Uvod U Biznis

Doc.
dr Dragan Lajovi mr Vladimir Vuli mr Nemanja Nikoli mr Nikola Vuli mr Radivoje Drobnjak
UVOD U BIZNIS
Sadraj
UMJESTO UVODA 1. BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE ..................................................1 1.1 Umjesto uvoda .........................................................................................................2 1.2 Priroda biznisa .........................................................................................................2 1.3 Cilj biznisa ...............................................................................................................2 1.4 Ljudi i biznis aktivnosti ...........................................................................................4 1.5 Zato se ugledati na one koji su najbolji? ................................................................4 1.6. Zato biti drugaiji u vrijeme megatrandova? ........................................................6 1.7. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova..................................................................8 1.8. Mentalna mrea ekonomije...................................................................................10 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................12 2. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI .....................................................13 2.1. Pojmovno odreenje preduzetnitva .....................................................................14 2.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspekt...............................................14 2.3. Preduzetnike perspektive ....................................................................................15 2.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitva.....................................................16 2.4.1. Predstavnici klasine ekonomije............................................................17 2.4.1.1. Britanska kola........................................................................17 2.4.1.2. Francuska kola.......................................................................17 2.4.1.3. Austrijska kola.......................................................................18 2.4.1.4. Njemaka kola.......................................................................18 2.4.1.5. Amerika kola .......................................................................18 2.4.2. Predstavnici neoklasine ekonomije ......................................................19 2.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva .....................................................20 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................22 3. PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA .........................23 3.1. Uvod......................................................................................................................24 3.2. Tradicionalno preduzetnitvo................................................................................24 3.3. Preduzetnitvo u velikim preduzeima (intrapreduzetnitvo)...............................26 3.3.1. Prepreke razvoja intrapreduzetnitva.....................................................28 3.3.2. Pretpostavke razvoja intapreduzetnitva................................................29 3.4. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima ..........................................................30 3.5. Prednosti i nedostaci ulaska u biznis ....................................................................31 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................34 4. PREDUZETNIKI PROCES ..........................................................................................35 4.1. Uvod......................................................................................................................36 4.2. Uesnici preduzetnikog procesa..........................................................................36 4.3. Preduzetnika ideja ...............................................................................................38 4.3.1. Izvori preduzetnikih ideja ....................................................................39 4.3.2. Faze razvoja preduzetnike ideje ...........................................................41 4.3.3. Metode generisanja ideja .......................................................................41
4.3.4. Metode prikupljanja ideja ......................................................................44 4.3.5. Analiza preduzetnikih ideja..................................................................45 4.4. Preduzetnika inicijativa.......................................................................................47 4.5. Faze ivotnog ciklusa preduzetnikog procesa.....................................................47 4.6. Preduzetniki poduhvat.........................................................................................49 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................50 5. OSOBINE PREDUZETNIKA ..........................................................................................51 5.1. Pojam preduzetnika...............................................................................................52 5.2. Osobine preduzetnika............................................................................................52 5.2.1. Inovativnost............................................................................................52 5.2.2. Razumno preuzimanje rizika .................................................................53 5.2.3. Samopouzdanje ......................................................................................54 5.2.4. Uporan rad .............................................................................................54 5.2.5. Postavljanje ciljeva ................................................................................55 5.2.6. Odgovornost...........................................................................................55 5.2.7. Ostale osobine........................................................................................55 5.3. Vrste preduzetnika ................................................................................................57 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................61 6. FAKTORI PREDUZETNITVA.....................................................................................62 6.1. Faktori koji utiu na preduzetniko ponaanje .....................................................63 6.1.1. Line osobine .........................................................................................63 6.1.2. Kultura ...................................................................................................67 6.1.3. Drutvene okolnosti ...............................................................................68 6.1.4. Kombinacija svih faktora.......................................................................68 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................70 7. PREDUZETNITVO I MENADMENT .......................................................................71 7.1. Pojam i uloga menadmenta .................................................................................72 7.2. Priroda menadmenta............................................................................................73 7.3. Posao menadera...................................................................................................74 7.4. Ciljevi organizacije, vizija i misija .......................................................................77 7.5. Efektivnost i efikasnost.........................................................................................79 7.6. Odnos preduzetnitva i menadmenta ..................................................................80 7.7. Preduzetniki menadment ...................................................................................83 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................85 8. IZBOR FORME VLASNITVA ......................................................................................86 8.1. Uvod......................................................................................................................87 8.2. Oblici preduzea u naim uslovima ......................................................................87 8.3. Samostalno vlasnitvo (inokosno preduzee) .......................................................88 8.3.1. Prednosti inokosnog preduzea..............................................................89 8.3.2. Nedostaci inokosnog preduzea.............................................................90 8.4. Partnerstvo ............................................................................................................91 8.4.1. Tipovi partnerstva ..................................................................................91 8.4.2. Ugovor o partnerstvu .............................................................................92 8.4.3. Prednosti partnerstva..............................................................................92 8.4.4. Nedostaci partnerstva.............................................................................93
8.5. Akcionarsko drutvo .............................................................................................94 8.5.1. Anatomija akcionarskog drutva............................................................94 8.5.2. Prednosti akcionarskog drutva .............................................................95 8.5.3. Nedostaci akcionarskog drutva ............................................................96 Pitanja za diskusiju ......................................................................................................97 9. MODELI FINANSIRANJA BIZNISA ............................................................................98 9.1. Uvod......................................................................................................................99 9.2. Vrste kapitala ......................................................................................................100 9.2.1. Fiksni kapital........................................................................................100 9.2.2. Radni kapital ........................................................................................100 9.2.3. Kapital za rast ......................................................................................100 9.3. Vlasniki i duniki izvori kapitala ....................................................................101 9.3.1. Vlasniki izvori kapitala ......................................................................101 9.3.1.1. Lina uteevina ...................................................................101 9.3.1.2. Prijatelji i lanovi porodice...................................................102 9.3.1.3. Biznis aneli..........................................................................102 9.3.1.4. Korporacije i ostala privredna drutva..................................102 9.3.2. Duniki izvori kapitala.......................................................................103 9.3.2.1. Banke ....................................................................................103 9.3.2.2. Nebankarski izvori ................................................................104 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................107 10. BIZNIS ETIKA ..............................................................................................................108 10.1. Definicija biznis etike .......................................................................................109 10.2. Etiko biznis okruenje.....................................................................................110 10.3. Oblikovanje etike strukture .............................................................................112 10.4. Drutvena odgovornost preduzea....................................................................113 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................116 11. UPRAVLJANJE INOVACIJAMA ..............................................................................117 11.1. Pojam inovacije.................................................................................................118 11.2. Proces inovacije ................................................................................................118 11.3. Izvori inovacija .................................................................................................120 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................125 12. PREDUZETNIKA INFRASTRUKTURA................................................................126 12.1. Pojam preduzetnike infrastrukture ..................................................................127 12.2. Nauni parkovi..................................................................................................128 12.3. Klasteri..............................................................................................................130 12.4. Biznis inkubatori...............................................................................................133 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................136 13. PREDUZETNITVO I NOVA EKONOMSKA PARADIGMA...............................137 13.1. Informaciona revolucija ....................................................................................138 13.2. Nova ekonomska paradigma.............................................................................139 13.3. Koncept elektronskog poslovanja .....................................................................142 13.4. Intelektualni kapital ..........................................................................................143 13.5. Umreavanje i preduzetnitvo...........................................................................145
Pitanja za diskusiju ....................................................................................................147 14. BIZNIS PLAN ................................................................................................................148 14.1. Pojam biznis plana ............................................................................................149 14.2. Cilj izrade biznis plana......................................................................................149 14.3. Zato biznis plan? .............................................................................................151 14.4. Sadraj biznis plana ..........................................................................................151 14.4.1. Osnovni podaci ..................................................................................152 14.4.1.1. Rezime ................................................................................152 14.4.1.2. Misija preduzea i cilj projekta...........................................152 14.4.1.3. Opti podaci o preduzeu....................................................153 14.4.1.4. Analiza dosadanjeg poslovanja preduzea ........................153 14.4.2. Analiza trita ....................................................................................153 14.4.2.1. Prodajno trite ...................................................................154 14.4.2.2. Nabavno trite ...................................................................154 14.4.2.3. Analiza cijene......................................................................154 14.4.2.4. Analiza konkurencije ..........................................................155 14.4.3. Proizvod i proizvodni program ..........................................................155 14.4.4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura ..............................................156 14.4.5. Lokacija..............................................................................................156 14.4.6. Predraun investicionih ulaganja .......................................................157 14.4.7. Izvori finansiranja ..............................................................................157 14.4.8. Rashodi poslovanja ............................................................................157 14.4.8.1. Obraun amortizacije ..........................................................157 14.4.8.2. Obraun investicionog i tekueg odravanja ......................158 14.4.8.3. Obraun premije osiguranja................................................158 14.4.8.4. Obraun bruto zarada..........................................................158 14.4.8.5. Obraun kamata ..................................................................158 14.4.8.6. Obraun materijalnih trokova............................................158 14.4.8.7. Obraun ostalih trokova ....................................................158 14.4.9. Formiranje ukupnog prihoda i bilansa uspjeha..................................158 14.4.9.1. Ukupan prihod ....................................................................158 14.4.9.2. Formiranje bilansa uspjeha .................................................159 Pitanja za diskusiju ....................................................................................................160 LITERATURA.....................................................................................................................161
UMJESTO UVODA
Ovaj udbenik je nastao kao pokuaj grupe autora da studente poetne godine studija ekonomije ubijedi da je biznis njihova budunost. To znai da su se autori opredijelili da lobiraju za poruke i pouke iz teksta koji je pred Vama. A lobiranje podrazumijeva stvaranje principijelne biznis koalicije, koja e moi i umjeti da prepozna sredstva koja vode ostvarivanju podreenih ciljeva. Takoe, lobiranje prepoznaje fer odnose meu razliitim uesnicima na tritu, koji su nerijetko u konfliktu ciljeva i interesa. I sve to na visokom nivou etikih premisa i u turbulentnim vremenima, kada je pored surovosti trita elementarno moralno naelo da ovjek ovjeku bude ovjek. Pri tome je uvaen faktor vrijeme i pokuaj da se kroz ovaj nenadoknadivi i neobnovljivi resurs, kao kroz periskop, realno sagleda ekonomska stvarnost. Da li je to mogue sa ovim sadrajem i spiskom pojmova, fenomena i procesa u njemu? Mi vjerujemo da jeste! Stoga je pred Vama udbenik koji govori o biznisu u teoriji, kulturi, preduzetnikom procesu i faktorima, osobinama preduzetnika, vlasnikoj formi biznisa i menadmentu, modelima finansiranja, rizicima i etici, biznis infrastrukturi, a zavrava se biznis planom kao kljunim dokumentom koje se bavi ekonomskim (be)smislom ideje i biznisa. Sam proces lobiranja je efikasan ako se broj ljudi koji se procesno nalaze u ideji poveava. A mi mislimo da je to iz generacije u generaciju sve vidljivije. Neki ne misle tako i zavravaju na birokratskom tritu. Ovaj fenomen nema veze sa disciplinom koja je pred Vama iako je rije o vrlo znaajnoj drutvenoj realnosti, jer se birokratija razmnoava proporcionalno svom neradu. S tim u vezi, Vai predavai imaju ambiciju da Vam pomognu da uz podrku ovog udbenika ovladate odreenim znanjima i vjetinama koje e Vas uiniti drugaijim, inovativnijim, efikasnijim, odnosno jednom rijeju prepoznatljivim. Mi imamo i volju i elju da Vam ponudimo transfer znanja. Na Vama je da se ovoj disciplini posvetite i apsorbujete od nje to vie, time to ete znati kako da uite, spoznajete i primjenjujete. Mi Vam nudimo informacije, znanja i vjertine. A to je ipak ponuda koja se ne odbija, jer iza nje stoji ulaganje koje daje najvei prinos. Zato uloite svoje vrijeme i kreativni potencijal, a efekti e biti sa visokom profitnom stopom.
Autori
POGLAVLJE 1
BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE

Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam i prirodu biznisa, identifikujete ciljeve bavljenja biznisom, opiete funkcije biznisa, razumijete pojam profita, objasnite megatrendova razvoja, opiete uslove za uspjeh u biznisu, razumijete mentalnu mreu ekonomije, objasnite hijerarhiju potreba Abrahama Maslova.
1. BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE
1. Biznis definicija i pojmovno odreenje
1.1 Umjesto uvoda

Gotovo je sasvim sigurno da ste se uvjerili da je frekventnost upotrebe ove rijei dovela mnoge njene korisnike i sluaoce u situaciju da je upotrebljavaju, koriste i razumiju na razliite naine. Kada se jo uvede u odreeni kontekst onda se stvari jo vie komplikuju pa struna tumaenja nerijetko imaju drugorazredan karakter. Nedopustivo je da ekonomisti daju iroke i neodreene definicije biznisa a naroito da koriste specifine termine tamo gdje je to neprimjereno i pred auditorijumom koji je na niem nivou poznavanja ekonomskih kategorija.
1.2 Priroda biznisa

Biznisom se nastoji ostvaritu profit obezbjeujui proizvode koji zadovoljavaju potrebe ljudi. Rezultat napora biznisa jesu proizvodi koji imaju materijalne i nematerijalne karakteristike obezbjeujui zadovoljenje potreba i benefite. Kada kupite proizvod, ono to kupujete jeste benefit i zadovoljenje potreba koje omoguava proizvod. Mekdonalds (McDonald's) hamburger ili sendvi sa organskom hranom se kupuje da bi se utolila glad. Pore Kajen (Porsche Cayenne) se kupuje da se zadovolji potreba za transportom i elja da se predstavi odreeni imid. Biznis pojedinci ili institucije koje nastoje ostvariti profit obezbjeujui proizvode koji zadovoljavaju potrebe ljudi. Proizvod Dobro ili usluga sa materijalnim (vidljivim) i nematerijalnim karakteristikama koje obezbjeuju zadovoljstvo i benefite. Veina ljudi povezuje rije proizvod sa materijalnim dobrima automobil, raunar, vekna hljeba, kaput ili neka druga materijalna stvar. Meutim, proizvod moe biti i usluga, kada ljudi ili maine proizvode neto od vrijednosti za kupce. Npr. hemijske istione, razvijanje fotografija, pregled kod doktora, gluma filmske zvijezde ili koarkaki igra. Proizvod moe biti i ideja. Konsultanti i advokati, npr. stvaraju ideje za rjeavanje problema.
1.3 Cilj biznisa

Primarni cilj svakog biznisa je ostvarivanje profita razlike izmeu trokova proizvodnje i prodaje proizvoda tj. cijene koju plaa kupac. Ako kompanija potroi 2 dolara za proizvodnju, finansiranje, promociju i distribuciju proizvoda koji prodaje za 2,75 dolara, biznis ostvaruje profit od 0,75 dolara na svaki prodati proizvod. Svaki biznis ima pravo da zadri i koristi svoje profite po svom nahoenju u okviru zakonskih ogranienja zato to je profit nagrada za preuzimanje rizika u procesu obezbjeenja proizvoda. Nijesu sve organizacije profitne. Neprofitne organizacije nemaju za primarni cilj ostvarenje profita, iako mogu obezbjeivati proizvode i usluge. Profit razlika izmeu trokova proizvodnje i prodaje proizvoda i cijene proizvoda koju plaa kupac. Neprofitna organizacija organizacija koja moe obezbjeivati dobra i usluge, ali nema primarnu svrhu ostvarenja profita.
2
Da bi ostvarili profit, pojedinac ili organizacija moraju posjedovati odreene vjetine u planiranju, organizovanju i kontroli aktivnosti biznisa, kao i u pronalaenju i razvoju zaposlenih, tako da proizvode one proizvode koje e kupci kupovati. Biznisu je, takoe, potreban marketing ekspert u cilju saznanja koji su proizvodi potrebni kupcima, kako bi se proizvodili ti proizvodi, kako bi se odredila cijena istih i kako bi se preduzele aktivnosti na njihovoj promociji i distribuciji. Pored toga, biznisu su potrebni finansijski resursi i vjetine u finansiranju, odravanju i irenju svojih aktivnosti. Ostali izazovi koji se postavljaju pred ljudima u biznisu su potovanje zakona, poslovanje na etiki i drutveno odgovoran nain, kao i prilagoavanje ekonomskim, tehnolokim i drutvenim promjenama. ak su i neprofitne organizacije ukljuene u aktivnosti u vezi sa menadmentom, marketingom i finansijama u ostvarenju svojih ciljeva. U cilju ostvarenja i odranja profitabilnosti, svaki biznis mora proizvoditi kvalitetne proizvode, poslovati efikasno, biti drutveno odgovoran i potovati principe etike u poslovanju sa kupcima, zaposlenima, investitorima, dravnim organima i drutvom. Obzirom da ovi subjekti imaju interes za uspjenost i rezultate poslovanja biznisa, ponekad se nazivaju stejkholderima biznisa. Mnoga preduzea vode rauna o tome na koji nain proizvodnja i distribucija njihovih proizvoda utiu na okruenje. Tako na primjer, kompanija Hewlett-Packard, u jednoj godini, reciklirala 70.000 tona proizvoda, to ini 10% ukupnog prihoda kompanije. Druge kompanije vode rauna o kvalitetu ivota u drutvima u kojima posluju, o edukaciji siromanih slojeva drutva, o drutvenoj odgovornosti nakon prirodnih nepogoda i mnogim drugim pitanjima koja se tiu sredine u kojoj posluju (ostvaruju biznis).
Pregled poslovnog svijeta
1.4 Ljudi i biznis aktivnosti

Prethodna slika pokazuje ljude i aktivnosti u vezi sa biznisom. U centru slike su vlasnici, zaposleni i kupci; spoljanji krug sadri primarne biznis aktivnosti menadment, marketing i finansije. Vlasnici obezbjeuju resurse novac ili kredit da bi zapoeli biznis. Zaposleni su odgovorni za rad koji se odvija u okviru biznisa. Vlasnici upravljaju samim biznisom ili zapoljavaju ljude koji e realizovati ove zadatke. Npr. predsjednik General Motorsa nije vlasnik, ve zaposleni koji je odgovoran za upravljanje svim zaposlenima na nain da se ostvaruje profit za investitore, koji su stvarni vlasnici. Konano, i najvanije, glavna uloga biznisa jeste zadovoljenje potreba kupaca. Ljudi i sile koje su van kontrole organizacije pravne i regulatorne sile, ekonomija, konkurencija, tehnologija, kao i etika i drutvena odgovornost sve imaju uticaja na dnevno poslovanje biznisa. Neto vie o ovim uesnicima biznis aktivnosti bie rijei u nastavku teksta koji izuavate. ta je u stvari biznis? Jedina funkcija biznisa je da stvori kupca (klijenta) i da inovira. Ako se biznis doivljava kao kontinuirani proces onda i sva dogaanja unutar njega imaju rimu, ritam i razlog. Kada ste u biznisu namee Vam se itav niz pitanja poput: ta je Vaa misija? Ko su Vai klijenti? ta je vrijednost za kupca? Koji su i kakvi Vai rezultati? ta je Va biznis plan? Biznisom se ne moe raditi inerciono iako ponekad izgleda da se biznis sam po sebi kree u pozitivnom smjeru. Njime se mora upravljati balansiranjem razliih potreba i ciljeva. To podrazumijeva kvalitetno promiljanje i prosuivanje. Biznis je, pojednostavljeno, novac drugih ljudi - potencijalnih klijenata. U biznisu je vano da postoji kontinuiran rast i da se permanentno inovira. Ne postoji brzi uspjeh, isto kao to je nedopustivo, sa aspekta biznisa, stvari gledati crno-bijelo. Pri tome je neobino vaan faktor vrijeme koje treba posmatrati kroz prizmu biznisa i kao neobnovljivi resurs. Vrijeme je vano sa aspekta otpoinjanja, rasta, razvoja, transfera i gaenja biznisa. Zato ovakav uvod za studente i zato je materijal koji je pred Vama napravljen sa mnogo pitanja, dilema, mogunosti... Zato to je ambicija discipline da u Vama probudi preduzetniki gen... Moda tu svoju osobinu nosite duboko u sebi i kao svaka osobina tako i ova trai pogodno tlo i pogodan trenutak za odjelotvorenje. On nekada doe, nekada ne... Ipak joj treba stvoriti povoljan ambijent i pruiti ansu. Ukoliko se to ne desi treba saekati neku bolju priliku...
1.5 Zato se ugledati na one koji su najbolji?

itaoci ovih redova su budui: vlasnici i menaderi malih i srednjih preduzea, preduzetnici, zaposleni u malom biznisu, lideri nevladinog sektora, premijeri, ministri, brokeri, bankari, gradonaelnici, direktori javnih preduzea... I stoga morate da imate svoju poziciju na tritu i u biznisu! Gdje sebe vidite nakon diplomiranja? ime ete se baviti 2013., 2020. i 2030.... 2045.? Uvijek analizirajte sebe, svoja znanja i vjetine i imajte vremensku dimenziju u analizi. Upitajte, ta je mogu da ponudim tritu danas, 2013., 2020. i 2030. i 2045.? Morate biti samouvjereni ili e Vas prvi
4
simptomi krize na bilo kom polju dovesti na marginu. A margine same po sebi vode u ponor ili pak u povratak... To je samo izbor izmedju puta i stanputice Birajte trine puteve a stranputice ostavljajte onima koji idu u zonu sivog trita. Neka Vam uzori budu oni najbolji bilo da je rije o nauci, sportu, knjievnosti, filmu, muzici, biznisu A najbolji su zato to su drugaiji i razliiti. S toga budite u drutvu najboljih i meu njima traite uzore. Pogledajte tradicionalnu listu najbogatijih ljudi na svijetu prema uglednom biznis asopisu Forbs (Forbes) za 2009. godinu.
Ukupno na svim stranama svijeta ima 793 dolarska milijardera, to je drastian pad u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 1.125. Ovo je prvi put da je broj svjetskih milijardera smanjen jo od 2003. godine! Razlog je, naravno, globalna ekonomska kriza. Na listi, ove godine, ima 38 novih milijardera. Nakon to su posljednjih godina izgubile dominaciju na listi milijardera, Sjedinjene Amerike Drave su u 2009. godini uvrstile svoju poziciju, jer su 45% osoba od ukupnog broja svjetskih milijardera Amerikanci. Moskva je u 2008. godini sa 74 milijardera prestigla Njujork (71) i postala grad sa najvie milijardera na svijetu. Nakon godine krize, Njujork je u 2009. godini povratio tron. Danas u ovom gradu ima 55 milijardera, dok ih je u Moskvi 27. Prvi na listi je Bil Gejts (53), ovjek koji je bio najbogatiji na svijetu od 1995. pa sve do 2007. godine, kada je na jednu godinu izgubio titulu od Vorena Bafeta. Gejts je bio jedan od osnivaa Majkrosofta prije 35 godina, ali je 2007. godine napustio kompaniju. Student Harvarda, bez diplome, koji je davno obeao kompjuter na svakom stolu, u svakoj kui, sada je vie zainteresovan za humanitarne akcije koje ostvaruje preko fondacije sa suprugom Melindom. Sa njom i troje djece ivi u velelepnoj kui, pored jezera Vaington. Gejts je veliki potovalac djela Leonarda da Vinija i posjeduje njegove najvanije naune tekstove,
5
koje je kupio na aukciji 1994. godine za vie od 30 miliona dolara. Bogatstvo Bila Gejtsa se procjenjuje na 40 milijardi dolara. Drugo mjesta zauzima Voren Bafet (78), teak 37 milijardi i vrlo zanimljiva linost. Sin je politiara i brokera iz Omahe (drava Nebraska), ali je poeo da radi ve sa 11 godina, kada je platio i prvi porez. Vlasnik je investicionog fonda Berkir Hetavej (Berkshire-Hathaway) i zbog sposobnosti da predvidi berzanske trendove dobio je nadimak Prorok iz Omahe. Godinama unazad najavljuje da e, posle svoje smrti, sve to ima biti podijeljeno u dobrotvorne svrhe. Trei je Meksikanac Karlos Slim Helu (69), vrijedan 37 milijardi dolara. U julu 2007. godine, ovaj meksiki industrijalac, sin libanskog emigranta koji se bavi komunikacijama, najvie beinom telefonijom, stigao je do ela liste, ali je godinu, ipak, zavrio na treem mjestu, da bi se tokom 2008. godine popeo na drugo mjesto. Veliki je ljubitelj bezbola i umjetnikih slika, a kolekciju, koja je nazvana po njegovoj preminuloj supruzi sa kojom ima estoro djece, izloio je u muzeju sagraenom posebno za to. Suosniva softverskog giganta, Orakl (Oracle), Lorens Elison (64), je etvrti na listi sa 22,5 milijardi dolara. U posljednjih 4 godine, njegova kompanije je obavila 49 akvizicija, irei se na svim poljima kako bi zadrala konkurentnost na tritu. Sam Lorens (Lari) Elison je rodom iz ikaga, gdje je studirao fiziku ali nikada nije diplomirao. Kompaniju Orakl je osnovao 1977. godine, a kompanija je poela da se kotira na berzi 1986. godine, jedan dan prije nego to je to uinio Majkrosoft. Zaljubljenik je u jedrenje i vlasnik je jahte Izlazee sunce duge 138 metara (kasnije je zatraio da mu se napravi i mnogo manja jahta, kako bi mogao lake da je parkira). Nedavno je napravio i ogroman trimaran od 30 metara sa kojim planira da osvoji Kup Amerika (najprestinije svjetsko takmienje u jedrenju, i istovremeno najstarije sportsko takmienje, na kome se dodjeljuje trofej, u svijetu). Peto mjesto zauzima osniva vedskog lanca prodavnica namjetaja, IKEA, Ingvar Kamprad (83), sa 22 milijarde dolara. Ingvar Kamprad se jo kao tinejder bavio biznisom, prodajui ibice, ribu, olovke, estitke i sline sitnice. Namjetaj je poeo da prodaje 1947. godine, a prvu prodavnicu IKEA je otvorio 1958. godine (ime IKEA sadri inicijale njegovog imena, kao i prva slova imena farme i sela gdje je odrastao). Penzionisao se 1986. godine, mada i dalje radi u kompaniji kao savjetnik. Njegova tri sina takoe rade u kompaniji. Poznat je po tome to uvijek leti ekonomskom klasom, ide u jeftine restorane i u kui ima jeftini IKEA namjetaj. Kompanija IKEA je danas prisutna u 36 zemalja i prodaje vie od 9.000 artikala.
1.6. Zato biti drugaiji u vrijeme megatrandova?

Da bi ste se pribliili ovoj grupi treba da budete drugaiji i posjedovati emocionalnu inteligenciju. To znai da kad je emocionalna inteligencija u pitanju posjedujete strast za onim ime se bavite i da saosjeate sa drugim ljudima. Biznisom se mogu baviti samo oni koji sa strau kockara prilaze stolu, ruletu, kartama ili sa istim intenzitetom osjeanja ulaze u kladionicu i pored toga posjeduju fenomenoloku posveenost koje se protokom vremena poveava. Saosjeanje sa drugim ljudima Vam omoguava da prepoznate u njima potencijalne saradnike, klijente, dio koalicije, podreene, nadreene... ta treba initi da bi ste bili razliiti i drugaiji u odnosu na druge ljude:
ivjeti ivot u pravom smislu rijei! Putovati! Traiti ansu! Teiti ka najviim ciljevima! Obezbjeivati sebi egzistenciju (zaraivati) od kada je to bioloki mogue! Uiti tokom itavog ivota! Osloboditi se patronata i autoriteta roditelja! Sumnjati u sve pa i savjete profesora! Shvatite da apsolutne istine ne postoje! Prethodne stavove ne treba posebno obrazlagati naroito ne studentima ove discipline. O svakom stavu bi se mogao napisati esej, a o nekima su napisane na desetine lanaka i knjiga. Meutim, svako od nas pojedinano doivljava proitano na svoj nain a implementira ga onako kako on vidi optimume. S toga je neophodno permanentno istraivati i kreirati novitete. Kreativna ekonomija podrazumijeva kvalitativno drugaiji pristup od klasine ekonomije. To znai da se u svakoj pojavi, procesu, fenomenu prepoznaje i koristi nova ansa i ideja koja obezbjeuje satisfakciju klijentu. Pri tome neobino vano prepoznati megatrendova razvoja: Globalizacija; Informatika ekonomija; Razvoj finansijskih trita; Kriza kao potencijalna ansa; Nova trita: Rusija, Kina i Indija; Trite menadera. U svijetlu megatrendova multinacionalne kompanije se sve vie opredjeljuju za osnovni biznis (core business) a ostale poslove autsorsuju (delegiraju, izmjetaju ) ka drugima koji ih prepoznaju kao svoju ansu za biznis. I jedni i drugi profitiraju koristei komparativne prednosti koje im resurno stoje na raspolaganju. Pored toga, sve vie do izraaja dolazi javno privatno partnerstvo (Public-Private-Partnership- tzv. model PPP) u kome drava i lokalna uprava prepoznaju preduzetnike kao partnere u realizaciji pojedinih poduhvata na nacionalnom i lokalnom nivou. Na taj nain se prepoznaje interes i jednih i drugih da ostvare svoje ciljeve. Kada je drava i lokalna uprava u pitanju onda je to obezbjeenje odreenih dobara i usluga za graane a kada su privatne kompanije u pitanju onda je to profit. Prilikom tretiranja megatrendova treba imati u vidu trite menadera na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou koje potencijalno apsorbuje kvalitetne ljudske resurse. Menaderi treba da posjeduju odgovarajua znanja i vjetine. Kada se tretiraju globalni fenomeni namee se kao globalni input i output sport i edukacija. I jedno i drugo otvaraju veoma velika polja dejstva za one koji ih prepoznaju i koji imaju znanja i vjetina koje je mogue valorizovati na tritu. Nekoliko prethodnih postulata su nametnuti sa ciljem da prepoznate svoje mjesto u biznisu. elite li uopte da budete u biznisu? Da li je biznis Vaa sudbina? Moda je racionalnije da budete u nekoj drugoj sferi koja Vas ispunjava ili ini sigurnijim? To je prosto sloboda Vaeg izbora koja je ograniena samo slobodom izbora drugih ljudi. U svakom sluaju, veoma je vano da odaberete svoju budunost i pokuate da utiete na nju. Ili da se odluite Vas sila
sudbine vodi u njoj prihvatljivom pravcu. I to je, takoe, sloboda Vaeg izbora. I u jednom i u drugom sluaju veoma je vano da: 1. 2. 3. 4. Steknete odgovarajue akademsko obrazovanje, Uspostavite mreu kontakata, Uvaite vrijeme kao faktor i njime upravljate, Potujete etiki kodeks.
Sve ovo e Vas uiniti bitno drugaijim i otvoriti Vam biznis horizonte. Hoete li uspjeti zavisi od Vas a ne od sticaja okolnosti. Ne skrivajte se od svojih problema ve u njima prepoznajte svoju ansu. Nemojte sebe opravdavati pred ostatkom svijeta i pred samima sobom to nijeste iskoristili ansu. I ta Vam je potrebno za uspjeh: Razlikovati se (biti drugaiji); Imati viziju; Konstatno se mijenjati (ne prilagojavati se ); Brzina u donoenju i istrajnost u realizaciji odluka; Iz tekoa i poraza izvlaiti poruke i pouke; Plaiti se samo samog sebe; Ne postoji nedostino i neosvojivo; (nema neosvojivih tvrava postoje samo loi napadai) Pitanje svih pitanja je da li elite da se naete u grupi dobitnika ili onih drugih ? elite li da budete uspjeni na svim poljima ili da budete predmet saalijevanja ? Probajte da budete uspjeni u sportu, muzici, informatici, karijeri, biznisu.. Za poetak u sopstvenoj edukaciji ... dakle, na studiju.Imajte na umu sledee poruke: Pozitivno razmiljajte neka vam periskop uspjeha bude ogledalo svijeta; Ne razmiljajte filozofijom mase; Svaki kontakt je potencijalna ansa; Implemenirajte mehanizam samokontrole; Samo oni koji potuju etiki kodeks uspijevaju; Imajte korak po korak ivotne i poslovne principe.
1.7. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova

Posebno zadravamo Vau panju na fenomenu Maslovljeve hijerarhije potreba, iz razloga to disciplina koju izuavamo svojim premisama tretira razliite nivoe i karakter potrebe.1
Maslow, Abraham. A Theory of Human Motivation, Psychological Review, Vol. 50, No. 4, pp. 370-396, 1943 8
Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio ameriki psiholog Abraham Maslov (Abraham Maslow), koja istie da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe i da postoji jasna hijerarhija izmeu tih grupa potreba. Nii nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego to se aktiviraju potrebe viih nivoa. Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se obino se prikazuje u vidu piramide podijeljene na pet nivoa, gdje svaka grupa predstavlja po jedan nivo: 1. Fizioloke potrebe - Ppotreba za hranom, vodom, vazduhom, snom i seksom. 2. Sigurnost - Zatita fizikog integriteta i sigurnosti - neugroenost ivota, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja i imovine. 3. Pripadnost - Prijateljstvo, porodica i seksualna intimnost. 4. Potovanje (uvaavanje) - Samopotovanje, sigurnost u sebe, postignue, potovanje prema drugima i potovanje drugih. 5. Samopotvrivanje (samoostvarenje) - Moralnost, kreativnost, spontanost, rjeavanje problema, manjak predrasuda i prihvatanje injenica. Ovaj nivo potreba (biznis) kroz samostvaranje i satisfakciju omoguava izvjesnom broju ljudi da ostanu na margini, budu drugaiji i nikada ne postanu dio mase. Upravo Vas ova disciplina podstie na nain razmiljanja koji podrazumijeva podizanje hijerarhije potreba i ohrabruje na razvoj ponaanja koji podrazumijeva prihvatanje kalkulisanog rizika. etiri nia nivoa (fizioloke potrebe, sigurnost, pripadnost i potovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizike potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomae osobi da raste i razvija se kao ljudsko bie. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je da se vie potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon to su zadovoljene, veinom ili potpuno, sve potrebe nieg nivoa.
9
Takoe, kada se jedna potreba zadovolji, opada znaaj njene motivacione uloge, meutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvijek tee da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba e se razviti u, fiziki i psihiki, nezdravu osobu.
1.8. Mentalna mrea ekonomije

Mentalna mrea ekonomije ukazuje da su ovjekove potrebe njegov glavni pokreta. One proizilaze iz samih interesa ovjeka, koji su ujedno i motiv za to uspjeniju realizaciju potreba. Njihovom uspjenom realizacijom ovjek stvara a samim tim doprinosi to boljem zadovoljenju sopstvenih potreba. Prilikom satisfakcije potreba nivo dobra je ogranien slobodom izbora ovjeka.
Prethodni grafik objanjava vrstu vezu izmeu karaktera ovjeka i njegovih potreba. Kroz ovjekove potrebe tj.ciljeve i njihov nain realizacije moe se zakljuiti o kakvom je ovjeku rije. Potrebe su u sutini reakcija na stvarnost. Svako vrijeme i svaki ekonomski sistem generiu razliiti nivo i karakter potreba.
10
Akcija kao finalni dio koji je vidljiv u odnosu na potrebe, interese i motiv koji su nevidljivi. Potrebe, interese i motive je mogue pretpostaviti dok akcija podrazumijeva set mehanizama, procesa sa konkretnim efektom. Djela vie govore o ovjeku nego rijei. U praksi sve ee imamo situaciju da od prezentacije ideje do njene realizacije ostane samo mrtvo slovo na papiru ili manji dio. Samo djelo pokazuje koliko je ovjek sposoban da realizuje ono to govori. Takoe, sve je ei sluaj da manje obrazovani ljudi energinije i sigurnije iznose svoje miljenje i lake ulaze u rizike, dok oni obrazovaniji upravo zbog znanja kojeg posjeduju, sa rezervom prihvataju nove ideje i tee se uputaju u rizik. Pokreta svega kod ovjeka je sam interes iz koga proizilaze ciljevi koje ovjek tei da realizuje. U realizaciji svojih ciljeva i zadovoljenja potreba ovjek se srijee sa razliitim ljudima i izazovima gdje treba da pokae svoju fleksibilnost i prilagodljivost, tako da umjerena sebinost i samoljubljivost donekle moe koristiti u kontaktima sa poslovnim partnerima. Meutim, samoljublje i egoizam mogu biti prepreka u zadovoljenju potreba. Zadovoljenjem elementarnih potreba ovjek tei ka potrebama veeg nivoa. Ulaganjem u sebe i svoje znanje ire se vidici, a time rastu i razvijaju se same potrebe, interesi i motivi. U realizaciji svojih potreba tj.ciljeva ovjek se upoznaje ljude raznih profila, od kojih dosta moe nauiti i to steeno znanje realizovati u praksi. Treba se sa uvaavanjem odnositi prema institucijama i osobama koji su doprinijeli njegovom uspjehu. Meutim, uvaavanje i potovanje podrazumijeva prvenstveno i potovanje samog sebe i svog miljenja tako da ne ostavlja prostor za poltronstvo. Poltronstvo se javlja kod osoba koje ne posjeduju korektno izgraen sistem vrijednosti. ovjekova ogranienost i nerazvijenost duha suava prostor za realizaciju potreba. Kao to je poznato investicija u znanje je najisplativija jer donosi najvei prinos. Samim tim pomjeraju se granice a time i mogunosti realizacije samih ovjekovih potreba. Nerazvijenost o ogranienost su stanje duha.
11
Pitanja za diskusiju
1. Upotreba fenomena biznis? 2. Priroda biznisa? 3. Deficija biznisa i proizvoda? 4. Cilj biznisa? 5. Sta je profit a ta neprofitna organizacija? 6. ta je neophodno da bi se ostvario profit? 7. Stejkholderi u biznisu? 8. Navedite pojednice i aktivnosti koji su u vezi sa biznisom. 9. Koja je to jedina f-ja biznisa? 10. Da li je biznis novac, a ako jeste iji novac? 11. Da li posjedujete preduzetniki gen? 12. Zato se ugledati na one koji su najbolji? 13. ta je emocionalna inteligencija? 14. Definisati strast u biznis znaenju? 15. ta treba uiniti da biste bili razliiti i drugaiji u odnosu na druge? 16. Razlika izmeu kreativne i klasine ekonomije? 17. Nabrojte magatrendove razvoja. 18. ta je core business? 19. ta je autsorsing? 20. ta je javno privatno partnerstvo? 21. ta je neophodno za uspjeh? 22. Opisati broj i nivo potreba po Maslovljevoj hijerarhiji potreba? 23. Mentalna mrea ekonomije? 24. Odnos ovjek-potrebe. 25. ta najbolje otkriva ovjeka?
12
POGLAVLJE 2
PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI

Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam preduzetnitva, objasnite razvoj preduzetnitva, identifikujete perspektive preduzetnitva, diskutujete o tome kakvi su uslovi za razvoj preduzetnitva u XXI vijeku, opiete istorijski razvoj teorija o preduzetnitvu, razumijete savremeno shvatanje preduzetnitva.
2. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI
13
2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji
2.1. Pojmovno odreenje preduzetnitva

Tokom istorije brojni su autori dali razliite definicije preduzetnitva. Razliitost razmiljanja govori kako jedna jedinstvena definicija preduzetnitva uopte nije mogua ili bi bila previe opirna ili neprecizna i beskorisna. Preduzetnitvo se uglavnom definie kao sposobnost da se na osnovu kreativne ovjekove ekonomske djelatnosti i ogranienih proizvodnih inioca formira odreena efikasna privredna djelatnost. Preduzetnitvo je kreacija inovativne ekonomske organizacije (ili mree organizacija) radi sticanja profita (dobiti) ili rasta u uslovima rizika i nesigurnosti. Glavna obiljeja preduzetnitva su neizvjesnost, finansijski rizik, eksperimentisanje, traganje i istraivanje. Preduzetnitvo je dinamian proces stvaranja dodatne vrijednosti. Vrijednost stvaraju pojedinci koji preuzimaju najvei rizik u smislu kapitala, vremena i/ili karijere. Proizvod koji proizvode moe i ne mora biti jedinstven, ali vrijednost mora nekako biti stvorena od strane preduzetnika sticanjem i lociranjem neophodnih vjetina i resursa. Preduzetnitvo je proces stvaranja neeg novog ulaganjem neophodnog vremena i napora, uz pretpostavku prateih finansijskih, fizikih i drutvenih rizika, i prihvatanjem odgovarajuih nagrada u vidu novanog i linog zadovoljstva i nezavisnosti. Modernu definiciju preduzetnitva iznosi Defri Timons (Jeffry A. Timmons), opisujui ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktino ni iz ega - kao ljudski kreativan in i primjenu energije za iniciranje i izgradnju preduzea ili organizacije.2 Prema Timonsu preduzetnika vizija podrazumijeva elju za preuzimanje proraunatih rizika, linih i finansijskih, te preduzimanje svih moguih napora radi smanjenja mogunosti propadanja. Moderno preduzetnitvo, takoe, obuhvata sposobnost stvaranja preduzetnikog tima sa komplementarnim individualnim vjetinama i talentima. To je sposobnost da se osjeti poslovna prilika tamo gdje drugi vide haos, oprenost i konfuziju. To je posjedovanje knowhow-a za iznalaenje, upravljanje i kontrolu resursa koji su esto u vlasnitvu drugih. Ako prouimo zajednike elemente u tim definicijama, moemo pronai sledee: Kreativnost i inovaciju, Sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih organizacija, Prilika za sticanje profita i rasta pod rizikom i nesigurnou.
2.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspekt

Sa svim dananjim karakteristikama preduzetnike kompanije, preduzee se pojavljuje u XV vijeku razdvajanjem privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne imovine. Takva preduzea postala su samostalni ekonomski subjekti pod vlastitim imenom, i mogla su se kupovati i prodavati.
Timmons, Jeffry A. New Venture creation. Irwin, 3rd ed., Homewood, IL, 1990 14
Preduzetnitvo postaje masovna pojava u XVII vijeku. Dolazi do procvata razliitih oblika obrta i trgovakih preduzea koja su se bavila trgovinom razliitim proizvodima. Raste znaenje i meunarodne, a zatim i prekookenske trgovine. Specijalizacija u trgovini i odvajanje bankarstva pojavljuje se tek u XVIII vijeku. Sa pojavom industrijske revolucije, naglo je porasla vanost preduzetnitva, dok sa poetkom masovne proizvodnje, uloga preduzetnitva opada. Razvoj preduzetnike djelatnosti zamijenjen je rastom i razvojem velikih industrijskih korporacija u kojima se ovjek gubi kao osoba, a njegov lini identitet poistovjeuje se sa idejom kompanije. To najbolje oslikavaju tri faze razvoja Henrija Forda od maloga, inovativnog, porodinog preduzea do industrijskog giganta: 1. faza - Henri Ford je poznavao svakog svog radnika lino, 2. faza - njega su poznavali svi radnici, 3. faza - ni on ni njegovi radnici se nisu viali, niti poznavali. Istovremeno, u tom razdoblju, u tadanjim socijalistikim zemljama preduzetnitvo je bilo potiskivano dravno-planskom privredom u kojoj nije bilo mjesta za razvoj pojedinanih preduzetnikih aktivnosti. Naglim razvojem informacione i komunikacione tehnologije krajem XX vijeka, preduzetnitvo ponovno dobija na intezitetu i postaje temeljna privredna djelatnost. Velika ekonomska tranzicija, promjena kritinih proizvodnih resursa sa materijalnih na nematerijalne sa jedne strane, te istovremena liberalizacija i privatizacija u postkomunistikim zemljama s druge, irom je otvorila vrata novom preduzetnikom uzletu.
2.3. Preduzetnike perspektive

Preduzetnitvo danas, na poetku XXI vijeka, djeluje u drukijim uslovima u odnosu na one u prethodnom vijeku, a pogotovo u XIX vijeku. Ti su uslovi specifini i svode se na sljedee znaajne parametre: 1. Neizvjesnost na ekonomskom planu od preduzetnika trai izuzetnu ekonomsku dinamiku, inovativnost i permanentno prilagoavanje. 2. Faktor vrijeme veoma je bitan jer neizvjesnost zahtijeva munjevito donoenje odluka, reagovanje i fleksibilnost, ali i adaptabilnost na temelju informacijskih tehnolokih promjena. 3. Trita su danas segmentirana, a dobra se proizvode za poznatog kupca to iziskuje kompjuterski dizajn, elastian fabriki sistem, punu primjenu elektronske obrade podataka i sistema distribucije. 4. Dizajn, kvalitet i servisiranje prednosti su proizvoaa novih proizvoda koji nastaju zahvaljujui vrhunskoj tehnologiji i kvalitetu. Svaka konkurentska proizvodnja mora udovoljiti tim zahtjevima.
15
5. Velika preduzea se rekonstruiu i postaju fleksibilniji sistemi uz stvaranje novih autonomnih preduzea. 6. Tradicionalne preduzetnike strukture nestaju jer nijesu u stanju odrati utakmicu sa vremenom i kvalitetom koje namee duh novog vremena i savremena tehnologija. 7. Ekonomija velikog obima u kontekstu savremenog preduzea postupno se naputa te dolazi do jaanja malih i srednjih preduzea, povezanih u mreu koja se oslanja na veliku kooperaciju. Tu je informacijska tehnologija jedan od uslova za njihovu poslovnu povezanost. 8. Organizacija unutar nekog preduzea postaje sastavni dio kooperativnih mrea, pri emu pojedina preduzea svoje poslovne partnere smatraju poslovnim saradnicima. 9. Doba je procesa internacionalizacije. To znai meupovezanost svih trinih subjekata usmjerenu prema svjetskom tritu, zbivanjima i stanju na njemu. 10. Od zaposlenih se u preduzeu sad zahtijeva inventivan i stvaralaki rad, to ima za direktnu posljedicu poveanje kvaliteta, proizvodnosti i ekonominosti proizvodnje. Globalnu ekonomiju XXI vijeka obiljeavae snaan porast poslovanja i nadmetanje velikog broja agilnih konkurenata. Na scenu stupaju nova mala fleksibilna i inovativna preduzea koja samostalno ili meusobno povezano nastupaju na trite. U takvom okruenju multinacionalne kompanije postepeno gube dominantan poloaj. Ekonomski teoretiari, elei slikovito prikazati stanje u savremenom poslovnom svijetu, ispisuju smrtovnice tradicionalnim, klasino organizovanim korporacijama. Isti vizionarski, tvrde da su dananje integrisane kompanije posrui dinosaurusi koji e uskoro biti zamijenjeni usko fokusiranim, brzim i fleksibilnim preduzeima. Poslovnim svijetom budunosti dominirae svjetske kooperativne i uzajamno povezane mree malih preduzea. Vrhunske poslovne rezultate i nova rjeenja bie mogue iznai samo u saradnji razliitih specijalizovanih preduzea, preduzetnika, naunika, tehnologa te organizacijskih i drugih eksperata.
2.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitva

