Ustavno pravo Posebna grana prava u pravnom sistemu, koja obuhvata pravne propise koji ureuju ustavnu materiju.

Posebna nauka iji se predmet izuavanja prostire na ovu granu prava. U savremenoj ustavno-pravoj teoriji postoji visok stepen saglasnosti u pogledu sadraja oblasti koje ine predmet ustavnog prava. To su pitanja koja se odnose na ureivanje osnovnih politikih odnosa u jednoj dravnoj zajednici; subjekte te zajednice (graani i njihove slobode i prava i posebno njihovo uenje u izboru i oblikovanju organa dravne vlasti); organizacija dravne vlasti (vertikalna i horizontalna); oblici dravnog ureenja; instrumenti uz pomo kojih se vlast ostvaruje i mehanizmi upravljanja vladavine (izbori, procedure odluivanja, razliiti vidovi uenja graana u odluivanju, zakonodavni postupak, itd.)

Izvori ustavnog prava Ustav Ustavni i organski zakoni Zakon Uredbe sa zakonskom snagom Poslovnik Odluke sudova Obiajno pravo

Znaenje rei ustav Izvorno znaenje termina ustav je brana, ustava, prepreka. Ustav kao pravni akt je akt ogranienja (obuzdavanja) dravne vlasti. Latinski izraz CONSTITUTIO. U rimskom pravu konstitucije su posebni edikti rimskih imperatora kojima su ureivana i pitanja o dravnoj organizaciji i njenom funkcionisanju.

Pojam ustava Ustav u materijalnom smislu Oslanjanje na sadraj odnosa ureenih ustavom (ustavna materija), nezavisno od toga da li su ti odnosi stvarno I ureeni ustavnom normom ili nekim drugim propisima. Sutina je u sadrini ustavne materije. Sadraj ustavne materije moe biti vezan za dravu (pravo) ili za drutvo.

Ustav u formalnom smislu Specifinost ustava u formalnom smislu je njegova forma (oblik u kome je izraen sadraj ustava). Pisana forma ustava kao pravnog akta. Kodifikacija pravnih normi koje ine ustavnu materiju. Ustav moe initi jedan jedinstven pravni akt (kodifikovani ustav) ili pak vie pravnih akata (nekodifikovani ustav). Najvea pravna snaga ustavnih normi i najvie mesto ustava u hijerarhiji pravnih akata.

Poseban organ u ijoj je nadlenosti donoenje ustava I odlkuivanje o promeni ustava Poseban postupak po keme se ustav donosi ili menja.

Klasifikacije ustava Pisani i nepisani ustavi Kodifikovani i nekodifikovani ustavi vrsti i meki ustavi Oktroisani ustavi, ustavi paktovi i narodni ustavi

Donoenje ustava Donoenje prvog ustava Drava koja je formirana i postoji kao dravna zajednica donosi svoj prvi ustav. Novoformirana drava donosi svoj prvi ustav.

Donoenje ustava u dravama koje imaju ustave Novi sutav se donosi saglasno odredbama postojeeg ustava (kontinuitet u sadrinskom smislu) Novi ustav se ne donosi na osnovu odredaba vaeeg ustava (kontinuitet u vremenskom smislu)

Promena ustava Ustav se menja po posebnom postupku, koji je po pravilu sloeniji i stroi od zakonodavnog postupka. Postupak ustavne revizije je propisan u samom ustavu. Faktika i formalna promena ustava

Faktika promena ustava Ustavna odredba ostaje nepromenjena, ali je njen smisao faktiki izmenjen, a time I njen stvarni sadraj. Vidovi faktike promene ustava: Ustavni obiaj Sudsko tumaenje Promena ustava putem zakona, ili eventualno drugih propisa.

Formalna promena ustava Promena koja se odnosi na sam ustavni tekst Delimina revizija ustava Izmena ustava postojea ustavna norma se zamenjuje novom ustavnom normom. Dopuna ustava pravnu prazninu u ustavu popunjava novo pravno pravilo utvreno revizijom.

Potpuna revizija ustava/ donoenje novog ustava

Odredbe o reviziji ustava u ustavnoj sistematizaciji Nalaze se u samom ustavu Najenje u posebnom delu ustava, i to samostalno ili pak zajedno sa nekim drugim odredbama (napr. jemstva ustavnosti ili ustavne garancije) ili zejedno sa prelaznim i zavrnim odredbama. Ustavi u kojima ne postoje posebna poglavlja sa odredbama o promeni ustava, ve se one nalaze u drugim poglavljima (najenje o organizaciji vlasti, i to u okviru odredbi koje se odnose na predstavniko telo).

Karakteristini elementi postupka revizije ustava Inicijativa za promenu ustava Pravo predlaganja ustavne revizije lanovi predstavnikog tela (kolektivno, a ne individualno) Parlament ili domovi parlamenta Graani Federalne jedinice Postupak odluivanja o predlogu za reviziju ustava Prihvatanjem predloga od strane nadlenog organa stiu se uslovi za pristupanje reviziji ustava. Posebni uslovi za donoenje odluke o prihvatanju predloga za reviziju ustava (vie uzastopnih rasprava, kvalifikovana veina, izjanjavanje graana na prethodnom referendumu).

Kvalifikovana veina Najenje se zahteva 2/3 veina, i to ili 2/3 veina od ukupnog broja poslanika u predstavnikom telu, ili 2/3 veinua u odnosu na broj prisutnih poslanika, ali se tada obino zahteva kvalifikovani kvorum.

Zabrana promene ustava Izuzimanje nekih ustavnih odredbi iz revizije, tj. Neke ustavne odredbe se ne mogu menjati ni po posebnom postpuku ustavne revizije. Cilj da se zatite najznaajnija naela, ustavni principi ili osnovne odredbe ustava. Trajna zabrana revizije pojedinih ustavnih odredbi (ustav iskljuuje mogunost potpune revizije, ili se u sutavu izriito pominju one njegove odredbe koje ne mogu biti predmet revizije) Zabrana revizije ustava u odreenom vremenskom razdoblju, ili u tano propisanim konkretnim uslovima.

Uenje federalnih jedinica u postupku revizije federalnih ustava Zatita federalnih jedinica I njihovog statusa u federaciji Odluka o reviziji ustava postaje konana kada se sa njom saglasi u ustavu odreen broj federalnih jedinica (kroz saglasnost predstavnikih tela ili biraa neposredno).

Donoenje odluke o proglaenju ustava

Poseban akt o proglaenju Proglaenje promene ustava je u nadlenosti zakonodavnog tela. Akt o proglaenju ustava ima formu odluke i karakter opteg akta zakonodavnog tela.

Ko donosi odluku o reviziji ustava? Pitanje organa subjekata kojima je poverena ustavotvorna vlast. pouvoir constituant. Referendum Obavezan ili fakultativan Narod kao

Ustavotvorna skuptina U nadlenosti ustavotvorne skuptine je samo donoenje odluke o reviziji ustava.

Izbor novog parlamenta Odluku o pristupanju reviziji donosi parlament u sazivu, pri emu se po donoenju odluke rasputa I raspisuju se izbori za novi parlament. prikriveni referendum Novoizabrani saziv parlamenta odluuje o reviziji ustava.

Sistematika i sadraj ustava amandmani

Preambula Normativni deo Dodaci ustava Ustavni

Preambula Zauzima mesto ispred normativnog dela i ini odvojenu celinu. Motivi koji su rukovodili ustavotvorce u donoenju ustava, izraz doktrine I pogleda na svet onih koji su doneli ustav. Forma: Tekst saopten u kontinuitetu, nema podele na lanove I paragrafe. Sveani deklarativni stil, ne liI na pravnu normu. Sadraj: navoenje donosioca ustava, pozivanje na religiju, pozivanje na istoriju, isticanje zasluga pojedinih velikih linosti, kritika prethodnih reima, ciljevi koji se ele postii donoenjem novog ustava, naglaavanje optih principa meunarodne saradnje, garantovanje ljudskih prava. Pravna priroda: podeljena miljena o pravnoj prirodi preambule. Ideoloki karakter vs. pravni karakter.

Normativni deo ustava SadrI ustavne norme sistamatizovane u lanove ili paragrafe. Vie lanova ili paragrafa grupie se u glave, odeljke ili delove. rubrum- poseban naslov ispred lana. Sistematizacija u okviru lanova:

Stavovi, vizuelno raspoznatljivi iako nisu posebno obeleeni obeleavaju rednim brojevima (ree slovima)

Take, koje se

Dodaci ustavu i ustavni amandmani Dodaci ustava sadre dopune odreenih osnovnih ustavnih odredaba. Donose se istovremeno sa ustavom I obuhvataju ustavnu materiji. Pravna snaga jednaka pravnoj snazi ustava.

Amandmani se donose naknadno, njima se ustav dopunjava ureivanjem ptananj koja ustavom nisu bila ureena.

Temeljni principi ustava Principi konstitucionalizma, koji su u osnovi formulisani u teorijskom opusu nastalom tokom XVII I XVIII veka. Centralno pitanje konstitucionalizma- kako osigurati slobodu ljudi u politikoj zajednici, odn. Kako razreiti protivreje izmeu naela slobode i naela suvereniteta. Pitanje racionalnog opravdanja nunosti politike zajednice. Liberalni I liberalno-demokartski konstitucionalizam

Sloboda i jednakost Polazne, neupitne i sredinje vrednosti konstitucionalizma. Ouvanje slobode je svrha i cilj formiranja drave kao politike zajednice i smisao i razlog postojanaj ustava kao osnovnog zakona. Univerzalna svojstva linosti, pripaduju svakom oveku samim roenjem. Granice slobodi i jednakosti postavljaju samo iste takve slobode I prava drugih.

Legitimitet i suverenitet Pitanje na kojim osnovnim principima mora poivati politika zajednica da bi u njoj bile ouvane osnovne vrednosti slobode i jednakosti

Negativno shvatanje slobode u liberlanom konstitucionalizmu sloboda od odsustvo bilo kakave prinude koja bi ograniavala ili

Sloboda spreavala pojedinca da deluje za svoju sreu rukovoen svojom voljom. Sloboda je sloboda pojedinca od drave i pravila koja ona propisuje. U odnosima izmeu drave i graanina primat imaju lina prava. Ouvanje slobode je razlog

potovanja zakona. Ustavno-pravne konsekvence: ustavna jemstva privatnosti, zatita individualnih sloboda i prava, zabrana uplitanja drave u ovu sferu, ustavom utvrene granice sloboda i prava.

Liberalno-demokratska konstitucionalna misao Negativnom odreenju slobode pridodaju I pozitivno odreenje slobode: ne samo sloboda od, ve i sloboda za. Sloboda za se ogleda kroz samostalno delovanje graana u sferi javne vlasti. Primat osnovnih graanskih prava (linih i politikih) i podreenost politike vlasti linim i politikim pravilima. Ustavnopravne konsekvence: jemstvo i zatita onih sloboda I prava graana koja omoguavaju da graanin kao subjekt zajednice u komunikaciji sa drugima uestvuje u oblikovanju zajednice politike slobode i prava graana.

Jednakost Tesno vezana za princip slobode, jer je sloboda u politikoj zajednici mogua samo meu jednakima. Pravna, politika ili socijalna jednakost? Liberalni konstitucionalizam- pravna jednakost, tj. Jednakost graana pred zakonom, koja garantuje jednakost u pravima i obavezama i jednakost u postupanju i procedurama. Ustavno-pravne konsekvence: naelo ustavnosti, odn. vladavina ustava ili vladavina na osnovu ustava supremacija ustava, optost zakona, ograniena dravna vlast, sloboda delovanja u oblastima u kojima zakon ne propisuje zabrane, strogo formalne procedure, zasnovanost svih akata javne vlasti na zakonu. Jemstva pravne jednakosti graana: zatita graana pred organima javne vlasti I princip da delovanje organa vlasti prema graaninu mora biti zasnovano na zakonu.

Liberalno-demokratski konstitucionalizam - pravna i politika jednakost Pravna jednakost je pretpostavka politike jednakosti. Politika jednakost je jednakost graana koji u meusobnim odnosima sa drugima uestvuju u obrazovanju I kontroli organa vlasti u konkretnoj dravnoj zajednici. Najbitnije ustavno jemstvo: birako pravo- opte, jednako, neposredno i tajno pravo glasa.

Socijalna jednakost jednakost mogunosti za svakog pojedinca da razvija svoje individualne sposobnosti nezavisno od svog drutvenog poloaja. Postaje ustavno naelo tek poetkom XX veka, princip socijalne pravne drave (Welfare state, Sozialstaat). Ustavna jemstva socijalnih, ekonomskih, obrazovnih i kulturnih prava graana.

Suverenitet Princip narodnog suvereniteta Narod je nosilac dravne vlasti. Pod dravnom vlanju se podrazumeva izvorna i, u principu, neograniena vlast drave (trei element klasine teorije o dravi). Dravna vlast, kao vlast nad ljudima, mora, prema principu narodnog suvereniteta, uvek svoj izvor imati u narodu.

lan 2 Ustava Srbije: Suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana.

Legitimitet Poseban odnos izmeu dravne vlasti i subjekata kojima se vlada. Pitanje unutranjeg opravdanja vlasti ljudi nad ljudima. Dva osnovna oblika legitimiteta: Legitimitet vlasti koja se vrI u okviru jedne drave i politikog sistema, i Legitimitet pojedinanih institucija u odreenom politikom sistemu.

Narodni suverenitet demokratski legitimitet Dravna vlast mora biti tako organizovana da uvek moe da se izvede iz narodne volje. Narod dravna vlast Narod je istovremeno i nosilac vlasti i adresat vlasti.

Vrste legitimacije: Funkcionalna (institucionalna) legitimacija Svugde, gde ustav odreuje postojanje odreenih institucija i propisuje joj nadlenosti postoji funkcionalna (institucionalna) legitimacija.

Organizacijska i personalna legitimacija Odluka o postavljenju vrilaca dravne vlasti mora voditi do naroda. Direktna ili indirektna legitimacija

Sadrinska legitimacija

Zakonodavnu vlast vri parlament koji je direktno legitimisan od naroda, a svi ostali dravni organi su vezani zakonom Demokratska odgovornost za nain na koji se obavljaju dravni poslovi.

Nastanak i razvoj ustavnosti Magna Carta Libertatum (1215. g.) Garantuje plemstvu odreene privilegije: Zatita plemikih poseda od protivpravnog meanja kralja, Suenje pred posebnim sudom sastavljenim od plemstva, Ogranienje kraljevih prerogativa u vezi sa nasleivanjem poseda, Pravo plemia da obrazuju posebno telo sa zadatkom da kontrolie kralja u potovanju prava iz Povelje, Pravo oruane pobune sa ciljem da kralja prisili na potovanje poveljom ustanovljenih garancija.

Petition of Right (1628. g.) Dva bitna principa ogranienja kraljeve vlasti: Kralj ne moe bez odobrenja parlamenta nametnuti poreze Niko ne sme biti uhapen bez suenja od strane sudija njemu ravnih po statusu niti uklonjen sa svoje zemlje bez odgovarajueg postupka.

Habeas Corpus Act (1679. g.) Prava graana u krivinom postupku i pred sudskim organima, uz garanciju nepovredivosti line slobode. Zabrana nezakonitog hapenja bez sudskog naloga Zabrana dugotrajnog zadravanja u zatvoru bez oiglednih dokaza o krivici Zatita od maltretiranja u istrazi i iznuenog priznanja.

Bill of Rights (1689. g.) Najcelovitiji ustavni dokument donet u Engleskoj. Oslanja se na Magna Carta Libertatum I Petition of Right, I preuzima iz njih osnovne principe ogranienja politike vlasti kralja. Pravo graana na podnoenje peticija kralju, Pravo lanova parlamenta na slobodu govora Princip slobodnih izbora za parlament.

Razvitak pisane ustavnosti etiri etape u razvoju pisane ustavnosti Period od pojave prvih pisanih ustava do sredine XIX veka (1848. g.) Period od sredine XIX veka do Prvog svetskog rata Period izmeu dva svetska rata Period posle Drugog svetskog rata

Buroasko-demokratske revolucije prvi pisani ustavi nastanak moderne ustavnosti Teorijska misaoliberalne buroazije s kraja XVII i poetka XIX veka Osnovne ideje koje ine sutinu ustavnosti: Ogranienje vlasti koje nastaje odvajanjem drave, prava i vlasti od versko ideoloke organizacije Ljudske slobode i prava kao individualne slobode i prava, koje se stiu roenjem i koje postavljaju I odreuju granice vlasti Pisani ustav kao najviI pravni akt Hijerarhija pravnih akata Princip podele vlasti Ureivanje organizacije vlasti.

Ustavnost do 1848. g.

vedska 1617. Organski zakon o Rikstagu, 1634. Instrument vladanja i 1766. Zakon o tampi. Francuska 1789. Deklaracija o pravima oveka i graanina i 1791. prvi ustav. Poljska prvi ustav 1791. Belgija prvi i jedini ustav 1831. jasno izraen princip ustavne parlamentarne monarhije. SAD prvi i sada vaei ustav donet 1787. Liberija 1847. g.

Ustavnost od 1848. g. do Prvog svetskog rata Intenzivan razvoj ustavnosti, ustavni pokret Konaan raskid sa feudalizmom i buenje nacionalnih pokreta Ustavi u okvirima tradicije liberalnog i liberalnodemokratskog konstitucionalizma: ideja narodne suverenosti, birako pravo jo uvek nije opte, ali izbornost postaje osnovni princip obrazovanja najvanijih organa vlasti, parlamentarne monarhije, parlamentarna i sudska kontrola izvrne vlasti. Nemaka 1848. (Frankfurtski ustav), Danska 1849, Luksemburg 1868, Bugarska 1879, Rusija 1906.

Ustavnost izmeu dva svetska rata

Tradicionalno stanovite o ustavnoj pravnoj dravi dopunjeno je konceptom socijalne pravne drave garancija minimumasocijalne I ekonomske sigurnosti graana. Vajmarki ustav 1919. g. Razvoj pisane ustavnosti posle Drugog svetskog rata Raspad kolonijalnog sistema i stvaranje brojnih nezavisnih drava. Ustavi socijalistikih zemalja. Liberalnodemokratski ustavi, ustavi socijalistikih zemalja, ustavi zemalja osloboenih od kolonijale vlasti, ustavi zemalja u tranziciji, koji se donose posle sloma socijalizma.

LJUDSKA PRAVA Garantovanje ljudskih sloboda i prava predstavljaju temeljnu pretpostavku demokratije. Teorija prirodnog prava prirodna prava stie svaki pojedinac samim roenjem i ona ne zavise od drave (drava i pravo su samo njihov jemac i zatitnik). Graanska prava koja pripadaju oveku kao lanu drutvene zajednice. Pojedinac ih ostvaruje zajedno sa drugim pojedincima konstituiuI vlast (dravu i njenu organizaciju).

Osnovna naela na kojima je utemeljena liberalna koncepcija ljudskih prava: Politika vladavina je svetovnog porekla, ona poiva na sporazumu ljudi kao pripadnika politike zajednice. Pravni I dravni poredak slue svrhama ljudske dobrobiti I odgovaraju racionalnim naelima uma. Postoje uroena, prirodna ljudska prava koja mora respektovati svaka dravna vlast.

Socijalno-ekonomska prava Ekoloka ljudska prava

Deklaracije o ljudskim pravima Deklaracija nezavisnosti SAD (1776.) Deklaracija o pravima oveka i graanina (1789.) Deklaracija prava radnog i eksploatisanog naroda (1918.) Pruaju jemstva ljudskih prava i formuliu neke od osnovnih principa konstitucionalizma. Veliki uticaj na razvoj ustavnosti. Vani principi deklaracija: Sloboda oveka kao ljudskog bia, zasnovana na jednakosti meu ljudima, Individualistika koncepcija ljudskih prava Jemstvo ljudskih prava i sloboda ini smisao ustava. Granice ljudskih sloboda i prava se nalaze u slobodama i pravima drugih ljudi. Smisao i razlog formiranja drave je ouvanje prirodnih prava oveka.

Princip narodnog suvereniteta Pravo graana da slobodno i samostalno biraju oblik vladavine i da ga menjaju. Pravo graana da uestvuju u zakonodavnoj vlasti. Opti karakter zakona ijednakost svih pred zakonom. Osnovne slobode i

prava zajemena deklaracijama: Sloboda misli, govora, tampe i javnog istupanja Sloboda svesti i veroispovesti Pravo privatne svojine Lina sloboda: naelo legaliteta dela I sankcije, pretpostavka nevinosti, uslovi, razlozi I postupak lienja slobode, pravo na pravino suenje, zatita graana od samovolje dravnih organa.

