Planiranje I projektovanje organizacije gradjenja 1. Sta je projekat (definicija) I sta nije projekat (primeri)?

Projekat je unikatni process koji se sastoji od skupa koordinisanih I kontrolisanih aktivnosti.Ima pocetak I kraj,a preduzet je da se postigne cilj u skladu sa specificnim zahtevima,koji ukljucuju ogranicenje u vremenu,troskovima I resursima. Karakteristike projekta: Projekat je process Projektom se postizu zadati ciljevi Ima strukturu Ima okruzenje sa kojim je povezan Ima ogranicenja Merenje vodostaja reke,uvodjenje nove tehnologije,nastava,uspon na planinu,proizvodnja obuce nisu projekti. 2. Koje su osobine investicionog projekta? Projekat ciji je predmet realizacija ulaganja finansijskih sredstava (investicije). Posto to moze podrazumevati I gradnju aviona,precizniji pojam je PROJEKAT IZGRADNJE OBJEKTA. Osobine: fizicki,tehnicki,determinisani,razvojni,jednokratni projekat. 3. Koji su ciljevi projekta I ko ih postavlja? Ciljevi: 1. Realizacija na vreme 2. Kvalitet 3. Sto manji troskovi 4. Max iskoriscenost kljucnih resursa Postavljaju ih: Investitor sa konsultantima Projektant. Svakom cilju pridodaje se kriterijum za merenje ostvarenja cilja. Razlikujemo cilj od output-a gradjevinskog projekta (gradjevina). 4. Sta je organizacija I kako ona utice na investicione projekte? Organizacija je segment u realizaciji projekta koji zahteva punu sistematicnost I paznju.Predstavlja medjusobno interaktivno povezivnaje I odredjivanje procesa gradjenja objetka u prostoru,vremenu I vrednostima. Losa organizacija dovodi do drasticnog povecanja kako troskova tako I vremena za izgradnju,sa velikom verovatnocom za smanjenjem kvaliteta izgradnje objekta. Dobra organizacija kvalitativno utice na redosled buducih dogadjaja u realizaciji projekta I time povecava efikasnost od koriscenja resursa do koordinacije svih lica koja rade na projektu.U fazi projektovanja utrosak novca je 20% ,dok u narednim fazama ode ostalih 80%.Veci trud u pocetnim fazama I duze I detaljnije planiranje organizacije gradjenja moze ustedeti dosta vremena I novca u narednim fazama. 5. Koja je razlika izmedju izgradnje,rekonstrukcije I adaptacije objekta? Izgradnja objetka je nastajanje novog objekta(ili vise njih) od temelja do krova. 1

Rekonstrukcija je izvodjenje gradjevinskih radova na vec postojecem objektu u cilju njegove bolje eksploatacije (nadogradnje,dogradnja,sanacija,zamena instalacija).Utice na stabilnost I sigurnost objekta,kao I na bezbednost susednih objekata,saobracaja I zivotne sredine. Adaptacija je izvodjenje radova na vec postojecem objektu koje ima za cilj drugaciju eksploataciju objekta.Ovi radovi se ne smatraju gradjevinskim radovima I ne uticu na stabilnost I sigurnost objekta. 6. Ko su ucesnici investicionih projekata? 1. Investitor 2. Izvodjac 3. Projektant 4. Strucni nadzor 5. Revident 6. Konsultant 7. Menadzer projekta 8. Finansijeri Imaju suprotne interese. Odnosi medju njima su odredjeni ugovorima. 7. Ko I kako odredjuje glavnog izvodjaca? Investitor ,ili njegov predstavnik, odredjuje ko ce biti glavni izvodjac. Glavni izvodjac mora voditi najmanje polovinu radova potrebnih za izgradnju tog objekta. 8. Ko je odgovoran za uskladjivanje radova kada na gradilistu radi vise izvodjaca? Glavni inzenjer gradilista ili imenovani izvodjac. 9. Ko imenuje inzinjera gradilista I za sta je on odgovoran? Izvodjac imenuje inzinjera gradilista kao odgovornu osobu koja vodi gradjenje ili pojedine radove. Ako u gradjenju ucestvuju dva ili vise izvodjaca,investitor odredjuej jednog od izvodjaca koji odgovara za medjusobno uskladjivanje radova I koji imenuje glavnog inzinjera gradilista. Glavni inzenjer je licno odgovoran za celovitost I uskladjenost radova ali I koordinaciju primene propisa kojima se odredjuje sigurnost I zdravlje radnika tokom gradnje. On moze istovremeno biti I inzenjer gradilista jednog od izvodjaca,odnosno rukovodilac radova za odredjenu vrstu radova. Inzenjer gradilista je veza izmedju izvodjaca I investitora.Mora imati polozen strucni ispit. Duznosti:potpisuje svu tehnicku I finansijsko-materijalnu dokumentaciju(gradjevinsku knjigu I dnevnik,situacije,racune;vodi racuna da se objekat izvodi kvalitetno I u ugovorenom roku;radi obracunske naloge i situacije;odgovoran je za discipline na gradilistu;provodi mere zastite na radu 10. Koje su zakonom propisane duznosti izvodjaca gradjevinskih radova? 1) Da radi u skladu sa tehnickom dokumentacijom 2) Da ugradi propisane materijale I opremu 3) Da osigura dokaze o kvalitetu 4) Da preduzme sve zastitne mere 5) Da vodi gradjevinsku knjigu I gradjevinski dnevnik 6) Da sastavi pisanu izjavu o izvedenim radovima