Preduzee kao privredni subjekt nastalo je osamostaljivanjem privredne aktivnosti od preduzetnikovog domainstva, tj. stvaranjem preduzea kao samostalnog privrednog organizma. Kao tipian masovni fenomen preduzee se pojavljuje tek u XV vijeku. Koncept preduzetnitva je poznat jo od XII vijeka, a stvaralako preduzetnitvo se masovno razvilo tek u XVII vijeku. U trenutku kada preduzetnik poinje stalno i trajno obavljati svoju preduzetniku funkciju, stvara preduzee kao privredni i organizacijski oblik izvravanja privredne aktivnosti.
16
Akademsko izuavanje fenomena preduzetnitva poinje od XVIII vijeka. Preduzetnitvo je bilo predmet rasprava mnogih ekonomista, a mi emo navesti pristupe dvije osnovne kole ekonomske misli, klasine i neoklasine, ali i ukazati na moderni pristup u razvoju preduzetnitva.
2.4.1. Predstavnici klasine ekonomije Pojam klasine ekonomije odnosi se na ekonomske doprinose do kraja devetnaestog vijeka, a esto se jo naziva i politikom ekonomijom. Moemo identifikovati nekoliko pristupa podijeljenih prema zemlji porijekla.
2.4.1.1. Britanska kola Predstavnici britanske kole ekonomske misli Adam Smit (Adam Smith) (1723.-1790.) i David Rikardo (David Ricardo) (1772.-1823.) poistovjetili su funkciju preduzetnika sa kapitalistom. Adam Smit u djelu Bogatstvo naroda (1776.) govori o preduzetnikoj aktivnosti koja se ostvaruje: Marljivou i tedljivou, Poslovnim pekulacijama i Poslovnim inovacijama. I Smit i Rikardo na profit gledaju kao na nagradu za rizikovanje kapitala, a ne voenje preduzea. Ovaj koncept poslije je razvio Deremi Bentam (Jeremy Bentham) (1748.-1832.) zajedno sa konceptom "laissez-faire", naglaavajui tri kljuna faktora proizvodnje: Sklonost ka preduzetnitvu (elja za proizvodnjom bogatstva), Tehniko znanje (potrebno znanje za proizvodnju bogatstva), Mo kapitala (mogunost proizvodnje bogatstva).
2.4.1.2. Francuska kola Rije preduzetnitvo potie od francuskog glagola iz XIII vijeka entreprendre, to znai preduzeti, uraditi neto. Prvi veliki ekonomski teoretiar u istoriji, Riar Kantijon (Richard Cantillon), koji je stvarao u okviru fiziokratske kole, se smatra za zaetnika teorije o preduzetnitvu. Kantijon je jo davne 1732. godine iznio svoj stav prema kojem je preduzetnik spreman da preuzme novani rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita.3 Kantijon opisuje preduzetnika kao osobu koja kupuje po poznatim cijenama, a prodaje po nepoznatim, tj. po cijenama koje e se tek naknadno formirati.
3
Cantillon, Richard. Essay on the Nature of Commerce in General. Transaction Publishers, 2001 17
Abe Nikola Bodo (Abb Nicolas Baudeau), takoe francuski fiziokrata, ide korak dalje u shvatanju fenomena preduzetnitva i smatra da preduzetnik nije samo onaj koji preuzima rizik, nego i inovator koji primjenjuje nove tehnologije kako bi redukuje nivo preuzetog rizika, smanjio trokove proizvodnje i poveao profit. an-Batist Sej (Jean-Baptiste Say) (1767.-1832.), francuski ekonomista i biznismen, je, kao najznaajniji teoretiar preduzetnitva u XIX vijeku, smatrao da je uloga preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodni organizam.4 Prema Seju, preduzetnici su osobe koje stvaraju vrijednost u ekonomiji tako to preusmjeravaju resurse iz oblasti u kojima je produktivnost niska u oblasti u kojima postoji visoka stopa prinosa i visoka produktivnost. Sej je pravio razliku izmeu kapitalista i preduzetnika, ali nije smatrao rizik i neizvjesnost glavnom funkcijom preduzetnika. On ne vidi preduzetnika kao nosioca promjena u ekonomiji.
2.4.1.3. Austrijska kola Karl Menger (Carl Menger) (1840-1921), tvorac austrijske ekonomske kole, je smatrao da je osnovna funkcija preduzetnika da transformie odreena dobra u druga dobra, operiui pri tome razliitim informacijama i ekonomskim kalkulacijama.5 Tokom procesa transformacije, preduzetnik se suoava sa neizvjesnou, odnosno nepoznatim koliinama i kvalitetom proizvedenih dobara. Prema Mengeru, preuzimanje rizika nije osnovna funkcija preduzetnika. Menger istie da je preduzetnik neophodan element u procesu proizvodnje roba, isto kao to su kapital, maine i ljudski rad neophodni za normalno funkcionisanje ovog procesa.
2.4.1.4. Njemaka kola Tradicionalno, njemaka kola se usredsredila na naine kompenzacije preduzetniku za ostvarene aktivnosti. Na primjer, von Thunen (1785.-1850.) pravio je razliku izmeu povraaja preduzetnika i povraaja kapitaliste uvodei rezidual, koji se odnosio na preduzetniki rizik: nepredvidivi rizik. Za von Thunena preduzetnik je osoba koja snosi rizik, a ujedno i inovator. Profit koji ostvari nagrada je za preuzimanje nepredvidivog rizika i uloge inovatora.
2.4.1.5. Amerika kola Pojam preduzetnitva u amerikoj koli uvodi Amasa Walker (1799.-1875.) koji vidi preduzetnika kao kreatora bogatstva. Njegovu teoriju nastavlja razvijati njegov sin Francis A. Walker (1840.-1897.) koji naglaava da preduzetnici mogu vidjeti budunost, da posjeduju organizacijske, administrativne i vjetine voenja. On smatra da je profit rezultat uloenih vjetina, sposobnosti i talenta odreenog preduzetnika.
4 5
Say, Jean-Baptiste. A Treatise on Political Economy. New Ed edition, Transaction Publishers, 2001 Menger, Carl. Principles of Economics. Libertarian Press, Incorporated, 1994 18
2.4.2. Predstavnici neoklasine ekonomije Alfred Maral (Alfred Marshall) (1842.-1924.) svojim modelom parcijalne ravnotee napravio je razliku izmeu onih preduzetnika koji razvijaju nove i unaprijeene metode poslovanja i koji ne mogu izbjei preuzimanje rizika, i onih koji slijede ve zacrtane "poslovne putanje" i ostvaruju funkciju nadgledanja. Maral je zakljuio da voenje profitabilnog preduzea sjedinjuje dva vana elementa: organizovanje i primjenu novih metoda i preuzimanje rizika. Takoe je vjerovao da nova mala preduzea preivljavaju i rastu tokom procesa prirodne selekcije. Don Bejts Klark (John Bates Clark) (1847.-1938.) je prvi iznio drugaiji stav u vezi sa pitanjem snoenja rizika u preduzetnikom procesu. Klark je smatrao da preuzimanje rizika nije preduzetnika aktivnost, ve aktivnost vlasnika. Preduzetnika je posmatrao kao osnovnu polugu koja treba da vrati ekonomiju u stanje ekvilibrijuma. Ameriki ekonomista i jedan od osnivaa ikake ekonomske kole, Frenk Najt (Frank Hyneman Knight) (1885.-1972.), je dalje razradio koncept rizika i smatra se prvim neoklasinim ekonomistom koji je identifikovao tu specifinu preduzetniku funkciju u optem ravnotenom stanju. Razgraniio je prenosivi i neprenosivi rizik i predloio je teoriju profita vezanu za neprenosivi rizik, ekonomske promjene i razlike u preduzetnikim sposobnostima. Najt je preduzetnike smatrao za podskup menadera.6 Preduzetnik je osoba koja je spremna da rizikuje svoju karijeru i finansijsku sigurnost zbog biznis ideje, ulaui svoje vrijeme i kapital u neizvjestan posao. Jedan od najveih ekonomskih mislilaca svih vremena, Jozef umpeter (Joseph Schumpeter) (1883.-1950.), predstavlja ujedno i jednu od najznaajnijih figura u istoriji razvoja misli o preduzetnitvu. Za doprinos razvoju misli o preduzetnitvu, umpeteru priznanje odaje i najvei teoretiar menadmenta u istoriji, Piter Draker (Peter Drucker). Preduzetnitvo je, prema umpeteru, sposobnost koja, potpuno nezavisno od vlasnitva nad kapitalom, pretpostavlja inicijativu, autoritet, predvianje i vostvo. Vie je stvar volje, nego intelekta. Preduzetnik je pokreta tehnolokih promjena (inovacija), koje kreiraju nove aktivnosti i trita. Pod tim okolnostima, profit predstavlja odstupanje nastalo inovacijom, koje rezultira smanjenjem trokova ili poveanjem cijena. umpeter je popularizovao pojam kreativna destrukcija, pod kojim podrazumijeva proces industrijske transformacije koji prati radikalna inovacija.7 Kreativna destrukcija je proces razbijanja postojee strukture kako bi se poveao njen kvalitet i efikasnost. Da bi stvorili neto novo, moramo unititi ono to ve postoji. Prema umpeterovoj viziji kapitalizma, inovativni napori preduzetnika su glavni pokreta dugoronog ekonomskog rasta, uprkos injenici da se u tom procesu unitava vrijednost postojeih kompanija koje su uivale odreeni stepen monopola.8 Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises) (1881.-1972.), jedan od najznaajnijih predstavnika austrijske ekonomske kole, je smatrao da u imaginarnoj konstrukciji ravnotenog sistema
6 7
Knight, Frank Hyneman. Risk, Uncertainty And Profit. Kessinger Publishing, LLC, 2007 Veina ljudi pogreno smatra da je umpeter uveo pojam kreativna destrukcija. Zapravo, originalna ideja je potekla od njemakog filozofa, Fridriha Niea (Friedrich Nietzsche), a sam izraz kreativna destrukcija je prvi iskoristio njemaki ekonomista i sociolog Verner Sombart (Werner Sombart). 8 Schumpeter, Joseph A. Capitalism, Socialism, and Democracy. Harper Perennial, 3rd Ed edition, 1962 19
niko nije preduzetnik.9 Meutim, u dinamikoj stvarnosti svaki uesnik je preduzetnik. Prema Mizesu sve ekonomske odluke ukljuuju donoenje odluka u skladu sa buduom neizvjesnou. Preduzetnika definie kao donosioca odluka na ije ponaanje utie i sama budunost i njegova vizija budunosti. Izrael Kirzner (Israel M. Kirzner) (1930.-), predstavnik austrijske ekonomske kole i student Ludviga fon Mizesa, je smatrao da je sutina preduzetnitva u brzom reagovanju na profitne anse koje se ukazuju na tritu.10 Prema Teodoru ulcu (Theodore W. Schultz) (1902.-1998.), dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju 1979. godine, preduzetnitvo je in realokacije resursa, a preduzetnike sposobnosti nijesu uroene, ve se mogu stei. Mark Keson (Mark Casson) (1945.-), jedan od najuglednijih savremenih britanskih ekonomista, smatra da je preduzetnik neko ko se specijalizovao za donoenje pravih odluka.11 Defri Timons (Jeffry A. Timmons) (1942.-2008.), profesor preduzetnitva na Babson koledu12 (Babson College) i Harvardskoj poslovnoj koli, vidi preduzetnitvo kao sposobnost da se neto kreira i praktino napravi ni iz ega.13 Vilijam Bajgrejv (William D. Bygrave), jedan od vodeih savremenih autoriteta u oblasti preduzetnitva i profesor na Babson koledu, smatra da je preduzetnik svaka ona osoba koja zapoinje novi biznis.14 Njegovo miljenje je da preduzetnik moe da bude revolucionaran samo u rijetkim situacijama.
2.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva Shvatanje preduzetnitva se mijenjalo kroz vjekove. Jedno od shvatanja koje se danas moe najee uti je: Preduzetnistvo je sposobnost osobe da zapazi povoljnu priliku za posao, da prikupi potreban kapital i da zapone posao preuzimajui rizik da nee uspjeti, ali u nadi da e postii uspjeh. Preduzetnitvo je mogue defmisati sa razliitih aspekata, pa tako postoje sljedee grupe definicija: Preduzetnitvo kao faktor proizvodnje (ekonomska definicija) - Preduzetnitvo je etvrti faktor proizvodnje, pored tradicionalna tri (rad, zemlja i kapital).
von Mises, Ludwig. Human Action, a treatise on Economics. 3rd revised edition, Contemporary Books, 1966 Kirzner, Israel. Competition and Entrepreneurship. Chicago, University of Chicago Press, 1973 11 Casson, Mark. The Entrepreneur: An Economic Theory. 2nd edition, Edward Elgar Publishing, 2005 12 Babson koled je privatna poslovna kola u Masausetsu (Massachusetts), koja je 12 godina za redom proglaavana za najbolju poslovnu kolu u oblasti preduzetnitva u redovnom godinjem izboru asopisa Ju Es Njuz end Vorld Riport (U.S. News & World Report) 13 Timmons, Jeffry A. The Entrepreneurial Mind. Brick House Pub. Co., 1989 14 Bygrave, William D. and Andrew Zacharakis. The Portable MBA in Entrepreneurship. 3rd edition, Wiley, 2003
10
20
Preduzetnitvo kao skup karakteristika pojedinca - Preduzetniki poduhvat je rezultat uroenih (naslijeenih) osobina koje pojedinac ima i koje ga izdvajaju od drugih ljudi. Preduzetnitvo kao nain ponaanja (razmiljanja) - Preduzetnitvo predstavlja specifian nain razmiljanja (ponaanja) pojedinca, i nije iskljuivo vezano za biznis. Hauard Stivenson {Howard H Stevenson), profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj koli {Harvard Business School) i jedan od najveih autoriteta u oblasti preduzetnitva na svijetu, ima svoju definiciju koja je opteprihvaena na tom univeritetu, a i ire: Preduzetnitvo je nastojanje da se iskoristi ansa, bez obzira na resurse koji se trenutno posjeduju."15 Definicije preduzetnitva pojedinih teoretiara prikazane su u sljedeoj tabeli. Autor Kirzner (1973.) Drucker (1985.) Stevenson, Roberts, Grousbeck (1985.) Rumelt (1987.) Low i MacMillan (1998.) Gartner (1998.) Definicija Preduzetnitvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova ansa, to e dovesti do ispravke trita i vratiti ga ravnotei. Preduzetnitvo je akt inovacije koja podrazumijeva oplemenjivanje postojeih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo. Preduzetnitvo podrazumijeva prihvatanje ansi bez obzira na trenutne resurse i sposobnosti. Preduzetnitvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji ne kopira postojei, ve sadri neke elemente novine. Preduzetnitvo je stvaranje novog preduzea.
Preduzetnitvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem se stvaraju nove organizacije. Timmons (1997.) Preduzetnitvo je nain miljenja, rezonovanja i djelovanja orjentisanih ka novim ansama i balansiranom liderstvu. Venkataraman Preduzetniko istraivanje nastoji da objasni kako se prepoznaju i (1997.) koriste anse koje donose budua dobra i usluge, od strane koga i sa kakvim posljedicama. Preduzetnitvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju Morris (1998.) vrijednost dovoenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile anse iz okruenja. Sharma i Chrisman Preduzetnitvo obuhvata organizaciono stvaranje i inovaciju koja se (1999.) javlja u okviru ili van postojee organizacije.
15
Stevenson, Howard H. A Perspective On Entrepreneurship. Harvard Business School Working Paper, #9384-131, 1983 21
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Objasnite pojam preduzetnitvo. Navedite uslove za razvoj preduzetnitva u XXI vijeku. Prokomentariite osnovne ideje britanske kole klasine ekonomije o preduzetnitvu. Navedite stavove o preduzetnitvu teoretiara francuske kole klasine ekonomije. Objasnite shvatanje preduzetnitva predstavnika neoklasine ekonomije. Objasnite umpeterovu teoriju kreativne destrukcije. Kako savremeni ekonomisti objanjavaju fenomen preduzetnitva.
22
POGLAVLJE 3
PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA

Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete tradicionalno preduzetnitvo, identifikujete kriterijume za razlikovanje mikro, malih i srednjih preduzea objasnite pojam intrapreduzetnitva, diskutujete o prednostima i preprekama razvoja preduzetnitva u velikim organizacijama, objasnite pojam i ulogu socijalnog preduzetnitva, razumijete prednosti i nedostatke ulaska u biznis.
3. PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA
23
3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura
3.1. Uvod
ta je preduzetnitvo? Iako se u ekonomskoj teoriji preduzetnitvo (engl. entrepreneurship) najee definie kao ukupnost preduzetnikovih inovacijskih, organizacijskih, upravljakih i kontrolnih funkcija, treba naglasiti da je to samo jedna od moguih definicija budui da je preduzetnitvo nemogue jednoznano definisati. Zato? Zato to je preduzetnitvo izazov, tj. vie od elje za uspjehom, vie od inovativnosti, vie od znanja i upornog rada, vie od novog proizvoda, vie od novog potroaa. Preduzetnitvo ukljuuje sve aktivnosti preduzetnika usmjerene na ulaganja i kombinaciju potrebnih inputa, irenja na nova trita, stvaranje novih proizvoda, a dominatno je vezano za prelomna vremena, uslove neizvjesnosti, krize i promjene u okolini. Ekonomska teorija razvijenih zemalja istie preduzetnitvo kao kamen temeljac privrednog i ekonomskog razvoja, i posmatra ga kao poseban proizvodni faktor. Kao takvom, zadatak mu je da na najpovoljniji nain kombinuje i koordinira proizvodne faktore i tako maksimizira profit. Informacijska revolucija u poslovanju daje preduzetnitvu podstrek i ini ga stoerom kontinuiranog tehnolokog razvoja, modernizacije i privrednog razvoja. Preduzetnitvo moemo definisati i kao proces koji je podstaknut inicijativom koja u sebi nudi inovativnost i nikad se ne miri sa postojeim stanjem. Iz toga se raaju nove ideje i promjene. Prilikom objanjavanja pojma preduzetnitvo, osim navedenog treba uzeti u obzir i inovacije i rad, rizik, matovitost, znanje, obrazovanje, planiranje, procjenu, predvianje, motiv, moral, energiju i smjelost. Izvjesni autori preduzetnitvo uglavnom definiu kao sposobnost da se na osnovu kreativne ovjekove djelatnosti i ogranienih proizvodnih resursa formira odreena efikasna, vrijedna privredna djelatnost. Ne postoji vei resurs u nekoj ekonomiji od kupovne moi, no kupovna mo je djelo preduzetnika inovatora. Preduzetnitvo je posebna privredna funkcija, razliita od vlasnike i upravljake ili moda jo bolje reeno: skup vie meusobno povezanih funkcija usmjerenih ka pokretanju novih poslovnih inicijativa sa ciljem oekivanja izandprosjenih prihoda. To zapravo znai da se preduzetnitvo bitno razlikuje od profesionalnog upravljanja rutinskim procesima u jednoj ekonomiji u relativno stabilnim uslovima poslovanja. Preduzetnitvo uvijek predstavlja odreeni stepen sposobnosti da se uoi i povoljna prilika koja nosi potencijalni poslovni uspjeh, i preduzetnika odlunost da se ue u akciju i kada je rizik i suvie veliki. Anglosaksonski svijet preduzetnitvo poistovjeuje uglavnom sa novim malim preduzeem. Za razliku od njih Njemci preduzetnitvo poistovjeuju sa pojmom moi i vlasnitva, to je po miljenju Drakera jo vie netano. Naime, njemaki naziv Unternehmer prevodi se kao osoba koja preduzeem upravlja i ujedno mu je i vlasnik, to bi u engleskom nazivu odgovaralao pojmu vlasnik-rukovodilac
3.2. Tradicionalno preduzetnitvo

Preduzetnitvo u malim i srednjim preduzeima u ekonomskoj literaturi je poznato pod nazivom tradicionalno preduzetnitvo.
24
Prvi poznati zapisi o malom preduzeu pojavili su se prije 4000 godina. Istorijski razvoj malog preduzetnitva pokazuje da je malo preduzee postojalo u skoro svim starim kulturama. U malom preduzetnitvu posebno su se isticali: Arapi, Vavilonci, Egipani, Grci, Feniani, Rimljani. Meutim, njihovi proizvodi i usluge esto su bili loeg kvaliteta i loe izrade zbog ega su mala preduzea postala predmet prezira i nepovjerenja. U toku srednjeg vijeka rimska Katolika crkva drala je male preduzetnike na margini ekonomskog opstanka. Trgovci su esto bili spaljivani jer nijesu unapreivali proizvod, ve samo podizali cijene koje je odredio proizvoa. Sve do 19. vijeka Crkva je naglaeno govorila i protiv prakse zaraunavanja kamate na zajmove. Iako se privredni poloaj malog preduzea mijenja u drugoj polovini 20 vijeka, ono jo uvijek ostaje u sjenci ekonomskih zbivanja. Ipak, sadanja situacija potvruje injenicu da e ekonomsko znaenje malog preduzea sve vie biti aktuelno. Mala i srednja preduzea su samostalni privredni subjekti koja su zasluna za otvaranje velikog broja novih radnih mjesta i kao takvi postiu samoodgovorno djelovanje i razvoj pojedinaca u strunom smislu vie nego kada su u pitanju velika preuzea. Motivacija i zadovoljstvo u radu je, kada je u pitanju malo preduzee vee zbog samodgovornosti i zbog neposrednih linih kontakata, tako da mala i srednja preuzea podstiu kvalitet ivota i to ne samo zaposlenih ve i potroaa. Mala i srednja preduzea takoe osiguravaju konkurenciju i djeluju protiv tendencije monopolizacije, poveavaju bogatstvo i raznolikost ponude, osiguravaju slobodu izbora potroaa i bre se prilagoavaju promjeni tranje. Generalno gledano, mala i srednja preduzea prihvatljivija su i za okolinu jer su manji potroai energije i njihova tehnologija je ekoloki prihvatljivija. Udio malog preduzea u ukupnom izvozu jedne ekonomije je po pravilu nizak, ali zbog usko specijalizovane proizvodnje ista posjeduju znaajan izvozni potencijal. Subjekti male privrede su pravna ili fizika lica koja samostalno i trajno obavljaju privrednu djelatnost radi ostvarivanja profita, a moemo ih podijeliti na: Mikrosubjekte (mikro preduzea) moraju imati manje od 10 zaposlenih. Mikro preduzea ne smiju imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 2 miliona eura, ili aktivu/pasivu veu od 2 miliona eura. Male subjekte (mala preduzea) moraju imati od 10 do 49 zaposlenih. Malo preduzee ne smije imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 10 miliona eura, ili aktivu/pasivu veu od 10 miliona eura. Srednja preduzea moraju imati od 50 do 249 zaposlenih. Srednje preduzee ne smije imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 50 miliona eura, ali aktivu/pasivu veu od 43 miliona eura. Broj zaposlenih manje od 10 od 10 do 49 od 59 do 249 Ukupna prihod do 2 mil do 10 mil do 50 mil Aktiva/Pasiva do 2 mil do 10 mil do 43 mil
Mikro preduzea Mala preduzea Srednja preduzea
25
Mikro, mala i srednja preduzea, takoe su, i osnovni institucionalni oblik evropske ekonomije. Ona su glavni izvor zaposlenja, glavni pokreta inovacija i socijalne i lokalne integracije u Evropi. Smatra se da e nastojanje Evrope oko uvoenja nove ekonomije uspjeti samo ako se mala i srednja preduzea stave na vrh ljestvice prioriteta. U tom smislu u Lisabonu je Evropska Unija postavila cilj: postati najkonkurentnija i najdinaminija privreda na svijetu, bazirana na znanju i sposobnosti za odriv privredni razvoj, za otvaranje to veeg broja radnih mjesta kao i jau socijalnu koheziju.
3.3. Preduzetnitvo u velikim preduzeima (intrapreduzetnitvo)

Savremeni trendovi u privredi kao i procesi globalizacije doprinijeli su poveanju konkurencije i stalnim promjenama okoline na tritima irom svijeta. Velika preduzea poela su uviati potrebu za inovativnou i fleksibilnou u cilju unapreenja poslovanja. Jedan od naina kako to postii je ujedinjavanje prednosti malih preduzea (kreativnost, fleksibilnost, inovativnost, poznavanje trita) sa trinom snagom i finansijskim resursima velikog preduzea. Ovaj koncept danas je poznat pod pojmom preduzetnitvo u velikim preduzeima (engl. Intrapreneurship). Navedeni se koncept pojavljuje u jo nekoliko razliitih oblika, a mi emo navesti samo najpopularnije. Prvi, najee spominjani je organizaciono preduzetnitvo, a odnosi se na preduzetnitvo u ve uhodanim preduzeima, bez obzira na to jesu li ona velika, neprofitna, u vlasnitvu drave ili mala preduzea. Neke od metoda koje primjenjuju preduzetnike organizacije su: Preduzetnicima u velikim preduzeima garantovan je udio u vlasnikim pravima nad kreiranim internim inovacijama; Timovi preduzetnika se tretiraju kao profitni centri, a ne trokovni centri, veina preduzea to rjeava posebnim bankovnim raunima za svaki tim; lanovima tima prua se irok raspon mogunosti na poslu, kroz inovacije napore, saveze i razmjenu; Zaposleni se podstiu na razvoj putem obrazovnih programa; Interna preduzea imaju slubeni poloaj u preduzeu. Uz savremene trendove povezivanja preduzetnika, uz velika preduzea vee se pojam korporativno preduzetnitvo. Ono oznaava procese u kojima se razvijaju inovativni procesi i proizvodi kreiranjem preduzetnike kulture u organizaciji, a moe se pojaviti u razliitim oblicima. Preduzetnitvo u velikim preduzeima je proces u kojem velika preduzea trae nove naine korienja, odravanja ili zadravanja inovacija i ostvarenja profita i to na nain da od zaposlenih oekuju stvaranje preduzea unutar postojee organizacije (preduzee u preduzeu). Pomenuto preduzee nije definisano zakonom ve ono posluje kao posebna jedinica. Taj koncept je poznat ve vie od 20 godina, a jedan od prvih zagovornika je Giford Pino (Gifford Pinchot) 1980-tih. Tradicionalno preduzetnitvo i preduzetnivo u velikim preduzeima krase mnoge zajednike karakteristike, a samo neke od njih su:
26
Usredsreenost na inovacije (novi prozvodi, procesi, metode upravljanja); Usredsreenost na kreiranje proizvoda koji stvaraju dodatnu vrijednost; Neophodnost investiranja u razliite aktivnosti (kojim je ishod neizvjesan). Naravno postoje i razlike izmeu preduzetnitva u malim i velikim preduzeima: Preduzetnici u velikim preduzeima djeluju unutar granica postojeeg preduzea, odnosno preduzetnici u velikim preduzeima su i dalje zaposleni unutar istog, ali posjeduju slobodu u voenju odreenog aspekta poslovanja, najee uvoenje novog proizvoda ili inovacija u poslovanju. Upravo takva preduzea nameu politiku davanja dozvola preduzetnicima za preuzimanje koraka u svrhu stvaranja eljene budunosti. Sa druge strane tradicionalni preduzetnici su samozaposleni ljudi koji vode vlastita preduzea. Preduzetnici u velikim preduzeima znaju da e im preduzea, ako ne uspiju, osigurati platu, barem na neko vrijeme. Tradicionalni preduzetnici dijele samo ono to zarade. U skladu sa sistemom u kojem rade, preduzetnici u velikim preduzeima biraju se na osnovu korporativnih standarda, a ne preduzetnikog uspjeha. Preduzetnici se po pravilu ne moraju brinuti o svom obrazovanju i kretanju u pravim drutvenim krugovima - oni se brinu o zaraivanju novca kako bi isplatili plate i ostale obaveze. Preduzetnici u velikim preduzeima su dio ve ustaljene korporativne hijerarhije, tako da oni nemaju problem izbora neophodne strukture za poslovanje (npr. tehnika podrka, ljudski resursi, marketing ili prodaja). Tradicionalni preduzetnici sve to moraju organizovati sami. Jedna od najveih razlika izmeu korporativnog i tradicionalnog preduzetnitva sastoji se u tome to preduzetnici u velikim preduzeima imaju barem minimalnu podrku preduzea, dok tradicionalni preduzetnik nema nita osim onog to sam ne postigne. Preduzetnici u velikim preudzeima moraju dobiti dozvolu za realizaciju predmetne ideje od strane vieg rukovodstva, dok tradicionalni preduzetnici su u tom pogledu autonomni i odgovaraju samo sebi. Prednost preduzetnitva u velikim preduzeima u poreenju sa malim preduzeima jeste u pogledu raspoloivosti resursa unutar organizacije, ali ipak proces inoviranja unutar velikih sistema postaje sve tei kako preduzee raste i to iz nekoliko razloga: to je preduzee vee to je tee znati ko ta radi; Specijalizacija i separacija pomau pojedinim organizacionom jedinicama da ostanu fokusirane na ono to rade i na cilj koji trebaju postii, no to oteava komunikaciju izmeu istih; Takoe u velikim organizacijama prisutna je interna konkurencija koja je, takoe, oteavajua okolnost jer ohrabruje grupe na skrivanje ideja, a ne na njihovo dijeljenje sa ostakom organizacije.
27
3.3.1. Prepreke razvoja intrapreduzetnitva Postoje brojni razlozi koji su doprinijeli gubljenju preduzetnikog duha u velikim preduzeima i koji kao takvi koe njegov razvoj: 1. Priroda velikih organizacija - postoji pet faktora koji rade protiv razvoja preduzetnike kulture, a neki od njih su: Meuljudski odnosi Jednom kada preduzetnik izgubi kontakt sa svojim zaposlenima, teko je uspostaviti zadovoljavajui nivo preduzetnitva u organizaciji. Previe nivoa odluivanja Prevelika hijerarhija vodi guenju inovacija jer se svaki nivo odluivanja posmatra kao prepreka ka realizaciji zapoete ideje. Organizacijska hijerarhija kreira potrebu za dobijanjem dozvola, to je ona vea, to je tee doi do iste, to posebno obeshrabruje zaposlene na niim nivoima organizacije. Potreba za kontrolom Rukovodstvo uspostavlja standarde i pravila koja su primarna u odnosu na preduzetniko ponaanje. Korporativna kultura - Vodei principi tradicionalne korporativne kulture sastoje se u: potovanju zadatih instrukcija, ne preduzimanjem vlastitih inicijativa ve ekanjem instrukcija, to manjem broju greaka. Takvo restriktivno okruenje ne podstie kreativnost, fleksibilnost, nezavisnost i preuzimanje rizika, odnosno osnovne karakteristike preduzetnika. Vremenska dimenzija Tenja za krakoronim smanjenjem trokova da bi se ostalo u granicama planiranih projekcija koji se tiu prihoda i rashoda, to negativno utie na kreativnu sposobnost pojedinca. 2. Potreba za kratkoronim profitima Kratkoroni profiti su glavno mjerilo organizacijske uspjenosti. Oni odravanju cijene akcija i privlae investicije. Upravo zbog toga se menaderi orijentiu na donoenje kratkoronih strategija, a ne dugoronih planova za investicije, to nije u interesu preduzetnika koji imaju naviku gubljenja novca i potrebu za privlaenjem kapitala bez pruanja garancija za uspjeh. 3. Nedostatak preduzetnikog talenta velika preuzea najee nijesu privlana tradicionalnim preduzetnicima, a ako ih tamo i naete ili su premoreni birokratijom ili naputaju preduzee. U velikim preduzeima na preduzetnike esto gledaju kao na pojednice, a ne timske igrae, smatraju da su zainteresovaniji za vlastite projekte nego korporativne ciljeve. esto ih vide i kao cinike ili pobunjenike koji esto kasne i obavljaju loe posao, tj. ne odgovaraju standardima koje namee korporacija. 4. Veina velikih preduzea koristi nekoliko naina nagraivanja kreativnog radnika. No ni materijalne ni nematerijalne metode nagraivanja pojedinaca ne prepoznaju inovaciju. Kada je sprovoenje inovacija u pitanju, najee se deava da je troak neuspjeha prevelik, a nagrada premala preduzetniku u velikom preduzeu potrebno je dati prostora, budui da je neuspjeh neizbjean aspekt sprovoenja politike razvoja preduzenitva. To ne znai da preduzea trebaju da prelaze preko neuspjeha ve da usvoje mjere kojima e moi jasno utvrditi da li je za neuspjeh
28
kriv preduzetnik ili okolnosti koje su izvan njegove kontrole, naravno u skladu sa tim i treba djelovati. Isto tako i nagrade za uspjeh su esto neprimjerene manji broj preduzea prua nagrade svojim preduzetnicima koje su barem pribline onima koje ostvaruju samostalni preduzetnici.
3.3.2. Pretpostavke razvoja intapreduzetnitva U literaturi se kao pretpostavke razvoja intrapreduzetnitva obino izdvajaju: 1. Shvatanje korporativnog preduzetnitva kao naina sticanje konkurentske prednosti uprava preduzea mora vjerovati u dobrobit korporativnog preduzetnitva i biti uporna u sprovoenju njegovih naela, npr. promjeni sistema nagraivanja. 2. Utvrivanje korporativnog preduzetnikog modela-preduzea moraju izabrati izmeu sljedeih pet mogunosti: Organska organizacija - Cijela organizacije primjenjuje preduzetnitvo i razvija se organska struktura. Takva struktura omoguava osamostaljivanje preduzetnikih poslovnih jedinica i njihovo pribliavanje potroau, a ujedno promovie fleksibilnost i eksperimente. Individualne jedinice mogu rasti u skladu sa razvojem trita dok se rizik moe preuzimati bez posljedica za cijelu organizaciju. Nove grupe proizvoda Poslovne jedinice koje se formiraju u cilju razvoja novih proizvoda. Osnivanje poluzavisnih struktura koje prihvataju prijedloge od pojedinaca, procjenjuju ih i utvruju da li je projekat vrijedan finansiranja. Preduzea za finansiranje korporativnih poduhvata samostalna preduzea kojima je cilj finansiranje internih i eksternih predloga koji zadovoljavaju postavljene kriterijume. Posebne poslovne jedinice za upravljanje ljudskim resursima cilj takvih djelova organizacije sastoji se u obrazovanju menadera putem seminara i konferencija koji se tiu preduzetnitva u velikim preduzeima. 3. Razvijanje preduzetnike kulture u velikim preduzeima - Prema Pinou neophodno je slijediti sljedeih 10 principa: Samoopredjeljenje Preduzetnici u velikim preduzeima sami ostvaruju svoje ideje, oni nijesu ljudi koji samo sprovode zadate zadatke. Nema odrijeenih ruku postoji konstantna ukljuenost. Inovator ili inicijator je ukljuen u cjelokupni razvoj projekta. Pokretau ideje mora biti omoguena njena realizacija dok god ona ili on vjeruje u nju. Osigurati pristup informacijama. Treba biti svjestan injenice da ne vode svi projekti do velikog uspjeha. Tolerisanje rizika, neuspjeha i greaka. Postojanje volje za investiranje sredstava u preduzetnike poduhvate bez oekivanja brzog povraaja sredstava
29
Korporacija- kao porodica timova koji rade u svrhu ostvarivanja istog cilja Formiranje timova bez obzira na specijaliziranost pojednih lanova Pruanje brojnih mogunosti za ostvarivanje projekata 4. Identifikovanje preduzetnikog talenta 5. Nagraivanje preduzetnika u velikim preduzeima- Za razliku od tradicionalnog preduzetnika, preduzetnik u velikom preduzeu nerado se odrie sigurnog radnog mjesta. No u isto vrijeme za svoj rad na vrlo rizinim projektima koji imaju potencijal stvaranja velikih profita, oekuje i veliku nagradu. One mogu biti: monetarne (novani bonusi, udio u profitu itd) i nemonetarne (formalno prepoznavanje dostignua, javno dodjeljivanje priznanja) Stvarni izazov za veinu preduzea prilikom uvoenja principa preduzetnitva jeste uvjeriti ljude u svoje postupke. Osnovni credo preduzea koja razvijaju preduzetnitvo je kreiranje klime u koji svi imaju potencijala za razvijanje novih ideja i traganjem za talentima i resursima.
3.4. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima

Pojam preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima (social entrepreneurship) je prije nekoliko decenija definisao Vilijam Drejton (Wiliam Drayton) koji je ujedno zasluan i za osnivanje prve organizacija sa svrhom promovisanja ovog koncepta pod imenom Inovatori za javnost. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima podrazumijeva primjenu preduzetnikih naela u drutvenom sektoru sa ciljem unapreanja kvaliteta ivljenja. Takoe preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima tei ostvarivanju i finansijske i drutvene vrijednosti i kao takvo predstavlja umjetnost istovremenog ostvarivanja finansijskih i drutvenih povraaja na investicije/ulaganja. Kako je tokom posljednje dvije decenije popularnost ovog koncepta rasla eksponencijalno rastao je i broj definicija. Navedeni termin ponekad se koristi i za opisivanje preduzetnika koji osnivaju socijalna preduzea odnosno preduzea sa socijalnom svrhom ili preduzea koja stvaraju profit, a potom ga doniraju u dobrotvorne svrhe. Preduzetnik u drutvenim djelatnostima identifikuje praktina rjeenja drutvenih problema kombinujui inovacije, raspoloive resurse i prilike. Ovi preduzetnici imaju isti temperament kao njihove tradicionalne kolege, ali razlika je u tome to oni svoje talente koriste za rjeavanje drutvenih problema, kao to su obrazovanje, nejednaka pristupanost tehnologiji, ekoloki problemi i sl. Za razliku od tradicionalnih poslovnih preduzetnika, preduzetnici u drutvenim djelatnostima primarno tee generisanju drutvene vrijednosti a ne profita, a za razliku od veine neprofitnih organizacija iji su ciljevi manje promjene, njihovi ciljevi su dugoronog karaktera. Ono to je zajedniko ovim preduzetnicima jeste sposobnost uoavanja problema, pronalaenje rjeenje i upornost u njihovom sprovoenju. Preduzetnici u drutvenim djelatnostima: Prilagoavaju misiju u cilju stvaranja i odravanja drutvene vrijednosti (ne samo privatne vrijednosti);
30
Prepoznaju nove prilike koje slue navedenoj misiji i preputaju im se; Objedinjuju procese kontinuirane inovacije, adaptacije i uenja; Nijesu ogranieni trenutno raspoloivim resursima; Tee ostvarivanju maksimalnog outputa u postojeim uslovima. Drejton smatra da bi preduzetnik u drutvenim djelatnostima, u cilju ostvarivanja svoje vizije drutva, trebalo da ima sljedee osobine: Snanu, novu ideju koja moe promijeniti sistem, Kreativnost, Revolucionarski potencijal, Preduzetniki kvalitet, Moral. Samo preduzetnici imaju volju i upornost neophodnu za transformaciju itavog sistema. Zadatak preduzetnika u drutvenim djelatnostima se sastoji u propoznavanju problema u drutvu kao i pronalaenju novih naina za njihovo rjeenje. Svrha preduzetnika u drutvenim djelatnostima nije samo dati ribu ili nauiti nekog da peca, nego restrukturirati itavu industriju prerade ribe. Naunici su zadovoljni kada izloe svoju ideju, profesionalci kada rijee problem klijenta, menaderi kada njihovo preduzee uspije, a preduzetnici u drutvenim djelatnostima nijesu zadovoljni rjeavanjem jednog problema ve tee mijenjanju zajednica, drutva i na kraju svijeta.
3.5. Prednosti i nedostaci ulaska u biznis

Empirijska istraivanja pokazuju da vlasnici malih i srednjih preduzea vjeruju da e napornim radom zaraditi vie novca i da e biti sreniji nego u velikom preduzeu. Prednosti koje pri tome vide su: Preuzimanje kontrole nad vlastitom sudbinom - Posjedovanje preduzea prua preduzetniku slobodu i mogunost postizanja zacrtanih ciljeva; Mogunost mijenjanja stvari- Preduzetnici nastoje da otvaranjem preduzea i realizacijom svoje ideje uspiju da promijene postojee stanje i uine ga boljim. Upravo u ovoj prednosti preduzetnitva svoje temelje nalazi i prethodno obraeni koncept socijalnog preduzetnitva. Mogunost korienja svojih potencijala - Dok veina ljudi svoj posao doivljava dosadnim, neizazovnim i neuzbudljivim, veina preduzetnika na posao i igru gleda kao na sinonime. Preduzetnik svoje preduzee koristi kao instrument vlastitog samoispunjenja. Ostvarivanje neogranienih profita - Iako novac nije primarni razlog ulaska u preduzetnitvo, profit je vrlo vaan faktor motivacije prilikom osnivanja preduzea. Ako se akumulacija bogatstva vrlo visoko kotira na vaoj listi prioriteta, otvaranje preduzea esto je i najbolji nain za ostvarenje vaih elja. Prema nekim podacima, samozaposleni radnici ine 2/3 milionera u SAD.
31
Potovanje od strane drutva - esto su vlasnici malih preduzea najcjenjeniji lanovi svojih zajednica. Mala preduzea baziraju svoje poslovanje upravo na povjerenju i obostranom potovanju, a njihovi vlasnici uivaju povjerenje i priznanje svojih potroaa. Preduzetnici igraju znaajnu ulogu u svim poslovnim tokovima i imaju znaajan uticaj na cjelokupan razvoj nacionalne ekonomije, i upravo je to jo jedna nagrada kao doprinos razvoju jedne ekonomije. Radite stvari koje volite - Preduzetnici svoj posao ne smatraju istinskim poslom. Najuspjeniji preduzetnici odluuju se za onu djelatnost koja ih najvie interesuje i u kojoj najvie uivaju, odnosno slijede savjet Harvija Mekeja - Pronaite posao koji volite i neete trebati raditi ni dana. Iako posjedovanje preduzea prua mnoge prednosti i mogunosti, svi koji ulaze u preduzetnitvo moraju biti svjesni i potencijalnih nedostataka. Nesigurnost dohotka Otvaranje i voenje preduzea ne prua garancije preduzetniku da e zaraditi dovoljno novca za preivljavanje. Na poetku poslovanja preduzetnici se esto susrijeu sa finansijskim potekoama i ive na osnovu prethodne uteevine. Razlog tome je odsutnost redovnog dohotka (za razliku od rada za drugoga) kao i poslednje mjesto na listi plaanja. Rizik gubitka uloenog kapitala Stopa smrtnosti malih i srednjih preduzea je vrlo visoka. Prema istraivanjima Agencije za preduzetnitvo SAD 34% novih preduzea bankrotira u toku prve 4 godine poslovanja, a 60% u prvih 6 godina. Zatvaranje preduzea osim finansijskih nosi i emocionalne posljedice. Prije ulaska u preduzetnitvo preduzetnici moraju znati mogu li se nositi i sa finansijskim i psiholokim posljedicama prestanka poslovanja. U tu svrhu prije nego uloe svoju imovinu kao i mentalno zdravlje, trebaju upodobiti rizike a i nagrade, odgovarajui na sljedea pitanja: to se najgore moe dogoditi ako preduzee propadne? Kolika je vjerovatnoa najgore solucije? (Jesam li istinski spreman na relizaciju zapoete ideje i otvaranje preduzea?) Koji je nain da umanjim rizik propadanja preduzea? Ako moje preduzee propadne, koji je rezervni plan? Nedefinisano radno vrijeme i naporan rad Osnivanje preduzea i uspostavljanje poslovanja esto od preduzetnika zahtijeva danonoan rad, odnosno 10-12 sati na dan, 6 ili 7 dana u nedelji. Mnogi preduzetnici ulaze u preduzetnitvo mislei da posjeduju preduzee, tek kasnije otkriju da preduzee posjeduje njih same. Nizak kvalitet ivota u toku otpoinjanja poslovanja Za vrijeme pokretanja novog posla preduzetnicima je na prvom mjestu preduzee, dok porodica ostaje u drugom planu. Istraivanja pokazuju da su prijateljstva i brak esto rtve preduzetnitva, budui da veina preduzetnika ulazi u preduzetnike aktivnosti izmeu 25 i 34 godine. Visok nivo stresa Voenje vlastitog posla je vrlo pozitivno iskustvo, ali takoe i veoma stresno. Veina preduzetnika u svoje preduzee ulae znatne koliine
32
kapitala, ostavljajui tako za sobom sigurnost redovne zarade. Kapital novoosnovanog preduzea najee se bazira na cjelokupnoj imovini preduzetnika, odnosno hipotekarnim kreditima. Propast preuzea istovremeno je finansijski i psiholoki slom, to na kraju rezultira visokim nivoom stresa i zabrinutosti. Neograniena odgovornost Veina preduzetnika se u poslovanju preduzea nailazi na brojne probleme za ije rjeavanje njihovo znanje nije dovoljno. Istovremeno donesene odluke direktno utiu na uspjeh ili neuspjeh preduzea, ali i sudbinu ljudi koju su ukljueni u poslovanje. Preduzetnici vrlo brzo postaju svjesni injenice da su oni i preduzee jedna cjelina. Obeshrabrenje Pokretanje poslovanja zahtijeva posveenost, dispilinu i upornost. Svaki uspjean preduzetnik zna da ga prepreke ne smiju obeshrabriti ve samo podstaknuti da ono to radi, radi jo bolje.
33
1. ta je tradicionalno preduzetnitvo? 2. Navedite kriterijume za podjelu na mikro, mala i srednja preduzea. 3. ta je intrapreduzenitvo? 4. Objasnite slinosti i razlike izmeu preduzetnitva u malim i velikim preduzeima. 5. Koje su prepreke razvoja preduzetnitva unutar velikih organizacija? 6. Navedite pretpostavke razvoja intrapreduzetnitva? 7. Objasnite principe razvoja preduzetnike kulture u velikim preduzeima? 8. Definiite socijalno preduzetnitvo? 9. Zato su za rjeavanje velikih drutvenih problema potrebni socijalni preduzetnici? 10. Koje su prednosti ulaska u biznis? 11. Navedite neodostatke ulaska u biznis.
34
POGLAVLJE 4
PREDUZETNIKI PROCES
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete uesnike preduzetnikog procesa, objasnite pojam i sadraj preduzetnike ideje, identifikujete tok preduzetnikog procesa, opiete izvore preduzetnikih ideja, diskutujete o fazama razvoja preduzetnikih ideja, opiete metode generisanja ideja, razumijete postupak analize preduzetnikih ideja, objasnite metode prikupljanja ideja, definiite pojam preduzetnike inicijative, opiete faze ivotnog ciklusa preduzetnitva, objasnite pojam preduzetnikog poduhvata.
4. PREDUZETNIKI PROCES
35
4. Preduzetniki proces
4.1. Uvod
Preduzetniki proces je splet aktivnosti razliitih uesnika ukljuenih u realizaciju konkretnih preduzetnikih poduhvata, odnosno u realizaciji neke preduzetnike ideje, koja je utemeljena na trino prihvatljivoj poslovnoj prilici. Ponaanje preduzetnika se moe pratiti kroz tri faze: 1. Sposobnost da se uoi ansa, 2. Spremnost na promjenu stanja (na bolje),16 3. Vjerovanje da je uspjeh mogu.17 Sposobnost da se uoi ansa je jedna od kljunih stvari za uspjeh preduzetnika. U svakom problemu lei potencijalna ansa. Preduzetnik treba uvijek da trai oblasti u kojima potrebe ljudi nijesu zadovoljene ili su zadovoljene na neadekvatan nain i da u njima realizuje svoju biznis ideju. Suosniva kompanije Soni (Sony), Akio Morita (Akio Morita), je jednom prilikom, u vezi sa sposobnosti uoavanja anse, ispriao priu o trgovcu koji je poslan na ostrvo u Pacifiku kako bi prodao cipele. Trgovac je odmah po dolasku na ostrvo poslao faks svojoj kompaniji traei premjetaj na novo mjesto, jer uroenici sa ostrva nijesu nosili cipele. Nakon toga, na ostrvo je doao drugi trgovac. Odmah je poslao faks kompaniji traei pojaanje, jer je uoio veliko, i potpuno neiskorieno trite! Tomas Edison (Thomas Alva Edison), uveni ameriki pronalaza i preduzetnik je rekao: Veina ljudi proputa ansu zbog toga to je ona obuena u radniki kombinezon i podsjea na svakodnevni posao. U vezi sa vjeitim pitanjem, da li preduzetnika ideja mora da bude revolucionarno nova da bi neko bio preduzetnik, Hju MekLeod (Hugh MacLeod), konsultant i ilustrator, je iznio interesantan stav: Ideja ne mora da bude velika. Ona samo mora da promijeni svijet. Jedno od pitanja koje se esto postavlja je da li preduzetnik treba da radi ono to voli. Tomas Stemberg (Thomas Stemberg), osniva Stejplsa (Staplesa), kompanije koja se bavi prodajom kancelarijske opreme, je bio jasan: Mislim da je koncept slijediti svoju strast veoma glupa ideja. Ja slijedim veliko trite koje mi daje ansu da zadovoljim potrebe kupaca i zaradim novac.
4.2. Uesnici preduzetnikog procesa

Preduzetniki proces zahtijeva vei broj uesnika bez kojih nema efikasnog preduzetnitva. Uz nuan stepen djelotvorne osmiljenosti i izgraenosti preduzetnike infrastrukture, pogodnosti preduzetnike klime, izgraenosti preduzetnike demokratije i preduzetnikih
Derek Delboj Troter (Derrick DelBoy Trotter), legendardni junak iz kultne britanske humoristike serije, Muke (Only Fools and Horses), stalno ponavlja reenicu koja slikovito objanjava ovu fazu preduzetnikog procesa - Ko se usudi, pobjeuje! (He who dares, wins!) 17 Isti lik ima drugu reenicu koja pogaa u sr tree faze - Idue godine u ovo vrijeme biemo milioneri! (This time next year, we'll be millioners!) 36
16
sloboda, u razvijenim preduzetnikim ekonomijama, uz mnotvo razliitih interesnih varijacija i odnosa, nalazimo sljedee uesnike preduzetnikog procesa18: Preduzetnici - Preduzetnici su pravna ili fizika lica koja na razliite naine i uz razliite kombinacije relevantnih faktora spajaju preduzetnike ideje s neophodnim kapitalom, organizuju preduzetniki poduhvat, odnosno proizvodnju, pokuavajui da zadovolje neku potroaku potrebu, povrate uloeni kapital i kontinuirano zarauju eljeni, odnosno to vei profit, pri emu lino preuzimaju sve rizike i odgovornost za budue uinke (dobit ili gubitak) svoje preduzetnike aktivnosti. Inovatori - Inovatori su pravna ili fizika lica koja posjeduju znanja i/ili nadarenost za smiljanje i osmiljavanje novih tehnolokih rjeenja, sirovina, materijala, postrojenja, pribora, aparata, alata, proizvoda, usluga i slino te razliitih inovacija na podruju proizvodnje ili usluga. To su osobe koje obino nemaju ambicija (znanja, nadarenosti, novca i slino) da svoju inovaciju realizuju u sopstvenoj reiji, pa svoje patentirane ideje prodaju preduzetnicima koji preuzimaju sve trine i rizike realizacije njihovih zamisli ideje, a pri tom i jedni i drugi dobro zarauju. Investitori - Investitori su pravna ili fizika lica koja svoj ili tui kapital pokuavaju plasirati u razliite novane transakcije ili preduzetnike poduhvate sa ciljem da ga to bolje oplode, pa ga pod razliitim uslovima pozajmljuju preduzetnicima ili na druge naine profitno angauju. Naziv investitor kod nas se pogreno koristi kao sinonim za preduzetnike - ulagae, a na Zapadu investitori su zapravo "prodavci" novca (kupci akcija, kreditne banke, berzanski meetari, razliiti dravni fondovi, investicioni fondovi i ino uesnici na tzv. tritu novca i kapitala). Preduzetniki agenti - Preduzetniki agenti su pravna ili fizika lica koja na razliite naine i razliitim kanalima pokuavaju efikasno spojiti (posredovati) preduzetnike s izvorima ideja i/ili kapitala, pri emu im nude i mnotvo savjetodavnih strunih usluga sa tim u vezi, i na tome pokuavaju zaraditi - uzeti svoj dio ukupnog profitnog kolaa.
Menaderi - Menaderi su visokoedukovani strunjaci koje preduzetnici (posebno oni koji odvajaju vlasnitvo od upravljanja) angauju za razliite strune poslove iz podruja marketinga (praenje i istraivanje trita, marketinki informacioni sistem, razvoj proizvoda, politika cijena, nabavka i prodaja, distribucija i logistika, komuniciranje s tritem, promocija i slino), iz podruja proizvodnje, humanih resursa, raunovodstva, finansija, obrade i analize podataka, izvozno-uvoznih poslova, razvoja struno-izvrnih ili upravljakih poslova. Izvrioci - Izvrioci su specijalno edukovane osobe za pojedine izvrne poslove u proizvodnoj, trgovakoj ili uslunoj aktivnosti preduzea koje preduzetnici (ili njihovi menaderi) stalno, povremeno ili na druge naine angauju kao zaposlene
18
Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005
37
na razliitim izvrnim, odnosno sasvim konkretnim poslovima u proizvodnji, trgovini ili uslugama. Drava - Drava na svim nivoima (drava, grad, optina, regija i slino) upravne i samoupravne administracije sa primjerenom pravnom regulativom i razliitim mjerama dravno-upravne i lokalne politike. Cilj Drave (bilo globalno ili lokalno) je da napravi stimulativan ambijent za razvoj preduzetnitva.
4.3. Preduzetnika ideja

