Molekurska Logika Zivih Sistema

MOLEKULSKA LOGIKA ŽIVIH SISTEMA
Živi sistemi su sastavljeni od bezživotnih molekula, pokoravaju se svim zakonima fizike i hemi-
je, ali poseduju atribute koje skupovi molekula normalno ne poseduju:
1. Živi sistemi su veoma kompleksni i visoko organizovani. Æelija, kao osnovna jedinica ži-
vog sistema, sadrži veliki broj raznorodnih molekula, koji su na precizan naèin organizovani. Nasu-
prot tome, neživi sistemi uglavnom predstavljaju sluèajne skupove molekula.
2. Svaki deo živog sistema ima specifiènu namenu ili funkciju. Živi sistemi nemaju nefunkci-
onalne delove. To se odnosi kako na makroskopske karaktere (krilo, peraje, oko, cvet), tako i na intra-
æelijske strukture (nukleus, æelijska membrana, ribozom). Pitanje kakva je funkcija jednog molekula
(protein, lipid, ili nukleinska kiselina) u živom sistemu je sasvim umesno. Isto pitanje u skupu mole-
kula nežive prirode je irelevantno i beznaèajno.
3. Živi sistemi imaju sposobnost da koriste energiju iz svoje okoline i da je transformišu. To
omoguæava održavanje unutrašnje strukture živog sistema korišæenjem gradivnih elemenata iz spolj-
ne sredine. Neživa materija se obièno raspada kada apsorbuje energiju u vidu toplote ili svetlosti.
4. Živi sistem ima sposobnost precizne samostalne repikacije. Ovo je najspecifièniji atribut
živog sistema. On znaèi da su živi sistemi u stanju da se reprodukuju u formi identiènoj u masi, obliku
i unutrašnjoj strukturi iz generacije u generaciju. Sposobnost samostalne reprodukcije, neživi sistemi
nemaju. Smatra se da je samostalna reprodukcija osnova života na planeti Zemlji.
Imajuæi u vidu ove atribute, postavlja se osnovno pitanje: Zašto se živi sistemi toliko drastièno
razlikuju od neživih, kada su sastavljeni od neživih molekula? Ili, zbog èega je živi sistem više nego
obièan skup neživih molekula? Odgovori na ova pitanja daju definiciju BIOHEMIJE kao nauke.
Zapravo, zadatak biohemije je da odredi kako kolekcija neživih molekula, naðenih u živom sistemu,
meðusobno interaguje da oformi, održi i obnavlja živo stanje – æeliju. Biohemija se može definisati i
kao izuèavanje života na molekulskom nivou. Jer, kako samo ime kaže, biohemija je hemija života.
Ona premošæuje prazninu izmeðu hemije (izuèavanje strukture i interakcije atoma i molekula) i bio-
logije (izuèavanje strukture i interakcije æelija i organizama). Biohemija je dugo vremena bila deo fi-
ziologije ili hemije do otkriæa multienzimskih sistema kao katalitièkih jedinica živog sistema, kada se
biohemija odvojila od fiziologije kao zasebna nauka. Brzi razvoj biohemije u prvoj polovini 20-tog
veka, omoguæio je da se spoznaju principi transformacije energije od strane živog sistema kao i mole-
kulska osnova nasleða.
Biohemijska istraživanja su pokazala da je sastav živog sistema (biomolekula koji grade živi si-
stem) kvalitativno razlièit od sredine u kojoj živi sistemi egzistiraju. Najveæi deo hemijskih kompo-
nenti živog sistema su organska jedinjenja ugljenika (redukovana ili hidroksilisana). Mnogi biomole-
kuli sadrže u svojoj strukturi i azot. Sasvim je suprotna situacija u neživoj prirodi. Biomolekuli u ži-
vom sistemu su raznorodni i veoma kompleksni. Tako, na primer, bakterija Escherichia coli (jedan
od najbolje izuèenih živih sistema), koja je stanovnik intestinuma viših organizama, sadrži oko 5000
razlièitih jedinjenja meðu kojima je i 3000 raznih vrsta proteina. Za razliku od E. coli, èovek posedu-
je oko 80.000 razlièitih proteina. Mnogi proteini ove bakterije i èoveka imaju identiène biohemijske
funkcije, meðutim sasvim su meðusobno razlièiti po strukturnoj organizaciji.
2 DINAMIÈKA BIOHEMIJA
Bez obzira na živi sistem, veæina biomolekula u njima su organizovani u makromolekule sa veli-
kom molekulskom masom. Makromolekuli su izgraðeni od prostih gradivnih blokova meðusobno
povezanih u lance. Tako su celuloza i skrob makromolekule izgraðene od kovalentno vezanih gluko-
za, proteini od kovalentno vezanih aminokiselina ili nukleinske kiseline od kovalentno vazanih nu-
kleotida. U živim sistemima postoji dinamièki odnos izmeðu makromolekula i njihovih gradivnih
blokova. Naime, makromolekuli se mogu razlagati do prostih gradivnih blokova ili se gradivni blo-
kovi mogu polimerisati u makromolekule. Smer u kome æe se dešavati transformacija je regulisan po-
trebama živog sistema.
Interesantno je da su dvadeset aminokiselina koje grade proteine i pet nukleotida, koji grade nu-
kleinske kiseline identièni u svim živim sistemima na planeti Zemlji. Pored toga, živi sistemi ne pose-
duju nefunkcionalne komponente, a biomolekuli koje poseduju mogu imati više funkcija u živom si-
stemu. Tako aminokiseline imaju osnovnu funkciju da grade proteine živih sistema, ali mogu biti pre-
kursori za sintezu hormona, alkaloida pigmenata itd.
AKSIOMI MOLEKULSKE LOGIKE ŽIVIH SISTEMA

1. Postoji izuzetna jednostavnost osnovne molekulske organizacije æelije. Hiljade razlièitih
makromolekula prisutnih u æeliji (osnovna jedinica živog sistema) su izgraðeni od svega tridesetak
prostih gradivnih blokova.
2. Svi živi sistemi imaju zajednièkog pretka. Ovaj zakljuèak se izvodi na osnovu analize živih
sistema koja je pokazala da su biomolekuli koji èine gradivne blokove identièni kod svih vrsta.
3. Identitet svakog živog sistema je saèuvan posedovanjem specifiènog seta nukleinskih ki-
selina i proteina. Svaki živi sistem ima svoj set nukleinskih kiselina koji se razlikuje od drugih živih
sistema. Sliènost u setu nukleinskih kiselina je veæa što su organizmi bliži na evolutivnoj skali i obr-
nuto.
4. Postoji princip molekulske ekonomije u živim sistemima. Ovaj princip objašnjava funkcio-
nalnu raznolikost biomolekula. Zapravo, jedan biomolekul može imati više funkcija u živom siste-
mu.
5. Živi sistemi formiraju i održavaju svoju osnovnu ureðenost na raèun okoline. Živi siste-
mi održavaju konstantan protok energije kroz sebe, da bi održali svoju ureðenost i istovremeno zado-
voljili zahteve zakona termodinamike. Tako, kroz fotosintezu, biljke obezbeðuju konverziju sunèeve
energije (primarni izvor energije za život na planeti Zemlji) u hemijsku energiju ugljenih hidrata.
Energija iz ovako dobijenih jedinjenja se koristi za održavanje unutrašnje ureðenosti drugih živih si-
stema (sinteza biomolekula, održavanje koncentracije gradijenata, pokretanje mišiæa, itd.). Procesi
odgovorni za održavanje unutrašnje ureðenosti živog sistema prevode deo energije u toplotu, koja se
rasprostire po okolini živog sistema, poveæavajuæi entropiju u njoj.
Æelija, je neekvilibrisan, otvoren sistem – mašina za izvlaèenje energije iz svoje okoline, što iza-
ziva poveæanje entropije sredine u kojoj se nalazi. Æelija je nekoliko puta ekonomiènija od bilo koje
mašine, koju je èovek izmislio, u rukovanuju materijom i energijom. Osnovna karakteristika otvore-
nih sistema je da nisu u stabilnoj ravnoteži sa okolinom koja ih okružuje. Stoga je i æelija u dinamiè-
koj ravnoteži („steady state”) sa okolinom, što znaèi da koliko materije i energije uðe u sistem toliko i
napusti sistem ali u drugaèijem obliku.
6. Živi sistem funkcioniše kao izotermalna hemijska mašina. Mašinerija živog sistema za
transformaciju energije je osetljiva na visoke temperature, jaka elektrièna polja, ekstremno bazne ili
kisele uslove sredine, jer je graðena od relativno nestabilnih organskih molekula. Drugaèije reèeno,
POGLAVLJE I 3
biomolekuli æelije imaju stabilnost na odreðenoj temperaturi ili pH vrednosti. S druge strane, æelija je
izotermalna, tj. u datom vremenu svi delovi æelije su na istoj temperaturi. To je razlog zašto æelija ne
može koristiti toplotu kao izvor energije za rad. Pored toga, æelija ima konstantnu zapreminu i nalazi
se pod konstantnim pritiskom te ne može koristiti promene zapremine za rad. Stoga ona koristi deo
energije hemijske veze organiskih jedinjenja koja se naziva slobodna energija. To je tip energije koji
se može koristiti za rad pri konstantnom pritisku temperaturi i zapremini (Poglavlje: BIOENER-
GETSKI PRINCIPI).
7. Specifiènost interakcija molekula u æeliji je posledica strukturne komplementarnosti
molekula koji interaguju. Æelije su hemijske mašine zahvaljujuæi biokatalizatorima – enzimima ko-
je same sintetišu. Enzimski katalizovana reakcija ima 100% efikasnost i nema otpadnih produkata.
Više enzima katalizira više biohemijskih reakcija istovremeno bez nusproizvoda. Ovakva funkcio-
nalnost enzima, a samim tim i æelija, bazira se na strukturnoj komplementarnosti molekule enzima i
molekule supstrata sa kojom enzim interaguje. Taj sistem interakcije lièi na odnos kljuè–brava, što æe
reæi, da jedan enzim prepoznaje jedan supstrat ili seriju strukturno veoma sliènih supstrata što je defi-
nisano specifiènošæu enzima (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo).
Efikasnost æelije kao hemijske mašine, zasnovana je na povezanosti enzimskih reakcija. Naime,
produkt jedne enzimske reakcije može biti supstrat za drugi enzim, itd. Na primer:
A ® B ®C ® D
Reakcije su meðusobno povezane i deo energije molekula A može biti prenet na molekul D. Me-
ðutim u živim sistemima postoji moguænost da se svaka reakcija odvija posebno i da ne postoji nika-
kva veza meðu njima:
A ®B C ®D
8. Povezanost enzimskih reakcija daje sredstvo za prenos energije od procesa koji je oslo-
baðaju ka procesima koji je koriste. Fotosintetièke æelije koriste kao izvor energije sunèevu ener-
giju, dok heterotrofne æelije koriste slobodnu energiju koja se oslobaða tokom degradacije redukova-
nih, energijom bogatih organskih molekula, u prvom redu glukoze. Glukoza se oksiduje do ugljendi-
oksida i vode oslobaðajuæi slobodnu energiju. U oba sluèaja se sintetiše ATP (adenozintrifosfat), koji
je glavna energetska molekula i predstavlja tranzitorni rezervoar energije živih sistema. Razgrad-
njom ATP-a na ADP (adenozindifosfat) i Pi (inorganski fosfat) oslobaða se slobodna energija koju
živi sistem može koristiti za rad. Ukupni promet materije i energije u živom sistemu, naziva se ME-
TABOLIZAM. Metabolizam obuhvata procese razgradnje organskih molekula (KATABOLI-
ZAM), pri èemu se oslobaða energija i procese sinteze biomolekula (ANABOLIZAM), pri èemu se
koristi energija, kao i procese koji povezuju procese katabolizma i anabolizma (AMFIBOLIZAM).
9. Živi sistemi su sposobni da regulišu svoje metabolièke reakcije kao i biosintezu enzima
da bi postigli maksimum efikasnosti i ekonomiènosti. Na primer, bakterija E. coli sintetiše hiljade
svojih molekula koristeæi samo glukozu (izvor energije i C1–jedinica), amonijumove jone (izvor azo-
ta), mineralne soli i vodu. Ta sinteza je regulisana tako da se molekuli sintetišu u taèno odreðenoj ko-
lièini i odreðenom brzinom u zavisnosti od potreba bakterije. Tako se 3000 razlièitih vrsta proteina u
ovoj bakteriji simultano sintetiše u specifiènom molarnom odnosu jedan prema drugom. Svaki od
ovih proteina ima najmanje 100 aminokiselina u lancu, a bakteriji treba svega nekoliko sekundi da
završi sintezu bilo kog od ovih proteina.
Kontrola biosinetze biomolekula se postiže postojanjem inhibicije povratnom spregom (eng.
„feedback inhibition”) biosintetskog puta. Naime, ukoliko postoji dovoljna koncentracija finalnog
proizvoda biosintetièkog puta (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo), onda æe taj produkt inhi-
birati sopstvenu sintezu i to, u najveæem broju sluèajeva, inhibicija se ostvaruje smanjivanjem aktiv-
nosti enzima koji katalizuju prve korake u biosintetièkom putu.
Inhibicija se efikasno postiže organizacijom gena, odgovornih za sintezu enzima koji kontrolišu
biohemijski put sinteze, u strukturu operona. Na primer, biosinteza aminokiseline histidina u bakteri-
ji E. coli, odvija se u biohemijskom putu u kome uèestvuje devet enzima, koji su kodirani od strane
devet gena lociranih u operonsku strukturu (histidinski operon). Svih devet gena je pod istim regula-
tornim elementom (operator) koji je odgovoran za regulaciju ekspresije celokupnog histidinskog
operona. Prisustvo histidina u okolnom medijumu u kome bakterija raste, biæe signal za bakteriju da
se prekine sinteza histidina i da se koristi spolja dostupni histidin. Prekid sinteze se ostvaruje veziva-
njem specifiènog proteina (represor) za operatorski region operona, što izaziva prekid sinteze enzima
odgovornih za sintezu histidina. Kada se spolja dostupni histidin potroši, bakterija ponovo usposta-
vlja sintezu histidina, aktivirajuæi histidinski operon uklanjenjem vezanog represora, te se sintetišu
enzimi odgovorni za sintezu histidina. To obezbeðuje ekonomiènost funkcionisanja bakterije.
10. Genetièka informacija je smeštena u molekuli DNK i prenosi se na makromolekule ži-
vih sistema. Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je osnova genetièke informacije u najveæem
broju živih sistema. Samo neki virusi (retrovirusi) viših životinja i neki virusi bakterija imaju ribonu-
kleinsku kiselinu (RNK) kao osnovu genetièkog materijala. Vernost replikacije DNK (biosinteza
DNK, odnosno polimerizacija dezoksiribonukleotida u polinukleotidne lance) je veoma visoka (fre-
kvenca grešaka je 10–7), što obezbeðuje da se genetièki materijal verno kopira. To osigurava prenoše-
nje genetièke informacije kroz generacije. Genetièka informacija je smeštena u hromozomu, koji
predstavlja cirklularnu molekulu DNK u prokariota i linearnu molekulu DNK u eukariota u kojih je u
intenzivnoj asocijaciji sa proteinima (nazivaju se histoni). Genetièka informacija je smeštena u izu-
zetno maloj kolièini DNK. Tako jajna æelija ili spermatozoid èoveka poseduju oko 6 pgr DNK.
Genetièku informaciju èini kombinacija èetiri nukleotida, predstavljena redosledom nukleotida
u molekuli DNK. Stabilnost molekule DNK je obezbeðena strukturnom komplementarnošæu azotnih
baza nukleotida u naspramnim lancima dvostrukog heliksa molekule DNK (Poglavlje: NUKLEIN-
SKE KISELINE).
11. Jednodimenzionalna informacija u molekuli DNK se prevodi u trodimenzionalno orga-
nizovane molekule i supramolekulske strukture živog sistema, translacijom informacije iz
DNK u trodimenzionalnu strukturu proteina. Informacija u molekuli DNK je predstavljena redo-
sledom èetiri nukleotida u linearnoj formi, dok je æelija trodimenzionalna (3–D) struktura. Stoga je
potrebno obezbediti i 3–D strukturu biomolekula koji se nalaze i funkcionišu u æeliji. To se ostvaruje
sintezom proteina. Sintetisani protein takoðe je u linearnoj formi (redosled aminokiselina koji je od-
reðen specifiènim redosledom nukleotida u DNK) koja je nestabilna i odmah prelazi u 3–D strukturu
(odreðuje je sekvenca aminokiselina u proteinu). Svaki protein zauzima svoju sopstvanu 3–D organi-
zaciju (nativnu konformaciju), što mu obezbeðuje izvršavanje specifiène biološke funkcije u živom
sistemu (Poglavlje: PROTEINI).
Ako bi se htela izvesti opšta definicija živog sistema, bazirana na aksiomima molekulske logike
živih sistema, onda se može reæi da:
Živi sistem predstavlja samoorganizovan, samoregulirajuæi, samoreplicirajuæi izotermalni
otvoren sistem organskih molekula, koji funkcioniše po principu maksimalne ekonomiènosti
delova i procesa. Taj sistem je u stanju da otpoène seriju povezanih reakcija za transformaciju
energije i za sintezu sopstvenih komponenti, koristeæi pri tome biokatalizatore koje sam proiz-
vodi.
BIOLOŠKI ZNAÈAJ VODE
Voda je glavni sastojak živih sistema (70% do 90% težine). Život na planeti Zemlji je i poèeo u
vodenoj sredini u primordijalnom moru. Voda se èesto tretira kao obièna tekuæina sa prostim karakte-
ristikama. Meðutim, voda je hemijski reaktivna teènost sa izuzetnim fizièko–hemijskim karakteristi-
kama, tako da se, sa biološke taèke gledišta, slobodno može reæi da je voda egzotièna supstanca. Oso-
bine vode su od izuzetnog znaèaja za održavanje i funkcionisanje bioloških sistema. Strukture mole-
kula na kojima je baziran život (proteini, nukleinske kiseline, lipidne membrane ili kompleksni uglje-
ni hidrati) rezultiraju iz njihove interakcije sa vodom. Kombinacije rastvornih osobina ovih moleku-
la, odgovornih za njihove intermolekulske i intramolekulske asocijacije, posledica su svojstava vode.
Ni jedan drugi rastvaraè ne može zameniti vodu u ovom sluèaju. Na kraju, biološke strukture i proce-
si mogu se objasniti samo korišæenjem fizièkih i hemijskih svojstava vode.
A. Osobine vode koje je èine specifiènim miljeom æelije

1. Molekul vode je polarizovan. Molekul vode ima specifiènu geometriju. Distanca O–H veze
iznosi 0.958 Å, dok ugao izmedu kovalentnih veza vodonika vezanih za atom kiseonika (H–O–H) iz-
nosi 104.5°. Molekul vode je dipol, jer visoko negativni atom kiseonika teži da privuèe elektrone od
vodonika što èini okolinu vodonika parcijalno pozitivnom, a samu okolinu kiseonika parcijalno ne-
gativnom. Ovakva organizacija molekula vode omoguæuje uspostavljanje vodoniènih veza izmeðu
mo le ku la vo de, ka da se ovi na ðu u ne po sred noj bli zi ni.
Vo do niè na ve za je elek tro sta tiè ka interak-
+ + cija koja se uspostavlja izmeðu vodonika, kova-
H H
_ _ lentno vezanog za elektronegativni atom (u biolo-
+ +
O H O H škim sistemima: kiseonik ili azot) sa drugim elek-
tronegativnim atomom. Vodonièna veza ima izu-
zetni znaèaj za žive sisteme, jer omoguæava održa-
Vodoni~na veza vanje strukture molekule DNK, 3–D organizacije
proteina, itd. Uspostavljanje vodoniènih veza po-
kazuje kooperativni efekt. Naime, kada se formira prva vodonièna veza, poveæava se verovatnoæa
formiranja sledeæe vodoniène veze, odnosno olakšava se formiranje sledeæe veze i tako redom.
2. Specifièni toplotni kapacitet vode. Specifièni toplotni kapacitet se definiše kao kolièina ener-
gije koja je potrebna da se podigne temperatura 1 gr supstance od 15°C na 16°C. To je ujedno i defini-
cija kalorije (cal) kada je u pitanju voda. Prema tome, 1 cal je potrebna da se poveæa temperatura 1 gr
vode sa 15°C na 16°C, što je mnogo više nego za bilo koju drugu supstancu (za etanol – 0.58 cal; za
aceton – 0.53 cal).
Što je veæi specifièni toplotni kapacitet, to su manje promene temperature, koje bi se desile pri
apsorpciji toplote iz spoljne sredine ili pri oslobaðanju toplote unutar sistema. Stoga je voda podesan
milje za održavanje telesne temperature živih sistema relativno konstantnom.
3. Toplota isparavanja. Toplota isparavanja je direktna mera kolièine energije potrebne da se do-
vede sistemu da se prevaziðu atraktivne (privlaène) sile izmeðu molekula teènosti, tako da se mole-
kuli odvoje jedan od drugog i preðu u gasovito stanje. Voda ima izuzeto visoku toplotu isparavanja,
što, takoðe, omoguæava održavanje temperature tela relativno konstantnom, jer je potrebna izuzetno
velika kolièina energije (540 cal) da doðe do isparavanja vode (za etanol – 204 cal; za aceton – 125
cal).
4. Toplota fuzije. Definiše se kao kolièina energije koju sistem treba da oslobodi da bi prešao u
èvrsto stanje. i u ovom svojstvu voda ima karakteristike bitne za žive sisteme za razliku od drugih teè-
nosti. Tako je toplota fuzije vode 80 cal/gr, a etanola 22 cal/gr ili acetona 23 cal/gr.
5. Maksimalna gustina vode je na +4°C. Ova osobina vode je od ogromnog znaèaja za žive siste-
me. Voda je jedna od retkih supstanci, koja se širi pri hlaðenju, te je èvrsto agregatno stanje vode
(led), lakše od teènog. Ovo je posledica kumulativnog formiranja vodoniènih veza izmeðu molekula
vode pri njenom hlaðenju. Svaki molekul vode uspostavlja vodoniènu vezu sa okolnim molekulima
vode formirajuæi tetrahedralnu strukturu. Biološki znaèaj ovakve osobine vode je da ne dolazi do le-
ðenja vode sa dna reka i jezera, tako da uvek ispod leda ostaje dovoljno teène faze vode koja omogu-
æava život.
6. Rastvorljivost u vodi. Voda je najuniverzalniji rastvaraè i ima veoma visoku dielektriènu kon-
stantu (voda – 80; metanol – 33; benzen – 2.3). Voda teži da neutrališe elektrostatièku privlaènost iz-
meðu pozitivnih i negativnih jona, što je definisano Coulomb-ovim zakonom (Poglavlje: BIOMO-
LEKULI ÆELIJE).
Rastvorljivost kristala soli, koji se ne mogu rastvoriti u nepolarnim rastavraèima (hloroform,
benzen, itd.), posledica je dipolnog fenomena vode. Joni soli èine kristale preko meðusobnih elektro-
statièkih interakcija. Dipol vode rastvara kristale soli pošto interaguje sa svakim jonom ponaosob.
Šta više, afinitet dipola vode prema jonima je mnogo veæi nego meðusobni afinitet jona. Stoga dipol
vode formira hidrate tih jona. Rastvorljivost nejonskih, ali polarnih supstanci (saharidi, prosti alko-
holi, aldehidi ili ketoni) bazira se na sposobnosti polarnih grupa ovih jedinjenja da formiraju vodo-
niène veze sa dipolima vode.
7. Hidrofobna interakcija. Najveæi broj biomolekula u svojoj strukturi sadrže jako polarne (ili jo-
nizovane grupe u jednom domenu molekula (hidrofilni domen ili polarna glava) i jako nepolarne gru-
pe u drugom domenu (hidrofobni domen ili hidrofobni rep). Takvi molekuli, kao što su npr. joni ma-
snih kiselina (jonizovane masne kiseline) su amfipatièni (sinonim: amfifilièni) molekuli. Ovi mole-
kuli se na veoma specifièan naèin rastvaraju u vodi, jer hidrofilni delovi molekula interaguju sa vo-
dom, dok se hidrofobni delovi meðusobno organizuju težeæi da istisnu vodu iz svoje okoline – hidro-
fobna interakcija. Stoga se u ovom sluèaju ne radi o pravoj rastvorljivosti, veæ o disperziji ovakvih
molekula u vodi u formi micela. Naime, ako se npr., amfipatièni molekuli ubace u vodu i sistem se in-
tenzivno promeša, zapaziæe se formiranje micela razlièitih velièina. Formiranje micela je kooperati-
van proces. Meðutim, ne moguæe je povezivanje malog broja amfipatiènih molekula u vodi u micelu
usled toga što ne može da se ostvari odvajanje hidrofobnih repova od kontakta sa vodom. Stoga se
micele mogu formirati samo kada koncentracija amfipatiènih molekula preðe kritiènu micelarnu
koncentraciju. Micele su, zapravo, globularni agregati amfipatiènih molekula tako da se hidrofilni
domeni ovih molekula nalaze na površini micele, uspostavljajuæi vodoniène veze u kontaktu sa vo-
dom, dok se hidrofobni domeni organizuju u unutrašnjost micele kako bi izbegli kontakt sa vodom.
Amfipatièni molekuli su i glicerofosfolipidi, koji u vodi mogu da formiraju dvoslojne lipidne struktu-
re – lipozome, gde su polarni, hidrofilni domeni, slièno micelama, u interakciji sa vodom. Ovo svoj-
stvo vode da organizuje amfipatiène molekule omoguæilo je formiranje i funkcionisanje citoplazma-
tiènih membrana živih sistema (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE).
8. Jonizacija vode. Zbog male mase vodonika i s obzirom da je elektron vodonika u tesnoj vezi sa
atomom kiseonika, postoji tendencija da vodonik kovalentno vezan za atom kiseonika preskoèi na
Poglavlje II 7
+
atom kiseonika susednog molekula vode. Tako se formira hidronijum jon vode (H3O ) (konvenci-
jom dogovorena oznaka: H+) od jednog molekula i OH– jon od drugog molekula vode.
+ +
H H H
_ _ + _
+ +
O H O O H OH
+
H H
+
Hidronijum jon (H 3O )
Još jedna osobina, vezana za jonizaciju vode je znaèajna za žive sisteme. To je sposobnost provo-
dljivosti protona kroz molekule vode povezane meðusobno vodoniènim vezama (fenomen tunelova-
nja protona) što jeposledica izuzetne mobilnosti hidronijum i OH– jona vode. Proton sa prvog mole-
kula vode u nizu preskoèi na drugi molekul vode u nizu, a istovremeno proton sa drugog molekula
preskaèe na treæi itd. Stoga poslednji molekul vode u nizu postaje hidronijum jon. Zapravo, ne preno-
si se isti proton sa prvog na poslednji molekul vode u nizu. Ova osobina vode je od izuzetnog znaèaja
za brzu komunikaciju unutar bioloških sistema. Pored toga, peskakanje protona sa jednog na drugi
molekul vode odgovorno je za veoma brzo odvijanje kiselinsko–baznih reakcija u vodi (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Opšti deo), koje spadaju u najbrže hemijske reakcije u biološkim sistemima.
+ + + +
H H H H H
+ _ + _ + _ + _
+
O H O H O H O H O H
H
+ + + +
H H H H H
_ + _ + _ + _ + +
O H O H O H O H O H
H
Shema tunelovanja protona.
B. Kiselinsko–bazne reakcije
Biološki molekuli, kao što su proteini ili nukleinske kiseline, nose veliki broj funkcionalnih gru-
pa koje mogu biti podložne kiselinsko–baznim reakcijama. To je razlog zašto osobine ovih molekula
variraju u zavisnosti od kiselosti ili baznosti sredine u kojoj su rastvoreni.
Opšta definicija formulisana 1923. godine od strane Johannes Brönsted–a i Thomas Lowry–a
govori da su kiseline supstance koje su donori, donosioci protona, dok su baze akceptori, primaoci
protona. Prema ovoj definiciji, u svakoj kiselinsko–baznoj reakciji kiselina (HA) interaguje sa ba-
zom (H2O), pri èemu se formira konjugovana baza od kiseline (A–) i konjugovana kiselina od baze
(H3O+) (ova reakcija se skraæeno predstavlja kao HA « H+ + A– kada se radi o odigravanju reakcije u
vodi). Prema tome, na osnovu ove definicije, acetatni jon (CH3COO–) je konjugovana baza siræetne
kiseline (CH3COOH), dok je amonijum jon (NH4+) konjugovana kiselina amonijaka (NH3).
HA + H 2O Û H 3O + + A – (1)
Jaèina kiseline je odreðena njenom konstantnom disocijacije (K). Konstanta disocijacije za kise-
linsko–bazne reakcije je okarakterisana konstantom ravnoteže i za disocijaciju kiseline predstavljene
pod (1) ima izraz:
K=
[ H O ][ A ]
3
+ –
(2)
[HA ][H 2O]
Konstanta disocijacije je mera relativnog afiniteta HA/A– i H3O+/H2O konjugovanog kiselin-
sko–baznog para za protone. Pošto je u razblaženom vodenom rastvoru koncentracija vode [H2O]
konstanta i iznosi 1000 gr L–1 / 18.015 gr mol–1 = 55.5 M, onda se podrazumeva da je ova konstantna
vrednost direktno ukljuèuena u konstantu disocijacije koja dobija novu formu:
K = K [H 2O ] =
[ H ][ A ]
+ –
(3)
[HA ]
Kiseline mogu biti klasifikovane prema relativnoj snazi, tj. prema njihovoj sposobnosti da prene-
su proton na vodu. Kiseline, èija je konstanta disocijacija manja od konstante disocijacije H3O+ (koja
je, po definiciji, jedinstvena u vodenom rastvoru) veoma su slabo jonizovane u vodenoj sredini, te se
klasifikuju kao slabe kiseline (K < 1). Nasuprot njima, jake kiseline (K > 1)imaju konstantu disocija-
cije daleko veæu od H3O+ i skoro su kompletnojonizovane u vodenoj sredini. S obzirom da jake kise-
line veoma brzo prenose svoje protone na H2O, najjaèa kiselina koja može sa stabilno egzistira u vo-
denom rastvoru je H3O+. Kao posledica toga, ne može biti jaèe baze u vodi od OH–.
Konstanta disocijace vode je:
K=
[ H ][OH ]
+ –
(4)
[H 2O]
Kao što je veæ reèeno, konstantna koncentracija vode je 55.5 M i ukljuèena je u konstantnu diso-
cijacije, tako da konstanta jonizacije vode ima vrednost na 25°C:
Kw = H+ [ ][OH ] = 10. ´ 10
- -14
molova / L (5)
Èista voda mora sadržavati ekvimolarnu kolièinu H+ i OH– jona, tako da je:
1
[ ] [
K W2 = H + = OH - = 10 ]
. ´ 10-7 molova / L (6)
što predstavlja jonski proizvod vode (Kw) koji govori o koncentraciji [H+] i [OH–] jona u vodi. Prema
tome, ukoliko je veæa [H+] jona, onda [OH–] jona mora biti manja radi reciproène relacije ovih jona u
vodi (jednaèine 6 i 7). Stoga, rastvor gde je [H+] = 10–7 kaže se da je neutralan, gde je [H+] < 10–7
kaže se da je kiseo a gde je [H+] > 10–7 kaže se da je bazan. Veæina fizioloških rastvora ima koncen-
traciju vodonikovih jona blisku neutralnoj vrednosti. Tako je krv èoveka slabo bazna sa [H+] =
4.0x10–8 M. U veæini rastvora vrednost [H+] je izuzetno mala i teško se može uporeðivati. Stoga je od
strane Sören Sörensen-a, 1909. godine, definisana mnogo praktiènija vrednost za odreðivanje [H+],
poznata kao pH:
pH = - log H + [ ] (7)
Vrednost pH èiste vode je 7.0, dok kisele sredine imaju pH < 7 a bazne sredine imaju pH > 7. Sa-
ma pH vrednost rasvora je definisana odnosom relativnih koncentracija kiseline i baze u vodenoj sre-
POGLAVLJE II 9
dini. Odnos izmeðu pH vrenosti rastvora i koncentracije kiseline i njene konjugacione baze može biti
lako definisan rearanžmanom jednaèine (3):
= Kç
[ ]
æ A- ö
÷
[H ]+
ç [HA ] ÷
è ø
i supstitucijom u jednaèinu (7), gde se dobija:
æ A- ö
pH = - log K + logç
[ ]
÷
ç [HA ] ÷
è ø
Definišuæi pK = – log K analogno definiciji pH, onda se dobija Henderson–Hasselbalch-ova
jednaèina:
æ A- ö
pH = pK + logç
[ ]
÷
ç [HA ] ÷
è ø
Ova jednaèina govori da je vrednost pK kiseline numerièki jednaka vrednosti pH rastvora kada
su jednake molarne koncentracije kiseline i njene konjugacione baze. Vrednosti pK nekih organskih
kiselina date su u Tabeli 1.
Tabela 1. Konstante disocijacije (K) i pK vrednosti nekih kiselina na 25°C
Kiselina K pK
Siræetna kiselina 1.74 x 10–5 4.76

–4
Limunska kiselina 7.41 x 10 3.13
Citrat– 1.74 x 10–5 4.76

2– –7
Citrat 3.98 x 10 6.40
Mravlja kiselina 1.78 x 10–4 3.75

–2
Oksalna kiselina 5.37 x 10 1.27
Oksalat– 5.37 x 10–5 4.27

–5
Æilibarna kiselina 6.17 x 10 4.21
Sukcinat– 2.29 x 10–6 5.64

BIOMOLEKULI ÆELIJE
Živi sistemi su izgraðeni od æelija koje predstavljaju male kompartmane ogranièene membranom
napunjene koncentrisanim vodenim rastvorom hemikalija. Najprostiji živi sistemi se sastoje od jedne
æelije – PROKARIOTI, dok su viši živi sistemi, po pravilu, izgraðeni od skupova æelija gde su poje-
dine podgrupe æelija specijalizovane da izvršavaju specifiène funkcije sistema i poseduju unutrašnji
sistem komunikacija – EUKARIOTI. Osnovne razlike izmeðu prokariotskih i eukariotskih sistema,
date su u Tabeli 1.
Tabela 1. Osnovne razlike izmeðu prokariota i eukariota.
PROKARIOTI EUKARIOTI
Organizmi
Bakterije, Cijanobakterije Protisti, Gljive, Biljke, Životinje
Organizacija Jednoæelijski,
Jednoæelijski
organizma Višeæelijski sa diferenciranim æelijama
Velièina æelija 1 – 100 mm 10 – 100 mm
Metabolizam Aerobni i anaerobni Aerobni
Nukleus, Mitohondrije,
Organele Neke ili ih nema
Endoplazmatièni retikilum, Plastidi
Cirkularna DNK
DNK Linearna u nukleusu u hromozomima
u gušæem delu citoplazme
Istovremena povezana RNK se sintetiše u nukleusu,

RNK i proteini
sinteza na jednom mestu a proteini u citoplazmi
Slabo razvijen citoskelet,

Citoplazma Citoskelet od proteinskih filamenata
Nema endo– ili egzocitoze
Deoba æelija Binarna fisija Mitoza ili mejoza
Molekuli koji se nalaze u živim sistemima i omoguæavaju njihovu unutrašnju organizovanost i

funkcionalnost nazivaju se biomolekuli. Dok je neživa priroda graðena uglavnom od Si, Al, Fe i O,
analiza živih sistema pokazuje da su glavni hemijski elementi od kojih su graðeni njihovi biomoleku-
li C, O, H i N (92% ukupne suve mase æelije). Ovakva analiza je, takoðe, pokazala da samo 27 od 90
prirodnih elemenata uèestvuje u graði živih sistema. Ova èetiri elementa spadaju u najlakše elemente
periodnog sistema koji mogu formirati kovalentne veze, te daju osnovu za gradnju razlièitih biomole-
kula. Zahvaljujuæi maloj velièini i posedovanju èetiri elektrona u spoljnoj ljusci, C–atom može for-
mirati èetiri kovalentne veze sa drugim atomima. Najvažnija osobina je da se C–atomi mogu meðu-
sobno povezivati u duge lance (alifatièna jedinjenja) i prstenove (ciklièna jedinjenja), koji mogu biti
homociklièni (prsten formiraju samo C–atomi) i heterociklièni (prsten se sastoji od C–atoma i atoma
azota, sumpora ili kiseonika).
Poglavlje III 11
A. Hijerarhijska organizacija molekularne strukture živog sistema
Molekulska struktura æelije poseduje visok stepen hijerarhijske organizacije komponenti (Tabela
2). Da bi se dobila predstava o ovoj strukturi biæe navedene samo neke reprezentativne karakteristike.
Na primer, ako se posmatraju dimenzije molekula, makromolekula ili supramolekulskih struktura,
može se uoèiti da postoji izuzetni sklad sa stepenom usložnjavanja. Tako je dužina C–C veze 1.54 Å.
Mali molekuli kao što su monosaharidi ili aminokiseline su velièine do 10-tak Å. Makromolekuli,
kao što su proteini su desetostruko veæi od svojih gradivnih blokova aminokiselina (npr., hemoglobin
ima dijametar od 65 Å). Sledeæe desetostruko uveæanje velièine su supramolekulske strukture, npr.,
ribozomi, èiji je dijametar oko 300 Å. Opseg od 100 Å (10 nm) do 1000 Å (100 nm) je velièina veæine
virusa, dok su æelije reda velièine mm.
Tabela 2. Hijerarhija molekulske organizacije }elije.
]ELIJA
Nukleus
Organele Mitohondrije
Hloroplasti
Goldìjev aparat
Supramolekulske Hromozomi
strukture Ribozomi
Enzimski kompleksi
6 9
(MM = 10 10 ) Kontraktilni sistemi
Mikrotubule
Makromolekuli Nukleinske kiseline

3 9
Proteini
(MM = 10 10 ) Polisaharidi
Lipidi
Nukleotidi
Gradivni blokovi Aminokiseline
(MM = 100 - 300) Monosaharidi
Masne kiseline + glicerol
Piruvat
Metaboli~ki Oksalacetat
intermedijeri Citrat
Malat
(MM = 50 - 250 ) Izocitrat
CO2
Prekursori iz sredine
H2O
(MM = 18 - 44 ) NH3
Biomolekuli živih sistema su u stalnom prometu i reakcije se odigravaju veoma brzo. Hemijske
reakcije živih sistema su katalizovane enzimima, koji konvertuju, prevode supstrate u produkte (Po-
glavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo), u proseku, reda velièine milisekunde (ms). Neki enzimi
katalizuju reakcije mnogo brže, za svega nekoliko mikrosekundi (ms). Mnoge konformacione prome-
ne u biološkim makromolekulama su izuzetno brze. Tako, odvijanje dvolanèanog heliksa DNK je do-
gaðaj koji se dešava u mikrosekundama, dok se rotacija jednog domena oko drugog domena proteina
odvija u nanosekundama (ns). Slièna je brzina nekovalentnih interakcija meðu boènim grupama u
makromolekulama.
Osnovna karakteristika hijerarhijske organizacije æelije je da se pojedini koraci usložnjavanja
strukture razlikuju po vezama koje meðusobno uspostavljaju. Tako, na primer, povezivanje osnovnih
gradivnih blokova u odgovarajuæe makromolekule, karakterišu kovalentne veze. Meðutim, organi-
zacija supramolekulskih struktura se zasniva na strukturnoj komplementarnosti komponenata koje
meðusobno interaguju, kao i na tri vrste nekovalentnih veza (vodoniène veze, elektrostatièke interak-
cije, van der Waals-ove veze) što omoguæava reverzibilnost interakcija makromolekula u supramole-
kulskoj strukturi. Ove slabe veze se meðusobno razlikuju po geometriji, jaèini i specifiènosti.
Vodonièna veza (hidrogenska veza) predstavlja vezu gde se jedan H–atom deli izmeðu dva dru-
ga atoma. Atom, za koga je vodonik èvršæe vezan, naziva se donor H–atoma, dok je drugi akceptor.
Akceptor mora posedovati parcijalno negativno naelektrisanje da bi privukao H–atom. Prema tome,
vodonièna veza predstavlja vezu koju uspostavlja vodonik kovalentno vezan za elektronegativan
atom sa susednim elektronegativnim atomom. U biološkim sistemima, donori su elektronegativni
elementi kiseonik i azot za koje je H–atom kovalentno vezan, a akceptori su, takoðe, kiseonik ili azot.
Vodoniène veze su jaèe nego van der Waals-ove, ali slabije od kovalentnih veza i imaju razlièite dis-
tance. Tako npr., vodonièna veza –O–H · · · O– ima distancu od 2.70 Å, dok –NH · · · N– ima dis-
tancu od 3.10 Å.
Elektrostatièke veze (ili interakcije) nastaju stupanjem u kontakt grupa molekula sa suprotnim
naelektrisanjem, poštujuæi Coulomb-ov zakon elektrostatièkog privlaèenja:
q1 ´ q2
F=
r2 ´ D
gde su q1 i q2 naelektrisanja dve grupe koje interaguju, r je distanca meðu njima, a D je dielektrièna
konstanta medijuma u kome se interakcija dešava. Privlaènost je najjaèa u vakuumu (D = 1) a najsla-
bija u vodi (D = 80). Ova vrsta interakcije još se naziva jonska veza, soni most ili jonski par. Distanca
za optimalno uspostavaljenje elektrostatièke veze je 2.8 Å.
van der Waals-ove veze su nespecifiène privlaène sile, koje se uspostavljaju kada bilo koja dva
atoma doðu u meðusobnu blizinu od 3 Å do 4 Å. Ove veze su slabije i manje specifiène od vodoniè-
nih ili elektrostatièkih veza, ali su veoma važne za biološke sisteme. Osnova van der Waals-ovih veza
je da se distribucija elektronskog naelektrisanja oko atoma menja u vremenu. Ova tranzitorna asime-
triènost u naelektrisanju jednog atoma, favorizuje asimetriju elektronskog naelektrisanja u susednim
atomima. Rezultirajuæa privlaènost izmeðu para atoma se uveæava kako oni dolaze u bliži kontakt,
dok ne dostignu van der Waals-ovu kontaktnu distancu. Na manjim distancama od kontaktne distan-
ce, dolazi do veoma jakih repulzivnih sila kao posledica preklapanja spoljnih elektronskih oblaka
atoma. Kontaktni radijusi su razlièiti za razlièite atome i kreæu se od 1.2 Å za H–atom do 2.0 Å za C–
atom za biološki važne elemente (H, C, N, O, S, i P). Kontaktna distanca se izraèunava sabiranjem
kontaktnih radijusa atoma koji uspostavljaju van der Waals-ovu vezu. Tako kontaktna distanca, npr.,
izmeðu C–atoma (kontaktni radijus 2.0 Å) i O–atoma (kontaktni radijus 1.4 Å) iznosi 3.4 Å. Zahva-
ljujuæi ovakvoj prirodi van der Waals-ove veze, efektivnost ove veze u velikoj meri zavisi od steriè-
ke, prostorne komplementarnosti, a odsustvo specifiènosti, daje moguænost uspostavljanja veæeg
broja veza istovremeno.
B. Hemijski sastav živih sistema

Hemijskom analizom bakterije Escherichia coli, došlo se do približnog hemijskog sastava ove
bakterije (Tabela 3). Analiza E. co li je, ta ko ðe, po ka zala da ova bak teri ja po se du je 3000 raz li-
èitih proteina, koji iznose 50% težine njene suve mase. Svi ostali živi sistemi imaju sliènu zastuplje-
POGLAVLJE III 13
nost makromolekula kao bakterija E. coli ako se iskljuèe relativno inertni delovi organizma (egzo-
skelet, dlaka, perje). Najznaèajnije varijacije postoje u broju proteina koju razlièiti živi sistemi pose-
duju. Raèuna se, npr., da èovek ima 80.000 razlièitih proteina.
Tabela 3. Aproksimativni hemijski sastav bakterije Escherichia coli.
Aproksimativni broj
Sastojak Procenat ukupne težine æelije
tipova svake molekule
Voda 70 1
Proteini 15 3000
Nukleinske kiseline
DNK 1 1
RNK 6 1000
Ugljeni hidrati 3 200
Lipidi 2 50
Gradivni blokovi i intermedijeri 2 500
Inorganski joni 1 20
Glavne klase biomolekula, nukleinske kiseline, proteini, ugljeni hidrati i lipidi imaju istu funkci-
ju u svim živim sistemima. Tako, nukleinske kiseline služe za èuvanje i prenošenje genetièke infor-
macije; proteini su enzimi, glavni biokatalizatori hemijskih reakcija u živom sistemu, ali i strukturne
komponente; ugljeni hidrati su rezervne forme energije ili strukturne komponente, a lipidi su struk-
turna osnova membrane i rezervne forme energije. Pored toga, nukleinske kiseline i proteini su infor-
mativni molekuli, za razliku od ugljenih hidrata i lipida, koji to nisu.
Analizom svih biomolekula današnjih živih sistema, došlo se do zakljuèka da svi ovi biomoleku-
li mogu voditi poreklo od oko tridesetak molekula, koji se nazivaju primordijalni molekuli. U pri-
mordijalne molekule spadaju: dvadeset aminokiselina, tri pirimidinske baze (uracil, citozin i timin),
dve purinske baze (adenin i guanin), dva monosaharida a–D–glukoza i a–D–riboza, glicerol, holin
(amin) i masne kiseline (jedna ili više, gde je palmitinska najzastupljenija u živim sistemima).
Smatra se da su se, tokom evolucije živog sistema, od ovih tridesetak primordijalnih biomoleku-
la putem njihove specijalizacije i diferencijacije, razvili svi ostali biomolekuli koji imaju odreðene
funkcije u živom sistemu. Tako je u današnjim živim sistemima pronaðeno 150 razlièitih aminokise-
lina koje su sve derivati (alkaloidi, hormoni, itd.) osnovnih 20 primordijalnih aminokiselina, koje
ulaze u sastav proteina svih živih sistema. Slièna je situacija i sa nukleotidima, masnim kiselinama i
derivatima glukoze.
C. Nastanak biomolekula
Sem postojanja u živim sistemima malo se organskih molekula može naæi u neživoj sredini, ze-
mljinoj kori. Pitanje nastanka prostih biomolekula na planeti Zemlji je još uvek predmet intenzivnog
istraživanja. Smatra se da je planeta Zemlja stara oko 4.8 milijardi godina. Oko uslova koji su vladali
na planeti Zemlji u njenih prvih milijardu godina, postoji još uvek mnogo nesuglasica. Meðutim, iz-
gleda da je opšte prihvaæen stav da je Zemlja u tom periodu bila veoma agresivna sredina sa intenziv-
nim vulkanskim erupcijama, sa elektriènim pražnjenjima (munjama) i teškim kišnim padavinama,
bez ili sa neznatnim prisustvom kiseonika i bez ozonskog omotaèa koji bi apsorbovao ultravioletno
(UV) zraèenje sunca. Ruski nauènik Aleksandar Oparin i engleski J.B.S.Haldane su 1920. godine,
nezavisno došli do zakljuèka da su uslovi u primitivnoj redukujuæoj atmosferi Zemlje uz uèešæe UV
zraèenja i elektriènog pražnjenja mogli uticati na sintezu prostih organskih molekula (molekula koji
sadrže ugljenik) kao što su današnje aminokiseline, azotne baze nukleinskih kiselina i saharidi i da su
se ta jedinjenja akumulirala u visokim koncentracijama primitivnog okeana èineæi „organsku supu”.
Najbolji dokazi za ovakvu pretpostavku su rezultati eksperimenata Stanley Miller-a i Harold Urey-a
(1953. god.), koji su pomešali gasove – metan (CH4), amonijak (NH3) vodonik (H2) i vodenu paru,
sve to zagrejali na 80°C i kroz smešu puštali elektrièna pražnjenja ili UV zrake (sve je realno moglo
postojati na tadašnjoj Zemlji). Nakon ovakvog eksperimenta, pokazalo se da se pored gasova CO2,
CO i N dobijaju i a–aminokiseline alanin, glicin, aspartat, glutamat, kao i sukcinat, acetat i laktat (in-
termedijeri metabolizma), koji su važni biomolekuli današnjih živih sistema. Kasniji eksperimenti su
pokazali da su se amino kiseline mogle dobiti i iz CO2, CO, N i H2 posle radioaktivnog zraèenja ove
smese, što ukazuje da CH4 i NH3 nisu neophodni za abiotièko nastajanje organskih molekula.
Mnoge èinjenice govore da su u ranoj fazi istorije Zemlje, organska jedinjenja prvo nastala inter-
akcijom neorganskih komponenti primitivne atmosfere i geosfere, a procesi su bili aktivirani energi-
jom elektriènih pražnjenja, UV i radioaktivnog zraèenja i toplotom. Ovaj proces sinteze organskih
molekula od neorganskih sirovina (prebiotièka sinteza), naziva se hemijska evolucija, i smatra se da
je trajao oko 1.5 milijardi godina, što predstavlja oko 1/3 ukupne istorije Zemlje.
D. Evolucija živog sistema

Smatra se da su sve æelije, odnosno organizmi nastali od zajednièkog pretka – prve æelije proce-
som evolucije (Tabela 4). Najstariji fosilni ostaci organizovanog živog sistema su naðeni u stenama
starim oko 3.5 milijarde godina. Savremena koncepcija evolucije podrazumeva da proces evolucije
obuhvata dva osnovna procesa:
1. Postojanje sluèajnog variranja u genetièkoj informaciji koja se prenosi na potomstvo i
2. Selekcija genetièke informacije, koja omoguæava nosiocu te informacije da preživi i da se raz-
množava u odreðenoj sredini.
Naprostiji biomolekuli, nastali u prebiotièkim uslovima, nalazili su se u visokim koncentracija-
ma u organskoj supi pramora i oni su mogli meðusobno interagovati formirajuæi sluèajne polimere
polinukleotida ili polipeptida. Ovaj proces je verovatno bio omoguæen ili zagrevanjem suve organske
mase ili uz pomoæ katalitièke aktivnosti velike kolièine inorganskih polifosfata ili jona metala, koji su
postojali u pramoru. Kopiranje ovakvih uslova u eksperimentu je dalo sluèajne polimere aminokise-
lina i nukleotida.
Nastajanje prvog polimera moglo je uticati na formiranje drugih polimera, tj. moglo je služiti kao
matrica za sintezu, npr. novih polinukleotida na osnovu komplementarnosti nukleotida. Smatra se da
je komplemetarnost nukleotida bila presudna fizièko–hemijska osobina koja je uticala na razvoj ži-
vih sistema. Brza sinteza polinukleotida u današnjim uslovima zahteva prisustvo enzima, koji nisu
postojali u prebiotièkoj supi. Meðutim, manje efikasni pomenuti katalizatori su mogli da ubrzaju re-
akciju, koja bi se svakako desila i bez katalizatora ako postoji dovoljno hemijski reaktivnih nukleoti-
da i vremena za odigravanje reakcije, što je nesumljivo bilo u prebiotièkim uslovima na Zemlji.
POGLAVLJE III 15
Tabela 4. Shema evolucije ìvih sistema.
STUPNJEVI EVOLUCIJE MOLEKULSKI I CELULARNI DOGADJAJI
Prebioti~ka sinteza Sinteza esencijalnih gradivnih blokova (amino-

kiseline; saharidi; kofaktori; baze; nukleozidi;
NMP; masne kiseline).
Kondenzacija gradivnih blokova (oligonukleotidi; N

oligopeptidi; lipidi).
A
S
T
Evolucija progenota prva RNK replikaza A
N
Svet RNK A
RNA genomi (uspostavljanje razlike izmedju K
genomske i funkcionalne RNK; obrada RNK;
primitivni metabolizam). M
E
M
"Ribozomi" defini{u geneti~ki kod (primitivne B
tRNK; rRNK; aa-tRNK sintetaze). R
A
N
Svet RNP Translacioni aparat zavisan od matrice A
(prva mRNK).
Transkripcija i replikacija segmenata

ds RNK genoma.
RNK genomi se kopiraju u DNK

(rNDP reduktaza; revezna transkriptaza).
Svet DNK
Celularna i organizmi~na PROGENOTI

evolucija (DNK genom; timidilat sintaza; introni u
genomima; spor rast; anaerobni heterotrofi).
Negranati estarski vezani Granati estarski vezani

lipidi (L-glicerol) lipidi (D-glicerol)
(Nastavak Tabele 4.)
Selekcija kompleksnosti; Selekcija za efikasan rast;

neefikasan rast; autotrofizam; gubitak ekstra
toleri{e se ekstra DNK. DNK; aerobni heterotrofi.
URKARIOTI EUBAKTERIJE ARHEBAKTERIJE
Oksidativna fosforilacija;
fotosinteza.
Mitohondrije
Halofili; Metanogeni;
Termoacidofili
JEDNO]ELIJSKI (metaboli{u sumpor)
EUKARIOTI
Vi{e}eli~nost
Hloroplasti
@IVOTINJE BILJKE
Zadràni introni; Zadràni introni;
Heterotrofi Heterotrofi i autotrofi
Izgubljeni introni; Zadràni neki introni u genima
nastanak operona. za tRNK i rRNK.
NMP – nukleozid monofosfat; aa–tRNK sintetaza – aminoacil–tRNK sintetaza; ds–RNK – dvolanèana RNK; rNDP – ribo-
nukleotid difosfat
1. Smatra se da su prvi polinukleotidi bili RNK molekule. Nastali polinukleotidi su se mogli

umnožavati, dajuæi svoje kopije na osnovu komplementarnosti baza. Meðutim, u ovoj fazi polimeri-
zacije, bio je neizbežan veliki broj grešaka u novosintetisanoj kopiji. Zauzimanjem 3–D (trodimenzi-
onalne) organizacije nekih od njih, koji su bili bogati u C (citozinski nukleotid) i G (guaninski nukle-
otid) sekvencama (Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE), poveæavalo je stabilnost tih RNK mole-
kula u odnosu na druge. Prema tome, ovakav RNK polinukleotid je posedovao karakteristike koje ga
èine pravim kandidatom da bude prvi organizovan molekul koji može podlegati daljoj evoluciji pu-
tem prirodne selekcije: (a) takav RNK polimer poseduje informaciju predstavljenu kao sekvencu ba-
za, koja omoguæuje proces samoreplikacije i prenos te informacije na novi molekul i (b) poseduje 3–
D strukturu, koja mu odreðuje funkcionisanje i odgovor na spoljnu sredinu. Ovakav 3–D organizova-
ni RNK polimer je imao kompa ra tiv nu pred nost u od no su na ostale line ar ne RNK po lime re, jer
ova kva nu kle o tid na sekvenca RNK nosi naslednu informaciju „genotip”, a 3–D struktura je analog-
na „fenotipu” – izrazu genetièke informacije na koji selekcija deluje.
POGLAVLJE III 17
2. Prenos informacija sa polinukleotida na polipeptide. Smatra se da je izmeðu 3.5 i 4 milijarde
godina, negde na planeti Zemlji u prebiotièkoj supi, samoreplicirajuæi RNK polimer poèeo svoju
evoluciju. Polimeri razlièitih sekvenci poèinju kompetirati za gradivni materijal – nukleotide. Uspeh
u kompeticiji zavisi od preciznosti kopiranja polinukleotida i od stabilnosti novonastalih kopija. Iako
su RNK polimeri posedovali genetièku informaciju i sposobnost samoreplikacije, oni nisu samostal-
no mogli dovesti do organizacije živog sistema. Za kompletiranje živog sistema nedostaju polipepti-
di. Kao što je reèeno, polipeptidi kao polimeri aminokiselina su mogli paralelno nastajati u organskoj
supi. Neki od njih su mogli, kao sluèajni polimeri aminokiselina, omoguæiti brže i preciznije replici-
ranje nekih RNK molekula, specijalno onih sa 3–D strukturom. S druge strane, eksperimenti su poka-
zali da RNK molekuli mogu služiti kao matrice za sintezu peptida tako što organizuju udubljenja u
koja se smeštaju L–aminokiseline, gde se peptidna veza izmeðu aminokiselina može uspostaviti pu-
tem kondenzacije, a oslobaðanje sintetisanog peptida se vrši rehidratacijom. Ovakve RNK molekule
su bile favorizovane jer su obezbeðivale sintezu proteina, meðu njima i primitivnih RNK replikaza,
koje su obezbeðivale bržu i precizniju replikaciju.
Potvrda za ovakvu hipotezu o nastanku kontrolisane sinteze proteina je i èinjenica da je genetièki
kod univerzalan i jedinstven za sve žive sisteme na Zemlji. Naime, redosled od tri nukleotida u RNK
odreðuje ugradnju samo jedne od 20 aminokiselina u protein. Ovo zajedništvo genetièkog koda go-
vori da je morao biti fiksiran u veoma ranom stadijumu evolucije živih sistema. Nastanak današnjih
ribozoma, kao složenih struktura, koji obezbeðuju preciznu sintezu proteina na osnovu informacije u
RNK je još uvek velika misterija.
3. Membrana definiše prvu æeliju. Pojava sinteze polipeptida kontrolisane od strane RNK je sva-
kako najbitniji faktor koji je vodio formiranju prve æelije. Drugi faktor je, opet, nastanak membrana,
koji je omoguæio kontrolisanu komunikaciju replicirajuæeg sistema sa svojom okolinom. Naime, po-
java kontrolisane sinteze proteina od strane RNK, ne može biti prednost za tu RNK ako nema ograni-
èenja komunikacije, jer æe sintetisani protein omoguæavati bržu i precizniju replikaciju svih dostup-
nih RNK molekula. Meðutim, kada su fosfolipidi spontano formirali membranu oko replicirajuæeg
RNK sistema i njegovog proteina, onda je moglo da doðe do evolucije prvih živih sistema. Kasnijom
evolucijom enzimâ ribonukleotid reduktaze i reverzne transkriptaze, svet RNK je transformisan u
svet DNK, odnosno to je dovelo do nastanka progenota, koji su bili osnova za dalju celularnu i orga-
nizmiènu evoluciju živih sistema.
U današnjim živim sistemima tok genetièke informacije od DNK preko RNK do proteina zavisi
od precizne meðusobne interakcije enzima i drugih proteina sa nukleinskim kiselinama. Tako preci-
zna replikacija DNK i transkripcija RNK zavisi od interakcije enzima polimeraza u sadejstvu sa dru-
gim proteinima. Meðutim, postavlja se pitanje kako su se nukleinske kiseline umnožavale u ranoj fazi
evolucije u odsustvu enzima? Vrlo verovatni odgovor na ovo pitanje je pronalaženje da RNK mole-
kuli mogu biti enzimi, odnosno imati sposobnost katalize hemijskih reakcija. Tako je otkriveno da
prekursor ribozomalne RNK (pre–rRNK) u protozoi Tetrahymena podleže specifiènom i preciznom
naèinu obrade. Intron, koji se nalazi u ovom prekursoru rRNK, precizno se iseca katalitièkom aktiv-
nošæu samog molekula RNK. Pored toga, u procesu oslobaðanja introna dolazi do njegovog skraæi-
vanja, pri èemu se formira molekul RNK od 395 nukleotida koji može katalizovati transformaciju
drugih RNK molekula i pri tome ostati nepromenjen, tj. vraæati se uvek u poèetno stanje što je osnov-
na karakteristika enzima proteinske prirode. Ovakvi molekuli RNK sa katalitièkom aktivnošæu na-
zvani su ribozimi (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Nukleaze). Ovo otkriæe je dalo osnovu za sagle-
davanje funkcionisanja sveta RNK u ranoj evoluciji pre nego što su se pojavili DNK i proteini. Prema
pretpostavci Walter Gilbert-a u ranoj evoluciji molekula RNK molekuli su prvo katalizovali svoju
sopstvenu replikaciju i razvili veliki broj enzimskih aktivnosti. U sledeæoj fazi evolucije, molekuli
RNK su poèeli da budu matrice za biosintezu proteina, od kojih su neki imali enzimsku aktivnost. En-
zimi proteinske prirode su mnogo raznovrsnijih moguænosti nego molekuli RNK usled toga što mogu
biti kombinacija od 20 amino kiselina dok su molekuli RNK kombinacija samo èetiri heterocikliène
azotne baze. Na kraju tog redosleda dogaðaja molekul DNK je nastao reverznom transkripcijom mo-
lekula RNK. DNK je zamenila RNK kao genetièki materijal zato što je dvolanèani DNK heliks mno-
go stabilnija i pouzdanija forma èuvanja genetièke informacije nego što je to jednolanèana RNK (Po-
glavlje: NUKLEINSKE KISELINE). Na ovom stupnju evolucije, preostala glavna uloga molekula
RNK zadržana do današnjih dana je da bude prenosilac genetièke informacije na proteine u formi im-
formativne RNK (iRNK), adaptor u biosintezi proteina kao što je to transportna RNK (tRNK) ili da
uèestvuje u formiranju kompleksa koji omoguæavaju prevoðenje informacije u iRNK na redosled
amino kiselina u proteinu (rRNK u ribozomima) (Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE)
Rezime: Živi sistem na planeti Zemlji je najverovatnije nastao spontanom agregacijom moleku-
la pre otprilike 3.5 milijardi godina. Iz saznanja o današnjim živim sistemima i molekulima koje oni
poseduju, izgleda da su se morala desiti najmanje tri koraka da bi nastao prvi živi sistem: (a) nastanak
RNK polimera koji su sposobni da diriguju svoju sopstvenu replikaciju kroz komplementarnost spa-
rivanja baza (Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE), (b) nastanak mehanizma koji omoguæuje da
RNK polimeri kontrolišu sintezu proteina i (c) da se formira lipidna membrana koja æe odvojiti samo-
replicirajuæi molekul RNK i njime kodirane proteine od okoline. U nekoj kasnijoj fazi evolucije, mo-
lekul DNK je zamenio molekul RNK kao nasledni materijal.
4. Evolucija prokariota i eukariota. Današnji prokariotski sistemi imaju razvijene metabolièke
puteve koji predstavljaju serije hemijskih reakcija katalizovanih enzimima. Meðutim, veruje se da je
prvi živi sistem na planeti Zemlji (nastao pre oko 3.5 milijardi godine) bio jednoæelijski anaerobni
heterotrof, koji nije imao potrebu za razvijenim metabolièkim putevima, jer je koristio organska je-
dinjenja kojih je bilo u izobilju u prebiotièkoj organskoj supi (kakav je bio prvobitni okean), kao svo-
je gradivne blokove i izvor energije. Rastom i razmnožavanjem ovih prvih živih sistema, postepeno
dolazi do smanjenja kolièine organskih molekula u prebiotièkoj supi. Stoga je poèela evolucija meta-
bolièkih sistema koji mogu efikasnije koristiti organske molekule sredine. Jedan od najstarijih meta-
bolièkih puteva je glikoliza (Poglavlje: GLIKOLIZA), koji je omoguæio korišæenje fosforilisanih
saharida za dobijanje gradivnih blokova i energije za potrebe živog sistema u anaerobnim uslovima.
Ovo je veoma važan put jer je praatmosfera u kojoj se razmnožavao prvi živi sistem bila anaerobna
(bez kiseonika). Glikoliza je i danas prisutna u svih živih sistema.
Vremenom, došlo je do drastiènog smanjenja kolièine organskih molekula, te su samo mogli
preživeti jednoæelijski organizmi koji su u stanju da koriste prostija ugljenikova jedinjenja kao izvor
C–atoma (npr. CO2 koga je bilo u izobilju) i sunce kao izvor energije. Ovakvi uslovi su favorizovali
fotosintetièke jednoæelijske organizme za koje se smatra da su nastali pre 3 milijarde godine. U po-
èetku, ovi organizmi nisu bili u stanju da oslobaðaju kiseonik, veæ su koristili H2S umesto H2O kao
donor redukcionog potencijala za fotosintezu, što i dan danas èine purpurne sulfatne bakterije. U to-
ku dalje evolucije, razvili su se fotosintetièki mikroorganizmi koji su bili u stanju da oslobaðaju kise-
onik i to su preteèe današnjih cijanobakterija. Ovi organizmi su uveæavali koncentraciju kiseonika u
atmosferi, jer su koristili H2O kao donor redukcionog potencijala. Poveæavanje koncentracije kiseo-
nika u atmosferi je omoguæilo nastanak aerobnih heterotrofa koji koriste kiseonik za svoje oksida-
cije, te mnogo efikasnije iskorišæavaju energiju redukovanih organskih jedinjenja (Poglavlje: OKSI-
DATIVNA FOSFORILACIJA).
Nastanak eukariota se vezuje za period obogaæivanja atmosfere kiseonikom, kao posledice sve
veæeg broja fotosintetièkih organizama. Smatra se da su prvi eukarioti nastali pre oko 1.5 milijardi
POGLAVLJE III 19
godina, odnosno 2 milijarde godina posle nastanka prokariota. U uslovima atmosfere bogate kiseoni-
kom, anaerobni heterotrofi više nisu bili u prednosti u osvajanju ekoloških niša usled toksiènog delo-
vanja kiseonika na njih, pa su izabrali one ekološke niše gde nema kiseonika i tu i dan danas žive u
anaerobnim uslovima (muljevite bare, npr.). Drugi heterotrofni anaerobi su našli izlaz tako što su ula-
zili u simbiozu sa aerobnim organizmima. Umesto da razgradi aerobni organizam, prvi eukariot ga je
držao u simbiozi, koristeæi njegovu sposobnost da koristi atmosferski kiseonik i generiše energiju, a
on mu je, za uzvrat, davao organske gradivne elemente. I danas postoji ameba Pelomyxa palustris,
koja je eukariotski organizam bez mitohondrija, ali živi u simbiozi sa aerobnim bakterijama.
U prilog ovakvoj teoriji o nastanku eukariota govori izuzetna sliènost strukture mitohondrija
eukariota sa bakterijskim æelijama, kao i hloroplasta sa prokariotskim cijanobakterijama. Multicelu-
larni organizmi su skorašnja evolutivna inovacija, koja se pojavila pre otprilike 700 miliona godina.
Današnji živi sistemi se klasifikuju na prokariote i eukariote. Prokariotske æelije su veoma sliè-
ne najranijim prvobitnim živim sistemima na planeti Zemlji. Mada imaju relativno prostu strukturu,
oni su biohemijski veoma raznovrsni i poseduju sve glavne metabolièke puteve ukljuèujuæi tri glavna
puta koja omoguæavaju iskorišæavanje energije – glikolizu, respiraciju i fotosintezu. Eukariotske æe-
lije su mnogo veæe i kompleksnije nego prokariotske æelije i sadrže mnogo više DNK. Ta DNK je
smeštena u nukleusu eukariotskih æelija, tj. odvojena je membranom od citoplazme, a citoplazma sa-
drži veliki broj membrana i drugih organela. Ostale razlike izmeðu prokariota i eukariota su prikaza-
ne u Tabeli 1. Meðutim, na osnovu dobijene sekvence gena za 16S rRNK predloženo je 1977. godine
da se svi današnji živi sistemi na planeti Zemlji mogu taènije podeliti na tri grupacije živih sistema: a)
arhebakterije, b) eubakterije i c) eukariote koji svi vode poreklo od zajednièkog pretka progeno-
ta (Tabela 4).
UGLJENI HIDRATI
Ugljeni hidrati su polihidroksilni aldehidi ili ketoni opšte formule (CH2O)n gde je n jednako ili
veæe od tri. Zapravo, samo ime govori da su to hidratisana jedinjenja ugljenika. Oni su esencijalne
komponente živih sistema i èine najveæi deo organske materije na planeti Zemlji, zato što imaju više-
struku ulogu u svim živim sistemima. Ugljeni hidrati su:
1. rezervoari i donori energije za žive sisteme, kao i metabolièki intermedijeri,
2. riboza i dezoksiriboza su osnova za gradnju nukleotida, osnovnih gradivnih blokova nuklein-
skih kiselina,
3. strukturni elementi æelijskog zida bakterija i biljaka i egzoskeleta artropoda i
4. komponente koje formiraju komplekse sa proteinima i lipidima, znaèajne za meðusobno pre-
poznavanje æelija za vreme razviæa.
Osnovne gradivne jedinice ugljenih hidrata su monosaharidi. To su prosti šeæeri, koji se sastoje
od jedne polihidroksilne aldehidne ili keto jedinice. Oligosaharidi sadrže nekoliko kovalentno pove-
zanih monosaharidnih jedinica (najviše deset). Ukoliko su meðusobno vezane dve monosaharidne
jedinice, onda se takva forma naziva disaharid. Oligosaharidi su u živim sistemima veoma èesto po-
vezani sa proteinima (glikoproteini) ili sa lipidima (glikolipidi) kada imaju strukturnu ili regulatornu
funkciju. Polisaharidi sadrže veliki broj kovalentno povezanih monosaharidnih jedinica, formirajuæi
linearne ili granate lance velike molekulske mase. Imaju nezamenjivu ulogu u održavanju struktura u
svim tipovima živih sistema. Takoðe su i rezervoari energije.
A. Monosaharidi
Monosaharidi su derivati aldehida ili ketona, koji imaju negranat ugljenikov lanac od najmanje
tri C–atoma. Svaki C–atom nosi hidroksilnu grupu sem jednog, koji nosi karbonilni kiseonik. Mono-
saharidi se klasifikuju prema prirodi svoje karbonilne grupe i prema broju ugljenikovih atoma u lan-
cu. Ako je karbonilna grupa locirana na kraju C–lanca onda je monosaharid aldoza (Slika 1), a ako je
locirana na prvom, subterminalnom C–atomu onda je monosaharid ketoza (Slika 2). Monosaharidi se
dele, prema broju C–atoma u lancu, na trioze (tri C–atoma), na tetroze (èetiri C–atoma), itd. Obeleža-
vanje C–atoma u lancu monosaharida otpoèinje od C–atoma najudaljenijeg od primarne alkoholne
grupe. Ova dva termina se èesto kombinuju, tako da se kaže, npr., da je glukoza aldoheksoza (pose-
duju aldehidnu grupu i šest C–atoma u lancu), a da je riboza aldopentoza (poseduju aldehidnu grupu i
pet C–atoma u lancu).
Isti princip važi i za ketoze. Tako je, npr., ribuloza ketopentoza. Monosaharidi koji se razlikuju
po konfiguraciji na samo jednom C–atomu, nazivaju se epimeri. Tako su D–glukoza i D–manoza epi-
meri u odnosu na C2–atom, dok su D–glukoza i D–galaktoza epimeri u odnosu na C4–atom. Meðu-
tim, manoza i galaktoza nisu medosobom epimeri jer se razlikuju po konfiguraciji na dva razlièita C–
atoma (Slika 1).
Svi monosaharidi, izuzev dihidroksiacetona, sadrže jedan ili više asimetriènih C–atoma. Glice-
raldehid (aldotrioza) sadrži jedan asimetrièni C–atom, te poseduje dva stereoizomera D–gliceralde-
hid i L–gliceraldehid, odnosno dve apsolutne konfiguracije (prostorna organizacija hemijskih gru-
POGLAVLJE IV 21
CHO Geometrijske formule CHO
pa oko asimetriènog, hiralnog C–atoma). Predlog o
H C OH HO C Hnazivu D– i L–stereoizomera gliceraldehida dao je
CH2OH CH2OH Emil Fischer 1891. godine. Fischer je takoðe pred-
ložio formu pisanja formula (poznata kao
Fischer-ova projekcija
Fischer-ova projekcija) prema kojoj hoziontalne ve-
CHO CHO
ze leže iznad površine ravni, dok vertikalne veze
H C OH HO C H leže ispod površine ravni. što odgovara geomereij-
CH2OH CH2OH skim formulama. Na osno vu Fisc her-ove kon ven-
D-gliceraldehid L-gliceraldehid
cije stereoizomerija mono saharida sa više asime-
triènih C–ato ma, odreðuje se prema asimetriènom
C–atomu, koji je najudaljeniji od karbonilne grupe, a prema apsolutnoj konfiguraciji gliceraldehida.
U živim sistemima su predominantni D–stereoizomeri monosaharida i malo je zastupljena njihova
L–forma. D–glukoza je jedina aldoza, koja se nalazi u veæoj kolièini u obliku monosaharida u živim
sistemima. Jer, veæina monosaharida ulazi u graðu veæih bioloških molekula i malo ih je slobodnih.
Biološki najvažniji monosaharidi su D–gliceraldehid, D–riboza i D–glukoza.
CHO
HCOH
CH2OH
D-gliceraldehid
CHO CHO
HCOH HOCH
HCOH HCOH
CH2OH CH2OH
D-eritroza D-treoza
CHO CHO CHO CHO
HCOH HOCH HCOH HOCH

HCOH HCOH HOCH HOCH
HCOH HCOH HCOH HCOH
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH

D-riboza D-arabinoza D-ksiloza D-liksoza
CHO CHO CHO CHO CHO CHO CHO CHO
HCOH HOCH HCOH HOCH HCOH HOCH HCOH HOCH

HCOH HCOH HOCH HOCH HCOH HCOH HOCH HOCH
HCOH HCOH HCOH HCOH HOCH HOCH HOCH HOCH
HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH

D-aloza D-altroza D-glukoza D-manoza D-guloza D-idoza D-galaktoza D-taloza
Slika 1. Stereohemijske relacije D–aldoza sa tri do šest C–atoma. Konfiguracija na C2–atomu oznaèava razliku u parovima
monosaharida.
CH2OH Postojanje alkoholnih i karbonilnih grupa u
C O monosaharidima omoguæuje njihovu meðusob-
nu interakciju, pri èemu se formiraju intramole-
CH2OH
D-dihidroksiaceton
kulski, ciklièni hemiacetali (aldehidna karbonil-
na grupa aldoze sa alkoholnom grupom na pret-
poslednjem C–atomu u lancu) ili ciklièni hemi-
ketali (ketonska karbonilna grupa ketoza sa al-
CH2OH
koholnom grupom na pretposlednjem C–atomu
C O u lancu). Ta ciklièna forma hemiacetala glukoze
HCOH je slièna prstenu pirana, te je njen naziv glukopi-
ranoza, a ciklièna forma hemiketala fruktoze je
CH2OH
D-eritruloza slièna prstenu furana i naziva se fruktofuranoza
(Slika 3).
CH2OH CH2OH Formiranjem cikliène strukture se formira
još jedan asimetrièan C–atom koji se naziva
C O C O
anomerni C–atom. Na osnovu ovog atoma, raz-
HCOH HOCH likuju se dve anomerne forme glukoze: a–D–
HCOH HCOH glukoza i b–D–glukoza, koji imaju razlièite fi-
CH2OH CH2OH
zièko–hemijske osobine. Jedna anomerna forma
D-ribuloza D-ksiluloza glukoze može prelaziti u drugu. Tako vrednost
specifiène optièke rotacije polarizovane svetlo-
sti [a] 20 iznosi za a–D–glukozu +112.2°, a za
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH D
b–D–glukozu +18.7°. Kada se bilo koji od ovih
C O C O C O C O anomera rastvori u vodi na 20°C, specifièna op-
HCOH HOCH HCOH HOCH tièka rotacija se menja i postiže se ekvilibrijum
HCOH HCOH HOCH HOCH na [a] 20 = +52.70. Tada se u rastvoru nalazi
D
63.6% b–D–glukoze i 36.4% a–D–glukoze.
HCOH HCOH HCOH HCOH
Prelazak jednog anomera glukoze u drugi, odvi-
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH ja se preko linearne forme glukoze i taj se proces
D-psikoza D-fruktoza D-sorboza D-tagatoza
naziva mutarotacija (Slika 4).
Sli ka2. Ste re o he mij skere la ci jeD–ke toza sa tri do šest C–ato-
ma. Kon fi gu ra ci jana C3–atomu oznaèava razliku u parovima B. Biološki važni derivati monosaharida
monosaharida.
1. Glikozidi. Ako se glukoza zagreje u anhi-
dridnom metil alkoholu, koji sadrži HCl, anomerni C1–atom æe interagovati sa hidroksilnom grupom
metil alkohola dajuæi dva acetala, a–D– i b–D–metilglikozid (grèki: glykys – sladak). Tako nastala
veza se naziva glikozidna veza. Glikozidna veza može nastati i u interakciji anomernog atoma jednog
sa alkoholnom grupom drugog monosaharida, pri èemu se formiraju disaharidi. Formiranje glikozid-
nih veza izmeðu monosaharida omoguæava formiranje polisaharida u živim sistemima.
2. N–glikozidi. Ovi derivati nastaju u interakciji anomernog C1–atoma sa aminima, pri èemu se
uspostavlja N–glikozidna veza. Ovaj tip veze je esencijalan za izgradnju nukleinskih kiselina, jer se
N–glikozidnom vezom uspostavlja spoj izmeðu azotne baze i riboze ili dezoksiriboze u nukleotidima
(Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE).
3. Alkoholi monosaharida. Aldoze ili ketoze mogu biti u umerenim uslovima redukovani pri èe-
mu nastaju aciklièni, polihidroksilni alkoholi poznati kao alditoli. Tako se redukcijom D–riboze do-
bija alkohol D–ribitol, koji je gradivna komponenta flavinskih koenzima (Poglavlje: EN ZI MO LO -
POGLAVLJE IV 23
CH2OH CH2OH
GI JA – Op šti deo). Reduk ci jom D–glice ral-
H C OH H C OH de hi da do bi ja se od go va ra ju æi ako hol glice-
H C OH HO C H CH2OH rol, koji je strukturna osnova lipida (Poglavlje:
LIPIDI i MEMBEANE). Alkohol D–ksilitol
H C OH H C OH H C OH
nastaje redukcijom D–ksiloze, a koristi se kao
CH2OH CH2OH CH2OH zaslaðivaè u kanditorskoj industriji.
D-ribitol D-ksilitol D-glicerol
4. Kiseline aldoza. Blaga ok-
a) H sida cija aldoza (hemijski ili enzi-
matski) rezultira u oksidaciji nji-
C O
1 hove aldehidne grupe u karbok-
H C OH CH2OH CH2OH
2 6 6 silnu grupu, pri èemu nastaju al-
H 5 OH H H 5 O H
donske kiseline. Ime dobijaju do-
HO C H H H
3
C4 OH H C 4
OH H 1 davanjem sufiksa –onska kiselina
H C4 OH 1
3 2
C C O HO OH na generièko ime aldoze koja se
HO 3 2
H C OH H OH H OH oksiduje. Tako se od D–glukoze
5
CH2OH a -D-glukopiranoza dobija D–glukonska kiselina.

6
D-glukoza Ako se oksiduje primarna alko-
(linearna forma) holna grupa aldoza onda nastaju
b) CH2OH
uronske kiseline, te od D–glukoze
1 nastaje D–glukuronska kiselina.
C O CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH Pored D–glukuronske kiseline, za
2 6 1
1 6
HO C3 H OH O žive sisteme su znaèajne i D–ga-
C 5 H HO C 5
H HO 2 lakturonska (oksidacioni derivat
H C4 OH 2
O
H C C3 H 4 3 OH D–galaktoze) i D–manuronska
4
H C OH OH H OH H
5 kiselina (oksidacioni derivat D–
CH2OH a -D-fruktofuranoza manoze). Oksidacijom i aldehid-
6
D-fruktoza ne i primarne alkoholne grupe al-
(linearna forma) doza nastaju aldariène kiseline.
Tako od D–glukoze nastaje D–
Slika 3. (a) Transformacija linearne forme D–glukoze u ciklièni hemiacetal D–
glukopiranozu i (b) D–fruktoze u ciklièni hemiketal D–fruktofuranozu.
glukarièna kiselina. Askorbinska
kiselina (Vitamin C) je derivat L–
glukonske kiseline, koju mogu sintetisati biljke i skoro sve životinje izuzev primata i zamorca.
U nor mal nim fi zi o lo škim uslo vi ma, askor bin ska ki se li na se re ver zi bil no ok si du je u de -
hi dro a skor bin sku ki se li nu, ko ja se ire ver zi bil no hi dro li zu je u vi ta min ski ne ak ti van ob lik
diketogulonsku kiselinu.
5. Dezoksi derivati. Redukcijom D–ri-
H
boze na C2–atomu, nastaje najvažniji dezok-
COOH C O COOH si derivat 2–D–dezoksiriboza, koja je osno-
1 1 1
H C OH H C OH H C OH va graðe dezoksinukleotida koji su gradivni
HO C H HO C H HO C H blokovi DNK.
H C OH H C OH H C OH 6. Amino derivati. U ovih derivata mo-
H C OH H C OH H C OH nosaharida, jedna ili više OH–grupa su za-
CH2OH COOH COOH menjene amino grupom. Za žive sisteme,
6 6 6
najvažniji su aminoderivati koji nose amino
D-glukonska D-glukuronska D-glukari~na grupu na C2–atomu monosaharida. Naj-
kiselina kiselina kiselina
važniji za žive sisteme su D–galaktozamin
O C O C COOH
(derivat D–galaktoze), D–gluko-
zamin (derivat D–glukoze) i D–
HO C O C H2 O O C
O _ O manozamin (derivat D–manoze).
HO C 2H O C O C Oni su znaèajne komponente za
H C H C H C OH graðu biološki važnih polisahari-
HO C H HO C H HO C H
da.
CH2OH CH2OH CH2OH 7. Acilirane forme amino de-
L-askorbinska L-dehidroaskorbinska L-diketogulonska
riva ta. Acetilacijom amino grupe
kiselina kiselina kiselina amino derivata monosaharida do-
bijaju se komponente važne za
CH2OH CH2OH graðu polisaharida, glikolipida ili glikoproteina.
6 6
H 5 O H HO 5 O H Tako se od D–glukozamina acetilacijom dobija
H H
4 OH H 1 4 OH H 1 N–acetilglukozamin (NAG), koji je, na primer,
HO
3 2
OH H
3 2
OH osnova graðe polisaharida hitina, a acetilacijom
H NH2 H NH2 D–galaktozamina dobija se N–acetilgalaktoza-
a -D-glukozamin a -D-galaktozamin
min (NAGal). N–acetilmuraminska kiselina
(NAM) je derivat N–acetilglukozamina za koga
CH2OH
6
CH2OH
6
je etarskom vezom preko C 3 –
H 5 O H HO 5 O H ato ma ve zan D–lak tat. NAM
H H
4 OH H 1 4 OH H 1 je osnov na gra div na je di ni ca
HO
3 2
OH H
3 2
OH gli ko pro te i na pep ti do gli ka na
H NH C CH3 H NH C CH3 N–acetilneuraminska kiselina je
O O
N–acetilmanozamin, za èiji je
N-acetilglukozamin (NAG) N-acetilgalaktozamin (NAGal)
C1–atom vezana pirogrožðana ki-
selina, a ulazi u graðu glikoprote-
ina i glikolipida. N–acetilneura-
CH2OH O H
6 minska kiselina i njeni derivati se
H 5 O OH CH3 C NH O COOH èesto nazivaju sijalinska kiselina.
H R
4 H 1
H H
HO 3 2 H H H C. Disaharidi
H NH C CH3 OH H
O H C OH
Disaharidi su dva monosaha-
O
CH3 C COOH R rida povezana na razlièite naèine
H C OH
Ostatak mle~ne glikozidnom vezom. Najobilniji
H kiseline CH2OH
disaharid u biljnom svetu je saha-
N-acetilmuraminska kiselina (NAM) N-acetilneuraminska kiselina roza, [O–a–D–glukopiranozil–
(sijalinska kiselina)
(1®2)–b–D–fruktofuranozid].
Saharoza je disaharid koji nastaje uspostavljanjem glikozidne veze izmeðu C1–atoma glukoze i C2–
atoma fruktoze. S obzirom da su oba anomerna atoma ukljuèena u formiranje gliko zid ne ve ze, sa -
ha ro za ne ma re du ku ju æi kraj. Je dan od spe ci fiè nih di sa ha ri da ko ji se na la zi sa mo u mle ku je
laktoza [O–b–D–galaktopiranozil–(1®4)–D–glukopiranoza] u koncentraciji do 7% u zavisnosti od
vrste mleka. Slobodni anomerni C1–atom glukoze èini laktozu redukujuæim šeæerom.
Postoji više vrsta disaharida živih sistema, koji su graðeni od dve glukozne jedinice. U ovu grupu
spadaju (a) maltoza [O–a–D–glukopiranozil–(1®4)–D–glukopiranoza], koja nastaje u hidrolizi po-
lisaharida skroba, (b) celobioza [O–b–D–glukopiranozil–(1®4) –D–glukopiranoza], koja je osnova
graðe celuloze ili (c) disaharid hemolimfe insekata trehaloza [O–a–D–glukopiranozil–(1®1)–D–
glukopiranoza]. Meðu ovim disaharidima jedino trehaloza nema redukujuæa svojstva, pošto su oba
anomerna C–atoma ukljuèena u formiranje glikozidne veze.
D. Polisaharidi
Veæina saharida živih sistema
se nalazi u obliku polisaharida,
koji se još nazivaju i glikanima.
Oni se sa sto je od mo no sa hari da
me ðu sob no po ve zanih gliko -
zid nim vezama. Po svom sasta-
vu mogu biti homopolisaharidi
(izgraðeni su od jednog tipa mo-
nosaharida) ili heteropolisaharidi
(graðeni od više razlièitih tipova
monosaharida). U sastav biološki
najznaèajnijih polisaharida ulazi
Slika 4. Konverzija a–D–glukopiranoze u b–D–glukopiranozu. uglavnom D–glukoza, ali
se èesto javljaju i D–mano-
CH2OH CH2OH CH2OH
za, D–fruktoza, kao i deri-
6
CH2OH H
6 6 1 vati monosaharida kao što
H 5 O H H 5 O H O H
H 5 O
H H H su D–glukozamin, D–ga-
4 OH H 1 4 OH H 1 4
OH H 1a 2b H HO 5
3 2
O 3 2
OH
laktozamin, D–glukuron-
HO HO 3
2 O 3 4
a (1-4) CH2OH ska kiselina itd. Polisahari-
H OH H OH H OH OH H
6
Glukoza Glukoza Glukoza Fruktoza di, kao i ostali biološki ma-

Maltoza Saharoza kromolekuli (proteini i nu-
kleinske kiseline) posedu-
CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH ju topološku polarnost.
6 6 6 6
HO 5 O H 5 O OH H 5 O H 5 O OH Naime, krajevi polimera se
H H H H
4 OH H 1 O 4 OH H 1 4 OH H 1 O 4 OH H 1 meðusobno razlikuju. Ta-
3 2 3 2
H H H HO 3 2
H
3 2
H ko u polisaharidima prva
H OH b(1-4) H OH H OH b(1-4) H OH saharidna jedinica u lancu
Galaktoza Glukoza Glukoza Glukoza najèešæe ima slobodnu
Laktoza Celobioza OH–grupu na C4–atomu
(ne redukujuæi kraj, termi-
CH2OH CH2OH
6 6 nus polisaharida), dok po-
H 5 O H H O 5 H
H H slednja saharidna jedinica
4 OH H 1 1
H HO 4 u lancu ima slobodnu OH–
2
HO 3 O 2 3
OH
a (1-1) grupu na anomernom C1–
H OH OH H
Glukoza Glukoza
atomu (redukujuæi kraj,
Trehaloza terminus polisaharida).
Za razliku od proteina
ili nukleinskih kiselina ko-
ji su iskljuèivo linearni polimeri, polisaharidi mogu biti i linearni i granati polimeri. Razlog ovome je
to što, teoretski gledano, glikozidnu vezu može èiniti bilo koja hidroksilna grupa monosaharida. Me-
ðutim, granjanje polisaharida u živim sistemima ima odreðena pravila. Polisaharidi imaju dve funk-
cije u živim sistemima; mogu biti rezervne forme saharida ili strukturne forme.
1. Rezervni polisaharidi. Skrob je glavni rezervni homopolisaharid biljaka. Sintetisani skrob for-
mira nerastvorne granule u citoplazmi biljnih æelija. Skrob se sastoji od dve komponente. Prva kom-
ponenta je a–amiloza koja je linearni polimer nekoliko hiljada D–glukoznih jedinica povezanih me-
ðusobno a(1®4) gliko zid nim ve zama. a–glikozidne veze omoguæavaju da a–amiloza zauzima
konformaciju u obliku levogire spirale (Slika 5).
Slika 5. Amiloza (a); Izgled levogire spirale amiloze (b).
Druga komponenta skroba je amilopektin. To je granati polimer izgraðen od D–glukoznih jedini-

ca, koje su u najveæem broju meðusobno povezane a(1®4) glikozidnim vezama, dok se na mestima
gra nja nja us po sta vljaju a(1®6) gliko zid ne ve ze (Slika 6). Me sta gra nja nja ami lo pek tina se na-
laze na svakih 24 do 30 glukoznih jedinica. Amilopektin sadrži u svojoj strukturi i do 106 glukoznih
jedinica i predstavlja jedan od najveæih molekula u prirodi.
Slika 6. (a) Primarna struktura amilopektina na mestu granjanja. (b) Shema prostorne organizacije amilopektina. Tamna polja
su mesta granjanja.
POGLAVLJE IV 27
Glikogen („životinjski skrob”) je rezervni homopolisaharid životinja, koji je prisutan u svim æe-
lijama, ali su glavni rezervoari glikogena skeletni mišiæi i jetra. Slièno skrobu, glikogen formira gran-
ule u citoplazmi æelija. Izgraðen je od D–glukoznih jedinica. Primarna struktura glikogena je veoma
slièna stukturi amilopektina skroba. Jedina razlika je u tome što se u glikogenu granjanje dešava na
svakih 8 do 12 glukoznih jedinica, što molekul glikogena èini kompaktnijim od amilopektina.
Dekstrani su rezervni polisaharidi kvasaca i bakterija. I oni, kao skrob i glikogen, u svom sastavu
imaju smo D–glukozne jedinice i one su meðusobno skoro iskljuèivo povezane a(1®6) glikozidnim
vezama. Povremena granjanja se dešavaju preko a(1®2), a(1®3) ili a(1®4) glikozidnih veza, što
zavisi od vrste organizma.
2. Strukturni polisaharidi. Celuloza je glavni gradivni element zida æelija biljaka. Smatra se da se
jedna polovina C–atoma u biosferi nalazi u celulozi. Pored toga, raèuna se da se oko 1015 kg celuloze
godišnje sintetiše ili degradira. Mada je celuloza glavni polisaharid biljaka, ona se može naæi i u pla-
štu morskih invertebrata tunicata (Urochordates).
Celuloza je linearni homopolimer, koji se sastoji èak i do 15.000 D–glukoznih jedinica meðusob-
no poveznih b(1®4) glikozidnim vezama gradeæi celulozne fibrile. Mada je celuloza izomer a–ami-
loze, ona ima veoma razlièite strukturne osobine. Razlog za to je što su glukozne jedinice u a–amilo-
zi povezane a(1®4) glikozidnim
Vodoni~na
veza vezama, dok su u celulozi poveza-
CH2OH ne b(1®4) glikozidnim vezama,
O OH b(1-4) CH2OH O
H O 3 1 4 što izaziva da je u celulozi svaka
4
O O 4
O 3
O
3 1
O
1 druga glukoza za 180° obrnuta u
H O OH b(1-4) CH2OH H O OH odnosu na prethodnu. To omogu-
Vodoni~na
æava uspostavljanje vodoniènih
Celuloza veza
veza izmeðu OH–grupe vezane za
C3–atom jedne glukoze sa piran-
Slika 7. Shematski dijagram konformacije celuloze.
skim kiseonikom susedne gluko-
ze (Slika 7).
U zidovima biljnih æelija, fibrili celuloze su takoðe meðusobno povezani vodoniènim vezama.
Fibrili celuloze su uronjeni i povezani sa matriksom koga gradi smesa polisaharida koji su graðeni od
glukoze i drugih monosaharida. U drvenastih biljaka, ovaj matriks ima visoku zastupljenost fenolnog
polimera lignina, koji ima svojstva plastiènih masa. Zapravo, ovakva smesa polimera daje èvrstinu
drveæu.
CH2OH CH2OH b(1-4)
Polisaharid hitin je glavni strukturni element egzo-
H O H O skeleta invertebrata (rakovi, insekti, pauci), a nalazi se i
H H
O 4 1 O u zidovima æelija veæine gljiva i nekih algi. Drugi je po-
O
4 OH H 1 OH H
H lisaharid po obilnosti u biosferi, odmah iza celuloze.
H b(1-4)
b(1-4) Hitin je homopolimer, koji se sastoji od N–acetilgluko-
H NHCCH3 H NHCCH3
NAG O NAG O zamina (NAG) meðusobno povezanih b(1®4) gliko-

Hitin n zidnim vezama (Slika 8). Hitin se razlikuje od celuloze
samo po tome što ima umesto OH–grupe, za C2–atom
Slika 8. Primarna struktura hitina glukoze vezan acetamidni ostatak (CH3CO–NH–).
U strukturne polisaharide spadaju i glikozaminoglikani (sinonim mukopolisaharidi). To su ne-
granati polisaharidi, koji se sastoje od naizmenièno polimerizovanih ostataka uronske kiseline i hek-
sozamina. Rastvori glikozaminoglikana imaju sluzavu, mukoidnu konzistenciju što je posledica nji-
hove velike viskoznosti i elastiènosti. Nalaze se u ekstracelularnom prostoru u tkivima, kao što su hr-
COO CH2OH b(1-4) skavica, koža ili zidovi krvnih sudova, gde formiraju
H O H O matriks u koga su uronjeni fibrili proteina kolagena ili
H H
4 H 1 O elastina (Poglavlje: PROTEINI).
O OH H 1 O
HO 3 H
H Hijaluronska kiselina (hijaluronat) je važan gliko-
b(1-4) H NHCCH3
H OH b(1-3) zaminoglikan, koji se nalazi u sinuvijalnoj teènosti koja
D-glukuronat NAG O
vlaži zglobove, a i u staklastom telu oka. Ovaj polisaha-
Hijaluronat n rid je naðen i u kapsulama nekih patogenih bakterija.
Hijaluronska kiselina je izgraðena od 250 do 25.000 di-
saharidnih jedinica povezanih meðusobno b(1®4) gli-
COO CH2OH b(1-4) kozidnim vezama. Disaharid je izgraðen od D–gluku-
H O O3SO O
H H ronske kiseline i N–acetilglukozamina (NAG) meðu-
4 H 1 O
O
4 OH H 1 O sobno povezanih b(1®3) glikozidnom vezom (Slika
H 3 H
H 9). Anjonski karakter D–glukuronske kiseline omogu-
b(1-4) H NHCCH3
H OH b(1-3) æava da se za hijaluronsku kiselinu èvrsto vežu katjoni
O K+, Na+ ili Ca2+, a analiza kompleksa hijaluronske kise-
D-glukuronat N-acetilgalaktozamin-
4-sulfat
n
line sa Ca2+–jonima je pokazala da kompleks formira
Hondroitin-4-sulfat izdužen, levogiri, jednolanèani helikoidni fibril, gde je-
dan okret sadrži tri disaharidne jedinice. Stabilnost he-
H CH2OH b(1-4)
liksa se održava preko intramolekularnih vodoniènih
O O3SO O veza.
H
COO H
4 1 4 H 1 O
O OH H O Hondroitin (grèki: hondros – hrskavica) je glikoza-
H 3 H
H minoglikan, koji je glavna komponenta hrskavice i dru-
b(1-4) H OH b(1-3) H NHCCH3
gih vezivnih tkiva vertebrata. Izgraðen je od disaharid-
O nih jedinica povezanih b(1®4) glikozidnim vezama.
L-iduronat N-acetilgalaktozamin-
4-sulfat Disaharid je izgraðen od D–glukuronske kiseline i N–
Dermatan sulfat
n
acetilgalaktozamina meðusobno vezanih b(1®3) gli-
kozidnom vezom (Slika 9). Za C4–atom N–acetilgalak-
CH2OH CH2OSO3 tozamina je vezan sulfat, tako da je on u formi N–acetil-
b(1-4)
HO O H O galaktozamin–4–sulfata u hondroitinu. U zavisnosti od
H H O
4
H 1 O 4
OH H 1 vrste tkiva, sulfat može biti vezan i za C6–atom N–ace-
H 3 H tilgalaktozamina hodroitina, tako da se razlikuju dva ti-
H
H OH b(1-4) H NHCCH3 pa hondroitina: hondroitin–4–sulfat i hondroitin–6–
b(1-3)
O sulfat.
D-galaktoza N-acetilglukozamin-
6-sulfat n
Dermatan sulfat se nalazi predominantno u koži i
Keratan sulfat
razlikuje se od hondroitin–4–sulfata samo po inverziji
Slika 9. Gradivni blokovi glikozaminoglikana. konfiguracije na C5–atomu b–D–glukuronata što pre-
vodi ovaj ostatak u L–iduronat. Ova promena konfigu-
racije na C5–atomu je posledica enzimatske epimerizacije koja se odigrava na samom hondroitin–4–
sulfatu (Slika 9). Epimerizacija nije uvek kompletna, tako da dermatan sulfat sadrži i ostatke gluku-
ronata.
Keratan sulfat se sasroji od alterirajuæih ostataka D–galaktoze i N–acetil–D–glukozamin–6–sul-
fata, povezanih b(1®4) glikozidnim vezama (Slika 9). Ovo je najheterogeniji glikozaminoglikan jer
poseduje varirajuæe kolièine sulfata, a èesto i male kolièine fukoze, manoze ili sijalinske kiseline.
Heparin je glikozaminoglikan koji se predominantno sastoji od alterirajuæih ostataka D–gluku-
ronat–2–sulfata i N–sulfo–D–glukozamin–6–sulfata, povezanih a(1®4) glikozidnim vezama. U
POGLAVLJE IV 29
proseku, u heparinu se nalazi 2.5 sulfatnih ostataka po disaharidu. Prisustvo velikog broja sulfatnih
veza u heparinu èini ga najnegativnije naelektrisanim polielektrolitom u sisarskom tkivu. Za razliku
od ostalih, gore pomenutih glikozaminoglikana, heparin nije konstituent vezivnog tkiva, veæ se nala-
zi u obliku granula u specijalnim æelijama koje oblažu krvne sudove naroèito u jetri, pluæima i koži.
Heparin spreèava zgrušavanje krvi i smatra se da je njegova biološka funkcija u spreèavanju prebr-
zog zgrušavanja krvi prilikom povrede.
E. Glikoproteini
Glikoproteini su strukture u kojima su ugljeni hidrati kovalentno vezani za proteine. Glikoprotei-
ni variraju u sadržaju ugljenih hidrata od <1% do >90% u odnosu na ukupnu težinu. Oni su naðeni u
svim formama živih sistema i imaju razlièite funkcije. Glikoproteini su neki enzimi, transportni pro-
teini, receptori, hormoni i strukturni proteini. Polipeptidni lanac glikoproteina se sintetiše, kao i u
ostalih proteina, pod striktnom genetièkom kontrolom, dok se dodavanje saharidnih komponenti vrši
enzimski nakon sinteze polipeptida, odnosno posttranslaciono.
Glikoproteini se veoma razlikuju po strukturi i biološkoj funkciji u živim sistemima. Skoro svi
proteini membrana eukariotskih æelija ili proteini koje ove æelije ekskretiraju su glikozilovani. Šta vi-
še, glikozilacija proteina je najèešæi vid posttranslacione modifikacije proteina u eukariota. Veziva-
nje glikozidnih jedinica, obièno oligosaharida, za proteinsku komponentu ostvaruje se preko N–ato-
ma (N–glikozidi) ili preko O–atoma (O–glikozidi) proteina. Analizom razlièitih glikoproteina došlo
se do nekih opštih pravila o njihovoj strukturi. U sluèaju N–glikozida, oligosaharid koji se veže za
protein uvek poseduje NAG (prvi monosaharid oligosaharida) u b–konfiguraciji koji je povezan gli-
kozidnom vezom sa amidnim N–atomom aminokiseline asparagina (Asn) i to u okviru aminokiselin-
ske sekvence proteina Asn–X–Ser ili Asn–X–Thr, gde je X bilo koja aminokiselina, sem možda
prolin ili asparaginska kiselina (Slika 10A). Osnovna struktura veæine oligosaharida u N–glikozid-
nim glikopoteinima sastoji se od prepoznatljivog jezgra u kome je dimer NAG-a direktno vezan za
Asn, a za NAG su periferno vezana tri ostatka manoze [(manoza)3(NAG)2–] (Slika 10B). Manozne
jedinice mogu biti vezane meðusobno, vezane za NAG, ali i ostali saharidni ostaci mogu uèestvovati
u graði ovih oligosaharida. Stoga postoji velika varijabilnost u sastavu i organizaciji oligosaharida
vezanih N–glikozidnom vezom u glikoproteinima (Slika 10C).
Najèešæi O–glikozidi koji se mogu naæi u živim sistemima imaju kao jezgro disaharid b–galak-
tozil–(1®3)–a–N–acetilgalaktozamin (Slika 11) koji je preko C–atoma u a–konfiguraciji vezan za
OH–grupu aminokiseline serina (Ser) ili treonina (Thr) u proteinu. Mnogo reðe su prisutni glikopro-
teini u kojima samo manoza, galaktoza ili ksiloza formiraju a–O–glikozidne veze sa boènim grupa-
ma aminokisliena Ser ili Thr. I galaktoza može formirati O–glikozidne veze, kao, na primer, sa 5–hi-
droksilizinskim ostacima u kolagenu, što je izuzetak od opšteg pravila organizacije strukture O–gli-
kozida. Meðutim, broj vezanih galaktoznih jedinica u glikoproteinima, gde se mogu formirati ovakve
strukture, varira od jedne u kolagenu do lanca od 1000 disaharidnih jedinica vezanih u proteoglikani-
ma.
Interesantani su predstavnici O–glikozidnih glikoproteina kakavi su antifrizni glikoproteini. Ta-
kvi proteini se nalaze u arktièkih riba, koje žive u vodenoj sredini na –1.9°C. Oni se sastoje od 50 puta
ponovljenog tripeptida Ala–Ala–Thr u kome je svaki Thr ostatak glikozilovan sa disaharidom b–
galaktozil–(1®3)–a–N–acetilgalaktozaminom (Slika 11). Raspored disaharidnih jedinica u ovom
glikoproteinu, omoguæava da on zauzme konformaciju u obliku fleksibilnog štapa. Eksperimenti su
pokazali da hidroliza tri disaharidne jedinice sa antifriznog glikoproteina rezultira u gubljenju antifri-
zne sposobnosti. Smatra se da antifrizni glikoprotein onemoguæava smrzavanje spreèavanjem formi-
ranja kristala vode u živom sistemu.
Slika 10. Pregled strukture razlièitih glikoproteina u kojima je oligosaharid vezan preko N–glikozidne veze (N–glikozidi).
U glikoproteinima, oligosaharidne jedinice se po pravilu vezuju za sekvence aminokiselina koje

formiraju b–okret u proteinu (Poglavlje: PROTEINI). S druge strane, s obzirom na hidrofilnu priro-
du oligosaharida oni su locirani na površini proteinskog molekula i ne uèestvuju u njegovoj unutra-
šnjoj organizaciji. Šta više, naðeno je da uklanjanje oligosaharida sa glikoproteina uopšte ne utièe na
promenu njihove nativne konformacije. Eukariotske æelije sintetišu veliki broj glikoproteina u koji-
ma su oligosaharidne jedinice vezane N–glikozidnom vezom. Oni se meðusobom razlikuju po se-
kvenci, lokaciji i po broju kovalentno vezanih oligosaharida (glikoforme). Na primer, jedan od naj-
prostijih glikoproteina je enzim ribonukleaza B (RNaza B) koju sintetiše pankreas goveèeta. Ovaj
enzim se razlikuje od enzima ribonukleaze A (RNaza A) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Nuklea-
ze) samo po tome što ima za sebe vezan jedan oligosaharidni lanac N–glikozidnom vezom, što RNa-
za A nema. Oligosaharid nema uticaja na nativnu konformaciju, supstratnu specifiènost ili katalitièke
aktivnosti RNaze B. Nasuprot RNazi B, glikoprotein „faktor koji stimuliše razvoj, aktivaciju i preži-
R = CH3 ili H
vljavanje belnih krvnih elemenata granulocita i
CH2OH CH2OH makrofaga” (GM–CSF; engleski: „Granulocyte
HO O HO O H
R C O Macrophage Colony Stimulating Factor”), je
H H
1O 1
OH H H O CH CH protein od 127 aminokiselina, ima dva oligosa-
H H 3 a-veza
H harida vezana N–glikozidnom i pet oligosahari-
H OH b(1-3) H NHCCH3 NH
da vezanih O–glikozidnom vezom. Kada nedo-
O
staje jedan ili oba N–glikozidno vezana oligosa-
b-galaktozil-(1-3)- a-N-acetilgalaktozil-Thr/Ser
harida ovaj faktor ima smanjen poluvek u krvo-
CH2OH
toku. Meðutim, klonirani gen za ovaj faktor u
H O H R C O
bakteriji E. coli (bakterije ne mogu vršiti gliko-
H
OH HO
zilaciju proteina) omoguæava produkciju fakto-
O CH CH
HO a-veza ra koji je totalno neglikozilovan. Ovakav faktor
H H NH je pokazao 20 puta veæu specifiènu biološku ak-
a-manozil-Thr/Ser tivnost nego normalno sintetisan faktor u formi
glikoproteina. Stoga je teško postaviti generalno
Slika 11. Pregled strukture glikoproteina u kojima je oligosa-
harid vezan preko O–glikozidne veze (O–glikozidi). pravilo o efektu glikozilacije na biološke osobi-
ne proteina. Ipak, sve više i više podataka se
akumulira koji govore da glikozilacija proteina moè uticati na osobine proteina, ukjljuèujuæi uvija-
nje proteina, njihovu fizièku stabilnost, specifiènu biološku reaktivnost, poluvek proteina u cirkula-
ciji ili na stepen rezistentnosti na delovanje proteinaza.
Glikoproteini za koje su vezani polisaharidi O–glikozidnom vezom imaju protektivnu ulogu. U
ovih glikoproteina distribucija vezivanja polisaharidnih lanaca za protein nije ravnomerna. Šta više,
postoje segmenti proteina koji su veoma puno glikozilovani (65 do 85% ukupne mase ugljenih hidra-
ta glikoziluje Ser i Thr koji èine 25 do 40% sekvence tog segmenta). Hidrofilnost vezanih polisahari-
da i njihova prostorna interakcija zajedno sa prisustvom prolina i drugih aminokiselina koje naruša-
vaju strukturu a–heliksa u segmentu proteina koji je visoko glikozilovan èine taj region proteina veo-
ma izduženim. Primer ovakvih glikoproteina su mucini (proteinske komponente mukusa bakterija,
zaštitni sloj oko bakterije) koji imaju veliku molekulsu masu (~107 D), a polisaharidi su vezani za
proteinski deo preko O–glikozidne veze.
Zaštitni omotaè eukariotskih æelija je glikokaliks koji je izgraðen od glikoproteina i glikolipida.
Ovaj omotaè spreèava dolaženje æelije u kontakt sa spoljnim makromolekulama ili drugim æelijama.
Meðutim, mnogi proteini koji se nalaze na površini æelije, kao što su receptori za razlièite makromo-
lekule, imaju relativno kratke i gusto sabijene O–glikozilovane regione koji se prostorno nalaze iz-
nad glikokaliksa i omoguæavaju prenošenje spoljašnjeg signala na unutrašnji, funkcionalni deo pro-
teina nakon vezivanja makromolekula za njih, koji inaèe ne mogu penetrirati kroz glikokaliks.
Glikoproteini su važni konstituenti plazma membrana. Saharidne komponente glikolipida veza-
nih u membrani su locirani na spoljnoj površini plazma membrana. Naðeno je da ovi glikoproteini
imaju veoma važnu ulogu u meðusobnoj komunikaciji æelija. U prilog ovakvoj ulozi membranskih
glikoproteina govori i znaèajna razlika u distribuciji ovih glikoproteina izmeðu normalne i æelije raka
(kancer æelije). Normalne æelije prestaju sa deobom kada dodirnu jedna drugu (fenomen poznat kao
kontaktna inhibicija). Æelije kancera nisu pod takvom kontrolom, te, stoga, formiraju maligne tu
more.
Saharidne komponente glikoproteina su veoma važni medijatori prepoznavanja æelija–æelija u
procesima kao što su oplodnja, æelijska diferencijacija, agregacija æelija da formiraju organe i infek-
cija æelija bakterijama i virusima. Na primer, bakterije indukuju infekciju prethodnim vezivanjem za
æelije preko specifiènog proteina adhezina. Vezivanje adhezina bakterije se ostvaruje preko recepto-
ra podložne æelije. Tako bakterija E. coli sintetiše adhezin koji je minorna komponenta heteropoli-
mernih struktura, koje se nazivaju pili. Vezivanje patogene E. coli koja izaziva urinarne infekcije u
èoveka odvija se preko adhezina PapG koji ulazi u sastav takozvanih P–pila. PapG protein se veže za
a–D–galaktopiranozil–(1®4)–b–D–galaktopiranozne grupe koje se nalaze na površini epitelnih æe-
lija urinarnog trakta i na taj naèin je omoguæeno patogeno delovanje bakterije.
Proteoglikani (sinonim mukoproteini) su makromolekuli graðeni od subjedinica koje se sastoje
od proteina nosaèa za koga su kovalentno vezani glikozaminoglikani (najèešæe hondroitin sulfat i ke-
ratan sulfat). Proteini nosaèi, npr. iz hrskavice, poznati kao agrekani, su fibrozne strukture i imaju
molekulsku masu od 200 do 300 kD, što ih èini jednim od najveæih proteina koje æelije sintetišu. N–
terminalni deo ovih fibroznih proteina nosaèa formira globularni region od 60 do 70 kD za koji se ne-
kovalentno vezuju molekuli hijaluronske kiseline. Ovo vezivanje hijaluronske kiseline je stabilizo-
vano vezivnim proteinima (molekulska masa 40 do 60 kD).
Tri regiona proteina nosaèa su odgovorna za vezivanje dodatnih saharidnih komponenti. Ove sa-
haridne komponente èine 90% mase proteina nosaèa. Prvi region, N–terminalni segment, koji uklju-
èuje pomenuti globularni region proteina za koga se veže hijaluronska kiselina, veže svega nekoliko
saharidnih jedinica. To su oligosaharidi koji su kovalentno vezani za ovaj region proteina nosaèa
amidnom vezom preko boène grupe specifiènog ostatka asparagina (Asn). Drugi region je bogat oli-
gosaharidima koji su kovalentno vezani za protein nosaè preko kiseonika boènih grupa specifiènog
serina (Ser) i treonina (Thr). Ovi vezani oligosaharidi su sidrišta za vezivanje lanaca keratan sulfata.
Treæi region proteina nosaèa, C–terminalni region, je bogat u hondroitin sulfatu, koji je vezan preko
kiseonika boène grupe specifiènog Ser preko trisaharida galaktoza–galaktoza–ksiloza.
Mehanièka svojstva hrskavice se objašnjavaju prirodom njene molekulske organizacije. Hrska-
vica se sastoji od mreže fibrila kolagena (Poglavlje: PROTEINI) koji su uronjeni u proteoglikane,
èije hondrioitin sulfatne komponente i komponente protein nosaèa specifièno interaguju sa kolage-
nom. Moguænost rastegljivosti hrskavice ili drugih vezivnih tkiva zavisi od sadržaja kolagena u nji-
ma. Meðutim, karakteristièna elastiènost hrskavice je posledica visokog sadržaja proteoglikana u
njoj. Proteoglikani imaju sposobnost da se šire zahvaljujuæi polianjonskom karakteru prisusutnih ke-
ratan sulfata i hondroitin sulfata, koji omoguæavaju visok stepen hidratisanosti proteoglikana. Kada
se hrskavica izloži pritisku, voda se izbacuje iz naelektrisanih regiona proteoglikana sve dotle dok si-
le odbijanja istorodnih naelektrisanja keratan sulfata i hondroitin sulfata ne obustave dalju moguæ-
nost pritiska na hrskavicu. Kada pritisak prestane, dolazi do rehidratacije proteoglikana i vraæanja hr-
skavice u prvobitno strukturno stanje.
Osnovni tipovi glikoproteina bakterija su peptidoglikan i teikoièna kiselina. Peptidoglikan (sino-
nim: murein) je osnovni gradivni element zida bakterija, koji im odreðuje oblik æelije. Peptidoglikan
formira sloj debljine oko 250 A u zidu Gram–pozitivnih bakterija, dok je debljina zida Gram–nega-
tivnih bakterija manja (oko 30 Å). Zid bakterija se sastoji od kovalentno vezanih polisaharida i pepti-
da. Peptidoglikan je polimer disaharida muropeptida meðusobno povezanih b(1®4) glikozidnim ve-
zama. Muropeptid se sastoji od N–acetilglukozamina (NAG) i N–acetilmuraminske kiseline (NAM)
meðusobno povezanih b(1®4) glikozidnom vezom. Preko ostatka laktata NAM-a, vezan je penta-
peptid (Slika 12). Kovalentno vezivanje paralelnih peptidoglikanskih lanaca se ostvaruje preko tetra-
peptida.
Antibiotik penicilin interferira sa sintezom zida senzitivnih bakterija. Sinteza zida bakterija se
zasniva na koordinisanom delovanju enzima koji parcijalno razlažu zid bakterija da bi formirali me-
sta rasta peptidoglikana i enzima transglikozidaza odgovornih za medusobno povezivanje, umreža-
POGLAVLJE IV 33
vanje peptidoglikanskih lanaca u zidu bakterije što daje èvrstinu zida bakterija. Penicilin se specifiè-
no veže za enzim transglikozidazu èime se ovaj enzim inaktivira. Delovanje penicilina se zasniva u
pomeranju ravnoteže ka aktivnosti enzima koji parcijalno razlažu zid bakterija. Stoga je rezultat inhi-
bicije enzima transglikozidaze od strane penicilina liza bakterije. Veæina bakterija koje su rezistentne
na peniciline sintetišu i sekretiraju enzim penicilinazu koja inaktivira penicilin prevodeæi ga u neak-
tivnu formu penicilinsku kiselinu.
Slika 12. Struktura muropeptida (a) i shema povezivanja peptidoglikanskih lanaca preko pentaglicinskog mosta u bakterije
Staphylococcus aureus (b). Pentaglicinski most se formira izmeðu aminokiselina L–Lys muropeptida jednog peptidoglikan-
skog lanca i D–Ala muropeptida u drugom peptidoglikanskom lancu. U Gram–negativnih bakterija, povezivanje se ostvaruje
direktno preko peptidnih ostataka disaharidnih jedinica dva susedna peptidoglikanska lanca.
Teikoièna kiselina je prisutna u zidu Gram–pozitivnih bakterija i može biti oko 50% suve težine
zida bakterija. Teikoièna kisleina je polimer glicerola ili ribitola meðusobno povezanih fosfodiestar-
skim vezama (Slika 13). Hidroksilne grupe saharidno–fosfatnog lanca su naizmenièno supstituisane
alaninom (Ala) i saharidnom jedinicom glukozom ili NAG-om. Ova kiselina je prièvršæena za pepti-
doglikan preko fosfodiestarske veze koja se formira sa primarnom alkoholnom grupom (–CH2OH)
NAG ostatka u peptidoglikanskom lancu.
O
O P O
CH2OH O
H O H
H CH2
OH H
HO O CH Glicerol
H NHCCH3 CH2
NAG O O
O P O
O
H O CH2
+
NH3 C C CH Glicerol
CH3 CH2
Ala O
O P O
CH2OH O
H O H
H CH2
OH H
HO O CH Glicerol
H NHCCH3 CH2
NAG O O
O P O
O
H O CH2
+
NH3 C C CH Glicerol
CH3 CH2
Ala O
O P O
O
Slika 13. Struktura teikoiène kiseline.

LIPIDI i MEMBRANE
Lipidi su jedinjenja biološkog porekla koja su rastvorljiva u organskim rastvaraèima (npr. ben-
zen, hloroform), a slabo su ili totalno nerastvorljivi u vodi. Lipidi imaju znaèajnu ulogu u funkcioni-
sanju živih sistema jer su:
1. Strukturna osnova graðe membrana. Mnogi važni biološki procesi su direktno vezani za orga-
nizaciju i funkcionisanje membrane, npr., respiratorni lanac i fosforilativna oksidacija (Poglavlje:
OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA). Prenos impulsa u nervnim æelijama se, takoðe, ostvaruje za-
hvaljujuæi strukturi membrane,
2. Rezervne i transportne forme energije. Lipidi predstavljaju dugoroène izvore energije, za raz-
liku od saharida,
3. Protektivni omotaèi na površini mnogih živih sistema. Mnogi plodovi i lišæe biljaka su zaštiæe-
ni tankim slojem lipida, perje barskih ptica, egzoskelet insekata, itd.,
4. Komponente na površini æelija, koje omoguæavaju komunikaciju meðu æelijama i
5. Hormoni i neki vitamini.
Lipidi se klasifikuju na kompleksne i proste lipide.
A. Kompleksni lipidi
Ovu klasu lipida èine lipidi koji poseduju nelipidnu komponentu koja je esterifikovana masnim
kiselinama i koji u alkalnim uslovima daju soli – sapune (sapunificirajuæi lipidi). Prema nelipidnoj
komponenti dele se na:
(a) Acilglicerole u kojih je nelipidna komponenta alkohol glicerol (derivat monosaharida glice-
raldehida – Poglavlje: UGLJENI HIDRATI),
(b) Glicerofosfolipide (sinonim: fosfogliceridi ili fosfolipidi) u kojih je nelipidna komponenta
glicerol–3–fosfat,
(c) Sfingolipide, koji imaju kao nelipidnu komponentu alifatièni aminoalkohol dugog lanca
sfingozin i
(d) Voskovi gde je komponenta koja je esterifikovana masnim kiselinama alifatièni alkohol du-
gog lanca ili sterol.
Masne kiseline su osnovni gradivni blokovi kompleksnih lipida. Malo ih ima slobodnih u priro-
di, jer je veæina masnih kiselina u živim sistemima u obliku estara raznih nelipidnih komponenti. Ma-
sne kiseline su monokarboksilne kiseline sa dugaèkim ugljenikovim lancem. Na jednom kraju, ma-
sne kiseline imaju slobodnu COOH–grupu i to je C1–atom, a na drugom kraju je CH3–grupa i broj tog
C–atoma zavisi od dužine C–lanca masne kiseline. Na primer, palmitinska kiselina, koja ima 16 C–
atoma ima sledeæu formulu:
16 3 2 1
CH3 (CH2)12 CH2 CH2 COOH
w b a
Pored toga, C2–atom ima alternativnu oznaku Ca, a C3–atom oznaku Cb, dok poslednji atom u
nizu, u ovom sluèaju C16–atom, ima i oznaku Cw. Masne kiseline se meðusobno razlikuju po broju
C–atoma od kojih je izgraðen lanac i po odsustvu (zasiæene masne kiseline) ili prisustvu dvogubih
veza (nezasiæene masne kiseline) u lancu (Tabela 1).
Tabela 1. Najznaèajnije masne kiseline živih sistema.
Taèka
Simbol Naziv Sistematski naziv
topljenja (°C)
Zasiæene masne kiseline:
14:0 Miristimska kiselina Tetradekanoinska kiselina 52
16:0 Palmitinska kiselina Heksadekanoinska kiselina 63.1
18:0 Stearinska kiselina Oktadekanoinska kiselina 69.6
20:0 Arahidna kiselina Eikozanoinska kiselina 75.4
Nezasiæene masne kiseline:
16:1 Palmitoleinska kiselina 9–Heksadekanoinska kiselina – 0.5
18:1 Oleinska kiselina 9–Oktadekenoinska kiselina 13.4
18:2 Linolna kiselina 9,12–Oktadekadienoinska kiselina –9
18:3 Linoleinska kiselina 9,12,15–Oktadekatrienoinska kiselina – 11
20:4 Arahidonska kiselina 5,8,11,14–Eikozatetraenoinska kiselina – 49.5
U viših biljaka i životinja, predominantne su masne kiseline sa šesnaest (C16) ili osamnaest (C18)
C–atoma. To su palmitinska (16:0), stearinska (18:0) oleinska (18:1, cis–D9) i linolna kiselina
(18:2, cis–D9,12) (Slika 1). Simbol 18:0 oznaèava da masna kiselina ima 18 C–atoma i da nema dvogu-
bih veza, dok simbol 18:2, oznaèava da postoje dve dvogube veze u lancu masne kiseline. Pozicija
dvogube veze je oznaèena sa D, gde superskript oznaèava mesto dvogube veze u lancu. Na primer,
18:2, cis–D9,12, znaèi da masna kiselina sa 18 C–atoma poseduje dve dvogube veze i to izmeðu 9 i 10
C–atoma i 12 i 13 C–atoma u lancu i obe veze su u cis–konfiguraciji. Masne kiseline sa <14 ili >20 C–
atoma nisu tako èesto prisutne u lipidima živih sistema. Masne kiseline su jonizovane u fiziološkim
pH uslovima. Pored toga veæina masnih kiselina živih sistema ima parni broj C–atoma, što je posledi-
ca prirode njihove sinteze, koja podrazumeva sukcesivno dodavanje C2 jedinica tokom sinteze lanca
(Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA). Više od jedne polovine svih masnih kiselina u lipidima biljaka
i životinja su nezasiæene masne kiseline sa jednom ili više dvogubih veza. Masne kiseline u bakterija
su vrlo retko nezasiæene sa više dvogubih veza, ali mogu biti granate, hidroksilisane ili formirati ci-
klopropanski prsten. Osobine masnih kiselina, a samim tim i lipida u èiju graðu ulaze, zavisi od duži-
ne C–lanca i stepena njihove nezasiæenosti. Nezasiæene masne kiseline imaju nižu taèku topljenja ne-
go zasiæene masne kiseline iste dužine C–lanca. Tako je taèka topljenja stearinske kiseline (18:0)
69.6°C, dok taèka topljenja oleinske kiseline (18:1, cis–D9) iznosi 13.4°C.
U nezasiæenim masnim kiselinama, prva dvoguba veza se najèešæe javlja posle C9–atoma, a po-
stoji tendencija da se naredne dvogube veze javljaju nakon svaka tri sledeæa C–atoma. Dvoguba veza
u masnim kiselinama je skoro uvek u cis–konfiguraciji. Ovakva konfiguracija omoguæava da dolazi
do savijanja ugljenikovog lanca masne kiseline na mestu dvogube veze za 30 stepeni, što izaziva opa-
danje van der Waals-ovih interakcija. To za posledicu ima specifièno pakovanje i prostornu organiza-
ciju lipida koji poseduju nesaturisane masne kiseline u svom sastavu, kao i poveæanje fluidnosti ta-
kvih lipida, što je znaèajno za strukturu bioloških membrana.
POGLAVLJE V 37
Slika 1. Formule važnijih masnih kiselina.
Zasiæene masne kiseline su fleksibilne molekule, koje mogu zauzimati veliki broj konformacija,
zato što postoji veliki stepen slobode rotacije oko bilo koje –C–C–veze u lancu. Meðutim, u biolo-
škim sistemima je najèešæa linearna, prava forma lanca C–atoma, jer je to konformacija sa najma-
njom energijom, pošto su metilenske grupe (–CH2) prostorno najudaljenije jedna od druge. Taèka to-
pljenja saturisnih masnih kiselina raste sa poveæanjem dužine C–lanca, odnosno sa poveæanom mole-
kulske mase, kao i kod veæine drugih molekula.
(a) Acilgliceroli su masti životinja i ulja biljaka. Ovi nepolarni, u vodi nerastvorljivi lipidi, su
estri nelipidne komponente glicerola. Prema broju esterifikovanih alkoholnih grupa glicerola, dele se
na monoacilglicerole, diacilglicerole i triacilglicerole (sinonim: trigliceridi ili neutralne masti). Tria-
cilgliceroli su najzastupljeniji u živim sistemima i dele se prema vrsti masne kiseline (R1, R2, i R3) ko-
ja esterifikuje glicerol na proste (sve tri masne kiseline su iste) i mešovite (sadrže dve ili tri vrste ma-
snih kiselina). Masti i ulja (jedina razlika je što su masti u èvrstom stanju, a ulja u teènom stanju na
sobnoj temperaturi) su kompleksne smeše prostih i mešovitih triacilglicerola. U biljnim uljima su
mnogo zastupljenije nezasiæene masne kiseline nego u životinjskim mastima.
Triacilgliceroli su glavni rezervoari energije u živim siste-
O
mima (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA). To su najza-
CH2 O C R 1 stupljanije forme lipida u živim sistemima iako nisu kompo-
1
O nente bioloških membrana. U životinja su adipociti specijali-
CH2 OH
1 CH O C R 2 zovane vrste æelija za sintezu i skladištenje triacilglicerola, dok
2
CH OH O druge animalne æelije mogu imati kapljice masti u svojoj cito-
2
3
CH2 OH
3
CH2 O C R 3 plazmi. Adipociti mogu biti potpuno napunjeni sa masnim glo-
bulama. Adipozno tkivo koga grade ove æelije, locirano je kao
D-glicerol Triacilglicerol
potkožni sloj, a i u abdomenu životinja. Sadržaj masti u adipo-
znom tkivu normalnog èoveka (21% u muškaraca; 26% u že-
na) omoguæava da izdrže gladovanje od 2 do 3 meseca. Nasuprot tome, telesne rezerve glikogena
(Poglavlje: UGLJENI HIDRATI), koje funkcionišu kao kraktoroène rezervne forme energije, mo-
gu zadovoljiti energetske potrebe metabolièkih procesa manje od jednog dana. Potkožno adipozno
tkivo obezbeðuje i termalnu izolaciju koja je veoma važna kod toplokrvnih vodenih životinja, kao što
su kitovi, foke, pingvini, guske koje žive u hladnim staništima.
(b) Glicerofosfolipidi (sinonim: fosfogli-
ceridi ili fosfolipidi) su glavne komponente bio-
O loških membrana. Izgraðeni su od glicerol–3–
O 1
CH2 O C R1 fosfata, kao nelipidne komponente, esterifiko-
CH2 OH
1 vanog na pozicijama C1 i C2 sa masnim ki se li-
R2 C O C H
HO C H O 2 O na ma i fos for nom ki selinom na po zi ci ji C3.
2
CH2 P O 3
CH2 O P O Ovo je di njenje se naziva fosfatidinska kiseli-
3
O O
na i predstavlja prekursor za sve ostale glicero-
fosfolipide, koji nastaju esterifikacijom fosfor-
Glicerol-3-fosfat Fosfatidinska kiselina
nog ostataka ove kiseline nekom polarnom gru-
pom (polarna glava).
Zbog toga su glicerofosfolipidi amfipatièni molekuli, jer sadrže hidrofobni domen (lanci ma-
snih kiselina) i hidrofilni domen (polarna glava), te poseduju specifiènu rastvorljivost u vodi (Pogla-
vlje: BIOLOŠKI ZNAÈAJ VODE). U glikofosfolipidima bioloških membrana, grupe vezane za
fosfatidinsku kiselinu su polarni alkoholi, kao što su etanolamin, holin, glicerol ili druge polarne mo-
lekule kao što su serin ili inozitol. Nazivi odgovarajuæih glicerofosfolipida su fosfatidiletanolamin,
fosfatidilholin, fosfatidilglicerol ili fosfatidilserin i fosfatidilinozitol, u zavisnosti od polarne glave
koja ulazi u njihov sastav (Slika 2). Interesantan je glicerofosfolipid koji je izgraðen od dve fosfati-
dinske kiseline povezane meðusobno glicerolom – difosfatidilglicerol (kardiolipin) (Slika 3). Ovaj
lipid je prvo pronaðen u membranama mitohondrija srèanog mišiæa, da bi se kasnije ustanovilo da su
membrane bakterijskih æelija veoma bogate kardiolipinom. To je još jedan od dokaza da mitohondri-
je eukariota najverovatnije vode poreklo od prokariotskih sistema (Poglavlje: BIOMOLEKULI
ÆELIJE).
POGLAVLJE V 39
Slika 2. Formule najvažnijih glicerofosfolipida.
Plazmalogeni su specifièna forma glicerofosfolipida u kojih substituent na C1–atomu glicerola

nije vezan uobièajenom estarskom vezom veæ preko a,b–nesaturisane etarske veze (Slika 3). Kao
polarne glave (X) u plazmalogenima najèešæe se nalaze etanolamin, holin i serin.
(c) Sfigolipidi su takoðe važne membranske komponente i derivati su aminoalkohola sfingozina
(18:1, trans–D4) ili njegove zasiæene forme dihirosfingozina (18:0). Vezivanjem masne kiseline
(najèešæe, od 16–26 C–atoma koja može biti zasiæena ili nezasiæena), amidnom vezom za sfingozin
nastaje ceramid (N–acilsfingozin). Ceramid je osnovna gradivana komponenta svih sfigolipida koji
se meðusobom razlikuju po vrsti polarne glave koja je vazana za ceramid. Slobodnog ceramida u bilj-
nim i životinjskim tkivima ima u veoma malim kolièinama.
Sfingomijelini su najobilniji sfingolipidi i glavni su sastojak mijelinskog omotaèa aksona mno-
gih nervnih æelija. Sfingomijelini kao polarnu glavu vezanu za ceramid imaju fosfoholin ili fosfoeta-
nolamin, te se èesto klasifikuju kao sfingofosfolipidi (Slika 4). Mada se sfingomijelini hemijski razli-
kuju od fosfatidilholina i fosfatidiletanolamina, njihove konformacije i raspored naelektrisanja su ve-
oma slièni.
OH
CH2 CH CH2 Glicerol
O O
H O P O O P O H
CH2 C CH2 CH2 C CH2 X

O O O O O
O C O C C O C O O P O H
3
CH2 C
2
CH2
1
O O
C O C H
R2 C H
R1
Plazmalogen
Kardiolipin
Slika 3. Strukturne formule kardiolipina i plazmalogena.
Drugi predstavnici sfingolipida su sfingoglikolipidi (sinonim: glikosfingolipidi ili glikolipidi)

od kojih su najprostiji cerebrozidi. Kod cerebrozida je polarna glava samo jedana saharidna jedinica
ve za na b–gli ko zid nom ve zom za ce ra mid. Ta ko je u membra na ma ne u ron skih æe li ja mo zga
najzastupljeniji galaktocerebrozid u koga je monosaharid b–D–galaktoza vezana za ceramid (Slika
4). Glukocerebrozidi imaju kao polarnu glavu monosaharid b–D–glukozu i nalaze se u membranama
æelija ostalih tkiva. Cerebrozidi nemaju u svom sastavu fosfornu grupu, kao što to imaju fosfolipidi,
te su stoga nejonska jedinjenja. Meðutim, neki galaktocerebrozidi mogu imati vezanu sulfatnu grupu
za C3–atom galaktoze, tako da nastaje njihova jonska forma poznata kao sulfatid. Kompleksniji sfin-
goglikolipidi imaju kao polarnu glavu negranati oligosaharid.
Gangliozidi su najkompleksnija grupa sfingoglikolipida, koji u granatom oligosaharidu veza-
nom za ceramid sadrže N–acetilneuraminsku kiselinu i njene derivate (Slika 5). Naðeno je da je naj-
veæa koncentracija gangliozida u nervnom sistemu (specijalno u sivoj masi mozga) gde èine oko 6%
svih lipida. Membrane æelija ostalih tkiva takoðe sadrže gangliozide, ali u mnogo manjoj meri. Gan-
gliozidi imaju znaèajanu fiziološku ulogu i poznato je više od 60 razlièitih ganliozida. Njihova kom-
pleksna oligosaharidna glava locirana je na površini æelijske membrane i predstavlja specifièni re-
ceptor za neke hormone hipofize. S druge strane, gangliozidi su i receptori za bakterijske proteinske
toksine, kao što je kolera toksin. Sve je više podataka da su gangliozidi specifiène determinante, koje
omoguæavaju prepoznavanje æelija–æelija, te verovatno imaju znaèajnu ulogu u rastu i diferencijaciji
tkiva kao i u kancerogenezi.
POGLAVLJE V 41
Slika 4. Strukturne formule sfingolipida. R = ostatak masne kiseline.
(d) Voskovi su estri masnih kiselina sa alifatiènim alkoholima dugog lanca. Oni su protektivni
omotaèi na površini mnogih živih sistema. Pèelinji vosak je estar palmitinske kiseline i alifatiènog al-
kohola od 26 do 32 C–atoma, a lanolinske paste su estri masnih kiselina sa sterolom – lanosterolom.
B. Prosti lipidi
U proste lipide spadaju:
(a) Terpeni, derivati izoprena,
(b) Steroidi, derivati ciklopentanoperhidrofenantrena, i
(c) Prostaglandini, derivati prostanoinske kiseline.
Prosti lipidi ne poseduju u svom sastavu masne kiseline (nesaponificirajuæi lipidi) i njihove razli-
èite varijante su prisutne u živim sistemima.
GM1
GM2
GM3
GAL GalNC GAL GLU

HO O HO O O H O
O
H H H H
OH H H H O OH H O
H H O H H H H H
H OH H NHCCH3 H OH H OH CH2
O H C NH
O H C OH C O
H O
H C (CH2)16
CHOH CH3CNH O COO
R CH3
C H
R = CHOH H H
Stearinska
H
(CH2)12 kiselina
CH2OH OH H
CH3
NAN Sfingozin
Slika 5. Struktura gangliozida GM1, GM2 i GM3. GAL = D–galaktoza, GalNC = N–acetilgalaktozamin, GLU = D–glukoza,
NAN = N–acetilneuraminska kiselina (sijalinska kiselina).
(a) Terpeni. Osnovna strukturna jedinica terpena je monoterpen, koji predstavlja dve izo pren-
ske je di nice po ve zane me ðu sob no po si ste mu gla va–rep (Slika 6). Ve liki broj raz li èitih terpena
je indetifikovan u biljaka od kojih mnogi daju karakteristièan miris ili ukus biljnim uljima. Takvi mo-
noterpeni su geraniol (izolovan iz ulja biljke Geranium), limonin (ulje limuna i daje miris limunu),
mentol (ulje mente), pinin (terpensko ulje bora), kamfor itd. Limonin, metol, pinin i kamfor su cikliè-
ni monoterpeni. Fitol je diterpen, linearni terpenoidni alkohol, koji je komponenta hlorofila. Skvalen
je triterpen koji je važan intermedijer u holesterola (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA). Biološki
važni terpeni su i karotenoidi, derivati tetraterpena, u koje spada i b–karoten koji je prekursor vita-
mina A. Pored ovog vitamina, vitamini rastvorljivi u lipidima, kao što su i vitamini E i K, takoðe su
derivati terpena.
Druga biološki važna klasa terpena su poliprenoli koji su linearna poliizoprenoidna jedinjenja
dugaèkog lanaca èiji se lanci završavaju primarnom alkoholnom grupom. Najpoznatiji predstavnici
ove grupe terpena su undekaprenoilni alkohol (C55–lipid) (sinonim: baktoprenol) koji se sastoji od 11
izoprenskih jedinica, te poseduje 55 C–atoma u lancu i dolihol koji je odgovarajuæi analog životinj-
skih tkiva. Dolihol sadrži 19 izoprenskih jedinica (95 C–atoma). Ovi poliprenoli u formi fosfornih
estara (undekaprenil fosfat i dolihil fosfat) imaju važnu funkciju (ponašaju se slièno koenzimima) u
enzimskom prenosu saharidnih grupa iz citoplazme na spoljašnost æelije da bi se odvijala biosinteza
æelijskog zida, odnosno peptidoglikana, lipopolisaharida, teikoiène kiseline ili glikoproteina. Veoma
znaèajan terpenski derivat je i ubikvinon koenzim Q (CoQ) koji je jedna od komponenti u prenosu re-
dukcionog potencijala u respiratornom lancu (Poglavlja: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
(b) Steroidi imaju veliki broj važnih funkcija u živim sistemima. Veliki broj razlièitih steroida sa
razlièitim biološkim funkcijama izolovan je iz prirodnih izvora. Steroidi su lipidi eukariotskog pore-
kla. Meðusobno se razlikuju po broju i poziciji dvogubih veza, ali i po supstitucijama na prstenovima
(Slika 7). Glavna mesta supstitucija su C3–atom prstena A, C11–atom prstena C i C17–atom prstena D.
POGLAVLJE V 43
CH3 CH3 CH3
C CH3 C C
CH2 HC CH2 H2C CH2
CH
C CH3 CH2 H2C CH2 H2C CHOH
CH CH
CH CH2
C CH
CH2 C CH3
H2C CH3 H3C CH3
Izopren
CH
Limonin Mentol
CH3
Geraniol
CH3
H ( CH2 C CH CH2) ( CH2 CH C CH2)3 H

3
CH3
Skvalen
Skvalen (shematski prikaz)
CH3 CH3
H ( CH2 C CH CH2) CH2 C CH CH2OH

10
Undekaprenil alkohol (Baktoprenol)
Slika 6. Izoprenska jedinica i strukturne formule nekih terpena. Isprekidana linija oznaèava granice izoprenskih jedinica.
Svi steroidi vode poreklo od linearnog triterpena skvalena. Prvi važan steroidni derivat, koji na-
staje ciklizacijom skvalena je lanosterol (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA), koji je u animalnim
tkivima prekursor za najobilniji steroid holesterol. Holesterol je glavna komponenta plazma mem-
brana životinjskih æelija, a nalazi se u manjoj meri i u membranama subcelularnih organela. Njegova
polarna C3–OH grupa mu daje slab amfifilièni karakter, dok mu njegovi fuzionisani prstenovi daju
posebnu krutost u odnosu na sve ostale lipidne komponente membrana. Holesterol i lanosterol su pri-
padnici podgrupe steroida koji se nazivaju steroli (steroidni alkoholi jer poseduju OH–grupu na C3–
atomu prstena A i razgranat alifatièni lanac od 8 ili više C–atoma vezan za C17–atom prstena D). Bilj-
ke imaju veoma malo holesterola, veæ poseduju fitosterole (stigmasterol i sitostrol). Gljive i kvasci
sadrže treæi tip sterola, mikosterole meðu kojima je najpoznatiji ergosterol koji se pod delovanjem
sunèeve svetlosti prevodi u vitamin D), dok prokarioti osim mikoplazmi ne poseduju sterole.
Holesterol je prekursor za mnoge važne steroide u animalnim tkivima (Slika 8), kao što su: (a)
žuène kiseline, i (b) steroidni hormoni (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
(a) žuène kiseline su glavni produkti modifikacije holesterola, te je najvažniji put za ekskreciju
holesterola u sisara formiranje žuènih kiselina. Glavne žuène kiseline su holna i henodezoksiholna
kiselina (nema OH–grupu na C12–atomu), koje sintetiše jetra i sekretiraju se u žuènu ke su kao
konjugati: glikoholat u koga je aminokiselina glicin (H2N–CH2–COOH) vezana za holat i tauroho-
lat u koga je taurin (H2N–CH2–CH2–SO3–) vezan za holat (glicin i taurin su vezani preko NH2–grupe
za ho lat) (Slika 8). Ove for me hol ne ki seline su po zna te kao žuène soli. Žuène so li su su bio lo-
ški deterdženti koji omoguæavaju emulzifikaciju i apsorpciju lipida u intestinumu. Takoðe pomažu
apsorpciji lipofilnih vitamina A, D, E i K u sisara. U sisara postoji efikasan put reciklizacije žuènih
kiselina, koje se iz intestinuma vraæaju u krvotok a odatle u jetru da bi se ponovo koristile. Meðutim,
svakodnevno nešto manje od 1 gr žuènih kiselina u obliku soli se ne ukljuèi u reciklizaciju veæ biva
transportovano do debelog creva, gde ih bakterije metabolišu i nastali metaboliti bivaju izbaèeni iz
organizma.
12 17
11 13 16
C 14 D 15
1 9
2 10 8
A 5
B
3 7
4 6
Ciklopentanoperhidrofenantren
CH3 26
CH3
C CH3 CH CH3
25 27
CH 24
CH2
CH2 23
CH2
CH2 22
CH2
CH CH3 20 CH 21
CH3
CH3 CH3
18
12 17
11 13 16
CH3 C 14 D 15
19 CH3
1 9
2 10 8
CH3 A B
3 5 7
4 6
HO HO
H3C CH3
Lanosterol Holesterol
CH3 CH3 CH3
CH CH3 CH CH3 CH CH3
CH C2H5 CH C2H5 CH C2H5
CH CH2 CH
CH CH2 CH
CH CH3 CH CH3 CH CH3

CH3 CH3 CH3
CH3 CH3 CH3
CH3 CH3 CH3
HO HO HO
Stigmasterol Sitosterol Ergosterol
Slika 7. Strukturne formule razlièitih sterola.
(b) steroidni hormoni se mogu svrstati u pet kategorija: androgeni, estrogeni, progestini, glu-
kokortikoidi i mineralokortikoidi. Muški polni hormoni – androgeni su testosteron i dihidrotesto-
steron, koji su odgovorani za razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika muškarca. Polni hormoni
žene su estrogeni od kojih su najvažniji estron i b–estradiol i odgovorni su za razvoj sekundarnih
seksualnih karakteristika žena. Oznaka b– u estradiolu oznaèava da se OH–grupa nalazi iznad ravni
ciklopentanoperhidrofenantrenskog prstena. Progestini su odgovorni za održavanje menstrualnog
ciklusa i tudnoæe. Najobilniji progestin je hormon progesteron koji pored ostalog uèestvuje u pripre-
mi uterusa za implantaciju oocita. Ovaj hormon je prekursor za biosintezu androgena, estrogena i
POGLAVLJE V 45
kortikosteroida (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA). Glukokortikoidi i mineralokortikoidi (adre-
nokortikoidni hormoni), koji se sintetišu u æelijama korteksa adrenalne žljezde, imaju veoma važnu
fiziološku ulogu. Tako kortizol (sinonim: hidrokortizon) (glavni glukokortikoid) stimuliše glukoneo-
genezu i sintezu glikogena, a ujedno stimuliše razgradnju masti i proteina. Aldosteron (glavni mine-
ralokortikoid) uveæava reapsorpciju Na+–, Cl–– i bikarbonatnog jona (HCO3–) i ekskreciju K+– i H+–
jona od strane distalnih tubula bubrega, što dovodi do poveæanja volumena krvi i povišenja krvnog
pritiska.
(a) ù~ne soli:
CH3 O
OH CH CH2 CH2 C R1
12 17
R 1 = OH Holna kiselina
3 7 R 1 = NH-CH2-COOH Glikoholna kiselina
HO OH Glicin
H
R 1 = NH-CH2-CH2-SO3H Tauriholna kiselina
Taurin
(b) steroidni hormoni:

CH2OH CH2OH O CH2OH
21
H
C O C O C C O
20
HO HO OH HO 18
17 17
11
3 5
4
O O O
Kortikosteron Kortizol Aldosteron
OH O OH
17 17 17
3 3 3
O HO HO
Testosteron Estron b-Estradiol
(mu{ki polni hormon)
(ènski polni hormoni)
CH3
C O
17
Progesteron
(progestacijski hormon)
Slika 8. Strukturne formule važnijih steroida.

(c) Prostaglandini (PG) su familija derivata hipotetiène prostanoinske kiseline od 20 C–atoma.
Najvažniji prekursor za biosintezu prostaglandina u èoveka je arahidonska kiselina (20:4, cis–
D5,8,11,14), u kojoj C8– i C12–atomi obrazuju ciklopentanski prsten dajuæi prostanoinsku kiselinu (Slika
9). Prostaglandini su sredinom 50-ih godina ovog veka izolovani u kristalnom stanju iz bioloških teè-
nosti i dobili su imena prema rastvorljivosti. Prostaglandini E (skraæenica: PGE) su rastvorljivi u
Etru, dok su prostaglandini F (skraæenica: PGF) rastvorljivi u Fosfatnom puferu. Nakon ovog ekspe-
rimentalnog uspeha, veliki broj prostaglandina je izuèen. Tako se prostaglandini A do I meðusobno
razlikuju po supstitucijama na ciklopentanskom prstenu. Skoro sve æelije sisara osim crvenih krvnih
zrnaca sintetišu razlièite derivate prostaglandina. Najpoznatiji prostaglandini su PGE1, PGE2,
PGF1a i PGF2a. Slièni prostaglandinima su prostaciklini, leukotrieni (LT) i tromboksani i svi za-
jedno se nazivaju eikozanoidi, pošto svi imaju 20 C–atoma u lancu. Prekursor za njihovu sintezu,
kao i za prostaglandine, je arahidonska kiselina. To su jedinjenja koja imaju znaèajne fiziološke efek-
te pri izuzetno niskim koncentracijama, slièno hormonima. Tako, prostaglandini posreduju u nastan-
ku bola i groznice, u regulaciji krvnog pritiska, u indukciji zgrušavanja krvi, u regulaciji ciklusa spa-
vanje/budno stanje itd.
Prostaglandini i drugi eikozanoidi (leukotrieni i tromboksani) su lokalni hormoni (lokalni medi-
jatori), zato što su to kratkoživeæe molekule (neki se razlažu za minutu ili manje u in vitro uslovima).
Oni menjaju aktivnosti æelija koje ih sintetišu kao i u bliskim, okolnim æelijama. Efekat ovih jedinja-
nja na aktivnost æelija razlikuje se od vrste do vrste æelija, za razliku od globalnog, istog tipa efekta
pravih hormona kakvi su npr., insulin ili glukagon. Izuèavanje mehanizma delovanja PGE1, u adipo-
znom tkivu, pokazalo je da PGE1 u koncentraciji od 10–8 M snažno inhibira lipolizu u ovom tkivu ko-
ja je indukovana hormonima glukagonom ili epihefrinom. Pokazano je da PGE1 spreèava poveæanje
intracelularne koncentracije cAMP-a èija sinteza je indukovana pomenutim hormonima (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Lipaze). Na kraju je zakljuèeno da PGE1 inhibira aktivnost enzima adenilat
ciklaze. Meðutim, u nekim drugim æelijama PGE1 stimuliše aktivnost istog enzima.
Leukotriene sintetišu bela krvna zrnca, mastociti (specijalne æelije vezivnog tkiva nastale od tki-
va ukljuèenih u sintezu krvnih elemenata koje sintetišu supstance ukljuèene u inflamatorne i alergij-
ske reakcije), kao i æelije pluæa, mozga i srca. Razlièiti inflamatorni procesi i alergijska hipersenzitiv-
nost organizma (kao što je npr., astma) povezani su sa poveæanim nivoom leukotriena. Naðeno je da
su peptidoleukotrieni (LTC4, LTD4 i LTE4) koje sintetišu senzibilisane æelije pluæa imunološkim iza-
zovom (npr., alergenom) povezani sa anafilaksom. Ove supstance u veoma niskim koncentracijama
(10–10 M) izazivaju kontrakciju glatke muskulature respiratornih puteva, intestinuma i krvnih sudo-
va. Peptidoleukotrieni su oko 10.000 puta potentniji od histamina u izazivanju alergijskih reakcija.
C. Lipoproteinski sistemi
Odreðeni lipidi stupaju u kontakt sa specifiènim proteinima formirajuæi lipoproteinske sisteme,
kao što su (a) transportni lipoproteini i (b) membranski sistemi. U oba sluèaja lipidi i proteini nisu
kovalantno meðusobno povezani veæ je osnovna sila održavanja ovih asocijacija hidrofobna interak-
cija izmeðu nepolarnih delova lipidnih i proteinskih komponenti koji formiraju lipoproteine.
Kao što je veæ reèeno, amfipatièni molekuli poseduju hidrofilne delove ili grupe (polarne glave) i
hidrofobne delove. Amfipatièni molekuli kakvi su joni masnih kiselina formiraju u vodi micele (Po-
glavlje: BIOLOŠKI ZNAÈAJ VODE). Formiranje micela je uslovljeno postojanjem jednog hidro-
fobnog dugaèkog lanca C–atoma na èijem je prvom C–atomu locirana polarna glava (jonizovana kar-
boksilna grupa masne kiseline). Ovakav molekul ima oblik trougla u prostoru (hidrofilni deo mole-
kula sa polarnom glavom je širi od hidrofobnog repa). Interakcijom polarnih glava sa vodom i isto-
POGLAVLJE V 47
vremeno meðusobno stupanje u hidrofobnu interakciju repova molekula, dolazi do formiranja sfer-
nih ili elipsoidnih micela (Slika 10). Meðutim, najveæi broj glicerofosfolipida (fosfolipida) i sfingoli-
pida nije u stanju da u vodi formira micele, veæ formiraju dvoslojne lipidne strukture. Razlog za ova-
kvo ponašanje ovih složenih lipida je to što oni poseduju dva hidrofobna re pa, dva du gaè ka lan ca
C–ato ma u svom mo le ku lu i to im da je pra vo u ga o ni ob lik (Slika 10).
9 8 6 5
COOH 6 4 2
COOH
7 4 2 7 5 3 1
3 1 9 8
10 10
20 12
17 19 11 20
13 16 18 13 15 17 19
14 16 18
11 12 14 15
Arahidonska kiselina Prostanoinska kiselina
O O
COOH
COOH
HO HO
OH OH
Prostaglandin E 1 (PGE 1) Prostaglandin E 2
(PGE 2)
HO HO
COOH
COOH
HO HO
OH OH
Prostaglandin F 1a (PGF 1a) Prostaglandin F 2a (PGF 2a)
OH OH
COOH COOH
S CH2 S CH2
CH COOH CH C NH CH2 COOH
Leukotrien E (LTE ) NH2 Leukotrien D 4 (LTD 4) NH2 O

4 4
OH
COOH
S CH2
CH C NH CH2 COOH
O
Leukotrien C 4 (LTC 4) NH C CH2 CH2 CH COOH
O NH2
OH
COOH COOH
O
HO O O
OH OH
Tromboksan B 2 (TxB 2) Tromboksan A 2 (TxA 2)
Slika 9. Strukturne formule nekih eikozanoida (prostaglandina, leukotriena i tromboksana).

