Razgovor Sa Islamom

DISKUSIJA SA MUSLIMANIMA
TRI LIČNOSTI JEDNOG BOŽANSTVA U STAROM ZAVETU
Napisah:
"Niko ne može imati kontakt sa Bogom osim kroz Sina upravo zbog
uzvišenosti Boga koji je van vremena i prostora."
Jedna osoba na to napisa:
"Kako je onda Abraham, Mojsije I ostali jevreji mogli imati kontakt sa

njim prije isusa.. lupetaš bez veze."
Odgovor:
Pa nisu ni imali kontakt sa Njime direktno već kroz Hrista. O tome

govore i Novi i Stari zavet.
Ovo čitamo u Novom zavetu o tome kako je Onaj ko je vodi Izrailj u

vreme Starog zaveta bio Isus:
"I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru; I svi jedno jelo duhovno jedoše;
I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za
njima: a stena beše Hristos. Ali mnogi od njih ne behu po Božijoj volji, jer
biše pobijeni u pustinji. A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao
i oni što želeše. Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji
napisano: Sedoše ljudi da jedu i da piju, i ustaše da igraju. Niti da se
kurvamo, kao neki od njih što se kurvaše, i pade ih u jedan dan dvadeset i
tri hiljade. Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija
izgiboše." (1.Korinćanima 10,2-9)
Takođe, u Starom zavetu čitamo da je Bog poslao anđela svog da vodi

Izrailj i da je anđeo govorio iz kupine, iz čega se vidi da je Bog imao dve
2
ličnosti, jednu koja je poslala anđela, a druga je bila sam anđeo za koga
takođe piše da je Bog.
Mojsiju se javio Bog iz kupine:
"A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i reče:
Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me." (2. Mojsijeva 3,4)
Ali taj Bog je anđeo:
"I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda,

a to kupina ognjem gori a ne sagoreva." (2. Mojsijeva 3,2)
Pojam anđela se javlja više puta u Starom zavetu u značenju Boga

manifestovanog među ljudima, što znači da je to bio Isus u Starom
zavetu, pre svog otelovljenja:
"Evo, ja šaljem anđela svog pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede

na mesto koje sam ti pripravio. Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga
rasrdiš, jer vam neće oprostiti greha, jer je moje ime u njemu." (2.
Mojsijeva 23,20-21)
"I podiže se anđeo Gospodnji, koji iđaše pred vojskom izrailjskom, i otide
im za leđa; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im za leđa." (2.
Mojsijeva 14,19)
A pominje se i dobri Duh poslat da ih urazumljuje, što predstavlja treću

ličnost božanstva u Starom zavetu jer se o Duhu koji je poslat od Boga
govori kao o ličnosti:
"Ni onda ih radi velike milosti svoje nisi ostavio u pustinji; stup od oblaka
nije odstupao od njih danju vodeći ih putem, niti stup ognjeni noću
svetleći im putem kojim će ići. I dao si im dobri svoj duh da ih
urazumljuje, i mane svoje nisi ustegao od usta njihovih, i vode si im dao u
žeđi njihovoj. I četrdeset godina hranio si ih u pustinji, ništa im nije
nedostajalo: odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše." (Nemija 9,19-21)
3
Dakle, to je sveto trojstvo u Starom zavetu.
> "Isus" se nikad nikomu nije predstavio kao bog, pa zbog toga ni bogati
mladić nije mogao znati ništa drugo osim ono šta je čuo. Da je "Isus" bog,
nebi to tajio ili pričao zagonetke o sebi.
Otkuda bi to mogao biti argumenat da je Isus sam rekao za sebe da je

Bog? Otkuda je relevantno šta neko kaže za sebe?!
Koliko njih je do sada govorilo za sebe da su bogovi na zemlji?!
Isus je objasnio da kada bi sam od sebe govori ko je, da bi tada sam slavu
svoju tražio, i da to ne bi bio validan argumenat, već da drugi sami treba
to da prosude na osnovu onoga što sami vide, ali i na osnovu osvedočenja
Božjim duhom:
"Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito. Ima drugi koji
svedoči za mene; i znam da je istinito svedočanstvo što svedoči za mene.
Vi poslaste k Jovanu, i posvedoči vam za istinu;" (Jovan 5,31-33)
"Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja
sam od sebe govorim. Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži;" (Jovan
7,17-18)
"Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče:
Ti si Hristos, Sin Boga Živoga. I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi,
Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na
nebesima." (Matej 16,15-17)
"A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca
izlazi, On će svedočiti za mene." (Jovan 15,26)
4
Zato, upravo ovaj primer bogatog mladića jeste dokaz da je Isus Bog.
Mladić je to morao znati jer je Svetih Duh svakoga osvedočavao da je Isus
bezgrešan i samim tim da je Bog. I bogati mladić je to sam priznao kada je
Isusa nazvao dobrim u smislu bezgrešnosti. Zato mu Isus kaže da nije u
redu što ga je nazvao samo prorokom, kada je samo Bog dobar na tako
bezgrešan način.
Sada zato ponavljam svoje pitanje:
Da li je Isus dobar ili nije dobar?
Ako je dobar, onda je On Bog!
***
> Ako pokušavate poniziti Boga onda ste to uspeli ali ako želite uzvisiti
Boga onda imate evidentno problem koji vas neće napustiti dok god se
budete držali kontradiktornog stava da je Bog ponižen.
Sotona je hteo da se uzvisi na mesto Boga po moći i autoritetu i zato je

otpao. Božji Sin se spustio na mesto čoveka i to je vrlina. To je stalan
motiv pokajanja za grešnika da shvata da se Bog radi njegovog spasenja
ponizio. Ljubav je motiv odanosti u hrišćanstvu. A u islamu? Šta je Alah
uradio da bi te spasao? Namignuo na jedno oko pred načelima sopstvene
pravednosti da ne bi ubili grešnika, dok je Isus sam platio kaznu ljudskog
prestupa.
> Opet ta vaša prazna priča i patetika u kojoj niko na svetu ne poznaje šta
je greh i motiv srca osim vaše sekte i jeresi u koju ste upali.
Zaista, niko na svetu nema tu svetlost o grehu osim Svetog pisma.
Da nećeš možda naći u Kuranu stihove koji ukoravaju strah kao motiv
verske revnosti:
5
“Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni.” “U ljubavi

nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu
mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi.” “Jer nam Bog ne dade
duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (Isaija 29,13; 1.Jovanova 4,18;
2.Timotiju 1,7)
Da nećeš možda naći da Kuran ukorava negde grešne želje kao Pismo
kada kaže:
"Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od
Oca, nego je od ovog sveta." (1.Jovanova 2,16) "Telu ne ugađajte po
željama." (Rimljanima 13,14) "Ljubazni! Molim vas, kao došljake i goste,
da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu." (1.Petrova 2,11) "I da
se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite
preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39) "A ja vam kažem da svaki koji pogleda na
ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom." (Matej 5,28) "Ne
poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene bližnjeg svog, ni sluge njegovog,
ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je
bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17)
Da neće možda Kuran da ukorava mržnju i osvetu:
"Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za

zlo!" "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,17)
Zato nemoj lagati sebe i druge da ima ove svetlosti i u jednoj drugoj
religiji osim one koja veruje u Pismo.
***
> Zašto da se istinski pokaje?
Musliman nije ni svestan greha da bi mogao da se pokaje za njega. On će

da se pokaje što je prijatelju rekao ružnu reč, ali ne i što je takav. On ne
vidi problem u sebi već samo u svom ponašanju jer ga islam odvraća od
6
borbe protiv greha srca i zabranama ga navodi da svoj greh samo sputa u
ispoljavanju. Zato muslimani nemaju potrebe za svetim trojstvom.
> Šta je uslov spasenja vera u Isusovu žrtvu ili pokajanje?
Nije dovoljno da se neko kaje.
Ne postoji sudija koji bi mogao krivcu da oprosti kaznu koju je zaslužio

zato što se krivac pokajao. Takav sud ne bi bio pravedan. Pomilovanje
nikada ne dolazi od suda, nego od više istance. Ali sudija to ne može da
uradi jer bi bio nepravičan.
Uslov da je spasenje omogućeno jeste da se grešnici iskupe za svoju

krivicu a to ne može čovek dobrim delima jer je i inače dužan da ih čini.
Nemojte sebe i nas lagati da je dovoljno da vam Bog oprosti. Da je to

dovoljno onda ne biste pokušavali da se dodatno iskupite za svoju krivicu
dobrim delima. To što hoćete da se iskupite dobrim delima otkriva da ne
verujete u Božju milost da je dovoljna i da je Bog moćan da vas spase bez
iskupljenja. Ali u svojoj gordosti to hoćete sami bez Boga.
Kako može da se spase čovek onim dobrim delima koje je inače bio dužan
da čini?
Dakle, uslov spasenja jeste da je spasenje omogućeno Isusovom žrtvom.
****
> DA LI BIBLIJA LAŽE? 1.Kor. 8:6.

Ali mi imamo samo jednoga Boga oca
Niko od hrišćana ne negira taj stih. Ali svojim pitanjem si pokazao

nedostatak elementarnog poznavanja hrišćanske vere. Zar je moguću da
si živeo u takvoj medijskoj izolaciji da to nisi znao? Zar nisi mogao
prethodno da na googlu vidiš šta veruju hrišćani? Ko te je slagao da
hrišćani veruju u više bogova? Taj lažov nije dostojan ni inače da mu se
veruje. Sada te je ovde napravio neznalicom.
7
Ceo stih ovako glasi, i otkriva da je kroz Njega sve stvoreno, pa i mi sami,
što znači da je On Bog:
"Ali mi imamo samo jednoga Boga oca, od kojega je sve, i mi u njemu, i

jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve, i mi kroza nj. " 1 Kor.
8:6.
> Zbog toga sam prihvatio Islam jer to nije od Boga.

A to da li se razume pa samo određeni ljudi to razumeju koji imaju "sveti
duh u sebi" Jel tako
Ne treba ti Sveti Duh da bi shvatio da ako se jedan Bog manifestuje u

vremenu i prostoru kroz još dve ličnosti, jedne koja je spolja (Sin) i druge
koja živi u nama (Duh) da se time jedan Bog ne pretvara u tri Boga.
Duh Sveti jeste neophodan da bi se upoznao uzvišen Božji karakter i da bi

se iz čovekog srca uzdigao iskren vapaj Bogu:
“Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.” (Psalam 51,10)
Kako muslimani nisu svesni takve potrebe za reformom srca, njima ne

treba Bog Sveti Duh. A kako nisu svesni realne krivice za svoje grehe, ne
treba im ni Bog Iskupitelj. Sve to muslimani sami rade bez Boga, na
psihološkom planu. Umesto reforme srca zavaravaju se spoljnom
korekcijom ponašanja. Umesto iskupljenja Isusovom žrtvom umiruju
savest dobrim delima, koja su i inače dužni da čine, pa kako onda mogu
njima da se iskupe.
???
*******
Osnovni uzrok zašto muslimani ne priznaju potrebu za trojstvom tj. za

Isusovim zaslugama, i za božanstvom Svetoga Duha, jeste što ne poznaju
Božji karakter kroz zahteve moralnog zakona koji ukorava same grešne
8
motive srca. Oni uopšte nemaju u Kuranu moralni zakon koji ih ukorava
za loše motive srca, već imaju formalna pravila koja čovek može svojom
voljom da ispunjava i bez Boga, pukom spoljašnom samokontrolom, dok
im srce ostaje u stanju greha. Samu telesnu želju ne smatraju grehom, već
smatraju grehom samo njeno loše usmerenje. Samu osvetu ne smatraju
grehom, ako ima formu odbrane sopstvene vere. Oni, isto kao i pagani,
imaju svoja pravila ponašanja, koja, da bi se držala, ne zahtevaju nikakvu
reformu pokretačkih motiva srca. Kako nisu svesni svoje realne grešnosti
i krivice, ne treba im ni Spasitelj od greha i krivice.
Kada bi muslimani postali svesni stvarnog duha i smisla Božjeg zakona,

da zakon gleda na motive srca, a ne samo na misli, osećanja i postupke,
tada bi postali svesni potrebe za Svetim Duhom koji menja motive srca, i
postali bi svesni potrebe za zaslugama Isusove krvi. Tada bi božansko
trojstvo bilo neophodnost njihovog spasenja.
Ovako, bez te svesti, oni sebe zavaravaju formalnom samokontrolom

ponašanja i psihološkom satisfakcijom nečiste savesti kroz svoje rituale i
dobra dela koja usiljeno čine.
Iako često naglašavaju da veruju samo u jednoga Boga, muslimani se

uopšte ne uzdaju u Boga, već se uzdaju u sebe u pokušaju da promene
svoj karakter (umesto da to uradi Sveti Duh). Takođe, umesto u Boga,
uzdaju se u sebe u pokušaju da sami sebe iskupe za svoju krivicu za grehe
(umesto da to uradi Isus svojom žrtvom).
Možemo zapaziti da oni ne hvale Boga za svoje spasenje od greha i

krivice, već hvale sam islam kao skup pravila, čime otkrivaju da traže
spasenje, ne u Bogu, već u držanju pravila ponašanja. Zapravo, kako nisu
svesni da moralni zakona ukorava grehe srca, oni se bore samo protiv
simptoma svoje grešnosti i krivice, sputavajući ispoljavanje pojedinih
greha u svojim postupcima i umirujući svoju nečistu savest uverenjem da
mogu da se iskupe onim dobrim delima, koje su i inače dužni da čine.
A kada bi razumeli da Božji zakon gleda na motive srca, tada bi shvatili

da nema čoveka na svetu koji nije nikada prekršio Božji zakon i koji zato
9
nije zaslužio smrt. Nema čoveka koji se nije ogrešio na neke od sledećih
zapovesti:
"Svaki koji mrzi na brata svog ubica je ljudski." (1.Jovanova 3,15) "A ja
vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio
preljubu u srcu svom." (Matej 5,28) "Oholost dolazi pred pogibao, i
ponosit duh pred propast." (Priče 16,18)
“Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog,
izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti,
zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva
ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)
Možda ti nisi greh spolja izrazio jer nisi imao slobodu da to učiniš, jer si se
plašio posledica, ali da si imao, svakako bi svoje grehe srca ispoljio
napolje. A Bog gleda na srce:
"Jer ne gledam na što čovek gleda: Čovek gleda što je na očima, a Gospod
gleda na srce." (1.Samuilova 16,7)
Zato, razmisli sada da li Bog može da ti oprosti te grehe bez zadovoljenja

Njegove pravde?
Da bi sam shvatio odgovor na to pitanje, zamisli da si učinio neko

krivično delo zbog kojeg si izašao na sud.
Kazna koju treba da platiš je toliko velika da prevazilazi tvoju moć da je

sam možeš platiti i kako nisu u stanju da je platiš, moraćeš u zatvor. A
kako si se ti inače u medjuvremenu pokajao, da li bi sudija mogao da reši
tvoj problem tako što bi rekao:
"Pokajao si se, zato ti neće biti suđeno!"
Da li bi takav sud koji bi ti oprostio tek tako, zadržao u očima sveta

autoritet pravednog suda?
Naravno da ne!
10
Takav sud koji bi to uradio, ne postoji, jer ne bi bio pravedan.
Ljudi ne bi mogli da imaju poverenje u takav sud, koji po svom

nahodjenju, mimo principa pravednosti, oslobadja ljude od kazne koju su
pravedno zaslužili.
Zamisli sada da je Bog takav.
Kada bi Bog zaista bio takav, kada bi kršio principe sopstvene

pravednosti, i ljudi mu ne bi mogli služiti iz ljubavi dragovoljno, već iz
straha od njegove samovolje.
A takav je Bog u islamu. On je nepravedan, jer opravdava krivca, onoga

ko je zaslužio kaznu. Muslimani predstavljaju Alaha kao da je neki
samovoljni bliskoistočni despot koji, budući da ima neograničenu moć,
radi šta hoće. Po Kuranu Bog kažnjava koga hoće a prašta kome hoće.
Naravno da takav Bog ne uliva poverenje i da takvom Bogu ljudu ne
mogu da služe iz ljubavi, već samo iz moranja i straha.
A kakav je Bog u hrišćanstvu?
U jednom istinitom dogadjaju, kada je krivac zaista trebao da plati kaznu,

a nije mogao da je plati jer je bio siromašan, sam sudija je, shvativši da se
ovaj čovek iskreno pokajao, izvadio pare iz sopstvenog džepa i plati
kaznu umesto krivca, pa se tako našao ovaj čovek na slobodi. Takav je
Bog u hrišćanstvu. Proročanstva o Isusu su još u Starom zavetu proricala:
"On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na

Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,5)
"Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju neće se
posramiti" (Psalam 34,22)
"A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću roblje tvoje iz jame u kojoj nema
vode. Vratiće se u grad sužnji puni nade ... Spasiće ih Gospod Bog njihov
11
u taj dan kao stado svojega naroda, jer su oni drago kamenje na vencu
koje će u zemlji zasjati." (Zaharije 9,11-17)
Sada obrati pažnju na različit motiv zahvalnosti i odanosti:
U islamu Bog te oslobadja kazne čineći nepravdu, a u hrišćanstvu te

oslobadja kazne iz čina samopožrtvovane ljubavi.
U islamu Boga ništa ne košta tvoje spasenje, a u hrišćanstvu tako što sam
tebe iskupljuje uzimajući na sebe kaznu koja bi tebe samog ubila.
Čije spasenje od kazne jeste jedino istinski pravedno i čije spasenje možeš
jedino da ceniš kao izraz istinske ljubavi, žrtve i pravde? Budi pošten pa
sam razmisli i onda sam Bogu odgovori.
***
> Posto Muslimani ne priznaju Sina ,Krista kao spasitelja i Mesiju , i ne

treba im oprostenje GRIJEHA ;
Oni nisu svesni potrebe za reformom motiva srca, jer nisu svesni da je
ono grešno. Oni misle da je problem samo u ponašanju, a da bi korigovao
ponašanje, ne treba ti Bog. Da bi korigovao srce, treba ti. Njihovi verski
zahtevi (njihovo shvatanje Božjih zapovesti) ih ne čine svesnim potrebe za
reformom motiva srca, slično kao i kod Jehovinih svedoka (zabrana krvi,
zabrana rodjendana, zabrana uzimanja oružja, itd, ne zahtevaju reformu
grešnih motiva srca). Kako nisu svesni potrebe za reformom motiva srca,
nemaju ni svest o potrebi za delom Svetoga Duha koji menja motive srca.
Isto tako, kako zbog zanemarivanja Zakona nisu svesni greha, nisu svesni
ni krivice, pa im ne treba Isusova žrtva, već se uzdaju u svoja dobra dela,
tražeći u njima satisfakciju za sopstvenu nečistu savest.
Može li se jednostavnije to objasniti?
> ONDA IMAMO teoloski problem ,jer nema temelja da im se svjedoci

istina iz Pisma .A o reformi srca da i ne govorimo !
12
Fariseji isto nisu bili svesni potrebe za Isusom, pa im Isus tri i po godine
otkriva duh zakona, da bi postali svesni potrebe i za Isusom i za Duhom.
> da li je svakom covjeku potrebna Isusova otkupna zrtva !?
Naravno, jer nema bezgrešnih na Zemlji. Svi smo potomci Adamovi. Svi
smo kad tad pali u greh, pa i kada ustanemo iz greha, naša grešna
prirodna skrnavi i naša najplemenitija dela. Isusove zasluge su nam
svakodnevno potrebne.
> Da, I sada ti netko kaze da njemu ne treba Isusova zrtva (otkupnina ) , je
r je on sam odgovoran za svoje grijehe ! I ti mu naravno svjedocis istinu iz
Pisma ,a on nije prihvatio Krista ! Sta onda preostaje?
Pa ne treba mu propovedati Isusovu žrtvu, jer je to bacanje bisera sve dok

se kroz zakon ne osvedoči o sopstvenu grešnost.
Koja je bila misija Jovana Krstitelja?
Pa da pokrene ljudsku savest na pokajanje.
A šta je Isus propovedao tri i po godine?
Svoju žrtvu?
Ne!
Zato ni mi ne treba da propovedamo Isusovu žrtvu kao centralnu vest

dok ljudi kroz zakon ne postanu svesni da su grešni i da su krivi. To je
"mlaćenje prazne slame" za one koji nisu svesni potrebe za njom.
Šta je Isus tri i po godine propovedao?
Pa same zahteve Božjeg zakona, da bi ljude osvedočio o potrebu za

spasenjem, jer samo gladni i žedni pravde će se nasititi, samo svesni svog
13
duhovnog siromaštva će se obogatiti, samo koji plaču svesni svoje

grešnosti će biti pomilovani.
A ovo propovedanje Isusove žrtve onima koji nisu svesni svoje grešnosti i
krivice sam sotona nadahnjuje da bi tako hrišćanstvo izložio podsmehu,
prezrenju i odbijanju. Davati pogrešan lek često znači davati otrov, ako ne
razumemo šta je pravi odgovor određenoj osobi na njenu potrebu.
> Moralni zakon nema ni snage, ni sposobnosti a ni kompetencije da

otkriva, ukazuje i ukorava "same grešne motive srca".
Pa nisu svrha zakona kao što muslimani misle, neka pravila ponašanja
kojima treba da se rukovodimo. Apostol Pavle jasno otkriva svrhu
zakona:
"Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dok
zakon ne kaza: ne zaželi." (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je "da bude greh
odviše grešan zapovešću." (Rimljanima 7,13) "Jer kroz zakon dolazi
poznanje greha." (Rimljanima 3,20)
Zakon čuva čoveka da se ne osloni na sebe samog i na sopstvenu

pravednost, pa ga tako navodi da se osloni isključivo na Hrista i
pravednost koju mu sam Bog pruža.
> To čine Isusovi amadmani u vezi 6 i 7 zapovjedi ( Mateja 5 :21,22; 27,28).
Nisu to nikakvi amandmani u vezi 6 i 7 zapovjedi već ponavljanje

starozavetne svetlosti o zakonu koje su Jevreji zanemarili jer su se
okrenuli ka svojim ljudskim zapovestima:
"I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite

preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39)
"Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se

za zlo!" "Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad
padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan,
hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)
14
Ništa Isus nije novo doneo što već nije bilo poznato u vreme Starog
zaveta.
> > Dakle, šta treba da propovedamo ljudima da bi postali svesni svoje
potrebe za Isusom danas?
> Treba im propovjedati razarajucu snagu i tragicni učinak grijeha.
Taman posla.
To rade zastupnici meditacije, pa i satanisti koji otvoreno predaju dušu

sotoni a da im on zauzvrat ukloni posledice greha.
To rade i otpali hrišćani, pa tako motivišu ljude da traže Boga iz

sebičnosti, radi uklanjanja neprijatnih posledica greha.
Takvi vernici dolaze Bogu iz sebičnosti i traže od Boga da zadovolji

njihove sebične želje.
Naravno da zatim imaju odgovor od demona u reformi osećanja (vidi

shemu) ali ne i reformu motiva srca. Oni u propovedi o Isusovoj žrtvi
traže psihološku satisfakciju za svoju nečistu savest da bi mogli da greše i
dalje, a bez osude savesti.
Zato treba kao što je Isus propovedao, uzdići zahteve zakona, da bi ljudi
shvatili da su grešni. Takvi vernici dolaze Bogu SA sebičnošću, a ne IZ
sebičnosti, i zatim vape od Boga da ih Bog rastereti od sebičnosti, a ne da
zadovolji njihovu sebičnost. I od Boga dobijaju iskustvo reforme motiva
srca u skladu sa zakonom, a ne reformu osećanja koja treba da ostanu i
dalje adekvatna stvarnosti.
Pitaš se sigiurno, pa šta ih motiviše da dolaze k Bogu, ako ne strah od

posledica greha?
Sveti Duh svaku osobu poziva ka Sebi nadahnjujući je pravim motivima,

ali se većina protivi pozivima Duha jer ne želi da ostavi greh:
15
"Beše Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet"
(Jovan 1,9)
"Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla." (Jovan
6,44)
"Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela
njegova, jer su zla." (Jovan 3,20)
"Jer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli. Zato će im Bog poslati silu

prevare da veruju laži, da se osude svi koji ne verovaše istini, već
zavoleše nepravdu." (2.Solunjanima 2,10-12)
***
> Ako krivicni zakon nije pravedan eto ti u narodu svakojakog greha.
Teško vama ako vaša duhovnost zavisi od krivičnog zakonika, što znači
da u Boga ne verujete, već je vaša religija samo jedna vrsta politike (čitaj -
nasilja moći nad ljudskom ličnošću). Tim priznanjem ste pokazali da vi
nikakvu duhovnu reformu srca nemate sa vašim molitvama i postovima,
već samo zavaravanje savesti, inače ne bi nikada rekao "Ako krivicni
zakon nije pravedan eto ti u narodu svakojakog greha.", ako zaista imate
iskustvo da Bog, kao odgovor na vaše molitve, zaista menja vaša srca.
Uopšte nije svrha krivičnog zakonika da ljude čuva od sopstvenih greha -

kako uostalom možete da cenite licemerstvo?
Svrha krivičnog zakona je da sačuva ljude od zla onih koji su bezbožni i

bez ljubavi u srcu, da obezbedi građansku sigurnost, a ne da nekoga učini
vernima ili ispravnima u srcu.
Ovo je svrha krivičnog zakona:
"Znajući ovo da pravedniku zakon nije postavljen, nego bezakonicima i

nepokornima i bezbožnicima i grešnicima, nepravednima i poganima,
16
krvnicima oca i matere, krvnicima ljudskim, kurvarima, muželožnicima,

ljudokradicama, lažljivcima, kletvoprestupnicima, i ako šta ima protivno
zdravoj nauci..." (1.Timotiju 1,9-10)
Tako krivični zakon čuva bezbednost sveta od takvih ljudi. Ali taj zakon
nema moć da zameni duhovno iskustvo i da pomogne ljudima da u srcu
budu bolji.
Onima koji su pokušali da krivičnim zakonikom sebe zaplaše i da tako

privole na ispravno ponašanje, Sveto pismo iznosi ukor da takav strah
radja licemerstvo i daje im obećanje o nečem mnogo divnijem, o Spasitelju
sveta od greha:
"Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama
svojim poštuje me, a srce im stoji daleko od mene, i strah kojim me se boje
zapovest je ljudska kojoj su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno sa tim
narodom, čudesno i divno." (Isaija 29, 13-14)
Za razliku od krivičnog zakona koji samo spolja obuzdava one koji u srcu
i dalje imaju bezakonje, moralni zakon ima drugačiju svrhu, da ljude
učini svesnim potrebe za reformom motiva sopstvenih srca:
U isto vreme Starog zaveta, dok je krivični zakon zahtevao pravičnu

kaznu za kršenje moralnog zakona: "Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva
24,20), moralni zakon je zahtevao ljubav u srcu prema krivcu: "Ne budi
osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne
govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne
neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom
ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)
Kada ljudi kroz zahteve moralnog zakona shvate da su grešni, tada mogu
da zavape Bogu da im da novo srce: “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh
17
prav ponovi u meni.” (Psalam 51,10) A tada će Bog odgovoriti na iskrenu

molitvu reformom ljudskog srca pa čovek više neće biti pod vlašću greha:
“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Sam.10,6)
“Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I
daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce
iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću
da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.”
(Jezekilj 36,25-27)
Međutim, islam nema moralne zahteve koji čoveka čine svesnim potrebe
za unutrašnjom reformom. Zahtevi islama su isključivo na nivou
krivičnih zahteva Starog zaveta, a koji prete odmazdom.
*************************
Kada čovek kroz zakon shvati da je u srcu grešan, on shvata da je

nemoćan da sam sebe oslobodi od greha:
"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi
činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jeremija 13,23)
Ali, svestan Božje ljubavi prema njemu i moći spasenja, on se kreće ka

Bogu i vapi za reformom iskvarenih motiva sopstvenog srca. Tada mu
Bog obećava:
“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova

10,6) “Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova
vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću
kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u
vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i
izvršujete.” (Jezekilj 36,25-27) "Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom
Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zakon svoj u njih, i
na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod."
(Jeremija 31,33)
18
Takođe, svestan svoje krivice zbog svojih greha, čovek shvata da pred
Bogom nema razlike izmedju njega koji je u srcu grešio i onoga ko je taj
greh spolja izrazio kroz neko krivično delo. Tada shvata da ne može
nikakvim dobrim delima da se iskupi za svoje grehe, jer je dobra dela i
inače bio dužan da čini:
"Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz
polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu? Nego ne kaže li mu: Ugotovi
mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti
jedi i pij? Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi?
Ne verujem. Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi
smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti." (Luka 17,7-10)
Kada shvati da nema nikakvog načina da se opravda sopstvenom

pravednošću, jer je nema, tada mu je jedina nada pravednost koju mu
sam Bog pruža kao dar:
"Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas; Dar je to Božji, i

ne po delima da se niko ne bi pohvalio." (Efescima 2,8-9)
> „Na Dan kada neće nikakvo blago, a ni sinovi od koristi biti, samo će
onaj koji Allahu srca čista dođe spasen biti." ( Eš-Šu'ara, 88-89.)
Ovo je neozbiljno.
Kako neko može da bude čistog srca, kada nije ni svestan greha koji
njegovo srce prljaju, kada nema moralni zakon na osnovu kojeg bi postao
svesta šta je greh?
> hocemo li vidjeti te stavke tvog moralnog zakona
19

Musliman nema zakon koji ukorava sledeće motive srca kao grešne:
“Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca
ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva,
pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos,
bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)

"A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio
preljubu u srcu svom." (Matej 5,28)
"Ljubazni! Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od telesnih želja,

koje vojuju na dušu." (1.Petrova 2,11)
Moralni zakon ukorava loše motive koji se mogu kriti iza naših
plemenutih i samopožrtvovanih postupaka. Jedan od najčešćih motiva iz
kojih čovek čini dobra dela jeste sujetna želja za odobravanje drugih ljudi.
Zato Isus Hristos upozorava:
“Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače
plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima.” (Matej 6,1)
No, čovek se može gorditi i pred samim sobom. Da čovek ne bi

pobuđivao i pothranjivao svoju sopstvenu gordost i ponositost
bavljenjem svojim dobročinstvom, Isus Hristos upozorava da čovek ne
treba da svoj um usmerava ka bavljenju svojim postupcima:
“A ti kad daješ milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.”
(Matej 6,3)
Takođe, strah je često motiv koji ljude pokreće na religioznu revnost:

20

2.Timotiju 1,7)
Jedan od čestih motiva religiozne revnosti može biti i nečista savest zbog
nepokajanih greha, koja ljude navodi na mehanizam obrnutog ponašanja
tj. da donose odluke da spolja čine suprotno od onoga što bi u srcu želeli,
na primer, da se uzdržavaju od hrane i seksualnosti upravo zato što u
srcu nisu pobedili njihovu zloupotrebu. Sveto pismo govori o onima koji
su “u licemerju laža, žigosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i
zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahvalnošću
vernima i onima koji poznaše istinu.” (1.Timotiju 4,1-4)
Da samopožrtvovanost nije garancija ispravnosti motiva koji čoveka

navode na samopožrtvovanost otkrivaju sledeće reči apostola Pavla:
“I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a
ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.” (1.Korinćanima 13,3)
Da su loši pokretački motivi tesno povezani sa odricanjem od zdravog

razuma, otkriva takođe apostol Pavle kada o takvim vernicima piše:
“Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu!” (Rim.10,2)
Odmah u sledećem stihu apostol objašnjava da nerazumnost (gubljenje

zdravog razuma) jeste posledica odsustva htenja da se razume razlika
između motiva ljudske pravednosti (gordosti, sujete, nečiste savesti,
sebičnog sentimenta ...) i božanske pravednosti (nesebične ljubavi):
“Jer ne poznaju pravde Božje i gledajući da svoju pravdu utvrde ne

pokoravaju se pravdi Božjoj.” (Rimljanima 10,2-3)
Musliman uopšte ne koristi razum da preispituje smisao svojih postupaka

već drži Kuran kao skup slepih pravila ponašanja. Na taj način on ne
može postati svestan potrebe za reformom motiva svoga srca, jer ih nije ni
svestan.
21
> definisi iskupljenje, ali smisleno?!
Zamisli da si ti učinila neki zločin zbog kojeg si izašla na sud. Ti si se u

medjuvremenu pokajala, ali kako sada sudija da ostane pravedan ako ti
kaže: "Pokajala si se, zato ti neće biti suđeno!" Takav sud koji bi to uradio,
ne postoji, jer ne bi bio pravedan. Kako misliš da Bog može da ti oprosti a
da ostane pravedan?