Preduzetnika ideja je osnova, sr i temelj svakog preduzetnikog procesa. To je zamisao o tome to neko eli raditi sa ciljem zadovoljavanja neke potroake potrebe kao i ostvarivanja sopstvene zarade. Na putu svoje realizacije i trine verifikacije, preduzetnika ideja mora proi proces raslanjivanja njenih trinih, pravnih, tehniko-tehnolokih, finansijskih i kadrovskih aspekata. U pitanju su relevantni ograniavajui, unutranji i spoljni faktori kako bismo ideju mogli proglasiti prihvatljivom poslovnom prilikom. Poslovna prilika je, trino prihvatljiva ideja koja jo mora proi mnotvo analitikih etapa, da bi bila trino verifikovana komercijalizovana. Tek nakon to neka preduzetnika ideja u procesu preliminarne obrade i selekcije dobije zeleno svijetlo moemo je smatrati preduzetnikom prilikom. Da biste uli u biznis morate biti dovoljno motivisani i spemni na trnovit put. U literaturi se pominje od pet pa sve do petnaest etapa na putu ideje do konkretnog poduhvata. Trajanje pojedinih etapa zavisi od spretnosti, upornosti i motivisanosti preduzetnika i od toga koliko je kvalitetno obavljena neka od predhodnih faza. Najbitnije etapa su19: 1. Motivacija za biznis predstavlja preduzetniku elju i motivisanost za pokretanje linog biznisa, kao i uoavanje djelatnosti ili podruja rada u kojima bi preduzetnik mogao biti uspjean, to moe biti posledica sopstvenog razmiljanja ili razliitih uticaja porodice, prijatelja ili drutvene zajednice. 2. Stvaranje ideja preduzetnik pokuava sam osmisliti neku sopstvenu ideju u okviru dobre poslovne prilike. 3. Prikupljanje ideja u nedostatku vlastitih ideja, preduzetnik pokuava iz razliitih izvora i na razliite naine prikupiti zanimljive ideje. 4. Selekcija ideja na razliite naine i pomou razliitih metoda preduzetnik pokuava selektovati prikupljene ideje. 5. Vrednovanje ideje na temelju prethodne selekcije, preduzetnik analizira i bira ideju koja najvie obeava na osnovu njegovog znanja, elja i mogunosti. 6. Identifikacija resursa preduzetnik definie potrebna ulaganja u realizaciju ideje, utvruje ta od toga ve ima, ta mora nabaviti, razmilja o kupcima, dobavljaima, radnicima, menaderima i sl.
19
Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005 38
7. Ulazak u biznis preduzetnik registruje biznis, nabavlja prostor, opremu, trai neophodne saglasnosti neophodne za poetak rada, ispituje i analizira ponudu i tranju, ugovara nabavku sirovina, prima porudbe i sl. 8. Poetak rada preduzetnik je dobio rjeenja za rad, odobrenja nadlenih organa i zapoinje biznis sa izvjesnou da e se dobra oekivanja i praktino ostvariti. 9. Borba za opstanak preduzetnik se pokuava pozicionirati na tritu, to pretpostavlja izbjegavanje greaka, ak i malih neopreznosti koje mogu biti kobne za njegov poduhvat.
4.3.1. Izvori preduzetnikih ideja Sve zemlje u tranziciji boluju od nedostatka dobrih preduzetnikih ideja a jo vie od nedostatka jeftinog kapitala neophodnog za njihovu realizaciju. Brojne su preduzetnike ideje i ima ih svuda, ali je mali broj zanimljivih i originalnih, odnosno onih koje se mogu osmisliti kao trino prihvatljive poslovne prilike. U razvijenim trinim privredama izgraeni su putevi susreta preduzetnikih ideja sa potrebnim kapitalom, odnosno putevi realizacije tih ideja. Veliki je broj agencija koje iz razliitih izvora prikupljaju, obrauju, selektuju, poslovno ocjenjuju, dizajniraju i konano plasiraju preduzetnike ideje kao izgledne poslovne prilike svim zainteresovanim klijentima preduzetnicima. Takoe one ih savjetodavno prate sve do njihovog uhodavanja u posao. Takoe, mjerama makroekonomske politike razvijene zemlje trine ekonomije finansijski podupiru razvoj malih i srednjih preduzea, izgrauju trine mehanizme i preduzetniku infrastrukturu te stvaraju povoljnu preduzetniku klimu za irok spektar privatnih inicijativa. Ideje su klju preduzetnike i ekonomske budunosti uopte savremenog svijeta. Kao rezultat preduzetnike inovativnosti, inventivnosti, stvaralatva i ponajvie kreativnosti, ideje sadre odgovore na sve vae probleme, pitanja i elje u dostizanju preduzetnikih ciljeva. Svoju pritajenu kreativnost moete reanimirati ako krenete sljedeim putem20: Definisanje preduzetnikih ciljeva - Kreativnost je prvenstveno podruje primjene kreativnog miljenja u rjeavanju problema i podsticanju na putu ka brem dostizanju onog to elite, odnosno ostvarivanje nekoga ivotnog ili preduzetnikog cilja ili ciljeva. Prvo to vam treba jesu jasno odreeni i zapisani ciljevi, to je jedan od najefikasnijih naina aktiviranja vaih kreativnih snaga neophodnih za rjeavanje nastalih problema na putu prema vaem cilju. Identifikacija problema - Uspjeni ljudi na probleme reaguju pozitivno i konstruktivno, oni su kreativniji, to su problemi sloeniji i nastoje to vie investiraju u njihovo rjeavanje. Klju za aktiviranje kreativnosti u rjeavanju problema je jasno identifikovanje, definisanje i zapisivanje istog. esto se moe ustanoviti da je rije o spletu problema ili pak jednom problemu koji se sastoji od vie manjih cinilaca, a ponekad, rjeenje nekog parcijalnog problema moe dovesti do rjeenja itave problematine situacije.
20
Postavljanje pitanja - Najbolji savjetnici su provokatori koji postavljaju temeljna i neugodna pitanja, jer dobro formulisana provokativna pitanja aktiviraju sve misaone potencijale. Ako elite podstaknuti svoju kreativnost, morate i sami postavljati neugodna pitanja, pri emu ete se zauditi koliko ete postati kreativniji kada, na primjer, sve aspekte svog ivota ponete posmatrati tako kao da biste mogli, kada bi htjeli, poeti iz poetka, i to sa znanjima i iskustvima koje ste u meuvremenu stekli. U literaturi a i u praksi moe se nai veliki broj izvora ideja. Od toga kao mogue izvore ideja izdvajamo: Potroai, Kupci, Konsultantske institucije i individualni konsultanti, Sopstveni menaderi i zaposleni, Konkurencija, Imitacija i inovativne imitacije, Trgovaki predstavnici i posrednici, Ostali izvori (pronalazai, vlasnici patenata, laboratorije, inovatori...) Iskustvo razvijenih zemalja pokazuje da su se velike preduzetnike ideje rijetko raale na osnovu istraivakog procesa, jer su one ljudima najee sluajno padale na pamet, ali samo onima koji su predano okupirani preduzetnitvom i razmiljanjima o razliitim mogunostima realizacije sopstvenog biznisa. U skladu sa tim, uobiajeno je da prije pokretanja sopstvenog biznisa budui preduzetnik mora imati ideju o tome ta bi radio pa se kao mogui izvori navode21: Hobi - ako imate neke korisne zabave u kojima ste dobri, vidite moete li neki od vaih hobija postupno pretvoriti u neku proizvodnu ili uslunu komercijalno isplativu djelatnost; Nadarenost - ako znate, na primjer, odlino da slikate, crtate, dizajnirate, piete, itate, ijete, pleete, kuvate ili ste vini neem slinom, pokuajte to da usavrite, a zatim i komercijalizujte; Strunost - ako radite za nekog preduzetnika i tamo ste sjajan i priznat strunjak u svom poslu, dajte otkaz, otvorite sopstveni biznis i ponite da radite za sebe posao koji ste do tada radili za drugoga; Prilike - pogledajte kako drugi rade i ta trite trai, pa procijenite moete li i vi ui sa nekom idejom, odnosno pronai neku dobru priliku za sebe; Pronalazatvo - ako imate istraivakog, pronalazakog, kreativnog ili inovatorskog dara, pokuajte da izumite neto to ete moi sami da proizvodite u sopstvenom aranmanu; Ostalo - ako nemate na raspolaganju nita od pomenutog, pokuajte da uete u neki dobar ortakluk, ili preslikajte - stvaralaki kopirajte neku tuu ideju.
21
Osloboena misaona energija preduzetnika, menadera, eksperata, istraivaa i drugih strunjaka zemalja u tranziciji nepresuni je izvor preduzetnikih ideja i vitalni resurs njihovog ekonomskog razvoja. Stoga one zemlje u tranziciji koje prepoznaju takvu ansu na dobrom su putu ka drutvu demokratskih preduzetnikih ekonomija razvijenog svijeta.
4.3.2. Faze razvoja preduzetnike ideje Ako elite da uete u svijet preduzetnitva prvo morate da odgovorite na neka pitanja (na primjer: ta znate dobro da radite, ta hoete ili elite da radite, ta objektivno moete da radite, hoe li vam se to isplatiti i slino), a koja vas mogu dovesti do izbora djelatnosti kojom se kao preduzetnici moete baviti, skladno vaim znanjima, eljama i objektivnim mogunostima. Svakako, najbolje je imati potpuno novu ideju koju bi trite odmah prihvatilo, ali do takvih ideja nije lako doi, jer niko unaprijed ne zna koja je ideja prava, a valja znati i injenicu da nigdje nema odmah primjenjive ideje. Ideje prikupljene iz razliitih izvora, obino su neobraene i relativno neartikulisane, pa ih je neophodno obraditi i prilagoditi uslovima (vremenu i mjestu) u kojima e se one realizovati. Ideja i ne mora biti potpuno nova da bi se od nje napravio dobar biznis, jer i preduzetnici poetnici znaju da se vie ljudi obogatilo na "prozranim" stvarima, nego na primjeni savremenih tehnologija ili kapitalnih inovacija u oblasti proizvodnje, istraivanja i usluga. Takoe, poznati su sluajevi da je neka ideja propala, ali je na drugom mjestu, prilagoena datim okolnostima, postala jako uspjean biznis, a i stare se ideje esto nametnu kao dobre preduzetnike prilike. U skladu sa tim, preduzetnika ideja prolazi kroz etiri karakteristine faze ili etape, i to22: 1. Faza spoznaje - preduzetnik uoava djelatnosti ili podruja rada u kojima bi mogao biti uspjean; 2. Pionirska faza - faza filtriranja u kojoj preduzetnik od vie ideja selektuje i bira onu ideju za koju smatra da e je efikasno realizovati; 3. Faza sazrijevanja - preduzetnik realizuje ideju, ona je prihvaena na tritu i postie dobre rezultate; 4. Faza diversifikacije - ideja se na tritu susree s konkurenciom, odnosno slinim proizvodima, robom ili uslugama, pa na razliite naine pokuava da ostvari sopstvenu trinu prepoznatljivost meu potencijalnim potroaima na ciljnom tritu ili pojedinim trinim segmentima.
4.3.3. Metode generisanja ideja Mnogi bi eljeli da uu u preduzetnitvo i od toga dobro da ive, ali uspjeh e postii samo neki, i to oni koji su preduzetniki kreativni i koji realizuju neku trino zanimljivu i profitabilnu preduzetniku ideju. Problem je u tome kako izabrati preduzetniku ideju, odnosno djelatnost kojom se elimo baviti. Moete dugo razmiljati, moete zamoliti
22
prijatelje ili lanove porodice da vam pomognu, moete se obratiti strunjacima ili savjetnicima da vam predloe ta je na nekom podruju deficitarno i slino, a sve to moe uspjeti, ali i ne mora. Prilikom traganja za idejama, potrebe i elje potroaa treba staviti u sredite panje, jer nema smisla zapoinjati neki posao ako vae proizvode, robu ili usluge trite nee prihvatiti. Do ideja se dolazi na razliite naine, ali je stvaralako i kreativno razmiljanje temeljna pretpostavka generisanja (stvaranja) ideja. Iako ga svi donekle posjedujemo, danas se kreativno miljenje moe i podvrgnuti razliitim tehnikama i metodama. Takve su metode posebno razvijene u Americi tokom posljednjih pola vijeka, a primjenjive su svuda, od obrazovanja, javnih slubi, dravne administracije, pa sve do preduzetnitva. Izmeu mnotva takvih metoda, preduzetnicima, posebno poetnicima valja preporuiti sljedee23: Metoda asocijacije - Rije je o stvaranju ideja na temelju odreenih uticaja u obliku nekih slika, rijei, mirisa ili bilo ega drugog u svezi s predmetom ili problemom o kojem razmiljamo. Pojednostavljeno, ispitiva izgovara neku rije, pokazuje neku sliku i slino, a ispitanici im prije izgovaraju ono to im u tom trenutku padne na pamet, odnosno sve ono na to ih dotina rije ili slika asocira (svaka se misao mora zapisati). Primjer: Pretpostavimo da ste vlasnik cvjeare koja posluje relativno dobro, ali vi elite da se razvijate i privuete jo vie kupaca, i ne znate ta da uinite pa pokuavate asocirati ili od izabranog skupa ispitanika traite asocijacije na rije, na primjer, cvijet. Recimo da dobijete odgovore: cvijet - rua - ljubav - par mladenci, to znai da posao moete usmjeriti na opremanje zabava, svadbenih sveanosti i razliitih priredbi cvijetnim aranmanima. Moete dobiti i asocijativne odgovore: cvijet - radost - djeca - vjeni - herbarijum, to znai da uz cvjearu valja pokrenuti radionicu u kojoj ete djeci pomagati i nauiti ih kako da brinu o biljkama, da ih prepoznaju, presuju i sl. Metoda metafore - Ovom metodom spajamo dva potpuno razliita pojma ili stvari koje inae ne idu zajedno pa smiljamo neobine ideje, a tim i nove predloge. Primjer: Treba vam novac za kupovinu novog postrojenja koje planirate da remontujete prodajom linog automobila pa ubrzo dolazite do zakljuka metafore: Ne isplati se prodati stari automobil, jer mu je cijena nerealna. Vjerovatno ete zakljuiti da stari automobil moete pokloniti sinu koji ima svoj kafi, pa e mu posluiti za nabavku, a vi ete potraiti neki drugi izvor finansiranja. Inae, metaforina razmiljanja pomau u selekciji prvih zamisli pa upuuju na mogunosti, na primjer, sinu ete pokloniti automobil, a on e vam povoljno pozajmiti svoj novac za kupovinu novog postrojenja ili slino. Metoda imitacije - Oponaanje drugih moe da bude veoma djelotvoran nain stvaranja upotrebljivih ideja. Ponekad je dobro oponaati tuu ideju, ali je puno bolje ako se mogu uoiti nedostaci tuih ideja pa ih u sopstvenoj reiji otkloniti, odnosno unaprijediti ideju ili rjeenje nekog problema. Tako inovativne imitacije temelj su razvitka zemalja Dalekog istoka i Japana, posebno u automobilskoj,
23
elektronskoj i hemijskoj industriji. Znaajan izvor kreativnih ideja moe se pronai u grekama drugih, jer analizom tuih greaka moemo doi do odgovora na pitanja o tome ta uzrokuje nedostatak, kako ga moemo izbjei i kako nedostatak pretvoriti u prednost. Primjer: Najbolji primjer je prvi personalni raunar ZX Spectrum, britanskog pronalazaa C. inclairea koji je svoju genijalnu ideju realizovao ali relativno brzo bankrotirao, dok je kreativna imitacija te ideje dovela do uspjeha brojnih proizvoaa i izazvala pravu revoluciju na tritu personalnih raunara. Metoda vodoravnog razmiljanja - Pojednostavljeno, u odgovarajuoj tablici sa etiri kolone (podruja zanimanja) u kojima je vie varijabli, vodoravnim sluajnim izborom pokuavamo doi do neke ideje ili rjeenja problema. Primjer: etiri kolone mogli bismo nazvati kao: 1. Mogui poslovi, a varijable bi mogle biti: salon rublja, restoran, aerobik-centar, salon odjee i oglasna agencija; 2. Mogui korisnici, a varijable bi mogle biti: domaice, studenti, uitelji, penzioneri i medicinske sestre; 3. Mogui problemi, a varijable bi mogle biti: skupe knjige, nevjebanje, jutarnji umor, strah od bolesti i dosada; 4. Mogui kanali prodaje, a varijable bi mogle biti: televizija, trgovina, internet, asopisi i telefon. Sluajnim vodoravnim izborom povezujemo - kombinujemo etiri podruja i pokuavamo pronai ideju ili rijeiti problem. Pretpostavimo da dobijemo kombinaciju aerobik-centar - medicinske sestre - jutarnji umor asopisi, pa bi mogue rjeenje bilo: medicinske sestre informisati o mogunostima aerobika, odnosno problema vjebanja posredstvom strunih asopisa. Rjeenje bi moglo biti i: otvoriti aerobik-centar u krugu ili blizini bolnice pa radno vrijeme centra termine vjebanja prilagoditi radnomu vremenu medicinskih sestara. Empirijski je dokazano da su inovativnost i kreativnost bitna obiljeja preduzetnika i relevantne injenice preduzetnitva. Meutim, sam preduzetnik ne mora biti inovator, ali mora biti dovoljno inovativan i kreativan da prepozna trino zanimljivu ideju, osmisli je, promovie i realizuje. Postoji vie naina traganja za idejama: razmiljanje je nain koji ne zahtjeva nikakva ulaganja, do ideja se moe doi i putem Interneta, tokom etnje ulicom, prodavnicom ili praenjem nekih radijskih ili televizijskih emisija o preduzetnitvu. Sve se te preporuke, ipak, mogu klasifikovati u nekoliko karakteristinih metoda traganja za idejama, i to: Aktivna metoda (traga se za idejama iz svih moguih izvora); Pasivna metoda (prikupljanje, preuzimanje, obrada i prilagoavanje ve postojeih ideja); Interna metoda (analiziraju se interne ankete, upitnici, rasprave i slino); Metoda prijedloga (analiziraju se prijedlozi strunjaka, saradnika ili zaposlenih).
43
4.3.4. Metode prikupljanja ideja Osim metoda generisanja preduzetnikih ideja (metoda asocijacije, metoda metafore, metoda imitacije i metoda vodoravnog razmiljanja) koje se temelje na tehnikama kreativnog miljenja i koje se mogu sprovoditi pojedinano, pa preduzetnik moe i sam kreirati dobru ideju. Meutim, za razliite potrebe u ekonomiji se esto koristi jo mnotvo metoda koje mogu posluiti za prikupljanje preduzetnikih ideja, a zajedniko im je to to zahtijevaju timski rad. Meu njima, u literaturi se najee elaboriraju i u praksi upotrebljavaju sljedee metode24: Delfi metoda - Dobila je ime po grkom svetilitu u kojem je djelovala uvena proroica Pitija. Njena proroanstva su bila takva da su se uvijek obistinila, jer su bila vieznana, na primjer, prije odlaska u rat, ona bi vojskovoama proricala: ii ete vratiti se neete u ratu poginuti. Zavisno od toga kako presloite reenicu ili gdje stavite zarez, proroanstvo e se uvijek obistiniti, jer sadri sve dobre i loe mogunosti ratnoga ishoda. Savremenoj Delfi metodi i pomenutoj legendi zajedniko je samo to to je i metoda donekle proroanska. Naime, ona pretpostavlja slanje pisanih upitnika na adrese veeg broja strunjaka i trai njihova "proroanstava" o nekom problemu (u ovom sluaju o preduzetnikoj ideji ili idejama). Primjer: Pojednostavljeno, voditelj istraivanja na adrese izabrane grupe poznatih strunjaka poalje dopise s pitanjima na koja svaki od njih nezavisno odgovara. Kada se dobiju odgovori, oni se obrade i ponovo alju, ali sada s odgovorima koje su svi ispitanici dali. Oni strunjaci koji su prvi put bili neodluni, mogu promijeniti miljenje, tako da sada vea grupa strunjaka identino odgovori na pojedina pitanja. Postupak se ponavlja nekoliko puta, tako da su na kraju gotovo svi odgovori priblino identini. Meutim, za preduzetnika poetnika teko je da animira vrsne strunjake, pa se ovom metodom obino koriste velike kompanije, dok mali preduzetnici u strunim asopisima mogu pratiti statistiki obraena takva istraivanja i njima se koristiti. Brainstorming metoda - Rije je o jednoj od grupnih metoda kreativnih miljenja (poznata i pod nazivom oluja mozgova). Ideje su rezultat prijedloga, komentara i sugestija drugih u procesu interakcije pa se zbog svoje jednostavnosti i praktinosti esto primjenjuje. Provodi se u grupi od est do dvanaest strunjaka, a bitno je da i ispitiva bude struna osoba. On zakazuje sastanak koji ne smije trajati due od dva sata, a osim strunosti, mora znati motivisati, usmjeravati i odrediti prioritete rasprave. Pozvani strunjaci raspravljaju o zadanoj temi na oputen i leeran nain i svako ima pravo da predloi svoju zamisao. Nijedna se ideja ne smije odbaciti ili ismijati, pa makar bila i luckasta, jer ponekada upravo iz takvih ideja raa se dobar posao. Svi prijedlozi se ispisuju na tablu ili se projektuju, tako da ih svi uesnici mogu vidjeti. Svakako, sve predloene ideje nisu odmah prihvatljive, pa se neke od njih odbacuju nakon pomnog ralanjivanja. Neke postaju prihvatljive tek nakon odreenog vremena, neke mogu izgledati kao nove, ili ak biti potpuno nove, pa je stoga brainstorming jako zanimljiva metoda prikupljanja ideja.
24
Brainwriting metoda - Slina je brainstormingu, a naziva se jo i metodom zapisivanja misli. Njome se rjeavaju problemi koji nijesu suvie struni, a esto slui i za prikupljanje ideja, jer u kratkom vremenu daje vie prijedloga, odnosno ideja od ostalih metoda. Pogodna je za ljude koji ne vole javne istupe (komunicira se s manjom grupom, od etiri do sedam osoba) pa zahtijeva strunu i profesionalnu heterogenost uesnika zbog vee kreativnosti. Dobijene se ideje postupno suavaju i specifikuju, a pisana se komunikacija moe dopuniti i usmenim razgovorom. Uesnicima se daju papiri sa tri i vie redaka za zapisivanje ideja, a svaki od njih daje tri mogua rjeenja ili ideje u roku od pet minuta pa svoj papir prosljeuje dalje. Listovi tako kreu kruno, pa se na tri zapisane ideje, dodaju tri nove koje mogu slijediti prethodno zapisane ili biti potpuno nove. Papiri krue sve dok svaki uesnik ne zapie 18 ideja (est puta po tri ideje). Zavisno od broja uesnika moe se doi i do vie od stotinu ideja, a dobijene ideje, na izvornim obrascima, svaki uesnik vrednuje, odabira tri najbolje, pa se na temelju toga sve prikupljene ideje rangiraju. Metoda sjednice ideja - Slina je brainstormingu i brainwritingu, s time to se na sjednicu ideja, osim strunjaka i eksperata, pozivaju i svi zaposleni. Zasniva se na odreenim pravilima koja treba da budu istaknuta tokom njenog sprovoenja (na primjer, budite oputeni, smislite to vie ideja, poeljni su neobini prijedlozi, svoje ideje poveite sa idejama drugih, nemojte komentarisati niti vrednovati ideje, nemojte kritikovati, svoje zamisli iznesite bez detalja, najvanija je koliina ideja i slino). Dakle, svakom je omogueno iznoenje svojih ideja, bez obzira na radno mjesto i stepen obrazovanja. Naime, dokazano je da ljudi s najniim obrazovanjem i najniom sloenou poslova znaju da predloe veoma korisne ideje. Njihovi prijedlozi nisu sroeni i oblikovani kao prijedlozi strunjaka, pa eksperti takve neartikulisane ideje mogu i oblikovati do nivoa njihove preduzetnike prepoznatljivosti. Sjednicu ideja mali preduzetnici moraju shvatiti samo kao jednu fazu u artikulaciji ideja kojoj slijede ili prethode razgovori s prijateljima i poznanicima, rodbinom, lanovima porodice, vrsnim strunjacima, kako bi se artikulisane ideje mogle oblikovati do nivoa njihove mogue realizacije u trino zanimljiv poduhvat.
4.3.5. Analiza preduzetnikih ideja Bez obzira kako ste doli do neke preduzetnike ideja, nijednu od njih ne moete odmah realizovati, odnosno pretvoriti u trino zanimljiv i profitabilan posao. Prije realizacije svaku ideju treba podvrgnuti postupku ralanjivanja, za ta je potrebno odreeno vrijeme, a i novac. To je esto dug i skup postupak pa se obino pravi komparativna analiza izmeu vie raspoloivih ideja, kako bi postupak rezultirao barem jednom prihvatljivom ili najprihvatljivijom idejom. Nakon sprovedenog ralanjivanja ideja se oblikuje u konkretan posao i tek nakon toga realizuje, pa se moe dogoditi da prvobitna zamisao bude sasvim izmijenjena i preoblikovana. Strunjaci i agencije koje se bave prikupljanjem ideja, takoe, prvobitno sprovode njihovu uporeivanje, analizu pa budue preduzetnike koji ele da ih kupe odmah upuuju u mogue prednosti, ali i u nedostatke konkretne ideje. Analiza ideja mora obuhvatiti
45
razliite aspekte, odnosno rizina podruja vezana za ideju kao potencijalno mogui posao, i to: 1. Analiza trinih aspekata - naliza ideja s trinog aspekta mora dati odgovore na sljedea pitanja: Postoji li potreba za proizvodom ili uslugom? Ko su nosioci potreba? Kakve su im platene mogunosti i ivotni standard? Koliko ih ima? Kakva je konkurencija na ciljnom tritu? Moete li proizvodom ili uslugom uticati na promjenu potreba i navika ljudi? isl. To su samo neka od pitanja na koja morate pronai afirmativne odgovore da bi ste pristupili realizaciji ideje. Budui da je trite mehanizam koji valorizuje svaku preduzetniku aktivnost te prihvata ili ne prihvata proizvod ili uslugu, svaku ideju valja detaljno ispitati sa svih trinih aspekata, odnosno dati to pouzdanije odgovore na relevantna trina pitanja. 2. Analiza pravnih aspekata - U sklopu analize pravnih aspekata znaajno je provjeriti propise i pravne norme te eventualna ogranienja za djelatnost kojom se namjeravate baviti (na primjer, u nekim zemljama zabranjen je prevoz nafte drumskim putevima, na drugim je zabranjena sjea uma, negdje je teko registrovati preduzee, negdje je komplikovano dobiti graevinsku dozvolu, negdje je teko rijeiti imovinsko-pravne odnose na lokaciji i slino). Neophodno je provjeriti propise u raunovodstvu, o zatiti imovinskih i drugih prava kao i propise koji se odnose na realizaciju ideje. esti su i problemi sa zatitom intelektualnog vlasnitva. Nepoznavanje preduzetnike regulative (propisa), a samim tim i nepridravanje propisa moe dovesti do nepredvienih trokova (sudskih odteta, kazni i slino), ali i do propadanja tek zapoetog posla. 3. Analiza tehniko-tehnolokih aspekata - Analizom tehniko-tehnolokih aspekata prvobitno treba utvrditi postoje li pogoni ili oprema kojom moete efikasno obaviti eljeni proces proizvodnje, odnosno stvaranja konkretnog proizvoda ili usluge. Valja znati je li bolje koristiti kapitalno-intenzivnu (vie opreme i kapitala) ili radno-intenzivnu (vie zaposlenih) tehnologiju? Savremena ili neto starija tehnoloka rjeenja? Hoete li nabaviti domau ili stranu opremu? Hoete li nabaviti potpuno nove ili polovne pogone?. Poeljno je saznati gdje, na koji nain i pod kojim uslovima moete kupiti - nabaviti opremu za eljeno tehnoloko rjeenje i utvrditi kakve su garancije servisiranja i odravanja iste. Sve su to bitni inioci koji mogu doprinijeti uspjenosti buduega posla, oteati ga ili potpuno sprijeiti. 4. Analiza finansijskih aspekata - Ovom analizom treba utvrditi kolika su, kada i kakva sredstva potrebna za nesmetanu realizaciju ideje. Preduzetnik mora znati ima li dovoljno sopstvenih sredstava i kako e, ako zatreba, doi do potrebnog kapitala, kako bi mogao pravovremeno udovoljavati svim plaanjima tokom aktiviranja svog projekta (prostor, oprema, sirovine, materijal, radnici i slino), sve do naplate prvih potraivanja od prodatih proizvoda, robe ili usluga. Dobro je provjeriti moe li se pronai partner, ili pod kojim uslovima pozajmiti sredstva od banaka, finansijskih ustanova ili dobavljaa i slino. 5. Analiza ljudskih i liderskih resursa - Uz analizu tehniko-tehnolokih aspekata djelimino je povezana i analiza ljudskih i liderskih resursa, i to u dijelu zahtjeva za neophodnim brojem i kvalifikacionom strukturom zaposlenih koji e raditi na
46
konkretnim postrojenjima. Inae, analiza ljudskih i liderskih resursa obuhvata utvrivanje broja, kvalifikacije neophodnih znanja, sposobnosti i vjetina buduih zaposlenih, pa i samog preduzetnika kao nosioca realizacije ideje. Danas, kod nas i u veini zemalja svijeta, na tritu rada ponuda radne snage vea je od njene potranje, ali uvijek postoje i odreena deficitarna zanimanja kojih nema dovoljno u nekim dijelovima svijeta ili pojedinim regijama neke zemlje (na primjer, kod nas i u svijetu danas su posebno deficitarna zanimanja iz podruja informatike). 6. Metode viekriterijumskoga odluivanja - Prilikom analize ideja, meu njima je dobro koristiti i matematike metode viekriterijumskog odluivanja, ija primjena kojih zahtjeva obveznu pomo strunjaka, to poveava trokove procesa analize i oblikovanja ideja. U isto vrijeme, te metode pruaju mogunost izbora najbolje ideje i smanjuju rizike buduega posla, jer im je sutina u pronalaenju optimalnih rjeenja, odnosno ideje koja je najbolja sa stanovita razliitih kriterijuma i mjerila kojima se ocjenjuje prikladnost rjeenja. Pojednostavljeno, nakon izbora vanih kriterijuma, valja ih rangirati, a to znai odrediti stepen njihovog znaenja, u emu nam mogu pomoi samo razliite matematike metode.
4.4. Preduzetnika inicijativa

Preduzetnika inicijativa je inicijalni impuls za zapoinjanje nekoga biznisa od kojega se oekuju pozitivni ekonomski rezultati (najvie zapoljavanje i profit - zarada). Preduzetnika inicijativa je vjeita borba protiv mrtvila i umalosti, ona pokree kapital i omoguuje mu oplodnju, ona doprinosi ekonomskom i ukupnom rastu, razvoju i blagostanju. Preduzetnik mora biti svjestan vlastitih mogunosti, elja, pogodnosti - prednosti i slabosti i ne ulaziti u biznis ako prethodno nije dao realne odgovore na trina pitanja (to, za koga, gdje, kada, kako i slino proizvodi ili usluuje). Na primjer, ako u blizini predviene lokacije ve postoji isti biznis, valja analizirati prodajno trite i vidjeti ima li potrebe za jo jednim takvim biznisom, odnosno hoe li dotino trite moi apsorbovati svu ponuenu robu. Jasno je da se u konkurentsku utakmicu valja upustiti samo ako se na temelju velikog broja kvalitetnih trinih informacija moe procijeniti da ste u datom podruju jai od suparnika. Ideju valja vrednovati i sa stanovita potrebnih ulaganja u odnosu na oekivana zadovoljstva - satisfakciju izraenu visinom profita. Ako su odgovori na ova i ina pitanja pozitivni, ideju treba prihvatiti, a ako vam neka pitanja nisu jasna, ili nemate dovoljno valjanih argumenata za afirmativne odgovore, nije pametno ui u realizaciju takve ideje.
4.5. Faze ivotnog ciklusa preduzetnikog procesa

Nerijetko se koristi pojam ivotnog ciklusa biznisa, a rije je o slijedu trinih koraka ivota biznisa koji se odvija kroz nekoliko relativno ustaljenih etapa koje se mogu uporeivati sa ivotnim ciklusom ljudi, ivotinja i biljaka. Najee se govori o nekoliko karakteristinih faza ivotnoga ciklusa biznisa, kao to su25:
25
Faza konstituisanja - Faza u kojoj, nakon pravnog konstituisanja biznisa, zapoinje njegovo ekonomsko konstituisanje. Osigurava se poslovni prostor, nabavlja oprema, biraju zaposleni i saradnici, kontaktiraju dobavljai i potencijalni kupci, proizvode prvi proizvodi i zapoinje borba za mjesto na tritu. Od saradnika i zaposlenih preduzetnik oekuje rad bez radnoga vremena, predano bavljenje poslom i vjeru u uspjeh. Najvei problemi su vezani za prihvatanje novog tehnolokoga procesa, izradu kvalitetnih proizvoda i borbu za kupca. Faza rasta i razvoja - Faza u kojoj preduzetnik nastoji da uvrsti svoju trinu poziciju. Kvalitet proizvoda, robe ili usluga postaje imperativ opstanka i razvoja. Preduzetnik je spreman na usvajanje novih proizvoda i nove proizvodnje, irenje na nova trita, poveanje obima proizvodnje, zapoljavanje novih radnika i slino. Konkurenti su zabrinuti i pripravni na borbu, pa je preduzetnik izloen novim iskuenjima. Preduzetnik vie ne moe sve da vodi sam pa zapoljava menadere, formira poslovne funkcije, organizacione jedinice i slino. Faza diversifikacije - Jedna od moguih prekretnica razvoja ili proirenja posla, a nalazimo je u primjerima kada preduzetnik trai poslovne prilike van postojeega podruja poslovanja. Najee se manifestuje kroz proirenje proizvodnog programa ili uslunog asortimana. Praktino je mogua koncentrina diversifikacija (na primjer, kada maloprodaja prehrambenih proizvoda organizuje sopstveno pekaru), vodoravna diversifikacija (na primjer, kada maloprodaja industrijski prehrambenih proizvoda u svoj asortiman ukljuuje i tradicionalno proizvedene - domae prehrambene proizvode) i konglomeratska diversifikacija (na primjer, kada maloprodaka prehrambenih proizvoda otvara salon namjetaja). Faza diferencijacije - Faza koja se temelji na osmiljavanju i lansiranju proizvoda ili usluga koji e na bolji ili drugaiji nain posluiti potroakoj svrsi. Tritu se nude proizvodi ili usluge koji svojim obiljejima i performansama odgovaraju specifinim potroakim eljama i zahtjevima, odnosno na bolji nain zadovoljavaju neku potroaku potrebu. Faza krize - Ovu fazu karakteriu prvi simptomi zastoja djelatnosti i krize. Biznis je jo uvijek trino prepoznatljiv, ali se polako pojavljuje zasienost. Trebalo bi promijeniti nain rada ili osmisliti promjene koji e biznis izvesti iz stagnacije, probuditi i osvjeiti poslovanje, valjalo bi uvesti nove proizvode, osmisliti novi marketinki program, izai na nova trita ili poslovanje podijeliti na manje dijelove i neke od njih prodati i slino. Ako biznis i dalje stagnira ili ga savladava konkurencija, moe doi u nepremostivu krizu iz koje nema izlaza. Faza konsolidacije - Faza u kojoj preduzetnik pokuava prevazii krizu. Opta nestabilnost cijena, proputanje dobrih trinih prilika, loa radna atmosfera, slaba motivacija, trina zasienost, samo su neki od simptoma krize koja, zavisno od biznisa, moe potrajati i do 5 godina. U praksi za sreivanje situacije i izlazak iz krize najee se koriste mogunosti radikalnog smanjenja trokova, restrukturiranja ili strategijskog repozicioniranja. Faza likvidacije - Ova faza se manifestuje u situaciji kada nastanu razlozi za prestanak biznisa. Sprovodi se zbog razjanjenja odnosa koji nastupaju zbog nekog od mnotva zakonom preciziranih razloga. Likvidacija je prestanak
48
djelatnosti za koju je ekonomski subjekt registrovan, a sprovodi ga privredni sud na podruju sjedita preduzea. Po zavretku likvidacije biznis se brie iz registra. Faza steaja - Ova faza je posljedica duboke i nepremostive krize. Dakle, ako se u fazi likvidacije kriza ne prevlada, biznis ide u steaj (sa ili bez mogunosti konsolidacije). Prema Steajnomu zakonu, taj se postupak sprovodi radi ukupnog namirenja povjerilaca steajnog dunika, unovavanjem njegove imovine i podjelom prikupljenih sredstava povjeriocima. Osnovni razlozi steaja su nesposobnost plaanja i prezaduenost odnosno nesposobnost podmirivanja dospjelih obaveza. Preduzetnik je nesposoban za plaanje ako je u odreenom vremenskom razdoblju obustavio svoja plaanja, a prezaduen je ako sopstveni kapital ne pokriva postojee obaveze.
4.6. Preduzetniki poduhvat

Preduzetniki poduhvat je spoj dobre preduzetnike ideje u okviru poslovne prilike i raspoloivog kapitala. Prvobitno, preduzetnik ima (ili pribavlja) ideju koju smatra za dobru poslovnu priliku, ulae sopstveni ili pozajmljeni novac, nabavlja stalna i obrtna sredstva, zapoljava ljude, organizuje i vodi biznis i obavlja jo mnotvo poslova sa tenjom da ostvari svoje preduzetnike vizije, misije i ciljeve. Rijeju, spojem ideje i kapitala, preduzetnik realizuje zamiljeni poduhvat: organizuje proizvodnju ili usluivanje, pokuava da zadovolji neku potroaku potrebu, povrati uloeni kapital, kontinuirano zarauje za ivot kao i da dalje razvija svoj biznis. Dakle, svaka preduzetnika aktivnost pretpostavlja spoj izgledne preduzetnike ideje dobre poslovne prilike i raspoloivog kapitala u svrhu ostvarenja preduzetnike misije zadovoljavanje potrba potroaa, povraaj uloenog novca i ostvarivanje dobiti.
49
1. Definiite preduzetniki proces? 2. Ko su: preduzetnici, inovatori, investitori, preduzetniki agenti, menaderi, izvrioci, drava? 3. ta je preduzetnika ideja? 4. Obrazloite vane etape ulaska u biznis. 5. Navedite izvore preduzetnikih ideja. 6. ta podrazumijevaju faze: definisanje ciljeva, identifikovanje problema i postavljanje pitanja? 7. Koji su potencijalni izvori preduzetnikih ideja? 8. Objasnite faze razvoja preduzetnike ideje? 9. Navedite i ukratko objasnite metode generisanja ideja. 10. Koje su osnovne metode prikupljanja ideja? 11. ta je preduzetnika inicijativa? 12. Objasnite faze u ivotnom ciklusu preduzetnikog procesa. 13. Definiite preduzetniki poduhvat.
50
POGLAVLJE 5
OSOBINE PREDUZETNIKA
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam preduzetnika, opiete osobine preduzetnika, identifikujete viziju, misiju i strategiju preduzetnika, objasnite vrste preduzetnika.
5. OSOBINE PREDUZETNIKA
51
5. Osobine preduzetnika
5.1. Pojam preduzetnika

Preduzetnik se najee definie kao osoba koja pokree nove poslove, samostalno organizuje i kontrolie tok poslovanja. On stvara nove poslovne mogunosti uprkos riziku i neizvjesnosti, u svrhu sticanja profita i rasta. Pri tome identifikuje povoljne prilike i prikuplja neophodne resurse radi zarade na njima. Preduzetnik je inovator, tj. pojedinac koji razvija neto jedinstveno. Funkcija preduzetnika je da reformie i da na revolucioniran nain proizvodnje primjenom inovacija ili uvoenjem nove tehnoloke metode proizvede nova dobra ili stara na novi nain. On tei da pronae nove izvore nabavke sirovina ili nove mogunosti plasmana proizvoda, tj. na jedinstven i sebi svojstven nain organizuje proizvodnju. Preduzetnik je prvenstveno poslovno kreativan, inovativan, dinamian ovjek, sposoban da brzo uoi pojave, probleme i mogunosti (prednosti i slabosti, anse i opasnosti), spreman na rizik i maksimalan napor. Sposoban je da pronae uspjene poslovne ideje, poslovne akcije, mjesto na tritu, tehnologije i proizvode i brzo ih i na vrijeme uspjeno realizuje, pronalazi kadrove, kapital i organizaciju. Za njega nije dovoljno da bude dobar menader nego i dobar lider, nije dovoljno da dobro obavlja zadatke, ve i da postavlja prave zadatke. Iz svega navedenog proizlazi da je preduzetnik osoba koja se pojavljuje tamo gdje se preuzima rizik i ulau u resursi da bi se napravilo neto novo ili da bi se neto to ve postoji ostvarilo na novi nain. Takoe, preduzetnik pronalazi rjeenje kako da se stvori novo trite, nove potrebe, novi potroai.
5.2. Osobine preduzetnika

U literaturi, a i u empiriji, kao najee osobine koje obiljeavaju preduzetnika se navode: Inovativnost, Razumno preuzimanje rizika, Samopouzdanje, Uporan rad, Postavljanje ciljeva, Odgovornost.
5.2.1. Inovativnost Inovativnost je najupeatljivija karakteristika preduzetnika. Obuhvata kreiranje i uvoenje promjena, razvoj i primjenu novih proizvoda, usluga, procesa, postupaka, novih rjeenja i slino. Inovativnost moe rezultirati pomakom u civilizacijskom razvoju zbog nove spoznaje, nove tehnologije proizvodnje, nove strukture ljudskih potreba... Nema sumnje da je ekonomski razvoj odreene ekonomije funkcionalno zavisan od inovativnosti poslovnih ljudi i njihove spremnosti da ulau u nove poslovne poduhvate. U slobodnoj trinoj utakmici, gotovo sva investiciona aktivnost zasniva se na preduzetnitvu poslovnih ljudi. Slobodna privreda je i formalno tako institucionalizovana da omoguava slobodno izraavanje preduzetnikog duha. Ne postoji alternativa slobodnom preduzetnikom
52
razvoju. Pokuaji da drava preuzme ulogu preduzetnika dali su loe rezultate. Stoga i ekonomske politike razvijenih trinih ekonomija podstiu razvoj preduzetnitva. Meutim, treba naglasiti da se u praksi poslovanja uloga preduzetnika esto razlikuje od uloge inovatora. Budui da ljudi koji raspolau novcem ne moraju biti obdareni svojstvom inovativnosti, preduzetnitvo, vlasnitvo i menadment mogu biti sasvim razdvojeni. Vlasniki rizik ne mora padati na preduzetnika, a preduzetnik ne mora biti menader. Ipak, u navedenoj podjeli rada ne moe se pretjerivati, budui da inovativnost mora biti rukovoena sticanjem zarade. Zbog toga, savremeni preduzetnici, a posebno u okviru malog preduzetnitva, moraju spajati vie preduzetnikih svojstava, pri emu inovativnost ima posebno mjesto i ulogu. Naime, inovacija, kao krajnji rezultat inovativnosti, bitna je odredba u strategiji poslovanja i nikad se ne zavrava, jer nema takve mogunosti, neograniena je i odriva konkurentska prednost. Trenutak otkria neeg novog to daje konkurentsku prednost, bie osnov stotinama drugih kompanija koje e pokuati da imitiraju. Stoga jedini nain da se ostane na elu igre je kontinuirano ostvarivanje novih ideja.
5.2.2. Razumno preuzimanje rizika U ekonomskoj teoriji ve je odavno poznato da su anse za uspjeh, odnosno za neuspjeh u preduzetnitvu 50:50! Svako novo preduzee, u okviru bilo koje vrste djelatnosti, nosi sa sobom preduzetniki rizik. Ve smo definisali preduzetnika kao osobu spremnu na preuzimanje rizika. Meutim, savremeni preduzetnik nije hazarder, iz ega proizlazi da se prije donoenja konane odluke temeljito preispituju sve okolnosti koje bi mogle da ugroze preduzetniki poduhvat. Preduzetniki rizik odnosi se na mogunost donoenja pogrene odluke zbog nepredvidivog dogaaja i zakazivanja ljudskoga faktora u organizacionom sistemu. Iz navedenog razloga preduzetnik skuplja informacije na tritu prodaje, tritu nabavke, prouava zakonske, devizne, carinske i druge propise, preispituje stvarnu i potencijalnu konkurenciju. Istovremeno, veina preduzetnika izbjegava ono to je sigurno, jer bi (tako tvrde psiholozi!) zadovoljstvo iz takvog zadatka bilo premalo da bi opravdalo preduzetnike napore! Ipak, treba naglasiti da uz velike prednosti koje preduzetnitvo donosi, kao to su: nezavisnost, fleksibilnost, vea zarada itd., preduzetnitvo zahtijeva i velike rtve kao to su: neizvjesnost, svakodnevni stres zbog rizika, teki rad, upornost. U preduzetnikoj praksi preduzetniki rizik esto se povezuje s oportunitetnim trokom. Oportunitetni troak odraava nepromjenljivi ili planski rizik koji je povezan sa pojedinim preduzetnikim projektom. Taj rizik moe imati vrlo razliite karakteristike kod razliitih projekata, iako treba naglasiti da se u praksi poslovanja oportunitetni troak nekog projekta vrlo teko moe mjeriti. To, ipak, ne iskljuuje potrebu pravovremenog i detaljnog razmatranja svih pitanja koja dovode u sumnju ispravnost preduzetnikog projekta. Neka od tih pitanja su pitanja smanjene likvidnosti, zasienosti trita, deficitarnost sirovina, promjene strukture potronje, vjerodostojnost restriktivne politike, mogunost prekida ekonomskih tokova, tendencije na podruju energetike i ekologije, kao i politike zapoljavanja.
53
5.2.3. Samopouzdanje Istraivanja govore o tome da preduzetnici vjeruju u sebe. Rijetko e prihvatiti status quo, vjerujui umjesto toga da stvari mogu promijeniti nabolje, da mogu stvoriti nove anse, nova trita, nove potroae. esto vjeruju da su im izgledi i bolji nego to same injenice pokazuju. Zastupljena su i miljenja da je potrebno imati i visoke ambicije za poslovni uspjeh. Pri tome uspjean preduzetnik treba da prepozna i uspostavi glavnu ravnoteu izmeu ambicija i postavljenih ciljeva, a to je u velikoj mjeri povezano sa upravljanjem i komuniciranjem. U okolnostima dananjeg trita (globalizacija, inovacije, tehnoloka modernizacija, skraivanje ivotnog ciklusa i preduzea i proizvoda), uz stalna organizaciona prestrukturiranja i multifunkcionalni timski rad, uspjean preduzetnik posebnu panju posveuje buduim trinim kretanjima i stvaranju: Vizije - Predstavlja najee lini stav preduzetnika koji se iznosi u pisanom obliku, a odnosi se na najdugoronija predvianja bez utvrivanja metoda njegovog ostvarivanja. Moe se rei da su komunikativnost i inspirativnost najbitnije karakteristike vizije. Stoga se vizija moe tretirati kao jedan od motivacionih faktora poslovanja. Misije - ini konkretniju varijantu vizije unutar koje se navode pravci poslovnog djelovanja. Pri koncipiranju misije obino valja odgovoriti na sljedea pitanja: 1. Koji je Va razlog postojanja? 2. Koja je Vaa osnovna svrha? 3. Koja je Vaa poslovna filozofija? 4. Po emu se razlikujete od drugih? 5. Na koji ste trini segment usmjereni?... Misija je bitna za onu vrstu preduzetnika kojima novac nije u prvom planu, a putem nje stie se povjerenje, lini razvoj i korporacioni imid. U navedenim sluajevima misija jaa preduzetniku svijest i upornost. Specifinih svrha - Moda je najblie povezana sa preduzetnikim samopouzdanjem. Vjera da su bolji od svih ostalih i da moete ono to drugi nisu u stanju odnosi se na konkretizaciju specifinosti: "Po emu e Va posao biti specifian u iduih tri do pet godina u poreenju sa konkurencijom?" Stratekih ciljeva - ine zapravo dugoronu viziju preduzetnikih ciljeva i temeljne svrhe poslovanja. Jasno definisani ciljevi pretpostavka su za definisanje poslovnih zadataka. Ciljevi, odnosno njihovo ostvarenje, mogu posluiti kao mjerilo uspjeha preduzetnikog poslovanja, ali ciljevi imaju i motivisajue i usmjeravajue efekte. Naime, uspjeni preduzetnici i trku sa konkurencijom poinju postavljanjem jasnih, zacrtanih ciljeva.
5.2.4. Uporan rad Postoji saglasnost eksperata i praktiara da svaki preduzetniki trud, da bi dostigao svjetski nivo, mora proi kontinuiran proces izgraivanja sposobnosti (pri tome, naravno, nije sigurno koje su to sposobnosti neophodne za uspjeh i kako i kada ih treba iskoristiti). Preduzetnici smatraju promjenu i razvoj svojom obavezom i zvijezdom vodiljom. A stvaranje promjena nije mogue bez upornog i mukotrpnog rada koji ne mora uvijek uroditi
54
plodom. Naime, preduzetnik uvijek traga za promjenom, reaguje na nju i koristi se njome kao povoljnom prilikom u preduzetnikoj aktivnosti.
5.2.5. Postavljanje ciljeva Cilj uspjenih preduzetnika je dostii kreativne ideje sa kojima e konkurenti biti nadmaeni, a ne oponaati konkurente. Stoga preduzetnici ciljeve poslovanja redovno postavljaju visoko i ambiciozno. Osim toga, treba ponovo naglasiti, da su preduzetnikov lini i poslovni cilj usko povezani, iako se predmet poslovanja odabira prema trinim mogunostima, a ne prema linom afinitetu. Ipak, preduzetnik ulazi u odreeni posao kako bi ispunio i svoje line ciljeve, pa je potrebno da prije utvrivanja poslovnog cilja, preduzetnik jasno utvrdi sopstvene elje i ciljeve. Lini ciljevi preduzetnika mogu biti razliiti. Mnogi kreu u preduzetnike poduhvate da bi stekli nezavisnost i ostvarili kontrolu nad svojom sudbinom, ili da bi dokazali svoju preduzetniku sposobnost, ili da ostvare visoku zaradu, ili zato to su ostali bez posla i nemaju drugih mogunosti zapoljavanja. Ostvarivanje postavljenog cilja u praksi poslovanja najue je povezano sa biznis planom koji omoguava razumijevanje predvianja, sagledavanje puteva i naina ostvarivanja cilja, ocjenu efikasnosti i konkretizaciju budunosti. Uz to, biznis plan je i pravo oruje za predstavljanje ideje i uvjeravanje potencijalnih ulagaa da finansiraju preduzetniki poduhvat ako se poslovanje uvodi u novu fazu.
5.2.6. Odgovornost Biti odgovoran znai odgovarati nekom mjerodavnom za svoj posao. Preduzetnici su po pravilu osobe odgovorne pred samim sobom. Naime, preduzetnici ele puno priznanje za svoj uspjeh, ali preuzimaju i svu odgovornost na sebe. U preduzetnikoj aktivnosti profiti imaju veoma vanu ulogu i to sa jedne strane kao mjerila uspjenosti poslovanja, a sa druge strane kao nagrada za uspjeno preuzimanje rizika. Dinamino okruenje u kojem se preduzetnika aktivnost ostvaruje prisiljava ekonomiju na postavljanje niza standarda, izmeu ostalog i profitnih standarda. Za postavljanje profitnih standarda postoji vie kriterijuma koji upuuju na preduzetniki prihvatljivu profitnu stopu. Jasno je da preduzetnici zasluuju prinos na svoja ulaganja (profit), kao to i tedie zasluuju prinos na svoj kapital (kamatu). Zapravo, preduzetnici zasluuju i vei povraaj, jer vie i rizikuju.
5.2.7. Ostale osobine Takoe, pored pomenutih osobina koje su osnovna obiljeja preduzetnika trebali bi posjedovati neke line karakteristike: Edukacija - Preduzetnici moraju nastojati da dre trend a to mogu postii samo konstantnim uenjem. U razvijenim ekonomijama preduzetnici rade testove kako bi otkrili svoje slabosti u pojedinim oblastima a potom ih kroz dodatnu edukaciju
55
dopunili i nadoknadili. Uenje se organizuje kroz razliite vrste seminara, okruglih stolova, strunih savjetovanja, ekspertskih okupljanja i sl. Altruizam - To je etiki termin koji oznaava spremnost na rtvovanje svojih interesa za druge i nesebinu pomo za dobrobit drugih osoba. U preduzetnitvu ga povezujemo sa potenjem kao spletom dobrih moralnih osobina preduzetnika koje se manifestuju kroz moralan odnos prema svim uesnicima u ekonomiji, povezan i sa preduzetnikovom tenjom da svojim uspjehom omogui svoju, dobrobit porodice kao i svog ueg i ireg okruenja. Kreativnost - Preduzetnika osobina koja ukljuuje sposobnost drugaijeg, stvaralakog razmiljanja i djelovanja, spremnost i otvorenost za nove ideje i promjene. Kao pretpostavka preduzetnikom stvaralatvu i inovacijama dijelom je uroena, ali se moe i razviti vjebanjem tzv. tehnika kreativnog razmiljanja koje psiholozi jo i danas usavravaju. lako je u svakodnevnom govoru poistovjeuju sa inovativnou, kreativnost je poseban dar pojedinca i manifestuje se na vie naina, a oznaava osmiljavanje razliitih novotarija, nezavisno od njihove eventualne primjenjivosti. Kreativnost je podloga za inovativnost, a inovacija je rezultat kreacije primijenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja ne mora postati inovacija, ali inovacija nema bez kreativnosti. Kreativnost i inovativnost su temeljne pretpostavke poslovnog uspjeha i imanentne su malom preduzetnitvu, pa se zbog toga i u velikim ekonomskim subjektima osnivaju manje organizacione jedinice u kojima se podstie kreativnost i inovativnost zaposlenih. Mudrost - Preduzetnika osobina koja je rezultat razumnog ponaanja spojena sa iskustvom. To je vladanje znanjem i iskustvom i primjena tog znanja, kako svog tako i tueg. Mudar preduzetnik e uiti na tuim grekama, lake e uoiti poslovne prilike, sposobnosti svojih saradnika, ali i nedostatke i prednosti svojih konkurenata. Mudrost e ga voditi i pomoi mu u rjeavanju tekuih poslovnih problema i stvaranju novih ideja. Potenje - Preduzetnika osobina iz podruja tzv. moi etikoga poslovanja. Osim psiholoke ravnotee i dobrog osjeanja i zdravlja, potenje osigurava temeljne pretpostavke za svakoliki uspjeh u ivotu i radu, jer u svakom poslu danas moralna naela se sve vie uvaavaju i pobjeuju beskrupuloznu i iskljuivu trku za profitom po svaku cijenu. Strpljenje - Spojeno sa preduzetnikom hrabrou, mudrou, potenjem, upornou i odgovornou, strpljivost preduzetniku osigurava dostizanje i najambicioznijih ciljeva. Strpljenje je jedno od temeljnih naela moi etikog poslovanja pa na individualnom nivou znai: mirni ste prema svemu to Vam se dogaa, vjerujete da e se sve dobro zavriti, ne mora se sve dogoditi brzo ili odmah, dok to na nivou preduzetnitva znai: vjerujete da e Vas moralna naela voditi dugoronom uspjehu pa valja voditi rauna o ravnotei izmeu rezultata i samih naina kojima su oni postignuti. Stvaralatvo - Preduzetnika osobina koja se pojavljuje kao svojevrsna kombinacija preduzetnike kreativnosti i inovativnosti. Stvaralatvo oznaava preduzetniku sposobnost i kontinuirano nastojanje za stvaranjem neeg novog, originalnog i drugaijeg od drugih i ve vienih stvari. To je preduzetnika
56
osobina koja se ogleda u pokretanju razliitih poduhvata, kombinaciji inioca proizvodnje prema sopstvenom nahoenju i datim okolnostima te stvaranju i kreiranju novih proizvoda ili usluga. Svrsishodnost - Svrsishodnost zapravo znai ciljno ponaanje, usmjerenost aktivnosti ka postizanju nekog cilja. Preduzetnici izbjegavaju osjeaj praznine dostignua, jer uvijek iznova postavljaju nove ciljeve i pa su stalno sreni tragajui za novim. Vizionarstvo - Vizionar je vidovita, proroanska, zanesenjaka i sanjarska osoba, a vizionarstvo je sinonim za sanjarstvo, zanesenjatvo, vidovnjatvo, mo proricanja i slino. Vizionarstvo kao preduzetnika osobina pretpostavlja uoavanje dobrih poslovnih prilika kao i predvianje, odnosno dobru procjenu buduih dogaaja kao to su trine promjene, zahtjevi potroaa, politike promjene, zakonske promjene i slino pa na osnovu toga odreuje prioritete svoga djelovanja. Vilijam Bajgrejv (William D. Bygrave), svjetski poznati profesor preduzetnitva na Babson koledu, je u vezi sa linim karakteristikama uspjenog preduzetnika definisao koncept 10 26 D: Dream (San) - Preduzetnici imaju viziju budunosti i sposobnost da krenu u ostvarenje svojih snova. Decisiveness (Odlunost) - Oni ne odugovlae, ve brzo donose odluke. Doer (Radnik) - Jednom kada odlue o planu akcije, sprovode ga u djelo to je bre mogue. Determination (Rijeenost) - Ideje se sprovode sa potpunom rijeenosti. Preduzetnici ne odustaju, uprkos preprekama. Dedication (Posveenost) - Potpuno su posveeni svom poslu. Devotion (Odanost) - Preduzetnici vole ono to rade. Details (Detalji) - Preduzetnici moraju kontrolisati sve kritine detalje. Destiny (Sudbina) - ele da sami odluuju o svojoj sudbini. Dollars (Novac) - Novac nije ono to ih motivie, ve nagrada za ono to rade. Novac je mjera njihovog uspjeha. Distribute (Distribucija) - Preduzetnici su spremni da prenesu dio vlasnitva na druge osobe.
5.3. Vrste preduzetnika

