa 99-500 zaposlenih.
Inkubacija, odnosno biznis inkubacija za Svetsku asocijaciju biznis inkubatora (NBIA)
predstavlja: „Biznis inkubacija je dinamičan proces razvoja preduzeća. Inkubator pomaže mladim
firmama da prežive i rastu u početnom periodu svog života kada su najmanje tržišno otporne. Inkubator
pruža upravljačku podršku, pomaže u kreiranju i premoštavanju kritičnih biznis ili tehnoloških
aktivnosti. On takođe nudi preduzetničkim firmama zajednički servis, opremu i fleksibilan prostor, a
sve pod „jednim krovom“„.
Svetska asocijacija naučnih/tehnoloških parkova sa sedištem u Malagi (Španija) je
međunarodna mreža koja povezuje TP/NP širom sveta sa ciljem da se definiše minimum standarda i
zahteva pred neki projekat da bi dobio odrednicu TP/NP. Prema podacima iz sredine 2004. godine ova
organizacija ima svoje članove u 64 zemlje sveta i u njenoj mreži se nalazi više od 280 TP članica sa
oko 50 000 kompanija u njima. Svake godine ova asocijacija organizuje brojne konferencije o TP u
svetu. Osnovana je 1984. godine i ima kancelarije u Malagi i Pekingu. Internacionalni bord IASP ima
15 članova.
Osnovni cilj osnivanja TP je povećanje broja MSP zasnovanih na znanju u privredi te države
ili njenog dela. MSP predstavljaju „kičmu privatnog sektora jer pomažu razvoju raznovrsnosti u
privredi“. Zemlje u razvoju koje zaostaju u znanjima u oblasti visokih tehnologija mogu da koriste TP
za privlačenje stranih ulaganja, stvaranje poslova i povećanje državnog budžeta.
Još jedan bitan razlog u uslovima zemalja Zapadnog Balkana svakako je i zadržavanje
najboljih mladih stručnjaka u zemlji, pružanjem mogućnosti da atraktivne poslove uz dobru zaradu
rade u svojoj zemlji. Ovim se svakako ostvaruje i još jedan cilj, odnosno transformacija
univerziteta od predavačkog ka preduzetničkom.
Sledeći značajan faktor je podsticanje transfera tehnologije iz istraživačkih institucija u
privredu. Po definiciji, „transfer tehnologije se odnosi na ocenu, usvajanje i primenu tehnologije“.
Teorija širenja inovacija čini podlogu koncepcije koja se trenutno koristi u proučavanju transfer
tehnologije.
Uobičajeni načini usvajanja nove tehnologije takođe promovišu osnivanje TP oko velikih
istraživačkih i obrazovnih institucija. Postoje dva modela usvajanja novih tehnologija: formalni i
neformalni. U formalnom, kompanije novu tehnologiju usvajaju: stupanjem dve kompanije u
jednu, što je često u prelaznoj i zreloj fazi, preuzimanjem manje kompanije na tržištu akcija, što je
takođe često u prelaznoj i zreloj fazi i kooperacijom, i to: licenciranjem ili zajedničkim ulaganjem.
Istraživanje i razvoj predstavljaju ključne funkcije TP. Po brojnim definicijarna TP je
neizostavno povezan sa visoko-obrazovnim ili istraživačkim institucijama. Kompanije usvajaju
nove tehnologije iz sopstvenih istraživačkih ili razvojnih aktivnosti ili kroz rad ovih obrazovnih ili
istraživačkih institucija, koje olakšavaju transfer tehnologije kroz spin-off kompanije.
Spin-off je definisan kao nova kompanija koja je stvorena od strane Ijudi koji su bivši
radnici glavne organizacije (roditelja), i to tako da je srž tehnologije prebačena od roditelja u tu
kompaniju. Obično se stvaraju da bi se komercijalizovala tehnologija koja je nastala državnim,
univerzitetskim ili na drugi način javno finansiranim istraživanjima. Stoga je dobra mera uspeha
ovakvom finansiranju broj nastalih spin-off kompanija, broj formalnih otkupa kompanija i
količina neformalne međuljudske interakcije.
Što se tiče neformalnog modela usvajanja novih tehnologija, blizina kompanija
obrazovnim i istraživačkim institucijama stvara neformalnu mogućnost transfera tehnologije.
Međuljudske interakcije suština su ovog oblika transfera. U poslovnoj terminologiji, ovaj efekt
poznat je kao sinergija. Iza težine koja se daje neformalnom usvajanju tehnologije stoji verovanje
da usvajanje novih znanja stvara više mogućnosti za inovaciju. Otuda je rašireno verovanje među
kompanijama okupljenim u TP da je i bez konkretnih rezultata biti bolje u parku nego van njega.
