ZATO BOG DOPUTA ZLO?

dr A. E. Wilder Smith

Sadraj
Predgovor.............................................................................................1 PRIGOVORI JEDNOG PROFESORA ...................................................2 KATEDRALA U KELNU I POREKLO ZLA...........................................7 ZASTO TO BOG DOPUSTA?.............................................................11 PORESKA OBAVEZA I DOBROVOLJNO DAVANJE.......................15 LJUBAV KAKVOM JE ZAMISLJA BOG............................................17 KADA STARI SVET PRODE ...............................................................24 Nekoliko reci o piscu.........................................................................26

Predgovor

Mnogi smatraju da je ovekov problem patnje i bola jedan od najveih dokaza postojanja Boga. Nije li ovaj problem vei nego ikad ranije, ili nam se takvim barem ini biti? Danas, se uasno stanje sveta, putem televizije, svako vee "donosi" pred oi miliona ljudi. Dananji svet se suoava sa pretnjom modernog rata, sa orujem koje moe unititi celokupnu batinu prolih civilizacija, razoriti sadanju delikatnu ekoloku ravnoteu biosfere i putem radijacije unititi sav genetski potencijal budunosti. Zbog ovih i mnogih drugih razloga, pitanje zla u svetu je postalo jedno od najaktuelnijih. Dok hriani citiraju Psalme o nebesima koja pokazuju slavu Boju, o zemlji koja je delo Njegovih prstiju i oveku kao kruni Njegovog stvaranja. Dotle se savremeni ovek mui sam sa sobom i svaa sa Bogom zbog ovog i ovakvog sveta, koji za Njega, ne moe skoro nita rei u prilog slavi Bojoj. Dananji ovek, zapravo, poziva Boga na odgovornost; trai od Boga, ako ga uopte ima, da opravda sebe zbog stanja u kome se nalazi Njegov svet. Oni koji su otvoreniji razmiljaju: "Ako postoji Bog i ako je dobar, On bi sigurno uinio svoja stvorenja savreno srenima; a ako je taj Bog svemogu, On moe onda uraditi sve to hoe. Ali, Njegova stvorenja nisu sretna. Dakle, Bogu nedostaje dobrota ili mo, ili i jedno i drugo, ili ga, na kraju, uopte nema." Autor ove knjige razmilja upravo o ovim pitanjima. Pristupa im sa namerom, ne da bi zadovoljio neke struno teoloke principe, ve da prosenom oveku pred kojim stoje ovakva pitanja, pokae kako i pored toliko zla ipak ima nekoliko dobrih razloga za verovanje da iza ovog i ovakvog sveta postoji dobar i svemoan Bog.

PRIGOVORI JEDNOG PROFESORA

PRIGOVORI JEDNOG PROFESORA

"udim se", ree profesor svom kolegi, "kako razuman ovek moe verovati u dobrog, sveznajueg i svemonog Boga i jo ga smatrati osobnim?" Tako mnogi ljudi reaguju, na veru iskrenog hrianina. I dalje bi verovatno nastavili: "Jo bi nekako mogao razumeti njihovo oduevljenje Bogom dok gledam prelep izlazak sunca u brdima, cvee dok cveta ili razdragane mladie i devojke. Ali, postoji i druga strana medalje, stvarno su veoma ogranieni. ta rei o maki koja ulovi mia, igra se sa njim, mui ga i na kraju pojede? ta rei o mladoj majci koja umire od raka, ije telo ima miris raspadanja pre smrti? ta rei o smrtnoj borbi oca koji ostavlja nezbrinutu decu? Zar je i to mudrost i dobrota njihovog Boga koji 'sve vidi i sve zna?' ta rei o starahotama rata, pogotovo modernog? Milioni ljudi mueni u koncentracionim logorima, otrovani u gasnim komorama, a mnogi od njih su bili Jevreji, Boji izabrani narod. Takve zloine bi zabranili ak i bezboni ljudi, da su mogli; a njihov svemogui Bog je to godinama dozvoljavao. Reci mi ta misli?" Nastavio je profesor dalje: "O stalnim munim situacijama koje vrebaju svuda u prirodi? Evo, na primer, prenoenje malarije. Zar to nije izmiljeno samo zato da se mui ivotinja koja hrani parazita? Iz svega ovoga se moe zakljuiti da je Bog Stvoritelj, ako uopte postoji, istovremeno i dobar i lo, a to je besmisleno. U takve gluposti ne mogu verovati! Kad bi Bog bio svemogu, i dobar, ne bi dozvolio toliko dobrote i lepote, a istovremeno toliko proraunatog zla na zemlji. To podriva temelje vere.
2

Jo manje je verovatna stara bajka o Sotoni, i o tome da je on, navodno, izvor svakog zla. Svemoni Bog bi sklonio Sotonu na samom poetku. Ako ga ne moemo spreiti, onda je i avo nekakav bog. Tako dolazimo do jednostavnog zakljuka da bogovi u nebu ratuju meusobno. Ove ideje su odavno prevaziene, zbog stalnog napredovanja ljudske misli." "Pre sam esto govorio", nastavio je posebno istiui, "da sam agnostik i ne znam nita o natprirodnim pojavama. Poto sam sada stariji, uverio sam se da sam ustvari ateista. Ja uopte ne verujem u Boga, bio on dobar ili lo. Verovanje u Boga donosi samo nove tekoe a ne reava stare. Od danas se ne elim time uopte optereivati. Osim toga, ne mogu razumeti kako inteligentan i poten ovek moe misliti drugaije od mene." Zar ne postavljaju danas sasvim ista pitanja mnogi ludi koji razmiljaju o problemu zla? Zato je tako ako je Bog svemogu? Ako je zaista Bog, Zato ne zaustavi ratove, Zato ne sprei la, nepravdu, bedu i bolest u svetu? Pre nekoliko godina rekao mi je jedan student: "Verovao bi u vaeg boga kada bi stvorio neki bolji svet". Ako On voli ljude kao to Biblija kae, zato ne skloni svu ovu bedu, zato ne uspostavi ravnoteu? Da je svemogu, sve bi u trenutku promenio. Ako nije svemogu, onda neto nije u redu, onda nije Bog. Zato bi smo se mi brinuli o Njemu, ako se On ne brine za nas. Ba zato to Bog doputa da pored dobra postoji i zlo, mnogi postaju ateisti, kao moj prijatelj, gore spomenuti profesor. Ovakva pitanja nisu nova. To isto su se pitali Adam i Eva, kada im je, nakon pada u greh, poeo iz zemlje rasti korov. Zato to Bog doputa? Zar nas vie ne voli? Jov je imao isto pitanje kada su ga snale sve one nesree. On je Bog. Da je hteo mogao je spreiti. Sigurno. On je svemogu
3