Slika 10. Organizovanje amfipatiènih molekula u vodenoj sredini. Uokvireno trouglom i pravougaonikom su prikazani dome-
ti van der Waals-ovih sila, koje formiraju reaktivno polje oko molekula.
Formiranje lipidnih dvoslojnih struktura je samoorganizovan proces koji se spontano i veoma br-
zo dešava u vodi. Ovakva organizacija dvoslojne lipidne strukture obezbeðuje da je minimum hidro-
fobnih C–lanaca u kontaktu sa vodom. Drugim reèima, samoorganizovanje fosfolipida i sfingolipida,
koji su amfipatièni molekuli, u dvoslojne strukture je podstaknuto i forsirano hidrofobnim interakci-
jama koje omoguæavaju stabilnost nastale strukture. Pored toga, van der Waals-ove privlaène inter-
akcije izmeðu bliskih hidrofobnih repova lipida dodatno stabilizuju dvoslojne lipidne strukture. Ovi
energetski faktori bitni za organizovanje dvoslojne lipidne strukture imaju znaèajne biološke posle-
dice kao što su (a) svojstvo dvoslojnih lipidnih struktura da budu što duže, (b) svojstvo da imaju ten-
denciju da formiraju zatvorene prostore, kompartmane i (c) svojstvo da ne dopuštaju dugo postojanje
rupa u dvosloju jer je to nestabilna situacija sa energetskog stanovišta.
Nakon propušanja ultrazvuka kroz suspenziju fosfolipida u vodi dolazi do formiranja vezikula sa
dvoslojnim fosfolipidnim omotaèem nazvanih lipozomi, koji u unutrašnjosti imaju vodu. Dijametar
lipozoma može da se kreæe od 500 Å do 1 mm u zavisnosti od eksperimentalnih uslova u kojima se li-
pozomi formiraju. Formirani lipozomi su veoma stabilne strukture i èak se mogu izolovati iz vode-
nog rastvora. Naðeno je da su dvoslojne lipidne strukture visoko nepropustljive za polarna ili jonizo-
vana jedinjenja. S druge strane, koeficijent permeabilnosti malih molekula kroz dvoslojnu lipidnu
strukturu je u direktnoj korelaciji sa odnosom njihove rastvorljivosti u nepolarnim u odnosu na ras-
tvorljivost u polarnim rastvaraèima. Prema tome, prolazak polarnih molekula kroz ovakve strukture
može se ostvariti nakon pokrivanja na neki naèin njihovih polarnih delova, što omoguæuje da budu
rastvorljivi u unutrašnjem hidrofobnom jezgru lipidnog dvosloja. Kada se transportuju do unutra-
šnjosti te strukture, polarni molekuli sa pokrivenom polarnom grupom stupaju ponovo u kontakt sa
vodom, te se vraæaju u prethodno, polarno stanje. Permeabilnost hidrofobnih molekula se ostvaruje
direktno kroz hidrofobne regione dvosloja lipida. To znaèi da dvoslojna lipidna struktura obezbeðuje
efikasnu barijeru permeabilnosti polranih molekula. Stoga je moguænost formiranja dvoslojne lipid-
ne strukture u vodi osnova formiranja bioloških membrana.
(a) transportni lipoproteini. Fosfolipidi, triacilgliceroli i holesterol su veoma slabo, skoro nika-
ko rastvorljivi u vodi. Stoga se ove komponente organizuju u lipoproteine da bi se mogle transporto-
vati preko krvi i limfe od tkiva do tkiva kroz organizam. Lipoproteini su globularne partikule koje se
sastoje od hidrofobnog jezgra koga èine triacilgliceroli ili estri holesterola koje je omotano hidrofil-
nim omotaèem koga èine polarni lipidi i apolipoproteini (sinonim: apoproteini; skraæenica: apo).
Prema tome, lipoproteini imaju dve uloge: da obezbede rastvorljivost visoko hidrofobnih lipida, a sa-
drže u svojoj strukturi i signale koji regulišu kretanje pojedinih lipida od ili ka specifiènim ciljnim æe-
lijama ili tkivima.
Prema svojim funkcionalnim i fizièkim osobinama (po gustini), lipoproteini se dele u pet glavnih
kategorija: hilomikroni, lipoproteini veoma niske gustine (VLDL) (engleski: „Very Low Density
Lipoprotein”), lipoproteini srednje gustine (IDL) (engleski: „Intermediate Density Lipoprotein”),
POGLAVLJE V 49
lipoproteini niske gustine (LDL) (engleski: „Low Density Lipoprotein”) i lipoproteini visoke gu-
stine (HDL) (engleski: „High Density Lipoprotein”) (Tabela 2).
U procesu metabolizma lipoproteinske partikule prelaze iz jednog oblika u drugi. Proteinske
komponente lipoproteina (apolipoproteini), rastvorne su u vodi i ostvaruju slabe nekovalentne inter-
akcije sa lipidnim komponentama lipoproteinskih partikula. Ovi proteini se sintetišu od strane æelija
jetre i intestinuma i iz njih se ekskretiraju. Polipeptidni lanci apolipoproteina sadrže veliki procenat
a–heliks strukture amfipatiène prirode. To omoguæava da apolipoproteini formiraju omotaè oko li-
pidnih komponenti svojim hidrofobnim domenima, dok su njihovi hidrofilni domeni okrenuti ka spo-
ljašnjosti partikule i u interakciji su sa vodom. Tako je naðeno da apolipoprotein A–1 (apoA–1), koji
je graðen od polipeptidnog lanca od 243 aminokiseline, poseduje u svojoj strukturi šest segmenata
(svaki ima 22 aminokiseline) veoma sliène aminokiselinske sekvence. Svaki od ovih segmenata ima
sposobnost formiranja a–heliks strukture koja je praæena b–okretom (Poglavlje: PROTEINI). Ovi
a–heliksi, slièno heliksima u ostalim lipoproteinima, imaju hidrofobne i hidirofilne boène grupe ami-
nokiselina okrenute na suprotne strane heliksa. Pored toga, polarna strana heliksa ima zwitter–jonski
karakter (naelektrisane grupe). Ovakva struktura apolipoproteina omoguæava da oni plutaju po povr-
šini lipidnog jezgra lipoproteinske partikule. Ovakav sastav i ponašanje apolipoproteina omoguæava
da se lipoproteinske partikule mogu transportovati putem krvi ili limfe (hidrofilna, vodena sredina).
U èoveka je otkriveno devet glavnih klasa apolipoproteina (Tabela 3).
Tabela 2. Osobine glavnih lipoproteina plazme èoveka.
Hilomikroni VLDL IDL LDL HDL

3
Gustina (g/cm ) < 0,95 < 1, 006 1,006–1,019 1,019–1,063 1,063–1,210
Preènik (nm) 75–1.200 30–80 25–35 18–25 5–12
Masa (kD) 400.000 10–80.000 5–10.000 2300 175–360
% proteina 1,5–2,5 5–10 15–20 20–25 40–55
% fosfolipida 7–9 15–20 22 15–20 20–35
% slobodnog
1–3 5–10 8 7–10 3–4
holesterola
%
84–89 50–65 22 7–10 3–5
triacilglicerola
% Estara
3–5 10–15 30 35–40 12
holesterola
A–1, A–2, A–1, A–2,

Apolipoproteini B–100, C–1,
B–48, C–1, B100, C–3, E B–100 C–1, C–2,
(apo) C–2, C–3, E
C–2, C–3, E C–3, D, E
Tabela 3. Osobine glavnih apolipoproteina plazme èoveka.
Apolipoprotein Dužina lanca (A.K.) Masa (kD) Funkcija
Aktivira enzim lecitin–holesterol acil transferazu

apoA–1 243 29
(LHAT)
apoA–2 77 17 Inhibira LHAT, aktivira enzim lipazu jetre
apoB–48 2152 241 Uklanja holesterol
apoB–100 4536 513 Uklanja holesterol
apoC–1 56 6,6 Aktivira LHAT?
apoC–2 79 8,9 Aktivira enzim lipoprotein lipazu (LPL)
apoC–3 79 8,8 Inhibira LPL; Aktivira LHAT?
apoD 169 19 Nepoznata uloga
apoE 299 34 Uklanja holesterol
Hilomikroni se strukturno organizuju od strane intestinalne mukoze i služe za prenos triacilgli-

cerola i holesterola unetih hranom kroz vodenu sredinu do adipoznog tkiva, mišiæa i jetre. Niska gu-
stina hilomikrona je posledica njihovog sadržaja visokog procenta triacilglicerola i malog procenta
proteina (Tabela 2). Kada se naðu u kapilarima adipoznog tkiva ili kapilarima skeletnih mišiæa, vežu
se za zid (endotelijum) kapilara i tada se triacilgliceroli u hilomikronima hidrolizuju za nekoliko mi-
nuta od strane enzima lipoprotein lilaze (LPL), koji je ekstracelularni enzim i aktivira se pomoæu
apoC–2 (Tabela 3). Tkiva sada koriste osloboðene masne kiseline i monoacilglicerol za svoj metabo-
lizam. Zapremina hilomikrona se rapidno smanjuje kako se hidrolizuju triacilgliceroli, ali zato posta-
ju bogati holesterolom tako da se na kraju hidrolize hilomikroni pretvaraju u holesterolski ostatak.
Ovaj ostatak bogat holesterolom se odvaja od zida kapilara, dospeva u krvotok i prenosi se do jetre.
Prema tome, hilomikroni funkcionišu kao prenosioci i triacilglicerola unetih hranom do adipoznog
tkiva i mišiæa i holesterola unetog hranom do jetre.
Lipoproteini veoma niske gustine (VLDL) služe za prenos triacilglicerola sintetisanih endoge-
no, a ne onih unešenih hranom, kroz organizam. VLDL partikule se formiraju u jetri, a razgradnja tri-
acilglicerola iz VLDL je katalizovana istim enzimom, lipoprotein lipazom, koja deluje i na hilomi-
krone. Ostaci VLDL, bogati estrima holesterola, pojavljuju se u cirkulaciji prvo u obliku lipoprotei-
na srednje gustine (IDL). Otprilike jedna polovina nastalih IDL partikula biva apsorbovana od stra-
ne jetre, dok se druga polovina prevodi u lipoproteine niske gustine (LDL) koji su glavni prenosioci
holesterola u krvi do perifernih tkiva. U ovoj transformaciji od VLDL do LDL uklanjaju se svi apoli-
poproteini osim apoB–100, koji ostaje vezan za partikulu u jednoj kopiji. Jezgro LDL partikule sa-
drži oko 1.500 esterifikovanih molekula holesterola, gde je linolna kiselina (masna kiselina sa dve
dvogube veze) najèešæi uèesnik u formiranju estra. Esterifikacija je katalizovana enzimom lecitin–
holesterol acil transferazom (LHAT), koja je vezana za HDL partikule (vidi dole). Ovaj enzim naj-
èešæe katalizuje prenos masne kiseline ca C2–atoma lecitina na 3–OH–grupu holesterola pri èemu se
kao produkt reakcije dobija i lizolecitin (Slika 11).
Apolipoprotein B–100 (apoB–100) je monomer (polipeptid od 4536 aminokiselina) i jedan je od
najveæih poznatih monomernih proteina. Ovaj protein je izrazito hidrofoban i njegova hidrofobnost
POGLAVLJE V 51
CH3
se bliži stepenu hidrofobnosti
CH CH3
CH3
integralnih proteina membra-
+ CH2 na. ApoB–100 nije rastvor-
O CH2 CH2 N CH3
CH2 ljiv u vodi a ne može se ni
CH3
O P O H razmenjivati izmeðu lipopro-
CH2
CH2 C CH2 teinskih partikula. Nasuprot
3 2 1 CH CH3
O O CH3 LDL, hilomikroni sadrže u
C O C O svojoj strukturi apoA–48,
CH3 protein od 2152 aminokiseli-
R2 R1
ne, koji je po sekvenci identi-
Fosfatidilholin HO
èan sa 48% N–terminalnog
(Lecitin) dela sekvence apoB–100. In-
Holesterol teresantan je eksperimentalni
LHAT podatak da su oba ova protei-
CH3
na sintetisana od strane istog
gena.
CH CH3
CH3 Holesterol je, o èemu æe
+ CH2
O CH2 CH2 N CH3 kasnije biti još reèi, esencijal-
CH2
O P O
CH3 na komponenta membrana
H
CH2 životinjskih æelija. Stoga se
CH2 C CH2
3 2 1 CH CH3 holesterol mora stalno unositi
OH O CH3 hranom ili sintetisati endoge-
C O no. Æelije apsorbuju egzoge-
CH3
R1 ni holesterol putem endoci-
O toze LDL partikula. Mehani-
Lizolecitin
R2 C O zam endocitoze bazira na po-
Estar holesterola stojanju receptora za LDL
koji specifièno prepoznaje i
Slika 11. Mehanizam delovanja lecitin–holesterol acil transferaze (LHAT). za sebe veže apoB–100 i
apoE. Receptor za LDL je
transmembranski glikoprotein od 115 kD koji poseduje pet funkcionalnih domena. Amino terminalni
domen (sekvenca od 292 aminokiseline) za koga se veže LDL poseduje segment od 40 aminokiseli-
na izrazito bogat cisteinom koji se ponavlja sedam puta sa malom varijacijom u sekvenci aminokise-
lina. Ovaj domen je lociran na površini æelije. Negativno naelektrisane boène grupe aminokiselina iz
ovog domena interaguju sa pozitivno naelektrisanim mestima apoB–100 lociranog na LDL partiku-
li. U prilog ovakvoj interakciji receptora sa LDL govori podatak da ako se protonizuju boène grupe
glutaminske i asparaginske kiseline u ovom domenu, dolazi do odvajanja LDL sa receptora. Drugi
domen (sekvenca od 350 aminokiselina) sadrži za sebe vezana dva oligosaharida N–glikozidnom ve-
zom. Nakon ovog domena, sledi treæi domen (sekvenca od 58 aminokiselina) koji je bogat aminoki-
selinama serinom i treoninom za èije su boène grupe vezani saharidi O–glikozidnom vezom. Smatra
se da je uloga ovih domena za koje su vezane saharidne komponente da održava receptor u izduže-
nom stanju kako bi N–terminalni domen mogao efikasno da veže LDL. Èetvrti domen je sekvenca od
22 hidrofobne aminokiseline koja najverovatnije formira a–heliks i dovoljne je dužine da se prostire
kroz hidrofobni region dvosloja lipida membrane. Peti domen (sekvenca od 50 aminokiselina) obu-
hvata C–terminalni region polipeptida, nalazi se lociran sa citoplazmatiène strane membrane i uèe-
stvuje u procesu endocitoze.
Plazma
membrana Receptori za LDL su locirani
x u spe cifiènim udubljenjima na
x
x
x po vr ši ni membrane æellija, dok
x
x
x 2 xx
x x x x x xx spe ci fièni protein klatrin formira
xx x x x
xxx x x
x
x x
x
mreža stu strukturu oko unutra-
1 x
x
x
šnje stra ne istog udubljenja (Slika
x x
xx
x
xx xxx
x x xxx 3 12). Ovakva lokacija receptora
x
x
x obezbeðuje da su svi receptori lo-
x
x
x cirani na jednom mestu, a istovre-
xx
meno su razdvojeni od ostalih
7 Lizozom membranskih proteina. Proces
5 4
7 endocitoze otpoèinje nakon vezi-
Hol MK AK
vanja LDL partikule za receptor u
udubljenju membrane (Slika 12,
Sekundarni lizozom Endozom
korak 1). Tada se kompleks re-
5
ceptor–LDL internalizuje tako
6 što plazma membrana pravi inva-
ginaciju i zatvara udubljenje, tako
da se formira endocitna vezikula
obložena molekulama proteina
LDL partikula
klatrina (Slika 12, korak 2). U sle-
Fosfolipidni omota~ = receptor za LDL
Estri holesterola deæoj fazi, klatrinski omotaè se
apoB-100 protein x = protein klatrin
depolimerizuje, odvaja sa veziku-
Hol = holesterol MK = masne kiseline AK = aminokiseline
le i nastaje vezikula sa glatkom
Slika 12. Mehanizam endocitoze LDL partikula. površinom (Slika 12, korak 3).
Ova vezikula se fuzioniše sa spe-
cijalnom vezikulom – endozomom, koja ima unu trašnju pH vrednost 5. To su uslo vi koji in du ku ju
disocijaciju LDL sa receptora i gru pisanje receptora u posebnu tubularnu strukturu endozoma
(Slika 12, korak 4). Tubularna struktura sa molekulima receptora se odvaja od endozoma (Slika 12,
korak 5), asocira sa membranom i na taj naèin vraæa receptore na površinu plazma membrane (Slika
12, korak 6). Ovaj kružni tok receptora traje oko 10 minuta, dok je njegov poluvek oko jednog dana.
Stoga isti receptori omoguæavaju da se veliki broj LDL partikula unese u æeliju. Vezikula endozoma,
koja sadrži LDL (Slika 12, korak 5), interaguje sa lizozomom formirajuæi sekundarni lizozom (Slika
12, korak 7). Lizozomi su organele æelije (internalni pH je 5) u kojima je smešteno oko 50 hidrolitiè-
kih enzima ukljuèujuæi i razlièite proteaze poznate kao katepsini, te u nastalom sekundarnom lizozo-
mu dolazi do proteolize apoB–100 proteina do slobodnih aminokiselina. Estri holesterola bivaju hi-
drolizovani od strane enzima lizozomalne kisele lipaze, te se dobija slobodan holesterol i masna kise-
lina. Ovaj holesterol se koristi za biosintezu membrane te æelije. Meðutim, ukoliko postoji višak ho-
lesterola u æeliji on se odmah esterifikuje delovanjem enzima acil–S–CoA–holesterol aciltransferaze
(ACAT). Esterifikacija se vrši oleinskom ili palmitoleinskom kiselinom (poseduju samo po jednu
dvogubu vezu), dok su estri holesterola u LDL bili esterifikovani linolnom kiselinom.
Lipoproteini visoke gustine (HDL) imaju suprotnu funkciju u odnosu na LDL. Njihov zadatak
je da uklanjaju holesterol iz tkiva. Formiranje HDL se vrši u plazmi od materijala dobijenog razgrad-
njom drugih lipoproteina. Holesterol u HDL je poreklom iz membrana odumiruæih æelija ili iz mate-
rijala nastalog obnavljenjem membrana. Holesterol u HDL se konvertuje u estre holesterola pod de-
lovanjem enzima lecitin–holesterol acil transferaze (LHAT) (Slika 11), koji se aktivira pomoæu
POGLAVLJE V 53
HDL komponente apoA–1. Stoga se može reæi da je uloga HDL u organizmu da sakuplja holesterol
koji se može tretirati kao „otpad” obnavljanja membrana. Sve je više podataka da HDL prenosi estre
holesterola u VLDL u procesu u kome uèestvuje i apoD (poznat kao protein prenosilac estara hole-
sterola). Oko polovine VLDL, nakon njegove degradacije do IDL a zatim do LDL, preuzima se od
strane jetre putem opisane endocitoze koja se ostvaruje preko receptora za LDL. Meðutim, postoje
indikacije da se i HDL direktno transportuje u jetru preko sopstvenog receptora. Bilo kako, jetra je
jedini organ u kome se može deponovati znaèajno velika kolièina holesterola (u obliku žuènih soli).
(b) membranski sistemi. Eksperimentalni podaci o fluidnosti veštaèke dvoslojne lipidne struk-
ture dali su osnovu da se zakljuèi da i biološka membrana može imati sliène osobine. Tako su 1972.
godine Jonathan Singer i Garth Nicholson postavili teoriju o strukturi biološke membrane poznatu
kao fluidno mozaièni model membrane. Oni su pretpostavili da membranski proteini plutaju slièno
santama leda po dvodimenzionalnom lipidu – „moru” i da su mozaièno rasporeðeni u lipidnom dvo-
sloju. Proteinski molekuli slobodno lateralno difunduju kroz lipidni sloj dok njihovo kretanje ne bu-
de ogranièeno stupanjem u kontakt sa nekom æelijskom komponentom. Eksperimenti su pokazli da
membranski proteini mogu difundovati nekoliko mikrona kroz membranu za približno jednu minutu.
S druge strane, dvosloj lipida služi i kao selektivna permeabilna barijera. Postoji velika razlika u sa-
stavu lipida u razlièitim biološkim membranama. Meðutim, zajednièka karakteristika svih lipida
membrane je da su to amfipatièni molekuli, koji sadrže specifiène hidrofobne i hidrofilne regione
(Tabela 4).
Tabela 4. Hidrofobne i hidrofilne jedinice lipida membrane.
Lipid Hidrofobna jedinica Hidrofilna jedinica
Fosfolipidi Lanci masnih kiselina Fosforilisani alkohol
Lanci masnih kiselina

Sfingomijelin Fosfoholin
i ugljovodonièni lanac sfingozina
Lanci masnih kiselina

Glikolipidi Jedan ili više saharidnih ostataka
i ugljovodonièni lanac sfingozina
Holesterol Ceo molekul osim OH–grupe OH–grupa na C3–atomu
Dvoslojne lipidne strukture od kojih su izgraðene biološke membrane su dvodimenzionalni flui-

di. Naime, korišæenjem raznih tehnika pokazano je da postoji kretanje molekula lipida u dvosloju.
Eksperimenti su pokazali da se u veštaèki konstruisanim dvoslojnim strukturama fosfolipidi mogu
veoma retko prebacivati iz jednog u drugi sloj lipida. Ovaj proces koji je nazvan transferzna difuzi-
ja („flip–flop” mehanizam) ostvaruje se jednom u mesec
Lateralna difuzija dana za svaku molekulu ponaosob. Razlog za to je što tran-
sferzna difuzija podrazumeva da polarna glava molekula li-
pida mora proæi kroz izuzetno hidrofobno jezgro membra-
ne izgraðeno od ugljovodoniènih lanaca fosfolipida. S dru-
"flip-flop"
ge strane, molekuli lipida veoma brzo meðusobno menjaju
mesta u okviru istog sloja (oko 107 puta u sekundu). Ova
vrsta kretanja lipidnih molekula u okviru istog sloja dvo-
Savijanje Rotacija
slojne lipidne strukture naziva se lateralna difuzija. Pored
Slika 13. Prikaz moguæih mobilnosti fosfolipida toga, ustanovljano je da individualni lipidni molekuli mogu
u dvosloju lipida. veoma brzo rotirati oko svoje duže ose, kao i to da su njiho-
vi ugljovodonièni lanci fleksibilni (Slika 13). Slièna istraživanja su pokazala da se isti mehanizam
kretanja fosfolipida odigrava u biološkim membranama. Precizna fluidnost æelijskih membrana je od
izuzetne biološke važ nosti. Tako je pokazano da neki transportni procesi kroz membranu i enzimska
aktivnost znaèajno opadaju kada se eksperimentalno smanji viskozitet membrane do odreðene grani-
ce. Fluidnost lipidnog dvosloja zavisi kako od sastava tako i od temperature, što je pokazano izuèava-
njem sintetièkih dvosloja lipida. Ako se dvosloj lipida sastoji od jednog tipa fosfolipida promene iz
teènog stanja u èvsto, gel stanje dešava se na karakteristiènoj taèki mržnjenja tog fosfolipida. Ova
promena stanja naziva se fazna tranzicija, a temperatura na kojoj se dešava ta tranzicija naziva se
tranzicionom temperaturom. Temperatura na kojoj se odigrava fazna tranzicija je niža, tj. membrana
se mnogo teže zamrzava ako je izgraðena od lipida sa kraæim ugljovodoniènim lancima ili ako pose-
duju dvogube veze. Kratki ugljovodonièni lanci smanjuju tendenciju njihovog meðusobnog spaja-
nja, odnosno pakovanja, dok cis–dvoguba veza, kao što je reèeno, uvodi prelom u prostiranju ugljo-
vodoniènog lanca te se ti lanci mnogo teže meðusobno pakuju. Stoga membrane ovakvog sastava
ostaju fluidne i pri nižim temperaturama, tj. ne prelaze u gel stanje. Tranziciona temperatura veæine
bioloških membrana kreæe se od 10 do 40°C. Bakterije, kvasci i poikilotermne životinje, kao na pri-
mer, ribe, èija se temperatura menja sa promenom temperature sredine u kojoj žive, prilagoðavaju sa-
stav masnih kiselina u lipidima membrane uslovima temperature sredine da bi održali fluidnost mem-
brane. Na taj naèin se efikasno prilagoðavaju životu, èesto, u veoma ekstremnim uslovima sredine
(gejzeri, morska dna, itd.). Tako se fluidnost i viskozitet membrane bakterije E. coli održavaju kon-
stantnim pri rastu ove bakterije na temperaturama od 10 do 43°C.
Lipidni dvosloj mnogih æelijskih membrana nije izgraðen samo od fosfolipida kakve su veštaèke
sintetisane dvoslojne lipidne strukture, veæ sardže i holesterol i glikoilipide. Plazma membrana euka-
riota, npr., sadrži izuzetno veliku kolièinu holesterola (odnos holesterol:fosfolipid = 1:1). Molekuli
holesterola poveæavaju permeabilnu barijeru dvosloja lipida membrane. Ovi molekuli su orijentisani
u membrani tako da je njihova OH–grupa u blizini polarne glave fosfolipida, njihov rigidni planarni
steroidni prsten interaguje i delimièno imobiliše delove ugljovodoniènih lanaca fosfolipida koji su u
neposrednoj blizini polarne glave (Slika 14). Smanjujuæi mobilnost nekoliko CH2–grupa lanca blizu
polarne glave fosfolipida, holesterol èini dvosloj lipida teže deformabilnim u tom regionu, te
smanjuje propustljivost malih u vodi rastvorljivih molekula. Mada holesterol pravi dvosloj lipida
manje permeabilnim, on u visokim koncentracijama kakve su u plazma membranama eukariota,
spreèava direktno zbližavanje ugljovodonikovih lanaca fosfolipida a samim tim otežava faznu tranzi-
ciju membrane.
HO Region
Polarna
glava polarnih
glava
CH3
Rigidni
planarni
CH3 steroidni Slabo
CH3
prsten mobilan
CH deo
CH2
CH2 Nepolarni
CH2 hidrofobni Fluidni
rep region
CH
CH3 CH3
Holesterol Fosfolipid Holesterol Fosfolipid
Slika 14. Struktura holesterola i njegova pozicija u membrani.
Lipidni sastav bioloških membrana se znaèajno razlikuje od vrste do vrste organizma ali i meðu
æelijama iste vrste. Plazma membrana bakterija graðena od jednog glavnog tipa fosfolipida i ne pose-
duje holesterol. Mehanièka stabilnost plazma membrana bakterija održava se æelijskim zidom koji
POGLAVLJE V 55
prekriva celu æeliju (Poglavlje: UGLJENI HIDRATI). Nasuprot tome, lipidni sastav plazma mem-
brane eukariotskih æelija znaèajno varira (Tabela 5). Ove membrane sadrže holesterol i razlièite kom-
binacije fosfolipida. Èetiri najvažnija fosfolipida u plazma membranama sisarskih æelija su fosfati-
dilholin, sfingomijelin, fosfatidilserin i fosfatidiletanolamin. Drugi fosfolipidi, kakav je fosfatidili-
nozitol prisutan je u daleko manjem obimu, ali je neophodan za funkcionisanje membrane, jer on
uèestvuje u prenošenju signala u æeliju i izmeðu æelija.
Tabela 5. Lipidni sastav (%) razlièitih bioloških membrana.
Plazma Plazma Obe

Endoplaz.
Lipid membrana membrana Mijelin membrane E. coli
retikulum
æelija jetre eritocita mitohondrije
Holesterol 17 25 26 3 6 0
Fosfatidiletanolamin 7 18 20 27 17 65
Fosfatidilserin 4 8,5 8,5 0,5 5 tragovi
Fosfatidilholin 24 19 10 39 40 0
Sfingomijelin 19 17,5 8,5 0 5 0
Glikolipidi 7 10 26 tragovi tragovi 0
Kardiolipin 0 0 0 22,5 0 12
Ostali lipidi 22 2 1 8 27 23
Analiza lipidnog sastava svakog sloja dvoslojne strukture membrane, pokazala je da je sastav li-
pida u ova dva sloja membrane znaèajno razlièit. Na primer, u membranama eritocita èoveka skoro
svi fosfolipidi koji imaju kao polarnu glavu holin (fosfatidilholin i sfingomijelin) nalaze se u spolj-
nom sloju membrane, dok su fosfatidiletanolamin i fosfatidilserin predominantno locirani u unutra-
šnjem sloju membrane. S obzirom da je negativno naelektrisani fosfatidilserin lociran u unutrašnjem
sloju membrane, postoji znaèajna razlika u naelektrisanju spoljnog i unutrašnjeg sloja membrane.
Ova asimetriènost u sastavu lipida u plazma membrani može biti od velike važnosti. Na primer, en-
zim protein kinaza C se aktivira kao odgovor na razlièite ekstracelularne signale. Ovaj enzim se veže
za deo unutrašnjg sloja membrane (okrenut ka citoplazmi) u kome se nalazi visoka koncentracija fos-
fatidilserina jer zahteva prisustvo negativnog naelektrisanja za svoje delovanje.
Najizraženija asimetrija u distribuciji lipidnih molekula u membrani je u sluèaju glikolipida. Ovi
molekuli su iskljuèivo naðeni kao sastojci spoljneg sloja dvosloja lipida membrane, gde formiraju
mikroagregate vezujuæi se meðusobno vodoniènim vezama. Njihove saharidne grupe su okrenute ka
spoljašnjosti æelije što ukazuje da imaju ulogu u omoguæavanju æelije da interaguje sa svojom okoli-
nom. Glikolipidi se nalaze najverovatnije u plazma membranama svih animalnih æelija i èine oko 5%
lipidnih molekula spoljneg sloja membrane.
Mehanizmi distribucije lipida u membrani. Enzimi ukljuèeni u biosintezu membranskih lipida su
uglavnom integralni membranski proteini (vidi dole). Njihovi supstrati i produkti su membranske
komponente, tako da se sinteza ovih lipida dešava na samoj membrani. Eksperimenti na bakterijskim
membranama su pokazali da se sinteza fosfatidiletanolamina odvija na unutrašnjoj strani citoplazma-
tiène membrane i da se veoma brzo (u roku od tri minuta) distribuiraju u oba sloja membrane. Naðeno
je da je brzina flip–flop mehanizma sintetisanog fosfatidiletanolamina oko 105 puta veæa u bakterij-
skoj membrani nego u dvosloju lipida koji se sastoji samo od fosfolipida. Postavlja se pitanje na koji
se naèin tako brzo novosintetisani fosfolipidi, sa jedne strane membrane distribuiraju u drugi sloj
membrane? Naðeno je da je flip–flop mehanizam omoguæen na dva naèina:
1. Membrane sadrže u svojoj strukturi specifiène proteine poznate kao flipaze, koji katalizuju
trasnferzalni prenos novosintetisanih fosfolipida. Ovi enzimi imaju tendenciju da uravnoteže distri-
buciju odgovarajuæih fosfolipida kroz membranu. Zapravo, ostvaruje se prenos fosfolipida sa strane
membrane gde su prisutni u višoj koncebtraciji na stranu membrane sa nižom koncentracijom fosfoli-
pida procesom olakšane difuzije (Poglavlje: TRANSPORT KROZ MEMBRANU).
Nasuprot flipazama, u membrana se nalaze i translokaze fosfolipida, koje katalizuju specifièni
transport fosfolipida kroz lipidni dvosloj membrane. Ovaj proces je stimulisan hidrolizom ATP–a
(forma aktivnog transporta – Poglavlje: TRANSPORT KROZ MEMBRANU). Translokaze fosfo-
lipida omoguæavaju transport odreðenih fosfolipida kroz membranu nasuprot njihove koncentracije,
odnosno iz dela dvosloja lipida gde su prisutni u niskim koncentracijama u deo dvosloja lipida mem-
brane sa višim koncentracijama istih lipida. Stoga ovi enzimi favorizuju neravnomernu distribuciju
fosfolipida u membrani. Prema tome, uoèena distribucija fosfolipida u oba sloja membrane je najve-
rovatnije posledica lokacije enzima odgovornih za sintezu fosfolipida i aktivnosti flipaza (stimulišu
ravnomernu distribuciju) i translokaza fosfolipida (stimulišu asimetriènu distribuciju fosfolipida u
membrani).
Sinteza membranskih lipida u eukariotskim æelijama se ostvaruje na citoplazmatiènoj strani en-
doplazmatiènog retikuluma odakle se transportuju do ostalih membrana æelije. Najvažniji mehani-
zam transporta novosintetisanih lipida je pupljenje endoplazmatiènog retikuluma, pri èemu se odva-
jaju membranske vezikule koje se fuzionišu sa drugim membranama i tako poveæavaju njihovu veli-
èinu. Lipidi, takoðe, mogu biti transportovani izmeðu membrana posredstvom specifiènog proteina
izmenjivaèa fosfolipida, koji je prisutan u mnogim æelijama. Ovi proteini prenose po jedan fosfolipid
u jedinici vremena izmeðu dve membrane razdvojene vodenom sredinom.
Membranski proteini. Mada je osnovna struiktura membrana definisana dvoslojem lipida, veæina
specifiènih funkcija membrane je vezana za prisustvo specifiènih proteina u njoj. Kolièina i tipovi
proteina membrane se drastièno razlikuju od vrste do vrste membrane. Tako mijelinska membrana,
koja uglavnom služi za izolaciju aksona nervnih æelija ima proteina manje od 25% svoje mase. Nasu-
prot tome, unutrašnja membrana mitohondrija, koja je ukljuèena u prenos energije (Poglavlje: OK-
SIDATIVNA FOSFORILACIJA) u svom sastavu ima oko 75% proteina. Klasièna plazma mem-
brana ima oko 50% proteina od svoje mase. S obzirom da su molekuli lipida manji od molekula prote-
ina, uvek je veæi broj molekula lipida nego proteina prisutan u membrani. Tako je donos protein–lipid
1 prema 50 u membranama koje imaju 50% proteina u svojoj ukupnoj masi. Slièno lipidima membra-
ne, proteini membrane veoma èesto imaju za sebe vezane oligosaharide. Stoga spoljna površina
membrane sadrži veliki broj ugljenohidratnih jedinica. Glikoproteini, zajedno sa glikolipidima, for-
miraju glikokaliks (omotaè eukariotskih æelija) (Poglavlje: UGLJENI HIDRATI).
Membranski proteini su na razlièite naèine asocirani sa lipidima membrane. Mnogi proteini se
prostiru kroz oba sloja lipida u membrani – transmembranski proteini, tako da su razlièiti delovi
istog proteina u kontaktu sa citoplazmom i spoljnom sredinom. Transmembranski proteini su, tako-
ðe, amfipatièni molekuli. Oni poseduju hidrofobne domene sa kojima stupaju u kontakt sa hidrofob-
nim delovima amfipatiènih lipida, tako da se ti delovi ovih proteina prostiru kroz dvosloj lipida. Nji-
hovi hidrofilni domeni su u interakciji sa vodom i sa jedne i sa druge strane membrane. Druga klasa
membranskih proteina je vezana svojim hidrofobnim delovima za unutrašnju stranu membrane – in-
ternalni proteini, dok je treæa klasa proteina vezana za spoljnu stranu membrane – eksternalni pro-
teini. Ovi proteini mogu biti vezani za membrane formiranjem kovalentne veze sa specifiènim oligo-
saharidima vezanim za fosfatidilinozitol koji se nalazi u spoljnem sloju lipidnog dvosloja. Ove tri
POGLAVLJE V 57
klase proteina se nazivaju i integralnim membranskim proteinima. Posebna klasa proteina se veže
nekovalentnim interakcijama za membranske proteine. Ovi proteini se lako skidaju sa membrane
tretmanom rastvorima visoke ili niske jonske jaèine ili ekstemnim pH vrednostima. Ovakvi proteini
se nazivaju periferni membranski proteini. Membranski proteini, za razliku od lipida, uopšte ne mo-
gu da se izmenjuju izmeðu dva lipidna sloja membrane (nema „flip–flop” mehanizma).
Naèin kako su proteini vezani za membranu èesto odražava njihovu funkcionalnost u æeliji. Tako
samo transmembranski proteini mogu funkcionisati na obe strane lipidnog dvosloja membrane ili
omoguæavaju transport specifiènih molekula kroz membranu. Na primer, neki æelijski receptori su
transmembranski proteini koji nakon primanja signala iz spoljne sredine (obièno vezivanjem nekog
signalnog molekula) prenose taj signal u unutrašnjost æelije. S druge strane, odreðeni proteini uklju-
èeni u prenos intracelularnih signala vezani su kovalentnim vezama za lipide unutrašnjeg sloja lipida
membrane.
Transmembranski proteini uvek imaju specifiènu orijentaciju u membrani što se tièe njihovih
membranskih i vanmembranskih domena. Membranski domeni su izgraðeni od delova polipeptida
koji se nalaze u konformaciji a–heliksa (Poglavlje: PROTEINI) i sastoje se uglavnom od aminoki-
selina sa nepolarnim boènim lancima. Ovi heliksi stupaju u hidrofobne interakcije sa hidrofobnim re-
gionima dvosloja lipida membrane. Transmembranski proteini mogu imati samo jedan hidrofobni
segment, te se polipeptidni lanac samo jednom prostire kroz membranu, ali postoje proteini koji ima-
ju više hidrofobnih segmenata, tako da se više puta mogu prostirati kroz membranu (Slika 15). Druga
alternativa je da su hidrofobni domeni polipeptidnog lanca, koji se prostiru kroz membranu, izgraðeni
u obliku b–naborane ploèe. U tom sluèaju, više delova polipeptida u obliku b–naborane ploèe formiraju
strukturu „bureta” bez dna, tj., formiraju hidrofilnu poru kroz membranu. Takvi proteini su porini
koji su naðeni u spoljnoj membrani mnogih Gram–negativnih bakterija. Porini mogu selektivno pro-
puštati hidrofilne molekule do 600 Da u æeliju.
Slika 15. Naèini lokalizacije transmembranskih proteina u membrani.
Sumarno reèeno, biološke membrane se sastoje od dvoslojne lipidne strukture u koju su uronje-
ni razlièiti membranski proteini. Dvoslojna lipidna struktura je fluidna i u njoj lipidni molekuli mogu
veoma brzo difundovati u okviru jednog sloja lipida kome pripadaju. Meðutim, sve klase lipida
membrane mogu, mada veoma retko, spontano preskakati iz jednog u drugi sloj lipida („flip–flop”
mehanizam). Molekuli membrane su amfipatièni molekuli i neki (fosfolipidi) mogu spontano da se
organizuju u dvoslojne lipidne strukture kada se naðu u vodi. Tri glavne forme lipida u biološkim
membranama su fosfolipidi, holesterol i glikolipidi i postoji razlika u lipidnom sastavu unutrašnjg i
spoljašnjeg sloja membrane, što odražava razlièitu funkcionalnost spoljašnje i unutrašnje površine
membrane. Razlièita je zastupljenost klasa lipida u membranama razlièitih æelija, kao i razlièitih vrsta
membrana u okviru iste eukariotske æelije. Molarni sadržaj razlièitih lipida u membrani je genetièki
determinisan, ali se sastav masnih kiselina u lipidima može menjati u zavisnosti od godišnjeg doba ili
naèina ishrane.
PROTEINI
Proteini su najraznovrsniji organski molekuli živih sistema (50% ili više suve mase æelije). Neo-
phodni su za sve aspekte funkcionisanja živih sistema. Proteini odreðuju oblik i strukturu æelije,
omoguæavaju prepoznavanje molekula i katalizu u æeliji. Mada je sasvim jasno da je opšta informaci-
ja o tome kako æe biti izgraðena svaka æelija smeštena u molekulu DNK (Poglavlje: NUKLEINSKE
KISELINE), ovaj molekul nema nikakav direktni uticaj na odvijanje procesa u æeliji. Na primer, gen
koji je odgovoran za sintezu hemoglobina ne može prenositi kiseonik, ali protein hemoglobin, pro-
dukt tog gena, može. Razlièite funkcije nukleinskih kiselina i proteina su posledica hemijske prirode
gradivnih elemenata ovih makromolekula. Nukleinske kiseline su izgraðene od hemijski veoma sliè-
nih gradivnih blokova, nukleotida, koji formiraju duge lance sa sliènom hemijskom prirodom bez ob-
zira na broj ili sekvencu nukleotida. Nasuprot nukleinskim kiselinama, proteini su izgraðeni od 20
veoma razlièitih gradivnih blokova, aminokiselina, od kojih svaka ima neku hemijsku specifiènost
koja je razlikuje od druge. Ovakva razlièitost osnovnih gradivnih blokova proteina omoguæava veo-
ma veliku razlièitost u hemijskim osobinama proteina. Postoji izuzetna funkcionalna raznovrsnost
proteina u živim sistemima. Tako proteini mogu biti:
1. Enzimi – biokatalizatori visoke efikasnosti i preciznosti.
2. Rezervni proteini – ovoalbumin jajeta i kazein mleka služe kao izvori aminokiselina.
3. Transportni proteini – hemoglobin, koji prenosi kiseonik putem krvi i mioglobin, prenosi ki-
seonik u mišiæima; transferin prenosi gvožðe, a serum albumin masne kiseline. Specifièni proteini
æelijske membrane su ukljuèeni u transport razlièitih molekula i jona (Poglavlje: TRANSPORT
KROZ MEMBRANU).
4. Kontraktilni proteini – aktin i miozin omoguæavaju kretanje mišiæa; tubulin omoguæava kre-
tanje hromozoma ka polovima æelije u deobi.
5. Protektivni proteini – imunoglobulini (antitela) štite organizme od patogenih agenasa; fibri-
nogen omoguæava zgrušavanje krvi.
6. Toksini – difterija toksin, kolera toksin, zmijski otrov, itd.
7. Hormoni – insulin reguliše metabolizam glukoze; hormon rasta, itd.
8. Izazivanje i transmisija nervnog impulsa – odgovor nervnih æelija na specifiène spoljne sti-
muluse determinisana je receptornim proteinima. Na primer, rodopsin je fotoreceptorni protein u reti-
nalnim æelijama oka. Proteinski receptor za acetilholin je odgovoran za prenos nervnog impulsa u si-
napsama (spojevima meðu nervnim æelijama).
9. Strukturne komponente – keratini su strukturna osnova noktiju, kose, vune, rogova, kože;
kolagen izgraðuje vezivno tkivo, rožnjaèu, kosti; fibroin je osnova graðe vlakana svilene bube i pau-
kove mreže.
A. Aminokiseline.
Osnovni gradivni blokovi proteina su aminokiseline (Slika 1).
POGLAVLJE VI 59
Slika 1. Strukturne formule aminokiselina.

Analiza velikog broja proteina je pokazala da su svi proteini živih sistema izgraðeni od 20 osnov-
nih aminokiselina. Ove strukture su, izuzev prolina, po hemijskoj prirodi a–aminokiseline. Osnovna
struktura a–aminokiselina sastoji se od amino grupe, karboksilne grupe i vodonikovog atoma veza-
nih za Ca–atom (najbliži C–atom karboksilnoj grupi). Aminokiseline se meðusobno razlikuju po
boènoj grupi (R–grupa) koja je vezana za isti Ca–atom (Slika 1).
Tri od svih dvadeset aminokiselina imaju aromatiène prstenove kao boène grupe, te se nazivaju
aromatiène aminokiseline i to su Trp, Phe i Tyr. Samo dve aminokiseline poseduju sumpor u svojoj
strukturi (Cys, Met). Prolin se razlikuje od svih osnovnih aminokiselina po tome što je on zapravo a–
iminokiselina. Grupa aminokiselina sa polarnom, nenaelektrisanom boènom grupom može formirati
vodoniène veze sa vodom, za razliku od grupe aminokiselina sa hidrofobnim boènim grupama. Sul-
fhidrilna grupa Cys (–SH) i hidroksifenilna grupa Tyr su najpolarnije boène grupe polarnih aminoki-
selina. Ove grupe mnogo lakše gube protone jonizaciojom nego boène grupe ostalih polarnih amino-
kiselina. Cistein je u proteinima veoma èesto prisutan u oksidovanoj formi cistinu. Naime, ukoliko se
u proteinu dva cisteina naðu jedan naspram drugog u dovoljnoj blizini dolazi do formiranja disulfid-
nog mosta (–S–S–) oksidacijom njihovih sulhidrilnih grupa. Ova osobina Cys je od izuzetnog znaèa-
ja za održavanje konformacije proteina (vidi dole).
Opšte osobine. Zahvaljujuæi svojoj graði, a–aminokiseline imaju razlièite pK vrednosti i to za
a–karboksilnu grupu (pK1), za a–amino grupu (pK2) kao i za boène grupe koje imaju kiselinsko–ba-
zne osobine (pKR). pK vrednosti a–karboksilnih grupa variraju u malom opsegu (oko 2.2 jedinice)
tako da su iznad pH 3.5 skoro sasvim jonizovane (nalaze se u obliku karboksilatnog jona). Slièno nji-
ma a–amino grupe imaju pK vrednost oko 9.4, te su stoga takoreæi kompletno u protonizovanom sta-
nju (u obliku amonijum jona) na pH ispod 8. Prema tome, moguæa jonizaciona stanja aminokiselina
zavise od pH uslova sredine:
H H H
R C COOH R C COO R C COO
a a a
+ + + +
NH3 H NH3 H NH2
R R R R
+ + + + +
H3NCH COO H + H2NCH COO H + H3NCH COO H3NCH COOH
Aminokiselina kao kiselina (donor protona) Aminokiselina kao baza (akceptor protona)
Ova njihova osobina ima veliku važnost za žive sisteme, koji imaju intracelularni pH oko 7.
Zbog ove svoje osobine, a–aminokiseline mogu delovati i kao kiseline (donori protona) i kao baze
(akceptori protona). Molekuli a–aminokiselina u neutralnom pH se predominantno ponašaju kao di-
polarni joni (zwiterjoni) nego kao neutralne molekule. Supstance koje imaju ovu osobinu nazivaju se
amfoterne supstance ili amfoliti (amfoterni elektroliti). U dipolarnoj formi a–aminokiselina amino
grupa je protonizovana (–NH3+), a karboksilna grupa jonizovana (–COO–). Vrednost pH na kome je
ukupno naelektrisanje aminokiseline jednako nuli naziva se izoelektrièna taèka.
Aminokiseline su optièki aktivne, tj. imaju sposobnost obrtanja ravni polarizovane svetlosti. Po-
znato je da optièki aktivni molekuli imaju takvu asimetriju da se ne može preklopiti originalni izgled
sa sopstvenim likom u ogledalu. Asimetrija je posledica postojanja tetraedralnog C–atoma u takvim
molekulima, tj. C–atoma koji imaju èetiri razlièite grupe vezane za sebe. Takav atom se naziva asi-
metrièni ili hiralni C–atom i on organizuje asimetrièni ili hiralni centar molekula. Takav je Ca–
atom u svim a–aminokiselinama osim u glicinu koji ima dva H–atoma vezana za Ca–atom, te je gli-
cin jedina aminokiselina koja nije optièki aktivna. Optièki izomeri se zapravo meðusobno razlikuju
POGLAVLJE VI 61
po apsolutnoj konfiguraciji (prostornoj organizaciji) oko hiralnog centra. Molekuli kod kojih se ne
može preklopiti orginalni izgled sa likom u ogledalu nazivaju se enantiomeri jedan drugog. a–ami-
nokiseline postoje u dve stereoizomerne forme (enantiomera), L–stereoizomer i D–streoizomer.
Odreðivanje tipa stereoizomera se vrši na osnovu prostorne organizacije gliceraldehida kao referent-
ne molekule (Poglavlje: UGLJENI HIDRATI). Analiza proteina živih sistema pokazala je da samo
L–stereoizomeri a–aminokiselina ulaze u sastav funkcionalnih proteina. Meðutim, i D–stereoizome-
ri a–aminokiselima su prisutni, doduše u mnogo manjoj meri i u mnogo manjem broju živih sistema.
D–stereoizomeri (D–alanin i D–glutamat) su naðeni u graði nekih antibiotika koje proizvode bakteri-
je ili u zidu bakterija (Poglavlje: UGLJENI HIDRATI). Pored toga, D–alanin je naðen u larvama ili
lutkama nekih insekata, a D–serin u glistama.
Molekuli a–aminokiselina mogu imati više asimetriè-
nih centara, slièno monosaharidima. U ovakvih molekula,
COO COO termin stereoizomer se odnosi na molekule sa razlièitim
+ + konfiguracijama oko bar jednog istog asimetriènog centra,
H3N C H H C NH3
dok je ostala konfiguracija identièna. Pošto svaki asime-
H C OH HO C H
trièni, hiralni centar može postojati u dve moguæe konfigu-
CH3 CH3 racije, molekul sa n hiralnih centara æe imati 2n stereoizo-
L-Treonin D-Treonin mera. Na primer, aminokiseline treonin i izoleucin imaju
Ravan dva asimetrièna centra te postoje u èetiri moguæa stereoizo-
ogledala
mera. Ove dve aminokiseline mogu egzistirati kao L–stere-
COO COO
+ + oizomer i kao njegov lik u ogledalu D–stereoizomer. Druge
H3N C H H C NH3 dve stereoforme nazivaju se diastereoizomeri (ili allo for -
HO C H H C OH me) enan ti o mer nih L– i D–stere o izo mer nih for mi (Sli-
CH3 CH3
ka 2). D–al lo– i L–allo– for me su liko vi u ogledalu jedna
druge, kao što su i D– i L–forme. Nijedna od allo formi ne-
L-allo-Treonin D-allo-Treonin
ma sliènost u simetriji sa D– i L–formama. Druga važna
razlika je to što se diastereoizomeri, za razliku od enantio-
Slika 2. Projekcije èetiri stereoizomera treonina. mera, fizièki i hemijski meðusobno razlikuju (taèka toplje-
nja, hemijska reaktivnost).
Pored osnovnih 20 aminokiselina, u proteinima živih sistema se mogu naæi u manjoj meri i modi-
fikovani oblici ovih aminokiselina. Tako se u strukturi kolagena nalaze 4–hidroksiprolin (OH–Pro) i
5–hidroksilizin (HO–Lys) koji stabilizuju fibrile kolagena (vidi dole), dok se u strukturi odreðenih
proteina mišiæa nalaze e–N–metillizin i 3–metilhistidin (Slika 3). Ovde treba reæi da su sve ove ne-
standardne aminokiseline naðene u proteinima nastale posttranslacionim modifikovanjem proteina,
tj. nakon sinteze proteina sa osnovnim aminokiselinama na ribozomu.
Analiza živih sistema je takoðe pokazala da u živim sistemima postoji oko 150 nestandardnih
aminokiselina, slobodnih ili u meðusobnim kombinacijama, koje se ne nalaze u proteinima (nazivaju
se i neproteinskim aminokiselinama). Mnoge ove aminokiseline su derivati osnovnih L–a–ami no ki-
se li na (Slika 3). Ne ke od ovih ne pro te in skih ami no kise li na su bi o lo ški važni pre kur so ri i inter-
medijeri metabolizma. Tako je b–alanin gradivni blok vitamina pantotenske kiseline, koja je osnova
za graðu koenzima A (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Homoserin i homocistein su in-
termedijeri metabolizma aminokiselina, dok su ornitin i citrulin intermedijeri u biosintezi arginina i
urea ciklusa (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). Gljive i biljke
takoðe poseduju veliki broj modifikovanih osnovnih aminokiselina od kojih su neki veoma specifiè-
ne strukture. Neki od ovih derivata kao što su, na primer, kanavanin i b–cianoalanin toksièni su za
druge žive forme.
OH
H
HC4 3CH2 COO + 5
2C H3N CH2 CH CH2 CH2 C COO
5
H2C 1 +
N H
H OH NH3
4-Hidroksiprolin (HO-Pro) 5-Hidroksilizin (HO-Lys)
H
H
HC4 C CH2 C COO e
+
5
+ H3C HN CH2 CH2 CH2 CH2 C COO
H3C N 3 1 NH NH3 +
2 NH3
3-Metilhistidin e-Metillizin
NH2
OH SH C O
CH2 CH2 NH2 NH
CH2 CH2 (CH2)3 (CH2)3
+ + + +
H C NH3 H C NH3 H C NH3 H C NH3
COO COO COO COO
Homoserin Homocistein Ornitin Citrulin
H H
H2N C NH O CH2 CH2 C COO N C CH2 C COO
+ +
NH NH3 NH3
Kanavanin b-Cianoalanin
Slika 3. Strukturne formule nekih derivata L–a–aminokiselina.
B. Struktura proteina
Konceptualno gledano, polimerizacijom L–a–aminokiselina uz eliminaciju vode, dobijaju se
polimeri u kojima su aminokiseline povezane specifiènom amidnom vezom (–CO–HN–) koja se na-
ziva pep tid na ve za. Peptidna veza se for mira izmeðu a–ami no gru pe jed ne i a–kar bok sil ne
grupe druge aminokiseline uz eliminaciju vode. Polimeri se mogu sastojati od dve, tri, nekoliko (od 3
do 10) ili mnogo aminokiselinskih ostataka te se nazivaju dipeptidi, tripeptidi oligopeptidi i poli-
peptidi. Polipeptidi su linearni polimeri bez granjanja u kojima su aminokiseline povezane po princi-
pu glava–rep. Kièmu polipeptidnog lanca èine peptidne veze, dok su boène grupe aminokiselina slo-
bodne i mogu meðusobno interagovati. Kao i veæina bioloških polimera, polipeptidi poseduju topo-
lošku polarnost. Naime, prva aminokiselina u polipeptidu ima slobodnu amino grupu (N–terminus),
dok poslednja aminokiselina ima slobodnu karboksilnu grupu (C–terminus).
Izmeðu 1930. i 1940. godine, Linus Pauling i Robert Corey su izuèavanjem aminokiselina i di-
peptida pomoæu kristalografije sa X–zracima, došli do zakljuèka da konstituenti peptidne veze formi-
raju rigidnu, planarnu strukturu. Kiseonikov atom karbonilne grupe je u trans konfiguraciji u odnosu
na H–atom vezan za N–atom, dok se Ca–atomi nalaze na temenima planarne ploèe (Slika 4).
POGLAVLJE VI 63
Peptidna veza
R1 H R2 H2O R1 O R2
O O O
+ + +
H3 N C C + H N Ca C H3 N C C N C C
a a a
H O H H O H H H O
Istraživanja su pokazala da je rigidna, planarna struktura peptidne veze posledica rezonantne in-
terakcije, koja peptidnoj vezi daje oko 40% karakteristika dvogube veze (Slika 4). Rezonantna ener-
gija peptidne veze je maksimalna (oko 85 kJ/mol) kada je peptidna veza planarna. Rastojanje izmeðu
atoma jednostruke –C–N– veze iznosi 1.49 Å, dvogube veze –C==N– iznosi 1.27 Å, dok rastojanje
atoma peptidne veze iznosi 1.33 Å. Prema tome, peptidna veza je kraæa od jednostruke, a duža od
dvogube veze. Pored toga, dvoguba veza u karbonilnoj grupi (–C==O) peptidne veze je duža za 0.02
Å od iste veze u aldehidima ili ketonima. Ovakva struktura peptidne veze ima za posledicu da se poli-
peptidni lanci mogu savijati samo oko –Ca–N (f torzioni ugao) i oko –Ca–C (y torzioni ugao) veza
svake aminokiseline. Kada je polipeptidni lanac u svojoj izduženoj, planarnoj formi, onda vrednost f
i y torzionih uglova iznosi 180°.
R2
H
O
1.24
0
0
Ca O O
120.5 123.5
1.46 +
C 1.33 122
0
C N C N
0
1.51
116
0
N 0
Ca
119.5 118.5 H H
1.0 Rezonantni oblici peptidne veze
H
H
R1 Peptidna veza
Slika 4. Izgled i dimenzije peptidne veze u trans konfiguraciji (distance su prikazane u Å).
Proteini su molekuli koji se sastoje od jednog ili više polipeptidnih lanaca. Polipeptidi koji grade
proteine mogu biti izgraðeni od oko 40 pa do 4000 aminokiselina i nazivaju se subjedinice (sinonim:
protomeri). U najveæem broju bioloških sistema, broj subjedinica od kojih su izgraðeni proteini je pa-
ran, te, stoga, proteini mogu imati najèešæe dimernu (dve subjedinice), tetramernu (èetiri subjedinice)
ili heksamernu (šest subjedinica) strukturu. Mnogo su reði proteini sa više od šest subjedinica. Protei-
ni živih sistema nisu sluèajni polimeri aminokiselina neogranièene dužine. Svaki protein ima konaè-
nu molekulsku masu i trodimenzionalnu organizaciju. Oni se meðusobno razlikuju po sastavu i broju
aminokiselina od kojih su izgraðeni, a to determiniše genetièka informacija zapisana u molekulu
DNK (Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE). Po svojoj strukturi proteini mogu biti prosti (hidro-
lizom daju samo aminokiseline) ili konjugovani (u hidrolizi pored aminokiselina daju i neku drugu
neproteinsku komponentu). U konjugovane proteine spadaju glikoproteini, lipoproteini, nukleopro-
teini, fosfoproteini, itd.
Pokazano je da posttranslaciona modifikacija nekih proteina u živim sistemima ima veliki biolo-
ški znaèaj, jer proširuje funkcionalnost ili omoguæuje kontrolu aktivnosti raznih proteina. Tako, na
primer, acetilacija N–terminusa proteina produžava poluvek proteina u æeliji. Mnogi proteini, kao što
su antitela, poseduju saharidne komponente vezane sa boène grupe specifiènih ostataka aminokiseli-
ne asparagina u proteinu kada se ekskretiraju iz æelije da bi bili funkcionalni. Mnogi hormoni menja-
ju funkcionalnost specifiènih enzima stimulacijom fosforilacije aminokiselina sa hidroksilnim gru-
pama (serin ili treonin) u proteinu, kada u proteinu nastaju fosfoserin ili fosfotreonin (Poglavlje: EN-
ZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). S druge strane, mnogi novosintetisani proteini podleù ob-
radi druge prirode. Tako se digestivni enzimi primarno sintetišu kao neaktivne forme (zimogeni) da
bi se na samom mestu svog delovanja sopstvenom specifiènom obradom preveli u aktivne forme (Po-
glavlje: ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi).
Organizacija strukture svih proteina živih sistema može se posmatrati na èetiri nivoa (Slika 5).
1. Primarna struktura je
definisana redosledom, brojem i
vrstom aminokiselina povezanih
meðusobno u polipeptidni lanac
kovalentnim, peptidnim vezama.
Ova struktura je linearna forma
polipeptidnog lanca.
2. Sekundarna struktura
predstavlja lokalno prostorno
ureðivanje kième polipetidnog
lanca, bez uticaja na poziciju boè-
nih grupa aminokiselina koje gra-
de polipeptid. Zapravo, u održa-
vanju sekundarne strukture ne
uèestvuju boène grupe aminoki-
Slika 5. Hijerarhija strukturne organizacije proteina. selina. Kièma polipeptidnog lan-
ca može formirati helikoidne
strukture, helikse (uvojnice), naborane ploèe ili okrete. Sekundarna struktura se održava uspostavlja-
njem vodoniènih veza izmeðu karbonilnog O–atoma jedne peptidne veze i H–atoma HN–ostatka ne-
ke druge, bliske peptidne veze. Heliksi su najinteresantnije forme sekundarne strukture polipeptid-
nog lanca. Polipeptidni lanac može formirati razlièite vrste heliksa koji se razlikuju po broju uvijanja
lanca i po razmaku izmeðu uvijenih segmenata polipeptida u heliksu. Heliksi mogu biti desnogiri i le-
vogiri. Meðutim, samo jedna heliksna konformacija istovremeno zadovoljava optimalne uslove uvi-
janja koje daje osnovu za lako uspostavljanje intramolekulskih vodoniènih veza izmeðu bliskih kon-
stituenata peptidne veze. Ta forma heliksa se naziva a–heliks i najèešæe je prisutna u proteinima ži-
vih sistema. a–heliks je prilièno rigidna struktura polipeptidnog lanca i ne može organizovati mesta
savijanja polipeptidnog lanca. Aminokiseline Ala, Leu, Tyr, Phe, Trp, Cys i Met stabilizuju struk-
turu a–heliksa, aminokiseline Ser, Thr, Ilu, Glu, i Asp destabilizuju a–heliks, dok aminokiseline
Pro i hidroksiprolin (HO–Pro) totalno narušavaju a–heliks jer ne mogu formirati vodoniène veze,
te omoguæavaju savijanje polipeptidnog lanca na mestima gde se nalaze.
Polipeptidni lanac koji je izgraðen od L–aminokiselina formira desnogiri a–heliks (Slika 6) u

kome su torzioni uglovi f = –57°, a y = –47°. U jednom okretu a–heliksa smešteno je 3.6 aminokise-
linskih ostataka. Vodoniène veze u a–heliksu su organizovane tako da –C=O iz peptidne veze uspo-
stavlja vezu sa –NH iz èetvrtog ostataka aminokiseline Razlog za ovakvo uspostavljanje vodoniènih
veza u a–heliksu je to što se tako postiže optimalna distanca od 2.8 Å izmeðu O– i H–atoma ovih gru-
pa da bi se vodoniène veze mogle formirati. Boène grupe aminokiselina u a–heliksu su okrenute ka
spoljašnosti heliksa što omoguæava da se izbegne prostorna interferencija ovih grupa jedne sa drugi-
POGLAVLJE VI 65
ma. a–heliks je uobièajeni element sekundarne strukture kako fibroznih tako i globularnih proteina.
U globularnim proteinima a–heliksi su izgraðeni u proseku od 12 aminokiselina i dužine su od oko
18 Å, mada su u pojedinim proteinima naðeni i a–heliksi izgraðeni od 53 aminokiselinska ostatka.
Slika 6. Struktura desnogirog a– Slika 7. Organizacija strukture b–naboranih ploèa.

heliksa.
Druga vrsta sekundarne strukture polipeptida je b–naborana ploèa. Za razliku od a–heliks kon-
formacije, u konformaciji b–naborane ploèe vodoniène veze se uspostavljaju izmeðu susednih poli-
peptidnih lanaca (intermolekulske vodoniène veze) b–naborane ploèe mogu postojati u dva oblika
(1) antiparalelne b–naborane ploèe u kojima polipeptidni lanci imaju suprotan smer i (2) paralelne b–
naborane ploèe u kojima su polipeptidni lanci istog smera (Slika 7). U konformaciji b–naborane plo-
èe susedni boèni lanci aminokiselina se nalaze na suprotnim stranama ploèe (parni s jedne, a neparni s
druge strane b–naborane ploèe) meðusobno udaljeni oko 7 Å.
b–naborane ploèe su èest motiv u strukturi proteina. One èine osnovnu konformaciju odreðenih
fibroznih proteina (vidi dole). U globularnim proteinima delovi polipeptidnog lanca su organizovani
u obliku b–naborane ploèe. Ti delovi su izgraðeni od maksimum 15 aminokiselina (u proseku od 6
aminokiselina) i imaju dužinu od oko 21 Å. Ove strukture mogu èiniti od dva do petnaest segmenata
polipeptidnog lanca. Ti segmenti mogu biti široki do 25 Å. Pored toga, naðeno je da su antiparalelne
b–naborane ploèe mnogo stabilnije od paralelnih, najverovatnije što je ureðenost vodoniènih veza u
njima veæa, nema distorzija koje su zapažene u paralelnim b–na bo ra nim plo èama. De lovi po lipep-
tid nog lan ca glo bu lar nih pro tei na u kon for ma ciji b–na bo ra ne ploèe, mogu se uvijati formirajuæi
desnogiru strukturu. Ovo je važna osobina jer omoguæava da se organizuju centralni delovi globular-
nih proteina. Topologija meðusobnog vezivanja delova polipeptidnog lanca u obliku konformacije
b–naborane ploèe može biti prilièno kompleksna. Povezanost dve antiparalelne b–naborane ploèe
može biti prosta u obliku ukosnice. Takav deo sekundarne strukture naziva se b–okret, nalazi se u
ravni ploèe i skoro je uvek lociran na površini globularnih proteina. b–okret najèešæe formiraju èetiri
aminokiselinska ostatka. Naðena su dva tipa b–okreta (Tip I i Tip II) koja se razlikuju po f i y torzio-
nim uglovima veza izmeðu druge i treæe aminokiseline u okretu (Slika 8). Meðutim, veza izmeðu pa-
ralelnih b–naboranih ploèa može biti dvojaka i uspostavlja se van ravni ploèa (Slika 8).
A Tip I b-okreta Tip II b-okreta
Ca 4 b-naborana plo~a Ca 4 b-naborana plo~a

R Ca 3
y3 N
R y3 N
Ca 3
f3 f3
N N
y2 y2
Ca 2 f2 Ca 2 f2
N N
R b-naborana plo~a R b-naborana plo~a
Ca1 Ca1
R = bo~na grupa = kiseonik

N = azot = vodonik
b-okret u istoj ravni (ispod ravni) (iznad ravni)

aniparalelnih b-naboranih plo~a Povezivanje paralelnih b-naboranih plo~a
Slika 8. (A) Sistem meðusobnog povezivanja vodoniènim vezama delova polipeptidnog lanca u strukturi b–naborane ploèe.
(B) Tipovi b–okreta koji povezuju naborane ploèe.
3. Tercijerna struktura je trodimenzionalna organizacija (3–D) polipeptidnog lanca proteina.

Ona podrazumeva usložnjavanje prostorne organizacije sekundarnih strukturnih elemenata, kao i
prostornu organizaciju boènih grupa aminokiselina od kojih je protein izgraðen. Trodimenzionalna
struktura proteina se može opisati i kao rezultat serije specifiènog uvijanja polipeptidnog lanca pri
èemu se struktura usložnjava i svaki viši korak organizacije molekula je izgraðen kombinacijom pret-
hodnih nivoa strukture po hijerarhijskom redu. Ova prostorna organizacija proteina se naziva konfor-
macija. Pod normalnim biološkim uslovima proteini zauzumaju samo jednu odreðenu 3–D organiza-
ciju koja se naziva nativna konformacija. Proteini su funkcionalni samo u nativnoj konformaciji.
Prva razmišljanja o mehanizmima uvijanja polipeptidnog lanca govorila su o postojanju „kalupa”
koji bi obezbedio da se dostigne nativna konformacija proteina. Meðutim, eksperimenti su pokazali
da se proteini spontano uvijaju u svoju nativnu konformaciju u normanlim fiziološkim uslovima, tj.
da primarna struktura proteina diretkno diktira njihovu tercijernu strukturu, odnosno da je proces
uvijanja proteina samoorganizovan proces.
Nativna konformacija je delikatna ravnoteža izmeðu razlièitih interakcija boènih grupa aminoki-
selina proteina od kojih zavisi stabilnost proteina. Jedna od važnih interakcija boènih grupa za održa-
vanje stabilnosti proteina su disulfidni mostovi (kovalentna veza) koji se uspostavljaju izmeðu boè-
POGLAVLJE VI 67
nih grupa Cys pri uvijanju polipeptidnog lanca da bi zauzeo nativnu konformaciju. Meðutim, ne po-
seduju svi proteini živih sistema Cys u svojoj strukturi. Stabilnost nativne konformacije proteina u
razlièitoj meri održavaju i vodoniène veze, elektrostatièke veze i van der Waals-ove veze (Poglavlje:
BIOMOLEKULI ÆELIJE) koje se uspostavljaju izmeðu boènih grupa aminokiselina. Najvažaniji
faktor u formiranju i održavanju stabilnosti nativne konformacije su hidrofobne interakcije (vidi do-
le).
4. Kvartarna struktura predstavlja prostornu organizaciju proteina koji se sastoje od dve ili vi-
še subjedinica. Subjedinice su u ovakvim proteinima meðusobno povezane nekovalentnim interakci-
jama, a u nekim sluèajevima i disulfidnim mostovima. Ova struktura je determinisana mnogobrojnim
interakcijama polarnih i nepolarnih boènih grupa aminokiselina koje se nalaze na površini subjedini-
ca. Zapravo, kvartarna struktura je prostorna ureðenost subjedinica proteina. Postoji više razloga za-
što su proteini sa veæim brojem subjedinica veoma èesti u živim sistemima. Najveæa prednost subje-
diniène strukture je to što se subjedinice, kao gradivne komponente proteina, sintetišu posebno (sva-
ka ponaosob) tako da postoji moguænost dobijanja aktivnog proteina i zamenom neke ošteæene subje-
dinice ispravnom. Višesubjedinièni proteini poseduju specifiènu rotacionu simetriju koja se ogleda u
naèinu ureðivanja subjedinica u proteinu. Tako višesubjedinièni proteini mogu imati cikliènu, die-
dralnu, tetraedralnu, oktaedralnu ili izoedralnu simetriju.
Odreðeni delovi proteinskog molekula mogu formirati specifiène domene. Proteinski domeni su
lokalno organizovane strukture proteina i jezgro svakog domena se sastoji od serije meðusobno po-
vezanih b–naboranih ploèa ili a–heliksne strukture, a veoma èesto su i kombinacija ove dve vrste se-
kundarne strukture proteina. S obzirom da postoji mali broj naèina kako se mogu kombinovati a– i
b–strukture u globularne strukture, kombinacijom ovih sekundarnih struktura grade se odreðeni mo-
tivi koji se javljaju u proteinima. Primeri takvih motiva su beta–motiv oblika ukosnice (engleski:
„hairpin beta motif”) koji se sastoji od dve antiparalelne b–naborane ploèe povezane b–okretom koji
formira oštro savijanje polipeptidnog lanca; beta–alfa–beta motiv (engleski: „beta–alpha–beta mo-
tif”) u kome su dve antiparalelne b–naborane ploèe povezane delom polipeptida koji je a–heliks
strukture. Razlièite kombinacije motiva mogu graditi veoma komplikovane domene koji obezbeðuju
specifiène funkcije proteina. Tako je specifiènost vezivanja proteina za DNK, npr., definisana odgo-
varajuæom domenskom organizacijom proteina.
Znaèaj svih nivoa strukture proteina za funkcionalnost, èak i sam izgled æelije, najbolje je iz-
ražen u bolesti èoveka koja se naziva anemija srpastih æelija (engleski: „Sircle Cell Anemia”). Hemo-
globin je tetramerni protein koji se sastoji od dve a– i dve b–subjedinice (a2b2). Biološka uloga he-
moglobina je da transportuje kiseonik kroz organizam iz pluæa ili kože životinja krvotokom do najsit-
nijih kapilara gde se kiseonik koristi od strane æelija za procese oksidacije. Eritrociti su æelije oblika
fleksibilnog bikonkavnog diska u kojima je smešten hemoglobin (oko 35% æelijske mase eritrocita u
normalnih osoba). U osoba sa anemijom srpastih æelija, eritrociti imaju izmenjen, srpast oblik i takvi
eritrociti se znatno teže transportuju kroz periferne kapilare i prenose manje kiseonika. Molekularna
analiza hemoglobina izolovanog iz normalnih i srpastih eritrocita pokazala je da je jedina razlika me-
ðu njima u tome što su dve od 600 aminokiselina izmenjene u sluèaju hemoglobina srpastih eritrocita.
Naime, Glu na šestom mestu polipeptida obe b–subjedinice hemoglobina srpastih æelija zamenjene
su sa aminokiselinom valinom. Meðutim, osobe sa anemijom srpastih æelija ne obolevaju od malarije
i najveæi broj osoba sa ovim oboljenjem je naðeno u oblastima gde je prisutan parazit Plasmodium
falciparum koji izaziva malariju. Prema tome, biološka cena rezistencije na malariju je anemija srpa-
stih æelija. Stoga se može reæi da je anemija srpastih æelija klasièan primer darvinizma kako jedna
mutacija može doprineti adaptivnoj vrednosti u biološkoj kompeticiji meðu organizmima za isto sta-
nište.
C. Denaturacija i renaturacija proteina
Nativna konformacija proteina podleže procesu denaturacije ako se izloži ekstremnim uslovi-
ma koji dovode do narušavanja balansa meðu slabim, nekovalentnim silama koje održavaju nativnu
konformaciju. Pod denaturacijom proteina se podrazumeva prevoðenje proteina (razmotavanje pro-
teina) od tercijerne, preko sekundarne do primarne strukture. Tako ako se protein u rastvoru pretera-
no zagreje, dolazi do promene konformacije, do odvijanja polipeptidnog lanca organizovanog u 3–D
strukturu. Odvijanje polipeptidnog lanca, denaturacija, je kooperativan proces. Naime, svako parci-
jalno, lokalno odvijanje polipeptida u nativnoj konformaciji destabilizuje ostali deo molekula koji se,
sada, još lakše odvija prevodeæi protein u nasumièno uvijen polipeptidni lanac bez funkcije. Tempe-
ratura središta procesa denaturacije proteina naziva se taèka topljenja (Tm). Najveæi broj proteina
živih sistema, izuzev termofilnih bakterija, denaturiše na temperaturama znatno ispod 100°C.
Pored visoke temperature, promena pH vrednosti utièe na proces denaturacije proteina, jer dovo-
di do promene jonizacionog stanja boènih grupa aminokiselina. To za posledicu ima promenu u
ukupnom naelektrisanju proteina, kao i u sposobnosti uspostavljanja vodoniènih veza. Mehanizam
delovanja deterdženata na proteine zasniva se na denaturaciji proteina usled interakcije hidrofobnih
delova deterdženata sa nepolarnim boènim grupama aminokiselina proteina. Ova interakcija ima za
posledicu narušavanje hidrofobnih interakcija, koje su, izmeðu ostalog, odgovorne za održavanje na-
tivne konformacije proteina. Uticaj soli na nativnu konformaciju proteina je jako varijabilan. Tako su
izuèavanja efekata soli na strukturu enzima ribunukleaze A (RNaza A) (Poglavlje: ENZIMOLOGI-
JA – Nukleaze) pokazala da se Tm menja u zavisnosti od soli u rastvaraèu. Tako, na primer,
(NH4)2SO4 i KH2PO4 stabilizuju nativnu konformaciju enzima (poveæavaju vrednost Tm), KCl ili
NaCl imaju malog efekta, dok KSCN i LiBr destabilizuju nativnu konformaciju ovog enzima (sma-
njuju vrednost Tm). Slièna izuèavanja sa ostalim proteinima pokazala su da se može uspostaviti redo-
sled efekta soli na stabilizaciju nativne konformacije proteina (Hofmeister-ova serija):
2
Anjoni: SO4 > H2PO4 > CH3COO > Cl > Br > I > ClO4 > SCN
+ + + + + 2+ 2+ +
Katjoni: NH4 > Cs > K > Na > Li > Mg > Ca > Ba2
Joni koji u Hofmeister-ovoj seriji imaju tendenciju da destabilišu proteine, kao što su I–, ClO4–,
SCN–, Li+, Mg2+, Ca2+ i Ba2+ nazvani su haotropièni joni. Bez obzira na koji je naèin izazvana denatu-
racija, proteini u denaturisanoj formi kompletno gube biološku aktivnost.
Renaturacija proteina. Mada je denaturacija povezana sa gubitkom biološke aktivnosti proteina,

neki denaturisani proteini mogu spontano da povrate biološku aktivnost uspostavljajuæi ponovo na-
tivnu konformaciju. Taj proces se naziva renaturacija proteina. Eksperimenti Christian Anfisen-a
iz 1957. godine, pokazali su da je moguæ proces renaturacije enzima RNaze A u odreðenim uslovima.
Ovaj enzim se sastoji od jednog polipeptidnog lanca (124 aminokiseline) i u nativnoj konformaciji
poseduje èetiri disulfidna mosta, što znaèi da enzim poseduje osam Cys u svojoj primarnoj strukturi
(Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Nukleaze). Tretman RNaze A sa rastvorom 8M uree, koji sadrži
puno b–merkaptoetanola (redukujuæi agesi) dovodi do potpune denaturacije enzima, tj. do odvijanja
polipeptidnog lanca do linearne forme, primarne strukture. Pri tome RNaza A gubi svoju aktivnost.
Meðutim, ako se rastvor denaturisane RNaze A dijalizuje od uree i izloži oksidujuæem agensu (O2) na
pH8 uz prisustvo tragova b–merkaptoetanola, dobija se protein koji poseduje 100% enzimske aktiv-
nosti i ne razlikuje se od nativne RNaze A. Prema tome, enzim je morao da se spontano renaturiše.
Renaturacija RNaze A zahteva da se ponovo uspostave identièna èetiri disulfidna mosta kakva posto-
je u nativnoj konformaciji RNaze. S obzirom da RNaza A poseduje osam Cys u svojoj primarnoj
POGLAVLJE VI 69
strukturi teorijski postoji 105 kombinacija na koji naèin se mogu uspostaviti disulfisni mostovi meðu
njima. Kako se u renaturaciji dobija aktivna forma enzima, onda se u ovom procesu moraju usposta-
viti èetiri adekvatna disulfidna mosta. Renaturacija enzima RNaze A traje preko 10 èasova kada se
odvija u prisustvu tragova b–merkaptoetanola, koji omoguæava izmenu disulfidnih veza (Slika 9).
Meðutim, vreme renaturacije odvijenog, denaturisanog polipeptidnog lanca enzima RNaze A odvija
se u roku od oko 2 minuta ako se u procesu renaturacije koristi enzim protein–disulfid izomeraza
(PDI) koji katalizuje izmenu disulfidnih veza.
1 RSH
RSH
S 4 S
+1 S S S 1 +
H S 2 2 S 1 S
RS RS H
4
RS + RS
3 S
S S S 2 3 S
4 4 S 2
S 3 S 3
Slika 9. Moguæi mehanizam katalizovanja disulfidne izmene tiolom ili enzimom.
U eukariota PDI je homodimer (dve identiène subjedinice) u kome svaka subjedinica ima 486
aminokiselina i katalizuje izmenu disulfidnih veza u proteinu dok ovaj ne dostigne najoptimalnije
formiranje disulfidnih mostova, kakve su u nativnoj konformaciji. Sam PDI sadrži u svojoj strukturi
tri Cys od kojih jedan mora biti u redukovanom stanju (–SH) da bi enzim bio katalitièki aktivan. PDI
katalizuje sluèajno razlaganje i uspostavljanje disulfidnih veza u proteinu za vreme renaturacije, dok
se ne postigne termodinamièki najpovoljnija konformacija, a to je nativna konformacija proteina na
koju PDI više ne može da deluje. Veæina linearnih formi proteina može renaturisati delovanjem PDI.
Meðutim, u proteinima koji podležu modifikacijama nakon svoje sinteze, disulfidne veze mogu
služiti da se protein održi u svojoj nestabilnoj nativnoj formi. Na primer, aktivna forma hormona in-
sulina je polipeptid od 51 aminokiseline i sastoji se od dva lanca (A i B) povezana meðusobno sa dva
disulfidna mosta. Proinsulin predstavlja polipeptid u kome je B lanac (30 aminokiselina) lociran na
N–terminusu, a A lanac (21 aminokiselina) lociran na C–terminusu polipeptidnog lanca. Ova dva
lanca, koja daju aktivnu formu hormona, meðusobno su povezana delom polipeptidnog lanca proin-
sulina oznaèenog kao lanac C (33 aminokiseline). Lanac C ne uèestvuje direktno u savijanju A i B la-
naca do optimalne konformacije, veæ obezbeðuje da ova dva lanca budu meðusobno povezana dok se
ne uspostave dva disulfidna mosta. Aktivna forma insulina se dobija preciznim isecanjem C lanca iz
proinsulinske forme, koje je moguæe tek kada se uspostave disulfidni mostovi. Stoga delovanje PDI
na aktivan insulin izaziva njegovu inaktivaciju usled narušavanja dva disulfidna mosta.
D. Faktori koji utièu na uvijanje polipeptidnog lanca u 3–D konformaciju

Veliki broj eksperimenata je uraðen da bi se odredila uloga razlièitih klasa aminokiselina u pro-
cesu uvijanja polipeptidnog lanca u nativnu konformaciju Izuèavanja bazirana na razlièitim modifi-
kacijama boènih grupa aminokiselina u enzimu RNazi A, dala su informaciju da boène grupe amino-
kiselina koje obrazuju unutrašnju strukturu proteina, jezgro proteina (engleski: „core”), diriguju uvi-
janje lanca u nativnu konformaciju. Potvrda ovog rezultata dobijena je u eksperimentima u kojima su
mutirane aminokiseline koje obrazuju spoljašnost proteinskog molekula. Takve zamene aminokiseli-
na nisu imale bitnog uticaja na uvijanje polipeptidnog lanca. Ovi rezultati su istovremeno pokazali da
su hidrofobne interakcije izmeðu boènih grupa aminokiselina koje obrazuju jezgro molekula prote-
ina dominantne za otpoèinjanje uvijanja polipeptidnog lanca, odnosno za poèetak dostizanja nativne
konformacije proteina. S druge strane, pokazano je da postoji veliki broj naèina na koji se aminokise-
line koje obrazuju jezgro proteina mogu efikasno pakovati i organizovati jezgro. Hidrofobne interak-
cije, mada dominantne u obezbeðivanju nepolarnog jezgra proteinskog molekula, nisu specifiène da
odrede finalnu konformaciju svakog proteina ponaosob. Primeæeno je da je kompaktnost proteina u
direktnoj vezi sa brojem struktura a–heliksa i b–naboranih ploèa u proteinu. Organizacija ovih se-
kundarnih struktura u nativnom proteinu omoguæena je uspostavljanjem veza kratkog dometa meðu
njima, kakve su vodoniène veze, elektrostatièke veze i van der Waals-ove veze. Prema svemu reèe-
nom, može se zakljuèiti da je dostizanje nativne konformacije proteina rezultanta delovanja hidro-
fobnih interakcija izmeðu boènih grupa aminokiselina koje obezbeðuju organizaciju nepolarnog je-
zgra proteinskog molekula i meðusobne interakcije razlièitih sekundarnih struktura koje daju finalnu
formu nativne konformacije.
Uvijanje polipeptidnog lanca je višestepen proces i praæen je formiranjem kratkih segmenata po-
lipeptida u vidu sekundarne strukture (a–heliksi i b–naborane ploèe), koje mogu delovati kao nukle-
usi za stabilizaciju drugih regiona polipeptida. Ovi nukleusi su najverovatnije mali (poseduju od 8 do
15 aminokiselina). Dva ili više nukleusa meðusobno interaguju poveæavajuæi opštu stabilnost. S ob-
zirom da sve moguænosti nastajanja nativne konformacije zavise od interakcije boènih grupa amino-
kiselina koje ulaze u sastav polipeptidnog lanca, može se zakljuèiti da je primarna struktura svakog
proteina, koja je genetièki determinisana, odgovorna za efikasno uvijanje polipeptidnog lanca i za
stabilno održavanje nativne konformacije proteina.
Da bi se uvidela važnost hidrofobnih interakcija u formiranju nativne konformacije, može se po-
staviti sledeæe pitanje: „Zašto linearna forma polipeptidnog lanca teži da se spontano uvije u visoko
organizovanu, biološki aktivnu konformaciju u vodenoj sredini? Ovaj proces, takoðe, vodi smanje-
nju entropije polipeptidnog lanca, što deluje kao narušavanje II zakona termodinamike. Kao što je
veæ reèeno, hidrofobni efekat je pojam koji definiše organizaciju nepolarnih molekula u strukture da
se minimalizuje njihov kontakt sa vodom ili kao amfipatièni molekuli, da formiraju micele ili lipozo-
me u vodenoj sredini (Poglavlja: BIOLOŠKI ZNAÈAJ VODE i LIPIDI i MEMBRANE). Odgo-
vor na pitanje, odnosno dilemu razjašnjava ravnoteža sila u sistemu. Naime, jedna sila je tendencija
polipeptidnog lanca da zauzme svoju konformaciju maksimalne sluèajnosti, odnosno maksimalan
stepen entropije. Suprotna sila je tendencija okolnih molekula vode u kojima se nalazi polipeptidni
lanac da oni zauzmu maksimalni stepen sluèajnosti ili entropije. Voda u teènom stanju je visoko orga-
nizovan sistem u kome su molekuli vode veoma intenzivno povezani vodoniènim vezama. Ubaciva-
nje nepolarnih grupa u vodu narušava njenu strukturu, jer nepolarne grupe ne mogu uèestvovati u
formiranju vodoniènih veza. Posledica je što molekuli vode koji se nalaze u blizini nepolarnih mole-
kula ne mogu meðusobno formirati vodoniène veze na isti naèin kako to mogu èiniti u odsustvu nepo-
larnih molekula. Stoga, da bi obnovili izgubljenu energiju vodoniènih veza usled interakcije sa nepo-
larnim molekulom, molekuli vode se meðusobno reorijentišu i uspostavljaju novi mnogo haotièniji
sistem vodoniènih veza formirajuæi omotaè oko nepolarnog molekula. Ovakvo svojstvo vode dovodi
do toga da se hidrofobne boène grupe aminokiselina polipeptida meðusobno organizuju u jezgro da
bi izbegle kontakt sa vodom, a molekuli vode da se organizuju oko hidrofobnog domena lanca na opi-
san naèin. Rezultat ukupnog procesa je poveæanje entropije sistema (voda + polipeptidni lanac), jer je
poveæanje entropije razbijanja strukture vode usled uvijanja polipeptidnog lanca mnogo veæe nego
što je to smanjenje entropije samog polipeptidnog lanca u tom procesu.
Prema svojoj nativnoj konformaciji, proteini se dele na fibrozne i globularne.
POGLAVLJE VI 71
E. Fibrozni proteini
Fibrozni proteini su dugaèki molekuli u kojih je osnovna graða sekundarna struktura. Oni se sa-
stoje od polipeptidnih lanaca koji su meðusobno paralelni duž duže ose molekula gradeæi konèaste ili
ploèaste forme. Èvrsti su i nerastvorni u vodi i glavni su strukturni element vezivnog tkiva viših živo-
tinja. Mnogi fibrozni proteini (izgraðuju kožu, tetive, kosti, dlaku) su strukturni materijal koji ima za-
štitnu ili potpornu ulogu u živim sistemima. Najpoznatiji fibrozmi proteini su keratini, kolagen i ela-
stin.
Keratini su mehanièki veoma otporni i hemijski nereaktivni proteini koji se nalaze u svih viših
vertebrata. Ovi proteini su osnovne komponente epidermalnog sloja, èineæi do 85% celularnih prote-
ina (sintetišu ih ektodermalne æelije), kao i spoljašnjih struktura kakve su kosa i vuna (dlake), rogovi,
nokti i perje. Keratini se dele na dve grupe: a–keratini, koji su zastupljeni u sisara i b–keratini, koji
se nalaze u ptica, reptila, insekata i paukova.
(a) a–keratini. Sisari poseduju oko 30 varijanti keratina koji su specifièni za odreðena tkiva u
kojima se sintetišu. Dele se na familiju relativno kiselih (Tip I) i familiju relativno baznih (Tip II) po-
lipeptida. Izuèavanja strukture vlakna kose, koja se sastoji uglavnom od a–keratina pokazala su da
postoji strukturna hijerarhija u organizaciji vlakna kose. Tipièna dlaka kose ima dijametar oko 20 mm
i izgraðena je od mrtvih æelija u kojima su spakovani makrofibrili (dijametra oko 2000 Å), koji su pa-
ralelni sa dužom osom dlake. Makrofibrili su izgraðeni od mikrofibrila (širine oko 80 Å) koji su uro-
njeni u amorfni proteinski matriks sa visokim sadržajem sumpora. Struktura a–keratina je u obliku
a–heliksa (otuda je i dobio ime). Polipeptidi a–keratina formiraju parove a–heliksa, gde je jedan a–
heliks Tipa I, a drugi Tipa II keratina. Pojedinaèni polipeptidi su desnogiri a–heliksi, koji se meðu-
sobno umotavaju tako da formiraju levogiru uvijenu spiralu (dimer) (Slika 10A). Lanci su u dimeru
meðusobno paralelni, tako da su N–terminusi oba lanca locirani na jednom, a C–terminusi na drugom
kraju dimera. Nastajanje konformacije uvijene spirale dimera a–keratina je posledica primarne
strukture polipeptidnog lanca. Naime, oko 310 aminokiselina, koje izgraðuju centralni deo polipep-
tidnog lanca ima ponovak od 7 aminokiselina (–a–b–c–d–e–f–) u kome su na mestima a i d predomi-
nantno locirane nepolarne aminokiseline. Pošto u a–heliksu jedan okret lanca organizuje 3.6 amino-
kiselinskih ostataka, onda se može zakljuèiti da su aminokiseline na a i d poziciji ovog ponovka loci-
rane na istoj strani a–heliksa u a–keratinu. Ovakva pozicija nepolarnih aminokiselina meðusobno
omoguæuje uvijanje a–keratinskih lanaca zahvaljujuæi hidrofobnim interakcijama izmeðu nepolar-
nih domena.
Pretpostavlja se da se dalje usložnjavanje strukture a–keratina bazira na interakcijama fleksibil-
nih N– i C–terminalnih domena svakog polipeptidnog lanca, koje omoguæava formiranje protofila-
menata (Slika 10B). Smatra se da su protofilamenti izgraðeni od dva antiparalelna niza dimera (u ne-
posrednom kontaktu), povezanih po tipu glava–rep (N–terminalni kraj jednog sa C–terminalnim kra-
jem drugog dimera). Ovakva dva protofilamenta obrazuju oko 50 Å širok protofibril. Èetiri protofi-
brila grade mikrofibril (Slika 10C).
a–keratini su bogati u cisteinu koji formira disulfidne mostove izmeðu susednih polipeptidnih
lanaca. Upravo su disulfidni mostovi odgovorni za nerastvornost u vodi i otpornost na istezanje a–
keratina, što im obezbeðuje biološki smisao. Tako a–keratini mogu formirati izuzetno èvrste tvorevi-
ne (nokti, rogovi), jer ovi keratini poseduju oko 22% cisteina u svojoj primarnoj strukturi. Nasuprot
ovim strukturama, a–keratini formiraju relativno meke tvorevine (kosa, vuna, koža) koje poseduju
od 10–14% cisteina u svojoj strukturi. Disulfidne veze mogu biti raskinute delovanjem merkaptana
na a–keratine. Tako ako se kosa tretira merkaptanima, ona æe se kriviti i ako se u takvom stanju tretira
oksidujuæim agensima, onda æe se uspostaviti novi raspored disulfidnih mostova koji æe privremeno
održavati „kovrdžavu” konformaciju kose. Primeæeno je, takoðe, da a–keratini poseduju elastiènost
spirale. Tako, ako se kosa ili vuna izlože ekstremnim uslovima (velika vlaga i povišena temperatura)
onda dolazi do istezanja strukture a–keratina (uvijene spirale) usled raskidanja disulfidnih mostova
tako da se dužina a–keratina može udvostruèiti. U ovakvom, izduženom obliku a–keratini rearanži-
raju i uspostavljaju vodonène veze meðu polipeptidnim lancima ta ko da do bi ja ju se kun dar nu
struk tu ru u ob li ku b–na bo ra ne plo èe. Ka da pre sta ne de lo vanje ekstremnih uslova, a–keratini se
vraæaju na svoju prethodnu dužinu, odnosno uspostavljaju prethodnu strukturnu organizaciju a–he-
liksa.
Slika 10. Struktura a–keratina.
(b) b–keratini. Insekti i pauci proizvode svilena vlakna da bi od njih izgraðivali, na primer, ko-
kone, gnezda ili držaèe jaja. Svilena vlakna se nalaze u rastvornom stanju u žljezdama koje ih sinteti-
šu, ali tokom upredanja kada se izluèuju, ova vlakna se prevode u nerastvornu formu u vodi. Veæina
svilenih vlakana ovih živih sistema su izgraðena od fibroznog proteina fibroina i amorfnog, leplji-
vog proteina (sericin) koji povezuje vlakna fibroina. Odrasli insekt napušta zatvoreni kokon tako što
sintetiše specifiènu proteinazu (enzim kokonaza) koja degradira sericin, tako da odrasli insekt može
da razmakne vlakna fibroina i da napusti kokon. U procesu pravljenja svilene odeæe, koja se sastoji
samo od fibroina, saricin se eliminiše tretiranjem materijala kljuèalim rastvorom sapuna.
Analizom strukturne organizacije fibroina iz svile kokona svilene bube (Bombyx mori) ustano-
vljeno je da polipeptidni lanci formiraju antiparalelnu b–naboranu ploèu, odnosno da su polipeptidi u
obliku sekundarne strukture b–naborane ploèe (otuda ime b–keratini). Proteini fibroina imaju speci-
fiènu primarnu strukturu. Najveæi deo primarne strukture polipeptida je izgraðen od ponovka (–Gly–
Ser–Gly–Ala–Gly–Ala–)n. Ovakva sekvenca formira b–naboranu ploèu u kojoj su boène grupe Gly
(–H) locirane na jednoj površini ploèe, s obzirom da je Gly svaka druga aminokiselina u polipeptid-
nom lancu. Nasuprot tome, boène grupe Ser i Ala locirane su s druge strane ploèe. S obzirom na anti-
paralelnost lanaca, ovakva struktura omoguæava da se formira mikrokristalno ureðenje fibroina gde
su boène grupe Gly i boène grupe Ala i Ser u meðusobnoj in ter ak ci ji (Slika 11). Fi broin ne sa drži
ci stein u svo joj struk tu ri. Ova kva struk tu ra ob ja šnja va mehanièke osobine svile. Vlakna svile su
POGLAVLJE VI 73
èvrsta ali slabo rastegljiva, jer su u obliku b–naborane ploèe i nije moguæa rastegljivost usled kova-
lentnih veza izmeðu aminokiselina koje su maksimalno rastegnute u polipeptidnom lancu. Stoga do-
lazi do kidanja vlakana ako se izlože preteranom optereæenju po dužoj osi. Meðutim, mada je najveæi
deo polipeptidnog lanca fibroina svile izgraðen od pomenutog heksapeptida, postoje regioni u koji-
ma su zastupljene aminokiseline sa velikom boènom grupom (najèešæe Tyr, Arg, Val i Asp). Ovakve
aminokiseline narušavaju ureðenost mikrokristalne strukture fibroina jer njihove boène grupe ne mo-
gu da se smeste izmeðu b–naboranih ploèa, te se na tim mestima obrazuju amorfni regioni. Prema to-
me, vlakno svile se sastoji od ponavljajuæih mikrokristalnih i amorfnih regiona. Amorfni regioni su
odgovorni za kakvu takvu rastegljivost svile. Vlakna svile razlièitih živih sistema imaju razlièitu za-
stupljenost aminokiselina sa velikim boènim grupama, te stoga imaju razlièite mehanièke osobine.
Prema tome, mehanièke osobine fibroina
svilenog vlakna objašnjavaju se primar-
nom strukturom polipeptidnog lanca fi-
broina. S druge strane, vlakna svile su
fleksibilna zato što su susedne b–nabora-
ne ploèe meðusobno povezane relativno
slabim van der Waals-ovim vezama.
Osnovna razlika izmeðu a–, i b–ke-
ratina je odsustvo cistenina u b–keratini-
ma i to što su polipeptidni lanci u a–kera-
tinima paralelni, dok su polipeptidni lan-
Slika 11. Strukturna organizacija fibroina u vlaknu svile.
ci u b–keratinima antiparalelni.
Kolagen je fibrozni protein (sintetišu ga fibroblasti), koji se nalazi u svim multicelularnim živo-
tinjskim vrstama i najobilniji je protein vertebrata. U njih kolagen èini 1/4 ukupne težine svih protei-
na. To je ekstracelularni protein organizovan u nerastvorne fibrile velike èvrstine i otpornosti prema
silama istezanja, ali male elastiènosti. Ta osobina èini kolagen osnovnom gradivnom komponentom
vezivnih tkiva, kao što su kosti, hrskavica, tetive, ligamenti. Kolagen takoðe èini fibroznu matricu
kože i krvnih sudova, a rožnjaèa je skoro sasvim èist kolagen.
Osnovna strukturna jedinica kolagena (naziva se tropokolagen) ima molekulsku masu od oko
285 kD, širinu od oko 15 Å i dužinu od oko 3000 Å (najduži poznati protein). Taj molekul sadrži tri
meðusobno uvijena polipeptidna lanca iste dužine. Sisari poseduju najmanje 30 genetièki razlièitih
polipeptidnih lanaca od kojih je izgraðeno 16 razlièitih varijanti kolagena koje se nalaze u razlièitim
tkivima iste individue. Polipeptidni lanci u tropokolagenu mogu biti isti ili razlièiti u zavisnosti koju
funkciju kolagen ima. Najzastupljenije vrste kolagena su: Tip I kolagena (ulazi u graðu kože, tetiva,
kostiju i rožnjaèe), sastoji se od dva lanca iste vrste, oznaèenih kao a1(I) i treæeg lanca a2(I) druge
vrste; Tip II kolagena (ulazi u graðu hrskavice, diskova izmeðu pršljenova kième) sastoji se od tri
identièna a1(II) polipeptidna lanca i Tip III kolagena (formira krvne sudove i kožu fetusa) sastoji se
od tri identièna a1(III) polipeptidna lanca.
Aminokiselinski sastav kolegana je veoma specifièan i varira meðu razlièitim tipovima kolagena
živih sistema, ali proseèan sastav kolagena je oko 35% glicina, 11% alanina i izmeðu 15% i 30% pro-
lina i 4–hidroksi–Pro (HO–Pro). Zastupljenost aminokiseline glicina je jako visoka, što je neobièno
za proteine. Proteini imaju relativno malo glicina u svom sastavu. Na primer, hemoglobin ima ukup-
no 5% glicina od svih aminokiselina. Aminokiselina prolin je, takoðe, mnogo prisutnija u kolagenu
nego u ostalim proteinima. U kolagenu se još nalaze i 3–hidroksi–Pro i 5–hidroksi–Lys (OH–Lys)
ali u ma njim ko lièi nama. Hi drok sil nih de riva ta pro lina i lizi na ta ko ðe ima ve o ma ma lo u osta-
POGLAVLJE VI 74
COO
lim proteinima živih sistema. HO–Pro se formira u ko-
O
CH2
lagenu u posttranslacionoj obradi sintetisanog kolage-
N C C na, kada metaloenzim prolil hidroksilaza (Slika 12) koji
CH2
H2 C CH2 + O2 + zahteva prisustvo jona gvožða za svoje delovanje, vrši
C C O
oksidaciju prolinskih ostataka na C4–atomu prolina
H H COO mobilizacijom kiseonika. Za efikasan proces oksidacije
Prolilni ostatak a-Ketoglutarat
prolina, katalizovan ovim enzimom, neophodno je pri-
Prolil hidroksilaza
sustvo a–ketoglutarne kiseline i askorbata kao reduku-
+ askorbat juæeg agensa. Uloga askorbata je da održava enzim pro-
lil hidroksilazu u aktivnom stanju, tj. da atom gvožða u
COO enzimu bude u redukovanom, fero stanju (Fe2+). Na isti
O
CH2 naèin se neki od lizinskih ostataka u kolagenu oksiduju
N C C
CH2 i u tom procesu uèestvuje enzim lizil hidroksilaza. HO–
H2 C 4 CH2 + CO2 +
C C O Pro je odgovoran za stabilnost kolagena, formiranjem
H OH O intramolekulskih vodoniènih veza. U odsustvu aktiv-
4-Hidroksiprolilni ostatak Sukcinat nosti enzima prolil hidroksilaze, kolagen bez OH–Pro
Slika 12. Hidroksilacija C4–atoma delovanjem prolil denaturiše na 24°C, dok kolagen sa OH–Pro denaturiše
hidroksilaze. na 39°C (denaturisana forma kolagena je želatin).
Aminokiselinska sekvenca kolagena goveèeta (slièna je i u ostalim kolagenima drugih živih si-
stema), sastoji se od monotono ponavljajuæeg tripeptida Gly–X–Y, koji èini 1011 aminokiselinskih
ostataka u polipeptidnom lancu kolagena od 1042 aminokiseline. Najèešæa X aminokiselina je prolin
(Pro), dok je najèešæa Y aminokiselina OH–Pro. Pozicija OH–Pro na treæem mestu ponavljajuæeg tri-
peptida je posledica specifiènosti enzima prolil hidroksilaze. OH–Lys je takoðe prisutan na treæoj po-
ziciji.
Tri polipeptidna lanca molekula tropokolagena su paralelna i uvijaju se jedan oko drugog formi-
rajuæi blagi desnogiri trostruki heliks. Svaki pojedini polipeptid ima levogiri heliks sa 3.3 aminokise-
linska ostatka po okretu. Svaki treæi aminokiselinski ostatak u polipeptidnom lancu prolazi kroz cen-
tar trostrukog heliksa, tako da mesta ima samo za malu boènu grupu glicina (–H). To je razlog zašto je
glicin zastupljen na svakom treæem mestu u pojedinaènom polipeptidu trostrukog heliksa tropokola-
gena. Pored toga, meðusobna ureðenost tri polipeptidna lanca je takva da se Gly, X i Y aminokiselin-
ski ostaci iz tri lanca nalaze na približno istom nivou. To omoguæava da se formiraju vodoniène veze
izmeðu glicina (–N–H) jednog lanca sa karbonilnim C–atomom X aminokiseline susednog lanca.
Prokolagen peptidaza
Svaki polipeptidni lanac tropokola-
gena se primarno sintetiše u formi veli-
S kog prekursora prokolagena (Slika 13).
S Prekursor a1(I) lanca, naziva se pro–
S a1(I), ima molekulsku masu od 140 kD
Prokolagen S
za razliku od zrelog a1(I) lanca koji ima
N-terminalni C-terminalni molekulsku masu od 95 kD. I lanac a2(I)
Prokolagen propeptidi
propeptidi peptidaza se sintetiše u obliku specifiènog prekur-
S
sora, pro–a2(I), od 140 kD. Pro–a1(I)
S prekursor ima i na N– i na C–terminusu
S
lanca dodatne peptide, koji se nazivaju
Tropokolagen S propeptidi. Ovi propeptidi imaju drastiè-
Slika 13. Shema prevoðenja prokolagena u tropokolagen.
no razlièit aminokiselinski sastav u od-
nosu na zreo lanac a1(I) ili a2(I). Pro-
POGLAVLJE VI 75
peptidi nisu bogati u glicinu, hidroksiprolinu i prolinu kao zreo molekul tropogena. Pored toga, pro-
peptidi su na C–terminusu povezani interlanèanim disulfidnim mostovima. Konverzija prokolagena
u tropokolagen vrši se van æelija fibroblasta pod delovanjem enzima prokolagen peptidaze (Slika
13).
Tropokolageni su upakovani u svežnjeve fibrila po topološkom principu glava–rep, koji imaju
periodiènost na 680 Å i dijametar od 100 do 2000 Å u zavisnosti od vrste kolagena. Upakovani kola-
gen poseduje i kovalentno vezane ugljene hidrate u kolièini koja se kreæe od oko 0.4% do 12% od
ukupne težine, što takoðe zavisi od tipa tkiva u kome se nalazi kolagen. Ugljeni hidrati, najèešæe glu-
koza, galaktoza ili njihov disaharid, kovalentno su vezani za kolagen preko HO–Lys. Mada nije sa-
svim jasna uloga ugljenih hidrata u kolagenu, oni su najverovatnije ukljuèeni u pravilno pozicionira-
nje tropokolagena u fibrilima kolagena u procesu njihovog
+
NH3 pakovanja.
CH2OH
CH2
HO O Nerastvorljivost kolagena u rastvaraèima koji naruša-
H O C H
Galaktoza OH H
va ju vodoniène veze i jonske interakcije, objašnjava se èi-
CH2
H H nje ni com da su fi brili ko la gena, in tra mo le ku lar no i in-
CH2 O termo le ku lar no ko va lent no povezani. Meðusobna pove-
H
N C C zanost fibrila ne može se ostvarivati disulfidnim mostovi-
CH2OH
H H ma, kao što je to sluèaj sa a–keratinima, pošto u kolagenu
O H
H O Hidrolizinski
ostatak takoreæi nema aminokiseline cisteina. Stoga se kovalentne
OH H
veze uspostavljaju izmeðu boènih grupa Lys ili OH–Lys
HO Glukoza
H OH kao i His. Jednini enzim koji uèestvuje u uspostavljanju
mostova izmeðu boènih grupa ovih aminokiselinskih osta-
taka je metaloenzim lizil oksidaza (poseduje jon bakra u aktivnom mestu), koji katalizuje prevoðenje
Lys ostataka u aldehid allizin (Slika 14). Ovaj enzim koristi koenzim piridoksal fosfat (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Opšti deo) u komplek snoj ok si da ci o noj re ak ci ji ko ja se od vi ja uz pri su -
stvo ki se o ni ka. Me ðu sob no povezivanje nascentnih fibrila vrši se van æelije. Stepen uspostavljanja
kovalentnih veza izmeðu susednih fibrila raste sa starošæu životinje, a njihov raspored i meðusobni
odnos zavisi od funkcije koju obavljaju (tetive imaju paralelne svežnjeve fibrila; rožnjaèa ima sloje-
ve fibrila organizovanih u ravne površine kako bi se izbeglo rasipanje svetla).
Elastin je protein sa sasvim razlièitim osobinama od kolagena. Naðen je u veæini vezivnih tkiva
u tesnoj vezi sa kolagenom i polisaharidima. Ovaj protein ima izuzetnu rastegljivost sliènu gumi. On
može nekoliko puta poveæati svoju dužinu u odnosu na poèetno stanje i veoma se brzo vratiti u origi-
nalno poèetno stanje kada prestane delovanje sila istezanja. Elastin je gradivna osnova žutog veziv-
nog tkiva, koje se nalazi u pluæima, zidovima velikih krvnih sudova (aorta) i elastiènih ligamenata
vrata životinja. Boja ovih tkiva je posledica prisustva dezmozina i izodezmozina koji nastaju konden-
zacijom tri allizina i jedne boène grupe lizina i nalaze se samo u elastinu (Slika 15). Neelastièna bela
vezivna tkiva, kao što su tetive, sadrže malu kolièinu elastina. Elastin, slièno kolagenu i fibroinu svi-
le, ima specifièan aminokiselinski sastav. On poseduje predominantno aminokiseline sa malim, ne-
polarnim boènim grupama. Aminokiselina glicin èini 1/3 svih aminokiselina elastina, preko jedne
treæine su zastupljeni alanin i valin, a elastin je bogat i u prolinu. Elastin poseduje malo hidroksiproli-
na, uopšte nema hidroksilizina i ima veoma malo polarnih aminokiselina. Elastin formira trodimenzi-
onalni raspored fibrila, koji nemaju neku specifiènu periodiènost, kako to ima kolagen. Pored toga,
na osnovu analiza X–zracima, zakljuèeno je da fibrili elastina nemaju regularnu sekundarnu struktu-
ru. Meðusobna povezanost fibrila elastina se ostvaruje kovalentnim vezama preko allizin aldola, sliè-
no kolagenu, kao i peko formiranja dezmozina, lizinonorleucina i izodezmozina. Primarna struktura
elastina se sastoji od alterirajuæih hidrofobnih segmenata, za koje se smatra da su odgovorni za ela-
Lizin Lizin
stiènost ovog proteina, i segmenata bo-
Lizil Lizil gatih lizinom, koji su odgovorni za me-
oksidaza oksidaza
ðusobno povezivanje polipeptidnih lana-
C O O O C O ca elastina.
CH (CH2)3 CH HC (CH2)3 CH D. Globularni proteini.
NH NH
Globularni proteini se sastoje od po-
Allizin Allizin lipeptidnih lanaca kompaktno uvijenih u
sfernu strukturu. Rastvorljivi su u vodi i
obièno imaju mobilnu ili dinamièku
C O C O funkciju. Veliki broj proteina živih siste-
CH (CH2)2 C HC (CH2)3 CH ma su globularni proteini, kao na primer,
NH CH NH enzimi, antitela, hormoni, hemoglobin,
O itd. Jedan od najbolje izuèenih globular-
Allizin aldol nih proteina je mioglobin (prenosilac ki-
seonika u mišiæima). Mioglobin je jedan
His
polipeptidni lanac od 153 aminokiseline,
u kome je 79% polipeptidnog lanca u ob-
O liku a–heliks konformacije (121 od 153
NH CH C C O aminokiseline su organizovane u a–he-
(CH2)2 CH2 CH liks). Ovi heliksi obrazuju osam relativ-
O CH C N N NH no pravih segmenata (oznaèenih od A do
CH2 H), gde je najkraæi organizovan od 7, a
(CH2)3 najduži od 26 aminokiselina. Heliksi su
NH CH C desnogire orijentacije. Mioglobin je elip-
Aldol-His soidan molekul (dimenzije 44 x 44 x 25
O
Å).
5-Hidroksi-Lys
Osnovne karakteristike molekula
mioglobina su da je to (a) veoma kom-
O
paktna struktura i unutar molekula ima
NH CH C C O
prostora za samo èetiri molekula vode,
C O (CH2)2 CH2 CH
(b) sve aminokiseline sa polarnim boè-
CH (CH2)2 CH CH2 N CH C N N NH
nim grupama locirane su na spoljašnosti
NH OH CH2
His
molekula mioglobina i hidratisane su, (c)
(CH2)3
HO-Lys
skoro sve nepolarne ili hidrofobne boène
NH CH C grupe aminokiselina nalaze se unutar
O molekula, gde su zaštiæene od kontakta
Histidino dehidrohidroksi merodezmozin sa vodom i (d) aminokiselina prolin se
Slika 14. Mehanizam uspostavljanja mostova izmeðu boènih lanaca nalazi samo na savijucima molekula, tj
Lys, His i OH–Lys u kolagenu. omoguæava savijanje polipeptidnog la-
naca. Na mestima savijanja lanca, nalaze
se veoma èesto i aminokiseline koje ne omoguæavaju lako formiranje a–heliksa (izoleucin, serin).
Opšta nativna konformacija molekula mioglobina je skoro identièna kod, do sada, izuèenih mioglo-
bina razlièitih živih sistema. Mada je primarna struktura polipeptidnog lanca mioglobina u razlièitih
živih sistema razlièita, pozicije prolina u njima su veoma sliène. Ovaj podatak govori da su mesta sa-
vijanja polipeptidnog lanca u mioglobinu visoko konzervisana tokom evolucije.
POGLAVLJE VI 77
Enzim lizozim je globularni protein èiji je polipeptidni lanac izgraðen od 129 aminokiselina (Po-
glavlje: ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaza). Ovaj globularni protein, za razliku
od mioglobina, poseduje svega 25% aminokiselina polipeptidnog lanca organizovanih u konforma-
ciju a–heliksa. Veæina molekula lizozima je u obliku strukture b–naborane ploèe.
Na osnovu podataka o izuèavanje strukture mioglobina i ostalih globularnih proteina došlo se do
opšteg zakljuèka da svi globularni proteini imaju:
1. Kompaktnu izuvijanost polipeptidnog lanca sa malo prostora za vodu,
2. Eksternalnu lokaciju svih hidrofilnih boènih grupa aminokiselina i
3. Internalnu lokaciju svih ili veæine nepolarnih i hidrofobnih boènih grupa aminokiselina.
O O
NH CH C NH CH C
C O C O C O C O
(CH2)3 (CH2)3
CH (CH2)2 (CH2)2 CH CH (CH2)2 (CH2)2 CH
NH NH NH NH
+ + C O
N N
(CH2)3 CH
(CH2)4 (CH2)4
NH
NH CH C NH CH C
O O
Dezmozin Izodezmozin
C O C O
CH (CH2)4 NH (CH2)4 CH
NH NH
Lizinonorleucin
Slika 15. Strukturne formule dezmozina, izodezmozina i lizinonorleucina.

NUKLEINSKE KISELINE
Nukleinske kiseline su makromolekuli izgraðeni od polinukleotidnih lanaca. Osnovna biološka

funkcija nukleinskih kiselina je održavanje i ekspresija genetièke informacije. One èine 5 – 15% suve
mase živih sistema i prisutne su od virusa do èoveka. Nukleinske kiseline su prvi put izolovane iz nu-
kleusa leukocita 1869. godine od strane švajcarskog nauènika Friedrich Miescher-a i zbog toga su
dobile takvo ime. U živim sistemima postoje dve vrste nukleinskih kiselina; dezoksiribonukleinska
kiselina (DNK) i ribonukleinska kiselina (RNK). Danas se zna da DNK postoji i van nukleusa u
eukariotskim æelijama i to u organelama mitohondrijama, kao i u plastidima biljaka.
Dugo se smatralo da su proteini nosioci genetièke informacije, a ne DNK. Meðutim, 1928. godi-
ne, Frederick Griffith je napravio eksperiment sa bakterijom Diplococcus pneumoniae koji je ukazi-
vao da je molekul DNK, a ne protein, stvarni nosilac genetièke informacije. Virulentna forma ovog
pneumokoka se odlikuje posedovanjem želatinozne polisaharidne kapsule (S–forma) i kao takva iza-
ziva pneumoniju u inficiranim miševima. Mutantne pneumokoke nisu posedovale polisaharidnu kap-
sulu (R–forma) i bile su nepatogene, odnosno nisu mogle izazvati pneumoniju u miša. Frederick
Griffith je ubio patogene pneumokoke (S–forma) izlažuæi ih visokoj temperaturi. Ovkav tretman je
istovremeno doveo do kompletne denaturacije, odnosno do totalne inaktivacije proteina. Zatim je po-
mešao tako tretirane, ubijene patogene pneumokoke i žive nepatogene pneumokoke (R–forma) koje
nije tretirao na bilo koji naèin. Tom smešom je inficirao miševe. Rezultat eksperimenta je bio da su
miševi dobili pneumoniju, a u njihovoj krvi su naðene žive S–forme pneumokoka. Potomstvo ovih
pneumokoka je zadržalo virulentnost. Ovaj eksperiment je ukazao da nepatogena R–forma može da
se transformiše u patogenu formu pomoæu materijala S–forme koji je tretiran toplotom. Meðutim,
ostalo je nedefinisano koja je molekula direktno odgovorna za ovaj proces transformacije.
Nakon toga su tek 1944. godine Oswald Avery, Colin MacLeod i Maclyn McCarthy svojim eks-
perimentima pokazali da je molekul DNK odgovoran za proces transformacije pneumokoka. Oni su
izolovali DNK iz virulentne S–forme pneumokoka i u takvom preparatu nije moglo biti detektovano
prisustvo proteina. Kada su takvim preparatom DNK tretirali nepatogenu R–formu pneumokoka i
njome inficirali miševe, svi miševi su dobili pneumoniju. Tretman preparata DNK proteolitièkim en-
zimima nije smanjio efikasnost transformacije R–forme u S–formu, što je bio prilièno pouzdan dokaz
da je DNK a ne protein nosilac genetièke informacije.
Eksperiment koji je definitivno dokazao da je molekul DNK, a ne protein, nosilac genetièke in-
formacije, uradili su 1952. godine Alfred Hershey i Martha Chase. Oni su eksperimentisali sa T2 vi-
rusom (bakteriofag) bakterije Escherichia coli. Tada se veæ znalo da bakteriofag ubacuje svoju DNK
u bakteriju pri èemu njegova kapsula (proteinski omotaè) ostaje na površini bakterije. Zato su oni
propagirali bakteriofag T2 u bakteriji E. coli i to u medijumu koji je sadržavao radioaktivne izotope
32
P i 35S. Rezultat je bio da je proteinski omotaè potomstva bakteriofaga bio obeležen sa 35S a nije po-
sedovao 32P u svojoj strukturi. Nasuprot tome, njihova DNK je bila obeležena sa 32P i nije bilo 35S u
njenoj strukturi. S obzirom da se sumpor nalazi samo u strukturi proteina i ne nalazi se ni u jednoj
gradivnoj komponenti DNK, za razliku od fosfora koji se nalazi samo u strukturi DNK a ne u protei-
nima, eksperiment je jasno pokazao da je genetièki materijal molekul DNK.
James Watson i Francis Crick su 1953. godine opisali trodimenzionalni izgled molekula DNK
(Watson–Crick-ov model DNK) na osnovu analize fotografija dobijenih u izuèavanju difrakcije X–
zraka od strane molekula DNK koje su u svojim istraživanjima molekula DNK napravili Rosalind
Franklin i Maurice Wilkins.
A. Nukleotidi
Nukleotidi su osnovni gradivni blokovi za sintezu nukleinskih kiselina i nukleinske kiseline se
meðusobno razlikuju po broju i sekvenci nukleotida, kao što se proteini razlikuju po broju i sekvenci
aminokiselina (Poglavlje: PROTEINI). Svaki nukleotid se sastoji od tri komponente: (a) heteroci-
kliène azotne baze koja je derivat purina ili pirimidina, (b) monosaharida pentoze, koja može biti
b(D)–riboza ili b(D)–dezoksiriboza i (c) molekula fosforne kiseline (Slika 1).
Heterocikli~ne azotne baze derivati purina:
NH2 O
H
C N C N C N
N1 6
5
C 7 N1 6
5
C 7 HN1 6
5
C 7
8 CH 8 CH 8 CH
HC 2 3
4C 9
HC 2 3
4C 9 C2 3
4C 9
N N N N N N
H H H2N H
Purin Adenin (A) Guanin (G)
(6-aminopurin) (2-amino-6-oksipurin)
Heterocikli~ne azotne baze derivati pirimidina:
O NH2 O
H
C C C C CH3
N3 4
5
CH HN3 4
5
CH N3 4
5
CH HN3 4
5
C
HC 2 1 6 CH C2 1 6 CH C2 1 6 CH C2 1 6 CH
N O N O N O N
H H H
Pirimidin Timin (T)
Uracil (U) Citozin (C)
(2,4-dioksipirimidin) (2-oksi-4-aminopirimidin) (5-metiluracil)
Pentoze u nukleinskim kiselinama: Fosforna kiselina
HO CH2OH HO CH2OH
O 5 O 5 O
b b
1
H H 4
1 H H 4
HO P O
H 2 3
H H 2 3
H
HO OH H OH O
b(D)-Riboza b(D)-Dezoksiriboza
Slika 1. Osnovne strukturne komponente nukleotida.
Spajanjem heterocikliène azotne baze i pentoze N–glikozidnom vezom, nastaju nukleozidi.

Ukoliko u formiranju nukleozida uèestvuje riboza kao saharidna komponenta onda se ti nukleozidi
nazivaju ribonukleozidima, a ako uèestvuje dezoksiriboza onda su to dezoksiribonukleozidi. Osnov-
na karakteristika nukleozida je da se N–glikozidna veza uspostavlja izmeðu N9–atoma purinskih ba-
za i C1–atoma pentoze (N9–C1 veza) i N1–atoma pirimidinskih baza i C1–atoma pentoze (N1–C1 ve-
za). Nazivi nukleozida se definišu na osnovu heterocikliène azotne baze koja formira nukleozid (Sli-
ka 2).
Esterifikacijom C´5–atoma pentoze nukleozida fosfornom kiselinom dobija se nukleotid i to nje-
gova monofosfatna forma – nukleotid monofosfat (NMP). Ukoliko se esterifikuje ova fosforna grupa
drugom fosfornom grupom dobijaju se nukleotid difosfati (NDP), a nakon još jedne esterifikacije do-
bijaju se nukleotid trifosfati (NTP). Nazivi nukleotida se definišu na osnovu heterocikliène azotne
baze koja ulazi u strukturu nukleotida (Slika 3).
Ribonukleozidi:
NH2 O
C N C N
N1 6 C 6
5 7 HN1 5
C 7
8 CH 8 CH
HC2 3
4C 9 C2 3
4C 9
N N N N
CH, 2OH H2N CH, 2OH
O 5 O 5
, 4
, , 4
,
1 1
H H H H
H , , H H , , H
2 3 2 3
HO OH HO OH
Adenozin Guanozin
O NH2
C C
HN3 4
5
CH N3 4
5
CH
C2 1
6C
H C2 1
6C
H
O N CH O N
, 2OH CH, 2OH
O 5 O 5
, 4
, , 4
,
1 1
H H H H
H , , H H , , H
2 3 2 3
HO OH HO OH
Uridin Citidin
Dezoksiribonukleozidi:
NH2 O
C N C N
N1 6 C 6
5 7 HN1 5
C 7
8 CH 8 CH
2 2
HC 3
4C 9 C 3
4C 9
N N N N
CH, 2OH H2N CH, 2OH
O 5 O 5
, 4
, , 4
,
1 1
H H H H
H , , H H , , H
2 3 2 3
H OH H OH
Dezoksiadenozin Dezoksiguanozin
O NH2
C CH3 C
HN3 4
5
C N3 4
5
CH
C2 1
6C
H C2 1
6C
H
O N CH O N
, 2OH CH, 2OH
O 5 O 5
, 4
, , 4
,
1 1
H H H H
H , , H H , , H
2 3 2 3
H OH H OH
Dezoksitimidin Dezoksicitidin
Slika 2. Struktura nukleozida.

POGLAVLJE VII 81
NH2 NH2
C N C
N1 6
5
C 7 N3 4
5
CH
8 CH O O O O O O
HC 2 3
4C 9 C2 1 6 CH
N
N ,2 O P O P O P O
CH O N ,2 O P O P O P O
CH
O 5 O 5
,
1
,
4 O O O ,
1
,
4 O O O
H H H H
H 2
, , H
3 H 2, , H
3
HO OH HO OH
Adenozin monofosfat (AMP) Citidin monofosfat (CMP)

Adenozin difosfat (ADP) Citidin difosfat (CDP)
Adenozin trifosfat (ATP) Citidin trifosfat (CTP)
Slika 3. Strukturna formula nukleotida (primer purinskog – adeninskog i pirimidinskog – citozinskog nukleotida).
Konformacija nukleotida. Rotacija baza oko glikozidne veze je veoma ogranièena. Tako purini
mogu zauzimati samo dve moguæe prostorne orijentacije u odnosu na pentozu poznate kao syn i anti
konformacija. Pirimidini lako mogu fromirati samo anti konformaciju zato što pentoza u syn konfro-
maciji onemoguæava pravilno prostorno smeštanje C2=O (Slika 4). U veæini heliksa molekula DNK
baze se nalaze u anti konfromaciji. Jedino forma Z–DNK u svojoj strukturi sadrži alterirajuæe pirimi-
dinske baze u anti a purinske baze u syn konformaciji što daje i specifièan oblik ove DNK (videti:
Struktura DNK). Stoga se konverzija B–DNK u Z–DNK i odvija putem obrtanja samo purinske baze
oko glikozidne veze iz anti u syn konformaciju, dok se istovremeno vrši obrtanje kompletnog pirimi-
dinskog nukleozida (baza + pentoza) što obezbeðuje zadržavanje anti konformacije pirimidinskih
nukleotida.
NH2 NH2
NH2
C N N C
N C C N
C H N
H C
H C C C C H 2
N N N N O N
CH2OH CH2OH CH2OH
O O O
H H H H H H
H H H H H H
HO OH HO OH HO OH
anti-Adenozin syn-Adenozin anti-Citidin
Slika 4. Prostorne konformacije purinskih i pirimidinskih baza u odnosu na ribozu. Isti princip važi i za dezoksiribozu.
Pored svoje osnovne funkcije gradivnih blokova nukleinskih kiselina, nukleotidi su i veoma
važni biomolekuli za druge aspekte funkcionisanja živog sistema:
1. Nukleotidi formiraju intermedijere neophodne za sintezu drugih makromolekula (UDP–glu-
koza – za sintezu saharida, Poglavlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA; CDP–holin ili
CDP–fosfatidat – za biosintezu fosfolipida, Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
2. ATP je univerzalni i glavni izvor energije za biosintetske procese u živim sistemima (Pogla-
vlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI). GTP je neophodan za kretanje specifiènih molekula u živom
sistemu (npr. ribozomi po iRNK).
3. Veoma važni koenzimi živih sistema, NAD+, NADP+, FAD i CoA su graðeni delom iz ATP-a
(Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo).
4. Derivati nukleotida ili sami nukleotidi su metabolièki regulatori u živim sistemima; ciklièni
adenozinmonofosfat (cAMP) je medijator delovanja mnogih hormona; ATP, ADP i AMP su veoma
èesto regulatori biohemijskih procesa u æelijama; ATP omoguæava kovalentnu regulaciju enzimske
aktivnosti (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi).
5. Derivati nukleotida su i važni agensi za tretman kancera. Na primer, metotreksat (strukturni
analog folata) inhibira biosintezu dezoksitimidinmonofosfata (dTMP). Azidotimidin (AZT) je inhib-
itor reverzne transkriptaze i koristi se u tretmanu sindroma steèene imunodificijencije (engleski:
„Aquired Immuno Deficiency Syndrom – AIDS).
Metabolièka uloga ATP-a. Pored uloge u energetskom metabolizmu živih sistema, ATP je važan
molekul i za druge aspekte metabolizma, jer ulazi u sastav koenzima (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA
– Opšti deo), a služi i kao donor razlièitih grupa. Svakako da je najvažnija biološka funkcija ATP-a to
što je donor g–fosforne grupe na alkoholne, karboksilne, gvanido i druge grupe u reakcijama koje ka-
talizuju enzimi kinaze u procesu fosforilacije supstrata. ATP može biti donor i difosfata (prenos g– i
b–fosforne grupe), kao što je to u putu biosinteze purinskih nukleotida (Poglavlje: BIOSINTEZA
NUKLEOTIDA). ATP služi kao donor adenilata u procesu aktivacije aminokiselina ili masnih kise-
lina (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA) ili u procesima kontrole enzimske aktivnosti glutamin
sintetaze (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). I na kraju, ATP može biti donor
nukleozida adenozina kao što je to sluèaj, na primer, u putu biosinteze cisteina, odnosno katabolizma
metionina (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINO KISELINA).
B. Osnovna struktura nukleinskih kiselina

Nukleinske kiseline su izgraðene od polinukleotidnih lanaca koji su polimeri nukleotida meðu-
sobno povezanih kovalentnim vezama. Kovalentna veza u polinukleotidnim lancima je fosfodiestar-
ska veza koja se uspostavlja izmeðu C3´–atoma jednog nukleotida i fosforne grupe vezane za C5´–
atom susednog nukleotida (Slika 5A). Kao rezultat polimerizacije dobija se polinukleotidni lanac
(Slika 5B). Kièmu lanca èine alterirajuæe fosforne grupe i pentozni ostaci, dok su heterocikliène azot-
ne baze slobodne i postavljene su kao boène grupe aminokiselina u proteinu (Poglavlje: PROTEI-
NI). Polinukleotidni lanac poseduje topološku polarnost, odnosno prvi nukleotid u lancu ima slobod-
nu 5´–fosfornu grupu (5´–terminus), dok poslednji nukleotid ima slobodnu 3´–OH grupu (3´–termi-
nus) te lanac poseduje 5´ ® 3´ smer (Slika 5B).
Ukoliko su lanci izgraðeni od dezoksiribonukleotida, takva nukleinska kiselina je dezoksiribo-
nukleinska kiselina (DNK). U sasatav DNK ulaze dezoksiribonukleotidi koji imaju A, G, C ili T he-
terocikliène azotne baze. Ako su lanci izgraðeni od ribonukleotida onda je to ribonukleinska kiselina
(RNK). U sasatav RNK ulaze ribonukleotidi koji imaju A, G, C ili U heterocikliène azotne baze. Pre-
ma tome, osnovna hemijska razlika izmeðu molekula DNK i RNK je to što je pirimidinska baza u sa-
stavu DNK timin (T) a pentoza dezoksiriboza, dok je u graði RNK prisutan uracil (U) kao pirimidin-
ska baza i riboza kao pentoza.
Struktura i osnovne karakteristike molekula DNK. Molekul DNK je izgraðen od dva polinu-
kleotidna lanca dezoksiribonukleotida meðusobno povezanih vodoniènim vezama gradeæi dvostruku
spiralu – dvolanèani DNK heliks. Heliks DNK zauzima takozvanu B–konformaciju (B–DNK; Wat-
son–Crick-ova struktura DNK), što je zakljuèeno na osnovu eksperimenata difrakcije X–zraka od
strane ovog molekula u prisustvu Na+–jona i relativne vlažnosti od 92%. Smatra se da je B–DNK
konformacija nativne forme molekula DNK, jer je slièna difrakcija X–zraka dobijena i u analizi DNK
u glavama intaktnih spermatozoida. Glavne osobina Watson–Crick-ove strukture B–DNK su:
POGLAVLJE VII 83
1. da su polinukleotidni lanci koji formiraju heliks meðusobno uvijeni oko zajednièke vertikalne
ose. Lanci su meðusobno antiparalelni (imaju isti pravac, a suprotne smerove), što za posledicu ima
da na krajevima heliksa jedan lanac ima slobodan 5´–terminus, a drugi ima slobodan 3´–terminus
(Slika 6). Heliks je desnogira spirala.
2. purinske i pirimidinske baze su locirane u unutrašnjosti heliksa DNK, dok se fosforne grupe i
dezoksiriboze nalaze na spoljašnjem delu heliksa, èineæi kièmu svakog lanca.
3. ravni baza su skoro vertikalne u odnosu na osovinu heliksa, dok su ravni pentoza za 90° okre-
nute u odnosu na ravan baza.
A
O , O ,
5 5
O P O CH2 Baza O P O CH2 Baza
O O
O H H O H H
H 3
, H H2 O H ,
3 H
HO OH O OH
OH O P O
O P O O
O ,CH2 O Baza
5
,CH2 O Baza H H
5
H H H 3, H
H 3, H HO OH
HO OH
B
,
5 -terminus
O ,
5
O P O CH2 Baza
O ,
O H H 1
H 3
, H
O OH
O P O
O B B B B
,CH2 Baza 2' OH 2' OH 2' OH 2' OH

5 O ,
1
, 3' 3' 3' 3' 3 -terminus
H H
5
, H , H
3 P P P P OH
O OH ,
5 -terminus
5' 5' 5' 5'
O P O , ,
5 3
O
,CH2 O Baza
5
, (Shematski prikaz tetranukleotida)
1
H H
3
, H , H
3
O OH
O P O
O
,CH2 O Baza
5
,
1
H H
H 3, H
,
3 -terminus HO OH
Slika 5. A: Uspostavljanje fosfodiestarske veze izmeðu dva nukleotida. B: Organizacija lanca nukleinske kiseline. Na slici je
prikazan tetramer ribonukleotida. Ukoliko je za C2´–atom pentoze vezan H umesto OH, onda je to struktura tetramera dezoksi-
ribonukleotida.
4. dva polinukleotidna lanca se meðusobno povezuju uspostavljanjem vodoniènih veza izmeðu
purinske baze jednog lanca i pirimidinske baze drugog lanca. Uvek se adenin sparuje sa timinom (A–
T bazni par) a guanin sa citozinom (G–C bazni par). Ovo pravilo sparivanja baza u DNK naziva se
komplementarnost baza.
5. dijametar heliksa je oko 20 Å. Susedni bazni parovi su udaljeni 3,4 Å i rotiraju jedan u odnosu
na drugog za 36°. Stoga se struktura heliksa ponavlja u pravilnim intervalima od 34 Å (periodiènost
uvijanja heliksa).
6. precizna sekvenca baza u polinukleotidnom lancu nosi genetièku informaciju.
Slika 6. Struktura heliksa DNK.
Najvažniji aspekt strukture dvolanèanog DNK heliksa je pravilo sparivanja, komplementarnost

baza. Watson i Crick su zakljuèili da se u heliksu moraju uvek sparivati purinska sa pirimidinskom
bazom, odnosno A se mora sparivati sa T, a G sa C zbog prostornog ogranièenja i zadovoljavanja
uslova za uspostavljanje vodoniènih veza izmeðu baza. Prostorno ogranièenje je posledica prirode
fosfatno–pentozne kième svakog polinukleotidnog lanca heliksa. Razmak izmeðu C1–atoma koji
uèestvuju u formiranju glikozidnih veza preko kojih su vezane baze u baznom paru heliksa iznosi
1,08 nm duž celog heliksa. Taj razmak diktira da se purin–pirimidin bazni par veoma dobro uklapa u
taj prostor. Nasuprot tome, dimenzije purin–purin baznog para su veæe od raspoloživog prostora, te je
takvo sparivanje u DNK nemoguæe. S druge strane, raspoloživi prostor je daleko veæi nego što su to
dimenzije pirimidin–pirimidin baznog para stoga bi baze u suprotnim lancima bile tako daleko uda-
ljene jedna od druge tako da se ne zadovoljavaju uslovi za formiranje vodoniène veze.
Vodonikovi atomi u purinskim i pirimidinskim bazama koji mogu formirati vodoniène veze ima-
ju striktno definisane pozicije. Zbog toga, da bi se održala pravilna geometrija molekula DNK, ade-
nin ne može formirati vodoniène veze sa citozinom, jer bi u paru adenin–citozin vodonici koji mogu
formirati vodoniène veze bili jedan naspram drugog. Isti princip važi za potencijalni guanin–timin
par. Nasuprot tome, adenin lako formira dve vodoniène veze u paru sa timinom, a guanin tri vodoniè-
ne veze u paru sa citozinom usled pravilne orijentacije i distance izmeðu atoma koji mogu formirati
vodoniène veze (Slika 7). Orijentacija i distance ovih vodoniènih veza su optimalne za dostizanje vi-
sokog stepena privlaènosti baza u baznom paru.
POGLAVLJE VII 85
Ovaj naèin sparivanja baza u
Veliki `ljeb dvolanèanom DNK heliksu je ve-
H rodostojno podržan rezultatima
0.28 nm
H N N istraživanja baznog sastava DNK
O 7 8 CH
CH3 C C
C 6 5 9 razlièitih vrsta. Erwin Chargaff je
C5 4
0.28 nm N Adenin (A)
Timin (T) H N1 4C 1950. godine došao do zakljuèka
3N 3
2
H C6 2 C N da je odnos adenina i timina kao i
1
C H
N guanina i citozina skoro uvek bli-
O
zu 1,0 bez obzira na to iz koje vr-
0 0
51.5 51.5 ste je poreklom analizirani mole-
, 1.08 nm
C1
,
C1
kul DNK. Znaèenje ove ekviva-
Mali `ljeb lentnosti A i T kao i G i C nije bilo
moguæe shavtiti do pojave Wat-
son–Crick-ovog modela strukture
DNK.
0.29 nm
Veliki `ljeb
H H O N Stabilnost molekula DNK se
N ne 7
po 8 CH
stiže samo formiranjem vo-
C C 9
C 6 5
N
H C5 4 0.30 nm do niè nih veza. Važnija funkcija
3N H N1 4C Guanin (G)
Citozin (C) H C6 2 3 vo do niè nih veza izmeðu baza u
1 2 C N
C DNK heliksu je obezbeðivanje
N 0.29 nm
O H N H sparivanja komplementarnih baza
0 0 što omoguæava izuzetnu preci-
51.5 51.5
, 1.08 nm ,
C1
znost replikacije, sinteze moleku-
C1
la DNK. Meðutim, znaèajan do-
Mali `ljeb prinos stabilnosti molekula DNK
imaju meðusobne interakcije pla-
narnih i paralelnih prstenova puri-
Slika 7. Naèin sparivanja baza u heliksu DNA (pravilo komplementarnosti baza). na i pirimidina u susednim baznim
parovima koji se meðusobno deli-
mièno prekrivaju u strukturi heliksa. Ta stabilnost je posledica uspostavljanja van der Waals-ovih in-
terakcija izmeðu prstanova. Interakcija planarnih prstenova baza u vodenoj sredini je stabilizovana i
meðusobnim hidrofobnim interakcijama, te se samim tim postiže i sama stabilnost molekula DNK.
Heliks DNK je stabilan u opsegu pH od 4 do 11.
Važna osobina B–DNK heliksa je postojanje dve vrste udubljenja, koja se nazivaju veliki žljeb
(širok 12 Å i dubok 8.5 Å) i mali žljeb (širok 6 Å i dubok 7.5 Å) (Slika 6). Žljebovi nastaju zato što N–
glikozidne veze baznih parova nisu dijametralno nasuprot jedna drugoj. Gornji deo baznog para je
strukturno razlièit od donjeg dela baznog para, koji je bliži N–glikozidnoj vezi, a dezoksiriboze nu-
kleotida su asimetriène. Glikozidne veze se nalaze u malom žljebu i ugao koji obrazuju C1–atom jed-
nog nukleotida, osovina heliksa i C1–atom drugog nukleotida u baznom paru je manji od 180°. U
okviru malog žljeba se nalazi O2–atom pirimidina i N3–atom purina, baza koje formiraju par, dok je
veliki žljeb na suprotnoj strani baznog para (Slika 7). U svakom žljebu su smešteni atomi koji mogu
biti akceptori ili donori vodoniène veze. Tako, u malom žljebu N3–atomi adenina i guanina i O2–atom
timina ili citozina u baznim parovima A–T i G–C su potencijalni akceptori vodoniène veze, dok
NH2–grupa vezana za C2–atom guanina može služiti kao donor vodoniène veze. Slièno tome, u okvi-
ru velikog žljeba, N7–atomi adenina i guanina, kao i O4–atom timina i O6–atom guanina mogu biti po-
tencijalni akceptori vodoniène veze, dok NH2–grupe vezane za C6–atom adenina ili za C4–atom cito-
zina mogu biti donori vodoniène veze (Slika 7). S obzirom da veliki žljeb ima veæi potencijal formira-
nja vodoniènih veza, kao i veæu širinu i dubinu, to ga èini pristupaènijim za interakciju sa proteinima,
koji prepoznaju specifiène sekvence u DNK.
Istraživanja su pokazala da dvolanèani heliks DNK može menjati svoju konformaciju, odnosno
B–forma DNK se može prevoditi u A–formu i Z–formu koje imaju drugaèije karakteristike u odno-
su na B–formu DNK (Tabela 1). Tako, ako se relativna vlažnost smanji na 75% onda B–DNK doži-
vljava reverzibilnu konformacionu promenu u A–DNK. A–DNK je desnogiri heliks koji izgleda kao
razvuèeni oblik B–DNA i ima 11 baznih parova umesto 10,4 bazna para u jednoj periodi uvrtanja he-
liksa. Najvažnija karakteristika A–DNK je da ravan baznog para ima nagib od 20° u odnosu na verti-
kalnu osu heliksa. Pokazano je da u Gram–pozitivnim bakterijama koje ulaze u sporulaciju (proces
formiranja spora u stresnim uslovima tokom rasta) dolazi do akumulacije malih acid–solubilnih pro-
teina (engleski: „ Small Acid–Soluble Proteins” – SASP; do 20% od ukupnih proteina). Testiranje
funkcije ovih proteina in vitro pokazalo je da oni vezivanjem za DNK indukuju prevoðenje B–DNK
u A–DNK. Biološki smisao ove konverzije konformacije DNK u sporama je poveæanje rezistentnosti
spora na UV zraèenje. Mutanti koji ne mogu sintetisati SASP produkuju spore koje su senzitivne na
UV zraèenje. Rezistencija na UV zraèenje je izazvana konverzijom B–DNK u A–DNK što rezultira u
razmicanju baznih parova, te se ne mogu formirati intralanèani, kovalentni dimeri pirimidinskih baza
susednih baznih parova (mutageni produkti UV zraèenja).
Tabela 1. Strukturne osobine A–, B– i Z–forme molekula DNK.
Osobina A–DNK B–DNK Z–DNK
Uvrtanje heliksa Desnogiro Desnogiro Levogiro
Diametar ~26Å ~20Å ~18Å
Broj baza u jednoj periodi uvrtanja heliksa 11 10,4 12
Ugao pomeranja baznih parova u heliksu 33° 36° 60°
Razmak izmeðu baznih parova u heliksu 2,6Å 3,4Å 3,7Å
Nagib baza u odnosu na

20° 6° 7°
verikalnu osu heliksa
Izgled velikog žljeba Uzak i dubok Širok i dubok Ravan
Izgled malog žljeba Veoma širok i plitak Uzak i dubok Veoma uzak i dubok
Anti za pirimidine
Konformacija nukleotida Anti Anti
Syn za purine
Nakon 25 godina od otkriæa Watson–Crick-ove strukture molekula DNK, Andrew Wang i Alex-
ander Rich su tokom odreðivanja strukture kristala dvolanèanog heksamera d(CGCGCG) otkrili po-
stojanje levogirog dvolanèanog DNK heliksa koga su nazvali Z–DNK (Slika 6). Z–DNK poseduje
12 baznih parova u jednom uvrtanju heliksa (Tabela 1). Bazni parovi u formi Z–DNK su rotirali za
180° u odnosu na bazne parove u B–DNA (Slika 8). Izuèavanja konformacije komplementarnih p o -
l i n u k l e o ti d a k o j i i ma j u u s v o m s a s ta v u a l te r i r a j u æ e p u r i n s k e i p i r i mi d in s k e b a z e
[poli d(GC)·poli d(CG)] pokazalo je da oni zauzimaju Z–DNK konformaciju pri visokim koncentra-
cijama soli. Oèigledno je zauzimanje Z–DNK konformacije vezano za DNK segmente sa alteriraju-
POGLAVLJE VII 87
5
, 3
, 5 3
, æim purin–pirimidin baznim parovima
usled moguænosti menjanja konformaci-
je nukleotida (vidi: Konformacija nukle-
B-DNK
otida). S druge strane, visoka koncentra-
cija soli stabilizuje Z–DNK smanjenjem
elektrostatièkog odbijanja izmeðu sused-
1
1 nih fosfornih grupa u suprotnim DNK
2
B-DNK 2 Z-DNK
lancima (distanca fosfornih grupa u Z–
3
3 DNK je 8 Å dok je ista distanca u B–
4
4 DNK 12 Å). Pokazano je da metilacija
C5–atoma citozina, što je veoma èesta bi-
B-DNK
ološka modifikacija baza, izaziva kon-
verziju B–DNK u Z–DNK zato što je hi-
3
, 5
, 3
, 5
, drofobna metil grupa na ovom atomu
mnogo manje izložena vodi u Z–DNK
Bazni par nego u strukturi B–DNK. Postavlja se pi-
G C
tanje da li konverzija konformacije B–
Slika 8. Shema konverzije B–DNK u Z–DNK. Prikazana je rotacija 4 DNK u Z–DNK ima neki biološki smi-
bazna para. sao? Aleksander Rich je predložio da bi
ova reverzibilna konverzija segmenta B–
DNK u Z–DNK mogla da igra ulogu u kontroli genske ekspresije. Nedavno je pokazano u in vitro
uslovima da enzim metilaza bakterije E. coli metilira specifiènu sekvencu DNK baza ako se ova se-
kvenca nalazi u B–DNK konformaciji. Nasuprot tome, nema metilacije ako je ista sekvenca u Z–for-
mi. Pretpostavlja se da u in vivo uslovima postoji balans izmeðu B– i Z–konformacije DNK koji je
pod uticajem faktora kao što su koncentracija soli u æeliji i stepen vezivanja proteina za DNK. Meðu-
tim, precizna biološka funkcija Z–DNK, ukoliko postoji, još uvek nije razjašnjenja.
Tabela 2. Velièine nekih molekula DNK.
Organizam Broj baznih parova (kb) Dužina molekula (mm)
Virusi
Polioma virus, SV40 5,1 1,7
l bakteriofag 48,6 17
T2, T4, T6 bakteriofazi 166 55
Bakterije
Micoplasma hominis 760 260
Escherichia coli 4.700 1.600
Eukarioti
Kvasac (u 17 hromozoma) 13.500 4.600
Drosophila (u 4 hromozoma) 165.000 56.000
Èovek (u 23 hromozoma) 2.900.000 990.000
kb = kilobaza
POGLAVLJE VII 88
Velièina molekula DNK u živim sistemima je znaèajno razlièita. Molekuli DNK u živim sistemi-
ma su velike dužine i visoke molekulske mase. Dužina molekula DNK a samim tim i njegova mole-
kulska masa rastu sa uveæanjem kompleksnosti živog sistema (Tabela 2). Interesantno je istaæi da i
najmanji molekul DNK ima izuzetnu dužinu u odnosu na ostale molekule živih sistema. Tako je
DNK polioma virusa dugaèka 1,7 mm (17.000 Å), dok hemoglobin (globularni protein) ima dijame-
tar 65 Å, a kolagen (fibrozni protein), jedan od najdužih proteina, ima dužinu od 3.000 Å.
Osobine DNK u vodenom rastvoru.

1. DNK se ponaša kao kiselina u vodenom rastvoru. Fosforne grupe koje se nalaze na spolja-
šnjoj strani heliksa su potpuno jonizovane na pH više od 4. S obzirom na blizinu fosfornih grupa u
molekulu DNK dolazi do meðusobnog odbijanja istoimenog naelektrisanja te je molekul DNK rela-
tivno rigidne strukture. Jonizovane fosforne grupe mogu veoma lako interagovati i za sebe vezivati
katjone kao što su Mg2+ i Ca2+ ili polikatjonske amine (spermin i spermidin). Vezivanje ovih agenasa
za molekulu DNK èini je mnogo fleksibilnijom. Poveæanje fleksibilnosti DNK u interakciji sa katjo-
nima je posledica neutralisanja naelektrisanja fosfornih grupa na jednoj strani heliksa što za posledi-
cu ima lokalno savijanje DNK heliksa.
2. Viskoznost. Zahvaljujuæi velikoj dužini molekula DNA, specijalno u viših organizama (Tabe-
la 2) i malom preèniku heliksa, vodeni rastvori DNK su jako viskozni usled tendencije slaganja DNK
heliksa jedan do drugog po dužoj osovini. U takvoj formi dolaze do izražaja odbojne sile istonaelek-
trisanih fosfornih grupa susednih DNK heliksa.
3. Denaturacija. Kada se vodeni rastvor DNK izloži ekstremnim pH uslovima (dolazi do joniza-
cije heterocikliènih azotnih baza) ili toploti dolazi do denaturacije molekula DNK. U prvom koraku,
denaturacija zapoèinje lokalnim odvajanjem polinukleotidnih lanaca dvolanèanog DNK heliksa (lo-
kalna denaturacija) (Slika 9; A®B), odnosno raskidanjem vodoniènih veza izmeðu baznih parova.
Denaturacije DNK, odnosno odvijanje heliksa DNK naziva se topljenje. Temperatura topljenja
(Tm) se definiše kao temperatura pri kojoj se izgubila polovina helikoidne strukture molekula DNK.
Temperatura topljenja molekula DNK veoma mnogo zavisi od njegovog baznog sastava. Meðusobno
odvajanje polinukleotidnih lanaca u heliksu se mnogo teže odigrava u segmentima DNK koji su bo-
gati GC baznim parovima nego onih bogatih AT parovima. Razlog za to je što je GC bazni par mnogo
stabilniji od AT para, jer poseduje tri vodoniène veze i mnogo intezivnije njihove planarne ravni me-
ðusobno interaguju nego u sluèaju AT parova. Stoga molekuli DNK bogati GC parovima imaju veæu
vrednost Tm nego oni bogati AT parovima. Ustvari, vrednost Tm molekula DNK razlièitih vrsta line-
arno varira u zavisnosti od GC sadržaja, kreæuæi se od 77°C do 100°C kako broj GC parova varira od
20% do 78%.
Proces denaturacije je praæen poveæanjem apsorpcije UV svetla (260 nm) što se naziva hiper-
hromni efekt. Objašnjenje hiperhromnog efekta leži u prirodi meðusobnih interakcija planarnih rav-
ni heterocikliènih azotnih baza u baznim parovima u DNK heliksu. U intaktnom DNK heliksu meðu-
sobna interakcija planarnih ravni baza onemoguæava da svaka baza ponaosob apsorbuje onoliko UV
svetla koliko bi mogla da apsorbuje da je u slobodnom stanju. Nasuprot tome, u procesu denaturacije
dolazi do raskidanja baznih parova, te sada nema meðusobne interakcije planarnih ravni baza i svaka
baza u oba lanca mnogo lakše pojedinaèno apsorbuje UV svetlo. Proces denaturacije je reverzibilan,
odnosno molekul DNK može renaturisati tj. vratiti se u prvobitno stanje (Slika 9; B®A) ako se pre-
stane sa izlaganjem uslovima koji izazivaju denaturaciju. Za proces apsolutno pravilne renaturacije
potrebno je da postoji jedan deo molekula DNK koji je zadržao dvolanèanu strukturu heliksa. Ako se
molekul DNK drži u uslovima da doðe do totalne denaturacije, tj. da se polinukleotidni lanci potpuno
POGLAVLJE VII 89
A B C
razdvoje (Slika 9; B®C), onda je
proces pravilne renaturacije malo
verovatan kod dugaèkih moleku-
la DNK. Razlog za to je usposta-
vljenje intralanèanih vodoniènih
veza u svakom polinukleotidnom
lancu što interferira sa formira-
+ njem DNK heliksa. Inaèe, proces
denaturacije i renaturacije dvo-
lanèanog DNK heliksa ima veliki
biološki znaèaj. U živim sistemi-
ma postoje proteini koji omogu-
æavaju kontrolisanu specifiènu
denaturaciju DNK što obezbeðu-
je preciznu i kontrolisanu sintezu
Slika 9. Shema denaturacije molekula DNK.
DNK i RNK.
Organizacija genetièke informacije u DNK. Informacija locirana u DNK odgovorna za sintezu
polipeptidnih lanca je u bakterijama kontinualna. Geni nose sekvencu nukleotida bez ikakvog preki-
da (kodirajuæa sekvenca) koja daje informaciju o redosledu amino kiselina u polipeptidnom lancu.
Zapravo, genetièka informacija u genima ovih živih sistema je kolinearna sa polipeptidnim produk-
tom, odnosno redosledu amino kiselina u tom polipeptidu koga taj gen kodira. Dugo se smatralo da je
identièna situacija u organizaciji genetièke informacije u viših organizama. Meðutim, 1977. godine
je u ve æem bro ju la bo ra to ri ja ot krive no da u vi ših orga ni za ma po sto ji dis kon ti nu itet u ge ne tiè-
koj informaciji, tj. da geni nose isprekidanu kodirajuæu sekvencu (diskontinualni geni; engleski:
„split genes”). Tako je ustanovlje-
A no, na primer, da je u genu za b–
240 120 500 550 250 globinski lanac hemoglobina in-
formacija za njegovu biosintezu
intron 1 2 3 4 5 6 7
(kodirajuæa sekvenca) isprekida-
B na sa dve nekodirajuæe sekvence,
egzon 1 2 3 4 5 6 7 8 dok je u genu za ovoalbumin pile-
= Egzon = Intron ta kodirajuæa sekvenca isprekida-
na sa sedam nekodirajuæih se-
Slika 10. Struktura b–globinskog gena (A) i gena za ovoalbumin pileta (B).
kvenci (Slika 10).
Kodirajuæe sekvence se nazivaju egzoni, dok su nekodirajuæe sekvence nazivaju introni. Veæina
gena u viših eukariota, kao što su ptice i sisari, su diskontinualni, tj. poseduju razlièiti broj introna.
Stoga se u jedru viših eukariota primarno sintetiše iRNK (nazvana heteronuklearna RNK – hnRNK
ili pre–iRNK) koja nosi sekvence i egzona i introna prisutnih u genu, odnosno vrši se direktna, konti-
nualna transkripcija gena. Tako sintetisana pre–iRNK podleže specifiènom naèinu obrade (engleski:
„splicing”) koji omoguæava da se izbace intronske sekvence. Posledica takve aktivnosti je visoko
precizno spajanje egzonskih sekvenci, te se diskontinualna informacija o redosledu amino kiselina u
polipeptidnom lancu prisutna u genu prevodi u kontinualnu informaciju u iRNK (vidi: Struktura i
osnovne karakteristike molekula RNK). Na taj naèin se postiže kolinearnost kodirajuæe sekvence
sa redosledom amino kiselina u polipeptidnom lancu. Mnogi egzoni kodiraju strukturne i funkcional-
ne jedinice proteina. Na primer, centralni egzon mioglobinskog i hemoglobinskog gena kodira region
globina koji uèestvuje u reverzibilnom vezivanju kiseonika. Naðeno je da egzoni mogu, takoðe, ko-
dirati specifiène segmente proteina u obliku a–heliksa koji uèestvuju u vezivanju proteina za æelijsku
membranu. Interesantan je podatak da kompletna informacija o strukturi neke funkcionalne jedinice
proteina može biti kodirana jedinim egzonom. Stoga je veoma atraktivna hipoteza koja pretpostavlja
da su tokom evolucije razlièiti geni koji kodiraju proteine mogli nastajati neprestanim rearanžmanom
celih egzona koji su kodirali diskretne strukturne elemente, mesta vezivanja supstrata ili katalitièke
centre. Zapravo kombinovanje ovakvih egzona je relativno brz i efikasan naèin formiranja novih ge-
na.
Niži eukarioti, na primer kvasac, imaju znatno veæi broj kontinualnih gena nego viši eukarioti. U
eubakterija, na primer Escherichia coli, nije naðeno prisustvo diskontinualnih gena. Stoga se posta-
vilo osnovno pitanje; da li su introni ubaèeni u kodirajuæe sekvence tokom evolucije viših eukariot-
skih sistema? Ili, da li su introni izbaèeni iz genoma prokariota i prostijih eukariota? Geni koji kodira-
ju proteine visoko konzervisane tokom evolucije zastupljeni su u velikom broju živih sistema razlièi-
te strukturne kompleksnosti, s tim što je razlika u sekvencama gena manja ukoliko se ti živi sistemi
nalaze bliže jedan drugom na evolutivnoj lestvici. Ti geni imaju izuzetno sliènu sekvencu nukleotida
(mali broj promena u sekvenci se dešavao u procesu usložnjavanja živih sistema), što za posledicu
ima da proteini koji oni kodiraju imaju izuzetno sliènu sekvencu amino kiselina. Izuèavanje sekvenci
ovih gena veoma jasno ukazuje da su introni bili prisutni od samog poèetka evolucije živih sistema i
da su se gubili tokom evolucije u organizmima koji su se adaptirali za veoma brz rast i razmnožavanje
kao što to, danas, èine bakterije i kvasac. Lokacije introna u nekim genima su stare bar 109 godina.
Stoga se smatra da je proces obrade pre–iRNK nastao znatno pre meðusobnog razdvajanja gljiva, bi-
ljaka i vertebrata tokom evolucije. U prilog ovakvoj pretpostavci govore eksperimentalni podaci da
je moguæe realizovati preciznu obradu pre–iRNK kvasca u in vitro uslovima korišæenjem ekstrakta
dobijenih iz sisarskih æelija.
Struktura i osnovne karakteristike molekula RNK. U živim sistemima postoje tri klase mole-
kula RNK. To su informaciona RNK (iRNK; engleski: „messenger RNA – mRNA), transportna
RNK (tRNK), i ribozomalna RNK (rRNK). Molekuli RNK su jednolanèani polimeri ribonukleoti-
da. Oni se sintetišu u procesu transcripcije, odnosno prepisivanja sekvence nukleotida u molekulu
DNK u sekvencu nukleotida u RNK, pri èemu se veoma precizno poštuje pravilo komplementarnosti
baza.
Informaciona RNK (iRNK). Precizno prenošenje genetièke informacije sa DNK na proteine,

obezbeðeno sintezom iRNK. Ova RNK direktni je posrednik prenošenja genetièke informacije sa
DNK na protein. Zapravo, redosled nukleotida u iRNK predstavlja vernu kopiju sekvence nukleotida
u genu. S druge strane, redosled od tri baze u RNK (kodon) je informacija za ugradnju jedne amino
kiseline u polipeptidni lanac. U prokariota, iRNK je direktna kopija kontinualne genetièke informa-
cije u genu. Meðutim, u sluèaju viših eukariota koji poseduju diskontinualne gene, primarno sinteti-
sana iRNK (pre–iRNK), poseduje introne. Dužina introna u genima vertebrata može varirati od 65 do
200.000 nukleotida. Kao što je veæ reèeno, takva iRNK podleže obradi, tj, veoma preciznom isecanju
intronskih sekvenci iz pre–iRNK, što za posedicu ima pravilno povezivanje egzona u kontinualnu in-
formaciju za ugraðivanje amino kiselina u polipeptid u procesu biosinteze proteina (proces translaci-
je). Pored toga što je isecanje introna izuzetno precizno, proces obrade, procesovanja pre–iRNK
obezbeðuje da se egzoni meðusobno povezuju po istom redosledu kakav je prisutan i u genu. Analiza
sekvenci nukleotida na mestu spojeva egzon–intron, pokazala je da postoji visok stepen homologije
tih sekvenci u razlièitim grupama eukariota. Tako je pokazano da je GU dinukleotid prisutan kao 5´–
terminalni deo, a da je AG dinukleotid prisutan kao 3´–terminalni deo sekvence introna u svih do sa-
da analiziranih sekvernci koje odgovaraju spoju egzon–intron. Ti dinukleotidi odreðuju 5´ i 3´ mesta
obrade, odnosno isecanja introna. Takoðe je naðeno da sekvenca od 11 pirimidinskih nukleotida pret-
hodi 3´–terminalnom delu sekvence introna (Slika 11).
POGLAVLJE VII 91
, ,
5 mesto obrade 3 mesto obrade
Egzon Intron Egzon
, U ,
5 A62A77 G100U100A60A74G84U50 11 C 77-91 NC78A100G100 G55 3
Slika 11. Koncenzus sekvenca spoja egzon–intron eukariotskih pre–iRNK. Brojevi iza oznaka baza predstavljaju procenat
analiziranih pre–iRNK u kojima je ta baza naðena na tom mestu. N – bilo koji nukleotid.
Isecanje introna iz pre–iRNK je proces koji se odigrava u dva koraka transesterifikacije (Slika
12). U prvom koraku dolazi do formiranja 2´,5´–fosfodiestarske veze izmeðu adenozinskog ostatka
lociranog u samoj sekvenci introna i guanozinskog ostatka na 5´–terminusu istog introna. Ova neuo-
bièajena fosfodiestarska veza se formira nukleofilnim napadom 2´–OH grupe specifiènog A u intro-
nu na 5´–fosfornu grupu G lociranog na samom spoju introna i egzona. Kao posledica ovakve transe-
sterifikacije je istovremeno oslobaðanje 3´–OH egzona koji je formirao vezu sa 5´–krajem introna
(5´–egzon) i formiranje strukture oblika omèe od strane introna (Slika 12, korak 1).
, ,
5 -egzon Intron 3 -egzon
,
2
OH
, ,
pre-iRNK 5 ApA pGpUp pCpUpRpApYp ApG pGp 3
, ,
5 mesto obrade 3 mesto obrade
1
Intron
p
U
p
G
p , ,
, (2 ,5 )
, ,
5 ApA OH
3
+ pCpUpRpApYp ApG pGp 3
p
U Mesto spajanja
p
G , ,
p , , 5 -egzon 3 -egzon
(2 ,5 ) , , ,
pCpUpRpApYp ApG OH
3
+ 5 ApA pGp 3
Ise~eni intron oblika om~e Spojeni egzoni
Slika 12. Naèin povezivanja egzona putem isecanja introna u pre–iRNK eukariota. R – purinski nukleotid (A ili G); Y – piri-
midinski nukleotid (C ili U).
Naðeno je da je specifièni A koji uèestvuje u ovoj transesterifikaciji lociran u okviru intronske
sekvence CURAY [R – purinski nukleotid (A ili G); Y – pirimidinski nukleotid (C ili U)]. Ova intron-
ska sekvenca je visoko konzervirana u vertebrata i obièno je locirana 20 do 50 nukleotida uzvodno od
3´ mesta obrade. U drugom koraku transesterifikacije, osloboðena 3´–OH grupa 5´–egzona formira
3´,5´–fosfodiestarsku vezu u interakciji sa 5´–fosfornom grupom terminalnog nukleotida egzona koji
formira vezu sa 3´–krajem introna (3´–egzon). Na taj naèin dolazi do preciznog spajanja dva egzona
koja su bila razdvojena tim intronom. Intron izgleda omèe se oslobaða i u in vivo uslovima biva veo-
ma brzo degradovan (Slika 12, korak 2). Spajanje egzona ne zahteva dodatni izvor energije, jer se to-
kom reakcija transesterifikacije èuva slobodna energija osloboðena prilikom razlaganja jedne fosfo-
diestarske veze za uspostavljanje druge fosfodiestarske veze.
Jedno od prvih pitanja vezano za povezivanje egzona je bilo na koji naèin se ostvaruje precizno
prepoznavanje spoja izmeðu introna i okolnih egzona da bi došlo do pravilnog povezivanja egzona?
Pretpostavljeno je da se najverovatniji odgovor na ovo pitanje može dati poštujuæi pravilo da se jedna
nukleinska kiselina može najbolje prepoznati drugom nukleinskom kiselinom. Još od 1960. godine
zna se da jedra eukariotskih æelija sadrže veliki broj kopija nekoliko vrsta RNK dužine od 60 do 300
nukleotida koje poseduju jako konzerviranu sekvencu, odnosno redosled nukleotida. Te RNK su na-
zvane male nuklearne RNK – snRNK (engleski: „small nuclear RNA” – snRNA), koje formiraju
komplekse sa proteinima dajuæi male nuklearne ribonukleoproteine – snRNP (engleski: „small nuc-
lear ribonukleoproteins” – snRNP). Rezultati izuèavanja snRNK su pokazali da jedna od njih, U1–
snRNK [tako nazvana jer pripada familiji snRNK bogatih u uracilu (U)] poseduje sekvencu koja je
parcijalno komplementarna koncenzus sekvenci koja formira 5´ mesto obrade izmeðu egzona i su-
sednog introna u pre–iRNK. Eksperimentalni rezultati su pokazali da inaktivacija U1–snRNK rezul-
tira u gubljenju sposobnosti obrade pre–iRNK. S druge strane, kljuèna uloga U1–snRNP u obradi
pre–iRNK je potvrðena eksperimentalnim podatkom da je obrada pre–iRNK totalno inhibirana anti-
telima na U1–snRNP. Ova antitela se javljaju u autoimunoj bolesti sistemski lupus erythematosus,
koja je veoma èesto smrtonosna bolest. Pored U1–snRNP, u procesu obrade pre–iRNK uèestvuju i
drugi snRNP (Tabela 3).
Tabela 3. Vrste i uloga snRNP u obradi pre–iRNK.
Dužina snRNK
snRNP Uloga
(nukleotida)
Prepoznavanje 5´ mesta obrade i vezivanje za njega sparivanjem komplementarnih

U1 165
baza za vreme prve transesterifikacije.
Prepoznavanje regiona introna koji formira strukturu raèvanja omèe na mestu formi-
U2 185
ranja 2´,5´–fosfodiestarske veze nakon prve transesterifikacije (Slika 12).
Prepoznaje 3´ mesto obrade i organizuje susedne egzone za drugu reakciju transeste-

U5 116
rifikacije.
Ove dve snRNK su meðusobno povezane sparivanjem komplementarnih baza i

145 (U4) ukljuèene su u organizovanje kompleksa za obradu pre–iRNK. U6–snRNK se veže
U4–U6
106 (U6) za 5´ mesto obrade sparivanjem baza slièno kao i U1–snRNK, ali za vreme druge
transesterifikacije.
Naðeno je da se u procesu obrade pre–iRNK, snRNK organizuju u specifiènu strukturu velièine

50S do 60S koja se naziva kompleks za obradu pre–iRNK (engleski: „spliceosome”). Kompleks za
obradu pre–iRNK je kompleks od pet razlièitih snRNP (Tabela 3) i bar 50 polipeptida, koji omoguæa-
POGLAVLJE VII 93
vaju interakciju ovih snRNP sa pre–iRNK i njenu precizu obradu u funkcionalnu iRNK. U kvasaca je
naðeno da u strukturu kompleksa za obradu pre–iRNK ulazi RNK dužine 1,2 kilobaza (1,2 kb RNK),
koja ima sekvencu homologu sekvenci U2–, U4–, U5– i U6–snRNK sisarskih æelija. Prema tome,
ova jedna RNK u kvascu koja uèestvuje u obradi pre–iRNK, obavlja funkciju èetiri snRNK sisarskih
živih sistema.
Pored isecanja introna, proces pripreme pre–
O
iRNK da uèestvuje u procesu translacije u eukariota
CH3
podrazumeva i specifiènu modifikaciju 5´–terminu-
C N+
HN C 7 sa iRNK i dodavanje poli(A) repa razlièite dužine
CH
C C
N
na 3´–terminus iRNK. Modifikacija 5´–terminusa
H2N N
7-metil G iRNK se ostvaruje vezivanjem 7–metilguanozina za
O H2C5 , prvi nukleotid u lancu iRNK (5´–terminus moleku-
O
O P O la) formirajuæi 5´–5´ trifosfatni most. Ovu rakciju
H H
O H H katalizuje enzim guanililtransferaza (Slika 13).
Trifosfatni O P O
most OH OH Ova modifikacija 5´–terminusa iRNK se dešava u
O toku procesa biosinteze, transkripcije iRNK, i to pre
O P O nego što dužina lanca iRNK ne dostigne više od 20
O nukleotida. Ako je prva baza u iRNK adenozin, ona
Baza 1
5
,CH2 O može biti metilovana dajuæi N6–metil adenozin. Ta-
H H koðe su moguæe dodatne modifikacije metilacijom
H , H
O
2
OH (CH3) O2´–atoma riboze prvog i drugog nukleozidnog
O P O ostatka u iRNK.
O Dodavanje poli(A) repa dužine od 20 do 50 nu-
CH2 Baza 2
O kleotida je veoma èesta pojava u posttranskripcio-
H H noj modifikaciji iRNK. Poli(A) rep se dodaje enzi-
H 2
, H
O OH (CH3 ) matskim putem na primarni iRNK transkript u dve
O P O sukcesivne reakcije. U prvoj reakciji dolazi do seèe-
O nja primarnog transkripta i to 15 do 25 nukleotida
nizvodno (ka 3´–terminusu transkripta) od visoko
konzervirane sekvence AAUAAA i u okviru 50 nu-
Slika 13. Struktura modifikovanog 5´–terminusa eukariot- kleotida pre nešto manje konzervirane sekvence bo-
ske iRNK; (CH3) alternativna moguæa mesta dalje modifi-
kacije.
gate U ili GU nukleotidima. Mutacija u okviru
AAUAAA sekvence dovodi do gubljenja moguæno-
sti seèenja i poliadenilacije transkripta. Nakon ovog seèenja, dodaje se poli(A) rep gde je donor ade-
ninskog nukleotida ATP a enzim koji katalizuje tu reakciju je poli (A) polimeraza. Ovaj se enzim ak-
tivira specifiènim faktorom seèenja i poliadenilacije, koji prepoznaje AAUAAA sekvencu i kada po-
li(A) rep dostigne dužinu od oko 10 adeninskih ostataka više nema potrebe za prisustvom ovog fakto-
ra. Nije sasvim jasno šta determiniše dužinu sintetisanog poli(A) repa, jer je malo verovatno da je to
svojstvo same poli(A) polimeraze. Meðutim, naðeno je da mašinerija odgovorna za poliadenilaciju
iRNK (kompleks od 500 do 1000 kD) sadrži najmanje tri proteina koji su ukljuèeni u seèenje primar-
nog transkripta iRNK da bi se mogla odigrati poliadenilacija. Eksperimenti u in vitro uslovima su po-
kazali da poli(A) rep nije neophodan za translaciju iRNK, ali je pokazano da se poli(A) rep skraæuje
sa starenjem iRNK. Zapaženo je da zrele, obraðene iRNK koje nose informaciju za sintezu histona ne
poseduju poli(A) rep (ove iRNK ne poseduju u svojoj sekvenci AAUAAA signal za seèenje i polia-
denilaciju iRNK). Ove iRNK imaju poluživot u citosolu od manje od 30 min, dok veæina drugih
iRNK sa poli(A) repom imaju poluživot reda velièine sata ili dana. Stoga je zakljuèeno da poli(A) rep
ima zaštitnu ulogu iRNK. S druge strane, poli(A) rep u citosolu formira specifièni kompleks sa po-
li(A)–vezujuæim proteinom, koji organizuje iRNK u ribonukleoproteinsku partikulu, što štiti iRNK
od degradacije u citosolu od strane nukleaza. Tek nakon ovako kompleksne obrade, iRNK postaje
funkcionalna i može služiti kao matrica za sintezu proteina koja se odigrava u citoplazmi eukariot-
skih æelija.
Transportna RNK (tRNK). Kada je ustanovljeno da je genetièka informacija locirana u DNK,
postavilo se pitanje na koji naèin jezik nukleotidne sekvence u DNK koja predstavlja gen æelija pre-
vodi u jezik redosleda amino kiselina u polipeptidu? Fransis Crick je 1958. godine, postavio „adap-
torsku” hipotezu u kojoj je pretpostavljeno da postoji molekul „adaptor”, koji poseduje za sebe veza-
nu amino kiselinu. Vezivanje amino kiseline obezbeðuje visoko specifièan enzimski sistem. Ovaj en-
zimski sistem èine aminoacil–tRNK sintetaze od kojih svaka specifièno prepoznaje samo jednu od 20
osnovnih amino kiselina (Poglavlje: PROTEINI) i odgovarajuæu tRNK. Takav adaptorski molekul
za koga je vezana amino kiselina prepoznaje kodon u iRNK koja je direktni produkt transkripcije ge-
na. Taj adaptorski molekul omoguæava da se informacija u DNK, genu, prenese preko iRNK na redo-
sled amino kiselina u polipeptidu u procesu translacije. Fransis Crick je pretpostavio da taj adaptorski
molekul mora imati u svojoj strukturi RNK, jer bi se tada prepoznavanje kodona u iRNK moglo odvi-
jati komplemetarnim sparivanjem baza. U istom periodu Paul Zamecnik i Mahlon Hoagland su otkri-
li da se tokom sinteze proteina radioaktivno obeležena amino kiselina tranzitorno veže za RNK male
molekulske mase. Dalja istraživanja su pokazala da su zapravo ove RNK (prvo nazvane „solubilne
RNK”, a danas poznate kao tRNK) adaptorski molekuli èije je postojanje pretpostavila adaptorska
hipoteza Fransis Crick-a. Robert Holey je 1965. godine, nakon sedam godina rada uspeo da odredi
prvu sekvencu biološki aktivnog molekula tRNK i to je bila alanin–tRNK (ala–tRNK; tRNKAla) po-
reklom iz kvasca. To je bila prva determinisana sekvenca tRNK. Uspeh odreðivanja sekvence speci-
fiène tRNK je veoma veliki jer svi organizmi poseduju veliki broj razlièitih tRNK (najmanje po jednu
za svaku od 20 aminokiselina – Poglavlje: PROTEINI) koje su po svojim karakteristikama izuzetno
sliène, te je njihovo razdvajanje veoma kompleksno. Pored toga, u tRNKAla kvasca je 76 baza modifi-
kovano (videti dole).
Od 1965. godine do danas, odreðena je sekvenca oko 2000 tRNK izolovanih iz više od 200 orga-
nizama ili njihovih organela (veæina sekvenci je odreðena na osnovu sekvence kloniranih gena koji
kodiraju tRNK). Analiza poznatih sekvenci tRNK je pokazala da dužina polinukleotidnog lanca ovih
molekula varira izmeðu 60 i 95 nukleotida (mase od 18 do 28 kD), ali veæina molekula predstavlja la-
nac od oko 76 nukleotida. Analiza je, takoðe, pokazala da sve tRNK imaju istu sekundarnu strukturu
oblika lista deteline (Slika 14).
Ova sekundarna struktura ima nekoliko zajednièkih osobina za sve tRNK (Slika 14):
1. 5´–terminus polinukleotidnog lanca ima slobodnu fosfornu grupu (5´p–).
2. Postojanje dvolanèanog regiona, grane, od 7 baznih parova komplementarno sparenih baza
koga formiraju 5´– i 3´–terminus polinukleotidnog lanca. U ovoj grani se mogu nalaziti i bazni paro-
vi, na primer, G–U (nestandardno sparene baze). Na 3´–terminusu se nalazi triplet CCA (prisutan u
svih tRNK), gde terminalni adeninski nukleotid (A) ima slobodnu 3´–OH grupu za koju se veže ami-
nokiselina. Stoga se ova grana naziva akceptorska grana. Triplet CCA sa kojim se završava 3´–ter-
minus polinukleotidnog lanca tRNK je u prokariota integralni deo sintetisane tRNK. Meðutim, u
eukariota se tRNK sintetiše u obliku pre–tRNK koja ne poseduje CCA triplet. Ovaj triplet se dodaje u
procesu njene obrade od pre–tRNK do funkcionalne tRNK delovanjem enzima tRNK nukleotidtran-
sferaze. Ovaj enzim dodaje jedan po jedan dva C i jedan A nukleotid na 3´–terminus tRNK koristeæi
kao supstrat CTP i ATP.
POGLAVLJE VII 95
, 3. Veoma kratak dvolanèani region
3
A OH od samo 3 do 4 bazna para (u nekih
Akceptorska C tRNK može biti i 5 do 7 baznih parova)
grana Mesto vezivanja sa jednolanèanom petljom. Ova struktura
C
aminokiseline se naziva dihidrouridinska grana sa D
, petljom, jer u svojoj strukturi veoma èe-
5p
sto ima modifikovanu bazu dihidrouridin
(D) (Slika 15).
4. Sledeæi dvolanèani region formira
pet baznih parova i takoðe poseduje jed-
D petlja nolanèanu petlju. U okviru ove petlje na-
*U
R A Y A*
lazi se antikodon (redosled od tri nukle-
Y C otida koji su komplementarni kodonu u
G* R
R G C
iRNK), te se ovaj deo strukture tRNK na-
G A ziva antikodonska grada sa antikodon-
Y* T Y
TyC petlja skom petljom. Ova struktura je odgo-
vorna za specifiènost tRNK u odnosu na
Varijabilna ugraðivanje aminokiseline u polipeptid
petlja
tokom njegove sinteze, jer obezbeðuje
Y * sparivanje baza antikodona sa kodonom
Antikodonska R*
petlja U u iRNK.
5. Nasuprot D petlji, nalazi se dvo-
Antikodon lanèani region od pet baznih parova sa
Slika 14. Shema sekundarne strukture tRNK oblika lista deteline. Crni
jednolanèanom petljom u kojoj se u veli-
krugovi povezani crtom predstavljaju komplementarno sparene baze, kom broju sluèajeva nalazi sekvenca
dok neispunjeni krugovi povezani crtom predstavljaju nestandardno TyC (y je oznaka za pseudouridin koji
sparene baze (npr., G–U). R i Y su mesta na kojima se moraju nalaziti ima modifikovanu bazu uracila – Slika
purinski (R), odnosno pirimidinski (Y) nukleotidi. y – pseudouracil.
Nukleotidi sa zvezdicom su modifikovane forme nukleotida. 15). Ova struktura se naziva TyC grana
sa TyC petljom.
6. U okviru sekvence tRNK postoji 15 pozicija na kojima su uvek locirane iste baze i 8 pozicija
na kojima su locirane ili neka od purinskih (A ili G) ili neka od pirimidinskih baza (C ili U). Pored to-
ga, purinska baza koja se nalazi sa 3´–strane antikodona uvek je modifikovana.
7. Najveæa varijabilnost u sekundarnoj strukturi analiziranih tRNK je struktura nazvana varija-
bilna petlja koja se nalazi izmeðu antikodonske i TyC petlje. Ovaj region može imati dužinu od tri
do dvadesetjednog nukleotida koja može formirati dvolanèane regione do 7 baznih parova.
Jedna od najistaknutijih karakteristika molekula tRNK je postojanje modifikovanih i hipermodi-
fikovanih baza u njenoj sekvenci. Oko 25% baza u tRNK se postranscripciono modifikuje, odnosno
dolazi do raznih vidova modifikacije baza (Slika 15). Otkriveno je skoro 80 tipova modifikovanih
baza u tRNK. Ove modifikovane baze su naðene na više od 60 razlièitih pozicija u sekvenci tRNK.
Hipermodifikovani nukleozidi kao što je izopenteniladenozin (i6A) (Slika 15) su obièno prisutni od-
mah do antikodona ako je 3´–nukleotid antikodona A ili U.
Najranije fizièko–hemijske analize su ukazivale da tRNK mora imati veoma definisanu tercijer-
nu, trodimenzionalnu (3–D) strukturu. Tokom 1974. godine, izuèavana je struktura kristala tRNKPhe
izolovane iz kvasca pomoæu difrakcije X–zraka u nezavisnim istraživanjima kojima su rukovodili
Alexander Rich i Aaron Klug. Rezultat istraživanja je bio istovetan a to je da molekul tRNK u 3–D
konformaciji ima L–oblik (oblik bumeranga). Jedan krak L–oblika tRNK obrazuju akceptorska gra-
na i TyC petlja, dok drugi krak obrazuju D petlja i antikodonska petlja. Svaki krak L–oblika tRNK je
dugaèak oko 60 Å, a akceptorska grana i antikodonska petlja se nalaze na suprotnim krajevima L–ob-
lika tRNK udaljene meðusobno oko 76 Å. Nastajanje ovakve 3–D konformacije je posledica spariva-
nja baza (formiranja vodoniènih veza) lociranih u D petlji i TyC petlji. Ovakva 3–D konformacija
tRNK je stabilizovana i meðusobnom interakcijom planarnih prstenova purina i pirimidina u sused-
nim baznim parovima lociranim u dvolanèanim regionima tRNK molekula, slièno kao u DNK helik-
su (videti: Stabilnost molekula DNK).
Derivati adenina:
CH3
NH2 NH CH2 CH C O
+ C C CH3 H C
N N N
H3 C N1 C N 6 C N C
CH CH CH
HC C HC C HC C
N N N N N N
Riboza Riboza Riboza

6
1-metiladenozin (m1A) N -izopenteniladenozin (i6A) Inozin (I)
Derivati guanina:
O CH3 O H O
C + C C
N N C N
HN C 7 HN C N C
CH 2
CH CH
C C H3 C C C H3 C C C C
N N N N N N
H2N N N
H3 C
Riboza Riboza CH3 Riboza
7 7 2 2 2
N -metilguanozin (m G) N ,N -dimetilguanozin (m G) Viozin (Wio)
Derivati uracila:
O O O S
C H C H C CH3 C
HN 1
N HN 5C H HN 5C HN 4 CH
6
C 5 CH C C H C CH C CH
O C O N H O N O N
Riboza Riboza Riboza Riboza

Pseudouridin (y) Dihidrouridin (D) Ribotimin (T) 4-tiouridin (s4U)
Derivati citozina: O
NH2 NH C CH3 NH2
H3 C + C C C
N3 CH N 4 CH N CH
C CH C CH C2 CH
O N O N N
HN
Riboza Riboza (CH ) Riboza
2 4
3 4 4 +
3-metilcitidin (m C) N -acetilcitifin (ac C) H N CH COO
3
Lizidin (L)
Slika 15. Pregled modifikovanih nukleozida najèešæe prisutnih u tRNK. U zagrdama su date njihove uobièajene skraæenice.
POGLAVLJE VII 97
NH2 Vezivanje aminokiseline za terminalni A
C N tRNK
u CCA tripletu prisutnom na 3´–terminusu
N C
CH tRNK katalizuje enzim aminoacil–tRNK
O
HC C sintetaza pri èemu se uspostavlja estarska
Adenozin N N
CH2 O P O
O veza izmeðu aminokiseline i tRNK. Zapra-
O
H H vo, dolazi do esterifikacije 3´–OH grupe ter-
H , H minalnog A u tRNK. (Slika 16). Ovaj proces
3
HO O se naziva šaržiranje tRNK i izuzetno je pre-
C O cizan (jedna tRNK veže za sebe samo odgo-
H C R Aminokiselina varajuæu aminokiselinu i to prema antikodo-
+ nu koji poseduje).
NH
3
Ribozomalna RNK (rRNK). Izuèava-
Slika 16. Esterifikovana forma tRNK.
nje organizacije supramolekulskih struktura
æelije – ribozoma, pokazalo je da je važna
komponenta kako za održavanje strukture ribozoma tako i za njihovu funkcionalnost rRNK. Pravilno
funkcionisanje ribozoma obezbeðuje da se ostvari precizna interakcija izmeðu kodona na iRNK i an-
tikodona na tRNK. Samim tim obezbeðuje se precizan prenos genetièke informacije zapisane u genu
na redosled aminokiselina u odgovarajuæem proteinu. Prema tome, ribozomi su komponente æelije
koje obezbeðuju biosintezu proteina. Do tog zakljuèka je došao Paul Zamecnik 1955. godine pošto je
pokazao da su radioaktivno obeležene aminokiseline (14C) tranzitorno prisutne na ribozomima pre
nego što se naðu u slobodnom, tek sintetisanom proteinu. Ribozomi su supramolekulske strukture iz-
graðene od nukleinskih kiselina (rRNK) i proteina i prvi eksperimenti su pokazali da oko 2/3 mase ri-
bozoma èini rRNK, a 1/3 proteini. Ribozomi su složene strukture i u odreðenim uslovima mogu diso-
sovati na dve subjedinice razlièite velièine. Najbolje izuèena struktura ribozoma prokariotskih živih
sistema su ribozomi bakterije Escherichia coli (Tabela 4).
Tabela 4. Komponente ribozoma bakterije Esherichia coli.
Ribozom Mala subjedinica Velika subjedinica
Sedimentacioni koeficijent 70S 30S 50S
Molekulska masa (kD) 2520 930 1590
23S (2904 nukleotida)

RNK 16S (1542 nukleotida)
5S (120 nukleotida)
Molekulska masa (kD) 560 11104
Zastupljenost RNK
66% 60% 70%
u odnosu na ukupnu masu ribozoma
Proteini 21 polipeptid 31 polipeptid
Zastupljenost proteina
34% 40% 30%
Ribozomi ove bakterije su sferoidne partikule, sedimentacionog koeficijenta 70S, èija je veæa di-
menzija oko 250 Å. Ovaj ribozom disosuje na malu 30S i veliku 50S subjedinicu. Bakterija E. coli
ima oko 20.000 ribozoma po æeliji i u njima je smešteno oko 80% ukupne RNK i 10% ukupnih protei-
na bakterije. Harry Noller je sekvencirao 16S rRNA koja se nalazi u 30S subjedinici i našao da je to
polinukleotidni lanac od 1542 nukleotida. Kompjuterska analiza ove sekvence je pokazala da 16S
rRNK može zauzeti specifiènu sekundarnu strukturu. Elektronska mikroskopija je pokazala da je
struktura 16S rRNK u 30S subjedinici veoma slièna strukturi koja je dobijena kompjuterskom anali-
zom. Ovaj podatak je ukazao da je oblik 30S subjedinice determinisan samom sekundarnom struktu-
rom 16S rRNK.
Ribozomi prokariota i eukariota se razlikuju po sastavu. Najbolje izuèeni ribozomi eukariota su ri-
bozomi citolazme æelija jetre. Ribozomi eukariota su veæi i kompleksniji po svom sastavu (Tabela 5).
Tabela 5. Komponente citoplazmatiènih ribozoma æelija jetre pacova.
Ribozom Mala subjedinica Velika subjedinica
Sedimentacioni koeficijent 80S 40S 60S
28S (4718 nukleotida)

RNK 18S (1874 nukleotida) 5.8S (160 nukleotida)
5S (120 nukleotida)
Zastupljenost RNK
60% 50% 65%
Proteini 33 polipeptida 49 polipeptida
Zastupljenost proteina
40% 50% 35%
U bakteriji E. coli geni koji kodiraju rRNK sadrže informaciju za sintezu sve tri vrste rRNK
(16S, 23S i 5S rRNK). Prema tome, primarni transkript ovih gena (pre–rRNK), koji su dužine od oko
5.500 nukleotida sadrži 16S rRNK na svom 5´–terminusu iza koga se nalazi 1 do 2 kopije tRNK. Za-
tim sledi 23S rRNK, 5S rRNK, a u nekim transkriptima se na 3´–terminusu nalazi još jedna ili dve ko-
pije tRNK. Ovakva pre–rRNK podleže obradi specifiènim enzimima ribonukleazama (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Nukleaze) koje kao produkt daju formirane, zrele 16S, 23S i 5S rRNK mole-
kule koje ulaze u sastav ribozoma. Za vreme formiranja ribozoma od rRNK i proteina, dolazi do me-
tilacije 24 specifièna nukleozida kako u 16S rRNK tako i u 23S rRNK. Donor metil grupe u ovim re-
akcijama metilacije je S–adenozilmetionin (SAM), koji je intermedijer katabolizma metionina (Po-
glavlje. KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). Stoga se u zreloj rRNK nalaze
N6,N6–dimetiladenin i O2´–metilriboza. Smatra se da prisustvo O2´–metil grupe na ribozi obezbeðuje
da ne doðe do hidrolize susedne fosfodiestarske veze od strana intracelularnih enzima ribonukleaza
POGLAVLJE VII 99
koje za svoje delovanje zahtevaju slobodnu 2´–OH grupu riboze (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA –
Nukleaze). Meðutim, još uvek nije sasvim jasan biološki smisao metilacije baza u rRNK.
U eukariotskim živim sistemima primarni transkript pre–rRNK ima dužinu od oko 7.500 nukleo-
tida (vrednost sedimentacionog koeficijenta ove pre–rRNK je 45S). Na svom 5´–terminusu ova 45S
pre–rRNK ima 18S rRNK. Zatim sledi 5.8S rRNK i na 3´–terminusu je locirana 28S rRNK. Ove
rRNK su meðusobno razdvojene sekvencama koje ne ulaze u sastav zrelih rRNK spremnih da budu
ugraðene u ribozome. Na samom poèetku obrade 45S pre–rRNK dolazi do njene metilacije na oko
110 mesta i to u okviru rRNK sekvenci. Oko 80% ovih metilacija otpada na metilaciju riboznih osta-
taka pri èemu se dobija O2´–metilriboza. Ostatak metilacije otpada na formiranje N6,N6–dimetilade-
nina i 2–metilguanina. Dalji proces obrade 45S pre–rRNK se odvija na slièan naèin kao i u prokario-
ta. Eukariotska 5S rRNK se zasebno obraðuje i njena obrada je veoma slièna obradi tRNK.
Naðeno je da neki eukariotski geni koji kodiraju rRNK poseduju introne i da se introni isecaju iz
pre–rRNK autokatalitièki. Tako je naðeno u protozoi Tetrahymena thermophila da jedinstveni intron
od 413 nukleotida sam sebe iseca iz pre–rRNK u odsustvu proteina. To je bio prvi dokaz da i RNK
može imati enzimsku aktivnost (ribozimi – Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Nukleaze). Introni sa
enzimskom, odnosno katalitièkom aktivnošæu su svrstani u grupu I introna. Ovakvi introni su naðe-
ni u jedrima, mitohondrijama i hloroplastima razlièitih eukariota (osim vertebrata) i èak u nekim bak-
terijama. Druga grupa ribozima pripada grupi II introna koja je naðena u pre–rRNK mitohondrija
gljiva i biljaka i koja predstavlja najveæi broj introna u hloroplastima. Ovi introni imaju ribozimsku
aktivnost sliènu obradi pre–iRNK, tj. oni u procesu obrade formiraju strukture oblika omèe i ne kori-
ste slobodne nukleotide za odvijanje reakcija obrade, kao što to èine introni grupe I.
ENZIMOLOGIJA – Opšti deo
Veoma veliki broj biohemijskih reakcija koje èine život, odnosno daju osnovu za funkcionisanje
živog sistema, omoguæen je aktivnošæu biokatalizatora – enzima. To su veoma znaèajni proteinski
molekuli usled svoje specifiènosti i katalitièke moæi. Enzimi se bitno razlikuju od obiènih katalizato-
ra hemijske prirode u nekoliko osobina:
1. Veæa brzina reakcije: Brzina enzimima katalizovanih reakcija je za 106 do 1012 puta veæa od br-
zine nekatalizovanih reakcija i za nekoliko redova velièine veæa od brzine hemijski katalizovanih re-
akcija.
2. Blaži uslovi u kojima se odigrava reakcija: Enzimima katalizovane reakcije se dešavaju u
umerenim uslovima; temperatura ispod 100°C, atmosferski pritisak i skoro neutralni pH. Nasuprot
tome, efikasna hemijska kataliza èesto zahteva veoma visoke temperature, pritiske i ekstremne pH
vrednosti.
3. Veæa specifiènost reakcije: Enzimi imaju neuporedivo veæi stepen specifiènosti u odnosu na
supstrat (reaktant koga enzim prepoznaje i na koga deluje), nego što to imaju hemijski katalizatori;
enzimska reakcija nema nusproizvoda. Na primer, u enzimskoj sintezi proteina na ribozomu, poli-
peptid koji se sastoji od 1000 aminokiselina se sintetiše bez greške. Meðutim, u hemijskoj sintezi,
usled boènih reakcija i nusproizvoda, samo polipeptid od oko 50 aminokiselina može biti sintetisan
precizno.
4. Moguænost regulacije reakcije: Katalitièka aktivnost mnogih enzima varira i zavisi od koncen-
tracije intraæelijskih supstanci, koje nisu supstrati za same enzime. Mehanizmi ovakvih regulatornih
procesa podrazumevaju alosterièku kontrolu ili kovalentnu modifikaciju enzima, kao i varijacije u
kolièini sintetisanog enzima.
Razmatranje ovih znaèajnih katalitièkih karakteristika enzima vodi ka jednom od najvažnijih pi-
tanja u biohemiji: Kako funkcionišu enzimi, odnosno kako enzimi katalizju hemijske reakcije u ži-
vom sistemu?
A. Istorijat enzimologije
Istorija enzimologije (nauka o enzimima) datira od poèetka 19-tog veka, kada se poèela izuèavati
fermentacija. Smatra se da je izuèavanje fermentacije poèelo 1810. godine, sa nalazom Gay–Lus-
sac-a da su etanol i ugljen dioksid glavni proizvodi degradacije šeæera od strane kvasca. Louis Paste-
ur je zakljuèio 1860. godine da se proces fermentacije može odigrati samo u živim æelijama i da su
procesi fermentacije neodvojivo vezani za životni ciklus æelija kvasca. Justus Liebig je tvrdio da se
biološki procesi dešavaju u kvascu zahvaljujuæi hemijskim supstancama, nazvanim „fermenti”. Fre-
drich Kühne je 1878. godine uneo naziv „enzim” (grèki: en – unutar; zyme – kvasac) da oznaèi da
postoji nešto u kvascu što katalizuje fermentaciju, što može funkcionisati van æelije kvasca. Eduard
Buchner je 1897. godine otkrio da bezæelijski ekstrakt kvasca može da in vitro katalizuje sintezu eta-
nola iz glukoze (alkoholna fermentacija). James Sumner je bio prvi nauènik koji je izolovao enzim u
kristalnoj formi – enzim ureaza. Godine 1963., uraðena je prva aminokiselinska sekvenca nekog en-
zima (ribonukleaza A pankreasa goveèeta), a 1965. godine je napravljena prva analiza strukture enzi-
ma pomoæu X–zraka (lizozim jajeta). Od tada je izolovano, preèišæeno i okarakterizovano oko 2.000
enzima.
POGLAVLJE VIII 101
B. Klasifikacija enzima
Mnogi enzimi su dobili ime dodavanjem sufiksa –aza na ime supstrata na koji deluju. Tako, npr.,
enzim koji deluje na ureu (supstrat) naziva se ureaza, enzim koji deluje na arginin (supstrat) naziva se
arginaza, itd. Drugi enzimi imaju nazive koji nemaju hemijsku osnovu, kao npr., tripsin, pepsin, ka-
talaza, itd.
Enzimi se kategorišu, na osnovu tipa reakcija koje katalizuju, u šest klasa:
1. OKSIDOREDUKTAZE – katalizuju procese oksido–redukcija, gde je za žive sisteme od iz-
uzetnog znaèaja proces dehidrogenizacije i hidrogenizacije, tj., prenos atoma vodonika. U ovu klasu
enzima spadaju, npr.: alkoholne dehidrogenaze (reverzibilno prevode alkohol u aldehid); aldehidne
dehidrogenaze (reverzibilno prevode aldehid u kiseline): citohrom oksidaza (oksiduje gvožðe [Fe2+]
u [Fe3+] protoporfirinskog prstena u citohromu C).
2. TRANSFERAZE – katalizuju prenose grupa ili atoma sa supstrata na supstrat. U ovu klasu
spadaju: fosfotransferaze (prenose fosfornu grupu); aminotransferaze (prenose amino–grupu); acil-
transferaze (prenose acetil–grupu, sukcinil–grupu ili neku drugu acil–grupu).
3. HIDROLAZE – katalizuju hidrolizu kovalentnih veza u supstratu, uvoðenjem molekula vode
na mesto veze. Ime dobijaju po vezi na koju deluju. Tako peptidaze deluju na peptidnu vezu u sup-
stratu (peptidi, proteini); fosfataze deluju na monofosfoestre u supstratima; glikozidaze deluju na gli-
kozidne veze u sustratu (disaharidi, polisaharidi); fosfodiesteraze deluju na fosfodiestarsku vezu u
supstratu (polinukleotidi).
4. LIAZE – katalizuju nehidrolitièko uklanjanje grupa sa molekula, èesto formirajuæi dvogubu
vezu na mestu katalize. Tako dehidrataze uklanjaju molekul vode iz supstrata ostavljajuæi dvogubu
vezu; deaminaze uklanjaju amonijak iz supstrata ostavljajuæi dvogubu vezu, a dekarboksilaze ukla-
njaju CO2 iz supstrata bez uvoðenja dvogube veze.
5. IZOMERAZE – katalizuju interkonverziju izomera, ukljuèujuæi racemizaciju, cis–trans izo-
merizaciju, odnosno pomeranje dvogubih veza, pomeranje fosforne grupe, itd. Predstavnici ove kla-
se enzima su i racemaze i mutaze raznog profila, koje menjaju konfiguraciju molekula.
6. LIGAZE – katalizuju formiranje veza u procesima biosinteze uz utošak energije. Najèešæi do-
nor energije je ATP. Ligaze mogu uspostavljati izmeðu dva supstrata: C–O vezu, npr., enzim aminoa-
cil–tRNK–sintetaza, koja katalizuje vezivanje aminokiseline za tRNK; C–N vezu, npr., glutamin sin-
tetaza, koja katalizuje sintezu aminokiseline glutamina od glutaminske kiseline; C–C vezu, npr., ace-
til–S–CoA karboksilaza, koja katalizuje karboksilaciju jedinjenja acetil–S–CoA.
C. Kofaktori
Enzimi katalizuju veliki broj reakcija, gde su funkcionalne boène grupe aminokiselina ukljuèene
u sam proces katalize. Meðutim, veoma èesto enzmi zahtevaju jednu ili više neproteinskih kompo-
nenti za svoju aktivnost. Te komponente se nazivaju kofaktori. Kofaktori mogu biti joni metala ili or-
ganski molekuli koji se nazivaju koenzimi.
Enzimi koriste jone metala za: (a) organizaciju primarnog katalitièkog centra, (b) vezivanje sup-
strata za enzim, formirajuæi koordinacione komplekse sa supstratom ili (c) za stabilizaciju konforma-
cije proteinskog dela enzima u aktivnoj formi. Tako je, npr., Zn2+–jon neophodan za organizaciju ka-
talitièkog centra enzima karboksipeptidaze A (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzi-
mi). Slièno tome, koenzim NAD+ omoguæava katalitièku aktivnost enzima dehidrogenaza, kao što su
npr., alkoholna dehidrogenaza ili gliceraldehid–3–fosfat dehidrogenaza (Poglavlje: GLIKOLIZA).
Katalitièki aktivan kompleks enzim–kofaktor naziva se HOLOENZIM. Holoenzim predstavlja, za-
pravo, asocijaciju enzimski neaktivnog proteinskog dela enzima, koji se zove APOENZIM, i KO-
FAKTORA. Kofaktor u najveæem broju sluèajeva nije èvrsto vezan za apoenzim u holoenzimu i
može relativno lako disocirati ili asocirati sa apoenzimom. Neki kofaktori, poznati kao prostetièke
grupe, su po pravilu permanentno vezani za proteinski deo i to veoma èesto kovelantno (npr. hem –
prostetièka grupa hemoglobina je pored hidrofobnih interakcija i vodoniènih veza i kovalentno vezan
za globin).
Nikotinamid
Reaktivni atom: C4
H NH2
H 4 N
3 5 CONH2 N
H
2 1 6
H O O
+ N
N N
CH2 O P O P O CH2 O AMP
O
D-riboza H H O O H H
H H H
OH OH OH OX
+
X = H Nikotinamid adenin dinukleotid (NAD )
+
X = P Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP )
Izoaloksazinski prsten
O O
N 4
N 4
6 5 6 5
H3C 7 4a 3 NH H3C 7 4a NH
3
8 10a Reaktivni atomi: N1 i N5 8 10 a
2 2
H3C 9 10 1 H3C 9 10 1
8a N N O N N O
C H2 AMP C H2
H C OH NH2 H C OH
Ribitol H C OH N
N H C OH
H C OH O O H C OH
N N 2
CH2 O P O P O CH2 CH2O PO3
O O O
Flavin adenin mononukleotid
H H (FMN)
H H
OH OH
Flavin adenin dinukleotid
(FAD)
Reaktivna grupa
Imidazolni
prsten
H
O
C4 O
2 '
HN1 3 NH HO 4
5 CH2OPO 3
2
3
Reaktivni atom: N1
2 1 6
H3C + H
6 4
CH2 CH2 CH2 CH2 COO N
5
S H
Tiofenski Valerat Piridoksalfosfat (PLP)
prsten
Biotin
Slika 1. Najvažniji koenzimi bioloških sistema.