U literaturi je prisutan pojam istog preduzetnika. Rije je o vrsti preduzetnika koji je na osnovu sopstvenih ideja, znanja i upornosti pokrenuo svoje preduzee koje ostvaruje uspjeh na tritu. Takvom preduzetnikom preduzeu osnovni cilj je da ostvari prihode koji e biti vei od ukupnih trokova poslovanja, tj. profit. Na drugoj strani nalaze se intrapreduzetnici. Intrapreduzetnici su najkvalitetniji ljudi svake kompanije koji uspijevaju pretvoriti svoje ideje u dodatnu vrijednost za preduzee u kojem rade.
Bygrave, William D. and Andrew Zacharakis. The Portable MBA in Entrepreneurship. 3rd edition, Wiley, 2003 57
26
Jedna od moguih podjela preduzetnika je prema njihovu pojavnom obliku tokom faza razvoja preduzea. U svakoj od tih faza potrebna su drugaija specifina znanja i sposobnosti, tj. drugaiji tip preduzetnika. Slika1. Karakteristini preduzetnici za pojedinu fazu razvoja preduzea
Uz sva bitna obiljeja preduzetnika, svaka od faza zahtijeva neke specifine sposobnosti na temelju kojih se pojavljuju specifine vrste preduzetnika kao to su: 1. Pioniri su osnivai malog preduzea. Pojavljuju se u fazi izgradnje preduzea. Puni su energije, ideja i odlunosti. Po pravilu su osobe jakog karaktera, veliki individualisti i egocentrici koji se posveuju samo svom preduzeu. Zaokupljeni su svojom idejom koju nastoje ostvariti pod svaku cijenu. 2. Maheri - su snane, autoritativne i ambiciozne osobe koje se pojavljuju u fazi rasta preduzea. Vrlo dobro su organizovani i uspjeno vode svoje preduzee ka uspjehu. Meutim, imaju i odreenu slabost u nedostatku vizije, ideje i inovacije uzrokovane prevelikom zaokupljenou tekuim poslom. 3. Stratezi - su mislioci, vrlo angaovani i eljni uspjeha u fazi diferencijacije proizvoda. Svjesni su sloenosti posla koji obavljaju pa se usredsreuju na strateko odluivanje, a donoenje poslovnih odluka delegiraju rukovodiocima poslovnih jedinica! 4. Treneri - su osobe sa liderskim karakteristikama koje oko sebe ire pozitivnu emocionalnu klimu. Komuniciraju sa svojim zaposlenima, nastoje da ih motiviu, oslukuju njihove savjete i primjedbe pa na osnovu toga nastoje koordinirati poslovanjem preduzea. Za posljednju, petu fazu, tj. fazu likvidacije ne postoji posebna vrsta preduzetnika, jer je smisao preduzetnika i preduzetnitva da svoje preduzee nikad ne dovede u tu fazu ve da nakon konsolidacije, pokrene novi poslovni ciklus. Ipak, danas u poslovnom svijetu veliki broj preduzea brzo dospijeva pred likvidaciju ili u samu fazu likvidacije. U praksi se mogu identifikovati pet tipova preduzetnika, kao i uticaj njihovih linih karakteristika na nain voenja poslovanja:
58
Idealisti - U kategoriju idealista ubrajamo oko 24% preduzetnika. Navedeni preduzetnici kao razlog svog ulaska u preduzetnike vode navode sjajnu poslovnu ideju ili rad na neem posebnom. Idealisti uivaju u kreativnom radu, nestrpljivi su u izvravanju administrativnih i pravnih pitanja kao i finansijskih analiza. To je grupa preduzetnika ije poslovanje najvie zavisi od raunara. Pri donoenju odluka o kupovini, idealisti se usredsreuju na cijenu i preferiraju stvaranje odnosa sa provjerenim i pouzdanim dobavljaima. Optimisti - ine 21% svih preduzetnika. Najvanije su im prednosti preduzetnitva, odnosno uivaju u slobodi i fleksibilnosti i ne ele da rade za nekog drugog. ele razvoj svog preduzea, ali fokusiraju se na profit, a ne na prihode. Vrlo su vjeti u finansijskim pitanjima i koriste tehnologiju u svrhu smanjenja trokova i poveanja produktivnost. Ne zabrinjavaju ih drugi preduzetnici, jer oni sami kontroliu svoje poslovanje. Takoe su nauili tajne balansiranja porodinog i poslovnog ivota. Radnici - ine oko 20% preduzetnike populacije. Poput optimista vole svoj posao i u poreenju sa drugim grupama uloie dodatne napore u svrhu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Oni su preduzetnika grupa orijentisana na detalje i rast preduzea. Finansijski su agresivni (ne boje se uportrijebiti kredite za postizanje eljenog rasta) i detaljno nadziru poslovanje svog preduzea. Radnici najee posjeduju dugorone poslovne planove, kojih se i striktno dre. ongleri - Takoe ine oko 20% preduzetnike populacije, a najvie su zaokupljeni upravljanjem poslovanja. Teko im je delegirati odgovornost, pa esto sve poslove obavljaju sami, a sve to radi osiguravanja visokih standarda. Rezultat toga je konstantan nedostatak vremena za obavljanje svih poslova. Kao to njihovo ime kae, ongleri su vrlo energini ljudi koji simultano obavljaju i nekoliko poslova. esto prihvataju nove tehnologije i uvijek su u potrazi za novim nainima unaprjeenja poslovanja. ongleri osjeaju pritisak postizanja pozitivnog novanog toka u poslovanju. Odrioci - Su najmanja grupa koju ini oko 15% svih preduzetnika. Umjesto da zapoinju od nule, odrioci svoje preduzee najee stiu kupovinom ili naslijeem. Od svih pet grupa njima je najneugodnije sa tehnologijom pa preferiraju detaljne opise moguih koristi u rjeavanju odreenog problema. Odrioci su najkonzervativnija grupa i ne tee postizanju znaajnih stopa rasta. Zadovoljni su i statusom quo. Balansiranje izmeu poslovnog i porodinog ivota im je vrlo vano. Inicijalnu elju za realizacijom novih poslova i smjelost ulaska u preduzetnike izazove ima samo mali broj ljudi - preduzetnika. Prema nekim istraivanjima takvih je najvie oko 3 do 5 posto od cjelokupne ljudske populacije (preduzetniki duh je preteno prirodni dar koji pokree i mijenja svijet). Preduzetnika inicijativa ima prednost pred kapitalom, jer bez nje kapital bi bio samo mrtvi kapital. U ekonomskoj teoriji jo uvijek nemamo odgovore na pitanja jesu li intuicija, inspiracija i onaj posebni unuranji osjeaj ono to podstakne uspjene operativce da krenu odreenim smjerom? Prate li ga kroz sito i reeto od onog trenutka kad donese odluku? Da li ih
59
savjetuje, ohrabruje, obeshrabruje, informie i titi vojska raunovoa, bankara, marketinkih strunjaka, pravnika i analitiara? Nije teko biti preduzetnik, ali je teko biti uspjean preduzetnik. Mnogi preduzetniki poduhvati zavravaju neuspjehom. Preduzetnika profesija je otvorena, ali ni u jednu nije tako lako ui i zapoeti je. Obino nema formalnih prepreka ni za koga ko eli da ue u preduzetniku profesiju, ali trebaju izvanredne sposobnosti da se u njoj uspije i odri. Dananji uslovi za uspjeno preduzetnitvo nijesu nita laki nego prije. Opti nivo znanja i informisanost je via ali konkurencija je otrija. Da bi bio uspjean savremeni preduzetnik, svaki pretedent mora imati sposobnost za svestrano osmiljavanje i planiranje poslovne akcije, imati sposobnost inicijative i inovativnog miljenja, biti dobar organizator, znati motivisati ljude, znati prenijeti odgovornost uz diskretnu kontrolu, biti strpljiv, sistematian i uporan.
60
1. 2. 3. 4. 5. Objasnite pojam preduzetnika. Navedite i objasnite osobine uspjenog preduzetnika. Objasnite koncept 10D? Definiite specifine vrste preduzetnika u zavivnosti od faze razvoja preduzea. Opiite osnovne tipove preduzetnika.
61
POGLAVLJE 6
FAKTORI PREDUZETNITVA
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete faktore koji utiu na preduzetnitvo, opiete line osobine peduzetnika, objasnite uticaj kulture, obiaja i morala na preduzetnitvo, diskutujete o uticaju drutvenih okolnosti na preduzetnitvo, identifikujete uticaj preduzetnitvo. politikog, ekonomskog i pravnog okruenja na
6. FAKTORI PREDUZETNITVA
62
6. Faktori preduzetnitva
6.1. Faktori koji utiu na preduzetniko ponaanje

I pored mnotva studija, istraivanja i analiza i dalje ne postoji usaglaeno miljenje zato pojedini ljudi biraju samozapoljavanje, a neki rade za druge. Kao faktori koji utiu na preduzetniko ponaanje se obino navode:27 Line osobine, Kultura, Drutvene okolnosti, Kombinacija svih navedenih faktora.
6.1.1. Line osobine Uprkos injenici da se karakterna obiljeja pojedinca ne smatraju kljunim iniocima koji bi determinisali njegovo budue ponaanje, veina studija se ipak fokusira i daje akcenat na individualnost preduzetnika. Neki teoretiati, kao Piter Draker, ne smatraju da su karakterne crte odluujua determinanta uspjenog preduzetnika, i vjeruju da se, u sutini biti dobar preduzetnik ui kao i sve ostalo. Jedan profesor preduzetnitva na ovu temu kae:28 Za svakog pojedinca koji je sklon riziku, naveu vam primjer jednog koji to nije. Za svako najstarije dijete koje je postalo uspjean preduzetnik, naveu vam primjer isto uspjenog preduzetnika koji je najmlai od sve djece ili koji je jedinac. Za svakog pojednica koji je odrastao sluajui prie uspjenih roditelja preduzetnika, naveu vam primjer isto tako uspjenog preduzetnika iji su roditelji bili vojni ili dravni inovnici i sl. Na osnovu mnogobrojnih istraivanja na temu preduzetnitva, dolo se do zakljuka da iskustvo u voenju biznisa itekako vri snaan uticaj na individuu preduzetnika. Michael Morris ukazuje na to da se psihologija i ponaanje preduzetnika mijenja kako se i biznis razvija. Meutim, veina smatra da preduzetnici posjeduju specijalne karakterne osobine i da se iste ne mogu nauiti. Jedan novinar asopisa Business Week, ije se miljenje mimoilazi sa Drakerovim miljenjem, navodi: Dok je Draker vjerovatno u pravu kada kae da se opta pravila i zakoni preduzetnitva mogu nauiti, preduzetniki duh je neto sasvim drugo. Preduzetnik moe biti profesionalni manader, ali ne moe svaki menader biti preduzetnik.29 Drugi ekspert objanjava Dobrih ideja uvijek ima, ali nedostatak ine ljudi koji znaju da ih implementiraju.30
Leo Paul Dana, "The origins of self employment in Ethnocultural Communities: Distinguishing Between Orthodox Enterpreneurship and Reactionary Enterprise", Canadian Journal of Administration Sciences, March 1997, 52-68 28 Jon P. Goodman, "What Makes an entrepreneur" Inc, October 1994,29. 29 Michael Oneal, "Just What Is an Entrepreneur?" Business Week/Enterprise, 1993,105. 30 Jon P. Goodman, "What Makes an entrepreneur" Inc, October 1994,29. 63
27
Kako je to Sten Kroumi (Stan Cromie) naveo u svom lanku o preduzetnitvu, veina profesionalnih savjetnika u vezi biznisa navodi linost kao kljuni faktor svakog pojedinca kada je u pitanju izbor budueg poziva ili zanimanja. Faktori koji u tome igraju kljunu ulogu su: Bazini koncepti vrijednosti i uvjerenja, Line karakteristike, Line potrebe, Interesovanja. Ljudi najee biraju zanimanja koja u potpunosti zadovoljavaju njihove potrebe i koja su u skladu sa njihovim vienjem sebe samih. Jedna studija kao rezultat svoga istraivanja navodi da je personality-linost kljuni faktor preduzetnitva. Naime, ova studija je istraivala uticaj Big five, tj. kljunih pet karakteristika linosti i to kakav uticaj one imaju na fenomen preduzetnitva: 1. Ekstrovertnost - Ekstrovertne linosti su, prema psihologu Jungu, aktivne linosti koje vole da se mijeaju sa svijetom, koje vole i trae drutvo. Suprotnost predstavljaju introvertne linosti. 2. Samosvjesnost, 3. elja za uspostavljanjem kompromisa, 4. Otvorenost, 5. Energinost. Studija je pokazala da je karakteristika otvorenosti jedna od vanijih kada je u pitanju preduzetnitvo. To je dio linosti koji podstie kreativnost, originalnost, i inicijativu za prihvatanjem novih izazova. Bilo da se preduzetnike karakteristike javljaju po roenju ili se stiu tokom ivota, izvjesne karakteristike su zasigurno kljune kada govorimo o uspjenim preduzetnicima. Pogledajmo o kojim je to osobinama rije: Strast prema poslu Dejms Salter (James Salter), osniva kompanije Gen-X sports kae Gorea strast prema poslu?! Naravno! Ono to je sigurno jeste da preduzetnici moraju imati vie od obinog interesovanja za posao kojim se bave, zato to on ili ona moraju prevazii mnogobrojne prepreke sa kojima e se susresti. Ukoliko ne postoji strast ili interesovanje posao e zasigurno propasti. Lina i emocionalna posveenost je najbolje obanjena reenicom Nijesam mogao da ivim a da pri tom ovom (poslu) ne dam svoj puni doprinos. Izdrljivost uprkos porazu Zbog svih prepreka i potekoa koje moraju biti prevaziene, uspjean preduzetnik mora biti konstantno uporan. Postoji mnogo sluajeva u kojim su preduzetnici postali uspjeni tek poslije nekoliko poraza. U vezi ovog postoji dobra izreka Uspjeni preduzetnici nemaju poraze. Iza njih je samo bogato iskustvo iz kojeg izvlae pouke. Oni jedino znaju da su potekoe samo anse u radnoj odjei. Primjera radi Volt Dizni (Walt Disney) je bankrotirao tri puta prije nego to je napravio svoj prvi uspjean film. Do Namat (Joe Namath), uspjeni fudbaler, je najslikovitije objasnio pozitivan stav prema
64
porazu: Nikada nijesam izgubio me, mada mi je ipak ponestajalo vremena nekoliko puta. Sigurnost u sebe - Preduzetnici se uzdaju u svoje sposobnosti i koncept biznisa koji vode. Oni smatraju da imaju sposobnost i kapacitet da postignu svaki zadati cilj, bez obzira koji dio posla vode. Meutim ovo uvjerenje nije bez osnova. U skladu sa tim oni posjeduju jedno temeljno poznavanje trita koje je najee proisteklo na osnovu viemjesenog istraivanja. Ono to je u principu zajedniko za sve uspjene preduzetnike jeste injenica da svoje iskustvo grade radei za druge. To im omoguava da steknu znanje i daje dozvolu za po neku greku prije nego se upuste u sopstveni posao. Za poetak, radije bih uio da vozim tue biciklo nego svoje. Odlunost Skoro svako ko se bavi preduzetnitvom prepoznaje vanost line motivacije i odlunosti kao faktora preduzetnikog uspjeha. Don Gudmen (Jon P. Goodman), direktor univerziteta Preduzetniki program Juna Kalifornija (Southern California Entrepreneur Program), tvrdi da je odlunost jedan od kljunih faktora uspjenog preduzetnika zato to uspjeni preduzetnik bira, on nije rtva sudbine. Preduzetnici vjeruju da je njihov uspjeh ili pad rezultat njihovih akcija. Ovaj kvalitet je poznat kao Interni lokus kontrole (Internal locus of control) vjerovanje da svako kontrolie svoj sopstveni uspjeh. Osobe koje misle da sudbina, ekonomija, ili neki drugi ekterni faktori determiniu njihov uspjeh ili neuspjeh, nijesu predodreeni na uspjeh u biznisu. Upravljanje rizikom Rizik je okosnica svakog biznisa, a sposobnost uspjenog upravljanja rizikom je jedan od kvaliteta uspjenog preduzenika. Postoji neko generalno miljenje da preduzetnici na sebe preuzimaju veliki rizik, meutim to u najveem broju sluajeva nije tano. Kao prvo, vie od dvije treine onih koji otpoinju sopstveni posao imaju puno ili skraeno radno vrijeme ili vode neki drugi posao. Nikako ne praktikuju da uloe sav svoj kapital u novoosnovani biznis sve dok se ne uvjere da isti postaje odriv. Preduzetnici najee uoavaju rizike u ranim fazama otpoinjanja posla i nastoje ga minimizirati koliko je to najvie mogue. Preduzetnici, takoe, posmatraju i sagledavaju rizik razliito u odnosu na druge, a to je upravo kao posljedica ranije steenog iskustva. Novinar Biznisvika (BusinessWeek) koristi primjer aka Jegera (Chuck Yeager), test pilota, i Skota mita (Scott Schmidt), osnivaa ekstremnog skijanja, da ilustruje ovo gledite. Jegerovo iskustvo na terenu kao i nevjerovatan talenat za vonju aviona, doprinijeli su da je njegova percepcija i poimanje rizika u potpunosti razliito u odnosu na ostale kada je u pitanju testiranje novih modela aviona. Skot mit se bavi sputanjem sa litica visine od oko 18 metara, i njegovi video zapisi govore u prilog zakljuku da je pravi nepromiljeni zanesenjak. Meutim, Skot za svaki skok ima precizno proraunate take odraza i sputanja. tavie, on sebe ne smatra zanesenjakom, nego veoma iskusnim skijaem. Uoavanje promjena i ansi Za obine ljude promjene su uglavom zastraujue i treba ih izbjegavati. Preduzetnici, meutim, vide promjene kao neophodnost. Oni neprestano tragaju za njima, odgovaraju na njih, i koriste ih kao ansu, koja je osnov inovacija.
65
Prihvatanje neizvjesnih situacija - ivot preduzetnika nije struktuiran. Za preduzetnika ne vae rasporedi ili unaprijed definisani procesi koje je neophodno slijepo pratiti. U svijetu preduzetnitva ne postoji garancija uspjeha. Eksterne varijable, kao to su ekonomska kretanja, vremenske nepogode, promjene u ukusima i zahtjevima potroaa najee imaju dramatian uticaj na biznis. Stoga se preduzetniki ivot objanjava kao ivot proet neizvjenou kao konstantnom neodreenou. Uspjean preduzetnik funkcionie upravo na takav nain. Inicijativa i potreba za uspjehom - Miljenje veine sastoji se u tome da uspjeni preduzetnici preuzimaju inicijativu u situacijama gdje drugi to zasigurno ne bi uradili. Njihova volja da konkretizuju ideje, razlikuje ih od drugih. Veina ljudi posjeduje ideju ali ne i hrabrost da istu pretoi u djelo. Razlog njihove inicijative lei u elji za postignuem koje je izraenije nego kod ostalih i ono se pretvara u energiju koja pokree inicijativu i rezultira uspjehom. Perfekcionizam i obraanje panje na detalje Preduzetnici su najee perfekcionisti i tee za savrenstvom. Obraanje panje na detalje i potreba za perfektnou rezultira kvalitetnim proizvodima i uslugama. Meutim, ova njihova osobina moe predstavljati jedan od izvora nervoze i nezadovoljstva, pogotovo onih zaposlenih koji to nijesu. Upravo zbog ove injenice, zaposleni mogu tretirati preduzetnika kao osobu teku za saradnju. Osjeaj za vrijeme - Preduzetnici su svjesni injenice da vrijeme brzo prolazi i stoga znaju biti nestrpljivi. Upravo zbog toga, za njih se nijedan posao nije uradio dovoljno brzo i uvijek je napeta situacija. Upravo zbog takve tendencije za perfekcionizmom, ovakav pristup najee iritira zaposlene zato to veina njih ne smatra da su sve situacije podjednako urgentne. Kreativnost - Jedan od razloga uspjenosti preduzetnika jeste razvijena imaginacija i sposobnost predvianja razliitih scenarija. Njihova sposobnost sastoji se u kombinaciji ansi koje ostali na vide. Nolan Bunel (Nolan Bushnell), kreator prve video igrice, smatra da sama kreacija nije nita vie nego preuzimanje standarda iz jednog posla i njihova implementacija u drugi. Npr, Bunel je radio u zabavnom parku dok je studirao, i iskoristio znanje steeno tim iskustvom koje je u kombinaciji sa video tehnologijom kreiralo sasvim nov proizvod. On smatra da preduzetnici moraju znati ta kupci ele. Sposobnost da se vidi cjelina Preduzetnici imaju tzv.holistiki pristup pogleda na stvari (vide cjelinu problema), u odnosu na ostale koji vide samo djelove. Proces koji je poznat kao skeniranje okoline, omoguava preduzetnicima da sagledaju cjelokupno biznis okruenje i ekonomiju jedne zemlje i na taj nain da oforme jasniju sliku biznis aktivnosti. Ovo je jedan vaan korak u determinisanju strategije nastupa na tritu. Faktori motivacije Iako veina ljudi vjeruje da je novac osnovni pokreta jednog preduzetnika, ostali inioci su u stvari mnogo vaniji. Motiv postignua, kao osobina preduzetnika koja je ranija pomenuta, i elja za samostalnou su stvari koje su mnogo vanije od novca. Preduzetnici se najee odluuju na otpoinjanje sopstvenog biznisa samo da bi izbjegli da imaju nekog sebi
66
nadreenog. Veina njih prima platu koja je nia u odnosu na onu koju bi dobili da rade za nekog drugog. Studija koja ja uzela u obzir oko 3.000 preduzetnika identifikovala je sljedee faktore kao veoma vane kada se govori o razlozima samozaposlenja:31 Korienje linih vjetina i sposobnosti; Kontrola nad sopstvenim ivotom; elja da se neto korisno napravi za porodicu; Zato to on/ona voli izazove; ivot onamo gdje on/ona odlui. Ostale studije su identifikovale ostale motiviue faktore kao to je potreba za prepoznatljivou, elja za konkretnim i znaajnim nagradama kao i potreba da se ispune zadata oekivanja. Sopstvena efikasnost Jedna nedavna studija je ukazala na to da koncept sopstvene efikasnosti ima uticaja na preduzetnike namjere pojednica. Sopstvena efikasnost je definisana kao lino uvjerenje pojedinca da je u stanju da ispuni zacrtani zadatak. Sva istraivanja koja se tiu ovog faktora ukazuju na injenicu da isti znaajno determinie sve oblasti ljudskog razvitka. Stoga, osoba koja vjeruje da e biti uspjena kao preduzetnik na dobrom je putu da svoju profesiju opredijeli u tom pravcu. Jo jedan koncept koji je isto tako vrijedan panje je koncept Upravljanja sopstvenim nainom razmiljanja (Thought self-leadership). Ovaj koncept polazi od miljenja da je nain razmiljanja osnovni izvor od kojeg potiu pozitivan i negativan pogled na svijet pojedinca. Ovakav koncept razmiljanja utie na nain na koji isti primaju informacije i nain na koji donose odluke. Njihovo razmiljanje usmjereno je ka neprestanom traenju ansi, i pozitivnom odnosu prema svim novonastalim situacijama koji omoguava lake suoavanje sa izazovima. Napoeljan nain razmiljanja, poznat kao razmiljanje koje je usmjereno ka konstantnom uvianju prepreka, u svakoj novonastaloj situaciji vidi samo probleme i kao takvo rezultira odustajanjem.
6.1.2. Kultura Uticaj kulture na preduzetnike predispozicije nije ba jasno definisan, jer se smatra da se razliite kulturoloke grupe ne bave preduzetnitvom iz istih razloga. Razliite kulture imaju razliita vjerovanja i sistem vrijednosti i taj se faktor treba uzeti u obzir kada je u pitanju pojam preduzetnika. Npr. Japanska kultura se bazira na sistemu postizanja konkretnih rezultata i ona je ta koja podstie preduzetnike na rad sve do ostvarivanja krajnjeg rezultata. Drugi isto tako vaan inilac kada je kultura u pitanju jeste da li ista podrava sistem interne kontrole (dranja stvari u svojim rukama). Tako, npr. amerika kultura forsira ovakav pristup problemima, dok ruska kultura ne. Pojedinci koji potiu iz kulture sa ovakvim usvojenim sistemom vrijednosti imaju bolje predispozicije za preduzetniki uspjeh.
31
Yazerbinski, 32 67
Kultura, takoe, kreira sliku i status preduzetnika. Jedna studija koja se ticala preduzetnikaemigranata koji su se doselili u Kanadu, dola je do saznanja da Indijci doivljavaju preduzetnitvo kao neto pozitivno, dok stanovnici Haitija istu stvar posmatraju kao zanimanje koje je jedinstveno samo za ljude sa niskim stepenom samopotovanja. Kulturoloka oekivanja su, takoe, bila prepreka u sluaju jedne Portorikanke koja je ivjela u Vaingtonu. Dok je planirala da otpone sopstveni biznis, brat je podsjetio da je neophodno da se uda. Iz prethodnog se jasno uoava da razliiti kulturni miljei razliito doivljavaju preduzetnitvo. Ipak, prosperitetne ekonomije i kulture ga posmatraju kao prioritet na putu civilizacijskog pomaka.
6.1.3. Drutvene okolnosti U veini drutava uvijek postoje primjeri onih koji nijesu planirali da budu preduzetnici, ali koji su na to bili primorani usljed deavanja u drutvu. Odluci o tome da se postane preduzetnik su uveliko doprinijele promjene na tritu. To je i rezultiralo velikim brojem emigranata iz razliitih zemalja koji su shvatili da za njihovim vjetinama ne postoji tranja u zemlji iz koje potiu. Ovakav pristup poznat je pod nazivom adaptivno ponaanje (adaptive response behaviour). U skladu sa tim, iako pojedini preduzetnici ne dolaze iz sredine koja cijeni preduzetnitvo, oni to postaju upravo kao odgovor na novonastalu situaciju.
6.1.4. Kombinacija svih faktora Da li e pojedinac postati preduzetnik ili e se odluiti da radi za drugog zavisi od velikog broja inilaca koje smo prethodno elaborirali. Imajui u vidu injenicu da se preduzetnike aktivnosti trebaju podstai jo u periodu ranog djetinjstva, neki naunici voeni time zagovaraju teoriju da je neophodno usredsrediti se na podsticanje preduzetnikog duha kod djece jo u tom dobu. Studija koja je sprovedena u vrtiu navodi da svako etvrto dijete pokazuje preduzetnike tendencije. Meutim, tokom daljeg kolovanja samo 3 % djece zadri i dalje tu osobinu. Postojei obrazovni sistemi ne podstiu razvoj preduzetnikih osobina kod pojedinca, oni su vie bazirani na konfrontizmu nego na individualizmu. To sputava kreativnost kod djece ve od poetka, iako je ona itekako bitna za uspjene preduzetnike. Vilson Harel (Wilson Harrell), biznis konsultant, preporuuje roditeljima da se udrue sa svojom djecom u podjeli novca i odgovornosti kada je posao u pitanju, umjesto da im daju deparac. Takav pristup omoguava djeci da naue ta je odgovornost i ui ih principu da je fer odnos osnova svakog posla. Ekonomsko, politiko i pravno okruenje su faktori koji utiu na atraktivnost ekonomije zemlje i trokove poslovanja. Atraktivnost ekonomije predstavlja mogue koristi koje ona nosi od novih investicija. Korist je, u optem smislu dugotrajna novana dobit od obavljanja poslova u nekoj zemlji, a zavisi od veliine trokova, kao i trenutnog i budueg bogatstva potroaa na tritu. Trite moe
68
biti veliko s obzirom na broj potroaa, npr. Kina i Indija, ali kada se uzme u obzir nizak ivotni standard koji utie na potronju stanovnitva, onda su takva trita mala kada ih mjerimo sa aspekta ekonomskog potencijala. Ali treba razmiljati i o razvoju situacije u budunosti. Na primjer, 1960. godine Juna Koreja je bila poznata samo kao jedna od osiromaenih zemalja treeg svijeta. Do 1996. godine postala je jedanaesta najvea ekonomska sila svijeta po kretanju BDP. U smislu poslovne strategije, raniji ulazak na potencijalno trite moe dovesti do odreenih prednosti, a kasniji do brojnih nedostataka. Dva faktora koja su poprilino dobri pokazatelji potencijalnog dugoronog profita su: ekonomski sistem i reim vlasnikih prava. Trokovi poslovanja u nekoj zemlji odreeni su brojnim politikim, ekonomskim, pravnim i kulturnim faktorima. Kada su u pitanju politiki faktori, trokovi mogu biti vei ako Vlada drave u kojoj se eli investirati trai plaanje velike svote novca kao uslov za poslovanje u toj zemlji. Osvrui se na ekonomske faktore, vana varijabla jeste razvijenost infrastrukture. Na primjer, kada se otvarao Mekdonalds (McDonalds) u Moskvi preduzetnici su naili na sljedei problem. Kvalitet ruskog krompira i mesa nije odgovarao postavljenim standardima i zato je Mekdonalds morao posaditi svoje plantae krompira i sagraditi farme za uzgoj ivotinja. Upravo su to bili razlozi relativno visokih trokova otvaranja novih restorana u Moskvi. Rizik poslovanja u nekoj zemlji odreen je brojnim faktorima. Na politikom podruju postoji mogunost politikog rizika koji se definie kao mogunost da e politike snage uzrokovati drastine promjene u dravnom okruenju direktno utiui na unaprijed postavljene ciljeve odreenog preduzea. Politiki rizik e biti vei u zemljama u kojima je drutveni nered, tj. gdje postoji vie etnikih grupa, gdje se razliite ideologije bore za politiku kontrolu, gdje je velika inflacija i nizak ivotni standard. Na ekonomskom podruju, ekonomski rizik dolazi zbog loeg menadmenta Vlade u zemlji. Ekonomski rizik ne zavisi od politikog rizika. Jedan od vidljivih indikatora loeg ekonomskog menadmenta jeste stopa inflacije. Drugi je veliina privatnog i dravnog duga. Na politikom podruju rizik se pojavljuje kada zakonski sistem ne prua adekvatnu zatitu u sluaju krenja ugovora ili kada ne prua zatitu imovinskih prava. Za potpunu privlanost zemlje kao potencijalnog trita ili mjesta investicija za meunarodno poslovanje bitni su trokovi i rizik. Veu privlanost za preduzetnike stvara demokratska i razvijena zemlja, sa slobodnim tritem i niskim stopama inflacije. Manje privlane zemlje su politiki nestabilne zemlje u razvoju koje imaju mjeovitu ili plansku ekonomiju, visok dravni dug kao i stopu inflacije.
69
1. Objasnite uticaj linih osobina na preduzetniko ponaanje. 2. Identifikujte i objasnite uticaj kulture, obiaja, morala i sistema vrijednosti na preduzetnitvo. 3. Kako politiko, ekonomsko i pravno okruenje utie na preduzetnitvo i efikasnost poslovanja?
70
POGLAVLJE 7
PREDUZETNITVO I MENADMENT
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete menadment, objasnite pojavu organizacije i uoite uslovljenost organizacije i menadmenta, identifikujete ulogu i zadatke menadmenta, diskutujete o tome da li je menadment umjetnost, zanat ili nauka, razumijete to menaderi rade u organizaciji, opiete etiri funkcije menadmenta, objasnite Mincbergove menaderske uloge, definiite pojam i uloge ciljeva, razumijete hijerarhiju ciljeva, objasnite zato su efektivnost i efikasnost vani u menadmentu, identifikujete razlike izmeu preduzetnika i menadera, definiete preduzetniki menadment.
7. PREDUZETNITVO I MENADMENT
71
7. Preduzetnitvo i menadment
7.1. Pojam i uloga menadmenta

Potreba za menadmentom se javlja uvijek kada postoji odreeni zadatak koji svojom sloenou prevazilazi mogunosti pojedinca. Da bi sa to manje utroenog vremena i energije obavio odreeni zadatak i ostvario postavljeni cilj, ovjek razmilja, kombinuje i kreira. Ali, sve te aktivnosti ne moe obaviti sam. Ljudska egzistencija nije mogua bez organizacije. Ljudi ulaze u organizaciju zbog ostvarivanja sopstvenih ciljeva. Prema menadment konsultantu i koautoru biznis bestselera U potrazi za vrhunskim (In Search of Excellence), Robertu Votermanu (Robert H. Waterman Jr), organizacija postoji samo zbog jedne stvari - da pomogne ljudima da postignu cilj, kojeg sami ne bi mogli da postignu. Udruen sa drugim ljudima, ovjek poveava svoje mogunosti, lake i bre obavlja odreeni zadatak, a samim tim i lake zadovoljava sopstvene potrebe. Da bi u tome uspio, odnosno da bi se njegovo djelovanje uskladilo sa djelovanjem drugih ljudi i organizacija postala svrsishodna, potrebni su ljudi odreenih znanja i sposobnosti. Tu grupu ljudi, koja lanovima organizacije pomae da njihove elje uz pomo organizacionog napora postanu stvarne i vidljive, nazivamo menaderima. Kao to kae Piter Draker (Peter Drucker), najvei teoretiar menadmenta u istoriji: Jedine stvari koje se same razvijaju u organizaciji su nered, trenje i loe poslovanje. Sve ostalo zahtijeva menadment. Pitanje koje se onda postavlja je - to je menadment?. I pored pokuaja velikog broja teoretiara menadmenta da definiu ovaj pojam, vano je napomenuti da ne postoji opte prihvaena definicija menadmenta. Jedna od definicija koja se najee navodi je ona koju je poetkom XX vijeka dala Meri Parker Folet (Mary Parker Follett), ameriki filozof menadmenta - Menadment je umijee da se odreeni posao obavi pomou drugih ljudi.32 Korijen rijei menadment je u latinskom jeziku - manu agere na latinskom znai voditi rukom. Rije menadment je prvi put upotrijebljena u starofrancuskom jeziku mnagement na francuskom znai umijee (sposobnost) upravljanja (usmjeravanja). Ova rije je, u XVII i XVIII vijeku, uticala na razvoj znaenja engleske rijei management.33 Pod menadmentom se danas obino podrazumijeva proces upravljanja i usmjeravanja organizacije (ili djelova organizacije) kroz alokaciju i upravljanje resursima (ljudskih, finansijskih, tehnolokih, prirodnih, informacije...). Rije menadment se takoe koristi da opie upravljaki sloj organizacije, tj. skup svih (ili samo onih na vrhu) menadera u jednoj organizaciji. Osnovna uloga menadmenta, prema Piteru Drakeru, je osposobljavanje ljudi da zajedniki djeluju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva, zajednikih vrijednosti, prave strukture, i obuke i razvoja koji su potrebni da bi se izvrili poslovi i reagovalo na promjene.34 Loren Epli (Lauren Appley) je na slian nain objasnila smisao menadmenta - Sutina menadmenta nije u organizovanju stvari, ve u tome da pomogne ljudima da izvuku najbolje iz sebe. Osniva i bivi predsjednik Ju Bi El banke (UBL), Aga Hasan Abedi (Agha Hasan Abedi), istie da je uobiajena definicija menadmenta obavljanje posla pomou drugih ljudi, ali da pravi menadment zapravo predstavlja razvoj ljudi pomou posla.
Barrett, Richard. Vocational Business: Training, Developing and Motivating People. Business & Economics, 2003 33 Simpson, John and Edmund Weiner. Oxford English Dictionary. Second edition, Clarendon Press, 1989 34 Drucker, Peter. The New Realities. Rev Ed edition, Transaction Publishers, 2003 72
32
Draker smatra da postoje tri zadatka menadmenta, koja imaju istu vanost ali su u osnovi razliita. Svaki od njih menadment mora da izvri da bi omoguio da institucija funkcionie i daje svoj doprinos:35 1. Odrediti specifinu svrhu i misiju institucije, bilo da se radi o preduzeu, bolnici ili univerzitetu. 2. Uiniti rad produktivnim, a zaposlene efektivnim. 3. Upravljati drutvenim utcajima i drutvenim odgovornostima. Meutim, u praksi se deava da zbog loeg menadmenta doe do neeljenih efekata u organizaciji. Zbog toga, neki teoretiari govore o tamnoj strani menadmenta. Tako Henri Mincberg (Henry Mintzberg), poznati menadment mislilac, kae: Menadment je neobian fenomen. Veoma je dobro plaen, izuzetno je uticajan i znaajno lien zdravog razuma. Piter Draker smatra da se veina onoga to zovemo menadmentom sastoji u oteavanju ljudima da urade svoj posao. Hrvatski ekonomista i pisac, Saa Petar, slikovito opisuje ovaj problem: Loi menaderi su serijske ubice koje svojim ponaanjem i odlukama ubijaju svoje zaposlene - pretvaraju ih u nezadovoljne i nemotivisane zombije koji daju sve manje rezultate.36
7.2. Priroda menadmenta

Postoji vjeita debata o prirodi menadmenta kao fenomena. Mnogi teoretiari i praktiari koji se bave istraivanjem i razvojem menadmenta o njemu govore kao o profesiji. S druge strane, u akademskim krugovima je stalno prisutna rasprava o tome da li je menadment vjetina ili nauka. Prema Mincbergu, menadment predstavlja kombinaciju:37 Umjetnosti - Najvanije osobine uspjenog menadera su kreativnost, intuicija i posjedovanje vizije. Prirodni talenat je kljuna stvar, jer se navedene sposobnosti ne mogu nauiti. Zanata - Znaaj uroenih osobina je zanemarljiv, pa je kljuna stvar za uspjeh menadera iskustvo i stalna vjeba. Nauke - Red se upostavlja kroz sistematsku analizu. Neophodno je da menader poznaje osnovne naune principe, kako bi to efikasnije upravljao organizacijom. Iz navedenog moemo donijeti nekoliko zakljuaka: Menader koji posmatra menadment kao zanat, bez umjetnosti i nauke, je dosadan. Menader koji koristi samo viziju i kreativnost, a nema iskustva i ne vri analize, je narcisoidan. Menader koji koristi samo naune tehnike, bez iskustva i vizije, je proraunat.
35 36
Drucker, Peter F. Management: Tasks, Responsibilities, Practices. Collins, 1993 Petar, Saa. Tamna strana upravljanja ljudima. Zagreb, Mozaik knjiga, 2005 37 Mintzberg, Henry. Managers Not MBAs. Financial Times/ Prentice Hall, 2004 73
Menader koji upravlja pomou iskustva i vizije, ali bez analiziranja situacije, moe biti neorganizovan. Menader koji upravlja pomou iskustva i analize, ali bez vizije, moe biti obeshrabren. Menader koji upravlja pomou vizije i analiza, ali bez iskustva, moe biti otuen od stvarnosti. Ravnotea izmeu ova tri pristupa nije neophodno dobra stvar. Fleksibilnost i svestranost su kljuni. Ono to je mnogo vanije od upostavljanja ravnotee je sposobnost pronalaenja i primjene odgovarajueg menadment stila u konkretnoj situaciji.
7.3. Posao menadera

Da bi mogli da razumijemo proces menadmenta, prvo pitanje koje treba da postavimo je: to rade menaderi?.38 Kada bi dijete menadera upitalo svog roditelja: to si radio danas?, menaderu bi bilo veoma teko da odgovori. Menaderski posao nije jednostavno opisati, a odgovori poput Bio sam na jednom sastanku., Podnio sam izvjetaj. ili Razgovarao sam sa Markom., ne daju ba najbolji opis jednog radnog dana. Djeca vie vole da uju neto uzbudljivo, neto to sportisti, astronauti, policajci, vatrogasci rade svakog dana. Iako se na prvi pogled moe uiniti da menaderi ne rade interesantne stvari, njihov posao je u sutini vrlo izazovan i zahvalan. Onaj sastanak kojem je menader prisustvovao je moda bio posveen donoenju presudne odluke o budunosti organizacije. Onaj izvjetaj koji je podnio se moda odnosio na revolucionarno novi proizvod i njegovu pouzdanost i sigurnost u upotrebi. A onaj Marko je moda bio vaan klijent ije poslove je organizacija htjela da vodi. Pokuaji da se posao menadera opie onima sa malo ili bez imalo radnog iskustva izgledaju neodgovarajue. Teoretiari menadmenta su na dva naina pokuali da daju odgovor na pitanje to je posao menadera?. Prvi pristup posmatra posao menadera kao skup osnovnih menadment funkcija. Autor ovog pristupa je Anri Fejol (Henri Fayol), francuski menader jedne velike kompanije za ugalj i elik, koji je kasnije svoje ideje o menadmentu zasnivao na svom praktinom iskustvu. Fejol je jo poetkom XX vijeka govorio da menaderi planiraju, organizuju, zapovijedaju, koordiniraju i kontroliu i da ove funkcije ine proces menaderskog posla.39 Proces menadmenta obuhvata vie razliitih funkcija koje treba da omogue ostvarivanje ciljeva organizacije. Meu brojnim i ponekad razliito formulisanim funkcijama menadmenta istog sadraja, u strunoj literaturi se najee navode etiri osnovne: Planiranje Prva je u lancu funkcija menadmenta, pa predstavlja polaznu aktivnost menadmenta. Menaderi u ovoj fazi izmeu vie pravaca djelovanja biraju onaj za koji ocijene da je najuspjeniji. Kljuni zadatak ove funkcije je formulisanje ciljeva organizacije i naina njihovog ostvarivanja, odnosno razvoj strategija za njihovo dostizanje. Osnovno pitanje na koje faza planiranja treba da
38
Ren, Denijel i Den Vojh. Menadment - proces, struktura i ponaanje. Beograd, Grme - Privredni pregled, 1994 39 Fayol, Henri. General and Industrial Management. London, Pitman and Sons, 1949 74
odgovori je: to bi trebalo sada uraditi, kako bi doli do eljenog stanja u budunosti?. Planiranje se ne odnosi na budue, ve na tekue odluke u svijetlu njihove budunosti. Organizovanje - Zadatak funkcije organizovanja je da menaderi odrede resurse, definiu poslove i konkretne zadatke, izvre podjelu rada, odrede aktivnosti i ljude koji su neophodni za ostvarenje postavljenih ciljeva. Organizovanjem se stvara mehanizam kojim se planovi pretvaraju u akcije. Funkcija organizovanja vri podjelu posla i uspostavlja meuzavisnost izmeu lanova organizacije. Rezultat ove funkcije je organizaciona struktura koja predstavlja okvir za formalno odluivanje, prema kojoj su poslovi i zadaci podijeljeni, grupisani i koordinisani. Voenje - Nakon to je dizajniran odgovarajui model organizacione strukture, organizacijom je potrebno upravljati, tj. usmjeravati je u skladu sa planiranim ciljevima. Voenje, kao funkcija menadmenta, podrazumijeva uticaj menadera na pojedince i grupe kako bi se pomou ljudi ostvarili ciljevi. Prilikom voenja, menaderi koriste svoj autoritet i liderske sposobnosti, te motivaciju zaposlenih kako bi postigli cilj. Menaderi daju zadatke i zahtijevaju rezultate. Meutim, voenje podrazumijeva vie od toga - usmjeravanje i motivisanje zaposlenih da rade u najboljem interesu za organizaciju. Neophodno je da menader razumije ljudsko ponaanje, da bude u stanju da ostvari komunikaciju, da motivie i vodi druge kako bi se ostvarili ciljevi organizacije, a da pri tome istovremeno budu ostvareni i ciljevi zaposlenih. Radi shvatanja ponaanja pojedinaca, neophodno je ispitati bioloke, socijalne i organizacione inioce koji utiu na njihovo ponaanje. Kontrola - Kao posljednja u nizu funkcija menadmenta, kontrola treba da omogui menaderu uvid u to da li se aktivnosti u organizaciji odvijaju u skladu sa zacrtanim ciljevima, odnosno utvrenim planom. Kontrola podrazumijeva mjerenje ostvarenih rezultata i njihovo poreenje sa planiranim. Ukoliko se pojave odstupanja, menader preduzima korektivne akcije ime se postie da se planirana i stvarna uspjenost poslovanja podudaraju. Kontrola se zasniva na informacijama o stvarnom ponaanju i odlukama koje su potrebne radi korekcije rezultata. Proces kontrole se obino uspostavlja kao sistem koji neprekidno funkcionie u toku cjelokupnog procesa upravljanja. Drugi pristup koji pokuava da prui odgovor na pitanje to je posao menadera? proistie iz rada Henrija Mincberga, koji je govorio o ulogama menadera. Uloga je skup ponaanja koji je karakteristian za osobu na odreenom poloaju. Mincberg je prouavajui brojne menadere doao do zakljuka da menaderi igraju deset osnovnih uloga, koje se mogu podijeliti u tri kategorije: 40 1. Meuljudska uloga a. elni ovjek (Figurehead) - Predstavlja organizaciju pred drugima, na razliitim skupovima i ceremonijama. b. Lider - Bavi se obukom, motivacijom, voenjem i pruanjem podrke zaposlenima. c. Veza - Odrava kontakte sa drugim osobama u organizaciji.
40
Mintzberg, Henry. The Nature of Managerial Work. New York, Harper & Row, 1973 75
2. Informaciona uloga a. Kontrolor - Konstantno prati, prima i skladiti informacije koje dobija iz unutranjih i spoljanjih izvora. b. Prenosilac - Prenosi informacije ostalim lanovima organizacije. c. Portparol - Prenosi informacije grupama izvan organizacije (bordu direktora, akcionarima, dobavljaima...). 3. Uloga u odluivanju a. Preduzetnik - Trudi se da usavri organizaciju. Osjea promjene iz okruenja i sam zapoinje planirane promjene. b. Kontrolor problema - Upravlja izazovima iz okruenja i stupa na scenu u kriznim situacijama (trajkovi, nezadovoljstvo potroaa...). c. Alokator resursa - Odluuje o tome kako i kome e resursi biti stavljeni na raspolaganje. d. Pregovara - Predstavlja organizaciju u pregovorima sa drugim grupama (dobavljai, sindikat...). Uestvuje u sklapanju i sprovoenju ugovora sa ovim grupama. Mincberg smatra da sadraj i karakteristike konkretnog menaderskog posla zavise od: Okruenja - industrije u kojoj kompanija posluje, lokacije, lokalne zajednice i dr. Posla koji se obavlja - hijerarhijskog nivoa, menadment funkcije, stepena nadgledanja zaposlenih i sl. Linih karakteristika - linosti i stila. Situacije u kojoj se menader nalazi - tehnolokih i vremenskih faktora. Posao menadera, prema Drakeru, je da pretvaraju drutvene potrebe u anse za profitabilan biznis, pa je kljuno pitanje na koje menadment preduzea treba da odgovori: Kojim poslom se preduzee bavi? (What business are we in?). Da bi lake razumijeli sutinu posla u kojem se preduzee nalazi, menadment postavlja tri pitanja: Koju potrebu zadovoljavamo? (Ko su nai kupci?) Kojim proizvodom zadovoljavamo tu potrebu? (to mi proizvodimo?) Kako proizvodimo proizvod? (Koja je tehnologija proizvodnje?) Draker smatra da biznis postoji da bi pruao proizvode i usluge kupcima, a ne da bi pruao zaposlenje radnicima i menaderima ili dividende akcionarima. Biznis, dakle, slui da bi zadovoljio potrebe kupaca. Ako nemate kupce, nemate ni biznis. Ali, to je onda sa profitom? U poslovnim kolama se obino ui da je zadatak menadera da, u dugom roku, maksimizira vrijednost za akcionare. Da li to onda znai maksimizaciju profita? Za poetak, ne treba mijeati ulogu menadmenta i ulogu biznisa. Zadatak menadmenta je da u dugom roku, maksimizira vrijednost za akcionare. Menaderi to ine kroz razumijevanje injenice da je zadatak biznisa da zadovolji potrebe kupaca. Da li to znai da profit nije bitan? Ne! Profit jeste bitan. Draker smatra da menaderi moraju uvijek, prilikom svake odluke i akcije, staviti ekonomski rezultat na prvo mjesto. Profit prema Drakeru, nije objanjenje, uzrok niti osnovni razlog poslovnog ponaanja i odluivanja, ve test njihove svrsishodnosti i opravdanosti.
76
7.4. Ciljevi organizacije, vizija i misija

Cilj je stanje koje pojedinac ili organizacija eli dostii. Harvi Meki (Harvey Mackay), osniva kompanije Meki Enveloup (Mackay Envelope) i autor biznis bestselera Plivati sa ajkulama, a da vas ivog ne pojedu (Swim With The Sharks Without Being Eaten Alive), je jednom prilikom rekao: San je samo san. Cilj je san, sa planom i rokom za izvrenje. Pisac Dozef Heler (Joseph Heller) je pokuao da objasni vezu izmeu menadmenta i ciljeva na sljedei nain - Stvari moraju da se dogaaju onako kako vi elite da se dogode. Bez menadmenta, bez intervencije organizovane snage volje, eljeni rezultat, jednostavno, ne moe da se postigne! Tri osnovne funkcije ciljeva organizacije su: 1. Usmjeravajua - Menaderi na osnovu ciljeva upravljaju organizacijom i usmjeravaju napore pojedinaca i grupa. 2. Motivirajua - Menaderi uz pomo ciljeva motiviu pojedince i grupe u obavljanju poslova. Jedan od najveih umjetnika u istoriji ovjeanstva, Mikelanelo (Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni), je smatrao da najvea opasnost za veinu ljudi nije da je cilj postavljen suvie visoko i da ga nikada nee dostii, ve da je postavljen suvie nisko i da e ga ostvariti. 3. Kontrolna - Ciljevi slue za kontrolu uspjenosti aktivnosti u organizaciji. Poslovni cilj je stanje i rezultat preduzea koje se eli dostii u zadatom vremenu, uz pomo odreenih aktivnosti i ulaganja. Osnovni ciljevi preduzea su: Opstanak - ouvanje preduzea. Rast - poveanje obima proizvodnje, poveanje obima prodaje, poveanje trinog uea i sl. Razvoj - uvoenje novog proizvoda, osvajanje novog trita, uvoenje nove tehnologije i sl. Da bi bili uspjeni, menaderi i zaposleni u cijeloj organizaciji moraju da tee istim optim i posebnim ciljevima. Kada se jasno odrede eljeni rezultati, postaje mnogo lake kretati se naprijed. U suprotnom, kada niko ne zna to preduzee nastoji da postigne, niko nema ideju sa kojim ciljem radi. Kao to kae stara pomorska izreka - Nema vjetra koji je povoljan za brod koji nema zacrtan kurs plovidbe. Organizacija na najbolji nain izraava svoje prioritete kroz iskazane opte i posebne ciljeve koji zajedno ine hijerarhiju ciljeva. Hijerarhija ciljeva jedne organizacije ukljuuje njenu viziju, misiju i strategijske ciljeve. Vizija je mentalna slika kojom se uvjerljivo i realistino predstavlja mogua i eljena budunost organizacije. Ona predstavlja vienje budunosti, prihvaeno vjerovanje i sistem vrijednosti ijim iskazivanjem menader eli da pridobije saradnike u pokretanju i realizaciji poslovanja. Vizija je poruka sa dovoljno emocionalne konotacije koja opisuje gdje preduzee treba da ide. vedski proizvoa namjetaja, IKEA, je kao svoju viziju postavio stvaranje boljeg ivota za veliki broj ljudi. Filips (Philips), holandski gigant u oblasti potroake elektronike, je svoju viziju formulisao na sljedei nain: U svijetu u kojem kompleksnost sve vie proima svakodnevni ivot, mi emo biti lideri u pruanju smisla i jednostavnosti ljudima.
77
Misija je razlog postojanja organizacije (raison d'tre) i predstavlja vrhunski cilj organizacije. Utvrivanje misije podrazumijeva traenje odgovora na pitanje: Koju djelatnost organizacija namjerava da obavlja?. Misija organizacije se izraava izjavom o misiji, u kojoj se navodi smisao organizacije zasnovan na njenoj filozofiji, kulturi, vrijednostima, ponaanju i sposobnostima. Draker smatra da bi izjava o misiji trebala da bude toliko kratka da moe da stane na prednjoj strani majice. Tako je recimo misija Gugla (Googlea), najveeg svjetskog pretraivaa interneta, da organizuje sve informacije na svijetu i da ih uini dostupnim i korisnim svima. Kada je poetkom XX vijeka Henri Ford (Henry Ford) poeo proizvodnju legendarnog automobila, Model T, formulisao je svoju misiju na sljedei nain: Napraviu automobil za narodne mase. Demokratizovau automobil. Kada zavrim, svako e moi da kupi automobil i skoro svi e ga imati. U ranim danima poslovanja, misija Majkrosofta (Microsofta), najvee softverske kompanije na svijetu, je bila: personalni kompjuter na svakom stolu i u svakoj kui. Misija Izviakog pokreta, neprofitne organizacije, je da promovie razvoj mladih ljudi kako bi postigli puni fiziki, intelektualni, socijalni i duhovni potencijal, kao pojedinci, odgovorni graani i kao lanovi svojih lokalnih, nacionalnih i meunarodnih zajednica. Strategija je ideja vodilja za ostvarenje jedinstvene pozicije na izabranom trinom segmentu. Sutina strategije je da se obezbijedi trajna konkurentska prednost, odnosno da se privremeni monopol na bazi inovacije pretvori u stalni monopol na bazi efektivne strategije. Strategija ima dva dijela - pripremu odluka (planska komponenta) i izvrenje odluka (akciona komponenta). Najee se kao opti strategijski ciljevi preduzea navode: Poveanje trine vrijednosti preduzea, Poveanje profitabilnosti, Poveanje prodaje, Poveanje trinog uea. Taktika i operativni plan predstavljaju razradu strategije, odnosno konkretan niz koraka koje treba preduzeti da bi se utvreni ciljevi ostvarili. esto se hijerarhija vizija - misija - strategija slikovito prikazuje na sljedei nain: Vizija je ono to moe biti. Misija je ono to elimo da bude. Strategija je kako to da postignemo. Jugopetrol AD Kotor Vizija Naa vizija je da budemo najbolje preduzee u Crnoj Gori, a to znai: Svi zaposleni se ponose svojim radom, Potroai nam daju prednost, Konkurencija i dobavljai nas potuju, U optinama i lokalnim zajednicama smo dobrodoli. Postavljenu viziju emo dostii stalnim i kontinuiranim poboljavanjem kvaliteta svojih proizvoda i usluga.
78
Misija
Osnovne obaveze i misija Jugopetrola su da pouzdano snabdijeva crnogorsko trite naftnim derivatima, istovremeno donosei bolje finansijske rezultate svojim akcionarima.
Strategija Na osnovni cilj je da poboljamo Jugopetrolove finansijske razultate. Ovaj cilj emo ostvariti tako to emo: Razvijati timski duh meu svim zaposlenima i njihovim ukljuivanjem u poslovne ciljeve preduzea, Usmjeravati panju na potroae, Osigurati da se sve aktivnosti koje obavljamo upoznaju sa izazovom najjae konkurencije, Uoavati i poboljavati nae kljuna radne obaveze, Dati veliki znaaj brizi o ivotnoj sredini i drugim pitanjima od javnog i Vladinog interesa.
7.5. Efektivnost i efikasnost