zato to je Bog. Da li nas On jo uvek eli? Hoe li se jo brinuti za one poput Jova? Ako ne, zato bi se Jov brinuo za Njega i sluio Mu? Moda je bilo jo mnogo znakova, u ivotu Adama i Jova, koji su ukazivali na to da se Bog za njih brine, iako im je iz zemlje raslo trnje i korov, iako su imali katastrofalan porodini ivot. Vie nije bilo ni jedne jasne slike; samo dokazi za i protiv Boje ljubavi. Tako se davno pojavilo pitanje koje se i danas postavlja: "Zato verovati u dobrog Boga i pouzdati se u Njega iako je pun protivrenosti?" Jedan fiziar postavio mi je to pitanje ovako: "Zato je Bogu toliko stalo do nae vere u Njega, da je ini najvanijim uslovom za ulazak u Njegovo kraljevstvo? Vera nije nita drugo nego posledica uveravanja samog sebe da se neto prihvati kao istina, iako je to ve dokazano kao neistina. Izgleda, dakle, da Bog veoma ceni to to se kosi sa ljudskom pameu i razumom. On, naime, ograniava jednu od naih najveih sposobnosti: mogunost izvoenja dokaza i postupanja prema njima. Vera se pouzdaje u neto nevidljivo, dokazuje to to se ne moe dokazati." Drugaije formulisano, pitanje ovog fiziara bi glasilo: "Zato Bog trai kao uslov za milost ovekovu veru, iako je puno dokaza o Njegovom nepostojanju?" Vratimo se naoj prvoj misli koja glasi: Kada jedno te isto bie dozvoljava i planira dobro i zlo, isto tako i lepo i runo, onda je ozbiljno razmiljanje o tom biu nemogue sposobnostima koje su nam date. Pre nego to nastavimo, evo ta Biblija odgovara na to. Prvo poglavlje poslanice Rimljanima kae potpuno jasno i beskompromisno da u Bojem stvorenju nema nikakvih suprotnosti. Ono nam prua jedinstvenu predstavu o Bogu. On je velianstven, svemogui Bog Stvoritelj i ceo svemir govori samo o Njegovoj slavi:

"Jer to se moe doznati za Boga, poznato je njima, jer im je Bog dao da to poznaju. Posle stvorenja sveta, nevidljiva savrenstva Boja, vena mo njegova i boanstvo njegovo, vide se zaista u delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati." (Rimljanima 1,1920) Prema tome, Biblija ui da ovek koji posmatra svemir nema opravdanja, ako odbacuje istovremeno da iza toga primeti divnu mo venog Boanstva. Jer dok posmatra vidljivo on ne zakljuuje nita o nevidljivom. Biblija ide jo korak dalje kad u istom poglavlju (Rimljanima 1,21) ui da ovek koji vidi Boga u Njegovim tako slavnim delima, a ne zahvali Mu i ne slavi Ga, i ne osea se nadvladan udima koja govore o mudrosti Stvoritelja. Onda, takav ovek okree svoje misli prema nitavilu i njegovo nerazumno srce biva potamnelo. To znai da, ako se neki ovek posmatrajui svemir, ne ispuni zahvalnou prema Bogu i ne postane Mu veran, postae nesposoban svojim razumom otkriti bilo ta u svetu, tj. poludee. Osim toga potamnee njegovo srce, tj. otupee njegov moral. Ako neko ne postane veran Bogu, moe se smatrati da je zloupotrebio svoju sposobnost razmiljanja; a svaka zloupotreba umanjuje tu sposobnost. Moglo bi se zakljuiti da Sveto pismo ne pokazuje mnogo simpatije za ljude koje vlastiti razum spreava da veruju u Boga, kao to je gore spomenuto. Prema Bibliji, pogled na svemir bi trebao biti dovoljan svakom proseno inteligentnom oveku da se uveri u Boje postojanje i uzveruje. Ostaje pitanje zato Biblija zastupa to gledite, iako je oigledno da pametni ljudi u svetu ne postaju vernici pogledom na nebo, nego imaju najrazliitijih tekoa i odvraanja od Boga. Istraivanje vidljivog (Rimljanima1,19): "... to se moe doznati za Boga" nije im otkrilo nevidljivo, nego ih je navelo da vie uopte ne veruju u nevidljivo, i zato odustaju od potovanja nekog bia u
5

nevidljivom. Razloge za neverovanje nalaze u vidljivom svetu, koji pokazuje mnoge suprotnosti i greke, oni nevidljivo prosuuju po vidljivom, tako da je onda smeno i nepotrebno dalje ozbiljno razmiljanje. U mnogim sredinama, zato, biti hrianin, znai biti ovek manje vredan. Pretpostavlja se da je hrianin nesposoban shvatiti suprotnosti i greke koje sadri njegova, prilino naivna vera.

