SIGMUND

FROJD

TUMAENJE SNOVA II O SNU

J'reveo a nemakog dr Albin Vilhar

Naslov originala Die Traumdeutung Uber den Traum

RAD SNA
E PREDSTAVLJANJE KROZ SIMBOLE U SNU JO NEKI TIPINI SNOVI Analiza ovog poslednjeg biografskog sna slui kao dokaz za to da sam od samog poetka uvideo pri sustvo simbolike u snu. Ali do potpunog procenjivanja njenog obima i njenog znaenja doao sam tek postepeno kroz poveano iskustvo i pod uticajem ra dova V. tekela1, o kojima na ovom mestu treba ne to da kaem. Ovaj autor, koji je psihoanalizi isto toliko na kodio koliko i koristio, izneo je veliki broj neslu enih prevoda simbola, u koje se u poetku nije verovalo, ali koji su kasnije najveim delom bili po tvreni i morali biti prihvaeni. tekelova zasluga nee biti umanjena napomenom da skeptika uzdr i jivost ostalih nije bila neopravdana. Jer primeri, na kojima je on zasnivao svoja tumaenja, esto nisu bili ubedljivi i on se sluio metodom koja se mora odbaciti kao nauno nepouzdana. tekel je svoje tu maenje pomou simbola pronaao intuitivnim pu tem, na osnovu svoje sopstvene sposobnosti da sim bole neposredno razume. Ali jedna takva vetina ne moe se pretpostaviti kao opta, njena efektivnost je van svake kritike i njeni rezultati, prema tome, ne maju nikakvo pravo na verodostojnost. Slino, kao
1

1942 by imago PubUshing Co. Ltd., London

W. Stekel, Die Spache des Traumes, 1911.

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

kada bismo dijagnozu infekcijskih bolesti hteli da zasnivamo na olfaktornim utiscima pored bolesni ke postelje, premda su nesumnjivo postojali kliniari kod kojih je ulo mirisa, kod veine ljudi zakrljalo, vie vredelo od ostalih ula i koji su zaista bili u stanju da abdominalni tifus dijagnosticiraju na osnovu mirisa. Iskustvo psihoanalize koje je sve vie napredo valo omoguilo nam je da naemo pacijente koji su ovako neposredno razumevanje simbolike sna poka zivali na iznenaujui nain. esto su to bili ljudi bolesni od dementia praecox, tako da je neko vreme postojala tendencija da se svi bolesnici sa ovakvim razumevanjem simbola osumnjie da su rtve ove bolesti. Ali to nije tano; radi se o jednoj linoj ob darenosti ili osobenosti bez vidljivog patolokog znaenja. Ako smo se upoznali sa obimnom primenom sim bolike za prikazivanje seksualnog materijala u snu, moramo sebi postaviti pitanje ne javljaju li se ovi simboli, moda, kao sigle" u stenografiji sa jednim zauvek odreenim znaenjem, te se tako nalazimo u iskuenju da skiciramo jedan nov sanovnik prema metodu sifrovanja. Uz ovo treba napomenuti: Ova simbolika ne pripada snu kao njegova svojina, nego nesvesnom predstavljanju, naroito u narodu, i ona je potpunija u folkloru, u mitovima, legendama, go vornim frazama, mudrim izrekama i u vicevima koji krue narodom negoli u snu. Mi bismo, dakle, zada tak tumaenja sna morali uveliko prekoraiti kada bismo hteli da udovoljimo znaenju simbola i da ras pravljamo o mnogobrojnim, veim delom jo nereenim problemima koji se nado vezu ju na pojam sim bola.1 Ovde, mi elimo da se ograniimo na to da
1 Uporedi radove Blojlera (Bleuler) i njegovih cirikih uenika Medera (Maeder), Abrahama i drugih, o simbolici, i autore nelekare na koje se oni pozivaju (Kleinpaul i dr.). Najtanije to je o tom predmetu reeno nalazi se u spisu O. Ran ka i H. Zaksa (Sachs): Die Bedeutung der Psychoanalyse fur

kaemo da predstavljanje kroz simbol spada meu indirektna predstavljanja, ali da nas svakojaki znaci opominju da predstavljanje simbolom bez razlike ne pomeamo sa ostalim vrstama posrednog predstav ljanja, da smo, naime, u stanju da ove znake koji stvaraju razliku, moemo shvatiti u pojmovnoj ja snoi. U jednom nizu sluajeva oigledan je zajed niki elemenat izmeu simbola i onoga to on zastu pa, u drugim sluajevima on je skriven; izbor simbo la nam tada izgleda zagonetan. A upravo ovi slua jevi moraju da bace svetlost na zadnji smisao odno sa simbola; oni ukazuju na to da je taj odnos gene tike prirode. to je danas simboliki povezano bilo je u pravremenima verovatno sjedinjeno kroz poj movni jeziki identitet. 1 Odnos simbola izgleda osta tak i oznaka nekadanjeg identiteta. Pri tome mo emo posmatrati da u jednom broju sluajeva upo treba zajednikog simbola prevazilazi upotrebu go vornih jezika, kao to je ve to tvrdio Subert (Schubert, 1814).2 Jedan broj simbola je star koliko i jezik
die Geisteswissenschaften (1913, glava I). Dalje: F. Jones, Die Theorie der Svmbolik u Intern. Zschr. f. Psychoanalyse, V, 1919. 1 Ovo shvatanje nalo bi izvanrednu podrku u uenju koje iznosi dr Hans perber (Sperber). Sperber (uber den Einfluss sexueller Momente auf Entstehung und Entwicklung der Sprache, Imago, I, 1912) misli da su prarei, sve bez razlike, oznaavale seksualne stvari i da su zatim ovo seksu alno znaenje izgubile tako to su prele na druge stvari i aktivnosti koje su uporeivane sa seksualnim. 2 Tako se, na primer, brod koji se kree na vodi pojav ljuje u snovima maarskih snevaa, iako je ovom jeziku iz raz schiffen" u smislu mokriti" nepoznat (Ferenczi, uporedi takoe str. 371). U snovima Francuza i ostalih Romana soba slui kao simbol prikazivanja ene, mada ovi narodi ne po znaju nita to bi bilo slino nemakoj reci Frauenzimmer". (Prim. prev.: Schiffen na nemakom znai mokriti"). I Frojd ovu re dovodi u vezu sa Schiff = laa. Soba na n e makom znai Zimmer, to ovde znai: soba za ene. Nijedan romanski narod nema neku re gde bi se simbolika srodnost pokazala na ovako oigledan nain kao to je kod nemake reci!.

mmmmmM

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

uopte, a drugi se u sadanjosti neprestano iznova stvaraju (na primer vazduna laa, cepelin). San se ovom simbolikom slui za prerueno pri kazivanje svojih latentnih misli. Meu ovako upo trebi jenim simbolima ima ih, naravno, mnogo koji redovno, ili gotovo redovno, ele da znae isto. Samo bi valjalo da imamo na umu osobenu plastinost psi hikog materijala. Jedan simbol dosta esto u sadr aju sna nee se tumaiti simboliki, nego u svom pravom smislu; drugi put, sneva od specijalnog ma terijala seanja moe ostvariti pravo da sve mogu no upotrebi kao seksualni simbol, to se uglavnom tako ne upotrebljava. Gde sneva za predstavljanje jedne sadrine ima na raspolaganju vie simbola, odluie se za onaj koji pored toga pokazuje i stvar ne odnose prema svom misaonom materijalu inae, koji dakle dozvoljava individualnu motivaciju pored tipino vaee. Ako su novija istraivanja o snu, od vremena Sernera pa nadalje, uinila nemogunim da se sim bolika sna osporava to prihvata ak i H. Ellis da je nemoguna sumnja o tome da su nai snovi ispu njeni simbolikom , onda se ipak mora priznati da je zadatak tumaenja snova ne samo olakan posto janjem simbola u snu, nego da je i otean. Tehnika tumaenja sna na osnovu slobodnih snevaevih aso cijacija ostavlja nas veinom na cedilu za simboli ne elemente sadrine sna; vraanje samovolji tuma a sna, kao to je u starom veku obavljano i izgleda da ponovo oivljava u podivljalim tumaenjima Stekelovim, iskljueno je iz razloga naune kritike. I tako nas elementi koji se nalaze u snu i koje treba shvatiti simboliki primoravaju na primenu jedne kombinovane tehnike, koja se s jedne strane oslanja na asocijacije snevaa, a s druge strane unosi iz razumevanja simbola tumai ono to nedostaje. Kriti ka opreznost u reavanju simbola i njihovo briljivo prouavanje na osnovu naroito providnih primera snova moraju ii zajedno da bi se oslabio prigovor samovolje u tumaenju snova. Nesigurnosti koje jo uvek prianjaju uz nau aktivnost kao tumaa snova

dolaze, jednim delom, od naeg nepotpunog saznanja, koje se postepenim daljim produbljivanjem moe po boljati, a s druge strane one zavise ba od izvesnih osobina simbola sna. Ovi su esto mnogo i viesmisleni, tako da nam kao u kineskom pismu, tek smisao svaki put omoguuje pravilno shvatanje. Sa ovom dvosmislenou simbola povezuje se zatim po godnost sna, da dozvoljava pretumaenja, da u jed noj samoj sadrini prikae razliite i esto po njiho voj prirodi razliite misaone tvorevine i pokrete elja. Posle ovih ogranienja i opomena ja navodim: car i carica (kralj i kraljica) predstavljaju veinom snevaeve roditelje, princ ili princeza su on ili ona sami. Isti veliki autoritet to se pripisuje caru pri znaje se i velikim ljudima, zato se, na primer, Gete u mnogim snovima pojavljuje kao simbol oca (Hitschmann). Svi predmeti koji su izdueni, tapovi, sta bla drvea, kiobrani (zbog razapinjanja koje se moe uporediti sa erekcijom!), sva duguljasta i otra oru ja: noevi, kame, koplja ele da zastupe muki ud. esti simbol mukog uda koji se ne da lako razumeti jeste i turpija za nokte (zbog trljanja i struga nja?). Tabakere, kutije, sanduci, ormani, pei od govaraju enskom telu, ali i peine, brodovi i sve vrste posua. Sobe u snu najee su enske sobe, opis njihovih razliitih ulaza i izlaza ne vode nas ba na pogrean put u tumaenju. 1 Interesovanje da li
Jedan pacijent koji ivi u pansionu sanja kako je sreo jednu devojku od posluge i upitao je koji broj ima; ona mu, na njegovo iznenaenje, odgovori: 14. On je stvarno stupio u odnose sa pomenutom devojkom i takoe esto imao s njom sastanke u svojoj spavaoj sobi. Ona se, kao to je razum ljivo, plaila da gazdarica neto ne posumnja u nju i uini mu, na dan pre sna, predlog da se s njim nae u jednoj n e nastanjenoj sobi. Stvarno, ova soba nosila je broj 14, dok u snu ena nosi ovaj broj. Teko se moe zamisliti jedan jasniji dokaz za identifikaciju ene i sobe. (Ernest Jones, Internatio nale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II, 1914). Uporedi Artemidorus, Svmbolik der Traume (preveo F. S. Krais, Be, 1881, str. 110): Tako na primer, spavaa soba znai suprugu, ako takva postoji u kui."
1

10

Tumaenje snova, 11

Predstavljanje

kroz

simbole

11

je jedna soba otvorena" ili zatvorena", u vezi s ovim postaje lako razumljivo (Uporedi Dorin san u Od lomku jedne analize histerije"). Koji klju onda otva ra sobu, ne treba da se izriito kae; simbolika brave i kljua posluila je pesniku Ulandu u pesmi O gro fu Ebertajnu" za najprivlaniju svinjariju. San kako se prolazi kroz niz soba jeste san o bordelu ili haremu. Ali se on upotrebljava za predstavljanje braka (suprotnost), kao to je to na lepim primerima pokazao H. Zaks. Jedan interesantan odnos pre ma infantilnom seksualnom istraivanju pokazuje se ako sneva sanja o dve sobe, koje su ranije bile jed na, ili ako u snu vidi da je jedna njemu poznata soba jednoga stana podeljena na dva dela, ili obrnuto. U detinjstvu smo enske genitalije (zadnjicu) smatrali za jedan jedini prostor (infantilna teorija o kloaki) i tek kasnije smo saznali da ova oblast tela obuhvata dve odvojene upljine i otvore. Stepenice, lestvice, stepenita, odnosno penjanje preko njih, i to kako penjanje tako i sputanje, simboliko su predstavlja nje polnog akta. 1 Glatki zidovi, preko kojih se pe njemo, fasade kua sa kojih se esto u jakom
1 Ovde ponavljam ono to sam ve jednom na drugom mestu izjavio (Die zukiinftigen Chancen der psychoanalytisehen Therapie, Zentralblatt fur Psychoanalyse, I, 1910, Sa brana dela, sveska VIII): Pre izvesnog vremena saznao sam da se jedan psiholog s kojim ne stojimo u bliskim odnosima obratio jednom od nas sa napomenom da mi svakako precenjujemo tajanstveno seksualno znaenje snova. Rekao je da je njegov najei san kako se penje stepenicama, a u tome se svakako ne krije nita seksualno. Poto nam je ovim pri govorom skrenuta panja, mi smo pojavljivanju u snu stepe nica, stepenita i lestvica poklonili panju i uskoro smo mogli utvrditi da stepenice (i to je njima analogno) predstavljaju siguran simbol koitusa. Osnovu za ovo uporeenje nije teko pronai; u nizu ritmikih pokreta, uz sve vee pomanjkanje daha, mi stiemo na visinu i posle toga u nekoliko brzih ko raka ponovo moemo da se naemo dole. Tako se ritam koi tusa ponovo nalazi u penjanju stepenicama. Ne zaboravimo da u pomo pozovemo i govor. On e nam pokazati da se re Steigen" (= penjanje) bez daljeg upotrebljava kao do punsko obeleavanje seksualnog akta. Kae se da je neki ovek Steiger", nachsteigen" (ii za nekom enskom). U fran-

strahu sputamo, odgovaraju uspravnim ljudskim telima, i ponavljaju u snu verovatno seanje na pe njanje male dece uz roditelje i negovateljsko osoblje. Glatki" zidovi su mukarci; esto se u snu strana pridravamo ispusta" na kuama. Stolovi, po stavljeni stolovi i daske su, pak, ene, svakako zbog suprotnosti koja ovde uklanja telesne obline. Drvo" je, ini se, uopte prema svojim lingvistikim odno sima zastupnik enske-materije. Ime ostrva Madeira na portugalskom znai: drvo. Poto sto i postelja" predstavljaju brak, to se u snu esto prvo zamenjuje drugim, i ukoliko je moguno, seksualni predstavni kompleks transponira u kompleks jedenja. Od odevnih predmeta, eir jedne ene vrlo esto sa si gurnou treba tumaiti kao genitalije, i to genita lije mukarca. Isto tako i mantil, pri emu ostaje nereeno, koji deo na ovoj primeni simbola pripada slinosti reci. U snovima mukaraca esto nalazimo kravatu kao simbol za penis, svakako ne samo zato to visi nadole i to je karakteristina za mukarca, nego takoe to je ovek moe odabrati prema tome kako mu se svia, sloboda koja je od prirode zabra njena kod osobenosti ovoga simbola.1 Lica koja u snu upotrebljavaju ovaj simbol, u ivotu se luksuzno snabdevaju kravatama i imaju itave zbirke kravata. Sve komplikovane mainerije i aparati u snu su, sa velikom verovatnoom, genitalije, po pravilu muke, i u njihovom opisivanju simbolika sna isto je tako neumorna kao to je i vic. Potpuno je jasno,
cuskom jeziku se za stepenice kae ,,la marche"; ,,un vieux marcheur" se sasvim pokriva sa naim ,,ein alter Steiger" (Prim. prev.: Reci Steiger, marcheur, mogli bismo prevesti sa valer"). 1 Uporedi u Zentralblatt fiir Psychoanalyse II, 675, crte jednog devetnaestogodinjeg manijaka: jedan ovek sa zmi jom kao kravatom koja se okree jednoj devojci. Uz to priu Die Schamhaftige (= stidljiva) u Antrhropophyteia VI, 334): U kupatilo ulazi jedna dama, a tamo se nalazio neki ovek koji je jedva stigao da obue koulju; veoma je bio postien, ali je smesta pokrio vrat prednjim delom koulje i rekao: Molim za oprotaj, ja sam bez kravate."

12

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

13

takoe, da se sva oruja i alati upotrebljavaju kao simboli mukoga uda: plug, eki, puka, revol ver, kama, sablja itd. Isto tako se mnogi pejzai u snu, naroito pokrajine sa mostovima ili poum ljenim gorama, vrlo lako mogu prepoznati kao opis genitalija. Marcinovski je prikupio itav niz primera u kojima su snevai svoje snove objanjavali crtei ma koji je trebalo da prikazuju pejza i prostorije koji se u snovima nalaze. Ovi crtei veoma oigledno prikazuju razliku izmeu manifestnih i latentnog zna enja u snu. Dok, posmatrani bezazleno, ti crtei do nose planove, zemljopisne karte i slino, otkrivaju se temelj nijem istraivanju kao prikazivanja ljudskog tela, genitalija itd., i tek na osnovu ovakvog shvatanja omoguavaju razumevanje sna (Uporedi, uz to, Pjisterove radove o kriptografiji i skrivalicama). Isto tako kod nerazumljivih novih tvorevina reci moe mo pomisliti da su sastavljene od delova koji imaju seksualno znaenje. I deca u snu esto ne znae nita drugo do genitalije: kao to su i ljudi i ene navikli da svojim genitalijama tepaju kao mali" i tako ih obeleavaju. Malog brata" Stekel je pravil no prepoznao kao penis: Igrati se s malim detetom, tui maloga itd. esto su predstave onanije u snu. Za simboliko predstavljanje kastracije radu sna slui: elavost, ianje kose, ispadanje zuba i odsecanje glave. Kao predohranu protiv kastracije treba shvatiti ako se jedan od upotrebljivih simbola penisa u snu pojavljuje u dvostrukom broju ili u mnoini. I nastupanje gutera u snu jedne ivotinje kojoj otkinuti rep ponovo poraste ima isto znaenje (Uporedi gore san o guteru). Od ivotinja koje se u mitologiji i folkloru upotrebljavaju kao genitalni simboli mnoge i u snu igraju ovu ulogu: riba, pu, maka, mi (zbog dlaka na genitalijama), a pre svega najznaajniji simbol mukoga uda, zmija. Male ivo tinje, gamad, su zastupnici male dece, na primer ne eljene brae i sestara; biti pun gamadi esto treba izjednaiti sa gravidnou. Kao jedan sasvim re centni simbol sna mukih genitalija treba pomenuti vazdunu lau, koja ovu upotrebu opravdava kako

svojim odnosom prema letenju kao i u zgodnom slu aju svojim oblikom. Stekel je dao, dokazujui ih primerima, itav niz simbola, koji delimino jo nisu dovoljno verificirani. Njegovi spisi, a naroito njego va knjiga Govor sna (Die Sprache des Traumes), sa dravaju najbogatiju zbirku reenja simbola, koji su otroumno pogoeni i koji su se prilikom proveravanja pokazali kao tani, na primer u odeljku o simbo lici smrti. Nepotpuna autorova kritika i njegova sklonost ka uoptavanjima po svaku cenu ine ostala njegova tumaenja sumnjivim i neupotrebljivim, tako da pri korienju ovih radova nuno treba savetovati da budemo paljivi. Ja u se zato ograniiti na to da istaknem jedan mali broj primera. Desno i levo, prema Stekelu, u snu treba shvatiti etiki. Pravi put uvek pokazuje put prava, a levi put zloina. Tako levi put moe predstavljati homo seksualnost, inocest, perverznost, a desni brak, optenje sa jednom droljom itd. uvek procenjivano sa individualno moralnog gledita snevaa" (na pom. mestu str. 466). Roaci uopte u snu igraju najve im delom ulogu genitalija (str. 473). Ovde u ovom znaenju mogu potvrditi samo za sina, erku, mlau sestru, ukoliko dakle dopire oblast primenjivanja maloga". Naprotiv, na sigurnim primerima prepo znajem sestre kao simbole grudi, brau kao simbole velikih hemisfera. Nesustizanje kola Stekel reava kao aljenje zbog razlike u godinama koja se ne moe postii (str. 479). Prtljag s kojim putujemo po njemu je teret grehova koji nas pritiskuju (ibidem). Upravo puni prtljag se esto prikazuje kao oigledan simbol sopstvenih genitalija. I brojevima, koji se u snu esto javljaju, Stekel je odredio fiksirana znaenja sim bola, ali ova reavanja niti izgledaju dovoljno uteme ljena niti pak da su optevaea, mada se tumaenje u pojedinanom sluaju veinom moe priznati kao verovatno. Broj tri, uostalom, simbol je mukih ge nitalija, utvren sa vie strana. Jedno od uoptavanja koje Stekel daje odnosi se na dvosmisleno zna enje simbola genitalija. Gde bi postojao jedan sim bol koji kad bi to fantazija samo i donekle do-

14

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

15

putala ne bi u isto vreme mogao biti upotrebijen i kao muki i kao enski!". Umetnuta reenica ovde svakako povlai mnogo od sigurnosti ovoga tvrenja, jer fantazija ba to ne dozvoljava uvek. Ali ja ipak ne smatram izlinim da kaem da, prema mojim isku stvima, opta reenica Stekelova treba da se povue pred priznanjem jedne vee raznovrsnosti. Osim sim bola koji isto tako esto stoje za muke kao i za en ske genitalije, ima i takvih koji preteno ili goto vo iskljuivo predstavljaju jedan od spolova, i jo drugih od kojih nam je poznato samo muko ili samo ensko znaenje. Dugake, vrste predmete i oruja upotrebljavati kao simbole enskih genitalija, ili up lje predmete (sanduke, kutije, tabakere i slino) upo trebljavati kao simbole mukih genitalija upravo to fantazija ne doputa. Tano je da sklonost sna i nesvesnih fantazija da seksualne simbole upotrebe biseksualno odaje jed nu arhainu crtu, poto je razlika genitalija u detinjstvu nepoznata i poto se i jednom i drugom spolu pripisuju iste genitalije. Ali moemo biti zavedeni i na pogreno shvatanje jednog biseksualnog seksual nog simbola ako zaboravimo na to da se u mnogim snovima obavlja opte okretanje spolova tako da je muko predstavljeno enskim i obratno. Takvi snovi, na primer, izraavaju elju jedne ene da bi vie volela da bude mukarac. Genitalije mogu i u snu biti zastupljene drugim delovima tela, muki ud rukom ili nogom, enski ge nitalni otvor ustima, uvetom, pa ak i okom. Sekreti ljudskoga tela sluz, suze, mokraa, sperma itd. mogu se u snu zamenjivati jedni drugim. Ova u celini pravilna postavka V. Stekela pretrpela je, s pra vom, kritiko ogranienje napomenama koje je izneo R. Rajtler (R. Reitler, u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I, 1913). Radi se u sutini o zameni znaajnih sekreta, kao to je seme, jednim indiferent nim sekretom. Ova u velikoj meri nepotpuna nagovetenja neka budu dovoljna da se drugi podstaknu na paljiviji rad

oko prikupljanja. 1 Mnogo opirniji prikaz simbolike sna pokuao sam da dam u svojim Vorlesungen zur Einguhrung in die Psychoanalyse (1916/17).2 Sada u dodati nekoliko primera o primeni ovih simbola u snovima, koji treba da pokau kako je nemoguno stii do tumaenja sna ako se protivimo simbolici sna, i kako se ta simbolika u mnogim slu ajevima neotklonjivo namee. Na istom mestu, me utim, eleo bih izriito da upozorim na to da se zna aj simbola za tumaenje sna ne treba preceniti, da se rad na prevoenju sna ogranii na prevoenje na simbole i da se napusti tehnika upotrebljavan ja po misli snevaevih. Obe tehnike tumaenja sna moraju jedna drugu dopunjavati; ali praktino kao i teorij ska prednost pripada postupku koji je najpre opisan, postupku koji izjavama snevaa pridaje odluujui znaaj, dok prevoenje simbola koju preduzimamo prilazi tome kao pomono sredstvo. 1. eir kao simbol mukarca (mukih genitalija)3 (Odlomak iz sna jedne mlade ene koja je postala agorafobina zbog straha od iskuenja) Leti se etam ulicom, nosim slamni eir neo binog oblika, iji je srednji deo savijen nagore, a njegovi delovi sa strane nadole (opisivanje ovde za pinje), i to tako da je jedan deo sputen dublje nego drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloenju, i kako Uz sve razlike Sernerovog shvatanja simbolike sna i ove koju sam ovde razvio, moram istai da Sernera ipak treba priznati kao pravog pronalazaa simbolike sna, i da su isku stva psihoanalize, posle njegove odavno objavljene knjige (1861), koja je dugo smatrana fantastinom, pomogla da do ivi ast. 2 Prim. prev.: Knjiga je objavljena i na naem jeziku u prevodu Borislava Lorenca: Uvod u psihoanalizu, Beograd 1933, 3 izdanje Kosmos". Iz Nachtrage zur Traumdeutung", Zentralblatt f. Psychoanalvse I, Broj 5/6, 1911.
1

16

Tumaenje

snova,

II

Predstavljanje

kroz

simbole

17

prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja po mislih: Vi mi nita ne moete." Poto uz eir u snu ne moe da produkuje ni jednu pomisao, ja joj kaem: eir je, svakako, muki polni organ sa svojim uspravljenim srednjim delom i sa oba dela sa strane koji vise na dole. To to e ir treba da bude mukarac moda je neobino, ali mi govorimo takoe: Unter die Haube bringen". 1 Namerno sam se uzdrao od tumaenja onoga deta lja o nejednakom sputanju oba sporedna dela, mada ba ovakve pojedinosti u svojoj determinaciji treba da pokau put do tumaenja. Ja nastavljam: Ako dakle ima jednog takvog mua sa tako divnim genitalijama, ona ne mora da se plai oficira, to jest, ne mora nita eleti od njih, poto je inae njena fan tazija iskuenja u sutini zadrava od toga da ide sama bez zatite i pratnje. Ovo poslednje objanjenje njenoga straha mogao sam joj dati ve vie puta, oslanjajui se na drugi materijal. Sad je veoma vredno panje kako se snevaica ponaa posle ovoga tumaenja. Ona povlai opisiva nje eira i tvrdi da nije kazala da su oba dela sa strane visila nadole. Ali ja sam suvie siguran u ono to sam uo da bih se dao zavesti, i nastojim na to me. Ona neko vreme uti, pa onda nae odvanosti da upita ta to znai to kod njenog mua jedno mudo lei nie od drugoga, i da li je to kod svih ljudi tako. Ovim je ovaj neobini detalj eira objanjen i itavo tumaenje od nje prihvaeno. Simbol eira bio mi je ve odavno poznat, kad mi je pacijentkinja ovaj san saoptila. Iz drugih, ali manje providnih sluajeva, mislim da mogu za kljuiti da eir moe stojati i za enske genitalije. 2
1 Izraz unter die Haube kommen" znai: udati se, udo miti se. Haube = kapa, kapica (Prim. prev.). 2 Uporedi jedan takav primer u saoptenju Kirhgraberovu (Kirchgraber, u Zentralblatt fiir Ps. A. III, 1912, tr. 95). tekel u Jahrbuch, sveska I, str. 475, saoptava jedan san u kome eir sa naherenim perom u sredini simbolizuje (im potentnog) mukarca. *

2. Malo" su genitalije. Biti pregaen je simbol polnog optenja

(Drugi san iste agorafobine pacijentkinje)

Majka alje njenu malu erku da bi morala ii sama. Ona se zatim s majkom vozi eleznicom i vidi kako njena mala ide pravo prema koloseku tako da mora biti pregaena. uje se lomljenje kostiju (pri tom neprijatno oseanje, ali nikakvo pravo zaprepaenje). Zatim pogleda kroz prozor vagona da li se pozadi vide delovi. Onda prebacuje majci to je do zvolila maloj da ide sama. Analiza: Dati ovde potpuno tumaenje sna nije lako. On vodi poreklo iz jednog ciklusa snova i moe se u potpunosti razumeti samo u zajednici s ovima. Jer nije ba lako dobiti dovoljno izolovan materijal potreban za dokazivanje simbolike. Bolesnica najpre nalazi da vonju eleznicom treba tumaiti istorijski, kao aluziju na vonju iz jednog leilita za nervne bolesnike, u ijeg je upravnika naravno bila zaljubljena. Majka je tamo dola po nju, na stanici se pojavio lekar i predao joj kitu cvea za oprotaj; bilo joj je neprijatno to je i majka morala biti svedok ukazivanja ovog potovanja. Majka se dakle ovde pojavljuje kao osoba koja smeta njenim ljubavnim nastojanjima, a taj je zadatak toj strogoj eni zaista pripadao za vreme njenog devojatva. Sledea pomisao se odnosi na reenicu: ona se okree ne bi li se videli pozadi delovi. U fasadi sna bi se, naravno, moralo misliti na delove pregaene i smodene erice. Ali pomisao upuuje u jednom sasvim drugom pravcu. Ona se sea da je jednom svoga oca videla od pozadi potpuno golog u kupatilu, dolazi na to da govori o razlikama polova i istie da se u mukarca genitalije mogu videti i od pozadi, dok to u ene nije moguno. U vezi s ovim ona sad sama tumai da su malo" ge nitalije, njena mala (ona ima jednu erku od etiri godine) njene sopstvene genitalije. Ona majci preba cuje to je od nje zahtevala da ivi tako kao da ne ma polnog organa, i ovaj prigovor nalazi ponovo u
2 Frotfd, Odabrana dela, vrt

18

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

19

uvodnoj reenici sna: Majka je poslala malu da bi morala ii sama. U njenoj fantaziji usamljeno hoda nje na ulici znai nemati oveka, nemati nikakav seksualni odnos (coire = sastajati se), a to ona nee. Prema svim njenim podacima ona je zaista kao devojka patila pod ljubomorom svoje majke zbog toga to ju je otac povlaivao. Jedno dublje tumaenje ovog sna rezultira iz jed nog drugog sna te iste noi, u kome se ona identifikuje sa svojim bratom. Ona je stvarno bila mukobanjasta devojka, i morala je esto sluati kako je zbog nje jedan deak manje na svetu. Uz ovo identifikovanje sa bratom sasvim je jasno da mali" znai genitalije. Majka mu (joj) preti kastracijom, koja ne moe biti nita drugo do kazna za igru sa udom, i tako identifikacija pokazuje da je i ona kao dete onanisala, to je njeno seanje dosad sauvalo samo za brata. Poznavanje mukog polnog organa, koje je kasnije bila izgubila, mora da je prema podacima ovog drugog sna ve rano stekla. Dalje, ovaj drugi san ukazuje na seksualnu teoriju po kojoj su devojke deaci koji su bili kastrirani. Poto sam joj bio izneo ovo deje miljenje, ona smesta nalazi potvrdu za to u poznavanju anegdota, kako jedan deak pita devojicu: Odseena? na to devojica odgovara: Ne, uvek je tako bilo. Udaljavanje male, genitalija, u prvom snu od nosi se dakle takoe na pretnju kastracijom. Najzad se ljuti na majku to ju nije rodila kao deaka. Da biti pregaen" simbolizuje seksualni odnos ne bi postalo evidentno iz ovoga sna da to ne znamo iz mnogobrojnih drugih izvora. 3. Predstavljanje genitalija zgradama, stepenicama, upljinama (San jednog mladog oveka sputavanog kompleksom oca) On ide sa svojim ocem u etnju na jednom mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi r otunda, ispred nje jedan ispust, na kome je smeten je-

dan privezani balon koji meutim, izgleda prilino mlitav. Otac ga pita emu sve to slui, on se tom pitanju udi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno dvorite u kome lei jedna velika ploa lima. Otac hoe da otkine jedan velik deo, ali se pre toga okrene da li moda neko to ne vidi. On mu kae da treba samo nadzorniku da kae, onda moe bez da ljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorita vode s t ep enice u jedan otvor, iji su zidovi meko oblo eni, otprilike kao kona fotelja. Na kraju toga otvo ra nalazi se jedna dua platforma i zatim poinje je dan nov otvor..." Ovaj sneva spadao je u tip bolesnika koji terapeutski nije povoljan, koji do izvesne take analize uopte ne ine nikakav otpor a odatle dalje pokazuju se gotovo nepristupanim. Ovaj san on je protuma io gotovo samostalno. Rekao je: Rotunda su moje genitalije, vezani balon ispred nje moj penis na iju olabavijenost (mlitavost) treba da se alim. Podrob nije dakle moemo prevesti da je rotunda zadnjica koju dete po pravilu ubraja u polne organe a manja zgrada ispred nje su monice. U snu ga otac pita ta je sve to, to jest pita ga za svrhu i funk ciju polnih organa. Pojmljivo je da se ovaj odnos moe izvrnuti tako da je on taj koji postavlja pi tanja. Poto jedno ovakvo ispitivanje oca u stvari nikad nije ni postojalo, moramo misao sna shvatiti kao elju ili je treba otprilike uzeti pogodbeno: Da sam zamolio oca za objanjenje seksualnih stvari." Produenje te misli nai emo uskoro na jednom dru gom mestu. Dvorite u kome lei rasprostrt lim ne treba shvatiti u prvom redu simboliki, ve mu je poreklo u radnji njegovog oca. Iz razloga diskrecije ja sam stavio lim" mesto drugog materijala kojim otac trguje, a da pri tom nita u samom tekstu sna nisam izmenio. Sneva je uao u oevu radnju i bio je veo ma dirnut postupcima pre neispravnim nego isprav nim na kojima se jednim delom zasniva zarada. Zato bi nastavak gornje misli sna mogao da glasi: (Da sam ga pitao), on bi me prevario, kao to vara svoje mu2*

20

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

21

terije". Za otkidanje koje slui za prikazivanje po slovnog nepoten ja, sam sneva daje jedno drugo objanjenje, da naime znai onaniju. To nam je ne samo odavno poznato, nego se vrlo dobro slae s tim to je tajna onanije izraena suprotnou (moe se initi otvoreno). To odgovara svim oekivanjima da se onanistika delatnost ponovo podmee ocu, kao i ispitivanje u prvoj sceni sna. Otvor on odmah tu mai kao vaginu, pozivajui se na meko postavljene zidove. Da se silaenjem kao inae penjanjem eli izraziti koitiranje u vagini, to ja dodajem na osnovu jednog drugog saznanja (uporedi moje napomene u Zentralblatt fiir Psychoanalyse I, 1, 1910; vidi napo menu na str. 309). Pojedinosti da iza prvog otvora dolazi jedna dua platforma pa onda opet jedan nov otvor obja njava on sam biografski. On je izvesno vreme odr avao polne odnose, pa ih je ostavio usled inhibicije u njihovom vrenju i nada se da e ih sada posle leenja ponovo moi odravati. Sam san pred kraj postaje nejasniji i poznavaocu mora izgledati pri hvatljivo to se ve u drugoj sceni sna istakao uticaj jedne druge teme na koju ukazuju oeva radnja, nje govi varalaki postupci, i prva kao otvor predstav ljena vagina, tako da se moe pretpostaviti odnos prema majci. 4. Muki polni organ simbolizovan osobama, a enski pokrajinom (San jedne ene iz naroda, iji je mu straar, koji je saoptio B. Datner, Dattner) . . . pa onda je neko provalio u stan i ona je u strahu dozivala nekog straara. No ovaj je slono sa dva lupea" otiao u crkvu1 do koje je vodilo ne 2 3 koliko stepenica ; iza crkve nalazilo se jedno brdo 4 i na njemu gusta uma. Straar je na sebi imao lem,
1 Ili kapelu = vagina. * Simbol za koitus. * Mons Veneris. * Crines pubis.

prstenast okovratnik i ogrta.5 Nosio je i mrku punu bradu. Obe skitnice koje su mirno ile sa straarom. imale su oko kukova opasanu kecelju u vidu daka.8 Ispred crkve je jedan put vodio na brdo. Ono je s obe strane bilo obraslo travom i ibljem koje je postajalo sve gue i na vrhu brda je nastala prava uma. 5. Kastracioni snovi u dece a) Jedan deak od tri godine i pet meseci, kome je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, oigledno neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgu bljen i neprestano ponavlja pitanje: Zato je tata nosio glavu na tanjiru? Noas je tata nosio glavu na tanjiru." b) Jedan student, koji je danas teko bolestan od neuroze, sea se da je u estoj godini nekoliko puta sanjao ovaj san: On odlazi frizeru da bi se oiao. Tu mu prie jedna velika ena sa strogim crtama i odsee mu glavu. enu je prepoznao kao majku." 6. O simbolici mokrae Crtei reprodukovani na ovom mestu potiu iz jednog niza slika koje je Ferenczi pronaao u jed nom maarskom aljivom listu (Fidibusz) i video da se mogu upotrebiti za ilustraciju teorije o snovima. O. Rank list sa naslovom San jedne francuske bone ve je upotrebio u svom radu o slaganju simbola u snu buenja. Tek poslednja slika koja predstavlja buenje bone zbog vike deteta, pokazuje nam da prethodnih sedam prikazuju faze jednog sna. Ali san zamenjuje situaciju u spavaoj sobi sa situacijom u etnji. Na drugoj slici bona je deaka ve postavila na jedan Demoni u ogrtaima i kapuljaama, su prema objanje nju jednog strunjaka, falike prirode. ' Obe polovine monica.
8

22

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

23

jo jae. Ukoliko energinije vie, njen san pojaava ubeenje da je sve u redu i da se ne mora probuditi. Pri tom on nadraaj buenja prevodi na dimenzije simbola. I reka koju deak stvara uriniranjem po staje sve vea. Na etvrtoj slici ona ve nosi jedan amac, zatim gondolu, pa jedrilicu, i naposletku je dan veliki parobrod! Borba izmeu uporne potrebe za spavanjem i neumornim nadraaj em buenja pri kazani su ovde na najduhovitiji nain od strane jed nog nestanog umetnika. 7. San o stepenicama
(Saoptio i protumaio Oto Rank)

ugao na ulici, on urinira i ona moe da nastavi sa spavanjem. Ali nadraaj buenja jo traje, on se ak i pojaava, a deak koji vidi da ga ne gledaju, urla

Istom kolegi, od kojeg dolazi san o nadraaj u zuba imam da zahvalim za sledei slino providni san o poluciji: Ja na stepenitu jurim basamacima za jednom mladom devojkom koja mi je neto uradila da bih je kaznio. Dole -na kraju stepenica neko (jedna od rasla enska osoba) mi je zadrala dete; ja ga uhva tim, ali ne znam da li sam ga istukao, jer odjednom se nadoh nasred stepenica gde sam sa detetom (kao u vazduhu) koitirao. To zapravo nije ni bio koitus, nego sam svoj polni organ trljao na njenom spoljanjem delu organa, pri emu sam i taj njen organ i njenu ukoso poloenu glavu sasvim razgovetno vi deo. Za vreme seksualnog akta ja sam primetio da levo iznad mene (takoe kao u vazduhu) vise dve male slike, pejzai, koje su predstavljale jednu kuu u zelenilu. Na manjoj slici stajalo je moje sopstveno ime na mestu gde se nalazi signatura slikara, kao da je slika odreena za mene za moj roendanski po klon. Onde je ispred obe slike visila jo jedna cedu lja, na kojoj je stajalo da i jevtinije slike stoje na ra spolaganju: ja zatim veoma nejasno vidim samog sebe, (kao i gore na odmoritu stepenica, kako leim u krevetu); i probudim se jer sam osetio vlagu koja dolazi od izvrene polucije."

24

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

25

Tumaenje: Sneva je uvee uoi dana kad je sanjao bio u radnji jednog knjiara gde je, dok je e kao, posmatrao neke od izloenih slika koje su pred stavljale sline motive kao i slike u snu. Kod jedne sliice koja mu se naroito dopala priao je blie i spazio ime slikara koji mu je bio sasvim nepoznat. Iste veeri sluao je u jednom drutvu kako se prialo o jednoj sluavci ehinji koja se hvalila da je njeno vanbrano dete bilo napravljeno na stepe nicama". Sneva se raspitivao o pojedinostima ovog nesvakodnevnog doivljaja i saznao da je sluavka sa svojim oboavaocem ula u stan njenih roditelja gde ne bi bilo nikakve prilike za polno optenje, i da je nadraeni ovek snoaj obavio na stepenicama. Sneva je, uz to, aljivo aludirajui na zlobni izraz koji se upotrebljava za falsifikovanje vina, rekao: Dete je stvarno odraslo na podrumskim stepeni cama." Ovo su dnevna nadovezivanja koja su prilino nametljivo zastupljena u sadraju sna i koje snevai bez daljeg reprodukuju. A isto tako lako on produ cira i jedan stari deo infantilnog seanja, koji je isto tako naao primenu u snu. Stepenite jeste stepe nite one kue u kojoj je proveo najvei deo svoga detinjstva i gde je naroito ostvario svoje prvo po znanstvo sa seksualnim problemima. Na tom stepe nitu se esto igrao i pri tom se, izmeu ostalog, i jaui klizao niz stepeninu ogradu, pri emu je osetio seksualno nadraenje. U snu on takoe neobino brzo juri niz basamake, tako brzo da po svojim sopstvenim jasnim recima pojedine basamke uopte nije ni dodirivao, nego, kao to se kae, dole poleteo ili kliznuo. Pozivanjem na infantilni doivljaj izgleda da ovaj poetak sna prikazuje momenat seksualnog nadraenja. Na ovom stepenitu i u stanu koji nje mu pripada, sneva je i sa decom iz susedstva esto odravao seksualni megdan, pri emu se zadovoljavao onako kao to je to prikazano u snu. Ako nam je iz Frojdovih seksualnosimbolikih istraivanja (vidi Zentralblatt fiir Psychoanalyse, sve ska 1, str. 2 s.) poznato da stepenice i penjanje ste-

penicama gotovo redovno simbolizuju koitus, onda san postaje sasvim providan. Njegova pokretna snaga, kao i njegov efekat, polucije, pokazuju se isto libidinozne prirode. U stanju spavanja budi se seksual no nadraenje (u snu predstavljeno jurnjavom nadole klizanjem niz stepenice), ija je sadistika primesa na osnovu megdanskih igara naznaena u jurenju za detetom i njegovim savlaivanjem. Libidinozno nadraenje poveava se i goni na seksualnu akciju (predstavljeno u snu hvatanjem deteta i njegovim prenoenjem na sredinu stepenica). Dotle bi san bio isto seksualnosimbolian i za malo manje izvebanog tumaa sna potpuno neprovidan. Ali preterano jakom libidinoznom nadraenju nije dovoljno ovo simboliko zadovoljenje, koje bi garantovalo mirni san. Uzbuenje dovodi do orgazma i time se itava simbolika stepenica demaskira kao koitus. Ako Frojd kao jedan od razloga za seksualno iskoriavanje simbola istie ritmiki karakter obe akcije, onda izgleda da ovaj san naroito jasno govori u prilog tome poto je na izriite izjave snevaa ritmika ovog seksualnog akta, trljanje sa pokretima gore-dole, u itavom snu bila najjasnije ispoljeni elemenat. Jo jednu napomenu o obe slike koje, bez obzira na njihovo realno znaenje, i u simbolikom smislu vae kao slike ene", to proizilazi ve iz toga to se radi o jednoj velikoj i o jednoj maloj slici, ba kao to i u snu proizilazi jedna velika (odrasla) i jed na mala devojka. To to i jevtinije slike stoje na raspolaganju, vodi u kompleks prostitutki, kao s dru ge strane i ime snevaa na maloj slici i misao da je slika odreena za njegov roendan ukazuju na kom pleks roditelja (roen na stepenicama stvoren u koitusu). Nejasna zavrna scena, gde sneva samoga sebe vidi gore na odmoritu stepenica kako lei u postelji i osea vlagu, izgleda da preko infantilne onanije ukazuje jo dalje natrag u detinjstvo i da verovatno kao svoj uzor ima sline prijatne scene mokrenja u krevetu.

26

Tumaenje snova, II 8. Jedan modifikovan san o stepenicama

Prestavljanje kroz simbole

27

Jednom svom pacijentu, jednom teko bolesnom apstinentu, ija je fantazija fiksirana za njegovu majku i koji je vie puta sanjao o penjanju stepe nicama u pratnji svoje majke, ja uinih primedbu da bi umerena masturbacija za njega verovatno bila manje tetna nego nasilna uzdrzljivost. Ovo uticanje izaziva sledei san: Njegov uitelj klavira mu prebacuje to zane maruje sviranje na klaviru, to ne uvebava etide Moelesa i Klementijev Gradus ad Parnassum." On na to primeuje da je Gradus" isto to i ste penica, a i da je i klavijatura takoe stepenica poto one sadre skalu. Moe se rei da ne postoji nijedan krug pred stava koji bi se mogao odupreti prikazivanju seksual nih injenica i elja. 9. Oseanje stvarnosti i predstavljanje ponavljanja Jedan ovek koji je sad trideset i pet godina pripoveda svoj san kojeg se dobro sea, i koji je, kae, imao pre etiri godine: Notar kod kojeg je bio ostav ljen na uvanje testament njegovog oca oca je iz gubio kad su mu bile tri godine doneo je dve krup ne kruke vodenjae, od kojih je jednu dobio da po jede. Druga je leala na prozorskoj dasci u sobi za stanovanje. Probudio se sa uverenjem o stvarnosti onoga to je sanjao i uporno je od majke traio dru gu kruku; ta ona je tamo na prozorskoj dasci. Majka se na to smejala. Analiza: Notar je bio jedan ovijalan stari go spodin koji je, kao to sneva misli da se toga sea, stvarno jednom doneo kruke. Daska na prozoru bila je takva kao to ju je video u snu. Neto drugo mu uz to nee pasti na pamet; moda jo to da mu je majka nedavno priala jedan san. Ona ima dve ptice na glavi, pita se, kad e odleteti, ali one ne od-

leu, nego jedna joj poleti na usta i pone da sie iz njih. Zatajivanje pomisli snevaa daje nam pravo na to da tumaenje pokuamo zamenom simbola. Obe kruke pommes ou poires jesu grudi majke koja ga je othranila; prozorska daska jeste isticanje grudi, slino balkonima u snu o kui (uporedi str. 10,11). Nje gov oseaj stvarnosti posle buenja je u pravu, jer ga je majka stvarno dojila, tavie i preko uobiaje nog vremena, i majine grudi bi se jo uvek mogle dobiti. San treba prevesti ovako: Majko, daj (poka i) mi opet grudi na kojima sam jednom ranije pio. Ranije" je predstavljeno jedenjem jedne kruke, a opet" eljom za drugom krukom. Vremensko po navljanje jednog akta u snu redovno postaje broja nim umnoavanjem jednog predmeta. Naravno da je veoma upadljivo to to simbolika ve u snu jednog etvorogodinjaka igra neku ulogu, ali to nije izuzetak, nego pravilo. Moe se rei da sneva raspolae simbolikom od samoga poetka. Kako rano se ovek, i izvan ivota sna, poinje da slui simbolikim prikazivanjem, o tome neka nas poui sledee seanje jedne sada dvadesetsedmogodinje dame, na koju nije vren nikakav uticaj: Ona je imala izmeu tri i etiri godine. Nju, njenog je danaest meseci mlaeg brata i jednu kuzinu, koja je i po godinama bila izmeu njih, devojka tera na za hod da bi tamo obavili svoje poslove pre nego to pou u etnju. Ona kao najstarija seda na solju, a ostalo dvoje na nose. Ona pita kuzinu: Ima li i ti portemonnaie? Valter ima kobasiicu, ja imam portemonnaie. Odgovor kuzine: Jeste, i ja imam porte monnaie. Devojka je to sluala smeei se i priala mami o tom razgovoru, a ova reaguje otrim prekorom. Ovde emo umetnuti jedan san ija je ljupka simbolika dopustila objanjenje uz neznatnu pomo snevaice.

28

Tumaenje snova, 11

Predstavljanje kroz simbole

1

29

10. Pitanje simbolike u snovima zdravih

Prigovor koji protivnici psihoanalize naposletku i Havelok Elis2 (Havelock Ellis) vrsto iz nose glasi da je simbolika sna moda proizvod neurotike psihe, ali da nipoto ne vai za normalnu psihu. Dok psihoanalitiko istraivanje izmeu nor malnog i neurotinog duevnog ivota uopte ne zna ni za kakve principijelne, nego samo za kvantitativne razlike, pokazuje analiza snova, u kojima i kod zdra vih i kod bolesnih na podjednak nain deluju poti snuti kompleksi, puni identitet mehanizama kao i simbolike. Stavie, nepristrasni snovi zdravih ljudi sadravaju esto mnogo jednostavniju, providniju i karakteristini ju simboliku nego snovi neurotinih osoba, u kojima se ona moe nategnuti, nejasno i te ko tumaiti zbog cenzure koja snanije deluje i zbog izopacenja sna koji iz ovoga proizlazi. San koji emo saoptiti u sledeim recima neka poslui kao ilustra cija za tu injenicu. On dolazi od jedne neneurotine devojke, pre izvetaene i zakopane prirode; u toku razgovora ja saznajem da je verena, ali da su se pojavile prepreke za brak koje su pogodne da ga odue. Ona mi spontano pria sledei san: ,,I arrange the centre oj a table ivith flowers jor a birthday (ureujem sredinu stola cveem za roen dan). Na moja pitanja ona kae da je u snu bila u svom domu (koji zasad nema) i da je osetila oseanje sree. Popularna" simbolika omoguava mi da ovaj san prevedem za sebe. On je izraz njenih verenikih elja: sto u ijoj se sredini nalazi cvee je simboli an za nju samu i za genitalije; ona prikazuje svoje elje za budunost kao ispunjene tako to se ve bavi miljenjem o roenju jednog deteta; svadba je dakle ve davno za njom.
1 Alfre Robiek (Robitschek) u Zentralblat fiir Psvchoanalyse II, 1911, str. 340. 1 The Worl of Dreams", London, 1911, str. 168.

Ja joj skreem panju na to da je the centre oj a table" neobian izraz, to ona priznaje, ali ja je ovde naravno vie ne mogu da pitam. Briljivo sam izbegavao da joj sugeriem simbole, i pitao sam je samo ta joj pada na pamet uz pojedine delove sna. Njena uzdranost je u toku analize ustupila mesto jasnom interesovanju za tumaenje i otvorenost koju je omoguavala ozbiljnost razgovora. Na moje pi tanje kakvo je to cvee bilo, ona najpre odgovori: expensive jlowers; one has to pay jor them (= skupoceno cvee za koje treba da se plati), zatim da su to bile lilies oj the valley, violets and pinks or carnations" (= urevak, (doslovno ljiljani iz doline), ljubiice i karanfili). Pretpostavio sam da se re ljiljan u ovom snu javlja u svom popularnom zna enju kao cvet ednosti; ona je tu pretpostavku po tvrdila tako to joj je uz ljiljan" pala na pamet re puritej" (= istota). ,,Valley" (= dolina) jeste est enski simbol sna: tako sluajni sklop obeju simbola u engleskoj reci za urevak postao je simbolikom sna upotrebijen za isticanje njenog dragocenog devianstva expensive jlowers, one has to pay jor them i za izraz oekivanja da e njen mu znati da ceni njegovu vrednost. Primedbe expensive jlowers itd. ima, kao to e se pokazati, kod svakog od tri cvetna simbola drugo znaenje. Tajanstveni smisao prividno sasvim aseksualnih violets (ljubiica) pokuao sam veoma smelo, kako sam mislio, da objasnim jednim nesvesnim odno som prema francuskom voil". Na moje zaprepaenje snevaica je asocijirala re violate", englesku re za silovati". Sluajnu veliku slinost izmeu reci violet i violate u engleskom jeziku se razli kuju samo pomeranjem akcenta u poslednjem slogu san je iskoristio, da bi potajno (= durch die Blume) izrazio misao na nasilje defloracije (i ovu re upotrebljava simbolika cvea), moda takoe jednu mazohistiku crtu devojke. Jedan lep primer za mo stove reci preko kojih vode putevi ka nesvesnom. Reci one has to pay jor them" znae ovde ivot ko jim mora platiti za to to postaje ena i majka.

30

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

31

Kod reci pinks", koje zatim naziva carnations", pada mi u oi slinost ove reci sa putenim" (= ulnim, telesnim). A njena pomisao, pri tome, gla sila je colour", boja. Dodala je da je carnations" ono cvee koje joj verenik esto i u velikim kolii nama poklanja. Na kraju razgovora odjednom spon tano priznaje da mi nije kazala istinu, da joj nije pala na pamet re colour" nego incarnation", utelovljenje, koju sam re i oekivao; uostalom, i co lour" kao pomisao nije daleko, nego je znaenjem reci carnation boja mesa, dakle kompleksom, determinisana. Ova neiskrenost pokazuje da je otpor bio naj vei na ovom mestu, shodno okolnosti to je ovde sim bolika najprovidnija, i to je borba izmeu libida i potiskivanja kod ove falike teme bila najjaa. Na pomena da ovo cvee predstavlja verenikove este poklone jeste pored dvostrukog znaenja reci carna tion" jo jedno dalje upuivanje na njihov faliki smisao u snu. Povod za poklapanje cvea koristi se da bi se izrazila misao o seksualnom poklonu i uzdarju, ona poklanja svoje devianstvo i za to oekuje jedan bogat ljubavni ivot. I ovde bi reci ,,expensive flowers, one has to pay for them" mogle imati sva kako jedno realno finansijsko znaenje. Simbo lika cvea ovoga sna sadrava dakle devianski en ski, muki simbol i odnos prema nasilnoj defloraciji. elim da skrenem panju i na to da seksualna sim bolika cvea, koja je i inae veoma proirena, ovekove seksualne organe simbolizuje cveem, seksual nim organima biljaka, poklanjanje cvea meu lju bavnicima moda uopte ima upravo ovo nesvesno znaenje. Roendan koji ona u snu sprema svakako znai roenje deteta. Ona se identifikuje sa mladoenjom, predstavlja ga kako je priprema za roenje, dakle koitira. Latentna misao bi mogla glasiti: Kad bih ja, bila on, ne bih ekala, nego bih nevestu deflorisala bez pitanja, upotrebila bih silu; jer na to ba uka zuje ona re violate. Tako dolazi do izraaja i sadi stika komponenta libida.

,,U jednom dubljem sloju reci sna ,,I arrange" itd. mogle bi imati jedno autoerotsko, dakle infantil no znaenje. Ona ima takoe saznanje o telesnom nedostat ku kakvo je mogue samo u snu; ona vidi da je pra va kao sto; utoliko vie se istie dragocenost ,,centre-a" (ona ga drugi put naziva, a centre piece oj floivers), njeno devianstvo. I horizontala stola mogla bi doprineti jedan elemenat simbolu. Znaajna je koncentracija sna; nita nije izlino, svaka re pred stavlja jedan simbol. Ona kasnije iznosi jedan dodatak snu: ,,I decorate the floivers with green crinkled paper" (= ja ukraavam cvee zelenim, nabranim papirom). Tome ona dodaje da je to ,,fancy paper" (fantazija papir), kojim obino obavijamo obine saksije za cvee. Dalje kae to hide untidy things, tohatever ivas to be seen, ivhich was not pretto to the eye; there is a gap, a Uttle space in the floivers. Dakle da bi prikrila prljave stva ri koje nisu lepe na pogled; jedan otvor, jedan mali meuprostor u cveu". The paper looks like velvet or moss" (= hartija izgleda kao somot ili mahovina). Uz re decorate" ona asocira re decorum", kao to sam to i oekivao. Zelena boja preovlauje; ona aso cira uz to hope" (nada), opet jedan odnos prema gravidnosti. U ovom delu sna ne dominira identifika cija sa muem, nego dolaze do izraaja misli o stidu i otvorenosti. Ona se za njega doteruje, priznaje svoje telesne mane kojih se stidi i koje pokuava da ispravi. Pomisli somot, mahovina" jasno su ukazivanje na to da se radi o crines pubis. San je izraz misli koje jedva poznaje budno mi ljenje devojke; misli koje se bave ulnom ljubavlju i njenim organima, ona se priprema za roendan, tj. da koitira; strah od defloracije, moda i patnja istak nuta nasladom dolazi do izraaja; ona priznaje svoje telesne nedostatke, natkompenzira ih precenjivanjem vrednosti svoga devianstva. Njen stid opravdava ul nost koja se pokazuje tako to je njen cilj upravo dete. I materijalna razmiljanja koja su ljubavnici ma strana nalaze svoj izraz. Afekt prostog sna ose-

32

Tumaenje snova, II

Predstavljanje

kroz

simbole

33

anje sree pokazuje da su ovde nali zadovoljenje snani oseajni kompleksi." Ferenczi je s pravom skrenuo panju na to kako lako upravo snovi onih koji nita ne slute" pomau da se pogodi smisao simbola i znaenje snova (Intern. Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV, 1916/17). Sledeu analizu sna jedne istorijske linosti naih dana ukljuujem na ovom mestu poto se u njemu jedan predmet, koji bi i inae bio pogodan da zameni muki organ, jednim dodatim atributom na najjasniji nain karakterie kao faliki simbol. Beskrajno pro duenje" prutia teko da moe znaiti neto drugo osim erekcije. Osim toga ovaj san prua jedan lep primer za to kako ozbiljne misli, koje su daleko od seksualnosti, mogu biti prikazane kroz infantilno-seksualni materijal. 11. Jedan Bizmarkov san
(Od dr-a Hansa Zaksa, Sachs)

,,U svojim Mislima i uspomenama (sveska II po pularnog izdanja, str. 223) Bizmark navodi jedno pi smo koje je uputio 18. decembra 1881. godine caru Vilhelmu. Ovo pismo sadrava ovo mesto: Saoptenje vaeg Velianstva ohrabruje me da ispriam je dan san koji sam imao u prolee 1863. godine u najte im danima konflikta, iz kojih nijedno ljudsko oko nije moglo videti neki mogu izlaz. Ja sam sanjao i odmah u jutru ispriao svojoj eni i drugim svedocima kako sam jahao jednim uzanim alpskim puteljkom, s desne strane provalije, a s leve stene; staza se sua vala sve vie, tako da konj nije hteo dalje, a poto nije bilo mesta nisam mogao ni da se okrenem ni da sjaem; tada prutiem koji sam drao u levoj ruci uda rili o glatku stenu i prizvah Boga; pruti se produio u beskraj nost, stene su se sruile kao kulisa i preda mnom se otvorio jedan irok put s pogledom na brdo i umu kao u ekoj; tu su bile pruske trupe sa zasta vama, a meni se jo u snu pojavi misao kako bih to

mogao brzo da javim Vaem Velianstvu. Ovaj se san ispunio i ja se probudih iz njega radostan i ojaan." Radnja sna deli se na dva odeljka: u prvom delu sneva dolazi u nevolju, iz koje kasnije u dru gom delu na udesan nain biva spaen. Teak polo aj u kome se nalaze konj i jaha predstavlja stanje kritike situacije dravnika, koja se lako moe pre poznati, situacije koju je moda uvee pre sna, razmi ljajui o problemima svoje politike, naroito teko bio osetio. Sa obrtom u paraboli koji je dospeo u pri kazivanje sam Bizmark u navedenom pismu opisuje beznadenost svoga tadanjeg poloaja; on mu je bio sasvim poznat i pojmljiv. Pored toga imamo pred so-* bom, takoe, lep primer Zilbererovog funkcionalnog fenomena". Proces u snevaevom duhu, koji pri sva kom pokuaju njegovih misli da postigne reenje, na ilazi na nesavladive tekoe, ali svoj duh ipak ne moe i ne srne otrgnuti od bavljenja problemom, pri kazan je veoma umesno jahaem koji ne moe ni napred ni natrag. Ponos koji mu zabranjuje da pomisli na poputanje ili uzmicanje, u snu dolazi do izraza re cima vraanje ili sjahanje . . . nemogue". U svojoj osobini kao stalno aktivan ovek koji se zlopati za tue dobro, Bizmarku je bilo jasno da sebe uporedi sa konjem, a to je i radio u raznim prilikama, na pri mer u svojoj poznatoj izreci: Valjan konj umire pod svojim samarom." Tako protumaene, reci konj se protivio" ne znae nita drugo nego da premoreni o vek osea potrebu da se udalji od briga sadanjice, ili, drukije reeno, da namerava da se kroz spavanje i san oslobodi okova principa realnosti. Na ispunjenje elja koje se u drugom delu tako snano ispoljava, aludira se ve ovde recima alpska staza". Bizmark je tada svakako ve znao da e svoj sledei odmor provesti u Alpima naime u Gatajnu; san koji ga je preneo tamo, oslobodio ga je dakle jednim udar cem svih dosadnih dravnikih poslova. ,,U drugom delu prikazuju se sve snevaeve elje na dvostruki nain nepreruene i opipljive, pored toga jo i simbolike prikazane su kao ispunjene. Simbolike nestankom stene koja je smetala, na ijem
3 Frod, Odabrana dela, VH

34

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

35

se mestu pojavljuje irok put dakle traeni izlaz u najpogodnijem obliku , nepreruene pogledom na pruske trupe koje napreduju. Za objanjenje ove profetske vizije nije potrebno konstruisati nikakve mi stine hipoteze: Frojdova teorija o ispunjenju elja ovde u potpunosti zadovoljava. Bizmark je ve onda prieljkivao pobedonosni rat protiv Austrije, kao naj bolji izlaz iz unutranjih konflikata Pruske. Ako on pruske trupe vidi u ekoj, dakle u neprijateljskoj zemlji, sa svojim zastavama, onda mu time san ovu elju prikazuje kao ispunjenu, kao to to Frojd postulira. Individualno je znaajno jo samo to to se sneva, s kojim se ovde bavimo, nije zadovoljio samo ispunjenjem sna, nego je znao da iznudi i realno ispu njenje elje. Jedna crta koja mora pasti u oi sva kom poznavaocu psihoanalitike tehnike tumaenja predstavlja prut koji postaje beskrajno" dugaak. Prut, tap, koplje, i slino su nam poznati kao fiziki simboli; i ako ovaj prut poseduje jo i najupadljiviju osobinu falusa, sposobnost da se izdui, onda vie ne moe da postoji nikakva sumnja. Preterivanje feno mena izduavanjem ,,u beskrajnost" izgleda da uka zuje na infantilno prevoenje. Uzimanje pruta u ruku jasna je aluzija na masturbaciju, pri emu naravno ne treba misliti na aktuelne odnose snevaa, nego na deje uivanje daleko u prolosti. Vrlo dragoceno je ov de tumaenje koje je pronaao dr tekel, prema kome levo u snu predstavlja nepravdu, zabranjeno, greh, to bi se vrlo lepo moglo primeniti na deju onaniju vre nu uprkos zabrani. Izmeu ovog najdubljeg, infantil nog sloja, i najgornjeg sloja koji se bavi dnevnim pla novima dravnikovim moe se dokazati da postoji je dan srednji sloj koji stoji u vezi sa oba ostala. itav tok udesnog spasenja iz nevolje udaranjem o stenu i dozivanjem Boga kao pomagaa upadljivo podsea na jednu biblijsku scenu, naime, kako Mojsije udar cem stvara vodu iz stene za ednu decu Izraela. Bez daljeg moemo pretpostaviti da je Bizmark ovo mesto tano poznavao jer vodi poreklo iz jedne protestant ske kue, koja veruje u bibliju. Sa voom Mojsijem, kome narod koji eli da oslobodi zahvaljuje pobunom,

mrnjom i nezahvalnou, Bizmark se lako mogao uporeivati u tekim vremenima konflikta. Time bi dakle bilo dato oslanjanje na aktualne elje. S druge strane, mesto u bibliji sadrava i mnoge pojedinosti koje se vrlo dobro mogu upotrebiti za fantaziju ma sturbacije. Mojsije protiv boje zapovesti uzima tap, i za taj prekraj Gospod ga kanjava tako to mu ob javljuje da mora umreti a da ne ue u obeanu zem lju. Zabranjeno uzimanje u snu nesumnjivo falikog tapa, stvaranje tenosti udarom tapa i pretnja smru time smo prikupili sve glavne momen te infantilne masturbacije. Interesantna je obrada koja je zavarila obe heterogene slike, od kojih jednu iz psihe genijalnog dravnika, a drugu iz pobuda pri mitivne deje due, posredstvom biblijskog mesta, pri emu joj je polo za rukom da izbrie sve ne prijatne momente. Da je uzimanje tapa jedna za branjena i pobunjenika radnja naznaeno je sim boliki levom rukom kojom se to vri. U manifestnoj sadrini sna se pri tome doziva Bog, kako bi se sa svim ostentativno otklonila svaka misao na zabranu ili neku tajanstvenost. Od oba obeanja koja je Bog dao Mojsiju, da e obeanu zemlju videti, ali da u nju nee ui, prikazano je jedno vrlo jasno kao ispu njeno (pogled na brdo i ume), a drugo, veoma ne prijatno, uopte se ne pominje. Voda je verovatno rtvovana sekundarnoj obradi, koja je uspeno te ila za objedinjavanjem ove scene sa ranijom, i me sto nje rui se sama stena. Morali bismo oekivati da e na kraju jedne infantilne masturbacione fantazi je, u kojoj je zastupljen motiv zabrane, dete eleti da autoritativna lica iz njegove okoline nita ne dozna ju o onom to se dogodilo. U snu je ova elja zamenjena suprotnou, eljom da smesta javi kralju o onom to se dogodilo. A ovaj preokret prikljuuje se izvanredno i neupadljivo uz pobedniku fantazi ju, sadranu u povrinskom sloju misli sna i u jed nom delu njegove manifestne sadrine. Jedan takav san o pobedi i osvajanju esto je pokriva za erotiku elju za osvajanjem; pojedine crte sna, kao na primer da je napredovanju snevaevom stavljena
s*

36

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

37

jedna prepreka, ali da se otvorio jedan irok prolaz poto je uzeo u ruke prut, mogle bi ukazivati u tom pravcu, ali daju nedovoljnu osnovu za to da bi se utvrdio tok misli i elja koje se provlae kroz san. Ovde nalazimo savren primer za jedno potpuno us pelo izopaavanje sna. Ono to je neprijatno bilo je preraeno, tako da se nigde nije probilo kroz tkivo, koje je iznad njega prostrto kao zatitni pokriva. Posledica toga je da se svako osloboenje od straha moglo osujetiti. To je idealan sluaj jednog uspelog ispunjenja elja bez povrede cenzure, tako da moe mo shvatiti to se sneva iz ovakvog sna probudio veseo i ojaan." Zavravam sa 12. snom jednog Kemiara jednog mladog oveka koji se trudio da svoje onanistike sklonosti napusti u korist normalnog odnosa sa enom. Uvod. Na dan pre sna dao je jednom studentu objanjenje o Grinjarovoj (Grignard) reakciji, kod koje se moe u apsolutno istom eteru rastvoriti magnezijum pod katalitikim dejstvom joda. Dva dana pre toga desila se, naime, pri istoj reakciji eksplozi ja u kojoj je jednom radniku izgorela ruka. San: I) On treba da napravi fenilmagnezijumbromid, (vidi aparaturu naroito jasno, ali je samoga sebe supstituirao sa magnezijumom. On je sad u naro ito kolebljivom raspoloenju, uvek govori samom sebi: To je ono $to treba da ide. moje noge se ve rastvaraju, kolena omekavaju. Zatim prui ruku, opipa noge, u meuvremenu (on ne zna kako) izvadi noge iz retorte, i ponovo kae: To ne moe biti. Pa ipak, dobro je uraeno. Pri tom se delimino budi, ponavlja u sebi san poto eli da mi ga ispria. On se direktno plai reenja sna, u toku polusna veoma je uzbuen i neprestano sam u sebi ponavlja: jenil, jenil.

II) On se sa itavom porodicom nalazi u ... ingu, treba u jedanaest i po da bude na Sotentoru1 na sa stanku sa onom izvesnom damom ali se budi tek u pola dvanaest. On kae: sad je suvie kasno; dok stigne, bie dvanaest i po. U sledeem trenutku vidi elu porodicu skupljenu oko stola, naroito jasno majku i sobaricu sa inijom za supu. Onda kae: E, kad ve ruamo, vie ne mogu otii. Analiza: On je siguran da ve prvi san ima veze sa damom iz njegovog sastanka (san je snevan u noi pre oekivanog sastanka). Student kome je dao obja njenje je neki naroito odvratan tip; on mu je re kao: To nije dobro, jer je magnezij um bio jo sasvim nedirnut, a onaj drugi je odgovorio kao da mu uopte nita nije stalo do toga: Pa onda to nije dobro. Taj student mora da je on sam on je tako ravnoduan prema analizi, kao to je onaj drugi ravnoduan pre ma sintezi, On" u snu koji je vrio operaciju sta jao je mesto mene. Kako odvratan mora da mi izgle da sa svojom ravnodunou prema uspehu. S druge strane, on (pacijent) je ono ime se ana liza (sinteza) vri. Re je o uspehu leenja. Noge u snu podseaju na jedan utisak od prole veeri. Na igranci on se naao sa jednom damom koju eli da osvoji; tako ju je vrsto stegao da je ona jednom viknula. Kad je prestao da joj stee noge, osetio je njen snaan stisak na svojim nogama do iznad kole na, na mestima pomenutim u snu. U ovoj situaciji, dakle, ena je magnezijum u retorti, i sad sve ide dobro. On je feminin u odnosu prema meni, kao to je viril prema eni. Ako ide sa damom, ii e i sa leenjem. Opipavanje samoga sebe i senzacije na kolenima ukazuju na onaniju i odgovaraju njegovom zamoru od prethodnog dana. Randevu je zaista bio ugovoren za jedanaest i po. Njegova elja da ga pre spava i da ostane kod domaih seksualnih objekata (to jest, pri onaniji) odgovara njegovom otporu.
Schottentor, deo Bea, blizu univerziteta, nazvan po jednom starom manastiru (Prim. prev.).
1

38

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

39

Uz ponavljanje reci fenil" on pria: Svi ovi koreni na yl uvek su mi se veoma sviali, oni su veoma pogodni za upotrebu benzil, acetil itd. To sad ni ta ne objanjava, ali kad sam mu predloio koren: Schlemihl (lemil)1, on se gromko nasmeja i poe da pria kako je za vreme leta itao jednu knjigu od Prevoa (Prevost) i u njoj je bila glava: Les exclus de l'amour, dakle svakako govor o Schlemilies" pri i jem opisivanju je sam sebi rekao: To je moj sluaj. Schlemihlerei" bi bila i da je propustio randevu. Izgleda da je seksualna simbolika sna ve nala i direktnu eksperimentalnu potvrdu. Phil. dr K. Sreter (Schrotter) je, 1912. godine, na podsticaj H. Svobode, u osoba u dubokoj hipnozi izazvao snove su gestivnom zapoveu, koja je dovela do stvaranja ve likog dela sadrine sna. Kad je sugestija izdala na reenje da se sanja o normalnom ili abnormalnom seksualnom optenju, san je ova nareenja izvravao tako to je, umesto seksualnog materijala, stavljao simbole koji su nam poznati iz psihoanalitikog tu maenja sna. Tako se, na primer, posle sugestije da opitna linost sanja o homoseksualnom odnosu sa jednom prijateljicom, ova prijateljica pojavila u snu sa otrcanom putnikom torbom u ruci, i na njoj je bila zalepljena cedulja sa natampanim recima: Samo za dame". Snevaici, toboe, nikad nita nije bilo ob janjeno o simbolici u snu i o tumaenju snova. Na alost, procenu ovog znaajnog istraivanja ometa nesrena injenica to je dr reter ubrzo posle toga opita zavrio ivot samoubistvom. O njegovim eks perimentima sa snovima javlja nam samo jedno pret hodno saoptenje u asopisu Zentralblatt fiir Psychoanalyse. Sline rezultate objavio je 1923. godine G. Rofentajn (Roffenstein). Ali naroito zanimljivi izgle daju opiti koje su vrili Betlhajm (Betlheim) i Hart1 Schlemihl, to se slikuje sa recima na ,,yl" jevrejskog porekla upotrebljava se u nemakom jeziku za nesrean, nespretan (Prim. prev.).

man (Hartmann). Ovi autori (iiber Fehlresktionen bei der Korsakoffschen Psychose, Archiv jiir Psychiatrie, sveska 72, 1924) bolesnicima sa korsakovim sindro mom priali su prie sa grubom seksualnom sadrinom i posmatrali izopaenja koja su se pri reproduk ciji pripovedanog gradiva javljali. Pokazalo se da su se, pri tome, pojavili simboli poznati iz tumaenja sna (penjati se uz basamake, bosti i streljati kao sim boli koitusa, no i cigareta kao simboli penisa). Na roita vrednost pridaje se pojavi simbola stepenica, jer kao to autori s pravom primeuju nijedna svesna elja za izopaavanjem ne bi dola do jednog ta kvog simbola". Tek poto smo ocenili vrednost simbolike u snu, moemo nastaviti sa raspravljanjem o tipinim sno vima, koje smo neto ranije prekinuli. Ja smatram da je opravdano ako ove snove, u grubim crtama podelimo na dve klase: na takve koji stvarno uvek ima ju isti smisao i, drugo, na takve koji, uprkos svojoj jednakoj ili slinoj sadrini, ipak moraju biti izloeni najraznovrsnijim tumaenjima. Meu tipinim sno vima prve vrste ja sam ve opirnije raspravljao o snu o ispitu. Zbog slinog afektivnog utiska zasluuju da se ovim snovima o ispitu dodaju i snovi u kojima ni smo u stanju da uhvatimo voz. Njihovo objanjenje opravdae ovaj na postupak. To su snovi utehe za jednu drugu vrstu straha koji se osea za vreme spa vanja: protiv straha od smrti. Otputovati" predstav lja jedan od najeih simbola smrti koji se mogu najbolje potvrditi. San tada teei kae: Budi spo kojan, ti nee umreti (otputovati) upravo kao to je san o ispitu teio: Ne boj se; i ovog puta ti se nita nee dogoditi. Tekoa u razumevanju obe ove vrste sna dolazi otuda to je oseaj straha vezan upravo za izraz utehe. Smisao snova sa zubnim nadraajima" koje sam dovoljno esto imao da analiziram kod svojih paci jenata dugo mi nije bio poznat zato to su se njego vom tumaenju, na moje iznenaenje, redovno su protstavljali suvie veliki otpori.

40

Tumaenje

snova,

II

Predstavljanje

kroz

simbole

41

Naposletku prekomerno velika evidencija nije uopte ostavljala sumnju u to da kod mukaraca po kretnu snagu za ove snove ne daje nita drugo do slast onanisanja u doba puberteta. Hou da analizi ram dva takva sna, od kojih je jedan u isto vreme i san o letenju". Oba sna dolaze od iste osobe, jed nog mladog oveka sa jakom, ali u ivotu sputava nom homoseksualnou. On se nalazi na jednoj predstavi opere Fidelio" u parteru opere, pored L., jedne njemu simpatine linosti ije bi prijateljstvo rado stekao. Odjednom on poleti koso preko parketa sve do kraja, uhvati se za usta i izvue dva zuba. On sam ovaj let opisuje kao da je bio baen" u vazduh. Poto se radi o predstavi Fidelija, tu je i pesnikova re:
Wer ein holes Weib errungen x

Ali osvajanje ma i najdivnije ene ne spada u elje snevaeve. Ovim eljama odgovaraju dva sledea stiha:
Wem der grosse Wurf gelungen, Eines Freundes Freund zu s e i n . . .*

San sadrava ovaj veliki hitac", ali on nije samo ispunjenje elje. Iza njega se krije i muno razmi ljanje, to je u svom traenju prijateljstva ve toli ko puta imao nesreu da bude izbaen", i strah da bi se ova sudbina mogla ponoviti i kod toga mladog oveka pored kojeg on uiva u predstavi Fidelija. I sad se na ovo prikljuuje jo priznanje, sramotno za tako oseajnog oveka, da je jednom, poto je od jednog prijatelja bio odbijen, iz udnje dvaput uza stopce onanisao u ulnom uzbuenju.
Ko je osvojio divnu enu. Kome je uspeo veliki hitac (tj. ko je uspeo) da bude prijatelj prijatelja.
1 1

Drugi san: Dva njemu poznata profesora univer ziteta lece ga mesto mene. Jedan od njih neto radi na njegovom udu; on osea strah od operacije. Onaj drugi udara ga jednom gvozdenom polugom u usta tako da je izgubio jedan ili dva zuba. On je vezan sa etiri svilene marame. U seksualni smisao ovoga sna svakako se ne moe sumnjati. Svilene marame odgovaraju identifikaciji sa jednim njemu poznatim homoseksualcem. Sneva koji nikad nije izvrio koitus, niti stvarno ikad tra io da polno opti sa mukarcem, seksualno optenje zamilja prema ugledu na onaniju u pubertetu koja mu je nekad bila dobro poznata. Mislim da i este modifikacije tipinog sna o n a draajima zuba, na primer kad neko drugi vadi snevau zub i slino, postaju razumljive istim objanje njem. 1 Ali bi moglo izgledati zagonetno kako nadraaj" zuba moe dospeti do toga da ima takvo znae nje. Ovde skreem panju na uestalost kojom se seksualno potiskivanje koristi da bi izvrilo pomeranje sa donjeg na gornji deo tela. Zbog toga se u hi steriji mogu realizovati svakojake senzacije i inten cije, ako ne onde gde zapravo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delovima tela kojima se ne moe nita zameriti. Jedan sluaj takvog pomeranja jeste i kad u simbolici nesvesnog miljenja genitalije budu zamenjene licem. Govorna praksa pri tome pomae tako to guzove" priznaje kao homologe za obraze, a stidne usne" pominje pored usana koje uokviruju usni otvor. Nos se u mnogim aluzijama izjednauje sa penisom, a dlakavost i ovde i tamo samo upotpu njava slinost. Samo jedna tvorevina ne daje nika kvu mogunost uporeivanja, zubi: i ba ova kombi nacija slinosti i neslinosti ini zube tako pogodnim
Izvlaenje zuba od strane drugoga treba uglavnom t u maiti kao kastraciju (slino kao i ianje kose od strane frizera; tekel). Treba razlikovati izmeu snova o nadraajima zuba i snovima o lekarima-zubarima uopte, kao io Ih je objavio na primer B. Kori ja (Coriat) u Zentralblatt f. Psa. III, 440).
1

42

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

43

za prikazivanje, pod pritiskom seksualnog potiski vanja. Neu da tvrdim da je tumaenje sna o nadraaju zuba isto kao i tumaenje sna onanije; u njegovu ispravnost ja ne mogu da sumnjam, i ono je sada po stalo sasvim objanjeno.1 Za objanjenje, ja dajem onoliko koliko znam, jedan ostatak moram ostaviti nereen. Ali moram ukazati i na jednu paralelu, sa dranu u govornom izrazu. U naim krajevima po stoji jedan ne ba lep izraz za masturbatorini akt: sich einen ausreissen, ili: sich einen herunterreissen.2 (= izonanisati). Ne umem da kaem odakle ovi izrazi potiu, koja predstava u slikama lei u njiho voj osnovi, ali prvome od ova dva izraza zub" bi veoma odgovarao. Poto se snovi o vaenju zuba ili o ispadanju zuba u narodnom verovanju tumae kao da e neko od roaka umreti, a poto im psihoanaliza ovo zna enje moe u najbolju ruku priznati u gore oznae nom parodistikom smislu, umetnuu ovde jedan ,.san o nadraaju zuba" koji nam je stavio na raspo laganje Oto Rank: Uz temu snova o nadraaju zuba dobio sam sledei izvetaj od jednog kolege koji se od nekog vre mena ivlje zanima za tumaenje snova: ^ Sanjao sam nedavno da sam kod zubara koji mi bui jedan umnjak u donjoj vilici. On je na tome radio toliko dok je zub postao neupotrebljiv. Onda ga hvata kletama i izvlai ga lakoom koja me za uuje. On kae da se ne sekiram zbog toga, jer to uopte nije leeni zub, i stavlja ga na sto gde se zub (jedan gornji sekuti, kako mi sada izgleda) raspada na vie slojeva. Ja se pridignem sa operacione stoliPrema jednom saoptenju C. G. Junga snovi o naraajima zuba kod ena imaju znaenje snova o roenju E. Jones je za to dao dobru potvrdu. Zajedniko u ovom tumae nju sa gore zastupanim tumaenjem lei u tome to se u oba sluaja (kastracija roenje) radi o odvajanju jednog dela od telesne celine. 2 Uporedi ovo uz ranije pomenut biografski san".
1

ce, pristupim radoznalo i zainteresovano postavim jedno medicinsko pitanje. Lekar mi objanjava, pri emu je pojedine komadie upadljivo belog zuba od vajao i pomou jednog instrumenta razbijao (pulverizovao), da je to u vezi sa pubertetom, i da zubi tako lako izlaze samo pre puberteta; kod ena je roenje deteta faktor koji o tome odluuje." Zatim primeujem (mislim, u polusnu) da je ovaj san bio praen poluijom, ali poluiji ja ne mogu sa sigurnou odrediti odreeno mesto u snu; izgleda mi da je ona nastupila jo prilikom vaenja zuba. Zatim sanjam, dalje, o jednom dogaaju kojeg se vie ne seam i koji se zavrio time to sam, ostav ljajui negde (moda u zubarevoj garderobi) eir i kaput u nadi da e te delove odela poslati za mnom, i obuen samo u gornji kaput, pourio da bih stigao na voz koji je polazio. U poslednjem trenutku polo mi je stvarno za rukom da uskoim u poslednji va gon, gde je ve neko stajao. Ali vie nisam mogao da uem u unutranjost vagona, nego sam morao da na stavim put u nezgodnom poloaju, iz kojeg sam po kuavao da se oslobodim i, najzad, u tome uspeo. Vo zimo se kroz jedan dug tunel, pri emu dva voza u suprotnom pravcu kao da prolaze kroz na voz, kao da je on tunel. Ja kao da spolja gledam u vagon kroz prozor na vagonu. Kao materijal za tumaenje ovoga sna slue ovi doivljaji i misli prethodnoga dana: I. Odnedavna, ja se stvarno nalazim na leenju kod zubara i u vreme sna neprestano oseam bolove u zubu u donjoj vilici, koji lekar u snu bui, i na kome stvarno radi ve due nego to mi je to milo. Pre podne onog dana kad sam sanjao bio sam zbog bolova ponovo kod lekara, i on mi je preporuio da mi izvadi jedan drugi zub u istoj vilici mesto leenog, od kojeg verovatno dolazi bol. Radilo se o jed nom umnjaku koji se ba probijao. Tom prilikom nje govoj lekarskoj savesti uputio sam jedno pitanje koje se na to odnosi. II. Poslepodne istoga dana bio sam prinuen da se zbog svog loeg raspoloenja pravdam kod jedne

HUMliitft 1 "

44

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

45

dame bolovima u zubima, posle ega mi je ona pri ala da se plai da joj izvade jedan koren ija se krunica gotovo sasvim okrunila. Ona je rekla da je vaenje onjaka najbolnije i najopasnije, mada joj je s druge strane neka poznanica rekla da je to kod zuba gornje vilice lake (a takav je zub kod nje bio u pitanju). Ta poznanica joj je takoe priala da su joj jednom u narkozi izvadili pogrean zub, vest koja je njen strah od operacije samo jo poveala. Ona me je zatim pitala da li se pod onjacima podrazumevaju kutnjak ili kolja, i ta se o njima zna. Ja sam joj, s jedne strane, skrenuo panju na primesu praznoverja u svima tim miljenjima, a nisam propustio da naglasim i pravo jezgro mnogih narodnih shvatanja. Ona nato pria o nekom, po njenom miljenju, vrlo starom i opte poznatom narodnom verovanju koje tvrdi: ako gravidna ena ima zubobolju, onda e ro diti deaka. III. Ova me poslovica interesovala s obzirom na tipino znaenje snova o nadraaju zuba kao zamene za onaniju, koju je saoptio Frojd u svojoj knjizi Tumaenje snova (2. izdanje, str. 193 s.), poto se zub i muki polni organ (deak) i u narodnom izrazu do vode u neku vezu. Uvee toga istog dana ja sam da kle proitao dotino mesto u Tumaenju snova i iz meu ostaloga naao i sledee konstatacije, iji se uticaj na moj san isto tako lako moe uvideti kao i delovanje oba ranije pomenuta doivljaja. Frojd pie o snovima i zubnim nadraajima da kod mukarca samo slast onanisanja pubertetnog doba ovim snovi ma daje pokretnu snagu (str. 193).Dalje: Ja mislim da i este modifikacije tipinog sna sa nadraajem zuba, na primer da neko drugi vadi snevau zub i slino, postaje razumljiva na osnovu istog objanje nja. Ali bi moglo biti zagonetno kako nadraaj zuba moe dospeti do toga da dobije ovo znaenje. Ovde skreem panju na takvu uestalost kojom se seksu alna potisnutost koristi da bi izvrila prenos sa do njeg na gornji deo tela (u ovom snu sa donje vilice na gornju vilicu). Zbog toga se mogu realizovati u hi steriji svakojake senzacije i intencije, ako ne tamo

kamo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delovima tela kojima se ne moe zameriti (str. 194). Ali ja moram da ukazem i na jednu drugu vezu sadr anu u govornom izrazu. U naim krajevima postoji jedna ne ba lepa oznaka za masturbatorini akt: sich einen ausreissen (- izvaditi) ili: sicheinen heruntereissen" (str. 195). Ovaj mi je izraz bio ve u ranoj mla dosti poznat kao izraz za onaniju i odavde e izvebani tuma snova lako nai pristupa materijalu iz detinjstva koji bi mogao biti u osnovi ovog sna. Ja u spomenuti samo jo to da me lakoa kojom u snu izlazi zub koji se posle vaenja pretvara u gornji sekuti podsea na jedan dogaaj iz moga detinjstva, kad sam jedan klimav gornji prednji zub lako i bez bolno sam izvadio.1 Ovaj dogaaj kojeg se jo danas ivo seam u svim njegovim pojedinostima, pada u isto rano doba u koje kod mene padaju i prvi svesni pokuaji onanisanja (seanje pokrivalica). Pozivanje Frojda na jedno saoptenje C. G. Jun~ ga, prema kome snovi sa nadraajem zuba kod ena imaju znaenje snova o poroaju (Tumaenje snova, str. 194, napomena), kao i narodno verovanje o zna enju zubobolje u gravidnih ena odgovorni su za kontrast u snu izmeu odluujueg faktora u slua ju enskih i mukih (pubertet). U vezi s tim, seam se jednog svog ranijeg sna, ubrzo posle otputanja sa leenja kod jednog zubara, da su mi ispale upravo nametene zlatne krunice; u snu sam se veoma lju tio zbog znatnih trokova u koje sam bio uvaljen, a koje tada jo nisam sasvim preboleo. Ovaj san mi sada postaje jasan u vezi sa jednim mojim doivlja jem kao priznanje materijalnih prednosti masturba cije prema ljubavi objekta, koja je, sa ekonomskog gledita, u svakom pogledu tetni ja (zlatne krune), i ja verujem da je primedba one dame o znaenju zuPrim. prev.: Kei: sich einen Zahn ausreissen (izvaditi zub) i sich einen ausreissen (= izonanisati) neto to se ne moe adekvatno prevesti.
1

46

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

47

bobolje kod gravidnih ena u meni ponovo probu dila ovakve tokove misli. Dotle ide tumaenje kolege koje je bez daljeg jasno i, kao to mislim, i besprekorno; njemu nemam nita da dodam, osim da eventualno ukazem na verovatni smisao drugog dela sna, koji preko mostova reci: Zahn(ziehen Zug; reissen reisen) prikazu je prelaz snevaa, izvren, sudei po svemu, sa teko ama, sa masturbacije ka polnom optenju (tunel kroz koji ulaze i izlaze vozovi u raznim pravcima) kao i njegove opasnosti (trudnoa; kaput). Naprotiv, sluaj mi teorijski izgleda zanimljiv u dva pravca. Najpre, on dokazuje vezu koju je otkrio Frojd, da ejakulacija u snu dolazi pri aktu vaenja zuba. Tu poluciju mi moemo, bilo u kakvoj formi se ona pojavila, smatrati kao masturbatorno zadovolje nje koje se vri bez pomoi mehanikih nadraaja. Uz to dolazi da se u ovom sluaju polucionistiko za dovoljenje ne vri, kao inae, na jednom ma i samo imaginarnom objektu, nego bez objekta; ono je dakle isto autoerotiko, ako tako smemo rei, i u krajnjem sluaju doputa samo jedan slab homoseksualni trag (zubara). Druga taka koja se ini da zasluuje da bude istaknuta jeste ova: Moe se lako prigovoriti da uopte nema potrebe da se ovaj sluaj smatra kao da potvruje Frojdovo gledite, poto su dogaaji pret hodnog dana, sami po sebi dovoljni, da sadraj sna naine razumljivim. Poseta snevaeva zubaru, njegov razgovor sa damom i njegovo itanje knjige Tumae nje snova u dovoljnoj meri objanjavaju kako je on taj san stvorio, naroito jo to je njegov san bio uznemiren zuboboljom; to bi objasnilo ak i to, ako se ukae potreba, kako je san posluio da se sneva oslobodi bola koji ga je u snu uznemiravao (posred stvom predstave o uklanjanju bolesnog zuba i pomo u istovremenog uguivanja straha od bola pomou libida). Ali, ak i uz najvee priznavanje svega ovog, nee se moi odrati tvrenje da je itanje Frojdovih objanjenja u snevaa uspostavilo vezu izmeu vaenja zuba i akcije masturbacije, ili ak da je ovu

vezu moglo uspostaviti da ona ve odavno nije po stojala, kao to to sneva sam priznaje da je bila (u izrazu sich einen ausreissen"). Sta je ovu vezu, po red razgovora sa damom, moglo uspostaviti na to nam ukazuje kasnija snevaeva izjava da prilikom itanja Tumaenja snova iz razumljivih razloga nije hteo verovati u ovo tipino znaenje snova sa nadraajem sna i da je ejeo da zna da li to vai za sve takve snove. San mu to potvruje, bar to se tie nje gove sopstvene linosti, i tako pokazuje zato je u to morao sumnjati. San je, dakle, i u ovom pogledu ispu njenje jedne elje, i u vezi je, naime, sa dalekosenou primene i odrivou ovog Frojdovog shvatanja." U drugu grupu tipinih snova spadaju snovi u kojima letimo ili lebdimo, plivamo ili tome slino. Sta znae ovi snovi? Na to se ne moe dati opti od govor. Kao to emo uti, oni znae u svakom slu aju neto drugo; samo materijal senzacija, sadran u njima, uvek je izveden iz istog izvora. Iz izvetaja koje dobij amo iz psihoanaliza mo emo zakljuiti da i ovi snovi obnavljaju utiske iz detinjstva, naime, da se odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlanu snagu. Koji ujak ili stric nije ve pustio dete da leti tako to je, irei ruke, s njim jurio kroz sobu, ili se s njim igrao padanja tako to ga je ljuljao na kolenu, pa odjed nom jednu nogu ispruio, ili ga podigao uvis, pa on da odjednom uinio kao da ga vie nee pridrati. Deca onda vrite od zadovoljstva i neprestano trae da se igra ponovi, pogotovu ako pri tom oseaju mali strah ili slabu vrtoglavicu; zatim, posle niza godina, ona oivljavaju takvo ponavljanje u snu, ali pri tom u snu isputaju ruke koje su ih doekivale, tako da sada slobodno lebde i padaju. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre, kao to su ljuljanje i klackanje; ako zatim vide gimnastike vetine u cirkusu, seanje se ponovo osveava. Kod mnogih deaka na staje onda histerini napad samo od reprodukcije ta kvih vetina koje se izvode sa velikom spretnou. Kod ovih, samo po sebi bezazlenih, pokretnih igara nisu ba retke i pojave buenja seksualnih oseanja.