POGLAVLJE VIII 103
Disocibilni proton
Reaktivni atom: C2
NH2 H
Tiazolni prsten
C, + C2 3
S O O
N 3, 4 ,C
5 CH2 N1 5 4
, C C CH2 O P O P O
H3C C
2
1
, 6, CH
N CH3 O O
Aminopirimidinski
prsten
Tiamin pirofosfat (TPP)
b-alanin Reaktivna
grupa
O O H3C OH O O
Adenin
CH2 O P O P O CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH2 CH2 SH
O O O H3C H H
H H
H H Fosfopantotenat Cisteamin
OH O Fosfopantetein
2
PO3 Koenzim A (HS-CoA)
Reaktivni atomi: N5 i N10
O H
H H O COO O
4
N
HN3 5
6 CH2 N C N CH CH2 CH2 C OH
9 10
H2N
2
1 8 7
H H n
N N H
H
Pteridinski prsten PABA Glutamat
Tetrahidrofolat (THF)
Slika 1. Najvažniji koenzimi bioloških sistema – nastavak.
Koenzimi su po prirodi vitamini ili njihovi derivati (Slika 1). Koenzimi funkcionišu kao interme-
dijerni nosaèi funkcionalnih grupa, specifiènih atoma ili elektrona u reakcijama koje katalizuju enzi-
mi. Tako su u procese oksido–redukcije ukljuèeni derivati vitamina nikotinamida kao koenzimi niko-
tinamid adenindinukleotid (NAD+) i nikotinamid adenindinukleotid fosfat (NADP+) (nazivaju se još
i piridinskim nukleotidima, pošto imaju piridinski prsten u svojoj strukturi) i derivati riboflavina (vi-
tamin B2) flavin mononukleotid (FMN) i flavin adenindinukleotid (FAD), te se nazivaju i flavinskim
nukleotidima. Vitamin biotin je ukljuèen u procese karboksilacije supstrata, a derivat tiamina (vita-
min B1) tiaminpirofosfat (TPP) je ukljuèen u prenos aldehidne grupe. Derivat piridoksina (vitamin
B6) piridoksalfosfat (PLP) je odgovoran za transfer amino–grupa, racemizaciju i dekarboksilaciju
aminokiselina, a derivat vitamina folne kiseline, tetrahidrofolna kiselina (THF) za transfer C1–grupa.
Derivat vitamina pantotenata, koenzim A (HS–CoA) je važna komponenta za prenos acilnih grupa.
Nedostatak vitamina izaziva nemoguænost funkcionisanja enzima koji zahtevaju specifiène ko-
enzime pa se kao posledica u èoveka javljaju bolesti. Tako nedostatak tiamina izaziva bolest beriberi,
nedostatak nikotinamida pelagru, a nedostatak folne kiseline megaloblastiènu anemiju.
POGLAVLJE VIII 104
#
A D. Karakteristike enzimskih reakcija
G Enzimi katalizuju hemijske reakcije u živom siste-

# mu, poštujuæi sve zakonomernosti hemije. Meðutim,
DG
A po se du ju i neke osobine koje ih èine specifiènim. He-
mijska reakcija prelaska supstrata (reaktant) u produkt,
može se odigrati tek kada jedan deo populacije moleku-
P la supstrata u datom trenutku poseduje dovoljno energi-
je da dostigne aktivno stanje – tranziciono stanje (S#),
Tok reakcije u kome postoji velika verovatnoæa da æe doæi do raski-
Slika 2. Shematski dijagram efekta enzima na reakci-
danja hemijske veze u molekulu supstrata ili formiranja
ju. G – slobodna energija; A – polazni supstrat; P – nove veze izmeðu molekula supstrata. Tranziciono sta-
produkt reakcije; DG# – slobodna energija aktivacije; nje je locirano na vrhu energetske barijere koja odvaja
(-) – nekatalizovana reakcija; (....) – enzimom katali- reaktante od produkata (Slika 2), i brzina hemijske re-
zovana reakcija.
akcije je proporcionalna koncentraciji molekula koji se
nalaze u tranzicionom stanju.
# Û
S
SUPSTRAT
SÛ
TRANZICIONO
P
PRODUKT
STANJE
Energija potrebna za dovoðenje molekula supstrata u aktivno stanje naziva se slobodna energija
aktivacije i oznaèava se DG#, što je jednako razlici slobodnih energija molekula supstrata u tranzicio-
nom stanju i neaktiviranog supstrata. Slobodna energija aktivacije se definiše kao kolièina energije
potrebne da se svi molekuli jednog mola supstance, na datoj temperaturi, dovedu do tranzicionog sta-
nja na vrhu energetske barijere.
Brzina hemijske reakcije se može uveæati na dva naèina: (a) povišenjem temperature reakcije.
Na taj naèin više se molekula dovodi u tranziciono stanje i hemijska reakcija je dva puta brža sa po -
veæanjem temperature reakcije za 10°C; (b) tranzitornim vezivanjem katalizatora sa reaktan-
tom koje rezultira formiranjem tranzicionog stanja na mnogo manjoj energetskoj barijeri. Enzimi
ubrzavaju hemijske reakcije u živim sistemima formiranjem tranzitornog kompleksa sa supstratom
izazivajuæi smanjenje slobodne energije aktivacije, ne menjajuæi pri tome tok reakcije (Slika 2).
Pored toga, enzimi ne menjaju ni konstantu ravnoteže (Keq) hemijske reakcije, ali ubrzavaju nje-
no dostizanje. Kao primer efikasnosti enzimski katalizovanih reakcija, može poslužiti razgradnja vo-
donik–peroksida na vodu i nascentni kiseonik. Naime, spontano razlaganje vodonik–peroksida ima
DG# = –75 kJ/mol. U prisustvu platine, kao hemijskog katalizatora, razlaganje ima DG# = –54 kJ/mol,
dok enzimska reakcija razlaganja vodonik–peroksida delovanjem enzima katalaze ima DG# = –29
kJ/mol.
Prvi korak u enzimskoj katalizi hemijskih reakcija u živom sistemu je interakcija enzima sa sup-
stratom, što rezultira u formiranju tranzicionog kompleksa enzim–supstrat. Ovaj kompleks se formi-
ra preko aktivnog mesta enzima. Aktivno mesto enzima veže supstrat (i koenzime ako su neophodni
u reakciji) i sadrži u svojoj strukturi boène grupe aminokiselina (katalitièke grupe) koje su direktno
ukljuèene u raskidanje ili formiranje veza u supstratu. Enzim iz reakcije uvek izlazi nepromenjen.
Mada se enzimi mnogo razlikuju po svojim osnovnim strukturama, specifiènostima i naèinu ka-
talize, mogu se formulisati neke opšte karakteristike aktivnog mesta enzima:
1. Aktivno mesto zauzima relativno mali deo totalnog volumena enzima. Veæina boènih grupa
enzima nije ni u kakvom kontaktu sa supstratom. To postavlja interesantno pitanje: Zašto je enzim to-
POGLAVLJE VIII 105
liko veliki molekul? Jer, skoro svi enzimi su graðeni od više od 100 aminokiselina, koje daju mole-
kulsku masu veæu od 10 kD i dijametar veæi od 25 Å.
2. Aktivno mesto je trodimenzionalna celina koga èine boène grupe aminokiselina iz razlièitih
regiona polipeptidnog lanca enzima. Veoma èesto su te boène grupe jako udaljene jedna od druge.
Katalitièke grupe aktivnog centra enzima formiraju boène grupe aminokiselina, koje mogu jonizova-
ti, koje su nukleofilne (donori elektrona) ili elektrofilne (akceptori elektrona).
3. Supstrati se vežu za enzime multipnim slabim interakcijama formirajuæi nestabilan enzim–
supstrat (ES) kompleks. Konstanta ravnoteže kompleksa ES se kreæe izmeðu 10–2 i 10–8 M, što odgo-
vara slobodnoj energiji interakcije koja se kreæe izmeðu –12 i –50 kJ/mol. Nekovalentne interakcije u
kompleksu ES su daleko slabije od kovalentnih veza, koje imaju energiju izmeðu –209 kJ/mol i –
418 kJ/mol. Enzimi sa upstratom ostvaruju kontakt preko elektrostatièkih veza, vodoniènih veza, hi-
drofobnih interakcija i van der Waals-ovih veza.
4. Aktivna mesta enzima su udubljenja ili pukotine. U svih enzima poznate graðe, molekuli sup-
strata se vežu za udubljenja ili pukotine u enzimu. Voda je sasvim iskljuèena iz ove interakcije, sem
ako nije direktno ukljuèena u katalizu (enzimi hidrolaze). Sama udubljenja i njihova okolina su nepo-
larni što olakšava vezivanje supstrata za aktivno mesto enzima. Meðutim, u nekih enzima, udubljenja
mogu imati polarne boène ostatke aminokiselina, koji daju mikrookolinu aktivnog mesta esencijalnu
za katalizu reakcije.
5. Specifiènost vezivanja enzima
A i supstrata zavisi od precizno defini-
Supstrat sanog ureðenja atoma u aktivnom
1 2 mestu. Da bi mogao supstrat da inter-
Supstrat aguje sa aktivnim mestom enzima, on
1 mora da strukturno odgovara obliku
+ 2
1 2
aktivnog mesta. U tom pogledu, di-
Aktivno
mesto Enzim rekcioni karakter vodoniènih veza iz-
1
meðu enzima i supstrata èesto defini-
2
ES kompleks še visok stepen specifiènosti enzima.
Enzim
Prvu teoriju o vezivanju enzima i
supstrata po principu kljuè–brava,
dao je Emil Fischer 1890. godine
B (Slika 3A). Po ovom modelu, aktivno
Supstrat
mesto enzima je preformirano i fik-
1 2 sno i samo supstrat koji kompletno
Supstrat strukturno odgovara aktivnom me-
+ 1 2 stu, može da se veže za enzim.
Aktivno 1
mesto 2 Meðutim, danas se zna da se ob-
Enzim
1 lik aktivnog mesta enzima može zna-
2 èajno menjati pri vezivanju supstrata,
ES kompleks
Enzim kao što je to pretpostavio Daniel Kos-
hland, Jr., 1958. godine. Ovaj model
Slika 3. Modeli vezivanja enzima i supstrata. (A) Model kljuè–brava. Aktiv- dinamièkog prepoznavanja supstrata
no mesto enzima je preformirano i po strukturi komplementarno strukturi od strane enzima naziva se model in-
supstrata; (B) Model indukovanog uklapanja. Enzim menja oblik nakon ve-
dukovanog uklapanja (engleski:
zivanja supstrata. Aktivno mesto enzima ima strukturu komplementarnu
strukturi supstrata tek nakon vezivanja supstrata za enzim. „induced fit”) (Slika 3B). Prema
ovom modelu, funkcionalni oblik aktivnog mesta enzima se formira tek nakon vezivanja supstrata za
enzim. Naime, slobodan enzim nije u optimalnoj nativnoj konformaciji za katalitièku aktivnost, od-
nosno esencijalne katalitièke grupe aktivnog mesta nisu na optimalnoj distanci. Usled sila vezivanja
supstrata, enzim trpi konformacionu promenu tako da se katalitièke grupe aktivnog centra postavlja-
ju u takav geometrijski odnos da omoguæe formiranje tranzicionog stanja supstrata. Enzimski mole-
kul je nestabilan u ovakvoj aktivnoj konformaciji u kompleksu sa supstratom, te se odigrava rezolu-
cija enzim–supstrat kompleksa pri èemu se enzim vraæa u slobodnu, termodinamièki stabilniju formu
(identièna forma kao i pre reakcije), a supstrat modifikuje. Slabi supstrati su oni koji se mogu vezati
za enzim, ali nisu u stanju da indukuju prelazak enzima u aktivnu formu usled male ili nikakve slièno-
sti sa pravim supstratom. Na primer, enzim heksokinaza katalizuje reakciju fosforilacije –CH2OH
grupe nekoliko razlièitih heksoza (Poglavlje: GLIKOLIZA) modelom indukovanog uklapanja sa
supstratom. Istu primarnu alkoholnu grupu imaju i gliceraldehid, glicerol ili etanol, meðutim ovi sup-
strati nisu u stanju da indukuju promenu konformacije heksokinaze u enzimski aktivnu formu.
E. Specifiènost enzima
Pored katalitièke moæi, najznaèajnija osobina enzima je njihova specifiènost u smislu da enzim
deluje samo na odreðene supstrate i samo se odvija jedan tip hemijske reakcije bez boènih reakcija i
nusproizvoda. Enzimi se meðusobno razlikuju po stepenu i vrsti specifiènosti. Neki od njih su skoro
apsolutno specifièni i ne deluju na veoma sliène supstrate. Na primer, enzim aspartaza (aspartat–
amonijum liaza) katalizuje aminaciju fumarne kiseline u aspartat i obrnuto, ali ne može delovati na
maleiènu kiselinu, koja je cis–izomer fumarne kiseline. Enzimi sa širokom specifiènošæu su sposobni
da interaguju sa veæim brojem supstrata sliène strukture, ali katalizuju samo jedan tip reakcije. Na
primer, enzimi proteinaze hidrolizuju veæi broj proteina, ali su specifièni za peptidnu vezu u proteinu.
Tako proteinaza subtilizin hidroliziuje peptidne veze nespecifièno, dok trombin (ukljuèen u zgruša-
vanje krvi) hidrolizuje peptidne veze koje meðusobno formiraju samo aminokiseline arginin i glicin.
Proteinaze tripsin, pepsin ili himotripsin, takoðe, pokazuju specifiènost za peptidnu vezu (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi).
Enzimi poseduju stereospecifiènost u interakciji sa supstratom. Enzimi su visoko specifièni kako
u vezivanju hiralnih supstrata (supstrati sa asimetriènim C–atomom), tako i za katalizu reakcija u ta-
kvim supstratima. Šta više, skoro svi enzimi koji uèestvuju u katalizi hiralnih reakcija su apsolutno
stereospecifièni. Stereospecifiènost je posledica same proteinske prirode enzima, koji su izgraðeni
samo od L–aminokiselina, molekula koje poseduju hiralnost (Poglavlje: PROTEINI). Tako, na pri-
mer, tripsin može hidrolizovati samo proteine graðene od L– a ne od D–aminokiselina. Slièno tome,
enzimi ukljuèeni u metabolizam glukoze su specifièni za D–glukozu i nemaju efekta na L–glukozu.
Kod enzima dehidrogenaza postoji razlièitost u stereospecifiènosti za stranu nikotinamidskog prste-
na NAD+-a pri redukciji. Tako je alkoholna dehidrogenaza kvasca specifièna za A–stranu prstena,
glukozo–6–fosfat dehidrogenaza za B–stranu prstena, a dihidrolipoil dehidrogenaza nema specifiè-
nosti (Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI). L–stereoizomer b–hidroksiacil–S–CoA inter-
medijera je ukljuèen u katabolizam masnih kiselina, a D–stereoizomer za sintezu istih, što su zahtevi
specifiènih enzima (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
Stereospecifiènost enzima nije iznenaðujuæa osobina, s obzirom na potrebu postojanja komple-
mentarnosti strukture supstrata i mesta vezivanja supstrata na enzimu. Supstrat drugaèije hiralnosti
od one koju prepoznaje enzim neæe moæi da se uklopi u mesto vazivanja supstrata na enzimu. Pored
ove specifiènosti, veæina enzima je veoma selektivna u odnosu na hemijske grupe na njihovim sup-
stratima. Ova osobina je geometrijska specifiènost enzima. Enzimi se veoma mnogo razlikuju po ge-
ometrijskoj specifiènosti. Tako, enzim alkoholna dehidrogenaza kvasca katalizuje oksidaciju malih
POGLAVLJE VIII 107
primarnih i sekundarnih alkohola na odgovarajuæe aldehide, odnosno ketone, ali se ni jedan tako efi-
kasno oksiduje kao etanol. Metanol se oksidiše 25 puta, a izopropanol 2.5 puta sporije od etanola.
Razlog je geometrijska razlika meðu ovim molekulima. Slièan je sluèaj sa NAD+ i NADP+, koji se
meðusobno razlikuju samo po dodatnoj fosfornoj grupi (Slika 1). Enzimi mogu vezati samo jedan ili
drugi koenzim iz geometrijskih razloga. Tako, alkoholna dehidrogenaza može za sebe da veže samo
NAD+, dok glukozo–6–fosfat dehidrogenaza može vezati samo NADP+.
F. Kinetika enzimskih reakcija

Hemijske reakcije se klasifikuju prema broju molekula koji interaguju i prema redu reakcije, koji
predstavlja definiciju uticaja koncentracije reaktanata, u datim uslovima, na brzinu reakcije. Na
osnovu reda reakcije, hemijske reakcije se dele na: (a) reakcije prvog reda, gde je brzina reakcije di-
rektno proporcionalna koncentraciji jednog reaktanta; (b) reakcije drugog reda, gde je brzina reakci-
je proporcionalna koncentraciji dva reaktanta ili drugom stepenu koncentracije jednog reaktanta i (c)
reakcije nultog reda, gde brzina reakcije ne zavisi od koncentracije reaktanata.
Opšti principi kinetike hemijskih reakcija, mogu se
primeniti na enzimske reakcije. Meðutim, važna je razlika
Vmax u tome što hemijske reakcije katalizovane enzimom mogu
biti saturisane supstratom, što nije sluèaj sa neenzimski ka-
talizovanim reakcijama (Slika 4).
v 1 Vmax Pri niskoj koncentraciji supstrata [S], brzina enzimske
2 reakcije je proporcionalna [S] (reakcija prvog reda). Kada
se poveæava [S] reakcija nije prvog reda i gubi se definisa-
nost reda reakcije. Sa još veæim poveæanjem [S] (enzim je
Km S potpuno saturisan) enzimska reakcija se asimptotski pri-
bližava maksimalnoj brzini enzimske reakcije (Vmax) i [S]
Slika 4. Odnos brzine enzimske reakcije (v) i više ne utièe na brzinu reakcije (reakcija nultog reda). Svi
koncentracije supstrata [S]. enzimi mogu biti saturisani supstratom, ali se meðusobno
razlikuju po koncentraciji supstrata koji je potreban za sa-
turaciju.
Prvo definisanje kinetike enzimske reakcije, uradili su Leonor Michaelis i Maud Menten 1913.
godine. Oni su dali generalnu teoriju o delovanju enzima i kinetici enzimskih reakcija. Mada važi za
sve aspekte enzimske kinetike i inhibicije enzimskih reakcija, najbolje odgovara najprostijem sluèaju
kada interaguju jedan enzim i jedan supstrat. Michaelis–Menten-ova teorija polazi od toga da prvo
kombinuju enzim (E) i supstrat (S), da bi se oformio kompleks enzim–supstrat (ES), koji se raspada
na slobodan enzim (E) i produkt reakcije (P):
k1 k3
E+S Û ES
k2
ÛE+P
k4
Ova teorija daje matematièki odnos izmeðu brzine enzimske reakcije, koncentracije supstrata i
odreðenih karakteristika enzima. Polazne premise ove teorije su da je [S]»[E] (gde je [S] – koncen-
tracija supstrata, a [E] – koncentracija enzima), [S]»[P] (gde je [P] koncentracija produkta reakcije) i
da je k1»k3, što definiše sam poèetak enzimske reakcije. U ovakvim uslovima brzina enzimske reak-
cije se može definisati kao brzina razlaganja kompleksa ES, te je na poèetku reakcije to reakcija pr-
vog reda:
v = k 3 [ES ] (1)
Pošto je teško eksperimentalno meriti k3 i [ES], potrebno je koristiti promenljive koje se lakše
mogu meriti. Stoga se može koristiti reakcija drugog reda za definisanje nastajanja kompleksa ES u
interakciji E i S:
d[ES ]
= k 1 [E ][S ]+ k 4 [E ][P ] (2)
dt
dok je razgradnja kompleksa ES suma reakcija prvog reda:
d[ES ]
= k 2 [ES ]+ k 3 [ES ] (3)
dt
S obzirom da se posmatra sam poèetak enzimske reakcije, koncentracija produkta [P] je bliska
nuli, te se èlan k4 [E][P] pod (2) može zanemariti. Kada je formiranje kompleksa ES jednako raz-
gradnji istog kompleksa (stanje ravnoteže) onda je:
k 1 [E ][S ] = k 2 [ES ]+ k 3 [ES ] (4)
ili
k 1 [E ][S ] = ( k 2 + k 3 ) [ES ] (5)
Daljom transformacijom jednaèine pod (5), dobija se da je:
[E ][S ] k 2 + k 3
= =Km (6)
[ES ] k1
gde je Km Michaelis–Menten-ova konstanta.
Pošto je [E]=[Et]–[ES], gde je [Et] koncentracija totalnog enzima u reakciji, a ako se [E] zameni
u jednaèini pod (6) dobija se da je:
([E ]- [ES ]) [S ] = K
t
(7)
m
[ES ]
Daljim preureðivanjem jednaèine pod (7), dobija se da je:
[E t ][ES ]
= K m + [S ] (8)
[ES ]
Rešavanjem jednaèine pod (8) po [ES], dobija se da je:
[E t ][S ]
[ES ] = (9)
K m + [S ]
Transformacijom jednaèine pod (1), dobija se da je [ES] = v/k3 i zamenom u jednaèini pod (9)
dobija se:
[E t ][S ]
v = k3 (10)
K m + [S ]
Kada je [S] toliko visoka da je sav enzim u kompleksu ES, enzim je saturisan te se dostiže maksi-
malna brzina enzimske reakcije gde je Vmax = k3[E]. Zamenom vrednosti Vmax u jednaèini pod (10)),
dobija se finalni izraz Michaelis–Menten-ove jednaèine brzine enzimske reakcije:
Vmax [S ]
v= (11)
K m + [S ]
Ukoliko je [S] veoma visoko, Km je zanemarljivo mala, pa je v u jednaèini pod (11) v = Vmax. Me-
ðutim, ukoliko je v = ½ Vmax, onda se zamenom u jednaèini pod (11) dobija da je:
Vmax Vmax [S ]
= , odnosno K m + [S ] = 2[S ]
2 K m + [S ]
i na kraju da je Km = [S]. Prema tome Michaelis–Menten-ova konstanta (Km) je jednaka koncentraciji
supstrata za koju se postiže polovima Vmax enzimske reakcije. Dimenzije Km su mol/L. Vrednost Km
zavisi od uslova sredine u kojoj se enzimska reakcija odigrava (pH, t°C, jonska jaèina). O èemu još
govori Km? Ako je k2»k3 onda se (ES kompleks brže razlaže na E + S, nego na E + P), onda je k3 za-
nemarivo malo, te je prema jednaèini pod (6):
k 1 [E ][S ]
Km = =
k2 [ES ]
što je jednako i konstati disocijacije (KES) kompleksa ES. Prema tome, Km je jednaka konstanti diso-
cijacije kompleksa enzim–supstrat KES kada je k2»k3. Stoga je Km i mera jaèine formiranja komplek-
sa ES. Ukoliko je niska vrednost Km vezivanje supstrata za enzim je èvrsto i obrnuto, što definiše afi-
nitet enzima prema supstratu.
Kinetika enzimske reakcije daje i informaciju o efikasnosti enzima. Efikasnost enzima je defini-
sana brojem molekula supstrata koji se konvertuju u produkt od strane enzima u jedinici vremena, ka-
da je enzim potpuno saturisan. Prema tome, efikasnost enzima je jednaka kinetièkoj konstanti k3. Po-
što je Vmax = k3 [Et], onda je:
V
k 3 = max
[E t ]
i na osnovu ove jednaèine je moguæe izraèunati efikasnost enzima. Na primer, enzim anhidraza
ugljendioksida je enzim koji ima efikasnost 6x105 sec–1, odnosno katalizuje hidratisanje 6x105 mole-
kula CO2 u sekundi. Do ove vrednosti se dolazi iz eksperimentalnih podataka da 10–6 M anhidraze
([Et]) daje 0.6 M H2CO3 u sekundi (Vmax). Prema tome,
6´ 10-1 M sec -1
k3 = -6
= 6´ 105 sec -1
10 M
Enzim anhidraza ugljendioksida je meðu enzimima sa najveæom efikasnošæu. Enzim penicilina-
za ima efikasnost 2x103 sec–1, enzim himotripsin 102 sec–1, enzim DNK polimeraza I 15 sec–1, a en-
zim lizozim ima efikasnost 0.5 sec–1.
Transformacija Michaelis–Menten-ove jednaèine. S obzirom da je u praksi veoma teško preci-
zno izmeriti Vmax, pošto se brzina enzimske reakcije asimptotski približava maksimalnoj brzini, Hans
Lineweaver i Dean Burk su izvršili matematièku transformaciju i prikazali reciproènu vrednost Mic-
haelis–Menten-ove jednaèine (Slika 5), odnosno preveli su je u oblik linearne jednaèine y = ax + b.
To je omoguæilo mnogo precizije izraèunavanje Vmax.
POGLAVLJE VIII 110
1
v
Vmax [S ] 1 K m + [S ]
v= =
K m + [S ] v Vmax [S ] Km
(nagib krive)
Vmax
1
1 Km 1 1 Vmax
= +
v Vmax [ ] max
S V 1 1
Km S
Slika 5. Lineweaver–Bu rk-ov prikaz kinetik e enzim ske reakcije.
G. Aktivacija i inhibicija enzima

Aktivacija enzima: Neki enzimi, kao npr. lizozim su katalitièki aktivni odmah nakon zauzima-
nja karakteristiène nativne (3–D) konformacije. Nasuprot ovoj klasi enzima, mnogi novosintetisani
enzimi u æeliji nisu katalitièki aktivne forme, veæ se sintetišu u obliku neaktivnih prekursora, koji se
naziva zimogen (ili proenzim). U zimogenoj, proenzimskoj formi aktivno mesto enzima najèešæe ni-
je potpuno pravilno organizovano ili nije ni formirano, te su to katalitièki neaktivne forme enzima.
Biološki smisao sinteze neaktivnih formi enzima je strategija da se æelije koje ih sintetišu zaštite, na
primer, od intraæelijske proteolize, ako su u pitanju proteaze (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Prote-
olitièki enzimi). Aktivacija zimogena se može vršiti na više naèina:
a) Kovalentna aktivacija zimogena. U ovom sluèaju dolazi do hidrolize peptida sa proteinskog
dela enzima, èime se omoguæava formiranje aktivnog mesta sposobnog da reaguje sa supstratom
(npr. pepsin, tripsin, himotripsin).
b) Formiranje S–S mostova. Uspostavljanje disulfidnih mostova izmeðu boènih grupa specifiè-
nih cisteina omoguæava uspostavljanje aktivne konformacije enzima (npr. ribonukleaza A).
c) Formiranje kompleksa sa kofaktorom. Aktivnost svih holoenzima zavisi od prisustva kofakto-
ra (jona metala ili koenzima), koji su bitni za katalitièku aktivnost enzima (npr. dehidrogenaze, tran-
saminaze, karboksipeptidaza A i B). Tako, tek nakon interakcije kofaktora i apoenzima nastaje aktiv-
na forma enzima.
d) Alosterièka aktivacija. Brzina reakcije katalizovane enzimom, direktno je proporcionalna
koncentraciji kompleksa enzim–supstrat, èija kolièina varira od dostupnosti supstrata i afiniteta enzi-
ma za supstrat (Km). Na taj naèin se katalitièka aktivnost enzima može kontrolisati preko variranja
afiniteta enzima za supstrat, koji je posledica konformacije enzima. Stoga se može postiæi aktiviranje
enzima kroz promenu konformacije (alosterièka promena), koja zavisi od prisustva alosterièkog mo-
dulatora (npr. aspartat transkarbamoilaza, glikogen fosforilaza) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA –
Regulatorni enzimi).
Regulacija enzimske aktivnosti se može vršiti i preko dostupnosti enzima u datom trenutku u æe-
liji. Naime, æelija može kontrolisati sintezu i degradaciju enzima. Na primer, kada bakterija E. coli ra-
ste u odsustvu laktoze, ona ne poseduje enzime za metabolizam ovog šeæera. Meðutim, ako se preba-
ci u medijum sa laktozom, kao jedinim izvorom energije i C1–fragmenata za biosintezu, ova æe bakte-
rija poèeti sintezu enzima potrebnih za korišæenje laktoze. Ovaj naèin regulacije se odigrava na gene-
tièkom nivou, odnosno aktivacijom gena odgovornih za sintezu ovih enzima.
Inhibicija enzimske reakcije: Inhibitori koji vrše ireverzibilnu inhibiciju enzimske reakcije,
vežu se èvrsto, veoma èesto kovalentno, za aktivno mesto enzima i veoma sporo disosuju iz kom-
pleksa enzim–inhibitor. Na primer, nervni otrov diizopropilfosfofluoridat (DIPF) je ireverzibilni in-
hibitor enzima acetilholinesteraze (ukljuèen u transmisiju nervnog impulsa), jer se kovalentno veže
za boènu grupu serina koja je katalitièka grupa u aktivnom mestu enzima. Alkilirajuæi agens, kao što
je jodoacetamid je ireverzibilni inhibitor enzima koji imaju boènu grupu cisteina kao katalitièku gru-
pu aktivnog centra (npr. enzim gliceraldehid dehidrogenaza). Penicilin je, takoðe, ireverzibilni inhi-
bitor enzima transpeptidaza, odgovornih za sintezu zida bakterija, što dovodi do lize bakterija.
Inhibitori koji vrše reverzibilnu inhibiciju enzimske reakcije se nekovalentno vežu za enzim i
najèešæe su strukturni analozi specifiènog supstrata za enzim. U ovom sluèaju, inhibitor relativno br-
zo disocira iz kompleksa enzim–inhibitor. Reverzibilna inhibicija može biti kompetitivna, bez kom-
peticije i nekompetitivna. U sluèaju kompetitivne inhibicije (Slika 6), inhibitor direktno kompetira sa
supstratom za vezivanje za enzim. Prema tome, kompetitivni inhibitor deluje tako što redukuje kon-
centraciju slobodnog enzima za koji može da se veže normalni supstrat. Ovi inhibitori su izuzetne
strukturne sliènosti sa supstratom i poseduju istu specifiènost vezivanja za enzim kao supstrat, ali su
nereaktivni. Kompetitivni inhibitori smanjuju efikasnost enzimske reakcije smanjujuæi proporciju
formiranja kompleksa enzim–supstrat (poveæavaju Km, a nemaju efekta na Vmax – Slika 6). Efekat
kompetitivnog inhibitora se prevazilazi poveæanjem koncentracije normalnog supstrata. Primer
kompe titiv ne in hibi cije je de lo vanje ma lo nata (kompe titiv ni in hib i tor) na suk ci nat de hi dro he-
na zu, kojoj je normalni supstrat sukcinat (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE).
COO COO
COO
CH2 H C
ENZ + ENZ + CH2 (nema reakcije)
CH2 C H
COO
COO COO Malonat
Sukcinat Fumarat
Mnogi enzimski inhibitori su hemoterapeutski agensi jer predstavljaju strukturne analoge sup-
strata èije vezivanje za enzim blokira enzimsku aktivnost. Metotreksat je kompetitivni inhibitor enzi-
ma dihidrofolat reduktaze, èiji je normalni supstrat dihidrofolat u biosintezi tetrahidrofolne kiseline.
Vezivanje metotreksata za enzim dihidrofolat reduktazu onemoguæava redukciju dihidrofolata u te-
trahidrofolat, koji je esencijalni koenzim u biosintezi timinskog nukleotida (Poglavlje: BIOSINTE-
ZA NUKLEOTIDA).
k1 k3 1
E + S ES E + P +I
v
+ k2 -I
I
ki
EI + S (nema reakcije) 1 1
Km S
Slika 6. Opšta shema kompetitivne inhibicije i prikaz kinetike enzimske reakcije u prisustvu i odsustvu inhibitora (I).
Reverzibilna inhibicija enzimske aktivnosti bez kompeticije (Slika 7) podrazumeva da se inhibi-

tor direktno veže za enzim–supstrat kompleks, ali ne za slobodan enzim. Inhibitori ove klase struk-
turno ne lièe na normalne supstrate. Ovi inhibitori izazivaju strukturnu distorziju aktivnog mesta en-
zima èineæi enzim katalitièki neaktivnim bez efekta na sposobnost vezivanja supstrata od strane enzi-
ma. Efekat inhibitora se ogleda na smanjenje vrednosti Vmax (Slika 7) i ne može se prevaziæi dodava-
njem supstrata.
k1 k3 1
E + S ES E + P v +I
k2 +
I -I
ki
ESI (nema reakcije) 1 1

Km S
Slika 7. Opšta shema inhibicije bez kompeticije i prikaz kinetike enzimske reakcije u prisustvu i odsustvu inhibitora (I).
U sluèaju nekompetitivne inhibicije (poznata i kao mešovita inhibicija) (Slika 8), vezivanje inhi-
bitora je razlièito od mesta vezivanja supstrata i inhibitor ne utièe na vezivanje supstrata za enzim.
Naime, inhibitor se ne veže za aktivno mesto supstrata. Nekompetitivni inhibitor smanjuje efikasnost
enzimske reakcije spreèavajuæi prevoðenje kompleksa enzim–supstrat u produkte reakcije (imaju
efekta na Km, a smanjuju i Vmax – Slika 8). Efekat nekompetitivnog inhibitora se ne može prevaziæi
poveæanjem koncentracije supstrata, kao što je to sluèaj sa kompetitivnom inhibicijom, veæ zavisi sa-
mo od koncentracije nekompetitivnog inibitora. Primeri nekompetitivnih inhibitora su sukcinil–S–
CoA koji inhibira enzim sukcinil–S–CoA sintetazu i acetaldehid koji je inhibitor enzima alkoholne
dehidrogenaze.
k1 k3 1
E + S ES E + P v +I
+ k2 +
I I -I
ki ki
EI ESI (nema reakcije) 1 1

Km S
Slika 8. Opšta shema nekompetitivne inhibicije i prikaz kinetike enzimske reakcije u prisustvu i odsustvu inhibitora (I).
Veoma znaèajan tip reverzibilne inhibicije enzimske reakcije je inhibicija povratnom spregom
(engleski.: „feedback inhibition”), koja je veoma èest naèin kontrole biohemijskih reakcija u živim
sistemima. Ovaj tip inhibicije omoguæava metabolièku regulaciju u kojoj koncentracija završnog
produkta biosintetskog puta kontroliše aktivnost enzima koji najèešæe katalizuju neku od prvih reak-
cija u tom biosintetskom putu po sistemu:
A– ® B ®C ® D ® Z
............................¯
Na taj naèin se obezbeðuje ekonomiènost u funkcionisanju živih sistema. Ukoliko je produkt bi-
osintetièkog puta prisutan u živom sistemu u dovoljnoj koncentraciji za njegovo funkcionisanje, on-
da æe doæi do inhibicije njegove dalje sinteze i obrnuto. Veæina biosintetièkih puteva aminokiselina su
kontrolisani preko inhibicije povratnom spregom (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA).
POGLAVLJE VIII 113
Enzimi koji podležu inhibiciji povratnom spregom su obièno alosterièki enzimi. Aktivnost enzi-
ma aspartat transkarbamoilaze (ATCaza), koji otpoèinje proces biosinteze pirimidinskih nukleotida,
inhibirana je finalnim produktom tog puta, CTP-om, a aktivirana ATP-om (Poglavlje: ENZIMOLO-
GIJA – Regulatorni enzimi). Metabolièki znaèaj ovakve regulacije je da se koordinira biosinteza
pirimidinskih i purinskih nukleotida, prekursora za biosintezu nukleinskih kiselina, tako da budu pri-
sutni u živom sistemu u približno ekvimolarnom odnosu. Stoga, ako je koncentracija ATP-a veæa od
koncentracije CTP-a, enzim ATCaza æe biti aktivirana da sintetiše pirimidine dok koncentracije
ATP-a i CTP-a u živom sistemu ne postanu približno iste. Suprotno tome, ukoliko je koncentracija
CTP-a viša od koncentracije ATP-a, onda æe CTP inhibirati povratnom spregom aktivnost enzima
ATCaze, a samim tim i biosintezu pirimidina (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA).
H. Katalitièki mehanizmi enzima

Kataliza je proces koji poveæava brzinu reakcije, pri èemu se reakcija približava ekvilibrijumu.
Brzina reakcije je funkcija slobodne energije aktivacije (DG#) i katalizatori deluju tako što smanjuju
visinu ove kinetièke barijere. Ono što èini enzime veoma moænim katalizatorima su njihova visoka
specifiènost za supstrat i optimalna organizacija katalitièkih grupa, koje stabilizuju tranziciono stanje
na vrhu energetske barijere. Pored toga, enzimi veoma èesto kombinuju više tipova mehanizama ka-
talize u istoj reakciji.
Tipovi katalitièkih mehanizama enzima, mogu se klasifikovati kao:
1. Geometrijski zahtevi katalize. Da bi kataliza reakcija bila efikasna, mora se uspostaviti geo-
metrijski pravilna interakcija izmeðu enzima i supstrata. Enzim se mora vezati za supstrat na takav
naèin da veza koja treba da bude raskinuta ili uspostavljena mora biti (a) blizu katalitièkih grupa ak-
tivnog mesta enzima i (b) tako orijentisana da te katalitièke grupe mogu brzo dovesti supstrat u tran-
ziciono stanje. Ovaj uslov je izrazit kod alosterièkih enzima, koji deluju po modelu indukovanog
uklapanja enzima sa supstratom. Enzimi interaguju sa supstratom tako što istovremeno vrše njegovo
vezivanje i optimalno postavljanje supstrata unutar aktivnog mesta za realizaciju reakcije za koju je
enzim specifièan. Za optimalno postavljenje supstrata u aktivnom mestu enzima, koristi se specifièna
slobodna energija vezivanja supstrata za enzim. Izraèunato je da pravilna orijentacija supstrata u ak-
tivnom mestu enzima može poveæati brzinu enzimske reakcije do 100 puta.
2. Kiselinsko–bazna kataliza. Ovo je opšti proces u kome se vrši proces dodavanja ili oduzima-
nja protona sa supstrata, što izaziva smanjenje slobodne energije aktivacije i samim tim brže dostiza-
nje tranzicionog stanja. Ovaj tip katalize može se posmatrati sa tri aspekta. Prvo, generalna kiselin-
ska kataliza je proces u kome privremeni prenos protona sa Brönsted–ove kiselina (molekul ili gru-
pa koja je donor protona) snižava slobodnu energiju aktivacije tranzicionog stanja reakcije. Drugo,
generalna bazna kataliza podrazumeva da se proces katalize može stimulisati privremenim preuzi-
manjem protona sa supstrata od strane Brönsted–ove baze (molekul ili grupa koja je akceptor proto-
na). Na primer, nekatalizovane reakcije keto–enol tautomerizacije odvijaju se spontano izuzetno spo-
ro usled potrebe formiranja karbanjonu sliènog tranzicionog stanja koje ima visoku energiju (Slika
9a). Prenos protona na kiseonik karbonilne grupe redukuje karbanjonski karakter tranzicionog stanja
što olakšava, odnosno ubrzava reakciju (Slika 9b). Reakcija katalize može biti stimulisana i general-
nom baznom katalizom pomoæu privremenog preuzimanja protona sa keto forme supstrata (Slika
9c). Treæe, veæina reakcija u živim sistemima se, meðutim, katalizuje kombinacijom ove dve moguæ-
nosti i naziva se kiselinsko–bazna kataliza (sinonim: usklaðena ili jednovremena kiselinsko bazna
kataliza) gde su ukljuèena oba prethodna tipa katalize u razlièitim delovima katalitièkog procesa.
R R R
d
C O C O C O H
(a)
d
CH2 CH2 CH2
d+
H H
R R R
d d+ d
C O + H A C O H A C O H + A
(b)
d H2O
CH2 CH2 + CH2
H
d+
H H
H A + OH
R R R
d +
C O + B C O C O H + B H
(c)
d +
CH2 CH2 H CH2
d+
H H +
B + H
d+
B
Slika 9. Mehanizmi keto–enol tautomerizacije: (a) nekatalizovana reakcija, (b) generalna kiselinska kataliza i (c) generalna
bazna kataliza.
Mnogi tipovi biohemijski znaèajnih reakcija se odvijaju tipom kiselinsko–bazne katalize. Ova
kataliza je zastupljena u reakcijama hidratacije karbonilnih grupa, hidrolizi karboksilnih i fosfornih
estara, kao i u sluèaju razlièitih rearanžmana molekula (tautomerizacija, transfer grupa na karbonilni
atom, itd.). Boène grupe aminokiselina, koje su donori ili akceptori protona (histidin, tirozin, lizin,
asparaginska i glutaminska kiselina, cistein – imaju pK vrednost u okviru fiziološkog pH opsega) od-
govorne su za katalizu. Stoga, zahvaljujuæi sposobnosti enzima da organizuje istovremeno nekoliko
katalitièkih grupa oko svoga supstrata èini kiselinsko–baznu katalizu veoma zasupljenu kao mehani-
zam delovanja enzima.
Mutarotacija glukoze (prevoðenje a– u b–anomer i obrnuto) koju katalizuje enzim mutarotaza je
ilustrativan primer kiselinsko–baznog naèina katalize reakcije (Slika 10).
CH2OH CH2OH H A H A
H O H H O OH O H O O H B
H H
OH H OH H C C
HO OH HO H O H B H
H OH H OH a-D-Glukoza b-D-Glukoza
a-D-Glukoza b-D-Glukoza
20 o 20 o
a D
= 112.2 a D
= 18.7
CH2OH
H OH H H A
H O H
OH H C
HO O C
O H B
H OH
Linearna forma Linearna forma
Slika 10. Mehanizam mutarotacije glukoze katalizovane mutarotazom.

POGLAVLJE VIII 115
Enzim ribonukleaza A pankreasa goveèeta, takoðe, katalizuje hidrolizu RNK kiselinsko–ba-
znom katalizom, gde su boène grupe dva specifièna histidina (His12 i His119) u polipeptidu lancu enzi-
ma ukljuèene u reakciju (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Nukleaze). U ovu grupu enzima spadaju i
enzimi fosfataze i deacilaze.
3. Kovalentna kataliza. Enzimi mogu ubrzati hemijsku reakciju formiranjem tranzitornih kova-
lentnih intermedijera sa supstratom. Tako kovelantno vezan supstrat ima veliku verovatnoæu da æe
dostiæi tranziciono stanje. Kovalentna kataliza se konceptualno može razdvojiti u tri faze: (a) prva fa-
za je nukleofilna reakcija izmeðu enzima i supstrata, pri èemu se formira kovalentna veza, (b) druga
faza je povlaèenje elektrona iz reaktivnog centra od strane elektrofilnog dela aktivnog mesta enzima i
(c) treæa faza je oslobaðanje nepromenjenog enzima iz reakcije, što je reverzni proces faze 1.
Klasifikacija enzima, koji vrše kovalentnu katalizu, vrši se na osnovu boène grupe aminokiseline
iz polipeptidnog lanca enzima koja formira kovalentni intermedijer sa supstratom. Tako postoji serin-
ska klasa enzima, gde je nukleofilna grupa poreklom iz boène grupe serina (primarna alkoholna gru-
pa). U ovu klasu enzima spadaju fosfoglukomutaza, tripsin, himotripsin, subtilizin, itd. Druga je ci-
steinska klasa (tiolna boèna grupa cisteina je nukleofilna grupa) u koju spadaju enzimi gliceralde-
hid–3–fosfat dehidrogenaza, acetil–S–CoA–acetil transferaza, itd. Treæa je histidinska klasa (imida-
zolni prsten boène grupe histidina je nukleofilna grupa) u koju spadaju glukozo–6–fosfataza, sukci-
nil–S–CoA sintetaza, itd. Èetvrta je lizinska klasa (e–NH2–grupa lizina je nukleofilna grupa, koja
formira Schiff-ovu bazu sa supstratom) u koju spadaju fruktozobisfosfat aldolaza, transaldolaza,
itd.
Ilustrativan primer formiranja Schiff-ove baze (uspostavlja se imino veza sa supstratom) je de-
karboksilacija acetoacetata (Slika 11). U prvom koraku ove reakcije primarni amin (npr. e–NH2–gru-
pa lizina) vrši nukleofilni napad na karbonilnu grupu acetoacetata formirajuæi Schiff-ovu bazu.
Protonizovani N–atom kovalentnog intermedijera, Schiff-ove baze, ponaša se kao akceptor elek-
trona smanjujuæi visoku energiju enolatnog karaktera tranzicionog stanja (Slika 11). Formiranje i
CO 2 +
O O H O
O
CH3 C CH2 C CH3 C CH2 CH3 C CH3
O Enolat
Acetoacetat Aceton
RNH2 RNH2
OH OH
R H R H R H
+ +
+
N CO 2 N H N
O
CH3 C CH2 C CH3 C CH2 CH3 C CH3
O
(a) Schiff-ova baza
Slika 11. Mehanizam dekarboksilacije acetoacetata. Gornji deo slike – nekatalizovana reakcija. Donji deo slike – reakcija ka-
talizovana primarnim aminima.
razlaganje Schiff-ove baze dešava se veoma brzo što omoguæava brzu katalizu.
Holoenzimi, koji poseduju koenzime tiamin pirofosfat (TPP) ili piridoksal fosfat (PLP), takoðe,
formiraju kovalentne intermedijere sa supstratom, ali su ovde aktivne grupe koenzima odgovorne za
uspostavljanje tih intermedijera, a ne apoenzim. Apoenzim obezbeðuje pravilno prostorno postavlja-
nje supstrata i koenzima što omoguæava formiranje kovalentnog intermedijera.
4. Metal–jon kataliza. Skoro jedna treæina poznatih enzima zahteva prisustvo jona metala za svo-
ju katalitièku aktivnost. Postoje dve klase ovih enzima koje se razlikuju po jaèini interakcije metal-
nog jona i enzima:
a) Metaloenzimi sadrže èvrsto vezan jon metala za sebe (najèešæe Fe2+ ili Fe3+, Cu2+, Zn2+, Mn2+,
ili Co3+).
b) Enzimi aktivirani jonom metala vežu slabo jon metala iz sredine koja ih okružuje, a to su naj-
èešæe joni alkalnih ili zemno–alkalnih metala (Na+, K+, Mg2+ ili Ca2+).
Metalni joni imaju funkciju da (a) omoguæe pravilno vezivanje supstrata za enzim, odnosno da
orijentišu supstrat tako da se reakcija može lako odigrati, (b) da uèestvuju u procesima oksido–re-
dukcije, kroz reverzibilne promene oksidovanog stanja metala ili (c) da elektrostatièki stabilizuju ili
neutrališu negativno naelektrisanje. Objašnjenja mehanizma delovanja metalnih jona opisanih pod
(a) i (b) biæe dati u opisu delovanja pojedinih enzima u daljem tekstu.
U mnogim reakcijama u kojima uèestvuje i metalni jon u katalizi, uloga jona je slièna ulozi pro-
tona, tj da se neutrališe negativno naelektrisanje. Meðutim, metalni joni su neuporedivo efikasniji u
katalizi od protona, pošto mogu biti prisutni u mnogo veæim koncentracijama nego protoni na neu-
tralnom pH. Pored toga, za razliku od protona, joni metala mogu imati naelektrisanje veæe od +1.
Uloga metalnog jona u elektrostatièkoj stabilizaciji se ogleda u sposobnosti jona da promoviše
nukleofilnu katalizu izazivajuæi jonizaciju molekula vode. Naime, naelektrisanje jona metala može
napraviti molekul vode, koji je za njega vezan, mnogo kiselijim nego što je to molekul vode sam po
sebi, što izaziva formiranje OH––grupe vezane za jon metala. Ovakav OH– jon–metal kompleks je
veoma potentan nukleofil. Primer ovakve uloge jona metala je aktivnost enzima anhidraze ugljendi-
oksida eritrocita èoveka, koja katalizuje hidratisanje CO2 u bikarbonatni jon (HCO3–).
CO2 + H 2O Û HCO3- + H +
Stoga se aktivnošæu ovog enzima, najveæa kolièina CO2 prenosi iz tkiva u krvotok a odatle u al-
veole pluæa u obliku bikarbonatnog jona, a ne u obliku slabo rastvorljivog ugljendioksida koji bi for-
mirao mehuriæe u krvotoku. Kristalna struktura ovog enzima je pokazala da je Zn2+–jon vezan za en-
zim u tetraedralnom kompleksu koji grade imidazolni prstenovi tri specifièna histidina u enzimu
(His94, His96, His119) i molekul vode (Slika 12). Pored ova tri histidinska ostatka, funkcionalnost ak-
tivnog centra anhidraze obezbeðuju i His64, Glu106, Glu117, Gln92 i Thr199.
Im O Im O
2+ 2+ +
Im Zn O + C Im Zn O +H + O C
O
Im H O Im H H
H2O
Im
O
2+
Im Zn O C
Im O
H
Slika 12. Uloga jona Zn2+ u procesu delovanja anhidraze ugljendioksida. Im – imidazolni prsten histidina.
Jon Zn2+ polarizuje molekul vode vezan za njega, što za posledicu ima jonizaciju molekula vode.
Jonizaciju molekula vode u Zn2+–H2O kompleksu olakšava proces generalne bazne katalize koju naj-
verovatnije omoguæuje imidazolni prsten His64. Eksperimenti su pokazali da je His64 prilièno udaljen
od Zn2+–H2O kompleksa u aktivnom mestu enzima da bi mogao direktno da preuzme proton. Meðu-
POGLAVLJE VIII 117
tim, pokazano je da u ovoj reakciji uèestvuju još dva molekula vode koji omoguæavaju ovaj proces
preko tunelovanja protona (Poglavlje: BIOLOŠKI ZNAÈAJ VODE). Kao posledica tih aktivnosti,
dobija se OH––grupa vezana za Zn2+–jon, koja vrši nukleofilni napad na CO2 vezanog za enzim pri
èemu nastaje bikarbonatni jon. Katalitièko mesto enzima se regeneriše vezivanjem novog molekula
vode za Zn2+–jon, što izaziva jonizaciju novog molekula vode (Slika 12).
Primer uloge jona metala u neutralisanju negativnog naelektrisanja u supstratu u procesu katalize
su enzimi kinaze, koji katalizuju transfer g–fosforne grupe sa ATP-a na supstrat. U ovoj reakciji, enzi-
mi koriste kao izvor fosforne grupe ATP–Mg2+ kompleks pre nego sam ATP. Uloga Mg2+–jona je da,
pored pravilnog usmeravanja tri fosfatne grupe, izvrši elektrostatièku neutralizaciju negativnog nae-
lektrisanja tih grupa. U suprotnom, meðusobno odbijanje negativno naelektrisanih fosfornih grupa
onemoguæava efikasnu i pravilnu interakciju ATP-a sa kinazom (delovanje enzima heksokinaze: Po-
glavlje: GLIKOLIZA).
5. Kataliza preferencijalnim vezivanjem enzima za tranziciono stanje. Uoèeno poveæanje brzine
katalize hemijske reakcije pod delovanjem enzima je obièno veæe nego što to objašnjavaju opisani
mehanizmi katalize. Razlog za to je veoma važan aspekt mehanizma enzimske katalize koji govori da
aktivno mesto enzima ima veæi afinitet za vezivanje tranzicionog stanja supstrata nego za vezivanje
samog supstrata ili produkta reakcije. Koncept èvršæeg vezivanja tranzicionog stanja supstrata za en-
zim pretpostavlja da enzim mehanièki deluje na supstrat (menja geometriju supstrata, npr., rastežuæi
supstrat ili na drugi naèin) tako da ga prevodi u tranziciono stanje koje se bolje uklapa u aktivno me-
sto enzima nego sam supstrat. Mehanièko delovanje enzima se ostvaruje za vreme samog vezivanja
supstrata za specifièna mesta na enzimu.
Ako enzimi preferencijalno vežu tranziciono stanje supstrata može se oèekivati da analozi tran-
zicionih stanja supstrata, koji su stabilni molekuli, budu kompetitivni inhibitori enzima. Na primer,
enzim prolin racemaza izolovana iz bakterije Clostridium sticklandii katalizuje reakciju koja se odi-
grava preko planarnog tranzicionog stanja prstena. Eksperimenti su pokazali da je prolin racemaza
kompetitivno inhibirana planarnim analozima aminokiseline prolina kao što je pirol–2–karboksilat
koji se veže za enzim sa 160 puta veæim afinitetom nego što se veže normalni supstrat, prolin za en-
zim. Stoga se može zakljuèiti da je pirol–2–karboksilat strukturni analog tranzicionog stanja prolina
u racemaznoj reakciji.
+ +
COO H H H
C C COO C
N H Prolin
N Prolin
N COO
H racemaza H racemaza H
L-Prolin Planarno tranziciono D-Prolin
stanje
C COO
N
H
Pirol-2-karboksilat
(strukturni analog planarnog
tranzicionog stanja)
ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi
Svi enzimi poseduju odreðene karakteristike, koje mogu biti elementi regulacije njihove aktiv-
nosti u živim sistemima. Svi imaju definisan pH optimum, što omoguæava promenu aktivnosti u od-
nosu na intracelularnu pH vrednost. Mnogi zahtevaju za svoje delovanje jone metala ili koenzime, èi-
ja koncentracija u æeliji može uticati na aktivnost enzima. Meðutim, neki enzimi, pored ovih osobina,
imaju i regulatornu ulogu u æeliji kontrolišuæi metabolizam. Ta klasa enzima su regulatorni enzimi.
Regulatorni enzimi se dele u dve kategorije prema naèinu kako je kontrolisana njihova aktivnost:
1. Alosterièki enzimi, èija je aktivnost modulirana kroz nekovalentno vezivanje specifiènih me-
tabolita za enzim van aktivnog mesta enzima.
2. Kovalentno modulirani enzimi, koji se prevode iz neaktivne forme u aktivnu i obratno uz po-
moæ nekog drugog enzima.
A. Alosterièki enzimi
S obzirom da je funkcionisanje živih sistema zasnovano na stabilnim molekulskim strukturama,
evolucioni procesi nisu dozvoljavali da se u njima održe proteini koji sluèajno menjaju svoju konfor-
maciju. Meðutim, umesto totalnog eliminisanja ove moguænosti, selektivni pritisak je tu moguænost
ogranièio na to da mnogi proteini mogu reverzibilno zauzimati dva konformaciona stanja sliène sta-
bilnosti (alosterièki proteini). Alosterièki proteini su u stanju da unutar molekula formiraju alterna-
tivne vodoniène veze sa sliènom energetskom vrednošæu. Menjanje organizacije vodoniènih veza u
molekulu proteina (promena alosterièkog stanja), zahteva i promenu u prostornoj organizaciji izme-
ðu pojedinih domena proteina. S energetskog stanovišta, favorizovana su samo alosterièka stanja
proteina sa relativno velikom stabilnošæu. Meðutim i meðu stabilnim konformacijama postoji razlika
u stepenu stabilnosti. Na primer, konformaciono stanje A je stabilni oblik proteina, koji se razlikuje
od konformacionog stanja B (Slika 1) i ako oba alosterièka stanja imaju po dve uspostavljene vodo-
niène veze. Meðutim, samo konformaciono stanje B ima visok afinitet za vezivanje drugog molekula
koji se naziva ligand, i njegovo vezivanje potpuno stabilizuje konformaciono stanje B. Vezivanje li-
ganda je reverzibilno i nekovalentno i mesto vezivanja je specifièno za ligand kao što je aktivno me-
sto u enzimu specifièno za vezivanje supstrata. U ovom sluèaju prisustvo, odnosno odsustvo liganda
determiniše konformaciju u kojoj æe se protein nalaziti. Stoga, ako postoje dva liganda koji se mogu
vezati za isto ili razlièita mesta na površini proteina u specifiènoj konformaciji, onda æe njihova intra-
celularna koncentracija odreðivati u kome æe alosterièkom stanju protein postojati. Ovakve alosteriè-
ke promene proteina imaju veliki znaèaj u regulaciji biohemijskih procesa u živom sistemu pomoæu
alosterièkih enzima.
Alosterièki enzimi su glavni elementi regulacije u biosintetskim putevima gde postoji inhibicija
povratnom spregom (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Pored aktivnog mesta, ovi enzimi
poseduju i alosterièko (regulatorno) mesto za koje se veže ligand, molekul modulator (sinonim efek-
tor) aktivnosti enzima. Po svom delovanju, modulatori mogu biti pozitivni (stimulišu aktivnost enzi-
ma) i negativni (deluju inhibitorno na njegovu aktivnost).
POGLAVLJE IX 119
Dva modela objašnjavaju naèin promene kvartenerne strukture
Konformacija A (stabilna forma) više subjediniènih alosterièkih enzima. Oba modela baziraju na posto-
janju dve finalne forme enzima. Jedna od njih je rigidna, neaktivna
forma enzima (T–stanje) u kojoj ni jedna subjedinica enzima nema
1 2 3 visok afinitet za supstrat. Druga je relaksirana, aktivna forma enzima
(R–stanje) u kojoj obe subjedinice enzima imaju visok afinitet za
supstrat.
Prvi model, usklaðeni model alosterièke interakcije, govori da se
kooperativno vezivanje supstrata za alosterièki enzim sastoji u tome
Alosteri~ka
tranzicija da vezivanje supstrata za jednu subjedinicu enzima indukuje aloste-
rièku promenu u drugoj subjedinici, koja sada lakše interaguje sa dru-
gim molekulom supstrata. Na taj naèin molekula enzima prelazi iz ri-
gidne, neaktivne forme (T–stanje) u relaksiranu, aktivnu formu (R–
1 2 3
stanje). U ovom modelu, negativni modulator stabilizuje T–stanje,
dok pozitivni modulator stabilizuje R–stanje enzima (Slika 2A).
A. B.
Konformacija B (nestabilna forma)
Ligand TT TT
+S = supstrat (S) +S
RR RT
+S +S
RR RR
Konformacija B (stabilna forma)
Slika 1. Stabilizacija konformacije Slika 2. Usklaðeni model (A) i sekvencijalni model (B) alosterièke interakcije.
proteina vezivanjem liganda. TT – subjedinice enzima u rigidnom, T–stanju; RR – subjedinice u relaksiranom,
R–stanju; RT – hibrid dva stanja.
Drugi model, sekvencijalni model alosterièke interakcije, govori da vezivanje supstrata za jednu
subjedinicu, izaziva alosterièku promenu samo te subjedinice, dajuæi kao meðustanje enzima RT hi-
brid (jedna subjedinica u R– a druga u T–stanju). Vezivanje supstrata za drugu subjedinicu je olak-
šano jer ta subjedinica u RT hibridu ima veæi afinitet za supstrat, što dovodi do prelaska u finalno R–
stanje enzima (Slika 2B).
Prema tome, sekvencijalni model predviða tranziciju stanja T ® R u subjedinicama pojedinaè-
no, dok usklaðeni model ne predviða takvu tranziciju; sekvencijalni model predviða hibridna TR sta-
nja molekula enzima, dok usklaðeni model to ne predviða.
Enzim aspartat transkarba-
moilaza (ATCaza) je alosterièki
COO COO enzim. On otpoèinje biosintezu
O CH2 O CH2 pirimidina katalizujuæi biosintezu
H2 N C O PO3
2
+ H2 N CH
ATCaza
H2 N C HN CH + Pi
N–karbamoil–aspartata poèevši
od karbamoil–fosfata i asparagin-
COO COO
Karbamoil fosfat Aspartat N karbamoil aspartat
ske kiseline (Slika 3). ATCaza je
inhibirana sa CTP-om kao kraj-
njim produktom puta biosinteze
Slika 3. Poèetak biosinteze pirimidina. pirimidina (Poglavlje: BIOSIN-
TEZA NUKLEOTIDA).
ATP Vezivanje karbamoil–fosfata i asparaginske kiseli-
Vmax ne je kooperativan proces, što omoguæava sintezu do-
voljne kolièine N–karbamoil–aspartata i u prisustvu ni-
CTP
skih koncentracija supstrata. CTP, kao negativni modu-
v 1
Vmax lator, inhibira ATCazu smanjujuæi njen afinitet za sup-
2 strate (poveæava vrednost Km) ne delujuæi na Vmax re-
akcije. Stepen inhibicije može iæi i do 90% u zavisnosti
od prisutnih koncentracija supstrata. Pozitivni modula-
aspartat tor ovog enzima je ATP. ATP aktivira enzim i poveæava
afinitet (smanjuje vrednost Km) ATCaze za supstrate
Km
bez uticaja na Vmax (Slika 4). Modulatori ATP i CTP
Slika 4. Efekat ATP-a (aktivator) i CTP-a (inhibitor) kompetiraju za isto mesto vezivanja na enzimu tako da
na brzinu enzimske reakcije. Podebljana linija je kine- aktivnost ATCaze zavisi od trenutne koncentracije ova
tika reakcije u odsustvu modulatora.
dva modulatora u æeliji.
Ovakva kontrola ima dvostruki efekat. Prvo, visoka koncentracija ATP-a govori da je energet -
sko stanje æelije veoma podesno za replikaciju DNK, te ATP stimuliše sintezu CTP-a aktivira -
ju æi ATCazu, pošto je i CTP, tako ðe, potreban za sintezu DNK. Drugo, u prisustvu visokih koncen-
tracija CTP-a, dolazi do inhibicije ATCaze sa CTP-om, što spreèava da se sintetiše N–karbamoil–
aspartat, a samim tim, i ostali intermedijeri u biosintezi pirimidina.
ATCaza bakterije Escherichia coli (molekulska masa 300 kD) je kompleksan enzim. On se sasto-
ji od dva trimera (katalitièke subjedinice – C) èiji su monomeri od 34 kD, i od tri dimera (regulatorne
jedinice – R) èiji su monomeri od 17 kD. Eksperimenti su pokazali da se posebnim tretmanom
ATC-aza može razložiti na dva katalitièka trimera i dva regulatorna dimera. U takvom stanju, katali-
tièki trimeri zadržavaju katalitièku aktivnost i postižu veæu vrednost Vmax od intaktnog enzima. Ak-
tivnost slobodnih katalitièkih trimera nije pod bilo kakvim uticajem alosterièkih efektora ATP-a ili
CTP-a. Izolovani regulatorni dimeri vežu za sebe alosterièke efektore isto kao i intaktan enzim a ne
poseduju bilo kakvu katalitièku aktivnost. Ovaj pristup izuèavanju ATC-aze je bio dokaz da regula-
torni dimeri alosterièki redukuju aktivnost katalitièkih trimera enzima.
Prevoðenje enzima u neaktivnu formu se ostvaruje vezivanjem liganda CTP-a za regulatorne je-
dinice, a aktivacija vezivanjem drugog liganda ATP-a za iste jedinice što dovodi do alosterièke modi-
fikacije enzima (Slika 5).
POGLAVLJE IX 121
Slika 5. Mehanizam aktivacije i inaktivacije ATCaze.
Ako se ATCaza tretira sa agensima koji reaguju sa sulfhidrilnim grupama (p–hidroksi–merkuri–

benzoat, npr.), ATP i CTP gube svoje efekte na regulaciju katalitièke moæi enzima, ali enzim zadržava
katalitièku aktivnost. Gubitak regulatornih osobina sa zadržavanjem katalitièkih aktivnosti naziva se
desenzitizacija enzima.
Alosterièke interakcije u ATCazi se ostvaruju kroz velike promene u kvartarnoj strukturi enzima.
Studije na ovom enzimu pokazale su da se sedimentacioni koeficijent ATCaze smanjuje za 3% kada
se veže za supstrat. Ovi rezultati ukazuju da dolazi do širenja molekule enzima nakon vezivanja sup-
strata tako da se katalitièki trimeri udaljavaju jedan od drugog za 12 Å i okreæu za 10, stepeni dok se
regulatorni dimeri okreæu za 15 stepeni oko vertikalne ose enzima. Prema teoriji o alosterièkim inter-
akcijama proteina, ATP kao aktivator se preferencijalno veže za R–stanje enzima (stanje sa visokim
afinitetom za supstrat), dok se alosterièki inhibitor CTP preferencijalno veže za neaktivno T–stanje
enzima (stanje sa malim afinitetom za supstrat).
Analiza alosterièke transformacije ATC-aze pokazala je da vezivanje supstrata za prvu katalitiè-

ku subjedinicu trimera poveæava afinitet vezivanja supstrata od strane drugih katalitièkih subjedini-
ca, tj. postoji pozitivni kooperativni efekat vezivanja supstrata za ATC-azu. Ovakav naèin delovanja
ATC-aze odgovara usklaðenom modelu alosterièke transformacije. Alosterièke promene ATC-aze
ostvaruju se zahvaljujuæi specifiènoj graði ovog enzima. U enzimu postoji region koji obuhvata se-
kvencu od 230. do 250. aminokiseline polipeptidnog lanca katalitièkih subjedinica. Ovaj region for-
mira fleksibilnu petlju poznatu kao 240–petlja, koja znaèajno menja lokalnu organizaciju tog regiona
pri prelasku enzima iz T– u R–stanje. U T–stanju 240–petlja svake katalitièke subjedinice formira
dve vodoniène veze sa subjedinicama drugog katalitièkog trimera kao i vodoniène veze sa susednim
subjedinicama u istom katalitièkom trimeru. Nakon vezivanja supstrata, dolazi do raskidanja ovih
vodoniènih veza usled migracije subjedinica kao posledice vezivanja supstrata, te se uspostavljaju
nove vodoniène veze u R–stanju enzima. Reorijentacija 240–petlje nakon vezivanja supstrata je, naj-
verovatnije, najodgovorniji proces u prevodnjenju T– u R–stanje ATC-aze. Eksperimenti su pokazali
da je karboksilna grupa glutaminske kiseline (Glu239) u 240–petlji odgovorna za fromiranje vodoniè-
nih veza. Potvrda za ulogu Glu239 u promeni kvartenerne strukture ATC-aze došla je nakon mutage-
neze ovog ostatka glutaminske kiseline u glutamin (Glu239®Gln239) prevodi ATC-azu u stanje da je
njena kvartenerna struktura na pola puta izmeðu R– i T–stanja.
POGLAVLJE IX 122
Alosterièki inhibitor CTP (negativni modulator) kao i alosterièki aktivator ATP (pozitivni modu-
lator) vežu se za isto mesto na ATC-azi. To alosterièko mesto je locirano na spoljnoj strani regulator-
nih subjedinica i oko 60 Å je udaljeno od najbližeg katalitièkog centra. Kao što je reèeno, CTP se pre-
ferencijalno veže za T–stanje enzima stabilišuæi njegovu konformaciju. Nasuprot tome, ATP se pre-
ferencijalno veže za R–stanje enzima vršeæi njegovu stabilizaciju. Meðutim, moguæe je i vezivanje
ovih alosterièkih modulatora za suprotno stanje enzima. To za posledicu ima promenu strukturne or-
ganizacije, alosterije ATC-aze. Tako, ako se CTP veže za R–stanje, dolazi do reorijentacije nekoliko
aminokiselinskih ostataka na mestu za koje se vezao nukleotid što za posledicu ima smanjenje dužine
regulatornih dimera, odnosno distorziju enzima. Ova distorzija izaziva približavanje katalitièkih tri-
mera do udaljenosti od 0.5 Å (struktura enzima postaje slièna strukturi u T–stanju, što je posledica
destabilizacije R–stanja). Posledica ovakve promene kvartenerne strukture je reorijentacija katalitiè-
kih grupa u aktivnom mestu enzima, što kao rezultat daje smanjivanje katalitièke moæi enzima. Vezi-
vanje ATP-a za T–stanje enzima ima sasvim suprotan sled dogaðaja. ATP indukuje udaljavanje kata-
litièkih trimera za 0.4 Å (struktura enzima postaje slièna strukturi u R–stanju, što je posledica desta-
bilizacije T–stanja). Sada dolazi do reorijentacije katalitièkih grupa u aktivnom mestu enzima u su-
protnom smislu, što izaziva poveæanje katalitièke moæi enzima.
Alosterièki enzimi su zastupljeni u svim živim sistemima i katalizuju reakcije u metabolièkim
putevima preko kojih se vrši regulacija tog puta. U ovu grupu enzima spadaju, na primer, fosfofrukto-
kinaza i fruktozo–1,6–bisfosfataza (Poglavlje: GLIKOLIZA).
B. Kovalentno modulirani enzimi

Njihova aktivacija ili inaktivacija, bazira na modifikaciji 3–D strukture enzima pomoæu nekog
drugog enzima. Najèešæe se kovelantna modulacija odvija kroz fosforilaciju, adenilizaciju, uridiliza-
ciju, itd., enzima.
Enzim glikogen fosforilaza je tipièan primer kovalentno moduliranog enzima putem fosforilaci-
je. To je enzim koji se sastoji od dve subjedinice. U mišiæima i jetri enzim postoji u dve interkonverti-
bilne forme: fosforilaza a (aktivna, fosforilisana forma enzima) i fosforilaza b (nefosforilisana, neak-
tivna forma enzima). Enzim fosforilaza katalizuje proces fosforilize glikogena, tj. uvodi molekul fos-
forne kiseline na mesto glikozidne veze poèev od C4–neredukujuæeg kraja lanca glikogena dajuæi kao
produkte glukozo–1–fosfat. Aktivnost enzima glikogen fosforilaze regulisana je alosterièki. Naime,
alosterièki inhibitori su ATP, glukozo–6–fosfat i glukoza, dok je alosterièki aktivator AMP. Ovakva
dvojaka regulacija enzimske aktivnosti obezbeðuje visoko senzitivnu i preciznu regulaciju metaboli-
zma glikogena (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaza).
Aktivacija fosforilaze, tj. prelazak neaktivne forme – fosforilaza b u aktivnu formu – fosforilaza a
(Slika 6), ostvaruje se fosforilacijom boène grupe aminokiseline serina na poziciji 14 u polipeptidnim
lancima obe subjedinice (Ser14) gde je donor fosforne grupe ATP. Ovu reakciju katalizuje enzim kina-
za fosforilaze. Fosforilacija Ser14 pomera ekvilibrijum T«R stanja enzima u R–(aktivno) stanje.
Ove boène grupe serina su locirane na površinama subjedinica preko kojih su subjedinice u inter-
akciji. Fosforilacija Ser14 dovodi do dramatiène konformacione promene gde dolazi do pomeranja
dela polipeptida od 19 aminokiselina na N–terminusu subjedinica sa površine prema unutrašnjosti u
svakoj subjedinici. U fosforilazi b ovaj 19-mer aminokiselina je slobodan i lako pokretljiv bez inter-
akcija sa ostatkom enzima. Nasuprot tome, u fosforilazi a, 19-mer interaguje sa boènim grupama
aminokiselina iz obe subjedinice enzima, što za posledicu ima uvijanje, promenu konformacije mole-
kula enzima pri èemu nastaje veoma rigidna struktura. Zapravo, negativno naelektrisana fosforna
grupa na fosforilisanom Ser14, elektrostatièki interaguje sa pozitivno naelektrisanim boènim grupa-
POGLAVLJE IX 123
ma dva arginina lociranim u svakoj subjedinici po jedan. Slièan je princip delovanja alosterièkog
efektora AMP-a, koji se èvrsto veže za mesta locirana na površinama interakcije dve subjedinice.
Inaktivacija fosforilaze, tj. prevoðenje fosforilaze a u fosforilazu b, vrši se hidrolizom fosfornih
grupa sa Ser14 na obe subjedinice (Slika 6). Ovu reakciju katalizuje enzim fosfoprotein fosfataza–1.
Kinaza
2 ATP 2 ADP
P P
ATP
AMP P Glukoza P
2 Pi 2 H2 O
Fosfataza
Fosforilaza b Fosforilaza b Fosforilaza a Fosforilaza a
(R stanje) (T stanje) (T stanje) (R stanje)
Slika 6. Shematski dijagram kontrole glikogen fosforilaze u skeletnim mišiæima. Enzim može da egzistira u katalitièki neak-
tivnoj (T–stanje) ili aktivnoj (R–stanje) konformaciji. U T–stanju aktivno mesto enzima je opkoljeno u unutrašnjosti mole-
kula ostalim delom polipeptidnog lanca i poseduje veoma nizak afinitet za supstrat. Ekvilibrijum T«R stanja fosforilaze a je
jako pomeren ka aktivnom R–stanju, sve dok nivo glukoze nije izrazito visok. Glavna kontrola aktivnosti glikogen fosforila-
ze je brzina fosforilacije odnosno defosforilacije enzima.
Konformacija fosforilaze b u normalnim fiziološkim uslovima nalazi u T–stanju, a alosterièki je

kontrolisana modulatorima kakvi su AMP, ATP i glukozo–6–fosfat. U mišiæima, fosforilaza b je ak-
tivna (prelazak iz T–neaktivnog u R–aktivno stanje) samo u prisustvu visokih koncentracija AMP-a
(izrazito loši fiziološki uslovi), koji deluje kao alosterièki aktivator vezujuæi se za mesto vezivanja
nukleotida na enzimu. Vezivanje AMP-a za enzim ostvaruje se preko sve tri gradivne komponente
nukleotida (adenina, riboze i fosforne grupe) koje se vežu za razlièita mesta na polipeptidnom lancu
enzimu locirana na površini izmeðu subjedinica. Ovakvo vezivanje AMP-a ima za posledicu povezi-
vanje aktivnog mesta enzima, mesta dodira dve subjedinice i N–terminalnog domena što izaziva veli-
ku konformacionu promenu enzima koja se ogleda u pomeranju N–terminusa polipeptidnog lanca u
èijem se sastavu nalazi Ser14 za 36 Å u odnosu na njegovu poziciju u T–stanju enzima. ATP i gluko-
zo–6–fosfat deluju kao negativni alosterièki modifikatori jer kompetiraju sa AMP-om za vezivanje
za fosforilazu b, održavajuæi je u neaktivnom T–stanju. U veæini ostalih fizioloških uslova, fosforila-
za b je neaktivna usled inhibitornog efekta alosterièkih modulatora ATP-a i glukozo–6–fosfata.
Nasuprot glikogen fosforilazi, enzim glikogen sintaza je aktiviran glukozo–6–fosfatom. Stoga,
ako je visok zahtev æelije za ATP-om (niska koncentracija ATP-a i glukozo–6–fosfata i visoka kon-
centracija AMP-a), onda je stimulisana glikogen fosforilaza i koordinisano inhibiran enzim glikogen
sintaza. Posledica ovakve situacije je favorizovanje glikogenolize (razlaganje glikogena). Obrunut je
proces dogaðaja ako je nizak zahtev æelije za ATP-om.
Metabolizam glikogena je pod cikliènom kaskadnom kontrolom (Slika 7), koja predstavlja
kompleksnu seriju sukcesivnih kovalentnih modifikacija i demodifikacija enzima u metabolièkom
putu. Kovalentne modifikacije znaèe prevoðenje enzima u aktivno ili neaktivno stanje. Biosinteza
glikogena je veoma usko koordinisana sa njegovom degradacijom preko dva kljuèna enzima koja
kontrolišu metabolizam glikogena – glikogen sintaza (katalizuje biosintezu glikogena) i glikogen
fosforilaza (katalizuje katabolizam glikogena). Aktivnost glikogen sintaze i glikogen fosforilaze
kontrolisana je cikliènom kaskadom zasnovanom na fosforilaciji i defosforilaciji serije enzima indu-
kovanoj hormonima, ukljuèujuæi i ova dva enzima. Metabolizam glikogena u jetri je kontrolisan poli-
peptidnim hormonom glukagonom (polipeptid od 29 aminokiselina), dok je u mišiæima i drugim tki -
vi ma kon tro li san pre ko pan kre atiè nog pro tein skog hor mo na insulina i adre nal nih hor mo na
epinefrina i norepinefrina. Æelije u svojim plazma membranama poseduju transmembranske prote-
ine – receptore za koje se vežu hormoni i preko njih se ostvaruje stimulacija metabolizma glikogena.
Razlièiti tipovi æelija imaju razlièite tipove receptora, što omoguæava da æelije odgovaraju na stimu-
luse drugaèijim hormonima.
Hormon
receptor
Adenilat ciklaza Plazma membrana
4 ATP 4 cAMP
Protein Protein
kinaza kinaza
2 ATP 2 ADP P P
(a,b,g,d)4 (a,b,g,d)4 Druge

Kinaza Kinaza kinaze
fosforilaze fosforilaze
2 Pi 2 H2O 2+
Ca
ATP ADP
Ser14-CH2O P ATP ADP P
Ser14-CH2OH
Glikogen Glikogen
Glikogen Glikogen sintaza a sintaza b
fosforilaza b fosforilaza a +
Pi H2O Pi H2O
P
Fosfoprotein Fosfoprotein
fosfataza-1 fosfataza-1 Inhibitor
fosfoprotein
fosfataze-1
Pi H2O P
Inhibitor Inhibitor
fosfoprotein fosfoprotein
fosfataze-1 b fosfataze-1 a
ATP ADP
Glikogen + Pi Glukozo-1-fosfat
Fosfoglukomutaza
Glukozo-6-fosfat
Glukozo-6-fosfataza
Glukoza + Pi
Plazma membrana
Slika 7. Ciklièna kaskadna kontrola fosforilacije glikogen fosforilaze i glikogen sintaze: (+) aktivna, (–) nekativna forma. Naj-
aktivnija stanja su oznaèena sa a, a najmanje aktivna stanja sa b.
POGLAVLJE IX 125
Proces cikliène kaskadne kontrole metabolizama glikogena, bazirane na reakcijama fosforilacije
i defosforilacije enzima glikogen sintaze i glikogen fosforilaze ima sledeæi tok:
NH2 1. Hormoni se vezuju za receptore na pla-
N N zma membrani target æelija što dovodi do akti-
O O O vacije enzima adenilat ciklaze u plazma mem-
N N
O CH2 O P O P O P O branama.
5'
H H O O O 2. Aktivirana adenilat ciklaza katalizuje sin-

H H
3' tezu cikliènog AMP-a (cAMP) od ATP-a. Stoga
OH OH
Adenozintrifosfat (ATP)
se cAMP naziva i sekundarnim glasnikom (en-
gleski: „second messenger”), odnosno prenosio-
cem hormonskih signala. Koncentracija
NH2 Adenilat ciklaza
N
PPi cAMP-a u æeliji je u funkciji odnosa njegove
N
sinteze katalizovane od strane adenilat ciklaze i
N N njegove hidrolize od strane specifiène fosfodie-
O CH2 O
5' steraze cikliènih nukleotida (Slika 8).
H H O P O
H H 3. Poveæan nivo cAMP-a u æeliji dovodi do
3'
O
OH aktivacije enzima cAMP–zavisne protein kina-
3',5'-cikli~ni-AMP(cAMP)
ze, èija je aktivnost apsolutno zavisna od
cAMP-a. U odsustvu cAMP-a protein kinaza je
Fosfodiesteraza neaktivni tetramer koji se sastoji od dve regula-
H2O
NH2 torne i dve katalitièke subjedinice (R2C2). Vezi-
N N vanje èetiri molekula cAMP-a za regulatorne
O subjedinice indukuje alosterièku modifikaciju
N N
O CH2 O P O protein kinaze i disocijaciju katalitièki aktivnih
5'
H H O subjedinica (Slika 9). Intracelularna koncentra-

H H cija cAMP-a odreðuje koliko æe biti aktivne for-
3'
OH OH me protein kinaze, a samim tim i brzinu fosfori-
Adenozinmonofosfat (AMP)
lacije supstrata. Interesantan je podatak da je do
Slika 8. Biosinteza i razgradnja cAMP-a. sada sekvencirano više od sto protein kinaza
Inaktivne
razlièitog porekla i da je ustanovljeno da svi ovi
kataliti~ke Regulatorne enzimi poseduju konzerviran katalitièki region
subjedinice subjedinice
koji formiraju aminokiseline od 40. do 280. u
R 2C 2 polipeptidu C–subjedinice protein kinaze.
cAMP–zavisna protein kinaza katalizuje fosfo-
rilaciju specifiènih Ser i/ili Thr ostataka u poli-
peptidnom lancu veæeg broja celularnih proteina
Vezivanje cikli~nog AMP a
ukljuèujuæi i enzime kinazu fosforilaze (njenu
a– i b–subjedinicu – vidi dole) i glikogen sinta-
zu. Svi proteini koje može da fosforiliše cAMP–
C
zavisna protein kinaza poseduju u sekvenci poli-
+ R2
peptidnog lanca koncenzus sekvencu (Arg–
C
Arg–X–Ser/Thr–Y) koju prepoznaje kinaza. U
ovoj sekvenci su aminokiseline Ser ili Thr me-
Aktivne kataliti~ke Kompleks cikli~nog AMP a
subjedinice i regulatornih jedinica sto fosforilacije, pri èemu X–ostatak mora biti
Slika 9. Aktivacija tetramera protein kinaze (R2C2). Aktivacija
neka aminokiselina sa malom boènom grupom
se sastoji u indukciji disocijacije kompleksa regulatornih i ka- dok je Y–ostatak hidrofobna aminokiselina sa
talitièkih subjedinica uz uèešæe èetiri molekula cAMP-a. velikom boènom grupom.
4. Aktivirana cAMP–zavisna protein kinaza fosforiliše enzime kinazu fosforilaze i glikogen sin-
tazu. Fosforilacija ova dva enzima je osnova za koordinativnu regulaciju sinteze i razgradnje gliko-
gena. Ova protein kinaza posredno aktivira glikogen fosforilazu i simultano inaktivira glikogen sin-
tazu, oba enzima putem fosforilacije (Slika 7). Glikogen sintaza se, takoðe, fosforiliše i od strane ki-
naze fosforilaze, što osigurava da neæe doæi do sinteze glikogena, dok je istovremeno hormonima sti-
mulisana njegova razgradnja.
Enzim kinaza fosforilaze, koja konvertuje glikogen fosforilazu b u aktivnu formu fosforilazu a,
aktivira se i niskim koncentracijama jona Ca2+ (10–7 M), pored kovalentne modifikacije fosforilaci-
jom pomoæu protein kinaze. Maksimala aktivnost ovog enzima se postiže tek nakon fosforilacije i ve-
zivanja jona Ca2+. Kinaza fosforilaze (1200 kD) se sastoji od èetiri razlièite subjedinice koje grade
aktivni oligomer (abgd)4. Izolovana g–subjedinica ovog enzima je pokazivala katalitièku aktivnost
(prevoðenje glikogen fosforilaze b u fosforilazu a), dok su a–, b– i d–subjedinice inhibitori katalitiè-
ke aktivnosti g–subjedinice. Meðu ovim subjedinicama, d–subjedinica (poznata pod imenom kalmo-
dulin) ima èetiri mesta za vezivanje jona Ca2+. Vezivanje Ca2+ za bilo koje od ova èetiri mesta izaziva
veoma veliku konformacionu promenu subjedinice, što aktivira kinazu fosforilaze. Fiziološki znaèaj
aktivacije ovog enzima jonima Ca2+ je i u tome što je mišiæna kontrakcija stimulisana tranzitornim
poveæanjem nivoa citoplazmatiènog Ca2+ usled njegovog oslobaðanja iz intraæelijskih rezervoara ko-
je je indukovano nervnim impulsom. Prema tome, degradacija glikogena u mišiæima je direktno po-
vezana sa njihovom kontarkcijom. Ovo je veoma važna veza, jer razgradnja glikogena daje glukozo–
6–fosfat (Slika 7), koji je startni molekul za glikolizu, odnosno proces sinteze ATP-a, neophodnog za
aktivnost mišiæa. U procesu aktivacije enzima, moraju se fosforilisati i a– i b–subjedinica kinaze fos-
forilaze, jer se maksimalna aktivnost enzima postiže u prisustvu Ca2+ samo ako su obe ove subjedini-
ce fosforilisane. Pošto se fosforilacija kinaze fosforilaze dešava kao odgovor na delovanje hormona,
a oslobaðanje Ca2+ je indukovano nervnim impulsom, može se reæi da oba ova signala deluju sinergi-
stièki u stimulaciji glikogenolize u mišiænim æelijama.
5. Promene u enzimskim aktivnostima metabolizma glikogena, indukovanih fosforilacijom se

poništavaju, odnosno enzimi se vraæaju u poèetno stanje, hidrolitièkim uklanjanjem fosfatnih grupa
sa enzima (defosforilacija). Reakcije defosforilacije su katalizovane enzimom fosfoprotein fosfata-
zom–1 (Slika 7). Ovaj enzim katalizuje defosforilaciju kinaze fosforilaze a (i a– i b–subjedinice) i
glikogen fosforilaze a, prevodeæi ih u neaktivno stanje, uz istovremenu defosforilaciju neaktivne for-
me glikogen sintaze b u aktivnu formu glikogen sintazu a.
Nivo fosforilacije mnogih enzima ukljuèenih u cikliènu kaskadu održava se suprotinim aktivno-
stima kinaza (katalizuju fosforilaciju) i fosfoprotein fosfataze–1 (katalizuje defosforilaciju). Fosfo-
protein fosfataza–1 katalizuje hidrolizu fosfornih grupa sa enzima glikogen fosforilaze a, sa obe su-
bjedinice (a i b) kinaze fosforilaze, glikogen sintaze i inhibitora fosfoprotein fosfataze–1 (inhibitor–
1) (Slika 7). U mišiæima je fosfoprotein fosfataza–1 aktivna samo ako je vezana za glikogen peko
specifiène subjedinice (G subjedinica). Aktivnost fosfoprotein fosfataze i njen afinitet za G subjedi-
nicu regulisani su fosforilacijom dva razlièita mesta na G subjedinici (Slika 10). Naime, fosforilacija
mesta 1 na G subjedinici, koja je indukovana enzimom protein kinazom stimulisanom hormonom in-
sulinom, aktivira fosfoprotein fosfatazu–1. Posledica ovakve aktivacie fosfataze je smanjenje stepe-
na fosforilacije glikogen fosforilaze, te se smanjuje razgradnja glikogena a istovremeno stimuliše
sinteza glikogena. Nasuprot tome, fosforilacija mesta 2 na G subjedinici od strane cAMP–zavisne
protein kinaze (ovaj enzim može da fosforiliše i mesto 1 na G subjedinici) izaziva disocijaciju,
odva ja nje fos fo pro tein fos fa ta ze–1 iz komplek sa sa G su bje dini com i nje no oslobaðanje u cito-
plazmu.
POGLAVLJE IX 127
P
ATP ADP
Smanjena fosforilacija
- vodi pove}anoj
G subjedinica PP1
sintezi glikogena
Glikogen
Insulin-zavisna (Povi{ena aktivnost)
protein kinaza
Insulin
G subjedinica PP1 PP1 = Fosfoprotein fosfataza-1
Glikogen Epinefrin
(Niska aktivnost)
cAMP-zavisna P
protein kinaza
Pove}ana fosforilacija
- vodi pove}anoj
G subjedinica + PP1 razgradnji glikogena
Glikogen (Bez aktivnosti)
ATP ADP
P
Slika 10. Mehanizam regulacije aktivnosti fosfoprotein fosfataze–1 (PP1) u mišiæima.
Slobodna fosfoprotein fosfataza–1 ne može da katalizuje defosforilaciju enzima metabolizma

glikogena, koji su vezani za glikogen. Posledica je poveæan stepen fosforilacije glikogen fosforilaze,
tj. stimulisano je razlaganje glikogena. Pored toga, aktivnost fosfoprotein fosfataze–1 u citoplazmi je
inhibirana pošto se za nju veže inhibitor fosfoprotein fosfataze (inhibitor–1) koji je u fosforilisanom
stanju. Aktivnost inhibitora–1 je još jedan primer kontrole aktivnosti kovalantnom modifikacijom.
Naime, inhibitor–1 je podložan modifikaciji fosforilacijom od strane cAMP–zavisne protein kinaze i
demodifikaciji defosforilacijom pod delovanjem fosfoprotein fosfataze–1 (Slika 7), mada je u ovom
sluèaju proces forsforilacije/defosforilacije vezan za Thr a ne za Ser ostatak u inhibitoru–1. Ovaj
protein je efikasan inhibitor samo ako je fosforilisan. Stoga koncentracija cAMP-a u æeliji kontroliše
koji æe deo enzimskih molekula biti fosforilisan ne samo poveæanjem brzine njihove fosforilacije veæ
i smanjivanjem brzine njihove defosforilacije. U sluèaju enzima glikogen fosforilaze, poveæanje
koncentracije cAMP rezultira ne samo u poveæanju brzine aktivacije ovog enzima, veæ i u smanjenju
brzine njegove deaktivacije.
U jetri je ukupna aktivnost fosfoprotein fosfataze–1 kontrolisana vezivanjem ovog enzima za ak-
tivnu formu glikogen fosforilaze a. Glavna konformaciona promena glikogen fosforilaze pri prelasku
iz T– u R–stanje je kretanje dela polipeptida u kome je lociran fosforilisani Ser14 sa površine T (ne-
aktivnog) stanja enzima prema mestu u unutrašnjosti enzima lociranom na površinama interakcije
dve subjedinice u R (aktivnom) stanju enzima (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i
Fosforilaza). Oba stanja, i R– i T–stanje fosforilaze a èvrsto za sebe vežu fosfoprotein fosfatazu–1,
ali je samo u T–stanju enzima fosforna grupa Ser14 dostupna hidrolizi. Posledica hidrolize fosforne
grupe je konverzija fosforilaze a u fosforilazu b. Prema tome, fosforilaza a u svom R–stanju veoma
efikasno uklanja fosfoprotein fosfatazu–1 iz opticaja. S druge strane, fosforilaza b (neaktivna forma),
nastala u procesu defosforilacije fosforilaze a, ima veoma nizak afinitet za vezivanje fosfoprotein
fosfataze–1 za sebe. Samim tim, konverzija fosforilaze a u fosforilazu b (Slika 6) povezana je sa oslo-
baðanjem fosfoprotein fosfataze–1iz kompleksa, što omoguæava da ovaj enzim, sada, katalizuje de-
fosforilaciju ostalih fosfoproteina podložnih njegovom delovanju ukljuèujuæi i enzim glikogen sinta-
zu. S obzirom da je odnos molekula fosforilaze a i fosfoprotein fosfataze–1 u æelijama jetre veæi od
10:1, puna aktivnost glikogen sintaze otpoèinje kada se više od 90% molekula fosforilaze a prevede u
neaktivnu formu fosforilazu b.
Kao i glikogen fosforilaza tako i enzim glikogen sintaza egzistira u dve interkonvertibilne forme
koje se modifikuju kaskadom putem fosforilacije. Meðutim, za razliku od glikogen fosforilaze, defo-
rilisana forma ovog enzima je aktivna forma (glikogen sintazu a), dok je fosforilisana forma neaktiv-
na (glikogen sintaze b). Poznato je da pored enzima protein kinaze, kinaze fosforilaze i fosfoprotein
fosfataze–1 (enzimi koji su ukljuèeni i u kaskadnu regulaciju glikogen fosforilaze) još šest drugih
protein kinaza (meðu njima i cAMP–zavisna protein kinaza, protein kinaza C, kinaza glikogen sinta-
ze–3) uèestvuje bar u delimiènoj inaktivaciji glikogen sintaze u æelijama mišiæa èoveka. Ovaj enzim
je tetramer (svaka subjedinica je polipeptid od 737 aminokiselina) u kome se fosforiliše jedan do de-
vet serinskih ostataka od strane razlièitih kinaza.
Metabolizam glikogena u jetri je regulisan nivoom glukoze u krvi. Kontrola sinteze i degradacije
glikogena u jetri je centralni proces regulacije koncentracije nivoa glukoze u krvi, koja se, u normal-
nim uslovima, kreæe izmeðu 80 i 120 mg/100 ml krvi (4.4 do 6.7 mM). Glukoza je glavni izvor ener-
gije za funkcionisanje mozga. Æelije jetre senzorišu koncentraciju glukoze u krvi i prema potrebama
organizma je apsorbuju iz ili oslobaðaju u krvotok. Kada se koncentracija glukoze u krvotoku snizi,
jetra oslobaða glukozu u krvotok. Ovaj proces je indukovan hormonom glukagonom u seriji opisanih
kaskadnih reakcija: (a) receptori za glukagon na æelijama jetre odgovaraju na vezivanje glukagona za
njih aktivacijom adenilat ciklaze koja sintetiše cAMP, (b) poveæanje koncentracije cAMP-a izaziva
ubrzavanje razlaganja glikogena, pri èemu se u æeliji akumulira glukozo–6–fosfat i (c) nastali gluko-
zo–6–fosfat, koji ne može da prolazi kroz membranu, biva hidrolizovan od strane enzima glukozo–6–
fosfataze na slobodnu glukozu i Pi. Dobijena glukoza se prebacuje u krvotok i na taj naèin se poveæa-
va koncentracija glukoze u krvi. Æelije mozga i mišiæa nemaju enzim glukozo–6–fosfatazu, te se u
njima glikogenoliza završava sa glukozo–6–fosfatom. U sluèaju visoke koncentracije glukoze u krvi,
nivo glukagona u cirkulaciji opada dok raste koncentracija drugog hormona insulina. Naðeno je da je
transport glukoze kroz membrane mnogih æelija stimulisan insulinom. Poveæanje intraæelijske kon-
centracije glukoze izaziva opadanje koncentracije cAMP-a što izaziva preusmeravanje metabolizma
glikogena iz katabolizma (glikogenoliza) u anabolizam (sinteza glikogena).
Zapaženo je da u æelijama jetre rapidno opada kolièina aktivnog enzima glikogen fosforilaze a
kada ove æelije apsorbuju glukozu. Pored toga, ulazak glukoze u æelije jetre, posle kraæeg perioda
vremena, indukuje istovremeno poveæanje kolièine aktivne forme enzima glikogen sintaze a, što do-
vodi do intenzivne biosinteze glikogena. Stoga se smatra da je glavni senzor za glukozu u æelijama je-
tre enzim glikogen fosforilaza a (aktivna forma). Vezivanje glukoze za aktivno mesto enzima gliko-
gen fosforilaze a na naèin koji se razlikuje od vezivanja supstrata za isto mesto, pomera alosterièki
ekvilibrijum ovog enzima od R–stanja ka T–stanju (Slika 6), što omoguæava izlaganje fosfornih gru-
pa Ser14 hidrolizi od strane enzima fosfoprotein fosfataze–1. Prema tome, poveæanje koncentracije
glukoze u æeliji jetre dovodi do inaktivacije glikogen fosforilaze a njenim prevoðenjem u neaktivno
stanje fosforilazu b. Kao što je veæ reèeno, pri ovoj transformaciji glikogen fosforilaze dolazi do
oslobaðanja fosfoprotein fosfataze–1, koja aktivira glikogen sintazu putem defosforilacije te se sti-
muliše sinteza glikogena. Kada je koncentracija glukoze iznad 7 mM, metabolizam glikogena se od-
vija u suprotnom smeru.
Sumarno, funkcionisanje ovog glavnog senzorskog sistema za glukozu zavisi od tri osnovna ele-
menta: (a) komunikacije izmeðu fosforilisanog serina u fosforilazi a i mesta vezivanja glukoze, (b)
korišæenje iste fosfoprotein fosfataze–1 da inaktivira glikogen fosforilazu a i aktivira glikogen sinta-
zu b i (c) vezivanje fosfoprotein fosfataze–1 za glikogen fosforilazu a, da bi se spreèilo prevremeno
aktiviranje glikogen sintaze. Ovakva regulacija ima visok biološki smisao. Kada je u æeliji prisutna
visoka koncentracija glukoze, onda nema potrebe za razgradnjom rezervnog polisaharida glikogena,
POGLAVLJE IX 129
stoga glukoza indukuje prevoðenje glikogen fosforilaze a u neaktivnu formu (T–stanje), a istovreme-
no se stimuliše sinteza glikogena aktiviranjem glikogen sintaze.
Uloga jetre u održavanju koncentracije glukoze u krvi omoguæena je i postojanjem specifiène
varijante heksokinaze u ovom organu, a to je enzim glukokinaza (sinonimi: heksokinaza D ili hekso-
kinaza IV). Enzim heksokinaza (prvi enzim glikolize) (Poglavlje: GLIKOLIZA) u veæini æelija ima-
ju visok afinitet za glukozu (Km < 0.1 mM) i inhibirana je produktom reakcije glukozo–6–fosfatom.
Nasuprot tome, glukokinaza ima mnogo niži afinitet za glukozu (Km ~ 5 mM) i njena aktivnost se ra-
pidno uveæava kada koncentracija glukoze prevaziðe fiziološke vrednosti. Pored toga, glukokinaza
uopšte nije inhibirana fiziološkim koncentracijama glukozo–6–fosfata (GLU–6–P). Prema tome, što
je veæa koncentracija glukoze u krvi, to je brža konverzija glukoze u GLU–6–P u jetri.
Enzim glukokinaza je, takoðe, pod metabolièkom kontrolom. Iz jetre pacova je izolovan protein
regulator glukokinaze koji je kompetitivni inhibitor glukokinaze u prisustvu glikolitièkog intermedi-
jera fruktozo–6–fosfata (FRU–6–P). Pošto se FRU–6–P i produkt enzima glukokinaze GLU–6–P u
jetri nalaze u ekvilibrijumu zbog aktivnosti enzima fosfoglukozo izomeraze (Poglavlje: GLIKOLI-
ZA), glukokinaza je posredno inhibirana svojim produktom. Fruktozo–1–fosfat (FRU–1–P), koji je
intermedijer metabolizma fruktoze u jetri omoguæava prevazilaženje inhibitornog delovanja regula-
tornog proteina glukokinaze u sadejstvu sa FRU–6–P na glukokinazu.
Još jedan molekul je važan
ATP ADP
faktor u održavanju koncentracije
2-
PFK-2 2- 2-
CH2OPO3 OH CH2OPO3 OPO3 glukoze u krvi kontrolisane od
6 6
O O strane jetre. To je b–D–fruktozo–
5 H HO 2 5 H HO 2 2,6–bisfosfat (FRU–2,6–BisP),
H 4 3 CH2OH H 4 3 CH2OH koji nije glikolitièki intermedijer,
1 1
OH H OH H ali je potentan alosterièki aktiva-
b-D-Fruktozo-6-fosfat b-D-Fruktozo-2,6-bisfosfat tor enzima fosfofruktokinaze i in-
(FRU-6-P) FBP-2 (FRU-2,6-BisP)
H2 O
hibitor enzima fruktozo bisfosfa-
Pi
taze u životinja Koncentracija
FRU–2,6–BisP u æeliji zavisi od
Slika 11. Proces sinteze i razgradnje b–D–fruktozo–2,6–bisfosfata (FRU–2,6–
BisP). PFK–2 = fosfofruktokinaza–2; FBP–2 = fruktozo bisfosfataza–2. ravnoteže izmeðu njegove sinteze
(enzim fosfofruktokinaza–2) i
razgradnje (enzim fruktozo bis-
O O fosfataza–2) (Poglavlje: GLI-
2 KOLIZA). Obe ove enzimske
COO C O PO3 C NH2
CH2 CH2 CH2

aktivnosti su locirane na razlièi-
ATP ADP NH3 Pi tim domenima jednog polipeptida
CH2 CH2 CH2
– tandem enzim, koji je podložan
H2 N CH H2 N CH H2 N CH alosterièkoj regulaciji velikim
COO COO COO brojem metabolièkih intermedije-
Glutamat Glutamilfosfat Glutamin ra kao i regulaciji kovatentnom
modifikacijom pomoæu enzima
Slika 12. Biosinteza glutamina. protein kinaze i fosfoprotein fos-
fataze (Slika 11).
Enzim glutamin sintetaza je, takoðe, kovalentno modulirani enzim, èija se modulacija ostvaruje
preko adenilacije (inaktivacija enzima) i deadenilacije (aktivacija enzima). Ovaj enzim katalizuje
bi o sin te zu glu ta mi na po la ze æi od glu ta min ske ki seline (Slika 12).
Slika 13. 3–D struktura glutamin sintetaze iz E. coli. A – shematski dijagram. Oznaèena su mesta adenilacije; B – prostorna or-
ganizacija enzima (pogled niz osu enzima).
Glu tamin sinteta za bakterije E. coli, sastoji se od 12 identiènih subjedinica od 50 kD koje for-
miraju dva heksagonalna prstena koji se nalaze jedan iznad drugog (Slika 13).
Aktivnost enzima je kontrolisana reverzibilnom kovalentnom modifikacijom, pri èemu se vrši
adenilacija, tj. transfer AMP-a iz ATP-a na boène grupe specifiènih tirozinskih ostataka u svakoj su-
bjedinici enzima. Proces deadenilacije je obrnut proces.
Procesi adenilacije i deadenilacije glutamin sintetaze, katalizovani su istim enzimom, adenilil
transferazom (Slika 14), koji poseduje regulatorni Protein P. Enzim adenilil transferaza u kompleksu
sa formom Protein P, oznaèenom kao Protein PA, katalizuje vezivanje AMP-a za glutamin sintetazu
smanjujuæi joj aktivnost. Ta aktivnost opada sa brojem adenilovanih subjedinica enzima. Potpuno
adenilovan enzim ima najmanju aktivnost. Nasuprot tome, adenilil transferaza u kompleksu sa for-
mom Protein P, oznaèenoj kao Protein PD, katalizuje deadenilaciju glutamin sintetaze, koristeæi pri
tome inorganski fosfat, Pi, pri èemu se sa enzima oslobaða ADP. Aktivnost enzima raste kako raste
broj deadenilovanih subjedinica enzima. Interesantno je da procesi adenilacije i deadenilacije nisu
katalizovani istim aktivnim mestom, veæ na jedinom polipeptidnom lancu adenilil transferaze postoje
dva aktivna mesta, koja se aktiviraju u zavisnosti od forme Proteina P koja je vezana za enzim.
Protein P, takoðe, podleže kovalentnoj modifikaciji pomoæu enzima uridil transferaze koji kata-
lizuje uridilaciju, odnosno prenos dva UMP-a iz UTP-a na Protein P prevodeæi ga iz Protein PA u
Protein PD formu (Slika 14). Ovaj proces je stimulisan ATP-om i a–keto–glutarnom kiselinom, a in-
hibiran glutaminom. Isti enzim katalizuje i hidrolitièko uklanjanje UMP ostataka sa Proteina P, pre-
vodeæi Protein PD u Protein PA formu. Ovaj proces je stimulisan glutaminom, a inhibiran a–keto–
glutarnom kiselinom. Ni enzim
12 ATP 12 PPi
uridil transferaza ne katalizuje
2 UTP 2PPi
obe reakcije sa istim aktivnim
AT-PA mestom. I ona, kao i adenilil tran-
sferaza, poseduje dva aktivna me-
Deadenilovana Adenilovana PA UT PD
Gln sintetaza Gln sintetaza sta na istom polipeptidnom lancu,
koja su kontrolisana navedenim
AT-PD
jedinjenjima tako da enzim nije u
2 UMP 2 H2 O
stanju da simultano katalizuje uri-
12 ADP 12 Pi dilaciju i hidrolizu, veæ katalizuje
samo jedan ili drugi proces.
Slika 14. Kontrola aktivnosti glutamin sintaze kovalentnom modifikacijom. AT
– adenilil transferaza; P – regulatorni protein; UT – uridil transferaza.
ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi
Proteolitièki enzimi katalizuju hidrolitièku razgradnju proteina uvoðenjem molekule vode u

peptidnu vezu. Oni su glavna grupa enzima koja je ukljuèena u katabolizam proteina, jer omoguæava-
ju da organizmi koji nisu u stanju da sintetišu aminokiseline, doðu do slobodnih aminokiselina. Te
slobodne aminokiseline æe se koristiti za izgradnju sopstvenih proteina ili drugih derivata (delovi ko-
enzima, biogeni amini, itd.).
Prema topologiji svoga delovanja, proteolitièki enzimi se dele na egzopeptidaze i endopeptidaze.
Egzopeptidaze, kao produkte svoga delovanja, daju slobodne aminokiseline, dok endopeptidaze daju
oligopeptide i polipeptide manje molekulske mase.
A. Egzopeptidaze
Ova grupa enzima se deli na aminopeptidaze, koje katalizuju hidrolizu polipeptidnog lanca sa
NH2–terminusa i karboksipeptidaze, koje hidrolizuju polipeptidni lanac sa C–terminusa (Poglavlje:
PROTEINI). Uslov za delovanje ovih enzima je slobodna amino, odnosno karboksilna grupa na kra-
jevima polipeptidnog lanca.
Jedna od poznatijih aminopeptidaza je leucin aminopeptidaza koju sintetišu æelije intestinalne
mukoze. Ovaj enzim spada u grupu metaloenzima, pošto mu je neophodan Zn2+–jon za katalitièko
delovanje. Mikroorganizmi poseduju mnogo veæi broj aminopeptidaza nego drugi organizmi. Tako
mleèno kiselinske bakterije poseduju X–prolil aminopeptidazu koja je važan faktor u razgradnji pro-
teina mleka kazeina.
Karboksipeptidaze su mnogo zastupljeniji enzimi. Najbolje izuèen enzim ove grupe je karboksi-
peptidaza A. Ovaj enzim je polipeptid od 307 A.K. i sintetiše se u neaktivnoj formi, zimogenu, u pan-
kreasu. Polipeptidni lanac karboksipeptidaze A, je kompaktan i elipsoidnog oblika. Enzim sadrži re-
gione sa a–heliksom (38% strukture enzima) i sa b–naboranim ploèama (17% strukture enzima) (Po-
glavlje PROTEINI). Ima èvrsto vezan Zn2+–jon za sebe (metaloenzim), koji je deo katalitièkog cen-
tra enzima i esencijalan je za aktivnost karboksipeptidaze A. Jon Zn2+ je lociran u udubljenju blizu
površine molekula i vezan je za enzim u obliku ko-
ordinativnog kompleksa preko boènih grupa dva hi-
stidina i boène grupe jedne glutaminske kiseline iz
polipeptidnog lanca enzima. Zapravo, azoti iz imi-
dazolnih prstenova histidina i kiseonik iz karboksil-
ne grupe glutaminske kiseline formiraju ovaj koor-
dinativni kompleks sa Zn2+–jonom (Slika 1). U ko-
ordinativnom kompleksu uèestvuje i molekul vode.
Hidroliza je najefikasnija ako je C–terminalni

ostatak aromatièna kiselina (Phe, Tyr, Trp) ili neka
druga aminokiselina sa velikim alifatiènim boènim
Slika 1. Koordinativni kompleks Zn2+ u karboksipeptidazi lancem (npr., Met). Razlog za ovakvu specifiènost
A. je organizacija velikog džepa, u blizini lokacije jona
cinka, u koga se smešta boèni lanac terminalne aminokiseline peptidnog lanca. Naime, ovaj džep je
izgraðen od boènih grupa hidrofobnih aminokiselina.
Karboksipeptidaza A je enzim koji funkcioniše po modelu indukovanog uklapanja sa supstratom
(Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Naime, vezivanje supstrata za enzim je praæeno mno-
gim promenama u strukturi karboksipeptidaze A (Slika 2). Najveæa konformaciona promena je po-
meranje boène grupe tirozina (Tyr248) za 12 Å, što je distanca jednaka otprilike èetvrtini dijametra
karboksipeptidaze A. Nakon vezivanja supstrata za enzim, ovaj tirozin se pomera sa površine enzima
u unutrašnjost molekula, tako da dolazi u blizinu karboksilne grupe terminalne aminokiseline. Pored
toga, ova konformaciona promena dovodi do zatvaranja džepa u kome je aktivno mesto i do istiskiva-
nja molekula vode, što rezultira u uspostavljanju veoma tesne veze sa supstratom. Promena konfor-
macije omoguæava da Zn2+–jon i druge grupe prisutne u aktivnom mestu enzima, koje nose višak
elektrona, katalizuju reakciju redistribucijom elektrona u supstratu èineæi ga dostupnijim delovanju
molekula vode, tj. hidrolizi.
Mehanizam vezivanja supstrata za karboksipeptidazu A i proces katalize, karakterišu sledeæi do-
gaðaji (Slika 3):
Slika 2. Promena konformacije karboksipeptidaze A nakon vezivanja supstrata (tirozil–glicin). A – slobodan enzim; B – en-
zim–supstrat kompleks (S – supstrat).
POGLAVLJE X 133
1. Hidrofobna boèna grupa C–termi-
OH nalne aminokiseline se smešta u hidro-
fobni džep enzima.
2. Vezivanje supstrata se stabilizuje
H2N
pozitivno naelektrisanom gvanido gru-
CH2 O pom boène grupe arginina (Arg145), koja
C Arg 145
H C C + elektrostatièki interaguje sa karboksil-
H2N
O nom grupom C–terminalne aminokiseli-
O H ne.
Glu 270 C N H O Tyr 248
O 3. Aminokiselina tirozin (Tyr248) us-
O C H postavlja vodoniène veze sa karboksil-
CH2 N nom grupom C–terminalne i N–atomom
Zn2+
+
Arg 127 H subterminalne aminokiseline.
Aminokiseline Arg145 i Tyr248 odre-
Slika 3. Shema vezivanje supstrata (tirozil–glicina) za aktivno mesto
karboksipeptidaze A. – hidrofobni džep. ðuju specifiènost enzima za C–terminal-
nu aminokiselinu.
4. Karbonilni kiseonik peptidne veze formira koordinativni kompleks sa Zn2+, koji je smešten u
nepolarnom delu enzima, što poveæava efektivno naelektrisanje kiseonika.
5. Boèna grupa glutaminske kiseline (Glu270) je grupa koja katalizuje reakciju, a u reakciji uèe-
stvuju i jon cinka i boèna grupa specifiènog arginina (Arg127).
Proces hidrolize terminalne aminokiseline se odvija preko kovalentnog anhidridnog intermedi-
jera, koga formira boèna grupa Glu270 i koji je stabilizovan pomoæu jona Zn2+ i pozitivno naelektrisa-
ne boène grupe Arg127. Ovakav intermedijer je podložan delovanju visoko polarizovanog molekula
vode, vezanog za jon Zn2+, koji prenosi proton na NH–grupu peptidne veze što dovodi do oslobaða-
nja terminalne aminokiseline (Slika 4).
OH
OH OH
CH2 O
Nukleofilni H C C
CH2 O napad CH2 O H2 O O
Glu 270 N
H C C H C C H H
O O
H N H N
Zn2+ Zn2+
O OH
O O C O O O C O C
C CH2 C CH2 + CH2
Arg 127
Glu 270 N H Glu 270 N H N H
R R R
Enzim-supstrat Kovalentni anhidridni Produkti
kompleks intermedijer reakcije
Slika 4. Model mehanizama katalize karboksipeptidaze A.

Karboksipeptidaza B je enzim po osobinama veoma slièan karboksipeptidazi A. Ovaj enzim ne-
ma hidrofobni džep u koga se smešta boèna grupa terminalne aminokiseline, veæ se u tom džepu nala-
zi kao dominatna boèna grupa (–COO) specifiène asparaginske kiseline. Ova grupa odreðuje speci-
fiènost karboksipeptidaze B, tako da ovaj enzim najefikasnije hidrolizuje peptide èije su C–terminal-
ne aminokiseline baznog karaktera (Arg, His, Lys).
B. Endopeptidaze
U ovu grupu enzima spadaju i pepsin, himotripsin i tripsin. Sva tri enzima se sintetišu u inaktiv-
noj formi zimogenu (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo) a aktiviraju se nakon napuštanja
æelija koje ih sintetišu.
Pepsin (protein od 35 kD) se sintetiše u neaktivnoj, zimogenoj formi pepsinogenu od strane æeli-
ja mukoze želuca. On je glavni proteolitièki enzim želudaènog soka. Pepsinogen je neaktivna forma
jer poseduje 44 aminokiseline na N–terminusu polipeptida, koje se moraju ukloniti da bi se enzim ak-
tivirao, tj. prešao u aktivnu formu pepsina. Ovaj peptid od 44 aminokiseline se naziva i inhibitor pep-
sina.
Aktivno mesto u pepsinogenu je potpuno formirano. Njega èine boène grupe dve asparaginske
kiseline (Asp) na specifiènim mestima u polipeptidnom lancu enzima, od kojih jedna mora biti joni-
zovana a druga ne, da bi enzim funkcionisao. Iako poseduje formirano aktivno mesto, pepsin nema
aktivnost jer je ovo mesto blokirano sa N–terminalnim baznim peptidom – inhibitorom pepsina. Ovaj
peptid pokazuje bazni karakter na neutralnom pH, jer poseduje bazne aminokiseline arginin (Arg) i
lizin (Lys) u svojoj strukturi. Boène grupe šest Lys i Arg iz ovog peptida, formiraju sone veze sa kar-
boksilnim grupama Asp i glutaminske kiseline (Glu) u pepsinu. Pored toga, boène grupe drugih Lys
formiraju elektrostatièke interakcije sa boènim grupama Asp iz aktivnog mesta enzima. Sve ove in-
terakcije èine pepsinogen neaktivnom formom pepsina. Kada se pH snizi (pH2 – uslovi u želucu), so-
ne veze izmeðu peptida od 44 aminokiseline i pepsina se raskidaju, jer se protonizuju karboksilne
grupe Asp i Glu. To izaziva rearanžman konformacije pepsinogena i hidrolizu N–terminalnog inhi-
bitora pepsina, tako da se dobija aktivna forma enzima, pepsin. Pored niske pH vrednosti, aktivacija
se može dešavati autokatalitièki, jer aktivirani pepsin može hidrolizovati inhibitorni peptid.
Specifiènost pepsina se ogleda u hidrolizi samo onih peptidnih veza koje formira amino grupa
aro matiènih aminokiselina (Phe, Tyr, Trp) i kar bok sil na gru pa su sed ne ami no kise li ne (Slika
5). Pored toga, pepsin hidrolizuje i peptidnu vezu koju uspostavlja karboksilna grupa leucina i amino
grupa glutaminske kiseline.
Aromati~na Aromati~na
aminokis. aminokis.
R R
O O O O
N CH C N CH C + H2 O N CH C OH + H2N CH C
H H H
Slika 5. Specifiènost delovanja pepsina. Vertikalna strelica oznaèava mesto hidrolize.
Himotripsin (protein od 25 kD) je digestivni enzim koji hidrolizuje proteine hrane u tankom cre-
vu. Njegov neaktivni prekursor, himotripsinogen, sintetiše se u pankreasu. Mesto sinteze su acinarne
æelije pankreasa, koje sintetišu i neaktivne forme drugih enzima (zimogeni), meðu kojima i tripsino-
gen (neaktivna forma tripsina). Sintetisane zimogene forme se transportuju Goldži aparatom u obliku
granula i sekretiraju se u kanal pankreasa koji vodi u duodenum (Slika 6).
POGLAVLJE X 135
Himotripsinogen je jedan polipep-
tidni lanac od 245 aminokiselina. Pose-
duje dva disulfidna mosta koje formiraju
boène grupe cisteina lociranim na speci-
fiènim mestima u polipeptidu (Slika 7).
Ovaj prekursor nema nikakvu biolo-
šku aktivnost. Konvertuje se u potpuno
aktivnu formu hidrolizom peptidne veze
izmeðu arginina (Arg15) i izoleucina
(Ile16), koju katalizuje tripsin. Rezultira-
juæi aktivni enzim je p–himotripsin, koji
je nestabilan molekul. p–himotripsin de-
luje na ostale molekule p–himotripsina,
pri èemu se uklanjaju dva dipeptida
(Ser14–Arg15 i Thr147–Asn148) i nastaje
a–himotripsin (Slika 7). Molekul a–hi-
motripsina je stabilna forma ovog enzi-
ma u kojoj su tri rezultirajuæa polipeptida
povezana disulfidnim mostovima.
Slika 6. Shematski prikaz sekrecije zimogena iz acinarnih æelija pankre-
asa.
1 122 136 201 245 Himotripsinogen

(neaktivna forma)
Cys S S Cys Cys S S Cys
Tripsin
Arg Ile
p-Himotripsin
1 15 16 122 136 201 245 (aktivna forma)
Himotripsin
Ser14 Arg15 + Thr147 Asn148
Leu Ile Tyr Ala

a-Himotripsin
1 13 16 122 136 146 149 201 245 (aktivna forma)

A-lanac B-lanac C-lanac
Slika 7. Proteolitièka aktivacija himotripsinogena.
Najinteresantniji fenomen aktivacije himotripsina je èinjenica da samo hidroliza jedne, specifiè-

ne peptidne veze transformiše protein iz totalno neaktivne forme u aktivnu. Razlog za ovakav efekat
leži u èinjenici:
1. da hidroliza peptidne veze izmeðu Arg15 i Ile16, kreira nove
NH2– i COOH–terminalne grupe u polipeptidu.
2. da se novoformirana NH2–terminalna grupa Ile16 okreæe ka
unutrašnjosti himotripsinskog molekula i interaguje sa asparagin-
skom kiselinom (Asp 194) uspostavljajuæi vodoniène veze (Slika 8).
Zapravo, NH2–terminalna grupa Ile16 se protonizuje, što èini molekul
himotripsina stabilnim. Dokaz za protonaciju ove grupe je zavisnost
stabilnosti enzima od pH vrednosti medijuma.
3. da elektrostatièka interakcija rezultirajuæih Ile16–NH3+ i
Asp194–COO– grupa u nepolarnom delu enzima, indukuje brojne kon-
formacione promene. Ove promene dovode do formiranja specifiènog
mesta vezivanja supstrata u obliku nepolarne šupljine koja odreðuje
specifiènost enzima za supstrat, tj. favorizuje se vezivanje nepolarnih,
aromatiènih grupa za enzim.
Stoga se specifiènost delovanja himotripsina ogleda u hidrolizi
peptidne veze koji formira karboksilna grupa aromatiène aminokiseli-
ne i amino grupa susedne aminokiseline (Slika 9). Himotripsin, tako-
Slika 8. Uspostavljanje vodoniènih ðe, može hidrolizovati veze koje formira karboksilna grupa aminoki-
veza izmeðu animo grupe Ile16 i selina sa velikom hidrofobnom boènom grupom kao što je ima npr.,
karboksilne grupe Asp194. metionin.
Aromati~na Aromati~na
aminokis. aminokis.
R R
O O O
H H H
Slika 9. Specifiènost delovanja himotripsina. Vertikalna strelica oznaèava mesto hidrolize.
Himotripsin u svojoj strukturi pose-

duje nekoliko meðusobno antiparalelnih
b–naboranih ploèa i veoma malo a–he-
liks strukture. Sve nalektrisane boène
grupe aminokiselina su na spoljašnjosti
molekula enzima osim tri boène grupe,
koje formiraju katalitièki centar enzima.
Te grupe su boène grupe histidina
(His57), serina (Ser195) i asparaginske ki-
seline (Asp102) (Slika 10).
Ove tri grupe for mi ra ju ka ta li tiè -
ku tri ja du u hi mo trip si nu. Pr ve
pret po stav ke o na èi nu funk ci o ni sa -
nja ove katalitièke trijade govorile su da
imidazolov prsten His57, polarizovan od
Slika 10. Organizacija katalitièkog centra himotripsina (katalitièka trija-
da His57, Ser195 i Asp102).
strane Asp102, direktno preuzima proton
POGLAVLJE X 137
(a) His
57 sa –CH2OH grupe Ser195 prevodeæi je iz slabo
(b)
CH2 nukleofilne forme u visoko nukleofilnu formu –
Ser 195
(c) alkoksidni jon (–CH2O–). Mislilo se da se anjon-

CH2 O H N N H O
sko naelektrisanje Asp102 (c) prebacuje na
C CH2 Asp 102
Ser195 (a) pre ko ta u to mer ske tran sfor ma cije
O
imi da zo lo vog pr stena His 57 (b). Za to je i ka -
His ta li tiè ka trijada i nazvana „štafetnim prenosio-
57
CH2 cem naelektrisanja”. Meðutim, najnoviji ekspe-
Ser 195
rimenti su pokazali da ovakav naèin funkcioni-
CH2 O H N N H O
sanja katalitièke trijade, tj. direktnog prenosa
C CH2 Asp 102
protona sa Ser195 na His57 nije verovatan. Raz-
O
log za to je što alkoksidni jon (pK ³ 15) ima
"sistem {tafetnog prenosa naelektrisanja" mnogo veæi afinitet za protone nego što to ima
imidazolni prsten boène grupe His57 (pK » 7).
Stoga se postavilo pitanje na koji naèin Asp102 aktivira evidentno nukleofilno stanje Ser195? Odgovor
na ovo pitanje dobijen je analizom uspostavljanja specifiène vrste vodoniènih veza izmeðu His57 i
Asp102.
Prenos protona izmeðu grupa povezanih vodoniènom vezom (D–H · · A) dešava se pristojnom
brzinom u fiziološkim uslovima kada pK donora protona (D) nije veæi od 2 do 3 pH jedinice nego što
je to protonizovana forma potencijalnog akceptora protona (A). Meðutim, kada su pK vrednosti do-
nora (D) i akceptora (A) protona skoro jednake, onda meðu njima ne postoji razlika u afinitetu za pro-
ton, odnosno i donor i akceptor imaju isti afinitet za H–atom. Kao posledica toga, H–atom se manje
više poðednako deli izmeðu njih (D · · H · · A). Ovakva veza se naziva vodonièna veza sa niskom
barijerom i obièno je veoma jaka veza i ima slobodnu energiju asocijacije izmeðu –40 i –80 kJ/mol
(normalna vodonièna veza ima slobodnu energiju asocijacije izmeðu –12 i –30 kJ/mol). Prema tome,
strategija efikasnosti enzima bi bila da se slaba, normalna vodonièna veza, koja postoji u kompleksu
enzim–supstrat prevede u jaku vodoniènu vezu u tranzicionom stanju sustrata. U tranzicionom stanju
je olakšan prenos protona usled korišæenja razlike u slobodnoj energiji izmeðu normalne vodoniène
veze i vodoniène veze sa niskom barijerom.
Eksperimenti su pokazali da se izmeðu His57 i Asp102 u katalitièkoj trijadi himotripsina upravo
formira vodonièna veza sa niskom barijerom prilikom prevoðenja supstrata u tranziciono stanje (pK
vrednosti protonizovanog His57 i Asp102 su skoro istovetne u anhidridnim uslovima kakvi postoje u
kompleksu supstrata sa aktivnim mestom himotripsina. Formiranje vodoniène veze niske barijere u
tranzicionom stanju supstrata najverovatnije indukuje penos protona sa Ser195 na His57 (kao u siste-
mu štafetnog prenosa naelektrisanja) prevodeæi –CH2OH boènu grupu Ser195 u visoko nukleofilni al-
koksidni jon –CH2O–. To je i razlog zašto se himotripsin preferencijalno èvrsto veže za tranziciono
stanje supstrata. S obzirom da je boèna grupa Ser195 odgovorna za kovalentno vezivanje supstrata, hi-
motripsin se svrstava u kategoriju serin–proteaza o èemu æe kasnije biti reèi.
Mehanizam delovanja himotripsina. Katalitièka aktivnost himotripsina zavisi od specifiènih
osobina Ser195. Boèna grupa serina (–CH2OH) je veoma nereaktivna u normalnim fiziološkim uslo-
vima. Reaktivnost ove grupe indukuje blizina imidazolnog prstena His57, koji formira vodoniènu ve-
zu sa boènom grupom Ser195. Imidazolni prsten His57 nije protonizovan, ali prihvata proton sa boène
grupe Ser195, gore opisanim mehanizmom, pri èemu nastaje imidazolijum jon (generalna bazna kata-
liza). Ova reakcija potpomognuta polarizacionim efektom karboksilatnog jona (–COO–) Asp102 koji
je povezan vodoniènom vezom sa His57. Kiseonik tako nastalog alkoksidnog jona Ser195 vrši nukleo-
filni napad na karbonilni ugljenikov atom peptidne veze u polipeptidu vezanom za enzim (Slika 11).
Proces acilacije:
Nukleofilni R
, O Polipeptidni lanac
napad , , O
C H R O R
Ser 195 Ser 195 Ser 195
N C H C H
CH2 O R CH2 O N CH2 O N
H H R H R
N CH N CH N CH
3 1 3 2 3
HC HC HC
1 1+ 1
N C N C N C
H CH2 H CH2 H CH2

His His His
57 57 57
O O O O O O
C C C
CH2 CH2 CH2
Asp 102 Asp 102 Asp 102
Enzim-supstrat Tetraedralni Acil-enzim

kompleks intermedijer intermedijer
H
Novi N-terminus hidrolizovanog
polipeptidnog lanca H O
Proces deacilacije: H
N 3
H R
Novi C-terminus hidrolizovanog
R
, O polipeptidnog lanca
C H R
, R
, O
Ser 195 Ser 195 O Ser 195
O C H C
CH2 O H
+ CH2 O O CH2 O
H H H O
N CH N CH N CH
3 5 3 4 3
HC HC HC
1 1+ 1
N C N C N C
H CH2 H CH2 H CH2

His His His
57 57 57
O O O O O O
C C C
CH2 CH2 CH2
Asp 102 Asp 102 Asp 102
Slobodan aktivni Tetraedralni

enzim intermedijer
Slika 11. Mehanizam delovanja himotripsina.
Kao posledica nukleofilnog napada boène grupe Ser195 je uspostavljanje kovalentne veze sa
ugljenikom iz peptidne veze, što za posledicu ima da dvoguba veza karbonilne grupe peptidne veze
postaje jednostruka i da karbonilni kiseonik poprimi negativno naelektrisanje (formira se tetraedralni
tranzicioni kompleks) (Slika 11, korak 1). Uspostavljanje ovakvog kompleksa, omoguæuje da se pro-
ton sa N3–atoma protonizovanog imidazolnog prstena His57 (imidazolijum jon) prebaci na azotov
atom peptidne veze, koja se usled toga raskida (generalna kiselinska kataliza). U ovom koraku, deo
polipeptidng lanca, koji poseduje nakon raskidanja peptidne veze slobodnu amino grupu, ostaje ve-
POGLAVLJE X 139
zan vodoniènom vezom za imidazolni prsten His57, a drugi deo polipeptidnog lanca biva kovalentno,
estarski vezan za Ser195. Na taj naèin je ostvarena acilacija enzima, odnosno formirao se acil–enzim
kovalentni intermedijer (Slika 11, korak 2).
U sledeæoj fazi (deacilacija enzima), molekul vode zauzima mesto polipeptidnog lanca vezanog
vodoniènom vezom za imidazolni prsten His57 istiskujuæi ga iz enzima (Slika 11, korak 3). Ovakva
struktura omoguæava deacilaciju enzima, koja je obrnut proces acilacije, s tim što je donor protona na
imidazolni prsten voda i što rezultirajuæi OH– jon vrši nukleofilni atak na karbonilni ugljenikov atom
preko koga je polipeptid vezan za Ser195. Formira se ponovo tetraedralni tranzicioni intermedijer
(Slika 11, korak 4) i His57 donosi proton kiseonikovom atomu Ser195, pri èemu se oslobaða drugi deo
polipeptida iz enzima, a enzim vraæa u prvobitno, neizmenjeno stanje (Slika 11, korak 5). Prema to-
me, proces deacilacije je revezni proces acilacije.
Tripsin je digestivni enzim veoma slièan himotripsinu. Njega takoðe, sintetišu acinarne æelije
pankreasa u neaktivnoj formi – zimogenu tripsinogenu. Aktivira se mnogo prostije nego himotripsi-
nogen. Aktivacija se svodi na ukljanjenje peptida sa N–terminusa proteina (Slika 12).
+
H3N Val (Asp)4 Lys Ile Val COOH
15 16
+ H2O
+
H3N Val (Asp)4 Lys 15 COOH + H2N Ile Val COOH
16
Slika 12. Mehanizam aktivacije tripsinogena.
Ovaj proces katalizuje enzim enteropeptidaza, koji sintetišu æelije epitela duodenuma. Intere-
santno je da je –Lys15–Ile16– jedinstvena veza u tripsinogenu. Enterokinaza, zapravo, predstavlja
kljuèni enzim u aktivaciji proteolitièkih enzima, pošto aktivirani tripsin može vršiti autokatalitièku
aktivaciju tripsinogena, a, takoðe, i aktivaciju himotripsinogena. Specifiènost tripsina se ogleda u
ka talizi hi dro li ze pep tid ne ve ze ko ju for mi ra kar bok sil na gru pa ba znih ami no kise li na (Lys,
Arg, His) i amino grupa susedne aminokiseline (Slika 13).
Bazna Bazna
aminokis. aminokis.
R R
O O O
H H H
Slika 13. Specifiènost delovanja tripsina.
C. Serin–proteaze
Serin–proteaze su najzastupljenija grupa enzima koji katalizuju reakcije kovalentnom katali-
zom. Ime su dobile po tome što je boèna grupa specifiènog serina ukljuèena u formiranje kovalent-
nog intermedijera sa supstratom. Serin–proteaze su zastupljene u velikom broju živih sistema i imaju
razlièite funkcije (Tabela 1). Najbolje izuèene serin–proteaze su himotripsin, tripsin i elastaza. To su
enzimi koje sintetišu acinarne æelije pankreasa i izluèuju se u duodenum, gde katalizuju hidrolizu
peptidnih veza u proteinima.
Tabela 1. Prikaz nekih serin–proteaza.
Enzim Poreklo Funkcija
Himotripsin pankreas digestija proteina
Tripsin pankreas digestija proteina
Elastaza pankreas digestija proteina
Trombin serum vertebrata zgrušavanje krvi
Plazmin serum vertebrata razaranje tromba
Kalikrein krv i tkiva kontrola protoka krvi
Akrozomalna proteaza akrozom spermatozoida penetracija jajne æelije
Kokonaza larva moljca razaranje kokona nakon metamorfoze
Proteaze A i B Streptomyces griseus razlaganje proteina van æelije
Subtilizin Bacillus subtilis razlaganje proteina van æelije
Himotripsin, tripsin i elastaza imaju nekoliko zajednièkih specifiènih karakteristika:

1. Oko 40 % aminokiselinske sekvence je identièno u ova tri enzima. Stepen identiènosti je još
veæi (oko 60%) u sekvenci aminokiselina koje su locirane u unutrašnjosti molekula ovih enzima.
2. Katalitièka trijada Ser–His–Asp je prisutna u aktivnim mestima sva tri enzima.
3. Metodom difrakcije X–zraka, pokazano je da su 3–D strukture ova tri enzima veoma sliène.
Svaki od ovih enzima ima polipeptidni lanac savijen u dva domena koji imaju jako velike regione u
obliku antiparalelnih b–naboranih ploèa koje formiraju oblik bureta. U svojoj strukturi imaju veoma
malo polipeptida u helikoidnoj strukturi (Poglavlje: PROTEINI). Glavne katalitièke boène grupe
His57 i Ser195 nalaze se u sva tri enzima u delu aktivnog mesta za koje se veže supstrat, a treæi èlan ka-
talitièke trijade, Asp102, se nalazi u udubljenu u kome voda nema pristupa.
4. Modifikacija boène grupe serina u aktivnom mestu, vodi gubitku aktivnosti oba enzima.
5. Aminokiselinska sekvenca u okolini serina u aktivnom mestu sva tri enzima je ista (Gly–Asp–
Ser–Gly–Gly–Pro).
6. Kataliza je skoro istovetna; katalitièka trijada i oksianjonska šupljina u sva tri enzima indukuju
formiranje kovalentnih intermedijera sa polipeptidom.
7. Sva tri enzima se sintetišu u inaktivnoj, zimogenoj formi.
Mada su veoma slièni po strukturi i mehanizmu katalize reakcije, ovi enzimi se znaèajno razliku-
ju po specifiènosti prema boènom lancu aminokiseline koja formira peptidnu vezu koja æe biti raz-
ložena. Kao što je veæ reèeno, specifiènost himotripsina se ogleda u tome što hidrolizuje peptidnu ve-
zu koju formira aromatièna aminokiselina ili aminokiselina sa velikom nepolarnom boènom grupom.
Tripsin je najefikasniji u svom delovanju ako su lizin ili arginin uèesnici u formiranju peptidne veze
koja treba da bude hidrolizovana. Nasuprot ova dva enzima, elastaza je enzim koja hidrolizuje pep-
tidne veze u specifiènom proteinu elastinu (Poglavlje: PROTEINI) koji je izuzetno bogat sa amino-
kiselinama sa malom boènom grupom (Ala, Gly, Val). Šta više, protein elastin ne može biti hidroli-
zovan drugim proteolitièkim enzimima sem elastazom.
POGLAVLJE X 141
Razlièitost u specifiènosti za supstrat ovih enzima leži u malim razlikama organizacije njihovih
aktivnih mesta. Tako je aktivno mesto himotripsina nepolarno udubljenje u koje se smešta hidrofob-
na boèna grupa aromatiènih aminokiselina (Slika 14A).
Jedina veæa razlika izmeðu aktivnih mesta tripsina tripsina i himotripsina je to što se u tripsinu u
nepolarnom udubljenju nalazi asparaginska kiselina (Asp) umesto Ser189 koji se nalazi u himotripsi-
nu. Katjonska boèna grupa Asp formira jaku elektrostatièku interakciju sa pozitivno naelektrisanim
boènim grupama lizina ili arginina u supstratu (Slika 14B). U elastazi nepolarno udubljenje zapravo i
ne postoji, jer su dva glicina zamenjena sa aminokiselinama valinom i treoninom koji svojim boènim
grupama menjaju osobine aktivnog mesta (Slika 14C). Zato elastaza hidrolizuje peptidne veze koje
formiraju aminokiseline sa malom boènom grupom, naroèito one koje formira alanin.
A B C
Val Thr
CH3 HO
CH H3C CH
Asp
CH3
Nepolarno O O
udubljenje C
CH2
Slika 14. Shematski prikaz organizacije aktivnih mesta himotripsina (A), tripsina (B) i elastaze (C).
ENZIMOLOGIJA – Nukleaze
Hidrolizu nukleinskih kiselina katalizuju enzimi, koji se jednim imenom zovu, nukleaze. Prema
mestu svog hidrolitièkog delovanja, dele se na dve klase: nukleaze 3´ ili a–tipa koje specifièno hi-
drolizuju estarsku vezu izmeðu 3´–ugljenikovog atoma i fosforne grupe, dok nukleaze 5´ ili b–tipa
hidrolizuju estarsku vezu izmeðu fosforne grupe i 5´–ugljenikovog atoma u fosfodiestarskoj vezi
(Slika 1). Ova hidroliza se dešava uvoðenjem molekula vode u fosfodiestarsku vezu izmeðu atoma
kiseonika i fosforne grupe.
B B B B B B B B
a
3' 3' 3' 3' 3' 3' 3' 3'
P P P P P P P P OH
5' 5' 5' 5' 5' 5' 5' 5'
Slika 1. Mesta hidrolize fosfodiestarske veze nukleaza a– i b–tipa.
Prema topologiji svog delovanja, nukleaze se dele na egzonukleaze koje hidrolizuju fosfodie-
starske veze terminalnih nukleotida, dajuæi kao produkte slobodne nukleotide, dok endonukleaze hi-
drolizuju fosfodiestarske veze unutar lanca nukleinskih kiselina, dajuæi kao produkte kraæe lance nu-
kleotida ili oligonukleotide.
A. Nukleaze a–tipa
Najpoznatiji predstavnik a–tipa enzima grupe egzonukleaza je fosfodiesteraza zmijskog otrova
(izolovana iz zveèarke), koja hidrolizuje i RNK i DNK molekule (nespecifièna egzonukleaza) dajuæi
kao produkte slobodne nukleotide u obliku nukleozid–5´–fosfata. Enzim poèinje hidrolizu sa 3´–kra-
ja polinukleotida uklanjajuæi sukcesivno jedan po jedan nukleotid. Za svoje delovanje, enzim zahte-
va da na terminalnom nukleotidu bude slobodna 3´–OH grupa.
Predstavnik grupe endonukleaza a–tipa je enzim dezoksiribonukleaza I (DNaza I), protein od 30
kD koji se sintetiše u pankreasu. To je specifièna endonukleaza, koja hidrolizuje fosfodiestarske veze
samo unutar molekule DNK bez efekta na RNK, dajuæi kao produkte oligonukleotide koji se završa-
vaju sa 5´–P i 3´–OH krajevima na mestu hidrolize.
Enzim DNaza I se veže za mali žljeb molekula DNK (Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE),
tako što se pentapeptidna petlja, koja se sastoji se od arginina (Arg) i lizina (Lys), smešta u uvojnicu
DNK. Dodatnih pet boènih grupa drugih Arg i Lys, formiraju sone mostove sa fosfornim grupama
molekula DNK i to sa obe strane malog žljeba, što za posledicu ima stabilizaciju vezivanja enzima za
DNK. DNaza I ne zahteva specifiènu sekvencu u DNK za svoje vezivanje. Enzim može da hidrolizu-
je i jednolanèanu DNK, ali mu je aktivnost 10.000 puta viša ako je supstrat dvolanèana DNK.
Pretpostavljeni mehanizam hidrolize molekula DNK od strane DNaze I, polazi od èinjenice da je
za delovanje ovog enzima potrebno prisustvo dvovalentnog katjona. U kristalnoj formi kompleksa
POGLAVLJE XI 143
2+
enzim–supstrat, jon Ca je lociran veo-
C3' ma blizu fosfodiestarske veze koja æe biti
O hidrolizovana. Smatra se da je u živoj æe-
Veza koja se
O hidrolizuje liji jon Mg2+ taj koji pomaže katalizu. Po-
O
Glu 75 C red dvovalentnog jona, drugi bitni fakto-
P
O H N N H O O ri za katalizu su molekul vode vezan za
H O CH2 enzim, kao i boène grupe histidina
5'
CH2 2+ (His131) i glutaminske kiseline (Glu75)
Ca
His 131 (Slika 2). Molekul vode i boène grupe
Slika 2. Organizacija katalitièke trijade u DNazi I. Glu75 i His131 obrazuju katalitièku trijadu
DNaze I. Molekul vode se aktivira kada
se proton sa vode prebaci na imidazolni prsten His131, koji postaje pozitivno nealektrisan. Ovo pozi-
tivno naelektrisanje se neutrališe elektrostatièki negativno naelektrisanom boènom grupom Glu75.
Nastali OH– jon (ostatak molekula vode nakon prebacivanja protona na imidazolni prsten His131) vrši
atak na fosforni atom koji formira diestarsku vezu dajuæi pentakovalentni intermedijer fosfora. Uloga
dvovalentnog katjona je da stabilizuje ovo stanje, interagujuæi elektrostatièki sa negativno naelektri-
sanim kiseonikom vezanim za fosfor diestarske veze. Na kraju, C3´–O–P veza se raskida i fosfor osta-
je vezan za C5´–atom (Slika 2).
B. Nukleaze b–tipa
Predstavnik egzonukleaza b–tipa je fosfodiesteraza slezine. Ovaj enzim poðednako dobro hi-
drolizuje i RNK i DNK (nespecifièna egzonukleaza), dajuæi kao produkte nukleozid–3´–fosfate. Hi-
drolizu otpoèinje sa 5´–terminusa polinukleotida, ali zahteva da ta grupa ne bude fosforilisana. Stoga,
fosfodiesteraza slezine može delovati samo nakon delovanja fosfataze, koja katalizuje defosforilaci-
ju supstrata. Supstrat za ovaj enzim su i produkti delovanja endonukleaza b–tipa.
Endonukleaza b–tipa je dezoksiribonukleaza II (DNaza II). DNaza II se sintetiše u slezini, timu-
su, a sintetišu je i bakterije. Kao produkti delovanja ovog enzima, dobijaju se oligonukleotidi koji se
završavaju sa 5´–OH i 3´–P krajevima na mestu hidrolize.
U enzime b–tipa spada i ribonukleaza T (RNaza T), koju sintetišu plesni i gljive i izolovana je iz
plesni Aspergillus oryzae. RNaza T hidrolizuje fosfodiestarsku vezu, samo u RNK, u kojoj je purin
donor u estarskoj vezi sa svojim C3´–atomom. Ako je ta baza guanin, onda je aktivnost RNaza T naj-
veæa. Produkti hidrolize su iste topološke polarnosti kao i u DNaze II.
Enzim ribonukleaza A (RNaza A) je pripadnik grupe b–tipa nukleaza. Izolovana je iz pankreasa
goveèeta i kristalizovana. RNaza A je polipeptid od 124 aminokiseline, molekulske mase od 13.7 kD,
koji nakon hidrolize enzimom subtilizinom daje katalitièki aktivan enzim ribonukleazu S. To je kom-
pleks koji se sastoji od S–peptida (prvih 20 aminokiselina sa N–terminusa) i S–proteina (polipeptid
od 21. do 124. aminokiseline) meðusobno povezanih multipnim, nekovalentim interakcijama. Obe
forme enzima i RNaza A i RNaze S su iste katalitièke aktivnosti. Trodimenzionalna konformacija
RNaza A je specifièna jer je najveæi deo polipeptidnog lanca ovog enzima u formi b–naborane ploèe
(Poglavlje: PROTEINI). RNaza A hidrolizuje fosfodiestarske veze u molekulu RNK, gde je kao
uèesnik u vezi sa 3´–strane pirimidinska baza. Potreba za prisustvom pirimidina kao donora 3´–veze
u fosfodiestru, je posledica svojstva enzima da za sebe može specifièno vezati ovaj nukleotid (Slika
3).
Vezivanje enzima za purinske baze je nemoguæe zato što je velièina prstena takva da bi njegovo
vezivanje za enzim izvršilo distorziju, a samim tim, i inaktivaciju aktivnog mesta enzima. U veziva-
R
nju pirimidinskog prstena uèestvuju boène gru-
N O H N
pe serina (Ser123) i treonina (Thr45), kao i N–
H C C
Uridinski Thr 45 atom peptidne veze, koju Thr45 formira sa su-
prsten CH
supstrata H C N CH3
sednom aminokiselinom, preko vodoniènih ve-
C H O CH za. Vezivanje ostalog dela polinukleotida za
O H RNazu A se odvija preko elektrostatièkih inter-
O H akcija. Serija od devet pozitivnih boènih grupa
Bo~ne grupe lizina i arginina, formiraju sone veze sa negativ-
CH2
Ser 123 no naelektrisanim fosfatima u kièmi molekule
RNK. Jednolanèana DNK se, takoðe, može ve-
Slika 3. Vezivanje RNaze A za uracil u polinukleotidu. zati za RNazu A ali nema hidrolize, pošto DNK
poseduje dezoksiribozu, koja nema 2´–OH gru-
pu, te nema moguænosti uspostavljanja 2´,3´–ci-
O
Pirimidin
kliènog intermedijera.
O P O CH2
5'
O
O Produkti reakcije hidrolize RNK katalizo-
4' H H 1' vane od strane RNaze A su oligunukleotidi koji
H 3' 2' H
poseduju 5´–OH i 3´–P terminuse, a nastaju pre-
O OH
Baza
ko 2´,3´–cikliènog pirimidinskog fosfatnog in-
O P O CH2
RNK termedijera (Slika 4). U prvom koraku, dolazi
O
O do raskidanja fosfodiestarske veze i formiranja
H H
H H cikliènog intermedijera, pri èemu nastaje slobo-
O OH dan 5´–OH terminus jednog oligonukleotida. U
O P O drugom koraku, dolazi do hidrolize cikliènog
O
intermedijera, koji daje 3´–P terminus drugog
oligonukleotida.
Enzim RNaza A katalizuje reakciju hidroli-
O
Pirimidin ze molekula RNK po principu kiselinsko–bazne
O P O CH2
5' 5'-OH terminus katalize (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti
O
O deo). Eksperimenti su pokazali da aktivno me-
4' H H 1'
Baza
H 3' 2' H HO CH2
5'
sto RNaze A èine boène grupe dva histidina
O O O (His 12 , His 119 ) i li zi na (Lys 41 ) (Sli ka 5).
P + H H
H H Kljuè nu ulo gu ima ju boè ne gru pe His 12 i
O O
O OH
His 119 , kod ko jih imi da zol ni pr sten His 119
2',3'-cikli~ni fosfat
mo ra bi ti pro to ni zo van. Mo di fi ka ci ja bi lo
O P O
H2O ko je boè ne grupe ova dva histidina vodi gubit-
O
+ ku aktivnosti enzima. Sam proces katalize otpo-
H
O
èinje preuzimanjem protona sa 2´–OH grupe od
Pirimidin strane nejonizovanog imidazolnog prstena His12
O P O CH2
5'
O (ponaša se kao generalna baza), pri èemu nastaje
O
4' H H 1' 2´–O– nukleofilna grupa. Nastali nukleofilni ki-
H 3' 2' H seonikov atom, vrši atak na fosforni atom die-
3'-P terminus O OH starske veze. Istovremeno, protonizovani imida-
O P O zolni prsten His119 (ponaša se kao generalna ki-
O selina) predaje svoj proton na 5´–O–P deo fosfo-
diestarske veze bliže atomu fosfora (Slika 5,
Slika 4. Hidroliza molekula RNK pomoæu RNaze A. oznaèeno kao R´–O), oslobaðajuæi oligonukleo-
POGLAVLJE XI 145
tid sa 5´–OH krajem. Kao posledica se javlja 2´,3´–ciklièni intermedijer (Slika 5, korak 1). Uloga po-
zitivno naelektrisane boène grupe Lys41 je da elektrostatièki stabiliziuje ovo tranziciono stanje.
Hidroliza nastalog cikliènog intermedijera je reverzibilni proces. Naime, molekul vode je taj koji
zamenjuje 5´–O komponentu fosfodiestarske veze. Sada je His12 donor protona (ponaša se kao gene-
ralna kiselina), pošto je u procesu formiranja cikliènog intermedijera bio protonizovan, a His119 je ak-
ceptor protona (ponaša se kao generalna baza), tako da se završava hidroliza fosfodiestarske veze
molekule RNK, a enzim se istovremeno vraæa u konformaciju koju je imao na samom poèetku katali-
tièkog procesa (Slika 5, korak 2).
ROCH2 Pirimidin
5'
O
4' H H 1'
H 3' 2' H
O O H N NH
+ O P O His
12
Lys NH3
41 O
,
R
H
N
+
His
119 H2O
N
H 1
, H ROCH2 Pirimidin
R O 5'
O
4' H H 1'
H 3' 2' H
+
O O H N NH
P
+ His
Lys NH3 O O 12
41
O H
H
N
His
119
N
H
ROCH2 Pirimidin 2
5'
O
4' H H 1'
H 3' 2' H
O O H N NH
+ O P O His
12
Lys NH3
41 O H
N
+
His
119
N
H
Slika 5. Mehanizam delovanja RNaze A.