Zamisli sada da je Bog takav. Kada bi Bog kršio principe sopstvene

pravednosti, ljudi mu ne bi mogli služiti iz ljubavi dragovoljno, već iz
Pogledajmo koje još probleme otkriva islamski Bog:
Nije moćan: Ne može da se ograniči čovekom a da i dalje upravlja

svemirom
Nije pravedan: Opravdava krivoga bez žrtve iskupljenja
Nije ljubav: Ne može i ne želi da se ponizi i da umre za čoveka
Jedini pravedan način da Bog oprosti jeste da pravda bude zadovoljena.
Adekvatan primer je kada je jedan sudija osudio prijatelja na kaznu zbog

pljačke, kazna je bila novčana, ali krivac nije imao para da je plati, pa mu
je sledovao zatvor. Ali je onda sam sudija iz svog džepa platio kaznu i
tako oslobodio krivca. Tako jedino Bog može da ostane pravedan ako On
plati.
U Starom zavetu, kad god bi se grešnik kajao i molio Boga za milost, on je

imao na raspolaganju žrtveni sistem koji mu je ukazivao na Iskupitelja -
22
prinošena je krv nevinog jagnjeta, koja je ukazivala na Isusa Hrista. Ako

ne bi imao novca da prinese jagnje na žrtvu, mogao je da prinese vrapca.
U obe ruke bi držao po vrapca, ali bi u jednoj ruci vrapca morao da
noktom zakolje da on ugine, i to tako da kapi njegove krvi padnu u
posudu sa vodom, dok bi vrapca koji je u drugoj ruci u tom trenutku
spustio do lavora sa krvlju i sa vodom, i dodirnuo bi tu vodu sa krvlju, da
bi zatim tog vrapca puštao na slobodu da odleti. Vrabac koji je zaklan
ukazivao je na Mesiju koji će umreti za grehe sveta, a vrabac koji je pušten
na slobodu da odleti je simbolizovao njega kao grešnika koji je iskupljen
Mesijinom žrtvom.
Kako sam Bog ne može da umre (jer je van vremena i prostora), ona
ličnost Božanstva - Sin, kroz koju je Bog već otkrio Sebe stvorenom svetu,
ponudila se da umre za grehe sveta, tako što će da uzme ljudsku prirodu
(da se otelovi) i tako zauvek ograniči svoju ličnost ljudskom prirodom, a
svoje božanske moći da prihvati verom u Oca, onako kako i grešnik može
da verom opšti sa Bogom. Kao bogočovek Isus Hristos je na sebe primio
kaznu koju je zaslužio celi ljudski rod. On je svojom ličnošću bio mrtav
(ali ne i božanstvom), jer je ličnost uslovio egzistencijom ljudske prirode.
Trećeg dana je ustao.
***
> vi Boga svatate kao ljubav dok je kod nas drugacije ljubav nije svemoc
ljubav zato ni Boga ne mozes da gledas samo kroz ljubav jer je Bog taj koji
stvara i rastvara.
To je onda projekcija ljudske grešne ljubavi Alahovom karakteru.
Nema nikakvog smisla da Bog ima neki drugi motiv koji ga pokreće osim
motiva ljubavi.
Prava ljubav je stvaralačka sila, pa i kada Bog kažnjava On to ne čini iz

nekog drugog motiva nego iz iste prave ljubavi iz koje stvara. Božja
pravda je samo jedan izraz prave ljubavi.
23
> U bibliji je objasnjen dan sudnji sa svojim strahotama zar se vernik ne

treba bojati Bozije sile.
Ne treba vernik da se plaši Božjeg suda, već nevernik.
Na žalost, taj strah nečiste savesti islam koristi kao pokretačku snagu za
službu prema Alahu. To je svrha krivičnog zakona da strahom od kazne
spase vernike od zlog uticaja nevernika:

Ovako je opisan strah nevernika od Božjeg suda u svakodnevnom životu:
"Nego će ti Gospod dati onde srce plašljivo, oči iščilele i dušu iznemoglu.
I život će tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašićeš se noću i danju, i nećeš
biti miran životom svojim. Jutrom ćeš govoriti: Kamo da je veče! A
večerom ćeš govoriti: Kamo da je jutro! Od straha kojim će se strašiti srce
tvoje." (5.Mojsijeva 28,65-67)
"Bezbožnik se muči svega veka svog, i nasilniku je malo godina

ostavljeno. Strah mu zuji u ušima, u mirno doba napada pustošnik na nj.
Ne veruje da će se vratiti iz tame, odsvuda priviđa mač. Tumara za
hlebom govoreći: Gde je? Zna da je za nj spremljen dan tamni. Tuga i
nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj." (O Jovu 15,20-24)
A ovako glasi sigurnost vernika:
"Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas? Koji,
dakle, svog sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da
nam s Njim sve ne daruje? Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?
Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne
strane Bogu, i moli za nas? Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja li
ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji
24
napisano: Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za
klanje. Ali u svemu ovome pobeđujemo Onog radi koji nas je ljubio. Jer
znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni
sadašnje, ni buduće, Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar može nas
rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem."
(Rimljanima 8,31-39)
***
> KO GA JE OTJERAO ZASTO SU ARAPI TOLIKO BROJNI,
Avram je u nepoverenju u Boga napravio dete Ismaila sebi sa Agarom.

Nije sa poverenjem sačekao da mu Sara zatrudni, već je nezavisno od
Boga sam sebi rešio problem što mu je žena bila ostarela i nerotkinja.
Agara je Egipćanka, tako da su Arapi mešavina Egipćana i Semita.
Šta su Egipćani dali Ismailu u karakteru i samim tim svim Arapima kao
iskušenje?
Egipćani su simbol ateizma, zbog svoje izražene gordosti. Egipatski

faraon je pokazivao nečuvenu gordost prema Bogu. Izvorni Egipćani su
bili mešavina dinaraca i mediteranaca tj. to otkrivaju njihovi skeleti do IX
dinastije. Dinarci su veoma gordi, jer imaju izraženu autonomiju ličnosti
još od oko druge godine života kada se dete osamostaljuje od majke
"Pusti me mama, sam ću!". Kada je čovek odvojen od Boga ta nezavisnost
postaje sama sebi cilj i pretvara se u gordost. Sama Agara je pokazivala
duh gordosti ("ponese se od gospođe svoje"). A Avram je bio semita. Sami
semiti imaju izraženu fazu identiteta (osamostaljivanja ličnosti u
pubertetu). Ta kombinacija semitskog izraženog identiteta u pubertetu i
dinarske autonomije ličnosti u periodu oko druge godine dala je Ismailu i
njegovom potomstvu iskušenje u kojem je upravo Avram pao kada je u
svojoj nezavisnosti od Boga napravio dete sa Agarom. Pogledajmo kako
Sveto pismo opisuje nastanak Arapa i njihova prorečena iskušenja:
GLAVA 16
25
Ali Sara žena Avramova ne rađaše mu dece. A imaše robinju Misirku, po

imenu Agara.
16:2 Pa reče Sara Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k
robinji mojoj, ne bih li dobila dece od nje. I Avram prista na reč Sarinu.
16:3 I Sara žena Avramova uze Agaru Misirku robinju svoju, i dade je za
ženu Avramu mužu svom posle deset godina otkako se nastani Avram u
zemlji hananskoj.
16:4 I on otide k Agari, i ona zatrudne; a kad vide da je trudna, ponese se
od gospođe svoje.
16:5 A Sara reče Avramu: Uvreda moja pade na tebe; ja ti metnuh na krilo
robinju svoju, a ona videvši da je trudna ponese se od mene. Gospod će
suditi meni i tebi.
16:6 A Avram reče Sari: Eto, robinja je tvoja u tvojim rukama, učini s njom
šta ti je volja. I Sara je stade zlostavljati, te ona pobeže od nje.
16:7 Ali anđeo Gospodnji nađe je kod studenca u pustinji, kod studenca
na putu u Sur.
16:8 I reče joj: Agaro, robinjo Sarina, otkud ideš, kuda li ideš? A ona reče:
Bežim od Sare gospođe svoje.
16:9 A anđeo joj Gospodnji reče: Vrati se gospođi svojoj, i pokori joj se.
16:10 Opet joj reče anđeo Gospodnji: Umnožiću veoma seme tvoje, da se
neće moći prebrojati od množine.
16:11 Još joj reče anđeo Gospodnji: Eto si trudna, i rodićeš sina, i nadeni
mu ime Ismailo; jer je Gospod video muku tvoju.
16:12 A biće čovek ubica; ruka će se njegova dizati na svakog a svačija na
njega, i nastavaće na pogledu svoj braći svojoj.
16:13 Tada Agara prizva ime Gospoda koji govori s njom: Ti si Bog, koji
vidi. Jer govoraše: Zar još gledam iza Onog koji me vide?
16:14 Toga radi zove se studenac onaj studenac Živoga koji me vidi; a on
je između Kadisa i Varada.
16:15 I rodi Agara Avramu sina; i nadede Avram sinu svom, kog mu rodi
Agara, ime Ismailo.
16:16 A beše Avramu osamdeset i šest godina kad mu Agara rodi Ismaila.
Zapazimo da je religija Arapa upravo ona religija kakvu je Avram pojmio

u trenucima svog pada - religija po sistemu spasi se sam, bez Boga, bez
božanskih atributa Sina i Svetoga Duha, gde sam čovek sebe stavlja na
mesto Boga i pokušava sam da svojim delima zasluži spasenje i da se tako
26
sam spase od krivice (ne treba mu Iskupitelj), i pokušava sam svojom

samokontrolom volje da živi ispravno (ne treba mu Sveti Duh da mu
preobrazi motive srca).
Avram je morao da pokaže da je pobedio iskušenje - tako što je prineo na

žrtvu svoga sina Isaka da pokaže da mu sin nije idol i da je pobedio
nezavisnost od Boga. U zadnji čas Bog ga je preko andjela sprečio da ubije
sina, i tako je postao dostojan blagoslova. Isto tako svaki Arapin mora da
žrtvuje svoj samostalni, gordi i buntovni Ego ako hoće da pokaže
poverenje u Boga i da od Boga primi blagoslov. On mora da se odrekne
sistema opravdanja delima kojima sam sebe spasava, a koji mu pruža
islam.
> Moze li mi svako od svoje religije reci sta radi u jednom danu, za volju
boziju, sta sve cini , kako i da li se klanja bogu, i sta jos cini od dobrih
djela svakodnevno , prvenstveno mislim?!
Onaj ko nelicemerno čini dobra dela, on nije ni svestan da čini nešto

posebno kada čini dobro delo, jer njegova dobra dela spontano proizilaze
iz ljubavi koju on već ima u svom srcu kao sastavni deo njegove ličnosti. I
to dobro delo nije nešto što se može brojati, jer SVE što izlazi iz srca
punog ljubavi jeste dobro delo.
Onaj ko je zaista ispravan pred Bogom, on neće imati lepo mišljenje o

sebi, jer hodi u svetlosti uzvišenih zahteva Božjeg zakona, koji ga stalno
čine svesnim potrebe za Božjom silom ljubavi. Onaj ko se bavi sobom i
svojim dobrim delima, time otkriva da ima nečistu savest koju tako
ugušuje, jer nije izmiren sa Bogom, pa ima potrebe da se bavim sobom i
da u dobrim delima traži dokaz da je ispravan. Isus Hristos nas opominje
protiv takvog samopravednog duha rečima:
(Matej 6,3)
> Jedino je u Islamu tačno propisano kada koji namaz i u koje vrijeme u
ostalim vjerama je demonkratija. ...
27
To je nepoštovanje čovekove ličnosti i njeno upropaštavanje, pravljenje od

čoveka zombija. Čovek treba na sebi da ponese odgovornost da shvati
koje su potrebe života: koje su potrebe molitve i koje su potrebe drugih
ljudi, i da ih iz ljubavi ispunjava, a ne da se te odgovornosti odrekne i da
je preda Bogu, jer onda više nije ličnost, već rob ili robot.
Kako Bog može da ceni nečiju ličnost ako ona slepo nešto drži, ne
razumevajući zašto to čini?
A ako razume zašto čini, njoj ne treba propis, jer sama ima razum!
Kada neko nešto drži slepo, zato što se to tako od njega traži, to nema
nikakvu vrednost pred Bogom, jer to znači da bi on radio i suprotno, da
to od njega Bog traži. To nema vrednost i zato što to otkriva da čovek
služi Bogu iz straha, jer mora. Onaj ko služi iz ljubavi, on kao povod za
izražavanje ljubavi ima upravo svest o potrebi - o tome zašto je nešto što
radi dobro, a ovde u islamu čovek ne ulazi u to da li je to dobro, već se to
podrazumeva. Dakle, takav slepi vernik može da čini i zlo, ali neće biti
svestan da ga čini, jer se odrekao odgovornosti da preispituje smisao
religioznog zahteva.
U Svetom pismu jedino što je striktno definisano jesu pobude iz kojih

neko nešto čini, a ne sama pravila življenja. Božji zakon definiše pobude
ljudskog srca, zahteva da čoveka pokreće ljubav a ne greh. Pa ako čovek
ima ljubavi u srcu, prirodno će i sve ostali da čini iz te ljubavi, neće imati
potrebe da mu se propisuju detalji, jer će sam shvatiti koje potrebe života
zahtevaju koje postupke.
Zamisli da tebi neko kaže da imaš obavezu da svojoj ljubljenoj ženi kažeš
da je voliš ili neke još banalnije stvari koje se podrazumevaju ako imaš
ljubavi. I to da uvek u isto vreme, na isti način, istim rečima, i u istoj pozi
joj izražavaš ljubavi. Na primer, da je prvo desnom rukom zagrliš pa
onda levom, jer je na primer tako radio neki uzvišen čovek.
Da li bi ti smatrao da neko poštuje tvoju ličnost ako bi se mešao u tvoju

odgovornost, i kada bi ti propisivao tačno u koliko sati ćeš i sa kojim
rečima da izražavaš ljubav prema svojoj supruzi i u kakvoj pozi?
28
Pa ako ima iskrenosti u tvom odnosu prema tvojoj ženi, ona bi nestala
kada bi se takva pravila u nju unela, jer bi se bavljenjem pravilima tvoj
um dekoncentrisalo sa realnih potreba tvoje žene i sa tvog adekvatnog
odgovora na njene potrebe, na sama pravila. Zar takvo mešanje u ono što
je stvar lične odgovornosti tvoje ličnosti ne bi bilo svojevrsno nasilje nad
tvojom ličnošću, njenim razumom i savešću i na kraju nasilje i nad tvojoj
vezom i izvor njenog formalizma?!
Da li bi tvoja žena mogla da ceni takvu tvoju "dobrotu" ili bi iskreno

izustila:
"Da zaista imaš ljubavi prema meni, ne bi mi svaki dan govorio iste reči u
isto vreme, već bi te tvoje srce nepogrešivo vodilo u tome šta kada treba
da uradiš! Idi od mene, jer neću da živim sa licemerom i formalistom, koji
više voli pravila koja slepo drži u odnosu prema meni, nego mene samu,
koji se svima diči i pravi važan pravilima koja drži, a mene i moj karakter
ne spominje kao bitan!"
Naravno da tvoja žena ne bi mogla da ceni nijedno "Volim te" kada je ono
propisano pravilom i usiljeno, pa kako bi onda Bog mogao da ceni što
držiš pravila koja držiš, zato što moraš da ih držiš? Zar bi Bog mogao da
ceni tvoju zastrašenost paklom i tvoju sebičnu želju za uživanjem u raju,
kao kakav podvig dostojan divljenja?
> u ostalim vjerama je demonkratija. ...
Muslimani se plaše slobode koju im daje zapadna civilizacija jer bez

licemerstva izazvanog strahom od šerijatskog zakona, oni nemaju
uzvišenijih motiva da drže Božji zakon, pa kada dodju na Zapad oni
pokazuju daleku sklonost ka svakoj vrsti kriminala i nasilja nego
zapadnjaci. No, protestantima novog veka nije trebao strah od zakona, da
ih čuva od greha, kada su imali zakon ljubavi upisan u svojim srcima.
Ovo otkrivaju istorijski izvori o reformi njihovog mentaliteta koja je bila
posledica njihovog susreta sa Bogom kroz Jevanđelje, a ne straha od
kazne krivičnog zakonika i slepo držanja kakvih pravila ponašanja:
29
Bog menja srca onih koji se u Njega uzdaju:
“Mir se nastanio u našem gradu... nema više svađa, zavisti, licemerstva i

nesloge. Odakle može doći takav sklad, ako ne od Gospoda i od naše
doktrine koja nas ispunjava rodovima mira i pobožnosti?” (James A.
Wylie, The History of Protestantism, Published by Hartland Publications,
2003, pg 496)
“Proklinjanje i psovanje, blud, svetogrđe, preljuba i poročan život, koji

preovlađuje u mnogim mestima u kojima sam živeo, ovde su nepoznati.
Nema podvodača i bludnica. Ljudi ne znaju šta je rumenilo i svi se
odevaju na doličan način. Igre na sreću nisu uobičajene. Velikodušnost je
tako velika da siromasi ne moraju da prose. Ljudi bratski opominju jedan
drugoga, kako Hristos propisuje. Sudske parnice su proterane iz grada, i
tu nema ni podmićivanja, ubistava ili stranačkog duha, već vlada mir i
milosrđe. S druge strane, tu nema orgulja, nema zvuka zvona, niti bučnih
pesama, ni razgorelih sveća ili lampi, ni relikvija, slika, kipova, baldahina
ili raskošnih haljina, niti lakrdija i hladnih ceremonija. Crkve su sasvim
oslobođene od svake idolatrije.” (Philip Schaff, History of the Christian
Church, pg 645)
"Raskalašnost Vajthola, skepticizam i razvrat dvorana, korupcija

državnika, mimoišla je masu Engleza zbog toga što ih je puritanizam
načinio ozbiljnima, usrdnima, trezvenima u životu i ponašanju, čvrstim u
njihovoj ljubavi prema protestantizmu i slobodi. ... Polako ali sigurno on
(puritanizam) je uveo svoju sopstvenu ozbiljnost i čistotu u englesko
društvo, englesku književnost i englesku politiku. Istorija engleskog
progresa od Restauracije, i na moralnim i na duhovnom planu, bila je
istorija puritanizma." (Jee.R. Grreen, Kratka istorija engleskog naroda,
p.586.)
"Mojsijeva etika, Jeremijina pravdoljubivost, visoki ideali proroka Isaije,

herojska vera Isusa Navina, impresivna elokvencija apostola Petra,
duboka duhovna filozofija apostola Pavla, božanske vizije apostola
Jovana, i, iznad svake druge misli, čudesne moći, ljubavi i istine date u
učenju i otkrivene u životu Isusa Hrista, proizvele su transformaciju
engleskog naroda, i oni su postali narod jedne knjige, a ta knjiga je Biblija.
30
Biblija je postala vodeće svetlo engleske civilizacije." (Scott F. Hershey,

The Roman Papacy, 1895)
“Nemci su pobožni, vredni i umereni. Oni žive po onoj poslovici: radi kao
da ćeš doveka živeti, a moli se Bogu kao da ćeš sutra umreti. Nijedan
narod ne izobličava sam svoje nedostatke i pogreške tako oštro kao
Nemci. ... Svuda vidite sretnu i zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti
i zavisti. Svak se raduje tuđem dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću.
Nemačka društva tako su uređena i udešena da vam se čini da svaki živi
samo na korist i na zadovoljstvo svojega bližnjeg. Ovo je zemlja gde se
brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki čovek obavezan
je da čovečno i sa svojom stokom postupa. ... Za nekoliko kratkih vekova
Nemci su čudesa učinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su
Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali
rimsku veru, stvorili su škole, nauke, zakone, slobodu, i pravom
prosvetom prosvetili su sredinu Evrope. ... U predelima odakle su izašli
apostoli ― u otačastvu Isusa Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na
severu nemački pastor pred okupljenim narodom razlaže hrišćansku
ljubav i tumači evanđeoske reči onako kako treba da čuju i razumeju ljudi
koji ljube pravu istinu i koji teže sve daljem napretku i prosvećenju svoga
razuma.” (Ljubomir Nenadović, Celokupna dela, str. 682, Sredina XIX
veka)
"Gotovo celu Evropu potresale su revolucije; Amerika nije imala čak ni

pobuna; republika nije onde remetila, nego čuvala prava; lična svojina
bila je onde većma zajemčena nego u ikojoj zemlji sveta, anarhija je u njoj
ostala isto tako nepoznata kao i despotizam. Gde bismo drugde mogli
naći većih nada i većih pouka? ... Desi li se iznenadan nesrećan slučaj na
putu, ljudi se odasvud sjate oko unesrećenoga; ako neka neočekivana
nevolja zadesi koju porodicu, kese hiljade nepoznatih lako se dreše;
skromni, ali vrlo mnogobrojni pokloni pritiču u pomoć. U
najcivilizovanijim zemljama sveta često se događa da se neki nesrećnik
nađe isto tako usamljen usred mnoštva kao što je divljak u šumi; to se
gotovo ne viđa u Sjedinjenim Državama. Amerikanci, koji su uvek hladni
u ophođenju, a često i grubi, ne pokazuju se skoro nikad bezosećajni, pa i
ako ne pohitaju da sami ponude uslugu, nikad je ne uskrate. ... Ali kad
sam zatim pažljivo ispitao društveno uređenje, lako sam otkrio da su
31
Amerikanci uložili velike i uspešne napore da suzbiju slabosti ljudskog

srca i da poprave te prirodne mane demokratije. ... Ona religiju smatra
čuvarkom morala, a moral jemcem svojih zakona i zalogom svoje
trajnosti. ... Tako, dok zakon dopušta američkom narodu da sve čini,
religija ga sprečava da sve zamisli i brani mu da se na sve usudi." (Aleksis
De Tokvil, Demokratija u Americi, XII izdanje, god. 1848)
* * *
> a jos niste mi naveli ne prekinutu listu prenosilaca Biblije,ne > mozete
dokazati autenticnost, ... kad dokazes mi na osnovu historijskih cinjenica i
dokaza da je Biblija od Boga tek onda mi citiraj iz Biblije,a meni nista ne
znaci tvoje citiranje bez dokaza da je Bozija rijec
Jadna je tvoja vera u Boga ako je utemeljena na poverenju u ljude,

prenosioce teksta ili na poznavanju istorije, a ne poznanju Boga kroz
Njegov karakter. Da sam na mestu Alaha ja bih bio duboko uvredjen
takvom logikom, da mu dokaz za moju objavu nije u tome kako sam ja u
njoj otkriven, već u tome da je dostojan poverenja sistem ljudi koji je
objavu od mene preneo.
Pitanje je da li je Kuran autentično sačuvan. Ti to sam ne možeš znati, ali

ti nekritički odlučuješ da veruješ ljudima koji su ti to rekli da je to tako.
Postoje knjige koje su napisane na temu različitih verzija Kurana, kao na
primer ova koja otkriva razlike:
http://www.muhammadanism.org/Quran/correlation_cairo_flugel_quran.
pdf
Ali čak i da je Kuran autentično sačuvan do sada, to nije dokaz da je on u

originalu ispravan, da je od Boga zaista dat. Postoje razne knjige koje za
sebe tvrde da su od Boga došle, a medjusobno su protivrečne, što znači da
samo uverenje da je neka knjiga od Boga, nije dokaz da je ta knjiga od
Boga.
32
> Knjiga od Boga nesmije sadrzavati greske jer Bog ne grijesi,niti naucne
greske jer je Bog sve stvorio,niti kontradikcije jer Bog sve zna i ne
zaboravlja
Zamisli da neki prorok bude pozvan od Boga da ukori neke narodne

grehe. I sada prorok da bi ukorio grehe, navede Jevreje da se sete nekog
dogadjaja gde je poginulo 50 000 Jevreja zbog svog idolopoklonstva, a
zapravo je poginulo 54 000 Jevreja. Da li će Bog da se umeša u njegovo
nadahnuto obraćanje, i da mu da viziju kojom će ga ispraviti i pokazati
mu da je zapravo tada stradalo 54 000 Jevreja, a ne 50 000? I zamisli da je
onda taj prorok izneo Jevrejima tvrdnju da je poginulo 54 000 Jevreja. Zar
to ne bi skrenulo pažnju na nebitnu pojedinost i zbunilo Jevreje, jer svi oni
znaju za pogrešnu brojku od 50 000 Jevreja? Zar ne bi neki pomislili da
prorok greši i time doveli u pitanje ozbiljnost njegovog ukora za grehe?
Zamisli sada da im on onda iznese da mu je Bog pokazao da je zaista
stradalo 54 000 Jevreja. Zar ne bi tada oni počeli da pridaju važnost broju
stradalih Jevreja umesto smislu poruke koja je ukor za grehe sveta?
Zamisli da je Bog počeo da ukorava proroke za neke naučne zablude koje
su bile odomaćene u to vreme, na primer, da im je objasnio da se iza
bolesti kriju razni mikroorganizmi. Zar ne bi to izazvalo sablazan većine
ljudi i skrenulo pažnju sa istine od duhovnog značaja?! Da li je poruka
proroka manje nadahnuta ako on propoveda neke zablude ljudi toga
vremena, koje Bog ne smatra bitnim da raskrinkava? Da li nadahnutost
neke poruke leži u tačnosti naučnih informacija ili istorijskih dogadjaja
koji se kroz tu poruku iznose ili je nadahnutost u smislu poruke, na
primer, u ukoru za grehe u koje je narod pao?
***
Kakvu vrednost ima pred Bogom što neko drži neka pravila a ne zna
zašto? To znači da bi on držao i suprotna kada bi mu isti autoritet rekao, a
to znači da on slepo veruje u autoritet, ne proveravajući po smislu
otkrivenog karaktera da li je to Božji ili sotonski autoritet.
***
33
> sto se tice robota,Allah je stvorio meleke i to su plemenita bica,ona rade

po Allahovoj odredbi i nemaju slobodnu volju(andeli)...
To je besmisleno, jer u ljubavi nema moranja. Kako Bog može da ceni

ličnost jednog andjela ako andjeo nema slobodu da odbaci Božju ljubav,
već je operisan od slobode izbora?
Čim je biće svesno Božje ljubavi, ono mora da ima slobodu izbora, jer u
ljubavi nema moranja. Nije čudo što je islam vera nasilja kada ne poštuje
ličnost stvorenja.
> pa Allah je stvorio zivotinje da nemogu shvatiti..
Naravno, i zato je besmisleno očekivati da one imaju slobodu izbora

izmedju onoga što ne mogu shvatiti. Ali tvrditi da andjeli koji mogu da
shvate Božju ljubav ne mogu da imaju slobodu izbora da odbace tu
ljubav, jeste nasilje nad njihovom ličnošću. Pa ni ti ne izabiraš islam jer
vidiš smisao ljubavi u njemu već zato što tako moraš jer se plašiš kazne a i
želiš slasti raja, što je takodje jedna vrsta nasilja.
> Allah je stvorio ciste bezgresne andele koji cine samo ono sto im Allah
naredi....
Robove?
Da li bi ti mogao da ceniš ljubav tvoje žene prema tebi ako ona tebe nije
izabrala za brak, već je to na to bila primorana?
Ili ćeš je ceniti upravo onda kada je imala iskušenje da podje za osobu
koja joj je po nečemu bila bolja u trenucima kušanja, ali je ipak odlučila da
živi za tebe? Ili je imala iskušenje da te prevari, pa te nije prevarila, tada
ćeš moći da ceniš njenu ličnost, a ne ako je zombi.
***
> 1569. Prenosi se da je Enes ibn Malik, radijallahu anhu, rekao: -Božiji
Poslanik je imao blistav ten a njegov znoj je bio poput bisera. Kada bi
34
hodao, lelujao bi poput lađe. Nisam dotakao ni brokat ni svilu nježniju od

dlana Božijeg Poslanika, salallahu alejhi ve selem, niti sam pomirisao ni
misk ni amber ugodniji od mirisa samog Allahovog Poslanika. ( bilježi:
Muslim ) Hadis se nalazi u knjizi: Muslimova zbirka hadisa, sažetak, pod
red.br.: 1569, izdavač: El kalem.
U Svetom pismu nemamo nijedan takav opis nijednog Božjeg proroka, ni

u Starom ni u Novom zavetu, jer Bog nikada ne bi činio da nekakva
telesna privlačnost zaseni ljudska čula i skrene pažnju ljudi sa smisla
poruke koju Božje orudje iznosi i navede ga da se bavim samim orudjem.
Upravo Bog koristi razne ljude, čak i govedare i žene za svoje proroke, da
bih tako odvratio ljude od bavljenja orudjem, sačuvao ih od idolatrije i
naveo da razmišljaju o smislu Božje poruke.
Argumenat na osnovu kojeg čovek treba da prihvati Božju poruku za

njega lično, jeste u priznavanju potrebe samog čoveka za tom porukom, a
ne u nekom znaku ili čudu kojim prorok naglašava da je sa Bogom.
Za obećanog Mesiju spasitelja Izrailja je prorečeno u Starom zavetu da

dokaz njegove misije neće biti u lepoti njegovog spoljašnjeg izgleda već u
delu njegovog karaktera:
"Ko verova propovedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri? Jer

izniče pred njim kao šibljika, i kao koren iz suhe zemlje; Ne bi obličja ni
lepote u Njega; i videsmo ga, i ne beše ništa na očima čega radi bismo ga
poželeli. Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i
kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za šta ne
uzimasmo.
A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je

ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali, On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za
naša bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom
mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, i Gospod
pusti na Njega bezakonja svih nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori
usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim
35
koji je striže ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se, a rod
Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda
mojega bi ranjen... Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj
opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova.
Zato ću mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu
svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za
zločince se moli...." (Isaija 53. glava, pet vekova pre Hrista)
***
> -Pa ako su ti oprosteni grijesi unaprijed zasto ces onda ciniti dobra djela.
Ovo pitanje otkriva bit problema islama, a to je koristoljubiv motiv

religiozne revnosti, trgovina sa Bogom.
Dobra dela ćeš činiti ako imaš ljubav u srcu, koja je posledica spasenja, a
ne zato da bi zaslužio spasenje.
***
> PRASTANJE IZ MILOSTI BOZIJE
Milost nije milost Božja ako mora da se zasluži sopstvenim delima. Dakle,
musliman ipak slavi sebe i misli da je on taj koji Bogu čini čast svojim
delima. Tako sebe uzdiže iznad samog Boga.
***
> Čuda koja otkrivaju ime Alah napisano u prirodi (...)
Najveće od svih čuda je čudo ljubavi. Bog već ispisuje svoju ljubav na
svakom stvorenju koje postoji, kroz lepotu cveta, mirisa, kroz njegovo
delo ljubavi - službe drugim bićima koje postoje, ... Osoba koja veruje u
Boga prepoznaje delo Onoga u koga veruje po svom smislu, pa bez
uvrede, više vidim ljubav u cvrkutu ptice nego u tome što je biljka korene
napravila u obliku naziva za Boga na arapskom jeziku.
36
Kakav je to božanski autoritet koji je ograničen jezikom jednog naroda, pa

čovek mora da uči arapski da bi shvatio svu lepotu tog autoriteta? Bog
otkriva svoju autoritet svim onim što je stvorio.
Sva živa bića već govore jezikom lepote koje svi razumeju, i oni koji ne
znaju arapski, a opet kakva je vajda što piše Božje ime, ako ljudi nemaju
otkrivenje karaktera samog Boga. I sam sotona zna da Bog postoji, apostol
Jakov piše "ti veruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli veruju i dršću"
(Jakov 2,19), ali kakav je Bog po karakteru, da li Ga mi ispravno
poznajemo, to je ono što je za ljude spasonosno:
"I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo.

Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu
istine nema. Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo."
(1.Jovanova 2,3-4;5,3)
"Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime tvoje

prorokovali, i tvojim imenom đavole izgonili, i tvojim imenom čudesa
mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao. " (Matej 7,22-
23)
U nastavku Isus im otkriva da su oni zapravo bili bezakonici:
"Idite od mene koji činite bezakonje." (Matej 7,23)
> Buduci da sami krscani izjavljuju ovdje da NE ZNAJU i da "niko ne zna"

kako je nastao Novi Zavjet, niti kada, evo naucno utvrdjene cinjenice, od
strane krscanskih znanstvenika, povijesnicara i teologa. Pa se barem sa
vlastitom svetom knjigom upoznajte, ...
A što bi se time bavili? Valjda je smisao napisanog bitan za nas, a ne kada,

ko i preko koga? Ako tvoja vera u Boga zavisi u poverenja u način kako je
do tebe neka ideja o Bogu došla, a ne u samoj uzvišenosti smisla ideje o
Bogu, to je onda uvreda za samog Boga, kada ti Njegov smisao
postupanja otkriven objavom nije dokaz istinitosti Božje poruke, već ti je
važniji način kako je poruka do tebe došla. Ako tebi devojka napiše
37
poruku ljubavi, šta je tebi dokaz da te ona voli? Šta ćeš mi pričati? Da li o
tome kako imaš pouzdanog poštara ili kako imaš pismo koje samim
svojim sadržajem otkriva karakter osobe dostojne poverenja?
***
> tebi fakat niko ne brani kome ces vise vjerovati svako ima svoje vidike,
nego zar i Jevreji nisu semitski narodi? a sad si rekao da svi oni lazu?
Oni su svi skloni lažljivosti i prevari. To im je prirodno iskušenje jer zbog

viška polnih (pubertetskih) sposobnosti imaju i razvijeniju praktičnu
inteligenciju nego drugi ljudi, a ona se lako izopači u pokvarenost.
Nezamisliva pojava u islamskom svetu je da rade ispit kod kuće bez
upotrebe udžbenika na poverenje da neće podvaljivati ili da prodaju
proizvode bez prodavaca na poverenje mušterijama da će uredno ostaviti
naa novac, što se dešava još uvek ponegde na Zapadu gde nema puno
imigranata. To ti kažem da bih objasnio da za svoje svete spise niko ne
uliva poverenje da ih treba verovati zato što neko kaže da su ispravni i da
nisu revidirani. No, kao što rekoh, nema potrebe da se gradi ikakva vera
u ljude, jer je smisao samih svetih spisa sams po sebi dokaz njihove
božanstvenosti.
Ako tvoja vera u Boga zavisi u poverenja u način kako je do tebe neka
ideja o Bogu došla, a ne u samoj uzvišenosti smisla ideje o Bogu, to je
onda uvreda za samog Boga, kada ti Njegov smisao postupanja otkriven
objavom nije dokaz istinitosti Božje poruke, već ti je važniji način kako je
poruka do tebe došla.
Ako tebi voljena osoba napiše poruku ljubavi, šta je tebi dokaz da te ona
voli? Šta ćeš mi pričati? Da li o tome kako imaš pouzdanog poštara ili
kako imaš pismo koje otkriva karakter osobe dostojne poverenja?
Dakle, Istina se razume, a u Boga se veruje na osnovu istine koja se

razume. Pismo nam je dato da bismo pravilno verovali u Boga, a nije Bog
tu da bi učinio čudo da bismo verovali u Pismo.
38
Kakva je vajda verovati da je Pismo od Boga, a krivo ga tumačiti? Ljudi

imaju jedan Kuran, pa im to nije dovoljno već moraju da se oslanjaju na
tumačenja Kurana, pa i onda ga tumače vrlo različito oko bitnih pojmova
koji definišu šta jeste, a šta nije greh, da li milost može da se zasluži ili ne,
da li su bitne pobude religiozne revnosti ili nisu, itd.
Dakle, kakva je vrednost pred Bogom toga što ti veruješ u Božju reč a ne
razumeš njen smisao?
Nikakva!
> znaci da joj ne mozes vjerovati, jer kad ima ovako očite greške, onda u
onom što nije očito moglo se svašta ubaciti:))
Pa što bi verovao u nju? Istina se razume, a u Boga se veruje na osnovu

istine koja se razume. Pismo nam je dato da bismo pravilno verovali u
Boga, a nije Bog tu da bi učini čudo da bismo verovali u Pismo.
Kakva je vajda verovati da je Pismo od Boga, a krivo ga tumačiti? Ljudi

imaju jedan Kuran, pa im to nije dovoljno već moraju da se oslanjaju na
tumačenja Kurana, pa i onda ga tumače vrlo različito oko bitnih pojmova
koji definišu šta jeste, a šta nije greh, da li milost može da se zasluži ili ne,
da li su bitne pobude religiozne revnosti ili nisu, itd.
Dakle, kakva je vrednost pred Bogom toga što ti veruješ u Božju reč a ne
razumeš njen smisao?
Nikakva!
Zato, istina se ne veruje, ona se razume. Nadahnut je smisao Božje reči, a

kako su Božju reč pisali ljudi, sasvim je moguće da su oni nehotično uneli
neke netačne informacije vezane za događaje ili možda pod uticajem
sredine pogrešne predstave o naučnim istinama. Zašto bi Božje
nadahnuće tu intervenisalo i ispravljalo ih kada to nije suštinski bitno?
Time bi Bog učinio akt nepoštovanja ličnosti svog sluge, nasilje nad
njegovom savešću, kao da on nije čovek već neki zombi medijum.
Takođe, time bi se skrenula pažnja sa spasonosnog smisla istine i upravo
39
bi se čovek naveo na sumnju jer bi se bavio tačnošću (koju nema načina

da proveri), a ne smislom istine (koju može da proveri zdravim razumom
i Svetim Duhom koji mu otkriva istinu iznutra).
Ako ti tvoja žena pošalje pismo u kojem ti otkriva svoju ljubav, šta je tu
bitno? Da li ćeš posumnjati u njenu ljubav ako je napravila nehotičnu
grešku u nazivu nekog mesta ili neko svoje neznanje? Ne, tebi je važno da
te ona voli, a ako bi se hvatao za greške, šta bi to drugo značilo nego da
previđaš ono što je bitno - njenu ljubav?
Kako je čovek pisao Sveto pismo, prirodno je da kao čovek može da nešto
ne zna, ili da u prepisivanju pogreši neku informaciju, ali smisao je tu. Pre
svega, čoveku ne bi ni trebala pisana reč da on nije grešan i zbog toga
nesposoban da razume istinu bez pomoći od spolja, jer istina se njemu već
otkriva preko Svetoga Duha. Razlog zašto je ne razume jeste samo u
njegovim grešnim sklonostima i zato mu treba pomoć Pisma. To da se
Bog već otkriva svima svojim Duhom je rečeno u ovome:
(Jovan 1,9)
Razlog zašto smo pred istinom slepi jeste u našoj grešnosti:
"Ušima ćete čuti, i nećete razumeti i očima ćete gledati, i nećete videti. Jer
je odrvenelo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da
kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se
da ih iscelim." (Matej 13,14-15)
Zato nam treba Sveto pismo da istinu koju nam Sveti Duh govori
prepoznamo, a to je istina o Božjoj ljubavi koja dolazi u sukob sa našim
gresima i tako nas navodi na borbu protiv sebe, pokajanje, reformu srca i
izmirenje sa Bogom. Istina treba samo da nam pomogne da razumnije
razlikujemo dobro od zla u sukobu izmedju dobra i zla u kojem se mi ceo
život već nalazimo. Tačnost istorijskih i naučnih informacija nije uopšte
40
od značaja u tom kontekstu, jer Bog ne testira čovekovo obrazovanje već

njegov izbor između dobra i zla.
> to bi pisala moja žena, ali ja ne bih smatrao da je ona nadahnuta kao što
vi smatrate da su pisci biblije bili nadahnuti:)
Šta znači nadahnut? To znači da vidiš natprirodnu crtu u tekstu koji nije
mogao da napiše sam čovek a da ga Bog nije inspirisao. A natprirodnost
nije u tačnosti (jer i sotona čini čuda, pa onima koji mu prodaju dušu daje
mudrost da budu nobelovci, genijalni pronalazači ili daroviti slikari), već
u duhu (smislu) napisanog - u otkrivenju nesebične ljubavi i dobrote, na
osnovu čega ti kažeš "Ovo je samo Bog mogao da inspiriše!" Šta je to na
osnovu čega ti za Kuran kažeš – ovo je samo Bog mogao da nadahne? Da
li na osnovu naučnih saznanja, proročanstava, umetničke vrednosti i
harmonije samog Kurana, ili na osnovu uzvišenog Božjeg karaktera koji je
tu otkriven?
Ako misliš da ljudi veruju u Kuran na osnovu uzvišenog Božjeg karaktera

koji je njime otkriven, hajde napravi sledeći test, pa pitaj te ljude šta oni
misle pod pojmom tog uzvišenog karaktera, pa ćeš videti takve razlike
izmedju muslimana i muslimana u shvatanju tog karaktera da će ti postati
sasvim jasno da nikakve vajde nema što je Kuran napisan bez naučnih i
drugih grešaka (ako je to tačno, ja to ne znam), kada njegova
interpretacija oko najvažnijih duhovnih istina jeste sasvim različita i
proizvoljna od muslimana do muslimana. Istina koja se ne objašnjava
tako da se razume, već koja se slepo uči, nema nikakvu praktičnu
vrednost kada čoveka snađu praktična životna iskušenja koja zahtevaju
da on ima mudrost razlikovanja dobra od zla.
> o ljubavi i dobroti ima i na drugim mjestima, tako da to i nije neki

dokaz, svi se vi hvatate za sotonu dabi nama objasnili kako to isotona
može, jer ga vi izgleda smatrate savršenim. ali eto, pozovite i njega i sve
vaše velikodostojanstvenike, pa napišite nešto slično samo jednoj
kur'anskoj suri.
Nadahnutost se zapravo vidi u Božjoj reči na osnovu njenog smisla koji je

pravi odgovor na iskušenja koja neka ima. Na primer, ako nekoga muči
41
formalizam, kao što je mučio fariseje Isusovog vremena, tada Isusov

odgovor njima prepoznaješ na osnovu smisla da je nadahnut, nema
potrebe da uopšte znaš ko je zabeležio tu reč, kada Isus kaže:
“Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a
iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra
času i zdelu da budu i spolja čiste. Teško vama književnici i fariseji,
licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su
puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete
ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.” “Još reče: Šta
izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze
misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće,
lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova
zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Matej 23,25-28; Marko 7,20-23)
Zašto meni treba provera tačnosti informacija u tekstu da bih znao da li je

ovo istina ili nije? Smisao je taj pred kojim sam odgovoran, pa kada bi mi
tu istinu rekao neki lopov i kriminalac, ja bih bio odgovoran pred tom
istinom zbog njenog smisla, a ne zbog toga ko mi je nju rekao.
Ako ti sve držiš zato što znaš da je to Božja reč, onda to Bog ne može da
ceni jer ti to držiš zato što moraš, jer znaš da je od Boga, a ne zato što si
sam razumeo smisao istine i sam izabrao taj smisao. Bog ne može da ceni
usiljenu pobožnost koju ti prihvataš jer moraš, a ne zato što hoćeš.
> o ljubavi i dobroti ima i na drugim mjestima, tako da to i nije neki

dokaz,
Svet je prepun priča o ljubavi, pod kojom se zapravo uzdiže greh. Ali
nadahnuta je ona reč koja te priče raskrinkava kao što je Isus raskrinkao
lažnu dobrotu i ljubav fariseja u ovim stihovima koje sam citirao.
> svi se vi hvatate za sotonu dabi nama objasnili kako to isotona može, jer
ga vi izgleda smatrate savršenim. ali eto, pozovite i njega i sve vaše
velikodostojanstvenike, pa napišite nešto slično samo jednoj kur'anskoj
suri.
42
Da li ti znaš kakav čuda čine satanisti u svojim satanističkim crkvama?

Od isceljivanja, preko pomeranja stvari na daljinu do materijalizacije.
Sotona samo ne može da stvori život i da čini dobrotu koja je stvarni
odgovor na potrebe ljudi. Zato samo čudo nije nikakav dokaz da je nešto
od Boga. Pa samo Pismo nas upozorava:
"Ako ustane među vama koji prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili
čudo, pa se zbude taj znak ili čudo koje ti kaže, i on ti reče: Hajde da
idemo za drugim bogovima koje ne znaš, i njima da služimo, nemoj
poslušati šta ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da
bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve
duše svoje. Za Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte; njegove
zapovesti čuvajte, i glas njegov slušajte, i njemu služite i njega se držite."
(5.Mojsijeva 13,1-4)
"Pojavljenje tog bezdušnika biće po moći sotoninoj, sa svakojakim

čudesima, znacima i čudima lažnim, i sa svakim zlobnim zavođenjem za
one koji propadaju, jer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli. Zato će im
Bog poslati silu prevare da veruju laži, da se osude svi koji ne verovaše
istini, već zavoleše nepravdu." (2.Solunjanima 2,10-12)
> Dal se ti ljudi ikada zapitaju ako je JEDAN sisao s neba ko je odrzavao
kosmos,vladao kosmosom,ko je davao nafaku ,ko je određivao da se rode
i druga djeca dok se (neuzubullahi) on rađao i dok je bio u kolijevci ?!!!
Kako mogu nekog nazivati Bog a da tog istog boga ubiju ljudi ?!
Kako Bog može da čuje šta ti pričaš u molitvi ako je za to vreme tamo
negde daleko u kosmosu? - to je takva logika. Pa ako je Bog svemoguć,
ako je stvorio vreme i prostor, kako bi se mogao ograničiti ukoliko je u
vremenu i prostoru sebe manifestovao kroz Sina, da bi se onda stopio sa
ljudskom prirodom da na sebi ponese kaznu koju si ti zaslužio? Ako ti
misliš da on ne može da bude i u Sinu na Zemji, i na nebu istovremeno, ti
onda sam negiraš da je On Bog.
Bez iskupljenja, sa kojim pravom Bog može tebi da oprosti tvoje grehe a
da ostane pravedan?
43
Zamisli da si učinio neki zločin zbog kojeg si izašao na sud. Ti si se u

medjuvremenu pokajao, ali kako sada sudija da ostane pravedan ako ti
kaže: "Pokajao si se, zato ti neće biti suđeno!" Takav sud koji bi to uradio,
da ostane pravedan?
> a zasto bi Bog uopste umirao za vas haha kad moze vrlo jednostavno to
odraditi, oprosti vam grijehe jer je ionako naumio i eto...
Zato što Bog ne vlada strahom i prisilom već ljubavlju i pravdom. Kada bi
On oprostio krivcu tek tako, prekršio bi zakon svoje pravde, i tada
stvorenja ne bi mogla da Mu služe iz ljubavi kada bi znala da On sam nije
dosledan svojim principima.

da ostane pravedan?

***
Ima li nekoga da odgovori na ovo pitanje:
Pretpostavimo da si učinio neki zločin zbog kojeg si izašao na sud. To je

analogno grehu, jer nema šanse da nikada nisi pao u neki greh. Božja
pravda zahteva kaznu. No, vratimo se sada na primer sa ovozemaljskim
sudijom. Ti si se u medjuvremenu pokajao, ali kako sada sudija da ostane
pravedan ako ti kaže: "Pokajao si se, zato ti neće biti suđeno!" Takav sud
koji bi to uradio, ne postoji, jer ne bi bio pravedan. Ako bi Bog postupio
drugačije, on ne bi mogao ostati pravedan. Ima li rešenja? Kako misliš da
Bog može da ti oprosti a da ostane pravedan?
44
***
Alah:
Nije moćan: Ne moze da se ograniči čovekom a da i dalje upravlja

svemirom
***
Ako te neka grana sa drveta slučajno lupi po glavi dok činiš neki greh,
hoćeš li porazmisliti o svom ponašanju ili ćeš se okomiti na granu? Ako
neka osoba nedostojnog morala vidi da u nečemu grešiš, i onda ti uputi
vrlo razložnu opomenu protiv tvog greha, hoćeš li ti odbaciti njen ukor
zato što je ona gora od tebe ili ćeš prihvatiti njen ukor zato što je sam po
sebi ispravan, bez obzira na motive iz kojih ti je ta osoba uputila ukor i
bez obzira kakva je ona sama? Da li si ti pred Bogom odgovoran prema
smislu ukora koji ti je osoba uputila ili prema osobi koja ti je ukor iznela?
Hoćeš li moći da se u dan suda opravdaš zato što si odbio ukor,
pozivajući se na to ko ti je ukor izneo? Zar nisi odgovoran prema samom
smislu ukora, bez obzira da li ti je on došao preko dobre ili preko zle
osobe, ili možda bez ikoga sa strane, već samo preko sopstvene savesti?
Smisao ukora možeš da proveriš razumnom analizom, a moralnu i
duhovnu ispravnost onoga ko ti je ukor izneo ne možeš da proveriš, jer
nemaš način da to proveriš. Možda ti je jedna osoba rekla da tvoj greh nije
greh i da treba da ga činiš, a druga ti je rekla da je to greh, i da treba da se
za njega pokaješ? Kako si zaključio koja ideja je ispravna, nego na osnovu
razumne analize smisla rečenoga?
Kada si prihvatio Kuran na koji način si ti razumeo da je on ispravan? Da

li zato što je smisao Kurana tebe naveo da poveruješ da je on nadahnut od
Boga ili zato što Kuran sam za sebe kaže da je od Boga? Zašto nisi izabrao
neku drugu knjigu nego baš Kuran, na primer, Vede ili Novi zavet?
Dakle, na osnovu analize smisla napisanog.
***
45
Hrišćani se i dalje mole samo jednom Bogu, a ne nekom drugom.
***
> I jos jedno pitanje, zaista bih voljela da mi i to odgovoris: smrt je velis
kazna za grijeh? I sve grijehe isus preuze na sebe, time sto je pogubljen.
Logicno bi onda bilo da vise nema smrti jer vise nema ni grijeha-
oprosteni su! A ja vidim da ljudi svake minute umiru. I PRAVI hriscani i
agnostici i muslimani i svi ini....
Hristova smrt je samo omogućila spasenje onima koji su se pokajali i

pokorili Božjem Duhu. Hristova žrtva je samo učinila legitimnim Božje
oproštenje, jer bi bez Hristove žrtve oproštenje greha grešnicima učinilo
Boga nepravednim.
Zamisli da zbog svojih greha izadješ na sud. I sudija jeste svestan da si se

ti posle zločina iskreno pokajala. Da li on može da te oslobodi od kazne?
Ne može, jer takav sud ne bi bio pravedan. Kada bi Bog oprostio
krivcima, On ne bi bio pravedan Bog. Jedini način da Bog oprosti jeste da
pravda bude zadovoljena. Adekvatan primer je kada je jedan sudija
osudio prijatelja na kaznu zbog pljačke, kazna je bila novčana, ali krivac
nije imao para da je plati, pa mu je sledovao zatvor. Ali je onda sam iz
svog džepa platio kaznu i tako oslobodio krivca. Tako jedino Bog može
da ostane pravedan ako On plati.
U Starom zavetu, kad god bi se grešnik kajao i molio Boga za milost, on je

imao na raspolaganju žrtveni sistem koji mu je ukazivao na Iskupitelja -
prinošena je krv nevinog jagnjeta, koja je ukazivala na Isusa Hrista. Ako
ne bi imao novca da prinese jagnje na žrtvu, mogao je da prinese vrapca.
U obe ruke bi držao po vrapca, ali bi u jednoj ruci vrapca morao da
noktom zakolje da on ugine, i to tako da kapi njegove krvi padnu u
posudu sa vodom, dok bi vrapca koji je u drugoj ruci u tom trenutku
spustio do lavora sa krvlju i sa vodom, i dodirnuo bi tu vodu sa krvlju, da
bi zatim tog vrapca puštao na slobodu da odleti. Vrabac koji je zaklan
ukazivao je na Mesiju koji ce umreti za grehe sveta, a vrabac koji je pušten
46
na slobodu da odleti je simbolizovao njega kao grešnika koji je iskupljen

Mesijinom žrtvom.
Kako sam Bog ne može da umre (jer je van vremena i prostora), ono lice
Božanstva - Sin, kroz koje je Bog već otkrio Sebe stvorenom svetu,
ponudilo se da umre za grehe sveta, tako što će da uzme ljudsku prirodu
***
Ne odobravam ismevanje i vređanje ičijih verskih osećanja. Ali, nisu li

muslimani svojim vrlo agresivnim reakcijama na te karikature upravo
pokazali istinitost one poruke koju je autor kroz te karikature hteo da
dočara? Zar njihovi izrazi mržnje i želja za osvetom, njihova
nesposobnost da vole i da oproste nisu mnogo veća uvreda za njihovog
Boga i njihovu religiju, nego same karikature Muhameda?
***
> pa kada bi to ukapirali tako, onda bi shvatili da imaju gresnu prirodu..

ali to nije slucaj.. ne shvatam da li zaista misle da covek NEMA gresnu
prirodu nego eto tako svako od nas "bira" da bas gresimo, dok neki
nekako carobno ostaju 'bezgresni'..uopste mi nije jasna njihova "logika"!
Pa njihova predstava o grehu je tako površna da oni pod grehom ne misle

na loše pobude, već samo na prekršaj pravila ponašanja. Zato ni nemaju
potrebu za oslobođenjem od greha, jer greha nisu ni svesni.
U njihovoj religiji, koliko sam do sada shvatio, ne postoji moralni zakon,

jer greha nisu svesni. Oni imaju samo krivični zakon, koji se bavi
simptomima greha u ponašanju. Svrha krivičnog zakona nije da rešava
karakterne probleme naroda, već da narod sačuva od onih ljudi koji su
47
zli. Kada krivični zakon počne da se bavi rešavanjem karakternih

problema naroda, onda je to srednji vek, jer ljude navodi samo da sputaju
svoje slabosti u izražavanju, a ne da ih pobede na nivou motiva
ponašanja. Čim krivični zakon počne da zamenjuje moralni zakon, tada se
u društvu javlja panika i snažna autoritarna svest, jer one slabosti koje su
ljudi kod sebe sputali u izražavanju sada prepoznaju kod drugih i kod
njih lažno morališući osuđuju. Takav je bio srednji vek. Takav postaje i
savremeni Zapad u zadnje vreme, posebno posle seksualne revolucije
došlo je do formiranja mnogih novih zakonskih regulativa i ponovo je
uvedena smrtna kazna u mnogim američkim državama.
Novoformirano licemerstvo je rezultovalo potrebom za dežurnim

krivcima kojima će se kroz sumnjičenje i lažno moralisanje projektovati
sopstvene potisnute slabosti karaktera. Filip Dženkins u svojoj “Istoriji
Sjedinjenih američkih država” otkriva raširene elemente autoritarne
svesti koji su posledica svakog represivnog sistema koji ljude navodi na
licemerstvo:
“Tih godina (posle seksualne revolucije) je došlo i do raširene prakse

ponovnog uvođenja smrtne kazne, krajnjeg oblika čisto retributivnog
kažnjavanja. Konzervativna tumačenja bila su vidljiva i u stereotipima i u
moralnim histerijama koje su preovladavale u medijima i političkoj debati
tih godina, s oživljavanjem košmara i strahova od raznih spoljnih snaga
koje navodno predstavljaju veliku pretnju za Američki narod. ... Ovaj više
nego doslovan “lov na veštice” davao je optuženima manju zaštitu nego
što bi je imali u Novoj Engleskoj u XVII veku.” (Filip Dženkins, Istorija
SAD, 236)
Duh srednjeg veka ponovo vaskrsava ali u novom ruhu. Strah od kazne
svevidećeg Boga sada je zamenjen strahom od države koja svevidećim
okom svog policijskog aparata kontroliše život građana i meša se u one
pore privatnosti koje su ranije bile tehnički i etički nedostupne državnoj
kontroli. Svake godine, nove zakonske regulative daju pravo državi da se
sve više meša u život pojedinca, tako da se može slobodno reći da nivo
mešanja države u život pojedinca sve više prevazilazi granice poštovanja
dostojanstva čovekove ličnosti.
48
Zato Islam postaje jako popularan na Zapadu, jer njegovo rešenje

nemorala represijom postaje sve više omiljeno na Zapadu.
***
Kada su pred Isusa Hrista fariseji doveli ženu uhvaćenu u preljubi i tražili
da se ona kamenuje, Isus Hristos nije udovoljio njihovoj nameru.
Razotkrio je njihovo licemerstvo, pišući njihove tajne grehe na pesku, da
su se svi razbežali. Kada je žena primetila da je ni On ne osuđuje,
potaknuta Njegovom milošću, pokajala se i promenila svoj život. Da su
fariseji pokazali takav duh ljubavi prema njoj, ona bi se daleko ranije
pokajala, a možda nikada ne bi ni pala u taj greh. Kako nisu pokazali duh
ljubavi, nisu imali ni prava da traže pravdu nad njom, jer joj nisu ponudili
rešenje. Opterećivanje krivicom nije snaga koja može išta drugo proizvesti
osim licemerstva, a ona nije htela da bude licemer. Jevreji su već više
vekova imali iskušenje te licemerne religioznosti pokrenute strahom od
kazne i formalnim pravilima (krivičnim zakonikom koji je zahtevao
kaznu za kršenje zakona). Onima koji su pokrenuti takvim strahom lek je
upravo otkrivenje ljubavi, a ne osuda. Zato pet vekova pre Hrista takvim
ljudima prorok Isaija obećava dolazak Spasitelja: "Zato reče Gospod: Što
se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce
im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj
su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i
divno." (Isaija 29,13-14)
Krivični zakon je imao samo za svrhu da ljude čuva od zla zlih ljudi, da
im obezbedi građansku sigurnost. A da ih čuva od zla sopstvenog srca,
ulogu je imao moralni zakon. Moralni zakon se bavio pobudama ljudskog
srca i tražio je od ljudi da svoja srca očiste od greha. Imati u srcu želju
očiju ili želju tela, ili mržnju, značilo je biti preljubnik, biti ubica, -
prekršitelj Božjeg zakona. U vreme Starog zaveta, moralni zakon je
zahtevao ljubav i prema neprijatelju i prema krivcu: "Ne budi
ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)
49
Ali u isto vreme krivični zakon je zahtevao pravičnu kaznu za kršenje

moralnog zakona: "Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20)
Proučavajući zadnjih desetak dana islam, uviđam da muslimani nemaju

moralni zakon, a imaju samo krivični. I zato je prirodan produkt njihove
religioznosti - licemerstvo i mržnja prema drugima. No, ponavljam, ni
zapadna civilizacija nema više moralni zakon - ako probaš da ukoriš
nekoga za greh srca, možeš da odeš u zatvor, jer se to smatra
nepristojnim. A ne smatraju nepristojnim poslati u zatvor nekoga ko nije
mogao da se obuzda i ne učini zlo, jer ga nikada niko na vreme nije
ukorio za greh srca, za zlo dok je ono tek njim počinjalo da ovladava.
***
> Ako je Jevandjelje po Petru falsifikat, onda su i Jevandjelja po Mateosu
(Matthew), Marku, Luki i Dzonu takodje - falsifikati.
Loša logika. Ako iz svih A sledi C, i ako iz svih B sledi C, A ne mora da

bude jednako B. Ako ti piješ vodu, i ...ako magarac pije vodu, to ne znači
da si ti magarac.
Ovo je logika: Ako je smisao evandjelja po Materiju ispravan, onda je

ispravan i smisao svih ostalih evandjelja koja su sa njime u skladu, a ona
koja nisu u skladu po smislu, ne mogu da budu tada ispravna.
Hrišćanin prepoznaje po smislu evandjelja da je ono ispravno, a to znači

po karakteru Boga koji evandjelje otkriva. Bog sasvim voli čoveka jer je za
čoveka umro, i Bog je pravedan kada oprašta grehe, jer je kaznu za grehe
uzeo na Sebe. Ako Bog nije umro za čoveka, onda On nije pokazao
najveću ljubav koju je mogao da pokaže, i ako oprašta krivcu bez
iskupljenja, onda ne može da bude pravedan Bog.
> U ranoj fazi hrisćanstva nije postojalo nijedno Jevandjelje ili sveto
pismo. Ljudi su bili siromasni i neobrazovani, nisu znali da pisu ni
čitaju,pa su radili ono sto i svi ostali - pričali su priče. To bismo mogli
ovako da shvatimo: ..."Ti poznajes Isusa?! Sta ti je rekao? Da li si ga
pratio?" I sta onda? Da li je istina to sto sam čuo?
50
Isus se svo vreme pozivao na Stari zavet, a isto tako i apostoli, da bi

Starim zavetom potkrepili svoje verovanje. Nije uopšte bilo neophodno
da se zapise Novi zavet, vec samo da se napomene da je ispunjen Stari -
da je Mesija umro za grehe sveta, da je jagnje koje je pronošeno na žrtvu
sada zaista prineto. To što je zapisano u Novom zavetu, proverljivo je
Starim zavetom. Zato apostoli pohvaljuju one koji Starim zavetom sve
proveravaju:
"Ovi pak bijahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa
svim srcem, i svaki dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11)
Sda Answer > Bog umro za coveka????? Jesi li svesna sta trabunjas,mislis
da ce ti Bog ovo oprostit na sudnjem danu....ne bih hteo da budem u
tvojoj kozi....:P
Dakle, tebi to nije ljubav da neko umre za nečije spasenje? Zar si toliko
kamenog srca da u tome ne vidiš ljubav?
> nijesam kamenog srca devojko:))
Kako te onda sablažnjava predstava o Bogu koji bi sebe žrtvovao za spas

grešnika?
> nadam se da imas decu, dali bi svoje dijete ti n pr. zrtvovala za ovaj
svijet????? Da vidim kakvog si srca sad?
...
Da, ako bi oni to dragovoljno hteli, iskreno iz srca, tada bih zbog toga bila
veoma srećna.
> Sda Answer,zbog cega je Isus umro?
On nije umro od rana na krstu, jer bi u tom slučaju umirao danima. On je

umro od kazne koju je na sebe primio, a koju su zaslužili grešnici, da bi
pokajnicima obezbedio spasenje. On je žrtveno jagnje koje je prinošeno na
žrtvu od kada se prvi greh pojavio. To jagnje je ukazivalo na Njegovu
žrtvu i ona se na krstu ispunila.
51
> Da bi pomirio ova dva značenja, on ju je preveo sa „sin”. Tako je Isus

umjesto „Rob Božiji” postao „Sin Božiji”.
Na ovaj način Pavle je olakšao put paganima da se
preobraze u kršćanstvo, jer u tome nisu nailazili ništa novo, i jer su i ranije
bili navikli da obožavaju ljude.
Šta je Pavle novo rekao? Spasitelj sveta ne može da bude iko drugi nego
Bog.
> Ja sam cuo da je Isus umro za nase grehe.Je li to istina?
Zavisi šta pod tim misliš. Hoćeš da ja izvučem citat iz Kurana pa da te

pitam da li je istina, i da onda radim sa njime ono što vidim da ti hoćeš da
radiš sa ovim?
> pa eto tolikih nesreca po svijetu,prati ih da pokupu sav ovosvjetski

grijeh....
Te nesreće nisu nikakva kazna, nego prokletstvo - prilike da se ljudi

preispitaju i pokaju. Bog ne koristi kaznu da čoveka vrati k sebi, jer onaj
koga snadje kazna, on je pre kazne odbacio milost definitivno. Kada bi
Bog koristio kaznu kao metodu da čoveka dovede do pokajanja, onda bi
ljudima oduzeo slobodu izbora.
> ja ne volim pokupiti grijeh nekog ubicu ili pedofila:))
Da li si siguran da nikada u svom srcu nisi nikoga ubio (mržnja je

ubistvo)? Ili da nisi imao perverznu želju? Ako si imao, znači da bi je i
sproveo u delo da si mogao (ali nisi iz straga od posledica). Sada, da li je
pravedno da ti što si bio kukavica da zlo učiniš u praksi prođeš bolje od
onoga ko je bio hrabar da zlo učini? Misliš da zbog toga ti nisi kriv i
zaslužio kaznu, a ovaj drugi jeste?
> a ko ga hoce spasiti....slobodno...

