KAD MONSTRUMI PLANIRAJU Na godi njem redovnom zasedanju Bilderberg klub atmosfera je bila prili no mra na jer za re avanje

svetske krize nisu prona ena dobra re enja. Me u lanovima kluba pani an strah unose i sve brojnije prognoze da e u 2010 novi talas krize jo ja e udariti po njihovim milijardama, a lanovi Bilderberg klub nisu nau ili da gube. Stoga su u okviru ove svetske elite po ele i aktivnosti koje je te ko i zamisliti, a koje vam pod ovim o trim naslovom predstavljam. U mozaik koji se nazire treba ugraditi jo etiri pet kockica kako bi se sasvim lepo videlo ta nam to takozvana svetska elita priprema. Pa da poku am da vam to u to kra oj formi predstavim. U pitanju je krajnje monstruozna ideja da se stanovni tvo planetr mora prepoloviti, kako bi se mogla re iti ekonomska kriza, globalno otopljavanje, i kako bi svetska elita zadr ala svoju vode u ulogu. Realizacija ovih planova su naglo ubrzani posle ekonomske krize u SAD a poslednje kockice mozaika postavljene su na tajnim dogovorima milijardera na Menhetnu u ku i nobelovca Pola Nersa. Za to ba na tom mestu, lako je zaklju iti ako se zna da je Sir Paul Maxime Nurse predsednik Rokfelerovog univerziteta, i koordinatora zatvorenih projekata u sferi genetskog in enjeringa. Naime geneti ari iz grupe Dr. Nersa imaju zadatak da prona u mutirani virus ili neko laboratorijski stvoreno oboljenje koje e napadati genetsko vori te, ali samo odre ene grupe ljudi. Geneti ari su dospeli do nivoa nau nih saznanja da pomo u DNK analiza mogu odrediti iz koje grupe ljudi, rase, naroda, nacije, podneblja poti e neki ovek. To se radi na bazi razli itih vori ta u genetskoj re etki i tako je mogu e prema tipu genetskog vori ta znati kojoj grupaciji ljudi pribada neko ljudsko bi e. Po to se sva nau na saznanja mogu koristiti za dobrobit ove anstva, mogu se koristiti i za njegovo uni tavanje. To je i najsavremeniji vid biolo kog rata gde se neprijatelj napada virusima ili oboljenjima ali od koga va i vojnici ne mogu oboleti. To je ujedno i naj istiji oblik neutralisanja protivnika u kome se ni ta ne ru i, ne koristi nuklearno oru je sa te kim zaga enjem prostora S toga se predsednik Obama sve vi e zala e za potpuno ukidanje nuklearnog oru ja, jer nuklearno oru je poseduje, mnogo zemalja a gde SAD nemaju nikakvu tehnolo ku prednost. Americi bi sada odgovaralo da se potpuno ukloni nuklearno oru je, jer one imaju pripremljeno istije a ubita nije biolo ko oru je i na tom polju znatnu tehnolo ku prednost nad ostalim zemljama. To je i jedini na in da SAD zadr e svoju vojnu dominaciju i lidersku poziciju u Svetu. Ali da se vratimo gospodinu Nersu i njegovim uglednim gostima, milijarderuima. Britanski nedeljnik The Sunday Times je pisao da su 05. maja i neki dan ranije na Menhetnu, u ku i Pola Nersa, odr ana dva vrlo va na sastanka. Bilo ih je u stvari etiri, i svi su odr ani u relativno kratkom vremenskom razmaku. Na sastancima su prisustvovali najbogatiji ljudi Amerike. Li no Dejvid Rokfeler, Bil Gejts, Voren Bafet, Majkl Blumberg (gradona elnik Njujorka), medijski magnat Ted Tarner, najbogatija ena ou biznisa Amerike Opra Vinfri, ekspert za prljave poslove D ord Soro i jo nekolicina li nosti. Od svih tema koje su razmatrane na susretu glavna i u

