28.08.2008.

DA LI SE DIJABETES NE LEI JER SE NE ISPLATI?

Pie: Ivona ivkovi

Rat je navee zlo. U ratovima se milioni ljudi mue, ubijaju i sakate. To e vam rei svaki osnovac. Ima li ubijanja i sakaenja miliona ljudi u miru? Da, upravo milioni ljudi irom sveta umiru i mue se od bolesti koje su, dokazano, izleive i za koje se tano zna i uzrok nastanka i nain leenja. Bolje rei, nekada se znalo, a danas je mnogo toga namerno zaboravljeno i izostavljeno iz medicinskih udbenika. Razlog je jednostavan -bolesni troe na lekove, a farmaceutska industrija profitira. Ba kao i lekari koji se privatizacijom zdravstva i kod nas sve vie pretvaraju u biznismene koji svojim radom zaradjuju pare. Mnoge hirurke intervencije potpuno su nepotrebne i neke teko sakate ljude, ali kapitalizam je neumoljiv sve to donosi zaradu je dobro dolo. Lekari danas ne samo da ne lee i ne istrauju stvarne uzroke nastanka nekih bolesti, ve je medicinska sujeta otila tako daleko da ete teko nai lekara koji nije ubeen da je upravo zahvaljujui savremenoj medicini i njenim dostignuima ljudski vek produen. Jer, tako kau medicinske knjige. Na alost, ovo je samo ubeenje jer istina je sasvim drugaija. Pre nekoliko hiljada godina ivelo se i due i zdravije, a itulje u novinama danas pokazuju koliko ljudi umire iznenada, posle due ili krae boleseti. I sve je vie mladih ljudi. injenica je i da sve manje ljudi moe da ivi bez lekova, jer skoro svako kad-tad doivi neki poremeaj u organizmu kada mora da poseti apoteku. ak i osnovna kola nas ui da su upravo savremena medicina i farmacija tu da nas odravaju u zdravlju. Ali kakvom zdravlju s obzirom na ogroman broj obolelih od raznih bolesti sa kojima se oveanstvo prvi put i suoilo tek u dvadesetom veku? Dijabetes je pored kancera i kardiovaskularnih bolesti danas bolest koja farmakobiznisu donosi sigurnu zaradu. Svaki dijagnostikovan dijabetiar postaje doivotno zavistan od lekova, a posebno vetakog insulina. Dijabetes se danas i ne lei, ve se pacijent jednostavno tretira medikamentima, odnosno pomae mu se da doivotno funkcionie i ivi sa ovim tekim poreeajem.

I kod dijabetesa i kod kancera savremena medicina se jednostavno ne bavi uzrokom njihovog nastanka i njegovim otklanjanjem, ve se iskljuivo tretira posledica. A i jedna i druga bolest su, to se izgleda decenijama ve zna, simptomi poremeenog metabolizma. Grubo poreenje koje je napravila jedna grupa amerikih lekara jo 1948. na osnovu svojih tadanji saznanja o uzrocima ove dve bolesti pokazuje velike slinosti izmeu dijabetesa i raka: 1. Dijabetes je poremeaj metabolizma ugljenih hidrata zbog neadekvatne proizvodnje hormona insulina. Rak je poremeaj metabolizma proteina zbog neadekvatne proizvodnje ili iskorienosti enzima za razgradnju proteina. 2. Insulin nastaje u pankrasu. Enzimi za varenje proteina nastaju u pankreasu. 3. Neuroloki procesi kontroliu proizvodnju hormona insulina kao i enzima za varenje proteina. 4. Dijabetes se moe esto kontrolisati i izleiti samo adekvatnom ishranom. I rak se moe kontrolisati i izleiti pravilnom ishranom.