52
Onaj kome je oprosteno, oprasta drugima. Onaj ko je licemer, ko se u srcu

nije pokajao, nije mogao dobiti oprost od Boga, pa ne može ni drugima da
prašta.
> ja slijedim Bozji zakon,on je nama dao upute,pa zatim ih mi krsimo i

pljujemo.....
Nisi zaslužio smrt? Nisi nikada sagrešio, ni u srcu?
> i on ispraca sina da pokupi sav grijeh....nesto nije u redu u tvom svijetu
u kom zivis....PRAVIS GRIJEH I ISUS TI JE GA OTKUPIO????? dijete bi
ovo skontalo:))
Hoćeš da kažeš da ti ne treba Iskupitelj, jer nemaš greha? Onda ti ne znaš

šta je greh ako misliš da nisi zaslužio smrt? Greh je ovo:
izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti,
Tvoje srce je čisto od ovih greha?
> Ne zelim nista da radim,samo te pitam je li istina da je Isus umro za

nase ''ljudske'' grehe? Odgovori sa da ili ne.
Da, On je umro za ljudske grehe. To znači da je svakome obezbedio

spasenje. Ko prihvati Njegovo spasenje, oslobodjen je od krivice za grehe i
od same sile greha. Ko odbaci spasenje, ponece u dan suda krivicu za
svoje grehe i krivicu sto je odbacio spasenje.
> ev sad cu ja ubiti coveka napolje....i znam da ce mi biti oprosteno:) Isus

mi je uzo grijeh...
Takvim tumacenjem otkrivas da nemas ljubavi, jer da imas ljubavi, ti bi

ljubavlju Onoga ko ti oprasta grehe bio nagnan na pokajanje i ostavljanje
53
od greha. A onaj ko se ne pokaje za svoje grehe, ne moze dobiti oprostenje

za njih, niti oslobodjenje od sile greha.
> Izvini,ali kako je mogao da umre za moje grehe kada ja nisam ni bio
rodjen kada je on umro?
Dakle, samo su tehnički problemi kod tebe da to shvatiš? Nije problem

ljubav? Ti vidiš ljubav u tom činu, samo ti je čudno kako je svemogući
Bog tehnički mogao da to izvede unapred? Jel tako? Da li sumnjaš u Božju
moć ili sumnjaš u Njegovu ljubav? Ili u jedno i drugo?
> videcemo na Sudnjem Danu
Tada ce biti kasno.
> ko ce poneti krivicu...pripisati Bogu jos jedan Bog....

...
Dakle, svemogući Bog nema moć da u stvorenom svetu sebe izrazi kroz
jednu ličnost koja će uzeti ljudsku prirodu da bi iskupila čoveka?
Pa VI ne verujete u svemogućega Boga!
> Ja verujem u jednog Boga, a ne sveta trojica....
Ja verujem u jednog Boga, ali i Njegovu moć da jednom ličnošću dopre do

ljudksih srca i u njima učini čudo stvaranja, i da drugom ličnošću iskupi
čoveka, a da trećom ličnošću opet ostane u slavi kojoj niko od ljudi ne
može pristuiti.
> jedan je dio umro,znaci ostala su dvojica Sveti Duh-Dzibril-Gabrijel...cak

ste i andzela napravili Boga...:S
Pa vi bogohulite, jer Boga spuštate na nivo stvorenja, a stvorenjima dajete

atribute Boga, jer ako Gabriel može da ljudsko srce očisti od greha, onda
je Gabril Bog, jer to samo Bog može. Samo Bog može da stvori (hebr.
"bara") novo srce. I ako sam čovek može da zaradi spasenje (pa mu ne
treba Isusova žrtva), onda on sam sebe stavlja na mesto Boga.
54
> Bog ima moc za sve, ali Bogu ne dolici sve. Bogu ne dolici da se
razapinje na krstu i da bude kaznjen onim sto je djavo izdelao- smrcu :)
Pa u tome i jeste ljubav Onoga kome ne doliči da bude ponižen, da se sam

ponizi za spasenje svojih n...aprijatelja, i da ih svojom ljubavlju dovede do
pokajanja. Nema veće ljubavi od te ljubavi, a što ta ljubav ponižava
ljudsku gordost, to je problem gordih ljudi koji se nikada ne bi ponizili i
umrli za svoje neprijatelje.
"Jer Hristos još kad slabi besmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio
umreti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo
grešnici umre za nas." (Rimljanima 5,6-8)
> Odakle u Bibliji Bog da kasze da je zec prezivar? Kako to objasniti u

jednoj Bozijoj Knjizi?
Poznato je da zec ima svojevrni oblik prezivanja. On preziva tako sto jede
svoj izmeti ponovo.
> Ili se pak Isus Molio samome sebi LOOOOOOOL .... AJME STA
GOVORITE !
Nisu Bog Otac i Bog Sin jedna ličnost, već dve ličnosti jednog Boga, gde je
odgovornost podeljena, uvek je volja Sina pokorena Ocu. Prirodno je da
Sin moli Oca i da se Ocu pokorava, a ne Otac Sinu.
> Ili se pak Isus Molio samome sebi LOOOOOOOL .... AJME STA
GOVORITE !
Pa zato i postoje tri ličnosti, jer je besmisleno da Bog koji se useli u one
koji su mu verni sam sebe hvali, već ličnost Svetoga Duha hvali Boga Oca.
> Gle ako je paganski obicaj zrtvovanje krvi i zivota , onda je Isus
zrtvovan .... Hm...... sta tu rec....jel to paganski?
55
Paganski je upravo ako smatraš da te sama žrtva jagnjeta spasava a ne

žrtva Isusa Hrista, na koju prineto žrtveno jagnje ukazuje.
> Kazu naovdno da je bilo 80 evanđelja
Tih 80 evandjelja nisu u medjusobnom skladu, sto znaci da je reč o laznim

evandjeljima. Istinita su samo ona koja su u skladu sa Starim zavetom na
koja se svo vreme kao na autoritet pozivaju Isus i apostoli.
> Sda da al to je bilo prije u starom zavjetu, mi govorimo o zivotu nakon

Isusa i Muhammeda !
Onda kada je Hristost raspet, nema više potrebe da se prinosi žrtva koja
ukazuje na Mesiju koji će umreti za grehe sveta.
> Dobro ajd mi rec zar je moguce da se svemoguci Bog odmarao sedmi
dan kad je stvarao zemlju? :o
Pojam počinuti ne znači da je bukvalno odmarao, nego da je prestao sa

stvaranjem u sedmi dan, kao što i čovek treba da prestane sa radom u taj
dan. To je dan kada se čovek svojim umom i telom ne bavi svojim
svakodnevnim poslom, već svoj um posvećuje Bogu da o Njemu razmišlja
coe dan, isto kao što svoj um posvećuje Bogu dok je u hramu. Dakle, za
razliku od odlaska u hram, koji je mesto koje je osvećeno Bogu, ovde je
reč o vremenu koje je posvećemo Bogu.
> ??? Ja tebe ne kuzim! Sta hoces reci da sv Duh Bog nije jedno te isto?
Jeste jedan Bog, ali zbog različitih funkcija Bog se otkriva kroz tri ličnosti,
kroz Oca koji prebiva u sjaju kojem niko ne može pristupiti i ostati živ, i
zatim, da bi se otkrio stvorenjima - kroz ličnost Sina čiju prisutnost ljudi
mogu da podnesu i kroz ličnost Svetoga Duha koji živi u bićima koja su
sposobna da shvate slavu Božju.
> Ma , dobro Sda postujem tebe i tvoje misljenje! Ja ostajem pri svome da
je Biblija zatrovana mnogim stvarima iz prijasnjih kultura. Paganskih
kultura, ka i slavljenej Isusa,kao obozavanje kipova, itd...
56
Isus je jedan Bog sa Ocem i Svetim Duhom, pa prema tome to nije

mnbogoboštvo. Kipovi i ikone ne postoje u Pismu.
> Ivane Duh - duša i telo, kako se ti zoveš? Ivan Lučić, a ti činiš i telo i
misli i dušu a jedna si ličnost i nosiš ime koje nosiš, hajde razmilsli o
tome?
Da, što ne kaže za sebe da je podeljen, a smeta mu podela Božjih

odgovornosti?
Ali taj jedan Bog ne može da promeni tvoje srce i da ga oslobodi od greha,
ako nema manifestaciju kroz Svetoga Duha i ne može da te iskupi osim
ako ne uzme ljudsku prirodu kroz Božjeg Sina.
Ako negiraš potrebe da te spase Bog kroz te dve preostale ličnosti, osim
Oca, onda moraš te funkcije da pridaš stvorenjima - sebi samom i
Gabrielu, a to je stavljanje sebe na mesto Boga i stavljanje Gabriela na
mesto Boga. A to znači da imaš još nekog Boga osim jedinoga, jer tražiš
od sebe i od Gabriela čudo koje može samo Bog da izvede a ne Njegovo
stvorenje.
> Jeli Isus rekao , ne stujte mene vec Boga?! Ne molite se meni vec Bogu?!
Ha?
Bog Sin uvek ima odnos pokornosti prema Ocu a on sam kao Sin otkriva
karakter Boga Oca, i u tome je podela odgovornosti.
> Bog je Otac koji ima svoga sina, Mozes se moliti njegovom sinu a on ce
to ocu prenjeti.
Pa to je sve jedan Bog, u suštini je svejedno kome ćeš se moliti, ali će se

prirodno moliti Ocu, a ne Sinu. Molićeš se Ocu da ti u ime Sina podari
Svetoga Duha.
> Allah je Jedan,Utociste svakom,Nije rodio i rodjen nije i NIKO MU

RAVAN NIJE
57
Ako mu niko ravan nije onda znači da on ne može imati ništa manje
ljubavi nego da umre za grehe sveta i da ne može imati ništa manje moći
nego da to ostvari.
> Ako je sve jedno kome se ISUS MOLIO DOK JE BIO NA ZEMLJI ?
SAMOME SEBI ????? ALOOOOO
Nije svejedno za Njega, jer On sledi Oca.
> Kako mogu biti isti kad Sinkaze da samo otac znakad je Sudnji
Dan...Ako su isti kako onda Sin NE ZNA KAD JE SUDNJI DAN!?
Pa on ništa ne čini bez Oca, tako da to nije samo stvar datuma, nego bilo
čega drugoga.
5:19 A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može
ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin
čini onako;
> Kako moze Bog da sam sebi podijeli odgovornost!?
Odgovor na ovo pitanje je sledeće pitanje:
> BOG OSTAVLJA SVOJE BOZANSKO IPOSTAJECOVJKE GDJE

OSTAVLJA NEGDJE U COSAK!?
Bog uvek ostaje jedan Bog, a jedna Njegova ličnost u vremenu i prostoru
biva ograničena ljudskom prirodom da bi tako čovek bio iskupljen.
> Ljudi, ja sam LUD , vise ne mogu .... umorilo me...promijenio sam vec 3
potkosulje....
Ja sam se znojio da se ponizim pred Bogom pokajanjem što nemam

ljubavi, i što sam gord, jer gordost ne dozvoljava da neko umre umesto
nas samih. Mnogo više godi našoj gordosti da sami sebe spasavamo, da
od sebe samog pravimo Boga, nego da nas Bog spasava.
58
> Bozija licnost BIVA OGRANICENA!? BOG BIVA

OGRANICEN!?SVEMOGUCI BIVA OGRANICEN!?
Jedna ličnost se iz ljubavi prema čoveku ograničava svoje slavi i časti i

zauzima naše mesto, das bismo mi miogli biti iskupljeni. To je ljubav, zar
ne?
> Ovo je iz psihologije, odnosno psihoanalize, a nazivaju je

šizofrenija...estagfirullah
Dakle, šizofrenija je ako je Bog prisutan na više mesta i razgovara sa više

ljudi istovremeno?
> mA OVDE SE RADI O DIVLJENJU I VELIČANJU SEBE I SVOJE TZV.

PAMETI, KAO JA SAM TOLIKO PAMETAN DA MOGU SHAVATITI
NESHVATLJIVO A, ETO, DRUGI NE MOGU...
Radi se samo o karakteru. Ko nema ljubavi nego je gord on ne da ne može

da shvati da neko iz ljubavi umire za drugoga, nego ga to ponižava da ne
želi da shvati. Pa ja sam bio hrišćanin koji nije shvatao žrtvu Isusa Hrista,
pa sam pokušavao da se spasem svojim zaslugama, tako da razumem
muslimane kroz svoje sopstveno iskustvo.
> a ovo je čisto MNOGOBOŠTVO...
Da li ja verujem u jedog Boga koji je stvorio vreme i prostor ili više Boga
Stvoritelja?
Upravo je mnogoboštvo verovati da sam sebe možeš da spaseš ili Gabriel

da može da te spase.
Ako negiraš potrebe da te spase Bog kroz te dve preostale ličnosti, osim
Oca, onda moraš te funkcije da pridaš stvorenjima - sebi samom i
Gabrielu, a to je stavljanje sebe na mesto Boga i stavljanje Gabriela na
mesto Boga. A to znači da imaš još nekog Boga osim jedinoga, jer tražiš
59
od sebe i od Gabriela čudo koje može samo Bog da izvede a ne Njegovo

stvorenje.
> Ako je Bog morao žrtvovati Isusa iz ljubavi, onda taj Bog nije
SVEMOČAN!
Po toj logici ako Bog ne može da spase sve ljude i dobre i zle, onda nije
svemoćan. Naravno, ti ćeš mi reći da jeste moćan, ali da onda ne bi bio
pravedan kada bi sve spasao. Pa onda budi dosledan pa reci da ne bi bio
pravedan i kada bi ih spasao bez žrtve Isusa Hrista.
> Cek, zasto se molite svetcima ? sto su oni ? Bogovi, ljudi, anđeli ?
Covijek stuje pokojnika i moli mu se sto je to nego mnogobožtvo !!!
Ne molimo se svecima, ja sam protestant, meni je Sveto pismo autoritet.
> Da li je nekoliko udaraca bičem, nešto trnja na glavi, ekseri kroz ruke i
dr. dovoljna zamjena i ekvivalent za onosvjetsku kaznu?
Nije On time kažnjen. Isus nije umro zbog raspeća, jer bi tada umro tek za
nekoliko dana. Umro je od kazne svih grešnika zajedno.
> Oni kažu da je Bog, žrtvovao svoga sina, koji je isto tako bog.
Ako ih upitamo kako je Bog mogao umrijeti, onda je njihov odgovor da je
on umro samo tjelesno, tj. njegova ljudska priroda, koja nije-bog, a da je
on kao bog, tj. njegov duh besmrtan, jer je bog , pa on nije umro.
Bozanska ličnost Isusa Hrista se ograničila ljudskom, pa je smrću ljudske

prirode ličnost Isusa Hrista prestala da postoji (iako ne samo božanstvo
koje je sve to doživljavalo), sve dok Otac nije vaskrsnuo Sina.
> Kazna za grijeh je smrt? zato ,moramo svi umrijeti je li tako? to je vase
ucenje
Ne, to nije kazna da prva smrt. Ona je nebitna. Nje se plase samo
nepokajani. koji u njoj prepoznaju sen druge, večne smrti samog Božjeg
Suda.
60
Da, kazna za greh je smrt, ali ne ova prva smrt. Ta prva smrt je posledica
greha, ali nije kazna. kazna dolazi u dan suda, vecna smrt, da
podnosenjem adekvatne kazne prema izboru greha i odbacivanju Boga.
> O Isus je i otac i Bog, al opet se sam sebi moli. A sta u nama ostalima
nije Bog?
Bog se otkriva kroz tri ličnosti i prirodno je da ona ličnost koja je sve
prepustila Ocu i ništa ne radi od Sebe, da se moli Ocu.
>.Isus kaze Otac je veci od mene..Otac me poslao...mom Bogu i vasem

Bogu..sve su to Isusove rijeci...kako njih objasnjavas? sve su to Isusove
rijeci...kako njih objasnjavas?
Isus je zauzeo naše mesto, da se pojavio u punini Božjeg sjaja, mi to ne

bismo mogi podneti i ostati živi, On se ograničio ljudskom prirodom da
bi ispunio plan spasenja.
Misliš da je svemogućem Bogu teško da to učini ili da je to nepravedno da

učini?
> Selime,cije to ucenje kaze da su tri licnosti u jednom? To je katolicko

ucenje,a ne ucenje Biblije.
Nije tačno. Tri božanske ličnosti su neophodnost plana spasenja. Ako

Onaj ko te iskupljuje nije Bog, i ako onaj ko ti upisuje zapovesti u srce nije
Bog, onda ti pridaješ božanske atribute onome ko te čini dostojnim da od
Boga tražiš milost, i onome ko menja tvoje srce. Samo Bog može da te
spase, zato te dve ličnosti koje te iskupljuju i čiste srce od greha moraju
biti Bog.
> answer... zasto bas isus ??
Jedino je On Iskupitelj.
61
> bilo je toliko poslanika,, zasto ne recimo Musa (mojsije)? zasto on nije
boziji sin??
Mojsije nije Bog da bude Spasitelj. Samo Bog može da bude Spasitelj
čoveka, a to je Hristos.
> slao je razne posasti na faraona i tamo njegove

rastavio more i potopio cijelu vojsku.. nisu li to cuda koja su u najmanju
ruku ravna Isaovim ??
Čuda nisu nikakav dokaz, jer je i djavolu dato da čini čuda. Isus nije činio
čuda da bi nešto dokazao, već iz ljubavi prema ljudima, a ta ista čuda čine
uzdanjem u Boga Oca i Njegovi sledbenici hrišćani, isto iz ljubavi, a ne da
bi nešto dokazali.
Čuda ne čine Mesiju - Mesijom već ga čini umiranje za grehe sveta.
Svi starozavetni obredi i proroci govore i ukazuju na žrtvu Mesije za

grehe sveta. Kako mogu ove reči proroka Isaije (peti vek pre Hrista) da se
odnose na nekog drugog no na Isusa Hrista:

uzimasmo.

mi se iscelismo.
62

zločince se moli...." (Isaija 53)
***
A sta je sa onim nepravednicima koji se ne kaju zbog grijeha i nereda koji

cine na zemlji, koji se ohole i bez imalo stida i srama prave nered na
zemlji, poput bludnika, nasilnika, homoseksualaca, pedofila i sl. Zar nije
najveca pravda njih...ovo kaznjavanje na zemlji, a svakako im slijedi
kazna i na onom svijetu.
Krivicni zakoni su tu da bi se uspostavio red na zemlji i da bi se ljudi

zastitili od zla, nemorala, nasilja i nepravde.
Upravo zbog toga sto danas nema islamske drzave, nazalost, nered se
zemljom prosirio, nevjerstvo, mnogobostvo, razvrat, nasilje, nemoral, kao
sto kaze Uzviseni Allah u prijevodu znacenja...
Zapad ranije nije imao potrebe da svoje karakterne probleme rešava

krivičnim zakonom, jer je ogromna većina ljudi bila verna Bogu, pa su
imali zakon u svojim srcima. Zakoni su ili vrlo liberalni a mnoge
zakonske regulative nisu ni postojale, jer nikome nije padalo na pamet da
ih krsi. Proizvodi su se cesto prodavali na poverenje musterijama bez
prodavaca, itd. Tek je pojava stranaca šezdesetih godina u severnoj
Evropi i potom i dekadencija samog Zapada donela kriminal i samim tim
potrebu za donošenjem novih zakonskih regulativa i pooštravanjem
postojećih. Kako su ljudi sve gori, uloga države je sve veća i Zapad se
približava potrebi za šerijatskim zakonom. Medjutim, to je priznanje
slabosti, dokaz da zakon više ne živi u srcima ljudi, kada se mora strahom
od spolja nametnuti. Primećujem da u islamu nema moralnog zakona koji
zahteva reformu srca, već samo krivični zakon koji ljude plaši kaznom.
Krivični zakon treba da čuva verne ljude od zla drugih ljudi, ali ne i od
zla sopstvenog srca. Zato služi moralni zakon koji ljude osvedočava da su
63
grešni i da im treba Bog u srcu. Kada postane svestan da je grešan, čovek

se prestane oslanjati na sebe, i počne se oslanjati na Boga i pravdu koju
mu Bog daruje. Ja to ne vidim u islamu. Vidim samo zakon koji od nega
traži spoljašnju ispravnost, a to je krivični zakon. Kada krivični zakon
počne da obavlja funkciju moralnog zakona, kada umesto da ljude čuva
od zla drugih ljudi počne da ih čuva od njih samih, on ih vodi pravo u
licemerstvo. Zato Isus nije kamenovao ženu uhvaćenu u preljubi, jer ona
nije imala otkrivenje ljubavi da bi mogla da pobedi svoj greh, a
licemerstvo pod strahom nečiste savesti koje su joj nudili fariseji, ona je
odbijala jer nije želela da bude licemer. Fariseji su osudjivali njen greh
zato što su ga sami imali u srcima. Sklonost ka osuđivanju drugih jeste
plod sopstvene nečiste savesti, gde ljudi osuđuju najviše one grehe kod
drugih koje bi sami voleli da čine, ali ne smeju iz straha od kazne. Pa to
isto moranje pod kojim se oni sami nalaze, nameću zatim drugima. Isus je
razotkrio licemerstvo fariseja koji su doveli ženu Isusu tražeći da je On
kamenuje. On je ispisao njihove tajne grehe na pesku, da su se svi
razbežali. Kada je žena primetila da je ni On ne osuđuje, potaknuta
Njegovom milošću, pokajala se i promenila svoj život. Da su fariseji
pokazali takav duh ljubavi prema njoj, ona bi se daleko ranije pokajala, a
možda nikada ne bi ni pala u taj greh. Kako nisu pokazali duh ljubavi,
nisu imali ni prava da traže pravdu nad njom, jer joj nisu ponudili rešenje.
Njihov duh je duh savremenog Zapada koji grešnike ne ukorava za greh.
Pre nešto više od jednog veka postalo je na Zapadu nepristojno govoriti o
sebi kao grešnome. Istog trenutka je vaskrsao rasizam i antisemitizam, jer
kada ljudi nisu svesni svoje grešnosti, imaju potrebe da nekog drugog
osuđuju. Ako sami ne priznaju da su grešni, onda je logično da ni ne
pobeđuju svoje grehe, i da će sada država morati da se za njih stara, tako
što će krivični zakon zameniti funkciju moralnog zakona. Čim je posle
seksualne revolucije šezdesetih godina XX veka jako porasla uloga države
i čim su donete nove zakonske regulative sa ciljem da obuzdaju posledice
seksualne dekadencije, javila se histerija slična onoj kod fariseja i slična
onoj kod muslimana koji uživaju u kamenovanju otvorenih grešnika.
Ljudi su odjednom počeli da prepoznaju u svemu i svakome nosioce
seksualnih nastranosti, jer su ih sami nosili potisnute u svom srcu. Zato
ne sumnjam da će islam biti sve popularniji na Zapadu.
***
64
> Prosle godine....i krivac je opet Bog...A STA KAZU KRSCANI ZA

VAKVE NESRECE,KO JE KRIV???
Kada su pre 2000 godina Jevreji krivili same žrtve stradanja da su one
same krive zbog stradanja, jer su navodno veliki grešnici pred Bogom,
Isus im... je rekao:
“I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od

sviju Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kažem vam, nego ako se ne
pokajete, svi ćete tako izginuti.” (Luka 13, 2-5)
Bog često dozvoli da pravedni ljudi ranije uzgube život, da bi tako bili
sačuvani za večnost, dok velikim nepravednicima često produžava život
da bi im tako pokazao ljubav i naveo ih na pokajanje.
Vreme ovozemaljskog života nije vreme suda. Kada bi Bog postupao po

pravdi, nijedna osoba ne bi ostala živa, jer su svi ljudi grešni. Nevolje
ovoga života nisu kazna već prokletstvo koje se pretvara u blagoslov
kada se čovek ponizi i pokaje za svoje grehe.
***
> Aha.Znaci boziji duh je pobegao na vreme na nebo ali je ostavio svog
sina da umre? xD Ljubav,nema sta
Dakle, kada musliman umire za nekoga, da li onda njegov duh pobegne

na nebo, pa je on onda dakle kukavica?
***
> ovo mi je mnogo vise neverovatno da moze biti od coveka..
Misliš da Bog može da ceni ako se neko zaintrigira za Pismo na ovakav

način - nekakvim njenim tobožnjim natprirodnim čudom? Pa to znači da
je ta osoba slepa za ono što je najveća prednost Pisma - otkrivenje
uzvišene Božje ljubavi. Bog ne može da ceni ako neko donese odluku za
65
Njega zato što mora jer je kakvim čudima i znacima na to nagnan. Bog
ceni samo onoga ko je razumevanjem smisla Božjeg otkrivenja - Njegove
ljubavlji bio naveden da se odrekne sebe i svojih greha radi Gospoda.
> answer..ajde ti meni objasni kako to da si ti obavijeste koga Uzviseni

cijeni a koga ne?? koga voli a koga ne?? da ti ne dolazi kakva objava ??
To je elementarna svetlost koju svaki čovek ima preko savesti i razuma,

čak i ateista, da Bog,... ako postoji, ne može da ceni onu njegovu revnost
na koju je on pokrenut strahom od kazne, sebičnošću, interesom,
krivicom, povređenom gordošću, sujetom, ponositošću, ili bilo kojim
drugim motivom osim motivom nesebične ljubavi i dobrote.
Cela Biblija je prepuna stihova koji ukoravaju te loše motive a veličaju

pravu ljubav:
“Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući

da te dobrota Božja na pokajanje vodi?” (Rimljanima 2,4)
"U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u
strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18)
"Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim.1,7)
“Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni.” (Isaija

29,13)
Bog nas poziva "da mu služimo bez straha, u svetosti i u pravdi pred njim
dok smo god živi." (Luka 1,74-75)
Jedan od najčešćih motiva iz kojih čovek čini dobra dela jeste sujetna želja
za odobravanje drugih ljudi. Zato Isus Hristos upozorava:
No, čovek se može gorditi i pred samim sobom:

66
(Matej 6,3)

Da su loši pokretački motivi tesno povezani sa odricanjem od zdravog

razuma, otkriva takođe apostol Pavle kada o takvim vernicima piše:
“Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu!” (Rim.10,2)
Odmah u sledećem stihu apostol objašnjava da nerazumnost (gubljenje

zdravog razuma) jeste posledica odsustva htenja da se razume razlika
između motiva ljudske pravednosti (gordosti, sujete, nečiste savesti,
sebičnog sentimenta ...) i božanske pravednosti (nesebične ljubavi):
“Jer ne poznaju pravde Božje i gledajući da svoju pravdu utvrde ne

pokoravaju se pravdi Božjoj.” (Rimljanima 10,2-3)
***
> Mojsijev zakon je isto bio poput naseg, sherijatskog, oko za oko, zub za
zub, blud se kaznjavao kamenovanjem, ...
Ne, nego je Mojsijev zakon bio pre svega moralni, gledao je na pobude,
zahtevao ljubav u srcu, a imao je i krivičnu komponentu. Moralni zakon
je zakon srca, otkriva Božju ljubav, a krivični otkriva Božju pravdu.
Moralni kaže "Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18), a krivični

istovremeno "Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20). Prvi čuva ljude
od greha sopstvenog srca, a drugi od zla zlih ljudi.
67
Moralni zahteva reformu srca u skladu sa zakonom:
"Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati. Jer je Gospod Bog
vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i
strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona;" (5.Mojsijeva 10,16-17)
"I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, kojima činite

preljubu, nego da pamtite i tvorite zapovesti moje, i budete sveti Bogu
svojemu." (4.Mojsijeva 15,39-40)
Ako krivični počne da zamenjuje ulogu moralnog, onda Bog kaže da su je

to ljudska nauka, ljudski strah koji proizvodi licemerstvo i lek za te ljude
je da upoznaju Božju ljubav, a ne da se zastrašuju kaznom:
"Tako bih Te ugledao u svetinji, da bih video silu Tvoju i slavu Tvoju. Jer
je dobrota Tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila Tebe. Tako bih Te
blagosiljao za života svoga, u ime Tvoje podigao bih ruke svoje. ... Kad Te
se sećam na postelji, sve noćne straže razmišljam o Tebi. Jer si Ti pomoć
moja, i u senu krila Tvojih veselim se. Duša se moja prilepila za Tebe,
desnica Tvoja drži me." (Psalam 63,2-8)
***
> po tvojoj logici,covjek treba da bude sto losiji tako da bi ga Bog vise
volio ??
A zašto bi ti hteo da te Bog voli više nego što je to potrebno? Ljubav je

uvek adekvatna potrebi.
Dakle, da li tvoj sin treba da bude mnogo gladan da bi mu ti dao više

hrane? Ili ćeš mu dati onoliko hrane koliko mu treba, što bi bio izraz
68
prave ljubavi. Nećeš, ako ga zaista voliš, da mu daš više hrane nego što
mu treba.
Ako se ljutiš na njega što je gladan pa mu zato daješ manje hrane, a

onome ko je sit ćeš dati najviše, da li je to ljubav? A mnogi tako gledaju na
Boga, pa misle da će Bog biti strog prema onome ko je grešniji, a
popustljiv prema onome ko je ispravan. Upravo Bog suprotno postupa.
> jeli istina da ce u raj oni koje bog voli ??
Nije tačno. Bog voli sve, ali ne može da pusti u raj one čiji duh ne
odobrava, koji su ga za života odbacili. Za nepokajane bi Raj bio mesto
mučenja, jer ljubav prema Bogu koja je odlika spasenih, njima bi bila
sasvim strana. Oni bi se osećali kao neskladna nota u harmoniji Raja.
U Raj će otići samo oni koji su kroz svakodnevna iskušenja svoj duh
očistili od greha i srce ispunili ljubavlju prema Bogu i bližnjem.
> cekaj sada.... koga voli? najgore ili sve..?
Bog voli sve. A najveću ljubav pokazuje prema onima kojima je ljubav
najpotrebnija, kao što čini i čovek ako ima Božju ljubav u svom srcu.
> znaci bog voli najvise one koji su najgori, ne zato sto je BOG dobar, nego
zbog njihovog,ljudskog, zlog karaktera?
On ih voli najviše zato što prava ljubav jeste odgovor na potrebu onoga
kome ljubav treba, a ne sebičnoj uživanje u onome što se nekome svidja i
što mu izaziva prijatna osećanja. Ako imaš dva deteta - jedno od njih je
dobro i vredno, a drugo nije dobro i lenjo je, kome ćeš više ljubavi
pokazati? Kome je ljubav potrebnija?
> ta tvoja logika meni nesto nije bas.... mozda ja nisam dovoljno
inteligentan..ko zna :)
Nije problem inteligencija, već što ne veruješ u Boga već u sebe. Ti

pokušavaš da božansku ljubav shvatiš kroz sopstvene grešne motive, pa
69
ti se Božja ljubav čini čudnom, jer u svom srcu takav motiv ne nalaziš. A
kada bi se ponizio pred Bogom, priznao da nemaš tu pravu ljubav, Bog bi
ti je dao.
"Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i

ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korinćanima
2,14)
> u osnovi stvari nisu dobre. prvo pričate o božijoj ljubavi, a onda
govorite da je Bog dao da se UBIJE njegov sin (neuzubillah) , kakva je to
onda ljubav
Zašto je Bog tražio od Avrama da žrtvuje svoga sina? Upravo zato da bi

ga iskušao da li ima pravu ljubav, i da bi ga tako naveo da shvati ljubav
Božju, kojom Bog Otac svog Suna daruje za spasenje čovečanstva.
> zar nije bolje se govori o ljubavi na ovim osnovama

svako odgovara za svoja djela
Bog gleda na srce, a ne samo na dela. Zato su svi zaslužili smrt, jer nema
nikoga ko nije grešan.
> answer, jel vi to kazete da ste vi bezgresan covjek? posto velite da ste
dobro shvatili boziju prirodu :)
Razumevanjem se grešnost ne nadvladava već pokoravanjem volje

Božjem Duhu. Ja sam grešan ali se ne oslanjam na sebe i svoju grešnost,
već se oslanjam na Boga, pa moja grešnost sa mnom ne vlada.
> ili znate sta, ne treba mi odgovor. za ovih par dana razgovora s vama,
samo ste mi pojacali ubjedjenje u ono u sto ja vjerujem, tj ubjedjenje da
postoji samo Jedan Bog i ono malo razumijevanja za hriscanstvo sto sam
imala, potpuno ste unistili svojim bezobrazno nelogicnim rijecima :)
toliko.
Svetlost sunca topi vosak a stvrdnjava blato. Ako čovek na ljubav ne

odgovori ljubavlju, njemu srce kameni.
70
> uzmi primjer abdesta (pranja prije molitve) koliko je meni poznato, to
nije bilo naređeno nikom prije.
Pa to je opasno, jer će da navodi ljude da traže spasenje u tom obredu

(time stavljau to na mesto Boga), tražeći satisfakciju u čišćenju tela,
umesto duha. Ako je zaista Muhamed od Boga, onda je ta naredba dodata
naknadno, i nije od Muhameda.
> answe ti si puko.. procitaj bibliju pa ces vidjeti da je i isus imao ritualno
ciscenje prije svake molitve.
Nema toga u Bibliji. Ima suprotno:
11:38 A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.