11. Koje su duznosti nadzornog inzinjera? 1) Da utvrdi uskladjenost obelezavanja objekta sa elaboratim 2) Da utvrdi da se radi u skladu sa odobrenjem za gradjenje,tehnickom dokumentacijom I zakonom 3) Da proveri kvalitet radova kao I ateste za ugradjene materijale I opremu 4) Da kontrolise gradjevinsku knjigu I eventualne novonastale promene u tehnickoj dokumentaciji 12. Koja su ovlascenja inspektora u postupku inspekcijskog nadzora na gradilistu? 1) Da naredi rusenje objekta ako objekat nema gradjevinsku dozvolu 2) Da naredi obustavljanje radova dok se ne obezbede dozvole 3) Da naredi da se otklone svi nedostaci ili da zatvori gradiliste 13. Sta su tehnicki propisi,normative I regulative? Tehnicki propisi predstavljaju dokument kojim se propisuju tehnicki zahtevi koje treba da ispuni proizvod, process ili usluga. Normativima se utvrdjuju pravila,preporuke ili karakteristike za aktivnosti I njihove rezultate na osnovu standarda,propisa,prakse. Regulative utvrdjuju pravila ciji je cilj dobijanje optimalnog rezultata. Odobrava je nadlezna institucija. 14. Ko donosi tehnicke propise? Tehnicke propise donosi (nadlezno) savezno ministarstvo(minister za infrastrukturu).Predlog za donosenje propisa mogu podneti organi I organizacije,preduzeca I druga pravna I fizicka lica. Nadlezni savezni minister posebnim resenjem formira radnu grupu za izradu tehnickog propisa sastavljenu od strucnjaka iz oblasti za koju se donosi tehnicki propis. 15. Sta sadrzi glavni projekat? 1. Tehnicki opis 2. Crteze u pogodnoj razmeri 3. Posebne uslove gradjenja 4. Projekat zbrinjavanja otpada (opasan otpad) 5. Izvod iz karastarskog plana sa sa ucrtanom situacijom objekta I ucrtanim susednim objektima 6. Podatke o investitoru 7. Podatke o izvodjacu 16. Sta razradjuje izvodjacki projekat I ko ga mora cuvati? Izvodjacki projekat sadrzi razradu svih neophodnih detalja za gradjenje objekta prema glavnom projektu. Cuva ga izvodjac radova. ( Nacrti su izradjeni u vecoj razmeri 1:50 I vise,valjda) 17. Kako se gradiliste obelezava? Obelezava se tablom na ulazu u gradiliste osvetljene reflektorom. Na tabli treba da bude prikazan objekat koji se gradi;naziv,namena I velicina objekta;broj katastarske parcele na kojoj se gradi;datum pocetka I zavrsetka gradnje;imena investitora I odgovornog projektanta,njihova adresa,telefon I sajt;podaci odgovornog izvodjaca radova I ime osobe koja vrsi strucni nadzor. Pravougaonog oblika,velicine 2x3m od pocinkovanog lima. 3

