a w Zz z ea 3 > ema broja: DVOGL NOVAC ANTIE RREDNJEG VEK¢ NOTAFILIJA MEDALJERSTVO ¢ FALERISTIKAIVOGLAVI ORAO NA SRPSKOM NOVCU - SIMBOL SRPSKE DRZAVNOSTI- pe orla kao simbola snage, hrabrosti i pobede pratimo, pofev vos stare ere, ns novéanom kovanjima Mekedonije, Greke, Rima, provingije i kelonija, tj. citavog antitkog sveta. Na njima je orao prikazan ‘kao neizbeZniatribut vehovnog boge geeko-rimskog panteonn Zevsa iliupiters. ‘Simbolika ove predstave: odrdala se kroz sredni vok, sve do modernih vemena i iv u ‘bliku dvoglavag ola. Danas je predstava dvoglavog orla u raaligiim vadjantama zastu pljcna m heraldic} numiemotit minogih zemalja trom sveta kao simbol suverenasti | drzavnosti jedne nacije. Predstava — dvoglavog tla, popularne Kolaste azdii, javlja so kod nas, otiglechno pod virantijskim —utienjem, ved polovinom XII veka mu svecano} ode sepskih vladaru ic dinustije Nemanjida. Kolastu audi pryl put nalazimo aa odeG kralja Rodoslava, alien Kralja Stefoei Dekwaskog, coxa Dusan despota Olivera, knoza Lazare i despoin Stefoein Lazareviea, O tome nam svedose mnoge freske manastirskit zaduabina, Osiny na vladarskim insignacijama, dvoglavog orla sreéema 4 na drugim adcenim ecitetions vladora, a noveu, pesatirna, prstenjy, polilejins, stebraom posudu d. Carski dvoglavi orao, kako ya prikuzuju sture vieantijske iluminacije, bio je Plics 84 grba Poleologa, poslednje vizanlijske dingstije, Orao je slmbolizowuo tanivo, koje je gledalo kaka na Istok taka 1 na Zapad, Postojall su. stogo Uuyedeni propisi zn lijerarhijsku lestview po Rojima su. vieannijski sevastokrator, Gesar, | ostall, smeli da nose predstave orlova, Orno jeu Vizantii ‘belezavan wisoko dostojanstvo i stanljao 6 kako ni odegi tako | na agent, Postoje padacl iz X + X11 veka da sir dvoglavi orlovi pritvageni w Shi iz visoke title, koje su neklm stpskim viadacima podarily vigantijakl sarewi, Orlov sue prvo vreme uw Srbiji bili prihvaceni vise kuo oznaks pojedinog slvorskog dostojanstva | pogetkst nis oenaéavall nil itel grb, Kaseje se nalaze uglvnom na odeci vladars, U veeme vladavine cera Duéana predstava Aoliste acdije veoma je esta na divitisiodu (eurska wsefda), kao jedno} od ccarskih dasignacyr (=vladarska obeledja), zitim makitu, naratito prstenju, kao 1 ostalim pisdaiotinnn matetijalne kulture, Verovatni je tada, polovinom XIV veka Zapad smatrao dvoglavog_orla_grhom ‘Nemanjica (katalonski kartograt Dulsert ria 133% godine skopsku tvrdawt sa astavam na Kojo) je dvagiavi arao). Na osnavu —injenice da dosadanji nalazi nateg srednjove- kovnog noven svedoée 0 tome da amblem droglavog orla na novey Koriste samo. despoti (despot Jovan Oliver ili despot Jovan Ugljesa, despot Stefan Lazarevi¢ i despot Durée Brankovid). 2a koje znamo da su po rangu iza kralja, Gab Nemanja iz Markoyog manastiva Despat Jovan (?), oko 1350. AR- Ai A. Av. Drogliné onto: obodal aipist +MONITAD . €SPOTIOL Rus lus Hrastes sed na vsohorn presto, dei jxandelof Bago. Love jdesno oc nib ini uso. hovanje oka 1350 go necemo pogresiti ako kazemo da su oni na moneli vezani despots. Pri tome, ne treba ih vezivati samo za despota Stefana Lazarcviéa i Despat Stefan Lazarevi¢ 1402 -27. AR- dinar, kovanje poste 1402. godine nakon dobijanja despots tile, 1. Ans Draglevi oraos obodnt natpis: LECUOT-CTE@ AI ‘Roy: us Hristos w mando BO natpis MECHOT-CTEDAU 2 fs Hse sed isk resol, det evondetis hago {Lovo deenaod nib ic nts lca, kovanje poste ne-nukon dobsjanja dlespatshe tule 3. Avs Kist weentry ool oncentrign Aragon ox ead. Lonredy kragove maps: ABCHOTCTEOAM