Ustavna sistematika ljudskih prava Garantovanje ljudskih prava je bitno svojstvo ustava. Liberalno-demokratski ustavi ustav je prvenstveno jemac I zatitnik ljudskih prava, pa su ljudska prava u ustavu regulisana ispred organizacije vlasti. Demokratski konstitucionalizam ustav je instrument vladavine, pa ljudskprava regulie posle normi o organizaciji vlasti. Ustavi koji nemaju posebna poglavlja o ljudskim pravima Odredbe o ljudskim pravima sadrane u poglavljima koja reguliu druga pitanja. Ljudska prava zajamena drugim aktima- deklaracijama i unose se u ustavni tekst naknadno, i to Ustav ih izriitom ustavnom normom preuzima u celini i time ih ini sastavnim delom ustava. Amandmanima kojima se ustav dopunjava.

Ustavi koji imaju posebna poglavlja o ljudskim pravima Veina modernih ustava ima posebna poglavlja o ljudskim pravima. Razliita ustavna sistematika: Ljudska prava na samom poetku normativnog dela ustava, Ljudska prava neposredno iza osnovnih i najoptijih odredbi o karakteru drave, Ljudska prava iza poglavlja o drutvenom (ekonomskom i politikom) ureenju, Ljudska prava iza poglavlja o organizaciji vlasti.

Meunarodne konvencije o ljudskim pravima Ljudska prava kao univerzalna prava svakog oveka u meunarodnoj zajednici. Do Drugog svetskog rata princip suverenosti drave u regulisanju i jemstvu ljudskih prava. Posle Drugog svetskog rata sazreva svest o univerzalnom karakteru ljudskih prava i potrebi univerzalizacije zatite ljudskih prava. Akti Ujedinjenih nacija Povelja Ujedinjenih nacija (1945.) Opta deklaracija o pravima oveka (1948.) Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966.) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966.)

Akti Saveta Evrope: Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava I sloboda (1950.) Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih i poniavajuih kazni Ili postupaka (1993.) Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima

(1992.) Okvirna konvencija za zatitu prava nacionalnih manjina (1995) Evropska socijalna povelja (1996.) Evropska unija i ljudska prava lan 6 st. 1 Ugovora o EU Charter of Fundamental Rights of the European Union Klauzula o ljudskim pravima u ugovorima sa treim dravama Organizacija amerikih drava: Amerika konvencija o ljudskim pravima Organizacija Afrikih drava: Afrika konvencija o ljudskim pravima. Uticaj konvencija na nacionalno pravo drava.

Odreivanje osnovnih prava Osnovna prava kao subjektivna prava pojedinca. Preko subjektivnog prava objektivno pravo dodeljuje pojedincu ovlanjenje da iznudi potovanje pravne norme koja titi njegov interes.Na zahtev titulara osnovnog prava organi primene prava su obavezni da brinu o zatiti ovlanjenja utemeljenih osnovnim pravom. Individui se dodeljuje mo volje koja je ravnopravna volji zajednice jer individua sama odluuje o korinjenju datih procesualnih mogunosti za sprovoenje njenih interesa. Osnovna prava kao odbrambena prava protiv dravne vlasti. Osnovna prava kao objektivni principi pravnog poretka zajednice. Osnovna prava su za dravnu vlast negativne kompetencione odredbe. Osnovna prava su integralni deo poretka zajednice i direktno utiu na njegove ostale delove.

Funkcije osnovnih prava Liberalna teorija: Osnovna prava su prava slobode pojedinca prema dravi. Institucionalna teorija: Osnovna prava imaju i karakter objektivnih principa poretka za ivorna podruja koja su njima zatiena. Vrednosna teorija: Osnovna prava utvruju temeljne vrednosti zajednice. Demokratsko-funkcionalna teorija: Osnovna prava kao konstituiuI faktori slobodnog demokratskog procesa. Osnovna funkcija osnovnih prava je konstituisanje demokratskog poretka. Socijalno-dravna teorija- Osnovna prava treba da posreduju u socijalnim zahtevima na dravna davanja. Drava ima obavezu da za svakoga stvori neophodne socijalne pretpostavke za realizaciju slobode.

Dejstvo ili adresati osnovnih prava Osnovna prava su u principu neposredno primenjivo pravo koje kao takvo vezuje javnu vlast. Adresati osnovnih prava su organi javne vlasti. Vezanost zakonodavca za osnovna prava Dva naina pravnog obezbeivanja vezanosti zakonodavca za osnovna prava Sistem institucionalizovane kontrole ustavnosti zakona (ustavno sudstvo odluuje da li je zakonodavac povredio bitnu sadrinu osnovnih prava) Gde nema institucionalizovane kontrole ustavnosti, osnovna prava se tite

kvalifikovanom procedurom za donoenje zakona kojima se ograniavaju osnovna prava (procesno-pravna vezanost zakonodavca).

Vezanost uprave za osnovna prava: Delatnost uprave, kako u formi upravnih akata tako i u formi slubenih radnji, je strogo vezana za osnovna prava. I pri vrenju slobodne ocene uprava je vezana za osnovna prava. Vezanost sudova za osnovna prava: Naelno, sudovi su uvek vezani osnovnim pravima, odnosno ustavom kojim su ona garantovana

Dejstvo osnovnih prava prema treim licima Pitanje vezanosti uprave osnovnim pravima kada ne vrI javnu vlast, ve deluje u formama upravnog prava Vezana osnovnim pravima ukoliko se radi o neposrednom ispunjavanju materijalnih I funkcionalnih javnih zadataka. Nije vezana kada vrI fiskalne pomone poslove.

Pitanje dejstva osnovnih prava u privatnopravnom saobraaju izmeu pojedinaca- nedravnih subjekata Prema liberalnoj teoriji u odnosima pojedinaca suvereno vlada naelo privatne autonomije, u njima ne vae osnovna prava. Direktno i indirektno dejstvo osnovnih prava prema treim licima. Prema vladajuem miljenju osnovna prava kao elementi vrednosnog poretka mogu imati samo posredan I ogranieni uticaj na privatno pravo. Ovo posredno dejstvo se ostvaruje na nekoliko naina: Zakonodavac ima obavezu da privatnopravne odnose regulie u smislu osnovnih prava; sudija mora da tumaI neodreene pojmove I generalne klauzule u skladu sa osnovnim pravilima. Cilj indirektenog dejstva osnovnih prava u privatnopravne odnose je zatita line slobode od vrenja ekonomske ili socijalne vlasti.

Klasifikacija osnovnih prava Prava oveka i prava graanina Pitanje personalnog vaenja ljudskih prava. Prava oveka su osnovna prava koja pripadaju svim ljudima, a prava graana se priznaju samo dravljanima. Izraz graanska prava primenjen je i u jednom potpuno drugaijem smislu kada se njime oznaavaju prava koja pojedincu pripadaju u dravi kao graaninu. Ovde je re o politikim pravima. Kroz ova prava se pojedincu dodeljuje pozicija delatnog stanja (status activus). Ova prava su napr. birako pravo, pravo peticije, pravo na pristup javnim slubama i sl. Pitanje dravljanstva

l. 15 Univerzalne deklaracije UN l. 24 st. 3 Pakta o politikim i graanskim pravima l. 38 Ustava Republike Srbije

Line slobode i prava Prava koja tite fiziki integritet linosti linosti Prava koja tite duhovni integritet

Politika prava i slobode Socijalno-ekonomska prava Individualna i kolektivna prava Graanska i politika prava su individualna, a socijalnoekonomska, kulturna, obrazovna I njima slina prava su kolektivna. Problem identifikacije subjekata kolektivnih prava. Graanska i politika prava kao opta, a socijalna i slina prava kao posebna prava. Tradicionalna graanska i politika prava se ostvaruju neposredno na osnovu ustava ustavna prava. Socijalnoekonomska i slina prava se ne ostvaruju na osnovu samog ustava, ve se zakonom odreuje i sama sadrina svakog posebnog prava, kao i subjekti kojima ova prava pripadaju.

Pretpostavke ljudskih prava Ljudska prava koja tite sveopti integritet linosti i u izvesnom smislu ine pretpostavku ostvarivanja i svih drugih ljudskih prava. Najoptija prava koja predstavljaju ujedno i uslov ostvarivanja drugih sloboda i prava oveka i graanina. Pravo na linost Jednakost ljudi Dostojanstvo ljudske linosti

Sposobnost pojedinca da stie prava i obaveze i da se koristi svojim slobodama I pravima pravo pojedinca da bude subjekt prava. Pravna i poslovna sposobnost pojedinca. Pravna sposobnost omoguava pojedincu da bude nosilac prava i da uiva garantovane slobode. Stie se roenjem, bez ispunjavanja posebnih uslova i nije podlona ogranienjima. Poslovna sposobnost je sposobnost pojedinca da samostalno, u svoje ime i za svoj raun, stupa u pravne odnose i aktivno se koristi svojim pravima i slobodama. Stie se punoletstvom, pri emu u odreenim sluajevima moe biti potpuno ili delimino ograniena. Ogranienje poslovne sposobnosti ne utie na pravnu sposobnost pojedinca niti na pravo na linost. I lice kome je ograniena poslovna sposobnost uiva pravo na linost. Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt (l. 6 Univerzalne deklaracije UN) Svako ima pravo da se svuda priznaje njegova pravna linost (l. 16 Pakta o politikim i graanskim pravima) Pravo na pravnu linost u Ustavu Srbije (l. 37 Ustava Srbije) Tri posebna prava: pravo na pravnu sposobnost, pravo na poslovnu sposobnost i pravo na izbor i korinjenje linog imena. Pravo na linost

Jednakost i zabrana diskriminacije Sloboda i jednakost kao dva pola koja zaokruuju misao ljudskih prava. Misao jednakosti uvek zahteva da sloboda bude jednaka za sve, to pretpostavlja njeno ogranienje na meru koja njeno vrenje ini socijalno podnoljivim. Sloboda je preko naela jednakosti ugraena u socijalni poredak. Univerzalna deklaracija UN: Sva ljudska bia raaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima (l. 1 st. 1) Svkom pripadaju sva prava i slobode proglaene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili drugog miljenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugih okolnosti (l. 2) Jednakost pred zakonom (l. 7) Jednako pravo na pravino suenje (l. 10) Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slubu u svojoj zemlji (l. 21 st. 2) Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad (l. 23 st. 2)

Pakt o graanskim i politikim pravima: Prava iz Pakta priznaju se svima bez ikakvog razlikovanja, naroito u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politikog ili svakog drugog ubeenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, imovine, roenja ili drugog statusa. Jednakost polova u pravu da uivaju prava utvrenih Paktom (l. 3) Jednakost pred sudovima (l. 14 st. 1 i st. 3) Jednakost u voenju javnih poslova i jednaka dostupnost javnih slubi (l. 25) Jednakost pred zakonom I jednaka zakonska zatita (l. 26). Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima: Drave ugovornice ovog Pakta obavezuju se da jame da se prava koja su u njemu proglaenaizvravaju bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji, polu, jeziku, veroispovesti, politikom ili kakvom drugom misljenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, imovini, roenju ili nekom drugom poloaju (l. 2 st. 2) Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava Svako pravo koje zakon predvia ostvarie se bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao napr. Polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom i drutvenom poreklu, povezanosti sa nacionalnom manjinom, imovini, roenju ili drugom statusu. (l. 1 st. 1 Protokola 12 uz Konvenciju)

Charter of Fundamental Rights of the European Union l. 20, l. 21 i l. 23. Ustav Srbije Ravnopravnost polova (l. 15, u okviru naela ustava) Zabrana diskriminacije (l. 21) Jednakost pred ustavom i zakonom (st. 1) Jednaka zakonska zatita (st. 2) Zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu I po bilo kom lino svojstvu pojedinca (st. 3) Pozitivna diskriminacija (st. 4) Jednaka zatita

prava (l. 36 st. 1) Jednaki uslovi za stupanje u javne slube i na javne funkcije (l. 53)

Dostojanstvo ljudske linosti Uz jednakost, dostojanstvo ljudske linosti je polazna vrednost koju tite meunarodni dokumenti. Dostojanstvo linosti je preduslov za ostvarivanje svih drugih sloboda i prava i treba ga razlikovati od sloboda i prava kojima se tite telesni I duhovni integritet linosti. Dostojanstvo u preambuli Univerzalne deklaracije UN I Pakta o politikim pravima. Charter of Fundamental Rights of the European Union Human dignity inviolable. It must be respected and protected. (l. 1) Ustav Srbije Ljudsko dostojanstvo kao svrha ustavnih jemstava ljudskih prava (l. 19). Normiranje ljudskog dostojanstva u lanu 23 Ustava.

Li ne slobode i prava Slobode i prava koje tite fizi ki i duhovni integritet pojedinca i njegovu privatnost. Grupa najstarijih sloboda koje su garantovane i pre pojave pisanih ustava. Li ne slobode i prava kao granica dr avnoj vlasti. Osnovne, op teljudske i individualne slobode.

Prava koja tite fizi ki integritet li nosti Grupa tradicionalnih sloboda i prava. Garantuju ih svi ustavi, tite i gra anina od dr ave i njene vlasti. Pravo na ivot Zabrana mu enja Zabrana ropstva Li na sloboda Sloboda kretanja i nastanjivanja

Pravo na ivot Elementarno prirodno pravo oveka. Pravo na ivot u me unarodnom pravu: Svako ima pravo na ivot, slobodu i bezbednost li nosti, l. 3 Univerzalne deklaracije UN. Svako ljudsko bi e ima pravo na ivot, l. 6 st. 1 Pakta o politi kim pravima UN. Pravo na ivot svake osobe za ti eno je zakonom, l. 2 st. 1 Evropske konvencije za za titu ljudskih prava. Everyone has the right to life l. 2 st. 1 Povelje EU o ljudskim pravima Problem smrtne kazne Smrtna kazna se ukida. Niko se ne mo e osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti, l. 1 Protokola 13 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima No one shall be condemned to the death penalty, or executed, l. 2 st. 2 Povelje Eu o ljudskim pravima l. 6 Pakta o gra anskim i politi kim pravima

Pravo na ivot u Ustavu Srbije Pravo na ivot je normirano u lanu 24 Ustava Srbije. Ustav jem i neprikosnovenost ljudskog ivota. U skladu sa evropskim standardima, u Srbiji nema smrtne kazne. U vezi sa pravom na ivot su i ustavne odredbe o zabrani kloniranja ljudskih bi a ( l. 24 st. 3), odredbe koje garantuju slobodu odlu ivanja o ra anju dece ( l. 63 st. 1) i odredbe kojima se svakom licu garantuje pravo na pravnu sposobnost ( l 37 st. 1). Apsolutno za ti ena prava l. 202 st. 4.

Zabrana mu enja i ne ove nog pona anja Konkretizacija principa nepovredivosti fizi kog i psihi kog integriteta li nosti. Me unarodni standardi: Niko se ne sme podvrgnuti mu enju ili svirepom, ne ove nom ili poni avaju em postupku ili kazni, l. 5 Univerzalne deklaracije UN Zabrana mu enja u l. 7 Pakta o politi kim pravima UN. l. 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima l. 4 Povelje EU o ljudskim pravima l. 3 Povelje EU o ljudskim pravima Zabrana mu enja u Ustavu Srbije l. 25. apsolutno za ti eno pravo ( l. 202 st. 4)

Zabrana ropstva, polo aja sli nog ropstvu i prinudnog rada Konkretizacija principa nepovredivosti fizi kog i psihi kog integriteta li nosti. Me unarodni standardi: Niko se ne sme dr ati u ropstvu ili pot injenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima, l. 4 Univerzalne deklaracije UN. l. 8 Pakta o gra anskim i politi kim pravima UN l. 4 Evropske konvenicje o za titi ljudskih prava l. 4 Povelje EU o ljudskim pravima Odre ivanje pojma prinudni rad ( l. 8 PGP UN i l. 4 ECHR) Zabrana prinudnog rada u Ustavu Srbije, l. 26. Apsolutno za ti eno pravo ( l. 202 st. 4)

Li na sloboda Jedna od najzna ajnijih sloboda oveka Obuhvata op te pravo oveka na slobodu i niz posebnih prava koja tite li nost u postupku pred organima dr avne vlasti, posebno pred upravom i sudovima. Posebna jemstva u vezi propisivanja uslova pod kojima se li na sloboda pojedinca mo e ograni iti, ure ivanja postupka li enja slobode, odre ivanja organa koji je nadle an da odlu uje o li enju slobode, garantovanja prava kojima se pojedinac mo e koristiti u postupku pred dr avnim organima.

Me unarodni standardi: Niko ne sme biti proizvoljno uhap en, pritvoren, niti proteran, l. 9 Univerzalne deklaracije UN. Niko ne mo e biti samovoljno uhap en ili pritvoren. Niko se ne

mo e li iti slobode sem iz razloga i u skladu sa u zakonom predvi enim postupkom, l. 9 Pakta o gra anskim i politi kim pravima UN. Opravdani slu ajevi li avanja slobode prema l. 5 st. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Li enje slobode prema Ustavu Srbije: Li enje slobode dopu teno je samo iz razloga i u postupku koji su predvi eni zakonom, l. 27. st. 1 Ustava Srbije.

Prava lica koje je li eno slobode: Pravo da bude obave ten (na jeziku koji razume) o razlozima li enja slobode i optu bi koja mu se stavlja na teret ( l. 9 st. 2 PGP UN, l. 5. st. 2 ECHR, l. 27. st. 2 Ustava Srbije). Pravo lica li enog slobode da ni ta ne izjavljuje i pravo da ne bude saslu ano bez prisustva branioca ( l. 29. st. 1 Ustava Srbije). Pravo da bez odlaganja bude izveden pred sudiju ili drugog slu benika, zakonom ovla enog da vr i pravosudnu funkciju ( l. 9 st. 3 PGP UN, l. 5 st. 3 ECHR, l. 29. st. 2 Ustava Srbije). Pravo na albu sudu u cilju da sud odlu i o zakonitosti li enja slobode ( l. 9 st. 4 PGP UN, l. 5 st. 4 ECHR, l. 27 st. 3 Ustava Srbije). Pravo na naknadu tete zbog nezakonitog li avanja slobode ( l. 9 st. 5 PGP UN, l. 5 st. 5 ECHR, l. 35 st. 1 Ustava Srbije).

Pritvor Uslovi odre ivanja pritvora i postupak odlu ivanja o pritvoru utvr eni su Ustavom ( l. 30 Ustava Srbije). Tri posebna uslova koji moraju biti ispunjeni kumulativno: Postojanje osnovane sumnje da je lice za koje se odre uje pritvor izvr ilo krivi no delo. Odluku o pritvoru mora doneti nadle ni sud ( l. 30 st. 1 i st. 3 Ustava). Pritvor se mo e odrediti samo ako je to neophodno radi vo enja krivi nog postupka. ak i kada su svi navedeni uslovi kumulativno ispunjeni sud, kao organ koji odlu uje o pritvoru, nije obavezan da takvu odluku i donese. Ustavno normiranje trajanja pritvora ( l. 31 Ustav Srbije)

Op ta na ela postupka i prava okrivljenog pred sudom Pravo na pravi no su enje, koje uklju uje pravo svakog pojedinca na Su enje pred nezavisnim, nepristrasnim i zakonom ustanovljenim sudom, kao i Pravo na javno su enje u razumnom roku.

l. 10 Univerzalne deklaracije UN, l. 14 st. 1 PGP UN, l. 6. st. 1 ECHR, l. 47 st. 2 Povelje EU o ljudskim pravima, l. 32 Ustava Srbije. Prava okrivljenog - l. 14. st. 3 PGP UN, l. 6 st. 3 ECHR, l. 33 Ustava Srbije.

Na ela pravne sigurnosti u kaznenom pravu Pretpostavka nevinosti: Ovim na elom okrivljeni se titi od obaveze da pred sudom dokazuje svoju nevinost i ustanovljava se obaveza tu ioca da doka e krivicu optu enog. Svako se smatra nevinim za krivi no delo sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosna nom odlukom suda. l. 11 st. 1 Univerzalne deklaracije UN, l. 14 st. 3 PGP UN, l. 6 st. 2 ECHR, l. 48 st. 1 Povelje o ljudskim pravim EU, l. 34 st. 3 Ustava Srbije. Na elo legaliteta dela i sankcije: niko ne mo e biti ka njen za delo koje, pre nego to je u injeno, nije bilo predvi eno zakonom, niti se bilo kome mo e izre i kazna koja nije bila propisana za u injeno delo. Nullum crimen, nulla poena sine lege. l. 11 st. 2 Univerzalne deklaracije UN, l. 15 PGP UN, l. 7 ECHR, l. 49 st. 1 Povelje EU o ljudskim pravima, l. 34 st. 1 Ustava Srbije.

Ne bis in idem: Ovo na elo titi pojedinca od ponovnog su enja u istoj stvari. l. 14 st. 7 PGP UN, l. 50 Povelje EU o ljudskim pravima, l. 34 st. 4 Ustava Srbije.