KATEDRALA U KELNU I POREKLO ZLA

KATEDRALA U KELNU I POREKLO ZLA

Odgovaraju li gore navedene tekoe injenicama? Stoje li na putu vere u biblijskog Boga zaista nesavladive tekoe? Moda e moj lini doivljaj najbolje odgovoriti na ova pitanja. Pre drugog svetskog rata esto sam posmatrao katedralu u Kelnu. Bio sam zadivljen tom gotskom graevinom. Ponekad sam satima posmatrao te divne stubove, prelepi krov sa visokim svodovima, srednjevekovne arene prozore i orgulje. to sam vie posmatrao tu graevinu, tim sam se vie divio arhitektima i zidarima koji su tokom jednog veka projektovali i izgradili ovu lepu graevinu. Oigledno je da su sve te skladne i prelepe linije zamislili strunjaci koji su, ne samo stvorili geometrijsku strukturu te graevine, nego su imali i smisao za lepotu. Ne samo da je katedrala bila prelepa, nego je i kvalitet izgradnje bio prvoklasan. Divio sam se naim precima dok sam posmatrao delo njihovih ruku. Ako znamo da nisu svoj rad mogli olakati modernim graevinskim mainama, onda je njihov rad pravo udo. Lepota ove katedrale, bez sumnje govori neto i o duhu njenog projektanta. Besmisleno je pretpostavljati da je tako dobro smiljena graevina mogla izrasti sama od sebe, a da nije najpre nastala u duhu projektanta. U drugom svetskom ratu Keln je bio meta estokih vazdunih napada, vie nego bilo koji grad U Zapadnoj Evropi. Katedrala se nalazila neposredno pored teretne eleznike stanice, koja je redovno bombardovana, pa je i ona mnogo puta bila pogoena i teko
7

oteena. Jo i danas se seam razoarenja koje sam doiveo u jesen 1946. Kada sam posle rata video katedralu. Oba tornja su stajala, ali je zato sve oko njih bila velika gomila ruevina. Sve oko katedrale je bilo sravnjeno sa zemljom. Iz daleka tornjevi su jo dobro izgledali, ali iz blizine su se na njima videle ogromne rupe. Masu betona i gomilu cigli je trebalo uzidati u samo jednu jedinu rupu, a bilo ih je mnogo. Krov je bio razruen, orgulje unitene, prozori po ispadali, a svuda unaokolo je bilo graevinskog materijala pretvorenog u bezlinu prainu, ogromni kameni blokovi su delimino pokrivali rupe nastale od bombi. Ova slika razaranja ostavila je na mene dubok utisak, jer sam se seao preanje predivne lepote i sklada. Dok su mi misli prolazile kroz glavu, nikako nisam mogao povezati ruevinu ove, nekada tako lepe graevine, sa sposobnou arhitekte ili graditelja koji su je gradili. Takoe nisam posumnjao u njihovo postojanje, zato to je sada njihovo delo predamnom lealo u ruevinama. Ostaci graevine su ak mnogo jasnije pokazivali kako je ona bila dobro zamiljena. Jo uvek su stajali moni visoki stubovi, prelepi lukovi raeni u gotskom stilu; ak su i rupe od bombi otkrivale kako su arhitekti dobro zamislili, a graditelji struno sagradili. O tome su svedoili ak i unutranji delovi ove ruevine, koji su bili sakriveni ljudskom oku vekovima. Moglo bi se rei da je razorena graevina jo bolje govorila o genijalnom planiranju i konstrukciji. Na njoj nije bilo ukrasa od gipsa koji spolja izgledaju lepo a iznutra su runi, kao to se to moe videti na drugim zgradama. Verovatno niko ne bi optuio graditelje da su sagradili ruevinu. Sasvim je jasno da katedrala nikad nije bila zamiljena ovakvom, u ruevinama. Nije teko razlikovati ono to je planirano od ovih ruevina. Iako je katedrala, u ovakvom stanju, istovremeno prikazivala
8

savrenstvo i nered, ta injenica nas ne moe navesti na ovakve zakljuke: (1) To to je katedrala razruena govori da ne postoji njen graditelj i stvaralaki duh. (2) Poto je katedrala sada ruevina, vie se ne mogu prepoznati karakteristine oznake stvaraoca koji ju je zamislio. Bombardovana katedrala podsea me esto na stanje u kome se nalazi dananji ovek. Zbrka reda i haosa, lepote i runoe, ljubavi i mrnje, sve je pomeano i nerazmrsivo povezano. elim da vas podsetim kako bi bilo nelogino zakljuiti da, zbog takvog stanja sveta, ovek nije delo nikakvog Stvoritelja. To je zakljuak naeg ateiste. Setimo se kako je rekao da u svetu ne vidi nita osim suprotnosti, i zato sasvim iskljuuje iz svojih misli pojam o Bogu. Dakle, mogue je u takvom neredu prepoznati karakteristine oznake Duha koji je stvorio prirodu. Prilino je lako razlikovati planirani red od nereda koji je nastao u svetu. U ruevinama je esto jasnija stvarna namera graditelja nego li na neoteenoj zgradi. Naprimer, istraivanje kancerogenih elija otkrilo je mnoge nesluene tajne o izgradnji i strukturi zdravih elija, koje se inae najverovatnije ne bi otkrile. Dakle, iako je ovek proet i dobrom i zlom, ipak moramo zakljuiti da postoji njegov Stvoritelj, i da su u oveku vidljiva svojstva Njegovog Duha. Ateisti i agnostici tvrde da se pogledom u svemir ne moe nita saznati o Stvoritelju, a navode kao razlog za to istovremeno postojanje i dobra i zla u svemiru. Oigledno je da je takva tvrdnja nelogina. O tome govori i prvo poglavlje poslanice Rimljanima, gde se govori da su bolest, smrt, mrnja itd. Spoljanji znaci stanja "nereda" i da se vrlo lako razlikuju od zdravlja, ivota, ljubavi, lepote itd. Koje su karakteristike prvobitnog, nenaruenog stanja. Ovo poglavlje poslanice Rimljanima govori da Boje stvorenje, pa ak i
9

"palo" ili "razoreno" sasvim dovoljno govori o Bogu, da bi svakog potenog oveka, koji misli svojom glavom, navelo na zahvalnost i oboavanje, koje je logino i zasniva se na prihvatanju injenica.