48

Tumaenje snova, II

Da izrazimo to reju koja je kod nas u upotrebi i koja pokriva sve ove primedbe: to je vijanje" (jur njava, Hetzen) u detinjstvu, koju ponavljaju snovi o letenju, padanju, vrtoglavici itd., ija su se oseanja prijatnosti sada pretvorila u strah. Ali, kao to to svaka majka zna i to vijanje" dece u stvari je do sta esto prelo u svau i pla. Ovaj istovrsni materijal koji se sastoji iz senza cija kretanja iz istog izvora upotrebljava se sad za predstavljanje najraznovrsnijih misli sna. Snovi o le tenju ili lebdenju, veim delom sa akcentom uivanja, zahtevaju naj razliiti ja tumaenja, sasvim specijalna kod nekih osoba, a tumaenja tipine prirode kod drugih. Jedna od mojih pacijentkinja vrlo esto je sa njala kako nad ulicom lebdi na izvesnoj visini, ne dodirujui pri tom zemlju. Ona je bila veoma malog rasta i plaila se svakog prljanja koji bi sobom doneo dodir s ljudima. Njen san o lebdenju ispunjavao joj je obe elje: time to joj je noge podizao sa zem lje, i to je njena glava podizana u vie regione. Kod drugih snevaica imao je san o letenju znaenje e nje: Da sam ptiica". Druge su nou postajale an eli jer im je nedostajalo da danju budu tako nazi vane. Tesna veza letenja sa predstavom ptice ini ra zumljivim to san o letu kod mukaraca najee ima grubo ulno znaenje. Neemo se uditi kada ujemo da je ovaj ili onaj sneva uvek veoma gord na svoju snagu letenja. Dr Paul Federn (Be) izneo je privlanu misao da prilian deo ovih snova o letenju predstavlja sno ve erekcije, poto neobini fenomen koji ljudsku ma tu neprekidno zabavlja, fenomen erekcije, mora imponovati kao ukidanje gravitacije (Uporedi uz ovo krilate faluse u antici). Vredi napomenuti da trezveni i zapravo svakom tumaenju nenaklonjeni engleski eksperimentator Mourly Vold isto tako zastupa erotino tumaenje snova o letenju (lebdenju), (Vber den Traum, sveska II, str. 791). On erotiku naziva najvanijim motivom za san lebdenja", poziva se na snano oseanje vibra-

49 * cija u telu koje prate ovakav san, i na esto povezi vanje takvih snova sa erekcijama ili polui jama. Snovi o padanju nose ee karakter straha. Nji hovo tumaenje kod ena ne predstavlja nikakvu te kou, poto one gotovo redovno akceptiraju simbo linu primenu padanja, koje opisuje popustljivost prema erotinom iskuenju. Infantilne izvore sna o padanju jo nismo iscrpli; gotovo sva deca su u datom sluaju padala, pa su ih posle toga podizali i milovali; i ako bi nou ispali iz krevetia, njihova dadilja bi ih primila u svoj krevet. Lica koja esto sanjaju o plivanju, koja sa veli kim zadovoljstvom seku talase itd., obino su bili noniavci (= obino su mokrili poda se), i sada u snu obnavljaju jedno uivanje koje su odavno nau ili da ga se odreknu. Uskoro emo saznati na jed nom ili drugom primeru kako se predstavljanje sno va o plivanju mogu lako dati. Tumaenje snova o vatri daje pravo jednoj za brani u detinjstvu koje deci zabranjuje da se igra ju vatrom" da ne bi onda nou kvasila posteljinu. I u tim snovima, naime, lei reminiscencija na enuresis nocturna dejih godina. U Fragmentu jedne ana lize histerije (1905) ja sam dao potpunu analizu i sintezu jednog takvog sna o vatri u vezi sa istorijom bolesti snevaice i pokazao kako se ovaj infantilni materijal moe upotrebiti za predstavljanje impulsa zrelijih godina i za koje. Mogli bismo navesti jo itav niz tipinih" sno va, ako pod tim nazivom podrazumevamo injenicu da se esto vraa isti manifestni sadraj sna kod ra znih snevaa; takvi su, na primer, snovi o hodanju tesnim ulicama, hodanju kroz itav niz soba, snovi o nonom razbojniku, za koji vae i mere predostronosti nervoznih ljudi pre odlaska na spavanje, sno vi o proganjanju od strane divljih zveri (bikovi, konji) ili o ugroavanju noevima, bodeima, koplji ma, od kojih su ova dva poslednja karakteristina za manifestnu sadrinu sna onih to pate od straha i slino. Jedno istraivanje koje bi se specijalno bavi lo ovim materijalom bilo bi veoma dobrodolo. Ume4 Frojd, Odabrana dela, VII

Predstavljanje kroz simbole

50

Tumaenje

snova,

11

Predstavljanje kroz simbole

5J,

sto toga, uiniu dve napomene, koje se, meutim, ne odnose iskljuivo na tipine snove. Ukoliko se vie bavimo reavanjem snova, uto liko dragovoljnije moramo priznati da veina snova odraslih ljudi obrauje seksualni materijal i izraa va erotine elje. Samo onaj koji snove stvarno ana lizira, to jest onaj koji od njihove manifestne sadrine prodire do latentnih misli sna, moe doneti sud o tome, a nikad onaj koji se zadovoljava time to samo registruje manifestnu sadrinu (kao na primer Ne7ce (Nacke), u svojim radovima o seksualnim snovima). Konstatujmo odmah da nam ova injenica ne donosi nikakvo iznenaenje, nego da je u punoj saglasnosti sa naim osnovnim principima o tumaenju snova. Nijedan drugi nagon od detinjstva na ovamo nije morao pretrpeti toliko potiskivanja koliko seksualni nagon u svojim mnogobrojnim komponentama 1 ; ni od jednog drugog nije preostalo toliko i tako sna nih nesvesnih elja koje sada, u stanju spavanja, deluju izazivajui snove. Pri tumaenju snova ne smemo nikad smetnuti sa uma ovo znaenje seksu alnih kompleksa, ali razume se, ne smemo ni preterivati pripisujui mu iskljuivu vanost. Prilikom paljivog tumaenja moi emo da kod mnogih snova konstatujemo da se moraju shvatiti ak biseksualno, jer daju jedno neotklonjivo nadtumaenje u kome se ostvaruju snevaevi homoseksualni im pulsi, tj. oni koji su suprotni normalnom polnom optenju. Ali da bi svi snovi trebalo da se tumae bi seksualno, kao to tvrde V. tekel2 i Alf. Adler3 izgle da mi isto tako nedokaljivo kao i neverovatno uoptavanje koje ja ne bih eleo da zastupam. Pre svega, ja ne bih mogao odstraniti oiglednu injenicu da poUporedi pievo delo Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie" 1905, 6. izd., 1926 (Tri rasprave o seksualnoj teoriji). 2 Die Sprache des Traumes (= Govor sna), 1911. 8 Der psychische Hermaphroditismus im Leben und in der Neurose (= Psihiki hermafroitizam u ivotu i neurozi), Fortschritte der Medizin, 1910, br. 16, i kasniji radovi u Zentralblatt fur Psychoanalyse I, 1910/11.
1

stoje mnogobrojni snovi koji zadovoljavaju u naj irem smislu druge potrebe nego to su erotine, snovi o gladi i ei, snovi o komoditetu itd. I sli ne postavke da se iza svakog sna moe nai kla uzula o smrti" (tekel), da svaki san dozvoljava da se prepozna napredovanje od enske prema mukoj liniji" (Adler), izgleda mi da su daleko prevazile meru onoga to je u tumaenju snova dozvoljeno. Tvrenje da svi snovi zahtevaju seksualno tumae nje, protiv kojeg se u literaturi neumorno polemie, strano je mom Tumaenju snova. Ono se ne moe nai u sedam izdanja ove knjige i stoji u oiglednoj suprotnosti sa ostalim sadrajem u njoj. Da upadljivo bezazleni snovi bez izuzetka olia vaju grube erotine elje tvrdili smo ve na jednom drugom mestu i mogli bismo to potvrditi mnogobroj nim novim primerima. Ali i mnogi snovi koji izgle daju indiferentni, kod kojih se ni u kom pravcu ne bi moglo primetiti neto naroito, svode se posle ana lize nesumnjivo na seksualne pokrete elja, esto ne oekivane vrste. Ko bi, na primer, pre rada na tuma enju, u sledeem snu nasluivao seksualnu elju? Sneva pria: Izmeu dve velianstvene palate ne to malo pozadi nalazi se jedna kuica ija su vrata zatvorena. Moja ena me vodi jednim delom ulice do kuice, razbija vrata, i onda se ja brzo i lako uvla im u unutranjost jednog dvorita, koje se okomito penje. Svako ko je stekao malo prakse u prevoenju snova bie, svakako, odmah opomenut na to da ula enje u tesne prostorije, otvaranje zatvorenih vrata spadaju u najobiniju seksualnu simboliku, i s lako om e u ovom snu nai predstavljanje jednog po kuaja vrenja koitusa od pozadi (izmeu oba veli anstvena guza enskog tela). Tesni, koso uzlazei hodnik je, naravno, vagina, a pomo koju sneva ukazuje svojoj eni goni nas na zakljuak da je, u stvari, samo obzir prema zakonitoj eni izvrio spre avanje jednog takvog pokuaja; i jedno raspitiva nje dolazi do rezultata da je na dan sna jedna mlada devojka ula u domainstvo snevaevo, koja je u nje*

52

Tumaenje

snova,

II

Predstavljanje

kroz

simbole

53

mu izazvala dopadanje i stvorila utisak kao da se ne bi odve bunila protiv jednog takvog pribliavanja. Mala kua izmeu dve palate uzeta iz jedne remini scencije na Hradane u Pragu, i prema tome uka zuje na istu devojku koja potie iz ovoga grada. Kada pacijentima istiem uestalost Edipovog sna da se polno opti sa svojom sopstvenom majkom, kao odgovor ja obino dobijam: Ne mogu da se setim jednog takvog sna." A odmah posle toga pojav ljuje se seanje na jedan drugi, nerazgovetan i indi ferentan san koji se kod dotine osobe vie puta po novio, i analiza pokazuje da je to san iste sadrine, naime opet Edipov san. Mogu sa sigurnou tvrditi da su prerueni snovi o seksualnom optenju s maj kom nekoliko puta ei od otvorenih. 1 Postoje snovi o pejzaima i mestima u kojima se jo u snu istie sigurnost: Ovde sam ve bio jed1 Jedan tipian primer takvog preruenog Edipovog sna objavio sam u prvom broju asopisa Zentralblatt fiir Psvchoanalvse" (vidi dole); jedan drugi sa opirnim tumaenjem ob javio je O. Rank na istom mestu, u broju 4. O ostalim preruenim Eipovim snovima u kojima se istie simbolika oka vidi Ranka (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I. 1913). Na istom mestu su takoe radovi o snovima o oima" i ona simbolika od Edera, Ferencija, Rajtlera. Oslepljivanje u Edipovom mitu, kao i na drugom mestu, kao zamena kastra cije. Starima, uostalom, ni simboliko tumaenje neprikrive nih Edipovih snova nije bilo nepoznato (Uporedi O. Rank, Jahrbuch II, str. 534): Tako je poznat jedan san Julija Cezara o polnom optenju sa majkom, koji su tumai sna tumaili kao povoljno predskazivanje za osvajanje sveta (majkazemlja). Isto tako poznato je i proroanstvo dato Tarkvinijcima da e vlast nad Rimom pripasti onome koji prvi bude poljubio majku (osculum matri tulerit), to je Brut shvatio kao ukazivanje na majkuzemlju (terram osculo contigit scilicet quod ea communis mater omnium mortalium esset, Livije I, LXI). Uporedi uz ovo i Hipijev san u Herodota VI, 107: ,,A varvare je Hipija vodio u Maraton poto je pret hodne noi imao sledei san. Hipiji je izgledalo kao da spava pored svoje majke. Iz ovog sna je sad zakljuio da e doi kui u Atinu i ponovo zadobiti vlast i umreti u otadbini u svojim starim danima." Ovi mitovi i objanjenja ukazuju na jedno pravilno psihiko saznanje. Ja sam naao da osobe koje znaju da im majka daje prednost ili ih istie u ivotu poka-

nom." Ovo Dejd vu" (= ve vieno) ima, meutim, u snu neko naroito znaenje: Ovo mesto je onda uvek polni organ majke; u stvari ni za jedno drugo mesto ne moemo sa takvom sigurnou tvrditi da smo tamo ve jednom bili". Jedan jedini put doveo me je neki prisilni neurotiar u nepriliku da saoptenjem jednog sna, u kome je stajalo da on poseuje jedan stan, u kome je ve dva puta bio. Ba ovaj pa cijent mi je, davno pre toga, ispriao kao dogaaj iz svoje este godine da je tada jednom delio postelju sa svojom majkom i priliku zloupotrebio tako to je uvukao prst u njen polni organ dok je ona spavala. U velikom broju snova koji su esto ispunjeni strahom i koji za sadraj imaju prolaenje kroz teskobne prostorije ili boravak na vodi lee fantazije o intrauterinom ivotu, o boravku u materinom telu i o aktu raanja. U sledeim redovima ispriau san
zuju ono pouzdanje u samoga sebe, onaj nepokolebljivi opti mizam, da ne retko izgledaju kao heroji i postiu stvarni uspeh. Tipian primer jednog preruenog Edipovog sna: J e d a n ovek sanja: On odrava tajne odnose s jednom damom ko jom eli neko drugi da se oeni. On je zabrinut da bi ovaj drugi mogao otkriti njihov odnos tako da od braka ne bi bilo nita, i zato se veoma neno ponaa prema oveku; privija se uz njega i ljubi ga. injenice u ivotu ovog snevaa dodiruju sadraj sna samo u jednoj taki. On odrava tajne odnose sa jednom udatom enom, i jedna dvosmislena izjava njenog mua, s kojim je bio u prijateljskim odnosima, izazvala je u njemu sumnju da je ovaj mogao neto primetiti. A, u stvari, ovde igra ulogu jo neto drugo to se izbegava da se pomene u snu i to ipak jedino daje klju za reenje sna. ivot supruga je ugroen organskim oboljenjem. Njegova ena je pripremljena na mogunost njegove iznenadne smrti i na se sneva svesno bavi namerom da posle muevljeve smrti mladu udovicu uzme za enu. Ovom spoljanjom situacijom sneva se nalazi prebaen u konstelaciju Edipovog kompleksa: njegova elja moe ubiti mua, da bi se mogao oeniti njego vom enom; njegov san ovu elju ispoljava u pritvornom izo paen ju. Umesto da bude udata za jednog drugog, san unosi da e se neko drugi tek oeniti njome, to odgovara njegovoj tajnoj nameri, i neprijateljske elje prema muu kriju se iza demonstrativnih nenosti koje vode poreklo iz seanja na nje govo deje optenje sa ocem.

54

Tumaenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

55

jednog mladog oveka koji u fantaziji iskoriava ve intrauterinu priliku da bi posmatrao koitus izme u roditelja. On se nalazi u jednoj dubokoj jami, u kojoj se nalazi prozor kao u tunelu na Semeringu. Kroz ovaj prozor on najpre vidi pust pejsa i zatim u taj pejsa ukomponira jednu sliku, koja se odmah stvori na licu mesta i ispuni prazninu. Slika predstavlja njivu koji neki instrument duboko prevre, i lep vazduh, ideja o temeljitom radu koja je prisutna, plavocrvene grude ine lep utisak. Zatim ide dalje, vidi otvo reno jednu pedagogiku... i udi se to se u njoj to lika panja poklanja seksualnim oseanjima (deteta), pri emu on mora da misli na mene." Lep san o vodi, koji pripada jednoj pacijentkinji, i koji je dospeo do naroite primene u leenju, jeste i ovaj: U svom letnjem boravitu na * * jezeru ona se baca u tamnu vodu na mestu gde se u vodi ogleda, bledi mesec. Snovi te vrsti su snovi o raanju; do njihovog tumaenja dolazimo ako injenicu saoptenu u ma nifestnom snu obrnemo, dakle ako umesto: baciti se u vodu, stavimo: izii iz vode, tj. biti roen. 1 Loka litet iz kojeg se raamo prepoznaemo ako pomisli mo na raskalani smisao francuske reci ,,la lune". Bledi mesec je tada bela stranjica, iz koje dete usko ro saznaje da je dolo. ta treba, dakle, da znai to pacijentkinja eli da bude roena" u svom letnjem boravitu? Pitam snevaicu, a ona mi bez oklevanja odgovara: Zar nisam ovom kurom kao novoroena? I tako ovaj san postaje poziv da se leenje nastavi na onom letnjem boravitu, tj. da je tamo posetim; san moda sadrava i sasvim bojaljivu aluziju na elju 2 da i sama postane majka. O mitolokom znaenju roenja iz voe vidi Rank: Der Mythus von der Geburt des Helden (= Mit o roenju junaka). 2 Znaaj fantazija i nesvesnih misli o ivotu u majinoj utrobi nauio sam tek kasnije da cenim u pravoj svetlostt
1

Jedan drugi san o roenju uzimam zajedno sa tumaenjem iz jedne knjige E. Jonesa: Ona je sta jala na morskoj obali i vodila nadzor nad jednim ma lim deakom dok je gazio u vodu koji je uostalom iz gledao kao da je njen. To je radio sve dok ga voda nije pokrila, tako da mu je mogla videti samo jo glavu, kako se na povrini die i sputa. Scena se za tim promenila u prepunu dvoranu jednog hotela. Njen mu ju je ostavio i upustio se u razgovor s ne kim strancem." Druga polovina sna otkrila se pri analizi bez da ljeg kao predstavljanje bekstva od mua i uspostav ljanje intimnih odnosa sa jednom treom osobom. Prvi deo je bio oigledna fantazija raanja. U snovi ma, kao i u mitologiji, predstavljeno je roenje de teta iz vode u utrobi obino pomou obrtanja, kao ulazak deteta u vodu; pored mnogih drugih i roenja Adonisa, Ozirisa, Mojsija i Baha pruaju dobro po znate primere za ovo. Dizanje i sputanje glave u vodi podsea pacijentkinju smesta na senzacije po kreta deteta koje je upoznala za svoje prve i jedine trudnoe. Misao na deaka koji ulazi u vodu budi sa njarenje u kome ona vidi samu sebe kako ga je izvu kla iz vode, odvela u deju sobu, umila ga i obukla i najzad odvela u svoju kuu." Druga polovina sna dakle predstavlja misli koje se tiu beanja, koje stoji u vezi sa prvom polovinom skrivenih misli sna; prva polovina sna odgovara la tentnoj sadrini druge polovine, fantaziji roenja. Osim ranije pomenutog preobrtanja zauzimaju dalja obrtanja mesto u svakoj polovini sna. U prvoj polo vini dete odlazi u vodu i onda mu se glava klati; u Oni sadravaju kako objanjenje za neobian strah tako mno gih ljudi da ne budu ivi sahranjeni, kao i najdublje nesvesno obrazloenje verovanja u nastavak ivota posle smrti, to predstavlja samo projekciju u budunost ovog neprijatnog ivota pre smrti. Akt roenja je, uostalom, prvi doivljaj stra ha i prema tome izvor i prauzor afekta straha.

56

Tumaenje

snova,

II

Predstavljanje kroz simbole

57

mislima sna to lee u osnovi pojavljuju se tek po kreti deteta i zatim dete naputa vodu (dvostruko obrtanje). U drugoj polovini, naputa je njen mu; u mislima sna ona naputa mua." (Prevod Ota Ranka). Abraham pria jo jedan san roenja koji je ima la jedna mlada ena koja je oekivala svoj prvi po roaj. Sa jednog mesta patosa u sobi vodi podzemni kanal direktno u vodu (put roenja plodova voda). Ona podie jedan poklopac na podu i smesta se po javljuje jedno stvorenje obueno u krzno mrke boje, koje gotovo potpuno lii na morskog psa. Ovo bie se sad iauri kao mlai brat snevaice, prema kome je ona odvajkada stajala u materinskom odnosu. Rank je na itavom nizu snova pokazao da se snovi o roenju slue istom simbolikom kao i snovi mokranog nadraa ja. Erotini nadraaj predstav ljen je u njima kao nadraaj na mokrenje; stratifi kacija znaenja u ovim snovima odgovara promeni znaenja simbola od doba detinjstva naovamo. Ovde moemo da se vratimo na temu koju smo prekinuli: na ulogu koju pri stvaranju sna imaju or ganski nadraaji koji ometaju spavanje. Snovi koji su se ostvarili pod ovim utiscima ne pokazuju samo tendenciju za ispunjenjem elja i karakter komodi teta sasvim otvoreno, nego esto i potpuno providnu simboliku, poto jedan nadraaj esto dovodi do bu enja, ije je zadovoljenje u simbolikom odevanju u snu ve uzalud bilo pokuano. To vai za polucijske snove kao i za snove izazvane potrebom za mo krenjem ili za stolicom. Osobeni karakter polucionih snova ne dozvoljava nam samo da otkrijemo izvesne seksualne simbole, koje smo ve upoznali kao tipine, ali koje smo i estoko osporavali, nego nas moe uveriti i da je po neka na izgled bezazlena situacija u snu takoe samo simbolika predigra za jednu grubu seksualnu scenu koja, meutim, veinom samo rela tivno kratkim polucionim snovima dolazi do direkt nog predstavljanja, dok se vrlo esto preobre u san straha koji isto tako vodi u buenje.

Simbolika nadraajnih snova na mokrenje naro ito je providna i odavno je ve odgonetnuta. Ve je Hipokrat zastupao miljenje da ako se sanja o fon tanama i bunarima to znai smetnje u beici (H. Elis). Serner je prouavao raznovrsnost ovih mokra nih snova i takoe ve tvrdio da se jai nadraaj na mokrenje uvek preobre u polnu sferu i njene simbo like tvorevine... Mokrani san je esto predstav nik ujedno i seksualnog sna". O. Rank, ijih sam se izvoenja u njegovim ra dovima o Symbolschinchtung im Traum na ovom mestu pridravao, uinio je vrlo verovatnim da je velik broj snova nadraaja na mokrenje" zapravo pro uzrokovan seksualnim nadraajem, koji najpre trai da se zadovolji putem regresije u infantilnom obliku uretralne erotike. Naroito pouni su onda oni slua jevi u kojima ovako uspostavljeni nadraaj na mo krenje vodi do buenja i do pranjenja beike, posle ega se san, uprkos tome, produava i svoju potrebu sad izraava u neuvijenim erotikim slikama. 1 Na sasvim analogan nain otkrivaju pripadajuu simboliku i snovi nadraaja creva i pri tom potvru ju povezanost zlata i blata 2 koja je bogato dokazana u narodnoj psihologiji: Tako, na primer, jedna ena sanja u vreme kad se zbog smetnje u crevima nalazi na leenju, o kopau blaga, koji u blizini jedne male
Iste predstave simbola, koje u infantilnom smislu ine pozadinu vesikalnog sna, javljaju se i u recentnom smislu u odabrano seksualnom znaenju: Voda urin sperma voda roenja; (= Fruchtbehalter plodova vodica) (Schiff) laa + = schiffen (mokriti); = Fruchtbehalter (sanduk); ovlaiti se = enuresis-koitus = trudnoa; plivati = urin = boravak neroenog (deteta); kia = mokrenje = simbol oplo ivanja; putovanje (voziti se = skinuti se) = ustajanje iz kreveta = polno optiti (voziti se, svadbeni put); mokrenje = seksualno pranjenje (polucija)." (Rank, 1. c ) . 2 Frojd, Charakter und Analerotik (Karakter i analna erotika); Rank, Die Symbolschichtung usw. Dattner, Internat Zschrift fur Psychoanalyse I, 1913, Rajk (Reik), Intern. Zeitschrilt III, 1915.
1

58

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje ti snu

59

drvene kolibe, koja izgleda kao neki seoski nunik, zakopava blago. Drugi deo sna ima za sadraj kako svome detetu, jednoj maloj devojici koja se uprlja la, pere stranjicu." Na snove o roenju nadovezuju se snovi o spa avanjima". Spaavati, naroito spaavati iz vode, znai isto to i roditi, ako to sanja ena, ali se ovaj smisao modifikuje ako je sneva mukarac (Vidi je dan takav san kod Pfistera: Ein Fali vod psvchoanalvtischer Seelsorge und Seelenheilung, Evangelische Freiheit, 1909). O simbolu spaavanja" vidi moje predavanje: Die zukiinftigen Chancen der psvchoanalvtischen Therapie", Zentralblatt fiir Psychoanalyse, broj 1, 1910 (Sabrana dela, sveska VIII), kao i: Beitrage zur Psvchologie des Liebeslebens", I. Uber einen besonderen Typus der Objektwahl beim Manne, Jahrbuch fiir Psychoanalyse, sveska II, 1910 (Sa brana dela, sveska VIII). 1 Razbojnici, noni provalnici i duhovi od kojih se ovek plai pre nego to poe na spavanje, i koji po nekad poseuju oveka i za vreme spavanja, vode po reklo iz jedne te iste infantilne reminiscencije. To su noni posetioci koji su dete probudili iz sna da bi ga stavili na nosu da ne bi ukvasio krevet, ili koji su po digli prekriva da bi briljivo pogledali kako dri ruke za vreme spavanja. Iz analiza nekih od ovih sno va straha mogao sam dovesti i do agnosciranja lica nonog posetioca. Razbojnik je uvek bio otac, a du hovi e, svakako, vie odgovarati enskim osobama u beloj nonoj odei.

F PRIMERI RAUNANJE I GOVORENJE U SNU Pre nego to odredim odgovarajue mesto etvr tom faktoru od onih to upravljaju stvaranjem sno va, hteo bih da iznesem nekoliko primera iz svoje zbirke snova. Oni e delimino objasniti saradnju iz meu tri nama poznata inioca, a delimino dati na knadno dokaze za slobodno postavljena tvrenja, ili izvesti neosporne zakljuke. U ovom prikazivanju rada sna bilo mi je zaista veoma teko da svoje re zultate dokaem na primerima. Primeri za pojedine postavke imaju dokaznu mo samo u vezi sa tuma enjem jednog sna kao celine; istrgnuti iz celine, oni gube svoju lepotu; s druge strane, samo malo dublje tumaenje sna ubrzo postaje tako obimno da nas ostavlja da gubimo nit raspravljanja, za iju ilustra ciju treba da nam poslui. Ova tehnika potekoa moe sluiti kao opravdanje ako ja sad svata redam jedno za drugim, to je zajedniki povezano samo za tekst prethodnog odeljka. Najpre u dati nekoliko primera naroito osobenih ili neobinih naina predstavljanja u snu. U snu jedne dame stoji: Jedna sobarica stoji na merdevinama kao da pere prozore i ima kod sebe jednog impanza i jednu gorila-maku (kasnije snevaica isprav lja: angora-maku). Ona te ivotinje baca na snevaicu; impanza se privije uz ovu, i to je vrlo odvrat no. Ovaj san je postigao svoj cilj jednim veoma jed nostavnim sredstvom tako to je jednu frazu uzeo doslovno i predstavio prema njenom tekstu. Maj mun" kao i imena ivotinja uopte su pogrdna ime na, i situacija u snu nita drugo ne kazuje nego pso vati na sve strane". Ova ista zbirka uskoro e doneti dalje primere za primenu ove jednostavne smicalice. Potpuno slino postupa jedan drugi san: Jedna ena sa detetom koje ima upadljivo unakaenu gla vu; za ovo dete je ula da je postalo ovakvo zbog po loaja u majinoj utrobi. Lobanja bi se mogla, rekao

Dalje jo Rank, Belege zur Rettungsphantasie (Zentral blatt f. PsA., I, 1910, str. 331); Reik, Zur Rettungssymbolik (na istom mestu, str. 499); Rank, Die Geburtsrettungsphantasie in Traum und Dichtung (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, II, 1914).

60

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

61

je lekar, kompresijom dovesti u bolji oblik, ali to bi kodilo mozgu. Ona misli, poto je to deak, da mu to manje kodi. Ovaj san sadrava plastino pri kazivanje apstraktnog pojma: Deji utisci", koji je snevaica ula u objanjenjima leenja. Drugim putem krenuo je rad sna u sledeem primeru. San sadrava seanje na jedan izlet ka Hilmtajhu kod Graca. Napolju je strano vreme; je dan bedan hotel, sa zidova kaplje voda, kreveti su vlani (Poslednji odlomak sna je manje direktan u snu nego to ga ja iznosim). San znai izlian" (nemaki: iiberflussig). Pojam koji se stvorio u mislima sna nainjen je najpre malo nasilno ekvivoknim, mo da zamenjen, preko iiberfliessend" (= to curi pre ko), ili fliissig und uberfliissig", zatim predstavljen nagomilavanjem istovrsnih utisaka. Voda napolju, voda iznutra na zidovima, voda kao vlaga u postelja ma, sve je teno (fliissig) und iiber" flussig: znai: sve curi i sve se preliva preko". To to u svrhu prika zivanja u snu ortografija stoji daleko, zaostaje iza zvuka reci, nee nas naroito zauditi, ako, na primer, i slik (rima) moe sebi dopustiti slinu slobodu. U opirnom snu jedne mlade devojke, koji je saoptio Rank i veoma detaljno ga analizirao, pria se kako ona odlazi u etnju na njive, gde see lepo kla sje jema i ita. U susret joj dolazi prijatelj iz mla dosti, ona bi htela da izbegne da ga vidi. Analiza po kazuje da se radi o poljupcu u asti (Jahrbuch II, str. 491). Klasje, koje ne sme da bude otkinuto nego odseeno, u ovom snu slui kao takvo i u svom saima nju sa Ehre, Ehrungen (= ast, potovanja) slui i tavom nizu drugih misli. 1 Zato je u drugim sluajevima jezik veoma olak ao snu predstavljanje njegovih misli, budui da ra spolae itavim nizom reci koje su prvobitno bile za miljene slikovito i konkretno, a danas se upotrebOvde se radi o dve reci: Ahre (= klas) i Ehre (= ast). Vidi se kako je nemoguno prevesti to na na jezik, zbog istozvunosti reci. Ali u snu je to mogue: obe reci, Ahre i Ehre saimanjem slue svojoj svrsi (Prim. prev.).
1

ljavaju u izbledelom, apstraktnom smislu. San ovim recima treba samo da vrati njihovo prvobitno puno znaenje ili da se u promeni znaenja vrati na rani ju fazu svoga razvoja. Neko, na primer, sanja da se njegov brat krije u sanduku (= Kasten). U toku rada na tumaenju ova se re zamenjuje jednom drugom Schrank" (= orman) i misao sna sad glasi da ovaj brat treba da se einschrdnken" (= ogranii), naime na svom mestu. Jedan drugi sneva penje se na brdo, sa koga ima sasvim neobian vidik (= Aussicht) koji se prua nadaleko. Pri tom se identifikuje sa svojim bratom koji izdaje Obzor" (= Rundschau) i bavi se odnosima na Dalekom Istoku. U jednom snu Zelenog Hanjriha valja se jedan razdragani konj u najlepoj zobi ije je svako zrno sladak badem, rozina i jedan nov pfenig", povezan u crvenu svilu i uvezan komadiem svinjske ekinje". Pesnik (ili sneva) daje nam odmah i tumaenje ovog predstavljanja sna, jer konj osea tako prijatno goli canje da uzvikne: Napeo sam se od sree.1 Naroito bogato se koristi snom, baziranim na reeninim frazama i vicevima (prema Henzenu), staroindijska saga literatura, u kojoj jedva da se moe nai po neki primer za san bez dvosmislenosti ili igre reci. Prikupljati ovakve vrste predstavljanja i srei vati ih prema principima koji lee u njihovoj osnovi bio bi naroiti posao. Mnoga od ovih predstavljanja mogu se nazvati gotovo vicevima. ovek ima utisak da ga nikad ne bi sam pogodio, da sneva nije sam umeo da ga saopti: 1) Neki ovek sanja da ga pitaju za ime, ali on ne moe da ga se seti. On sam objanjava da to treba da znai: To mi u snu ne pada na pamet.
1 Ovakav prevod ne znai nita i ne objanjava ta je Frojd hteo da kae. Re Hafer" znai zob, ovas" i dotle je sve u redu. Ali re je o razigranom, razdraganom konju, a nemaka fraza der Hafer sticht mich znai: obesan sam; napeo sam se od sree". (Prim. prev.).

62

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

63

2) Jedna pacijentkinja pria o snu u kome su sve osobe koje su radile bile naroito velike. To treba da znai, dodaje ona, da mora da se radi o nekom do gaaju iz moga detinjstva, jer onda su mi svi odra sli izgledali ovako preterano veliki. Njena sopstvena linost ne nastupa u ovoj sadrini sna. Prebacivanje u detinjstvo izraava se u drugim snovima i drugoj aije, tako to se vreme prevede na prostor. Dotine osobe vidimo kao daleko udaljene, na kraju jednog dugog puta, ili tako kao da ih posmatramo kroz dogled okrenut naopako. 3) Jedan ovek, koji je u budunosti sklon ap straktnom i neodreenom nainu izraavanja, inae dobro obdaren dosetljivou, sanja da ide na stanicu, i kako ba dolazi voz. A zatim se peron pribliava vozu koji stoji, dakle apsurdno obrtanje stvarnog do gaaja. I ovaj detalj nije nita drugo nego indikacija koja skree panju na to da u sadrini sna treba da se nalazi neto drugo izvrnute Analiza tog istoga sna dovodi do seanja na knjige-slikovnice, u kojima su bili predstavljeni ljudi koji su dubili na glavi i ho dali na rukama. 4) Isti sneva, drugi put, pria o jednom kratkom snu koji nas gotovo podsea na tehniku rebusa. Njegov ujak mu daje poljubac u automobilu. On odmah dodaje i tumaenje koje ja nikad ne bih pronaao; to znai: autoerotizam1. Jedna ala u budnom stanju bi mogla isto tako da glasi. 5) Sneva izvlai jednu enu iz postelje. To zna i: Daje joj prednost. 2 6) Sneva oficir sedi za stolom preko puta cara: On dolazi u suprotnost sa ocem.
1 Nemci za automobil esto kau auto. Otuda igra reci (Prim. prev.). 2 Neprevodljivo i nerazumljivo ako se nema u vidu da re Vorzug, to inae znai prednost", ovde treba dovesti u vezu sa glagolom hervorziehen" = izvlaiti, i to uporediti sa glagolom vorziehen" = dati prednost (Prim. prev.).

7. Sneva leci jednu drugu osobu zbog preloma kostiju. Analiza pokazuje da je ovaj prelom prikazi vanje brakolomstva i slino. 8) Doba dana u snu zastupaju vrlo esto godine detinjstva. Tako, na primer, u 5 V4 ujutru u snevaa oznaava starost od 5 godina i 3 meseca, znaajno vreme roenja mlaeg brata. 9) Jedno drugo predstavljanje veka trajanja i vota u snu: Neka ena ide sa dve devojke koje se ra zlikuju po starosti l11 i godine jedna od druge. Snevaica ne nalazi ni jednu familiju u krugu svo jih poznanstava na koju bi se to odnosilo. Ona san tumai da oba deteta predstavljaju njenu sopstvenu linost i da je san upozorava da su oba traumatska dogaaja u njenom detinjstvu za toliko udaljena je dan od drugog. Jedan se dogodio kad joj je bilo 3Va godine a drugi kad je imala etiri godine i devet meseci. (3V2 i 43A godine). 10) Nije nikakvo udo to osobe koje se nalaze na psihoanalitikom leenju esto o njemu sanjaju i to moraju u snu izraziti sve misli i oekivanja koje leenje izaziva. Slika odabrana za leenje jeste po pravilu slika vonje, veinom automobilom kao jed nim novim i komplikovanim prevoznim sredstvom; brzinu automobila pacijent e iskoristiti da bi se narugao. Ako nesvesno" kao elemenat budnih misli treba da bude predstavljeno u snu, ono sasvim svrsi shodno biva zamenjeno podzemnim" lokalitetima, koji su nekad, bez ikakve veze sa analitikim leenjem, znaili telo ene ili telo majke (utrobu). Dole" u snu veoma esto se odnosi na genitalije, a suprotno gore" na lice, usta ili grudi. Sa divljim zverima rad sna po pravilu simbolizuje strasne nagone, kako snevaeve tako i drugih lica od kojih se sneva plai, dakle sa sasvim neznatnim pomeranjem samih lica koja su nosioci tih strasti. Odavde vie nije daleko do predstavljanja stranog oca kroz besne ivotinje, pse, divlje konje, a sve to podsea na totemizam. Moglo bi se rei da divlje ivotinje slue za pred stavljanje libida, jedne snage koje se plai i savla uje ga potiskivanjem. I sama neuroza, bolesna oso-

64

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

65

ba", esto se odvaja od snevaa (= epa) i u snu pre doava kao samostalna osoba. 11) (H. Zaks) Iz tumaenja snova znamo da su radu sna poznati razliiti putevi kako da recima ili govornim obrtima damo oseajni oblik. Tako, na primer, on moe iskoristiti okolnost to je izraz koji treba da bude predstavljen dvosmislen i, upotrebljujui dvosmislenost kao skretnicu", umesto prvog zna enja koje se javlja u misli sna, primiti u manifestnu sadrinu sna drugo. To se desilo u malom snu koji iznosimo u na rednim redovima, i to sa spretnim korienjem za to sposobnih recentnih utisaka prethodnog dana kao materijala predstavljanja. Na dan sna patio sam od nazeba i zato sam od luio da uvee, ako ikako bude moguno, ne napu tam postelju u toku noi. San mi je prividno omo guio da produim svoj dnevni rad; bavio sam se time to sam lepio iseke iz novina u jednu knjigu, pri emu sam nastojao da svakom odeljku odredim odgovarajue mesto. San je glasio: Ja se trudim da zalepim jedan iseak u knjigu, ali on ne moe da stane na stranu, to mi priinjava veliki bol." Probudio sam se i morao sam konstatovati da bol u snu traje kao istinski telesni bol koji me je zatim naterao da izneverim svoju odluku. San me je obma nuo kao uvar spavanja" i ispunjenje moje elje da ostanem u krevetu prikazivanjem reci ,,er geht aber 1 nicht auf die Seite". Moe se upravo rei da se rad sna za vizuelno predstavljanje njegovih misli slui svima dostupnim sredstvima, izgledala ona budnoj kritici dozvoljena ili nedozvoljena, i time se izlae sumnji i poruzi svih onih koji su o tumaenju sna samo sluali ali se njim samim nisu bavili. Takvim primerima obiluje naro ito Stekelova knjiga Die Sprache des Traumes ,,Er geht aber nicht auf die Seite" znai, takoe: on ne ide napolje, u WC (Prim. prev.).
1

(= Govor sna), ali ja izbegavam da uzmem primere odande poto autorova nekritinost i tehnika samo volja ine nesigurnim i onoga koji nije ogrezao u predrasudama. 12) Iz jednog rada V. Tauska, Kleider und Farben im Dienste der Traumdarstellung (= Odea i boje u slubi predstavljanja sna) u Internationale Zeitschrift jur Psychoanalyse, II, 1914): a) A. sanja da vidi svoju bivu guvernantu u crnoj haljini od listera, koja je vrsto zategnuta nad zadnjicom. To znai, san ovu enu proglaava pohotljivom.1 b) C. vidi u snu na X-drumu jednu devojku, obavijenu belom svetlou i obuenu u belu bluzu, Sneva je na tom drumu izmenjao svoje prve nenosti sa izvesnom gospoicom Vajs.2 c) Gospoa D. sanja da vidi staroga Blazela (jed nog osamdesetogodinjeg bekog glumca) kako u pu noj opremi lei na divanu. Zatim on skoi preko sto lova i stolica, isue ma, pogleda se pri tom u ogle dalo i mae maem oko sebe kao da se bori protiv nekog nevidljivog neprijatelja. Tumaenje: Snevaica pati od jedne stare bolesti beike (nemaki: Blase). Prilikom analize ona lei na divanu, i kad se pogleda u ogledalu, uprkos svo jim godinama i bolesti ona potajno samoj sebi izgleda 3 jo veoma snana. 13) Veliki rad" u snu. Jedan sneva vidi u snu samog sebe kako lei na postelji kao gravidna ena. To stanje veoma teko podnosi. On vikne: Pa onda vie volim da... (u ana lizi on dopunjava, seajui se jednog bolniara: Ova su mesta neprevodljiva i potrebno je dati neka uputstva kako to treba razumeti. ena je bila u haljini od listera (nemaki: Luster), a pohotljiv je na nemakom lustern. (Prim. prev.). 2 Beo je na nemakom weiss. Tako se i zove ta gospo ica: 3 Weiss (Prim. prev.). Stari beki glumac Blasel podsea na re: Blase to znai: beika. Rustung je oprema; riistig znai: snaan, jak. (Prim. prev.).
5 Fraj, Odabrana ela, VII
1

66

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

67

... tucam kamen). Iza njegovog kreveta visi mapa, iji je donji kraj zategnut drvenom lajsnom. On ski da ovu lajsnu tako to ju je dohvatio sa obe strane, ali je ne lomi preko polovine nego je raskomada u dve polovine po duini. Time je olakao sebi i ubrzao poroaj. Skidanje lajsne (nemaki: Leiste), bez iije po moi, on objanjava kao veliki posao" (= eine grosse Leistung); on se oslobaa svoje nezgodne situacije (u leenju) tako to se izvlai iz enskog poloaja... Apsurdni detalj da se laj sna ne lomi, nego epa po duini, nalazi svoje objanjenje u tome: sneva se sea da ovo udvajanje u vezi sa unitenjem sadrava aluziju na kastraciju. San veoma esto prikazuje ka straciju prisustvom dva simbola penisa. Lajsna" (Leiste") takoe jeste jedan deo tela blizu genita lija (= medica). On, zatim, tumaenje spaja, da sa vlada pretnju kastracijom koja ga je dovela do toga da zauzme poloaj ene. 1 14) U jednoj analizi koju sam izvrio na fran cuskom jeziku treba protumaiti jedan san u kome se ja pojavljujem kao slon. Moram, naravno, posta viti pitanje na koji nain dolazim do toga da budem tako predstavljen. Vous me trompez" (= vi me va rate), odgovori sneva (trompe = surla). Radu sna esto uspeva i predstavljanje vrlo munog materijala, kao to su na primer imena, i to nategnutim iskoriavanjem veoma dalekih odno sa. U jednom od mojih snova postavio mi je stari Brilcke jedan zadatak. Ja uradim preparat i iz nje ga ieprkam neto to lii na zguvanu srebrnu hartiju. (O ovom snu kasnije jo vie). Pomisao uz ovo, koju nije lako pronai, daje: staniol", i sada znam da imam na umu ime autora Stanniusa, koje nosi neka rasprava o nervnom sistemu riba, a kojoj sam se u ranijim godinama divio sa strahopotovanjem. Prvi nauni zadatak koji mi je dao moj uitelj odnosio se stvarno na nervni sistem jedne ribe, zvane ammocoe1

Internat. Zeitschrift fur PsA., II, 1914.

tes. Ovo poslednje ime oigledno nije moglo biti upo trebi] eno u slikama. Neka mi ne bude zamereno ako na ovom mestu spomenem jo jedan san neobine sadrine koji je znaajan i kao deji san i koji se pomou analize vrlo lako objanjava. Jedna dama pria: Mogu da se setim da sam kao dete esto sanjala kako dragi Bog nosi na glavi zailjen eir od hartije. Jer takav eir stavljali bi mi veoma esto na glavu za stolom, da ne bih gledala u tanjire ostale dece koliko su do bila od odreenog jela. Poto sam ula da je Bog sve znajui, to san znai da ja znam sve, uprkos tome eiru na glavi. U emu se sastoji rad sna, i kako se on poigra va sa svojim materijalom, mislima sna, moe se na veoma pouan nain pokazati na brojevima i rau nima koji se javljaju u snu. Brojevi koje ovek sa nja osim toga slue praznovernom svetu, naroito, kao puni obeavanja. Odabrau, dakle, iz svoje zbirke neke primere te vrste. 1. Iz sna jedne dame, kratko vreme pre zavr etka leenja: Ona hoe neto da plati; njena erka uzima iz njenog novanika 3 forinte i 65 krajcara; a ona kae: ta radi to? Ta to staje samo 21 krajcaru. Ovaj deli sna bio mi je razumljiv ve i zbog prilika same snevaice, bez nekog naroitog objanjenja s njene strane. Dama je bila strankinja koja je svoju erku smestila u jednom vaspitnom zavodu u Beu, i koja je mogla nastaviti leenje sve dok joj erka ostane u Beu. Kroz tri nedelje njena je kolska godina bila zavrena i time se i leenje zavrilo. Dan uoi snevanja, predstojnica instituta stavila joj je do zna nja da bi bilo dobro ako se odlui da svoju erku ostavi jo jednu godinu kod nje. Posle toga, pacijentkinja je, oigledno, u sebi produila ovaj predlog da bi, u tom sluaju, mogla i svoje leenje da pro dui za godinu dana. I na to se sad odnosi san, jer godina je ravna 365 dana, a tri nedelje do kraja kolske godine i leenje mogu se zameniti sa 21 da nom (mada ne sa isto toliko asova leenja). Brojke
5*

68

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

69

koje su u mislima sna stajale uz vremena, u snu su pridodate novanim vrednostima, tako da bi se time mogao izraziti jedan dublji smisao, jer Time is money = vreme je novac. 365 krajcara su onda svakako 3 forinte i 65 krajcara. Neznatnost sume koja se u snu pojavljuje oigledno je ispunjenje elje: elja je umanjila i trokove leenja kao i trokove za godi nu dana u institutu. 2. Do sloenijih odnosa vode brojke u jednom drugom snu. Jedna mlada dama, udata ve itav niz godina, saznaje da se njena poznanica gotovo istih godina, Eliza L., upravo verila. Posle toga sanja: Ona sedi sa svojim muem u pozoritu, jedna strana u parteru je potpuno prazna. Njen mu joj pria da su i Eliza L. i njen verenik hteli da idu u pozorite, ali su mogli dobiti samo loa sedita, tri za 1 forintu i 50 krajcara, i ta mesta, naravno, nisu mogli uzeti. Ona kae da to ne bi bila nikakva nesrea. Odakle dolaze ova 1 forinta i 50 krajcara? Od jednog zapravo indiferentnog povoda prethodnog dana. Njena zaova dobila je od svog mua 150 forinata na poklon i pourila se da ih se oslobodi kupu jui za njih nakit. elimo da napomenemo da je 150 forinata 100 puta vie od 1 forinte i 50 krajcara. Odakle brojka 3, koja stoji kod pozorinih mesta? Za to postoji samo jedno jedino povezivanje: to je verenica za taj isti broj meseci tri mlaa od nje. Reenju sna vodi onda raspitivanje ta moe da znai ona crta u snu to je jedna strana partera ostala praz na. Ta crta predstavlja neizmenjenu aluziju na je dan beznaajan dogaaj koji je njenom muu davao povoda za zadirkivanje. Ona se bila odluila da ide na jednu od pozorinih predstava, objavljenih za tu nedelju, i bila je tako predostrona da je karte uzela nekoliko dana ranije za koje je trebalo da plati cenu koja vai u pretplati. Kad su posle toga doli u po zorite, videli su da je jedna strana partera bila go tovo prazna; ona nije bila u pravu to se toliko urila. Ja u sad san zameniti mislima sna: Bila je to glupost udati se tako rano, nije mi bilo potrebno da se toliko urim. Na primeru Elize L. vidim da bih

jo uvek mogla da dobijem mua. I to jednog oveka sto puta boljeg (ovek, blago), da sam samo e kala (suprotnost sa zaovinom urbom). Tri takva oveka mogla bih da kupim za taj novac (miraz)". Mi sad skreemo panju na to da su brojevi u ovom snu u daleko veoj meri izmenili znaenje i smisao nego u snu o kome smo malopre raspravljali. Rad sna na izmeni i na izopaenju bio je ovde bogatiji, to mi tumaimo tako da su ove misli sna imale da do svo ga prikazivanja savladaju jednu naroito visoku meru unutranjeg psihikog otpora. Neemo izgubiti iz vida ni to da je u ovom snu sadran jedan apsur dan elemenat, naime taj to dua lica treba da uzmu tri mesta. Mi anticipiramo tumaenje apsurdnosti u snu ako navodimo da ovaj apsurdni detalj sadrine sna treba da predstavlja najistaknutiju meu mi slima sna; bila je ludost udavati se tako rano, 3 (troj ka) (tri meseca razlike) sadrana u sasvim spored nom odnosu izmeu obe uporeene osobe upotrebljena je zatim spretno za stvaranje besmislice koja je snu potrebna. Smanjenje realne sume od 150 fori nata na 1 forintu i 50 krajcara odgovara omalovaava nju oveka (ili blaga) u potisnutim mislima snevaice. 3. Jedan drugi primer prikazuje nam vetinu ra unanja kojom se san slui, a koja mu je zadala to liko lo glas. Neki ovek sanja: On sedi kod B... (jedne porodice iz svog ranijeg kruga poznanika) i kae: To je glupost to mi niste dali Mali. I zatim upita devojku: Koliko vam je zapravo godina? Od govor: Roena sam 1882. Ah, pa onda vam je 28 godina. Poto se san deava 1898. godine, to je oigled no loe raunato, i ova slabost u raunanju snevaa moe se uporediti sa slabou u raunanju paralitiara, ako se eventualno ne moe drukije razjasniti. Moj pacijent spadao je meu ona lica ije misli ni jednu ensku koju vide ne mogu ostaviti na miru. Njega je u mojoj ordinaciji nasledila jedna mlada dama koja je redovno dolazila, koju je on sretao, o kojoj se esto raspitivao i sa kojom je na svaki na in hteo da bude uglaen. To je bila ona dama iju

70

Tumaenje

snova,

II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

71

je starost procenio sa 28 godina. Toliko za objanje nje rezultata prividnog raunanja. A 1882. bila je go dina kad se on oenio. On nije mogao da propusti a da i sa ostale dve enske osobe koje je kod mene sreo ne zapodene razgovor, dve devojke koje nipoto vie nisu bile mladolike i koje su mu naizmenino otvarale vrata; pa kad je video da devojke nemaju ba mnogo poverenja, on je samom sebi dao obja njenje da ga one svakako smatraju jednim stari jim, staloenim" gospodinom. Za jedan drugi san o brojevima, koji je izvanre dan zbog svoje providne determinisanosti ili, bolje reeno, hiperdeterminisanosti, zahvaljujem zajedno sa njegovim tumaenjem gospodinu B. Datneru: Moj gazda, uvar bezbednosti u slubi magi strata, sanja kako stoji na strai na ulici, to pred stavlja ispunjenje elje. Onda mu prilazi inspektor koji na okovratniku nosi brojeve 22 i 62 ili 26. Ali, na svaki nain, na njemu je bilo vie dvojki. Ve sama podela broja 2262 pri reprodukciji sna dozvoljava zakljuak da sastavni delovi imaju naro ito znaenje. Pada mu napamet da su jue u kan celariji razgovarali o trajanju njihovog roka slubo vanja. Povod za to je dao jedan inspektor, koji je sa 62 godine starosti otiao u penziju. Sneva ima tek 22 godine slube, i potrebno mu je jo 2 godine i 2 meseca da bi postigao penziju od 90!. San mu, dakle, najpre iznosi pred oi ispunjenje jedne elje koju ve odavno neguje, elje da postigne rang inspekto ra. Pretpostavljeni sa brojem 2262 na ogrlici je on sam, on vri svoju dunost na ulici, takoe jedna omiljena elja, odsluio je svoje 2 godine i 2 meseca i moe sad kao 62-godinji inspektor s punom pen zijom napustiti slubu." 1
1 Analize drugih snova o brojevima vidi u Junga, Marci novskog i ostalih. Ti snovi esto pretpostavljaju sloene ope racije sa brojevima, koje meutim sneva reava sa zapanju juom sigurnou. Uporedi i Douns, Uber unbewusste Zahlenbehandulng" (Zentralblat fvir Ps.A., II, 1912, str. 241 s).

Ako sad uporedimo ove i sline primere (koji e doi kasnije) moemo rei: Rad sna uopte ne rau na, ni tano ni pogreno; on samo u obliku rauna stavlja brojke koje se nalaze u mislima sna i koje mogu sluiti kao aluzija na neki materijal koji se ne moe predstaviti na neki drugi nain. Rad sna pri tom postupa sa brojevima na potpuno isti nain kao sa materijalom za izraavanje njegovih namera, kao i sa svim ostalim predstavama, ukljuujui i govore koji se mogu prepoznati kao predstave reci. Rad sna, naime, ne moe stvoriti nikakav govor. Koliko se od govora i odgovora u snovima moe po javiti, koji sami po sebi mogu biti smisaoni ili bez smisla: analiza nam svaki put pokazuje da je san pri tom iz misli sna preuzeo samo odlomke iz stvarno odranih ili sluanih govora i da je sa njima veoma samovoljno postupao. On ne samo to ih je istrgnuo iz njihove celine i raskomadao ih, pa jedan deo pri mio, a drugi odbacio, nego ih je esto sastavio na novo tako da se govor u snu koji izgleda kao da je celovit, prilikom analize raspada na tri ili etiri od lomka. Prilikom te nove upotrebe on je esto ostavio po strani smisao koji su imale reci u mislima sna, i iz teksta izmamio sasvim novi smisao.1 Pri bliem posmatranju moemo kod govora u snu razlikovati
1 Na isti nain kao san postupa i neuroza. Poznajem jednu pacijentkinju koja nehotice, i protiv volje, slua (halu cinira) pesme ili delove pesama, a da njihov smisao njen du evni ivot ne moe da shvati. Ona, uostalom, sigurno nije paranoina. Analiza, zatim, pokazuje da je ona tekst ovih pesama primenila pomou izvesnih sloboda sa zloupotrebom. Leise, leise, fromme Weise (= lagano, lagano, pobona me lodijo). Za njeno nesvesno to znai: Fromme Waise (= po bona udovice), a to ona jeste. O du selige, o du frohliche" (= o blaena, o radosna) jeste poetak jedne boine pesme; poto je ona ne produava do reci ,,Weihnachtszeit" (= bo ino doba), ona od nje pravi svadbenu pesmu itd. Istim mehanizmom izopaenja moe se, uostalom, sprovesti i bez halucinacije u istoj pomisli. Zato je jednog od mojih paci jenata snalo seanje na jednu pesmu koju je morao u mla dim godinama da ui: Nachtlich am Busento lispeln...? (= nou na Buzentu apuu).

72

Tumaenje

snova,

II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

73

razumljivije, kompaktne sastavne delove od drugih koji slue kao sredstvo za povezivanje i koji su verovatno bili popunjeni onako kao to, pri itanju, popunjavamo izostavljena slova i slogove. Govor u snu ima, prema tome, sastav slian brei u kome jedna ovrsla meumasa povezuje vee komade raz nog materijala. Strogo uzev, ovaj opis je pravilan samo za one govore u snu koji imaju neto od ulnog karaktera govora i koje sneva opisuje kao govori". Ostale vrste govora koji se, tako rei, ne oseaju kao sluani ili izreeni (koji u snu nemaju nikakav akustini ili motorini akcenat) jesu prosto misli kao to dolaze i u naoj budnoj misaonoj aktivnosti i prelaze neizmenjeni u mnoge snove. Za indiferentni govorni mate rijal sna izgleda da i lektira daje jedan izvor koji bogato tee i koji se teko moe pratiti. Ali sve to se u snu ikako upadljivo istie kao govor, moe se svoditi na realan govor koji je sneva sam ili odr ao ili uo. Primere za izvoenje ovakvih govora u snu nali smo ve pri analizi snova saoptenih u druge svrhe. Tako u bezazlenom snu o pijaci" (na strani 189), gde govor: To se vie ne moe dobiti slui za to da se identifikujem sa mesarom, dok jedan deo drugog go vora: Ovo ne znam, ovo neu uzeti upravo ispunjava zadatak da san naini bezazlenim. Jer snevaica je dan ranije jednu sugestiju svoje kuvarice odbila reZato to se njegova fantazija zadovoljava jednim elom ovog citata: Nachtlich am Busen (= nou na grudima). Poznato je da se parodistiki vic nije odrekao ove vrste tehnike. Fliegende Blatter" donele su jednom meu svojim ilustracijama uz nemake klasiare" i jednu sliku uz ilerovu pesmu Siegesfest" (= sveanost pobede), uz koju je stajao citat prevremeno zavren: Und des frisch erkampften \Veibes freut sich der Atrid und strickt". Um den Reiz des schonen Leibes Seine Arme hochbegluckt.

cima: To ne znam, ponaajte se pristojno, te je sada od ovog govora primila u san prvi deo koji zvui indiferentno, da bi s njim aludirala na kasniji deo, to bi se vrlo lepo uklapao u fantaziju koja se nala zila u osnovi sna, ali bi je odao. Jedan slian primer mesto mnogih koji svi do vode do istog zakljuka: Jedno veliko dvorite u kome se pale leevi. On kae: Ja odlazim, to ne mogu da gledam. (Nikakav razgovetan govor). Zatim nalazi dva kasapska mom ka i kae im: No, jel' prijalo? jedan odgovara: Ba nije bilo dobro. Kao da je to bilo ljudsko meso. Bezazleni povod za ovaj san je ovo. On posle ve ere ide sa enom u posetu kod valjanih ali nipoto primamljivih suseda. Gostoljubiva stara dama nalazi se ba za veerom i primorava ga (za to se meu mu karcima u ali upotrebljava jedna sastavljena re sa seksualnim znaenjem) 1 da okusi od veere. On otklanja to recima da nema vie apetita. ,,Aber~ gehns'iveg" (= ta idite samo), to ete jo podneti", ili neto slino. On dakle mora da proba i onda pred njom hvali ono to mu je ona ponudila. Ala je ovo dobro". Kad je ponovo sam sa svojom enom, on grdi i nametljivost svoje susetke i kvalitet jela koje je okusio. Ne mogu da gledam" to se i u snu ne po javljuje kao pravi govor, jeste misao koja se odnosi na telesne drai dame koja ga poziva, i nju bi t r e balo prevesti: da ne eli da ih vidi. Pouni ja e biti analiza jednog drugog sna koji objavljujem ve na ovom mestu zbog vrlo jasnog govora koji stvara njegovo sredite, ali koji u obja sniti tek kad budem objanjavao afekte u snu. Sa njao sam veoma jasno: Otiao sam nou u Brikeov (Brucke) laboratorijum i na lako kucanje na vratima otvaram (pokojnom) profesoru Flajlu (Fleischl) koji ulazi sa vie stranaca i posle nekoliko reci seda za svoj sto. Zatim dolazi drugi san: Moj prijatelj Fl. sti1 Re notzuchtigen" silovati upotrebljava se (u ali) mesto notigen" primoravati (Prim. prev.).

Nastavak:

74

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

75

gao je neupadljivo u Be u julu mesecu; susreem ga na ulici u razgovoru sa mojim (pokojnim) prijateljem P. i odlazim s njima nekud, gde oni sede za jednim malim stolom jedan prema drugom, a ja napred sa uzane strane stoia. Fl. pria o svojoj sestri i kae. Za tri etvrti sata ona je bila mrtva, pa zatim ne to kao: To je prag. Poto ga P. ne razume, okree se Fl. meni i pita me koliko sam ja saoptio P.-u od njegovih stvari. A zatim ja, pod uticajem neobinog afekta hou da kaem Fl.-u da P. (uopte ne moe nita znati jer) nije iv. Ali ja kaem, primeujui sam ovu greku: Non vixit. Zatim prodorno pogle dam P.-a, on od mog pogleda pobledi, postane neja san, njegove oi postanu bolesno plave i naposletku ga nestane. Ja se tome neobino radujem; sada razumem da je i Ernst Flajl bio samo jedna pojava, jedan revenant,1 i nalazim da je sasvim mogue da jedna takva osoba samo tako dugo postoji, dok mi to elimo, i da moe biti odstranjena eljom drugoga oveka. Ovaj lepi san sadri toliko zagonetnih k a r a k t e ristika sadraja sna k r i t i k u za v r e m e samoga sna, da i sam primeujem svoju pogreku to k a e m Non vixit umesto Non vivit; prirodno optenje sa pokoj nicima koje sam san proglaava umrlima, apsurdnost zakljuivanja, veliko zadovoljstvo koje mi to pri p r e m a , da bih od srca r a d o " h t e o saoptiti reenje ove zagonetke. Ali, u stvari, ja nisam u mogu nosti da to u r a d i m ono n a i m e to r a d i m u snu da svom slavoljublju rtvujem obzir p r e m a m e n i tako d r a g i m osobama. Ali svako prikazivanje mislilo bi ono to mi je poznato da je smisao sna. I tako u se zadovoljiti, najpre na ovom mestu, a kasnije i na d r u g o m mestu, time to u izvui samo nekoliko ele m e n a t a sna radi tumaenja. Sredite sna stvara j e d n a scena u kojoj ja svojim pogledom unitavam P.-a. Njegove oi p r i t o m po staju tako neobine i n e p r i j a t n o plave, i zatim ga n e 1

staje. Ova scena je sasvim jasno podraavanje stvar no doivljene scene. Ja sam bio demonstrator na fi ziolokom institutu, imao sam slubu u r a n i m j u t a r njim asovima, i Brike (Briicke) je saznao da sam n e koliko p u t a suvie kasno doao u studentsku labora toriju. Onda je on jednom doao tano za v r e m e otvaranja i saekao me. Ono to mi je rekao, bilo je krto i odreeno; ali njegove reci uopte nisu bile vane. Ono to je pobeivalo bile su njegove strane plave oi kojima me je posmatrao i p r e d kojima sam se gubio kao P. u snu, koji je na moje olakanje izmenio uloge. Onaj ko je u stanju da se sea oiju velikog majstora, koje su bile divne sve do duboke starosti i koji ga je ikad video kad je bio ljut moi e se lako preneti u afekte mladoga grenika. Ali dugo mi nije uspevalo da izvedem one reci Non vixit", kojima vrim p r a v d u u snu, dok se n i sam setio da su ove dve reci imale u snu t a k o velik stepen jasnoe ne kao reci koje sam uo ili koje sam doviknuo, nego kao reci koje sam video. Onda sam odmah znao odakle one dolaze. Na postamentu spo menika cara Josif a u bekom dvoru mogu se proitati lepe reci: Saluti patriae vixit non diu sed totus.1 Iz ovog napisa ieprkao sam ono to je odgova ralo jednom neprijateljskom nizu u mojim mislima sna, i to bi trebalo da glasi: Pa ovaj ovek uopte n e m a ta da kae, on uopte i ne ivi. I sad sam se morao setiti da sam taj san sanjao nekoliko d a n a p r e otkrivanja spomenika Flajlu pod a r k a d a m a Bekog univerziteta, p r i emu sam ponovo video i Brikeov spomenik i (nesvesno) morao sa aljenjem razmiljati o tome k a k o je moj veoma talentovani i nauci potNatpis glasi pravilno: Saluti p u b l i c a e vixit non diu sed totus.1 Motiv pogrenog itanja: patriae za publicae Vitels (Wittels) je verovatno tano pogodio. Prevod latinskih reci: 2iveo je za javno blagostanje, ne dugo ve itav.
1

prev.).

Revenant"

duh, doslovno: neko ko se vraa (Prim.

7ff

Tumaenje snova, II

Primeri Raunanje i govorenje u snu

77

puno odani prijatelj P. svojom preranom smru iz gubio opravdano pravo na spomenik u ovim prosto rijama. I tako sam mu podigao u snu spomenik: moj prijatelj P. se zvao Josif.1 Na osnovu pravila o tumaenju snova ja jo uvek ne bih imao prava da reci non vivit, koje upotre bljavam, zamenim recima non vixit, koje mi seanje na spomenik cara Josifa stavlja na raspolaganje. Mora da je ovo svojim doprinosom omoguio neki drugi elemenat misli sna. Neto mi kae da pazim na to da se u sceni sna sudaraju jedan neprijatelj ski tok miljenja i jedan prijateljski prema mome prijatelju P., prvi povrno, a drugi prikriveno, i da su oba predstavljena istim recima: Non vixit. Poto je on bio zasluan za nauku, ja mu podiem spome nik; ali poto je bio kriv za jednu zlu elju (koja je izraena na kraju sna), ja ga zbog toga unitavam. Stvorio sam jednu reenicu sa sasvim naroitim pri zvukom, i pri tome mora da je na mene uticao neki uzor. Gde se samo nalazi jedna slina antiteza, jedno takvo stavljanje jedne pored druge dveju suprotnih reakcija protiv jedne te iste linosti, koje obe pola u pravo na to da budu potpuno opravdane, pa ipak da jedna drugoj ne smetaju? Na jednom jedinom mestu u literaturi, ali mestu koje se duboko ureze itaocu u pamenje: u govoru kojim se Brut pravda u Sekspirovoj drami Julije Cezar": Jer me je Ce zar voleo, ja za njim plaem; jer je bio srean, ja se radujem; jer je bio hrabar, ja ga potujem, ali zato to je bio pohlepan za vlau, ja sam ga ubio." Nije li to ista struktura reenice i ista suprotnost misli kao u misli sna koju sam otkrio? U snu, ja dakle igram ulogu Bruta. Kad bih samo mogao da uz ovu kolateralnu vezu naem jo jedan trag u sadrini Kao doprinos hiperdeterminisanju: Moje opravdanje to sam doao suvie kasno bilo je u tome to sam posle dugog nonog rada ujutru morao napraviti dugaak put od ulice Kaiser Joseph do Veringertrase (Wahringerstrasse). (To je ime jedne beke ulice gde se nalaze univerzitetske zgrade i instituti) (Prim. prev.).
1

sna koji bi tu vezu potvrdili. Mislim, da bi taj trag mogao biti ovaj: Moj prijatelj Fl. dolazi u Be u julu. Ova pojedinost ne nalazi nikakvu osnovu stvarnosti. Moj prijatelj FL, koliko znam, nikad nije bio u julu u Beu. Ali mesec jul je nazvan po imenu Juli ja Ce zara i mogao bi zbog toga vrlo lako da zastupa alu ziju na meumisao koju traim: da igram ulogu prijatelj P. se zvao Josif.1 Zanimljivo je da sam stvarno jednom igrao Bru ta. Pred decom u jednom auditoriju izvodio sam sce nu Brut i Cezar" iz ilerovih pesama, i to kao e trnaestogodinji deak, zajedno sa svojim neakom, starijim od mene godinu dana, koji je tada iz Engle ske doao k nama, a takoe i s jednim revenant", drugom u igri u prvim godinama moga detinjstva, koji se s njim ponovo pojavio. Do svoje napu njene tree godine ivota mi smo bili nerazdvojni, voleli smo se i tukli se, i ovaj deji odnos je, kao to sam ve jednom nagovestio, odluio o svima mojim kasnijim oseanjima i druenju sa vrnjacima. Moj neak Don je od toga vremena dozi veo mnogo rein karnacija koje su ponovo oivljavale as ovu as onu stranu njegovog bia koje je u mom nesvesnom seanju ostalo neizbrisivo. Mora da je s vremena na vreme veoma loe postupao sa mnom, i mora da sam i ja ispoljavao hrabrost protiv ovog moga tiranina, jer su mi u mojim kasnijim godinama esto prepri avali jedan kratak govor kojim sam se pravdao kad me je otac njegov deda pozvao na odgovor nost: Zato bijes Dona? A taj govor u recima deaka koji onda jo nije imao ni dve godine glasio je: Ja sam ga bio, jer je on mene bio. Mora da je to bila upravo ova scena iz moga detinjstva koja je reci non vivit skrenula na non vixit, jer u govoru deaka ka snijih dejih godina re schlagen znai to i wichsen;Uz to jo: Caesar Kaiser. Prim. prev.: schlagen = tui; wichsen = tui, votiti. Uporedi sad latinsku re vixit (to, naravno, nema nikakve veze s tim glagolom; to je prolo vreme od vivo i znai oiveo je) sa ovim glagolom wichsen (neprevodljivo!).
2 1

78

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

79

rad sna ne preza ni od ega da se poslui ovakvim vezama. Neprijateljstvo prema mom prijatelju P., u osnovi tako malo utemeljeno, koji je bio mnogostruko nadmoniji od mene, pa je prema tome mogao da se pojavi u jednom novom izdanju druga iz detinjstva, svodi se sigurno na komplikovani infantilni odnos prema Donu. Ja u se dakle ponovo vratiti na ovaj san.

G APSURDNI SNOVI INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI U SNU U dosadanjim tumaenjima snova naili smo tako esto na elemenat apsurdnosti u sadrini sna da vie neemo odlagati istraivanje odakle on do lazi i ta otprilike znai. Mi se seamo da je pro tivnicima koji poriu vrednost sna upravo apsurd nost pruala jedan od glavnih dokaza za to da u snu vide samo besmislen proizvod jedne reducirane i fragmentarne duevne delatnosti. Poeu sa nekim primerima u kojima je apsurd nost sadrine sna samo prividna, i koja odmah ne staje im se malo vie udubimo u smisao sna. Postoje neki snovi koji, kao to se najpre mislilo, sluajno govore o mrtvom ocu. San jednog pacijenta koji je izgubio oca pre est godina: Ocu se dogodila velika nesrea. On se vozio no nim vozom, tada je voz iskliznuo iz ina, sedita su se zbila i njemu je glava sa strane bila stisnuta. Sneva ga zatim vidi kako lei na krevetu, sa ranom iz nad ivice obrva, koja ide vertikalno. udi se tome

to je otac nastradao (poto je ve mrtav, kao to pri likom prianja dopunjava). Oi su tako bistre. Prema postojeoj oceni snova ovaj sadraj sna trebalo bi ovako razjasniti: Sneva je najpre, dok sebi predstavlja oevu nesreu, zaboravio da on ve godinama poiva u grobu: u daljem toku snevanja ovo se seanje budi i dovodi do toga da se on sam, jo snevajui, udi svome snu. Ali nam analiza po kazuje da je sasvim izlino traiti ovakva objanje nja. Sneva je kod jednog umetnika poruio oevu bistu, koju je na dva dana pre sna video. I ova bista je ta koja mu izgleda da je nastradala. Vajar oca ni kad nije video, on radi prema priloenim fotogra fijama. Na dan pre samog sna, sin je pun pijeteta poslao u atelje jednog starog slugu porodice, nee li i on doneti isti sud o glavi od mermera, da je naime suvie ispala uzana u poprenom pravcu od jednog slepog oka do drugog. A sada dolazi materijal seanja koji je doprineo izgradnji ovoga sna. Otac je imao obiaj, kad bi ga muile poslovne brige ili te koe u porodici, da obe ruke pritisne na slepoonice, kao da eli da stegne glavu koja mu je suvie i roka. Kao dete od etiri godine, na sneva je bio prisutan kako je sluajno napunjena puka pukla i ocu pocrnila oi (oi su tako svetle). Na onom mestu gde san pokazuje oevu povredu, on je, dok je bio iv, kad bi bio alostan ili zamiljen, nosio jednu dugaku boru. Sto je ova bora u snu zamenjena ra nom, to ukazuje na drugi podstrek sna. Sneva je fo tograf iao svoju malu ericu; ploa mu je bila ispa la iz ruke i kad ju je podigao, pokazivala je pukoti nu koja je ila kao vertikalna brazda preko ela de vo j ie i dopirala do luka obrva. I tada nije mogao da se oslobodi praznovernih slutnji, jer jedan dan pre materine smrti pukla mu je fotografska ploa sa njenom slikom. Apsurdnost ovoga sna, dakle, samo je rezultat jedne povrnosti u izraavanju koje ne eli da raz likuje bistu i fotografiju od osobe. Svi smo mi na vikli da govorimo ovako: Ne nalazi li da je otac po goen? Naravno, ali se izgled apsurdnosti u ovom

80

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

81

snu lako mogao izbei. Kad bismo smeli da sudimo ve posle jednog jedinog iskustva, mogli bismo rei da je ovaj izgled apsurdnosti bio doputen ili ak nameravan. II Drugi, sasvim slian primer iz mojih sopstvenih snova: (ja sam svoga oca izgubio 1896. godine). Posle svoje smrti otac je igrao izvesnu politiku ulogu u Maara, ujedinio ih politiki, pri emu vidim malu nejasnu sliku: gomila ljudi kao u parlamentu; jedna osoba koja stoji na jednoj ili na dve stolice, a oko nje ostali. Seam se toga koliko je na mrtva kom odru liio na Garibaldija, i radujem se to se ovo obeanje ipak obistinilo. To je dovoljno apsurdno. Sanjano je u ono vreme kad su Maari parlamentarnom opstrukcijom dospeli u bezakono stanje i prolazili kroz krizu iz koje ih je oslobodio Koloman Szell. Neznatna okolnost to se scena viena u snu sastoji od tako malih slika nije bez znaaja za razjanjenje ovoga elementa. Obino vizuelno predstavljanje sna naih misli daju slike koje nam otprilike ine utisak prirodne veliine; a moja slika u snu je reprodukcija jednog drvoreza umetnutog u tekst jedne ilustrovane istorije Austrije, koji predstavlja Mariju Tereziju na dravnom sabo ru u Pounu, uvenu scenu poznatog Moriamur pro 1 rege nostro". Kao to je tamo Marija Terezija opko ljena gomilom ljudi, tako je u snu moj otac; ali on stoji na jednoj ili na dve stolice, dakle kao predsednik suda (= Stuhlrichter, nemaka re: Stuhl = sto lica, Richter sudija, prim. prev.). (On ih je uje1 Vie ne znam kod kojeg autora sam naao da pominje jedan san u kome sve vri od malih likova, i za koji se kao izvor pokazao jedan od bakroreza Zaka Kaloa (Jacques Callot), koje je sneva danju posmatrao. Ovi bakrorezi sadra vaju, razume se, velik broj veoma malih figura; jedan niz ovih tretira grozote tridesetogodinjeg rata.

dinio: ovde posreduje izraz: Nee nam biti potre ban sudija). Da je na mrtvakom odru toliko liio na Garibaldija, to smo primetili svi mi koji smo stajali kraj njegovog odra. On je imao postmortalno penja nje temperature, njegovi su obrazi bili crveni i sve crveniji... protiv volje nastavljamo: Und hinter ihm, in wesenlosem Scheine lag, was uns alle bandigt, da Gemeine.1 Ove nae uzviene misli pripremaju nas na to da upravo treba da imamo posla sa prostakim" (gemein). Postmortale", povienje temperature, u sadraju sna odgovara recima posle njegove smrti". U njegovom bolu bila je naj tegobni ja potpuna ukoe nost creva (opstrukcija) u toku poslednjih nedelja. Na ovo se nadovezuju svakojake nepristojne misli. Jedan od mojih vrnjaka koji je svoga oca izgubio jo kao gimnazijalac, a kojom sam mu prilikom, duboko po tresen, ponudio svoje prijateljstvo, priao mi je jed nom, rugajui se o bolu jedne roake iji je otac umro na ulici i bio donet kui, kako se posle, prili kom svlaenja lesa, videlo da se u trenutku smrti ili postmortalno izvrilo pranjenje creva. erka je bila tako duboko nesrena zbog toga da joj je ova nemila pojedinost morala smetati u seanju na oca. Tu smo sad prodrli, dakle, do elje koja se u ovom snu oliava. Posle smrti stajati ist i velik pred svo jom decom: ko to ne bi eleo? Sta je postalo od apsurdnosti ovoga sna? Njegova prividna apsurdnost ostvarila se samo tako to je u snu verno predstav ljen jedan doputen izraz, kojim smo navikli da pre emo preko apsurdnosti koja moe da postoji izmeu njenih sastavnih delova. Ni ovde ne moemo odbaciti utisak da je prividna apsurdnost eljena i namerno izazvana. Uestalost sa kojom mrtve osobe u snu nastupa ju kao ive, rade, i opte sa nama, izazvala je neumesno uenje i stvorila neka neobina objanjenja,
1 I iza njega leae u besutinskom sjaju ono to nas sve kroti, prostako.

S Frod, Odabrana ela, VII

82

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

83

iz kojih se upadljivo vidi nae nerazumevanje za san. Pa ipak je objanjenje ovih snova vrlo oigled no. Kako esto dolazimo u situaciju da pomislimo: Kad bi otac jo bio iv, ta bi rekao na to? Ovo kad san ne moe predstaviti drugaije nego tako da od reenu osobu predstavi kao prisutnu u jednoj odre enoj situaciji. Tako, na primer, jedan mlad ovek kome je deda ostavio veliko nasledstvo sanja u jednoj prilici o prekoru koji mu je upuen zbog znatnog izdatka novca, da je njegov deda ponovo iv i da tra i od njega polaganje rauna. I kad mi, prigova rajui da bolje znamo, protestujemo tako protiv sna, da je ovek ve umro, to u stvari predstavlja utenu misao da pokojnik ovo nije morao doiveti, ili zado voljstvo zbog toga to vie nema da se u to mesa. Jedna druga vrsta apsurdnosti koja se nalazi u snovima o mrtvim roacima ne izraava podsmeh i ruganje, nego slui krajnjem odbijanju; predstavlja nju jedne potisnute misli, koju bismo rado smatrali kao neto to se najmanje moe zamisliti. Snovi te vrste izgleda su reivi samo ako se podsetimo da san ne stvara nikakvu razliku izmeu onoga to se eli i realnog. Tako, na primer, jedan ovek koji je ne go vao svoga oca u njegovoj bolesti i zbog njegove smrti teko patio, ubrzo posle toga sanja sledei bes misleni san: Otac je ponovo iv i razgovarao je s nji ma kao i inae, ali (neobino bese to to) je on ipak umro samo on to nije znao. Taj san emo razumeti ako, izmeu reci ta on je umro", umetnemo: zbog elje snevaeve i ako uz on to nije znao" dopunimo: da je sneva imao tu elju. Za vreme negovanja u bolesti sin je vie puta poeleo da otac bude mrtav, tj. imao je zapravo jednu misao punu saaljenja da smrt ve jednom uini kraj njegovim mukama. U alosti posle smrti ak je i ova elja sapatnje po stala nesvesno prebacivanje, kao da je njome stvar no doprineo da skrati bolesnikov ivot. Buenje naj ranijih infantilnih oseanja prema ocu omoguilo je ovom samoprebacivanju da doe do izraza kao san; ali ovaj san morao je ispasti ovako apsurdan ba zbog ogromne suprotnosti izmeu izazivaa sna i misli

dana (Uporedi uz ovo: Formulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Geschehens, Jahrbuch fur Psychoanalyse, III, 1911. Sabrana dela, sve ska VIII). Snovi o voljenim pokojnicima stavljaju tumae nju snova uopte teke zadatke, ije reenje ne ispa da uvek zadovoljavajue. Razlog za to mogli bismo traiti u naroito snano izraenoj ambivalenciji ose anja koja dominira odnosom snevaa prema pokoj niku. Veoma je obina stvar da se u takvim snovima sa pokojnikom najpre postupa kao sa ivim, i da se onda odjednom kae da je mrtav, i da on u nastavku sna ipak ponovo ivi. To deluje zbunjujue. Ja sam, naposletku, saznao da ova smena smrti i ivota tre ba da predstavi ravnodunost snevaa (Svejedno mi je da li je iv ili je umro"). Razume se da ova rav nodunost nije realna, nego samo eljena; ona treba da pomogne snevau da odbaci veoma intenzivne pa esto i kontradiktorne oseajne stavove, i tako ona postaje predstavljanje u snu njegove ambivalencije. U ostalim snovima, u kojima sa pokojnicima optimo, esto nam ovo pravilo deluje kao orijentacija: Ako se u snu ne skree panja na to da je pokojnik mrtav, onda se sneva izjednauje sa pokojnikom, on sanja o svojoj sopstvenoj smrti. A prisebnost ili uenje koji se odjednom javljaju u snu: Pa on je ve odavno umro predstavljaju odbranu od ovog izjednaavanja i otklanjaju to da san znai smrt za snevaa. Ali, ja priznajem i oseam da je tuma enje snova sa ovom sadrinom jo daleko od toga da je snovima izmamilo sve njihove tajne.

III U primeru koji navodim sada mogu da uhvatim rad sna na samom delu namernog fabrikovanja jed ne apsurdnosti za koju u materijalu ne postoji ni kakav povod. Primer dolazi od sna koji mi je dao su sret sa grofom Tunom pre moga putovanja na letof

84

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

85

vanje. Vozim se kolima s jednim konjem i izdajem koijau nareenje da me odveze na stanicu. Prugom naravno ne mogu s vama da se vozim, kaem ja, po to mi je prigovorio kao da sam ga preko mere za morio; pri tome izgleda kao da sam se ve vozio s njim jednim delom puta koji se obino prelazi vo zom." Na ovu zbrkanu i besmislenu priu analiza daje sledea objanjenja: Uzeo sam danju koiju s jed nim konjem i ona treba da me odveze u Dornbah u jednu udaljenu ulicu. Ali koija nije poznavao put i vozio je sve dalje, kao to ovi dobri ljudi ine, dok to nisam primetio i pokazao mu put, pri emu ni sam propustio da mu uinim nekoliko podrugljivih primedaba. Od ovog koijaa ispreda se sad jedna misaona veza ka aristokratima, i s njom u se ka snije jo sastati. Za sada samo aluzije da nama, gra anskom plebsu, aristokrati ja pada u oi time to voli da sedne na koijaevo mesto. Ta grof Tun takoe upravlja dravnim kolima Austrije. Ali sledea reenica u snu odnosi se na moga brata koga, dakle, ja identifikujem sa koijaem ovih jednozaprenih kola. Ja sam mu ove godine otkazao zajedniko pu tovanje u Italiju (Samom prugom, naravno, ne mo gu da se vozim s vama"), i ovo otkazivanje je bila nekakva vrsta kazne za njegovu albu da ga na pu tovanjima obino preterano zamaram (to je u san dospelo neizmenjeno) time to od njega oekujem brzo menjanje mesta, suvie lepote u toku jednoga dana. Brat me je te veeri ispratio na stanicu, ali je malo ranije iskoio na tramvajskoj stanici Westbahnhof, da bi nastavio tramvajem put za Purkersdorf. Ja sam mu napomenuo da moe jo neko vreme ostati kod mene tako to e se u Purkersdorf odvesti zapad nom eleznicom a ne tramvajem. Od toga je u san ulo to da sam se jednim delom puta vozio kolima, a taj put se obino prelazi eleznicom. U stvari bilo je obrnuto (i Umgekehrt ist auch gefahren").1 Ja Re fahren", dosta esta u snu i analizi, znai voziti" se (kolima) i voziti se", putovati (eleznicom) (Prim. prev.).
1

sam bratu rekao: Rastojanje koje prelazi tramvajem, moe prei i zapadnom eleznicom u mom drutvu. itavu zbrku u snu izazivam time to umesto tram vaj" u snu stavljam kola", to svakako dobro slui pri spajanju koijaa s bratom. Onda u snu stvorim neto besmisleno, to prilikom objanjenja izgleda jedva odgonetljivo i to je bilo gotovo u kontradik ciji sa jednim mojim ranijim govorom (Samom pru gom ne mogu s vama da se vozim"). Ali, poto reci tramvaj i kola uopte ne moram da meam, mora da sam ovu itavu zagonetnu stvar u snu namerno ova ko oblikovao. Ali u kojoj nameri? Mi sada treba da otkrijemo znaenje apsurdnosti u snu, iz kojih motiva je ona dozvoljena ili stvorena. Reenje tajne u ovom slu aju jeste ovo: Meni je u snu potrebna jedna apsurd nost i neto nerazumljivo u vezi sa vonjom" (fah ren) jer u mislima sna imam izvestan sud koji trai da bude predstavljen. Jedne veeri kod one ljubazne domaice i duhovite dame, koja u jednoj drugoj sceni istoga sna nastupa kao domaica", uo sam dve za gonetke koje nisam mogao da resim. Poto su zago netke ostalom drutvu bile poznate, mora da sam izgledao smean svojim bezuspenim pokuajima da ih resim. To su bile dve zagonetke sa potomci (Nachkommen") i preci (Vorfahren"). I one su, ini mi se, glasile ovako: Der Herr befiehlt's, Der Kutscher tut's. Ein jeer hat's, im Grabe ruht's (Vorfahren)1 Zbunjivalo je to to je druga zagonetka u prvoj polovini bila identina s prvom zagonetkom. Gospodar nareuje, koija to izvrava. Svako to ima, ofts poiva u grobu. Odgovor: Preci. Vorfahren znai: a) iz vesti kola napred, b) potomstvo (Prim. prev.).
1

Tumaenje

snova,

II

Apsurdni

snovi

8?