11:39 A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a
iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
11:40 Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?
11:41 Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.
11:42 Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i
od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti,
i ono ne ostavljati.
11:43 Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se
klanja po ulicama.
11:44 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni
grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
11:45 A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas
sramotiš.
11:46 A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena
preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.
15:7 Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

15:8 Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me;
a srce njihovo daleko stoji od mene.
15:9 No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.
15:10 I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.
71
15:11 Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani
čoveka.
15:12 Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši
tu reč sablazniše se?
15:13 A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj
nebeski, iskoreniće se.
15:14 Ostavite ih: oni su slepe vođe slepcima; a slepac slepca ako vodi,
oba će u jamu pasti.
15:15 A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.
15:16 A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?
15:17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se
napolje?
15:18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.
15:19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe,
lažna svedočanstva, hule na Boga.
15:20 I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani
čoveka.
***
> pitanje pokornosti Bogu, to je tražio od njega, da se vidi kako postupaju

oni koji su pokorni Bogu, pa šta im god on zapovjedi oni su spremni
učiniti.
To nije bila slepa pokornost. Bog je Avramu obećao da će od njegovog

sina Isaka nastati ljudi puno kao peska morskog, pa je znao da ako ga i
prinese na žrtvu, da će se Božje obećanje ispuniti, svakako njegovim
vaskrsenjem. Kako je mogao imati takvo poverenje u Boga? Pa ako mu je
Bog dao sina u stotoj godini života, kada je to inače nemoguće, tako je
pokazao čudom da je taj njegov sin dar od Boga, i Avram je znao da Onaj
ko mu je prvi put dao čudom sina, može i drugi put, što znači da je
verovao da će Bog vaskrsnuti njegovog sina.
No, vrlo je važno razumeti da je Avram znao da će nekakvo iskušenje

takve vrste doći na njega. On je znao da ga sotona optužuje pred Bogom
da mu je sin idol, zato što je ranije u životu učinio greh i pokazao
72
nepoverenje u Boga, kada je začeo Ismaila sa Egipćankom Agarom. On je

imao ženu Saru koja je bila nerotkinja, ali je imao i Božje obećanje da će
ipak dobiti sina. No, on je pokazao nepoverenje u Boga i pokušao sam bez
Boga da sebi napravi sina. Zbog tog pada ga je sotona optuživao da nije
više dostojan blagoslova i da mu je sin Isak sada postao idol. Da bi
osporio optužbe sotonine i pokazao da je Avram dostojan tako velikog
blagoslova da se od njegovog semena blagoslove svi narodi, iskušao ga je
zahtevom da prinese svoga sina na žrtvu. Sotona je kušao Avrama da
odbaci taj zahtev, možda ovakvim rečima: "To nije Bog! Bog je ljubav i
zato nikada ne bi tražio od nekoga da žrtvuje svoga sina!" To je isti duh
koji ljudima zatvara oči da ne vide ljubav u žrtvovanju Božjeg Sina za
spas čovečanstva, jer ne mogu da veruju da bi Bog takvu žrtvu učino za
naše spasenje. Ali Avram je pobedio i poslednju trunku sebičnosti i
idolatrije prema sinu. Kada je sinu saopštio da treba da ga žrtvuje, mladić
se nije odupro Božjoj nameri, iako je kao mladić pun snage mogao da se
otme iz ruku svog oca – starca koji je imao preko 100 godina. Pristao je da
bude žrtvovan, i tako je i on sam pokazao da je spreman na blagoslov da
u upravo njegovim potomstvu bude blagosloveno čovečanstvo, jer će se u
njemu roditi Spasitelj sveta.
***
Dakle, ako treba Božji sin da umre, to nije ljubav Oca prema Sinu, a ako
treba Avramov sin da umre, to je ljubav? To se zove nepoštenje u logici.
***
> eto vjerujete u Ibrahima a.s. (Avrama) pa onda slijedite barem njegovu
vjeru, On nikoga Allahu nije smatrao ravnim. on je bio čiste vjere.
Pa ni ja ne smatram nikoga ravnim Bogu. Avram je verovao u Mesiju, na

koga je ukazivao sistem žrtava tog vremena:
12:7 I javi se Gospod Avramu i reče: Tvom semenu daću zemlju ovu. I
Avram načini onde žrtvenik Gospodu, koji mu se javio.
Da je Avram mislio da sama žrtva može da ga spase, onda bi time kršio

zapovest da ne sme da ima drugih bogova osim Jednoga, jer bi od
73
žrtvenog jagnjeta napravio sebi boga. Jagnje je ukazivalo na Hrista, koji ga

Spasitelj mora da bude Bog, jer samo Bog može da spase ljude a ne neko
stvorenje.
> AVRAM JE VOLIO SVOG SINA I ZBOG TE LJUBAVI NIKAD MU NA

PAMET NE BI PALO DA GA UBIJE, ALI NJEGOVA POKORNOST
BOGU JE VEĆA OD LJUBAVI PREMA DJETETU, KONTAŠ, O TOME SE
RADI.
Zašto koristiš pojam pokornosti umesto pojma ljubavi? Pa nije njegova

pokornost Bogu izraz nekog drugog motiva nego ljubavi. Ako Boga ne
voli najviše, onda ni njegova ljubav prema detetu nije prava ljubav, nego
sebična idolatrija.
Treba ovako (zamenjen pojam pokornosti sa pojmom ljubavi):
> AVRAM JE VOLIO SVOG SINA I ZBOG TE LJUBAVI NIKAD MU NA

PAMET NE BI PALO DA GA UBIJE, ALI NJEGOVA LJUBAV PREMA
BOGU JE VEĆA OD LJUBAVI PREMA DJETETU, KONTAŠ, O TOME SE
RADI.
I onda iz toga slede sledeće Isusove reči kao ista logika ljubavi:
"I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se
podigne. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni: Jer
Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji
Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.
Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase
kroza Nj. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen,
jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg. A sud je ovaj što videlo
dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela
behu zla. Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne
pokaraju dela njegovih, jer su zla." (Jovan 3,14-20)
***
74
> SAD, Bog je taj koji prašta i nije mu potrobno da usmrti nekoga da bi na
njega prešli grijesi, pa da tako oprosti, nego jednostavno oprosti.
Dakle, Bog može da bude nepravedan?
Pretpostavimo da si učinio neki zločin zbog kojeg si izašao na sud. To je

analogno grehu, jer nema šanse da nikada nisi pao u neki greh. Božja
pravda zahteva kaznu. Ti si se u medjuvremenu pokajao, ali kako sada
sudija da ostane pravedan ako ti kaže: "Pokajao si se, zato ti neće biti
suđeno!" Takav sud koji bi to uradio, ne postoji, jer ne bi bio pravedan.
Ako bi ti Bog oprostio kao taj sudija, ni Bog ne bi mogao ostati pravedan.
Kakav je to Bog koji postupa nepravedno?
***
> hehe, opet on o ljubavi:) nasa shvatanja ljubavi se ocito razlikuju, pa

kako mislis da cemo se sloziti u ovome????
Pa uvek je suština nesporazuma u definisanju ljubavi. Onda kada čovek

počne ljubavlju da proglašava svoj sebični sentiment, dela pokrenuta
nečistom savešću i straho, gordošću i ponositošću, to je po Pismu ludost,
dok je mudrost sposobnost razlikovanja dobra od zla. "Uklanjati se od zla
je razum." (O Jovu 28,28)
Ako je ljubav to što je Avram pokazao spremnost da žrtvuje svoga sina iz

ljubavi prema Bogu, onda je logično da je ljubav i ako Bog pokaže
spremnost da žrvuje svoga Sina zarad spasenja čovečanstva. Zato nemaš
izgovora da ne razumeš Božju ljubav. Ti zapravo ne želiš da je razumeš.
To je razlog nerazumevanja.
> Ovim pitanjem hoces da me navedes da kazem nesto protiv boga a u

takve zamke ne padam :)
Šta ti misliš o Bogu, da On gleda više na to što ti kažeš, nego na tvoje srce?
> Uzvisen je On i visoko iznad onih koje mu ravnim smatrate i daleko od

onoga sto o NJemu govorite!
75
Objasnio sam zašto je takva predstava nepravedna ali to niko nije osporio:
Pretpostavimo da si učinila neki zločin zbog kojeg si izašla na sud. To je

analogno grehu, jer nema šanse da nikada nisi pala u neki greh. Božja
pravda zahteva kaznu. Ti si se u medjuvremenu pokajala, ali kako sada
sudija da ostane pravedan ako ti kaže: "Pokajala si se, zato ti neće biti
suđeno!"
Takav sud koji bi to uradio, ne postoji, jer ne bi bio pravedan.
Ako bi ti Bog oprostio kao taj sudija, ni Bog ne bi mogao ostati pravedan.
A ti izgleda veruješ da je Bog toliko svemoguć da može da bude
nepravedan. A opet ne veruješ da je svemoguć da se otelovi i da ima
toliko ljubavi da bi umro za grehe sveta.
***
> ljubav je kad ti Allah daje vid, recimo.
Svako sebično srce u tome vidi ljubav. Ne treba ti duhovnost radi toga. I
ateista će da vidi ljubav u lekaru koji mu podari vid. Ali to nije ljubav
koju nam Bog pruža u naša srca kada se ponizimo i pokorimo Njegovom
Duhu. “Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i
carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine
li tako i neznabošci?” (Matej 5,46-47)
U čemu je onda razlika izmedju vaše predstave o ljubavi i one kod

neznabožaca? Koja je to slabost ljubavi ili pravde Isusa Hrista da bih ja
radije trebao da verujem u vašu predstavu o ljubavi?
Kada sam bio pravoslavni vernik i kada sam se mučio u pokušajima da

sam zaslužim spasenje kroz ispunjavanje sve mogućih rituala i obreda,
samopožrtvovanih dela, itd, usnio sam sledeći san:
Nalazio sam se razapet na krstu Golgote. Moje shvatanje Hristove žrtve je

tada bilo kao da je ona primer onoga što ja sam treba da uradim da bih se
76
spasao. To što sam razapet na krstu bio je izraz mog shvatanja religije,
svih mojih pokušaja da se oslobodim od krivice za svoje grehe. Moji gresi
su bili gnevljivost, sebičnost, telesnost, gordost, i ja nisam uspevao da se
oslobodim njihovog tereta. Upravo sam ih postao svestan i krenuo sam
od monaha do monaha da tražim savet kako da se njih oslobodim. Rituali
koje sam ispunjavao nisu mi mogli doneti mir, jer sam bio svestan da i
njih ispunjavam iz loših motiva. Muke koje sam na krstu u snu osećao su
bile dakle izraz mog stanja duha i pokušaja da se sa Bogom izmirim kroz
svoje zasluge i napore. No, kako je vreme prolazilo, patnja i bol koju sam
na krstu osećao, nije nikako odlazila, nego me je čak podsećala na moju
krivicu i osudu Božje pravde nadamnom.
A onda odjednom u tom snu, dok sam razapet na krstu, ugledah u daljini
svetlost koja mi se približavala. I u toj svetlosti prepoznah Isusa Hrista
koji je tada stao pred mene i rekao:
"Siđi sa krsta! Samo Ja mogu da budem razapet za tvoje grehe!"
I kako sam sa krsta silazio, sam Hristos je kroz mene prošao i zauzeo moje
mesto. I gle, sav teret duše je ostao na krstu. Ja sam sišao sa krsta srećan,
slobodan i rasterećen.
To je tako bilo u snu, no u praksi je trebalo i vremena i napora, jer je moja

priroda bila jako gorda da bi se ponizila svešću o totalnoj nemoći da ičim
zaslužim spasenje. Posle više meseci duhovne borbe došao je i trenutak
pobede i ja sam postao drugi čovek.
Kada sam čitao Pismo, nije bilo potrebe da mi neko drugi protumači
smisao sledećih reči pisanih vekovima pre Hrista:
"A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je

ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za
mi se iscelismo." (Isaija 53,4-5)
77
koje će u zemlji zasjati. Ah, sreće njihove i lepote!" (Zaharije 9,11-17)
***
> mi ga stavljamo na mjestu Boga??????? Ti si pijana danas:))) imas li

dokaz ?
Ko je taj ko kao odgovor na čovekove molitve menja čovekovo srce?
Ko je taj kome se David moli da mu Bog stvori novo srce:
"Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni." (Psalam 51,10)
Pojam "učini" na svom originalu ima značenje bukvalnog stvaranja (bara)

i samo Bog može da ga učini takvim. Samo Bog može da promeni ljudsko
srce i Bog to čudo čini preko treće ličnosti božanstva Svetoga Duha:
(Jezekilj 36,25-28)

10,6)
“Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni
kao crvac, postaće kao vuna.” (Isaija 1,18)
Ako vi muslimani ovu božansku ulogu spasenja od greha pridajete

Gabrielu, onda vi sami stavljate Gabriela na mesto Boga. Kako može
jedan andjeo uopste da čuje sve ljudske potrebe i da ih prenese Bogu? To
su priče za malu decu, pridavanje božanski moći storenom biću, a da ne
78
govorimo o tome kako andjeo nije Bog moćan da stvara a to znači da

nanovo stvori ljudsko srce i da njega upiše Božji zakon?!
***
> Da li se Bog pokajao i da li se može kajati?
Da li vi nekada koristite razum ili samo kao deca u predškolskom uzrastu

tražite pravila, koja usvajate slepo, bez razumevanja njihovog smisla?! Da
ste Arapi onda bih vas razumeo, jer kod njih postoji takva isključivost, sve
je crno belo, jer u razvoju ličnosti kao i ostali semiti prosto preskoče tu
fazu razvoja, jer im rano počne pubertet.
Zar ne vidite iz samog konteksta da se radi o različitom značenju pojma

pokajanja, da je u jednom slučaju upotrebljen pojam pokajanja kao izraz
žalosti, a u drugom da se Bog ne kaje u smislu promene stava?
Evo ovde imate gde se sve pojavljuje koren "naham" i sva njegova
značenja:
http://biblehub.com/hebrew/vaiyinnachem_5162.htm
Isti koren "naham" se koristi da izrazi ne samo pokajanje ili žalost, već i
da izrazi značenje pojma utehe, na primer, kada teše Jakova jer je on
uveren da mu je stradao Josif , tada se kaže da su ga tešili, a ne da su ga
kajali, iako je isti pojam upotrebljen.
Bog je mogao da stvori robote – kompjutere koji bi radili na komande, ali

On je stvorio ljude i želi da oni sami svojom ličnošću (a ne svojom
prirodom/genetikom ili primorani spoljnim uticajima) izaberu da Mu
služe, zato što kao plod dragovoljnog htenja da se pokore Njegovoj
ljubavi shvataju svu veličinu Njegove ljubavi i samim tim smisao Božje
reči koju tu ljubav otkriva. Onaj ko ne zna šta veruje, kako može da stoji
iza toga što veruje, kada izabira mačku u džaku?
***
79
> Iris a tko kaze da i krscani formalno ne izgovaraju ......zavisi od covjea

do covjeka!
Pa kađa bi hrišćani imali slepo pravilo da treba da se moole uvek u isto

vreme i na isti način, to bi ih prirodno odvelo u formalizma, jer bi
razmisljajuci o nebitnim pojedinostima zanemarili smisao molitve.
Zamisli da ti piše sve koje reči treba svaki dan da kažeš svojoj ženi i u
kojoj pozi? Pa zar to ne bi dekoncentrisalo tvoj um sa njenih realnih
ptreba i tvog adekvatnog odgovora na njene potrebe?
Isus je lepo objasnio da nije načinjen čovek radi zakona, nego zakon radi
čoveka, jer ljudi koji nemaju ljubavi, ne prepoznaju potrebu, već sve drže
slepo i formalno kao da je zakon sam sebi cilj.
> Najstarija Biblija pronadjena u Jerusalemu - u njoj Isus nije Bog niti je
razapet
Kakve veze ima koliko je stara? Istinitost nekog spisa ne zavisi od toga
koliko je on star. Vede su još starije, pa ne znači da su istinite.
Isus Hristos i apostoli se stalno pozivaju na jedan jedini argmenat, a to je

pisano je, što ukazuje na spise Starog zaveta, jer u to vreme Novi zavet
nije postojao. Stari zavet, koji su sačuvali Jevreji nezavisno od hrišćana
jeste temelj hrišćanske argumenacije za Hrista kao Spasitelja sveta. I da
nema Novog zaveta on bi i dalje svedočio za Hrista kao za Spasitelja
sveta, na osnovu svojih proročanstava o Hristu kao Spasitelju od greha i
na osnovu žrtvenog sistema koji je na Hrista i Njegovu žrtvu ukazivao.
Spasitelj po definiciji mora da bude Bog.
***
Jevreji koji ne veruju u Hrista jesu najveći dokaz za Hrista, jer zastupaju
Stari zavet koji ukazuje na Hrista kao Mesiju iskupitelja koji je umro za
grehe sveta. Oni ne bi imali nikakvih motiva da spise Starog zaveta
preprave tako da odgovaraju hrišćanima.
80
> Biblija je nacionalna istorija I mitologija Jevreja
Da je to njihova mitologija našao bi bar jednu pohvalu pravednosti

Jevreja, ali toga u Bibliji nema. Ima uglavnom kazne zbog neverstva, a
ako ima blagoslova od Boga, onda kaže ovako:
"Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve
narode na zemlji. Ne zato što bi vas bilo više nego drugih naroda prihvati
vas Gospod Bog i izabra vas; ... Nego što vas Gospod miluje i što drži
zakletvu kojom se zakleo ocima vašim." (5.Mojsijeva 7,6-8)
"Nemoj da rečeš u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu

zemlju da je nasledim; ... Ne ideš za pravdu svoju ni za čistotu srca
svojega da naslediš tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod
Bog tvoj tera ih ispred tebe, i da održi reč za koju se zakleo ocima tvojim,
Avramu, Isaku i Jakovu. Znaj dakle da ti Gospod Bog tvoj ne daje te
dobre zemlje za pravdu tvoju da je naslediš, jer si tvrdovrat narod."
(5.Moj. 9,4-6)
Dakle, očito je da Jevreji nisu izmislili Sveto pismo.
***
> Ime grupe je Kršćanstvo i Islam, a vi se međusobno napadate, umjesto

da se podržavate.... Nema vam to nekog smisla :///
Pa kada Ružice vidiš nekoga da je u zabludi, zar je prijateljstvo i ljubav

prema njemu prećutati da je u zabludi? Dakle, to što se raspravljamo to je
zato što hoćemo jedni drugima iz ljubavi da pomognemo. To su naše
iskrene namere. A pobude koje se kriju iza tih namera? E, stvarne pobude
su razlog zašto se svađamo. Izgleda da ti vidiš kakve nas zaista pobude
pokreću, pa ti one smetaju, a rasprava sama po sebi nije loša. Gde nema
rasprave, tu su lažni prijatelji. Gde je svađa i mržnja, to takođe nisu pravi
prijatelji.
* * *
81
"Nemoj uzeti žene preko jedne žene, da je ucveliš otkrivajući golotinju

drugoj za života njenog." (3.Mojsije 18,18)
* * *
> Pomaze sam sebi-
Onda stavljas sebe na mesto Boga i Alah ti nije jedini.
Koju god da funkciju svetog Trojstva ti negiraš, ti onda zapravo sam

praviš boga od onoga kome tu funkciju pridaješ. Ako ti Sveti Duh ne
menja srce, onda to moras ti sam ili Gabrel, pa samim tim sebe ili Gabriela
gradis spasiteljem. Ako ti Hristos nije Iskupitelj, onda moras sam da se
iskupljuješ svojim dobrim delima (ne činiš ih iz ljubavi već iz interesa),
čime sebi samoj opet pridaješ funkciju Spasitelja.
***
> to se u psihoanalizi zove podvojena licnost
Podvojena ličnost bi bila kada bi više elemenata tvoje ličnosti želele da

podele istu odgovornost, a kada više elemenata tvoje ličnosti imaju
različite odgovornosti, na primer, osećanjima osećaš, voljom izabiraš,
razumom razumeš, motivi te pokreću, to nije podvojena ličnost. Bog ima
više ličnosti koje u vremenu i prostoru imaju različite odgovornosti.
A koju god da funkciju svetog Trojstva ti negiraš, ti onda zapravo sam

praviš boga onoga ko tu funkciju inače ima. Ako ti Sveti Duh ne menja
srce, onda to moras ti sam ili Gabrel, pa samim tim sebe ili Gabriela
gradis spasiteljem. Ako ti Hristos nije Iskupitelj, onda moras sam da se
iskupljuješ svojim dobrim delima (ne činiš ih iz ljubavi već iz interesa),
čime sebi samoj opet pridaješ funkciju Spasitelja.
***
> Vrlo jednostavno, ma sta Bogu Svemogucemu treba Trojstvo !? Ne treba

mu jer je SVEMOČAN !
82
Ako je svemocan nije mu ni nemoguce da se utelovi i iskupi čoveka. I nije

mu nemoguće da se kroz ličnost Svetoga Duha useli u ljude i da im stvori
novi srce.
***
> Cek kazes 3 osobe ?!
Bog nema moć da se u vremenu i prostoru manifestuje kroz dve ličnosti

da bi stvorenja osvedočio i potrebu za Bogom (Sveti Duh) i da bi ih
iskupio zbog krivice zbog greha (Hristos)?
***
> PREDNOST KUR'ANA U ODNOSU NA BIBLIJU

ISTINSKI BOG SE NE UMARA !
*BIBLIJA :Ta Jahve je zašest dana sazdao nebo i zemlju, a sedmoga je
dana prestao raditi i odahnuo. (IZLAZAK; 31:17)
KUR'AN :Mi smo stvorili nebesa i Zemlju i ono što je između njih – za
šest vremenskih razdoblja, i nije Nas ophrvao nikakav umor. (KAF; 38)
Nijedan hrišćanin neće shvatiti na osnovu tog stiha da se Bog umara, ali
muslimani će tako shvatiti. Zašto? Zato što kod muslimana islam uništava
zdrav razum koji gleda na smisao rečenoga.
***
> Kako vi to prikazivate svoga boga ? Nas Allah nije Umoran niti ga nesto
moze umoriti,niti je stvoren niti je rodjen, niti mu se spava... njemu niko
ravan nije
A ko to od hrišćana veruje da se Bog može umoriti? Da li vi zaista

verujete da postoje hrišćani koji veruju da se Bog umorio od stvaranja i
zato odmorio u sedmi dan? Hajde razmislite malo.
83
Vaše shvatanje da se Bog bukvalno odmorio u subotu je posledica

odsustva htenja da se razume smisao biblijskog teksta. Možda je Kuran
skup informacija, pravila i recepata, pa ne zahteva upotrebu razuma, već
samo sposobnost učenja, ali Biblija nije takva. Ona treba da se razume.
Treba da se čovek zapita koji je smisao napisanog.
Ako je Bog prestao da stvara u subotu, onda i čovek treba da prestane da

radi toga dana.
To vam nije palo na pamet?
Kako je moguće ako vas ljubav rukovodi u razmišljanju da vam to nije

palo na pamet? A kako ste mogli zaključiti da se svemogući Bog umorio?
Kako to da nema nema hrišćana koji veruju da se Bog može umoriti, a vi

ste taklo pomislili za hrišćanskog Boga?
Zato što ste ili zlonamerni ili zaglupljeni! :(
Pojam "počinuti" u sadržaju Četvrte Božje zapovesti kada je Bog počinuo

u sedmi dan, jeste "nuach" i pored značenja "odmora" on na hebrejskom
ima značenje "sedeti", "napustiti", "odvojiti se", "biti u miru", itd.
Ako se ne pokajete za svoju zlonamernost, svoje nepošteno hvatanje za

slovo reči, a odsustvo volje da razumete smisao reči, ostaćete i dalje takvi.
I fariseji su se isto tako ponašali kada su razgovarali sa Isusom. Iako su
mogli da protumače Njegove reči ispravno, hvatali su se za slovo, ne
želeći da razumeju smisao. Kada je Nikodim došao do Isusa da sa njime
filozofira i kada mu je Isus odgovorio da se treba nanovo roditi, onda se
Nikodim pravio lud i pitao – kako to čovek koji je već rođen, može
ponovo da se rodi. A dobro je znao da je reč o duhovnom nanovorođenju.
***
Biblija se prihvata jer se razume po smislu. Ona pomaže našem umu da bi

Sveti Duh mogao da nam otkrije jasan smisao istine. Zato nije bitno da li
je svaka reč na mestu, jer Biblija nije Kuran kao kakav skup formalnih
84
pravila ponašanja već knjiga koja otkriva duh i smisao Božje ljubavi (nije
kao kuvar skup kakvih recepata za pravljenje hrane, već te osposobljava
da sam kreativno spremaš hranu prema adekvatnim potrebama života).
***
> Isus je bio Allahov rob:)))
Pojam roba može da se shvati ispravno samo ako se shvati adekvatno

pojmu sluge na semitskom korenu. Božji Sin je oduvek bio pokoran Ocu,
jer je predstavljao otkrivenje Boga stvorenim bićima.
> Abu Ibn Hamza : Bog je bio pokoran Bogu????
Dakle, ako se tvoja volja pokorava tvom razumu, onda ja mogu da kažem
da se sablaznim kako to Abu sluša Abua?
***
> > "Hrišćani ne poznaju Pismo i ono ih ne zanima."

> Ako hriscani vjeurju a svi vjeruju u to da je Isus umro za njihove grijehe
onda ce vas kako vi kazete svetiu duh oduhoviti...to znaci da svaki od vas
koji vjeruje da je... Isus umro za vas je oduhovljen sto znaci prepun je
ljubavi pewma Bogu ...
Obrnuto je. Prvo čovek treba da prizna da je grešan, pa će svest o

grešnosti da ga osvedoči da ne može da živi ispravno bez Božjeg čuda
nanovorodjenja kojim Sveti Duh u njega upisuje svoje zapovesti i daje mu
novo srce:

10,6) “I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i
zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,27) “Jer je Bog što čini u
vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno.” (Filib. 2,13)
Takodje, prvo čovek treba da postane svestan da je kriv, pa će mu onda

postati neophodnost žrtva Isusa Hrista, jer će shvatiti da nema prava ni
85
sopstvene pravde na osnovu kojih uopšte može da izađe pred Boga, jer je
kriv za svoje grehe.
> a svi krscani su UVJERENI DA JE ISUS UMRO ZA NJIHOVE GRIJEHE
Kakve veze što to znaju, kada isto kao i muslimani nisu svesni potrebe za
Hristom ni za Svetim Duhom. Umesto u Isusove zasluge sa krsta Golgote
oni se uzdaju u svoja dobra dela, rutale i magiju pričesti, a umesto u
Svetoga Duha oslanjaju se na svoju samokontrolu ponašanja i
licemerstvo. Isus i Sveti Duh su samo fraze u njihovoj nauci, a ne potreba
života.
***
> sda Answer pokusao si da se za grijehe iskupis dobrim djelima pa si

vidio da je to tesko jer zahtijeva trud pa se zamjenu nasao u ISUSOVOM
RAPAZAPINJAJU,JADNO I LICEMJERNO
To što mi ti govoriš mi je govorio i djavo laskajući mojoj gordosti.
Dobrim delima ne možeš da se iskupiš, jer si i inače dužan da ih činiš.

Zatim dobra dela su kod nas ljudi prožeta sebičnošću, strahom od kazne,
ponositošću, gordošću, i zato nemaju nikakvu vrednost pred Bogom. I
takodje, kazna koju smo mi zaslužili zbog svojih greha je toliko velika da
bi nam donela večnu smrt, jer Bog gleda i na pobude našeg srca, pa ako si
nekoga mrzeo, onda si ti pred Bogom ubica, jer bi ubio drugoga da te nije
sprečavao strah od posledica tog čina. Ako si u srcu poželeo drugu osobu,
onda si pred Bogom kriv za preljubu, jer bi učinio da se nisi plašio
posledica. Samo onaj ko nije svestan uzvišenosti Božjeg karaktera, nije
svestan da je toliko grešan da je zaslužio smrt. Zatim, pokušaj da se
zasluži spasenje je čist izraz ljudske gordosti, jer gord čovek doživljava
poniženje kada mu neko nešto treba oprostiti iz čiste milosti, i zato što ga
milost ponižava, on pokušava da zasluži spasenje. Zatim, bez treće
ličnosti Božanstva - Svetoga Duha čovek ne može da promeni svoje srce.
Može da bude samo licemer, i zato ja verujem da su muslimani uglavnom
licemeri, jer se trude sami svojom voljom da budu ispravni, umesto da im
Bog Svetim Duhom promeni srce u skladu sa Božjim zakonom kako je
86
sam obećao: "Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih
bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i
izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj
metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da
držite i izvršujete. I bićete mi narod i ja ću vam biti Bog." (Jezekilj 36,25-
28)
***
> Cuj to Bog ne cijeni...pa znaci sva nasa slobodna volja dzaba po
tome..sve sto radimo ne pika se!ß pa cak i to nemamo po vama...pa zasto
nda sudnji dan i zasto sudjenje koje treba da bude pravedno? to onda
uopste nema smisla
Da li možeš da ceniš bratstvo i jedinstvo naroda SFRJ za vreme

komunizma? Ne možeš jer je bilo nametnuto. To je nepriznavanje ljudske
volje. Vlast bira umesto tebe.
A da li možeš da ceniš ljubav pripadnika jedne nacije prema drugoj u

vreme devedesetih kada je ona mogla da košta života onoga ko bi tu
ljubav pokazao? Naravno da možeš! Jer je čovek pokazao spremnost da
sve žrtvuje iz ljubavi prema osobi druge nacije.
Tako i Bog ceni kada neko izabere voljom Božji Duh, a ne kada pritisnut
strahom od kazne, interesom, i drugim losim motivima čini dobra dela
(kao u vreme komunizma).
***
> Mozes li na ovaj nacin jasno odgovoriti, bez filozofiranja, uopstenog

govora i dvosmislenosti? Hvala!
Eh, kakav fornalizam i odricanje od odgovornosti uma! Ako se odrekneš

gledanja na pobude, onda možeš svoj fornalizam da opravdaš da je
ispravan pred Bogom. Međutim, Bog kaže:
87
Zato ne može odgovor da bude da ili ne, jer Bog gleda na srce, pa može
da postoji razlika izmedju onoga što čovek misli da čini i što se zaista u
srcu dešava.
> Da li je moguce po vama da covjek bude dosljedan 10 Bozjim

zapovjestima a da istovremeno odbacuje Isusa i vjeruje u sve ono sto sam
gore naveo?
Ako pod držanje 10 zapovesti misliš na spoljašnje formalno ponašanje,

njega možeš svaki čovek jake volje da drži (to pred Bogom ništa ne vredi,
jer je to formalizam), ali ako misliš na ispunjavanje zakona po Bibliji, gde
zapovesti gledaju na srce, to je nemoguće bez Svetoga Duha, jer samo Bog
može čovekovo srce da promeni u skladu sa zakonom.
Funkcija Boga Sina nije da upiše u čovekovog srce Božje zapovesti, već da
čoveku obezbedi pravo na spasenje, jer niko zbog krivice zbog svojih
greha nema prava ni da se približi Bogu, pa mu zasluge Božjeg Sina daju
pravo na spasenje, ako se za svoje grehe iskreno kaje.
Da li čovek može na rečima da negira Isusa Hrista i Svetoga Duha, a da

ima spasenje?
Ako je njegova predstava o Isusu Hristu pogrešna (na primer, veruje da je