Dodajmo da savremena medicina i kod jedne i druge bolesti tretira posledicu odnosno simptom, a ne uzrok. Dakle, ako vam je poremeen metabolizam i kao posledica toga dolazi do nekontrolisanog umnoavanja elija u nekom tkivu (odnosno njihove reparacije sa grekom), time to e hirurg to tkivo odstraniti, a zraenje i hemioterapija onesposobiti kancerozne i okolne elije da se umnoavaju, vi niste uinili praktino nita da otklonite uzrok bolesti. Va lekar time u stvari nije ni poeo da vas lei, ali vas je dodatno osakatio i zatrovao. Zato se danas sve vie i veruje da veina ljudi obolelih od kancera umire od leenja a ne od samog raka. Ali, posao lekara odavano vie i nije da izlee ve da postavljaju dijagnoze, propisuju terapije i, naravno, vode preciznu evidenciju u kartonima o propisanoj terpiji. Ovo poslednje je vano kako ni jedan lekar ne bi sebi dozvolio izlet i odredio terapiju koja nije u skladu sa onim to je konvencionalna medicina odobrila kao leenje. Ako pacijent treba da se ubije - ubie se, ali terapija mora biti u skladu sa svetskim zdravstvenim autoritetima. Zapadnim, naravno. Ako ste lekar, ik probajte u Srbiji da leite drugaije. Oito, lekar nije tu da ukljuuje svoj mozak da razmilja i istrauje, ve da pie recepte i kanalie novac iz dravnih fondova zdravstvenih osiguranika na raune prihvaenih farmaceutskih kompanija. Alternativna medicina ne moe raunati na novac iz ovih fondova, a zdravi ljudi su postali nepoeljni.

Medicina nije vie nezavisna profesija. Doktori danas nisu nita drugo do veza koja spaja farmaceutsku industriju sa potroaem, primeuje ameriki lekar Dr Vernon Koleman.

TA JE DIJABETES Pogledajmo kako sve to izgleda kod obollelih od dijabetesa. Za laike, napomenimo ukratko ta je dijabetes. Svaka hrana koju unosimo u organizam procesom varenja se pretvara u glikozu (glukozu) koju krv uzima i prenosi do pankreasa. Kada se nivo glikoze u krvi povea to stimulie pankreas da proizvodi insulin. Ovaj hormon dalje prenosi viak glikoze u jetru poto je prethodno pretvori u glikogen koji se u tom obliku u jetri skladiti. Sa druge strane, u sluaju da je nivo glikoze u krvi smanjen , dolazi do luenja kortikalnih hormona u nadbubrenim ljezdama i u hipofizi. Ovim se podie nivo glikoze u krvi tako to se ve uskladiteni glikogen iz jetre pretvara u glikozu i ubacije u krv. Dakle, ako ovek iz nekog razloga vie dana gladuje, oganizam aktivira rezerve i na taj nain se odrava novo glikoze u krvi do novog unosa hrane. Tako se u zdravom organizmu, koji ima funkcionalan i ispravan metabolizam, nivo glikoze u krvi odrava meusobnim sadejstvom insulina, kortikalnih hormona i luenjem hipofize (ACTH). I to je nesumnjivo sloen biohemijski proces koji organizam, po prirodi, stalno sprovodi. To je razmena materije, to je ivot. Ali naseljavanjem ljudi u gradove, poela je da se razvija industrija hrane koja je poetkom dvadesetog veka poela da pravi velike profite. Zato je bogato, pre svega zapadnjako drutvo podstaknuto da konzumira enormne koliine hrane koja je, sa druge strane, pravljena tako da to manje kota. Za potroae najvaniji je dobar ukus hrane i to je pravi mamac. Izmeu ostalog ljudi su se navukli na rafinisan beli eer, okolade, bombone, kafu, osveavajue slatke napitke ili beli hleb. Beli eer, meutim, moe previe da stimulie pankreas na luenje insulina to dovodi do toga da se previe glikoze konvertuje u glikogen i tako smanjuju potreban novo glikoze u krvi. Stanje je nazvano hiperinsulizam. Nizak nivo glikoze podstie luenje drugih hormona. Zapravo i previe insulina i premalo moe dovesti do insulinskog oka. Tako se dijabetes oznaava kao nesposobnost organizma da pravilno prerauje i koristi ugljene hidrate. Nedovoljno luenje insulina naziva se dijabetes tipa 1. I ovaj problem je reen 1920. kada je jedna amerika kompanija uspela da napravi insulin. Ali, ispostavilo se da on nije uvek delotvoran. Naime, od dijabetesa (melitusa) tipa 1 pati samo 5 posto obolelih, dok 95 posto pati od