18. Koju dokumentaciju izvodjac mora imati na svom gradilistu? 1. 2. 3. 4. 5. 6. Gradjevinsku dozvolu I glavni projekat Izvodjacki projekat sa svim izmenama I dopunama Gradjevinski dnevnik Ateste za ugradjeni materijal I opremu Resenje o upisu u sudski registar Akt o imenovanju odgovorne osobe

19. Sta je Projekat Organizanizacije Gradjenja I ko radi na njegovoj pripremi? Tehnicko-ekonomski elaborate koji sadrzi resenja o metodama,tehnologiji I vremenu gradnje,potrebnim resursima,a moze sadrzati I ekonomski deo.Sadrzi crteze,grafikone,proracune I dr.dokumenata na osnovu kojih je moguce izvrsiti sistematsku pripremu za izgradnju objekta koja je osnovni preduslov za ekonomicno I brzo gradjenje.Prva faza ovog projekta je projekat organizacije gradilista ,odnosno projekat tehnicke pripreme I uredjenja gradilista. 20. Koje vrste priprema treba izvrsiti da bi se projekat mogao graditi? Tehnicku Tehnolosku Organizacionu Ekonomsko-finansijsku 21. Koje vrste dokumenata daje tehnicka priprema I cemu ona sluzi? Za potrebe tehnicke pripreme izradjuju se razni nacrti,seme,planovi I proracuni koji sluze za osposobljavanje, uredjenje I organizovanje gradilista kako bi se gradjenje normalno odvijalo-izgradnja stambenih naselja za radnike,izgradnja objekata I sistema veza za upravljanje procesom izgradnje,izgradnja ili prosirivanje mreza za vodosnabdevanje,izgradnja novih kanalizacionih kolektora sa postrojenjima za preciscavanje otpadnih voda,ciscenje teritorije,rusenje postojecih nepotrebnih objekata,planiranje terena,postavljanje gradilisne ograde I izgradnju cuvarskih punktova,planiranje teritorije gradilista,geodetske pripremne radove,izmestanje postojecih I polaganje novih instalacija,uredjenje skladisnih povrsina I magacina(kompletna priprema za proizvodnju) 22. Ko I na koji nacin definise tehnologiju gradjenja? Izvodjac radova,na osnovu prethodno analizirane projektne dokumentacije,raspolozivosti mehanizacije,strucnog kadra,isplativosti,vremenskih ogranicenja. ( nacin I redosled izvodjenja procesa). 23. Sta je predmet organizacione pripreme za investicioni projekat? Prostor na kome se odvija process ( Organizacija gradilista) Vreme I redosled odvijanja procesa ( Vremenski plan) Elementi troskova I ukupni troskovi procesa (Plan troskova) Kao I analizom unutrasnje organizacije kompanije koja izvodi radove,organizacije projektantskog tima. 4