su tini jedina, bila je upravo problem prenaseljenosti Zemlje . Diskusija je vo ena iza dobro zatvorenih vrata jer niko nije eleo da se u esnici susreta predstave medijima, kao nekakva alternativna vlada sveta . A naravno jo manje da sazna kako elita razmatra pitanje prenaseljenosti planete i kako to regulisati . Me utim, pogledi tih ljudi dobro su poznati. Karakteristi ne su i ranije izjave Teda Tarnera o tome, da su razlozi za globalno otopljavanje, zapravo, u prevelikom broju stanovni tva planete (6,7 milijardi stanovnika). Premnogo ima materijala , koji je neophodno smanjiti bar za tre inu i dovesti ga na maksimum 4 milijarde ljudi. To je jedini na in da se iza e iz ekonomske krize i osigura visok ivotni standard za preostale na planeti. Meni li no je udno da Tarner i na ovim tajnim sastancima nije zastupao svoju ve poznatu tezu o zlatnoj milijardi . Izgleda da je revidirao svoje stavove, da treba da ispari oko 5,7 milijardi stanovnika, da bi se do lo na tu zlatnu milijardu ljudi. Ovoga puta je bio znatno umereniji jer je stvar u la u prakti nu realizaciju. Prva kockica monstrumskog mozaika je postavljene. Ameri ki milijarderi e baciti na sto ozbiljne pare kako bi Nersova grupa iz sfere genetskog in enjeringa napravila genetski klju za eliminisanje, muslimana, Kineza, Indijaca, Slovena ili afri kih naroda , ve prema potrebama naru ilaca. Po to ove monstrumske ideje od velikom smanjenju materijala na planeti nisu od ju e, ve datiraju u poslednjih dvadesetak godina, na tom planu su izvr eni i brojni eksperimenti . Tako pojavu pti ijeg gripa, pa sada i svinjskog, treba posmatrati samo kroz tu eksperimentalnu prizmu koja je trebala da poka e mogu nost kontrole mutiranih virusa, i koliko brzo e velike zemlje mo i da re e enigmu novog virusa stvaraju i efikasan lek protivu njega. Osim toga ovi eksperimenti e vode im svetskim farmaceutskim kompanijama, kroz lekove i vakcine doneti stotine milijardi dolara, kako bi prisutni na Menhetnu imali da Nersu za stvaranje genetskog klju a obezbede solidan bud et. Svi gosti kod Nersa imaju veliki kapital u farmaceutskoj industriji, pa kroz eksperimente treba uzeti pare da bi se Nersu bacile na sto. Ujedno svima njima se uri, i stvari treba ubrzati jer finansijsko-privredna kriza preti da sve sru i te da vode i igra i Bilderberg kluba ostanu bez jedine i glavne poluge a to je novac. Bez novca nema mo i, a ni pozicije sa koje se mogu kreirati planetarni tokovi koji povratno donose jo ve i novac. Drugu kockicu treba da odradi predsednik Obama i da sa pozicije politike i vojne sile ometa e programa ubedi da je program za njihovo dobro , a da one koji u to ne veruju skloni sa puta Bilderberg kluba. Obamina uloga je vrlo delikatna. Treba kupiti vreme i u uslovima ekonomske krize poku ati da se privreda bar donekle stabilizuje. Sa Rusijom igrati ulogu mirotvorca, a Kinu nekako pridobiti za saveznika kako ne bi udarila po tankim ameri kim finansijama i nestabilnoj privredi. U isto vreme tvrdoglave treba uterati u jaram, sankcijama, pretnjama ali ako je mogu e bez novih vojnih intervencija. Ako do vojne intervencije ipak do e nju treba obavezno iskoristiti i za eksperimentalnu upotrebu novih biolo ki oru ja, kao ivi poligon, sa koga je mogu e dobiti najpreciznije eksperimentalne podatke. Nuklearno oru je danas za SAD predstavlja veliki problem, jer ga poseduje mnogo zemalja ime Ameriku ini veoma ranjivom. Zemlje koje bi bile napadnute novim genetski usmerenim biolo kim oru jem, ako nisu u stanju da na udarce SAD uzvrate biolo kim sredstvima, mogli bi upotrebiti nuklearnim oru jem. S toga svaki dalji opstanak nuklearnog oru ja u Svetu za SAD je