Sloboda kretanja i nastanjivanja Sloboda graana da se kreu unutar nacionalne teritorije drave, da u njoj slobodno biraju mesto boravita, da slobodno napuste zemlju i u nju se vrate. l. 13 Univerzalne deklaracije UN, l. 12 PGP UN, l. 2 i 3 Protokola 4 ECHR, l. 39 st. 1 Ustava Srbije. Doputena ogranienja: l. 12 st. 3 PGP, l. 39 st. 2 Ustava Srbije.

Slobode koje tite duhovni integritet linosti Pripadaju grupi osnovnih i univerzalnih ljudskih prava. Zagarantovane brojnim aktima meunarodnog prava, kao i Ustavom Srbije. Sloboda savesti, veroispovesti, misli i opredeljenja, javnog saoptavanja miljenja, naunog i umetnikog stvaralatva, i sl. Veza ovih sloboda sa politikim slobodama povezane i meusobno tesno uslovljene.

Jedna od najznaajnijih duhovnih sloboda linosti. Meunarodnopravna zatita: l. 18 i l. 19 Univerzalne deklaracije UN l. 18 i l. 19 Pakta o graanskim i politikim pravima UN. l. 9 i l. 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima l. 10 Povelje o ljudskim pravima EU

Sloboda misli

Sloboda misli u Ustavu Srbije l. 43 st. 1 i l. 46.

Sloboda misli je neograniena, ali sloboda javnog iznoenja miljenja moe biti podvrgnuta ograniavanju, ukoliko su ispunjeni ustavom propisani uslovi.

Sloboda veroispovesti Pripada grupi tradicionalnih linih prava. Meunarodnopravna zatita: l. 18 Univerzalne deklaracije UN: sloboda veroispovesti ukljuuje slobodu promene veroispovesti i slobodu da ovek sam ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru putem nastave, ispovedanjem vere i obavljanjem obreda. l. 18 Pakta o graanaskim i politikim pravima. l. 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima l. 10 Povelje o ljudskim pravima EU Doputena ogranienja slobode ispoljavanje verskih uverenja: l. 18 st. 3 PGP, l. 9 st. 2 ECHR.

Sloboda veroispovesti u Ustavu Srbije l. 43 Ustava Srbije: izriito se jemi sloboda promene veroispovesti, kao i pravo ispoljavanja veroispovesti kroz obrede, versku nastavu i versku slubu. l. 43 st. 4 ustanovljava mogunost ogranienja samo slobode ispoljavanja verskih uverenja, ne i mogunost ogranienja same slobode veroispovesti. Zabrana izazivanje verske neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti - l. 49 Ustava Srbije

Princip svetovne drave u l. 11 Ustava Srbije Ustav izriito propisuje odvojenost crkve od drave i ustanovljava zabranu dravne religije. Odvojenost drave od crkve ima dvostran karakter i podrazumeva kako autonomiju verskih zajednica u odnosu na dravne institucije, tako i nezavisnost dravnih vlasti u odnosu na verske zajednice. Problematine odredbe u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama: dunost drave da prui pomo za izvrenje pravnosnanih odluka i presuda koje izdaju nadleni organi crkava i verskih zajednica (l. 7 st. 2); autonomno menjanje i ukidanje organizacionh jedinica sa svojstvom pravnog lica, bez obaveze da promene prijave dravnim organima radi registracije (l. 9 st. 3), izuzetno irok imunitet svetenika u vrenju njihove delatnosti (l. 8 st. 4).

Poloaj verskih zajednica prema l. 44 Ustava Srbije Ravnopravnost i autonomija verskih zajednica. Mogunost zabrane delovanja verske zajednice (l. 44 st. 3). O zabrani odluuje Ustavni sud, a iz razloga koji su utvreni u Ustavu. Problematina reenja u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama: Zakon pravi

razliku izmeu etiri vrste verskih zajednica- tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne crkve I verske zajednice, nove verske organizacije, verske zajednice koje nisu registrovane. Najpovlanjeniji poloaj imaju tradicionalne crkve i verske zajednice. Protivustavno i protivno meunarodnim standardima je ovlanjenje Ministarstva vera da bez prethodne odluke Ustavnog suda izbrie organizaciju iz registra ukoliko oceni da su njeni ciljevi, uenje, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku i ukoliko ugroavaju odreene vrednosti navedene u Zakonu (l. 22 ta. 2 u vezi sa l. 20 st. 4 Zakona). Ravnopravnost verskih zajednica naruena je i ostavljanjem irokih diskrecionih ovlanjenja dravnim organima prilikom odluivanja o razliitim vidovima saradnje drave i verskih zajednica.

Pravo na prigovor savesti l. 45 Ustava Srbije Ustav izriito propisuje pravo na prigovor savesti kao osnovno ljudsko pravo. Ipak, Ustav ne sadrI garantiju civilnog sluenja vojnog roka, ve samo sluenja vojnog roka bez oruja. Due trajanje civilne slube nije suprotno standardima ljudskih prava, sve dok ta razlika u trajanju nema kazneni, diskriminatorni karakter, kojim bi se de facto onemoguilo korinjenje prava na prigovor savesti. Konkretizacija prava na prigovor savesti kroz Zakon o VJ i Uredbu o vrenju vojne obaveze.

Prava na privatnost Grupa osnovnih ljudskih sloboda i prava koja obuhvata vie sloboda i prava. Prema uobiajenom shvatanju, pravo na privatnost sluI zatiti od neeljenog publiciteta, a prema irem shvatanju, pravo na privatnost izjednaava se sa linom autonomijom pojedinca, odn. njegovom optom slobodom da neometan od strane drave ili drugih lica, odreuje nain svog ivota. Evropski sud za ljudska prava prihvata ire tumaenje koncepta privatnosti I smatra da se sadrina ovog prava ne moe unapred taksativno odrediti. Meunarodnopravna zatita: l. 12 Univerzalne deklaracije UN l. 17 Pakta o graanskim i politikim pravima l. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima l. 7 - l. 9 Povelje o ljudskim pravima EU

Ustav Srbije ne titi pravo na privatnost kao takvu, ve jemi nepovredivost fizikog i psihikog integriteta (l. 25 st. 1, stana (l. 40), pisama i drugih sredstava komuniciranja (l. 41).

Posebna prava kojima se garantuje privatnost Nepovredivost stanan: sva mesta obitavanja, u praksi Evropskog suda za ljudska prava koncept stana (doma) je proiren I na neke poslovne prostorije. druge prostorije u Ustavu Srbije Meunarodni standardi: l. 12 Univerzalne deklaracije UN l. 17 Pakta o graanskim I politikim pravima l. 8 Evropske Konvencije o ljudskim pravima l. 7 Povelje u ljudskim pravima EU Ustav Srbije Opta odredba Ustava u l. 40 st. 1. Zabrana ulaska u tuI stan kao I zabrana da se vrI pretres protiv volje draoca stana.

Doputena ogranienja l. 8 st. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima. l. 40 st. 3 i st. 4 Ustava Srbije Ustav doputa ogranienje prava na nepovredivost stana u dva sluaja: kada se ovo pravo ograniava po odluci suda i kada je izuzetno mogu ulazak u tuI stan i pretres stana bez odluke suda ali u sluajevima koji su taksativno navedeni u Ustavu.

Tajnost pisama Garancija tajnosti pisama danas se proiruje i na druge oblike komunikacija (telefon, telegraf, e-mail,i sl.) Meunarodnopravna zatita l. 12 Univerzalne deklaracije UN l. 17 Pakta o graanskim I politikim pravima l. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima l. 7 Povelje o ljudskim pravima EU

Ustav Srbije l. 41 st. 1- opta norma kojom se garantuje tajnost pisama I drugih sredstava komuniciranja.

Ogranienja: l. 8 st. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima l. 41 st. 2 Ustava Srbije - Ogranienje je mogue samo na osnovu odluke suda, ukoliko su ispunjeni uslovi koji su izriito propisani u Ustavu. Dva osnovna razloga: neophodnost za voenje krivinog postupka ili neophodnost zatite bezbednosti Republike. Odluka suda kojom se ograniava tajnost pisama mora imati ogranieno vremensko dejstvo.

Zatita podataka o linosti l. 8 Evropske konvencije o ljudkim pravima i pravo na zatitu linih podataka (uloga Evropskog suda za ljudska prava). l. 8 Povelje o ljudskim pravima EU Ustav Srbije (l. 42): Ustav sadri naelnu odredbu kojom jemi zatitu podataka o linosti i propisuje da se prikupljanje, dranje, obrada i korinjenje podataka o linosti ureuju zakonom (l. 42 st. 1i 2). Ustav izriito zabranjuje da se podaci o linosti koriste za druge namene osim za one za koje su bili prikupljani. Odstupanja su doputena ukoliko to zahtevaju potrebe voenja

krivinog postupka ili je to neophodno zbog zatite bezbednosti Republike (l. 42 st. 3). Pravo da se bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti (l 42. st. 4) Pravo na sudsku zatitu zbog zloupotrebe podataka o linosti (l. 42 st. 4).

Zatita porodice i braka Meunarodni standardi l. 16 Univerzalne deklaracije UN l. 23 Pakta o graanskim i politikim pravima l. 8 i l. 12 Evropske konvenicje o ljudskim pravima. l. 7 i l. 9 Povelje EU o ljudskim pravima Ustav Srbije l. 66 st. 1 posebna zatita porodice l. 63 st. 1 sloboda odluivanja o raanju l. 62 zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika

Politika prava i slobode Prava aktivnog statusa (status activus) treba da omogue graanima aktivno uestvovanje u odreivanju svrhe i metoda politike vlasti i obezbede njenu legitimnost. Politika prava I slobode omoguuju aktivno uenje graana u konstituisanju organa dravne vlasti (izbori), neposredno uenje u odluivanju (narodna inicijativa, referendum) I kontroli organa dravne vlasti (opoziv). Sadraj ustavnih garancija i zatita politikih prava u bitnome odreuju karakter konkretnog ustavnog sistema kao demokratskog odn. nedemokratskog. U najznaajnija politika prava i slobode ubrajaju se: birako bravo, sloboda politikog udruivanja, pravo na javno okupljanje, sloboda tampe, pravo na upuivanje peticija i dr.

Birako pravo Jedno od najznaajnijih meu pravima graana da uestvuju u vrenju javnih poslova. Izborno pravo i birako pravo Izborno pravo je ire od aktivnog i pasivnog birakog prava i osim ovih prava ono obuhvata i pravo graana da kandiduju i budu kandidovani, da odluuju o predloenim kandidatima I izbornim listama, javno postavljaju pitanja, da budu pravovremeno, istinito i objektivno informisani o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, i sl.

Birako pravo kao pravo oveka da bira i da bude biran (aktivno i pasivno birako pravo).

Aktivno birako pravo Pravo da graana da uestvuju u izboru predstavnikih tela. Opte pravo: naputen je sistem ogranienog prava glasa u kome je aktivno birako pravo

zajemeno samo odreenim kategorijama stanovnitva. Jednako pravo: vai princip jedan ovek jedan glas. Dravljanstvo i poslovna sposobnost kao uslovi za sticanje aktivnog birakog prava.

Pasivno birako pravo Pravo graanina da bude biran. Dodatni uslovi za sticanje pasivnog birakog pravauslovi za sticanje pasivnog birakog prava mogu biti razliiti od uslova za sticanje aktivnog birakog prava, i to u pogledu: Starosne dobi (starosna granica za sticanje pasivnog prava moe biti via od starosne granice za sticanje aktivnog birakog prava). Dravljanstva (napr. dravljanstvo steeno roenjem ili protek odreenog broja godina za dravljane koji su stekli dravljanstvo naturalizacijom). Povezanosti sa izbornom jedinicom u kojoj se lice kandiduje.

Institut parlamentarne nepodudarnosti: nespojivost poloaja lana predstavnikog tela i drugih poloaja, najenje poloaja dravnih slubenika. Meunarodni standardi: l. 21 Univerzalne deklaracije UN Svako ima pravo da uestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. (st. 1) Volja naroda je osnova dravne vlasti: ova volja treba da se izraava na povremenim i slobodnim izborima, koji e se sprovoditi optim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuim postupkom kojim se obezbeuje sloboda glasanja. (st. 3) l. 25 Pakta o graanskim i politikim pravima Pravo svakog graanina da glasa i da bude biran na povremenim ispravno odranim izborima, uz jednako i opte birako pravo, sprovedenim tajnim glasanjem, kojim se obezbeuje slobodno izraavanje volje biraa (taka b).

Pravo na slobodne izbore u l. 3 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. l. 39 i l. 40 Povelje o ljudskim pravima EU Principi OEBS-a o izborima take 6-8 Dokumenta sastanka iz Kopenhagena o ljudskoj dimenziji KEBS-a (29. jun 1990.g)

Birako pravo u Ustavu Srbije l. 52 Ustava Uslovi za birako pravo (jednaki i za aktivno I pasivno birako pravo): punoletstvo, poslovna sposobnost i dravljanstvo Republike Srbije (l. 52 st. 1 Ustava) . Zakonski uslov je i prebivalite (ali ne i boravite) u Srbiji. Pravo glasa je opte i jednako (l. 52 st. 2). Problem birakih spiskova, jer faktika

mogunost da se glasa i bude biran zavisi od upisa u biraki spisak. Uredno auriranje birakog spiska predstavlja jedan od osnovnih uslova za ostvarenje individualnog birakog prava i za odravanje regularnih izbora u celini.

Sloboda tampe Sloboda tampe ujedinjuje dimenziju linih i dimenziju politikih prava. Meunarodni standardi: l. 19 Univerzalne deklaracije UN, Pravo svakog da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. l. 19 st. 2 PGP: sloboda traenja, primanja i irenja obavetenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem tampe ili u umetnikom obliku, ili ma kojim drugim sredstvima po svom izboru. l. 10 st. 1 ECHR: sloboda primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na granice. l. 11 st. 1. Povelje EU o ljudskim pravima: freedom to receive and impart information and ideas without interference by public authority an regardless of frontiers. St. 2: The freedom and pluralism of the media shall be respected.

Ustav Srbije l. 46 st. 1: jemi se sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju ili ire obavetenja ili ideje. Slobodi tampe i drugih medija posve ene su posebne odredbe. Sloboda tampe se jem i, izdavanje novina mogu e je bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar kod nadle nog organa ( l. 50 Ustava). Televizijske i radio stanice se osnivaju u skladu sa zakonom ( l. 50, st. 2). Zabranjena je cenzura tampe i drugih sredstava javnog obave tavanja ( l. 50, st. 3). st. 3). Pravo na ispravku garantovano je Ustavom ( l. 50, st. 4), ali je bli e ure ivanje ovog prava prepu teno zakonu.

Doputena ogranienja slobode tampe l. 19. st. 3 Pakta o graanskim i politikim pravima l. 10 st. 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima Ogranienja moraju biti propisana zakonom I neophoda za zatitu ugleda ili prava drugih lica, za zatitu nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog zdravlja, morala, teritorijalnog integriteta (ECHR), spreavanja nereda ili kriminala (ECHR), spreavanja otkrivanja obavetenja dobijenih u poverenju (ECHR), radi ouvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva (ECHR). Zabrana propagande u korist rata i zabrana zagovaranja nacionalne, rasne ili verske mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje (l. 20 PGP).

Ogranienja u Ustavu Srbije l. 50 st. 3 Ustava: Nadle ni sud mo e spre iti irenje informacija samo ako je to u demokratskom dru tvu neophodno radi spre avanja pozivanja na nasilno ru enje Ustavom utvr enog poretka ili naru avanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, spre avanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spre avanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mr nje,kojim se podsti e na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje

Sloboda udruivanja i pravo politikog organizovanja Bitna sredstava aktivnog uenja graana u vrenju politike vlasti. Dve slobode, dva meusobno tesno povezana, ali sadrinski ipak razliita prava. Sloboda udruivanja je nuna pretpostavka i potreban, ali ne i dovoljan uslov garantovanja prava graana da se politiki organizuju. Meunarodni standardi: l. 20 Univerzalne deklaracije UN l. 22 Pakta o graanskim i politikim pravima l. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. l. 12 Povelje EU o ljudskim pravima Ustav Srbije l. 55 st. 1 jemi slobodu politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja Doputena ogranienja l. 22 st. 2 PGP, l. 11 st. 2 ECHR. Ustav Republike Srbije sadr i zabranu osnivanja i delovanja tajnih i paravojnih udru enja (l. 55 st. 3). Pored toga, Ustav predvi a mogu nost zabrane udru enja ije je delovanje usmereno na nasilno ru enje ustavnog poretka, kr enje zajem enih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mr nje.310 Odluku o zabrani udru enja mo e doneti samo Ustavni sud ( l. 55, st. 4 Ustava).

Ogranienje slobode udruivanja javnih slubenika l. 22 st. 2 PGP, l. 11 st. 2 ECHR. l. 55 st. 5 Ustava Srbije: Ustav Republike Srbije zabranjuje politi ko udru ivanje sudijama Ustavnog suda, sudijama redovnih, upravnih i trgovinskih sudova, za titniku gra ana, javnom tu iocu i pripadnicima vojske i policije.

Socijalno-ekonomska prava Prava tree generacije. Vei broj prava i sloboda koje se sadrinski meusobno razlikuju, a iji je smisao da garantuju socijalnu i ekonomsku sigurnost graana u okviru koncepta socijalne pravne drave. Socijalno-ekonomska prava NISU opta individualna prava, ve pripadaju odreenim kolektivitetima. Njih, naelno uiva svaki pojedinac koji pripada odreenoj drutvenoj grupi. Samo ustavno jemstvo

ovih prava nije dovoljno za njihovu realizaciju. Ustav samo garantuje najznaajnija prava i najvanije principe njihove realizacije, a zakonodavcu se delegira Utvrivanje subjekata socijalno-ekonomskih prava, Odreivanje uslova pod kojima se stiu ova prava, Odreivanje obima socijalnih garancija, izvora finansijskih sredstava i sredstava za realizaciju prava.

Za realizaciju socijalno-ekonomskih prava je nuna aktivnost drave, za razliku od linih i politikih prava koja u principu nalau neaktivnost drave, tj. uzdravanje od meanja. Zato se socijalno-ekonomska prava formuliu I kao dunosti drave. Socijalno-ekonomska prava se po prvi put garantuju u ustavima donetim posle Prvog svetskog rata, i to pod uticajem Vajmarskog ustava. Meunarodnopravne garancije: pre svega Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima UN (1966) Evropska socijalna povelja (1961, izmenjena 1996)

Grupa velikog broja raznovrsnih prava koja se odnose na rad, proces rada i na poloaj oveka na radnom mestu. Univerzalna deklaracija UN: Pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravine i zadovoljavajue uslove rada I na zatitu od nezaposlenosti (l. 23 st. 1). Pravo na jednaku platu za jednaki rad (l. 23 st. 2). Pravo na pravednu i zadovoljavajuu naknadu (l. 23 st. 3) Pravo na sindikalno udruivanje (l. 23 st. 4) Pravo na odmor i razonodu, ukljuujui razumno ogranienje radnog vremena i povremeno plaeni odmor (l. 24 Prava vezana za rad

Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima: Pravo na rad, koje podrazumeva pravo svakog lica da dobije mogunost da obezbedi sebi sredstva za ivot slobodno izabranim ili prihvaenim radom (l. 6 st. 1). Pravo na pravine i povoljne uslove rada: nagraivanje, bezbednost i higijenski uslovi rada, mogunost unapreenja, odmor, slobodno vreme, ogranieno radno vreme, plaeno odsustvo (l. 7). Pravo na sindikalno udruivanje i pravo na trajk (l. 8). Evropska socijalna povelja Pravo na rad (l. 1) Pravo na pravine uslove rada (l. 2) Pravo na bezbedne i zdrave radne uslove (l. 3). Pravo na potenu naknadu (l. 4) Pravo na organizovanje (l. 5). Zatita dece i omladine na radu (l. 7) Zatita matrinstva zaposlenih ena (l. 8) Pravo na rad I slobodan izbor rada u l. 15. Pravo na potene i pravedne uslovi rada (l. 31) Pravo na trajk (l. 28) Zatita od

neopravdanog otputanja (l. 30) Zabrana dejeg rada i posebni uslovi za rad omladine (l. 32)

Povelja EU o ljudskim pravima

Prava vezana za rad u Ustavu Srbije Naelna garancija prava na rad i slobode izbora rada u l. 60 st. 1 i st. 2 Ustava. Pravo na dostupnost svih radnih mesta svakom pojedincu pod jednakim uslovima (l. 60 st. 3) Garancija odreenih uslova rada u l. 60 st. 4. Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena, niti ako su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral (l. 66 st. 4). Pravo na trajk (l. 61). Pravo na obrazovanje Meunarodni standardi l. 26 Univerzalne deklaracije UN Naelna garancija prava na kolovanje u st. 1. Pravo na besplatno kolovanje barem u osnovnim i niim kolama (st. 1). Puni razvitak ljudske linosti i uvrnjivanje potovanja ljudskih prava i sloboda kao ciljevi kolovanja (st. 2). Pravo na obrazovanje u l. 13 Pakta o ekonomskim, socijalnim I kulturnim pravima l. 2 Protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i pravo na obrazovanje. l. 14 Povelje EU o ljudskim pravima. Ustav Srbije i pravo na obrazovanje l. 71 Ustava.