24. Sta je predmet ekonomsko-finansijske pripreme realizacije projekta? Pribavljanje finansijskih sredstava za realizaciju projekta,njihova raspodela po fazama projekta,formiranje ukupnih prihoda(finansijska vrednost outputa),rashodi poslovanja(direktni I indirektni),finansijski tok projekta I bilans. Finansijski tok novca-zbirno pokazuje sve prilive I sve. odlive novca (mislim da ga radi in.vestitor) Bilans uspeha predstavlja poslovanje firme na godisnjem nivou. Bilans stanja-na koji nacin ce se stepen zaduzenosti investitora menjati tokom zivotnog veka projekta. 25. Kakva je uloga izvodjaca u ekonomsko-finansijskoj pripremi ? Da odredi rashode poslovanje (materijalni: troskovi inputa koji se utvrdjuju na osnovu tehnoloske analize I njihova jedinicnih cena-sirovine,komponente,delovi I energenti; trokovi amortizacije-sredstva za rad se tokom vremena trose pa se njihova vrednost smanjuje;troskovi odrzavanja;obracun zarada I nematerijalni:troskovi neproizvodnih usluga,marketing,osiguranje,porezi I doprinosi.) 26. Da li se u toku tehnoloske pripreme procesi smeju projektovati ? Tehnoloska dokumentacija: naziv I poreklo tehnologije,sema tehnoloskog procesa,raspored opreme,opis tehnoloskog postupka I nacin proizvodnje struktura materijalnih inputa I rada. Valjda se mogu menjati I prilagodjavati. 27. Navedite sto vise procesa koje treba organizovati u toku projekta. Organizacija mehanizacije,ljudstva,pripremnih radova,gradilista,resursa,transporta,pristupnih puteva,instalacija,magacina,deponija,iskopa 28. Da li je dobra organizacija dovoljna da se ugovoreni posao uspesno realizuje? Nije dovoljna,jer I pored dobre organizacije izvodjaca moze doci do kasnjenja radova,a samim tim I krajnjeg roka zavrsetka projekta: kasnjenje I neodgovornost isporucilaca materijala,priliv novcanih sredstava od strane investitora,vanredni vremenski uslovi 29. Koje su slicnosti/razlike projektovanja tehnicke dokumentacije I izrade POG-a? Tehnicka dokumentacija sadrzi podatke vezane konkretno za objekat koji se gradi,odnosno koji je izgradjen,dok POG sadrzi podatke vezane za nacin I organizaciju I nacin finansiranja izgradnje.(Tehnicku dokumentaciju izradjuje projektant,POG izvodjac??)POG nije obavezan po Zakonu o prostornom uredjenju I gradnji. Slicnosti: I PTD I POG su unikatni,neponovljivi,nerutinski I vezani su za konkteran projekat. 30. Sta je predmet analize tehnoloske pripreme I kako ona utice na POG? Redosled proizvodnih I poslovnih aktivnosti na utvrdjenoj lokaciji I nacin njihovog izvodjenja uz upotrebu odredjenih materijala I rada u cilju dobijanja odredjenog proizvoda(gradjevine). Tehnoloska priprema ima zadatak da organizuje gradjenje na nacin koji najvise odgovara vrsti objekta,raspolozivim proizvodnim sredstvima I kapacitetima,ugovorenoj ceni I ugovorenim rokovima zavrsetka rada. Znacajna je za POG jer u mnogome utice na organizaciju radova(usvojena mehanizacija,dopremanje materijala) 31. Kako tehnologija gradjenja utice na planiranje realizacije projekta?

Planiranje realizacije projekta predstavlja pocetnu fazu procesa upravljanja projektima. -Tehnologija gradjenja utice na brzinu I nacin odvijanja radova uz mogucnost uvodjenja nove tehnologije cime utice I na troskove gradnje,a samim tim predstavlja I znacajan deo u planiranju realizacije projekta. 32. Zasto se pre izrade POG-a proverava tehnologicnost objekta? Tehnologicnost objekta predstavlja svojstvo,odnosno mogucnost objekta da se izgradi na sto ekonomicniji nacin koji iziskuje minimum utrosenog materijala I vremena sa minimumom potrebne proizvodne opreme (uz pomoc opreme koju firma vec poseduje).Zato je,prilikom projektovanja objekta,potrebno da projektan,pored funkcije I trazenih karakteristika,sve vreme ima u vidu I tehnologicnost objekta,odnosno da projektuje objekat tako da se on moze izgraditi na najjefikasniji nacin,sto direktno utice na projektovanje organizacije gradjenja.Nevodjenje racuna o organizacijskim potrebama prilikom projektovanja dovodi dovodi do bezizlaznih situacija I znatno povecanih troskova prilikom izgradnje objekta. 33. Koju dokumentaciju treba uzeti kao osnovu za izradu POG-a? 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Arhitektonsko-gradjevinski projekat sa tehnickim dokum.(sa predmerom u predracunom) Projekat tehnologije po kojoj ce se odvijati eksploatacija objekta Projekat unutrasnjih I spoljasnjih instalacija Projekat enterijera Projekat instalacija tehnoloske opreme objekta Projekat pomocnih saobracajnica I uredjenja terena Projekat tehnologija pojedinih vrsta radova

34. Koje su dopunske podloge I informacije za izradu POG-a? 1) 2) 3) 4) 5) Ugovor o gradjenju Topografske,geoloske,geo-mehanicke,hidroloske karte Mikroklimatski uslovi Autokatre lokalnih puteva Cene transporta I resursa