Der Herr befiehlt's, Der Kutscher tut's. Nicht jeder hat's, In der Wiege ruht's (Nachkommen)1

Kad sam sad video kako se grof Tun tako svestan svoje moi vozi ispred nas, (vorfahren) i pao u raspoloenje Figara koji zasluge visoke gospode na lazi u tome to su se potrudili da se rode (da budu potomci = Nachkommen zu sein), ove dve zagonetke postale su posrednike misli za rad sna. Budui da aristokrate lako moemo zameniti sa koijaima, i poto se ranije u naoj zem lji koija oslovljavao sa Herr Schivager" (po bratime), mogao je rad na saimanju sna moga brata uvui u isto predstavljanje. A misao sna koja je delovala posle toga glasi: Besmislica je ponositi se svo jim precima (Vorfahren). Radije sam ja sam predak (ein Vorfahr), praotac (= Ahnherr). Zbog ovoga su da: to je besmislica, dakle besmislica u snu. I sada se svakako reava i poslednja zagonetka ovog tam nog mesta u snu, da sam se s koijaem ve ranije vozio (vorher gefahren), da sam s njim iao kolima napred2 (= vorgefahren). San se, dakle, naini apsurdnim onda kad se u mislima sna meu elementima sadraja pojavi sud: To je besmislica, kad jedan od nesvesnih misaonih to nova snevaa motiviu kritika ili poruga. Apsurdno tako postaje jedno od sredstava kojim rad sna pred stavlja kontradikciju, metodima kao to je obrtanje materijalnog odnosa izmeu misli sna, i sadraja sna,
Naime svako to, ono poiva u kolevci. Odgovor: P o tomci. Nachkommen ima dva znaenja: a) doi posle; b) po tomci (Prim. prev.). 2 Smisao e nai u ovom prevodu i na ovom mestu samo onaj koji bude paljivo pratio igru reci: vorfahren: Vorfah ren. Sve te reci slue Frojdu za to da bi objasnio jedno veoma nejasno mesto u snu. Ovde igra ulogu i saimanje, identifi kacija sa bratom i koijaem (kojeg su ljudi obino zvali po bratime": tako su, naime, u ranijim vremenima zvali vozae tzv. diliansa, potanskih i putnikih kola! (Prim. prev.).
1

kao to je eksploatisanje senzacije motorne inhibicije. Ali apsurdnost u jednom snu ne moe se jedno stavno prevesti prostim ne"; ona treba da da dispo ziciju misli sna, koja kombinuje ruganje ili smeh sa kontradikcijom. Samo u ovoj nameri rad sna daje neto smeno. On ovde opet jedan deo latentne sadrine pretvara u jedan manifestan oblik.1 Mi smo zapravo ve naili na ubedljiv primer jednog apsurdnog sna sa takvim znaenjem. Onaj ranije pomenuti san o Wagnerovoj predstavi protu maen bez analize, koja traje do SA 8 ujutru, na kojoj se orkestrom diriguje sa kule itd., oigledno eli da kae: To je jedan izokrenut svet i jedno ludo dru tvo. Ko neto zasluuje, njega to ne pogaa, i koji na to nita ne polae, taj ima, ime snevaica ima na umu svoju sudbinu u poreenju sa svojom kuzinom: Nipoto nije sluaj ni to to su nam se kao primeri za apsurdnost snova ponudili najpre sno vi o mrtvom ocu. Ovde se na tipian nain nalaze zajedno prikupljeni uslovi za stvaranje apsurdnih snova. Autoritet koji je svojstven ocu izazvao je rano detetovu kritiku; strogi zahtevi koje je on postav ljao dali su detetu povoda da u cilju njegovog olak anja otro pazi na svaku oevu slabost; ali poto vanje kojim je oeva linost za nae miljenje okru ena naroito posle njegove smrti, pootrava cenzuru koja zabranjuje ovu kritiku da se svesno izrazi.

1 Rad sna ovako parodira misao koja mu je obeleena kao smena, tako to stvara neto smeno u vezi s njom. Slino postupa Haj ne (Heine) kad hoe da se ruga loim sti hovima bavarskoga kralja. On to radi sa jo loijim stihovima:

Herr Ludwig ist ein grosser Poet, Und singt er, so sttlrzt Apollo Vor ihm auf die Knie und blttet und fleht, ,,Halt ein, ich were sonst toli, oh." (Gospodin Ludvig je velik pesnik, i kad peva, Apolon pada pred njega na kolena i moli ga i preklinje: Prestani, jer u inae poludeti, oh!).

88

Tumaenje snova, II IV

Apsurdni snovi

Jo jedan novi apsurdni san o mrtvom ocu: Primio sam dopis od optinskog saveta optine mog rodnog mesta koji se odnosi na plaanje troko va za jedan smetaj u bolnicu u godini 1851, koji je bio potreban zbog jednog napada koji se desio u mo joj kui. Ja se tome smejem, jer prvo, ja godine 1851. jo nisam ni bio u ivotu, a drugo, moj otac na kojeg bi se to moglo odnositi, ve je mrtav. Ja odla zim k njemu u susednu sobu, gde on lei na postelji i ispriam mu to. Na moje iznenaenje on se sea da je tada 1851. jednom bio pijan i da je trebalo da bude zatvoren ili sklonjen na neko bezbedno mesto. To je bilo onda kad je radio za kuu T... Ti si dakle i pio, pitam ja. Uskoro posle toga si se oenio? Rau nam da sam roen 1856, to mi izgleda kao da dolazi neposredno posle godine koja je u pitanju. Nametljivost kojom ovaj san ispoljava svoju apsurdnost, mi emo na osnovu poslednjih rasprav ljanja zakljuiti, da se moe smatrati samo kao znak za jednu naroito ogorenu i strasnu polemiku pri sutnu u mislima sna. Ali sa toliko veim uenjem konstatujemo da se u ovom snu polemika otvoreno vri i da je otac oznaen kao osoba nainjena metom za ruganje. Ovakva otvorenost izgleda da se protivi naim pretpostavkama o cenzuri pri radu sna. Stvar e biti jasnija kad primetimo da je u ovom sluaju otac samo osoba gurnuta napred, dok se spor vodi s jednom drugom osobom, koja se u snu pojavljuje samo u jednoj jedinoj aluziji. Dok san normalno radi o otporu protiv drugih osoba, iza kojih se krije otac, ovde je stvar obrnuta: otac postaje podmetnuta oso ba za pokrivanje drugih, i san se zato ovako otvo reno moe baviti njegovom inae posveenom lino u, poto ovde postoji sigurno znanje da se u stvar nosti ne misli na njega. Ovo stanje stvari mi sazna jemo iz povoda za san. Jer san se dogodio, poto sam uo da se jedan moj stariji kolega, iji sud vai kao neprikosnoven, nepovoljno izraava, i zaueno, o tome da jedan od mojih pacijenata sada ve petu

godinu nastavlja psihoanalitiki rad kod mene. Uvod ne reenice u snu ukazuju u providnoj uvijenosti na to da je ovaj kolega neko vreme preuzeo dunosti koje moj otac vie nije mogao da ispunjava (trokovi plaanja, smetaj u bolnici) i kad su nai neprija teljski odnosi poeli da hladne, doao sam u isti emo cionalni konflikt, koji neminovno nastaje u sluaju nesporazuma izmeu oca i sina zbog uloge koju je otac imao i pomoi koju mi je ranije ukazivao^ Misli sna se sad ogoreno brane od prebacivanja to ne napredujem bre, i ono se sa leenja toga paci jenta proiruje zatim i na druge stvari. Poznaje li on nekoga koji to moe bre da uradi? Zar ne zna da su stanja te vrste uopte neizleiva i da traju itav ivot? ta su etiri ili pet godina prema trajanju ce~ log ivota, pogotovu ako je bolesniku egzistencija tako jako olakana za vreme leenja. Obeleje apsurdnosti stvoreno je u ovom snu d o brim delom tako to se reenice iz raznih oblasti misli sna redaju jedna uz drugu bez posredujueg; prelaza. Tako reenica: odlazim k njemu u susednu sobu itd. naputa temu iz koje su prethodne ree nice uzete, i verno reprodukuje okolnosti pod ko jima sam ocu saoptio da sam se verio na svoju ruku. On, dakle, hoe da me podseti na otmenu nesebinost koju je stari gospodin tada pokazao, i da je dovede u suprotnost sa postupkom nekog drugog, jedne nove osobe. Ja ovde primeujem da se san moe ocu podsmevati zato to se ovaj u mislima sna u punom pri znanju pokazuje drugima kao ugled. U sutini svake cenzure je to da se o nedozvoljenim stvarima moe pre rei ono to je neistinito nego istina. Sledea re enica: da se sea da je jednom bio pijan, pa zato zatvoren, ne sadrava nita vie to se u stvarnosti odnosi na oca. Osoba od njega pokrivena nije niko drugi nego veliki Majnert (Mevnert), ijim sam stopama iao u tako dubokom potovanju, i ije se ponaanje prema meni posle jednog kratkog perioda naklonosti pretvorilo u otvorenu mrnju. San me podsea na njegovo sopstveno saoptenje da je jed nom u mladosti bio odan navici da se opija hlorofor-

90

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

91

mom, i da je zato morao potraiti Uilite, i na jedan drugi doivljaj s njim, kratko vreme pred njegov kraj. Ja sam s njim vodio ogorenu literarnu prepir ku u pitanju muke histerije koju je on poricao, i kad sam ga posetio na samrtnikoj postelji i raspitao se o njegovom stanju, on se zadrao na opisivanju svog stanja i zavrio recima: Vi znate da sam ja uvek bio jedan od najlepih sluajeva muke histe rije." Tako je on, na moje zadovoljenje i zaprepaenje, priznao ono emu se tako dugo protivio. A to to u ovoj sceni sna Majnerta mogu pokriti svojim ocem, nema osnove u analogiji pronaenoj izmeu obe osobe; scena je krta, ali potpuno dovoljno pred stavljanje jedne pogodbene reenice u mislima sna, koja opirno glasi: Ja, da sam ja bio druga genera cija, sin jednog profesora ili nekog dvorskog savetnika, onda bih, naravno, bre napredovao. U snu dak le ja svoga oca inim dvorskim savetnikom i profe sorom. Najgrublja apsurdnost toga sna, koja najvie smeta, jeste postupanje sa godinom 1851, koja mi ne izgleda uopte drugaija od 1856, kao da razlika od pet godina uopte nita ne znai. Ali ba ovo treba da iz misli sna doe do izraza. etiri do pet godina, za koje sam vreme uivao potporu kolege, koga sam na poetku spomenuo. A i vreme za koje sam svoju verenicu ostavio da eka na venanje, a jednim slu ajnim i od misli snova rado korienim sticajem pri lika to je bilo i vreme za koje svoga najodanijeg pacijenta ostavljam da oekuje puno ozdravljenje. Sta je pet godina?" pitaju misli sna. To za mene nije nikakvo vreme, to ne dolazi u obzir. Imam do voljno vremena pred sobom i, kao to se najzad zbi lo i ono to vi nikada niste hteli verovati, to u ja i ovo ostvariti." A osim toga je broj 51, bez broja od veka, determinisan jo drukije, i to u suprotnom smislu; zato se i ee javlja u snu. 51 je starost u kojoj je ovek, izgleda, najvie ugroen; poznavao sam kolege koji su iznenada umrli u ovoj starosti, meu njima i jednog koji je, posle dugog ekanja, nekoliko dana pre toga bio imenovan za profesora.

V Evo jo jednog drugog apsurdnog sna koji se igra brojevima. Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na pao je u jednom lanku niko manji nego Gete, i to, kako svi mi verujemo, sa neopravdano jakom otri nom. Gospodin M. je, naravno, ovim napadom uni ten. On se na to gorko ali u jednom kafanskom drutvu; ali njegovo oboavanje Getea od ovog li nog iskustva nije stradalo: Ja pokuavam da malo rasvetlim vremenske odnose koji mi izgledaju neverovatni. Gete je umro 1832. godine; poto je njegov na pad na M. morao, naravno, da se dogodi pre toga, to je g. M. tada bio sasvim mlad ovek. Izgleda mi verovatno da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja ne znam sigurno koju godinu sada piemo, i tako itav ovaj raun pada u zrak. Napad je, uostalom, sadran u poznatom Geteovom sastavu Natur". Uskoro emo imati u rukama sredstva da oprav damo glupost ovoga sna. Gospodin M., koga poznajem iz jednog kafanskog drutva, nedavno me je pozvao da pregledam njegovog brata kod kojeg se javljaju znaci paralitine umne poremeenosti. Slutnja je bila tana; pri toj poseti se dogodila neprijatnost da je bo lesnik u razgovoru svoga brata bez ikakvog povoda raskrinkao ukazujui na njegove mladalake ludo rije. Bolesnika sam upitao za godinu roenja i ne koliko puta navodio na neke male raune da bih otkrio njegovu slabost pamenja; sve to su bile pro be koje je prilino dobro izdrao. Ja ve primeujem da se u snu ponaam kao paralitiar (Ne znam sigurno koju godinu piemo). Preostali ma terijal sna vodi poreklo iz jednog drugog recent nog izvora. Neki redaktor jednog medicinskog li sta, s kojim sam u prijateljskim odnosima, primio je u svoj list jednu krajnje neblagonaklonu, unita va juu" kritiku o poslednjoj knjizi moga prijatelja u Berlinu, koju je napisao jedan veoma mlad i ne dovoljno sposoban referent. Mislio sam da imam pra va da se u to umeam, i pozvao sam redaktora na

92

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

93

odgovornost, koji je veoma alio to je kritika bila objavljena, ali nije hteo da obea da e to ispra viti. Posle toga prekinuo sam svoje veze sa asopisom i u svom pismu, kojim sam otkazao saradnju, ista kao sam da nai lini odnosi nee trpeti zbog ovog dogaaja. Trei izvor ovoga sna je jedna u ono vreme sveza pria neke pacijentkinje o psihikom obo ljenju njenoga brata koga je kad je uzvikivao Natur, Natur" spopalo ludilo. Lekari su mislili da ovaj uz vik dolazi iz lektire onog divnog Geteovog lanka i, da ukazuje na preterani rad obolelog u njegovim prirodnofilozofskim studijama. Ja sam, meutim, ukazao na seksualni smisao, u kome i manje obrazo vani ljudi kod nas govore o prirodi", a injenica to se nesrenik kasnije osakatio na genitalijama iz gledalo je bar da potvruje da sam u pravu. Kada se pojavio onaj napad ludila, bolesnik je imao osamnaest godina. Ako dodam jo i to da se tako otro kritikovana knjiga moga prijatelja (Pita se: da li je autor lud ili smo mi sami ludi", izjavio je neki kritiar) bavila vremenskim odnosima ivota i da i Geteov vek i vota svodi na viestruki broj jednog za biologiju va nog broja, onda se lako moe uvideti da ja samo ga sebe stavljam na mesto svoga prijatelja. (Ja po kuavam da vremenske odnose ... malo razjasnim.) Ali se ponaam kao paralitiar i san pliva u apsurd nostima. To dakle znai, misli sna kau ironino: Na ravno, on je luak, budala, a vi ste genijalni ljudi koji to bolje razumeju. A moda je ipak obrnuto?" I ovo preobraanje je sad obilno zastupljeno u snu time to je Gete napao mladog oveka, to je apsurd no, dok bi jedan sasvim mlad ovek jo danas lako napao besmrtnog Getea, i tako to ja raunam od godine Geteove smrti, dok sam paralitiaru dao da rauna od svoje godine roenja. Ali sam takoe obeao da u pokazati da san omoguuju samo egoistini motivi. Prema tome, mo ram opravdati to to sam u ovom snu stvar prijatelja nainio svojom i to sebe stavljam na njegovo me sto. Moje kritiko ubeenje u budnoi za to nije do-

voljno. A sada istorija osamnaestogodinjeg bolesni ka i razliito tumaenje njegovog uzvika Natur" alu diraju na suprotnost s veinom lekara u koju sam samoga sebe doveo tvrenjem da za psihoneuroze po stoji seksualna etiologija. Ja mogu sebi da kaem: Kao to je proao tvoj prijatelj, tako e i ti proi s kritikom, tako si delimino ve i proao, i sad mogu re on" u mislima sna zameniti sa mi". Da, u pravu ste, nas dvojica smo ludi." Da ,,mes res agitur" (= da sam ja u pitanju), na to me energino upozorava pominjanje malog, neuporedivo lepog sa stava Geteovog, jer itanje ovog sastava u jednom popularnom predavanju bilo je ono to je mene, ne odlunog maturanta, gonilo na prouavanje prirod nih nauka. VI Ostao sam duan da i na primeru jednog drugog sna u kome se moje ja ne pojavljuje pokaem da je egoistian. Ranije sam pomenuo jedan kratak san kako profesor M. kae: Moj sin, miop . . . " i rekao sam da je to samo prethodni san jednog drugog sna u kome ja igram neku ulogu. Ovde je u pitanju glavni san koji nedostaje, i koji nam prua apsurdnu i ne razumljivu tvorevinu reci koja trai objanjenje. Zbog izvesnih dogaaja u gradu Rimu neophod no je decu negde skloniti, to se i deava. Scena je zatim ispred jedne kapije, dvostruke kapije na antiki nain (Porta Romana u Sieni, kao to jo u snu znam). Sedim na ivici jednog bunara i veoma sam tuan, gotovo da plaem. Neka enska osoba bolniarka, kaluerica izvodi dva deaka i predaje ih ocu, koji nisam ja. Stariji od dvojice je oigledno moj najsta riji sin, a lice drugog deaka ne vidim; ena koja dovodi deake trai pri oprotaju poljubac od njega. Ona se istie crvenim nosom. Deak odbije da joj da poljubac, ali pruajui joj za oprotaj ruku, kae joj: Auf Geseres a nama dvojici (ili jednom od nas):

94

Tumaenje snova, 11

.Apsurdni snovi

95

Auf Angeseres. Imam utisak da ovo poslednje znai neko preimustvo. Ovaj san se izgrauje iz klupka misli, koje su bile podstaknute jednom predstavom Novi geto" koju smo gledali u pozoritu. Jevrejsko pitanje, bri ga za budunost dece kojima ne moemo pruiti za viaj, briga da ih tako vaspitamo da se mogu slo bodno seliti iza granica, sve to se lako moe otkriti u pripadajuim mislima sna. Na vodama Babilona sedeli smo i plakali." Siena je uvena po svojim divnim vodoskocima, kao i Rim; za Rim moram u snu potraiti bilo kakvu zamenu iz poznatih mesta. Blizu Porta Romana u Sieni videli smo neku veliku, lepo osvetljenu kuu. Saznali smo da je to Manicomio, zavod za umobolne. Kratko vreme pre sna uo sam da je neki pripadnik moje vere morao napustiti svoje s mukom steeno mesto u jednom dravnom zavodu za umobolne. Nae interesovanje pobuuje govor: Auf Geseres gde smo, posle situacije u snu, morali oekivati: Auf Ungeseres. Geseres je, prema ispitivanjima koja sam potra io kod poznavalaca Biblije, jedna prava jevrejska re, izvedena od glagola goiser i moe se najbolje prevesti kao nareena patnja, sudbina". Prema upo trebi te reci u argonu mogli bismo misliti da ona znai: tugu i jad". Ungeseres je potpuno moja tvo revina, i skree moju panju najpre na sebe, ali me u poetku ini potpuno bespomonim. Kratka napo mena na kraju sna da Ungeseres znai neku prednost pred Geseres otvara vrata pomislima i time i razumevanju. Jedan takav odnos postoji i kod kavijara; neosoljen se ceni vie od osoljenog; kavijar za na rod, plemenite pasije": u tome lei skrivena aljiva aluzija na jednu osobu u mom domainstvu, za koju se nadam da e, mlaa od mene, paziti na budunost moje dece. Tome onda odgovara to je jedna druga osoba moga domainstva, naa dobra vaspitaica, u liku bolniarke (ili kaluerice) jasno prikazana u snu. Izmeu para osoljen neosoljen i Geseres Ungese res jo uvek nedostaje posredniki prelaz. Taj se

prelaz nalazi u ukiseljen i neukiseljen" (= gesadert-ungesadert); na svom izlasku iz Egipta koji je liio na bekstvo, deca Izraela nisu imala vremena da osta ve testo da se ukiseli, i kao uspomenu na taj doga aj jo i danas jedu beskvasni hleb o Uskrsu (= Osterzeit). Ovde mogu da naem mesto i za iznenadnu pomisao koja mi je dola za vreme ovoga dela ana lize. Setio sam se kako smo u poslednjim uskrnjim danima (= Ostertagen) etali ulicama nama stranog grada Vroclava,1 moj prijatelj iz Berlina i ja. Jedna mala devojia pitala me je za put do neke ulice; morao sam se izviniti to to ne znam, i rekao sam svom prijatelju: Verovatno e ova mala kasnije u ivotu pokazati vie pronicljivosti kod izbora lica koja je vode." Ubrzo posle toga pade mi u oi jedan natpis: Dr Herodes o r d i n i r a . . . Rekoh: Verovatno kolega nije ba deji lekar." U meuvremenu, moj prijatelj mi je razvijao svoje poglede na bioloko zna enje bilateralne simetrije i poeo jednu reenicu sa uvodom: Kad bismo nosili jedno oko na sredini ela kao Kiklop . . . " I to sad vodi govoru profesora u pret hodnom snu: Moj sin, miop. I sad sam doveden do glavnog izvora za Geseres. Pre mnogo godina, kad je sin ovog profesora M., koji je danas samostalan mi slilac, jo sedeo u kolskoj klupi, razboleo se od neke infekcije oka za koju je lekar izjavio da izaziva za brinutost. Rekao je da, dok ostaje jednostrana, ne znai nita, ali ako bi prela na drugo oko, onda bi to bilo ozbiljno. Bolest je na jednom oku izleena bez oteenja; ali ubrzo zatim pojavili su se stvarno znaci oboljenja drugog oka. Zaprepaena majka po zvala je odmah lekara u samou svoga letnjikovca. A ovaj se sad okrenuo na drugu stranu. ,,Was machen Sie fur Geseres?" viknuo je na majku. Ako je na jednoj strani ispalo dobro, ispae dobro i na drugoj." Tako je i bilo. A sada u odnosu prema meni i mojima. kolska klupa na kojoj je sin profesora M. nauio prvu mu1

Nemaki: Breslau.

S6

Tumaenje

snova,

II

Apsurdni snovi

'

97

drost dola je, poklonom majke, u posed moga naj starijeg sina, kome u snu ja stavljam oprotajne reci u usta. Jedna od elja koje se mogu vezati za ovaj prenos, moe se sada lako pogoditi. Ali ova klupa treba i svojom konstrukcijom da dete titi od toga da postane kratkovido i jednostrano. Stoga u snu miop (iza toga Kiklop) i raspravljanja o bilaterdlnosti. Briga oko jednostranosti je viesmislena; pored telesne jednostranosti moe se mislili i na jednostra nost intelektualnog razvoja. Stavie, zar ne izgleda da scena sna u svom ludilu protivurei ba ovoj brizi? Poto je dete izgovorilo svoje oprotajne reci na jed nu stranu, ono dovikuje na drugu stranu suprotnost tome, kao da bi htelo uspostaviti ravnoteu. Ono po stupa, tako rei, iz obzira prema bilateralnoj sime triji! Tako je san esto najdubokoumniji upravo onde gde izgleda najlui. U svima vremenima ljudi koji su imali ta da kau a nisu mogli da to uine bez opasnosti rado su sebi stavljali luaku kapu na glavu. Slualac, za kojeg je bio odreen zabranjen govor, podnosio ga je lake ako je pri tom mogao da se smeje i da samom sebi laska konstatacijom da je ono to je neprijatno oigledno neto ludo. Potpuno isto kao san u stvarnosti, tako u igri postupa i princ koji se mora pretvarati da je lud, i zato i za san mo emo kazati ono to Hamlet tvrdi o sebi, pri emu svoje stvarne prilike zamenjuje duhovito-nerazumnim: Ja sam lud samo kada duva severozapadni vetar; ako duva vetar s juga, mogu da razli kujem aplju od sokola." 1 Problem apsurdnosti sna ja sam, dakle, resio u tom smislu da misli sna nikad nisu apsurdne bar
Ovaj san prua, takoe, lep primer za reenicu koja ima optu vanost: da su snovi iste noi, iako u seanju od vojeni, nikli na tlu istog misaonog materijala. Situacija sna da svoju decu udaljavam iz grada Rima izopaena je, uosta lom, ako se unazad svede na jedan analogni dogaaj koji pada u moje detinjstvo. Smisao je u tome da ja zavidim roacima kojima se ve pre mnogo dana pruila prilika da svoju decu smeste na neko drugo mesto.
1

ne iz snova duevno zdravih ljudi i da rad sna producira apsurdne snove i snove sa pojedinim ap surdnim elementima, ako se pred njim u mislima sno va nalaze kritika, ismevanje i ruganje za prikaziva nje u svom obliku izraavanja. Sad mi je stalo do toga da pokaem da je rad sna iscrpen saradnjom ova tri pomenuta faktora i jednog etvrtog, koji emo kasnije spomenuti, da inae ne vri nikakvu drugu funkciju do prenoenja misli sna, vodei pri tome ra una o etiri njemu postavljena uslova; a da je pi tanje da li dua u snu radi sa svima svojim duhov nim sposobnostima ili samo jednim njihovim delom pogreno postavljeno; i da je ono skrenulo s pravoga puta pored injeninog stanja. Ali, poto postoje mno gobrojni snovi o ijoj se sadrini sudi, kritikuje i priznaje, u kojima se pojavljuje uenje zbog ne kog pojedinanog elementa sna, vre pokuaji obja njenja i postavljaju argumentacije, prinuen sam da prigovore koji se izvode iz ovakvih zbivanja re sim na odabranim primerima. Moj odgovor glasi: Sve to se u snovima nalazi kao prividna aktivnost funkcije suenja ne treba shvatiti, moda, kao misaoni efekat rada sna nego to pripada materijalu misli snova i odande je dospelo u manifestni sadraj sna kao gotova tvorevina. Ovu svoju postavku mogu jo i nadmaiti. I od sudova koje o snu kojeg se seamo donosimo posle buenja, o oseajima koje reprodukovanje sna u nama izazi va, dobar deo pripada latentnom sadraju sna i mora se ukljuiti u tumaenje sna. I) Jedan upadljiv primer za ovo ve sam naveo. Jedna pacijentkinja ne eli da ispria svoj san, jer je suvie nejasan. Ona je u snu videla jednu osobu, i ne zna da li je to bio neki ovek ili otac. Zatim dolazi drugi deo sna u kome se pojavljuje ubrovnik 1 (Misttrugerl") . A na to se nadovezuje sledee sea1 Misttrugerl. Nemaka re Mist, ubrivo, upotrebljava se i u znaenju ubre" i u ovom smislu treba razumeti beki izraz Misttrugerl" kanta za otpatke, ubrovnik Poslo vica glasi: Nicht auf meinem eigenen Mist gewachsen (Prev.).

7 Frojd, Odabrana ela, vri

98

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

99

nje. Kao mlada domaica, jednom prilikom je pred jednim roakom koji je dolazio u kuu rekla da e joj prva briga biti da nabavi jedan nov ubrovnik. Sledeeg jutra poslao joj je ovaj roak nov ubrov nik, ali je on bio pun urevaka. Ovaj deo sna slui za predstavljanje izreke: Nije raslo na mom sopstvenom bunitu." Ako sad analizu popunimo, pa emo videti da se u mislima sna radi o naknadnom delovanju jedne prie koju je sluala u svom detinjstvu, da je neka devojka dobila dete za koje nije bilo jasno fco mu je zapravo otac. Predstavljanje sna, dakle, ovde zahvata u budno miljenje i ostavlja da jedan od elemenata misli sna bude u itavom nje govom toku zastupljen kroz sud donet u budnoi. II) Jedan slian sluaj: Jedan od mojih pacije nata usnuo je san koji mu se ini zanimljiv, jer od mah posle buenja, on kae samom sebi: Ovo mo ram da ispriam doktoru." San je analiziran i anali za daje najjasnije aluzije na jedan ljubavni odnos koji je pacijent za vreme leenja otpoeo i za koji je resio da o njemu nita ne pria.1 III) Trei primer iz moga sopstvenog iskustva: Odlazim sa P. u bolnicu, kroz predeo u kome ima kua i vrtova. Pri tom mi se ini da sam ovaj predeo ve vie puta video u snu. Ne snalazim se ba vrlo dobro; ukazuje mi se put koji kroz jedan ugao vodi u restoran (sala, ne bata); tamo se raspitujem za gospodu oni i ujem da ona sa troje dece sta nuje u pozadini u jednoj maloj sobici. Odlazim tamo i jo pre toga sreem jednu nejasnu osobu sa moje dve devojice, koje zatim odvodim sobom, poto sam neko vreme s njima stajao. Neka vrsta prebacivanja mojoj eni to ih je ostavila tamo. Prilikom buenja oseam veliko zadovoljstvo koje motiviem time to u sad u analizi saznati ta Upozorenje ili odluka, sadrana ve u snu: To moram da ispriam doktoru kod snova za vreme psihoanalitikog le enja redovno odgovara velikom otporu prema ispovesti sna i esto je praeno zaboravljanjem sna.
1

znae reci: Ja sam o tome ve sanjao.1 Ali mi ana liza o tome nita ne kazuje; ona mi pokazuje samo to da zadovoljstvo pripada latentnom sadraju a ne sudu o snu. To je zadovoljenje za to to sam u svom braku dobio decu. P. je osoba s kojom sam zajedna preao jedan deo ivota istim putem, i koja me je kasnije, i u socijalnom i materijalnom pogledu, da leko nadmaila, ali koja je na kraju u svom braku< ostala bez dece. Oba povoda za san mogu zameniti dokaz jednom potpunom analizom. Dan ranije itao sam u novinama itulju o smrti neke gospoe Done A.. ,y (iz ega sam napravio oni), koja je umrla 'prilikom poroaja; od svoje ene sam uo da je po kojnicu negovala ista babica koja je negovala i nju prilikom roenja naa dva najmlaa deaka. Im Dona palo mi je u oi, jer sam na to ime nedavno pre toga prvi put naiao u jednom engleskom roma nu. Drugi povod za san rezultira iz njegovog datu ma: to je bilo u noi posle roendana moga najstari jeg sina, kako se ini, pesniki obdarenog. IV) Isto zadovoljstvo ostaje mi posle buenja iz apsurdnog sna da je moj otac posle svoje smrti igrao' politiku ulogu kod Maara, i motivie se trajanjem oseanja koje je pratilo poslednju reenicu sna: ,,Seam se toga da je na mrtvakom odru bio tako slian Garibaldiju, i radujem se tome to se to ipak ostva rilo ... (Uz to jedan zaboravljeni nastavak). Iz ana lize mogu umetnuti ono to spada u ovu prazninu sna. To je pominjanje mog drugog deaka, kome sam dao ime jedne velike istorijske linosti koja me je snano privlaila u mojim deakim godinama, naro ito posle boravka u Engleskoj.2 Imao sam godinu dana da ekam da bih mogao ostvariti svoju odluku da ba ovo ime upotrebim, ako to bude sin, i pozdra vio sam njime, veoma zadovoljan, deaka koji se ba rodio. Lako se moe primetiti kako se oeva potisnu1 Tema o kojoj se u poslednjim goditima revije Revue philosophique" razvila opirna diskusija (paramnezija u snu) 2 Sin se zvao Cromwell (Prim. prev.).
7

100

Tumaenje snova, 11

Apsurdni snovi

101

ta elja za veliinom (megalomanija), u njegovim mislima prenosi na decu; tavie, rado emo verovati da je to jedan od puteva na kojima se odvija njeno potiskivanje koje je u ivotu postalo neophod no. Njegovo pravo da bude primljen u ovaj san mali je stekao time to mu se tada dogodio i nezgodan sluaj koji se i u deteta i u umirueg oveka lako pravda da uprlja pelene. Uporedi s tim aluziju na Stuhlrichter" (= predsednik suda) i elju sna: Pred svojom decom biti velik i ist. V) Ako elim da odaberem izjave suda, koje sad ostaju u samom snu, one se ne nastavljaju u bud nom stanju ili se tamo premetaju, osetiu kao veliko blakanje to se u tu svrhu mogu posluiti takvim sno vima koji su ve bili saopteni u drugoj nameri. San o Geteu koji je napao gospodina M. ini se kao da sa dri itav broj sudskih akata. Ja pokuavam da malo razjasnim vremenske prilike koje mi izgledaju neverovatne. Zar to ne izgleda kao kritiki podstrek protiv besmislice da je Gete jednog mladog oveka, poznanika, toboe literarno napao? ini mi se verovatno da je imao osamnaest godina." Ovo zvui sa svim kao rezultat jednog u svakom sluaju malo umnog raunanja: i reci nisam siguran koju godinu piemo" bile bi primer za nesigurnost i sumnju u snu. A sad mi je iz analize sna poznato da ovi privid no tek u snu izvedeni sudski akti u svom tekstu do zvoljavaju drugaije shvatanje, kojim postaju neop hodno potrebni za tumaenje sna a u isto vreme se izbegava i svaka apsurdnost. Sa reenicom: Poku avam da malo razjasnim vremenske prilike" stav ljam se na mesto svoga prijatelja, koji stvarno po kuava da razjasni vremenske prilike ivota. Ree nica time gubi karakter suda koji se protivi besmi slici prethodnih reenica. Umetnute reci koji mi izgledaju neverovatni" spadaju zajedno sa kasnijim recima izgleda mi neverovatno", da je uzvik Natur, Natur" imao kakve veze sa Geteom: Meni je mno go verovatnije da je imao ono vama poznato sek sualno znaenje." Ovde je, svakako, donet jedan sud, ali ne u snu, nego u stvarnosti, jednim povodom ko-

jeg se misli sna seaju i iskoriavaju ga. Sadraj sna taj sud prisvaja kao bilo koji drugi odlomak misli sna. Broj 18, sa kojim je sud u snu na besmislen na in doveden u vezu, sauvao je jo trag celine, iz koje je realni sud bio istrgnut. Najzad, reci to ja nisam, siguran koju godinu piemo" ne treba da sprovede nita drugo do moju identifikaciju sa paralitiarom, a u njegovom ispitivanju ovaj jedini oslonac se i pojavio. Pri reavanju prividnih akata suda sna moemo se podsetiti pravila za izvoenje rada na tumaenju, datih na poetku ove knjige, da prividnu koherenciju izmeu sastavnih delova sna uspostavljenu u snu mo-< emo ostaviti po strani kao nebitnu iluziju i da treba da potraimo svaki elemenat sna za sebe. San je kon* glomerat koji treba da se u svrhe ispitivanja ponovo razvije u komadie. Ali, s druge strane, skrenuta nam je panja da se u snovima ispoljava jedna psihika snaga koja uspostavlja ovu prividnu celinu, dakle da materijal dobijen obradom sna izloi sekundarnoj obradi. Mi ovde pred sobom imamo ispoljavanje one snage koju emo kasnije oceniti kao etvrti faktor to uestvuje u stvaranju sna. VI) Traim jo i druge primere za proces suda u snovima koje sam ve izneo. U apsurdnom snu o dopisu optinskog savetnika postavljam pitanje: Uskoro posle toga si se oenio? Raunam da sam ro en 1856. godine, to mi izgleda kao godina koja do lazi neposredno posle godine u pitanju. Ovo se sve uvija u formu zakljuka. Otac se oenio ubrzo posle napada bolesti u godini 1851; ja sam najstariji, ro en 1856; to se slae. Mi znamo da je ovaj zakljuak falsifikovan ispunjenjem elje da reenica koja vla da u mislima sna glasi: etiri ili pet godina, to nije nikakvo vreme, to ne treba raunati. Ali svaki deo ovog zakljuka treba i prema sadraju i obliku iz misli sna drukije determinisati; to je pacijent na' ije se strpljenje ali kolega, koji misli da se oeni odmah posle zavrenog leenja. Nain na koji u snu postupam sa svojim ocem podsea na sasluanje ili,

102

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

103

na ispit, pa time i na jednog univerzitetskog profe sora koji je na asu upisivanja obino uzJmao pot pune podatke o nacionalnosti: Roen, kada? Patre? (= od oca)? Zatim bismo kazali oevo ime u la tinskom obliku, i mi studenti smo pretpostavljali da dvorski savetnik iz oevog imena izvlai zakljuke koje mu ime upisanog studenta ne bi svaki put do zvoljavalo. Tako bi, dakle, zakljuivanje sna bilo samo ponavljanje zakljuivanja koje kao jedan cleo materijala u snu misli nastupa. Iz ovoga saznajemo neto novo. Ako se u sadraju sna nalazi neki za kljuak, onda on sigurno dolazi iz misli sna; a u ovi ma moe biti sadran kao jedan deo materijala kojeg se sea ili moe da, kao logiku vezu povezuje meu sobom, jedan niz misli sna. U svakom sluaju zaklju ak u snu predstavlja zakljuak misli sna. 1 Analiza sna bi se ovde mogla nastaviti. Na pro fesorovo sasluanje nie se seanje na (u moje vreme latinski napisan) indeks studenta univerziteta. Za tim na moj tok studija. Pet godina predvienih za studiranje medicine bilo je opet premalo za mene. Ja sam bezbrino radio dalje godine i u krugu mo jih poznanika smatrali su me propalim studentom i sumnjalo se da li u biti gotov". I tada se resim da brzo poloim svoje ispite, i ipak sam zavrio: uprkos odlaganju. Jedno novo pojaanje misli sna, kojim pr kosno izazivam svoje kritiare. Pa i ako mi ne ve ru jete to sebi ostavljam vremena: ja u ipak biti go tov, ipak dolazim do zavretka2. Tako se to ve esto dogaalo." Ovaj isti san u svom poetnom delu sadrava neke reenice kojima nije lako porei karakter jed ne argumentacije. A ova argumentacija nije ak ni apsurdna, ona bi mogla pripadati isto tako i budnom
Ovi rezultati u nekim takama koriguju moje ranije podatke o predstavljanju logikih relacija. Ove poslednje opi suju opte ponaanje rada sna, ali se ne obaziru na najfinija i najbriljivija dostignua njihova. * Nemaka re Schluss znai i zakljuak i kraj. To treba imati u vidu ovom prilikom (Prim. prev.).
1

miljenju. Ja se u snu sprdam sa dopisom optinskog savetnika, jer, prvo, 1851. godine ja uopte jo nisam bio na svetu, a drugo, moj otac, na kojeg se to moe odnositi, ve je bio mrtav. Obe ove stvari nisu samo same po sebi tane, nego se i potpuno sla u sa stvarnim argumentima koje bih u sluaju jed nog takvog dopisa upotrebio. Iz ranije analize (na strani 88) znamo da je ovaj san nikao na tlu du boko ozlojeenih i porugom ispunjenih misli sna; ako pored toga moemo i motive cenzure uzeti kao na roito jake, onda emo razumeti da je rad sna imao sve razloge za to da prema slici u mislima sna stvori besprekorno obaranje jednog besmislenog traenja. Ali analiza nam pokazuje da radu sna ovde ipak nije nametnuto nikakvo naknadno stvaranje paralele, nego da je za to morao biti upotrebljen materijal iz misli sna. Izgleda kao da se u jednoj algebarskoj jednaini pojavljuju osim brojeva jedno + i , jedan znak za potenciju i koren, i onaj koji tu jednainu prepisuje a da je ne razume, preuzeo bi u svoj prepis operacione znakove kao slova, pa bi zatim i jedno i drugo bez reda pomeao. Oba argumenta mogu se svesti na sledei materijal. Neprijatno mi je da po mislim da e mnoge od pretpostavki, koje uzimam za osnov za svoje psiholoko reavanje psihoneuroza, kad postanu poznate, izazvati nevericu i podsmeh. Zato moram tvrditi da ve utisci iz druge godine i vota, ponekad, ak, ve i iz prve godine, ostavljaju trajan trag u duevnom ivotu kasnijih bolesnika i da mada od seanja mnogostruko izoblieni i preterani mogu dati prvo i najdublje obrazloenje za jedan histerini simptom. Pacijenti kojima ovo na odgovarajuem mestu objanjavam obino novoste eno objanjenje parodiraju tako to se izjanjavaju spremnima da trae seanja iz onog doba kada jo nisu bili ni u ivotu. Jedan slian prijem mogao bi, prema mom oekivanju, dovesti do otkria neslue ne uloge koju kod enskih bolesnika igra otac u naj ranijim seksualnim impulsima. Pa ipak, prema mom dobro utemeljenom uverenju, i jedno i drugo je isti na. Da bih to potkrepio, ja mislim na pojedine pri-

104

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

105-

mere u kojima je oeva smrt padala u vrlo rano doba deteta, a kasnije inae neobjanjivi dogaaji dokazi vali su da je dete ipak nesvesno zadralo seanje na osobu koja im je tako rano iezla. Znam da se oba moja tvrenja zasnivaju na zakljucima iju e var nost ljudi osporavati. To je, dakle, rad ispunjenja elja ako se upravo materijal ovih zakljuaka, za koje se plaim da e im biti stavljen prigovor, upo trebljava od strane rada sna za stvaranje besprekor* nih zakljuaka. VII) U jednom snu koji sam dosad samo dodir nuo govori se na poetku o uenju zbog teme koja je iskrsla. Mora da mi je stari Briicke postavio bilo ka^ kav zadatak; dosta udnovato on se odnosi na pre* pariranje mog sopstvenog donjeg dela tela, karlice i nogu, koje pred sobom gledam kao u sali za secira nje, ali da ne oseam nedostatak na telu, takode i bez ikakova traga neke groze. Luiza N. stoji pored mene i obavlja posao sa mnom. Iz karlice je izvade*na utroba, as se vidi njen gornji as donji deo, i oba se medu sobom meaju. Mogu se videti debele, ka& meso crvene guke kod kojih jo u snu mislim na hemoroide. Mora, takode, da je neto bilo paljivo ie* prkano to je lealo preko toga i liilo na zguvanu srebrnu hartiju.1 Posle toga opet sam raspolagao svo jim nogama i nainio sam jednu etnju kroz grad, ali sam (zbog umora) uzeo kola. Kola su na moje zar prepaenje krenula u jednu kapiju; ona se otvorila i otvorila im prolaz kroz hodnik koji se na kraju zti-> 2 vravao uglom i dalje vodio napolje. Naposletku sam iao sa jednim alpskim vodiem koji je nosio moje stvari kroz pejzae koji su se smenjivali. S obzirom na umor koji sam oseao u nogama, on me je jednim delom puta nosio. Tlo je bilo movarno; mi smo ili ivicom; na zemlji su sedeli ljudi, medu njima i jedna
1 Staniol, aluzija na Stannius, Nervensystem der Fische, uporedi str. 66. 2 Mesto u hodniku moje kue za stanovanje, gde stoje deja kolica stanara; inae vie puta predeterminisano.

devojka, kao Indijanci ili Cigani. Pre toga sam se sam kretao po klizavom zemljitu udei se nepre stano to sam posle preparacije to mogao tako dobro da radim. Najzad stigosmo do jedne male brvnare koja se zavravala otvorenim prozorom. Tamo me jevodi ostavio i stavio dve ve spremne drvene daske na prozorsku dasku, da bi tako premostio provaliju koju je sa prozora trebalo prei. I sad se zaista uplaih za svoje noge. A umesto oekivanog prelaza, ja. spazih dva odrasla oveka kako lee na drvenim klu pama koje su se nalazile uz zidove brvnare, i dva deteta kako spavaju pored njih. Kao da bi trebalo* da mi omogue prelaz deca, a ne daske. Probudih se sa strahom u mislima. Ko je jednom stekao valjan utisak o obimu sai manja sna moi e lako da sebi predstavi koliki broj stranica treba da zauzme iscrpna analiza ovoga sna~ Na sreu po celinu, iz sna ja uzimam samo jedan, primer za uenje u snu, koje se odraava umeta njem reci dosta udnovato" (= sonderbar genug)~ Ulazim u povod za san. To je poseta onoj dami Luizi N., koja mi i u snu asistira pri radu. Pozajmi mi ne-to za itanje." Ja joj nudim She od Rajdera Hagarda (Rider Haggard); neobina knjiga, ali puna skrive nog smisla", hou da joj objasnim; veito ensko, besmrtnost naih afekata " Tada me ona prekida: To ve znam. Nema nita svoje?" Ne, moja sopstvena besmrtna dela jo nisu napisana." Dakle,, kad e se onda pojaviti tvoja takozvana poslednjarazjanjenja koja e, kao to kae, biti itljiva i za nas?" pita ona pomalo zajedljivo. Ja sad primetih da me neko drugi kroz njena usta upozorava i zanemeh. Mislim na savlaivanje koje me je stajalo da u javnost poaljem samo rad o snu, u kome moram to liko od mog sopstvenog bia izloiti na milost i n e milost Najbolje to moe znati ne sme kazati de1 acima." Preparacija na sopstvenom telu, koja mi se u snu stavlja u zadatak, jeste dakle samo analiza.
1

Iz Geteovog Fausta".

106

Tumaenje

snova,

II
1

Apsurdni

snovi

107

povezana sa saoptavanjem snova. Stari BrtJc s pra vom prilazi; ve u prvim godinama moga naunog rada dogaalo se da bih ostavio neki pronalazak dok me Brikeovo energino nareenje nije nateralo da ga objavim. A dalje misli koje se nadovezuju na razgo vor sa Luizom N. ulaze suvie duboko da bi postale svesne; one doivljavaju skretanje preko materijala, koji je uzgred u meni bio probuen pominjanjem knjiga She Rajdera Hagarda. Na ovu knjigu, i jo na jednu drugu istoga pisca, na Heart oj the world odnosi se sud dosta neobino", i mnogobrojni ele menti sna uzeti su iz oba ova fantastina romana. Movarno zemljite, preko kojeg me nose, provalija koja treba da se pree pomou donetih dasaka, to dolazi iz romana She; Indijanci, devojka, drvena ku ica su iz romana Heart of the toorld. U oba romana voa je jedna ena, u oba romana radi se o opasnim putovanjima, u romanu She o jednom avanturisti kom putu u neotkrivene predele, gde je ljudska noga jedva kroila. Umorne noge su prema jednoj zabeleki, koju nalazim uz san, realna senzacija onih dana, verovatno im je odgovaralo jedno umorno raspolo enje i pitanje puno sumnji: Dokle e me moje noge jo nositi? U romanu She avantura se zavrava time to ona ena voa, umesto da i za sebe i za ostale stekne besmrtnost, nalazi smrt u tajanstvenom cen tralnom ognju. Jedan takav strah se razgovetno pro budio u mislima sna. Drvena kua" je sigurno i koveg", dakle grob. Ali u iznoenju ove najmanje eljene od svih misli rad sna je kroz ispunjenje elje obavio jedno remek-delo. Ja sam, naime, jednom ve bio u jednom grobu, ali je to bio jedan prazan etrur ski grob kod Orvieta, jedna teskobna prostorija sa dve kamene klupe pored zidova, na kojima su bili smeteni skeleti dvojice odraslih ljudi. Tano tako izgleda i unutranjost drvene kuice u snu, samo je kamen zamenjen drvetom. San kao da kae: Ako
1 Brticke znai: most, a ujedno je to ime jednog od F r o j -dovih profesora.

ve treba da boravi u grobu, neka to bude etrurski grob", i sa ovim poturanjem on najtunije iekiva nje pretvara u jedno upravo eljeno iekivanje. Na alost san moe, kao to emo uti, da u suprotnost preokrene samo predstavu koja prati afekat, a ne uvek i sam afekat. I tako se ja budim sa milju stra ha", poto je predstavljanje iznudila jo ideja da e moda deca postii ono to je ocu ostalo uskraeno: jo jedna aluzija na neobian roman, u kome se iden titet jedne osobe zadrava kroz niz generacija od dve hiljade godina. VIII) U nekom drugom snu nalazi se isto tako izraz iznenaenja zbog onog to se u snu doivelo; ali iznenaenje je bilo povezano sa jednim tako upad ljivim, izdaleka izvedenim i gotovo duhovitim poku ajem objanjenja, da bih samo radi njih morao da itav san izloim analizi, i kad san ne bi imao jo dve druge privlane take za nae interesovanje. Nou izmeu 18. i 19. jula putujem junom eleznicom i u snu ujem: Holturn, deset minuta. Smesta pomislim na Holoturien jedan prirodnjako-istorijski muzej da je ovde jedno mesto gde su se hra bri ljudi bez uspeha borili protiv prevlasti svoga go spodara. Da, protivreformacija u Austriji! kao da je to neko mesto u tajerskoj ili u Tirolu. Sada nejasno vidim jedan muzej, u kojem se uvaju ostaci ili tekovine ovih ljudi. Hteo bih da siem s voza, ali to odugovlaim. Na peronu stoje ene sa voem, one ue na zemlji i pruaju svoje korpe na tako pri mamljiv nain. Oklevao sam jer sam sumnjao do li imamo vremena, a sad jo uvek stojimo. Odjed nom sam u jednom drugom kupeu, u kome su koa i sedita tako tesni da leima direktno udaramo o na slon.1 Ja se tome udim, ali sam moda mogao prei

1 Ovaj opis ni meni samome nije razumljiv, ali se pri dravam osnovnog pravila da san pribeleim onim recima koje mi prilikom zabeleavanja sna padaju na pamet. J e r sklop reci, sam po sebi, deo je predstavljanja sna.

108

Tumaenje

snova,

II

Apsurdni snovi

109

u drugi voz u stanju spavanja. Vie ljudi, medu njima i Englezi, brat i sestra; jedan red knjiga sasvim, razgovetno na jednoj polici na zidu. Ja vidim knjige: ,,Wealth oj Nations", Matter and Motion" (od Maxvoella), debele knjige, povezane u platno mrke boje. ovek pita sestru za neku ilerovu knjigu, da je nije zaboravila. Knjige kao da su as moje, a as opet da pripadaju tome paru. Hteo bih da se umeam u ra zgovor potvrujui ili potpomaui za Probudih se, znojei se po itavom telu, poto su svi prozori zatvoreni. Voz se zaustavlja u Marburgu.1 Za vreme beleenja pade mi na pamet jedan deo sna preko kojeg je seanje htelo da pree. Ja bratu, i sestri u vezi sa izvesnim radom kaem: It is from... ali se ispravljam: It is by .. Mukarac primeuje se stri: Pa on je rekao pravilno. San poinje sa imenom stanice koje mora da me je upola probudilo. Ovo ime, koje glasi Marburg, zamenjujem sa Holturn (Hollthurn). Sto sam pri pr vom, a moda i pri kasnijem izvikivanju stanice uo Marburg dokazuje pominjanje ilera u snu, koji je roen u Marburgu, iako na tajerskom. 2 I ovoga puta putovao sam, mada u prvoj klasi, pod vrlo neprijat nim okolnostima. Voz je bio prepun, u kupeu sam zatekao jednog gospodina i jednu damu, koji su iz gledali veoma otmeno i nisu posedovali onu ivotnu mudrost ili nisu smatrali vrednim truda da na bilo koji nain sakriju svoje neraspoloenje prema uljezu, Na moj utiv pozdrav nisu odgovorili; mada su mu i ena sedeli jedno pored drugog (u suprotnom prav cu vonje), ena se ipak potrudila da mesto preko
1 Marburg je nemaki naziv za na Maribor. Ovde je originalno ime zadrano zbog kasnijeg teksta (Prim. prev.). 2 iler nije roen u Marburgu, nego u Marbahu, kao to to svaki nemaki gimnazijalac zna i kao to sam i ja znao; To je opet jedna od onih greaka, koje se uvlae na jednom drugom mestu kao zamena za namerno falsifikovanje, i ije sam objanjenje pokuao da dam u svojoj Psinopatologiji svakodnevnog ivota".

puta prozora pred mojim oima rezervie stavljajui kiobran na njega; vrata su smesta zatvorena, i de monstrativne reci izmenjene su o otvaranju prozora. Uskoro su verovatno primetili da oseam da nemam vazduha. No je bila vrela, a vazduh u kupeu zatvo renom sa svih strana bio je takav da se ovek u njemu ugui. Prema mojim iskustvima sa putovanja, ovakvo bezobzirno dranje ljudi karakterie one put nike koji svoju kartu ili uopte nisu platili ili su pla tili samo polovinu. Kad je kondukter doao i kad sam mu pokazao svoju skupo plaenu voznu kartu, od jeknulo je iz usta dame kao pretei: Moj mu ima le gitimaciju. Ona je bila jedna naroita pojava sa ne zadovoljnim crtama, u godinama koje vie nisu da leko od vremena kad enska lepota poinje da pro pada; ovek uopte nije doao do reci, sedeo je ne pomino. Pokuavao sam da spavam. U snu se svo jim neljubaznim saputnicima grozno svetim; ovek ne bi mogao ni da nasluti kakve grdnje i ponienja se kriju iza otkinutih fragmenata prve polovine sna. Poto je ovoj potrebi udovoljeno, pojavi se druga elja, da se promeni kupe. San tako esto menja sce nu i to tako da se zbog promene ni najmanje ne ne goduje, tako da ni najmanje ne bi bilo upadljivo da sam svoje drutvo saputnika uskoro zamenio jednim novim, prijatnijim drutvom iz svoga seanja. Ali ovde nastupa jedan sluaj, da je neto u snu prigo varalo promeni scene i smatralo potrebnim da je ob jasnim. Kako sam odjednom doao u jedan nov kupe? Nisam mogao da se setim da sam promenio voz. Tu je postojalo samo jedno objanjenje: mora da sam kupe napustio u stanju spavanja, jedan redak doga aj, ali nam za njega ipak prua primere iskustvo neuropatologa. Mi znamo za osobe koje u sumranom stanju preduzimaju vonje eleznicom, a da pri tom nijednim znakom ne odaju svoje abnormalno stanje, dok se na bilo kojoj eleznikoj stanici pot puno ne osveste pa se onda ude praznini u svorrt seanju. Jednim takvim sluajem takvog automa-

110

Tumaenje snova, II

Apsurdni snovi

111

time ambulatoire", dakle, ja proglaavam svoj slu aj jo u snu. Analiza dozvoljava da damo jedno drugo reenje. Pokuaj objanjenja koji me toliko iznenauje^ ako bih ga morao pripisati radu sna, nije originalan, nego kopiran iz neuroze jednog od mojih pacijenata. Ve sam na jednom drugom mestu priao o jednom visokoobrazovanom oveku, koji je u ivotu bia meka srca, koji je ubrzo posle smrti svojih roditelja poeo da samoga sebe optuuje zbog ubilakih sklo nosti, pa je sad patio od mera predostronosti koje je u cilju osiguranja morao da preduzme sam protiv sebe. To je bio sluaj tekih prisilnih predstava (opse sija), pri punoj uviavnosti. Najpre mu je prolaenje ulicom postalo muno tako to je strahovao da mu svi koji ga sretnu polau raune o tome gde su se izgubili; ako se neko odjednom izvukao iz njego vog pogleda koji ga je pratio, ostali su mu u mislima neprijatno oseanje i mogunost da ga je moda on uklonio. Izmeu ostalog krila se je u pozadini i Kainova fantazija, jer svi su ljudi braa". Zbog nemo gunosti da taj zadatak resi, ostavio je etnju i pro vodio svoj ivot zatvoren izmeu etiri zida. Ali u njegovu sobu su preko novina stalno dolazile vesti o ubistvima koja su se dogodila napolju, i njegova savest htela je da mu u obliku sumnje stavi do zna nja da je on traeni ubica. Sigurnost u to da ve e tiri nedelje nije naputao svoju kuu neko ga je vreme titila od ovih optubi, dok mu jednoga dana nije sinula mogunost da bi svoju kuu mogao ostaviti u besvesnom stanju i da bi tako mogao izvriti ubistvo a da o tome nita ne zna. Od toga vremena, zaklju avao bi kapiju, predavao bi klju staroj nastojnici i izriito joj zabranjivao da mu ga preda iako on to bude i zatraio. Odatle, dakle, dolazi pokuaj objanjenja da sam u besvesnom stanju promenio voz, on je iz mate rijala rada sna bio unet u san gotov i u snu oigled no treba da poslui za to da me identifikuje sa lino-

u onoga pacijenta. Seanje na njega probueno je u meni jednom lakom asocijacijom. Sa ovim ovekom nainio sam nekoliko nedelja pre toga poslednje putovanje nou. On je bio izleen, pratio me je u provinciju kod svojih roaka, koji su me pozvali; imali smo odvojen kupe za nas dvojicu, ostavili srne* sve prozore preko itave noi otvorene i izvrsno smo se zabavljali sve dok sam ja ostao budan. Znao sam da su neprijateljski impulsi protiv njegovog oca iz detinjstva u vezi sa seksualnou bili koren njego vog oboljenja. Poto sam se dakle ovako identifikovao s njim, hteo sam sebi da priznam neto analogno. I druga scena sna se stvarno zavrava jednom neobu zdanom fantazijom da se moja dva starija saputnika zato tako neprijateljski ponaaju prema meni to sam. ih svojim dolaskom spreio u nameravanim izmenama nenosti tokom noi. A ova fantazija se svodi na jednu ranu deju scenu u kojoj dete, verovatno go njeno seksualnom radoznalou, upada u lonicu ro ditelja, pa odande bude oterano oevom energinom zapoveu. Smatram izlinim svako nagomilavanje daljih primera. Oni bi svi samo potvrdili ono to smo ve uzeli iz dosad navedenih primera da je akt suenja u snu samo ponavljanje jednog prototipa iz misli sna. Veinom loe podeeno, na neodgovarajuem mestu umetnuto ponavljanje, a ponekad, kao u naim poslednjim primerima, vrlo spretno primenjeno, tako da ovek moe najpre da dobije utisak jedne samo stalne misaone delatnosti u snu. Polazei odavde, mi bismo svoje interesovanje mogli posvetiti onoj psihi koj aktivnosti, koja dodue ne izgleda da redovno sarauje pri oblikovanju sna, ali koja, kad to radi, na stoji da elemente sna, disparatne prema njihovom poreklu, stopi bez protivrenosti i smisaono. Ali mi jo pre toga oseamo kao hitno da se pozabavimo iz raavanjima afekata koji se javljaju u snu, i da ih uporedimo sa afektima koje analiza otkriva u misli ma sna.

lj 2

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

113

H AFEKTI U SNU Jedna otroumna Strikerova (Stricker) napome na skrenula nam je panju na to da sa izraavanji ma afekata u snu ne smemo postupati na ovako nipodatavajui nain kojim, poto smo se probudili, obino odbacujemo sadraj sna: Ako se u snu pla im od razbojnika, onda su razbojnici, dodue, ima ginarni, ali je strah realan", a isto tako stoje stvari ako se u snu radujem. Nae oseanje nam svedoi <ia afekat doivljen u snu nipoto nije manje vredan u poreenju sa afektom istog intenziteta doivljenim u budnom stanju; snovi energinije polau pravo da budu primljeni meu stvarne doivljaje nae due, JS obzirom na njihovu afektivnu sadrinu, nego s ob zirom na njihovu predstavnu sadrinu. Ovo uvrenje u snu mi ne ostvarujemo zato to afekat ne umemo da procenimo psihiki drugaije nego u poveza nosti sa jednom sadrinom predstava. Ako afekat i predstava po vrsti i intenzitetu ne odgovaraju jedno drugome, na se budni sud vara. Kod snova je uvek izazivalo uenje to sadraji predstava ne donose sobom ono delovanje afekta koje bismo kao nuno oekivali u budnom miljenju. Strimpel je rekao da su predstave u snu liene svojih psihikih vrednosti. Ali u snu ne nedostaje ni su protna pojava da se intenzivno izraavanje afekta po javljuje kod jedne sadrine koja kao da ne daje ni kakvog povoda za osloboenje afekta. Ja se u snu na lazim u jednoj odvratnoj, opasnoj, stranoj situaciji, ali pri tom ne oseam nikakav strah ili odvratnost; naprotiv, drugi put ja se zgraam zbog nekih beza zlenih stvari i radujem se detinjarijama. Ova zagonetka sna gubi se tako iznenada i tako potpuno kao moda nijedna druga zagonetka sna, ako sa manifestne sadrine sna preemo na latentnu. Mi neemo imati nikakvog posla vie sa njenom zago netkom, jer ona vie ne postoji. Analiza nas ui da su sadraji predstava pretrpeli pomeranja i zamereji-

vanja, dok su afekti ostali izmenjeni. Nikakvo udo to sadrina predstava, izmenjena izopaenj em sna, vie ne odgovara afektu koji je ostao sauvan; ali nikakvo udo nije ni to to je analiza pravu sadr inu stavila na njeno ranije mesto. 1 Pri jednom psihikom kompleksu koji je iskusio uticaj cenzure nametnute otporom, afekti predstav ljaju deo koji je najmanje pod uticajem koji nam moe dati mig kako pravilno da dopunimo misli koje nedostaju. Jo razgovetnije nego kod sna, otkriva se ovaj odnos kod psihoneuroza. Afekat je ovde uvek u pravu, bar prema svom kvalitetu; njegov intenzitet moe se poveavati pomeranjima neurotine panje. Ako se histerik udi to se mora toliko plaiti od neke sitnice, ili ovek sa prisilnim predstavama to se iz jedne nitavne stvari stvara jedan tako muan pre^ kor, onda se obojica varaju tako to oni sadraj predstava sitnicu ili nitavnost uzimaju kao bit no, i brane se bezuspeno tako to ovu sadrinu pred stava ine polaznom takom svoga miljenja. Psiho analiza im tada ukazuje na pravi put tako to, napro tiv, afekat priznaje kao opravdan, i trai predstavu koja mu pripada, a koja je nekom zamenom poti snuta. Pretpostavka pri tome je da pranjenje afekta i sadrine predstava ne stvaraju ono nerazdvojljivo organsko jedinstvo kao to obino s njima postupa mo, nego da oba dela mogu biti zalemljena", jedan
1 Ako se ne varam mnogo, prvi san koji sam mogao sa znati od svoga unuka od dvadeset meseci pokazuje injenicu da je radu sna polo za rukom da svoje gradivo pretvori u ispunjenje elje, dok pripadajui afekat i u stanju spavanja prodire nepromenjen. Dete u noi pre onoga dana kad njegov otac treba da poe u rat, snano jecajui, vie: Papa, papa Bebi. To moe samo da znai: Papa i bebi ostaju zajedno, dok pla priznaje predstojei rastanak. Dete je tada bilo potpuno u stanju da izrazi pojam razdvajanja. Fort" (fort = ode", odsutan, dalek otiao i si. (Prim. prev.), zamenjeno jednim neobinim naglaenim i oduenim oooh, bila je jedna od prvih njegovih reci, i ono je vie meseci pre ovog prvog sna izvodilo ovo fort" svima svojim igrakama, to se svodilo na uspeno samosavlaivanje koje mu je samo polo za rukom kad je pustio majku da ode.

Frojd, Odabrana dela, VII

114

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

H5

za drugi, tako da se analizom mogu odvojiti jedan od drugoga. Tumaenje sna pokazuje da je to zaista sluaj. Najpre u izneti jedan primer, u kome analiza objanjava prividno izostajanje afekta kod jedne sadrine predstave, koji bi trebalo da iznudi osloboe nje afekta. I Ona vidi u pustinji tri lava, od kojih se jedan smeje, ali se ne plai od njih. Mora da je zatim pobegla od njih, jer hoe da se popne na jedno drvo, ali na drvetu ve nalazi svoju kuzinu, francusku ui teljicu, itd. Analiza uz ovo donosi sledei materijal: Indife rentni povod za san jeste postala jedna reenica nje nog zadatka iz engleskog jezika: griva je ukras lava* Njen je otac nosio jednu takvu bradu koja je okrui vala njegovo lice kao griva. Njena uiteljica engle skog jezika zove se mis Lajonz (Lyons; lions = la vovi). Jedan poznanik poslao joj je balade od Leveja (Loewe). To su dakle tri lava; zato da ih se plai? Ona je proitala jednu pripovetku, u kojoj jed nog crnca koji je druge podstakao na pobunu, gone lovakim psima i koji se, da bi se spasao, penje na jedno drvo. Onda u najraskalanijem raspoloenju dolaze odlomci seanja kao ovo: uputstvo iz lista Fliengende Biatter o tome kako se love lavovi: tre ba da se uzme jedna pustinja, da se proseje, pa onda e ostati lavovi. Zatim veoma smena, ali ne ba su vie pristojna anegdota o jednom inovniku koga pi taju zato se ne potrudi malo vie da bi stekao na klonost svoga efa, a on odgovara da se svakako tru dio da se uvue tamo unutra, ali je njegov prethod nik ve bio gore. Celokupan materijal postaje razum ljiv ako saznamo da je dama na dan snevanja primila posetu efa svoga mua. On je bio veoma ljubazan
1

prema njoj, poljubio joj je ruku, i ona se uopte nije plaila od njega, mada je on jedna velika zverka" i u glavnom gradu zemlje igra ulogu lava u drutvu". Ovaj lav, dakle, moe se uporediti sa lavom u snu letnje noi" koji se demaskira kao nok, stolar, i takvi su svi lavovi u snu kojih se ne plaimo. II Kao drugi primer uzeu san one devojke koja je maloga sina svoje sestre videla kako lei kao le u mrtvakom sanduku, a pri tome, kao to sad doda jem, nije osetila nikakav bol i nikakvu alost. Iz ana lize nam je poznato zato nije. San je samo sakrio njenu elju da ponovo vidi voljenog oveka; afekat je morao biti podeen prema elji a ne prema njenom prikrivanju. Za alost, dakle, uopte nije bilo nikak vog povoda. U nekim primerima snova afekat ostaje bar jo u dodiru sa onim sadrajem predstava koje je zamenio sadraj koji mu prvobitno odgovara. U drugima se rastvaranje kompleksa nastavlja. Afekat izgleda sasvim osloboen od predstave koja mu pripada i na lazi se smeten negde na drugom mestu u snu, gde se uklapa u novi poredak elemenata sna. Situacija je onda slina onoj situaciji koju smo nali u sluaju akata suenja u snu. Ako se u mislima sna nae ta kav zakljuak, onda i san zadrava takav zakljuak; ali se zakljuak u snu moe pomeriti na sasvim drugi materijal. Ovo pomeranje se dosta esto vri po prin cipu suprotnosti. Ovu poslednju mogunost objasniu na sledeem primeru sna, koji sam izloio najiscrpnijoj analizi. III Zamak na moru, kasnije on ne lei ba neposred no na moru, nego na jednom uzanom kanalu koji vodi u more. Guverner je neki gospodin P. Ja stojim
8

Nemaki L6we, engleski lion.

116

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

117

8 njim, u jednom velikom salonu sa tri prozora, ispred kojeg se diu ispusti zidova kao zupasti zidovi na tvravama. Dodeljen sam posadi otprilike kao po morski oficir-dobrovoljac. Plaimo se upada neprija teljskih ratnih brodova poto smo u ratnom stanju. Gospodin P. ima nameru da ode; on mi daje uputstva Ha treba da se desi u sluaju od kojeg strahujemo. Njegova bolesna ena sa decom nalazi se u zamku iz loenom opasnosti. Ako pone bombardovanje, velika sala treba da se isprazni. On teko die i hoe da se udalji; ja ga zadravam i pitam na koji bih nain mo gao da mu u sluaju potrebe dostavim vesti. Nato on kae jo neto, ali se onda smesta srui mrtav na zemlju. Ja sam ga, svakako, svojim pitanjima preko mere zamorio. Posle njegove smrti, koja na mene ne ostavlja nikakav dublji utisak, mislim o tome da li e udovica ostati i dalje u zamku, da li da glavnoj komandi javim o smrti i da li da, kao prvi naredni u komandi, preuzmem upravu nad zamkom. Sad sto jim kraj prozora i posmatram brodove koji prolaze pored mene; to su trgovaki brodovi koji na tamnoj vodi brzo promiu, neki sa vie dimnjaka, drugi sa nabuenim pokrivaem (koji je potpuno slian sta ninim zgradama u neisprianom prethodnom snu). Zatim, pored mene stoji moj brat i obojica posmatramo kanal kroz prozor. Pri prolazu jedne lae upla imo se i viknemo: Evo, dolazi ratni brod. Ali se ispo stavilo da se to samo vraaju isti brodovi koje ve poznajemo. Sada nailazi jedna mala laa, komino odseena, tako da se zavrava na sredini svoje irine; na palubi se vide neobine stvari nalik na ae ili kutije. Kao iz jednih usta viemo: To je laa za dorukovanje. Brzo kretanje brodova, tamnoplava boja vode, mrki dim dimnjaka sve to zajedno daje vrlo na pet, tmuran utisak. Lokaliteti u ovom snu prikupljeni su sa vie pu tovanja na Jadranu (Miramare, Duino, Venecija, Akvileja). Jedno kratko ali puno uivanja uskrnje putovanje za Akvileju, sa mojim bratom, nekoliko nedelja pre sna, bilo mi je jo svee u seanju. I po

morski rat izmeu Amerike i Spanije i brige vezane za taj rat oko sudbine mojih roaka to ive u Ame rici igraju takoe ulogu. Na dva mesta ovoga sna javljaju se delovanja afekta. Na jednom mestu izo^ stao je jedan afekat koji je trebalo oekivati; izri ito se istie da guvernerova smrt na mene nije ui nila nikakav utisak; na jednom drugom mestu, ka mislim da sam ugledao ratni brod, ja se uplaim i u snu oseam sve senzacije straha. Smetanje ovih afe-' kata je u ovom dobro. graenom snu izvreno taka da je izbegnuta svaka upadljiva protivrenost. Ne po stoji nikakav razlog zato bi trebalo da se uplaim povodom guvernerove smrti i svakako je u redu to se kao komandant zamka uplaim kad spazim ratne' brodove. A analiza sada pokazuje da je gospodin P. samo zamenik moga sopstvenog ja (u snu sam ja nje gov zamenik). Ja sam guverner koji iznenada umire. Misli sna rade o budunosti mojih dragih posle moje prevremene smrti. Nijedna druga neprijatna misao ne nalazi se u mislima sna. Strah koji je u snu prilemljen uz vienje ratnog broda mora se odande osloboditi i preneti ovamo. Obratno pokazuje analiza' da je oblast misli sna, iz koje je uzet ratni brod, ispu njena najveselijim reminiscencijama. To je bilo go dinu dana ranije, u Veneciji. Jednog arobno lepog* dana stajali smo na prozorima nae sobe na Riva Skjavone i posmatrali plavu lagunu, u kojoj je toga dana bilo ivlje nego obino. Oekivan je svean do ek engleskih brodova, a moja ena odjednom je uzviknula, raspoloena kao dete: Eto, dolazi engleski' ratni brod!" Ja se u snu uplaim pri pomenu tih istih' reci. Ponovo vidimo da govor u snu dolazi od go vora u ivotu. Da i elemenat engleski" u ovom go voru nije bio izgubljen za rad sna, pokazau uskoro. Ovde dakle optim izmeu misli sna i sadraja sn radosti i straha i treba samo da naznaim da sa ovom promenom ja sam izraavam jedan deo latentnog sa draja. Ali primer dokazuje da je radu sna od volje, da povod za afekat oslobodi iz svojih veza u mislima' sna i da ga po volji ukljui na nekom drugom mestu u sadraju sna.

118

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

\\Q

Koristim sad priliku koja mi se uzgred prua: da brod doruka", ija pojava u snu tako besmisleno zavrava jednu racionalnu uhvaenu situaciju, izlo im detaljnijoj analizi. Ako objekat sna posmatram paljivije, onda mi naknadno pada u oi da je on bio crn i da je time to je bio odseen na mestu gde je najiri na ovom kraju postigao veliku slinost sa jednim predmetom koji nam je postao interesantan u muzejima etrurskih gradova. To je bio pravougaoni posluavnik od crne zemlje, sa dve drke, na kome su stajali predmeti kao olje za kafu ili aj, prilino slian nekom od naih modernih servisa za sto za dorukovanje. Raspitivajui se o tome, saznali smo da je to toalet neke etrurske dame sa sudovima za min ku i puder; i tada smo u ali rekli da ne bi bilo loe jedan takav predmet domaice poneti sobom. Objekt sna znai dakle crni toaletni pribor, alost, i di rektno aludira na neki smrtni sluaj. Sa drugim kra jem objekt sna podsea na Nachen" 1 , od korena vxu<r, kao to mi javlja moj prijatelj poznavalac jezika, na koji se u un u prastara vremena stavljao le i preputao moru da ga sahrani. Na to se nadovezuje zato se u snu brodovi vraaju. Mirno, na spaenom amcu, vraa se starac u luku." 2 To je povratak posle brodoloma, jer brod za dorukovanje je kao predvojen po irini. Ali odakle ime brod doruka"? Ovde nam dolazi u pomo engle ski" koji nam je preostao kod ratnih brodova. Doru ak = breakjast, prekida posta (nemaki: Fastenbrecher i lomiti (= brechen) spada takoe u brodo lom (= Schiffbruch), a Fasten (= post) prikljuuje se crnoj toaleti. Ali na ovom brodu doruka" novo je samo ime stvoreno snom. Predmet je postojao i podsea me na
Re Nachen = un, amac, Trojci dovodi u vezu sa gr kim viku? = mrtvac, pokojnik. Etimologija je slobodna, jer ta re ima zajedniki koren sa latinskim necol = ubijam, n o ceo = kodim; pernicies = propast! (Prim. prev.). * Iz Silerovih Henien".
1

jedan od najveselijih asova na poslednjem putova nju. Nemajui poverenja u hranu u Akvileji, mi smo poneli hranu sa sobom iz Gorice; bocu izvrsnog istar skog vina kupili smo u Akvileji, i dok je mali po tanski parobrod polako plovio kanalom delle Mee u osamljenu lagunu prema Gradu, mi, jedini putnici na brodu, dorukovali smo na palubi u najvedrijem raspoloenju, i taj nam je doruak prijao kao retko kada ranije. To je, dakle bio, brod doruka", i upra vo iza ove reminiscencije najveselijeg uivanja i vota san krije najalosnije misli na jednu nepozna tu i tajanstvenu budunost. Odvajanje afekata od masa predstava koje su izazvale njihovo osloboenje najupadljivije je od sve ga to im se deava prilikom stvaranja sna; ali to nije ni jedina niti najhitnija promena koju oni pretrpe na putu od misli sna do manifestnog sna. Ako uporedimo afekte u mislima sna sa afektima u snu, postaje nam odmah jasno jedno: gde se afekat na lazi u snu, tamo se nalazi i u mislima sna, ali ne i obratno. San je uglavnom siromaniji afektima nego psihiki materijal iz ije je obrade ponikao. Ako sam rekonstruisao misli sna, onda gubim iz vida najin tenzivnije psihike impulse u njima koji tee za tim da se osete i koji se po pravilu bore protiv drugih koji su im u otroj protivrenosti. A kad, zatim, ba cim pogled natrag na san, onda esto nalazim da je bezbojan, bez emocionalnog tona nekog veeg inten ziteta. Rad sna nije sveo na nivo indiferentnog samo sadrinu nego i emocionalni ton mojih misli. Mogao bih rei da rad sna stvara suzbijanje afekata. Uzmi mo, na primer, san o botanikoj monografiji. Njemu u miljenju odgovara strastven odbrambeni govor za moju slobodu, da radim kao to radim, da svoj ivot udesim tako kao to mi izgleda jedino pravilno. San koji je iz toga proizaao zvui ravnoduno: napisao sam monografiju, ona lei preda mnom, opremljena je tabelama u boji, svakom primerku dodate su su ene biljke. Podsea me na tiinu kao na bojitu; ne osea se vie nita od benjenja bitke.

120

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

12t

Ali moe ispasti i drukije: u sam san mogu da uu ive manifestacije afekata; ali, mi emo se najpre zadrati na neospornoj injenici da veliki broj snova izgleda indiferentan, dok u misli sna nikad ne moemo zaroniti ako nismo duboko potreseni. Ovde ne moemo dati potpuno teorijsko razja njenje ovog suzbijanja afekta za vreme rada sna; to bi pretpostavljalo najbriljivije prodiranje u teo riju afekata i u mehanizam potiskivanja. Hteo bih ovde da spomenem samo dve misli. Osloboenje afe kata moram iz drugih razloga zamiljati kao jedan centrifugalan, protiv unutranjosti tela uperen proces, analogno procesima motorinih i sekretornih inervacija. Sad upravo, kao u stanju spavanja, oda iljanje motornih impulsa prema spoljnom svetu iz gleda ukinuto, te bi i centrifugalno probuivanje afekata moglo biti oteano nesvesnim miljenjem za vreme spavanja. Impulsi afekata koji se pojavljuju za vreme toka misli sna bili bi, sami po sebi, slabi impulsi, pa zato ni oni koji dospevaju u san ne bi bili jai. Prema ovom razmljanju, potiskivanje afe kata" uopte ne bi bila nikakva posledica rada sna t nego rezultat stanja spavanja. Moda je to tako, ali to nipoto ne moe biti sve. Mi moramo imati na umu i to da se svaki relativno sloeniji san otkriva kao kompromis neke borbe izmeu psihikih snaga. S jedne strane, misli koje stvaraju elje treba da se bore protiv opozicije instancije koja vri cenzuru; s druge strane, esto smo videli da je u nesvesnom miljenju bio ak svaki tok misli spregnut zajedno sa svojom kontradiktornom suprotnou. Poto su svi ovi tokovi misli sposobni za afekat, mi u glavnim crtama neemo pogreiti ako suzbijanje afekata shva timo kao posledicu inhibicije koju suprotnosti vre izmeu sebe, a cenzura protiv nastojanja suzbijenih od nje. Inhibicija afekata bi, prema tome, bio drugi uspeh cenzure sna, kao to je njen prvi uspeh bilo izobliavanje sna. elim da dodam primer jednog sna, u kome se indiferentni ton oseanja sadraja sna moe objasnili

antitezom u mislima sna. Treba da ispriam sledei kratak san, koji e svaki italac primiti na znanje sa gaenjem. IV Jedna uzviica, na njoj neto nalik na nunik na otvorenom mestu, jedna veoma dugaka klupa, na ijem je kraju jedan veliki nuniki otvor. itava zadnja ivica gusto ispunjena gomilicama izmeta svih veliina i stepena sveine. Iza klupe jedan bun. Ja uriniram na klupu; dugaak mlaz mokrae opere sve da bude isto, komadi izmeta se lako odvajaju i pa daju u otvor. Na kraju kao da je ostalo jo neto. Zato u toku ovoga sna nisam osetio nikakva gaenje? Zato to su, kao to e pokazati analiza, na ostva renju ovoga sna saraivale najprijatnije i najvie za dovoljavajue misli. U analizi mi odmah pada na p a met Augejeva tala koju isti Herkul. Taj Herkul sam ja. Uzviica i bun pripadaju Auszeu gde sada borave moja deca. Ja sam otkrio deju etiologiju. neuroza i tako svoju decu sauvao od bolesti. Klupa predstavlja (razume se, osim nunike rupe) verno podraavanje jednog komada nametaja koji mi je poklonila jedna odana pacijentkinja. Ona me podsea na to kako me moji pacijenti potuju. Cak i muzej ljudskih ekskremenata moe se na veoma zabavan nain protumaiti. Ma koliko se tamo toga gadio, u snu je to reminiscencija na divnu zemlju Italiju, u ijim malim gradovima nunici, kao to je poznato, nisu drukije opremljeni. Mlaz mokrae koji sve lepoispire, jeste aluzija na veliinu koja se ne moe pri kriti. Tako Guliver gasi veliki poar kod Liliputanaca; on time, naravno, stie negodovanje najmanje kraljice. Ali i Gargantua, nadovek u maestra Rablea (Rabelais), sveti se svojim Parianima tako to jai na Notr-Dam, a pravac mokrenja upravlja prema gra du. U Garnijeovim ilustracijama Rablea prelistavao* sam ba sino pre odlaska na spavanje. I zaudo, jo

122

Tumaenje snova, 11

Afekti u sn

123

jedan dokaz da sam ja nadovek. Platforma Bogorodiine crkve bila je moje najomiljenije mesto borav ka u Parizu; svakog slobodnog poslepodneva ja bih se provlaio na crkvenim tornjevima izmeu udovita i avola-nakarada. to je sav gad tako brzo nestao pred mlazom mokrae, to je moto: Afflavit et dissipati sunt1, koji u jednom staviti na elo jednog odeljka o terapiji histerije. A sad jo o efikasnom povodu za san. Bilo je vrelo letnje popodne; u veernjim asovima odrao sam predavanje o vezi histerije sa perverzijama i sve to sam umeo da kaem nije mi se svidelo i izgle dalo mi je bez ikakve vrednosti. Bio sam umoran, bez trunke zadovoljstva svojim radom, udeo sam da budem daleko od ovog rijenja po ljudskoj prljavtini, udeo sam za svojom decom i zatim za lepotama Italije. U tom raspoloenju poao sam iz uio nice u jednu kafanu, da bih tamo na sveem vazduhu neto malo prezalogajio, jer sam bio izgubio ape tit. Ali sa mnom je poao i jedan od mojih slualaca; zamolio me je za dozvolu da sedne kraj mene dok pijem kafu i jedem svoju kiflu, i poeo da mi laska: koliko je kod mene nauio, i da sad sve gleda dru gim oima, da sam ja oistio Augijevu talu zabluda i predrasuda u uenju o neurozama, ukratko, da sam ja veoma veliki ovek. Moje raspoloenje je loe od govaralo ovoj slavopojci; borio sam se sa odvratnou, otiao sam ranije kui da bih ga se oslobodio, pre spavanja neto prelistavao u Rableu i itao jednu novelu Konrada Ferdinanda Majera (C. F. Meyer) Stradanja jednoga deaka. Iz ovog materijala ponikao je san, a novela Majerova donela je, uz to, i seanje na scene iz detinjstva (uporedi san o grofu Tunu, poslednju sliku). Dnevno raspoloenje odvratnosti i gaenje probilo se i u snu utoliko to je moglo dati gotovo celokupan
1 Dunuo je i bili su rasterani. Natpis na medalji iskova noj u ast engleske pobede nad panskom armadom. (Prim. prev.).

materijal za sadraj sna. Ali nou se pokrenulo to me suprotno raspoloenje sa snanim i preteranim isticanjem samoga sebe i ukinulo je ono moje prvo neraspoloenje. Sadraj sna morao je da se oblikuje tako da je u istom materijalu dozvolio da dou do izraza i oseanje manje vrednosti i oseanje precenjivanja samoga sebe. Kompromis izmeu njih stvo rio je dvosmisleni sadraj sna, ali i on je zbog me usobne inhibicije ovih suprotnosti imao indiferen tan oseajni ton. Po teoriji ispunjenja elja, ovaj san ne bi bio omoguen da se oseanju gaenja nije pridruio su protni, dodue potisnuti, ali sa uivanjem istaknuti nagomilani niz misli. Jer neprijatno ne treba da bude predstavljeno u snu; neprijatno iz naih dnevnih mi sli moe da izbori ulaz u san samo onda ako svoje preruenje istovremeno pozajmi ispunjenju neke elje. Sa afektima misli sna, rad sna moe preduzeti jo neto drugo osim da im dozvoli prilaz ili da ih potisne do nulte take. On moe da ih preokrene u njihovu suprotnost. Mi smo se ve upoznali sa pra vilom tumaenja, da svaki elemenat sna moe za tu maenje predstavljati i svoju suprotnost, isto kao i samog sebe. Nikad ne znamo unapred da li treba sta viti jedan ili drugi; o tome odluuje tek kontekst. Slutnja da stvari ovako stoje oigledno se nametnula svesti naroda: pri tumaenju snova sanovnici vrlo esto postupaju po principu kontrasta. Takvo pretva ranje u suprotnosti omogueno je tesnom asocijativ nom povezanou, koja u naem miljenju predstavu jednog predmeta vezuje za predstavu njegove suprot nosti. Kao svako drugo pomeranje, ono slui cilje vima cenzure, ali je esto i delo ispunjenja elje, jer se ispunjenje elja ne sastoji ni od ega drugog nego u zamenjivanju jedne neprijatne stvari njenom suprotnou. Isto tako, kao predstave stvari mogu se i afekti u mislima sna pojaviti preokrenuti u suprot nost, i verovatno je da ovo preokretanje afekata naj ee ostvaruje cenzura sna. Potiskivanjem afekata kao i preokretanjem afekata sluimo se i u drutve-

124

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

125

nom ivotu, koji nam je pokazala dobro poznata ana logija sa cenzurom sna, pre svega u svrhu izvrtanja. Ako optim usmeno sa osobom pred kojom moram da budem obazriv, dok bih eleo da joj kaem neto neprijatno, onda je gotovo vanije da pred njom sa krijem iskazivanje svoga afekta, nego da ublaim iz raz svojih misli recima. Ako s njom razgovaram neutivim recima, ali ove pratim pogledom ili gestom mrnje i prezira, onda afekat koji kod ove osobe po stiem nije mnogo drugaiji nego da sam joj svoj prezir, bez ikakvih obzira, bacio u lice. Cenzura mi dakle nareuje da pre svega savladam svoje afekte, i ako sam majstor u pretvaranju, simulirau suprot ni afekat, smeiu se onde gde bih eleo da se ljutim, a pravicu se nenim onde gde bih eleo da unitavam. Nama je ve poznat jedan izvanredan primer takvog izvrtanja afekata u snu u slubi cenzure sna. U snu ,,o ujakovoj bradi" oseam veliku nenost pre ma svome prijatelju R., za vreme, i ba stoga, to ga moje misli sna grde kao slaboumnika. Iz ovog primera o izvrtanju afekata izveli smo prvo ukazivanje na postojanje cenzure sna. Ni ovde nije potrebno pretpostaviti da rad sna jedan takav suprotni afekat stvara potpuno iznova; on ga obino nalazi ve sprem nog u materijalu misli sna, i identifikuje ga samo psihikom snagom koja proizlazi iz motiva odbrane, sve dok ona moe predominirati za svrhe stvaranja sna. O snu o ujaku, koji sam maloas upravo pomenuo, neni protivafekat verovatno potie iz infantil nog izvora (kao to na to ukazuje nastavak sna), jer je odnos ujak neak, zbog naroite prirode mojih najranijih doivljaja iz detinjstva (uporedi analizu na str. 77), kod mene postao izvor svih prijateljsta va i svekolike mrnje. Izvanredan primer jednog ovakvog izvrtanja afekata daje san koji nam je ispriao Ferenczi:1 Jed nog starijeg gospodina nou budi njegova ena, koja se uplaila zbog toga to se on u snu tako glasno i
1

Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV 1916.

neobuzdano smejao. ovek je kasnije priao da je imao ovaj san: Leao sam u svojoj postelji, uao je jedan poznati gospodin, ja sam hteo da upalim svet io, ali nisam mogao, pokuao sam jo nekoliko puta uzalud. Posle toga ustane iz kreveta moja ena da bi mi pomogla, ali ni ona nije nita mogla da uradi; ali poto se pred gospodinom enirala zbog svoga negliea, napustila je pokuaj i ponovo legla u krevet; sve to je bilo tako komino da sam se mo rao uasno smejati. ena je rekla: to se smeje, to se smeje?, ali ja sam se i dalje smejao dok se ni sam probudio. Kasnije preko dana bio je taj go spodin krajnje utuen, imao je glavobolju od to likog smejanja koje me je potreslo, govorio je." Analitiki posmatran, ovaj san izgleda manje veseo. Poznati gospodin", koji ulazi, u latentnim mislima sna jeste slika smrti kao velikog nepozna tog", koju je prethodnog dana u dui stvorio. Stari gospodin koji pati od arterioskleroze imao je, dan ra nije, razloga da pomisli na smrt. Neobuzdan smeh zauzima mesto plaa i jadikovanja pri pomisli da mora umreti. A svetlost koju vie ne moe da upali jeste svetlost ivota. Ova tuna misao mogla se ve zati za koitiranje koje je pre kratkog vremena nameravao, ali koje mu nije polo za rukom, pri emu mu ni njegova ena u neglieu nije nita pomogla; on primeuje da ve ide nizbrdo. Rad sna je umeo dn alosnu ideju o impotenciji i umiranju pretvori u kominu scenu a jecanje u smeh." Postoji jedna klasa snova koji polau pravo na to da budu obeleeni kao licemerni" i koji teoriju o ispunjenju elje stavljaju na teku probu. Ja sam obratio panju na njih kad je gospoa dr M. Hilferding stavila na diskusiju u Bekom psihoanaliti kom udruenju" Rozegerov (Rosegger) izvetaj o snu, a koji je tampan u sledeim redovima: Rozeger (u delu Waldheimat, II sveska) pria o pripoveci Otputen" (Fremd gemacht) (str. 303): Imam, inae, zdrav san, ali sam izgubio spokojstvo poneke noi; pored svoga skromnog bitisanja kao stu dent i literat vukao sam niz godina za sobom sen-

126

Tumaenje snova, 11

Afekti u snu

127

ku pravog ivota jednog krojaa kao utvaru, ne mo ga vi da je se oslobodim." Nije istina da sam se preko dana, u mislima, tako esto i ivo bavio svojom prolou, ovek koji je iskoio iz koe jednog filistra, a eli da osvoji svet i nebo, ima drugo, ta da radi. Ali raskalani mladi jedva da je mislio na svoje none snove; tek kasnije, kad sam se bio navikao da o svemu razmiljam ili kad se u meni ponovo pomalo pojavio filistar, palo mi je u oi, kako sam ja ako uopte sanjam uvek bio krojaki kalfa i da sam kao takav ve to liko vremena besplatno radio u radionici kod svoga majstora. Kad bih ovako sedeo pored njega i io i peglao, bio sam sasvim svestan da zapravo vie ne spadam tamo, da kao graanin treba da se bavim drugim poslovima; ali sam uvek imao f eri je, bio sam uvek na letovanju i tako sam, ispomaui ga, sedeo kod svoga majstora. Cesto mi je bilo sasvim nela godno u srcu, i alio sam to gubim vreme koje bih umeo bolje i korisnije iskoristiti. Od majstora sam morao da otrpim poneku prekornu re kad neto ne bi ispalo sasvim tano po meri; ali o nekoj plati na kraju nedelje uopte nikad nije bilo ni govora. esto, kad bih sedeo u tamnoj radionici ovako povij enih lea, odluio bih da mu otkaem rad, ali majstor to uopte nije ni uzimao k znanju, i idui put bih po novo sedeo kod njega i io." Kako me je srenim inilo buenje posle tako dosadnih asova! I tada bih odluio, ako se ovaj na metljivi san ponovo jednom pojavi, da ga energino odbacim od sebe i da viknem: To je samo opsena, pa ja leim u postelji i elim da s p a v a m . . . A idu e noi ponovo bih sedeo u krojakoj radionici." Tako se to nastavljalo godinama u stravinoj pravilnosti. I tada se jednom dogodilo, kad smo mi, majstor i ja, radili u Alpenhofera, kod onog seljaka gde sam stupio kao egrt, da se moj majstor pokazao naroito nezadovoljan mojim radom. Hteo bih samo da znam, gde su ti misli? rekao je i pogledao me malo ispod oka. Pomislih da bi najpametnije bilo da se dignem, da majstoru kaem da sam kod njega sa-

mo iz prijateljstva, i da posle toga odem. Ali to ni sam uradio. Pretrpeo sam i to kad je majstor primio jo jednog egrta i naredio mi da mu ustupim pro stor na klupi. Povukao sam se u ugao i nastavio da ijem. Jo istoga dana bio je primljen i jedan kalfa, neki bigotan ovek, eh, koji je pre devetnaest go dina radio kod nas i onda na putu iz kafane pao u potok. Kad je hteo da sedne, nije bilo mesta. Pogle dom sam pitao majstora, i on mi je rekao: Pa ti ne ma nikakvog smisla za krojaki posao, moe ii, ti si fremgemacht (otputen)" Moj strah, posle toga, bio je tako snaan da sam se probudio." Jutarnja zora ulazila je kroz svetle prozore u moj dragi dom. Oko mene su bili predmeti; u stil skom ormanu za knjige oekivali su me veiti Ho mer, dinovski Dante, neuporedivi ekspir, slavni Gete svi velianstveni, sami besmrtnici. Iz sobe da mene dopirali su srebrni glasii dece koja su se bu-r dila i askala sa svojom majkom. Bilo mi je pri srcu kao da sam ponovo naao ovaj idilino slatki, ovaj spokojni, mili i pun poezije ivot, svetio ispunjen duhom u kome sam tako esto i tako duboko oseao mirnu ljudsku sreu. Pa ipak, muilo me je to svo ga majstora nisam preduhitrio otkazom, nego me je on otpustio." ,,I kako mi je to neobino: od one noi kad me je majstor oslobodio", uivam mir, vie ne sanjam o onom vremenu daleke prolosti kada sam radio kao kroja, o vremenu koje je bilo tako vedro u svojoj skromnosti i koje je ipak bacalo tako dugu senku na kasnije godine moga ivota." U ovom nizu snova pesnika koji je u svojim mla dim godinama bio krojaki kalfa teko je prepoznati dominaciju ispunjenja elje. Sve to je prijatno lei u ivotu preko dana, dok izgleda da san neprestano vue sobom avetinjsku senku jedne neprijatne egzi stencije, naposletku savladane. Neki moji snovi sli ne vrste doveli su me u mogunost da pruim neko liko objanjenja o takvim snovima. Kao mlad lekar, dugo sam radio u hemijskom institutu a da pri tom u vetinama koje su se tamo traile nisam mogao-

128

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

129

neto postii, i zato u budnom stanju nikada rado nisam mislio na ovaj jalovi i zapravo sramni period moga uenja. Naprotiv, kod mene se to pretvorilo u .san koji se uvek vraa: da radim u laboratoriji, da vrim analize, doivljavam razne stvari itd.; ovi sno vi su nelagodni isto kao i snovi o ispitima i nikad veoma razgovetni. Prilikom tumaenja jednog od ovih snova, ja sam najzad bio upozoren na re ana liza, koja mi je dala klju za razumevanje. Ta ja sam -od toga vremena postao analitiar", vrim analize koje su veoma hvaljene, dodue psihoanalize. Sad sam razumeo: ako sam na ovu vrstu analiza u dnev nom ivotu postao gord, kad bih eleo da se sam pred sobom pohvalim dokle sam stigao, onda mi san nou iznosi one neuspele analize kojima ba nisam imao razloga da se ponosim; to su snovi kazne jednog parvenija, kao i snovi jednog kro jakog kalfe koji je postao slavan pesnik. A kako je to moguno da se san u konfliktu izmeu gordosti parvenija i samokritike stavlja u slubu skorojevia i da za sadraj uzima jednu razumnu opremu umesto jednog nedozvoljenog ispunjenja elje? Ve sam spo menuo da odgovor na ovo pitanje stvara tekoe. Mi moemo zakljuiti da je osnovu sna najpre stvarala jedna neumerena fantazija astoljublja; a mesto nje je u sadraj sna dospelo njeno prigui van je i posti di van je. Moemo podsetiti na to da u duevnom i votu postoje mazohistike tendencije kojima se ovak vo izvrtanje moe pripisati. Ne bih mogao imati ni:ta protiv toga kad bismo ovu vrstu snova odvojili kao snove kazne od snova ispunjenja elje. U tome ne bih video nikakvo ogranienje za tezu o snu koju .sam dosad zastupao; to bi bila samo jedna jezika predusretljivost, da se shvate tekoe onih kojima iz gleda neobino da se suprotnosti poklapaju. Ali de taljnije ispitivanje pojedinih od ovih snova dozvolja va da saznamo jo i neto drugo. U nejasnom delu pozadine jednog od mojih laboratorijskih snova imao sam upravo one godine ivota koje su me stavile, i po uspesima, u najmraniju i najsiromaniju godinu moje lekarske karijere; ja jo nisam imao namete-

nje i nisam znao kako da se odrim u ivotu, ali pri tom se odjednom dogodilo da sam mogao birati iz meu vie ena kojima je trebalo da se oenim! Bio sam, dakle, opet mlad i, pre svega, ona je bila po novo mlada ena koja je sve te teke godine delila sa mnom. Tako se dakle kao nesvesni izaziva sna ispoljila jedna od elja oveka, koji je postajao sve stariji i koja ga je neprekidno nagrizala. Borba izmeu uobraenosti i samokritike, koja je besnela u drugim psihikim slojevima, odredila je, dodue, sa draj sna, ali mladalaka elja, koja je imala dublji koren, uinila ju je mogunom samo kao san. esto i u budnom stanju jedan drugome kaemo: Danas je vrlo dobro, a bilo je nekad teko vreme; pa ipak je tada bilo lepo; ta bio si jo tako mlad. 1 Jedna druga grupa snova, koje sam i kod samo ga sebe esto nalazio i prepoznavao kao licemerne, ima za sadraj pomirenje sa osobama prema kojima su se prijateljski odnosi ve odavno ugasili. Analiza onda redovno otkriva jedan povod, koji bi me mogao pozvati da poslednji ostatak obzira prema ovim biv im prijateljima ostavim po strani, i da sa njima po stupam kao sa strancima ili kao sa neprijateljima. Ali san nalazi zadovoljstvo u tome da naslika suprot nu relaciju. Pri prosuivanju snova koje nam pria neki pe snik, razumno je pretpostaviti da je on iskljuio iz saoptenja one pojedinosti sadraja sna koje je osetio kao da smetaju i da nisu bitne. Njegovi snovi nam onda nameu probleme koji bi se brzo mogli resiti, da je reprodukcija sadraja sna bila egzaktna. O. Rank mi skree panju jo i na to da su u Grimovoj bajci o hrabrom krojau ili Sieben auf einen Streich" pripoveda jedan sasvim slian san ne kog skorojevia. Kroja, koji je postao junak i kra ljev zet, sanja jedne noi pored princeze, svoje ene,
1 Otkako je psihoanaliza rastavila lice u ja i nad-ja (Massenpsychologia und Ich-Analyse, 1921, Sabrana dela, sv. XIII) nije teko u ovim snovima o kaznama prepoznati ispu njenje elja nad-ega.