C. Ostale RNaze
Enzimi RNaze imaju važnu ulogu u obradi sintetisanog RNK prekursora sa gena koji kodiraju ri-
bozomalne rRNK (rRNK). Tako se u bakteriji Escherichia coli sintetiše policistronski prekusorni
transkript (duži od 5500 nukleotida) koji sadrži 16S rRNK na 5´–kraju transkripta. U nastavku se na-
lazi trankript za jednu do dve transportne RNK (tRNK) iza kojih slede 23S rRNK i 5S rRNK. Ovaj
komplikovani transkript se naziva pre–rRNK. Obrada ovog transkripta i oslobaðanje pojedinih kon-
stituenata transkripta, RNK molekula, odigrava se delovanjem serije RNaza i to na više mesta u pre–
rRNK (Slika 6). U prvom koraku (primarno procesovanje) uèestvuju RNaza III, RNaza P, RNaza E i
RNaza F, dok u drugom koraku (sekundarno procesovanje) uèestvuju RNaza M16, RNaza M23 i
RNaza M5 koje omoguæavaju dobijenje zrelih molekula rRNK.
P F P FP E
RNaze: III III III III
5' 180 1700 150 200 2920 300 3'

Primarni transkript
Primarno procesovanje
RNaze: M16 M16 D M23 M23 M5 D
5' 3'
Pre-16S rRNK Pre-23S rRNK Pre-5S rRNK
Sekundarno procesovanje 5S rRNK
5' 1541 2904 120 3'

16S rRNK tRNK 23S rRNK tRNK
Slika 6. Postranskripciona obrada pre rRNK transkripta u bakteriji Eschericha coli. Brojevi oznaèavaju broj nukleotida u
RNK.
D. Restrikcioni enzimi
Posebnu klasu nukleaza èine restrikcioni enzimi (sinonim: restrikcione endonukleaze). Otkriæe
ovih enzima je povezano sa izuèavanjem umnožavanja virusa bakterija, bakteriofaga. Eksperimenti
su pokazali da ako se bakteriofagom, koji se veoma efikasno umnožavao na jednoj bakteriji npr. E.
coli K12, inficira srodna bakterija E. coli B dobija se veoma mali broj (~0.001%) potomstva bakterio-
faga. Ako se to potomstvo uzme za ponovnu infekciju E. coli B, dobija se visoka efikasnost umnoža-
vanja (veliki broj bakteriofaga). Meðutim, ako se ovo isto potomstvo uzme za infekciju originalnog
soja E. coli K12 dobiæe se niska efikasnost umnožavanja. Razlog za nizak stepen umnožavanja bak-
teriofaga u novom domaæinu je onemoguæavanje funkcionisanja molekula DNK bakteriofaga. Za-
kljuèak je bio da u svakom od ovih domaæina postoji specifièan sistem za modifikaciju molekula
DNK bakteriofaga. Taj sistem je nazvan restrikciono–modifikacioni sistem. Ovaj sistem se sastoji
od enzima restrikcionih endonukleaza koji prepoznavaju specifiènu sekvencu baza u dvolanèanoj
DNK, katalizujuæi hidrolizu molekule DNK na specifiènim mestima i odgovarajuæih metilaza koje
su odgovorne za modifikaciju molekla DNK tako što katalizuju metilaciju baza u DNK na specifiè-
nim mestima. Tako se metiluje amino gupa adenina ili citozina ili C5–atom citozina i to u sekvenci ba-
za koje prepoznaje restrikciona endonukleaza. Tako modifikovan molekul DNK ne može da bude
supstrat za odgovarajuæi restrikcioni enzim. Prema tome, vlastita DNK æelije je zaštiæena od delova-
nja sopstvenog restrikcionog enzima tako što je sekvenca DNK, koju prepoznaje enzim, metilovana.
POGLAVLJE XI 147
Stoga se smatra da je biološka uloga restrikciono–modifikacionog sistema da zaštitni bakteriju
od invazije strane DNK (najèešæe bakteriofagne DNK). Restrikcione endonukleaze ovog sistema su
odgovorne za hidrolizu stranog molekula DNK koje ulaze u bakterijsku æeliju. Eksperiment sa bakte-
riofazima je dobio svoje objašnjenje razumevanjem restrikciono–modifikacionog sistema bakterija.
Naime, bakteriofag koji se umnožavao u jednom domaæinu (E. coli K12), on je dao potomstvo èije su
DNK molekule modifikovane na isti naèin kao i sama hromozomalna DNK, te restrikcioni enzim te
bakterije ne može prepoznati DNK bakteriofaga kao stranu molekulu. Kada se tako modifikovana
DNK bakteriofaga prebaci u drugog domaæina (E. coli B) koji poseduje svoj specifièni restrikciono–
modifikacioni sistem, ta DNK je strani molekul. Meðutim, neke molekule DNK bakteriofaga prili-
kom infekcije novog domaæina u izuzetno malom procentu bivaju modifikovane pre nego što doðu u
kontakt sa restrikcionim enzimima ovog novog domaæina. Takvi modifikovani molekuli DNK daæe
potomstvo u novom domaæinu E. coli B, ali æe njihovo potomstvo biti „strano” za prethodnog doma-
æina E. coli K12.
Do sada je pronaðen i izolovan veliki broj restrikcionih enzima. Imena enzima su nastala od skra-
æenice imena bakterija koje ih sintetišu. Na primer, restrikcioni enzim BamHI iz bakterije Bacillus
amygdaloides, SacI iz bakterije Streptomyces achromogenes, itd. U sluèaju kada jedna bakterija po-
seduje više restrikcionih enzima onda je princip obeležavanja sledeæi: enzim EcoRI je enzim izolo-
van iz bakterije Esherichia coli RY13, a EcoRV iz Esherichia coli J62P7G74 (Tabela 1).
Tabela 1. Karakteristike nekih restrikcionih enzima Tipa II.
Enzim Prepoznatljiva sekvenca Mikroorganizam
AluI AG¯C#T Arthrobacter luteus
BamHI G¯GATC#C Bacillus amyloliquefaciens H
BglII A¯GATCT Bacillus globigii
EcoRI G¯AA#TTC Escherichia coli RY13

#
EcoRV GA T¯ATC Escherichia coli J62P7G74
HindIII A#¯AGCTT Haemophilus influenzae Rd
PstI CTGCA#¯G Providencia stuartii 164

#
PvuII CAG¯C TG Proteus vulgaris
SalI G¯TCGAC Streptomyces albus
TaqI T¯CGA# Thermus aquaticus
# = baza koja može biti modifikovana; ¯ = mesto seèenja DNK sekvence restrikcionim enzimom.
Poznata su tri tipa restrikcionih endonukleaza. Restrikcioni enzimi Tipa I i Tipa III poseduju i
endonukleaznu i metilaznu aktivnost na istom proteinskom molekulu. Restrikcioni enzimi Tipa I hi-
drolizuju molekul DNK na nekom mestu udaljenom oko 1000 baznih parova (bp) od mesta prepo-
znavanja (specifiène sekvence baza), dok restrikcioni enzimi Tipa III hidrolizuju na udaljenosti 24 do
26 bp od mesta prepoznavanja na DNK. Meðutim, u Tipu II restrikcionih enzima endonukleazna i
metilazna aktivnost su odvojene i prestavljaju zasebne entitete. Ovaj tip restrikcionih enzima je zna-
èajno oruðe u genetièkom inženjerstvu, jer hidrolizuju molekul DNK na samom mestu prepoznava-
nja. Do 1995. godine je otkriveno oko 2500 razlièitih restrikcionih enzima ovog tipa.
Veæina restrikcionih enzima prepoznaje specifiènu sekvencu od èetiri do osam baznih parova i
hidrolizuje fosfodiestarsku vezu u oba lanca u okviru tog regiona. Znaèajna karakteristika ovih se-
kvenci je da poseduju dvostruku rotacionu simetriju, odnosno palindromsku strukturu (sekvenca ba-
za u DNK gde je redosled èitanja baza u oba lanca identièan), tako da su mesta hidrolize simetrièno
postavljena u odnosu na osu simetrije (Slika 7). Hidroliza može da generiše 5´–asimetriène krajeve
(oba lanca imaju duže jednolanèane fragmente koji završavaju sa 5´–P), 3´–asimetriène krajeve (duži
lanci završavaju sa 3´–OH) ili ravne krajeve (Slika 7).
5' GAATTC 3' EcoRI 5' G 3' 5' A A T T C 3'

3' CTTAAG 5' 3' CTTAA 5' 3' G 5'
Produkti sa 5'-asimetri~nim krajevima
5' CCGCGG 3' SacI 5' CCGC 3' 5' G G 3'

3' GGCGCC 5' 3' GG 5' 3' C G C C 5'
Produkti sa 3'-asimetri~nim krajevima
5' GGCC 3' HaeIII 5' GG 3' 5' C C 3'

3' CCGG 5' 3' CC 5' 3' G G 5'
Produkti s ravnim krajevima
Slika 7. Specifiènost delovanja nekih restrikcionih enzima. Vertikalne strelice oznaèavaju mesta hidrolize molekula DNK. Cr-
na taèka oznaèava osu simetrije sekvence.
Izuèavanje kompleksa restrikcionog enzima i molekula DNK B–konformacije (B–DNK) (Po-

glavlje: NUKLEINSKE KISELINE) koji ima sekvencu koju enzim prepoznaje, pomoæu X–zraka
dalo je osnovu za razumevanje naèina kako ovi enzimi pepoznaju sekvence u molekulu DNK. Enzim
EcoRI endonukleaza je dimer od dve identiène subjedinice (svaka od 276 aminokiselina), koji se
veže za molekul DNK tako što simetrija enzima odgovara palindromskoj simetriji molekula DNK u
okviru specifiènog heksamera baza (GAATTC). Postavlja se pitanje, kako enzim selektira taj heksa-
nukleotid u molekulu DNK? Oèigledno je da visok stepen diskriminativnosti zahteva blizak kontakt
enzima i baza heksanukleotida. I zaista, naðeno je da je vezivanje enzima za DNK praæeno lokalnim
savijenjem DNK u centru ose heksanukleotida što je posledica razdvajanja baza u centru simetrije za
oko 50° prema malom žljebu. Posledica je odvijanje heliksa DNK za 28° i širenje velikog žljeba za
3.5 Å. Ovakva promena strukture molekula DNK omoguæava da specifièni a–heliksi obe subjedinice
enzima EcoRI uðu u prošireni veliki žljeb i da doðu u kontakt sa specifiènim bazama, pri èemu se ko-
operativno formira mreža vodoniènih veza obe subjedinice sa mestom vezivanja enzima za DNK. Je-
dan od a–heliksa enzima ima, na specifiènom mestu u polipeptidu, arginin èija boèna grupa formira
dve vodoniène veze sa guaninom u heksanukleotidu (Slika 8). Drugi a–heliks iste subjedinice pose-
duje arginine i glutaminske kiseline na specifiènim mestima, koje preko svojih boènih grupa formira-
ju èetiri vodoniène veze sa susednim adeninima u heksanukleotidu. Druga subjedinica formira iden-
tièan kompleks sa simetriènom GAA sekvencom heksanukleotida u drugom lancu DNK.
POGLAVLJE XI 149
Prema tome, veoma visoka specifiènost enzim–DNK
CH2
interakcije, bazirana je na simetriji heksanukleotida i for-
CH2 miranju 12 preciznih vodoniènih veza.
CH2 Arg Enzim EcoRV endonukleaza je dimer identiènih su-
H N NH bje di nica, svaka od 244 amino kiseline. Interesantno je da
C +
en zimi EcoRV i EcoRI iako su poreklom iz veoma srodnih
H
N H bakterija imaju manje od 20% identiène sekvence aminoki-
O H selina i veoma malo strukturne sliènosti. Njegov naèin pre-
C
poznavanja sekvence B–DNK izuèavan je pomoæu X–zra-
N ka kompleksa enzima sa desetomerom baznih parova koji
H N C Guanin
C H je sadržavao i 6 bp koja je sekvenca prepoznavanja. Enzim
H2N C C
N EcoRV se veže za mali žljeb DNK izazivajuæi savijanje
N
R DNK za oko 50° prema velikom žljebu (sasvim suprotan
efekat od delovanja enzima EcoRI). Kao posledica ove
Slika 8. Formiranje vodoniènih veza izmeðu a– promene konformacije DNK, dolazi do razdvajanja dve
heliksa enzima EcoRI i guanina heksanukleotida.
centralne baze koje okružuju mesto seèenja što izaziva
sužavanje malog žljeba. Tada se uspostavlja sistem vodoniènih veza sa bazama u sekvenci prepozna-
vanja DNK i to u velikom žljebu. Te vodoniène veze formiraju kratke proteinske petlje koje se nalaze
na površini obe subjedinice enzima i formiranje veza je visoko kooperativno.
Enzim PvuII endonukleaza je dimer od dve identiène subjedinice, svaka od 157 aminokiselina
(najmanji do sada otkriveni restrikcioni enzim). Ovaj enzim ima strukturnu sliènost sa enzimom
EcoRV i takoðe se vezuje za mali žljeb DNK. Meðutim, PvuII ne indukuje bitno savijanje molekula
B–DNK, što ukazuje da distorzija molekula DNK nije ultimativni uslov za formiranje specifiènog
kompleksa izmeðu DNK sekvence mesta prepoznavanja i ovog enzima.
E. Ribozimi
Do sada je preèišæeno preko hiljadu proteina koji su posedovali enzimsku aktivnost. Više od pe-
de set go di na se ve ro va lo da su svi en zimi u živim sistemima proteini. Meðu tim, nedavno je na-
ðeno i potvrðeno da RNK molekuli mogu biti sami po sebi enzimi i ti RNK molekuli sa enzimskom
aktivnošæu su nazvani ribozimi. Poznato je da svega nekoliko gena za rRNK u eukariota poseduje in-
trone, za razliku od drugih funkcionalnih gena eukariota, koji mogu imati veæi broj introna. Stoga pri-
marni transkripti eukariotskih gena, bilo da se radi o heteronuklearnoj RNK (hnRNK; pre–iRNK)
koja je direktni transkript gena i prekursor za funkcionalnu iRNK ili o pre–rRNK koja je transkript
gena za rRNK i prekursor za funkcionalnu rRNK, sadrže u svojoj strukturi introne. Da bi se dobile
funkcionalne molekule, potrebno je da se odigra precizna obrada, procesovanje, prekursora koja se
sastoji u eliminaciji introna, èime se meðusobno povezuju informativni delovi molekula – egzoni
(Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE).
Prvi podaci o enzimskoj aktivnosti RNK su dobijeni analizom naèina posttranskripcione obrade
pre–rRNK u protozoi Tetrahymena thermophila, odnosno izuèavanjem eliminacije introna iz pre–
rRNK. Eksperimenti su pokazali da izolovana pre–rRNK iz ovog organizma inkubirana in vitro sa
guanozinom ili sa slobodnim guaninskim nukleotidima (GMP, GDP ili GTP) i to u odsustvu proteina
podleže obradi (Slika 9). U toku procesovanja ovog prekursora precizno se iseca jedini intron od 413
nukleotida (intron grupe I; Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE) èime se povezuju egzoni i tako
nastaje funkcionalna rRNK. Prema tome, pre–rRNK sama sebe obraðuje u funkcionalnu rRNK, od-
nosno intron u okviru pre–rRNK ima ribozimsku aktivnost. Proces obrade se odvija u tri sukcesivne
reakcije. U prvoj reakciji 3´–OH grupa guaninskog nukleotida (G–OH) vrši napad na 5´–terminalni
fosfat prvog nukleotida introna, pri èemu se
, 3'-egzon
3
G OH G pU 3
, uspostavlja fosfodiestarska veza izmeðu gua-
5'-egzon ninskog nukleotida i prvog nukleotida introna.
5
, CUCUCUpA Kao posledica ove interakcije formira se egzon
intron
AGGGAGG
(5´–egzon) sa slobodnom 3´–OH grupom (Sli-
ka 9, korak 1). Novonastala 3´–OH grupa oslo-
ApUUU boðenog 5´–egzona vrši napad na 5´–terminal-
ni fosfat prvog nukleotida u dugom egzonu
1 (3´–egzon), što dovodi do meðusobnog spaja-
nja egzona i do oslobaðanja introna (Slika 9,
3'-egzon
, korak 2). Na kraju, slobodna 3´–OH grupa in-
G pU 3 trona vrši napad na fosfatnu grupu sa 5´ strane
5'-egzon ,
5
, CUCUCU
3
OH
15-tog nukleotida od 5´–terminusa u intronu,
, pri èemu se oslobaða 5´–terminalni fragment
AGGGAGG 5 -GpA
introna, dok se ostatak introna ciklizuje (for-
ApUUU mira strukturu prstena) (Slika 9, korak 3).
Najizrazitiji primer da RNK molekuli mo-
2 gu biti enzimski aktivni je L19 RNK koja je
skraæena verzija introna osloboðenog u opisa-
3
, nom procesovanju pre–rRNK u Tetrahymena
G OH
thermophila. Nauènik Thomas Cech je otkrio
AGGGAGG
,
5 -GpA
da se L19 RNK ponaša kao ribozim i da katali-
zuje razlaganje i spajanje oligoribonukleotida
ApUUU kao supstrata na veoma specifièan naèin. Po-
kazalo se da pentacitidilat (C5) može biti kon-
+ vertovan u duže ili kraæe oligomere pod delo-
5'-egzon 3'-egzon
5
, CUCUCU pU 3
, vanjem L19 RNK ribozima. Zapravo, C5 oli-
gomer se može prevesti u C4 ili C3 produkte.
3
Brzina hidrolize C5 oligomera od strane L19
RNK ribozima je oko 1010 puta veæa od brzine
nekatalizovane reakcije. Takoðe je moguæe da
se formiraju i C6 ili duži oligonukleotidi citidi-
AGGGAGG na. Prema tome, L19 RNK se ponaša kao en-
ApG zim. Ona može biti i ribonukleaza i RNK poli-
meraza. Ovi podaci govore da je u ranim faza-
Ciklizovani intron ma evolucije RNK mogla da sama sebe
+ umnožava bez prisustva proteina Poglavlje:
, ,
5 -GpA UUU
3
OH BIOMOLEKULI ÆELIJE).
Slika 9. Mehanizam obrade pre–rRNK u protozoe Tetrahymena Eksperimenti su pokazali da L19 RNK ri-
thermophila. bozim deluje mnogo efikasnije na citidinske
oligomere (C5) nego na uridinske oligomere
(U5), a da uopšte ne deluje na adeninske ili guaninske oligomere iste dužine. Ovaj ribozim funkcioni-
še po Michaelis–Menten-ovoj kinetici enzimske reakcije, gde Km za oligonukleotid C5 iznosi 42 mM.
Pored toga, naðeno je da je 2´–OH grupa u supstratu esencijalna za delovanje ribozima pošto je naðe-
no da je oligonukleotid dezoksi–C5 kompetitivni inhibitor oligonukleotida C5 sa Ki od 250 mm. Pre-
ma svemu inznetom, L19 RNK ribozim poseduje nekoliko glavnih karakteristika klasiène enzimske
katalize: visok stepen specifiènosti za supstrat, kinetiku saturacije reakcije po Michaelis–Men-
ten-ovim pravilima i podložnost kompetitivnoj inhibiciji.
POGLAVLJE XI 151
Mehanizam delovanja L19 RNK ribozima kao ribonukleaze i RNK polimeraze najverovatnije
ima sledeæi redosled (Slika 10). Pentacitidilat (C5) interaguje sa specifiènim mestom na L19 RNK ri-
bozimu. Nekoliko baza od pet citidina se vodoniènim vezama veže sa segmentom ribozima bogatog
guaninom (Slika 10, korak 1). U takvoj konstalaciji enzima i supstrata fosfodiestarska veza izmeðu
èetvrtog i petog citidina u supstratu (C5) biva napadnuta od strane 3´–OH grupe terminalnog guanin-
skog (G) nukleotida ribozima, pri èemu se formira fosfodiestarska veza izmeðu terminalnog G ribo-
zima i terminalnog C supstrata tako da nastaje –GpC kovalentni intermedijer. U toku ove reakcije
transesterifikacije sa ribozima se oslobaða tetracitidilat (C4) (Slika 10, korak 2). Nastali fosfodiestar
na ribozimu je nestabilan i može biti napadnut od strane vode, pri èemu se oslobaða pC i regeneriše
se prvobitno stanje ribozima (Slika 10, korak 3). Ovaj tok reakcije govori o ribonukleaznoj aktivnosti
L19 RNK ribozima.
Alternativna moguænost je da –GpC kovalentni intermedijer ribozima može za sebe da veže dru-
gi pentacitidilat (C5) (Slika 10, korak 4) i da katalizuje sintezu C6 napadom 3´–OH grupe vezanog
supstrata na fosfodiestarsku vezu –GpC terminusa ribozima, što je polimerazna reakcija. Nastali
heksacitidilat (C6) se oslobaða sa ribozima, te se ribozim vraæa u polazno stanje, slièno enzimima
proteinske prirode (Slika 10, korak 5). Prema tome, –GpC kovalentni intermedijer može biti napad-
nut ili sa OH– (poreklom iz vode) (Slika 10, korak 3) ili sa 3´–OH grupom drugog supstrata (Slika 10,
korak 4). Hidrolitièka aktivnost L19 RNK ribozima je favorizovana visokim vrednostima pH. Nasu-
prot tome, transesterifikacija, odnosno polimerazna aktivnost ovog ribozima pri èemu se dobija C6
produkt je favorizovana visokom koncentracijom C5 supstrata. Dobijeni C6 može da se prevede u C7
ili u duže oligomere u suksesivnim reakcijama transesterifikacije. Izgleda vrlo verovatno da je fosfo-
diestarska veza –GpC dinukleotida koja je odgovorna za aktivnost ribozima neobièno reaktivna zato
što se elektrostatièki aktivira i formira nestabilno, tranziciono pentakovalentno stanje fosfora.
G OH G OH
CCCCpC
CCCCpC
RRRRRR 5
, 1 RRRRRR 5
,
pC
Slobodna forma L19 RNK ribozima
H2 O 2
CCCC
3
CCCCCpC 5
G pC G pC
4
CCCCC OH
RRRRRR 5
, RRRRRR 5
,
CCCCC OH
GpC kovalentni intermedijer

ribozima
Slika 10. Pretpostavljeni katalitièki mehnaizam delovanja L19 RNK ribozima.
Enzim RNaza P koja je ukljuèena u obradu 5´–kraja rRNK (videti: Ostale RNaze) je vrsta ribozi-
ma. Ovaj enzim bakterije E.coli sastoji se od dve komponente, subjedinice. Jedna komponenta je la-
nac RNK od 377 nukleotida (M1 RNK – oko 125 kD), a druga komponenta je polipeptidna subjedini-
ca od 119 aminokiselina (oko 14 kD). Prva pretpostavka je bila da je uloga prisutne RNK u enzimu da
prepozna specifiène sekvence u rRNK supstratu i da je proteinska komponenta zapravo nukleaza ko-
ja katalizuje reakciju. Meðutim, eksperimantalno je pokazano (nauènik Sidney Altman) da je RNK
komponenta RNaze P katalitièka subjedinica enzima, jer je naðeno da RNK u odsustvu proteina kata-
lizuje reakciju u rastvoru visoke jonske jaèine (60 mM Mg2+, što je mogo više od fiziološke vredno-
sti). Stoga je pretpostavljeno da je uloga proteinske komponente enzima (bazni je protein) da obezbe-
di interakciju negativno naelektrisanog ribozima (RNK komponente enzima) i supstrata RNK kroz
smanjivanje elektrostatièkog odbijanja isto naelektrisanih molekula u fiziološkim uslovima u æeliji
(umerena i kontrolisana jonska jaèina). Aktivnost ribozima RNaze P detektovana je u eukariota (u
nukleusu, mitohondrijama i hloroplastima) kao i u prokariota.
Sve je više podataka da RNK molekuli mogu biti efikasni katalizatori, slièno enzimima protein-
ske prirode. RNK molekuli mogu da formiraju precizne trodimenzionalne strukture koje èvrsto za se-
be vežu supstrat i stabilizuju tranziciono stanje. Meðutim, RNK molekuli se razlikuju od proteina što
nisu u stanju da formiraju velike nepolarne niše što proteini mogu. S druge strane, postoji mnogo ma-
nje moguænosti za organizovanje razlièitih struktura od strane RNK molekula u poreðenju sa protei-
nima, jer su izgraðene od èetiri gradivna bloka, a proteini od dvadeset gradivnih blokova. U dana-
šnjim živim sistemima ogromna veæina enzima su proteinske prirode, mada i ribozimi imaju znaèaj-
nu, specifiènu ulogu. Otkriæa da same nukleinske kiseline, za razliku od proteina, mogu dirigovati
svoju sopstvenu sintezu, da æelije poseduju veliki broj enzima proteinske prirode koji se koriste za
manipulaciju sa DNK, a svega nekoliko enzima za procesovanje RNK i da su mnogi koenzimi deri-
vati ribonukleotidia (NAD+, FAD, ili ATP) daje osnovu za hipotezu da su u preæelijskom periodu mo-
lekuli RNK bili prvi, originalni biološki katalizatori (svet RNK – Poglavlje: BIOMOLEKULI ÆE-
LIJE), a da su proteini kao mnogo moæniji i hemijski raznovrsniji katalizatori relativno mlaðeg pore-
kla u evoluciji makromolekula.
ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaza
Enzimi odgovorni za katabolizam polisaharida, katalizuju razgradnju polisaharida na osnovne

gradivne jedinice putem hidrolize ili fosforilize.
Najpoznatiji hidrolitièki enzimi rezervnih polisaharida su amilaze. One katalizuju hidrolizu re-
zervnog polisaharida skroba i to obe njegove komponente, amilozu i amilopektin (Poglavlje:
UGLJENI HIDRATI). Enzim a–amilaza, koju sekretiraju pljuvaène žljezde i pankreas, hidrolizuje
internalne a(1®4) glikozidne veze dajuæi kao produkte maltozu, maltotriozu i dekstrin. Maltoza, ko-
ja se sastoji od dve glukozne jedinice i maltotrioza, od tri glukozne jedinice, se dalje hidrolizuju do
slobodne glukoze pomoæu enzima maltaze. a–dekstrin, koji sadrži ostatke glukoze povezane
a(1®4) i a(1®6) glikozidnim vezama, hidrolizuje se do glukoze pomoæu enzima a–dekstrinaze. a–
amilaza ne može delovati ni na jedan od ovih svojih produkata.
Drugi predstavnik ovih enzima je b–amilaza. Ovaj enzim sintetišu neke biljke i bakterije i katali-
zuje hidrolizu a(1®4) glikozidne veze u skrobu, ali hidroliza poèinje od neredukujuæeg kraja skroba
(terminalna glukoza sa slobodnom C4–OH grupom). Kao produkti reakcije dobijaju se maltoze, koje
se sekvencijalno uklanjaju sa neredukujuæeg kraja molekula skroba.
Najbolje izuèen hidrolitièki enzim, koji hidrolizuje strukturne polisaharide je lizozim. Ime enzi-
mu je dao Aleksandar Fleming 1922. godine. On je otkrio da u nazalnom mukusu postoji enzim koji
razlaže zid odreðenih bakterija izazivajuæi njihovu lizu. Stoga je taj enzim nazvao lizozim (prema
lyso, što znaèi liza i zyme, pošto se radi o enzimu). Kasnije je utvrðeno da se lizozim nalazi u suzama i
u belancetu jajeta. Lizozim lizira bakterije, jer hidrolizuje polisaharidnu komponentu zida bakterija
što izaziva prskanje bakterijske æelije usled visokog internog osmotskog pritiska. Pored delovanja na
zid bakterija, lizozim može hidrolizovati i polisaharid hitin koji je osnova graðe egzoskeleta Crusta-
cea. Oba polisaharida imaju u svojoj strukturi N–acetil–glukozamin (NAG). Zid bakterija je izgra-
ðen od alterirajuæih jedinica NAG–a i N–acetil–muraminske kiseline (NAM), povezanih b(1®4)
glikozidnim vezama, dok je hitin izgraðen samo od NAG-a povezanih istim vezama (Poglavlje:
UGLJENI HIDRATI). Lizozim je, zapravo, glikozidaza koja hidrolizuje glikozidnu vezu izmeðu
C1–atoma NAM-a i C4–atoma NAG-a (Slika 1). Druga glikozidna veza, izmeðu C1–atoma NAG-a i
C4–atoma NAM-a je rezistentna na delovanje lizozima.
Lizozim belanceta jajeta je relativno mali enzim (14.6 kD) i sastoji se iz jednog polipeptidnog la-
naca dužine 129 aminokiselina. On katalizuje hidrolizu supstrata brzinom koja je približno 108 puta
veæa nego što je brzina nekatalizovane reakcije. Ovaj visoko stabilni protein poseduje èetiri disulfid-
na mosta i približno je elipsoidnog oblika dimenzija 30x30x45 Å (Slika 2). Poseduje mnogo manje
a–heliks strukture nego mioglobin i u veæem broju regiona poseduje struk tu ru b–na bo ra ne plo èe
(Po gla vlje: PRO TE I NI). Unu tra šnjost mo le ku le li zo zi ma je, sliè no mi o glo bi nu, sko ro sa-
svim nepolarna, odnosno hidrofobna je i hidofobne interakcije igraju glavnu ulogu u dostizanju na-
tivne konformacije ovog enzima. Ne zahteva koenzim za svoju aktivnost.
Vezivanje supstrata za lizozim je omoguæeno postojanjem specifiènog udubljenja u enzimu u ko-
ga može da se smesti šest saharidnih jedinica (heksasaharid) polimera (Slika 3). Dokaz o ovakvom
vezivanju je dobijen u eksperimentu gde su lizozimu ponuðeni oligomeri NAG-a i praæena relativna
brzina hidrolize tako vezanog supstrata. Dimer NAG-a nije mogao biti hidrolizovan. Trimer se mo-
gao veoma stabilno vezati bez moguænosti hidrolize. Tek se heksamer NAG-a mogao stabilno vezi-
vati i hidrolizovati.
Veza koju
hidrolizuje
NAG NAM lizozim NAG NAM
CH2OH b (1 CH2OH
4) CH2OH b (1 CH2OH
4)
H O H O H O H O
H H O 4 H H
OH 1 O 4 OR H 1 OH 1 O 4 OR H
H H
H H
H b (1 4) H
H NH CCH3 H NH CCH3 H NH CCH3 H NH CCH3
O D O E O O
18
H2 O
Lizozim
NAG NAM NAG NAM

CH2OH b (1 CH2OH 18
4) CH2OH b (1 4) CH2OH
OH
H O H O H O H O
H H H H
OH 1 O 4 OR H 1 4 OH 1 O 4 OR H
H H
H H
H HO H
H NH CCH3 H NH CCH3 H NH CCH3 H NH CCH3
O O O O
Slika 1. Hidroliza peptidoglikana lizozimom. NAG – N–acetil–glukozamin. NAM – N–acetil–muraminska kiselina. R – osta-
tak mleène kiseline za koga je vezan peptid.
Vezivanje heksamera NAG-a za mesta vezivanja A–B–C–D–

E–F na lizozimu, pokazalo je još jednu specifiènost lizozima. Ve-
zivanje svakog monomera A, B, C, E i F za odgovarajuæa mesta na
enzimu je sasvim precizno i omoguæeno je uspostavljanjem vodo-
niènih veza i van der Waals-ovih interakcija monomera sa lizozi-
mom, dok vezivanje monomera D zavisi od distorzije prstena. Na-
ime, èetvrti monomer u heksameru (D–ostatak) ne može direktno
stabilno da se veže za svoje mesto na enzimu zato što su njegovi
C6– i O6–atomi iz CH2OH–grupe u neposrednoj blizini Glu35 i
Trp108 i acetamidne grupe NAG-a lociranog na C–mestu. Ova ste-
rièka prepreka za vezivanje D–ostatka heksamera ili samog sup-
strata može biti prevaziðena samo distorzijom njegovog prstena iz
normalne konfiguracije stolice u konformaciju polustolice, što se
dešava pri vezivanju supstrata za enzim (Slika 4). Ova distorzija
dovodi atome C1–, C2–, C5 i piranozni kiseonik (O5) u istu ravan,
što izaziva pomeranje CH2OH–grupe tako da može formirati vo-
Slika 2. 3–D organizacija lizozima be- doniènu vezu sa Glu57 (Slika 3).
lanceta jajeta.
Postavlja se pitanje koja se glikozidna veza heksasaharida hi-
drolizuje? S obzirom da se trimer stabilno veže i ne može biti hidrolizovan, oèigledno je da glikozid-
ne veze izmeðu monomera A, B i C nisu mesto hidrolize. S druge strane, eksperimenti su pokazali da
mesto za vezivanja monomera C ne može prihvatiti NAM. NAG se sasvim precizno uklapa na mesto
C, dok NAM to nije u stanju usled velike boène grupe (mleèna kiselina). Isti je sluèaj sa mestom E.
Stoga, ni C–D glikozidna veza heksasaharida ne može biti mesto hidrolize kada se peptidoglikan
bakterijskog zida veže za lizozim. Nemoguænost vezivanja NAM-a za mesto C i za mesto E, iskljuèu-
je moguænost da je i E–F glikozidna veza mesto delovanja lizozima. Pošto je peptidoglikan alterna-
tivni polimer NAG-a i NAM-a, ako mesto C ne može vezati NAM nego samo NAG, onda æe mesto E
biti okupirano NAG-om. Prema tome, NAM se može vezati samo za mesta B, D i F.
POGLAVLJE XII 155
OH
Kako je specifiènost lizozima hidroliza
CH2OH
b(1®4) glikozidne veze izmeðu NAM-a i
HO A NAG-a, ostaje jedino D–E glikozidna veza
O
O NAG heksasaharida koja može biti mesto za hidro-
C O
H3C N C Asp101
lizu, te su produkti hidrolize heksasaharida
H O jedan tetramer i jedan dimer saharidnih jedi-
O nica (Slika 5).
R O O H
B
Izuèavanje hidrolize b(1®4) glikozidne
H CH2 veze korišæenjem izotopa kiseonika u vodi
N NAM (H2O18), pokazalo je da se izotop kiseonika
C O nalazi na C1–atomu D monomera, što govori
H3C
O da je C1–O deo glikozidne veze izmeðu mo-
O
H nomera D i E podložan hidrolizi (Slika 1).
O N Trp 63
CH2
C Aktivno mesto lizozima obrazuju boène
NAG
Trp 62 N O
O C Ala 107
grupe asparaginske (Asp52) i glutaminske ki-
N H
H O C CH3
seline (Glu35). Boèna karboksilna grupa
Asn 59 N
Asp52 i ista grupa Glu35, nalaze se sa jedne i
H O
O druge strane vezanog sup strata (Slika 6).
Ova dva kisela boèna lanca asparaginske i
R O
D glutaminske kiseline, nalaze se u razlièi-
O CH2OH O C Gln 57
D prsten u konformaciji tim sredinama u enzimu. Boèna grupa Asp52
C
polustolice N O NAM se nalazi u izrazito polarnoj okolini, gde je
H3C
H
angažovana kao akceptor vodoniènih veza u
Mesto delovanja
lizozima kompleksnoj mreži tih veza u tom delu enzi-
NH2 O
Gln 57 C
ma. S druge strane, ovakva sredina omogu-
O H
æava da Asp52 ima normalnu pK vrednost i
CH2OH
O E da je neprotonizovana (disosovana), odno-
NH2 O O NAG sno da nosi negativno naelektrisanje (–
Asn 44 C C
O C Phe 34 COO–) u opsegu pH od 3 do 8 (lizozim je ak-
O N
H3C tivan u ovom pH opsegu). Nasuprot tome,
H
Glu 35 C O
H O boèna grupa Glu35 se nalazi u nepolarnom
O H2N
R O regionu lizozima. U tim uslovima, boèna
CH2 C Asn 37
O
F grupa Glu35 je nedisosovana, protonizovana
O
NAM (–COOH). U prilog ovakvoj pretpostavci
C
H3C N govori eksperimentalni podatak da je pH 5
O H2N
H + Arg114 najoptimalniji za hidrolizu hitina, jer se u tim
O H2N pH uslovima postiže razližita polarizovanost
H boènih grupa Asp52 i Glu35. Stoga je zaklju-
èeno da je Glu35 donor protona kiseoniku
Slika 3. Naèin vezivanja supstrata peptidoglikana za lizozim. glikozidne veze izmeðu monomera D i E.
A B C
C3 C4 C3 C4 C3 C4
C5
C5 C5
C2
C2 C2
O5 O5 O5
C1 C1
C1
Slika 4. Distorzija monomera D pri vezivanju za lizozim. A, B, C – prelazak monomera D iz konformacije stolice u polustolicu
usled promene pozicija kiseonika i C5–atoma.
Mesta vezivanja monomera na enzimu
A B C D E F
Nema hidrolize; NAM se ne moè
NAM NAG NAM NAG NAM NAG vezati za mesto C niti za
mesto E na enzimu
NAG NAM NAG NAM NAG NAM Mogu}a hidroliza D E

glikozidne veze
NAG NAM NAG NAM + NAG NAM Produkti reakcije
Slika 5. Shema moguænosti hidrolize glikozidne veze u heksameru saharida i produkti hidrolize. Vertikalna strelica oznaèava
mesto hidrolize.
Mehanizam hidrolize glikozidne veze u

peptidoglikanu (Slika 7), ostvaruje se u sle-
deæim koracima:
1. Lizozim interaguje sa peptidoglika-
nom bakterijskog zida vezujuæi se za heksa-
saharidnu jedinicu.
2. Boèna –COOH grupa Glu35 prenosi
proton na kiseonik glikozidne veze izmeðu
monomera D i E (generalna kiselinska kata-
liza). To je moguæe usled blizine te boène
grupe i kiseonika glikozidne veze (iznosi 3
Å). Prenos protona izaziva raskidanje veze
Slika 6. Deo aktivnog mesta lizozima. D i E su prstenovi heksamera izmeðu C1–atoma prstena D i kiseonika gli-
vezanog za lizozim. kozidne veze (Slika 7, korak 1).
NAG 3. Prenos protona na kiseonik
NAG generiše pozitivno naelektrisanje
O na C1–atomu D monomera. Ova-
O E
E kva tranzitorna struktura se nazi-
H C4 H va karbkatjon (poseduje pozitiv-
C4 H O
1 no naelektrisan ugljenikov atom).
O O H O O O H
C C H O O C C+ O O 4. Nastali saharidni dimer,
1 1
Glu
O C Glu
O C koji se sastoji od monomera E i F
35 D 35 D difunduje u medijum iz komplek-
Asp Asp
52 52
sa sa enzimom.
NAG 3 NAG 3
2 H 5. karbkatjon tada intereagu-
O je sa vodom i OH– jon se veže za
H
H C1–atom. Istovremeno dolazi do
O O H O protonacije karboksilne grupe
C C H O O Glu35 protonom iz vode (Slika 7,
1
Glu
O C korak 2).
35 D
Asp 6. Rezultirajuæi tetramer, koji
52
se sastoji od monomera A, B, C i
NAG 3
D difunduje sa lizozima, a enzim
Slika 7. Mehanizam delovanja lizozima prikazan na modelu heksamera NAG-a.
1 – prvi korak katalize; formiranje karbkatjona i oslobaðanje dimera E–NAG. 2 – se vraæa u prvobitno stanje neiz-
kraj katalize dodavanjem OH– jona poreklom iz vode karbkatjonu, protonacija menjen.
Glu35 i oslobaðanje tetramera (D–NAG3).
POGLAVLJE XII 157
CH2OH CH2OH Negativno naelektrisana karboksilna

H O
+ H O grupa Asp52 (–COO–) ima ulogu da elek-
H H + trostatièki stabilizuje nastali pozitivno
C OH H C H C OH H C H
C C C C naelektrisani karbkatjon na C1–atomu
NAG3 NAG3
H NHCOCH3 H NHCOCH3
monomera D. I ova boèna grupa je uda-
ljena od karbkatjona 3 Å kao i boèna gru-
Slika 8. Moguæa tranziciona stanja oksonijum jona na D prstenu tetra- pa Glu35, ali s druge strane vezanog hek-
mera NAG-a pri promeni konformacije monomera D. samera. Geometrijski faktor koji se ogle-
da u promeni konformacije prstena mo-
nomera D, kada se veže za lizozim, poveæava efikasnost lizozima nekoliko hiljada puta. Razlog za
ovakav efekat je veæ pomenuti prelazak prstena monomera D iz konformacije stolice u konformaciju
polustolice što približava C1–atom kiseoniku prstena (nalaze se u istoj ravni), tako da se može formi-
rati rezonatno stabilni karbkatjon izmeðu ova dva atoma koji se naziva oksonijum jon (Slika 8).
Lizozim zadržava potpuno svoju aktivnost kada se sve karboksilne grupe, osim karboksilnih
grupa Asp52 i Glu35, esterifikuju. Boène grupe aminokiselina Asp52 i Glu35 se ne esterifikuju kada se
tretira kompleks enzim–supstrat, ali kada supstrat napusti kompleks, onda dolazi do esterifikacije
Asp52 ali ne i Glu35. Modifikacija boène grupe Asp52 dovodi do totalne inaktivacije lizozima, što uka-
zuje na znaèaj ove grupe za katalizu reakcije.
U katabolizmu glikogena, rezervnog polisaharida životinja, uèestvuje enzim glikogen fosforila-
za (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). Ovaj enzim ne spada u hidrolaze, jer ka-
talizuje proces fosforilize, odnosno uvoðenje molekula ortofosfata u a(1–4) glikozidnu vezu, dajuæi
kao produkt glukozo–1–fosfat koji zadržava a–konfiguraciju C1–atoma. Glikogen fosforilaza ukla-
nja glukozne jedinice dok ne doðe na udaljenost od èetiri glukozne jedinice od mesta raèvanja mole-
kula glikogena, kada joj prestaje aktivnost. Proces fosforilize je reverzibilan in vitro, zato što je DG 0´
ove reakcije mala, jer se glikozid na veza zamenju je fosfoestarskom vezom, a ove dve veze ima-
ju slièan energentski potencijal. Meðutim, fosforiliza se u in vivo uslovima odvija veoma brzo ka raz-
laganju glikogena, zato što je u tim uslovima odnos Pi / glukozo–1–fosfat veæi od 100.
H O H H O H Pi H O H H O H
H H H H
4 OH H 1 4
OH H 1
4
OH H 1 + 4
OH H 1
O Fosforilaza 2
HO OR HO OPO3 HO OR
H OH H OH H OH H OH
Glikogen Glukozo-1-fosfat Glikogen
(n ostataka) (n-1 ostataka)
Glikogen fosforilaza skeletnih mišiæa je dimer koji se sastoji od dve subjedinice. Svaka subjedi-
nica ima 97 kD (polipeptid od 842 aminokiseline) i poseduje dva domena; aminoterminalni domen
(od 1. do 484. aminokiseline) i karboksiterminalni domen (od 485. do 842. aminokiseline). U okvi-
ru aminoterminalnog domena nalazi se subdomen (od 1. do 315. aminokiseline) koji obrazuje kon-
taktne površine obe subjedinice u dimeru i u njemu se nalazi i specifièni serinski ostatak (Ser14) koji
je mesto kovalentne modifikacije enzima. Pored toga, u ovom subdomenu je locirano i mesto veziva-
nja alosterièkih efektora (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). U aminoterminal-
nom domenu nalazi se i drugi subdomen (od 316. do 484. aminokiseline) koji je odgovoran za vezi-
vanje supstrata, glikogenske partikule za enzim.
Katalitièko mesto glikogen fosforilaze je locirano u dubokom udubljenju enzima, koga formira-
ju dva domena – aminoterminalni i karboksiterminalni domen i udaljeno je 30 Å od mesta vezivanja
glikogena. Veliko rastojanje izmeðu mesta vezivanja glikogena i katalitièkog centra, omoguæava en-
zimu da izvrši veæi broj sukcesivnih fosforiliza terminalnih C4–glukoza bez disocijacije i ponovne re-
asocijacije sa supstratom. Molekul fosforilaze poseduje udubljenje izmeðu katalitièkog centra aktiv-
nog mesta enzima i mesta vezivanja glikogena koje je takve strukture da se u njega može smestiti èe-
tiri do pet glukoznih ostataka, ali nema mesta da se u njemu smesti granati deo molekula glikogena.
To je i razlog, kao što je reèeno, što fosforilaza može uklanjati glukozne jedinice iz glikogena najdalje
do èetiri glukozne jedinice od mesta granjanja molekula. Ovako lociran katalitièki centar je zaštiæen
od kontakta sa vodom što favorizuje fosforilizu u odnosu na hidrolizu.
Za aktivnost enzima glikogen
fosforilaze potreban je koenzim
piridoksal fosfat (PLP), èija alde-
hidna grupa formira Schiff-ovu
bazu sa boènom grupom specifiè-
nog lizina (Lys679) u polipeptid-
nom lancu enzima. Koenzim PLP
je lociran u aktivnom centru enzi-
ma tako da je njegova fosforna
grupa veoma blizu ortofosfata,
koji uèestvuje u reakciji u okviru
aktivnog mesta enzima (Slika 9).
Izuèavanja su pokazala da se
ortofosfat, koji uèestvuje u fosfo-
rilizi, nalazi smešten izmeðu 5´–
fosfatne grupe PLP-a i vezanog
supstrata, glikogena (Slika 10).
Slika 9. Lokalizacija karakteristiènih funkcionalnih mesta fosforilaze a.
Slika 10. Verovatni katalitièki mehanizam glikogen fosforilaze. R = lanac glikogena. BH+ = pozitivno nalektrisana boèna gru-
pa aminokiseline, najverovatnije lizina (Lys568) èije je prisustvo neophodno za održavanje elektriène neutralnosti PLP-a.
POGLAVLJE XII 159
CH2OH Fosfatna grupa PLP-a deluje u tandemu sa ortofosfatom, najverovat-

O O ni je kao donor odnosno akceptor protona (kiselinsko–bazna kataliza).
HO
Ortofosfat je donor protona glikozidnoj vezi tako da kiseonikov atom
HO ostaje vezan za C1–atom dela glikogena, koji napušta kompleks sa enzi-
OH
mom. Ostatak ortofosfata u enzimu istovremeno prihvata proton sa fos-
1,5-glukonolakton fatne grupe PLP-a (Slika 10, korak 1). U ovom koraku se formira i inter-
medijer glukoze sa karbkatjonom, oksonijum jonom na C1–atomu kao što
je to i sluèaj u delovanju lizozima na peptidoglikan. Nastali oksonijum jon interaguje sa ortofosfatom
dajuæi glukozo–1–fosfat (Slika 10, korak 2). U prilog formiranja intermedijera sa oksonijum jonom
govori i podatak da je 1,5–glukonolakton veoma snažan inhibitor fosforilaze, jer zauzima konfigura-
ciju polustolice istu kakvu zauzima glukozni ostatak sa oksonijum jonom u intermedijeru fosforilize
glikogena.
ENZIM ENZIM ENZIM

S energetskog stanovišta,
fosforilitièko razlaganje glikoge-
2 2 na je prednost za æeliju, jer se fos-
CH2OPO3 CH2OH CH2OPO3
forilisana glukoza (glukozo–1–
2 2
fosfat) može ukljkuèiti u glikoli-
CH2OH CH2OPO3 CH2OPO3
6 6 6 zu tako da se ne troši ATP (Pogla-
O H O H O H
H
H
H
H
H
H vlje: GLIKOLIZA). Naime, glu-
OH H 1 OH H 1 OH H 1 kozo–1–fosfat je supstrat za en-
2 2
HO OPO3 HO OPO3 HO OH zim fosfoglukomutazu, koja ga
H OH H OH H OH
prevodi u glukozo–6–fosfat, po-
Glukozo-1-fosfat Glukozo-1,6-bisfosfat Glukozo-6-fosfat èetni molekul glikolize (Slika 11).
Slika 11. Mehanizam delovanja fosfoglukomutaze. Aktivno mesto ovog enzima for-
mira specifièni serin, èija je boèna
grupa fosforilisana. Mehanizam konverzije se najverovatnije odigrava tako što se fosforna grupa sa
enzima prebacuje na glukozo–1–fosfat pri èemu nastaje intermedijer glukozo–1,6–bisfosfat, koji je
vezan za enzim. U sledeæem koraku, fosfatna grupa vezana za C1–atom intermedijera se prebacuje na
boènu grupu serina u aktivnom mestu enzima što rezultira u oslobaðanju glukozo–6–fosfata i u resta-
uraciji poèetne, fosforilisane forme enzima. Povremeno se dešava da glukozo–1,6–bisfosfat disosuje
sa enzima fosfoglukomutaze što rezultira u gubljenju aktivnosti enzima. Stoga u æeliji uvek mora po-
stojati minimalna kolièina glukozo–1,6–bisfosfata da bi se obezbedila stalna aktivnost enzima fosfo-
glukomutaze. To se postiže aktivnošæu drugog specifiènog enzima fosfoglukokinaze koja katalizuje
fosforilaciju primarne alkoholne grupe (–CH2OH) glukozo–1–fosfata uz utrošak ATP-a dajuæi glu-
kozo–1,6–bisfosfat.
Proces fosforilize otpoèinje sa neredukujuæeg kraja glikogena i odvija se sekvencijalnim ukla-

njanjem jedne po jedne glukozne jedinice. Meðutim, kao što je reèeno, fosforiliza se odvija sve dotle
dok enzim ne doðe na udaljenost od èetiri glukozne jedinice od mesta raèvanja glikogena, odnosno
od a(1®6) glikozidne veze u glikogenu. Mehanizam fosforilize glikogena pod delovanjem fosfori-
laze, prikazan je na Slici 12. Fosforilaza deluje na oba lanca ovakvog dela molekula glikogena (sa
C4–kraja) i uklanja sukcesivno na gornjem lancu šest, a na donjem lancu tri glukozne jedinice u obli-
ku glukozo–1–fosfata. Tu aktivnost enzima prestaje, pošto su ostaci u oba lanca udaljeni èetiri gluko-
zne jedinice od mesta raèvanja (Slika 12 B, glukozni ostatak h). Sada na scenu stupa enzim a(1®4)
transglikozidaza (sinonim: transferaza), koja prenosi glukozne ostatke a, b i c na neredukujuæi kraj
donjeg lanca (Slika 12 C, glukozni ostatak d). Glukozni ostatak z ostaje kao jedina glukozna jedinica
boènog lanca vezana a(1®6) glikozidnom vezom za glavni lanac glikogena (Slika 12, C). Taj osta-
tak je supstrat za enzim a–1,6–glukozidazu, koja hidrolizuje a(1®6) glikozidnu vezu izmeðu ostat-
ka z i h dajuæi slobodnu glukozu. Ostatak glikogena predstavlja opet linearni polimer (Slika 12, D) na
koga deluje ponovo fosforilaza poèev od glukoznog ostatka a do i. Istraživanja su pokazala da
a(1®4) transglikozidaza i a–1,6–glukozidaza nisu dva zasebna enzima. Zapravo, enzimske aktiv-
nosti a(1®4) transglikozidaze i a–1,6–glukozidaze su delovi jednog istog polipeptidnog lanca od
160 kD sa dva aktivna mesta. Takvi bifunkcionalni enzimi, gde su dve enzimske aktivnosti locirane
na jednom polipeptidnom lancu, nazivaju se tandem enzimi.
Maksimalna brzina delovanja enzima glikogen fosforilaze je znatno veæa od brzine delovanja
enzima a(1®4) transglikozidaze. Kao posledica ove razlike u aktivnosti, najudaljenije linearne
„grane” glukoznih jedinica pre granjanja molekula glikogena (èine skoro polovinu ukupnih gluko-
znih jedinica) bivaju u mišiæima degradovane za nekoliko sekundi u sluèajevima visoke potrebe mi-
šiænih æelija za brzim metabolizmom. Nasuprot tome, degradacija ostalog dela glikogena je neupore-
divo sporija jer ukljuèuje aktivnost enzima a(1®4) transglikozidaze. Ovaj fenomen objašnjava za-
što mišiæi mogu funkcionisati relativno kratko u maksimalnom naprezanju.
Slika 12. Proces katabolizma glikogena. Prikaz delovanja fosforilaze na jednom delu molekula glikogena.
ENZIMOLOGIJA – Lipaze
Lipaze su enzimi koji hidrolizuju lipide dajuæi kao produkte slobodne masne kiseline i neku dru-
gu nelipidnu komponentu. Ovako nastale masne kiseline se oksiduju (Poglavlje: KATABOLIZAM
LIPIDA) oslobaðajuæi energiju koja se koristi za biosintezu ATP-a. U procesu oksidacije nastaju i
C2–fragmenti, koji se mogu koristiti u biosintetskim procesima u živim sistemima.
Pankreatièna lipaza (sinonim: triacilglicerol lipaza) katalizuje hidrolizu triacilglicerola u proce-

su njihove digestije u intestinumu sisara. Hidroliza se vrši na C1– i C3–pozicijama triacilgliceola, pri
èemu se dobijaju slobodne masne kiseline i 2–monoacilglicerol. Nastali 2–monoacilglicerol je sup-
strat za enzim 2–monoacilglicerol lipazu, koja na kraju daje glicerol i treæu slobodnu masnu kiselinu
u digestivnom traktu sisara. Pošto su triacilgliceroli nerastvorni u vodi, a lipaze proteini rastvorni u
vodi, njihova digestija se odvija na površini interakcije, interfazi koju formiraju voda i triacilgliceroli
organizovani u vodenoj sredini u obliku micela. Stoga efikasnost digestije lipida u sisara zavisi od
površine interfaze. Šta više, enzimska aktivnost pankreatiène lipaze se znaèajno poveæava kada en-
zim doðe do interfaze. Ovaj fenomen poveæavanja aktivnosti naziva se interfazna aktivacija enzima.
Površinu interfaze poveæavaju žuène soli, (sintetiše ih jetra i moæan su biološki deterdžent), koje vrše
emulgaciju triacilglicerola. Meðutim, lipaze se denaturišu, kao i mnogi drugi proteini, kada se naðu u
lipidno–vodenoj interfazi. Stoga se sa lipazom u pankreasu istovremeno sintetiše i kolipaza, protein
koji formira kompleks sa lipazom u odnosu 1:1. Ovako formiran kompleks spreèava denaturaciju li-
paze u lipidno–vodenoj interfazi i omoguæava njenu aktivnost. Pankreatièna lipaza je protein od 449
aminokiselina. Aktivno mesto enzima je graðeno po principu katalitièke trijade (Asp, His, Ser) sliè-
ne istoj kakva postoji u enzima serin–proteaza (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzi-
mi). Aktivno mesto je locirano u N–terminalnom domenu polipeptidnog lanca (obuhvata od 1. do
336. aminokiseline). U odsustvu micela, aktivno mesto lipaze je prekriveno helikoidnom lokalnom
strukturom polipeptida koja se sastoji od 25 aminokiselina. Meðutim, u prisustvu micela u vodenoj
fazi, helikoidna lokalna struktura trpi konformacione promene koje se ogledaju u njenom pomeranju
i otkrivanju aktivnog mesta enzima. Pored toga, u okolini aktivnog mesta formira se hidrofobno udu-
bljenje od površine do aktivnog mesta enzima u kome se istovremeno organizije oksianjonsko udu-
bljenje. Prokolipaza se veže za C–terminalni domen lipaze (obuhvata od 337. do 449. aminokiseli-
ne), što omoguæava da hidrofobni regioni i aktivno mesto lipaze budu na istoj površini enzima. Na taj
naèin se formira kontinualni hidrofobni plato dužine preko 50 Å u kome je smešten aktivni centar li-
paze. Ovaj plato najverovatnije omoguæava da se izvrši efikasno vezivanje lipaze za lipidnu površi-
nu. Prokolipaza formira i tri vodoniène veze sa pomerenom helikoidnom strukturom polipeptida li-
paze, èime se nastala konformacija dodatno stabilizuje.
Oko 90% ukupne metabolièke energije èoveka nalazi se u obliku triacilglicerola, koji su depono-
vani u adipoznim æelijama. Iskorišæavanje triacilglicerola iz adipoznih æelija otpoèinje njihovom hi-
drolizom do glicerola i slobodnih masnih kiselina od strane enzima triacilglicerol lipaze, èija je ak-
tivnost pod hormonskom kontrolom (hormon–senzitivna triacilglicerol lipaza). Osloboðene masne
kiseline se prenose u krvotok, gde se vežu za albumin (solubilni monomerni protein od 66.5 kD), koji
èini oko jedne polovine proteina krvnog seruma. Ukoliko nema albumina u seumu, maksimalna ras-
tvorljivost masnih kiselina je oko 10–6 M. U višim koncentracijama od ove, masne kiseline formiraju
micele koje deluju kao deterdženti na membranu (protein lipidni kompleks) izazivajuæi njeno de-
strukturiranje.
Aktivnost triacilglicerol lipaze u adipoznom tkivu je dostupna regulaciji preko fosforilacije, od-
nosno defosforilacije u zavisnosti od koncentracije cikliènog adenozin monofosfata (cAMP). Fosfo-
rilacija i defosforilacija enzima su hormonski kontrolisani. Hormoni epinefrin i norepinefrin, kao i
glukagon, deluju na adipozne æelije tako što uveæavaju koncentraciju cAMP-a u njima. Nastali
cAMP izaziva alosterièku aktivaciju enzima protein kinaze (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regu-
latorni enzimi), koja poveæava nivo fosforilacije enzima triacilglicerol lipaze. Fosforilisana forma
enzima ima maksimalnu aktivnost, što dovodi do brze lipolize u adipoznom tkivu i oslobaðanja slo-
bodnih ma snih ki selina u kr vo tok (Slika 1). Pro tein ki na za, isto vre me no, in hibi ra ak tiv nost en-
zima acetil–S–CoA karboksilaze, koji je ukljuèen u otpoèinjanje biosinteze masnih kiselina (Pogla-
vlje: BIOSINTEZA LIPIDA). Na taj naèin, cAMP–indukovana fosforilacija ovih enzima, koja je
kontrolisana hormonima, istovremeno stimuliše hidrolizu rezervnih triacilglicerola i inhibira sintezu
masnih kiselina.
Epinefrin, Norepinefrin ili Glukagon
receptor
Adenilat ciklaza Plazma membrana
4 ATP 4 cAMP Acil-S-CoA

karboksilaza
ATP
Protein Protein
kinaza kinaza ADP
Acil-S-CoA
karboksilaza P
ATP ADP
Triacilglicerol Triacilglicerol
lipaza lipaza P
Triacilglicerol Slobodne masne kiseline
Plazma membrana Transportni sistem
Slika 1. Mehanizam hormonske kontrole aktivnosti triacilglicerol lipaze adipoznih æelija. (+) – aktivna, (–) – nekativna forma.
A1 Hidroliza fosfolipida se katalizuje enzimima fosfolipaza-

O ma. Tako fosfolipaza A2, koja se sintetiše u pankreasu, hidroli-
R1 C O CH2 D zuje estarsku vezu koju formira masna kiselina na C2–atomu
fosfatidinske kiseline (Slika 2).
R2 C O CH O
O CH2 O P O X Kao produkt reakcije se dobijaju se odgovarajuæi lizofos-

O folipidi, koji imaju vezanu masnu kiselinu samo za C1–atom i
A2
predstavljaju jake biloške deterdžente. Slièno delovanju pan-
C
kreatiène lipaze, fosfolipaza A2 katalizuje reakciju na interfazi
Slika 2. Specifiènost fosfolipaza u delovanju vode i lipida. Meðutim, izuèavanja strukture fosfolipaza A2
na fosfolipid.
poreklom iz otrova kobre i pèele pokazala su da interfazna ak-
POGLAVLJE XIII 163
tivacija enzima ovih fosfolipaza ne izaziva takve konformacione promene kakve doìvljava pankrea-
tièna lipaza. Razlog za to je što fosfolipaza A2 u svojoj strukturi veæ poseduje hidrofobni kanal koji
omoguæava kontakt fosfolipida sa aktivnim mestom enzima. Takoðe se razlikuje i katalitièki mehani-
zam ove fosfolipaze A2 u odnosu na pankreatiènu lipazu. Naime, mada u aktivnom mestu poseduje
Asp i His iz katalitièke trijade, molekul vode je lociran u poziciji gde bi trebalo da bude lociran Ser iz
katalitièke trijade. Šta više, u aktivnom mestu se nalazi vezan Ca2+–jon i enzim ne formira acil–enzim
intermedijer. Stoga se pretpostavlja da fosfolipaza A2 katalizuje direktnu hidrolizu masne kiseline u
fosfolipidu pomoæu Asp99–His48 katalitièke dijade koja ima ulogu da aktivira molekul vode koji æe
da izvrši nukleofilni napad na estarsku vezu. U ovom procesu Ca2+–jon ima ulogu u stabilizaciji oksi-
anjonskog tranzicionog stanja (Slika 3).
Enzim fosfolipaza A1
Fosfolipaza A2
se nalazi u tkivima sisara
(vezana je za spoljnu
membranu mitohondrija),
Lipidna micela zmijskom otrovu i u bakte-
rija. Ovaj enzim katalizuje
hidrolizu estarske veze
koju formira masna kiseli-
na sa C1–atomom fosfoli-
pida (Slika 2). Enzimi fos-
Asp 99
folipaze C i D nalaze se u
bakterija i u biljnim tkivi-
O O
O O PG
ma. Fosfolipaza C hidroli-
H O
C O CH2 CH CH2 P
zuje fosfoestarsku vezu
O polarne glave fosfolipida
N O
O O
His 48 + (Slika 2), dajuæi kao pro-
N Ca2+ Asp
H O C O 29
O
dukte diacilglicerol i fos-
H
H O forilisanu polarnu glavu
N C fosfolipida. Fosfolipaza D
Gly 30
hidrolizuje fosfoestarsku
vezu sa druge strane u od-
nosu na fosfolipazu C (Sli-
Hidrofobni kanal
ka 2), dajuæi kao produkte
reakcije fosfatidinsku ki-
selinu i polarnu glavu fos-
folipida (Poglavlje: LIPI-
DI i MEMBRANE).
Slika 3. Mehanizam delovanja fosfolipaze A2. PG = polarna glava

UVOD U METABOLIZAM
Predmet izuèavanje biohemije je i odgovor na pitanje: „Kako živi sistemi koriste hemijsku ener-
giju sredine u kojoj žive da vrše svoje biohemijske aktivnosti”? Živi sistemi nisu stabilno uravnoteže-
ni sistemi, veæ su u dinamièkoj ravnoteži sa sredinom koja ih okružuje. Oni stalno ostvaruju protok
energije i materije kroz sebe u komunikaciji sa okolnom sredinom, što im daje osnovu za održavanje
svoje unutrašnje strukture i funkcije. Upravo je metabolizam skup svih tih procesa kroz koje živi si-
stemi uzimaju i iskorišæavaju slobodnu energiju (G) potrebnu za realizaciju svih svojih funkcija (Po-
glavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI). Metabolizam obuhvata procese katabolizma (oksidaci-
ja, razgradnja biomolekula), anabolizma (biosinteza biomolekula) i amfibolizma (biohemijski pu-
tevi koji povezuju puteve katabolizma i anabolizma). Zapravo, metabolizam omoguæava poveziva-
nje egzergonih reakcija (procesi katabolizma) i endergonih reakcija (procesi anabolizma) potrebnih
za održavanje funkcionalnosti živog sistema (mehanièki rad – kretanje, aktivni transport molekula
protiv gradijenta koncentracije, itd.). Postavlja se pitanje kako živi sistemi dolaze do potrebne slo-
bodne energije i koja je priroda navedenih povezujuæih reakcija?
A. Promet materije i energije kroz živi sistem

Kada je u pitanju izvor ugljenika, živi sistemi se mogu podeliti na autotrofe i heterotrofe. Auto-
trofi mogu koristiti CO2 kao izvor ugljenika i mogu sintetisati sve svoje æelijske konstituente koriste-
æi pored CO2 male proste molekule, kao što su NH3, H2S, H2O. Nasuprot njima, heterotrofi ne mogu
koristiti CO2 kao izvor ugljenika, te koriste redukovana organska jedinjenja, u prvom redu glukozu, i
zbog toga apsolutno zavise od aktivnosti autotrofa. Heterotrofi koji su obligatni aerobi (u koje spada-
ju sve životinje) moraju koristiti kiseonik za procese oksidacije organskih jedinjenja, ali neki ana-
erobni prokariotski heterotrofi koriste druge oksidujuæe agense kao što su sulfati (bakterije koje re-
dukuju sumpor) ili nitrati (denitrificirajuæe bakterije).
1. Ciklus ugljenika (Slika 1) u biosferi planete Zemlje (godišnje ciklira 3.5 x 1011 tona CO2) za-
sniva se na postojanju fotosintetièkih æelija (autotrofi), koje u procesu fotosinteze koriste sunèevu
energiju za endergonu reakciju pretvaranja CO2 i H2O u ugljene hidrate, pri èemu se oslobaða mole-
kulski kiseonik (O2). Nastalu glukozu koriste heterotrofi, koji je degradiraju do CO2 i vode. Prema to-
me, autotrofi hrane heterotrofe glukozom, a heterotrofi snabdevaju autotrofe sa CO2 (proces poznat
kao sintrofija).
GLUKOZA
2. Ciklus energije. Što se tièe sposobnosti kori-
Sun~eva šæenja energije, živi sistemi se dele na fototrofe i
energija O2
hemotrofe. Fototrofi (biljke i meðu prokariotima
fotosintetièke bakterije – cijanobakterije) koji do-
FOTOSINTETI^KE HETEROTROFNE laze do potrebne slobodne energije za prenos elek-
]ELIJE ]ELIJE trona od inorganskog donora na CO2 sintetišuæi
ugljene hidrate u procesu fotosinteze iskorišæavaju-
H2O æi, pri tome, energiju sunca. U najraširenijem obliku
CO2 fotosinteze na planeti Zemlji donor elektrona je
H2O prema opštoj shemi:
Slika 1. Ciklus ugljenika i kiseonika u biosferi.
POGLAVLJE XIV 165
nCO2 + nH 2O ® (CH 2O )n + nO2
Cijanobakterije (ranije su bile poznate kao modrozelene alge) posebno su interesantni živi siste-
mi, jer su, pored fotosinteze, neke vrste ovih bakterija u stanju da konvertuju atmosferski azot (N2) u
organska azotna jedinjenja. Ova sposobnost fiksacije azota i sposobnost fotosinteze daje cijanobak-
terijama moguænost da budu organizmi koji imaju najmanje nutritivne zahteve za svoju reprodukciju.
U mnogo primitivnijoj verziji fotosinteze, donori elektrona su substance kao što su H2, H2S ili
neko organsko jedinjenje po shemi:
nCO2 + 2nH 2 S ® (CH 2O )n + nH 2O + 2nS
Ovakav vid fotosinteze postoji u purpurnih i zelenih fotosintetièkih bakterija koje nastanjuju sta-
ništa bez kiseonika.
Hemotrofi dobijaju slobodnu energiju iz hemijske veze jedinjenja koja oksiduju. U zavisnosti
koja jedinjenja koriste kao donore elektrona u procesu oksidacije, hemotrofi se dele na hemolitotrofe
(prosti inorganski donori elektrona; H2, H2S, NH3) i hemoorganotrofe (donori elektrona; kompleksna
organska jedinjenja, nutrijenti, kao što su ugljeni hidrati, lipidi, proteini). Samom oksidacijom ova se
organska jedinjenja razlažu u seriji metabolièkih reakcija do intermedijera, koji se kasnije koriste
kao prekursori za biosintezu drugih biomolekula potrebnih živom sistemu. Mnogi organizmi mogu
da u anaerobnim uslovima delimièno metabolišu razlièita organska jedinjenja kroz intramolekulske
oksido–redukcione procese u seriji reakcija poznatih kao fermentacija.
Ciklus energije u živim sistemima može da se
Redukovana
jedinjenja H2O ostvaruje na dva naèina. Prvi naèin je deponovanje he-
CO2 mijske energije osloboðene u procesima katabolizma
O2
redukovanih jedinjenja u obliku ATP-a (sintetiše se od
KATABOLIZAM
ADP-a i Pi), koji je kljuèni energetski biomolekul svih
Pi
živih sistema. Sintetisani ATP se koristi za sve vrste ra-
ADP ATP da u živom sistemu (mehanièki, biosintetski, transport
kroz membranu, itd), pri èemu se razgraðuje na ADP +
MEHANI^KI
RAD Pi. Na taj naèin se ostvaruje energetski ciklus, te odnos
TRANSPORT ATP/ADP daje prikaz energetskog stanja živog sistema
BIOSINTETSKI (Slika 2).
RAD
Alternativni energetski ciklus se zasniva na koenzi-
Slika 2. Ciklus energije preko ATP-a. mu nikotinamid adenindinukleotid fosfatu – NADP+
(Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). U proce-
Oksidovana
Redukovana jedinjenja sima katabolizma redukovana jedinjenja se oksiduju i
jedinjenja
akceptor redukcionog potencijala je NADP+, koji se re-
KATABOLIZAM dukuje u NADPH+H+. Nastali NADPH+H+ se koriste u
reduktivnim biosintetièkim reakcijama, pri èemu se do-
+ +
NADP NADPH+H bijaju redukovani produkti i regenerisani oksidovani
NADP+. Na taj naèin se osloboðena hemijska energija u
REDUKTIVNE
BIOSINTETSKE procesu katabolizma direktno prenosi na procese ana-
REAKCIJE
bolizma (Slika 3).
Redukovani Oksidovani
biosintetski prekursori
produkti 3. Ciklus azota u živim sistemima je veoma kom-
Slika 3. Direktni prenos energije pomoæu ciklusa
plikovan. Viši organizmi nisu u stanju da vrše redukciju
+
NADP+/NADPH. N2 u NH4 –jon, te ne mogu da koriste N2 iz atmosfere
AMINOKISELINE kao izvor azota. Živi sistemi koriste nitrate, amoni-
jak ili mnogo kompleksnija jedinjenja (aminokiseli-
ne) kao izvor azota (Slika 4).
VI[E BILJKE @IVOTINJE
Kljuènu ulogu u ciklusu azota u biosferi imaju
azotofiksirajuæe bakterije (poseduju nitrogenazni
BAKTERIJE kompleks koji se sastoji od dve vrste pro teinskih
Nitrati FIKSATORI Amonijak +
urea komponenti), koje redukuju N2 u dva NH4 –jona uz
AZOTA
utrošak energije hidrolizom 12 molekula ATP-a.
Godišnja fiksacija azota u biosferi iznosi 2x1011 kg.
Nitrificiraju}e Nitrificiraju}e
bakterije N2 bakterije 4. Ciklus sumpora. Promet sumpora se veoma
Nitrobacter Nitrosomonas mnogo razlikuje meðu živim sistemima. Transsul-
furacioni putevi u živim sistemima se uglavnom za-
Nitriti snivaju na enzimskim manipulacijama sa aminoki-
Slika 4. Ciklus azota u živim sistemima. selinom cisteinom (Tabela 1).
Tabela 1. Neki primeri transsulfuracionih puteva.
Bakterija Kvasac
Escherichia coli Saccharomyces cerevisiae Sisari
Sulfid Sulfid Metionin
Cistein Homocistein
sintaza sintaza
Cistein Homocistein Homocistein

Cistation Cistation Cistation Cistation
g-sintaza b-liaza b-sintaza b-sintaza
Cistation Cistation Cistation

Cistation Cistation
b-liaza Cistation Cistation g-liaza
g-sintaza g-liaza
Homocistein Cistein Cistein
Od metionina se dobija homocistein (Poglavlje: KATABOLIZAM

AMINOKISELINA i UREA CIKLUS)
B. Metabolièki putevi
Kao što je reèeno, metabolizam se može definisati kao skup svih procesa odgovornih za transfer
materije i energije u živim sistemima. Metabolizam, obezbeðuje èetiri specifiène funkcije za žive si-
steme:
1. obezbeðuje hemijsku energiju iz redukovanih organskih jedinjenja (energetski molekuli) ili iz
apsorbovane sunèeve svetlosti.
2. obezbeðuje konverziju egzogenih nutrijenata u gradivne blokove, prekursore ili makromole-
kulske komponente æelije.
3. obezbeðuje povezivanje gradivnih blokova u proteine, nukleinske kiseline, lipide i saharide.
4. obezbeðuje formiranje i degradaciju biomolekula potrebnih za specijalizovane funkcije æelije.
POGLAVLJE XIV 167
Kompletan metabolizam i njegova sinhronizovana aktivnost se zasniva na postojanju multien-
zimskih sistema u živim sistemima, pri èemu se poštoju sledeæa pravila:
A X B
Z Y
I Metabolièki putevi su ireverzibilni. Katabolièki putevi su visoko egzergoni (imaju visoku ne-
gativnu promenu slobodne energije – DG<0) dok su anabolièki putevi, po pravilu, endergoni (zahte-
vaju energiju za realizaciju – DG>0). Ova osobina daje metabolièkim putevima usmerenost. Zato,
ako su dva metabolita interkonvertibilna, biohemijski put koji vodi od molekula A do molekula B,
razlikuje se od biohemijskog puta prevoðenja molekula B u molekul A:
Ovakva ireverzibilnost interkonverzije metabolita, daje osnovu za sinhronu ili nezavisnu i preci-
znu regulaciju oba puta. Ako je metabolit B u nekom trenutku potrebniji æeliji, mora se iskljuèiti put
B ® A, a stimulisati put A ® B. Ovakva nezavisna kontrola ne bi bila moguæa da se putevi konverzi-
je meðusobno ne razlikuju. Mada su metabolièki putevi u principu ireverzibilni, veæina pojedinih re-
akcija u putu se odvija veoma blizu ekvilibrijuma same reakcije. Meðutim, uvek postoji jedna irever-
zibilna egzergona reakcija na poèetku metabolièkog puta koja gura nastale produkte u dalje konver-
zije do kraja datog metabolièkog puta.
II Metabolièki putevi su regulisani. Da bi se kontrolisao protok metabolita kroz metabolièki put,
potrebno je da se kontroliše kljuèna reakcija koja determiniše brzinu samog procesa. To je najèešæe
reakcija kojom otpoèinje metabolièki put, te je glavna regulacija metabolièkih puteva na nivou kon-
trole aktivnosti enzima koji katalizuju prvu reakciju u putu. Ovo je najefikasniji vid regulacije, jer
omoguæava zakljuèavanje puta ako završni produkt puta nije potreban živom sistemu (inhibicija po-
vratnom spregom – Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo).
III Metabolièki putevi u eukariotskim æelijama se dešavaju na specifiènim æelijskim lokacijama.
Sinteza metabolita u eukariotskim æelijama se dešava u specifiènim subcelularnim odeljcima, kom-
partmanima, koji su okruženi membranama. Stoga postoji vitalna potreba za transportom metabolita
izmeðu ovih subcelularnih odeljaka. Biološke membrane su selektivno permeabilne za metabolite
zbog prisustva specifiènih transportnih proteina u njima (Poglavlje: TRANSPORT KROZ MEM-
BRANU). Na primer, ATP se sintetiše u mitohondrijama, a koristi se u citoplazmi, stoga mora posto-
jati specifièan transportni sistem kroz membranu, jer ona nije propustljiva za ATP. Sinteza i korišæe-
nje acetil–S–CoA takoðe se odvijaju u zasebnim odeljcima æelije. Ovaj metabolit se sintetiše u mito-
hondrijama, a koristi za sintezu masnih kiselina u citoplazmi. Æelija ne poseduje transportni sistem za
acetil–S–CoA kroz membranu, te ga rešava preko transporta citrata iz mitohondrije u citoplazmu
(Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
C. Mehanizmi organskih reakcija u živim sistemima

Skoro sve reakcije u metabolièkim putevima živih sistema su organske reakcije katalizovane en-
zimima (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo) i baziraju se na zakonima hemije. Biohemijske
reakcije se mogu generalno podliti u èetiri klase: (a) reakcije vezane za prenos metabolièkih grupa,
(b) reakcije oksidacije i redukcije, (c) reakcije eliminacije grupa, izomerizacije i rearanžmana mole-
kula i (d) reakcije raskidanja ili uspostavljanja C–C veza.
Kovalentna veza se sastoji od elektronskog para koga dele dva susedna atoma. Postoje dve gene-
ralne moguænosti razlaganja kovalentne veze. U procesu razlaganja ove veze, po jedan elektron može
ostati vezan za oba atoma koja grade kovalentnu vezu (homolitièko razlaganje veze) ili elektronski
Homoliti~ko razlaganje: par može ostati na jednom od atoma (heterolitiè-
ko razlaganje veze) (Slika 5). Homolitièko raz-
C H C + H laganje kovalentnih veza produkuje nestabilne
radikale i dešava se najèešæe u oksido–redukcio-
Radikali nim reakcijama. Nasuprot tome, heterolitièko
razlaganje –C–H kovalentne veze ukljuèuje for-
Heteroliti~ko razlaganje: miranje karbanjona i protona (H+) ili karboka-
tjona (karbonijum jon) i hidridnog jona (H–).
a) Pošto je hidridni jon izrazito reaktivan, a C–
+ atom nešto više elektronegativan nego H–atom,
C H C + H
pri razlaganju –C–H kovalentne veze elektron-
Proton
ski par predominantno ostaje vezan za C–atom u
Karbanjon
biohemijskim sistemima. Formiranje hidridnog
b)
jona se ostvaruje samo ako se on direktno preno-
+ si na akceptor, kao što su NAD+ ili NADP+ (Po-
C H C + H
Hidridni jon glavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI).
Karbkatjon Jedinjenja koja uèestvuju u reakcijama he-
Slika 5. Naèini razlaganja –C–H kovalentne veze. · – elektron. te ro litièkog razlaganje kovalentnih veza ili nji-
hovog formiranja, kategorišu se u dve široke
klase: nukleofili – negativno naelektrisana jedi-
njenja bogata elektronima (sadrže nesparen elektronski par, koji lako formira kovalentnu vezu sa
elektron–deficijentnim centrom). Biološki znaèajne nukleofilne grupe su hidroksilne, sulfhidrilne i
amino grupe kao i imidazolni prsten. Nukleofilne forme ovih grupa su ujedno i njihove bazne forme,
odnosno nukleofilnost i baznost su usko povezane osobine. Ove grupe deluju kao baze, kada usposta-
vljaju kovalentnu vezu sa H+ (prihvataju proton), dok deluju kao nukleofili kada formiraju kovalent-
nu vezu sa elektron–deficijentnim centrom najèešæe C–atoma, a ne sa H+ (Slika 6).
A. Nukleofilna
forma
+
R OH R O + H Hidroksilna grupa
+
R SH R S + H Sulfhidrilna grupa
+ +
R NH3 R NH2 + H Amino grupa
R R
+
HN +N H HN N + H Imidazolni prsten
H
B. Bazna reakcija + +
R NH2 + H R N H
amina:
H
R
, H R
,
Nukleofilna reakcija
amina: R NH2 + C O R N C OH
,, ,,
R R
Slika 6. Biološi znaèajne nukleofilne grupe. A. – nukleofilne grupe; B. – bazno–nukleofilno ponašanje amino grupe.
POGLAVLJE XIV 169
Druga klasa su elektron–deficijentna jedinjenja, koja se nazivaju elektrofili. Ona mogu biti pozi-
tivno naelektrisana i sadrže nepopunjenu elektronsku ljusku koja odreðuje valentnost ili sadrže elek-
tronegativni atom. Najèešæi elektrofili u biohemijskim sistemima su C–atomi karbonilnih grupa, ka-
tjonski imini (npr., formiranje Schiff-ove baze), metalni joni i H+. Nukleofili lako stupaju u interakci-
ju sa elektrofilima, što daje osnovu za brze procese sinteze ili razlaganja molekula u živim sistemima.
(a) Reakcije vezane za prenos matabolièkih grupa koje se dešavaju u živim sistemima ukljuèuju
prenos elektrofilne grupe sa jednog na drugi nukleofilni molekul, odnosno ova reakcja se može na-
zvati nukleofilnom supstitucijom, po sistemu:
X + A R A X + R
Nukleofil Nukleofil
elektrofil
U biohemijskim reakcijama živih sistema najèešæe se prenose acil, fosforne i glikozilne grupe.
1. Prenos acilnih grupa ukljuèuje dodavanje nukleofila (X) na elektrofilni ugljenikov atom acil-
nog ostataka u jedinjenu pri èemu nastaje tetraedralni intermedijer. Nakon toga se orginalni donosi-
lac acilnog ostatka (R) eliminiše iz tetraedralnog intermedijera kao nukleofil pri èemu nastaje novi
acilni derivat (Slika 7a). Hidroliza peptidnih veza od strane proteolitièkih enzima je klasièan primer
mehanizma transfera grupa (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi).
(a)
O O O
R C R + X R C R R C X + R
X
Tetraedralni
intermedijer
(b)
R R O
O O O
X + P P O P + R
O O O
O X X
Bipiramidalni
pentakovalentni
intermedijer
(c)
+
O O O
1
R + +
R
+ Rezonantno stabilizovan karbkatjon (oksonium jon)
X
X 2
3
O X O
+ R
X
Slika 7. Tipovi prenosa metabolièkih grupa u biohemijskim reakcijama. (a) – prenos acilne grupe, (b) – prenos fosforne grupe,
(c) – prenos glikozilne grupe.
2. Prenos fosfornih grupa ostvaruje se kroz dodavanje nukleofila (X) na elektrofilni fosforni
atom, pri èemu se formira bipiramidalni, pentakovalentni intermedijer. Oslobaðanje donosioca fos-
fornog atoma (R) iz intermedijera da bi se završila reakcija prenosa, rezultira u promeni konfiguracije
fosfornog atoma što je dokazano i eksperimentima sa izotopima (Slika 7b). Primer ovakvog prenosa
fosforne grupe je delovanje enzima heksokinaze (Poglavlje: GLIKOLIZA).
3. Prenos glikozilne grupe se zasniva na supstituciji jedne nukleofilne grupe drugom na C1–ato-
mu prstena šeæera. Ova reakcija je dvostepena i obièno se zasniva na eliminaciji donosioca gli ko zil -
nog ostat ka (R), pri èe mu se for mi ra re zo nant no sta bi li zo van in ter me di jer u ob li ku karbka-
tjona (oksonijum jon) (Slika 7c – korak 1). Na ovaj intermedijer se dodaje buduæi nukleofil (X) nosaè
glikozilnog ostatka (Slika 7c – korak 2). Enzim lizozim katalizuje hidrolizu zida bakteija po ovom
principu (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaza). Reakcija prenosa gli-
kozilnog ostatka može se odigrati direktnom izmenom nukleofila, gde se donosilac ostatka (R) zame-
njuje sa primaocem ostatka (X) (Slika 7c – korak 3). Ovakav naèin transfera vodi i promeni konfigu-
racije glikozilnog ostatka.
(b) Reakcije oksidacije i redukcije (redoks reakcije) podrazumevaju gubitak, odnosno pri ma nje
elektrona. U biološkim sistemima veæina redoks reakcija metabolizma se zasniva na razlaganju
–C–H veza koja se završava gubitkom para elektrona od strane C–atoma. Ovi elektroni se pre no se
na akceptora koji je u metabolièkim pro cesima najèešæe NAD + (Slika 8). U aerobnih organiza-
ma, krajnji akceptor elektrona uklonjenih sa metabolita koji se oksiduju je O2 (Poglavlje: OKSIDA-
TIVNA FOSFORILACIJA).
H
R
CONH2
B + H O C H +
+
Generalna R N
baza
Alkohol R
,
+
NAD
H H
R
+ CONH2
B H + O C +
Generalna R N
kiselina
Keton R
,
NADH
Slika 8. Mehanizam oksidacije alkohola.
(c) Reakcije eliminacije grupa, izomerizacije i rearanžmana molekula. Reakcije eliminacije

grupa rezultira u formiranju dvogubih veza u produktu reakcije. Ove reakcije katalizuju enzimi liaze
(Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Ilustrativan primer eliminacije grupa je dehidratacija
alkohola, koja se može odigrati preko tri razlièita mehanizma (Slika 9). Generalno, enzimi katalizuju
reakcije dehidratacije na dva relativno prosta naèina: protonacijom OH–grupe specifiènom kiselom
grupom enzima (kiselinska kataliza) ili preuzimanjem protona od strane specifiène bazne grupe enzi-
ma (bazna kataliza) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). U sluèajevima dvostepenih reakci-
ja, formiraju se naelektrisani intermedijeri (karbkatjon – Slika 9b ili karbanjon – Slika 9c) koji mogu
biti stabilizovani suprotno naelektrisanim grupama specifiènih aminokiselina lociranim u aktivnom
POGLAVLJE XIV 171
mestu enzima. Enzimi enolaza (Poglavlje: GLIKOLIZA) i fumaraza (Poglavlje: CIKLUS LI-
MUNSKE KISELINE) katalizuju reakcije dehidratacije na ovaj naèin.
(a) Uskladjena dehidratacija:
H H
R H
, +
R C C R C C + OH + H
H R
,
H OH
(b) Dvostepena dehidratacija preko karbkatjona:
H H H H
R H
R C C R
, R C C R
, C C
+ ,
H OH H + H R
OH H
Karbkatjon
(c) Dvostepena dehidratacija preko karbanjona:
H H H
R H
R C C R
, R C C R
, C C
+ H
,
R
H OH H H OH OH
Karbanjon
Slika 9. Moguæi mehanizmi dehidratacije alkohola.
Biohemijske reakcije izomerizacije ukljuèuju intramolekulsko prebacivanje protona tako da se
menja lokacija dvogube veze u molekulu. U ovom procesu se proton uzima sa jednog i prebacuje na
drugi C–atom. Interkonverzija aldoza–
ketoza je primer ovog naèina izomeriza-
H H O
cije u kojoj se formira enediolatni inter-
O
C C
medijer (Slika 10). Enzim fosfoglukozo
+ izomeraza deluje na ovaj naèin u prevo-
B + H C O H B H C O H ðenju glukozo–6–fosfata u fruktozo–6–
R R fosfat (Poglavlje: GLIKOLIZA). Reak-
Aldoza cije rearanžmana molekula podrazu-
mevaju raskidanje i uspostavljanje –C–
C– veza u cilju promene ugljenikovog
H H O H skeleta. Jedna od tih reakcija je konverzi-
H C O H C ja L–metil–malonil–S–CoA u sukcinil–
+ S–CoA pod delovanjem enzima metilma-
B + C O B H C O
lonil–CoA mutaze. Ova reakcija se deša-
R R
va u metabolizmu masnih kiselina i ne-
Ketoza koliko aminokiselina (Poglavlja: KATA-
cis-enediolatni intermedijer
BOLIZAM LIPIDA i KATABOLI-
ZAM AMINOKISELINA i UREA CI-
Slika 10. Mehanizam izomerizacije aldoze u ketozu. KLUS).
(d) Reakcije raskidanja ili uspostavljanja C–C veza. Ove reakcije su glavna osnova funkcionisa-
nja kako katabolizma tako i anabolizma u živim sistemima. Na primer, u razgradnji glukoze do CO2 u
procesu glikolize postoji pet ovakvih koraka, dok se u glukoneogenezi dešavaju isti reverzibilni ko-
raci. U sluèaju biosintetskih reakcija, dolazi do dodavanja nukleofilnog karbanjona neke grupe ili je-
dinjenja na elektrofilni ugljenikov atom druge grupe ili jedinjenja. Najèešæi elektrofilni C–atom u
ovim reakcijama su karbonilni atomi aldehida, ketona, estara i CO2. U ovim reakcijama moraju se
formirati stabilni karbanjoni da bi se dodali na elektrofilni centar. Primeri ovog tipa reakcija su aldol-
na kondenzacija (enzim aldolaza katalizuje ovu reakciju – Poglavlje: GLIKOLIZA), Claisen-ova
kondenzacija estara (deo reakcije koju katalizuje enzim citrat sintaza – Poglavlje: CIKLUS LI-
MUNSKE KISELINE) i dekarboksilacija b–keto kiselina (enzimi izocitrat dehidrogenaza i sin-
taza masnih kiselina katalizuju reakcije ovog tipa – Poglavlja: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE i
BIOSINTEZA LIPIDA). U reakcijama aldolne i Claisen-ove kondezacije estara koje nisu katalizo-
vane enzimima, formiranje karbanjona na Ca–atomu do karbonilnog atoma dobija se baznom katali-
zom (Slika 11a i b).
(a) Aldolna kondenzacija:
R
, H
d+ ,, R
,
R2 C C R
, C O
R d C O
H O
R C H
C O Drugi keton H R1 C H
B + R1 C H H++ (elektrofilni centar)

B + R2 C C R
,,
B
H
R
, H O H
Keton
C O Rezonatno stabilizovan
karbanjon (enolat)
R C H
(b) Claisen-ova kondenzacija estara:
H O
C C S CoA
H O H
B + H C C S CoA B H++ Prenos na elektrofilni
centar (kao pod a)
H H O
Acetil-S-CoA C C S CoA
(c) Dekarboksilacija b-ketokiselina:

O
O O R C CH2
R C CH2 C O CO2 + Prenos na elektrofilni

centar (kao pod a)
b-ketokiselina O
R C CH2
Slika 11. Primeri uspostavljenja i razlaganja –C–C– veza. U svim sluèajevima se formira rezonantno stabilizovan karbanjon
koji se prenosi na elektrofilni centar.
POGLAVLJE XIV 173
U tom sluèaju, karbonilna grupa privlaèi atome ka sebi, pri èemu se formira rezonantno stabilizo-
vana enolatna forma (Slika 12a). Enolatne forme mogu biti dalje stabilizovane neutralizacijom njiho-
vog negativnog naelektrisanja. Enzimi to èine putem formiranja vodoniènih veza ili putem protona-
cije enolatnih formi intermedijernih stanja (Slika 12b). Pored toga, ukoliko je karbanjon u blizini
protonizovanog imina (Schiff-ova baza), njegova stabilizacija se postiže formiranjem enamina (Slika
12c) kao u sluèaju kovalentne katalize ili preko uspostavljanja koordinativnih veza izmeðu enolatne
forme i jona metala, što takoðe rezultira u elektrostatièkoj stabilizaciji enolata (Slika 12d) u sluèaju
metal–jon katalize (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Dekarboksilacija b–keto kiselina
ne zahteva baznu katalizu za formiranje rezonantno stabilizovanog karbanjona, jer je oslobaðanje
CO2 visoko egzergona reakcija koja direktno omoguæava katalizu (Slika 11c).
(b) + +
(a) H B H B H B
O O O O O
C CH C CH C CH C CH ili C CH
Karbanjon Enolat Karbonil vezan Enolat ili (enol) vezan
vodoni~nom vezom vodoni~nom vezom
(d) 2+ 2+
Zn Zn
(c)
+
NH NH O O
C CH C CH C CH C CH
Schiff-ova baza Schiff-ova baza Karbanjon 2+
(enamin) Zn -stabilizovan
karbanjon (imin) enolat
Slika 12. Moguænosti stabilizacije karbanjona.
BIOENERGETSKI PRINCIPI
Da bi se razumeo energetski metabolizam živih sistema, potrebno je razumeti neke termodina-

mièke relacije. Tako se, sa termodinamièkog stanovišta, sistem definiše kao materija ogranièene,
konstantne zapremine (V), pritiska (P) i temperature (T); okolina definiše ostatak materije u univer-
zumu. Stoga je:
UNIVERZUM=SISTEM + OKOLINA
i entropija se u univerzumu uvek poveæava.
A. Definicija slobodne energije

I zakon termodinamike govori da je totalna energija sistema i njegove okoline konstantna i da
se energija ne može dobiti niti uništiti veæ se može samo prevesti iz jednog vida u drugi. Opšti prikaz
ovog zakona koji govori o promeni energije (DE) je:
DE = E B - E A = Q - W
gde je EB energija sistema na kraju reakcije, EA energija sistema na poèetku reakcije, Q toplota apsor-
bovana od sistema i W rad koji sistem izvršava. Tako se hemijska energija u živim sistemima može
transformisati u toplotu, elektriènu, mehanièku, itd. Bitno je zapaziti da promena energije u sistemu
zavisi samo od poèetnog i krajnjeg stanja sistema, a ne od puta dešavanja transformacije. I zakon ter-
modinamike ne definiše da li æe se proces dešavati spontano ili ne. Zato II zakon termodinamike go-
vori da se u svim procesima u univerzumu (sistem + okolina) entropija uvek uveæava dok se ne do-
stigne ekvilibrijum reakcije, kada je entropija maksimalna. Za biološke sisteme to znaèi da æe se pro-
ces dešavati spontano samo ako se entropija sistema i njegove okoline uveæava:
( DS sistem + DS okolina ) > O
Entropija biološkog sistema može da se smanji, ako se entropija njegove okoline poveæa. Meðu-
tim, entropija, kao termodinamièka velièina, je nepodesna za odreðivanje spontanosti i ravnoteže re-
akcija u biološkim sistemima. Zato je Willard Gibbs predložio novu termodinamièku funkciju slo-
bodna energija, kombinacijom I i II zakona termodinamike:
D G = D H - TD S (1)
gde je DG promena slobodne energije (J/mol); DH promena entalpije (J/mol); T apsolutna temperatu-
ra na kojoj se reakcija odvija (°K) i DS promena entropije (J/mol °K). DG je deo ukupne kolièine
energije, koja se može koristiti za rad u sistemu koji teži ravnoteži, pri konstantnom pritisku, tempe-
raturi i zapremini (uslovi u kojima najveæi broj živih sistema vrši sve svoje funkcije). Karakteristike
okoline i tok reakcije ne ulaze u jednaèinu.
Entalpija definiše ukupni toplotni sadržaj sistema, a promena entalpije (DH) u sistemu definisana
je:
DH = DE + PDV (2)
gde je DE promena ukupne energije u sistemu; P, pritisak na kome sistem funkcioniše; DV, promena
zapremine. Pošto je promena zapremine u biološkim reakcijama u živim sistemima zanemarljivo ma-
POGLAVLJE XV 175
la, tj. ovi sistemi imaju konstantnu zapreminu, onda se èlan PDV u jednaèini (2) moè smatrati jedna-
kim nuli. Ako se sada zameni vrednost entalpije u jednaèini (1) dobija se da je:
D G » D E - TD S
odnosno da je promena slobodne energije (DG) približno zavisna od promene ukupne energije siste-
ma (DE) i promene entropije (DS). Prema I zakonu termodinamike je:
DG = GB - GA
tj. DG reakcije zavisi samo od slobodne energije produkta (GB) i slobodne energije reaktanta (GA)
koji je ušao u reakciju, a nije zavisna od puta transformacije. Mehanizam reakcije ne utièe na DG. Ta-
ko oksidacija glukoze u CO2 i H2O ima istu vrednost DG bez obzira da li se dešava direktnim sagore-
vanjem in vitro ili u seriji enzimskih reakcija (Poglavlje: GLIKOLIZA). Prema promeni slobodne
energije, reakcije živih sistema mogu biti egzergone (DG<0 – spontane reakcije koje ne zahtevaju do-
davanje energije za realizaciju), endergone (DG>0 – nisu spontane reakcije i zahtevaju dodatnu ener-
giju za izvršenje reakcije) ili u ekvilibrijumu, gde ne dolazi do promene ukupne slobodne energije
(DG=0). Stoga DG govori o spontanosti reakcije, ali ne govori o brzini kojom æe se ta reakcija odigra-
vati. Brzina reakcija zavisi od slobodne energije aktivacije (DG#) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA –
Opšti deo).
S obzirom na znaèaj DG potrebno je imati sitem za izraèunjavanje te vrednosti. To izraèunavanje
je moguæe iz odnosa promene DG u toku hemijske reakcije, koja teži ravnoteži i konstante ekvilibri-
juma iste reakcije:
A+B ÛC+D
gde su A i B polazni rektanti, C i D produkti reakcije koja se dešava na konstantnom pritisku tempe-
raturi i zapremini. Iz toga proizlazi da je:
[C ][D]
DG = DG 0 + RT ln (3)
[A ][B ]
gde je DG0 promena standardne slobodne energije; R, gasna konstanta (8.31 J/mol °K); T, apsolutna
temperatura na kojoj se reakcija odigrava (°K), a [C] [D] i [A] [B] molarne koncentracije produkata,
odnosno reaktanata. DG0 je fiksna konstanta èija je vrednost karakteristièna za svaku hemijsku reak-
ciju i predstavlja maksimalnu teoretsku kolièinu energije, koja se može koristiti za rad, date izrazom:
DG = å DG(0produkata) - å DG(0reaktanata)
To je mera smanjenja slobodne energrije (G) date reakcije ako se dešava u konvencijalno defini-
sanim standardnim fizièko–hemijskim uslovima [jedinièna molarnost, temperatura 298°K (25°C);
pritisak 1 atm, bez uticaja vodonikovog (H+) jona; pH=0]. Meðutim, biohemijske reakcije se odigra-
vaju u vodenim rastvorima blizu neutralnog pH, te za biološke sisteme, konvencija definiše nešto
drugaèije standardne uslove: (1) vodeni rastvor se uzima kao da je jediniène molarnosti uprkos èinje-
nici da je njegova koncentracija 55.5 M. U osnovi, uèešæe vode u biohemijskoj reakciji je uvršæeno u
vrednost konstante ekvilibrijuma (Keq) date reakcije. Vodonikov jon je definisan kao jedinièna vred-
nost na fiziološki važnom pH=7, pre nego u fizièko–hemijskim standardnim uslovima (pH=0). Stoga
se standardna slobodna energija u biološkim sistemima obeležava sa DG0´.
Èlan [C][D]/[A][B] je varijabilna vrednost i definiše promenu koncentracije reaktanata i produ-
kata u reakciji. Stoga je moguæe izraèunati DG svake reakcije na datoj temperaturi, ako su poznate
vrednosti DG0 i koncentracije reaktanata i produkata.
Ako se navedena reakcije odvija do ekvilibrijuma, DG se smanjuje u procesu dostizanja ekvili-
brijuma i to je razlog zašto živi sistem može vršiti rad na konstantnoj temperaturi, pritisku i zapremi-
ni. Kada sistem dostigne ekvilibrijum, nema više promene slobodne energije (DG=0) i sistem dalje ne
može vršiti rad. Ako se ova vrednost zameni u jednaèini (3) dobija se da je:
[C ][D] [C ][D]
DG = DG 0¢ + RT ln , a pošto je K eq = , dobija se da je:
[A ][B ] [A ][B ]
DG 0¢ = -RT ln K eq ili DG 0¢ = -2.303 RT log K eq
,
0
Stoga je DG konstantna za svaku datu reakciju u živom sistemu na datoj temperaturi, dok DG
varira sa koncentracijom reaktanata i produkata, odnosno predstavlja aktuelnu ili uoèenu slobodnu
energiju reakcije (Dodatak 1).
B. Izvori energije za žive sisteme

Najvažniji izvori energije za hemotrofne žive sisteme su (a) oksido–redukcione reakcije, (b) fos-
forilisana jedinjenja i (c) tioestri.
(a) Oksido–redukcioni procesi živih sistema. Oksidoredukcija je prenos elektrona od donora
elektrona (redukujuæi agens) ka akceptoru elektrona (oksidirajuæi agens). Najèešæi proces oksidacije
u živim sistemima je proces dehidrogenizacije supstrata (uklanjanje atoma vodonika), dok je obrunut
proces najèešæa redukcija u živim sistemima. Postoje èetiri tipa najvažnijih oksido–redukcionih enzi-
ma ili proteina, koji direktno ili indirektno uèestvuju u prenosu elektrona sa supstrata na molekularni
kiseonik u živim sistemima. To su:
1. Enzimi dehidrogenaze (kao koenzime imaju NAD+ ili NADP+),
2. Enzimi dehidrogenaze (kao koenzime imaju FMN ili FAD),
3. Gvožðe–sumporni proteini (Fe–S kompleksi – proteini sa koordinativno vezanim gvožðem i
sumporom),
4. Citohromi (proteini sa porfirinskim prstenom za koga je koordinativno vezano gvožðe).
Pored ovih proteina, ubikvinon (koenzim Q – CoQ) je ukljuèen u transport elektrona u živom si-
stemu (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
Dehidrogenaze koje kao koenzim imaju NAD+ ili NADP+, uèestvuju u preko 200 reakcija u ži-
vim sistemima u razlièitim aspektima metabolizma. Katalizuju opštu reakciju reverzibilnog tipa:
+ + + +
SH 2 + NAD (NADP ) S + NADH+H (NADPH+H )
gde je SH2 redukovana forma supstrata, S oksidovana forma produkta oksido–redukcione reakcije,
NAD+ (NADP+) oksidovane forme koenzima, a NADH+H+ (NADPH+H+) redukovane forme koenzi-
ma. Piridinski nukleotidi NAD+ i NADP+, kao koenzimi, slabo su vezani za apoenzim dehidrogenaze
i lako mogu disosovati sa apoenzima, te se mogu smatrati pre kao kosupstrati nego kao prostetièke
grupe. Vezivanje NAD+ ili NADP+ za apoenzim dehidrogenaze je determinisano afinitetom apoenzi-
ma za jedan od koenzima (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). NAD+–zavisne dehidroge-
naze primarno služe u katabolizmu za prenošenje redukcionog potencijala sa supstrata na kiseonik,
dok NADP+–zavisne dehidrogenaze primarno služe za prenos elektrona sa intermedijera kataboli-
zma na intermedijere anabolizma.
POGLAVLJE XV 177
+ +
Mehanizam delovanja NAD (NADP )–zavisnih dehidrogenaza u procesu redukcije sastoji se u
prebacivanju dva redukujuæa ekvivalenta (2H) sa supstrata u formi hidridnog jona (H–) na C4–atom
piridinskog prstena NAD+(NADP+) i slobodnog vodonikovog jona (proton – H+), pri èemu se sup-
strat oksiduje, a NAD+(NADP+) redukuje (Slika 1).
H H H
+ (S) +
R C O H (SH 2) R C O H R C O + H
H H
H H H H
+
C C C
H C3 4
5C CONH2 H C3 4 5C CONH2 H C3 4 5C CONH2
2 6 6 6
H C + C H H C2 C H H C2 C H
N1 N1 N1
, , ,
R R R
+ Mezomerno stanje
NAD NADH
H = hidridni jon
Slika 1. Mehanizam delovanja NAD+(NADP+)–zavisnih dehidrogenaza.
Redukovani NADH(NADPH) može prebaciti dva redukujuæa ekvivalenta na oksidovani sup-

strat i sam se reoksidovati, tako da je reakcija oksido–redukcije, katalizovana NAD+(NADP+)–zavi-
snim dehidrogenazama reverzibilan proces. Preuzimanje hidridnog jona sa supstrata od strane piri-
dinskog prstena, omoguæeno je postojanjem rezonantne forme (mezomerno stanje) piridinskog pr-
stena usled pregrupisavanja elektrona. Naime, N1–atom može privuæi dva elektrona od susednog C2–
atoma, ovaj dva elektrona od C3–atoma, a ovaj dva elektrona sa C4–atoma, pri èemu C4–atom ostaje
sa manjkom elektrona, odnosno postaje parcijalno pozitivan. To je razlog zašto se hidridni jon (H–)
može vezati za C4–atom da bi se stabilizovalo naelektrisanje piridinskog prstena. Identièan je meha-
nizam oksido–redukcije sa NADP+–zavisnim dehidrogenazama.
A forma H H
C NAD+(NADP+)–zavisne dehidrogenaze poseduju stereospe-
H C C CONH2 cifiènost po dva osnova: (a) specifiènost za stereoizomer (npr. lak-
H C C H tat dehidrogenaza [LDH], interaguje samo sa L–formom laktata)
N
(Poglavlje: GLIKOLIZA) i (b) specifiènost za A ili B stranu piri-
,
R dinskog prstena pri redukciji (vezivanje hidridnog jona sa gornje
[A forma] ili donje [B forma] strane ravni piridinskog prstena)
NADH
(Slika 2). U neenzimskim reakcijama redukcije piridinskog prste-
na NAD-a, dobija se 50% A forme i 50% B forme redukovanog
H H B forma prstena NAD-a. Meðutim, enzimi se razlikuju po ovoj vrsti speci-
C
fiènosti. Tako alkoholna dehidrogenaza kvasca (ADH) (Pogla-
H C C CONH2 vlje: GLIKOLIZA) u procesu redukcije prebacuje hidridni jon
H C C H samo na A stranu prstena, dok glukozo–6–fosfat dehidrogenaza
N
(GLU–6–PDH) (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA) daje
, iskljuèivo B formu prstena. Nasuprot njima, dihidrolipoil dehidro-
R
Slika 2. Stereoizomeri redukovanog genaza (Poglavlje: OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA
NAD-a. PIRUVATA), u redukciji, daje i A formu i B formu prstena.
Dehidrogenaze koje kao koenzime imaju FMN ili FAD, nazivaju se i flavoproteinima. Katalizu-
ju opštu reakciju reverzibilnog tipa:
SH 2 + E-FMN (FAD) S + E-FMNH 2 (FADH 2 )
gde E–FMN (FAD) oznaèava da su flavinski koenzimi FMN i FAD mnogo èvršæe vezani za apoen-
zim dehidrogenaze, nego što su to piridinski koenzimi NAD+ ili NADP+. Tako je, npr., FAD kova-
lentno vezan za imidazolni prsten boène grupe specifiènog histidina u enzimu sukcinat dehidrogena-
zi (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE).
Najvažnije dehidrogenaze koje poseduju flavinske koenzime, ukljuèene su u procese respiracije
i transport elektrona u respiratornom lancu mitohondrija, kao, npr., NADH–dehidrogenaza koja ima
FMN kao koenzim (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA). Enzim acil–S–CoA dehidro-
genaza (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA), kao i spomenuta sukcinat dehidrogenaza imaju
FAD kao koenzim.
Mehanizam delovanja FMN(FAD)–zavisnih dehidrogenaza u procesu oksido–redukcije se za-
sniva na reverzibilnom prenosu dva kompletna atoma vodonika sa supstrata na izoaloksazonski pr-
sten koenzima (oksidacija supstrata, a redukcija koenzima) i obrnuto (Slika 3). U prvom koraku ok si-
da cije, do la zi do pre ba ci va nja jed nog H–atoma sa sup stra ta na N 5–atom izo alok sazon skog pr-
stena, pri èemu nastaje radikal, tj. semikvinonska forma koenzima (semiredukovani oblik prstena),
što izaziva pregrupisavanje elektrona u samom prstenu. Naime, C4a–atom prstena sada ima višak
elektrona koga sparuje sa elektronom C10a–atoma pri èemu se uspostavlja dvoguba veza izmeðu ova
dva atoma prstena. To za posledicu ima da N1–atom izoaloksazonskog prstena ima višak elektrona, te
prihvata drugi H–atom sa supstrata, pri èemu se dobija redukovana, hidrokvinonska forma koenzima
FMNH2 i FADH2. Reoksidacija redukovanih koenzima ovih dehidrogenaza, ostvaruje se na respira-
tornom lancu predavanjem redukcionog potencijala, direktno ili indirektno, na CoQ u respiratornom
lancu. Pored dehidrogenaza, koenzimi FMN i FAD mogu biti prostetièke grupe enzima oksidaza
(ksantin oksidaza, oksidaza aminokiselina, glukozo–oksidaza). U ovom sluèaju, reoksidacija koenzi-
ma se vrši direktno molekularnim kiseonikom pri èemu nastaje vodonik–peroksid.
Gvožðe–sumporni proteini (Fe–S proteini) prenose elektrone putem tranzicije fero (Fe2+) u feri
3+
(Fe ) stanje i obrnuto. Postoji više oblika ovih proteina (Slika 4). Fe–S protein ima samo jedan atom
gvožða koordinativno vezan preko sumpora boènih grupa èetiri specifièna cisteina u polipeptidu.
Meðutim, najèešæi oblici ovih proteina su 2Fe–2S i 4Fe–4S, koji se sastoje od istog broja atoma
gvožða i sulfidnih jona, koordinativno vezanih za sumpore boènih grupa specifiènih cisteina (Slika
3). Prvi protein ovog tipa, feredoksin, izolovan je iz bakterije Clostridium, a kasnije su Fe–S proteini
naðeni u mitohondrijama viših biljaka i animalnih tkiva. Ustanovljeno je da uèestvuju u fotosintetiè-
kim procesima u fotosintetièkim bakterijama i hloroplastima biljaka, a u mitohondrijama uèestvuju u
respiratornom lancu u prenosu elektrona na molekularni kiseonik (Poglavlje: OKSIDATIVNA
FOSFORILACIJA). Sa kiselinama, na blizu pH1, lako daju vodonik sulfid.
Citohromi su proteini, koji sardže razlièito supstituisan, planarni protoporfirinski prsten sa koor-
dinativno vezanim atomom gvožða i nalaze se samo u aerobnih organizama (Slika 5). Funkcija im je
u prenošenju elektrona sa razlièitih dehidrogenaza do molekularnog kiseonika, kada su smešteni u
unutrašnjoj membrani mitohondrija, pri èemu gvožðe alterira izmeðu dva redoks–stanja, fero (Fe2+) i
feri (Fe3+). U ovu grupu citohroma spadaju citohrom b (Cyt b), citohrom c (Cyt c), citohrom c1 (Cyt
c1), citohrom a (Cyt a) i citohrom a3 (Cyt a3). Specifièni citohromi se nalaze vezani i za endoplazma-
tièni retikulum æelija, gde su ukljuèeni u procese oksidacije, npr. zasiæenih u nezasiæene masne kiseli-
ne (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
POGLAVLJE XV 179
Oksidovana (kvinonska) Redukovana (hidrokvinonska)
forma forma
H O H H O
C N C C N C
6 5 4 6 5 4
H3C C7 C C 4a 3 NH H3C C7 C C4a 3
NH
8
H3C C8 9 C 10 C10a 1 2C H3C C 9 C 10 C10a 1 2
C
C N N O C N N O
H
, H
,
R R H
H H
H H O
C N C
6 5 4
H3C C7 C C 4a 3 NH
8 2
H3C C 9 C 10 C 1 C
10a
C N N O
H
,
R
Radikal (semikvinonska forma)
Slika 3. Mehanizam delovanja FMN(FAD)–zavisnih dehidrogenaza.
s
2
Cys S
Cys Cys
s s s
Fe Fe Cys
Cys Cys
Fe
s s s s
Cys Cys
2
S
Fe S
2Fe 2S
Slika 4. Struktura gvožðe–sumpornih proteina (Fe–S).
Citohromi b–tipa (Cyt bH i Cyt bL) sadrže u svojoj strukturi kao prostetièku grupu porfirinski pr-
sten hem – protoporfirin IX, koji je iste strukture kao u hemoglobinu. Ovaj prsten nije kovalentno ve-
zan za proteinski deo. Citohromi c–tipa imaju prostetièku grupu hem, koja je kovalentno vezana za
protein. Kovalentna veza se ostvaruje tioetarskom vezom izmeðu boènih grupa specifiènih cisteina
citohroma i vinilnih grupa hema (Slika 5A). Citohromi a i a3 poseduju hemA, koji se po strukturi raz-
likuje od hema prisutnog u ostalim citohromima. Tako je u Hemu A C8–metil grupa zamenjena sa for-
mil grupom, dok je C2–vinil grupa hidroksilisana i za nju vezan izoprenoidni boèni lanac od tri jedini-
ce (Slika 5A). Gvožðe svih citohroma stupa i u koordinativnu interakciju sa razlièitim boènim grupa-
ma specifiènih aminokiselina citohroma i to sa obe strane planarnog prstena hema. Tako su imidazol-
ni prstenovi dva specifièna histidina ligandi koji formiraju koordinativne veze sa gvožðem citohroma
a i b, a boène grupe aminokiselina histidina i metionina sa gvožðem citohroma c (Slika 5B). Hemovi
sa gvožðem u redukovanom stanju su visoko reaktivne celine, koje mogu da prenose elektrone na
distanci od 10 do 20 Å i to brzinom signifikantnom za fiziološke procese. Zahvaljujuæi ovoj svo joj
oso bi ni, ci to hro mi ima ju su prot nu funk ciju u od no su na en zime, Na ime, dok en zimi moraju da
omoguæe da nereaktivni supstrati postanu reaktivni, citohromi moraju kontrolisati da visoko reaktiv-
ni hemovi ne prenesu svoje elektrone nespecifièno na druge æelijske komponente. To i jeste razlog
zašto su hemovi skoro sasvim obmotani proteinom u citohromu. Ali, citohromi moraju imati i defini-
san naèin prenosa elektrona na odgovarajuæe komponente, akceptore elektrona.
A. Protein
CH3 Cys Cys
CH2 CH2 CH C CH2 H S

3
HO CH CH3 CH CH3 CH3
2 a 3 S
4
H3C 1 CH CH2 H3C CH CH3
N N N N
3+ 3+
d Fe b Fe
O N N N N
HC 8 5
CH3 H3C CH3
7 g 6
CH2 CH2 CH2 CH2
CH2 CH2 CH2 CH2
COO COO COO COO
Hem A (Citohromi a i a 3 ) Hem (Citohrom c)
H2C CH CH3
H3C CH CH2
N N
3+
Fe
N N
H3C CH3
CH2 CH2
CH2 CH2
COO COO
Hem (Citohrom b)
B. His CH2 CH2 His
HN N N NH Hem A i Hem B
Hem
Met
H2C
CH2 His
H2C
+
S N NH Hem C
H3C
Hem
Slika 5. Struktura hema i hemaA (A) i koordinativno vezivanje sa boènim grupama aminokiselina (B).
Postavlja se pitanje da li prenos elektrona unutar proteina ili meðu proteinima zavisi od strukture
proteina? Eksperimenti su pokazali da brzina prenosa elektrona unutar proteina zavisi samo od dis-
tance izmeðu donora i akceptora elektrona. Takoðe je pokazano da brzina prenosa elektrona deseto-
struko opada sa poveæanjem distance izmeðu donora i akceptora elektrona za svakih 1.7 Å. Oèigled-
no je da transfer elektrona izmeðu proteina ne zavisi od strukture proteina u koga je uronjen redoks
centar. Meðutim, pošto je transfer elektrona mnogo efikasniji kroz veze nego kroz prostor, izgleda da
je struktura proteina važna determinanta brzine prenosa elektrona izmeðu proteina.
POGLAVLJE XV 181
CH3
R= CH2 CH C CH2
n
H
O O OH
C C C
H3CO C C CH3 H H3CO C C CH3 H H3CO C C CH3
H3CO C C R H3CO C C R H3CO C C R

C C C
O OH OH
Koenzim Q (CoQ) CoQ radikal CoQH 2
ili Ubikvinon ili Ubisemikvinon ili Ubikvinol
(oksidovana forma) (semikvinonska forma) (redukovana forma)
Slika 6. Mehanizam oksido–redukcije ubikvinona Q (CoQ).
Citohromi b i c1 su komponente enzima citohrom c reduktaze (sinonim: ubikvinon–citohrom c–

reduktaza), dok je citohrom c solubilni protein. Citohromi a i a3 su delovi enzima citohrom c oksidaze
(Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
Ubikvinon (koenzim Q – CoQ) je izoprenoidni derivat rastvoran u lipidima, koji je ukljuèen u
funkcionisanje samog respiratornog lanca u mitohondrijama (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFO-
RILACIJA). To je kvinonski derivat sa dugaèkim boènim izoprenoidnim lancem. Broj izoprenoid-
nih jedinica varira u zavisnosti od vrste živog organizma, a u sisara iznosi deset. Ubikvinon Q omo-
guæava reverzibilno preuzimanje i odavanje dva H–atoma u respiratornom lancu (Slika 6).
Preuzimanjem dva H–atoma, ubikvinon Q se transformiše u ubikvinol Q (QH2) (sinonim: ubihi-
drokvinon), a ta transformacija ide preko semikvinonskog intermedijera (Q·–).
(b) Fosforilisana jedinjenja. Endergoni procesi (DG>0) koji održavaju živi sistem (procesi bio-
sinteze) su omoguæeni i favorizovani egzergonim reakcijama (DG<0) oksidacije nutrijenata iz spolj-
ne sredine. Povezivanje ovih reakcija u živom sistemu se ostvaruje putem sinteze nekoliko tipova
„visokoenergetskih” molekula. Ta jedinjenja poseduju visokoenergetsku ve,zu u svojoj strukturi
(oznaèava se sa ~) èijom se hidrolizom oslobaða velika kolièina energije (DG0 više od –25 kJ/mol) i
predstavljaju intermedijere koji obezbeðuju tok slobodne energije u živom sistemu od egzergonih
procesa u katabolizmu koji je oslobaðaju, ka endergonim procesima biosinteze koji je koriste. Meðu
visokoenergetska fosforilisana jedinjenja spadaju ATP, acil–fosfati i enol–fosfati.
Reakcije transfera visokoenergetske fosforne grupe tipa:
R1 O ~P + R2 OH R1 OH + R 2 O ~P
su od ogromne metabolièke važnosti. Svakako da su najvažnije reakcije ovog tipa hidroliza i sinteza
ATP-a:
ATP + H2O ADP + Pi
ATP + H2O AMP + PPi
gde je Pi ortofosfat, a PPi pirofosfat. Ove visoko egzergone reakcije su tesno povezane sa velikim
brojem endergonih biohemijskih procesa, koje „guraju” ka završnoj realizaciji. Nasuprot njima, ATP
se regeneriše povezivanjem svoje sinteze sa visoko egzergonim metabolièkim procesima. Primeri
ovakvog povezivanja su biosinteza glukozo–6–fosfata, poèevši od glukoze i ATP-a, i biosinteza
ATP-a povezivanjem njegove endergone sinteze sa egzergonom hidrolizom fosfoenolpiruvata (PEP)
(Poglavlje: GLIKOLIZA).
Inicijalni korak u metabolizmu glukoze je njena konverzija u glukozo–6–fosfat. Pošto je direkt-
na interakcija izmeðu glukoze i Pi termodinamièki nemoguæa (endergon proces), tj. ne može se spon-
tano odigrati, u biološkim sistemima je fosforilacija glukoze vezana sa egzergonom hidrolizom
ATP-a, tako da je celokupna reakcija termodinamièki favorizovana (Slika 7A). ATP može na slièan
naèin biti regenerisan, povezivanjem njegove sinteze od ADP + Pi sa veoma egzergonom reakcijom
hidrolize PEP-a (Slika 7B).
(A) o ,
DG (kJ/mol)
I stupanj: Endergona reakcija
Pi + Glukoza Glukozo 6 fosfat + H2O +13.8
II stupanj: Egzergona reakcija
ATP + H2O ADP + Pi 30.5
Ukupna povezana reakcija:

ATP + Glukoza ADP + Glukozo 6 fosfat 16.7
(B) o ,
DG (kJ/mol)
I stupanj: Egzergona reakcija
CH2 O CH3
C O ~P O + H2O C O + Pi 61.9
COO O COO
PEP Piruvat
II stupanj: Endergona reakcija
ADP + Pi ATP + H2O + 30.5
Ukupna povezana reakcija:

PEP + ADP Piruvat + ATP 31.4
Slika 7. Prikaz dve moguænosti povezanih reakcija transfera visokoenergetske fosforne grupe u kojima uèestvuje ATP. (A) –
fosforilacija glukoze uz formiranje glukozo–6–fosfata i ADP-a. (B) – fosforilacija ADP-a pomoæu fosfoenolpiruvata (PEP) uz
formiranje ATP-a i piruvata. Obe reakcije su podeljene u dva stupnja (I stupanj – direktna fosforilacija; II stupanj – hidroliza
ATP-a). Povezanost reakcija stupnjeva I i II omoguæava da reakcije u oba sluèaja budu termodinamièki moguæe, jer je ukupna
promena slobodne energije u reakciji DG<0.
POGLAVLJE XV 183
Uloga ATP-a. Kao što je reèeno, ATP je univerzalni molekul energetskog metabolizma svakog
živog, sistema. Razlog za to je što je promena standardne slobodne energije njegovom hidrolizom
(DG0 = –30.5 kJ/mol) neka proseèna vrednost visokoenergetskih veza fosforilisanih jedinjenja. Za-
pravo, u termodinamièkoj hijerarhiji fosforilisanih jedinjenja (Tabela 1), ATP zauzima središnju po-
ziciju, što ima znaèaj jer to omoguæava da ATP služi kao energetski intermedijer izmeðu fos fo ri li sa-
nih mo le ku la do no ra energi je i ni sko energet skih ak cep to ra te energi je u ob liku fos fa ta.
Tabela 1. Standardna slobodna energija DG0´ hidrolize nekih fosforilisanih jedinjenja.
,
Jedinjenje DG0 (kJ/mol)
Fosfoenolpiruvat (PEP) –61.9
1,3–bisfosfoglicerat –49.3
Fosfokreatin –43.1
Acetil–fosfat –42.3
ATP (®ADP + Pi) –30.5
Glukozo–1–fosfat –20.9
Fruktozo–6–fosfat –15.9
Glukozo–6–fosfat –13.8
Glicerol–3–fosfat – 9.2
Tako enzimi kinaze katalizuju transfer g–fosforne grupe sa ATP-a na odgovarajuæi supstrat. S
druge strane, ATP se može sintetisati u živim sistemima na tri naèina: (a) oksidativni metabolizam
formira gradijent protona (H+) na unutrašnjoj membrani mitohondrija. Vraæanje membrane u nor-
malno stanje (neutralisanje gradijenta protona) povezano je sa sintezom ATP-a od ADP-a i inorgan-
skog fosfata (P i) (Po glavlje: OK SI DATIV NA FOS FO RI LA CI JA). Sin teza ATP-a u pro cesu
fotosinteze je, takoðe, bazirana na gradijentu protona i naziva se fotofosforilacija, (b) ATP se može
sintetisati i fosforilacijom na nivou supstrata, gde ADP prihvata fosfornu grupu sa energijom bogatih
fosforilisanih jedinjenja, kao što su npr. fosfoenolpiruvat ili 1,3–bisfosfoglicerat (Poglavlje: GLI-
KOLIZA) i (c) ATP se sintetiše od AMP-a u dvostepenoj reakciji, gde prvi korak katalizuje enzim
adenilat kinaza u sledeæoj reakciji:
AMP + ATP 2 ADP
Nastali ADP se fosforiliše u ATP bilo kojim od gore navedenih naèina. Radioizotopska istraživa-
nja su pokazala da je ATP pre slobodni prenosioc energije, nego rezervoar energije u živim sistemi-
ma, jer je poluvek sintetisanog ATP-a u æeliji veoma kratak i varira od reda sekunde do minuta što za-
visi od vrste i metabolièke aktivnosti živog sistema.
Postavlja se pitanje zašto je ATP toliko bogato jedinjenje energijom, odnosno zašto je njegova
hidroliza ili transfer fosforne grupe toliko egzergon proces? Nekoliko faktora doprinosi ovom feno-
menu, koji proizlaze iz same strukture ATP-a. ATP se sastoji od nukleozida adenozina (Poglavlje:
NUKLEINSKE KISELINE) za koga je vezana a–fosforna grupa fosfoestarskom vezom, dok su b–
i g–fosforne grupe sukcesivno vezane fosfoanhidridnim vezama (Slika 8). U ovakvim okolnostima
postoji parcijalno pozitivno naelektrisanje na fosfornim atomima (Pd+), koji su okruženi negativno
naelektrisanim kiseonicima. Ovakvo stanje èini molekul ATP-a vrlo nestabilnim usled elektrostatiè-
kog odbijanja istorodnog naelektrisanja. Zapravo, rezonantna stabilnost fosfoanhidridnih veza u
ATP-u je daleko niža nego što je to u slobodnom stanju i održavanje njihove stabilnosti u ATP-u zah -
te va energi ju, ko ja se oslo baða pri hi dro li zi. Upra vo hi dro li za ATP-a omo gu æa va prevoðenje
molekula u termodinamièki mnogo stabilnije stanje (produkti reakcije imaju mnogo manji nivo slo-
bodne energije). Treba imati u vidu da je u fiziološkim uslovima pH vrednost ,takva da su tri do èetiri
negativna naelektrisanja prisutna na ATP-u. To je i razlog zašto promena DG0 u hidrolizi g–fosforne
grupe ATP-a iznosi –30.5 kJ/mol, a u hidrolizi b–fosforne grupe iznosi –27.2 kJ/mol.
(A) (B)
Fosfodiestarska Fosfoanhidridne
NH2 veza veze
d d
O O
N
N
O
d
O
d d
O O P+O P+O
d d
N O O
N CH2 O ~Pd+ O ~Pd+ O ~Pd+ O
O
O O O H2 O
H H
H H
OH OH d d
O O
Adenozin
O P+O H + H O P+O
AMP d d
ADP O O
ATP
Slika 8. Struktura ATP-a (A) i kompetitivna rezonantna forma fosfoanhidridne veze (B). ~~~~ – oznaèava silu odbijanja isto-
rodnog naelektrisanja.
Hidroliza ATP-a na ADP + Pi daje energiju za mnoge esencijalne fiziološke biohemijske proce-
se, kao što su npr., transport jona i molekula nasuprot gradijenta koncentracije ili mišiæna kontrakcija.
Uopšte uzev, ovi procesi su omoguæeni konformacionim promenama proteina (enzima) koje se deša-
vaju kada se za njih veže ATP. Egzergona hidroliza vezanog ATP-a na ADP + Pi, koji napuštaju pro-
tein (enzim), omoguæava da se reakcije u æelijama odigravaju usmereno i ireverzibilno.
Mada najveæi broj biohemijskih reakcija u živim sistemima ukljuèuje hidrolizu ATP-a na ADP +
Pi (ortofosfatno razlaganje), u nekim reakcijama dolazi do hidrolize ATP-a u AMP+PPi (pirofosfatno
razlaganje). U ovim reakcijama, nastali pirofosfat (PPi) se veoma brzo hidrolizuje na dva or,tofosfata
(2Pi), što katalizuje enzim inorganska pirofosfataza. Ovo je visoko egzergona reakcija (DG0 = –33.5
kJ/mol). Slobodna energija hidrolize PPi se koristi u živim sistemima za odigravanje reakcija koje su
po prirodi egzergone. Na ovaj naèin se u ATP-u hidrolizuju dve visokoenergetske fosfoanhidridne
veze. Proces pirofosfatnog razlaganja ATP-a je proces koji je vazan za aktivaciju masnih kiselina
(Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA), za biosintezu nukleotida (Poglavlje: BIOSINTEZA NU-
KLEOTIDA), za urea ciklus (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CI-
KLUS), za sintezu UDP–glukoze u prosesu biosinteze glikogena (Poglavlje: BIOSINTEZA
UGLJENIH HIDRATA) ili za sintezu nukleinskih kiselina i aktivaciju aminokiselina.
Acil–fosfati. Hidroliza acil–fosfata ili transfer fosforne
, grupe, takoðe rezultira u oslobaðanju
energije. Tako promena standardne slobodne energije (DG0 ) u hidrolizi 1,3–bisfosfoglicerata iznosi
POGLAVLJE XV 185
–49.3 kJ/mol. Razlog zašto je ovaj molekul bogat energijom leži u prirodi rezonancije estarske veze
koju formira kiseonik:
d
O O
, d+ ,
R C O R R C O R
d+
U 1,3–bisfosfoglicerata moguænost rezonancije je mnogo manja nego u hidrolitièkim produktima,

pošto je parcijalno pozitivno naelektrisanje (d+) prisutno sa obe strane estarskog kiseonika (Slika 9).
d d
O O O
C+
d
O ~Pd+ O H2 O C O O
H C OH O H C OH + HO P O
CH2O P CH2O P O
1,3 bisfosfoglicerat 3 fosfoglicerat
Slika 9. Mehanizam hidrolize 1,3–bisfosfoglicerata.
Enol–fosfati. Visoka promena standardne slobodne energije (DG0´) u hidrolizi fosfoenolpiruvata

(PEP) iznosi –61.9 kJ/mol, što je najveæim delom posledica procesa izomerizacije enolnog produkta
u keto tautomer (Slika 10). U prvom,koraku dolazi do hidrolize ili transfera fosforne grupe sa PEP-a,
pri èemu se ostvaruje promena DG0 = –15.9 ,kJ/mol, dok je tautomerizacija enolnog u keto oblik vi-
soko egzergon proces praæen promenom DG0 = –46 kJ/mol. Zato egzergoni proces tautomerizacije, a
ne hidrolize PEP-a, omoguæava biosintezu ATP-a (Poglavlje: GLIKOLIZA).
o
Hidroliza: DG = 15.9 kJ/mol
d
CH2 O H2 O CH2 O
C O ~Pd+ O C O H + HO P O
COO O COO O
Fosfoenolpiruvat (PEP) Piruvat (enol)
o ,
Tautomerizacija: DG = 46 kJ/mol
CH2 CH3
C O H C O
COO COO
(enol) Piruvat (keto)
o ,
Ukupna reakcija: PEP + H2O Piruvat + Pi DG = 61.9 kJ/mol
Slika 10. Mehanizam hidrolize fosfoenolpiruvata.
Fosfoguanidini. Visoki potencijal transfera fosfatne grupe fosfoguanidina, (sinonim: fosfageni)

kao što su fosfokreatin i fosfoarginin, rezultira iz kompetitivne rezonance u njihovim guanido–gru-
pama (Slika 11). Šta više, ova rezonanca guanido–grupe je izraženija nego rezonanca fosfatne grupe
u fosfoanhidridnoj vezi.
+ d +
H2 N O H2 N
C NH P+O C NH2
d
H2 O O
N CH3 O N CH3
+ HO P O
CH2 CH2
O
COOH COOH
Fosfokreatin Kreatin
Slika 11. Kompetitivna rezonanca u fosfokreatinu i njegova hidroliza.

,
Promena standardne slobodne energije (DG0 ) u hidrolizi fosfokreatina iznosi –43.1 kJ/mol. Mi-
šiæi i nervne æelije, u kojih je visoka potrošnja i sinteza ATP-a, poseduju energetske rezervoare koji
služe za brzu regeneraciju ATP-a. U vertebrata, taj rezervoar energije je upravo fosfokreatin koji se
sintetiše u ovim æelijama u procesu:
o ,
ATP + Kreatin Fosfokreatin + ADP DG +12.6 kJ/mol
,
koga katalizuje enzim kreatin kinaza. U standardnim uslovima, ova reakcija je endergona (DG0 >O).
Meðutim, intracelularna koncentra,
cija reaktanata i proizvoda je takva da se reakcija odvija veoma
blizu ekvilibrijuma reakcije (DG0 »O). Prema tome, kada je æelija u procesu mirovanja, tada je kon-
centracija ATP-a relativno visoka, te je reakcija pomerena ka sintezi fosfokreatina. Nasuprot tome,
kada je matabolièka aktivnost æelija visoka, niska je koncentracija ATP-a, te se ekvilibrijum reakcije
pomera ka sintezi ATP-a. Stoga se može reæi da fosfokreatin deluje kao neka vrsta „pufera” za ATP u
æelijama koje poseduju enzim kreatin kinazu. U mišiæima jastoga, istovetnu ulogu fosfokreatina ima
fosfoarginin.
(C)
, Tioestri. Tioestri spadaju u visokoenergetska jedinjenja koja u hidrolizi imaju promenu
DG0 = –31.5 kJ/mol. Pored toga, tioestri se mogu ponašati kao nukleofili (donori elektrona) ili elek-
trofili (aceptori elektrona). Razlog za ovakvo ponašanje tioestara leži u osobini sumpora da ne daje
tako lako svoje elektrone za formiranje dvogube veze, tako da tioestri nemaju isti tip rezonancije kao
kiseonièni estri i pokazuju znaèajan karbonilni karakter (Slika 12). To je razlog zašto se rezonancija
ostvaruje na Ca–atomu tioestara. U sluèaju jonizacije Ca–atoma, acetil–S–CoA ima nukleofilni ka-
rakter. Ovakva osobina tioestara omoguæava da nukleofilni oblik može vršiti napad na elektrofilni
oblik istog tioestra što daje osnovu za biosintezu, npr., masnih kiselina (Poglavlje: BIOSINTEZA
LIPIDA).
d + d
O O H O
CH3 C
d+
~ S CoA CH3 C ~ S CoA Ca H2
d
C
d+
~ S CoA
Acetil S CoA
(Elektrofil) (Nukleofil)
Slika 12. Princip rezonancije tioestra acetil–S–CoA.
POGLAVLJE XV 187
DODATAK 1
,
Primer izraèunavanja DG0 i DG za izomerizaciju dihidroksiaceton fosfata (DHA–P) u gliceral-
dehid–3–fosfat (GLA–3–P) u reakciji koju katalizuje enzim triozofosfat izomeraza (Poglavlje: GLI-
KOLIZA).
H
CH2OH C O
C O H C OH
CH2O P CH2O P
DHA P GLA 3 P
U eksperimentalnim uslovima na 25°C (298°K) i pH7, u stanju ravnoteže, ekvilibrijuma, odnos

GLA–3–P/DHA–P iznosi 0.0475, odnosno Keq = 0.0475. Jednaèina koja definiše standardnu slobod-
nu energiju je:
DG 0¢ = -2.303 RT log K eq (1)
Ako se zamene vrednosti parametara u jednaèini (1), dobija se da je:
DG 0¢ = -2.303´ 8.31´ 298´ log( 0.0475) ili DG 0¢ = +7.5 kJ / mol ( DG 0¢ > 0)
U reakciji izomerizacije poèetna koncentracija DHA–P je 2x10–4 M, dok poèetna koncentracija
GLA–3–P iznosi 3x10–6 M. Jednaèina koja definiše slobodnu energiju je:
[GLA - 3 - P ] [GLA - 3 - P ]
DG = DG 0¢ + RT ln , Odnosno DG = DG 0¢ + 2.303 RT log (2)
[DHA - P ] [DHA - P ]
Ako se zamene vrednosti parametara u jednaèini (2), dobija se da je:
( 3´ 10-6 )
DG 0¢ = 7.5 + 2.303´ 8.31´ 298´ log , odnosno:
2´ 10-4
DG = 7.5 - 10.4 , ili DG = -2.9 kJ / mol ( DG < 0)
,
Zakljuèak: DG za datu reakciju može biti manje, veæe ili isto kao DG0 , što za
, visi od koncentraci-
je re,aktanata. Meðutim, spontanost reakcije zavisi samo od DG0, a ne od DG0 . Prema tome iako je
DG0 >0, reakcija izomerizacije DHA–P u GLA–3–P je spontan proces pošto je DG<0.
TRANSPORT KROZ MEMBRANU
Biološke membrane poseduju visoku selektivnu permeabilnost. Dvosloj lipida membrana pred-
stavlja visoko nepermeabilnu barijeru za veæinu polarnih molekula, što obezbeðuje da veæina u vodi
rastvornih komponenti æelije nije u stanju da nekontrolisano napusti æeliju. Stoga je protok molekula
i jona iz æelije u njenu okolinu i u suprotnom smeru precizno regulisan postojanjem specifiènih tran-
sportnih sistema u biološkim membranama. Transportni sistemi imaju nekoliko važnih uloga:
1. Transportni sistemi omoguæavaju regulaciju volumena æelije i održavanje intracelularne pH
vednosti, kao i uskog opsega koncentracije jona da bi se obezbedili optimalni uslovi za funkcionisa-
nje enzima. Ovaj efekat transportnih proteina je veoma važan, jer postoji bitna razlika u koncentraci-
jama jona u æeliji i njenoj okolini (Tabela 1).
Tabela 1. Pregled koncentracije jona unutar i van tipiène sisarske æelije.
Jon Intracelularna koncentracija (mM) Ekstracelularna koncentracija (mM)
Na+ 5–15 145

+
K 140 5
Mg2+ 30 1–2
Ca2+ 1–2 2,5–5

+ –7,4 –7,4
H 10 ili pH 7,4 10 ili pH 7,4
Cl– 4 110
2. Transportni sistemi omoguæavaju unošenje bioenergetskih molekula i gradivnih blokova iz

spoljašnje sredine u æeliju i izbacivanje toksiènih supstanci iz æelije u okolinu, i
3. Transportni sistemi omoguæavaju uspostavljanje gradijenta jona koji je neophodan za mnoge
funkcije æelije, a izmeðu ostalog i za eksitaciju nervnih æelija i mišiæa.
Analiza propustljivosti veštaèkog dvosloja lipida koji ne poseduje proteine u svom sastavu, po-
kazala je da molekuli mogu difundovati kroz nju niz gradijent koncentracije (sa strane sa visokom
koncentracijom molekula, ka strani dvosloja lipida sa niskom koncentracijom istih molekula). Meðu-
tim, brzina difuzije molekula kroz dvosloj lipida varira u zavisnosti od velièine molekula i njihove re-
lativne rastvorljivosti u uljima. Uopšte uzev, mali molekuli, koji su visoko rastvorljivi u uljima (hi-
drofobni i nepolarni) veoma brzo difunduju kroz dvosloj lipida. Mali nepolarni molekuli se veoma
dobro rastvaraju u lipidnom dvosloju te brzu difunduju kroz njega. Nenalektrisani polarni moleku-
li takoðe brzo difunduju kroz dvosloj lipida, ako su dovoljno mali. Na primer, CO2 (MM 44D), etanol
(MM 46D) ili urea (MM 60D) relativno brzo difunduju kroz lipidni dvosloj. Nasuprot njima, glicerol
(MM 92D) veoma sporo difunduje, a glukoza (MM 180D) tako reæi uopšte ne može da difunduje
kroz dvosloj lipida. Meðutim, voda, iako je slabo rastvorljiva u uljima, veoma brzo difunduje. Smatra
POGLAVLJE XVI 189
se da je veoma brza difuzija molekula vode kroz dvosloj lipida posledica toga što su molekuli vode
mali i nisu efektivno nenaelektrisani (oni su dipoli). Dvosloj lipida je totalno nepropustljiv za nae-
lektrisane molekule ili jone, bez obzira na njihovu velièinu Primera radi, veštaèki dvosloj lipida je
za 109 puta permeabilniji za vodu nego za male jone kakvi su Na+ ili K+.
A. Tipovi transporta kroz membranu

Slièno veštaèkom dvosloju lipida, biološke membrane omoguæavaju fizièku difuziju malih ne-
polarnih molekula i vode. Meðutim, biološke membrane su selektivno propustljive i za veliki broj
razlièitih polarnih molekula ukljuèujuæi saharide, aminokiseline, nukleotide, razlièite metabolite,
kao i za jone. Poznato je da specifièni proteini membrane omoguæavaju prenos ovakvih molekula.
Ovi proteini se nazivaju membranski transportni proteini i nalaze se u više formi u svim biološkim
membranama. Membranski transportni proteini su transmembranske forme proteina (Poglavlje: LI-
PIDI i MEMBRANE) i meðusobno se razlikuju po specifiènosti za transport odreðene klase mole-
kula (saharidi, aminokiseline, piuvat, citrat) ili jona, ali su èesto specifièni i za transport samo jedne
vrste iz iste klase molekula.
Neki transportni proteini omoguæa-
vaju prenos samo jednog molekula u je-
dinici vremena sa jedne na drugu stranu
membrane (uniport). Drugi funkcionišu
kao kotransportni sistem koji vrši pe-
nos jednog molekula kroz membranu si-
multano ili sekvencijalno sa prenosom
drugog, razlièitog molekula ili u istom
sme ru (simport) ili u suprotnom sme-
ru (an ti port) (Slika 1). Tako je tran s -
port saharida u æelije mnogih bakterija
Slika 1. Shematski prikaz transporta molekula kroz membranu. praæen istovremenim ubacivanjem i H+
(simport), dok Na+–K+ pumpa u plazma
membranama eukariotskih æelija deluje kao antiport, tj., izbacuje Na+ iz, a ubacuje K+ u æeliju (videti
dole).
Mnogi membranski transportni proteini omoguæavaju specifiènim molekulama da se kreæu kroz

dvosloj lipida u membrani u procesu koji se naziva pasivni transport. U sluèaju ako se transportuje
nenaelektrisan molekul, onda æe smer njegovog kretanja odreðivati samo razlika u koncentracijama
istog molekula sa jedne i druge strane membrane (gradijent koncentracije). Meðutim, ako molekul
nosi efektivno naelektrisanje, onda æe njegovo kretanje zavisiti kako od gradijenta koncentracije
istog molekula tako i od gradijenta nanaelektrisanja kroz membranu (membranski potencijal – Y).
Oba ova gradijenta èine jedinstveni elektrohemijski gradijent kroz membranu. Sve æelijske plazma
membrane poseduju elektrièni potencijal (gradijent voltaže) kroz membranu, gde je negativna vred-
nost gradijenta na unutrašnjoj površini, a pozitivna na spoljnoj površini plazma membrane. Ovakvo
stanje omoguæava ulazak pozitivno naelektrisanih jona, a spreèava ulazak negativno naelektrisanih
jona u æeliju. Neki od proteina koji su ukljuèeni u pasivni transport, formiraju vodene kanale kroz
membranu, koji omoguæavaju da molekuli odreðene mase i naelektrisanja prolaze kroz membranu
prostom fizièkom difuzijom. Drugi, nazvani poteini nosaèi (sinonim: translokatori, transporteri, per-
meaze) vežu za sebe specifièan molekul i prenose ga kroz membranu u procesu koji se naziva olakša-
na difuzija (Slika 2).
Slika 2. Shematski prikaz pasivnog i aktivnog transporta kroz membranu.
Kanali koje formiraju transmembranski proteini mogu biti stalno otvoreni, ali postoje i forme ka-
nala koji se mogu kontrolisano otvarati ili zatvarati (kanali sa vratima; engleski: „gated channels”).
Neki od kanala se mogu otvoriti kao odgovor na vezivanje ekstracelularnog liganda za proteine kana-
la (otvaranje kanala indukovano ligandom – engleski: „ligand–induced channels”) (Slika 3A),
dok se druga vrsta kanala može otvarati usled promene membranskog potencijala, voltaže (otvara-
nje kanala indukovano promenom voltaže – engleski: „voltage–induced channels”) (Slika 3B).
Slika 3. Shematski prikaz kanala sa vratima. (A) – otvaranje kanala indukovano ligandom, (B) – otvaranje kanala indukovano
promenom voltaže.
POGLAVLJE XVI 191
U mnogim sluèajevima, kanali sa vratima imaju mehanizam brzog zatvaranja vrata èak i kada je
stimulans za njihovo otvaranje još uvek prisutan. Primer je neuromuskulatorna sinapsa, gde nervni
impuls stimuliše kontrakciju mišiæa. U ovom sistemu se odvija serija otvaranja i zatvaranja najmanje
èetiri vrste kanala sa vratima i to za manje od jedne sekunde (Slika 4). Proces zapoèinje dolaskom
nervnog impulsa u nervni završetak, što izaziva pad membranskog potencijala (depolarizacija mem-
brane). To za posledicu ima privremeno voltažom indukovano otvaranje vrata Ca2+ kanala plazma
membrane nervnih završetaka. Pošto je koncentracija Ca2+ van æelije po pravilu više od 1000 puta ve-
æa nego u æeliji, Ca2+ brzo ulazi u nervni završetak i stimuliše sekreciju neurotransmitera acetilholina
(Slika 4, korak 1).
Sarkoplazmati~ni
retikulum
2+ 4
Ca +
Acetilholin Na
Nervni 1
impuls 2 Ca
2+
+
K
+
Na
Nervni zavr{etak + 3
Acetilholin Na
Mi{i}na }elija
Neuromuskularna sinapsa Aktivirana neuromuskularna sinapsa

u mirovanju
Slika 4. Shema funkcionisanja kanala sa vratima u neuromuskularnoj sinapsi.
Osloboðeni acetilholin se veže za receptore proteinske prirode na plazma membrani mišiæne æe-
lije u sinapsi. Ti receptori su kanali koji se privremeno otvaraju ligandom – acetilholinom i omoguæa-
vaju permeabilnost jona Na+ i K+. Pošto je koncentracija Na+ znatno veæa van nego u æeliji, dok je
obrnuta situacija sa jonima K+, dolazi do vema brzog (oko 1 msec) istovremenog ulaska Na+ i izbaci-
vanja K+ iz mišiæne æelije. S obzirom da je elektrohemijski gradijent Na+ kroz membranu u odnosu na
K+ mnogo izraženiji, ulazak Na+ u mišiænu æeliju je mnogo brži i intenzivniji nego izlazak K+. Prema
tome, posledica delovanja acetilholina preko otvaranja vrata specifiènog kanala za Na+ i K+ je lokal-
na depolarizacija plazma membrane mišiæne æelije (Slika 4, korak 2).
U membranama iste mišiæne æelije postoje i drugi proteinski kanali sa vratima permeabilni
uglavnom za jone Na+, koji se brzo otvaraju usled inicijalne depolarizacije membrane izazvane aktiv-
nošæu kanala sa vratima koje aktivira ligand acetilholin. To izaziva još intenzivniji ulazak Na+ u æeli-
ju što za posledicu ima dalju depolarizaciju plazma membrane koja se širi na celu membranu mišiæne
æelije (ovaj fenomen se naziva akcioni potencijal) (Slika 4, korak 3).
Posledica nastanka ovog akcionog potencijala je privremeno otvaranje kanala za jone Ca2+ u
membranama sarkoplazmatiènog retikuluma mišiæa što omoguæava izlazak Ca2+ u citosol. Poveæanje
intracelularne koncentracije jona Ca2+ ima za posledicu indukciju kontrakcije miofibrila u mišiænoj
æeliji (Slika 4, korak 4)
Neki od ovih proteina nosaèa funkcionišu kao pumpe u smislu da vrše prenos molekula ili jona
kroz membranu nasuprot elektrohemijskom gradijentu. Ovaj transport se naziva aktivni transport
(Slika 2). Za razliku od pasivnog transporta, aktivni transport zahteva utrošak energije da bi se reali-
zovao. Najèešæi izvor energije je hidroliza ATP-a od strane proteina nosaèa ili kotransport jona Na+
ili H+ niz njihov elektrohemijski gradijent.
Da li se prenos može okarakterisati kao pasivni ili aktivni transport zavisi od promene slobodne
energije u procesu prenosa molekula. Ako se posmatra prenos nekog nenaelektrisanog molekula A,
promena slobodne energije njegovog prenosa kroz membranu iz spoljne sredine u æeliju, gde c1 pred-
stavlja njegovu koncentraciju van æelije a c2 njegovu koncentraciju u æeliji, može se predstaviti kao:
C C
DG = RT ln 2 , odnosno, DG = 2.303 RT ln 2
C1 C1
gde je R gasna konstanta (8.31 kJ/mol °K), a T temperatura na kojoj se transport dešava (Poglavlje:
BIOENERGETSKI PRINCIPI). Prema tome, ukoliko je koncentracija molekula A veæa van æelije
nego u æeliji vrednost promene slobodne energije transporta molekula iz spolje sredine u æeliju æe biti
negativna (DG<0) te æe se proces transporta dešavati spontano (pasivni transport). U suprotnom slu-
èaju, vrednost promene slobodne energije æe biti pozitivna (DG>0) i transport æe se dešavati samo
ako je povezan sa nekom egzergonom reakcijom (Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI), ka-
kva je hidroliza ATP-a (aktivni transport). Na primer, ako se posmatra transport kroz membranu ne-
naelektrisanog molekula koncentracije c1 = 10–3 mM sa spoljne strane membrane i koncentracije c2 =
10–1 mM unutar æelije, onda je promena slobodne energije jednaka:
10-1
DG = 2.303 RT ln . kJ / mol
= 2.303´ 8.31´ 298´ 2 = +1107
10-3
Prema tome, na 25°C (298 °K) transport ovog molekula zahteva utrošak energije, odnosno to je
aktivni transport, jer je DG>0.
U sluèaju odreðivanja slobodne energije transporta naelektrisanih molekula ili jona, onda se u
kalkulaciju mora uzeti i membranski potencijal, odnosno elektrohemijski gradijent, te je promena
slobodne energije:
C
DG = RT log 2 + ZF Dy
C1
gde je Z naelektrisanje molekula koji se transportuje, DY membranski potencijal izražen u voltima, a
F je Faraday-ova konstanta (96,494 kJ/mol V).
B. Aktivni transport uz pomoæ utroška ATP-a