Rye Droglard aaa 4. Aus Deoglawl ona ‘Rye Tous Hristas a mandonl. Love I desmo datejaly ruse 5, An: Dingheioraa ne Siw a Fanuc njega je met Stern sa rogovima, Hured) nih je mips: or ‘Rvs dnus Fis¢os 6 maudori Levo i desno sniejalt suse najpre 2a tituluprogiatavati dréavnim grbom tog:vremena. Cinjenica je i 2 su se orlovi Kan amblem adriali od made sredajovekovne kraljevine preko carstva, knezevine i Dvoglavi ora je zastupljen na jednoj sti srebrnihi dinara’despota Jovana Olivera (J. Safurik, 3 Ljubié) ili JovanaDragafa ( Lj. Nedelfkovié) ili Jovana Uslieie (M. Jovanovi¢) dastojanstvenike cara Dutena, Od predstare choglevog orla na despotskim ovanjima nemamo mnogo navénih vrsta. Do sida su nam pornata despotska kovanja Stefana Lacareviga i t0 lr juve vestesrebenih ldinara i oti vrste lsrebenih “malin no ARdinar, kovanje poste 1477. igaline 1. Ans tThadcontritnin krugovinw vaca", kako ih je out ragaka fem sadva eevee mes Inazvae prof. 8. iemeijn kt je droplavf orto. NO Ohad ntpist ALCUON FOPDE Rus U konceniritainy kre ie dav ey det ssa nja despata Burda boda supit: ryocnaztinin | Bronkowiés poms COCK ON) MEA-EE to su nam dxe veoma.retke este nove koja we arla iti avers ma FoveEsML poseduje presstavu hava Bod | mverde, Prva vista predsiuja jedinstven nolaz sa iskopavanja na Novo Urch. Opis ovoy nova je dao S, Dimitrjevie w Zhoruitw Nasodnog sauce! Beogeadty, V, wz veomu toi fotografi, T fotografia druge vrste espota Burda ge se rao je voome lola pa zato dajemo samo nego Ponavna kovanje srpskog novca usledilo je oko etiri veka u_obneyljenio} kuezevini Sebi Prva kavanja kealjevine Sibije za yrome vluce Milana Obrenoviéa 1 au reversnom, Ppredstavorn sepskow grb, 14 kkome dominisa dyoghavi cru w let, pot ia. 188% godine 89 apacnima od 5, 1 20 para, Kasnij, 1909, Kralj Petar Karadardovis indaje monete od 215 para, kao i seebrnih § dinara, Kovanja iz 1912, £2917. | apoeai od 5, 10 1 20 para, sa dvoglavim rior na grbu, predstavjaju: postednjl navac kraljevine Stbije, Knjaoving a kasnije kraljeving Cra Gora u neriodu 1906 - 1914, gudine takode Preurima kao deo kullumog i ‘cog nasleda srpskog i amblem ois. Dvoglavi 2,103 20 despotovine, sve do vremena obnovljens kneevine i kealjovine u XIX veku, a danas i de republike, uu srebru { 10, 20 1 100 perpera u zletu, orno je na reversu. U okvia kraljevine Srba, Hivata i Slovenaea kralj Petar I Ujedinitelj kuje 1920. godine navae u apoenima §, 10 i 25 para, takode sa aversnom predstavom grba gd domtinire krunisani dvogiavi orao. ‘Za vreme Kraljevine ugostovije kralj Aleksandar 1 Karadordevié lzdaje 1931, 20 dinara, a 1932, { apoen od 50 dinara wstebeu Od 1931 - 1934, godine sledi preva emi jugoslowenskit zlotnika, tada je kovan 1 dukat, a 1931-3 godine 4 cukata, Mrestolonastednik kraj Petar 11 Karadordevi¢ emituje 1938, godine srctrne apoone od 20 § $0) dinara, Sve pobrojanc cmisije —_kraljevine Jugosdavije move na revers amblem dvoglavog ola sa gthom Ginastije —-Karodordovi¢a na erudima, ijn Da dodamo jos i to da je rankon rosparéavanja kraljevine Jugostavije 1941, godine pod rnemadkom okupacijom kowvala nowae apoenima od $0 para, 1 i 2 dinara (1942) 110 dinara (1943), Na via tia novela mu aversu s¢ naluaila predstava dvoglavog arte, ali tuda bez krone, Budenjem nacionalne svesti t demokratizacijom drustva dvaglavi rao kao vekouns srpska tradiclja i simbol driavnosti vraca se kako na sspski | jugoslovenski grb tako & na jugoslovenski metalni novae, Prvo takvo kovanje je apocn ‘0d 150 dinata iz 1994. godine, ztatnik, iedat povodam 110 godina