9 Froj, Odabrana dela, VH

130

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

131

o svom zanatu; a ova, postavi nepoverljiva, porui da idue noi dou naoruani ljudi da bi sluali to on u snu govori i da se uvere u linost snevaa. Ali kroja je bio opomenut na to i sad ume da koriguje svoj san. Komplikacioni proces ukidanja, smanjivanja i izvrtanja, kroz koja naposletku iz afekata misli sna postaju afekti sna, moe se dobro sagledati na osno vu odgovarajuih sinteza potpuno analiziranih sno va. Ovde elim raspraviti jo o nekolikim primerima izazivanja afekata u snu, koji neke od pretresanih sluajeva pokazuju kao realizovane. V O neobinom zadatku koji mi je postavio stari Brike da, naime, prepariram svoju sopstvenu karlicu oseam u samom snu odsustvo groze koja mu pripada. Ovo je ispunjenje elje u vie nego jed nom smislu. Preparacija znai samoanalizu koju vr im, tako rei, sa objavljivanjem ove knjige o sno vima, koja mi je u stvarnosti bila tako neprijatna da sam tampanje ve pripremljenog rukopisa od loio za vie nego godinu dana. Sad se pojavljuje elja da preem preko ovog oseanja koje uzdrava, i zato u snu ne oseam nikakvu grozu (Grauen). 1 Zeleo bih da Grauen" i u drugom smislu ne postoji; ja sam ve dobro osedeo, i ova seda boja (Grau) moje kose opominje me isto tako da due ne odlaem. Nama je poznato da na kraju sna misao prodire do predstavljanja, da bih morao da ostavim deci da na tekom putovanju dou do cilja. U ona dva sna koji izraz zadovoljstva stavljaju u trenutke neposredno posle buenja, ovo zadovoljstvo je jednom motivisano oekivanjem da u sad saznati ta znai ,,o tome sam ve sanjao", i odnosi se zaGrau" = sed; Grauen = 1. groza, zgraanje, i 2. seenje (kose) (Prim. prev.).
1

pravo na roenje prvog deteta, a drugi put ubeenjem da e se sad dogoditi ono to se nekim pred znakom nagovetavalo"; a to je isto ono zadovoljstvo kojim sam u svoje vreme pozdravio roenje svog dru gog sina. Tu su u snu ostali afekti koji dominiraju u njegovim mislima, ali stvari ni u jednom snu ne teku tako jednostavno. Ako se malo udubimo u obe analize, saznaemo da zadovoljstvo koje ne podlee cenzuri dobij a pristup iz jednog izvora. Taj drugi izvor ima razloga da se plai cenzure, i njegov afekat sigurno bi izazvao protivrenost da se nije pokrio slinim, legitimnim afektom zadovoljenja iz dozvo ljenog izvora i tako rei se uvukao pod njegovom zatitom. Ja to, na alost, ne mogu dokazati na sa mom primeru sna, ali jedan primer iz druge sfere uinie moje miljenje razumljivim. Pretpostavimo sledei sluaj: U krugu mojih poznanika nalazi se osoba koju ja mrzim tako da se u meni budi iv im puls da se radujem ako joj se dogodi neka neprijat nost. Ali moralna strana moga bia ne poputa pred ovim impulsom, ne usuujem se da bih izrazio elju da joj se dogodi neka nesrea, i, poto joj se dogo dilo neto bez njene krivice, ja suzbijam svoje za dovoljstvo i samoga sebe primoravam na manifesta cije i misli aljenja. Svako mora da se ve nalazio u takvoj situaciji. A sad neka se desi da se omrznuta osoba svojom sopstvenom krivicom nae u zaslue noj neprilici; onda mogu slobodno da se radujem to ju je zadesila zasluena kazna, i u tome nalazim da se slaem sa mnogim drugim ljudima koji su nepristrasni. Ali mogu zapaziti da je moje zadovoljstvo ispalo intenzivnije nego kod drugih; ono je dobilo pristup iz izvora moje mrnje, koja je dotle unutra njom cenzurom bila spreavana da izazove efekat, ali sada, u izmenjenim okolnostima, vie nije u tome spreavana. Ovaj sluaj se dogaa uopte u drutvu, gde god antipatine osobe ili pripadnici jedne nera do viene manjine uzimaju neku krivicu na sebe. Njihovo kanjavanje onda obino ne odgovara nji hovoj krivici, nego krivici uveanoj za neraspoloe nje prema njima koje je dosad bilo bez posledica.
9

132

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

133

Nema sumnje da oni koji kanjavaju pri tom ine nepravdu; ali oni su spreeni da bi to zapazili, za dovoljstvom koje im priinjava ukidanje jednog dugo uzdravanog savlaivanja u njihovoj unutranjosti. U ovakvim sluajevima afekat je, dodue, opravdan svojim kvalitetom, ali ne i kvantitetom; i samokri tika, zadovoljena u jednoj taki, suvie lako zanema ruje ispitivanje druge. Kad su vrata jednom otvo rena, lako se kroz njih probija vie ljudi nego to je u poetku nameravano da se puste unutra. Upadljiva crta u neurotikom karakteru i njenica da jedan razlog podoban da izazove afekat moe da u njemu stvori afekat koji je kvalitativno opravdan, ali kvantitativno preteran, treba da se ob jasni na ovaj isti nain, ukoliko ona uopte doputa neko psiholoko objanjenje. Ali viak dolazi iz iz vora afekta koji je prethodno ostao nesvestan i su zbijen. Ovim realnim povodom i traeni put od iza zivanja njihovog sopstvenog afekta otvoren je dru gim izvorom afekta, koji je besprekoran i legitiman. I tako nam je skrenuta panja na to da izmeu sa vladane duevne instance i one koja treba da bude savladana ne smemo iskljuivo posmatrati relaciju kao da je ona izuzetno naizmenine inhibicije. Isto toliku panju zasluuju i sluajevi u kojima obe in stance, saraivanjem i meusobnom intenzifikaci jom, stvaraju patoloki efekat. Da upotrebimo sad ove napomene o psihikim mehanizmima za razumevanje izraavanja afekta u snovima. Zadovoljenje koje se ispoljava u snu i koje se, razume se, ubrzo moe nai na svom mestu u mislima sna, ovim po datkom nije uvek u potpunosti objanjeno. Po pra vilu e se za njega morati potraiti u mislima sna jedan drugi izvor, na kome lei pritisak cenzure, i koji pod ovim pritiskom ne bi dao zadovoljenje nego suprotan afekat, ali zbog prisustva prvog izvora afekta omogueno je da drugi izvor svoj afekat za dovoljenja izvue iz potiskivanja i da ga kao poja anje pridrui zadovoljenju iz prvog izvora. Tako afekti u snu izgledaju kao sastavljeni od vie doda taka i kao hiperdeterminisani s obzirom na materijal

misli sna; izvori afekata koji mogu dati isti ajekat udruuju se pri radu sna da bi ga stvorili.1 Malo uvida u ove komplikovane odnose dobiemo ako analiziramo onaj lep san (u ijem je sreditu Non vixit" (uporedi str. 74). U ovom snu manifeNtucije afekata raznih kvaliteta zbijene su na dva mesta manifestne sadrine. Neprijateljski i neprijatni oseaji (u snu samom stoje reci savladan neobinim emocijama"), nagomilani su tamo gde suparnikog prijatelja unitavam sa ove dve reci. Na kraju sna neobino sam radostan i odobravam mogunost koja mi je u snu izgledala apsurdna, da naime postoje revenanti, koji se mogu ukloniti prostom eljom. Ja jo nisam ispriao povod za ovaj san. On je od bitne vanosti i vodi duboko u razumevanje sna. Od svoga prijatelja iz Berlina (kojeg sam obeleio sa Fl.) dobio sam izvetaj da e se podvri operaciji i da e mi dalje podatke o tome, kako je s njim, dati njegovi roaci koji ive u Beu. Prve vesti koje sam posle operacije primio nisu bile prijatne i zabrinja vale su me. Najradije bih sam otputovao do njega, ali sam ba u to vreme imao neke teke bolove koji su mi svaki pokret pretvarali u muenje. I sad, iz misli sna saznajem da sam se plaio za ivot dragog prijatelja. Njegova jedina sestra, koju nikada nisam poznavao, umrla je, kao to sam znao, u mladim godi nama posle sasvim kratkog bolovanja. (U snu: Fl. pripoveda o svojoj sestri i kae: Za tri etvrti sata ona bese mrtva"). Mora biti da sam sebi uobrazio da ni njegova priroda nije mnogo otpornija od prirode njegove sestre i zamislio da posle mnogo gorih vesti naposletku putujem i da dolazim suvie kasno, zbog ega bih mogao sebe veito da prekorevam. 8 Ovaj prigovor zbog zakanjenja postao je centar sna,
Na slian nain objasnio sam i veoma snano elovanje zadovoljstva tendencioznih viceva. 8 To je ta fantazija iz nesvesnih misli sna to zapovedniki trai non vivit" umesto non vixit". Suvie kasno si stigao, on vie ne ivi." Na str. 76 pokazano je da i manifest na situacija sna cilja na non vivit".
1

134

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

135

ali je prikazan u jednoj sceni u kojoj mi potovani uitelj iz mojih studentskih godina Brike ovo preba civanje izraava jednim stranim pogledom svojih plavih oiju. Ubrzo e se pokazati ta je izazvalo ovo skretanje scene: a scenu ni san nije u stanju da reprodukuje onako kako sam je ja doiveo. On, do due, onom drugom ostavlja plave oi, ali unitavajuu ulogu dodeljuje meni, dakle preokret koji je oi gledno delo ispunjenja elje. Briga za prijateljev i vot, prebacivanje to ne dolazim k njemu, moja posramljenost (on je neupadljivo doao k meni u Be), moja potreba da se smatram opravdanim svojom bo leu: sve to sastavlja oluju emocija koja se u snu jasno osea i koja besni u onom carstvu misli sna. Ali u povodu za san bilo je jo neto drugo to je na mene delovalo u sasvim suprotnom pravcu. Za jedno s nepovoljnim vestima iz prvih dana operacije dobio sam i opomenu da o celoj toj stvari ni s kim ne razgovaram; ta me je opomena uvredila jer je kao pretpostavku sadravala izlino nepoverenje u moju diskreciju. Znao sam, dodue, da ovo nareenje ne potie od moga prijatelja, nego od nespretnosti ili preterane bojaljivosti posrednika koji mi je vest bio doneo, ali me je ovo prikriveno prebacivanje veoma neprijatno pogodilo ba zato to nije bilo sasvim neopravdano. Drugi prigovori, u kojima uvek ne eg ima", kao to je svima nama poznato, jedini su koji nas uzbuuju. Dodue, to se u stvari ne odnosi na ovog prijatelja, nego na jedan mnogo raniji pe riod moga ivota. Onda sam se dvojici prijatelja, koji su i mene tako oslovljavali, to mi je sluilo na ast, neto izbrbljao, sasvim nepotrebno, to je jedan bio rekao o drugome. Ni prebacivanja nisam zaboravio koja sam tada morao da sluam. Jedan od dvojice prijatelja meu kojima sam onda stvorio nemir bio je profesor Flajl (Fleischl), drugog mogu da nazo vem imenom Jozef, a to ime je imao i moj prijatelj i protivnik u snu. O prigovoru da nita ne mogu zadrati za sebe svedoe u snu elementi neupadljiv, i Fl.-ovo pitanje koliko sam o njegovim stvarima ispriao P.-u. Ali

intervencija ovoga seanja (o mojoj ranijoj indiskre ciji i njenim posledicama) prebacila je prigovor, to isu vie kasno dolazim, iz sadanjosti u ono vreme kad sam iveo u Brikeovoj laboratoriji; i time to drugu osobu u sceni unitenja u snu zamenjujem jednim Jozejom, ja sam uradio da ova scena ne prikazuje samo prigovor to dolazim odve kasno, nego i onaj drugi prigovor koji je jae potisnut, da ne mogu sa uvati nikakvu tajnu. Ovde jasno padaju u oi rad sna na saimanju i na pomeranju, kao i razlozi za njih. Moja sadanja beznaajna ljutnja na opomenu da nita ne odam dobij a pojaanje iz izvora u dubini moje due i tako je narasla i postala reka neprijatelj skih oseanja prema linostima koje sam, u stvari, toliko voleo. Izvor koji je dao pojaanje tee u mom dejem dobu. Ve sam ispriao da se moja topla pri jateljstva kao i neprijateljstva sa vrnjacima svode na druenje u detinjstvu sa jednim mojim neakom, godinu dana starijim od mene, pri emu je on bio nadmoniji; ja sam rano nauio kako da se odbranim, mi smo iveli nerazdvojni jedan od drugoga, voleli smo se, a meutim, smo se, prema prianju sta rijih ljudi, i tukli i jedan drugoga optuivali. Svi moji prijatelji su u izvesnom smislu inkarnacije ovog prvog lika koji friih sich einst dem triiben Blick 1 gezeigt" to su bili revenanti. Moj neak se vra tio kada smo bili u mladikim godinama i tada smo zajedno igrali uloge Cezara i Bruta. Jedan intiman prijatelj i jedan omrznuti neprijatelj sainjavali su stalno moj emocionalni ivot; umeo sam da uvek iz nova stvorim obojicu i esto se dogaalo da je ideal detinjstva iao dotle da su i prijatelj i neprijatelj postali jedna te ista osoba, razume se, vie ne u isto vreme ili u vie puta ponovljenoj promeni, kao to je to mogao biti sluaj u prvim godinama moga de tinjstva.
Koji su se jednom rano ukazali mom mutnom pogledu. Ovo je citat iz Geteovog Fausta, uvod (Prim. prev.).
1

136

Tumaenje snova, U

Afekti u snu

137.

Na koji nain kod ovakvih stanja stvari moe jedan recentni povod za stvaranje afekta posegnuti natrag u infantilno stanje, da bi tamo bio zamenjen za delovanje afekta, to na ovom mestu ne bih pre tresao. To spada u psihologiju nesvesnog miljenja i nalo bi svoje objanjenje u psiholokom objanje nju neuroza. Pretpostavimo za nae svrhe tumaenja snova da se pojavilo jedno seanje iz detinjstva, ili da je takvo seanje stvoreno fantastino, sa otprilike ovom sadrinom: Oba deteta se posvaaju zbog jed nog predmeta kod predmeta, ostaviemo na stra nu, mada seanje ili varka seanja misle na jedan sasvim odreeni predmet; svaki od njih tvrdi da je ranije doao, da njemu dakle pripada pravo prven stva; dolazi do tue; sila dolazi pre pravde; prema nagovetajima sna ja bih mogao znati da nisam u pravu (primeujui greku sam); ali u ovom sluaju ostajem jai, i vladam borbom, pobeeni tri ocu, odnosno dedi, optuuje me, a ja se branim recima koje su mi poznate iz oevog prianja: Ja sam ga lu pio jer je on mene lupio. Ovo seanje ili verovatnije fantazija, koja mi se namee za vreme analizovanja sna ne znam kako, bez ikakvog daljeg jemstva, sainjavala je neku sredinu u mislima sna, koja je emocije to su delovale u mislima sna prikupljala onako kao to bunar prikuplja vodu koja u nj utie. Odavde dalje misli sna teku ovim putevima: Sasvim si zasluio to da si mi morao ustupiti mesto; zato si hteo da me otera sa mesta? Nisi mi potreban, ja u ve nai nekog drugog s kim u igrati itd. Zatim se otvaraju putevi kojima se ove misli ponovo ulivaju u predstavljanje u snu. Jedno takvo Ote-toi 1 que je m'y mette" mora da sam u svoje vreme pre bacio svom pokojnom prijatelju Jozefu. On je mo jim stopama uao kao aspirant u Brikeov laborato rij um, ali tamo mu je napredovanje dugo trajalo. Ni jedan od oba asistenta nije se pomerao s mesta, a mladost je postala nestrpljiva. Moj prijatelj koji je

znao da mu je vreme ivota ogranieno, i koga nije vezivala nikakva intimna veza za njegovog prethod nika, s vremena na vreme bi glasno izraavao to svoje negodovanje. A poto je ovaj prethodnik bio teak bolesnik, to je elja da bude udaljen mogla imati jo i runije znaenje nego da jednostavno bude udaljen. Razume se da je i u meni neko liko godina ranije bila jo mnogo ivlja ista e lja da zauzmem jedno mesto koje je ostalo upranjeno; gde god na svetu postoji rang-lista i unapre ivanje, onde je iroko otvoren put eljama koje va lja potiskivati. Sekspirov Princ Hal, ak ni kraj po stelje svoga bolesnog oca, nije mogao da se odupre iskuenju da jednom proba kako mu stoji kruna. Ali san, kao to je shvatljivo, ovu bezobzirnu elju ne kanjava na meni nego na njemu. 1 Zato to je bio vlastoljubiv, ja sam ga ubio." Poto nije mogao saekati da mu onaj drugi ustupi mesto, zato je on sam bio uklonjen. O ovome razmi ljam neposredno poto sam na univerzitetu prisu stvovao otkrivanju spomenika onom drugom. Jedan deo moga zadovoljenja koje sam osetio u snu tumai se dakle ovako: Pravedna kazna, trebalo je da ti se tako dogodi. Na sahrani ovoga prijatelja neki mladi ovek na inio je primedbu koja je izgledala nezgodna: da je govornik tako govorio kao da svet odsad bez jednog ovakvog oveka vie nee moi da postoji. U njemu se pokrenuo otpor jednog asnog oveka iji bol ljudi ometaju svojim preterivanjem. Ali za ovaj govor ve zuju se druge misli sna: niko zaista nije nenadoknadljiv; koliko ljudi sam ve otpratio do groba; a ja jo uvek ivim, sve sam ih nadiveo, ja sam zadrao mesto. Jedna takva misao u trenutku kad se plaim da svoga prijatelja vie neu zatei meu ivima ako otputujem kod njega dozvoljava sad dalji razvoj: da
Moralo je pasti u oi da ime Jozef igra tako veliku ulogu u mojim snovima (vidi san o ujaku). Iza lica koja se tako zovu, moe se naroito lako sakriti moje Ja u snu, jer Jozef se zvao i tuma snova" koji nam je poznat iz Biblije.
1

Skloni se da ja tu stanem.

138

Tumaenje snova, II

Afekti u snu

139

se radujem to u opet nekoga nadive ti, to nisam umro ja, nego on, to jo uvek ostajem na bojitu kao pobednik, kao onda u sceni o kojoj sam fantazi rao u svom detinjstvu. Ovo zadovoljenje o tome da sam ostao pobednik, koje dolazi iz infantilnosti, po kriva glavni udeo afekta koji je primenjen u san. Ja se radujem tome to sam nadiveo, i to izraavam naivnim egoizmom anegdote izmeu dva suprunika: Kad jedno od nas dvoje umre, preseliu se u Pariz." Za moje oekivanje, samo po sebi je razumljivo da nisam ja taj to e umreti. Ne moe se porei da tumaenje i saoptavanje svojih snova zahteva teko samosavlaivanje. Mora mo se otkriti kao jedini nevaljalci meu svima ple menitim ljudima sa kojima delimo ivot. Za mene je dakle sasvim shvatljivo da revenanti postoje samo dotle dok ih trpimo, i da oni mogu biti odstranjeni eljom. To je, dakle, ono zbog ega je moj prijatelj Jozef bio kanjen. A revenanti su inkarnacije moga prijatelja iz detinjstva, koje se redaju jedna za dru gom; ja sam dakle zadovoljen i zbog toga to sam ovo lice uvek zamenjivao, a zamena e se nai i za onoga koga se ba sada spremam da izgubim: niko nije nenadoknadljiv. A gde je ostala cenzura sna? Zato ona nije naj energinije prigovorila ovom toku misli najgrublje samoivosti, i zato nije zadovoljstvo, vezano za nj, pretvorila u oseaj snanog nezadovoljstva? Mislim da je objanjenje za ovo u tome: to su ostali besprekorni tokovi misli u vezi sa istim osobama istovre meno doli do zadovoljenja i to svojim afektom po krivaju afekat iz zabranjenog infantilnog izvora. U jednom drugom sklopu misli ja sam prilikom onog sveanog otkrivanja spomenika ovako razmiljao: To liko dragih prijatelja sam izgubio, jedne smru a druge prekidom prijateljstva; pa ipak je lepo to sam naao zamenu za njih, to sam stekao jednoga koji za mene vie znai nego to su mogli drugi, i kojeg u sada u godinama u kojim se nova prija teljstva vie lako ne sklapaju lako zadrati za veita vremena. Zadovoljstvo to sam naao ovu zamenu

za izgubljene prijatelje mogu primiti nesmetano u san, ali iza nje se kriom uvlai i neprijateljsko za dovoljstvo iz infantilnog izvora. Infantilna nenost, svakako, pomae sadanju opravdanu nenost; ali i infantilna mrnja je prokrila sebi put u predstav ljanje. Ali u snu je, osim toga sadran jasan mig na drugi tok misli koji moe da se zavri u zadovolje nju. Moj prijatelj je nedavno pre toga, posle dugog oekivanja, dobio ericu. Znam koliko je alio svoju rano umrlu sestru i pisao sam mu da e na ovo dete preneti ljubav koju je oseao prema sestri; i da e ova devoj ia naposletku uiniti da zaboravi taj ne nadoknadivi gubitak. I tako se i ovaj niz misli ponovo povezuje za posredniku misao u latentnoj sadrini sna, od koje polaze puteve na sve strane u suprotnim pravcima: Niko nije nenadoknadljiv. Pregledaj, sve sami reve nanti svi oni koje smo izgubili vraaju se ponovo. I tako se asocijativne veze izmeu kontradiktornih komponenata misli sna vie steu zbog sluajne okol nosti to erica moga prijatelja nosi isto ime kao i moja sopstvena drugarica s kojom sam se igrao, se stra moga najstarijeg prijatelja i protivnika, koja je bila istih godina sa mnom. Sa zadovoljstvom sam uo za ime Pavlina, i da bih aludirao na ovu okolnost, ja sam u snu jednog Jozef a zamenio drugim Jozefom, i naao sam da je nemoguno da potisnem isti poetak imena Flajl i Fl. Odavde nit mojih misli vodi dalje do davanja imena moje sopstvene dece. Nastojao sam da se njihova imena ne biraju prema modi vremena, nego da budu odreena seanjem na drage osobe. Njihova imena decu nainie revenantima. I najzad, zar imati decu za sve nas ne znai je dini pristup u besmrtnost! O afektima sna dodau ovde samo jo nekoliko napomena sa jednog drugog gledita. U spavaevoj dui moe biti sadrana tendencija prema afektu to mi zovemo raspoloenjem kao dominirajui elemenat, i moe imati zatim determinativni uticaj na san. Ovo raspoloenje moe voditi poreklo iz do-

140

Tumaenje snova, II

Sekundarna obrada

141

ivljaj a i tokova misli preko dana, moe imati somatske izvore; u oba sluaja bie praeno tokovima misli koji mu odgovaraju. Za stvaranje sna ostaje sasvim svejedno to ova sadrina predstava misli sna jedan put primarno ulo vi java sklonost afekta, a drugi put, sekundarno, emocionalno, to treba objasniti na somatskoj osnovi. U svakom sluaju stvaranje sna zavisi od uslova da moe predstavljati samo neto to je ispunjenje elja, i da samo od elja moe po zajmiti svoju psihiku pokretaku snagu. Stvarno postojee raspoloenje pretrpee isti postupak kao i senzacija koja se stvarno pojavljuje za vreme spa vanja, koja biva ili zanemarena ili joj se daje novo tumaenje u smislu nekog ispunjenja elje. Teka raspoloenja za vreme spavanja postaju pokretai snova tako to izazivaju energine elje koje san tre ba da ispuni. Materijal za koji su ta raspoloenja vezana biva sve dotle preraivan dok se moe upotrebiti za izraavanje ispunjenja elje. Ukoliko je elemenat tekog raspoloenja intenzivniji i dominantniji u mislima sna, utoliko e sigurnije najjae potisnuti impulsi elja iskoristiti priliku da budu predstavljeni. Jer, budui da je ve prisutno nezado voljstvo koje bi oni inae svakako morali proizvesti, oni tee da deo svoga zadatka da probiju put do predstavljanja nalaze ve izvrenim. I raspravlja jui o ovome, mi smo se ponovo dotakli problema sno va straha, a ovi, kao to emo videti, predstavljaju marginalni sluaj u funkciji snevanja.

J SEKUNDARNA OBRADA A sada da preemo na etvrti faktor koji sudeluje u stvaranju sna. Ako istraivanje o sadraju sna nastavimo onako kao to smo to ranije radili, ispitujui upadljiva zbi-

vanja u sadraju sna s obzirom na njihovo poreklo iz misli sna, naii emo i na elemente za ije je ob janjenje potrebno postaviti jednu sasvim novu pret postavku. Podseam na one snove u kojima se u snu udimo, ljutimo, bunimo, i to protiv jednog dela same sadrine sna. Kao to sam pokazao na pogodnim primerima, ove pojave kritike u snu veim delom nisu uperene protiv sadraja sna, nego se pokazuju da su preuzeti i pogodno upotrebijeni delovi materijala sna. Ali ne to od te vrste ipak se ne prilagoava ovom obja njenju; korelat za ovo ne moe se nai u materi jalu sna. Sta, na primer, znai kritika koja u snu nije tako retka: Pa to je samo san"? To je stvarna kritika sna onako kako bih je mogao izrei u bud nom stanju. Takoe prilino je esta i prethodnica buenja; jo ee joj prethodi neko neprijatno oseanje koje se stiava posle konstatacije da se radi o stanju snevanja. Ali misao: Pa to je samo san" za vreme sna smera isto to na otvorenoj pozornici tre ba da kae kroz usta Oferibahove Lepe Jelene; ona eli da smanji vanost upravo doivljenoga i da omogui da se podnosi ono to e doi. Ona slui da bi uspavala izvesnu instanciju koja bi u datom slu aju imala sve razloge da se probudi i da zabrani nastavak sna ili scene. Ali je zgodnije nastaviti spavanje i trpeti san zato to je to upravo samo san". Ja zamiljam ovako, da prezriva kritika: To je samo san, u snu nastupa onda kad se oseti da je cenzura koja nikad potpuno ne spava, potpuno prevarena snom koji je ve propustila. Suvie kasno je da bi ga potisnula, i tako s onom napomenom susree strah ili neprijatno oseanje koje se posle sna javlja. To je primer za jedan esprit d'escalier od strane psihi ke cenzure. Na ovom primeru sad raspolaemo nepobitnim dokazom za to da iz misli sna ne proizlazi sve to god san sadrava, nego da sadrini sna moe dati do prinos jedna psihika funkcija koja se ne moe raz likovati od naeg budnog miljenja. Postavlja se pi-

142

Tumaenje snova, II

Sekundarna obrada

14JJ

tanje: da li se to deava samo izuzetno, ili moda pripada psihikoj instanciji koja inae deluje isklju ivo kao cenzura, jedan redovan udeo u stvara nju sna? Bez kolebanja moramo se odluiti za ovo poslednje. Nema sumnje da je instancija koja vri cenzuru, i iji smo uticaj dosad upoznali samo u ogranienji ma i propustima u sadraju sna, kriva i za umetanja i umnoavanja sadraja sna. Ova se umetanja esto mogu lako prepoznati; o njima se izvetava sa sne bivanjem, ona se uvode sa kao da" sama po sebi, nemaju neku naroito veliku ivost i uvek se nalaze na onim mestima gde mogu da poslue za poveziva nje dva dela sadraja sna, u svrhu utiranja puta vezi izmeu ta dva dela. Ona u pamenju pokazuju ma nju postojanost nego pravi izdanci materijala sna; ako san podlegne zaboravu, onda ona najpre ispa daju, i ja snano nasluujem da naa esta alba da smo tako mnogo sanjali, da smo vei deo toga zabo ravili i sauvali samo odlomke od svega, poiva upra vo na brzom ispadanju ovih misli koje povezuju i lepe. Pri potpunoj analizi ova umetanja esto se oda ju time to u mislima sna za njih ne postoji nikakav materijal. Ali pri paljivom prouavanju ja ovaj slu aj moram obeleiti kao redi; najee se umetnute misli svakako mogu svoditi na materijal u mislima sna, ali taj materijal ne bi mogao da polae pravo na to da bude preuzet u san ni po svojoj sopstvenoj vrednosti niti pak predeterminisanjem. Psihika funkcija u stvaranju sna, koju sada posmatramo, sa mo se u krajnjem sluaju, kako se ini, uzdie do toga da stvara nove tvorevine; dokle god je to jo moguno, ona koristi ono to nalazi kao pogodno u materijalu sna. Ovo to ovaj deo sna istie i odaje jeste njego va tendencija. Ova funkcija postupa slino kao to pesnik zlobno primeuje za filozofa: otvore u gra evini sna ona ispunjava krpama i ritama. A posledica njenoga nastojanja je ta da san gubi izgled apsurdnosti i nepovezanosti i da se pribliava pri-

meru jednog razumljivog doivljaja. Ali napor nije uvek krunisan potpunim uspehom. Tako se stvara ju snovi koji za povrnog posmatraa mogu izgle dati besprekorno logini i korektni; oni polaze od jedne mogune situacije, nastavljaju je kroz promene bez prigovora i dovode je, iako to u najreem slu aju, do jednog zakljuka koji ne izaziva iznenae nje. Ovi snovi pretrpeli su najdublju obradu kroz jed nu psihiku funkciju koja je slina budnom milje nju; izgleda da imaju neki smisao, ali je taj smisao i najvie udaljen od stvarnog znaenja sna. Ako ih. analiziramo, uveriemo se u to da se sekundarna obrada sna ovde najslobodnije igrala sa materijalom, a zadrala najmanje od njegovih relacija. To su sno vi koji su tako rei jednom ve bili objanjeni jo pre nego to ih u budnom stanju izlaemo tumae nju. U ostalim snovima ova tendenciozna obrada je samo malo napredovala; utoliko izgleda da poveza nost vlada, a posle toga san postaje besmislen ili zbrkan, moda da bi se u svom toku podigao jo i drugi put dotle da dobije izgled razumnog. U osta lim snovima obrada je uopte otkazala; mi se kao bespomoni nalazimo pred besmislenom gomilom fragmentarnog materijala. Ovoj etvrtoj sili to stvara san ja ne bih ka tegoriki porekao sposobnost da stvara nove dopri nose snu tu silu mi emo ubrzo upoznati kao svo ju staru poznanicu, poto je ona jedina od etiri na ma poznate sile u drugim prilikama. Ne elim po rei da ovaj etvrti faktor ima sposobnost da stvara nove doprinose snu. Ali sigurno se ispoljava i njen uticaj, kao i uticaj ostalih, prvenstveno u davanju prednosti i izboru ve stvorenog psihikog materi jala u mislima sna. Postoji jedan sluaj u kome je ona poteena od rada da snu, tako rei, nazida jed nu fasadu time to se u materijalu misli sna jedna takva tvorevina ve nalazi spremna i gotova, oeku jui na to da bude upotrebljena. Elemenat misli sna koji imam na umu obino obeleavam fantazijom": moda u izbei nesporazume ako odmah kao ana-

144

Tumaenje snova, II
1

Sekundarna obrada

145

logiju iz budnog ivota oznaim budan san. Ulogu ovoga elementa u naem duevnom ivotu psihijatri jo nisu iscrpno upoznali i otkrili; M. Benedikt, kako mi se ini, nainio je u ovom pravcu poetak koji veoma mnogo obeava. Nepogreivom otrom oku pesnika nije umaklo znaenje budnog sna: opte je poznat opis koji je A. Doe (Daudet) dao linosti u romanu. Prouavanje psihoneuroza vodi do zapanju jueg saznanja da su ove fantazije ili budni snovi najblii prethodnici u histerine simptome bar itavom nizu ovih. Histerini simptomi nisu vezani za sama seanja, nego za fantazije sagraene na nji hovom temelju. esta pojava svesnih dnevnih fan tazija ove tvorevine pribliava naem poznavanju; ali isto tako kao to postoje svesne fantazije te vrste, tako se javljaju u prekomernom broju i nesvesne, koje zbog svoje sadrine i svoga porekla od potisnu tog materijala moraju ostati nesvesne. Detaljno udu bljivanje u karakter ovih dnevnih fantazija pokazuje nam da je pravilno da ove formacije treba da nose isto ime koje dajemo i proizvodima nae misli za vreme noi: snovi. Bitni deo svojih osobina ti budni sno vi imaju zajedniko sa nonim snovima; istraiva nje o njima bi nam zapravo moglo otvoriti najkrai i najbolji pristup ka razumevanju nonih snova. Kao snovi, oni su ispunjenje elje; kao snovi, oni veim delom baziraju na utiscima infantilnih doivljaja; kao i snovi, oni za svoje tvorevine kori ste izvesno poputanje cenzure. Ako ispitamo njiho vu strukturu, zapaziemo nain na koji je motiv e lje koji deluje u njihovoj proizvodnji pomeao mate rijal od kojeg su sagraeni, preuredio ga i ponovo sklopio u jednu celinu. Oni se prema uspomenama iz detinjstva, iz kojih su izvedeni, nalaze otprilike u istom odnosu kao mnoge barokne palate Rima pre ma antikim ruinama, iji su kameni-tesanici i stubovi dali materijal za graevine modernih oblika.
1

Reve, petit roman day-dream, story.

U sekundarnoj obradi" koju smo pripisali na em etvrtom faktoru koji stvara san nalazimo istu operaciju koja se prilikom stvaranja budnih snova moe izraavati nesmetano od drugih uticaja. Mogli bismo bez daljeg rei: ovaj na etvrti faktor poku ava da iz njemu dostupnog materijala oblikuje ne to kao budan san. A tamo gde je jedan takav bu dan san ve formiran u sklopu misli sna, ovaj etvrti faktor na radu sna radije e osvojiti budan san, koji je ve gotov, i pokuati da ga uvede u sadrinu sna. Postoje takvi snovi koji se sastoje iskljuivo u po navljanju jedne dnevne fantazije, koja je moda ostala nesvesna: na primer, san deaka da se na bor benim kolima vozi sa junacima iz trojanskoga rata. U mom snu autodidasker" bar drugi deo predstav lja verno ponavljanje jedne same po sebi bezazlene dnevne fantazije o mojoj vezi sa profesorom N. Zbog komplikovanih uslova koje san mora zadovoljiti ka da se pojavi, ee se deava da gotova fantazija stvara samo jedan deo sna, ili da se samo jedan njen' deo probije do sadrine sna. U celini se, onda, sa fantazijom postupa kao sa svakim drugim sastavnim delom latentnog materijala; ali ona se u snu esto moe prepoznati jo kao celina. U mojim snovima esto se javljaju delovi koji se istiu utiskom to se razlikuje od ostalih. Oni mi izgledaju kao teni, bo lje povezani i pri tom nepostojaniji nego ostali de lovi istoga sna. Ja znam da su to nesvesne fantazije koje dospevaju u san, ali mi jo nikad nije uspelo da jednu ovakvu fantaziju fiksiram. Uostalom, ove fan tazije, kao i svi ostali sastavni delovi misli sna, zbi jaju se, saimaju se, jedna se superimponira drugoj i slino. Ali postoje i prelazni sluajevi, gde mogu gotovo neizmenjene da stvaraju sadraj sna ili bar fasadu sna, pa sve do suprotnog sluaja, gde su u snu zastupljene samo jednim od svojih elemenata ili ne kom dalekom aluzijom na jedan takav elemenat u sadrini sna. Oigledno i za sudbinu fantazije u mi^ slima sna ostaje kao merodavno koje prednosti mogu pruiti protiv zahteva cenzure i tenje prema sa imanju.
10 Frojd, Odabrana dela, VII

146

Tumaenje

snova,

II

Sekundarna

obrada

147

Pri izboru primera za tumaenje sna izbegavao sam, koliko sam mogao, one snove u kojima nesvesne fantazije igraju znaajnu ulogu, i to iz razloga to bi uvoenje ovog psihikog elementa zahtevalo op irna objanjenja iz psihologije nesvesnog miljenja. Ali ipak fantaziju" ne mogu potpuno zaobii ni u ovoj vezi, poto ona esto u potpunosti dospeva u san, a jo ee kroz njega prosijava. Hteo bih da nave dem, moda, jo jedan san koji izgleda da je sastav ljen iz dve razliite i suprotne fantazije i koje se na izvesnim mestima pokrivaju, i od kojih je jedna po vrna, dok druga, tako rei, predstavlja tumaenje prve. 1 San to je jedini san za koji nemam nikakvih briljivo voenih zabeleaka glasi otprilike ova ko: Sneva jedan neoenjen mlad ovek sedi u jednom restoranu koji redovno poseuje i koji je u snu realistino predstavljen. Pojave se vie lica da ga povedu sobom, meu njima je i jedna osoba koja hoe da ga uhapsi. On kae svojim drugovima za sto lom: Platiu kasnije, vratiu se opet. Ali ovi pod rugljivo viu. To nam je ve poznato, to svako kae. Jedan od gostiju jo vie za njim: Opet jedan od lazi. Njega zatim odvedoe u jedan tesan lokal gde nalazi neku enu sa detetom u naruju. Jedan od njegovih pratilaca kae: To je gospodin Miler. Neki komesar, ili neko drugo zvanino lice, prelistava u jednom svenju hartija ili spisa i pri tom ponavlja: Miler, Miler, Miler. Naposletku mu postavlja pitanje
1 Dobar primer jednog takvog sna, nastalog naslaganjem vie fantazija jedne iznad druge, analizirao sam u svom delu: Bruchstiick einer Hysterienanalyse" (Odlomak jedne analize histerije), 1905. godine. Uostalom, ja sam potcenjivao znaenje ovakvih fantazija za stvaranje sna sve dok sam preteno obraivao svoje sopstvene snove koji su obino ba zirani na diskusijama i konfliktima miljenja, a retko na bud nim snovima. Kod drugih osoba moe se esto mnogo lake dokazati postojanje potpune analogije nonog sna sa budnim. Kod histerinih bolesnika napad se moe zameniti snom; onda se lako moemo uveriti da je fantazija budnog sna za obe ove psihike tvorevine predstavljala neposrednog pret hodnika.

na koje on odgovara sa da". Zatim se okrene da bi pogledao onu enu i primeuje da je dobila veliku: bradu. Ovde je lako odvojiti oba sastavna dela. Povrni deo je fantazija hapenja, i izgleda da ju je rad sna nanovo stvorio. A iza nje vidi se materijal koji je od strane rada sna pretrpeo mali preobraaj fan tazija braka. Crte koje mogu biti zajednike i jednom i drugom pojavljuju se naroito jasno kao na ne koj Galtonovoj kombinovanoj fotografiji. Obeanje dosadanjeg neenje da e ponovo potraiti svoje mesto za stalnim stolom u restoranu, neverovanje nje govih drugova u piu, isprobanih mnogobrojnim isku stvima, vika: Opet jedan odlazi (eni se), sve su to crte lako razumljive i za ono drugo tumaenje. Isto tako i potvrdna re da" koju osoba daje zvaninom licu. Prelistavanje u jednom svenju hartije, pri e mu se isto ime ponavlja, odgovara jednoj podree noj crti, koja se lako moe prepoznati sa svadbenih sveanosti, po itanju telegrama koji u hrpama do laze sa izrazima elje za sreom, i koji svi glase na isto ime. U linom nastupu neveste u ovom snu odnela je ak i svadbena fantazija pobedu nad fantazi jom hapenja koja ju pokriva. To to ova nevesta na kraju dobij a bradu nisam mogao objasniti nekim raspitivanjem jer do analize nije dolo. Sneva je, dan pre toga, iao preko ulice sa jednim svojim prijateljem koji je bio isto tako neraspoloen pre ma braku, i skrenuo je svom prijatelju panju na jednu lepoticu crnku koja im je dolazila u susret. A prijatelj je rekao: Jeste, samo kad ove ene tokom godina ne bi dobile brade kao njihovi oevi. Razume se da i u ovim snovima ne nedostaju elementi kod kojih je izoblienje sna obavilo jedan dublji rad. Tako bi reci: Platiu kasnije" mogle da ciljaju na stav budueg tasta, a kojeg bi se morao pla iti u vezi sa mirazom. Snevaicu, oigledno, svako jake pomisli spreavaju da se sa uivanjem oda fan tazijama o braku. Jedna od ovih sumnji da ovek brakom gubi svoju slobodu utelovila se kod promene u scenu hapenja.
10

148

Tumaenje snova, II

Sekundarna obrada

149

Ako se jo jednom vratimo na to da se rad sna rado slui fantazijom koju je ve naao pripremljenu umesto da je tek sastavlja iz materijala misli sna, onda emo na osnovu ovoga saznanja moda resiti jednu od najinteresantnijih zagonetaka sna. Ranije sam ispriao Morijev san koji se, pogoen jednom daicom u potiljak, budi iz dugog sna, koji je pred stavljao jedan kompletan roman iz doba velike re volucije. Poto se san izdaje kao povezan i u potpu nosti podeen za to da bi objasnio nadraaj koji ga je probudio, o ijoj pojavi sneva nije mogao nita da sluti, izgleda da preostaje moguna samo jedna pretpostavka: da je itav bogati san morao biti komponovan i da je morao biti obavljen u kratkom vre menskom razmaku izmeu padanja daske na Mori jev vratni prljen i njegovog buenja, izazvanog ovim padom. Mi se nikad ne bismo usudili da misaonoj ak tivnosti u budnom stanju pripiemo jednu ovakvu brzinu, i tako smo doli do toga da radu sna kao nje govo naroito pravo pripiemo znaajno ubrzanje toka. Protiv ovog zakljuka, koji je ubrzo postao po pularan, novi autori Le Loren, Eger i drugi (Le Lorrain, Egger) ivo su prigovorili. Oni jednim delom sumnjaju u tanost Morijevog izvetaja o samom snu, a s druge strane pokuavaju da objasne da brzina naeg budnog misaonog rada ne zaostaje za onom u ovom snu, ako odbijemo preterivanja. Diskusija namee principijelna pitanja ije mi reenje ne iz gleda da skoro postoji. Ali moram priznati da argu mentacija, na primer Egerova, na mene nije uinila nikakav utisak koji bi me ubedio upravo protiv Mo rijevog sna o giljotini. Ja bih predloio sledee obja njenje toga sna: Da li bi bilo ba tako neverovatno da Morijev san predstavlja fantaziju koja je u nje govom seanju ostala godinama sauvana i bila pro buena u onom trenutku rekao bih: izvrena alu zija na nju kad je prepoznao nadraaj koji ga je probudio? Onda, najpre, otpada celokupna tekoa da se komponuje jedna tako duga istorija sa svim njenim pojedinostima za preko mere kratko vreme

koje ovde snevau stoji na raspolaganju: ona je ve bila komponovana. Da je drvo Morijev potiljak po godilo u budnom stanju, bilo bi eventualno mesta za misao: To je upravo tako kao da je ovek giljotiniran. Ali poto ga je daska pogodila za vreme spavanja, to rad sna dospevajui nadraaj koristi brzo za to da ostvari jedno ispunjenje elje, kao da misli (ovo treba shvatiti sasvim figurativno): Sad je dobra pri lika da se ostvari fantazija elje, koju sam u sebi stvorio u to i to vreme prilikom itanja." Izgleda mi da se ne moe osporiti to to je snevani roman upra vo onakav kakav mladi obino stvara pod utiscima snanih uzbuenja. Ko se ne bi oseao a osobito jo kao Francuz i kulturni istoriar , privuen opi sivanjima iz doba strahovlade, u kome su aristokra ti ja, plemstvo, ljudi i ene, cvet nacije, pokazali kako se moe umreti vedre due, i kad su oni sveinu duha i otmenost svoga naina ivota zadravali sve do sud^ bonosnog poziva na sud? Kako zavodljivo za jednog mladog oveka da se u svojoj fantaziji udubi u sve to, da samoga sebe zamisli kako se oprata od jedne dame ljubei joj ruku da bi se neustraivo popeo na gubilite! Ili, ako je ambicija bila glavni motiv nje govog fantaziranja, da se premesti u jednu od tih stranih linosti koje snagom svojih misli i plame nom reitou vladaju gradom u kome u to vreme srce oveanstva grevito kuca, koje hiljade ljudi alju u smrt iz ubeenja i pripremaju preporod Ev rope, a pri tome nisu sigurne ni za svoje glave, i koje e ih jednoga dana staviti pod seiva giljotine, mo da u ulozi irondista ili heroja Dantona? Da je Mo rijeva fantazija bila jedna od takvih na to izgle da ukazuje jedna crta sauvana u uspomeni pra en nepreglednom gomilom ljudi". Ali nije neophodno potrebno da ova ve dugo pripremljena fantazija treba da se ostvari za vreme spavanja; dovoljno je ako se samo, tako rei, do dirne". Ja to mislim ovako: Ako se odsvira nekoliko taktova, pa neko (kao to je u Don Huanu) za to kae: To je iz Mocartove Figarove enidbe, onda se u meni smesta pojavi roj seanja, a nijedno od njih ne moe

150

Tumaenje snova, U

Sekundarna obrado

151

u prvom trenutku pojedinano ui u moju svest. Pra va re (Schlagwort) slui kao mesto ulaza kroz koji se itav splet odjednom stavlja u stanje uzbuenja. Nita drukije ne bi trebalo da postoji i u nesvesnom miljenju. Budni nadraaj uzbuuje psihiku ulaznu stanicu koja otvara pristup celokupnoj fantaziji o gi ljotini. Ali se ova ne prelazi za vreme spavanja, nego samo u snevaevom seanju posle buenja. Posle bu enja, on se sea u svim pojedinostima fantazije koja je u snu bila probuena kao celina. Pri tom nemamo nikakvog naina da se uverimo da se stvarno seamo neega to smo sanjali. Ovo isto objanjenje da se radi o gotovim fantazijama koje je budni nadra aj doveo kao celinu u stanje uzbuenja valja primeniti i na druge snove podeene na nadraaj bue nja, na primer i na Napoleonov san o borbi pre eks plozije paklene maine. Meu snovima koje je pri kupila Justina Tobovolska, u svojoj disertaciji o pri vidnom trajanju u snu, izgleda mi da ima najveu dokaznu snagu onaj san o kome pripoveda Makario (Macario) 1857. godine, a koji je sanjao jedan dram ski pisac, Kazimir Bonur (Casimir Bonjour). 1 Ovaj ovek je jedne veeri hteo da prisustvuje prvom iz voenju jednog svoga komada, ali je bio toliko umo ran da je na svom seditu iza kulisa zadremao ba u trenutku kada se zavesa podigla. U snu je proao svih pet inova svoga komada i posmatrao sve raznovrsne znake uzbuenja koje su gledaoci ispoljavali prili kom izvoenja pojedinih scena. Posle zavretka pred stave uo je, sav blaen, kako mu izvikuju ime uz naj ivahni je odobravanje. Odjednom se probudio. Nije hteo da veruje ni svojim oima ni uima: pred stava nije krenula dalje od prvih stihova prve scene; on nije spavao due od dva minuta. Svakako, nije suvie smelo tvrditi za ovaj san, gde sneva prolazi kroz svih pet inova i gde posmatra stav publike pre ma raznim mestima u drami, da nije morao nastati iz bilo kakve svee neuroprodukcije za vreme spava-

Tobovolska, strana 53.

nj a, nego da je, moda, reprodukovao jedan deo ak tivnosti fantazije (u onom smislu u kome sam to opi sao) koja je ve bila zavrena. Tobovolska, zajedno s ostalim autorima, istie kao zajednike osobine sno va sa ubrzanim tokom predstava da izgledaju naro ito koherentni, nikako kao ostali snovi, i da je seanje na njih u mnogo veoj meri sumarno nego detalj no. A to bi upravo bili znaci koji bi morali pripadati ovakvim gotovim fantazijama, kojih se rad sna do takao, dakle zakljuak koji autori nikako ne povlae. Ja neu tvrditi da svi snovi buenja dozvoljavaju ovo objanjenje, ili da se na ovaj nain moe ukloniti problem ubrzanog toka predstava u snu. Neizbeno je da se na ovom mestu pobrinemo i za odnos ove sekundarne obrade sadrine sna prema faktorima rada sna. Treba li da pretpostavimo da fak tori koji stvaraju san tendencija ka saimanju, ne ophodnost da se izbegne cenzura i obzir na mogu nost predstavljanja u psihikim sredstvima sna pre svega od materijala naine jednu prethodnu sadrinu sna, pa da se ova sadrina naknadno preobli kuje, da bi se, koliko je god moguno, prilagodila zahtevima jedne druge instancije? To je jedva verovatno. Pre bismo morali pretpostaviti da zahtevi ove instancije od samoga poetka daju jedan od uslova kojima san eli da udovolji, i da ovaj uslov, isto tako kao i uslov saimanja, cenzure otpora i uslov mogunosti predstavljanja, istovremeno deluje indukujui i birajui na veliki materijal misli sna. A meu etiri uslova stvaranja sna, onaj koji smo naposletku upoznali svakako je ba taj iji zahtevi izgleda da imaju najmanje prinudni uticaj na snove. Identifikovanje ove psihike funkcije, koja preduzima tako zvanu sekundarnu obradu sadrine sna, sa radom na eg budnog miljenja sa velikom verovatnoom pro izlazi iz sledeeg razmiljanja: Nae budno (predsvesno) miljenje ponaa se prema bilo kom perceptivnom materijalu tano onako kao to se funkcija u pitanju ponaa prema sadrini sna. Za njega je pri rodno da u jednom takvom materijalu stvara red, uspostavlja relacije, i da ga naini konformnim na-

152

Tumaenje snova, II

Sekundarna obrada

153

im oekivanjima jedne intelegibilne celine. U stva ri, mi u ovom pravcu idemo suvie daleko. Vetine opsenara varaju nas jer se oslanjaju na ovu nau intelektualnu naviku. U nastojanju da date ulne utiske razumno sastavimo, mi esto inimo najneobinije greke ili ak falsifikujemo istinu materijala koji je pred nama. Dokazi koji spadaju ovamo isuvie su dobro poznati da bi bilo potrebno neko opir nije izlaganje. itajui, mi prelazimo preko tam parskih greaka koje remeti smisao, tako to iluzioniramo ono to je pravilno. Pria se da se neki ured nik jednog mnogo itanog francuskog lista usudio da se opkladi da e u svakoj reenici jednog dueg lan ka prilikom tampanja umetnuti reci odnapred" ili odostrag", a da to nijedan od italaca nee primetiti. On je dobio opkladu. Jedan komian primer po grene povezanosti pao mi je u oi pre nekoliko go dina prilikom itanja novina. Posle one sednice u francuskoj skuptini, na kojoj je Dipii (Dupuis) odvanim recima: ,,La seance continue" otklonio strah koji je zavladao u dvorani zbog eksplozije bombe koju je jedan anarhista bacio u dvoranu, sasluani su bili posetioci na galeriji kao svedoci o njihovom uti sku o atentatu. Meu njima su bila dva oveka iz provincije, od kojih je jedan priao da je odmah po sle zavretka govora dodue uo neku detonaciju, ali da je mislio da u parlamentu postoji obiaj da se uvek ispali jedan hitac im neki govornik zavri svoj govor. A drugi, koji je verovatno sluao ve vie go vornika, dao je isti sud, samo sa izmenom da takvo pucanje predstavlja neko priznanje koje se odaje samo posle naroito uspelih govora. Nijedna druga psihika instancija, dakle, samo nae normalno miljenje, ne pristupa sadraju sna sa zahtevom da mora biti razumljiv, izlae ga prvom tumaenju i, prema tome, dovodi do njegovog potpu nog nerazumevanja. Za nae tumaenje ostaje propis da prividnu povezanost u snu, kao sumnjivu po nje nom poreklu, ostavimo u svakom sluaju po strani i da od onog to je jasno i to je zbrkano krenemo istim putem natrag, na materijal sna.

Ali, pri tom, primeujemo ono od ega skala kvaliteta sna, pomenuta ranije, bitno zavisi od zbr- kanosti do jasnoe. Jasni nam izgledaju oni delovi sna u kojima je sekundarna obrada mogla neto da izradi, a zbrkani oni drugi u kojima je snaga ovoga rada popustila. Poto su pobrkani delovi sna tako e sto u isto vreme i delovi manje jasno izraeni, to moemo zakljuiti da sekundarni rad sna treba na initi odgovornim za jedan doprinos plastinom in tenzitetu pojedinih tvorevina sna. Ako za definitivno oblikovanje sna, onako kako proizlazi pod saradnjom normalnog miljenja, treba ma gde da potraim neki predmet uporeivanja, onda mi se ne namee nijedan drugi osim onih zagonetnih napisa kojima je humoristiki list Fliegende Blater tako dugo zabavljao svoje itaoce. Za jednu reenicu, koja zbog kontrasta pripada dijalektu i koja ima to je moguno prostaki aljivo znaenje, treba da se izazove oekivanje da sadrava neki latinski napis. U tu svrhu istrgnuti su elementi slova reci iz ovog sastava i pretvoreni u slogove i tako iznova poredani. Tu i tamo pojavljuje se poneka prava latinska re, na drugim mestima mislimo da pred sobom imamo skraenice takvih reci, a na nekim mestima napisa, opet, mi doputamo da nas izgled tronih delova ili praznina u napisu prevari da preemo preko besmi slenosti slova koja stoje pojedinano. Ako ne elimo da nasednemo ovoj ali, moramo prei preko svih re kvizita jednog napisa; moramo pogledati dobro slo-r va i rastaviti ih bez obzira na red koji je dat u reci naeg maternjeg jezika. Sekundarna obrada jeste onaj momenat rada sna koji je primetila veina autora i ocenila o njego voj vrednosti. Predstavljajui vedro ovu funkciju, H. Elis (Ellis) ovako pie: Stvar moemo zaista zamisliti tako da svest spavanja kae samoj sebi: Evo, ovde dolazi na maj stor, budna svest, polaui ogromnu vrednost na ra zum, logiku i slino. Dohvati se brzo stvari, dovedi ih u red, svaki poredak je dobar pre nego to ue da zaposedne prizorite."

154

Tumaenje snova, II

Sekundarna obrada

155

Identitet ovog naina sa identinou budnog miljenja naroito jasno potvruje Delakroa (Delacroix, str. 526). Cette fonction d'interpretation n'est pas particuliere au reve; c'est le meme travail de coordination logique que nous faisons sur nos sensations pendant la veille."1 J. Sili (Sully) zastupa isto miljenje. Isto tako i Tobovolska: Sur ces successions incoherents d'hallucinations, l'esprit s'efforce de faire le meme travail de coordi nation logique qu'il fait pendant la veille sur les sensations. U relie entre elles par un lien imaginaire toutes ces images decousues et bouche les ecarts trop grands qui se trouvaient entre elles" (str. 93) .2 Neki autori doputaju da ova aktivnost sreiva nja i tumaenja poinje jo za vreme snevanja i da se nastavlja u budnom stanju. Tako Polan (Paulhan, str. 547): Cependant j'ai souvent pense" qu'il pouvait y avoir une certaine deformation, ou plutot reformation du reve dans le souvenir ... La tendence systematisante de l'imagination pourrait fort bien achever apres le reveil ce qu'elle a ebauche pendant le sommeil. De la sorte, la rapidite realle de la pensee serait augmentee en apparence par les perfectionnements dus a l'imagination eveillee."3
1 Funkcija interpretacije nije naroita za snove; to je isti rad logine koordinacije kao to ga vrimo na svojim senzaci jama u budnom stanju. 2 Duh se trudi da na ovim inkoherentnim tokovima ha lucinacija obavi isti posao logine koordinacije koji vri na senzacijama u budnom stanju. On sve odvojene slike pove zuje jednom imaginarnom vezom i zatvara suvie velike otvore koji se nalaze izmeu njih. 3 Ja sam, meutim, esto mislio da u snovima postoji izvesna deformacija, ili bolje reeno, reformisanje sna u seanju... Tendencija imaginacije ka sistematizovanju mogla bi vrlo dobro dovriti posle buenja ono to je za vreme sna bila pokuala. Tako bi stvarna brzina misli bila prividno uveana usavrenjima budne imaginacije.

Leroa i Tobovolska (str. 592): . . . dans le reve, au contraire, l'interpretation et la coordination se font non seulement a l'aide des donnees du reve, mais encore a l'aide de celles de la veille.. : n Nije moglo na taj nain izostati to da je ovaj je dini prepoznati momenat pri stvaranju sna bio precenjen u svom znaenju, tako da su mu pripisivali celokupan posao, da je stvorio san. Ovo stvaranje treba da se izvri u trenutku buenja, kao to pret postavljaju Goblo (Goblot) i u jo veoj meri Fuko (Foucault), koji budnom miljenju pripisuju sposob nost da stvori san iz misli koje se poraaju u toku spavanja. Leroa i Tobovolska za ovo gledite kau: On a eru pouvoir placer le reve au moment du reveil et ils ont attribue a la pensee de la veille la fonction de construire le reve avec les images presentes dans la pensee du sommeil."2 Sa ovog raspravljanja o sekundarnoj obradi pre lazim na diskusiju o jednom novom faktoru pri radu sna, na koji su skrenula panju duhovita zapaanja H. Zilberera. Zilberer je, kao to smo pokazali na jednom drugom mestu, uhvatio, tako rei, ,,in flagranti" pretvaranje misli u slike, tako to je u sta nju premorenosti i pospanosti samoga sebe naterao na duevni rad. Tada se obraena misao izgubila, i na njenom mestu pojavila se vizija, to se ispoljilo kao zamena misli koja je najee bila apstraktna. I kod ovih opita dogodilo se da je slika koja se poja vila i koju je trebalo uporediti sa elementom sna po nekad predstavljala neto drugo nego misao koja je obraivana, naime samu premorenost, tekou ili neU snu se, naprotiv, tumaenje i koordinovanje vre ne samo pomou podataka iz sna, nego i pomou podataka Iz budnoga stanja... 2 Moglo se verovati da je mogue san plasirati u tre nutak buenja, i oni (autori) su budnoj misli pripisivali funk ciju konstruisanja snova iz slika koje se javljaju u mislima u spavanju.
1

156

Tumaenje snova, 11

Sekundarna obrada

157

raspoloenje za ovaj rad, dakle subjektivno stanje i nain funkcionisanja osobe koja se trudila, umesto predmeta njenog truda. Zilherer je ovaj sluaj, koji se kod njega veoma esto pojavljivao, nazvao funk cionalnim fenomenom", za razliku od materijalnog" koji je trebalo oekivati. Na primer: jedno poslepodne, ja veoma pospan leim kod kue na sofi, ali primoravam samoga sebe da razmiljam o jednom filozofskom problemu. Po kuavam naime da uporedim shvatanja Kanta i 80penhauera o vremenu. Ali mi, zbog moje pospanosti, ne polazi za rukom da misaone tokove obojice filozo fa drim vrsto jedan pored drugoga, to bi za uporeivanje bilo neophodno potrebno. Posle vie uza ludnih pokuaja, ja sam jo jednom zapamtio Kantovo izvoenje i ulaui sve svoje snage, da bih ga posle primenio na Sopenhauerovo postavljanje pro blema. Posle toga svoju panju obratio sam ovom openhauerovom problemu; i kada sam, sad, hteo da se vratim natrag na Kanta, pokazalo se da se njegov argument ponovo izgubio, pa sam se uzalud trudio da ga se ponovo setim. Ovo uzaludno nastojanje da ovaj Kantov dosije, zaturen negde u mojoj memoriji, odmah ponovo naem, pojavljuje mi se odjednom pred oima kao oigledno plastiki simbol, kao u snu: Ja traim objanjenje od nekog namrgoenog sekretara koji se, nagnut nad pisaim stolom, nimalo ne uzbuuje zbog moga navaljivanja. Upola se uspravivi, on me pogleda neprijatnim i odbijajuim pogle dom (Jahrbuch, I, str. 514). Evo drugih primera koji se odnose na kolebanje izmeu sna i budnog stanja: Primer broj 2. Uslovi: Ujutru pri buenju. U izvesnoj dubini sna (sumrak), razmiljajui o jed nom prethodnom snu, sanjajui ga na neki nain na knadno i do kraja, oseam kako se pribliavam svesnom budnom stanju, ali elim da jo ostanem u sta nju sumraka. Scena: Jednom nogom kroim preko nekog po toka, ali nogu odmah ponovo povlaim natrag; poku-

avajui da ostanem s ove strane" (Jahrbuch, III, str. 625). Primer broj 6. Uslovi kao u primeru broj 4. (On eli jo malo da lei a da se ne uspava). Ja e lim jo malo da se predam snu. Scena: Ja se opratam od nekoga i sporazumevam se s njim (ili s njom) da u se s njim (s njom) uskoro nai." Funkcionalni" fenomen, predstavljanje jed nog stanja umesto jednog objekta", posmatrao je Zilberer principijelno u dva uslova: uspavljivanja i buenja. Nije lako razumeti zato samo ovaj poslednji sluaj dolazi u obzir u tumaenju snova. Zilberer je dobrim primerima pokazao da krajnji delovi ma nifestne sadrine mnogih snova, na koje se neposredno nadovezuje buenje, predstavljaju sa mu nameru ili sam proces buenja. Ovoj svrsi slui: prelazak preko praga (Schwellensymbolik", simbo lika praga), naputanje jedne prostorije da bi se ulo u neku drugu, odlazak na put, povratak kui, odva janje od pratioca, zagnjurivanje u vodu i drugo. Ni poto ne mogu da se uzdrim od primedbe da sam u svojim sopstvenim snovima, kao i u snovima lica koje sam analizirao, neuporedivo rede nailazio na elemen te sna koji se odnose na simboliku praga, nego to bi se to moglo oekivati prema Zilbererovim saoptenjima. Nimalo nije nezamiljivo niti neverovatno da bi ova simbolika praga" mogla, takoe, objasniti mno ge elemente o samom snu, na primer na mestima gde je u pitanju kolebanje dubine spavanja i sklonost da se san prekine. Ali pouzdani primeri za ovo jo nisu navedeni. ee izgleda da je pred nama sluaj hiperdeterminisanja, da je jedno mesto san, koje svoju materijalnu sadrinu dobiva od sklopa misli sna, po vrh toga bilo upotrebijeno za predstavljanje nekog stanja duevne aktivnosti. Ovaj Zilbererov veoma zanimljivi funkcionalni fenomen doveo je, bez krivice njegovog pronalazaa, do mnogih zloupotreba tako to je stara sklonost ka apstraktno-simbolikom tumaenju snova u njemu

158

Tumaenje snova, II

Sekundarna

obrada

159

nala oslonac. Ovo davanje prvenstva funkcionalnoj kategoriji" kod mnogih ide tako daleko da govore o funkcionalnom fenomenu" gde god se u sadrrni misli sna pojave intelektualne aktivnosti, mada ovaj materijal nema ni vie ni manje prava da ue u san kao ostatak prethodnog dana nego bilo koji drugi. Spremni smo da priznamo da Zilbererovi feno meni predstavljaju jedan drugi doprinos stvaranju sna od strane budnog miljenja; ali je on na svaki nain manje konstantan i znaajan od prvoga, koji je uveden pod imenom sekundarna obrada". Pokazalo se da je jedan deo panje, aktivne preko dana, i za vreme spavanja posveen snu, da ga kontrolie, kri tiku je i sebi zadrava mo da ga prekine. Izgledalo nam je verovatno da u ovoj duevnoj instanciji koja je ostala budna prepoznamo cenzora kome pripada jedan tako snaan uticaj ograniavanja oblikovanja sna. Ono to su Zilbererova zapaanja tome doprinela jeste injenica da u izvesnim okolnostima neke vrste samoposmatranja igraju ulogu u tome i da daju do prinos sadraju sna. O verovatnim odnosima ove samoposmatrajue instancije, koja moe biti naroito istaknuta u filozofskim umovima, prema endopsihikom zapaanju, prema obmanama posmatranja, pre ma savesti i prema cenzoru sna, o svemu tome bie reci na jednom drugom mestu. 1 Pokuau sada da rezimiram ova obimna raz matranja o radu sna. Mi smo se nalazili pred pita njem: da li dua sve svoje sposobnosti upotrebljava u nesmetanom razvijanju za stvaranje sna, ili samo za jedan odlomak toga stvaranja, koji je funkcionalno ogranien. Naa ispitivanja nas navode do toga da ovakvo postavljanje pitanja uopte odbacimo kao pita nje, budui da ono nije adekvatno prilikama. Ali ako pri odgovoru treba da ostanemo na istom tlu, na koje nas nae pitanje upuuje; morali bismo odgovoriti potvrdno na obe alternative, koje se zbog svoje su1 Zur Einfiihrung es Narzissmus, Hahrbuch der Psychoanalyse VI, 1914 (Sabrana ela, sveska X).

protnosti meusobno prividno iskljuuju. Duevni rad pri stvaranju sna sastoji se od dve funkcije: stvara nja misli sna i njihovog pretvaranja u sadraj sna. Misli sna su sasvim korektno stvorene i konstruisane utrokom celokupne psihike energije za koju smo sposobni; one pripadaju naem miljenju koje nije postalo svesno, iz kojeg i svesne misli proizlaze, posle izvesne modifikacije. Ma koliko interesantnih i za gonetnih pitanja sadravale misli sna, sve ove za gonetke nemaju neki naroiti odnos prema snu i ne zasluuju da se o njima raspravlja meu problemi ma sna. 1 S druge strane, druga funkcija mentalne aktivnosti za vreme stvaranja sna, pretvaranje nesvesnih misli u sadrinu sna, jeste neto naroito i karakteristino za snevanje. Upravo ovaj rad sna udaljava se mnogo vie od slike budnog miljenja nego to su ak i najodluniji potcenjivai psihikog funkcionisanja mislili o stvaranju sna. San moda nije povrniji, nekorektniji, zaboravniji, nepotpuniji od budnog miljenja; on je neto to se od toga kva litativno potpuno razlikuje, pa se zbog toga najpre ne moe s njim ni porediti. On uopte ne misli, ne
1 Nekad, ranije, za mene je naroito teko bilo da ita oce naviknem na razlikovanje izmeu manifestne sadrine sna i latentnih misli sna. Neprestano su se crpli argumenti i prigovori iz neprotumaenih snova, onako kako ih je sau valo seanje, i prelazilo se preko potrebe da se protumae. A poto su se bar analitiari sprijateljili s tim da manifestne snove zamene smislom naenim pomou tumaenja, mnogi od njih su uinili greku da padnu u neku drugu zbrku koje su se isto tako uporno pridravali. Oni sutinu sna trae u ovoj latentnoj sadrini i pri tome ne primeuju razliku izmeu la tentnih misli sna i rada sna. San u sutini nije nita drugo do jedna naroita forma naeg miljenja, koja je omoguena uslovima stanja spavanja. Ovu formu stvara rad sna, i on je jedini ono bitno u snu objanjenje njegove specijalne pri rode. Ja ovo kaem zbog utvrivanja vrednosti ozloglaene prospektivne tendencije sna". injenica to se snovi bave po kuajima da reavaju probleme koji stoje pred naim duev nim ivotom nije nita neobinija od onoga to treba da radi na svesni budni ivot; ona samo doprinosi tome da se ovaj rad moe obavljati i u predsvesnom stanju, to nam je, uosta lom ve poznato.

J60

Tumaenje snova, II

rauna, ne sudi, nego se ograniava na to da stva rima da nov oblik. Moe se iscrpno opisati nabraja njem svih uslova koje njegov proizvod treba da za dovolji. Ovaj proizvod, san, treba pre svega da izbegne cenzuru i u tu svrhu rad sna se slui pomeranjem psihikih intenziteta sve do pridavanja nove vrednosti svima psihikim vrednostima. Misli treba da budu reprodukovane iskljuivo ili preteno u ma terijalu vizualnih ili akustikih tragova seanja, i ovaj zahtev namee radu sna obzir na predstavljivost kome odgovara stvaranjem novih pomeranja. Treba da se (verovatno) stvore vei intenziteti nego to u mislima sna nou stoje na raspolaganju, a toj svrsi slui izdano saimanje sna koje se preduzima sa sa stavnim delovima misli sna. Ne polae se velika panja na logike relacije misaonog materijala; te relacije bivaju najzad predstavljene u formalnim osobenostima snova. Afekti misli sna podlee neznatnijim promenama nego njihov sadraj predstava. Takvi afekti, po pravilu, bivaju potisnuti; a gde su zadr ani, oni su odvojeni od predstava koje im pripa daju, a afekti slinog karaktera se sastavljaju. Samo jedan deo rada sna, i rad koji deluje u inkonstantnoj meri, obraivanje materijala od strane delimino probuenog budnog miljenja, slae se eventualno sa shvatanjem koje su drugi autori pokuali da primene na celokupnu aktivnost stvaranja sna.

VII

PSIHOLOGIJA PROCESA SNA

Meu snovima za koje sam saznao kazivanjem drugih ljudi, nalazi se jedan koji sada polae naro ito pravo na to da o njemu povedemo rauna. San mi je ispriala pacijentkinja koja ga je i sama ula u jednom predavanju o snu; njegov pravi izvor ostao je za mene nepoznat. Ali taj san je svojom sadrinom nainio utisak na tu damu, jer ona nije propu stila da ga ponovo sanja", tj. da ponovi elemente toga sna u svom sopstvenom snu da bi ovim prenosom izrazila podudarnost u izvesnoj taki. Preduslovi za ovaj uzorit san su sledei: Jedan otac bdeo je danima i noima uz krevet svoga bole snog deteta. Poto je dete umrlo, on ode u susednu sobu da se malo odmori, ali ostavlja vrata otvorena da bi iz svoje spavae sobe mogao da gleda u onu drugu prostoriju gde je na odru leao detetov le, okruen velikim sveama. Jedan stari ovek je bio angaovan da uva strau i on sedi pored mrtvog de teta, mrmljajui neke molitve. Posle nekoliko sati spavanja otac sanja da dete stoji pored njegove po stelje, hvata ga za ruku i prebacujui mu ape: Oe, zar ne vidi da ja gorim? On se probudi, primeti jaku svetlost koja dolazi iz sobe u kojoj je odar, pouri u sobu, vidi starog uvara kako je zadremao, pokrov i jedna ruka dragog pokojnika su izgoreli od svece koja je, zapaljena, pala na njih.
11 Frdd, Odabrana dela, VII

162

Tumaenje snova, II

Psihologija procesa sna

163

Objanjenje ovog dirljivog sna je dosta jedno stavno i, kako mi je pacijentkinja priala, njega je i predava pravilno dao. Laka svetlost prodirala je kroz otvorena vrata i padala snevau u oi i u nje mu izazvala isti zakljuak koji bi nainio da je bio budan, naime da je padom jedne svece nastao poar u blizini lesa. Verovatno je i otac sam bio zabrinut da stari uvar moda nije dorastao svome zadatku, pa je tu brigu poneo sobom u san. Ni mi ne nalazimo da bi ita trebalo izmeniti u ovom tumaenju, osim da moda dodamo da je sa draj sna morao biti viestruko determinisan govor detetov sastavljen od reci i govora koje je ono stvar no vodilo u svom ivotu i koji su bili povezani^ sa vanim doivljajima u oevu ivotu. Na primer al ba: Ja gorim sa groznicom od koje je dete umrlo, a reci: Oe, zar ne vidi? sa jednom drugom pri likom, nama nepoznatom, ali punom afekata. Ali poto smo uvideli da je san pun smisla i da se moe uklopiti u celokupnost psihikog zbivanja, moi emo se zauditi to se pod ovakvim okolno stima uopte pojavio jedan san gde je bilo na mestu to je mogue bre buenje. I tu emo zapaziti da ni ovaj san nije bez ispunjenja jedne elje. U snu se mrtvo dete ponaa kao ivo, ono ak pominje oca, prilazi njegovom krevetu i povlai ga za ruku, kao to je verovatno uradilo i u seanju iz kojeg je san uzeo onaj prvi deo detetovog govora. Za ljubav ispunjenju ove elje otac je sad svoje spavanje pro duio za trenutak. San je dobio pree pravo nad raz miljanjem u budnom stanju, poto je mogao da dete jo jednom pokae ivim. Da se njegov otac najpre probudio, pa zatim doneo zakljuak koji ga je odveo u spavau sobu, on bi detetov ivot tako rei skratio za ovaj jedan momenat. Ne moe postojati nikakva sumnja o tome kojom svojom osobenou ovaj mali san privlai nae interesovanje. Mi smo dosad uglavnom brinuli o tome u emu se sastoji tajni smisao sna, kojim se putem on nalazi, i kojim se sredstvima rad sna posluio da bi ga prikazao. Zadaci tumaenja sna stajali su do-

sad u centru naeg vidika. A sad nailazimo na ovaj san koji tumaenju ne postavlja nikakav zadatak, iji je smisao dat neuvijeno, i zapaamo da je taj san jo uvek sauvao bitne karakteristike kojima se je dan san oigledno odvaja od naeg budnog miljenja i kojima u nama izaziva potrebu za objanjenjem. Poto smo odstranili sve ono to se tie rada oko tu maenja, mi tek moemo zapaziti kako je nepotpu na ostala naa psihologija sna. Ali pre nego to sa svojim mislima krenemo na ovaj novi put, hoemo da se zaustavimo i da bacimo pogled unazad, da li moda na svom putovanju dov de nismo neto propustili da zapazimo. Jer nama mora postati jasno to da za nama lei udoban i ugo dan deo naeg puta. Dosad su svi putevi kojima smo se kretali, ako se mnogo ne varam, vodili ka svetlosti, razjanjenju i potpunom razumevanju; od tre nutka kad hoemo da dublje prodremo u duevne procese pri snevanju, sve staze e se zavravati u mraku. Mi nipoto ne moemo doi dotle da san objasnimo kao psihiki proces, jer objasniti neto znai svesti ga na poznato, a dosad ne postoji ni kakvo psiholoko saznanje kome bismo mogli podre diti ono to bi se na osnovu psiholokog ispitivanja moglo smatrati kao razlog za objanjenje snova. Mi emo, naprotiv, biti primorani da postavimo itav niz novih hipoteza, ija e se nasluivan ja dotai grae duevnog aparata i rada snaga koje u njemu deluju, i moraemo paziti da te hipoteze ne raspre damo preko prve logike veze, inae e se njihova vrednost rasplinuti u neizvesnosti. ak i da ne na inimo nikakvu greku u zakljuivanju i da povedemo rauna o svim logiki datim mogunostima, preti nam opasnost da, zbog verovatne nepotpunosti naih premisa, na raun potpuno omane. Nikakav zakljuak o konstrukciji i nainu rada duevnog in strumenta neemo dobiti ni najbriljivijim ispitiva njem sna ili bilo koje druge pojedinane funkcije, ili taj zakljuak bar neemo moi obrazloiti; da bi smo to postigli, bie potrebno da saberemo sve im plikacije koje se pri komparativnom prouavanju iii

164

Tumaenje snova, II

Zaboravljanje snova

165

tave serije psihikih funkcija pokau kao neophod ne. I tako e psiholoke pretpostavke koje crpemo iz analize procesa sna morati ekati kao na nekoj stanici dok se ne povezu sa rezultatima drugih ispi tivanja, koja pokuavaju da sa druge polazne (napad ne) take prodru do jezgra istog problema.