Kao što je veæ reèeno, transport kroz mrmbranu može biti, uniport, simport ili antiport, što važi i
za aktivni transport. Pored toga, transport naelektrisanih molekula, odnosno jona može se specificira-
ti kao (a) elektroneutralni transport (nema promene ukupnog naelektrisanja) gde se neutrališe nae-
lektrisanje bilo simportom molekula ili jona sa suprotnim naelektrisanjem ili antiportom molekula ili
jona istoimenog naelektrisanja ili (b) elektrogenski transport gde dolazi do promene ukupnog nae-
lektrisanja kroz membranu.
Koncentracija glukoze u krvi je veæa nego u æelijama, na primer eritrocitima, te se glukoza nor-
malno transportuje u eritorcite gde se razlaže u procesu glikolize. Meðutim, veoma èesto koncentra-
cija supstanci potrebnih æeliji je niža van æelije. Stoga se takve supstance moraju aktivno i selektivno
prebacivati u æeliju protiv gradijenta njihove koncentracije. To se ostvaruje aktivnim transportom ko-
ji je, kao što je reèeno, egzergon proces i zahteva utrošak energije za svoju realizaciju. Najèešæi donor
energije za aktivni transport je hidroliza ATP-a. U reakcijama aktivnog transporta, ATP se ne koristi
POGLAVLJE XVI 193
za fosforilaciju supstrata (molekula koji se prenosi), kao što je to èest sluèaj u metabolièkim procesi-
ma veæ za fizièko odigravanje transporta, odnosno za menjanje konformacije transportera.
Tri tipa transmembranskih proteina sa enzimskom aktivnošæu koji aktivno vrše transport katjona
uz hidrolizu ATP-a su:
1. ATPaze P–tipa koje su locirane u plazma membranama i koje se direktno fosforilišu (boèna
grupa specifiène asparaginske kiseline – otuda oznaka P) od strane ATP-a tokom procesa trasnporta,
te postoje u dve konvertibilne forme – E1 i E2. Ove ATPaze omoguæavaju transport razlièitih katjona,
a razlikuju se od ostalih ATPaza koje vrše transport katjona po tome da se mogu inhibirati jonima va-
nadijuma. Imaju molekulsku masu oko 100 kD.
2. ATPaze F–tipa (F1F0–ATPaza) koje su locirane u mitohondrijama i ukljuèene u sintezu
ATP-a (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA) i
3. ATPaze V–tipa su, za razliku od ATPaze P–tipa, ukljuèene samo u transport protona (H+).
Oznaka V oznaèava da su prvi put naðene u membranama vakuola gljiva i kvasaca. Kasnije je utve-
ðeno da ove ATPaze postoje i u membranama biljnih vakuola, kao i u membranama vezikula ukljuèe-
nih u procese endocitoze i egzocitoze. Ova klasa ATPaza je neophodna za funkcionisanje lizozoma,
endozoma, sekretornih vezikula, Goldži-jevog aparata u biljnim i životinjskom æelijama. Enzimi V–
tipa su molekulske mase preko 400 kD i sastoje se od više razlièitih subjedinica. Hidroliza ATP-a i
transport protona se odvijaju na zasebnim subjedinicama multimera, koje su konformaciono usko po-
vezane. Homologne su sa ATPazama F–tipa.
Veæina eukariotskih æelija sadrži sva tri tipa ATPaza, dok prokarioti poseduju ATPaze P i F, ali ne
V–tipa. Protonske pumpe u membranama vakuola aktivne uz hidrolizu ATP-a su specifiènost funk-
cionisanja eukariotske æelije koje imaju razvijenu sposobnost endocitoze i egzocitoze, te ih zato ne-
ma u prokariota. Pored ovde navedenih enzima, postoje i ATPaze A–tipa koje se razlikuju od gore
navedenih ATPaza, jer su ukljuèene u transport anjona.
ATPaze P–tipa. Najbolje izuèen sistem aktivnog transporta ovog tipa je (Na+–K+)–ATPaza
plazma membrana. Veæina životinjskih æelija ima visoku intraæelijsku koncentraciju K+ jona a nisku
koncentraciju Na+ jona u odnosu na sredinu koja ih okružuje (Tabela 1). Ovaj jonski gradijent nastaje
kao posledica funkcionisanja (Na+–K+)–ATPaze koja se još naziva i Na+–K+–pumpa, zato što je ak-
tivni transport ovih jona meðusobno direktno povezan, odnosno enzim omoguæava ispumpavanje
Na+ jona iz i upumpavanje K+ jona u æeliju uz hidrolizu intracelularnog ATP-a. Aktivni transport ovih
jona je od veoma velike fiziološke važnosti i veliki procenat sintetisanog ATP-a u životinjskim æelija-
ma troši se u pumpanju Na+ i K+ jona (nervne æelije 70%). (Na+–K+)–ATPaza pomaže u regulaciji
održavanja volumena æelije, jer kontroliše koncentraciju jona u æeliji a samim tim i osmotski pritisak
od koga zavisi da li æe æelija uveæavati ili smanjivati volumen. Elektrohemijski gradijent nastao delo-
vanjem (Na+–K+)–ATPaza u životinjskim æelijama važan je faktor jer omoguæava ekscitabilnost ner-
vnih i mišiænih æelija, kao i aktivni transport saharida i aminokiselina u nekim æelijama.
Enzim (Na+–K+)–ATPaza je transmembranski protein koji se sastoji od dva tipa subjedinica: a–
subjedinica (110 kD – nije glikozilovan protein) i b–subjedinice (oko 55 kD) koja je glikoprotein.
Ove dve su bje di ni ce su kom bi no va ne u funk ci o nal nom en zi mu kao a 2 b 2 te tra mer (Sli ka 5).
a–subjedinica poseduje katalitièku aktivnost, kao i mesta vezivanja Na+ jona i ATP-a koja se na-
laze na citoplazmatiènoj strani ovog transmembranskog proteina, dok se mesta vezivanja K+ jona i
inhibitora aktivnosti ovog enzima (oubain) locirana na ekstracelularnom delu enzima. Enzim podleže
reverzibilnom procesu fosforilacije i defosforilacije. Ukupna stehiometrija reakcije u kojoj uèestvuje
(Na+–K+)–ATPaza je:
+ + + +
3 Na (unutra) + 2 K (van) + ATP + H2O 3 Na (van) + 2 K (unutra) + ADP + Pi
iz èega proizlazi da (Na+–K+)–ATPaza omoguæava elektrogenski antiport, jer tri pozitvna naelektri-
sanja napuštaju æeliju (3 Na+), dok dva pozitivna naelektrisanja istovremeno ulaze u æeliju (2 K+).
Osloboðena energija prilikom hidrolize ATP-a omoguæava da se realizuje endergoni transport Na+ i
K+ jona nasuprot njihovih gradijenata koncentracije.
Slika 5. Shematski prikaz (Na+–K+)–ATPaze.
Eksperimenti su pokazali da se u procesu transporta jona enzim (Na+–K+)–ATPaza fosforiliše i

to boène grupu specifiène asparaginske kiseline u polipeptidnom lancu tek kada se Na+ jon veže za
svoje mesto na enzimu pri èemu se dobija aspartilfosfat. Nastali asprtilfosfat se defosforiliše nakon
vezivanja K+ jona za enzim. Ovo zapažanje je dovelo do zakljuèka da (Na+–K+)–ATPaza postoji u
dva konformaciona stanja E1 i E2 koja imaju razlièite kvartarne strukture, razlièite katalitièke aktiv-
nosti i razlièite specifiènosti za ligande (komponente, u ovom sluèaju joni, koji se vezuju za enzim).
Konformaciono stanje E1 je okrenuto ka citoplazmi i ima mesto sa visokim afinitetom za Na+ jone
(Km = 0.2 mM što je znatno niže od intracelularne koncentracije ovih jona). Za ovo stanje se veže i
ATP koji vrši fosforilaciju enzima (E1~P) samo kada je vezan i Na+ jon za enzim. Konformaciono
stanje E2–P okrenuto je ka spoljašnjosti æelije i ima formirano mesto sa visokim afinitetom za K+ jon
(Km = 0.05 M, što je znatno niže od ekstracelularne koncentracije ovog jona). Kada se veže K+ jon za
konformaciono stanje E2–P dolazi do hidrolize fosfatne grupe (E2 + Pi). Smatra se da (Na+–K+)–AT-
Paza funkcioniše na sledeæi naèin (Slika 6). Prvo dolazi do vezivanja tri jona Na+ iz citoplazme za
konformaciono stanje E1 a odmah zatim i vezivanje molekula ATP-a pri èemu se formira ternarni
kompleks (Slika 6, korak 1). Ternarni kompleks se transformiše u visoko energetski aspartilfosfat in-
termedijerno stanje enzima – E1~P · 3Na+ (Slika 6, korak 2). Nastali visokoenergetski intermedijer
se relaksira menjajuæi konformaciju u E2–P · 3Na+ i kao posledica promene konformacije dolazi do
transporta Na+ jona kroz membranu u spoljašnju sredinu gde se oslobaða sa enzima (Slika 6, korak
3). Slobodna forma E2–P veže za sebe K+ jone iz spoljašnje sredine pri èemu nastaje kompleks E2–P
· 2K+ (Slika 6, korak 4). U sledeæoj reakciji ciklusa dolazi do hidrolize fosfatne grupe sa enzima i
kompleks dobija formu E2 · 2K+ (Slika 6, korak 5). Na kraju, E2 · 2K+ menja konformaciju, tran-
sportuje K+ jone kroz membranu i oslobaða ih u citoplazmu, gde se za konformaciono stanje E1 u ci-
toplazmi ponovo vežu Na+ joni i ciklus se dalje nastavlja (Slika 6, korak 6). Kao što se može videti,
koraci 1, 2 i 5 su egzergone reakcije, dok su koraci 3, 4 i 6 endergoni transporti jona.
POGLAVLJE XVI 195
Slika 6. Mehanizam delovanja (Na+–K+)–ATPaze.
Drugi predstavnik ATPaza P–tipa je Ca2+–ATPaza koja se naziva i Ca2+ pumpa. Kalcijum delu-
je kao sekundarni glasnik slièno cAMP-u (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi), ta-
ko da tranzitorno poveæanje Ca2+ jona u citoplazmi izaziva brojne celularne odgovore, kao što su
kontrakcija mišiæa, oslobaðanje neurotransmitera, razlaganje glikogena ili aktivaciju oksidativnog
metabolizma. Korišæenje fosfata od strane æelije u manipulaciji energijom zahteva da koncentracija
Ca2+ jona u æeliji bude relativno niska jer
je, na primer, rastvorljivost Ca2(PO4)3 u
vodenoj sredini veoma niska i iznosi 65
mM. Zato je intracelularna koncentracija
Ca2+ jona (~ 0.1 mM) za èetiri reda velièi-
ne niža nego koncentracija Ca2+ jona u
ekstracelularnom prostoru. Ovako visok
gradijent koncentracije Ca2+ održava se
zahvaljujuæi aktivnom transportu ovog
jona pomoæu enzima Ca2+–ATPaze u pla-
zma membranama i membranama endo-
plazmatiènog retikuluma i mitohondrija.
Transport Ca2+ jona kroz membranu se
vrši uz hidrolizu ATP-a, na slièan naèin
2+ kao što to èini (Na+–K+)–ATPaza (Slika
Slika 7. Mehanizam delovanja Ca –ATPaze.
7).
Da bi æelija održala svoje normalno fiziološko stanje, ona mora veoma precizno da reguliše ak-
tivnost pumpi u membrani. Regulacija Ca2+–ATPaze pumpe u plazma membrani je kontrolisana ni-
voom Ca2+ jona preko specifiènog proteina – kalmodulina koji za sebe veže ove jone. Kompleks
Ca2+–kalmodulin aktivira Ca2+–ATPazu snižavanjem Km ovog enzima za Ca2+ jone sa 20 na 0.5 mM
usled vezivanja kompleksa Ca2+–kalmodulin za Ca2+–ATPazu. Kompleks Ca2+–kalmodulin se veže
za specifièni segment polipeptida Ca2+–ATPaze, koji je, inaèe, u slobodnoj formi enzima inhibitor
njegove aktivnosti. U odsustvu Ca2+–kalmodulina, taj domen polipeptidnog lanca Ca2+–ATPaze za
koga se veže ovaj kompleks interaguje sa ostalim delom enzima i inhibira njegovu aktivnost (autoin-
hibicija). Kada koncentracija Ca2+ jona poraste, formira se Ca2+–kalmodulin kompleks koji se veže
2+
za svoj domen vezivanja na Ca –ATPazi što dovodi do aktivacije enzima usled promene njegove
konformacije. Zahvaljujuæi ovakvom sistemu interakcije kompleksa Ca2+–kalmodulin i Ca2+–ATPa-
ze, Ca2+ joni sami održavaju svoju intracelularnu koncentraciju. Kada je intracelularna koncentracija
Ca2+ ispod konstante disocijacije kalmodulina za Ca2+ (~ 1 mm), enzim Ca2+–ATPaza je relativno ne-
aktivna usled autoinhibicije. Kada koncentracija Ca2+ prevaziðe vrednost konstante disocijacije, on-
da se Ca2+ vezuje za kalmodulin i uspostavlja se Ca2+–kalmodulin kompleks. Ovaj kompleks se veže
za svoje specifièno mesto vezivanja na Ca2+–ATPazi èime se ovaj enzim aktivira i ispumpava Ca2+ iz
æelije. Kada koncentracija Ca2+ u æeliji padne, dolazi do disocijacije Ca2+ sa kompleksa Ca2+–kalmo-
dulin, te kalmodulin disosuje sa Ca2+–ATPaze i enzim se autoinhibira.
U grupu ATPaznih pumpi spada i (H+–K+)–ATPaza parietalnih æelija mukoze želuca koje luèe
HCl u želudaènu šupljinu. Ove æelije luèe HCl u koncentraciji od 0.15M (pH 0.8). Pošto je intracelu-
larni pH ovih æelija 7.4, razlika u pH je 6.6 jedinica, što je najveæa zabeležena razlika izmeðu inrace-
lularnog i ekstracelularnog pH u eukariotskih æelija. Princip formiranja HCl u želucu se ostvaruje
kroz dve reakcije. U prvoj reakciji se izbacuju protoni koji su nastali u procesu delovanja enzima an-
hidraze ugljendioksida:
+
CO2 + H2O HCO3 + H
Izbacivanje protona iz æelije ostvaruje se pomoæu (H+–K+)–ATPaze preko elektroneutralnog an-

tiporta, pri èemu se u æeliju ubacuje jon K+. Inaèe, (H+–K+)–ATPaza se fosforiliše i defosforiliše to-
kom transporta jona, kao što je to sluèaj i sa kao i (Na+–K+)–ATPazom i Ca2+–ATPazom. U ovom slu-
èaju, ubaèeni K+ jon se izbacuje iz æelije u drugoj reakciji preko elektroneutralnog kotransporta sa
Cl– jonima koji interaguju sa izbaèenim protonima dajuæi HCl.
Varijanta aktivnog transporta zavisnog od ATP-a je i translokacija molekula kroz membranu koji
koriste mnoge bakterije. Ovaj transport se odnosi na neke važne saharide, kao što su glukoza, frukto-
za, manoza ili njihovi derivati N–acetilglukozamin, manitol, sorbitol, galaktitol (Poglavlje: UGLJE-
NI HIDRATI). Translokacija ovih molekula se razlikuje od klasiènog aktivnog transporta, jer se mo-
lekul koji se prenosi kroz membranu simultano hemijski modifikuje. Najbolje izuèeni sistem ovog ti-
pa transporta je fosfoenolpiruvat : fosfotransferazni sistem (PEP:PTS) bakterije E. coli (Slika 8).
Fosfoenolpiruvat (PEP) je donor visokoenergetske fosforne grupe, koja se inaèe može koristiti
za biosintezu ATP-a (Poglavlje: GLIKOLIZA). PEP:PTS omoguæava simultani transport i fosfori-
laciju saharida, tako da su u æeliju ubaèene fosforilisane forme saharida, koji ne mogu napustiti æeliju
veæ se mogu direktno koristiti za proces glikolize. PEP:PTS se sastoji od više komponenti od kojih su
dve komponente solubilni citoplazmatièni proteini – enzim I (E I) i HPr proteina (poseduje specifiè-
ni histidin u svom polipeptidu koji se fosforiliše i omoguæava prenos fosforne grupe). Ove dve kom-
ponente uèestvuju u transportu kroz membranu svih saharida. Nasuprot njima, u PEP:PTS komplek-
su postoji i specifièni transmembranski transportni protein E II. U nekim sluèajevima postoji i pro-
tein E III, specifièan za prenos saharida, koji je ili vezan za unutrašnju stranu plazma membrane ili je
solubilan u citoplazmi. Tako u transportu glukoze uèestvuju specifiène forme ovih proteina E IIglc i E
IIIglc. Transport glukoze se odigrava na sledeæi naèin. Prvo PEP omoguæava fosforilaciju N3–atoma
histidina (His189) enzima E I pri èemu se formira reaktivni fosfohistidinski adukt (Slika 8, korak 1). U
sledeæoj reakciji se fosforna grupa prbacuje na N1–atom histidina (His15) proteina HPr (Slika 8, ko-
rak 2). Nastali HPr~P produkt omoguæava prenos fosforne grupe na histidin (His90) proteina E IIIglc
(Slika 8, korak 3). Èetvrti prenos fosforne grupe se ostvaruje fosforilacijom specifiènog cisteina
(Cys421) u transmembranskom proteinu E IIglc (Slika 8, korak 4). Na kraju se fosforna grupa pore-
POGLAVLJE XVI 197
glc
klom iz PEP-a prebacuje sa E II ~P na glukozu koja se transportuje tako da se u æeliji dobija gluko-
zo–6–fosfat kao krajnji produkt procesa transporta glukoze (Slika 8, korak 5). Prema tome, transport
glukoze je omoguæen njenom indirektnom egzergonom fosforilacijom od strane PEP-a. Ovaj naèin
transporta glukoze je sa energetskog stanovišta izuzetno povoljan za æeliju jer se troši energija samo
jednog ekvivalenta ATP-a. U sluèaju transporta glukoze u veæine drugih æelija, troše se dva ATP-a;
jedan za sam transport glukoze kroz membranu, a drugi za fosforilaciju glukoze u glukozo–6–fosfat.
Komponenta PEP:PTS protein E IIIglc igra ulogu i u kontroli aktivnosti transportnog proteina
laktozo permeaze, kao i adenilat ciklaze (Slika 8).
Slika 8. Mehanizam transporta saharida u bakterija.
C. Aktivni transport uz pomoæ gradijenta jona

Sistem kao što je (Na+–K+)–ATPaza koristi osloboðenu slobodnu energiju hidrolize ATP-a za
formiranje elektrohemijskog gradijenta kroz membranu. Ova energija nastalog elektrohemijskog
gradijenta može biti iskorišæena za odvijanje razlièitih endergonih fizioloških procesa. Zapravo bio-
sinteza ATP-a u mitohondrijama (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA) i hloroplastima
odvija se na raèun smanjivanja gradijenta protona kroz membranu mitohondrija koji je generisao re-
spiratorni lanac. S druge strane, i aktivni transport nekih molekula može biti vezan sa smanjivanjem
gradijenta jona kroz membranu. Takvi aktivni transporti su Na+–glukoza simport, korišæenje lakto-
ze iz medijuma od strane E. coli pomoæu laktozo permeaze, kao i transport ATP-a i ADP-a kroz mito-
hondrijalnu membranu (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
Na+–glukoza simport omoguæava da se glukoza uneta hranom aktivno transportuje u epitelne

æelije intestinuma zajedno sa Na+ jonima (Slika 9A). Iz ovih æelija se glukoza prebacuje u kapilare sa
unutrašnje strane æelija sistemom pasivnog uniport transporta uz uèešæe specifiènog proteina mem-
brane koji olakšava difuziju (Slika 9B).
Iako je direktni donor energije za transport glukoze u ovom sluèaju gradijent Na+ jona, slobodna
energija hidrolize ATP-a je realni izvor energije za transport glukoze kroz održavanje gradijenta Na+
jona preko delovanja (Na+–K+)–ATPaze.
Slika 9. Transport glukoze unete hranom u krvotok. (A) Mehanizam simporta glukoze sa Na+ jonima. (B) Funkcionisanje epi-
telijalnih æelija intestinuma u transportu glukoze u krvotok.
Laktozo permeaza (sinonim: galaktozid permeaza) je alternativni sistem aktivnog transporta sa-
harida u Gram–negativnih bakterija, kakva je i E. coli. Laktozo permeaza koristi gradijent protona
kroz bakterijsku æelijsku membranu za kotransport H+ i laktoze (Slika 10). Protonski gradijent se for-
mira aktivnošæu respiratonog lanca u membrani, slièno formiranju gradijenta protona u mitohondri-
jama (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA) (mora se reæi da se elektrohemijski gradi-
jent protona u oba sluèaja primarno koristi za biosintezu ATP-a).
Eksperimentalni dokazi da aktivni transport laktoze zahteva prisustvo gradijenta protona su da
dodavanje D–laktata (izvor energije za formiranje protonskog gradijenta kroz membranu) znaèajno
POGLAVLJE XVI 199
poveæava brzinu transporta laktoze kroz membranu. Nasuprot tome, inhibitori oksidativnog metabo-
lizma (npr., cijanid) koji spreèavaju formiranje gradijenta protona izuzetno snažno redukuju brzinu
transporta laktoze u æeliju. Pored toga, 2,4–dinitrofenol koji poništava gradijent protona kroz mem-
branu, totalno inhibira transport laktoze u intaktnu æeliju.
Slika 10. Mehanizam delovanja laktozo permeaze (A) i topologija transporta i formiranje gradijenta protona u æeliji E. coli
(B).
Laktozo permeaza bakterije E. coli je integralni, transmembranski protein (47 kD) koji poseduje
12 membranskih domena u obliku a–heliksa (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Ovaj enzim, sliè-
no (Na+–K+)–ATPazi, postoji u dva konformaciona stanja. Konformaciono stanje E–1 èije je mesto
vezivanja laktoze sa niskim afinitetom za laktozu okrenuto je ka citoplazmi, dok je konformaciono
stanje E–2 sa visokim afinitetom za vezivanje laktoze okrenuto ka spoljašnjosti æelije. Interkonverzi-
ja ova dva stanja je moguæa samo ako su mesta za vezivanje laktoze i H+ popunjena ovim ligandima
ili oba mesta prazna. Ovaj naèin indukovanja promene konformacije obezbeðuje da ne dolazi do na-
rušavanja gradijenta H+ bez kotransporta laktoze u æeliju. Pored laktoze, riboza, arabinoza, prolin,
nekoliko drugih aminokiselina i sukcinat se transportuju u E. coli pomoæu simporta sa protonima.
Ostali specifièni transporti molekula ili redukcionog potencijala, vezani za funkcionisanje odre-
ðenih metabolièkih procesa prikazani su u relevantnim Poglavljima.
OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA
Struktura mitohondrija, Respiratorni lanac

Još je 1789. godine, Antonie Lavoisier pokazao da živi sistemi konzumiraju kiseonik oslobaða-
juæi ugljendioksid. Meðutim, tek je poèetkom dvadesetog veka, najveæim delom zahvaljujuæi radovi-
ma Otto Warburg-a, ustanovljeno da su biološke oksidacije katalizovane intracelularnim enzimima.
Tako se npr. glukoza kompletno oksiduje do ugljendioksida enzimskim reakcijama glikolize, oksida-
tivne dekarboksilacije piruvata i Ciklusa limunske kiseline. Opšta jednaèina oksidacije glukoze mo-
lekularnim kiseonikom je:
C 6 H 12O6 + 6O2 ® 6CO2 + 6H 2O (1)
0´
sa visokom promenom standardne slobodne energije (DG = –2823 kJ/mol). Da bi se uoèio prenos
elektrona u ovoj reakciji, jednaèina (1) se može prikazati u dva koraka. U prvom koraku se C–atomi
glukoze oksiduju:
C 6 H 12O6 + 6H 2O ® 6CO2 + 24H + + 24e - (2)
a u drugom koraku se molekularni kiseonik redukuje do vode:
6O2 + 24H + + 24e - ® 12H 2O (3)
Živi sistemi vrše oksidaciju glukoze u opisana dva koraka, koji omoguæavaju da se simultano vr-
ši proces prenosa elektrona (respiratorni lanac), u kome se oslobaða energija i proces biosinteze
ATP-a (oksidativna fosforilacija) kada se osloboðena energija koristi za njegovu sintezu. Ova dva
procesa se u eukariota odigravaju u mitohondrijama, a u aerobnih prokariota u citoplazmatiènoj
membrani. Dvanaest elektronskih parova iz oksidacije glukoze se ne prenosi direktno na molekularni
kiseonik, veæ na koenzime NAD+ i FAD pri èemu se dobijaju 10 NADH (2 u procesu glikolize, 2 u
procesu oksidativne dekarboksilacije piruvata i 6 u Ciklusu limunske kiseline) i 2 FADH2 (u Ciklusu
limunske kiseline) (Poglavlja: GLIKOLIZA, OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRU-
VATA i CIKLUS LIMUNSKE KISELINE). Preuzeti elektroni se prenose na respiratorni lanac pri-
likom reoksidacije NADH u NAD+ i FADH2 u FAD. Molekularni kiseonik je terminalni akceptor
ovih elektrona, pri èemu se dobija H2O kao krajnji proizvod. Tokom transporta elektrona u respira-
tornom lancu dolazi do istovremenog izbacivanja protona u meðumembranski prostor mitohondrija.
Kao posledica ovog procesa formira se slobodnom energijom bogat gradijent protona kroz unutra-
šnju membranu mitohondrija koji forsira sintezu ATP-a od ADP-a i Pi u procesu oksidativne fosfori-
lacije. Reoksidacija svakog NADH rezultira u sintezi tri ATP-a, a reoksidacija svakog FADH2 u sin-
tezi dva ATP-a (videti dole). To je razlog zašto se u biološkoj oksidaciji glukoze do CO2 i H2O u sisa-
ra sintetiše 38 ATP-a po molekulu glukoze (Tabela 1), jer sisari poseduju i malat–aspartatni transport-
ni sistem za prebacivanje redukcionog potencijala NADH nastalog u glikolizi iz citoplazme u mito-
hondriju (videti dole).
POGLAVLJE XVII 201
Tabela 1. Energetski bilans totalne oksidacije glukoze u sisara.
Reakcija Sintetisani ATP
Glikoliza
Fosforilacija na nivou supstrata 2

+
2x NADH ® 2x NAD (respiratorni lanac) 6
Oksidativna dekarboksilacija piruvata
2x NADH ® 2x NAD+ (respiratorni lanac) 6
Ciklus limunske kiseline
Fosforilacija na nivou supstrata 2

+
6x NADH ® 6x NAD (respiratorni lanac) 18
2x FADH2 ® 2x FAD (respiratorni lanac) 4
Netto: 38
A. Struktura mitohondrija
Mitohondrije su organele eukariotskih æelija u kojima se vrši najveæi deo biohemijskih procesa ve-
zanih za energetski metabolizam æelije. Stoga se popularno mitohondrije nazivaju i „energetske cen-
trale”. Izgleda da je broj mitohondrija po æeliji konstantan (æelije jetre imaju oko 800 mitohondrija).
Razlièito su zastupljene u æelijama. Tako, 20% volumena æelije jetre, a 50% volumena srèanog mišiæa
zauzimaju mitohondrije. Mitohondrije su locirane u strukturama koje zahtevaju ATP, gde je potrebna
visoka biohemijska aktivnost (npr. mišiæi srca, krila insekata, speramtozoidi) ili blizu citoplazmatiènih
mesta gde je smešten materijal za oksidaciju (npr. kapljice masti). Mitohondrije imaju razlièiti oblik u
zavisnosti u kojim se æelijama nalaze. Tako æelije jetre imaju okruglaste, a æelije bubrega ili srèanog
mišiæa cilindriène mitohondrije velièine od 1 do 2 mm dužine i 0.5 mm u preèniku (velièina slièna bakte-
rijskim æelijama). Mitohondrije poseduju dve membrane i matriks (Slika 1): spoljašnja membrana, ko-
ja je elastièna i sadrži 50% lipida u svom sastavu. Permeabilna je za veliki broj molekula i jona jer sadrži
veliki broj porina, proteina koji formiraju transmembranske pore velikog dijametra. Za spoljnu mem-
branu mitohondrija su vezane, npr., enzimske aktivnosti acil–S–CoA–sintetaze, fosfolipaze A ili nu-
kleozid difosfat kinaze. Unutrašnja membrana mitohondrija je jako naborana, praveæi invaginacije ko-
je se nazivaju kriste, èime se površina ove membrane uveæava.
Ova membrana sadrži samo 25% li-
pida i u njoj su smešteni svi enzimi respi-
ratornog lanca (NADH–dehidrogenaza,
gvožðe–sumporni proteini, citohromi a,
b, c1, ATP–sintaza, sukcinat dehidroge-
naza) kao i transportni proteini masnih
kiselina (karnitin–aciltransferaza). Mi-
tohondrije æelija jetre imaju manji broj
krista nego æelije srèanog mišiæa, što se
Slika 1. Shema strukture mitohondrije. objašnjava daleko veæom oksidativnom
aktivnošæu æelija srèanog mišiæa. Prostor izmeðu dve membrane mitohondrija, èini meðumembran-
ski prostor. Matriks mitohondrija je gel–faza (sadrži <50% vode), koja sadrži visoke koncentracije
solubilnih enzima oksidativnog metabolizma (enzimi Ciklusa limunske kiseline, oksidativne dekar-
boksilacije piruvata, b–oksidacije masnih kiselina) raznorodne supstrate, koenzime i inorganske jo-
ne. U matriksu mitohondrija je smeštena i mitohondrijalna genetièka mašinerija – DNK, RNK i ribo-
zomi), koja omoguæava sintezu mitohondrijalnih proteina, ali ne svih.
Transportni sistemi u mitohondrijama. Za razliku od spoljašnje membrane, unutrašnja mem-
brana mitohondrija je nepermeabilna za veæinu hidrofilnih supstanci. Stoga mitohondrije moraju
imati specifiène transportne sisteme da bi bili omoguæeni sledeæi procesi:
1. Citoplazmatièni NADH (nastao u glikolizi) se mora reoksidovati i svoj redukcioni potencijal
predati respiratornom lancu u unutrašnjoj membrani mitohondrija. Unutrašnja membrana mitohon-
drija je sasvim nepropustljiva za NAD+ ili NADH. NADH nastao u glikolizi (koenzim gliceraldehid–
3–fosfat dehidrogenaze) koja se odigrava u citoplazmi, mora se reoksidovati u NAD+ da bi se glikoli-
za dalje odvijala. Stoga postoji sistem prenosa elektrona NADH u respiratorni lanac u unutrašnjoj
membrani mitohondrije. Jedan od ovih transportnih sistema („shuttle”) je glicerofosfatni transporter
(æelije mišiæa krila insekata) (Slika 2). U prvom koraku ovog transportnog sistema, NADH se reoksi-
duje u NAD+ pod delovanjem enzima prisutnog u citoplazmi, 3–fosfoglicerol dehidrogenaze, preda-
juæi svoj redukcioni potencijal dihidrokiacetonu pri èemu se dobija 3–fosfoglicerol (Slika 2, ko rak
1). Na sta li 3–fos fo gli ce rol slo bod no pro la zi spolj nu mem bra nu mi to hon dri ja i do la zi u me-
ðumembranski prostor. Tada se elektroni sa 3–fosfoglicerola prebacuju na 3–fosfoglicerol dehidro-
genazu (mitohondrijalni enzim; flavoprotein vezan za spoljnu stranu unutrašnje membrane mitohon-
drija), koja ima kao koenzim FAD, koji se redukuje u FADH2 (Slika 2, korak 2). Nastali dihidroksia-
ceton fosfat sada difunduje kroz spoljašnu membranu mitohondrija natrag u citoplazmu. Na kraju,
FADH2 mitohondrijalnog enzima 3–fosfoglicerol dehidrogenaze se reoksiduje u FAD, predajuæi
elektrone respiratornom lancu (Slika 2, korak 3). Zbog specifiènosti ovog enzima (poseduje FAD kao
koenzim), glicerofosfatni transporter daje 2 ATP-a za svaki reoksidovani citoplazmatièni NADH.
Sisarski sistemi poseduju
mnogo kompleksniji i energetski
efikasniji sistem transporta re-
dukcionog potencijala NADH iz
citoplazme u mitohondriju. Taj
transporter elektrona je malat–
aspartatni transporter (Slika 3).
Ovaj transport se odigrava u dve
faze od tri reakcije. NADH se re-
oksiduje u citoplazmi pod delova-
njem citoplazmatiène malat dehi-
drogenaze, koja prevodi oksala-
cetat u malat (Slika 3, korak 1).
Nastali malat se prebacuje kroz
unutrašnju membranu mitohon-
drija zahvaljujuæi postojanju spe-
cifiènog malat « a–ketoglutarat
antiport transportog sistema (Po-
Slika 2. Glicerofosfatni transporter elektrona sa citoplazmatiènog NADH u inse- glavlje: TRANSPORT KROZ
kata. RL = respiratorni lanac. MEMBRANU), preko koga se
POGLAVLJE XVII 203
malat unosi u, a a–ketoglutarat
izbacuje iz mitohondrije (Slika 3,
korak 2). Ubaèeni malat je u ma-
triksu mitohondrije supstrat za
mitohondrijalni enzim malat de-
hidrogenazu, koja ga vraæa u ok-
salacetat (Slika 3, korak 3). Na-
stali oksalacetat se u pro cesu
transaminacije u matriksu pre -
vo di u aspar tat, pod de lo vanjem
enzima aspartat aminotransfera-
ze, pri èemu se vrši i konverzija
glutamata u a–ketoglutarat (Slika
3, korak 4). Aspartat se transpor-
tuje iz matriksa u citoplazmu glu-
tamat « aspartat specifiènim an-
tiport transportnim sistemom, pri
èemu, istovremeno, glutamat ula-
zi iz citoplazme u matriks (Slika
3, korak 5). Poslednji korak ma-
lat–aspartatnog transportera je
transaminacija aspartata u oksala-
cetat u citoplazmi, tako da se krug
zatvara (Slika 3, korak 6). Ovaj
Slika 3. Malat–aspartatni transporter elektrona sa citoplazmatiènog NADH u si- transporterski sistem omoguæava
sara. sintezu 3 ATP-a po svakom cito-
plazmatiènom NADH, jer se u
matriksu mitohondrije regeneriše NADH pod delovanjem mitohondrijalne malat dehidrogenaze, koji
se, sada, reoksiduje u respiratornom lancu.
2. Sintetisani ATP u mitohondrijama se mora transportovati u citoplazmu za reakcije koje ga ko-

riste i prevode u ADP i Pi. Nastali ADP i Pi su supstrati za biosintezu novog ATP-a, te se moraju vratiti
u mitohondriju. Niti ATP ni ADP ne mogu slobodno difundovati kroz unutrašnju membranu mito-
hondrije. Stoga postoji specifièni ADP–ATP translokator, koji je dimer od dve identiène subjedinice
od 30 kD (èini 14% proteina membrane) i koji omoguæava da se ovi visoko naelektrisani molekuli
transportuju kroz membranu (Slika 4). Ovaj translokator poseduje samo jedno mesto vezivanja za
nukleotid za koga ADP i ATP, koji nemaju za sebe vezan Mg2+–jon, kompetiraju. Stoga je i prenos
ADP-a i ATP-a povezan proces (ADP može uæi u mitohondrijalni matriks samo ako postoji ATP koji
može napustiti matriks). ADP–ATP translokator egzistira u dva konformaciona, alosterièka stanja;
jedno stanje ima mesto za vezivanje ADP-a koje je okrenuto ka meðumembranskom prostoru, odno-
sno citoplazmi, a drugo stanje ima mesto za vezivanje ATP-a koje je okrenuto ka matriksu mitohon-
drije. Pozitivno naelektrisanje na spoljnoj strani unutrašnje membrane mitohondrije indukuje veziva-
nje citoplazmatiènog ADP-a za translokator (Slika 4, korak 1) i indukuje promenu konformacije
translokatora (everziju). Rezultat ove konformacione promene je da se ADP oslobaða u matriks mito-
hondrije (Slika 4, korak 2). Nakon oslobaðanja ADP-a, za translokator se veže mitohondrijalni ATP
(Slika 4, korak 3) koji indukuje everziju u suprotnom smeru i ATP se prenosi na spoljnu stranu unu-
trašnje membrane mitohondrije, sa nje oslobaða i odlazi u citoplazmu (Slika 4, korak 4). Ovakav tok
reakcija je omoguæen time što ATP ima veæi negativni potencijal od ADP-a, tako da pozitivno naelek-
trisano stanje spoljašnje strane unutrašnje membrane mitohondrija favorizuje izbacivanje molekula
sa veæim negativnim naelektrisanjem. Proces oksidativne fosforilacije se veoma brzo zaustavlja,
ukoliko se inhibira ADP-ATP translokator, što ukazuje na to da je aktivnost ovog sistema esencijalna
za biosintezu ATP-a.
3. Metaboliti sintetisani u mitohondriji, kao što su oksalacetat ili acetil–S–CoA, koji su prekurso-
ri za biosintezu saharida i masnih kiselina, moraju biti prebaèeni u citoplazmu da bi se ove sinteze od-
igrale (Ovi transportni sistemi su objašnjeni u Poglavljima: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA
i BIOSINTEZA LIPIDA).
Slika 4. ADP–ATP translokator lociran u unutrašnjoj membrani mitohondrije.
B. Respiratorni lanac
Pojam respiratornog lanaca se odnosi na seriju prenosilaca elektrona sa NADH i FADH2 na mo-
lekularni kiseonik (O2) (1913. godine, Otto Warburg je dao ovaj naziv i enzime koji uèestvuju u
ovom procesu nazvao „respiratornim enzimima”). Ovaj prenos elektrona je direktno povezan sa bio-
sintezom ATP-a. Analizom submitohondrijalnih fragmenata, zapaženo je da su ti fragmneti u stanju
da vrše odreðene delove respiratornog lanca, ali kada se u reakciji povežu sa citohromom c (Cyt c) i
ubikvinonom (koenzim Q – CoQ), dobija se aktivan respiratorni lanac i u in vitro uslovima. Pored to-
ga, eksperimenti su pokazali da postoje dva mesta ukljuèivanja elektrona u respiratorni lanac: preko
NADH–CoQ–reduktaze i CoQ i da se respiratorni lanac sastoji od èetiri kompleksa (Slika 5).
Ova èetiri kompleksa respiratornog lanca su uronjena u unutrašnju membranu mitohondrija.
Svaki kompleks se sastoji od nekoliko proteinskih komponenti za koje su vezane razlièite redoks–ak-
tivne prostetièke grupe, koje sukcesivno imaju rastuæi redukcioni potencijal. Kompleksi su lateralno
mobilni u membrani, ne formiraju neku rigidnu strukturu i prisutni su u ekvimolarnim odnosima sa
specifiènom topološkom organizacijom (Slika 6).
Kompleks I je flavoprotein NADH–CoQ–reduktaza (850 kD) (sinonim: NADH dehidrogena-
za), koji se sastoji od 26 subjedinica. Poseduje FMN kao koenzim kao i 6 do 7 gvožðe–sumpornih
proteina tipa 2Fe–2S i 4Fe–4S. Ovaj flavoproteinski kompleks je mesto na kome se NADH reoksidu-
je odajuæi svoje elektrone, koji se prenose do CoQ. Oba koenzima Kompleksa I, FMN i CoQ, mogu
egzistirati u tri oksidaciona stanja. Mada NADH uèestvuje samo u prenosu dva elektrona sa supstrata
do respiratornog lanca, FMN i CoQ su u stanju da sukcesivno prihvate i predaju jedan ili dva elektro-
na, pošto su stabilni u intermedijernom oksidovanom stanju – semikvinonskoj formi (prelazno stanje
u redukciji – Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI), što omoguæuje da se jedan po jedan elek-
tron sa NADH, može prebacivati na FMN, a odatle na CoQ. S obzirom da je CoQ solubilan u lipid-
nom sloju unutrašnje membrane mitohondrija, zahvaljujuæi hidrofobnom izoprenskom repu, on po-
POGLAVLJE XVII 205
seduje mobilnost te omoguæava prenos elektrona na citohrome Kompleksa III. Meðutim, citohromi
su u stanju da preuzmu samo jedan elektron u jednom koraku, pošto je u njima redoks–centar atom
gvo`ða hema. Stoga je uloga FMN i CoQ da omoguæe prenos jednog po jednog elektrona sa donora
dva elektrona, NADH, na akceptora samo jednog elektrona, citohrome Kompleksa III.
Kompleks II je sukcinat–CoQ–reduktaza (127 kD), koji se sastoji od 5 subjedinica. Dve subje-
dinice su dimer enzima Ciklusa limunske kiseline sukcinat dehidrogenaze, a ostale tri su male hidro-
fobne subjedinice. Poseduje kovalentno vezan FAD kao koenzim i dva gvožðe–sumporna proteina
tipa 2Fe–2S i jedan tipa 4Fe–4S, kao i citohrom b560. Ovaj kompleks prebacuje elektrone sa sukcina-
ta na CoQ. CoQ je generalni primalac elektrona sa svih dehidrogenaza koje kao koenzime imaju
FAD, ali veoma èesto posrednim putem.
0.4
, 2e +
De
o NADH NAD
(V)
( 0.315 V)
Kompleks I ADP + Pi
0.2 o
,
De = 0.360 V Rotenon
o
,
DG = 69.5 kJ/mol ATP
Kompleks II
2e
Sukcinat FADH 2 CoQ ( + 0.045 V)
0
( + 0.030 V)
Fumarat
Kompleks III ADP + Pi
o
,
De = 0.190 V Antimicin A
o
,
DG = 36.7 kJ/mol ATP
0.2
Citohrom c ( + 0.235 V)
0.4
Kompleks IV ADP + Pi
o
,
De = 0.580 V Cijanid
o
,
DG = 112 kJ/mol ATP
0.6
2e
+
0.8
2H + 1 O2 H2O
2
( + 0.815 V)
Slika 5. Respiratorni lanac unutrašnje membrane mitohondrije.
Slika 6. Shema topološke organizacije respiratornog lanca mitohondrije.

Kompleks III je citohrom c reduktaza (280 kD) (sinonim: CoQ–citohrom c–reduktaza) i uèe-
stvuje u prebacivanju elektrona sa redukovanog CoQ na citohrom c. Kompleks III se sastoji od 10 su-
bjedinica. Poseduje dva tipa citohroma b (Cyt b). Jedan tip ima maksimalnu apsorpciju vidljive sve-
tlosti na 562 nm i oznaèava se kao Cyt bH (stara oznaka Cyt bK) ili Cyt b562, dok drugi tip ima maksi-
malnu apsorpciju svetlosti na 566 nm sa oznakom Cyt bL (stara oznaka Cyt bT) ili Cytb566. Razlièi-
tost u apsorpciji svetlosti je posledica razlièitosti redukovanih stanja citohroma (Poglavlje: BIOE-
NERGETSKI PRINCIPI) Pored toga, ovaj Kompleks poseduje i jedan citohrom c1 (Cyt c1) i jedan
gvožðe–sumporni protein tipa 2Fe–2S.
Citohrom c (Cyt c) je periferni membranski protein, koji je veoma slabo vezan za spoljašnju
stranu unutrašnje membrane mitohondrija. On se može alternativno vezati za Cyt c1 iz Kompleksa III
ili za citohrom c oksidazu (Kompleks IV), te predstavlja prenosioca elektrona izmeðu ova dva kom-
pleksa. Stoga Cyt c mora interagovati, vezivati se, kako za Cyt c1 iz Kompleksa III tako i za citohrom
c oksidazu. Mesto vezivanja Cyt c za ove komponente sadrži u svojoj strukturi nekoliko lizinskih
ostataka, koji formiraju prsten oko hema uronjenog u citohrom. Eksperimenti su pokazali da nema
acetilizacije Cyt c sa agensima koji acetiliraju lizin ako je Cyt c u kontaktu bilo sa Cyt c1 ili sa cito-
hrom c oksidazom. Nasuprot tome, dolazi do acetilizacije slobodnog Cyt c, èime je dokazano da je in-
taktan lizinski prsten neophodan za funkcionisanje Cyt c u prenosu elektrona sa Kompleksa III na
Kompleks IV. S druge strane, zakljuèeno je da su mesta za koje se veže Cyt c na obe ove Komponente
negativno naelektrisana i komplementarna prstenu pozitivno naelektrisanih lizinskih ostataka Cyt c.
Citohrom c peroksidaza (CCP) poreklom iz kvasca je jedini redoks–partner citohroma c èija je
atomska struktura definisana. To je monomerni protein koji ima polipeptid od 296 aminokiselina i za
sebe vezan hem. CCP katalizuje redukciju organskih hidroperoksida (ROOH) pomoæu dva elektrona
u ciklusu od tri sukcesivne reakcije èije je finale oksidacija dva molekula Cyt c:
+ 2+
CCP + ROOH + 2H CCP I + ROH + H2O
2+ 2+ + 3 +
CCP I + Cyt c Fe CCP II + Cyt c Fe
+ 2+ 3+
CCP II + Cyt c Fe CCP + Cyt c Fe
U ovoj shemi CCP(I)2+ predstavlja 2e– oksidovano stanje a CCP(II)+ predstavlja 1e– oksidovano
stanje citohrom c peroksidaze.
Izuèavanja pomoæu difrakcije X–zraka, pokazala su da se u kompleksu citohrom c i citohrom c
peroksidaza nalaze u odnosu 1:1, dok su spektroskopske studije pokazale da citohrom c peroksidaza
poseduje dva specifièna mesta vezivanja Cyt c. Jedno mesto ima visok afinitet za Cyt c ali omoguæa-
va nisko efikasan prenos elektrona. Nasuprot tome, drugo mesto ima nizak afinitet za Cyt c ali omo-
guæava prenos elektrona sa visokom efikasnošæu. Pretpostavlja se da svako od ovih mesta uèestvuje
u prenosu po jednog od dva elektrona sa Cyt c na CPP.
Kompleks IV je citohrom c oksidaza (160–170 kD) koja katalizuje prenos èetiri elektrona sa re-
dukovanog citohroma c na jedan O2 u reakciji:
2+ + 3+
4 Cyt c Fe + 4 H + O2 4 Cyt c Fe + 2 H 2O
Prenos elektrona se vrši pojedinaèno zato što je redoks centar citohroma gvožðe u porfirinskom
prstenu hema i ono može primati ili odavati samo po jedan elektron u jedinici vremena. U sisara,
Kompleks IV je transmembranski protein od oko 200 kD (sastoji se od 6 do 13 subjedinica – Slika 7),
od kojih su najveæe i najhidrofobnije subjedinice I, II i III kodirane od strane mitohondrijalne DNK.
Kompleks IV egzistira u unutrašnjoj membrani mitohondrija kao višesubjedinièni dimer.
POGLAVLJE XVII 207
Slika 7. Struktura sisarske citohrom c oksidaze.
Subjedinice I i II ovog Kompleksa uèestvuju u prebacivanju elektrona sa citohroma c na moleku-

larni kiseonik. Kompleks IV ima u svojoj strukturi dva molekula Hema A i dva atoma bakra. Oba he-
ma su identiène strukture, ali se nazivaju Hem a i Hem a3 da bi se oznaèilo da su vezani za razlièite
delove citohrom c oksidaze. Slièno tome i atomi bakra imaju oznake CuA i CuB. Eksperimentalni po-
daci ukazuju da je CuA vezan preko boènih grupa dva specifièna cisteina i dva histidina u subjedinici
II, koja je i deo mesta odgovornog za vezivanja Cyt c. Zapravo, utvrðeno je da mesto vezivanja Cyt c
za enzim citohrom c oksidazu obrazuju subjedinica II (svojim delom u èijoj je blizini vezan CuA) i su-
bjedinica III. Ove dve subjedinice formiraju odgovarajuæe udubljenje u koje se smešta Cyt c. Za su-
bjedinicu I su vezani Hem a i Hem a3 kao i drugi atom bakra (CuB). Smatra se da su Hem a3 i CuB u ci-
tohromu a3 povezani preko atoma sumpora formirajuæi binuklearni kompleks (Cyt a3 [Fe3+]–CuB2+),
koji predstavlja mesto vezivanja molekularnog kiseonika (O2) (Slika 8).
Citohrom c
CH2 CH2 Met
N N Fe S
His CH2 CH3
Mesto prihvatanja
elektrona
Citohrom c oksidaza
N N
His CH2 CH2 His
N N
Citohrom a
Cu CuA
N N Fe N N
S S
His CH2 CH2 His
Cys Cys
Citohrom a 3
S N
N N Fe Cu N Cu B
His CH2
O O N
Slika 8. Shematski prikaz reaktivnih centara citohrom c oksidaze. Vezivanje O2 se ostvaruje preko Cyt a3 [Fe3+]–CuB2+ binu-
klearnog kompleksa, koji ga redukuje u dva molekula H2O.
Molekularni kiseonik je idealan terminalni akceptor elektrona, jer poseduje visok afinitet za
elektrone. On, za razliku od npr. fluora, prima elektrone postepeno, tako da transfer èetiri elektrona
na O2 rezultira u formiranju dva molekula H2O. Meðutim, primanje jednog elektrona od strane kiseo-
nika daje za žive sisteme visoko opasni superoksidni anjon (O2–). Stoga je strategija bezbedne reduk-
cije molekularnog kiseonika u živim sistemima bazirana na funkcionisanju citohrom c oksidaze ko ja
po stepe no uvo di èe ti ri elek tro na na O 2 pre vo de æi ga u bez bedan pro izvod – vo du (Slika 9).
Od Cyt c preko
Cyt a i CuA
3+ 2+
2 H2O Fe CuB e
oksidovani
Cyta 3 Cu B
binuklearni
kompleks 1
+
2H 8 3+ +
Fe CuB
poluredukovani
binuklearni
kompleks
3+ 2+
Fe OH HO CuB Od Cyt c preko
Cyt a i CuA
2
e
Od Cyt c preko
Cyt a i CuA 7
2+ +
e Fe CuB
redukovani
4+ 2 2+ binuklearni
Fe O CuB kompleks
Ferilni oblik
O 3 O2
H H 2+
Fe O
6 O CuB
+
3+
4
3+ + Fe O
Fe O CuB 2+
+ 5
H O CuB
OH
Dianjonski oblik
+
H kiseonika
e
Od Cyt c preko
Cyt a i CuA
Slika 9. Pretpostavljeni mehanizam redukcije O2 pomoæu citohrom c oksidaze.
Reakcije redukcije O2 do H2O, odvijaju se u citohrom c oksidazi na Cyt a3 [Fe3+]–CuB2+ binukle-

arnom kompleksu. Sumarno gledano, ovaj proces podrazumeva pojedinaèan transfer èetiri elektrona
sa citohroma c na O2, gde je direktni i jedini donor elektrona specifièno mesto citohrom c oksidaze za
koje su vezani Cyt a i CuA.
Serija reakcija otpoèinje redukcijom Cyt a3 [Fe3+]–CuB2+ binuklearnog kompleksa pomoæu poje-
dinaènog prenosa dva elektrona sa Cyt c preko Cyt a–CuA centra. Prvi elektron se koristi za redukciju
jona bakra u binarnom kompleksu pri èemu nastaje poluredukovano stanje kompleksa Cyt a3 [Fe3+]–
CuB+ (Slika 9, korak 1). Zatim se prenosi drugi elektron, pri èemu nastaje redukovana forma binukle-
arnog kompleksa Cyt a3 [Fe2+]–CuB+ (Slika 9, korak 2). Za tako redukovani binuklearni kompleks se
veže O2 izmeðu Fe2+ i CuB+ jona ovog kompleksa (Slika 9, korak 3). Internom meðusobnom redistri-
bucijom elektrona nastaje stabilni adukt, odnosno O2 se konvertuje u dianjon (Fe3+–O––O––CuB2+)
(Slika 9, korak 4). Prenos treæeg elektrona, zajedno sa prihvatanjem jednog protona, konvertuje dia-
POGLAVLJE XVII 209
3+ –
njon kiseonika u novo stanje, Fe –O –OH· ·CuB+
(Slika 9, korak 5). Prihvatanje drugog protona i
rearan`man elektrona rezultira u formiranju ferilnog oksidovanog intermedijera gvo`ða (Fe4+) koji za
sebe ima vezan superoksidni jon kiseonika (O2–). Kao posledica ovoga, nastaje novo stanje binukle-
arnog kompleksa Fe4+== O2–· ·H2O–CuB2+ (Slika 9, korak 6). Prihvatanjem poslednjeg, èetvrtog
elektrona praæenog i rearan`manom protona, modifikuje se binarni kompleks u novo Fe3+–OH–· · –
HO–CuB2+ stanje (Slika 9, korak 7). Na kraju ovog ciklusa, prihvatanje još dva protona daje kao fi-
nalni proizvod reakcije dva molekula H2O, pri èemu se binarni kompleks enzima citohrom c oksidaze
vraæa u oksidovano stanje u kakvom je bio na samom poèetku reakcije – Cyt a3 [Fe3+]–CuB2+ (Slika 9,
korak 8). Redukcija O2 pod delovanjem enzima citohrom c oksidaze je izuzetno brz proces. Odigrava
se za 1 msec na sobnoj temperaturi.
Biološki znaèaj respiratornog lanca je u tome da obezbeðuje veæi broj koraka u prenosu redukci-
onog potencijala, što omoguæava postepeno oslobaðanje energije i njenu konverziju u obliku ATP-a.
S obzirom da se protoni oslobaðaju i apsorbuju u ovom procesu, može se zakljuèiti da je izmena pro-
tona u unutrašnjoj membrani mitohondrija ukljuèena u konverziju energije (videti dole).
Energe
,
tika transporta elektrona u respiratornom lancu. Promena standardne slobodne ener-
gije (DG0 ), koja se dešava kada reaguje redoks–par poznatih standardnih oksido–redukcionih (re-
doks) potencijala data je izrazom:
DG 0¢ = -n ´ FDe 0¢ (4)
gde je n broj elektrona koji se prenosi, F (Faraday-eva konstanta i oznaèava promenu ener, gije kada
jedan mol elektrona proðe kroz potencijal od jednog volta i iznosi 96.494 kJ/mol V), a De0 promena
standardnog redoks potencijala (V) gde je:
0¢ 0¢
De 0¢ = De ( akceptor elektrona - De ( donor elektrona
u redoks paru) u redoks paru)
,
gde tok reakcije, shodno zakonima termodinamike, ne utièe na De0 veæ samo oksido–redukcioni po-
tencijali krajnjeg i poèetnog stanja (Poglavlje: BIO,
ENERGETSKI PRINCIPI). Pošto se u respira,-
0
tornom lancu prenose dva elektrona sa NADH ,
(e = –0.315 V) do molekularnog kiseonika (O2) (e0
0
= +0.815 V), može se izraèunati da je DG transporta elektrona:
0¢ 0¢
De 0¢ = De ( O 2 ) - De ( NADH ) ; De 0¢ = 0.815 - ( -0.315) = 1130
. V
,
Ako se ova dobijena vrednost De0 zameni u jednaèini (4), dobija se:
DG 0¢ = -2´ 96.494 ´ 1130
. = -218.08 kJ / mol
Ova velika promena slobodne energije u reoksidaciji NADH rezultira u oslobaðu velike kolièine
energije postepeno u tri energetska paketa zahvaljujuæi respiratornom lancu. To omoguæava biosin
,
tu
tri ATP-a u procesu koji se naziva oksidativna fosforilacija. Standardna slobodna energija (DG0 ) za
biosintezu jednog mola ATP-a od ADP-a i Pi iznosi +30.5 kJ/mol (endergon proces) tako da je za sin-
tezu tri ATP-a potrebno +91.5 kJ/mol. To pokazuje da je termodinamièka efikasnost oksidativne fos-
forilacije u standardnim biohemijskim uslovima oko 42%. Meðutim, u fiziološkim uslovima mito-
hondrije, stvarna efikasnost oksidativne fosforilacije je oko 72%.
C. Oksidativna fosforilacija (Biosinteza ATP-a)

Biosinteza ATP-a od ADP-a i Pi je engergon proces (zahteva dodatni izvor energije) i katalizova-
na je enzimom ATP–sintazom. Proces korišæenja energije, osloboðene u respiratornom lancu za bio-
sintezu ATP-a od ADP-a i Pi, može se posmatrati sa dva aspekta:
1. Prenos elektrona od NADH do O2 je egzergon proces:
1
NADH + H + + O2 ® NAD + + H 2O ( DG 0¢ = -218.08 kJ / mol ) (5)
2
2. Proces korišæenja energije osloboðene u respiratornom lancu za biosintezu ATP-a je endergon
proces:
ADP + Pi + H + ® ATP + H 2O ( DG 0¢ = +30.5 kJ / mol ) (6)
U procesu prenosa elektrona
do molekularnog kiseonika kroz
respiratorni lanac, istovremeno se
dešava ispumpavanje protona
[H+] iz matriksa mitohondrija
kroz unutrašnju membranu u me-
ðumembranski prostor mitohon-
drija. Takvo funkcionisanje respi-
ratornog lanca generiše elektro -
he mij ski gra dijent pro to na kroz
unu trašnju membra nu mi to hon -
dri ja (Slika 10). Na ime, meðu-
membranski prostor mitohondrija
Slika 10. Povezivanje procesa transporta elektrona i sinteze ATP-a. poseduje povišen nivo [H+], a ma-
triks mitohondrija smanjen nivo
[H+]. Formiranje elektrohemijskog gradijenta [H+] je uslov za funkcionisanje oksidativne fosforilaci-
je, odnosno biosintezu ATP-a. Ispumpavanje protona (translokacija protona) se vrši na tri mesta u re-
spiratornom lancu i to omoguæavaju: Kompleks I, NADH–CoQ–reduktaza (prvo mesto), Kompleks
III, citohrom c reduktaza (drugo mesto) i Kompleks IV, citohrom c oksidaza (treæe mesto). Postoji vi-
še hipoteza o translokaciji protona kroz unutrašnju membranu mitohondrija, koja je nepropustljiva za
njih. Meðutim, dva mehanizma daju najviše elemenata za povezivanje slobodne energije transporta
elektrona sa aktivnim transportom protona kroz unutrašnju membranu mitohondrija. mehanizam re-
kods petlje i mehanizam protonske pumpe.
Pretpostavljeni
mehanizam redoks–
petlje (Slika 11) (pred-
ložio ju je Peter Mic-
hell), govori da su re-
doks–centri respirator-
nog lanca (FMN, CoQ,
citohromi i gvožðe–
sumporni proteini) ta-
ko smešteni u membra-
ni da se redukcija vrši
simultanim prihvata-
Slika 11. Mehanizam redoks–petlje translokacije protona. X – nepoznati prenosilac protona
(najverovatniji kandidat je CoQ). njem elektrona (e–) i
protona (H+) sa unu-
trašnje strane unutrašnje membrane mitohondrija (okrenuta matriksu). Reoksidacija jednog redoks–
centra drugim u respiratornom lancu uslovljava otpuštanje H+ u meðumembranski prostor i prebaci-
POGLAVLJE XVII 211
–
vanjem e natrag na unutrašnju stranu unutrašnje membrane mitohondrija. Stoga elektroni prelaze sa
jednog na drugi redoks–centar, dok se translokacijom protona formira elektrohemijski gradijent
(DpH) kroz unutrašnju membranu mitohondrije.
Mehanizam redoks–petlje podrazumeva da prvi redoks–nosaè sadrži više vodoniènih atoma u
svom redukovanom nego u oksidovanom stanju, a da u drugom redoks–nosaèu nema razlike u sa-
držaju vodonikovih atoma izmeðu redukovanog i oksidovanog stanja. To znaèi da mehanizam re-
doks–petlje zahteva postojanje redosleda alternativnih prenosioca protona i elektrona (H+ + e– nosa-
èi) i prenosioca samo elektrona (e– nosaèi). Da li se ovakva pretpostavka može identifikovati u respi-
ratornom lancu? Neki od redoks–nosaèa, kao što su FMN i CoQ, zaista poseduju više vodonikovih
atoma u redukovanom nego u oksidovanom stanju, te mogu biti istovremeni nosaèi i protona i elek-
trona (H+ + e– nosaèi). Ako se ovi redoks–centri prostorno kombinuju sa nosaèima iskljuèivo elektro-
na (e– nosaèi) (citohromi i gvožðe–sumporni proteini), onda mehanizam redoks–petlje ima realnu
osnovu za funkcionisanje. Meðutim, postoji problem potpunog objašnjenja translokacije protona
mehanizamom redoks–petlje, jer u ovom mehanizmu postoji nedostatak nosaèa (H+ + e–) koji bi alte-
rirali sa nosaèima iskljuèivo elektrona (e– nosaèi). Naime, u respiratornom lancu postoji najmanje 15
penosioca, nosaèa elektrona, ukljuèujuæi najmanje 8 gvožðe–sumpornih proteina, 5 citohroma i dva
atoma bakra, dok su poznata samo dva nosaèa (H+ + e–) i to FMN i CoQ. Pored toga, Kompleks IV u
svojoj strukturi ne poseduje potencijalne nosioce protona. Èinjenica da u respiratornom lancu posto-
je tri kompleksa sa promenama stan-
Prenos sa dardnog redukcionog potencijala do-
Kompleksa I
voljnim da se dobije slobodna elnergi-
1 ja za sintezu tri molekula ATP-a, suge-
QH 2
2
QH 2 riše da mora postojati najmanje tri me-
+ sta u ovom lancu gde se vrši transloka-
2H 3
e Q
cija protona. Ovaj problem je prikazan
Q
e na Slici 11, gde X oznaèava treæeg po-
ISP b
4 L
6
e
b
e tencijalnog prenosioca, nosaèa (H+ +
H
e
7 e–) u respiratornom lancu.
5
Q Q
Problem definisanja prirode X–
Cyt c 1
Podciklus 1 prenosioca protona pokušao je da reši
Peter Michell. On je pretpostavio da
Medjumembranski Prenos sa Matriks CoQ dva puta uèestvuje kao transloka-
prostor Kompleksa
tor protona, odnosno kao (H+ + e–) no-
1
saè, u okviru Kompleksa III (CoQ–ci-
2
QH 2 QH 2 tohrom c–reduktaza). Taj proces se na-
+
3 +
ziva CoQ ciklus i on omoguæava kako
2H 2H
e Q e translokaciju protona u meðumem-
e 8 Q branski prostor mitohondrije tako i
ISP 4 b e
L
6 b prenos elektrona sa Kompleksa I, pre-
H
e 5
ko CoQH2 na citohrom c1 koji se nalazi
Q Q
u okviru Kompleksa III. U ovom pro-
Cyt c 1 cesu, CoQ uèestvuje u dva ciklusa re-
Podciklus 2
oksidacije koji ukljuèuju formiranje
Slika 12. CoQ ciklus, ciklus transporta elektrona u Kompleksu III, koji stabilnog semikvinonskog intermedi-
omoguæava translokaciju protona za vreme prenosa elektrona sa citohroma jera ovog koenzima (CoQ*–) (Slika
b na citohrom c1. Redosled reakcija je objašnjen u tekstu. 12).
Kompletan CoQ ciklus se sastoji od dva podciklusa: podciklus 1 obuhvata korake od 1 do 7, a
podciklus 2 korake od 1–6 i korak 8 (Slika 12). Poèetak ovog ciklusa odigrava se na unutrašnjoj stra-
ni unutrašnje membrane mitohondrije, gde dolazi do prenosa redukcionog potencijala sa Kompleksa
I na CoQ pri èemu se dobija redukovana forma ovog koenzima (QH2) (Slika 12, korak 1). Nastali
QH2 difunduje kroz unutrašnju membranu mitohondrija ka meðumembranskom prostoru (Slika 12,
korak 2). Na tom mestu dolazi do otpuštanja dva protona [2H+] sa QH2 u meðumembranski prostor i
istovremene redukcije gvožðe–sumpornog protein (ISP – engleski: „Rieske iron sulfur protein”, pre-
ma pronalazaèu John Rieske-u), pri èemu se formira semikvinonska forma CoQ (Q·–). Nastali redu-
kovani ISP sukcesivno redukuje citohrom c1 (Slika 12, korak 3). U sledeæoj reakciji, nastali semikvi-
nonski derivat Q·– redukuje citohrom bL, pri èemu se oslobaða oksidovani CoQ (Q) (Slika 12, korak
4). Nastali oksidovani koenzim Q difunduje natrag na unutrašnju stranu unutrašnje membrane mito-
hondrija okrenutu matriksu (Slika 12, korak 5). Isovremeno se odigrava reakcija u kojoj citohrom bL
redukuje citohrom bH (Slika 12, korak 6). U podciklusu 1, ostvaruje se redukcija koenzima Q od stra-
ne citohroma bH u semikvinonsku formu CoQ (Q·–) (Slika 12, korak 7), dok se u podciklusu 2, semi-
kvinonska forma Q·– redukuje pomoæu citohroma bH i dva protona [2H+], poreklom iz matriksa mito-
hondrije, u CoQH2 (Slika 12, korak 8).
Dva ciklusa reoksidacije CoQ se mogu prikazati na sledeæi naèin:
Ciklus 1
3 + 2 + +
CoQH + Cyt c 1 Fe CoQ + Cyt c 1 Fe + 2H medjumembranski prostor
2
Ciklus 2
3+
+
CoQH + CoQ + Cyt c 1 Fe + 2H matriks mitohondrije
2
2+ +
CoQ + CoQH + Cyt c 1 Fe + 2H medjumembranski prostor
2
Opšti pregled transfera 2 e– sa CoQH2 na citohrom c1:
3 + +
CoQH + 2 Cyt c 1 Fe + 2H matriks mitohondrije
2
2 + +
CoQ + 2 Cyt c 1 Fe + 4H medjumembranski prostor
Prema tome, polovina elektrona osloboðena oksidacijom CoQH2 u CoQ se koriste za ponovnu
redukciju CoQ u CoQH2. Rezutat ovih dogaðaja u Komplksu III je prenos dva protona u meðumem-
branski prostor mitohondrija po svakom elektronu prenešenom iz Kompleksa I na citohrom c1 preko
CoQH2.
Pretpostavljeni mehanizam protonske pumpe ne ukljuèuje redoks–centre kao nosaèe protona u
njihovoj translokaciji iz matriksa u meðumembranski prostor mitohondrija, tj. u formiranje elektro-
hemijskog gradijenta protona. Prema ovom mehanizmu, transfer elektrona u respiratornom lancu in-
dukuje konformacione promene protonske pumpe. Translokacija protona je posledica toga što ove
konformacione promene menjaju pK vrednosti boènih grupa aminokiselina u protonskoj pumpi i nji-
hovu izloženost unutrašnjoj ili spoljnoj strani unutrašnje membrane mitohondrija (Slika 13).
Na svakom mestu translokacije H+, n protona se veže za boène grupe specifiènih aminokiselina u
protonskoj pumpi okrenutoj ka matriksu mitohondrije. Redukcija izaziva konformacione promene
ove pumpe, što za posledicu ima izlaganje boènih grupa aminokiselina meðumembranskom prosto-
ru, u koga protoni disosuju. Reoksidacija pumpe, rezultira u novoj konformacionoj promeni koja je
prevodi u originalno stanje, odnosno okrenutost prema matriksu mitohondrija.
POGLAVLJE XVII 213
Do sada postoje eksperimen-
talni dokazi o postojanju proton-
ske pumpe koju predstavlja tran-
smembranski protein bakterioro-
dopsin prisutan u membranama
bakterije Halobacter halobium.
Ovaj protein poseduje sedam he-
likoidnih segmenata koji se pro-
stiru kroz membranu formirajuæi
polarni kanal. Slobodnu energiju
za ispumpavanje protona, bakte-
riorodopsin koristi apsorpcijom
svetla od strane prostetièke grupe
retinalaldehida vezane Shiff-ov-
Slika 13. Mehanizam translokacije protona preko protonske pumpe. om bazom za protein. Misli se da
je mehanizam protonske pumpe
operativan i u sluèaju citohrom c oksidaze, gde oksido–redukcija izaziva pK–alterirajuæe konforma-
cione promene. Meðutim, za verodostojnost ovakve pretpostavke je potrebno identifikovati boène
grupe aminokiselina koje su odgovorne za moguæe konformacione promene.
Navedena mesta translokacije protona su i mesta na kojima se formira dovoljan elektrohemijski

gradijent [H+] potreban za biosintezu ATP-a. Ova tri mesta biosinteze ATP-a su identifikovana na sle-
deæi naèin:
1. Uporeðivanjem broja sintetisanih molekula ATP-a nakon oksidacije razlièitih supstrata. Eks-
perimenti su pokazali da u reoksidaciji NADH dolazi do sinteze tri ATP-a, u reoksidaciji sukcinata
dva ATP-a, a u reoksidaciji askorbata samo jedan ATP. Ako se u eksperimentalni sistem ukljuèi inhi-
bitor rotenon, onda se totalno spreèava sinteza ATP-a od NADH, ali ne od sukcinata ili askorbata.
Rotenon inhibira aktivnost Kompleksa I. Ako se doda antimicin A, onda nema biosinteze ATP-a ni
od NADH niti od sukcinata (ili drugih FAD–zavisnih dehidrogenaza), ali ima sinteze od askorbata.
Pokazalo se da antimicin A blokira prenos elektrona sa Cyt b na Cyt c1. Askorbat, kao artificijelni
supstrat za respiratorni lanac se direktno oksiduje Kompleksom IV i njegova oksidacija je inhibirana
cijanidom ili ugljen–monoksidom (Slika 5).
2. Termodinamièkim izraèunavanjima. Pokaza ,

no je da je za biosintezu ATP-a potreban pad po-
tencijala od 0.15 V, odnosno ekvivalent od DG0 = +30.5 kJ/mol. Ovaj termodinamièki zahtev se
ostvaruje pri prebacivanju elektrona sa NADH na energetski najniži Fe–S protein u Kompleksu I, pri
prebacivanju elektrona sa Cyt b na Cyt c1 u Kompleks III i, na kraju, pri prebacivanju elektrona sa
Cyt a na molekularni kiseonik u Kompleksu IV.
Mehanizam biosinteze ATP-a. Enzim koji koristi elektrohemijski gradijent [H+] za sintezu
ATP-a naziva se ATP–sintaza (sinonim: F0F1–ATPaza) (Kompleks V) za èiju je aktivnost potrebna
translokacija protona kroz sam enzim. Kompleks V je fizièki odvojen od proteina koji uèestvuju u
transportu elektrona (Kompleksa I – IV). ATP–sintaza je najkompleksnija struktura unutrašnje mem-
brane mitohondrija. Na elektronskim mikrografijama, ovaj enzim ima oblik malih sfernih, peèurka-
stih partikula na unutrašnjoj strani unutrašnje membrane okrenutih ka matriksu mitohondrije. ATP–
sintaza mitohondrija se sastoji od dve funkcionalne jedinice F1 i F0, koje su meðusobno povezane
F1–inhibitorom (Slika 14).
Komponenta F1 (380 kD) je
hidrofilni, u vodi rastvorljivi peri-
ferni membranski protein, koji se
sastoji od pet vrsta subjedinica
stehiometrije a3b3ged. Katalitiè-
ko mesto formiraju tri b–subjedi-
nice. d–subjedinica je odgovorna
za vezivanje komponente F1 za
komponentu F0. Tretman mito-
hondrijalne membrane ureom iza-
ziva odvajanje komponenti F1 od
komponente F0. Solubilne kom-
ponente F1 imaju sferni izgled i
Slika 14. Shema ATP–sintaze mitohondrija.
nemaju sposobnost sinteze
ATP-a, ali poseduju sposobnost
hidrolize ATP-a (otuda i naziv ATPaza). Sjedinjavanje komponente F1 sa komponentom F0, rezultira
u uspostavljanju aktivnosti enzima u sintezi ATP-a.
Komponenta F0 je hidrofobna komponenta ATP–sintaze i predstavlja transmembranski protein,
koji se sastoji od deset do dvanaest tipova razlièitih subjedinica u mitohondrijama (u bakteriji E. coli,
F0 komponenta je izgraðena od samo tri subjedinice). Šest istovetnih subjedinica u komponenti F0,
molekulske mase od 8 kD svaka, najverovatnije formiraju kanal za translokaciju protona kroz ATP–
sintazu.
Komponenta F1–inhibitor se sastoji od nekoliko razlièitih proteina od kojih je najznaèajniji pro-
tein od 23 kD za koga se veže antibiotik oligomicin. Vezivanje oligomicina za ovaj protein izaziva
prekid sinteze ATP-a usled onemoguæavanja korišæenja gradijenta protona, odnosno oligomicin
spreèava transport protona kroz ATP–sintazu.
Postoji više teorija o procesu sinteze ATP-a, meðutim hemiosmotska hipoteza (postavio je Peter
Michell, 1961 godine) ima najviše eksperimentalnih dokaza. Ova hipoteza govori:
1. da se povezivanje reakcija, koje oslobaðaju energiju (procesi respiratornog lanca) sa reakcija-
ma koje je koriste, odvija preko visokoenergetskih intermedijernih stanja a ne preko molekula sa vi-
sokom energijom.
2. da elektrohemijski gradijent protona kroz unutrašnju membranu mitohondrije obezbeðuje tok
energije od transporta elektrona ka oksidativnoj fosforilaciji (biosintezi ATP-a). Prema tome, unutra-
šnja membrana mitohondrija predstavlja povezujuæi mehanizam izmeðu ova dva procesa.
3. da je uloga prenosioca elektrona u respiratornom lancu da obezbedi translokaciju protona (is-
pumpavanje protona) kroz unutrašnju membranu mitohondrija, koja je za njih nepropustljiva.
4. da elektrohemijski gradijent protona kroz unutrašnju membranu mitohondrija omoguæava sin-
tezu ATP-a.
Stoga se opšta jednaèina respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije može predstaviti kombi-
nacijom jednaèina (5) i (6):
NADH + H + + 3ADP + 3Pi ® NAD + + 4H 2O + 3ATP
što ukazuje da su ADP i Pi neophodni za prenos elektrona sa NADH na O2. I zaista, eksperimenti su
pokazali da u mitohondrijama u in vitro uslovima respiratorni lanac funkcioniše veoma sporo i nema
POGLAVLJE XVII 215
oksidativne fosforilacije jer nema akceptora Pi, odnosno ADP-a. Dodavanjem ADP-a u medijum, ot-
poèinje intenzivna aktivnost respiratornog lanaca i dolazi do oksidativne fosforilacije, odnosno sin-
teze ATP-a sve dok ima ADP-a u medijumu. Ovakva uloga ADP-a u oksidativnoj fosforilaciji naziva
se akceptorska kontrola respiracije.
Eksperimenti sa izotopima su pokazali da sama biosinteza ATP nije zavisna od protoka protona
per se, ali je oslobaðanje sintetisanog ATP-a sa enzima uslovljeno gradijentom protona. Sinteza
ATP-a se vrši tako što terminalni kiseonik ADP-a vrši nukleofilni atak na fosforni atom inorganskog
fosfata. Kao rezultat tog ataka, dobija se nestabilni pentakovalentni intermedijer buduæeg g–fosfora
ATP-a, koji se transformiše u stabilne forme ATP i H2O (Slika 15).
O O O O O O O H
+
R O P O P O + O P OH + H R O P O P O P O
+
O O O O O O H
ADP Pi Pentakovalentni intermedijer
O O O
R Adenozin
R O P O P O P O + H2O
O O O
ATP
Slika 15. Hemizam sinteze ATP-a.
Mehanizam katalize sinteze ATP-a od strane ATP-sintaze, koja doživljava konformacione pro-
mene indukovane translokacijom protona kroz nju, može se podeliti u tri faze:
1. Translokacija protona koju omoguæava Komponenta F0,
2. Kataliza formiranja fosfoanhidridne veze izmeðu b– i g–fosfornih atoma u ATP-u od strane
Komponente F1 i
3. Povezivanje opadanja gradijenta protona sa sintezom ATP-a, što zahteva interakciju Kompo-
nenti F1 i F0.
Komponenta F1 enzima ATP–sintaze, kao što je veæ reèeno, poseduje tri katalitièke b–subjedini-
ce, od kojih se svaka nalazi u drugaèijem konformacionom stanju: jedna subjedinica je u konformaci-
onom stanju koje veoma labavo za sebe veže supstrat (ADP i Pi) kao i produkt reakcije (ATP) (L–sta-
nje – nema katalitièke aktivnosti), druga subjedinica je istovremeno u konformaciji koja veoma èvr-
sto za sebe veže obe komponente (T–stanje – ima katalitièku aktivnost), a treæa ima konformaciju
koja uopšte ne može da veže bilo koju od navedenih komponenti (O–stanje – nema katalitièku aktiv-
nost) (Slika 16). Sve tri b–subjedinice enzima ATP–sintaze mogu zauzeti svaku od tri moguæe kon-
formacije. Proces sinteze ATP-a otpoèinje vezivanjem ADP-a i Pi za subjedinicu u L–stanju (Slika
16, korak 1). Nakon toga, protok protona (energetski fluks) kroz ATP–sintazu omoguæava promenu
konformacionog stanja ATP–sintaze, gde subjedinica za koju su vezani ADP i Pi iz L–stanja prelazi
u T–stanje, pri èemu dolazi do smanjenja elektrohemijskog gradijenta protona (Slika 16, korak 2).
Ovaj korak istovremeno ukljuèuje i konformacione promene ostale dve subjedinice tako da subjedi-
nica za koju je vezan ATP (sintetisan u prethodnom ciklusu) prelazi iz T– u O–stanje, a druga subje-
dica se konvertuje iz O– u L–stanje. U ovakvoj konformacionoj organizaciji ATP–sintaze dolazi do
otpuštanja sintetisanog ATP-a sa enzima i biosinteze drugog molekula ATP-a na subjedinici u T–sta-
nju (Slika 16, korak 3). Postavlja se pitanje kako se slobodna energija transfera protona kroz enzim
ATP–sintazu povezuje sa sintezom ATP-a? Pretpostavka je da se ova slobodna energija koristi za ro-
taciju katalitièkog centra enzima (a3b3) u odnosu na ostale delove enzima ATP sintaze. To za posledi-
cu ima opisane promene konformacionih stanja katalitièkih subjedinica i moguænost sinteze ATP-a.
U ovom procesu, g–subjedinica F1 jedinice enzima ATP–sintaze omoguæava povezivanje iskorišæa-
vanja energije gradijenta protona za konformacione promene katalitièkog centra lociranog na F1 jedi-
nici.
ADP+Pi + ADP+Pi ATP H2O ATP

ADP+Pi H
L L T T dalji
O T O T L O L O tok
ATP ATP ATP
1 2 3 procesa
Slika 16. Konformacione promene b–subjedinica ATP–sintaze prilikom sinteze ATP-a.
Svi dosadašnji rezultati pokazuju da su respiratorni lanac (transport elektrona sa NADH i

FADH2 na O2) i oksidativna fosforilacija (biosinteza ATP-a) veoma tesno povezani procesi. Respira-
torni lanac formira i uveæava elektrohemijski gradijent protona kroz unutrašnju membranu mitohon-
drija. U procesu oksidativne fosforilacije koristi se nastali gradijent protona, a kao rezultat toga, dola-
zi do opadanja gradijenta na unutrašnjoj membrani mitohondrija usled sinteze ATP-a, te se membra-
na vraæa u normalno, odnosno ravnotežno stanje. U stanju mirovanja, kada je oksidativna fosforilaci-
ja minimalna, elektrohemijski gradijent protona kroz unutrašnju membranu mitohondrija raste do
odreðene granice, a tada sam spreèava dalju translokaciju protona kroz membranu u meðumembran-
ski prostor. Kao posledica, dolazi do spreèavanja transporta elektrona u respiratornom lancu.
Tesna povezanost transporta elektrona i sinteze ATP-a u mitohondriji direktno zavisi od visoke
nepermeabilnosti unutrašnje membrane mitohondrije za protone. Meðutim, razdvajanje ova dva pro-
cesa je moguæe postiæi tretiranjem mitohondrije agensima, kao što je, npr., 2,4–dinitrofenol (DNP),
koji èine membranu mitohondrije permeabilnom za protone. DNP je lipofilna slaba kiselina koja
može lako difundovati kroz membrane u protonizovanom, neutralnom stanju. Zapaženo je da DNP
može prenositi protone kroz unutrašnju membranu mitohondrije iz meðumembranskog prostora (vi-
sok sadržaj protona) u matriks (nizak sadržaj protona) (Slika 17). Na taj naèin, DNP i njemu slièni
agensi primajuæi protone na sebe i prebacujuæi ih suprotno gradijentu, smanjuju vrednost elektrohe-
mijskog gradijenta protona (zamenjuju oksidativnu fosforilaciju). To za posledicu ima da se aktiv-
nost respiratornog lanaca i transport protona kroz unutrašnju membranu mitohondrije nastavlja i bez
oksidativne fosforilacije, tj. dolazi do razdvajanja ova dva procesa. Iz istog razloga, DNP stimuliše
korišæenje O2 od strane mitohondrija i u odsustvu ADP-a.
Smanjivanje elektrohemijskog gradijenta protona, generisanog transportom elektrona u respira-

tornom lancu, i njegovo odvajanje od oksidativne fosforilacije proizvodi toplotu. Ovakav fenomen je
iskorišæen od strane živih sistema. Kontrolisana proizvodnja toplote razdvajanjem aktivnosti respira-
tornog lanca i oksidativne fosforilacije, prisutna je u braon adipoznom tkivu. Za razliku od tipiènog
adipoznog tkiva, ovaj tip poseduje veliku kolièinu triacilglicerola i veliki broj mitohondrija. Braon
boju tkivu daju citohromi prisutni u mitohondrijama. Novoroðeni sisari, koji nemaju razvijeno krzno
(npr. èovek) kao i sisari prezimari, poseduju braon adipozno tkivo u predelu vrata i gornjeg dela leða
koje im služi za termogenezu (proizvodnju toplote).
POGLAVLJE XVII 217
Slika 17. Mehanizam prenosa protona od strane 2,4–dinitrofenola (DNP).
Mehanizam generisanja toplote u braon adipoznom tkivu ukljuèuje strogo i precizno regulisanje
odvajanja oksidativne fosforilacije od respiratornog lanca u mitohondrijama æelija ovog tkiva. Ove
mitohondrije poseduju protein termogenin (dimer od dve identiène subjedinice od 32 kD), koji ne
postoji u mitohondrijama ostalih tkiva. Ovaj protein formira kanale kroz unutrašnu membranu mito-
hondrija i omoguæava protok protona kroz nju (Slika 18). U prezimara, termogenin èini 15% od svih
proteina unutrašnje membrane mitohondrija braon adipoznog tkiva. Protok protona kroz kanal, koga
formira termogenin, inhibiran je fiziološkim koncentracijama purinskih nukleotida (ADP, ATP, GDP
i GTP). Ova se inhibicija prevazilazi slobodnim masnim kiselinama. Šta više, termogeneza se u mito-
hondrijama braon adipoznog tkiva aktivira slobodnim masnim kiselinama, èime se poništava inhibi-
torni efekat purinskih nukleotida i stimuliše protok protona kroz termogeninski kanal, èime se odva-
jaju respiratorni lanac i oksidativna fosforilacija i generiše toplota. Koncentracija slobodnih masnih
kiselina u braon adipoznom tkivu je kontrolisana hormonom norepinefrinom (Poglavlje: BIOSIN-
TEZA AMINOKISELINA), gde je ciklièni AMP (cAMP) sekundarni mesendžer. Pod stimulacijom
braon adipoznih æelija sa norepinefrinom, adenilat ciklazna komponenta receptora za norepinefrin
sintetiše cAMP (Slika 18, koraci 1 i 2). Nastali cAMP alosterièki aktivira protein kinazu (Slika 18,
korak 3), koja aktivira enzim hormon–senzitivnu triacilglicerol lipazu putem fosforilacije (Slika 18,
korak 4). Aktivirana lipaza hidrolizuje triacilglicerole poveæavajuæi koncentraciju slobodnih masnih
kiselina u æeliji (Slika 18, korak 5), koje poništavaju inhibiciju termogeninskog kanala od strane pu-
rinskih nukleotida (Slika 18, korak 6). Slièan mehanizam hormonima indukovanog kaskadnog siste-
ma aktivacije enzima putem fosforilacije, prisutan je i u katabolizmu glikogena i aktivaciji lipaze
pankreasa (Poglavlja: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi i ENZIMOLOGIJA – Lipaze).
D. Kontrola sinteze ATP-a

Odrasla osoba zahteva izmeðu 1500 i 1800 kcal (6.300 i 7500 kJ) metabolièke energije dnevno,
što je ekvivalent hidrolize preko 200 molova ATP-a u ADP + Pi. Meðutim, ukupna kolièina ATP-a u
organizmu iznosi <0.1 molova, što ukazuje da se organizam mora neprestano snabdevati ATP-om.
Kada ugljeni hidrati služe kao izvor energije za biosintezu ATP-a u aerobnim uslovima, to se ostvaru-
je zahvaljujuæi povezanošæu procesa glikogenolize, glikolize, Ciklusa limunske kiseline i oksidativ-
ne fosforilacije.
Potreba za ATP-om svakako nije konstantna. Tako je razlika u utrošku ATP-a izmeðu spavanja i
maksimalne aktivnosti 100 puta. Stoga je aktivnost puteva koji omoguæuju sintezu ATP-a pod strikt-
nom koordinisanom kontrolom, tako da se ATP nikada ne sintetiše više nego što je to organizmu po-
trebno. Regulacije procesa glikogenolize, glikolize i Ciklusa limunske kiseline opisane su u odgova-
rajuæim poglavljima.
U procesu glikolize, veæina reakcija se odvija blizu ekvilibrijuma reakcije. Meðutim, nekoliko
reakcija u ovom putu je ireverzibilno (Poglavlje: GLIKOLIZA), i te reakcije katalizuju alosterièki
enzimi koji su pod alosterièkom kontrolom. Na taj naèin se obezbeðuje regulacija procesa. U sluèaju
oksidativne fosforilacije, ceo put od NADH do citohroma c je blizu ekvilibrijuma (DG0´»O):
1 1
2
[ ]
NADH + Cyt c Fe 3+ + ADP + Pi « NAD + + Cyt c Fe 2+ + ATP
2
[ ]
Stoga se ova reakcija može povratno odvijati u višku ATP-a. Završna reakcija transporta elektro-
na u respiratornom lancu, koju katalizuje enzim citohrom c oksidaza, je ireverzibilna, te je pravi kan-
didat da bude mesto regulacije. Nasuprot veæine regulatornih enzima, koji su regulisani sa više mo-
dulatora, citohrom c oksidaza je izgleda regulisana samo jednim modulatorom, svojim supstratom –
redukovanim citohromom c (Cyt c [Fe2+]). Kao što je reèeno, Cyt c je u ekvilibrijumu sa ostalim kom-
ponentama respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije, te njegova koncentracija direktno zavisi
od odnosa koncentracija [NADH]/[NAD+] i masenog odnosa ATP-a ([ATP]/[ADP][Pi]) unutar mito-
hondrije. Prema tome, što je viši odnos [NADH]/[NAD+] i niži maseni odnos ATP-a, to je veæa kon-
centracija redukovanog Cyt c [Fe2+] i stoga je veæa aktivnost enzima citohrom c oksidaze, odnosno
redukovani Cyt c [Fe2+] je njegov pozitivni modulator.
Norepinefrin
1 receptor
Plazma membrana Adenilat ciklaza
2
4 ATP 4 cAMP
Protein Protein
kinaza 3 kinaza
ATP ADP
Triacilglicerol Triacilglicerol
lipaza lipaza P
4
+ +
+ H H
H
Termogenin
SMK Triacilglicerol
Respiratorni 5
lanac + 1
6
2 H + 2 O2 H2O +
H
ADP + P i ATP
ATP, ADP
ATP sintaza GTP, GDP
MITOHONDRIJA
Slika 18. Mehanizam norepinefrinske indukcije razdvajanja respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije u mitohondrijama
æelija braon adipoznog tkiva. SMK – slobodne masne kiseline.
POGLAVLJE XVII 219
Postavlja se pitanje kako ovaj sistem regulacije funkcioniše u zavisnosti od fiziološke aktivnosti
organizma? U organizmima u fazi odmora, hidroliza ATP-a na ADP + Pi je minimalna, te je maseni
odnos ATP-a visok. Kao posledica toga, koncentracija redukovanog Cyt c [Fe2+] je niska, te je aktiv-
nost procesa oksidativne fosforilacije minimala. Poveæana aktivnost organizma rezultira u brzoj hi-
drolizi ATP-a na ADP + Pi što za posledicu ima smanjenje masenog odnosa ATP-a, po ve æanja kon -
cen tra cije re du ko va nog Cyt c [Fe2+] i ADP-a i ubr za vanje pro ce sa ok si dativ ne fosforilacije.
Ovakva kontrola oksidativne fosforilacije naziva se akceptorska kontrola, jer, kao što je veæ ranije re-
èeno, brzine respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije se poveæavaju sa poveæanjem koncentra-
cije slobodnog ADP-a, koji prihvata Pi u procesu sinteze ATP-a.
U eukariota, procesi sinteze ATP-a i njegovog korišæenja su fizièki odvojeni. U ovih živih siste-
ma ATP se sintetiše u mitohondrijama, a koristi se u citoplazmi. Stoga se postavlja pitanje da li mase-
ni odnos ATP-a u citoplazmi ili u matriksu mitohondrija utièe na regulaciju oksidativne fosforilacije?
Sasvim je evidentno da se kontrola oksidativne fosforilacije ostvaruje masenim odnosom ATP-a u
matriksu mitohondrija, jer se sam proces odvija u mitohondrijama. Meðutim, unutrašnja membrana
mitohondrije je nepermeabilna za adeninske nukleotide i Pi, stoga u njoj postoji specifièni transportni
sistem (videti gore) koji omoguæava komunikaciju izmeðu mitohondrije i citoplazme. Stoga se može
pretpostaviti da i sam transport adeninskih nukleotida i Pi kroz unutrašnju membranu mitohondrija
može biti jedan od faktora koji utièe na brzinu oksidativne fosforilacije, odnosno na njenu regulaciju.
Postoje pretpostavke da se ta regulacija može ostvarivati preko ATP–ADP translokatora (Slika 4).
Koordinisana kontrola sinteze ATP-a. Glavni biohemijski putevi, koji omoguæavaju biosinte-
zu ATP-a su glikoliza, Ciklus limunske kiseline i oksidativna fosforilacija. Kao što je reèeno, kontro-
la oksidativne fosforilacije se ostvaruje preko masenog odnosa ATP-a, koji direktno zavisi od snab-
devanja respiratornog lanca elektronima. Brzina punjenja respiratornog lanca elektronima, opet,
kontrolisana je odnosom koncentracija [NADH]/[NAD+]. Ovaj odnos se održava na razlièitim nivoi-
ma kombinovanim delovanjem glikolize i Ciklusa limunske kiseline. U ova dva procesa dolazi do
konverzije 10 molekula NAD+ u NADH po jednom molekulu oksidovane glukoze. Stoga je sasvim
jasno da mora postojati koordinisana kontrola ova tri procesa. Koordinisana kontrola se ostvaruje re-
gulacijom kljuènih regulatornih taèaka u glikolizi (enzim fosfofruktokinaza – Poglavlje: GLIKOLI-
ZA) i Ciklusu limunske kiseline (enzimi piruvat dehidrogenazni kompleks, citrat sintaza, izocitrat
dehidrogenaza i a–ketoglutarat dehidrogenazni kompleks – Poglavlja: OKSIDATIVNA DEKAR-
BOKSILACIJA PIRUVATA i CIKLUS LIMUNSKE KISELINE) putem samo adeninskih nukle-
otida ili NADH ili njihovom kombinacijom, kao i preko odreðenih metabolita svakog puta ponaosob
(Slika 19).
Slika 19. Zbirni shematski prikaz koordinisane kontrole glikolize i Ciklusa limunske kiseline pomoæu adeninskih nukleotida,
Pi, jona Ca2+ i odnosa [NADH]/[NAD+]. Vertikalne strelice oznaèavaju poveæanja odnosa. Prazni krugovi oznaèavaju stimula-
ciju, a puni krugovi inhibiciju reakcije.
GLIKOLIZA
Glikoliza je sekvenca reakcija koje omoguæavaju konverziju glukoze u piruvat uz istovremenu

biosintezu ATP-a. Odigrava se u citoplazmi. U aerobnih organizama, glikoliza je prethodnica Ciklu-
sa limunske kiseline, koji zajedno sa respiratornim lancem, omoguæava ekstrakciju najveæeg dela
energije sadržane u glukozi, pri èemu se glukoza degraduje do CO2 i H2O. To je omoguæeno ulaskom
piruvata u mitohondriju gde dolazi do oksidativne dekarboksilacije piruvata pri èemu se dobija ace-
til–S–CoA, jedan od startnih molekula Ciklusa limunske kiseline (Poglavlje: CIKLUS LIMUN-
SKE KISELINE). U anaerobnih organizama, dobijeni piruvat se prevodi u mleènu kiselinu ili alko-
hol etanol. Ti procesi su poznati kao homolaktièna (mleènokiselinska) fermentacija, kada se od glu-
koze dobijaju dva molekula mleène kiseline, odnosno alkoholna fermentacija, pri èemu se dobijaju
po dva molekula etanola i CO2. Mleènokiselinsku fermentaciju mogu realizovati mikroorganizmi,
kao i æelije veæine viših životinja i biljaka, dok kvasac i neke bakterije imaju sposobnost alkoholne
fermentacije. S obzirom da su prvi živi sistemi na planeti Zemlji bili anaerobi, smatra se da je fermen-
tacija najstariji vid iskorišæavanja hemijske energije redukovanih jedinjenja.
Proces glikolize se može podeliti u dve faze: Faza I je deo glikolize u kome se vrši prevoðenje
monosaharida u gliceraldehid–3–fosfat (GLA–3–P), pri èemu se koristi ATP za otpoèinjanje reakci-
je. Faza II je konverzija GLA–3–P u piruvat pri èemu dolazi do konzervacije energije u vidu ATP-a.
Ukupni neto energetski bilans glikolize je dobijanje dva molekula ATP-a.
Svi intermedijeri glikolize su fosforilisani. Fosforne grupe imaju tri funkcije:
1. Obezbeðuju negativno naelektrisane polarne grupe, koje onemoguæavaju slobodan prolazak
intermedijera kroz membranu.
2. Služe kao grupe za vezivanje ili prepoznavanje enzima i supstrata i omoguæavaju formiranje
kompleksa enzim–supstrat.
3. Najvažnija im je uloga u konzervaciji energije intermedijera i njeno prenošenje na ATP.
Tri razlièita tipa hemijskih transformacija karakterišu glikolizu. To su put C atoma (sekvenca re-
akcija koje omoguæavaju da se skelet ugljenika glukoze transformiše do piruvata); put fosfata (se-
kvenca reakcija u kojima se inorganski fosfor veže za intermedijere i prenosi na ATP) i put elektrona
(sekvenca oksido–redukcionih reakcija).
A. Redosled reakcija u procesu glikolize

Redosled reakcija glikolize, prikazan je na Slici 1.
Prvi koraci u glikolizi su konverzija glukoze u fruktozo–1,6–bisfosfat (FRU–1,6–BisP). Glukoza
ulazi u veæinu æelija uz pomoæ specifiènog membran skog pro tei na i u æe li ji se fos fo riliše na ra èun
ATP-a, pri èemu nastaje startni molekul
2-
glikolize, glukozo–6–fosfat (GLU–6–P)
CH2OH CH2OPO3
ATP ADP + H + (Slika 1, korak 1). Enzim koji katalizuje
H O H H O H ovu reakciju je heksokinaza. Heksokinaza
H H
OH H OH H
može katalizovati transfer fosforne grupe
HO OH Heksokinaza HO OH sa ATP-a na razlièite heksoze, kao što su
2+
Mg fruk to za, ma no za itd.
H OH H OH
Glukoza Glukozo-6-fosfat
CH2OH
H O H
Glukoza H
OH H
HO OH
ATP
H OH
Heksokinaza 1
2+
Mg ADP 2
CH2OPO3
H O H
Glukozo-6-fosfat (GLU-6-P) H
OH H
HO OH
H OH
Fosfoglukozo
izomeraza 2
2
CH2OPO3 CH2OH
O
Fruktozo-6-fosfat (FRU-6-P) H HO
ATP H OH
Fosfofruktokinaza 3 OH H
2+ 2 2
Mg ADP CH2OPO3 CH2OPO3
O
Fruktozo-1,6-bisfosfat (FRU-1,6-BisP) H HO
H OH
Aldolaza 4 OH H
H
Triozo fosfat C O
Dihidroksiaceton izomeraza Gliceraldehid
fosfat (DHA-P) 3-fosfat (GLA-3-P) H C OH
5 + 2
CH2OH NAD + Pi CH2OPO3
C O GLA-3-P dehidrogenaza 6 O
+ 2
2 NADH+H C OPO3
CH2OPO3
1,3-bisfosfoglicerat H C OH
2
ADP CH2OPO3
Fosfoglicerat kinaza 7
ATP COO
3-fosfoglicerat H C OH
2
CH2OPO3
Fosfoglicerat mutaza 8
COO
2
2-fosfoglicerat H C OPO3
CH2OH
9
Enolaza H2O
COO
2
Fosfoenolpiruvat (PEP) C OPO3
ADP CH2
Piruvat kinaza 10
ATP COO
Piruvat (PGK) C O
CH3
Slika 1. Put glikolize.
POGLAVLJE XVIII 223
Ovaj en zim za svo je de lo -
vanje zahteva jone Mg 2+, ko ji
služe za uspostavljenje komplek-
sa sa ATP-om. Enzim heksokina-
za formira ternarni komplks sa
glukozom, ATP-om i jonom
Mg2+, pre poèetka reakcije katali-
ze. Uloga jona Mg2+ (može ga u
reakcijama in vitro zameniti i
Mn2+, ali u fiziološkim uslovima
živog sistema jon Mg2+ je predo-
minantan) je da neutrališe nega-
tivno naelektrisanje na g–fosfor-
noj grupi ATP-a, èime ova grupa
postaje podložna nukleofilnom
napadu kiseonika iz C6–OH gru-
pe glukoze (Slika 2A). Kristalo-
Slika 2. (A) Nukleofilni napad kiseonika iz C6–OH grupe glukoze na ATP, (B) grafske studije enzima heksoki-
Konformaciona promena heksokinaze nakon vezivanja glukoze. naze pokazale su da vezivanje
glukoze za enzim izaziva velike
konformacione promene (Slika 2B). Udubljenje u enzimu u kome se veže glukoza biva zatvoreno iz-
boèinama proteina koje ga okružuju, tako da protein opkoli kompletan molekul glukoze ostavljajuæi
slobodnu samo primarnu alkoholnu grupu na C6–atomu glukoze.
Zatvaranje udubljenja na enzimu nakon vezivanja glukoze je primer indukovanog uklapanja en-
zima sa supstratom (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Konformaciona promena enzima
heksokinaze indukovana glukozom je znaèajna iz dva razloga. Prvo, okolina glukoze postaje mnogo
više polarna što uslovljava prenos fosforne grupe sa ATP-a na glukozu. Dru-
H go, konformaciona promena dovodi ATP u neposrednu blizinu sa primarnom
H 5 O H alkoholnom grupom (–CH2OH) glukoze što izaziva izbacivanje vode iz dela
H aktivnog mesta enzima gde se smešta CH2OH–grupa. U prilog ovoj pretpo-
OH H
HO OH stavci govori podatak da a–D–ksiloza (nema CH2OH–grupu) indukuje hi-
drolizu ATP-a od strane heksokinaze. To se objašnjava time što ksiloza naj-
H OH
verovatnije indukuje konformacionu promenu heksokinaze, dok je molekul
a-D-ksiloza
vode još lociran na poziciji gde se smešta CH2OH–grupa glukoze.
Specifièno vezivanje glukoze za heksokinazu uklanja moguænost hidrolize g–fosforne grupe
ATP-a, tako da se heksokinaza ne bi ponašala kao ATPaza. Ova neželjena aktivnost vode je elimini-
sana zato što je heksokinaza enzimski aktivna kao kinaza tek kada glukoza indukuje njenu specifiènu
konformacionu promenu. Stoga je konformaciona promena heksokinaze, indukovana heksozama sa
CH2OH–grupom na C6–atomu, odgovorna za supstratnu specifiènost enzima.
Interesantno je napomenuti da i druge kinaze (piruvat kinaza, fosfoglicerat kinaza i fosfofrukto-

kinaza), koje uèestvuju u glikolizi, takoðe poseduju izboèine koje zatvaraju udubljenje za koje se
veže odgovarajuæi supstrat, odnosno doživljavaju konformacionu promenu. Interesantan je enzim
heksokinaza kvasca, koji je dimer od dve identiène subjedinice asimetrièno ureðene, što je izuzetak
jer je veæina subjediniènih enzima živih sistema simetrièno organizovana.
Sledeæi korak glikolize je izomerizacija glukozo–6–fosfata u fruktozo–6–fosfat (FRU–6–P),

pod delovanjem enzima fosfoglukozo izomeraze (sinonim: glukozo–6–fosfat izomeraza) (Slika 1, ko-
rak 2).
2-
CH2OPO3 2-
6 CH2OPO3 CH2OH
H 5 O H Fosfoglukozo 6 1
H izomeraza O
4 OH 1
H 5 H HO 2
HO 3 2 OH H 4 3 OH
H OH OH H
Glukozo-6-fosfat Fruktozo-6-fosfat
U ovoj reakciji, šestoèlani piranozni prsten glukozo–6–fosfata se konvertuje u petoèlani furano-

zni prsten fruktozo–6–fosfata, što je posledica konverzije aldoze u ketozu. Enzim fosfoglukozo izo-
meraza deluje po sistemu kiselinsko–bazne katalize (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo).
Pretpostavljeni mehanizam katalize ove reakcije (Slika 3) podrazumeva da se u aktivnom mestu
fosfoglukozo izomeraze nalaze boèna grupa lizina (Lys) (ponaša se kao generalna kiselina) i boèna
grupa glutamata (Glu) koja je specifièno locirana u aktivnom mestu enzima i deluje kao generalna
baza. Na poèetku reakcije e–amino grupa Lys katalizuje otvaranje piranoznog prstena GLU–6–P
(Slika 3, korak 1). Nakon toga, najverovatnije karboksilatna grupa Glu preuzima proton sa C2–ato-
ma, dajuæi cis–enediolni intermedijer (Slika 3, korak 2). Preuzeti proton je labilno vezan i u sledeæem
koraku se vraæa na C1–atom GLU–6–P (Slika 3, korak 3). To za posledicu ima formiranje fruktofura-
noznog prstena uspostavljanjem hemiketalne veze izmeðu nastalog C2–karbonilnog atoma i OH–
grupe C5–atoma, pri èemu se dobija FRU–6–P (Slika 3, korak 4). Enzim fosfoglukozo izomeraza ka-
talizuje reakciju sa skoro apsolutnom specifiènošæu.
Nakon izomerizacije, dolazi do druge fosforilacije u procesu glikolize, tj. FRU–6–P biva fosfori-
lisan, gde je ponovo donor fosforne grupe ATP, pri èemu nastaje fruktozo–1,6–bisfosfat (FRU–1,6–
BisP). Ova reakcija je katalizovana enzimom fosfofruktokinazom (Slika 1, korak 3). Mehanizam fos-
forilacije FRU–6–P od strane ovog enzima je slièan mehanizmu delovanja enzima heksokinaze. Fos-
fofruktokinaza vrši katalizu obezbeðujuæi nukleofilni napad C1–OH grupe FRU–6–P na elektrofilni
g–fosforni atom ATP–Mg2+ kompleksa. Enzim fosfofruktokinaza je alosterièki enzim preko koga se
vrši i kontrola glikolize (videti dole).
- 2- 2-
CH2OPO32 CH2OH ATP ADP + H+
CH2OPO3 CH2OPO3
O O
H HO Fosfofruktokinaza H HO
H OH H OH
2+
Mg
OH H OH H
Fruktozo-6-fosfat Fruktozo-1,6-bisfosfat
Nastali fruktozo–1,6–bisfosfat (FRU–1,6–BisP) se dalje u glikolizi razlaže na dva triozofosfata:

GLA–3–P i dihidroksiaceton fosfat (DHA–P) u reakciji koju katalizuje enzim aldolaza (Slika 1, ko-
rak 4). Ova reakcija predstavlja aldolno razlaganje (Slika 4).
Aldolno razlaganje FRU–1,6–BisP izmeðu C3– i C4–atoma zahteva postojanje karbonilne grupe
na C2–atomu i hidroksilne grupe na C4–atomu. Stoga je i logièna i potreba da se u glikolitièkom putu
GLU–6–P izomerizuje u FRU–6–P. Aldolno razlaganje GLU–6–P dovelo bi do produkata sa razlièi-
tim brojem C–atoma, dok aldolno razlaganje FRU–1,6–BisP dovodi do nastajanja dva interkonverti-
bilna intermedijera, fosforilisane trioze. Stoga su svi dalji intermedijeri glikolize fosforilisane trioze.
Enzim aldolaza omoguæava da se od C1–, C2– i C3–atoma FRU–1,6–BisP–a dobije DHA–P, a od C4–,
C5– i C6–atoma dobije GLA–3–P.
POGLAVLJE XVIII 225
H
2- 2- 2-
CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO3 O
6 1 1 C
4
O Aldolaza C O
5
H HO
2 2 + H C
5
OH
HO C H 2-
H 4 3
OH 3 CH2OPO3
6
OH H H
Fruktozo-1,6-bisfosfat DHA-P GLA-3-P
B+ B
+
H H
2
6
2 H
O3POCH2 1 O3POCH2 H
5
H O H H O
4 H 1 Otvaranje H H C O
OH H prstena OH
HO 3 2 O H HO
H OH H O
B
, H B
,
2
Glukozo-6-fosfat B
2 H
O3POCH2 H
H O
H C O
OH
HO
H O
H
+
H B,
3
B+ B cis-enediolni
intermedijer
H H
2 2 H
O3POCH2 C OH 4 O3POCH2
H
O H H O
H C OH
H HO OH
H OH + HO H
H
OH H H O
, Zatvaranje ,
B prstena B
Fruktozo-6-fosfat
Slika 3. Mehanizam delovanja fosfoglukozo izomeraze. Katalitièke grupe aktivnog mesta enzima su BH+ poreklom iz Lys i B´
poreklom iz Glu.
Aldolno razlaganje je katalizovano stabilizacijom enolatnog intermedijera preko dislokacije

protona (Slika 4). Postoje dva tipa enzima aldolaza koji se razlikuju prema prirodi stabilizacije eno-
latnog intermedijera. U tip I spadaju aldolaze koje su prisutne u životinjama i biljkama. Ovi enzimi
vrše stabilizaciju enolatnog intermedijera formiranjem Schiff-ove baze (eniminski intermedijer – Sli-
ka 5). Tip II aldolaza je prisutan u gljiva, algi i nekih bakterija. Ove aldolaze stabilizuju u reakciji na-
stali enolatni intermedijer koristeæi jone Zn2+ ili Fe2+ za polarizaciju karbonilnog atoma:
H OH H OH
C C
2+ 2+
C O Zn Enzim C O Zn Enzim
2- 2-
CH2OPO3 CH2OPO3
R R R R R
C O OH H OH C O C O C O H2 O OH C O
CH2 CH2 CH2 CH2 CH3

Enolat Produkt 2
H C OH H C O +
R
, R
, H O
C
R Produkt 1
,
Slika 4. Mehanizam aldolnog razlaganja. Obrnut proces je aldolna kondenzacija.
2
CH2OPO3
1
H2N (CH2)4
C O
2 Lys
H C OH
3
H
O
Dihidroksiaceton
fosfat (DHA-P) Tyr
(Produkt 2) Fruktozo-1,6-bisfosfat
(FRU-1,6-BisP)
Slobodan enzim
5 1
H2O Hidroliza
Vezivanje
Schiff-ove baze
supstrata
2 2
CH2OPO3 CH2OPO3
1 1
+
C NH (CH2)4 C O H2N (CH2)4
2 2
Lys Lys
HO C H HO C H
3 3
H H C O H
4
O O
H C OH
5
Tyr 2 Tyr
CH2OPO 3
6
Enzim-produkt Enzim-supstrat
kompleks kompleks
Tautomerizacija Formiranje
protonizovane 2
4 i protonizacija
Schiff-ove baze
H2O
Aldolno
2 razlaganje 2
CH2OPO3 CH2OPO3
1 1
+
C NH (CH2)4 3 C NH (CH2)
2 2 4
Lys Lys
HO C H HO C H
3 H 3
H
C O H C
4
O H
O O
H C OH H C OH
5
Tyr 2
2 Tyr
CH2OPO 3 CH2OPO 3
6
Gliceraldehid-3-fosfat
Enaminski intermedijer (GLA-3-P)
(oblik enolatnog intermedijera) (Produkt 1)
Slika 5. Mehanizam delovanja aldolaze.

POGLAVLJE XVIII 227
S obzirom da je glikoliza veoma rano nastala u evoluciji živih sistema, nije za oèekivati da živi
sistemi poseduju dva tipa enzima aldolaze. Pošto viši živi sistemi poseduju jedan tip aldolaze a niži
drugi tip enzima, prva pretpostavka je bila da su aldolaze nižih živih sistema manje katalitièki aktiv-
ne. Meðutim, pronaðeni su živi sistemi koji poseduju oba tipa aldolaza, koje su posedovale iste meta-
bolièke aktivnosti. Stoga se smatra da ekspresija oba tipa aldolaza u nekim živim sistemima predsta-
vlja prastaro metabolièko dupliranje, koje je tokom evolucije eliminisano, te današnji živi sistemi po-
seduju najèešæe jedan ili drugi tip aldolaze.
Dugo se smatralo da u aktivnom mestu enzima aldolaze katalitièku funkciju imaju boène grupe
specifiènog lizina (Lys), cisteina (Cys) i histidina (His). Smatralo se da e–NH2–grupa boènog lanca
Lys uspostavlja Schiff-ovu bazu sa supstratom (to je i danas taèan podatak), a da boène grupe Cys i
His deluju kao kiselinske i bazne grupe da omoguæe prenos protona u aldolnoj reakciji razlaganja.
Meðutim, kristalografska izuèavanja aldolaze pomoæu X–zraka, pokazala su da je zapravo samo boè-
na grupa specifiènog tirozina (Tyr) ukljuèena u kiselinsko–baznu katalizu, odnosno u prenos proto-
na, a ne Cys i His. Ovom prilikom je utvrðeno da je uloga boène grupe His da održava boènu grupu
Tyr u pravilnoj orijentaciji da bi mogla da uèestvuje u katalizi. Dokaz da boèna grupa Cys nije uklju-
èena u katalizu aldolne reakcije došla je iz eksperimenata u kojima je Cys zamenjen alaninom (Ala)
pomoæu dirigovane mutageneze (korišæenjem genetièkog inženjerstva). Ova aminokiselinska zame-
na nije dovela do gubljenja aktivnosti enzima aldolaze, tako da je Cys iskljuèen kao funkcionalna
komponenta aktivnog mesta ovog enzima.
Posle vezivanja FRU–1,6–BisP za enzim aldolazu (Slika 5, korak 1), dolazi do napada e–amino
grupe Lys na karbonilni atom FRU–1,6–BisP, pri èemu se eliminiše molekul vode. Tako nastala veza
naziva se Schiff-ova baza, koja je u protonizovanom stanju (Slika 5, korak 2). Nakon toga, raskidanje
veze izmeðu C3– i C4–atoma FRU–1,6–BisP je posledica preuzimanja protona sa OH–grupe vezane
za C4–atom FRU–1,6–BisP od strane Tyr što za posledicu ima oslobaðanje GLA–3–P sa enzima i
formiranja enaminskog intermedijera na enzimu (Slika 5, korak 3). U sledeæem koraku, Tyr vraæa
preuzeti proton na enaminski intermedijer, što izaziva tautomerizaciju ovog intermedijera, te se po-
novo formira protonizovana Schiff-ova baza (Slika 5, korak 4). Poslednji korak u reakciji je hidroliza
Schiff-ove baze (oblik iminskog katjona), pri èemu se oslobaða DHA–P, dok se enzim aldolaza vraæa
u prvobitno stanje (Slika 5, korak 5).
H Intermedijer GLA–3–P je deo glavnog puta
glikolize, što nije sluèaj sa DHA–P. Stoga se
CH2OH C O
DHA–P mora konvertovati u GLA–3–P da bi se
C O H C OH ukljuèio u proces glikolize. To se postiže izome-
2- 2- rizacijom koju katalizuje enzim triozofosfat izo-
CH2OPO3 Triozo fosfat izomeraza CH2OPO3
DHA-P GLA-3-P meraza (Slika 1, korak 5).
H Konverzija DHA–P u GLA–3–P je reverzi-
bilan proces i dešava se dobijanjem enediolnog
C OH
intermedijera koji se formira preko specifiènih
C OH tranzicionih stanja (Slika 6).
2-
CH2OPO3 Interesantno je da se enzim triozofosfat izo-
Enediolni intermedijer meraza mnogo èvršæe vezuje za tranziciono sta-
nje supstrata nego za sam supstrat. Eksperimenti
su pokazali da je glutaminska kiselina (Glu165) esencijalna za aktivnost enzima. Blokada karboksilat-
ne grupe Glu165 ili zamena ove aminokiseline drugom, vodi gubitku aktivnosti enzima. Kristalograf-
ska izuèavanja enzima triozofosfat izomeraze pomoæu X–zraka, pokazala su da je karboksilatna gru-
pa Glu165 tako postavljena da može lako da preuzme proton sa C2–atoma supstrata. Šta više, zamena
Glu165 sa asparaginskom kiselinom (Asp) (ima boènu grupu kraæu za jednu CH2–jedinicu), rezultira
u odmicanju karboksilatne grupe Asp od supstrata za 1 Å, što za posledicu ima smanjenje katalitièke
moæi enzima za 1000 puta. Analize su, dalje, pokazale da je histidin (His95) tako lociran da može pro-
tonizovati kiseonikov atom karbonilne grupe GLA–3–P (generalna bazna kataliza). Meðutim, poka-
zano je da His95 ima neutralan, a ne protonizovan imidazolni prsten, pa se postavlja pitanje kako imi-
dazolna N3–H grupa (ima visoku, baznu vrednost pK ~ 14) može protonizovati karbonilni kiseoni-
kov atom, koji kada se protonizuje ima izuzetno nisku, kiselu vrednost pK? Slièno tome, postavlja se
pitanje kako karboksilatna grupa Glu165 (pK 6.5) može na sebe preuzeti proton (pK ~ 17) sa C2–ato-
ma GLA–3–P? Moguæi odgovor za ova dva pitanja je da se premeštanje protona u procesu konverzije
GLA–3–P u DHA–P i obratno, omoguæeno formiranjem vodoniènih veza niske barijere (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi) izmeðu boènih grupa kako Glu165 tako i His95 sa sup-
stratom u prelaznim tranzicionim stanjima koja vode formiranju enediolnog intermedijera.
His His
H
A 95
E 95
O H O O H C O H
1
Glu C C H N NH H N NH
1 Glu C 2
C O
165 H 165
O H C O 2-
2 O CH2OPO3
2-
3
3
CH2OPO3
GLA-3-P-Enzim kompleks DHA-P-Enzim kompleks
His His
H 95
B 95
D
O H O O H C O H
H 1
C N NH N NH
Glu C 1 Glu C C O H
165 2
H 165
O H C O 2-
2 O CH2OPO3
3
2-
3
CH2OPO3
Tranziciono stanje Tranziciono stanje
His
C 95
O H O
H
Glu C 1
C N NH
165
O H 2
C O H
2-
3
CH2OPO3
Enediolni intermedijer
Slika 6. Pretpostavljeni mehanizam delovanja triozofosfat izomeraze. ----- = vodonièna veza niske barijere.
U konverziji GLA–3–P do enediolnog intermedijera (Slika 6, A®B®C), pK vrednost protoni-

zovane forme karbonilnog kiseonika, koji æe postati OH–grupa, poveæava se do ~ 14, što je i vrednost
neutalnog imidazolnog prstena His95. Tako se postižu uslovi za formiranje vodoniène veze niske ba-
rijere izmeðu imidazolnog prstena His95 i buduæe OH–grupe (Slika 5B), što omoguæava da neutralni
POGLAVLJE XVIII 229
imidazolov prsten protonizuje karbonili kiseonik pri nastajanju enediolnog intermedijera. Ova proto-
nizacija izaziva smanjenje pK protona iz C2–H supstrata na ~ 7, što je vrednost bliska pK vrednosti
karboksilatne grupe Glu165, što omoguæava preuzimanje ovog protona sa supstrata i prevoðenje
GLA–3–P u enediolni intermedijer (Slika 6C). Prema tome, izgleda da se reakcija prevoðenja GLA–
3–P u enediolni intermedijer odigrava pomoæu simultane protonizacije karbonilnog kiseonikovog
atoma i preuzimanja protona od strane Glu165 (usklaðena generalna kiselinsko–bazna kataliza). Pre-
voðenje enediolnog intermedijera u DHA–P (Slika 6, C®D®E) se zasniva na protonizaciji C1–ato-
ma enediolnog intermedijera od strane karboksilne grupe Glu165 i preuzimanju protona sa C2–OH
grupe od strane deprotonizovanog N3–atoma imidazolnog prstena His95. I u ovom sluèaju se usposta-
vlja tranziciono stanje (Slika 6D). Ovakav redosled dogaðaja bazira na èinjenici da se vodoniène ve-
ze niske barijere formiraju samo u tranzitornim stanjima (Slika 6B i 6D), a ne u primarnom komplek-
su enzim–supstrat (Slika 6A i 6E). Zapravo, uspostavljanje uspostavljanje ovakvih vodoniènih veza
obezbeðuje stabilizaciju tranzitornog stanja na enzimu, što omoguæava katalizu reakcije. Pored toga,
smatra se da pozitivno naelektrisana boèna grupa Lys12, koja se nalazi u blizini aktivnog mesta, elek-
trostatièki stabilizuje tranziciono stanje.
Tako se, kao rezultat delovanja enzima aldolaze i triozofosfat izomeraze, od FRU–1,6–BisP do-
bijaju dva molekula GLA–3–P. Interesantno je da ova reakcija u ekvilibrijumu sadrži 96% triozofos-
fata u obliku DHA–P. Meðutim, reakcija izomerizacije se odvija veoma brzo zbog efikasnog uklanja-
nja GLA–3–P u procesu glikolize. U reakcijama Faze I glikolize, došlo je do konverzije heksoza do
trioza, pri èemu nije bilo moguænosti za iskorišæavanje hemijske energije glukoze. Šta više, u ovoj fa-
zi glikolize došlo je do utroška dva molekula ATP-a (Slika 1, prva i treæa reakcija).
Nastale dve fosfotrioze, u obliku GLA–3–P, konvertuju se u piruvat u Fazi II glikolize. Ova faza
je povezana i sa deponovanjem energije poreklom iz glukoze u molekule ATP-a. Poèetna reakcija Fa-
ze II glikolize je prevoðenje GLA–3–P u 1,3–bisfosfoglicerat u reakciji koju katalizuje enzim glice-
raldehid–3–fosfat dehidrogenaza, koja kao koenzim koristi NAD+ (Slika 1, korak 6). U ovoj oksido–
redukcionoj reakciji formira se visoko energetsko jedinjenje. Naime, oksidacija aldehidne grupe (eg-
zergona reakcija) omoguæava da se na C1–atomu aldehidne grupe GLA–3–P formira energijom bogat
acil–fosfatni intermedijer (1,3–bisfosfoglicerat) (Poglavlje: Bioenergetski principi).
H + + O
NAD + Pi NADH+ H
2-
C O C O PO3
H C OH Gliceraldehid-3-fosfat
H C OH
2- dehidrogenaza 2-
CH2OPO3 CH2OPO3
Gliceraldehid-3-fosfat 1,3-bisfosfoglicerat
Sledeæi korak je reakcija transfera fosforne grupe sa visokim energetskim potencijalom sa 1,3–
bisfosfoglicerata na ADP da bi se dobio ATP. Ovo je prva rakcija glikolize koja generiše ATP. Enzim
fosfoglicerat kinaza katalizuje ovu reakciju (Slika 1, korak 7).
O O
2- ADP ATP
C O PO3 C O
H C OH H C OH
Fosfoglicerat
2- kinaza 2-
CH2OPO3 CH2OPO3
1,3-bisfosfoglicerat 3-fosfoglicerat
2+ O Trodimenzionalna graða en-
Mg
O P O O
zima fosfoglicerat kinaze je slièna
O O C gra ði heksokinaze. Enzim se sa-
O
stoji od dva jasno odeljena dome-
Adenozin O P O P O + H C OH
na u obliku lobusa. Na jednom do-
2-
O O CH2OPO3 menu je mesto vezivanja ADP–
2+
ADP-Mg kompleks 1,3-bisfosfoglicerat Mg2+ kompleksa. Ovo mesto je
udaljeno 10 Å od mesta vezivanja
1,3–bisfosfoglicerata, koje se na-
Mg
2+ lazi na drugom domenu. Nakon
O O
vezivanja oba supstrata, dva lobu-
O O O C
sa enzima se pomeraju jedan ka
drugom približavajuæi mesta za
Adenozin O P O P O P O + H C OH
koja su vezani supstrati. To za po-
2-
O O O CH2OPO3 sledicu ima da sami supstrati nisu
ATP-Mg
2+
kompleks 3-fosfoglicerat
u kontaktu sa vodom i da se reak-
cija katalize odigrava u totalnom
Slika 7. Mehanizam delovanja fosfoglicerat kinaze odsustvu vode (slièno kao u sluèa-
ju delovanja enzima heksokina-
ze). Sama reakcija sinteze ATP-a se odvija preko nukleofilnog napada kiseonika b–fosfornog atoma
ADP-a na fosforni atom vezan za C1–atom 1,3–bisfosfoglicerata (Slika 7).
Kao produkt reakcije, pored ATP-a, dobija se i 3–fosfoglicerat. Sumarno, gliceraldehid–3–fosfat
dehidrogenaza i fosfoglicerat kinaza katalizuju oksidaciju GLA–3–P u 3–fosfoglicerat uz uvoðenje
inorganskog fosfata u reakciju, redukciju NAD+ u NADH i biosintezu ATP-a od ADP-a i aktiviranog
inorganskog fosfata (Pi). Ove dve reakcije imaju energetski bilans koji je u totalu egzergon (DG0´< 0):
+
GLA-3-P + Pi + NAD 1,3-bisfosfoglicerat + NADH
o,
( DG = + 6.7 kJ/mol )
1,3-bisfosfoglicerat + ADP 3-fosfoglicerat + ATP
o ,
( DG = 18.8 kJ/mol )
+
GLA-3-P + Pi + NAD + ADP 3-fosfoglicerat + ATP + NADH
o ,
( DG = 12.1 kJ/mol )
Ovaj proces biosinteze ATP-a, kada je donor aktivirane fosforne grupe organsko jedinjenje, na-
ziva se fosforilacija na nivou supstrata.
Nastali 3–fosfoglicerat je supstrat za enzim fosfoglicerat mutazu, koji ga prevodi u 2–fosfoglice-
rat (Slika 1, korak 8), odnosno enzim katalizuje intramolekulski rearanžman u molekulu prenoseæi
fosfornu grupu sa C3–atoma na C2–atom.
COO COO
Fosfoglicerat
mutaza 2-
H C OH H C OPO3
2-
CH2OPO3 CH2OH
3-fosfoglicerat 2-fosfoglicerat
POGLAVLJE XVIII 231
Aktivna forma enzima fosfoglicerat mutaze ima u aktivnom centru fosfornu grupu vezanu za
imidazolni prsten specifiènog histidina (His8) (Slika 8). Nakon vezivanja 3–fosfoglicerata za fosfo-
enzim (Slika 8, korak 1), dolazi do transfera fosforne grupe sa His8 na 3–fosfoglicerat, pri èemu na-
staje 2,3–bisfosfoglicerat (Slika 8, korak 2). Enzim sada katalizuje oslobaðanje 2–fosfoglicerata iz
kompleksa tek pošto je izvršen fransfer fosforne grupe sa C3–atoma 2,3–bisfosfoglicerata na imida-
zolni prsten His8 (Slika 8, koraci 3 i 4). Neki put se dešava da 2,3–bisfosfoglicerat disosuje sa enzi-
ma. Tada nastaje neaktivna forma enzima fosfoglicerat mutaze (Slika 8, korak 5). Reaktivacija enzi-
ma se postiže njegovom ponovnom asocijacijom sa 2,3–bisfosfogliceratom. To je razlog zašto u æeliji
mora uvek postojati minimalna koncentracija slobodnog 2,3–bisfosfoglicerata.
O O O O
C C
2
H C OPO3 O H C OH
2
CH2OH O P His 8 CH2OPO3
2-fosfoglicerat 3-fosfoglicerat
O
4 1
Fosfoenzim
O O O O
C O C O
2
H C OPO3 O P His 8 H C OH O P His 8
2
H C OH O H C OPO3 O
H H
2-fosfoglicerat fosfoenzim kompleks 3-fosfoglicerat fosfoenzim kompleks
3 2
O O
C
2
H C OPO3 His 8
2
H C OPO3
2,3-bisfosfoglicerat enzim kompleks O O

C
5 2
H C OPO3
2
CH2OPO3
2,3-bisfosfoglicerat
His 8
Defosforilisani enzim (neaktivna forma)
Slika 8. Mehanizam delovanja fosfoglicerat mutaze.

Nakon rearanžmana, enzim eno la za ka talizu je re ak ci ju de hi dra taci je na sta log pro duk ta 2–
fosfoglicerata, prevodeæi ga u fosfoenolpiruvat (PEP) (Slika 1, korak 9). Ova dehidratacija znaèajno
poveæava energetski potencijal fosforne grupe jer prevodi molekul u enol–fosfatni intermedijer (2–
fosfoglicerat) (Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI).
COO H2 O COO
2- 2-
H C O PO3 C OPO3
Enolaza
CH2OH CH2
2-fosfoglicerat Fosfoenolpiruvat
Enzim enolaza formira kompleks sa dvovalentnim katjonima (u fiziološkim uslovima to je jon

Mg2+) pre interakcije sa supstratom. Izuèavanje mehanizma dehidratacije (eliminacije molekula vo-
de) 2–fosfoglicerata delovanjem enzima enolaze, pokazalo je da ovaj enzim katalizuje dehidrataciju
brzim formiranjem karbanjonskog intermedijera uklanjanjem protona sa C2–atoma 2–fosfoglicerata.
Ova reakcija je veoma brza i naðeno je da se proton sa C2–atoma 2–fosfoglicerata izmenjuje sa vo-
dom 12 puta brže nego što je brzina sinteze PEP-a (Slika 9, korak 1). Smatra se da je u oduzimanje
ovog protona sa 2–fosfoglicerata direktno ukljuèen molekul vode, koji je vodoniènim vezama pove-
zan za karboksilnim grupama dve specifiène glutaminske kiseline (Glu168 i Glu211) u polipeptidnom
lancu enzima. Ove grupe su udaljene 2.6 Å od protona koji treba da bude preuzet. Nastali karbanjon-
ski intermedijer može preuzeti odati proton i veoma brzo prelaziti u 2–fosfoglicerat (Slika 9, korak
2). Fosfoenolpiruvat se, meðutim, sintetiše eliminacijom C3–OH grupe koja je stabilizovana sa Mg2+
jonom (Slika 9, korak 3).
U poslednjoj reakciji glikolize, dolazi do formiranja piruvata (PGK) i sinteze još jednog moleku-
la ATP-a, tako što se fosforna grupa sa fosfoenolpiruvata (PEP) prenosi na ADP, a enol–piruvatni in-
termedijer se transformiše tautomerizacijom u keto–oblik, PGK (Slika 1, korak 10). Taj proces kata-
lizuje enzim piruvat kinaza.
COO ADP ATP COO
2-
C OPO3 C O
Piruvat kinaza
CH2 CH3
Fosfoenolpiruvat Piruvat
Katalitièka aktivnost enzima piruvat kinaze zavisi od prisustva monovalentnog (K+) i dvovalent-
nog (Mg2+) katjona (Slika 10). Reakcija katalize otpoèinje nukleofilnim napadom kiseonika b–fos-
fornog atoma ADP-a na atom fosfora u PEP-u, pri èemu se oslobaðaju enolpiruvat i ATP (Slika 10,
korak 1). Ovaj enolni oblik piruvata se konvertuje u keto oblik uz uèešæe jednog protona (Slika 10,
korak 2).
Ukupan bilans transformacije glukoze u piruvat u procesu glikolize, može se sumarno prikazati
opštom formulom:
GLUKOZA + 2Pi + 2ADP + 2NAD + ® 2PGK + 2ATP + 2NADH + 2H + + 2H 2O
S energetskog stanovišta, u Fazi I glikolize se koristila energija ATP-a, dok se u Fazi II glikolize
osloboðena energija tranzitorno deponovala u vidu ATP-a, tako da je neto bilans glikolize dva mole-
kula ATP-a (Tabela 1).
POGLAVLJE XVIII 233
O O O
Glu C O H C
168 2
O H C2 OPO3
Glu C O H H C OH
211
O H 2+
Mg
2-fosfoglicerat
O O O O O O
H2O HOH
Glu C O H C Glu C O H C
168 + 2
168 2
O H C2 OPO3 O H C2 OPO3
Glu C O H H C OH 1 Glu C O H H C OH
211 211
O 2+ O 2+
H Mg H Mg
Karbanjonski intermedijer
O O O
Glu C O H C
168 2
O + H C2 OPO3 + HOH
Glu C O H CH2
211
O 2+
Mg
Fosfoenolpiruvat (PEP)
Slika 9. Mehanizam delovanja enolaze.
Tabela 1. Energetski bilans glikolize.
Reakcija ATP/glukoza
Glukoza ® Glukozo–6–fosfat –1
Fruktozo–6–fosfat ® Fruktozo–1,6–bisfosfat –1
2 x 1,2–bisfosfoglicerat ® 2 x 3–fosfoglicerat +2
2 x Fosfoenolpiruvat ® 2 x piruvat +2
Netto: +2
2+
Mg 2+
O Mg
O O O P O O
C C
Adenozin O P O P O + O +
H2C O K
O O
2+
ADP-Mg kompleks Fosfoenolpiruvat (PEP)
1 ATP
2+
Mg +
H
O O O O
C C 2 C C
+
H2C O K H3C O
Enolpiruvat Piruvat
Slika 10. Mehanizam delovanja piruvat kinaze.
Mehanizam delovanja gliceraldehid–3–fosfat dehidrogenaze. Enzim gliceraldehid–3–fosfat de-

hidrogenaza je tetramer (svaka subjedinica je izgraðena od 330 A.K.) i svaka subjedinica poseduje
aktivno katalitièko mesto za koga se slabim vezama veže koenzim NAD+. Kao što je veæ reèeno, gli-
ceraldehid–3–fosfat dehidrogenaza katalizuje konverziju aldehida (GLA–3–P) u acil–fosfatni inter-
medijer (1,3–bisfosfoglicerat). Ovaj proces predstavlja kombinaciju oksidacije i fosforilacije (Slika
11). Reakcija je moguæa zato što enzim poseduje sulfhidrilnu grupu u svom aktivnom mestu (boèna
grupa aminokiseline specifiènog cisteina) (Slika 11A), koja vrši nukleofilni napad na karbonilni
atom aldehidne grupe GLA–3–P. Ovaj nukleofilni napad se ostvaruje nakon vezivanja sustrata za en-
zim (Slika 11B). Posledica je vezivanje GLA–3–P za sumpor tiohemiacetalnom vezom (Slika 11C).
Sledeæi korak je prenos hidridnog jona (H–) na NAD+ vezanog za enzim, pri èemu se dobija reduko-
vani koenzim NADH i tioestarski vezan GLA–3–P (Slika 11D). NADH disosuje sa enzima i biva za-
menjen oksidovanom formom NAD+. Istovremeno se u reakciju ukljuèuje i inorganski fosfat (Slika
11E). Inorganski fosfat, sada, vrši napad na tioestarsku vezu, pri èemu se sa enzima oslobaða 1,3–bis-
fosfoglicerat, a enzim se vraæa u poèetno stanje (Slika 11A).
B. Regulacija glikolize
Put glikolize ima dve osnovne uloge: on omoguæava postepenu degradaciju glukoze uz biosinte-
zu ATP-a i obezbeðuje gradivne blokove za sintetièke reakcije (npr., acetil–S–CoA za biosintezu ma-
snih kiselina). Stoga je brzina glikolize specifièno regulisana da bi se usmerila aktivnost æelije za jed-
nu ili drugu potrebu. Uopšte uzev, enzimi koji katalizuju ireverzibilne reakcije u metabolièkim putevi-
ma, obièno su i mesta regulacije tog puta. U procesu glikolize, reakcije koje katalizuju enzimi heksoki-
naza, fosfofruktokinaza i piruvat kinaza su ireverzibilne i to su ujedno i mesta regulacije glikolize.
Najvažnija regulacija glikolize u sisara, ostvaruje se preko enzima fosfofruktokinaze. Fosfofruk-

tokinaza prisutna u jetri (tetramer od 340 kD) egzistira u dva konformaciona stanja (R–stanje i T–sta-
nje) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi) koji se nalaze u ekvilibrijumu. Fosfo-
fruktokinaza je inhibirana visokim nivoom ATP-a (visok nivo ATP-a, ukazuje na povoljno energet-
sko stanje æelije), koji smanjuje afinitet enzima za fruktozo–6–fosfat (FRU–6–P). ATP je supstrat, a
istovremeno i alosterièki inhibitor enzima. Svaka subjedinica enzima ima dva mesta za vezivanje
POGLAVLJE XVIII 235
ATP-a; jedno mesto veže ATP kao supstrat, a drugo kao inhibitor. Mesto vezivanja supstrata poðed-
nako dobro veže ATP bez obzira na konformaciono stanje enzima (R– ili T–stanje). Meðutim, mesto
vezivanja inhibitora veže ATP samo u T–stanju enzima. Drugi supstrat enzima fosfofruktokinaze,
FRU–6–P, preferencijalno se veže za R–stanje enzima. Stoga, pri visokim koncentracijama ATP-a,
on deluje kao alosterièki inhibitor vezujuæi se za enzim u T–stanju, pomerajuæi T«R ekvilibrijum ka
T–stanju, smanjujuæi afinitet enzima fosfofruktokinaze za supstrat FRU–6–P.
Aktivnost fosfofruktokinaze se inhibira i visokim nivoom NADH, što takoðe govori o dobrom
energetskom statusu æelije. Kao što je reèeno, ATP se vezuje za visoko specifièno alosterièko mesto
enzima (van aktivnog mesta) izazivajuæi promenu nativne konformacije. Inhibitorni efekat ATP-a se
anulira AMP-om. AMP se preferencijalno veže za R–stanje enzima poveæavajuæi afinitet enzima za
FRU–6–P, samim tim forsirajuæi glikolizu. Prema tome, glikoliza se stimuliše padom energetskog
potencijala æelije (nizak odnos ATP/AMP).
+ H
R B
R
B
S H C S C
H O H O
CONH2 CONH2
+ +
N N
B , C ,
R R
H
+ R
B
S
H
~ C
H O
H
CONH2
C O
H C OH N
2-
R ,
CH2OPO3 D R
Gliceraldehid-3-fosfat +
NAD + Pi
+ NADH
H
+ R O
B B
S H S ~ C
O
O P OH
O
CONH2 CONH2
+ +
N O N
2-
A , C OPO3 E ,
R R
H C OH
2-
CH2OPO3
Slika 11. Mehanizam delovanja gliceraldehid–3–fosfat dehidrogenaze. R – ostatak GLA–3–P; R´ – ostatak NAD+-a.
Enzim fosfofruktokinaza je mesto regulacije i kada su u pitanju signali koji govore da li su gra-
divni blokovi, poreklom iz glikolize, prisutni u dovoljnoj kolièini ili odsutni. Naime, fosfofruktoki-
naza je inhibirana citratom, prvim intermedijerom Ciklusa limunske kiseline Poglavlje: CIKLUS
LIMUNSKE KISELINE). Visok nivo citrata oznaèava da postoji dovoljno prekursora za biosinte-
ze, tako da nije potrebno da se glukoza dalje koristi za ovu svrhu. Citrat deluje u sadejstvu sa
ATP-om, poveæavajuæi njegov inhibitorni efekat.
Istraživanja su pokazala da je fruktozo–2,6–bisfosfat (FRU–2,6–BisP) veoma potentan aktivator
enzima fosfofruktokinaze.
Ovo jedinjenje aktivira fosfofruktokinazu u æelijama jetre
2- 2-
CH2OPO3 OPO3 po ve æavajuæi njen afinitet za fruktozo–6–fosfat, smanjujuæi
6
O isto vre meno inhibitorni efekat ATP-a. U suštini, FRU–2,6–
5 H HO 2 BisP je alosterièki aktivator koji izaziva konformacionu pro-
H 4 3 CH2OH menu tetramernog enzima, odnosno menja alosteriju ovog en-
1
OH H zima iz T–stanja u R–stanje. Fruktozo–2,6–bisfosfat se formira
b-D-Fruktozo-2,6-bisfosfat
fosforilacijom fruktozo–6–fosfata u reakciji koju katalizuje
(FRU-2,6-BisP) specifièna fosfofruktokinaza–2 (nema nikakve relacije sa enzi-
mom fosfofruktokinazom), dok se, opet, FRU–2,6–BisP hidro-
lizuje u fruktozo–6–fosfat delovanjem specifiène fosfataze, fruktozo bisfosfataza–2. Interesantno je
da su obe ove enzimske aktivnosti, fosfofruktokinaza–2 i fruktozo bisfosfataza–2, locirane na jed-
nom jedinom polipeptidnom lancu od 53 kD – tandem enzim (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Ami-
laze, Lizozim i Fosforilaza). Poveæanje koncentracije fruktozo–6–fosfata ubrzava biosintezu FRU–
2,6–BisP i istovremeno inhibira njegovu hidrolizu.
Aktivnost ovog tandem enzima je reciproèno kontrolisana fosforilacijom jednog jedinog serin-
skog ostatka u polipeptidu. Naime, kada je nivo glukoze u krvi nizak, dolazi do poveæanja nivoa hor-
mona glukagona, koji izaziva otpoèinjanje kaskadnih reakcija fosforilacije u æeliji (Poglavlje: ENZI-
MOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaza), što za posledicu ima fosforilaciju ovog bifunkcio-
nalnog enzima. Ova kovalentna modifikacija putem fosforilacije aktivira domen fruktozo bisfosfata-
ze–2, a inhibira domen fosfofruktokinaze–2 tandem enzima, što za posledicu ima smanjenje kolièine
FRU–2,6–BisP u æeliji, te se usporava proces glikolize. U sluèaju kada je glukoza u višku, dolazi do
obrnute situacije; domen fosfofruktokinaze–2 se aktivira, a domen fruktozo bisfosfataze–2 se inakti-
vira u tandem enzimu, što uveæava kolièinu FRU–2,6–BisP, a samim tim i brzinu glikolize.
Regulacija na nivou enzima heksokinaze, realizuje se time što se aktivnost ovog enzima inhibira
rastuæom koncentracijom glukozo–6–fosfata. Kada doðe do inhibicije aktivnosti enzima fosfofruk-
tokinaze, poveæava se koncentracija supstrata ovog enzima fruktozo–6–fosfata. Ovo poveæanje fruk-
tozo–6–fosfata ima za posledicu poveæanje koncentracije glukozo–6–fosfata. Pošto je glukozo–6–
fosfat u ekvilibrijumu sa fruktozo–6–fosfatom, inhibicija enzima fosfofruktokinaze ima za posledicu
i inhibiciju heksokinaze. Ipak, glukoza se fosforiliše u glukozo–6–fosfat u jetri i u prisustvu visokih
koncentracija glukozo–6–fosfata, zbog prisustva drugog enzima glukokinaze u ovom organu. Enzim
glukokinaza ima nizak afinitet za glukozu (visok Km), stoga je efikasna samo u prisustvu visoke kon-
centracije glukoze. Uloga ovog enzima je da obezbedi potrebne kolièine glukozo–6–fosfata za sinte-
zu glikogena i za put pentozo fosfata (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA).
Enzim piruvat kinaza katalizuje treæi ireverzibilni korak u glikolizi na kome se vrši regulacija
ovog procesa. U sisara su naðene tri forme enzima piruvat kinaze (enzim je tetramer; svaka subjedini-
ca je molekulske mase 55 kD): tip L je predominantan u jetri, tip M u mišiæima i mozgu, a tip A u
POGLAVLJE XVIII 237
ostalim tkivima. Ovakvi tipovi istog enzima koji imaju identiène katalitièke mehanizme i osnovnu
graðu, ali se razlikuju po naèinu regulacije aktivnosti, nazivaju se izoenzimi ili izozimi.
Piruvat kinaza tipa L vezuje fosfoenolpiruvat kooperativno, a ATP alosterièki inhibira ovaj izo-
zim usporavajuæi glikolizu kada je energetski status æelije dobar (visok nivo ATP-a). Alosterièki inhi-
bitor je i alanin (transaminacijom daje piruvat), èiji visoki nivo signalizira da su gradivni blokovi po-
trebni za anabolizam u višku. Fruktozo–1,6–bisfosfat, produkt prethode ireverzibilne reakcije u putu
glikolize, aktivira enzim piruvat kinazu da bi se nadolazeæi intermedijeri glikolize prevodili što efika-
snije u piruvat, kako ne bi došlo do zastoja ili prekida u procesu glikolize.
Katalitièke osobine izozima tipa L su kontrolisane reverzibilnom fosforilacijom. Nakon fosfori-
lacije, izozimu se smanjuje aktivnost dok defosforilacija vraæa njegovu aktivnost na normalni nivo.
Svrha kontrole piruvat kinaze fosforilacijom, kao što je to i sluèaj sa veæ pomenutim tandem enzi-
mom (kontrola nivoa FRU–2,6–BisP), je da se u jetri spreèi korišæenje glukoze, kada æelije mozga ili
mišiæa ostanu bez glukoze. Nasuprot tipu L, piruvat kinaza tipa M ne podleže regulaciji fosforilaci-
jom iz prostog razloga što æelije mišiæa i mozga koriste glukozu kao bitan ili jedini izvor energije za
svoje funkcionisanje. Piruvat kinaza tipa A se nalazi izmeðu piruvat kinaza tipa L i tipa M kada je u
pitanju kontrola izozima kovalentnom modifikaciojm putem fosforilacije.
C. Fermentacija (anaerobna transformacija piruvata).

Sekvenca reakcija od glukoze do piruvata je skoro identièna u svim živim sistemima i u svim vr-
stama æelija organizma. Meðutim, dalja sudbina piruvata, kao finalnog produkta procesa glikolize,
drastièno se razlikuje u zavisnosti od fizioloških uslova organizma. Da bi se proces glikolize nasta-
vio, mora doæi do regeneracije NAD+ (koga æelije imaju u ogranièenoj kolièini) iz redukovanog
NADH. Redukcija NAD+ u NADH se odigrava u reakciji koju katalizuje enzim gliceraldehid–3–fos-
fat dehidrogenaza (Slika 1, korak 6). U prisustvu kiseonika, NADH se posredno reoksiduje u mito-
hondrijama prebacivanjem svog redukcionog potencijala na neki intermedijer, koji može da prolazi
kroz membranu mitohondrija (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA). U anaerobnim
uslovima, NAD+ se obnavlja redukcijom piruvata u dva procesa: homolaktièka (mleènokiselinska) i
alkoholna fermentacija.
Homolaktièna (mleènokiselinska) fermentacija. Laktat je finalni produkt glikolize u mnogim
mikroorganizmima, naroèito u anaeroba. On nastaje redukcijom piruvata od strane enzima laktat de-
hi dro ge na ze ko ja ko ri sti re du ko va nu for mu NADH (Slika 12), do bi je nu u pro ce su pre vo ðe nja
GLA–3–P u 1,3–bisfosfoglicerat. Na taj naèin se i reoksiduje NADH u NAD+, koji se, sada, može po-
novo koristiti u procesu glikolize. Laktat dehidrogenaza je apsolutno stereospecifièan enzim jer samo
može preneti na piruvat vodonikov atom vezan za C4–atom NADH koji je na A–strani nikotinamid-
skog prstena (Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI).
Proces mleènokiselinske fermentacije dešava se i u æelijama viših organizama, kada postoji zah-
tev za velikom kolièinom ATP-a, a istovremeno kolièina kiseonika u tkivima znatno opadne (npr. u
mišiæima nakon intenzivne fizièke aktivnosti). Enzim laktat dehidrogenaza (LDH) sisara se sastoji od
dve vrste subjedinica (M–subjedinica i H–subjedinica). LDH je aktivna kao tetramer koji može biti iz-
graðen od razlièitih kombinacija ove dve vrste subjedinica. Tako se mogu formirati sledeæe tetramer-
ne izozimske forme: M4, M3H, M2H2, MH3 i H4. Mada se sve ove forme LDH nalaze u veæini tkiva si-
sara, H–subjedinice su predominantne u enzimima visoko aerobnih tkiva, kao što je, npr., srèani mi-
šiæ. M–subjedinice izgraðuju enzime funksionalne u anaerobnim uslovima kakvi se mogu desiti u ske-
letnim mišiæima ili jetri. Izozim LDH strukture H4 ima nizak Km za piruvat i alosterièki je inhibiran vi-
sokim koncentracijama ovog metabolita. Nasuprot tome, izozim LDH strukture M4 ima visok Km za
piruvat i ne podleže procesu regulacije piruvatom. Ostali izozimi imaju osobine koje variraju izmeðu
ove dve uniformne varijante izozima LDH, što je posledica vrste i broja M– ili H–subjedinica koje
ulaze u njihov sastav. Stoga je zakljuèeno da je izozim LDH strukture H4 bolje adaptiran da funkcioni-
še u aerobnim uslovima te favorizuje oksidaciju laktata do piruvata, dok je izozim LDH strukture M4
adaptiran da funkcioniše u anaerobiozi gde katalizuje redukciju piruvata u laktat, što omoguæava da se
glikoliza efikasno odvija i u anaerobnim uslovima za vreme intenzivnog rada mišiæa.
+
COO NADH+ H NAD COO
Glikoliza C O HO C H
Laktat
CH3 dehidrogenaza CH3
Piruvat Laktat
A strana
H H H
COO 4 Laktat COO
1 CONH2 1 4 CONH2
+ dehidrogenaza
C O + 1 + H HO C H + 1
2 2
N N
CH3 CH3
3 R 3 R
+
Piruvat NADH Laktat NAD
Slika 12. Mleènokiselinska fermentacija i mehanizam delovanja laktat dehidrogenaze.
Izuèavanje strukture M4 laktat dehidrogenaze izolovane iz jedne vrste male ajkule dalo je osnovu
za pretpostavku o mehanizmu katalize redukcije piruvata od strane ovog enzima (Slika 13).
Zakljuèeno je da se hidridni jon sa A–strane NADH prebacuje na C2–atom piruvata uz istovre-
meno prebacivanje protona sa imidazolnog prstena specifiènog histidina (His195). Ova reakcija je
olakšana i pravilnim pozicioniranjem piruvata usled formiranja sonog mosta izmeðu njegove kar-
boksilne grupe i gvanido grupe specifiènog arginina (Arg171) u enzimu.
CH3 CH2 His 195
A-strana
+
H H C O H N NH
H2NOC C Piruvat
O O
N
R H2N NH2
+
NADH C
NH2
Arg 171 +
H
CH3
+
NAD C OH
H
C
Slika 13. Mehanizam katalize redukcije piruvata u laktat delovanjem O O
laktat dehidrogenaze.
L-laktat
POGLAVLJE XVIII 239
Interesantno je da je enzim laktat de-
hidrogenaza skeletnih mišiæa (tetramer
od 140 kD) veoma slièan enzimu alko-
holnoj dehidrogenazi kvasca (dimer od
84 kD) u domenu vezivanja koenzima
NAD-a, mada se drastièno razlikuju po
nativnoj konformaciji. Oba enzima u do-
menu vezivanja NAD-a poseduju regio-
ne èiju strukturu èine èetiri a–heliksa i
šest paralelnih b–naboranih ploèa za ko-
Slika 14. Shematski dijagram regiona vezivanja NAD-a za dehidroge- je se vežu nikotinamidni deo i adeninski
naze.
deo NAD-a (Slika 14).
Ukupan bilans transformacije glukoze u laktat može se prikazati opštom formulom:
Glukoza + 2Pi + 2ADP ® 2 Laktata + 2H + + 2ATP + 2H 2O (DG 0¢ = -196 kJ / mol glukoze )
Važno je napomenuti da se NAD+ i NADH ne pojavljuju u ovoj jednaèini, pošto, kao što je gore
reèeno, dobijeni NADH se koristi za redukciju piruvata u laktat, te nema neto doprinosa oksido–re-
dukcione reakcije energetskom bilansu. Pored toga, veæina nastalog laktata se u sisara izbacuje iz
skeletnih mišiæa u krvotok, gde se putem krvi prenosi u jetru i tu koristi za biosintezu glukoze (Pogla-
vlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA).
Alkoholna fermentacija. U ovom procesu, od piruvata u dve sukcesivne reakcije nastaje etanol
kao krajnji produkt glikolize (Slika 15).
+ +
COO H CO2 H NADH+ H NAD H
Glikoliza C O C O H C OH
1 2
CH3 CH3 CH3
Piruvat Acetaldehid Etanol
Slika 15. Alkoholna fermentacija. 1 – piruvat dekarboksilaza 2 – alkoholna dehidrogenaza.
Kvasci i nekoliko vrsta drugih mikroorganizama je sposobno da vrše alkoholnu fermentaciju,

pošto poseduju kljuèni enzim alkoholnu dehidrogenazu. Prvi korak u prevoðenju piruvata u etanol je
dekarboksilacija piruvata. Taj proces katalizuje enzim piruvat dekarboksilaza (nije prisutna u životi-
nja) (Slika 16). Ovaj enzim poseduje tiamin pirofosfat (TPP) kao koenzim koji je èvrsto, ali ne kova-
lentno vezan za enzim. C2–H deo tiazolnog prstena ima relativno kiseo karakter (može lako da otpusti
proton) zbog blizine pozitivno naelektrisanog N1–atoma, koji lako elektrostatièki stabilizuje karba-
njon formiran na C2–atomu nakon otpuštanja protona.
Karbanjon tiazolnog prstena je aktivna forma koenzima TPP. Mehanizam katalize dekarbokcila-
cije piruvata otpoèinje vezivanjem piruvata za C2–atom TPP–a, koje se ostvaruje nukleofilnim napa-
dom nastalog karbanjona TPP–a na karbonilni atom piruvata (Slika 17, korak 1). Nakon vezivanja
piruvata za TPP, iz karboksilne grupe piruvata se eliminiše CO2 ostavljajuæi hidroksietilni derivat pi-
ruvata vezan za tiazolni prsten TPP-a. Ovaj kompleks je rezonantno stabilizovan karbanjonski deri-
vat u kome tiazolni prsten postaje prijemèljiv za elektrone (Slika 17, korak 2). U sledeæem koraku se
ukljuèuje proton u reakciju koji vrši protonaciju karbanjona (Slika 17, korak 3). Da bi se tiazolni pr-
sten TPP-a vratio u prvobitno stanje (sa karbanjonom na tiazolnom prstenu), hidroksietilni derivat
napušta enzim u obliku acetaldehida, kao posledica rearanžmana elektrona u ovom prstenu (Slika 17,
korak 4).
NH2 H Disocibilni proton
C, + C2 3
S O O
N 3, 4
5
,C CH2 N1
5 4
, , C C CH2 O P O P O
H3C C
2
1
, 6
CH
N CH3 O O
Aminopirimidinski Tiazolni prsten
prsten
OH OH
O
CH3 C C CH3 C H
COO CO2 H
S O
+ C2 + C2 S
C O + TPP R N R N C O + TPP
C C R
, C C
,
R
CH3 CH3
CH3 CH3
Piruvat Adicioni kompleks Hidroksietil-TPP Acetaldehid
Slika 16. Mehanizam katalize piruvat dekarboksilaze.

H
COO
+ C
2
S
+ C
2
S
O C R N R N
CH3 C C R
, C C R
,
+
Piruvat H
CH3 CH3
H
+ TPP (Karbanjonska forma) + TPP
CH3 C O + H H
Acetaldehid
4 1
H OH O
CH3 C O H CH3 C C
+ C2 S S O
+ C
2
R N R N
C C
, ,
R C C R
CH3 CH3
Hidroksietil-TPP
2
3
+ CO2
H
OH OH
CH3 C CH3 C
C S
2 + C2 S
R N R N
C C
, C C
,
R R
CH3 CH3
Rezonantno stabilizovan karbanjon
Slika 17. Mehanizam delovanja enzima piruvat dekarboksilaze.

POGLAVLJE XVIII 241
Izuèavanje strukture enzima
H H piruvat karboksilaze u kompleksu
N H sa TPP–om, dalo je objašnjenje
uloge aminopirimidinskog prste-
C + C2 S O O
N C CH2 N na TPP u formiranju karbanjona
C C CH2 O P O P O na C2–atomu tiazolnog prstena.
H3C C CH
N CH3 O O Nastanak karbanjona zahteva
uklanjanje protona sa C2–atoma.
O H Meðutim, nije naðeno da piruvat
Glu C dekarboksilaza poseduje baznu
51 +
O H
boènu grupu neke aminokiseline
u aktivnom mestu koja je locirana
H blizu TPP–a. S druge strane,
N H NH2–grupa aminopirimidinskog
C + C2 S O O
prstena TPP-a, iako je locirana u
N C CH2 N blizini C2–atoma tiazolnog prste-
C C CH2 O P O P O na i može sa njega preuzeti proton
H3C C CH
N CH3 O O nema veliki afinitet za protone
(nizak pK). Stoga bi formiranje
O H
karbanjona bilo veoma spor pro-
Glu C
51 ces. Pretpostavljeno je da se da se
O
formiranje C2–karbanjona favori-
zuje konverzijom aminopirimidi-
H H na u njegovu imino tautomernu
+
N formu u reakciji koju katalizuje
C + C2 S O O boèna grupa specifiène glutamin-
N C CH2 N ske kiseline (Glu51) (Slika 18).
C C CH2 O P O P O
H3C C CH
N CH3 O O Nastali acetaldehid prepo-
znaje enzim alkoholna dehidro-
O H
Glu
genaza kao svoj supstrat i reduku-
C
51
O
je ga do etanola. Alkoholna dehi-
drogenaza kvasca je tetramer i
svaka subjedinica ima za sebe ve-
H H
zan NADH i Zn2+ jon, koji je u
N koordinativnom komleksu sa
C + C2 S O O boènim grupama dva specifièna
N C CH2 N
cisteinska ostatka i boènom gru-
C C CH2 O P O P O
H3C C CH pom jednog histidinskog ostatka
N CH3 O O enzima. Uloga Zn2+ jona je da po-
larizuje karbonilnu grupu acetal-
O H
Glu C
dehida (Slika 19) i da stabilizuje
51
O
negativno naelektrisano interme-
dijerno stanje. To omoguæava di-
rektan prenos hidridnog jona sa
Slika 18. Mehanizam formiranja karbanjonske forme TPP-a u piruvat dekarbok- A–strane prstena NADH na ace-
silazi. taldehid, pri èemu nastaje etanol.
A-strana
H H H S-Cys
2+
H2NOC C O Zn N-His
CH3 S-Cys
N
R Acetaldehid
NADH +
H
+
NAD
H H
C
H3C OH
Etanol
Slika 19. Mehanizam katalize alkoholne dehidrogenaze.
Enzim alkoholna dehidrogenaza u jetri sisara ima ulogu da metaboliše etanol koji je anaerobno
proizveden od intestinalne mikroflore kao i alkohol unet u organizam. Ovaj enzim je dimer i svaka
subjedinica ima za sebe vezan NADH i po dva jona Zn2+, mada samo jedan cink uèestvuje u katalizi.
Interesantno je da aminokiselinske sekvence alkoholnih dehidrogenaza kvasca i jetre poseduju zna-
èajan stepen sliènosti, što ukazuje na jedinstven naèin manipulacije etanolom od strane ova dva enzi-
ma.
Ukupan bilans transformacije glukoze u etanol može se prikazati opštom formulom:
Glukoza + 2Pi + 2ADP + 2H + ® 2 Etanola + 2CO2 + 2ATP + 2H 2O (DG 0¢ = -235 kJ / mol gluk. )
I u ovom sluèaju, kao kod mleènokiselinske fermentacije, NAD+ i NADH se ne pojavljuju u jed-
naèini pošto se dobijeni NADH u procesu prevoðenja GLA–3–P u 1,3–bisfosfoglicerat, koristi za re-
dukciju acetaldehida u etanol, te nema ni ovde neto doprinosa oksido–redukcione reakcije energet-
skom bilansu.
U oba sluèaja fermentacije dolazi do sinteze dva ATP-a koja zahteva ukupnu energiju DG0´= +61
kJ/mol. Prema tome, razlika u energetskim vrednostima izmeðu procesa fermentacije i biosinteze
ATP-a, oslobaða se u vidu toplote, što èimi sam proces fermentacije ireverzibilnim.
D. Ukljuèivanje ostalih saharida u glikolizu

Glukoza je krajnji produkt razlaganja skroba i glikogena i direktno se ukljuèuje u glikolizu. Me-
ðutim, ostale heksoze prisutne u živom sistemu imaju razlièute modalitete ukljuèivanja u glikolizu.
Fruktoza se unosi u velikim kolièinama u organizam obliku šeæera saharoze, preko voæa ili meda. Ga-
laktoza se unosi preko mleka nakoh hidrolize mleènog šeæera laktoze, dok je manoza poreklom iz di-
geriranih polisaharida ili glikoproteina.
Fruktoza i glukoza se dobijaju hidrolizom saharoze pod delovanjem enzima b–fruktofuranozi-
daze (sinonim: saharaza). Glukoza se, na opisan naèin, direktno ukljuèuje u glikolizu. Meðutim,
fruktoza se može ukljuèivati u glikolizu na dva naèina u zavisnosti od tkiva u kome se fruktoza kori-
sti. U æelijama mišiæa, fruktoza se direktno prevodi u fruktozo–6–fosfat (FRU–6–P) (Slika 20), pod
delovanjem enzima heksokinaze, koja u ovom tkivu ima isti afinitet za glukozu i fruktozu. Stoga se u
æelijama mišiæa molekuli fruktoze ukljuèuju u glikolizu u jednom koraku.
POGLAVLJE XVIII 243
Ukljuèivanje fruktoze u glikolizu u jetri je mnogo komplikovanije (Slika 20). Razlog za to je što
æelije jetre imaju nizak nivo enzima heksokinaze. Pored toga, afinitet enzima heksokinaze jetre za
glukozu je 20 puta veæi nego za fruktozu. S obzirom da u jetri postoji visok nivo glukoze, malo se
fruktoze može ukljuèiti u glikolizu njenom konverzijom u intermedijer glikolize, fruktozo–6–fosfat.
Stoga se konverzija fruktoze u intermedijere glikolize u jetri odvija tako što se fruktoza prvo fosfori-
liše pod delovanjem posebnog enzima fruktokinaze, pri èemu se kao produkt dobija fruktozo–1–fos-
fat (FRU–1–P) (Slika 20, korak 1). FRU–1–P je supstrat za delovanje specifiènog enzima fruktozo–
1–fosfat aldolaze, koja ga razlaže na gliceraldehid (GLA) i dihidroksiaceton fosfat (DHA–P), koji je
direktni intermedijer glikolize (Slika 20, korak 2). Gliceraldehid se fosforiliše enzimom triozokina-
zom pri èemu se dobija GLA–3–P, koji ulazi u glikolizu kao njen direktni intermedijer (Slika 20, ko-
rak 3).
CH2OH CH2OH
O
H HO
H OH
OH H
Fruktoza
Mi{i}i ATP ATP Jetra
Heksokinaza Fruktokinaza 2-
1 CH2OPO3
ADP
ADP
C O
2-
2- CH2OH CH2OPO3 HO C H
CH2OPO3 CH2OH
O
O H C OH
H HO
H HO
H OH H C OH
H OH OH H
OH H CH2OH
Fruktozo-1-fosfat
Fruktozo-6-fosfat (FRU-1-P) FRU-1-P
(FRU-6-P) (otvoreni lanac)
FRU-1-P
aldolaza 2
H C O
ATP
GLIKOLIZA
H C OH
ADP
3
CH2OH
Triozo
kinaza Gliceraldehid
H C O (GLA)
H C OH +
2-
CH2OPO3 Triozofosfat CH2OH
Gliceraldehid-3-fosfat izomeraza
(GLA-3-P) C O
2-
CH2OPO3
Dihidroksiaceton
fosfat
(DHA-P)
Slika 20. Uvoðenje fruktoze u glikolizu u æelijama mišiæa i jetre.

U jetri postoji i opcija da se nastali gliceraldehid konvertuje u glikolitièki intermedijer dihidrok-
siaceton fosfat. Ovaj proces otpoèinje redukcijom gliceraldehida u glicerol pod delovanjem enzima
alkoholne dehidrogenaze, koja koristi NADH kao koenzim. Nastali glicerol je supstrat za delovanje
enzima glicerol kinaze koji koristi ATP za biosintezu glicerolfosfata. Glicerolfosfat se oksiduje u di-
hidroksiaceton fosfat pod delovanjem enzima glicerolfosfat dehidrogenaze, koja koristi NAD+ kao
koenzim. Istovetan proces konverzije gliceraldehida se koristi i za otpoèinjanje biosinteze triacilgli-
cerola (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
Nasuprot jetri, adipozno tkivo sadrži mnogo veæu koncentraciju molekula fruktoze nego gluko-
ze, tako da se u ovom tkivu fruktoza uvodi u glikolizu preko fruktozo–6–fosfata uz direktno delova-
nje enzima heksokinaze, kao što je to sluèaj u mišiæima.
Galaktoza je epimer glukoze na C4–atomu (Poglavlje: UGLJENI HIDRATI) i nastaje u orga-
nizmu hidrolizom laktoze pod delovanjem enzima b–galaktozidaze (sinonim: laktaza). Glukoza se
direktno ukljuèuje u glikolizu, a dobijena galaktoza se prevodi u glukozo–6–fosfat u èetiri koraka
(Slika 21). Prvi korak je fosforilacija galaktoze koju katalizuje enzim galaktokinaza. U ovoj reakciji
donor fosforne grupe je ATP, pri èemu se dobija galaktozo–1–fosfat (GAL–1–P) (Slika 21, korak 1).
Enzim galaktozo–1–fosfat uridil transferaza vrši transfer GAL–1–P na uridilnu grupu, koja je pore-
klom iz uridindifosfat–glukoze (UDP–glukoza), te nastaju UDP–galaktoza i glukozo–1–fosfat
(GLU–1–P) (Slika 21, ko rak 2). Nakon toga, galaktoza se epimerizuje u gluko zu dok je još u
for mi UDP–ga lak to ze.
CH2OH
UDP (uridin difosfat)
H O H
H O O
OH H
HO O P O P O Uridin
H OH
O O
UDP-Glukoza
CH2OH CH2OH CH2OH
HO O H ATP ADP HO O H HO O H
H 1 H 2 H
OH H OH H OH H
Galaktokinaza 2- GAL-1-P-uridil
H OH H OPO3 transferaza
H O UDP
H OH H OH H OH
Galaktoza Galaktozo-1-fosfat UDP-Galaktoza
(GAL-1-P)
UDP-galaktozo-
2- 3 4-epimeraza
CH2OPO3 CH2OH +
NAD
H O H H O H
H Fosfoglukomutaza H
OH H OH H
2- CH2OH
HO OH HO OPO3
H OH H OH
H O H
H
Glukozo-6-fosfat Glukozo-1-fosfat OH H
(GLU-6-P) (GLU-1-P) HO O UDP
H OH
UDP-Glukoza
GLIKOLIZA
Slika 21. Mehanizam konverzije galaktoze u UDP–glukozu.

POGLAVLJE XVIII 245
Ovu epimerizaciju katalizuje enzim UDP–galaktozo–4–epimeraza, pri èemu se dobija UDP–
glukoza (Slika 21, korak 3).
CH2OH CH2OH
Enzim UDP–galaktozo–4–epimera-
HO O H H O H za po seduje prilièno èvrsto za sebe vezan
4
H H
4 OH
ko en zim NAD+. U procesu epimerizacije
OH H H
H O UDP HO O UDP UDP–galaktoze u UDP–glukozu (Slika
H OH H OH 22), dolazi do tranzitornog transfera vo-
UDP-Galaktoza UDP-Glukoza donikovih atoma sa C4–atoma UDP–ga-
+ + laktoze na koenzim NAD+, koji se prevo-
NAD CH2OH NAD
di u redukovano stanje NADH + H+. Kao
+ O H +
NADH+ H NADH+ H rezultat ovog prvog dela reakcije, na en-
H
O 4
OH H zimu se formira tranzitorni intermedijer
O UDP
4–keto intermedijer UDP–galaktoze. Taj
H OH
4-keto intermedijer UDP-Galaktoze
4–keto intermedijer ne napušta enzim
veæ je supstrat za vraæanje atoma vodoni-
Slika 22. Put epimerizacije UDP–galaktoze. ka na drugu stranu C4–atoma, pri èemu
nastaje epimer UDP–glukoza. Ova reak-
cija je reverzibilna i ovako nastali molekul glukoze se ne koristi za glikolizu, pošto je UDP–glukoza
polazni molekul za biosintezu disaharida, glikoproteina ili polisaharida (Poglavlje: BIOSINTEZA
UGLJENIH HIDRATA).
Nastali GLU–1–P u ovoj konverziji galaktoze, izomerizuje se u glukozo–6–fosfat pod delova-
njem enzima fosfoglukomutaze (Slika 21, korak 4) i kao takav se ukljuèuje u glikolizu. Na isti naèin
se ukljuèuje i GLU–1–P, dobijen u procesu fosforilize glikogena ili skroba po delovanjem enzima
fosforilaza (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaze).
Manoza je èesta komponenta glikoproteina i zapravo je C2–epimer glukoze (Poglavlje:
UGLJENI HIDRATI). Manoza se ukljuèuje u glikolizu nakon prethodne konverzije u fruktozo–6–
fosfat (Slika 23). U prvoj reakciji se manoza prevodi u manozo–6–fosfat pod delovanjem enzima
heksokinaze (Slika 23, korak 1). Nakon toga, enzim fosfomanozo izomeraza katalizuje izomerizaciju
manozo–6–fosfata u fruktozo–6–fosfat (Slika 23, korak 2). Ova reakcija je po tipu katalize slièna de-
lovanju enzima fosfoglukozo izomeraze po tome što se i ovde formira enediolni intermedijer.
2-
CH2OH CH2OPO3 2-
CH2OPO3 CH2OH
H O H ATP ADP H O H O
H 1 H 2
OH HO OH HO H HO
2 Heksokinaza 2 Fosfomanozo H OH
HO HO OH izomeraza
H H H H OH H
Manoza Manozo-6-fosfat Fruktozo-6-fosfat
Slika 23. Proces konverzije manoze u fruktozo–6–fosfat.

PUT PENTOZO FOSFATA
Živi sistemi koriste ATP kao glavnsi izvor energije za svoj rad. Stoga se energija glukoze putevi-
ma glikolize, Ciklusa limunske kiseline i oksidativne fosforilacije deponuje u vidu ATP-a. Meðutim,
živi sistemi mogu koristiti i redukcioni potencijal glukoze u obliku visoko redukovanog molekula
(NADPH) koji se može direktno koristiti u procesima biosinteze (Poglavlje: UVOD U METABO-
LIZAM). Tako mnoge endergone biosintetske reakcije, kao što su reduktivna biosinteza masnih ki-
selina i holesterola ili fotosinteza, zahtevaju NADPH pored ATP-a.
I pored veoma velike hemijske sliènosti izmeðu NADP+ i NAD+ (jedina razlika je što NADP+
ima fosfornu grupu vezanu za 2´–OH grupu adenozinskog dela koenzima, što NAD+ nema – Pogla-
vlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo), ova dva koenzima se ne mogu zamenjivati jedan drugim u
metabolièkim procesima. Dok NAD+ uèestvuje u iskorišæavanju slobodne energije egzergonih pro-
cesa pri oksidaciji metabolita za biosintezu ATP-a, NADP+ je akceptor slobodne energije oksidacije
metabolita i njen prenosilac na endergone reduktivne reakcije biosinteze. Ovakva razlika izmeðu
NAD+ i NADP+ je posledica visoke specifiènosti dehidrogenaza ukljuèenih u oksidativni i reduktivni
metabolizam za ove koenzime. Naime, æelije normalno održavaju odnos NAD+/NADH blizu 1000,
što favorizuje metabolièku oksidaciju, dok je odnos NADP+/NADPH blizu 0.01, što favorizuje meta-
bolièku redukciju.
Put pentozo fosfata (alternativno ime Put fosfoglukonske kiseline) (Slika 1), nije put za dobijanje
energije iz glukoze i odigrava se u citoplazmi æelija. Put pentozo fosfata je kombinacija oksidativnih
reakcija (Faza I) i interkonverzije saharida sa 3, 4, 5, 6 i 7 C–atoma u seriji neoksidativnih reakcija
(Faza II). Oksidativni deo Puta pentozo fosfata su ireverzibilne reakcije (Slika 1, reakcije 1, 2 i 3) i taj
deo puta je odgovoran za biosintezu NADPH, dok su ostale reakcije interkonverzije saharida reverzi-
bilne.
Glavne biološke uloge Puta pentozo fosfata su:
1. da generiše NADPH oksidacijom glukozo–6–fosfata (GLU–6–P), pri èemu se dobija ribulo-
zo–5–fosfat (Ru5P). Ova funkcija je znaèajna za æelije jetre, æelije mleènih žljezda, æelije adipoznog
tkiva ili kore nadbubrežne žljezde, koje aktivno sintetišu masne kiseline ili steroide iz acetil–S–CoA
(biosintetski procesi koji zahtevaju veliku kolièinu NADPH). Æelije mišiæa ne sintetišu masne kiseli-
ne i stoga se Put pentozo fosfata u njima odvija izuzetno sporo.
2. da omoguæi konverziju heksoza u pentoze, specijalno ribozo–5–fosfat (R5P). Pentoze i njiho-
vi derivati su konstituenti biološki veoma važnih molekula kao što su ATP, HS–CoA, NAD+, FAD,
RNK i DNK.
3. da omoguæi konverziju pentoza u heksoze radi oksidativne degradacije pentoza. Naime, Put
pentozo fosfata obezbeðuje ukljuèivanje pentoza u proces glikolize.
A. Redosled reakcija i enzimi Puta pentozo fosfata

Enzim glukozo–6–fosfat dehidrogenaza katalizuje oksidaciju glukozo–6–fosfata (GLU–6–P) na
C1–atomu dajuæi 6–fosfoglukonolakton (Slika 1, reakcija 1). To je reakcija kojom otpoèinje Put pen-
tozo fosfata. Ovaj enzim ima visoku specifiènost za NADP+, a inhibiran je sa NADPH. To je ujedno
bila i prva otkrivena dehidrogenaza koja je koristila koenzim NADP+ za svoju aktivnost. Mehanizam
delovanja ovog enzima, prikazan je na Slici 2.
POGLAVLJE XIX 247
COO
+
NADPH +H H C OH
2 2
CH2OPO3 + CH2OPO3 +
NADP H2O H HO C H
H O H H O
H 1 H 2 H C OH
OH H OH H O
Glukozo-6-fosfat 6-fosfoglukono- H C OH
HO OH HO
dehidrogenaza laktonaza 2
H OH H OH CH2OPO3
Glukozo-6-fosfat 6-fosfoglukonolakton 6-fosfoglukonat
(GLU-6-P) +
NADP
Fosfoglukonat
dehidrogenaza 3
CH2OH
1
NADPH + CO2
C O
2 H O
HO
3
C H C CH2OH
H C OH H C OH Ru5P C O
O H Transketolaza izomeraza
C H C OH H C OH H C OH
4
H C OH + H C OH
6
H C OH H C OH
2 2 2 2
CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO3
Gliceraldehid- Sedoheptulozo- Ribozo-5-fosfat Ribulozo-5-fosfat
3-fosfat 7-fosfat (S7P) (R5P) (Ru5P)
(GLA-3-P)
CH2OH
1
C O
2
Ru5P
HO C H epimeraza
7 Transaldolaza
H C OH 5
2
CH2OPO3
Ksilulozo-5-fosfat
(Xu5P)
CH2OH CH2OH
1 1
C O C O
2 O H 2
HO C H C HO C H
3
8 O H
H C OH + H C OH H C OH + C
Transketolaza
H C OH H C OH H C OH H C OH
2 2 2 2
CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO3
Fruktozo-6-fosfat Eritrozo-4-fosfat Fruktozo-6-fosfat Gliceraldehid-
(FRU-6-P) (E4P) (FRU-6-P) 3-fosfat
(GLA-3-P)
Slika 1. Redosled reakcija u Putu pentozo fosfata.