Narodae banke Srbije. Dvoglaxi orao je ponovo “doleteo iz proslosti” na avers recovnog izdanje metalnog novea iz 1996, sa apoenima od 104 $0 para, & nadamo se da ¢e tu iu buduénosti stati da gleda na Istok | Zapad, Slobodanka StojakevieLlija Lalié NOVAC KOVAN U RIMU I OKOLNIM GRADOVIMA OD 268 - 211. p.n.e. U dinar br, 3 nsjavili smo nastavak kovanje rimskog nova, ali je on bio prekinut dankom o sesfercijusima, pa umesto u prodiona broju nastavak sada aibjavtjujero, Do pojave denara treba ukszati na jal neke Uetalje u vezi kovanja srebrnog i bronzanog novea, Oko 235, paepojedint autori smatraju da je ovaj novae ovan kasnije). prva seriia imske stebine dcratme od 7 er zamenjona je sovom lakéom setijom od 68. gr. Bronzani novae + as, zadrao. je prethodnu tedginu asnovani ta ibealnony standard. (umanjeno} lainskoj funti od 272 ge) Tipwovi novea iz tog vremen, po R.Ag. Kuesonu, Sut A) Didrahna. Glava mladog Janwsa » Kvadriga ‘As: Jamasova glava - pramae bred AR- 6,80 ge, 1) Didrafirmay Beebradn gliva Marsa - korjska glava Av: dunusova glava «Merkur AR- Tat C) Didraftima: Apolonova glava + kon) Pofueliera: kuo i pretodai apoen. Ag Apolonova glava na aversit | reversu ux simbol D) Didiadaw } drelumac Becbrada glava Marsa vz simbole: paliea, buedovan i kon}. + Poluitea:slitoo xo i prethadai apoen As:Olava Dijane aa aversu {reversu uz simbol palice Serije B, C i D su ukinute wee oko 227. prc, 2 ‘oxtala je da se kuje samo starija secija nazvaia po kvadigi lvadrigatusava didrahma (quadrigatus). Ali su zato pratcéi bronzani nevei dodiveli novu inflacjv i staljeni na polulibralai i polufuntatni standard. Cela ova zbrka oko bronzanog moved, 1 pada njegove teZine, razumijiva je rbog velékihratnih teSkoca w Kojima se Rim tada nalazio (novi rat protiv Kartagine 219, p.n..). Tokom tog rata dosto je do novog smanjenjs {eZine bronzangg noved, tako da je av umanjena tezina fig mekadainju tezinu drfetsa (1/3 funte tezine prve serie). Pored didrabme, koja je nazvana dupll viktorijat, AR Gar. uuyedenta je { mani srchrai nominal véktonjirr(3.4 gt.) 810 je W2 nekadainje, kradrigatusave didrahme, Novae je tako nanan po predstavi na rovorst, gee so naluzila boginja Poles whratens trofejnim oruzjem, © © © AR: ga7g___viktorjatd —_AR- 311 ge poluvikioryiat AR=3,a7 U pocetia na noveu nisu bile oznake, ali se Kasnij, tokom rata, pojavljuju. Kako su se srebine zalihe sma. nijvale, degava je bia primorana da smanji tedina ns Mesto hiviey Avaclrigetusa ~ duplog vittoria zauzimajs viktarijatisa slovima i monogramima, Pretpastavja se dit su kovnice uw drugim gradovima pamagale proizvodajs nnovea Rima. Ne ibljuduje sc mogunont da su wznake ma nove nastale dx bi se taéno 2nalo koliko su pojedini gradovi Rin isplatif rutni porez, ‘AE= cas ~10511 gr. (Give Janos)AB seaits- 54.58 g¢. (Glava lupiteray Po nekim od tih slovait oztuka sigl: mozeme Pouzdano ustanoviti kovnicw Roja je kuvila a kod mekih motemo samo pretpostavi Prema Babctomu, Craferdu 1 Carson: lista Seniaka na roves | kovnica ede jo iskovan jesledecis Cili M = na Sardinijt fapontum Korkra Crot = Krowon ‘erm ta L = Lycetia MT = Mateoia %B = Vibo Sei ovi novel su w stvari nvod u nove keovanje koje Je Rim sa srojim saveznicimg kovao od 211 «160. pre. RANI DENARI Novouvedesi monetarni sistem ohuhvatae je ttl Hroiminale: dena = 10 ase, quinn = § asi sestere = 2.8 se, Pored srebiniog kovao se { hronzani novae od axa do semi-wacie. Ova) monetarni sistem zasnivaa se_na Ssekstulnom standardy, ito je zatilo da je as tetio 146 fume, Benue je imo tedinu od 4,8 