tipa 2 koji nastaje usled nedelovanja insulina i koji se lui ak i previe. Tako se u ovom sluaju u krvi nalaze i vee koliine eera i insulina, a prisutno je i poveano luenje drugih hormona. Dakle, biohemijski mehanizam je toliko poremeen da elije uopte ne raspoznaju insulin i ne reaguju na njega. Tako se danas moe rei da je dijabetes tipa 2 u stvari vie poremeaj u metabolizmu masti i ulja. To je situacija u kojoj elije uopte nosu u stanju da preuzmu glikozu iz krvi pa ona ostaje u krvotoku i skladiti se u obliku masti i glikogena, a viak se izbacuje iz organizma preko urina. U ovom sloenom biohemijskom procesu u kome elije preko svoje membrane uzimaju iz krvi glikozu kao transportno sredsvo se koriste masne kiseline lipidi, poznate kao Omega 3 kompleks masnih kiselina. One na jedan specifian nain moraju da podmau mambranu elije koja treba da proguta molekule glikoze. Zbog industrijske hrane, koja je sa prirodnog gledita esto neadekvatna za ljudsku ishranu, ove masne kiseline mogu postati veoma deficitarne u organizmu, pa se onda za podmazivanje biohemijskim mehanizmom aktiviraju neke druge masne kiseline da zamene one nedostajue. Ali one nisu adakvatne. Od njih se elijska membrana loe podmazuje i umesto da postane klizava, meka i porozna ona postane vrsta i lepljiva. Tako umesto da se pomogne eliji da proguta hranu, ona ima jo vei problem sa gutanjem". Vremenom se na krvnim sudovima stvara sve vee "zakreenje" poznato lekarima kao arterioskleroza. Arterioskleroza je danas toliko rasprostranjena bolest, da je dobila oblike epidemije. Zbog ovog zakreenja mogu se tako nedovoljno hraniti kosti i zglobovi koji postaju krti i nefunkcionalni i vremenom propadaju. U tom sluaju najisplativiji biznis je ugradnja vetakih zglobova. Pitanje je, dakle, kod kog ete specijaliste u ovom sluaju otii. Ako vas uhvati ortoped, ne gine vam skupljanje para za skupu operaciju. O "podmazivanju" lekara kako bi ste doli na red to pre, neemo u ovom tekstu. To je danas opte poznata i, na alost, prihvaena stvar. Mnogi lekari ele da ive u ovom "neznanju" jer im se isplati. Evo kako je to prokomentariosao ameriki lekar dr Riard ulc, specijalista za prirodno leenje i herbalnu medicinu, koja je danas sve popularnija na Zapadu.:

Imam mnogo pacijenata kojima je dijagnostikovana Alchamerova bolest i koji su se oporavili. Oni su prebrodili bolest i danas vode normalan ivot. I onda, naravno, kau doktori to nije bila Alchajmerova bolest. Stalno se vrtite oko te Kvake -22. Kau da je to bila verovatno samo privremena prerana demencija i otpisuju oporavak, nastojei da i dalje ostanu u svom neznanju. Oito je da ovaj bogomdan veoma sloen biohemijski mehanizam funkcionie upravo tako u skladu sa prirodnim zakonima, i samo tako postoji promet materije i ono to nazivamo ivot. Ljudski organizam nije maina gde se pojedini delovi, ako ne rade, mogu zameniti drugim. Posebno ne ako do kvara doe na elijskom novou. S obzirom da se itav organizam nalazi u posebnom naelektrisanom stanju, gde svaka elija ima svoju frekvenciju na kojoj vibrira, teina ovog poremeaj se i sa tog aspekta mora sagledati.

TRETMAN UMESTO LEENJA ta radi savremana medicina kada nastane ovaj teak poremeaj? Ona pokuava da vetaki odrava ovaj proces na principu, ovde dodaj, ovde oduzmi, ovde podmai, ovde oisti, ovde smekaj i sl. Za sve ovo mudri naunici u laboratorijama prave medikamente koje kapitalisti skupo prodaju i prave profit. Naravno, ako hoete da se odrite u ivotu morate to kupiti.