35. Sta je potrebno da bi se dobila optimalna verzija organizacije gradjenja? 1. Odredjivanje ciljeva 2. Sistem za resavanje problema (odrediti strucnjake,opremu,novac,obim prikupljanja podataka,nivo obrade,troskovi obrade,brojcanost tima) 3. Prikupljanje podataka I analiza 4. Formulisanje problema (izrada projektnog zadatka za PO koji ce definisati potrebu za pojedinim varijantaka kao I nivo obrade za svaku varijantu) 5. Odredjivanje kriterijuma (trajanje izgradnje,koriscenje raznih tehnoloskih resenja,raspolozivost resursima,kvalitet I ekonomicnost izrazeni putem troskova ili nekog dr.utroska) 6. Izrada varijanti resenja (u odnosu na izbor resursa,transportna resenja,pojedinih tehnickih resenja) 7. Analiza varijanti 8. Izbor optimalnog resenja 9. Izrada projekta organizacije 36. Da li POG treba/moze da odgovori na sva pitanja u vezi sa projektom?

Ne moze. 37. Navedite delove POG-a. 1. Tehnicki opis radova 2. Sema organizacije gradilista 3. Opis tehnologije radova 4. Plan snabdevanja resursima 5. Plan transporta 6. Plan primene mehanizacije 7. Plan obezbedjivanja kvaliteta 8. Plan zastite ljudi I prirode 9. Dinamicki plan realizacije projekta 10. Plan organizacije upravljanja projektom Delovi POG-a izradjuju se u fazi formiranja ponude izvodjaca za licitaciju. Ciljevi POG-a : o Ostvarenje taktnog sistema proizvodnje o Postizanje ekonomicnosti I produktivnosti o Koriscenje najpogodnijih tehnologija o Ostvarenje zadatih rokova o Ravnomerno angazovanje resursa Zadaci POG-a : Prikupljanje osnovnih podataka za izradu projekta organizacije(tehnicka dokumentacija,raspoloziva sredstva,terenske prilike),zbirne kolicine glavnih vrsta radova,resenje spoljasnjeg transporta s mogucim izvoristima materijala I izborom resenja uz proracun troskova,mogucnost nabavke materijala iz lokalnih izvora uz potrebno organizovanje kamenoloma,sljunkara,pilana I sl.proucavanje izvodjenja pojedinih vrsta radova sa izborom optimalnih tehnoloskih metoda,resenje unutrasnjeg transporta,privremenih saobracajnica na gradilistu I veza sa spoljasnjim saobracajnicama,resenje I izbor najpogodnije mehanizacije za tehnoloske procese,snabdevanja gradilista energijom,izrada vremenskih planova za pokedine radne aktivnosti,za pristizanje materijala,radnu snagu I za boravak mehanizacije na gradilistu,resenje potrebnih zgrada za smestaj,prehranu I boravak radnika I troskovima za navedene objekte,resenje za snabdevanje pitkom I tehnickom vodom,resenje otvorenog I zatvorenog skladista sa komunikacijskim vezama,resenje osvetljenja I osiguranja gradilista sa potrebnom ogradom I cuvarskom sluzbom,nacin rada preko zime sa rasporedom radne snage I ostalih kapaciteta za to vreme,nacin sprovodjenja kontrole izvodjenja radova(laboratorija),nacin provodjenja mera zastite na radu,izrada dinamike priliva I utroska finansijskih sredstava. Dinamiki plan izvoenja radova;Plan resursa (plan angaovanja radne snage,materijala,finansija);Opis tehnologije izvoenja radova;emu organizacije gradilita. 38. Sta sadrzi tehnicki opis radova? Predstavlja tekstualni deo tehnicke dokumentacije. Sadrzi:Naziv I adresu investitora,projektanta,izvodjaca,naziv objekta,adresu I broj katastarske parcele,kostanje po jedinici mere I ukupnu cenu objekta,datum pocetka I zavrsetka radova,trajanje izgradnje,tehnologiju izgradnje za glavne vrste radova,spisak vaznih dogadjaja u toku izgradnje,aktivnosti