Pravo na zatitu zdravlja Meunarodni standardi l. 25 Univerzalne deklaracije UN. l. 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim I kulturnim pravima. l. 11 Evropske socijalne povelje l. 35 Povelje EU o ljudskim pravima

Zatita zdravlja u Ustavu Srbije l. 68 Ustava Ostala socijalno-ekonomska prava Pravo na socijalnu zatitu (l. 22 i l. 25 UD UN, l. 9 PESK, l. 12-14 ESP, l. 34 Povelje EU, l. 69 Ustava Srbije). Pravo na imovinu (l. 1 Pakta 1 ECHR, l. 17 Povelje EU, l. 58 Ustava Srbije). Pravo na preduzetnitvo l. 16 Povelje EU, l. 83 Ustava Srbije. Pravo na zdravu ivotnu sredinu

l. 37 Povelje EU, l. 74 Ustava Srbije. Prava nacionalnih manjina Opte garancije ljudskih prava odnose se na sve graane nezavisno od njihove nacionalne ili etnike pripadnosti. Po sadrini, najvei broj prava nacionalnih manjina nisu posebna prava. To su prava zajemena svim graanima, ali su manjinama data posebna jemstva, naroito onih prava koja su od znaaja za ouvanje i razvoj nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manjina. Internacionalizacija zatite prava manjina Pitanje zatite verskih manjina XVI i XVII veku (Nirnberki ugovor iz 1532., Ugovor iz Augsburga 1555, Vestfalski ugovor 1648). Bilateralni ugovori Osmanskog carstva sa Francuskom, (1535), Engleskom (1580), Austrijom (1615) I Rusijom (1774) o posebnoj zatiti graana ovih drava u Osmanskom carstvu. Ugovor sa Rusijom se odnosio na sve pravoslavne hrinjane. Beki kongres (1815) zatita nacionalnih osobenosti Poljaka koji su se usled podele Poljske nali pod jurisdikcijom Pruske, Austrije i Rusije. Berlinski kongres (1878) Srbija se ugovorom na osnovu koga je stekla nezavisnost obavezala da izjednai pripadnike razliitih konfesija, naroito u oblasti graanskih i politikih prava, pristupa slubi i obavljanju posla i da svim verskim grupama garantuje slobodu veroispovesti i slobodnog ispovedanja vere. Zatita manjina u okviru Drutva naroda.

Zatita u okviru UN Univerzalna deklaracija UN (1948) ne spominje izriito manjine, ali zabranjuje diskriminaciju u pogledu uivanja prava iz Deklaracije, a po osnovu rase, boje, jezika, veroispovesti, nacionalnog porekla, roenja (l. 2). Pojedina prava koje proklamuje Deklaracija, iako se odnose na sve ljude, mogu imati veI znaaj za zatitu nacionalnih manjina: sloboda misli, savesti I veroispovesti (l. 18), pravo na izraavanje miljenja (l. 19), sloboda okupljanja i udruivanja (l. 20), pravo na obrazovanje (l. 26), pravo uenja u kulturnom ivotu (l. 27). Pakt o graanskim i politikim pravima UN (1966) sadrI eksplicitnu normu o manjinama u lanu 27: U dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti liena prava da imaju u zajednici sa drugim lanovima svoje grupe, svoj kulturni ivot, da ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest I obavljaju vreske dunosti, ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik. Pakt ne sadrI definiciju manjine, odreivanje adresata preputa dravama potpisnicama. Pakt ne garantuje kolektivna ve samo individualna prava pripadnika nacionalnih manjina. Pakt obavezuje drave potpisnice na neinjenje, a ne na injenje.

Deklaracija UN o pravima lica koja pripadaju nacionalnim, etnikim, verskim ili jezikim manjinama (1992). Deklaracija sadri listu prava koja uivaju pripadnici

manjina, kao i neke obaveze drava, koje nisu potpuno odreene. Deklaracija nije meuanrodnopravni ugovor i nije pravno obavezujua za drave. OEBS i manjinska prava Dokument iz Kopenhagena o ljudskoj dimenziji KEBS-a (1990) U ovom dokumentu je manjinskim pravima posveeno itavo poglavlje IV, take 30-40. Povelja iz Pariza o novoj Evropi (1990). Prihvaen je stav da prava pripadnika manjina kao deo opte priznatih ljudskih prava moraju biti potovana bez ogranienja. Akti OEBSa nisu pravno obavezujui, ve imaju poltiki karakter.

Savet Evrope i zatita manjina Zabrana diskriminacije iz l. 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama. Zabrana diskriminacije nije apsolutna, ve se odnosi na uivanje prava iz Konvencije. Vanost odreenih prava iz Konvencije za zatitu nacionalnog identiteta sloboda misli, savesti I veroispovesti (l. 9), sloboda izraavanja miljenja (l. 10), sloboda okupljanja I udruivanja (l. 11), pravo na obrazovanje (l. 2 Protokola 1 uz Konvenciju). Zatita iz l. 8 Konvencije (privatnost), kojim se obuhvata i zatita od proterivanja i nasilnog preseljenja. Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992). Cilj Povelje je zatita istorijskih, regionalnih i jezika manjina u Evropi, time i ouvanje tradicije I kulturne razliitosti u Evropi. Povelja nije obavezna u celini, ve je prihvaen tzv. sistem a la carte, drave moraju da prihvate najmanje 35 taaka iz treeg dela Povelje.

Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina (1995). Prvi multilateralni meunarodni sporazum koji se odnosi iskljuivo na prava pripadnika nacionalnih mannjina. Konvencija sadrI okvirno definisane ciljeve principe, jer treba da podstakne drave potisnice (koje ne moraju biti I lanice Saveta Evrope) da svoje nacionalne propise usklade sa ovim principima. Ciljevi Konvencije treba da se ostvare kroz nacionalne pravne propise i nacionalnu politiku. Prava su formulisana kao obaveze drave. Konvencija se odnosi na pripadnike manjina, a ne na manjine kao grupe. Konvencija ne ustanovljava sistem zatite poput onog uz Konvenciju o ljudskim pravima. Katalog prava, formulisan kao obaveze drava.

Evropska unija i prava manjina Jednakost i zabrana diskriminacije u l. 12 Ugovora o EZ. Pitanje pozitivne diskriminacije. Praksa Evropskog suda pravdeSouth Tyrol Case (C-274/96, od 24.11.1998, Bickel i Franz). U italijanskoj provinciji Bolcano italijanski graani koji govore nemakim jezikom imaju pravo na upotrebu ovog jezika pred sudovima i javnom upravom). Pitanje, da li je ogranienje ovog prava na italijanske dravljane u suprotnosti sa l. 12 UEZ. Sud je u odredbi video povredu prava EZ proirio dejstvo italijanske norme na sve EU graane. Mere i propisi koje drave lanice izdaju da bi pozitivno diskriminisale nacionalne manjine, mogu da koriste I ostali graani Unije, ukoliko se u konkretnom sluaju nalaze u istoj situaciji kao primarni adresati pravne norme.

l. 13 Ugovora o EZ, ovlanjenje Saveta da donosi mere protiv diskriminacije. U skladu sa tim 2000 g. je doneta Direktiva o primeni principa jednakosti bez razlike u pogledu rase ili etnikog porekla (Directive 2000/43/EC od 29. juna 2000). Povelja EU o ljudskim pravima: l. 20, l. 21, l. 22. Prava manjina u spoljnoj politici EU

Regulativa u pravnom poretku Srbije Srbija je ratifikovala najvanije univerzalne i regionalne ugovore kojima se posredno ili neposredno zajemuju prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina. Prema l. 16 st. 2 Ustava Srbije ovi akti su sastavni deo pravnog poretka Srbije I neposredno se primenjuju, s tim to moraju biti u skladu sa Ustavom. Videti I l. 18 st. 2 I 3. Ustav Srbije i prava manjina Definisanje drave Srbije kao drave srpskog naroda. Iako Venecijanska komisija smatra da ovakvo definisanje u praksi ne mora da proizvodi nikakve posledice, ne moe se smetnuti sa uma injenica da je uporedna ustavnosudska praksa pokazala da jeovakvo prisvajanje drave od strane veinskog naroda najenje povezano i s odnosom dravnih organa prema manjinskim problemima u praksi (Beogradski centar za ljudska prava, Izvetaj o stanju ljudskih prava u Srbiji 2007.g). Poseban deo Ustava koji se odnosi na prava pripadnika nacionalnih manjina (tree poglavlje drugog dela, l. 75-81). Zakon o zatiti sloboda i prava nacionalnih manjina (Sl. list SRJ 11/2002). Donet u SRJ, ali se posle razdvajanja od Crne Gore primenjuje u Srbiji (Srbija je prema Ustavnoj povelji SCG pravni sukcesor Dravne zajednice).

Pojam nacionalne manjine Tekoe u odreivanju pojma nacionalne manjine su toliko velike da ne postoji nijedan meunarodni ugovor u kome se jasno kae ta se podrazumeva pod manjinom. Definicije manjina kao predmet naunih komentara. Definicija italijanskog profesora Franeska Kapotortija (Francesco Capotorti) u svojstvu posebnog izvestioca Potkomisije za diskriminaciju i manjine UN (iz 1977. g.): Manjina je grupa koja je malobrojna u odnosu na ostatak stanovnitva I nije u dominantnom poloaju i iji pripadnici koji su dravljani te drave imaju etnika, verska i jezika obeleja koja se razlikuju od ostatka stanovnitva i, makar samo implicitno, odravaju oseaj solidarnosti, upravljen na ouvanje svoje kuture, tradicije, vere i jezika. Pitanje dravljanstva i uivanja prava nacionalnih manjina. Objektivni kriterijum: brojana inferiornost I nedominantan poloaj u drutvu, kao I posebna obeleja (etnika, verska, jezika). Subjektivni kriterijum: @elja za ouvanjem sopstvenog identiteta koja se zasniva na oseanju solidarnosti.

Definisanje manjine u lanu 2 Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina: Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa dr avljana

Savezne Republike Jugoslavije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pripada nekoj od grupa stanovni tva koje su u dugotrajnoj i vrstoj vezi sa teritorijom Savezne Republike Jugoslavije i poseduje obele ja kao to su jezik, kultura, nacionalna ili etni ka pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od ve ine stanovni tva, i iji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno odr avaju svoj zajedni ki identitet, uklju uju i kulturu, tradiciju, jezik ili religiju. Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatra e se sve grupe dr avljana koji se nazivaju ili odre uju kao narodi, nacionalne i etni ke zajednice, nacionalne i etni ke grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1 ovog lana.

Individualna ili kolektivna prava Pitanje nosilaca manjinskih prava. Prava manjina kao individualna prava pripadnika nacionalnih grupa ili kao kolektivna prava koja pripadaju manjini kao grupi. Meunardni standard je garancija manjinskih prava kao individualnih prava. Nijedan od navedenih meunarodnih dokumenata ne sadri kolektivna prava manjina. Nosilac prava je pripadnik nacionalne manjine. To meutim ne iskljuuje kolektivno vrenje odreenih prava. Kolektivna prava manjina u pravnom poretku Srbije: l. 75 st. 2 Ustava Srbije kulturna autonomija. l. 1 st. 1 Zakona o manjinama, Zakon ne uvodi posebna prava manjina ve sadrI konkretizaciju prava sadranih u Ustavu i meunarodnim ugovorima. Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kolektivna prava.

Pregled posebnih manjinskih prava Jednakost i zabrana diskriminacije (vidi gore slajd 52 i dalje). l. 4 st. 1 Okvorne konvencije SE. Zatita od svake diskriminacije, a ne samo diskriminacije od strane drave. l. 21 i l. 76 Ustava Srbije, l. 3 Zakona o manjinama. Pozitivna diskriminacija: l. 4 st. 2 Okvirne konvencije, l. 21 st. 4, l. 76 st. 3 Ustava Srbije, l. 4 Zakona o manjinama. Zabrana izazivanja i podsticanja nacionalne neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti: l. 6 st. 2 Okvirne konvencije, l. 49 Ustava Srbije. Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti: l. 3 st. 1 Okvirne konvencije, l. 47 ustava Srbije, l. 5 Zakona o manjinama.

Zabrana nasilne asimilacije i preduzimanja mera koje bi vetaki menjale nacionalni sastav stanovnitva: l. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, l. 16 Okvirne konvencije SE, l. 78 Ustava Srbije, l. 5 st. 3 Zakona o manjinama. Pravo na ouvanje posebnosti: Pravo na upotrebu jezika: l. 5 st. 2 I l. 6 st. 3 e Evropske konvencije ne sadre pravo na upotrebu manjinskog jezika pred sudom,

Povelja o regionalnim I manjinskim jezicima, l. 10 Okvirne konvencije, l. 10, l. 79 Ustava Srbije, l. 10 i 11 Zakona o manjinama. Pravo na upotrebu imena na svom jeziku i pismu: l. 11 st. 1 Okvirne konvencije, l. 79 Ustava Srbije, l. 9 Zakona o manjinama. Pravo na topografske oznake na sopstvenom jeziku: l. 11 st. 3 Okvirne konvencije, l. 79 Ustava Srbije, l. 11 st. 5. Pravo na obrazovanje, i to generalni otvoren pristup obrazovnim ustanovama u zemlji (prema l. 2 1. Protokola ECHR, l. 71 Ustava Srbije) kao i pravo na obrazovanje na maternjem jeziku (Povelja o regionalnim I manjinskim jezicima, l. 12, 13 i 14 Okvirne konvencije SE, l. 79 Ustava Srbije, l. 13, 14, 15 Zakona o manjinama)

Kulturna prava: jedan od vanijih elemenata ouvanja nacionalnog identiteta. Pravo na ouvanje tradicije I kulturne batine. l. 5 st. 1 Okvirne konvencije SE, l. 12 Povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, l. 79 Ustava Srbije, l. 12 Zakona o manjinama). Mediji na manjinskim jezicima: l. 9 st. 1 Okvirne konvencije, l. 79 Ustava Srbije, l. 17 Zakona o manjinama). Sloboda veroispovesti: l. 7 I l. 8 Okvirne konvencije SE, l. 79 Ustava Srbije- verska posebnost). Uenje u vlasti: Pravo na udruivanje (l. 7 Okvirne konvencije SE, opta garancija u Ustavu Srbije u l. 55), posebne olakice u ostvarivanju birkog prava, pravo na unutranje samoopredeljenje-autonomija (l. 75 st. 2 i 3), uenje u javnim poslovima (l. 15 Okvirne konvencije SE, l. 77 Ustava Srbije, l. 21 Zakona o manjinama) Saradnja sa sunarodnicima: l. 17 Okvirne konvencije SE, l. 80 st. 3 Ustava Srbije, l. 6 Zakona o manjinama).

Obaveza lojalnosti: l. 21 Okvirne konvencije SE, l. 7 Zakona o manjinama.

Ustavom garantovana ljudska prava uivaju i stranci. Garancija ljudskih prava I odreenih socijalno-ekonomskih prava, ali ogranienja u pogledu politikih prava i sloboda . l. 17 Ustava Srbije.

Prava stranaca

Pravo azila (pravo utoita) l. 14 Univerzalne deklaracije UN, l. 57 Ustava Srbije. Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja ima pravo na utoite u Republici Srbiji. Zakon o azilu, Sl. Glasnik RS 109/07.

l. 13 PGP, l. 1 Protokola 7 ECHR, l. 19 Povelje EU o ljudskim pravima.

Ogranienja ljudskih prava Opta ogranienja Pravne norme kojima se na opti nain odreuju granice okviri ostvarivanja ljudskih prava. Opte granice slobodama i pravima postavljaju samo iste takve slobode i prava drugih, kao i tano navedeni opti interesi zajednice. l. 29 st. 2 Univerzalne deklaracije UN Ogranienje mora biti predvieno zakonom i imati za cilj obezbeenje nunog priznanja i potovanja sloboda drugih i opteg blagostanja i zadovoljenje pravinih zahteva morala, javnog poretka i opteg blagostanja u demokratskom drutvu.

l. 20 Ustava Srbije Ustav propisuje da se njime zajemena ljudska i manjinska prava mogu ograniiti ako to on doputa I to samo u onoj meri koja je nophodna da bi se u demokratskom drutvu zadovoljila svrha zbog koje je ogranienje dozvoljeno. Ogranienje mora biti doputena Ustavom. Svrha ogranienja mora biti doputena Ustavom, a ogranienje ne sme da zadire u samu sutinu zajemenog prava. Jasna definicija principa proporcionalnosti.

Ogranienja konkretnih ljudskih prava

Drava moe biti ovlanjena da po razliitim osnovama u optem drutvenom interesu ogranii vrenje pojedinih prava i sloboda. Ova ogranienja doputena su u tzv. Restriktivnim klauzulama, koje su najenje navedene u posebnim stavovima lanova kojima se neko pravo i sloboda tite. Na osnovu ovih ovlanjenja, drava moe odluivati samo u pogledu obima uivanja ovih prava i sloboda, a ne moe uivanje prava staviti van snage i obustaviti njihovu primenu. Dravi je doputeno da u optem drutvenom interesu vrenje ovih prava ograniI, ali ne i da ih suspenduje. Ogranienje mora biti u skladu sa zakonom ili zasnovano na zakonu i neophodno u demokratskom drutvu u cilju zatite osnovnih vrednosti drave, poput nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog, zdravlja, morala i zatite slobode i prava drugih lica.

Primeri: PGP: l. 12, l. 18, l. 19, l. 21, l. 22. ECHR: l. 8, l. 9, l. 10, l. 11. Ustav Srbije: l. 39, l. 40, l. 41, l. 43, l. 46, l. 54. Tumaenje ograniavajuih klauzula 1. Da li je meanje drave propisano zakonom ili u skladu sa zakonom 2. Da li je odgovarajue zakonodavstvo imalo za cilj zatitu nekog od navedenih

osnova u restriktivnoj klauzuli 3. Da li je ponaanje drave neophodno u demokratskom drutvu radi postizanja nekog od dozvoljenih ciljeva. Ogranienja predstavljaju samo izuzetke u odnosu na opte pravilo i ona ne mogu biti primenjena tako da doe do potpunog ukidanja prava ili slobode. Ogranienja koja dozvoljava ECHR nee se primenjivati ni u koje druge svrhe sem onih zbog kojih su propisana (l. 18 ECHR).

Predvien zakonom: Ako ele da primene ogranienja drave to mogu da uine jedino putem zakona. U anglosaksonskim zemljama je ovaj uslov ispunjen i ako je ogranienje predvieno pravilima Common Law-a. Zakoni kojima se ograniava pravo moraju biti jasni, dostupni svakome i predvidivi. Oni moraju sluiti nekom od ciljeva definisanih odredbom o ogranienju. Neophodan u demokratskom drutvu: postojanje nune drutvene potrebe. Vrednosti demokratskog drutvapluralizam, tolerancija i irokogrudost. Nacionalna bezbednost: neposredna opasnost po slobodni demokratski ustavni poredak.

Odstupanje o ljudskih prava u vanrednim prilikama Drave mogu pod odreenim okolnostima staviti van snage (derogirati) vei deo zajemenih prava i sloboda. Kada se steknu vanredne okolnosti (napr. Rat, unutranji neredi I pobune veih razmera ili razliite opasnosti po narod ili dravu) mogue je ukinuti odreena prava I slobode, ali samo u skladu sa tano utvrenom procedurom I dok se okolnosti ne otklone (derogacija moe biti samo privremena). Meunarodnopravni akti: l. 4 st. 1 Pakta o graanskim i politikim pravima l. 15 st. 1 Evropske konvencije Suspenzija I derogiranje osnovnih prava se uslovljava ugroavanjem I dovoenjem u pitanje vrednsoti takvog nivoa , bez kojih su ugroeni ivot i opstanak nacije odnosno drave. Standard javne opasnosti definisan u praksi Evropskog suda za ljudska prava u tzv. Grkom sluaju: Opasnost mora biti stvarna i neposredna, njene posledice moraju da se odnose na celu naciju, mora biti ugroeno odvijanje organizovanog ivota zajednice, kriza ili opasnost moraju biti izuzetni, tako da su uobiajene mere ili ogranienja predvieni Konvencijom radi odravanja sigurnosti, zdravlja i reda oigledno nedovoljne.