Izvesni Amerikanac Tomas Smit koji je godinama bolovao od dijabetesa, shvativi da ga lekari svojim strunim tretmanima uopte ne lee ve samo podmazuju, nije bio lenj i krenuo je sam da istrauje uzroke nastanka dijabetesa i mogunost trajnog izleenja. I uspeo je. Svoja saznanja publikovao je u vie tekstova koji su objavljeni tamo gde svemona ruka korporativnog farmakobiznisa nije dosezala. Jer, poznato je da veinu strunih i popularnh medicinskih publikacije finansira i ureivaki oblikuje upravo novac farmaceutskih kompanija. Prepoznaju se upravo po reklamama za njihove lekove i tretmane. Smit je izdao je i prirunik Insulin: Na tihi ubica (Insulin: Our Silent Killer). Tako je Smit otkrio da je u SAD izmeu 1930. i 1940. mnogo toga u vezi uzroka nastanka ove bolesti kao i naina leenja bilo ve otkriveno i primenjivano. Jo tada se znalo da izvesne prirodne supstance i promena ishrane mogu uspeno da izlee ovu bolest, tako to bi se poremeen metabolizam jednostavno vratio da funkcionie u skladu sa prirodom. Neki lekari, koji su 1920. imali uspeha u leenju dijabetesa, tvrdili su da i se u lisnatom zelenom povru nalazi prirodan insulin te da velike koliine ovakvog povra smanjuju eer u krvi. Ili bundeva koja su sebi sadri cimet koji je delovao kao prirodan insulin. Naravno, ovo nije bio insulin, ali je injenica da je ovo povre sniavalo nivo eera u urinu. Ali, prirodne supstance se nisu mogle patentirati i prodavati, pa se novi lekovi protiv dijabetesa i dalje trae. Dok se novi lek, koji se moe patentirati i prodavati, trai iz medicinskih udbenika je izbaen termin - leenje dijabetesa. Ova bolest se ne moe trajno izleiti, zna danas svaki lekar, ve se moe samo doivotno kontrolisti.

NOVA KLASIFIKACIJA BOLESTI KAO MASKA Mnoge bolesti koja danas poznajemo zapravo su posledica poremeenog metabolizma. Da li znate da su modani udar (ishemini i hemoragini), mnoge srane smetnje, poremeaji crkulacije krvi u krvnim sudovima srca, arterioskleroza, tahikardija, povien krvni pritisak, debljina, povien holesterol, oteenja mrenjae oka, otkazivanje rada bubrega, ciste na jajnicima , kandidijaza, poremeaj u radu jetre, povien eer u krvi, poremeaj u metabolizmu masti, poremeaj metabolizma ugljenih hidrata i jo mnogi drugi simptomi koji su danas u itavom svetu praktino dobili razmere epodemijskih bolesti, nekada svi bili svrstavani u simptome dijabetesa?

Naravno, nisu svi ovi simptomi uvek posledica dijabetesa, ali upravo ta injenica posluila je korumpiranim lekarima i monom farmaceutskom biznisu, koji zarauje na bolesnima i prodaje lekova, da zamaskira sutinu ove bolesti koja danas pogaa milione ljudi irom sveta. Tako je usled epidemije insulin-rezistentnog dijabetesa (tip 2) 1949. u SAD izvreno ponovno klasifikovanje bolesti i simptoma, posebno ovih koji su smatrani simptomima dijabetesa. Nova klasifikaija je mnoge od ovih simptoma proizvela u sasvim samostalne bolesti. Tako su posebne specijalistike slube poele da tumae simptome bolesti prevodei ih u svoj domen. Danas mnoge simptome dijabetesa lee internisti, kardiolozi, urolozi, psihijatri (kao psihosomatske bolesti)- kao bolesti iz svog domena. Vremenom su pravi uzroci, a to je dijabetes, mnogih ovih simptoma ignorisani. Slabost srca se danas lei posebnim lekovima, a panja je usmerena na slabost sranog miia. Bajpas operacije su pravi hit, kao i ugradnja pejsmejkera. Bez obzira to se nakon bajpasa ivi u proseku isto onoliko koliko bi se ivelo bez ove intervencije. Ali kardio-hirurgija je veliki biznis, a kardiohirurzi velike zvezde. Ovi manijaci idu dotle da ljudima presauju srce svinje ili uzimaju srce sa kliniki mrtvih ljudi, prave vetaka srca i sline budalatine. Osakaeni i mrtvi pacijenti su nebitni. Savremena hirurgija je postala toliko monstruozna i liena bilo kakve etike, samo zato to su ljudi vremenom to prihvatili kao dostignua moderne medicine.