10

ZASTO TO BOG DOPUSTA?

ZATO TO BOG DOPUTA?

Nesavrenost naeg uporeenja sa katedralom je u tome to su njeni graditelji odavno mrtvi i zato nisu mogli spreiti bombardovanje svog majstorskog dela. Bog nije mrtav. Zato se sa pravom postavlja pitanje zato svemogui Bog koji, kako verujemo ljubi svoja stvorenja, ne sprei "bombardovanje", t.j. unitavanje svog dela? Pitanja ove vrste postavljaju oni koji ne ele paljivo razmisliti o tome kako se pojavljuje ljubav ili bilo koja druga vrednost. Razmiljanje o tome pomoi e nam da veoma lako i brzo reimo problem pitanje. Zato emo kao uvod u razmatranje postaviti pitanje: ta je sadraj ljubavi i vrednosti uopte? Naravno, ne moemo ovde sve rei o Bojoj ljubavi, jer je ona beskonana i neizreciva. Zato emo o njoj govoriti samo ako se tie naeg glavnog problema. Zbog svoje ogranienosti mi i ne moemo u potpunosti razumeti Boju ljubav koja ne poznaje granice. Zato nem je Bog objavio svoju ljubav u obliku koji moemo razumeti, dao nam je primer ljudske ljubavi verenika i verenice. Ljubav Isusa Hrista prema ljudima se esto uporeuje sa ljubavlju mladia prema devojci. Hrist je u Bibliji vie puta prikazan kao enik a Crkva kao Njegova nevesta. Kako se raa ljubav izmeu mladia i devojke? Jednog lepog dana ugleda mladi devojku i oseti naklonost prema njoj. Ona to u poetku ne primeuje sve dok joj se on ne pone udvarati. Pre nego udvaranje pone, ljubav je obino jednostrana, i mladia obino interesuje hoe li devojka odgovoriti na njegovu panju. Kada
11

devojka primeti njegovu naklonost, mora da odlui da li e je prihvatiti ili ne. Ona e o tome vrlo paljivo razmisliti i moda se posavetovati sa roditeljima ili drugaricama. Ako shvati da moe odgovoriti na njegovu naklonost i da ga moe voleti, uskoro e se oboje sastati i bie to velika radost dva srca koja su se u ljubavi predala jedno drugom. Pogledajmo, na ovom primeru, ta je sve bilo potrebno da bi se rodila uzajamna ljubav: (1) Mladi se morao udvarati devojci. Ako bi se umesto toga pojavilo nasilje, prestala bi sva radost i ljubav, i umesto toga doli bi bol i mrnja u srce. Po svemu sudei ljubav poiva na slobodnom uzajamnom pristanku, i ona apsolutno potuje slobodnu volju obe strane. Uslov za istinsku obostranu ljubav je sloboda i uzajamna odluka obadve strane. Kad je Elijezer, sluga Avramov, dobio pristanak Rebekinih roaka da ona postane Isakovom enom (1. Mojsijeva 24), hteo ju je jednostavno povesti sa sobom. Ali njeni roaci su znali da njihov pristanak nije dovoljan za enidbu, i zato su zahtevali da se Rebeka sama izjasni pred itavom porodicom hoe li Isaka za mua ili ne. Tek kad je ona sama odluila da pristaje i njeni roaci su pristali na enidbu. Taj isti uslov postavlja se i u civilizovanim zemljama. I mladi i devojka moraju javno potvrditi da su se slobodno odluili na brak svojim "DA". (2) Ako se zanemari ova jednostavna injenica, doi e do tekih posledica koje su oigledne u ljubavnoj prii o Amnonu i Tamari (2. Samilova 13). Amnon se zaljubio u lepu princezu Tamaru, ali mu je nedostajalo strpljenja da joj se udvara i tako pridobije njenu ljubav. Pretvarao se da je bolestan i tako lukavstvom uspeo ostati sa njom nasamo, i tada ju je prisilio. Ljubav koja ne zna ekati i nije ljubav nego strast. Posledica takvog ponaanja bila je da se njegova vatrena
12

"ljubav" u trenutku promenila u estoku mrnju (2. Samuilova 13,15). Tamarino srce bilo je utueno i "ona je ostala usamljena u kui svoga brata Avesaloma" (2. Samuilova 13,20). Mlada devojka u takvim sluajevima obino mnogo vie trpi nego mladi. Zato je vrlo vano vaspitavati decu i omladinu toleranciji i potovanju, a takoe i tome da ene i devojke nisu igrake, nego linosti koje treba potovati. Zakljuujemo iz ovoga daje za ljubav potrebna potpuna sloboda. Kad kaemo ljubav, ne mislimo samo na fiziko sjedinjenje koje moe biti posledica strasti, nego na sjedinjenje tela, due i duha. Samo fiziko sjedinjenje bez sjedinjenja due i duha je greh, koji je esto uzrok mnogih duevnih bolesti. Ako jedan od partnera primeni silu, ubrzo prestaje iskrena ljubav i umesto nje se javlja mrnja. Moe se rei da je uslov za pravu ljubav potpuna sloboda koja doputa slobodan izbor. (3) Biblija ui da je sam Bog ljubav. Zato to je On ljubav, trai za uzvrat istu i iskrenu ljubav sa nae strane. Samo tako moe biti ljubav zadovoljena ako je uzajamna. Govorei slikovito, Bog kao enik se udvara nama jer eli zadobiti ljubav svoje neveste, Crkve. On nam ne moe nametnuti ljubav, ne moe nas prisiliti na ljubav, jer je to protivreno samoj prirodi ljubavi. Kao na pravi prijatelj Bog je uinio sve da nam posvedoi o iskrenosti svoje ljubavi. U tom nastojanju poslao je svoga sina, Isusa Hrista, na zemlju, koji je postao ovekom i uzeo na sebe dobrovoljno smrt da bi nas oslobodio krivice i lanaca greha. Nema vee ljubavi od te da se poloi svoj ivot za prijatelja. Isus Hrist u svojoj ljubavi prema oveku ini jo i vie. On je poloio svoj ivot za svoje neprijatelje i tako nam pokazao ljubav za koju ovek uopte nije sposoban. (4) Evo sada jo jednog veoma vanog pitanja: ta bi se dogodilo da je Bog stvorio oveka tako da on nema moralnih obaveza, nego da samo automatski ini Boju volju, kao to se vrata otvaraju kada se upotrebi pravi klju? Da je ovek tako stvoren da Bogu uzvraa ljubav na pritisak dugmeta da li bi to uopte bila ljubav?
13