gr, a imao jo vredaat 10 asa (S45 gr). Odnos iamedu stebra i bronze bie je 1120, So je bilo peiblizno standardu grékih drdave Na aversu je denar imuo lik Rome pod lemon aK Belone, 4 na reversi Dioskure (Kasiora i Poluksa, Polubogove, prijatelje Rima) { natpis, ROMA, ipod ih Penar je pored like Imao na wrersu i oxnaku wreddaosttX, yj dest asa: SEMIS = Saturna SERSTANS = Merkura UNCHA = Belonu SEMILINCIZA = poprsje Merkura Svi su oni au reversu imall predstava pramea broda aispod njega natpis RONEA, ‘Ova monctarni sistem o€wvan je jecva pedese tak sodina, jer je doilo do pada tetine denara na 4 gr, a bronze na oko uncu. Seslere je nekoliko godina heredovno Kovan a zatim jo zajedno sa. Avinarjsoi prestala njihova: proizvadnja. Nihovo mesto je rauren (opet) viktordiae tedine oko 2,8 gr. Ovaj sistem je svujen zbog novog usaglatavanja sa geékim nominalima, ade je vikroriitigrao tlogu gethe ddrahare, koja je viedela 3/4 denara, dok je. kvadrigacus bio recipresan didrahmt: Da bi se podiirill troakovi w satu sa Kartaginom kované su 211 - 209. godine, slaied u ‘i nominile, Na averse bila glava Muse Wz oenakw LX asi 3 skrupela (1 skrpul = 1,137 gr), XXXX = 40 asa ili 2 skeuputa i XX = 20 asa ili skruput Na Feversu Uh alatnika se tulazita predstava orlu sn musjonn, AL ispod nje naps RO Druga serija zlutnika koja je kavana van Rima(?) {mala je vrednost (ib ava iti 3. skreputa | 120 asa ili 6 skruputa, Na njihovens aversu se nalnaila predstava glave Janse (nasupror prvo) serji bez uzmake vrednosti), a na feversu dv ratnikn Koji magevima dadiruju svinju, koju Sveftenik prinosi na rtvovanje. ® @ AR: sestere Xvinarijistt sesteri su imali iste predstave kao i denart ali drige oznake vrednosti. Za kvinarius je ta oznaka bila Qi, a za sestere TIS Bronzani novac, koji je ingled, imao. je predstave: dt tradiciowalni prema nominalims na aversu sledeés AU 6045-341 gx AU 720 a89-6,86 er. Posethum I veka p.ne. veravaino jew lalij radilo vise manjih kouniea novea, koje su bile poirebne Rimu. Na osnovu intetpretacije monograma wa noveu, RokuSano je da se ustanovi u kojim gradovime su oni ovani Prestankom ratne opasnosti dafaei do poncvne Koncemtraeje moastame viesti u Rimu. Hrenologia cris u ovom petiodu moze se odsediti prema proment zi edsustya manjit nominala. U tom periody vajiti tri glavme grupez A. + Anonitna serija na kojoj se nc nalazi sim opisaaih openaks (vrednost + ROMA) nista drugeSeer art ert ne RE et te te aa Fee Tl, - Senje sa monogramom ili slovom na reversu, koji tupucuje na magisteat gée sa kovane. Uadene eu i stilske razlike u pogledu Slema ili mindusa Knje nosi Belona, Mada je ova Kategorizaciia izvriena bez pravih dokaza, spak se mogu i2dvojitt odredene hronoleike grupe kao i ‘odredena pravilnost u nizu kovanja serija novea, Posiela prema tipu slema koju je izve8io R, Ag. Carson: 2. 7 UL tip aera ~ denn simolima: sekira, sidro, vl find, grandica lovorl. pentagram, pramae, skiptar, pero, veh koplja, Zeelo i Viktorja, kno | sighe AR , B,C, GAL, HM, QV, VR dk MAR TW Up Hema > devar, Vkioriiat 7 bromra - ser wmonicass $4 simbolima: buzdavan, og izobilja, polumesec, pos, delfin,dler, amie, Kori skipiar, kop | srocubac, AV tip ema + donar # viktorfiat, uz Bonz koja je izuzetno eetka (anonimusi) oznake su; sidro, Klas Fito, pentageamn, skiptar i kop, SV tip Sema ~ denan sa simbalima: lava, grifon, sava, Sti i vres; wz sigle: GR, Q.LC,, SX.Q,.M, NM KR, Suvi avi ipovi Kombinuju stebenit nove sa goékim standardem i bronzaai novac sa italskim standa‘den, Nokon ovog. perioda Rim Ge odustati od monctarne mimikije, iza koje se krila Zelja ka ekspamaji proms istoku, i mntitkom svelu numeinuti — svuje standarde. Svet ée se uskora suogiti sa jednim novirn, beskompromisnim gospodarem, Rajem é¢ samo ono Ho ‘doksei iz Rima bititepo i sveto. ik, wv, Zenska Srpskog mumizmatickog druitra Na8i novi dlanavi - primljenit od 1. 