H +
2- NADPH + H 2-
CH2OPO3 CH2OPO3
H O H CONH2 H O
H H
OH H + + OH H O
N Glukozo-6-fosfat
HO O H HO
R
, dehidrogenaza
H OH H OH
+
GLU-6-P NADP 6-fosfoglukonolakton
Slika 2. Mehanizam delovanja glukozo–6–fosfat dehidrogenaze.
Enzim 6–fosfoglukonolaktonaza katalizuje hidrolizu 6–fosfoglukonolaktona u 6–fosfoglukonat

(Slika 1, reakcija 2). Ustvari, ovaj enzim samo ubrzava hidrolizu 6–fosfoglukonolaktona pošto se i
neenzimska reakcija otvaranja laktona dešava signifikantno brzo.
Enzim fosfoglukonat dehidrogenaza katalizuje oksidaciju 6–fosfoglukonata do ribulozo–5–fos-
fata (Ru5P) (Slika 1, reakcija 3). Ova se reakcija odvija preko b–ketoacilnog intermedijera, koji
spontano dekarboksiliše u Ru5P. I u ovoj reakciji oksidacije je akceptor elektrona NADP+ koji se re-
dukuje u NADPH + H+ (Slika 3). Formiranjem Ru5P, kompletira se oksidativni deo Puta pentozo fos-
fata, pri èemu se sintetišu dva molekula NADPH po jednom molekulu GLU–6–P koje uðe u reakciju.
Nastali Ru5P se radi daljeg odvijanja Puta mora prevesti u ribozo–5–fosfat (R5P) ili ksilulozo–5–
fosfat (Xu5P).
O O O O
C C
H +
NADPH + H CO2
H C OH H C OH CH2OH
CONH2 +
HO C H C O H C O
+ +
H C OH N Fosfoglukonat H C OH H C OH
, dehidrogenaza
H C OH R H C OH H C OH
2- + 2- 2-
CH2OPO3 NADP CH2OPO3 CH2OPO3
6-fosfoglukonat b-ketoacil intermedijer Ru5P
Slika 3. Mehanizam delovanja fosfoglukonat dehidrogenaze.
Enzim ribulozo–5–fosfat izomeraza katalizuje konverziju Ru5P u R5P, dok enzim ribulozo–5–
fosfat epimeraza katalizuje konverziju Ru5P u Xu5P (Slika 1, reakcije 4 i 5). Obe konverzije se odvi-
jaju preko enediolskih intermedijera (Slika 4) i predstavljaju osnovu za dalju konverziju saharida sa
razlièitim brojem C–atoma u Putu pentozo fosfata.
Enzimi transketolaza i transaldolaza katalizuju procese postepene interkonverzije saharida od
C3– do C7–atoma, pevodeæi polazne tri pentoze u dve heksoze i jednu triozu. U ovom procesu tran-
sketolaza uèestvuje u dve reakcije, a transaldolaza u jednoj.
Enzim transketolaza katalizuje prenos glikoaldehidne grupe (C2–jedinica) gde je donor te grupe
ketoza (Xu5P) a akceptor aldoza (R5P ili E4P) (Slika 1, reakcije 6 i 8). Enzim transketolaza poseduje
tiaminpirofosfat (TPP) kao koenzim koji je prenosilac glikoaldehidne grupe (Slika 5A). Karbanjon-
ska forma TPP-a vezanog za transketolazu ostvaruje svoju stabilizaciju napadom na C2–atom Xu5P.
Na taj naèin se ovaj saharid veže za TPP enzima pri èemu se formira adicioni kompleks I (Slika 5A,
reakcija 1). Nakon toga, dolazi do raskida veze izmeðu C2– i C3–atoma pri èemu se oslobaða GLA–
3–P a glikoaldehidna jedinica ostaje vezana za TPP enzima (Slika 5A, reakcija 2). U sledeæem koraku
aktivirana glikoaldehidna jedinica vrši atak na aldehidni C1–atom R5P pri èemu se formira adicioni
POGLAVLJE XIX 249
H
kompleks II (Slika 5A, reakcija 3). Razlaganjem na-
H C OH stalog adicionog kompleksa, dobija se S7P i oslobaða
C O
se en zim u ne izme nje nom stanju (Slika 5A, reakci-
ja 4). Isti redosled reakcija je i pri delovanju transke-
H C OH
tolaze u konverziji Xu5P i E4P u FRU–6–P i GLA–3–
H C OH P (Slika 1, reakcija 8), s tim što je donor glikoaldehid-
2- ne grupe kao i u prvoj transketolaznoj reakciji Xu5P,
CH2OPO3
Ru5P dok je akceptor aldoza E4P.
Ru5P Ru5P
epimeraza izomeraza
+ + Enzim transaldolaza katalizuje prenos dihidroa-
H H
cetonske grupe (C3–jedinica) gde je donor te grupe
H H OH ketoza (S7P), a akceptor aldoza (GLA–3–P) (Slika 1,
H C OH C reakcija 7). Enzim transaldolaza ne poseduje neki ko-
enzim, veæ u svom aktivnom centru ima aminokiseli-
C O C O
nu lizin, èija e–NH–grupa uèestvuje u katalizovanju
C OH H C OH reakcije formiranjem Schiff-ove baze sa ketozom
H C OH H C OH (Slika 5B). Naime, e–NH–grupa lizina iz aktivnog
2- 2- centra transaldolaze, vrši napad na C2–atom S7P pri
CH2OPO3 CH2OPO3
èemu se formira Schiff-ova baza kompleks I (Slika
2,3-enediolni intermedijer 1,2-enediolni intermedijer
+
5B, reakcija 1). Formiranje Schiff-ove baze omogu-
+
H H æava oslobaðanje E4P iz kompleksa, dok za enzim
ostaje vezan aktivirani dihidroksiaceton (Slika 5B,
H
reakcija 2). U sledeæem koraku, aktivirani dihidroksi-
H O
aceton interaguje sa aldehidnim C1–atomom GLA–
H C OH C
3–P, pri èemu nastaje Schiff-ova baza kompleks II
C O H C OH (Slika 5B, reakcija 3). Nakon toga, dolazi do razlaga-
HO C H H C OH
nja kompleksa II, pri èemu se oslobaða FRU–6–P, a
enzim izlazi iz reakcije nepromenjen (Slika 5B, reak-
H C OH H C OH
cija 4).
2- 2-
CH2OPO3 CH2OPO3
Xu5P R5P
Suma ukupne konverzije saharida u Putu pento-
Slika 4. Konverzija ribulozo–5–fosfata (Ru5P). zo fosfata se može prikazati kako sledi:
Transketolaza
Xu5P + R5P S7P + GLA-3-P
C5 + C5 C7 + C3
Transaldolaza
S7P + GLA-3-P FRU-6-P + E4P
C7 + C3 C6 + C4
Transketolaza
Xu5P + E4P FRU-6-P + GLA-3-P
C5 + C4 C6 + C3
Ukupan rezultat ovih transformacija, katalizovanih transketolazom i transaldolazom je naèin ka-

ko se povezuju Put pentozo fosfata i glikoliza, odnosno naèin kako se pentoze ukljuèuju u glikolizu.
Od tri fosfopentoze se formiraju dve fosfoheksoze i jedna fosfotrioza, koje su direktni intermedijeri
glikolize, po shemi:
2Xu5P + R 5P Û 2FRU - 6 - P + GLA - 3 - P (A)
A. B.
NH2 CH3 Enz CH2OH
+ CH2 CH2 P
Lys (CH2)4 NH2 C O
N CH2 N Enz
2 C
S HO H
H3C N CH2OH H C OH
+ C
Tiaminpirofosfat O H C OH
(TPP) HO C H
S7P H C OH
+
1 H C OH 2
CH2OPO3
H 2
CH2OPO3
CH3 OH 1
R
, Xu5P
+
R N Enz Enz CH2OH
2
S +
Lys (CH2)4 NH C
HO C CH2OH
HO C H
H O C H
+ H C O H
H H C OH O H
+ 2 C H C OH
O H CH2OPO3
Adicioni kompleks I H C OH H C OH
C
2
H C OH CH2OPO3
H C OH
2 Schiff-ova baza
2 CH2OPO3
CH2OPO3 2 Kompleks I
E4P
GLA-3-P
2
CH3 , CH3 ,
+ R R
R N Enz R N Enz
2 2 Enz CH2OH Enz CH2OH
S S +
C C Lys (CH2)4 NH C Lys (CH2)4 NH C
HO CH2OH HO CH2OH C C
2-(1,2)-dihidroksietil-TPP HO H HO H
O H
C 3
O H +
H
H C OH C
3
H C OH H C OH CH2OH
Enz
2 +
H C OH CH2OPO3 Lys (CH2)4 NH C
2
CH2OPO3 GLA-3-P HO C H
R5P
H C OH
CH3 ,
R H C OH
+
N OH 2
R
2 Enz CH2OH CH2OPO3
S
CH2OH Schiff-ova baza
H O C CH2OH C O
4 Kompleks II
HO C H HO C H C O
4 Enz
H C OH H C OH HO C H
+ Lys (CH2)4 NH2
TPP Enz
2 2 2
CH2OPO3 CH2OPO3 CH2OPO3
Adicioni kompleks II S7P FRU-6-P
Slika 5. Mehanizam delovanja transketolaze (A) i transaldolaze (B).

POGLAVLJE XIX 251
Ribozo–5–fosfat može nastati od ksilulozo–5–fosfata u reakcijama koje katalizuju enzim Ru5P
epimeraza pri èemu nastaje ribulozo–5–fosfat, a zatim Ru5P izomeraza koja prevodi nastali ribulo-
zo–5–fosfat u ribozo–5–fosfat (Slika 4). Stoga se ukupna reakcija (A) može posmatrati tako kao da
otpoèinje od ribozo–5–fosfata:
3R 5P Û 2FRU - 6 - P + GLA - 3 - P
Na taj naèin se obezbeðuje da se višak pentoza zajedno sa ribozo–5–fosfatom, formiranih u Putu
pentozo fosfata ili unešenih hranom, prevode u direktne glikolitièke intermedijere.
B. Regulacija puta pentozo fosfata

Glavni produkti Puta pentozo fosfata su NADPH i R5P. U zavisnosti od potrebe živog sistema za
ovim produktima, regulacija tokova reakcija u Putu pentozo fosfata se mogu odvijati na više naèina
(Slika 6).
3 3 3 3
FRU-6-P
GLU-6-P R5P GLA-3-P GLU-6-P
1 1
2 NADPH
2
Put 1: 1 Put 2: 2 Put 3: 3
Slika 6. Regulacija Puta pentozo fosfata.
Put 1: Živom sistemu je potrebno više ribozo–5–fosfata nego NADPH. U ovom sluèaju, veæina
glukozo–6–fosfata se prevodi u fruktozo–6–fosfat i gliceraldehid–3–fosfat u procesu glikolize. Na-
kon toga, transketolaza i transaldolaza konvertuju dva molekula fruktozo–6–fosfata i jedan molekul
gliceraldehid–3–fosfata u tri molekula ribozo–5–fosfata reverznim redosledom reakcija Puta pento-
zo fosfata. Na taj naèin su preskoèene reakcije oksidacije glukozo–6–fosfata, kojim otpoèinje sam
Put pentozo fosfata. Stehiometrija ove reakcije je:
5GLU - 6 - P + ATP ® 6R 5P + ADP + H +
Put 2: Živom sistemu je potreban izbalansiran nivo NADPH i ribozo–5–fosfata (odnos 2:1). Pri
ovakvim zahtevima, predominantna reakcija je formiranje dva NADPH i jedan molekul ribozo–5–
fosfata oksidacijom glukozo–6–fosfata u poèetnim reakcijama Puta pentozo fosfata. Stehiometrija
ove reakcije je:
GLU - 6 - P + 2NADP + + H 2O ® R 5P + 2NADPH + 2H + + CO2
Put 3: Živom sistemu je potrebno mnogo više NADPH nego ribozo–5–fosfata (glukozo–6–fos-
fat se kompletno oksiduje do CO2). U ovom sluèaju se aktiviraju tri grupe reakcija, a prva otpoèinje
oksidativnim delom Puta pentozo fosfata (isto kao Put 2). Druga reakcija je prevoðenje nastalog ri-
bozo–5–fosfata u fruktozo–6–fosfat i gliceraldehid–3–fosfat u transketolaznim i transaldolaznoj re-
akciji. Na kraju, glukozo–6–fosfat se resintetiše od nastalih fruktozo–6–fosfata i gliceraldehid–3–
fosfata u procesu glukoneogeneze (Poglavlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA). Stehiome-
trija dobijanja veæe kolièine NADPH je:
+ oksidacija
6 GLU-6-P + 12 NADP + 6 H2O
dekarboksilacija
+
6 R5P + 12 NADPH + 12 H + 6 CO2
transketolacija
6 R5P transaldolacija
4 FRU-6-P + 2 GLA-3-P
glukoneogeneza
4 FRU-6-P + 2 GLA-3-P 5 GLU-6-P + Pi
H2 O
Suma gore navedenih reakcija je:

6GLU - 6 - P + 12NADP + + 7H 2O ® 5GLU - 6 - P + 12NADPH + 12H + + 6CO2 + Pi
Odnosno:
GLU - 6 - P + 12NADP + + 7H 2O ® 12NADPH + 12H + + 6CO2 + Pi
Prema tome, ekvivalent glukozo–6–fosfata može biti kompletno oksidovan do CO2 pri èemu se
istovremeno dobija 12 NADPH.
OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA
Oksidativna dekarboksilacija piruvata je biohemijski proces koji povezuje katabolizam saharida

– glikolizu sa Ciklusom limunske kiseline. Ta veza se ostvaruje konverzijom glikolitièkog proizvoda,
piruvata, u acetil–S–CoA koji je jedna od startnih molekula Ciklusa limunske kiseline (Poglavlje:
CIKLUS LIMUNSKE KISELINE)
Kao što je reèeno, u anaerobnim uslovima u glikolizi nastali NADH se reoksiduje zato što se pi-
ruvat redukuje u laktat (bakterije; mišiæi u intenzivnom radu) ili alkohol (kvasci) (Poglavlje: GLI-
KOLIZA). Meðutim, u aerobnim uslovima, u glikolizi nastali NADH se reoksiduje na respirator-
nom lancu u mitohondrijama (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA), dok se piruvat da-
lje oksidativno dekarboksiliše dajuæi acetil–S–CoA.
Proces oksidativne dekarboksilacije piruvata katalizuje multienzimski kompleks piruvat dehi-
drogenaza u ukupnoj reakciji:
Piruvat + HS - CoA + NAD + ® Acetil - S - CoA + NADH + H + + CO2
Uopšte uzev, multienzimskim kompleksima se nazivaju grupe nekovalentno povezanih enzima
koji katalizuju dve ili više uzastopnih reakcija u istom biohemijskom putu. Piruvat dehidrogenaza je
kompleks koji poseduje tri enzima: piruvat dehidrogenaza (subjedinica E1), dihidrolipoil transaceti-
laza (sinonim: lipoat transacetilaza) (subjedinica E2) i dihidrolipoil dehidrogenaza (sinonim: lipoa-
mid dehidrogenaza) (subjedinica E3). Pored toga, u reakciji uèestvuje i pet koenzima: tiaminpirofos-
fat (TPP), liponska kiselina, koja je
kovalentno vezana za e–NH2–grupu
A boènog ostatka specifiènog lizina en-
Disocibilni proton
Reaktivni C atom
zima dihidrolipoil transacetilaze da-
NH2 H juæi lipoamidnu formu (Slika 1), HS–
C C S CoA, FAD i NAD+. Funkcije ovih
+ 2 3 O O
N C CH2 N 1 koenzima date su u Tabeli 1.
5 4
C C CH2 O P O P O
H3C C CH
N CH3 O O
Tiazolni prsten
B
Liponska kiselina Lys
S CH2
CH2
S CH O NH
CH2 CH2 CH2 CH2 C NH (CH2)4 CH
C O
Lipolizinska komponenta
Slika 1. Hemijska struktura tiaminpirofosfata – TPP (A) i lipoamida (B).

Tabela 1. Koenzimi multienzimskog kompleksa piruvat dehidrogenaze
Koenzim Lokacija Funkcija
TPP Vezan za subjedinicu E1 Dekarboksilacija piruvata pri èemu nastaje hidroksietil–TPP.
Liponska Kovalentno vezana za

Prihvata hidroksietil karbanjon sa TPP-a u obliku acetilne grupe.
kiselina subjedinicu E2 (lipoamid)
HS–CoA Supstrat za subjedinicu E2 Prihvata acetilnu grupu sa lipoamida.
FAD Vezan za subjedinicu E3 Oksiduje lipoamid.
NAD+ Supstrat za subjedinicu E3 Oksiduje FADH2
Kompleks piruvat dehidrogenaze je najbolje izuèen u bakterije E. coli. Kompleks je poliedralne

strukture dijametra od oko 300 Å, molekulske mase od oko 4600 kD i sastoji se od 60 polipeptidnih
lanaca od kojih 24 ima aktivnost piruvat dehidrogenaze, drugih 24 imaju aktivnost dihirolipoil tran-
sacetilaze, a preostalih 12 ima aktivnost dihidrolipoil dehidrogenaze. Polipeptidi dihirolipoil transa-
cetilaze predstavljaju jezgro kompleksa piruvat dehidrogenaze. Piruvat dehidrogenazni i dihidroli-
poil dehidrogenazni polipeptidi su locirani na površini kompleksa. Svi ovi konstituenti piruvat dehi-
drogenaznog kompleksa su meðusobno povezani nekovalentnim vezama. U alkalnom pH, kompleks
disosuje i iz kompleksa se odvaja piruvat dehidrogenazna komponenta, dok dihirolipoil transacetila-
zna i dihirolipoil dehidrogenazna komponenta ostaju vezane. Dihidrolipoil transacetilazna kompo-
nenta se odvaja od dihidrolipoil dehidrogenazne komponente na neutralnom pH u prisustvu uree.
Ove tri enzimske komponente mogu da se spontano meðusobno povežu, asociraju, tako da se formira
aktivan kompleks piruvat dehidrogenaze, ako se pomešaju u neutralnom pH u odsustvu uree. Ovaj
podatak ukazuje da se nativni enzimski kompleks formira u procesu samoorganizacije.
U eukariota, kompleks piruvat dehidrogenaze je smešten u mitohondrijama i po strukturi se raz-
likuje od kompleksa bakterije E. coli, mada katalizuje istu vrstu biohemijskih reakcija. Ovaj kom-
pleks, izolovan iz srca goveèeta, ima molekulsku masu od 8400 kD i sastoji se od 30 a2b2 tetramera
koji èine subjedinicu E1, i 6 dimera subjedinice E3 koji su vezani za jezgro od 60 monomera subjedi-
nice E2.
Multienzimski kompleks piruvat dehidrogenaze je jedan stepen više u evoluciji katalitièke efika-
snosti enzima. Naime, ovakva organizacija enzimske aktivnosti daje sledeæe mehanicistièke predno-
sti:
1. Poznato je da je enzimska reakcija limitirana frekvencom susreta enzima sa svojim supstra-
tom. Ako se serija reakcija odvija unutar multienzimskog kompleksa, onda se distanca izmeðu aktiv-
nog mesta enzima i supstrata, koji je proizvod prethodne reakcije, drastièno smanjuje što uveæava br-
zinu enzimske reakcije.
2. Enzimski kompleks daje moguænost da se metabolièki intermedijeri kanališu, po redosledu re-
akcije od jednog enzima ka drugom, tako da se smanjuje moguænost boènih reakcija, i
3. Reakcije katalizovane multienzimskim kompleksom mogu biti koordinativno kontrolisane.
A. Mehanizam katalize kompleksa piruvat dehidrogenaze

Kompleks piruvat dehidrogenaze prevodi piruvat u acetil–S–CoA katalizom pet sukcesivnih re-
akcija (Slika 2).
POGLAVLJE XX 255
FAD +
NAD
SH
5
+
SH NADH+ H
Dihidrolipoil
dehidrogenaza
S
OH E3 FAD
S 4 S
CO2 CH3 C TPP
R
Hidroksietil TPP Lipoamid
HS S
Piruvat Dihidrolipoil
1 dehidrogenaza 2
transacetilaza HS
CH3 E1 E2 R
O
C O TPP O 3
CH3 C S CoA
COO CH3 C S
Piruvat HS CoA
HS
R
Acetil dihidrolipoamid
Slika 2. Mehanizam katalize kompleksa piruvat dehidrogenaze. Reakcije od 1 do 5 su opisane u tekstu.
Reakcija 1: Katalizovana je od strane piruvat dehidrogenaze (subjedinica E1) (zahteva TPP kao
koenzim) pri èemu dolazi do dekarboksilacije piruvata i formiranja hidroksietil–TPP karbanjonskog
intermedijera. Ova reakcija je identièna sa reakcijom koju katalizuje enzim piruvat dekarboksilaza
kvasca (Poglavlje: GLIKOLIZA). Za razliku od enzima kvasca, piruvat dehidrogenaza ne konver-
tuje hidroksietil–TPP intermedijer u acetaldehid i TPP veæ ga kanališe do sledeæeg enzima u multien-
zimskom kompleksu, dihidrolipoil transacetilaze (subjedinica E2).
Reakcija 2: Subjedinica E1 takoðe katalizuje prenos hidroksietil ostatka u vidu acetilnog ostatka
na lipoamidni ostatak dihidrolipoil transacetilaze (subjedinica E2) koji se ostvaruje napadom karba-
njona hidroksietilne grupe vezane za TPP na disulfidni most lipoamidne grupe. Kao produkt ove re-
akcije nastaje acetil–dihidrolipoamid–E2 intermedijer koji poseduje energijom bogatu tioestarsku
vezu, pri èemu se iz reakcije oslobaða TPP–E1 kompleks vraæajuæi se u poèetno stanje (Slika 3). Pre-
ma tome, u ovoj reakciji dolazi do oksidacije hidroksietil karbanjona do acetilne grupe uz istovreme-
nu reoksidaciju disulfidnog mosta lipoamida.
Reakcija 3: Dihidrolipoil transacetilaza (subjedinica E2) katalizuje prenos acetilne grupe sa ace-
til–dihidrolipoamida–E2 na HS–CoA, pri èemu se energijom bogata tioestarska veza sada formira u
acetil–S–CoA i oslobaða se dihirolipoamid–E2. Ovaj proces prenosa acetilne grupe naziva se transe-
sterifikacija u kojoj sulfhidrilna grupa HS–CoA vrši atak na acetilnu grupu acetil–dihirolipoamid–E2
(Slika 4).
Reakcija 4: Dihidrolipoil dehidrogenaza (subjedinica E3) reoksidiše dihidrolipoamid–E2 u lipo-
amid–E2 èime ga vraæa u poèetno stanje. Ovaj enzim u svojoj strukturi ima oksidovanu reaktivnu di-
sulfidnu grupu i èvrsto za sebe vezan FAD. Oksidacija dihidrolipoamid–E2 u lipoamid–E2 je reakcija
disulfidne izmene. U ovoj reakciji se restaurira disulfidna veza u lipoamid–E2, pri èemu se reaktivna
disulfidna grupa u subjedinici E3 redukuje – prevodi u dve sulfhidrilne grupe (Slika 5).
Reakcija 5: Redukovane, sulfhidrilne grupe subjedinice E3 se reoksidaciju pomoæu FAD-a ve-
zanog za enzim, koji se pri tome redukuje u FADH2. Nastali FADH2 se reoksiduje u FAD pomoæu po-
slednjeg koenzima kompleksa NAD+-a, pri èemu se dobija NADH + H+ (Slika 6).
CH3 , CH3 ,
+ R + + R
R N E1 H R N E1
Hidroksietil-TPP C
2
S C
2
S
H O C CH3 H O C CH3
S
S
HS
S
E2
E2
+
H
Lipoamid-E 2
CH3 ,
+ R
R N E1
2
C S
TPP E1
+
Slika 3. Mehanizam prebacivanja hidroksietil ostatka sa
O CH3
TPP na lipoamid.
C
S
HS
E2
Acetil-dihidrolipoamid-E 2
O CH3 CoA S C CH3

C Acetil-S-CoA
S +
CoA SH
HS
HS
HS
E2
E2
Slika 4. Mehanizam transesterifikacije u
Acetil-dihidrolipoamid-E 2 Dihidrolipoamid-E 2 prenosu acetlne grupe.
FAD FAD
S SH
S SH
E 3 (oksidovan) E 3 (redukovan)
+ +
HS S
HS S
E2 E2
Slika 5. Mehanizam reoksidacije dihidroli-
E 2 (redukovan) E 2 (oksidovan) poamid–E2.
POGLAVLJE XX 257
+ +
FAD FAD H 2 NAD NADH+ H FAD
SH S S
SH S S
E 3 (redukovan) E 3 (oksidovan)
Slika 6. Mehanizam reoksidacije dihidrolipoil dehidrogenaze (subjedinica E3).
B. Funkcija i struktura enzima dihidrolipoil transacetilaza (subjedinica E2)

Na poèetku je istaknuto da kanalisanje reakcija u multienzimskim kompleksima ubrzava katali-
tièki proces. Postavlja se pitanje na koji naèin se intermedijeri kanališu prilikom katalitièke aktivno-
sti kompleksa piruvat dehidrogenaze? Kao što je reèeno, dihidrolipoil transacetilaza formira jezgro
kompleksa piruvat dehidrogenaze oko koga su smeštene komponente druga dva prisutna enzima, pi-
ruvat dehidrogenaze i dihidrolipoil dehidrogenaze. Ovakva struktura kompleksa je veoma znaèajna
za efikasnost katalize. Jer, zahvaljujuæi
O CH3 O CH3
C C
lipolizinskom ostatku dihidrolipoil tran-
sacetilaze (Slika 1B) (dugaèak je 14 Å i
S SH S S S S SH S veoma fleksibilan, odnosno lako pokre-
tljiv), omoguæena je laka interakcija ove
komponente sa TPP-om piruvat dehidro-
genaze, s jedne strane, i sa FAD-om dihi-
E2 E2 E2 E2 drolipoil dehidrogenaze, s druge strane.
To daje osnovu za kanalisanje enzimske
reakcije i efikasan prenos vezanog acetil-
nog ostataka modifikovanog piruvata sa
O CH3 O CH3
katalitièkog mesta enzima piruvat dehi-
C C drogenaze (subjedinica E1) na HS–CoA,
kao i redukovanog dihirolipoamid–E2 na
S S S SH HS S S SH
katalitièko mesto enzima dihidrolipoil
dehidrogenaze (subjedinica E3). S druge
strane, postojanje veæeg broja polipepti-
da koji grade ovu subjedinicu (24 u E.
E2 E2 E2 E2 coli; 60 u sisara), omoguæava da se izme-
njuju acetilne grupe izmeðu lipolizinskih
Slika 7. Mehanizam razmene acetilnih grupa u dihidrolipoil transaceti- ostataka, što obezbeðuje brz prenos ovih
lazi (subjedinica E2).
grupa (Slika 7).
Centralna lokacija dihidrolipoil transacetilazne subjedinice u kompleksu, kao i postojanje veæeg
broja lipolizinskih ostataka, obezbeðuje da subjedinica E1 može acetilovati veæi broj subjedinica E2
(Slika 2, reakcija 2), dok subjedinica E3 može istovremeno reoksidovati nekoliko nastalih dihidroli-
poamidnih grupa (Slika 2, reakcija 4).
Dihidrolipoil transacetilaza (subjedinica E2) sastoji se od nekoliko razlièitih funkcionalnih do-

mena (Slika 8). Domen blizu N–terminusa polipeptidnog lanca (sastoji se od osamdesetak ami no ki -
se lin skih osta ta ka) uklju èen je u ko va lent no ve ziva nje li pon ske ki se li ne for mi ra ju æi lipoa-
midnu strukturu – lipolizinski domen (domen A – Slika 8). Drugi domen u sredini polipeptidnog lan-
ca (sastoji se od pedesetak aminokisleinskih ostataka) obezbeðuje interakciju dihidrolipoil transace-
tilaze sa subjedinicom E3 u toku katalitièkog procesa (domen B – Slika 8). Treæi funkcionalni domen
je katalitièki centar dihidrolipoil transacetilaze, lociran na C–terminusu (sastoji se od oko 250 amino-
kiselinskih ostataka) (domen C – Slika 8). Ovaj domen sadrì i mesta koja omoguæavaju meðusobno
povezivanje polipeptida ovog enzima.
A B C
+
H2 N COO
n
(Pro+Ala) bogati fleksibilni segmenti
Slika 8. Struktura dihidrolipoil transacetilaze (subjedinica E2). A – domen vezivanja liponske kiseline, B – mesto vezivanja su-
bjedinice E3, C – katalitièki domen. Broj lipolizinskih domena (n) varira od vrste do vrste organizma; n=3 u bakterija E. coli i
Azotobacter vinelandii, n=2 u èoveka i bakterije Streptococcus faecalis, n=1 u pacova i kvasaca.
Funkcionalni domeni su povezani sa segmentima koji sadrže 20 do 40 aminokiselinskih ostata-

ka, gde su predominatne aminokiseline prolin i alanin. Ovi segmenti su veoma fleksibilni te omogu-
æavaju lipolizinskom domenu mobilnost što omoguæava laku interakciju dihidrolipoil transacetilaze
sa subjedinicama E1 i E3.
U sisara i kvasaca kompleks piruvat dehidrogenaze poseduje još kompleksniju strukturu, pošto
ima dodatne subjedinice. Oko šest kopija proteina X i jednu do tri kopije enzima kinaze piruvat dehi-
drogenaze i fosfataze piruvat dehidrogenaze. Protein X sadrži lipolizinski domen sliène organizacije
kao isti domen u subjedinici E2 i može za sebe vezati acetilnu grupu, ali njegov C–terminalni domen
ne poseduje katalitièki centar. Smatra se da je glavna uloga proteina X da pomogne u vezivanju su-
bjedinice E3 za kompleks. Enzimi kinaza i fosfataza su ukljuèene u kontrolu regulacije aktivnosti
ovog kompleksa (videti dole).
C. Regulacija aktivnosti kompleksa piruvat dehidrogenaze

Formiranje acetil–S–CoA iz piruvata u sisara je kljuèni ireverzibilni korak u njihovom metaboli -
zmu, jer si sa ri ni su u stanju da ko ri ste acetil–S–CoA za bi o sin te zu glu ko ze. Ok si dativ na dekar-
boksilacija piruvata u acetil–S–CoA odreðuje dve moguæe sudbine C–atoma poreklom iz glukoze:
(1) oksidacija do CO2 u Ciklusu limunske kiseline (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE)
uz generisanje energije koja se stokira u vidu ATP-a ili (2) inkorporacija u lipide (Poglavlje: BIO-
SINTEZA MASTI). Stoga je aktivnost kompleksa piruvat dehidrogenaze striktno kontrolisana na tri
naèina:
1. Inhibicija aktivnosti produktima reakcije. Acetil–S–CoA i NADH, koji nastaju u oksidativnoj
dekarboksilaciji piruvata, inibiraju enzimski kompleks piruvat dehidrogenaze jer kompetiraju sa
HS–CoA i NAD+ za mesta vezivanja na enzimima. Acetil–S–CoA inhibira dihidrolipoil transacetila-
znu komponentu kompleksa (E2), dok NADH inhibira dihidrolipoil dehidrogenaznu komponentu
(E3). Stoga visok odnos [NADH]/NAD+] i [Acetil–S–CoA]/HS–CoA] održava dihirolipoil transace-
tilazu u acetiliranom stanju, tako da ne može da prihvati novu hidroksietil grupu sa TPP-a piruvat de-
hidrogenazne komponente kompleksa, što snižava brzinu dekarboksilacije piruvata (Slika 9A).
2. Regulacija povratnom spregom pomoæu nukleotida. Kompleks piruvat dehidrogenaze je kon-
trolisan i ukupnim energetskim stanjem živog sistema. Tako je ovaj kompleks inhibiran visokim ni-
voom ATP-a, a aktiviran visokim nivoom ADP-a. Na ovaj naèin je aktivnost kompleksa redukovana
ako živi sistem poseduje energijom bogate molekule, a stimulisana ako tih molekula živom sistemu
nedostaje.
POGLAVLJE XX 259
3. Regulacija reverzibilnom fosforilacijom. Ova vrsta kontrole postoji samo u eukariotskih siste-
ma. Kompleks piruvat dehidrogenaze poseduje enzime kinazu piruvat dehidrogenaze i fosfatazu pi-
ruvat dehidrogenaze, koji su vezani za dihidrolipoil transacetilazno jezgro kompleksa. Kinaza inakti-
vira piruvat dehidrogenazu (subjedinica E1), fosforilišuæi specifièni serinski ostatak u polipeptidnom
lancu enzima koristeæi pri tome ATP kao izvor fosforne grupe (Slika 9B).
Fosforilacija enzimskog kompleksa piruvat dehidrogenaze stimulisana je visokim odnosima
[ATP]/[ADP], [Acetil–S–CoA]/[HS–CoA] i [NADH]/[NAD+], dok je inhibirana polaznim supstra-
tom piruvatom. Hidroliza fosforne grupe sa fosfoserinskog ostatka (defosforilacija) enzimom fosfa-
tazom, reaktivira kompleks. Defosforilacija enzimskog kompleksa je poveæana visokim nivoom jona
Ca2. Hormon insulin, takoðe, indirektno stimuliše defosforilaciju piruvat dehirogenaznog kompleksa
aktivirajuæi enzim fosfatazu fosfoproteina. Kao posledica ovakvog delovanja insulina dolazi do ubr-
zanja konverzije piruvata u acetil–S–CoA, a na taj naèin i same konverzije glukoze u piruvat kada je
visoka koncentracija glukoze u krvi.
FAD +
NAD
SH
A 5
SH NADH
E3
Hidroksietil FAD
CO2 TPP Lipoamid 4 S
S
1 E1 2 E2 Dihidrolipoamid
O
Piruvat Acetil 3 CH3 C S CoA

TPP
dihidrolipoamid
HS-CoA
B Aktivatori:
2+
Mg Aktivatori:
Pi ATP NADH
Ca
2+ E1 OH
Acetil-S-CoA
(aktivan)
Fosfataza Kinaza
piruvat piruvat Inhibitori:
dehidrogenaze dehidrogenaze Piruvat
ADP
2 2+
H2O E1 OPO3 ADP Ca
(neaktivan) +
K
Slika 9. Kontrola aktivnosti kompleksa piruvat dehidrogenaze. A – inhibicija produktima reakcije. NADH kompetira sa
NAD+, a acetil–S–CoA sa HS–CoA u reakcijama 5 odnosno 3 koje katalizuje piruvat dehidrogenazni kompleks. Kada su kon-
centracije NADH i acetil–S–CoA visoke, onda su reverzibilne reakcije koje katalizuju komponente E2 i E3 usmerene u suprot-
nom pravcu (debele strelice), što izaziva inhibiciju dalje sinteze acetil–S–CoA. B – Kovalentna modifikacija eukariotskog
kompleksa piruvat dehidrogenaze.
CIKLUS LIMUNSKE KISELINE
Francuski nauènik Hans Krebs je 1937. godine dao postavku Ciklusa limunske kiseline, koji se
još naziva, po njemu, Krebsov ciklus ili Ciklus trikarbonskih kiselina. Osnovna funkcija ovog Ciklu-
sa je da omoguæava oksidativnu degradaciju saharida, lipida i aminokiselina u eukariotskim i proka-
riotskim organizmima. U procesu oksidacije se dobijaju i brojni prekursori za biosintezu osnovnih
gradivnih blokova. Stoga je Ciklus limunske kiseline amfibolièki put, jer se u njemu odvijaju i kata-
bolièki i anabolièki procesi (Poglavlje: UVOD U METABOLIZAM).
U eukariota se Ciklus limunske kiseline odvija u matriksu mitohondrija. To je pokazano u ekspe-

rimentima gde su korišæene izolovane mitohondrije koje su u in vitro uslovima u fosfatnom puferu bi-
le u stanju da oksiduju piruvat i ostale intermedijere Ciklusa u prisustvu jona Mg2+, adeninskih nukle-
otida i molekulskog kiseonika.
Ciklus limunske kiseline (Slika 1) je serija biohemijskih reakcija koje omoguæavaju oksidaciju
acetilne grupe acetil–S–CoA (nastaje u katabolizmu saharida, lipida i nekih aminokiselina) u dva mo-
lekula CO2, pri èemu se oslobaða slobodna energija koja se privremeno konzervira putem biosinteze
ATP-a. Zapravo, u samom Ciklusu osam enzima katalizuje oksidaciju acetilnog ostatka do CO2 pri
èemu nastaju tri molekula NADH, jedan FADH2 i jedan GTP. Redukovane forme koenzima NADH i
FADH2, daju energiju za biosintezu ATP-a u respiratornom lancu u procesu njihove reoksidacije (Po-
glavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
Kratak rezime i pregled reakcija Ciklusa limunske kiseline bi bio sledeæi:
1. Enzim citrat sintaza je prvi enzim u Ciklusu i on, zapravo, omoguæava otpoèinjanje Ciklusa.
Ovaj enzim katalizuje aldolnu kondenzaciju acetil–S–CoA i oksalacetata (poèetni intermedijeri Ci-
klusa) dajuæi kao produkt reakcije citrat.
2. Enzim akonitaza katalizuje konverziju citrata (poseduje tercijernu alkoholnu grupu, koja ne
podleže lako oksidaciji) u izocitrat (poseduje lako oksidujuæi sekundarnu alkoholnu grupu). Ova se
reakcija odvija u dva koraka i ukljuèuje dehidrataciju citrata, pri èemu nastaje cis–akonitat koji se
sukcesivno hidratiše dajuæi izocitrat. Na ovaj naèin se vrši prenos hidroksilne grupe na drugi C–atom.
3. Enzim izocitrat dehidrogenaza oksiduje sekundarnu alkoholnu grupu izocitrata u b–keto in-
termedijer oksalsukcinat, pri èemu dolazi do redukcije koenzima NAD+ u NADH; nastali oksalsukci-
nat spontano dekarboksiliše dajuæi a–ketoglutarat. Ovo je prvi korak oksidacije koji je povezan sa
generisanjem NADH, a istovremeno i korak u kome se elimiše prvi molekul CO2 u Ciklusu.
4. Multienzimski kompleks a–ketoglutarat dehidrogenaze oksidativno dekarboksiliše a–keto-

glutarat dajuæi sukcinil–S–CoA. Ova reakcija ukljuèuje redukciju drugog NAD+ u NADH i osloba-
ðanje drugog molekula CO2. Prema tome, zakljuèno sa ovom reakcijom Ciklusa, oslobodila su se dva
molekula CO2, tako da je kompletirana neto oksidacija dva acetil–S–CoA. Meðutim, nijedan oslobo-
ðeni CO2 nema C–atome koji su direktno poreklom iz acetil–S–CoA koji je ušao u Ciklus, veæ iz in-
termedijera Ciklusa.
POGLAVLJE XXI 261
O
CH3 C S-CoA
Acetil-S-CoA
H2O HS-CoA
+ COO
NADH+H
CH2 COO
+ CH2
NAD C O 1
COO COO HO C COO H2O
8 Citrat
Oksalacetat sintaza CH2
CH2 Malat 2
HO C H dehidrogenaza COO
Citrat COO
COO Akonitaza
H2O Malat CH2
7 C COO
Fumaraza
COO CH
CH COO
cis-akonitat
HC H2O
COO Akonitaza 2
Fumarat
COO
FADH2 Sukcinat
6 dehidrogenaza CH2
FAD
COO H C COO
CH2 HO C H
CH2 Sukcinil-S-CoA COO
sintetaza Izocitrat
COO Izocitrat
Sukcinat HS-CoA +
dehidrogenaza NAD
COO 3
GTP CH2 Kompleks
5 a-ketoglutarat COO
CH2 dehidrogenaze Izocitrat
GDP+Pi dehidrogenaza CH2 +
CO2 NADH+H
C O
HS-CoA H C COO
COO
S-CoA
CH2 C O
Sukcinil-S-CoA 3
4 COO
+ CH2
NAD CO2 Oksalsukcinat
+ C O
NADH+H
COO
a-ketoglutarat
Slika 1. Reakcije Ciklusa limunske kiseline.
5. Enzim sukcinil–S–CoA sintetaza katalizuje prevoðenje sukcinil–S–CoA u sukcinat. Slobodna

energija tioestarske veze, koja se u ovoj reakciji raskida, koristi se za biosintezu GTP-a od GDP-a i Pi
u sisarskim, ili ATP-a od ADP-a i Pi u bakterisjkim i biljnim sistemima.
6. Ostale reakcije, posle dobijanja sukcinata, koriste se za oksidaciju sukcinata u polazni molekul
Ciklusa – oksalacetat, da bi se zapoèeo drugi krug Ciklusa. Enzim sukcinat dehidrogenaza katalizuje
oksidaciju sukcinata u fumarat, pri èemu se redukuje koenzim FAD u FADH2.
7. Enzim fumaraza katalizuje hidrataciju fumarata dajuæi malat, kao sledeæi intermedijer Ciklu-
sa.
8. Na kraju, enzim malat dehidrogenaza formira oksalacetat oksidacijom sekundarne alkoholne
grupe malata, pri èemu dolazi do istovremene redukcije treæeg molekula koenzima NAD+ u NADH.
Iz svega navedenog sledi da se u Ciklusu limunske kiseline acetilna grupa poreklom iz acetil–S–
CoA potpuno oksiduje do CO2 sa stehiometrijom:
Piruvat + HS - CoA + NAD + ® Acetil - S - CoA + NADH + H + + CO2
Katalitièka funkcija Ciklusa limunske kiseline je posledica potrebe regeneracije oksalacetata.
Stoga se neogranièeni broj molekula acetil–S–CoA može oksidovati bez narušavanja ukupne ravno-
teže Ciklusa, odnosno uz uèešæe samo jednog molekula oksalacetata.
A. Redosled reakcija i enzimi Ciklusa limunske kiseline.

Pregled subjediniène strukture, molekulskih masa i kofaktora enzima Ciklusa limunske kiseline,
dat je u Tabeli 1.
Tabela 1. Enzimi Ciklusa limunske kiseline
Struktura su- Molek. masa

Enzim Kofaktor
bjedinica (kD)
Citrat sintaza a2 49
Akonitaza a2 44.5 4Fe–4S
Izocitrat dehidrogenaza a2bg Mn2+, NAD+
a–ketoglutarat dehidrogenazni kompleks (E1)6 (E2)24 (E3)6 TPP

95
komponenta E1 a2 Lipoamid, HS–
42
komponenta E2 Monomer CoA
56
komponenta E3 a2 FAD, NAD+
Sukcinil–S–CoA sintetaza ab 34.5, 42.5 GDP
Sukcinat dehidrogenaza ab 70, 27 FAD, Fe–S
Fumaraza a4 48.5
Malat dehidrogenaza a2 35 NAD+
Komponenta E1 = a–ketoglutarat dehidrogenaza; Komponenta E2 = dihidrolipoil transsukcini-

laza; Komponenta E3 = dihidrolipoil dehidrogenaza. Poreklo: a–ketoglutarat dehidrogenaza je izo-
lovana iz E. coli, sukcinat dehidrogenaza iz mitohondrija srca vola, a ostali enzimi iz mitohondrija sr-
ca svinje.
Enzim citrat sintaza (naziva se i enzim kondenzacije citrata) katalizuje mešanu aldolnu konden-
zaciju i Claisen-ovu kondenzaciju estara acetil–S–CoA i oksalacetata (Slika 1, reakcija 1) (Poglavlje:
UVOD U METABOLIZAM) koja se ostvaruje generalnom kiselinsko–baznom katalizom pri èemu
se formira enolna forma acetil–S–CoA. Ovo je poèetna reakcija Ciklusa limunske kiseline i jedino je
POGLAVLJE XXI 263
mesto ukljuèivanja ugljenikovih atoma u Ciklus u vidu acetilnih ostataka. Sama reakcija kondenzaci-
je oksalacetata i acetil–S–CoA se odvija sekvencijalno pri èemu se oksalacetat veže za enzim pre ace-
til–S–CoA.
Citrat sintaza sisara se sastoji od dve identiène subjedinice. Svaka subjedinica poseduje aktivno
mesto, koje je smešteno u udubljenju koje formiraju mali i veliki domen subjedinice (Slika 2).
Slika 2. Konformacione promene citrat sintaze. (A) slobodna, otvorena forma enzima; (B) zatvorena forma enzima sa vezanim
supstratom.
Kristalografske studije citrat sintaze i njenog kompleksa sa supstratom i inhibitorima, pokazale
su da enzim podleže velikim konformacionim promenama za vreme katalize. Oksalacetat se prvi
veže za enzim citrat i indukuje glavni strukturni rearmažan enzima što dovodi do uspostavljanja kon-
fromacije enzima koja omoguæava formiranje mesta vezivanja za acetil–S–CoA, za koje se ovaj
veže. Naime, nakon vezivanja oksalacetata otvorena forma enzima se prevodi u zatvorenu formu
(Slika 2), pri èemu mali domeni svake subjedinice rotiraju za 18° u odnosu na velike domene enzima.
Ovo je klasièan primer mehanizma indukovanog uklapanja enzima sa supstratom (Poglavlje: ENZI-
MOLOGIJA – Opšti deo). Tako se formira ternarni kompleks (enzim–oksalacetat–acetil–S–CoA).
Ovakva konformaciona promena omoguæava da se oksalacetat i acetil–S–CoA dovedu u neposrednu
blizinu, da se pravilno orijentišu u odnosu na katalitièki centar i da se izvrši kataliza njihove konden-
zacije (Slika 3).
Dva histidinska ostatka (His274 i His320) i jedan ostatak asparaginske kiseline (Asp375) subjedini-
ca igraju kljuènu katalitièku ulogu u ovom procesu. U katalizi direktno uèestvuju N1–atomi imidazol-
nih prstenova boènih grupa histidina, koji su u neutralnom stanju (nisu protonizovani). Ostatak
Asp375 deluje kao baza i omoguæava da se ukloni proton iz metilnog ostatka acetil–S–CoA, pri èemu
nastaje enolna forma acetil–S–CoA. Proces enolacije je olakšan postojanjem tioestarske veze u ace-
til–S–CoA. Istovremeno, His274 deluje kao kiselina i donosi proton, odnosno vrši protonaciju kiseo-
nikovog atoma enolne forme acetil–S–CoA (Slika 3, korak 1). Proces protonacije je olakšan formira-
njem vodoniène veze sa niskom barijerom (vodonik se ravnopravno deli izmeðu donora i akceptora
vodonika u vezi) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi). Citril–S–CoA se formira u
sledeæoj reakciji u kojoj nastala enolna forma acetil–S–CoA vrši nukleofilni atak na oksalacetat, pri
èemu His274 vraæa na sebe prethodno dati proton, a His320 donosi proton karbonilnoj grupi oksalace-
POGLAVLJE XXI 264
tata (Slika 3, korak 2). Nastali citril–S–CoA kao intermedijerni produkt aldolne kondenzacije ostaje
vezan za enzim i indukuje dodatnu konformacionu promenu enzima citrat sintaze. Ova dodatna pro-
mena ima za cilj da se omoguæi molekulu vode da hidrolizuje tioestarsku vezu citril–S–CoA, pri èe-
mu se, sa enzima, prvo oslobaða HS–CoA pa finalni produkt citrat (Slika 3, korak 3). Nakon toga ci-
trat sintaza prelazi u otvorenu, polaznu formu.
Enzim akonitaza katalizuje reverzibilnu izomerizaciju citrata u izocitrat, dajuæi cis–akonitat kao
intermedijer (Slika 1, reakcija 2). Formiranje intermedijera cis–akonitata ukljuèuje dehidrataciju ci-
trata u kome boèna grupa u alkoksidnoj formi specifiènog serina (Ser642) enzima deluje kao genralna
baza i uklanja proton sa C2–atoma citrata. Istovremeno se uklanja i OH–grupa sa C3–atoma citrata u
reakciji koju olakšavaju boène grupe specifiènog histidina (His101) i asparaginske kiseline (Asp100)
enzima. Ova reakcija rezultira u trans eliminaciji vode i dobijanju intermedijera cis–akonitata. Dokaz
da su ove boène grupe aminokiselina enzima ukljuèene u katalizu, došao je iz eksperimenata gde je
pokazano da mutaciona zamena Asp100, His101 ili Ser642 rezultira u redukciji katalitièke aktivnosti en-
zima akonitaze za 103–105 puta, bez velikog efekta na afinitet vezivanja citrata kao supstrata za en-
zim. Akonitaza poseduje kovalentno vezan gvožðe–sumporni protein (4Fe–4S) koji je neophodan za
katalitièku aktivnost enzima, odnosno za vezivanje i dehidrataciju citrata i rehidrataciju cis–akonita-
ta. Smatra se da specifièni atom Fe2+ ovog gvožðe–sumpornog proteina (nazvan Fea) stupa u koordi-
nativnu interakciju sa OH–grupom citrata i tako omoguæava njeno uklanjanje, što dovodi do usposta-
vljanja dvogube veze u cis–akonitatu.
Drugi korak u reakciji koju katalizuje enzim akonitaza je rehidratacija cis–dvogube veze u cis–
akonitatu da bi se sintetisao izocitrat. Neenzimska adicija vode u cis–dvogu vezu, dala bi èetiri stere-
oizomera. Meðutim, enzim akonitaza katalizuje sterospecifièno uvoðenje vode in trans da bi nastao
izocitrat.
His N
His N 320
320
N His 274 N N His 274
N
N H N
H
OOC O + H 1 OOC O H Vodoni~na veza
C sa niskom
C O O barijerom
CH2 COO CH2 COO
C S-CoA C S-CoA
Oksalacetat H2 C Acetil-S-CoA H2 C
H O
H C Asp
O 375
C Asp 375
O
O 2
His N N His 274

320
N N
HS-CoA H2 O
H
OOC OH OOC OH
3 O
C C
OOC H2 C CH2 COO OOC H2 C CH2 C S-CoA
Citril-S-CoA H O
Citrat
C Asp 375
O
Slika 3. Mehanizam kondenzacije oksalacetata i acetil–S–CoA (biosinteza citrata) katalizovane citrat sintazom.
POGLAVLJE XXI 265
Cis–akonitat je vezan za enzim i disosuje sa aktivnog mesta enzima veoma sporo, za razliku od
citrata ili izocitrata, što omoguæava da se konverzija citrata u izocitrat odigrava na samom enzimu bez
otpuštanja cis–akonitata u okolni medijum.
Enzim izocitrat dehidrogenaza katalizuje oksidaciju izocitrata do intermedijera oksalsukcinata,
koji se spontano dekarboksiliše u a–ketoglutarat (Slika 1, reakcija 3). To je prva oksido–redukciona
reakcija u Ciklusu limunske kiseline. Æelije sisara poseduju dve forme izocitrat dehidrogenaze. Ak-
tivnost jedne forme enzima je zavisna od koenzima NAD+ (locirana je iskljuèivo u matriksu mitohon-
drija), dok je druga forma zavisna od koenzima NADP+ (nalazi se i u matriksu mitohondrija i u cito-
plazmi). NAD+–zavisna izocitrat dehidrogenaza, koja zahteva i jon Mn2+ ili Mg2+ za svoju aktivnost,
katalizuje oksidaciju sekundarnog alkohola (izocitrata) u keton (oksalsukcinat) pri èemu se redukuje
koenzim NAD+ u NADH. Nastali oksalsukcinat se spontano prevodi u a–ketoglutarat (Slika 4). Za-
pravo, nakon oksidacije sekundarne alkoholne grupe izocitrata, b–karboksilna grupa postaje akcep-
tor elektrona i oslobaða se u vidu CO2.
+
COO NADH + H COO COO COO
+ CO2 +
CH2 NAD CH2 CH2 H CH2
O O
H C C H C C H C CH2
O O
HO C H C O C O C O
C C 2+ C 2+ C
Mn Mn
O O O O O O O O
Izocitrat Oksalsukcinat a-ketoglutarat

Slika 4. Najverovatniji mehanizam delovanja izocitrat dehidrogenaze.
Multienzimski kompleks a–ketoglutarat dehidrogenaze katalizuje oksidativnu dekarboksilaciju

a–ketoglutarata dajuæi kao proizvod sukcinil–S–CoA (Slika 1, reakcija 4). Ova reakcija ukljuèuje re-
dukciju drugog NAD+ u NADH i oslobaðanje drugog molekula CO2. Ovaj proces je izuzetno slièan
procesu oksidativne dekarboksilacije piruvata, koji je katalizovan od strane multienzimskog kom-
pleksa piruvat dehidrogenaze (Poglavlje: OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVA-
TA). Šta više, dihidrolipoil dehidrogenazna subjedinica oba enzima su identiène strukture. I a–keto-
glutarat dehidrogenazni i piruvat dehidrogenazni kompleks su èlanovi familije multienzimskih kom-
pleksa dehidrogenaza 2–keto kiselina. Redosled hemijskih reakcija identièan je u ova dva procesa.
Naime, kompleks a–ketoglutarat dehidrogenaze, sastoji se od a–ketoglutarat dehidrogenaze (kom-
ponenta E1), dihidrolipoil transsukcinilaze (komponenta E2) i dihidrolipoil dehidrogenaze (kompo-
nenta E3) (Tabela 1) Nastali proizvod je energijom bogat tioestar, sukcinil–S–CoA.
Enzim sukcinil–S–CoA sintetaza (sinonim: sukcinat tiokinaza) katalizuje prevoðenje sukcinil–
S–CoA u sukcinat uz biosintezu nukleozid trifosfata (Slika 1, reakcija 5). U ovoj reakciji se sintetiše
GTP iz GDP + Pi u mamalnih sistema, dok bakterije i biljke sintetišu ATP iz ADP + Pi. Ovaj proces se
naziva fosforilacija na nivou supstrata (Poglavlje: GLIKOLIZA). Ove reakcije su ekvivalentne po-
što se interkonvezija GTP-a u ATP i obratno dešava pod delovanjem enzima nukleozid difosfat kina-
ze:
GTP + ADP Û GDP + ATP ( DG 0 = 0 )
Mehanizam delovanja sukcinil–S–CoA sintetaze mamalnih sistema se realizuje kroz tri koraka
(Slika 5).
COO COO
OH
CH2 CH2
1
O P O + CH2 CH2 + HS-CoA
O C C
2
Pi O S-CoA O O PO3
Sukcinil-S-CoA Sukcinil-fosfat
COO + COO ENZ

ENZ
H
CH2 CH2
+ 2 +
CH2 N
3
N CH2 N3 N
2
C H C PO3
2 Enzim-His
O O PO3 O O
Sukcinat 3-fosfo-His
ENZ
ENZ +
O O H O O O
3
G O P O P O + 3 G O P O P O P O + N3 N
N N
2 H
O O PO3 O O O Enzim-His
GDP 3-fosfo-His GTP

Slika 5. Mehanizam delovanja sukcinil–S–CoA sintetaze. Korak 1: Sukcinil–S–CoA interaguje sa Pi i formira sukcinil–fosfat
(anhidridni fosfat) pri èemu se oslobaða HS–CoA. Korak 2: Pi sa sukcinil–fosfata se prenosi na N3–atom imidazolnog prstena
boène grupe specifiènog histidina u enzimu (visoko energetski intermedijer). Korak 3: Transfer Pi sa histidina na GDP (biosin-
teza GTP-a) i vraæanje enzima u poèetno stanje.
Enzim sukcinat dehidrogenaza katalizuje stereospecifiènu dehidrogenizaciju sukcinata u fuma-

rat (Slika 1, reakcija 6). Sukcinat dehidrogenaza spada u kategoriju alosteriènih enzima i sastoji se od
dve subjedinice od 70 kD i 27 kD. Subjedinica od 70 kD ima za sebe kovalentno vezan FAD. Koen-
zim FAD je vezan preko metil–grupe C8a–atoma izoaloksazinskog prstena (Poglavlje: ENZIMO-
LOGIJA – Opšti deo) za N3–atom imidazolnog prstena boène grupe histidina koji je deo primarne
strukture subjedinice. Ovakvo kovelentno vezivanje FAD-a za apoenzim je izuzetak, jer je u veæini
sluèajeva veza FAD-a sa enzimom nekovalentna, mada mnogo jaèa od veze NAD+-a sa enzimom.
Zahvaljujuæi ovakvoj strukturi sukcinat dehidrogenaze, postavlje se pitanje na koji naèin se re-
oksiduje kovalentno vezani FAD? Reokcidacija se vrši direktno na respiratornom lancu i to je razlog
zašto je sukcinat dehidrogenaza locirana na spoljnoj strani unutrašnje membrane mitohondrija
(membranski je protein). Ona je jedini enzim Ciklusa limunske kiseline koji je membranskog pore-
kla, jer su svi ostali enzimi ovog Ciklusa rastvoreni u matriksu mitohondrija.
Stereospecifiènost sukcinat dehidrogenaze, ogleda se u uklanjanju dva atoma vodonika iz sukci-

nata u trans–položaju pri èemu nastaje fumarat. Enzim je izuzetno jako inhibiran malonatom, struk-
turnim analogom sukcinata (kraæi za jednu CH2–jedinicu) i to je klasièan primer kompetitivne inhibi-
cije (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo).
POGLAVLJE XXI 267
H COO Enzim fumaraza (naziva se i fumarat hi-
C drataza) katalizuje prevoðenje fumarata u
C OH L–malat (Slika 1, reakcija 7). Fumaraza je
+ izgraðena od èetiri subjedinice i samo kao te-
OOC H H
OH (1) tramer je aktivna. Ne zahteva koenzim za
svoju aktivnost, dok ATP smanjuje afinitet
H fumaraze za fumarat.
H COO COO
H
C C Teorijski, reakcija hidratacije fumarata
može iæi ili preko tranzicionog stanja karba-
C C OH
njona fumarata (prvo se uvodi OH– jon) ili
OOC H OOC H
preko tranzicionog stanja karbkatjona fuma-
Fumarat + Malat
H rata (prvo se uvodi H +–jon) (Slika 6). Eks-
OH pe rimen tal ni po da ci sa izo to pima su po -
(2) kazali da se prevoðenje fumarata u malat
H od i grava pre ko kar ba njon skog tran zi ci o-
H COO
C nog intermedijerna.
+ Enzim malat dehidrogenaza katalizuje
C
OOC H fi nal nu reakciju u Ciklusu liminske kiseline,
regeneraciju oksalacetata (Slika 1, reakcija
Slika 6. Moguæi mehanizam hidratacije fumarata u malat katalizo-
van fumarazom. (1) – tranziciono stanje karbanjona fumarata. (2) –
8). Ova reakcija se odigrava kroz oksidaciju
tranziciono stanje karbkatjona fumarata. alkoholne grupe malata zavisne od prisustva
NAD+-a, koji je koenzim ovog enzima. Po
0´
hemijskoj prirodi, ovo je endergona reakcija (DG = +29.7 kJ/mol), ali se dešava veoma brzo u æeliji
usled brzog uklanjanja produkata reakcije, oksalacetata i NADH, iz sistema. Malat dehidrogenaza je
stereospecifièan enzim i prepoznaje samo L–oblik malata i A stranu piridinskog prstena NAD+-a.
B. Suma prometa materije i energije u Ciklusu limunske kiseline.

U toku jednog turnusa Ciklusa limunske kiseline, oslobaðaju se dva C–atoma u vidu CO2 po sva-
koj acetilnoj grupi koja uðe u Ciklus,. Dva C–atoma koji napuštaju Ciklus nisu isti koji su ušli u Ci-
klus (Slika 1, reakcije 3 i 4). Takoðe se oslobaðaju i èetiri para H–atoma koja redukuju tri molekula
NAD+ (Slika 1, reakcije 3, 4 i 8) i jedan FAD (Slika 1, reakcija 6). Ovi H–atomi se dalje prenose pu-
tem respiratornog lanca na molekularni kiseonik, pri èemu se kao finalni proizvod dobija voda. U
ovom procesu se oslobaða energija koja se skladišti u obliku ATP-a (Poglavlje: OKSIDATIVNA
FOSFORILACIJA). U Ciklusu se koriste i dva molekula H2O; jedan za sintezu citrata (Slika 1, re-
akcija 1) a drugi za hidrataciju fumarata (Slika 1, reakcija 7).
Energetski bilans Ciklusa limunske kiseline je sinteza 12 molekula ATP-a. Devet ATP-a se sinte-
tišu u toku reoksidacije nastala 3 NADH, a dva ATP se sintetišu u toku reoksidacije nastalog FADH2
u respiratornom lancu. Jedan GTP (energetski ekvivalent ATP-a) se dobija u procesu fosforilacije na
nivou supstrata (Slika 1, reakcija 5).
C. Regulacija Ciklusa limunske kiseline.

Brzina Ciklusa limunske kiseline je veoma precizno kontrolisana da bi se zadovoljile potrebe ži-
vog sistema za ATP-om. Naime, visoke koncentracije NAD+ i FAD u živom sistemu signaliziraju da
je energetsko stanje sistema loše, jer nema redukcionog potencijala (NADH i FADH2) koji može
obezbediti sintezu ATP-a. Stoga se kontrola brzine Ciklusa limunske kiseline u viših organizama od-
vija na tri kljuèna mesta:
1. Sinteza citrata od oksalacetata i acetil–S–CoA (Slika 1, reakcija 1). ATP je alosterièki inhibitor
enzima citrat sintaze. Efekat ATP-a se sastoji u poveæanju Km enzima citrat sintaze za acetil–S–CoA.
Stoga, kako nivo ATP-a raste u sistemu, manje je citrat sintaze saturisano sa acetil–S–CoA, a kao po-
sledica toga, citrat se manje sintetiše. Citrat sintaza je, takoðe, inhibirana visokim koncentracijama
sukcinil–S–CoA (kompetitivni inhibitor usled strukturne sliènosti sa acetil–S–CoA) ili NADH. Sam
citrat je inhibitor citrat sintaze, jer je kompetitivni inhibitor za vezivanje oksalacetata za enzim.
2. Konverzija izocitrata u a–ketoglutarat (Slika 1, reakcija 3). Enzim izocitrat dehidrogenaza je
aloseterièki stimulisan sa ADP-om, koji poveæava afinitet enzima za supstrat (smanjuje Km). Veziva-
nje izocitrata, ADP-a i NAD+-a za izocitrat dehidrogenazu je kooperativno i ubrzava reakciju koju
katalizuje ovaj enzim. Aktivnost izocitrat dehidrogenaze se stimuliše i prisustvom Ca2+–jona Nasu-
prot njima, NADH je inhibitor enzima jer direktno zamenjuje NAD+ na enzimu. ATP je, takoðe, inhi-
bitor ovog enzima.
Regulacija aktivnosti enzima izocitrat dehidrogenaze u bakteriji E.coli se odvija putem fosforila-
cije. Enzim izocitrat dehidrogenaza ove bakterije je dimer identiènih subjedinica, koje imaju 416
aminokiselina u svojim polipeptidima. Inaktivacija enzima se ostvaruje fosforilacijom boène grupe
specifiènog serina (Ser113) koji predstavlja katalitièko mesto enzima, a reaktivacija defosforilacijom
iste boène grupe. Ovaj fenomen regulacije je izuzetak, jer regulacija drugih enzima se ostvaruje fos-
forilacijom i defosforilacijom alosterièkih mesta, a ne katalitièkog centra (npr. enzim glikogen fosfo-
rilaza – Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). Komparativna izuèavanja strukture
izocitrat dehidrogenaze u nativnoj konformaciji, u fosforilisanom stanju i kada je izocitrat za nju ve-
zan, pokazala su da su izuzetno male razlike u konformacijama enzima. Ovi rezultati su ukazali da,
zapravo, fosforilacija izocitrat dehidrogenaze ove bakterije spreèava vezivanje izocitrata za enzim
usled elektrostatièkog odbijanja izocitrata (anjon) i fosforne grupe vezane za boènu grupu serina na-
kon fosforilacije enzima.
3. Konverzija a–ketoglutarata u sukcinil–S–CoA (Slika 1, reakcija 4). Ova reakcija koju katali-
zuje enzim a–ketoglutarat dehidrogenaza, inhibirana je poveæanjem koncentracije NADH i sukci-
nil–S–CoA, koji su proizvodi reakcije koju ovaj enzim katalizuje, kao i poveæanjem koncentracije
ATP-a. Aktivnost ovog enzima je stimulisana poveæanjem koncentracija slobodnog HS–CoA i
NAD+, kao i prisustvom Ca2+–jona.
D. Amfibolièka priroda Ciklusa limunske kiseline.

Ciklus limunske kiseline je glavni biohemijski put u kome se završavaju katabolizmi saharida, li-
pida i nekih aminokiselina pri èemu se dobija ATP. Meðutim, Ciklus limunske kiseline je i izvor pre-
kursora za anaboliène reakcije (reakcije biosinteze), te predstavlja amfibolizam (deo opšteg metabo-
lizma u kome se prepliæu putevi katabolizma i anabolizma) (Poglavlje: UVOD U METABOLI-
ZAM).
Za biosintezu saharida, osnovni prekursor je oksalacetat, koji ne može da napusti mitohondriju,
te se prvo prevodi u malat, koji poseduje mehanizam transporta kroz unutrašnju mitohondrijalnu
membranu i prelazi u citolazmu gde se odvija biosinteza saharida (Poglavlje: BIOSINTEZA
UGLJENIH HIDRATA).
Za biosintezu lipida, koja ukljuèuje sintezu masnih kiselina u citoplazmi, potreban je acetil–S–
CoA kao startni molekul. Meðutim, nastali acetil–S–CoA u mitohondrijama ne može se transportova-
POGLAVLJE XXI 269
ti kroz unutrašnju mitohondrijalnu membranu. Stoga se acetil–S–CoA generiše u citoplazmi iz citra-
ta, koji se moè prebaciti u citoplazmu jer za njega postoji specifièan transportni sistem kroz unutra-
šnju membranu mitohondrija. U citoplazmi je citrat supstrat za enzim ATP–citrat liazu, koja generiše
acetil–S–CoA od citrata (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
Za biosintezu aminokiselina, važni intermedijeri Ciklusa su a–ketoglutarat i oksalacetat. Naime,
aminacijom a–ketoglutarata ili njegovom transaminacijom dobija se glutamat, koji je prekursor za
biosintezu aminokiselina glutamina, arginina i prolina. Transaminacijom oksalacetata, dobija se
aspartat koji je prekursor za biosintezu aminokiselina asparagina, metionina, treonina i lizina (Pogla-
vlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA).
Za biosintezu porfirina koristi se sukcinil–S–CoA kao startni molekul.
Imajuæi u vidu amfiboliènu prirodu Ciklusa limunske kiseline, postavlja se pitanje na koji naèin
se osigurava permanentna aktivnost Ciklusa, ako se veæ njegovi intermedijeri koriste i troše za bio-
sinteze ostalih komponenti æelije? Naime, iskorišæavanje velikih kolièina oksalacetata, citrata ili a–
ketoglutarata za amfibolièke procese ugrožavalo bi funkcionisanje Ciklusa. Obezbeðivanje pravil-
nog funkcionisanja Ciklusa vrše anaplerotièke reakcije, reakcije koje obezbeðuju punjenje Ciklusa
potrebnim prekursorima.
E. Anaplerotièke reakcije.
Osnovna anaplerotièka reakcija animalnih tkiva dešava se u mitohondrijama i predstavlja kar-
boksilaciju piruvata do oksalacetata, koju katalizuje enzim piruvat karboksilaza (Slika 7). Ovaj en-
zim je tetramer koji ima za sebe kovalentno vezan koenzim biotin. Tetramer se sastoji od (a) subjedi-
nice za koju je kovalentno vezan biotin za e–NH2–grupu specifiènog lizina, formirajuæi 14 Ä dugaè-
ku fleksibilnu strukturu, (b) subjedinice koja omoguæava karboksilaciju biotina, (c) subjedinice koja
vrši transfer CO2 sa karboksi–biotin enzimskog kompleksa na piruvat i (d) regulatorne subjedinice za
koju se veže pozitivni alosterièki modulator acetil–S–CoA. Piruvat karboksilaza je neaktivna u odsu-
stvu acetil–S–CoA.
Bilo kakvo smanjenje brzine Ciklusa limunske kiseline izazvano smanjenjem koncentracije ok-
salacetata ili nekog drugog intermedijera, vodiæe do akumulacije acetil–S–CoA jer se ne može kori-
stiti u Ciklusu. Višak acetil–S–CoA aktivira piruvat karboksilazu i otpoèinje anaplerotièka reakcija
karboksilacije piruvata, odnosno punjenje Ciklusa startnim molekulom oksalacetatom. Reakcija kar-
boksilacije piruvata, koju katalizuje enzim piruvat karboksilaza, odvija se u dve faze uz utrošak jed-
nog molekula ATP-a (Slika 7). U Fazi I dolazi do aktiviranja bikarbonatnog jona, pri èemu nastaje
meðutpodukt karboksifosfat uz utrošak ATP-a koji se na enzimu razlaže na ADP i Pi uz oslobaðanje
CO2. Nastali CO2 karboksiliše biotin, koenzim piruvat karboksilaze, te nastaje karboksibiotinil–en-
zim kompleks èime se završava Faza I. U Fazi II se iz karboksibiotinil–enzim kompleksa oslobaða
CO2 i biotinil–enzim usled preuzimanja protona sa piruvata od strane biotina, èime se enzim piruvat
karboksilaza vraæa u poèetno stanje. Kao posledica preuzimanja protona, formira se enolni oblik pi-
ruvata koji vrši nukleofilni napad na prisutni CO2, pri èemu dolazi do sinteze finalnog produkta reak-
cije – oksalacetata.
Druga anaplerotièka reakcija je karboksilacija fosfoenol piruvata (PEP) do oksalacetata i prisut-
na je u viših biljaka, kvasaca i bakterija sem pseudomonasa (nema je u životinja) a katalizovana je od
strane enzima PEP–karboksilaze u reakciji:
COO
COO O
C O
CO2 + C O P O + H2 O + Pi
CH2
CH2 O
COO
PEP Oksalacetat
Faza I:
O O O ADP O
O O
Adenozin O P O P O P O + C O P O O
O O O OH O C
Bikarbonatni O
ATP jon
Kaboksifosfat
Biotinil-Enzim
Pi
O O
O O
C N NH C + HN NH
O
O
ENZ ENZ
S S
Karboksibiotinil-Enzim Biotinil-Enzim
Faza II:
O
HN NH
COO
Enol piruvat
C O COO C
COO
ENZ COO
CH2 C O S C O
Biotinil-Enzim C O
H CH2 CH2
Piruvat CH2
H +
+ C O
O O O O
O O
C N NH C + N NH C
Oksalacetat
O O
O
ENZ ENZ
S S
Karboksibiotinil-Enzim
Slika 7. Mehanizam delovanje piruvat karboksilaze. Faza I – Karboksilacija biotin–enzim kompleksa. Faza II – Karboksilaci-
ja piruvata u oksalacetat.
Treæa anaplerotièka reakcija je karboksilacija piruvata do malata, koja je katalizovana maliènim

enzimom. Ovaj enzim je pronaðen u tkivima biljaka i nekim animalnim tkivima. Ta anaplerotièka re-
akcija se odvija u prisustvu NADPH, u reakciji pri èemu se NADPH reoksiduje u NADP+.
+ + COO
COO NADPH+ H NADP
HO C H
CO2 + C O
CH2
CH3
COO
Piruvat
Malat
POGLAVLJE XXI 271
F. Glioksalatni ciklus.
Biljke kao i mnoge bakterije su u stanju da rastu u prisustvu acetata, kao jedinog izvora C–atoma,
prevodeæi ga u acetil–S–CoA (životinje ne poseduju tu moguænost). Ovi živi sistemi koriste metabo-
lièki put koji omoguæuje konverziju acetilne C2–jedinice u C4–jedinicu (sukcinat) za dobijanje ener-
gije i biosinteze saharida polazeæi od acetil–S–CoA nastalog u degradaciji masnih kiselina. Ovaj bio-
hemijski put se naziva Glioksalatni ciklus koji omoguæuje preskakanje dva koraka dekarboksilacije
citrata, prisutnih u Ciklusu limunske kiseline. Zapravo, Glioksalatni ciklus je preèica u Ciklusu li-
munske kiseline (Slika 8).
O
Acetil-S-CoA CH3 C S-CoA

+ HS-CoA
H2O
COO 1 COO
CH2 CH2
Citrat sintaza
C O HO C COO
+ COO
NADH+H CH2
Oksalacetat Akonitaza
COO
5 Malat 2
+ Citrat
NAD dehidrogenaza
COO COO
CH2 CH2
HO C H H C COO
COO HO C H
L-Malat
COO
Izocitrat
Malat
sintaza Izocitrat
HS-CoA liaza
4
O H 3 COO
C CH2
O
COO
CH2
Acetil-S-CoA CH3 C S-CoA
+ Glioksalat COO
H2O
Sukcinat
Slika 8. Shema Glioksalatnog ciklusa.
Dok se u Ciklusu limunske kiseline, po ciklusu ukljuèuje jedan molekul acetil–S–CoA, u Gliok-
salatnom ciklusu se ukljuèuju dva molekula acetil–S–CoA. Glioksalatni ciklus otpoèinje na istovetan
naèin kao Ciklus limunske kiseline, tj. kondenzacijom oksalacetata i prvog molekula acetil–S–CoA
pri èemu se dobija citrat, koji se, zatim, izomerizuje u izocitrat (Slika 8, reakcije 1 i 2). Umesto da bu-
de dekarboksilisan, izocitrat se u Glioksalatnom ciklusu razlaže na sukcinat i glioksalat (po kome je i
Ciklus dobio ime) pod dejstvom enzima izocitrat liaze (Slika 8, reakcija 3). U sledeæem koraku ciklu-
sa, glioksalat interaguje sa drugim molekulom acetil–S–CoA dajuæi malat. Ovu reakciju katalizuje
enzim malat sintaza (Slika 8, reakcija 4), koja je po svojoj katalitièkoj funkciji slièna citrat sintazi.
Nastali malat se prevodi u oksalacetat i time se Glioksalatni ciklus završava (Slika 8, reakcija 5). Su-
ma reakcija Glioksalnog ciklusa je:
GLIOKSIZOM MITOHONDRIJA
+ +
NH3 NH3
OOC CH2 CH COO OOC CH2 CH COO
Aspartat Aspartat
a-ketoglutarat a-ketoglutarat
Aspartat Aspartat
aminotransferaza 1 1 aminotransferaza
Glutamat Glutamat
O O
OOC CH2 C COO OOC CH2 C COO
Oksalacetat O Oksalacetat
+
CH3 C S-CoA NADH+H
Citrat sintaza 2 Acetil-S-CoA Malat
7
dehidrogenaza +
NAD
HS-CoA
COO OH
OOC CH2 C CH2 COO OOC CH CH2 COO
OH
Malat
Citrat
Fumaraza 7
Akonitaza 3 H2O
H
COO OOC C C COO
OOC CH2 CH CH COO H
OH Fumarat
Izocitrat FADH2
Sukcinat 7
Izocitrat liaza 4 dehidrogenaza
FAD
7
OOC CH2 CH2 COO OOC CH2 CH2 COO
Sukcinat Sukcinat
+
O
H C COO
GLUKONEOGENEZA
Glioksalat O
CH3 C S-CoA
Acetil-S-CoA CITOSOL O
Malat sintaza 5
+ OOC CH2 C COO
HS-CoA NADH+H
OH +
Oksalacetat
6
NAD
OOC CH CH2 COO OH Malat dehidrogenaza
Malat OOC CH CH2 COO
Malat
Slika 9. Topologija Glikosalatnog ciklusa biljaka.
POGLAVLJE XXI 273
+ +
2Acetil - S - CoA + NAD + 2H 2O ® Sukcinat + 2HS - CoA + NADH + H
Biljke i bakterije sintetišu acetil–S–CoA iz acetata u reakciji u kojoj se koristi ATP a koji katali-
zuje enzim acil–S–CoA sintetaza.
Acetat + HS - CoA + ATP ® Acetil - S - CoA + AMP + PPi
Nastali izocitrat ima dva glavna puta u biljkama i nekim bakterijama. Kada je potrebna energija
živom sistemu (nizak nivo ATP-a), izocitrat æe se oksidovati i dekarboksilovati do a–ketoglutarata
(Ciklus limunske kiseline), a ako je energetsko stanje povoljno (visok nivo ATP-a) izocitrat æe se raz-
ložiti na glioksalat i sukcinat (Glioksalatni ciklus). Stoga, u ovih živih sistema, Ciklus limunske kise-
line i Glioksalatni ciklus kompetiraju za izocitrat na ovom mestu raèvanja reakcija. Pri visokom ni-
vou ATP-a, izocitrat dehidrogenaza se inaktivira fosforilacijom, tako da se izocitrat usmerava u Gli-
oksalatni ciklus za sintezu biosintetskih intermedijera. Fosforilisana izocitrat dehidrogenaza se reak-
tivira delovanjem fosfataze koja hidrolizuje fosfornu grupu sa enzima. Interesantno je napomenuti da
su kinaza koja katalizuje fosforilaciju izocitrat dehidrogenaze i fosfataza koja uklanja fosfatnu grupu
sa enzima dva domena jednog jedinog polipeptidnog lanca. Slièan kinazo–fosfatazni tandem enzim
je ukljuèen u regulaciju glikolize (Poglavlje: GLIKOLIZA).
U biljkama se Glioksalatni ciklus odvija jednim delom u mitohondrijama a drugim delom u spe-
cijalnim organelama glioksizomima.(Slika 9). U mitohondrijama se oksalacetat konvertuje u aspartat
pomoæu enzima aspartat aminotransferaze (Slika 9, reakcija 1). Nastali aspartat se transportuje u gli-
oksizom, gde se ponovo prevodi u oksalacetat delovanjem istog enzima glioksizomalnog porekla
(Slika 9, reakcija 1). Oksalacetat se u glioksozomima kondenzuje sa prvim molekulom acetil–S–
CoA, dajuæi citrat ko ji se izomerizu je u izocitrat na isti naèin kao u Ciklu su limunske kiseline
(Slika 9, reakcije 2 i 3). Nastali izocitrat je supstrat za delovanje specifiènog enzima glioksizoma, izo-
citrat liaze, koji ga razlaže na sukcinat i glioksalat (Slika 9, reakcija 4). Sukcinat se transportuje iz
glioksizoma u mitohondrije gde se u seriji reakcija Ciklusa limunske kiseline prevodi u oksalacetat
(restauracija polaznog oksalacetata) (Slika 9, reakcije 7). Glioksalat je supstrat za drugi specifièni en-
zim glioksizoma malat sintazu, koja katalizuje kondenzaciju glioksalata sa drugim molekulom ace-
til–S–CoA, pri èemu nastaje malat (Slika 9, reakcija 5). Nastali malat napušta glioksizom i u citopla-
zmi se oksidiše u oksalacetat pod delovanjem citoplazmatiène malat dehidrogenaze, koja ima NAD+
kao koenzim (Slika 9, reakcija 6). Oksalacetat se koristi za biosintezu glukoze (Poglavlje: BIOSIN-
TEZA UGLJENIH HIDRATA).
Prema tome, krajnji efekat Glioksalatnog ciklusa je konverzija dva acetil–S–CoA u oksalacetat
preko glioksalata, umesto oslobaðanja dva molekula CO2, što se dešava u Ciklusu limunske kiseline.
Ukupan bilans Glioksalatnog ciklusa u mitohondrijama i glioksizomima u biljaka se može prikazati
kao:
2Acetil - S - CoA + 2NAD + + FAD ® Oksalacetat + 2HS - CoA + 2NADH + 2H + + FADH 2
Postojanje enzima izocitrat liaze i malat sintaze u glioksizomima, omoguæava biljkama da to-
kom klijanje semena koriste deponovane triacilglicerole u semenju za biosintezu glukoze, prethodno
prevodeæi osloboðene masne kiseline iz triacilglicerola u acetil–S–CoA (Poglavlje: KATABOLI-
ZAM LIPIDA).
KATABOLIZAM LIPIDA
Triacilgliceroli su glavni energetski molekuli za metabolizam u viših životinja i biljaka, jer su iz-
vor masnih kiselina koje, oksidacijom, oslobaðaju energiju. U sisara, je glavna akumulacija triacilgli-
cerola u citoplazmi adipoznih (masnih) æelija koje su specijalizovane za sintezu i deponovanje triacil-
glicerola. Triacilgliceroli formiraju globularne strukture velikog volumena, koje mogu okupirati veæi
deo citoplazme adipoznih æelija.
Triacilgliceroli su koncentrovane forme energije živih sistema zato što su redukovana i anhidro-
vana jedinjenja, što nije sluèaj sa polisaharidima ili proteinima. Zahvaljujuæi hidrofobnosti masnih
kiselina, triacilgliceroli praktièno nemaju vezanu vodu za sebe, dok, na primer, 1 gr suvog glikogena
ima vezano za sebe 2 gr vode. Stoga je energetski sadržaj masnih kiselina triacilglicerola 37.6 kJ/gr,
dok je isti 16.8 kJ/gr za glikogen ili skrob. Tkiva sisara sadrže malu kolièinu slobodnih masnih kiseli-
na.
Triacilgliceroli unešeni hranom, strukturno se organizuju od strane intestinalne mukoze u hilo-
mikrone koji se oslobaðaju u krvotok prenose do ostalih tkiva, koja æe ih koristiti kao izvore energije.
Slièno tome, triacilgliceroli sintetisani u æelijama jetre pakuju se u lipoproteine veoma niske gustine
– VLDL, koji se direktno oslobaðaju u krvotok (Poglavlja: LIPIDI i MEMBRANE; BIOSINTE-
ZA LIPIDA). Na oba ova naèina triacilgliceroli se održavaju rastvorni u vodenoj sredini krvi. Tria-
cilglicerolne komponente hilomikrona i VLDL se hidrolizuju do slobodnih masnih kiselina i glicero-
la u kapilarima adipoznog tkiva i skeletnim mišiæima. Ovu hidrolizu katalizuje enzim lipoprotein li-
paza (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). S druge strane, mobilizacija triacilglicerola iz adipoznih
æelija se ostvaruje njihovom hidrolizom na glicerol i masne kiseline delovanjem hormon–senzitivne
triacilglicerol lipaze (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Lipaze). Osloboðene masne kiseline se pre-
bacuju u krvotok, vežu za serum–albumine i krvotokom se prenose do ostalih æelija organizma, koje
ih mogu oksidovati do CO2 i H2O. Dobijeni glicerol se transportuje natrag u jetru ili u bubrege, gde se
fosforiliše pomoæu enzima glicerol kinaze (1) pri èemu se dobija glicerolfosfat, koji je supstrat za
drugi enzim glicerolfosfat dehidrogenazu (2) koja ga pretvara u dihidroksiaceton fosfat (DHA–P).
DHA–P je direktni intermedijer glikolize (Poglavlje: GLIKOLIZA) i na taj naèin se nastali glicerol
dalje kataboliše do piruvata.
CH2OH CH2OH + + CH2OH

ATP ADP NAD NADH+H
CHOH CHOH C O
(1) 2 (2) 2
CH2OH CH2OPO3 CH2OPO3
Glicerol Glicerolfosfat DHA-P
Oksidacija masnih kiselina se odvija u matriksu mitohondrija svih tkiva vertebrata, osim u æelija-
ma mozga. Eksperimentalni podaci su pokazali da se proces oksidacije odigrava sekvencijalnim
uklanjanjem C2–jedinica poèevši od COOH–terminusa masne kiseline i to kada je masna kiselina u
formi acil–S–CoA. Zapravo, proces oksidacije se dešava na Cb–atomu (C3–atom) masne kiseline.
Stoga je proces i nazvan b–oksidacija masnih kiselina. Meðutim, da bi uopšte mogle biti oksidova-
ne, masne kiseline se moraju prvo aktivirati u citoplazmi, a, zatim, prebaciti iz citoplazme u mitohon-
driju.
POGLAVLJE XXII 275
A. Redosled reakcija u procesu b–oksidacije masnih kiselina

1. Proces aktivacije masne kiseline katalizovan je familijom od najmanje tri varijante enzima
acil–S–CoA sintetaze (sinonim: tiokinaza), koje se razlikuju po specifiènosti za dužinu lanca masne
kiseline. Enzim acil–S–CoA sintetaza aktivira masne kiseline kratkog lanca, MCFA–S–CoA sinteta-
za (od engleskog: „Medium Chain Fatty Acid”) aktivira masne kiseline od 4 do 12 C–atoma, a
LCFA–S–CoA sintetaza (od engleskog „Long Chain Fatty Acid”) aktivira masne kiseline od 12 do 22
C–atoma u lancu. Ovi enzimi su vezani za spoljnu membranu mitohondrija ili za endoplazmatièni re-
tikulum.
Proces aktivacije se ostvaruje vezivanjem masne kiseline za citoplazmatièni HS–CoA. To je
dvostepen proces (Slika 1). U prvom koraku enzim koristi ATP i katalizuje adenilaciju masne kiseli-
ne (do vo ðe nje ma sne ki seline na vi ši energet ski ni vo – adenilat masne kiseline), dok se u dru-
gom koraku ostvaruje prebacivanje masne kiseline iz adenilatnog kompleksa na citoplazmatièni HS–
CoA pri èemu se formira tioestarski produkt acil–S–CoA i oslobaða AMP.
O O O O
Masna
Adenozin O P O P O P O + C R kiselina
O O O O
ATP
Inorganska
pirofosfataza
PPi 2 Pi
H2 O
Adenozin O P O C R + CoA-S H
O O
Aciladenilatni anhidrid
O O
Adenozin O P O + CoA-S ~C R
AMP O Acil-S-CoA
Slika 1. Mehanizam aktivacije masnih kiselina.
Aktivacija masnih kiselina ukljuèuje razlaganje fosfoanhidridne veze izmeðu a– i b–atoma

ATP-a i formiranje tioestarske veze (acil–S–CoA), obe sa visokom negativnom slobodnom energi-
jom tako da je DG»0, odnosno reakcija je reverzibilna. U æeliji se reakcija favorizuje ka sintezi acil–
S–CoA zbog razlaganja nastalog meðuprodukta PPi, koga hidrolizuje specifièan enzim inorganska
pirofofosfataza (visoko egzergona reakcija – DG<0). U principu, u svim metabolièkim procesima,
formiranje visokoenergetske veze kroz hidrolizu jedne fosfoanhidridne veze ATP-a je favorizovano
da se odigra do kraja hidrolizom druge fosfoanhidridne veze. U ovom procesu dobijeni AMP se fos-
foriliše delovanjem enzima AMP kinaze koji koristi ATP, tako da se od jednog AMP-a i jednog ATP-a
dobijaju dva molekula ADP-a. Prema tome, u procesu aktivacije masne kiseline troše se ukupno dva
molekula ATP-a.
AMP kinaza
AMP + ATP 2 ADP
2. Prenos aktivirane masne kiseline sa acil–S–CoA na karnitin. Unutrašnja membrana mitohon-
drija nije permeabilna za masne kiseline, pogotovu za one sa velikim brojem C–atoma. S druge stra-
ne, ova membrana nije permeabilna ni za HS–CoA, tako da i citoplazma i mitohondrije imaju sop-
stveni HS–CoA. Stoga je tokom evolucije razvijen sistem transporta masnih kiselina kroz ovu mem-
branu u eukariotskim živim sistemima, koji bazira na karnitinu (derivat amino kiseline lizina) (Slika
2A). Prebacivanje aktivirane masne kiseline iz citoplazmatiènog kompleksa acil–S–CoA na karnitin,
katalizuje enzim karnitin aciltransferaza I koja se nalazi na spoljnoj strani unutrašnje membrane mi-
tohondrija. Vezivanje acilnog ostatka se vrši za sekundarnu alkoholnu grupu karnitina, pri èemu na-
staje acil–karnitin kompleks (Slika 2A), dok se osloboðeni HS–CoA vraæa u citoplazmu. Nastali
acil–karnitin kompleks se prebacuje kroz unutrašnju membranu mitohondrija pomoæu enzima tran-
slokaze do unutrašnje strane, unutrašnje membrane mitohondrija.
3. Prenos acilnog ostatka sa acil–karnitin kompleksa na mitohondrijalni HS–CoA je katalizuje
enzimom karnitin aciltransferazom II pri èemu se dobija acil–S–CoA derivat u matriksu mitohondri-
ja.
Ovaj prenos masne kiseline karnitinom je termodinamièki moguæ proces, jer je promena slobod-
ne energije veoma mala pošto tioestar citoplazmatiènog acil–S–CoA, O–estar acil–karnitina i tioestar
mitohondrijalnog acil–S–CoA imaju približno isti energetski sardžaj. Enzim translokaza katalizuje
izmenu acil–karnitin ® karnitin. Naime, za svaki prebaèeni molekul acil–karnitina na unutrašnju
stranu unutrašnje membrane mitohondrija, istovremneno se prebacuje molekul karnitina na spoljnu
stranu unutrašnje membrane mitohondrija (Slika 2B).
Slika 2. Ulazak acilnog ostatka u mitohondriju. A – Struktura karnitina; B – Mehanizam delovanja translokaze.
POGLAVLJE XXII 277
Aktivacija masnih kiselina koje se nalaze u matriksu mitohondrija, kao posledica metabolizma
lipida u mitohondrijama, vrši se pomoæu specifiène acil–S–CoA sintetaze. Ovaj enzim koristi GTP,
umesto ATP-a, za aktivaciju masnih kiselina po principu:
O
R-COOH + GTP + HS-CoA R C ~ S-CoA + GDP + Pi
H H O Nastali mitohondrijalni acil–S–CoA de-

rivati podležu b–oksidaciji. Ovaj proces se
CH3 (CH2)n 3
Cb 2
Ca
1
C ~ S-CoA odigrava u èetiri koraka (Slika 3). Sam poèe-
H H tak reakcije (Slika 3, korak 1) je oksidacija
Acil-S-CoA acil–S–CoA koju katalizuje enzim acil–S–
CoA dehidrogenaza (flavoprotein – posedu-
FAD
Acil-S-CoA je FAD kao koenzim). Postoje tri vrste ovog
1 dehidrogenaza
FADH2
enzima koje se razlikuju po specifiènosti za
razlièite dužine lanca masne kiseline. Ovi
H O enzimi katalizuju dehidrogenizaciju Ca– i
Cb–atoma, pri èemu se dobija enoil–oblik
CH3 (CH2)n
3
Cb
2
Ca
1
C ~ S-CoA acil–S–CoA. Smatra se da se sam proces de-
H hidrogenizacije odvija uklanjanjem protona
2 sa Ca–atoma i hidridnog jona sa Cb–atoma.
trans-D -enoil-S-CoA
Nastali redukovani FADH2 ne može da se re-
HOH 2 oksiduje direktno u respiratornom lancu, veæ
Enoli-S-CoA
hidrataza svoj redukcioni potencijal prenosi na elek-
tron–transportni flavoprotein (ETF). ETF,
H O dalje, prenosi elektrone na enzim ETF–ubi-
CH3 (CH2)n Cb CH2 C ~ S-CoA kvinon oksidoreduktazu (poseduje gvožðe–
sumporni protein), a ovaj prenosi elektrone
OH na koenzim Q (CoQ) u respiratornom lancu.
b-L-hidroksiacil-S-CoA
+ Proces hidratacije enoil–S–CoA (Slika
NAD
b-L-hidroksiacil-S-CoA 3, korak 2) katalizuje enzim enoil–S–CoA
3
+ dehidrogenaza hidrataza, kada se vrši hidratacija trans–D2–
NADH+H
dvogube veze, što je stereospecifièan korak,
O O pri èemu se formira samo b–L–hidroksiacil–
S–CoA izomer. Isti enzim daje D–stereoizo-
CH3 (CH2)n Cb CH2 C ~ S-CoA mer b–hidroksiacil–S–CoA, ako se hidratiše
b-ketoacil-S-CoA D2–dvoguba veza u cis–konfiguraciji.
HS-CoA 4 Hidratacija enoil–S–CoA je uvod u dru-

b-ketoacil-S-CoA
tiolaza gu oksidacionu reakciju (Slika 3, korak 3),
pri èemu se OH–grupa na Cb–atomu prevodi
O O u keto grupu i istovremeno se generiše
Cb ~ S-CoA + NADH. Ova reakcija je katalizovana enzi-
CH3 (CH2)n CH3 C ~ S-CoA mom b–L–hidroksiacil–S–CoA dehidroge-
Acil-S-CoA Acetil-S-CoA nazom koja ima apsolutnu specifiènost za L–
(kra}i za dva C-atoma)
stereoizomer b–hidroksiacil–S–CoA, pri èe-
Slika 3. Put b–oksidacije zasiæenih masnih kiselina. mu nastaje b–ketoacil–S–CoA. Ova prva tri
koraka u putu b–oksidacije masnih kiselina su hemijski veoma sliène prevoðenju sukcinata u oksala-
cetat (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE).
Poslednji korak b–oksidacije masnih kiselina je proces tiolize b–ketoacil–S–CoA. (Slika 3, ko-
rak 4). Tioliza je katalizovan enzimom b–ketoacil–S–CoA tiolazom (sinonim: tiolaza). Enzim tiolaza
u svom aktivnom mestu poseduje cistein, èija boèna grupa uspostavlja kovalentnu vezu sa b–ketoa-
cil–S–CoA. Pored cisteina, u aktivnom mestu ovog enzima nalazi se i boèna grupa aminokiseline ko-
ja je donor protona. I boèna grupa cisteina i boèna grupa donora protona uèestvuju u katalizi tiolize
b–ketoacil–S–CoA. Živi sistemi poseduju dve ili tri forme tiolaze specifiène za razlièite dužine b–ke-
toacil–S–CoA.
Prvi korak tiolize je formiranje tioestarske veze izmeðu boène grupe cisteina aktivnog mesta tio-
laze i Cb–atoma b–ketoacil–S–CoA (Slika 4, korak 1). Nakon toga, dolazi do raskidanja veze izmeðu
Ca– i Cb–atoma, pri èemu nastaje acetil–S–CoA karbanjonski intermedijer (Slika 4, korak 2). Karba-
njonski intermedijer acetil–S–CoA se stabilizuje privlaèenjem elektrona sa kiseonika na samu karbo-
nilnu grupu tioestara. Ovaj tip reakcije je poznat kao Claisen-ovo razlaganje estara, proces koji je su-
protan od procesa Claisen-ove kondenzacije estara (Poglavlje: UVOD U METABOLIZAM). Na-
stali karbanjonski intermedijer se protonizuje od strane boène grupe donora protona tiolaze i osloba-
ða se sa enzima u obliku acetil–S–CoA, a preostali acilni ostatak ostaje vezan za tiolazu (enzim–tioe-
starski intermedijer; Slika 4, korak 3). Na kraju, u reakciju se ukljuèuje novi molekul HS–CoA. Ba-
zna grupa aktivnog mesta tiolaze preuzima proton sa HS–CoA, što omoguæuje da aktivirani –S–CoA
izvrši nukleofilni atak na karbonilnu grupu acilnog ostatka tioestarskog intermedijera enzima, pri èe-
mu se dobija acil–S–CoA kraæi za dva C–atoma, a enzim se vraæa u prvobitno stanje (Slika 4, koraci 4
i 5). Dobijeni acil–S–CoA podleže sledeæem ciklusu oksidacije, tako da se dva po dva C–atoma (C2–
jedinice) sukcesivno uklanjaju iz masne kiseline u obliku acetil–S–CoA.
B. Energetski bilans oksidacije palmitinske kiseline

Stehiometrija oksidacije palmitoil–S–CoA je:
Palmitoil - S - CoA + 7HS - CoA + 7FAD + 7NAD + + 7H 2O ®
8Acetil - S - CoA + 7FADH 2 + 7NADH + 7H +
Oksidacijom dobijenih 8 acetil–S–CoA u Ciklusu limunske kiseline, oslobaða se energija za sin-

tezu 96 molekula ATP-a (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE). Reoksidacijom 7 FADH2
se oslobaða energija za sintezu 14 ATP-a, a pri reoksidaciji 7 NADH sintetiše se 21 ATP (Poglavlje:
OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA). Prema tome, u totalnoj oksidaciji palmitinske kiseline dobi-
jaju se 131 molekula ATP-a. Meðutim, u procesu aktivacije masnih kiselina troše se dva ATP-a, tako
da je neto bilans oksidacije palmitinske kiseline 129 ATP-a. S energetskog stanovišta, oko 40% ener-
gije sadržane u palmitinskoj kiselini se konzervira u vidu ATP-a.
C. Oksidacija nezasiæenih masnih kiselina

Skoro sve masne kiseline bioloških sistema sadrže dvogube veze u cis–konfiguraciji u svojoj
strukturi, koje su veoma èesto izmeðu 9 i 10 ili 12 i 13 C–atoma u lancu masne kiseline (npr., oleinska
kiselina [cis–D9]; linolna kiselina [cis–D9,12]) (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). U linolnoj kiseli-
ni je jedna dvoguba veza locirana posle neparnog C–atoma u lancu (C9), dok je druga locirana posle
parnog C–atoma (C12). Stoga, b–oksidacija linolne kiseline zahteva aktivnost još tri enzima (Slika 5).
POGLAVLJE XXII 279
Slika 4. Mehanizam delovanja b–ketoacil–S–CoA tiolaze.

O
9,12
16
b
C cis-D -enoil-S-CoA
14 11 8 6 4 2
17 15 13 12 10 9 7 5 3 1
18
a S-CoA
Linolna kiselina
+
3 NAD + 3 FAD + 3 HS-CoA
Tri ciklusa
+ b-oksidacije
3 NADH + 3 H + 3 FADH2 + 3 Acetil-S-CoA
Problem 1: O
6
(b,g dvoguba veza; 11
10
g b
C cis-b,g-cis-D -enoil-S-CoA
8 5 2
cis-D3 ) 12 9 7 6 4 3 1
(7) S-CoA
(12) (9) a
Enoil-S-CoA izomeraza
(9)
11
10 8 5 3
(7)
S-CoA
9 7 6 4 1
12 2 2 6
(12) C trans-D -cis-D -enoil-S-CoA
O
+
NAD + FAD + HS-CoA
Jedan ciklus b-oksidacije
+ + prva oksidacija sede}eg ciklusa
NADH + H + FADH2 + Acetil-S-CoA
Problem 2: (9)
S-CoA
9 8 6 3 1
4 10
7 5 4 2 2 4
(D -dvoguba veza) (12) C trans-D -cis-D -enoil-S-CoA
O
+
NADPH + H
2,4-dienoil-S-CoA 2,4-dienoil-S-CoA
reduktaza (E. coli ) + reduktaza (sisari)
NADP
O
(12) 3
9 8 6 4 2 C trans-D -enoil-S-CoA
7 5 3 1
10
(9) S-CoA
3,2-enoil-S-CoA
izomeraza (sisari)
O
(12) 2
2 C trans-D -enoil-S-CoA
9 8 6 4
7 5 3 1
10
(9) S-CoA
Nastavak b-oksidacije
Slika 5. Mehanizam b–oksidacije linolne kiseline. Brojevi u zagradama oznaèavaju originalnu nomenklaturu C–atoma u in-
taktnom molekulu linolne kiseline (vrh slike).
POGLAVLJE XXII 281
Prvi problem u b–oksidaciji linolne kiseline nastaje nakon tri ciklusa oksidacije, jer se dobija
cis–b,g (cis–D3) dvoguba veza u enoil–S–CoA intermedijeru. Ovaj intermedijer ne može biti supstrat
za enzim eniol–S–CoA hidratazu. Stoga novi enzim, enoil–S–CoA izomeraza katalizuje prevoðenje
originalne cis–D9 (sada cis–D3)–dvogube veze u mnogo stabilniju trans–D2–dvogubu vezu. Nastali
intermedijer je supstrat za enzim enoil–S–CoA hidratazu i reakcija b–oksidacije se nastavlja.
Sledeæi problem se javlja u petom ciklusu b–oksidacije linolne kiseline. Naime, postojanje cis–
dvogube veze na parnom C–atomu dovodi do formiranja 2,4–dienoil–S–CoA intermedijera, koji ne
može biti supstrat za enoil–S–CoA hidratazu. Enzim NADPH–zavisna 2,4–dienoil–S–CoA redukta-
za katalizuje redukciju cis–D4–dvogube veze. Ovaj enzim u bakteriji E. coli, kao produkt reakcije,
daje trans–D2–enoil–S–CoA, što je normalni supstrat u b–oksidaciji. U sisara, ovaj enzim daje trans–
D3–enoil–S–CoA. Nastali produkt je, sada, supstrat za novi enzim 3,2–enoil–S–CoA izomerazu, koja
daje trans–D2–enoil–S–CoA.
U sluèaju nezasiæenih masnih kiselina, koje u b–oksidaciji daju cis–D2–enoil–S–CoA intermedi-
jer, specifièni enzim cis–D2–enoil–S–CoA hidrataza prepoznaje ovaj intermedijer prevodeæi ga u b–
hidroksiacil–S–CoA (D–stereoizomer). Ovaj stereoizomer ne može biti supstrat za b–hidroksiacil–
S–CoA dehidrogenazu, koja je apsolutno specifièna za L–stereoizomer ovog intermedijera. Stoga
enzim b–hidroksiacil–S–CoA epimeraza prevodi D– u L–stereoizomer, da bi se reakcije b–oksidaci-
je mogle nastaviti.
D. Oksidacija masnih kiselina sa neparnim brojem C–atoma

Veæina masnih kiselina živih sistema su sa parnim brojem C–atoma i njihova kompletna b–oksi-
dacija daje kao krajnji produkt acetil–S–CoA. Meðutim, neke biljke i morski organizmi sintetišu i
ma sne ki seline sa ne par nim bro jem C–ato ma. Sto ga se kao kraj nji pro izvod b–ok si daci je ovih
masnih kiselina pored acetl–S–CoA dobija i propionil–S–CoA koji se karboksiliše u metilmalonil–
S–CoA delovanjem enzima metilmalonil–S–CoA mutaze. Dobijeni metilmalonil–S–CoA se prevodi
u sukcinil–S–CoA (Slika 14. – Poglavlje: KATABOLIZAM AMINO KISELINA i UREA CI-
KLUS), koji je direktni intermedijer Ciklusa limunske kiseline. Meðutim, ovako nastali sukcinil–S–
CoA se ne može direktno oksidovati u Ciklusu liminske kiseline, jer ovaj Ciklus regeneriše sve svoje
C4–intermedijere (startni C4–molekul ciklusa je oksalacetat, koji se regeneriše u ovom ciklusu; Po-
glavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE). Zapravo, C4–intermedijeri Ciklusa limunske kiseline
su pre katalitièki intermedijeri, nego klasièni supstrati za oksidaciju. Stoga se nastali sukcinil–S–CoA
mora prevesti ili u piruvat ili direktno u acetil–S–CoA da bi se mogao kompletno oksidovati u Ciklu-
su limunske kiseline. To se postiže prevoðenjem sukcinil–S–CoA u malat, korišæenjem enzima Ci-
klusa liminske kiseline. Nastali višak malata se transportuje specifiènim transportnim sistemom kroz
membranu mitohondrija u citoplazmu, gde se oksidativno dekarboksiliše u piruvat i CO2 od strane
maliènog enzima (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE). Nastali piruvat se oksidativnom
dekarboksilacijom prevodi u acetil–S–CoA, koji je jedan od startnih molekula Ciklusa limunske ki-
seline.
E. Oksidacija masnih kiselina u peroksizomima

Pored mitohondrija, b–oksidacija masnih kiselina u eukariota se odigrava i u peroksizomima.
Peroksizomi (poznati kao mikrotela) su organele koje poseduju sopstvenu membranu i dijametra su
od oko 0.5 mm. U njima je smešten veliki broj oksidativnih enzima. Ime su dobili po tome što neke
enzimske reakcije koje se dešavaju u njima generišu vodonik–peroksid (H2O2) koji se koristi od stra-
ne drugih enzima za oksidaciju supstrata. Alternativna sudbina H2O2 je degradacija dva njegova mo-
lekula preko disproporcionalne reakcije pod delovanjem enzima katalaze na dva molekula vode i
molekularni kiseonik. Smatra se da je osnovna funkcija peroksizoma da štite senzitivne delove æelije
od delovanja H2O2. Deoba peroksizoma, kao i mitohondrija, odvija se binarnom fisijom pa se stoga
misli da su i oni kao i mitohondrije bakterijskog porekla (Poglavlje: BIOMOLEKULI ÆELIJE). U
biljaka se nalaze specijalizovani tipovi peroksizoma – glioksizomi (dobili naziv po glioksalatnom ci-
klusu – Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE).
U peroksizomima sisara se odigrava b–oksidacija masnih kiselina sa dugaèkim C–lancima (>22
C–atoma) i svrha te oksidacije je da se ove masne kiseline prevedu u masne kiseline sa smanjenim
brojem C–atoma, koje æe kasnije biti oksidovane u mitohondrijama. Oksidacija masnih kiselina u bi-
ljakama se odvija iskljuèivo u peroksizomima. Istovetna hemijska transformacija masnih kiselina se
dešava u peroksizomima kao i u mitohondrijama, meðutim sistem enzima koji uèestvuje u ovim tran-
sformacijama se razlikuju u ove dve organele eukariota. Prva razlika je u tome što peroksizomi, mada
poseduju, ne zahtevaju karnitin za transport masnih kiselina. Šta više, masne kiseline sa jako dugim
C–lancima lako difunduju iz citoplazme u peroksizom. Tu se aktiviraju delovanjem specifiènog enzi-
ma VLCA–S–CoA sintetaze (engleski: Very Long Chain Acyl) koji kao produkte daje tioestre masnih
kiselina koji se direktno oksiduju.
Proces b–oksidacije u peroksizomima se odvija u tri sukcesivna koraka. Prvi korak je katalizo-
van enzimom acil–S–CoA oksidazom koja kao produkt reakcije daje trans–D2–enoil–S–CoA što je
isti produkt kao u oksidaciji u mitohondrijama (Slika 3, korak 1). I ovaj enzim poseduje koenzim
FAD, kao i enzim acil–S–CoA dehidrogenaza mitohondrija. Reoksidacija nastalog FADH2 enzima
acil–S–CoA oksidaze vrši se direktnom predajom redukcionog potencijala O2 pri èemu nastaje H2O2.
Nasuprot tome, kada se redukcioni potencijal FADH2 preda respiratornom lancu, kako je to sluèaj u
mitohondrijama, dobija se H2O uz istovremeno odvijanje oksidativne fosforilacije. Stoga je b–oksi-
dacija masnih kiselina u peroksizomu manje efikasna za dva ATP-a po svakoj C2–jedinici nego u mi-
tohondrijama. Nastali H2O2 se disproporcionalno razlaže na H2O i O2 pod delovanjem peroksizomal-
nog enzima katalaze.
Drugi korak katalizuje specifièni enzim peroksizoma. To je enzim koji se sastoji od jednog poli-
peptidnog lanca koji poseduje aktivnosti i enoil–S–CoA hidrataze i b–hidroksiacil–S–CoA dehidro-
genaze. Kao produkt reakcije dobija se b–ketoacil–S–CoA (Slika 3, koraci 2 i 3). Ovaj enzim perok-
sizoma je još jedan primer tandem enzima (Poglavlje: GLIKOLIZA). Enzim tiolaza peroksizoma
koja završava ciklus b–oksidacije (Slika 3, korak 4) ima drugaèiju specifiènost za dužinu lanca ma-
sne kiseline nego mitohondrijalni enzim. Ovaj enzim je skoro totalno neaktivan u delovanju na acil–
S–CoA supstrate u kojih je lanac masne kiseline od C8–atoma ili kraæi. To je razlog zašto je nekom-
pletna b–oksidacija masnih kiselina u peroksizomima.
Masne kiseline sa skraæenim C–lancima kao proizvodi nekompletne oksidacije u peroksizomima
se prebacuju na karnitin formirajuæi acil–karnitin estre. Nastali estri pasivno difunduju iz peroksizo-
ma do mitohondrija gde se kompletno oksiduju.
F. Regulacija oksidacije masnih kiselina

Oksidacija masnih kiselina u sisara, uglavnom je regulisana koncentracijom slobodih masnih ki-
selina u krvotoku. Koncentracija slobodnih masnih kiselina je kontrolisana brzinom hidrolize triacil-
glicerola u adipoznom tkivu od strane hormon–senzitivnog enzima triacilglicerol lipaze (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Lipaze). Ovaj enzim je podložan regulaciji putem fosforilacije/defosforilacije
kao odgovor na koncentraciju cAMP-a koja je pod hormonskom kontrolom. Epinefrin, norepinefrin
kao i glukagon deluju na poveæanje koncentracije cAMP-a u adipoznom tkivu, što za posledicu ima
POGLAVLJE XXII 283
fosforilaciju enzima lipaze. Fosforilacija aktivira lipazu èime je stimulisana lipoliza u adipoznom tki-
vu, što za posledicu ima uveæanje koncentracije masnih kiselina u krvotoku kao i poveæanu b–oksi-
daciju masnih kiselina u drugim tkivima kao što su jetra i mišiæi.
b–oksidacija viška masnih kiselina u jetri vodi biosintezi ketonskih tela, koja se ekskretiraju i pu-
tem krvotoka dospevaju do perifernih tkiva gde se koriste kao alternativne forme energije umesto
glukoze.
O O
CH3 C ~ S-CoA + CH3 C ~ S-CoA

Acetil-S-CoA Acetil-S-CoA
1 Tiolaza
H S-CoA
O O
CH3 C CH2 C ~ S-CoA

O Acetoacetil-S-CoA
H2O + CH3 C ~ S-CoA

Hidroksimetilglutaril-S-CoA sintaza
2 (HMG-S-CoA sintaza)
H S-CoA
OH O
OOC CH2 C CH2 C ~ S-CoA
CH3
b-hidroksi- b-metilglutaril-S-CoA (HMG-S-CoA)
Hidroksimetilglutaril-S-CoA liaza
3
(HMG-S-CoA liaza)
+
CO2 H
O O O
CH3 C CH3 OOC CH2 C CH3 + CH3 C ~ S-CoA
5
Aceton Acetoacetat Acetil-S-CoA
+
NADH+H
b-hidroksibutirat
+ 4
dehidrogenaza
NAD
OH
OOC CH2 C CH3
H
Slika 6. Biosinteza ketonskih tela u jetri. D-b-hidroksibutirat
OH G. Ketonska tela
CH3 C CH2 COO Acetil–S–CoA, dobijen u b–oksidaciji
H
masnih kiselina u mitohondrijama jetre,
može se dalje oksidovati u Ciklusu limunske
D-b-hidroksibutirat
kiseline. Meðutim, ukljuèivanje acetil–S–
+ CoA u ovaj Ciklus zavisi od dostupnosti ok-
NAD
b-hidroksibutirat salacetata, koji je poreklom iz metabolizma
+ dehidrogenaza
NADH+H ugljenih hidrata. Stoga se ukljuèivanje ace-
O
til–S–CoA u Ciklus limunske kiseline deša-
va samo pri izbalansiranom metabolizmu sa-
CH3 C CH2 COO harida i lipida. U sluèajevima gladovanja ili
Acetoacetat diabetesa, oksalacetat se koristi za sintezu
O
glukoze (Poglavlje: BIOSINTEZA
OOC CH2 CH2 C ~ S-CoA UGLJENIH HIDRATA), te se u jetri for-
Sukcinil-S-CoA b-ketoacil-S-CoA mira višak acetil–S–CoA. Višak acetil–S–
transferaza
CoA u jetri nastaje i nakon intenzivne lipoli-
OOC CH2 CH2 COO
Sukcinat
ze triacilglicerola u adipoznom tkivu u peri-
odu gladovanja. U takvim uslovima, znatna
O O kolièina acetil–S–CoA ima drugu sudbinu,
CH3 C CH2 C ~ S-CoA tj. u jetri poèinje proces ketogeneze. Proces
Acetoacetil-S-CoA
ketogeneze (Slika 6) se sastoji u konverziji
viška acetil–S–CoA u acetoacetat i D–b–hi-
HS-CoA
Tiolaza droksibutirat. Ova dva jedinjenja, zajedno sa
acetonom, nazivaju se ketonskim telima,
O koja služe kao važno metabolièko gorivo
mnogih perifernih tkiva, specijalno skelet-
2 x CH3 C ~ S-CoA nih mišiæa i srca. Ketonska tela su ekvivalen-
Acetil-S-CoA
ti masnih kiselina rasvorljivi u vodi.
Slika 7. Razgradnja ketonskih tela u æelijama koje ih koriste.
Acetoacetat se formira u tri koraka. Na
samom poèetku ketogeneze (Slika 6, korak
1), dolazi do kondenzacije dva acetil–S–CoA u procesu koga katalizuje enzim tiolaza (sinonim: ace-
til–S–CoA acetiltransferaza), što je proces obrnut finalnom koraku u b–oksidaciji (Slika 3, korak 4).
Kao produkt reakcije, dobija se acetoacetil–S–CoA. Kondenzacija acetoacetil–S–CoA sa treæim mo-
lekulom acetil–S–CoA ostvaruje se pomoæu enzima hidroksimetilglutaril–S–CoA sintaze (HMG–S–
CoA sintaza) (Slika 6, korak 2), pri èemu nastaje b–hidroksi–b–metilglutaril–S–CoA (HMG–S–
CoA), a ovaj se dalje degradira u acetoacetat i acetil–S–CoA. Proces degradacije b–hidroksi–b–me-
tilglutaril–S–CoA je mešano aldolno i Claisen-ovo razlaganje estara koje katalizuje enzim hidroksi-
metilglutaril–S–CoA liaza (HMG–S–CoA liaza) (Slika 6, korak 3). Mehanizam ove reakcije je ana-
logan reverznoj reakciji koju katalizuje enzim citrat sintaza (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KI-
SELINE). Od nastalog acetoacetata dobija se b–hidroksibutirat redukcijom pomoæu enzima D–b–
hidroksibutirat dehidrogenaze (Slika 6, korak 4) ili aceton, pošto acetoacetat spontano dekarboksili-
še (Slika 6, korak 5).
Nastala ketonska tela difunduju iz jetre u krvotok i transportuju se do drugih tkiva. Dugo se sma-
tralo da su ketonska tela degradacioni produkti malog fiziološkog znaèaja. Meðutim, ustanovljeno je
da su ovi derivati acetil–S–CoA znaèajni molekuli u energetskom metabolizmu, tj. da su acetoacetat i
b–hidroksibutirat znaèajni izvori energije u procesima njihove oksidacije. Tako je naðeno da mišiæi i
POGLAVLJE XXII 285
korteks bubrega intenzivno koriste acetoacetat kao izvor energije. Nasuprot tome, mozak i crvena
krvna zrnca predominantno koriste glukozu u normalnim fiziološkim uslovima. Meðutim, æelije mo-
zga se adaptiraju na korišæenje acetoacetata u uslovima gladovanja i diabetesa. U periodima dugog
gladovanja, oko 70% energije potrebne za funkcionisanje mozga dolazi od acetoacetata. Krvotokom
dospeli acetoacetat i b–hidroksibutirat u æelije koje ih koriste, prevode se u dva molekula acetil–S–
CoA (Slika 7), gde je kljuèan enzim b–ketoacil–S–CoA transferaza, koji koristi sukcinil–S–CoA i
daje acetoacetil–S–CoA. Uz uèešæe HS–CoA, enzim tiolaza prevodi acetoacetil–S–CoA u dva mole-
kula acetil–S–CoA, koji se ukljuèuju u Ciklus limunske kiseline.
U svom aktivnom mestu, enzim b–ketoacil–S–CoA transferaza ima slobodnu karboksilnu grupu
koja uèestvuje kako u formiranju enzim–CoA tioestarskog intermedijera tako i nestabilnog anhidrida
(Slika 8).
Na osnovu svega reèenog, može se smatrati da su ketonska tela transportne forme acetilnih jedi-
nica neophodnih za energetski metabolizam. U prilog tome govori i podatak da acetoacetat ima i re-
gulatornu ulogu u energetskom meta-
O bolizmu. Naime, masne kiseline se
O
OOC CH2 CH2 C ~ S-CoA
oslobaðaju iz adipoznog tkiva, tran-
C Enzim
Sukcinil-S-CoA O
sportuju do jetre i tamo konvertuju do
acetilnih jedinica, koje se eksportuju
iz jetre u vidu acetoacetata. Jetra ne
O O
po se du je en zim b–ke to acil–S–
OOC CH2 CH2 C O C S-CoA CoA tran sfe razu, ali po se du je dru -
Nestabilni anhidrid
gi enzim b–hidroksibutirat dehidro-
genazu i to je razlog zašto jetra može
da snabdeva ostala tkiva ketonskim
OOC CH2 CH2 COO telima (acetoacetatom i D–b–hidrok-
Sukcinat
sibutiratom). Visok nivo acetoacetata
O u krvotoku, oznaèava da u živom si-
CoA-S ~ C stemu postoji višak acetilnih jedinica,
što utièe na to da se smanjuje lipoliza
Enzim-S-CoA tioestarski intermedijer u adipoznom tkivu. Prema tome ace-
O toacetat kontroliše korišæenje masnih
CH3 C CH2 COO
kiselina adipoznog tkiva za energet-
Acetoacetat ski metabolizam.
O O O
CH3 C CH2 C O C S-CoA
Nestabilni anhidrid
O O
CH3 C CH2 C ~ S-CoA

Acetoacetil-S-CoA
O
C Enzim
O
Slika 8. Mehanizam delovanja b–ketoacil–S–CoA transferaze.

KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS
Osnovna biološka uloga a–aminokiselina je da su osnovni gradivni blokovi proteina. Meðutim,

aminokiseline su i važni prekursori mnogih biomolekla (vitamini, hormoni, fiziološki aktivni amini,
purini, pirimidini, kao i koenzimi). Kada su prisutne u višku, veæina amino grupa aminokiselina zavr-
šava u obliku uree, dok njihov ugljenikov skelet završava u metabolièkim intermedijerima, kao što su
acetil–S–CoA, acetoacetil–S–CoA, piruvat ili neki intermedijer Ciklusa limunske kiseline. Stoga je
višak aminokiselina i izvor energije i izvor prekursora za biosintezu, izmeðu ostalog, glukoze, lipida i
ketonskih tela. Glavno mesto degradacije aminokiselina u sisara je jetra.
Katabolizam aminokiselina završava u Ciklusu limunske kiseline, gde se oksiduju do CO2 i H2O
i tada su izvor energije za žive sisteme. Vertebrati aktivno oksiduju samo 1/4 ukupnog prometa ami-
nokiselina, kako egzogenih tako i endogenih. S druge strane, bakterije i biljke oksiduju još manu ko-
lièinu aminokiselina i njihova aktivnost je znaèajno pomerena ka biosintezi aminokiselina. Hidroliza
proteina, unetih hranom, je glavni izvor aminokiselina za vertebrate. Proces hidrolitièke razgradnje
proteina katalizuju proteolitièki enzimi u želucu i duodenumu (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Pro-
teolitièki enzimi).
Katabolizam aminokiselina se vrši na tri naèina:
1. Deaminacija, koja predstavlja uklanjanje amino grupe sa aminokiselina u obliku amonijaka ili
njeno prebacivanje na neku a–keto kiselinu.
2. Sinteza uree, gde dolazi do ugradnje amonijaka i azota iz asparaginske kiseline u ureu i njenu
ekskreciju iz organizma.
3. Konverzija ugljenikovog skeleta aminokiseline do metabolièkih intermedijera.
A. Deaminacija aminokiselina
Najveæi broj aminokiselina otpoèinje svoj katabolizam procesom deaminacije (uklanjanje a–
NH2–grupe), koja može biti oksidativna, neoksidativna ili transaminacija.
Oksidativna deaminacija glutamata je najèešæi proces u živim sistemima. U æelijama jetre, odi-
grava se i u citosolu i u mitohondrijama i katalizovana je enzimom glutamat dehidrogenazom, èiji je
koenzim NAD+. Glutamat dehidrogenaza igra glavnu ulogu u deaminaciji u æelijama pošto mnoga tki-
va poseduju samo ovaj enzim. Glutamat dehidrogenaza je interesantan enzim i zbog toga što je jedini
poznati enzim, koji bar u nekih živih sistema može koristiti NAD+ i NADP+ kao koenzime. Oksidacija
se odigrava prenosom hidridnog jona sa Ca–atoma glutamata na NAD+, pri èemu se dobija a–imino-
glutarat, koji se hidrolizuje u a–ketoglutarat. Promena slobodne energije ove reakcije je u in vivo uslo-
vima približno jednaka nuli (DG»0). Ravnoteža reakcije deaminacije glutamata je pomerena ka sinte-
zi glutamata u odnosu na amoni-
COO COO COO
jak. Kako su visoke koncentracije
CH2 +
CH2 CH2
+ H2 O NH3
CH2
NAD NADH+H
CH2 CH2
amonijaka toksiène za žive siste-
H2N C H HN C C O me, ovakva pozicija ravnoteže
COO COO COO ima važan fiziološki znaèaj, jer
Glutamat a-Iminoglutarat a-Ketoglutarat
omoguæava da se koncentracija
POGLAVLJE XXIII 287
amonijaka u živom sistemu održava niskom. Glutamat dehidrogenaza je alosterièki enzim i u verte-
brata je izgraðena od šest identiènih subjedinica. Pozitivni modulatori (alosterièki aktivatori), su
ADP, GDP i neke aminokiseline, a negativni (alosterièki inhibitori) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA –
Regulatorni enzimi) su ATP, GTP i NADH. Stoga snižavanje energetskog nivoa u živom sistemu
ubrzava oksidaciju aminokiselina.
Mnogi organizmi poseduju nespecifiène oksidaze aminokiselina, koje katalizuju oksidaciju kako
L– tako i D–aminokiselina. Ovi enzimi ne spadaju u glavne enzime katabolizma aminokiselina i pri-
padaju flavoproteinima (Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI). Tako se oksidaza L–aminoki-
selina (zahteva kao koenzim FMN koji je èvrsto vezan za apoenzim) nalazi u mikroorganizama, ani-
malnim tkivima (specijalno u endoplazmatiènom retikulumu bubrega i jetre) i u otrovu zmija. Enzim
je izolovan iz otrova zveèarke i kristalizovan. Enzim oksidaza D–aminokiselina (zahteva FAD kao
koenzim) je prisutna u æelijama bubrega (najverovatnije je ukljuèena u razgradnju D–aminokiselina
poreklom iz zida bakterija, koje se nalaze u urinarnom traktu) i jetre skoro svih sisara. Ovi enzimi ka-
talizuju reakcije po tipu:
Aminokiselina+ FMN(FAD) + H2 O ® a - Ketokiselina+ NH 3 + FMNH 2 (FADH2 )
Nastali redukovani koenzimi se reoksiduju molekularnim kiseonikom pri èemu se dobija vodo-
nik peroksid:
FMNH 2 (FADH2 ) +O2 ® FMN(FAD) + H2 O2
Neoksidativna deaminacija je karakteristièna za svega nekoliko aminokiselina (histidin, aspar-
tat, serin i treonin). Tako specifiène liaze katalizuju deaminaciju histidina i aspartata dajuæi urokanat,
odnosno fumarat. Deaminaciju serina katalizuje enzim serin dehidrataza, pri èemu se dobijaju piru-
vat i amonijak, a enzim treonin dehidrataza katalizuje deaminaciju treonina, pri èemu se dobija a–
ketobutirat i amonijak. Oba ova enzima zahtevaju za svoje delovanje prisustvo koenzima piridoksal
fosfata (PLP).
Transaminacija je proces transfera a–amino grupe sa aminokiseline na a–keto kiselinu u dva ko-
raka. Prvo se a–NH2–grupa aminokiseline prebacuje na enzim, pri èemu se oslobaða odgovarajuæa
a–keto kiselina:
a - Aminokiselina (1) + ENZIM Û a - Ketokiselina (1) + ENZIM - NH2
U drugom koraku se NH2–grupa sa enzima prebacuje na neku drugu a–keto kiselinu, pri èemu
dolazi do sinteze odgovarajuæe a–aminokiseline i vraæanja enzima u polazno stanje:
a - Ketokiselina (2) + ENZIM - NH2 Û a - Aminokiselina (2) + ENZIM
Enzimi koji katalizuju proces transaminacije se nazivaju aminotransferaze (sinonim: transami-
naze). U eukariotskim æelijama ovi se enzimi nalaze i u citosolu i u mitohondrijama. Sve L–aminoki-
seline, osim glicina, metionina, prolina, serina, treonina i histidina, podležu transaminaciji. Amino-
transferaze se razlikuju po svojoj specifiènosti za aminokiseline koje koriste kao supstrat u prvom
koraku transaminacije, stoga se kao produkt reakcije dobijaju odgovarajuæe a–keto kiseline. Meðu-
tim, veæina aminotransferaza uzima a–ketoglutarat kao keto–supstrat (u manjoj meri oksalacetat) u
drugom koraku transaminacije, dajuæi glutamat i aspartat kao jedine aminokiseline. Stoga veæina a–
NH2–grupa aminokiselina završava svoj put u najveæoj meri u glutamatu i aspartatu, koji se mogu in-
terkonvergovati zahvaljujuæi enzimu glutamat–aspartat aminotransferazi u reakciji:
Glutamat + Oksalacetat Û a - Ketoglutarat + Aspartat
Oksidativna deaminacija nastalog glutamata koja daje amonijak, takoðe, regeneriše a–ketoglu-
tarat za sledeæe transaminacije. Osloboðeni amonijak i aspartat æe biti donori NH2–grupa za sintezu
uree (videti dole).
Veoma važan izuzetak ovog pravila je grupa aminotransferaza mišiæa, koje ne koriste a–ketoglu-
tarat ili oksalacetat kao akceptore NH2–grupe veæ koriste piruvat. Produkt reakcije je aminokiselina
alanin koja se otpušta u krvotok i transportuje do jetre gde podleže povratnoj transaminaciji u piruvat.
Tako nastali piruvat se koristi za biosintezu glukoze (Poglavlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HI-
DRATA). Novosintetisana glukoza se krvotokom vraæa u mišiæe gde se glikolitièki razlaže do piru-
vata, koji može prihvatiti novu NH2–grupu sa aminokiseline. Ova razmena alanina i glukoze izmeðu
mišiæa i jetre naziva se glukozo–alaninski ciklus. Oèigledno je da ovaj ciklus ima zadatak da prenosi
višak azota iz mišiæa u jetru i da se na taj naèin azot eliminiše iz organizma u obliku uree koja se sinte-
tiše u jetri.
Prostetièka grupa svih aminotransfe-
Lys raza je pirodoksal fosfat (PLP) (Pogla-
Shiff-ova baza
N vlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo),
O koji se u procesu transaminacije tranzi-
C H
O P O H2C
torno konvertuje u piridoksamin fosfat
O HO Tyr
+ (PMP). PLP je kovalentno vezan za slo-
NH2 O bodan enzim preko Schiff-ove baze (imi-
+
Arg NH C NH2 N CH3 Hidrofobni no veza), koja se formira kondenzacijom
H dèp
aldehidne grupe PLP-a i e–NH2–grupe
O specifiènog lizina (Lys) u apoenzimu
Asp C aminotransferaze. Kristalografska anali-
O za enzima aspartat aminotransferaze je
Slika 1. Model vezivanja PLP za aspartat aminotransferazu. pokazala da pored Schiff-ove baze, po-
stoje dodatne interakcije PLP sa apoenzi-
mom. Ovaj enzim se sastoji od dve identiène subjedinice (45 kD) od kojih svaka poseduje veliki i ma-
li domen. PLP je vezan u udubljenju velikog domena blizu kontaktnih površina subjedinica. Azotov
atom piridinskog prstena uspostavlja vodoniènu vezu sa COO––grupom specifiènnog aspartata
(Asp), dok je 2–metil grupa smeštena u hidrofobni džep apoenzima. 3–OH grupa je disosovana i ve-
zana vodoniènom vezom za OH–grupu specifiènog tirozina (Tyr), a 5–fosforna grupa je u elektrosta-
tièkoj interakciji sa pozitivno naelektrisanom guanido grupom specifiènog arginina (Arg) (Slika 1).
Vezivanje aspartata za aspartat aminotran sferazu izaziva sterièku pro menu enzima, koja se ogle-
da u sa vija nju ma log do me na i zatvaranju aktivnog mesta (slièna promena konformacije kao u slu-
èaju enzima heksokinaze – Poglavlje: GLIKOLIZA).
Prvi korak procesa katalize transaminacije od strane aminotransferaza, otpoèinje nukleofilnim

napadom NH2–grupe a–aminokiseline na C–atom aldehidne grupe PLP-a u kompleksu enzim–PLP
Schiff-ova baza (Slika 2). Kao posledica te reakcije, dolazi do formiranja aldimina sa aminokiseli-
nom i oslobaðanja e–NH2–grupe lizina iz Schiff-ove baze (Slika 2, reakcija 1). Nastali aldimin se
transformiše u ketimin tranzitornom preraspodelom elektrona preko kvinonoidnog intermedijera
(Slika 2, reakcija 2). Nastali ketimin se hidrolizuje u piridoksamin fosfat (PMP), pri èemu se sa enzi-
ma oslobaða a–keto kiselina (Slika 2, reakcija 3).
U drugom koraku transaminacije, prebacuje se NH2–grupa sa PMP-a na a–keto kiselinu u re ak -

ci ja ma ko je su u pot pu no sti re ver zi bil ne re ak ci ja ma pr vog ko ra ka, pri èe mu se do bi ja od-
govarajuæa a–aminokiselina, a enzim aminotransferaza se vraæa u polazno stanje. Transaminacija je
POGLAVLJE XXIII 289
samo jedna transformacija aminokiselina, koja je katalizovana PLP–enzim kompleksom. Tako enzi-
mi aminotransferaze deluju na (a) vezu, enzimi dekarboksilaze aminokiselina deluju na (b) vezu, a
enzimi aldolaze na (c) vezu (npr. enzim treonin aldolaza) (Slika 2). Pored toga, PLP–enzim kom-
pleksi katalizuju i eliminaciju ili reakcije zamene na Cb–atomu (npr. enzim triptofan sintetaza) i Cg–
atomu (npr. enzim cistation–g–liaza) u aminokiselinama. U svim ovim reakcijama uloga PLP-a je da
omoguæi oslobaðanje protona sa Ca–atoma i formiranje rezonatno stabilizovanog Ca–karbanjona. To
se postiže tranzitornim povlaèenjem elektrona na piridinski prsten PLP-a da bi se stabilizovala prela-
zna stanja.
TRANSAMINACIJA
H
Enzim
H R Ca COO H
Enzim Enzim Lys a
R Ca COO (CH2)4 H N Lys R c
Ca COO
b
H + NH2
NH2 + +
+ H N
H
N
H H N
H
a-Aminokiselina C 1 H C 1 C
O O O
P P P
+ + +
N CH3 N CH3 N CH3
H H H
ENZIM-PLP ALDIMIN
(Shiff-ova baza)
2
TAUTOMERIZACIJA
H
Lys Enzim Lys Enzim Lys Enzim
O
+ +
H2N H2NH H2NH
R Ca COO R Ca COO R Ca COO
+ + +
H N H N H N
H H H
C C C
H
O 2 O O
P P P
+ +
N CH3 N CH3 N CH3
H H H
KETIMIN Kvinonoidni
intermedijer
3 Rezonantno stabilizovan intermedijer
HIDROLIZA
Lys Enzim Lys Enzim
H2N H H2N
O NH2
R Ca COO H C H O
O +
N H 3 R Ca COO
P
H C H +
N CH3 a-Keto kiselina
O
P H
+
N CH3 Piridoksamin fosfat (PMP)
-Enzim kompleks
H
Karbinolamin
Slika 2. Proces transaminacije katalizovan aminotransferazom.

B. Sinteza uree
Živi sistemi ekskretiraju višak azota koji nastaje u katabolizmu aminokiselina i nukleotida na je-
dan od tri sledeæa naèina. Mnoge akvatiène životinje ekskretiraju amonijak (amonotelièni organi-
zmi). Nasuprot njima, veæina terestrijalnih vertebrata koje nemaju vodu tako lako na raspolaganju,
razvile su sitem ekskrecije azota u obliku netoksiènog jedinjenja uree (ureotelièni organizmi). U pti-
ca i teresterijalnih reptila, višak azota se eliminiše u obliku mokraæne kiseline (urikotelièni organi-
zmi) (Poglavlje: KATABOLIZAM NUKLEOTIDA).
U terestrijalnih vertebrata, urea se sintetiše u jetri od strane enzima urea ciklusa. Urea ciklus je
prvi opisani ciklièni biohemijski put, koji je izuèavan 1932. godine od strane Hans Krebs-a i Kurt
Henseleit-a (student medicine). Jedan N–atom uree je poreklom iz asparaginske kiseline, drugi N–
atom je poreklom iz amonijaka, dok je C–atom poreklom iz bikarbonatnog jona (HCO3–). Ornitin je
nosaè C–atoma i dva N–atoma u procesu sinteze uree.
MITOHONDRIJA
O
2 ATP + HCO3 + NH3 1 H2N C OPO23 + 2 ADP + Pi NH2
Karbamoil fosfat O C
NH
Pi
(CH2)3
2 +
H C NH3
Ornitin COO
Citrulin
Citrulin
+
NH3 Transportni Transportni COO
sistem sistem +
(CH2)3 ATP H3N CH
+
H C NH3 3 CH2
COO CITOSOL
AMP+PPi COO
Ornitin Aspartat
+
NH2 COO
+
NH2 C HN C H
O
H2N C NH CH2
H2N C NH2
5 (CH2)3 COO
Urea NH
+
(CH2)3 4 H C NH3
H2O + COO
H C NH3
COO Argininosukcinat
Arginin
COO
CH
HC
COO
Fumarat
Slika 3. Urea ciklus. (1) karbamoil fosfat sintetaza (CPS–I), (2) ornitin transkarbamoilaza, (3) argininosukcinat sintetaza, (4)
argininosukcinaza, (5) arginaza.
POGLAVLJE XXIII 291
Urea ciklus otpoèinje biosintezom karbamoil fosfata, u reakciji koja je katalizovana enzimom
karbamoil fosfat sintetazom (CPS) (Slika 3, reakcija 1). Ova sinteza se odigrava u matriksu mitohon-
drija i predstavlja kondenzaciju i aktivaciju NH4+ i HCO3– jona uz hidrolizu dva molekula ATP-a.
Eukarioti poseduju dve forme enzima karbamoil fosfat sintetaze: mitohondrijalna forma (CPS–I) ko-
risti amonijak kao donor azota i ukljuèena je u biosintezu uree i citoplazmatièna forma (CPS–II), ko-
ja koristi aminokiselinu glutamin kao donora azotovog atoma i koja je ukljuèena u biosintezu pirimi-
dinskih nukleotida (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA).
ADP Smatra se da CPS–I katalizuje biosintezu karbamoil fosfata u
tri koraka (Slika 4):
O O
1. Aktivacija HCO3– od strane ATP-a, pri èemu se dobija in-
HO C O + O P O
termedijer karbonil fosfat i ADP (Slika 4, reakcija 1).
Bikarbonatni
O 2. Napad NH4+ na karbonil fosfat, što izaziva izbacivanje fos-
jon ATP
fata, pri èemu nastaje karbamat (Slika 4, reakcija 2).
1
ADP 3. Na kraju se fosforiliše karbamat drugim molekulom ATP-a,
pri èemu se dobija karbamoil fosfat i oslobaða se ADP (Slika 4, re-
O
akcija 3).
2
HO C OPO3 + NH3
Ove reakcije su ireverzibilne, a CPS–I se alosterièki aktivira
Karbonil fosfat pomoæu N–acetilglutamata (videti: Regulacija Urea ciklusa).
Karbamoilna grupa sintetisanog karbamoil fosfata se preba-
2 cuje na ornitin u reakciji koju katalizuje enzim ornitin transkarba-
Pi
moilaza, pri èemu se dobija citrulin (Slika 3, reakcija 2). Ova reak-
O cija se takoðe odigrava u matriksu mitohondrija, te postoje speci-
fièni transportni sistemi za ubacivanje ornitina iz citoplazme u mi-
O C NH2
Karbamat
tohondriju i citrulina iz mitohondrije u citoplazmu.
ADP
Drugi N–atom uree se ukljuèuje u sledeæoj reakciji, koja se
odvija u citoplazmi, kada se ureido grupa citrulina kondenzuje sa
O NH2–grupom aspartata u reakciji koju katalizuje enzim arginino-
O P O 3 sukcinat sintetaza, pri èemu se dobija argininosukcinat (Slika 3,
ADP
reakcija 3). Ova reakcija se odvija u dva koraka, pri èemu u prvom
O
koraku dolazi do aktivacije citrulina (formiranje citrulil–AMP in-
ATP
termedijera), koji se podiže na viši, reaktivniji nivo uz oslobaðanje
O PPi. AMP je kovalentno vezan za citrulin preko kiseonikovog ato-
2
O3P O C NH2
ma ureido grupe citrulina. U drugom koraku, NH2–grupa aspartata
vrši nukleofilni napad na citrulil–AMP intermedijer, kada se oslo-
Karbamoil fosfat
baða AMP i sintetiše argininosukcinat (Slika 5). Taènost ovog re-
Slika 4. Mehanizam delovanja karba- dosleda reakcija u biosintezi arginosukcinata, pokazali su eksperi-
moil fosfat sintetaze I (CPS–I). menti sa izotopom kiseonika (oznaèeno zvezdicom na Slici 5).
Argininosukcinat sadrži u svojoj strukturi sve atome uree. U sledeæoj reakciji, enzim argininosuk-
cinaza katalizuje razlaganje argininosukcinata na arginin i fumarat (ugljenikov skelet fumarata je po-
reklom iz aspartata) (Slika 3, reakcija 4). Finalna reakcija Urea ciklusa je hidroliza arginina na ornitin i
ureu, koju katalizuje enzim arginaza (Slika 3, reakcija 5). Nastali ornitin se transportuje natrag u mito-
hondriju za drugi Urea ciklus. Prema tome, Urea ciklus konvertuje dve NH2–grupe (jedna iz amonija-
ka, a druga iz aspartata) i C–atom poreklom iz HCO3– u netoksièni proizvod ureu uz utrošak èetiri ener-
gijom bogate veze ATP-a (tri ATP-a se hidrolizuju u dva ADP-a i dva Pi i AMP i PPi, koji se brzo dalje
POGLAVLJE XXIII 292
hidrolizuje u 2Pi). Meðutim, akumulacija amonijaka u mitohondriji se vrši oksidativnom deaminaci-
jom koju katalizuje glutamat dehidrogenaza pri èemu se dobija NADH (videti gore), koji u reokcidaciji
u respiratornom lancu generiše tri ATP-a (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA). Pored
toga, fumarat, koji je nastao u procesu razlaganja argininosukcinata, vraæa se u Ciklus limunske kiseli-
ne, gde se prevodi do oksalacetata (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE), pri èemu se tako-
ðe dobija NADH, èijom se reoksidacijom dobija još tri ATP-a. Prema tome, sa energetskog stanovišta
Urea ciklus ne optereæuje živi sistem. Nastali oksalacetat je supstrat za aspartat aminotransferazu, koja
omoguæava regeneraciju aspartata za potrebe Urea ciklusa. Na taj naèin su povezani oksidativna dea-
minacija glutamata, Urea ciklus i Ciklus limunske kiseline u jedinstvenu celinu (Slika 6).
+ +
NH2 PPi NH2 COO AMP NH2 COO
AMP P P + O C AMP O C + H2 N C H C HN C H
1 2
NH NH CH2 NH CH2
ATP
(CH2)3 (CH2)3 COO (CH2)3 COO
+ + +
H C NH3 H C NH3 Aspartat H C NH3
COO COO COO
Citrulin Citrulil-AMP Argininosukcinat
Slika 5. Mehanizam delovanja argininosukcinat sintetaze. (1) – aktivacija kiseonika ureido grupe citrulina; (2) – zamena
AMP-a sa NH2–grupom aspartata.
Regulacija Urea ciklusa. Mitohondrijalni enzim karbamoil fosfat sintetaza I (CPS–I) je glavno
mesto regulacije Urea ciklusa. Ovaj enzim je alosterièki aktiviran N–acetilglutamatom, koji se sinte-
tiše iz glutamata i acetil–S–CoA u reakciji koju katalizuje N–acetilglutamat sintaza, a razgraðuje
specifiènom hidrolazom. Brzina sinteze uree u jetri je dirigovana koncentracijom N–acetilglutamata.
Poveæana brzina sinteze uree je potrebna kada dolazi do intenzivnog katabolizma aminokiselina. Ta-
da se uveæava koncentracija amonijaka koji mora da se ekskretira. Signal intenzivnog katabolizma
aminokiselina je poveæana sinteza glutamata izazvana transaminacijom, koji se acetilira u N–acetil-
glutamat, a ovaj ubrzava Urea ciklus aktivacijom CPS–I. Ostali enzimi Urea ciklusa su regulisani
koncentracijom sopstvenih supstrata.
Nedostatak enzima Urea ciklusa u ljudi rezultira u brzoj smrti odmah nakon roðenja. Nedostatak
ili slaba efikasnost nekog od enzima Urea ciklusa dovodi do poremeæaja poznatog kao hiperamone-
mija (poveæan nivo amonijaka u krvi). Ovaj poremeæaj se odražava na funkcionisanje mozga (men-
talna retardacija ili letargija) jer višak amonijaka vrši pritisak na enzime glutamat dehidrogenazu i
glutamin sintetazu, koji smanjuju rezervoar a–ketoglutarata i glutamata u mozgu. Nedostatak a–ke-
toglutarata u mozgu usporava Ciklus limunske kiseline, te se dobija manje energije za funkcionisanje
mozga. S druge strane sam glutamat i njegov biogeni amin g–aminobutirat (GABA) su neurotransmi-
teri.
C. Konverzija ugljenikovog skeleta aminokiselina (Katabolizam pojedinaènih aminokiselina).

Svih 20 a–aminokiselina se katabolišu do nekog od intermedijera Ciklusa limunske kiseline
(Slika 7).
Prema svom katabolièkom putu, aminokiseline se mogu podeliti na:
1. Glikogene aminokiseline. Svi ili neki C–atomi ovih aminokiselina završavaju svoj put u piru-
vatu, sukcinil–S–CoA, a–ketoglutaratu, fumaratu ili oksalacetatu (Slika 7). Ovi produkti kataboli-
POGLAVLJE XXIII 293
zma aminokiselina se mogu koristiti za biosintezu glukoze (Poglavlje: BIOSINTEZA UGLJENIH
HIDRATA) i
2. Ketogene aminokiseline. C–atomi ovih aminokiselina daju prekursore, kao što su acetil–S–
CoA ili acetoacetat, za biosintezu masnih kiselina, a samim tim i lipida ili ketonskih tela (Slika 7) (Po-
glavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
Na primer, alanin je glukogena aminokiselina, jer transaminacijom dirktno daje piruvat, koji se u
procesu glukoneogeneze prevodi u glukozu. Nasuprot njemu, leucin je ketogena aminokiselina, jer
njegovi C–atomi završavaju svoj put u acetil–S–CoA, koji je startni prekursor za biosintezu masnih
kiselina. Za razliku od biljaka i nekih bakterija, sisarima nedostaje metabolièki put u kome bi bilo
moguæe prevesti C–atome iz acetil–S–CoA u prekursore glukoze (videti: Glioksalatni ciklus; Pogla-
vlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE), te su samo leucin i lizin jedine èisto ketogene aminokise-
line. Izoleucin, fenilalanin, alanin, treonin, triptofan i tirozin su mešovite, odnosno i glukogene i ke-
togene aminokiseline, jer produkti njihovog katabolizma se mogu koristiti i za biosintezu glukoze i
za biosintezu. Ostale aminokiseline su samo glukogene (Slika 7).
+
NH3
R CH COO
O a-Ketoglutarat a-Aminokis.
3 O
H2N C NH2
Urea HCO3 + NH3 Glutamat R C COO
2ATP 4
a-Keto kis.
Ornitin +
5 + NAD(P) Transaminacija
NAD(P)H+H
H2O O Oksidativna
2 2ADP+Pi
H2N C OPO3 dezaminacija
Urea Karbamoil fosfat
ciklus
Arginin Pi
Citrulin
6 ATP
Arginino
+
sukcinat NH3
AMP+PPi OOC CH2 CH COO
H
Aspartat
1 +
OOC C C COO NH3
OH
H R CH COO
OOC CH2 CH COO
Fumarat a-Ketoglutarat a-Aminokis.
Malat
+
3 O
NAD 3
Ciklus Glutamat
limunske 2 R C COO
kiseline + a-Keto kis.
NADH+H
Transaminacija
O
OOC CH2 C COO
Oksalacetat
Slika 6. Povezanost oksidativne deaminacija glutamata, Urea ciklusa i Ciklusa limunske kiseline. (1) fumaraza, (2) malat dehi-
drogenaza, (3) aminotransferaza, (4) glutamat dehidrogenaza, (5) karbamoil fosfat sintetaza I (CPS–I), (6) argininosukcinat
sintetaza.
Alanin
Treonin
Glicin
Serin Triprofan
Cistein Leucin
Treonin Lizin
Triprofan Leucin Tirozin
Izoleucin Fenilalanin
PIRUVAT
ACETIL-S-CoA ACETOACETAT
CO2
Aspartat
Asparagin OKSALACETAT CITRAT
Aspartat
Tirozin FUMARAT IZOCITRAT
Fenilalanin
CO2 Glutamat
Valin Glutamin
Izoleucin SUKCINIL-S-CoA a-KETOGLUTARAT Histidin
Metionin Prolin
Arginin
CO2
Slika 7. Ukljuèivanje ugljenikovog skeleta aminokiselina u Ciklus limunske kiseline. Ketogene aminokiseline su uokvirene
dvostrukom linijom.
Katabolizam aminokiselina do piruvata. Aminokiseline alanin, serin cistein, glicin, i treonin

se katabolišu do piruvata (Slika 8). U svom katabolizmu i triptofan daje, izmeðu ostalog, i alanin, te
deo njegovih C–atoma završava u piruvatu u procesu transaminacije alanina (Slika 8, reakcija 1).
Serin se prevodi u piruvat procesom dehidratacije koju katalizuje enzim serin dehidrataza (Slika
8, reakcija 2). Ovaj enzim koristi PLP kao koenzim èija je funkcija da formira PLP–aminokiselina–
Schiff-ov kompleks kako bi se olakšala eliminacija H–atoma vezanog za Ca–atom. Meðutim, u reak-
ciji koju katalizuje enzim serin dehidrataza nastali Ca–karbanjon ne podleže tautomerizaciji, kao što
je to sluèaj u delovanju transaminaza (Slika 2, reakcija 2), veæ dolazi do razlaganja nastalog karba-
njona eliminacijom OH–grupe sa Cb–atoma, tako da serin podleže a,b eliminaciji vode pre nego dea-
minaciji (Slika 9). Sam poèetak reakcije je isti kao u procesu delovanja transaminaza, tj. formira se
kompleks Schiff-ove baze izmeðu serina i PLP-a (Slika 9, korak 1). Iz nastalog kompleksa se elimini-
še a–H–atom serina, pri èemu se formira tranzitorni rezonantno stabilizovan Ca–karbanjon (Slika 9,
korak 2), koji podleže eliminaciji OH–grupe sa Cb–atoma (Slika 9, korak 3). Nakon toga dolazi do hi-
drolize Schiff-ove baze, gde se sa enzima oslobaða enamin aminoakrilat (Slika 9, korak 4). Nastali
aminoakrilat je relativno nestabilno jedinjenje koje se spontano bez uèešæa enzima tautomerizuje u
odgovarajuæi imin (Slika 9, korak 5). Dobijeni imin podleže spontanoj hidrolizi u piruvat uz osloba-
ðanje amonijaka (Slika 9, korak 6). Ovaj poslednji korak daje objašnjenje zašto je kiseonik u piruva-
tu, kao finalnom produktu reakcije, poreklom iz vode.
Cistein se može prevesti u piruvat na više naèina u zavisnosti od živog sistema (Slika 8). Tako se
delovanjem enzima cistein aminotransferaze cistein transaminira u merkaptopiruvat, koji je supstrat
za enzim 3–merkaptopiruvat sulfotransferazu koja daje kao krajnji produkt piruvat i SCN– jon. En-
zim cistein dioksigenaza (korisi NADH kao donor redukcionog potencijala) omoguæava oksidaciju
cisteina u cistein sulfonat, koji je najverovatnije supstrat za enzim aspartat aminotransferazu koji da-
je kao krajnje produkte piruvat i SO32– jon. U reakciji koju katalizuje enzim cistation liaza, cistein se
prevodi u piruvat uz oslobaðanje H2S i NH3.
POGLAVLJE XXIII 295
+ +
NADH+H NAD
O H HO H
6
H3C C C COO H3C C C COO
+ +
NH3 H NH3
a-Amino-b-ketobutirat O Treonin
CH3 CH 5
Acetaldehid
CoA-SH
7
CoA-SH O
CH3 C S-CoA H
Acetil-S-CoA H C COO
+
NH3
Glicin
+ 5 10
NADH + NH4 + CO2 N, N -Metilen-THF
3 4
+ +
NAD + NH3 CH2 COO THF
Glicin
HS H H HO H
H2C C COO H3C C COO H2C C COO
+ + +
NH3 NH3 NH3
Cistein Alanin Serin
H2O a-ketoglutarat
1
Razli~iti 2
putevi Glutamat
2
(H2S , SO3 ili SCN ) NH3
+
NH3
O
CH3 C COO
Piruvat
Slika 8. Katabolizam alanina, serina, cisteina, glicina i treonina. (1) alanin aminotransferaza, (2) serin dehidrataza, (3) kom-
pleks razgradnje glicina, (4) i (5) serin hidroksimetil transferaza, (6) treonin dehidrogenaza, (7) a–amino–b–ketobutirat liaza.
Glicin se konvertuje u serin pod delovanjem enzima serin hidroksimetil transferaze (poseduje
PLP kao koenzim) (Slika 8, reakcija 4). Enzim koristi N5,N10–metilentetrahidrofolat (N5,N10–meti-
len–THF) kao donora C1–jedinice (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA). Koenzim
N5,N10–metilen–THF nastaje u reakciji, koju katalizuje kompleks razgradnje glicina (kada deluje u
suprotnom smeru naziva se glicin sintaza) (Slika 10). Ovaj kompleks je multienzimski kompleks, ko-
ji je slièan kompleksu piruvat dehidrogenaze (Poglavlje: OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACI-
JA PIRUVATA) i sardži èetiri proteinske komponente. Prva komponenta je glicin dekarboksilaza (P
protein), enzim koji ima PLP kao koenzim (Slika 10, korak 1). Druga komponenta je aminometil-
transferaza (H protein) za koji je vazan lipoamid koja prenosi aminometilnu grupu nastalu u procesu
dekarboksilacije glicina (Slika 10, korak 2). Komponenta koja u ovom sledu reakcija omoguæava sin-
tezu N5,N10–metilen–THF je T protein koji preuzima metilensku grupu sa aminometiltransferaze,
dok se amino grupa oslobaða u vidu amonijaka (Slika 10, korak 3). Na kraju, NAD+–zavisna lipoa-
mid dehidrogenaza (L protein), koja ima za sebe vezan koenzim FAD, omoguæava reoksidaciju re-
dukovanog H proteina (Slika 10, korak 4). Nedostatak kompleksa razgradnje glicina je posledica na-
sledne bolesti u èoveka koja se naziva neketotièna hiperglicinemija. Ova bolest se karakteriše men-
talnom retardacijom i akumulacijom velikih kolièina glicina u telesnim teènostima.
H O H H O
H2C b C a COO + H2C b C a COO H2 C C a COO

H OH
PLP + +
b
+
+ N N N
H H H
Serin 1 H C H C H C
2 3
O O O
P P P
+ + +
N CH3 N CH3 N CH3
H H H
H2 O
+ 4
NH3 H2 O H PLP
H3 C C COO H3 C C COO H2 C C COO

6 + 5
O NH2 NH2
Piruvat Aminoakrilat
Slika 9. Mehanizam delovanja serin dehidrataze.
Treonin je i glukogena i ketogena aminokiselina, jer se njegovom degradacijom dobijaju piruvat

i acetil–S–CoA. Glavni put degradacije treonina je njegovo razlaganje na a–amino–b–ketobutirat
delovanjem enzima treonin dehidrogenaze (Slika 8, reakcija 6). Nastali a–amino–b–ketobutirat se
prevodi u acetil–S–CoA i glicin u reakciji koju katalizuje enzim a–amino–b–ketobutirat liaza (Slika
8, reakcija 7). Alternativni put degradacije treonina ostvaruje se delovanjem enzima serin hidroksi-
metil transferaze, pri èemu se dobijaju kao produkti reakcije glicin i acetaldehid (Slika 8, reakcija 5).
Nastali glicin se preko serina prevodi u piruvat, a acetaldehid se oksiduje do acetil–S–CoA.
Katabolizam aminokiselina do a–ketoglutarata. Arginin, glutamin, histidin i prolin se kata-
bolišu do glutamata, koji se oksiduje u a–ketoglutarat (Slika 11). Glutamat se transaminacijom ili
oksidativnom dezaminacijom prevodi direktno u a–ketoglutarat. Konverzija glutamina u glutamat
se odigrava u samo jednom koraku koji katalizuje enzim glutaminaza (Slika 11, reakcija 2).
Histidin se kataboliše do glutamata u kompleksnom procesu. Prvo dolazi do hidrolitièke deami-
nacije histidina (enzim histidin amonijum liaza – Slika 11, reakcija 8), a zatim se imidazolonski pr-
sten otvara, pri èemu nastaje N–formiminoglutarat (Slika 11, reakcija 10). Nastali produkt je veoma
biološki važan intermedijer, jer predstavlja izvor formimino grupe koja se prebacuje na THF u reak-
ciji koju katalizuje enzim glutamat formimino transferaza (Slika 11, reakcija 11), pri èemu se dobija-
ju kao produkti reakcije N5–formimino–tetrahidrofolat (N5–formimino–THF) (Poglavlje: BIOSIN-
TEZA AMINOKISELINA) i glutamat.
Katabolizam aminokiselina do oksalacetata. Aminokiseline aspartat i asparagin završavaju
svoj put u oksalacetatu. Transaminacija aspartata direktno vodi u dobijanje oksalacetata, dok se
asparagin prethodno deaminira u aspartat, pod delovanjem enzima asparaginaze (Slika 12).
POGLAVLJE XXIII 297
O Katabolizam aminokiselina do sukcinil–S–
P PLP CH CoA. Metionin, valin i izoleucin imaju kompleksan
+ katabolièki put u kome nastaje propionil–S–CoA,
NH3 CH2 COO
1 koji se dalje konvertuje u sukcinil–S–CoA (Slika 13
Glicin
i Slika 16). Propionil–S–CoA takoðe nastaje u kata-
+ bolizmu masnih kiselina sa neparnim brojem C–
P PLP CH NH CH2 COO atoma (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA).
S Degradacija metionina otpoèinje reakcijom u
H
2 S kojoj uèestvuje ATP i dobija se S–adenozilmetionin
CO2 (SAM). SAM je biološki važan donor metil grupe u
+
procesima metilacije tokom biosinteze raznih mole-
P PLP CH NH CH2 S kula (na primer, biosinteza fosfolipida – Poglavlje:
H BIOSINTEZA LIPIDA; biosinteza epinefrina –
HS
2 Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA),
+ pošto je metil grupa vezana za nestabilni sulfonijum
H2N CH2 S NADH+H
jon u SAM-u. S druge strane, ova reakcija je intere-
H 4 L
HS santna, jer je još jedna ilustracija uloge ATP-a koji
+
THF T NAD je ovde donor adenozina (Poglavlje: NUKLEIN-
SKE KISELINE).
3 HS
+
NH4 H Konverzija propionil–S–CoA u sukcinil–S–
HS
CoA ukljuèije tri enzima (Slika 14). Identièna je
5 10
N, N -Metilen-THF T konverzija i propionil–S–CoA nastalog oksidaci-
jom masnih kiselina sa neparnim brojem C–atoma
Slika 10. Mehanizam delovanja kompleksa razgradnje gli- ili nastalog u katabolizmu valina i izoleucina. Prvu
cina. (P) PLP–zavisna glicin dekarboksilaza (P protein), reakciju katalizuje enzim propionil–S–CoA kar-
(H) protein za koga je vezan lipoamid (H protein), (T)
THF–zavisni enzim (T protein), (L) NAD+–zavisna lipoa-
boksilaza, koji je tetramer i sadrži biotin kao proste-
tièku grupu (Slika 14, reakcija 8).
Reakcija karboksilacije propionil–S–CoA se odigrava u dva koraka (Slika 15). Uprvoj reakciji
dolazi do karboksilacije biotina i istovremene hidrolize ATP-a, koji je donor energije, pri èemu se
formira karboksibiotin–enzim intermedijer (Slika 15, korak 1). Ovako aktivirana karboksilna grupa
se prenosi sa karboksibiotina na propionil–S–CoA koji je u karbanjonskom stanju, pri èemu je proces
prenosa stereospecifièan (dobija se D–metilmalonil–S–CoA) (Slika 15, korak 2). Ova dva koraka su
katalizovana od strane dva razlièita katalitièka mesta enzima propionil–S–CoA karboksilaze (tandem
enzim).
Nakon racemizacije D–metilmalonil–S–CoA u L–metilmalonil–S–CoA (Slika 14, reakcija 9),

enzim metilmalonil–S–CoA mutaza katalizuje reakciju prevoðenja nastalog intermedijera u sukci-
nil–S–CoA (Slika 14, reakcija 10). Ovaj enzim sadrži 5–dezoksiadenozinkobalamin (koenzim B12)
kao prostetièku grupu (derivat kobalamina – vitamin B12). Vitamin B12 ne mogu sintetisati niti biljke
ni životinje veæ samo nekoliko vrsta bakterija. Nedostatak ovog vitamina u èoveka izaziva bolest per-
nicioznu anemiju (smanjen broj eritrocita, nizak nivo hemoglobina, progresivno ošteæenje nervnog
sistema). Herbivore dobijaju vitamin B12 od bakterija koje žive u njihovom digestivnom traktu. Ljudi
dobijaju ovaj vitamin ishranom u prvom redu mesom. Vitamin B12 se veže za glikoprotein koga sinte-
tiše želudac i ovaj kompleks prepoznaje receptore na æelijama intestinalne mukoze. Tada kompleks
glikoprotein–vitamin B12 disosuje i vitamin se prenosi u krvotok. U krvotoku se vitamin B12 vezuje
za najmanje tri razlièita plazma globulina (nazivaju se transkobalamini) koji omoguæavaju transport i
asimilaciju vitamina B12 od strane tkiva. Perniciozna anemija nije bolest koja se javlja usled nedostat-
ka vitamina B12 u ishrani èoveka, veæ je pre posledica nedovoljne sinteze glikoproteina odgovornog
za vezivanje ovog vitamina. Naime, normalna potreba èoveka za ovim vitaminom je oko 3 mg/dan, a
jetra je u stanju da deponuje dovoljno vitamina B12 za period od 3 do 5 godina. Ovaj podatak potvrðu-
je da perniciozna anemija nije posledica neadekvatne ishrane èoveka.
H
HC C CH2 C COO
+
N NH NH3
C
H
Histidin
8 +
NH4
H
HC C CH CH COO
OOC C CH2 CH2 CH2 NH C H2N
+ + N NH
NH + N C
3 NH2 OOC H2 H
Arginin Urokanat
Prolin
1
O
2 2 H2O
9
3 6
Urea
H2O
O H
H C4 C CH2 CH2 COO
+ 5
OOC C CH2 CH2 CH2 NH3 + N NH
+ OOC N C
NH3 H
H
Pirolin- 4-imidazolon
Ornitin 5-propionat
a-Ketoglutarat 5-karboksilat
Glutamat H2O
4 7 10
H2O
H H
O OOC C CH2 CH2 COO
OOC C CH2 CH2 C HN NH
+ H C
NH 3
H
+
Glutamat NAD(P) + H2O N-Formiminoglutamat
5-semialdehid
5 + 11 THF
NAD(P)H+H
5
H O H N -formimino-THF
+ 2
OOC C CH2 CH2 C NH3 OOC C CH2 CH2 COO
+ +
NH3 NH3
H2O NH3
Glutamin Glutamat
+
NADP
1 +
NADPH+H + NH3
O
OOC C CH2 CH2 COO
a-Ketoglutarat
Slika 11. Katabolizam aminokiselina do a–ketoglutarata. (1) glutamat dehidrogenaza, (2) glutaminaza, (3) arginaza, (4) orni-
tin aminotransferaza, (5) glutamat semialdehid dehidrogenaza, (6) prolin oksidaza, (7) spontan proces, (8) histidin amonijum
liaza, (9) urokanat hidrataza, (10) imidazolon propionaza, (11) glutamat formimino transferaza.
NH2 O O
C O C O C O
Aspartat
CH2 Asparaginaza CH2 aminotransferaza CH2
+ +
H3 N CH H3 N CH C O
H2O NH3 a-ketoglutarat
COO COO COO
Glutamat
Asparagin Aspartat Oksalacetat
Slika 12. Katabolizam asparagina i aspartata.