A ZABORAVLJANJE SNOVA Predlaem, dakle, da se najpre okrenemo jednoj temi iz koje se izvodi prigovor o kome dosad nismo vodili rauna, ali koji je ipak u stanju da upropasti sva naa nastojanja oko tumaenja snova. Sa vie strana prebaeno nam je da san koji treba da tu maimo zapravo uopte i ne poznajemo, bolje ree no, da nemamo nikakvu garantiju da ga poznajemo onako kako se on u stvari dogodio. Ono ega se od sna seamo i na emu se u svo joj vetini tumaenja vebamo, to je, pre svega, osa kaeno netanou naeg pamenja koje izgleda u naroito visokom stepenu nesposobno da san sau va, pa je moda i najznaajnije delove njegove sadrine izgubilo. Ta mi se tako esto nalazimo pobu eni da ga alimo, ako elimo da poklonimo panju svojim snovima, da smo sanjali daleko vie i da na alost ne znamo o tome nita vie od ovog jednog odlomka, ije nam seanje i samo izgleda neobino nesigurno. A, zatim, sve govori za to da nam nae seanje reprodukuje san, ne samo sa puno praznina nego i netano i falsifikovano. Kao to s jedne stra ne moemo sumnjati da li je ono to smo sanjali zaista bilo tako nepovezano i nejasno kao to to pam timo, tako se s druge strane moe sumnjati da li je neki san bio tako povezan kao to ga prepriavamo, da li prilikom pokuaja reprodukovanja nismo po stojee praznine, ili praznine nastale zaboravonl,

ispunili samovoljno odabranim, novim materijalom, da li san ne ukraavamo, zaokrugljujemo, podeava mo tako da je nemogue suditi o tome kakva je bila stvarna sadrina naeg sna. tavie, kod jednog auto ra (Spita)1 nali smo pretpostavku da se sve to pred stavlja red i povezanost unosi u san tek pri poku aju da ga se setimo. Tako se nalazimo u opasnosti da nam se sam predmet, iju smo vrednost preduzeli da odredimo, izmigolji iz ruku. Dosad u naim tumaenjima snova nismo vodili rauna o ovim upozorenjima. Stavie, mi smo, na protiv, u najmanjim, najneupadljivijim i najnesi gurni] im sastavnim delovima sadrine snova isto tako jasno uli poziv za tumaenje kao i u delovima koji su nam razgovetno i sigurno sauvani. U snu o Irminoj injekciji stajalo je: Brzo pozovem doktora N., i mi smo pretpostavili da ni ovaj dodatak ne bi dospeo u san da nije imao neko naroito poreklo. Tako smo doli na istoriju one nesrene pacijentkinje, uz iju sam postelju brzo" pozvao jednog starijeg ko legu. U prividno apsurdnom snu, koji sa razlikom iz meu pedeset i jedan i pedeset i est postupa kao sa quantite negligeable, cifra pedeset i jedan pominje se vie puta. Umesto da to smatramo samo po sebi razumljivim ili nevanim, mi smo iz toga zakljuili da postoji jedan drugi tok misli u latentnoj sadrini sna koji vodi ka broju pedeset i jedan, i trag koji smo dalje pratili vodio nas je do strahovanja da pe deset i jedna godina predstavlja granicu naeg i vota, u najotrijoj suprotnosti sa dominantnim to kom misli koji se hvalisavo razmee godinama ivo ta. U snu ,,non vixit" nalo se, kao beznaajan ume tak koji u poetku nisam zapazio, ovo mesto: Poto ga P. ne razume, pita me Fl.", itd. Kad je zatim tu maenje zapelo, vratio sam se na te reci i polazei od njih naao put ka dejoj fantaziji koja se u misli sna pojavljuje kao intermedijarna vorna taka. To se dogodilo posredstvom pesnikovih reci:
1

Isto to i kod Fukoa (Foucault) i Tenerija (Tannery).

166

Tumaenje snova, II Selten habt ihr mich verstanden, Selten auch verstand ich Euch, Nur, wenn wir im Kot uns fanden, So verstanden wir uns gleich! 1

Zaboravljanje snova

167

Svaka analiza bi mogla dati primere za to kako su upravo najbeznaajnije crte sna neophodne za tumaenje, i kako se reenje zadatka odugovlai zato to se panja ovakvim crtama tek kasnije posveuje. Pri tumaenju snova mi smo pripisali istu vanost svakoj nijansi jezikog izraza kojim je san pred nas iznet. tavie, ako nam je bio iznet neki besmislen, ili nedovoljan tekst, kao da naporu nije uspelo da san prevede u pravu formu, respektovali smo i te nedostatke izraza. Ukratko, sve ono to su prethod ni pisci smatrali svojevoljnom improvizacijom, skrpljenom u neprilici na brzu ruku, sve to smo treti rali kao kakav sveti tekst. Ovoj kontradikciji je po trebno objanjenje. Objanjenje je u nau korist, a da pri tom ne odbacujemo miljenje autora. Sa gledita naih no vosteenih uvida u postanak sna kontradikcije u potpunosti nestaju. Tano je da san izobliavamo prilikom pokuaja produkovanja; mi tu ponovo na lazimo ono to smo obeleili kao sekundarnu i esto pogreno shvaenu obradu sna od strane instancije koja obavlja normalno miljenje. Ali ovo izopaenje nije nita drugo do jedan deo obrade, kojoj misli sna zbog cenzure sna zakonito podleu. Autori su ovde naslutili ili primetili onaj deo izopaenja sna koji radi manifestno; mi smo manje zainteresovani za to, jer znamo da je daleko izdaniji rad izobliavanja, ne tako lako uoljiv, u snu ve izvren od skrivenih misli sna. Autori gree samo u tome to pretpostavljaju da je modifikacija sna u toku seanja i stavljanja u reci svojevoljna, da se dakle ne
1 Retko ste me razumeli, i ja sam vas takoe retko razumeo. Samo kad smo se nali u blatu, smesta smo se razu meli (Ovo je citat iz Hajneove, zbirke pesama, Buch der Lieder, Die Heimkehr, 78) (Prim. prev.).

moe dalje ralaniti, pa je zato smatraju pogodnom da nas u razumevanju sna vodi na pogrean put. Oni potcenjuju determinisanje u psihikom procesu. Tu nema nieg proizvoljnog. Moe se sasvim uopteno pokazati da jedan drugi tok misli odmah prima na sebe obraivanje elementa koji je prvi tok misli pro pustio da obradi. Na primer, ja mogu hteti da sa svim proizvoljno zamislim jedan broj. Ali to je nemoguno; broj koji mi pada na pamet odreen je jasno i nuno mojim mislima, makar one bile dale ko od moje neposredne namere. 1 Isto tako nisu pro izvoljne izmene koje san pretrpi pri redakciji od strane budnog ivota. One ostaju u asocijativnoj po vezanosti sa sadrajem ije mesto zauzimaju i mogu posluiti da ukazu na put do toga sadraja, koji opet, sa svoje strane, moe biti zamena za neki drugi sa draj. Prilikom analize sna sa pacijentima, u vezi s ovim tvrenjem ja obino vrim sledeu probu i to nikad bez uspeha. Ako mi izvetaj o nekom snu u poet ku izgleda teko razumljiv, zamolim pacijenta da mi ga ponovi. To se onda retko kada dogaa istim re cima. A mesta na kojima je pacijent izmenio svoje reci meni se na ovaj nain pokau kao slaba taka u preruivanju sna, i one mi slue kao to je Hagenu posluio izvezeni znak naSigfridovoj odei. 2 To je ono mesto odakle tumaenje sna moe poeti. Pripoveda sna je upozoren mojim zahtevom da nameravam posvetiti naroiti napor za reenje ovog sna; on dakle, pod pritiskom otpora, brzo zatiuje slabe take preruenog sna time to e sve one iz raze koji prete da e ga odati zameniti nekim dru1 Uporedi: Psihopatologija svakodnevnog ivota, I izda nje, 1901. i 1904, II izdanje 1929 (Sabrana dela, sveska IV). Prevod dr Huga Klajna, Beograd, 1937, izdanje Kosmos". 2 Po germanskoj mitologiji junak Sigfrid bio je ranljiv samo na jednom mestu, a to mesto je bilo poznato jedino Krimhildi! Hagen je prevarom naterao Krimhildu da na tom mestu izveze jedan krsti na Sigfridovoj haljini. I Hagen je u lovu kopljem pogodio Sigfrida upravo na tom mestu (Prim. prev.).

168

Tumaenje snova, II

Zaboravljanje

snova

169

gim izrazom koji manje otkriva. I tako mi skree panju na izraz koji je izostavio. Napor koji sneva ulae da bi spreio reenje sna daje mi osnova da zakljuim s kakvom briljivou je odelo sna bilo satkano. Manje su u pravu autori kada posveuju tako mnogo prostora sumnji s kojom na sud prima pri anje o snu. Jer za ovakvu sumnju ne postoji ni kakva intelektualna garanti ja; nae pamenje uopte ne zna ni za kakvu garantiju; pa ipak smo ee nego to je to objektivno opravdano primorani da verujemo njegovim podacima. Sumnja u tanu repro dukciju sna, ili pojedinih podataka iz sna, opet je samo derivat cenzure sna, otpora protiv prodora mi sli sna u svest. Ovaj otpor se nije uvek iscrpeo u pomeranjima i zamenama koje je ostvario, on traje i dalje u vidu sumnje prianjajui za materijal koji je proputen. Mi smo utoliko pre skloni da pogreno shvatimo ovu sumnju ukoliko se ona uva da nikad ne napadne intenzivne elemente sna, nego uvek sa mo slabe i nejasne. A mi ve sada znamo da se iz meu misli sna i sna desila celokupna ponovna procena svih psihikih vrednosti. Izopaenje je bilo mo guno samo usled oduzimanja psihike vrednosti; ono se redovno izraava u tome a katkad se time i zadovoljava. Ako se jednom nejasnom elementu sadrine sna pridrui jo i sumnja, onda je u pita nju sigurna indikacija da je ta sumnja relativno posredan potomak jedne od proskribovanih misli sna. S ovim stvarima je onako kao to je bilo posle ne kog velikog preokreta u jednoj od republika staroga veka ili renesanse. Plemenite i mone porodice koje su ranije vladale sad su prognane, i sva visoka mesta zauzimaju skorojevii; u gradu trpe samo jo potpuno osiromaene i nemone lanove ili daleke pristalice oborenih velikaa. Ali ni ovi ne uivaju puna graanska prava: nad njima se vodi nadzor jer im se ne veruje. Umesto nepoverenja u datom primeru, u naem sluaju stoji sumnja. I zato traim da se prilikom analize sna napusti celokupna skala izjava sigurnosti, da se i najmanja mogunost da se

neto ovako ili onako u snu dogodilo tretira kao potpuna sigurnost. Dok god se neko pri praenju jednog elementa sna nije odluio da se odrekne ovog obzira, analiza e tu biti zaustavljena. Potcenjivanje vrednosti elementa koji je u pitanju ima na analizovanog takvo psihiko dejstvo da mu nijedna od neeljenih predstava koje se nalaze iza elementa nee pasti na pamet. Takvo dejstvo zapravo i nije samo po sebi razumljivo. Ne bi bilo besmisleno kad bi neko rekao: Ne znam sigurno da li je ovo ili ono bilo u snu sadrano; ali pored toga mi pada na pamet i sledee." On tako nikad ne kae, i ba ovo dejstvo sumnje koje ometa analizu otkriva je kao de rivat i orue psihikog otpora. Psihoanaliza je s pra vom nepoverljiva. Jedno od njenih pravila glasi: Otpor je sve to ometa nastavak rada na analizi.1 I zaboravljanje snova ostaje neobjanjivo sve dok za njegovo objanjenje ne uzmemo u obzir sna gu psihike cenzure. Oseaj da smo jedne noi veo ma mnogo sanjali i od svega toga samo malo zapam tili moe imati drugi smisao u nizu sluajeva, even tualno smisao da se rad sna tokom noi osetno odvi jao, a ostavio za sobom samo onaj jedan kratki san. Inae ne postoji mogunost sumnje u injenicu da se san posle buenja sve vie zaboravlja. esto se on zaboravlja uprkos munih nastojanja da se zapam ti. Ali ja mislim da kao to obim toga zaborava pre1 Reenica koja je ovde ovako peremptoriki postavlje n a : Sve to ometa nastavak analitikog rada jeste otpor mogla bi se lako pogreno shvatiti. Ta reenica ima, razume se, samo znaenje jednog tehnikog pravila, jedne opomene za analitiara. Ne treba poricati da se u toku analize mogu dogoditi razliiti sluajevi, koji se ne mogu staviti na teret namere analizovanog subjekta. Moe umreti pacijentov otac a da ga ovaj nije ubio, moe izbiti i rat koji e nainiti kraj analizi. Ali iza oiglednog preterivanja u onoj reenici krije se ipak jedan nov i dobar smisao. Iako je dogaaj koji ometa realan i od pacijenta nezavisan, ipak esto samo od njega zavisi do koje mere e moi da bude smetnja, i otpor se poka zuje nepogreivo u dragovoljnom i preteranom iskoriavanju jedne takve prilike.

170

Tumaenje

snova,

II

Zaboravljanje snova

171

cenjujemo, tako precenjujemo i gubitak koji je ve zan za isprekidanost sna, onoga to o njemu znamo. Sve to je usled zaboravljanja od sadraja sna iz gubljeno moe se esto ponovo nadoknaditi pomou analize; bar u jednom velikom broju sluajeva mo emo od jednog jedinog preostalog komadia sna pronai, dodue ne itav san, ali on i nije vaan nego sve misli sna. Potreban je vei napor panje i samosavlaivanje pri analiziranju; to je sve ali to pokazuje da pri zaboravljanju sna nije nedosta jala ni jedna neprijateljska namera. 1
1 Kao primer za znaenje sumnje i nesigurnosti u snu, uz istovremeno saimanje sadrzine sna u jedan pojedinaan elemenat uzimam iz svojih Predavanja za uvod u psihoana lizu" (1916) sleei san, ija je analiza posle kratkotrajnog odlaganja ipak uspela: Jedna skeptina pacijentkinja ima podui san, u kome se dogaa da joj izvesne linosti priaju o mojoj knjizi Dosetka" i da je veoma hvale. Zatim se po mnije neto o jednom kanalu", moda o nekoj drugoj knjizi u kojoj se pojavljuje kanal, ili inae neto u vezi sa kana lom . . . ona to ne z n a . . . to je sasvim nejasno." Sad ete si gurno biti skloni da verujete da elemenat ,kanal' nee moi da se objasni, poto je i sam tako neodreen. U pravu ste to nasluujete tekou, ali to nije teko zato to je nejasno, nego je nejasno iz jednog drugog razloga, onog istog koji i tumaenje ini tekim. Snevaici uz re kanal nita ne pada na pamet; ni ja, naravno, ne znam nita da kaem. Neto kasnije, u stvari sutradan, ona mi ispria da joj je palo na pamet neto to bi moda spadalo ovamo. Naime, opet jedan vic koji je bila ula. Na jednom brodu izmeu Dovera i Kalea (Calais), jedan poznati pisac razgovara s jednim Englezom, koji u izvesnoj vezi citira reenicu: Du sublime au ridicule il n'y a qu'un pas (= od uzvienog do smenog samo je jedan korak). Pisac odgovara: Oui, le pas de Calais (da, pa de Kale), ime eli da kae da Francusku smatra velianstvenom, a En glesku smenom. Ali Pas de Calais je ipak .kanal', naime En gleski kanal, Canal La Manche. Ne mislim li da ova pomisao ima neke veze sa snom? Sigurno, velim ja, ona nam stvarno daje reenje zagonetnog elementa sna. A zar vi sumnjate da je ovaj vic jo pre sna postojao kao nesvesni deo elementa ,kanal', moete li pretpostaviti da je on tek kasnije pronaen? Pomisao naime potvruje skepsu koja se u nje krije iza n a metljivog divljenja, a otpor je svakako zajednika osnova i za jedno i za drugo, kako za to to joj je ta pomisao dola sa takvim oklevanjem, a i za to to je odgovarajui elemenat

Ubedljiv dokaz za tendencioznu prirodu zabo ravljanja sna 1 , koja slui otporu, dobiemo u ana lizama iz procenjivanja jednog prethodnog stepena zaborava. Dosta esto se deava da se u toku samo ga rada na tumaenju sna odjednom pojavi izostav ljeni deo sna koji je oznaen kao dosad zaboravljen. Ovaj deo sna, otrgnut od zaborava, uvek je ono to je najvanije: on lei na najkraem putu ka reenju sna i zato je najvie bio izloen otporu. Meu primerima snova koje sam uneo u sadrinu ove raspra ve dogodilo se da sam jedan takav komadi sadrzine sna morao naknadno umetnuti. To je san o putova nju, kojim se sneva sveti dvojici neprijatnih saputnika i koji sam zbog njegove delimino veoma ne pristojne sadrzine ostavio gotovo neobjanjenim. Izo stavljeni deo glasi: Ja kaem u vezi sa jednom Silerovom knjigom: It is from... Ali se ispravljam, primeujui i sam greku, i kaem: It isby ... ovek tada primeti svojoj sestri: Pa on je to pravilno re kao!"2 Samoispravljanje u snu, koje se ponekim pisci ma inilo tako neobino, svakako ne zasluuje da se njime pozabavimo. Radije u kao primer za jeziku greku u snu izneti jedan doivljaj iz svoga seanja. Kad mi je bilo devetnaest godina, bio sam prvi put u Engleskoj i jedan dan sam se zadrao na obali
sna ispao tako neodreen. Obratite ovde panju na odnos elementa sna prema njegovom nesvesnom. To je kao deli tog nesvesnog, kao aluzija na n j ; svojom izolacijom on je po stao sasvim nerazumljiv." 1 O nameri pri zaboravljanju uopte vidi moju raspravicu O psihikom mehanizmu zaboravnosti" (Der psychiche Mechanismus der Vergesslichkeit) u Monatsschrift fiir Psychiatrie und Neurologie", 1898 (To je postala prva glava Psi hopatologije svakodnevnog ivota", Sabrana dela IV. Srp sko izdanje Beograd, 1937). 2 Takve korekture u sluenju stranim jezicima u snovi ma nisu retke, ali se ee pripisuju stranim licima. Mori (str. 143) je jednom, kad je uio engleski, sanjao da je nekom drugom licu saoptio da ga je jue posetio, upotrebljavajui ove reci: I called for you yesterday. A onaj drugi je pravilno odgovorio: I called on you yesterday.

172

Tumaenje snova, II

Zaboravljanje snova

173

Irskog mora. Uivao sam, razume se, lovei morske ivotinje koje su ostale na obali posle oseke i upra vo sam se bavio jednom morskom zvezdom (san po inje sa Hollthurn-Holothurien), kad mi prie jed na ljupka devojica i upita me: Is it a starfish? Is it alive? Odgovorih: Yes, he is alive, ali se postideh zbog nepravilnosti, pa sam reenicu pravilno pono vio. A namesto jezike greke koju sam tada nainio, san sad stavlja jednu drugu greku, u koju Nemac isto tako lako upada. Knjiga je od Silera" u toj reenici re od" ne smemo prevesti sa from..., nego sa by... To to rad sna ovu zamenu vri zato to re from zbog velike slinosti u zvuan ju sa nemakim pridevom fromm dozvoljava izvanrednu mo gunost saimanja, ne sme vie da nas udi posle svega onoga to smo uli o namerama rada sna i o njegovoj bezobzirnosti prilikom izbora sredstava u tu svrhu. Ali ta treba da znai sasvim bezazleno seanje na morsku obalu u vezi sa ovim snom? Ono na jednom to je mogue nevinijem primeru obja njava da upotrebljavam lan na pogrenom mestu, da dakle stavljam re (he) kojom se odreuje rod (pol) onde gde ona ne spada. To je svakako samo je dan od kljueva za reenje sna. 1 Ko je posle toga uo jo i izvoenje naslova knjige M a tter and Motion (M o liere u ,,M a lae Imaginaire": La m atiere est-elle laudable? a m o tion of the boivels) moi e lako da popuni ono to nedostaje. Dokaz za to da je zaboravljanje sna veim delom uinak otpora mogu da dam jednom demonstratio ad oculos." Jedan pacijent pria da je sanjao neto, ali da od sna nikakav trag nije ostao u nje govom seanju; san, dakle, vai kao neto ega nije ni bilo. Mi nastavljamo rad, ja nailazim na otpor, objasnim poneto bolesniku, pomaem mu nagova ranjem i privoljevanjem da se pomiri s jednom neNemci za gramatiki lan imaju re ,,Geschlechtswort", tj. re koja odreuje pol, rod. U engleskom taj lan glasi he (= on), she (=ona) i it (= ono) (Prim. prev.).
1

prijatnom milju, i tek to mi je to polo za rukom, on viknu: Sad opet znam ta sam sanjao! Isti otpor koji mu je do toga dana smetao pri radu primorao ga je i da svoj san zaboravi. Savlaivanjem ovog otpora, ponovo sam san doveo u seanje. Isto tako se moe pacijent, kad je doao do izvesnog mesta rada, setiti jednog sna koji se do godio pre tri, etiri ili vie dana i koji je dotada mi rovao u zaboravu. 1 Psihoanalitiko iskustvo poklonilo nam je jo je dan dokaz za to da zaboravljanje sna daleko vie za visi od otpora nego od raznorodnosti budnog stanja i stanja spavanja, kao to to pisci misle. Kao i osta lim analitiarima i pacijentima koji se nalaze na takvom leenju dogaa se ne ba retko da mi, pro bueni iz jednog sna, kako bismo rekli, neposredno posle toga poinjemo da svoj san objanjavamo u pu nom posedu aktivnog miljenja. U ovakvim sluaje vima esto nisam mirovao dok nisam stekao potpu no razumevanje sna, pa ipak se moglo dogoditi da sam posle buenja iz sna ovaj rad na tumaenju isto tako potpuno zaboravio kao i sadraj sna, mada sam znao da sam sanjao i da sam san, tavie, i protu maio. Mnogo ee je san sobom odneo u zaborav i rezultat tumaenja sna nego to je duevnoj aktiv nosti uspevalo da san zadri u seanju. Ali, izmeu ovoga rada na tumaenju i budnog miljenja ne po stoji ona psihika provalija kojom autori iskljui vo ele da objasne zaboravljanje sna. Ako Morton Prins (Morton Prince) protiv moga objanjenja za boravljanja sna primeuje da je to samo jedan spe cijalan sluaj amnezije za razdvojena duevna sta nja (dissociated states) i da nemogunost da se moje. objanjenje ove specijalne amnezije prenese na dru ge tipove amnezije ovu i za njene najblie namere ini bezvrednom, onda on itaoca podsea na to da E. Douns (Jones) opisuje analogan sluaj koji se esto dogaa, da se tokom analize jednog sna pomene neki drugi san iste noi, koji je dotle bio zaboravljen i koji se ak nije ni nasluivao!
1

174

Tumaenje

snova,

Zaboravljanje

snova

175

u svima svojim opisima ovih disociranih stanja ni kada nije pokuao da nae jedno dinamiko obja njenje za ove fenomene. Inae bi morao otkriti da je potiskivanje (odnosno otpor koji ovo stvara) isto tako uzrok ovih disocijacija kao i amnezije za njenu psihiku sadrinu. Iskustvo koje sam mogao stei prilikom sastav ljanja ovog rukopisa pokazuje mi da se snovi ne mogu zaboraviti kao to se ne zaboravljaju ni ostale duevne radnje, i da se moraju isto tako izjednaiti sa ostalim duevnim aktivnostima i u pogledu svog zadravanja u pamenju. Meu svojim zabelekama sauvao sam vrlo mnogo sopstvenih snova koje sam onda iz bilo kakvih razloga mogao samo veoma ne potpuno, ili ih uopte nisam mogao, podvri tumae nju. Neke od tih snova pokuao sam da protumaim godinu-dve kasnije u nameri da sebi pribavim ma terijal za ilustraciju svojih tvrenja. Takvi poku aji su bez izuzetka uspevali; tavie, tvrdio bih da je tumaenje, kasnije, ilo lake nego dok su snovi bili jo svezi doivljaji; za ovo bih, kao jedino mo guno objanjenje, naveo da sam od toga vremena savladao mnoge otpore u svojoj unutranjosti koji su mi u ono vreme smetali. Prilikom ovakvih naknad nih tumaenja ja sam tada utvrene misli sna uporeivao sa dananjima, najee mnogo bogatijim, pa sam ondanje nalazio neizmenjene meu dananjim. Svoje uenje zbog toga blagovremeno sam suzbio, poto sam se setio da ve odavna imam obiaj da od svojih pacijenata traim da snove iz ranijih godina, koje mi oni nekom prilikom ispriaju, tumae onako kao da su to snovi prethodne noi, po istom postupku i sa istim uspehom. Prilikom razgovora o snovima straha ja u izneti dva primera ovakvog zakasnelog tumaenja sna. Kad sam ovaj eksperiment prvi put nainio rukovodilo me je u tome opravdano oekiva nje da e se san i u tome ponaati kao neurotiki simptom. Ako, naime leim psihoneurotiara, even tualno neku histeriju, pomou psihoanalize, moram da naem objanjenje za prve, odnosno savladane simptome to i danas jo postoje, koji su ga doveli

k meni, i nalazim da je prvi zadatak lake resiti nego onaj to danas nagoni na reavanje. Ve u svome delu Studije o histeriji, objavljenom 1895. godine, mogao sam da iznesem objanjenje prvog histerinog napada koji je jedna ena od preko etrdeset godina imala u petnaestoj godini ivota.1 I ovde u, ne strogo povezano, izneti jo poneto to imam da napomenem o tumaenju snova i to e moda uputiti itaoca koji eli da me kontrolie nak nadnim radom na sopstvenim snovima. Niko nee smeti oekivati da e mu tumaenje sopstvenih snova pasti bez muke s neba. Ve za samo zapaanje endoptikih fenomena i drugih senzacija koje se obino izmiu panji potrebna je veba, ma da se nijedan psihiki motiv ne odupire ovoj grupi percepcije. Znatno je tee uhvatiti nevoljne pred stave". Ko to trai, morae se ispuniti oekivanjima pokrenutim u ovoj raspravi i, pridravajui se ovde datih pravila, morae se truditi da u samoga sebe suzbija svaku kritiku, svako predubeenje, svako afektivno ili intelektualno opredeljivanje u toku ra da. On e se seati propisa koji je dao Klod Bernar (Claude Bernard) za eksperimentatora u fiziolokom laboratorijumu: Travailler comme une bete, tj. ra diti istrajno kao ivotinja, ali i tako isto ne hajui za rezultat. Ko se pridrava ovih saveta, za njega zadatak svakako nee predstavljati teak posao. Tu maenje jednog sna ne zavrava se uvek u jednom potezu; esto oseamo da nam je naa radna spo sobnost iscrpljena kad smo sledili jednom lancu po misli, da nam san toga dana vie nita ne kazuje; onda je najbolje prekinuti rad i ponovo se vratiti na posao jednog od narednih dana. Onda e nau panju privui neki drugi deo sadrine sna, i mi e1 Snovi koji su se dogodili u prvim godinama detinjstva i koji su se esto u seanju sauvali u punoj ulnoj sveini, i kroz decenije, dobijaju gotovo uvek velik znaaj za razumevanje razvoja i neuroze snevaeve. Njihova analiza titi lekara od greaka i nesigurnosti koje bi ga mogle i teorijski zbuniti.

176

Tumaenje snova, II

Zaboravljanje snova

177

mo nai prilaz jednom novom sloju misli sna. To bismo mogli nazvati frakcioniranim" tumae njem sna. Poetnik u tumaenju snova najtee se moe naterati da prizna injenicu da njegov zadatak nije u potpunosti zavren ako ima u rukama potpuno tu maenje sna, koje je puno smisla, povezano i koje obavetava o svim elementima sadrine sna. Osim toga moe da postoji jo jedno tumaenje istoga sna, jedno uporedno tumaenje koje mu je umaklo. Za ista nije lako u mislima stvoriti predstavu o bogat stvu nesvesnih tokova misli koji se bore da bi doli do izraza, i verovati u vetinu rada sna da vieznanim nainom izraavanja tako rei uvek jednim udar cem pogodi sedam muva, kao to to radi krojaki kalfa u bajci. italac e uvek biti sklon da autoru prebaci izlino rasipanje svoje duhovitosti; ali ko je lino stekao iskustvo, znae to bolje. S druge strane, ne mogu se sloiti sa tvrenjem koje je prvi izneo H. Zilberer: da svaki san ili moda samo mnogobrojni snovi i izvesne grupe sno va zahtevaju dva razliita tumaenja, koja su ak u vrstoj meusobnoj vezi. Jedno od ovih tumaenja, koje Zilberer naziva psihoanalitikim, daje snu je dan proizvoljan, veinom infantilno-seksualni smisao; ono drugo, znaajnije tumaenje, koje je on nazvao anagoginim, otkriva ozbiljnije, esto dubokoumne misli, koje je rad sna preuzeo kao materiju. Zilberer ovo tvrenje nije dokazao saoptenjem niza snova koje bi analizirao u oba pravca. Nasuprot tome, mo ram izjaviti da takva injenica ne postoji. Veina snova ne trai nikakvo uporedno tumaenje i pre svega ne moe da se protumai anagogiki. Sadejstvo jedne tendencije koja bi htela da zamagli osnovne odnose u stvaranju sna i da odvrati interesovanje od njegovih nagonskih korena zapaa se isto tako dobro u Zilbererovoj teoriji kao i u ostalim teorijskim na stojanjima u toku poslednjih godina. U nizu slua jeva mogao sam da potvrdim tanost Zilbererovih po dataka; analiza mi je onda pokazala da se rad sna naao pred zadatkom da niz veoma apstraktnih misli

iz budnog ivota, podesnih za direktno prikazivanje, pretvori u san. Rad sna je pokuao da resi taj zada tak tako to se doepao jednog drugog misaonog ma terijala, koji je sa onim apstraktnim mislima stajao u labavoj vezi (koju esto treba nazvati alegorinom), i koji se uz to mogao prikazati sa manje po tekoa. Apstraktno tumaenje sna koji je na ovaj nain postao sneva daje neposredno; a pravilno tumaenje podmetnutog materijala mora se traiti pomou poznatih tehnikih sredstava. Na pitanje da li se svaki san moe tumaiti, tre ba odgovoriti sa ne. Ne smemo zaboraviti da prili kom tumaenja imamo protiv sebe one psihike sna ge koje su krive za izopaenje sna. Tako postaje pi tanje odnosa snaga da li nas nae intelektualno inte resovanje, naa sposobnost samosavlaivanja, nae psiholoko znanje i izvebanost u tumaenju osposo bljavaju da savladamo unutranje otpore. Donekle je to uvek mogue, bar dotle da steknemo ubeenje o snu kao tvorevini punoj smisla, a veinom i da taj smisao bar naslutimo. Vrlo esto nam san koji ne posredno sledi dozvoljava da potkrepimo i nastavi mo tumaenje koje smo bili prihvatili za prvi san. itav niz snova koji se provlai nedeljama ili mesecima poiva esto na zajednikom tlu i onda ih tre ba podvrgnuti tumaenju zajedno. U snovima koji slede jedan za drugim moemo esto primetiti kako jedan od njih uzima za sredite ono to se u sledeem nagovetava samo na periferiji, i obratno, tako da se oba sna uzajamno dopunjuju i za tumaenje. Na primerima sam ve dokazao da razliite snove iz iste noi treba pri tumaenju, uglavnom, obraivati kao celinu. I u najbolje protumaenim snovima esto jedno mesto moramo ostaviti u mraku, jer emo pri tuma enju primetiti da tamo poinje klupe misli sna koje se ne da odmotati, a koje vie ne daje nikakav do prinos ni za rasvetl javan je sadrine sna. To je onda pupak sna, mesto gde se on nastavlja u nepoznato. Misli sna na koje nailazimo pri tumaenju moraju po samoj prirodi stvari ostati bez definitivnog kraja;
12 Frojd, Odabrana dela, Vit

178

Tumaenje snova, II

Zaboravljanje snova

179

one moraju na sve strane prelaziti u zamreni splet naeg misaonog sveta. A iz jednog gueg mesta ovo ga spleta uzdie se onda elja sna kao peurka iz svoga micelijuma. Sad se vraamo na injenice koje se tiu zabo ravljanja snova. Mi smo, naime, propustili da iz tih injenica izvuemo jedan vaan zakljuak. Ako bud ni ivot pokazuje jasnu sklonost da zaboravi san koji je bio stvoren u toku noi, bilo celinu neposredno posle buenja ili delove tokom dana, i ako mi kao glavnog uesnika u tom zaboravljanju otkrivamo psi hiki otpor protiv sna, otpor koji je ve u toku noi uinio svoje protiv sna, onda se namee pitanje ta je zapravo omoguilo da se stvori san uprkos ovak vom otporu. Uzmimo jedan ekstreman sluaj, u kome budno stanje ponovo odstranjuje san kao da ga uop te nije ni bilo. Ako, pri tome, uzmemo u obzir igru psihikih snaga, moramo izjaviti da san uopte ne bi ni nastao da je otpor nou bio tako jak kao to je danju. Na je zakljuak taj da je on u toku noi izgubio jedan deo svoje snage; mi znamo da on nije bio uklonjen, jer smo dokazali da postoji njegov udeo u radu sna kao faktor izopaenja sna. Ali namee nam se mogunost da je u toku noi bio smanjen i da je ovim smanjenjem otpora bilo omogueno stva ranje sna, i tako moemo razumeti da on, povrativi punu snagu buenjem, ponovo odstranjuje ono to je morao da dopusti dok je bio slab. Opisna psihologija nas ui da je stanje spavanja due glavni uslov za stvaranje sna. Mogli bismo dodati objanjenje: sta nje spavanja omoguava stvaranje sna time to uma njuje endopsihiku cenzuru. Mi smo svakako u iskuenju da ovaj zakljuak smatramo jedinim koji je moguno izvui iz injenica zaboravljanja sna i da iz njega razvijamo dalje za kljuke o odnosima energije za vreme spavanja i budnoe. Ali emo se zasad zaustaviti na ovom. Kad se jo malo vie udubimo u psihologiju sna, saznaemo da faktore koji omoguavaju stvaranje sna mo emo zamisliti i drukije. Moda se otpor protiv osve-

ivanja misli sna moe zaobii i kad on nije pretrpeo smanjenje svoje snage. A takoe izgleda prihvatljivija misao da su oba faktora povoljna za stvaranje sna redukcija i zaobilaenje otpora omoguena istovremeno stanjem spavanja. Ovde u prekinuti da bih posle izvesnog vremena nastavio. Postoji jedan drugaiji niz prigovora protiv naeg postupka prilikom tumaenja sna sa kojim se mo ramo sad raspraviti. Na se postupak sastoji u tome da naputamo sve one ciljne predstave koje normal no upravljaju naim razmiljanjem, da svoju panju uperimo na jedan jedini elemenat sna i zatim beleimo koje nehotimine misli nam padaju na pamet u vezi s njim. Zatim uzimamo sledei sastavni deo sadrine sna, ponovimo isti postupak na njemu i, ne vodei rauna o pravcu u kome se misli kreu, ostav ljamo da nas one vode, pri emu kao to to obi no kaemo prelazimo s jedne stvari na drugu. Pri tome se pouzdano nadamo da emo na kraju bez ikakve aktivne intervencije s nae strane naii na misli sna od kojih je san nastao. Protiv toga e kri tika moda imati ovo da primeti: Nikakvo udo nije to od jednog jedinog elementa sna nekuda dospevamo. Na svaku predstavu moe se neto asocijativ no nadovezati; udnovato je samo to da ovaj bescilj ni i proizvoljni tok misli moe dovesti upravo do misli sna. Verovatno je to samoobmana; mi idemo za lancem asocijacija polazei od jednog elementa dok ne vidimo da se on iz bilo kakvog razloga prekida. Kad, zatim, prihvatimo drugi elemenat, onda je sa svim prirodno to je prvobitna neogranienost aso cijacije sada pretrpela suavanje: Jo se seamo ra nijeg lanca misli i zato emo pri analizi druge pred stave sna lake naii na pojedine asocijacije koje imaju neto zajedniko i sa asocijacijama iz prvog lanca. Pa onda uobraavamo da smo pronali misao koja predstavlja vorno mesto izmeu dva elementa sna. Poto inae imamo svu slobodu povezivanja mi sli, pa zapravo iskljuujemo samo one prelaze sa jedne predstave na drugu koji se javljaju u normal nom miljenju, to naposletku nee biti teko da iz
12*

180

Tumaenje

snova,

II

Zaboravljanje

snova

181

jednog niza meu-misli" skrpimo neto to naziva mo mislima sna, i to bez ikakve garantije za to, poto nam one inae nisu poznate proglaavamo psihikom zamenom sna. Ali sve je to potpuno pro izvoljno i vickasto iskoriavanje sluaja, i svaki onaj koji uini taj beskorisni napor moe na ovaj nain za bilo koji san da iskonstruie bilo kakvo tuma enje. Ako nam se stvarno iznose ovakvi prigovori, moemo se u cilju odbrane od njih pozvati na utisak koji ine naa tumaenja snova, na iznenaujue veze s ostalim elementima sna, koji se pojavljuju dok mi pratimo pojedine predstave, i na neverovatnou da bi se neto to san tako iscrpno pokriva i objanjava kao neko od naih tumaenja sna moglo postii na drugi nain nego idui za prethodno uspo stavljenim psihikim vezama. Mi bismo kao oprav danje mogli navesti i to da je na postupak pri tu maenju sna identian sa postupkom kojim reavamo histerine simptome, gde tanost naeg postupka ga rantu ju pojavljivanje i nestajanje tih simptoma na njihovom mestu, gde su dakle tumaenja teksta potkrepljena doda tim ilustracijama. Ali mi nemamo ni kakvog razloga da izbegavamo problem kako da pra enjem jednog misaonog lanca koji se proizvoljno i besciljno ispreda doemo do jednog preegzistentnog cilja, jer taj problem, dodue, nismo u stanju da re simo, ali u potpunosti moemo da ga odstranimo. Moe se, naime, dokazati netanost tvrenja da se predajemo besciljnom toku predstava ako, kao pri radu na tumaenju sna, ostavimo razmiljanje i do zvolimo iskrsavanje nehotinih predstava. Moe se dokazati da se uvek moemo odrei samo nama po znatih ciljnih predstava i da sa prestankom tih pred stava smesta dolaze na vlast nepoznate mi netano kaemo: nesvesne ciljne predstave, koje sad odreuju tok nehotiminih predstava. Miljenje bez ciljnih predstava uopte ne moemo ostvariti sopstvenim uplivisanjem na na duevni ivot; ali mi je takoe nepoznato u kakvim stanjima psihikog rastroj-

stva se ono inae uspostavlja.1 Psihijatri su se ovde prerano odrekli verovanja u vrstinu sklopa psihi kih procesa. Ja znam da se nesreen tok misli bez ciljnih predstava nikako ne javlja u okviru histerije i paranoje kao ni pri stvaranju i razreavanju snova. Moda se on uopte ne pojavljuje u endogenim psiMeni je tek kasnije skrenuta panja na to da Eduard fon Hartman (von Hartmann) u ovoj psiholoki znaajnoj taki zastupa isto gledite: Prilikom raspravljanja o ulozi nesvesnog u umetnikom stvaranju (Philosophie des Unbewussten, sveska I, odeljak B, glava V), Eduard fon Hartman je razgovetno i jasno izrekao zakon o asocijaciji ideja voe nih nesvesnim ciljnim predstavama, a da pri tom nije bio svestan dalekosenosti ovoga zakona. Njemu je stalo do toga da dokae da je ,svakoj kombinaciji ulnih predstava, ako nije potpuno preputena sluaju, nego treba da vodi jednom odreenom cilju, potrebna pomo nesvesnoga', i da svesno interesovanje za odreen misaoni sklop predstavlja podstrek za nesvesno da izmeu bezbrojnih moguih predstava izabere svrsishodnu: ,Nesvesno je ono to vri izbor prema svrhama interesovanja: i to vai za asocijaciju ideja pri apstraktnom miljenju, kao ulnom predstavljanju ili umetnikom kombinovanju, i u duhovitoj dosetki.' Stoga je ogranienje asoci jacija ideja na predstavu koja izaziva i onu koja je izazvana, u smislu iste asocijacione psihologije neodrivo. Takvo ogra nienje bi stvarno ,samo tada imalo opravdanja ako se u ljud skom ivotu dogaaju stanja u kojima je ovek slobodan ne samo od svake svesne svrhe nego i od vladavine ili sadejstva svakog nesvesnog interesovanja, svakog raspoloenja. A to je dva da je stanje koje se ikad moe dogoditi, jer onda kad svoj tok misli prividno u potpunosti prepustimo sluaju, ili ako se sasvim prepustimo nehotinim snovima fantazije, ipak vladaju uvek u jednom asu drugi glavni interesi, merodavna oseanja i raspoloenja u dui nego u nekom drugom asu, i ovi e imati uvek neki uticaj na asocijacije ideja' (Philosophie des Unbewussten, 11. izdanje, I, 246). U polunesvesnim sno vima uvek se pojavljuju samo takve predstave koje odgovara ju trenutnom (nesvesnom) glavnom interesovanju (na navede nom mestu). Isticanje uticaja oseanja i raspoloenja na slo bodan tok misli sad pokazuje da je metodski postupak psiho analize i sa stanovita Hartmanove psihologije potpuno oprava dan." (N. E. Pohorilles u Internationale Zeitschrift fiir arztliche PsA., I, 1913, str. 650. Du Prel iz injenice to nam jedno ime kojeg uzaludno pokuavamo da se setimo esto od jednom pada neposredno na pamet zakljuuje da postoji jed no nesvesno, ali ipak svrhovito miljenje, iji rezultat zatim dopre u svest (Philosophie der Mvstik, strana 107).
1

182

Tumaenje

snova,

11

Zaboravljanje snova-

183

hikim afekcijama; ak i delirijumi poremeenih su, prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret), puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeenje gde god mi se pruila prilika za posmatranje. Delirijumi su delo cenzure koja se uopte vie ne trudi da sa krije svoje delovanje; umesto da sarauje na jednoj obradi koja vie ne bi bila neprilina, ona bez obzi ra brie sve protiv ega stavlja prigovor, tako da onda sve to preostane postaje bezvezno. Ova cen zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no vina na granici, koja dozvoljava da inostrani aso pisi u ruke italaca koje ona mora tititi dospeju samo kad su pune isprecrtanih redova. Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove zivanju asocijacija pojavljuje se moda pri destruk tivnim organskim modanim procesima; ono to se smatra takvim u psihoneurozama moe se uvek obja sniti delo van j em cenzure na misaoni niz potiskivan u prednji plan od ciljnih predstava koje su same ostale prikrivene. 1 Kao pouzdan znak asocijacije slo bodne od ciljnih predstava smatrala se meusobna povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve zama takozvane povrinske asocijacije, dakle asonancom, dvosmislenou reci, vremenskim poduda ranjem bez unutranjeg smisaonog odnosa, svim onim asocijacijama kojima sebi doputamo da se koristi mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri stino za misaone veze koje nas vode od elemenata sadraja sna ka meu-mislima i od ovih ka pravim mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim analizama snova i oni su morali izazvati nae ue nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suvie labavo, nijedna dosetka suvie za osudu da ne bi mogli po sluiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali pravilno razumevanje ovakve popustljivosti nije da1 Uporedi sjajnu potvrdu za ovo tvrenje koje je izneo C. G. Jung na analizama u Dementia praecox" (Zur Psvchologie der Dementia praecox, 1907).

leko. Kad god je jedan psihiki elemenat povezan sa drugim elementom nekom zazornom ili povrnom asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza medu njima koja podlee otporu cenzure. Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta va, pravi je razlog za preovlaivanje povrnih aso cijacija. Povrne asocijacije u prikazivanju zamenjuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne spoj ne puteve ini neprohodnim. To je kao kad jed na opta saobraajna prepreka, na primer poplava, u planinama naini velike i iroke drumove nepro hodnim; saobraaj se tada odrava nezgodnim i str mim stazama kojima bi inae samo lovac prolazio. Ovde je potrebno razdvojiti dva sluaja koja su u sutini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro tiv veze izmeu dve misli kojima se, ako su odvo jene jedna od druge, ne moe nita prigovoriti. U tom sluaju obe misli ulaze u svest jedna za dru gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam zato pada na pamet jedna povrna veza meu nji ma na koju inae ne bismo pomislili. Ova veza po pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak, obe misli same po sebi podleu cenzuri zbog svoje sadrine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom, nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe zamenjujue misli su odabrane tako da jednom po vrnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri tiskom cenzure izvreno je ovde u oba sluaja pomeranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na povrnu asocijaciju koja izgleda apsurdna. Znajui za ova pomeranja, mi se prilikom tu maenja snova poveravamo i povrnim asocijacijama, 1 potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1 Ova ista razmiljanja vae, naravno, i kad se u sadr aju sna javno pojavljuju povrne asocijacije, kao na primer u oba sna koja nam je ispriao Mori (strana 62): pelerinage Pelletier pelle; Kilometer Kilogramm Gilolo Lobalia Lopez Lotto). Iz moga rada sa neurotiarima po-

182

Tumaenje

snova,

Zaboravljanje snova-

183

hikim afekcijama; ak i delirijumi poremeenih su, prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret), puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeenje gde god mi se pruila prilika za posmatranje. Delirijumi su delo cenzure koja se uopte vie ne trudi da sa krije svoje delovanje; umesto da sarauje na jednoj obradi koja vie ne bi bila neprilina, ona bez obzi ra brie sve protiv ega stavlja prigovor, tako da onda sve to preostane postaje bezvezno. Ova cen zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no vina na granici, koja dozvoljava da inostrani aso pisi u ruke italaca koje ona mora tititi dospeju samo kad su pune isprecrtanih redova. Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove zivanju asocijacija pojavljuje se moda pri destruk tivnim organskim modanim procesima; ono to se smatra takvim u psihoneurozama moe se uvek obja sniti delovanjem cenzure na misaoni niz potiskivan u prednji plan od ciljnih predstava koje su same ostale prikrivene. 1 Kao pouzdan znak asocijacije slo bodne od ciljnih predstava smatrala se meusobna povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve zama takozvane povrinske asocijacije, dakle asonancom, dvosmislenou reci, vremenskim poduda ranjem bez unutranjeg smisaonog odnosa, svim onim asocijacijama kojima sebi doputamo da se koristi mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri stino za misaone veze koje nas vode od elemenata sadraja sna ka meu-mislima i od ovih ka pravim mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim analizama snova i oni su morali izazvati nae ue nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suvie labavo, nijedna dosetka suvie za osudu da ne bi mogli po sluiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali pravilno razume van je ovakve popustljivosti nije da1 Uporei sjajnu potvrdu za ovo tvrenje koje je izneo C. G. Jung na analizama u Dementia praecox" (Zur Psvchologie der Dementia praecox, 1907). -*

leko. Kad god je jedan psihiki elemenat povezan sa drugim elementom nekom zazornom ili povrnom asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza medu njima koja podlee otporu cenzure. Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta va, pravi je razlog za preovlaivanje povrnih aso cijacija. Povrne asocijacije u prikazivanju zamenjuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne spojne puteve ini neprohodnim. To je kao kad jed na opta saobraajna prepreka, na primer poplava, u planinama naini velike i iroke drumove nepro hodnim; saobraaj se tada odrava nezgodnim i str mim stazama kojima bi inae samo lovac prolazio. Ovde je potrebno razdvojiti dva sluaja koja su u sutini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro tiv veze izmeu dve misli kojima se, ako su odvo jene jedna od druge, ne moe nita prigovoriti. U tom sluaju obe misli ulaze u svest jedna za dru gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam zato pada na pamet jedna povrna veza meu nji ma na koju inae ne bismo pomislili. Ova veza po pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak, obe misli same po sebi podleu cenzuri zbog svoje sadrine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom, nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe zamenjujue misli su odabrane tako da jednom po vrnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri tiskom cenzure izvreno je ovde u oba sluaja pomeranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na povrnu asocijaciju koja izgleda apsurdna. Znajui za ova pomeranja, mi se prilikom tu maenja snova poveravamo i povrnim asocijacijama, 1 potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1 Ova ista razmiljanja vae, naravno, i kad se u sadr aju sna javno pojavljuju povrne asocijacije, kao na primer u oba sna koja nam je ispriao Mori (strana 62): pelerinage Pelletier pelle; Kilometer Kilogramm Gilolo Lobalia Lopez Lotto). Iz moga rada sa neurotiarima po-

184

Tumaenje

snova,

II

Regresija

185

Psihoanaliza neuroza obilno se koristi ovim dvema postavkama: da naputanjem ciljnih predstava kontrola nad tokom predstava prelazi na skrivene ciljne predstave, i da su povrne asocijacije samo zamena pomeranjem za potisnute dublje asocijacije. Stavie, psihoanaliza obe ove teoreme ini osnovnim stubovima svoje tehnike. Ako pacijentu naredim da ostavi svako razmiljanje i da mi ispria to god mu tada padne na pamet, onda se vrsto drim pretpo stavke da on nee moi ostaviti ciljne predstave vezane za leenje, i smatram da sam u pravu ako zakljuim da je i sve ono na izgled najbezazlenije i najproizvoljnije to mi pria u vezi s stanjem nje gove bolesti. Jedna druga ciljna predstava, o kojoj moj pacijent nita ne sluti, jeste predstava o mojoj linosti. Potpuna ocena vanosti ove dve teoreme kao i detaljnije obavetenje o njima spadaju, prema tome, u domen prikazivanja psihoanalitike tehni ke kao terapeutske metode. Mi smo ovde stigli do jednog od onih mesta na kojima namerno ostavlja mo predmet tumaenja snova.1. Samo je jedno tano, i taj je prigovor opravdan, naime da ne treba za svaku asocijaciju koja se jav lja za vreme rada na tumaenju traiti mesto u no nom radu sna. Jer mi, vrei tumaenje u budnom stanju, idemo putem koji vodi natrag od elemenata sna ka mislima sna. Rad sna je iao putem u su protnom pravcu. Nije nimalo verovatno da su ovi putevi u suprotnom pravcu prohodni. Pokazuje se, naprotiv, da danju prelazimo preko novih misaonih veza po rovovima koji meu-misli i misli sna do diruju as na ovom, as na onom mestu. Moemo viznato mi je kakva se reminiscencija rado prikazuje na ovaj nain. To je upravo i traenje u konverzacijskom leksikonu (u leksikonima uopte), iz kojeg veina mladih ljudi u vreme pubertetske radoznalosti utoljava svoju e za objanjenjem seksualnih zagonetaka. 1 Ove ovde iznete teoreme, koje su tada izgledale vrlo neverovatne, doivele su kasnije eksperimentalno opravdanje i primenu u Dijagnostikim studijama o asocijacijama" J u n ga i njegovih uenika.

deti kako se svezi misaoni materijal dana uvlai u nizove tumaenja. Verovatno je takoe da poveanje otpora koje je nastupilo po isteku noi ini neophod nim nove i udaljenije zaobilazne puteve. Ali broj ili priroda kolaterala, koje mi tako danju ispredemo, psiholoki je bez ikakvog znaenja, sve dok nas ovi vode putem ka mislima sna koje traimo.

B REGRESIJA A sada, poto smo se odbranili od prigovora ili bar pokazali gde se nae odbrambeno oruje nalazi, vie ne smemo odlagati psiholoko istraivanje za koje smo se ve odavna pripremili. Samimo glavne rezultate dosadanjeg istraivanja. San je punovaan psihiki akt; njegova pokretna snaga je uvek elja koja trai ispunjenje; to to se ne moe prepoznati kao elja, i njegove mnogobrojne osobenosti i ap surdnosti sve je to posledica psihike cenzure koju je san prilikom procesa stvaranja pretrpeo. Osim neophodnosti da se oslobodi ove cenzure, pri stvaranju sna delovali su i drugi faktori; neophod nost da se same psihiki materijal, obzir na mogu nost da bude predstavljen u ulnim slikama i mada ne redovno obzir na to da spoljna pojava sna bude racionalna i shvatljiva. Od svakog ovog stava vodi put dalje ka psiholokim postulatima i na gaanjima: treba ispitati odnos izmeu elje koja je pokreta sna i etiri uslova, kao i ovih izmeu sebe; san treba da zauzme svoje mesto u spletu duevnog ivota. Mi smo na elo ovog odeljka stavili jedan san da bi nas podsetio na zagonetke ije reenje jo ne dostaje. Tumaenje toga sna o detetu koje gori nije nam stvaralo nikakve tekoe, mada ono nije bilo u

188

Tumaenje snova, II

Regresija

187

naem smislu potpuno. Pitali smo se zato je sneva ovde uopte sanjao umesto da se probudi, i videli smo da je jedan motiv snevaev bila elja da dete zamisli kao ivo. Da pri tome igra ulogu jo jedna druga elja moi emo uvideti posle kasnijih rasprav ljanja. Pre svega, dakle, proces miljenja za vreme spavanja bio je pretvoren u san radi ispunjenja elje. Ako eliminiemo ispunjenje elje, videemo da preostaje samo jo jedna karakteristika koja obe vrste psihikih zbivanja meu sobom odvaja. Misao sna bi glasila: Vidim kako nekakav sjaj dolazi iz sobe u kojoj lei le. Moda se preturila neka sveca i dete sad gori! San je rezultat ovog miljenja reprodukovao neizmenjen, ali ga je predstavio u si tuaciji koja stvarno postoji i koju bi ula mogla per cipirati kao doivljaj budnoga stanja. A to je upra vo najoptiji i najupadljiviji psiholoki karakter pro cesa snevanja; jedna misao, po pravilu misao o ne emu to se eli, objektivira se u snu, predstavlja se kao scena ili se, kako nam se ini, doivljava. Kako dakle treba da objasnimo ovu karakteri stinu osobenost rada sna ili skromnije reeno kako da naemo mesta za nju u spletu psihikih pro cesa? Ako sad stvar malo paljivije sagledamo, vide emo da su u obliku pojavljivanja ovoga sna izra ene dve meusobno gotovo nezavisne karakteristi ke. Jedna je ta to je misao predstavljena kao ne posredna situacija sa izostavljenim moda", a dru ga je ta to se misao pretvara u vizuelne slike i govor. Preobraaj koji zadesi misli sna usled toga to se u njima izraeno oekivanje stavlja u prezent moda u ovom snu nije veoma upadljiv. To je u vezi s naroitom, zapravo sporednom ulogom ispunjenja elje u ovom snu. Uzmimo mesto toga jedan drugi san, u kome se elja sna ne odvaja od budnih misli prenetih u san, na primer san o Irminoj injekciji. Ovde misao koju e san prikazati predstavlja opta tiv: Kad bi samo Oto bio kriv za Irminu bolest! San potiskuje optativ i zamenjuje ga obinim prezentom:

Jeste, Oto je kriv za Irminu bolest. Ovo je dakle prva od promena koju i neizopaeni san vri na mislima sna. Neemo se dugo zadravati na ovoj prvoj osobenosti sna. Nju moemo likvidirati ukazivanjem na svesnu fantaziju, na budan san koji isto tako postu pa sa svojim sadrajem. Ako Dodeov Monsieur Joyeuse besposlen luta parikim ulicama, dok njegove keri moraju verovati da je zaposlen i da sedi u svom uredu, on o dogaajima koji e mu pomoi da doe do protekcije i do nekog mesta takoe sanjari u prezentu. San dakle upotrebljava prezent na isti nain i s istim pravom kojim to ini i sanjarenje. Prezent je vreme u kome se elja predstavlja kao ispunjena. Ali snovi se razlikuju od sna u budnom stanju po jednoj drugoj osobenosti, naime po tome to se sadraj predstava ne pretvara u misli, nego se pre tvara u ulne slike, kojima se onda poklanja vera i koje ovek misli da doivljava. Dodajmo odmah da se promena predstave u ulnu sliku ne nalazi u svim snovima; postoje snovi koji se sastoje iskljuivo od misli, a kojima se ipak ne moe osporiti da su u sutini snovi. Moj san: autodidasker budna fan tazija sa profesorom N." jeste jedan takav san u koji se jedva umealo vie ulnih elemenata nego da sam njegovu sadrinu mislio preko dana. Takoe i u svakom duem snu postoje elementi koji nisu proli kroz promenu u ulno, koji se jednostavno misle ili znaju onako kao to smo navikli u budnom stanju. Dalje emo odmah ovde pomisliti na to da ovakvo pretvaranje predstava u ulne slike ne pripada sa mo snu, nego isto tako i halucinaciji, vizijama, koje se pojavljuju eventualno samostalno u zdravlju ili kao simptomi psihoneuroza. Ukratko, odnos koji ovde istraujemo ni u kom pravcu nije iskljuiv; ali osta je da nam ovaj karakter sna, gde postoji, izgleda kao najznaajniji, tako da ne bismo mogli ni zamisliti svet snova bez njega. Ali da bismo ga razumeli, mo ramo se upustiti u mnogo obuhvatnija objanjenja. Meu svim napomenama uz teoriju snevanja, koje moemo nai u pisaca, hteo bih da istaknem

188

Tumaenje snova, II

Regresija

189

jednu kao polaznu taku. Veliki G. T. Fehner (G. Th. Fechner), u svom delu Psychophysik (II deo, strana 520) u vezi s nekim raspravljanjima posveenim sno vima izraava slutnju da je pozornica akcije snova razliita od pozornice budnog ivota u predstavama. To je jedina hipoteza koja dozvoljava da se shvate naroite osobenosti snevanja. Ideja koja nam je ovako stavljena na raspola ganje jeste ideja psihikog lokaliteta. Ostaviemo sa svim po strani da nam je duevni aparat o kome je ovde re poznat i kao anatomski preparat, i hoemo da se briljivo sklonimo s puta iskuenju da psihiki lokalitet eventualno anatomski odredimo. Mi osta jemo na psiholokom tlu i nameravamo da se dri mo samo poziva da instrument koji slui duevnom radu zamislimo onako kao to zamiljamo otprilike jedan sloen mikroskop, fotografski aparat i slino. Psihiki lokalitet odgovara onda mestu unutar apa rata, na kome se pojavljuje jedan od prethodnih stup njeva slike. Kod mikroskopa i teleskopa to su, kao to je poznato, delimino idealna mesta, krajevi u kojima ne lei nijedan dohvatljiv deo aparata. Sma tram da je izlino traiti opravdanje za nepotpuno sti ovih i svih ostalih slinih slika. Ova uporeenja treba da nam pomognu samo pri naem pokuaju koji uzima na sebe zadatak da nam uini razumljivom sloenost psihikog rada, tako to ovaj rad rastav ljamo, i svaki pojedinani rad pripisujemo pojedi nim sastavnim delovima aparata. Koliko je meni po znato, pokuaj da ovim nainom rastavljanja pogo dimo sastav duevnog aparata, jo nije dosad nai njen, a on mi se ini bezazlen. Mislim da naim nasluivanjima moemo ostaviti slobodan tok ako, pri istom, samo sauvamo svoj hladnokrvan sud, i da skelu ne smatramo graevinom. Poto nam nita drugo nije potrebno sem pomonih predstava za prvo pribliavanje neem nepoznatom, mi emo, u poetku, ispred svih ostalih, dati vrednost najgrub ljim i najopipljivijim pretpostavkama. Duevni aparat dakle zamiljamo kao jedan slo en instrument, ije emo sastavne delove nazvati

instancijama ili, za ljubav vee jasnoe, sistemima. Zatim treba oekivati da ovi sistemi imaju meu sobno, moda, stalni prostorni odnos, otprilike ona kav kakav imaju sistemi soiva u teleskopu, smeteni jedan iza drugoga. Strogo uzev, mi ne moramo pretpostaviti da su psihiki sistemi stvarno pore dani u jednom prostornom poretku. Dovoljno nam je da je time uspostavljen jedan vrst redosled, tako to u izvesnim psihikim zbivanjima (nadraaj) pro lazi kroz sisteme u jednom naroitom vremenskom nizu. U ostalim procesima moda e taj redosled biti drugaiji: takvu jednu mogunost mi emo ostaviti otvorenu. Zbog kratkoe, ubudue emo o sastavnim delovima aparata govoriti kao o sistemima". Prvo to nam pade u oi jeste da ovaj aparat, sastavljen po sistemu, ima jedan pravac. Naa celokupna psihika delatnost polazi od (spoljnih i unu tranjih) nadraaj a i zavrava se u inervacijama. Prema tome, aparatu pripisujemo jedan senzibilni i motorni kraj; na senzibilnom kraju nalazi se jedan sistem koji prima percepcije, na motornom lei je dan drugi koji otvara brane motilitetu (= motornoj aktivnosti). Psihiki proces tee uglavnom od perceptivnog kraja ka motornom. Najoptija shema psi hikog aparata imala bi, dakle, ovakav izgled:

Fig. 1 Ali to tek ispunjava jedan nama odavno poznat zahtev da, naime, psihiki aparat mora biti izgra en kao jedan refleksni aparat. Refleksni procesi ostaju model i za svaku psihiku funkciju.

190

Tumaenje snova, II

Regresija

191

Mi, sada, imamo razloga da na senzibilnom kra ju uspostavimo prvu diferencijaciju. Od percepcija koje dopiru do nas, u naem psihikom aparatu osta je jedan trag koji moemo nazvati tragom seanja. Funkciju koja se odnosi na ovaj trag seanja zove mo pamenjem". Ako smo ozbiljno shvatili svoju nameru da psihike procese poveemo sa sistemima, onda trag seanja moe postojati samo u trajnim promenama elemenata sistema. Ali, kao to smo na drugom mestu ve izloili, postoje oigledne tekoe ako pretpostavimo da jedan te isti sistem moe verno sauvati promene svojih elemenata pa da ipak bude uvek sposoban za primanje sveih i novih po voda za promenu. Po principu koji upravlja naim opitom, podeliemo, dakle, obe ove funkcije na raz liite sisteme. Pretpostavljamo da sistem koji se na lazi sasvim napred na aparatu prima nadraaje opa anjem, ali da nikakav trag od njih ne sauva, dakle da nema pamenja; i da se iza ovog nalazi jedan drugi sistem koji trenutni nadraaj prvog pretvara u trajne tragove. Onda bi slika naeg psihikog apa rata bila ovakva:

Fig. 2 Poznato je da od percepcija koje deluju na si stem P kao neto trajno zadravamo neto vie osim same njihove sadrine. Nae percepcije takoe su meusobno povezane u pamenju, i to pre svega prema istovremenosti zbivanja. To nazivamo inje nicom asocijacije. Sad je jasno: ako sistem P uopte nema nikakvog pamenja, onda ne moe sauvati ni

tragove za asocijaciju; pojedini P-elementi bili bi nepodnoljivo ometeni u svojoj funkciji kad bi se jednoj novoj percepciji usprotivio neki ostatak jed ne ranije povezanosti. Mi dakle moemo pretposta viti da osnova asocijacije lei u mnemikim sistemi ma. injenica asocijacije sastoji se onda u tome da se, zbog smanjenja otpora i probijanja jednog od S-elemenata, nadraaj pre prenosi na jedan drugi nego na jedan trei S-elemenat. Pri detaljnijem razmatranju ukazuje se neop hodna potreba da je nuno pretpostaviti ne samo je dan nego vie takvih S-elemenata u kojima jedan te isti nadraaj, prenoen preko P-elemenata, doiv ljava razliitu fiksaciju. Prvi od ovih S-sistema sadravae svakako odreivanje asocijacije u pogledu na istovremenost, a u udaljenijim sistemima isti perceptualni materijal bie poredan prema drugim vr stama koincidencije, tako da bi odnosi slinosti i dr. bili predstavljeni ovim kasnijim sistemima. Bilo bi, naravno, uzaludno pokuati da se recima iskae psi hiko znaenje jednog ovakvog sistema. Njegova bi karakteristika bila u uskoj povezanosti njegovih od nosa prema raznim elementima grubog materijala seanja, tj. ako elimo da ukaemo na jednu teoriju koja dublje ulazi u problem, u gradiranju efikasno sti otpora prema prolazu nadraaj a od ovih ele menata. Ovde bi trebalo uiniti jednu napomenu opte prirode koja moda ukazuje na neto znaajno. Si stem P koji nema nikakve sposobnosti da zadri pro mene, koji dakle nema nikakvo pamenje, daje na oj svesti itavu raznovrsnost ulnih kvaliteta. S dru ge strane, naa seanja, ne izuzimajui ni ona koja su najdublje utisnuta u na duh, sama po sebi su nesvesna. Ona se, meutim, mogu nainiti svesnim; ali nema nikakve sumnje da ona mogu proizvesti sva svoja dejstva dok se nalaze i u nesvesnom sta nju. Ono to nazivamo naim karakterom oslanja se na tragove pamenja naih utisaka; a ba oni utisci koji su najsnanije delovali na nas a to su utisci iz nae prve mladosti upravo su oni to gotovo

192

Tumaenje snova, II

Regresija

193

nikad ne postaju svesni. A ako seanja ponovo po~ stanu svesna, onda ona ne pokazuju nikakvo ulno svojstvo, ili ga ispoljavaju sasvim neznatno u poreenju sa ulnim opaanjima. Kad bi se sad moglo potvrditi da se u * sistemima pamenje i svojstvo koje karakterie svest meusobno iskljuuju, onda bi se na uslove koji upravljaju nadraivanjem neu rona bacila svetlost koja mnogo obeava 1 kad bi se utvrdilo da u sistemima pamenje i svojstvo to karakterie svest jedno drugo iskljuuju.

Fig. 3 Ono to smo dosad pretpostavili o sastavu psi hikog aparata na senzibilnom kraju, uraeno je bez obzira na san i na psiholoka objanjenja koja se iz njega mogu izvesti. Ali san e nam posluiti kao izvor za saznanje o jednom drugom delu aparata. Videli smo da smo u stanju da objasnimo formira nje sna, samo smo hteli da se usudimo da pretposta vimo postojanje dveju psihikih instancija, od kojih jedna izlae aktivnost druge kritici, ija je posledica iskljuenje iz svesti. Kritikujua instancija, zakljuili smo, odrava tenje odnose sa sveu od kritikovane instancije. Ona se izmeu ove i svesti nalazi kao nekakav za klon. Dalje, obrazloili smo da kritikujuu instanciKasnije sam bio miljenja da svest nastaje upravo na samom mestu traga seanja (Vidi naposletku: Notiz uber den Wunderblock, 1925, Sabrana dela, sveska XIV).
1

ju izjednaujemo sa onim to upravlja naim budnim ivotom i odluuje o naim slobodnim, svesnim rad njama. Ako sad ove instancije u smislu naih pret postavki zamenimo sistemima, onda e na osnovu pomenutog saznanja kritikujui sistem naposletku biti pomeren na motorni kraj. Mi emo sad oba si stema uneti u nau shemu i nazivima koje smo im dali izraziti njihov odnos prema svesti. Poslednji od sistema na motornom kraju naziva mo predsvesnim da bismo naznaili da nadraajni procesi u njemu bez ikakvog daljeg zadravanja mogu stii do svesti kada su ispunjeni jo neki uslovi, na primer dostignue izvesnog stepena intenzi teta, izvesne raspodele one funkcije koju moramo na zvati panjom, i slino. U isto vreme, to je sistem koji dri klju za namerni motilitet. Sistem posle ovoga nazivamo nesvesnim, budui da nema pristu pa u svest, sem preko predsvesnog, a pri tom prola zu njegov nadraujui proces mora pretrpeti izmene. 1 U koji od ovih sistema da stavimo sad podstrek na stvaranje sna? Radi jednostavnosti u sistem Nsv. Dodue, u kasnijim raspravljanjima mi emo sa znati da to nije ba sasvim tano, da je stvaranje sna nuno povezano s mislima sna koje pripadaju sistemu predsvesnog. Ali emo takoe na jednom drugom mestu, kada budemo raspravljali o elji sna, saznati da pokretaku snagu za san daje nesvesno (Nsv), te emo zbog ovog poslednjeg faktora prihva titi nesvesni sistem kao polaznu taku za stvaranje sna. Ovo izazivanje sna izraavae, kao i sve ostale misaone tvorevine, tenju da se produi u predsvesno i da, polazei od njega, dobije pristup u svest. Iskustvo nas ui da je cenzura otpora zatvorila ovaj put mislima sna preko dana put koji kroz predsvesno vodi u svest. Nou one sebi kre pristup u svest, ali se postavlja pitanje kojim putem i zbog
1 Dalje izvoenje ove linearno otvorene sheme morae raunati s pretpostavkom da je sistem koji sledi predsvesnom sistem kome moramo pripisati svest, da je, prema tome, P = svest.

13 Frojd, Odabrana dela, VH

194

Tumaenje snova, II

Regresija

195

koje promene. Kad bi mislima sna ovo bilo omogu eno time to nou opada otpor, koji uva granicu izmeu nesvesnog i predsvesnog, onda bismo dobili snove u materijalu naih predstava koji ne pokazuju halucinatorian karakter koji nas sada interesuje. Opadanje cenzure izmeu oba sistema Nsv i Psv (nesvesnog i predsvesnog) moe nam dakle objasniti samo takve tvorevine sna kao to je autodidasker, ali ne moe objasniti snove kao to su oni o detetu koje gori, a koje smo sebi postavili kao problem na samom poetku ovih rasprava. ta se zbiva u halucinatorinom snu nemoguno je opisati drukije nego da kaemo: Nadraaj kree putem unazad. Umesto ka motornom kraju aparata, on se pomera ka senzibilnom kraju i stie najzad do perceptivnog sistema. Ako ovaj pravac kojim se psihiki proces nastavlja iz nesvesnog u budnom sta nju nazovemo progredijentnim, onda emo za san rei da ima regredijentni karakter. 1 Ova regresija sigurno je tada jedna od psiholo kih osobenosti procesa sna; ali ne smemo zaboraviti da ona ne pripada samo snevanju. I namerno seanje i drugi delimini procesi naeg normalnog mi ljenja odgovaraju retrogresivnom kretanju u psihi kom aparatu od bilo kog kompleksnog akta pred stavljanja natrag na sirovi materijal tragova seanja koje ima u osnovi. Ali u toku budnog stanja ovo vraanje nikad ne ide ispred slika seanja; ono ne moe stvoriti halucinatorno oivljavanje perceptualnih slika. Zato je to u snu drukije? Kad smo go vorili o radu saimanja u snu, nismo mogli da izbegnemo pretpostavku da rad sna moe u potpunosti
1 Prvi nago vesta j faktora regresije nalazi se ve u Alberta Magnusa. Imaginatio, pisao je on, izgrauje san iz sa uvanih slika senzornih objekata. Proces se obavlja u obrat nom smislu nego u budnom stanju (prema Dipgenu, Diepgen, str. 14). Hobs (Hobbes) veli (u Leviatanu, 1651): In sum, our dreams are the reverse of our waking imaginations, the motion, when we are awake, beginning at one end, and when we dream at another." (Prema H. Elisu, str. 112).

prenositi intenzitete koji prianjaju za predstave, s jedne na drugu. Verovatno je to ona izmena u normalnom psihikom procesu koja inae omogua va katheksu sistema P u suprotnom pravcu do pot pune ulne ivosti, polazei od misli. Nadam se da smo daleko od toga da bismo se varali u dalekosenosti ovih razmatranja. Mi nismo uradili nita drugo no to smo dali ime jednom fe nomenu koji se ne moe objasniti. Mi ga nazivamo regresijom, ako se u snu predstava pretvori natrag u ulnu sliku iz koje je ponikla nekad, bilo kad. Ali i ovaj korak trai opravdanje. Zato davati ime ne emu ako nas ono ne ui niem novom? Ja mislim da nam naziv regresija" slui utoliko to nama po znatu injenicu povezuje sa shemom psihikog apa rata opremljenog jednim pravcem. Ali na ovom mestu se prvi put isplauje to to smo postavili takvu shemu. Jer druga jedna osobenost stvaranja sna postae nam jasna bez novog razmiljanja, jednostav no uz pomo sheme. Ako proces sna posmatramo kao regresiju unutar naeg hipotetikog psihikog apa rata, onda se bez daljeg moramo prihvatiti kao em pirijski utvrene injenice da se gube sve logike relacije koje pripadaju mislima sna pri njegovom radu, ili da se mogu izraziti samo s tekom mukom. Prema naoj shemi ove misaone relacije ne nalaze se u prvim S-sistemima, nego su sadrane u kasni jim sistemima koji lee dalje prema poetku, i pri regresiji moraju gubiti svako sredstvo izraavanja, osim u perceptualnim slikama. Sklop misli sna ra stvara se pri regresiji u svoj sirovi materijal. Ali, kakva to promena omoguava regresiju, koja je danju nemoguna? Ovde se moramo zadovoljiti samo nasluivanjem. Nema sumnje da se radi o promenama u katheksama energije vezanim za pojedi ne sisteme, kojima postaju prohodniji ili neprohodniji za nadraajni sistem. Ali u svakom aparatu tak ve vrste moguno je ostvariti isti efekat na prolaz nadraaj a na vie naina ovakvih promena. Narav no, mi odmah pomiljamo na stanje spavanja i na pro mene u katheksi koje ono izaziva na senzornom kra
li

196

Tumaenje snova, II

Regresija

197

ju aparata. Danju postoji stalno strujanje od sistema percepcije (P) koji struji u pravcu motorne aktivnosti; to se strujanje nou zavrava i ono vie ne bi moglo stvarati nikakvu prepreku vraanju nadraaja u suprotnom pravcu. To bi bilo zatvaranje od spoljanjeg sveta", koje po teoriji nekih nauni ka treba da razjasni psiholoke karakteristike sna. Meutim, prilikom objanjenja regresije sna, mi e mo morati povesti rauna o onim drugim regresija ma koje se javljaju u patolokim momentima budnog stanja. Kod ovih oblika ovo upravo dato objanje nje ostavlja nas, prirodno, na cedilu. Do regresije dolazi uprkos neprekidnom senzibilnom strujanju u progredijentnom pravcu. Za halucinacije u histeriji, u vizijama duevno normalnih lica mogu dati objanjenje da one stvar no odgovaraju regresijama, to jest da su misli pre tvorene u slike, i da su samo one misli izloene ovoj promeni koje su u bliskoj vezi sa potisnutim seanjima, ili pak sa onim seanjima koja su ostala nesvesna. Jedan od mojih najmlaih pacijenata, na primer, jedan dvanaestogodinji histerik oseao je smet nje i nije mogao zaspati plaei se zelena lica sa crvenim oima". Izvor ove pojave bilo je potisnuto, nekad svesno seanje na nekog deaka koga je pre etiri godine vie puta viao, i koji je za njega pred stavljao odvratan primer za sve one deje nepri stojnosti, meu ovima i onanije, zbog kojih on sada, naknadno, samome sebi prebacuje. Njegova majka je tada primetila da taj nevaspitani deran ima ze lenkastu boju lica i crvene (tj. crveno oiviene) oi. Otuda i privienje straha koje je uostalom odreeno samo za tu svrhu da bi ga podsetilo na neko drugo mamino proricanje, da naime takvi deaci postaju idioti, da u koli nita ne mogu nauiti i da rano umiru. I na mali pacijent ispunio je jedan deo ovo ga proroanstva: u gimnaziji on ne moe da napre duje i, kao to nam pokazuje jedan deo njegovih nenamernih misli, uasno se plai i drugoga dela toga proroanstva. Leenje, dodue, posle kratkog vreme na uspeno se zavrava tako da eak sada moe

da spava, izgubio je plaljivost a kolsku godinu za vrio je sa odlinim svedoanstvom. Na ovom mestu hteo bih da objasnim jednu vi ziju o kojoj mi je priala druga jedna histerina bo lesnica (ena od etrdeset godina) iz vremena pre nego to se razbolela. Jednoga jutra ona otvara oi i primeuje u sobi svoga brata koji se, meutim, kao to dobro zna, nalazi u ludnici. Kraj nje u postelji spava njen sini. Da se dete ne bi uplailo i dobilo greve kad primeti ujaka, ona preko njega navlai pokriva, i privienje onda nestaje. Vizija predstav lja obradu jednog seanja iz detinjstva te dame, i ono je bilo, dodue, svesno, ali je stajalo u najbliem odnosu sa celokupnim nesvesnim materijalom u nje noj dui. Dadilja joj je nekada pripovedala da je njena majka koja je vrlo rano umrla (njoj samoj je prilikom majine smrti bilo tek osamnaest meseci) patila od epileptinih ili histerinih napada, i to posle straha koji je preivela kada se njen brat (ujak moje bolesnice) nad njenom glavom pojavio kao strailo, kao duh, uvijen u krevetski arav. Vi zija sadri iste elemente kao i seanje: pojam bra ta, pokriva, strah i njegovo delovanje. Ali ovi elementi su sad poredani u jednu novu celinu i preneti na druga lica. Oigledni motiv vizije, misao njome zamenjena, i jeste zabrinutost da bi njen sin i, koji je fiziki toliko liio na svoga ujaka, mo gao da doivi njegovu sudbinu. Oba primera koja sam ovde naveo nisu bez ikakvog odnosa prema stanju spavanja, pa su zato moda i nepodesna za dokazivanje onog zato su mi potrebni. Stoga upuujem na moju analizu jedne ene koja je patila od halucinatorne paranoje, 1 i na rezultate mojih jo neobjavljenih studija o psiholo giji psihoneuroza, za potvrdu da se u ovakvim slu ajevima regresivne transformacije misli ne srne iz gubiti iz vida uticaj jednog potisnutog seanja ili se1 Dalje napomene o odbrambenim neuropsihozama, Neurologisches Zentralblatt 1896, Nr. 10 (Sabrana ela, sveska I).

198

Tumaenje snova, II

Regresija

199

anja koje je ostalo nesvesno, u najvie sluajeva infantilnog seanja. Ove misli, povezane sa seanjem takve vrste, a ije je izraavanje zabranjeno cenzurom, uvuene su tako rei od seanja u regre siju kao u onaj oblik predstavljanja u kome je seanje prisutno samo psihiki. Na ovom mestu mogu navesti kao rezultat prouavanja o histeriji da se in fantilne scene (bilo da su one seanje ili fantazije), ako je uspelo da se naine svesnim, vide kao haluci nacije i da one taj karakter gube tek poto budu saoptene drugima. Poznato je, takoe, da ak i u li nostima ije seanje inae nije vizuelnog tipa, sea nja iz najranijeg doba detinjstva sauvaju svoj ka rakter ulne ivahnosti sve do kasnih godina. Ako se sad setimo kakva uloga u mislima sna pripada infantilnim doivljajima, ili na njima zasno vanim fantazijama, u kojoj meri se delovi tih doziv* ljaja esto i ponovo pojavljuju u sadrim sna, koliko esto se i same elje izvode iz njih, onda i za san neemo porei verovatnou da bi pretvaranje misli u vizuelne slike moglo biti posledica privlanosti koju vizuelno predstavljeno seanje to tei da po novo oivi vri na misao koja se bori da bude izrae na, a koja je odseena od svesti. Prema ovom shvatanju, san bi se mogao takoe opisati kao zamena za infantilnu scenu koja je izmenjena prenoenjem na recentno iskustvo. Infantilna scena ne moe sprove sti u delo svoju obnovu: ona mora da se zadovolji tako to e se ponovo vratiti kao san. Ukazivanje na nain na koji infantilne scene (ili njihove reprodukcije kao fantazije) funkcioniu u izvesnom smislu kao primeri za sadraj snova ini izlinom jednu od Semerovih pretpostavki i pretpo stavki njegovih pristalica o unutranjim nadraajnim izvorima. Serner pretpostavlja da postoji stanje vi zuelne stimulacije", unutranje nadraenosti u ulu vida, kad snovi pokazuju naroitu ivahnost svojih vizuelnih elemenata ili naroito bogatstvo takvih ele menata. Mi se ne moramo protiviti ovoj pretpostavci, i moemo se zadovoljiti otprilike time da jedno takvo stanje nadraenosti konstatujemo samo za psihiki

perceptivni sistem organa vida, ali emo istai da je ovo stanje nadraenosti stanje izazvano seanjem, osveenje jednog vizuelnog nadraenja koje je svo jevremeno bilo aktuelno. Momentano ja ne raspolaem nijednim dobrim primerom iz svoga linog isku stva kojim bih dokazao jedan takav uticaj infantil nog seanja; moji su snovi uopte manje bogati ul nim elementima no to mi se ini da su u ostalih ljudi; ali u najlepem i najivljem snu tokom ovih poslednjih godina postalo mi je lako da halucinatornu ja snou sadrine sna svedem na ulne kvalitete sveih i nedavno doivljenih utisaka. Na strani 116 pomenuo sam jedan san, u kome su tamnoplava boja vode, mrka boja dima iz brodskih dimnjaka i tamnomrka i crvena boja graevina koje sam video na mene osta vili dubok utisak. Ovaj san, kao nijedan drugi, mo rao se tumaiti na osnovu vizuelnog nadraaja. A ta je moj organ vida dovelo u ovo stanje nadraenosti? Jedan recentni utisak koji se spojio sa itavim nizom ranijih utisaka. Boje koje sam video bile su najpre boje jedne kutije sa kameniima od kojih su, dan pre moga sna, moja deca podigla itavu jednu divnu zgradu i pokazala mi je da bih joj se divio. Tu je bila i ista tamna crvena boja na velikim kameni ima, a plava i mrka boja bile su na malim kamen iima. Tome su se pridruili i utisci boja sa poslednjih putovanja po Italiji, divna plava boja reke Soe i lagune i mrka boja krasa. Lepota boja u snu pred stavljala je samo ponavljanje one lepote koju sam video u seanju. Da obuhvatimo sad sve to smo saznali o naroi toj sklonosti sna, da svoju predstavnu sadrinu pre lije u ulne slike. Ovaj karakter rada sna mi moda nismo objasnili, sveli smo ga na poznate zakone psi hologije, a pri tome smo ga izdvojili kao da ukazuje na nepoznate odnose i okarakterisali imenom ,,regredijentnog" karaktera. Rekli smo da ova regresija, svakako, svuda gde se pojavljuje predstavlja efekat otpora, koji se suprotstavlja probijanju misli u svesno normalnim putem, kao i istovremene privlano-

200

Tumaenje

snova,

Ispunjenje

elja

201

sti koju na misao vre postojea seanja to imaju veliku senzornu snagu. 1 U sluaju sna, regresija bi moda bila olaka na prestankom progresivnog strujanja koje ide za vreme dana od ulnih organa; u ostalim oblicima re gresije, odsustvo ovog dodatnog faktora mora biti nadoknaeno veim intenzitetom ostalih motiva re gresije. Neemo takoe zaboraviti da zapamtimo da bi kod ovih patolokih sluajeva regresije kao u snu postupak prenoenja energije morao biti neki drugi nego kod regresije u normalnom duevnom ivotu, poto se njime omoguava potpuna halucinatorna katheksa perceptualnih sistema. Ono to smo prili kom analize sna opisali kao obzir prema moguno sti predstavljanja" moglo bi se odnositi na vezu sa selektivnom 'privlanou vizuelno prikupljenih sce na koje dodiruju misli sna. O regresiji emo napomenuti jo i to da ona u teoriji strujanja neurotikih simptoma ne igra manje vanu ulogu od one koju igra u snu. U tom sluaju razlikujemo tri vrste regresije: a) topiku regresiju u smislu ovde razvijene sheme 'l' sistema; b) vremen sku regresiju, ukoliko se radi o vraanju na starije psihike tvorevine; i c) formalnu regresiju, ako pri mitivni naini izraavanja i predstavljanja zamene uobiajene naine. Ali sve tri vrste regresije u osnovi su jedno i po pravilu se sastaju, jer ono to je vre menski starije ujedno je formalno primitivnije i u psihikoj topografiji blie perceptualnom kraju. Ali temu regresije u snu ne moemo napustiti a da ne pomenemo i ne damo izraza utisku koji nam se ve vie puta nametnuo i koji e se ponovo vratiti posle udubljivanja u prouavanje psihoneuroza; na ime: da je snevanje u celini deo regresije na najraU opisu uenja o potiskivanju trebalo bi izneti da jed na misao bude potisnuta zajednikim delovanjem dva fakto ra koji na nju deluju. S jedne strane (od cenzure svesnog) ona se odbacuje, a sa druge (od nesvesnog Nsv) ona se privlai, dakle onako kao to se dolazi na vrh visoke piramide (Uporedi lanak Potiskivanje", Sabrana dela, sveska X).
1

nije prilike snevaa, ponovno oivljavanje njegovog detinjstva, instinktivnih impulsa koji su u njemu preovlaivali i naina izraavanja koji su mu tada stajali na raspolaganju. Iza ovog individualnog de tinjstva obeava nam se uvid u filogenetsko detinjstvo, u sliku razvoja ljudskoga roda iji je razvoj po jedinca u stvari samo skraena rekapitulacija na koju su uticale sluajne ivotne prilike. Mi nasluu jemo koliko su tane reci Fridriha Niea (Nietzsche) da se ,,u snu nastavlja prastari ostatak oveanstva, do kojeg se direktnim putem vie teko moe doi": to u nama budi iekivanje da e nas analiza snova dovesti do poznavanja ovekovog arhajinog nasledstva, da u njemu upoznamo ono to mu je psihiki priroeno. Izgleda da su nam san i neuroza sauvali vie od duevnih starina nego to smo to mogli na sluivati tako da psihoanaliza moe polagati pravo na visok rang meu naukama koje se trude da rekonstruiu najstarije i najmranije faze porekla ljud ske rase. Lako je moguno da nas prvi deo ovog naeg psiholokog prouavanja sna nee naroito zadovo ljiti. Ali teiemo se time to smo primorani da gra dimo i krimo put u mrak. Ako nismo sasvim zalu tali, onda moramo sa neke druge polazne take stii otprilike u istu oblast u kojoj emo se moda bolje snalaziti.

C
ISPUNJENJE ELJA San, isprian na poetku ove glave, o detetu koje gori zgodan je povod da ocenimo tekoe na koje nailazi teorija o ispunjenju elja. Sigurno smo svi sa uenjem uli da san treba da nije nita drugo do ispunjenje elje, i to ne moda samo zbog kontra-

202

Tumaenje snova, II

Ispunjenje elja

203

dikcije koja dolazi od stranog sna. Poto su nas prva razjanjenja pomou analize pouila da se iza sna kriju smisao i psihika vrednost, nismo bili nimalo spremni da se ovaj smisao odredi tako jednostavno. Prema korektnoj, ali nepotpunoj definiciji Aristote lovoj, san je ukoliko se spava samo miljenje koje se nastavlja u stanju spavanja. Ako pak nae miljenje danju stvara tako raznolike psihike akte, sudove, zakljuivanja, osporavanja, oekivanja, namere itd. zato bi ono nou moralo da se ogranii iskljuivo na stvaranje elja? Zar, naprotiv, ne po stoji obilje snova koji jedan drugaiji psihiki akt, na primer neku brigu, donose u vidu sna, i nije li upravo takav san onaj naroito prividni san jednog oca kojim smo ovu glavu otpoeli? Kad na oca koji spava padne zrak svetlosti, on zabrinuto zakljuuje da se preturila jedna sveca i da je mogla zapaliti mrtvo telo njegovog deteta. Ovaj zakljuak on pre tvara u san tako to ga odeva u jednu oiglednu situ aciju i u sadanje vreme. Kakvu ulogu pri tom igra ispunjenje elje? Zar je moguno u njemu prevideti preovlaivanje jedne misli koja se nastavlja od bud nog stanja ili koja je podstaknuta novim ulnim uti skom? Sve je to tano i primorava nas da se detaljnije upustimo u ulogu koju ima ispunjenje elje u snu, i na znaaj budnih misli koje se u spavanju nastav ljaju. Upravo ispunjenje elje nas je ve podstaklo da snove podelimo u dve grupe. Nailazili smo na snove koji su oigledno predstavljali ispunjenje elje; i na druge, ije je ispunjenje elje bilo nejasno, esto i svim moguim sredstvima prikriveno. U ovim dru gim snovima prepoznali smo delovanje cenzure sna. Neizopaene eljene snove nalazili smo prvenstveno u dece. Izgledalo je da se kratki, otvoreno eljeni snovi ovo ograivanje naroito podvlaim po javljuju i u odraslih. Sada moemo da se pitamo odakle svaki put do lazi elja koja se u snu ostvaruje. Ali na koju opre nost ili na koju raznovrsnost se odnosi ovo nae ,,oda-

kle"? Ja mislim, na oprenost izmeu dnevnog ivota koji je postao svestan i jedne psihike aktivnosti koja je ostala nesvesna, i koju tek tokom noi moemo primetiti. Za poreklo jedne elje nalazim da postoje tri mogunosti: 1) ona je mogla biti izazvana tokom dana i, zbog spoljnih prilika, ostati nezadovoljena; u tom sluaju za no preostaje jedna priznata i nereena elja; 2) ona se mogla pojavit danju, ali biti od baena; u tom sluaju nam ostaje jedna nereena, ali potisnuta elja; ili 3) ona moe biti bez ikakve veze sa dnevnim ivotom i pripadati onim eljama koje se u nama tek nou bude iz potisnutog. Ako posegnemo za naom shemom psihikog aparata, onda emo elju prve vrste lokalizovati u sistem predsvesnog (Psv); za elju druge vrste pretpostavljamo da je iz sistema predsvesnog potisnuta u nesvesno (Nsv) i samo tamo se sauvala, ako se uopte sauvala; a za izazivanje elje tree vrste verujemo da je uopte nesposobna da prekorai sistem nesvesnog. Imaju li elje koje su ponikle iz tih razliitih izvora istu vred nost za san, istu mo da podstaknu san? Pregled snova koji nam stoje na raspolaganju da bismo mogli odgovoriti na ovo pitanje skree nam pre svega panju na to da kao etvrti izvor elje sna dodamo aktuelne impulse elja koji se javljaju nou (na primer elje stimulisane eu, seksualnom po trebom). Onda e nam postati verovatno da poreklo elje sna ni u emu ne menja njenu sposobnost da izazove san. Podseam na san male devojice u ko jem se nastavlja njena vonja jezerom koja je danju bila prekinuta, i na druge deje snove; oni se obja njavaju jednom neispunjenom, ali ne suzbijenom e ljom prethodnog dana. Za to da se jedna danju su zbijana elja razbukti u snu mogu se navesti bez brojni primeri; jedan najprostiji te vrste mogao bih ovde naknadno izneti. Jedna dama, pomalo sklona podsmevanju, ija se mlaa prijateljica verila, pre ko dana na pitanje poznanika da li poznaje mlado enju i ta o njemu misli odgovara sa neogranienim slavopojkama; pri tome svoj pravi sud uutkuje jer bi rado kazala istinu: on je sasvim prosean ovek.