neodr iv. Isklju ivo kroz tu prizmu treba posmatrati i sve mirotvora ke predloge i aktivnosti Obame, na smanjenju nuklearnog potencijala pa sve do predloga o njegovom potpunom uklanjanju. Sad u nuklearnoj tehnologiji nemaju neku tehnolo ku prednost ali u biolo ko genetsko itekako. Globalna elita i kapitalne odluke Tre u i ostale kockice monstrumskog mozaika postavlja Bilderberg klub, ali tako da sve ostalo bude uspostavljeno kroz neke zakonske forme ili kroz funkcije Svetskih organizacija pri UN. Svetska zdravstvena organizacija (WHO - World Health Organization), Svetske trgovinske organizacije (WTO - World Trade Organization), MMF (Me unarodnog monetarnog fonda). Stoga je od 14. do 17. maja 2009. u Gr koj, na periferiji Atine odnosno malom poluostrvu Vuliagmeni u hotelu Astir Palas odr ano redovno zasedanje Bilderberg kluba za 2009 godinu, a koje se kao i uvek odr ava u pove anoj tajnosti. Mesto susreta obezbe ivali su brodovi obalske stra e, specijalna grupa ronilaca, avioni F-16 i policijski helikopteri Prema pisanju gr kog lista To Vima na zasedanju su u estvovali Dejvid Rokfeler, H. Kisind er, kraljica Holandije Beatris, panska kraljica Sofija, belgijski nasledni princ Filip, ministar finansija SAD Timoti Gajtner, predsednik Svetske banke Robert Zelik, generalni direktor Svetske trgovinske organizacije (WTO) Paskal Lami, specijalni predstavnik SAD u Avganistanu i Pakistanu Ri ard Holbruk, predsednik Evropske centralne banke an-Klod Tri e, predsednik Evropske komisije oze Manuel Borozo, ef MMF Dominik Stros-Kan, biv i predsednik Saveta za politiku odbrane SAD Ri ard Perl, biv i ef Svetske Banke Pol Vulfovic, komandant Centralne komande SAD, general Dejvid Petreus, ef briselskog analiti kog centra Brejgel an Pizani Feri, predstavnik OUN za zajedni ke operacije u odr avanju mira u Africi Romano Prodi, predsednik saveta direktora Briti Petroleum i finansijski savetnik Vatikana Piter Suterland, predsednik saveta direktora Rojal Dat el D . Van der Vejer, biv i direktor engleske slu be MI-6 Ri ard Derlov, i mnogi drugi! Zasedanje lanova Bilderberg klub ovog puta proticalo je u mra noj atmosferi, po to se geopoliti ka situacija ne odvija na najbolji na in za njih, a i programi nailaze na ozbiljne otpore i te ko e u realizaciji. U skladu sa informacijama lanovi kluba su ozbiljno zabrinut zbog toga to se situacija mo e toliko pogor ati da oni mogu izgubiti kontrolu nad doga ajima, pogotovu u sferi finansijsko-privrednih tokova. Poslednjih godina Bilderberg klub je vodi politiku uru avanja tra nje , koja je trebala da dovede do usporavanja svetske proizvodnje u Azijskom regionu i dovo enja Kine i ostalih jeftinih azijskih proizvo a a u ekonomike te ko e. Tada bi se te mnogoljudne zemlje ponovo pojavile kao izvrsno tr i te za plasmane novca u obliku skupih kredita. Me utim to uru avanja tra nje dovelo je do drasti nog pada cena nekretnina u SAD a kasnije i pravog finansijskog sloma uz lan ano bankrotiranje mnogih, pa ak i najve ih banaka. Pukla je karika u lancu za koju su mnogi u Bilderberg klubu smatrali da je najja a. Uzdrmana je cela svetska privreda, i kompletan tok krize je izmakao kontroli. Sada nja ekonomska kriza mo e trajati godinama uz pove anje nezaposlenih i dovesti do takvih nepredvidivih posledica, opasnih i za same elite zapadnih dr ava. Takva perspektiva izaziva pani na raspolo enja me u samim u esnicima Bilderberg kluba, i vladarima svetskog poretka. Stoga je ova tema na susretu u Gr koj razmatrana veoma dugo i podrobno.