Pretpostavimo da nam je Bog oduzeo slobodu, da se odluimo za ljubav i time osigurao nau ljubav. Pritisnuo bi dugme i mi bi smo mu iskazivali "ljubav" kao automati. Da li bi to zaista bila ljubav? Da bi bio sasvim siguran da ga volimo, Bog nam je dao mogunost da se slobodno odluimo na ljubav. Isto vai i za svaku drugu vrednost. Iako je Bog ljubav, on ipak ostavlja oveku mogunost da mu je ne uzvrati. Bog i danas eli uiniti kraljevstvo ljubavi na zemlji i na nebu, ali pri tome uzima mogunost odbijanja ljubavi. Za ljubav je potrebna hrabrost, jer onaj koji prvi voli mora uzeti u obzir i mogunost neuzvraene ljubavi. Ljudi koji nisu ovako razmiljali o sutini ljubavi govore o Bogu kao diktatoru i misle da e On upotrebiti silu.

14

PORESKA OBAVEZA I DOBROVOLJNO DAVANJE

PORESKA OBAVEZA I DOBROVOLJNO DAVANJE

Razmotrimo jo jednu vrlinu davanje milostinje. Ako me siromah zamoli da mu dam novac za ruak i ja mu ga dam, inim neto dobro. Ako se odredi da plaam porez za zbrinjavanje siromaha i onih koji su u potrebi, i ja platim obavezni doprinos, tada to nije vie nikakva vrlina, ak ako siromah i dobije isti novani iznos posredno od mog doprinosa. U prvom sluaju dajem mu dobrovoljno tako da je to in milosra. U drugom sluaju plaam svoju poresku obavezu i to vie nije nikakva vrlina, jer to moram uraditi. Ako na primer, prisilim dete da bude "dobro" dok smo negde u poseti, ono e biti dobro, ali takva dobrota je povrna. Silom se ne moe nikoga uiniti dobrim ili ga dovesti do vrline. Sila kao kazna za prestupnike je nuna i moe koristiti, ali sama po sebi ne donosi nita dobro. U socijalizovanom svetu su sva "dobra dela" i dela ljubavi organizovana. Samim tim to prestaju biti dobroinstva, jer vie nisu dobrovoljna. Treba jo spomenuti da dobrovoljni davalac novca ili dobara dobija blagoslov. Sam Isus je rekao: "blaenije je davati nego uzimati". Vebanje u krotkosti i poslunosti oplemenjuje i obogauje karakter i daje onome ko se u tome veba, pravu radost i zadovoljstvo. Naprotiv, poreski obveznik plaa svoj porez jer mora a esto to radi nerado i ne osea nikakvu radost zbog toga, niti to oplemenjuje njegov karakter.

15

Domovi za siroad Dorda Milera izdravani su dobrovoljnim prilozima, a osoblje je tamo radilo dobrovoljno. Bila su to utoita puna ljubavi, radosti i mira za hiljade naputene dece. To je bila privatna ustanova. Poto su danas sirotita uglavnom izdravana od poreza, i u njima radi zaposleno struno osoblje, u njima se osea hladnoa. Drava koja se brine za dobro svoga stanovnitva, esto gui dobroinstvo koje je ranije pokretalo ljude da osnuju privatne ustanove. Kada izostanu dobrovoljni prilozi i dobrovoljna sluba, postoji opasnost da na takvim mestima izostane i ljubav.

16

LJUBAV KAKVOM JE ZAMISLJA BOG

LJUBAV KAKVOM JE ZAMILJA BOG

Kada je Bog stvarao nebeski svet i anele, hteo je stvoriti najbolje i osnovati kraljevstvo ljubavi. Uslov za takav svet je bio da se osigura njegovim stanovnicima puna sloboda. Aneli i njihov poglavar Lucifer su imali mogunost voleti svog Stvoritelja kao i druga nebeska stvorenja, ali su isto tako, se mogli odluiti za suprotno odbaciti ljubav i ne ljubiti. Biblija nas izvetava da je veliki deo anela poao za svojim poglavicom Luciferom, kada se ovaj odluio, po svojoj slobodnoj volji, da ne ljubi svoga Stvoritelja. Aneli su odbacili ljubav svoga Stvoritelja; postali su zli i doli pod osudu. Postojanje zla u svetu svedoi o tome da su vrlina i dobro stvarno istiniti i da je ljubav zaista ljubav a ne, kako se esto kae, "skriveni oblik sebinosti". Postojanje zla u svetu koji je stvorio svemogui Bog dakle svedoi da je Bog zaista ljubav. Kada se Lucifer, poglavar anela, u sebi odluio na zlo, trudio se da i druge ubedi da pou istim putem. Zato se pribliio Adamu i Evi koji su takoe imali slobodan izbor ljubavi. Desilo se da su i oni pogreili u izboru, i okrenuli lea Bogu. Postali su zli i uneli u svet greh i bol. Zar sve ovo ne govori koliko Bog oveka voli i ceni? Bog eli pridobiti nau ljubav i zato ozbiljno shvata nau odluku, nas same i nau ljubav. Prava ljubav uvek potuje onoga iju ljubav eli pridobiti. Za to Bog koristi najprirodnije sredstvo: poziva ljude "priprostim propovedanjem", bez velikih govora i umetnikog izraavanja. Bog govori jezikom koji je razumljiv i oveku sa najmanjim obrazovanjem. Poto je Boji cilj da zadobije nae pouzdanje i nau ljubav, ostavlja nam potpunu slobodu
17