POGLAVLJE XXIII 299
ATP Pi
+ + H
H2O PPi +
H CH3 S CH2 CH2 C COO
1 +
CH3 S CH2 CH2 C COO NH3
+ CH2
NH3 Adenin
O
Metionin H H
H H
HO OH
S-Adenozilmetionin (SAM)
THF Akceptor metil grupe
Biosinteti~ka 2
4 metilacija
Metilirani akceptor
5
N -metil-THF
H
S CH2 CH2 C COO
+
NH3
H Adenozin H2O CH2 Adenin
3 O
HS CH2 CH2 C COO
+ H H
NH3 H H
HO OH
Homocistein
S-Adenozilhomocistein (SAH)
Serin
5
H2O
H
S CH2 CH2 C COO H2O
g + NH3 O H
NH3
6
H CH3 CH2 C COO + HS CH2 C COO
Biosinteza +
CH2 C COO cisteina a-Ketobutirat NH3
+
NH3 Cistein
+
Cistation CoA-SH + NAD
+ 7
NADH+H + CO2
O O
8 9 10
CH3 CH2 C S-CoA OOC CH2 CH2 C S-CoA
Propionil-S-CoA Sukcinil-S-CoA
Slika 13. Katabolizam metionina. (1) metionin adenozil transferaza, (2) metiltransferaza, (3) adenozil homocisteinaza, (4) ho-
mocistein metil–transferaza, (5) cistation b–sintaza, (6) cistation g–liaza, (7) dehidrogenaza a–keto kiselina. Reakcije (8), (9) i
(10) su prikazane na Slici 14.
H O
O ATP + CO2 ADP + Pi
OOC C C S-CoA
8
CH3 CH2 C S-CoA CH3
Propionil-S-CoA
Propionil-S-CoA karboksilaza D-Metilmalonil-S-CoA
9 Metilmalonil-S-CoA
racemaza
O H3C O
10
OOC CH2 CH2 C S-CoA OOC C C S-CoA
Metilmalonil-S-CoA
Sukcinil-S-CoA mutaza H
L-Metilmalonil-S-CoA
Slika 14. Konverzija propionil–S–CoA u sukcinil–S–CoA. Reakcije su oznaèene sa 8, 9 i 10 u vezi sa Slikom 13.
O
O O O O
Adenozin O P O P O P O + HO C + HN NH
O O O
O
Bikarbonatni ENZ
ATP jon S
1 Biotinil-Enzim
O
O O O O
Adenozin O P O P O + O P OH + C N NH
O
O O O
ADP Pi ENZ
S
Karboksibiotinil-Enzim
O H
C C
2 CoA-S CH3
Propionil-S-CoA
karbanjon
O H O HN NH
C C C +
CoA-S CH3 O
ENZ
S
D-Metilmalonil-S-CoA Biotinil-Enzim
Slika 15. Mehanizam delovanja propionil–S–CoA karboksilaze.
Katabolizam aminokiselina sa granatim boènim lancem (valin, izoleucin i leucin), otpoèinje

sa tri uzastopne reakcije, koju katalizuju zajednièki enzimi (Slika 16). Prva reakcija je transaminaci-
ja, koju katalizuje enzim aminotransferaza granatih aminokiselina, pri èemu se od svake aminokise-
line dobija odgovarajuæa a–keto kiselina (Slika 16, reakcija 1). Druga reakcija je oksidativna dekar-
boksilacija nastalih a–keto kiselina, katalizovana od strane enzima a–ketoizovalerat dehidrogenaze
(sinonim: dehidrogenaza a–keto kiselina sa granatim boènim lancem), pri èemu nastaju odgovaraju-
æi acil–S–CoA derivati (Slika 16, reakcija 2). Treæa zajednièka reakcija je FAD–zavisna dehidrogeni-
zacija, katalizovana enzimom acil–S–CoA dehidrogenazom, pri èemu se uvodi dvoguba veza u od-
govarajuæi acil–S–CoA (Slika 16, reakcija 3). Enzim a–ketoizovalerat dehidrogenaza je multienzim-
ski kompleks, koji u svom sastavu ima koenzime TPP, lipoamid, FAD, a terminalni akceptor redukci-
onog potencijala je NAD+ (kompeks slièan piruvat dehidrogenazi – Poglavlje: OKSIDATIVNA
DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA). Genetièki nedostatak ovog enzima izaziva bolest, koja se
ogleda u nagomilavanju granatih aminokiselina u urinu, što izaziva specifièan miris urina (miris na
javorov sok). Ukoliko se ovakvim bolesnicima u ishrani drastièno ne smanji kolièina granatih amino-
kiselina to može dovesti do ubrzane smrti. Dalji katabolizam izoleucina je identièan oksidaciji ma-
snih kiselina, gde se na kraju iz a–metilacetoacetil–S–CoA uz prisustvo enzima acetil–S–CoA acetil-
transferaze, dobijaju acetil–S–CoA i propionil–S–CoA (Slika 16, reakcija 6). Nastali propionil–S–
CoA se transformiše u sukcinil–S–CoA (Slika 14).
POGLAVLJE XXIII 301
+ R 1 = CH3- R 2 = CH3-CH2-
NH3 (A) Izoleucin:
R1
(B) Valin: R 1 = CH3- R 2 = CH3-
CH CH COO
R2 (C) Leucin: R 1 = H- R 2 = (CH3)2-CH-
a-Ketoglutarat
1
Glutamat
R1 O (A) a-keto-b-metilvalerat
CH C COO (B) a-Ketoizovalerat
R2 (C) a-Ketoizokaproat
+
NAD + CoA-SH
+ 2
NADH+H + CO2
R1 O
(A) a-metilbutiril-S-CoA
CH C S-CoA (B) Izobutiril-S-CoA
R2 (C) Izovaleril-S-CoA
FAD
3
(A) FADH2 (B) (C)
O O
O
CH2 C C S-CoA CH3
CH3 CH C C S-CoA
C CH C S-CoA
CH3 CH3 CH3
Tiglil-S-CoA Metilakrilil-S-CoA b-Krotonil-S-CoA
H2O H2O ATP + CO2 + H2O

4 7 11
ADP + Pi
O O
CH3 O
CH3 CH CH C S-CoA CH2 CH C S-CoA
OOC CH2 C CH C S-CoA
OH CH3 OH CH3
b-Metilglutakonil-S-CoA
a-Metil- b-Hidroksiizobutiril-S-CoA
b-hidroksibutiril-S-CoA H2O
H2O 12
+
NAD 8
+ 5 CoA-SH
NADH+H O
O CH3
O
CH2 CH C O OOC CH2 C CH2 C S-CoA
CH3 C CH C S-CoA OH
OH CH3
O CH3 b-Hidroksi-
a-Metilacetoacetil-S-CoA b-Hidroksiizobutirat b-metilglutaril-S-CoA
+ (HMG-S-CoA)
NAD
CoA-SH + 9
NADH+H O
O 6 13
CH3 C S-CoA
HC CH COO
CH3 C S-CoA Acetil-S-CoA
Acetil-S-CoA O CH3
Metilmalonat O
O semialdehid OOC CH2 C CH3
CH3 CH2 C S-CoA 10 + Acetoacetat
NAD + CoA-SH
Propionil-S-CoA
+
NADH+H + CO2
Sukcinil-S-CoA
Slika 16. Katabolizam izoleucina, valina i leucina. (1) aminotransferaza granatih aminokiselina, (2) a–ketoizovalerat dehidro-
genaza, (3) acil–S–CoA dehidrogenaza, (4) enoil–S–CoA hidrataza, (5) b–hidroksiacil–S–CoA dehidrogenaza, (6) acetil–S–
CoA acetil transferaza, (7) enoil–S–CoA hidrataza, (8) b–hidroksibutiril–S–CoA hidrolaza, (9) b–hidroksiizobutirat dehidro-
genaza, (10) metilmalonat semialdehid dehidrogenaza, (11) b–metilkrotonil–S–CoA karboksilaza, (12) b–metilglutakonil–S–
CoA hidrataza, (13) b–hidroksi–b–metilglutaril–S–CoA liaza (HMG–S–CoA liaza).
Katabolizam leucina i lizina do acetoacetata i acetil–S–CoA. Leucin se oksiduje kombinaci-
jom reakcija puta b–oksidacije masnih kiselina i biosinteze ketonskih tela (Slika 16). U ovom putu,
kao intermedijer nastaje b–hidroksi–b–metilglutaril–S–CoA (HMG–S–CoA) koji je supstrat za en-
zim HMG–S–CoA liazu, koja ga prevodi u acetil–S–CoA i u ketonsko telo acetoacetat (Ketonska tela
– Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA).
COO
a-Ketoglutarat
+ + CH2
NADPH+H
H CH2 H
+ 1
H3N CH2 CH2 CH2 CH2 C COO H C NH CH2 CH2 CH2 CH2 C COO
+ +
NH3 COO NH3
+
Lizin NADP + H2O Saharopin
+
H2O + NAD 2
+
NAD(P)H+H H2O +
+ NADH+H Glutamat
+
NAD(P)
H H
3
OOC CH2 CH2 CH2 C COO HC CH2 CH2 CH2 C COO
+ +
NH3 O NH3
a-Aminoadipat a-Aminoadipat- 6-semialdehid
a-Ketoglutarat
4 +
Glutamat +
NAD NADH+H
+ +
O CoA-SH CO2 O
5
OOC CH2 CH2 CH2 C COO OOC CH2 CH2 CH2 C S-CoA
a-Ketoadipat Glutaril-S-CoA
FAD
CO2 FADH2 6
O O
7
H3C CH CH C S-CoA OOC CH2 CH CH C S-CoA
Krotonil-S-CoA Glutakonil-S-CoA
H2O
8
+ +
NAD NADH+H
OH O O O
9
H3C CH CH2 C S-CoA H3C C CH2 C S-CoA
b-Hidroksibutiril-S-CoA Acetoacetil-S-CoA
Acetil-S-CoA
10
Acetil-S-CoA CoA-SH
O CH3 O
11
OOC CH2 C CH3 OOC CH2 C CH2 C S-CoA
Acetoacetat OH
b-Hidroksi-
b-metilglutaril-S-CoA
(HMG-S-CoA)
Slika 17. Katabolizam lizina. (1) NADP+–zavisna saharopin dehidrogenaza, (2) NAD+–zavisna saharopin dehidrogenaza, (3)
aminoadipat semialdehid dehidrogenaza, (4) aminoadipat aminotransferaza, (5) dehidrogenaza a–keto kiselina, (6) glutaril–
S–CoA dehidrogenaza, (7) dekarboksilaza, (8) enoil–S–CoA hidrataza, (9) b–hidroksiacil–S–CoA dehidrogenaza, (10)
HGM–S–CoA sintaza, (11) HGM–S–CoA liaza.
POGLAVLJE XXIII 303
O H
H C CH2 C COO
CH2 C COO O2 +
+
O NH3
NH3 1
N N CH
H H
Triptofan N-Formilkinurenin
H2O
HCOO
2
O H O H
O2 H2O
C CH2 C COO + + Cg CH2 C a COO
+ +
+ NADPH+H NADP b +
NH3 NH3
3
NH2 NH2
OH
+ Kinurenin 3-Hidroksikinurenin
NAD
+
+
NADP
H2O
4
H2O O2
COO COO COO H
3
O CH + CH3 C COO
Spontano 6 2
5 NH3
+
N COO OOC NH2 NH2
OH Alanin
2-Amino-
Kvinolinat 3-karboksimukonat- 3-Hidroksiantranilat
6-semialdehid
6
CO2
H2O
H H2O
+ + +
NADH+H
NAD
O CH 2 7 OOC 8 +
6
NAD(P)H+H
OOC NH2 OOC NH2
+
2-Aminomukonat 2-Aminomukonat NAD(P)
+
6-semialdehid 9 NH3
O
16 15 14 13 12 11 10 OOC
CH3 C CH2 COO O
OOC
Acetoacetat CO2 CO2
a-Ketoadipat
Slika 18. Katabolizam triptofana. (1) triptofan–2,3–dioksigenaza, (2) formamidaza, (3) kinurenin–3–monooksigenaza, (4) ki-
nureninaza, (5) 3–hidroksiantranilat–3,4–dioksigenaza, (6) amino karboksimukonat semialdehid dekarboksilaza, (7) amino-
mukonat semialdehid dehidrogenaza, (8) hidrataza, (9) dehidrogenaza; Reakcije od 10 do 16 su identiène sa reakcijama 5 do
11 u katabolizmu lizina (Slika 17).
Mada postoji nekoliko puteva katabolizma lizina, put koji se odigrava preko formiranja a–keto-
glutarat–lizinskog adukta (saharopin) predominantan je u jetri sisara (Slika 17). Ovaj put je intere-
santan zato što je 7 od 11 reakcija ovog puta zajednièko i sa putevima katabolizma lizina u drugim ži-
vim sistemima. U putu katabolizma lizina zastupljene su sledeæe reakcije: transaminacija (Slika 17,
reakcija 4); oksidativna dekarboksilacija (Slika 17, reakcija 5) koja je katalizovana multienzimskim
kompleksom dehidrogenaze a–keto kiselina. Ova reakcija je slièna oksidativnoj dekarboksilaciji pi-
ruvata ili a–ketoglutarata (Poglavlja: OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA i CI-
KLUS LIMUNSKE KISELINE), zatim b–oksidaciji masnih kiselina (Slika 17, reakcije 6, 8 i 9) i
reakcijama biosinteze ketonskih tela (Slika 17, reakcije 10 i 11). Katabolizam lizina je praæen i oslo-
baðanjem dva molekula CO2 (Slika 17, reakcije 5 i 7).
Smatra se da je saharopinski put predominantan u sisara jer genetièki defekt u enzimu saharopin
dehidrogenazi rezultira u bolesti hiperlizinemija i hiperlizinurija (poveæan nivo lizina u krvi, odno-
sno urinu), što za posledicu ima mentalnu i fizièku retardaciju.
Katabolizam aromatiènih aminokiselina. Triptofan ima zaseban, dok fenilalanin i tirozin dele
istovetan put katabolizma. Katabolizam triptofana je jedan od najkompleksnijih puteva katabolizma
aminokiselina (Slika 18). Intermedijeri katabolizma triptofana su i važni biološki prekursori. Tako je
3–hidroksikinurenin prekursor za boju nekih insekata. Kvinolinat, kao spontani produkt ciklizacije
2–amino–3–karboksimukonat–6–semialdehida, je prekursor za biosintezu koenzima NAD+ i
NADP+ (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA).
Najspecifiènija reakcija u putu katabolizma triptofana je prevoðenje 3–hidroksikinurenina u ala-

nin i 3–hidroksiantranilat (Slika 18, reakcija 4), koja je katalizovana enzimom kinureninazom. Ovaj
enzim ima PLP kao koenzim. U ovoj reakciji je demonstrirana još jedna uloga PLP-a, koji omoguæa-
va raskidanje Cb–Cg–veze u supstratu. Ova reakcija otpoèinje isto kao i proces transaminacije (Slika
2), ali ne dolazi do hidrolize tautomerizovane forme Schiff-ove baze (ketimina). Zapravo, prvo se sa
enzima oslobaða 3–hidroksiantranilat kao posledica raskidanja Cb–Cg–veze, dok alaninski ostatak
ostaje vezan za PLP–enzim kompleks. U sledeæim koracima se sa enzima oslobaða i alanin, dok se
enzim vraæa u polazno stanje.
Dihidrobiopterin
+
H2O
Tetrahidrobiopterin
+ + +
NH3 NH3
O2 1
CH2 CH COO HO CH2 CH COO
x x
* # * #
Fenilalanin Tirozin
Dihidroaskorbat a-Ketoglutarat
+ 2
H2O Glutamat
+ Askorbat
OH CO2 +
O
O2
3
CH2 COO HO CH2 C COO
# x x
HO * * #
Homogentizat p-Hidroksifenilpiruvat
4 O2
H
# 5 #
OOC C C C CH2 C CH2 COO OOC C C C CH2 C CH2 COO
* x * x
H H O O H O O
4-Maleilacetoacetat 4-Fumarilacetoacetat
6 H2O
H
#
OOC C C COO CH3 C CH2 COO
+ * x
H O
Fumarat Acetoacetat
Slika 19. Katabolizam fenilalanina i tirozina. (1) fenilalanin hidroksilaza, (2) aminotransferaza, (3) p–hidroksifenilpiruvat di-
oksigenaza, (4) homogentizat dioksigenaza, (5) maleilacetoacetat izomeraza, (6) fumarilacetoacetaza.
POGLAVLJE XXIII 305
Put katabolizma triptofana od a–ketoadipata do acetoacetata je identièan sa istim delom puta u
katabolizmu lizina.
Enzim triptofan–2,3–dioksigenaza zahteva hem i jon bakra za svoje delovanje. Genetièki defekt
koji vodi nedostatku ovog enzima u èoveka ima za posledicu mentalnu retardaciju.
Katabolizam fenilalanina i tirozina ima zajednièki put i završava se u fumaratu (intermedijer

Ciklusa limunske kiseline) i acetoacetatu (ketonsko telo) (Slika 19). Zapravo, u prvoj reakciji katabo-
lizma fenilalanina, dolazi do oksidacije prstena fenilalanina u reakciji koju katalizuje enzim fenila la -
nin hi drok sila za, pri èe mu kao pro dukt na sta je tiro zin (Slika 19, re ak ci ja 1).
Ovaj en zim zahteva prisustvo koenzima biopterina (derivat pteridina) (Slika 20), kao i jon
gvožða [Fe3+]. Pteridinski prsten je veoma slièan izoaloksazonskom prstenu flavinskih koenzima.
Šta više N–atomi u pteridinskom prstenu imaju istu poziciju kao u izoaloksazonskom prstenu. Deri-
vati folata takoðe imaju pteridinski prsten (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opši deo). Biopterin,
slièno flavinima, uèestvuje u biološkim oksidacijama. Potpuno aktivna forma biopterina je 5,6,7,8–
tetrahidrobiopterin, koji nastaje redukcijom 7,8–dihidrobiopterina, gde je donor redukcionog poten-
cijala NADPH, a enzim koji katalizuje reakciju je dihidrofolat reduktaza, ili pod delovanjem enzima
dihidropteridin reduktaze, koja koristi NADH. Enzim fenilalanin hidroksilaza koristi 5,6,7,8–tetra-
hidrobiopterin i kiseonik za oksidaciju fenilalanina u tirozin, pri èemu se oslobaða voda, dolazi do
pregrupisavanja elektrona u prstenu i pomeranje vodonika fenilalanina u para–položaju (Slika 20).
O HO OH
H N C C CH3
4
N3 5
6
2
H H
7
1 8 H
H2N N N H
H
7,8-Dihidrobiopterin
+
NADPH+H
Dihidrofolat reduktaza
+
NADP
O2
+
O H HO OH
H H
H N H C C CH3 H
4
N3 5
6 3
H H H CH2 C COO
2 7 +
+ 1 8 H NH3
NAD H2N N N H H H
H Fenilalanin
5,6,7,8-Tetrahidrobiopterin
Fenilalanin
Dihidropterin hidroksilaza
reduktaza H2O
+
O HO OH
H H
+
H N H C C CH3 H
4
NADH+H N3 5
6
H H HO CH2 C COO
2
8 7 +
1 H 3 NH3
HN N N H H H
H Tirozin
7,8-Dihidrobiopterin
(kvinonoidna forma)
Slika 20. Konverzija biopterina i njegova uloga u oksidaciji fenilalanina u tirozin.
O O
8 9 U ovom putu je interesantna reakcija koju katalizuje enzim p–
HO 7 4 CH2 2C 1C O
6 5 3 x hidroksifenilpiruvat dioksigenaza (Slika 19, reakcija 3). Ovaj en-
* #
zim zahteva za svoju aktivnost jon Cu+ i askorbat (vitamin C). En-
p-Hidroksifenilpiruvat
zim katalizuje oksidativnu dekarboksilaciju a–keto kiselinskog
O2
boènog ostatka, hidroksilaciju prstena i migraciju boènog lanca
CO2
1 (odgovarajuæi C–atomi u p–hidroksipiruvatu i homogentizatu su
O oznaèeni sa *, #, ·, i x na Slici 19). Eksperimenti sa radioaktivnim
HO CH2 C x izotopima su pokazali da je rearanžman pozicija grupa na prstenu
* # posledica migracije alkilne grupe, a ne hidridnog jona da bi se for-
O O
mirao rezonantno stabilni oksonijum jon (karbkatjon) (Slika 21).
U ovoj reakciji se koristi molekularni kiseonik za prethodno for-
O
miranje epoksidne forme izmeðu C4– i C5–atoma prstena. Otvara-
HO 4 CH2 C O
5 x nje epoksida indukuje formiranje oksonijum jona (karbkatjona) na
* # O
H
C4–atomu tako da se na kraju reakcije uspostavlja veza izmeðu
H
+ C3–atoma alkilne grupe i C5–atoma prstena u homogentizatu, dok
je ta veza bila izmeðu C3–atoma alkilne grupe i C4–atoma prstena
u polaznom supstratu p–hidroksifenilpiruvatu (Slika 21). Nedo-
OH O
statak vitamina C u ishrani zamorèeta, izaziva izluèivanje fenilpi-
HO CH2 C O
+ x ruvata preko urina.
* #
H Enzim homogentizat dioksigenaza zahteva za svoje delovanje
Migracija prisustvo biološki aktivnog peptida glutationa. To je tripeptid koji
alkilne grupe
se sastoji od glutamata, vezanog preko sekundarne karboksilne
grupe peptidnom vezom za cistein, a ovaj za glicin (Slika 22). I
HO + OH O ovaj enzim zahteva prisustvo askorbata za svoju maksimalnu ak-
* #
CH2 C O tivnost. Nedostatak vitamina C u ishrani zamorèeta vodi izluèiva-
H x
nju homogentizata preko urina.
Genetièki defekt u èoveka, koji rezultira u odsustvu sposob-
+ nosti sinteze enzima fenilalanin hidroksilaze izaziva bolest fenil-
HO OH O
ketonuriju. Takvi ljudi su recesivni mutanti i frekvenca dešavanja
* #
CH2 C O
H x te mutacije u populaciji èoveka je 1/20.000. Fenilketonurija je bo-
Rezonantno stabilizovan lest koja se manifestuje transaminacijom fenilalanina i akumulaci-
oksonijum jon (karbkatjon)
jom fenilpiruvata u krvi. Za posledicu ima mentalnu retardaciju i
+
H bolesnici imaju smanjenu težinu mozga. Zašto je ovako drastièan
efekat visokog nivoa fenilpiruvata u organizmu, još je uvek enig-
HO OH
5 O ma. Interesantno je napomenuti da je analiza hospitalizovanih
* # CH C O mentalno ošteæenih osoba pokazala da je 1% njih bolesno od fenil-
3 2 x
Homogentizat ketonurije. Tretman dece roðene sa fenilketonurijom do jedne go-

dine života dijetom bez fenilalanina i uz stalnu kontrolu koncen-
Slika 21. Mehanizam rearan`mana gru-
tracije fenilpiruvata u krvi, omoguæava da se razvije kvocijent in-
pa delovanjem p–hidroksifenilpiruvat
dioksigenaze. teligencije (IQ) do 93, a efekti fenilketonurije prestaju da budu
drastièni posle prvih 5 do 10 godina života. Meðutim, kod ne treti-
ranih i nekontrolisanih novoroðenèadi IQ dostiže samo 53. U ovom sluèaju do 20-te godine života,
umire 50% fenilketonurièara, a do 3/4 umire do 30 godine života.
Genetièki defekt u èoveka, koji rezultira u odsustvu sposobnosti sintetze enzima homogentizat
dioksigenaze izaziva bolest alkaptonuriju, koja se ogleda u ekskreciji velikih kolièina homogentizata
preko urina. Ova bolest nema drastiène posledice kako je to sluèaj sa fenilketonurijom sem pojave ar-
POGLAVLJE XXIII 307
tritisa u kasnijim godinama ìvota. Urin ovih osoba je jako tamne boje usled oksidacije homogentiza-
ta koji se nalazi u urinu. Ove osobe, takoðe, imaju tamnu put (obojenost vezivnog tkiva) jer se višak
homogentizata oksiduje u baznoj sredini dajuæi crni pigment slièan melaninu.
SH
H O CH2 O
+
H3 N C CH2 CH2 C N CH C N CH2 COO
COO H H
Glutamat Cistein Glicin
Slika 22. Struktura glutationa

KATABOLIZAM NUKLEOTIDA
Nukleinske kiseline podležu degradaciji u sisara uglavnom u duodenumu, gde ih pankreatiène

nukleaze ili intestinalne fosfodiesteraze razlažu do nukleotida. Nukleotidi se ne mogu transportovati
kroz æelijsku membranu, te se hidrolizuju do nukleozida pod delovanjem nukleotidaza i nespecifiè-
nih fosfataza. Nukleozidi mogu biti absorbovani od strane æelija intestinalne mukoze, a, zatim, mogu
biti dalje degradovani do slobodnih baza i riboze ili ribozo–1–fosfata (R–1–P) delovanjem enzima
nukleozidaza odnosno nukleozid fosforilaza u reakcijama:
Nukleozid + H 2O ¾ Nukleozidaza
¾ ¾ ¾ ¾® Baza + Riboza
Nukleozid
fosforilaza
Nukleozid + Pi ¾ ¾ ¾¾ ¾® Baza + Ribozo -1- fosfat
Eksperimenti sa radioaktivno obeleženim bazama pokazali su da veoma mali procenat baza, une-
šenih hranom, završava svoj put u nukleinskim kiselinama æelije i da se veæina njih degraduje i eks-
kretira. Nukleinske kiseline æelija organizma takoðe podležu degradaciji kao deo obnavljanja celula-
nih komponenti.
A. Katabolizam purina
U sisara se purinski nukleotidi razlièitim putevima prevode do zajednièkog intermedijera kata-
bolizma, a to je moraæna kiselina (Slika 1). Drugi organizmi se razlikuju u putevima konverzije pu-
rinskih nukleotida do mokraæne kiseline (npr. dobija se slobodan adenin). Slobodne purinske baze
mogu biti korišæene u spasonosnom putu purina (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA), a na-
stali ribozo–1–fosfat (R–1–P) može biti preveden u ribozo–5–fosfat (R–5–P) delovanjem enzima
fosforibomutaze. Nastali R–5–P je direktni prekursor za biosintezu fosforibozilpirofosfata (PRPP).
Nastali adenozin i dezoksiadenozin ne mogu biti degradovani od strane sisarskog enzima purin
nukleozid fosforilaze (PNF). Stoga se adeninski nukleozidi i nukleotidi deaminiraju delovanjem en-
zima adenozin deaminaze (ADA) (Slika 1, korak 2) odnosno AMP–deaminaze u odgovarajuæe ino-
zinske derivate, koji mogu da se dalje degraduju. Nativna konformacija enzima adenozin deaminaze
ima strukturu a/b bureta. Ova struktura enzima ima izgled bureta usled toga što delovi polipeptidnog
lanca formiraju sekundarnu strukturu osam paralelnih b–naboranih ploèa dajuæi cilindriènu strukturu
koja je okružena sa delovima polipeptidnog lanca koji formiraju sekundarnu strukturu u obliku osam
a–heliksa (Poglavlje: PROTEINI). Naðeno je da preko 20 enzima poseduje strukturu a/b bureta,
ukljuèujuæi èetiri enzima glikolitièkog puta (aldolaza, triozofosfat izomeraza, enolaza i piruvat kina-
za – Poglavlje: GLIKOLIZA). Karakteristièno je da je aktivno mesto enzima sa strukturom a/b bu-
reta locirano na strani otvora bureta koje formiraju C–terminalni delovi b–naboranih ploèa, mada ne
postoji neko racionalno objašnjenje za ovakvu organizaciju aktivnog mesta enzima.
Purinski nukleozidi se vežu za enzim adenozin deaminazu u obliku veoma u normalnim situaci-
jama retke hidratisane forme 6–hidroksil–1,6–dihidropurin ribonukleozida (HDPR), koji je veo-
ma sliène strukture purinskom nukleozidu kada se na enzimu prevede u tetraedralno intermedijerno
tranziciono stanje. Mada su prvi eksperimentalni rezultati sa adenozin deaminazom ukazivali da ovaj
enzim ne zahteva kofaktor za svoju aktivnost, izuèavanja adenozin deaminaze pomoæu difrakcije X–
2+
zraka, pokazala je da enzim zahteva za svoju aktivnost Zn – jon koji je lociran u najdubljem delu ak-
tivnog mesta enzima, gde je koordinativno vezan preko boènih grupa tri histidina i karboksilnog ki-
seonikovog atoma aspartata (Asp295). Uloga Asp295 je i da pravilno orijentiše molekul vode u aktiv-
nom centru enzima, što postiže formiranjem vodoniènih veza sa H2O.
NH2 O O O
N AMP N N N
N deaminaza HN HN HN
N N H2O NH4
+
N N O N N H2N N N
H
Rib. P Rib. P Rib. P Rib. P
AMP IMP XMP GMP
H2O H2O H2O H2O
1 Nukleotidaza Nukleotidaza Nukleotidaza Nukleotidaza
Pi Pi Pi Pi
Adenozin
deaminaza
ADENOZIN INOZIN KSANTOZIN GUANOZIN
2
H2O +
NH4 Purin Purin Purin
Pi nukleozid Pi nukleozid Pi nukleozid
fosforilaza fosforilaza fosforilaza
R-1-P (PNF) R-1-P (PNF) R-1-P (PNF)
Ksantin Guanin
oksidaza deaminaza
HIPOKSANTIN KSANTIN GUANIN
3 +
O2 +H2O H2O2 NH4 H2O
O2 +H2O Ksantin
4 oksidaza
H2O2
O
H
N
HN
O
O N N
H H
MOKRA]NA KISELINA
Slika 1. Glavni putevi katabolizma purinskih nukleotida u životinja do mokraæne kiseline. R–1–P = ribozo–1–fosfat.
Pretpostavljeni mehanizam delovanja enzi-

H HO H
ma adenozin deaminaze podrazumeva da speci-
N N fièni histidinski ostatak u polipeptidnom lancu
N H N
N N
enzima (His238) deluje kao generalna baza i pre-
N N
uzima proton sa molekula vode koji je polarizo-
Riboza Riboza
Purinski ribonukleozid 6-hidoksil-1,6-dihidropurin
van Zn2+– jonom. To olakšava nukleofilni napad
ribonukleozid (HDPR) ostatka vode na C6–atom adenozina vezanog za
enzim, odnosno olakšava nastajanje tetraedral-
nog intermedijera. U ovom koraku se boèna grupa Glu217 ponaša kao generalna kiselina, tj. predaje
proton sa karboksilatne grupe na N1–atom adenozina (Slika 2, korak 1). Nastali tetraedralni nterme-
dijer se razlaže eliminacijom amonijaka u reakciji koja je omoguæena time što se, sada, imidazolni pr-
sten His238 ponaša kao generalna kiselina (predaje preuzeti proton amino grupi adenozina), dok se
boèna grupa Glu217 ponaša kao generalna baza (vraæa predati proton na karboksilatnu grupu). Stoga
se kao finalni produkt reakcije dobija inozin u obliku enolne tautomerne forme, a enzim se vraæa u pr-
vobitno stanje (Slika 2, korak 2). Nastala enolna forma inozina se veoma brzo spontano prevodi u sta-
bilnu keto formu.
POGLAVLJE XXIV 310
H His 238
N
Deaminacija AMP-a u IMP (Slika 1, korak 1) u kombi-
naciji sinteze AMP-a od IMP-a (Poglavlje: BIOSINTEZA
O N NUKLEOTIDA), ima efekta na proces deaminacije aspar-
Asp 295
C H H tata u fumarat. Ova kombinacija se naziva purinski nukleo-
O
O tidni ciklus (Slika 3) i ima veoma važnu metabolièku funk-
NH2
Zn 2+ ciju u skeletnim mišiæima. Naime, poveæanje aktivnosti
6 N
N ovih mišiæa praæeno je poveæanjem aktivnosti (brzine) Ci-
N
klusa limunske kiseline. Meðutim, mišiæno tkivo ne pose-
O H N
duje enzime koji katalizuju anaplerotièke reakcije, koje
Glu 217 C Riboza
omoguæavaju punjenje Ciklusa intermedijerima i samim
O Adenozin
tim i ubrzavanje aktivnosti Ciklusa (Poglavlje: CIKLUS
1 LIMUNSKE KISELINE).
Stoga se punjenje Ciklusa u mišiæima ostvaruje preko
H His 238
N
fumarata iz purinskog nukleotidnog ciklusa u reakciji:
+
+ Aspartat + GTP + H 2O ® Fumarat + GDP + Pi + NH 4
N
O
Asp C H Znaèaj purinskog nukleotidnog ciklusa za mišiæe,
295 H
O
ogleda se i u tome što je aktivnost tri enzima ovog ciklusa
O NH2 (AMP–deaminaza, adenilosukcinat sintetaza i adenilosuk-
Zn 2+ N cinat liaza – Slika 3) nekoliko puta veæa nego u drugim tki-
H N
vima.
O N N
Enzim ksantin oksidaza je kljuèni enzim u konverziji
Glu 217 C Riboza
hipoksantina u ksantin i ksantina u mokraænu kiselinu (Sli-
O ka 1, koraci 3 i 4). U sisara, ovaj enzim se nalazi skoro is-
Tetraedralni intermedijer kljuèivo u æelijama jetre i æelijama mukoze tankog creva.
2 NH3
To je dimerni protein, koji se sastoji od dve identiène subje-
dinice (svaka od 130 kD). Svaka subjedinica sadrži kom-
H His 238 ponente potrebne za prenos elektrona; (a) FAD, (b) molib-
N denski kompleks, koji ciklira izmeðu oksidovanog Mo(VI)
O
Asp 295 C i redukovanog Mo(IV) stanja i (c) dva razlièita Fe–S prote-
N
O ina. Finalni akceptor elektrona je O2, koji se konvertuje u
OH H2O2, koji se delovanjem enzima katalaze prevodi u H2O i
Zn 2+
N O2. Ksantin oksidaza hidroksiluje ksantin (na C8–atomu) u
N
mokraænu kiselinu i hipoksantin (na C2–atomu) u ksantin, a
O H
N N nastali hidroksilni derivati (enol–forme) se tautomerizuju u
Glu 217 C
O Riboza stabilnije keto–forme. Mehanizam delovanja ksantin oksi-
Inozin (enolni tautomer)
daze zasniva se na nukleofilnom delovanju specifiène (X)
grupe enzima na C8–atom ksantina. Posledica ovakvog de-
Slika 2. Mehanizam delovanja adenozin deami- lovanja enzima je eliminacija C –H atoma u obliku hidrid-
8
naze (ADA).
nog jona koji se kombinuje sa Mo(VI) kompleksom redu-
kujuæi ga u Mo(IV) stanje. Nakon toga, voda zamenjuje nukleofilnu grupu enzima i mokraæna kiseli-
na, kao produkt reakcije, napušta enzim. U drugom koraku, redukovani oblik Mo(IV) u molibden-
skom kompleksu enzima se reoksiduje u Mo(VI) reagujuæi sa O2. U ovoj tranziciji elektrona sa
Mo(IV) do O2 ušestvuje i flavinski nukleotid (FAD) i nastaje H2O2. Na taj naèin se enzim vraæa u po-
lazno stanje.
O +
H H2 O NH4
N
HN
O AMP
N deaminaza
O N
H H
AMP IMP
Mokra}na kiselina
Fumarat Aspartat
2 H2O + O2 + GTP
Urat
1 oksidaza Adenilosukcinat Adenilosukcinat
liaza sintetaza
CO2 + H2O2
GDP+Pi
Adenilosukcinat
H
O N
H2N Slika 3. Purinski nukleotidni ciklus.
O
C N Od mokraæne kiseline, katabolizam purina ima razlièite zavr-
O N H
H H šne produkte u zavisnosti od živog sistema u kome se dešava (Sli-
Alantoin ka 4). Mokraæna kiselina je završni put katabolizma purina u pri-
mata, ptica, teresterijalnih reptila, insekata i psa dalmatinca. U te-
H2O resterijalnih reptila i ptica, urea nije finalni produkt za ekskreciju
2 Alantoinaza
viška amonijaka iz organizma (Poglavlje: KATABOLIZAM
AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). Ove životinje koriste
COOH NH
H2N 2 višak amonijum jona za sintezu purina, koje odmah katabolišu do
C
mokraæne kiseline. Ovakav naèin eliminacije viška azota u obliku
O N O
N H mokraæne kiseline a ne amonijaka, ima visok fiziološki smisao –
H H
štednju vode. U ovih organizama, mokraæna kiselina se ekskretira
Alantoinska kis. u obliku paste kristala (mokraæna kiselina je slabo rastvorljiva u
H2O
vodi pri niskom pH) sa izuzetno malo vode, dok je eliminacija vi-
ška azota u obliku uree (visoko rastvorljiva u vodi) praæena isto-
3 Alantoikaza vremenom eliminacijom i relativno velike kolièine vode.
COOH
CHO
Mokraæna kiselina je supstrat za enzim urat oksidazu, koja ka-
Glioksalna talizuje otvaranje pirimidinskog dela purinskog prstena uz elimi-
kis. naciju CO2, pri èemu nastaje alantoin (Slika 4, reakcija 1). Enzim
urat oksidaza zahteva jon bakra za svoje delovanje. Alantoin je
O
krajnji produkt katabolizma purina u ostalih sisara, kornjaèa i me-
2 H2N C NH2 kušaca. Pod delovanjem enzima alantoinaze, otvara se imidazolni
Urea prsten i nastaje alantoinska kiselina (Slika 4, reakcija 2). Ona je za-
2 H2O
vršni produkt katabolizma purina u nekih riba (Teleostei). Alanto-
4 Ureaza
inska kiselina je supstrat za enzim alantoikazu, enzim koji je raz-
2 CO2
laže na glioksalnu kiselinu i dva molekula uree (Slika 4, reakcija
3). Ovo su finalni produkti u katabolizmu purina u veæine riba i
+
4 NH4 amfibija. Konaèno, urea može biti razgraðena do amonijaka i CO2
pod delovanjem enzima ureaze (Slika 4, reakcija 4), što se dešava
Slika 4. Degradacija mokraæne kiseline
do amonijaka.
u morskih invertebrata.
B. Katabolizam pirimidina
Æelije životinja degraduju pirimidinske nukleotide do odgovarajuæih baza (Slika 5). Ova degra-
dacija se odvija, slièno degradaciji purinskih nukleotida kroz defosforilaciju, deaminaciju i raskida-
nje N–glikozidne veze. Tako nastali uracil i timin se dalje degraduju redukcijom prstena u æelijama
jetre, a ne oksidacijom što je sluèaj sa purinskim nukleotidima. U procesu katabolizma i uracila i timi-
na uèestvuju isti enzimi. Krajnji produkti katabolizma su b–alanin i b–aminoizobuterna kiselina, koji
u procesu transaminacije i vezivanjem sa HS–CoA daju malonil–S–CoA (Poglavlje: BIOSINTEZA
LIPIDA), odnosno metilmalonil–S–CoA. Metilmalonil–S–CoA se konvertuje u sukcinil–S–CoA
(Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS), što je intermedijer Ciklusa
limunske kiseline.
NH2 O
H (CH3)
N N
O N O N H
Rib. P (d) Rib. P
CMP UMP (dTMP)

H2O H2O
Nukleotidaza Nukleotidaza
Pi Pi
O
Citidin
deaminaza H (CH3)
Citidin Uridin (Dezoksiuridin) N
H
H2O + H
NH4 Pi
Uridin O N H
(d) R-1-P fosforilaza
H
Dihidrouracil
Uracil dehidrogenaza Dihidrouracil
(Timin) (Dihidrotimin)
+
NADPH+H
H2O Hidropirimidin
+
NADP hidrataza
O
COO O
OOC (CH3) C (CH3)
CH (CH3) Aminotransferaza CH b-Ureidopropionaza H2N CH
CH O CH2 C CH2
Glutamat + O
Semialdehid H2N NH4 + CO2 H2O N
malonata a-Ketoglutarat
(Semialdehid H
metilmalonata) b -Alanin
(b -Aminoizobutirat) b -Ureidopropionat
+
HS-CoA + NAD (b -Ureidoizobutirat)
+
NADH+H
COO
CH (CH3)
C O
S-CoA
Malonil-S-CoA
(Metilmalonil-S-CoA)
Slika 5. Glavni put katabolizma pirimidinskih nukleotida u životinja. Put degradacije dTMP je dat sa dodatcima u zagradi.
(d)R–1–P = (dezoksi) ribozo–1–fosfat.
POGLAVLJE XXIV 313
C. Posledice poremeæenog katabolizma nukleotida
Genetièki defekti koji dovode do odsustve aktivnosti pojedinih enzima u katabolizmu nukleoti-
da, imaju veoma èesto teške posledice. Tako nedostatak enzima adenozin deaminaze izaziva abnor-
malnosti u metabolizmu purinskih nukleozida što ima za posledicu masovnu inaktivaciju limfocita,
odnosno njihovo ubijanje. Ovo dovodi do imunodeficijencije, odnosno slabljenja odbrambene moæi
organizma (bolest poznata kao teška kombinovana imunodeficijencija – engleski: „Severe Combi-
ned Imunodeficiency Disease – SCID”). To je razlog što su ovakve osobe lako podložne infekcijama,
a za decu je to stanje fatalno. Moguæe objašnjenje ovog fenomena može biti to što nedostatak aktivne
adenozin deaminaze omoguæava da se dezoksiadenozin fosforilizuje u dATP (reakcija je pedeset puta
intenzivnija kod defektnih nego u normalnih osoba). Visoka koncentracija dATP inhibira aktivnost
enzima ribonukleotid reduktaze (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA), što za posledicu ima
inhibiciju sinteze ostalih dNTP-a, a samim tim i sinteze DNK i proliferaciju limfocita. Izraziti efekat
na limfocite je vezan za mnogo veæu aktivnost fosforilacije dezoksiadenozina u limfoidnom tkivu ne-
go u ostalim tkivima. Nedostatak enzima AMP–deaminaze u mišiæima, izaziva narušavanje purin-
skog nukleotidnog ciklusa, što za posledicu ima da se takvi organizmi lako zamaraju i imaju izrazite
grèeve posle mišiænih naprezanja.
Poveæana sinteza i poremeæena efikasnost u eliminaciji mokraæne kiseline izaziva bolest, poznatu
kao giht (javlja se u frekvenci 3/1000 uglavnom muških osoba), kao i do formiranja „kamenja” u bu-
brezima i ureteru, koje nastaju u procesu precipitacije mokraæne kiseline u vidu natrijum–urata. Pove-
æanje sinteze mokraæne kiseline se dešava u nedostatku enzima hipoksantin–guanin fosforiboziltran-
sferaze (HGPRT) (Lesch–Nyhan-ov sindrom) (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA). Nedo-
statak enzima glukozo–6–fosfataze, takoðe, ima za posledicu ubrzanje sinteze mokraæne kiseline. Nai-
me, u odsustvu ovog enzima dolazi do nagomilavanja glukozo–6–fosfata koji je prekursor za Put pen-
tozo fosfata stimulišuæi njegovu aktivnost (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA). Kao posledica,
sintetiše se velika kolièina ribozo–5–fosfata, a od njega fosforibozilpirofosfat (PRPP). Nastali PRPP
stimuliše biosintezu purinskih nukleotida, èiji se višak razgraðuje do mokraæne kiseline.
BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA
Biosinteza glukoze i drugih ugljenih hidrata od prostijih prekursora je najznaèajniji proces koji
se odigrava u biosferi. U fotosintetièkih organizama, glukoza se sintetiše iz CO2 i H2O, i dalje se kon-
vertuju u druge monosaharide, disaharide, skrob, celulozu i ostale polisaharide. U heterotrofnih orga-
nizama, glukoza se sintetiše iz prostijih prekursora matabolizma, kakvi su piruvat, laktat ili glukoge-
ne aminokiseline (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS).
Glikoliza je centralni put katabolizma glukoze do piruvata u veæine kako aerobnih tako i anae-
robnih živih sistema (Poglavlje: GLIKOLIZA). Slièno tome, proces sinteze glukoze iz nesaharidnih
prekursora je glavni anabolièki put u veæine živih sistema. Ovaj centralni put biosinteze glukoze na-
ziva se glukoneogeneza i podrazumeva konverziju piruvata do glukozo–6–fosfata (GLU–6–P).
Osim samog poèetka, proces glukoneogeneze se odigrava u citoplazmi æelija.
U ovaj centrali put se ukljuèuju drugi sekundarni putevi, koji omoguæavaju korišæenje raznih
prekursora za sintezu glukoze. Razlièiti živi sistemi koriste razlièite sekundarne puteve. Tako npr.,
fotosintetièki i hemosintetski autotrofi mogu koristiti redukciju CO2 za sintezu glukoze. S druge stra-
ne, skoro svi živi sistemi mogu prevoditi glukogene aminokiseline u neke od intermedijera Ciklusa
limunske kiseline, a te koristiti za sintezu glukoze. Kod vertebrata, sinteza glukoze se odigrava u naj-
veæem obimu u æelijama jetre iz laktata nastalog u procesu oporavka mišiæa od intenzivne radne ak-
tivnosti. U mnogo manjoj meri, glukoza se u vertebrata može sintetisati i u æelijama bubrega.
Od novosintetisanog GLU–6–P u centralnom putu glukoneogeneze, postoji nekoliko divergent-
nih puteva u kojima se GLU–6–P koristi za sintezu (1) drugih monosaharida, (2) raznih disaharida,
(3) rezervnih polisaharida (skrob i glikogen) i (4) strukturnih polisaharida (æelijski zid ili omotaè).
Divergentni putevi od GLU–6–P su razlièito zastupljeni kod razæièitih živih sistema. Tako je kapaci-
tet za sintetizu disaharida saharoze prisutan u biljaka, a odsutan u životinja. Suprotan je sluèaj disaha-
rida laktoze, koja je prisutna u životinja i to samo u mleku. Biljke sintetišu celulozu, kao strukturni
polisaharid, dok životinje sintetišu glikozaminoglikane. Biljke sintetišu skrob, kao rezervni polisaha-
rid, a životinje sintetišu glikogen.
A. Redosled reakcija u glukoneogenezi

Veæina reakcija u glukoneogenezi je katalizovana enzimima ukljuèenim u glikolizu (Slika 1).
Meðutim, razlika postoji u tri kljuèna koraka. Naime, u glikolizi enzimi heksokinaza, fos fo fruk to ki -
na za i pi ru vat ki na za ka ta li zu ju ire ver zi bil ne re ak ci je sa ve li kom ne ga tiv nom vrednošæu pro-
mene slobodne energije (DG<0) što favorizuje glikolizu. Stoga ove tri reakcije moraju biti katalizo-
vane sa drugim enzimima u glukoneogenezi da bi sinteza glukoze mogla biti termodinamièki moguæ
proces.
1. Konverzija piruvata (PGK) u fosfoenolpiruvat (PEP) je prva reakcija u glukoneogenezi. Kao
što je reèeno, ova konverzija se ne može ostvariti reverzibilnim reakcijama glikolize, jer je biosinteza
PGK od PEP, koju katalizuje enzim piruvat kinaza endergona reakcija (DG>0). Stoga, živi sistem po-
seduje moguænost da izvrši tu konverziju u dva zaobilazna koraka. Prvi korak katalizuje enzim piru-
vat karboksilaza, koja vrši karboksilaciju piruvata pri èemu se dobija oksalacetat (Slika 2). Ova re -
POGLAVLJE XXV 315
akcija je ujed no i najva`nija anaplero tièka reakcija (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELI-
NE). Konverzija nastalog oksalacetata u PEP, omoguæena je dekarboksilacijom oksalacetata uz pri-
sustvo GTP-a koji se u toj reakciji hidrolizuje. Ovu reakciju katalizuje enzim fosfoenolpiruvat–kar-
boksikinaza (PEP–karboksikinaza) (Slika 2). Prema tome, CO2 koji je korišæen za karboksilaciju pi-
ruvata, eliminisan je tokom dekarboksilacije oksalacetata.
Glukoza
ATP Pi
Heksokinaza Glukozo-6-fosfataza (4)
ADP H2O
Glukozo-6-fosfat (GLU-6-P)
Fosfoglukozo
izomeraza
Fruktozo-6-fosfat (FRU-6-P)
ATP Pi
Fosfofruktokinaza Fruktozo bisfosfataza (3)
ADP H2O
Fruktozo-1,6-bisfosfat (FRU-1,6-BisP)
Aldolaza
Triozo fosfat
Dihidroksiaceton izomeraza Gliceraldehid
fosfat (DHA-P) 3-fosfat (GLA-3-P)
+
NAD + Pi
GLA-3-P dehidrogenaza
+
NADH+H
ADP
Fosfoglicerat kinaza
ATP
3-fosfoglicerat
Fosfoglicerat mutaza
2-fosfoglicerat
Enolaza
H2O
GDP+CO2 PEP-karboksikinaza (2)
ADP GTP
Piruvat kinaza
ATP Oksalacetat
ADP+Pi
ATP+CO2
Piruvat karboksilaza (1)
Piruvat (PGK)
Slika 1. Put glukoneogeneze. Koraci (1), (2), (3) i (4) se ne preklapaju sa koracima u glikolizi.
COO
CH3 CH2
CH2
Piruvat karboksilaza PEP-karboksikinaza
C O C O P
C O
COO HCO3 ADP GTP GDP COO
+ + COO +
PGK ATP Pi CO2 PEP
Oksalacetat
Slika 2. Konverzija piruvata (PGK) u fosfoenolpiruvat (PEP).
Proces konverzije PGK u oksalacetat se odigrava u matriksu mitohondrija, dok se ostali koraci
glukoneogeneze odigravaju u citoplazmi. Celularna lokacija enzima PEP–karboksikinaze varira u ži-
vim sistemima. Tako je u æelijama jetre miša ili pacova, ovaj enzim lociran iskljuèivo u citoplazmi.
PEP–karboksikinaza je locirana u mitohondrijama æelija jetre goluba ili zeca, dok je u zamorèeta i èo-
veka ravnomerno distribuirana i u citoplazmi i mitohondrijama æelija jetre. Stoga, da bi se glukoneo-
geneza mogla nastaviti, potrebno je da se nastali oksalacetat ili PEP prevedu iz mitohonrije u citopla-
zmu. Za to postoje specifièni transportni sistemi u unutrašnjoj membrani mitohondrije (Slika 3).
Slika 3. Mehanizam transporta oksalacetata i PEP-a iz mitohondrije u citoplazmu.

POGLAVLJE XXV 317
PEP se transportuje iz mitohondrije specifiènim transportnim proteinom, dok takav transportni
sistem ne postoji za oksalacetat. Stoga oksalacetat mora biti preveden u malat (Slika 3, put 1) ili
aspartat (Slika 3, put 2), za koje postoje transportni sistemi u unutrašnjoj membrani mitohondrije.
Malatni put (katalizovan enzimom malat dehidrogenazom) rezultira u prenošenju re duk cio nog
ekvi valen ta iz mi to hon dri je u ci to pla zmu, po što ko ri sti mi to hon dri jalni NADH za redukciju ok-
salacetata u malat, dok se u citoplazmi dobija NADH da bi se malat preveo oksidacijom u oksalacetat.
Aspartatni put (katalizovan enzimom aspatrat transaminazom) ne ukljuèuje NADH tokom transpor-
ta. Oba ova enzima se nalaze i u mitohondrijama i u citoplazmi. S obzirom da je NADH potreban za
glukoneogenezu (prevoðenje 1,3–bisfosfoglicerata u gliceraldehid–3–fosfat – Slika 1), malatni put
se ugalvnom koristi za transport oksalacetata. Meðutim, ako je laktat prekursor za glukoneogenezu
(njegovom oksidacijom u PGK se generiše NADH), onda se koristi i aspartatni put transporta oksala-
cetata.
Glukoneogeneza se nastavlja u citoplazmi od nastalog PEP-a reverzibilnim reakcijama glikolize
do FRU–1,6–BisP kada enzim fruktozobisfosfataza hidrolizuje fosfornu grupu na C1–atomu FRU–
1,6–BisP, dajuæi kao produkt FRU–6–P. Nastali FRU–6–P se izomerizuje u GLU–6–P (Slika 1). En-
zim glukozo–6–fosfataza katalizuje hidrolizu GLU–6–P, dajuæi glukozu kao finalni proizvod gluko-
neogeneze. Obe ove reakcije su egzergone (DG<0), za razliku od odgovarajuæih reakcija glikolize
katalizovanih enzimima heksokinazom i fosfofruktokinazom, koje su endergone reakcije (DG>0).
Meðutim, glukozo–6–fosfataza je prisutna samo u æelijama jetre i bubrega u vertebrata, te samo ovi
organi mogu sintetisati glukozu za potrebe ostalih tkiva.
B. Energetski bilans glukoneogeneze

Sumu procesa glukoneogeneze je moguæe prikazati kao:
2PGK + 2NADH + 4H + + 4 ATP + 2GTP + 6H 2O ® Glukoza + 2NAD + + 4 ADP + 2GDP + 6Pi
S obzirom da glukoneogeneza otpoèinje od trioza, za sintezu glukoze (koja je heksoza) troše se
dva molekula ATP-a u procesu karboksilacije PGK (Slika 1 i 2), dok se dva troše u procesu fosforila-
cije 3–fosfoglicerata u 1,3–bisfosfoglicerat (Slika 1). Dva GTP-a se troše u procesu dekarboksilacije
oksalacetata u PEP (Slika 1 i 2).
C. Regulacija glukoneogeneze
Glukoneogeneza (anabolièki put glukoze) i glikoliza (katabolièki put glukoze) reciproèno su re-
gulisani kako ne bi došlo do beskorisne hidrolize ATP-a i GTP-a, a istovremeno da se zadovolje po-
trebe živog sistema. Pri visokoj koncentraciji glukoze u krvi, u jetri se procesi usmeravaju ka konzer-
vaciji energije te se stimuliše biosinteza glikogena (rezervni polisaharid). Pored toga, paralelno se ak-
tiviraju glikolitièki put i oksidativna dekarboksilacija piruvata, kako bi se glukoza razgradila do ace-
til–S–CoA, a ovaj koristio za sintezu masnih kiselina i deponovanje lipida (Poglavlje: BIOSINTE-
ZA LIPIDA). Meðutim, u fazi gladovanja (nizak nivo glukoze u krvi) aktivnost u æelijama jetre je
usmerena na razgradnju glikogena i na glukoneogenezu (prekursori za sintezu glukoze su uglavnom
iz razgradnje proteina – glukagone aminokiseline), kako bi se održao potreban nivo glukoze u krvi.
S obzirom na ovakve zahteve, regulacija glukoneogeneze i glikolize ostvaruje se u biohemijskim
koracima koji su razlièiti u ova dva procesa. Na taj naèin oba procesa se mogu nezavisno regulisati.
Glavna mesta kontrole su reverzibilne reakcije katalizovane enzimima: (1) heksokinazom (glikoliza)
i glukozo–6–fosfatazom (glukoneogeneza); (2) fosfofruktokinazom (glikoliza) i fruktozo bisfosfata-
zom (glukoneogeneza); (3) piruvat kinazom (glikoliza) i piruvat karboksilazom i fosfoenolpiruvat
karboksikinazom (glukoneogeneza) (Slika 4).
Glukoza
ATP Pi
Heksokinaza Glukozo-6-fosfataza
ADP H2O
Glukozo-6-fosfat (GLU-6-P)
Fosfoglukozo
izomeraza
ATP Fruktozo-6-fosfat (FRU-6-P) Pi
AMP ATP
+ NADH AMP + 3-P-glicerol
ADP
Fru-2,6-BisP Citrat
Fru-2,6-BisP Citrat
ADP H2O
Fruktozo-1,6-bisfosfat (FRU-1,6-BisP)
Fosfofruktokinaza Fruktozo bisfosfataza
ADP GDP+CO2 ADP
Piruvat kinaza PEP-karboksikinaza
ATP GTP
Fru-1,6-BisP + NADH
Glu-6-P
Oksalacetat
Ala
Piruvat karboksilaza
ATP ADP
Piruvat (PGK) + Acetil-S-CoA
Slika 4. Reciproèna regulacija glukoneogeneze i glikolize.
Interkonverzija FRU–6–P i FRU–1,6–BisP (Slika 4) je kljuèno mesto regulacije glukoneogene-

ze i glikolize. U ovom procesu, AMP (znak za loše energetsko stanje u æeliji) inhibira enzim fruktozo
bisfosfatazu i istovremeno stimuliše enzim fosfofruktokinazu, što favorizuje glikolizu i proces sinte-
ze ATP-a u odnosu na glukoneogenezu. Citrat ima suprotan efekt. Visok nivo citrata oznaèava da po-
stoji dovoljno prekursora za biosintetièke reakcije (nije potrebno koristiti C–atome glukoze za bio-
sinteze), te se inhibira glikoliza inaktivacijom fosfofruktokinaze a stimuliše glukoneogeneza aktiva-
cijom fruktozo bisfosfataze.
Najvažniji alosterièki efektor, ukljuèen u regulaciju glukoneogeneze i glikolize, je fruktozo–

2,6–bisfosfat (FRU–2,6–BisP), koji aktivira fosfofruktokinazu (stimuliše glikolizu), a inaktivira en-
zim fruktozo bisfosfatazu (inhibira glukoneogenezu). Sinteza i razgradnja FRU–2,6–BisP je kontro-
lisana od strane bifunkcionalnog tandem enzima fosfofruktokinaza–2/fruktozo bisfosfataza–2, koji
je, pak, regulisan kovalentnom modifikacijom (fosforilacijom) kontrolisanom od strane glukagona
ili drugih hormona (Poglavlje: GLIKOLIZA). Nizak nivo glukoze u krvi rezultira u hormonskoj ak-
tivaciji glukoneogeneze (poveæanje aktivnosti fruktozo bisfosfataze) usled smanjenja koncentracije
FRU–1,6–BisP.
POGLAVLJE XXV 319
Enzimi piruvat kinaza i piruvat karboksilaza su takoðe reciproèno regulisani. FRU–1,6–BisP i
GLU–6–P stimulišu piruvat kinazu, a ATP, NADH i alanin (prekursor za PGK) je inhibiraju, dok ace-
til–S–CoA stimuliše piruvat karboksilazu, a ADP je inhibira. Fosfoenolpiruvat karboksikinaza je ta-
koðe inhibirana sa ADP-om (glukoneogeneza). Prema tome, tok reakcija od PGK ka fosfoenolpiru-
vatu i dalje u glukoneogenezi je favorizovan visokim nivoom ATP-a (povoljno energetsko stanje).
Pored znaèaja u kontroli procesa glukoneogeneze, regulacija enzima piruvat karboksilaze ima
metabolièki znaèaj u održavanju nivoa intermedijera u Ciklusu limunske kiseline. Aktivnost piruvat
karboksilaze u potpunosti zavisi od prisustva acetil–S–CoA (nema karboksilacije koenzima biotina,
dok se acetil–S–CoA ne veže za enzim). Alosterièka aktivacija enzima piruvat karboksilaze sa acetil–
S–CoA je znaèajan metabolièki kontrolni mehanizam. Oksalacetat, kao produkt aktivnosti ovog en-
zima, koristi se za glukoneogenezu, ali i kao startni molekul za Ciklus limunske kiseline. Visok nivo
acetil–S–CoA u æeliji (nastao, npr. u oksidaciji masnih kiselina ili aminokiselina – Poglavlja: KATA-
BOLIZAM LIPIDA i KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS), stimuliše piru-
vat karboksilazu na sintezu oksalacetata. Meðutim, ukoliko je koncentracija ATP-a u æeliji visoka,
onda se oksalacetat usmerava ka glukoneogenezi (ATP je alosterièki inhibitor citrat sintaze – Pogla-
vlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE), dok se oksalacetat usmerava u Ciklus limunske kiseline,
kada je niska koncentracija ATP-a u æeliji.
D. Izvori prekursora za glukoneogenezu

Glavni izvori prekursora za glukoneogenezu su laktat, glukogene aminokiseline i glicerol (fosfo-
rilacijom i oksidacijom daje dihidroksiaceton fosfat). Laktat je glavni prekursor za glukoneogenezu
u vertebrata. Naime, tokom intenzivnog rada skeletnih mišiæa dolazi do formiranja parcijalno anae-
robnih uslova u mišiæima, što dovodi da se u glikolizi sintetisani piruvat ne može efikasno prevoditi u
acetil–S–CoA, te su æelije mišiæa ogranièene samo na glikolizu kao izvor ATP-a. Pored toga, koncen-
tracija NADH u mišiæima raste (odnos NADH/NAD+ je visok), usled ne moguænosti efikasne reoksi-
dacije na respiratornom lancu. U takvim uslovima NADH se reoksidiše u NAD+ (neophodan za funk-
cionisanje glikolize) putem enzima laktat dehidrogenaze, pri èemu se sintetiše laktat (Poglavlje:
GLIKOLIZA). Veæina plazma membrana æelija je permeabilna za piruvat i laktat i ovako nastali lak-
tat difunduje u krvotok, a zatim se transportuje do jetre. U æelijama jetre, odnos NADH/NAD+ je
mnogo manji nego u skeletnim mišiæima u toku intenzivnog rada, te se laktat oksiduje u piruvat. Tako
nastali piruvat se ukljuèuje u glukoneogenezu u jetri (Slika 5). Na ovaj naèin, skeletni mišiæi snabde-
vaju jetru prekursorom za sintezu glukoze, a jetra snabdeva mišiæe glukozom da bi mogli da rade i u
parcijalno anaerobnim uslovima. Ovaj metabolièki ciklus, naziva se Korijev ciklus (prema pronala-
zaèima Carl i Gerti Cori) (Slika 5). Interkonverzija piruvata u laktat i obratno, olakšana je razlièitim
izozimskih formama enzima laktat dehidrogenaze (LDH) u razlièitim tkivima. Ove izozimske forme
poseduju razlièite katalitièke sposobnosti (Poglavlje: GLIKOLIZA).
Jetra Mi{i}i
GLUKOZA GLUKOZA GLIKOGEN

4 ADP + 2 GDP + 6 Pi K 2 Pi + 2 ADP
R Glikogenoliza
Glukoneogeneza
V Glikoliza
4 ATP + 2 GTP O 2 ATP
PIRUVAT T PIRUVAT
+ O +
NADH/NAD K NADH/NAD
LAKTAT LAKTAT
Slika 5. Korijev ciklus.

Eksperimenti su pokazali da se intermedijeri Ciklusa limunske kiseline mogu koristiti za gluko-
neogenezu, gde je glavna spona oksalacetat. Tako izgladnjavanje pacova u periodu od 24 sata, dovo-
di do smanjivanja kolièine glikogena sa 7% (normalno stanje) na 1%. od telesne težine. Kada se takva
životinja hrani sukcinatom, kolièina glikogena se brzo vraæa na normalu.
Neki ili svi C–atomi najveæeg broja aminokiselina se mogu koristiti za glukoneogenezu, jer zavr-
šavaju katabolizam u nekom od intermedijera Ciklusa limunske kiseline. To su glukogene aminoki-
seline. Zapravo sve aminokiseline koje završavaju svoj katabolizam u obliku PGK, oksalacetata,
sukcinil–S–CoA ili a–ketoglutarata (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA
CIKLUS) spadaju u glukogene kiseline (Slika 6).
Alanin
Treonin CH3
Serin
Cistein C O Laktat GLUKOZA
Glicin COO
Triptofan
Piruvat
Glukoneogeneza
Acetil-S-CoA
COO
Aspartat CH2
Citrat
Asparagin C O
COO
Oksalacetat Izocitrat
Malat
COO
CH2
COO Ciklus limunske kiseline
Fenilalanin CH2
CH
Tirozin C O
HC
COO
COO a-ketoglutarat
Fumarat
COO
Sukcinat CH2 Glutamat

CH2
C O
S-CoA Glutamin
Metionin Histidin
Izoleucin Sukcinil-S-CoA Arginin
Valin
Prolin
Slika 6. Konverzija prekursora za biosintezu glukoze u oksalacetat.
Biljke i neke bakterije, ali ne i životinje, imaju sposobnost da sintetišu oksalacetat koristeæi ace-
til–S–CoA kao startni prekursor, jer poseduju Glioksalatni ciklus. Ovaj ciklus omoguæava da dva
mo le ku la ace til–S–CoA da ju svo je C–ato me za bi o sin te zu ok sa la ce ta ta bez ko ra ka dekar-
boksilacije (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE). To je razlog zašto su ovi organizmi u
stanju da koriste produkte katabolizma lipida (acetil–S–CoA i glicerol) za glukoneogenezu.
POGLAVLJE XXV 321
E. Biosinteza drugih monosaharida, disaharida i polisaharida
Glukozo–6–fosfat kao finalni proizvod u glukoneogenezi u veæini æelija, može da se direktno
konvertuje u fruktozo–6–fosfat, a ovaj u manozo–6–fosfat. Sve ostale modifikacije monosaharida,
biosinteza disaharida ili polisaharida, zahtevaju aktiviran molekul glukoze u obliku uridildifosfat–
glukoze (UDP–glukoza). Nastali glukozo–6–fosfat se pod delovanjem enzima fosfoglukomutaze
prevodi u glukozo–1–fosfat. Glukozo–1–fosfat interaguje sa UTP-om pri èemu se sintetiše UDP–
glukoza, a oslobaða se pirofosfat poreklom iz g– i b–fosforne grupe UTP-a. Ovaj proces katalizuje
enzim UDP–glukozo pirofosforilaza (Slika 7).
Metabolizam galaktoze: Za životinje je veoma važna reakcija reverzibilne konverzije D–galak-
tozil– u D–glukozil–ostatak, putem enzimske epimerizacije UDP–galaktoze koju katalizuje enzim
UDP–galaktozo–4–epimeraza (Poglavlje: GLIKOLIZA). Nesposobnost konverzije galaktoze u
glukozu u èoveka je genetièka bolest galaktozemija. Galaktozemija može biti praæena mentalnom re-
tardacijom, a može izazvati i smrt usled ošteæenja jetre. Galaktozemija je posledica mutacije u genu
koji kodira enzim galaktozo–1–fosfat uridil transferazu. Nedostatak ovog enzima, rezultira u aku-
mulaciji galaktoze u krvi što za posledicu ima poveæanje koncentracije galaktoze u oènom soèivu,
gde se ona redukuje u alkohol galaktitol. Galaktitol izaziva zamuæenje oènog soèiva, što dovodi do
katarakta. Sem mentalne retardacije, svi drugi simptomi galaktozemije mogu se eliminisati neunoše-
njem galaktoze u organizam. Galaktozna jedinica, koja je esencijalna za biosintezu glikolipida i gli-
koproteina, može se sintetisati od glukoze reverzibilnim delovanjem enzima UDP–galaktozo–4–epi-
meraze, te nije potrebno unositi galaktozu u organizam.
Biosinteza saharoze: Saharoza se sintetiše u šeæernoj trsci na sledeæi naèin:
I korak:
Heksokinaza
Glukoza + ATP Glukozo-6-P + ADP
Fosfoglukomutaza
Glukozo-6-P Glukozo-1-P
Glukozo-1-P
uridil transferaza
Glukozo-1-P + UTP UDP-glukoza + PP i
II korak:
Heksokinaza
Fruktoza + ATP Fruktozo-6-P + ADP
III korak:
Saharozo-P
sintaza
UDP-glukoza + Fruktozo-6-P Saharozo-P + UDP
Saharozo
fosfataza
Saharozo-P + H2O Saharoza + P
Biosinteza laktoze: Sinteza laktoze u mleènim žljezdama sisara, katalizovana je enzimom lakto-
zo sintazom, gde je donor galaktozne jedinice UDP–galaktoza a akceptor molekul glukoze. Laktozo
sintaza se sastoji od dve subjedinice: (1) jedna subjedinica je galaktozil transferaza (nalazi se i u mno-
gim drugim tkivima) i ovo je katalitièka subjedinica koja katalizuje intarakciju UDP–galaktoze i N–
acetilglukozamina, pri èemu se dobija N–acetil–laktozamin koji je komponenta mnogih komplek-
snih oligosaharida; (2) a–laktalbumin je druga subjedinica i predstavlja protein mleène žljezde, koji
nema katalitièku aktivnost, ali menja specifiènost enzima galaktozil transferaze tako da smanjuje Km
za glukozu, te je glukoza akceptor galaktozne jedinice umesto N–acetilglukozamina sa UDP–galak-
toze pri èemu se dobija laktoza umesto N–acetil–laktozamina.
2
CH2OPO3 CH2OH
H H O H
O H
H H O O
OH H OH H
HO O P O P O Uridin
HO OH
H OH H OH O O
GLU-6-P UDP-Glukoza
Fosfoglukomutaza
PPi
CH2OH
UDP-glukozo
H O H pirofosforilaza
H
OH H
2
HO OPO3 UTP
H OH
GLU-1-P
Slika 7. Biosinteza UDP–glukoze.
O Biosinteza glikogena: Direktna konverzija

glukozo–1–fosfata u glikogen i Pi nije termodi-
HN namièki favorizovana reakcija (DG>0) pri svim
O O O fiziološkim koncentracijama Pi. Stoga je u slu-
O N
g b a èaju biosinteze glikogena potreban dodatni eg-
O P O P O P O H2C
O zergoni korak, a to je biosinteza uridindifosfat
O O O
H H glukoze (UDP–glukoza).
H H
CH2OH Tri kljuèna enzima uèestvuju u biosintezi
OH OH
H O H glikogena: UDP–glukozo pirofosforilaza, gliko-
H O UTP
OH H gen sintaza i amilo–(1,4®1,6)–transglikozilaza
HO O P O (enzim granjanja). Enzim UDP–glukozo piro-
H OH Inorganska
O fosforilaza katalizuje reakciju biosinteze UDP–
pirofosfataza
GLU-1-P PPi 2 Pi glukoze (Slika 8). U ovoj reakciji kiseonik fos-
forne grupe sa glukozo–1–fosfata vrši napad na
O a–fosforni atom UTP-a, pri èemu se dobijaju
CH2OH UDP–glukoza i pirofosfat (Ppi).
HN
H O H
H O O
Vrednost DG0´ ove fosfoanhidridne izmene
OH H O N
približbo je jednak nuli. Meðutim, formirani
HO O P O P O H2C
H OH O produkt reakcije PPi se hidrolizuje na dva Pi u
O O
H H visoko egzergonoj reakciji koju katalizuje en-
H H zim inorganska pirofosfataza (široko zastupljen
OH OH enzim u živim sistemima). Stoga je ukupna re-
UDP-Glukoza
akcija biosinteze UDP–glukoze visoko egzergo-
Slika 8. Mehanizam delovanja UDP–glukozo pirofosforilaze. na reakcija:
o
DG ( kJ/mol )
Glukozo-1-fosfat + UTP UDP-glukoza + PP i ~0
H2O + PP i 2 Pi -33.5
Ukupna reakcija:
Glukozo-1-fosfat + UTP UDP-glukoza + 2 Pi -33.5
POGLAVLJE XXV 323
Razlaganje nukleozid trifosfata pri èemu nastaje PPi je generalna biosintetièka strategija živih si-
stema (Poglavlje: BIOENERGETSKI PRINCIPI).
Sintetisana UDP–glukoza je donor glukoznih jedinica i u procesu biosinteze glikogena, pri èemu
se glukozna jedinica ugraðuje na neredukujuæi kraj (C4–OH) postojeæeg molekula glikogena, pri èe-
mu se formira a(1®4) glikozidna veza, a oslobaða UDP:
Glikogen sintaza
UDP - Glukoza + Glikogen ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾® Glikogen + UDP
n ostataka n + 1 ostataka
Ova reakcija je katalizovana enzimom glikogen sintazom. Nastali UDP se prevodi u UTP delova-
njem enzima nukleoziddifosfat kinaze u sledeæoj reakciji:
UDP + ATP Û UTP + ADP
Da bi enzim glikogen sintaza bio aktivan, u æeliji mora postojati starter molekul glikogena (mora
sadržati više od èetiri povezane glukoze) i aktivnost glikogen sinteza raste što je duži ovaj molekul.
Glikogen sintaza nije u stanju da meðusobno poveže dve glukozne jedinice, pa se postavlja pitanje na
koji naèin otpoèinje biosinteza glikogena, ukoliko veæ u æeliji nema starter molekula? Odgovor leži u
postojanju proteina (glikogenin) za koji je vezan molekul glukoze preko C1–atom za boènu grupu (–
OH) specifiènog tirozina (Tyr194). Vezivanje glikozidne jedinice za Tyr194 katalizuje enzim tirozin
glukoziltransferaza. Glikozilovani protein glikogenin, sada, produžava autokatalitièki glukanski la-
nac do sedam glukoznih jedinica, gde je donor glukoze UDP–glukoza. Glukagenin sa glukanskim
lancem od sedam jedinica je startna molekula za biosintezu glikogena, koju prepoznaje enzim gliko-
gen sintaza.
Enzim glikogen sintaza katalizuje formiranje samo a(1®4) glikozidnih veza, a nije u stanju da
katalizuje formiranje a(1®6) glikozidne veze u glikogenu (mesta granjanja). Granjanje molekula
glikogena katalizuje enzim amilo–(1,4®1,6)–transglikozilaza (enzim granjanja) (Slika 9). U toku
sinteze glikogena, linearni polimer raste dodavanjem glukoznih jedinica i kada ta grana dostigne
dužinu od najmanje jedanaest glukoznih jedinica, onda enzim granjanja prekida a(1®4) glikozidnu
vezu u toj grani i prenosi oko sedam glukoznih jedinica na –CH2OH grupu glukoznog ostatka iste ili
druge grane glikogena formirajuæi a(1®6) glikozidnu vezu, odnosno mesto granjanja glikogena.
Novo mesto granjanja mora biti udaljeno najmanje èetiri glukozne jedinice od prethodnog mesta gra-
njanja.
O
HO 14 O
O 13 O a(1-4) rastu}i lanac glikogena
O 12 O
O 11 O
O 10 O
O 9 O
O 8
O O
7
O O
6
Neredukuju}i krajevi O O
5
O O
4
O O
3
O O
2
O O
1
O
O O O O O O O O O O O O O O
HO O O O O O O O O O O O O O O
Amilo-(1,4 1,6)-transglikozidaza
(enzim granjanja)
O
HO 7
O O
6
O O
5
O O
O
HO 14 O 4
O 13 O O O
O 12 O 3
O 11 O O O
O 10 O
2
O 9 O O O
O 8 1
O O
O O O O O O O O O O O O O O
HO O O O O O O O O O O O O O O
Slika 9. Princip granjanja glikogena.

BIOSINTEZA LIPIDA
Biosinteza lipida je znaèajan proces u veæini živih sistema, specijalno viših koji nisu u stanju da
skladište veæe kolièine polisaharida.
A. Biosinteza masnih kiselina

Put biosinteze masnih kiselina se razlikuje od puta njihove degradacije (b–oksidacija, Poglavlje:
KATABOLIZAM LIPIDA) mada su svi intermedijeri sem jednog (steroizomer hidroksiacil–deri-
vata) oba puta identièni. Ustvari, biosinteza masnih kiselina predstavlja proces dodavanja, kondenza-
cije C2–jedinica, dok je b–oksidacija reverzni proces, oduzimanje C2–jedinica.
Osnovne razlike izmeðu biosinteze i b–oksidacije masnih kiselina su: (a) sinteza se odigrava u
citoplazmi, dok se b–oksidacija odigrava u matriksu mitohondrija; (b) u sintezi je nosaè rastuæeg lan-
ca masne kiseline protein – ACP (engleski: „Acyl–Carrier–Protein”), a u procesu razgradnje pri b–
oksidaciji koristi se masna kiselina u obliku acil–S–CoA. U oba sluèaja je masna kiselina vezana tio-
estarskom vezom; (c) redoks koenzimi su razlièiti u procesu sinteze i b–oksidacije (FAD i NAD+ u
oksidaciji, a NADPH u sintezi) (Tabela 1).
Tabela 1. Razlike izmeðu b–oksidacije i sinteze masnih kiselina.
Proces b–oksidacija Sinteza
Lokalizacija: Matriks mitohondrija Citoplazma
Naèin dodavanja
Acetil–S–CoA Malonil–S–CoA
ili oduzimanja C2–atoma:
Izomer b–hidroksiacil
L–stereoizomer D–stereoizomer
intermedijera:
Oksido–redukcije: FAD i NAD+ akceptori elektrona NADPH donor elektrona
Nosaè acilnog ostatka: HS–CoA ACP
Odgovor na citrat i CO2: negativan pozitivan
U višim organizmima, najintenzivnija sinteza masnih kiselina se odigrava u jetri, adipoznom tki-
vu i mleènim žljezdama. Ova tkiva i organi su ujedno i mesta gde se sintetiše najveæa kolièina
NADPH (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA). Sinteza masnih kiselina u biljaka se odvija samo
u hloroplastima. Enzimski sistem za sintezu masnih kiselina se naziva kompleks sintaze masnih kise-
lina. Ovaj kompleks omoguæava sintezu palmitinske kiseline (16:0). Prekursor za biosintezu masnih
kiselina je acetil–S–CoA u svim živim sistemima. Meðutim, samo jedan molekul acetil–S–CoA, di-
rektno ulazi u biosintezu i on služi kao starter molekul („primer”). Njegovi C–atomi su terminalni
C15– i C16–atomi palmitinske kiseline. Ostali C–atomi su poreklom od malonil–S–CoA, tako da lanac
masne kiseline raste od CH3– ka COOH–terminusu ugljovodoniènog lanca. Malonil–S–CoA se dobi-
ja karboksilacijom acetil–S–CoA. Biosinteza palmitinske kiseline je proces koji zahteva prisustvo ci-
trata i CO2 u citoplazmi da bi se uopšte mogao odvijati. Novosintetisana palmitinska kiselina sluì
kao prekursor za sintezu ostalih masnih kiselina ìvih sistema u èemu uèestvuju specifièni enzimski
sistemi, koji omoguæavaju elongaciju C–lanca ili njihovu desaturaciju (uvoðenje dvogube veze) (vi-
deti dole).
Kao što je reèeno, u procesu biosinteze masnih kiselina, acilni derivati su tioestri ACP-a. U bak-
terije E. coli, ACP je protein od 77 aminokiselina (molekulska masa 10 kD), koji ima kovalentno ve-
zanu prostetièku grupu fosfopantetein za boènu grupu serina (Ser36) u polipeptidnom lancu. Sulfhi-
drilna grupa fosfopanteteina predstavlja funkcionalnu grupu za koju se tioestarski veže rastuæi C–la-
nac masne kiseline. Inaèe, ova fosfopanteteinska grupa je identièna sa istom u HS–CoA (Slika 1).
Fos fo pan te tein ska gru pa u ži vo ti nja je in te gralni deo ve likog mul ti funk ci o nalnog pro tei na –
kompleksa sintaze masnih kiselina.
O H3C OH O O
ACP Ser CH2 O P O CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH2 CH2 SH
O H3 C H H
Fosfopantetein - prosteti~ka grupa ACP-a
O O H3C OH O O
Adenin
CH2 O P O P O CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH2 CH2 SH
O
O O H3 C H H
H H
H H Fosfopantetein - prosteti~ka grupa CoA
OH O
2
PO3
Slika 1. Fosfopanteteinska grupa u ACP-u i HS–CoA.
Sam proces biosinteze palmitinske kiseline, odvija se u dve serije reakcija: (1) karboksilacija
acetil–S–CoA u malonil–S–CoA, proces koji katalizuje enzim acetil–S–CoA karboksilaza, pri èemu
se troši jedan ATP tako da je ovo endergona reakcija i (2) dekarboksilacija malonil–S–CoA u procesu
reakcije kondenzacije, koja je katalizovana kompleksom sintaze masnih kiselina (egzergona reakci-
ja).
Karboksilacija acetil–S–CoA u malonil–S–CoA je prvi korak u biosintezi masnih kiselina, a to je

ujedno i mesto kontrole ovog procesa. Enzim acetil–S–CoA karboksilaza ima vezan biotin kao pro-
stetièku grupu i katalizuje reakciju karboksilacije u dva koraka: (a) aktivacija bikarbonatnog jona
HCO3– i (b) karboksilacija acetil–S–CoA u malonil–S–CoA (Slika 2). Mehanizam delovanja ovog
enzima je veoma slièan delovanju enzima propionil–S–CoA karboksilaze (Poglavlje: KATABOLI-
ZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS) i piruvat karboksilaze (Poglavlje: BIOSINTEZA
UGLJENIH HIDRATA).
U bakteriji E. coli enzim acetil–S–CoA karboksilaza se sastoji od tri subjedinice. Jedna subjedi-
nica je karboksibiotin–nosaè protein (22 kD) na kojoj se ostvaruje kovalentna veza izmeðu COOH–
grupe biotina i e–NH2–grupe specifiènog lizina u proteinu. Karboksilaciju vezanog biotina katalizuje
biotin karboksilaza (druga subjedinica enzima), prevodeæi ga u karboksibiotin (Slika 2, korak 1).
POGLAVLJE XXVI 327
Treæa subjedinica, transkarboksilaza, katalizuje prenos aktiviranog CO2 sa karboksibiotina na ace-
til–S–CoA prevodeæi ga u malonil–S–CoA (Slika 2, korak 2). Zahvaljujuæi dužini i fleksibilnosti ve-
ze izmeðu biotina i karboksibiotin–nosaè proteina, omoguæeno je lako prebacivanje aktiviranog CO2
iz aktivnog mesta biotin karboksilaze u aktivno mesto transkarboksilaze u enzimskom kompleksu
acetil–S–CoA karboksilaze.
O
HCO3 + ATP OOC CH2 C S-CoA

E-biotin
Malonil-S-CoA
Biotin Karboksibiotin
karboksilaza
1 - nosa~ protein 2 Transkarboksilaza
+
O
H + ADP + Pi E-karboksibiotin
CH3 C S-CoA
Acetil-S-CoA
Slika 2. Mehanizam delovanja acetil–S–CoA karboksilaze.
U sisara i ptica, enzim acetil–S–CoA karboksilaza je jedan jedini polipeptid (protomer od 230
kD) koji poseduje obe enzimske aktivnosti, kao i funkciju karboksibiotin–nosaè proteina. Protomer
ima izgled pravougaonika i ne poseduje enzimsku aktivnost. Meðutim, analizom pomoæu elektron-
skog mikroskopa, utvrðeno je da protomeri formiraju filamentozne polimere velike molekulske mase
(4000 do 8000 kD), koji su katalitièki aktivni. Katalitièka aktivnost polimera se zasniva na tome što
njihova filamentozna struktura omoguæava pravilno orijentisanje biotina u odnosu na supstrat.
Regulacija biosinteze masnih kiselina. Biosinteza masnih kiselina u eukariotskih sistema je

kontrolisana pozicijom ekvilibrijuma izmeðu protomera (neaktivna forma) i polimera (aktivna for-
ma) enzima acetil–S–CoA karboksilaze. Interkonverzija neaktivne forme u aktivnu formu enzima je
alosterièki regulisana. Kljuèni pozitivni modulator, aktivator, je citrat, koji pomera ekvilibrijum pro-
tomer–polimer ka aktivnom stanju enzima, polimeru. Negativni modulator je palmitoil–S–CoA, koji
pomera ekvilibrijum protomer–polimer ka neaktivnom stanju enzima, protomeru. Palmitoil–S–CoA
je krajnji produkt biosinteze i kao takav inhibira prvi korak u sintezi masnih kiselina (inhibicija po-
vratnom spregom – Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Prema tome, kako raste koncentra-
cija citrata u citoplazmi, kao posledica nagomilavanja acetil–S–CoA u mitohondrijama (videti dole),
aktivira se sinteza masnih kiselina, dok porast koncentracije palmitoil–S–CoA inhibira sintezu ma-
snih kiselina.
Acetil–S–CoA karboksilaza sisara je i pod hormonskom regulacijom. Glukagon kao i epinefrin i

norepinefrin pomeraju ekvilibrijum ka neaktivnom protomeru spreèavajuæi sintezu masnih kiselina
putem aktiviracije procesa cAMP–zavisne fosforilacije enzima na jednom specifiènom mestu. Nasu-
prot njima, insulin stimuliše defosforilaciju enzima što indukuje formiranje polimera, samim tim i
ubrzanje sinteze masnih kiselina. Interesantan je mehanizam poveæanja fosforilacije enzima acetil–
S–CoA karboksilaze indukovanog cAMP-om. Naðeno je da je enzim acetil–S–CoA karboksilaza u in
vitro uslovima fosforilisana od strane dva tipa kinaza: cAMP–zavisna protein kinaza fosforiliše boè-
nu grupu serina (Ser77), dok AMP–zavisna protein kinaza (AMPK), na èije delovanje apsolutno ne
utièe cAMP-a, fosforiliše boènu grupu drugog serina (Ser79) ovog enzima. Meðutim, u in vivo uslovi-
ma, kada se æelije jetre inkubiraju sa hormonima koji poveæavaju koncentraciju cAMP-a u æeliji (glu-
kagon) i radioaktivnim ATP-om, fosforiliše se samo Ser79. Stoga se može reæi da kada koncentracija
cAMP-a u æeliji poraste to omoguæava fosforilaciju mesta na acetil–S–CoA karboksilazi dostupnih
enzimu AMPK. Izgleda da u in vivo uslovima uoèeno poveæanje fosforilacije enzima pri porastu kon-
centracije cAMP-a nije posledica fosforilacije novih mesta specifiènih za cAMP–zavisnu protein ki-
nazu (Ser77), veæ spreèavanje defosforilacije prethodno fosforilisanih mesta i fosforilacije Ser79 od
strane enzima AMPK. Slièan mehanizam regulacije se ostvaruje u kontroli metabolizma glikogena,
gde cAMP–zavisna fosforilacija inhibitora fosfoprotein fosfataze–1 izaziva inhibiciju defosforilacije
(Slika 7 u Poglavlju: REGULATORNI ENZIMI).
Acetil–S–CoA karboksilaza bakterije E. coli je pod sasvim drugim tipom regulacije nego što je
to sluèaj u eukariota. Uopšte uzev, u prokariota su masne kiseline uglavnom prekursori za biosintezu
fosfolipida i ne koriste se kao rezervoari energije. S druge stane, citrat nema efekta na regulaciju ace-
til–S–CoA karboksilaze prokariota. Aktivnost transkarboksilazne komponente enzima prokariota je
regulisana guaninskim nukleotidima, koji omoguæavaju koordinaciju sinteze masnih kiselina sa ra-
stom i deobom bakterija.
Mehanizam sinteze masnih kiselina. Biosinteza masnih kiselina se ostvaruje kroz sedam suk-
cesivnih enzimskih reakcija koje katalizuje enzimski kompleks sintaze masnih kiselina. Ustanovlje-
no je da kompleks sintaze masnih kiselina bakterije E. coli disocira na sedam proteina od kojih je šest
imalo razlièite enzimske aktivnosti puta biosinteze masnih kiselina, dok je sedmi protein bio ACP. U
kvasaca je kompleks sintaze masnih kiselina multienzimski kompleks (2200 kD) i sastoji se od dve
vrste polipeptidnih lanaca koji formiraju makromolekul a6b6 strukture. a–lanac (185 kD) poseduje
sledeæe enzimske aktivnosti: sadrži u sebi funkciju ACP-a, b–ketoacil–S–ACP sintazu i b–ketoacil–
S–ACP reduktazu, dok b–lanac (175 kD) poseduje aktivnosti enzima acetil transacilaze, malonil
transacilaze, b–hidroksiacil–S–ACP dehidrataze i enoil–S–ACP reduktaze. Ovaj kompleks gubi ak-
tivnost pri disocijaciji. Sisari poseduju multifunkcionalni enzimski kompleks sintaze masnih kiselina
(540 kD) koji se sastoji od dve identiène subjedinice (Slika 3).
AT MT ER
DH ACP TE
CE KR
Redukcija Oslobadjanje
Cys Kondenzacija palmitata
SH
HS Translokacija
SH
HS Cys
KR CE
TE ACP DH
ER AT
MT
Slika 3. Shema strukture kompleksa sintaze masnih kiselina sisara. AT – acetil transacilaza, MT – malonil transacilaza, CE –
b–ketoacil–S–ACP sintaza (sinonim: enzim kondenzacije), DH – b–hidroksiacil–S–ACP dehidrataza, ER – enoil–S–ACP re-
duktaza, KR – b–ketoacil–S–ACP reduktaza, ACP – protein nosaè, TE – tioesteraza.
Svaka subjedinica poseduje tri funkcionalna domena, koji su povezani fleksibilnim regionima.
Domen 1 ima funkciju da omoguæi ulazak supstrata i fazu kondenzacije, te sadrži aktivnosti acetil
transacilaze (AT), malonil transacilaze (MT) i b–ketoacil–S–ACP sintaze (CE). Domen 2 ima funk-
ciju redukcione jedinice i sadrži aktivnost ACP-a, b–ketoacil–S–ACP reduktaze (KR), b–hidroksia-
cil–S–ACP dehidrataze (DH) i enoil–S–ACP reduktaze (ER). Domen 3 ima funkciju oslobaðanja
sintetisane palmitinske kiseline i sadrži palmitoil tioesterazu (TE). Disocijacija sisarskog kompleksa
sintaze masnih kiselina na dve subjedinice, rezultira u gubljenju aktvinosti b–ketoacil–S–ACP sinta-
ze (Slika 4, korak 2a) i b–ketoacil–S–ACP reduktaze (Slika 4, korak 4), dok se ostale enzimske aktiv-
nosti zadržavaju.
POGLAVLJE XXVI 329
O O
Elongacija lanca masne kiseline
CH3 C ~ S-CoA OOC CH2 C ~ S-CoA (Slika 4) otpoèinje formiranjem acetil–
Acetil-S-CoA Malonil-S-CoA S–ACP-a, tj. prebacivanjem acetilnog
HS-ACP HS-ACP
1 Acetil 2b Malonil ostatka sa acetil–S–CoA na ACP u reak-
HS-CoA transacilaza HS-CoA transacilaza
ciji koju katalizuje enzim acetil transaci-
O O laza (Slika 4, korak 1). Uporedo sa ovom
reakcijom, odvija se i prenos malonilnog
CH3 C ~ S-ACP OOC CH2 C ~ S-ACP
Acetil-S-ACP Malonil-S-ACP
ostatka sa malonil–S–CoA na ACP, pri
èemu se dobija malonil–S–ACP u reakci-
HS E
2a ji koju katalizuje enzim malonil transa-
HS-ACP cilaza (Slika 4, korak 2b). Malonil tran-
b-ketoacil-S-ACP sacilaza je visoko specifièan enzim, što
O sintaza nije sluèaj sa acetil transacilazom, koja
CH3 C ~ S E može preneti i druge acilne ostatke (npr.
3 propionil) na ACP pored acetilnog ostat-
CO2 + HS E
ka. Dalji tok sinteze se nastavlja konden-
O O zacijom acetil–S–ACP i malonil–S–
CH3 C CH2 C ~ S-ACP
ACP, kada je u pitanju sinteza masnih ki-
Acetoacetil-S-ACP
selina sa parnim brojem C–atoma, kao
+ što je to sluèaj sa palmitinskom kiseli-
H + NADPH b-ketoacil-S-ACP nom. Biosinteza masnih kiselina sa ne-
4 reduktaza
+ parnim brojem C–atoma otpoèinje kon-
NADP
denzacijom propionil–S–ACP i malonil–
OH O S–ACP.
CH3 C CH2 C ~ S-ACP
H
U sintezi palmitinske kiseline, kon-
D-b-hidroksiacil-S-ACP
denzacijom acetil–S–ACP i malonil–S–
ACP se kao prvi produkt dobija acetoa-
5 b-hidroksiacil-S-ACP cetil–S–ACP. Reakcija kondenzacije je
H2O dehidrataza
postepena. U prvom koraku se acetilni
H O ostatak prebacuje sa acetil–S–ACP na
CH3 C C C ~ S-ACP enzim b–ketoacil–S–ACP sintazu koja
H
poseduje u svom aktivnom centru cistein
Krotonil-S-ACP za èiju se SH–grupu veže acetilni ostatak
+ i nastaje acetil–S–enzim intermedijer
H + NADPH
6
Enoil-S-ACP (Slika 4, korak 2a). Ovaj intermedijer
+ reduktaza
NADP stupa u kontakt sa malonil–S–ACP pri
O èemu dolazi do transfera acetilnog ostat-
CH3 CH2 CH2 C ~ S-ACP
ka sa aktivnog mesta enzima na malonil–
S–ACP i sinteze acetoacetil–S–ACP uz
Butiril-S-ACP oslobaðanje CO2 (isti C–atom koji je ko-
6 ciklusa rišæen u sintezi malonil–S–CoA – videti
gore). Ovaj proces kondenzacije ne zah-
O
teva dodatnu energiju, jer se koristi slo-
CH3 CH2 (CH2)12 CH2 C ~ S-ACP
bodna energija malonil–S–CoA (pore-
Palmitoil-S-ACP klom iz ATP-a koji uèestvuje pri sintezi
Slika 4. Biosinteza masnih kiselina. malonil–S–CoA), koja se oslobaða pri
dekarboksilaciji (Slika 4, korak 3). Sledeæi korak katalizuje enzim b–ketoacil–S–ACP reduktaza, ko-
ja koristi NADPH kao donor redukcionog potencijala i sintetiše D–b–hidroksibutiril–S–ACP (Slika
4, korak 4). Enzim b–hidroksiacil–S–ACP dehidrataza eliminiše vodu iz nastalog intermedijera, da-
juæi krotonil–S–ACP (sinonim: a,b–trans–butenoil–S–ACP) (Slika 4, korak 5). Enzim enoil–S–
ACP reduktaza, katalizuje drugu redukciju u sintezi palmitinske kiseline koristeæi, takoðe, NADPH
kao donor redukcionog potencijala, pri èemu se dobija butiril–S–ACP (Slika 4, korak 6). U ovom sle-
du reakcija, acetilni ostatak, poreklom iz acetil–S–CoA, se produžuje, elongira, za dva C–atoma po-
reklom iz malonil–S–CoA. Nastali butiril–ostatak se prenosi sa butiril–S–ACP na SH–grupu cisteina
u aktivnom mestu enzima b–ketoacil–S–ACP sintaze istim tipom reakcije prikazane na Slici 4, korak
2a, tako da sada nastaje butiril–S–enzim intermedijer. Prihvatanjem sledeæeg malonil–S–ACP, reak-
cija se nastavlja i nakon šest uzastopnih identiènih ciklusa (dodavanje po dva C–atoma u svakom ci-
klusu, poreklom iz malonil–S–ACP) sintetiše se palmitoil–S–ACP. Pod delovanje enzima palmitoil
tioesteraze, nastali palmitoil–S–ACP može dati slobodnu palmitinsku kiselinu ili palmitoilni ostatak
može biti prenet na HS–CoA (palmitoil–S–CoA), koji se koristi za sintezu fosfatidinske kiseline (vi-
deti dole).
Razlog zašto veæina živih sistema završava biosintezu masnih kiselina u obliku palmitinske kise-
line je najverovatnije specifiènost enzima b–ketoacil–S–ACP sintaze, koji je aktivan u prihvatanju
acilnih grupa do C14–atoma zbog prirode graðe svog aktivnog mesta.
Multienzimski kompleks sintaze masnih kiselina životinja katalizuje sintezu masne kiseline u
istom sledu opisanih reakcija bez velikih strukturnih rearanžmana kompleksa. Razlog za to je što je
fosfopanteteinski ostatak vezan u Domenu 2 kompleksa (ima funkciju ACP u bakterija), koji nosi la-
nac masne kiseline tokom elongacije veoma fleksibilan (dužine do 20 Å). Ova fleksibilnost omogu-
æava da se intermedijeri sinteze masne kiseline direktno prenose od jednog do drugog aktivnog mesta
multienzimskog kompleksa sintaze masnih kiselina sisara.
Stehiometrija sinteze palmitinske kiseline je:
Acetil - S - CoA + 7Malonil - S -CoA +14NADPH +7H + ®
Palmitat + 8HS - CoA + 7CO2 + 14NADP + + 6H 2O
Pošto je sedam malonil–S–CoA dobijeno karboksilacijom sedam acetil–S–CoA, onda je:
7Acetil - S - CoA + 7CO2 + 7ATP ® 7Malonil - S - CoA + 7ADP + 7Pi + 7H +
te je ukupna stehiometrija reakcije sinteze palmitinske kiseline:
8Acetil - S - CoA +14NADPH +7ATP ® Palmitat + 8HS - CoA + 14NADP + + 7ADP + 7Pi + 6H 2O
Kao što se može videti, najveæi deo energije za biosintezu palmitinske kiseline je poreklom iz
NADPH.
Izvori C–atoma i NADPH za biosintezu masnih kiselina. Za sintezu palmitinske kiseline po-
trebno je 8 molekula acetil–S–CoA, 14 molekula NADPH i 7 molekula ATP-a. Biosinteza se odvija u
citoplazmi, dok se acetil–S–CoA akumulira u matriksu mitohondrija u procesu katabolizma piruvata
(Poglavlje: OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA) ili u procesu b–oksidacije
masnih kiselina (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA). Meðutim, unutrašnja membrana mitohon-
drija je potpuno nepermeabilna za acetil–S–CoA. Problem transporta acetil–S–CoA iz mitohondrije
u citolazmu za sintezu masnih kiselina je rešen evolucijom sistema transporta trikarbonskih kiselina
(Slika 5).
POGLAVLJE XXVI 331
Slika 5. Transport acetil–S–CoA iz mitohondrije u citoplazmu preko transporta trikarbonskih kiselina.
Ako je potreba æelije za sintezom ATP-a mala (povoljan energetski status), onda je aktivnost Ci-
klusa limunske kiseline i oksidativne fosforilacije niska, te se u mitohondriji akumulira acetil–S–
CoA. Akumulirani acetil–S–CoA se kondenzuje se oksalacetatom u citrat. Kada se citrat nalazi u vi-
sokim koncentracijama u mitohondriji, on se preko sistema transporta trikarboksilnih kiselina preba-
cuje u citoplazmu gde je supstrat za enzim ATP–citrat liazu, koja katalizuje reakciju:
Citrat + HS - CoA + ATP Û Acetil + S + CoA + ADP + Pi + Oksalacetat
Reakcija razgradnje citrata u citoplazmi zahteva hidrolizu ATP-a da bi se sintetisao visokoener-
getski citril–S–CoA intermedijer, èijim se razlaganjem resintetiše tioestarska veza u acetil–S–CoA i
dobija oksalacetat (Slika 5). Nastali oksalacetat mora biti vraæen u mitohondriju, èija je unutrašnja
membrana nepermeabilna za njega. Stoga moraju postojati zaobilazne reakcije, koje su znaèajne jer
ujedno omoguæavaju sintezu NADPH. Tako je nastali oksalacetat supstrat za citoplazmatièni enzim
malat dehidrogenazu, koja ga prevodi u malat. Nastali malat se oksidativno dekarboksiluje do piru-
vata delovanjem maliènog enzima (Slika 5). Malièni enzim ima kao koenzim NADP+ tako da se u
konverziji malata u piruvat sintetiše i jedan NADPH, koji je neophodan za reduktivne reakcije u pro-
cesu sinteze masnih kiselina. Piruvat se vraæa u mitohondriju, gde se pod delovanjem enzima piruvat
karboksilaze prevodi u oksalacetat (anaplerotièka reakcija – Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KI-
SELINE). Prema tome, u ovom ciklusu se jedan NADPH sintetiše po svakom izbacivanju acetil–S–
CoA iz mitohondrije u citoplazmu u vidu citrata (Slika 5). To znaèi da se sintetiše osam NADPH u
procesu prebacivanja osam acetil–S–CoA iz mitohondrije u citoplazmu za sintezu palmitinske kiseli-
ne. Transport citrata iz mitohondrije u citoplazmu mora biti izbalansiran ubacivanjem anjona u mito-
hondriju (malat, piruvat ili Pi). Prema tome, nastali malat može direktno da se vratiti u mitohondriju
bez generisanja NADPH. Soga je glavni izvor NADPH za proces biosinteze masnih kiselina konver-
zija glukozo–6–fosfata u pentoze (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA).
Biosinteza masnih kiselina sa dužim C–lancem i nezasiæenih masnih kiselina. Palmitinska
kiselina je glavni produkt biosinteze masnih kiselina i ona je prekursor za sintezu masnih kiselina sa
dužim C–lancem (proces katalizuju enzimi elongaze prisutne i u mitohondrijama i u endoplazmatiè-
nom retikulumu) i nezasiæenih masnih kiselina (proces katalizuju enzimi desaturaze).
Proces sinteze masnih kiselina sa dužim C–lancem (elongacija) u eukariota, odigrava se u mito-
hondrijama i citoplazmi. U mitohondrijama se odvija elongacija samo zasiæenih masnih kiselina.
Elongacija se odvija sukcesivnim dodavanjem i redukcijom acetilnog ostatka poreklom iz acetil–S–
CoA u procesu obrnutom b–oksidaciji masnih kiselina (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA), s
tim što u finalnom koraku redukcije uèestvuje NADPH umesto FADH2. U endoplazmatiènom retiku-
lumu, može se vršiti elongacija i zasiæenih i nezasiæenih masnih kiselina kondenzacijom malonil–S–
CoA kao donora C2–jedinice sa odgovarajuæom acil–S–CoA. Ovaj proces je slièan sa biosintezom
masnih kiselina katalizovanom kompleksom sintaze masnih kiselina. Jedina razlika je što lanac ma-
sne kiseline raste u obliku acil–S–CoA, dok se sinteza odvija u obliku acil–S–ACP.
Živi sistemi se razlikuju po sposobnosti sinteze nezasiæenih masnih kiselina. Vertebrati i veæina
viših aerobnih organizama visoke aktivnosti sintetišu nezasiæene masne kiseline na endoplazmatiè-
nom retikulumu u citoplazmi. U ovom procesu, enzim desaturaza uvodi dvogubu vezu u acil–S–CoA
oblik zasiæene masne kiseline, pri èemu koristi molekularni kiseonik i NADH u seriji prenosilaca
elektrona. U ovom procesu uèestvuju još dva proteina, citohrom b5 (Cyt b5) i enzim NADH–cito-
hrom b5 reduktaza, pored desaturaze (Slika 6). Neke biljke i aerobni organizami niske aktivnosti, ne
koriste Cyt b5 u prenosu elektrona nego gvožðe–sumporne proteine (Poglavlje: BIOENERGETSKI
PRINCIPI). Èitav spektar zasiæenih i nezasiæenih masnih kiselina potrebnih živim sistemima može
se dobiti od palmitinske kiseline kombinacijom dejstva enzima elongaza i desaturaza.
2+ 3+ +
Stearil-S-CoA Fe Fe E FADH2 NAD
Desaturaza 2 Cyt b 5 NADH-Cyt b 5

reduktaza
3+ 2+ +
Oleil-S-CoA Fe Fe E FAD NADH+H
Slika 6. Mehanizam delovanja desaturaza masnih kiselina.
Sisari poseduju èetiri tipa enzima desaturaza široke specifiènosti u odnosu na dužinu C–lanca
zasiæene masne kiseline na koju deluju, a vrše desaturaciju masne kiseline u formi acil–S–CoA. Enzi-
mi desaturaze se razlikuju po mestu gde uvode dvogubu vezu u masnoj kiselini (D9–, D6–, D5–, D4–;
za oznake videti: Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Pošto nisu u stanju da uvode dvogubu vezu u
lancu dalje od C9–atoma (D9–), sisari nisu u moguænosti da sintetišu linolnu (18:2 cis–D9,12) ili linole-
insku kiselinu (18:3 cis–D9,12,15). Ove dve masne kiseline su važni prekursori za biosinteze složenijih
POGLAVLJE XXVI 333
i biološki važnih lipidnih komponenti (npr. linolna kiselina je važan prekursor za biosintezu prosta-
glandina, sfingolipida, itd) (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Stoga su ove dve masne kiseline
esencijalne za sisare te se moraju unositi hranom biljnog porekla.
Regulacija metabolizma masnih kiselina. Sinteza masnih kiselina je maksimalna kada je u ži-
vom sistemu prisutna velika kolièina ugljenih hidrata, a niska koncentracija slobodnih masnih kiseli-
na. U regulaciji sinteze masnih kiselina je znaèajna i kratkoroèna i dugoroèna kontrola.
Kratkoroèna kontrola (reakcija živog sistema u minutima ili delovima minuta) podrazumeva
kontrolu preko dostupnosti supstrata, alosterièkih interakcija i kovalentne modifikacije (fosforilaci-
je) enzima, koja je pod hormonskom kontrolom. Najvažnija kratkoroèna kontrola u sintezi masnih
kiselina se ostavruje preko trenutne koncentracije citrata u citoplazmi. Kao što je veæ reèeno, citrat
stimuliše enzim acetil–S–CoA karboksilazu, koja katalizuje sintezu malonil–S–CoA. Koncentracija
citrata je visoka ako su u suvišku prisutni i ATP i acetil–S–CoA, što je indikacija da postoji dovoljno
energije i C2–jedinica za sintezu masnih kiselina. Pored toga, enzim acetil–S–CoA karboksilaza je in-
hibirana cAMP–zavisnom fosforilacijom indukovanom od strane hormona glukogona, a aktivirana
defosforilacijom pod delovanjem hormona insulina. Efekat citrata na acetil–S–CoA karboksilazu je
antagoniziran poveæanom koncentracijom palmitoil–S–CoA, što je znak da postoji dovoljno slobod-
nih masnih kiselina u æeliji. Palmitoil–S–CoA takoðe inhibira translokazu, koja omoguæuje transport
citrata iz mitohondrije u citoplazmu, kao i enzim glukozo–6–fosfat dehidrogenazu, koja generiše
NADPH (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA).
Visoka koncentracija malonil–S–CoA istovremeno spreèava prebacivanje masne kiseline u mi-
tohondriju inhibirajuæi karnitin aciltransferazu I. Pored toga, u ovakvim uslovima su inhibirana i dva
enzima b–oksidacije masnih kiselina (NADH inhibira b–hidroksiacil–S–CoA dehidrogenazu, a ace-
til–S–CoA inhibira b–ketoacil–S–CoA tiolazu) (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA), te se ma-
sne kiseline u citoplazmi koriste za biosintezu triacilglicerola.
Dugoroèna kontrola se ostvaruje preko promena u brzini sinteze i degradacije enzima ukljuèenih
u biosintezu masnih kiselina, što zahteva duži vremenski period (sate ili dane). Pored toga, dugoroè-
na kontrola se ostvaruje i preko hormonskih signala. Na primer, gladovanje ili uobièajena mobilna
aktivnost organizma, smanjuju koncentraciju glukoze u krvi što za posledicu ima promenu u hor-
monskom balansu organizma. Ovakva situacija dovodi do poveæanja nivoa enzima ukljuèenih u ok-
sidaciju masnih kiselina sa istovremenim smanjenjem enzima potrebnih za sintezu masnih kiselina.
Naime, regulacija sinteze i razgradnje glikogena i triacilglicerola su meðusobno povezani procesi,
pošto ova dva makromolekula imaju presudnu ulogu u energetskom metabolizmu organizma. Stoga
u organizmu postoji komunikacija izmeðu organa i tkiva putem krvotoka, koja obezbeðuje koordina-
tivnu regulaciju ovih procesa. Krvotokom se prenose metaboliti koji obezbeðuju energiju, kao što su:
triacilgliceroli u formi lipoproteina hilomikrona i VLDL (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE), ma-
sne kiseline u obliku kompleksa sa serum–albuminima, ketonska tela, aminokiseline, laktat i gluko-
za. Glavni senzor energetskog stanja i potrebe za gradivnim elementima organizma su a– i b–æelije
pankreasa, i to preko koncentracije glukoze u krvi. a–æelije odgovaraju na nisku koncentraciju glu-
koze u krvi kao posledice gladovanja ili zahteva za dodatnim izvorom energije, sintezom peptidnog
hormona glukagona. Nasuprot njima, b–æelije odgovaraju na visoku koncentraciju glukoze u krvi
(dobro energetsko stanje), sintezom hormona insulina.
Hormon glukagon se ekskretira iz pankreasa u krvotok pri niskoj koncentraciji glukoze u krvi.
Vezujuæi se za receptore na æelijama jetre, glukagon aktivira cAMP–zavisnu protein kinazu, koja ot-
poèinje ciklièni kaskadni sistem fosforilacija koje dovode do aktivacije enzima glikogen fosforilaze
(indukuje se katabolizm glikogena) i istovremene inaktivacije enzima glikogen sintaze (inhibira se
sinteza glikogena) (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). Pored toga, glukagon in-
dukuje fosforilaciju enzima acetil–S–CoA karboksilaze (inaktivacija enzima – inhibicija sinteze ma-
snih kiselina) i fosforilaciju hormon–senzitivnog enzima triacilglicerol lipaze (aktivacija enzima –
ubrzava se hidroliza triacilglicerola u adipoznim æelijama) pomoæu cAMP–zavisne protein kinaze.
Slièan efekat imaju i kateholamini epinefrin i norepinefrin (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKI-
SELINA). Prema tome, zajednièka karakteristika delovanja glukagona i ovih kateholamina je induk-
cija sinteze cAMP-a i poveæavanje njegove koncentracije u target æelijama. To za posledicu ima akti-
vaciju cAMP–zavisne protein kinaze koja katalizuje seriju fosforilacija, simultano stimulišuæi lipoli-
zu i oksidaciju masnih kiselina i inhibiciju sinteze masnih kisleina. To je razlog zašto sinteza masnih
kiselina i glikogena opada, a glikogenoliza i lipoliza rastu, kada je koncentracija glukoze u krvi niska.
Hormon insulin ima potpuno suprotan efekat u odnosu na glukagon i kateholamine. Insulin sti-
muliše biosintezu glikogena i triacilglicerola. Ovaj proteinski hormon se sintetiše, kao što je reèeno,
pri visokoj koncentraciji glukoze u krvi (povoljno energetsko stanje organizma) i izaziva smanjenje
koncentracije cAMP-a. Ovakva situacija dovodi do defosforilacije i na taj naèin, do inaktivacije enzi-
ma hormon–senzitivne triacilglicerol lipaze, što smanjuje lipolizu. Insulin, takoðe, stimuliše defosfo-
rilaciju enzima acetil–S–CoA karboksilaze, što aktivira enzim te se favorizuje sinteza masnih kiseli-
na, odnosno triacilglicerola. Pored toga, insulin utièe na poveæanje koncentracije enzima lipoprotein
lipaze u adipoznom tkivu (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE), koja je odgovorna za ulazak lipopro-
teinskih partikula u adipozno tkivo radi deponovanja lipida u njemu. U sluèaju gladovanja, koncen-
tracija ovog enzima se drastièno smanjuje u adipoznom tkivu. Interesantno je ovde napomenuti da je
efekat insulina na lipoprotein lipazu srca sasvim suprotan. Koncentracija lipoprotein lipaze u srcu
(kontroliše ulazak masnih kiselina u srèano tkivo radi njihove dalje oksidacije, a ne deponovanja kao
u adipoznom tkivu), smanjuje se pod delovanjem insulina a poveæava tokom gladovanja. Na osnovu
sveda iznetog, može se zakljuèiti da je odnos glukagon/insulin kljuèni faktor koji odreðuje brzinu i
smer metabolizma masnih kiselina.
B. Biosinteza triacilglicerola
Triacilgliceroli (TAG) su dugoroèni depoi energije i intenzivno se sintetišu u biljaka i životinja
(malo in ima u bakterija) (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Glavni prekursori za njihovu sintezu
u biljaka i životinja su glicerol–3–fosfat ili dihidroksiaceton fosfat (Slika 7).
Inicijalni korak u sintezi triacilglicerola katalizuju enzimi glicerol–3–fosfat aciltransferaza (u
mitohondrijama i endoplazmatiènom retikulumu) i dihiroksiaceton fosfat aciltransferaza (u endopla-
zmatiènom retikulumu ili peroksizomima). Intermedijeri sinteze triacilglicerola, kao što su fosfati-
dinska kiselina ili diacilglicerol, mogu biti korišæeni i za sintezu fosfolipida. Enzimi acil transferaze
nemaju visoku specifiènost bilo za dužinu lanca masne kiseline ili stepen njene nezasiæenosti. Meðu-
tim, palmitinska kiselina je najèešæe prisutna na C1–atomu, a oleinska na C2–atomu u triacilgliceroli-
ma u adipoznim æelijama èoveka.
Sintetisani triacilgliceroli u æelijama jetre se pakuju u VLDL partikule koje se oslobaðaju u krvo-
tok i tako transportuju kroz organizam (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE).
POGLAVLJE XXVI 335
O
CH2 OH Dihidroaceton fosfat CH2 O C R
aciltransferaza
C O C O
2 O 2
CH2 O PO3 CH2 O PO3
R C S-CoA H S-CoA
Dihidroksiaceton Acil-dihidroksiaceton
fosfat fosfat
+ +
NADH + H NADPH + H
Glicerol-3-fosfat Acil-dihidroksiaceton
dehidrogenaza fosfat reduktaza
+ +
NAD NADP
O
CH2 OH Glicerol-3-fosfat CH2 O C R
aciltransferaza
HO C H HO C H
2 O 2
CH2 O PO3 CH2 O PO3
R C S-CoA H S-CoA
Glicerol-3-fosfat Lizofosfatidinska kis.
O
R
, C S-CoA
1-acilglicerol-3-fosfat
aciltransferaza
H S-CoA
O
O CH2 O C R
,
FOSFOLIPIDI R C O C H
2
CH2 O PO3
Fosfatidinska kis.
Fosfatidat
fosfataza
Pi
O
O CH2 OH 2-monoacilglicerol O CH2 O C R
, aciltransferaza ,
R C O C H R C O C H
O
CH2 OH CH2 OH
R C S-CoA H S-CoA
2-Monoacilglicerol 1,2-Diacilglicerol
O
(poreklom iz digestije ,,
u intestinumu) R C S-CoA
Diacilglicerol
aciltransferaza
H S-CoA
O
O CH2 O C R
,
R C O C H O
,,
CH2 O C R
Triacilglicerol
Slika 7. Mehanizam biosinteze triacilglicerola.
C. Biosinteza glicerofosfolipida i sfingolipida
Ove dve vrste lipida su kompleksni lipidi, koji poseduju polarnu glavu i dva hidrofobna repa (Po-
glavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Biosinteza glicerofosfolipida se odvija razlièito u viših biljaka i
životinja i u bakterija, ali je zajednièko da u tom procesu uèestvuje CTP. CTP je nosaè polarne glave
pri sintezi fosfatidiletanolamina i fosfatidilholina u animalnim tkivima, a nosaè fosfatidinske kiseline
(hidrofobnog regiona lipida) pri sintezi fosfatidilinozitola ili fosfatidilglicerola u animalnim tkivima
ili fosfatidinske kiseline pri sintezi fosfatidilserina u bakterija.
Biosinteza glicerofosfolipi-
da. Ovi lipidi imaju znaèajnu asi-
+
HO CH2 CH2 NH3 metriju u pogledu masnih kiselina
Etanolamin vezanih za C1– i C2–atom glicero-
ATP
la. Saturisana masna kiselina naj-
Etanolamin
kinaza
èešæe esterifikuje alkoholnu gru-
ADP
pu na C1–atomu glicerola, dok ne-
O zasiæena masna kiselina dugog
+
O P O CH2 CH2 NH3 ugljovodoniènog lanca najèešæe
O esterifikuje alkoholnu grupu na
Fosfoetanolamin C2–atomu glicerola. Biosinteza
fosfatidiletanolamina otpoèinje
CTP
CTP:etanolamin fosforilacijom OH–grupe etano-
citidil transferaza
PPi lamina gde je donor fosforne gru-
pe ATP. Tako fosforilisani etano-
O O
+
lamin se veže za CTP, pri èemu se
CITIDIN O P O P O CH2 CH2 NH3 dobija CDP–etanolamin derivat,
O O koji predstavlja aktivirani fosfoe-
O CDP-etanolamin star polarne grupe. Na kraju, pri-
O CH2 O C R marna alkoholna grupa (–
, CH2OH) grupa na C3–atomu 1,2–
R C O C H
CH2 OH
diacilglicerola vrši atak na fosfor-
1,2-Diacilglicerol CDP:etanolamin:diacilglicerol nu grupu aktiviranog etanolamina
fosfoetanolamin transferaza u CDP–etanolamin kompleksu,
pri èemu iz reakcije izlazi CMP i
CMP sintetisani fosfatidiletanolamin
(Slika 8). Fosfatidilholin se sinte-
O tiše u jetri sukcesivnom metilaci-
O CH2 O C R jom NH2–grupe fosfatidiletanola-
, mina u tri koraka u reakciji koju
R C O C H O
+ katalizuje enzim fosfoetanolamin
CH2 O P O CH2 CH2 NH3
metiltransferaza, a donor metil
O
grupe je S–adenozilmetionin
Fosfatidiletanolamin
(SAM) (katabolizam metionina –
Poglavlje: KATABOLIZAM
Slika 8. Mehanizam sinteze fosfatidiletanolamina.
AMINOKISELINA i UREA
CIKLUS). U sluèaju viška holina
u organizmu, onda se sinteza fosfatidilholina vrši aktivacijom holina i identiènim putem biosinteze
kao i fosfatidiletanolamina (Slika 8).
POGLAVLJE XXVI 337
O O
O CH2 O C R O CH2 O C R
, ,
R C O C H O R C O C H O
CH2 O P O CH2 O P O CH2
+
O O CH NH3
Fosfatidinska kis. Fosfatidilserin COO
CTP HO CH2
1 + CMP
Fosfatidit:citidil
transferaza PPi CH NH3
2
CDP-diacilglicerol:serin-
COO
O-fosfatidil transferaza
O Serin
O CH2 O C R
,
R C O C H O O
CH2 O P O P O CITIDIN
HO CH2 O O OH OH
CDP-Diacilglicerol HO 2 3 H
CHOH
1 H H 4
2
CH2 O PO3 H HO
H OH
Glicerol-3-fosfat 6 5
4 3 OH H
Inozitol
CMP
O O
O CH2 O C R O CH2 O C R
, ,
R C O C H O R C O C H O OH OH
2 3 H
CH2 O P O CH2 CH2 O P O
1 H H 4
O CHOH O H HO
2 H 6 5
OH
CH2 O PO3 OH H
Fosfatidilglicerol fosfat Fosfatidilinozitol
5
Pi
O
O CH2 O C R
,
R C O C H O
CH2 O P O CH2
O CHOH
CH2OH
Fosfatidilglicerol
Slika 9. Mehanizam sinteze fosfatidilserina u bakterijama i fosfatidilinozitola i fosfatidilglicerola u animalnim tkivima.

O C S-CoA Fosfatidilserin se sintetiše u animal-
CH2 HO CH2 nim tkivima od fosfatidiletanolamina iz-
CH2
+ H C NH+
3 menom polarne grupe u reakciji koju ka-
(CH2)12 COO talizuje fosfatidiletanolamin:serin tran-
Serin sferaza, gde serin zamenjuje etanolamin-
CH3
sku grupu u fosfatidiletanolaminu. Sinte-
Palmitoil-S-CoA
za fosfatidilserina u bakteriji E. coli od-
3-ketosfinganin
1 sintaza vija se vezivanjem CTP-a za fosfatidin-
CO2 + HS-CoA sku kiselinu, gde fosfatidinska kiselina
vrši atak na a–fosfornu grupu CTP-a ka-
HO CH2 da iz reakcije izlazi PPi i nastaje CDP–di-
H C NH+ acilglicerol. Ovaj korak katalizuje enzim
3
fosfatidit:citidil transferaza (Slika 9, ko-
O C
rak 1). Sledeæu reakciju katalizuje enzim
CH2 CDP–diacilglicerol:serin–O–fosfatidil
CH2 transferaza, gde se iz reakcije oslobaða
(CH2)12 CMP i dobija fosfatidilserin (Slika 9, ko-
rak 2). Na slièan naèin se odvija sintetza
CH3
3-Ketosfinganin fosfatidilinozitola ili fosfatidilglicerola u
+ animalnim tkivima, pri èemu se sinteza
NADPH+H fosfatidilinozitola odvija u jednom kora-
2 3-ketosfinganin
reduktaza ku (Slika 9, korak 3), a fosfatidilglicerola
+ u dva koraka. U prvom koraku, dolazi do
NADP
HO CH2 HO CH2 napada C1–OH grupe glicerol–3–fosfata
H C NH+
3
H C NH C O na CDP–diacilglicerol, pri èemu nastaje
O HS-CoA
HO C H HO C H R fosfatidilglicerol fosfat (Slika 9, korak
R C S-CoA 4). U drugom koraku se hidrolizuje fos-
CH2 CH2
3 forna grupa i dobija fosfatidilglicerol
CH2 CH2 (Slika 9, korak 5).
Acil-S-CoA
(CH2)12 transferaza (CH2)12
Glavna strukturna komponenta sfin-
CH3 CH3
golipida je ceramid (N–acilsfingozin),
Sfinganin Dihidroceramid koji se sastoji od alifatiènog amino alko-
FAD hola sfingozina za koga je amidnom ve-
4
Dihidroceramid zom vezana masna kiselina (Poglavlje:
reduktaza
LIPIDI i MEMBRANE). Biosinteza
FADH2
HO CH2 ceramida se odigrava u èetiri koraka od
prekursora palmitoil–S–CoA i serina
H C NH C O
(Slika 10). Prvu reakciju katalizuje en-
H C OH R zim 3–ketosfinganin sintaza, koja pose-
C H duje PLP kao koenzim, pri èemu nastaje
H C 3–ketosfinganin (Slika 10, korak 1). En-
zim 3–ketosfinganin reduktaza koristi
(CH2)12
NADPH i daje produkt sfinganin (Slika
CH3 10, korak 2). U sledeæem koraku se dobi-
Ceramid ja dihidroceramid u procesu transfera
Slika 10. Biosinteza ceramida. acilne–grupe sa acil–S–CoA na NH2–
grupu sfinganina formiranjem amidne
veze (Slika 10, korak 3). Na kraju reakcije, enzim dihidroceramid reduktaza omoguæava sintezu ce-
ramida. Ovaj enzim koristi FAD kao koenzim (Slika 10, korak 4).
POGLAVLJE XXVI 339
Primarna alkoholna grupa sintetisanog ceramida (–CH2OH) može se supstituisati razlièitim po-
larnim grupama i tako dobiti derivati sfingolipida. Ako je polarna grupa fosfoholin, onda nastaje sfin-
golipid sfingomijelin, koji je glavni fosfolipid membrana æelija nervnog sistema. Najbrojniji sfingo-
lipidi u viših životinja su sfingoglikolipidi koji imaju kao polarnu glavu saharidnu jedinicu gde je do-
nor saharidne jedinice odgovarajuæa UDP–heksoza (Slika 11).
HO CH2
H C NH C O
H C OH R
C H
H C
(CH2)12
CH3
Ceramid
UDP-galaktoza UDP-glukoza
UDP UDP
CH2OH CH2OH
HO O H O
H H
OH H O OH H O
H H HO H
H OH CH2 H OH CH2
b-D-galaktoza H C NH C O b-D-glukoza H C NH C O
H C OH R H C OH R
C H C H
H C H C
(CH2)12 (CH2)12
CH3 CH3
Galaktocerebrozid Glukocerebrozid
Slika 11. Biosinteza cerebrozida.
Biosinteza sulfatida (galaktocerebrozid–3–sulfata), koji èini 15% bele mase mozga, ostvaruje se
prenosom aktivirane sulfatne grupe sa 3´–fosfoadenozin–5´–fosfosulfata (PAPS) na C3–OH grupu
galaktoze u galaktocerebrozidu (Slika 12).
D. Metabolizam arahidonske kiseline

Arahidonska kiselina (20:4, cis–D5,8,11,14) je nezasiæena masna kiselina koja je glavni prekursor
za biosintezu njenih metabolita kao što su prostaglandini, prostaciklini, leukotrieni i tromboksani
(Poglavlje: LIPIDI i MEMBEANE). Ova kiselina se sintetiše od g–linoleinske kiseline
(18:3, cis–D6,9,12) delovanjem enzima elongaza i desaturaza. Arahidonska kiselina se nalazi u æe-
lijskim membranama i to najèešæe kao masna kiselina koja esterifikuje C2–atom glicerola u fosfatidi-
linozitolu, mada se može naæi i kao gradivna komponenta drugih fosfolipida. Korišæenje arahidonske
kiseline kao prekursora za biosintezu njenih metabolita kontrolisano je brzinom oslobaðanja arahi-
donske kiseline iz fosfolipida kroz tri alternativna puta (Slika 13).
CH2OH
Adenin
O O HO O
O CH2 O P O S O H
OSO3 H O
H H O O H H
H H CH2
H OH
2-
OH OPO3 b-D-galaktoza H C NH C O
3'-fosfoadenozin-5'-fosfosulfat (PAPS)
H C OH R
3'-fosfoadenozin-5'-fosfat C H
H C
(CH2)12
Galaktocerebrozid
CH3
Sulfatid
(galaktocerebrozid-3-sulfat)
Slika 12. Biosinteza sulfatida (galaktocerebrozid–3–sulfata).
Fosfolipaza A 2
O
H H H H H H H H O CH2 O C R
CH3 (CH2)4 C C CH3 C C CH2 C C CH2 C C (CH2)3 C O C H O
14 11 8 5
CH2 O P X
Ostatak arahidonske kiseline
O
Fosfolipid Fosfolipaza C
X = Inositol (Fosfoinozitol)
Put 1 Put 2 Put 3

Fosfolipid
(fosfatidilinozitol)
Fosfolipaza A 2 Fosfolipaza C
Fosfoinozitol
1,2-diacilglicerol
Lizofosfolipid
+ Diacilglicerol Diacilglicerol lipaza
Arahidonska kis kinaza
Monoacil glicerol
Fosfatidinska kis. +
Arahidonska kis
Fosfolipaza A 2
Lizofosfatidinska kis.
+
Arahidonska kis
Slika 13. Mehanizmi oslobaðanja arahidonske kiseline iz fosfolipida.
POGLAVLJE XXVI 341
1. Oslobaðanje arahidonske kiseline se može ostvariti delovanjem enzima fosfolipaze A2 (Pogla-
vlje: ENZIMOLOGIJA – Lipaze) kada dolazi do hidrolize masne kiseline vezane za C2–atom fos-
folipida (Slika 13, Put 1).
2. Enzim fosfolipaza C specifièno hidrolizuje polarnu glavu sa fosfornom grupom (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Lipaze) fosfatidilinozitola dajuæi 1,2–diacilglicerol. Nastali 1,2–diacilglicerol
je supstrat za delovanje enzima diacilglicerol kinaze koja ga prevodi u fosfatidinsku kiselinu, koja je
supstrat za enzim fosfolipazu A2 (Slika 13, Put 2).
3. Postoji moguænost da se 1,2–diacilglicerol direktno deesterifikuje delovanjem enzima diacil-
glicerol lipaze (Slika 13, Put 3).
E. Biosinteza holesterola
Holesterol je vitalna komponenta æelijskih membrana eukariota (bakterije ga nemaju u membra-
ni), a prekursor je i za sintezu steroidnih hormona i žuènih kiselina (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRA-
NE). Svi C–atomi holesterola vode poreklo od acetata. Acetat je prekursor za za biosintezu izopren-
skih jedinica (C5–jedinice), koje se kondenzuju dajuæi linearni triterpenski prekursor skvalen koji ci-
klizacijom daje holesterol. Stoga je pretpostavljeno da se sinteza holesterola odigrava sledeæim redo-
sledom reakcija:
Acetat ® Izoprenoidni intermedijeri ® Skvalen ® Produkti ciklizacije ® holesterol
Ovaj put biosinteze holesterola je eksperimentalno dokazan. Danas se zna da boèni putevi ovog
procesa vode biosintezi esencijalnih biološki važnih derivata, kao što je, npr., ubikvinon (koenzim Q
– CoQ).
Acetat se prevodi u acetil–S–CoA koji se konvertuje u izoprensku jedinicu serijom reakcija koje
poèinju formiranjem hidroksimetilglutaril–S–CoA (HMG–S–CoA). Ovo jedinjenje je karakteristiè-
no i za biosintezu ketonskih tela (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA). Za biosintezu HMG–S–
CoA je potrebna aktivnost dva enzima: tiolaze i HMG–S–CoA sintaze. Enzim HMG–S–CoA sintaza,
koji je ukljuèen u sintezu HMG–S–CoA za potrebe biosinteze ketonsa tela, nalazi se u mitohondriji,
dok je isti enzim za sintezu HMG–S–CoA, koji se koristi kao prekursor za biosintezu holesterola lo-
ciran u citosolu. Meðutim, katalitièki mehanizmi ova dva enzima su identièni.
HMG–S–CoA je prekursor za biosintezu dva izoprenska intermedijera:
CH3 CH3
H2 C C CH2 CH2 O P P H3 C C CH CH2 O P P
izopentenil pirofosfata i dimetilalil pirofosfata.
Biosinteza izopentenil pirofosfata od HMG–S–CoA se odvija u èetiri koraka (Slika 14).
U prvom koraku se tioestarska grupa HMG–S–CoA redukuje u alkohol u reakciji koju katalizuje
enzim HMG–S–CoA reduktaza (koristi NADPH kao koenzim) koja kao produkt reakcije daje meva-
lonat (Slika 14, korak 1). Enzim je protein od 97 kD vezan za endoplazmatièni retikulum. Nastala no-
va OH–grupa u mevalonatu se fosforiliše pod delovanjem enzima mevalonat–5–fosfotransferaze, pri
èemu se dobija fosfomevalonat (Slika 14, korak 2). Enzim fosfomevalonat kinaza katalizuje još jednu
fosforilaciju, pri èemu nastaje 5–pirofosfomevalonat (Slika 14, korak 3). Ovo jedinjenje se dekar-
boksiliše i nastali alkohol dehidrira, pri èemu se dobija finalni proizvod puta izopentenil pirofosfat.
Ovu reakciju katalizuje enzim 5–pirofosfomevalonat dekarboksilaza uz hidrolizu ATP-a (Slika 14,
korak 4).
HS-CoA
HO CH3 + + HO CH3
+ 2 NADP
C 2 NADH+H C
H2 C CH2 C S-CoA 1 H2 C CH2 CH2 OH
C O HMG-S-CoA reduktaza C
O O O O Mevalonat
HMG-S-CoA ATP
Mevalonat-5-fosfotransferaza 2
ADP
HO CH3 HO CH3
O O ADP ATP O
C C
H2 C CH2 CH2 O P O O P O 3 H2 C CH2 CH2 O P O
Fosfomevalonat kinaza
C O O C O
O O O O
5-Pirofosfomevalonat Fosfomevalonat
ATP
4 5-pirofosfatmevalonat dekarboksilaza
ADP + Pi + CO2
CH3
O O
C
H2 C CH2 CH2 O P O O P O Izopentenil pirofosfat
O O
Slika 14. Sinteza izopentenil pirofosfata od prekursora HGM–S–CoA.
Pošto intermedijeri ove reakcije nisu mogli biti izolovani, došlo se do pretpostavke da enzim 5–
pirofosfomevalonat dekarboksilaza katalizuje reakciuju putem usklaðene fosforilacije, dekarboksi-
lacije i eliminacije Pi (Slika 15A).
Nastali izopentenil pirofosfat se konvertuje u dimetilalil pirofosfat pod delovanjem enzima izo-
pentenil pirofosfat izomeraze. Zahvaljujuæi ovom enzimu održava se ravnoteža izmeðu izopentenil
pirofosfata i dimetilalil pirofosfata. Ova ravnoteža se održava najverovatnije putem usklaðene reak-
cije protononizacije/deprotonizacije (Slika 15B). Èetiri izopentenil pirofosfata i dva dimetilalil piro-
fosfata se kondenzuju u prekursor za biosintezu holesterola skvalena. Ova sinteza se odvija u tri kora-
ka uz uèešæe enzima prenil transferaze (sinonim: farnesil pirofosfat sintaza) (Slika 16, koraci 1 i 2)
gde se dobija farnesil pirofosfat kao meðuprodukt produkt reakcije (farnesil pirofosfat je prekursor
za biosintezu ubikvinona (CoQ) i skvalen sintaze uz uèešæe enzima (Slika 16, korak 3).
Enzim skvalen sintaza katalizuje reduktivnu kondenzaciju dva molekula farnesil pirofosfata
(svaki od 15 C–atoma) po sistemu glava–glava u skvalen (molekul od 30 C–atoma). Ova reakcija nije
prosta kondenzacija ovih terpenoidnih jedinica veæ se odvija kroz dve sukcesivne reakcije. U prvoj
reakciji dolazi do ubacivanja C1–atoma jednog farnesil pirofosfata u C2–C3–dvogubu vezu drugog
molekula farnesil pirofosfata, pri èemu dolazi do eliminacije inorganskog pirofosfata (PPi) i formira-
nja preskvalen pirofosfata u obliku ciklopropilkarbinil pirofosfata (Slika 17, korak 1).
U drugoj reakciji dolazi do rearanžmana i redukcije preskvalen pirofosfata, gde se kao interme-
dijer javlja ciklopropilkarbinilni katjon i iz reakcije izlazi sintetisani skvalen (Slika 17, korak 2).
POGLAVLJE XXVI 343
A
O
O P O ADP
O Pi + ADP
HO CH3
CH3 +
C 5-pirofosfatmevalonat C
dekarboksilaza
H2 C CH2 CH2 O P P H2 C CH2 CH2 O P P
C
O O 5-Pirofosfomevalonat CO2 Izopentenil pirofosfat
B
Izopentenil pirofosfat Dimetilalil pirofosfat
H3 C Izopentenil H3 C
H pirofosfat H
C izomeraza H C
H C C CH2 O P P C C CH2 O P P
H
H H H H
+ +
B1 H B2 B1 B2
ENZIM ENZIM
Slika 15. Mehanizmi delovanja pirofosfomevalonat dekarboksilaze (A) i izopentenil pirofosfat izomeraze (B).
PPi
,
, , 4
1
1 1
1 O P P
O P P + 4
O P P ,
1
Prenil transferaza
Dimetilalil pirofosfat Izopentenil pirofosfat (glava na rep) Geranil pirofosfat
1
Prenil transferaza O P P
(glava na rep) 2 4
PPi Izopentenil pirofosfat
1
+ 4
NADP + 2 PPi NADPH O P P
,
4 1
1 ,
4 1
, 1
Skvalen sintaza 3
4 1
(glava na glavu) Farnesil pirofosfat
,
Skvalen
P P O
1
Farnesil pirofosfat
Slika 16. Biosinteza skvalena.

H Prvi proizvod ciklizacije skvalena je
2 3 lanosterol. Linearni molekul skvalen se
P P O CH2 CH3 ciklizuje u tetraciklièni steroidni prsten u
1
Farnesil pirofosfat dva koraka. Enzim skvalen epoksidaza
+ katalizuje oksidaciju skvalena dajuæi
2,3–oksidoskvalen (Slika 18, korak 1).
H H
Enzim skvalen oksidociklaza konvertuje
P P O C CH3 ovaj epoksid u lanosterol preko protoste-
1
rolnog katjonskog intermedijera. Ovaj
enzim to èini tako što protonizuje 2,3–
Farnesil pirofosfat oksidoskvalenski epoksidni kiseonik, što
za posledicu ima migraciju elektrona ko-
ja izaziva ciklizaciju skvalena u protoste-
1 PPi rolni katjon (Slika 18, korak 2). Elimina-
cija protona sa C9–atoma, omoguæava
uspostavljanje dvogube veze i migraciju
H metilnih i hidridnih grupa pri èemu na-
2 3
staje neutralni lanosterol (Slika 18, korak
P P O CH2 CH3 3).
1 1
CH3
Konverzija lanosterola u holesterol
H
se odvija kroz 19 povezanih reakcija
(Slika 18, korak 4). U okviru ovog proce-
Preskvalen pirofosfat
sa dolazi do oksidacije i gubitka tri metil
NADPH
grupe. Prva se metil grupa eliminiše u
2 +
obliku formata, a ostale dve u obliku CO2
NADP + PPi u reakcijama koje zahtevaju NADPH i
O2. Svi ovi enzimi konverzije lanosterola
1 u holesterol su locirani u membranama
endoplazmatiènog retikuluma.
1
Regulacija sinteze i transport ho-
Skaven
lesterola. Regulacija sinteze i transporta
Slika 17. Mehanizam delovanja skvalen sintaze. holesterola moraju biti tesno povezane.
Izvor holesterola može biti hrana ili de
novo sinteza. Glavno mesto sinteze holesterola u sisara je jetra, mada se znaèajna kolièina holesterola
može sintetisati i u æelijama intestinuma. Odrasli èovek, koji koristi hranu sa niskim sadržajem hole-
sterola, sintetiše dnevno 800 mg holesterola. Brzina sinteze holesterola u ovim organima je u direkt-
noj korelaciji sa kolièinom holesterola unešenog hranom.
Sumarni prikaz opisanog transporta holesterola i njegove apsorpcije od strane æelija (Poglavlje:
LIPIDI i MEMBRANE) bio bi sledeæi: holesterol sintetisan od strane jetre biva konvertovan u
žuène soli ili biva esterifikovan masnom kiselinom delovanjem enzima acil–S–CoA holesterol acil
transferaze (ACAT). Nastali estri holesterola se ekskretiraju u krvotok u obliku lipoproteinskih kom-
pleksa veoma niske gustine – VLDL partikule. Cirkulacijom VLDL kroz krvotok dospevaju do kapi-
lara mišiæa i adipoznog tkiva, gde se veæina sadržaja triacilglicerola i apolipoproteina VLDL partiku-
la uklanja pri èemu se VLDL partikule konvertuju u lipoproteine srednje gustine (IDL), a ovi u lipo-
proteinse niske gustine (LDL). Periferna tkiva dobijaju najveæu kolièinu holesterola preko LDL par-
tilkula koje se apsorbuju endocitozom gde kljuènu ulogu imaju specifièni receptori za LDL. Unutar
POGLAVLJE XXVI 345
æelije estri holesterola se razlažu delovanjem enzima lizizomalne lipaze i slobodni holesterol se ugra-
ðuje u æelijske membrane ili se ponovo esterifikuje delovanjem enzima ACAT da bi se u æeliji depo-
novao u obliku holesterolskih kapljica. Holesterol, estri holesterola i triacilgliceroli unešeni hranom
se transportuju u krvotok u obliku lipoproteinskih kompleksa hilomikrona koje sintetišu æelije inte-
stinuma. Nakon ukljanjanja triacilglicerola iz hilomikrona od strane perifernih tkiva ostaci hilomi-
krona bogati holesterolom bivaju apsorbovani od strane jetre preko endocitoze u kojoj uèestvuju re-
ceptori, slièno kako se odvija apsorpcija LDL partikula. U jetri se ovako dospeli holesterol iz hrane
konvertuje u žuène soli ili se pakuje u VLDL partikule za eksport iz æelije. Prema tome, jetra i perifer-
na tkiva imaju dve moguænosti da se snabdevaju holesterolom. Æelije mogu doæi do holesterola di-
rektnom sintezom od acetil–S–CoA kao prekursora ili putem apsorpcije endocitozom iz krvotoka.
Zapravo, holesterol permanentno cirkuliše izmeðu jetre i perifernih tkiva. Dok se holesterol prenosi
od jetre do perifernih tkiva u obliku LDL partikula, holesterol se transportuje u jetru preko lipoprotei-
na visoke gustine (HDL). Višak holesterola se deponuje u jetri u obliku žuènih soli, štiteæi time orga-
nizam od preterane akumulacije holesterola koji je nerasrvoran u vodi.
O2 H2O
+ +
+ +
NADPH+H NADP
1
Skvalen epoksidaza
Enz-H O
Skvalen 2,3-oksidoskvalen
+
H H
H
H O H
Protosterolni katjon
3 +
H
H
21 26
20 23 25 H
22 24
18
12 17 27
11 13 16
19 C 14 D 15 4
1 9
2 10 8
3 A 5 B 7
4 6 HO H
HO
Holesterol Lanosterol
Slika 18. Konverzija skvalena u lanosterol i holesterol.
Enzim HMG–S–CoA reduktaza je glavni enzim preko koga se odvija regulacija biosinteze hole-
sterola. HMG–S–CoA reduktaza je regulisana kompetitivnim i alosterièkim mehanizmima, fosforila-
cijom odnosno defosforilacijom, a i sam holesterol je važan regulator ovog enzima. Glavni naèin re-
gulacije se ostvaruje kontrolom kolièine enzima prisutnog u æeliji putem sistema ihnibicije povrat-
nom spregom. Naime, kada nivo LDL–holesterola ili mevalonata opadne, dolazi do indukcije sinete -
ze enzima HMG–S–CoA reduktaze i do smanjivanja stepena razgradnje veæ posto jeæeg enzima.
Kolièina enzima može da se poveæa u æeliji i do 200 puta. Ovaj efekat se potpuno poništava, ako æeli-
je imaju u suvišku ili LDL–holesterol ili mevalonat.
HMG–S–CoA reduktaza postoji u dve interkonvertibilne forme. Jedna forma poseduje veæu ak-
tivnost od druge, slièno postojanju interkonvertibilnih formi enzima glikogen fosforilaze (fosforilaza
a i fosforilaza b) (Poglavlje: REGULATORNI ENZIMI). Fosforilacija HMG–S–CoA reduktaze
vodi smanjenju njene katalitièke aktivnosti, dok defosforilacija poveæava aktivnost. Inaktivacija
HMG–S–CoA reduktaze se odvija fosforilacijom boène grupe specifiènog serina (Ser871) putem bici-
kliènog kaskadnog sistema u koji je ukljuèen enzim kinaza HMG–S–CoA reduktaze (RK). I ovaj en-
zim podleže kovalentnoj modifikaciji. Nedavno je naðeno da je kinaza HMG–S–CoA reduktaze, za-
pravo, identièan enzim kao AMP–zavisna protein kinaza koja katalizuje i fosforilaciju enzima ace-
til–S–CoA karboksilaze (videti napred). Stoga je postavljena hipoteza da je, izgleda, uloga AMP–za-
visne protein kinaze da obezbedi konzervaciju energije kada koncentracija ATP-a u æeliji opadne a
koncentracija AMP-a poraste, tako što ovaj enzim fosforilacijom inaktivira enzime ukljuèene u pro-
cese biosinteze. Kada su korišæenjem genetièkog inženjerstva konstruisane mutantne linije æelija u
kojima je Ser871 u enzimu HMG–S–CoA reduktazi zamenjen alaninom, više nema kontrole ovog en-
zima putem fosforilacije/defosforilacije. Biosinteza holesterola u ovakvim, mutantnim æelijama je
pod istovetnom kontrolom povratnom spregom preko LDL–holesterola i mevalonata kao i normalne
æelije, ali se ne smanjuje sinteza holestrola pri padu koncentracije ATP-a u æeliji što je sluèaj u nor-
malnim æelijama. Prema tome, može se zakljuèiti da je kontrola aktivnosti enzima HMG–S–CoA re-
duktaze ukljuèena u konzervaciju energije u æeliji.
Aktivnost receptora za LDL kontroliše homeostazu holesterola u organizmu. Zapravo, receptori

za LDL imaju važnu ulogu u održavanju normalnog nivoa holesterola u obliku LDL partikula (LDL–
holesterol) u krvi. Visoka intracelularna koncentracija holesterola u æeliji inhibira sintezu LDL recep-
tora, dok je niska koncentracija stimuliše. U osoba sa normalnih statusom holesterola skoro jedna po-
lovina IDL formiranih od VLDL apsorbuje se od strane jetre korišæenjem LDL receptora koji omogu-
æavaju endocitozu (IDL i LDL poseduju apolipoprotein B–100 koji prepoznaje LDL receptor i omo-
guæava vezivanje i IDL i LDL za njega) (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Višak IDL-a se kon-
vertuje u LDL. Stoga, koncentracija LDL-a u krvi direktno zavisi od efikasnosti uklanjanja IDL iz
cirkulacije od strane jetre, što s druge strane zavisi od broja funkcionalnih LDL receptora na površini
æelija jetre.
Prema tome, sadržaj holesterola u æelijama koje imaju funkcionalan transport holesterola preko
LDL partikula, regulisan je na dva naèina: (1) osloboðeni holesterol suprimira ekspresiju gena koji
kodira enzim HMG–S–CoA reduktazu, tako da je blokirana de novo sinteza holesterola i (2) sinteza
receptora za LDL je blokirana kada postoji visok nivo holesterola u æeliji. Nedostatak receptora za
LDL uslovljava da æelija ne može uneti dodatnu kolièiinu holesterola iz krvotoka.
F. Biosinteza steroidnih hormona

Holesterol je prekursor za biosintezu pet glavnih tipova steroidnih hormona: progestini, andro-
geni, estrogeni, glukokortikoidi, i mineralokortikoidi, koji imaju važnu fiziološku ulogu (Poglavlje:
LIPIDI i MEMBRANE).
POGLAVLJE XXVI 347
Steroidni hormoni sadrže 21 ili manje C–atoma, dok holesterol ima 27 C–atoma. Stoga je prva
faza sinteze steroidnih hormona uklanjanje fragmenta od šest C–atoma iz boènog lanca holesterola,
pri èemu nastaje pregnenolon. U tom procesu se prvo holesterol hidroksiliše na C20–atomu, a zatim
na C22–atomu, da bi došlo do raskidanja veze izmeðu C20– i C22–atoma, u reakciji koju katalizuje en-
zim dezmolaza (Slika 16, korak 1). Od pregnenolona se u dva koraka sintetiše progestin progeste-
ron, oksidacijom 3´–OH grupe pregnenolona u 3´–keto grupu i izomerizacijom D5–dvogube veze u
D4–dvogubu vezu (Slika 19, korak 2).
21 20 23 25 26
22 24
18
12 17 27
11 13 16
19 14 15
1 9
2 10 8
3 5 7 CH3
4 6 Dezmolaza
HO 1 C O
Holesterol (C27) 18
17
19
3 5
HO
Pregnenolon (C21) Progestin
21
CH3 2 CH3
21
20
C O C
20
O
18 18
17
OH 17
11
19 19
3
3 Steroid C17 hidroksilaza 3 4
O O
17a-hidroksiprogesteron Progesteron (C21)
CH2OH
6 21
Steroid C21 hidroksilaza Steroid C21 hidroksilaza
4 C
20
O
18
CH2OH
21 17
11
20C O 19
18
17
OH
11 3
19
O
3
11-dezoksikortikosteron
O CH2OH
21 7
Steroid C11b hidroksilaza
11-dezoksikortizol C
20
O
18
HO 17
11
5 Steroid C11b hidroksilaza
19
3
Glukokortikoid (C21)
O
CH2OH
21
Kortikosteron
Mineralokortikoid (C21)
20
C O
Steroid C21 hidroksilaza
HO
18
OH + 8
17 CH2OH
11 21
18-hidroksisteroid oksidaza
19 H O C O
C1820
HO 17
3 11
O 19
Kortizol
3
O
Aldosteron
Slika 19. Skraæena shema biosinteze progesterona i kortikoida.
Progesteron je prekursor za biosintezu kortikosteroida kortizola i aldosterona. Kortizol je glavni
glukokortikoid, koji se sintetiše od progesterona hidroksilacijom na C17–atomu delovanjem enzima
steroid C17 hidroksilaze, pri èemu se dobija 17a–hidroksiprogesteron (Slika 19, korak 3). U sledeæoj
reakciji, dolazi do hidroksilacije C21–atoma delovanjem enzima steroid C21 hidroksilaze, kada nasta-
je 11–dezoksikortizol (Slika 19, korak 4), koji se prevodi u kortizol hidroksilacijom C11–atoma delo-
vanjem enzima steroid C11b hidroksilaze (Slika 19, korak 5).
Sinteza aldosterona, glavnog mineralokortikoida, otpoèinje hidroksilacijom progesterona na
C21–atomu delovanjem enzima steroid C21 hidroksilaze, pri èemu nastaje 11–dezoksikortikosteron
(Slika 19, korak 6), koji se hidroksiliše na C11–atomu u reakciji koju katalizuje enzim steroid C11b
hidroksilaza, i dobija se kortikosteron (Slika 19, korak 7). Poslednji korak u biosintezi aldosterona
je oksidacija C18–metil grupe do aldehida delovanjem enzima steroid C18 hidroksilaze i enzima 18–
hidroksisteriod oksidaze (Slika 19, korak 8).
CH3 CH3
C O C O
18 18
17 17
19 19
Holesterol 3 3
HO O
Pregnenolon (C21) Progesteron (C21)

2 1
CH3 CH3
21
C O C O
18 18
OH 17
OH
17
19 19
3
3 3
HO O
17-hidroksipregnenolon 17a-hidroksiprogesteron
O O
18 18
17 17
19
6
A 3
A
3
E HO O A
s Estron Androstenedion n
t d
r r
o 5 o
g g
e e
n OH OH n
18 18
i 17 17 i
(C18) 19
(C19)
7
A A
3 3
HO O
Estradiol Testosteron
Slika 20. Biosinteza androgena i estrogena.

POGLAVLJE XXVI 349
Progesteron je prekursor i za biosintezu androgena i estrogena. Njihova biosinteza otpoèinje hi-
droksilacijom progesterona na C17–atomu delovanjem enzima steroid C17 hidroksilaze, pri èemu se
dobija 17a–hidroksiprogesteron (Slika 20, korak 1). 17a–hidroksiprogesteron može nastati od preg-
nenolona hidroksilacijom njegovog C17–atoma delovanjem enzima steroid C17 hidroksilaze, pri èe-
mu nastaje intermedijer 17–hidroksipregnenolon, koji se konvertuje u 17a–hidroksiprogesteron
(Slika 20, koraci 2 i 3). Nastali 17a–hidroksiprogesteron se transformiše u androgen androstenedion
eliminacijom boènog lanca koji se sastoji od C20– i C21–atoma (Slika 20, korak 4). Drugi androgen,
testosteron, se sintetiše redukcijom C17–keto grupe androstenediona (Slika 20, korak 5). Estrogeni se
sintetišu od androgena gubitkom C19–metil grupe i formiranjem aromatiènog prstena A delovanjem
enzima aromataze. Ove reakcije zahtevaju prisustvo NADPH i molekularnog kiseonika.
Estron nastaje od androstenediona (Slika 20, korak 6), dok estradiol nastaje od testosterona (Sli-
ka 20, korak 7). Androgeni imaju 19 C–atoma, a estrogeni imaju 18 C–atoma u svojoj strukturi.
H3C 25 CH3 H3C 25 CH3
H3C H3C
CH3 CH3
HO
H3C 1
7
HO
7-dehidroholesterol CH3 Previtamin D 3
H3C 25 CH3 H3C 25 CH3

H3C OH H3C
CH3 CH3
O2
3
holekalciferol
CH2 25-hidroksilaza CH2
(jetra) Vitamin D
1 1 3
(holekalciferol)
HO HO
25-hidroksiholekalciferol
O2 25-hidroksiholekalciferol-
1a-hidroksilaza (bubrezi)
4
H3C 25 CH3
H3C OH
CH3
CH2
Kalcitriol
1
(1a,25-dihidroksiholekalciferol)
HO OH
Slika 21. Biosinteza vitamina D.
G. Biosinteza vitamina D
Holesterol je takoðe prekursor za biosintezu vitamina D, koji ima veoma važnu funkciju u kon-
troli prometa kalcijuma i fosfora. Provitamin D3 (7–dehidroholesterol) se fotolizira pod delovanjem
UV svetlosti u previtamin D3 (Slika 21, korak 1) koji se spontano izomerizuje u neaktivnu kompo-
nentu vitamin D3 (holekalciferol) (Slika 21, korak 2). Na kraju reakcije, vitamin D3 se konvertuje u
aktivnu komponentu kalcitriol (1a,25–dihidroksiholekaciferol) u rekacijama hidroksilacije koje se
dešavaju u jetri, a zatim u bubrezima (Slika 21, koraci 3 i 4). Nedostatak vitamina D u dece izaziva ra-
hitis usled neadekvatne kalcifikacije hrskavice i kostiju.
H. Biosinteza žuènih soli

Žuène soli su polarni derivati holesterola i efikasni su biološki deterdženti zato što u svojoj struk-
turi sadrže polarne i nepolarne regione. Kao što je reèeno, ove soli se sintetišu u jetri, akumuliraju i
koncentrišu u žuènoj kesi i ekskretiraju u dvanestopalaèno crevo gde solubilizuju lipide unete hra-
nom (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE). Prekursor za biosintezu žuènih soli je holesterol, koji se
konvertuje u trihidroksikoprostanoat, a zatim u holil–S–CoA koji je aktivirani intermedijer za bi o-
sintezu veæine žuènih so li (Slika 22, ko ra ci 1 i 2). Ak tivi rani kar bok silni ugljenik u holil–S–
CoA stupa u interakciju sa amino grupom glicina dajuæi glikoholat (Slika 22, korak 3) ili sa amino
grupom taurina (NH2–CH2–CH2–SO3H) dajuæi tauroholat. Glikoholat je glavna žuèna so u sisara.
CH3 CH2 CH2 CH2 CH3 CH3 CH2 CH2 CH2 CH3
CH CH2 CH2 CH OH CH CH2 CH2 CH
17 CH3 12 17 COO
1
3 3 7
HO HO H OH
Holesterol Trihidroksikoprostanoat
HS-CoA 2
O O
CH3 CH2 C N CH2 COO CH3 CH2 C S-CoA

OH CH2 OH CH2
CH H CH
12 17 12 17
Glicin
H2N CH2 COO
3 7 3 3 7
HO H OH HO OH
H
HS-CoA
Glikoholat Holil-S-CoA
Slika 22. Shema biosinteze glikoholata.

BIOSINTEZA AMINOKISELINA
Put azota od slobodne atmosferske forme do aminokiselina je veoma kompleksan. Najpre je po-
trebno da se atmosferski N2 redukuje do NH4+–jona od strane azotofiksirajuæih mikroorganizama.
Nastali NH4+–jon se asimilira u aminokiseline (Poglavlje: UVOD U METABOLIZAM).
Mada su aminokiseline od centralne važnosti za metabolizam svih organizama (osnovni gradivni
blokovi proteina), živi sistemi se meðusobno znaèajno razlikuju po sposobnosti sinteze aminokiseli-
na, kao i po izvoru azota koga koriste za njihovu sintezu. Tako vertebrati ne mogu sintetisati sve ami-
nokiseline, stoga se one nazivaju esencijalnim aminokiselinama i moraju se uneti hranom. Èovek,
npr., nije u stanju da sintetiše 10 od 20 osnovnih aminokiselina i za njega su treonin, metionin, valin,
leucin, izoleucin, lizin, histidin, triptofan, fenilalanin i arginin esencijalne aminokiseline. Arginin je
esencijalna aminokiselina i ako se sintetiše u Urea ciklusu, zbog visoke aktivnosti enzima arginaze
koja ga razlaže na ureu i ornitin (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CI-
KLUS). Za sintezu neesencijalnih aminokiselina vertebrati koriste jedino NH4+–jon kao izvor azota.
Proteini razlièitog porekla imaju razlièitu zastupljenost esencijalnih aminokiselina. Tako proteini
mleka (kazeini) sadrže sve esencijalne aminokiseline i to u proporciji optimalnoj za ishranu èoveka.
Proteini leguminoza, sadrže u višku lizin ali imaju malo metioninu, dok su proteini žitarica bogati u
metioninu, a siromašni u lizinu.
Biljke mogu sintetisati sve aminokiseline i kao izvor azota mogu koristiti nitrate, nitrite ili NH4+–
jone. Meðu njima, leguminoze, zahvaljujuæi simbiozi sa bakterijama azotofiksatorima roda Rhizobi-
um u svom korenu mogu koristiti i atmosferski azot. Mikroorganizmi se mnogo razlikuju po sposob-
nosti sinteze aminokiselina. Veæina njih je u stanju da sintetiše svih 20 osnovnih aminokiselina, kori-
stæi NH4+–jon kao izvor azota. Meðutim, bakterija Leuconostoc mesenteroides nije u stanju da sinte-
tiše 16 od 20 osnovnih aminokiselina. Zajednièko je za sintezu aminokiselina u svim živim sistemima
da se dešava u delimièno ili potpuno razlièitim biohemijskim putevima uz uèešæe veæeg broja enzi-
ma.
A. Biosinteza neesencijalnih aminokiselina

Glavni molekuli metabolizma azota u svim živim sistema su aminokiseline glutamat i glutamin.
Glavni put iskorišæavanja NH4+–jona u živim sistemima je proces aminacije a–ketoglutarata (inter-
medijer Ciklusa limunske kiseline) delovanjem enzima glutamat dehidrogenaze, pri èemu se dobija
glutamat. Tako nastali glutamat služi kao donor NH2–grupe za biosintezu ostalih aminokiselina u
procesu transaminacije (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). S
druge strane, glutamin je takoðe donor NH2–grupe u biosintetskim reakcijama, ali je i glavni rezervo-
ar azota u ži vim si ste mi ma. To je raz log što je en zim glu ta min sin te ta za, ko ji sin te ti še glu ta -
min, ve o ma kompleksno regulisan (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi), jer
obezbeðuje kontrolu metabolièkog fluksa jedinjenja sa azotom. Veæina prokariota poseduje i enzim
glutamat sintazu (flavoprotein), koja katalizuje reakciju biosinteze glutamina.
Glutamin sintetaze u sisara su aktivirane a–ketoglutaratom, koji je produkt oksidativne dezami-
nacije glutamata. Ovakva kontrola ima za cilj da spreèi akumulaciju toksiènog amonijaka u organi-
zmu.
NH2 O O
C O C O C O
+ +
CH2 CH2 NADPH+H NADP CH2
CH2 + CH2 2 x CH2
+ +
H3N CH C O H3N CH
COO COO COO
Glutamin a-Ketoglutarat Glutamat
Biosinteza alanina, aspartata i glutamata se odigrava u direktnoj transaminaciji odgovarajuæih

keto kiselina piruvata, oksalacetata i a–ketoglutarata. Asparagin i glutamin se sintetišu amidacijom
aspartata odnosno glutamata (Slika 1).
O O O O O
CH3 C COO C CH2 C COO C CH2 CH2 C COO
O O
Piruvat Oksalacetat a-Ketoglutarat
a-Amino kis. a-Amino kis. a-Amino kis.

1 2 3
a-Keto kis a-Keto kis a-Keto kis
H O H O H
H3C C COO C CH2 C COO C CH2 CH2 C COO
+ + +
NH3 O NH3 O NH3
Alanin Aspartat Glutamat
ATP
Glutamin 5
ADP
ATP
4
O H
AMP+PPi
C CH2 CH2 C COO
2 +
Glutamat OPO3 NH3
Glutamat-5-fosfat
O H NH3
C CH2 C COO 5
+ Pi
H2N NH3
Asparagin
O H
C CH2 CH2 C COO
H2N +
NH3
Glutamin
Slika 1. Put biosinteze alanina, aspartata, asparagina, glutamata i glutamina. (1) piruvat, (2) oksalacetat i (3) a–ketoglutarat
aminotransferaza, (4) asparagin sintetaza, (5) glutamin sintetaza.
U biosintezi asparagina od aspartata ukljuèena su dva strukturno razlièita enzima u živim siste-
mima. Jedan enzim je asparagin sintetaza èija je aktivnost zavisna od prisustva amonijaka kao dono-
ra NH2–grupe koji se nalazi samo u prokariotskih živih sistema. Drugi enzim je asparagin sintetaza
zavisna od glutamina (donor NH2–grupe) koji je prisutan i u prokariotskih i u eukariotskih živih si-
stema. U nekim sluèajevima, ovaj enzim može da koristi i amonijak kao donora NH2–grupe.
POGLAVLJE XXVII 353
O H O H
C CH2 CH2 C COO C CH2 CH2 C COO
O + O
NH3 5 NH
Glutamat C O
O CoA-SH
ATP
CH3
CH3 C S-CoA
1 Acetil-S-CoA N-Acetilglutamat
ADP
ATP
O H 6
ADP
C CH2 CH2 C COO
2 +
OPO3 NH3
O H
Glutamat-5-fosfat
C CH2 CH2 C COO
2
+ OPO3 NH
NAD(P)+H
2 + C O
NAD(P)
CH3
Pi
N-Acetilglutamat-5-fosfat
O H +
NAD(P)+H
C CH2 CH2 C COO
+ 7 +
H NH3 NAD(P)
Glutamat-5-semialdehid Pi
O H
3 H2O C CH2 CH2 C COO
Glutamat H NH
10
H2 C C H2 a-Ketoglutarat C O
H C C COO CH3
N H N-Acetilglutamat-5-semialdehid
D-Pirolin-5-karboksilat Glutamat
+ 8
NAD(P)+H a-Ketoglutarat
4 +
NAD(P) H
+
H3N CH2 CH2 CH2 C COO
H2 C C H2 NH
CH3COO 9
H C C COO H2O C O
H N H H
+ CH3
H H3N CH2 CH2 CH2 C COO N-Acetilornitin
+
Prolin Ornitin NH3
Urea ciklus
11
+
H2N H
C NH CH2 CH2 CH2 C COO
H2N +
NH3
Arginin
Slika 2. Put biosinteze prolina i arginina. (1) g–glutamil kinaza, (2) dehidrogenaza, (3) neenzimatski korak, (4) pirolin–5–kar-
boksilat reduktaza, (5) N–acetilglutamat sintaza, (6) acetilglutamat kinaza, (7) N–acetil–g–glutamil fosfat dehidrogenaza, (8)
N–acetil–ornitin–d–aminotransferaza, (9) acetilornitin deacetilaza, (10) ornitin–d–aminotransferaza, (11) konverzija ornitina
do u Urea ciklusu (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS).
COO Glutamat je prekursor za biosintezu prolina i arginina.