Efektivnost organizacije se vezuje za pravilan izbor ciljeva i predstavlja spoljnu karakteristiku organizacije. Rije je o prilagoavanju sistema okruenju. Efektivnost se prati i iskazuje na bazi stepena ostvarljivosti ciljeva organizacije. Efektivnost je kritina za uspjeh organizacije. Efikasnost organizacije je sposobnost da se, u ostvarivanju ciljeva, ulaganja svedu na najmanju moguu mjeru. Predstavlja unutranju odliku organizacije. Efikasnijom se smatra organizacija koja sa odreenim ulaganjima ostvaruje to vee uinke, odnosno, koja odreene uinke ostvaruje uz manja ulaganja. Efikasnost je bitna za uspjeh organizacije. Efikasnost je gorivo uspjeha, kao to se kae u reklami za avion Boing 787 (Boeing). Najslikovitiju definiciju ovih pojmova je dao Piter Draker: Efektivnost znai raditi prave stvari, a efikasnost znai raditi stvari na pravi nain. Zadatak menadera je da organizaciju koju vodi uini u isto vrijeme efektivnom i efikasnom, tj. da radi prave stvari na pravi nain. Visoka Proizvod koji kupci ele. Visoki trokovi proizvodnje. Efektivnost Proizvod koji kupci ele. Niski trokovi proizvodnje. Menader je radio prave stvari, na pravi nain.
Proizvod koji kupci ne ele. Visoki trokovi proizvodnje. Niska Niska
Proizvod koji kupci ne ele. Niski trokovi proizvodnje.
Visoka Efikasnost
79
7.6. Odnos preduzetnitva i menadmenta

Sada kada smo definisali i blie objasnili fenomen menadmenta, postavlja se pitanje kakav je odnos izmeu preduzetnitva i menadmenta. Navoenje razlika izmeu ova dva pojma, kao i preciziranje njihovih aktivnosti, je predmet brojnih nesuglasica u strunim krugovima koji se bave ovom problematikom. Jedna grupa teoretiara menadmenta naglaava da je jasno da preduzetnitvo nije isto to i menadment. Tako Nikolas Siropolis (Nicholas C. Siropolis) kae: Prvi zadatak menadera je da postigne dobro funkcionisanje preduzea. Menader uzima dobijene resurse - ljude i novac, maine i materijal - i orkestrira ih u proizvodnji. Za razliku od toga, prvi zadatak preduzetnika je da dovede do promjene svrhe.41 Neke od razlika izmeu preduzetnika i menadera koje se najee navode su date u sljedeoj tabeli.42 Preduzetnik Orijentisan je na korienje mogunosti Stvara nove vizije Stvara, kombinuje i mijenja resurse Stvara ideje Intenzivno koristi eksterne resurse Diskontinulean proces Neizvjesnost i promjene vidi kao ansu Odluke donose i na osnovu intuicije Ima sposobnost da sagleda globalnu sliku Usmjeren je na inovacije i njihovu komercijalizaciju Orijentisan je ka ciljevima i akciji Mijenja okruenje prema svojim potrebama Anticipira budue dogaaje Posjeduje izvorni autoritet Strategijsko razmiljanje Znanje i sposobnost Dinaminost Preuzima i tolerie rizik Bira strune i talentovane saradnike Stvara neposredne, interne, neformalne informacije Nagrauje ideje, znanje i timski rad Orijentisan je na uspjeh (rezultat) Podstie konfrontacije i razliita miljenja Menader Orijentisan je na rjeavanje problema Eksploatie bive uspjehe i slavu Optimilano koristi postojee resurse Realizuje ideje Koristi iskljuivo eksterne resurse Kontinuiran proces Neizvjesnost i promjene vidi kao prijetnju Odluke donosi iskljuivo na osnovu podataka Parcijalna, tekuim problemima ograniena slika Optimizator je postojeeg i usmjeren je na pravila i efikasnost Orijentisan je na izvravanje zadataka Prilgoava se okuenju Sprovodi procedure Posjeduje steeni autoritet Precizno planiranje Profesija Inertnost Izbjegava rizik Preferira prosjenost i zavisnost Preferira formalne informacije Nagrauje korektno izvoenje zadatka, kvantitet i poziciju Orijentisan je na proces Trai konformnost i izbjegava konflikte
Siropolis, Nicholas C. Menedment malog poduzea - vodi u poduzetnitvo. Zagreb, Gospodarska misao, Hrvatska obrtnika komora, Mate d.o.o., 2002 42 Kovaevi, Branko. Osnove poslovne ekonomije. Zagreb, Mikrorad, 2001 80
41
Neophodno je da preduzetnici, pored kreativnih sposobnosti, posjeduju i menaderska znanja i vjetine. Koristei ove dvije varijable, profesor preduzetnitva na Babson koledu43 (Babson College), Defri Timons (Jeffry A.Timmons), je napravio razliku izmeu inventora, promotera, menadera i preduzetnika:44 + Kreativnost i inovativnost Inventor Preduzetnik
Promoter
Menader
Menaderska znanja i vjetine +
Inventor se definie kao kreativni genije. Kao rezultat takve kreativnosti, raa se veliki broj ideja. Meutim, mnoge od tih ideja vjerovatno nikada nee biti komercijalizovane, jer njihov tvorac ima nedostatak menaderskih znanja koja su mu neophodna za realizaciju. Promoteri su skloni strategiji instant obogaivanja, na osnovu jednog uspjeno uraenog posla. Nedostaju im vea kreativnost i ozbiljnija menaderska znanja. Ne posjeduju viziju koja je bazirana na dugoronom ostvarenju poslovnog uspjeha. Zbog svega navedenog, promoteri nemaju analitinost koja je potrebna za dublje razumijevanje biznisa, kao i konceptualne vjetine neophodne da se biznis kojim se bave sagleda kao cjelina. Menaderi posjeduju veoma izraena menadment znanja i vjetine, ali su manje poznati po svojim kreativnim i inovativnim rjeenjima. Njihov osnovni cilj je efikasnost. Na inovativnosti se ne insistira, a u birokratskom okruenju je esto i nepoeljna. Preduzetnik je veoma sposoban menader koji posjeduje izuzetan nivo kreativnosti. Ove dvije karakteristike mu omoguavaju da idejno kreira, koncipira i lansira odreeni biznis, ali i da njime efikasno upravlja. Bob Grejsli (Bob Grasley), bivi profesor preduzetnitva na kanadskom Univerzitetu Vaterlo (University of Waterloo), je identifikovao etiri tipa poslovnih zadataka i njihovih izvrilaca, koji su potrebni za uspjeno funkcionisanje biznisa - inventor, inovator, menader i administrator.45 Kljune varijable koje doprinose pravljenju razlika izmeu pojedinih tipova zadataka su stepen kreativnosti i nivo rizika koji izvrioci preuzimaju na sebe.
Babson koled je privatna poslovna kola u Masausetsu (Massachusetts), koja je 12 godina za redom proglaavana za najbolju poslovnu kolu u oblasti preduzetnitva u redovnom godinjem izboru asopisa Ju Es Njuz end Vorld Riport (U.S. News & World Report) 44 Timmons, Jeffry A. New Venture Creation. Fourth Edition, Illinois, Homewood, 1999 45 De Jordy, Herve. On Your Own, Successful Entrepreneurship in the 90s. Toronto, McGraw Hill, Ryerson, 1990 81
43
Rizik
Inventor Inovator Menader Administrator
Kreativnost
Inventor stvara nove proizvode i procese i koristi resurse na potpuno novi ili usavren nain. U fokusu njegovog interesovanja je problem i nain njegovog rjeavanja. Inventori se najee karakteriu kao izuzetno istrajne osobe koje su spremne da ulau mnogo truda i vremena da bi doli do rjeenja odreenog problema. Inovator (preduzetnik) implementira nove metode izvrenja specifinih zadataka. On se koncentrie na potencijalnu poslovnu ansu i resurse koji se potrebni za njenu realizaciju. Inovator pokuava da komercijalizuje odreenu invenciju. Menader upravlja organizacijom. Njegov zadatak je da identifikuje kljune ciljeve organizacije i da formulie strategije za njihovo ostvarivanje. Dominantno je skoncentrisan na pitanja strategije i organizacione strukture. U zavisnosti od veliine i sloenosti organizacije, mogue je da u organizaciji postoje razliiti nivoi menadmenta, pri emu je svaki nivo odgovoran za obavljanje odreenih aktivnosti i menadment funkcija. Administrator nije ukljuen u proces formulisanja strategije, ve je njegov zadatak da primjenjuje utvrenu strategiju kako bi organizacija ostvarila postavljene ciljeve. Fokusiran je na izvrenje posla na to efikasniji nain. Administrator ima potpunu averziju prema riziku i preferira situacije u kojima ima unaprijed definisane zadatke koje treba da obavi. U stratekom pogledu, preduzetnici se prvenstveno fokusiraju na trine mogunosti. Meutim, u tome esto pretjeruju, pa nijesu u stanju da uoe trine prijetnje. Stalno traganje za novim poslovnim ansama esto podrazumijeva radikalne promjene u tehnologiji ili orijentaciju na potpuno novi trini segment. Preduzetnici su brzi u odluivanju, ali doneene odluke nijesu rezultat sistematskog prikupljanja podataka i njihove obrade. Za preduzetniko djelovanje je karakteristino uestalo sklapanje novih poslova. Preduzetnici, u principu, ne preispituju organizacione mogunosti realizacije brojnih poslova, pa su zbog toga veoma esta kanjenja u isporukama, a deava se i da kvalitet proizvoda nije na potrebnom nivou. Menaderska strateka orijentacija se u najveoj mjeri oslanja na kontrolu i racionalnu upotrebu resura sa kojima organizacija raspolae. Menaderi razvijaju sisteme praenja uinka na radnom mjestu i razrauju planove budueg djelovanja i poslovanja. Oni insistiraju na evolutivnim procesima koji se dugorono planiraju. Menadersko odluivanje je sistematizovano i ukljuuje dogovore sa razliitim subjektima. Rizik se nastoji smanjiti, pa se organizacioni resursi sistematski preispituju. Menaderske aktivnosti su, po pravilu,
82
isplanirane i podijeljene u nekoliko faza, od kojih se svaka posebno preispituje. Svaku od aktivnosti prati odgovarajue planiranje potrebnih sredstava. Preduzetniki duh treba da obezbijedi inovativnost organizacije, dok menaderske funkcije omoguavaju planski i kontinuirani rast organizacije. Preduzetnik individualistikim pristupom nije u stanju da osigura kontinuirani rast organizacije bez kriznih i haotinih situacija. Druga grupa teoretiara menadmenta istie da su preduzetnitvo i menadment pojmovi koji su neraskidivo povezani i meuzavisni. Piter Draker veoma slikovito objanjava ovu vezu:46 Znaajan napredak koji je ostvaren u teoriji i praksi menadmenta se ogleda u tome da oboje danas obuhvataju preduzetnitvo i inovaciju. Ovih dana se vodi lana bitka koja predstavlja menadment i preduzetnitvo kao neprijatelje, ako ne i kao meusobno iskljuive kategorije. To je isto kao kada bi se kazalo da su lijeva i desna ruka prilikom sviranja violine neprijatelji i da se meusobno iskljuuju. Obje su uvijek potrebne i to istovremeno. I obje moraju biti koordinisane i treba da rade zajedno. Bilo koja postojea organizacija, bez obzira da li je rije o preduzeu, bolnici, radnikom sindikatu ili crkvi, brzo propada ako ne unosi inovacije. Za razliku od toga, bilo koja nova organizacija, bez obzira da li je rije o preduzeu, bolnici, radnikom sindikatu ili crkvi, propada ako se njome ne upravlja. Neunoenje inovacija je jedini veliki razlog propasti postojeih organizacija. Ne znati kako upravljati je jedini ozbiljan razlog neuspjeha novih poduhvata.
7.7. Preduzetniki menadment

U prethodnim razmatranjima smo pokuali da predstavimo kljune elemente razlikovanja preduzetnika i menadera. Pri tome smo menadera posmatrali kao tradicionalnog administratora, kao naredbodavca, kao rukovodioca koji je navikao na rutinsko obavljanje zadataka. Teorija i praksa savremenog menadmenta sve vie govore o potrebi da tradicionalni menader ustupi mjesto menaderu-lideru, klasini naredbodavac kreatoru uslova za uspjean timski rad, a rukovodilac koji je sklon rutinskom obavljanju poslova - preduzetniki nastrojenim menaderima. Preduzetniki duh, inicijativa i kreativnost postaju kljuno obiljeje savremenog menadmenta. Preduzetnitvo i menadment se u modernom poslovnom svijetu nalaze u stalnoj interakciji i meusobnoj sprezi. Odatle proizilazi slinost pojmova preduzetnitvo i menadment koji se esto objedinjuju u jedinstveni pojam - preduzetniki menadment. Ovdje se ne radi o razdvajanju procesa menadmenta na dvije grupe zadataka, ve o specifinoj simbiozi preduzetnikog duha, menaderskih znanja i sposobnosti i liderske moi koja je neophodna za uspjeno voenje organizacije u dananjem globalizovanom svijetu. Ovakav menader prepoznaje poslovne anse u okruenju, adekvatno kombinuje resurse u cilju korienja ansi, a liderskim sposobnostima motivie zaposlene da svojim radom doprinesu dostizanju zajednikog cilja - ostvarivanju kljunih ciljeva organizacije.
46
Drucker, Peter. The New Realities. Rev Ed edition, Transaction Publishers, 2003 83
Preduzetniki menadment je usmjeren na stalni razvoj i promjene, stvaranje i korienje prilika za nove poslovne poduhvate, prihvatanje rizika u inoviranju poslovanja i poboljanju poslovne uspjenosti, kao i pronalaenju novih poslovnih potencijala i mogunosti. To znai da preduzetniki menadment razvija i primjenjuje strategiju stalnih promjena i inovacija, tj. da su inovacije i njihova brza komercijalizacija osnovni instrumenti ovog pristupa. Prema Drakeru, tri kljuna preduzetnika zadatka menadmenta su:47 postizanje uspjenosti u postojeem poslovanju, pronalaenje novih poslovnih potencijala, osiguravanje budunosti poslovanja. Razlika izmeu birokratskog i preduzetnikog pristupa menadmentu se moe najlake uoiti kroz odgovor na pitanje to pokree razmiljanje menadera. Da li menader zasniva svoje akcije na resursima koje posjeduje i trenutnoj organizacionoj strukturi ili na ansama koje postoje na tritu i nainima kako da ih iskoristi? Hauard Stivenson (Howard H. Stevenson), profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj koli (Harvard Business School) i jedan od najveih autoriteta u oblasti preduzetnitva na svijetu, je identifikovao redosljed strategijskih pitanja koja sebi postavljaju menader-birokrata i menader-preduzetnik:48 Menader-birokrata Kojim resursima raspolaem? Koja je odgovarajua organizaciona struktura? Kako mogu minimizirati uticaj drugih subjekata na moje poslovanje? Koju poslovnu ansu mogu iskoristiti? Menader-preduzetnik Koja poslovna ansa postoji na tritu? Kako da je iskoristim? Koji resursi su mi potrebni? Kako da ostvarim kontrolu nad njima? Koja je odgovarajua organizaciona struktura?
Kolakovi, Marko. Poduzetnitvo u ekonomiji znanja. Zagreb, Sinergija nakladnitvo d.o.o., 2006 Stevenson, Howard H. and David E. Gumpert. The Heart of Entrepreneurship. Harvard Business Review, Vol. 63, No. 2, pp. 85-94
48
47
84
1. Definiite menadment. 2. Odakle potreba za menadmentom u organizaciji? 3. Koji su osnovni zadaci menadmenta? 4. Da li je menadment umjetnost, zanat ili nauka? 5. Ukratko objasnite funkcije menadmenta. 6. Rangirajte prema znaaju funkcije menadmenta u malom preduzeu. 7. Objasnite menaderske uloge prema Henriju Mincbergu. 8. Koje su osnovne uloge ciljeva? 9. Navedite primjer strategijskog cilja za konkretno preduzee. 10. to je vizija organizacije? 11. Zato je vano da organizacija ima misiju? 12. Prokomentariite izjavu o misiji preduzea po izboru. 13. Zbog ega su efektivnost i efikasnost vani za menadment? 14. Navedite primjer preduzea koje je efektivno, ali nije efikasno. 15. Koje su razlike izmeu preduzetnika i menadera? 16. Definiete preduzetniki menadment. 17. Koji su kljuni zadaci preduzetnikog menadmenta? 18. Navedite primjer konkretnog menadera-preduzetnika i objasnite zato smatrate da navedena osoba nije menader-birokrata.
85
POGLAVLJE 8
IZBOR FORME VLASNITVA

Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete oblike vlasnitva preduzea, objasnite prednosti i nedostatke inokosnih preduzea, definiite pojam ugovora o partnerstvu, objasnite pojam i tipove partnerstva, opiete prednosti i nedostatke partnerstva, razumijete pojam, pednosti i nedostatke korporacije.
8. IZBOR FORME VLASNITVA
86
8. Izbor forme vlasnitva
8.1. Uvod
Zakonski okvir biznisa je potroaima/korisnicima usluga rijetko predmet zabrinutosti. Kad jedemo u restoranu, vjerovatno nas nije briga da li je restoran u vlasnitvu jedne osobe (inokosno preduzee sole proprietorships), da li ima dva ili vie vlasnika (partnerstvo) ili je u vlasnitvu mnotva akcionara (akcionarsko drutvo). Sve to, kao klijent elimo je dobra hrana! Kad kupujemo inostrano auto, vjerovatno nas nije briga to kompanija koja ga proizvodi ima formu vlasnitva ili organizacije koja nije zastupljena kod nas. Automobil kupujemo jer je kvalitetno napravljen ili mu je cijena povoljna ili pak odgovara naem stilu. Forma vlasnitva determinie nain funkcionisanja same organizacije, kako u pogledu poreskih obaveza preduzea tako i u pogledu kontrole njenih vlasnika. Zbog prethodno navedenog veoma vana odluka koja stoji pred sadanjim i buduim vlasnicima biznisa je svakako koju formu vlasnitva izabrati. Istorijski gledano postoje sljedei oblici preduzea: Inokosna (individualna preduzea); Partnerska preduzea (ortakluk); Korporacije (akcionarska drutva). Tabela: Razliite forme biznisa Oblik vlasnitva Vlasnitvo Oporezivanje Obaveza Korienje Pojedinci koji ele da na najjednostavniji nain pokrenu vlastiti biznis Najjednostavniji nain da dvije individue pokrenu zajedno biznis
Inokosno preduzee
Jedan vlasnik
Porez se obraunava na prihod vlasnika
Neograniena
Partnerstvo
Dva ili vie vlasnika
Porez se obraunava na prihode vlasnika
U nekim sluajevima ograniena
Korporacija
Odreeni broj akcionara
Korporacija i akcionari se oporezuju
Ograniena
Pravno lice sa akcionarima
8.2. Oblici preduzea u naim uslovima

Preduzee kao organizaciona cjelina predstavlja pravno lice koje obavlja ekonomsku djelatnost sa ciljem sticanja dobiti. Kao takva preduzea imaju imovinu, vlasnike i ciljeve. U zavisnosti od toga kakva je vlasnika i imovinska struktura, preduzea se mogu podijeliti u nekoliko osnovnih vrsta.
87
Prvi oblik preduzea, ujedno i najjednostavniji, jeste inokosno preduzee. Ovo preduzee se nalazi u vlasnitvu jedne osobe, vlasnik samostalno donosi sve odluke vezane za poslovanje i takoe prisvaja svu dobit ostvarenu poslovanjem preduzea. Obino se radi o malim preduzeima koja se formiraju u sklopu nekoliko djelatnosti. Glavni nedostatak ovakvog tipa preduzea jeste nemogunost obezbjeenja veeg iznosa kapitala Kao sljedei pojavni oblik pravnog okvira preduzea javlja se ortako preduzee. Obino se radi o manjim, tzv. porodinim preduzeima, sa dva ili vie vlasnika. Ulozi vlasnika ne moraju biti jednaki, kako kvalitativno tako i kvantitativno. Naime, kao ulog prilikom osnivanja ortakog preduzea mogu se javiti novac, imovina, stvari i prava koja su preraunata i ija je vrijednost iskazana u novcu. Sve odluke vezane za upravljanje preduzeem se donose saglasno, a ostvarena dobit ili gubitak se solidarno raspodjeljuju u zavisnosti od visine uea u osnivakom kapitalu. Ovakva forma preduzea podrazumjeva i visok stepen povjerenja meu ortacima. Komanditno drutvo (KD) predstavlja prelaznu formu od drutva lica ka drutvu kapitala. U ovom preduzeu jedni vlasnici odgovaraju za poslovne rezultate iskljuivo do visine uloga unijetog u preduzee, oni se nazivaju komanditorima. S druge strane, postoje komplementari koji za poslovanje odgovaraju neogranieno, tj. svojom cjelokupnom imovinom. Drutvo sa ogranienom odgovornou (DOO) spada u okvir drutva kapitala, gdje lanovi drutva objedinjuju svoje uloge u osnivaki kapital, koji ujedno ini i garantnu supstancu za poslovanje preduzea. Drutvo ima svoj Statut u kojem se definie predmet poslovanja, visina uloga (pojedinanog i ukupnog), nain donoenja odluka, organi upravljanja, podjela dobitka ili gubitka, trajanje i prestanak drutva. Na kraju kao najkompleksniji oblik preduzea imamo akcionarsko drutvo (AD) u kojem postoji veliki broj akcionara, od nekoliko desetina pa ak do nekoliko stotina hiljada akcionara. Najvee svjetske korporacije su organizovane i posluju u okviru ove pravne forme. Vlasnici akcija su lanovi Skuptine akcionara koja donosi najbitnije odluke vezane za poslovanje preduzea. Skuptina akcionara bira i razrjeava Upravni odbor, koji je organ upravljanja. Izvrnu ulogu u ovakvom preduzeu ima Direktor.
8.3. Samostalno vlasnitvo (inokosno preduzee)

Ovaj tip organizacije biznisa je istorijski najstariji i najjednostavniji oblik organizacije biznisa. Inokosno preduzee je u vlasnitvu jedne osobe koja i upravlja istim. Ovaj oblik organizovanja biznisa je najei u SADu. Ova forma vlasnitva najvie odgovara malim restoranima, frizerskim salonima, cvjearama tj. najjednostavnijim biznisima. Praksa nam govori da je ovaj oblik organizacije biznisa najzastupljeniji u dijelu pruanja razliitih vrsta usluga u odnosu na proizvodnju koja obino zahtijeva vee iznose kapitala koji nijesu dostupni malom biznisu. Po amerikim standardima inokosna preduzea su preduzea koja ne zapoljavaju vie od pedesetak zaposlenih. Trenutno u SAD-u postoji vie od 18 miliona inokosnih preduzea, ali ona ine svega 4% ukupnog prometa ili 15% ukupnog prihoda.
88
10%4%
15%
8%
19% 85% 66% 72%
20%
Prodaja (u bilionima) Ukupna prodaja Korporacije
Neto dohodak (u bilionima) Ukupan profit Inokosna preduzee
Broj Broj preduzea Partnerstva
Komparacija uea razliitih formi vlasnitva u ukupnom broju, prihodu i profitu
8.3.1. Prednosti inokosnog preduzea Ovaka tip biznisa je generalno pod upravom vlasnika samog biznisa. Zbog jednostavne strukture vlasnik, menader moe jednostavno i brzo donositi odluke. Ovo je samo jedna od prednosti ovakvog oblika organizovanja biznisa. Mali trokovi i jednostavnost organizovanja - Formiranje inokosnog preduzea je jednostavno i ne zahtijeva vee finansijske izdatke. U nekim zemljama da bi osnovali novi biznis potrebno je da u lokalnim novinama objavite osnivanje biznisa. Ostali oblici biznisa ove forme vlasnitva kao to su fizerski saloni ili restorani mogu zahtijevati odreene dozvole od lokalnih organa vlasti, zbog prirode samog biznisa. Trokovi osnivanja ovakvog biznisa u SAD se kreu od 25$ do 100 $. U ovom sluaju vlasniku biznisa nije potreban advokat da mu pomogne oko osnivanja preduzea i papirologija je jednostavna do te mjere da je sam vlasnik moe ispratiti. Naravno, vlasnik ovakvog biznisa mora nai odgovarajuu lokaciju za obavljanje svoga biznisa. U nekim sluajevima biznis se odvija u vlastitoj garai ili sobi koja je pretvorena u radni prostor ili kancelariju. U praksi postoje primjeri preduzetnika koji su svoj posao otpoinjali kod svoje kue u garai ili sobi da bi u buduem periodu postali velike korporacije sa milionskim obrtima. Neki od najupeatljivijih primjera su Gugl (Google), Volt Dizni (Walt Disney), Del (Dell), Ibej (eBay), Hjulit Pakard (Hewlett-Packard), Epl (Apple)... Kao to se moe vidjeti rije je o svjetski poznatim kompanijama. Mnogi individualni prodavci trebaju samo lap-top koji im omoguava da i u pokretu obavljaju svoju djelatnost. Razvoj informacione tehnologije i web sajtova omoguava vlasnicima malih biznisa da svoju djelatnost predstavljaju irokom krugu potroaa. Tajnost - Inokosna preduzea omoguavaju najvei stepen tajnosti. Vlasnik ovakvog biznisa, za razliku od partnera ili akcionara, ne mora javno da govori o planovima poslovanja biznisa i na taj nain smanjuju anse da konkurencija doe do njihovih tajni. Distribucija i korienje profita - Sav profit pripada samom vlasniku biznisa. On ili ona ne dijele profit sa partnerima ili akcionarima. Vlasnik odluuje kako da
89
koristi profit za ekspanziju biznisa, za poveanje plata, za kupovinu zaliha ili za pronalazak novog kupca. Fleksibilnost i kontrola biznisa - Vlasnik u biznisu ovakvog tipa ima potpunu kontrolu na istim i moe donositi odluke na licu mjesta bez iijeg odobravanja. Ova sloboda omoguava vlasniku biznisa da brzo odgovori na izazove konkurencije ili promjene u ekonomiji. Regulacija od strane vlasti - Ovakva vrsta organizacije biznisa je liberalno regulisana od strane vlasti. Mnoge regulative lokalne, na nivou drave se primjenjuju samo na vee biznise, dok se propisi vezani za akcije i sl. primjenjuju samo na korporacije. tj akcionarska drutva. Ali, bez obzira na predhodno ova forma organizovanja biznisa tj. vlasnici ovakvog biznisa moraju da potuju pravnu regulativu koja se na njih odnosi. Oporezivanje - Prihodi iz ovako organizovanog biznisa smatraju se prihodima samog vlasnika i kao takvi se oporezuju. Vlasnik plaa jedan porez na prihod. Povlaenje iz biznisa - Inokosno preduzee se lako se zatvara. Nijesu potrebna usaglaavanja sa partnerima ili akcionarima. Jedina zakonska prepreka je da svi zajmovi moraju biti otplaeni.
8.3.2. Nedostaci inokosnog preduzea Ono to individua posmatra kao prednost za drugu moe biti nedostatak. Ciljevi i kvaliteti vlasnika u ovakvoj formi bizinisa su odluujui faktori. Za profitabilne biznise koje vode sposobni vlasnici naredni faktori ne predstavljaju nikakave probleme. S druge strane, vlasnici inokosnih preduzea startuju sa veoma malo menaderskog iskustva i malo novca, tako da se mogu susresti sa izvjesnim problemima. Neograniena odgovornost - Vlasnici ovakvog biznisa imaju neogranienu odgovornost odgovorni su za sve dugove biznisa. Drugim rijeima, ako biznis ne generie dovoljno prihoda da se isplate kreditori, vlasnik moe biti primoran da koristi linu imovinu, kao to je auto ili kua, da otplati dugove iz biznisa. Neke drave regulisale su ovo pitanje na taj nain to su donijele propise da se vlasniku ne moe oduzimati vlastita imovina kao to je kua i pokustvo u sluaju bankrotstva biznisa. Ogranieni izvori finansiranja - Meu veoma ograniene izvore finansiranja biznisa vlasnika inokosnog preduzea spadaju banke, prijatelji, porodica, dravne institucije i lina sredstva. Vlasnikovo lino imovinsko stanje odreuje kreditni bonitet biznisa. Takoe, vlasnici ovakvog biznisa moraju plaati vee kamatne stope na sredstva pozajmljena iz banaka u odnosu na korporacije, jer ih banke smatraju generalno rizinijom grupom klijenata. esto jedini nain da vlasnik doe do sredstava za biznis je da kao sredstvo obezbjeenja zajma ponudi vlastiti auto, kuu ili sl. i u tom sluaju u opciji propadanja biznisa vlasnik gubi i biznis i sopstvenu imovinu.
90
Ograniene vjetine - Vlasnik inokosnog preduzea mora biti sposoban da pokrije mnoga podruja kao to su menadment, marketing, finansije, raunovodstvo i slino. Vlasnici se mogu za pomo obratiti i specijalizovanim raunovoama ili drugim potrebnim strunjacima. Muziari, na primjer, imaju menadere koji im omoavaju da svoje vjetine razviju u biznis. Na vlasniku je biznisa da sam donese odluku o tome koje e oblasti sam pokriti, a za koje e se obratiti za strunu pomo. Nedostatak kontinuiteta - ivotni ciklus inokosnog preduzea se vee za ivotni ciklus vlasnika i njegove sposobnosti da radi. Ozbiljna bolest vlasnika moe rezultirati propau biznisa ako se ne nae kompetentna zamjena. Nedostatak kvalifikovane radne snage - Veoma je teko vlasniku ovakvog biznisa da se po pitanju kvaliteta i primamljivosti radnih mjesta takmii sa velikim korporacijama iz razloga to oni nemaju mogunost pruanja beneficija zaposlenima kao to imaju korporacije (zbog visokog profita korporacija). Ono to je na ovom mjestu vano napomenuti je da u ovoj formi biznisa ima veoma malo mjesta za napredovanje, te se i iz tog razloga vlasnici susrijeu sa problemom privlaenja kvalifikovane radne snage. Oporezivanje - Iako smo u dijelu prednosti organizacije biznisa na ovakav nain kao prednost istakli oporezivanje, ovaj faktor moe se pokazati i kao nedostatak. U nekim sluajevima vlasnik inokosnog preduzea moe plaati veu marginalnu poresku stopu u odnosu na male korporacije (u zavisnosti od veliine prihoda).
8.4. Partnerstvo
Jedan od naina da se minimiziraju nedostaci inokosnog preduzea-individualnog preduzetnitva i da se maksimiziraju njegove prednosti je da postoji vie od jednog vlasnika. Veina zemalja ima zakonsku regulativu koja obrauje ovaj vid obavljanja djelatnosti. Ova zakonska regulativa, partnerstvo definie kao asocijaciju dvije ili vie osoba koje obavljaju biznis kao suvlasnici, a sve u cilju stvaranja profita. Partnerstvo, kao oblik organizovanja posla se najmanje koristi u SAD sa ueem od samo 8%. tavie, partnerstvo kao oblik obavljanja biznisa generie svega 10% ukupnih prodaja odnosno 19 prihoda. Partnerstvo je obino vee u odnosu na samostalno preduzetnitvo, ali manje u odnosu na korporacije.
8.4.1. Tipovi partnerstva Postoje dva bazina tipa partnerstva: generalno partnerstvo i ogranieno partnerstvo. Generalno partnerstvo podrazumijeva kompletnu podijelu u upravljanju biznisom. U generalnom partnerstvu svaki parter ima neogranienu odgovornost za dugove iz biznisa. Ogranieno partnerstvo ima najmanje jednog generalnog partnera, koji ima neogranienu odgovornost, i najmanje jednog ogranienog partnera, ija obaveza je ograniena do iznosa njegove ili njene investicije u biznis. Ogranieno partnerstvo je povoljno za rizine poslovne poduhvate gdje postoji vea vjerovatnoa za gubitkom. Generalni partner je spreman na rizikuje svu imovinu; ogranieni ili limitirani partner rizikuje samo svoje ulaganje u biznis. Limitirani partneri ne uestvuju u postupku upravljanja biznisom, ali uestvuju u diobi
91
profita, u skladu sa ugovorom o partnerstvu. Obino generalni partner dobija vei dio profita, nakon to se limitiranom partneru povrati inicijalno ulaganje.
8.4.2. Ugovor o partnerstvu Ugovor o partnerstvu je dokument na osnovu kojeg partneri reguliu meusobne odnose. U veini drava ovaj Ugovor je obavezan ali i u sluajevima gdje se na njemu ne insistira, radi lakeg regulisanja obaveza izmeu partnera poeljno ga je imati. U pojedinim lanovima Ugovora o partnerstvu obino su navedene pojedinane stavke koje partneri ulau u biznis, precizira se dunost i obaveza svakog partnera u upravljanju biznisom, odreuje se kako e profit odnosno gubici biti podijeljeni izmeu partnera i definie se na koji nain partner moe napustiti biznis kao i ostale vane pojedinosti. Bitni elementi koje treba da sadri ugovor o partnerstvu su: ime, svrha i lokacija partnerstva, duina trajanja ugovora, prava i obaveze svakog partnera, karakter partnera (ogranieni ili generalni), nivo uloga svakog partnera, podjela profita i gubitaka, plata svakog partnera, kako je svakom partneru omogueno da se povue, prodaja udjela u partnerstvu, arbitraa u sluaju nesporazuma, zahtijevane i zabranjene aktivnosti, odsutnost i nesposobnost partnera, restriktivni sporazumi i prodaja i kupovina ugovora.
8.4.3. Prednosti partnerstva Advokatske kancelarije, raunovodstvene agencije i investiciona preduzea koja broje po nekoliko hiljada partnera imaju ugovore o partnerstvu koji su prilino komplikovani u poreenju sa ugovorom u sluaju dva ili tri partnera. Prednosti se razmatraju u odnosu na druge forme organizacije biznisa i ne odnose se na samo konkretno partnerstvo. Lakoa organizacije - Pokretanje partnerstva zahtijeva malo vie od potpisivanja ugovora o partnerstvu. Nema komplikovanih zakonskih procedura. Dostupnost kapitala i kredita - Kad biznis ima nekoliko partnera, postoji prednost kombinacije vjetina i znanja partnera kao i postojanje udruenih finansijskih sredstava. Partnerstva su po obimu vea od inokosnih preduzea i za to imaju vei i bolji kreditni bonitet. Kombinacija vjetina i znanja partnera - Partneri u partnerstvu imaju razliita znanja i vjetine i izbjegavaju konfuziju specijalizovavi se za pojedine oblasti: marketing, proizvodnja, raunovodstvo ili neke druge usluge. Razliita znanja i vjetine partnera omoguavaju da partnerstvo bude voeno od profesionalnog menadmenta tj. grupe kvalifikovanih ljudi u odnosu na samostalno preduzetnitvo gdje imamo jednog vlasnika koji upravlja biznisom. Partnerstva koja su orjentisana na usluge kao to je pravo, finansijsko planiranje, i raunovodstvo moe privui klijente jer isti mogu smatrati da su usluge pruene od strane grupe kvalifikovanih ljudi na mnogo veem nivou, kad je u pitanju sam kvalitet usluge. Donoenje odluka - Manja partnerska preduzea mogu bre odreagovati na promjene u okolini u odnosu na velika partnerstva ili korporacije. Ovakvo brzo
92
reagovanje omogueno je injenicom da su partneri ukljueni u svakodnevne operacije u biznisu i da mogu brzo donijeti odluke i zakljuke. Kontrola od strane regulatornih tijela - Kao i inokosno preduzee partnerstvo ima samo nekoliko regulatornih tijela koje ih kontroliu u odnosu na korporacije kod kojih to nije sluaj. Partnerstvo ne mora da alje svoje finansijske izvjetaje dravnim agencijama ili da dostavlja kvartalne izvjetaje na adresu nekoliko hiljada vlasnika. Bez obzira na predhodno partnerstva imaju obavezu da posluju u skladu sa zakonskim normama koje tretiraju industriju u kojoj rade.
8.4.4. Nedostaci partnerstva Partnerstvo moe imati dosta prednosti u odnosu na korporacije i samostalne preduzetnike, ali ima i neke nedostatke. Ogranieni-limitirani partneri nemaju pravo upravljanja biznisom i oni e snositi najvei dio rizika kada je u pitanju poslovanje partnerstva, dok e generalni partneri imati vei dio kada su benefiti iz poslovanja u pitanju. Kadkada, moe doi do promjene gledanja i ciljeva jednog partnera ali ne i ostalih, naroito kada su partneri multinacionalne organizacije. Ovakva situacija moe izazvati nesporazume meu partnerima, jer nijesu zadovoljne sve strane. U ovakvim situacijama moe doi ak i do prestanka postojanja partnerstva. Osnovni nedostaci partnerstva su: Neograniena odgovornost - U generalnom partnerstvu partneri imaju neogranienu odgovornost za dugove iz biznisa, isto kao i vlasnik inokosnog preduzea samostalni preduzetnik. Ova neograniena odgovornost moe biti ozbiljan nedostatak ako je jedan partner finansijski jai od drugoga. Potencijalni partner mora da provjeri da li ostali imaju priblinu finansijsku snagu da podre partnerstvo u periodu kad ne ide najbolje. Ovaj nedostatak se ne odnosi na ograniene partnere koji rizikuju samo iznos koji su uloili. Poslovna odgovornost - Svi partneri su odgovorni za preduzete akcije u biznisu. Loa odluka jednog partnera moe da izloi opasnosti resurse drugih partnera. Lini razlozi, kao to je razvod, mogu da eliminiu znaajan dio resursa jednog od partnera i da oslabi finansijsku strukturu itavog partnerstva. ivot partnera - Partnerstvo se zavrava u sluaju smrti ili povlaenja partnera. U sluaju partnerstva sa dva partnera, ako se jedan partner povue, obaveze preduzea e biti isplaene i preostala sredstva e biti podijeljena partnerima. Oigledno je da se partner koji eli da nastavi posao u ozbiljnom problemu. Obavljanje posla moe postati nemogue, finansijka sredstva e biti redukovana i vjetine i znanja partnera koji se povlai e biti izgubljena. Preostali partner e morati da nae novog partnera ili da reorganizuje biznis. U velikim partnerstvima u samom Ugovoru o partnerstvu moe se garantovati njegovo kontinuirano poslovanje. U tom sluaju ovaj rizik je minimalan. Prodavanje udjela jednog od partnera ima isti uticaj kao i eventualna smrt ili povlaenje jednog od njih. Veoma je teko odrediti pravu vrijednost biznisa jednog od partnera jer ne postoje javne informacije kao kod korporacija. Koliko vrijedi jedna advokatska kancelarija? Odreivanje fer vrijednosti oko koje e se sloiti svi partneri nije jednostavno. prodavanje udjela jednog od partnera je lake ako je u Ugovoru o partnerstvu preciziran nain vrednovanja pojedinanih udjela.
93
Distribucija profita - Profit koji se ostvari u partnerstvu se distribuira u skladu sa proporcijama definisanim u ugovoru o partnerstvu. Ovo moe biti nedostatak ako raspodjela profta ne odslikava trud svakog partnera. Ovaj nedostatak moete osjetiti dok radite na projektu kao studenti: Moete uloiti znatno vei trud od ostalih ali svi studenti u grupi dobijaju nagradu na osnovu vaeg truda. Nezadovoljstvo distribucijom profita moe prouzrokovati tenziju meu partnerima, i nezadovoljni partneri mogu imati negativan uticaj na profitailnost biznisa. Ogranieni izvori finansiranja - Izvori finansiranja u partnerstvu su ogranieni. Zbog nepostojanja javno objavljenih podataka potencijalni partneri ne znaju nita o vrijednosti biznisa. ta vie, iz razloga nemogunosti kupovine i prodaje udjela partnera na tritu, potencijalni vlasnici mogu biti nespremni da svoj novac lau u sredstva partnerstva koja se ne mogu u kraem roku unoviti. Akumulacija kapitala za investiranje u biznis koji zahtijeva velika ulaganja u objekte i opremu moe biti veoma teka. Partnerstva plaaju vee kamatne stope na kredite u odosu na korporacije jer se generalno smatraju rizinijim subjektima.
8.5. Akcionarsko drutvo

Akcionarsko drutvo je pravno lice ija su sredstva i obaveze odvojene od imovine i obaveza vlasnika. Kao pravno lice korporacija ima mnoga prava, dunosti i mogunosti koje ima jedno lice (kao to je pravo kupovine, dranja i prodaje imovine). Korporacije mogu sklapati ugovore sa drugim pravnim i fizikim licima, mogu tuiti i biti tuene na sudu. Na korporacije otpada 85% ukupnih prodaja u SAD i 66% prihoda. Tako, veina dolara koje potroe graani SADa ide akcionarskim drutvima. Korporacije su obino u vlasnitvu mnotva individualaca koji posjeduju akcije. Akcionari svojie HOV mogu da kupe, prodaju, daju ili primaju kao poklone ili pak da ih nasljeuju. Kao vlasnici akcionari imaju pravo na sva sredstva koja ostaju nakon izmirenja obaveza korporacije. Jedan dio profita moe biti distribuiran u formi gotovinskih isplata akcionarima dividendi. Na primjer, ako korporacija ostvari 100 miliona dolara neto profita i odlui da 40 miliona dolara isplati kroz dividendu to znai da e akcionari dobiti 40% neto profita.
8.5.1. Anatomija akcionarskog drutva Odbor direktora - Odbor direktora (bord direktora) bira Skuptina akcionara korporacije u cilju voenja poslovne politike korporacije i ostvarivanja dugoronih ciljeva. Na Bordu je da obezbijedi da se ciljevi ostvaruju u skladu sa zacrtanim planovima. lanovi Borda su zakonski odgovorni za loe voenje korporacije. Jedna od osnovnih dunosti Borda direktora korporacije je da zaposle ljude u kompaniji koji e efikasno obavljati svoj posao. Ovdje se prije svega misli na izvrnog direktora i ostale lanove menadmenta korporacije. lanovi Borda mogu biti zaposleni u kompaniji ili ljudi van kompanije. lanovi Borda iz kompanije su obino menaderi zadueni za funkcionisanje pojedinih sektora u korporaciji. Eksterni lanovi Borda su obino menaderi iz drugih kompanija, advokati, bankari, pa ak nerijetko i profesori. lanovi Borda se danas obino biraju na osnovu njihove strunosti i sposobnosti da uestvuju u donoenju strategijskih odluka za korporaciju. Eksterni lanovi omoguavaju da
94
se povea objektivnost monitoring funkcije jer nemaju prisne odnose sa drugim zaposlenim u kompaniji. Mnogi od skandala koji se u proteklim godinama veu za korporacije mogli su se izbjei da su lanovi Borda bili kvalifikovaniji, kompetentniji i objektivniji ljudi. Vlasnitvo nad akcijama - Korporacije mogu izdavati dvije vrste akcija obine i preferencijalne. Vlasnici preferencijalnih akcija su specijalna vrsta vlasnika jer oni obino nemaju pravo upravljanja korporacijom ali imaju prvenstvo u ispali dividende. Ostali akcionari ne primaju dividendu dok se ne isplate vlasnici preferencijalnih akcija. Dividende koje se isplauju na preferencijalne akcije su obino fiksni procenat u odnosu na nominalnu vrijednost akcije. Na primjer, ako je nominalna vrijednost akcije 100 , a dividenda na preferencijalne akcije 7,5% to znai da e vlasnik jedne preferencijalne akcije dobiti 7,5 dividende. Dividende se u SAD obino isplauju kvartalno. Obino preferencjalne akcije nose pravo akumulirane dividende. To znai da ako kompanija jedne godine ne isplati dividendu na preferencijalne akcije vlasnik ima pravo naredne godine na akumuliranu dividendu. Ovako akumulirana dividenda ima prvenstvo u isplati u odnosu na dividendu po osnovu obinih akcija. Sa druge strane vlasnici obinih akcija nemaju mogunost povlaenog poloaja u raspodjeli dividendi, ali imaju pravo da aktivno uestvuju u voenju poslovne politike korporacije. Akcije u njihovom vlasnitvu im omoguavaju da glasaju za lanove Borda direktora i da donose druge vane odluke na Skuptini akcionara preduzea. To im omoguuje da na aktivan nain odluuju o tome kako e korporacija poslovati. Dividenda na obine akcije varira u zavisnosti od profitabilnosti same korporacije, dok neke korporacije ne isplauju dividendu uopte ve je reinvestiraju u biznis. Vlasnici obinih akcija imaju jo jednu prednost u odnosu na vlasnike preferencijalnih akcija. Kada korporacija odlui da proda dodatnu emisiju obinih akcija, vlasnici obinih akcija imaju pravo pree kupovine tih akcija. Ovo pravo je vano jer omoguava akcionarima da odre svoju poziciju.
8.5.2. Prednosti akcionarskog drutva Zbog toga to se akcionarsko drutvo smatra pravnim licem ovaj oblik organizovanja ima nekoliko specifinih prednosti u odnosu na druge forme biznisa. Najvea prednost je ograniena odgovornost vlasnika akcija. Ograniena odgovornost - Iz razloga to su sredstva i obaveze korporacija odvojena od vlasnika akcija, akcionari ne snose odgovornost za dugove korporacije, ukoliko ona bankrotira. Odgovornost je limitirana do iznosa njihovog uloga u akcije korporacije. Takoe, kreditor moe tuiti korporaciju zbog neizmirenja obaveza, to moe dovesti i do bankrotstva, ali ne moe natjerati da akcionari plaaju dugove korporacije iz vlastitih sredstava. Lakoa prenosa vlasnitva - Akcionari mogu prodati ili trgovati akcijama sa drugim ljudima bez uticaja na korporaciju i to mogu raditi bez traenja saglasnosti ostalih akcionara. Transfer vlasnitva ne utie na dnevno ili dugorono poslovanje korporacije.
95
Kontinuitet - Korporacija se ne osniva na odreen rok i smrt nekog od akcionara ili njegovo povlaenje ne utie na poslovanje korporacije. Korporacija postoji do momenta njenog bankrotstva. Do bankrotstva korporacija dolazi zbog njene nemogunosti da ostvaruje profit. Eksterni izvori finansiranja - Od svih oblika organizovanja biznisa, korporacije najlake dolaze do eksternih izvora finansiranja. U sluaju da korporacija treba novana sredstva ona jednostavno moe izvriti dodatnu emisiju akcija ili obveznica i ponuditi ih irokom krugu potencijalnih investitora u i van zemlje. Potencijal za ekspanziju - Iz razloga to korporacije lako mogu nai sredstva za finansiranje one imaju veliki potencijal i lako izvre ekspanziji na nacionalna i internacionalna trita.
8.5.3. Nedostaci akcionarskog drutva Kao nedostaci akcionarskog drutva, najee se navode: Dvostruko oporezivanje - Kao pravno lice korporacija mora platiti porez na svoj profit. Kada se profit nakon oporezivanja isplauje akcionarima kroz dividendu, dividenda se oporezuje kao lini prihod vlasnika. Na taj nain se vri dvostruko oporezivanje dividende. Ovaj problem nemaju druge forme vlasnitva. Konstituisanje korporacije - Kontituisanje korporacije moe biti skupo. Potrebno je javno objavljivanje i plaanje razliitih taksi. Objelodanjivanje informacija - Korporacije moraju obezbijediti informacije za svoje vlasnike, obino kroz godinji izvjetaj. Godinji izvjetaj sadri finansijske informacije o profitu korporacije, prodajama, sredstvima i opremi, dugovima kao i opis funkcionisanja korporacije, proizvodima i planovima za budunost. Korporacije, pored toga, moraju davati izvjetaje Komisiji za hartije od vrijednosti i drugim dravnim agencijama. to je vea korporacija to se trai vie informacija i po strukturi i po kraim vremenskim intervalima. Razdvojenost vlasnike funkcije od funkcije zaposlenog u korporaciji - Mnogi zaposleni nijesu akcionari u korporacijama u kojima rade. Ova razdvojenost funkcija moe da dovede do toga da zaposleni smatraju da od njihovog rada korist imaju samo vlasnici. Zaposleni koji nijesu akcionari obino ne brinu kako e sebe ugraditi u imid korporacije i moda ne shvataju vanost ostvarenja profita za zdravlje korporacije. Ako su ljudi iz menadmenta u isto vrijeme i akcionari, a zaposleni nijesu, njihovi odnosi se komplikuju i mogu zapasti u potekoe. Bitno je napomenuti da se ova situacija mijenja jer veima korporacija pravi planove za zaposlene po kojima im dodjeljuje akcije. Na osnovu ovakvih planova formira se dobar partnerski odnos izmeu zaposlenog i poslodavca to moe uticati na poveanje produktivnosti jer se na taj nain motiviu zaposleni da bolje rade (ostvaruju dividendu pored uobiajene plate).
96
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Nabrojite forme vlasnitva preduzea. Navedite prednosti i nedostatke inokosnog preduzea. Koje su osnovne karakteristike partnerstva? Definiite sadraj ugovora o partnerstvu. Objasnite prednosti i nedostatke partnerstva? ta je korporacija? Objasnite anatomiju korporacije. Koja prava proizilaze iz obinih i preferencijalnih akcija? Navedite prednosti i nedostatke korporacije.
97
POGLAVLJE 9
MODELI FINANSIRANJA BIZNISA

Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete principe uspjenog finansiranja biznisa, objasnite vrste kapitala, opiete vlasnike i dunike izvore kapitala, diskutujete o prednostima i nedostacima razliitih izvora kapitala. identifikujete bankarske i nebankarske izvore dunikog kapitala.
9. MODELI FINANSIRANJA BIZNISA
98
9. Modeli finansiranja biznisa
9.1. Uvod
Svakako, jedan od osnovnih problema sa kojim se susrijeu preduzetnici jeste pronalaenje kvalitetnih izvora sredstava za finansiranje biznisa. Taj problem je naroito izraen kod start up biznisa zbog nivoa rizika sa kojim se povezuje otpoinjanje nekog biznisa. Cilj ovog poglavlja jeste da uputi na potencijalne izvore finansiranja biznisa i da ukae na osnovne karakteristike pojedinih izvora. Ne treba posebno napominjati da je pronalazak sredstava za finansiranje biznisa veoma delikatan i dugoroan zadatak. Kada trae kvalitetne izvore finansiranja, preduzetnici treba da upamte sljedee tajne uspjenog finansiranja: Izbor pravih izvora kapitala za biznis moe biti podjednako vana odluka kao i izbor prave forme vlasnitva ili lokacije. Rije je o odluci koja e uticati na kompaniju tokom itavog ivotnog vijeka, tako da preduzetnici moraju dobro da odmjere sve svoje opcije prije nego to se odlue za konkretne izvore finansiranja. Jedan finansijski analitiar je rekao da je veoma vano da se potrebe za kapitalom kompanije u to veoj mjeri podudaraju sa izvorima kapitala. to je stepen podudarnosti vei to e kompanija biti uspjenija. Novac je tu negdje klju uspjeha je znati gdje ga traiti. Preduzetnici moraju uraditi svoj domai zadatak prije nego to krenu u potragu za kapitalom. Razumijevanje koji je izvor finansijskih sredstava najbolji za pojedine faze rasta i razvoja kompanije i poznavanje i uenje o izvorima finansiranja moe biti kljuno za uspjeh. Prikupljanje sredstava zahtijeva vrijeme i napor. Ponekad su preduzetnici iznenaeni nivoom energije koju je potrebno uloiti da bi se njihov rastui biznis nahranio novcem. Veliki broj prezentacija potencijalnim investitorima moe da ukrade vrijeme potrebno za upravljanje rastuom kompanijom. Preduzetnici u ovoj fazi shvate da je prikupljanje sredstava kontinuirana aktivnost. Prikupljanje sredstava je maraton, a ne sprint. Kreativnost je vana u izboru izvora finansiranja. Neki tradicionalni izvori finansiranja danas igraju manju ulogu u finansiranju malog biznisa u odnosu na prola vremena. Drugi izvori finansiranja od velikih korporacija, kupaca preko meunarodnih investicionih fondova do dravnih i lokalnih programa za podrku malom biznisu danas imaju znaajnu funkciju. Da bi zadovoljili tranju za sredstvima koja proizilazi iz njihovog biznisa preduzetnici trebaju da budu kreativni isto koliko i prilikom stvaranja ideja za njihove proizvode i usluge. Internet je omoguio da prsti preduzetnika budu znaajan resurs u pronalaenju informacija koje omoguavaju pronalazak kvalitetnih finansija. Koristite ih! Internet obino preduzetnicima nudi, posebno onima koji trae realitivno male iznose sredstava, ansu da dou do informacija o izvorima sredstava do kojih bi na drugi nain teko doli. Internet omoguava sve to uz niske trokove! Preduzetnik ove informacije ne bi trebao zanemariti. Dobro se pripremiti prije obraanja potencijalnim kreditorima ili investitorima. Ulovu na kapital ne dozvolite da potencijalni sporazum
99
propadne zbog nespremnosti da prezentirate svoju biznis ideju potencijalnim kreditorima i investitorima na jasan, koncizan i ubjedljiv nain. Naravno, ovo zahtijeva solidan biznis plan. Preduzetnici se danas ee oslanjaju na vie razliitih izvora finansiranja u odnosu na prolost kada je postojao uglavnom jedan izvor finansiranja. Oni su shvatili da je u ovom vremenu potrebno napraviti iroku mreu da bi se dolo do potrebnih finansijskih sredstava.
9.2. Vrste kapitala

Da bi postao uspjean preduzetnik od pojedinca se zahtijeva da postane vjet sakuplja finansijskih sredstava. Ovaj posao zahtijeva vie vremena i energije nego to mogu zamisliti veina osnivaa biznisa. U start-up kompanijama, prikupljanje kapitala moe lako troiti i polovinu preduzetnikovog vremena i moe trajati mjesecima dok se proces ne zavri. Pod kapitalom se podrazumijeva svaka vrsta bogatstva koja se koristi za proizvodnju dodatnog bogatstva. On postoji u mnogim oblicima u biznisu ukljuujui gotovinu, zalihe, opremu, ideju i sl. Preduzetnicima su potrebne tri razliite vrste kapitala:
9.2.1. Fiksni kapital Fiksni kapital je potreban za nabavku fiksnih ili trajnih sredstava kao to su objekti, zemlja, kompjuteri i oprema. Novac investiran u ovu vrstu sredstava je zamrznut jer ne moe biti iskorien u druge svrhe. Uobiajenio je da su vee sume investitrane u ovu vrstu sredstava i da su kreditni uslovi za fiksna sredstva povoljniji. Kreditori fiksnih sredstava oekuju na nabavka ovih sredstava povea efikasnost i profitabilnost biznisa. Pored toga, njihova oekivanja usmjerena su i na to da fiksni kapital kreira poboljane tokove gotovine i na taj nain obezbijedi laku otplatu zajma.
9.2.2. Radni kapital Radni kapital predstavlja povremene izvore finansiranja za biznis. To je kapital koji je potreban da bi se finansirale uobiajene kratkorone aktivnosti kompanije. Raunovoe radni kapital definiu kao tekua sredstva umanjena za tekue obaveze. Potrebna za radnim kapitalom se poveava zbog neujednaenog priliva i odliva gotovine iz biznisa usled normalnih sezonskih oscilacija. Prodaja na kredit, sezonske promjene u prodaji ili nepredvidive promjene u tranji e kreirati fluktuacije u toku gotovine bilo koje male kompanije. Radni kapital se koristi za finansiranje zaliha, plaanje rauna, finansiranje prodaje na kredit, isplatu nadnica i zarada i za bilo koje druge neoekivane hitne sluajeve. Kreditori radnog kapitala oekuju da on produkuje bolji tok gotovine koji e omoguiti nesmetanu otplatu duga.
9.2.3. Kapital za rast Kapital za rast, suprotno od radnog kapitala nije povezan sa sezonskim fluktuacijama u malom biznisu. Potreba za kapitalom za rast se poveava kad se postojei biznis iri ili
100
mijenja svoju primarnu putanju. Kao i kreditori radnog kapitala, kreditori kapitala za rast oekuju da on pobolja profitabilnost i na taj nain utie na poboljanje toka gotovine i omogui nesmetan povratak sredstava. Iako su ova tri tipa kapitala meusobno meuzavisna svaki od njih ima specifine izvore, karakteristike i efekte na biznis i njegov dugoroan rast koje preduzetnik mora prepoznati.
9.3. Vlasniki i duniki izvori kapitala

U cilju javnog pristupa fenomenu izvora finansiranja ini se cjelishodnim prethodna podjela istih. Sopstveni kapital predstavlja linu investiciju vlasnika u biznis i ponekad se naziva rizini kapital jer se investitori u sluaju bankrotstva biznisa prvo susrijeu sa rizikom gubljenja sredstava koja su sami investirali u biznis. Osnovna prednost ove vrste kapitala je ta to se on ne mora vraati kroz otplate ve njegovi vlasnici dijele profit i imaju pravo glasa prilikom donoenja odluka o budunosti kompanije. Preduzetnici imaju vei procenat vlastitog kapitala u periodu otpoinjanja biznisa u odnosu na druge faze. Duniki kapital preduzetnici pozajmljuju i moraju ga vraati sa kamatom. Veoma mali broj preduzetnika ima toliki iznos sopstvenog kapitala da moe finansirati kompletne potrebe biznisa u poetnoj fazi. Mnogi od njih se moraju osloniti na odreene dunike izvore da bi pokrenuli biznis. Kreditori su brojniji u odnosu na investitore. Bez obzira na predhodno dobijanje kredita za biznis moe biti veoma teko. Iako pozajmljeni kapital vlasniku omoguava da zadri kompletnu kontrolu nad biznisom on se mora iskazati kao obaveza u bilansu stanja i mora biti otplaen sa kamatom. Takoe, obzirom da kreditori mali biznis smatraju rizinijim od velikog vlasnici malog biznisa plaaju veu kamatnu stopu na kredite u odnosu na vlasnike velikih preduzea, zbor relacije rizik - povraaj (vei rizik na kreditna sredstav podrazumijeva vei prinos na pozajmljena sredstva). Vlasnici malog biznisa obino plaaju stopu koja se sastoji iz stope koju banka naplauje kreditno najsposobnijim preduzeima plus par procenata. Iako je predhodno tano kreditni izvori kapitala su jeftiniji u odnose na investitore jer investitori obino zahtijevaju vee stope povrata u odnosu na kreditore. Pored toga, vlasnici MSP su u nepovoljnom poloaju kada je u pitanju period povraaja kredita i grejs period.
9.3.1. Vlasniki izvori kapitala Kada su u pitanju vlasniki izvori finansiranja, oni su prihvatljivi pod skraenicom 3F (Family, Friend, Financial Insitutions) odnosno porodica, prijatelji i finansijske institucije.
9.3.1.1. Lina uteevina Za otpoinjanje biznisa preduzetnici prvo sredstva trae u vlastitim (izvorima) depovima. To je najjeftiniji izvor finansiranja! to prije izvuete pare iz sopstvenog depa imaete vei udio vlasnitva u biznisu. Preduzetnici oigledno uoavaju benefite samofinansiranja to je najei izvor finansiranja kod otpoinjanja biznisa.
101
Kreditori i investitori oekuju da preduzetnici uloe vlastiti novac u svoj biznis. Ako preduzetnik nije voljan da uloi vlastita sredstva u biznis, potencijalni investitori nisu voljni, takoe, da investiraju svoja sredstva. Sa druge strane, ne ulaganje velikog dijela sopstvenog kapitala preduzetnika stavlja u situaciju da pozajmljuje velike iznose na koje plaa kamatu ili da se odrekne znaajne proporcije vlasnitva u biznisu. Veliko zaduivanje u poetnim fazama biznisa pravi pritisak na tok gotovine preduzea u kasnijim fazama. Takoe, ukoliko preduzetnik postane manjinski vlasnik biznisa to moe negativno da utie na njegov entuzijazam da stvara profit.
9.3.1.2. Prijatelji i lanovi porodice Iako veina preduzetnika prvo gleda u vlastite depove i bankarske raune da bi finansirali biznis, rijetko koji je u mogunosti da sam isfinansira biznis. Tanije, prema statistikim podacima, tri od etiri biznis pokreu uz pomo eksternih izvora finansiranja. Nakon pranjenja vlastitih izvora, gdje preduzetnici da trae kapital? Drugo mjesto su prijatelji i lanovi porodice koji su moda voljni da investiraju u biznis. Zbog njihovih relacija sa osnivaem biznisa ovi ljudi e najverovatnije biti voljni da investiraju. esto su oni vie strpljivi i manje nametljivi u poslovima oko biznisa od drugih eksternih investitora. Sredstva porodice i prijatelja su izvrstan izvor poetnog kapitala i biznis mogu razviti do te mjere da postane interensantan za ostale privatne investitore. Meutim, unutranje opasnosti vrebaju u sluaju investitranja porodice i prijatelja. Nerealna oekivanja i nerazumijevanje rizika dovela su do raskida mnogih prijateljstava. Da bi izbjegao takve probleme, preduzetnik mora iskreno predstaviti investicionu ansu i prirodu rizika povezanog sa ulaganjima. Sa druge strane neke investicije generiu povrat mnogo vii nego to su oekivali lanovi porodice i prijatelji koji su investirali i to ponekad zna da izazove i neka druga osjeanja.
9.3.1.3. Biznis aneli Nakon investiranja sredstava iz sopstvenih izvora i investiranja sredstava lanova porodice i prijatelja voljnih da investiraju, mnogim preduzetnicima nedostaje jo sjemenskog kapitala. Sljedei korak u pronalaenju sredstava su privatni investitori. Ovi privatni investitori ili aneli su individue koje imaju sredstva i koji su sami preduzetnici voljni da investitraju u start up biznis u zamjenu za odreeni procenat vlasnitva u biznisu. U praksi ovi investitori u duem periodu biznisu donose znaajne izvore finansiranja. U mnogim sluajevim aneli investiraju i iz nekih drugih razloga, a ne samo ekonomskih (npr. ako imaju interes u nekoj industrijskoj grani), i voljni su da investiraju novac u kompaniju u ranim fazama, mnogo prije nego to se pojave institucinalni investitori i venture capital preduzea. Sredstva koja dolaze od anela predstavljaju segment sa najveim rastom kada su u pitanju izvori finansiranja biznisa.
9.3.1.4. Korporacije i ostala privredna drutva Velike korporacije nalaze interesa da investiraju u mala preduzea. Danas, oko 300 velikih korporacija irom svijeta investiraju u mlada preduzea, a oko 20% eksternih investicija u mali biznis dolazi od velikih korporacija. Male kompanije nemaju samo korist od finansijske
102
injekcije koju im daju velike korporacije, ve imaju i mnoge druge benefite iz ove relacije, npr. tehnika ekspertiza, kanali distribucije, marketing know-how i kontakti sa mnogim vanim kupcima i dobavljaima. Jedna, jo vanija korist je da male kompanije kroz investicije velikih korporacija dobijaju kredibilitet. Vrata, koja bi inae bila zatvorena se otvaraju u sluaju da mala kompanija dobije znaajnog stratekog partnera u vidu velike korporacije. Od ostalih izvora finansiranja napomenuemo i venture kapital preduzea to su profitno orjentisana preduzea koja prikupljaju kapital i investiraju ga u biznis u ranim fazama, za koji se procjeni da moe brzo rasti i donositi znaajan profit. Interesantan nain prikupljanja sredstava je svakako i javna ponuda akcija preduzea. U ovom sluaju preduzee svoje akcije nudi na tritu kapitala svim zainteresovanim investitorima, koji veruju u ideju preduzetnika.
9.3.2. Duniki izvori kapitala Duniko finansiranje podrazumijeva izvore finansiranja koje preduzetnik pozajmljuje i na koje plaa kamatu. Kreditori su brojniji od investitora, ali bez obzira na to mali biznis moe da naie na ozbiljne prepreke prilikom dobijanja zajma. Iako ovakvo finansiranje biznisa omoguava vlasniku da zadri cjelokupno vlasnitvo u biznisu ono se mora evidentirati kao obaveza u bilansu stanja i dug mora biti otplaen sa kamatom u nekom periodu u budunosti. Vano je napomenuti da zbog prirode poslovanja malog biznisa oni spadaju u grupu povjerilaca veeg rizika u odnosu na velike korporacije, te zbog toga moraju plaati vee kamate na pozajmljena sredstva (kamatna stopa zaraunata preduzeima sa najveim kreditnim rejtingom uveana za par procenata). Iako je prethodno tano kreditni izvori kapitala su jeftiniji u odnose na investitore jer investitori obino zahtijevaju vee stope povrata u odnosu na kreditore. Uzimajui u obzir rizik koji nosi investiranje u ovaj biznis investitori zahtijevaju vee stope povraaja od kreditora. Preduzetnici koji su zainteresovani za dunike izvore finansiranja se susrijeu sa velikim brojem opcija kredita koji se razlikuju u kompleksnosti, dostupnosti i fleksibilnosti. Bitno je napomenuti da sve ove kreditne opcije nijesu podjednako povoljne. Razumijevajui razliite izvore kapitala privatnih i dravnih kreditora njihove karakteristike, preduzetnici mogu znaajno poveati anse za dobijanje kredita.
9.3.2.1. Banke Komercijalne banke. Komercijalne banke su srce finansijskog trita za mala preduzea, omoguivajui im dobijanje velikog broja razliitih kredita. Neke studije su pokazale da komercijalne banke obezbjeuju 64% kredita dostupnih malom biznisu u poreenju sa 12,3% koje obezbjeuju komercijalne finansijske kompanije, sljedei najvei izvor finansijskih sredstava za mala preduzea. Dakle, za vlasnike malog biznisa, banke su prvi izvor dunikog finansiranja. Banke su dosta konzervativne u donoenju odluka o kreditiranju i vie preferiraju kreditiranje stabilnih, uspostavljenih biznisa, u odnosu na finansiranje poetnika. Podatak iz statistike govori da samo 5% do 8% malih preduzea u otvaranju dobija kredit od banke. Banke ele da
103
vide dokaze o uspjenosti kompanije prije nego to odobre zajam. One razmatraju funkcionisanje preduzea u prolosti i prouavaju finansijske izvjetaje kako bi procijenili njegovu buduu poziciju. Banke, takoe, ele dokaze stabilnosti u kompaniji, a naroito kada su u pitanju prihodi i njihove projekcije iz kojih donose zakljuke o sposobnosti preduzea da vraa zajam. Ako odobre kreditni zahtjev malom i srednjem preduzeu banke ele da vide dovoljno gotovine u gotovinskom toku da se kredit bez problema moe vratiti, obimno obezbjeenje kredita ili kreditnu garanciju kreditno garantnog fonda. Studije pokazuju da male banke imaju vie razumijevanja i sklonije su pozajmljivanju sredstava manjim preduzeima. U posljednje vrijeme i velike bankarske institucije prepoznaju mala preduzea i individualni biznis kao svoje trite nudei im povoljnije bankarske proizvode putem specifinih kreditno-garantnih ema. Kada vrednuju kreditni zahtjev preduzea, banke se fokusiraju na gotovinski tok, kako bi bile sigurne da biznis generie dovoljno gotovine za povraaj sredstava. Prvo pitanje u glavama bankara, kada razmatraju jedan ovakav biznis plan je da li preduzee moe da generie dovoljan iznos kea da bi otplatilo zajam. ak i u sluaju uzimanja obimnog obezbjeenja, zadnja stvar koju banke ele je da preduzee propadne i da kroz aktiviranje obezbjeenja primora vlasnika da vrati zajam. Iz tog razloga banke dobro analiziraju gotovinski tok preduzea. Kratkorone pozajmice. Kratkorone pozajmice sa rokom dospijea manjim od jedne godine, su najei oblik kredita koje komercijalne banke odobravaju malim preduzeima. Ovi izvori obino popunjavaju izvore za finansiranje radnog kapitala (kupovinu zaliha, finansiranje prodaje na kredit, korienje raznih povoljnosti u sluaju plaanja keom). Srednjoroni i dugoroni krediti. Iako banke u prvoj liniji preduzeima omoguavaju dobijanje kratkoronih kredita, one e sigurno odobravati i srednjorone i dugorone kredite. Kratkoroni i dugoroni krediti koji su po pravili obezbjeeni kolateralom, imaju rok dospijea dui od jedne godine i obino se koriste za finansiranje rastueg i fiksnog kapitala. Male kompanije se susrijeu sa veim izazovom aplicirajui za srednjoroni ili dugoroni kredit zbog veeg rizika kojem se u sluaju njihovog odobravanja izlae banka. Obino se ovi zajmovi otplauju mjeseno ili kvartalno. Jednan od najeih zajmova je omoguavanje kupovine na rate, koje banke obino odobravaju preduzeima za kupovinu opreme, nekretnina ili ostale fiksne aktive. Kada finansira nabavku opreme, banka obino vri pozajmicu od 60% do 80% od vrijednosti opreme, a kao obezbjeenje moe biti sama oprema. Plan otplate kredita, koji je obino na mjesenom nivou se usklauje sa radnim ciklusom opreme koja se nabavlja.
9.3.2.2. Nebankarski izvori Iako se njima preduzetnici prvo obraaju banke nijesu jedini kreditori. U ovom dijelu emo skrenuti panju na ostale izvore dunikog finansiranja. Kreditori koji svoju pozajmicu baziraju na aktivi preduzea. Rije je obino o manjim komercijalnim bankama, komercijalnim finansijskim kompanijama, ili drugim kreditorima, koji omoguavaju malom preduzeu da dobije pozajmicu zalaui sredstva kao to su potraivanja, zalihe i sl. kao sredstvo obezbjeenja. Ovaj vid finansiranja je naroito pogodan za proizvoae, trgovine, distributere koji imaju veliki iznos potraivanja i zaliha. ak i ne profitabilne kompanije ija analiza finansijskih izvjetaja ne bi ubijedila bankare da odobre
104
kredit na ovaj nain mogu doi do sredstava. Time se omoguava kompanijama koje su siromane gotovinom a bogate sredstvima, koja nijesu toliko produktivna, da uz pomo ovih sredstava dou do gotovine za finansiranje rasta komanije ili trenutne krize likvidnosti. Kao i banke i ove kreditore zanima gotovinski tok kompanije, ali oni su vie zainteresovani za vrijednost aktive koja se nudi kao sredstavo obezbjeenja. Vrijednost kredita koju e kompanija dobiti zavisie od vrijednosti sredstava i procentualne vrijednosti sredstava koju kreditor odobriti u vidu zajma. Trgovaki krediti. Zbog njihove trenutne dostupnosti trgovaki krediti su veoma vaan izvor finansiranja za preduzetnike. Kada banke zbog velikog rizika odbiju da daju kredit preduzetniku koji otpoinje svoj biznis on moe pokuati da dobije trgovaki kredit. Obino je mnogo lake dobiti trgovaki kredit u formi mjesenih otplata nego kredit od banke. Ono to je, takoe, veoma vano je da kad preduzetnik od dobavljaa dobije ovakav kredit na kratak rok on je obino bez kamate. Obino su dobavljai i ostali povjerioci spremni finansirati preduzetnika od 30 do 60 dana bez kamate. Finansiranje opreme. Veina prodavaca opreme omoguuje preduzetnicima kupovinu opreme na odloeno plaanje. Ovaj vid finansiranja je slian trgovakom kreditu sa nekim razlikama. Obino ovi povjerioci daju relaksirajue uslove finansiranja sa periodom otplate koji je jednak ili manji ivotnom ciklusu opreme. Uobiajeno je da ovi dobavljai nakon jednog aranmana ponude preduzeu nabavku nove opreme, kako bi zamijenili dotrajalu opremu. Neke kompanije preferiraju kupovinu opreme na lizing u odnosu na velike investicije u fiksnu aktivu. Obino su ovi krediti, kad je u pitanju kamata, ne povoljniji u odnosu na pozajmice iz banke. Komercijalne finansijske kompanije. Kada banka odbije da odobri preduzetniku kredit on moe potraiti sredstva kod kod komercijalnih finansijskih kompanija. Rije je o potencijalnim davaocima kredita koji su spremni tolerisati vei rizik prilikom odobravanja kredita. Naravno njihov primarni interes je da stvore dobar kreditni portfolio te prilikom odobravanja ovih rizinijih aranmana trae obezbjeenje kreditnih sredstava. Na taj nain pokrivaju svoje eventualne gubitke. Zbog toga to za odobrenje ovih kredita uzimaju adekvatno obezbjeenje one ne trae kompletne finansijske projekcije za traioca kredita. Ovo ne znai da oni ne prave jasne finansijske projekcije za preduzee prije odobrenja zajma. Zbog injenice da su spremne tolerisati vei rizik kamatne stope na sredstva ovih finansijskih institucija su vee. tedno kreditne asocijacije. Ove asocijacije su specijalizovane za finansiranje realne imovine. Krediti ovih asocijacija temelje se na hipoteci. Brokerske kue u saradnji sa bankama. Brokerske kue su takoe ukljuene u obezbjeenje sredstava svojim klijentima i to obino rade po povoljnijim uslovima u odnosu na banke. Ove pozajmice su jeftinije jer su sredsvo obezbjeenja za ove pozajmice akcije i obveznice u portfelju klijenta koje spadaju u kvalitetno i likvidno sredstvo obezbjeenja. Ovi krediti se brzo realizuju. tavie nije rijedak sluaj da brokerska kua ponudi itavu liniju kredita za klijente koji otvore raun u brokerskoj kui. Uobiajeno je da na ove kredite nema preciziranog perioda otplate i on traje sve dok trina vrijednost portfolija kojim klijent raspolae zadovoljava minimalne zahtijeve.
105
Meutim, postoji rizik odobravanja ovakvih kredita. Brokeri obino zahtijevaju 30% "prostora" rije je o iznosu do kojeg se moe smanjiti vrijednost portfolija klijenta prije nego to brokerska kua zatrai od klijenta do obezbijedi jo gotovine ili hartija u cilju obezbjeenju pozajmice. Ako se klijent ne odazove zahtijevu brokera on moe prodati njegov portfolio i namiriti svoja potraivanja. Osiguravajue kue. Za mnoge vlasnike malog biznisa osiguravajue kue mogu biti znaajan izvor kapitala za biznis. Osiguravajue kue generalno nude dvije vrste pozajmica: zasnovane na polisi osiguranja i zasnovane na hipoteci. Pozajmice po osnovu polise osiguranja odobravaju se na osnovu iznosa koje se kroz premije uplauju. Obino je potrebno dvije godine da bi se akumulirao dovoljan iznos da bi se kredit odobrio. Jednom kada se prikupi dovoljan iznos novca preduzetnik moe pozajmiti do 95% vrijednosti tokom bilo kojeg perioda vremena. Osiguravajue kompanije nude povoljne kamatne stope koje su obino ispod preovlaujuih bankarskih kamatnih stopa. Osiguravajue kompanije odobravaju pozajmice na osnovu hipoteka na dugi rok i na osnovu realne imovine iji je minimum limitiran na 500.000 . Oni se obino odobravaju na osnovu vrijednosti realne imovine koja se nabavlja. Osiguravajue kompanije e odobriti od 75% do 80% vrijednosti imovine i omoguie period otplate od 25 do 30 godina tako da otplate ne vre pritisak na gotovinski tok preduzea. Kreditne unije. Kreditne unije su neprofitna finansijska udruenja koje promoviu tednju i obezbjeuju kredite njihovim lanovima. Najpoznatije su po obezbjeivanju potroakih i zajmova za kupovinu automobila. Mnoge od ovih unija su voljne obezbijediti sredstva svojim lanovima za otpoinjanje biznisa. Procedure dobijanja kredita su sline onima u banci, ali su iznosi odobrenih kredita obino manji. Obveznice. Obveznice su uvijek bile popularan izvor dunikog finansiranja za velike korporacije. Veoma mali broj vlasnika malog biznisa shvataju da im na raspolaganju stoji ovaj znaajan vid finansiranja. Iako tek osnovane, kompanije nijesu sposoban kandidat za emisiju obveznica, veliki broj rastuih kompnija moe pronai sredstava kroz emisiju obveznica u sluaju da banke i ostali kreditori kau ne. Programi sa dravnog nivoa. U velikom broju drava postoje programi sa dravnog i lokalnog nivoa koji su sponzorisani od strane drave, a iji je cilj pruanje kvalitetne podrke razvoju biznisa. Ove aktivnosti utiu na to da vlasnici biznisa dou do povoljnih finansijski sredstava za pokretanje i razvijanje biznisa. Na ovaj nain drava moe ostvarivati ciljeve svoje ekonomske politike. U Crnoj Gori postoji nekoliko kreditnih linija iji su nosioci dravne institucije (kreditne linije Fonda za razvoj malih i srednjih preduzea, Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzea, Zavoda za zapoljavanje Republike Crne Gore i sl.). Lizing Oblik finansiranja kojim se, najee oprema, ustupa preduzetniku ili vlasniku malog biznisa pod odgovarajuim finansijskim uslovima. Lizing kompanija je vlasnik osnovnih sredstava (zgrade, maine, vozila, oprema, raunari i sl.). Lizing kompanija i korisnik lizinga (preduzetnik) potpisuju Ugovor o lizingu kojim su precizirani: kamatna stopa na korieno sredstvo, period povraaja, mjeseni anuitet (kamata i rata). Uplatom posljednjeg anuiteta korisnik lizinga po osnovu odredbi Ugovora postaje i vlasnik predmetnog osnovnog sredstva.
106
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Objasnite tajne uspjenog finansiranja. Definiite vrste kapitala. Navedite razlike izmeu vlasnikih i dunikih izvora finansiranja. Prijatelji i lanovi porodice kao izvori finansiranja. Objasnite ulogu biznis anela. Koja je uloga poslovnih banaka u finansiranju biznisa? Navedite nebankarske izvore kapitala.
107
POGLAVLJE 10
BIZNIS ETIKA
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam biznis etike, objasnite etiko biznis okruenje, identifikujete najee oblike etikih dilema preduzetnika, opiete pojam i vrste drutvene odgovornosti preduzea, razumijete biznis okruenje, objasnite pojam i vrste rizike, razumijete upravljanje rizikom.
10. BIZNIS ETIKA
108
10. Biznis etika i rizik
10.1. Definicija biznis etike

Etika je nauka o moralu, splet pisanih i nepisanih naela i pravila kojima se odreuje poeljno ponaanje pojedinaca ili grupa u razliitim podrujima meuljudskih odnosa. Kao nauka, etika se zasniva na obiajnim normama, tradiciji, pravnim propisima i slino. Etika se moe odnositi na individuu ili kolektiv u cjelini. Kao jedna od kategorija koje igraju kljunu ulogu u dananjem poslovanju, etika posjeduje odreene moi koje se mogu podijeliti u nekoliko sljedeih grupa: Svrha Individualno, linost samu sebe doivljava kao moralno zdravu i odgovornu osobu. Kolektivno gledano, to se odnosi na skladnost u upravljanju preduzeem, sa jasnom vizijom, nadanjima i vrijednostima. Ponos Osjeaj uspjenosti, bitnosti i samopotovanja. Osjeaj ponosa i pripadnosti preduzeu. Strpljenje Odnosi se na smirenost u ponaanju. Dugoroni uspjeh je rezultat moralnog ponaanja u kompaniji. Upornost Doslednost u ispunjavanju cilja. Usklaenost poslovnih postupaka u skladu sa moralnim naelima. Perspektiva Svakodnevno razmiljanje, ocjenjivanje i odreivanje naina za ispunjavanje ciljeva. Etika se odnosi na vjerovanje u to ta je dobro, a ta loe; ta je ispravno a ta pogreno; ta je moralno prihvatljivo, a ta neprihvatljivo. Etika u biznisu ima svoje mjesto i svoju svrhu, ona ukljuuje primjenu moralnih standarda i principa u situacijama koje su vezane za primjenu poslovnih aktivnosti. Dananje poslovanje karakterie bitnost primjene etikih normi i pravila. Svaka organizacija, kako profitna tako i neprofitna, ne moe raunati na ostvarivanje uspjeha ukoliko u svom radu ne njeguje i primjenjuje pravila etinosti. Biznis etika ne vodi samo rauna o pitanjima koja su usko vezana za poslovanje, ve ide dalje i u svoj spektar ukljuuje razna socijalna pitanja, meu kojima se istiu pitanja zatite ivotne sredine, zaposlenosti i dobrobiti potroaa. Etika u preduzetnikom procesu zauzima kljuno mjesto. Njena uloga se najvie osjea prilikom definisanja poslovne misije, ciljeva i strategije. Na ovaj nain se obezbjeuje transparentnost, promoviu se moralna i etika naela i izgrauje adekvatna poslovna kultura i poslovni ambijent. Kao i u ivotu, tako i u biznisu donoenje neke odluke nije uvijek ba jednostavno, rijetko se deavaju situacije koje su jasno iskristalisane o tome ta je dobro a ta loe. Svaka odluka koju donosi rukovodilac i/ili uprava nekog preduzea treba da sagleda sve aspekte vezane za potroae, zaposlene, investitore i drutvo u cjelini. Meutim, sagledavanje svih spomenutih aspekata prilikom donoenja odluka i nije tako beznaajan proces. U zavisnosti od toga kom nivo menadmenta pripadaju, kojoj socijalnoj kategoriji ili departmanu u preduzeu, interesi su razliiti i esto se ne podudaraju sa svima. Dananji razvoj biznis etike je raznovrstan i u velikoj je zavisnosti od kulturnih osobenosti u razliitim zemljama. Tako imamo da se biznis etika u nekim zemljama razvija iskljuivno na pisanim normama, usmenim pravilima ili kombinaciji obje vrste pravila. Biznis etika je
109
veoma zavisna od individualnih karakteristika, ali i od etikih osobina kojima tei sama organizacija. Danas je skoro nemogue pronai preduzee ili neku drugu ozbiljnu organizaciju koja nema Pravilnik o ponaanju i etikim standardima. O jaini i snazi biznis etike govori i podatak da se ona danas moe svrstati u nekoliko podkategorija, meu kojima su najnaajnije: Ekonomska etika. Poslovna etika. Profesionalna etika. Menaderska etika. Finansijska etika. Tranziciona etika. Turistika etika. Marketinka etika.
10.2. Etiko biznis okruenje

U vrijeme kada na biznis sceni postoji veliki broj hapenja, istraga, tubi, osuda za poslovne prevare, korupciju i sl., biznis etika je dobila na svom znaaju. Istraivanja su pokazala da skoro 80% zaposlenih u kompanijama vjeruje u odanost ciljevima i obeanjima koja su iskazali.49 Velike kompanije danas posjeduju posebne departmane ili nekoliko menadera koji iskljuivo vode rauna o sprovoenju etikih normi i pravila. Kao to je ve reeno, postojanje nekog kodeksa u slinim kompanijama nije samo praksa ve i obaveza. Naime, u SAD odlukom Senata, oformljena je komisija (Sentencing Commission) koja se bavi institucionalizacijom etikih pravila i normi. Biznis okruenje u kojem se danas ostvaruju poslovne aktivnosti i ispoljavaju etika pravila i norme karakteristino je po tome to ga odlikuje individualnost menadera i zaposlenih, koji su u prilici da demonstriraju svoje line principe etinosti, kroz procese odluivanja i sprovoenja poslovnih aktivnosti. Razvoj i njegovanje ovih principa je jako vano za razvoj tehnologija, naroito u oblasti informatike. Radi se zapravo o mogunostima zloupotrebe od strane bilo kojeg zaposlenog koji ima pristup raunaru, ne samo u poslovnim prostorijama. Na taj nain ostvaruje se veliki stepen rizika od otkrivanja povjerljivih informacija i tajni kompanije. Kako uticati i poveavati svijest o etinosti kod zaposlenih? Ovo je pitanje na koje ne postoji univerzalan odgovor, jer se radi o individuama sa razliitim sklonostima i osobenostima. Za razvoj etikog poslovnog okruenja vano je sagledati sve faze kroz koje prolazi svaki pojedinac i to: 1. Prekonvencionalna faza pojedinac prvenstvano razmatra svoja oekivanja i elje prilikom donoenja odluka. Oni se povinuju spoljnim pravilima, ali samo iz razloga straha od kazne ili nade da e zavrijediti neku nagradu ili drugu satisfakciju.
49
Boone, Louis E. and David L. Kurtz. Contemporary busines. South-Western College Pub, 2005 110
2. Konvencionalna faza pojedinci su svjesni i ponaaju se odgovorno prema svojim poslovnim zadacima. Ovakvo ponaanje se odnosi kako na lanove njihovih porodica, tako i na kolege iz kompanije. 3. Postkonvencionalna faza je najvii stepen svijesti o ponaanju u skladu sa moralnim i etikim naelima, pojedinac je spreman da prilikom razmatranja i donoenja odluka ide daleko uzimajui u obzir gotovo sve aspekte na koje se odluka moe odnositi. Vano je napomenuti, kada su u pitanju pojedinci i njihova etika i moralna pravila, da ona jednim dobrim dijelom zavise od porodinih, obrazovnih, kulturnih, religijskih i drugih vrsta karakteristika. Biznis okruenje je veoma dinamino i nalazi se u stalnim promjenama njegovih karakteristika. to se tie etikog biznis okruenja, moe se rei da ono u stopu prati dinaminost ukupnih promjena. Problemi koji su danas na tapetu etikih i moralnih dilema su mnogo sofisticiraniji nego to su nekada bili. Takoe, svijest o etinosti je znatno vea sa stepenom privredne i ekonomske razvijenosti. Tako imamo danas situaciju da se kompanije zalau za mnogo bolja prava radnika, za bolje uslove rada, zatitu ivotne sredine i slino. Pod takvim uticajem se kreira i vodi politika mnogih multinacionalnih kompanija. Npr., kompanija Ribok (Reebok) bojkotuje trite Burme iz razloga to je u ovoj zemlji na sceni nepotovanje ljudskih prava i sloboda.50 Rjeavanje etikih i moralnih dilema je danas veoma komplikovano i zahtjeva posebnu panju. Najei oblik etikih i moralnih dilema sa kojima se danas suoavaju preduzetnici, menaderi i zaposleni su: Konflikt interesa Situacija u kojoj dobrobit jednoj strani moe biti rezultat velike tete za drugu ili vie strana. esto se odnosi na interes onoga koji donosi odreenu odluku ili ima mehanizme za njeno sprovoenje. Integritet i potenje Odnose se na najvie moralne i etike vrline i vrijednosti. Osobe koje karakteriu ove osobine se smatraju veoma pogodim za obavljanje vanih menaderskih ili drugih poslova, jer svojim osobinama ulivaju povjerenje i stabilnost u poslovno okruenje, kao i ljude sa kojima sarauju. Lojalnost vs. istina Oekivanja menadmenta i vlasnika su da svi njihovi zaposleni budu lojalni kompaniji, meutim slika se mijenja kada situacija i informacije o kompaniji nijesu ba pozitivni. Onda se mora napraviti odluka, da li biti lojalan kompaniji, to moe znaiti i prikrivanje odreenih informacija, ili izai sa istinom. Whistle-blowing Odnosi se na specifian efekat kojim se na sva zvona objavljuju odreene sumnje i informacije vezane za poslovanje kompanije ili odreenih njenih pojedinaca. Ovakva situacija se moe rjeavati u okvirima kompanije, ali ponekad zahtijeva i uplitanje sa strane.
50
Boone, Louis E. and David L. Kurtz. Contemporary busines. South-Western College Pub, 2005 111
10.3. Oblikovanje etike strukture

Svaka odluka koja je doneena ili treba biti donijeta, donijee se i realizovati iskljuivo u okviru atmosfere koja je kreirana i njeguje se u sklopu organizacione, tj. korporativne kulture. Tako imamo da se etike i moralne norme i pravila primjenjuju u sprovoenju odluka na etiri hijerarhijska nivoa: 1. 2. 3. 4. Svijest o postojanju etikih normi i pravila Etiki nain rasuivanja i razmiljanja Etiko djelovanje i Etiko liderstvo
Svijest o postojanju etikih normi i pravila predstavlja osnovu razvoja etike kulture ponaanja. Zaposlenima je potrebna pomo u identifikovanju etikih problema kada se sa njima suoavaju. Kako bi to efikasnije pomogla svojim zaposlenima u ovakvim situacijama kompanije sastavljaju odreeni Kodeks etinosti, koji slui kao smjernica u radu i ono to kompanija oekuje da zaposleni sprovode u svom radu. esto se ovakvi kodeksi sastavljaju u manjim formama, koje zaposleni mogu uvijek da nose sa sobom. Neke od kompanija vode rauna prilikom sastavljanja kodeksa, odnosno trude se da se njegova primjena odnosi ne samo na kompaniju ve i na privatni ivot njihovih radnika. Etiki nain rasuivanja i razmiljanja kodeks o etikom ponaanju prua samo okvir za razvoj ovakvog naina razmiljanja, ali nije upotrebljiv u svakoj situaciji. On je dobar samo za tzv. crno-bijele situacije, gdje se mogu uoiti i razvrstati mogua rjeenja. Ovaj kodeks je obino ispraen i mnogim programima i treninzima, koje organizuje uprava kompanije za svoje zaposlene. U takvim situacijama kompanija budno prati koji zaposleni je uspjeno zavrio kurs. Iako etika nije neto to se jednostavno moe nauiti, praksa je pokazala da vjeba i praktini treninzi daju vie nego pozitivne rezultate. Etiko djelovanje kodeks i treninzi ako nijesu ispraeni adekvatnom slobodom za njihovu primjenu, predstavljae uzaludan trud i utroen novac. U tom cilju se sastavljaju smjernice za sprovoenje etikih pravila i normi, kako bi se svakom zaposlenom olakao put do donoenja adekvatne odluke i poslovanje uinilo prijatnijim. Smjernice esto pomau u rjeavanju nekih dilema koje postoje u okviru linosti, kakav se osjeaj stvara prilikom donoenja odluke i njene realizacije, kako e to izgledati u neijim drugim oima, koliko ste sigurni u odluku, ako postoji nesigurnost potrebno je konsultovati se sa nekim i istrajavati na tome dok se ne dobije konkretan odgovor. Kompanije idu i toliko daleko da za svoje zaposlene otvaraju i telefonske linije, preko kojih oni mogu potraiti pomo i savjet za njihove dileme, pri emu je sve anonimno i diskretno. Etiko liderstvo predstavlja najvii stepen primjene i realizacije etikih pravila i normi u jednoj organizaciji. Sistem se sastoji u tome da uprava i njeni menaderi nijesu samo tu da propagiraju etike vrijednosti i pravila ve i da im se povinuju i aktivno ih primjenjuju. Ovo podrazumijeva da menaderi imaju sposobnost i kapacitet u priznavanju svojih greaka i aktivno rade na njihovom rjeavanju. Takoe u sprovoenju etikih pravila i normi moraju biti ukljueni i potroai, svi investitori, kao i ira javnost.
112
10.4. Drutvena odgovornost preduzea

Jo jedna od bitnih stavki u poslovanju kompanija u dananjim uslovima jeste i drutvena odgovornost, koja u sebi ukljuuje odgovornost prema cijelom drutvenom okruenju u kojem se obavlja ne samo primarna ve i sve ostale aktivnosti. Ova odgovornost podrazumjeva sagledavanje svih inilaca i faktora kada je u pitanju ostvarivanje profita, potroaevog zadovoljstva, drutvenog blagostanja na osnovama koje omoguavaju dobrobit svih. Nekada se ovaj stepen odgovornosti mjerio doprinosom koji je kompanija davala ukupnoj ekonomiji i izraavala se u broju proizvedenih i/ili prodath proizvoda, broju zaposlenih radnika i slino. Profit je i dalje ostao primarni cilj svake kompanije, ali su se uslovi poslovanja malo promijenili, pa tako kompanije veoma vode rauna o tome koliki nivo plata ostvaruju, da li su uslovi za zapoljavanje jednaki, potuju kulturoloke i druge razliitosti izmeu ljudi, realizuju programe zatite i preiavanja ivotne sredine, grade bezbjedne i zdrave uslove za rad i proizvode proizvode koji su sigurni za korienje. Poslovanje mnogih preduzea se ostvaruje u interakciji sa okolinom, a neke od kompanija se trude da kroz razne dobrotvorne manifestacije i dobrotvornim radom tu interakciju uine vrom. Drutvena odgovornost se realizuje preko etiri razliita nivoa, a to su: 1. 2. 3. 4. Prema drutvu Prema potroaima Prema zaposlenima i Prema investitorima i finansijskim institucijama
Odgovornost prema drutvu se realizuje putem podrke kroz nekoliko programa: Javni zdravstveni problemi pomae se i doniraju programi kojima se pronalaze novi ljekovi, poboljavaju postojei, osavremenjuju zdravstveni kapaciteti. Putem ovih programa skree se panja na negativnost korienja nekih proizvoda kakvi su alkohol i duvan i narkotici. Preventivno se utie i pokuavaju sprijeiti pojedini nus efekti korienja pomenutih proizvoda. Zatita ivotne sredine poveanom potronjom energije i svih vidova fosilnih goriva dolazi do klimatskih promjena irih razmjera, kao to je efekat staklene bate. Ugljen-monoksid i sumpor se u ogromnim koliinama izbacuju u atmosferu, koje e tokom 21. vijeka prema predvianima mnogih naunika dovesti do velikih klimatskih poremeaja. U ovakvim uslovima nain da se smanji emisija tetnih gasova i drugih vidova zagaenja je postala imperativ za mnoge kompanije. Akcenat se stavlja na proizvode koji se mogu reciklirati i koji za sobom ne ostavljaju tetne materije. Ovakvi proizvodi utiu na poveanje cijena, ali svakako na due staze gledano efekat je maksimalno pozitivan. Slina situacija je i u automobilskoj industriji, gdje sva istraivanja predviaju veliku efikasnost automobila sa hibridnim napajanjima. Razvoj kvalitetnih uslova za rad nekada je snaga jedne zemlje mjerena u proizvodnim kapacitetima i prirodnim resursima koje je ona posjedovala. Dananja slika je mnogo drugaija, snaga jedne drave se ogleda u ljudima, njihovom obrazovanju, sposobnostima, vjetinama i spremnosti da se one inkorporiraju u radni duh. Kompanije danas stvaraju ne samo bolje uslove za rad,
113
ve aktivno utiu na obrazovanje svojih postojeih ali i buduih radnika. Aktivnosti se ne zadravaju na tome, ide se i korak dalje, pa se omoguavanjem linog prosperiteta vani kadrovi vezuju za kompaniju dugorono, a sve u cilju stalnog rasta i razvoja. Kompanije koje su meu prvima prepoznale znaaj ljudskog potencijala i uslova za njihov rad krupnim koracima gaze u novu budunost, na dobrobit svih. Korporativna filantropija se odnosi na programe podrke svim dobrotvornim aktivnostima, kako na nivou kompanije tako i pojedinano. Razvijajui i njegujui ovakav duh, kreira se jedna pozitivna klima ne samo u kompaniji ve i u njenom uem i irem okruenju. Odgovornost prema potroaima je sr svake marketing strategije savremene kompanije, jer je opte poznata i prihvaena injenica da su potroai najvrednija i najbitnija imovina koju posjeduje neka kompanija. Ova se prava realizuju kroz sljedee programe: Pravo na sigurnost kompanije su dvostruko obavezne, moralno i zakonski, da proizvode proizvode koji e biti sigurni za njihove potroae. To je osnovni kriterijum za prihvatanje njihovog proizvoda i njegovu prodaju na tritima. Ipak, ukoliko se desi da se uoe nedostaci na nekim proizvodima, proizvoa je taj koji treba da ih otkloni. Od kvaliteta i brzine njegove reakcije, zavisie i njegov imid na tritu. Pravo na informisanost jeste pravo na dostupnost svih relevantnih informacija o proizvodu koji je predmet kupovine ili razmatranja. Svaki proizvod mora imati dovoljno informacija koje obezbjeuju potroau mogunost da donese odluku o kupovini. Objavljivanje lanih ili krivih informacija je u mnogim zemljama i zakonski kanjivo. Pravo na izbor garantuje potroau slobodu da samostalno i bez iijeg pritiska donese odluku koji e proizvod kupiti i koristiti. Drutveno odgovorne kompanije dosledno primjenjuju ovo pravilo, ak i u sluajevima kada to utie na smanjenje njihove prodaje i profita. Pravo na iskaz se odnosi na slobodu potroaa da izrazi svoje miljenje, tj. albu ili podvalu o upotrebljivoj ili bilo kojoj drugoj vrijednosti proizvoda koji je kupio. Odgovornost prema zaposlenima se odnosi na sposobnost da kompanija procijeni vrijednost znanja i sposobnosti svojih zaposlenih i izgradi sistem njihovog vrednovanja, a sve u cilju borbe sa izazovima u poslovanju i izgradnji konkurentskih prednosti. Za ispunjavanje ovih prava potrebno je voditi rauna o: Zatiti na radu - uslovi u kojima privreuju zaposleni moraju biti osigurani i zatieni od bilo kakvih opasnosti ili prijetnji. Potrebno je obezbijediti radnu okolinu od raznih fizikih prijetnji, kao to su poari, elementarne nepogode i druge povrede koje mogu nastati kao posledica obavljanja poslovnih aktivnosti. Takoe, kompanija je duna da obezbijedi i uslove za one ljude koji su nepuai, ali i one koji su puai. Potrebno je obezbijediti mirnu atmosferu i skladnu
114
harmoniju za rad. Danas veliki broj kompanija obezbjeuje i kreira uslove za rad licima sa hendikepom. Jednakim ansama za uspjeh na poslu Potovanju godina starosti, polnoj, rasnoj i etnikoj pripadnosti Odgovornost prema investitorima i finansijskom okruenju se tie obaveze kompanije da se jednako odgovorno odnosi prema zakonskom, a tako i prema etikim i moralnim obavezama koje se postavljaju pred njom. Ovo dobija na znaaju ako se u obzir uzme injenica da propadanje jedne kompanije moe multiplikovano loe da se odrazi ne samo na investitore, zaposlene, ve i na cjelokupnu drutvenu zajednicu.
115
1. to je biznis etika? 2. Navedite karakteristike etikog biznis okruenja. 3. Objasnite pojam i vrste drutvene odgovornosti preduzea.
116
POGLAVLJE 11
UPRAVLJANJE INOVACIJAMA
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam inovacije, objasnite proces inovacije, identifikujete izvore inovacija, opiete pojam i ulogu istraivanja i razvoja, razumijete osnovne vrste strategija istraivanja i razvoja.
11. UPRAVLJANJE INOVACIJAMA
117
11. Upravljanje inovacijama
11.1. Pojam inovacije

Inovacija predstavlja svaki sistem organizovanih i svrsishodnih aktivnosti usmjerenih na stvaranje promjena (novi proizvod, proizvodni proces, organizaciona struktura, stil upravljanja...). Sam pojam potie iz latinskog jezika od rijei in, koja znai u i rijei novus, koja znai novo. Inovacija kreira resurs! Inovacija dovodi do stvaranja novog resursa koji do tada nije postojao (ili je postojao, ali nije imao upotrebnu vrijednost), ili daje novu mogunost upotrebe ve postojeem resursu. Nafta, zemni gas i rude se nijesu smatrali resursom sve dok ovjek, kroz brojne inovacije, nije naao mogunost da ih preradi i iskoristi. Inovacija poveava potencijal proizvodnje bogatstva. S obzirom da su danas dva najvrednija resursa u ekonomiji vrijeme i informacija, veina inovacija je skoncentrisana na njih. Svaka inovacija koja nam poveava raspoloivo vrijeme (tako to smanjuje vrijeme potrebno za izvravanje odreenih procesa) ili nam daje vie informacija, omoguava nam da stvorimo vie. Naravno, treba voditi rauna o injenici da inovacije ne moraju biti samo tehnike prirode. Inovacije ak ne moraju biti ni fiziki opipljive. Dobar primjer je projektna organizacija koja je izazvala revoluciju u poslovanju preduzea! Na osnovu veliine promjene koju sa sobom nose, inovacije se dijele na: Epohalne - inovacije koje, kao to im samo ime kae, obiljeavaju jedan dui vremenski period. Epohalne inovacije drastino mijenjaju pravila igre na tritu. Primjeri ovakvih inovacija su pronalazak vatre, pronalazak pisma ili nastanak Interneta, koji su, svaki na svoj nain, izmijenili svijet. Konzervativne - inovacije koje uvode manje, korisne promjene u svakodnevni ivot. Poveanje tedljivosti motora, uvoenje ekrana vee rezolucije kod mobilnih telefona ili reorganizacija sektora u preduzeu su primjeri konzervativnih inovacija. Inovacije diferencijacije proizvoda - specifine inovacije koje izdvajaju proizvod u odnosu na ostale, kao to su promjene u dizajnu, ambalai ili pojedinim funkcijama. Ova vrsta inovacija slui za bolje pozicioniranje proizvoda na tritu, pridobijanje novih kupaca, oivljavanje starijeg proizvoda i slino. Sposobnost inoviranja je najznaajnjiji faktor stvaranja konkurentske prednosti i uspjeha preduzea u dananje vrijeme. Inovacije su neophodne za opstanak, rast i razvoj preduzea i za izmjene konkurentske pozicije. Inoviranjem preduzee stvara "privremeni monopol", koji mu omoguava da ostvari dodatni profit na tritu.
11.2. Proces inovacije

Kako nastaje inovacija? Stereotip su tzv. bljeskovi genijalnosti koji nastaju korienjem metode prst na elo. Do njih dolaze rasijani naunici zakopani u laboratorijama. Mada su neke velike inovacije zaista nastale na ovaj nain, do veine inovacija se dolazi velikim radom. Do inovacija se ne dolazi tako to pojedinac pokuava da bude pametan. Pored
118
toga, jedna od najeih greaka je vezivanje inovacija za budunost - inovacije treba da budu vezane za sadanjost, za realne probleme koji postoje. Piter Draker kae da je inovacija organizovan i sistematizovan rad, praen ozbiljnim analizama, istraivanjima trita, demografskih kretanja itd.51 Kada se te inovacije prezentiraju tritu one ne izgledju komplikovano veina ljudi se pita: Kako se ovoga nisam sjetio ranije?. Meutim, takve inovacije najbolje prolaze na tritu i najzastupljenije su u preduzetnitvu. Sam proces inovacije tee u tri koraka i to: 1. Invencija Prvi korak u kom dolazi do koncipiranja nove ideje i kreacije nove mogunosti za novi proizvod, uslugu ili proces. Uspjenost pronalaska na ovom prvom koraku se uglavnom ocjenjuje na osnovu tehnikih kriterijuma. 2. Inovacija Trina potvrda invencije, uvoenje nove ideje u optu upotrebu. Da bi invencija postala inovacija mora da postigne uspjeh na tritu. U ovoj fazi tehnike kriterijume zamjenjuju komercijalni. 3. Difuzija Kasnija primjena inovacije, koja esto vodi standardizaciji proizvoda. Uspjeni proizvodi bivaju imitirani ili poboljavani od strane drugih preduzea. Iz tog razloga, ova faza se esto oznaava i kao faza imitacije. Kao to se moe primijetiti posmatranjem faza inovacionog procesa, inovacija mora biti potvena na tritu da bi bila priznata kao inovacija. U suprotnom, radi se samo o jo jednom pronalasku (invenciji). Sa aspekta trita, inovacija moe nastati na dva naina: Vuena od strane tranje (demand pull) Ovaj nain nastanka inovacija je ei. Identifikuju se potrebe potroaa i stvaraju se novi proizvodi (ili inoviraju stari) kako bi se odgovorilo tim potrebama. Takvi proizvodi uglavnom donose stabilne prihode i nose relativno mali rizik (s obzirom da su nastali usljed potrebe koja je identifikovana na tritu). Gurnuta od strane ponude (supply push) Inovacija koju gura ponuda nije zasnovana na trinoj potrebi, ve preduzee samo kreira potrebe i tranju za svojim proizvodom. Ovakve inovacije nose mnogo vei rizik (ali i vei potencijalni profit), prvenstveno zbog injenice da trite moe da ne prihvati proizvod. Velike inovacije uglavnom nastaju na ovaj nain, iz razloga to trite nije dovoljno efikasno u kreiranju novih potreba. Kako je to slikovito objasnio jedan od najuspjenijih menadera prehodnog vijeka, automobilski magnat Henri Ford, Da sam pitao svoje muterije ta je to to bi oni htjeli, njihov odgovor bi bio - breg konja!.
51
Draker, Piter. Inovacije i preduzetnitvo. Privredni pregled, Beograd, 1991 119
11.3. Izvori inovacija