investitora(dozvole,garancije,avans),uslovi primene mehanizacije,dimenzije skladista,magacina,deponija,lista potrebnih radnika,opis transporta,nacin ostvarivanja kvaliteta 39. Sta je resurs I koje vrste resursa znate? Resurs je svaka materijalna I nematerijalna stvrat koja ima ogranicenu kolicinu.Oni su korisni,merljivi I primenljivi u obezbedjivanju nekih drugih resursa. Postoje: Prirodni (zemlja,minerali) Modifikovani prirodni (energija,materijal) Ljudski (ljudi,znanje) Neophodni (novac,informacije,prostor) Vreme 40. Zasto je potreban Plan snabdevanja gradilista resursima? Da bi se odredio pravovremeni dotok resursa na gradiliste bez kojih ne bi bilo moguce realizovati projekat,da bi se osigurala sigurnost izvodjenja radova bez zastoja I kasnjenja. Istovremeno se lociraju I moguci problemi koji mogu nastati,pa se pravovremeno pristupa njihovom resavanju. Resursi cine 80% vrednosti objekta. 41. Kakva je uloga,a kakav znacaj Plana pripreme mehanizacije? Sadrzaj: siri I uzi izbor masina. Uloga: sagledavanje mogucnosti firme u pogledu stanja I raspolozivosti mehanizacije,kao I potrebe za nabavkom nove mehanizacije da bi se realizovao projekat.Tehnicki pregled I servis.Tabelarni pregled masina. 42. Sta sadrzi Plan zastite zivotne sredine? Sadrzi plan zastite od pojava koje u toku izvodjenja radova mogu narusiti ravnotezu zivotne sredine u okolini gradilista ,transportnih puteva do gradilista I oko nalazista I pozajmista materijala. 43. Ko pravi Plan organizacije upravljanja projektom,a ko ga odobrava? U pocetnoj fazi projekta imenuje se menadzer koji je potencijalni vodja projekta( rukovodilac,menadzer projekta).On,na osnovu svog znanja I iskustva,formira projektni tim sastavljen od eksperata I strucnjaka iz pojedinih oblasti bitnih za projekat. Zadaci rukovodioca projekta I projektnog tima su sledeci:pripremiti plan izgradnje baziran na ciljevima,postaviti merljive indikatore uspeha,pripremiti radni plan I budzet,odrediti odgovornost pojedinih timova(i/ili clanova tima),administrativni zadaci(zaposljavanje,nabavka opreme) I pratiti napredak projekta tj.koliko je u skladu sa ciljevima. Dakle,plan organizacije upravljanja projektom pravi projektni tim,a odobrava ga rukovodilac projekta. Upravljanje se manifestuje kroz donosenje odluka-odlucivanje. Odlucivanje je proces koji cine sledeci koraci:utvrdjivanje ciljeva,razmatranje alternativa,izbor kriterijuma,analiza alternativa i izbor jedne od njih,sprovodjenje odluke,kontrola sprovodjenja odluke. 44. Sta je hijerarhija odnosa u poslu,ko je odredjuje i kako se odrzava? Hijerarhija predstavlja jasnu podelu posla I odgovornosti na bazi specijalizacije,autoriteta I administrativne odgovornosti. Formira je rukovodilac projekta (koordinator),odnosno generalni direktor kompanije (valjda). Odrzava se na osnovu poslusnosti izmedju nadredjenih I podredjenih. Vrh hijerarhijske lestvice ima najvecu(apsolutnu) vlast I trazi poslusnost podredjenih.