204

Tumaenje

snova,

II

Ispunjenje elja

205

Nou ona sanja da joj je upueno isto pitanje, pa na njega odgovara formulom: Pri naknadnim porudbinama dovoljno je navesti broj.1 Naposletku, kao re zultat mnogobrojnih analiza saznali smo da u svim snovima koji su pretrpeli izopaen je elja potie iz nesvesnog i da danju nije mogla biti primecena. I tako, na prvi pogled, da za stvaranje sna sve elje imaju istu vrednost i istu mo. Na ovom mestu ne mogu dokazivati da stvari zapravo drukije stoje, ali sam veoma sklon da pret postavim da su elje sna stroe uslovljene (determinisane). Deji snovi ne ostavljaju nikakvu sumnju o tome da izaziva sna moe biti jedna elja koja danju nije bila ispunjena. Ali se ne srne zaboraviti da je to onda elja jednoga deteta, impuls elje one snage koja je svojstvena infantilnom. Za mene je sasvim sum njivo da li je jedna elja koja preko dana nije bila ispunjena u odraslog oveka dovoljna da stvori san. Izgleda mi, naprotiv, da smo sa progresivnom kon trolom koju nad naim instinktivnim ivotom vri na a aktivnost miljenja mi smo sve vie i vie skloni da se kao nekorisnog odreknemo formiranja ili zadra vanja tako intenzivnih elja kakve su one to ih po-* znaju deca. Moguno je da se pri tom u ovom pogledu mogu pojaviti individualne razlike, i da pojedini ljudi infantilni tip mentalnog procesa zadravaju due od drugih, upravo kao to postoje sline razlike i u slabljenju vizuelnog predstavljanja koje je u prvim godinama ivota tako ivo. Ali uglavnom tako mi slim elja koja je preko dana ostala neispunjena u odraslog oveka nee biti dovoljna da izazove san. Rado priznajem da e podsticaj elje koji dolazi iz svesnoga doprineti izazivanju sna, ali verovatno ni-

ta vie. San se ne bi ostvario da predsvesna elja nije uspela u tome da pojaanje pronae na nekoj drugoj strani. Naime, iz nesvesnog. Ja zamiljam da svesna elja moe postati izazivaem sna samo ako joj uspe da probudi jednu isto takvu nesvesnu elju kojom jo i sama biva pojaana. Ove nesvesne elje ja posmatram, prema nagovetaj ima dobij enim iz psiho analize neuroza, kao uvek ive, uvek spremne da se probiju do izraza ako im se prui prilika da se po vezu s nekim podsticaj em iz svesnoga, da svoj veliki intenzitet prenesu na njihov manji intenzitet. 1 Onda mora izgledati kao da se jedino svesna elja realizovala u snu; i samo jedna mala neobinost u obliko vanju toga sna dae nam znak kako da uemo u trag snanom pomagau iz nesvesnoga. Ove uvek ive. tako rei besmrtne elje naeg nesvesnog, koje podseaju na Titane iz mitologije na kojima od pamtiveka lee teki planinski masivi to su ih, nekada, bogovi pobednici na njih svalili, i koji i sada, s vre mena na vreme, zadrhte pod trzajima udova Titana; ove elje koje se nalaze u potiskivanju, velim, i same su infantilnog porekla kao to to saznajemo iz psiholokog istraivanja neuroza. Ja bih, dakle, ra nije iskazanu misao da je poreklo elje sna irelevant no uklonio i zamenio jednom drugom koja glasi: elja koja je predstavljena u snu mora biti infantil na. Ona onda u odraslih ljudi vodi poreklo iz nesve snog (Nsv); u dctcta gde jo ne postoje odvajanje i cenzura izmeu predsvesnog (Psv) i nesvesnog (Nsv),

U prevodu se izgubila veza izmeu danju suzbijanog suda o prijateljiinom vereniku i duhovito primenjene poslov ne, trgovake formule u snu. U originalu i u latentnim mi slima sna preutkivani sud podrugljive dame glasi: ,,Er ist ein Dutzendmensch", tj. ovek kakvi se nalaze tucetima, obi an kao roba koja se proizvodi serijski, na tuce, artikl koji je potpuno oznaen brojem u katalogu (Prim. prev.).

1 One ovaj karakter neunitivosti dele sa svima stvarno nesvesnim aktima, to jest onima koji pripadaju jedino siste mu nesvesnog (Nsv). To su putevi prokreni jednom zauvek, koji nikad ne opuste i koji su uvek spremni da ekscitatorni proces vode do pranjenja kad god ih nesvesno nadraenje kathektira. Da se posluim jednim uporeenjem: za njih po stoji samo onaj isti nain unitenja koji postoji za seni Odisejevog podzemlja: one se bude u nov ivot im popiju malo krvi; a procesi zavisni od predsvesnog sistema razori vi su u sasvim drugom smislu. Na ovoj razlici zasniva se psihotera pija neuroza.

206

Tumaenje snova, 11

Ispunjenjc elja

207

ili gde se tek postepeno javlja, to je neispunjena, n e potisnuta elja iz budnoga ivota. Ja znam da se ovo shvatanje ne moe uopteno dokazati, ali tvrdim da se esto moe dokazati i onde gde ga ne bismo ni na sluivali, i da se uopte uzev, ne moe porei. Impulse elja koji su preostali iz budnog stanja, dakle, ja stavljam u pozadinu u vezi sa stvaranjem sna. Ne priznajem im nikakvu drugu ulogu sem, mo da, ulogu materijala senzacija koje postaju aktuelne za sadraj sna za vreme spavanja (uporedi ranija izla ganja). Ja se, dakle, pridravam linije koju mi pro pisuje ovaj tok razmiljanja ako sad uzmem u obzir ostale psihike nadraaje (podsticaje) koji su preostali iz dnevnog ivota a koji nisu elje. Ako se odluimo da idemo na spavanje, moe nam poi za rukom da katheksije energije naeg budnog ivota privremeno zaustavimo. Ko je u stanju da to dobro uradi, taj je dobar spava. Kau da je Napoleon I bio primer ta kve vrste ljudi. Ali to nam ne polazi uvek za rukom i u tome ne uspevamo uvek u potpunosti. Nereeni problemi, teke brige koje nas mue i prevlast uti saka produavaju nau misaonu aktivnost i za vreme spavanja i odravaju psihike procese u sistemu koji smo obeleili kao predsvesno. Ako nam je stalo do toga da podelimo ove impulse miljenja koji se u snu nastavljaju, onda ih moemo podeliti u etiri grupe: 1. one to za vreme dana zbog sluajne spreenosti nisu bili dovreni; 2. one to nisu izvreni i nisu reeni zbog slabljenja nae snage miljenja; 3. one to smo ih preko dana potisnuli i uklonili. Tome se pri druuje i snana etvrta grupa: utisci to su aktiv nou predsvesnog preko dana u naem nesvesnom (Nsv) pokrenuti, i najzad, kao 5. grupu moemo do dati: indiferentne utiske dana koji su zbog toga ostali nereeni. Psihike intenzitete koje ovi ostaci duevnog i vota uvode u stanje spavanja, pre svega one iz grupe nereenog, ne smemo nikako potcenjivati. Sigurno je da se ovi nadraaji i za vreme noi bore da bi doli do izraza, i sa isto takvom sigurnou moemo pret postaviti i to da stanje spavanja onemoguava nastav-

ljanje ovog ekscitatornog procesa na uobiajeni nain u predsvesnom, i njihov zavretak preko dolaenja svesti. Ukoliko smo u stanju da postanemo svesni na ih misaonih procesa normalnim putem, i nou, mi jednostavno ne spavamo. Kakvu promenu izaziva stanje spavanja u sistemu predsvesnog (Psv), to ne umem da kaem 1 ali nema nikakve sumnje da psi holoku karakteristiku sna treba u sutini traiti ba u modifikacijama u katheksiji upravo ovoga sistema, sistema koji takoe kontrolie pristup motilitetu koji je u snu paralizovan. S druge strane, nijedna stvar u psihologiji snova ne daje mi razloga za pretpo stavku da san stvara bilo kakve modifikacije, osim sekundarnih, u odnosima sistema nesvesnog (Nsv). Nonom uzbuenju u predsvesnom (Psv) ne preostaje dakle nijedan drugi put nego onaj kojim idu podsticaji elje iz nesvesnog (Nsv). Predsvesni nadraaji moraju traiti pojaanje iz nesvesnog (Nsv) i mora ju pratiti nesvesna uzbuenja du njihovih zaobila znih puteva. A kakav je odnos predsvesnih ostataka prethodnoga dana prema snovima? Nema nikakve sumnje da oni u velikom broju prodiru u sadraj sna, da ga koriste da bi se i nou nametnuli svesti; tavie, oni katkad dominiraju sadrinom sna, primora vaju je da nastavi aktivnost u toku dana. Sigurno je, tnkoe, da ostaci prethodnog dana moraju imati i svaki drugi karakter isto tako kao i karakter elja; ali pri tome je u najveoj meri pouno, i za uenje o ispunjenju elja upravo odluujue, utvrditi ka kvom se uslovu moraju povinovati da bi bili prim ljeni u san. Uzmimo jedan od ranije navedenih primera sno va, na primer san koji mi mog prijatelja Otona pri kazuje sa znacima Bazedovljeve bolesti. U toku dana Dalje prodiranje u poznavanje prilika stanja spava nja i uslova halucinacija pokuao sam da prikazem u svom lanku Metapsiholoka dopuna uenju o snovima" (Metapsychologische Erganzung zur Traumlehre), objavljenom u Internationale Zeitschrift fvir Psychoanalyse IV, 1916/18, Sa brana dela, sveska X..
1

208

Tumaenje

snova,

II

Ispunjenje

elja

209

sam bio zabrinut a povod za to davao mi je Otonov izgled; a zabrinutost mi je padala teko kao i sve dru go to se te osobe tie. I ona je, mogu pretpostaviti, pola sa mnom i u spavanje. Verovatno sam eleo da utvrdim ta to s njim nije u redu. Nou je ova zabri nutost nala izraza u snu, koji sam ispriao, a ija je sadrina pre svega bila besmislena a, zatim, nije odgovarala nikakvom ispunjenju elje. Ali ja sam poeo istraivati odakle potie ovaj neumesni izraz zabrinutosti koju sam preko dana osetio, te sam po mou analize naao neku vezu u tome to sam Otona identifikovao sa nekim baronom L., a sebe sa pro fesorom R. Zato sam ba morao izabrati ovu zamenu za misao preko dana postojalo je za to samo jed no objanjenje. Za identifikaciju sa profesorom R. morao sam biti uvek spreman u Nsv, poto se preko nje ispunjavala jedna od besmrtnih elja iz moga detinjstva elja za veliinom. Rune misli koje bih preko dana sigurno odbacio, upravljene prema mome prijatelju, iskoristile su priliku da se uvuku zajed no i da budu izraene, ali i zabrinutost toga dana je preko jedne zamene u sadraju sna dola do neke vrste izraaja. Dnevna misao, koja sama po sebi nije bila nikakva elja, nego, naprotiv, zabrinutost, mo rala je na bilo koji nain pronai neko vezivanje za jednu infantilnu, sada nesvesnu i potisnutu elju koja bi je dalje, istina doteranu na odgovarajui na in, stvorila" za svest. Ukoliko je ova briga vie do minirala, utoliko je nasilnije mogla biti uspostavlje na veza koju je valjalo stvoriti: izmeu sadrine elje i sadrine strahovanja uopte nije morala ni da po stoji neka veza, i u naem sluaju stvarno nije ni po stojala. Moda bi bilo korisno da o ovom istom pitanju raspravljamo i u obliku istraivanja o tome kako se san ponaa ako mu se u njegovim mislima prui ma terijal koji potpuno protivurei ispunjenju elje, da kle opravdane brige, bolnih razmiljanja, munih zapaanja. Raznovrsnost mogunih rezultata moe se onda razvrstati na ovaj nain: a) Radu sna uspeva da sve neprijatne predstave zameni suprotnim pred-

stavama i da neprijatne afekte, koji njima pripadaju, potisne. To onda daje jedan ist san zadovoljenja, konkretno ispunjenje elje" za koje izgleda da vie nita ne treba rei. b) Neprijatne predstave dolaze, u manifestni sadraj sna vie ili manje izmenjene, ali jo uvek dovoljno jasne. Ovo je sluaj koji izaziva sumnju u vrednost teorije elje kod snova i trai dalje istraivanje. Takvi snovi neprijatne sadrine mogu se osetiti ili kao indiferentni, ili mogu biti pra eni itavim neprijatnim afektom koji izgleda oprav dan njhovom predstavnom sadrinom ili, pak uz ra zvijanje straha, mogu dovesti ak do buenja. Analiza potom ukazuje da su i ovi neprijatni snovi ispunjenja elja. Neka nesvesna i potisnuta elja, ije ispunjenje snevaevo Ja ne bi moglo osetiti drukije nego kao muno, posluila se pogodnom pri likom koja joj se prua postojeom katheksom ne prijatnih ostataka prethodnog dana, pruila je svoju pomo, i tako im omoguila da uu u san. Ali dok se u sluaju a nesvesna elja poklopila sa svesnom, u sluaju b otkriva se nesuglasica izmeu nesvesnog i svesnog izmeu potisnutog Ja i situacije bajke o trima eljama koje vila dozvoljava onom branom paru a koja biva ostvarena (vidi na str. 231). A za dovoljstvo zbog ispunjenja potisnute elje moe is pasti tako veliko da moe odrati ravnoteu u nepri jatnim afektima vezanim za ostatke iz prethodnog dana. San je tada u oseajnom tonu ravnoduan, mada s jedne strane predstavlja ispunjenje elje, a s dru ge ispunjenje nekog strahovanja. Ili se moe dogo diti da spavajue Ja uzme jo obilnije uee u stva ranju sna, da na ostvareno zadovoljstvo potisnute elje reaguje ustro i indignirano i da samo naini kraj snu uz izbijanje straha. Nije dakle teko videti da su neprijatni snovi i snovi straha u smislu teorije isto tako ispunjenje neke elje kao to su to direktni snovi zadovoljenja. Neprijatni snovi mogu biti i snovi kazne. Mora se priznati da se njihovim priznavanjem u izvesnom smislu doprinosi neto novo teoriji snova. Sto se nji ma ispunjava isto tako je nesvesna elja: elja da sne14 Frojd, Odabrana dela, VII

210

Tumaenje snova, II

Ispunjenje elja

211

va bude kanjen za potisnuti i nezadovoljeni impuls elje. Snovi te vrste u toj meri se uklapaju u ovde zastupljen zahtev da je pokretaka snaga za stvara nje jednog takvog sna morala biti data od neke elje koja pripada nesvesnom. Jedna tanani ja psiholoka analiza, meutim, pokazuje kako se takve elje ra zlikuju od ostalih elja sna. U sluajevima grupe b pripadala je nesvesna, elja koja san stvara potisnu tom, kod snova kazne to je isto tako nesvesna elja, ali ovu treba smatrati kao da ne pripada potisnutom, nego ,,egu". Snovi kazne, dakle, ukazuju na mogu nost jo dalekosenijeg uea ,,ega" u stvaranju sna. Mehanizam stvaranja sna postaje uopte mnogo pro vidni j i ako umesto suprotnosti (kontrasta) izmeu svesnog" i nesvesnog" stavimo kontrast izmeu ,,ega" i potisnutog". To se ne moe dogoditi ako ne povedemo rauna o zbivanjima kod psihoneuroze, pa zato u ovoj knjizi to nije ni sprovedeno. Na ovom mestu samo napominjem da snovi kazne nisu uopteno vezani za uslov da neprijatni ostaci prethod nog dana budu neprijatni. Oni, naprotiv, nastaju naj lake pod suprotnom pretpostavkom: da su ostaci prethodnog dana zadovoljavajue prirode, ali da izra avaju zabranjena zadovoljenja. Od ovih misli nita ne dolazi u manifestni san kao njihova dijametralna suprotnost, ba kao to je to bio sluaj sa snovima koji pripadaju grupi a. Sutinski karakter snova kazne bio bi, dakle, da stvaralac sna ne postaje nesvesna elja iz potisnutog sistema nesvesnog (Nsv), nego kaznena elja koja reaguje protiv nje, i koja pripada egu, iako nesvesna (tj. kao predsvesna).* Zeleo bih da neto od ovoga to sam ovde izneo objasnim na jednom svom linom snu, pre svega na in kako rad sna postupa sa ostatkom munih ieki vanja od prethodnog dana. Nejasan poetak. Kaem svojoj eni da imam neku novost za nju, neto naroito. Ona se uplai i
Ovde je pogodno mesto da se unese super-ego (nad-ja), jedan od kasnijih pronalazaka psihoanalize.
1

nee nita o tome da uje. Ja je, meutim, uveravam da je to neto to e je veoma obradovati, i poinjem da priam da je oficirski kor naeg sina poslao jednu lumu novaca (5000 kruna?) ... kao neto o prizna nju ... podeli... Pri tom odem s njom u jednu sobi cu, nalik na ostavu, da bih onde neto potraio. Od jednom vidim svoga sina, on nije u uniformi, odelo mu vie lii na neko tesno sportsko odelo (kao mor ski pas?) sa nekom malom kapom. On se penje na jednu korpu, koja se nalazi pored jednog ormana, kao da eli da neto stavi na taj orman. Ja ga pozovem, ali odgovora nema. Izgleda kao da su mu lice, ili elo, povezani; neto doteruje u ustima, neto stavlja u usta. I kosa mu se presijava kao da je seda. Ja pomi slih: Zar moe biti toliko iznuren? I zar ima lane zube? Pre nego to mogu ponovo da ga pozovem, ja se probudih bez straha, ali sa lupanjem srca. Sat pokazuje: dva i po." I ovoga puta je nemoguno dati potpunu analizu. Ograniavam se na to da istaknem nekoliko odluu juih taaka. Povod za san su dala neprijatna ie kivanja prethodnoga dana: od sina koji se borio na frontu ponovo su izostale vesti vie od dve nedelje. Lako se moe vide ti da u sadraju san izraava uverenje da je sin ranjen ili da je poginuo. Na poetku sna zapaa se energino nastojanje da se neprijatne misli zamene suprotnim. Imam da kaem neto veo ma prijatno, neto u vezi sa slanjem novca, sa pri znanjem, sa podelom. (Suma novaca potie od jednog prijatnog dogaaja u mojoj lekarskoj praksi, hoe da kle uopte da skrene sa teme). Ali to nastojanje ne uspeva. Majka nasluuje neto strano i nee da me saslua. Preruivanja su takoe suvie tanka, svuda se probija odnos prema onom to treba da bude poti snuto. Ako je sin poginuo, onda e njegovi drugovi poslati kui njegove stvari; ono to on ostavlja, imau da podelim izmeu brae i sestara i drugih; pri znanje oficiru esto se ukazuje posle njegove ju nake smrti". San dakle tei za tim da neposredno izrazi to je najpre eleo da porekne, pri emu se nje gova tenja ka ispunjenju elje istie jo i izopaa14

212

Tumaenje snova, II

Ispunjenje elja

213

vanjima. (Prema vereru, promenu mesta u snu treba svakako razumeti kao simboliku praga). Mi, na ravno, ne slutimo ta je dalo snu pokretaku snagu koja je za to bila potrebna. Ali sin se ne pojavljuje kao neko koji pada", nego kao neko koji se penje". On nije u uniformi nego u sportskom odelu, to jest, na mesto jedne nesree koje se sada plaimo, dola je neka druga, ranija, koju je pretrpeo u sportu, kad je na skijanju pao i slomio gornju butnu kost. Ali na in kako je obuen, da lii na morskog psa, odmah podsea na jednog mlaeg deaka, na naeg smenog malog unuka; seda kosa podsea na njegovog oca koji je u toku rata bio teko pogoen, na naeg zeta. Sta sve ovo treba da znai? Ali dosta s tim! Mesto: jedna ostava, orman iz kojeg eli da izvadi neto (u snu: da neto stavi na njega) sve su to jasne aluzije na moj sopstveni udes koji sam imao kad sam bio neto malo preko dve godine, ali jo ni pune tri. Popeo sam se na jednu klupicu u ostavi da bih dohvatio neki slatki koji je bio na ormanu ili na stolu. Stoliica se preturila i pogodila me ivicom ispod donje vilice. Mo gao sam i sve zube da izbijem. Pri tome se javlja jedna opomena: To si i zasluio kao neprijateljski impuls protiv hrabrog ratnika. Dublja analiza mi je najzad omoguila da pronaem taj skriveni impuls koji se mogao zadovoljiti nesreom moga sina od koje smo svi strepeli. To je zavist to se osea prema mla dosti i koju ovek koji je ve ostareo misli da ju je tokom ivota uguio u korenu. I ne moe biti nika kve sumnje da ba snaga bolnog uzbuenja da se ovakva nesrea zaista dogodila pronalazi ovakvo potisnuto ispunjenje elje u cilju njegovog olakanja. Sada sam u stanju da jasno kaem ta nesvesna elja znai za san. Hteo bih da priznam da postoji itava jedna klasa snova za koje podsticaj preteno, ili ak i iskljuivo, dolazi iz ostataka dnevnog ivota; i mislim, ak, da bi me elja da jednom postanem profesor extraordinarius" (= vanredni profesor) one noi mogla ostaviti da mimo spavam, da briga o zdravlju moga prijatelja koju sam prethodnog dana osetio nije jo uvek bila tako iva. Ali ova briga,
"

sama, ne bi jo stvorila nikakav san; pokretakoj snazi koja je snu bila potrebna morala je doprineti jedna elja; to je bila stvar zabrinutosti da jednu ta kvu elju stvori kao pokretaku snagu za izazivanje sna. Da to odmah izrazim jednim poreenjem: sasvim je moguno da misao prethodnog dana igra ulogu nekog preduzimaa za san; ali preduzima koji, kao to se kae, ima ideju i tenju da tu ideju ostvari, ipak bez kapitala ne moe nita da uradi; njemu je potreban kapitalista koji e na sebe primiti trokove, a taj kapitalista koji doprinosi psihikim trokovima za san, uvek je i bezuslovno, ma ta bila dnevna mi sao, jedna elja iz nesvesnog. Drugi put je preduzima sam kapitalista; to je za san ak i uobiajeniji sluaj. Dnevni rad izazvao je neku nesvesnu elju, i ona sada stvara san. I osta le mogunosti ekonomskog odnosa koji sam ovde na veo kao primer imaju svoju paralelu u procesima sna; preduzima moe i sam doneti sobom neku malenkost od kapitala; moe se i vei broj preduzimaa obratiti jednom istom kapitalisti; mogu i vie kapitalista za jedniki da prikupe sumu koja je potrebna preduzimau. Na isti nain postoje i snovi, noeni vie od jedne elje sna, a postoji i vie takvih varijanata koje se vrlo lako mogu prevideti i koje nam ne pruaju vie nikakav interes. Sve to je ostalo jo nepotpuno u ovom raspravljanju o elji sna, moi emo dopuniti tek kasnije. Tertium comparationis (trei stepen poreenja) poreenja koji je ovde upotrebljen kvantitet stav ljen preduzimau na raspolaganje u odgovarajuoj koliini doputa da bude primenjen u jo veim pojedinostima za objanjenje same strukture sna. U veini snova moe se prepoznati jedan centar, oprem ljen naroitim ulnim intenzitetom, kao to je to ra nije objanjeno. Po pravilu, to je direktno predstav ljanje ispunjenja elje, jer ako ponitimo pomeranje koje je izvrio rad sna, nai emo da je psihiki in tenzitet elemenata u mislima sna zamenjen ulnim intenzitetom elemenata u sadraju sna. Elementi koji se nalaze u blizini ispunjenja elje esto nemaju ni-

214

Tumaenje snova, II

Ispunjenje eljo

215

kakva posla s njegovim smislom, nego se pokazuju kao izdanci neprijatnih misli koje su u protivrenosti sa eljom. Ali oni su esto, zbog vetaki stvorene veze sa centralnim elementom, dobili toliko intenzi teta od njih da su sposobni da budu u snu predstav ljeni. Tako se snaga ispunjenja elje da stvori pred stavu difundira nad izvesnom sferom oko nje, unutar koje svi elementi, pa i oni koji su sami po sebi bez sredstava, dobivaju snagu da budu predstavljeni. U sluaju snova aktiviziranih sa vie elja lako je od vojiti sfere pojedinih ispunjenja elja jednu od dru ge, i lako je takoe shvatiti praznine u snu kao gra nine zone izmeu sfera. Iako smo znaenje uloge koju ostaci prethodnog dana vre u snu ograniili primedbama koje smo sada izneli, ipak se isplauje trud da im poklonimo jo malo panje. Oni ipak moraju predstavljati neopho^ dan ingrediens u stvaranju sna, ako nas iskustvo moe iznenaditi injenicom da svaki san u svom sa draju odaje neko vezivanje za jedan recentni utisak iz prethodnog dana, esto i najbeznaajnije vrste. Dosad jo nismo bili u mogunosti da objasnimo ne ophodnost za ovaj dodatak meavini koja predstav lja san. Ta neophodnost data je samo onda ako se vrsto drimo uloge koju vri nesvesna elja, pa onda za objanjenje pitamo psihologiju neuroze. Od psi hologije neuroza saznajemo da nesvesna predstava kao takva uopte, nije u stanju da ue u predsvesno, i da onde moe da dejstvuje samo uspostavljanjem veze sa jednom predstavom koja ve pripada predsvesnom, prenosei svoj intenzitet na nju, a da, pri tome, sama bude od nje pokrivena. To je injenica prenoenja koja prua objanjenje tako mnogih upad ljivih pojava u duevnom ivotu neurotiara. Preno enje ovu presvesnu predstavu koja na taj nain sti e nezaslueni stepen intenziteta moe ostaviti ili neizmenjenu, ili joj moe nametnuti jednu modifikaciju izvedenu iz sadraja predstave koja prenos vri. Neka mi se ne zameri to sam sklon iznoenju poreenja iz svakodnevnog ivota, ali nalazim se u iskuenju da kaem da su prilike u kojima se nalazi potisnuta

predstava sline prilikama u naoj otadbini za jed nog amerikog zubara koji ne srne da obavlja svoju praksu, ako se ne poslui jednim rite promovisanim doktorom medicine kao firmom i zatitom pred za konom. I upravo kao to lekari sa ne ba najveom praksom ulaze u ovakve odnose sa zubotehniarima, tako ni u psihikom svetu za pokrivanje jedne poti snute predstave ne bivaju odabrane one predsvesne ili svesne predstave koje su ve privukle dovoljnu koliinu panje to radi u predsvesnom. Nesvesno voli da svoje veze ispreda prvenstveno oko predsvesnih utisaka i predstava koje su ostale ili nezapaene ili indiferentne, pa im zato nije poklanjana nikakva pa nja, ili su bile odbaene pa im je tako panja odmah oduzeta. U uenju o asocijaciji postoji jedna poznata postavka, potvrena celokupnim iskustvom, da pred stave koje su povezane veoma intimnom vezom u jednom pravcu tako rei tee da odbace itave grupe novih veza; ja sam jednom nainio eksperiment da na ovoj postavci zasnujem jednu teoriju o histeri nim paralizama. Ako prihvatimo da slina potreba za prenoe njem u stranu potisnutih predstava dolazi do izraa ja i u snu, koju smo otkrili pri analizama neuroze, onda se takoe jednim udarcem objanjavaju dve za gonetke sna: da svaka analiza sna dokazuje da je jedan recentni utisak utkan u njegov sklop, i da je ovaj recentni elemenat esto najbanalnije vrste. Mi emo dodati razlog to smo ve na jednom drugom mestu saznali zato recentni i indiferentni elementi tako esto dospevaju u sadraj sna kao zamena za najstarije elemente misli snova, to u isto vreme tre ba najmanje da se plae cenzure otpora. Ali dok nam sloboda od cenzure objanjava samo pretpostavljanje trivijalnih elemenata, injenica to su recentni ele menti tako konstantni ukazuje na postojanje potrebe za prenoenjem. Obe grupe utisaka zadovoljavaju pravo potisnutog na materijal koji je jo uvek slobo dan od asocijacija: indiferentni utisci zato to nisu dali nikakvog povoda za stvaranje izdanih veza, a re centni zato to jo nije bilo vremena za to da ih stvore.

216

Tumaenje

snova,

II

Ispunjenje

elja

217

Tako mi vidimo da ostaci prethodnog dana, meu koje moemo sad ubrojiti i indiferentne utiske, ne samo to neto pozajmljuju od nesvesnog (Nsv) ako im uspe da uzmu uee u stvaranju sna, naime, po kretaku snagu kojom potisnuta elja raspolae, nego i da nesvesnome pruaju neto neophodno potrebno, naime neophodno vezivanje za prenoenje. Kad bi smo ovde hteli da dublje prodremo u duevna zbiva nja, morali bismo jasnije osvetliti igru nadraaja iz meu predsvesnog i nesvesnog nata nas svakako goni prouavanje psihoneuroza, ali zato nam upravo san ne prua nikakav oslonac. Samo jo jedna napomena o ostacima prethodnog dana. Nema nikakve sumnje da su upravo oni naruivai spavanja, a ne san, koji se naprotiv trudi da spavanje uva. Na ovo emo se kasnije jo jednom vratiti. Dosad smo prouavali elju sna, izvodili je iz nesvesnog i analizirali njen odnos prema ostacima prethodnog dana, koji sa svoje strane mogu biti ili elje ili psihiki nadraaji bilo koje vrste, ili jedno stavno recentni utisci. Na taj nain smo stvorili mesta za svako pravo koje bi mogla istai bilo koja od mno gobrojnih misaonih aktivnosti u vezi sa vanou ulo ge koju one igraju u procesu stvaranja sna. Ne bi bilo nemoguno da na osnovu naeg razmiljanja ob jasnimo ak i one ekstremne sluajeve u kojima san nastavljajui dnevni rad, sreno dolazi do reenja jednog nereenog zadatka budnog stanja. Nedostaje nam samo jedan primer te vrste, da bismo njegovom analizom otkrili infantilni ili potisnuti izvor elje ija je pomo traena i tako uspeno pojaala nasto janje predsvesne aktivnosti. Ali mi nismo nainili ni jedan jedini korak blie reenju zagonetke: zato nesvesno u spavanju ne moe da prui nita drugo osim pokretake snage za ispunjenje jedne elje. Odgovor na ovo pitanje mora baciti svetlost na psihiku pri rodu izraavanja elja, i ja mislim da on mora biti dat na osnovu sheme psihikog aparata. Ne sumnjamo ni u injenicu da je i ovaj aparat svoje sadanje savrenstvo stekao putem jednog du-

eg razvoja. Pokuajmo sad da ga vratimo natrag u jedan raniji stepen njegove radne sposobnosti. Pret postavke ije opravdanje moramo traiti u drugom pravcu kazuju nam da su nastojanja aparata najpre bila upravljena tenji da ostane to je moguno dalje od nadraaja; stoga je on u svojoj prvoj konstrukciji primio izgled jednog refleksnog aparata, to mu je dozvoljavalo da je svaka ulna senzacija koja je na njega delovala mogla odmah da bude ispranjena mo tornim putem. Ali zahtevi ivota smetaju ovoj jedno stavnoj funkciji; i tim zahtevima aparat ima da za hvali podstrek za svoj dalji razvoj. Potrebe ivota mu prilaze najpre u obliku snanih telesnih potreba. Uz buenje izazvano unutranjom potrebom potraie pranjenje u motilitetu koji moemo obeleiti kao unutranja promena" ili izraz emocije". Gladno dete bespomono plae ili se koprca. Ali situacija ostaje neizmenjena, jer nadraaj koji proizlazi iz unu tranje potrebe ne odgovara snazi koja samo momentano gura, nego snazi koja kontinuirano operie. Pre okret moe nastupiti tek onda, kad se bilo kojim pu tem, kod deteta ukazivanjem pomoi spolja, stvori iskustvo doivljaja zadovoljenja koji ukida unutra nji stimulus. Bitni sastavni deo toga doivljaja jeste pojava izvesnog opaaj a (u naem primeru hrane), ija slika seanja odsad ostaje asocijirana sa tragom seanja stimulacije izazvane potrebom, im se ova potreba pojavi sledei put, doi e zbog uspostavljene veze do psihikog nadraaja koji e ponovo katheksirati sliku seanja onog zapaaja i ponovo izazvati samo zapaanje, dakle ponovo uspostaviti situaciju prvog zadovoljenja. Impuls takve vrste je ono to na zivamo eljom; ponovno pojavljivanje percepcije je ste ispunjenje elje, i potpuna katheksa percepcije, poev od izazivanja potrebe, jeste najkrai put ka ispunjenju elje. Nita nam ne stoji na putu da pret postavimo da je postojalo primitivno stanje psihi kog aparata, u kome se ovaj put zaista ovako obavlja, dakle da eljen je zavrava u haluciniranju. Cilj ove prve psihike aktivnosti jeste dakle identitet opaa-

ywm

218

Tumaenje

snova,

II

Ispunjenje eljo

219

ja naime ponavljanje onog opaaja (percepcije) koje je vezano sa zadovoljenjem potrebe. Mora da je neko gorko ivotno iskustvo ovu pri mitivnu aktivnost miljenja modifikovalo u jednu celishodniju, sekundarnu aktivnost. Uspostavljanje perceptualnog identiteta na kratkom regredijentnom putu u unutranjosti aparata, na drugom mestu nema onu posledicu koja je spolja povezana sa katheksijom iste percepcije. Zadovoljenje ne nastupa, a potreba i dalje traje. Da bi unutranja katheksa mogla imati istu vrednost kao spoljanja, morala bi se neprestano odravati, kao to se stvarno dogaa u halucinatorinim psihozama i u fantazijama gladi, koje svoju celokupnu psihiku aktivnost iscrpljuju tako to se vrsto dre eljenog objekta. Da bi se postigla jedna svrsishodni]a primena psihike snage, potrebno je da se puna regresija zaustavi pre nego to postane pot puna, tako da ne moe ii iznad slike seanja, i da moe potraiti druge puteve koji naposletku vode do uspostavljanja eljenog perceptualnog identiteta iz pravca spoljanjeg sveta. 1 Ova inhibicija regresije i skretanje nadraaja koje posle toga dolazi postaju za datak jednog drugog sistema koji kontrolie proizvo ljan pokret, to jest to se prvi put koristi pokretom za one svrhe kojih smo se ranije setili. Ali celokupna komplikovana misaona aktivnost koja se nastav lja od slike seanja pa sve do uspostavljanja identi teta percepcije od strane spoljanjeg sveta predstavlja ipak samo jedan zaobilazan put ka ispunjenju elje koji je iskustvom postao neophodan. 2 To miljenje nije nita drugo do zamena za halucinatornu elju, i ako je san ispunjenje elja, to onda postaje samo po sebi razumljivo poto jedino elja moe na psihiki aparat pokrenuti na rad. San koji svoje elje ispunja1 Drugim recima, postaje jasno da tu mora postojati neko sredstvo za proveravanje realnosti". 2 O ispunjenju elje sna Le Loren (Le Lorrain) s pra vom kae: Sans fatigue serieuse, sans etre oblige de recourir a cette lutte opiniatre et longue qui use et corrode les jouissances poursuivies."

va na kratkom regredijentnom putu sauvao nam je time samo jednu probu za primoran nain rada psi hikog aparata koji je, kao necelishodan, naputan. Izgleda da je u noni ivot prognano sve ono to je nekad dominiralo u budnom stanju, dok je psihiki ivot bio jo mlad i nesposoban, kao to na primer u dejoj sobi nalazimo primitivno oruje koje je odra slo oveanstvo napustilo: luk i strelu. Sanjanje je jedan deo infantilnog mentalnog ivota koji je prevazien. Ovi metodi rada psihikog aparata koji su u budnom stanju normalno potisnuti dolaze do izra aja jo jednom u psihozama, i onda otkrivaju svoju nesposobnost da zadovolje nae potrebe u odnosu na spoljanji svet.1 Nesvesni impulsi elja oigledno tee za tim da se i danju istaknu, i injenica prenoenja kao i psiho ze pokazuju da bi oni eleli da na putu kroz sistem predsvesnog prodru u svest i da steknu kontrolu nad motilitetom. U cenzuri izmeu nesvesnog (Nsv) i predsvesnog (Psv), ije nam prihvatanje san upravo namee, moramo dakle prepoznati i potovati uva ra naeg duevnog zdravlja. Nije li onda to jedna u vareva nepanja to u toku noi smanjuje svoju delatnost, to dozvoljava da potisnuti impulsi nesvesnog dou do izraaja, to ponovo omoguava halucinator nu regresiju? Ja tako ne mislim. Jer ak i kad kri tiki uvar odlazi na spavanje mi raspolaemo do kazima za to da on ipak ne spava dubokim snom, da on ipak zatvara kapiju snazi motiliteta. Bez obzira na to kakvi se impulsi iz inae inhibiranog nesvesnog javljali na pozornici, moemo ih ostaviti na miru, po to nisu u stanju da motorni aparat stave u pokret koji jedini moe modifikovati spoljni svet. Stanje spavanja garantuje bezbednost tvrave koju treba uvati. Poloaj je manje bezazlen ako pomeranje snaOve misli sam opirnije izloio na jednom drugom mestu (Formulisanja o dva principa psihikog zbivanja, Formulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Geschehens, Sabrana dela sveska VIII) i kao oba principa po stavio princip zadovoljstva i realnosti.
1

220

Tumaenje snova, II

Ispunjenje zelja

221

ga nije izvreno nonim poputanjem u primeni sna ge kritike cenzure, nego njenim patolokim slablje njem ili patolokim jaanjem nesvesnih nadraaja, sve dok je predsvesno jo uvek kathektirano i dok vrata ka motilitetu stoje otvorena. Onda je uvar sa vladan, nesvesni nadraaji ovladavaju predsvesnim (Psv), a potom ovladaju i naim govorom i radnjama, ili pak iznuavaju halucinatornu regresiju i uprav ljaju tokom aparata koji nije stvoren za njihovu upo trebu zbog privlaenja to ih percepcije vre na raspodelu nae psihike energije. To stanje nazivamo psihozom. Sada se nalazimo na najboljem putu da dalje iz graujemo psiholoko postolje koje smo napustili uvoenjem oba sistema nesvesnog (Nsv) i predsvesnog (Psv). Ali imamo jo dovoljno motiva da se zadr imo na ocenjivanju elje kao jedine psihike po kretake sile pri stvaranju sna. Prihvatili smo obja njenje da je san zato svaki put ispunjenje elje to je on rad sistema nesvesnog ija aktivnost ne zna ni za kakav drugi cilj osim za ispunjenje elje i koji ne raspolae nikakvim drugim snagama osim snagama impulsa elje. Ako sad, ma samo i za trenutak, nasto jimo da se zadrimo na pravu da na tumaenju snova zasnivamo tako dalekosene psiholoke spekulacije, onda nam se namee obaveza da pokaemo da su nam te spekulacije omoguile da san uvrstimo u jedan sklop koji moe obuhvatiti i druge psihike tvorevi ne. Ako tako to postoji kao sistem nesvesnog (Nsv) ili neto to je za naa razmatranja njemu analog no , onda san ne moe biti njegova jedina manife stacija; svaki san moe biti ispunjenje jedne elje, ali pored snova mora da postoje i drugi oblici nepra vilnih ispunjenja elja. I, zaista, teorija svih psihoneurotikih simptoma kulminira u jednoj reenici da se i oni moraju shvatiti kao ispunjenje elja nesve snog.1 Na osnovu naeg objanjenja san postaje samo
Korektnije reeno: Jedan udeo simptoma odgovara nesvesnom ispunjenju elje, drugi stvaranju reakcije protiv elje.
1

prvi lan u jednom za psihijatra veoma znaajnom nizu, ije razumevanje znai reenje isto psiholo kog udela psihijatrijskog zadatka. 1 Ostale delove ovoga niza ispunjenja elja, na primer histerine simptome, smatram samo bitnim karakterom, koji se ne moe otkriti u snovima. Naime, iz istraivanja na koja sam u toku ove rasprave esto ukazivao, znam da za stvaranje jednog histerinog simptoma moraju konvergirati oba strujanja naeg duevnog ivota. Ovaj simptom nije samo izraz jedne realizovane nesvesne elje; mora da je prisutna jo neka elja iz predsvesnog koja je ispunjena istim simptomom, tako da je simptom najmanje dva puta determinisan, sva ki put jednim od sistema koji se nalaze u konfliktu. Nema granica za dalje determinante. Jednom daljem predeterminisanju kao i kod sna nisu postav ljene nikakve prepreke. Determinisan je koje ne poti e iz nesvesnog (Nsv) jeste, koliko se moe videti, re dovno tok misli koji reaguje protiv nesvesne elje, na primer neko kanjavanje samoga sebe. Mogu, dakle, sasvim uopteno rei da jedan histerian simptom na staje samo onde gde se dva suprotna ispunjenja elje, svako iz izvora jednog drugog psihikog sistema, mogu uzajamno pribliavati u jednom izrazu (Uporedi u vezi s tim moje poslednje formulacije o postan ku histerinih simptoma u lanku: Hvsterische Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat", 1908, Sabrana dela, sveska VII Histerine fanta zije i njihov odnos prema biseksualnosti). Primeri bi nam ovde malo koristili, budui da samo iscrpno ot krivanje postojee komplikacije moe izazvati ubeenje. Stoga se zadovoljavam samo ovim tvrenjem i iznosim jedan primer samo zbog njegove oiglednosti a ne zbog njegove dokazne snage. Histerino po vraanje, dakle, kod jedne pacijentkinje pokazalo se s jedne strane kao ispunjenje jedne nesvesne fantaHughlings Jackson je izjavio: Pronaite sutinu sna, pa ste pronali sve to se moe znati o ludilu (Find out ali about dreams and you will have found ali about insanitv).
1

222

Tumaenje snova, 11

Ispunjenje elja

223

zije iz godina njenog puberteta, naime elje da ne prestano bude gravidna, da ima bezbroj dece, emu se kasnije pridruilo i proirenje: od to je vie mo guno ljudi. Protiv ove neumerene elje pojavila se snana reakcija odbrane. Ali poto je pacijentkinja povraanjem mogla izgubiti svoje obline i svoju lepotu, tako da se nijednom mukarcu vie nije dopa dala, to je simptom odgovarao i mislima kanjavanja; i poto je bio priputen od one strane, on se mogao i ostvariti. To je isti nain uputanja u jedno ispunje nje elja kojim se sluila kraljica Parana prema ijumviru Krasu. Ona je mislila da je Kras preduzeo ratni pohod iz gramzivosti, pa je naredila da njego vom lesu u usta sipaju rastopljeno zlato. Evo ti ono to si eleo!" O snu zasad znamo samo to da on izra ava ispunjenje elja iz nesvesnog; izgleda da vlada jui predsvesni sistem ovo ispunjenje doputa, poto mu je nametnuo izvesna izoblienja. Mi stvarno ni smo u stanju da dokaemo postojanje jednog toka mi sli koji bi bio suprotan elji sna, koji se u snu ostva ruje kao njegov protivnik. Samo, u analizama snova ovde-onde smo se sreli sa znacima stvaranja reak cije, kao to su, na primer, moja nena oseanja pre ma prijatelju R. u snu o ujaku. Ali, dodatak iz predsvesnog koji nedostaje moemo nai bilo gde na dru gom mestu. San srne da izrazi jednu elju iz nesve snog, posle svakojakih izoblienja, dok se vladajui sistem povukao u elju za spavanjem, i ovu elju ostvario uspostavljanjem modifikacija koje moe stvoriti u katheksi unutar psihikog aparata, da bi najzad u njoj istra jao tokom celokupnog trajanja spa 1 vanja. Ova vrsto odreena elja od strane predsvesnog da spava sada vri opti olakavajui efekat na formiranje sna. Pomislimo na san oca koga snop svetlosti iz sobe mrtvog deteta podstie na zakljuak da
Ovu misao pozajmio sam iz Lieboove (Liebault) teo rije o spavanju; on je oivio hipnotiko istraivanje u na im danima (Du sommeil provoque etc, Pari, 1889. O iza zvanom spavanju).
1

se le moda zapalio. Kao jednu od psihikih sila koje su odluujue za to da otac u snu donosi ovaj zaklju ak umesto da dozvoli da ga snop svetlosti probudi, mi smo ukazali na elju koja za trenutak produava ivot deteta predstavljenog u snu. Ostale elje koje potiu iz potisnutog verovatno su nam umakle, bu dui da ne moemo izvriti analizu toga sna. Ali kao drugu pokretaku silu ovoga sna moemo pored toga uzeti i oevu potrebu za spavanjem; kao to se ivot deteta produava kroz san za jedan trenutak, tako se i oevo spavanje produava za jedan trenutak. Neka se san produi" tako glasi ova motivacija jer inae moram da se probudim." Ranije smo priali o snovima koji se, oigledno, prikazuju kao snovi ko moditeta. Zapravo, svi snovi imaju pravo na to da budu tako oznaeni. U snovima buenje, koje spoljni ulni nadraaji tako obrauju da se saglaavaju sa nastavljanjem spavanja, koji ih utkivaju u jedan san da bi im oteli pravo koje bi mogli polagati kao opo menu za spoljni svet, najlake se moe prepoznati efikasnost elje da se spavanje nastavi. Ali ta ista elja mora imati isto tako svoj udeo u dozvoljavanju svih ostalih snova, koji kao budioci samo iznutra mogu da prodrmaju subjekat iz stanja spavanja. U nekim sluajevima, ako san ide isuvie daleko, predsvesno saoptava svesti: Ostavi to i spavaj dalje, sve je to samo san." Ali to, uglavnom, opisuje stav nae dominantne mentalne aktivnosti, prema snovima, mada nije glasno izreeno. Iz svega toga moram izvu i zakljuak da mi, u toku itavog stanja spavanja, isto tako sigurno znamo da sanjamo, kao to znamo i da spavamo. Neophodno je potrebno da ne pokloni mo mnogo panje prigovoru da naa svest nikad nije skrenuta na jedno znanje, a na drugo samo pri odre enom povodu, kad se cenzura oseti kao da je na nju izvren prepad. S druge strane, postoje osobe koje su tokom noi sasvim jasno svesne da spavaju i da sa njaju i koje, izgleda, na taj nain poseduju sposob nost da svesno upravljaju svojim snovima. Jedan ta kav sneva, na primer, nezadovoljan obrtom koji san uzima, prekida ga ne budei se i poinje da ga sanja

224

Tumaenje snova, U

Buenje kroz san Funkcija sna

225

iznova, da bi ga nastavio drukije, sasvim onako kao to neki popularni pisac svom pozorinom komadu na zahtev publike daje jedan sreniji zavretak. Ili, dru gi put, poto ga je san doveo u seksualno uzbudljivu situaciju, misli: To neu dalje da sanjam da se ne bih u poluiji iscrpeo, nego u to radije ostaviti za jednu realnu situaciju." Markiz d'Ervej (D'Hervev) Vaschide je tvrdio da je stekao toliku vlast nad svojim snovima da je nji hov dalji tok mogao po svojoj volji ubrzati i dati im onaj pravac koji je eleo. Izgleda da je u njega elja za spavanjem ustupila mesto jednoj drugoj predsvesnoj elji, naime elji da svoje snove posmatra i da u njima uiva. Sa jednom takvom eljom spavanje je isto tako saglasno kao i sa ogradom da se probudi ako je ispunjen neki naroiti uslov (na primer, spavanje dadilje). Poznato je, takoe, da interesovanje za san u svih ljudi znatno poveava broj onih snova kojih se seaju posle buenja. O nekim drugim posmatranjima u upravljanju snovima Ferenci veli: San sa svih strana obrauje misao kojom je duevni ivot upravo zabavljen; on e odbaciti jednu sliku sna ako postoji opasnost da ispunjenje elje nee uspeti, pokuae sa jednom no vom vrstom reenja, sve dok mu naposletku ne poe za rukom da iskonstruie jedno ispunjenje elje koje e kompromisno zadovoljiti obe instance duevnog ivota."

D BUENJE KROZ SAN FUNKCIJA SNA SAN STRAHA Otkako znamo da je predsvesno u toku noi usredsreeno na elju za spavanjem, moemo proces sna s razumevanjem pratiti dalje. Ali najpre emo

saeti nae dosadanje znanje o njemu. Uzmimo da kle da su od budnog rada preostali ostaci prethodnog dana i od njih se nije mogla oduzeti celokupna u njih uloena energija. Ili da je aktivnost budnog ivota preko dana pokrenula jednu od nesvesnih elja, ili pak da oba ova dogaaja koincidiraju; o raznim mo gunostima u vezi s tim ve smo govorili. Jo u toku dana, ili tek s nastupanjem stanja spavanja prokrila je nesvesna elja sebi put do ostataka prethodnog dana, i uspostavila prenos na njih. Tako sad nastaje jedna elja prenesena na recentni materijal, ili je po tisnuta recentna elja ponovo oivela usled pojaanja iz nesvesnog. Ta elja bi sad htela da normalnim pu tem tokova misli kroz predsvesno, kojem jednim delom, i pripada prodre u svest. Ali ona nailazi na cen zuru koja jo postoji i ijem uticaju sada podlee. Tu ona pretrpi izopaenje koje je ve zapoelo preno enjem na recentno. Dosad je ona na putu da posta ne neto slino prinudnoj predstavi, sumanutoj ideji i slino, naime misao koja je prenoenjem pojaana, a cenzurom izobliena u izrazu. Ali sad zaspalost predsvesnog ne dozvoljava dalje nadiranje; verovatno se sistem zatitio od prodiranja smenjivanjem svo jih nadraaja. Stoga proces sna kree putem regre sije, koji je i otvoren upravo zbog osobitosti stanja spavanja, i pri tom podlee privlaenju od strane grupe seanja, koje delimino i same postoje samo kroz vizuelne energije, a ne kao neto prevedeno u terminologiju kasnijih sistema. Na putu ka regresiji proces sna stie mogunost da bude prikazan. O kom presiji emo raspravljati kasnije. On je sad preao drugi deo svoga vie puta zatomljenog puta. Prvi deo je vodio napred od nesvesnih scena ili fantazija ka predsvesnom; drugi deo opet tei od granice sa cen zurom ka percepcijama. Ali kad je proces sna po stao sadraj percepcija, on je tako rei zaobiao pre preku koju su mu u predsvesnom postavili cenzura i stanje spavanja. On uspeva da skrene panju na sebe i da bude primeen od svesti. Svest naime, koja za nas predstavlja ulni organ za shvatanje psihikih kvaliteta, moe se u budnom stanju nadraiti sa dva
15 Froj, Odabrana dela, VII

226

Tumaenje snova, II

Buenje kroz san Funkcija sna

227

mesta; u prvom redu, sa periferije celokupnog apa rata, od perceptivnog sistema; osim toga od nadraaja zadovoljstva i nezadovoljstva, koji ine gotovo jedini psihiki kvalitet pri transpoziciji energije u unutranjosti aparata. Inae su sva zbivanja u siste mima, i ona u predsvesnom, liena svakog psihikog kvaliteta, pa prema tome nisu ni objekat svesti, uko liko joj ne donose zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u percepiranju. Moraemo da se odluimo za pretpo stavku da ova oslobaanja zadovoljstva automat ski reguliu tok procesa snabdevanja energijom. Ali se kasnije pokazalo neophodnim da se tok predstava, da bi se omoguila tanani ja postignua, naini manje zavisnim od prisustva ili odsustva nezadovoljstva. U tu svrhu su sistemu predsvesnog bili potrebni sopstveni kvaliteti koji bi mogli privui svest, i on ih je najverovatnije stekao povezivanjem predsvesnih pro cesa sa mnemikim sistemom lingvistikih simbola, sistemom koji nije bio bez kvaliteta. Zahvaljujui kvalitetima ovog sistema svest, koja je ranije bila samo ulni organ za percepcije, sada postaje i ulnim organom za jedan deo naih misaonih procesa. Sada postoje tako rei dve senzorne povrine, jedna okre nuta percepciji, a druga predsvesnim misaonim pro cesima. Moram pretpostaviti da senzornu povrinu sve sti koja je okrenuta predsvesnome, stanje spavanja ini daleko manje nadraljivom nego onu koja je upravljena perceptivnim sistemima. Ovo naputanje interesovanja za none procese miljenja ima i svoju svrhu. Miljenje treba da prestane; predsvesno trai da spava. Ali kad je san jednom postao percepcija, on moe, kvalitetima koje je sad stekao, da pobudi svest. Ovo ulno nadraenje postie ono u emu se njegova funkcija i sastoji: ono jedan deo energije raspoloive u predsvesnom upravlja kao panju na izazivaa nadraaja. Prema tome, moramo priznati da san svaki put budi, da jedan deo mirujue snage predsvesnog stavlja u akciju. Od ove snage sad snu pritie ono dejstvo koje smo oznaili kao sekundarnu obradu s obzirom na povezanost i razumljivost. To znai da

ona sa snom postupa kao sa svakim drugim perceptualnim sadrajem; on se podvrgava istim anticipativnim predstavama ukoliko ih njegov materijal do puta. Ukoliko u ovom treem delu procesa sna do lazi u obzir neki pravac kretanja, on je opet progredijentan. Da bismo izbegli nesporazume, bie na mestu da kaemo neku re o hronolokim osobinama ovih pro cesa sna. Jedna vrlo privlana misao Gobloa (Goblot), oigledno podstaknuta Morijevim (Maury) snom o gi ljotini, pokuava da ustanovi da se san ne koristi ni jednim drugim vremenom osim prelaznog perioda iz meu spavanja i buenja. Buenju je potrebno vreme. I u tom vremenu se zbiva san. Ljudi misle da je poslednja slika sna bila tako snana da ih je primo rala da se probude. U stvari, ona je samo zato bila tako snana to smo u tom trenutku bili ve sasvim blizu buenju. ,,Un reve c'est un reveil qui commence" (San je buenje koje poinje). Ve je Diga (Dugas) istakao da Goblo mora od straniti mnoge injenice da bi njegova teza mogla za dobiti opte vaenje. Postoje takoe snovi iz kojih se ne budimo, na primer mnogi snovi u kojima sanja mo da sanjamo. Prema onom to znamo o radu sna, nipoto se ne moemo sloiti s tim da se taj rad pro tee samo na period buenja. Naprotiv, verovatno prvi deo rada sna poinje ve danju, jo pod domina cijom predsvesnog. Drugi deo toga rada, modifikaci ja nametnuta cenzurom, privlaenje od strane nesvesnih scena, prodiranje do percepcije sve to se sva kako nastavlja preko ele noi, i utoliko bismo uvek mogli biti u pravu ako izrazimo oseanje da smo sa njali elu no, i onda kad ne umemo da kaemo ta smo sanjali. Ali ja ne smatram potrebnom pretpo stavku da se procesi sna sve do naeg osveenja stvarno dre opisanog hronolokog reda; da najpre postoji prenesena elja sna, da se zatim obavlja izo paen] e zbog cenzure, da posle toga dolazi do promene pravca u smislu regresije itd. Pri opisivanju smo morali uspostaviti takvu uzastopnost; u stvari je sva kako pre re o istovremenom isprobavanju ovih i
15

228

Tumaenje snova, U

Buenje kroz san Funkcija sna

229

onih puteva, o kolebanju nadraaja u ovom ili onom pravcu dok naposletku, nagomilavanjem u najpovolj nijem pravcu, jedno naroito grupisanje ne postane stalno. Posle izvesnih linih iskustava, poverovao bih ak da je radu sna esto potrebno vie od jednog dana i jedne noi da bi dao svoj rezultat, pri emu onda izvanredna vetina u izgradnji sna gubi sve to je na njoj udesno. Po mom shvatanju ak i zahtev da san postane razumljiv kao perceptivni dogaaj moe doi do dejstva pre nego to sebi privue svest. Od toga trenutka proces je svakako ubrzan, jer se sad san podvrgava istom postupku kao i ostalo to je percipirano. To je kao vatromet koji se satima pri prema a koji se zatim ispali u jednom trenutku. Proces sna kroz rad sna dobij a sad ili dovoljan intenzitet da svest moe privui sebi i da probudi podsvesno, potpuno nezavisno od vremena i dubine spavanja, ili pak njegov intenzitet nije dovoljan za to, i on mora priekati dok mu neposredno pre bue nja ne doe u susret panja koja je sad postala iv lja. Izgleda da veina snova radi sa uporedno neznat nim psihikim intenzitetima, jer oni veinom ekaju do trenutka buenja. Ali ovako se objanjava i i njenica da mi po pravilu percipiramo neto to smo sanjali, ako nas neko odjednom trgne iz dubokog sna. Prvi pogled pri tome, kao i prilikom spontanog bu enja, pogaa perceptivni sadraj stvoren od rada sna, a sledei pogaa sadraj koji nam je dat spolja. Meutim, vee teorijsko interesovanje posveuje se onim snovima koji su u stanju da nas probude usred spavanja. Moemo se setiti svrsishodnosti koja se svuda moe dokazati, i postaviti sebi pitanje: za to se snu, dakle, nesvesnoj elji, ostavlja snaga da ometa spavanje, dakle ispunjenje predsvesne elje. Objanjenje je svakako u relaciji energije u koju nam nedostaje uvid. Kada bismo raspolagali takvim zna njem, verovatno bismo nali da dozvoljavanje da san uzme svoj tok i da utroi izvesnu koliinu vie ili manje odvojene panje, za njega predstavlja jednu utedu energije u poreenju sa sluajem da nesvesno treba da drimo nou pod kontrolom isto tako kao

i preko dana. Snevanje, kao to pokazuje iskustvo, ostaje u pomirljivom odnosu sa spavanjem, pa ak i onda ako ga vie puta u toku jedne noi prekida. ovek se probudi za trenutak, pa odmah ponovo zaspi. Kao kad u snu oteramo muvu: ovek se probudi ad hoc. I kad ponovo zaspimo, mi smo smetnju odstra nili. Ispunjenje elje za spavanjem, kao to pokazuju poznati primeri o spavanju dadilje i slino, sasvim je spojljivo sa odravanjem izvesnog utroka panje u odreenom pravcu. Na ovom mestu valja sasluati prigovor koji se temelji na boljem poznavanju nesvesnih procesa. I same nesvesne elje mi smo prikazivali kao uvek ak tivne. Uprkos tome, one danju nisu dovoljno snane da bi se u toku dana primetile. Ali ako postoji stanje spavanja i ako je nesvesna elja pokazala snagu da formira jedan san i da s njim probudi nesvesno, za to onda ova snaga usahne poto je san primljen na znanje? Zar ne bi trebalo da se san neprestano ob navlja, upravo onako kao to i muva, poto je oterana, uvek voli da se ponovo vraa? S kojim pravom smo tvrdili da san uklanja smetnju spavanja? Sasvim je tano da nesvesne elje uvek ostaju aktivne. One su uvek prohodni putevi, kad god se njima poslui izvesna koliina nadraaja; ak i pored istaknute osobenosti nesvesnih procesa, one ostaju nerazorive. U nesvesnom se nita ne moe zavriti, nita nije prolo ili zaboravljeno. O tome se najsna niji utisak stie prilikom prouavanja neuroza, na roito histerije. Nesvesna staza misli koja dovodi do pranjenja u jednom histerinom napadu smesta je ponovo prohodna ako se nagomilalo dovoljno nadra aja. Uvreda koja se dogodila pre trideset godina deluje kao sveza, poto je sebi izborila pristup do ne svesnih izvora afekta, tokom svih ovih trideset go dina. Kad god se seanje dotakne nje, ona ponovo oivljava i pokazuje se kathektirana nadraajem koji u napadu nalazi motorno pranjenje. I upravo ovde mora da se umea psihoterapija. Njen zadatak je da za nesvesne procese nae reenje i zaborav. Jer ono to smo skloni da smatramo samo po sebi razumlji-

230

Tumaenje

snova,

11

Buenje kroz san Funkcija sna

231

vim, i to proglaavamo primarnim uticajem vreme na na duevne ostatke seanja, bleenja seanja i emocionalnu slabost utiska koji vie nisu recentni, to su u stvari sekundarne promene ostvarene mukotrp nim radom. Predsvesno je ono to ovaj posao obavlja, i psihoterapija ne moe krenuti nijednim drugim pu tem osim da nesvesno (Nsv) stavi pod dominaciju predsvesnog (Psv). Za svaki pojedini nesvesni ekscitatorni proces postoje dakle dva izlaza. Ili on ostaje preputen sa mom sebi, u tom sluaju najzad izbija bilo na kom mestu i tada za svoje nadraenje nalazi pranjenje u pokretu; ili pak pada pod uticaj predsvesnog, i ovo nadraenje, umesto da se isprazni, ostaje povezano s predsvesnim. A ova druga alternativa deava se u procesu snevanja. Katheksa koja dolazi u susret snu od strane predsvesnog koji je postao perceptualan zato to je bio skrenut na njega nesvesnim nadraajem u svesti, vezuje nesvesni nadraaj sna i ini ga nemonim da bi mogao delovati kao smetnja. Ako se sneva probudi za jedan trenutak, on je stvarno oterao muvu koja je pretila da mu omete san. Sad mo emo naslutiti da je zaista bilo svrhovitije i ekono minije prepustiti nesvesnu elju da ide svojim to kom, prokriti joj put kao regresiji tako da moe konstruisati san, pa zatim ovaj san malim utrokom pred svesnog rada vezati i svriti s njim, negoli nesvesno drati na uzdi za itavo vreme spavanja. Trebalo je stvarno oekivati da e se san, mada je prvobitno bio jedan proces bez korisne svrhe, u igri snaga duev nog ivota doepati jedne funkcije. Mi vidimo koja je to funkcija. Snevanje je preuzelo zadatak da na draaj nesvesnog koji je ostao slobodan podvede pod kontrolu predsvesnog: pri tome ono prazni nadraaj nesvesnog, slui mu kao ventil i u isto vreme osigu rava spavanje predsvesnog uz neznatan utroak bud ne aktivnosti. Tako ono istovremeno kao kompromis stupa u slubu oba sistema, ba kao i ostale psihike strukture u ijem nizu je lan, tako to ispunjava elje oba sistema ukoliko su one meusobno saglasne. Jedan pogled na Robertovu teoriju o izdvajanju",

iznetu ranije, pokazae nam da ovom autoru moramo priznati da je bio u pravu u glavnoj stvari, u odre ivanju funkcije sna, dok se s njim ne slaemo u pretpostavkama i u samom vrednovanju procesa sna. 1 Ogranienje ukoliko su obe elje meusobno saglasne" sadrava ukazivanje na one mogue slua jeve u kojima funkcija sna dolazi do propadanja. Procesu sna se najpre dozvoljava da pone kao ispu njenje elje nesvesnog; ako ovo pokuavano ispunje nje elje tako intenzivno potresa predsvesno da ovo vie ne moe sauvati svoj mir, onda je san prekinuo kompromis, i vie nije ispunio drugi deo svoga za datka. On se tada smesta prekida i zamenjuje ga puno buenje. Zapravo i ovde nije krivica do sna, ako on,
1 Da li je ovo jedina funkcija koju snovima treba pri pisati? Meni je nepoznata bilo koja druga. A. Meder (Maeder), dodue, nainio je pokuaj da pokae da snovi imaju i dru ge, sekundarne" funkcije. On je poao od pravilnog posmatranja da mnogi snovi sadravaju pokuaje reavanja konflikata, koji se kasnije zaista ostvaruju i koji se dakle ponaaju kao da su prethodne vebe za budne akcije. Zato je snevanje uporedio sa igrama ivotinja i dece to se moe smatrati kao praksa u operisanju uroenih instinkata i kao priprema za ozbiljne aktivnosti kasnije, i postavio je hipo tezu o fonction ludique (funkcija igre") snevanja. Kratko vreme pre Medera, Alfred Adler je takoe istakao da snovi imaju funkciju miljenja unapred". (U jednoj analizi, koju sam objavio 1905. godine, jedan san koji se mogao smatrati samo kao san koji izraava neku nameru, ponavljao se sva ke noi sve dok nije ispunjen). Ali malo razmiljanja mora nas, meutim, ubediti da ova sekundarna" funkcija sna ne zasluuje nikakvo p r i znanje u okviru tumaenja sna. Miljenje unapred, formi ranje namera, planiranje pokuaja reenja koji bi zatim u budnom stanju eventualno mogli biti ostvareni, to i jo mno go drugih stvari delo su nesvesne i predsvesne aktivnosti duha, koje se u stanju spavanja nastavljaju kao ostatak prethodnog dana" i mogu zatim kombinovati sa jednom nesvesnom eljom u oblikovanju sna (vidi str. 214). Funk cija sna koja misli unapred jeste, dakle, pre funkcija pred svesnog budnog miljenja, iji nam rezultat moe biti dat analizom snova i drugih fenomena. Dugo je postojao obiaj da se snovi smatraju identinim sa njihovim manifestnim sadrajem; sad se moramo uvati i od toga da san ne zamenimo sa latentnim mislima sna.

232

Tumaenje

snova,

II

Buenje kroz san Funkcija sna

233

koji je inae uvar spavanja, mora nastupiti kao nje gov ometa; ta injenica ne srne da u nama stvori predrasudu protiv njegove celishodnosti. To takoe nije jedini sluaj u organizmu da jedan ureaj koji je inae svrhovit, postane nesvrhovit i da smeta, im se u uslovima njegovog postanka neto izmenilo; onda smetnja slui bar novom cilju da pokae promenu i da ponovo stavi u pokret regulativnu maineriju or ganizma protiv nje. Ja naravno imam pred oima sluaj sna straha i da se ne bi mislilo da izbegavam ovog svedoka protiv teorije o ispunjenju elje, gde god na njega nailazim, ja u objanjenju sna straha pristupiti bar sa nekim nagovetajima. To to jedan psihiki proces koji razvija strah, zbog toga ipak moe biti ispunjenje elje, za nas odavno vie ne predstavlja neto kontradiktorno. Mi znamo da se to moe objasniti tako da elja pripada jednom sistemu, nesvesnom (Nsv), dok je sistem predsvesnog ovu elju odbacio i potisnuo. 1 I pri pot1 Jedan drugi, mnogo vaniji momenat, i koji dopire dublje, a koji laik isto tako zanemaruje, jeste ovaj: Jedno ispunjenje elje moralo bi svakako doneti oseaj zadovolj stva, ali se takoe postavlja pitanje, kome? Onome, narav no, koji ima elju. Ali o snevau nam je poznato da on prema svojim eljama odrava sasvim naroiti odnos. On ih odbacuje, cenzurie ih, ukratko reeno, on za njih ne mari. Ispunjenje elje, prema tome, ne moe da mu donese ni kakvo zadovoljstvo, nego samo neto to je tome suprotno. Iskustvo zatim pokazuje da ova suprotnost a to treba jo objasniti nastupa u vidu straha. Sneva se u odnosu prema svojim eljama sna moe izjednaiti samo sa uma rijom dve linosti koje su ipak povezane jednom snanom zajednicom. Umesto daljeg izlaganja, ja vam iznosim jed nu poznatu bajku, u kojoj ete moi da naete iste odno se: Jedna dobra vila obeava siromanom paru, muu i eni, da e im ispuniti njihove prve tri elje. Oni su sreni i od luuju da e sve tri elje paljivo izabrati. Ali enu navodi miris peenih kobasica iz oblinje kolibe i ona zaeli jedan takav par kobasica. One su za tren oka tu; i to je prvo ispu njenje elje. Sad se mu naljuti i u svojoj ogorenosti po eli da kobasice ostanu visei o eninom nosu. I to se smesta dogodi i kobasice se vie ne mogu ukloniti sa ovog no vog mesta na kome se nalaze. I to je drugo ispunjenje e lje, ali je to sad elja mua; za enu je ovo ispunjenje elje

punom psihikom zdravlju potinjavanje nesvesnog od strane predsvesnog nije kompletno; mera ovog po tiskivanja oznaava stepen nae psihike normalnosti. Neurotiki simptomi pokazuju da se oba sistema meu sobom nalaze u konfliktu, oni su rezultati jed nog kompromisa, koji konfliktu zasad ine kraj. Oni, s jedne strane, nesvesnom dozvoljavaju put za pra njenje njegovog nadraaja, slue mu kao kapija kroz koju se vri ispad a ipak, s druge strane, predsvesnome daju mogunost da nesvesno donekle kontrolie. Pouno je posmatrati, na primer, znaaj jedne histe rine fobije ili znaaj agorafobije. Pretpostavimo da neurotiar nije u stanju da ide sam preko ulice, to s pravom navodimo kao simptom". Ako sad ovaj simptom uklonimo tako to emo ga primorati da izvri radnju za koju se sam smatra nesposobnim, posledica toga e biti napad straha, kao to je esto i napad straha na ulici dao povoda za stvaranje ago rafobije. Tako saznajemo da je simptom bio konstruisan zato da bi izbegao izbijanje straha; fobija je pro tiv straha podignuta kao neko granino utvrenje. Nau raspravu ne moemo nastaviti ako se ne upustimo u razmatranje uloge afekata u ovim proce sima, to je, meutim, ovde samo nepotpuno mogu no. Postavimo dakle tezu da je suzbijanje nesvesnog (Nsv) potrebno pre svega zato to bi tok predstava u nesvesnom (Nsv), preputen samom sebi, stvorio jedan afekat koji bi prvobitno imao karakter zado voljstva, ali koji posle procesa potiskivanja ima ka rakter nezadovoljstva. Suzbijanje ima za cilj ali i da uspeno sprei ovaj razvoj nezadovoljstva. Suzbija nje se prostire na sadraj predstave nesvesnog (Nsv),
veoma neprijatno. Vi znate kako se u bajci pria nastavlja. Poto su njih dvoje u osnovi ipak jedno, mu i ena, mora trea elja da glasi da se uklone kobasice sa eninog nosa. Mi bismo ovu bajku mogli vie puta primeniti i u drugim prilikama; ovde neka nam ona poslui samo kao ilustracija mogunosti da ispunjenje elje jednoga moe dovesti do neprijatnosti za drugoga, ako oni meu sobom nisu sloni" (Vorlesungen zur Einfuhrung in die Psychoanalyse, XIV, Sa brana dela sveska XI). Srpski prevod: Uvod u psihoanalizu.

234

Tumaenje snova, H

Buenje kroz san Funkcija sna

235

poto bi se pranjenje nezadovoljstva moglo razviti iz toga sadraja predstava. Ovo pretpostavlja jednu sasvim odreenu prirodu razvoja afekta. Ova se sma tra kao motorna ili sekretorna funkcija, i klju za njenu inervaciju lei u predstavama nesvesnog. Sa vlaivanjem od strane predsvesnog, ove predstave se tako rei priguuju i inhibiraju u slanju impulsa koji raaju afekat. Ako dakle prestane katheksisa od strane predsvesnog, postoji opasnost u tome da nesvesni nadraaji oslobode takav afekat koji se zbog potiskivanja to je izvreno ranije moe osetiti samo kao nezadovoljstvo, kao strah. Ova opasnost ostvaruje se ako se procesu sna dozvoli da ide svojim tokom. Uslovi koji odreuju njeno ostvarenje su istiskivanja koja su se dogodi la, i to tako to suzbijeni impulsi elje mogu postati dovoljno snani. Oni se nalaze dakle sasvim izvan psiholokog okvira stvaranja sna. Kad ne bi posto jala injenica da je naa tema ovim jednim momen tom, osloboenjem nesvesnog za vreme spavanja, po vezana sa temom razvijanja straha, mogao bih se odrei svakog raspravljanja o snu strana i mogao bih sebi utedeti sve nejasne strane koje ga okruuju. Uenje o snu straha, kao to sam ve vie puta napomenuo, spada u psihologiju neuroza. Mi nema mo vie nikakvog posla s njim poto smo jednom otkrili njegove dodirne take sa temom procesa sna. Mogu uiniti samo jo jednu stvar. Poto sam tvrdio da neurotiki strah izvire iz seksualnih izvora, mogu izloiti snove straha analizi da bih dokazao da u njihovim mislima sna postoji seksualni materijal. Iz opravdanih razloga, ovde se odriem navoe nja svih primera koji mi u izobilju pruaju moji ne urotini pacijenti, i dajem prednost snovima straha koje sanjaju mladi ljudi. Ve decenij ama, ja lino nisam imao nikakav san straha. Iz svoje sedme ili osme godine ivota seam se jednog takvog sna koji sam otprilike trideset godina kasnije izloio tumaenju. San je bio veoma iv i pokazao mi je moju voljenu majku sa neobino mirnim, pospanim izrazom na licu, kako je dva (ili)

tri lica sa ptijim kljunovima nose u sobu i stavljaju na krevet. Probudio sam se- plaui i ometao sam san svojih roditelja. Prekomerno visoke neobino drapirane figure sa ptijim kljunovima uzeo sam iz ilustracija Filipsonove (Philippson) Biblije: mislim da su to bili bogovi sa glavom kopca, uzeti s jednog egipatskog nadgrobnog reljefa. Inae mi analiza pru a seanje na jednog nevaspitanog deka, sina na eg domara, koji se obino igrao s nama na livadi ispred kue; mogao bih rei da se zvao Filip. Onda mi se ini kao da sam od toga deaka prvi put uo vulgarnu re kojom se oznaava seksualno optenje i koju obrazovani ljudi zamenjuju samo jednom la tinskom reju, koitirati", to je, meutim, izborom glave kobca dovoljno jasno obeleeno. Mora da sam seksualno znaenje reci saznao iz usta mog iskusnog uitelja. Izraz lica moje majke u snu bio je kopiran sa lica mog dede, koga sam nekoliko dana pre nje gove smrti video kako u komi hre. Objanjenje se kundarne obrade u snu je dakle moralo glasiti da majka umire, i tome odgovara takoe nadgrobni re ljef. U strahu, ja sam se probudio i nisam ustao sve dok nisam probudio roditelje. Seam se da sam se odjednom smirio kad sam spazio majku, kao da mi je bilo potrebno umirenje: ona dakle nije umrla. Ali ovo sekundarno tumaenje sna dogodilo se ve pod uticajem razvijenog strana. Ne to bih bio uplaen zato to sam sanjao da majka umire; nego sam san u predsvesnoj obradi tako tumaio to sam ve sta jao pod dominacijom straha. A strah se pomou po tiskivanja moe svesti na jedno nejasno, oigledno seksualno uivanje koje je svoj dobar izraz nalo u vizuelnom sadraju sna. Jedan dvadeset i sedmogodinji ovek, koji je od pre godinu dana teko bolestan, sanjao je izmeu svoje jedanaeste i trinaeste godine nekoliko puta pod tekim strahom da ga juri neki ovek sa sekirom; on eli da potri, ali je kao ukoen i ne moe da se pomeri s mesta. To je, svakako, dobar primer za jedan vrlo uobiajeni san straha za koji se nikad ne bi moglo posumnjati da je seksualan. Prilikom ana-

236

Tumaenje snova,

II

Buenje kroz san Funkcija sna

237

lie, sneva dolazi na jednu priu, vremenski kasni ju, kako je njegovog ujaka neka sumnjiva indivi dua napala nou na ulici, i iz ovoga zakljuuje da je moda u vreme sna mogao uti neto o nekom slinom doivljaju. Uz sekiru sea se da je u onim godinama jednom prilikom cepao drva i povredio se sekirom po ruci. Zatim dolazi neposredno na svoj odnos prema mlaem bratu koga je obino zlostav ljao i bacao na zemlju; sea se specijalno jednog slu aja kad ga je izmom pogodio po glavi tako da je ovaj krvario i da je njegova majka posle toga rekla: Plaim se da ga jednoga dana ne ubije. Dok je jo uvek izgledao kao da misli na nasilje, odjednom se u njemu pojavi seanje iz doba kada mu je bilo de vet godina. Roditelji su doli kasno kui, poli na po inak, dok se on pretvarao da spava, i zatim je uo dahtanje i neke druge umove koji su mu izgledali neobini i tajanstveni; mogao je da pogodi ak i po loaj roditelja u postelji. Njegove dalje misli poka zuju da je izmeu ovog odnosa roditelja i svoga od nosa prema mlaem bratu uspostavio jednu analo giju. On je supsumirao ono to se dogodilo sa rodi teljima pod jedan pojam: nasilje i tua. Kao dokaz za ovo shvatanje posluilo mu je to to je u postelji svoje majke esto primeivao krv. To to seksualno optenje odraslih ljudi deci koja ga primete izgleda neto strano i u njima izaziva strah jeste, rekao bih, rezultat svakodnevnog isku stva. Ja sam za ovaj strah dao objanjenje da se radi o seksualnom nadraenju sa kojim se njihovo razumevanje ne moe nositi, pa zato svakako nailazi kod njih na odbijanje, poto su u nj upleteni roditelji, pa se ono zbog toga pretvara u strah. U jednom jo ranijem periodu ivota seksualno nadraenje uprav ljeno prema roditelju suprotnoga pola jo ne naila zi na potiskivanje i, kao to smo videli, slobodno se izraava. Ovo isto objanjenje bez oklevanja primenio bih i na none napade straha praene halucinacijama koji su kod dece tako esti (na pauor noctumus). I ovde se moe raditi samo o neshvaenim i otklonje-

nim seksualnim impulsima. Istraivanje bi verovatno pokazalo periodinost u pojavljivanju napada, poto poveanje seksualnog libida mogu stvoriti isto tako sluajni nadraujui utisci kao i spontani procesi razvoja koji se pojavljuje u sukcesivnim talasima. Nedostaje mi potreban materijal zasnovan na posmatranju da bih ovo objanjenje mogao sprovesti do kraja. 1 Izgleda da dejim lekarima nedostaje vi dik koji jedini dozvoljava da se shvati itav niz fe nomena kako sa somatske tako i sa psihike strane. Kao komian primer za to kako se moe zaobii razumevanje ovakvih sluajeva, ako je ovek zaslepljen naonjacima medicinske mitologije, hteo bih da navedem jedan sluaj koji sam naao u tezi o pauor noctumus" Debakera (Debacker, 1881, str. 66). Jedan trinaestogodinji deak slabog zdravlja po eo je postajati plaljiv i zanesen; san mu je po stajao nemiran i gotovo svake nedelje jednom pre kidan tekim napadom straha praenim halucinaci jama. Seanje na te snove bilo je uvek veoma jasno. Mogao je dakle priati da se na njega izdrao avo: Sad smo te uhvatili, sad si na! pa je onda miri salo na smolu i sumpor, i vatra mu je izgorela kou. Iz toga sna bi se onda trzao, nije najpre mogao da vie, dok mu se glas nije oslobodio, te su ga uli kako jasno kae: Ne, ne, ne mene, nisam nita ura dio!" Nekoliko puta je takoe dodao: Albert nije to uradio". Kasnije je izbegavao da se svue poto ga vatra zahvata samo onda kad je go". Tokom ovih snova o avolu koji su deakovo zdravlje doveli u opasnost poslali su ga na selo; tamo se u toku go dine i po dana oporavio, i kad mu je bilo petnaest godina, on je priznao: ,,Je n'osais pas l'avouer, mais j'eprouvais continuellement des picotements et des 2 surexcitations aux parties , a la fin, ela m'enervait
1 Od tada je psihoanalitika literatura dola do obilja ovog materijala. 2 Podvukao autor, uostalom potpuno razumljivo. P r e vodi Nisam se usuivao da priznam, ali sam stalno oseao bockanje i nadraenja na tim delovima; naposletku, to me

238

Tumaenje snova, II

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje E PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES POTISKIVANJE

239

tant que plusieurs fois, j'ai pense me jeter par la fenetre du dortoir." Zaista nije teko pogoditi: 1) da je deak u ra nijim godinama masturbirao, da je to verovatno po ricao i da su mu zbog toga pripretili tekim kazna ma. (Njegovo priznanje: Je ne le ferai plus", nje govo poricanje: Albert n'avait jamais fait ela"); 2) da se navalom puberteta u draici na genitalija ma ponovo probudila elja za masturbiranjem; a da je sad 3) u njemu izbila borba za potiskivanje koja je suzbijala libido i pretvarala je u strah, a taj strah je naknadno primio one kazne kojima mu je tada bilo pripreeno. A sad ujmo zakljuke naeg autora (strana 69): Iz ovog posmatranja proizlazi da 1) uticaj puber teta u jednog deaka oslabljenog zdravlja moe do vesti do stanja velike slabosti, i da pri tom moe doi do veoma znatne anemije mozga.1 2) Ova anemija mozga stvara promenu karakte ra, demonomanine halucinacije i veoma snana no na, moda i dnevna stanja straha. 3) Demonomanija i deakova samoprebacivanja svode se na uticaj religioznog vaspitanja koje je na njega delovalo dok je bio dete. 4) Sve ove pojave su se izgubile posle dueg boravka provedenog na selu, u telesnim vebama i povratkom snaga posle zavrenog puberteta. 5) Moguno je da se moe pripisati naslednosti i starom oevom sifilisu predisponirajui uticaj na po stanak stanja mozga kod deteta. Zakljuna re: Nous avons fait entrer cette observation dans le cadre des delires apyretiques d'inanition, car c'est a l'ischemie cerebrale que nous rattachons cet etat particulier." (Ovo zapaanje uneli smo u okvir apiretinih delirija, jer ovo naroito stanje vezujemo za cerebralnu ishemiju).
je toliko nerviralo da sam vie puta mislio da se bacim kroz prozor spavaonice." 1 Podvukao pisac.