Jo u petom vijeku prije nove ere, grki dravnik i orator Demosten je govorio da su mali dogaaji esto poeci velikih poduhvata. Slino tome, Piter Draker kae da povoljnih prilika ima svuda, da se esto pojavljuju, a kada se pojave pruaju veliku ansu. Meutim, te prilike trae puno vie od puke sree ili intuicije - one trae da preduzee tragaju za njima. Prema Drakeru, izvori inovacija mogu biti:52 1. Neoekivano neki neoekivani dogaaj se pojavljuje kao izvor inovacija. Razlikuju se sljedei sluajevi: a) Neoekivani uspjeh pojedinac ili kompanija sasvim sluajno dolaze do inovacije (serendipity). Ovakav uspjeh, s obzirom da je neoekivan, esto zatie sve protagoniste nespremne. Nerijetko se dogaa da nagli porast tranje, prouzrokovan neoekivanim uspjehom, bude iskorien od strane nekog imitatora. Primjeri neoekivanog uspjega su otkrie penicilina od strane Aleksandra Fleminga (Alexander Fleming) ili otkrie najlona od strane kompanije Dipon (DuPont). b) Neoekivani promaaj korienje neuspjeha kao izvora za inovaciju. Ser Vilijam Krisp (Sir William Crisp) je pokuavao da od krompira dobije papir. Prvo je sjekao krompir na veoma tanke listove, a zatim ih je suio kako bi izvukao vodu iz njih. Naravno, nije uspio da dobije papir, ali je zato dobio ips (na engleskom crisp)! Obogatio se zahvaljujui ipsu i postao svjetski poznat. c) Neoekivani spoljni dogaaj korienje neoekivanog spoljnjeg dogaaja za inovacije. Na primjer, prelazak sa poslovnih na personalne raunare u svijetu se desio dosta naglo. Zahvaljujui pravilnoj procjeni situacije, kompanija IBM je zahvaljujui svom personalnom raunara (IBM PC) izrasla u pravog giganta. 2. Nepodudarnosti korienje nepodudarnosti izmeu onoga to jeste i onoga to bi trebalo da bude. Razlikuje se vie vrsta nepodudarnosti: a) Nepodudarnost izmeu ekonomskih realnosti jedne privredne djelatnosti radi se o sluaju kada rast tranje za nekim proizvodom i/ili uslugom ne dovodi do oekivanog poveanja profitabilnosti, zbog jo breg rasta trokova. Tipini primjeri za ovakve nepodudarnosti su industrije, kao to su industrija elika i industrija papira, koje su prole kroz velike probleme zbog pogrene percepcije i nepodudarnosti izmeu rasta profita i rasta trokova. b) Nepodudarnost izmeu realnosti i pretpostavke o njoj ljudi zbog pogrenih pretpostavki pogreno opaaju realnost. Dugo vremena se smatralo da e prekomorski saobraaj izumrijeti jer su brodovi spori i nerentabilni. Problem je u stvari bio u sporom utovaru/istovaru i dugom
52
Draker, Piter. Inovacije i preduzetnitvo. Privredni pregled, Beograd, 1991 120
vremenu koje je brod provodio u luci. Pronalaskom kontejnera to vrijeme je skraeno i prekomorski saobraaj je preporoen! c) Nepodudarnost izmeu opaenih i stvarnih vrijednosti i oekivanja klijenata deava se kada proizvoa i trite ne percipiraju proizvod na isti nain. Ukoliko proizvoa uvidi tu nepodudarnost, ima mogunost da drugaije pozicionira svoj proizvod i na taj nain ostvari ekstra-profit.Na primjer Parker ili Mont-Blanc naliv-pera nisu konkurenti drugim markama naliv-pera ili hemijskih olovki, jer ih kupci kupuju uglavnom kako bi ih poklonili drugoj osobi. Iz tog razloga, ove proizvode treba prvenstveno pozicionirati kao proizvode koji slue kao poklon, a ne kao sredstvo za pisanje. d) Nepodudarnost u okviru ritma ili logike procesa javlja se kada neki korak u procesu "odudara" i samim tim usporava itav proces. U ovakvoj situaciji je veoma znaajno otkloniti tu kariku u lance koja stvara probleme, jer je takvu inovaciju mogue patentirati, a zatim je i prodati ostalim proizvoaima u grani. 3. Potreba procesa svakodnevni proces poslovne aktivnosti je nepresuan izvor inovacija. Nekada se te inovacije nameu same po sebi, zbog prirodnog naina odvijanja procesa, dok je nekada tee doi do njih. Ono to je zajedniko za sve je, da kada doe do njih, veoma brzo se prihvataju. Dord Istmen (George Eastman), osniva kompanije Kodak, pronaao je foto-aparat sa fotografskim filmom kako bi zamijenio staklene ploe, koje su do tada koriene, s obzirom da su bile teke, lomljive i nepogodne za upotrebu. U okrugu Los Anelesa, kao odgovor na problem gomilanja starih automobilskih guma, lokalne vlasti su odgovorile proizvodnjom specijalnog "gumiranog asfalta". 4. Privredne i trine strukture u veini grana privredne i trine strukture se veoma teko mijenjaju. U industriji proizvodnje aluminijuma ve vie od jednog vijeka dominira ista kompanija, a u duvanskoj industriji se od '20-ih godina XX vijeka skoro nije pojavila ni jedna nova velika svjetska kompanija. U softverskoj industriji Microsoft suvereno vlada ve oko deceniju i po. Kada doe do promjena u ovim strukturama, neophodne su krupne inovacije kako bi se kompanija odrala na vrhu. Na primjer, uvoenjem pokretne trake Henri Ford (Henry Ford) je napravio revoluciju u masovnoj proizvodnji u automobilskoj industriji. Ju-Pi-Es (UPS), FedEks (FedEx) i Di-Ej-El (DHL) su potpuno promijenili svijet uvoenjem usluge hitnih poiljki. 5. Demografska kretanja predstavljaju znaajan izvor inovacija zasnovan na kretanjima strukture stanovnitva. Tempiranje lansiranja na trite Ford Mustanga za bejbi-bum generaciju (djeca roena u periodu od kraja II svjetskog rata do sredine '60-ih godina XX vijeka) je doprinijelo da ovaj automobil postane jedna od ikona amerikog drutva. 6. Promjene u opaanju razlika u tome kako trite percipira stvari i kakvo je realno stanje (slino je nepodudarnosti izmeu opaenih i stvarnih vrijednosti) Jedna kompanija iz SAD je proizvela novu miolovku, koja je moderna, veoma efikasna, a imala je istu cijenu kao i obina miolovka. Meutim, na tritu nije
121
prola zbog stvari koju proizvoa ni u snu nije mogao da predvidi - iako se radilo o miolovci za jednokratnu upotrebu, koja je kotala isto koliko i obina, domaice nisu htjele da je kupuju jer im je bilo ao da je bace! Miolovka je, po njihovim rijeima, bila isuvie lijepa da bi je bacili, tako da su i dalje kupovali stare miolovke. 7. Novo znanje predstavlja super-zvijezdu preduzetnitva. Inovacije zasnovane na novom znanju, koje uspiju na tritu, donose najvei profit. Meutim, za njihov razvoj su potrebna najvea sredstva, a potrebno je i do 30 godina da budu prihvaene. Malo ljudi zna da je jo Heron iz Aleksandrije, 62. godine nove ere opisao i napravio prvi model parne maine. Smatra se da je jedna takva maina otvarala vrata na Aleksandrijskoj biblioteci. Meutim, bilo je potrebno da proe 1.700 godina kako bi parna maina poela da se koristi u svijetu! Mala i srednja preduzea su najznaajniji generator inovacija. Mala preduzea, za jednaku sumu uloenog novca, uspijevaju da proizvedu 4 puta vie inovacija od srednjih preduzea, a ak 24 puta vie inovacija od velikih preduzea. Ovo i ne treba mnogo da udi, s obzirom da su neki od najznaajnijih pronalazaka, kao to su laser, klima ureaj, pokretne stepenice, elektrina sijalica ili personalni raunar djelo preduzetnikih poduhvata Vrlo esto kod ljudi postoji pogrena pretpostavka o inovacijama inovacijama se smatraju samo krupna nauna dostignua, dok se ostale stvari zanemaruju. U praksi je sasvim drugaije. Inovacija je sve od toka do spajalice! Mnogo je vei broj tzv. "sitnih inovacija" koje nee promijeniti svijet, ali u svakodnevnom ivotu mnogo znae. Tako je npr. sluaj sa hlebom rezanim na parad (izumio ga je Otto Frederick Rohwedder 1912. godine), selotejpom, tubama za pastu za zube koje se ne deformiu... Ovakve sitne inovacije moda ne donose veliku slavu, ali zato donose veliki novac. Petnaestogodinji Amerikanac Chester Greenwood je 1873. godine, poto mu je bilo hladno, zatraio od svoje bake da mu na dva kotura ice spojenim metalnom trakom isplete vunu. Tako je napravio prvi titnik za ui na svijetu. Desetak godina kasnije je napravio sopstvenu fabriku i patentirao svoj proizvod, i tako zaradio ogromno bogatstvo. Preduzetnici ne treba da jure epohalne inovacije! Za takve inovacije je potrebno mnogo novca i mnogo vremena da bi se razvile. Inovacijama zasnovanim na novom znanju je potrebno od 25 do 35 godina kako bi poele da daju pozitivne rezultate na tritu. Novo preduzee nema ni mnogo novca da ulae, ni vremena da eka da bi se njegova ideja isplatila. Zato su za preduzetnitvo karakteristine manje, "ovozemaljske" inovacije koje brzo nalaze trite i omoguavaju sticanje profita. No i takve, konzervativne inovacije nisu uvijek predodreene na usojeh. Postoji itav niz razloga zbog kojih bi neka inovacija mogla da bude neusjena, a neki od njih su: Loa ideja Lo proizvod (kvalitet, cijena, performanse, dizajn...) Pogrean trenutak za lansiranja proizvoda na trite Danas su istraivanje i razvoj (Research & Development - R&D) jedan od najvanijih izvora inovacija. Pod istraivanjem podrazumijevamo plansko traganje u cilju otkrivanja novog znanja koje bi bilo korisno za razvoj novih proizvoda. Razvoj predstavlja prevoenje rezultata istraivanja ili nekog drugog znanja u plan za nove, poboljane proizvode. Istraivanje i razvoj se u praksi sprovodi kroz tri faze:
122
1. Fundamentalno (bazino) istraivanje Originalno izuavanje koje se preduzima u cilju poveanja ukupnog znanja i razumijevanja zakona prirode. Ovu vrstu istraivanja obavljaju naunici i rezultati takvih istraivanja predstavljaju javno dobro. Fundamentalna istraivanja nisu usmjerena na neki praktini cilj, ve se pokuava da se pomjere granice ljudskog saznanja. Fundamentalna istraivanja predstavljaju osnovu za dalja, primijenjena istraivanja. 2. Primijenjeno (aplikativno) istraivanje Preduzima se u cilju sticanja novih znanja, ali je usmjereno prema cilju (praktinoj svrsi). Rezultat primijenjenih istraivanja je konkretan proizvod, usluga. metod ili sistem koji se mogu patentirati ili zadrati kao poslovna tajna. Ova istraivanja se uglavnom vre od strane kompanija sa krajnjim ciljem primjene rezultata istraivanja u komercijalne svrhe. 3. Eksperimentalni razvoj Korienje naunog znanja da bi se stvorio novi proizvod. Eksperimentalni razvoj podrazumijeva izradu prototipa i dovoenje ideje do stepena komercijalizacije. Rezultat uspjenog istraivanja i razvoja je znanje koje e biti od koristi preduzeu i potroaima. Kvalitetno obavljen proces istraivanja i razvoja je preduslov za uspjeh inovacije na tritu. S obzirom da je sam proces dosta skup i dugotrajan, preduzea se esto nalaze u dilemi kako da pristupe samom istraivanju, kao i kako da nastupe na tritu. Kada je u pitanju istraivanje, javlja se dilema da li samostalno razvijati proizvod ili se povezati sa nekom drugom organizacijom i obavljati zajedniko istraivanje i razvoj. U drugom sluaju proces tee bre i manje kota, ali se rezultati moraju dijeliti to smanjuje potencijalni profit. Pored ove dvije opcije, finansijski jake kompanije mogu i kupiti gotova tehnoloka rjeenja od drugih kompanija ili istraivakih institucija. Druga dilema, koja je vezana za nastup preduzea na tritu, jeste da li nastupiti sa manjim brojem proizvoda i pokuati stvoriti vee trino uee (manji broj proizvoda zahtijeva manje istraivanja) ili nastupiti sa veim brojem proizvoda (diversifikacija, koja zahtijeva mnogo vee istraivanje i razvoj). Da bi se proces istraivanja i razvoja obavio uspjeno, moraju biti ispunjene odreene pretpostavke. Naime, istraivanje i razvoj mora biti u funkciji rasta i razvoja preduzea i usklaeni sa tempom rasta. U suprotnom, previe investiranja u istraivanja i razvoj moe uinite preduzee nelikvidnim, a premalo e uiniti preduzee nekonkurentnim. Pored toga, neophodno je obezbijediti dovoljno sredstava, adekvatne ljudske i tehnike kapacitete, kao i pripremiti se za eventualne neuspjehe prilikom razvoja novih proizvoda. Saradnja sa naunoistraivakim institucijama kao to su fakulteti, instituti i privatne kompanije koje imaju iskustva u ovoj oblasti, moe znaajno doprinijeti poveanju uspjenosti ovog procesa. Neke od osnovnih vrsta strategija koje se primjenjuju u procesu istraivanja i razvoja su: Ofanzivna strategija Cilj je postignuti vodeu ulogu na tritu u oblasti uvoenja novih proizvoda. Ova strategija donosi visoke potencijalne zarade, ali je i rizik njene primjene veoma visok. Koriste je uglavnom mone kompanije kao to su Dipon (bavi se proizvodnjom novih materijala kao to su najlon, poliester,
123
teflon, kevlar) i Epl (Apple) (kompanija koja je izumila kompjuterski mi, grafiko okruenje za operativne sisteme, proizvode kao to su Ajpod (iPod), Ajfoun (iPhone) i sl.). Najvei rizik kod ofanzivne strategije je da li e trite uopte prihvatiti novi proizvod. ak i najvee kompanije su pravile greke, kao npr. Koka-Kola sa svojom Novom Koka-Kolom (New Coke) ili Soni (Sony) sa svojim pandanom VHS standardu (Betamax). Defanzivna strategija Sutina defanzivne strategije je u izbjegavanju visokog rizika. Cilj strategije je praenje lidera i brz prodora na trite nakon to trini lider predstavi svoj novi proizvod. Ova strategija zahtijeva mogunost stvaranja funkcionalnih i adaptivnih inovacija na proizvodu i svojstvena je malim preduzeima koja ne mogu sebi da priupte da budu trini lideri. Jedna od najvanijih karika u ovoj strategiji je jak marketinki nastup. Imitatorska strategija - Sastoji se u imitiranju proizvoda koje je ve lansirala konkurencija. Prema nainu imitiranja razlikujemo dvije razliite strategije. Puki imitatori - Proizvode identine kopije tuih proizvoda. Primjer za ovu strategiju predstavlja kineska automobilska i informatika industrija. Kreativni (inovativni) imitatori - Konkuriu na tritu kroz modifikacije tuih proizvoda, koji su ponekad bolje od originalnog proizvoda. Ovu strategiju su, sredinom XX vijeka, uspjeno koristili Japanci, a zatim i Koreja, Tajvan i Singapur.
124
ta je inovacija? Koji su pozitivni efekti inovacija? Navedite vrste inovacija. Koje su faze u procesu inovacije? Objasnite razliku izmeu inovacije i invencije. Koja je inovacija rizinija za preduzee - ona gurana od strane ponude ili povuena od strane tranje? 7. Koji su mogui izvori inovacija? 8. Objasnite vezu izmeu malih preduzea i inovacija. 9. Zato preduzetnici ne bi trebali da se prave pametni? 10. Koje su faze u procesu istraivanja i razvoja? 11. Navedite dileme koje se vezuju za proces istraivanja i razvoja. 12. Koje su strategije mogue u procesu istraivanja i razvoja? 1. 2. 3. 4. 5. 6.
125
POGLAVLJE 12
PREDUZETNIKA INFRASTRUKTURA
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam preduzetnike infrastrukture, objasnite pojam, ulogu i vrste naunih parkova, opiete koncept, vrste i prednosti klastera, objasnite pojam i ulogu biznis inkubatora, identifikujete usluge koje prua biznis inkubator.
12. PREDUZETNIKA INFRASTRUKTURA
126
12. Preduzetnika infrastruktura
12.1. Pojam preduzetnike infrastrukture

Rije infrastruktura je latinskog porijekla i potie of rijei infra to znai ispod, kao i rijei struere to znai sklapati. U poetku se rije infrastruktura uglavnom koristila u vojnoj industriji i graevinarstvu, uglavnom oznaavajui osnovu za razvijanje nekog poduhvata, odnosno podlogu. U ekonomiji, infrastruktura je skup razliitih sistema koji osiguravaju efikasno i neprekidno odvijanje neke djelatnosti (saobraaj, telekomunikacije, energetika, zakonski okvir, obrazovni sistem...). U prethodnim poglavljima je jasno prikazan znaaj malih i srednjih preduzea i razvoja preduzetnitva za ekonomiju jedne zemlje. Lako je zakljuiti da bi svakoj zemlji trebalo da bude interes da ovaj sektor bude to jai i zdraviji. Meutim, to nije jednostavno ostvariti. Naime, zbog ogranienih resursa, neiskusnih menadera i manjka finansijske stabilnosti prije svega, mala i srednja preduzea imaju mnogo viu stopu mortaliteta od velikih preduzea.
Stopa preivljavanja malog biznisa

100%
100% 90% 80%
% Preivjelih
65%
70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Nova 2 4 6 8 10

46% 36% 29% 25%
Godine
Grafikon 1 Stopa preivljavanja malog biznisa
Kao to se moe vidjeti na grafiku, ve poslije dvije godine jedna treina novootvorenih preduzea se ugasila, dok ih je poslije 4 godine nestalo vie od pola53. Poslije 10 godina, samo e etvrtina novih preduzea i dalje poslovati. Ovako visoka stopa mortaliteta ima dva negativna efekta manje ljudi e se opredjeljivati da se bavi privatnim biznisom usljed visokog rizika, a s druge strane i postojea preduzea e morati da posluju konzervativnije jer nisu sigurna da li e njihovi partneri u poslu opstati na dugi rok. Stope mortaliteta su jo vie u manje razvijenim ekonomijama, poput ekonomija u tranziciji, to je svojevrstan problem jer je ba ovim ekonomijama neophodno da imaju jak sektor malih i srednjih preduzea kako bi mogla bre da prebrode tranzicioni period.
53
NFIB Small Business Policy Guide, NFIB, Washington D.C., 2004. 127
Iz ovih razloga, razvoj adekvatne preduzetnike infrastrukture, koja e dati podrku preduzetnitvu i malim i srednjim preduzeima, je od izuzetno velikog znaaja. Preduzetnika infrastruktura se moe podijeliti na: Zakonsku infrastrukturu - Skup zakona i propisa koje donose dravni organi, a koji se tiu preduzetnitva i malih i srednjh preduzea. Poeljno je da oni to manje da optereuju preduzetnike. Smanjenjem regulative u vezi sa osnivanjem preduzea, dobijanjem dozvola, poslovanjem s inostranstvom i sl. mogu se obezbijediti kvalitetniji uslovi za razvoj preduzetnitva. Fiziku infrastrukturu - Fizika infrastruktura se jo naziva i klasina infrastruktura i obuhvata saobraajnu infrastrukturu (putevi, pruge, vodeni i vazduni saobraaj), energetsku infrastrukturu (struja, nafta, gas), telekomunikacionu infrastrukturu (pota, fiksna i mobilna telefonija, internet) i komunalnu infrastrukturu (vodovod i kanalizacija, istoa, gradski saobraaj). Predstavlja neophodan preduslov za razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzea. Finansijsku infrastrukturu - Obuhvata sve javne i privatne finansijske institucije, kao to su banke, tedno-kreditne asocijacije, penzioni i investicioni fondovi, trita novca i kapitala, kao i specifine modele finansijske podrke poput biznis anela i venture kapitala. Obrazovnu infrastrukturu - Dravni i privatni univerziteti, fakulteti, nauni i istraivaki instituti su od izuzetnog znaaja kao izvori za sticanje znanja i vjetina, dobijanja konsultantske pomoi i regrutovanja kvalitetnih ljudskih resursa. Institucionalnu infrastrukturu - Vrlo esto, uz finansijsku infrastrukturu, predstavlja kljunu kariku u razvoju preduzetnitva u nekoj zemlji. Obuhvata dravne, mjeovite i privatne institucije koje pomau razvoj preduzetnitva. Pored dravnih institucija, institucionalnu infrastrukturu ine specifini modeli razvoja preduzetnitva, kao to su nauni parkovi, klasteri i biznis inkubatori. Od dravnih institucija u Crnoj Gori, podrku preduzetnicima pruaju Fond za razvoj, Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzea i Zavod za zapoljavanje.
12.2. Nauni parkovi

U literaturi se najee mogu sresti tri termina, koja oznaavaju priblino isti pojam: nauni parkovi (science parks), istraivaki parkovi (research parks) i tehnoloki parkovi (technology parks). Mada u literaturi postoji polemika oko tanih odrednica ova tri termina, najprihvaenija je teorija da su nauni parkovi i istraivaki parkovi praktino sinonimi. Ponekada se pravi razlika u tome da su istraivaki parkovi vie orijentisani na fundamentalna istraivanja, a nauni parkovi na vie praktino primjenljive tehnologije. Pod tehnolokim parkovima se najee podrazumijevaju posebne vrste naunih parkova, u kojima je akcenat stavljen na razvoj informacione tehnologije i telekomunikacija. Koliko se radi o slinim terminima govori i to da se u posljednje vrijeme esto koristi i naziv naunotehnoloki parkovi.
128
Prema Meunarodnoj asocijaciji naunih parkova (International Association of Science Parks - IASP54) nauni park je organizacija koju vode specijalizovani profesionalci, iji je glavni cilj da povea ekonomsko blagostanje, promoviui kulturu inovacija i konkurentnost sa njim povezanih preduzea i naunih institucija. Da bi ostvario ove ciljeve, nauni park stimulie i upravlja razmjenom znanja i tehnologije izmeu univerziteta, institucija za istraivanje i razvoj, preduzea i trita. Nauni park olakava stvaranje kompanija zasnovanih na inovacijama i prua vrijedne usluge, nudi kvalitetan prostor i opremu. Nauni parkovi su relativno nov model podrke preduzetnitvu. Prvi nauni parkovi, pretee dananjih modernih parkova, su nastali krajem ezdesetih godina prolog vijeka55. Meutim, pravi nauni parkovi, u dananjem smislu te rijei, nastaju tek u osamdesetim godinama. Skoro polovina od ukupnog broja naunih parkova koji i danas postoje, nastao je u posljednjoj deceniji prolog vijeka. Procjenjuje se da u svijetu, u ovom trenutku, ima oko 300 naunih parkova. Radi se o procjeni iz dva razloga prvo to ne postoji jedinstvena definicija naunih parkova, pa pojedini parkovi ne ispunjavaju najstroije kriterijume, a drugo zato to nisu svi parkovi lanovi IASP to oteava voenje precizne statistike. Kao ciljevi naunih parkova se najee izdvajaju: Promovisanje istraivanja i razvoja, inovacija i malih i srednjih preduzea sa ciljem poveanja ukupnog ekonomskog blagostanja, Podravanje osnivanja i razvoja preduzea zasnovanih na tehnologiji i znanju, koje imaju visok potencijal za rast, Jaanje saradnje izmeu univerziteta, istraivakih centara, meunarodnih korporacija i lokalnih preduzea sa ciljem transfera znanja i tehnologije, Davanje podrke i usluga preduzeima koji su podstanari u naunom parku. Nauni parkovi uglavnom zauzimaju relativno veliki prostor. Prema veliini povrine koju pokrivaju se dijele u etiri velike grupe: Male do 200.000 m2, Srednje-male od 200.000 m2 do 600.000 m2, Srednje-velike od 600.000 m2 do 1.000.000 m2, Velike preko 1.000.000 m2. U okviru ovog prostora je obino smjeten bar jedan nauni centar (univerzitet, fakultet, istraivaki centar...), zatim veliki broj malih i srednjih preduzea, kao i predstavnitva a nerijetko i sjedita nekih velikih preduzea. Tu je i odreeni broj preduzea i strunjaka koji nude svoje usluge naunom parku, ili njegovim podstanarima. Pored toga, veina naunih parkova ima i svoj inkubator u kojem pomae razvoj novih malih i srednjih preduzea zasnovanih na tehnologijama i znanjima koja se razvijaju u konkretnom parku. Od ukupnog broja preduzea prisutnih u naunom parku, najvei broj je postojao i ranije i samo se uselio u nauni park (oko 54%). Neto manji broj njih (29%) nastaje u okviru samog naunog parka, dok oko 10% preduzea nastaje u biznis inkubatoru u okviru naunog parka.
54 55
International Association of Science Parks, <www.iasp.ws> International Association of Science Parks, <www.iasp.ws> 129
Kao primjer naunog parka moe dobro posluiti Nauni park Centralna Florida (Central Florida Research Park56). Park se nalazi u Orlandu, savezna drava Florida. Prostire se na 4,2 km2, u svom okviru ima 48 zgrada i 106 preduzea sa oko 9.500 zaposlenih. Pored toga, u okviru parka se nalazi i Univerzitet Centralne Floride (University of Central Florida). Oko 400 studenata dodiplomskih i postdiplomskih studija je zaposleno u preduzeima koja posluju u okviru naunog parka. Pored toga, u okviru parka se nalaze i Centar mornarike avijacije za obuku (Naval Air Warfare Center Training Systems Division), Vojna komanda za simulacije i obuku (Army Simulation, Training, and Instrumentation Command (STRICOM)), kao i Agencija za modeliranje i simulacije amerikog vazduhoplovstva (Air Force Agency for Modeling and Simulation (AFAMS)). Veina istraivanja i aktivnosti u okviru parka, kao i djelatnosti samih preduzea su usko povezana sa amerikom vojskom i mornaricom. Na raun toga, ovaj nauni park i preduzea koja posluju u okviru njega, dobija oko 700 miliona dolara vrijedne ugovore svake godine. Uspjean nauni park moe ima veoma pozitivan efekat na cjelokupnu ekonomiju u svom okruenju. Neki od pozitivnih efekata naunog parka su: Razvoj lokalne zajednice, Stvaranje novih radnih mjesta i smanjenje nezaposlenosti, Poveavanje ekonomskog blagostanja, Olakavanje i podrka razvoju klastera, Pomo u jaanju istraivanja i razvoja, kao i uvoenja novih tehnologija, Presti, status i kredibilitet koji se prenosi na preduzea podstanare, Imaju u sebi inkubatore koji su izvor preduzetnike aktivnosti i inovacija. Trend rasta broja naunih parkova u svijetu pokazuje da je ovo model razvoja i podrke preduzetnitvu koji se dokazao kroz vie od tri decenije postojanja. Pored evidentnih koristi za mala i srednja preduzea, nauni parkovi omoguavaju rast i razvoj lokalnih zajednica i univerzitetskih centara, to ih ini jo korisnijim za cjelokupnu ekonomiju jedne zemlje. Efekat multiplikatora znaajno uveava koristi od investicija u nauni park kroz ve navedene pozitivne efekte, kao to su razvoj lokalne zajednice ili poveanje blagostanja, ali tu su i efekti koje nije jednostavno izmjeriti. Nauni parkovi razvijaju nov, preduzetniki nain razmiljanja i pomau u stvaranju inovacione kulture koja jo vie olakava i ubrzava dalji rast i razvoj.
12.3. Klasteri
Koncept klastera je u literaturu prvi uveo Majkl Porter (Michael Porter) 1990. godine57. Porter definie klaster kao geografsku lokaciju koja ima: Dovoljno resursa i znanja da se dostigne kritina masa, Vodeu poziciju u grani,
56 57
Central Florida Research Park <www.cfrp.org> Porter, Michael E. The Competitive Advantage of Nations, Macmillan, 1990 130
Znaajnu i odrivu komparativnu prednost u odnosu na druge lokacije, ili ak na globalnom planu. Prema Porteru, prednosti koje klaster donosi su: Poveanje produktivnosti kompanija u klasteru, Poveanje broja inovacija, Stimulisanje stvaranja novih biznisa. Od kada je Porter prvi identifikovao i definisao pojam i prednosti klastera, klasteri su postali predmet panje velikog broja drava i strunjaka u svijetu. Pored toga, klasteri su uli u veliki broj dravnih programa. Sam proces identifikovanja, definisanja i stvaranja klastera nije standardizovan. Ekonomski strunjaci i instituti koriste razliite metodologije i nude razliite definicije. Na primjer, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development - OECD) definie klastere kao mreu meusobno povezanih preduzea, naunih institucija (univerziteta, istraivakih instituta...), konsultantskih kua i kupaca, koji se nalaze u proizvodnom (poslovnom) lancu. Koncept klastera je mnogo iri od prostog povezivanja preduzea, jer pored saradnje preduzea ukljuuje i razmjenu znanja, informacija i vjetina58. Ekonomista Patris Bekholt (Patries Boekholt) definie klaster kao grupu preduzea, naunih centara i preduzea za podrku koji su funkcionalno povezani i sarauju (na formalan ili neformalan) kako bi ostvarili nove marketing strategije, stvorili nove proizvode ili inovacije59. U literaturi se, kao najei primjeri klastera u svijetu, navode: Silicijumska dolina (The Silicon Valley), u Kaliforniji, za informacionu tehnologiju, Holivud (Hollywood), u Kaliforniji, za filmsku industriju, Dolina Napa (The Napa Valley), u Kaliforniji, za vino, Bangalor (Bangalore), u Indiji, za softver, Tuluz (Toulouse), u Francuskoj, za aeronautiku, Antverpen (Antwerp), u Belgiji, svjetski centar za dijamante, Roterdam (Rotterdam) u Holandiji, kao najvea kontejnerska luka, Tehnoloka dolina Albani (Albany Tech Valley), drava Njujork, za nanotehnologiju. Postoji vie naina kako moemo podijeliti klastere na osnovu naina nastanka, na osnovu veliine, dominantne djelatnosti itd. Vrlo je znaajna podjela klastera po njihovom znaaju sa aspekta nacionalne ekonomije, odnosno ukljuenosti klastera u aktivnosti od ireg znaaja. Po ovom osnovu klasteri se dijele u tri velike grupe60: 1. Nacionalni klasteri Klasteri iji su glavni ciljevi od nacionalnog znaaja, kao to je: rjeavanje problema infrastrukture, planiranje prostora, rjeavanje problema u bilansu plaanja (klaster koji se fokusira na izvoz, ili klaster koji se fokusira na jaanje domae proizvodnje i smanjenje uvoza). Ovi klasteri uglavnom imaju jaku podrku drave i uglavnom su dio ekonomske politike vlade.
Managing National Innovation Systems. OECD, 1999 Boekholt, Patries. The public sector at arms length or in charge? Towards a typology of cluster policies OECD Workshop on Cluster Analysis and Cluster-based Policies, Amsterdam, 1997 60 Konsultantska grupa Cluster Navigators Ltd. (2002) <www.clusternavigators.com>
59 58
131
2. Regionalni klasteri Regionalni klasteri se fokusiraju na razvoj interne konkurentnosti i povezuju preduzea u okviru jedne regije zarad ostvarivanja to boljih rezultata. Kao direktan efekat se javlja poboljanje konkurentnosti regije, poveanje ekonomskog blagostanja, razvoj infrastrukture itd. Vrlo esto se regionalni klasteri formiraju oko nekog resursa, kao to je npr. drvo, ruda ili industrija vina. 3. Komercijalni klasteri Komercijalni klasteri ne predstavljaju klastere po strogoj definiciji, ali se esto u meunarodnoj literaturi navode kao klasteri. Komercijalni klasteri nastaju kada grupa preduzea odlui da se udrui i radi zajedno na nekim projektima. Ukoliko se saradnja zavri na kraju projekta, klaster nestaje. Meutim, vrlo esto saradnja meu preduzeima se nastavi i ovakva udruenja kompanija prerastaju u pravi klaster, sa svim njegovim obiljeijma. Klasteri mogu biti razliitih veliina, od onih koji povezuju itave regije, do onih koji povezuju samo 7 ili 8 preduzea u okviru jednog grada. Ve pomenuta Silicijumska dolina, vjerovatno najpoznatiji klaster na svijetu, povezuje vie od 7.000 preduzea u oblasti juno od San Franciska. No, postoje i drugi primjeri veoma uspjenih malih klastera, koji bi trebali da budu posebno interesantni zemljama u tranziciji kao to je Crna Gora. Neki od najpoznatijih primjera su: Kastel Gofredo (Castel Goffredo), gradi od 7.000 stanovnika u Italiji, je istovremeno i sjedite 200 povezanih preduzea koja se bave proizvodnjom arapa. Ova preduzea proizvode neto vie od polovine ukupnog broja arapa u Evropi. Dalton, savezna drava Dordija u SAD (Dalton, Georgia), ima 25.000 stanovnika i u njemu se nalaze 174 preduzea koja se bave proizvodnjom tepiha. Oko 85% tepiha u Americi i skoro polovina od svih tepiha na svijetu se proizvedu u ovom malom gradu. Montebeluna (Montebelluna), Italija, ima 25.000 stanovnika i sredite je klastera preduzea koji se bave proizvodnjom skijakih izama. Ovaj klaster proizvodi 75% svih skijakih izama na svijetu i grad ponosno za sebe tvrdi da je Glavni grad sportske obue na svijetu. Kao to se moe vidjeti i iz navedenih primjera, klaster ne mora neophodno biti veliki da bi bio uspjean. Vano je da je klaster dobro organizovan i da se na tritu pronae odgovarajua nia (arape, tepisi, skijake izme ili dr.). Kako to kae poznati teoretiar menadmenta Set Godin (Seth Godin) treba pronai niu, a ne naciju61. Sa promjenom naina poslovanja u posljednje vrijeme, olienog u razvoju Interneta, elektronskog poslovanja i raznih drugih inovacija, i nain poslovanja klastera doivljava odreene promjene. Pored klasinog modela klastera uvodi se alternativno rjeenje koje se naziva Centar i ogranci (Hubs and Nodes). Preduzea shvataju da neke vrste posla ne moraju biti geografski blizu da bi bile povezane. Zahvaljujui prodorima prije svega na poljima telekomunikacije, danas je mogue imate povezano poslovanje koje se vodi na razliitim
61
Godin, Seth. Bootstrappers Bible, Do You Zoom Inc., 2005 132
kontinentima. Ovaj model poslovanja omoguava centralu u jednoj zemlji, proizvodnju u drugoj, a testiranje proizvoda u treoj. Preduzea i dalje posluju po modelu klastera, ali geografska bliskost vie nije neophodna za sve oblike poslovanja. Na primjer, kompanije iz farmaceutske industrije kao to su Fajzer (Pfizer) ili Merk (Merck) imaju istraivake centre u SAD (Kalifornija, Masausets), proizvodni ogranci se nalaze u Portoriku i Irskoj, preduzea za podrku su rairena u svim zemljama svijeta, dok se Internet koristi kao glavna infrastruktura za komunikaciju, razmjenu informacija i rezultata istraivanja. Bez obzira da li govorimo o klasinom modelu klastera, ili njihovoj modernoj verziji centra i ogranaka, oito je da ovakav model poslovanja prua velike prednosti i za preduzea i za regiju u kojoj posluju. Pored toga, klaster kao model poslovanja omoguava i malim sredinama da budu konkurentne ak i na globalnom planu, to je jasno moe vidjeti iz primjera navedenih u ovom poglavlju.
12.4. Biznis inkubatori

Biznis inkubatori pomau razvoj malih i srednjih preduzea i omoguavaju im da se izbore sa brojnim problemima u prvih nekoliko godina postojanja. Inkubatori znaajno smanjuju stopu mortaliteta preduzea, i zato su posebno znaajni u ekonomijama u razvoju, ili u specifinim granama gdje vlada jaka konkurencija. Za inkubatore se esto kae da predstavljaju efektivan i efikasan nain da se pomogne preduzetnicima da stvore nova preduzea povezujui ljudske resurse, kapital, tehnologiju i znanje. Inkubatori nisu nov koncept, ali je bio potreban relativno dug vremenski period prije nego to je ovaj koncept ire prihvaen u svijetu. Prvim biznis inkubatorom se smatra Industrijski centar Batavia (The Batavia Industrial Center), koji je osnovan u Bataviji, drava Njujork, SAD 1959 godine. Naime, 1957. godine, usljed konsolidacija, merdera i akvizicija u industriji poljoprivrednih maina, zatvorena je velika fabrika koja je bila u vlasnitvu korporacije Mesi-Ferguson (Massey-Ferguson). Vie od 2.000 ljudi je ostalo bez posla u maloj ruralnoj zajednici Batavia, za koju je fabrika predstavljala osnovni izvor radnih mjesta.
Slika 1 Potrebni elementi za uspjean biznis
U tom trenutku situacija je izgledala katastrofalno, no porodica Mankuzos (Mancusos), preduzetnici u oblasti nekretnina i trgovine, su u svemu tome uvidjeli ansu. Porodica je kupila fabriku povrine 85.000 m2 sa namjerom da je preproda nekom velikom kupcu. Meutim, trendovi zbog kojih je i dolo do zatvaranja fabrike su se prenijeli i na ostale industrije i poslije vie pokuaja porodica je shvatila da ne postoji ni jedan kupac koji bi bio spreman da kupi tako veliku fabriku. Porodica Mankuzos je zatim dola do bolje ideje podijelili su fabriku na manje poslovne prostore i poeli da ih izdaju preduzetnicima pomaui im na taj nain da razviju sopstveni biznis. Vrlo brzo se pojavio veliki broj lokalnih preduzetnika, uglavnom bivih radnika fabrike, i nastao je veliki broj malih preduzea. Na ovaj nain je prvi put u praksi sproveden koncept biznis inkubacije kao specifian oblik razvoja preduzetnitva i nain podsticanja ekonomskog razvoja.
133
Kako se razvijala biznis inkubacija kao koncept, tako su se razvijali i biznis inkubatori. Ne postoji jedinstvena definicija biznis inkubatora, ali je u EU najprihvaenija definicija prema kojoj je biznis inkubator organizacija koja ubrzava i sistematizuje proces stvaranja uspjenih preduzea stvarajui irok integrisan spektar usluga i podrke ukljuujui prostor inkubatora, poslovne usluge i mogunosti povezivanja preduzea i umreavanja u klastere62. Pruajui svojim klijentima usluge koje su sve na jednom mjestu i omoguavajui smanjenje trokova kroz zajedniko korienje (i plaanje), inkubatori znaajno poboljavaju anse za opstanak, ali i rast i razvoj novih preduzea. Uspjean biznis inkubator konstantno stvara uspjena preduzea sa natprosjenim potencijalom za stvaranje profita i novih radnih mjesta. Razlike u ciljevima stejkholdera, kriterijumima ulaska i izlaska iz inkubatora, naunoj intenzivnost biznis planova i tanoj konfiguraciji prostora i usluga uvijek postoje i po njima je mogue klasifikovati razliite vrste inkubatora. Neophodne komponente biznis inkubatora su: Promovisanje preduzetnitva i podrka novim preduzeima u fazi planiranja, Konsultovanje u oblasti razvoja biznisa i obuke, Razvijena mrea institucija i preduzea koja omoguava specijalizovane usluge, laku komercijalizaciju tehnologije i pristup finansijskim resursima, Objekat u okviru kojeg se nudi fleksibilan poslovni prostor po potrebama klijenta. Kada se govori o osobinama biznis inkubatora neophodno je napraviti razliku izmeu inkubatora i drugih vrsta podrke preduzetnitvu kao to su npr. ureeni prostori (managed workspace). Biznis inkubatori nude poslovni prostor preduzeima, ali to ve decenijama nude i industrijski posjedi (industrial estates) i namjenske poslovne zgrade (multi-tenant buildings). Inkubatori nude i kancelarijske usluge kao to su telefon, fax, daktilografske usluge, internet itd. ali se veina ovih usluga moe dobiti i u dobro opremljenim poslovnim zgradama. Biznis inkubatori pomau preduzetnicima u oblastima marketinga, finansija i organizacije, ali to takoe rade i konsultantske firme. ta su to onda jedinstvene karakteristike biznis inkubatora? Biznis inkubatori pruaju sve navedene usluge na sistemski nain, na jednom mjestu. Smanjuju poetne trokove, omoguavaju preduzetnicima da dijele iskustva i stvaraju preduzetnike mree, kao i pruaju neophodne savjete u poetnim fazama razvoja biznisa. Taj holistiki pristup je neto to fali svim ostalim modelima podrke preduzetnitvu. Takoe, sam koncept je mogue adaptirati kako bi bio to bolje prilagoen lokalnim uslovima i na najbolji nain pomogao razvoj novog biznisa. U tom cilju biznis inkubatori uglavnom obezbjeuju: Nie zakupnine od uobiajenih, Kratkorone ugovore o zakupu koji ne zahtijevaju preuzimanje dugoronih obaveza, Komunalije uz niske naknade ili bez ikakve naknade, Poslovne savjete i podrku na licu mjesta (knjigovodstvo, zakonsko-pravna pitanja), Pruaju osjeaj zajednice, koja motivie preduzea da uspiju.
62
Costa-David, Jorge. The Role of Business Incubators in post-2006 EU. EU Enterprise Directorate-General, 2005 134
U Crnoj Gori je, na inicijativu holandske nevladine organizacije Asocijacija za akademsku obuku (Academic Training Association ATA), u julu 2007. godine osnovan prvi biznis inkubator pod nazivom Biznis start-up centar Bar (BSC Bar). Prve aktivnosti BSC Bar su poele u septembru 2007. godine, sa seminarima i obukama na teme finansijskog menadmenta, marketinga, prava, lokalnih propisa, a pokrenuto je i takmienje u biznis planovima. Nove Strategija razvoja malih i srednjih preduzea za period od 2007. do 2010. godine koju je usvojila Vlada Crne Gore, predvia otvaranje novih biznis inkubatora, kao i inicijative za formiranje klastera, naunog parka i uvoenje specifinih modela finansiranja, kao to su venture kapital i biznis aneli. Implementacijom ovih modela stvorie se nov biznis ambijent u Crnoj Gori, koji bi trebao da pomogne dalji razvoj preduzetnitva u Crnoj Gori.
135
1. Definiite pojam infrastruktura? 2. ta je preduzetnika infrastruktura? 3. Od ega se sastoji preduzetnika infrastruktura? 4. Koje su odrednice zakonske infrastrukture? 5. Navedite uesnike koji ine osnov finansijske infrastrukture. 6. ta spada u institucionalnu infrastrukturu? 7. Koje dravne institucije u Crnoj Gori pomau razvoj preduzetnitva? 8. ta su nauni parkovi? 9. Koji su pozitivni efekti naunih parkova? 10. Navedite osobine klastera. 11. Kako se klasteri mogu podijeliti? 12. Objasnite znaaj veliine klastera. 13. ta su biznis inkubatori? 14. Koja je uloga biznis inkubatora? 15. Koje usluge moe da ponudi biznis inkubator?
136
POGLAVLJE 13
PREDUZETNITVO I NOVA EKONOMSKA PARADIGMA

Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: objasnite znaaj poljoprivredne, industrijske i informacione revolucije, definiete pojam nove ekonomske paradigme, identifikujete poremeaje koje sa sobom nosi nova ekonomska paradigma, razumijete promjene u poslovanju u uslovima globalne ekonomije, opiete koncept elektronskog poslovanja, objasnite pojam i vrste intelektualnog kapitala, opiete procese umreavanja, razumijete znaaj stratekih saveza.
13. PREDUZETNITVO I NOVA EKONOMSKA PARADIGMA
137
13. Preduzetnitvo i nova ekonomska paradigma
13.1. Informaciona revolucija

Periodi velikih promjena su kroz ljudsku istoriju otvarali nove mogunosti koje su radikalno mijenjale postojee stanje u svijetu i to ne samo u oblastima njihovog direktnog uticaja, ve i u drugim, naizgled, nepovezanim sektorima. Prvo je nastupila britanska poljoprivredna revolucija, koja je nastala kao rezultat potrebe da se prehrani sve brojnija radna snaga koja je ivjela u gradovima, uz problem istovremenog smanjivanja broja ljudi koji su ivjeli na selu. Upotreba mehanizacije, rotiranje usjeva na etiri parcele i selektivno uzgajanje su omoguili drastian rast prinosa u periodu od XVI do XIX vijeka.63 Poveanje produktivnosti u poljoprivredi je znailo da je sve manje ljudi neophodno za rad u ovom sektoru, to je, krajem XVIII vijeka, otvorilo vrata sljedeoj revoluciji. Industrijska revolucija nije samo stvorila mogunost masovne proizvodnje i distribucije robe visokog kvaliteta i niske cijene, ve je dovela do velikih socijalnih i kulturnih promjena transformisala je gradove i unitila seoske manufakture koje vie nijesu mogle biti konkurentne.64 Tako je revolucija u jednoj sferi, izazivala promjene u drugim oblastima. Miljenja se razlikuju u vezi sa tanim poetkom Informacione revolucije, iji se efekti danas osjeaju irom svijeta, od Baltimora (Sjedinjene Amerike Drave (SAD)) (Baltimore, Maryland) do Bangkoka (Tajland) (Bangkok, Thailand). Da bi uporedili brzinu kojom se informacije ire, naveemo sljedee poreenje. Kada je Kristifor Kolumbo (Christopher Columbus), 1492. godine, otkrio Ameriku, karte koje su tadanji putnici i moreplovci koristili se nijesu mnogo razlikovale od karata koje je izradio uveni grki astronom i kartograf, Klaudije Ptolomej (Claudius Ptolemaeus) (90-168. g.n.e). Na kartama njemakog kartografa, Grega Rajha (Grega Reicha), iz 1503. godine, nije ucrtan Ameriki kontinent.65 Dakle, 11 godina nakon otkria Amerike, informacija o postojanju novog kontinenta nije bila dostupna veini populacije. Danas, pet vjekova kasnije, u mogunosti smo da gledamo fotografije zalaska Sunca na Marsu, zahvaljujui robotima istraivaima, Spirit (Spirit) i Oportjuniti (Opportunity), neposredno nakon njihovog slijetanja na Crvenu planetu. Jedan broj dnevnih novina Internenel Herald Tribjun (International Herald Tribune) sadri vie informacija nego to ih je neko u Srednjem vijeku dobio u itavom ivotu!66 Najznaajniji faktor koji je omoguio ovako brzo irenje informacija je bum u oblasti telekomunikacija. Tako je, 1989. godine, bilo svega 200 telekomunikacionih kompanija u svijetu. Deset godina kasnije, samo u SAD je bilo 3.000 preduzea koja su pruala telekomunikacione usluge!67 Broj meunarodnih telefonskih poziva u jednom danu 2001. godine je jednak ukupnom broju telefonskih poziva u toku itave 1981. godine!68 to je jo
63 64
Overton, Mark. Agricultural Revolution in England 1500 - 1850. BBC, September 19, 2002 Berlanstein, Lenard R. The Industrial Revolution and work in nineteenth-century Europe. Routledge, 1992 65 Friedman, Thomas L. The Lexus and the Olive Tree: Understanding Globalization. Anchor, 2000 66 Riderstrale, Jonas i Kjel A. Nordstrom. Karaoke kapitalizam: Menadment za oveanstvo. Beograd, Plato, 2006 67 Hamel, Gary. Leading the Revolution. Boston, Massachusetts, Harvard Business School Press, 2000 68 Handy, Charles. The Elephant and the Flea: Looking Backwards to the Future. Hutchinson, 2001 138
vanije, trokovi prenosa informacija su pali 10 miliona puta u odnosu na 1970. godinu!69 Nikada se u ljudskoj istoriji nije desilo da neki proizvod ili usluga postane 10 miliona puta jeftiniji, a posebno ne za svega tri i po decenije. To je kao kada bi avion Boing 747 (Boeing 747), koji je nekada kotao 150 miliona dolara, mogli danas da kupite po cijeni velike pice i Koka-Kole (Coca-Cola)! Brzina kojom kompjuterski mikroprocesori obrauju podatke se udvostruavala svake dvije godine u posljednjih 40 godina, to znai da se procesorska mo poveala vie od milion puta u ovom periodu!70 Trokovi prevoza jedne tone robe su pali za vie od 70% u posljednjih 40 godina, pa je danas za transport automobila sa jednog kraja svijeta na drugi potrebno tri nedjelje, a ova usluga kota svega 500 dolara.71 Sile globalizacije mijenjaju na svijet, uz sve vei stepen ekonomske integracije i poveano kretanje ljudi i znanja. Ukupna svjetska tranja za robama i uslugama se udvostruava svakih 15 godina.72 Meunarodna trgovina danas ini oko 30% svjetskog bruto domaeg proizvoda (Gross Domestic Product), to je etiri puta vie u odnosu na poetak 70-ih godina XX vijeka.73 Vrijednost meunarodne trgovine u jednom danu 2000. godine odgovara njenoj ukupnoj vrijednosti iz 1979. godine!74 Sve bra globalizacija, drastino smanjenje trokova transporta po jedinici u posljednih 200 godina i mnogo vea brzina transporta, kao i ogroman pad cijena komunikacionih usluga su otvorili nove mogunosti preduzeima da kupuju, proizvode i prodaju irom planete. Promjene koje preduzea doivljavaju u uslovima globalizovane ekonomije se po kompleksnosti i znaaju mogu porediti sa promjenama koje su se deavale u vrijeme industrijske revolucije. Dok je industrijsko doba karakterisala transformacija fizikih resursa, informaciona ekonomija u prvi plan istie nematerijalne faktore kao to su znanje, vjetine, informacije i iskustvo. Smatra se da e se uspjeh u ekonomiji XXI vijeka bazirati na 3I: informacijama, idejama i inteligenciji.75
13.2. Nova ekonomska paradigma