1. 1996,d031. 5. 1993: 3045) -RUBLOS, BOIAN -Pantevo 3N4697-LEKO, ALEKSANDAR.- Beograd 304797 WALTER, STANISSA - Teese, aja MMANT- LIEPOIA, ZELIKO - Nova Pazova 2049997 HALAS, ENDRE -Tivat 3050/97- MEDIC, DARISLAV - Beograd 305197 « IGNIATOVIC, SRETEN - Loznica 305287- TUCAKOV, DRAGAN - Nov Sad 3053)97- MOSKALLI, LIUBOMIR St. Mitrovien 354477- MARTINOV, ALEKSANDAR - Bela Ctkva 4055/97 PETROVIC, PAVLE « Beograd 3056)7- SOBOT, BORISLAY -Sombor (1057/97 - VUKSAN, MARKO - Bor ‘3058/97 - FAIFRIC, PETAR - Saboc 30547» SPASOJEVIG, MEHATLO.» Beograd 306097 - MILOVANOVIC, ZLATKO - Catak 306107 - MILETIC, MLADEN - Resuviea 8062/97 » MILETIC, JUGOSLAV Jr.- Resavica. 306397. MATENEIEVIC, NENAD= Sipkavo 3064/07 - KUNAR, de SILVESTER - Munchen, SRNematka 3065/07 - DUMBELOVIC, DRAGO = Kragujevae MIS6NT. STOSANOVIC, ANDREIA. « Mndenavac 3067/07 - RADOVANOVIC, VLADAN - Knjadove M068/97 - BASIC, FILIP - Beanitevo, 3060/97 JQVANOVIC, BOGDAN « Beogrud 3070877- DURDIC, SASA + Beograd 3071/07 - ILIC, ALEKSANDAR - Beograd Soran SAIN ~ Lopate 3073/97 MARINKOVIC, SASA ~ Setonje M0747 STOIADINOWIG, SABA - Setonje 175/07 - BLAGOJEVIC, SLAVISA - Nevesniea, 30T697- LABICKL JAN - Newbury Park, Cal, USA, UTTI9T « STOJANOVIC, LAZAR « Beograd 0 - MIHATLOVIC, LIUBISA. Smederew 307907 - NAIDANGVIC, VELIA , Smederevor ‘iNT - MILIC, VLADAN, 308197 - CURCIG, PETAR. 308207 -JANIC, BRANISLAY » Beograd 8080/97 - CBLIGOS, VOFKO - Mirska Bisteica, 48197 - STAN. PETAR - Subotica 3INS/97 « MLADENO VIG, MARKO + Beograd 48697 - CELIKOVIC, IGOR - Beograd ‘SOBTIOT - VASIC, PREDRAG - Beograd 488/97 DOMUZ. SLAVISA » Beograd 3089/97 POPOVIE, MILUTEN - Beograd 300097 - STEFANOVIC, MIODRAG - Beograd 308197 - PRZULIEWIC, ALEKSANDAR + Utice 382087. TEREK, STEVAN + Odliaci 3003.97 - VICENTIC DRAGUTIN - Sr. Mitrovies 30947 ODI, MILOS - Beograd 3095/97. ILIG, MILAN Sirakovo 309097 ZIKIC, TODOR - Novi Sud 30797- HABUL ALEKSANDAR - Beograd MA/T- PETROVIC, ZORAN - Vranje §099997- JOVIC, ALEKSANDAR - Veanje Costitamo navim Glanovim=Dubravka Ujes Posrebreni novac u antici Metalni nove fe u pradiosti predstavljao osnovno seedstvo zu razmenu, & njogova vrednost se zasnivala na tokind i EstoGi metals. U potetku, nover je kovan of plemenitih metala: od elektruma (prirodne ili veitatke Tegure alata i srebra), ad zlota i od. srebra, Neplemenit bakar i, die, njegove otpornija legura bronza, tek su ikasnije uvedeni v upotrebu, alt su ga sirenjem novéane razmené yrlo br20 zauzeli glavno meslo monetarno} produkolji. Ruzlog tome lezi u relativo niskoj vrednos ‘ronze u odnosu na plemenite metale, zbog Gege je iO pogodniji za ufcvtale tramsakelje 4 svakuduevau. upotrebus 6 je zat0 kovan u vedem obi, Bakar, ii bronza, Korikéeni su u proizvoein nowea sue sano 24 Kovanje sitnijih moniinala, vee { 28 snizevanje viednosti plemenitih metala. Snigavunje vrednost! postizino je. mefanjem slog plemeniog metala sa izvesnom koliginam bakra, dime je iste te2ina metala pripremijenog za Kovanje imnis manjk apsolutn ‘rednost, Kvarenje sastara meiaine mase jevijalo seu periodiais inflacje, i vopste w situarijoma nedostatka favca nekoj oblast, taka da je Cesta tesno povezano i sa imitizanjem, odnoso izdavanjem nelegalnog nove. raja ej je, u svokom