Doktor Kristijan Bernard je bio svetska medijska zvezda nakon to je decembra 1967. izvrio prvu transplantaciju srca. Njegov pacijent Vaskanski umro je nakon 18 dana, ali to ovog neuustraivog hirurga iz malog Kejptauna u Junoj Africi nije pokolebalo da nastavi sa svojim radom. Publicitet koji je on dobio zahvaljujui medijima, nije zabeleen u istoriji medicine. Farmaceutski biznis video je u kardiohirurgiji svoju "zlatnu koku" To to su pacijenti sa presaenim srcem umirali jedan za drugim, nije bilo vano, koliko profit od "razvoja medicine". Po nekim podacima svaki drugi Amerikanac danas pati od nekog simptoma koji je nekada bio pripisan dijabetesu - tipa 2. ak treina stanovnika SAD ima

viak kilograma, a danas je to problem sve veeg broja dece. Ovaj problem je sve vie prisutan i u Srbiji i ostalim dravama bive SFRJ. Da se uzrok nastanka dijabetesa i ne pokuava izleiti primetio je jo 1960. godine japanski lekar Nijoti Sakarazava: ... ni jedan zapadni lekar ne moe da izlei dijabetes ak ni 30 godina od otkria insulina. Lekari i dalje preporuuju upotrebu insulina osuujui dijabetiare da do kraja ivota moraju da ga vetaki ubaciju u organizam, iako je na proslavi 25 godina od otkria insulina prihvaeno da on ne lei od dijabetesa. U meuvremenu , milioni dijabetiara su platili milione dolara kupujui ono to u stvari ne lei. Broj obolelih od dijabetesa svakim danom je sve vei. Jednom kada neko pone da koristi insulin, moe se oekivati od njega da e puniti sa sigurnou depove lekara i farmaceustkih korporacija dokle god je iv. Samo nakon nekoliko godina, 1964. Sakarazava je rekao i ovo: Uveren sam da e zapadna medicina kad-tad priznati ono to je poznato na istoku ve godinama beli rafinisani eer je nesporno ubica broj jedan u istoriji oveanstva - mnogo smrtonosniji nego opijum ili radioaktivne estice. Beli eer je najvee zlo moderne industrijalizovane civilizacije kojima je kanjen daleki istok i Afrika ( gde je izven genocid) ljudi koji daju i prodaju slatkie bebama jednog dana e, na svoj uas, zbog toga odgovarati. U Indiji su izgleda lekari drugaija razmiljali. Jedna alternativna metodologija za lijeenje dijabetesa tipa-1 razvijena je u nekim modernim bolnicama u Madrasu, u Indiji a nekoliko studija koje su do sada sprovedene potvruju efikasnost ove metode, otkriva Tomas Smit. Tu se radi o obnavljanju funkcije beta elija pankreasa, tako da pankreas moe opet da pone sa proizvodnjom insulina. Ovaj pristup se pokazao efikasmim u preko 60 posto sluajeva od svih pacijenata na kojima je bio sproveden. Najvea komplikacija lei u tome da li su u organizmu pacijenta jo uvijek prisutni isti oni antigeni koji su doveli do autoimunog unitenja beta elija. Organizam se jednostavno estoko brani od otrova koji mu se prinose kao hrana. Najvee podvale prehrambene industrije su jo margarin i sojine preraevine. Evo ta preporuuje T. Smit: Za lijeenje dijabetesa tipa-2, koraci su sljedei: Popravka stanja poremeenog mehanizma za kontrolu eera u krvi tako to se iz ishrane izbacuju lepo upakovana, ali otrovna ulja koja nalazimo na policama supermarketa. Njih moramo zameniti istim, zdravim i korisnim masnoama. To podrazumeva konzumiranje samo lanenog, ribljeg ulja i povremeno ulja od jetre bakalara, sve dok nivo eera u krvi ne postane stabilan. Onda moemo u ishranu ubaciti buter, kokosovo ulje, maslinovo ulje i iste masti ivotinjskog porijekla. itajte nalepnice u prodavnicama i prestanite sa konzumiranjem jeftinih ulja, ak i kada su ona zastupljena u prehrambenim preraevinama ili u