Ciljevi koji opravdavaju potrebu regiona sa razvijenim sistemom obrazovanja, naučno-
istraživačkog rada i privrednim preferencijalima za razvojem TP se mogu definisati na razne
načine ali pre svega: zato što TP napada slabosti koje definišu regionalne ili šire SWOT analize, a
koje su u posmatranom regionu Zapadnog Balkana najčešće iskazane kao nedovoljno izgrađeni
tržišni mehanizmi privređivanja i poslovanja, neadekvatan dizajn i redizajn proizvoda, slab razvoj
i implementacija novih tehnologija, problematika konstrukcije složenih alata za sektore MSP,
nedovoljna menadžerska i marketinška znanja, nepostojanje profilisanih klastera, neizgrađeno
tržište i dr. Tehnološki park je kreativna sredina za komercijalizaciju istraživanja i red kompanija
koje se bave istraživanjem i razvojem. On predstavlja skup MSP, poslovima vezanih za
istraživanje i razvoj to se tako ostvaruje njihova prirodna povezanost sa univerzitetima. Pravno
gledano, TP je ugovorni oblik kojim se MSP vezuju za univerzitete, regionalne i lokalne razvojne
agencije (koje su opet de facto „kvazivladine institucije“) to naposletku i vlade regija/centralne
vlade koje su ujedno i osnivači univerziteta. Ova preduzeća dobijaju posao direktno od
univerzitete, ili indirektno pozivanjem na njegov ugled, deo prostorija i opreme, pomoć u vođenju
finansija i ostale administracije, a univerzitet način da kanališe dodatno angažovanje svog kadra.
Ujedno on dobija ojačanu tehnološku bazu za uključivanje studenata u praktičan red npr. putem
ferijalne prakse i sl. čime se daje jedan od konkretnih doprinosa sprovođenju Bolonjske
deklaracije koja ravnopravno uz nastavni proces preferira i stručni red studenata.
Osnivači TP parka mogu biti vrlo različiti univerziteti ili pojedini fakulteti, opštine ili
zajednice opštine (zajednice opštine u sklopu gradova), regije, pojedinačne firme, razvojne
agencije različitih nivoa. Osnova rada TP jeste neprekidno generisanje novih istraživačkih kadrova
sa univerzitete. TIP potencijalnih tehnoloških parkova i mogućnosti za unapređenje privrednog
razvoja zemlje treba da predstavlja fleksibilnu strukturu formiranu u obliku malih relativno
nezavisnih celina. Sa razvojem TP to se struktura dinamički menja i prilagođava spoljnim
uslovima tržišta.
TIP su pokazali svoju efikasnost kako u visoko razvijenim zemljama EU, Japana, Kanade
i SAD, tako i u zemljama u tranziciji odnosno novim članicama evropske porodice (Mađarska,
Češka, Poljska, Slovenija i dr.). Na formiranje strukture TP i njegovu vitalnost veliki uticaj ima
odnos osnivačkih uloga univerziteta, lokalnih vlasti i drugih partnera (npr. Evropske Unije ili
regija koje potencijalno participiraju u ovakvim programima), a pogotovu težina koju pojedini
akteri imaju u donošenju odluka.
TP u uslovima regiona Zapadnog Balkana moraju se donekle razlikovati od strukture koja
postoji na Zapadu, jer su i uslovi različiti. Tamo već postoji jaka infrastruktura na univerzitetu i
fakultetima, jaka privreda i država koja je u stanju da finansira kako fundamentalna tako i
aplikativna istraživanja. U našim uslovima univerziteti/fakulteti su neproporcionalno razvijeni u
odnosu na bazu, a ipak slabo iskorišćeni. Stoga TP ovde mora da omogući kako razvojnu
komponentu za univerzitete i lokalnu privredu, tako i mogućnost zadržavanja talentovane radne
snage u zemlji kao i male troškove za osnivače pri njegovom formiranju i funkcionisanju, bar u
prvo vreme dok se stanje u državi ne popravi. Stoga njegova organizacija ne može ličiti u
potpunosti na onu u razvijenim državama, niti karakter poslova koji će se u njemu raditi može biti
tako ekskluzivan kao na Zapadu.