45. Ko I kako definise odgovornost I prava ucesnika projekta? Definise ih rukovodilac projekta uz pomoc svog projektnog tima na osnovu znanja,iskustva I strucne spreme. 46. Kakav je odnos odgovornosti I prava ucesnika projekta? U preduzecu moe u okviru postojee organizacione strukture da se formira jedan ili vie timova kao posebne organizacione jedinice za realizaciju odreenih projekata.Takva organizacija se naziva projektna organizacija,koja se u sutini formira za realizaciju investicionih projekata koji zahtevaju pored brojnih strunjaka,ogromnih sredstava I planiranja,istraivanje I koordinaciju na visokom nivou kako bi se obezbedio njihov zavretak u predvienom roku.Projektna organizacija je uglavnom privremenog karaktera.Najznaajniji oblici projektne organizacije su:individualna,kombinovana I kompleksna. Individualna projekta organizacija-ma samo menadzera projekta bez ,bez ikakvih radnih grupa u okviru te organizacije.Projektni zadatak realizuje fukcionalna organizacija.Menadzer projekta sa ostalim menadzerima u preduzecu obezbedjuje realizaciju. Kombinovana projektna organizacija-pored menadzera projekta ima I odredjene funkcionalne grupe.Ostali poslovi obavljaju se na nivou funkcionalne organizacije.Odgovornost za realizaciju projekta ima ima menadzer projekta sa funkcionalnim menadzerima.Menadzer proejkta ima veca ovlascenja I odgovornost nego kod individualne projektne organizacije. Kompleksna projektna organizacija-Menadzer projekta ima potpunu odgovornost I autoritet za realizaciju projekta.Direktno je vezan za generalnog direktora.Projekti su potpuno samostalni.Imaju svoju vlastitu organizaciju strucne grupe I sve sto je potrebno za realizaciju projekta.Koristi se za velike investicione projekte kao sto su izgradnje aerodroma,puteva,pruga,stambenih I poslovnih objekata. 47. Uporedite hijerarhijske odnose rukovodjenja u kompaniji I na projektu. U kompaniji je rukovodjenje centralizovano (funkcionalna-timska ili mrezna organizacija??).Interakcija je horizontalna a manje vertikalna.Odnosi su cesto privremeni.Povezivanje raznih struka I grupa.Hijerhijski odnosi su manje jasni.Odnosi su manje formalni,Na projektovanje organizacione strukture utice usvojena tehnologija.?? 48. Ko je u timu za izradu POG-a najvazniji? Rukovodilac projekta. 49. Kako investitor utice na projektovanje organizacije gradjenja? Finansijska sredstva,rokovi,uslovi I zelje vezani za tehnologiju izvodjenja pojedinih radova. 50. Kako biste vi formirali tim za izradu POG-a? 51. Sta je gradiliste? Gradiliste je prostor na kome se gradi gradjevina I prostor oko gradjevine koji je potreban da bi se pravilno organizovao tehnoloski process gradjenja. Ovaj prostor mora biti ogradjen,osvetljen I na njemu su smesteni pomocni,privremeni I dr.objekti potrebni za vreme izvodjenja radova,potrebne instalacije,deponije materijala I sve ostalo sto zahteva proces gradjenja. 52. Sta sadrzi Sema organizacije gradilista?

Sema organizacije gradjenja je kompleksan crtez koji grafickim sredstvima komentaise elemente tehnologije rada ali zahteva I proracune broja I velicine privremenog stambenog naselja. Granicu gradjevinske teritorije,polozaj stalnih I privremenih zgrada I objekata,polozaj postojecih I privremenih podzemnih I nadzemnih instalacija I objekata,polozaj geodetskih znakova za obelezavanje,polozaj stalnih I privremenih puteva unutar gradilista,polozaj staza za kretanje kranova velike nosivosti,polozaj prikljucaka za instalacije,polozaj deponija,skladista I magacina,polozaj osnovnih gradjevinskih masina sa semama njihovog kretanja,zone povecane opasnosti,polozaj fabrika za snabdevanje resursima 53. Koje su bitne odlike okruzenja gradilista? Stanje lokacije gradilista,stanje pristupnih puteva,postojanje I karakteristike uskih grla na putevima,polozaj I velicina neophodnih deponija,postojanje I blizina povrsinskih I podzemnih voda,polozaj prikljucaka na spoljne instalacije,topografske I druge odlike terena,postojanje objekata I rastinja od posebnog znacaja. 54. Koji su problemi koje donosi stanje lokacije gradilista? Na teritoriji buduceg gradilista mogu postojati bespravno izgradjeni objekti,objekti sa neregulisanim vlasnickim odnosima kao I objekti koji zbog neazurnosti nisu uneti u topografske karte,udaljenost od infrastructure,pozicije susednih objekata,nedovoljno prostora za deponovanje. Te objekte treba identifikovati obilaskom lokacije I uporedjivanjem sa sadrzajem onih topogrfskih podloga koje projektantu POG-a stoje na raspolaganju. Neracionaklo je oslanjanje na podloge koje je koristila grupa projektanata koja je uradila tehnicku dokumentaciju jer je u medjuvremenu moglo doci do vaznih izmena(postavljene su nove instalacije,drvece je vec poseceno,neki objekti predvidjeni za rusenje su vec sruseni).Sve uocene razlike u stanju lokacije treba da potvrdi nadzorni organ(ili drugi ovlasceni predstavnik investitora)jer je stvarno stanje osnova za proracun I priznavanje svih troskova pripreme gradilista. 55. Koji su problemi usled stanja pristupnih puteva? Losi putevi,veliki stepen iskoriscenosti od strane lokalnog stanovnistva,udaljenost puteva od gradilista,slabo podnosenje opterecenja,zablacenost,mala prohodnost,veliki nagibi,uska grla 56. Koji su problemi uskih grla na putevima? Ogranicavaju broj kamiona usmerenih ovim putem,gabarite vozila I samog tereta,maksimalnu tezinu natovarenog vozila,vreme transporta,manipulaciju vozila(prelazi preko pruge na rampama,mostovi sa ogranicenjem nosivosti,podvoznjaci) Neka uska grla treba rekonstruisati I tako eliminisati. 57. Koji su problemi koje zadaju polozaj I velicina neophodnih deponija? Nedovoljno mesta za deponovanje,polozaj deponija. Kod kanala ,puteva I sl.gde postoji potreba za premestanjem velikih zemljanih masa zadatak projektanta POG-a je pronalazenje pogodnog prostora za formiranje privremenih I trajnih deponija(troskovi otvaranja deponija,blizina naseljenih mesta I vaznih objekata,topografija terena-bujicni tokovi)