slugsju, bio axtwarivanje izvesne Dak je legiranje zista w kovanjit moves. bilo priliéno ogranideno, —kvarenje srebra je Gesto primenjivano, ne samo u antici, vee i sve dotle dak je veednost navea zasnivana ne dva_pomenuta elements: teZini i metainom sadriaju. Redukeija tezine mvanicnih nominal bila je veoma ofigledno stedswwo “ubtede” plemeniteg mistala, odnosno-jasen # nesumnjiv pokazatel) inflatornify promena, ili indicija za sumajy u cemisife: SniZavanje unutrainje vredawsti novea lexicanjer, sve dok nije bilo tako matno da je menjalo njegov izgled, nije, meduiim, bilo odmad vikjivo i nije, bat na pevl ppogled, izwzivalo sumaju. Kada je sadrdaj neplemenitih douiaka prelazio iaesan prosenat, logirnnje nije vite moglo da prage neopazeno. Roja mietala Je posinjaln tania, pa tako izmenjen novac nije vie mogao sla buds pritwagen. Da bi so radrdulo poverenje javnoat, bilo je poirebna da se iegled novea odrdi nekémenjenim i da emisije od uslatjeniog metala Sta vive Lice na pevobitue od punog stebra. Ukoliko se w toms ne bi uspelo, promena 4 Jvalitetu bi se jako odrazila na pritwaranje 4 cirkulacijy, ako da eco proses ne bi imao smisla, Zivog toga se pribegavalo tehnikams koje. su nove od nickvolitctnag metal avale %eljeni izgled, dono srehrau povrsinu, Radi se a dva osnavna vida obrade povrtine pre kuvunja: izvlagenjy srebra bz legure na poviSinu plotice ¢ oblagunju bakume ili bronzane plogice srebrom, U-ruzlititim periodima antike ju raalititim dréavaim oxgonizacijama —primenjivani su raclifit postupel. U gradavima-dr2ovama grog tipa, ako je metal bio loteg ssstava, novae je bio igbseivan ie opticaja i zamenjivan kvaliteinim noveem neke susedne kovnice, Pri kvarenju novea, tu je Ge8ée pribegavano oblaganju distin srebrom, Sto je, bar za krade vreme, davalo wisi solidinog novea. U rintskoj dréavi, od poene Republike na dalje, takva hoakureneijx nije postojala, teritorija za ciekulaeiju je bifa ogromna i sa razlisitio monetarnim tradicijama, taka da postepeno ali staino kvarenje denara nije odmah prowzrokovalo vese poremecaje, Ovakva situacija dopustala je primenw obe tehnike, ito ne sania od strane obignih falsifikatora, veé, ‘modda, iw legitimnim drzavnim kovnicama. * 9Maderoc metalogratsic analize omoguéile su da SS BES wrchitesjima uote fini detalii u struktun) Kemer mciaix, Gme cu dobijeai clement cm Fekonstrubsju antitkih tchnika posrebrivanja povetine ones od metala loteg kvalitet, ‘Tehnike igvlaéenja srebra na. povriiny plotice zasniva se na neujednaéenosti egure srebra i bakra, S10 se pod mikroskopom pojavljuje kao “ernasia” steuktur®, Ova je omoguavalo ca sa povrSine plotica spremlenih za kovanje uklanja bakar da bi komadi izgledali srebeni, ik bear bogatji srebrors, Prema’ istraivanjima oslabijenih denara i antoninijana koja je invrsio HL. L. Koup (HL. Ia Cope). tehnika poveéavaaja kancentracije stebri na povrdink imala je nekoliko faz: Plodiea je pivo jako zaprevana na Vagduhuy take du je bakar na. povesini stvarao dva sloja oksida, cok su Cestice srebra estajale aeizmenjone. Oksidibakra su potpuno odsirunfivani pomodu peanja u kisclim bilinim supwtancama, kao 36 si sirée, limonov sok, i amonsjakalne materi dobljenc iz luring, posle éepa je plocica dobijala. wet, odnaino stebme posting, Da bi se ove povesine ujednacena rasirile po eelo) lotic, ona je obradjivana, udarcinns Gekifem, a ako to nije bilo doveljno, prethodnni postupak $e ponavijan. Udarcem novéarskog Biga uklanjae su zaostale povetinske neravnine i koniad je dobijan lipiéan ‘inj stebra, Opisnmna