Srpski jezik Vrste re i

Nikoli Petar Dejana Stojanovski

Vrste re i
Promenjive vrste re i

Nepromenjive vrste re i

-Imenice -Zamenice -Pridevi -Brojevi -Glagoli

-Prilozi -Predlozi -Uzvici -Veznici -Re ce

 Imenice su re i kojima je svojstvena

kategorija predmetnosti, opredme eno svojstvo i opredme eni proces. Njima imenujemo pojave spolja njeg sveta i na eg unutra njeg do ivljavanja. Imenice se dele na:
zajedni ke - ozna avaju skup predmeta koji imaju neke zajedni ke osobine vlastite - slu i kao ime svakom pojedinom oveku, ivotinji, geografskim pojmovima

Imenice se jo dele i na:

konkretne (stvarne) - ozna avaju sve ono to je opipljivo (bi a, predmete) apstraktne (nestvarne) - ozna avaju osobine, ose aje, stanja, fizi ke i duhovne mo i, radnje, prirodne i dru tvene pojave

 Imenice u srpskom jeziku razlikuju rod, broj i pade . Rod mo e biti mu ki, enski i srednji. Osim toga, u srpskom jeziku postoje i zbirne imenice. Npr. imenica cvet je jednina, cvetovi mno ina, a zbirna imenica je cve e.
drvo, drveta, drve e; snop, snopovi, snoplje...

Zamenice
Zamenice mogu biti:
-Imeni ke -Pridevske

 Imeni ke zamenice
Imeni ke zamenice zamenjuju imenice. U re enici su samostalne, a vr e slu bu subjekta ili objekta. Imeni ke zamenice se dele na: Li ne Neli ne Li ne imeni ke zamenice Li ne imeni ke zamenice imaju rod (mu ki, enski ili srednji) i broj (jednina ili mno ina). Jednina: 1. ja 2. ti 3. on (mu ki rod), ona ( enski rod), ono (srednji rod) Mno ina: 1. mi 2. vi 3. oni (mu ki rod), one ( enski rod), ona (srednji rod) Povratna li na zamenica za sva lica (promena po pade ima): N. - G. sebe D. sebi A. sebe/se V. - I. sobom L. sebi Neli ne imeni ke zamenice Neli ne imeni ke zamenice ne razlikuju lica i imaju jedan oblik koji se koristi za oba broja i sva tri roda. Dele se na: upitne (ko, ta) neodre ene (neko, ne to) odri ne (niko, ni ta) op te (svako, sva ta)

 Pridevske zamenice Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U re enici su nesamostalne re i i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, sla u se sa imenicom u rodu, broju i pade u. Pridevske zamenice se dele na:

-Prisvojene -Pokazne
-Upitno odnosne -Neodredjene -Odri ne -Op te

 Prisvojne zamenice
Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice ozna avaju pripadanje bi a i predmeta pojedinim licima. Jednina: 1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja; 2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja; 3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova Mno ina: 1. lice: na , na a, na e; na i, na e, na a; 2. lice: va , va a, va e; va i, va e, va a; 3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova Povratne prisvojne zamenice ozna avaju da objekat pripada subjektu: jednina: svoj, svoja, svoje; mno ina: svoji, svoje, svoja.

Pokazne zamenice
Ovim zamenicama se upu uje na bi a i predmete i njihove osobine. 1. lice: za bi a i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova; za veli inu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika; za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva; 2. lice: za bi a i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta; za veli inu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika; za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva; 3. lice: za bi a i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona; za veli inu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika; za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva; Upitne i odnosne zamnice imaju iste oblike, ali razli ita zna enja u re enici. Upitne zamenice se koriste u upitnim re enicama, a odnosne se odnose na neku drugu re u re enici. Primer: ija je ovo knjiga? (upitna zamenica u upitnoj re enici) itam knjigu koju je napisao Branko opi . (odnosna zamenica) za bi a i stvari: koji, koja, koje; koji, koje, koja; za veli inu: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika; za osobinu: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva; za pripadnost: iji, ija, ije; iji, ije, ija;