10

58. Koji su problemi usled postojanja povrsinske I podzemne vode? Ovakva tla nisu stabilna,jer se usled viska vode mogu pretvoriti u lepljiva I gotovo neprohodna blatista,sto utice na smanjenje ucinka masina.Postoji opasnost od obrusavanja I klizanja. Obilaskom terena treba utvrditi da li postoje otvoreni tokovi I podzemne vode.Po potrebi treba uraditi projektovanje mera vestackog depresiranja nivoa podzemne vode. Dispozicija mreze objekata za depresiranje(rovovi,jame,bunari,pumpe)zavisi od usvojenih tehnologija rada,a takodje moze uticati I na polozaj ostalih sadrzaja gradilista,pa sve probleme izazvane podzemnom vodom treba razresiti na nivou tehnicke dokumentacije. 59. Koji su problemi usled polozaja prikljucaka na spoljne instalacije? Udaljenost prikljucaka,nedovoljni kapaciteti. Stanje I polozaj prikljucaka za struju,vodu(zap ice,tehnicku),kanalizacije(kisnu,tehnolosku) I gas moraju biti provereni pre nego sto ih projektant POG-a prihvati kao podlogu za projektovanje mreze privremenih instalacija.Kanalizacione cevi traze postovanje uslova o min nagibu sto moze sto moze predstavljati problem zbog polozaja postojecih instalacija,podzemnih objekata(temelja) I topografskim uslovima. U suprotnom,treba isprojektovati pomocne komore za prihvatanje I prepumpavanje otpadnih voda. 60. Koji su problemi na koje uticu topografske odlike terena? Uticu na izbor mehanizacije I transportnih sredstava,polozaj kranova,manipulaciju vozila,velicinu gradilista,gabarite terena Ako se zbo velikog nagiba terena I malih radijusa krivina ne mogu transportovati krupno-gabaritni prefabrikovani nosaci,onda je neohodno prilagoditi tehnologiju rada I usitnitinosace na manje delove ili izvoditi radove na licu mesta.(slajdovi) 61. Koji su parametri kljucni za izbor mehanizacije za realizaciju projekta? Topografija gradilista,stanje puteva,geomehanicke karakteristike terena,podzemne vode,obim radova I ocekivani ucinak,vrsta radova I pouzdanost mehanizacije. 62. Koje geomehanicke I srodne karakteristike tla uticu na izbor masina? Ucinak masina zavisi od granulometrijskog sastava tla,specificne tezine prirodno vlaznog tla,zbijenosti,slojevitosti,vlaznosti,otpora pri rezanju,plasticnostina osnovu svega ovoga se brsi odgovarajuci izbor mehanizacije. 63. Koje su organizaciono-tehnicke mere za obezbedjenje pouzdanosti rada masina? Obezbediti reserve pogonske energije U procese ukljuciti samo ispravne masine Obezbediti sluzbe za opravku I servis masina Obezbediti dovoljno rezervi materijala koji se preradjuju

11

12