hrani u nekom restoranu. Dijabetiari hronino pate od nedostatka minerala, tako da oni moraju da ih nadoknade uzimanjem mineralnih dodataka. Ali, kapital mora da pravi profit i vi ne moete tek tako pobei iz ovog novanog carstva na kome poiva savremena civilizacija. Industrija hrane je zato spremila novu prevaru: poto ste otkrili da je eer tatan, ona e vam uz veliku reklamu ponuditi napitke i hranu bez eera. Umesto toga imaete vetake zaslaivae , kao to je aspartam koji nije nita drugo do ist otrov. Ali, o ovome emo drugom prilikom.

DANSKA STATISTIKA Jedina zemlja u kojoj su raena statistika istraivanja koja su uporedila konzumaciju eera i pojave dijabetesa raena su u Danskoj. Tu se vidi da je 1880. svaki graanin u proseku koristio 29 funti rafinisanog eera godinje. U to vreme bilo je 1.8 smrtnih sluajeva od dijabetesa na 100 000 ljudi. U 1911. korienje eera po stanovnuiku je poraslo na 82 funte, a procenat smrtnosti od dijabetesa popeo se na 8 procenata na 100 000 stanovnika. Korienje eera je je 1934. skoilo na 113 funti, a umrlih od dijabetesa je bilo 18.9 posto na 100 000. Pre Drugog svetskog rata Danska je imala najveu potronju eera od svih evropskih zemalja. Danas tamo jedan od pet stanovnika ima rak. U vedskoj godinje korienje eera poraslo je sa 12 funti u 1880. do 120 funti u 1929. Danas jedan od est stanovnikau vedskoj ima kancer.

Ova veza je prilino podudarna. PIRINA I RAFINISN EER Kinezi i Japanci koji koriste prirodni pirina, ne uglanani, kao osnovnu hranu imaju veoma mali procenat dijabetesa. Zanimljivo je da statistiki podaci pokazuju da je izbijanje dijabetesa naglo opalo za vreme Prvog svetskog rata kada je bilo ogranieno snabdevanje eerom ( koji je bio prvenstveno namenjen vojnicima). Statsitika pokazuje i da su tada oboljenja od dijabetesa poveana. Rafinisni eer je predstavljen Japancima nakon amerikog graanskog rata i Japanci su ga koristili kao lek. Do 1906. oko 45 000 akri eerne trske je kultivisano u Japanu. to su vie konzumirali zapadnjaku hranu posebno eer, i zapadnjake bolesti meu istonjacima su rasle.

VIJETNAMSKI SLUAJ Kako izgleda efekat kada jedna populacija pone da konzumira rafinisan eer i kako je kapitalizam perfidan pokazuje sluaj za koji se veruje da se dogodio Vijetnamu. U Vijetnamu je amerika vlada osnovala veoma uspean program prodaje vijetnamskog uglananog pirina (koji se prodaje danas u supermarketima) kao zamenu za njihov neobraen pirina u zrnu, ali koji sadri kompleks B vitamina. Odmah je zdravlje Vijetnamaca drastino urueno, posebno kad su poeli da bivaju izloeni amerikoj industrijski napravljenoj hrani i osveavajuim napicima sa vetakim eerom (aspartamom). Kombinacija belog eera i belog pirina je bila smrtonosna za Vijetnamce. Izgleda da su ovo ameriki medicinski zvaninici iskoristili i 1971. objavljeno je postojanje misteriozne bolesti koja je pretila epidemijom. Odmah je poela da se trai adekvatna vakcina (kao da vakcina lei od bolesti). Upozorenje su bila

emitovana preko radija i televizije i milioni letaka su baeni iz aviona. Amerikanci su se naravno nali kao spasioci koji su dopremali avionima krvnu plazmu, uzetu od Vijetnamaca, od koje su napravili vakcine. ta su one zaista sadravale nije poznato. Vijetnamci su inae doiveli od Amerikanaca vie perfidnih testiranja opasnih hemikalija, od kojih je najpoznatiji narandasta supstanca kojima su unitavane biljke u kojima su se od amerikih bombi i vojnika sakrivali Vijetnamci, za vreme amerike invazije.