Upitno - odnosne zamenice

Neodre ene zamenice

Neodre ene pridevske zamenice ukazuju na nepoznatu li nost ili premdet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje. za stvari i bi a: neki, neka, neko; neki, neke, neka; za veli inu: nekolik, nekolika, nekoliko; nekoliki, nekolike, nekolika; za osobinu: nekakav, nekakva, nekakvo; nekakvi, nekakve, nekakva; za pripadnost: ne iji, ne ija, ne ije; ne iji, ne ije, ne ija; Odri ne pridevske zamenice odri u da se nekog ili ne eg ti e ono to se iznosi u re enici. za stvari i bi a: nikoji, nikoja, nikoje; nikoji, nikoje, nikoja; za osobinu: nikakav, nikakva, nikakvo; nikakvi, nikakve, nikakva; za pripadnost: ni iji, ni ija, ni ije; ni iji, ni ije, ni ija; Op te pridevske zamenice upu uju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori. za stvari i bi a: svaki , svaka, svako; svaki, svake, svaka; za osobinu: svakakav, svakakva, svakakvo; svakakvi, svakakve, svakakva; za pripadnost: sva iji, sva ija, sva ije; sva iji, sva ije, sva ija; ma koji, ma iji, ma kakav, ma koliki bilo koji, bilo iji, bilo kakav, bilo koliko koji god, iji god, kakav god, koliki god

Odri ne zamenice

Op te zamenice

Pridevi
Pridevi su re i koje ozna avaju osobinu pojma ozna enog imenicom uz koju stoje. Oni spadaju u promenljive vrste re i. Nisu samostalne, a u re enici vr e slu bu atributa ili dela imenskog predikata. Pridevi rod, broj i pade dobijaju od imenice uz koju stoje. Pridevi se dele na: Opisne, koji ozna avaju osobine imenica uz koje stoje. Prisvojne, koji ozna avaju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. Gradivne, koji ozna avaju od ega je na injena imenica uz koju stoje. Vremenske, koji ozna avaju imenicu po vremenu. Mesne, koji ozna avaju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje.

 Pridevski vid
Pridevski vid je gramati ka kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva pridevska vida: Odre eni pridevski vid Neodre eni pridevski vid Pore enje prideva je iskazivanje razli ite zastupljenosti neke osobine kod imenice uz koju stoji pridev. Postoje dva stepena pore enja. Porede se samo opisni pridevi. Pozitiv je osnovni oblik prideva Komparativ je prvi stepen pore enja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka ji, -iji, - i na pozitiv. Superlativ je drugi stepen pore enja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka naj- ispred komparativa. Primer: lo - lo iji - najlo iji dobar - bolji - najbolji zao - gori - najgori mali - manji - najmanji velik - ve i - najve i Pravopisna pravila kod superlativa Kada komparativ po inje suglasnikom J, dozvoljeno je udvojeno pisanje suglasnika J. jak - ja i - najja i

Pore enje (komparacija) prideva

Nepravilna komparacija:

Brojevi
Brojevi su vrste re i koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih i imenskih vrsta re i (promena re i se vr i kroz pade e). Dele se na: -Osnovne kardinalne ili glavne (jedan,dva,tri)
-Redne (prvi,drugi,tre i) -Zbirne (dvoje,troje, etvoro) -Naj e e stoje uz imenice,a sa njima se jedino redni brojevi sla u u rodu,broju i pade u.

 Osnovni brojevi
Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do etiri. Brojevi jedan i dva imaju posebne oblike za razli ite rodove jedan/jedna/jedno i dva/dve/dva. Osnovni broj jedan se obavezno menja kroz pade e (jedan, jednoga, jednome...). Trebalo bi kroz pade e menjati i osnovne brojeve dva, tri, etiri, ali u praksi to retko ko ini. To se ti e dveju ena/dvaju ljudu, u praksi e se uglavnom uti kao To se ti e dve ene/dva oveka iako se ne smatra ispravnim oblikom. Me utim, ve ina ljudi upotrebi e ispravan oblik u slu ajevima kao to je: Dajte nama troma/nama trima. Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod: est jedn. esti, esta, esto. Izuzetak su brojevi prvi, drugi, tre i i etvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz pade e: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmoga, sto osmome... Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih slo enih brojeva koji se zavr avaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu kardinalnog broja dodaje se nastavak -oro, po ev od broja etiri. Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.