da se sami odluimo, i nee nas zaplaiti upotrebom sile koju koriste diktatori. Ne eli od nas uiniti mone anele, niti nas alje kao duhovne pojave u druge svetove ija bi nas natprirodna sila i slava samo preplaila. Bog nas ne eli niim prisiliti da prihvatimo Njegovu ljubav. Slino postupa i Isus kada ini uda. Moglo bi se zakljuiti da Bog doputa "bombardovanje" ljudi jer istinska ljubav podrazumeva ovu opasnost koja proizilazi iz potpune slobode odluivanja. ta Bog radi kada ovek poe pogrenim putem i jedinom Dobru okrene lea? ovek se odvojio od Boga. ta sada? Pismo kae da je Bog u svom sveznanju, i pre nego to su aneli i ovek pogreno izabrali, za taj sluaj preduzeo briljive preventivne mere. Ova injenica da je Bog unapred video pad u greh mnogima je kamen spoticanja. Ustvari to i nije teko razumeti ako se paljivo razmisli i uzmu u obzir sledei razlozi: Posmatrajui oveka lako se mogu uoiti neke osobine. Naprimer pre nego izgovori neku vanu stvar uvek kae "Ah...". Ili, pre nego ispria neku doskoicu, on nabira obrve. Posle nekog vremena moe se predvideti, s' obzirom na ranija zapaanja, ta e ovek uraditi jo pre nego to uini. Moja sposobnost da predvidim neije postupke ne ini me nikako odgovornim za njih. injenica je, isto tako, da je Bog mogao predvideti ta e Adam i Eva, kao i sav ljudski rod, uiniti, ali ga ne moemo smatrati odgovornim za njihove postupke, naroito zbog toga to im je dao slobodnu volju. Bog je unapred video pad oveka i anela u greh, i bio je ve pre stvaranja sveta spreman poslati im svog Sina kao rtvu za greh.

18

Mnogi misle da je upravo to, to je Bog unapred znao za sve ovo, razlog da ga okrivimo za ovekov pad u greh. Videli smo da ga, uprkos tome, ne moemo smatrati odgovornim za stanje greha u kome se celo oveanstvo nalazi. Naprotiv, mogunost da se slobodno odluimo ljubiti i vebati se u pobonosti, govori o tome da je ovek kriv a Stvoritelj neduan. Mnogi e se ovde upitati zato je uopte Bog stvorio anele, oveka i svet kada je unapred video haos, mrnju, bedu i nevolju koja e nastati zbog slobode odluivanja? Nije li to bilo zlonamerno, obzirom da je Bog znao kakve e biti posledice takvog ina? Zar ne bi bilo bolje da sve to uopte nije bilo stvoreno? Ta ista pitanja se pojavljuju u ivotu svakog oveka. Naprimer u braku. Ve na venanju znamo da emo doiveti bol, razdvajanja kroz smrt, zato se kae kod obreda crkvenog venanja: "dok vas smrt ne razdvoji" (ako ne doe Isus pre nae smrti). Mi, iako to unapred znamo, preuzimamo tu bol na sebe jer verujemo da je takav ivot u ljubavi, pa makar i jedan dan (a etrdeset ili pedeset godina prou kao jedan dan), bolji i radosniji nego li ivot bez ljubavi. Ljubav koja je od Boga obogauje karakter, oplemenjuje duu i nagrauje nas preobilno za kunje kojima smo izloeni u budunosti i sadanjosti. Postavlja se pitanje: TA VIE VREDI? Oni koji su okusili ljubav, odgovorie da se brige i nevolje koje prate ljubav ne mogu sa njom meriti. Oigledno Stvoritelj, koji je ljubav, misli isto tako, jer nas je stvorio uprkos svemu. Odluio se na rizik jer je bio uveren da toplina ljubavi nadvisuje gorinu trpljenja. Vredniji je samo jedan dan ljubavi nego li apsolutna odsutnost ljubavi, a gde ima ivota ima i mogunosti za ljubav. Osim toga, kunje i bol traju na zemlji samo kratko vreme, dok oplemenjivanje karaktera onih koji su kroz stradanje postali savrenima traje veno. Kako god pogledali, moramo priznati da je ovek, zbog ljubavi, dragocen.