Strukturna ekonomska kriza Kao uticajnim i dobro informisanim, lanovima Bilderberg klubu je vi e nego jasno da je ovo ekonomska kriza za koju SAD i razvijene zemlje EU nemaju dobro re enje. Privrede tih razvijenih zapadnih zemalja proizvode isuvi e mali asortiman roba da bi se mogle zaposliti mase radnika i biti konkurentan u trci sa jeftinom proizvodnjom iz Azije. Naime danas u razvijenim zemljama zapada u uslugama (trgovina, bankarstvo, turizam .) radi od 70-75% zaposlenih, ali koji ne stvaraju novu vrednost, ve su neka vrsta privrednih parazita. Samo 25% proizvodnih radnika u industriji i poljoprivredi premali je procenat da bi na le ima mogli izneti nastalu ekonomsku krizu. Jure i velike profite upravo te razvijene zemlje zapada preselile su proizvodnju u Azijske mnogoljudne zemlje sa jeftinom radnom snagom. Razvijeni zapad je gotovo potpuno ugasio mnoge privredne grane u proizvodnji roba iroke potro nje, koje zapo ljavaju veliki broj radnika, i oslonio se na uvoz iz azijskih zemalja. Ako na sve ove strukturalne privredne promene dodamo i smanjenje prirodnih resursa, naro ito energenata, koji postaju sve skuplji - ukupna slika za oporavak je jo sumornija. Ovakvi pokazatelji uz sve vidljivije globalno zagrevanje sa klimatskim promenama neminovno su naterali Svetsku vladu na ubrzano razmi ljanje. Kako re iti ove probleme ali da se time ne ugrozi dana nji visok standard zapadnih zemalja, i njihovo svetsko liderstvo. Takvih, a dobrih re enja nema. Stoga se sve vi e vrtela opcija o neophodnosti smanjenja svetske populacije. Zvani ne diskusije na tu temu nije bilo ali su u Bilderberg klubu i kuloarske konstatacije istog zna aja. Tako se iskristalisao zaklju ak da jedino re enje koje bi za njih bilo povoljno, vodi u ubrzanom smanjenju stanovni tva planete, sa 6,7 milijardi na oko 4 milijarde ljudi. Po to na finansijsko-privrednom planu o igledno nema po njih dobrih re enja mnogi su nezvani no razmatrali opcije kada i kako treba po eti sa uni tavanjem prekobrojnog ove anstva da bi oni sa uvali svoja bogatstva i liderstvo na planeti. Ako pogledamo dnevni red zasedanja, kao centralna pitanja razmatrani su dalji tok razvoja ekonomske krize i stvaranje me unarodnog ministarstva zdravstvene za tite i me unarodnog ministarstva finansija. U bro uri, koja je pre odr avanja sastanka upu ena u esnicima zasedanja, navedeno je da se svetska elita nalazi pred izborom izme u duge i kratke (ali duboke) depresije. Po njima prva osu uje svet na decenije stagnacije, nazadovanja i siroma tva. Druga pak zna i drasti ni ekonomski pad koji e otvoriti put u novi svetski poredak, utemeljen na afirmisanju principa efikasnosti, na ra un zna ajnog ograni enja nacionalnog suvereniteta. Ve ina prisutnih se opredelila za intenzivnu i kratku recesiju, po to ona duga mo e sna no da pogodi interese finansijskih fondova i industrijskih grupacija lanica Bilderberg grupe. O sada njoj euforiji skop anoj sa ekonomskim o ivljavanjem, konstatovano je da je to zapravo berzanski konstruisana igra i predstavlja tek uvertiru za ogromne gubitke sa kojima e se svet suo iti ve u najskorije vreme. Mnogi govornici su se zdu no zalo ili za to da se pro ire funkcije Svetske organizacije zdravstvene za tite i Me unarodnog monetarnog fonda (MMF), koje bi trebalo transformisati u svetska ministarstva u okvirima UN. Ti predlozi o ja anju uloge MMF imaju za cilj ucenu mnogih zemalja u pravcu transformisanja svojih privreda koji bi odgovarale svetskoj eliti, a MMF bi imao i zadatak da se deo tereta finansijske krize prebaci na ostale zemlje Sveta. U Bilderberg klubu ne odustaju od stvaranja svetske vlade koja je sad vi e nego potrebna da bi se kriza mogla kontrolisati. Puna kontrola bi se mogla ostvariti kroz Svetsko ministarstvo finansija , Svetsko