Iz definisanih ciljeva rada TP jasno proizilaze i njegovi zadaci. Zašto su oni ujedno i
naučni a ne samo tehnološki parkovi dokazuju i sledeće činjenice da najnovija naučna saznanja iz
Evrope i sveta pretače u proizvodne tehnologije dostupne preduzetnicima, nauka može biti
fundamentalna i aplikativna, ali i jedna i druga trebaju da budu od koristi za razvoj zajednice, jer u
njegovom radu treba da participira i veliki broj naučno-istraživačkog kadra, ali sada na jednim
novim osnovama koje pored istraživanja i razvoja traži i primenjivost. Većina potencijalno
interesantnih projekata za TP su samo oni koji donose profit jer se prvenstveno rade za privatni
sektor, jer se za njihovo razvojno jezgro mogu koristiti prostori nekad renomiranih instituta koji su
danas najvećim delom van funkcije, jer se naučne misli iz drugih oblasti konkurentnog
inženjeringa kao što su marketing, menadžment, pravo, finansije i dr. čine dostupne i lako
primenjive u razvoju i radu MSP i jer se samo naučnim prilazom monostrukturni karakter privrede
kao i oslanjanje samo na velike privredne sisteme u regionima, može promeniti, a TP treba da
bude nosilac tog reinžinjering procesa zajedno sa svim ostalim organizacijama i institucijama koje
rade na ovom polju.
Na bazi iznetog vidljivo je da TP u konstelaciji svih novih organizacionih formi koje se
pojavljuju u sadašnjem trenutku regiona, ima svoje, jedno od strateških mesta. Polje delovanja
jeste isto kao i drugih formi koje pomažu razvoj MSP ali su delatnosti TP mnogo sofisticiranije i
kompleksnije. On treba da bude mesto gde će se kreirati: stvaranje motivacije i klime za razvoj
preduzeća zasnovano na veštinama unutar preduzeća i TP, promocija samozapošljavanja kao
modernog društvenog trenda, stvaranje pozitivnog imidža preduzetnika, obezbeđivanje detaljnih
informacija i rešenja poslovnim Ijudima, otvaranje novih radnih mesta i poslova u regionu, pomoć
pri pretvaranju regionalnog potencijala u komercijalna preduzeća i davanje visoko tehnološkom
preduzeću regiona profil na tržištu putem stranih partnera i međunarodnih mreža kontakta.
 Uloga TP jeste podsticaj domaćoj industriji kako bi ona bila deo sveopšteg procesa koji se
naziva globalizacija. Privreda u najvećoj meri nesposobna da se uopšte uhvati u koštac sa ovakvim
izazovima i nesposobna da definiše i finansira projekte koji bi joj u tome pomogli. Stoga cilj pri
osnivanju TP mora biti i zadržati najkreativniji potencijal u zemlji, omogućavajući mu standard
sličan onom na Zapadu, uz izazovne poslove slične onima na Zapadu. Ovaj će sačuvani potencijal,
prekaljen u oštrim desetak godina, biti u stanju da podigne potpuno nova drugim pretpostavkama i
u sasvim novim industrijskim granama.
Planirane postavke tehnoloških parkova u regionima zemalja Zapadnog Balkana zasnivaju
se na prezentiranim premisama i odrednicama rada i razvoja. Ovi parkovi treba da budu dopuna
planiranim poslovnim zonama, preduzetničkim centrima i poslovnim inkubatorima. Oni bi trebali
biti zajednički napor svih na kreiranju novog preduzetničkog okruženja u kome postoje radne-
poslovne zone, inkubatori, instituti, fakulteti, timovi za lokani ekonomski razvoj, regionalne
razvojne agencije te druge vladine i nevladine organizacije sa istim ciljem.
Tehnološki parkovi stvaraju okruženje sa pogodnim uslovima za osnivanje i vođenje
kompanija zasnovanih na tehnologijama ili proizvodima i uslugama za koja su danas potrebna malo
viša znanja. Oni takvim kompanijama omogućavaju pristup tehnološkim saznanjima i opremi,
obezbeđuju veze između ideja, kapitala, industrije i tržišta, te nude menadžerske i marketinške usluge.
Oni obično nude malu udaljenost između centara za istraživanje, univerziteta i kompanija, a u principu
zasnovane na definiciji zemljišta i inicijativama planiranja.
Iz iznetog jasno je da su TP zasnovani na dugoročnoj razvojnoj koncepciji u kome svoj interes
treba da imaju svi stanovnici regije, a između ostalih i najviše: preduzetnici, vlasnici MSP i SO
uključeni u privredni biznis, e Instituti, univerziteti, razvojne agencije, banke, međunarodne institucije,
svi ostali koji imaju interes za njegovo osnivanje i dr.