19

ta se dogaa posle pada u greh, kada je greh uao u svet? ta radi Bog koji je ljubav? Postavimo ta pitanja drugaije. ta radi onaj koji ljubi, kada nije shvaen i nije mu uzvraena ljubav? Sveto pismo kae: "Ljubav je strpljiva, puna dobrote... ne razdrauje se, nije zloslutna; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve podnosi, uvek veruje, svaku nadu uva, sve snosi... Ljubav nikad ne prestaje" (1. Korinanima 13,48) Od prave ljubavi se oekuje strpljenje, dobrostivost, da sve podnosi, u nadi da e biti krunisana pobedom. Bog je unapred video greh i propast u koju e svet upasti. Kada se to i dogodilo, nije planuo gnevom i sve unitio, kako bi to mnogi oekivali koji i sami tako postupaju kad im se dogodi neto neugodno ili nepravedno. On je pokuao svojom ljubavlju i strpljivou spasiti ono to se moe, od strahovite propasti. On je verno i ozbiljno upozorio ljude i anele na posledice njihove pogrene odluke, ali nije sebi zatvorio put do naeg srca dok je pokuavao da nas vrati sa pogrenog puta. Samim tim bi mogunost za pravu ljubav bila zauvek izgubljena. Strpljivou nas je pokuao dovesti razumu i ljubavi. Taj pokuaj je doiveo svoj vrhunac kada je poslao svoga Sina, koji je dobrovoljno poloio ivot za sve nas. Sin je dobrovoljno i po vlastitoj odluci otiao u smrt. Nije ni pokuao da se brani, jer je, kako je rekao, doao umreti za grehe mnogih. Sada On eka i eli da svi dou do spoznaje istine: "koji hoe da se svi ljudi spasu i dou do potpune spoznaje istine" (1. Timoteju 2,4); "Ne odustaje Gospod od izvrenja obeanja, kako to neki misle, nego vas strplivo podnosi jer nee da se iko izgubi, nego da svi pristupe ograenju" (2. Petrova 3,9). Tako je Bog zamislio da se svi ljudi spasu, iako im je ostavio slobodu da mu se i ne obrate u pokajanju. Ipak, Bog je spreman i voljan primiti sve koji mu se obrate. To to Bog toliko dugo eka pre nego to pone suditi prestupnicima
20

koji su upropastili Njegovo delo, samo dokazuje da je on Bog ljubavi, pun dobrote i strpljenja, i ne moe se tako lako iznervirati kao mi ljudi. Jedino se tako moe objasniti injenica da Bog nije ve odavno izrekao svoj sud nad grenicima, tj. nad svim ljudima (svi smo mi grenici, iako smo za sebe i za nae sugraane poteni ljudi), i uspostavio na zemlji i na nebu "marionetsku dravu", koja bi izvravala Njegovu volju. Tako bi sigurno postupio svaki diktator i nasilnik, kada bi se oveanstvo suprotstavljalo njegovoj volji koliko se ovek suprotstavlja Bojoj volji. (Onima koji sumnjaju u to da se ovek moe suprotstaviti Bojoj volji u svom ivotu ili ivotu drugih, moe se ovako objasniti: zapitaj se da li je Bog planirao konkretno sadistiko delo za koje ti zna i jesi li njime pogoen? Da li je Boja volja bila da se hladnokrvno i na najstranije naine ubija gasom est ili sedam miliona Jevreja meu kojima su bile ene, deca, starci? Tvrditi da to nije protiv Boje volje znailo bi umanjiti ovako gnusan greh. To isto vai i za primenu nuklearnog oruja na nezatiene gradove sa svim posledicama koje nosi). Jo vie bi bilo protiv Boje volje kada bi On uspostavio "marionetsku dravu", jer bi to znailo da on nasilno eli nametnuti svoju volju. Time bi bila iskljuena i onemoguena i najmanja mera ljubavi za koju smo sposobni. Ve i malo ljubavi i malo onih koji se obraaju Bogu, i hrane se Njegovom ljubavlju, vredi daleko vie nego da takva mogunost uopte ne postoji. Da je Gospod odmah sudio, mnogi koji su mu se u meuvremenu obratili pokajani, bili bi zauvek izgubljeni za Njega i Njegovo kraljevstvo. O britanskom kralju Dordu VI i njegovoj eni Elizabeti pria se sledee: kao mladi zaljubio se budui engleski kralj u lepu Elizabetu iz kotske. Ubrzo je otiao kod nje i zaprosio je, ali ga je ona odbila. Govorilo se da princ nije privlaan enama. Bio je, naime, malo nespretan u govoru i ponaanju. Mladi princ je bio jako nesrean to ga je Elizabeta odbila. Otiao je kod svoje majke da se posavetuje.
21

Majka ga je sasluala sa puno razumevanja. Kad je mladi zavrio svoju priu, postavila mu je samo jedno pitanje, da li on stvarno voli Elizabetu, ili bi se mogao odluiti i za neku drugu. Mladi princ je odgovorio da eli za enu samo Elizabetu, i ni jednu drugu na itavom svetu. Majka mu je rekla: "Onda moe uraditi samo jednu stvar. Idi ponovo k njoj i zaprosi je jo jednom." Princ je nadvlado svoj ponos i zaprosio mladu kotlananku jo jednom. Ponovo je bio odbijen. Kad se malo pribrao, ponovo je pitao majku za savet. Ona ga je strpljivo sasluala, pokazala mu da saosea sa njim i pitala ga da li je i posle drugog odbijanja voli. Njemu je bilo sasvim jasno da samo nju eli i voli izmeu svih devojaka koje je mogao birati. "U tom sluaju", rekla je majka, "ne prostaje ti nita drugo nego da opet ode kod nje i zaprosi je ponovo". Posle nekog vremena otiao je, dakle, mladi princ po trei put kod lepe kotlananke. Mlada princeza je uvidela da je princ uporan i da mu ona znai sve. I ne samo to; osetila je da njegova ljubav budi u njenom srcu isto oseanje. Priznala mu je da ga voli i da eli biti njegovom enom. Tako je nastao veoma sretan familijarni ivot, koji je trajao sve do kraljeve smrti. U ljubavi esto treba biti strpljiv, sve dok se ona ne pojavi u srcu budueg partnera; a kada se jednom pojavi obostrana ljubav, treba je negovati da bi se ta ljubav i odrala onako kako ju je Bog zamislio, na radost i sreu oba suprunika. Kod svake ljubavi doe vreme kada onom koji eka treba dati konaan odgovor "da" ili "ne". Onaj od koga se oekuje odgovor moe odbiti ljubav, isto tako i druga strana moe slobodno odluiti koliko dugo e ekati. Ako ona kojoj se udvara poe za drugog, to pitanje je reeno. Sveto pismo kae da se isto dogaa i u duhovnom svetu, kada se Boji Duh vie ne trudi oko oveka. Mi ljudi moemo samo ponekad primetiti da Boji Duh naputa oveka i ne pokazuje vie brigu za njega. Tako neto se dogaa, ali uglavnom
22

skriveno od pogleda smrtnika. Bog se trudi oko nas kao pravi udvara. Isus je pravi prijatelj naih dua i naeg srca, ali postoji trenutak u kojem mi moemo odluiti i "poi za drugog" i ograditi se od delovanja Duha Svetoga. Moemo okrenuti svoje srce materijalnim stvarima, i grehu, i ne dopustiti da nas neko savetuje. Takvom odlukom se sasvim udaljavamo od Boga. Tada moemo rei da su proli dani "udvaranja". Poslanica Jevrejima na vie mesta govori o tome, nar. 3,11; 6,46; 10,2630. Ako oseamo i najmanju sklonost da zanemarimo Boju ponudu ljubavi, trebalo bi da nas takvo stanje ozbiljno zabrine.