Pokuavajui da dublje prodrem u psihologiju procesa sna, uzeo sam na sebe teak zadatak, kome je i moja vetina prikazivanja jedva dorasla. Izloiti istovremenost jedne tako komplikovane celine uza stopnim opisivanjem, a initi to kao da se u svima tim postavkama nita ne pretpostavlja sve to po staje odvie teak problem za moje snage. Sad mi se sveti to u svom prikazu psihologije sna ne mogu da idem istorijskim redom kojim su se razvila moja saznanja. Moja gledita o shvatanju sna odredili su moji prethodni radovi o psihologiji neuroza, na koje ovde ne treba da se pozivam, ali se ipak moram ne prestano pozivati na njih, dok bih eleo da idem obratnim pravcem i da, polazei od sna, stignem do psihologije neuroza. Poznate su mi sve tekoe koje otuda nastaju za itaoca, ali mi nije poznato kako da ih mimoiem. Nezadovoljan ovim stanjem stvari, rado se zadravam na jednom drugom gleditu, koje izgleda da mojim nastojanjima podie vrednost. Kao to je pokazao uvod u prvi odeljak, ja sam se na ao pred temom o kojoj su autori imali sasvim opre na miljenja. Posle nae obrade problema sna stvo reno je mesto za veinu ovih kontradiktornih milje nja. Samo dvema od iznetih shvatanja: da je san samo jedan besmislen i somatski proces, morali smo se energino suprotstaviti; inae smo svim meu sobno kontradiktornim miljenjima na bilo kom mestu zamrene celine mogli dati za pravo i dokazati da su pronala neto tano. To da san nastavlja podsticanje i interesovanja budnog ivota, potpuno je potvreno otkrivanjem skrivenih misli sna. Ove se misli bave samo onim to nam se ini vanim i to nas snano interesu je. San se nikad ne bavi sitni cama. Ali smo nali da vai i suprotno gledite, da san napabiri ravnodune otpatke prethodnog dana i da se ne moe doepati nekog velikog dnevnog in-

240

Tumaenje snova, U

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

241

teresovanja pre nego to se donekle izvukao iz bud ne aktivnosti. Nali smo da to vai za sadraj sna, koji mislima sna izopaavanjem daje izmenjen iz raz. Proces sna, rekli smo, iz razloga asocijacione mehanike lake se doepa sveeg ili ravnodunog predstavnog materijala koji budno miljenje jo nije uzaptilo, a iz razloga cenzure prenosi psihiki inten zitet sa onog to je znaajno, ali i zazorno, na neto indiferentno. Hipermnezija sna i raspolaganje mate rijalom iz detinjstva postali su osnovni stubo vi na eg uenja; u naoj teoriji o snu mi smo elji koja vodi poreklo iz infantilnog pripisali ulogu motorne snage neophodne za stvaranje sna. Naravno, nije nam moglo pasti na pamet da sumnjamo u znaaj spoljnih ulnih nadraaja, koji je dokazan eksperi mentalnim putem za vreme spavanja; ali smo poka zali da je taj materijal u istom odnosu prema elji sna u kome su i misli, preostale od dnevne aktivno sti. Ne moramo osporavati da san objektivni ulni nadraaj tumai onako kako to radi iluzija; ali smo dodali motiv za ovo tumaenje koji autori nisu od redili. Tumaenje se vri tako da percipirani objekat ne ometa spavanje, a postaje upotrebljiv za ispu njenje elje. Subjektivno stanje nadraenosti ulnih organa za vreme spavanja, koje je, izgleda, doka zao Trambl Led (Trumbull Ledd), za nas ne vai kao naroit izvor sna, ali mi znamo da ga objasnimo regredijentnim oivljavanjem uspomena koje deluju iza sna. I za unutranje organske senzacije, koje se pri objanjenju snova rado uzimaju kao stoer, u naoj teoriji preostala je jedna, mada skromnija ulo ga. Za nas one senzacije padanja, lebdenja, inhibiranosti predstavljaju materijal koji je uvek pri ruci i kojim se rad sna, kad god je to potrebno, slui za izraavanje misli sna. Da je proces sna rapidan, trenutan, izgleda nam tano u odnosu na svesnu percepciju prethodno stvo rene sadrine sna; za tok prethodnih delova procesa sna nali smo da je verovatno spor i fluktuirajui. Zagonetki o prebogatoj, u kratak trenutak zbijenoj sadrini sna mogli smo doprineti da je po sredi pri-

hvatanje ve gotovih tvorevina psihikog ivota. Nali smo da je tano da seanje izopauje i osakauje san, ali da to ne predstavlja smetnju, jer je to samo poslednji manifestni deo jednog rada na izopaenju koji deluje od samog poetka formiranja sna. Sto se tie ogorenog i naoko nepomirljivog spora, da li duevni ivot nou spava ili raspolae celokupnom svojom radnom sposobnou kao i danju, mogli smo dati pravo i jednoj i drugoj strani, ali ni jednoj u potpunosti. U mislima sna nali smo doka ze za jedan izvanredno komplikovan intelektualni rad koji se slui gotovo svima sredstvima duevnog aparata; ali se ne moe odbaciti mogunost da su ove misli sna nastale danju, i neophodno je pretpo staviti da postoji neko stanje spavanja duevnog apa rata. Tako je stekla priznanje i teorija o parcijal nom spavanju; ali karakteristiku stanja spavanja nismo nali u dezintegraciji duevnih veza, nego u usredsreenju psihikog sistema koji za vreme dana utie na elju za spavanjem. Faktor odvraanja od spoljnog sveta sauvao je svoj znaaj i za nae shvatanje; on pomae, iako ne kao jedini inilac, da se omogui regresivni karakter u prikazivanju sna. Odustajanje od samovoljnog upravljanja tokom pred stava je neosporno: ali psihiki ivot stoga ne po staje besciljan, jer smo videli da posle naputanja voljnih ciljnih predstava vlast preuzimaju nevolj ne. Labavo asocijativno povezivanje u snu ne samo to smo priznali, ve smo mu i odredili mnogo vei obim nego to se moglo naslutiti; ali smo utvrdili da ovo labavo asocijativno povezivanje predstavlja sa mo prinudnu zamenu za jedno drugo, korektno i smisaono povezivanje. Tano je da smo i mi nazvali san apsurdnim; ali su nas primeri mogli pouiti kako pa metan moe biti san kad se pretvara da je apsur dan. Nae miljenje o funkcijama koje su priznate snu ne protivrei ostalima. Gledite da san rastere uje duu kao ventil i da, po Robertovim recima, sve mogue tetne stvari postaju nekodljive kad su predstavljene u snu, ne samo to se tano slae s na im uenjem o dvostrukom ispunjenju elja koje san
16 Frojd, Odabrana dela, VH

242

Tumaenje snova, 11

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

24$

donosi ve je za nas prema njegovom tekstu ak i jasnije nego kod samog Roberta. Gledite da se dua u snovima slobodno igra svojim funkcijama pred stavljeno je u naoj teoriji time to predsvesna aktivnost dozvoljava snovima da idu svojim tokom. Reenice kao povratak duevnog ivota na embrio nalno stanovite u snu" i napomena Hevloka Elisa (Havelock Ellis), o ,,an archaic world oj vast emotions and imperject thoughts" (,,u drevnom svetu silnih oseanja i nedovrenih misli"), izgledaju nam kao srene anticipacije naih izlaganja da su primi tivni, danju potisnuti naini rada uesnici u stva ranju sna; tvrenje Silija (Sully) da nam san po novo vraa nae ranije sukcesivno razvijene lino sti, na stari nain posmatranja stvari, nae impulse i naine reagovanja koji su pre davnih vremena nama dominirali", to tvrenje mogli smo u potpu nosti prihvatiti kao svoje; kao kod Delaa (Delage) i kod nas ono to je suzbijeno" postaje pokretaka snaga snevanja. Uloga koju erner pripisuje fantaziji sna i sama objanjenja Sernerova prihvatili smo u potpunosti, ali smo im morali tako rei odrediti jedno drugo mesto u problemu. Ne stvara san fantaziju, nego u kon strukciji misli sna najvei udeo pripada nesvesnoj aktivnosti fantazije. Mi dugujemo Serneru zahval nost to nam je skrenuo panju na izvor misli sna; ali gotovo sve ono to on pripisuje radu sna treba pripisati aktivnosti nesvesnog koja je danju iva, koja je podstiui agens ne manji za snove no to je za neurotine simptome. Had sna morali smo od ove aktivnosti odvojiti kao neto sasvim razliito i mnogo vie povezano. Naposletku, mi nipoto nismo napustili i odnos sna prema duevnim smetnjama, nego smo ga na novom tlu bolje uvrstili. Tako smo mogli da u naoj graevini naemo mesta za na j razliiti je i kontradiktorne rezultate do kojih su raniji pisci doli blagodarei novinama u na oj teoriji o snovima, koja ih tako rei povezuje u jednu viu jedinicu. Neke od njih okrenuli smo druk ije, a samo smo neke u potpunosti odbacili. Ali i

naa zgrada jo uvek nije dovrena. Na stranu mno ge nejasnoe, koje smo na sebe navukli prodirui u mrak psihologije: izgleda da nas pritiskuje jo jed na nova kontradikcija. S jedne strane, pretpostavili smo da misli sna nastaju kroz potpuno normalnu duhovnu aktivnost, a s druge strane mi smo meu mislima sna otkrili niz potpuno abnormalnih pro cesa misli koje se prostiru dalje u sadraj sna i koje mi onda u toku naeg tumaenja -sna ponavljamo.. Sve ono to smo nazvali radom sna" izgleda da se tako mnogo udaljava od svih procesa miljenja na ma poznatih kao korektnih da i najotriji sudovi ranijih pisaca o niskom nivou psihikog funkcionisanja u snovima moraju izgledati potpuno na svo me mestu. Moda emo u ovim tekoama nai objanjenje i pomo samo ako ovo prodiranje nastavimo jo dalje. Izabrau jednu od konstelacija koje vode ka formi ranju sna: Saznali smo da san zamenjuje niz misli koje vode poreklo iz naeg dnevnog ivota i koje su pot puno logiki sklopljene. Stoga ne moemo sumnjati da ove misli izviru iz naeg normalnog duevnog i vota. Sve ove osobine koje visoko cenimo kod na eg toka misli i koje se karakteriu kao komplikovani rad vieg reda, u mislima sna mi ponovo nala zimo. Ali nas nita ne primorava da pretpostavimo da je ovaj misaoni rad bio obavljen za vreme spa vanja mogunost koja bi u velikoj meri pobrkala onu vrstu sliku koju smo dosad imali o psihikom stanju spavanja. Naprotiv, ove misli mogu vrlo lako da vode poreklo od prethodnog dana, one su se mog le, neprimeene od nae svesti, od samog poetka nastaviti i mogle su biti ve gotove na poetku spa vanja. Najvie to na osnovu toga moemo zakljuiti jeste u krajnjem sluaju dokaz da su i najkomplikovanije radnje misli mogue i bez pomoi svesti a to je injenica koju smo ve inae morali saznati iz svake psihoanalize jednog histerinog bolesnika ili lica sa opsesionim predstavama. Ove misli sna same po sebi sigurno nisu nepristupane svesti; ako nam
i*

244

Tumaenje snova, II

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

245

preko dana nisu postale svesne, za to mogu posto jati razni razlozi. Osveivanje je povezano sa primerom jedne naroite psihike funkcije, funkcije panje, koja je, kao to izgleda, dostupna samo u od reenom kvantitetu, i koju su drugi ciljevi mogli da skrenu sa odgovarajueg toka misli. Postoji jo je dan nain kako se ovakvi tokovi misli mogu uskra titi svesti: od naeg svesnog razmiljanja znamo da prilikom primenjivanja panje idemo jednim odre enim putem. Ako na ovom putu naiemo na neku predstavu koja ne moe izdrati kritiku, mi preki damo; mi naputamo katheksiju panje. Sad izgle da da se zapoeti i naputeni tok misli moe i dalje raspredati, a da se panja ne skree ponovo ka nje mu, osim ako na jednom mestu ne postie neki na roito visok intenzitet koji onda panju iznuuje. Tako, ako je jedan tok misli na poetku odbaen (moda svesno) od strane kritike kao pogrean ili nekoristan za aktuelnu svrhu akta miljenja, uzrok moe biti da se proces miljenja, neprimeen od sve sti, nastavi sve do poetka spavanja. Rezimirajmo sada: da mi jedan takav tok misli zovemo predsvesnim, da ga smatramo potpuno ko rektnim, i da on moe biti isto tako samo jedan za nemareni tok, kao to moe biti prekinuti ili pak suzbijeni tok. Kaimo, takoe, sasvim otvoreno na koji nain zamiljamo tok predstave. Mi verujemo da od jedne ciljne predstave izvesna koliina nadraenja koju nazivamo kathektikom energijom biva pomerena du asocijacionih puteva izazvanih od ove ciljne predstave. Jedan zanemareni" tok misli tak vu katheksu nije primio; od jednog suzbijenog" ili odbaenog" toka katheksa je ponovo oduzeta; oba su ostavljena svojim sopstvenim nadraenjima. Pod izvesnim uslovima, jedan tok misli sa svrhovitom katheksom u stanju je da privue panju svesti na sebe, i tako njenim posredstvom prima jednu hiperkatheksu". Malo kasnije emo morati objasniti nae pretpostavke o prirodi u funkciji svesti. Jedan tok misli, podstaknut na ovaj nain u predsvesnom, moe se spontano ugasiti ili se odra-

ti. Prvi od ovih ishoda zamiljamo tako da se njegova energija difundira u svim asocijacionim pravcima koji od njega polaze, da itav lanac misli dovodi u stanje nadraenosti koje neko vreme traje, a zatim nestaje, poto nadraenje kome je potrebno pranje nje bude pretvoreno u mirujuu katheksu. Ako na stupi onaj prvi ishod, onda proces vie nema nikak vog znaaja za formiranje sna. Ali u naem pred svesnom vrebaju druge ciljne predstave koje vode poreklo iz naih nesvesnih i uvek spremnih elja. Ove mogu preuzeti kontrolu nad nadraenjem veza nim za krug misli preputen samom sebi, uspostav ljaju vezu izmeu njega i nesvesne elje, prenose na njega energiju sopstvenu nesvesnoj elji, i od toga trenutka dalje zanemareni ili suzbijeni tok misli u stanju je da se odri, mada ovim pojaanjem ne stie nikakvo pravo na pristup u svest. Moemo rei da je tok misli koji je dosad bio predsvestan bio od luen u nesvesno. Druge konstelacije za formiranje sna bile bi da je predsvesni tok misli od samog poetka stajao u vezi sa nesvesnom eljom i da je zato naiao na od bijanje od strane dominantne ciljne kathekse, ali da je neka nesvesna elja iz drugih (eventualno somatskih) razloga postala aktivna i da pokuava da iz vri prenos na psihike ostatke koje predsvesno nije kathektiralo. Sva tri sluaja slivaju se najzad u jedan rezultat da se jedan tok misli stvara u pred svesnom, koji je bez predsvesne kathekse, ali je kat heksu primio od nesvesne elje. Od ovoga trenutka dalje tok misli trpi itav niz transformacija koje vie ne priznajemo kao normal ne psihike procese, i koje nam daju jedan rezultat to nas iznenauje jednu psihopatoloku tvore vinu. Mi emo ove procese izdvojiti i klasifikovati: 1) Intenziteti pojedinih predstava postaju spo sobni da se prazne ,,en bloc" i prelaze s jedne predstave na drugu, tako da se stvaraju pojedine predstave opremljene velikim intenzitetom. Poto se ovaj proces nekoliko puta ponovi, moe intenzitet celokupnog toka misli naposletku da bude koncen^-

246

Tumaenje snova, 11

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

247

>

trisan u jednom jedinom predstavnom elementu. To je injenica kompresije ili saimanja, sa kojom smo se upoznali za vreme rada sna. Ono nosi glavnu kri vicu za neobian utisak koji san na nas ini, jer ne to njemu analogno potpuno nam je nepoznato iz normalnog duevnog ivota koji je dostupan svesti. I u normalnom duevnom ivotu mi takoe imamo predstave koje imaju veliko psihiko znaenje kao vorne take, ili krajnji rezultati itavih lanaca mi sli, ali njihovo znaenje se ne izraava ni u jednom obliku koji bi na senzorni nain bio jasan za unu tranje percipiranje; njihovo perceptualno predstav ljanje nije ni u kom pogledu intenzivnije zbog nji hovog psihikog znaaja. V, procesu saimanja, celokupna psihika povezanost pretvara se u intenzitet sadrine predstava. To je isti sluaj kao kad ja u jed noj knjizi pripremanoj za tampu jednu re, kojoj pridajem naroitu vanost za razumevanje teksta, tampam spacionirano ili masno. U govoru, ja bih tu istu re izgovorio glasno i polagano i naroito je naglaujui. Prvo od ova dva poreenja podsea nas neposredno na jedan primer uzet iz rada sna (trimethylamin u snu o Irminoj injekciji). Istoriari umetnosti skreu nam panju na to da se najstarije istorijske skulpture pridravaju jednog slinog prin cipa, tako to veliinu po rangu predstavljenih lica izraavaju veliinom slike. Kralj je predstavljen kao dva ili tri puta vei od njegove pratnje ili od pobeenog neprijatelja. Jedna skulptura iz rimskog doba posluie se finijim sredstvima u istu svrhu. Ona e figuru imperatora postaviti na sredinu, prikazae ga visoko uspravljenog, naroito paljivo obradie nje gov stas, neprijatelje e mu staviti pred noge, ali vie ga nee prikazati kao dina meu patuljcima. Savijanje lea potinjenog pred njegovim pretpo stavljenim danas, u naoj sredini, jeste odjek onog starog principa predstavljanja. Pravac kojim se saimanje sna kree napred propisan je s jedne strane korektnim predsvesnim relacijama misli sna, a s druge strane privlaenjem koje vre vizuelna seanja u nesvesnom. Uspeh rada

na saimanju postie one intenzitete koji se trae za probijanje puta u perceptualne sisteme. 2) Jo jednom, zbog slobode kojom se intenziteti mogu prenositi, i u slubi saimanja stvaraju se meupredstave kao neki kompromisi (uporedi mno gobrojne primere). To je opet neto neuveno u nor malnom toku predstava, gde se glavna panja po lae na izbor i pridravanje pravog" elementa pred stave. S druge strane, meovite tvorevine i kompro misne tvorevine pojavljuju se izvanredno esto, ako pokuavamo da naemo jeziki izraz za predsvesne misli. One se smatraju kao neka vrsta greaka u govoru". 3) Predstave koje intenzitete prenose jedna na drugu meusobno su u najlabavijim odnosima. One su povezane asocijacijama takve vrste koje nae normalno miljenje prezire, i ostavljaju se samo du hovitom efektu da se njima koristi. Naroito asoci jacije bazirane na homonimima i slinostima reci vae kao ravnopravne po vrednosti sa ostalima. 4) Misli koje su jedna drugoj kontradiktorne ne tee za tim da jedna drugu odstrane, nego postoje jedna pored druge. One se esto kombinuju da bi stvorile proizvode saimanja kao da meu njima uopte ne postoji kontradikcija; ili pak stvaraju kom promise koje naem miljenju nikad ne bismo opro stili, ali koje u naim akcijama esto odobravamo. To bi bili neki od najupadljivijih abnormalnih procesa kojima su misli sna, prethodno racionalno konstruisane, podvrgnute u toku rada sna. Vidimo da je njihova glavna karakteristika u tome da se sva vrednost polae na to da kathektika energija bude pokretljivija i sposobna da se isprazni; sadrina i sopstveno znaenje psihikih elemenata za koje su ove kathekse vezane postaju sporedne stvari. Covek bi mogao jo pomisliti da se saimanje i stvaranje kompromisa deava samo u slubi regresije, ako je to pitanje pretvaranja misli u slike. Ali analiza a jo jasnije sinteza takvih snova koji ne sadr avaju regresiju na slike, na primer Autodidasker

248

Tumaenje snova, II

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

249

razgovor s profesorom N." pokazuju iste procese pomeranja i saimanja kao i ostali. Tako ne moemo a da ne zakljuimo da dve fundamentalno razliite vrste psihikih procesa ue stvuju u formiranju sna; jedan stvara potpuno ko rektne misli sna, koje imaju istu vrednost kao i nor malno miljenje; drugi postupa s ovim mislima na krajnje iznenaujui i nekorektan nain. Ovaj drugi psihiki proces izdvojili smo ve u odeljku VI kao istinski rad sna. ta imamo sad da iznesemo o poreklu ovog poslednjeg psihikog procesa? Ovde ne bismo mogli dati odgovor da nismo pro drli malo dalje u psihologiju neuroza, naroito hi sterije. A iz ove saznajemo da isti iracionalni psi hiki procesi, i drugi koje nismo specifikovali dominiraju produkcijom histerinih simptoma. I u histeriji nalazimo najpre jedan niz potpuno korekt nih misli koje su potpuno iste vrednosti kao i nae svesne misli, ali o ijoj egzistenciji u ovom obliku ne moemo nita saznati i moemo ih samo naknadno rekonstruisati. Ako su one igde prodrle do naeg percipiranja, mi iz analize stvorenog simptoma vidi mo da su ove normalne misli pretrpele jednu abnor malnu obradu i da su posredstvom saimanja, stva ranja kompromisa, preko povrnih asocijacija, pod pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regre sije bile pretvorene u simptom. Pri punom identi tetu izmeu osobenosti rada sna i osobenosti psihi ke aktivnosti koje prelaze u psihoneurotike simpto me, mi oseamo da smo u pravu ako zakljuke na koje nas histerija primorava prenesemo i na san. Iz nauke o histeriji uzimamo tezu da se jedna ovakva abnormalna psihika obrada jednog normal nog toka misli javlja samo onda kad ovaj prenosi jednu elju koja vodi poreklo iz infantilnog i koja se nalazi u stanju potiskivanja. Ovoj reenici za lju bav mi smo svoju teoriju o snovima zasnovali na pretpostavci da elja sna koja daje pokretaku sna gu uvek vodi poreklo iz nesvesnog, to se, kao to smo i sami priznali, ne moe dokazati ni kao neto opte, iako se ne moe ni odbiti. Ali, da bismo mogli

rei ta je to potiskivanje" s tim nazivom smo se ve tako esto igrali mi moramo na naem psi holokom postolju graditi jo jedan komad. Mi smo se udubili u fikciju jednog primitivnog psihikog aparata iji je rad reguli san tenjom da se izbegne nagomilavanje nadraenja i da se po mogustvu odri bez njih. Stoga je aparat bio izgraen prema shemi jednog refleksnog aparata. Pokretlji vost koja je najpre put ka unutranjoj promeni tela, predstavljala je put pranjenja koji mu je sta jao na raspolaganju. Mi smo zatim nastavili sa ra spravljanjem o psihikim posledicama jednog doiv ljaja zadovoljenja i mogli bismo u vezi s tim dodati ve i drugu hipotezu da se nagomilavanje nadraaja prema izvesnim modalitetima koji nas ne interesuju osea kao nezadovoljstvo i da stavlja aparat u pokret da bi ponovo doveo oseanje zado voljenja kod kojeg se smanjenje nadraaja osea kao zadovoljstvo. Jedno takvo strujanje u aparatu, koje polazi od nezadovoljstva i koje cilja ka zado voljstvu, mi nazivamo eljom; rekli smo da nita drugo osim elje nije u stanju da aparat stavi u po kret, i da se tok nadraenja u njemu automatski regulie oseanjima zadovoljstva i nezadovoljstva. Prva elja je izgleda bila halucinatorina katheksa seanja zadovoljenja. Ali se ova halucinacija ako ne treba da bude odravana do iscrpljenja, pokazala nesposobnom da dovede do prestanka potrebe, dakle da dovede do zadovoljstva povezanog sa zadovoljenjem. Tako je postala neophodna jedna druga aktiv nost po naem nainu izraavanja, aktivnost jed nog drugog sistema koja nije dozvolila mnemikoj katheksi da prodre do percepcije i da odande vee psihike snage; umesto toga, ona je nadraenje, na stalo iz potrebe, skrenula jednim zaobilaznim pu tem koji je naposletku putem namernog kretanja spoljni svet toliko izmenio da je bilo omogueno da se doe do realne percepcije predmeta zadovoljenja. Dotle smo ve pratili shemu psihikog aparata; oba sistema predstavljaju klicu za ono to smo u pot puno izgraenom aparatu opisali kao Nsv i Psv.

250

Tumaenje snova, II

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

251

Da bismo mogli koristiti snagu kretanja i da bi smo izvrili izmene u spoljnom svetu koje e biti efikasne, potrebno je nagomilati velik broj iskustava u sistemima seanja i mnogostruko fiksiranje odno sa koje raznovrsne ciljne predstave izazivaju u ovom mnemikom materijalu. Mi sad u pretpostavkama idemo dalje. Aktivnost ovog drugog sistema, stal no pipajui svoj put, i naizmenino aljui i povla ei kathekse, mora s jedne strane imati celokupan materijal seanja slobodno pod svojom komandom; a s druge strane, bilo bi nepotrebno troenje ener gije kad bi velike koliine kathekse slala na poje dine misaone puteve koji bi onda nesvrhovito oticali i smanjivali kvantitet potreban za izmenu spoljnjeg sveta. Zbog svrsishodnosti, dakle, ja postuliram da drugom sistemu poe za rukom da zadri vei deo svojih katheksa energije u stanju mirovanja, i da samo jedan manji deo upotrebi na pomeranje. Meha nika ovih procesa potpuno mi je nepoznata; svako ko eli da ove predstave ozbiljno shvati morao bi potraiti fizike analogije za njih i prokriti sebi put da pronae nain kako da predstavi pokrete koji prate nadraenje neuroze. Ja se samo vrsto pridr avam ideje da je aktivnost prvog fy sistema uprav ljena na slobodno pranjenje kvantiteta nadraaja, i da drugi sistem katheksama koje od njega potiu dovodi do intoniranja ovog pranjenja, do pretva ranja u mirujue kathekse, svakako uz simultano podizanje njegovog nivoa (potencijala). Ja dakle pretpostavljam da pod dominacijom drugog sistema pranjenjem nadraaja upravljaju mehaniki uslovi sasvim razliiti od onih koji su na snazi pod domi nacijom prvog sistema. Ako je drugi sistem zavrio svoju istraivaku misaonu aktivnost, on ukida i inhibiciju i nagomilavanje nadraaja i preputa im da se isprazne u kretanju. Sad dolazimo do interesantnog razmiljanja, ako posmatramo odnose izmeu te inhibicije pranjenja, vrene od strane drugog sistema, i regulacije koju vri princip nezadovoljstva. Potraimo sada antitezu

primarnom doivljaju zadovoljstva, naime doivljaj spoljanjeg straha. Neka perceptivni nadraaj deluje na primitivni aparat, koji je izvor jednog bolnog nadraaja. Sledie nekoordinisane motorne manife stacije sve dotle dok jedna od njih ne ukloni aparat iz percepcije i istovremeno iz bola. Ako se ova per cepcija ponovo javi, pokret e se odjednom ponoviti (moda kao pokret beanja) dok se percepcija ponovo ne izgubi. U ovom sluaju nee ostati nikakva sklo nost da percepciju izvora bola rekathektira halucinatorno ili na bilo koji drugi nain. Naprotiv, u pri marnom aparatu e postojati sklonost da ovu bolnu sliku seanja smesta ponovo napusti ako ona slu ajno nekako ponovo oivi, iz razloga to bi prelivanje njegovog nadraaja u percepciju izazvalo ne zadovoljstvo (tanije reeno: poelo da ga izaziva). Izbegavanje seanja koje je samo ponavljanje neka danjeg bekstva iz percepcije olakano je takoe time to seanje nema dovoljno kvaliteta kao to ga ima percepcija da bi nadrailo svest i time na sebe pri vuklo novu katheksu. Ovo nenaporno i redovno iz begavanje od strane psihikog procesa sa seanja na neto to je nekad bilo bolno daje nam prototip i prvi primer za psihiko potiskivanje. Opte je pozna to koliko se mnogo od ovog otklanjanja, od nepri jatnog, jo uvek moe videti u normalnom du evnom ivotu odraslih. Zbog principa nezadovoljstva, dakle, prvi vp si stem uopte je nesposoban da u kontekst misli une se neto neprijatno. Sistem je nesposoban za sve drugo, osim da eli. Kad bi to tako ostalo, bila bi inhibirana misaona aktivnost drugog sistema, poto je njemu potreban slobodan pristup do svih sea nja skupljenih u iskustvu. Sad se otkrivaju dve mo gunosti: ili se rad drugog sistema potpuno oslo baa principa nezadovoljstva, i svoj put nastavlja vodei rauna o neprijatnosti seanja; ili pak poku ava da nae nain kako da kathektira neprijatna se anja da bi se pri tom izbeglo osloboenje od neza dovoljstva. Mi moemo odbaciti prvu mogunost, jer se princip nezadovoljstva pokazuje takoe kao regu-

252

Tumaenje snova, II

Primami i sekundarni proces Potiskivanje

253

lator toka nadraenja u drugom sistemu; tako smo upueni na drugu mogunost, da ovaj sistem tako kathektira jedno seanje da je njegovo pranjenje inhibirano, ukljuujui, dakle, i inhibiciju pranje nja (koja se moe uporediti sa motornom inervacijom) u pravcu razvoja nezadovoljstva. Dve polazne take su nas odvele do hipoteze da katheksa od stra ne drugog sistema u isto vreme predstavlja simul tanu inhibiciju za pranjenje nadraaja, s obzirom na princip nezadovoljstva i princip najmanjeg utro ka inervacije. Toga se moramo vrsto drati jer je to klju do uenja o represiji da drugi sistem moe kathektirati jednu predstavu samo onda ako je u stanju da inhibira razvoj nezadovoljstva koji od nje polazi. Sve to bi eventualno izbeglo ovu inhi biciju bilo bi nepristupano i za drugi sistem kao i za prvi, ali bi zbog principa nezadovoljstva uskoro bilo naputeno. Inhibicija nezadovoljstva, meutim, ne mora biti potpuna; mora se dopustiti jedan njen poetak, poto on drugom sistemu pokazuje prirodu odgovarajueg seanja i eventualno njegovu nepo dobnost za cilj koji misaoni proces ima u vidu. Psihiki proces koji jedini doputa prvi sistem nazvau sad primarnim procesom, a sekundarnim pro cesom nazvau onaj koji proizlazi iz inhibicije dru gog sistema. Mogao bih jo i na jednoj drugoj taki pokazati u koju svrhu drugi sistem mora da koriguje primarni proces. Primarni proces tei za pranje njem nadraenja da bi uz pomo koliine nadraenja, na ovakav nain akumulirane, uspostavio identitet percepcije; sekundarni proces je ovu nameru napu stio i mesto nje preuzeo drugu da bi postigao iden titet miljenja. Celokupno miljenje je samo zaobi lazni put od seanja jednog zadovoljenja (seanja koje je bilo prihvaeno kao ciljna predstava) do iden tine kathekse istog seanja koja treba da se ponovo postigne na putu preko motornih iskustava. Milje nje se mora interesovati za spoj ne puteve izmeu predstava a da ne bude zavedeno na pogrean put intenzitetima ovih predstava. Ali je jasno da sai manja predstava, posrednih i kompromisnih tvore-

vina, smetaju u postizanju ovoga cilja identiteta, time to jednu novu predstavu zamenjuju drugom, skreu s puta koji bi nas odveo dalje polazei od prve predstave. Takvi procesi se dakle u sekundarnom mi ljenju paljivo izbegavaju. Moe se takoe lako videti da princip nezadovoljstva, koji procesu milje nja kojeg inae snabdeva svojim najznaajnijim upo ritima, takoe stavlja tekoe na njegovom putu ka utvrivanju identiteta miljenja. Tendencija milje nja mora, prema tome, ii u tom pravcu da se sve vie oslobaa od iskljuivog regulisanja od strane principa nezadovoljstva i da razvoj afekta kroz mi saoni rad svede na najmanju meru koja se jo moe upotrebiti kao signal. Jednom novom hiperkatheksijom, koju daje svest, treba da se postigne ova vea delikatnost (prefinjenost) u funkcionisanju. Ali mi znamo da nam to ak i u normalnom duevnom i votu retko kada u potpunosti uspeva i da je nae miljenje uvek izloeno falsifikovanju jer se u to mesa princip nezadovoljstva. Ali ovo nije praznina u funkcionalnoj efikasno sti naeg duevnog aparata koja omoguuje mislima (koje se predstavljaj u kao proizvodi sekundarne mi saone aktivnosti) da postanu subjekt primarnog psi hikog procesa jer ovo je formula kojom mi sada moemo opisati aktivnost koja vodi do snova i do histerinih simptoma. Sluaj neefikasnosti dolazi do sukoba dva faktora iz istorije naeg razvoja, od ko jih jedan u potpunosti pripada duevnom aparatu i vri merodavan uticaj na odnose izmeu oba sistema, dok se drugi osea u promenljivom iznosu, i u duev ni ivot uvodi pokretne snage organskog porekla. Oba faktora vode poreklo iz detinjstva i predstavljaju ta log promene, koju su na duevni i somatiki orga nizam pretrpeli od vremena naeg detinjstva. Ako sam jedan od psihikih procesa u duevnom aparatu nazvao primarnim, nisam to uradio samo s obzirom na rang i na efikasnost; mislio sam pri da vanju imena i na hronoloke odnose. Jedan psihiki aparat koji bi posedovao samo primarni proces, do due, koliko nam je poznato, ne postoji, pa je prema

254

Tumaenje snova, II

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

255

tome samo jedna teorijska fikcija. Ali ovoliko je i njenica: primarni procesi prisutni su od samog po etka u mentalnom aparatu, dok se sekundarni pro cesi stvaraju tek postepeno u toku ivota, inhibiraju primarne, naslau se iznad njih i svoju punu vlast nad njima stiu moe biti tek u punom cvetu ivota. Zbog ove zakasnele pojave sekundarnih procesa, sr naeg bia koja se sastoji od nesvesnih eljnih im pulsa ostaje neshvatljiva, nepristupana razumevanju i inhibiciji predsvesnog, ija je uloga jednom zauvek ograniena na to da impulsima elje koje vode poreklo iz nesvesnog pokazuje na j svrhoviti je (najpo godnije) puteve. Ove nesvesne elje vre prinudnu snagu na sva kasnija psihika nastojanja, kojoj se one moraju pokoravati, ili smeju da nastoje da je skrenu i upute viim ciljevima. Jedna velika oblast mnemikog materijala ostaje takoe nepristupana za predsvesnu katheksu zbog ovog zakanjenja poja ve sekundarnog procesa. Meu ovim impulsima elja, koje vode poreklo iz infantilnog, koje su nerazorive i koje se ne mogu inhibirati, nalaze se i takvi impulsi ija su ispunje nja dola u odnos kontradikcije prema ciljnim pred stavama sekundarnog miljenja. Ispunjenje ovih elja vie ne bi izazvalo efekat zadovoljstva nego nezado voljstva, i upravo ova promena afekta sainjava su tinu onoga to mi oznaavamo kao potiskivanje". Problem potiskivanja lei u pitanju kojim putem i zbog kojih pokretakih snaga se ovakva promena moe deavati, ali to je problem kojeg se ovde mo ramo samo ovla dotai. Dovoljno je da utvrdimo da se ovakva promena afekta deava u toku razvoja (tre ba da se setimo samo pojave odvratnosti koja u detinjstvu u poetku nedostaje), i da je ona vezana za aktivnost sekundarnog sistema. Seanja, na osnovu kojih nesvesna elja izaziva pranjenje afekta, nika da nisu bila pristupana predsvesnom (Psv), stoga se i pranjenje afekta vezanih za ta seanja ne moe inhibirati. Ba zbog ovog razvoja afekta ove pred stave su sada nepristupane ak preko predsvesnih misli na koje su prenele svoju snagu elje. Naprotiv,

na. snagu stupa princip nezadovoljstva i prouzrokuje to da se predsvesno okrene od ovih prenosnih misli. Ove su sad preputene same sebi potisnute su" i na taj nain prisustvo jedne koliine infantilnih seanja, koja su od samog poetka bila odstranjena iz predsvesnog, postaje preduslov za potiskivanje. U najboljem sluaju razvoj nezadovoljstva pre staje im je katheksa oduzeta od prenosnih misli u predsvesnom; i ovaj uspeh znai da se intervencija principa nezadovoljstva pokazala kao svrhovita. Ali stvari stoje drukije kad potisnuta nesvesna elja do bije organsko pojaanje, koje moe pozajmiti svojim prenosnim mislima, i time ih staviti u mogunost da svojim nadraenjem pokuaju da izvre prodor, i onda kad ih je katheksa predsvesnog ostavila. Onda dolazi do odbrane tako to predsvesno pojaava svoju opo ziciju prema potisnutim mislima, to jest stvara antikatheksu, i posle toga prenosne misli koje su nosioci nesvesne elje probijaju put u nekoj vrsti kompromi sa postignutog stvaranjem jednog simptoma. A od onoga trenutka, u kome su potisnute misli snano kathektirane od nesvesnog eljnog impulsa, a od predsvesne kathekse naputene, one podleu primar nom psihikom procesu i njihov jedini cilj jeste mo torno pranjenje, ili, ako je put otvoren, halucinatorno oivljavanje eljenog identiteta percepcije. Mi smo ve ranije empiriki videli da se opisani iracio nalni procesi odigravaju samo s onim mislima koje su u potiskivanju. Sada moemo celokupno stanje sa gledati malo dalje. Ovi iracionalni procesi koji se javljaju u psihikom aparatu jesu primarni; oni se javljaju svuda gde god su predstave naputene od predsvesne kathekse, preputene same sebi, i gde se mogu ispuniti neinhibiranom energijom od nesvesnog, koja tei za pranjenjem. Neka druga zapaanja po mau nam da podrimo gledite da ovi procesi, koje smo opisali kao iracionalne, u stvari nisu falsifikati normalnih procesa, greke u miljenju, nego su naini rada psihikog aparata osloboenog od inhibicije. Tako mi vidimo da se prevoenje predsvesnog nadraaja na pokretnost vri na osnovu istih procesa, i

256

Tumaenje snova, II

Primarni i sekundarni proces Potiskivanje

257

da povezivanje predsvesnih predstava sa recima lako moe pokazati ista pomeranja i konfuzije koje se pri pisuju nepanji. Najzad, dokaz za poveanje aktivno sti, koje postaje neophodno kad se ovi primarni na ini funkcionisanja inhibiraju, moe se nai u inje nici da mi postiemo jedan komian ejekat, to jest viak energije koja treba da se isprazni u smehu, ako dozvolimo da ove vrste miljenja prodru u svest. Teorija o psihoneurozama tvrdi sa neospornom sigurnou da samo seksualni eljni impulsi iz detinjstva, koji su u razvojnim periodima detinjstva pretrpeli potiskivanje (to jest transformaciju afekta), mogu u kasnijim razvojnim periodima biti obnovlje ni, bilo zbog seksualne konstitucije (koja se izvodi iz prvobitne biseksualnosti), ili zbog nepovoljnih uticaja na tok seksualnog ivota, i da su tako sposobni da daju pokretaku snagu za stvaranje svih mogu nih psihoneurotskih simptoma. Samo uvoenjem ovih seksualnih snaga mogu se zatvoriti sve praznine ije se postojanje u teoriji o potiskivanju jo moe doka zati. Ostavljam otvoreno pitanje da li se ovi seksu alni i infantilni faktori podjednako mogu traiti i za teoriju o snovima; ovu teoriju ostaviu ovde nedovr enu, budui da sam ve samom pretpostavkom da svaka elja sna vodi poreklo iz nesvesnog nainio je dan korak dalje od onoga to se moe dokazati. 1 Ta-

kode neu dalje istraivati u emu je priroda distink cije izmeu igre psihikih snaga u formiranju snova i stvaranju histerikih simptoma; za to nam nedosta je tanije poznavanje jednog od lanova koje treba uporediti. Ali ja polaem vanost na jednu drugu taku i moram priznati da sam se samo i iskljuivo zbog ove take upustio ovde u sva ta raspravljanja o oba psihika sistema, o njihovim nainima aktivnosti i potiskivanju. Jer sad nije vano to da li sam psiho loke odnose koji su u pitanju priblino pravilno shvatio, ili sam ih shvatio pogreno ili nepotpuno, kao to je to kod tako tekih stvari lako moguno. Bilo kako da se menja objanjenje psihike cenzure, ko rektne ili abnormalne obrade sadrine sna, ostaje da vai da su takvi procesi efikasni pri formiranju sno va i da pokazuju najveu analogiju u sutini sa pro cesima s kojima smo se upoznali kod histerikog stva ranja simptoma. A san nije nikakav patoloki feno men; on ne pretpostavlja nikakav poremeaj psihi ke ravnotee; on za sobom ne ostavlja nikakvo slab ljenje radne sposobnosti. Prigovor da moji snovi i snovi mojih neurotinih pacijenata ne doputaju za kljuak na snove zdravih ljudi mogao bi se svakako bez procenjivanja njegove vrednosti odbaciti. Ako dakle sa fenomena zakljuujemo na njihove pokret ne snage, saznajemo da psihiki mehanizam kojim se
mene nije uvek bila laka. to nisam iscrpno obradio ulogu koju seksualni predstavni ivot ima za san, i to sam izbegavao tumaenje snova sa oigledno seksualnim sadr ajem, zasniva se na jednoj naroitoj motivaciji koja se moda ne poklapa s oekivanjem itaoca. Upravo to je da leko od mojih pogleda i teorijskih miljenja koja zastupam u neuropatologiji; da, naime, seksualni ivot smatram kao neto sramno, to se ne tie ni lekara niti pak naunog istraivaa. Takoe nalazim da je smeno moralno ogorenje koje je podstaklo prevodioca dela Artemidora iz Daldisa o Simbolici snova", da od italaca sakrije glavu o seksual nim snovima koja se u tom delu nalazi. Za mene je bilo merodavno iskljuivo gledite da bih se pri objanjavanju seksualnih snova morao uplesti duboko u jo neobjanjene probleme perverzije i biseksualnosti, pa sam zato celokupan materijal ostavio za neku drugu priliku. 17 Frog'd, Odabrana dela, VU

1 I ovde, kao i na drugim mestima, postoje praznine u obradi teme, i ja sam te praznine namerno ostavio nepo punjenim, jer bi njihovo popunjavanje s jedne strane iziski valo odve velik napor, a sa druge strane oslanjanje na materijal koji je snovima stran. Tako sam, na primer, izbegao da kaem da li pod izrazom suzbijen" mislim neto drugo nego pod izrazom potisnut". Moglo je samo postati jasno to da ovo poslednje jae istie svoju pripadnost nesvesnom nego ono prvo. Ja se nisam uputao u ovaj bliski problem zato misli sna pretrpe izoblienje od strane cen zure i za sluaj da se odreknu progredijentnog nastavka puta do svesti i da se odluuju za put regresije, i slinih propusta vie. Pre svega mi je stalo do toga da stvorim impresiju o problemima, do kojih vodi dalje analiziranje rada sna, i da nagovestim druge teme s kojima ovo analiziranje dolazi u dodir. Odluka na kome mestu ovo treba da se prekine za

258

Tumaenje

snova,

II

Nesvesno i svest Realnost

259

neuroza slui, nije stvoren tek nekom bolesnom smetnjom koja je zahvatila duevni ivot, nego da ve lei u normalnoj strukturi mentalnog aparata. Oba psihika sistema, prelazna cenzura izmeu njih, inhibicija i superponiranje jedne aktivnosti drugom, odnosi obeju prema svesti ili to bi na njihovom mestu moglo dati jedno pravilnije tumaenje stvar nih prilika sve to spada u normalnu strukturu naeg duevnog instrumenta, i san nam pokazuje je dan od puteva koji vode poznavanju njegove struk ture. Ako hoemo da se zadovoljimo minimumom potpuno osiguranog poveanja saznanja, onda emo rei da potisnute misli postoje i u normalnog oveka dalje i da ostaju sposobne za psihiko funkcionisanje. Sami snovi jedna su od manifestacija ovog potisnu tog materijala; oni su to po teoriji u svakom sluaju, i mogu se empiriki posmatrati bar u velikom broju sluajeva koji upravo najjasnije iznose upadljive osobenosti snevanja. Ono to je duevno potisnuto, to je u budnom stanju spreeno da se izrazi kontradiktor nim reavanjem suprotnosti, i to je bilo odseeno od unutranje percepcije sve to u nonom ivotu i pod dominacijom kompromisnih tvorevina nalazi sredstva i puteve da se nametne svesti.
Flectere si nequeo Superos, 1 Acheronta movebo

aparata, stvaranje novih pukotina u njegovoj unu tranjosti; ona se mora objasniti dinamiki pojaava njem ili slabljenjem komponenata igre snaga, koja pokriva tako mnoga dejstva za vreme normalne funk cije. Na nekom drugom mestu moglo bi se jo poka zati, kako sastav aparata od obeju instancija dozvo ljava da normalni duh profinjenije funkcionie nego to bi to bilo moguno sa samo jednom od njih. 1

F NESVESNO I SVEST REALNOST Ako tanije pogledamo, videemo da nas psiho loka razmatranja u prethodnim odeljcima ne upu uju na pretpostavku o postojanju dva sistema blizu motornog kraja aparata, nego o postojanju dvojakog procesa ili naina pranjenja nadraaja. Nama bi to bilo svejedno, jer uvek moramo biti spremni da na pustimo nae pomone predstave ako mislimo da ih moemo zameniti neim drugim to je priblini je ne poznatoj stvarnosti. Pokuajmo sada da ispravimo neka shvatanja, koja su se mogla pogreno stvoriti dok smo sebi predoavali oba sistema u najbliem i
1 San nije jedini fenomen koji dozvoljava da psihopa tologiju zasnivamo na psihologiji. U malom nizu lanaka, koji jo nije zavren, objavljenom u listu Monatsschrift fur Psvchiatrie und Neurologie" (tfber den psychischen Mechanismus der Vergesslichkeit, 1898 "Ober Deckerinnerungen, 1899. O psihikom mehanizmu zaboravnosti, 1898. O uspomenama pokrivalicama, 1899), pokuao sam da objasnim niz svakodnevnih psihikih pojava kao dokaz za iste za kljuke. Ovi i drugi lanci o zaboravljanju, o grekama u govoru, o omakama i tako dalje, prikupljeni su sada pod naslovom: Psihopatologija svakodnevnog ivota (Psvchopathologie des Alltagslebens, 1904, 11. izdanje 1929. (Sabrana dela, sveska IV). Srpsko izdanje: preveo dr Hugo Klajn, Beograd 1937.

Tumaenje snova jeste vio. regia za poznavanje nesvesnog u duevnom ivotu. Pratei analizu sna, dobij amo bolji uvid u sastav ovog najudesnijeg i najtajanstvenijeg instrumenta; samo jedan mali korak, naravno, ali time je nainjen poetak da sa drugih tvorevina koje moramo na zvati patolokim prodremo dalje u njegovu ana lizu. Jer bolest bar ona koja se s pravom naziva funkcionalnom nema kao preduslov ruenje ovog
1 Ako ne mogu dirnuti vinje bogove, ganuu Aheront (Vergilije, Enejida, VII 312).

17

260

Tumaenje snova, II

Nesvesno i svest Realnost

261

najgrubljem smislu kao dva lokaliteta unutar psi hikog aparata, shvatanja koja su ostavila tragove u izrazima potiskivati" i prodirati". Ako dakle ka emo da jedna nesvesna misao tei za prelaskom u podsvesno, kako bi zatim prodrla u svest, mi ne mi slimo da treba da se stvori jedna druga misao koja lei na nekom novom mestu, tako rei jedan prepis pored kojeg i dalje postoji original; a i prodiranje u svest briljivo emo osloboditi od svake predstave o nekoj promeni mesta. Ako kaemo da jedna predsvesna misao biva potisnuta, pa onda prihvaena od nesvesnog, onda bi nas ove slike, pozajmljene iz pred stava o borbi za neki teren, mogle navesti na pret postavku da se stvarno u jednom psihikom lokalite tu jedan poredak naruava i zamenjuje novim po retkom u drugom lokalitetu. Mesto ovih poreenja staviemo neto to moda bolje odgovara stvarnom stanju injenica, da se jedna investirana energija stavlja na odreeni poredak ili sa njega povlai, tako da psihika tvorevina dolazi pod dominaciju jedne instancije ili se iz njene dominacije izuzima. Mi ovde opet jedan topiki nain predstavljanja zamenjujemo dinamikim. Ono to smatramo pokretljivim nije psi hika tvorevina, nego njena inervacija. 1 Ipak, smatram da je korisno i opravdano da se i dalje sluimo oiglednim predstavljanjem oba si stema. Izbei emo svaku zloupotrebu ovog naina prikazivanja ako se setimo da se predstave, misli, psi hike tvorevine uopte ne smeju nikako lokalizovati u organskim elementima nervnog sistema, nego tako rei izmeu njih, gde njima odgovarajui korelat predstavljaju otpori i utiranje novih puteva (Bahnungen). Sve ono to moe postati predmetom nae unu tranje percepcije jeste virtuelno, kao to je i slika stvorena u durbinu prolaenjem svetlosnih zrakova. Ovo shvatanje je nadograeno i izmenjeno, poto se uvidelo da je sutinski karakter jedne presvesne predstave u njenoj povezanosti s ostacima predstava reci (Das Unbewusste, 1915, Sabrana dela, sveska X Nesvesno, 1915).
1

Ali sisteme, koji sami nisu nita psihiko i koji nikad ne postaju pristupani naoj psihikoj percepciji njihovo postojanje moemo s pravom pretpostaviti, kao i soiva durbina koja projiciraju sliku. I ako pro duimo ovo uporeenje, onda bi cenzura izmeu dva sistema odgovarala prelamanju zrakova prilikom pre laska u jedan novi medijum. Dosad smo se psihologijom bavili na svoju ruku; a sad je vreme da bacimo pogled na teorijska gledi ta koja vladaju dananjom psihologijom, i da ispi tamo njihov odnos prema naim postavkama. Pita nje nesvesnog u psihologiji je, prema snanom izrazu Lipsovom (Lipps),1 manje psiholoko pitanje nego to je pitanje psihologije. Sve dok je psihologija ovo pitanje reavala verbalnim objanjavanjem da je psihiko" upravo svesno", i da su nesvesni psi hiki procesi" oigledna besmislica sve dotle je bilo iskljueno svako psiholoko korienje zapaanja do kojih je lekar mogao doi posmatranjem abnor malnih duevnih stanja. Lekar i filozof e se tek onda nai zajedno kad obojica priznaju da su nesvesni psi hiki procesi svrhovit i potpuno opravdan izraz za jednu nepobitnu injenicu". Lekar ne moe da sleganjem ramena odbije ubeivanje da je svest neop hodno svojstvo psihikog" i da, moda, u sluaju da je njegov respekt pred izjavama filozofa jo dovolj no jak, pretpostavi da oni ne raspravljaju o istom objektu i da se ne bave istom naukom. Jer i samo jedno jedino, s razumevanjem vreno posmatranje duevnog ivota nekog neurotiara, jedna jedina ana liza sna mora mu nametnuti nepokolebljivo ubeenje da najkomplikovaniji i najkorektniji procesi mi ljenja, kojima se ipak ne moe odrei naziv psihi kih procesa, mogu da se zbiju a da ne izazovu svest Der Begriff des Unbewussten in der Psvchologie. Vortrag auf dem Dritten Internationalen Kongress fiir Psv chologie zu Munchen, 1897 (Pojam nesvesnog u filozofiji Predavanje na Treem meunarodnom kongresu za psiho logiju u Minhenu, 1897),
1

262

Tumaenje

snova,

11

Nesvesno i svest Realnost

263

osobe.1 Sigurno je da lekar za ove nesvesne procese nee saznati pre nego to su oni svojim delovanjem na svest omoguili da budu saopteni ili posmatrani. Ali psihiki karakter ovog efekta svesti moe da se sasvim razlikuje od nesvesnog procesa, tako da unu tranja percepcija ne moe prepoznati jedno kao zamenu za drugo. Lekar mora da za sebe zadri pravo da pomou jednog procesa zakljuivanja prodre od efekta svesti do nesvesnog psihikog procesa; tim pu tem on saznaje da je efekat svesti samo jedno daleko psihiko dejstvo nesvesnog procesa, i da ovaj nije postao svestan kao takav, nego da je i postojao i delovao a da se svesti nikako nije odao. Naputanje precenjivanja osobine svesti posta je neophodan preduslov za svaki pravilan uvid u tok psihikog. Nesvesno se mora, prema Lipsovim reci ma, prihvatiti kao opta osnova psihikog ivota. Ne svesno je vei krug koji u sebi obuhvata onaj manji krug svesnog; sve to je svesno ima prethodni stepen nesvesnog, dok nesvesno moe da ostane na tom stepenu a da ipak polae pravo na potpunu vrednost jedne psihike funkcije. Nesvesno je ona stvarna psihika realnost, nama po svojoj unutranjoj pri rodi isto tako nepoznata kao i realnost spoljnog sve ta, i ono nam je u podacima svesti isto tako nepotpu no dato kao i spoljni svet u podacima naih ulnih organa. Ako je stara antiteza izmeu svesnog ivota i i vota sna umetanjem psihiki nesvesnog pala u vred1 Milo mi je to mogu ukazati na jednog autora koji je iz prouavanja snova izvukao isti zakljuak o odnosu svesne aktivnosti prema nesvesnoj. Di Prel (Du Prel) kae: Pitanje ta je dua oigledno trai prethodno istraivanje o tome da li su svest i dua identini. San upravo na ovo prethodno pitanje odgovara odreno, jer nam pokazuje da se pojam due izdie iznad poj ma svesti, otprilike kao to privlana sila jednog nebeskog tela prelazi granicu sfere svetlosti" (Philosophie der Mvstik, str. 47). Da svest i dua nisu pojmovi istog obima, to je istina koja se ne moe dovoljno jasno istai."

nosti na mesto koje joj pripada, uklonjen je takoe i itav niz problema koji su ranijim piscima zadavali mnogo posla. Tako mnogobrojne aktivnosti, ijem su se izvrenju u snu mogli uditi, sada se vie ne mogu pripisivati na raun sna, nego nesvesnom miljenju koje radi i danju. Ako, prema Serneru, san izgleda kao da se igra sa jednim simbolinim predstavlja njem tela, onda znamo da je to aktivnost izvesnih nesvesnih fantazija koje verovatno poputaju sek sualnim nadraajima, i koje nalaze izraz ne samo u snu nego i u histerikim fobijama i drugim simpto mima. Ako san nastavlja radove preko dana i zavr ava ih, pa ak i dragocene ideje iznosi na svetlost, onda preostaje da sa njega skinemo samo preruenost koja je posledica rada sna i obeleje pomoi to je pruaju tamne snage duevnih dubina (uporedi avola u Tartinijevom snu o sonati). Sam intelek tualni rad pripada istim duevnim snagama, koje svaki takav rezultat preko dana ostvaruju. Mi smo verovatno u daleko preteranoj meri skloni precenjivanju svesnog karaktera intelektualne, a takoe i umetnike produkcije. Iz izjava nekih visoko pro duktivnih ljudi kao to su Gete (Goethe) i Helmholc (Helmholtz) saznajemo ipak pre da im je ono to je bitno i novo u njihovim stvaranjima bilo dato kao neto bez prethodnog razmiljanja, i da je to nji hovo saznanje stiglo kao neto gotovo dovreno. Po mo svesne aktivnosti u drugim sluajevima nema na sebi nieg neobinog onde gde je postojala koncentra cija svih duevnih snaga. Ali postoji mnogo zloupotre bljavana privilegija svesne aktivnosti da, gde god igra neku ulogu, od nas moe sakriti svaku drugu aktivnost. Jedva da se isplauje trud da se istorijsko zna enje snova postavi kao neka naroita tema. Tamo gde je neki san nekog poglavicu odredio za jedan vaan podvig iji je uspeh u istoriji izazvao neku promenu javlja se jedan nov problem samo dotle dok se sam san smatra kao neka strana sila u kon trastu sa ostalim poznatijim duevnim silama; nika kav takav problem vie ne postoji ako se prizna da

264

Tumaenje snova, II

Nesvesno i svest Realnost

265

je san jedan oblik izraavanja impulsa koji su danju pod pritiskom otpora, ali koji su tokom noi mogli da nau pojaanje iz dubokih izvora nadraaja. 1 Ali potovanje koji su snovima ukazivali stari narodi predstavlja potovanje zasnovano na pravilnom psi holokom nasluivanju pred neim neukroenim i nerazorivim to u ovekovoj dui postoji, pred de monskim koje stvara elju sna i koje u naem nesvesnom ponovo nalazimo. Ne kaem: u naem nesvesnom bez namere, jer ono to mi tako nazivamo ne pokriva se sa nesvesnim filozofa, pa ni sa nesvesnim kod Lipsa. Ta mo ono treba da predstavlja samo kontrast u odnosu na svesno; da osim svesnih procesa postoje i nesvesni psihiki procesi teza je koja je estoko osporavana a i energino branjena. Lips ide jo i dalje tvrenjem da sve to je psihiko postoji kao nesvesno, a neto od toga postoji i kao svesno. Ali mi se fenomenima sna i histerinim stvaranjem simptoma nismo poslu ili da bismo dokazali ovu tezu; posmatranje nor malnog ivota preko dana dovoljno je i samo da ovu tezu dokae van svake sumnje. Novo to nas je na uila analiza psihopatolokih struktura i ve samog njihovog prvog lana, sna, sastoji se u tome to se nesvesno dakle psihiko javlja kao funkcija dva odvojena sistema i da se tako javlja ve u nor malnom duevnom ivotu. Postoje dakle dve vrste nesvesnog, to psiholozi jo nisu diferencirali. I jed no i drugo je nesvesno u smislu psihologije; ali, po naem miljenju, ono jedno to nazivamo nesvesno (Nsv) takoe je nesposobno za svest, dok smo ono drugo predsvesno (Psv) tako nazvali zato to nje govi nadraaji mogu dospeti u svest, dodue takoe posle pridravanja izvesnih pravila, moe biti tek po to su izdrali jednu novu cenzuru, ali ipak bez ob zira na sistem nesvesnog (Nsv). injenica da nadra aji, da bi dospeli u svest, moraju da prou kroz
1 Uporedi sa ovim ranije ispriani san Aleksandra Ve likog prilikom opsade grada Tira (2a--:0po<;).

jedan neizmenljivi niz ili hijerarhiju instancija (koju su nam otkrile izmene to ih je izvrila cenzura), posluila nam je da postavimo jednu analogiju iz prostornosti. Mi smo opisali odnose oba sistema jed nog prema drugom i prema svesti tako to smo rekli da se sistem predsvesnog (Psv) nalazi kao neki ekran izmeu sistema nesvesnog (Nsv) i svesti. Sistem pred svesnog (Psv) ne samo to zatvara pristup u svest, nego takoe ovlauje pristupom ka voljnom pokretu i raspolae distribucijom jedne mobilne kathektike energije, iji nam je jedan deo poznat kao panja. 1 Moramo takoe izbegavati razlikovanje izmeu nadsvesti" i podsvesti", koje je postalo tako omi ljeno u novijoj literaturi o psihoneurozama, jer iz gleda da upravo takvo razlikovanje istie ekvivalen ciju psihikog i svesnog. Koja uloga pripada svesti u naem prikazivanju, koja je nekad bila svemona, i koja je sve ostalo stavljala u zasenak? Nijedna druga do uloga jednog ulnog organa za percipiranje psihikih kvaliteta. Prema osnovnoj zamisli naeg shematskog opita, mi zapaanje svesti moemo shvatiti kao sopstvenu ak tivnost jednog naroitog sistema, za koji se prepo ruuje skraeno obeleavanje sa Sv. Ovaj sistem za miljamo u njegovim mehanikim karakteristikama slino kao i sisteme percepcije P, koje dakle mogu nadraiti kvaliteti, i koji su nesposobni da sauvaju trag promena, to, dakle, znai da su bez pamenja. Psihiki aparat koji je sa ulnim organom P-sistema i sam okrenut spoljnom svetu predstavlja i spoljni svet za ulni organ Su-ja, ije teleoloko opravdanje lei u ovom odnosu. Mi ovde ponovo nalazimo prin cip hijerarhije instancija, koji kao da upravlja strukUporedi, uz ovo, moje: Bemerkungen uber den Begriff des Unbewussten in der Psychoanalyse" (na engleskom ob javljeno u Proceedings of the Societv for Psvchical Rese arch", sveska XXVI = Napomene o pojmu nesvesnog u psihoanalizi), u kojima se meu sobom odvajaju deskriptiv no, dinamiko i sistematsko znaenje rei nesvesno" koje ima tako mnogo znaenja.
1

266

Tumaenje snova, II

Nesvesno i svest Realnost

267

turom ovog aparata. Nadrazaj ni materijal tee kao <Su-ulnom organu sa dve strane, od sistema P, iji nadrazaj, uslovljen kvalitetima, verovatno prolazi kroz jednu novu obradu dok ne postane svestan oseaj, a iz unutranjosti aparata samoga, iji kvantita tivni procesi se oseaju kao kvalitetni niz zadovolj stva i nezadovoljstva kad pod izvesnim modifikaci jama dospevaju u svest. Oni filozofi koji su zapazili da su racionalne i veoma sloene misaone tvorevine mogune i bez uea svesti naili su posle toga na tekou u tome da svesti pripiu neku funkciju; ona im se inila kao izlino reflektovanje dovrenog psihikog procesa. Analogija naeg Su-sistema sa sistemima percepcije oslobaa nas ove neprilike. Mi vidimo da percepcija pomou naih ulnih organa ima za posledicu stva ranje jedne kathekse panje na putevima kojima se iri dolazei ulni nadrazaj; kvalitativni nadrazaj P-sistema slui mobilnom kvantitetu u psihikom apa ratu kao regulator njegovog pranjenja. Istu funk ciju moemo pripisati superponiranom ulnom orga nu Su-sistema. Time to percipira nove kvalitete, on daje nov doprinos upravljanju i svrhovitoj raspodeli mobilnih kathektikih kvantiteta. Pomou zapaanja zadovoljstva i nezadovoljstva utie na tok katheksije unutar psihikog aparata koji inae deluje nesvesno i kroz pomeranje kvantiteta. Verovatno je da princip nezadovoljstva najpre automatski regulie pomera nje katheksije; ali je takoe vrlo lako moguno da svest ovih kvaliteta doprinosi i finijem regulisanju, koje se ak moe odupreti prvom regulisanju usavr avajui funkcionalnost aparata time to ga, protiv no njegovom prvobitnom planu, stavlja u stanje da kathektira i obradi ak i ono to je vezano za oslo boenje od nezadovoljstva. Iz psihologije neuroza saznajemo da ovi procesi regulisanja koje izvodi kvalitativni nadrazaj ulnih organa igraju veliku ulogu u funkcionalnoj aktivno sti aparata. Automatska dominacija primarnog prin cipa nezadovoljstva, i s tim u vezi ogranienje efi kasnosti, prekinuti su procesima senzornih regulisa-

nja koja su i sama opet automatizmi. Mi saznajemo da se potiskivanje koje se (mada je u poetku svrhovito, najzad dovelo do tetnog gubljenja inhibicije i du evne kontrole) mnogo lake manifestu je u seanjima nego u percepcijama, poto ona prva ne mogu do biti (ekstra) poveanu katheksu od strane psihikih ulnih organa. Istina je, s jedne strane, da misao koju treba odbiti ne moe postati svesna, poto podlee potiskivanju, ali, s druge strane, deava se kat kada da ona moe biti potisnuta samo to je iz dru gih razloga bila udaljena iz svesne percepcije. To su znaci kojima se koristimo u terapiji da bismo po nitili potiskivanja koja su ve bila ostvarena. Vrednost hiperkathekse koja je uspostavljena u mobilnim kvantitetima kroz regulisavajui uticaj Sv-ulnog organa ne moe se u svom teleolokom aspek tu niim bolje objasniti nego stvaranjem jednog novog niza kvaliteta i time jednog novog procesa regulisanja koji stvara preimustvo oveka nad i votinjom. Procesi miljenja, naime, sami po sebi su bez kvaliteta, osim nadrazaj a zadovoljstva i neza dovoljstva koji ih prate i koje moramo drati u gra nicama zbog njihove mogunosti da mogu ometati miljenje. Da bi se procesima miljenja dao kvalitet, oni su kod ljudskih bia asocijirani seanjima reci iji su ostaci kvaliteta dovoljni da privuku panju svesti na sebe i da proces miljenja obdare jednom novom mobilnom katheksom iz svesti. Celokupno arenilo problema svesti moe se sa gledati tek pri analizi procesa miljenja u histeriji. Tada se stie utisak da je i prelaz od predsvesnog do svesne kathekse povezan jednom cenzurom, sli nom cenzuri koja postoji izmeu Nsv i Psv. I ova cen zura poinje tek kod izvesne kvantitativne granice tako da joj mogu umai samo misaone strukture ni skog intenziteta. Primeri za svaki mogui sluaj kako misao moe biti spreena da ne prodre u svest pod izvesnim ogranienjima mogu se nai pri kupljeni u okviru psihoneurotikih fenomena. Oni svi zajedno ukazuju na intiman i reciproan odnos izmeu cenzure i svesti. Saoptavajui dva primera

268

Tumaenje snova, II

Nesvesno i svest Realnost

269

takvih zbivanja, ja u zavriti ovim psiholokim raz matranjima. Jedan konzilijum odveo me je prole godine do jedne devojke koja je gledala inteligentno i prirodno. Njena odea bila je veoma neobina; tamo gde se inae o odei ene vodi rauna sve do poslednjeg nabora, ona je nosila sputenu arapu a dva dugmeta na bluzi bila su joj nezakopana. Devojka se ali na bolove u jednoj nozi i, bez poziva da to uini, sama otkriva list na nozi. Ali glavno na to se alila bilo je po njenim recima: U telu ima oseaj kao da se u njemu nalazi neto to se kree ovamo i onamo i to je potresa skroz i skroz. Ponekad joj, pri tome, itavo telo postaje kao kruto. Kolega, koji je prisu tan, pogleda me na te reci; on ne nalazi da je ne razumljivo ono na ta se ona ali. Obojici nam se ini neobino to majka bolesnice pri tome nita ne misli; ona mora da se ve vie puta nalazila u po loaju koji joj sad opisuje njeno dete. Devojka sama i ne sluti nita o znaenju svojih reci, jer ih inae ne bi izgovorila. U ovom sluaju cenzuri je uspelo da se u toj meri prikrije da jednoj fantaziji koja bi inae ostala u predsvesnom doputa da se u punoj svesti pojavi pod maskom jedne albe. Jo jedan primer. Poinjem psihoanalitiko leenje jednog etrnaestogodinjeg deaka koji pati od ,,tic convulsif", od histerinog povraanja, glavobolje i slinog. Ja ga uveravam da e, poto zatvori oi, videti slike ili e dobiti neke ideje koje zatim tre ba da mi ispria. On odgovara u slikama. Poslednji utisak, pre nego to je doao k meni, oivljava vizuelno u seanju. Sa svojim ujakom igrao je damu" i sad pred sobom vidi plou. Raspravlja o raznim po zicijama, povoljnim i nepovoljnim, o potezima koji se ne smeju povui. Zatim primeuje kako na ploi lei jedan bode, predmet iji je sopstvenik njegov otac, ali koji njegova fantazija stavlja na plou. Na ploi lei i jedan srp, zatim se tome pridruuje jedna kosa, i sad se pojavljuje i slika nekog starca, se ljaka, koji kosi travu pred roditeljskom kuom. Posle nekoliko dana shvatio sam ta ovo redanje sli-

ka znai. Neprijatni porodini odnosi uzbudili su de aka. Jedan neosetljiv, plahovit otac koji s majkom ivi u nesrenom braku, ija su vaspitna sredstva bile pretnje; razvod oev sa blagom i nenom maj kom; njegov ponovni brak kad je jednoga dana u kuu doveo jednu mladu enu kao novu majku. Prvih dana posle toga pojavila se bolest etrnaesto godinjeg deaka. To je bio potisnuti bes protiv oca i taj bes je sastavio one slike u razumljive aluzije. Materijal za to dala je jedna reminiscencija iz mi tologije. Srp je onaj kojim je Zevs ukopio oca; kosa i slika seljaka predstavljaju Kronosa, starca-nasilnika, koji dere svoju decu i kome se Zevs sveti na na in tako nedostojan jednoga sina. Oev brak je pred stavljao priliku da mu vrati sva prebacivanja i pret nje koje je dete ranije jednom nekad od njega ulo, poto se igralo sa genitalijama (igra dama; zabranje ni potezi; bode kojim se neko moe ubiti). Tu su ova davno potisnuta seanja i njihovi derivativi koji su ostali nesvesni i uvlae se u svest zaobilaznim pu tem koji im je otvoren, kao prividno besmislene slike. Tako bih ja teorijsku vrednost bavljenja snovima potraio u doprinosima psiholokom saznanju i u pri premi za razumevanje psihoneuroza. Ko moe na slutiti vanost do koje se jo moe uzdii jedno te meljno poznavanje strukture i funkcije duevnog apa rata, kad ve dananje stanje naeg znanja dozvolja va sreno terapeutsko uplivisanje na forme psihone uroza koje su, same po sebi, izleive? A praktina vrednost ovog bavljenja ujem kako se postavlja pitanje za poznavanje due, otkrivanje karakter nih osobina u pojedinaca? Zar nesvesni impulsi koje otkriva san nemaju vrednost realnih snaga u duev nom ivotu? Treba li etikom znaenju potisnutih elja pripisivati malu vrednost koju mogu, kao to stvaraju nove, jednoga dana da stvore i neto drugo? Ne oseam da sam u pravu da na ova pitanja od govorim. Moje misli nisu dalje pratile ovu stranu problema. Ja samo mislim da onaj rimski car sva kako nije bio u pravu kad je naredio da se njegov podanik ubije stoga to je sanjao da je ubio impera-

270

Tumaenje snova, II

Nesvesno i svest Realnost

271

tora. Trebalo je, pre svega, da se potara o tome da shvati ta taj san znai: Vrlo verovatno, taj san nije znaio ono to je iznosio. Pa ak i kad bi jedan san, koji je drukije glasio, imao ovo znaenje zloina pro tiv velianstva, bilo bi jo uvek na mestu da se car seti Platonovih reci da se estit ovek zadovoljava time da sanja o onome to lo ovek radi u ivotu. Zato mislim da je najbolje da se snovi oslobode. Da li nesvesnim eljama treba priznati realnost ne mogu da kaem. Ona se, naravno mora, odrei svih prelaznih misli i meumisli. Ako pred sobom imamo nesvesne elje, dovedene do njihovog poslednjeg i najistinitijeg izraza, moramo svakako rei da je psi hika realnost nesumnjivo naroita forma egzisten cije, koja se ne srne zameniti sa materijalnom real nou. Onda, ini se, nema opravdanja za to ako se ljudi protive da na sebe prime odgovornost za imoralnost svojih snova. Vrednovanjem naina funkcionisanja duevnog aparata i uvidom u odnos izmeu svesnog i nesvesnog obino se gubi ono to je u na em ivotu snova i u naoj fantaziji u etikom po gledu neprilino. Ono to nam je san otkrio u odnosima prema sadanjosti (realnosti) potraiemo i u svesti i ne smemo se uditi ako onda udovite koje smo nali pod uveliavajuim staklom analize ponovo naemo kao sitnu inf uzori ju" (H. Zaks, Sachs). Za praktinu potrebu procenjivanja ovekovog karaktera najveim delom zadovoljavaju njegova ak cija i svesno izraene misli. Akcija pre svega zaslu uje da bude stavljena na prvo mesto, jer mnogi impulsi koji su prodrli u svest bivaju osujeeni od strane realnih snaga duevnog ivota jo pre njiho vog ulaska u akciju; tavie, oni zbog toga na svom putu esto ne nailaze ni na kakvu psihiku smetnju, poto je nesvesno ubeeno da e oni biti zadrani negde na nekom drugom mestu. U svakom sluaju osta je pouno da upoznamo mnogo puta preoravano tlo na kome se gordo uzdiu nae vrline. Kompleksnost ovekovog karaktera, u svim pravcima dinamiki pokretana, vrlo retko se preputa reenju nekom

jednostavnom alternativom kao to bi to eleo na zastareli moral. A vrednost sna za poznavanje budunosti? Na to se, naravno, ne moe misliti. Umesto toga bi se moglo rei: za poznavanje prolosti. Jer san u sva kom pogledu vodi poreklo iz prolosti. Dodue, ni staro verovanje da nam san pokazuje budunost nije sasvim bez istinite sadrine. Time to nam san jednu elju prikazuje kao ispunjenu, on nas svakako vodi u budunost; ali ova budunost, koju sneva smatra za sadanjost, svojom nerazorivom eljom obliko vana je u sliku i priliku one prolosti.

O SNU

I U vremena koja moemo nazvati prednaunint ljudi nisu bili u neprilici prilikom objanjavanja sno va. Kad bi se sna posle buenja seali, on bi za njih vaio ili kao milostivo ili neprijateljsko ispoljavanje viih, demonskih ili boanskih sila. Sa napretkom prirodnonaunih naina miljenja ova duhovita mi tologija pretvorila se u psihologiju, i danas samo neznatna manjina meu obrazovanim ljudima sum nja u to da je san sopstvena psihika funkcija snevaa. Ali otkako je mitoloka hipoteza odbaena po javila se potreba da san bude objanjen. Uslovi nje govog postanka, njegov odnos prema duevnom i votu u budnom stanju, njegova zavisnost od nadraaja koji se za vreme stanja spavanja probijaju u zapaanje, mnoge osobine njegove sadrine koje su nepriline za budno miljenje, neslaganje izmeu njegovih predstavnih slika i afekata vezanih za njih, najzad i nepostojanost sna, nain na koji ga budno miljenje gura u stranu kao neto strano, kako ga u seanju osakauje ili sasvim brie: svi ovi pro blemi, a pored toga jo mnogi drugi, ve stotinama godina trae reenja koja sve do danas nisu mogla biti data u zadovoljavajuem obliku. Ali na prvom metu interesovanja stoji pitanje o znaenju sna koje u sebi sadrava dvostruki smisao. Prvo pitanje je pi tanje o psihikom znaenju snevanja, o poloaju sna prema ostalim duevnim procesima i o njegovoj eve&tualnoj biolokoj funkciji; a na drugom mestu,

302

O snu

O snu

303

ono bi htelo znati da li se san moe tumaiti, da li pojedini sadraj sna ima neki smisao" kakav obi no nalazimo u ostalim psihikim kompozicijama. U procenjivanju vrednosti sna mogu se zapaziti tri pravca. Jedan od njih koji je tako rei sauvao odjek starog precenjivanja naao je izraza kod mno gih filozofa. Kao osnova za snevanje za njih vai jedno naroito stanje duevne aktivnosti; ovo stanje oni ak slave kao izdizanje na jedan vii stepen: Ta ko, na primer, misli ubert (B. Schubert) da je san osloboenje duha od sila spoljne prirode, osloboe nje due od okova ulnosti. Drugi mislioci ne idu tako daleko, ali se vrsto pridravaju miljenja da snovi proizlaze u sutini iz duevnih podstreka i da predstavljaju ispoljavanja duevnih sila koje su pre ko dana ometene u svom slobodnom razvoju (fanta zije sna Serner, Folkelt). Mnogi posmatrai pripi suju snevanju, bar u izvesnima oblastima (seanje), sposobnost za naroitu viu funkciju. U otroj suprotnosti sa ovim gleditima veina autora-lekara zastupa shvatanje koje snu jedva da ostavlja jo vrednost jednog psihikog fenomena. Prema njima, izazivai sna iskljuivo su senzorni i somatski nadraaji, koji snevaa pogaaju ili spolja ili se sluajno bude u njegovim unutranjim organi ma. Ono to je snevano ne polae pravo na smisao i znaenje vie nego to je moda niz tonova koji iza ziva deset prstiju oveka, potpuno nevetog muzici, kad prelaze preko dirki instrumenta. San treba pro sto oznaiti kao jedan somatski, u svim sluajevi ma nekorisni, a u mnogim sluajevima bolesni pro ces" (Bine, Binz). Sve osobenosti snevanja objanja vaju se iz nepovezanog rada pojedinih organa, iznu enog fiziolokim nadraajima, ili grupa elija moz ga, koji je inae utonuo u spavanje. Ovaj sud nauke nije mnogo uticao na miljenje ljudi; ne vodei rauna o izvorima sna, oni se, ini se, vrsto dre verovanja da san ipak ima nekakav smisao koji se odnosi na predskazivanje budunosti i da se ovaj smisao, pomou tumaenja, moe na bilo koji nain stei iz njegove esto zbrkane i zagonetne

sadrine. Metodi tumaenja koji su primenjivani sa stoje se u tome da se deo sna kojeg se seaju zamenjuje drugim delom, bilo deo po deo na osnovu jed nog utvrenog kljua, ili da se celokupan san zameni jednom drugom celinom prema kojoj on stoji u odnosu jednog simbola. Ozbiljni ljudi se smee ovim nastojanjima. Snovi su kao pena."

II Jednog dana otkrio sam, na svoje veliko izne naenje, da se istini o tome ta je san ne pribliava shvatanje lekara, nego laiko shvatanje koje je upo la jo obuzeto praznoverjem. Do novih otkria o snu doao sam, naime, tako to sam na san primenio je dan nov metod psiholokog istraivanja koji mi je izvrsno posluio pri reavanju fobija, opsesionih ide ja, sumanutih ideja itd.; to istraivanje je otad pod imenom psihoanalize" bilo prihvaeno od itave jed ne kole istraivaa. Mnogobrojni istraivai-lekari s pravom su zapazili mnogostruke analogije snevanja sa najraznovrsnijim stanjima psihike bolesti u bud nom stanju. Od samog poetka je dakle izgledalo da mnogo obeava ako i za objanjenje sna upotrebimo jedan postupak ispitivanja koji se iskazao kao dobar kod psihopatskih tvorevina. Ideje straha i opsesije strane su normalnoj svesti na slian nain kao to su snovi strani svesnom budnom stanju; nji hovo poreklo je isto tako nepoznatno svesti kao to je i poreklo snova. Kod ovih psihopatskih tvorevina gonio nas je praktian interes da utvrdimo njihovo poreklo i nain postanka, jer nam je iskustvo poka zalo da jedno ovakvo otkrie misaonih puteva, skri venih od svesti, kojima su bolesne ideje povezane sa ostalom psihikom sadrinom, odgovara reenju ovih simptoma, da ima za posledicu savlaivanje ideje koja se dosad nije mogla inhibirati. Postupak kojim

304

O snu

O snu

305

sam se sluio za reenje snova dolazio je dakle od psi hoterapije. Ovaj postupak se lako moe opisati, mada bi njegovo izvoenje moglo zahtevati i pouku i vebu. Ako treba da ga primenimo nad nekim drugim, even tualno nad jednim bolesnikom sa predstavom straha, mi ga pozivamo da svoju panju upravi prema odre enoj ideji, ali da o njoj ne razmilja, kao to je to ve toliko puta uinio, nego da sebi objasni sve, bez izuzetka, i da lekaru ispria sve to mu u vezi s njom padne na pamet. Tvrenje koje se moda posle toga javlja da njegova panja ne moe nita obuhvatiti, odstranjuje se energinim ubeivanjem da je jedno ovakvo izostajanje jedne predstavne sadrine potpu no nemogue. I, zaista, vrlo brzo se javljaju mnogo brojne pomisli na koje se nadovezuju nove misli, koje se uvode redovno sudom samoposmatraa da su one besmislene ili nevane, da ne spadaju ovamo, da su mu pale na pamet sasvim sluajno i bez ikakve veze sa datim zadatkom. Odmah se primeuje da je upravo ova kritika iskljuila sve ove pomisli od saoptenja, tavie i od dolaenja svesti o njima. Ako sad dotinu osobu moemo privoleti na to da se od rekne ovakvog kritikovanja svojih misli i da nastavi sa ispredanjem nizova misli koje se pojavljuju ako se zadrava panja, onda dobij amo psihiki materijal koji e se ubrzo razgovetno vezati za bolesnu ideju, uzetu za temu, otkriti njene veze sa ostalim ideja ma i u daljem praenju dozvoliti da se bolesna ide ja zameni jednom novom koja se na razumljiv nain uklapa u duevnu povezanost. Ovde nije mesto da opirnije raspravljamo O pretpostavkama na kojima se ovaj opit zasniva i o zakljucima koji se izvode iz njegovog redovnog uspeha. Neka bude dovoljna konstatacija da pri sva koj bolesnoj ideji dobij amo materijal dovoljan za njeno reenje, ako svoju panju posvetimo upravo neeljenim" asocijacijama, onima koje ometaju na" e razmiljanje", i koje kritika inae odstranjuje kao : otpadak bez vrednosti. Ako se u ovom postupku vebamo na samom sebi, onda se pomaemo prilikom^

ispitivanja najbolje tako to emo smesta zabeleiti sve misli koje su u poetku nerazumljive. elim sad da pokaem kuda to vodi ako ovaj metod ispitivanja primenim na san. Za to bi svaki primer sna morao biti pogodan: ali iz izvesnih mo tiva, ja u odabrati jedan svoj sopstveni san koji mi u seanju izgleda nejasan i besmislen, i koji se moe preporuiti svojom kratkoom. Moda e ovim zahtevima odgovarati upravo san poslednje noi. Njegov sadraj, koji sam fiksirao neposredno posle buenja, glasi ovako: Neko drutvo, sto ili Table d'hote... Jede se spana... Gospoa E. L. sedi pored mene, okree se sasvim prema meni i prijateljski mi stavlja svoju ruku na koleno. Ja se branim i sklanjam njenu ruku. Ona zatim kae: Uvek ste imali tako lepe o i . . . Za tim vidim nejasno neto kao to su dva oka, kao ne kakav crte ili konturu jednog stakla naoara ..." Ovo je itav san, ili bar sve ega se seam. San mi izgleda taman i besmislen, ali pre svega udan. Gospoa E. L. je osoba prema kojoj jedva da sam negovao prijateljske odnose i, koliko znam, nikad ni sam poeleo da s njom imam srdanije odnose. Dugo je nisam viao i ne seam se da je tokom poslednjih dana bilo govora o njoj. Tok snevanja nije praen bilo kakvim afektima. Razmiljanje o ovom snu nije me dovelo blie razumevanju. Ali, sad u bez ikakvih namera i bez kri tike zabeleiti sve pomisli koje mi se budu javile u mom samoposmatranju. Ubrzo primeujem da je pri tom od koristi da san rastavim na njegove elemente i da za svaki od ovih fragmenata potraim pomisli koje se za njega vezuju. Drutvo, sto ili Table d'hote. Za ovo se smesta povezuje seanje na jedan mali doivljaj koji je za kljuio jueranje vee. U pratnji jednog prijatelja otiao sam iz jednog drutva; on se ponudio da uzme kola i da me odveze kui. Pretpostavljam kola sa taksimetrom", ree on, to oveka tako prijatno za bavlja; ovek uvek ima neto to moe da posmatra." Kad smo sedeli u kolima i kad je koija namestio
S0 Froj, Odabrana dela, vn

306

STlu

O snu

307;

plou tako da su se mogli videti prvih ezdeset nov^ ia, ja sam alu nastavio: Tek to smo se popeli, a ve mu dugujemo ezdeset novia. Mene kola sa taksimetrom uvek podseaju na Table d'hote. On me ini krtim i samoivim, jer me neprestano podsea na moj dug. Izgleda mi kao da taj dug suvie brzo raste, i bojim se da u biti oteen, upravo kao to se i kod Table d'hote ne mogu odbraniti od smene za brinutosti da u dobiti suvie malo, da moram mi sliti o svojoj koristi." U daljoj vezi s ovim ja citiram: Ihr fiihrt ins Leben uns hinein, Ihr lasst en Armen schuldig \verden".1 Jo jedna pomisao u vezi sa Table d'hote: Pre nekoliko nedelja ja sam se za jednim stolom u go stionici u Tirolu, u jednom visinskom leilitu, jako naljutio na svoju dragu enu koja po mom milje nju nije bila dovoljno rezervisana prema nekim od suseda s kojima nisam hteo da imam bilo kakve veze. Molio sam je da se vie bavi sa mnom nego sa strancima. A to upravo jeste kao da sam za Table d'hote bio suvie oteen. Sada mi pada na pamet i suprotnost izmeu ponaanja moje ene za onim sto lom i ponaanja gospoe E. L. u snu, koja se okree sasvim prema meni." Dalje: Ja sad primeujem da je tok sna repro dukcija jedne male scene koja se sasvim slino odi grala izmeu moje ene i mene u vreme mog tajnog proenja. Milovanje pod stolnjakom bio je njen od govor na moje pismo u kome sam je ozbiljno prosio. A u snu je moja ena zamenjena ovom stranom oso bom E. L. Gospoa E. L. je ki oveka kome sam dugovao novac! Ne mogu a da ne napomenem da se ovde otkriva jedna nenasluena veza izmeu delova sa draja sna i mojih pomisli. Ako pratimo lanac aso1

cijacija koji polazi od jednog elementa sadraja sna, uskoro emo biti vraeni natrag jednom od drugih elemenata. Moje pomisli uz san stvaraju veze koje se, u samome snu ne mogu videti. Ako neko oekuje da drugi ljudi treba da brinu o njegovoj koristi, tako da u tome ne nalaze nikakvu svoju linu korist, zar ovakvog oveka, poznavaoca sveta, ne pitamo obino: Mislite li vi da e se to do goditi zbog vaih lepih oiju? Onda reci gospoe E. L. u snu: Vi ste uvek imali tako lepe oi" ne znae nita drugo do: Vama su ljudi uvek sve inili iz lju bavi; vi ste sve imali badava. Istina je, naravno, su protno: Ja sam skupo platio sve to god su mi dru gi moda dobro uinili! Mora da sam u sebi stvorio utisak da sam jue kola, kojima me je prijatelj od vezao kui, dobio zabadava. U stvari, prijatelj kod koga smo jue bili u go stima, esto me je nainio svojim dunikom. Tek ne davno sam priliku da mu se za to oduim propustio neiskorienu. On ima jedan jedini poklon od mene, jednu antiku pliticu, na kojoj su svuda unaokolo naslikane oi, jedan takozvani occhiale za odbranu od malocchia"1. On je uostalom oni lekar. Ja sam se te iste veeri raspitivao o jednoj pacijentkinji kojoj sam bio preporuio da ode u njegovu ordinaciju da bi joj odredio naoare. Kao to primeujem, dovedeni su u novu vezu gotovo svi delovi sadraja sna. Ali, drei se konzekventnosti, mogao bih jo da upitam: Zato se u snu iznosi na sto ba spana? Zato to spana podsea na jednu malu scenu koja se odigrala nedavno za naim porodinim stolom kada se jedno dete upravo ono koje moemo hvaliti zbog njegovih lepih oiju usprotivilo da jede spana. Ja sam se isto tako po naao kao dete: spana je neko vreme za mene pred stavljao pravu odvratnost sve dok se moj ukus ka snije nije izmenio te sam ovo jelo uvrstio meu Occhiale italijanski naoari. Malocchio = urok. Da kle: protiv uroka (Prim. prev.).
20*
1

duan.

Vi nas vodite u ivot, i ostavljate siromaha da bude

308

sn

ci snu

309

svoja najomiljenija jela. Pominjanje ovoga jela na ovaj nain uspostavlja pribliavanje izmeu moje mladosti i mladosti moga deteta. Budi zadovoljan to ima spana", doviknula je majka tom malom sladokuscu. Ima dece koja su bila veoma zadovoljna sa spanaem." I tako me to podsea na dunosti ro ditelja prema njihovoj deci. Geteove reci: ,,lhr fuhrt ins Leben uns hinein, Ihr lasst den Armen schuldig werden" u ovoj vezi pokazuju jedan novi smisao. Ovde u se zaustaviti da bih pregledao dosada nje rezultate analize sna. Idui za asocijacijama koje su se vezivale na pojedine elemente sna istrgnute iz svoje sadrine, ja sam doao do jednog niza misli i seanja u kojima moram da prepoznam dragocena ispoljavanja svoga duevnog ivota. Ovaj materijal, koji je pronaen analizom sna, stoji u bliskom od nosu prema sadraju sna; ali je ipak taj odnos ta kav da ovo to je nanovo pronaeno ja nikad ne bih mogao zakljuiti iz sadraja sna. San je bio bez afek ta, nepovezan i nerazumljiv; dok razvijam misli koje se nalaze iza sna oseam aktivne i dobro utemelje ne pokrete afekta; misli same sklapaju se izvrsno u logiki povezane lance u kojima se neke predstave kao centralne nekoliko puta pojavljuju. Ovakve pred stave koje same nisu zastupljene u snu u naem primeru su kontrasti izmeu samoiv nesamoiv, elementi biti duan i raditi zabadava. U tkivu koje se analizi otkriva mogao bih da konce jae stegnem i onda bih mogao pokazati da se oni svi stiu u jed nom voru; ali me u tome da ovaj rad izvrim javno spreavaju obziri privatne prirode, nikako naune. Ja bih morao suvie odati to je bolje da ostane moja tajna, poto sam na putu ka ovom reenju svata sebi objasnio to vrlo nerado samome sebi priznajem. Ali, zato nisam radije izabrao jedan drugi san ija je analiza pogodnija za iznoenje, tako da bih mogao probuditi bolje ubeenje za smisao i sadraj i vezu materijala koji je analizom pronaen? Odgovor gla

si: zato to e svaki san s kojim elim da se bavim voditi istim stvarima koje se teko iznose i dovesti me u istu neophodnu potrebu da budem diskretan. Tu tekou ne bih mogao izbei ni onda kad bih neki drugi san izloio analizi, osim ako bi prilike dopu stile da bez ikakve tete po one koji u mene imaju poverenja ostavim svako prikrivanje. Shvatanje koje mi se ve sada namee ide u pravcu da je san neka vrsta zamene za one tokove misli koji su puni afekata i smisla, do kojih sam doao posle zavrene analize. Ja jo ne poznajem proces koji je iz ovih misli stvorio san, ali uviam da je nepravda da ovaj proces smatram isto telesnim t psihiki beznaajnim procesom koji je nastao izolovanom aktivnou pojedinih grupa modanih e lija probuenih iz sna. Jo dve stvari treba da zapamtim: da je sadraj sna mnogo krai nego to su misli koje proglaavam njegovom zamenom, i da je analiza kao izazivaa sna otkrila jedan nevaan dogaaj koji se odigrao one veeri pre snevanja. Razume se da neu izvesti jedan tako dalekose an zakljuak ako imam pred sobom tek jednu jedi nu analizu sna. Ali ako mi je iskustvo pokazalo da praenjem asocijacija bez kritike od svakog sna mogu doi do jednog takvog lanca misli, pod ijim se ele mentima sastojci sna ponovo vraaju i koji su meu sobom povezani korektno i smisaono, onda e se sva kako napustiti neznatno oekivanje da bi se prvi put primeene meusobne veze mogle pokazati kao ist sluaj. Onda oseam da sam u pravu da ovaj novi uvod fiksiram davanjem imena. San, koji je preda mnom u seanju, uporeujem sad sa pripadajuim materijalom koji je pronaen analizom, pa prvi na zivam manifestnom sadrinom sna, a drugi najpre bez daljeg odvajanja latentnom sadrinom sna. Sad se nalazim ispred dva nova problema koja dosad nisu formulisana: 1) koji je to psihiki proces koji je latentnu sadrinu sna preveo u manifestnu sadrinu koja mi je poznata iz seanja; 2) koji je to motiv, ili motivi koji su zatraili ovakvo prevode-

310

O snu

O snu

31t

nje. Proces pretvaranja iz latentne u manifestnu sadrinu sna nazvau radom sna. Suprotnost ovom ra du koji obavlja suprotno pretvaranje, ve poznajem kao rad na analizi. O ostalim problemima sna, pi tanjima o izazivaima sna, o poreklu materijala sna, o eventualnom smislu sna, i funkciji snevanja, i o razlozima zaboravljanja sna, ja neu raspravljati na manifestnoj sadrini sna, nego na novosteenom la tentnom sadraju sna. Poto sve protivrene kao i sve netane podatke o snevanju u literaturi svodim na nepoznavanje latentnog sadraja sna koji treba otkriti tek analizom, pokuau da odsad to je mo guno paljivije, izbegavam brkanja manifestnog sna sa latentnim mislima sna.