On samo čovek) jer nema pravu svetlost o Njemu, onda on ako na rečima
kritikuje i odbacuje Isusa Hrista, ne mora da odbacuje stvarnog Isusa
Hrista Bogočoveka, već može da Ga podsvesno ali voljno izabira u svojim
životnim iskušenjima, a da nije svestan da se pokorava Njemu. To su oni
retki muslimani koji imaju vrlo loše mišljenje o sebi i nisu nikada
zadovoljni sobom, a u svojim iskušenjima izabiraju da žive ispravno. Ako
je vernik zadovoljan sobom i svojoj pravednošću, to je dokaz da nije sa
Bogom, i da se on oslanja ne na Boga u pokušaju da živi ispravno, već na
samog sebe, i samim tim on odbacuje Boga.
88
Ako u nekoj hrišćanskoj (pravoslavno katoličkoj) sredini živi jedan

ateista, Bog će ga ateizmom čuvati od krive religije jer je Bogu lakše da
komunicira sa tim ateistom kroz ateizam i njegovu pravilnu predstavu o
ljubavi i grehu, nego kroz iskrivljenu predstavu o ljubavi i grehu koju bi
taj ateista stekao kada bi postao religiozan. Naravno, sve zavisi od lokalne
interpretacije religije, jer je moguće da neki pravoslavni ili katolički
sveštenik ipak u butnim momentima ispravno predstavlja religiju (tu je u
islamu odgovornost imama dominantna) pa može Bog i da radi kroz
takvu nauku. Na primer, ako pravoslavac ima ikone u stanu, ali se na njih
ne oslanja ni na koji način, on ne čini greh.
"Bog veliki, silni i strašni, ... ne gleda ko je ko." (5.Mojsijeva 10,17)
Bog gleda da li čovek u iskušenjima izabira greh ili odbacuje greh i

pokorava se duhu ljubavi. Svetlost istine mu samo pomaže da lakše
izabere Boga i Njegovu silu pobede u iskušenju.
***
> hehe, ali Bog je Sveznajući, a ako je Isus bog onda je morao to znati
Božji Sin zna preko Oca sve što je potrebno, jer se ograničio ljudskom
prirodom da bi ispunio plan spasenja. Zamisli da ja tražim od tvoje leve
hemisfere mozga da radi ono što je odgovornost desne hemisfere, a da
tvoja desna hemisfera radi odgovornost leve, pa onda kako to nije
moguće ja zaključim da si ti vrlo glup i nesposoban. Na taj način ti
pokušavaš da osporiš božanske atribute svetog Trojstva. Naravno da ne
može Bog Otac da ima odgovornost sa se useli u čoveka i da mu da novo
srce (ono što vi pridajete Gabrielu, stavljajući ga na mesto Boga), jer čovek
ne bi podneo susret sa Bogom Ocem i ostao živ. Normalno je da će to da
uradi ona ličnost božanstva koja se manifestuje u vremenu i prostoru i
koju čovek može da primi i podnese, a to je Sveti Duh. Isto tako
odgovornost Iskupitelja može samo Božji Sin da ispuni, i nije Njegovo da
se bavi odgovornošću Oca i Svetoga Duha.
***
89
> Sama cinjenica da Krscanstvo uci kako je Isus optjelovljeni Bog je

dovoljna da pokaze kako je Bilbija u tom smislu mijenjana...
Ceo starozavetni žrtveni sistem i mnoštvo proročanstava o Mesiji u

Starom zavetu ukazuju na žrtvu koja ce biti prineta radi ljudskog
bezakonja. Nije moguce da se ta zrtva polozi bez Božjeg otelovljenja. Zar
je svemogucem Bogu problem da se otelovi? To sve pise i u jevrejskoj
Biblji (Starom zavete) a Jevreji nemaju nikakvog motiva da to ubace u
svoje spise, jer im ne odgovara da se oni odnose na Isusa Hrista:

uzimasmo.

mi se iscelismo.
zločince se moli...." (Knjiga proroka Isaije 53. glava, pisana oko 5 vekova
pre Hrista)
***
90
> "O vjernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima prije vas,
DA BISTE SE GRIJEHA KLONILI; (Bekare 183). "
Ako je čovek proždrljiv, a ne jede hranu, misliš li da će time greh u

njegovom srcu nestati? Ako čovek koji je sebičan izgubi bogatstvo, misliš
li da će postati nesebičan i darežljiv? Pa greh je pitanje motivacije na nivo
ljudskog srca i ne može se ukloniti time što ga ne zadovoljavaš. Upravo
ljudi opterećeni nečistom savešću zbog toga što se u srcu nisu pokajali za
svoje grehe, imaju potrebu da umire savest nekim spoljašnjim zabranama.
Na to iskušenje nas upozorava Sveto pismo kada govori o licemerima
žigosane savesti koji sebi zabranjuju ženidbu i jedenje hrane koju je Bog
dao da se jede, što je upravo odlika monaštva gde ljudi daju zavet da se
neće ženiti i da neće jesti neku ukusnu hranu. Proždrljivac ostaje
proždrljiv i ako ništa ne jede, a time što vidi opasnost u hrani nesvesno
priznaje da se nije pokajao za samu proždrljivost u svom srcu.
***
> ako ti imas bolji prijedlog kako se KLONITI GRiJEHA
Pa to nije sklanjanje od greha, već od iskušenja, a greh ostaje u srcu, samo

bez spoljnih povoda za manifestaciju. Čovek treba da kroz moralni zakon
postane svestan da je greh stanje srca, pokretačkih motiva, da bi se za njih
mogao pokajati. A ja kod vas samo vidim krivični zakon koji čoveka
proglašava krivim samo ako pokaže spolja greh. Bez zakona čovek se ne
može pokajati za izvor grešenja - greh srca, jer ga nije svestan. Svestan je
simptoma na nivou misli, osećanja, postupaka, ali ne i samog greha, pa se
ne može za njega ni pokajati dok ga kroz moralni zakon ne postane
svestan.
***
> mislim da je to ipak samo pokušaj da se opravda još jedan paganski

simbol koji je unešen u kršćanstvo....
Pa i pojmovi i slova koji su upotrebljeni u Kuranu vode poreklo od jezika

i pisma kojim su govorili pagani. Šta bi onda trebao da za...ključiš? Da li je
91
onda i hodočašće u Meki isto paganski običaj unet u islam, jer je poznato
da je to bilo svetilište i pre islama?
Izgleda da imaš vrlo površno poimanje paganstva. Šta je greh u

paganstvu? To što on ima drugačije nazive nego u islamu ili grešne
pobude koje on pokreće u čovekovom srcu? Ako musliman traži spasenje
u samom namazu, umesto u Bogu, po čemu se on razlikuje od jednog
paganina koji misli da magijsko ponavljanje njegovih sopstvenih reči da
ga spase?
***
> cuj answer pokusaj da ne komentaries stvari koje ne poznajes.. bar

pokusaj
Moja supruga je filolog (prof hebrejskog i još par jezika), a i moje osnovno
obrazovanje mi daje za pravo da kažem nešto na tu temu.
> sda harfovi ili slova pa i sadasnji arapski jezik vodi porijeklo iz Kurana
Koreni reči koji su u Kurani su zajednički za sve semitske jezike, pa su

zajednički i sa jezikom kojim su govorili drevni Feničani čiji potomci žive
ovde na Balkanu. Potomci Ismaila i Isaka su se razišli pre više od 3500
godina pa su se pojavile vremenom razlike arapskog i hebrejskog, ali su
se u velikoj meri zadržali isti koreni reči, i to ne samo izmedju njih nego i
izmedju ostalih jezika semitske grupe jezika kojoj pripadaju svi potomci
od Arfaksada, Nojevog unuka, a Šemovog sina. Medju njegovim
potomcima su i Feničani, koji su imali iste korene reči zajedničke sa
arapskim korenima.
Grci su od Feničana uzeli alfabet u osmom veku pre Hrista, pa se mogu

prepoznati zajednički korenovi reči grčkog alfabeta sa nazivima
adekvatmih slova u arapskom pismu. Alfa, beta, gama, delta, itd, imaju
iste korene kao ʾalif, bā, ǧīm, dāl, itd u arapskom pismu.
92
Dakle, i pismo i jezik su daleko stariji od Kurana, i zato postoje sličnosti i

izmedju jezika i slova Kurana sa ostalim semitima, pa i sa ćirilicom i
latinicom koji imaju isto semitsko izvorište.
Ovde imaš nešto o tome:
http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Arabic_alphabet
***
Svrha posta je činjenje važnim potrebe za molitvom da ti nije ni do kakve

hrane i vode dok se problem za koji postiš ne razreši. Ako u samom postu
tražiš spas, onda je to kršenje Prve zapovesti - "Nemoj imati drugih
bogova uza me", jer pridaješ samom postu natprirodnu moć, umesto
Bogu.
***
>answer,svaki musliman svako dijelo radi i pocinje rijecima U IME

ALLAHA MILOSTIVOG SAMILOSNOG..tu padaju u vodu sve te tvoje
nebuloze koje pricas o pridavanju bozanstva necemu drugom..
Pa kakve to veze ima? Misliš da reči imaju magijsku silu bez ličnog
priznanja greha i pokajanja? Pa zar to upravo nije dokaz licmerstva,
verovanje da se ako nešto radiš u ime Boga da to time postaje ispravno?
Pa tako se najveća zla čine u ime Boga, i u islamu i u hrišćanstvu i uopšte.
U vreme komunizma svako zlo se činilo u ime partije i radnog naroda.
Upravo nečista savest zbog nepokajanih loših motiva mnoge religiozne
ljude opterećuju da stalno spominju Boga, kao kakva prisilna radnja, da bi
tako umirili svoju nečistu savest jer podsvesno znaju da su u srcu kvarni.
Čovek treba da konkretno prizna greh koji u srcu ima i da se pokaje, paa
će tako činiti Bogu ugodna dela, a ovim prizivanjem Boga se upravo
umiruje savest i izbegava priznanj greha i pokajanje.
***
93
> eh, kad postis (a i inace u zivotu), pa te svoje okice sklonis sa zene na
vrijeme, time stitis svoje srce od grijeha!
Time priznaješ da inače imaš greh. Dakle za vreme posta si ispravan a

inače grešiš?
Pa onaj ko bi se za vreme posta pokaj...ao, on ni inače posle posta ne bi

grešio.
Onaj ko se zaista pokajao, njemu nije isušenje ako vidi ženu. Samo licemer
koji sputava izražavanje greha, a u srcu da i dalje ima, ne sme da vidi
ženu, da ne bi ispoljio greh.
***
Hoces da kazes da je jezik Kurana stariji od jezika semita (Feničana i

Arapa) i da je pismo Kurana starije od proto-sinajskog od koga su nastala
sva semitska pisma pa i latinica i cirilica?
> ali je najzalosnije sto mislis da si na pravom putu
A ti ne mislis da si na pravom putu? (Svako misli da je na pravom putu

isto kao sto to mslis i ti za sebe)
***
> nego answer nerece ti mani kako to da tvoji teolozi i naucnici kradu
ajete iz kurana i guraju ih u bibliju :)
Upravo je Kuran uzimao reči iz Biblije, a ne obrnuto, jer je Biblija starija

od Kurana.
***
> Kuràn slavi i velica sve poslanike,dok u Bibliju svi su gresni....na
pr.Aron-Harun je napravio zlatno tele i molio se njemu....dok u Kurà nu
je oslobodzen ovakve vine....i molim te procitaj Kuràn:))
94
Pa idealizacija upravo odgovara telesnom srcu, takvi su hrišćanski sveci u

pravoslavnoj i katoličkoj tradiciji. Da je Bibliju pisao čovek on bi je udesio
da mu laska a ne bi o ljudima govorio realno kao o grešnicima. Onaj ko
od ljudi pravi idole, on ih pravi bogovima.
***
> Znači On je Jedan i Jedini Koji nema Sebi ravna, Koji nema nikakva
sudruga ni pomoćnika i Kome nije niko sličan.
Jel može On ako je savršen i svemoguć da se useli u svoja stvorenja da bi

ih osvedočio da im treba Bog? I zatim, može li da njihova srca nanovo
stvori, da budu ispravna, ispunjena nesebičnom ljubavlju?
I zatim, da li Boga nešto ograničana da iskupi čoveka? Jer ako Bog pravda
krivoga, onda ne može da bude bolji od nepravednog sudije, koji na sudu
krivcu koji je zaslužio kaznu oprašta kaznu, na osnovu toga što se krivac
pokajao?
Ako Bog od ljudi traži da pokažu spremnost da iz ljubavi umru jedni za

druge, da li sam Bog ima veću ili manju ljubav od ljudi?
***
> ne kontam....
Selime, ti ni ne pokušavaš da kontaš. Ti tražiš recepte i pravila, bez ikakve

volje da razumeš smisao zašto je nešto dobro i pravedno.
Ti bi prihvatio istinu samo kada bi pritisnut Božjim autoritetom morao da

je prihvatiš, a ne zato što sam imaš htenje da razumeš uzvišenost Božjeg
postupanja. Takvima, koji kušaju Boga, da će Mu biti verni i poslušni
samo ako ih On na to primora dokazima koje neće moći da ospore, Bog
neće dati veću svetlost od one koju oni već znaju a ne žive po njoj.
95
> Otkrivenje 20: 10 I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i

sumporito, gde je zver i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć VA VEK
VEKA
> Ovdje Isus JASNO GOVORI O VJECNOJ MUCI.....
Objašnjenje je u tome što biblijski pojam "doveka" (zauvek) nema

bukvalno značenje doveka (zauvek) već ima znacenje vremena koje je
potrebno da se ispuni radnja o kojoj je reč. To se može videti iz mnoštva
primera. Na primer, kada bi neki rob dobio slobodu, ali bi želeo da ostane
da služi gospodara kod kojega je bio "onda neka ga dovede gospodar
njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i onde neka mu
gospodar probuši uvo šilom, pa neka mu robuje doveka (zauvek)"
(2.Mojsijeva 21:6). Očigledno, rob može da bude rob samo dok je živ, ali
ne i bukvalno zauvek (doveka po prevodu Daničiću). Kada je Isus Navin
spalio grad, izvestaj kaže: "I obrati ga u gomilu večnu" (Navin 8,28). Kada
je Isus Hristos prokleo nerodnu smokvu (simbol naroda koji "leprsa
svojim liscem", ali nema nikakvog duhovnog roda) tada izveštaj kaže: "Da
nikad na tebi ne bude roda doveka. I odmah usahnu smokva." (Matej
21,19) Slično imamo u 2.Carevima 5;27: "Zato guba neka tvoja prione za
tebe doveka." (Pojam doveka ima isto značenje koje ima i pojam zauvek, i
koji se upotrebljava na istom mestu u drugim prevodima Biblije.) Takođe,
apostol Pavle kaže da postoji nauka o "sudu večnom" (Jevrejima 6:2), ali je
jasno da se nikome neće suditi večno. Posledice suda su večne, ali se on
neće odvijati večno. Isto tako Hrist je Svojom žrtvom omogućio "večni
otkup" (Jevrejima 9:12) za ljude. On ne umire stalno na krstu da bi tako
činio "vecni otkup" onih koji su zaslužili večnu smrt, već je učinio to
jednom za večnost. Hristos ne treba "da mnogo puta prinosi sebe; inače bi
on morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na
svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh" (Jevrejima 9:25,26).
Posledice žrtve otkupljenja su večne, ali se otkup ne vrši stalno. Isti tako
treba da razumemo pojam "oganj večni". "Oganj njihov neće se ugasiti",
dok se izgori ono što treba da izgori. U 1.Mojsijevoj 19,24-25 čitamo da su
Sodom i Gomor uništeni vatrom, a Juda piše: "Kao što i Sodom i Gomor, i
okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za
drugim mesom, postaviše se za ugled i muče se u večnom ognju." (Juda
7). Sodom i Gomor ne gore i danas. Ta vatra se davno ugasila, ali je gorela
96
dok nije uništila ove gradove. Ovakve će biti i "večne muke". Ali
posledice ovog ognja će biti večne. Da će nepravednici goreti dok ne
izgore, jasno je iz biblijskih izveštaja da će oni izgoreti kao strnjika (Isaija
5,24. Jovan 15,6). Istopiće se kao da su od voska (Psalam 68,2). Oganj će ih
pojesti (Otkrivenje 20,9). Pismo kaže: "Više neće biti nikakve prokletinje."
(Otkrivenje 22,3)
Kada bi Bog mučio vecnim mukama duše u paklu, onda bi svakako bio
nepravedan, međutim, jasno je da će svako da primi kaznu po Božjem
principu koji je otkriven u vreme Starog zaveta, a koji glasi "oko za oko,
zub za zub" a ne glasi "puno očiju za jedno oko". Dakle, kazna će biti
pravedna, a ne večno mucenje u paklu. Pismo to jasnije objašnjava kada
kaže:
"I more dade mrtve koji su u njemu, i smrt i pakao dadoše mrtvace koji
bijahu u njima, i biše suđeni SVAKI PO DELIMA SVOJIM." (Otkrivenje
20,13)
Treba razlikovati pojam ognjenog jezera gde će nepravednici izgoreti

prema svojim gresima, i pojam pakla koji u originalu ima značenje groba.
Zato prethodni stih zapravo znači da će grobovi dati mrtvace kojima će
tek onda biti suđeni i koji će tek onda otići u ognjeno jezero.
"I smrt i pakao biše bačeni u jezero ognjeno. Ova smrt je druga smrt. I ko
se ne nađe zapisan u knjizi života bačen bi u jezero ognjeno." (Otkrivenje
20,14-15)
Večna kazna znači večnu smrt, a to je ta "druga smrt".
Ona se ne dešava po nasoj prvoj (prirodnoj) smrti, već po našem

vaskrsenju iz prve smrti, kada ponovo dobijamo svoju svest i tek onda
odlazimo na sud:
"Jer ide cas u koji će svi koji su u grobovima cuti glas sina Bozjega, i izici
će koji su cinili dobro u vaskrsenje zivota, a koji su cinili zlo u vaskrsenje
suda." (Jovan 5,28-29)
97
Plata za greh je smrt (Rimljanima 6,23), a ne život. "Koja duša zgreši, ona
će umreti." (Jezekilj 18,20) Nepravedni će "primiti pogibao večnu od lica
Gospodnjega i od slave njegove" (2.Solunjanima 1,9).
Dakle, druga smrt, koja za razliku od prve smrti nije samo prestanak
besmislenog zivota, već i primanje pravedne kazne za odbačenu milost i
učinjene grehe: "A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i
kurvarima, i vracarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo
u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga." (Otkrivenje
21,8) Nepravedni će, srazmerno svojoj krivici, goreti u paklu dok ne
izgore (Psalam 68,2; Otkrivenje 20.9).
Verovanje u večne muke u paklu ima svrhu manipulacije vernicima

putem pobuđivanja osećanja krivice i straha od večne kazne u paklu od
strane surovog Boga. Tako su pravoslavni i katolički misionari krštavali
neznabošce, zaplašivši ih Bogom kao nemilosrdnim tiraninom, koji će ih
poslati u večne paklene muke ako ne poslušaju "Njegove" misionare.
Sveto pismo takvu vernost Bogu osuđuje zato što rađa licemerstvo:
"Što se ovaj narod priblizuje ustima svojim i usnama svojim postuje me, a
srce im daleko stoji od mene, i STRAH KOJIM ME SE BOJE ZAPOVEST
JE LJUDSKA KOJOJ SU NAUČENI, zato ću evo još raditi čudesno s tim
narodom." (Isaija 29,14)
***
Zapazi ovo:
"Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božjega, i izići
će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje
Dakle, sud i večna kazna čeka nepravedne, ne odmah posle smrti, već po
njihovom vaskrsenju. Isto tako i večna nagrada čeka verne, ne odmah po
smrti, već po njihovom vaskrsenju:
98
"Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepce: I blago će ti
biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih."
(Luka 14,13-14)
A sada, zapazi da ta kazna nije za sve ista već jeste pravedna, a to znači
srazmerna krivici, u skladu sa Božjom pravednošću:
"Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20)
Krivica je srazmerna svetlosti koja je čoveka opominjala da ne greši:
"Doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i
raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima. A onaj sluga koji zna
volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće
vrlo bijen; A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god
mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše
će iskati od njega." (Luka 12,46-48)
Da li iz ovoga sledi večna muka u paklu?
Ne, jer tada ne bi bilo oko za oko već beskonačno puno očiju za jedno oko.
Sledilo bi da su isto kažnjeni i onaj ko je imao veliku svetlost, i ko nije
znao skoro ništa. Bog koji bi tako kažnjavao ne bi bio pravedan već
nepravedan i surov. Da pojam kazne ima značenje radnje koja će se
jednoga trenutka svršiti, jasno nam je po tome što se kazni pridaje
značenje smrti:
"A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i

vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što
gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga." (Otkrivenje 21,8)
Da je ta smrt konačna jasno je iz sledećih stihova:
"Ti ćeš ih razagnati kao dim što se razgoni; kao što se vosak topi od ognja,
tako će bezbožnici izginuti od lica Božijeg." (Psalam 68,2)
Pismo kaže: "Više neće biti nikakve prokletinje." (Otkrivenje 22,3)

99
Nekoga zbunjuje pojam muka za koje piše da će trajati "doveka" (zauvek)
Objasnjenje je u tome sto biblijski pojam "doveka" (zauvek) nema

potrebno da se ispuni radnja o kojoj je reč. To se može videti iz mnostva
biblijskih primera gde se taj pojam upotrebljava sa značenjem koje je
konačno: (2.Mojsijeva 21:6; Navin 8,28; Matej 21,19; 2.Carevima 5;27;
Jevrejima 6:2; Jevrejima 9:12) Isti tako treba da razumemo pojam "oganj
večni". "Oganj njihov neće se ugasiti", dok se izgori ono sto treba da
izgori. U 1.Mojsijevoj 19,24-25 čitamo da su Sodom i Gomor unisteni
vatrom, a Juda piše: "Kao što i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi,
koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugim mesom, postaviše
se za ugled i muče se u večnom ognju." (Juda 7). Sodom i Gomor ne gore i
danas. Ta vatra se davno ugasila, ali je gorela dok nije uništila ove
gradove. Ovakve će biti i "vecne muke". Ali posledice ovog ognja će biti
večne. Da će nepravednici goreti dok ne izgore, jasno je iz biblijskih
izvestaja da će oni izgoreti kao strnjika (Isaija 5,24. Jovan 15,6). Istopice se
kao da su od voska (Psalam 68,2). Oganj će ih pojesti (Otkrivenje 20,9).
***
> Ako ti On kaže da nešto voli , da li češ to uraditi , ako i ti voliš Njega?
Često kažem da je prava ljubav odgovor na zahteve Božje i potrebe

bližnjeg.
Ali malo mi je čudan taj pojam "On kaže da nešto voli", iz čega može da se
shvati kao da Bog ima neke svoje potrebe.
Ako Bog nešto od nas zahteva, on to zahteva zato što je to tako dobro, a
ne zato što ON sam ima neke lične potrebe za time. On je savršen i Njemu
ništa ne treba. Bog nije svarao čoveka zato što je imao neku svoju ličnu
potrebu i interes da to učini, već iz ljubavi. Ne treba da Bogu pridajemo
atribute grešnog čovekovog srca.
100
Kada sam čovek kaže da nešto radi zato što on to lično voli da radi, a ne
zato što voli one radi kojih to čini, to na neki način diskredituje tog čoveka
kao da nije odrasla ličnost, pa njegovi postupci nisu odgovor na potrebe
života, već odgovor na lične naklonosti.
Čovek treba da umre svom velikom Ja, a to znači da ne stavlja svoje želje
na presto srca, već samog Boga. Na primer, ako potreba života zahteva da
operem sudove posle jela, pa ja moram da pitam sebe da li mi se peru
sudovi, da bi ih mogao oprati, to otkriva da imam svoj veliki Ego, te da
nisam umro sebi i Boga stavio na presto srca.
Ako čovek kaže "Ja volim da služim Bogu" to čak može da znači da on
služi Bogu jer se to njemu lično dopada u smislu lične koristi i užitka
(autoritet sopstvenog velikog Ega), a ne zato što Boga zaista voli, iz čega
sledi da će sutra, ako se njegovom Ja ne bude dopadalo šta Bog hoće,
poslušati svoje Ja i prezreti Boga. Iz tog istog velikog Ja čovek ne služi
drugim ljudima zato što ih zaista voli, već zato što se to njemu svidja.
Medjutim, ako činimo dobro delo drugim ljudima, mi treba da ga činimo
rasterećeni od svoga Ja, zato što je to dobro delo odgovor na potrebe
drugih, a ne zato što to dobro delo kod nas izaziva prijatna osećanja
(sebičnost), predstavu o našoj vrednosti i veličini (sujeta i ponositost) i
osećaj čiste savestri (iz krivice). Nesebična ljubav je motiv gde mi činimo
dobro delo kao odgovor na potrebe onoga koga volimo, a ne kao odgovor
na potrebe za svojom unutrašnjom satisfakcijom. Potreba za unutrašnjom
satisfakcijom otkriva da smo isprazni - nezadovoljeni jer se nismo izmirili
sa Bogom, pa zato i dobra dela tada činimo tražeći boga u njima, a ne kao
posledica zajednice sa Bogom.
***
> E ovo ti je potpuno suprotno od onog sto Bog ljudima daje...Bog nam je
svima dao emocije to nas i cini ljudima...sve emocije koje imamo su
prirodne u nama jer nam ih je Bog dao..pitanje je samo kako cemo njima
vladati...hocemo li dopustiti da mrznja ovlada ili sl...kako mozes tvrditi
da u nama prirodno ne postoji ljubav kad je Bog nam to dao kao dio nas!?
Pa ti govoris bas suprotno od onog sto vjera uci...alah swt nas je stvorio sa
101
svim emocijama a do nas je kako cemo se vladati...u nama su prirodno

emocije date....
Emocije nisu niakav znak ili dokaz ljubavi. Kapisoda koji je ubio Kseniju
Pajčin je imao prema njoj veoma snažnu emociju ljubavi. U našem narodu
preko 60% ubistava se ne dešava noću u mraku od strane nepoznatih
psoba, već od strane onih sa kojima smo emotivno najbliži, od strane
članova sopstvene porodice i bliže rodbine. Bliskost i osećanja su samo
povodi za izražavanje ljubavi (ili greha), a ne i znak ljubavi. Prava ljubav
nije emocija već motiv. Emocije zavise od okolnosti, a motivi koji nas
pokreću zavise od naše volje, od našeg odnosa sa Bogom. Zato što prava
ljubav nije osećanje, ona u Svetom pismu nije definisana osećanjima, već
Božjim zakonom. "Ljubav je ispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10) a
"Greh je bezakonje" (1.Jovanova 3,4). Svaki čovek ima emociju ljubavi, ali
motiv ljubavi ima samo onaj ko se ponizi pred Bogom i pokaje za svoje
grehe, jer kroz pokajanje za grehe čovek priznaje da mu treba promena
motiva ponašanja, a onda je Bog izvodi natprirodnim čudom stvaranja
novog srca u čoveku. Kada se car David moli "Načini mi Bože novo srce i
duh prav ponovi u meni" tada pojam načini ima koren "bara" bukvalnog
stvaranja ni iz čega. Da bi osetio ljubav prema nekome, dovoljno je da ti
se ta osoba svidi, a da bi je voleo motivom prave ljubavi treba da se čovek
sretne sa Bogom.
Ako imamo osećanje ljubavi, a nemamo motiv ljubavi, tada naši sebični
motivi zloupotrebljavaju naša osećanja, pa smo sa ženom, ne zbog nje,
nego zbog sebe, da bismo se lepo osećali. ...
***
> Svesti vjerovanje samo na srce, podjeca na nama dobru poznatu sektu u
islamu pod nazivom "Murdzije" koji su izbacili djela iz imana, vjerovanja.
Po njima ne moras nikakava djela obavljati, dovoljno je samo reci
shehadet, i od spasenih si..., isto poput onih hriscana sa 10 zapovjedi,
bitno je da ti vjerujes u njih, a to sto ces nazivati Isusa kopiletom i njegovu
majku necasnom zenom, to nikom nista. Ljudi rade najgnusnija djela
nevjerstva, heretizma, poput ovih, a zabludjeli im svjedoce iman i
spasenje. SubanAllah, kakve li SLICNOSTI...
102
Kako neko može imati ispravno srce, a činiti loša dela? To je nemoguće.
"Blago onima koji su čistoga srca, jer će Boga videti." (Matej 5,8)
Ne može neko imati srce očišćeno od greha, a zle misli ili postupke, jer zle
misli i postupci izlaze od srca.
ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva,
***
> ok sda izgleda da se ti pravis da ne razumijes!?

objasni i kako mozes mrznju i sebicnost da sublimiras u revnost za Allaha
swt?
Da li se ti praviš da ne razumeš da svaki čovek već ima prirodnu sklonost

da Bogu služi iz loših motiva? Ljudi će pohrliti ka religiji ako im ona
pruža mogućnost da bez osude savesti gaje i izražavaju mržnju, i gaje
ostale grehe, jer ako te grehe čine u ime viših interesa onda u tim
interesima imaju izgovor za njih. Tako su komunisti u ime partije i
radnog naroda činili svakakva zla. Pravoslavni su u ime vere u Boga
učinili istragu poturica (Srba muslimana) u Crnoj Gori. Celo Jevandjelje
otkriva kako su Jevreji u ime vere u svog Boga zadovoljavali svoju
ljudsku sujetu, jer su činili postove i molitve tako da ih drugi vide da to
rade, pa im je zato Isus govorio: "Pazite da pravdu svoju ne činite pred
ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od Oca svojega koji je na
nebesima." (Matej 6,1) A da se ne bi sami pred sobom pogordili zbog
svojih dela, Isus im je govorio: “A ti kad daješ milostinju, da ne zna levica
tvoja šta čini desnica tvoja.” (Matej 6,3) A da ne bi na revnost bili
pokrenuti strahom imali su ovu svetlost: “Strah kojim me se boje zapovest
je ljudska kojoj su naučeni.” “U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav
izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u
ljubavi.” “Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.”
103
(Isaija 29,13; 1.Jovanova 4,18; 2.Timotiju 1,7) Za te Jevreje koji su u svojoj

revnosti bili iskreni, apostol Pavle kaže: “Jer svedočim da imaju revnost
za Boga, ali ne po razumu!” (Rim.10,2) Odmah u sledećem stihu apostol
objašnjava da nerazumnost (gubljenje zdravog razuma) jeste posledica
odsustva htenja da se razume razlika između motiva ljudske pravednosti
(gordosti, sujete, nečiste savesti, sebičnog sentimenta ...) i božanske
pravednosti (nesebične ljubavi): “Jer ne poznaju pravde Božje i gledajući
da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božjoj.” (Rimljanima
10,2-3) Čak ni sama spremnost nekoga da žrtvuje svoj život ili razda svo
imanje, ne mora biti nikakav dokaz ljubavi i stvarne pobožnosti ako nije
pokrenuta pravom ljubavlju: “I ako razdam sve imanje svoje, i ako
predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.”
(1.Korinćanima 13,3)
***
> Zakon se sastoji od normi.
Zakon gleda na pobude. Koji mrzi, on je ubica pred Bogom. Ko poželi u

srcu, on je preljubnik. Zakon (moralni) ima svrhu da nas osvedoči da u
sebi nemamo dobrote, da smo grešni, da bismo dobrotu tražili i našli u
Bogu. Svest o grešnosti nas drži zavisnima od pravde koju nam Bog
daruje kao dar svoje milosti. Dakle, mi ne izlazimo pred Boga da bismo
mu pokazali svoju pravdu, kako smo dobri, vec izlazimo da bismo od
Njega primili Njegovu pravdu i njom živeli ispravno, jer kada se
oslonimo na Boga, Bog se useljava u nas i čini kroz nas ono što je
ispravno. Nije moguće da Bog živi u čovekovom srcu a da taj čovek krši
zakon.
Samo kada se odvoji od Boga, čovek počinje da greši, jer greh i jeste izraz
onog dubokog nezadovoljstva koje se u nama javlja kada se odvojimo od
Boga, i tada tražimo sreću van Boga (ako je tražimo u osećanjima, mi smo
sebični; ako je tražimo u predstavi o svojoj vrednosti i veličini, mi smo
ponositi, ako je tražimo u čulnim doživljajima, mi smo telesni). I dok sa
jedne strane tražimo sreću koju nemamo, a druge izražavamo nesreću
koju imamo u srcu (jer smo odvojeni od Boga) i to činimo kroz mržnju
(prema neprijatelju), brigu (prema prijatelju), itd. Svaki greh je posledica
104
odvojenosti od Boga. Kroz zakon postajemo svesni svoje grešnosti da bi u