23

KADA STARI SVET PRODE

KADA STARI SVET PROE

Posle kratkog razmiljanja o sutini Boga i zla, na nain kako su opisani u Svetom pismu (kome nije cilj takmienje sa teologijom, nego promena razmiljanja oveka koji je izvan toga, jezikom, koji svako razume), izgleda da, nije suprotno zdravoj pameti verovati u savrenog, svemogueg Boga, koji je savrena ljubav. Ako je Bog zaista ljubav, i ako se kao savren ovek objavio kroz Isusa Hrista (ta nam Isus jasno potvruje), trebalo bi da sadanje stanje sveta prihvatimo ovakvim kakvo jeste, sve dok Bog ne izbavi iz propasti sve one koji se kaju i ele se obratiti Njemu. Tako ljudi primaju oprotenje greha i dobijaju mir koji "prevazilazi svaki razum". Ako je, dakle, delo spasenja takvo da se svi mogu spasiti sa starog, tonueg, torpedovanog broda i dovesti se u sigurnost (apostol Pavle opominje:"spasite se od ovog pokvarenog narataja" Dela 2,40), onda e Bog obnoviti, kao to je obeao, itavu graevinu, sve svoje stvaranje i ta vie, uiniti jo boljim nego u vreme Adamovo. On e stvoriti novo nebo i novu zemlju gde e vladati apsolutna pravda. Pa, zar je mogue verovati da e On svoje vlastito stvorenje zauvek ostaviti u neredu? Obeao je da to nee uiniti. Bog sa svojom rei potvruje da e u obnovljenom kraljevstvu vladati oni koji su kroz pokajanje obnovljeni i proieni, zagrejani ljubavlju Bojeg Duha, koji vie ne ljube sadanje stanje zla u svetu. Lako je prepoznati mudrost u planu da tako obnovljeni ljudi uestvuju u vladavini nad tim savrenim kraljevstvom. Oni su ve okusili gorinu pogrenog izbora i udaljenost od jedinog Boga. Takvo iskustvo iskljuuje mogunost da ovi opet padnu u isti greh i ponovo unesu jad
24

u svet. Kau da se opeeno dete boji vatre, isto tako se spaeni grenik plai greha. Ovim spaenim ljudima napunie Bog svoje kraljevstvo zato to jo uvek eli pridobiti za to ljude, ali to vai samo za sadanjost. Novim stvorenjem vladae Onaj koji se ve dokazao kao najpodesniji za tako visoku slubu. Moe li biti jaeg dokaza Njegove sposobnosti da vlada od injenice da On toliko ljubi svoje podanike da je umro za njih? Veina kraljeva zahteva od svojih podanika da svoju vernost dokau spremnou da umru za njega. Kod Hrista je to suprotno. On je umro po Svojoj vlastitoj volji, da bi mogli iveti njegovi podanici: "... upoznajui nas sa tajnom volje svoje, po milostivoj nameri, koju je u sebi imao, da je izvi kad se ispune vremena, pa da se sve ispuni u Hristu, i ono to je na nebesima i ono to je na zemlji." (Efeanima 1,910) Ispunjenje punine vremena se odnosi na vladavinu obeanog Bojeg kraljevstva. Sve e u tom kraljevstvu biti sjedinjeno u Hristu. ovek uestvuje u dolazeem Bojem kraljevstvu time to se eli spasiti od sadanje propasti i svedoi da veruje Isusu Kristu, koji ga je zauvek izbavio iz greha. "Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prooe, i mora vie ne bee. I videh sveti grad, novi Jerusalim, silaziti od Boga sa neba, opremljen kao nevesta ukraena za svog zarunika. I uh silan glas sa neba da govori: Evo atora Bojeg meu ljudima! On e prebivati sa njima, i oni e biti narod njegov, i sam Bog bie sa njima. On e otrti svaku suzu sa oiju njihovih i smrti vie nee biti, ni alosti, ni vike, ni bolesti nee vie biti, jer prvih stvari nestade." (Otkrivenje 21,14)

25

Nekoliko reci o piscu Nekoliko rei o piscu

Doktor Vajlder Smit roen je 1915. godine. Studirao je prirodne nauke na univerzitetu u Oksfordu. Prvi doktorat iz podruja organske hemije stekao je na univerzitetu Riding (Reading) u Engleskoj. Na univerzitetu u enevi je doktorirao po drugi put iz iste oblasti. Svoj trei doktorat dobio je 1964. godine na E.T.H. univerzitetu u Cirihu. Kao profesor farmakologije i kimoterapije bio je redovni gost i predava na mnogim univerzitetima irom Evrope, Azije i Amerike. Doktor Smit nije poznat samo kao naunik, ve i kao vernik. Njega kao vernika i naunika posebno zanima odnos izmeu vere i nauke. S tim u vezi je napisao vei broj knjiga na pitanja iz biologije, hemije, sociologije i ekonomije.

26

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti, pravinosti, pravde i potenja; za davanje prostima razbora, znanja i razmiljanja mladome oveku. (Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN, I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

27