Dodatni uslovi: Mere se ne mogu primenjivati neogranieno I prema slobodnom nahoenju odnosne drave, nego samo u najnunijoj meri koju zahteva situacija. Mere moraju biti u skladu sa obavezama drave koje ona ima prema meunarodnom pravu. Proceduralni uslov: O preduzetim merama drave moraju obavestiti nadlene organe- prema PGP Generalnog sekretara UN (l. 4 st. 3 PGP),

prema ECHR, generalnog sekretara Saveta Evrope (l. 15 st. 3 ECHR). Ogranienja u Ustavu Srbije l. 202 Ustava Srbije Uslov da se proglasi vanredno ili ratno stanje (formalni uslov) Mere moraju biti nune u datoj situaciji (materijanli uslov) Uslovi su blae postavljeni jer se kao uslov ne predvia I ugroenost opstanka drave. Dejstvo mera odstupanja su vremenski ograniene, mere prestaju da vae prestankom vanrednog ili ratnog stanja.

Apsolutna zatita odreenih prava Neka od osnovnih prava I sloboda ne mogu biti podvrgnuta nikakvim ogranienjima (izuzev onima koje namee korinjenje tih istih prava i sloboda od strane drugih) niti se mogu suspendovati bez obzira na postojanje vanrednih okolnosti. PGP apsolutno titi pravo na ivot, zabranu muenja, zabranu ropstva, zatitu od zatvaranja zbog neizvravanja ogovorne obaveze, naelo zakonitosti krivinog dela i sankcije, pravo na pravnu linost I slobodu misli, savesti I veroispovesti (l. 4 st. 2). ECHR apsolutno titi pravo na ivot, zabranu muenja, zabranu ropstva, zabranu retroaktivnog krivinog zakonodavstva (l. 15 st. 2), zabranu izricanja smrtne kazne (l. 2 Protokola 13 uz KOnvenciju), zabranu ponovnog suenja licima ve osuenim ili osloboenim povodom istog krivinog dela (l. 4 Protokola 7).

Ustav Srbije apsolutno titi ljudsko dostojanstvo, pravo na ivot, nepovredivost fizikog i psihikog integriteta, zabranu ropstva, uvaavanje dostojansta lica lienog slobode, pravo na pravino suenje, principe pravne sigurnosti u kaznenom pravu, pravo na pravnu linost, pravo na dravljanstvo, slobodu misli, savesti i veroispovesti, prigovor savesti, slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti, zabranu izazivanja rasne i druge mrnje, pravo na brak, slobodu odluivanja o raanju, prava deteta, zabranu nasilne asimilacije.

Zabrana zloupotrebe prava Pod zloupotrebom prava podrazumeva se korinjenje prava ili sloboda suprotno razlogu zbog koga je sloboda ili pravo zagarantovano. l. 5 st. 1 PGP, l. 17 ECHR, l. 54 Povelje EU o osnovnim pravima. Odredbe navedenih konvencija ne mogu se tumaiti tako da podrazumevaju pravo bilo koje drave, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvre neki in koji je usmeren na ponitavanje bilo kog od prava iz konvencija ili na njihovo ograniavanje u veoj meri od one koja je predviena ovim konvencijama.

Zatita ljudskih prava

Zatita ljudskih prava obuhvata katalog ljudskih prava zajemenih ustavom i meunarodnim aktima i, posebno, jemstva zatite ljudskih prava. Smisao ustava je da uspostavi i osigura odgovarajuu zatitu ljudskih prava koja su njime zagarantovana. Zatita ljudskih prava pretpostavlja posebne institucije, zatitne mehanizme, instrumente zatite i pravna sredstva za zatitu prava koja su povreena. Opti principi zatite ljudskih prava Principi opteg karaktera, koji se odnose na celinu ustavnog sistema: ustavnosti i zakonitosti Princip nezavisnosti sudova Princip

principi koji se neposredno vezuju za ljudska prava Princip neposredne primene ustavnih odredaba o ljudskim pravima. Iz ovog principa proizilazi da uivanje ljudskih prava moe biti ogranieno samo jednakim slobodama i pravima drugih. Ljudska prava se mogu ograniiti ili suspendovati samo u sluajevima i pod uslovima koje propisuje sam ustav. Zakonodavac nema ovlanjenje da ureuje sadraj ljudskih prava, ve samo postupak u kome se ona ostvaruju. Zakonodavac ne moe ograniavati ljudska prava po svom nahoenju, ve samo u sluajevima i u obimu koji ustav doputa. Pravo na podnoenje tube redovnim sudovima radi zatite ljudskih prava i sudska zatita sloboda i prava graana. Pravo graana na naknadu tete koju pretrpe usled nezakonitog ili nepravilnog rada organa dravne vlasti.

Oblici i instrumenti zatite ljudskih prava Zatita pred organima uprave Protiv odluka koje donese prvostepeni organ uprave reavajui o nekom pravu moe se izjaviti alba drugostepenom organu uprave. Zatita pred sudovima Sudska zatita ljudskih prava je osnovni, najznaajnini i najenji oblik institucionalne zatite ljudskih prava. Zatita pred redovnim sudovima: Radi zatite sloboda i prava svako lice se moe obratiti tubom nadlenom sudu. Tubom se moe zahtevati: Prestanak radnji kojima se vreaju slobode i prava, Uspostavljanje preanjeg stanja, Uzdravanje od radnji kojima se nanosi povreda ljudskim pravima Naknada tete koju je lice pretrpelo zbog povrede slobode ili prava.

Postupak zatite ljudskih prava pred sudom Krivini postupak, kad povreda prava ima obeleja krivinog dela, Parnini postupak, kad povreda ljudskog prava nema obeleja krivinog dela, Zatita pred upravnim sudstvom u upravnom sporu. Predmet spora pred sudom je odluka ili akt drugostepenog organa (ili prvostepenog ukoliko je iskljueno pravo albe) kojim je povreeno neko ljudsko pravo. Zatita pred ustavnim sudom Neposredna zatita koja se ostvaruje kroz institut ustavne albe. Ustavna alba se moe izjaviti protiv

pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlanjenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemena Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu. (l. 170 Ustava Srbije).

Zatita ljudskih prava preko opte kontrole ustavnosti i zakonitosti optih akata. Ovo je posredni oblik ustavnosudske zatite ljudskih prava. Pravo na pokretanje postupka i pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti (l. 168 st 1. i 2 Ustava Srbije). Zahtev za kontrolu ustavnosti zakona koji je izglasan, ali nije stupio na snagu (l. 169 Ustava Srbije).

Zatitnik graana (ombudsman) i zatita ljudskih prava i sloboda Specifian dravni organ koji ima sve veu ulogu u zatiti ljudskih prava. Institucija ombudsmana prvi put se pojavila poetkom XIX veka na osnovu Ustava vedske iz 1809. godine. Puna ekspanzija ove institucije nastupa posle Drugog svetskog rata, tako da je predviena u nizu evropskih drava, negde kao ustavna, a negde kao zakonska kategorija. Instituciju ombudsmana poznaje i pravni sistem EU.

Ombudsman nije organ dravne vlasti, ne predstavlja posebnu instancionu kontrolu upravne vlasti, niti je pak zamena za redovnu sudsku zatitu ljudskih prava. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da ombudsman sam po sebi ne predstavlja delotvoran pravni lek u smislu lana 13 Konvencije, zato to ombudsman ne poseduje ovlanjenja da sam menja ili ukida pravne akte kojima se kre ljudska prava. Meutim, ova ustanova moe bitno da doprinese delotvornosti drugog pravnog leka. (Sluaj Leander protiv vedske, App. No. 09248/81 (1987)). Autoritet ombudsmana poiva na njegovoj nezavisnosti, na odnosu prema javnosti, na znaaju posla koji obavlja i na linom ugledu pojedinca koji obavlja funkciju ombudsmana.

Zatitnik graana u pravnom poretku Srbije Institucija ombudsmana (zatitnika graana) je u Srbiji ustanovljena na tri nivoa: na nivou drave, na nivou AP Vojvodina i na nivou lokalne samouprave. Instituciju zatitnika graana prikazaemo na osnovu regulative kojom je institucija ustanovljena na dravnom nivou. Zatitnik graana je u Srbiji uzdignut na nivo ustavne kategorije jer je njegov poloaj regulisan Ustavom Srbije, i to u l. 138. U nadlenosti Zatitnika graana je zatita prava graana i kontrola organa dravne uprave ili subjekata kojima su poverena javna ovlanjenja. On meutim ne moe kontrolisati rad najviih dravnih organa (Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda) kao ni sudova ni javnih tuilatava. Zatitnika graana bira Narodna skuptina, on njoj odgovara i moe

biti (pod odreenim uslovima) i razreen dunosti. Zbog vanosti funkcije, a i da bi se Zatitniku graana osigurala nezavisnost, Ustav mu prua imunitet kakav uivaju narodni poslanici.

Institucija Zatitnika graana je u pravni poredak Srbije (na centralnom nivou) uvedena i pre ustavnog regulisanja, Zakonom o Zatitniku graana (od 14. septembra 2005). Prema l. 1 st. 2 Zakona izriito se navodi da se Zatitnik graana stara o zatiti i unapreenju ljudskih sloboda i prava. Nadlenost Zatitnika graana regulisana je u III delu Zakona. Zatitnik graana kontrolie zakonitost i pravilnost rada organa uprave. On kontrolie rad uprave samo u pogledu potovanja prava graana i to onih koji su predvieni zakonima ili drugim optim aktima. Delatnost Zatitnika graana se ostvaruje kroz ispitivanje konkretnog sluaja, kroz pravo predlaganja zakona iz njegove nadlenosti (l. 109 st. 2 Ustava, uporediti l. 18 Zakona) i kroz pravo na pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom (l. 168 st. 2 Ustava, uporediti l. 19 Zakona).

Zatitnik graana ispituje ponaanje uprave u konkretnom sluaju na osnovu pritube graana ili po sopstevnoj inicijativi (l. 24 Zakona). Graanin (u irem smislu) moe podneti pritubu Zatitniku graana ukoliko smatra da su mu aktom, radnjom ili neinjenjem organa uprave povreena prava. Pritom, prituba se moe izjaviti tek kada su iscrpljena sva pravna sredstva. Prituba se podnosi najkasnije u roku od jedne godine od izvrene povrede prava graana, odnosno poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja u vezi sa uinjenom povredom prava graana. Ako Zatitnik graana pokrene postupak, on o tome obavetava organ uprave i moe od njega traiti informacije i spise. Na osnovu svih relevantnih injenica i okolnosti, Zatitnik graana moe odbiti pritubu ili pak utvrditi da su postojali nedostaci u radu organa uprave.

Ukoliko utvrdi nedostatak, Zatitnik graana upuuje dotinom organu preporuku, na koji nain treba otkloniti nedostatak. Meutim, organ nije u obavezi da se ponaa u skladu sa preporukom. On samo mora da obavesti Zatitnika graana o svom ponaanju po preporuci. Ukoliko se organ ne ponaa u skladu sa preporukom, Zatitnik graana moe o tome obavestiti javnost, Narodnu skuptinu, Vladu, ili da javno preporui utvrivanje odgovornosti funkcionera koji rukovodi organom uprave ili da preporuI razreenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava graana. Znaaj redovnog godinjeg Izvetaja Zatitnika graana (l. 33 Zakona).

Meunarodnopravna zatita ljudskih prava Videti l. 22 st. 2 Ustava Srbije.

Nadlenost univerzalnih meunarodnih tela da na zahtev zainteresovanih pojedinaca utvruju povrede ljudskih prava je fakultativna. Nijedan univerzalni ugovor o ljudskim pravima ne obavezuje potpisnice da na nju pristanu, ve se ova obaveza mora posebno prihvatiti ratifikovanjem fakultativnih protokola (npr. Pakt o gra anskim pravima) ili davanjem posebnih izjava (npr. l. 14. Konvencije o rasnoj diskriminaciji). Jo va nije ograni enje je u tome to odluke me unarodnih tela nisu pravno obavezne za dr ave. One se i ne zovu presude, ve mi ljenja, konstatacije itd, kao to se i obra anje ovakvim organima ne naziva tu bom ili albom, ve predstavkom (komunikacijom). Ovaj na in nadzora ima tu prednost to inicijativu prepu ta najzainteresovanjima, tj. rtvama kr enja prava, to ja a samopouzdanje ljudi i njihov utisak da za njihova prava postoji interes i van granica njihove dr ave.

Zatita u okviru UN

Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima ustanovio je Komitet za ljudska prava (l. 28-45) koji ima zadatak da nadzire primenu Pakta. Prvim Fakultativnim protokolom uz Pakt omogueno je da se i pojedinac moe obratiti Komitetu kada smatra da mu je povreeno pravo garantovano Paktom. Komitet ima nekoliko osnovnih funkcija: - Razmatra periodine izvetaje drava potpisnica Pakta o saglasnosti njihovog zakonodavstva I prakse s obavezama koje su predviene Paktom, daje u svojim zakljucima miljenje o stanju u dotinoj dravi i preporuke u smislu poboljanja tog stanja, Povremeno formulie i objavljuje svoje opte komentare pojedinih odredaba Pakta ili optih pitanja vezanih za njegovu primenu i tumaenje, - Razmatra predstavke pojedinaca koji smatraju da im je neka drava potpisnica Protokola prekrila neko pravo zajemeno Paktom i predstavke drava lanica koje smatraju da neka druga drava ne ispunjava obaveze iz Pakta.

Komitet za ljudska prava

Individualne predstavke zbog krenja prava zajemenih Paktom Uslovi za prihvatljivost predstavke (l. 1, 2, 3 i 5 st. 2 Fakultativnog protokola): Predstavka pred Komitetom ne moe da bude anonimna. Predstavka mora da ima dovoljno potrebnih podataka, da bude jasna I da sadrI nameru podnosioca da pokrene postupak pred Komitetom. Komitet moe da prima predstavke samo protiv drava koje su ratifikovale Fakultativni protokol. Postupak se moe pokrenuti samo ako akt dravnog organa predstavlja krenje prava. Pojedinac moe pokrenuti postupak pred Komitetom samo ako se krenje nekog prava dogodilo posle stupanja na snagu Fakultativnog protokola za konkretnu dravu, odnosno kada je drava prihvatila nadlenost Komiteta da raspravlja o pojedinanim

predstavkama (uslov ratione temporis). Komitet moe da razmatra samo krenja onih prava koja su regulisana i zatiena Paktom (uslov ratione materiae).

Predstavku mogu podneti samo pojedinci koji su u nadlenosti zemlje protiv koje se pokree postupak (uslov ratione personae). Predstavka ne sme da bude u nesaglasnosti sa odredbama Pakta ili da predstavlja zloupotrebu prava na podnoenje komunikacija. Predstavka se moe podneti ukoliko ista stvar nije razmatrana u nekom drugom meunarodnom postupku. Predstavka se moe podneti ukoliko su prethodno bili iscrpljeni svi unutranji pravni lekovi.

Postupak o sutini stvari Kada se predstavka proglasi prihvatljivom od drave se trai da da izjavu o sluaju kao i da iznese relevantne injenice koje se tiu sluaja. Drava mora dostaviti ove podatke u roku od est meseci i da pritom navede pravne lekove koji su stranci stajali na raspolaganju I opie sve mere koje je eventualno preduzela da bi popravila situaciju. Posle zavrenog razmatranja predstavke, Komitet usvaja konstatacije (views) o datom sluaju. Konstatacije imaju oblik presude i sadre stav Komiteta o sutini stvari. Odluke Komiteta donose se veinom glasova, mada je Komitet u svojoj dosadanjoj praksi odluivao jednoglasno. Odluke Komiteta NISU PRAVNO OBAVEZUJU]E, niti postoji organ ovlanjen da sprovodi odluke KOmiteta, ali je dosadanja praksa pokazala da drave u izvesnoj meri potuju preporuke i da se retko deava da drava potpuno ignorie nalaze i preporuke Komiteta.

Evropski regionalni sistem zatite ljudskih prava Evropski sud za ljudska prava Evropski sud za ljudska prava ustanovljen je Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava I sloboda, a da bi se obezbedilo potovanje obaveza iz Konvencije i protokola uz nju. Sud je stalni organ, koji se sastoji iz onolikog broja sudija koliko ima drava koje su potpisnice Konvencije. Nadlenost suda se protee na predmete koji se tiu tumaenja i primene Evropske konvencije o ljudskim pravima i protokola uz nju, i to kroz reavanje meudravnih sporova (l. 33 Konvencije) pojedinanih predstavki (l. 34 Konvencije) ili davanje savetodavnih miljenja, a na zahtev Komiteta ministara (l. 47 Konvencije).

Pojedinane predstavke Svaka osoba, nevladina organizacija ili grupa lica koji tvrde da su rtve povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima uz nju, a koje je uinila neka od Visokih stana ugovornica, moe Sudu podneti predstavku. Predstavka se uzima u razmatranje tek kada su iscrpljeni svi unutranji pravni lekovi, i to u roku od est meseci od dana kada je povodom pravnog leka kojim je iscrpljen nacionalni pravni put doneta pravnosnana odluka. Sud ne razmatra predstavku koja je anonimna, u sutini istovetna sa predstavkom koju je Sud ve razmatrao ili koja

je ve podneta nekoj drugoj meunarodnoj instanci radi ispitivanja, a ne sadrI nove relevantne injenice, ili je nespojiva sa odredbama Konvencije ili protokola uz nju, neosnovana, ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku.

Ako sud proglasi predstavku prihvatljivom on nastavlja ispitivanje predmeta zajedno sa predstavnicima stranaka, i ako je potrebno, preduzima istragu, a stavlja se I na raspolaganje stranama u sporu kako bi se postiglo prijateljsko poravnanje zasnovano na potovanju ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i protokolima. Pravosnanost presude- l. 44 Konvencije Obaveznost presude - l. 46 Konvencije Visoke strane ugovornice preuzimaju obavezu da se povinuju pravosnanoj presudi Suda u svakom predmetu u kome su stranke (st. 1) Izvrenje presude nadgleda Komitet ministara (st. 2) Na teritoriji drave koja je prihvatila nadlenost Suda, presuda Suda predstavlja izvrni naslov. Pravino zadovoljenje (l. 41 Konvencije)

IZBORI Znaaj izbora u ustavnom sistemu Danas ne postoji demokratski politiki sistem ni u jednoj zemlji u svetu u kome predstavniki sistem nije sproveden. Pretpostavka postojanja predstavnikog sistema jesu slobodni i demokratski izbori, koji stiu karakter instrumenta za ostvarivanje volje i suverenosti naroda, tj. same demokratije. Izbori su in kojim narod bira svoje predstavnike. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Za izborni sistem, kao osnov predstavnike demokratije i legitimitet izabranih organa vlasti znaajni su princip narodnog suvereniteta, politika emancipacija drutva i naelo jednakosti graana (opte pravo glasa). Izborni principi i pravila kao principi koji nejneposrednije odreuju poloaj graanina kao nosioca suvereniteta. Izborno pravo obuhvata sistem pravnih pravila kojima se ureuje vie oblasti, poput, materijalnog izbornog prava, procesnog izbornog prava, pravila izborne matematike o raspodeli mandata, tehnikih pravila sprovoenja izbora. Izborno pravo regulie se ustavom, posebnim izbornim zakonima, podzakonskim propisima.

Ustav i izbori Bez obzira na razlike u obimu u kojem se u samom ustavu ureuju izbori, odreena pitanja izbora najenje ine ustavnu materiju. Birako pravo (aktivno i pasivno) Mandat lanova predstavnikog tela Broj mandata u predstavnikom telu (kao apsolutni broj, kao raspon u kojem se kree broj lanova parlamenta ili kao utvrivanje srazmere izmeu borja poslanika i broja biraa ili stanovnika) Sistem raspodele mandata (veinski ili proporcionalni) Prestanak mandata. Raspisivanje izbora (vreme raspisivanja izbora, redovno ili vanredno odravanje izbora, postupak raspisivanja izbora). Izborne jedinice Biraki spiskovi (kao svojevrsna evidencija o biraima) Organi za sprovoenje izbora Uenje politikih partija na izborima Kontrola izbora

Zakoni o izborima Ustav ne ureuje celinu izbornog sistema, ve se pored ustava izbori ureuju i zakonima. Izbornim zakonima se ureuju oblasti koje je ustav izriitom odredbom delegirao zakonodavcu ili ih sam nije uredio. Zbog znaaja izbora, u nekim ustavnim sistemima se izborni zakoni donose i menjaju na poseban nain. Za donoenje izbornih zakona nadleno je zakonodavno telo. Izbornim zakonima najenje se ureuje postupak odvijanja izbora: Broj lanova predstavnikog tela Aktivno i pasivno birako pravo Izborne jedinice Postupak izbora

Izborne radnje Redosled odvijanja izbornih radnji Izborne radnje koje se odvijaju pre glasanja, iji smisao se ogleda u pripremi za odluivanje i glasanje na izborima. Donoenje odluke o raspisivanju izbora Predlaganje kandidata za poslanike Evidencija o birakom telu Obrazovanje organa za sprovoenje izbora Obrazovanje izbornih jedinica Odreivanje birakih mesta Pripremanje izbornog materijala Prijem izbornog materijala Izborne radnje koje se odvijaju u toku glasanja Kontrola izbornog materijala Kontrola i peaenje glasake kutije Glasanje

Izborne radnje koje teku nakon glasanja Odvajanje neupotrebljenih glasakih listia Odvajanje vaeih od nevaeih listia Utvrivanje rezultata glasanja na birakom mestu Sastavljanje zapisnika o radu birakog odbora Dostavljanje zapisnika i izbornog materijala Utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici Saoptavanje rezultata izbora Objavljivanje rezultata izbora uvanje izbornog materijala

Izborne radnje koje se odvijaju tokom celokupnog izbornog procesa: Kontrola izbora Zatita izbornog prava Posmatranje izbora.