ministarstvo zdravlja a pod uslovom zna ajnog ograni enja nacionalnog suvereniteta, koji bi bio prenet na EU ili UN. Da bi se sva vlast centralizovala oni ra unaju da pomo u odgovaraju ih sredstava akcentiraju zna aj problema nastalih zbog ekonomske krize, i opasnosti od raznih nastupaju ih pandemija. Klju nu ulogu u koordiniranoj politici usijavanja straha trebalo bi da odigraju mediji, koji su ovog puta bili iroko zastupljeni na susretu. Ovde su prisustvovali predstavnici najuticajnijih zapadnih izdanja: ameri kih Washington Post i Newsweek, engleskih The Economist i Financial Times, francuskih Le Point i Nouvel Observateur, nema kih Der Standart i Die Zeit, panskih El Pais i Prisa (izdava ki holding), turskog Milliyet, gr kog Kathimerini, finskog Talouselama, vajcarske medijske korporacije Ringier. CNN, i njegov vlasnik Ted Tarner u Gr ku nisu ni dolazili, jer je Tarner sve to je trebalo obavio na Menhetnu. Problem globalnog zagrevanja Na susretu Bilderberg kluba je razmatran i problem globalnog otopljavanja klime ali kroz prizmu uvo enja poreza na emisiju ugljendioksida. To pitanje je bilo jedno od va nijih ta ku dnevnog reda Bilderberga i deo programa za uspostavljanje me unarodne ekolo ke kontrole. Predlo eno je da se taj porez dozna ava OUN, ali on treba da se uvodi postepeno, i u prikrivenom obliku. Ovim pitanjem i zakonskim odredbama za oporezivanje na me unarodnom nivou odavno se bavi ameri ki senator D on Keri, kandidat za predsednika na izborima 2004. godine, ali na ovom skupu li no nije u estvovao. Bilderberg klub je na ovom skupu usvojio predloge koji se ovih dana razmatraju u Kopenhagenu, na svetskom skupu o ekologiji i globalnom zagrevanju, a koji e na kraju izgleda zavr iti bez dogovora i rezultata jer su mnoge zemlje nezadovoljne poku ajem nametanja re enja. Bogati ne ele da smanje zaga ivanje i da kao najve i zaga iva i podnesu i najve i teret, ve nameravaju da nametnu opciju kojom bi svi bili podjednako odgovorni. Krajni cilj je da sve zemlje pla aju porez na emisiju ugljendioksida, ali i porez prema broju stanovnika jer i ljudi izbacuju ugljendioksid iz plu a oveka. Tako prikupljen novac upla ivao bi se na ra un ministarstvu finansija UN, a lanovi Bilderberg kluba odnosno razvijene zemlje, bi ga koristile u ekolo ke programe i tehnologiju. Na skupu Bilderbergovaca rukovodilac Briti Petroleuma i predsednik saveta za globalno otopljavanje Piter Suterlan, je izjavio da on eli sprovesti kampanju straha zbog globalnog otopljavanja, kako bi se pove ali porezi i kontrolisao na in ivota ljudi. Crne perspektive za ove anstvo Da sada pore amo sve ove detalje po vremenu odr avanja, namerama i na inu sprovo enja: 1. Vode i deo Bilderberg kluba ili svetske vlade kako vole da sami sebe nazivaju odr avaju etiri sastanka u Njujorku i obezbe uju novac da geneti ari i ostali stru njaci stvore virus ili oboljenje koje e napadati karakteristi no genetsko vori te odre ene grupe ljudi. Svi sastanci i dogovori na tu temu obavljeni su do 05. maja 2009 god. Odnosno pre redovnog godi njeg zasedanja Bilderberg kluba. 2. Od 14. do 17. maja 2009. u Gr koj, se odr ava redovno zasedanje Bilderberg kluba za 2009 godinu gde se donose ostale smernice i zaklju ci, kako bi se brzo iza lo iz postoje e svetske krize, a koji bi ujedno bili i krupan korak ka stvaranju Svetske Vlade . Donose se slede i zaklju ci: - Da se od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) pri UN pretvori u Svetsko ministarstvo zdravlja koje e kontrolisati zdravlje ove anstva i upravljati budu im masovnim oboljevanjima i bolestima koja se u Svetu pojavljuju.