tehnika dovoelila fe do malo gubitka pprvobitne ted plogigg vl oko 1,5-86h pisana tehnika bila je efikasna u tretmanw leguca uw kojima suds2ij seebra nije bio nti od! jedne unce na ibru bronze, odnoan ne nid od oko 8.3 %. Taped ovo Pracenta moro se pribegavati. posrebsivanju. Sto. je procenat stebra bio vid, bilo je lkse i jeftinje"izbetjivati”™ plodice, a dobijeni rexutiat bio je teajnji, Smatra se da Jo moguée da povedimko poveéavanje Koneentracije steben sxdizimanjem takravodi porekla od ranih hemijskih metodi rzdvajanja dluta od seebra, Za raxliku ed prethodae, tchniks ablaganja stebrom primenjivala se kod plotice od obiénug Dakra, bronze, it neke jo¥ slabije feguie, Postupak se zove i subericija (od lutinskog sub = ispody 1 aes, seri bbronza, u anagenju *jezgro ax bronee”), dl furnicunje novea, a zibeleden je ak i kod rani emisija oi elekieona tako de go mode reti da je ro¢en sa samim aovcem. Posto je redak luda) da ovakav novac: nosi iste, zvaniéne novtarske Zigove koji se javjaju } na novew od punog stebra, pastanla se pitanje njegove legatnosti. Primeri sy esti marodito w rimskom poziom republigkom i ranum imperijalnom period, inko da se u asnovi poveeuju sa periodima inllacje alt je sasvim izvsno da je-bar jedan bro} suberiranih emisija proizvod obignih falsifkatora, Cinjenica je da je u 10 vreme bilo mnogo suberata 1 citkulacji i iggleda da je novo prisustva bilo tolerisano, Tumstenja se ipa raziienju samo bi nova istrativanja velitog brajaprimeraka —mogla da —_doprinesu razjsinjevanju pitanja, Amoninijani i denadi iz droge polovine tréceg veka nosii su sumo tanki stebri slo al su imal zvanian iarskter, ko j neito pon Ltrahijshi ‘lisa svojim veomna niskim sadr2ajem stebra, Prema metalografkim analizama, bilo alien ee ie dok se ne postigne 2adovaljavajuél izgled i ravnomeran faspored srebrang omotata po povrkini plofice i na sclovima gde su droana kleita. Malo slozenit metod bilo ie oblaganje plodtce tistom srebra, kao u omotu ili fel, 8 neizbedne tatke spojeva Spajanc su leralfenjem. Zatim se plotica ponovo zagrevala éime je, uz udarae Figom, ‘zravnavana, Plotiea je mogla da bude oblagaaa | sa dva lista srebra, dok je rubni Sav zatvarnn, nekad i posle kovanja, lemijenjer. Biljae kiseline, pomenute kod postupke pojatavanja koncentracije stebra ma povrdini, mogle su da bud Koriiéene i za aslohadanje plotice od heGstaGa nastalih u procesima nanofenja i Siena stebrne plate. Teosetski, jos va postupka su mogla da budu korisécna, ali za njih nema dovoling polveda hutnizmatickims melazini, at njthova primeaa bi bila {shnigki komplikovana, ili preskupa: amalgamisanje. ue Pomoé amalganin srebta, i posipanje plotice cutektickom leguron u praku j catim 2arenje sve do momenta stapaaja 84 povrdinom plodice (gecki ee! = dobar | zexroo, od rax0 = tom, Posrebreni antiékl novae nije poscbno cenjen w Ssistavljunju Kolekeija, nl muzejki, ni privatnih i deugih, pre svega hog naglatenog pitanja autentienosti i egitininost On se te¥e éist | Konzervira, surodito oko sit bronzani delovt Korodirall, Ovakay novac ipak daje interesantne pudatke o antickim tehnolagijamna sa jedae strane, as diuge pruda dragocene informacile 0 nézabeletonim “sicanleama” intorije | ekonomake istorii ‘a nadim prostariens, Pored simskog posrebrenog novea kojl se pojuviiuje u celaj Eveopi, a | Sire, kod nas ve najtetée nalaze suberati drab grékih kolonija Apoloaije | Dirahiona,{ keltskl suberiruni novag, ¢ kod ovog nova Veénom nije reseno pltanjé da Ml se radi o zvani¢nim emisjama, ii © onovremenim falifikatima, a