Informaciona revolucija mijenja postojee modele poslovanja, ustaljene poslovne procese, nain proizvodnje, vrste transporta, oblike reklamiranja, organizacionu strukturu kompanije, pa dolazi do pojave nove ekonomske paradigme. Novo shvatanje ekonomije istie znaaj nematerijalnih resursa i umreavanja, kao nove organizacione strukture. Upotreba informacija i znanja, kao novih resursa, utie na promjene u sferi rada, vlasnitva i upravljanja. Informacije, kao i znanje i sposobnosti menadera,
Rothschild, Michael. Bionomics: Economy As Ecosystem. Henry Holt & Company, Rei edition, 1995 Kanellos, Michael. Moore's law to roll on for another decade. cnet, February 10th, 2003 71 Agrawal, Vivek, Diana Farrell, and Jaana K. Remes. Offshoring and beyond. The McKinsey Quarterly, Special Edition: Global Directions, 2003 72 Quinn, James Brian. Outsourcing Innovation: The New Engine of Growth. Sloan Management Review, Summer 2000, pp 13-28. 73 Murthy, Narayana. Globalcorp, 2005. The Economist, The World in 2005 74 Riderstrale, Jonas i Kjel A. Nordstrom. Karaoke kapitalizam: Menadment za oveanstvo. Beograd, Plato, 2006 75 Milievi, Vesna. Internet ekonomija. Beograd, FON, ID, 2002
70
69
139
potiskuju ulogu kapitala i manuelnog rada i postaju strateki elementi poslovanja. Prelazak na novu ekonomiju u pojedinim oblastima poslovanja izaziva tektonske poremeaje:76 Digitalizovane informacije - Informacija je u svim svojim pojavnim oblicima, od medija do ekonomskog procesa, digitalna (elektronska pota, instant poruke, internet telefonija, sastanci putem video-konferencionog sistema, elektronski novac, pametne kartice, bespapirno poslovanje, poslovne procedure podrane informacionim sistemom i internet kao prezentacioni i reklamni medij). Ekonomija zasnovana na znanju - Od uesnika u ekonomskom procesu se zahtijeva odreen nivo poznavanja tehnologije, koji stalno raste. Krajnja posljedica moe biti da pojedinci i kompanije koje nemaju odgovorajui nivo znanja ne mogu uestvovati u trinoj utakmici. Ekonomija zasnovana na informacijama - Ako niste informisani, isti (ili slabiji) kvalitet proizvoda ete plaati skuplje. Ekonomija zasnovana na tehnologiji - U nekim industrijama, kvalitet tehnolokog rjeenja je jedina prednost koju preduzee posjeduje u odnosu na konkurenciju. Tehnologija je na takvom nivou da omoguava preduzetnicima i malim kompanijama da posluju izuzetno efikasno uz pomo malog broja ljudi, ime se otima znatan dio trita velikim preduzeima. Ekonomija bez ljudskog posrednika - Smanjuje se ili potpuno gubi uloga treih lica u odnosima izmeu proizvoaa i potroaa. Kako bi se odrao potreban nivo efikasnosti, posrednik danas moe biti samo informacioni sistem koji podrava sve faze u poslovanju. Vei stepen konkurencije - Zbog sveopteg stapanja razliitih oblasti poslovanja, konkurencija moe doi iz pravca iz koga ste je najmanje oekivali. Bitka za kupca je sve otrija. Nemogue je ouvati ekskluzivnost biznis ideje. Informacija o novom tipu proizvoda i njegovim osobinama se iri velikom brzinom. Konkurencija strahovito brzo ui, pa se svaki proizvod moe jednostavno i brzo kopirati. Digitalni kapital - Vrijednost kompanije se sve vie mjeri sivom masom i njenom sposobnou u stvaranju i realizaciji novih ideja. Digitalni kapital podrazumijeva ukupnu sumu znanja koje preduzee posjeduje, nain na koji se to znanje odrava i unapreuje, nain na koji je znanje ukljueno u poslovne procese i naravno bazu klijenata. Nain poslovanja preduzea se bitno izmijenio u savremenoj ekonomiji. Za razliku od prethodnog perioda u kojem je stabilnost organizacije bila u prvom planu, akcenat se sada stavlja na upravljanje promjenama. Preduzea danas ostvaruju konkurentsku prednost na osnovu kombinacije znanja i sposobnosti svojih zaposlenih i njihovog preduzetnikog duha, dok je ranije klju uspjeha bio u pristupu fizikim resursima i racionalizaciji trokova. Dolazi do smanjivanja broja visoko specijalizovanih radnika, a zadaci se sve vie povjeravaju timovima umjesto pojedincu. Fleksibilni radni timovi mijenjaju i nain organizacije
76
Martin, Chuck. net future. McGraw-Hill, 1998 140
hijerarhijskih nivoa, pa dolazi do spljotavanja organizacione piramide77. Internet dovodi do jednostavne i bre komunikacije, omoguava direktan i gotovo besplatan pristup informacijama koje do tada nisu bile dostupne, kao i jednostavnu kontrolu uraenog. Potreba za kontrolom i autoritetom nikada nee u potpunosti nestati, ali teite se pomjera od komande ka saradnji, postepeno degradirajui hijerarhiju i birokratiju. Mo i autoritet se pomjeraju ka potroau, pa njegove potrebe postaju prioritet u lancu vrijednosti organizacije. Neke od razlika u funkcijama sadanje i budue organizacije su date u sljedeoj tabeli:78 Do sada Djelatnost Proizvodnja na bazi prirodnih resursa Fokus na masovno trite; borba za trine segmente; funkcionalno integrisana strategija Naglasak na ekonomiji obima Centralizovano Stroga specijalizacija; kontrola Hijerarhijska organizacija; funkcionalna integrisanost Centralno planiranje strategije; distanca i kontrola Postoji ili nastaje Realizacija inovacija uz pomo prirodnih, materijalnih i nematerijalnih resursa Fokus na pojedinca; fragmentisanost trita; diferenciranje proizvoda Fleksibilnost i naglasak na kvalitet Decentralizovano; fokus na dizajnu i funkcionalnosti iroko obrazovanje; motivisanje Mrena organizacija; fleksibilnost Podstie promjenu; decentralizacija; strategija je podlona promjenama odozdo; timski rad Decentralizovan; otvoren ka zaposlenima i kupcima
Marketing
Proizvodnja Istraivanje i razvoj Ljudski resursi Organizaciona struktura Menadment
Informacioni sistem
Centralizovan; koncipiran prema top menadmentu
Nakon svega navedenog, moemo zakljuiti da e se uspjeh preduzetnika u novoj ekonomiji temeljiti na sljedeim pretpostavkama:79 Sposobnost stvaranja malih fleksibilnih preduzea sa specijalistikim timovima, Umreavanje i koordinacija upotrebom informacione tehnologije, Fokusiranje na aktivnosti koje su kljune za poslovanje preduzea, Autsorsing80 sporednih aktivnosti,
Smanjuje se broj organizacionih nivoa. Organizaciona struktura postaje ravnija. Graanac, dr Aleksandra. Svjetsko trite u uslovima globalizacije. Beograd, Privredna komora Beograd, 2001. 79 Kolakovi, Marko. Poduzetnitvo u ekonomiji znanja. Zagreb, Sinergija nakladnitvo d.o.o., 2006 80 Autsorsing predstavlja izmjetanje resursa i aktivnosti izvan preduzea i njihovo obavljanje od strane dobavljaa usluge. Podrazumijeva transfer aktivnosti na specijalizovanog spoljnog dobavljaa, koji nam nakon toga prua uslugu na bazi ugovora, u kojem su se obje strane dogovorile oko nivoa kvaliteta, rokova za zavretak, kao i strukture finansijskog aranmana.
78 77
141
Poveanje autonomije i samostalnosti kod zaposlenih, Demokratizacija i smanjenje hijerarhijskih razlika u poslovnom odluivanju, Praenje i vrednovanje nematerijalne imovine i intelektualnog kapitala, Kontinuirano ulaganje u znanje i obrazovanje, Stvaranje partnerskih veza sa dobavljaima i klijentima, Podsticanje kreativnosti i inovacionog procesa.
13.3. Koncept elektronskog poslovanja

Tradicionalno poslovanje je zasnovano na upotrebi strukturiranih papirnih dokumenata u unaprijed definisanoj i opteprihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja. Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije i sazrijevanje nove ekonomske paradigme je stvorilo uslove za poslovanje elektronskim putem na globalnom nivou. Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem, zahvaljujui automatizovanim informacionim sistemima, je poznato pod imenom elektronsko poslovanje (Electronic Business, ili skraeno e-business).81 Elektronska trgovina (Electronic Commerce, ili skraeno e-commerce) podrazumijeva kupovinu i prodaju proizvoda, informacija i usluga na internetu. Elektronsko poslovanje (eposlovanje) je mnogo iri pojam od elektronske trgovine i ne predstavlja puko proirenje dosadanjeg poslovanja preduzea, ve umreavanje cjelokupnog lanca vrijednosti - od koncepcije proizvoda, preko procesa proizvodnje i distribucije, sve do krajnje potronje. Lu Gerstner (Louis V. Gerstner, Jr.), bivi predsjednik odbora direktora i izvrni direktor kompjuterskog i konsultantskog giganta, Aj Bi Em (IBM), je u oktobru 1997. godine prvi poeo sa upotrebom termina e-poslovanje, kako bi napravio konceptualnu razliku u odnosu na pojam elektronska trgovina.82 Elektronsko poslovanje predstavlja skup svih poslovnih aktivnosti koje se odvijaju posredstvom raznih komunikacionih tehnologija, to u dananje vrijeme prvenstveno znai putem interneta. Te aktivnosti podrazumijevaju optimizaciju poslovnih procesa (proizvodnja, marketing, prodaja, distribucija, naplata, upravljanje zalihama...) i unapreenje odnosa sa svim stranama koje su zainteresovane za poslovanje nae kompanije (kupcima, zaposlenima, dobavljaima, distributerima i dravom). Elektronsko poslovanje je postalo integralni dio poslovanja savremenih kompanija. Od brojnih prednosti u odnosu na klasine oblike poslovanja moemo izdvojiti: Smanjenje trokova poslovanja, Poveanje produktivnosti, Smanjenje relativnog znaaja prostora i vremena, Prednosti ekonomije obima, Dostupnost 24 sata dnevno, bez ogranienja, Mogunost interakcije s korisnicima, Promocija sopstvene djelatnosti i proizvoda uz znaajno nia ulaganja, Pristup informacijama sa bilo kojeg mjesta u svijetu.
81 82
Norris, Mark and Steve West. eBusiness Essentials. 2nd Edition, Wiley, 2001 IBM United States, http://www.ibm.com/ 142
Teorija e-poslovanja poznaje nekoliko osnovnih modela poslovanja, koji su definisani na osnovu strana koje uestvuju u poslovnom procesu i prirode njihovog poslovnog odnosa:83 Izmeu preduzea (Business to Business - B2B) - Podrazumijeva poslovnu saradnju meu preduzeima koja razmjenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga i informacija. B2B model olakava transakcije izmeu organizacija, omoguava integraciju lanca nabavke i nabavku robe jedne firme za drugu putem interneta. Izmeu preduzea i klijenta (Business to Consumer - B2C) - Predstavlja direktnu poslovnu saradnju izmeu preduzea i klijenta, gdje klijent kupuje proizvode, usluge i informacije elektronskim putem od preduzea. B2C model zahtijeva znatno nia ulaganja od otvaranja klasinih prodavnica, jer je internet prodavnica dostupna globalno. Primjer B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda. Izmeu klijenata (Consumer to Consumer - C2C) - Podrazumijeva poslovnu saradnju meu klijentima koji razmjenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga i informacija. Ovaj model se realizuje preko internet posrednika, kao to su sajtovi koji nude prodaju novih ili korienih stvari meu korisnicima sajta. Izmeu preduzea i zaposlenog (Business to Employee - B2E) - Sistem koji definie procedure unutar preduzea koje se tiu odnosa izmeu preduzea i zaposlenog. Preduzee obino ima informacioni sistem koji, osim to upuuje zaposlenog u njegova prava i obaveze, moe da mu prui informacije o svim vaeim procedurama na nivou preduzea - od komunikacije sa klijentima, do hijerarhijske organizacije i nadlenosti u preduzeu. Elektronski servis organa dravne uprave (e-Government) - Oblik elektronskog poslovanja izmeu dravne uprave i klijenata, koji mogu biti graani, preduzea i drugi organi dravne uprave. Stoga postoji podjela na G2C (Government to Consumer, izmeu drave i graana), G2B (Government to Business, izmeu drave i preduzea) i G2G (Government to Government, izmeu organa dravne uprave). Elektronski servis organa dravne uprave ima zadatak da priblii dravnu upravu graanima i preduzeima i da im prui mogunost da sve poslove obave bez ekanja ispred altera i brojne papirologije. Ovim se, na primjer, omoguava izdavanje linih dokumenata i raznih dozvola elektronskim putem.
13.4. Intelektualni kapital

Jo uvijek smo daleko od mogunosti da povezivanjem pametnih maina rjeavamo sve probleme koje srijeemo u poslovanju. Jasno je da umreavanje raunara u cilju razmjene informacija nije dovoljno samo po sebi, ve je potrebno povezivanje ljudi primjenom novih tehnologija. Ako odluujui faktor uspjeha savremenog preduzea vie nije snaga miia, niti energija, ve znanje, odnosno informacija, onda su za uspjeh neophodni ljudi koji svoju
83
Gavrilovi, Bogdan. Osnovni modeli elektronskog poslovanja. Kompjuter biblioteka, http://www.kombib.co.yu/ 143
inteligenciju, znanje i kreativnost, primjenom savremenih tehnologija, udruuju u mree znanja. Znanje danas predstavlja osnovnu vrijednost i pokretaku snagu svakog preduzetnikog procesa. Iz tog razloga, mnogi teoretiari dananju ekonomiju nazivaju ekonomija znanja. Znanje kao resurs ima jednu osobinu koja ga ini specifinim u odnosu na sve druge, materijalne resurse - znanje se upotrebom multiplikativno poveava, dok se materijalni resursi u procesu njihove upotrebe znaajno umanjuju. Intelektualni kapital je postao kamen temeljac uspjeha u globalnoj ekonomiji. Definie se kao skup znanja, vjetina i sposobnosti svih zaposlenih - od istraivako-razvojnog tima, pa sve do manuelnih radnika koji su razvili brojne naine za poboljanje efikasnosti preduzea. Intelektualni kapital predstavlja zajedniko uenje preduzea i njegovih klijenata, koje stvara vrstu sponu izmeu njih i osigurava dugoronu uspjenu poslovnu saradnju.84 Intelektualni kapital se svrstava u neopipljivu imovinu preduzea i odnosi se na znanje koje je prolo kroz nevidljivi proces transformacije i rezultiralo pojavom neeg korisnog za preduzee. Intelektualni kapital predstavlja sintezu vie razliitih vrsta kapitala:85 1. Ljudski kapital - Obuhvata razliita znanja, vjetine, sposobnosti i iskustva pojedinaca u organizaciji. Preduzee ne posjeduje ovu vrstu kapitala, poto ga pojedinci mogu ponijeti odlaskom iz organizacije, ali koristi njegove usluge. Ljudski kapital objedinjuje dvije vrste kapitala: Idejni kapital - Osnov ove vrste kapitala se nalazi u inteligenciji ovjeka. Upravljaki kapital - Predstavlja sposobnost pretvaranja idejnog kapitala u praksu, kao i upravljanja ostalim oblicima intelektualnog kapitala u preduzeu. 2. Strukturni kapital - Nastaje kao interakcija ljudskih znanja, vjetina i ideja, a odnosi se na organizacionu strukturu, rutine, poslovne procese, obiaje, baze podataka i intelektualnu svojinu (patenti, licence...). Sastoji se od vie elemenata: Organizacioni kapital - Vrijednost organizacionih sposobnosti i vjetina u preduzeu. Procesni kapital - Sposobnost preduzetnika za kreiranje procesa. Inovativni kapital - Strukturna sposobnost preduzea za iskoriavanje ljudskog potencijala. Intelektualno vlasnitvo - Dokumentovano i zatieno znanje - inovacije, patenti, licence, autorska prava, dizajn i sl. Neopipljiva imovina - Korporativna kultura i imid preduzea. 3. Klijentski kapital - Vrijednost odnosa koje preduzee ima sa svojim klijentima (penetracija trita, pokrivenost trita i lojalnost kupaca).
Stewart. Thomas A. Intellectual Capital: The New Wealth of Organizations. New York, Doubleday/Currency, 1997 85 Ibid. 144
84
Vanost intelektualnog kapitala je rezultirala stvaranjem procesa za njegovo upravljanje. To je jedna od stratekih aktivnosti, kojom se postie bolje razumijevanje uloge i znaaja zaposlenih, kroz njihovo motivisanje za kreiranjem, sticanjem i vrednovanjem novih znanja i vjetina. Ovim upravljakim procesom se stvara organizaciona kultura koja podstie i ohrabruje preduzetniki duh zaposlenih, kao i njihove napore u istraivanju i razvoju novih poizvoda. Istovremeno, kreira se objektivan sistem valorizacije i nagraivanja zaposlenih. Proces upravljanja znanjem se svodi na nekoliko osnovnih kategorija: Poveanje produktivnosti - Podrazumijeva upotrebu znanja u cilju definisanja najbolje poslovne prakse, izbjegavanje nedjelotvornih aktivnosti radi to breg rjeavanja problema inovativnosti, kao i pronalaenje novih ideja koje direktno poveavaju produktivnost i poboljavaju konkurentsku poziciju preduzea. Brzina reagovanja na probleme i zahtjeve kupaca - Sutina je u dostupnosti znanja u onim oblastima i na onim mjestima gdje je ono najpotrebnije. Moderne komunikacione tehnologije su napravile revoluciju u brzoj distribuciji znanja, bez obzira na geografsku udaljenost. Dodatna edukacija - Jednostavna distribucija znanja preko interneta doputa svakodnevni rad na edukaciji zaposlenih (uenje na daljinu), koji e svoja znanja staviti u proces upravljanja znanjem na nivou preduzea. Sticanje novih znanja - Da bi odrala konkurentnost i odgovorila zahtjevima savremenog poslovanja, preduzea neprekidno poveavaju kvalitet korporativnog znanja. Edukacija zaposlenih je podrazumijevano, ali ne i jedino rjeenje. Mnoge akvizicije (preuzimanja preduzea) se izvode upravo sa namjerom sticanja znanja i tehnologija drugih kompanija. Upotreba usluga konsultantskih kua, iji je posao sakupljanje i iznajmljivanje znanja o razliitim industrijama, je drugi nain na koji kompanije stiu nova znanja.
13.5. Umreavanje i preduzetnitvo

Globalizaciju, pored sve veeg stepena konkurencije, karakteriu i saradnja izmeu preduzea i procesi umreavanja. Strategijsko povezivanje predstavlja odgovor kompanije na izazove globalizacije i digitalizacije. Osnovni cilj ulaska u partnerske odnose sa drugim kompanijama je jaanje konkurentske pozicije, koju je mogue ostvariti kroz zajedniko korienje proizvodnih kapaciteta, poveanje efikasnosti lanca snabdijevanja, izgradnju mree distributera i sticanje novih znanja, vjetina i tehnologije. Umreavanje se doivljava ne samo kao model poslovanja, ve i kao jedan od naina sticanja konkurentske prednosti na turbulentnom globalnom tritu. Mrea je danas postala paradigma organizacionog dizajna za preduzea koja svoj uspjeh zasnivaju na preduzetnikom duhu, inovacijama i uenju. To u praksi podrazumijeva istovremeno postojanje i preplitanje raunarskih i poslovnih mrea. Primjena mrene organizacione strukture za posljedicu ima debirokratizaciju preduzea i stimulisanje kreativnosti i inovativnosti zaposlenih, uz sve vei znaaj intraneta kao unutranje raunarske mree preduzea. Sa druge strane, poslovne mree se formiraju kada je potrebno da se uradi vie nego to je preduzee u stanju samo da postigne. One omoguavaju organizaciji da ostvari efikasnost velikog preduzea, a da pri tome postigne fleksibilnost malog preduzea.
145
Umreavanje koje je zapoelo 70-ih godina XX vijeka primjenom kompjuterskih mrea, a znaajno ubrzano 90-ih godina zahvaljujui ekspanziji interneta kao globalne javne raunarske mree, omoguilo je povezivanje velikih poslovnih sistema, koji su tradicionalno bili dislocirani, bilo da je rije o resursima, distribuciji ili projektima. Raunarske mree su nekada prvenstveno sluile za prenos podataka izmeu geografski udaljenih djelova preduzea, a danas se internet koristi za meusobnu koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti u procesu poslovanja. Jedan od oblika umreavanja je poslovni savez (strategijska alijansa). Osnovna karakteristika saveza je potpuna posveenost njegovih lanova interesima saveza. To je najbolji nain da se ojaa konkurentska pozicija, kako saveza uopte, tako i njegovih lanova pojedinano. Sistem funkcionisanja saveza je zasnovan na principima kooperativnosti, koji su definisani ugovorom koji obavezuje sve njegove lanove. Uspjenost poslovnog saveza zavisi od nekoliko faktora: Izbor partnera - Prilikom izbora treba voditi rauna o brojnim faktorima, jer se osim materijalne ulae i intelektualna imovina preduzea. Neophodno je da budui partner posjeduje viziju razloga kreiranja saveza koja je kompatibilna sa naom, kao i da nije sklon iskoriavanju saveza za iskljuivo sopstvene interese. Iz tog razloga, preduzee bi trebalo da sakupi to vie informacija o potencijalnim partnerima, da koristi iskljuivo provjerene izvore podataka i da prije formalnog osnivanja saveza to bolje upozna partnere. Formiranje saveza - Prilikom formiranja saveza posebnu panju treba obratiti na smanjenje rizika otkrivanja poslovnih tajni, definisanje procedura prenosa znanja i tehnologije, spreavanje prenosa znanja koja nisu neophodna za funkcionisanje saveza, kao i na zatitne mjere u sluaju da se tako neto ipak dogodi. Upravljanje savezom - Na putu funkcionalnosti saveza stoje brojne barijere, a najee se radi o razlikama u organizacionoj kulturi. Kako bi se sve te prepreke prebrodile, potrebno je aktivno raditi na poveanju stepena povjerenja i razmjeni znanja.
146
1. U emu se ogleda znaaj poljoprivredne, industrijske i informacione revolucije? 2. Objasnite tektonske poremeaje koje izaziva nova ekonomska paradigma. 3. Navedite razlike u funkcijama organizacija prolosti i sadanjosti. 4. Koje su pretpostavke za uspjeh preduzetnika u novoj ekonomiji? 5. Objasnite prednosti koncepta elektronskog poslovanja. 6. Koji su osnovni modeli e-poslovanja? 7. Definiite pojam i vrste intelektualnog kapitala. 8. Objasnite kategorije u okviru procesa upravljanja znanjem. 9. Koji je znaaj umreavanja za preduzetnike? 10. Objasnite ulogu stratekih saveza.
147
POGLAVLJE 14
BIZNIS PLAN
Poto proitate i prouite ovo poglavlje, trebalo bi da budete u stanju da: definiete pojam biznis plana, objasnite cilj izrade biznis plana, identifikujete sadraj biznis plana, razumijete uslove poslovanja budueg preduzea, opiete prodajno trite, nabavno trite i konkurenciju, razumijete formiranje ukupnog prihoda i bilansa uspjeha.
14. BIZNIS PLAN
148
14. Biznis plan
14.1. Pojam biznis plana

U pripremi za realizaciju odreenih poslovnih poduhvata i projekata rade se razliite vrste studija i elaborata, ija je svrha da prikau osnovne elemente namjeravanog poduhvata i prue podlogu za odluivanje razliitim subjektima o ueu u realizaciji programa. Jedan od takvih pripremnih elaborata je biznis plan, elaborat koji moe da poslui na razliite naine i u razliite svrhe, kada se radi o realizaciji raznovrsnih poslovnih poduhvata i projekata. Biznis plan predstavlja poetni dokument koji slui za razgovor sa potencijalnim investitorima i finansijerima odreenog poslovnog poduhvata. Sadri prikaz stanja poslovnog procesa odreenog preduzea i osnovne elemente vezane za odreeni poduhvat koji preduzee eli da realizuje. Biznis plan je rezime prolih, sadanjih i buduih aktivnosti preduzea, odnosno najefikasniji nain kako da iz prolosti (sadanjosti) stigne do budunosti. Biznis plan je paljivo planiranje i testiranje poslovne ideje, kojim se pokazuje da li ona ima finansijskog i operativnog smisla. Biznis plan je plan vizije preduzea, put od elja do stvarnosti. U njemu su postavljeni ciljevi, analizirane osnovne slabosti i najznaajnije prednosti planiranih aktivnosti i u skladu sa tim utvrena osnovna strategija njegovog sprovoenja. Biznis plan utvruje trenutnu poziciju preduzea. Izrada biznis plana je razvojni proces testiranja poetne poslovne ideje, ocjene njenih realnih biznis ansi u trinom okruenju, projekcije realizacije i naina ostvarenja. S obzirom na to da su za realizaciju svakog poslovnog poduhvata potrebna finansijska sredstva preduzee kroz biznis plan prikazuje svoje namjere potencijalnim finansijskim investitorima, teei da ih privoli da uestvuju u finansiranju tog projekta. Prema tome, moe se zakljuiti da biznis plan predstavlja elaborat (dokument) koji sadri osnovne elemente jednog poslovnog poduhvata koji namjerava da realizuje odreeno preduzee ili preduzetnik i koji omoguava potencijalnim investitorima i finansijerima bre razmatranje prezentiranog poduhvata i lake i efikasnije donoenje odluke o eventualnom finansiranju, odnosno ueu u realizaciji istog. Svrha biznis plana je, da pomogne preduzetniku (preduzeu), da definisane ciljeve pretvori u stvarnost uz to manje potresa i iznenaenja.
14.2. Cilj izrade biznis plana

Biznis plan je elaborat (dokument), vremenski ogranien koji treba da, na prvom mjestu pokae opravdanost preduzetnike ideje, a da u krajnjoj liniji potencijalnim investitorima ( finansijerima) da podlogu za donoenje odluke o realizaciji.
149
14. Biznis plan
Biznis plan predstavlja pisani saetak svih prolih, sadanjih i buduih aktivnosti relevantnih za ostvarenje odreenog poslovnog poduhvata.86 Najvanija svrha biznis plana je da saznamo koliko je i da li je finansijski i operativno (potencijalno) uspjean odreeni posao, tj. odreena biznis ideja. Biznis plan je, dokument koji slui kao standard sa kojim se mogu porediti tekui rezultati nakon to je posao startovao. Redovno poreenje planiranih i ostvarenih aktivnosti dozvoljava identifikovanje probleme prije nego to postanu nerjeivi (neupravljivi). Redovno poreenje i korektivne akcije pomau u odravanju posla na eljenom putu, ka ostvarenju postavljenog cilja. Biznis plan je neophodan dokument ukoliko se eli pozajmiti kapital. Dobro uraen biznis plan je najsigurnija garancija sposobnosti preduzetnika da upravlja idejom. Biznis plan je znaajan faktor koji bitno opredeljuje odluku da li e preduzetniku biti odobrena sredstva koja trai. Biznis plan je prva provjera i ocjena poslovne ideje za potencijalne partnere koji treba da uloe vrijeme, znanje ili novac u predloeni projekat, a ne u neki drugi. To je najee neophodna pokretaka karika u realizaciji preduzetnikog poduhvata, jer da je preduzetnik namjeravanu investicionu aktivnost mogao samostalno realizovati, pomo i finansijsku podrku ne bi ni traio. Biznis plan nam pomae da kroz njegovu izradu precizno formuliemo ideju, sagledamo uslove za njenu realizaciju, potencijale, rizike i ogranienja. Biznis plan se radi za odreeni vremenski period, najee od jedne do pet godina zavisno od niza faktora kao to su: Mogue promjene u tehnologiji rada; Promjene na podruju ponude, tranje i pojava konkurencije; Snaga prijeteih promjena i rizika; Promjene kod dobavljaa i kupaca; Veliina investicije.. Veoma je interesantno pitanje - kada se radi biznis plan, odnosno koji su to poslovni poduhvati za iju realizaciju treba raditi biznis plan? Moe se rei da postoji iroka lepeza poslovnih poduhvata koji zahtijevaju izradu biznis plana a najei sluajevi su: Kada preduzetnik otvara novu firmu, odnosno otpoinje sa biznisom; Kod ulaganja u novi pogon, rekonstrukciju postojeeg, proirenja proizvodnje, uvoenja novog ili poboljanog proizvoda; Kada preduzee trai spoljne partnere (investitore, akcionare..); Kod ulaganja u ponovni poetak proizvodnje kod postojeeg preduzea koje je u tekoama; Kada preduzee zbog razliitih razloga pristupa reorganizaciji;
86
Biznis plan- prirunik za biznis planiranje- Dr Milenko Dosti, Senada Bahto, Munira Serdarevi- esti, strana 15 150
14. Biznis plan
Kod realizacije odreenog poslovnog poduhvata (izvoznog posla, osvajanja novog trita i sl.) koji firma ne moe sama da finansira; Kada treba prodati preduzee ili dio preduzea, i dr.
14.3. Zato biznis plan?

Zato to bez njegove izrade preduzetnik ne moe objektivno i realno testirati svoju ideju; Zato to bez biznis plana niko nee da uloi sredstva u vae preduzee; Zato to njime definiete razvojne planove vaeg preduzea; Zato to slui kao putokaz za svakodnevne aktivnosti rukovodstva i radnika; Zato to njime vrite promociju vaeg preduzea; Zato to Vam omoguava da ostvarite saradnju sa inostranim partnerima; Zato to slui kao sredstvo za ranu identifikaciju uskih grla u proizvodnji.. Biznis plan, omoguava da se na objektivan nain sagleda opravdanost i mogunost realizovanja odreene biznis ideje, i ukoliko se pokae sa tehnolokog, ekonomskog i finansijskog aspekta kao opravdana i prihvatljiva, onda treba donijeti pozitivnu odluku tj. odobriti potreban iznos finansijskih sredstava i realizovati biznis ideju. Meutim, ponekad biznis plan moe da pokae da ideju ne treba realizovati zbog: nedostatka kvalitetnih izvora, nepostojanja likvidnih kupaca, nestabilnih uslova privreivanja.. Biznis plan je putna mapa biznisa. To je poslovna ideja razraena u svim neophodnim segmentima i testirana na papiru. Sutina je u razradi poslovne ideje, koju morate provjeriti i testirati.
14.4. Sadraj biznis plana

Ni u literaturi ni u praksi ne postoji jedinstveno miljenje o tome sta ini sadraj biznis plana. Kada se govori o sadraju biznis plana moe se rei da on zavisi od namjene biznis plana. Jasno je da se razlikuje biznis plan za osnivanje male firme, od biznis plana za proirenje proizvodnje postojeeg preduzea ili biznis plan za uvoenje novog proizvoda. Principijelno gledano moemo razlikovati biznis plan za mala preduzea u osnivanju i biznis plan za postojea preduzea, iako ove razlike nisu znaajne sa aspekta namjene biznis plana. Ono to je vano jeste da biznis plan nezavisno od svoje namjene treba da dokae finansijsku i razvojnu opravdanost preduzetnike ideje. Imajui ovo u vidu kvalitetno uraen biznis plan treba da sadri sledee: 1. Osnovni podaci 1.1. Rezime 1.2. Misija preduzea i cilj projekta 1.3. Podaci o preduzeu 1.4. Analiza dosadanjeg poslovanja
151
14. Biznis plan
2. Analiza trita 2.1. Prodajno trite 2.2. Nabavno trite 2.3. Analiza cijene 2.4. Analiza konkurencije 3. Proizvod, proizvodni program 4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura 5. Lokacija 6. Predraun investicionih ulaganja 7. Izvori finansiranja 8. Rashodi poslovanja 9. Formiranje ukupnog prihoda i formiranje bilansa uspjeha
14.4.1. Osnovni podaci
14.4.1.1. Rezime Prva taka biznis plana obuhvata rezime biznis plana i predstavlja znaajno skraeni prikaz cjelokupnog biznis plana, to znai da rezime slui za jasnu i prodornu prezentaciju kljunih aspekata poslovnog poduhvata na koji se plan odnosi. Treba voditi rauna o tome da upravo rezime predstavlja onaj dio biznis plana koji treba da informie, zainteresuje tj. privue panju - banke, potencijalnog partnera, investitora i sl. Rezime biznis plana predstavlja rekapitulaciju saetih najznaajnijih rezultata biznis plana. Rezime kao i osnovni podaci predstavljaju vrstu specifinog formulara u kome postoje standardizovane rubrike koje zahtijevaju veoma precizne odgovore. Rezime biznis plana sadri informacije: o osobama koje su odgovorne za podatke koriene za izradu biznis plana, o kompaniji koja donosi biznis plan, o biznis planu, o visini predvienih ulaganja, o izvorima sredstava, kao i o najvanijim pokazateljima poslovnog uspjeha.
14.4.1.2. Misija preduzea i cilj projekta Misija preduzea treba da predstavlja ideju vodilju za svakodnevne aktivnosti preduzea jer samo tako je mogua njena realizacija. U ovom dijelu potrebno je na to jednostavniji i krai nain ukazati na svrhu postojanja odreene kompanije, na njenu lokaciju, na potencijalne kupce/korisnike proizvoda/usluga kompanije, na njene konkurentske prednosti, na planove i ambicije same kompanije i sl.
152
14. Biznis plan
14.4.1.3. Opti podaci o preduzeu Ovaj segment biznis plana bi trebalo da sadri odreene informacije koje omoguavaju kontakt potencijalnih investitora i finansijera sa kompanijom, a to su: Naziv preduzea; Ime vlasnika i direktora; Datum osnivanja preduzea; Adresa; Telefon, faks; Osobe za kontakt; E-mail, veb sajt.87
14.4.1.4. Analiza dosadanjeg poslovanja preduzea Ako je u pitanju postojea kompanija, treba dati saeti prikaz sadanjeg stanja i mogunosti kompanije, podatke o dosadanjim investicionim ulaganjima kao i podatke o raspoloivosti proizvodnog, administrativnog i menaderskog kadra. Ukoliko je u pitanju preduzetnik koji startuje sa biznisom i tek otvara firmu, neophodno je dati osnovne podatke o preduzetniku, njegovom dosadanjem radu, realizovanim poslovima, mogunostima sa kojima raspolae i sl. Takoe je u okviru ovog dijela potrebno dati na uvid bilans stanja (informacije o stanju osnovne i obrtne imovine i o kratkoronim i dugoronim obavezama) i bilans uspjeha ( informacije o prihodu, rashodima, neto profitu..) iz prethodne godine poslovanja, pod uslovom da se radi o preduzeu koje je ve prisutno na tritu.
14.4.2. Analiza trita Preduzee mora da prui proizvode ili usluge koji e zadovoljiti potrebe ciljnog trita. Samo na taj nain obezbijeen je opstanak preduzea i njegov eventualni rast i razvoj. Analiza trita obuhvata analizu prodajnog i nabavnog trita, analizu cijene i analizu konkurenata. Ovaj proces zahtijeva vrijeme, budui da predstavlja kritian dio biznis plana, kako bi se rizik od propadanja realizacije namjeravane biznis ideje minimizirao. Ocjena trine pozicije obuhvata makro i mikro trinu analizu preduzea, vezanu za dosadanji razvoj: Makro trina pozicija podrazumijeva viedimenzionalno sagledavanje aktuelnog trinog poloaja preduzea u domaem i inostranom poslovnom ambijentu. To znai razmatranje i identifikovanje najznaajnijih performansi razvoja privrede zemlje i privredne grane kojoj pripada analizairano preduzee. Mikro analiza aktuelne trine pozicije preduzea podrazumijeva: utvrivanje veliine i strukture prodaje, identifikovanje najvanijih kupaca, najznaajnijih
87
Lajovi, dr Dragan. Preduzetnitvom u novi milenijum. strana 119 153
14. Biznis plan
trinih podruja, najvanijih dobavljaa, najvanijih konkurenata, moguih barijera ulaska na trite, razmatranje SWOT matrice (ansi, opasnosti, prednosti i nedostataka) sopstvene kompanije i najvanijih konkurenata.
14.4.2.1. Prodajno trite Analiza trita prodaje podrazumijeva sagledavanje efektivne tranje za proizvodima i uslugama i kretanje ponude istih ili slinih proizvoda. Da bi smo doli do neophodnih informacija za ispitivanje trita, potrebno je dati odgovor na sledea pitanja: Ko su kupci proizvoda (usluga)? Koje potrebe zadovoljavaju proizvodi? Kako e te se pozicionirati na tritu? Na kojem tritu planirate da plasirate proizvode? Koliko je procentualno uee na tritu? Predvianje prodaje treba da se zasniva na prednostima proizvoda ili usluge, veliini trita i broju kupaca sa kojima je ve preduzee uspostavilo kontakt - ukoliko ne postoji dovoljan broj kupaca za odreeni proizvod/uslugu, sve dalje analize su bespotrebne.
14.4.2.2. Nabavno trite Ukoliko je plasman proizvoda odnosno usluga obezbijeen, neophodno je izvriti istraivanje i analizu nabavnog trita. Ove analize, treba da pokau da postoji mogunost da se na tritu dobiju svi potrebni inputi u koliinama koje su predviene kao i pod prihvatljivim uslovima, prije svega u pogledu roka isporuke, kvaliteta i cijena. Na osnovu predvienog obima proizvodnje neophodno je napraviti plan nabavke robe da bi se utvrdilo koliko je zaliha neophodno za normalan tok proizvodnje. U okviru analize trita nabavke, pitanje koje se namee je da li postoje pouzdani dobavljai? Ukoliko postoje, potrebno ih je nabrojati, uporediti cijene, rokove isporuke, kvalitet i prodajne uslove i, naravno izvriti izbor.Takoe treba voditi rauna o tome da je potrebno za svakog glavnog dobavljaa imamo alternativu.
14.4.2.3. Analiza cijene Pri odreivanju cijene proizvoda/usluge treba se rukovoditi odgovorima na sljedea pitanja: Koliki su trokovi proizvodnje ili nabavke proizvoda? Da li planirana cijena obezbjeuje profit? Kakva je cijena vaeg proizvoda u odnosu na cijenu vaih konkurenata? Da li su kupci spremni da kupe proizvod po toj cijeni?
154
14. Biznis plan
14.4.2.4. Analiza konkurencije Preduzee po pravilu nije samo na tritu, pogotovo u savremenim uslovima integrisanosti svjetske proizvodnje i trgovine.88 Pa, shodno tome biznis plan nuno treba da sadri i analizu konkurencije, to znai da je potrebno prikupiti informacije o trinim ueima konkurenata, njihovim proizvodima i poslovnim strategijama. Neophodno je takoe saznati ko su konkurenti, koliko ih ima , koliko su uspjeni, koje su njihove slabosti i prednosti, po emu se odreeni proizvod razlikuje u odnosu na onaj koji nudi konkurentsko preduzee, koji su mu nedostaci i prednosti u odnosu na konkurente. Ono to je jako vano a vezano je za konkurenciju, je u stvari spremnost samog preduzea da uvijek reaguje na poteze konkurencije odnosno da uvijek ima spreman odgovor na pitanja: ta treba uraditi ukoliko konkurent pobolja dizajn, krene sa agresivnijom propagandom, snizi cijenu, otvori nova prodajna mjesta, prui neke pogodnosti kupcima koje vi ne nudite..?
14.4.3. Proizvod i proizvodni program Ovaj dio biznis plana treba da obuhvati: Analizu osnovnog proizvodnog programa (odlike proizvoda i asortiman) i glavnih karakteristika proizvodnog procesa Izbor tehnologije i potrebne opreme Identifikovanje glavnih proizvoaa i isporuioca opreme Analizu moguih naina reavanja razliitih tehnikih zahtjeva (elektrina energija, vodovod i kanalizacija, otpadne materije i dr.) vezanih za primjenu izabrane tehnologije Procjenu potrebe korienja postojeih ili izgradnje novih objekata na postojeoj ili novoj lokaciji Identifikovanje potrebnih repromaterijala i moguih dobavljaa za realizaciju predvienog programa proizvodnje Iskazivanje nivoa potrebnih investicionih ulaganja. U ovom dijelu obraeni su proizvodi i usluge koje kompanija namjerava da proizvodi ili na osnovu kojih se planira formiranje novog preduzea. U zavisnosti od vrste proizvoda ili usluge, u ovom dijelu treba vie ili manje detaljno opisati proizvode ili usluge koje su
88
Mihailovi, Boo. Marketing - principi za menadment. Obod, Cetinje, 2000 155
14. Biznis plan
predmet razmatranja. Pri tome treba poi od toga da li je u to nov proizvod/usluga ili je poboljan postojei. Prije svega treba objasniti namjenu proizvoda i svrhu korienja i dati informaciju o tome da li se isti ili slini proizvodi ve proizvode. Zatim je potrebno navesti osnovne karakteristike vezane za kvalitet, dizajn, pakovanje, nain korienja i sl. Posebno treba istai razlike u odnosu na druge sline proizvode ili usluge, ukoliko postoje, i eventualne prednosti novih proizvoda i usluga u odnosu na postojee. Takoe je potrebno navesti da li u toj oblasti postoje i proizvode se supstitutivni proizvodi koji mogu da zadovolje potrebe kupaca u pogledu namjene i svrhe korienja, a takoe i u pogledu kvaliteta i cijene. Posebno treba na osnovu uraene analize trita utvrditi planirani asortiman i obim proizvodnje na godinjem nivou.
14.4.4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura Koliko radnika e biti zaposleno realizacijom biznis plana? Koje kvalifikacije bi trebalo da imaju zaposleni? Njihove obaveze i odgovornosti? Zatita na radu, beneficije i sl.? Da li e se o realizaciji programa starati menader ili vlasnik preduzea? Reference i iskustvo menadera, dopunska znanja...? Organinizacija poslovanja? Ukoliko se radi o preduzeu koje ve posluje, potrebno je navesti postojeu organizacionu emu odnosno, broj i kvalifikacije trenutno zaposlenih u preduzeu. R/B 1. 2. 3. . A. Stuktura radnika Kvalifikacija Broj radnika
UKUPNO: Broj i kvalifikaciona struktura radnika
14.4.5. Lokacija Za veliki broj poslova pravilan izbor lokacije je kljuan faktor uspjeha. Za maloprodaju, veleprodaju i preduzea koje se bave uslunim poslovima najee je najbolja ona lokacija koja najvie odgovara kupcima odnosno potroaima. Ostala korisna pitanja kod izbora lokacije tiu se cijene poslovnog prostora, legalnih ogranienja za poslovanje u odreenoj zoni, koncentracije ostalih pogodnosti/nepogodnosti za kupce (blizina ostalih prodajnih mjesta, pogodnost parkiranja..). U sluaju da se preduzee bavi proizvodnjom, pogodnost lokacije je najvie vezana za moguost lakog i jeftinog snadbijevanja i blizina transportne infrastrukture. Na ovom mjestu neophodno je da prezentirate: Adresu, Povrinu, Tehniku opremljenost, Infrastrukturu,
156
14. Biznis plan
Vlasnitvo (da li je lokacija u vlasnitvu investitora ili je rentirao), I, naravno, sve ostale informacije o lokaciji koje su relevantne.
14.4.6. Predraun investicionih ulaganja Ovo je segment na osnovu koga ocjenjivau treba pruiti globalnu strukturu ulaganja (vrijednosno), bez pretjeranog detaljisanja. Osnovni elementi koje treba prezentirati su: Prethodna ulaganja - Prethodna ulaganja investitora u osnovna i obrtna sredstva koja su vezana za konkretizaciju odnosnog programa. Nova ulaganja - Vrijednost novih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva, pri emu se vie panje posveuje osnovnim sredstvima (objekat i graevinsko - zanatski radovi i ulaganja u nabavku osnovne i pomone opreme).
14.4.7. Izvori finansiranja Ovdje se prije svega prezentira koliko finansijskih sredstava je neophodno za startovanje preduzea tj. za realizaciju odreene biznis ideje. Na osnovu utvrene predraunske vrijednosti i (ne)raspoloivih sopstvenih sredstava, potrebno je takoe definisati i ko su potencijalni kreditori kao i koliki iznos sredstava se od njih oekuje. Osnovno pitanje na koje treba dati odgovor jeste: Ko su finansijeri i koliko je njihovo pojedinano uee?89 (uee treba da je iskazano i procentualno i vrijednosno). U sklopu ove stavke biznis plana neophodno je pruiti informacije vezane za plan otplate kredita odnosno informacije: o iznosu traenog kredita, roku oplate, godinjoj kamatnoj stopi, grace periodu kao i o iznosu interkalarne kamate.
14.4.8. Rashodi poslovanja
14.4.8.1. Obraun amortizacije Amortizacija predstavlja troak osnovnog sredstva. Nastaje troenjem (materijalnim i moralnim) osnovnog sredstva. Da bi investitor odrao kontinuitet proizvodnje, neophodno je da nakon isteka vijeka trajanja osnovnih sredstava obezbijedi sredstva za kupovinu novih. To e uraditi tako to e u svakoj godini korienja osnovnih sredstava izdvajati odreeni iznos sredstava (zavisno od vijeka trajanja i metoda amortizacije) na ime amortizacije i konano obezbijediti zamjenu dotrajalih osnovnih sredstava novim. Dva su osnovna parametra za utvrivanje iznosa amortizacije: osnovica (fakturna vrijednost opreme, odnosno vrijednost objekta) i stopa amortizacije koja je utvrena zakonom, a koja se razlikuju zavisnosti od vida i karakteristika osnovnih sredstava.
89
Prirunik za investitore- Momilo Pejovi, Radoslav Niketi, strana 10 157
14. Biznis plan
14.4.8.2. Obraun investicionog i tekueg odravanja Pored amortizacije koja slui za konanu zamjenu osnovnih sredstava, trokovi odravanja su neophodni da bi osnovna sredstva "zadrala predvienu formu". Osnovica za izraunavanje troka odravanja obino se rauna kao procenat od amortizacije, ali je zbog este promjene zakonskih stopa ostavljena mogunost da ih izraiva sam unese na osnovu svojih kratkoronih i dugoronih ciljeva.
14.4.8.3. Obraun premije osiguranja Premija osiguranja je troak koji je neophodno platiti osiguravajuoj kompaniji za sluaj okolnosti koje bi mogle negativno uticati na osnovna sredstva. Rauna se kao proizvod ukupnih osnovnih sredstava i vaee stope. Ovome treba posvetiti posebnu panju jer minimalno ulaganje po ovom osnovu nekad moe zatititi imovinu investitora od potencijalnih rizika.
14.4.8.4. Obraun bruto zarada Trokovi zarada su trokovi koje je investitor duan da plati (1) radnicima, na ime njihovog doprinosa stvaranja nove vrijednosti, odnosno proizvoda ili usluge i (2) dravi na ime poreza i doprinosa. 14.4.8.5. Obraun kamata U okviru ove stavke potrebno je iz plana otplate kredita unijeti kamate na kredite za osnovna i trajna obrtna sredstva.
14.4.8.6. Obraun materijalnih trokova Obuhvata trokove osnovnog, pomonog materijala i sl.
14.4.8.7. Obraun ostalih trokova Obuhvata trokove elektrine energije, vode, HTZ opreme, reklame i propagande, toplog obroka i prevoza i sl.
14.4.9. Formiranje ukupnog prihoda i bilansa uspjeha
14.4.9.1. Ukupan prihod Poslije utvrivanja trokova, odnosno rashoda, dolazi se do segmenta prihoda. Potrebno je utvrditi koliko ete ostvariti prihoda, odnosno da li je uopte isplativo ii u realizaciju biznis plana. Jedino u sluaju da su prihodi vei od ostvarenih trokova moe se ii dalje. Obrnuto,
158
14. Biznis plan
treba preispitati kritine elemente i definisati mogunosti eventualnog prevazilaenja problema.
14.4.9.2. Formiranje bilansa uspjeha U okviru ovog segmenta biznis plana potrebno je tabelarno prikazati pregled svih prihoda, rashoda i naravno dobiti, jer se pretpostavlja da se program koji ostvaruje gubitke nee realizovati. U tabeli takoe treba unijeti stavku: porez na ostvarene prihode.
159
14. Biznis plan
1. Objasnite pojam biznis plana. 2. Definiite cilj izrade biznis plana. 3. Koja je svrha donoenja biznis plana? 4. ta ini sadraj biznis plana? 5. U emu je znaaj definisanja misije preduzea i cilja projekta u biznis planu? 6. Navedite kriterijume za analizu trita u biznis planu. 7. Proizvodni program kao element biznis plana. 8. Analiza potrebnih investicionih ulaganja. 9. Izvori finansiranja projekta kao element biznis plana. 10. Koje kategorije treba uzeti u obzir prilikom obrauna ukupnih rashoda poslovanja? 11. Kako se formira ukupan prihod i bilans uspjeha u biznis planu?
160
14. Biznis plan
LITERATURA
LITERATURA
1. 2. 3. Blayney, Mark. Turning your business around. How to books Ltd., 2005 Brnjas, Zvonko. Kako pripremiti biznis plan. Privredni pregled, 2001 Burton, Terence and Jeff Sams. Six sigma for small and mid-sized organizations. J.Ross Publishing, 2005 Bygrave, William D. The portable MBA in entrepreneurship. John Wiley & Sons, 2003 Calvin, Robert. Entrepreneurial Management. McGraw - Hill, 2002 Carson, David. Marketing and entrepreneurship in SMEs. Prentice Hall, 2002 Carter, Sara and Dylan Jones-Evans. Enterprise and small bussines. Pearson Education, 2000 erniek, Itvan. Business economics. Cekom books, 2006 Deakins, David. Entrepreneurship and small firms. McGraw - Hill, 2005 Deakins, David. Poduzetnika ekonomija. Trgovaka akademija, 2005 Deeljin, Jadranka i Josip Deeljin. Poduzetniki menazment. CIP, 1999 Dosti, Milenko. Menadment malih i srednjih preduzea. Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2002 Evensky, Harold and Deena Katz. Investment Think Tank. Bloomberg, 2004 Feldman, Stanley. Principles of Private firm Valuation. Wiley, 2005 Fleury, Robert. The Small Business Survival Guide. Sourcebooks, Inc., 1995 Gaparovi, Vitomir. Teorija rasta i upravljanje rastom poduzea. kolska knjiga, 1996 Gratton, Lznda. Hot Spots: Why Some Companies Buzz with Energy and Innovation and Others Don't. Prentice Hall, 2007 Green, Charles H. Financing the small bussines. Adams Media Corporation, 2003 Hart, David M. The Emergence of Entrepreneurship policy. Cambridge University Press, 2003 Hisrich, Peters. Entrepreneurship. McGraw - Hill, 2001
4.
5. 6. 7.
8. 9. 10. 11. 12.
13. 14. 15. 16.
17.
18. 19.
20.
14. Biznis plan
21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Hitt, Michael and Duane Ireland. Strategic entrepreneurship. Blackwell, 2002 Ini, Branimir. Menadment aforizmi. Narodna biblioteka Srbije, 1999 Joki, Dragoslav. Preduzetnitvo. Nauno istraivaki centar Uice, 2002 Jozi, Franjo. Sustav uspjelog poduzetnitva. kolska knjiga, 2004 Klose, Alfred. Poduzetnika etika. kolska knjiga, 1996. Knoblauch, Jorg. Biti poduzetnik ivota. Step press, 2002 Kolakovi, Marko. Poduzetnitvo u ekonomiji znanja. Sinergija, 2006 Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005 Lambing A. Peggy and Charles R. Kuehl. Entrepreneurship. Prentice Hall, 2006 Leburi, Ani i Mira Krneta. Profil poduzetnika. Naklada Bokovi, 2003 Lowe, Robin and Sue Marriott. Enterprise: Entrepreneurship and innovation. Butterworth-Heinemann, 2006 Moorman, Jerry W. and James W. Halloran. Successful Business Planning for Entrepreneurs. Thompson South-Western, 2006 Paunovi, Svetislav. Preduzetnitvo. Univerzitet Braa Kari, 2003 Popovi, P. Preduzetnitvo - granice rasta. Narodna biblioteka Srbije, 2000 Poteet, Howard. Kako zapoeti sopstveni biznis. CID Podgorica, 1997 Radovanovi, Tihomir. Uspean preduzetnik. Cekom books, 2004 Sahlman, William A., Amar Bhide and Howard Stevenson. Financing Entrepreneurial Ventures. Business Fundamentals, HBS, 1998 krti, Marko. Poduzetnitvo. Sinergija Zagreb, 2002 Tesli, Ljubica. Osnove malog preduzetnikog biznisa. CIP, 2002 Traverso, Debra Koontz. Poduzetnike tehnike. M.E.P. Consult, 2003 Wickhman, Philip. Strategic Entrepreneurship. Prentice Hall, 2003 Zimmerer, Thomas and Norman Scarborough. Essential of entrepreneurship and small business management. Prentice Hall, 2004
32.
33. 34. 35. 36. 37.
38. 39. 40. 41. 42.

Uvod U Biznis

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uvod U Biznis

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Doc.

BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE

1. BIZNIS DEFINICIJA I POJMOVNO ODREENJE

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1.1 Umjesto uvoda

1.2 Priroda biznisa

1.3 Cilj biznisa

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

Pregled poslovnog svijeta

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1.4 Ljudi i biznis aktivnosti

1.5 Zato se ugledati na one koji su najbolji?

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1.6. Zato biti drugaiji u vrijeme megatrandova?

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1.7. Hijerarhija potreba Abrahama Maslova

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1.8. Mentalna mrea ekonomije

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

1. Biznis definicija i pojmovno odreenje

PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI

2. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2.1. Pojmovno odreenje preduzetnitva

2.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspekt

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2.3. Preduzetnike perspektive

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitva

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

2. Preduzetnitvo u ekonomskoj teoriji

PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA

3. PRIRODA PREDUZETNITVA I PREDUZETNIKA KULTURA

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3.2. Tradicionalno preduzetnitvo

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

Mikro preduzea Mala preduzea Srednja preduzea

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3.3. Preduzetnitvo u velikim preduzeima (intrapreduzetnitvo)

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3.4. Preduzetnitvo u drutvenim djelatnostima

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3.5. Prednosti i nedostaci ulaska u biznis

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

3. Priroda preduzetnitva i preduzetnika kultura

4.2. Uesnici preduzetnikog procesa

Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005

4.3. Preduzetnika ideja

Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005 38

Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005 39

Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005 40

Kuvai, Nikola. Poduzetnika biblija. Beretin, 2005 41