Redni brojevi

Zbirni brojevi

Glagoli
Glagoli su re i koje ozna avaju radnju (pevati, crtati, pisati), stanje u kome se neko ili ne to nalazi (spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati, grmeti, naobla iti se). To su nesamostalne re i. U re enici vr e slu bu predikata, a glagolski prilozi sada nji i pro li vr e slu bu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija. Glagoli se menjaju kroz:
Lica - 1., 2. i 3. Brojeve - jednina i mno ina Rodove - mu ki, enski i srednji (rodove imaju samo glagolski pridevi) Na ine (dva glagolska na ina)

-Glagolska vremena

Glagolski oblici U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na: Li ne (9) Neli ne (5) Li ni glagolski oblici imaju oblike sva tri lica. Prezent Aorist Imperfekat Perfekat Pluskvamperfekat Futur prvi Futur drugi Glagolski na ini ozna avaju stav govornog lica prema jo neostvarenoj radnji. Potencijal Imperativ Neli ni glagolski oblici nemaju lica. Infinitiv Radni glagolski pridev Trpni glagolski pridev Glagolski prilog sada nji Glagolski prilog pro li Glagolski oblici se dele tako e i na proste i slo ene. Prosti glagolski oblici se grade od prezentske ili infinitivne osnove i odre enih nastavaka. Infinitiv Prezent Futur prvi Aorist Perfekat Imperfekat Imperativ Glagolski prilog sada nji Glagolski prilog pro li Glagolski pridev trpni Glagolski pridev radni Slo eni glagolski oblici se grade od pomo nih glagola i glagolskih prideva ili infinitiva. Perfekat Pluskvamperfekat Futur prvi Futur drugi Potencijal

 Glagolski rod (Glagoli prema predmetu radnje)

Glagoli se prema glagolskom rodu dele na: 1. Prelazne (tranzitivne) - radnja se vr i na nekome ili ne emu i uz glagol stoji objekat ( itati knjigu, gledati televiziju) 2. Neprelazne (intranzitivne) - radnja se ne vr i ni na kome i uvek je bez objekta (spavati, i i) 3. Povratne (refleksivni) - uvek uz sebe imaju re cu SE:

Pravi povratni - subjekat radnji vr i na samom sebi; uz glagol mo e stojati i SEBE i SE (kupati se - sebe, umivati se - sebe); Nepravi-povratni - vr iocu vr e radnju jedan na drugom; mo e stajati samo kra i oblik SE (veseliti se, smrznuti se); Uzajamno-povratni - vi e vr ilaca vr i istu radnju zajedno (rukovati se, sva ati se);

Glagolski vid (glagoli prema trajanju radnje)

Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Neki mogu trajati neograni eno (pisati, gledati), a nekima je trajanje ograni eno (sesti, pro itati). Dele se na: 1. Nesvr ene (imperfektivne) - radnja traje neograni eno; 2. Svr ene (perfektivne) - radnja traje ograni eno
U estali - radnja se stalno ponavlja (pretr avati, dolaziti) ; Trajni - radnja traje neograni eno ( itati, pisati)

Po etno-svr eni - po etak neke radnje (poleteti, zaplivati); Zavr no-svr eni - zavr etak radnje (sleteti, odplivati); Trenutno-svr eni - cela radnja se zavr ila za trenutak (sesti, trepnuti);

3. Dvovidske ( uti, videti, vaspitavati, ru ati)

Prilozi
Prilozi stoje obi no uz glagole i kazuju mesto, vreme, na in, uzrok ili koli inu vr enja radnje. Mogu stajati i uz prideve (veoma lep, suvi e dosadan), druge priloge (vrlo rado, veoma uspe no) i imenice (mnogo dece, malo soli). Prilozi su nepromenljive vrste re i ali neki od njih mogu da se porede (kompariraju). To su naj e e prilozi za na in koji imaju isti oblik kao i pridevi srednjeg roda. Lepo (pridev) dete lepo (prilog) peva. Prilozi za mesto, vreme i na in Ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred (za mesto). Odmah, danas, ju e, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, ve , tek (vreme). Sporo, lako, brzo, lepo, ovako, slo no (za na in) Prilozi za koli inu i uzrok Malo, mnogo, dosta, puno, jo , onoliko (za koli inu). Zato, stoga (za uzrok).