Biraki spisak U biraki spisak se upisuju lica sa birakim pravom. Sastavlja se u posebnoj formi, a vodi ga, po slubenoj dunosti, organ vlasti. Upis, brisanje ili izmene u birakom spisku obavljaju se po slubenoj dunosti ili na zahtev biraa uz podnoenje odgovarajuih dokaza o birakom pravu. Biraki spisak je javna isprava. Vodi se kao jedinstven spisak biraa, a za svako birako mesto se sastavlja overeni izvod iz birakog spiska. Upis u biraki spisak je dokaz o birakom pravu. Ukoliko graanin nije upisan u biraki spisak, on ne gubi birako

pravo, ali se ne moe koristiti ovim pravom sve dok ne bude upisan u biraki spisak.

Izborne jedinice Podela birakog tela na izborne jedinice kao izborna geometrija. Primena razliitih kriterijuma prilikom obrazovanja izbornih jedinica treba da osigura jednakost birakog prava. Izborne jedinice treba formirati tako da se osigura princip da se jednak broj poslanika bira na jednak broj biraa. Problem prikrivene nejednakosti birakog prava. Sistem jedne izborne jedinice (sistem dravnih lista) ili sistem vie izbornih jedinica. Tipovi izbornih jedinica Kriterijum za podelu je broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Uninominalne izborne jedinice su male izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik. Praktikovane u veinskim izbornim sistemima. Plurinominalne izborne jedinice su izborne jedinice u kojima se bira vie od jednog poslanika. U ovom sluaju potrebno je zadovoljiti dva naela: naelo jednakosti birakog prava i naelo srazmernog predstavljanja. Karakteristian za proporcionalne izborne sisteme.

Pristrasnim postavljanjem granica izbornih jedinica moe se uticati na izborni rezultat. GERRYMANDERING

Broj poslanika U izbornim sistemima koji su zasnovani na veinskom principu, uninominalnom kandidovanju i pojedinanom izboru obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se poslanika bira u predstavniko telo. Svakoj od izbornih jedinica dodeljuje se jedno poslaniko mesto. U proporcionalnim izbornim sistemima, poslanika mesta se dele izmeu izbornih jedinica srazmerno broju biraa u njima. Bitno je potovanje dva naela: naelo jednakosti birakog prava i naelo proporcionalnosti. Metod najmanjeg delitelja. Odreivanje broja poslanika

Kandidovanje Pravo isticanja kandidata kao deo izbornog prava graana. Pravo kandidovanja pripada politikim strankama, graanima, kao i svakom pojedincu, pod uslovima koji su predvieni u zakonu. Uninominalno kandidovanje (pojedinano kandidovanje) i kandidovanje po listama. Potpisi stavljeni na predlog kandidature kao uslov za kandidaturu. Kandidovanje po listama: Vezane, zatvorene, blokirane ili nepromenjljive liste. fleksibilne liste Slobodne, otvorene liste. Panairanje Nevezane, promenjljive,

Sistemi raspodele mandata Veinski sistem Veinski sistem podrazumeva dodelu poslanikog mandata primenom kriterijuma najveeg broja osvojenih glasova. Sistem apsolutne veine Mandat osvaja onaj kandidat koji dostigne najmanje polovinu glasova biraa. Stroiji oblik apsolutne veine: 50% + 1 glas od ukupnog broja biraa. Blai oblik apsolutne veine: 50% + 1 glas od broja biraa koji su izali na izbore. Sistem viekrunog ili dvokrunog glasanja

Sistem relativne veine Kriterijum za osvajanje mandata je najvei broj glasova. Izabranim se smatra kandidat koji je meu svim istaknutim kandidatima osvojio najvei broj glasova. Jednokruni sistem.

Proporcionalni sistem Srazmernim predstavljanjem omoguava se da ispoljena lepeza politikog raspoloenja biraa bude to vernije zastupljena u predstavnikom telu. Proporcionalni sistem omoguava podelu poslanikih mandata izmeu veeg broja politikih partija, srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka od partija ponaosob. Sistem izbornog kolinika (sistem izbornih kvota) Herova kvota (ist sistem izbornog kolinika) Izraunavanje izborne kvote podelom broja palih glasova sa brojem poslanika koji se bira. Broj poslanika koji je dobila svaka lista kandidata se dobija podelom broja dobijenih glasova dotine liste sa brojem izbornog kolinika. Pitanje raspodele preostalih mandata

Hagenbah-Biopova metoda Ovom metodom se izborni kolinik umanjuje na taj nain to se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uveava za 1.

Imperijal kvota takoe poiva na umanjenom izbornom koliniku, koji se umanjuje tako to se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uveava za 2. Kada se poslaniki mandati odreuju putem tzv. Drup kvote onda se izborni kolinik umanjuje tako to se broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uveava za 1 i tako dobijeni izborni kolinik uveava za 1.

DOntov sistem Utvrivanje ukupnog broja glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista (u izbornoj jedinici), Broj glasova koji je dobila svaka lista u izbornoj jedinici se podeli s brojem 1, a zatim 2, 3, 4, i sve do broja predstavnika koji se biraju u toj izbornoj jedinici. Dobijeni rezultati (kolinici) se reaju po veliini, a zatim se izdvaja onoliko najveih rezultata, tj. dobijenih kolinika koliko se u izbornoj jedinici bira predstavnika. Kandidatske liste dobijaju onoliko predstavnikih mandata koliko imaju najveih kolinika. l. 82 Zakona o izboru narodnih poslanika. Nimajerova formula Ukupan broj poslanikih mandata mnoi se brojem glasova koji je osvojila svaka od kandidatskih lista. Dobijeni rezultat se deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista. Svakoj od lista se dodeljuje onoliko mandata koliko celih brojeva proizilazi iz ove proporcije.

Meoviti izborni sistemi Kombinovana primena veinskog i proporcionalnog sistema.

Izborna kvota-izborni prag Procentualno izraen broj glasova koji je potrebno osvojiti za jedno poslaniko mesto. Prirodni prag glasova. Izraunava se tako to se broj glasova (uzet kao 100%) deli brojem poslanika koji se biraju. Zakonski prag glasova- Zakonom utvren procentualno izraen minimalan broj glasova koji mora osvojiti kandidatska lista kako bi mogla uestvovati u raspodeli mandata. l. 81 st. 1 i 2 Zakona o izboru narodnih poslanika.

Kontrola izbora Kontrola izbora kao jemstvo da izborna prava nee biti povreena i da e se izbori odvijati saglasno propisanim pravilima. Javnost rada organa za sprovoenje izbora i mogunost uvida u celokupan tok izbornih aktivnosti. Kontrola iji su nosioci neposredni uesnici izborne utakmice, koji uestvuju u radu I odluivanju organa za sprovoenje izbora, imaju neposredan uvid u njihov rad I mogu koristiti razliita pravna sredstva da bi zatitili izborna prava. Kontrola izbornog proces od strane domaih i stranih posmatraa. Vanost pravne zatite za ostvarenje izbornog prava.

Zatita izbornog prava prema Zakonu o izboru narodnih poslanika Izbore za narodne poslanike sprovode Republika izborna komisija I biraki odbori. (l. 6 Zakona) Prema l. 7 Zakona zatitu izbornog prava obezbeuju RIK,

Vrhovni sud Srbije I nadleni sudovi. Nadlenost Ustavnog suda da odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova (l. 167 st. 2 taka 5 Ustava Srbije). Nadlenost Ustavnog suda je subsidijarna, tj. On reava samo one izborne sporove koji nisu u nadlenosti sudova. Takvim izbornim sporovima se mogu smatrati izbori koji su povereni Narodnoj skuptini.

Zahtev za upis, brisanje, ispravku ili dopunu birakog spiska (l. 19 Zakona) Pravo podnoenja zahteva ima svaki graanin, a od trenutka proglaenja izborne liste pravo na podnoenje zahteva ima i podnosilac izborne liste (l. 19 st. 2) Zahtev se podnosi organu nadlenom za voenje birakog spiska. Organ je duan da u roku od 48 sati od dana prijema zahteva donese reenje o zahtevu i bez odlaganja ga dostavi podnosiocu zahteva (l. 19. st. 3) Protiv ovog reenja organa nadlenog za voenje birakog spiska moe se podneti tuba sudu nadlenom za reavanje u upravnim sporovima. Rok za podnoenje tube je 48 asova od asa dostavljanja reenja (l. 19 st. 4). Tuba se podnosi preko organa nadlenog za voenje birakog spiska, koji je duan da je u roku od 24 asa od prijema zajedno sa svim potrebnim spisima dostavi nadlenom sudu (l. 19 st. 4) Sud o tubi odluuje u roku od 24 asa od asa prijema tube, a njegova odluka je pravosnana i izvrna (l. 19 st. 5 i st. 6 Zakona o izboru narodnih poslanika). Zahtev za izmenu u birakom spisku po zakljuenju birakog spiska (l. 22 Zakona).

Zatita izbornog prava (l. 93-l. 97 Zakona o izboru narodnih poslanika) Pravo na zatitu izbornog prava ima svaki bira, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste (l. 94 Zakona). Pravo na prigovor Republikoj izbornoj komisiji (l. 95 Zakona) Aktivno legotimisan za podnoenje prigovora je svaki bira, kandidat I podnosilac izborne liste. Prigovor se podnosi Republikoj izbornoj komisiji. Prigovor se podnosi zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. Rok za podnoenje prigovora je 24 asa od asa kada je doneta odluka odnosno izvrena radnja koja se prigovorom pobija.

Postupanje RIKa po prigovoru (l. 96 Zakona) RIK o prigovoru odluuje reenjem, i to u roku od 48 asova odasa prijema prigovora. RIK reenje dostavlja podnosiocu prigovora I svim podnosiocima izbornih lista. Reenjem kojim se usvaja prigovor ponitava se pobijana odluka ili radnja. ]utanje RIKa se smatra usvajanjem prigovora.

alba sudu protiv reenja RIKa (l. 97 Zakona o izboru narodnih poslanika).

Reenje RIKa po prigovoru moe se albom pobijati pred Vrhovnim sudom Srbije. @alba se podnosi preko RIKa, a u roku od 48 aova od prijema reenja. RIK je duna da u roku od 24 asa od prijema albe dostavi Vrhovnom sudu prigovor I sve potrebne spise. Vrhovni sud odluuje po albi najkasnije u roku od 48 asova od prijema albe sa spisima. Odluka Vrhovnog suda po albi je pravnosnana I protiv nje se ne mogu izjavljivati zahtev za preispitivanje sudske odluke ni zahtev za ponavljanje postupka (vanredni pravni lekovi predvieni ZUS).

Kaznene odredbe u Zakonu o izboru narodnih poslanika l. 104- l. 114 Zakona Zatvorske kazne za izvrenje krivinog dela iz l. 104 I l. 106. Novane kazne za izvrenje prekraja (l. 108 i dalje).

Neposredno uenje graana u odluivanju o javnim poslovima l. 21 Univerzalne deklaracije UN l. 25 Pakta o graanskim i politikim pravima l. 2 st. 1 Ustava Srbije. Narodna inicijativa Narodna inicijativa iskazana u neformalnom obliku- pravo svakog graanina da se obraa organima dravne vlasti. Inicijativa nije vezana za ispunjenje formalnih uslova. Organi dravne vlasti nemaju ustavnu obavezu da u vezi sa inicijativom pokrenu postupak odluivanja u nadlenim organima dravne vlasti. Ukoliko nau za shodno, organi dravne vlasti sami pokreu postupak. Donoenja odluke. Narodna inicijativa u formalnom obliku- predlog za pokretanje zakonodavnog ili ustavotvornog postupka. Neophodan odreeni minimalni broj graana neophodan da bi predlog bio formalno pravovaljan. l. 107 st. 1 Ustava Srbije. l. 203 st. 1 Ustava Srbije.

Referendum Pod referendumom se podrazumeva neposredno glasanje graana o jednom pravnom aktu ili drugoj odluci. Obavezan i fakultativan referendum. Obavezan referendum je onaj referendum koji se mora raspisati i sprovesti da bi odreeni pravni akt, ili neka druga odluka, mogla biti doneta. Fakultativan referendum postoji onda kada referendum moe ali ne mora biti raspisan. Raspisivanje ovakvog referenduma je preputeno odluci dravnog organa, ili moe biti inicirano od strane graana. Prethodni i naknadni referendum. Prethodni referendum se sprovodi pre usvajanja akta/odluke od strane nadlenog organa, dok se naknadni referendum sprovodi posle usvajanja. l. 108 Ustava Srbije. l. 203 st. 6 i st. 7 Ustava Srbije. Pravo na peticiju u l. 56 Ustava Srbije

ORGANIZACIJA VLASTI Sa nastankom pisane ustavnosti i donoenjem pisanih ustava ureuje se i organizacija vlasti u dravnoj zajednici. U periodu nastanka konstitucionalizma ustavotvorci su smatrali da je organizacija vlasti prvorazredno pitanje koje treba urediti osnovnim aktom politike zajednice (ustavom). Ustav odreuje granice u

kojima deluje dravna vlast i uspostavlja podelu dravnih funkcija izmeu razliitih organa dravne vlasti, kako bi se osiguralo da ni jedan od organa ne prigrabi apsolutnu vlast. U najirem smislu, organizacija vlasti se moe odrediti kao skup dravnih institucija, nain njihovog izbora, organizacija i nadlenosti, kao i meusobni odnosi izmeu ovih institucija. Zakonodavna, izvrna (i upravna) i sudska vlast/ funkcija/delatnost.

Horizontalna i vertikalna podela vlasti. Horizontalna podela vlasti kao raspodela funkcija dravne vlasti izmeu razliitih organa vlasti koji se obrazuju na istom nivou. Podela na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast. Vertikalna podela vlasti kao raspodela nadlenosti izmeu centralnih i necentralnih organa vlasti. Horizontalna i vertikalna (teritorijalna) organizacija vlasti. Predsedniki i parlamentarni sistem podele vlasti i skuptinski sistem jedinstva vlasti.

Zakonodavno telo Parlament je organ vlasti kome je poverena zakonodavna vlast, i koji zbog vanosti funkcija koje obavlja biraju neposredno graani. Slobodno izraena volja graana na izborima je osnov na kome vlast temelji svoj legitimitet. Parlament kao centralna institucija u sistemu parlamentarne demokratije. Izbor poslanika i mandat parlamenta Parlamentarizam poiva na izborima, lanove parlamenta neposredno biraju graani na izborima. Neposredan izbor poslanika u donji dom parlamenta. Razliiti modeli izbora/imenovanja poslanika u gornji dom parlamenta. Opte pravilo da se parlament bira na odreeni mandatni period. Mandat poslanika moe biti i produen, a moe i prestati pre isteka vremena na koje su izabrani.

Ovlanjenja parlamenta Tri osnovne funkcije parlamenta: Legislativna (parlament donosi najznaajnije opte pravne akte- ustav i zakone) Izborna (parlament bira odreene organe dravne vlasti) Kontrolna (parlament kontrolie rad izvrnih organa vlasti, pre svega vlade).

Ustavotvorna vlast parlamenta Samostalna ustavotvorna vlast parlamenta (ustavotvorna skuptina ili izbor novog parlamenta). Podeljena ustavotvorna vlast izmeu parlamenta i graana. Uenje graana u ustavotvornoj vlasti kroz: Podnoenje predloga za reviziju ustava Odluivanje o reviziji ustava.

Zakonodavna vlast parlamenta Ustavni zakoni Organski zakoni Osnovni zakoni Budetski zakoni Specifini pravni akti koji se donosi u formi zakona i ureuje dravne prihode i rashode. Budetski zakoni ureuju prihode u dravnoj blagajni, izvore prihoda i njihovu raspodelu meu budetskim korisnicima. Predlog zakona o budetu moe podneti samo vlada. Vaenje ovih zakona je vremenski ogranieno (na godinu dana).

Zakon o ratifikaciji meunarodnog ugovora

Izborna ovlanjenja parlamenta Pravo izbora vlade kao bitna karakteristika parlamentarnog sistema. Kancelarska vlada - parlament bira predsednika vlade, a on onda postavlja i razreava ostale ministre. Parlamentarna vlada - parlament bira predsednika vlade, a na njegov predlog i ostale ministre. Izbor predsednika republike Izbor pravosudnih organa Izbor ombudsmana i guvernera centralne banke.

Kontrolna ovlanjenja - parlamentarna kontrola vlade Poslaniko pitanje Pravo poslanika da zatraI objanjenje i dobije informaciju o radu vlade ili ministarstva. Pitanje se upuuje vladi ili pojedinom ministru. Postavlja se u pisanom ili usmenom obliku. Vlada ili ministar kome je pitanje upueno duni su da na njega odgovore na istoj ili prvoj narednoj sednici parlamenta. O odgovoru na poslaniko pitanje NE otvara se debata. Poslanik ima pravo da iznese da li je zadovoljan odgovorom ili ne. Interpelacija Podnosi se u pisanoj formi. Upuuje se vladi. Pravom na podnoenje interpelaciji moe se koristiti samo GRUPA poslanika. Interpelaciom se od vlade zahteva odgovor na problem ili pitanje koje se pokree interpelacijom. O odgovoru vlade moe se otvoriti DEBATA. Ishod debate moe biti zakljuak parlamenta da pristupi glasanju o poverenju vladi.

Glasanje o poverenju vladi Zahtev za glasanje o poverenju vladi podnosi grupa poslanika. O zahtevu se vodi debata u parlamentu, a po zavretku debate parlament glasa o poverenju vladi. Budetsko pravo parlamenta Parlamentarne istrage Posebno radno telo koje prikuplja podatke i obavetenja o pitanju vezanom za rad vlade. Po okonanju rada radno telo podnosi izvetaj parlamentu. O izvetaju se vodi rasprava koja moe biti povod za pokretanje postupka glasanja o poverenju vladi.

Akti parlamenta

Opti pravni akti (ustav, zakoni, poslovnik o radu parlamenta). pravni akti (odluke i zakljuci). Politiki akti

Pojedinani

Deklaracija: izjava o stavu parlamenta o vanim drutvenim pitanjima ili politici koju parlament eli da vodi. Rezolucija: utvrivanje pravca politike parlamenta i definisanje mera za njeno sprovoenje.

Unutranja organizacija parlamenta Domovi parlamenta Jednodoman ili dvodoman parlament Dvodomnost parlamenta u federalnim dravama (dom graana i dom federalnih jedinica) Dvodomni parlamenti u unitarnim dravama: Sistem imenovanja Sticanje poslanikog mesta po osnovu poloaja Specifian izborni sistem za izbor poslanika u drugom domu Neposredan izbor, ali uz stroe uslove Kombinovanje sistema imenovanja i sistema izbora.

Radna tela parlamenta Rad parlamenta koji prethodi plenarnom zasedanju odvija se u radnim telima. Stalna radna tela Povremena radna tela Anketni odbori Odbori koji sprovode parlamentarnu istragu Meoviti odbori za reavanje sukoba domova

Uloga radnih tela u zakonodavnom postupku Matina radna tela Radna tela koja razmatraju formalnu stranu zakona.

Predsednik parlamenta Radom parlamenta rukovode predsednik i potpredsednici parlamenta, kao i razliiti kolegijalni organi i sekretar parlamenta. Predsednik i potpredsednici parlamenta biraju se na prvoj konstitutivnoj sednici parlamenta. Predsednik rukovodi parlamentarnim zasedanjem, organizuje rad parlamenta, priprema dnevni red zasedanja, koordinira rad radnih tela parlamenta i organizuje rad parlamentarnih slubi.