III Pretvaranje latentnih misli sna u manifestnu sadrinu sna zasluuje nau punu panju kao primer pretvaranja jednog psihikog materijala koji nam je najpre postao poznat iz jednog naina izraavanja u drugi, iz jednog naina izraavanja koji nam je bez daljeg razumljiv, u jedan drugi u ije razumevanje moemo prodreti tek preko uvoda i napora, mada se i on mora priznati kao funkcija nae duevne aktiv nosti. S obzirom na odnos izmeu latentne sadrine sna prema manifestnoj sadrini sna snovi se mogu podeliti na tri kategorije. Mi najpre moemo razli kovati takve snove koji su smisaoni i ujedno ra zumljivi, to jest, koji bez ikakve dalje prepreke mo gu biti uvrteni u na duevni ivot. Takvih snova ima mnogo; oni su veinom kratki i izgledaju nam uglavnom malo znaajni, poto ne sadre nita to bi izazivalo zauenost i neobinost. Njihovo pojav ljivanje uostalom predstavlja jedan snaan argu ment protiv uenja koje veli da san postaje izolovanom delatnou pojedinih grupa modanih eli-

ja; nedostaju im svi karakteristini znaci smanjene ili raskomadane duevne delatnosti, pa ipak im kao snovima nikad ne prigovaramo i ne meamo ih sa produktima budnog stanja. Drugu grupu sainjavaju oni snovi koji su, dodue, u sebi povezani i koji ima ju jasan smisao, ali koji deluju iznenaujue, poto ne znamo kako da ovaj njihov smisao smestimo u na em duevnom ivotu. Takav jedan sluaj, na pri mer, postoji ako sanjamo da je neki na dragi roak umro od kuge, dok nam nije poznat nikakav razlog za jedno takvo oekivanje, zabrinutost ili pretpostav ku, pa se onda u udu pitamo: kako samo dolazim na tu ideju? U treu grupu spadaju, najzad, oni sno vi koji nemaju ni jedno ni drugo, ni smisao ni ra zumljivost, koji izgledaju nepovezani, zbrkani i be smisleni. Pretena veina produkata naeg snevanja pokazuje ove karakteristike koje su dovele do toga da se snovi nipodatavaju i utemeljili medicinsku teoriju o ogranienoj duevnoj aktivnosti. Naroito to u duim i komplikovanijim kompozicijama sna samo retko kada primeujemo odsustvo najjasnijih znakova inkoherencije. Suprotnost izmeu manifestne i latentne sadri ne sna oigledno ima znaenje samo za snove druge, a jo tanije, za snove tree kategorije. Tu se nala ze zagonetke koje nestaju tek onda kad manifestni san zamenimo latentnom sadrinom misli, i na jed nom primeru ovakve vrste, na jednom zbrkanom ne razumljivom snu, mi smo izveli i analizu sna, koju smo u prethodnom odeljku izneli. Ali mi smo protiv oekivanja naili na motive, koji su nam zabranili potpuno upoznavanje sa latentnim mislima sna, i ponavljanjem istoga iskustva mogli bismo biti do vedeni do pretpostavke da izmeu nerazumljivog i zbrkanog karaktera sna i potekoa pri saoptavanju misli sna postoji bliska i zakonita povezanost. Pre nego to ispitamo prirodu ove povezanosti, bie ko risno ako svoje interesovanje posvetimo lake razum ljivim snovima prve kategorije, u kojima se pokla paju manifestna i latentna sadrina, gde dakle izgle da da je uteen rad sna.

312

O snu

O snu

313

Istraivanje ovih snova preporuuje se i sa jed nog drugog gledita. Snovi dece su naime te vrste, dakle smisaoni i ne izazivaju uenje sna uzgred budi reeno daje jedan nov prigovor protiv svoe nja sna na disocijarnu delatnost mozga u spavanju; jer zato bi ovakvo smanjenje psihikih funkcija u odra slih pripadalo osobenostima stanja spavanja, a u dece ne bi? Ali mi se s punim pravom moemo prepustiti oekivanju da e se objanjenje psihikih procesa u deteta, gde oni mogu biti bitno uproeni, pokazati kao neophodno potreban prethodni rad za psiholo giju odraslih. Izneu dakle nekoliko primera snova koje sam prikupio od dece. Jedna devoiica od 19 meseci pre ko dana ostaje bez hrane, jer je ujutru povraala, i prema izjavi dadilje pokvarila je stomak od jago da. U noi posle ovog dana gladovanja uli su je kako u snu vie svoje ime i uz to dostavlja: ,,Er(d)beer, Hochbeer, Eier(s)peis, Papp." Ona dakle sanja da jede, i od svoga obroka istie upravo ono to joj je, kako misli, u poslednje vreme suvie krto dodeljivano. Slino o jednom zabranjenom uivanju sanja jedan deak od dvadeset i dva meseca koji je dan ranije svom ujaku morao da kao poklon ponu di korpicu sa sveim trenjama, od kojih je naravno smeo samo da proba. On se budi sa radosnim reci ma: He(r)mann alle Kirschen aufgessen. Jedna devojica od tri godine i tri meseca preko dana se vozila jezerom; vonja joj nije trajala dovoljno du go, jer je plakala kad je trebalo da izie iz amca. Ujutru je priala da se nou vozila jezerom, nastav ljala je, dakle, prekinutu vonju. Jedan deak od pet godina i tri meseca nije bio ba zadovoljan peaenjem u okolini Dahtajna; kad god bi se poja vila neka nova planina, on bi se raspitivao da li je to Dahtajn, i odbijao je posle toga a poe s osta lima do slapa. Njegovo ponaanje pripisivano je umo ru, ali je bolje objanjeno kad je sutradan ujutru ispriao svoj san da se popeo na Dahtajn. On je oi gledno oekivao da e cilj toga izleta biti penjanje na Dahtajn, pa se on neraspoloio kad nije ugledao

zaeljenu planinu. U snu je nadoknadio ono to mu dan nije doneo. Sasvim slino ponaao se san jedne estogodinje devojice iji je otac prekinuo etnju pre postignutog cilja jer je vreme bilo poodmaklo. Na povratku pao joj je u oi jedan putokaz koji je ukazivao na jedno drugo izletite, a otac joj je obeao da e je drugi put i tamo odvesti. Idueg jutra je svoga oca doekala saoptenjem da je sa njala da je s njim bila i na jednom i na drugom mestu. Ono to je u ovim dejim snovima zajedniko oigledno je. Svi ti snovi ispunjavaju elje koje su se danju pojavile i ostale neispunjene. Takvi snovi su jednostavna i neprikrivena ispunjenja elje. Nita drugo do ispunjenje elje jeste i sledei deji san koji na prvi utisak nije potpuno razumljiv. Jedna devojica od nepune etiri godine doneta je sa sela u grad zbog polijemijelitskog oboljenja, pa je prenoila kod neke tetke koja je bila bez dece u postelji, koja je za nju, razume se, bila preko mere velika. Sledeeg jutra priala je kako je sanjala da joj je postelja bila suvie mala tako da u njoj nije nala mesta. Reenje ovog sna kao sna elje odvija se odmah ako se setimo da je biti velik" elja koju deca esto izraavaju. Veliina postelje podseala je malu hvalisavicu isu vie snano na njen mali stas: zato je ona u snu korigovala taj njoj neprijatni odnos i postala tako velika da joj je veliki krevet bio jo uvek suvie mali. I onda kad se sadraj dejih snova komplikuje i postaje finiji, shvatanje sna kao ispunjenja elje" svaki put je veoma jasno. Jedan deak od osam go dina sanjao je kako se s Ahilom vozi na borbenim kolima kojima upravlja Diomed. Ispostavilo se da se dan ranije udubio u itanje grkih junakih pria; lako se moe konstatovati da je ove junake primio kao uzor i da je zaalio to ne ivi u njihovo doba. Iz ove male zbirke snova bez daljeg postaje jasan jedan drugi karakter dejih snova: njihova povezanost sa dnevnim ivotom. Zelje koje se u njima ispunjavaju preostale su od dana, po pravilu od pret-

314

O snu

O snu

315

hodnog dana, a u budnom miljenju opremljene su intenzivnim ulnim naglaavanjima. Sve to je ne bitno i ravnoduno, ili to detetu tako treba da iz gleda, to u sadraju sna nije bilo prihvaeno. I kod odraslih ljudi moemo prikupiti mnogobroj ne primere ovakvih snova infantilnog tipa koji su, kao to smo pomenuli, vrlo krti sadrajem. itav niz osoba, tako, na noni nadraaj ei redovno od govara snom da piju, koji dakle tei da nadraaj ukloni i da spavanje nastavi. U mnogih ljudi ovakve snove komoditeta nalazimo esto pre buenja onda kad im prilazi zahtev da ustanu. Tada oni sanjaju da su ve ustali, da stoje kraj umivaonika ili da se ve nalaze u koli, u kancelariji i slino, gde u odreeno vreme treba da budu. U" noi pre nameravanog pu tovanja ovek dosta esto sanja da je stigao na mesto opredeljenja; pre neke pozorine predstave, pre nekog drutva san esto anticipira tako rei nestrpljivo oekivano zadovoljstvo. Drugi put san izraava ispunjenje elje za jedan stepen indirekt ni je; potrebno je jo uspostavljanje jednog odnosa, jedan zakljuak, dakle poetak rada na objanjenju, da bi se ispunjenje elja moglo prepoznati. Tako, na primer, kad mi neki ovek pria o snu svoje mlade ene da joj je prestala menstruacija, tada moram da pomislim na to da mlada ena oekuje gravidnost ako joj je perioda izostala. Onda je saoptenje sna izjava o graviditetu, a njegov smisao jeste da ispoljava elju kao ispunjenu, da gravidnost jo neko vreme izostane. Pod neobinim i ekstremnim prili kama ovakvi snovi infantilnog karaktera naroito su esti. Vodi jedne polarne ekspedicije, na primer, pria da njegovi ljudi u toku prezimi]ivanja na ledu, pored monotone hrane i malih obroka redovno sa njaju kao deca o bogatim obedima, brdima duvana i o tome da se nalaze kod kue. Nipoto nije redak sluaj da se iz jednog dueg, komplikovanog i u celini zbrkanog sna stie jedan naroito jasan deo koji sadrava oigledno ispunje nje elje, ali koji je zalemljen za drugi nerazumljiv materijal. Ako ee pokuavamo da analiziramo i

one snove odraslih koji su prividno neprovidni, saznaemo esto na nae iznenaenje da su ovi snovi retko kada tako jednostavni kao to su snovi dece i da iza jednog ispunjenja elje prikrivaju jo i neki drugi smisao. Bilo bi, svakako, jednostavno i zadovoljavajue reenje zagonetaka sna kad bi nam rad na analizi eventualno omoguio da i besmislene i zbrkane snove odraslih svodimo na infantilni tip ispunjenja jedne intenzivno oseane elje iz prethodnog dana. Izgled, bez sumnje, ne odgovara ovom oekivanju. Snovi su najee puni najravnodunijeg i najneobinijeg ma terijala, i u njihovom sadraju ne moe se primetiti nita od bilo kakvog ispunjenja elje. Ali, pre nego to ostavimo infantilne snove koji su neprikriveno ispunjenje elje, neemo propustiti prili ku a da ne pomenemo jedan odavno zapaeni karakter sna koji se upravo u ovoj grupi pojavljuje u naji stijem obliku. Svaki od ovih snova mogao bih zameniti jednom eljenom reenicom: Ah, kad bi ova vonja na jezeru potrajala due!" Samo da sam se ve umio i obukao!" Da sam samo mogao zadrati one trenje umesto to sam ih predao uja ku!" Ali san daje vie od ovog optativa. On poka zuje elju kao ve ispunjenu, predstavlja ovo ispu njenje kao realno i prisutno, i materijal predstav ljanja sna sastoji se u pretenoj meri ako ne i iskljuivo od situacija i najee vizuelnih slika. I u ovoj grupi se ne primeuje kao da u potpunosti nedostaje neka vrsta promene koju moemo ozna iti kao rad sna : Jedna misao koja stoji u optati vu zamenjena je jednim posmatranjem u prezentu.

IV Biemo skloni da pretpostavimo da je ovakvo preobraanje u jednu situaciju izvreno i pri zbrka nim snovima, mada ne moemo znati da li ih je i

316

sn

ovde pogodio optativ. Primer sna koji smo na samom poetku naveli, u ijoj smo analizi otili malo dalje, daje nam svakako na dva mesta povod da tako ne to moemo naslutiti. U analizi se dogaa da se moja ena za stolom bavi drugim ljudima pri emu se ja oseam neprijatno; san od toga zadrava tanu su protnost, da se, naime, osoba koja zamenjuje moju enu, obraa sasvim prema meni. A za koju elju moe i jedan neprijatan doivljaj dati bolji povod nego za elju da se dogodilo suprotno od onoga to san sadrava kao izvreno? U potpuno slinom od nosu nalazi se gorka misao u analizi da nita nisam uradio zabadava prema recima ene u snu: Vi ste uvek imali tako lepe oi. Jedan deo suprotnosti iz meu manifestne i latentne sadrine sna mogao bi se, dakle, svesti na ispunjenje elje. Ali jo vie pada u oi jedno drugo delo rada sna, kojim se stvaraju inkoherentni snovi. Ako na bilo kom primeru uporedimo broj predstavnih ele menata ili obim zabeleaka kod sna i kod misli sna, do kojih vodi analiza, i od kojih nalazimo traga u snu, onda ne moemo sumnjati u to da je rad sna ovde ostvario vanredno zgunjavanje ili saimanje. O razmeri ovog saimanja najpre nismo u moguno sti da stvorimo sud; ali nam ono imponuje utoliko vie ukoliko smo dublje prodrli u analizu sna. Tu onda neemo nai nijedan elemenat sadrine sna od kojeg ne bi ili asocijacioni konci u dva ili vie pra vaca, nikakvu situaciju koja ne bi bila sastavljena od dva ili vie utisaka i doivljaja. Jednom sam, na pri mer, sanjao o nekakvom plivakom basenu u kome su se kupai kretali u svima pravcima; na jednom mestu na ivici basena stajala je osoba koja se nagnu la prema nekoj drugoj osobi koja se kupala, kao da eli da je izvue napolje. Situacija je bila sastav ljena od seanja na jedan dogaaj iz doba puberteta i od dve slike od kojih sam jednu video kratko vreme pre ovog sna. Obe slike bile su jedna o iznena enju na kupanju iz Svindovog (Schwind) ciklusa Meluzina (vidi kupae koji bee na sve strane) a dru ga je predstavljala sliku potopa, delo jednog italijan-

O snu

317

skog majstora. A mali doivljaj se sastojao u tome to sam mogao posmatrati kako je u koli plivanja neki uitelj plivanja pomogao jednoj dami da izie iz vode, jer je bila zakasnila a dolo je vreme za kupa nje mukaraca. Situacija u primeru koji sam oda brao za analizu vodi me prilikom analize malom nizu seanja od kojih je svako poneto doprinelo sadrini sna. Pre svega, tu je ona mala scena iz vremena moje prosidbe, o kojoj sam ve govorio; stisak ruku pod stolom, koji se onda dogodio, za san je dao detalj ispod stola", koji kasnije moram uvrstiti u seanje. O nekom okretanju prema meni" tada, naravno, nije bilo ni govora; iz analize znam da je ovaj ele menat ispunjenje elje kroz suprotnost, i ono pripa da ponaanju moje ene za Table d'hote". Iza ovog recentnog seanja krije se, meutim, sasvim slina ili mnogo znaajnija scena iz vremena nae veridbe, koja nas je razdvojila za itav jedan dan. Prisnost da se ruka stavi na koleno pripada potpuno razliitoj po vezanosti i sasvim drugim osobama. Ovaj elemenat sna postaje sam ponovo polazna taka za dva naro ita niza seanja itd. Materijal iz misli sna koji se prikuplja za stva ranje situacije o snu mora biti, prirodno ve unapred upotrebljiv za ovu primenu. Za ovo je potrebna jed na, ili vie zajednikih crta koje postoje u svim kom ponentama. Rad sna onda postupa kao to postupa Francis Galton pri stvaranju svojih porodinih foto grafija. Rad sna sad pokriva razne komponente kao da su jedna iznad druge; onda se ono to je zajedni ko jasno istie u zajednikoj slici, a pojedinosti koje jedna drugoj protivree gotovo da jedna drugu briu. Ovaj postupak stvaranja jednim delom obja njava i nestalna odreivanja naroite nerazgovetnosti tako mnogih elemenata u sadraju sna. Tuma enje sna, oslanjajui se na ovo zapaanje, daje sledee pravilo: Gde se u analizi izvesna neodreenost moe rastaviti u jedno ili-ili", tamo treba ovo da za tumaenje zamenimo jednim ,,i" i svaki lan al ternative treba da uzmemo kao nezavisni zavretak niza misli.

318

O snu

O snu

3ig

Gde izmeu misli sna ne postoji ovakvo zajed niko tamo se rad sna trudi da takvo zajedniko stvo ri, da bi omoguio zajedniko prikazivanje u snu. Najlaki put da se dve misli sna koje jo nita zajed niko nemaju jedna drugoj priblie sastoji se u tome da se jeziki izraz za jednu misao izmeni, pri emu joj eventualno dolazi u susret i druga misao preko odgovarajueg prelivanja u jedan drugi izraz. To je slian proces kao pri kovanju rima, pri emu istoglasnost zamenjuje ono zajedniko za im se traga. Prilian deo rada sna sastoji se u stvaranju takvih meu-misli koje esto izgledaju veoma duhovite, ali su esto i nategnute; te misli dopiru od zajednikog predstavljanja u sadrini sna pa sve do misli sna koje se razlikuju po obliku i sutini, ali su motivisane po vodima za san. I u analizi naeg primera sna ja na lazim da postoji jedan ovakav sluaj preoblikovanja jedne misli u cilju poklapanja sa jednom drugom milju koja je ovoj u sutini strana. Pri nastavljanju analize ja naime nailazim na misao: I ja bih jednom hteo da imam neto zabadava; ali ovaj oblik je ne upotrebljiv za sadrinu sna. Zato on biva zamenjen jednim drugim oblikom: Ja bih eleo da neto ui vam a da nemam trokova". Re trokovi sad sa svo jim drugim znaenjem spada u krug predstava oko Table d'hote i ona moe da nae, da bude predstav ljena u spanau koji se u snu iznosi na sto. Kad se kod nas iznese na sto neko jelo koje deca odbijaju, onda majka najpre pokuava da bude blaga i zahteva od dece: Probajte samo malo. To to rad sna ovu dvosmislenost reci tako bezobzirno iskoriava, izgle da dodue neobino ali se pri bogatijem iskustvu po kazuje kao neto to se sasvim obino deava. Pomou rada sna na saimanju objanjavaju se takoe pojedini sastojci njegove sadrine koji su ka rakteristini samo za njega i koji se u budnom pred stavljanju ne nalaze. To su skupne i mesovite osobe i neobine mesovite tvorevine, stvaranja koja se mogu uporediti sa kompozicijama ivotinja u orijentalnoj narodnoj fantaziji, ali koje su u naem miljenju ve postale ukoene jedinice, dok se kompozicije sna uvek

iznova stvaraju u neiscrpnom bogatstvu. Svako zna za takve tvorevine iz svojih sopstvenih snova; naini kako se one stvaraju veoma su raznovrsni. Ja mogu da sastavim jednu osobu tako to u joj dati crte jedne ili druge osobe, ili tako to u joj dati stas jed ne osobe a pri tome u snu misliti na ime one druge, ili mogu da jednu osobu predstavim vizuelno ali da je stavim u situaciju koja se dogodila sa onom dru gom osobom. U svima ovim sluajevima sastavljanje raznih osoba u jednog jedinog zastupnika u sadrini sna jeste smisaono, ono treba da znai jedno ,,i", kao", izjednaenje originalnih osoba u izvesnom po gledu, koje moe i u samom snu biti pomenuto. Ali po pravilu ovu zajedninost stopljenih osoba treba potraiti tek analizom i ona je u sadrini sna nazna ena upravo samo stvaranjem skupne osobe. Ista raznovrsnost u nainu stvaranja i isto pra vilo pri reavanju vai i za neizmerno bogate sadra jem mesovite tvorevine sadrine sna, za koje svaka ko ne treba da navodim primere. Njihova neobinost se sasvim gubi ako se odluimo da ih ne stavimo u isti red sa objektima percepcije u budnom stanju, nego se setimo da one predstavljaju rad saimanja sna i da u pogodnom skraivanju istiu jedan zajedniki karakter ovako kombinovanih objekata. Zajedninost treba i ovde veinom zameniti analizom. Sadraj sna tako rei kazuje samo: Sve ove stvari imaju zajed niko jedno X. Rastavljanje ovakvih meovitih tvo revina analizom esto najkraim putem vodi do zna enja sna. Tako sam jednom sanjao da sa jednim od svojih ranijih profesora na univerzitetu sedim u istoj klupi koja sred ostalih klupa odjednom poinje brzo da se kree unapred. To je bila kombinacija od slu aonice i pokretnog trotoara (Trottoir roulant). Pre lazim preko daljeg praenja ove misli. Drugi put sedim u vagonu i na krilu drim neki predmet koji ima oblik cilindra (eira) ali koji se sastoji od pro vidnog stakla. Situacija me smesta podsea na poslo vicu: Sa eirom u ruci ovek prolazi kroz ceo svet. Stakleni cilindar podsea na kratkim zaobilaznim putevima na Auerovu svetlost, i ja ubrzo znam da bih

320

O snu

O snu V

321

mogao stvoriti jedan pronalazak koji e me nainiti ovako bogatim i nezavisnim kao to je mog zemljaka, doktora Auera iz Velsbaha nainio njegov pronalazak, i da bih onda mogao da putujem umesto da ostajem u Beu. U snu ja putujem sa svojim pronalaskom eirom-cilindrom od stakla koji se svakako jo ne upotrebljava. Rad sna naroito voli da predstavi dve predstave koje su meu sobom u suprotnim od nosima, istom meovitom tvorevinom, tako, na primer, kad neka ena u snu vidi samu sebe kako nosi visoko u ruci struk cvea, onako kao to je predstav ljen aneo na slikama Bogorodinih Blagovesti (ne vinost Marija je njeno ime), a struk je posut krup nim belim cvetovima koje su sline kamelijama (su protnost nevinosti: Dama s kamelijama). Prilian deo onoga to smo saznali o saimanju sna moe se obuhvatiti ovom formulom: svaki od elemenata sadraja sna predeterminisan je materi jalom misli sna, on ne svodi svoje poreklo iz poje dinanog elementa misli sna nego iz itavog niza mi sli sna koje u ovima ne moraju biti jedna pored dru ge nego mogu pripadati naj razliitij im oblastima tki va sna. Elemenat sna je u pravom smislu zastupni tvo u sadraju sna za celokupan ovaj disparatan ma terijal. Ali analiza otkriva i jednu drugu stranu ovog sloenog odnosa izmeu sadrine sna i misli sna. Kao to od svakog elementa sna vode veze ka vie misli sna, tako je po pravilu jedna misao sna zastupljena sa vie od jednog elementa sna; asocijacione niti ne konvergiraju prosto od misli sna ka sadrini sna, nego se ukrtaju na tom putu mnogostruko i protkavaju. Pored pretvaranja jedne misli u situaciju (dra matizacije"), saimanje je najvanija i najosobenija karakteristika rada sna. Ali o jednom motivu koji bi primoravao na jedno ovakvo zbijanje sadrine, nije nam najpre nita otkriveno.

U komplikovanim i zbrkanim snovima koji nas sada zanimaju ne moe se celokupni utisak o neslinosti izmeu sadrine sna i misli sna svesti na sai manje i dramatizovanje. Postoje svedoanstva o delatnosti jednog treeg faktora i ona zasluuju da se briljivo prikupe. Kad sam analizom stigao do poznavanja misli sna, ja pre svega primeujem da manifestna sadrina sna obrauje sasvim druge materijale nego latentna. To je naravno samo spoljanji izgled koji se pri tanijem istraivanju gubi, jer najzad nalazim da je celokupna sadrina sna izvedena u mislima sna, i da su gotovo sve misli sna ponovo zastupljene sadrinom sna. Ali ipak nekakva razlika je ostala. Sto je u snu nairoko i jasno prikazano kao sutinska sadri na, to se posle analize mora zadovoljiti jednom kraj nje podreenom ulogom meu mislima sna, i ono to po kazivanju mojih oseaja meu mislima sna ima pravo na najveu panju, njegov predstavni materi jal se u sadrini sna ili uopte ne nalazi, ili je zastup ljen nekom dalekom aluzijom u jednom nejasnom regionu sna. Ovu injenicu mogu opisati ovako: Za vreme rada sna psihiki intenzitet sa misli i predsta va kojima opravdano pripada prelazi na druge koji po mome sudu nemaju nikakvo pravo na takvo isti canje. Nijedan drugi proces ne doprinosi toliko tome da se smisao sna sakrije i da mi vezu izmeu sadr ine sna i misli sna ini nejasnom. Za vreme ovog procesa, koji elim da nazovem pomeranjem sna, vi dim da se i psihiki intenzitet, znaenje ili sposob nost misli za afekte pretvaraju u ulnu ivahnost. Ono to je u sadrini sna najjasnije izgleda mi bez daljeg kao najvanije; ali ba u nejasnom elementu sna mogu esto prepoznati naj direktni jeg potomka bitne misli sna. Ono to sam nazvao pomeranjem sna mogao bih oznaiti i kao pridavanje nove vrednosti psihikim vrednostima. Ali ja fenomen nisam iscrpno ocenio ako ne dodam da ovaj rad na pomeranju ili pridava21 Frodd. Odabrana dela, VII

MM

322

O snu

O snu

090

nju nove vrednosti vrlo promenljivo uestvuje u po jedinim snovima. Postoje snovi koji su se ostvarili gotovo bez ikakvog pomeranja. To su u isto vreme smisaoni i razumljivi snovi, onako kao to smo na primer upoznali neprikrivene snove elja. U ostalim snovima jedan deo misli sna vie nije zadrao vrednost koja mu je sopstvena, ili se sve to je bitno iz misli sna pokazuje kao zamenjeno sporednim. A iz meu toga moe se prepoznati najpotpuniji red prelaza. Ukoliko je jedan san tamniji i zbrkaniji, utoli ko u njegovom stvaranju vei udeo moemo pripisati faktoru pomeranja. Na primer koji smo odabrali za analizu pokazu je bar onoliko od pomeranja to njegova sadrina iz gleda drukije centrirana nego to su misli sna. Na prvo mesto u sadrini sna probija se jedna situacija kao da mi neka ena daje ohrabrenje; glavno teite u mislima sna poiva na elji da jednom uivam u nesebinoj ljubavi koja nita ne staje", i ova ideja krije se iza fraze o lepim oima i daleke aluzije spana". Ako analizom osujetimo pomeranje sna, dolazi mo do sasvim pouzdanih obavetenja o dva veo ma osporena problema sna: o izazivaima sna i o povezanosti sna sa budnim ivotom. Postoje snovi koji neposredno otkrivaju svoje vezivanje za doiv ljaje prethodnog dana; u drugim snovima ne moe se otkriti nikakav trag o jednom takvom odnosu. Ako sad uzmemo u pomo analizu, moemo pokazati da se svaki san bez mogueg izuzetka vezuje za jedan utisak iz poslednjih dana verovatno je pravilnije rei: poslednjeg dana pre sna (dana snevanja). Uti sak kome pripada uloga izazivaa sna moe biti tako znaajan da nas ne udi ako se njim bavimo u bud nom stanju, i u tom sluaju mi za san s pravom ka emo da on nastavlja najvanije interesovanje iz budnog ivota. Ali obino je on, ako se u sadrini sna nalazi jedan odnos prema dnevnom utisku, tako ne znatan, beznaajan i dostojan zaborava, da ga se bez izvesnog napora ne moemo ak ni setiti. Tada iz gleda da se sadrina sna sama, i onde gde je san po-

vezan i razumljiv, bavi najbeznaajnijim sitnicama koje bi bile nedostojne naeg interesovanja u budnom . stanju. Prilian deo preziranja sna izvodi se iz ovog davanja prednosti onom to je ravnoduno i nitav no u sadrini sna. Analiza rui izgled na kome se zasniva ovaj pre zrivi sud. Tamo gde sadrina sna jedan indiferentan utisak iznosi u prvi plan kao izazivaa sna, tu analiza redovno pokazuje da postoji jedan znaajan, s pra vom uzbuujui doivljaj, koji se zamenjuje ravno dunim doivljajem, s kojim je uspostavio izdane asocijativne veze. Gde je materijal sna beznaajan i gde obrauje neinteresantan predstavni materijal, tamo analiza otkriva mnogobrojne spoj ne puteve, po mou kojih je povezano ovo bez vrednosti s onim to je od najvee vrednosti u psihikom procenjivanju pojedinca. To su samo akti pomeranja kad umesto utiska koji s pravom nadrauje u sadraj sna bude primljen indiferentni utisak, umesto materijala koji je s pravom interesantan u sadraj sna bude prim ljen ravnoduni materijal. Ako sad na pitanje o iza zivaima sna i o vezi snevanja odgovorimo svako dnevnim jurenjem za novim shvatanjima koja smo stekli zamenom manifestnog sadraja sna latentnim sadrajem, onda moramo rei: san se nikad ne bavi stvarima koje nisu dostojne ni danja da nas zabave, i sitnice koje nas danju ne snalaze nisu takoe u stanju da nas prate na spavanje. Koji je izaziva sna u primeru koji smo odabrali za analizu? Doivljaj zaista beznaajan, da mi je je dan prijatelj pomogao besplatnom vonjom kolima. Situacija Table d'hote u snu sadrava aluziju na ovaj indiferentni povod, jer ja sam u razgovoru uporedio kola s taksijem sa Table d'hote. Ali ja mogu da pomenem i znaajan doivljaj koji biva zastupljen ovim beznaajnim doivljajem. Nekoliko dana ranije ja sam izdao neku veu sumu novaca za jednu osobu svoje porodice koja mi je bila draga. Nikakvo udo, kae se u mislima sna; kad bi mi ta osoba bila za to zahvalna, onda ova ljubav ne bi bila besplatna". to sam nedavno sa dotinim roakom nainio vie vo21*

324

O snu

O snu VI

325

nji kolima omoguava jednoj vonji kolima s mojim prijateljem da me podseti na moje odnose prema onoj drugoj osobi. Indiferentni utisak koji ovakvim po vezivanjima postaje izaziva sna podlee jo jednom uslovu koji ne vai za stvarni izvor sna; on svaki put mora da bude recentan, mora da dolazi od dana pre snevanja. Ne mogu ostaviti temu o pomeranju sna a da se ne setim jednog neobinog procesa pri stvaranju sna pri kome efikasno sarauju i saimanje i pomeranje. Ve prilikom saimanja upoznali smo se sa slu ajem da se dve predstave u mislima sna, koje ima ju neto zajedniko, jednu dodirnu taku, u snu zamenjuju meovitom predstavom, u kojoj jedno jasni je jezgro odgovara onom to je zajedniko, a neja sna sporedna odreenja odgovaraju osobenostima i jednog i drugog. Ako se ovom saimanju pridrui jo pomeranje, onda ne dolazi do stvaranja jedne meovite predstave, nego do jednog srednjeg zajednikog, koje se prema pojedinim elementima odnosi kao re zultanta u paralelogramu sila prema svojim kompo nentama. U, sadrini jednog od mojih snova govori se na primer o jednoj injekciji propilena. U analizi do lazim najpre samo do jednog indiferentnog doivlja ju koji deluje kao izaziva sna, u kome igra ulogu amilen. Zamenu amilena s propilenom ne mogu jo opravdati. Ali u krug misli istog sna spada i moje seanje na prvu posetu u Minhenu gde su mi pale u oi propileje. Blie okolnosti analize preporuuju mi da pretpostavim da je delovanje drugog kruga predstava na prvi krug skrivilo pomeranje sa ami lena na propilen. Propilen je tako rei srednja pred stava izmeu amilena i propileja i zato je kao neki kompromis istovremenim saimanjem i pomeranjem dospela u sadraj sna. Jo snanije nego pri saimanju javlja se pri radu na pomeranju potreba da potraimo motiv za ova zagonetna nastojanja rada sna.

Ako uglavnom misli sna treba staviti na teret radu na pomeranju, ako ih ne nalazimo ili ne prepo znamo u sadrini sna a da ne saznamo za motiv jednog takvog izopaen ja , onda nas jedan drugi i blai nain pretvaranja koji se vri sa mislima sna vodi otkrivanju jednog novog, ali lako razumljivog rada sna. Jer najblie misli sna koje analizom razvi jamo padaju esto u oi svojim neobinim predstav ljanjem; izgleda kao da nisu date u trezvenim jezikim oblicima kojima se nae miljenje najradije slui, nego su, naprotiv, predstavljene na simbo liki nain parabolama i metaforama, kao u pesnikom jeziku punom slika. Nije teko nai motiva ciju za ovaj stepen povezanosti u izrazu misli sna. Sadrina sna se veim delom sastoji od oiglednih si tuacija; misli sna moraju, dakle, najpre pretrpeti neko doterivanje koje e ih nainiti upotrebljivim za ovaj nain prikazivanja. Postavimo se otprilike pred zadatak da reenice jednog politikog uvodnog lan ka ili jedne odbrane u sudnici zamenimo nizom crta nih slika, i onda emo lako shvatiti promene na koje primorava rad sna obzir prema mogunosti predstav ljanja u sadrini sna. Meu psihikim materijalom misli sna nalaze se redovno seanja na upeatljive doivljaje ne ba retko iz detinjstva , koji su dakle sami shvaeni kao situacije sa veim delom vizuelnom sadrinom. Gde god je to moguno, ovaj sastavni deo misli sna vri odreujui utisak na oblikovanje sadrine sna, tako to tako rei deluje kao taka kristalizacije pri vlano i rasporeujui na materijal misli sna. Situ acija sna esto je samo modifikovana i zbog umetanja komplikovana reprodukcija jednog takvog doivljaja punog utisaka; ali verne i nepomeane reprodukcije realnih scena san donosi samo retko kada. Ali se sadraj sna ne sastoji iskljuivo iz situa cije, nego ukljuuje i nesjedinjene fragmente vizuelnih slika, govora pa ak i komade neizmenjenih misli. Stoga e moda delovati podstrekavajue ako na naj-

326

O snu

O snu

32?

zbijeniji nain pregledamo sredstva predstavljanja koja radu sna stoje na raspolaganju, da bi na osobeni nain izraavanja reprodukovao misli sna. Misli sna za koje saznajemo analizom pokazuju se kao psihiki kompleks najzamrenije grae. Delovi toga kompleksa stoje meu sobom u najraznovrsni jim logikim relacijama; oni stvaraju prednju stranu i pozadinu, uslove, udaljavanja, objanjavanja, doka zivanja i prigovore. Gotovo redovno pored jednog toka misli stoji njegov kontradiktorni deo. Ovom ma terijalu ne nedostaje nijedna od karakteristika koje su nam poznate od budnog miljenja. Ako sad od svega toga treba da postane san, onda ovaj psihiki materijal podlee jednom presovanju koje ga izdano zbija (sama), jednom unutranjem rasparavanju i pomeranju koje tako rei stvara nove povrine, i jednom selektornom delovanju najsposobnijih delova za stvaranje situacije. S obzirom na genezu ovog ma terijala jedan ovakav postupak zasluuje naziv re gresije". Logike veze koje su dosad psihiki mate rijal drale zajedno gube se sad prilikom ovog pre tvaranja u sadrinu sna. Rad sna tako rei preuzima na obradu samo stvarni sadraj misli sna. Preputa se radu na analizi da uspostavi vezu koju je rad sna prekinuo. Izraajna sredstva sna treba dakle smatrati skromnim u poreenju sa naim misaonim govorom, ali san ipak ne treba da se u potpunosti odrekne vra anja logikih relacija meu mislima sna; naprotiv, njemu dosta esto uspeva da ih zameni formalnim ka rakteristikama svoga sopstvenog sklopa. San, pre svega, vodi rauna o nepobitnoj vezi iz meu svih delova misli sna tako to ovaj materijal objedinjuje u jednu situaciju. On stvara logiku vezu kao pribliavanje u vremenu i prostoru, slino slika ru koji sastavlja sve pesnike za sliku Parnasa, koji nikad nisu bili zajedno na nekom planinskom vrhu, ali koji pojmovno svakako tvore jednu zajednicu. Ovaj nain predstavljanja, on nastavlja u pojedino stima i kad dva elementa pokae u sadraju sna bli zu jedan do drugog, garantu je za jednu naroitu i

blisku vezu izmeu elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. Ovde, uostalom, treba napomenuti da svi snovi, produkovani iste noi, prilikom analize poka zuju da vode poreklo iz istog misaonog kruga. Kauzalni odnos izmeu dve misli ostavlja se ili bez predstavljanja ili se zamenjuje dvema razliito dugim delovima sna koji dolaze jedan za drugim. Ce sto je ovo predstavljanje obrnuto tako to poetak sna donosi zakljuivanje, a njegov zavretak pret postavku. Direktna promena jedne stvari u drugu u snu izgleda da predstavlja relaciju izmeu uzroka i posledica. Alternativu ,,ili"-ili" san nikad ne izraava, nego njena oba dela uzima u istu vezu kao ravnopravna. Ve sam spomenuo da toili-ili", to se pri reproduk ciji sna upotrebljavaju, treba prevesti sa ,,i". Predstave koje meu sobom stoje u suprotnosti, u snu se rado izraavaju istim elementom. 1 Izgleda da ne" za san ne postoji. Opozicija izmeu dve misli, relacija preokretanja, nalazi u snu jedno krajnje za nimljivo predstavljanje. Ono se izraava tako to je dan drugi deo sadrine sna tako rei naknadno biva pretvoren u njegovu suprotnost. Jedan drugi nain da se izrazi protivrenost upoznaemo kasnije. A senzacija inhibiranog kretanja koja je tako esta u snu, slui zato da bi predstavila jednu protivre nost izmeu impulsa, jedan konflikt volje. Jednoj jedinoj meu logikim relacijama re laciji slinosti, zajedninosti, slaganju mehanizam stvaranja sna koristi u najveoj meri. Rad sna se ovim sluajevima slui kao uporitima za saimanje sna, tako to sve to ovakvo slaganje pokazuje skuplja u jednu novu jedinicu. Ovaj kratak niz grubih napomena, naravno, nije dovoljan da bi ocenio vrednost itavog obilja formalZnaajno je da uveni jezikoslovci tvre da su naj stariji jezici ljudi potpuno kontradiktorne suprotnosti izra avali istom reju (jakslab; unutraspolja i tako dalje) Suprotni smisao prarei" (Gegensinn er Urworte).
1

328

O snu

O snu

329

nih sredstava predstavljanja sna za logike relacije njegovih misli. Pojedini snovi su u ovom pogledu iz raeni tanani je ili povrni je, oni su se svpga teksta koji lei pred njima drali vie ili manje paljivo, i u veoj ili manjoj meri koristili se sredstvima rada sna. U poslednjem sluaju, snovi izgledaju tamni, zbrkani, nepovezani. Ali onde gde san izgleda opip ljivo apsurdan, gde u svojoj sadrini ukljuuje oi glednu besmislicu, tu je on takav namerno i izraava svojim prividnim zanemarivanjem svih logikih zahteva jedan deo intelektualne sadrine misli sna. Ap surdnost u snu znai protivrenost, pogrdu i porugu u mislima sna. Poto ovo objanjenje izaziva najjai prigovor protiv shvatanja koje tvrdi da san postaje disocijiranom, nekritikom duhovnom aktivnou, ja u ga istai jednim primerom. Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na pao je u jednom lanku niko manji no Gete i, kao to svi mi mislimo, neopravdano velikom estinom. Gospodin M. je ovim napadom, naravno, uniten. On se u jednom drutvu za stolom gorko ali na ovo; ali njegovo oboavanje Getea pri ovom linom doivlja ju nije dovedeno u pitanje. Ja pokuavam da malo objasnim vremenske odnose koji mi izgledaju neverovatni. Gete je umro 1832. godine. Budui da je do njegovog napada na gospodina M., prirodno, moralo doi ranije, tada je gospodin M. bio sasvim mlad ovek; ini mi se verovatnim da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja nisam siguran u kojoj smo godini sada, i tako celokupan raun postaje nejasan. Napad je, uostalom, objavljen u poznatom Geteovom lanku O prirodi." Besmislica ovog sna postaje jo otrija ako ka em da je gospodin M. mlai poslovni ovek kome su strana sva pesnika i literarna interesovanja. Ali ako se upustim u analizu ovog sna, svakako e mi poi za rukom da pokaem koliko metoda" se krije iza ove besmislice. Svoj materijal san uzima iz tri izvora: 1) Gospodin M., koga sam upoznao u jednom drutvu za stolom, molio me je jednog dana da pre-

gledam njegovog starijeg brata koji pokazuje znake poremeene duevne aktivnosti. Prilikom razgovora sa bolesnikom dogodila se neprijatna stvar da je ovaj bez ikakvog povoda doveo u nepriliku svoga brata aluzijom na njegove mladalake ludorije. Ja sam bo lesnika pitao za njegovu godinu roenja (u snu godi*na smrti) i podstakao ga na razna raunanja kojima je trebalo da se dokae njegova slaboumnost. 2) Jedan medicinski asopis koji s ponosom na naslovnoj strani nosi i moje ime primio je od jed nog veoma mladog recenzenta upravo poraavajuu kritiku o jednoj knjizi moga prijatelja F. u Berlinu. Ja sam zbog toga pozvao redaktora na odgovornost, koji mi je, dodue, izrazio aljenje zbog toga, ali nije hteo da obea da e stvar ispraviti. Posle toga sam prekinuo odnose sa asopisom i u pismu kojim sam odrekao saradnju istakao sam svoje oekivanje da nai lini odnosi nee trpeti zbog ovog sluaja. To je onaj pravi izvor sna. To to knjiga moga prijatelja nije bila primljena uinilo je na mene dubok utisak. Knjiga je prema mojoj oceni sadravala jedno fun damentalno bioloko otkrie koje tek sada posle mnogo godina poinje kolegama strunjacima da se svia. 3) Malo ranije pre toga ispriala mi je jedna pacijentkinja istoriju bolesti svoga brata koji je pao u ludilo viui Natur, Naturi" Lekari su pomislili da ovaj usklik dolazi iz lektire onog lepog Geteovog lanka i da ukazuje na bolesnikovu premorenost u njegovim studijama. Ja sam rekao da mi se ini ve rovatnim da uzvik Natur" treba uzeti u onom sek sualnom smislu koji je kod nas poznat i manje obra zovanim ljudima. injenica to -se nesrenik kasnije osakatio na polnim organima izgleda da je potvrdila da sam u pravu. Osamnaest godina bilo je tome bole sniku kad se pomenuti napad dogodio. U sadrini sna krije se iza Ja" pre svega moj priptelj s kojim je kritika tako zlo postupila. Ja po kuavam da malo razjasnim vremenske odnose." Knjiga moga prijatelja bavi se, naime, sa vremen skim odnosima ivota i izmeu ostalog i Geteovo tra-

330

O snu

O snu

331

janje ivota svodi na mnogostruki iznos broja dana koji su vani za biologiju. Ali ovo Ja se izjednauje sa jednim paralitiarom (Ne znam sigurno koja je sada godina"). San dakle prikazuje da se moj prija telj ponaa kao paralitiar, i pri tom se raspi injava u apsurdnosti.. A misli sna ironino glase: Naravno, on je luak, budala, a vi ste geniji koji to bolje shvataju. Ne bi li trebalo da bude obrnuto?" Ovo obr tanje je sad izdano zastupljeno u sadrini sna tako to je Gete napao mladog oveka, to je apsurdno, dok bi jedan sasvim mlad ovek jo i danas mogao napasti velikog Getea. Ja bih tvrdio da nijedan san nije nadahnut ne kim drugim podstrecima osim egoistikim. J a u snu zaista ne stoji samo umesto moga prijatelja, nego i za samog mene. Ja se identifikujem s njim poto mi sudbina njegovog otkria izgleda kao simbolina za prihvatanje mojih sopstvenih nalazaka. Kad bu dem istupio sa svojom teorijom koja istie seksual nost u etiologiji psihoneurotikih smetnji (vidi alu ziju na osamnaestogodinjeg bolesnika Natur, Natur"), ponovo u nai istu kritiku i ja joj se ve sad na isti nain podsmevam. Ako sad i dalje pratim misli sna, nalazim uvek podsmeh i ruganje kao korelat apsurdnosti u snu. Pronalazak jedne napukle ovje lobanje na Lidu kod Venecije dao je, kao to je poznato, Geteu ideju za takozvanu teoriju prljenova lobanje. Moj prija telj se hvali da je kao student izazvao buru da bi se uklonio jedan stari profesor koji je, iako nekad veo ma zasluan (izmeu ostalog i za ovaj deo uporedne anatomije), sada postao nesposoban da dri nastavu zbog starake slaboumnosti. Agitacija koju je on podstakao otklonila je ovo zlo, da na nemakim univer zitetima nije ostavljena granica starosti za akadem sko delovanje. Starost ne titi od ludorija. U ovoj bolnici ja sam imao ast da godinama sluim pod jednim primari]usom, koji je odavno bio fosi lan, decenij ama notorno sldbouman, ali je ipak smeo da svoj posao, pun odgovornosti, i dalje vodi. Meni se ovde namee jedna karakteristika posle nalaska

na Lidu. Ovom oveku su nekad mlade kolege ispevale u bolnici prevod jednog u ono vreme omiljenog lagera: Das hat kein Goethe g'schrieben, das hat kein Schiller g'dicht itd .. - 1

VII Jo nismo doli do kraja sa ocenjivanjem vrednosti rada sna. Vidimo da smo primorani da radu sna, osim saimanja, pomeranja i oiglednog doterivanja psihikog materijala, treba da pripiemo jo i jednu drugu delatnost, iji se doprinos, dodue, ne moe prepoznati u svim snovima. O ovom delu rada sna ne bismo hteli da govorimo opirno; eleli bismo samo da navedemo da o njegovoj sutini najlake mo emo stvoriti predstavu ako se odluimo za pretpo stavku (verovatno neprikladnu): da on tek naknadno delu je na ve unapred stvorenu sadrinu sna. Nje gov rad se onda sastoji u tome da sastavne delove tako rasporeuje da se otprilike sklapaju u jednu celinu, u kompoziciju sna. Na taj nain san dobija nekakvu fasadu koja, naravno, ne pokriva njegovu sadrinu na svim stranama; pri tome dobija svoje prvo prethodno tumaenje koje biva potpomognuto umecima i neznatnim izmenama. Ova obrada sadrine sna omoguena je svakako samo tako to sve ostavlja da ide kako ide, ona i dalje daje samo jedno eklatantno nerazumevanje misli sna, i ako ponemo sa analizom, moramo se najpre osloboditi ovog po kuaja tumaenja. U ovom delu rada sna naroito je providna mo tivacija. Ovu poslednju preradu sna prouzrokuje obzir na razumljivost; time se odaje i poreklo ove delatnosti. Ona se prema sadrini sna koja je pred
1

Nije*to napisao ni Gete, nije to ispevao ni Siler.

332

O STIM

O snu

33$

njom ponaa kao naa normalna psihika delatnost uopte prema bilo kakvoj perceptivnoj sadrini koja joj se prua. Ona ovu sadrinu obuhvata pod izvesnim predstavama oekivanja, sreuje je jo pri per cepciji pod pretpostavkom njene razumljivosti, izla e se pri tom opasnosti da je falsifikuje i, zaista, ako .se ne moe staviti u red nieg to je poznato, upada pre svega u najneobinija pogrena razumevanja. Poznato je da mi nismo u stanju da posmatramo je d a n niz stranih znakova i da sasluamo redosled ne poznatih reci a da pre svega njihovu percepciju ne falsifikujemo prema obziru na razumljivost, prema oslanjanju na neto to nam je poznato. Snove koji su pretrpeli ovu obradu od strane jedne psihike aktivnosti potpuno analogne budnom miljenju moemo nazvati dobro komponovanim. U ostalim snovima ova delatnost je u potpunosti otka zala; nijednom nije nainjen pokuaj da se usposta ve red i tumaenje, i dok se posle buenja oseamo identini sa ovim poslednjim delom rada sna, mi su dimo da je san potpuno zbrkan". Ali za nau ana lizu taj san, koji lii na gomilu bez reda nepoveza nih fragmenata, ima isto toliku vrednost kao i lepo uglaani san sa povrinom. U prvom sluaju sebi uteujemo trud da ponovo razorimo preradu sa-drine sna. Ali bismo pogreili kada bismo u ovim fasadama s n a hteli da vidimo samo ovakve zapravo nerazum ljive i prilino svojevoljne obrade sadrine sna od strane svesne instance naeg duevnog ivota. Za stvaranje fasade sna upotrebljavaju se, ne ba retko, fantazije elje koje se nalaze ve predoblikovane u mislima sna, i koje su iste vrste kao i fanta zije koje su nam poznate iz budnog ivota i koje s pravom nazivamo dnevnim snovima". Fantazije elje koje analiza otkriva u nonim snovima poka zale su se esto kao ponavljanja i preraivanja in fantilnih scena; fasada sna nam tako pokazuje u mno gim snovima neposredno pravo jezgro sna, koje je izopaeno meanjem sa drugim materijalom.

Druge aktivnosti, osim etiri navedene, ne mogu. se otkriti u radu sna. Ako se vrsto drimo pojmov nog odreenja da rad sna" oznaava prevoenjemisli sna u sadrinu sna, onda moramo kazati da rad sna nije stvaralaki, da ne razvija nikakvu fantaziju, koja bi mu bila sopstvena, da ne sudi, ne zakljuuje, da uopte ne radi nita drugo do to saima materi jal, pomera ga i prerauje tako da postane oigledan; uz to dolazi jo i nekonstantni poslednji deli objanjavajue obrade. U sadrini sna se, dodue, nalazi mnogo tota, to bismo mogli shvatiti kao rezultat, jednog drugog i vieg intelektualnog rada, ali ana liza uvek uverljivo dokazuje da su se ove intelek tualne operacije dogodile ve u mislima sna i da ih je sadrina sna samo preuzela. Zakljuivanje u snu. je samo ponavljanje jednog zakljuka u mislima sna; ono izgleda kao da ne vrea, ako je bez promeneprelo u san; ono postaje besmisleno, ako je radom sna bilo eventualno prebaeno na neki drugi mate rijal. Raunanje u sadrini sna ne znai nita drugo* nego to da se meu mislima sna nalazi neko prerau navanje. I dok je ovo uvek tano, raun u snu moe saimanjem njegovih faktora i pomeranjem istog na ina operacije na drugi materijal dati najlui rezul tat. Cak ni govori koji se ve nalaze u mislima sna nisu ponovo komponovani; pokazuju se kao da su sastavljeni od iseaka govora koji su u mislima sna. bili obnovljeni kao sasluani ili proitani; njihov tekst kopiraju najvernije, dok povod za njih ostav ljaju potpuno po strani i njihov smisao najnasilnijemenjaju. Moda nije izlino ako ova poslednja tvrenja potkrepimo primerima. I) Jedan san koji zvui bezazleno, dobro komponovan san jedne pacijentkinje: Ona odlazi na trg sa svojom kuvaricom koja nosi korpu. Mesar joj kae, poto je neto zatraila: To se iMe ne moe dobiti", i hoe da joj da neto drug& uz napomenu: To je takode dobro. Ona to otklanja v odlazi piljarici. Ova hoe da joj proda nekakvo neo bino povre povezano u sveanj, ali koje je crno

334

O snu

O snu

335

-po boji. Ona kae: Ovo ja ne poznajem, to neu uzeti". Govor: To se vie ne moe dobiti" potie od leenja. Ja sam lino pacijentkinji, nekoliko dana ra nije, doslovce rekao da se najstarija seanja iz detinjstva vie ne mogu kao takva dobiti, nego samo zameniti prenosima i snovima. Drugi govor: Ovo ja ne poznajem" dogodio se u jednoj sasvim drugaijoj vezi. Dan ranije ona je sama prekorno prebacila svojoj kuvarici koja se uostalom takoe pojavljuje u snu: Ponaajte se pri stojno: ja to ne poznajem", to jest, svakako, ja jedno takvo ponaanje ne priznajem, ne dozvoljavam. Bezazleniji deo ovog govora dospeo je pomeranjem u sadrinu sna; u mislima sna igrao je ulogu samo onaj drugi deo, jer ovde je rad sna izmenio jednu situa ciju fantazije do potpune nerazgovetnosti i do kraj nje bezazlenosti: situaciju u kojoj se ja prema ovoj dami na izvestan nain nepristojno ponaam. A ova situacija oekivana u fantaziji samo je novo izda nje jedne situacije koja je jednom stvarno bila do ivljena. II) Jedan naoko sasvim beznaajan san u kome se javljaju brojke: Ona hoe neto da plati; njena erka uzima iz novanika tri forinte i 65 krajcara; ali ona kae: ta radi? Pa to staje samo 21 krajcaru. Snevaica je bila strankinja koja je svoje dete bila smestila u jedan beki vaspitni institut i koja je mogla da nastavi leenje kod mene sve dok joj je erka ostajala u Beu. Na dan pre sna objasnila joj je upraviteljica instituta da dete moe ostaviti jo godinu dana. U ovom sluaju ona bi i leenje produila za godinu dana. Brojevi u snu dobijaju zna enje ako se setimo da je vreme novac. Time is money. Jedna godina je 365 dana, izraeno u krajcarama: 365 krajcara ili 3 for. 65 krajcara. 21 kraj cara odgovara trima nedeljama, koje su tada od dana sna preostajale do zavretka kolske godine, pa pre ma tome i do kraja leenja. Oigledno su novani obziri naterali damu da otkloni predlog upravitelji ce; oni su odgovorni i za mali iznos novca u snu.

III) Jedna mlada dama, ve godinama udata, sa znaje da se verila gospoica Eliza L., njena pozna nica otprilike istih godina. Ovaj povod izaziva sledei san: Ona sa svojim muem sedi u poaritu, jedna strana parketa je potpuno prazna. Njen mu joj pri a da su i gospoica Eliza L. i njen verenik hteli da idu, ali da su dobili samo loa sedita, tri za 1 fo rintu 50 krajcara, a takva mesta naravno nisu mogli uzeti. Ona kae da to ne bi bila nikakva nesrea. Ovde e nas interesovati poreklo brojki iz mate rijala misli sna i promene koje su one pretrpele. Odakle dolaze 1 for. 50 kr.? Iz jednog indiferentnog povoda prethodnog dana. Njena zaova je od svoga mua dobila na poklon sumu od 150 forinata i po urila da ih se oslobodi tako to je za tu sumu ku pila za sebe nakit. Mi elimo napomenuti da je 150 forinata sto puta vie od 1 forinte 50 kr. Za trojku koja stoji uz pozorine karte nalazi se samo jedna veza, naime to je gospoica Eliza L. tano tri meseca mlaa od snevaice. Situaciju u snu predstav lja reprodukciju jednog malog dogaaja zbog kojegju je njen mu esto zadirkivao. Ona se jednom to liko pourila da pre vremena kupi karte za jednu pozorinu predstavu, i kad je zatim dola u pozorite, jedna strana parketa bila je gotovo prazna. Nije, dakle, bilo nuno da se toliko uri. - Naposletku ne treba prevideti i apsurdnost sna to dve osobe tre ba da uzmu tri karte za pozorite! A sad misli sna: Bila je ipak besmislica udati se tako rano; ja nisam imala potrebu da se urim. Na primeru gospoice L. vidim da bih jo uvek dobila mua, i to sto puta boljeg (mua, dragana) samo da sam ekala. Tri takva oveka mogla bih da kupim za svoj novac (miraz).

336

O snu VIII

O snu

337

Poto smo u prethodnim izlaganjima upoznali rad sna, biemo svakako skloni da ga proglasima jednim naroitim psihikim procesom kakvih inae, koliko znamo, nema. Na rad sna je tako rei prelo uenje koje je inae u nama obino budio njegov proizvod, san. U stvari, rad sna je samo prvi u i tavom nizu psihikih procesa koji smo prepoznali,, na koji se svodi postanak histerinih simptoma, ide ja straha, prinudnih i sumanutih ideja. Saimanje i pre svega pomeranje su takoe karakteristinosti koje i ovim drugim procesima nikad ne nedostaju. Meutim, prerada u oiglednost ostaje svojstvena samo radu sna. Ako ovo objanjenje dovodi san vt isti red sa stvaranjem psihikih oboljenja, onda e za nas postati utoliko vanije da saznamo za bitne uslove ovakvih procesa kao to je stvaranje sna. Mi emo verovatno biti zaueni kad ujemo da meu ove neophodne uslove ne spadaju ni stanje spavanja ni bolest. Jer itav niz fenomena svakodnevnog i vota zdravih ljudi zaboravljanje, pogreno izgova ranje, pogreno shvatanje i jedna izvesna klasa gre aka duguju svoj postanak jednom analognom psi hikom mehanizmu kao to su san i ostali lanovi niza. Jezgro problema lei u pomeranju, tom izdale ka najupadljivijem meu pojedinanim radovima r a da sna. Bitni uslov za pomeranje upoznajemo pri temeljnom udubljenju u predmet kao isto psiholo ki; on je neke vrste motivacija. Mi joj ulazimo u> trag, ako cenimo vrednost iskustva koje nam nemoe umai prilikom analize snova. Pri analizi p r i mera sna na strani 307 ja sam morao prekinuti iz noenje misli sna, poto su se meu njima, kao tosam priznao, nalazile i takve misli koje rado krijem, od stranaca i koje ne mogu saoptiti a da teko ne povredim vane obzire. Dodao sam da ne bi bilo n i kakve koristi kad bih umesto ovog izabrao neki drugi san za saoptenje njegove analize; pri svakom snu iji je sadraj nejasan ili zbrkan, naiao bih na misli

sna koje zahtevaju da se dre u tajnosti. A kad na stavljam analizu sam za sebe, bez obzira na druge ljude za koje jedan ovako lini doivljaj kao to je san uopte nije odreen, ja naposletku dolazim do misli koje me iznenauju, koje u sebi nisam pozna vao, koje mi nisu samo strane nego i veoma nepri^ jatne, i koje bi zbog toga hteo energino da pobijem, dok mi ih neumoljivo silom namee povezanost misli koje ide kroz analizu. O ovom sasvim obinom stanju stvari ne mogu da povedem rauna drukije nego uz pretpostavku da ove misli zaista postoje u mom duevnom ivotu i da su posedovale izvesni psihiki intenzitet i energiju, ali da su se nale u jednoj osobenoj psiholokoj situaciji zbog koje mi nisu mogle postati svesne. Ovo naroito stanje nazi- vam potiskivanje. Ja ne mogu drukije a da izmeu tame sadrine sna i stanja potiskivanja, nesposobno sti za svest, nekih od misli ne uspostavim jedan kau-r zalni odnos i da ne zakljuim da san mora biti taman zato da ne bi otkrio zabranjene misli sna. I tako do lazim do pojma izopaenje sna, koje je delo rada sna, i do preruivanja, namere da prikriva. Izvriu probu na primeru sna koji sam odabrao za analizu i zapitau se: koja je to misao koja sebi u ovom snu pribavlja vrednost kao izopaena dok bi, neizopaena, izazvala moj najotriji protest. Seam se da me je besplatna vonja kolima podsetila na moje poslednje skupe vonje kolima s jednom osobom iz moje porodice, i da se kao objanjenje sna pokazalo: Hteo bih jednom da upoznam ljubav koja me nita ne staje, i na to da sam kratko vreme pre sna morao da upravo za ovu osobu isplatim jednu veu sumu novaca. U vezi s tim ne mogu da se odbranim misli da mi je ao zbog tog izdatka. Tek po to sam priznao ovaj motiv dobij a smisao to da u snu elim ljubav koja me nee primoravati na iz-> datke. Pa ipak mogu poteno da kaem da se prili kom donoenja odluke da onu sumu utroim, nisam ni jedan trenutak kolebao. aljenje zbog toga, su protna struja, nije mi postala svesna. Iz kojih raz loga, to je svakako drugo pitanje, koje vodi daleko,
22 Frctf, Odabrana dela, vrt

mm^^^^^'^mmmm^m^mmtmmmmmmmmmmmm

338

snw

O snu

339

i odgovor na to pitanje, koji mi je poznat, spada u drugi domen. Ako analizi izloim san neke druge osobe, a ne svoj sopstveni, rezultat ostaje isti; ali se menjaju motivi za ubeivanje. Ako je to san jednog zdravog oveka, ne preostaje mi nijedno drugo sredstvo nego da ga privolim da prizna pronaene potisnute ideje kao sastavni deo misli sna, pa makar se on proti vio takvom priznanju. Ali ako se radi o neurotikom bolesniku, eventualno o nekom histeriku, onda on mora priznati postojanje potisnute misli zbog po vezanosti ove misli sa njegovim simptomima bole sti i zbog poboljanja koje on doivljava prilikom zamene simptoma za potisnute ideje. Kod pacijentkinje, na primer, od koje dolazi onaj san sa tri ula znice za 1 forintu i 50 krajcara, analiza mora pretpo staviti da ona svoga mua nipodatava, da joj je ao to se za njega udala, da bi elela da ga zameni ne kim drugim. Ona naravno tvrdi da svoga mua voli, da njen oseajni ivot nita ne zna o ovom nipodatavanju (jednog sto puta boljeg!), ali svi njeni simp tomi vode do istog razreenja kao i ovaj san; i poto su njena potisnuta seanja na jedno odreeno vreme ponovo oivljena, u kome svoga mua i svesno nije volela, ovi simptomi su razreeni, i njen otpor protiv tumaenja sna je nestao.

IX Poto smo fiksirali pojam potiskivanja i izopa en je sna doveli u vezu sa potisnutim psihikim ma terijalom, moemo potpuno uopteno izneti glavni rezultat koji daje analiza snova. O razumljivim i smisaonim snovima saznali smo da su neprikrivena ispunjenja elje, to jest, da situacija sna u njima prikazuje kao ispunjenu jednu elju koja je svesti

poznata i preostala od dnevnog ivota, i koja je sva kako vredna interesovanja. O tamnim i zbrkanim snovima analiza ui neto sasvim analogno: situacija sna opet prikazuje jednu elju kao ispunjenu, elju koja se redovno uzdie iz misli sna, ali je predstav ljanje nerazgovetno, i treba ga tek analizom obja sniti; elja je ili potisnuta, strana svesti, ili je ipak najblie povezana sa potisnutim mislima i njima no ena Formula za ove snove dakle glasi: Oni su pri krivena ispunjenja potisnutih elja. Pri tome je za nimljivo napomenuti da je narodno miljenje u pra vu kad tvrdi da san apsolutno objavljuje budunost. U stvari, budunost koju nam san pokazuje nije ona koja e se dogoditi, nego ona za koju elimo da se dogodi. Dua naroda ovde postupa kao to je i ina e navikla: ona veru je u ono to eli. U svom odnosu prema ispunjenju elje snovi se dele na tri klase: Najpre su snovi koji nepotisnutu elju prikazuju neprikriveno; to su snovi infantilnog tipa koji u odraslih bivaju sve redi. Drugo: snovi koji jednu potisnutu elju izraavaju prikriveno; to je, svakako, najvei broj naih snova za ije je razumevanje potrebna analiza. Tree: To su snovi koji, dodue, predstavljaju potisnutu elju, ali bez prikri vanja ili nedovoljno prikriveno. Ovi poslednji snovi redovno su praeni strahom koji prekida san. Strah je ovde zamena za izopaen je sna; strah je utedeo rad sna samo u snovima druge klase. Moguno je, bez neke naroite tekoe, dokazati da je predstavna sadrina koja nam sad u snu stvara strah nekad bila elja i da je otada podlegla potiskivanju. Postoje, takoe, snovi neprijatne sadrine koja se u snu ne osea kao neprijatna. Stoga te snove ne moemo ubrojiti meu snove straha; ali su oni uvek sluili za to da dokau beznaajnost i psihiku bezvrednost snova. Analiza jednog takvog primera pokazae da se ovde radi o dobro prikrivenim ispunje njima potisnutih elja, dakle o snovima druge kla se, i ujedno e pokazati izvrsnu sposobnost rada na pomeranju za prikrivanje elje.
S2

340

O snu

O snu

341

Jedna devojka sanja da jedino dete svoje se stre gleda mrtvo pred sobom u istoj okolini u kojoj je nekoliko godina ranije gledala njeno prvo dete kao le. Ona pri tom ne osea nikakav bol, ali se, razu me se, buni protiv shvatanja da ova situacija odgo vara jednoj njenoj elji. To se i ne zahteva; ali ona je kraj odra toga deteta pre nekoliko godina videla poslednji put oveka koga je volela i razgovarala s njim; kad bi ovo drugo dete umrlo, onda bi toga oveka sigurno ponovo srela u kui svoje sestre. Ona udi za tim susretom, ali se buni protiv tog svog oseaja. Ona je na sam dan snevanja kupila ulazni cu za predavanje koje je objavio ovek koga je jo uvek volela. Njen san je prosto san nestrpljenja, kao to se obino javlja pred putovanje, pri poseti pozoritu i slinim uivanjima. Ali da bi joj tu enju sakrila, situacija je pomerena na jednu priliku, najnepovoljniju za jedno takvo prijatno oseanje, a tak^ va Se prilika ipak jednom zaista desila. Treba paziti i na to da dranje afekta u snu nije prilagoeno napred pomerenom sadraju sna, nego stvarnom, ali uzdravanom. Situacija sna je preduhitrila davno eljeno vienje; ona ne daje nikakvo nadovezivanje za jedno bolno oseanje.

X
Filozofi dosad nisu imali nikakvog povoda da se bave psihologijom potiskivanja. Doputeno je, dak le, da u prvom pristupu jo nepoznatom injenikom stanju stvorimo jednu oiglednu predstavu o toku stvaranja sna. Shema do koje ne dolazimo samo od prouavanja sna, dodue, ve je prilino komplikovana; ali s jednom jednostavnijom shemom mi ne moemo izii na kraj. Pretpostavljamo da u naem duevnom aparatu postoje dve instance koje stvara-

ju misli; druga od ovih instanca ima prednost to njeni proizvodi nalaze otvoren pristup u svest, dok je delatnost prve sama po sebi nesvesna i moe dospeti u svest samo preko druge instance. Na granici obeju instanca, na prelazu sa prve ka drugoj, na lazi se cenzura koja proputa samo ono to je njoj prijatno, dok ostalo zadrava. Onda se, prema na oj definiciji, ono to je cenzura odbacila nalazi u stanju potiskivanja. Pod izvesnim uslovima, od ko jih je jedan stanje spavanja, menja se odnos snaga izmeu obe instance na taj nain to potisnuto vie ne moe biti u potpunosti zadrano. To se u stanju sna deava eventualno poputanjem cenzure; onda e onom to je dosad bilo potisnuto uspeti da sebi prokri put u svest. Ali poto cenzura nikad nije ukinuta, nego samo smanjena, ona e pri tom mo rati dopustiti neke izmene koje ublaavaju njegove nepristojnosti. Ono to u takvom sluaju postaje svesno predstavlja kompromis izmeu onog to jedna instanca namerava a druga zahteva. Potiskivanje-poputanje cenzure-stvaranje kompromisa to je osnovna shema za postanak vrlo mnogih drugih psihopatskih tvorevina na isti nain kao i za san, i pri stvaranju kompromisa posmatraju se, ovde kao i onde, procesi saimanja i pomeranja i uzimanje povrnih asocijacija, to smo ih upoznali pri radu sna. Nemamo nikakvog razloga da preutimo elemenat demonizma koji je igrao ulogu pri postavljanju naeg objanjenja rada sna. Stekli smo utisak da se stvaranje tamnih snova zbiva tako kao da jedna oso ba, koja je zavisna od jedne druge osobe ima da kae neto to ovoj drugoj mora biti neprijatno da uje i, polazei od ovog uporeenja, svorili smo pojam izopaen ja sna i pojam cenzure i potrudili se da na utisak prevedemo na jednu svakako grubu, ali bar oiglednu psiholoku teoriju. ime god se prilikom daljeg objanjenja predmeta naa prva i druga in stancija budu identifikovale, mi emo oekivati da e se potvrditi jedan korelat nae pretpostavke da druga instanca dominira ulaskom u svest i da prvu moe od svesti iskljuiti.

342

O snu

O snu

343

Kad je stanje spavanja savladano, cenzura se brzo ponovo uspostavlja u punoj visini i ponovo moe sad da poniti ono to joj je za vreme njene slabo sti bilo oteto. To da zaboravljanje sna bar delimino trai ovakvo objanjenje proizlazi iz iskustva koje je nebrojeno puta potvreno. Za vreme prepriavanja jednog sna ili za vreme njegove analize deava se esto da se ponovo pojavi jedan fragmenat sadrine sna za koji se mislilo da je zaboravljen. A ovaj deo, otet od zaborava, redovno sadri najbolji i najblii pristup znaenja sna. Trebalo je, verovatno, da samo zato pripadne zaboravu, to jest ponovnom potiski vanju.

XI Ako sadraj sna shvatimo kao predstavljanje jedne ispunjene elje a njegovu ne jasnou svedemo na promene koje je cenzura izvrila na potisnutom materijalu, nee nam biti teko da dokuimo ni nje govu funkciju. U neobinoj suprotnosti sa izrekama koje kau da snovi ometaju san, moramo priznati san kao uvara spavanja. Nae tvrenje lako bi moglo biti potvreno miljenjem o dejim snovima. Stanje spavanja ili psiholoka promena spava nja, ma u emu se ona sastojala, ostvareno je odlu kom koja je detetu nametnuta ili ju je ono donelo na osnovu senzacija umora, da spava, i omoguena je jedino time to se po strani dre nadraaji koji psihikom aparatu postavljaju druge ciljeve nego to je spavanje. Sredstva koja slue za to da se spoljni nadraaji dre daleko poznata su; ali koja nam sredstva stoje na raspolaganju da bismo koili unu tranje duevne nadraaje koji se protive usnuu? Posmatrajmo majku koja uspavljuje svoje dete. Ono neprestano izraava svoje potrebe, zahteva jo je dan poljubac, htelo bi jo da se igra. Ovim potre-

bama se delimino udovoljava, a drugim delom one se ostavljaju za sutranji dan. Jasno je da su elje i potrebe koje se javljaju smetnje za usnue. Kome nije poznata vedra pria o nevaljalom deranu (Balduin Grollers) koji, probudivi se nou, kroz san vi e: Das Nashorn tviller? (= Trai nosoroga). Neko valjanije dete, umesto da vie, sanjalo bi da se igra sa nosorogom. Poto san koji ispoljava elju kao ispu njenu za vreme spavanja nalazi verovanje, on ukida elju i omoguuje spavanje. Ne moe se ukloniti mi sao da ovo verovanje pripada slici sna, poto se i ova oblai u psihiku pojavu percepcije, dok detetu jo nedostaje sposobnost koju e kasnije stei, da razlikuje halucinacije ili fantaziju od realnosti. Odrastao ovek upoznao je ovo razlikovanje, on je takoe shvatio beskorisnost eljen ja, a nastavlja njem vebe postigao je da svoje tenje odlae sve dok preko dalekih zaobilaznih puteva, preko prome ne spoljnog sveta, mogu nai svoje reenje. Shodno tome u njega su retka i ispunjenja elje na krat kom psihikom putu u spavanju; ak je moguno da se one uopte i ne pojave, i da sve ono to se ini da je stvoreno po ugledu na deji san zahteva mno go komplikovanije reenje. A zato se u odraslog oveka a svakako i u svakog normalnog bez izu zetka oblikovala diferencijacija psihikog materi jala, koja je detetu nedostajala. Stvorila se jedna psihika instanca koja, pouena ivotnim iskustvom, odrava dominantni i inhibitorni uticaj na duevne impulse sa ljubomornom strogou, i koja je svojim stavom prema svesti i prema svojevoljnom kretanju opremljena najveim sredstvima psihike moi. A jedan deo dejih impulsa potisnut je od ove instan ce kao beskoristan za ivot, i celokupni materijal misli koji dolazi od ovih nalazi se u stanju potiski vanja. Dok se sad instanca u kojoj prepoznajemo nae normalno Ja priprema na elju da spava, izgleda da je psihofiziolokim uslovima spavanja primorana da popusti u energiji kojom je pritiskivala ono to je danju bilo potisnuto. Ovo poputanje dodue, samo

mmmmm

lHM)i(HHHH'J

344

s n u

O snu

345

je bezazleno; uzbuenja potisnute deje due mogu se kojekako poigravati; zbog tog istog stanja spava nja njihov pristup u svest je otean a pristup u motilitet zatvoren. Ali opasnost da bi san njima mogao biti ometen treba da bude odstranjena. Mi ionako moramo dozvoliti pretpostavku da se ak i u dubo kom snu javlja izvestan iznos slobodne panje kao uvar od senzornih nadraaja koji buenje prikazu ju kao uputnije nego nastavak spavanja. Inae se ne bi mogla objasniti injenica da nas u svako doba mogu probuditi ulni nadraaji izvesnog kvaliteta, kao to je ve stari fiziolog Burdah isticao: majku moe, na primer, probuditi stenjanje njenog deteta, vodeniara ako vodeniki toak stane, a veina lju di moe se probuditi ako se tiho pozovu imenom. Ova panja koja uva strau okree se sad i unutranjim nadraajima elje iz potisnutog i zajedno s njima stvara san koji kao kompromis u isto vreme zado voljava obe instance. San stvara neku vrstu psihi kog reenja za potisnutu elju, ili elju formiranu pomou potisnutog, time to je prikazuje kao ispu njenu; ali ona zadovoljava i drugu instancu time to dozvoljava nastavak spavanja. Nae Ja se pri tom rado ponaa kao dete, ono slikama sna poklanja veru kao da eli kazati: Dobro, dobro, u pravu si, ali osta vi me da spavam. Potcenjivanje koje mi, poto se probudimo, pokazujemo prema snu i koje se poziva na zbrkanost i njegovu prividnu neloginost, verovatno nije nita drugo do sud naeg usnulog Ega o impulsima iz potisnutog koje se oslanja na motorinu nemo ovih naruivaa spavanja. Ovaj potcenjivaki sud postaje nam ponekad i u samom spava nju svestan; ako sadrina sna suvie prekorai cen zuru, mi mislimo: Pa to je samo san i nastavlja mo da spavamo. Nije to nikakav prigovor ovom shvatanju, iako i za san postoje granini sluajevi, u kojima svoju funkciju da sauva spavanje od prekida vie ne moe zadrati kao pri snu straha i menja je za dru gu funkciju da ga blagovremeno prekine. On, pri

tom, postupa isto kao i savesni noni uvar koji najpre vri svoju dunost tako to prvo stia smetnje da graane ne bi probudio, a zatim svoju dunost nastavlja time to sam budi graanstvo ako mu uz roci smetnji izgledaju podozrivi i kad s njima sam ne moe da izie na kraj. Naroito jasna postaje takva jedna funkcija sna ako se spavau pridrui nadraaj za ulna oseanja. Opte je poznato da ulni nadraaji, izazvani za vre me spavanja, utiu na sadraj sna, koji se eksperi mentalno mogu dokazati i spadaju meu manje po uzdane, ali veoma precenjene rezultate lekarskog istraivanja sna. Ali za ovo otkrie vezana je i jed na zagonetka koja dosad nije mogla biti reena. ul ni nadraaj kojim eksperimentator deluje na spava a izgleda, naime, da u snu nije pravilno prepoznat, nego podlee bilo kome od neodreeno mnogih tu maenja, ije je determinisanje ostavljeno psihikoj .samovolji. Psihika samovolja, naravno, ne postoji. Spava moe na vie naina reagovati na jedan ulni nadraaj koji dolazi spolja. Ili se probudi ili mu po e za rukom da uprkos tome nastavi da spava. U ovom poslednjem sluaju on se moe posluiti snom da bi uklonio spoljanji nadraaj, i to opet na vie naina. On, na primer, moe da otkloni nadraaj tako to sanja jednu situaciju koja je potpuno ne podnoljiva s nadraajem. Tako se, na primer, po naao jedan spava kome je smetao jedan bolan absces na perineumu. On je sanjao da jae na konju pri emu se sluio, kao sedlom, oblogom od kae koja je trebalo da mu ublai bolove, i tako je sav ladao smetnju. Ili pak, to je ei sluaj, spoljni nadraaj dobij a drugo tumaenje koje san dovodi u vezu sa jednom potisnutom eljom koja upravo vre1>a na ispunjenje, liava ga na taj nain njegove re alnosti i s njim postupa kao s jednim delom psi hikog materijala. Tako neko sanja da je napisao jednu komediju koja oliava odreenu osnovnu ide ju, da se komad izvodi u pozoritu, da je prvi in proao i da dobija oduevljeno priznanje. Pljeska se

346

O snu

O snu

347

besomuno... Mora da je snevau ovde uspelo da svoje spavanje produi uprkos smetnji, jer kad se probudio, vie nije uo nikakav um, ali je s pra vom ocenio da su se tresli tepisi ili postelja. Snovi koji se glasnim umom javljaju neposredno pre bu enja, pokuali su svi da oekivani nadraaj bue nja poreknu nekim drugim tvrenjem da bi jo za kratko vreme san produili.

XII Onaj koji se pridrava gledita da je cenzura glavni motiv za izopaenje sna nee biti iznenaen kad iz rezultata tumaenja snova sazna da se vei na snova odraslih ljudi analizom svode na erotske elje. Ovo tvrenje ne cilja na snove sa neprikrive nom seksualnom sadrinom, koji su svakako svim snevaima poznati iz sopstvenog doivljavanja i koji se obino jedini opisuju kao seksualni snovi". Tak vi snovi jo uvek pruaju dosta neobinosti izbo rom osoba koje su nainili seksualnim objektima, na kojima sneva u budnom ivotu zaustavlja svoje sek sualne potrebe, nego i mnogim neobinim pojedino stima koje podseaju na takozvano perverzno. Ana liza pokazuje da se veliki broj mnogih drugih snova koji u svojoj manifestnoj sadrini ne pokazuju ni ta erotino radom na tumaenju demaskiraju kao seksualna ispunjenja elje, i da s druge strane mno ge misli koje su preostale od misaonog rada iz bud nog stanja, kao ostaci prethodnog dana", dospevaju da budu predstavljene u snu jedino uz pomo po tisnutih erotskih elja. U cilju objanjenja ovog injenikog stanja koje se teorijski ne pretpostavlja kao uslov, neka bude skrenuta panja na to da nijedna druga grupa nago-r na nije pretrpela tako obimno potiskivanje zbog za-

hteva kulturnog vaspitanja kao upravo seksualni nagoni, ali i da se seksualni nagoni kod veine ljudi umeju najlake izvui iz vladavine najviih duev nih instancija. Otkako smo upoznali infantilni seksualitet, koji je u svojim ispoljavanjima esto taka neugledan, redovno previen i pogreno shvaen, mi smo u pravu da kaemo da je gotovo svaki kulturni ovek u bilo kojoj taki zadrao infantilno obliko vanje seksualnog ivota; i tako shvatamo da poti snute infantilne seksualne elje daju najee i naj snanije pokretake snage za stvaranje snova.1 Ako snu koji izraava erotske elje moe da uspe da u svom manifestnom sadraju izgleda bezazleno' aseksualan, onda se to moe dogoditi samo na jedan, nain. Materijal seksualnih predstava kao takav ne srne da bude predstavljen, nego u sadrini sna mora biti zamenjen aluzijama, nagovetajima i slinim vrstama indirektnog predstavljanja, ali za razliku od ostalih sluajeva posrednog predstavljanja, pred stavljanje primenjeno u snu mora biti lieno nepo sredne razumljivosti. Navikli smo da predstavna sredstva koja odgovaraju ovim uslovima oznaavamo kao simbole onoga to se njima predstavlja. Njima je posveeno naroito interesovanje otkako se primetilo da se snevai istog jezika slue istim simbolima, tavie, da u pojedinim sluajevima zajednica sim bola premaa i jeziku zajednicu. Poto snevai sami ne znaju znaenje simbola koje upotrebljavaju, osta je najpre zagonetno odakle dolazi njihov odnos pre ma onom to zamenjuju i oznaavaju. Ali je sama injenica nesumnjiva i ona postaje znaajna za teh niku tumaenja sna, jer pomou poznavanja simbo like sna moguno je razumeti smisao pojedinih ele menata sadrine sna, a ponekad i itavih snova a da snevaa ne moramo pitati za njegove pomisli. Tako se pribliavamo popularnom idealu prevoenja sna Uporei s ovim autorovo elo Drei Abhanlungen zur Sexualtheori" (Tri rasprave o seksualnoj teoriji), 1905, ponov ljeno izdanje, 1922 (Sabrana dela sveska V).
1

348

O snu

O snu

34$

i s druge strane vraamo se tehnici tumaenja sta rih naroda za koje je tumaenje snova bilo identi no sa tumaenjem pomou simbolike. Mada su prouavanja simbola sna jo daleko od toga da budu zavrena, ipak sa sigurnou moemo zastupati itav niz tvrenja i specijalnih podataka o njima. Postoje simboli koji se mogu gotovo jednosmisleno prevesti: Tako car i carica (kralj i kraljica) znae roditelje, sobe predstavljaju ene1, izlazi i ulazi u njima telesne otvore. Najvei broj sim bola slui predstavljanju osoba, delova tela i poslo va koji su istaknuti sa erotskim interesom; naroi to mogu genitalije biti predstavljene velikim brojem .simbola koji esto veoma iznenauju, i za simboli no obeleavanje genitalija upotrebljavaju se najraz novrsniji predmeti. Ako otro oruje, dugi i kruti predmeti, kao na primer stabla i tapovi, zastupaju .muki polni organ, a ormani, kutije, kola, pei en sko telo u snu, onda nam je tertium comparationis" ono to je u ovim zamenama zajedniko bez daljeg razumljivo; ali shvatanje ovih odnosa koji povezuju nije nam time olakano u svim simboli ma. Simboli kao to su stepenice i penjanje stepe nicama za seksualno optenje, kravata za muki pol ni organ, drvo za ensko telo izazivaju nae neverovanje sve dok drugim putevima nismo stekli uvid u oznaavanje simbola. Uostalom itav jedan niz simbola sna je biseksualan, i moe se prema smi slu primeniti na muki ili na enski polni organ. Postoje simboli sa univerzalnom rasprostranjenou na koje nailazimo u svih snevaa iz jednog jezickog kruga ili jednog kruga obrazovanja, i drugi koji se javljaju krajnje ogranieno i individualno, a Jeo je je pojedinac stvorio iz svoga predstavnog ma terijala. Meu prvima razlikujemo takve simbole
Nemaki: Zimmer = soba; Frauen (zimmer) = ene. .Ali re Frauenzimmer moe znaiti dvoje: 1. soba za ene; X ena. Danas re Frauenzimmer ima vie pejorativno zna menje (Prim. prev.).
1

ije je pravo da zastupaju seksualno jezikom upo trebom bez daljeg opravdano (kao to su na primer simboli koji vode poreklo iz zemljoradnje, uporedi rasploavanje, seme) od drugih, iji odnos prema sek sualnom ivotu izgleda da dopire u najstarija vre mena i najtamnije dubine naeg stvaranja pojmova. Snaga koja stvara simbole nije se ugasila ni danas u obe vrste simbola koje smo gore odvojili. Moemoposmatrati kako se novopronaeni predmeti (na pri mer vazduna laa) odmah izdiu do seksualnih sim bola koji se univerzalno upotrebljavaju. Bilo bi, uostalom, pogreno oekivati da e nas jo temeljnije poznavanje simbolike sna (jezika sna") uiniti nezavisnim od toga da snevaa pitamoza njegove pomisli u vezi sa snom, i da se ponovovratimo tehnici antikog tumaenja snova. Bez obzi ra na individualne simbole i na kolebanja u upotre bi univerzalnih simbola, nikada se ne zna da li j e dan element sadrine sna treba tumaiti simboliki ili u njegovom pravom smislu, a sa sigurnou se zna da se simboliki ne moe tumaiti celokupna sadrina sna. Poznavanje simbolike sna uvek e nas dovoditi samo do prevoenja pojedinih sastavnih delova sadrine sna i nee nainiti izlinim primenjivanje ranije datih tehnikih pravila. Ali kao najdragocenije pomono sredstvo, ona e nastupiti, upravo onde gde nas pomisli snevaeve ostavljaju na cedilu ili gde su nepotpune. Simbolika sna je neophodna i za razumevanje takozvanih tipinih" snova ljudi i snova pojedina ca koji se vraaju". Ako je ocenjivanje vrednosti simbolinog naina izraavanja sna u ovom kratkom, prikazu ispalo tako nepotpuno, onda se ovo zanema rivanje opravdava upuivanjem na jedno saznanje koje spada meu najvanije to o ovom predmetu moemo rei. Simbolika sna vodi daleko iznad sna;, ona ne pripada snu kao svojina, nego na isti nain dominira prikazivanjem u priama, mitovima i le gendama, u vicevima i u folkloru. Ona nam doputa

IfflfflPPHfflfPfflPiP^

350

O snu

O snu

351

da pratimo intimne odnose sna prema ovim proiz vodima; ali moramo rei da ona nije ostvarena ra dom sna, nego da je svojstvenost verovatno na eg nesvesnog miljenja ono to radu sna daje ma terijal za saimanje, pomeranje i dramatizovanje. 1

kog oveka, poto su gotovo svi ljudi, i najnormal niji, sposobni da sanjaju. Na nesvesno u mislima sna, na njegov odnos prema svesti i prema potiski vanju nadovezuju se dalja pitanja, znaajna za psi hologiju, ije se reenje svakako mora odloiti sve dok analiza ne objasni postanak ostalih psihopat skih tvorevina, kao i histerikih simptoma i prinud nih ideja.

XIII Ne polaem pravo na to da sam ovde osvetlio sve probleme sna niti da sam uverljivo resio one probleme o kojima sam na ovom mestu raspravljao. Onog koji se interesu je za celokupan obim literature 0 snovima upuujem na knjigu: Sante de Sanctis: 1 sogni (Snovi), Torino 1899; onaj ko trai detaljnije obrazloenje shvatanja sna koje sam ja izneo, neka ;se obrati mome delu: Die Traumdeutung, Lajpcig i Be, 1900. Ja u ukazati samo jo na to na koji bi nain valjalo nastaviti moja raspravljanja o radu sna. Ako kao zadatak tumaenja sna postavljam zamenu sna njegovim latentnim mislima, dakle reenje onog to je rad sna ispleo, onda s jedne strane nabacujem itav niz novih psiholokih problema koji se odnose na sam mehanizam ovog rada sna kao i na prirodu i uslove takozvanog potiskivanja; s dru ge strane, istiem postojanje misli sna, kao veoma bogatog materijala psihikih tvorevina najvieg reda, opremljenog svim znacima normalnog intelektual nog rada: taj materijal se ipak kloni svesti dok je, oteen sadrinom sna, nije obavestio. Primoran sam da pretpostavim da su ovakve misli prisutne u svaVie o simbolici sna, osim u starim spisima o t u m a enju snova (Artemidor iz Daldisa, Serner, Das Leben des Traumes", 1861) nalazi se u delu Tumaenje snova" autora, u mitolokim radovima psihoanalitike kole i takoe u r a dovima Stekelovim (Stekel, Die Sprache des Traumes", 1911).
1

SADRAJ
VI RAD SNA E. Predstavljanje kroz simbole u snu Jo neki tipini snovi F. Primeri Raunanje i govorenje u snu G. Apsurdni snovi Intelektualne aktivnosti u snu H. Afekti u snu I. Sekundarna obrada 5 5 59 78 118 140

VII PSIHOLOGIJA PROCESA SNA A. Zaboravljanje snova B. Regresija C. Ispunjenje elja D. Buenje kroz san Funkcija sna San straha F. Nesvesno i svest Realnost 161 184 185 201 224 259

VIII LITERATURA 273

* **
SNU 302