- Da se zbog globalnog otopljavanja uspostavi vrsta me unarodna ekolo ke kontrole i da se napla uje porez na emisiju ugljendioksida, ak iz plu a ljudi. - Da se Me unarodni monetarni fond (MMF) pretvori u Svetsko ministarstvo finansija u koji e se slivati novac prikupljen oporezivanjem od emisiju ugljendioksida i od taksi na zdravstvenu za titu koje bi pla ale sve dr ave. - Da se kroz MMF, Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) i Organizaciju za Hranu i Poljoprivredu (FAO) izvr i dovoljno sna an pritisak kako bi se ostale zemlje odrekle dela svog suvereniteta i prenele ga na UN odnosno na ova budu a svetska ministarstva, koja bi u budu e brinula o svetskim finansijskim tokovima, op tem zdravlju ljudi, trgovini, proizvodnji hrane i ekologiji planete Zemlje. 3. Sprovo enje ovog koncepta aktivno e u cilju re avanja globalne ekonomske krize podr ati predsednik Obama, SAD i EU, jer to je navodno jedini na in da se Svet spasi od dugotrajne recesije, siroma tva, nesta ice hrane, globalnog otopljavanja i problema zdravlja ljudi. Kada sada slo imo sve ove kockice u mozaik slika je zaprepa uju a - neodoljivo podse a na modernu fresku Danteovog pakla. Da bi globalna elita ili (svetski monstrumi) sa uvala svoje na plja ki Sveta stvoreno bogatstvo i vode u ulogu u Svetu, pripremaju se za najve i zlo in u istoriji ove anstva. Pripremaju se da kroz razne unapred najavljene budu e pandemije i masovna oboljenja, pobiju skoro tri milijarde ljudi. Smatraju da e na taj na in re iti finansijsko-privrednu krizu, osloboditi se armije nezaposlenih, a u Kinu, Indiju i ostalim mnogoljudnim Azijskim jeftinim proizvo a ima desetkovati stanovni tvo, a njihove ekonomije kao konkurentske razoriti. Ova metodologija po mi ljenju elite mo e re iti i problem agresivnog muslimanskog terorizma, a i smek ati Rusiju da sa njima podeli svoja prirodna bogatstva. Ko zna ta bi jo svetka elita moglo da re ava na ovaj na in, ali se nadam da su ovakav mozaik sklopile i mnoge druge mo ne zemlje. Brane i prvenstveno sebe odbrani e i ostale male zemlje koje se sa ovakvim monstrumima ne mogu boriti. Svetski bankari su zapo eli ili podstakli mnoge ratove pa i dva velika svetska. Kakva su ideolo ka ili politi ka previranja za to iskori ena za njih je potpuno neva no. Koliko je ljudi u tim ratovima poginulo za njih su samo statistike brojke. Jedino je va no koliko se na tim ratovima zaradilo i kave su liderske i geostrate ke pozicije zauzete. Stoga nije ni ta udno da se i danas u strahu od gubitka ogromnih bogatstava i u odbrani sopstvenih interesa, pokrenu ratovi pa i veliki, ali nekim savremenijim sredstvima i oru jima bez velikog ru enja i nuklearnog zaga ivanja.