Poslanike grupe Poslanike grupe su poseban vid delovanja politikih stranaka u parlamentu. Obrazuju ih poslanici koji pripadaju istoj politikoj partiji, ili poslanici razliitih

partija koje imaju bliske politike poglede i programe. poslanike grupe. Ovlanjenja poslanikih grupa

Uslovi za formiranje Pravo na

Ovlanjenja procesne prirode Ovlanjenja materijalne prirode autonomno ureenje sopstvene organizacije.

Nain rada parlamenta Parlamentarna zasedanja Stalno zasedanje Povremeno zasedanje Redovno zasedanje (u vremenskim intervalima koji su precizno utvreni u ustavu), po pravilu dva puta godinje, koje traje po nekoliko meseci. U toku jednog zasedanja odrava se vie sednica parlamenta. Vanredno zasedanje.

Oblici rada parlamenta Rad parlamenta u radnim telima, u poslanikim grupama i na plenarnom zasedanju.

Parlamentarne procedure Ustavotvorni i zakonodavni postupak kao dva najznaajnija parlamentarna postupka. Postupak po kome se donosi ustav ureen je u samom ustavu, a postupak donoenja zakona ureuje se ustavom i poslovnikom parlamenta. Pod zakonodavnim postupkom podrazumevaju se radnje koje se odvijaju u parlamentu od momenta podnoenja inicijative ili predloga za donoenje zakona, pa sve do donoenja zakona. Odvijanje zakonodavnog postupka u vie faza.

Prava poslanika Prava poslanika zagarantovana su ustavom, izbornim zakonima i poslovnikom parlamenta. Individualna i kolektivna prava poslanika. Statusna prava poslanika Obezbeuju nesmetano obavljanje poslanike funkcije. Individualna prava, koja pripadaju svakom poslaniku. Imunitetska prava poslanika Indemnitet titi pravo poslanika na slobodu govora i glasanja u parlamentu. Parlamentarna neodgovornost. Apsolutno dejstvo materijalnog imuniteta. Imunitet parlamentarna nepovredivost. Njime se iskljuuje krivino gonjenje poslanika i preduzimanje drugih mera prema linoj slobodi poslanika. Zatita line slobode za radnje koje nisu neposredno vezane za njegovu aktivnost u parlamentu. Relativno dejstvo procesnog imuniteta, traje samo za vreme trajanja mandata. O procesnom imunitetu poslanika odluuje parlament.

Pravo na slobodan mandat. Poslanici nisu vezani instrukcijama svojih biraa, ve odluuju i glasaju na osnovu svojih uverenja. Suprotan slobodnom je imperativni mandat. Princip slobodnog mandata iskljuuje opoziv poslanika. Poslanik predstavlja sve graane, a ne samo one koji su ih izabrali. Parlamentarna nepodudarnost (inkompatibilnost) je zabrana istovremenog obavljanja poslanike i neke druge profesionalne ili javne delatnosti. Prava poslanika u ustavotvornom i zakonodavnom postupku Pravo predlaganja ustava (kao kolektivno pravo poslanika) Pravo predlaganja zakona (kao individualno pravo poslanika) Pravo podnoenja amandmana (individualno pravo poslanika). Amandmanom se moe zahtevati brisanje norme iz teksta predloga ili njena izmena. Ako se zahteva izmena, u amandmanu se navodi i tekst koji poslanik predlae. Pravo uenja u debati o predlogu za donoenje ustava i zakona. Debata o naelnim pitanjima, i debata o pojedinostima. Ogranienja prava na govor u parlamentu. Pravo odluivanja (glasanja) o predlogu ustava odn. zakona.

Prava poslanika na kontrolu vlade Pravo postavljanja poslanikog pitanja (individualno pravo poslanika), Pravo podnoenja interpelacije, Pravo podnoenja zahteva za glasanje o poverenju vladi, Pravo poslanika da zahtevaju otvaranje parlamentarne istrage. *vidi gore, slajd 177 i 178 (parlamentarna kontrola vlade). Dunosti poslanika Regulisane poslovnikom parlamenta. Mogu biti moralne i pravne. Moralne su sankcionisane kroz politiku odgovornost poslanika, krenje pravnih obaveza ima za posledicu ograniavanje izvesnih prava poslanika. Dunost reprezentovanja interesa biraa (ne meati sa imperativnim mandatom!) Dunost prisustvovanja sednicama parlamenta Dunost potovanja parlamentarnog reda. Disciplinske mere za nepotovanje pravila parlamentarnog reda (opomena, oduzimanje rei, udaljavanje sa sednice, i sl.)

VLADA Organ izvrne vlasti koji se obrazuje u parlamentarnom sistemu vlasti. Vlada je kolektivno telo kome su povereni poslovi izvrne vlasti. Vladu ine ministri koji se nalaze na elu razliitih upravnih resora (mada pored ovih ministara vlada moe imati i ministre bez portfelja). Vlada proistie iz parlamenta. Jednostranake, koalicione, koncentracione i manjinske vlade. Specifina ravnotea izmeu zakonodavne i izvrne vlasti.

Stranaka pripadnost lanova vlade Stranake (politike) vlade Jednostranaka vlada Koaliciona vlada Koncentraciona vlada Manjinska vlada Nestranake (nepolitike) vlade Ekspertska vlada inovnika vlada Uloga mandatara pri izboru vlade Parlamentarna vlada Kancelarska vlada Parlamentarna nepodudarnost i tipovi vlade Poslanika vlada (kao uslov za izbor ministra

postavlja se njegovo lanstvo u parlamentu) Neposlanika vlada (Poslanika i ministarska funckija nekompatibilne) Meovita vlada (otvorena mogunost da ministri budu iz redova poslanika ili pak da nisu lanovi parlamenta).

Trajanje mandata vlade Trajanje mandata vlade naelno vezano za trajanje mandata parlamenta. Krae trajanje mandata prelazne vlade. Poloaj ministara u vladi Svi ministri jednaki, ili Postojanje razlike u rangu ministara Kabinetska vlada (lanovi vlade i lanovi kabineta)

Postupak izbora vlade Vlada se bira posle sprovedenih izbora. Ukoliko se vlada ne izbere u propisanom roku, parlament se rasputa i raspisuju se novi izbori. Mogu je i izbor vlade u toku trajanja mandata parlamenta. Institut konstruktivnog izglasavanja nepoverenja vladi.

Predlaganje mandatara za sastav vlade od strane efa drave. Sastavljanje programa vlade i predlaganje lanova vlade od strane mandatara vlade. Usvajanje programa vlade i izbor predsednika (i lanova vlade) od strane parlamenta.

Mandat vlade Mandat vlade moe trajati koliko i mandat parlamenta koji je izabrao vladu, ali moe biti i krai od mandata parlamenta (jedan isti parlamentarni saziv moe sukcesivno izabrati vie vlada). Prestanak mandata vlade Izglasavanje nepoverenja od strane parlamenta Podnoenje ostavke Podnoenje ostavke od strane predsednika vlade povlaI za sobom ostavku celokupne vlade. Prestanak mandata ministra u vladi Razreenje Ostavka Produavanje mandata vlade Do produavanja mandata vlade moe doI usled vanrednih oklonosti u kojima nije mogue organizovati izbore, amandat parlamenta (a time i vlade) je istekao. Mandat vlade se produava do prestanka razloga zbog kojih je produen.

Nadlenosti vlade Obavljanje poslova izvrne vlasti. Izvravanje zakona i politike Donoenje uredbi za izvrenje zakona, kao optih pravnih akata kojima se precizira nain sprovoenja dotinog zakona. Vlada ovakve uredbe moe donositi

na osnovu generalnog ustavnog ovlanjenja ili na osnovu ovlanjenja iz zakona. Obezbeivanje jedinstvene primene zakona kroz koordinaciju rada uprave. Kontrola primene zakona kroz nadzor nad radom ministarstava.

Normativna ovlanjenja vlade Vlada kao centralni predlaga zakona. Pojava delegiranog zakonodavstva. Parlament moe ustavom ili zakonom u odreenim sluajevima na vladu preneti zakonodavna ovlanjenja. Vlada tada moe donositi uredbe sa zakonskom snagom, u kojima ona samostalno regulie odreene oblasti. Ovakve uredbe vlada mora podneti parlamentu na potvrdu.

Voenje spoljne politike Podeljena nadlenost sa efom drave.

Ovlanjenja vlade u vanrednom stanju Donoenje (ili bitna uloga u donoenju) odluke o vanrednom stanju. Donoenje uredbi iz nude.

Unutranja organizacija vlade Zakon o vladi i poslovnik o radu vlade kao centralni akti kojima se ureuje unutranja organizacija vlade. Predsednik vlade stoji naelu vlade i koordinie njen rad. U kancelarskom sistemu, on moe samo uz obavezu da o tome obavesti parlament, da postavlja i razreava ministre. Potpredsednici vlade zamenjuju predsednika vlade i koordiniu rad razliitih resora. Ministri stoje na elu upravnih resora. Sekretar vlade rukovodi administracijom vlade. Mogunost formiranja radnih tela vlade.

Akti vlade Uredbe kao osnovni i najbitniji opti pravni akti vlade. Uredbe za izvrenje zakona. Uredbe sa zakonskom snagom. Uredbe iz nude.

Pojedinani pravni akti.

Odnos vlade i parlamenta

Kolektivna odgovornost vlade Politika odgovornost vlade, koja parlamentu odgovara za sprovoenje politike koja je utvena u parlamentu i izvravanje zakona. Pravo vlade da podnese ostavku. Ovo je mono sredstvo u rukama vlade kojim ona moe vriti politiki pritisak na parlament. Neuspeh u sastavljanju nove vlade povlaI za sobom rasputanje parlamenta. Zahtev vlade da parlament glasa o poverenju vladi. Predlog efu drave da raspusti parlament. Odgovornost vlade za akte efa drave Premapotpis na akte efa drave stavlja predsednik vlade, resorni ministar ili svi lanovi vlade, preuzimajuI na sebe odgovornost pred parlamentom.

Odgovornost ministra Politika odgovornost parlamentu. Ministar odgovara za svoj rad i rad vlade iji je lan. Ministar politiki odgovara za celokupan rad resora na ijem se elu nalazi. Odgovornost za akte efa drave u domenima iz dotinog resora. Krivina odgovornost za uinjeno krivino delo prilikom obavljanja dunosti. Pitanje imuniteta. Obaveza naknade tete koja je nastala nezakonitim radom.

ef drave Postupno ograniavanje vladareve vlasti. Staleka, ustavna, parlamentarna monarhija. ef drave je jedan od organa u sistemu organizacije vlasti kome su ustavom povereni odreeni poslovi izvrne vlasti. Monarhija i republika. Predsedniki i parlamentarni sistem podele vlasti.

Sticanje poloaja efa drave Izbor predsednika republike u parlamentu, ili neposredno od strane naroda. Nasledjivanje poloaja efa drave u monarhijama. Uslovi za izbor predsednika republike Opti uslovi za sticanje pasivnog birakog prava (punoletstvo, dravljanstvo, poslovna sposobnost). Posebni uslovi koji se najenje odnose na godine starosti, nain sticanja dravljanstva i sl. Nespojivost funkcije predsednika sa drugim profesionalnim, javnim ili dravnim funkcijama. Ogranienje mogunosti vie uzastopnih izbora, ili ogranienje ukupnog broja izbora na ovaj poloaj.

Postupak izbora predsednika republike Ureuje se ustavom i posebnim zakonom. Postupak izbora predsednika republike neposredno od graana se najenje odvija po pravilima optih izbora. Veinski sistem izbora predsednika, ili u dvokrunom veinskom sistemu, ili prostom veinom glasova biraa. Izbor od strane elektora, koji se ipak smatra neposrednim izborom. Izbor predsednika u parlamentu.

Izbor od strane parlamenta koji se za tu priliku proiruje jo nekim lanovima. Njegova jedina funkcija je izbor predsednika republike.

Mandat predsednika republike Predsednik republike se moe birati na mandatni period koji je isti kao i period parlamenta (po pravilu 4 godine). enji je sluaj da bude biran na dui vremenski period (5, 6 ili 7 godina). Sluajevi produenja mandata. Sluajevi prestanka mandata pre isteka vremena na koje je izabran. Zamena efa drave ako je spreen da obavlja nadlenost Ustvano regulisanje ovog pitanje. Razlozi vezani za politiku odgovornost predsednika republike Razlozi koji nisu politike prirode.Poslove efa drave preuzima ustavom odreeni pojedinac ili organ. To moe biti potpredsednik, predsednik parlamenta ili jednog od domova parlamenta, predsednik vlade, posebno kolegijalno telo, ili namesnitvo. Prenos ovlanjenja u celosti ili u ogranienom obimu. Utvrivanje roka za raspisivanje izbora za predsednika u samom ustavu.

Ovlanjenja efa drave U predsednikom sistemu, predsednik je na elu izvrne vlasti. U parlamentarnom sistemu, funkcije izvrne vlasti podeljene su izmeu efa drave I vlade. Tradicionalna ovlanjenja efa drave Pravo predstavljanja drave u zemlji i inostranstvu. Predlaganje mandatara za sastav vlade Vrhovna komanda nad oruanim snagama Donoenje odluke o raspisivanju izbora Raspisvanje referenduma Odluivanje o pomilovanju Proglaenje zakona Odlikovanje Sazivanje parlamentarnih zasedanja

Ostala ovlanjenja efa drave Prerogativi vezani za sastav, izbor I razreenje lanova vlade, kao i rad vlade Donoenje ratnih uredbi Donoenje uredbi sa zakonskom snagom Pravo ustavotvorne i zakonodavne inicijative Pravo zakonodavnog veta (apsolutni i suspenzivni veto). Tzv. depni veto u SAD. Rasputanje parlamenta

Odgovornost predsednika republike Premapotpis Odluivanje o optubama protiv efa drave Razlozi i okolnosti zbog kojih predsednik republike moe biti pozvan na odgovornost navode se u ustavu. Postupak odluivanja o odgovornosti moe biti razliit O odgovornosti se po pravilu odluuje kvalifikovanom veinom.

Sudovi Sudska vlast kao posebna grana vlasti. Sadrina sudske funkcije se svodi na vrednovanje ljudskog ponaanja po meri pravne norme, a u cilju reavanja sporova. Osnovni principi poloaja, organizacije i postipka pred sudom ureuju se u ustavu. Nezavisno sudstvo kao instrument ograniavanja vlasti i garant zatite ljudskih prava.

Ustavna naela o sudovima Nezavisnost sudstva kao univerzalno prihvaena vrednost. Naelo podele vlasti Odvajanje sudstva od zakonodavstva i egzekutive kao bitan preduslov za nezavisnost sudstva.

Naelo nezavisnosti Odnosi se i na poloaj suda i na poloaj sudija. Nezavisnost sudstva kao sloboda od svakog stranog nedoputenog uticaja. Iskljuiva jurisdikcija suda u svim pitanjima sudske prirodeo preispitivanju sudske presude moe odluivati samo viI sud. Odvajanje sudstva od tuilatva. Odvajanje sudstva od uprave i podvrgavanje uprave sudskoj kontroli.

Naelo legaliteta Sud svoja ovlanjenja ostvaruje na osnovu ustava i zakona. Naelo legalitet je jedna od garancija da e u suenju biti iskljuena arbitrernost, samovolja, politiki I drugi uticaj. Naelo stalnosti Odnosi se i na poloaj suda i status sudija. Sudovi su formirani ustavom i zakonom to iskljuuje formiranje ili pak ukidanje sudova izvan zakona. Stalnost sudija se ogleda u njihovom izboru/imenovanju na neogranien vremenski period. Naelo dvostepenosti Postojanje sudske instancione kontrole sudskih odluka i ispravljanje eventulanih greaka ili nezakonitih odluka prvostepenog suda. Ostvaruje se kroz pravo na albu nezadovoljne stranke protiv odluke prvostepenog. Naelo jedinstva sudskog sistema Sudstvo kao jedisnstven sistem meusobno povezanih institucija (niih i viih institucija). Naelo materijalne samostalnosti Finansijska nezavisnost sudova. Postojanje posebnog sudskog budeta.

Status sudija Izbor sudija Ustavno i zakonsko propisivanje posebnih uslova za izbor sudija, posebnog postupka po kome se biraju sudije, kao i posebnog tela u ijoj je nadlenosti odluivanje o izboru sudija. Izbor sudija od strane predstavnikog tela. Parlament bira sudije samostalno ili na predlog posebnih sudskih tela.

Imenovanje sudija od strane posebnih tela koja se obrazuju u okviru pravosudnog sisitema. Institucija visokog saveta pravosua. Samostalan u imenovanju, ili samo predlae imenovanje ili izbor sudija. Uslovi za izbor sudija Opti uslovi. Uslovi koji se postavljaju za obavljanje bilo koje druge dravne funkcije ili slube. Naelo inkompatibilnosti sudske i drugih dravnih i javnih funkcija ili profesionalnih delatnosti. Posebni uslovi. Pravniko obrazovanje i struna kompetentnost.

Mandat sudija Trajanje mandata Vremenski ogranien ili neogranien Prestanak mandata na lini zahtev sudije, zbog isteka mandata ili zbog sticanja uslova za starosnu penziju Razreenje sudije Razreenje je svojstvena sankcija za nezakonit ili nepravilan rad sudije. Razlozi koji dovode do razreenja sudija mogu biti: delikti koje je poinio sudija, a koji ga ine nedostojnim da obavlja sudijski poziv; nastupanje nekog od osnova nespojivosti funkcija; razlozi koji se tiu kompetentnosti sudije; nedolino ponaanje sudije. Suspenzija kao privremena mera.

Nepokretnost sudija Sudija moe biti premeten samo u sluajevima koji su propisani u ustavu I zakonu i prema propisanom postupku. Za premetaj sudije je neophodna saglasnost sudije. Imunitet sudija Neodgovornost za miljenje izneto u toku suenja ili iznetog u odluci. Posebna zatita od krivinog gonjenja. Materijalna sigurnost sudija Posebna pravila o platama sudija. Procesne garancije nezavisnosti suda Naelo javnosti sudskog postupka Pravo na javnost sudske rasprave i Pravo na javno objavljivanje presude.

Obrazloenje sudske odluke Naelo kolegijalnosti suenja Sud sudi u veu. Kolegijalnost treba da doprinese objektivnosti suda. Uenje graana u postupku suenja.

Pravo na prirodnog sudiju Pravo na dodeljivanje sluajeva. Dodeljivanje sluajeva sudijama u odreenom sudu i reavanje sukoba nadlenosti izmeu sudova.

Pravo na odbranu u sudskom postupku

Organizacija sudstva Sudovi opte nadlenosti Prvostepeni sudovi Drugostepeni sudovi Apelacioni sudovi odluuju o albama ili drugim pravnim lekovima uloenim protiv odluka (presuda) prvostepenih sudova i reavaju o sukobu nadlenosti izmeu prvostepenih sudova.

Vrhovni sud Najvia sudska instanca koja odluuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke niih sudova, i reava sukobe nadlenosti izmeu sudova. Kasacioni sud vri sudsku vlast u poslednjem stepenu. On ima pravo da, u poslednjem stepenu, niti odnosno ukida odluke sudova zbog povrede zakona.

Sudovi specijalizovane nadlenosti Administrativni (upravni sudovi) odluuju u upravnim stvarima. Trgovinski sudovi reavaju sporove koji nastanu u obavljanju privrednih aktivnosti, sporovima izmeu privrednih subjekata, sporovima o autorskim i pronalazakim pravima. Vojni sudovi Priroda krivinog dela - vojna krivina dela Subjekti koji podleu jurisdikciji vojnih sudova vojna lica Prilike u kojima se uspostavlja nadlenost vojnih sudova. Izborni sud reava izborne sporove. Kontrola ustavnosti Kontrola ustavnosti kao bitan instrument za tite ustavnosti i va na odlika pravne dr ave. tetno dejstvo protivustavnosti i protivzakonitosti. Ustavnost kao pravni princip Ustavnost u formalnom smislu nala e da zakon i podzakonski akti u formalnom pogledu budu saglasni sa ustavom. Za formalnu ocenu ustavnosti od va nosti su Subjekt koji donosi pravni akt, Postupak po kome se pravni akt donosi, i Forma pravnog akta.

Formalno je ustavan (zakonit) samo onaj pravni akt koji je doneo nadle ni organ, u postupku propisanom za dono enje tog pravnog akta i ako pravni akt odgovara vrsti propisa koje donosi taj organ. Materijalno je ustavan (zakonit) pravni akt koji je po svojoj sadr ini u saglasnosti sa ustavom (zakonom).

Ustavnost kao pravno-politi ki pojam

Sistemi kontrole ustavnosti Postojanje razli itih sistema za tite ustavnosti. Vansudski i sudski sistemi kontrole i za tite ustavnosti. Sudska i ustavnosudska za tita ustavnosti.