Bogu našli utočište od svojih greha i od krivice od greha.
A krivični zakon postoji da nas sačuva od zla drugih ljudi, onih koji nisu
verni. Kada se njim pokušava nadomestiti funkcija moralnog zakona,
onda kao produkt se pojavljuje licemerstvo i formalizam.
***
> Takodje, na mnogo mjesta, a i u ovoj grupi, da bih pokazao

neautenticnost Biblije, navodio sam primjer iz Prve Mojsijeve, 19, gdje se
o Lotu govori da su ga njegove dvije cerke napile vinom i spavale snjim,
imale odnos, i rodile mu dva sina da bi sacuvale sjeme ocu svome.
Zamislite kakve optuzbe za Bozje izaslanike, najbolja stvorenja na Zemlji,
ljude najcistijih srca i najveceg morala da se optuzuju za ovako nesto.
A koji je greh u svom srcu napravio Lot? Zašto bi ga Bog optužio u dan
suda da je ovo istina?
I ko je taj čovek koji za svoje grehe ne bi zaslužio smrt, koji nikada u srcu
nije imao mržnju ili požudu? A ako je imao, onda je svakako zaslužio
smrt, jer onaj ko mrzi, on je ubica; onaj ko želi on je preljubnik, jer Bog
gleda na srce. Onaj ko u srcu greši, on bi grešio i u praksi, kada ne bi bio
sprečen strahom od posledica. Zato je besmisleno tvrditi da postoje
pravednici koji nikada nisu sagrešili.
Autoritet poruke koju Božji poslanik iznosi narodi nije u tome ko je i

kakav je onaj ko poruku iznosi, već u sadržaju poruke. Ako mene za moje
grehe ukori lopov i ubica, ja sam pred Bogom odgovoran prema tom
ukoru, a to ko mi je to rekao, to me neće moći opravdati ako to ne budem
usvojio, jer mi smo prema smislu istine odgovorni Bogu, a ne onome ko je
Božje oruđe u iznošenju ukora.
Ti opisi greha svetih ljudi jesu dokaz da je Pismo autentično. Da su ga

ljudi prepravljali prema svojoj prirodi, onda bi sve ružne stvari bile
tabuizirane. Pravoslavni i katolicki sveci su isto takvi, idealizovani kao da
nisu obicni ljudi. Licemerno je tvrditi da nema drugog Boga osim Alaha, a
105
onda od ljudi praviti idola, jer će u tom slučaju ljudi stavljati poslanke na
mesto Boga, bez obzira što smatraju da nemaju drugoga osim Alaha. I u
Starom i u Novom zavetu verni ljudi su opisivani sa svim svojim
slabostima. I ta svest da su to grešni ljudi čuva nas hrišćane da ih ne
stavljamo na mesto Boga, čuva nas od idolatrije. Oni koji veruju u
pravoslavnu i katolicku tradiciju nemaju tu zastitu jer ih idealizuju i
predstavljaju kao kakve polubogove.
***
Zašto se uči na arapskom? Da li je neophodno govoriti na arapskom>
> Bože, Gospodaru naš! Daj nam na

ovom svijetu dobro, a i na budućem svijetu dobro, i sačuvaj nas od
džehennemske vatre!
Kada bi meni neko dao da se u ime kakvog skupa pomolim ovim rečima,
meni bi bilo neprilično da tako tražim od Boga neko uopšteno dobro, kao
da On već dobro nije obećao, kao da On nije ljubav. Takve reči bi zapravo
bile izraz sumnje u Njega. Takvim rečima bih se pomolio samo onda kada
bi postojalo neko konkretno iskušenje da posumnjamo u Njega da će nam
pomoći u nekoj nesreći koja nas je snašla, ali bih se i tada pomolio, da
nam Bog da i nevolje ako je to dobro za nas da se duhovno izgradimo.
Moliti se da nam Bog da dobro može biti izraz čiste sebičnosti i zato takva
molitva sama po sebi nije pokazatelj dobrog duha onoga koji se moli.
Govorim o dobru u ovom životu, a što se tiče dobrog u onom životu,
nikada se nisam molio u zadnje 24 godine niti ću se ikada moliti da mi
Bog da dobro u onim životu, jer Bog će dati onaj život onome ko svoj
karakter i duh uskladi sa Bogom, a ne u zavisnosti od toga što neko u
molitvi traži to dobro u onom životu. Bog je ljubav i nema potrebe da ga
molim da mi da raj, jer znam da će mi ga sigurno dati ako u svom srcu
budem i dalje zadržao Njegov Duh.
> Gospodaru naš! Oprosti grijehe meni i mojim

roditeljima, kao i svim pravim vjernicima onoga dana, kad budemo
polagali račun za svoja djela!
106
Oproštenje Bog daje i sada, onima koji se sada pokaju. Zašto bi čekali
sudnji dan na to? Oproštenje ne treba pravim vernicima, nego onima koji
su krivi.
A kako je oproštenje uslovljeno pokajanjem, ja se nikada ne molim Bogu

da Bog oprosti grehe onima koje poznajem, jer on sam oprašta onima koji
se kaju, nego se molim da im Bog otkrije istinu, da im otkrije svoju ljubav,
pa će onda, ako se ti ljudi pokaju, Bog sigurno da im oprosti.
Jedini razlog da se molim Bogi da oprosti nekome grehe jeste ako bi mi

neka osoba činila zlo, pa ako bih za nju u molitvi rekao "Bože oprosti mu"
tako bih pokazao da mu sam praštam sa svoje strane i da time molim
Boga da pokaže milost i praštanje toj osobi koja mi čini zlo. Samo takvu
molitvu bi Bog i mogao da usliši, jer bi to bila moltiva iz ljubavi, a ne
licemerna. Onda bi Bog prema toj osobi pokazao ljubav i ponudio
oproštenje, pa ako bi se ta osoba dirnuta Božjom ljubavlju navela na
pokajanje, Bog bi joj oprostio.
"Ako ćeš na bezakonje gledati Gospode: Gospode, ko će ostati? Ali je u

tebe praštanje, da bi te se bojali." (Psalam 130,4-5)
***
> Allahume rabbena atina fiddunja haseneten ve fil - ahireti

haseneten ve kina azaben - nar! Rabbenagfir li ve li validejje ve lil -
mu'minine jevme jekumul - hisab." -

džehennemske vatre! Gospodaru naš! Oprosti grijehe meni i mojim
Zašto se uči na arapskom? Da li je neophodno govoriti na arapskom>

107
džehennemske vatre!
...
Kada bi meni neko dao da se u ime kakvog skupa pomolim ovim rečima,
meni bi bilo neprilično da tako tražim od Boga neko uopšteno dobro, kao
da On već dobro nije obećao, kao da On nije ljubav. Takve reči bi zapravo
bile izraz sumnje u Njega. Takvim rečima bih se pomolio samo onda kada
bi postojalo neko konkretno iskušenje da posumnjamo u Njega da će nam
pomoći u nekoj nesreći koja nas je snašla, ali bih se i tada pomolio, da
nam Bog da i nevolje ako je to dobro za nas da se duhovno izgradimo.
Moliti se da nam Bog da dobro može biti izraz čiste sebičnosti i zato takva
molitva sama po sebi nije pokazatelj dobrog duha onoga koji se moli.
Govorim o dobru u ovom životu, a što se tiče dobrog u onom životu,
nikada se nisam molio u zadnje 24 godine niti ću se ikada moliti da mi
Bog da dobro u onim životu, jer Bog će dati onaj život onome ko svoj
karakter i duh uskladi sa Bogom, a ne u zavisnosti od toga što neko u
molitvi traži to dobro u onom životu. Bog je ljubav i nema potrebe da ga
molim da mi da raj, jer znam da će mi ga sigurno dati ako u svom srcu
budem i dalje zadržao Njegov Duh.
> Gospodaru naš! Oprosti grijehe meni i mojim

Oproštenje Bog daje i sada, onima koji se sada pokaju. Zašto bi čekali
sudnji dan na to? Oproštenje ne treba pravim vernicima, nego onima koji
su krivi.
A kako je oproštenje uslovljeno pokajanjem, ja se nikada ne molim Bogu

da Bog oprosti grehe onima koje poznajem, jer on sam oprašta onima koji
se kaju, nego se molim da im Bog otkrije istinu, da im otkrije svoju ljubav,
pa će onda, ako se ti ljudi pokaju, Bog sigurno da im oprosti.
Jedini razlog da se molim Bogi da oprosti nekome grehe jeste ako bi mi

neka osoba činila zlo, pa ako bih za nju u molitvi rekao "Bože oprosti mu"
tako bih pokazao da mu sam praštam sa svoje strane i da time molim
Boga da pokaže milost i praštanje toj osobi koja mi čini zlo. Samo takvu
molitvu bi Bog i mogao da usliši, jer bi to bila moltiva iz ljubavi, a ne
108
licemerna. Onda bi Bog prema toj osobi pokazao ljubav i ponudio

oproštenje, pa ako bi se ta osoba dirnuta Božjom ljubavlju navela na
pokajanje, Bog bi joj oprostio.

***
> koliko citam molite se i duhu svetom...
Ne, nego se molim Bogu ocu, u ime (zrtve) Isusa Hrista da mi da Svetoga
Duha (novo srce, ljubav, slobodu od greha). To je princip molitve, a
sadržaj je svaki sledeći put drugačiji u zavisnosti od ko...nkretnih potreba.
U Bibliji ima preko 30 000 stihova i mnoštvo molitvi, a nema dve iste
molitve, nego je svaka prilagodjena drugačijoj potrebi. Zamisli da ti svaki
dan svojoj voljenoj osobi govorš istim rečima, u isto vreme, na isti način
izraze ljubavi ili neke potrebe - zar ona ne bi opravdano zakjučila da je
tebi forma važnija od nje same, čim smisao reči podređuješ nečem
drugom ni njenoj realnoj potrebi u tom trenutku. Isto tako ako je moja
molitva određena ičim drugim no realnom potrebom za koju se molim
(od potrebe da se zahvalim Bogu do molbe za mudrost i snagu za neku
odgovornost), onda to znači da razlog molitve nije iskren.
***
> bas tako...kad se sjetim da je rekao da ce i ateisti u raj...
Nije lepo Selime da izvršćeš smisao rečenoga. Objasnio sam da Bog ne

gleda ko je ko, i ako se neko u iskušenju pokorava Njegovom duhu
ljubavci i odbacuje greh, naravno da će u raj, a vernik koji u iskušenjima
odbacuje Božju ljubav i izabira da se pokori grehu, on neće biti spasen, jer
Bog gleda na srce. U nekim sredinama je bolje da čovek bude aieista, a da
ima pravilnu predstavu o dobru i zlu, nego da poveruje u religiju koja mu
se predstvalja na tako iskrivljen način da se pod ljubavlju misli da dobra
dela pokrenuta strahom, gordošću ili sentimentom, što bi ga navelo na
109
gereh ako bu takvog Boga verovao. Kako iko razuman može ovo da
ospori što sam napisao?
***
Sda Answer
> jer da znaju i osjecaju i da vole kao sto govore onda bi i radiuli tako...jer
onaj koji voli on i cini djela...a ne govori samo o tome..kod njih se svodi
sve na govor...a sve ostalo je formalnost za njih...pa sta je onda
neformalnost!?
Pa... da li je ikada muslimanski svet imao takvu refirmu karaktera kakvu

je imala zapadna civilizacija u vreme protestantske reformacije? Zbog
koga su morali da od šezdesetih godina XXveka u severnoj Evropi
formiraju nove zakonske regulative i pooštre stare, nego zbog balkanaca i
onih koji su počeli da dolaze u severnu Evropu iz muslimanskih zemalja,
jer su pokazali veću sklonost ka zločinima nego starosedeoci severne
Evrope?
***
> Kod nas je to i "formlano" tako..kaze POslanik savs JASNo i

KONKRETNO:
napravi i za komsiju supe,
nemoj leci a da ne znas da li je komsija sit..
jel i ovo formalnost!?
...Kako da nije formalnost? Onaj ko ima ljubavi u srcu, njemu nema

potrebe da se kaže. Da si ti moj komšija i da mi doneseš supu kada sam
gladan, ja to ne bih mogao da cenim, jer bi ti to radio zato što moraš, zato
što tako Bog od tebe zahteva, a ne zato što zaista imaš ljubav u srcu.
U nekim protestantskim zemljama je velikodušnost bila tako velika da

siromasi nisu morali da prose. To nije bilo plod pravila, nego ljubavi.
***
110
> mimo 5 obaveznih molitvi koje činimo jer nam je Bog to naredio i jer on
to voli, njemu za ljubav.
Govoriš o Bogu kao da je čovek koji ima neke želje, naklonosti, potrebe.
Sama činjenica da je definisano tačno pet obaveznih molitvi, pa da se

onda one moraju sprovoditi u odredjeno vreme, na odredjen način,
odredjenim rečima, itd, jeste neobična činjenica, jer zašto bi Bogu bio
značajan broj molitvi, način, reči, vreme, položaj tela, a ne duh iz koga će
svako ponaosob imati ono vreme, način, položaj, koji će biti prirodna
posledica ljubavi koju on ima u srcu i potrebe za koje se moli? Dakle,
ljubav će sama navesti čoveka da se moli onda kada treba, rečima koje su
adekvatne potrebu, na način koji je prigodan potrebi, itd. Ovde se realna
potreba nadomešćuje unapred zacrtanim pravilom! To nema nikakvog
smisla, izuzev ako nije podilaženje ljudima formalistima koji nemaju
ljubavi u srcu i koji zato što nemaju ljubavi ne prepoznaju ni kada se treba
moliti, ni zašta se treba moliti, i koliko puta se treba moliti, ni reči kojima
se treba moliti, ni položaj tela koji tada treba imati.
***
> da bi bio produhovljen moras da skontas istinu...a prije si govorio da

SAMO PRODUHOVLJENI MOGU DA SHVATE ISTINU!!!SAD
GOVORIS JEDNO A SAD DRUGO
Tvoj formalizam te navodi da se hvataš za reči i da ne razumeš smisao.

Evo pogledaj šta znači formalizam na wikipediji:
"Formalizam se najčešće sastoji u jednostranom isticanju nekog

metodološkog načela ili postupka, i kao nesposobnost da se sve strane i
sva načela naučno-istraživačke djelatnosti i sagledavaju i razvijaju
kompleksno, na manje-više jedinstven i međusobno usklađen način."
A to je upravo tvoj problem zbog kojeg ti jedna rečenica iz Pisma (ili moja,
svejedno) deluje da je u sukobu sa drugom, jer ne razmišljaš o smislu
rečenoga, već se hvataš za reč.
111
> 1. moras shvatit istinu da bi bio produhovljen ili

2. samo produhovljeni shvataju istinu...
Sveti Duh uvek otkriva istinu čoveku iznutra, a pri tom otkrivenju koristi
se onim što čovek vidi i razume spolja, što čuje i vidi. I kada se čovek koji
nije bio sa Bogom, pokori Božjem Duhu, zaživi onu istinu koja mu je
otkrivena, tada se Duh Sveti useljava da on može znati ono što mu je
potrebno kroz sopstveno nadahnuće. Isusovi učenici su prvo bili učenici,
a oni koji su potom nadošla iskušenja pobedili, postali su Svetim Duhom
osposobljeni da drugima budu učitelji i to apostoli.
***
Sda Answer > vi tvrdite da je sveti duh Isus i da je Isus sveti duh..
Ne to su različite ličnost istog božanstva. Oni ne čine iste stvari. Ne može

Isus da govori nešto mom srcu, to radi Sveti Duh. Ne može Sveti Duh da
umre za ljude, to može samo Isus. Ne može Bog Otac da umre za mene, to
može samo Isus. Ne može Bog Otac da se useli u moje srce, jer je on uvek
van vremena i prostora. Bez Bozjeg Sina i bez Svetoga Duha mi ne znamo
kakav je Bog, jer nemamo informacije o tome niti imamo duha da
razumemo.
***
> ISUS = SVETI DUH to je vase ucenje...znaci Isus govori i spolja i

iznutra!!! besmislica vidis i sam!
Ovim si dokazao da ne može čovek da kontaktira sa Bogom osim kroz

RAZLIČITE ličnosti istog božanstva.
***
Sve ličnosti trojstva su jedno po božanstvu, a ne po funkciji, već svaka

ličnost ima one funkcije koje ne može da ispuni druga ličnost. Kako na
primer, može Bog da ti otkrije istinu u tvom srcu i da ti promeni srce,
112
kada njegovu prisutnost ne može niko da podnese i da ostane živ? To

može samo Sveti Duh. Kako može Otac da umre na krstu kada je stvorio
vreme i prostor, i samim tim van vremena i prostora? To može samo Božji
Sin.
***
> Zar Isus koji govori narodu ne govori vasem srcu!? pa kome govori
onda Isus!?
Isus govori našem umu, ali bez Svetoga Duha Njegove reči ne mogu da se
shvate, jer čovek nema pravu nesebičnu ljubav u sebi da bi mogao istinu
da shvati.
***
> Znaci kad Isus govori ucenicima znaci govori sveti duh znaci govori
Bog..a ne Isus govori spolja a sveti duh iznutra...to je sve 1 licnost po
vama!!! nevjerovatno
Hajde Selime da tvoju nepoštenu ogiku sada primenimo na tebi. Ti si

duh, duša i telo. Mozak koji komanduje se razlikuje od prsta na nozi po
svojoj funkciji, zar ne? A kako to sada si ti sve jedan Selim, kako je to
moguće?!
***
> vidi sta pises ...vidi kako ppostavljas tri bozanstva jer jedno ne moze da
urdai sot moze drugo bozanstvo!!!
Kako mogu tvoja creva da misle? Kako može tvoj mozak da pumpa krv?
Kako može tvoje srce da vari hranu? A ti si sve jedan Selim?
***
> SDA...NE MOZES MENE KAO STVORENJE POREDITI SA BOGOM

KOI ME JE STVORIO!!!!
113
Radi se o logici. Kako može Bog Otac da se otkrije stvorenjima a da ona

ne nastradaju od Njegovoj sjaja? Kako može Bog Otac da umre? Kako
može Bog Otac da se useli u ljudska srca? Vidiš kako je besmisleno da to
sve čini bez, a bez još dve ličnosti božanstva?!
***
> znaci sveti duh NEMOZE DA ISPUNI ONO STO MOZE BOG A BOG
NE MOZE DA ISPUNI ONO STO MOZE ISUS I NE MOZE DA ISPUNI
ONO STO MOZE SVETI DUH
Zašto ne može? Jer čovek ne može da podnese susret sa Ocem i da ostane

živ. Zato Bog šalje Svetoga Duha da učini čudo bukvalnog stvaranja
novog srca u onima koji se Bogu pokoravaju, da bi oni mogli imati Božju
ljubav u svom srcu. Da li Bog može da umre? Ne može. Zato je
neophodno da se jedna ličnost božanstva otelovi da bi mogla da umre.
Da li je Bogu teško da kroz ličnost Svetoga Duha živi u vernim ljudima?

Da li je Bogu teško da se kroz ličnost Isusa Hrista otelovi?
***
> NE MOZE ISUS KAO DIO BOZANSTVA DA UMRE JER JE DIO

BOZANSTVA A OSOBINA BOZANSTVA JE DA NE MOZE UMRIJETI!!!
Božanstvo nije umrlo na krstu, ali je umrla jedna božanska ličnost, koja je
svoju ličnost uslovila ljudskim telom. No, ta ličnost je potom vaskrsla
Očevom silom.
***
> ako se Bog otjelovio u Isusu a Bog NE moze da umre kako je onda umro
u Isus ?
Kako sam Bog ne može da umre, jedini način da Stvoritelj primi na sebe
kaznu jeste da kroz jednu božansku ličnost sebe otelovi i da kroz ljudsku
114
prirodu primi na sebe kaznu. Ta ličnost je otelovljenjem postala uslovljena

ljudskom prirodom. Ako bi ljudska priroda umrla, umrla bi i ta ličnost. I
to se desilo. Na taj način je Isus - bogočovek, mogao da umre svojom
ljudskom prirodom. Njegovo božanstvo nije tada umrlo jer Bog ne može
da umre, ali je njegova božanska ličnost umrla jer je otelovljenjem
uslovljena ljudskom prirodom. Umrla je samo Njegova ličnost.
***
> NpR. Muslimanima je prie molitve naredjeno da budu cisti. Metoda tj

nacin kako je ovu naredbu Muhamed a.s. implemntirau u praksu je da je
poducio njegove prijatelje (citaj:"apostole") da uzimaju abdest.
Isus Hristos je upravo ukorio taj ljudski običaj koji su držali fariseji, jer on
navodi ljude da umesto duhovne čistote, traže satisfakciju u telesnoj
čistoći. Ništa gore nego nekome ko je osvedočen o greh, pred samu
molitvu ga navesti da traži duhovnu utehu u fizičkom čišćenju tela.
***
> 1. posto je Isus otjelovljnei Bog to znaci da se Bog kao bozanstvo

otjelovio u Isusu ali ima nboaznsek moci a jedna je ta da NEMOZE
UMRIJETI,,,,nem oze Bog koji se nalazi u Isusu umrijeti....
Ne može božanstvo da umre, ali Isusova ličnost može, zato se i uslovilja

ljudskom prirodom da bi podnela kaznu.
> 2. ako Bog u Isus umre znaci da NIJE BOG UMRO znaci da je umro
SAMO covjek a to onda gubi smisao .jer je SAMO covjek umro a ne
BOG!!!
Njegova ličnost je umrla, to je dovoljno, jer je uslovljena ljudskom

prirodom.
> 3. i zasto da Stvoritelj prima na sebe kaznu koju je pripremio ljudima...?
Zato što je ljubav.

115
***
> Bozanstvo NEMOZE da se uslovljava..cim nesto uslovljavas postavljas

granice a bosanstvo ne poznaje granice..znaci opet Isus NIJE bozantsvo...
Božanstvo jeste uslovljeno njegovim karakterom ljubavi. Bog ne može da

čini greh. Bog se kroz Hrista uslovio ljudskim osobinama i odrekao
sopstvene božanske moći da bi nas spasao. To je vredno divljenja. Oni
koji navodno svaki dan padaju pa zemlju u molitvi dodirujući zemlju
svojim licem, oni bi na ove reči trebali da padnu, ali kako nemaju ljubavi
u srcima, a ni pravde, njima je ta žrtva neshvatljiva.
***
> i gdje je pravednost da BOG sam SEBE KAZNI!? sta je tu pravendo!? pa

nema vece nepravde nego sto je to!
Svako ima slobodu za sebe da određuje šta hoće. Dakle, ako tvoje dete, na
primer, jeste zbog nekog zločina zaslužilo novčanu kaznu, ti onda kao
otac nećeš na svoju štetu platiti kaznu za svoga sina, nego ćeš da ostaviti
da po pravdi on strada, jer nije pravedno da ti stradaš? Pa zar takav otac
ne bi bio surov otac, bez ljubavi, koji bi tako postupao? A ti takav karakter
pridaješ Bogu?!
***
> pa gdje je tu pravednost? muciti nekog ko uposte nije kriv!?
Dakle, ti ne bi platio kaznu za svoga sina koji će otići u zatvor ako ne plati
novcem kaznu, ne bi mu platio jer niti si kriv nego on?
Takvim duhom pokazuješ potpuno odsustvo ljubavi i milosti.
***
116
> Namaz kao srce islamskih obreda čini ibadet koji se sastoji od određenih
radnji, uobličenih u formu koja utječe na samu ispravnost namaza.
Čim čovek treba da razmišlja o formi, a ne o smislu izgovorenih reči, to je

navođenje na formalizam. Kao kada bi trebao da zamoliš za oproštenje
svoga prijatelja zbog nekog lošeg postupka prema njemu, a neko ti kaže
da treba da razmišljaš o rečima koje ćeš mu reći, o vremenu, mestu i
načinu na koji ćeš to da izvedeš, zar te on time ne odvraća od onoga što je
najvažnije, od razmišljanja o svome srcu u svetlu Božjeg karaktera,
pokajanju za loše pobude i iskvarenom karakteru koji je u tvom lošem
postupanju samo pokazao svoju pravu prirodu?
Zašto se religioznih ljudi, muslimani, hrišćani i mnogi drugi, tako lako

kaju što su rekli ružnu reč svom drugu, a ne kaju se za pobude iz kojih su
to uradili, i onda ostaju istog karaktera posle pokajanja, kakvog su bili i
pre pokajanja? Upravo zbog toga što ih takva pravila i saveti navedu da
se bave onim što je nebitno (receptima, formalnim pravilima i
uputtstvima), umesto da se bave onim što je bitno - poznanjem Boga u
takvom svetlu koji će ih ukoriti za grehe i osloboditi od njihove sile.
Bog ne ceni formaliste koji su iz straha od kazne samo ugušili ispoljavanje

svojih greha, već ceni one koji su se odrekli sebe iz ljubavi prema Bogu, a
koji ih je osvojio za poslušnost, ne strahom od kazne, već ljubavlju koju
im je pokazao dok su još bili nepravednici:
***
> > Od Abdullaha ibni Omera, r.a., se prenosi da je rekao: "Allahov

Poslanik, s.a.v.s., kaze: "Kada Allahov rob ustane obaviti namaz, donesu
mu se svi grijesi i postave na glavu i ramena, pa kada god ucini ruku ili
sedzdu, oni popadaju.'" 14
117
14 Ebu Davud, Sunenu Ebi Davud, i hadis je hasen." Pogledati: Sahihul-

Dzami, hadis broj 3837. (Preuzeto iz knjige: Halid Hadim es-Surudzi
"Poslanikove oporuke zenama i primjeri sahabijki". Prijevod: Omer
Spahovic"
> Zanemario si brdo islamskih predaja koje govore o pokajanju i čišćenju

duše
A koja je svrha tog brda islamskih predaja kada se ljudima iznese ova
magija namaza?
Očito samo paradna svrha!
> čovek ima i tijelo, a ne samo dušu, i tijelo prati dušu u obožavanju Boga.
Naravno, celo telo treba da izražava ono što je u srcu.
Ali ako tebi neko treba da naredi šta će da ti radi telo, to znači da ti nemaš
Boga u srcu, jer da Ga imaš, da te zaista pokreće prava ljubav, sam bi
znao šta ćeš Bogu da kažeš, kada, na koji način i koliko često.
> Isusova molitva se takođe sastoji od reči -pa nije nikakva magija,
Da, ali ona nije data kao pravilo, tehnika, recept, kako to inače shvataju
muslimani. Svaka sledeća Isusova molitva je bila drugačija.
> Kupanje (vi kažete krštenje-mada je to smiješan naziv za kupanje-) je

takođe telesni obred- i kad je Jovan gurnuo Isusa u vodu to nije nikakva
magija,nego obred koji nosi u sebi odgovarajući simbol.
Da, ali niko nije od njih verovao da taj čin može da ikoga približi Bogu,
što je inače temelj obreda koje rade muslimani, tradicionalni hrišćani i
pagani.
> Jedenje hleba i vina je takođe obred (doduše uvezen iz mitraizma) je

takođe formalni obred, s tim što ovo jeste i magija.Itd.Itd.
118
Da ne bi bio magija, naveden je primer kako je djavo ušao u Judu kada je

od Isusa lično primio pričest. I dato je upozorenje da pre obreda čovek
već mora da bude izmiren sa Bogom, inače nije dostojan obreda.
> Forma i obredi nisu nikakva magija,ako ih prati unutarnji Odgoj

sebe.Licemeri postoje u svakoj religiji, ideologiji,i to nije ništa čudno
Krive religije su odgovorne za licemerstvo jer čoveka navode na magiju i

licemerstvo. Zato nas Isus upozorava da se čuvamo kvaca farisejskog.
> Oče naš je dat bukvalno najbukvalnije kao recept.Čovek je fino

rekao:kad se molite molite se ovako-zatvorite vrata i
Nije rekao "molite se ovim rečima" već "molite se ovako" otkrivajući

kakav duh i smisao treba da ima molitva. Zato se kasnije ni sam Isus, ni
apostoli nisu nikada moliti takvim rečima, već su takav duh molitve
izražavali u svakoj molitvi, ali sasvim drugim rečima.
> ....takođe, na "Krštenju" se dešava takozvani silazak Duha (kao da je

Duh nešto što silazi).
To se dešava samo onda kada se neko krštava (pomazuje) za delo, a ne za

zavet lične zajednice.
> Krive religije NE POSTOJE,već je svaka ljudska religija tvorevina kriva-

kad je ispovedaju krivi ljudi
Kriva religija je ona koja te navodi da se kaješ za slepa pravila, a ne za

grešne motive srca. Zato Isus ukorava Jevreje:
"No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer

ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i
druga mnoga takva činite. I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da
svoj običaj sačuvate." (Marko 7,7-9)
Zatim kriva je religija koja te navodi da tražiš spasenje u dobrim delima,

umesto u Bogu. Zato Pismo ukorava:
119
"Izgubiste Hrista, vi koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od

blagodati." (Galatima 5,4)
Zatim kriva je religija koja te navodi na fanatizam:
"Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a
srce im stoji daleko od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska
kojoj su naučeni, ..." (Isaija 29, 13-14)
“Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu! Jer ne poznaju

pravde Božje i gledajući da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi
Božjoj.” (Rimljanima 10,2-3)
Kriva je religija koja te oslobadja od odgovornog preispitivanja smisla

duhovnog iskustva i navodi da se zadovoljiš svojim osećanjima:
“Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?” “Ko se uzda u

svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.” “Bezumniku nije
mio razum nego da se javlja srce njegovo.” (Jeremija 17,9; 28,26; 18,2)
> Znači po tebi- NE TREBA POŠTOVATI BIBLIJSKE ZAPOVESTI jer to je

sve kvasac farisejski,magija,formalizam itd.???
Biblijske zapovesti te čuvaju od kvasca farisejskog jer se bave pobudama

srca. Pogledaj Isusovu kritiku fariseja:
7:6 A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas

licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo
daleko stoji od mene.
7:7 No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.
7:8 Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i
čaša; i druga mnoga takva činite.
7:9 I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.
120
> NETAČNO.Kad postaneš izmiren sa Bogom onda si Izmireni,i ne stičeš

nikakvu "dostojnost obreda" jer obredi su formalizam, oni su potrebniji
onim neizmirenim da bi ih podsticali na Izmirenje
Obredi su od Boga onda kada misli čoveka uzdižu sa obreda ka samom