Predlozi
Predlozi su pomo ne re i koje slu e za ozna avanje odnosa pojedinih pade nih oblika samostalnih re i prema drugim u re enici i za bli e odre ivanje tog odnosa. Predlozi pokazuju odnose izme u predmeta i pojava. Stoje ispred imenica i li nih zamenica koje se nalaze u odre enom pade u. Mogu da ozna avaju prostorne, vremenske, uzro ne i razne druge odnose. Odnos predloga prema drugim re ima u re enici Po svom zna enju predlozi se sla u sa oblicima re i uz koje stoje i pokazuju njihovo odnos prema drugim re ima u re enici, a ovaj odnos mo e biti:
prostorni (Sedi pred ku om, Livada pored reke...) prema vremenu (Vra a se s prole a, budi se u zoru, etnja pred ve e) uzrok (Ne e da ka e iz obazrivosti) cilj ili namera (Radi za tite od groma..) pore enje (Sla e je od meda) na in (S velikim odu evljenjem...) zajednica (Pozdravio se sa svima) namena (Knjige su kupljene za nagrade najboljim acima) Predlozi su: pod, kod, u, na, o, po, niz, uz, sa, iza, od, do, pred, nad, pored, izme u, posle, pre, nakon, oko, kroz, zbog, usled, iz, radi, za,..

Uzvici
Uzvici (interjekcije) su pojedini glasovi ili skupovi glasova koji se u jeziku upotrebljavaju da ozna e li na ose anja i raspolo enja, odnosno stanja: ah, jao, haj, a, o, oj. Uzvicima se spontano odgovara na utiske spoljnjeg sveta ili se istim skupom glasova u razli itim okolnostima izra avaju razli ita zna enja. Npr. ah mo e zna iti i negodovanje i slaganje. Uprkos spontanosti u njihovom stvaranju, u svakoj jezi koj zajednici izvesni uzvici se ustaljuju, bivaju prihva eni od ve ine lanova jezi ke zajednice kao vezani za odre ena zna enja. Tako se dobijaju neki ustaljeni uzvici: uh, ajoj, jao (za izra avanje straha, iznena enja, bola); ajs, i , ic (za tjeranje ivotinja)... Uzvici su uslovni jezi ki znaci, relativno slabo ustaljeni iako ih ima koji to jesu, ali mogu slu iti kao jezi ki materijal za stvaranje pravih re i, npr. onomatopeja (od fiju - glagol: fijukati, imenica: fijuk).

Veznici
Veznici su nepromenljive re i koje slu e za ozna avanje veze me u pojedinim re ima u re enici, kao i me u re enicama. Sa gledi ta morfologije pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako, a nepravi veznici su: kada, ve , dakle, po to, kako. Nepravi veznici su i prilozi i pojedini oblici zamenica (upitnih i odnosnih). Razlikujemo zavisne (hipotaksi ne) i nezavisne (parataksi ne) veznike. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne re enice i mogu biti sastavni(i, ta, pa, ni, niti), rastavni (ali, no, nego, ve , a) i suprotni (ili). Zavisni su oni koji vezuju zavisne re enice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, po to).

Re ce
Re ce (partikule) ine posebnu vrstu re i, u koju se ubrajaju re i razli itih funkcija, ija je osnovna karakteristika da su nepromenljive. Bliske su prilozima i veznicima; za razliku od njih, mnoge re ce izra avaju li ni stav govornika prema onome to se iznosi re enicom. Re ce mogu da se dele na:
potvrdne i odri ne: potvrdna re ca da i odri na ne; upitne: li, da li, zar; imperativne: neka; uzvi ne: ala; zaklju ne: dakle; isklju ne: samo, jedino; poredbene: kao; pokazne: evo, eto, eno; re ce za isticanje li nog stava modalne re ce: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, mo da, nipo to, uistino, zaista, zbilja; re ce za posebno isticanje: upravo, ba , bar; re ce za isticanje (suprotnosti): me utim, pak.

U re ce se jo ubrajaju i: ina e, tako e, uostalom itd. Vrlo bliske prilozima su re ce: jo , tek, ve , ak. Re com se naj e e smatra i enklitika se (u sklopu povratnih glagola glagola: boriti se, ljutiti se, de avati se itd).