Oblici kontrole ustavnosti Preventivna-prethodna kontrola ustavnosti Ova vrsta kontrole se odvija pre nego to zakon ili drugi op ti pravni akt stupi na snagu. Kontrola u zakonodavnom odboru parlamenta ili od strane ustavnog suda. Obavezna i fakultativna preveventivna kontrola ustavnosti. Naknadna-represivna kontrola ustavnosti Predmet ocene je pravni propis koje je deo pozitivnog pravnog sistema. Apstraktni spor o ustavnosti se mo e pokrenuti i za ocenu ustavnosti odredbe koja nije konkretno primenjena. Konkretni spor o ustavnosti je ograni en samo na pokretanje postupka ocene ustavnosti u slu aju kada bi spornu odredbu trebalo primeniti na konkretan slu aj o kome se odlu uje pred sudom. U tom slu aju sud pred kojim se vodi sudski spor zatra i e od ustavnog suda da oceni ustavnost zakonske odredbe koju bi trebalo da primeni u konkretnom slu aju. Postupak za ocenu ustavnosti predla e doti ni redovni sud, a do okon anja postupka pred ustavnim sudom se postupak pred redovnim sudom prekida.

Ustavni sud Ustavni sud je poseban organ dr avne vlasti nadle an za za titu ustavnosti. Izbor i status sudija ustavnog suda Op ti i posebni uslovi za izbor Nespojivost funkcija Postupak izbora sudija koji treba da osigura samostalnost i nezavisnost ustavnog suda. Za izbor sudija ustavnog suda nadle an jedan organ, ali na predlog nekog drugog organa. U izboru sudija u estvuje vi e organa dr avne vlasti. Svaki od njih samostalno odlu uje o izboru sudija, ali ni jedan ne raspola e pravom da bira sve sudije, ve ima pravo da bira samo odre eni broj sudija ustavnog suda. Du ina mandata Sudije se biraju do ivotno ili na odre eni mandatni period, koji je du i od mandata parlamenta. Imunitetska prava sudija ustavnog suda.

Precizno odre ivanje razloga za prestanak mandata i regulisanje postupka odlu ivanja o prestanku u ustavnu ili zakonu o ustavnom sudu. Ustanova izuze a. Nadle nost ustavnog suda Za tita ustavnosti kao centralna nadle nost ustavnog suda. Kontrola i ocena ustavnosti Re avanje sukoba nadle nosti izme u razli itih organa dr avne vlasti Odlu ivanje o optu bama protiv efa dr ave i drugih visokih dr avnih inovnika Odlu ivanje o zabrani rada politi ke stranke Odlu ivanje o izbornim sporovima Odlu ivanje o osporavanju validnosti poslani kih mandata Neposredna ustavno sudska za tita osnovnih ljudskih prava preko instituta ustavne albe, Tuma enje ustava.

Postupak pred ustavnim sudom Od nadle nosti koju u konkretnom slu aju vr i zavisi i postupak po kome e ustavni sud da re ava. Postupci pri ustavnom sudom ure uju se zakonom o ustavnom sudu. Ustavom se odre uje koji subjekti raspola u pravom pokretanja postupka pred ustavnim sudom. Pravo pokretanja postupka ocene ustavnosti pripada organima dr avne vlasti. Sporno je da li ustavni sud po sopstvenoj inicijativi mo e pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti. Pokretanje postupka po ustavnoj albi. Postupak o sukobu nadle nosti pokre u organi koji su u sukobu. Postuopak odlu ivanja o povredi ustava od strane efa dr ave ili drugih visokih funkcionera pokre u subjekti ovla eni da pokrenu postupak za utvr ivanje odgovornosti. Faze postupka: prethodni postupak, glavni postupak (pretres) i ve anje i odlu ivanje.

Dejstvo odluka ustavnog suda Odluka ustavnog suda je kona na i izvr na. Protiv odluke ustavnog suda nije dopu ten bilo kakav pravni lek. Odluka ustavnog suda se objavljuje u slu benom glasilu, i po objavljivanju stupa na snagu.

ertikalna organizacija vlasti Vertikalna organizacija vlasti kao ustanovljavanje organa na razli itim nivoima organizacije, odre ivanje njihovnih nadle nosti i ustanovljavanje osnovnih principa na kojima po ivaju odnosi izme u ovih organa. Vertikalna ili teritorijalna organizacija vlasti, oblik dr avnog ure enja. Unitarna dr ava, savez dr ava, savezna dr ava i regionalna dr ava.

Unitarna dr ava U unitarnim dr avama postoji jedinstven nosilac dr avne vlasti. Funkcije dr avne vlasti su u nadle nosti organa vlasti obrazovanih na centralnom nivou. Funkcije dr avnih vlasti nisu podeljene izme u organa centralne vlasti i necentralnih organa, to ne isklju uje pravo centralne vlasti da poveri necentralnim organima obavljanje odre enih poslova kao i pravo necentralnih organa da obavljaju poslove iz domena svoje nadle nosti. Na elo decentralizacije i na elo dekoncentracije. Decentralizacija: Postojanje poslova iz izvorne nadle nosti decentalizovanih jedinica Nadzor centralne vlasti nad necentralnim decentralizovanim jedinicama ograni en je na kontrolu ZAKONITOSTI njihovog rada. Centralni organi vlasti imaju pravo da poni te akte necentralnih decentralizovanih organa samo ako su ti akti nezakoniti. Centralni organi ne mogu kontrolisati celishodnost akata decentralizovanih organa.

Dekoncentracija Na necentralne centralizovane organe centralna vlast PRENOSI odre ene nadle nosti. Centralna vlast mo e u punom obimu (i po pitanju zakonitosti i po pitanju celishodnosti) kontrolisati rad necentralnih centralizovanih organa. Kombinacija na ela decentralizacije i principa dekoncentracije Sistem duplog koloseka. U ovakvom sistemu postoje dve vrste necentralnih organa, jedni koji se obrazuju kao decentralizovani i drugi koji se obrazuju kao centralizovani. Sistem jednog koloseka. U ovakvom sistemu postoji samo jedna vrsta necentralnih organa koja se u zavisnosti od nadle nosti (prirode posla) koju u konkretnom slu aju obavlja mo e javiti i kao decentralizovan i kao centralizovan necentralni organ.

Slo ene dr ave Unija ili konfederacija kao savez dr ava, federacija kao savezna dr ava. Unija Unija kao vid me unarodnog povezivanja dve ili vi e dr ava. Mogu nost obrazovanja zajedni kih organa. Personalna unija se zasniva na priznavanju istovetnog vladara. Personalne unije ne nastaju me unarodnim sporazumom zaklju enim izme u dr ava, ve na osnovu unutra njeg prava (ustava) svake dr ave lanice unije. Realna unija po iva na zajedni kim interesima dr ava lanica unije. Carinska unija, monetarna unija.

Konfederacija Savez dr ava koji nastaje na osnovu me unarodnog sporazuma koji zaklju uju doti ne dr ave. Me unarodno-pravni odnos dr ava lanica konfederacije. Konfederacija nije pravna li nost, ve su to dr ave lanice. Dr ave lanice zadr avaju svoj dr avno-pravni subjektivitet. Poslovi koji se prenose na konfederaciju utvr uju se sporazumom lanica. To su uvek povereni poslovi, konfederacija ne raspola e funkcijama dr avne vlasti, dr ave ove funkcije zadr avaju za sebe. Obrazovanje zajedni kih organa me unarodnim sporazumom. Predstavnici dr ava lanica u zajedni kim organima konfederacije ne predstavljaju gra ane ve dr ave lanice. Zajedni ki organi odlu uju konsenzusom, a obavezuju e su za dr avu lanicu samo ukoliko ih ona i prihvati (ratifikuje ili prizna).

Federacija Federacija kao savezna dr ava. Federacija ima dr avnopravni subjektivitet i zasnovana je na federalnom ustavu. Federalne jedinice raspola u funkcijama dr avne vlasti. Nastanak federacije Metodom agregacije: vi e samostalnih dr ava ili lanica konfederacije se ujedinjuju u federaciju. Metodom devolucije: unitarna dr ava se promenom ustava preure uje u slo enu dr avu. Op te karakteristike Federalna dr ava se uspostavlja i odnosi u njoj se ure uju federalnim ustavom kao najvi im op tim pravnim aktom unutra njeg prava. U postupku revizije federalnog ustava u estvuju i federalne jedinice. Federalna dr ava je poseban dr avno-pravni subjekt. Suverenitet pripada federaciji (neki ustavi

prihvataju i podeljeni suverenitet i federalnim jedinicama garantuju ograni eni suverenitet).

Izvorne nadle nosti federacije utvr uju se ustavom federacije. Izvorne nadle nosti federacije obuhvataju sve tri grane dr avne vlasti. Raspodela funkcija dr avne vlasti izme u federacije i federalnih jedinica kao jedno od najzna ajnijih pitanja federalno ure ene dr ave. Pitanja u isklju ivoj nadle nosti federacije, Pitanja u isklju ivoj nadle nosti federalnih jedinica Pitanja u konkurentskoj nadle nosti, tj. o njima se odlu uje kako na nivou federalne dr ave tako i na nivou federalnih jedinica. Na elo pretpostavke nadle nosti u korist federacije, ili Na elo pretpostavke nadle nosti u korist federalnih jedinica. Na federalnom nivou se obrazuju organi vlasti. Dvodomna struktura federalnog parlamenta. Princip supremacije federalnog ustava nad ustavima federalnih jedinica i federalnog zakona nad zakonima federalnih jedinica. Odluke federalnih organa obavezuju federalne jedinice.

Status federalnih jedinica Princip jednakosti i princip ravnopravnosti Pravo federalnih jedinica na samoorganizovanje Federalna jedinica raspola e ustavotvornom vla u Federalna jedinica ima odre ene IZVORNE nadle nosti. Ograni enja i garancije u postupku odlu ivanja o promeni granica federalne jedinice, ukidanju federalne jedinice ili ustanovljavanju nove federalne jedinice.

Regionalna dr ava Regioni kao specifi an oblik decentralizacije vlasti. Pojam regiona Region kao oblik administrativno-teritorijalne podele ili kao oblik politi ko-teritorijalne autonomije. Regionalna dr ava kao me oviti oblik izme u unitarne i federalne dr ave. Region kao organ javnog prava ustanovljen na nivou neposredno ispod nivoa dr ave, sa politi kom samoupravom. Bitno svojstvo regiona je poseban politi ki identitet. Status regiona u ustavno sistemu Regionalni princip organizacije dr ave. Regionalna autonomija, regionalni identitet, nadle nost regiona i osnovne institucionalne strukture vlasti na regionalnom nivou. Podela vlasti izme u organa na centralnom, lokalnom i regionalnom nivou. Obrazovanje regiona ustavom ili zakonom. Pravo regiona na samoorganizovanje. Region ima pravo da svojim konstitutivnim aktom uredi sopstvenu organizaciju i nadle nosti. Za tita prava na regionalnu samoupravu.

Oblici regionalizma Status regiona u okviru iste dr ave Monotipske regije Regije razli itog statusa (asimetri an regionalizam).

Dva koncepta regionalizma Administrativni koncept prema kome se regioni odre uju kao oblik podele dr avne teritorije na administrativne jedinice. Region kao jedan oblik administrativne decentralizacije. Politi ki koncept regiona prema kome regioni u ivaju politi ku samoupravu.

Prema na inu nastanka razlikuju se tri osnovna tipa regiona : Regioni koi su nastali kao izraz administrativno-teritorijalne podele unitarne dr ave, Regioni koji nastaju u procesu prilago avanja postoje ih oblika teritorijalne organizacije principima regionalnog ure enja dr ave, Regioni koji predstavljaju institucionalnu regionalizaciju, regioni kao politi ki entiteti sa politi kom autonomijom.

Nadle nosti regiona Nadle nost regiona obuhvata skup poslova koje organi obrazovani na regionalnom nivou ostvaruju u razli itim oblastima. Principi na kojima po iva raspodela nadle nosti. Princip politi ke decentralizacije (podela vlasti izme u razli itih nivoa vlasti) Princip supsidijarnosti (op ta pretpostavka nadle nosti u korist lokalne zajednice kao primarnog oblika samouprave gra ana; nadle nosti regiona ne smeju ograni iti ni zadirati u izvorne nadle nosti lokalnih organa vlasti).

Obim i sadr aj nadle nosti regiona Domen nadle nosti regiona i sadr aj ovla enja regionalnih organa garantuju se propisima koje donose organi centralne vlasti kao i konstitutivnim aktom regiona. Izvorne nadle nosti Prenete nadle nosti Konkurentne nadle nosti

Priroda i vrste nadle nosti regiona Pravo (nadle nost) regiona da ure uju odnose i donose propise Pravo regiona da izvr avaju propise (izvr avaju propise donete na regionalnom nivou i izvr avaju nacionalno zakonodavstvo). U e e regiona u dr avnim poslovima U e e regiona u zakonodavnoj vlasti centralnih organa

Princip reprezentovanja regiona u zakonodavnom telu centralne vlasti Konsultovanje regona o odre enim pitanjima o kojima odlu uju organi centralne

vlasti. Finansijski okvir regionalne samouprave Finansijska samouprava regiona. Regioni moraju imati prihode neophodne za obavljanje svojih nadle nosti. To mogu biti sopstveni prihodi regiona ili deo prihoda od nacionalnih poreza. Finansijske prihode regiona ine sredstva iz sopstvenih poreza, iz poreza koje prikuplja dr ava i prenosi ih regionu, sredstva iz zajma za pokrivanje kapitalnih tro kova uz obavezu da ih region vrati iz sopstvenih prihoda. Princip solidarnosti.

Organizacija vlasti u regionima Pravo regiona na samoorganizovanje. U regionima se obrazuju predstavni ka tela (skup tine) ije lanove neposredno biraju gra ani regije na osnovu op teg prava glasa, tajnim glasanjem. U regionima se obrazuju i izvr ni organi vlasti. Usled na ela jedinstva sudskog sistema, pravo regiona da obrazuju sudove postoji samo manjem broju dr ava. Postojanje regionalne administracije.

Me uregionalna saradnja Saradnja me u regionima u okviru regionalno ure ene dr ave Saradnja regiona na me unarodnom nivou Za tita prava na regionalnu samoupravu Status regiona mogu e je menjati samo u saradnji sa tim regionom. Podru je na kome se prostire region ne mo e biti promenjeno bez saglasnosti doti nog regiona. Regioni imaju pravo da pred nadle nim sudom pokrenu postupak za za titu regionalne autonomije.

Lokalna samouprava Lokalna samouprava predstavlja osnovni oblik teritorijalne organizacije vlasti i naj iri okvir ostvarivanja samouprave gra ana koji ive na odre enom podru ju. Demokrati nost lokalne samouprave po iva na mogu nosti naj ireg i neposrednog u e a gra ana u obavljanju javnih poslova i kontroli vlasti. Demokrati nost i efikasnost.

Pojam lokalne samouprave Lokalna samouprava je osnovni oblik teritorijalne organizacije dr ave. Lokalna samouprava kao oblik vertikalne podele vlasti izme u dr ave i lokalnih zajednica. Lokalna samopurava kao oblik samouprave gra ana na podru ju lokalne zajednice, ili kao pravo gra ana da neposredno ili putem neposredno izabranih predstavnika u estvuju u upravljanju lokalnom zajednicom i odlu uju o poslovima iz njene nadle nosti.

Status lokalne zajednice

Na elo supsidijarnosti. Nadle nost vi ih nivoa vlasti se utvr uje polaze i od pravila da svi poslovi koji se mogu obavljati na lokalnom nivou treba da budu u nadle nosti lokalnih zajednica, a poslovi drugih oblika organizacije vlasti (regije) i centralne vlasti se utvr uju metodom enumeracije. Garantovanje prava na lokalnu samoupravu aktima najvi e pravne snage. Za tita prava na lokalnu samoupravu. Podela vlasti.

Oblici lokalne samouprave-tipovi lokalnih zejednica Priroda i karakter ovla enja kao kriterijum podele: decentralizovana lokalna samouprava i lokalna zajednica koja po iva na dekoncentraciji vlasti. Svojstva koja odlikuju status lokalne zajednice kao kriterijum podele: monotipska organizacija lokalnih zajednica (sve lokalne zajednice u dr avi imaju isti status) i politipska organizacija (razli it polo aj lokalnih zajednica). Nivoi na kojima se obrazuju oblici vlasti kao kriterijum podele: jednostepena vertikalna podela vlasti (lokalna zajednica i centralni novo), dvostepena vertikalna podela vlasti (lokalna zajednica, region, centralni nivo) i trostepena vertikalna podela vlasti (lokalna zajednica, oblast, region, centralni nivo).

Nadle nosti lokalne zajednice Nadle nosti lokalne zajednice se garantuju ustavom dr ave i statutom lokalne zajednice. Princip supsidijarnosti kao op ta pretpostavka nadle nosti u korist lokalne zajednice kao primarnog oblika samouprave gra ana i osnovnog oblika teritorijalne organizacije vlasti. Izvorne nadle nosti ine skup ovla enja i poslova koje lokalne zajednice obavljaju samostalno. Povereni poslovi su poslovi koji su lokalnoj vlasti preneti od strane centralne ili regionalne vlasti. Sadr aj nadle nosti lokalnih zajednica se vezuje za oblasti od neposrednog interesa za gra ane u lokalnoj zajednici i poslove lokalnog karaktera.

Organi lokalne samouprave mogu da u okviru svoje nadle nosti propisima ure uju odnose i daneposredno izvr avaju propise. Lokalne zajednice ne raspola u zakonodavnom vla u, ali mogu u okviru svoje nadle nosti donositi propise kojima ure uju odre ena pitanja. Propisi organa lokalne samouprave su podzakonski akti i podle u kontroli zakonitosti. Statut kao najzna ajniji pravni akt koji donose lokalni organi vlasti. Organi lokalne zajednice imaju pravo da se staraju o primeni i da neposredno izvr avaju propise koje donosi lokalna zajednica.

Finansijski okvir lokalne samouprave Principi finansiranja

Izvori finansiranja lokalnih vlasti su primereni njihovim du nostima utvr enim ustavom i zakonom. Princip razli itih i elasti nih sistema finansiranja na kojima po ivaju izvori sredstava lokalnih vlasti. Princip solidarnosti izme u lokalnih zajednica.

Izvori finansiranja Sredstva od lokalnih taksi i naknada. Deo finansijskih sredstava iz poreza koje prikuplja dr ava. Sredstva za obavljanje poverenih poslova. Sredstva iz kredita za kapitalne investicije. U e e lokalnih zajednica u procesu odlu ivanja na vi im nivoima vlasti o raspodeli sredstava lokalnim zajednicama.

Organizacije lokalne vlasti Lokalna samouprava kao pravo lokalne zajednice da ustanovi organe vlasti na lokalnom nivou i uredi njihovu organizaciju. Statut lokalne zajednice kao pravni akt kojim se u skladu sa ustavom i zakonima ure uje institucionalna organizacija lokalne zajednice. Organi lokalne vlasti Predstavni ko telo (skup tina, savet) kao najzna ajniji organ na nivou lokalne zajednice, Izvr ni organ (odbor, ve e, savet) i organi lokalne uprave, Predsednik op tine (izabran ili neposredno od strane gra ana, ili od strane predstavni kog tela lokalne zajednice).

Nadzor dr avnih tela nad organima lokalne zajednice Slu ajevi u kojima je nadzor vi ih vlasti dopu ten i postupak u kome se nadzor ostvaruje moraju biti regulisani ustavom i zakonom. Kontrola zakonitosti i/li kontrola zakonitosti i celishodnosti. Ovla enje nadle nog organa centralne vlasti da raspusti predstavni ko telo lokalne zajednice i postavi svog poverenika. Neposredno odlu ivanje gra ana u lokalnoj zajednici Saradnja lokalnih zajednica Saradnja i udru ivanje lokalnih zajednica u okviru odre ene dr ave Saradnja i udru ivanje lokalnih zajednica na me unarodnom nivou.

Za tita prava na lokalnu samoupravu Preduslov odlu ivanja o teritoriji i granicama lokalne zajednice je konsultovanje zainteresovanih lokalnih zajednica. Konsultovanje lokalnih vlasti u postupku odlu ivanja o pitanjima koja se odnose na lokalne zajednice. Konsultovanje lokalnih vlasti prilikom odlu ivanja o merilima raspodele finansijskih sredstava. Pravo lokalnih vlasti da se obra aju nadle nim organima za za titu prava na lokalnu samoupravu. (izme u ostalog re avanje sukoba nadle nosti izme u organa vi ih nivoa vlasti i organa lokalne samouprave koje je po pravilu povereno ustavnom sudu).