Tehnologije koje će preferirati pojedinačni TP zavise pre svega od regionalnih tradicija u
industrijskoj proizvodnji, sadašnjeg stanja i odrednica iz regionalnih strategija razvoja. TIP ne
mora biti isključivo industrijski orijentisan i zato ne treba praviti univerzalni model razvoja ili
organizacije TP. Ovaj materijal preferira najvećim delom industrijske TP koji su u najvećoj meri
zastupljeni i u zemljama razvijenog sveta.
Razvoj regionalnih tehnoloških parkova treba voditi kroz faze što se definiše konkretnom
studijom izvodljivosti/biznis planom za svaki TP. Samo na taj način mogu se postaviti razvojne
perspektive održivog TP. Jasno je da projektovanje potencijalnih tehnoloških parkova i
mogućnosti za unapređenje privrednog razvoja zemlje „kopija tehnoloških parkova“ iz razvijenog
sveta koji su predstavljeni u daljem tekstu, ne dolaze u obzir zbog brojnih razloga, ali se isto tako
njihova dobra iskustva i rešenja ne smeju zanemarivati i odbaciti nego beskorisno istrajavati na
sopstvenoj originalnosti rešenja.
Očigledno je da je za postojanje TP potrebna dobra infrastruktura univerziteta /fakulteta/
instituta povezanih sa institucijama koje potpomažu regionalni i nacionalni rast i razvoj. Na vladi
svake zemlje ili regiona Zapadnog Balkana je da u svojim razvojnim strategijama definišu
optimalan broj TP na svojoj teritoriji, lokaciju i povezanost sa navedenim institucijama. TP je
kako pokazuju iskustva iz razvijenog sveta vrlo zahtevna i skupa investicija, do koje se ne dolazi
isključivo međunarodnim donacijama ili pak transferom opreme koja se može delom dobiti kroz
neke evropske programe. To je vrlo složen projekat u kojem participiraju mnogi iz vrha državnog
aparata odlučivanja, do sposobnog i kreativnog menadžmenta parka koji bi trebalo da vodi poslove
parka.
Stoga je jasno da za makro i mikro lokaciju TP je potrebno vrlo celovito sagledavanje svih
preduslova u sklopu regionalnog koncepta razvoja neke zemlje, a kao minimum uslova koji se
pred njih postavljaju neka budu navedeni samo ovi: ljudski resursi, uređena pravna regulativa,
ekonomski potencijal regije u kojoj se planira gradnja TP, industrijska tradicija i preduzetnički
duh, obrazovna i naučno-istraživačka tradicija, izgrađena infrastruktura za uslove TP, blizina
univerzitetske i naučno-istraživačke infrastrukture, atraktivnost-image lokacije za uslove TP jer su
gotovo svi evropski TP izgrađeni u vrlo prijatnom ambijentu, sa maksimalnim poštovanjem
ekoloških standarda i normi i u pravom značenju imaju u naslovu reč park, potrebna finansijska
ulaganja da se mikrolokacija dovede u upotrebljivo stanje za početni rad TP, perspektivne
mogućnosti širenja TP, saobraćajne komunikacije, energetske mreže, informatičke mreže, laka
nabavka materijala i sirovina, distribucija otpadnog materijala, image opštine i regije u kojoj se
gradi TP, i dr.
Uz TP kao kreatore razvoja MSP trebaju biti i poljoprivrednoprehrambeni parkovi,
ekološki parkovi, bio/medicinski parkovi i sl. Ostali su samo inkubatori, poslovne ili radne zone,
industrijske zone i nešto četvrto. Dakle, svaka regija i država treba da jasno kroz projektni pristup
definišu strategije regionalnog razvoja. I da vrlo jasno definišu lokacije tehnoloških parkova, da ih
adekvatno profiliraju u skladu sa uspostavljenim drugim podsticajnim formama razvoja.
Tehnološki park Zagreb d.o.o. (TPZ) je prvi tehnološki park u Hrvatskoj, odnosno preduzetnički
inkubator za visoke tehnologije, sa gotovo 1200 m2 poslovnog prostora. Osnovan je 1994. godine
u koncernu KONČAR, a u Ieto 1998. godine Grad Zagreb ga je otkupio od KONČAR-a i
promenio mu ime u Tehnološki park Zagreb d.o.o. Sada je to preduzeće u vlasništvu Grada
Zagreba, sa zadatkom da podstiče preduzetništvo i privatnu inicijativu na području razvoja i
visokih tehnologija u okviru Programa podsticanja razvoja obrta, malog i srednjeg preduzetništva
u Gradu Zagrebu. Malim preduzećima pruža potrebnu stručnu pomoć, poslovne savete, razne
finansijske potpore, preduzetničko obrazovanje i poslovni prostor po povoljnim uslovima, sa
ciljem da se omogući realizacija preduzetničkih inicijativa na području razvoja i visokih
tehnologija.