H C OH Konverzija glutamata u prolin ukljuèuje redukciju sekundarne
CH2 OPO3
2 COOH–grupe glutamata do aldehida, što je omoguæeno prethod-
nom fosforilacijom te grupe (Slika 2, reakcija 1), koju katalizuje
3-Fosfoglicerat
enzim g–glutamil kinaza. U ovoj reakciji nastaje glutamat–5–fos-
+
NAD fat, koji je nestabilno jedinjenje i biva redukovan do glutamat–5–
1 + semialdehida pod delovanjem specifiène dehidrogenaze (Slika 2,
NAD+H
reakcija 2). Ovaj produkt spontano ciklizuje u pirolin–5–karboksi-
COO lat (Slika 2, reakcija 3), koji se delovanjem enzima pirolin–5–kar-
C O
boksilat reduktaze prevodi u prolin (Slika 2, reakcija 4).
2
CH2 OPO3 Biosinteza arginina u E. coli otpoèinje acetilacijom amino
grupe glutamata pri èemu se dobija N–acetilglutamat (Slika 2, re-
3-Fosfohidroksipiruvat
akcija 5). Na taj naèin se odvajaju putevi biosinteze prolina i argi-
Glutamat nina. N– acetilovani glutamat se prvo prevodi do ornitina, gde je
2
a-Ketoglutarat kljuèan proces redukcija glutamata uz utrošak ATP-a (Slika 2, re-
akcije 6 i 7). Nastali N–acetilglutamat–5–semialdehid ne može da
COO spontano ciklizuje, kako to može neacetilovana forma u putu bio-
+
H3N C H sinteze prolina, veæ je supstrat za specifiènu transaminazu, koja
CH2 OPO3
2 daje N–acetilornitin (Slika 2, reakcija 8). Nakon hidrolize acetilne
grupe, nastaje ornitin, koji se procesom Urea ciklusa prevodi u ar-
3-Fosfoserin
ginin. Ornitin može da se sintetiše direktno iz glutamat–5–semial-
3
dehida (put biosinteze prolina), ako je ovaj molekul prisutan u vi-
Pi šku, pod delovanjem enzima ornitin–d–aminotransferaze (Slika 2,
reakcija 10).
H 3–fosfoglicerat je prekursor za biosintezu serina, cisteina i
HO CH2 C COO glicina. Intermedijer glikolize 3–fosfoglicerat je prekursor za bio-
+ sintezu serina (Slika 3). Prvi korak biosinteze je konverzija 2–OH
NH3
Serin grupe 3–fosfoglicerata u karbonilnu grupu delovanjem enzima 3–
fosfoglicerat dehidrogenaze, pri èemu se dobija 3–fosfohidroksi-
Slika 3. Biosinteza serina. piruvat (Slika 3, reakcija 1). Ovaj produkt se transaminira pod de-
lovanjem enzima PLP–zavisne specifiène aminotransferaze i na-
staje fosfoserin (Slika 3, reakcija 2). Prostom hidrolizom fosforne grupe fosfoserina u reakciji koju
katalizuje enzim fosfoserin fosfataza nastaje serin kao finalni proizvod (Slika 3, reakcija 3).
U biosinteza glicina, serin može uèestvovati kao supstrat na dva naèina: (a) serin se može direkt-
no konvertovati u glicin pod delovanjem enzima serin hidroksimetil transferaze u reakciji koja daje
kao produkt i N5,N10–metilen–THF (Slika 8, reakcija 4; Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKI-
SELINA i UREA CIKLUS), ili (b) kondenzacijom N5, N10–metilen–THF sa CO2 i NH4+ u reakciji
koju katalizuje enzim glicin sintaza (Slika 8, reakcija 3, reverzni put; Poglavlje: KATABOLIZAM
AMINOKISELINA i UREA CIKLUS).
Biosinteza cisteina se ostvaruje interakcijom serina i homocisteina, koji je intermedijer kataboli-

zma metionina, pri èemu se dobija cistation koji se razlaže na cistein i a–ketobutirat. Zapravo, cistein
se sintetiše prilikom katabolizma metionina (Slika 13, reakcije 1 do 6; Poglavlje: KATABOLIZAM
AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). S obzirom da je sulfidrilna grupa grupa cisteina poreklom
iz esencijalne aminokiseline metionina, to je razlog zašto je i cistein esencijalna aminokiselina. Bio-
sinteza cisteina u biljaka i bakterija odvija se u dva koraka, gde je prekursor serin. U prvom koraku
POGLAVLJE XXVII 355
sinteze dolazi do aktivacije –OH grupe serina putem acetilacije, dok se u drugom koraku acetilna
grupa zamenjuje sulfidom (Slika 4A). Sulfid se dobija u bakteriji E. coli redukcijom sulfata. Prvo se
sulfat aktivira delovanjem enzima ATP sulfurilaze i adenozin–5´–fosfosulfat (APS) kinaze pri èemu
se dobija 3´–fosfoadenozin–5´–fos fo sulfat (PAPS). Ova ko ak tivi rani sul fat se re du ku je u sul fid
pod de lo vanjem en zima PAPS reduktaze i sulfit reduktaze (Slika 4B).
A B
CH2 OH 2
+ ATP + SO4
H3N C H
+
COO H
ATP sulfurilaza
Serin PPi
O
O O
CH3 C S-CoA 5'
Acetil-S-CoA Serin O S P O CH2 Adenin
acetiltransferaza O
O O
CoA-SH H H
H H
O HO OH
+
CH2 O C CH3 Adenozin-5'-fosfosulfat (APS)
H3N C H
ATP
COO APS kinaza
O-Acetilserin ADP
2 +
S +H O O
O-Acetilserin 5'
(tiol) liaza O S P O CH2
CH3COO Adenin
O
O O
H3 H
CH2 SH H ' H
+
H3N C H O OH
COO O P O
Cistein O
3'-Fosfoadenozin- 5'-fosfosulfat (PAPS)
+
NADPH+H
PAPS reduktaza
+
3'-Fosfo-AMP + NADP
2
SO3
Sulfit
+
3 NADPH+H
Sulfit reduktaza
+
3 H2O + 3 NADP
2
S
Sulfid
Slika 4. A. Biosinteza cisteina u biljaka i bakterija. B. Redukcija sulfata do sulfida u E. coli.
B. Biosinteza esencijalnih aminokiselina

Putevi biosinteze esencijalnih aminokiselina otpoèinju od uobièajenih metabolièkih intermedije-
ra, ali su prisutni samo u mikroorganizama i biljaka. Ti putevi su kompleksni i ukljuèuju znatno veæi
broj koraka u odnosu na sintezu neesencijalnih aminokiselina. Na primer, sinteza aminokiselina lizi-
na, metionina i treonina, otpoèinje fosforilacijom aspartata od strane enzima aspartokinaze, koji je
prisutan samo u biljaka i mikroorganizama. Enzimi potrebni za sintezu esencijalnih aminokiselina su
najverovatnije prestali da budu funkcionalni u ranoj evoluciji životinja usled dostupnosti tih amino-
kiselina u vidu hrane.
Aspartat je prekursor za biosintezu lizina, metionina i treonina („aspartatska familija”). U

bakterija, aspartat je zajednièki prekursor za biosintezu lizina, metionina i treonina (Slika 5). Biosin-
teza ovih esencijalnih aminokiselina otpoèinje fosforilacijom aspartata, koju katalizuje enzim aspar-
tat kinaza, pri èemu se dobija aspartil–b–fosfat (Slika 5, reakcija 1). Neke specifiènosti ovog puta su
sledeæe: enzimi treonin sintaza (Slika 5, reakcija 5) i sukcinil–diaminopimelat aminotransferaza
(Slika 5, reakcija 13) zahtevaju koenzim PLP, koji omoguæava katalizu; enzim homocistein metil
transferaza (Slika 5, reakcija 9) je prisutan i u sisara.
Piruvat je prekursor za biosintezu leucina, izoleucina i valina („piruvatska familija”). Piruvat

je prekursor koji se dobija kao finalni proizvod glikolize (Poglavlje: GLIKOLIZA) ili u procesima
katabolizma aminokiselina. Biosinteza valina i izoleucina odvija se u pet istovetnih reakcija osim pr-
ve (Slika 6, reakcija 1). Prvu reakciju katalizuje enzim acetolaktat sintaza (zahteva koenzim TPP za
svoje delovanje), koja formira adukt piruvata sa TPP. Nastali adukt se dekarboksiliše u derivat hi-
droksietil–TPP koji interaguje sa drugim molekulom piruvata dajuæi acetolaktat ili sa a–ketobutira-
tom dajuæi a–aceto–a–hidroksibutirat (sinteza valina odnosno izoleucina) (Slika 6). Ove reakcije su
veoma slièane onim koje katalizuju enzimi piruvat dekarboksilaza (alkoholna fermentacija; Pogla-
vlje; GLIKOLIZA) ili transketolaza (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA).
Put biosinteze leucina se raèva od intermedijera puta biosinteze valina a–ketoizovalerata (Slika
6, reakcija 6).
Fosfoenolpiruvat i eritrozo–4–fosfat su prekursori za biosintezu aromatiènih aminokiseli-

na. Aromatiène aminokiseline fenilalanin, tirozin i triptofan imaju zajednièki biosintetski put do put
do horizmata (Slika 7).
Prekursor za biosintezu horizmata fosfoenolpiruvat (PEP) je poreklom iz glikolize (Poglavlje:

GLIKOLIZA), a eritrozo–4–fosfat je poreklom iz puta pentozo fosfata (Poglavlje: PUT PENTO-
ZO FOSFATA). Njihovom aldolnom kondenzacijom, koju katalizuje enzim dezoksiarabinoheptulo-
zonat sintaza, dobija se jedinjenje sa sedam C–atoma 3–dezoksiarabino–heptulozonat–7–fosfat (Sli-
ka 7, reakcija 1). Ovo jedinjenje se u sledeæem koraku ciklizuje u 5–dehidrokvinat (Slika 7, reakcija
2) i dalje konvertuje do horizmata. U toku ove konverzije, ukljuèuje se i drugi molekul fosfoenolpiru-
vata u reakciji koju katalizuje enzim piruvil–šikimat fosfat sintaza (Slika 7, reakcija 6). Na taj naèin
se formira COOH–grupa buduæih aminokiselina fenilalanina i tirozina. Šikimat, kao meðuproizvod
sinteze horizmata, ima veliki biološki znaèaj jer predstavlja prekursor za biosintezu lignina u biljaka.
Nastali horizmat je mesto raèvanja u biosintezi aromatiènih aminokiselina.
Horizmat se može prevesti u antranilat pod delovanjem enzima antranilat sintaze (Slika 8, reak-
cija 1) i preko njega serijom reakcija u triptofan. Enzim antranilat sintaza koristi glutamin kao donora
NH2–grupe dajuæi antranilat, a u toj reakciji se boèna grupa horizmata oslobaða u obliku piruvata.
Nastali antranilat se kondenzuje sa fosforibozilpirofosfatom (PRPP), koji je aktivirana forma ribozo
fosfata i koji je kljuèni intermedijer i u procesu sinteze histidina (videti dole), purinskih i pirimidin-
skih nukleotida (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA). U ovoj reakciji kondenzacije, koju
katalizuje enzim antranilat–fosforibozil transferaza, dolazi do uspostavljanja N–glikozidne veze iz-
meðu C1–atoma ribozo–5–fosfata i NH2–grupe antranilata, koja je favorizovana hidrolizom pirofos-
fata (Slika 8, reakcija 2).
POGLAVLJE XXVII 357
O H H
C CH2 C COO H3C CH C COO
O + +
NH3 OH NH3
Aspartat Treonin
ATP Pi
1 5
ADP H2O
O H H
C CH2 C COO CH2 CH2 C COO
2 + +
PO3 O NH3
2
NH3
O PO3
b-Aspartilfosfat Fosfohomoserin
+
NADPH+H ADP
2 + +
4
NADP + Pi NADP
ATP
+
NADPH+H H
O H
CH3 CH2 CH2 C COO
C CH2 C COO +
+ 3
C O H OH NH3
NH3
COO b-Aspartat-semialdehid Homoserin
Piruvat Sukcinil-S-CoA
6
10 HS-CoA
OH H H
CH2 C CH2 C COO CH2 CH2 C COO
+ +
C O H NH3 O Sukc. NH3
COO O-Sukcinilhomoserin
Cistein
10 7
H2O + Sukcinat
NADP
+ H
NADPH+H
H2C S CH2 CH2 C COO
+ +
11 H C NH3 NH3
OOC N COO OOC N COO
COO
Dihidropikolinat D-Piperidin-2,6- Cistation
dikarboksilat
Sukcinil-S-CoA CH3
12 8
HS-CoA C O + NH3
Glutamat
COO
OOC COO Piruvat
NH2
NH H
Sukc. 13 OOC O COO HS CH2 CH2 C COO
NH +
N-Sukcinil- a-Ketoglutarat
NH3
a,e-diaminopimelat Sukc.
N-Sukcinil-2-amino- Homocistein
H2O 5
14 6-keto-L-pimelat N -metil-THF
Sukcinat 9
THF
COO COO
+ + + H
NH3 C H H C NH3 CH2 NH3
CO2 CH3 S CH2 CH2 C COO
(CH2)3 (CH2)3 + (CH2)3
H +
+ 15 + + NH3
H C NH3 H C NH3 H C NH3 Metionin
16
COO COO COO
a,e-Diamino- mezo- a,e-Diamino- Lizin
pimelat pimelat
Slika 5. Biosinteza lizina, metionina i treonina („aspartatska familija” aminokiselina). (1) aspartokinaza, (2) b–aspartat semi-
aldehid dehidrogenaza, (3) homoserin dehidrogenaza, (4) homoserin kinaza, (5) treonin sintaza, (6) homoserin aciltransferaza,
(7) cistation–g–sintaza, (8) cistation–b–liaza, (9) homocistein metil transferaza, (10) dihidropikolinat sintaza, (11) D1–piperi-
din–2,6–dikarboksilat dehidrogenaza, (12) N–sukcinil–2–amino–6–ketopimelat sintaza, (13) sukcinil–diaminopimelat ami-
notransferaza, (14) sukcinil–diaminopimelat desukcinilaza, (15) diaminopimelat epimeraza; (16) diaminopimelat dekarboksi-
laza.
TTP HO H
O + O NH3
H3C C C COO
O +
CH3 C COO CH3 CH2 C COO H NH3
CH3 C COO 10
Piruvat a-Ketobutirat Treonin
Piruvat
CO2 CH3
H2C
CH3 C TTP 1
1 CH3 C C COO
OH O OH
O CH3 a-Aceto-
a-hidroksibitirat
CH3 C C COO
2
OH
a-Acetolaktat
CH3
2 H2C
CH3 C C COO
H3C OH O
CH3 C C COO H3C COO +
NAD(P)H+H
OH O CH3 C C CH2 COO + 3
NAD(P)
+
NAD(P)H+H H OH
3 +
NAD(P)
a-Izopropilmalat CH3
H2C H
H3C H Acetil-S-CoA 7
CH3 C C COO
CH3 C C COO
HO OH
HO OH 6 H3C COO a,b-Dihidroksi-
a,b-Dihidroksi- CH3 C C CH COO b-metilvalerat
izovalerat
CoA-SH
H H OH
b-Izopropilmalat 4
4 H2O
H2O +
NADH+H
8 + CH3
H3C NAD + CO2
CH3 C C COO H2C

H3C CH3 C C COO
H O
CH3 C CH2 C COO H O
a-Ketoizovalerat
H O a-Keto-
Glutamat b-metilvalerat
5 a-Ketoizokaproat
a-Ketoglutarat Glutamat
Glutamat 5
9 a-Ketoglutarat
H3C H a-Ketoglutarat
CH3 C C COO CH3

+ H3C H
H NH3 H2C H
Valin CH3 C CH2 C COO
+
CH3 C C COO
H NH3 +
H NH3
Leucin
Izoleucin
Slika 6. Biosinteza izoleucina, leucina i valina („piruvatska familija” aminokiselina). (1) acetolaktat sintaza, (2) acetolactat
mutaza, (3) reduktaza, (4) dehidrataza dihidroksi kiselina, (5) valin aminotransferaza, (6) a–izopropilmalat sintaza, (7) a–izo-
propilmalat dehidrataza, (8) izopropilmalat dehidrogenaza, (9) leucin aminotransferaza, (10) treonin deaminaza (serin dehi-
drataza).
POGLAVLJE XXVII 359
Fosfoenolpiruvat
(PEP)
2
HO O PO3
O COO
C COO C
Pi Pi HO COO
CH2 CH2
1
+
BH + HO C H
6 2
1 2 5 3 OH
O H H C OH O
4
H
C HO
H C OH H
H C OH 2
CH2 OPO3 5-Dehidrokvinat
H C OH 3-Dezoksiarabino-
CH2OPO3
2 heptulozonat-7-fosfat
3
Eritrozo-4-fosfat H2O
+
NADPH+H
COO COO COO
ADP ATP +
NADP
2
O3P O HO
5 OH 5 OH 5 OH
5 4
O
H H H H H
HO H HO H HO H
[ikimat-5-fosfat [ikimat 5-Dehidro{ikimat
2
O PO3
C COO
6
CH2
Pi
PEP
COO COO
Pi
2 CH2 CH2
O3P O
5 3 O C COO O C COO
7
H H H
HO H HO H
3-Enolpiruvil{ikimat-5-fosfat Horizmat
Slika 7. Biosinteza horizmata. (1) dezoksiarabinoheptulozonat sintaza, (2) dehidrokvinat sintaza, (3) 5–dehidrokvinat dehi-
drataza, (4) šikimat dehidrogenaza, (5) šikimat kinaza, (6) piruvil–šikimat fosfat sintaza, (7) horizmat sintaza.
Poslednje dve reakcije u biosintezi triptofana, katalizovane su od strane enzima triptofan sintaze
(Slika 8, reakcije 5 i 6). U bakterijama E. coli i Salmonella typhimurium ovaj enzim je tetramer (su-
bjedinièna struktura a2b2). Ovaj enzim može disosovati u dve a–subjedinice (29 kD) i b2–subjedini-
cu (43 kD). Izolovane subjedinice samostalno katalizuju parcijalne reakcije prevoðenja indol–3–gli-
cero fosfata u triptofan prema sledeæoj shemi:
(Slika 8, reakcija 5):

- subjedinica
INDOL - 3 - GLICEROL FOSFAT ¾a¾ ¾¾¾ ¾® INDOL + GLICERALDEHID - 3 - FOSFAT
(Slika 8, reakcija 6):
2 - subjedinica
INDOL + SERIN ¾b¾ ¾ ¾¾® TRIPTOFAN + H 2O
COO OOC CH2 C COO

CH2 O
7
O C COO
H
HO H HO H
Horizmat
+ Prefenat
NAD OH + CO2
Glutamin +
CO2 + NADH+H 8 10
Glutamat 1
+ O O
Piruvat
CH2 C COO CH2 C COO
COO
NH2
OH Fenilpiruvat
Antranilat 4-Hidroksifenil-
piruvat
PRPP Glutamat
2 Glutamat 11
PPi 9 a-Ketoglutarat
a-Ketoglutarat
COO H
H
CH2 C COO
CH2 C COO +
+ NH3
NH 2 NH3
CH2 OPO3
O
H H
H H Fenilalanin
OH Tirozin
HO OH
N-Fosforibozil-antranilat
OH OH
COO
2 H
HO C C C CH2 OPO3
CH2 C COO
C H H +
N H NH3
H N
H
Karboksifenilamino H
1-dezoksiribulozofosfat Triptofan
C O
HO C H
4 2 H2O
H2O + CO2 CH2 OPO3 6
Gliceraldehid- Serin
OH OH -3-fosfat
2
C C C CH2 OPO3
C H H 5
N H N
H H
Indol-3-glicerol fosfat Indol
Slika 8. Biosinteza triptofana, fenilalanina i tirozina iz horizmata. (1) antranilat sintaza, (2) antranilat–fosforibozil transferaza,
(3) N–fosforibozil–antranilat izomeraza, (4) indolglicero fosfat sintaza, (5) i (6) triptofan sintaza, (7) horizmat mutaza, (8) pre-
fenat dehidrogenaza, (9) tirozin aminotransferaza, (10) prefenat dehidrataza, (11) fenilalanin aminotransferaza.
POGLAVLJE XXVII 361
Postoje dva aktivna mesta na b2–subjedinici i svako sadrži PLP kao prostetièku grupu. Izuèava-
nje nativne konformacije enzima triptofan sintaze, pokazalo je da protein formira 150 Å dugaèak, si-
metrièni a–b–b–a kompleks, gde su aktivna mesta susednih a– i b–subjedinica udaljena oko 25 Å.
Ova aktivna mesta su povezana preko tunela, koji je dovoljno veliki da omoguæi prenos meðuproi-
zvoda indola. Na osnovu ovakve strukture enzima, zakljuèeno je da verovatno proces katalize sinteze
triptofana od strane triptofan sintaze otpoèinje vezivanjem indol–3–glicero fosfata za aktivno mesto
a–subjedinice, koje omoguæava oslobaðanje gliceraldehid–3–fosfata dok se indol smešta u tunel.
Slièno ovom mehanizmu, aktivno mesto b–subjedinice vezuje za sebe serin i katalizuje njegovu in-
terakciju sa indolom iz tunela, pri èemu se sintetiše triptofan i kao finalni proizvod oslobaða sa enzi-
ma. Fenomen u kome se intermedijer dve reakcije direktno prenosi sa jednog na drugo aktivno mesto
enzima naziva se kanalisanje reakcije. Kanalisanje ubrzava metabolièki put, spreèavajuæi da se inter-
medijer (indol – nepolarni molekul koji lako može da napusti bakterijsku æeliju) oslobodi sa enzima,
što uveæava efikasnost enzimske reakcije. To je pokazano eksperimentalno, jer pojedinaèno katalizo-
vane reakcije od strane a– i b–subjedinica su za dva do tri reda velièine sporije u odnosu na brzinu re-
akcije koju katalizuje a2b2–tetramer. Takoðe je i afinitet tetramera za supstrate neuporedivo veæi ne-
go što je to sluèaj sa samostalnim subjedinicama.
Drugi krak puta biosinteze aromatiènih aminokiselina od horizmata je njegova konverzija u pre-
fenat pod delovanjem enzima horizmat mutaze (Slika 8, reakcija 7), koji je prekursor za biosintezu
fenilalanina i tirozina. Mada sisari sintetišu tirozin hidroksilacijom fenilalanina, mnogi mikroorgani-
zmi sintetišu tirozin direktno iz prefenata.
Biosinteza histidina (Slika 9) je autonoman put koji poseduje sledeæe specifiènosti:
a) vezivanje fosforibozilpirofosfata (PRPP) za N1–atom ATP-a uz oslobaðanje pirofosfata (Sli-
ka 9, reakcija 1),
b) dolazi do degradacije adeninskog prstena ATP-a,
c) 5–aminoimidazol–4–karboksamid ribonukleotid (AICAR) (poreklom od ATP-a) oslobaða se
u toku biosinteze histidina, a on je intermedijer u biosintezi purina (Poglavlje: BIOSINTEZA NU-
KLEOTIDA) i
d) formiranje COOH–grupe histidina se odvija u dva koraka; oksidacijom alkoholne grupe histi-
dinola, pri èemu nastaje aldehidna forma histidinal, koja se dalje oksiduje u histidin. Ovu reakciju ka-
talizuje enzim histidinol dehidrogenaza (koenzim je NAD+) (Slika 9, reakcija 9). U svih ostalih ami-
nokiselina, COOH–grupa je poreklom iz odgovarajuæe keto kiseline.
Pet histidinskih C–atoma su poreklom iz PRPP, dok je šesti C–atom histidina (u imidazolovom
prstenu) poreklom iz ATP-a (C2–atom). Jedan N–atom imidazolnog prstena je takoðe poreklom iz
ATP-a (N1–atom), dok je drugi poreklom iz glutamina.
Neuobièajeni put biosinteze histidina od purina ide u prilog hipotezi da je prva osnova života na
planeti Zamlji bila zasnovana na molekulima RNK. S druge strane, aminokiselina histidin je èesta
kompo nen ta ak tiv nih me sta en zima ko ji ka talizu ju re ak ci je de lu ju æi kao nu kle o filni i/ili ge ne-
ralni kiselinsko/bazni katalizatori. Otkriæe da i RNK može imati katalitièke osobine (Poglavlje: EN-
ZIMOLOGIJA – Nukleaze) ukazuju da imidazolni prsten purina ima sliènu funkciju u sluèaju enzi-
ma koji imaju histidin u aktivnom mestu i u sluèaju ribozima (RNK enzima). Ovo sve ukazuje da je
put biosinteze histidina „fosil” tranzicije od RNK životnih formi na mnogo efikasnije životne forme
zasnovane na funkcionisanju proteina kao enzima umesto ribozima.
P O CH2 H NH2
O
N
C H H C N1
O P P +
H C C HC
2
N N
HO OH
Riboza P P P
Fosforibozilpirofosfat
(PRPP) 1 ATP
PPi
N N Riboza P P P N N Riboza P
HN N HN N
1 2 H2O PPi 1 2
P O CH2 O N C P O CH2 O N C
H H
C H H C 2 C H H C
H C C H H C C H
HO OH HO OH
1 , 1 ,
N -5-fosforibozil-ATP N -5-fosforibozil-AMP
3 H2O
N N Riboza P
4 5
O N N Riboza P N N Riboza P
H2N NH2 4 5 4 5
5-aminoimidazol- O O
4-karboksamid H2N N H2N N
1 2 1 2
ribonukleotid H N CH P O CH2 H N C
O
H
H C H 4 C H H C
H
N C O H C C H
HC 1 5
2 CH H C OH HO OH
N
C Glutamin H C OH Fosforibozilformimino-
H C OH Glutamat CH2 O P 5-aminoimidazol-4-
karboksamid ribonukleotid
H C OH Fosforibulozilformimino-
CH2 O P 5-aminoimidazol-4-
Imidazol glicerol karboksamid ribonukleotid
fosfat
6 H2O
H H H H
N N N N
HC 1 a-Ketoglutarat HC 1 HC 1 + HC 1
2 CH 2 CH 2 CH 2NADH+H 2 CH
Pi
C Glutamat C C + C
N N H2O N 2NAD N
CH2 CH2 CH2 CH2
7 + 8 + 9 +
C O HC NH3 HC NH3 HC NH3
CH2 O P CH2 O P CH2OH COO
Imidazol acetol L-Histidinol L-Histidinol Histidin
fosfat fosfat
Slika 9. Biosinteza histidina. (1) ATP fosforibozil transferaza, (2) pirofosfohidrolaza, (3) fosforibozil–AMP ciklohidrolaza,
(4) fosforibozilformimino–5–aminoimidazol karboksamid ribonukleotid izomeraza, (5) glutamin amidotransferaza, (6) imi-
dazol glicerol fosfat dehidrataza, (7) L–histidinol fosfat aminotransferaza, (8) histidinol fosfat fosfataza, (9) histidinol dehi-
drogenaza.
POGLAVLJE XXVII 363
C. Regulacija biosinteze aminokiselina
Brzina sinteze aminokiselina zavisi uglavnom od dva faktora: od kolièine enzima prisutnog u æe-
liji, što je posledica genetièke regulacije ekspresije gena i od aktivnosti samog enzima, o èemu æe ov-
de biti reèi. Najèešæi sluèaj kontrole enzimske aktivnosti, odvija se inhibicijom povratnom spregom.
Inhibicija povratnom spregom podrazumeva da krajnji produkt biosintetskog puta može delovati in-
hibitorno, najèešæe na enzim koji katalizuje prvu reakciju u tom putu, smanjujuæi ili blokirajuæi nje-
govu aktivnost (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Tako, npr., regulacija autonomnog puta
biosinteze histidina, ostvaruje se inhibicijom aktivnosti prvog enzima u reakciji ATP–fosforibozil
transferaze (Slika 9, reakcija 1) sa uveæanjem koncentracije sintetisanog histidina kao finalnog pro-
izvoda biosintetskog puta. Meðutim, regulacija biosinteze aminokiselina koje imaju zajednièke delo-
ve biosintetskih puteva je mnogo kompleksnija.
Regulacija biosinteze „aspartatske familije” aminokiselina lizina, metionina i treonina, ostvaruje
se na sledeæi naèin: enzim koji katalizuje prvu reakciju u biosintetskom putu je aspartokinaza (Slika
5, reakcija 1), koja u bakteriji E. coli postoji u tri izozimske forme: aspartokinaza I, II i III. Asparto-
kinaza I je inhibirana treoninom, dok lizin ili metionin nemaju efekta na ovaj izozim. Aspartokinaza
III je inhibirana lizinom, bez efekta ostale dve aminokiseline na njenu aktivnost, dok je metionin ko-
represor koji omoguæava represiju sinteze izozima aspartokinaze II. Pored toga, treonin i izoleucin su
korepresori koji onemoguæavaju sintezu izozima aspartokinaze I, dok je lizin korepresor koji kontro-
liše sintezu aspartokinaze II. Zahvaljujuæi izozimskim formama enzima aspartokinaze, postiže se ne-
zavisna kontrola sinteze sve tri aminokiseline i pored toga što imaju zajedièke delove biosintetskog
puta (Slika 5). Pored toga, postoji i kontrola povratnom spregom i autonomnih delova biosintetskog
puta nakon raèvanja. Tako metionin, kada je prisutan u višku u æeliji, inhibira aktivnost enzima ho-
moserin aciltransferaze, odnosno sintezu O–sukcinilhomoserina (Slika 5, reakcija 6), ne spreèavaju-
æi da se homoserin koristi za biosintezu treonina. Slièno, lizin u višku, inhibira enzim dihidropikoli-
nat sintazu, odnosno sintezu dihidropikolinata (Slika 5, reakcija 10), ostavljajuæi b–aspartat semial-
dehid za biosintezu metionina i treonina.
Regulacija biosinteze aromatiènih aminokiselina povratnom spregom je još složenija, jer ove
aminokiseline imaju zajednièki put do horizmata (Slika 10). Enzim dezoksiarabinoheptulozonat sin-
taza, koja katalizuje aldolnu kondenzaciju fosfoenol piruvata (PEP) i eritrozo–4–fosfata (Slika 7, re-
akcija 1) egzistira u bakteriji E. coli u tri izozimske forme od kojih je forma I inhibirana viškom tiro-
zina, forma II viškom fenilalanina, a forma III viškom triptofana. Ovakva separatna inhibicija omo-
guæava da se biosinteza zajednièkog intermedijera, horizmata, za sve tri aminokiseline (Slika 7) vrši
nesmetano sve dotle dok sve tri izozimske forme ne budu inhibirane odgovarajuæim aminokiselina-
ma. Totalna inhibicija sinteze horizmata se u sluèaju bakterija E. coli ostvaruje kada ona ima dovoljne
kolièine sve tri aminokiseline za opšte svoje zahteve, te nema potrebe za de novo sintezom ovih ami-
nokiselina.
Mesta raèvanja biosinteze fenilalanina i tirozina s jedne i triptofana s druge strane su takoðe me-
sto regulacije. Naime, postoje dva izozima enzima horizmat mutaze, koji konvertuje horizmat u pre-
fenat (Slika 8, reakcija 7), gde je forma I inhibirana povratnom spregom sa fenilalaninom, a forma II
sa tirozinom. Enzim antranilat sintaza je inhibirana sa triptofanom (Slika 10).
D. Metabolizam C1–jedinica: Uloga koenzima tetrahidrofolata (THF)

Mnogi biosintetski procesi zahtevaju dodavanje C1–jedinica na odreðene supstrate [metil (–
CH3), metilen (–CH2–), formil (–CH=O), formimino (–CH=NH) ili metenil (–CH=)] na metabolièke
prekursore. Nasuprot tome, mnogi katabolièki procesi podrazumevaju prihvatanje C1–jedinica sa ka-
Eritrozo-4-fosfat
+
I II III Izozimi
dezoksiarabinoheptulozonat
sintaze
3-dezoksiarabino-
heptulozonat-7-fosfat
Horizmat
Izozimi Antranilat
horizmat I II sintaza
mutaze
Prefenat Antranilat
Fenilalanin Tirozin Triptofan
Slika 10. Regulacija biosinteze aromatiènih aminokiselina. 000 = inhibicija reakcije.
tabolièkih intermedijera. Glavni prenosilac ovih jedinica u ìvim sistemima je tetrahidrofolat (THF),
derivat vitamina folane kiseline (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Opšti deo). Biljke i mikroorgani-
zmi sintetišu folnu kiselinu a sisari ne, te je dobijaju hranom ili od strane intestinalnih mikroorganiza-
ma.
C1–jedinice se vežu za N5–atom, N10–atom ili za oba N–atoma THF i moguæa je interkonverzija
razlièitih formi THF specifiènim enzimskim sistemima u zavisnosti od potreba živog sistema (Slika
11). Glavni izvor C1–jedinica je N5,N10–metilen–THF, koji se dobija konverzijom serina u glicin.
Ovaj produkt se dobija i razlaganjem glicina pod delovanjem enzima glicin sintaze, odnosno kom-
pleksa razgradnje glicina (Slika 8. – Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA
CIKLUS).
Histidin, takoðe, doprinosi nastanku C1–jedinica, jer u svom katabolizmu kao jedan od interme-
dijera daje i N5–formimino–THF (Slika 11 – Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i
UREA CIKLUS).
C1–jedinice u vidu rezerve u obliku THF–a mogu imati razlièite sudbine:
1. Mogu biti direktno korišæene kao N5,N10–metilen–THF u prevoðenju dezoksiribonukleotida
dUMP u dTMP delovanjem enzima timidilat sintaze (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA).
2. Mogu biti redukovane do N5–metil–THF koji se koristi za biosintezu metionina metilacijom
homocisteina (Slika 5, korak 9) ili
3. Mogu biti oksidovane preko N5,N10–metilen–THF-a do N10–formil–THF, koji se koristi za bi-
osintezu purinskih nukleotida (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLEOTIDA). Prokarioti koriste N10–
formil–THF da bi formirali inicijatornu tRNK za otpoèinjanje biosinteze proteina (formilmetionil–
tRNK).
POGLAVLJE XXVII 365
O CH3 H
H
N CH2 N R
4
H C COO HN3 5
6
10
+ H
2
NH3 1 8 7
H THF
Glicin H2N N N H
HO H H
5 Histidin
CH2 C COO N -metil-THF
+ +
NH3 5 10 NAD Glutamat
N ,N -Metilen-THF +
Serin Serin +
reduktaza NADH+H +
hidroksimetil NH4
transferaza
O CH2
HN H
H2O N CH2 N R C H
HN3 4 O
THF 5
6
10
H N CH2 N R
2 7 4
1 8 H HN3 5 10
Glicin H2N N N H
6
H
sintaza + H
2 7
NADH+H 1 8 H
+ 5 10 H2N N N H
+ N ,N -metilen-THF H
+ NH4 5
H3N CH2 COO + 5 10 NADP
+ N -formimino-THF
Glicin CO2 N ,N -Metenil-THF +
reduktaza NADPH+H
+ +
5
N -Formimino-THF
NAD
ciklodeaminaza
CH
O NH3
+
N CH2 N R
4
HN3 5
6
10
H
2 7
1 8 H
H2N N N H
H
5 10
N ,N -metenil-THF
5 10
N ,N -Metenil-THF H2O
ciklohidrolaza
ADP+Pi
O H
O C
H
N CH2 N R ATP
4
HN3 5
6
10
H
2 7
1 8 H
H2N N N H
H
ADP+Pi 10
10 N -Formil-THF
N -formil-THF izomeraza
HCO2 + ATP 10
N -Formil-THF
Format sintaza ADP+Pi
O H
THF ATP
O C H
N CH2 N R
4
HN3 5
6
10
H
2 7
1 8 H
H2N N N H
H
5
N -formil-THF
Slika 11. Intekonverzija C1–jedinica vezanih za THF.
E. Aminokiseline kao prekursori za biosintezu drugih biomolekula
Biosinteza biogenih amina. U ovu grupu jedinjenja spadaju g–aminobuterna kiselina (GABA),
histamin, serotonin, dopamin, epinefrin (sinonim: adrenalin) i norepinefrin (sinonim: noradrenalin).
Dopamin, epinefrin i norepinefrin se nazivaju i kateholaminima (sliènost prstena ovih amina sa kate-
holom).
Biosinteza ovih amina od odgovarajuæih aminokiselina je katalizovana specifiènim enzimima
dekarboksilazama, koje kao koenzim imaju piridoksal fosfat (PLP). Mehanizam delovanja dekar-
boksilaza aminokiselina se sastoji u tome što enzim stabilizuje Schiff-ov kompleks sa aminokiseli-
nom nakon formiranja Ca–karbanjona kao posledice eliminacije CO2 poreklom iz primarne COOH–
grupe aminokiseline. Zapravo, dekarboksilaze aminokiselina deluju na (b) vezu aminokiseline (Slika
2. – Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS).
Prekursor za biosintezu biogenog amina histamina je histidin, a za biosintezu GABA je gluta-
mat. Obe sinteze se odvijaju u jednom koraku, direktnom dekarboksilacijom ovih aminokiselina (Sli-
ka 12).
CO2
H
+
OOC CH2 CH2 C COO OOC CH2 CH2 CH2 NH3
+ Glutamat
NH3 dekarboksilaza g-Aminobuterna kis.
Glutamat (GABA)
CO2
H
+
HC C CH2 C COO HC C CH2 CH2 NH3
+ Histidin
N NH NH3 dekarboksilaza N NH
C C
H H
Histidin Histamin
Slika 12. Biosinteza histamina i g–aminobuterne kiseline (GABA).
Biosinteza biogenog amina serotonina od triptofana, otpoèinje hidroksilacijom indolnog prstena

triptofana u reakciji koju katalizuje enzim triptofan hidroksilaza, pri èemu nastaje intermedijer 5–hi-
droksitriptofan. Za aktivnost ovog enzima potreban je tetrahidrobiopterin kao donor redukcionog
potencijala (videti dole). Dekarboksilacijom 5–hidroksitriptofana dobija se serotonin (Slika 13).
H Triptofan H
HO
CH2 C COO hidroksilaza CH2 C COO
+ +
NH3 NH3
N N
H Tetrahidrobiopterin H
+
Triptofan O2 Dihidrobiopterin 5-Hidroksitriptofan
+ Dekarboksilaza
H2 O aromati~nih
amino kis. CO2
HO +
CH2 CH2 NH3
Slika 13. Biosinteza serotonina. N

H
Serotonin
POGLAVLJE XXVII 367
H
Prekursor za biosintezu epinefrina i norepinefrina je ti-
HO CH2 C COO rozin (Slika 14). U prvom koraku, tirozin se hidroksiluje u
+
NH3 3,4–dihidroksifenilalanin (L–DOPA) pod delovanjem enzi-
Tirozin ma tirozin hidroksilaze, enzima koji zahteva tetrahidrobiop-
terin kao donora redukcionog potencijala (Slika 14, reakcija
Tetrahidrobiopterin 1). Ova reakcija hidroksilacije je slièna reakciji hidroksilaci-
+
Tirozin O2 je triptofana u procesu sinteze serotonina, a ima istu osnovu
hidroksilaza
1 kao i reakcija hidroksilacije fenilalanina u procesu kataboli-
Dihidrobiopterin zma ove aminokiseline. I u ovim reakcijama dolazi do kon-
+ verzije tetrahidrobiopterina u dihidrobiopterin. Regeneraci-
H2O
HO ja tetrahidrobiopterina se vrši na istovetan naèin kao u sluèa-
H
ju katabolizma fenilalanina (Slike 19. i 20. – Poglavlje: KA-
HO CH2 C COO TABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS).
+
NH3 Nastali L–DOPA se de kar bok si lu je de lo vanjem en zima
Dihidroksifenilalanin Melanin de kar bok si la ze aro ma tiè nih a m i n o k i s e l i n a ( isti en-
(L-DOPA) zim dekarboksiluje 5–hidroksitriptofan u putu biosinteze se-
Dekarboksilaza 2 rotonina – Slika 13), pri èemu se dobija dopamin (Slika 14,
aromati~nih reakcija 2). Dopamin je supstrat za enzim dopamin hidroksi-
amino kis. CO2
lazu, koja sintetiše norepinefrin (Slika 14, reakcija 3). Ovaj
enzim zahteva za svoju aktivnost dva Cu+–jona i askorbat. U
HO
sledeæem koraku se sintetiše epinefrin i to metilacijom nore-
+ pinefrina, gde je S–adenozilmetionin (SAM) donor metil
HO CH2 CH2 NH3
grupe (intermedijer katabolizma metionina – Poglavlje: KA-
TABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS), a
Dopamin
enzim metiltransferaza (Slika 14, reakcija 4). Interesantno je
Dopamin Askorbat + O2 napomenuti da se enzim metiltransferaza znaèajno aktivira
hidroksilaza 3
Dehidroaskorbat glukokortikoidnim hormonima u uslovima stresa, te uslo-
+ H2O vljava brzu sintezu epinefrina. Jedan od intermedijera ovog
HO puta, L–DOPA je i prekursor za sintezu tamnog pigmenta
OH kože melanina.
+
HO C CH2 NH3
Serin je prekursor za dobijanje važnog neurohumoral-
H nog agensa acetilholina, koji se vezuje za holinergiène re-
Norepinefrin ceptore na skeletnim mišiæima i izaziva njihovu kontrakciju.
Acetilholin se dobija u procesu dekarboksilacije serina i ace-
S-Adenosilmetionin
(SAM) tilacije nastalog holina (Slika 15).
Metiltransferaza 4
S-Adenozilhomocistein Biogeni amini su fiziološki aktivni molekuli i predsta-
vljaju hormone ili neurotransmitere. Tako je epinefrin uklju-
HO èen u kontrolu metabolizma glikogena, jer aktivira enzim
OH
HO C CH2 N CH3
adenilat ciklazu, koja indukuje katabolizam glikogena (Po-
glavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). U stre-
H H
snim situacijama, epinefrin poveæava broj otkucaja srca i
Epinefrin
brži protok krvi ka mišiæima, pluæima i mozgu. Nedostatak
Slika 14. Biosinteza epinefrina i norepinefrina. dopamina izaziva Parkinson-ovu bolest, koja se ispoljava u
stalnom treperenju mišiæa. Serotonin je neurohumoralni
agens i izaziva kontrakciju glatkih mišiæa. Nalazi se u centralnom nervnom sistemu (utièe na transmi-
siju impulsa), u bubrezima i u otrovu ose. Jedan od glavnih molekula za funkcionisanje mozga u ži-
votinja je GABA, koja je inhibitor neurotransmisije u sinapsama. Histamin je vazodilatator, stimuliše
sekreciju æelija mukoze želuca i ukljuèen je u alergijski odgovor organizma.
CH2 OH Serin CH3
H2 N C H dekarboksilaza (PLP) Transmetilaza +
H2N CH2 CH2 OH H3C N CH2 CH2 OH
COOH Etanolamin 3 SAM CH3 Holin
CO2 3 SAH
Serin
O
Holinacetilaza
CH3 C S CoA
CH3 O Acetil-S-CoA
+
H3C N CH2 CH2 O C CH3 HS CoA
CH3
Acetilholin
Slika 15. Biosinteza acetilholina.
Ostali derivati aminokiselina. Pored biogenih amina, aminokiseline su prekursori i za druge

važne biomolekule živog sistema. Tako su za biosintezu porfirinskog prstena hema (Poglavlje: BIO-
ENERGETSKI PRINCIPI) u sisara i hlorofila u biljaka, prekursori glicin i sukcinil–S–CoA. Hem
je prostetièka grupa esencijalna za aktivnost mnogih proteina, kao što su hemoglobin i mioglobin
(odgovorni za transport kisenika) ili citohromi (odgovorni za procese oksido–redukcije). Dva glavna
lokaliteta biosinteze hema su eritroidne æelije (sintetišu oko 85% hema) i æelije jetre koje sintetišu
najveæi deo preostalog hema, potrebnog za funkcionisanje organizma (Slika 16).
S druge strane, u katabolizmu hema, oksidativnom degradacijom porfirinskog prstena, dobija se
zeleno obojeno jedinjenje biliverdin (linearni tetrapirol), koji se redukuje u crveno–oranž obojeno je-
dinjene bilirubin. Normalni humani eritrociti imaju dužinu trajanja od 120 dana. Istrošeni eritrociti se
eliminišu iz cirkulacije u slezinu, gde se apoprotein hemoglobina (globin) hidrolizuje do slobodnih
aminokiselina, a hem se opisanom oksidacijom i redukcijom prevodi u bilirubin. Nastali bilirubin,
koji je visoko lipofilno, hidrofobno jedinjenje se iz slezine prebacuje u krvotok gde interaguje sa se-
rum albuminima, koji omoguæavaju njegov transport do jetre. U jetri se bilirubin veže za glukuronat
(donor glukuronata je UDP–glukuronat) u reakciji koju katalizuje enzim bilirubin glukuronil tran-
sferaza što ga èini solubilnim u vodenom rastvoru. Konjugat bilirubina sa dva glukuronata je biliru-
bin diglukuronat, koji se sekretira u žuènu kesu, a odatle u intestinalni trakt. Intestinalne bakterije po-
seduju enzime koji hidrolizuju glukuronske grupe sa konjugata i u više koraka prevode bilirubin, iz-
meðu ostalog, i u urobilinogen. Izvesna kolièina urobilinogena se reapsorbuje u intestinumu i tran-
sportuje krvotokom do bubrega, gde se konvertuje u žuto obojeni urobilin, koji daje karakteristiènu
boju urinu. Najveæi deo urobilinogena se mikrobiološki konvertuje u tamno crveno–braon jedinjenje
sterkobilin, koji je glavna boja fecesa. Narušavanje metabolizma bilirubina u èoveka, rezultira u nje-
govom nagomilavanju u organizmu što izaziva promenu boje kože i beonjaèa u žutu (bolest: žutica).
Najnovija istraživanja su pokazala da je bilirubin veoma efikasan antioksidant, dok biliverdin to
nije. Šta više, vezivanjem dva hidroperoksi radikala za bilirubin, on se konvertuje u biliverdin. Da-
nas se smatra da bilirubin vezan za serum albumin, urat i askor bat èine najznaèajniju familiju
antioksidanata u krvotoku, odnosno familiju zaštitnih jedinjenja protiv peroksida rastvornih u vodi.
Bilirubin u membranama je, takoðe, visoko potentni antioksidant, sliènog nivoa antioksidantske ak-
tivnosti vitamina E. Ova izuèavanja su pokazala da su krajnji produkti katabolizma odreðenih jedi-
njenja mogli biti selektirani tokom evolucije za opštu korist organizma.
Aminokiseline su i važni prekursori za biosintezu purina, pirimidina i koenzima. Tako je šest od
devet atoma purinskog prstena i èetiri od šest atoma pirimidinskog prstena poreklom od aminokiseli-
na, dok je reaktivni terminus koenzima A (HS–CoA) poreklom iz aminokiseline cisteina, a nikotina-
midski prsten NAD+-a je poreklom iz aminokiseline triptofana (Poglavlje: BIOSINTEZA NUKLE-
OTIDA). Reaktivni terminus sfingozina (intermedijera u sintezi sfingolipida) je poreklom od amino-
kiseline serina (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
POGLAVLJE XXVII 369
Mitohondrija
Ciklus M V
limunske
kiseline
HC CH
N
H
M M
N N
P V
H
N
O HC CH
Ferohelataza
OOC CH2 CH2 C S-CoA 2+ Protoporfirinogen
Fe oksidaza
Sukcinil-S-CoA P M
Protoporfirin IX
+ M V M V
+
H3N CH2 COO
Glicin HC CH H2 C CH2
N N
H
M M M M
Sintaza N Fe N NH HN
d-aminolevulinata P V P V
H
N N
HC CH H2 C CH2
CO2
O P M P M
OOC CH2 CH2 C CH2 NH2 HEM Protoporfirinogen IX
d-Aminolevulinska kis. (ALA) Koproporfirinogen
2 CO2
oksidaza
Citosol
ALA M P
Porfobilinogen
sintaza
H2 C CH2
N
COO H
M M
OOC CH2 NH HN
H2C CH2 P P
4x H
N
H2 C CH2
H2C 4 NH3
N Uroporfirinogen
NH2 H A P dekarboksilaza P M
Porfobilinogen (PBG)
Koproporfirinogen III
Uroporfirinogen H2 C CH2
sintaza N
H
+ A A 4 CO2
UroporfirinogenIII NH HN
kosintaza P P
H
N
H2 C CH2
P A Uroporfirinogen III
Slika 16. Opšta shema biosinteze hema. A = acetilni ostatak (–CH2–COO–), P = propionilni ostatak (–CH2–CH2–COO–), M =
metilni ostatak (–CH3) i V = vinilni ostatak (–CH2==CH2).
Glutation se sintetiše od aminokiselina glutamata, cisteina i glicina (Slika 17). Ovaj tripeptid sa-
drži neuobièajenu g–amidnu vezu i ima veliki biološki znaèaj. Ukljuèen je u procese detoksifikacije
organizma od peroksida uz pomoæ enzima glutation peroksidaze (ima za sebe kovalentno vezan atom
selena); transportu aminokiselina i metabolièkim procesima (aktivnost enzima homogenitizat dioksi-
genaze je uslovljena prisustvom glutationa – Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i
UREA CIKLUS); balans izmeðu redukovane forme (GSH) i oksidovane forme (GSSG) glutationa
(dva molekula glutationa vezana disulfidnim mostom preko boènih grupa cisteina) omoguæava odr-
àvanje sulfhidrilnih grupa intracelularnih proteina u korektnom oksidovanom stanju, potrebnom za
odràvanje nativne konformacije proteina (Poglavlje: PROTEINI). Biosinteza glutationa od gluta-
mata, cisteina i glicina, katalizovana je delovanjem dva enzima g–glutamilcistein sintetaze i glutation
sintetaze, gde je ATP donor energije (Slika 17, reakcije 1 i 2). Uloga ATP-a je da aktivira karboksilnu
grupu glutamata formirajuæi visokoenergetski acil–fosfatni intermedijer. Razgradnja glutationa
(GSH) ukljuèuje enzime g–glutamil transpeptidazu, g–glutamil ciklotransferazu, 5–oksoprolinazu i
intracelularnu proteazu (Slika 17, reakcije 3 do 6). U ovaj proces razgradnje glutationa ukljuèen je i
g–glutamilni ciklus, koji omoguæava transport aminokiselina u æeliju, proces koji zahteva hidrolizu
ATP-a kao donora energije. Transport aminokiselina se dešava zato što je sinteza glutationa intrace-
lularna, dok je enzim g–glutamil transpeptidaza, koji uèestvuje u razgradnji glutationa membranski
protein i to lociran na spoljnoj strani citoplazmatiène membrane æelija. Razgradnja glutationa otpoèi-
nje njegovim transportom na spoljnu stranu citoplazmatiène membrane, gde enzim g–glutamil tran-
speptidaza katalizuje odvajanje g–glutamilne grupe glutationa i njeno vezivanje za aminokiselinu iz
spoljne sredine (najèešæe cistein ili metionin) (Slika 17, reakcija 3). Kompleks g–glutamil–aminoki-
selina se transportuje natrag u æeliju, gde dolazi do njegove razgraðe od strane enzima g–glutamil ci-
klotransferaze, pri èemu se dobija 5–oksoprolin i slobodna, u citoplazmu unešena, aminokiselina
(Slika 17, reakcija 4). Nastali 5–oksoprolin se hidrolizuje uz utrošak ATP-a, pri èemu se dobija gluta-
mat koji se koristi za biosintezu glutationa.
SH
H O CH2 O
+
H3N C CH2 CH2 C N CH C N CH2 COO
Van}elijska
COO H H amino kis.
ADP+Pi
Glutation
3
2
ATP
CH2 COO
+
SH NH3 6 Cys-Gly
H O CH2 Glicin H O
+ +
H3N C CH2 CH2 C N CH COO H3N C CH2 CH2 C AK
COO H SH COO
g-Glu-Cys CH2
+
H3N C COO
H 4
ADP+Pi
1 Cistein
Une{ena
ATP amino kis.
H H2C CH2
+
H3N C CH2 CH2 COO
OOC CH C O
COO N
Glutamat H
5-oksoprolin
5
ADP+Pi ATP + 2 H2O

Slika 17. Biosinteza glutationa i g–glutamilni ciklus. (1) g–glutamilcistein sintetaza, (2) glutation sintetaza; (3) g–glutamil
transpeptidaza, g–glutamil ciklotransferaza, (5) 5–oksoprolinaza, (6) intracelularna proteaza.
BIOSINTEZA NUKLEOTIDA
Biosinteza nukleotida je najznaèajniji proces u živim sistemima, pošto nukleotidi imaju veliki
broj razlièitih funkcija u živim sistemima (Poglavlje: NUKLEINSKE KISELINE).
A. Biosinteza purinskih ribonukleotida

Izuèavanje biosinteze purinskih nukleotida poèelo je 40-tih godina ovog veka, a 1948. godine,
John Buchanan je na osnovu rezultata eksperimenata sa golubovima, definisao poreklo atoma u pu-
rinskom prstenu. On je hranio golubove razlièitim jedinjenjima obeleženim izotopima i pratio pojavu
obeleženih atoma u mokraænoj kiselini (derivat purina), koja je proizvod ekskrecije viška azota u pti-
ca (Poglavlje: KATABOLIZAM NUKLEOTIDA). Ti rezultati su pokazali da je N1–atom poreklom
iz aspartata (Asp), da su C2– i C8–atomi poreklom iz formil grupe, koja se prenosi sa N10–formil–te-
trahidrofolata (N10–formil–THF) (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA), da su N3– i N9–
atomi poreklom iz glutamina (Gln), da su C4–, C5– i N7–atomi poreklom iz glicina (Gly), a C6–atom
poreklom iz bikarbonatnog jona – HCO3– (CO2). Dalja istraživanju su pokazala da put biosinteze oba
purinska nukleotida otpoèinje sa fosforibozil pirofosfatom (PRPP) i zajednièki je do inozin mono-
fosfata (IMP). Od IMP putevi biosinteze adeninskog i guaninskog nukleotida se razdvajaju. Takoðe
je naðeno da se biosinteza purinskih nukleotida odigrava formiranjem heterocikliènog prstena purina
na ribozo–5–fosfatu (R–5–P) (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA). Ovakva strategija biosinte-
ze purina, prisutna je kod veoma evolutivno udaljenih živih sistema, npr. bakterija E. coli, kvasac, go-
lub, èovek, što znaèi da je ovaj proces rano fiksiran u evoluciji živih sistema.
Zajednièki put biosinteze IMP-a, ostvaruje se kroz jedanaest sukcesivnih hemijskih reakcija
(Slika 1), i to:
Aktivacija ribozo–5–fosfata (R–5–P). Polazni prekursor za biosintezu purinskih nukleotida je
R–5–P. On je supstrat za enzim ribozo–5–fosfat pirofosfokinazu, koja katalizuje prebacivanje piro-
fosfata (PPi) iz ATP-a na C1–atom R–5–P, pri èemu se dobija prvi intermedijer u sintezi, fosforibozil–
a–pirofosfat (PRPP) (Slika 1, reakcija 1). Ova reakcija se ostvaruje putem nukleofilnog napada C1–
OH grupe R–5–P na b–fosforni atom ATP-a. Ova reakcija je jedinstvena po tome što se iz ATP-a di-
rektno prenosi pirofosfatna (PPi) grupa na C1–atom R–5–P, koji ostaje u a–konfiguraciji. Produkt re-
akcije PRPP je prekursor za biosintezu aminokiselina histidina i triptofana, (Poglavlje: BIOSINTE-
ZA AMINOKISELINA), kao i za biosintezu pirimidinskih nukleotida (videti dole). Ugraðivanje
N9–atoma. Enzim amidofosforibozil transferaza katalizuje zamenu PPi sa NH2–grupom poreklom iz
sekundarne NH2–grupe glutamina (Gln) (oslobaða se glutaminska kiselina – Glu), pri èemu nastaje
b–5–fosforibozilamin (Slika 1, reakcija 2). U ovoj reakciji dolazi do promene konfiguracije C1–ato-
ma riboze, pri èemu se dobija N–glikozidna veza u b–konfiguraciji, što je i veza u finalnim nukleoti-
dima. Ova reakcija ne zahteva dodatnu energiju usled hidrolize PPi.
Ugraðivanje C4–, C5– i N7–atoma. Enzim glicinamid ribonukleotid sintetaza katalizuje usposta-
vljanje amidne veze izmeðu karboksilne grupe glicina i amino grupe b–5–fosforibozilamina, pri èe-
mu nastaje glicinamid ribotid (GAR) (ribotid – skraæenica od ribonukleotid) (Slika 1, reakcija 3).
Ova reakcija se ostvaruje uz prisustvo ATP-a, odnosno uz njegovu hidrolizu na ADP + Pi, koji uèe-
stvuje u formiranju intermedijera glicina sa fosforilisanom COOH–grupom. Ovako aktiviran fosfori-
lisani glicin, integaruje sa NH2–grupom b–5–fosforibozilamina. Ovo je jedina reakcija u biosintezi
purinskih nukleotida u kojoj se ugraðuje više od jednog atoma purinskog prstena.
N
P O CH2 H HC
5 O CH AIR
H H a C5
H OH N
H2N
HO OH Ribozo-5-P
a-D-Ribozo-5-fosfat ATP + HCO3
7 AIR karboksilaza
ATP ADP +Pi
Ribozo-5-fosfat
1 pirofosfokinaza
AMP OOC N
C4
H CH
P O CH2
5 O C5
AICR
N
H H a H2N
H O P P Ribozo-5-P
HO OH Asp +ATP
Fosforibozilpirofosfat (PRPP) AISCAR sintetaza
8
ADP +Pi
Gln +H2O Amidofosforibozil
2 COO O
transferaza
Glu +PPi
H C NH C N
C4
P O CH2 NH2 AISCAR CH2 CH
5 O C5
COO N
H H b H2N
H H Ribozo-5-P
HO OH
b-5-Fosforibozilamin Fumarat 9 Adenilosukcinat
liaza
Gly +ATP O
3 GAR sintetaza C
ADP +Pi N
H2N C4
CH2 NH2 CH AICAR
C5
O C N
H2N
P O CH2 NH
5 O Ribozo-5-P
H H 10
N -formil-THF
H H AICAR
10 transformilaza
HO OH THF
O
GAR
10 C
N -formil-THF N
H2N C4
4 GAR transformilaza CH FAICAR
THF O HC C5
N
N
H H
N Ribozo-5-P
H2 C CH
11 IMP ciklohidrolaza
O C O H2O
NH O
Ribozo-5-P C N
HN C
FGAR CH
ATP+ Gln +H2O HC C
FGAmR N
5 N
ADP+ Glu +Pi sintetaza
P O CH2
H 5 O
N ATP ADP +Pi H H
H2 C CH H H
6
O HO OH
HN C
NH AIR sintetaza Inozin monofosfat (IMP)
Ribozo-5-P
FGAmR
Slika 1. Put biosinteze inozin monofosfata (IMP).

POGLAVLJE XXVIII 373
R
, Ugraðivanje C8–atoma. U ovoj reakciji dolazi do
prenosa formil–grupe sa N10–formil–THF na NH2–gru-
C O
pu GAR-a, pri èemu se dobija formilglicinamid ribotid
NH
O (FGAR). Ovu reakciju katalizuje enzim GAR transfor-
C R
,, R
milaza (Slika 1, reakcija 4). Reakcija se odvija preko
FGAR
NH2 (amidna forma) nukleofilnog napada amino grupe GAR-a na ugljeni-
Glutamin kov atom formil grupe na N10–formil–THF-u.
E-SH Ugraðivanje N3–atoma. Sekundarna NH2–grupa
R
,
drugog glutamina se prebacuje na rastuæi purinski pr-
C O sten FGAR, pri èemu se dobija formilglicinamidin ribo-
O +
E-S C R
,, NH tid (FGAmR). Ova reakcija je katalizovana enzimom
R FGAmR sintetazom (Slika 1, reakcija 5), a omoguæena
NH2
FGAR je hidrolizom ATP-a, koji je ukljuèen u formiranje fos-
H2O (izoamidna forma)
E-SH ATP foril–estarskog intermedijera FGAR-a. Nastali inter-
ADP
medijer reaguje sa „NH3” (poreklom od sekundarne
O , NH2–grupe Gln) nastalom u procesu tranzitornog for-
O C R
,, +
,,NH ,, R miranja tetraedralnog intermedijera enzim–Gln tioe-
3 2
C O PO3 stra. Nastali fosfo]amino adukt eliminiše Pi i dobija se
NH2 +
NH imino produkt FGAmR (Slika 2).
Glutamat
R
Formiranje imidazolnog prstena. Nastali FGAmR
je supstrat za enzim aminoimidazol (AIR) sintetazu, ko-
R
, ja koristeæi hidrolizu ATP-a katalizuje intramolekulsku
2 kondenzaciju koja rezultira u sintezi 5–aminoimidazol
H2 N C O PO3
ribotida (AIR) (Slika 1, reakcija 6).
NH
R Ugraðivanje C6–atoma. C6–atom je poreklom iz
CO2. U ovoj reakciji karboksilacije AIR-a dobija se 5–
Pi
aminoimidazol–4–karboksilat ribotid (AICR) (Slika 1,
R
, reakcija 7). Ovu reakciju katalizuje enzim AIR karbok-
HN C silaza koja, za razliku od ostalih karboksilaza, ne koristi
NH biotin kao koenzim. Enzim AIR karboksilaza bakterije
R E. coli sastoji se od dva proteina (PurE i PurK – kodira-
FGAmR ni od odgovarajuæih gena purE i purK), koji nisu u di-
rektnoj asocijaciji. Sam PurE protein katalizuje reakci-
Slika 2. Mehanizam delovanja enzima FGAmR sinte-
taze (E–SH). „NH3” – oznaèava status azota iz gluta- ju karboksilaci–
je, ali pošto je njegov Km za bikarbonat-
mina, koji se najverovatnije ne izmenjuje sa okolini jon (HCO3 ) 110 mM veæi od fiziološke koncentraci-
nom. je ovog jona (fiziološka koncentracija je 100 mM) reak-
cija se ne može odvijati dovoljno brzo. Meðutim, prisu-
stvo PurK proteina smanjuje potrebnu koncentraciju bikarbonatnog jona za katalitièko delovanje Pu-
rE proteina za više od 1000 puta, te se reakcija karboksilacije dešava izuzetno brzo. Ovakva aktivnost
PurK proteina zahteva istovremenu hidrolizu ATP-a na ADP + Pi i to u molarnom odnosu 1:1 za sin-
tezu AICR-a.
Ugraðivanje N1–atoma. Amino grupa asparaginske kiseline (Asp) u reakciji amidne kondenzaci-
je sa AICR, koja je favorizovana hidrolizom ATP-a, daje 5–aminoimidazol–4–(sukcinilokarboksa-
mid) ribotid (AISCAR). Ova reakcija je katalizovana enzimom AISCAR sintetazom (Slika 1, reakcija
8).
Eliminacija fumarata. AISCAR je supstrat za enzim adenilosukcinat liazu, koja iz njega uklanja
fumarat, pri èemu se dobija 5–aminoimidazol–4–karboksamid ribotid (AICAR) (Slika 1, reakcija 9).
Ova reakcija nije direktno energetski zavisna od hidrolize ATP-a, jer se energija utrošena u reakciji 8
iskorišæava i u reakciji 9. Reakcije 8 i 9 su veoma hemijski sliène sa reakcijama u Urea ciklusu u koji-
ma se citrulin aminira sa Asp da bi nastao argininosukcinat, koji se u sledeæoj reakciji razlaže na argi-
nin i fumarat (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). AICAR se ta-
koðe formira u procesu biosinteze histidina u biljaka i mikroorganizama, ali ne doprinosi neto sintezi
purinskih nukleotida, pošto je poreklom iz ATP-a (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA).
Ugraðivanje C2–atoma. U ovoj reakciji se ugraðuje poslednji atom purinskog prstena, èiji je do-
nor N10–formil–THF pri èemu nastaje 5–formaminoimidazol–4–karboksamid ribotid (FAICAR)
(Slika 1, reakcija 10). Ova reakcija je katalizovana enzimom AICAR transformilazom. U bakterija,
reakcije 4 i 10 su inhibirane sulfonamidima, koji su strukturni analozi p–aminobenzoata te inhibiraju
biosintezu folata. Stoga je glavni baktericidni efekat sulfonamida inhbicija biosinteze nukleinskih ki-
selina. Životinje, ukljuèujuæi i èoveka, ne mogu sintetisati folat te ga moraju unositi hranom da bi sin-
tetisale nukleotide.
Formiranje purinskog prstena. Ciklizacija FAICAR u inozinmonofosfat (IMP) uz eliminaciju
vode je katalizovana enzimom IMP ciklohidrolazom (Slika 1, reakcija 11). Za razliku od reakcije 6
(ciklizacija imidazolnog prstena), ciklizacija FAICAR u IMP ne zahteva hidrolizu ATP-a. Na ovaj
neèin se dobija prvi purinski nukleotid. IMP se ne akumulira u æelijama veæ se veoma brzo prevodi u
dva purinska nukleotida, adenozin monofosfat (AMP) i gvanozin monofosfat (GMP), èija se biosin-
teza odigrava razlièitim putevima (Slika 3).
Biosinteza AMP-a se ostvaruje zamenom 6–keto grupe IMP-a amino grupom u dve sukcesivne
reakcije. U prvoj reakciji, Asp se vezuje preko svoje NH2–grupe za IMP što je omoguæeno istovreme-
nom hidrolizom GTP-a, pri èemu nastaje adenilosukcinat. Ova reakcija je katalizovana enzimom
adenilosukcinat sintetazom (Slika 3, reakcija 1). Drugu reakciju katalizuje enzim adenilosukcinat li-
aza, koja eliminiše fumarat, dajuæi AMP (Slika 3, reakcija 2). Ovaj enzim je katalizovao i reakciju 9 u
biosintezi IMP-a (Slika 1, reakcija 9).
Biosinteza GMP-a od IMP se, takoðe, ostvaruje preko dve sukcesivne reakcije. U prvoj reakciji,
koju katalizuje enzim IMP dehidrogenaza, IMP se oksiduje u ksantozin monofosfat (XMP). Koen-
zim ovog enzima je NAD+ (Slika 3, reakcija 3). Nastali XMP se aminira sekundarnom NH2–grupe
Gln pri èemu se dobija GMP. Ova reakcija se odvija uz istovremenu hidrolizu ATP-a na AMP i PPi
(PPi se dalje hidrolizuje na 2 Pi) (Slika 3, reakcija 4).
Pregledom reakcija biosinteze purinskih nukleotida, bar u E. coli, može se zakljuèiti da je za bio-
sintezu IMP-a potreban utrošak sedam energetskih P–grupa, poreklom iz ATP-a. Za sintezu AMP-a
energetski bilans je osam utrošenih P–grupa od kojih je sedam poreklom iz ATP-a, a osma iz GTP-a,
dok sinteza GMP-a zahteva utrošak devet energetskih P–grupa koje su sve poreklom iz ATP-a.
Sintetisani nukleotid monofosfati (NMP) se prevode u nukleotid difosfate (NDP) pomoæu enzi-
ma nukleozid monofosfat kinaza koje su specifiène za svaki NMP, ali ne prave razliku izmeðu riboze i
dezoksiriboze u supstratu. Tako npr., enzim adenilat kinaza katalizuje proces fosforilacije AMP-a u
ADP,
AMP + ATP Û 2ADP
a gvanilat sintetaza katalizuje proces fosforilacije GMP-a u GDP;
GMP + ATP Û GDP + ADP
Nastali NDP su supstrat za enzim nukleozid difosfat kinazu, koja nema posebnu specifiènost ka-
ko za heterocikliènu bazu u NMP-u tako ni za pentozu u NDP-u. Ovaj enzim prevodi NDP u nukleo-
zid trifosfate (NTP).
O
C N
HN C
CH
HC C
N
N
Ribozo-5-P
Inozin monofosfat (IMP)
Asp + GTP
1 Adenilosukcinat
sintetaza +
GDP+Pi NAD +H2O IMP dehidrogenaza
3
+
OOC CH2 CH COO NADH+H
NH O
C N C N
N C HN C
CH CH
HC C C C
N N
N O N
Ribozo-5-P H Ribozo-5-P
Adenilosukcinat Ksantozin monofosfat (XMP)
ATP+Gln +H2O
2 Adenilosukcinat 4 GMP sintetaza
liaza AMP+ Glu +PPi
Fumarat
NH2 O
C N C N
N C HN C
CH CH
HC C C C
N N
N H2 N N
P O CH2 P O CH2
5 O 5 O
H H H H
H H H H
HO OH HO OH
Adenozin monofosfat (AMP) Guanozin monofosfat (GMP)
Slika 3. Konverzija IMP-a u AMP i GMP.
Regulacija biosinteze purinskih nukleotida. Regulacija biosintetskog puta purinskih nukleoti-

da se vrši na dva mesta; u procesu biosinteze IMP-a, procesom inhibicije povratnom spregom i na
mestima granjanja puta biosinteze AMP-a i GMP (Slika 4). Svrha precizne regulacije je održavanje
ekvimolarne koncentracije nukleotida potrebnih za sintezu nukleinskih kiselina. Biosinteza IMP-a je
regulisana u prve dve reakcije biosintetskog puta. Aktivnost enzima ribozo–5–fosfat pirofosfokinaze
inhibirana je sa rastuæim koncentracijama ADP-a i GDP-a, dok je regulacija aktivnosti enzima ami-
nofosforibozil transferaze, drugog enzima u putu, višestruka. Aminofosforibozil transferaza je biva-
lentno regulisan enzim. Ovaj enzim poseduje zasebna alosterièka mesta za vezivanje AMP-a, ADP-a
i ATP-a, kao i GMP-a, GDP-a i GTP-a, koji su negativni modulatori, odnosno inhibitori aktivnosti
enzima. Inhibicija je kumulativan proces, što znaèi da aktivnost enzima postepeno opada sa poveæa-
njem koncentracije navedenih nukleotida. Stoga je brzina sinteze IMP-a nezavisno ali sinergistièki
kontrolisana koncentracijama kako adeninskih tako i guaninskih nukleotida. Pored toga, aminofos-
foribozil transferaza je alosterièki stimulisana PRPP-om (Slika 4).
Mesto granjanja sinteze AMP-a i GMP-a od IMP-a je regulisano na sledeæi naèin. AMP i GMP
su kompetitivni inhibitori IMP-a za sopstvenu sintezu, smanjujuæi brzinu reakcije koju katalizuju en-
zimi adenilosukcinat sintetaza, odnosno IMP dehidrogenaza. S druge strane, GTP stimuliše biosinte-
zu AMP-a, delujuæi kao stimulator enzima adenilosukcinat sintetaze, a ATP je stimulator aktivnosti
enzima GMP sintetaze. Na taj naèin se odvija koordinativna kontrola sinteze purinskih nukleotida.
Ribozo-5-P
Ribozo-5-fosfat
pirofosfokinaza
PRPP
Amidofosforibozil
transferaza
5-Fosforibozilamin
IMP
Adenilosukcinat
sintetaza IMP dehidrogenaza
Adenilosukcinat XMP
GMP
sintetaza
AMP GMP
ADP GDP
ATP GTP
Slika 4. Regulacija biosinteze purinskih nukleotida. – = inhibicija; + = aktivacija.
Spasonosni put purinskih nukleotida. Veæina æelija aktivno vrši razlaganje nukleinskih kiseli-
na (specijalno nekih tipova RNK) do purinskih nukleotida u obliku slobodnih heterocikliènih baza
adenina, guanina i hipoksantina (Poglavlje: KATABOLIZAM NUKLEOTIDA). Ove baze se mo-
gu ponovo koristiti za sintezu nukleotida. Za razliku od de novo biosinteze nukleotida, koja je iden-
tièna u svim živim sistemima, spasonosni put biosinteze purinskih nukleotida je specifièan. U sisara,
purinske baze se koriste od strane dva enzima: adenin fosforiboziltransferaze (APRT), koja katalizu-
je formiranje AMP-a:
ADENIN + PRPP ® AMP + PPi
i hipoksantin–guanin fosforibozil transferaze (HGPRT) koja katalizuje analogu reakciju:
HIPOKSANTIN + PRPP ® IMP + PPi
GUANIN + PRPP ® GMP + PPi
Simptomi Lesch–Nyhan-ovog sindroma, koji je posledica nedostatka enzima HGPRT, govore da
glavna uloga spasonosnog puta purinskih nukleotida nije u uštedi energije, koja se troši u de novo bi-
osintezi purinskih nukleotida. Naime, kongenitalni defekt vezan za seks (obolevaju skoro uvek mu-
škarci), koji ima za posledicu odsustvo enzima HGPRT, ima za posledicu intenzivnu sintezu mokraæ-
ne kiseline, produkt katabolizma purina (Poglavlje: KATABOLIZAM NUKLEOTIDA). Kao po-
sledica odsustva enzima HGPRT javljaju se neurološke abnormalnosti, ukljuèujuæi mentalnu retarda-
ciju.
Intenzivna sinteza mokraæne kiseline u Lesch–Nyhan-ovom sindromu se lako može objasniti ti-
me što nedostatak aktivnosti enzima HGPRT vodi akumulaciji PRPP-a, koji bi u normalnim uslovi-
ma bio iskorišæen za spasonosni put heterocikliènih azotnih baza hipoksantina i guanina. Nagomila-
vanje,višak PRPP-a aktivira enzim amidofosforibozil transferazu (drugi enzim u putu biosinteze
IMP-a) èime se ubrzava sinteza purinskih nukleotida, a višak tih nukleotida završava svoj kataboli-
zam u mokraænoj kiselini.
B. Biosinteza pirimidinskih ribonukleotida

Biosinteza pirimidinskih nukleotida je mnogo prostiji proces nego sinteza purinskih nukleotida.
Izotopska istraživanja su pokazala da su N1–, C4–, C5– i C6–atomi pirimidinskog prstena poreklom iz
asparaginske kiseline (Asp), da je C2–atom poreklom iz HCO3– jona, a N3–atom poreklom iz gluta-
mina (Gln), u životinja. U bakterija, N3–atom je poreklom iz amonijaka. U ovom procesu, prvo se
sintetiše pirimidinski prsten za koga se veže pentozna komponenta poreklom iz PRPP (suprotno u po-
reðenju sa sintezom purinskih nukleotida). Prvi produkt sinteze je uridin monofosfat (UMP).
Biosinteza pirimidinskih nukleotida se ostvaruje kroz šest sukcesivnih biohemijskih reakcija
(Slika 5) i to:
1. Sinteza karbamoil fosfata. Prva reakcija u sintezi pirimidinskih nukleotida je sinteza kabamoil
fosfata iz HCO3– jona i sekundarne NH2–grupe Gln uz uèešæe dva molekula ATP-a (Slika 5, reakcija
1). Ovu reakciju katalizuje enzim kar ba moil fosfat sinteta za II (u ži vo ti nja), ko ja je citoplazma-
tièni enzim, za razliku od enzima karbamoil fosfat sintetaze I (mitohondrijalni enzim), koja služi za
biosintezu karbamoil fosfata za potrebe Urea ciklusa. U bakterija ne postoje dva zasebna enzima za
biosintezu karbamoil fosfata. Reakcija koju katalizuje karbamoil fosfafat sintetaza II je specifièna i
po tome što se ne koristi koenzim biotin za prenos CO2. S druge strane, jedan molekul ATP-a je donor
fosforne–grupe u karbamoil fosfatu, dok je drugi ATP donor energije, a mehanizam sinteze karba-
moil fosfata je isti kao u Urea ciklusu (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA
CIKLUS).
2. Sinteza N–karbamoil aspartata. U ovoj reakciji se vrši kondenzacija karbamoil fosfata i Asp.
Reakciju katalizuje enzim aspartat transkarbamoilaza (ATCaza), pri èemu se dobija N–karbamoil
aspartat (Slika 5, reakcija 2).
3. Zatvaranje pirimidinskog prstena. U ovom koraku biosinteze, dolazi do sinteze dihiroorotata u
reakciji, koju katalizuje enzim dihidroorotaza (Slika 5, reakcija 3) u procesu intramolekulske kon-
denzacije.
4. Oksidacija dihiroorotata. Dihidroorotat se ireverzibilno oksidiše u orotat pod delovanjem en-
zima dihidroorotat dehidrogenaze. U eukariota, enzim dihidroorotat dehidrogenaza, koja poseduje
kao koenzim FMN i atom gvožða, lociran je na spoljnoj mitohondrijalnoj membrani, a terminalni ak-
ceptor redukcionog potencijala sa ovog enzima je ubikvinon. U mnogih bakterija, pak, dihidroorotat
dehidrogenaze su flavoproteini (sadrže kao koenzime FMN, FAD i atome gvožða), dok je terminalni
akceptor njihovog redukcionog potencijala koenzim NAD+ (Slika 5, reakcija 4)
5. Ugraðivanje ribozofosfata. Nastali orotat reaguje sa PRPP-om, pri èemu se dobija orotidin–5–
fosfat (OMP) u reakciji koju katalizuje enzim orotat fosforibozil transferaza (Slika 5, reakcija 5).
Reakcija je omoguæena hidrolizom PPi, pri èemu se anomerni C1–atom ribozo–5–fosfata fiksira u b–
konfiguraciji. Ovaj enzim je ukljuèen i u spasonosni put pirimidina (uracila i citozina), prevodeæi ih u
odgovarajuæe nukleotide.
NH2
Kabamoil fosfat
sintetaza O C
2 ATP + HCO3 + Gln + H2O
1 2
O PO3
2ADP+ Glu +Pi Karbamoil fosfat
Asp Aspartat
2 transkarbamoilaza
Pi (ATCaza)
O O
C HO C
HN CH2 Dihidroorotaza NH2 CH2
C CH 3 C CH
O N O N
H COO HOH H COO
Dihidroorotat Karbamoil aspartat
Kvinon
+
(NAD )
Dihidroorotat O
4 dehidrogenaza
Redukovani C
kvinon + HN
(NADH+H )
CH
O C C
O N
Orotat COO
C fosforibozil
HN CH transferaza P O CH2
O
C C 5 H H b
O N H H
H COO PRPP PPi
HO OH
Orotat Orotidin monofosfat (OMP)
6 OMP dekarboksilaza
CO2
O
C
HN CH
C CH
O N
P O CH2
O
H H
H H
HO OH
Uridin monofosfat (UMP)
Slika 5. Put biosinteze uridin monofosfata (UMP).
6. Dekarboksilacija OMP. Ovo je poslednja reakcija u biosintezi UMP-a. Enzim OMP dekarbok-
silaza ne zahteva nikakav kofaktor za svoju aktivnost i prevodi OMP u UMP (Slika 5, reakcija 6).
Sintetisani UMP se konvertuje u UDP, a ovaj u UTP po istom principu kako je to sluèaj sa purinskim
nukleotidima. Enzim UMP kinaza fosforiliše UMP u UDP, a enzim nukleozid difosfat kinaza prevodi
UDP u UTP.
U bakterija, biosintezu UMP-a katalizuje šest zasebnih enzima. Meðutim, u životinja prve tri en-
zimske aktivnosti, (a) karbamoil fosfat sintetaza II, (b) ATCaza i (c) dihidroorotaza (Slika 5, reakcije
1, 2 i 3) locirane su u jedinstvenom polipeptidu od 210 kD nazvanom CAD enzimom (engleski:
„Carbamoil phosphate synthetase, Aspartat transcabamoilase, Dihidroorotase”). To je zapravo jedan
enzim sa tri funkcionalna domena. Slièno tome, takoðe u životinja, jedan enzim od 52 kD poseduje
aktivnost orotat fosforibozil transferaze i OMP dekarboksilaze (Slika 5, reakcije 5 i 6). Biološki smi-
sao ovakvog evolutivnog nastanka multienzimskih proteina leži u tome da se postiže visoka efika-
snost reakcije, jer produkt jednog enzimskog domena ne napušta multienzim veæ je odmah supstrat
za drugi enzimski domen èime se postiže kanalisanje reakcije. Kanalisanje reakcije uveæava, s jedne
strane, brzinu uzastopnih reakcija u istom biosintetskom putu i spreèava intermedijere reakcija da do-
ðu u kontakt sa drugim celularnim enzimima. Ovakav isti primer katalize hemijske reakcije je opisan
u procesu prevoðenja piruvata u acetil–S–CoA koji katalizuje piruvat dehidrogenazni kompleks (Po-
glavlje: OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA), u procesu biosinteze masnih ki-
selina koji katalizuje kompleks sintaze masnih kiselina (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA) i u slu-
èaju sinteze triptofana, gde se u završnoj fazi sinteze indol prebacuje kroz šupljinu koju formira en-
zim triptofan sintetaza (Poglavlje: BIOSINTEZA AMINOKISELINA). Prema tome, sve je više
primera o postojanju multifunkcionalnih enzima u viših organizama, što je posledica evolutivnog
usklaðivanja složenih živih sistema da se enzimske reakcije odigravaju brže i kontrolisanije nego u
nižim živim sistemima.
O
Biosinteza citidin trifosfata (CTP). CTP se formira u
HN procesu aminacije UTP-a u reakciji koju katalizuje enzim
CTP sintaza (sinonim: UMP aminaza) (Slika 6). U životi-
O N
O O O nja, donor amino grupe je Gln, a u bakterija amonijak. ATP
O P O P O P O CH2 je donor energije za ovaj proces.
O
O O O H H Regulacija biosinteze pirimidinskih nukleotida. Re-
H H gulacija biosinteze pirimidinskih nukleotida se razlikuje u
HO OH
zavisnosti od živog sistema (Slika 7). U bakterija, primarno
Uridin trifosfat (UTP) mesto regulacije je enzim ATCaza (Slika 5, reakcija 2). U
E. coli, kontrola se ostvaruje kroz alosterièku aktivaciju en-
Gln + ATP + H2O
CTP sintetaza zima ATC-aze po mo æu ATP-a, a in hibi cija pre ko CTP-a
Glu + ADP + Pi (Po glavlje: EN ZI MO LO GI JA – Re gu la tor ni en zi-
NH2 mi).
N Pored toga, postoji i regulacija aktivnosti enzima kar-
bamoil fosfat sintetaze, koja je inhibirana UMP-om. U
O N mnogih bakterija, na primer, roda Pseudomonas, alosteriè-
O O O
ki inhibitor ATCaze je UTP, a u viših biljaka je UMP. U ži-
O P O P O P O CH2
O votinja, ATCaza nije regulatorni enzim puta biosinteze pi-
O O O H H
H
rimidinskih nukleotida. U njih se regulacija ostvaruje na
H
HO OH nivou enzima karbamoil fosfat sintetaze II, koja je inhibira-
Citidin trifosfat (CTP) na CTP-om i UTP-om, a aktivirana ATP-om i PRPP. Drugo
mesto regulacije u sisara je na nivou enzima OMP dekar-
Slika 6. Biosinteza citidin trifosfata (CTP) od boksilaze za koju je UMP (u manjoj meri CTP) kompetitiv-
UTP-a.
ni inhibitor.
Escherichia coli @ivotinje
HCO3 + Gln + ATP HCO3 + Gln + ATP
Kabamoil fosfat Kabamoil fosfat

sintetaza sintetaza
Karbamoil fosfat Karbamoil fosfat
Aspartat
transkarbamoilaza
(ATCaza)
Karbamoil aspartat Karbamoil aspartat
Dihidroorotat Dihidroorotat
Orotat Orotat
PRPP PRPP
OMP OMP
OMP dekarboksilaza
UMP
UMP
UDP
UDP
UTP
UTP
CTP
CTP
Slika 7. Regulacija biosinteze pirimidinskih nukleotida.
C. Biosinteza dezoksiribonukleotida.
Molekul DNK se hemijski razlikuje od molekula RNK po tome što njegovi nukleotidi imaju (a)
2´–dezoksiribozu i (b) timin je baza umesto uracila, prisutnog u molekulu RNK (Poglavlje: NU-
KLEINSKE KISELINE). Eksperimenti su pokazali da izotopima obeleženi ribonukleotidi završa-
vaju svoj put u molekulu DNK u dezoksi formi, što je ukazalo da ne postoji de novo sinteza dezoksiri-
bonukleotida u živim sistemima. Biosinteza dezoksiribonukleotida se ostvaruje u živim sistemima
redukcijom ribonukleotida na C2´–atomu.
Enzimi ribonukleotid reduktaze katalizuju sintezu dezoksiribonukleotid difosfata (dNDP), a od
odgovarajuæih ribonukleotid difosfata (NDP) (Slika 8). Otkrivene su tri klase ribonukleotid redukta-
za koje se razlikuju po sastavu aktivnih komponenti ukljuèenih u redukciju ribonukleotida. Klasa I
enzima poseduje tirozilni radikal koji je stabilizovan mostom izmeðu binuklearnog kompleksa Fe3+
sa kiseonikom (videti dole). Klasa II enzima koristi koenzim B12 (5–dezoksiadenozilkobalamin), dok
Klasa III enzima sadrži gvožðe–sumporne proteine [3Fe–4S] ili [4Fe–4S] i zahtevaju S–adenozilme-
tionin (SAM) i NADPH za svoju aktivnost. Eksperimenti nagoveštavaju i postojanje Klase IV enzi-
ma sliènih Klasi I, koja koristi binuklearni kompleks Mn2+ sa kiseonikom umesto Fe3+. Sve ove klase
enzima katalizuju isti tip reakcije, tj. svi enzimi zamenjuju 2´–OH grupu riboze u NDP-u sa H–ato-
mom mehanizmom formiranja slobodnih radikala. Klasa I i Klasa II enzima su široko zastupljane u
prokariotskim sistemima. Neke prokariotske vrste imaju Klasu I, a druge Klasu II enzima. Meðutim,
svi eukarioti osim nekoliko jednoæelijskih formi, imaju Klasu I enzima. Klasa III enzima je prisutna u
anaerobnim prokariotskim organizmima koji ne mogu da sintetišu koenzim B12 (Klasa III enzima je
senzitivna na prisustvo kiseonika, dok Klasa I enzima zahteva kiseonik za svoju aktivaciju).
O O O O
O P O P O CH2 Baza Ribonukleotid O P O P O CH2 Baza
O reduktaza O
O O H H O O H H
H 2 H +
H 2 H
HO OH NADPH+H HO H
+
NADP
Ribonukleotid difosfat (NDP) +H2O Dezoksiribonukleotid difosfat (d)
Slika 8. Opšti mehanizam konverzije NDP u dNTP delovanjem enzima ribonukleotid reduktaze.
A Ribonukleotid reduktaza
R1 (a2) homodimer bakterije E. coli je najbolje izuèen
enzim. Ovaj enzim je a2b2 tetra-
mer koji se sastoji od dva katali-
Kontrola supstratne
specifi~nosti tièki neaktivna homodimera; su-
bjedinica R1 (sastava a2; svaka
a–subjedinica se sastoji od 761
Kontrola ukupne kataliti~ke aminokiselina) i subjedinica R2
aktivnosti enzima
(sastava b2; svaka b–subjedinica
se sastoji od 375 aminokiselina)
SH SH SH
SH koji zajedno formiraju dva aktiv-
Tyr Tyr
na mesta enzima (Slika 9A). Ak-
O O tivna mesta enzima se nalaze na
kontaktnim površinama subjedi-
Fe 3+ Fe 3+ Fe 3+ Fe 3+ nica R1 i R2. Obe a–subjedinice
O O
sadrže mesto vezivanja supstrata i
dva zasebna mesta za vezivanje
R2 (b2) homodimer efektora preko kojih se kontrolišu
kako aktivnost enzima tako i spe-
B cifiènost za vezivanje supstrata.
Tirozilni radikal Subjedinica R1 poseduje nekoli-
ko redoks aktivnih tiolnih grupa.
Tyr 122 O O Izuèavanje subjedinice R2 pomo-
C Glu 238 æu difrakcije X–zraka, pokazalo
H2O O
H2O je da svaka b–subjedinica pose-
O 2
O O O duje binuklearnu Fe3+ prostetièku
Asp 84 C Fe 1 Fe 2 C grupu u kojoj su joni gvožða po-
O O O
N N Glu 204 vezani mostom koji formira O2–
C jon i sekundarna karboksilna gru-
NH Glu 115 HN pa specifiènog glutamata (Glu115)
His 118 His 241
subjedinice. Svaki jon gvožða je
Slika 9. Struktura ribonukleotid reduktaze bakterije E. coli (A) i organizacija bi- povezan sa dva karboksilna O–
nuklearne Fe3+ prostetièke grupe na enzimu (B). atoma poreklom od specifiènih
Asp i Glu ostataka subjedinice, sa N–atomima specifiènih His i dva molekula vode (Slika 9B). Uloga
gvožða u subjedinici R2 je da formira binuklearni kompleks (Fe3+–O–Fe3+), koji interaguje sa boè-
nom grupom specifiènog tirozina (Tyr122), pri èemu se formira neuobièajeni tirozilni radikal koji je
udaljen 5Å od najbližeg Fe–atoma i uronjen je 10Å u unutrašnjost u odnosu na površinu enzima.
Ovako lociran, tirozilni radikal ne može doæi u kontakt sa rastvaraèem niti sa bilo kojom boènom gru-
pom aminokiselina koje imaju sposobnost oksidacije. Ovaj radikal omoguæuje redukciju NDP u
dNDP.
Tirozilni radikal nastaje delovanjem enzima NADP:flavin oksidoreduktaze, pri èemu se osloba-
ða za žive sisteme opasan superoksidni jon kiseonika (O2–); ovaj jon je supstrat za enzim superoksid
dismutazu (SOD), koja ga neutrališe u reakciji:
2O 2- + 2H + ® H 2O2 + O2
Nastali vodonik–peroksid se neutrališe enzimom katalazom.
O O O O
Baza Baza
O P O P O CH2 O P O P O CH2
O O
O O H H 1 O O H
H , , H H H
3 2
R2 HO OH HO OH
E S H
R1 Ribonukleotid difosfat
S H (NDP)
R H
E R2 S H
1
S H
2
R2 H
E R1 S H
S
O O Baza H2O O O Baza

O O
O O H O O H
H H 3 H H
+ +
HO HO OH 2
O O
R2 H Baza
ER S H O P O P O CH2
1 O
4 S O O H
H H
R2 H +
E HO
R1 S
S
O O O O
Baza Baza
O O
5
O O H O O H H
H H H , H
2
R2 H HO H R2 HO H
ER S ER S
1 1
Dezoksiribonukleotid
S S fosfat (dNDP)
Slika 10. Mehanizam delovanja enzima ribonukleotid reduktaze. R 2 · = tirozilni radikal.

Mehanizam redukcije NDP-a pomoæu enzima ribonukleotid reduktaze (Slika 10), otpoèinje
uklanjanjem H–atoma sa C3´–atoma NDP-a od strane formiranog tirozilnog radikala na subjedinici
R2 (Slika 10, korak 1), što izaziva pregrupisavanje elektrona i oslobaðanje molekula vode (Slika 10,
koraci 2 i 3) i formiranje nestabilnog intermedijera sa katjonom na C2–atomu. Ovaj katjon se direktno
redukuje enzimskom redoks–aktivnom sulfhidrilnom grupom (Slika 10, korak 4) koju èine Cys225 i
Cys462. Formirana disulfidna veza izmeðu ova dva cisteina na subjedinici R1 pevodi se u redukovano
stanje disulfidnom izmenom sa Cys754 i Cys759 subjedinice R1, èime se enzim prevodi u aktivno sta-
nje. Oksidovani Cys754 i Cys759 su locirani na C–terminalnom, fleksibilnom segmentu subjedinice
R1, tako da su lako dostupni redukciji (primanjem elektrona) spoljnim redukujuæim agensima (videti
dole). Kao produkt redukcije dobija se radikal na C3–atomu, koji preuzima H–atom (uzet sa C3–ato-
ma na poèetku reakcije) sa subjedinice R2 (Slika 10, korak 5), pri èemu nastaje dNDP.
Enzim iz reakcije izlazi sa restauriranom aktivnom strukturom subjedinice R2, meðutim subjedi-
nica R1 izlazi iz reakcije sa disulfidnom vezom izmeðu Cys754 i Cys759, odnosno disulfidnim mostom
(Slika 10, reakcija 5) umesto redoks–aktivnog disulfhidrilhog para (redukovano stanje disulfidne ve-
ze). Prevoðenje disulfide veze subjedinice R1 u redoks–aktivni disulfhidrili par ostvaruje se njego-
vom redukcijom. U ovom procesu donor redukcionog potencijala je NADPH i u prenosu redukcio-
nog potencijala uèestvuje serija prenosilaca (Slika 11). Kljuènu funkciju u tom prenosu ima protein
tioredoksin (monomerni protein od 108 aminokiselina), koji poseduje par cisteinskih ostataka na
specifiènim mestima blizu jedan drugog u polipeptidnom lancu. Ti cisteini se mogu redukovati u sul-
fhidrilni par ili oksidovati u disulfidni most. Enzim tioredoksin reduktaza je flavoprotein sa FAD-om
kao koenzimom (68 kD) koji omoguæava transfer redukcionog potencijala sa NADPH na tioredok-
sin, a ovaj redukuje disulfidni most u redoks–aktivnu sulfhidrilnu formu u subjedinici R2 enzima ri-
bonukleotid reduktaze, što je neophodno za aktivnost enzima (Slika 11).
Tioredoksin Ribonukleotid Ribonukleotid
reduktaza Tioredoksin reduktaza difosfat (NDP)
SH S SH
+
NADPH+H FAD TR T RR
SH S SH
S SH S
+
NADP FADH2 TR T RR
S SH S
Dezoksiribonukleotid
difosfat (dNDP)
Slika 11. Mehanizam prenosa redukcionog potencijala u procesu redukcije NDP u dNDP.
Nastali dNDP se prevode u dNTP fosforilacijom katalizovanom enzimom nukleozid difosfat ki-
nazom, koja koristi ATP kao donora fosforne grupe (isti enzim koji fosforiliše i ribonukleozid difos-
fate u ribonukleozid trifosfate).
Biosinteza timinskog nukleotida. Enzim dezoksicitidin deaminaza konvertuje dCMP u dUMP,
što je prekursor za biosintezu dezoksitimidin monofosfata (dTMP). Ovaj enzim je aktiviran
dCTP-om, a inhibiran dTTP-om. Meðutim, glavni izvor dUMP-a za sintezu dTMP-a je dUTP koji je
supstrat za veoma efikasan enzim dUTP difosfohidrolazu, koji hidrolizuje dUTP do dUMP-a u reak-
ciji:
dUTP + H 2O ® dUMP + PPi
Svrha ovog procesa, koji rezultira u trošenju energije (dUTP se defosforiliše u dUMP koji se pre-
vodi u dTMP, a ovaj se sada fosforiliše u dTTP) je da obezbedi minimalnu koncentraciju dUTP u æeli-
ji da bi se spreèila inkorporacija uracila u njenu DNK (potencijalni mutageni dogaðaj). Razlog za
ovakvu aktivnost u æeliji je to što enzimi ukljuèeni u sintezu DNK, koristeæi kao prekursore dNTP-e,
ne prave znaèajnu, efikasnu diskriminaciju izmeðu dUTP-a i dTTP-a. Nastali dUMP je supstrat za
enzim timidilat sintazu, koja koristi N5,N10–metilentetrahidrofolat (N5,N10–metilen–THF) kao dono-
ra metil grupe za sintezu dTMP-a. U ovoj reakciji dolazi do oksidacije tetrahidrofolata (THF) u dihi-
drofolat (DHF) što je jedinstvena reakcija u živim sistemima, gde dolazi do promene opšteg oksida-
cionog statusa THF. Enzim timidilat sintaza je dimerni protein (70 kD) sa izuzetno konzervisanom
strukturom u razlièitim živim sistemima, èiji je mehanizam katalize detaljno izuèen (Slika 12). Pro-
ces katalize otpoèinje nukleofilnim napadom tiolatne grupe (–S–) specifiènog cisteina (Cys146) na
C6–atom dUMP-a, pri èemu se dUMP kovalentno veže za enzim timidilat sintazu (Slika 12, korak 1).
To vezivanje omoguæava da se formira enolatni jon, èiji C5–atom vrši atak na CH2–grupu imino ka-
tjona N5,N10–metilen–THF, kada se formira ternarni enzim–dUMP–THF kompleks (Slika 12, korak
2). U sledeæem koraku, bazna grupa aktivnog mesta enzima timidilat sintaze privlaèi na sebe proton
sa C5–atoma iz dUMP-a vezanog u ternarni kompleks, što uslovljava prebacivanje metilenske grupe
na dUMP i oslobaðanje koenzima THF iz ternarnog kompleksa, ali THF ostaje i dalje vezan za enzim
(Slika 12, korak 3).
Stabilizacija metilenske grupe na dUMP-u se postiže prebacivanjem na nju H–atoma, vezanog

za N6–atom THF u obliku hidridnog jona, što za posledicu ima konverziju metilenske grupe u metil
grupu i oslobaðanje oksidovane forme THF u obliku DHF. Ova redukcija metilenske grupe omogu-
æava da se restaurira tiolatna grupa enzima timidilat sintaze, èime se on vraæa u prvobitno stanje, a
oslobaða se dTMP (Slika 12, korak 4). Reakcija koju katalizuje timidilat sintaza je jedinstvena biohe-
mijska reakcija po tome što u njoj dolazi do oksidacije THF u DHF. Ni jedan drugi enzim koji koristi
THF kao kofaktor ne menja ukupno oksidaciono stanje THF-a.
Nastali DHF, u procesu sinteze dTMP-a, mora biti recikliran u N5,N10–metilen–THF. Taj proces
se ostvaruje u dva koraka (Slika 13). U prvom koraku dolazi do redukcije DHF u THF u reakciji koju
katalizuje enzim dihidrofolat reduktaza (DHFR), koja koristi NADPH + H+ kao donora redukcionog
potencijala (Slika 13, korak 1). Dihidrofolat reduktaza je monomerni, monofunkcionalni enzim u ve-
æine živih sistema. Meðutim, u protozoa i bar u nekim biljkama aktivnost DHFR i timidilat sintaze je
locirana na istom polipeptidnom lancu, što je još jedan primer bifunkcionalnog (tandem) enzima u
kome se DHF kanališe sa aktivnog mesta timidilat sintaze na aktivno mesto DHFR-e. Nastali THF je
supstrat za enzim serin hidroksimetil transferazu, koja prebacuje hidroksimetilnu grupu serina na
THF dajuæi kao produkt reakcije N5,N10–metilen–THF, pri èemu se iz reakcije oslobaða glicin (Slika
13, korak 2).
Antifolati (metotreksat, aminopterin, trimetoprim) su agensi koji inihibraju aktivnost DHFR-e i

na taj naèin smanjuju regeneraciju THF-a of DHF-a koji je nastao u procesu biosinteze timinskog nu-
kleotida. Stoga inhibicija aktivnosti DHFR-e ne spreèava samo sintezu dTMP-a, veæ blokira i sve
ostale reakcije živog sistema u kojima se koisti THF (biosinteza purina, histidina, metionina). To je
razlog zašto je enzim DHFR-a veoma atraktivan target koji se koristi za razvoj hemoterapeutskih
sredstava za leèenju ljudi.
Enzimi timidilat sintaza i ribonukleotid reduktaza su interesantni enzimi sa evolutivnog aspekta.

Naime, smatra se da je momenat nastanka ovih enzima preveo svet RNK u svet DNK kao nosioca ge-
netièke informacije (Poglavlje: BIOMOLEKULI ÆELIJE).
H
H2N N N H
1 8 H
2 7
3 6 H
HN 4 5 +
N CH2 H
O H2 C N R
10 H
5 10 H2N N N H
N ,N -metilen-THF H
H
HN +
N CH2
O H2 C HN R
10
O O
H H
HN 5 HN 5
B 1 H B
6 6
O N H S E O N S E
dRib P dRib P
dUMP 2
H H
H2N N N H H2N N N H
8
7 H 8
7 H
6 H 6 H
HN 5 HN 5
N CH2 N CH2
O HN R O H2 C HN R
3
O O
CH2
HN 5 HN 5 H
+
6 H HB 6 H B
O N S E O N S E
dRib P dRib P
B
4 +
S E + H
O H
CH3 H2N N N H
HN 5 H
6 + HN
O N H N CH2
O HN R
dRib P
dTMP Dihidrofolat (DHF)
Slika 12. Mehanizam delovanja timidilat sintaze.
Regulacija biosinteze dezoksiribonukleotida. Biosinteza èetiri dNTP, neophodnih za sintezu

DNK, regulisana je komplikovanom inhibicijom povratnom spregom, radi održavanja njihovog
ekvimolarnog odnosa u citoplazmi, što je uslov za normalanu reprodukciju i funkcionisanje živog si-
stema. U sluèaju narušavanja balansa, dolazi do mutagenih dogaðaja, odnosno do pogrešnog ugraði-
vanje nukleotida u DNK. Stoga je i u bakteriji E. coli i u sisara aktivnost enzima ribonukleotid reduk-
taze regulisana nivoom razlièitih dNTP. U bakteriji E. coli, subjedinica R1 ovog enzima poseduje
dva odvojena alosterièka mesta od kojih je jedno odgovorno za ukupnu katalitièku aktivnost za koje
se mogu vezati ATP i dATP, a drugo za supstratnu specifiènost enzima za koje se mogu vezati ATP,
dATP, dGTP i dTTP. Vezivanje ATP-a za alosterièko mesto, odgovorno za ukupnu katalitièku aktiv-
nost, aktivira enzim i omoguæava vezivanje supstrata koje je determinisano efektorom vezanim za
alosterièko mesto koje je odgovorno za supstratnu specifiènost enzima. Nasuprot tome, vezivanje
dATP za isto mesto inhibira sposobnost enzima da veže bilo koji supstrat. Na taj naèin je katalitièka
aktivnost ribonukleotid reduktaze regulisana odnosom koncentracija ATP/dATP.
Vezivanje ATP-a ili dATP-a za mesto koje je odgovorno za supstratnu specifiènost enzima ribo-
nukleotid reduktaze stimuliše redukciju CDP-a i UDP-a. Vezivanje dTTP-a za isto mesto stimuliše
redukciju GDP-a, ali inihibira redukciju CDP-a i UDP-a. Vezivanje dGTP-a stimuliše redukciju
ADP-a, a inhiira redukciju CDP-a, UDP-a i GDP-a. U odsustvu bilo kog od ovih efektora, enzim ri-
bonukleotid reduktaza je neaktivan. Mehanizam regulacije preko alosterièkog mesta za supstratnu
specifiènost dat je na Slici 14.
Opisani alosterièki efekti ukazuju na sledeæi tok redukcije ribonukleotida. U prisustvu smeše
NDP-a, ribonukleotid reduktaza otpoèinje sintezu dNDP-a i to redukciju CDP-a i UDP-a koja je sti-
mulisana ATP-om. Nastali dUDP se prevodi u dTTP koji inhibira dalju redukciju CDP-a i UDP-a, ali
stimuliše sintezu dGDP-a. Nakon fosforilacije do dGTP-a, dGTP inhibira redukciju CDP-a, UDP-a i
GDP-a, ali stimuliše sintezu dADP-a od ADP-a koji se fosforiliše u dATP. U ovom procesu se aku-
mulira dATP koji se veže za mesto odgovorno za katalitièku aktivnost enzima i na taj naèin se inhibira
redukcija svih NDP-a. Inhibicija traje sve dotle dok intracelularna koncentracija ATP-a ne postane
dovoljno visoka da zameni dATP na enzimu, èime se enzim ribonukleotid reduktaza ponovo aktivira.
Pored opisanog mehanizma regulacije sinteze dNTP-a, postoje dodatni mehanizmi regulacije.
Tako intracelularni balans izmeðu dCTP-a i dTTP-a nije kontrolisan aktivnošæu ribonukleotid reduk-
taze, veæ se održava aktivnošæu enzima dezoksicitidin deaminaze, koja prevodi dCTP preko dCMP-a
u dUMP koji je prekursor za biosintezu dTTP-a. Ovaj enzim se aktivira dCTP-om, a inhibira
dTTP-om.
FdUMP
dUMP dTMP
Timidilat
sintaza
5 10
N ,N -metilen-THF DHF
Metotreksat +
+ Aminopterin NADPH+H
H3N CH2 COO Trimetoprim 1
Glicin 2 Dihidrofolat
Serin
+ hidroksimetil
reduktaza
H2O transferaza
THF
+ +
H3N CH COO NADP
CH2OH
Serin
Slika 13. Proces reciklizacije N5,N10–metilen–THF-a. FdUMP = 5–fluorodezoksiuridinmonofosfat.

ADP GDP UDP CDP
ATP
ATP ATP
dADP dGDP dUDP dCDP
dATP dGTP dTTP dCTP

Slika 14. Shema regulacije biosinteze dezoksirbonukleotida. – = inhibicija; + = stimulacija.
D. Biosinteza nukleotidnih koenzima

Biosinteza važnih nukleotidnih koenzima (NAD+, NADP+, FMN, FAD i HS–CoA) (Poglavlje:
ENZIMOLOGIJA – Opšti deo) omoguæena je uèešæem ATP-a. Naime, u životinja, ovi nukleotidni
koenzimi se sintetišu od vitaminskih prekursora, koje životinje unose hranom. Vitamine jedino mogu
sintetisati biljke i mikroorganizmi.
Biosinteza piridinskih nukleotida (NAD+ i NADP+) (Slika 15). Prekursori za biosintezu NAD+ i
NADP+ u životinja su derivati vitamina nikotinamida, nikotinat ili esencijalna aminokiselina tripto-
fan (Trp), koji se unose hranom. Enzim nikotinat fosforibozil transferaza, koja se nalazi u veæini si-
sarskih tkiva, katalizuje sintezu nikotinat mononukleotida, koristeæi PRPP i nikotinat kao prekursore
(Slika 15, reakcija 1). Ovaj intermedijer se može sintetisati i iz kvinolinata, koji je degradacioni pro-
dukt triptofana (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS), pomoæu en-
zima kvinolinat fosforibozil transferaze (Slika 15, reakcija 2). Ovaj enzim se nalazi uglavnom u æeli-
jama jetre i bubrega. Nikotinat mononukleotid se veže pirofosfatnom vezom za AMP, poreklom iz
ATP-a. Ovu reakciju katalizuje enzim NAD+–pirofosforilaza, pri èemu se dobija nikotinat adenin di-
nukleotid (dezamido NAD+) (Slika 15, reakcija 3). Ovaj se intermedijer pod delovanjem enzima
NAD+–sintetaze prevodi u nikotinamid adenin dinukleotid (NAD+), gde je donor NH2–grupe amino-
kiselina glutamin (Gln), koja se pri tome konvertuje u glutamat. Ova reakcija aminacije je energetski
omoguæena hidrolizom ATP-a (Slika 15, reakcija 4).
NAD+ se može sintetisati i direktno iz vitamina nikotinamida. U ovom sluèaju vitamin se prvo
prevodi u nikotinamid mononukleotid (NMN) dejstvom enzima nikotinamid fosforibozil transfera-
ze, koja je široko rasprostranjen enzim i razlièit je od enzima nikotinat fosforibozil transferaze (Slika
15, reakcija 5). NAD+ se sintetiše od NMN-a u reakciji koju katalizuje enzim NAD+–pirofosforilaza
(Slika 15, reakcija 6), tj., istog enzima koji je uèestvovao u sintezi nikotinat adenin dinukleotida (Sli-
ka 15, reakcija 3).
Nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP+) se formira putem fosforilacije C2´–OH grupe
adenozinskog dela NAD+-a u reakciji koju katalizuje enzim NAD+–kinaza uz uèešæe ATP-a.
Biosinteza flavinskih nukleotida (FMN i FAD). Prekursori za biosintezu FMN i FAD su vitamin
riboflavin i ATP (Slika 16). U prvom koraku se fosforiliše 5´–OH grupa ribitolnog dela riboflavina u
reakciji koju katalizuje enzim flavokinaza (Slika 16, reakcija 1). Na taj naèin nastaje prvi flavinski
nukleotid flavin mononukleotid (FMN).
Flavinadenin dinukleotid (FAD) se dobija vezivanjem FMN-a i AMP preko pirofosfatne veze,
pod delovanjem enzima FAD–pirofosforilaze (Slika 16, reakcija 2). Oba enzima potrebna za biosin-
tezu FMN-a i FAD-a prisutna su u svim živim sistemima.
H H
O O
C C
HC C C HC C C
O NH2
HC + CH HC + CH
N N
H H
Nikotinat Nikotinamid
Triptofan PRPP Nikotinat PRPP Nikotinamid
1 fosforibozil 5 fosforibozil
PPi transferaza PPi transferaza
H H
O O
C C
HC C C HC C C
O NH2
HC + CH HC + CH
H
N N
COO Kvinolinat CH2 O P CH2 O P
C fosforibozil O O
HC C
transferaza H H H H
HC C 2 H H H H
N COO HO OH HO OH
PRPP PPi + CO2
Nikotinat Nikotinamid
Kvinolinat mononukleotid mononukleotid (NMN)
ATP + ATP +
NAD NAD
3 pirofosforilaza 6 pirofosforilaza
PPi PPi
H NH2
O
C C N
HC C C N C
O CH
HC + CH HC C
N
N N
CH2 O P O P O CH2
O O
H H H H
H H H H
HO OH HO OH
Nikotinat adenin dinukleotid
ATP + Gln + H2O +
4 NAD sintetaza
Pi + ADP + Glu
H NH2
O
C C N
HC C C N C
NH2 CH
HC + CH HC C
N
N N
CH2 O P O P O CH2
O O
H H H H
H H H H
HO OH HO OH
+
Nikotinamid adenin dinukleotid (NAD )
Slika 15. Biohemijski putevi sinteze nikotinamidskih nukleotida.
H O H O
C N C C N C
H3C C C C NH Flavokinaza H3C C C C NH
H3C C C C C 1 H3C C C C C
C N N O ATP ADP C N N O
H CH2 H CH2
H C OH H C OH
H C OH H C OH
H C OH H C OH
CH2 OH CH2 O P
Riboflavin Flavin mononukleotid (FMN)
FAD pirofosforilaza ATP

2
H O
PPi
C N C
H3C C C C NH
H3C C C C C
C N N O
NH2
H CH2 C N
H C OH N C
CH
H C OH HC C
N
N
H C OH
CH2 O P O P O CH2
O
H H
H H
Flavin adenin dinukleotid (FAD) HO OH
Slika 16. Biohemijski put sinteze flavinskih nukleotida.
Biosinteza koenzima A (HS–CoA). Prekursor za biosintezu HS–CoA u æelijama životinja je vi-

tamin pantotenat (Slika 17). Pantotenat se fosforiliše delovanjem enzima pantotenat kinaze, pri èemu
se dobija 4´–fosfopantotenat (Slika 17, reakcija 1). Ovaj intermedijer je supstrat za enzim fosfopanto-
tenoilcistein sintetazu koja koristi cistein i ATP za sintezu 4´–fosfopantotenoilcisteina koji se dekar-
boksiliše, pri èemu se dobija 4´–fosfopantetein (Slika 17, reakcije 2 i 3). U sledeæm koraku nastali in-
termedijer uspostavlja pirofosfatnu vezu sa AMP-om, pri èemu se dobija defosfokoenzim A (defos-
fo–S–CoA (Slika 17, reakcija 4). Na kraju, enzim defosfo–S–CoA kinaza katalizuje proces koji omo-
guæava fosforilaciju 3´–OH grupe defosfo–S–CoA u HS–CoA (Slika 17, reakcija 5). Poslednje dve
enzimske aktivnosti u ovom putu locirane su na istom polipeptidnom lanacu (tandem enzim).
H3C OH O
HO CH2 C CH C N CH2 CH2 COO
H3C H
Pantotenat
ATP
1 Pantotenat kinaza
ADP
O H3C OH O
O P CH2 C CH C N CH2 CH2 COO
O H3C H
4-Fosfopantotenat
ATP + Cistein
Fosfopantotenoilcistein
2 sintetaza
ADP+Pi
O H3C OH O COO O
O P CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH CH2 SH
O H3C H H
4-Fosfopantotenoilcistein
3 Fosfopantotenoilcistein
CO2 dekarboksilaza
O H3C OH O O H
O P CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH CH2 SH
O H3C H H
4-Fosfopantetein
ATP Defosfo-S-CoA
4 pirofosforilaza
PPi
H3C OH O O
ADENOZIN P O P CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH2 CH2 SH
H3C H H
ATP
5 Defosfo-S-CoA
kinaza
ADP
H3C OH O O
P O P CH2 C CH C N CH2 CH2 C N CH2 CH2 SH
O H3C H H
CH2
O Adenin
H H
H H
O OH
Koenzim A (HS-CoA)
P
Slika 17. Biohemijski put sinteze koenzima A (HS–CoA).

ENERGETSKI METABOLIZAM
Povezanost puteva prometa energije u živom sistemu

U ovom poglavlju je data rekapitulacija osnovnih puteva energetskog metabolizma, njihova po-
vezanost i sistem kontrole. Energetski metabolizam u sisara je razlièit u razlièitim organima, ali po-
stoji precizna komunikacija meðu organima, koja obezbeðuje funkcionisanje celog sistema.
A. Osnovni putevi energetskog metabolizma

Glikoliza (Poglavlje: GLIKOLIZA): Metabolièka degradacija glukoze ostvaruje se njenom
konverzijom u dva molekula piruvata pri èemu se dobijaju dva molekula ATP-a i jedan NADH. U
anaerobnim uslovima, piruvat se prevodi u laktat ili u etanol (kod kvasaca) i na taj naèin se reciklira
NADH (oksiduje se u NAD+). Meðutim, u aerobnim uslovima, kada se glukoza koristi za kompletnu
oksidaciju, NAD+ se regeneriše reoksidacijom NADH u respiratornom lancu koji je direktno pove-
zan sa oksidativnom fosforilacijom. Na taj naèin se oslobaða energija za sintezu 38 molekula ATP-a.
Protok metabolita u glikolitièkom putu je najjaèe kontrolisan aktivnošæu enzima fosfofruktokina-
ze. Ovaj enzim se aktivira sa AMP-om i ADP-om (loša energetska situacija živog sistema), èije kon-
centracije znaèajno rastu kada se ukaže potreba za poveæanjem aktivnosti energetskog metabolizma.
Visoke koncentracije citrata i ATP-a (dobra energetska situacija živog sistema), inhibiraju ovaj enzim i
smanjuju potrebu za energetskim metabolizmom. Fosfofruktokinaza se aktivira i pomoæu metabolita
fruktozo–2,6–bisfosfata (FRU–2,6–BisP), èija je koncentracija regulisana nivoom hormona glukago-
na, epinefrina i norepinefrina, a posredstvom cAMP-a. Koncentracija FRU–2,6–BisP–a je u æelijama
jetre i srèanog mišiæa sisara suprotno kontrolisana. Tako, poveæanje koncentarcije cAMP-a izaziva
smanjenje koncentracije FRU–2,6–BisP-a u jetri, a istovremeno poveæanje u mišiæima srca.
Glukoneogeneza (Poglavlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA): Sisari su u stanju da
sintetišu glukozu poèevši od raznih prekursora, kao što su piruvat, laktat, glicerol i glukogene amino-
kiseline, kroz biosintetske puteve locirane uglavnom u jetri i bubrezima. Mnogi od ovih prekursora
se mogu prevoditi u oksalacetat, koji se transformiše u fosfoenolpiruvat, a, odatle, kroz seriju reakci-
ja (reverzni put glikolize) do glukoze. Ireverzibilni koraci glikolize (katalizovani enzimima fosfo-
fruktokinazom i heksokinazom) su zaobiðeni u glukoneogenezi sa hidrolitièkim reakcijama koje ka-
talizuju enzmi fruktozo–1,6–bisfosfataza odnosno glukozo–6–fosfataza. Enzim fruktozo–1,6–bis-
fosfataza je reciproèno regulisan u odnosu na fosfofruktokinazu, odnosno inhibitori fruktozo–1,6–
bisfosfataze su stimulatori za fosfofruktokinazu. S druge strane, postoji fiziološka moguænost da oba
enzima budu istovremeno parcijalno aktivna, tako da jedan enzim daje supstrat za drugi formirajuæi
zatvoren ciklus. Reciproèna regulacija fosfofruktokinaze i fruktozo–1,6–bisfosfataze i formiranje ci-
klusa, omoguæava da se kontroliše brzina i smer prekursora u glikolizi i glukoneogenezi.
Metabolizam glikogena (Poglavlja: ENZIMOLOGIJA, Amilaze, Lizozim i Fosforilaza; GLI-
KOLIZA; BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA): Glavni rezervoar glukoze u životinja je gliko-
gen, koji je smešten uglavnom u jetri i mišiæima. Konverzija glikogena u glukozo–6–fosfat, koji se
direktno ukljuèuje u glikolizu, u prvom koraku je katalizovana enzimom glikogen fosforilazom, dok
je biosinteza glikogena katalizovana u poslednjm koraku enzimom glikogen sintazom. Ova dva enzi-
ma su reciproèno regulisana kroz reakcije fosforilacije i defosforilacije, koje su posledica kaskadnih
aktivacija izazvanih hormonima glukagonom i epinefrinom preko cAMP-a kao medijatora.
Metabolizam masnih kiselina (Poglavlja: KATABOLIZAM LIPIDA; BIOSINTEZA LIPI-
DA): Masne kiseline se razlažu u procesu b–oksidacije dajuæi acetil–S–CoA (C2–jedinice), a sinteti-
šu se nezavisnim putem koji otpoèinje od istih jedinica. Aktivnost puta b–oksidacije varira od kon-
centracije masnih kiselina, koja je direktno zavisna od aktivnosti hormon–senzitivnog enzima tria-
cilglicerol lipaze u adipoznom tkivu. Ovaj enzim je stimulisan kroz cAMP–zavisnu fosforilaciju i de-
fosforilaciju stimulisanu glukagonom i epinefrinom, a inhibirana insulinom. Brzina sinteze masnih
kiselina je regulisana preko enzima acetil–S–CoA karboksilaze, koja je aktivirana citratom, a inhibi-
rana krajnjim produktom biosinteze, palmitoil–S–CoA. Ova sinteza je takoðe stimulisana insulinom,
a inhibirana gladovanjem.
Ciklus limunske kiseline (Poglavlje: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE): U ovom Ciklusu se
oksiduje acetil–S–CoA, nastao iz glukoze, masnih kiselina i ketogenih aminokiselina, do CO2 i H2O
uz simultanu produkciju NADH i FADH2. Mnoge glukogene aminokiseline, takoðe, završavaju svoj
oksidacioni put u ovom Ciklusu, konvertujuæi se u njegove direktne intermedijere. Glavna mesta re-
gulacije ovog Ciklusa su enzimi citrat sintaza, izocitrat dehidrogenaza i a–ketoglutarat dehidroge-
naza, koji su kontrolisani dostupnošæu sopstvenog supstrata i inhibicijom povratnom spregom po-
moæu intermedijera Ciklusa.
Oksidativna fosforilacija (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA): Ovaj mitohondri-
jalni mehanizam, omoguæava reoksidaciju NADH i FADH2 u NAD+ i FAD, pri èemu dolazi do sinte-
ze ATP-a. Brzina oksidativne fosforilacije je tesno koordinisana sa metabolièkom aktivnošæu glikoli-
ze i Ciklusa limunske kiseline, a direktno je zavisna od koncentracija ATP-a i ADP-a + Pi.
Put pentozo fosfata (Poglavlje: PUT PENTOZO FOSFATA): Glavna uloga ovog puta je da se
generiše NADPH (koristi se u procesima reduktivne biosinteze) i ribozo–5–fosfat (prekursor za bio-
sintezu nukleotida) kroz oksidaciju glukozo–6–fosfata i konverziju monosaharida od C5– do C7–ato-
ma. Glavno mesto regulacije puta pentozo fosfata je enzim glukozo–6–fosfat dehidrogenaza, koji je
kontrolisan nivoom NADP+. Sposobnost enzima da razlikuju NADH (koji se uglavnom koristi u
energetskom metabolizmu) od NADPH (koji se koristi u reduktivnim biosintezama), omoguæava da
se energetski metabolizam i procesi biosinteze nezavisno regulišu.
Metabolizam aminokiselina (Poglavlja: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CI-
KLUS; BIOSINTEZA AMINOKISELINA): Višak aminokiselina se razgraðuje do uobièajenih in-
termedijera. Veæina ovih puteva otpoèinje procesom transaminacije, pri èemu se dobijaju odgovara-
juæe a–keto kiseline. Leucin i lizin su ketogene aminokiseline pošto se mogu konvertovati samo u
acetil–S–CoA ili acetoacetat i stoga ne mogu biti prekursori za biosintezu glukoze u sisara. Veæina
aminokiselina su glukogene, odnosno mogu se konvertovati do glukoze. Pet aminokiselina je i keto-
geno i glukogeno.
Dva molekula se nalaze na raskršæu svih navedenih puteva energetskog metabolizma. To su ace-
til–S–CoA i piruvat. Acetil–S–CoA je zajednièki degradacioni produkt polisaharida, lipida i protei-
na. Njegova acetilna grupa se može oksidovati do CO2 i H2O preko Ciklusa limunske kiseline i puta ok-
sidativne fosforilacije ili biti korišæena za biosintezu masnih kiselina. Piruvat je produkt glikolize, ok-
sidacije laktata i degradacije odreðenih aminokiselina. Piruvat se može oksidativno dekarboksilisati
do acetil–S–CoA deleæi sudbinu ovog jedinjenja, ili se može karbokilisati pomoæu enzima piruvat kar-
boksilaze u oksalacetat. Nastali oksalacetat se može ukljuèiti u Ciklus limunske kiseline, ali se može i
usmeriti u glukoneogenezu preko konverzije u fosfoenolpiruvat. Na taj naèin se premošæuje ireverzi-
bilni deo glikolize. Stoga je piruvat prekursor za biosintezu glukoze i nekoliko aminokiselina.
POGLAVLJE XXIX 393
Svi navedeni biohemijski putevi, odigravaju se u specifiènim delovima æelije. Tako se glikoliza,
sinteza i katabolizam glikogena, biosinteza masnih kiselina i put pentozo fosfata odigravaju iskljuèi-
vo ili u najveæem delu u citoplazmi, dok se oksidacija masnih kiselina, Ciklus limunske kiseline i ok-
sidativna fosforilacija dešavaju u mitohondrijama. Razlièite faze glukoneogeneze i degradacije ami-
nokiselina, dešavaju se u oba kompartmana. Protok metabolita kroz membrane kompartmana se, u
velikom broju sluèajeva, odigrava preko specifiènih nosaèa, èija funkcionalnost, takoðe, podleže re-
gulaciji.
Veliki broj enzimskih reakcija, koje se simultano odigravaju u svakoj æeliji, mora biti koordini-
san i striktno kontrolisan da bi æelija mogla da ostvari svoje potrebe. Takve regulacije se odigravaju
na razlièitim nivoima. Interæelijska komunikacija reguliše metabolizam preko hormona, kao što su
glukagon, epinefrin, norepinefrin i insulin ili serije glukokortikoidnih hormona. Ovi hormonski sig-
nali iniciraju razne kratkotrajne odgovore æelije ukljuèujuæi sekundarne prenosioce informacije (npr.
cAMP) ili dugotrajne odgovore modulacijom brzine sinteze proteina u æeliji. Brzina enzimskih reak-
cija je, na molekularnom nivou, veoma èesto kontrolisana i fosforilacijom i defosforilacijom enzima
kroz promenu alosterije izazvanu odgovorom na prisustvo alosterièkog modulatora, koji je po pravi-
lu prekursor ili produkt dotiène enzimske reakcije. Regulatorna mašinerija suprotnih katabolièkih i
anabolièkih puteva je tako ustrojena da su ovi putevi reciproèno regulisani.
U sisara, postoji specifièna koordinacija izmeðu organa (Slika 1) kada su u pitanju navedeni pu-
tevi energetskog metabolizma.
MOZAK
KT
CO2 + H2O
Glukoza
JETRA
KT Laktat Urea
Acetil-S-CoA Piruvat Amino kis.

ADIPOZNO TKIVO
Masne kis. Masne kis.
TAG +
Glicerol Glukoza Proteini
TAG
Glukoza Glicerol Glikogen
MI[I]I
Alanin +
Glutamin Laktat
Masne kis.
CO2 + H2O Amino kis. Piruvat CO2 + H2O
KT
Proteini Glukoza
Glikogen
Slika 1. Metabolièka meðuzavisnost mozga, adipoznog tkiva, mišiæa i jetre. TAG – triacilglicerol; KT – ketonska tela. Pune
strelice, oznaèavaju puteve koji su predominantni u sluèaju kada su glukoza, amino i masne kiseline dostupne direktno iz inte-
stinuma.
B. Specifiènosti pojedinih organa i tkiva
MOZAK: Moždano tkivo ima veoma visoku respiratornu aktivnost. Na primer, ljudski mozak
èini samo 2% ukupne mase odraslog èoveka, ali oko 20% iskorišæenog kiseonika se troši na respira-
ciju u mozgu pri stanju mirovanja. Ovakvo korišæenje kiseonika od strane mozga nije zavisno od
mentalne aktivnosti. Veæina proizvedene energije u respiraciji, koristi se za održavanje membran-
skog potencijala pomoæu aktivnosti (Na+–K+)–ATPaze (Poglavlje: TRANSPORT KROZ MEM-
BRANU) neophodnog za prenos nervnih impulsa.
Pod normalnim okolnostima, glukoza je jedini energetski izvor za mozak, jer je veoma malo gli-
kogena smešteno u æelijama mozga, te je potrebno stalno snabdevanje æelija mozga glukozom iz kr-
votoka. U sluèaju dužeg gladovanja ili šeæerne bolesti, mozak koristi ketonska tela kao izvor energije
(videti dole: Metabolièka adaptacija). U sluèaju da koncentracija glukoze u krvi padne ispod oko
2.5 mM (normalna vrednost je oko 5 mM), dolazi do disfunkcije mozga. Stoga je jedna od važnijih
funkcija jetre da održava nivo glukoze u krvi konstantnom.
MIŠIÆI: Glavni izvor energije za funkcionisanje mišiæa su glukoza (poreklom iz glikogena),

masne kiseline i ketonska tela. Mišiæi u mirovanju i pri dobroj ishrani, nasuprot mozgu, sintetišu gli-
kogen koji može èiniti 1% do 2% njihove mase. Glikogen služi mišiæima kao rezervoar energije koji
se brzo može konvertovati u glukozo–6–fosfat i ukljuèiti u glikolizu. Mišiæi nisu u stanju da ekspor-
tuju glukozu van æelije, jer nemaju enzim glukozo–6–fosfatazu (fosforilisane forme saharida ne mo-
gu difundovati kroz membranu!). Ipak, mišiæi služe kao rezervoari energije za organizam, zato što se,
za vreme gladovanja, razlažu proteini mišiæa do aminokiselina. Nastale aminokiseline se prevode u
piruvat, koji se transaminiše u alanin. Alanin ima sposobnost izlaska kroz membranu æelija mišiæa u
krvotok i transportuje se do jetre. Tamo se ponovo transaminira dajuæi piruvat, koji je prekursor za
sintezu glukoze.
U mišiæima se ne odvija proces glukoneogeneze, stoga i nemaju mašineriju za regulaciju ovog

procesa kakva postoji u glukoneogeniènim organima (jetra, bubrezi). Mišiæi ne poseduju ni receptore
za glukagon, koji stimuliše poveæanje nivoa glukoze u krvi. Meðutim, mišiæi poseduju receptore za
epinefrin, koji je ukljuèen, preko cAMP-a, u kontrolu fosforilacije i defosforilacije kaskadnog siste-
ma koji reguliše metabolizam glikogena. To je isti kaskadni sistem koji kontroliše kompeticiju izme-
ðu glikolize i glukoneogeneze u jetri kao odgovor na glukagon. Srèani mišiæ i skeletni mišiæi posedu-
ju razlièite izozime tandem enzima fosfofruktokinaze–2/fruktozo bisfosfataze–2 koji su ukljuèeni u
sintezu i razgradnju fruktozo–2,6–bisfosfata (FRU–2,6–BisP), a ovaj je glavni regulator brzine i
smera glikolitièkog i glukoneogenog puta. Ovaj tandemski enzimski sistem, fosfofruktokinaza–
2/fruktozo bisfosfataza–2, kontrolisan od strane cAMP-a funkcioniše u srèanom mišiæu suprotno ne-
go u jetri. Kao posledica razlièite kontrole aktivnosti ovog tandem enzima, koncentracija FRU–2,6–
BisP raste u srèanom mišiæu, a opada u jetri nakon poveæanja koncentracije cAMP-a. Ovaj tandem
enzim nije pod kontrolom cAMP-a u skeletnim mišiæima. Pored toga, izozim piruvat kinaze (katali-
zuje poslednji korak glikolize – Poglavlje: GLIKOLIZA) u mišiæima nije kontrolisan procesom fos-
forilacije i defosforilacije, kao što je to sluèaj sa izozimom jetre.
Prema tome, dok poveæanje koncentracije cAMP-a u jetri stimuliše degradaciju glikogena i glu-
koneogenezu, te se glukoza eksportuje u krvotok, poveæanje koncentracije cAMP-a u srèanom miši-
æu dovodi do stimulacije degradacije glikogena i glikolize, što rezultira u intenzivnom trošenju glu-
koze. Stoga, epinefrin, koji priprema organizam za akciju (trk, let, borba, itd.) deluje nezavisno od
glukagona, koji, zajedno sa insulinom, reguliše opšti nivo glukoze u krvi.
POGLAVLJE XXIX 395
Kontrakcija mišiæa je povezana sa hidrolizom ATP-a, te je ultimativno zavisna od funkcionisanja
respiracije koja omoguæuje biosintezu ATP-a (Poglavlje: OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
Stoga mišiæi u mirovanju troše oko 30% kiseonika od kolièine potrebne za celo ljudsko telo. Brzina
respiracije u mišiæima se može poveæati i 25 puta pri intenzivnom radu. Zamor mišiæa (koji se defini-
še kao nemoguænost mišiæa da funkcionišu maksimalnom snagom) pri intenzivnom radu se dešava u
roku od oko 20 sec. Ovaj zamor nije izazvan totalnom potrošnjom glikogena u mišiæima, veæ je rezul-
tat generisanja protona tokom glikolize koji obaraju intracelularni pH sa 7 (mišiæi u mirovanju) na
6.4. Zašto nastaje zamor kada opadne intracelularni pH u mišiæima je još uvek nerazjašnjen fenomen.
Najlogiènije moguæe objašnjenje je da enzim fosfofrukto kinaza, preko koje se kontroliše brzina gli-
kolize (Poglavlje: GLIKOLIZA), ima smanjenu aktivnost na nižim pH vrednostima od fiziološke.
Bez obzira na sam mehanizam nastajanja zamora, veoma je verovatno da je to protektivna adaptacija
mišiæa, tj. njihova adaptacija da bi se spreèilo potpuno iskorišæavanje ATP-a u radu što bi dovelo do
smrti æelije. Pored toga, u uslovima intenzivnog rada i limitacije kiseonika, nastali piruvat se ne može
ukljuèiti u Ciklus limunske kiseline, te se glikoliza završava laktatom. Nastali laktat se eksportuje iz
æelija mišiæa i krvotokom se prenosi do jetre, gde se koristi za glukoneogenezu.
Za razliku od ostalih mišiæa, mišiæi srca moraju imati neprekidnu aktivnost bez moguænosti od-
mora. To je razlog zašto srèani mišiæi svoju aktivnost baziraju iskljuèivo na areobnom metabolizmu,
te su njihove æelije veoma bogate mitohondrijama. Mitohondrije mogu zauzimati i do 40% citopla-
zmatiènog prostora u æelijama mišiæa srca, nasuprot skeletnim mišiæima od kojih neki skoro i da ne-
maju mitohondrije. Mišiæi srca mogu metabolisati masne kiseline, ketonska tela, glukozu, piruvat i
laktat i na taj naèin dolaziti do energije. U stanju mirovanja organizma mišiæi srca koriste primarno
masne kiseline kao izvore energije, ali pri intenzivnom radu organizma, srce koristi glukozu, pore-
klom iz ogranièene kolièine glikogena u organizmu, kao izvor energije.
ADIPOZNO TKIVO: Adipozno tkivo se sastoji od adipoznih æelija – adipocita koje je raspore-
ðeno po celom telu, ali se najviše nalazi ispod kože, u abdominalnoj šupljini, u skeletnim mišiæima,
oko krvnih sudova i u mleènim žljezdama. Ovo tkivo je glavni rezervoar lipida. Èovek od 70 kg teži-
ne ima oko 15 kg lipida (oko 590.000 kJ energije), što je dovoljno za održavanje života u periodu od
oko 3 meseca. Ipak, adipozno tkivo nije samo pasivni rezervoar i drugo je po važnosti, posle jetre, za
održavanje metabolièkog homeostazisa. Adipozno tkivo sadrži masne kiseline, sintetisane u jetri ili
poreklom iz hrane, koje aktivira u acil–S–CoA, a ovaj se koristi za esterifikaciju glicerol–3–fosfata u
triacilglicerole. Glicerol–3–fosfat u adipoznom tkivu se dobija redukcijom dihidroksiaceton fosfata,
pošto ne postoji kinaza koja bi fosforilisala endogeni glicerol. To je razlog zašto glikoliza mora stalno
da snabdeva adipozno tkivo dihidroksiaceton fosfatom. Adipociti hidrolizuju triacilglicerole u ma-
sne kiseline i glicerol kao odgovor na nivo glukagona, epinefrina i insulina kroz reakciju katalizova-
nu od strane hormon–senzitivnih lipaza. Ukoliko je glicerol–3–fosfat u suvišku, nastale masne kise-
line æe ga reesterifikovati u triacilglicerol. Ukoliko je nivo glicerol–3–fosfata nizak, masne kiseline
æe napustiti adipocite i preæi u krvotok. Stoga, brzina asimilacije glukoze (izvor glicerol–3–fosfata)
od strane adipocita, koja je regulisana insulinom i dostupnošæu glukoze, predstavlja kontrolni faktor
u sintezi, odnosno mobilizaciji triacilglicerola.
JETRA: Predstavlja centralni metabolièki preèistaè. Jetra je odgovorna za održavanje optimal-
nog nivoa nutrijenata u krvi, koje koriste mozak, mišiæi i ostala tkiva. Glavna funkcija jetre je da
održava stalni nivo glukoze u krvi, što èini uzimanjem ili otpuštanjem glukoze u zavisnosti od nivoa
glukagona, epinefrina i insulina, kao i same glukoze u krvi. Posle unošenja veæe kolièine ugljenih hi-
drata u organizam, nivo glukoze u krvi se poveæa i dostigne oko 6 mM. U tom sluèaju, glukoza se ap-
sorbuje od strane jetre i prevodi u glukozo–6–fosfat pomoæu enzima glukokinaze. Glukokinaza se
razlikuje od heksokinaze, analognog glikolitièkog enzima drugih tkiva, zato što ima manji afinitet za
glukozu od heksokinaze (Km » 5 mM za glukokinazu, a <0.1 mM za heksokinazu) i nije inibirana glu-
kozo–6–fosfatom kao heksokinaza. Æelije jetre su, za razliku od æelija mišiæa i adipoznog tkiva, per-
meabilne za glukozu i stoga insulin nema nekog direktnog efekta na apsorpciju glukoze od strane æe-
lija jetre. Pošto je koncentracija glukoze u krvi u normalnim uslovima manja od Km enzima glukoki-
naze za glukozu, brzina fosforilacije glukoze u jetri je manje više proporcionalna koncentraciji glu-
koze u krvi. Æelije jetre mogu apsorbovati i druge monosaharide (fruktoza, manoza i galaktoza) i pre-
voditi ih u glukozo–6–fosfat. U sluèaju gladovanja, kada nivo glukoze u krvi padne ispod 4 mM, on-
da se glukoza ekskretira iz jetre u krvotok. Pored toga, laktat, kao produkt anaerobnog metabolizma
glukoze u mišiæima, u jetri se ukljuèuje u glukoneogenezu, lipogenezu ili oksidativnu fosforilaciju.
Sudbina glukoze u zavisnosti od metabolièkih potreba. Glukozo–6–fosfat je molekul koji pred-
stavlja raskrsnicu metabolizma ugljenih hidrata u jetri. Stoga ovaj molekul ima više sudbina koje za-
vise od potreba organizma za glukozom:
1. Glukozo–6–fosfat može biti preveden u glukozu, delovanjem enzima glukozo–6–fosfataze.
Tako nastala glukoza se ekskretira iz jetre u krvotok i krvotokom se raznosi do ostalih organa.
2. Glukozo–6–fosfat može biti preveden u glikogen, kada je zahtev organizma za glukozom ma-
li. Ali, poveæanje zahteva organizma za glukozom, koje je signalizirano visokom koncentracijom
glukagona i/ili epinefrina, obræe ovaj proces, odnosno glikogen se razlaže do glukozo–6–fosfata, a
ovaj do glukoze.
3. Glukozo–6–fosfat može biti preveden u acetil–S–CoA, jer se u procesu glikolize prevodi u pi-
ruvat, koji se pod delovanjem piruvat dehidrogenaznog kompleksa prevodi u aceil–S–CoA (Pogla-
vlja: GLIKOLIZA, OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA). Veæina ovako na-
stalog acetil–S–CoA se koristi za sintezu masnih kiselina, fosfolipida i holesterola.
4. Glukozo–6–fosfat može biti degradovan u putu pentozo fosfata (Poglavlje: PUT PENTOZO
FOSFATA), pri èemu se generiše NADPH potreban za sintezu masnih kiselina.
Sudbina masnih kiselina. Masne kiseline, takoðe, imaju razlièitu sudbinu u jetri:
1. Kada je zahtev organizma za metabolièkom aktivnošæu zavisnom od izvora energije visok, on-
da se masne kiseline degraduju do acetil–S–CoA, a zatim do ketonskih tela, koja se ekskretiraju u kr-
votok i prenose do perifernih tkiva.
2. Kada je zahtev organizma za metabolièkom aktivnošæu zavisnom od izvora energije nizak, on-
da se masne kiseline koriste za biosintezu triacilglicerola, koji se sekretiraju u krvotok u obliku
VLDL (Poglavlje: LIPIDI i MEMBRANE) i prenose do adipoznog tkiva koji ih apsorbuje. Masne
kiseline mogu, takoðe, biti ugraðene u fosfolipide.
Pošto oksidacija masnih kiselina varira samo u zavisnosti od koncentracije dostupnih masnih ki-
selina, moglo bi se oèekivati da novosintetisane masne kiseline odmah podležu oksidaciji, pre nego
što budu eksportovane iz æelije jetre u krvotok. Meðutim, to nije sluèaj jer je ovakav potencijalni ci-
klus spreèen fizièkom odvojenošæu mesta biosinteze (citoplazma) i oksidacije (mitohodrija) masnih
kiselina. Pored toga, karnitin transferaza I, komponenta sistema za transport masnih kiselina u mito-
hondriju (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA), inhibirana je kljuènim intermedijerom u biosinte-
zi masnih kiselina (malonil–S–CoA – Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA). Stoga, kada u organizmu
postoji nizak nivo potrebe za metabolièkom aktivnošæu zavisnom od izvora energije, sintetišu se ma-
sne kiseline, jer malonil–S–CoA inhibira njihov transport u mitohondriju a samim tim i njihovu kon-
verziju u acetil–S–CoA. U jetri se za tu svrhu koristi acetil–S–CoA, dobijen iz glukoze.
POGLAVLJE XXIX 397
Kada zahtev organizma za metabolièkom aktivnošæu zavisnom od izvora energije poraste, onda
se inhibira sinteza masnih kiselina i masne kiseline se transportuju u mitohondrije jetre i konvertuju u
ketonska tela. Jetra ne može da koristi ketonska tela za sopstveni energetski metabolizam, zato što joj
nedostaje enzim b–ketoacil–S–CoA trasferaza (Poglavlje: KATABOLIZAM LIPIDA). Stoga su
masne kiseline glavni izvor acetil–S–CoA u jetri u sluèajevima potrebe za visokom metabolièkom
aktivnošæu zavisnom od izvora energije. Ovako dobijen acetil–S–CoA se u jetri koristi za biosintezu
ATP-a (Poglavlja: CIKLUS LIMUNSKE KISELINE, OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA).
Važan izvor metabolièke energije su i aminokiseline. U jetri se aminokiseline degraduju do meta-
bolièkih intermedijera (Poglavlje: KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS). De-
gradacija aminokiselina najèešæe poèinje transaminacijom u odgovarajuæu a–keto kiselinu, dok se
amino grupa eliminiše iz organizma u obliku uree zahvaljujuæi aktivnosti Urea ciklusa. Glukogene
aminokiseline se na ovaj naèin prevode u piruvat ili neki od intermedijera Ciklusa limunske kiseline
kao što je oksalacetat i njihovi C–atomi mogu služiti za biosintezu glukoze u glukoneogenezi (Pogla-
vlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA). Ketogene aminokiseline se koriste za biosintezu ke-
tonskih tela (Poglavlje: BIOSINTEZA LIPIDA).
Rezerve glikogena u jetri su relativno male i mogu se koristiti za snabdevanje organizma gluko-
zom samo u toku 6 sati posle jela. Posle ovog perioda, u organizmu se koristi glukoza dobijena u pro-
cesu glukoneogeneze od aminokiselina nastalih degradacijom proteina mišiæa. Prema tome, proteini
pored svoje strukturne i funkcionalne uloge u organizmu, imaju i važan znaèaj kao izvori metaboliè-
ke energije.
C. Sumarni pregled hormonske regulacije energetskog metabolizma

Hormoni insulin, glukagon, epinefrin i norepinefrin imaju kljuènu ulogu u povezivanju energet-
skog metabolizma jer omoguæavaju korišæenje ili skladištenje energetskih molekula.
1. Insulin (5.8 kD polipeptidni hormon) i glukagon (3.5 kD polipeptidni hormon) su najvažniji
regulatori energetskog metabolizma, koji imaju suprotne efekte. Sekrecija insulina od strane b–æelija
pankreasa je stimulisana glukozom i parasimpatiènim nervnim sistemom. Insulin daje signal o veo-
ma dobrom energetskom stanju, te stimuliše skaldištenje energetskih molekula. Insulin indukuje de-
fosforilaciju kljuènih enzima, odnosno njihovu aktivaciju. Tako defosforilacija enzima glikogen sin-
taze indukovana insulinom, vodi ubrzanoj sintezi glikogena u jetri i mišiæima. Insulin, takoðe, ubrza-
va glikolizu u jetri što izaziva poveæanu sintezu masnih kiselina. Postojanje viška masnih kiselina i
glukoze u adipoznom tkivu rezultira u brzoj biosintezi triacilglicerola (glavni rezervni energetski
molekul).
Sekrecija glukagona od strane a–æelija pankreasa je, pak, stimulisana niskom koncentracijom glu-
koze u krvi (stanje gladovanja). Glavni organ na koga deluje glukagon je jetra. Ovaj hormon stimuliše
razlaganje i istovremeno inhibira sintezu glikogena aktivirajuæi cAMP–zavisnu kaskadnu reakciju
fosforilacija u æelijama jetre (Poglavlje: ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi). Glukagon, tako-
ðe, inhibira sintezu masnih kiselina smanjujuæi aktivnost enzima acetil–S–CoA karboksilaze. Na kra-
ju, glukagon stimuliše glukoneogenezu i blokira glikolizu. Ovakvo delovanje glukagona na æelije jetre
rezultira u poveæanom oslobaðanju glukoze iz jetre u krvotok. Glukagon izaziva i cAMP–zavisno akti-
viranje enzima lipaza u adipoznim æelijama, što rezultira u mobilizaciji triacilglicerola.
2. Epinefrin i norepinefrin su kateholaminski hormoni koje sekretiraju adrenalna medula i sim-
patièki nervni sistem kao odgovor na nizak nivo glukoze u krvi. Kao i glukagon, ovi hormoni stimuli-
šu katabolizam glikogena i triacilglicerola, aktivirajuæi cAMP–zavisnu kaskadnu seriju fosforilacija.
Oni se razlikuju u delovanju od glukagona po tome što je njihov glikogenolitièki efekat mnogo iz-
raženiji u mišiæima nego u jetri. Drugi tip delovanja kateholamina je da inhibiraju apsorpciju glukoze
od strane mišiæa i stimulišu oslobaðanje masnih kiselina iz adipoznih æelija. Osloboðene masne kise-
line se koriste kao energetski molekuli. Epinefrin, takoðe, stimuliše sekreciju glukagona i inhibira se-
kreciju insulina. Na ovaj naèin, kateholamini uveæavaju oslobaðanje glukoze iz jetre u krvotok isto-
vremeno smanjujuæi korišæenje glukoze od strane mišiæa.
D. Metabolièka adaptacija
Primeri metabolièke adaptacije sisara su odgovori organizma na (1) gladovanje i u sluèaju (2) še-
æerne bolesti (Diabetes mellitus).
1. Gladovanje: Glukoza je najpovoljniji energetski molekul za funkcionisanje mozga i mišiæa.
Meðutim, sisarski organizam ima uskladištene ugljene hidrate u kolièini nedovoljnoj za aktivno
funkcionisanje u jednom danu. Stoga èak i spavanje preko noæi, koje rezultira u smanjenju nivoa glu-
koze u krvi, indukuje mobilizaciju masnih kiselina iz adipoznog tkiva preko poveæanja sekrecije glu-
kagona i smanjenja sekrecije insulina. Smanjeni nivo insulina, takoðe, narušava transport glukoze u
mišiæno tkivo. U ovakvim uslovima, mišiæi svoj energetski metabolizam prebacuju sa glukoze na ma-
sne kiseline. Meðutim, mozak i dalje ostaje veoma zavisan od glukoze za svoj energetski metaboli-
zam.
U sisara se glukoza ne može sintetisati iz masnih kiselina, što je sluèaj sa biljkama i nekim bakte-
rijama (Poglavlja: CIKLUS LIMUNSKE KISELINA, BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA).
Razlog za to je što sisari nisu u stanju da sintetišu ni piruvat niti oksalacetat (prekursori za glukoneo-
genezu) is acetil–S–CoA. Stoga se, za vreme gladovanja, glukoza mora sintetisati iz glicerola (proiz-
vod degradacije triacilglicerola) ili, što je znaèajnije, iz glukogenih aminokiselina, koje se dobijaju
proteolizom najveæim delom proteina mišiæa. Meðutim, iskorišæavanje proteina mišiæa mora biti ve-
oma ogranièeno, jer su mišiæi potrebni za mobilne aktivnosti sisara. To je razlog zašto su organizmi
razvili alternativne metabolièke aranžmane. Posle nekoliko dana gladovanja, glukoneogeneza toliko
iscrpljuje rezervoar oksalacetata (Poglavlje: BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA) u jetri da se u
njoj narušava sposobnost katabolizma acetil–S–CoA preko Ciklusa limunske kiseline. Stoga jetra
konvertuje višak acetil–S–CoA u ketonska tela, koja se oslobaðaju u krvotok. U tim uslovima, mozak
se postepeno navikava na korišæenje ketonskih tela. Tako, nakon tri dana gladovanja, samo 1/3 ener-
getskih potreba mozak zadovoljava preko ketonskih tela, ali posle 40 dana gladovanja oko 70% ener-
gije mozak dobija preko ketonskih tela.
2. Šeæerna bolest (Diabetes mellitus): To je kompleksna bolest koju karakterišu poremeæaji u pu-
tevima korišæenja energetskih molekula – prekomerna sinteza glukoze u jetri i njeno slabo korišæenje
u drugim organima. Uzrok ovakvom poremeæaju je relativno nizak nivo insulina i prirustvo visokog
nivoa glukagona u organizmu. U industrijalizovanim zemljama oko 1% populacije pati od ove bole-
sti. Polipeptidni hormon insulin deluje predominatno na æelije mišiæa, jetre i adipoznog tkiva, stimu-
lišuæi sintezu glikogena, masti i proteina, dok inhibira degradaciju ovih metabolièkih izvora energije.
Pored toga, insulin stimuliše apsorpciju glukoze od strane veæine æelija sa znaèajnim izuzetkom æeli-
ja jetre i mozga. Zajedno sa hormonom glukagonom, koji ima sasvim suprotne efekte, insulin ima za-
datak da održi optimalni nivo glukoze u krvi.
U sluèaju šeæerne bolesti, insulin se ne sekretira u dovoljnoj kolièini iz pankreasa ili nedovoljno
stimuliše æelije na koje deluje. Posledica ovakvog stanja je znaèajno poveæanje glukoze u krvi, koja
se urinom izbacuje iz organizma. I pored visokog nivoa glukoze u krvi, æelje su u statusu gladovanja
za glukozom, jer je narušena apsorpcija glukoze indukovana insulinom. Ovo izaziva ubrzavanje hi-
POGLAVLJE XXIX 399
drolize triacilglicerola, oksidaciju masnih kiselina, glukoneogenezu i formiranje ketonskih tela, èija
koncentracija u krvi postaje abnormalno visoka. Pošto su ketonska tela kiseline, njihova visoka kon-
centracija narušava puferski kapacitet krvi, što dovodi do disfunkcije bubrega koji kontrolišu pH krvi
izbacivanjem viška H+–jona iz organizma preko urina. Izbacivanje H+–jona praæeno je sa izbaciva-
njem Na+ i K+ jona, Pi i vode, što dovodi do ozbiljne dehidratacije organizma. Stoga je preterana èð
prvi klasièni simptom šeæerne bolesti.
Postoje dva tipa šeæerne bolesti. Tip I šeæerne bolesti je insulin–zavisni diabetes mellitus (javlja
se u dece – juvenilni diabetes) koji je posledica odsustva ili velikog manjka insulina usled nedostatka
ili postojanja defektnih b–æelija u pankreasu. Ovaj nedostatak je posledica autoimunog odgovora ko-
ji rezultira u uništavanju b–æelija i genetièki je determinisan. Oboljenje se ispoljava kada > 80% b–
æelija bude uništeno. Osobe obolele od ovakog tipa šeæerne bolesti moraju svakodnevno uzimati in-
sulin i imati izbalansiranu ishranu i fizièku aktivnost. I pored kontrolisanog naèina života ove osobe
imaju za 1/3 kraæi životni vek od normalnih osoba zbog komplikacija koje se odražavaju na poreme-
æeno funkcionisanje bubrega, uslovljavaju kardiovaskularna oboljenja, slepilo i nervne poremeæaje.
Tip II šeæerne bolesti je oboljenje koje nije vezano sa nedostatkom insulina, veæ sa nedostatkom re-
ceptora za insulin (glikoprotein vezan za membranu) na æelijama koje reaguju na insulin (kompetent-
ne æelije). Šta više, u bolesnika sa ovim tipom šeæerne bolesti nivo insulina je normalan ili èak uve-
æan. Preko 90% dijagnosticiranih sluèajeva šeæerne bolesti je ovog tipa i pogaða 18% populacije pre-
ko 65 godina starosti. Mnogo èešæe se javlja u osoba koje imaju genetièku predispoziciuju ka goja-
znosti. To se objašnjava time da ove osobe uzimaju preterane kolièine hrane, što za posledicu ima
smanjenje sinteze receptora za insulin. U prilog ovakvoj pretpostavci govori podatak da je kontroli-
sana ishrana dovoljan faktor za kontrolu stanja šeæerne bolesti u ovih bolesnika.
SADRŽAJ
POGLAVLJE 1
MOLEKULSKA LOGIKA ŽIVIH SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
AKSIOMI MOLEKULSKE LOGIKE ŽIVIH SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
POGLAVLJE 2
BIOLOŠKI ZNAÈAJ VODE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
A. Osobine vode koje je èine specifiènim miljeom æelije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
B. Kiselinsko–bazne reakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
POGLAVLJE 3
BIOMOLEKULI ÆELIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
A. Hijerarhijska organizacija molekularne strukture živog sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
B. Hemijski sastav živih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
C. Nastanak biomolekula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
D. Evolucija živog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
POGLAVLJE 4
UGLJENI HIDRATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
A. Monosaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
B. Biološki važni derivati monosaharida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
C. Disaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
D. Polisaharidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
E. Glikoproteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
POGLAVLJE 5
LIPIDI i MEMBRANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
A. Kompleksni lipidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
B. Prosti lipidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
C. Lipoproteinski sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
POGLAVLJE 6
PROTEINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
A. Aminokiseline.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
B. Struktura proteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
C. Denaturacija i renaturacija proteina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
D. Faktori koji utièu na uvijanje polipeptidnog lanca u 3–D konformaciju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
E. Fibrozni proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
F. Globularni proteini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
POGLAVLJE 7
NUKLEINSKE KISELINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
A. Nukleotidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
B. Osnovna struktura nukleinskih kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Osobine DNK u vodenom rastvoru.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
POGLAVLJE 8
ENZIMOLOGIJA – Opšti deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
A. Istorijat enzimologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
B. Klasifikacija enzima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
C. Kofaktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
D. Karakteristike enzimskih reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
E. Specifiènost enzima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
F. Kinetika enzimskih reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
G. Aktivacija i inhibicija enzima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
H. Katalitièki mehanizmi enzima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
POGLAVLJE 9
ENZIMOLOGIJA – Regulatorni enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
A. Alosterièki enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
B. Kovalentno modulirani enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
POGLAVLJE 10
ENZIMOLOGIJA – Proteolitièki enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
A. Egzopeptidaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
B. Endopeptidaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
C. Serin–proteaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
POGLAVLJE 11
ENZIMOLOGIJA – Nukleaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
A. Nukleaze a–tipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
B. Nukleaze b–tipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
C. Ostale RNaze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
D. Restrikcioni enzimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
E. Ribozimi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
POGLAVLJE 12
ENZIMOLOGIJA – Amilaze, Lizozim i Fosforilaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
POGLAVLJE 13
ENZIMOLOGIJA – Lipaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
POGLAVLJE 14
UVOD U METABOLIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
A. Promet materije i energije kroz živi sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
B. Metabolièki putevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
C. Mehanizmi organskih reakcija u živim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
POGLAVLJE 15
BIOENERGETSKI PRINCIPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
A. Definicija slobodne energije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
B. Izvori energije za žive sisteme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
DODATAK 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
POGLAVLJE 16
TRANSPORT KROZ MEMBRANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
A. Tipovi transporta kroz membranu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
B. Aktivni transport uz pomoæ utroška ATP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
C. Aktivni transport uz pomoæ gradijenta jona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
POGLAVLJE 17
OKSIDATIVNA FOSFORILACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Struktura mitohondrija, Respiratorni lanac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
A. Struktura mitohondrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
B. Respiratorni lanac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
C. Oksidativna fosforilacija (Biosinteza ATP-a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
D. Kontrola sinteze ATP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
POGLAVLJE 18
GLIKOLIZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
A. Redosled reakcija u procesu glikolize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
B. Regulacija glikolize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
C. Fermentacija (anaerobna transformacija piruvata). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
D. Ukljuèivanje ostalih saharida u glikolizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
POGLAVLJE 19
PUT PENTOZO FOSFATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
A. Redosled reakcija i enzimi Puta pentozo fosfata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
B. Regulacija puta pentozo fosfata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
POGLAVLJE 20
OKSIDATIVNA DEKARBOKSILACIJA PIRUVATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
A. Mehanizam katalize kompleksa piruvat dehidrogenaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
B. Funkcija i struktura enzima dihidrolipoil transacetilaza (subjedinica E2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
C. Regulacija aktivnosti kompleksa piruvat dehidrogenaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
POGLAVLJE 21
CIKLUS LIMUNSKE KISELINE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
A. Redosled reakcija i enzimi Ciklusa limunske kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262
B. Suma prometa materije i energije u Ciklusu limunske kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
C. Regulacija Ciklusa limunske kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
D. Amfibolièka priroda Ciklusa limunske kiseline. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
E. Anaplerotièke reakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
F. Glioksalatni ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
POGLAVLJE 22
KATABOLIZAM LIPIDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
A. Redosled reakcija u procesu b–oksidacije masnih kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
B. Energetski bilans oksidacije palmitinske kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
C. Oksidacija nezasiæenih masnih kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278
D. Oksidacija masnih kiselina sa neparnim brojem C–atoma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
E. Oksidacija masnih kiselina u peroksizomima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
F. Regulacija oksidacije masnih kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
G. Ketonska tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
POGLAVLJE 23
KATABOLIZAM AMINOKISELINA i UREA CIKLUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
A. Deaminacija aminokiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
B. Sinteza uree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
C. Konverzija ugljenikovog skeleta aminokiselina (Katabolizam pojedinaènih aminokiselina). . . . . . . . . . . 292
POGLAVLJE 24
KATABOLIZAM NUKLEOTIDA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
A. Katabolizam purina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
B. Katabolizam pirimidina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
C. Posledice poremeæenog katabolizma nukleotida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
POGLAVLJE 25
BIOSINTEZA UGLJENIH HIDRATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
A. Redosled reakcija u glukoneogenezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
B. Energetski bilans glukoneogeneze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
C. Regulacija glukoneogeneze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
D. Izvori prekursora za glukoneogenezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
E. Biosinteza drugih monosaharida, disaharida i polisaharida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
POGLAVLJE 26
BIOSINTEZA LIPIDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
A. Biosinteza masnih kiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
B. Biosinteza triacilglicerola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
C. Biosinteza glicerofosfolipida i sfingolipida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
D. Metabolizam arahidonske kiseline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
E. Biosinteza holesterola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
F. Biosinteza steroidnih hormona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
G. Biosinteza vitamina D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
H. Biosinteza žuènih soli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350
POGLAVLJE 27
BIOSINTEZA AMINOKISELINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
A. Biosinteza neesencijalnih aminokiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
B. Biosinteza esencijalnih aminokiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355
C. Regulacija biosinteze aminokiselina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
D. Metabolizam C1–jedinica: Uloga koenzima tetrahidrofolata (THF) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
E. Aminokiseline kao prekursori za biosintezu drugih biomolekula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366
POGLAVLJE 28
BIOSINTEZA NUKLEOTIDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371
A. Biosinteza purinskih ribonukleotida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371
B. Biosinteza pirimidinskih ribonukleotida. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
D. Biosinteza nukleotidnih koenzima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
POGLAVLJE 29
ENERGETSKI METABOLIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
Povezanost puteva prometa energije u živom sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
A. Osnovni putevi energetskog metabolizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
B. Specifiènosti pojedinih organa i tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394
C. Sumarni pregled hormonske regulacije energetskog metabolizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
D. Metabolièka adaptacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398
Dr Ljubiša Topisiroviæ
DINAMIÈKA BIOHEMIJA
Beograd
2001.
… mome profesoru Dušanu Kanaziru
koji me je uveo u svet nauke

Molekurska Logika Zivih Sistema

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Molekurska Logika Zivih Sistema

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MOLEKULSKA LOGIKA ŽIVIH SISTEMA

AKSIOMI MOLEKULSKE LOGIKE ŽIVIH SISTEMA

A. Osobine vode koje je èine specifiènim miljeom æelije

Tabela 1. Konstante disocijacije (K) i pK vrednosti nekih kiselina na 25°C

Siræetna kiselina 1.74 x 10–5 4.76

Citrat– 1.74 x 10–5 4.76

Mravlja kiselina 1.78 x 10–4 3.75

Oksalat– 5.37 x 10–5 4.27

Sukcinat– 2.29 x 10–6 5.64

Tabela 1. Osnovne razlike izmeðu prokariota i eukariota.

Velièina æelija 1 – 100 mm 10 – 100 mm

Metabolizam Aerobni i anaerobni Aerobni

Istovremena povezana RNK se sintetiše u nukleusu,

Slabo razvijen citoskelet,

Deoba æelija Binarna fisija Mitoza ili mejoza

Molekuli koji se nalaze u živim sistemima i omoguæavaju njihovu unutrašnju organizovanost i

Makromolekuli Nukleinske kiseline

B. Hemijski sastav živih sistema

Tabela 3. Aproksimativni hemijski sastav bakterije Escherichia coli.

Ugljeni hidrati 3 200

Gradivni blokovi i intermedijeri 2 500

D. Evolucija živog sistema

STUPNJEVI EVOLUCIJE MOLEKULSKI I CELULARNI DOGADJAJI

Prebioti~ka sinteza Sinteza esencijalnih gradivnih blokova (amino-

Kondenzacija gradivnih blokova (oligonukleotidi; N

Transkripcija i replikacija segmenata

RNK genomi se kopiraju u DNK

Celularna i organizmi~na PROGENOTI

Negranati estarski vezani Granati estarski vezani

Selekcija kompleksnosti; Selekcija za efikasan rast;

URKARIOTI EUBAKTERIJE ARHEBAKTERIJE

1. Smatra se da su prvi polinukleotidi bili RNK molekule. Nastali polinukleotidi su se mogli

CHO CHO CHO CHO

HCOH HOCH HCOH HOCH

HCOH HCOH HCOH HCOH

CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH

CHO CHO CHO CHO CHO CHO CHO CHO

HCOH HOCH HCOH HOCH HCOH HOCH HCOH HOCH

HCOH HCOH HCOH HCOH HOCH HOCH HOCH HOCH

HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH HCOH

CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH CH2OH

CH2OH a -D-glukopiranoza dobija D–glukonska kiselina.

Glukoza Glukoza Glukoza Fruktoza di, kao i ostali biološki ma-

Slika 5. Amiloza (a); Izgled levogire spirale amiloze (b).

Druga komponenta skroba je amilopektin. To je granati polimer izgraðen od D–glukoznih jedini-

NAG O NAG O zamina (NAG) meðusobno povezanih b(1®4) gliko-

U glikoproteinima, oligosaharidne jedinice se po pravilu vezuju za sekvence aminokiselina koje

Slika 13. Struktura teikoiène kiseline.

Zasiæene masne kiseline:

14:0 Miristimska kiselina Tetradekanoinska kiselina 52

16:0 Palmitinska kiselina Heksadekanoinska kiselina 63.1

18:0 Stearinska kiselina Oktadekanoinska kiselina 69.6

20:0 Arahidna kiselina Eikozanoinska kiselina 75.4

Nezasiæene masne kiseline:

16:1 Palmitoleinska kiselina 9–Heksadekanoinska kiselina – 0.5

18:1 Oleinska kiselina 9–Oktadekenoinska kiselina 13.4

18:2 Linolna kiselina 9,12–Oktadekadienoinska kiselina –9

18:3 Linoleinska kiselina 9,12,15–Oktadekatrienoinska kiselina – 11

20:4 Arahidonska kiselina 5,8,11,14–Eikozatetraenoinska kiselina – 49.5

Slika 1. Formule važnijih masnih kiselina.

Slika 2. Formule najvažnijih glicerofosfolipida.

Plazmalogeni su specifièna forma glicerofosfolipida u kojih substituent na C1–atomu glicerola

CH2 C CH2 CH2 C CH2 X

Slika 3. Strukturne formule kardiolipina i plazmalogena.