sudegi po fostavama, bio jew gpticaj zajedno sa. komadima od punog,stebra, —__fsseecsessessse Halt oglacé STARI NOVAC, papirni i metal, kao J staro orudje hupyjem, Tel, O11 / 176.05 95 » Dusan, ANTICKI RIMSKI NOVAC - Kupnjem, prodajem i Faemenjujem. Tel. O11 [562-$3 KUPUJEM, MENIAM 1 PRODAJEM faleristiby celokupmu, akelje i antiku. Nehojia - Tel. O11 / 420-339, ee KUPUJEM i razmenjujem stpski steinjowekovai noveo, Tel. O11 / 787-846, START NOVAG, papimt i metalni, kao i staro oruzjc pL a Rett Ar a ts ane‘#vadomir Cvetic VARVARSKO PODRAZAVANJE ANTICKOG NOVCA ‘SEOWA NARODA OD THDO Vi VERA U ‘Dinah br. 3 govoril smo 6 podradavunju novea antitke Grike, av ovom broju hide ret! © podradavanju nove. simake Republike 1 Carstva, kav i eanog viaantjakog over | Sve Mio je redone za poidmazavinje gackog novew (veste : fretala, nominal, lkoona vrednost) sn2i 28 lnilacje Fimskog i vizantishog novea, Celokupni.vimski aoveani sistem kontinuirane prate Vareurskilt narod mit geogeatski. disdkom proxtont ou! Britanije, Gali, uk Lines Geverna granica imperije hit toka Dunava), pa preko Dakije do Crnog Mara i Mexije do Anadotie U period Republike, dominanine su imitacye rinnskil demara | sera tesa (dena! 53 navubljenim obndam). Denare i seratuse Fntirale je, ized ostalog, # Kelsko, gj, keliskorgermansko pleme Eraviskera (Eravisker, Eravisel) nastanjeni 4 Panoniji wz Dunas, Unilirali su dennre vipa seratus sa aversnom predstavom slave Rome, boginje gradi Rima i eversnom predstayom Viktorije w dvepregu na desno, Takode su podraéavall denarsa predstavom Romine glave, 2 a even su Dioskuri (Kastor i Polideuk) prema predioiku denara: M. Junius Silents, natpis je: MIVN ROMA (cL J) Bonar it T veka pie. sa predeuwe Yonusove plave se djademom na sven mm reversu ~ grifon i natpis RAMSCI takode pripada ovaj imitasionay grup (a 2) Prema denam L, Papiusa uz obale gornjeu taka Dunava, kovan je | denar sx glavom L. Regulusa (poste 42 pac.) i ‘olpisom: REGYLYS - PRI. Na reversa je ‘mura Urania Pnatpis: @ POMPONIMYSA Gh 3). Evropski Sarat, koji su bili austanjend femedi Visle i Dona, Baltitkog mora i Kirpan takode su. podiezavali novac Republike, kao | Carsiva, Zanimljiv_ je ‘Avgustey ‘demir sa pnetka 1 veks. Na aversi je pliva sa lovorovim venom i nitpis: AST“ OSAMSATMS. Na teversu je saupis:LV€ [TAD] CABBBAD | preditiva Gaja | Lueija Cazara sa kapljini izmeda dva tn st) Tnteresanino i yrlo retko fe kovanje denara (serratus) iz 1 eka Avgusta si everson —tipa ‘osmozennum — komo: tom (sh Sh Kao prediozak Koritéen je deaur tpn RIC 37 Fazigl, nomtudske plete Sarmato, koji su Aiveli——stepama everno od Cinog mora, veé wf voi dupri su’ do Punonske nizije | vol ratove sw rinskio carevina we do IV vel. Zanimljivo Je _niihovo —podeazavanje seaaca Jalje Domne sa re-versom ROMA ETERNA, Ovsj Fevers nije poznet ut atfiejelnom kovinju, pa se mods 7akljueith da je 28 predlozuk reverse ovog “hibrida" koriscon dear drugog vladar (S16). Podratavani su alfaeci ‘Vespicina, A. Piusa, if Hadrijana, M, Aurelija, 1. Veruss, Komudusa, kao 1 dnugih ‘careva i catieu, najietée iz porodice Severa, —Semmati> su takode, doduie rede, ta prediozak jedne strane koristi dena jecnog vladara, w 2a revers drigog: Tako je iskovan denarsa likom L. Verusa st legendom: LL VRVS AVG ARM PART MAX, a reveis prema deaara A. Biusa i natpisom DIVO - PIO (2). Podrazavane su i nominale u zlatu, doduse reiko, ke a primer, aureus Tiberiusa (14-37) 52 Feversom MAXIM = PONTIF (reirogradina) (sl. 8), Ova ‘imitacju su kowali Dassen ili Fazigi. Tokom I veka w beonci u