U TEHNOLOŠKOM PARKU ZAGREB, u 22 mala privatna, tehnološki i razvojno
orijentisana preduzeća, stvaraju se i plasiraju na tržište inovativni, high-tech proizvodi i usluge na
području-elektronike, komunikacija, telefonije, robotike, monitoringa, dijagnostike u energetskim
postrojenjima, konsaltinga i unapređenja poslovanja.
Takva, razvojno i tehnološki orijentisana mala preduzeća predstavljaju jedan od temelja
privredne obnove, stvaraju bazu za otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje mnogih stručnjaka
koji su ostali bez posla nakon mnogih stečaja i likvidacija velikih preduzeća, za restruktuiranje
privrede, za stvaranje i privlačenje novih tehnologija, za zapošljavanje visokostručnih kadrova.
Mala preduzeća iz Tehnološkog parka postaju središta razvoja visokih tehnologija, bez kojih nema
moderne privrede. Tehnološki park Zagreb je u početku bio klasičan inkubator, samo usmeren na
preduzeća visoke tehnologije. Tokom godina kako su se sticala iskustva, koncepcija se menjala i
postajala kompleksnija. Sada je došao u novu fazu razvoja koju možemo nazvati-složena zajednica
malih preduzeća. U čemu se razlikuje od običnog inkubatora? U tome što obični inkubator pruža
usluge malim preduzetnicima samo u prvoj fazi razvoja i nakon 5-7 godina, kada preduzeće sazri,
odlazi iz inkubatora. U takvom inkubatoru se odvija samo proces inkubacije. Mali preduzetnik je
stalno okružen samo sa mladim preduzećima koja su u istoj situaciji kao i on. Zato se u takvoj
sredini istovremeno i paralelno odvija proces poslovnog rasta i razvoja „zrelih preduzeća“ i
procesi inkubacije mladih preduzeća. Mladi su okruženi starijima i mogu od njih mnogo da nauče,
a stariji u svoje projekte kao saradnike mogu uključiti mlade preduzetnike. Zreli preduzetnici
napuštaju takvu zajednicu onda, kada im je pretesno i kada je stvarno prerastu.

ZAKLJUČAK
Iskustva većeg broja zemalja koje su članice ili su kandidati za ulazak u Evropsku uniju,
govore da MSP ne mogu u potpunosti da zamene velike firme, ali ipak mogu da obezbede izvestan
predah do eventualne rehabilitacije ove privredne delatnosti. Menadžment znanja uključuje i
menadžment inovacija. Svaka inovaciona struktura i mehanizam moraju da sadrže: organizacionu
podršku, investicionu podršku, ekonomsku podršku i izvođenje inovacionih projekata na tržište.
Tehnološki parkovi su nove inovativne organizaciono-ekonomske strukture, koje imaju za cilj
reinvestiranje dobijenog profita u proizvodnju zasnovanu na visokim tehnologijama. Po svojoj
organizaciji i dislokaciji tehnološki parkovi predstavljaju posebne ekonomske zone, dok po funkcijama
koje obavljaju predstavljaju naučno-proizvodne i obrazovne institucije. Nov model ekonomskog rasta
je usmeren na stvaranje novih inovativnih struktura kao što su tehnološki parkovi, a takođe i
specijalnog mehanizma transfera i komercijalizacije naučno-tehničkih inovacija uz pomoć
menadžmenta inovacija.

LITERATURA
1. „Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008.”,
Vlada Republike Srbije
2. „Šanse malih i srednjih preduzeća u tekstilnoj industriji Srbije”, Snežana Urošević,
Poslovna politika, 2006.
3. Zbornik radova II Savetovanja „Na putu ka dobu znanja”, Valdanos, 2004., Fakultet za
menadžment, Novi Sad, Larisa Jovanović „Menadžment znanja”
4. Međunarodna konferencija „Privredni oporavak Srbije kroz koncept razvoja tehnoloških
parkova”, Beograd, 2004.
5. „Razvoj i poduzetništvo – Tehnološki park Zagreb”, Marijan Ožanić, www.tehnopark.hr
6. Zbornik radova Iv Savetovanja „Na putu ka dobu znanja“, Valdanos, 2006, Fakultet za
menadžment, Novi Sad, N. Nićin, M. Bogavac, „Oporavak privrede Srbije kroz razvoj
tehnopola“