Bogu i onome što On čini za tvoje spasenje, a obredi su od sotone kada ti
spuštaju misli sa Boga na ono što ti radiš za vreme obreda.
> ti pokusavas da degradiras svaku formu molitve ,poštovanja subote i

bilo čega u kršćanstvu (to činiš da bi na silu kršćanstvo proglasio
univerzalnim)-a većina kršćana se ne bi sa tobom složila, i to protestanata
Kod protestanata ne postoje naučene molitve (jer ne postoje u Bibliji).
> To što ti negiraš, to je tvoj lični stav.
Ceo protestantski svet je u tome jedinstven oko ovoga što tvrdim.
> naravno da postoje,i ne samo molitve nego i poštovanje subote,

euharistija itd.
Da, ali niko ne misli da same molitve spasavaju, niti se oslanja na same
molitve, niti ih uči napamet, hiti misli da količina molitvi pomaže; niti iko
veruje da držanje zakona predstavlja zaslugu za spasenje, niti da se u
euharistiji hleb i vino pretvaraju u Isusovo telo, već su samo simbol
Isusove žrtve. Sva ta kriva shvatanja su ljude odvodila od susreta sa
Bogom, sve dok ih autoritetom Svetom pisma protestanti nisu odbacili.
> Po čijem receptu ti živiš, onako od sebe znaš da trebaš vjerovati u Isusa
ili je to recep bibilije koji ti jasno kazuje kako treba da vjeruješ, recepct čiji
zakoni se mijenjau, ako ti nisu toliko bitni onda ih krši i očekuj raj. ali ipak
nećeš nego ćeš vjerovati po RECEPTU bibilie kao što musliman vjeruje po
recptu svoje knjige..
Nema recepta, jer Bog nije stvorio robote, već ljude koji imaju svoju
ličnost, a na odgovornosti same ličnosti je koje reči će kada da upotrebi u
izražavanju svoje ljubavi.
121
Koje recepte ti imaš u razgovoru sa svojim bračnim saptunikom? Jel tebi

isto kao što islam definiše reči prema Bogu, definisano koje reči ćeš svom
bračnom partneru da izraziš u izražavanju ljubavi, koliko puta tokom
dana, u koje vreme, koje reči, i u kojoj pozi tela?
Nemaš, jer bi to bio ropstvo i dokaz licemerstva. E pa isto tako je to dokaz

vašeg licemerstva u odnosu prema Bogu.
***
> KANIBALIZAM
II Kraljevi 6,28,29 "Još joj kralj reče: "Što ti je?" Ona odgovori: "Ova mi je
žena rekla: 'Daj svoga sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti
moga!' (29) Skuhale smo moga sina i pojele ga. A sutradan rekoh joj: 'Daj
svoga sina da ga pojedemo."
Abu Ibn Hamza samo da vas vidim....pozz:))
•
Harun Kasimovic ma brate, izvuko si to iz konteksta!!! hahaha
•
Abu Ibn Hamza videcemo brate...ima jos dosta toga,sacekacu nekog da
me ispravi:)) Mislim od krscana....:) pozz
Vi muslimani ste izgleda toliko površni i toliko malo koristite razum, da

je dovoljno da se u svetim spisima samo pojavi opis nekog mračnog
istorijskog događaja koji treba da služi kao opomena, da vi odmah
zaključite da treba tako da se ponašate zato što je tako spomenuto da je
neko radio, a da li je to dobro ili loše; kakav je smisao toga što je napisano,
u to uopšte ne ulazite. Ili vam fali zdrav razum ili ste zlonamerni.
пре 2 секунди • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
122
***
> s koliko godina se bebe krste?
Sveto pismo jasno govori da krštenju kao svesnom i voljnom zahtevu

prethodi poučavanje i pokajanje. Katolici su čak izbacili ovaj stih iz Biblije
koji otkriva da je uslov krštenja vera:
"A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on

odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji." (Dela 8,37)
A evo kontekst tog stiha:
8:34 Onda uškopljenik odgovori Filipu i reče: Molim te, za koga ovo
govori prorok? Ili za sebe ili za koga drugog?
8:35 A Filip otvorivši usta svoja, i počevši od pisma ovog, pripovedi mu
jevanđelje Isusovo.
8:36 Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: Evo
vode, šta brani meni da se krstim?
8:37 A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca svog, možeš. A on
odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.
8:38 I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i
krsti ga.
8:39 A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti pade na uškopljenika, a anđeo
Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik; nego otide putem
svojim radujući se.
***
> Krscani evo da vas pitam: kada bih vam ja rekao da je zec prezivar sta bi
vi na to rekli...
Zec je zabranjen u Svetom pismu za ishranu:
"I pitomi zec, jer preživa ali nema papke razdvojene; nečist da vam je."
(3.Mojsijeva 11,5)
123
Tebe zbunjuje to što zec ne preživa. Vidiš Bog nije ni tu formalista. Nije
važno Bogu kako neko preživa, već da li preživa. Zec preživa tako što
više puta vari svoju hranu, tako što jede svoj izmet.
***
> izmišljeno od ljudi nije od van zemaljaca treba se čitat i kuran i zbirka
hadisa dosta se govori o merjemii i njenom sinu mesihu isa a.s.j
Već ti je osporena tvrdnja da crkva nije menjala Sveto pismo, ali se ti

namerno praviš lud.
Sveto pismo kakvo sada imamo je suprotno učenju otpale crkve, pa je

besmisleno tvrdjenje da ga je crkva promenila. Pre svega, Stari zavet je
sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve, a kako je Novi zavet u skladu sa
učenjem Starog, otpada mogućnost da ga je crkva promenila. Da je crkva
imala moć da utiče na sadržaj Novog zaveta, onda u njemu svakako ne bi
nalazila zabrana slika i kipova, kritika slavljenja umrlih svetaca, a takodje
i kritika paganskog shvatanja da Bog gleda na broj izgovorenih molitvi
kao i kritika verovanja da se čovek može iskupiti dobrim delima za svoje
grehe.
* **
Teško da bi se ko usudio da namerno menja već raširene spise jer bi novi spis
došao u sukob sa prethodnom već raširenom verzijom. Razlike nastale u
pojedinim rečima, ne bi mogle biti alarmantne jer ne menjaju smisao, pa na takve
izmene niko ne bi ni reagovao jer ih ne bi ni zapazio. Samo radikalne razlike bi
odmah izazvale reakcije zbog pojave nove jeresi. Ljudi bi se zapitali za poreklo
novog verovanja i saznali da je utemeljeno na svetim spisima koji kod njih imaju
sasvim drugačuje značenje. Po celom antičkom svetu su bili rašireni spisi
prevoda Starog zaveta na grčki jezik (Septuaginta), a po jevrejskim sinagogama
hebrejska verzija Starog zaveta. Stari zavet je bio test po samim apostolima po
kojima se testiralo da li je ono što apostoli govore ispravno ili nije: "Ovi pak
bijahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i
svaki dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11) Svako tumačenje
koje odstupa po smislu bi bilo primećeno i proglašeno jeretičkim. Da je imalo za
osnovu falsifikovanje Jevanđelja u njegovo prevodu, odmah bi bilo osporeno
starijim i većinskim verzijama koje nisu prepravljane. Da su muslimani u pravu,
124
takva razlika u Jevanđeljima koja bi menjala stav po pitanju Isusove žrtve, odmah
bi se pročula na sve strane i odmah omela dalje širenje falsifikata. Osim toga,
besmislemo je tvrditi da se Bog setio da treba da sačuva svete spise od prepravki
tek u vreme Kurana, a da ranije nije vodio računa svojim proviđenjem da Pismo
sačuva svoj izvorni smisao.
> Originalna ispravna Biblija je jako skrivena u Vatikanu,kad bi je

našli,nestalo bi Kršćanstva. Ali neće je nikad ni naći jer je,moze se reći,
zaboravljena gdje je skrivena.

pisalo sledeće, što osporava kult pape, crkve, itd:
“A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braća. I
ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na
nebesima. Niti se zovite učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos. A najveći
između vas da vam bude sluga...” “Da je proklet čovek koji se uzda u
čoveka.” “Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.” (Matej 23,8-11;
Jeremija 17,5; 1 Korinćanima 7,23)
Kult ličnosti je jasno osporen sledećim primerom ― kada je Kornelije

kleknuo da se pokloni apostolu Petru, bio je zbog toga ukoren:
“A kad Petar šćaše da uđe, srete ga Kornelije, i padnuvši na noge njegove

pokloni se. I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovek.” (Dela
10,26)
Obožavanje ikona i kipova je osporeno:
“Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili
dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im
služiti;” (2.Mojsijeva 20,4-5)
125
“I dojučerašnjeg mrtvaca sad već kao Boga poštuje i odredi svojim

podanicima tajne obrede i žrtve. One koje ljudi nisu mogli u osobi
njihovoj poštovati, jer su predaleko od njih prebivali, približavahu sebi
njihovo daleko obličje, te je svetina, ponesena lepotom dela počela
pridavati božanske počasti onome koga je nedavno slavila kao čoveka. ...
Nas nije zaveo nikakav izum opakih ljudskih sposobnosti, ni jalovo
slikarsko delo, ukrašeni likovi koji u budalama potiču žudnju te žude za
neživim obličjem mrtvoga lika. Ljubitelji su zla i dostojni takvih nada oni
koji ih čine ili žele ili poštuju.” (Mudrosti Solomunove 15,4-6)
“Usta imaju a ne govore, oči imaju a ne vide, uši imaju a ne čuju, ... Kakvi
su oni, onaki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.” (Psalam
135,15-18)
Takodje Pismo je u sukobu sa učenjem crkve da čovek može da zasluži

spasenje:
“Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas. Dar je to Božji, i

ne po delima da se niko ne bi pohvalio.” “Jer se delima zakona ni jedno
telo nece opravdati pred Njim.” “A kada se javi dobrota i čovekoljublje
Boga, Spasitelja našega, ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po
svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom
Svetim.” (Efescima 2,8-9; Rimljanima 3,20; Titu 3,4-5)
Crkva ljude plaši Bogom, a Sveto pismo uči suprotno:

2.Timotiju 1,7)
Dakle, da je crkva menja Pismo, ovi stihovi se u Pismu ne bi nikada mogli

zadržati.
***
126
> Njihovi nasljednici su iz poštovanja prema njima jednoglasno prihvatili

njihova pisanja a da ih nisu ni provjerili jesu li su ona tačna ili nisu.
Test za bilo koji novozavetni spis jeste njegova uskladjenost sa Starim

zavetom, a on je sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve, u rukama
Jevreja:
***
> i u koje mi vjerujemo neiskrivljene u takve biblije kojih ima više desetina
iskrivljenih dodanih i oduzetih izmenjenih citata neverujemo
Pa gde bi sami Jevreji ubacili u Stari zavet toliko stihova i citav obredni
sistem koji ukazuju na Isusovu zrtvu, kada sami u nju ne veruju?
***
> Nađi dvije ptice. Zakolji jednu. Zamoči živu pticu u krv ptice što je bila
zaklana povrh žive vode. Poprskaj krv na gubavca 7 puta, a zatim pusti
pticu umočenu u krv da odleti.
Ptica koja je zaklana ukazuje na Mesiju koji ce umreti za grehe sveta. Krv
od zaklane ptice pada u vodu. Ptica umočena u krv i puštena da odleti
ukazuje na grešnika koji je Hristovom krvlju očišćen od greha i
oslobodjen od kazne i zato pušten na slobodu.
***
> Da tebi Radovan Kecojevic neko da neprovidnu kutiju ciji sadrzaj trebas
da pojedes, i da ti providnu kutiju sa sadrzajem, gdje vidis sta je unutra,
koju bi ti izabrao? pa providnu, brate. tu vidis sta jedes, a u onoj drugoj
moze i zaba d...a bude....
127
Ovim si nesvesno otkrila način prihvatanja Kurana – kao mačku u džaku,

jer ga prihvatate slepo (zato što samo kaže za sebe da je ispravno), bez
razumevanja njegovog smisla. Međutim, onaj ko veruje u Pismo nema sa
time problema, jer razume njegov smisao i na osnovu smisla shvata da je
ono ispravno.
***
> Moje pitanje se nije odnosilo na to zasto nije dovoljno 12, vec zasto samo
4 jevandjelja,i to bas ta?
Zato što su ona u skladu sa Starim zavetom, dakle u kontinuitetu sa već

otkrivenom istinom. Ostale verzije ne mogu biti autentične jer su u
sukobu sa Starim zavetom.
> I ko su ti ljudi koji su izabrali ta 4 jevandjelja i zasto, dajte nam njihove

biografije...
O kakvo bezumlje! Pa valjda je sam smisao jevandjelja argumenat za

božansko poreklo njegovog nadahnuća, a ne biografije ljudi koji su ga
samo napisali. Istina je istina bez obzira ko je tu istinu napisao. Ako ti
veruješ u svete spise na osnovu onoga ko ti ih je dao, ti zapravo ni ne
veruješ u Boga koji je inspirisao njihov smisao, već veruješ u onog čoveka
koji ti ih je dao.
***
> Ko to ima danas? Ko ima autenticnost govora ? Cija se vjera temelji na

necijem govoru gdje se ne zna ni njegov identitet niti ima bilo kakav
pouzdani lanac prenosilaca ,naravno, do Boga?
Kao što se božanski pečat na ruci ne vidi u nazivu Alah nego u funkciji
ruke da čini dobro, tako se i autoritet Božje reči ne vidi u tome što neko
kaže (argumenti identiteta, pouzdan zapis) da je to od Boga, već u smislu
same Božje objave koja otkriva takvo uzvišenu ljubav kakvu samo Bog
može da ima:
128
"Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;

Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i
na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same
smrti, a smrti krstove." (Filibljanima 2,6-8)
***
Vladar moga srca ima krst za presto,

trnje mesto krune, a prut mu je žezlo;
grobnicu van grada, jedno pusto mesto,
a odelo carsko u krv mu ogrezlo.
On nema prstenja ni na jednom prstu,
njegovom trpljenju svetina se ruga,
krotak kao jagnje raspet je na krstu -
Gospodar mog srca i sluzi je sluga.
Tamo na Golgoti umro je za mene,
puklo mu je srce od ljubavi svoje...
Zato ga ja slavim, jer nema te cene
koju ne bi dao za spasenje moje!
Dragutin Slankamenac
***
> ) logicno je- tebi! meni nije :) ja za grijehe svoje majke ne odgovaram niti
ih sa sobom nosim.
Ko govori o naslednoj krivici? Govori se u Pismu samo o grešnosti.
> koliko je casnih ljudi odraslo od majke prostitutke koja ga je nekad

ostavila pred necijim vratima?
Pa ko je rekao da čovek nema slobodnu volju?
A i ako lepo vaspitaš čoveka, on će čak i bez Boga u srcu da se ponaša

lepo, jer je tako naučen (čak i ako dobrotu uopšte ne izabira u svojim
129
iskušenjima). Samo vaspitanje ne može da zameni ličnu odgovornost

kada naidju iskušenja.
> po tvojoj logici, i dijete bi trebalo da postane isto.... :) covjek JESTE

GRESAN, ali zato sto ga je Allah stvorio sa strastima , a ne zato sto je
adem zabrljó!
Emotivnost i čulnost su sposobnosti sa kojima je Bog stvorio čoveka, ali

zbog grešnosti čovekove prirode, te sposobnosti se lako izopače da ne
služe na slavu Bogu, jer čovek u njima samim umesto u Bogu traži
satisfakciju duše, i zato apostol Pavle za proždrljivce kaže da je trbu
njihov bog. Pobeda nad grehom jeste kada čovek Gospoda učini bogom, i
onda nema potrebe da traži sreću u čulima i osećanjima. On oseća radost
kada vidi lepo, ali nema želju za time, jer mu je na prestolu srca Bog. On
ima seksualne sposobnosti, ali nema seksualnu želju, jer mu nije bračni
saputnik oruđe zadovoljavanja želje, već mu je seksualna sposobnost
oruđe izražavanja ljubavi prema bračnom saputniku. Čim sposobnost
postane želja, motiv ponašanja, onda to znači da je čovek pao u greh, da
traži boga u uzitku, jer je isprazan u srcu, odvojen od Boga. Čovek je
grešan zbog toga što sve hoće nezavisno od Boga, pa se emotivnost
izopačava u sebičnost, a čulnost u telesnost. Sedma Božja zapovest nas
čuva od seksualne želje, a Deset zapovest od emotivne želje.
***
Vama je opasno dati Sveto pismo u ruke, jer imate toliko nepobedjenih
strasti u sebi da vam je iskušenje i sama sedma zapovest "Ne učini
preljube" da se na nju raspalite i padnete u greh. A da ne govorimo o
Božjem pozivu Adamu i Evi da napune zemlju, koju odmah tumačite
kroz svoje srce kao poziv na seksualne bahanalije po celoj planeti.
***
> kako je izgledala ta greda?
Valjda je važan smisao dogadjaja, a ne izgled grede?!

130
***
Sda Answer
Bog može da stvara život na Zemlji miljarde godina a može da stvori i za
sekundu. No, ima li smisla da stvaranje traje sekundu ili da traje milijarde
godina? A sam Bog kaže da je stvarao šest dana, a u sedmi počinuo od
njega.
Koji je smisao... stvaranja za šest dana? Da bi se otkrila njegova ljubav u

samom smislu čina stvaranja!
Bog je u početku stvorio Zemlju, ali kaže Sveto pismo, "nije je stvorio
naprazno, nego je načinio da se na njoj živi" (Isaija 45,18). Zato stvaranje
nije zaustavljeno prvoga dana, već su drugoga dana stvoreni atmosfera i
vodeni omotač oko nje, a trećega je kopno razdvojeno od mora. Takođe,
trećega dana je stvoreno bilje, a četvrtog svetlost Sunca da ga obasjava.
Petog dana su stvorene životinje u vodi, a šestoga dana životinje na
kopnu i na kraju kruna stvaranja - čovek. Prvo je stvoren Adam, a zatim
Eva kao odgovor na Adamovu potrebu: "I reče Gospod Bog: Nije dobro
da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu." (1.Mojsijeva 2,18)
Pojam "druga" u prethodnom stihu na hebrejskom jeziku (ajin-zajin-reš)
znači "pomoć". Ljubav je, dakle, odgovor na potrebu. To je bilo šestog
dana. Odmah sledeći dan, prvi dan koji su dočekali Adam i Eva, bila je
subota, koju je sam Bog posvetio Adamu i Evi. "I blagoslovi Bog sedmi
dan, i posveti ga." (1.Mojsijeva 2,3)
Bog je stvarao naš svet u etapama da bi svetovi koji su posmatrali

stvaranje mogli da uvide kako Bog u svojoj ljubavi ispunjava potrebu:
tame za svetlošću, Zemlje za životom na njoj, potrebu biljaka za suncem,
živog sveta za čovekom, Adama za Evom, i na kraju, u sadržaju sedmog
dana, ispunjenje potrebe čoveka za Bogom. Ljubav je uvek odgovor na
potrebu. Tako možemo Bogu zahvaljivati iz iskrenog srca zato što ljubav
u Njegovom delu zaista razumemo i shvatamo.
***
131
> SDA u... pravu si : potrebu biljaka za suncem...kako onda da biljke koje
su stvorene PRIJE sunca opstanu? KOja logika i razum ce to prihvatiti!?
Koliko biljke mogu da opstanu bez svetlosti sunca? Da li mogu da

prenoce jednu noc bez sunca? Ako su stvorene jednoga dana onda treba
samo da sacekaju Bozje stvaralastvo sledeceg dana u kojem se vidi ljubav,
jer Bog daje svetlost sunca kao odgovor na potrebu biljaka za suncem.
> Pa po Bilbliji je sve haoticno nista nije ni sa cim....nigdje logike u

stvaranju..kako onda covjek da shvati to sve kad se protivi razumu!?
Kako je moguće da u ovom opisu koi sledi nisu video ljubav?
Bog je stvarao naš svet u etapama da bi svetovi koji su posmatrali

stvaranje mogli da uvide kako Bog u svojoj ljubavi ispunjava potrebu:
tame za svetlošću, Zemlje za životom na njoj, potrebu biljaka za suncem,
živog sveta za čovekom, Adama za Evom, i na kraju, u sadržaju sedmog
dana, ispunjenje potrebe čoveka za Bogom. Ljubav je uvek odgovor na
potrebu. Tako možemo Bogu zahvaljivati iz iskrenog srca zato što ljubav
u Njegovom delu zaista razumemo i shvatamo.
Naime, Bog je u početku stvorio Zemlju, ali kaže Sveto pismo, "nije je
stvorio naprazno, nego je načinio da se na njoj živi" (Isaija 45,18). Zato
stvaranje nije zaustavljeno prvoga dana, već su drugoga dana stvoreni
atmosfera i vodeni omotač oko nje, a trećega je kopno razdvojeno od
mora. Takođe, trećega dana je stvoreno bilje, a četvrtog svetlost Sunca da
ga obasjava. Petog dana su stvorene životinje u vodi, a šestoga dana
životinje na kopnu i na kraju kruna stvaranja - čovek. Prvo je stvoren
Adam, a zatim Eva kao odgovor na Adamovu potrebu: "I reče Gospod
Bog: Nije dobro da je čovek sam; da mu načinim druga prema njemu."
(1.Mojsijeva 2,18) Pojam "druga" u prethodnom stihu na hebrejskom
jeziku (ajin-zajin-reš) znači "pomoć". Ljubav je, dakle, odgovor na
potrebu. To je bilo šestog dana. Odmah sledeći dan, prvi dan koji su
dočekali Adam i Eva, bila je subota, koju je sam Bog posvetio Adamu i
Evi. "I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga." (1.Mojsijeva 2,3)
132
***
> Koiko samo krscani hvale sejtana...pa jos malo fali pa da se pocne i
obozavati sejtan...i opet e krscanstvo bavi neki sporedni stvarima...te
sejtan lijep te mudar te predivan..
Vidi se da Biblija nije izmišljena jer nema ljudske predrasudnosti u

opisima. Uostalom, sotona kada je stvoren bio je savršen, jer ono što je
Bog stvorio ne može da bude loše. Eh, sada, da li treba imati predrasude
prema Luciferu zato što je postao sotona, pa govoriti ružno o njemu pre
pada? Kakav je to duh? Duh Božje ljubavi nije.
> zabodi ljude taktikama na ovom svijetu ali ko iskreno vjeruje u Allaha
swt i radi ono sto treba ne mora da se boji uopste sejtana
Pa to je sotonska obmana verovanje da je iskrenost dovoljna i da treba

čovek da radi "šta treba", kao da je pokajanje i izmirenje sa Bogom
posledica nekog rada, a ne borbe sa sobom i Bogom, gde čovek umire sebi
(svojoj grešnoj prirodi) pokoravajući se Božjem Duhu. Svaki licemer koji
se u srcu nije pokajao za greh bi voleo da uradi nešto pa da time zavarava
savest. Sasvim je očigleno onima koji pošteno razmišljaju da je namaz
idealan za zavaravanje savestim, jer čovek misli da ako je obavio namaz
da je sve u redu. TO je kao kada bi se bračni problemi rešavali spiskom
izjava i postupaka koje treba dva bračna saputnika da izvedu jedan pred
drugim. Naravno da bi to bilo samo pozorište. Rešenje je u tome da se oni
ponize jedni pred drugim i pokaju za svoje grehe, pa će onda prirodno
proisteći ispravni postupci kao posledica rešenja, a neće rešenje doći ako
ljudi licemerno spolja čine šta treba.
***
> Jedan od načudnijih obreda koji Jahve naređuje Mojsiju je da baci kocku
i jednog jarca žrtvuje Njemu u čast, a drugoga šalje Azazelu. To se čini za
okajanje grijeha. Ali tko je Azazel koji se stavlja u isti rang s Bogo...m ?
Azazel je židovsko ime za Sotonu! Namjerno je ostavljeno u originalu da
se ne zbune vjernici. Žrtvovanja su se obavljala i za Boga i za Sotonu !
133
Uvek postoje dve žrtve, žrtva koju podnosi krivac koji je nepokajan
(sotona i oni koji ga izabiraju) i žrtva koju podnosi Nevin koji tom žrtvom
iskupljuje pokajanje. Zar je trebala velika pamet to shvatiti? Ne, nego
ljubav u srcu i elementarna predstava o pravdi.
***
> Pa haj sta ce nama zakoni,Bogovi ce sve oprati....nemamo vise

grevova...Huraaaaa:))
Zakon ti treba da bi shvatio potrebu za Bogom. Kako može i jedan čovek

sam da ispuni zakon bez Boga? Ako tvoje srce želi tuđu ženu ili mrzi
onoga ko te vređa, kako ćeš bez Boga svoje srce da promeniš?
***
> Poslanik Lut pio i spavao sa kcerkom..jel i to formalizam!?
Pa sta ako je spavao? Jel on bio seksualno opterecen? Jel pokusavao sa

njima da spava kada je bio trezan? Pa veci greh imaju mnogi muslimani u
legalnom graku sa svojim zenama nego sto je imao tada LOt, jer Lot niije
imao los duh, a oni koji brak koriste kao pokrivalo za telesnost jesu krivi
pred Bogom.
***
> Ko ce jednom takvom covjeku vjerovati kad on kaze narodu da je dobio

Objavu od Boga?
Pa ne treba njemu da veruje nego Bogu. Ako bi verovao njemu, onda bi

njega stavljao iznad Boga. Poruka od Boga se prepoznaje po smislu da je
od Boga.
***
134
> Kako li mi drag bijaše ti veoma! Ljubav tvoja bješe meni još od ženske
čudesnija."CCCCCCCCCCC
Ovo koriste homoseksualci da izgovore svoj duh, sto samo pokazuje

kakvim duhom vi tumacite pismo. Vi nebiste mogli da imate osećanje
ljubavi prema osobi istog pola a da vam ne bude iskušebje za seksualnost,
čime sami otkrivate kakvi ste u sebi.
Meni Bog otkriva svoj duh ljubavi kada čitam to o Davidu i Jonatanu.
Kako to da meni nije pala na pamet asocijacija za seks, a vama jeste? Ko je
u srcu telesan?
***
> TJELESNE IZLUČEVINE

II Kraljevi 18,27 "Ali im veliki peharnik odgovori: "Zar me moj gospodar
poslao da ovo kažem tvome gospodaru i tebi, a ne upravo onim ljudima
koji sjede na zidinama, osuđeni da s vama jedu svoju nečist i piju svoju
mokraću?" CCCC
Ti toliko slepo usvajaš sve što piše u Kuranu, bez ikakve upotrebe
razuma, da kada bi pročitao ovaj citat, ti bi bio u iskušenju da ga shvatiš
kao poziv da jedeš svoju nečist i piješ svoju mokraću?
***
2. I zar je vjera Petrova bila tako slaba!? Pa Petar je znao da je Isus Bog i
da je spas za sve ljude a odrice ga se!?
To je bilo najvece iskusenje. Apostoli nisu poznavali sebe. Posle svega

toga oni ce se poniziti, pokajati i dobiti Božju silu.
> pa kako da mu vjerujeo kad je takav slabic bio..
Pa sto bi verovali u čoveka? Takve stvari su dobre sto su zabeležene da ne

bi neko pravio idola od ljudi. Ljudi treba da veruju Bogu na osnovu
smisla rečenog, a ne na osnovu toga ko je nešto rekao.
135
***
Kada čovek izađe pred Boga sa pokajanjem, prirodno mu se nameće

pitanje - s kojim pravom traži da mu Bog oprosti greh, kada je sam kriv za
taj greh. I ako čovek nema predstavu o tome da ga Bog iskupljuje, on će se
nesvesno osloniti na sebe i pokušaće sam da se iskupi, pa će svoja dobra
dela činiti ne iz ljubavi, već iz nečiste savesti zbog greha. On će nesvesno
u sebi tražiti spas od krivice, stavljajući sebe tako na mesto Boga
Spasitelja.
Kada sam bio pravoslavni vernik i kada sam se mučio u pokušajima da

sam zaslužim spasenje kroz ispunjavanje sve mogućih rituala i obreda,
samopožrtvovanih dela, itd, usnio sam sledeći san:
Nalazio sam se razapet na krstu Golgote. Moje shvatanje Hristove žrtve je

tada bilo kao da je ona primer onoga što ja sam treba da uradim da bih se
spasao. To što sam razapet na krstu bio je izraz mog shvatanja religije,
svih mojih pokušaja da se oslobodim od krivice za svoje grehe. Moji gresi
su bili gnevljivost, sebičnost, telesnost, gordost, i ja nisam uspevao da se
oslobodim njihovog tereta. Rituali koje sam ispunjavao nisu mi mogli
doneti mir, jer sam bio svestan da i njih ispunjavam iz loših motiva. Muke
koje sam na krstu u snu osećao su bile dakle izraz mog stanja duha i
pokušaja da se sa Bogom izmirim kroz svoje zasluge i napore. No, kako je
vreme prolazilo, patnja i bol koju sam na krstu osećao, nije nikako
odlazila, nego me je čak podsećala na moju krivicu i osudu Božje pravde
nadamnom. A onda odjednom u tom snu, dok sam razapet na krstu,
ugledah u daljini svetlost koja mi se približavala. I u toj svetlosti
prepoznah Isusa Hrista koji je tada stao pred mene i rekao:
"Siđi sa krsta! Samo Ja mogu da budem razapet za tvoje grehe!"
I kako sam sa krsta silazio, sam Hristos je kroz mene prošao i zauzeo moje
mesto. I gle, sav teret duše je ostao na krstu. Ja sam sišao sa krsta srećan,
slobodan i rasterećen.
***
136
> zar isus mora ispravljati i prastati greske drugih time sto ce ga zrtvovati
otac koji moze da oprosti
Bog koji nije pravedan, koji krši sopstvene principe nije Bog koji je
dostojan poverenja. Bog koji nije spreman da se žrtvuje za svoja stvorenja
nije Bog potpune ljubavi, i zato takodje ne uliva poverenje.
***
> U vrijeme kad je Kurán objavljen, poezija Arapa je bila na najvisem

nivou, te je i Kurán dosao sa savrsentvom u tom smislu, da bi uvjerio
ljude da takva knjiga moze biti samo od Boga.
Zar to nije manipulacija ljudskim slabostima? Vest od Boga treba da bude

ukor - odgovor na iskušenje a ne da laska iskušenjima ljudi. Uostalom
ametnička vrednost dela nije nikakav dokaz za njegovu duhovnu
vrednost. Umetnička vrednost čak može da skrene pažnju sa duhovne
vrednosti ako i postoji duhovna vrednost dela. Isus se pojavio zaokružen
ljudskom prirodom koja je na sebi nosila sve posledica greha ali bez
samog greha, da bi ljude privukao lepotom karaktera, a ne lepotom
forme, jer nije želeo da privuče k sebi telesna srca, već da telesnost ukori:
"Ne bi obličja ni lepote u Njega i ne beše ništa na očima čega radi bismo
ga poželeli." (Isaija 53,2)
On je želeo samo da ih privuče lepotom karaktera, milošću prema

najpokvarenijim ljudima, ukorom protiv licemernih vernika, krotošću i
poniznošću kada su ga pljuvali i ponižavali - to je znak njegovog
božanstva a ne manipulacija onome čemu teži telesno srce - moć, snaga,
spoljašnja lepota.
> Da bi mi danas, u nasem "naucnom dobu" isfiltrirali istinu od neistine,

koristimo odgovarajucu metodu, tj gleamo da li je neka knjiga
protivrjecna sa utvrdjenim naucnim cinjenicama ili nije. I to je upravo ono
sto dosta clanova ovdje radi: gleda da li je biblija u skladu sa danasnjim
vremenom ili ne, i da li je to Kurán..
137
Da li je smisao biblijske istine odgovor na iskušenja ljudi, to je dokaz

njene nadahnutosti, dakle karakter ljubavi koji se vidi u smislu njene
poruke, a ne u tačnosti datuma, jer su Bibliju pisali i vrlo prosti
neobrazovani ljudi (ne samo mudraci i carevi) ali nadahnuti Svetim
Duhom.
***
Kakve veze ima da li je zaklano u ime Boga? Jel to neka magija? Koji je
smisao tog čina? Da ljudima pruži princip razmišljanja iz koga porizilazi
izgovor da ako čine neki greh da mogu izbeći krivicu ako ga čine u ime
Boga?
***
>Kršćansku vjeru ne bi skontao ni onaj što je završio 5 fakulteta,kamoli

onaj što je nepismen.
Ne može da skonta čovek dok ne upozna uzvišenost Božjeg karaktera i ne

shvati da je grešan. Koliko vidim muslimani uopšte nisu svesni da su
grešni i da im treba Bog kao spasitelj od greha i krivice. Formalna pravila
koja ja ovde vidim kao bit islama, ne osvedočavaju muslimana da mu
treba reforma srca, jer on kroz te zahteve ne postaje svestan da je telesan,
sebičan, gord, pa nema niti potrebu za Svetim Duhom koji bi promenio
njegovo srce da više ne greši, niti ima potrebe za iskupljenjem kroz
zasluge Božjeg Sina, jer nije svestan da je kriv za svoje grehe. Kada bi
musliman postao svestan da je greh sama telesna želja ili mržnja u srcu,
shvatio bi da ne može sam svoje srce bez Svetoga Duha da promeni i
islobodi od greha, i shvatio bi da bez Iskupljenja ne moze da dobije mir
od Boga. Dakle, samo onaj ko se sretne sa Bogom u pravilnoj poznanju
Bozjeg karaktera, shvata potrebu da se moli Bogu Ocu, u ime zasluga
Isusa Hrista, da mu da Svetoga Duha koji će njegovo srce očistiti od
greha.
***
138
Sda Answer > Osmotrio sam i Dženet i tamo ugledao ženu bludnicu.
Upitao sam o njoj, pa su mi rekli da je ona nagrađena za jedno dobro
djelo. Jednog dana naišla je na jednog psa, koji je zbog prevelike žeđi
isplazio jezik, te je svoju haljinu umočila u bunarsku vodu i cijedila je
pred njim sve dok ga nije napojila. Zato joj je Bog oprostio.’”
Ovakvo shvatanje ljude navodi da ostanu nepokajani za svoje grehe i da

sebe lažu da će biti na nebu zbog nekog dobrog dela. Ovo ne može biti od
Boga, jer ljude navodi na greh. A poznato je da dobra dela često čine
usiljeno najgori ljudi baš zato što im savest nije čista pa da se iskupe.
***
> Mi i kad jedemo počinjemo sa Bismillom sto znali -U ime Allaha

Milostivog Samilosnog, isto tako kada započinjemo neki posao, kada
oblačimo odeću, na početku jela, ama u svakoj skoro situaciji, znači nije
samo pri klanju zivotinje i kao sto ti kazes da bismo "promenili pobude"
UH, to je kontekst prisilne radnje, koji onda ljudi čine iz krivice, kao
kakvo moranje, da tim ritualom umire savest. Strašno!
U hrišćanstvu je drugačije. Moliš se ujutru za sve ono što ćeš da radiš toga
dana i naravno, preispituješ svoje srce, umireš sebi, jer znaš da blagoslov
nad delom zavisi od zajednice sa Bogom, od čistoće srca. Ako to što radiš
ne radiš iz sujete, sebičnosti, koristoljubivosti, licemernog straha, nego iz
nesebične ljubavi, onda će Bog da te blagoslovi u delu.
***
> Ja samo zelim da je sve sto radim u ime Allaha, jer tamo gde se ne
spominje Allahovo ime vreba Sejtan,
TO je isto praznoverje kao pravoslavci kada misle da će krst da otera

sotonu. I tako onda u ime krsta čine svako zlo, kao što može i musliman
jer misli da ga ime Alaha posvećuje. Da li to zaista ima u Kuranu da se
Sejtan plasi Alahovog imena?
139
> pa kad nad stolom ne spomenes Allahovo ime, dodje sejtan i jede sa
ukućanima...
O kakav formalizam. Kao da je ime vazno koje izgovoris, a ne pokajanost

za prozdrljivost u duši.
***
> JA TI REKOH BATALI GRUDI KURVARSTVO,

BLUD,KANIBALIZAM,EROTICA.....UZMI KURÀN,NECE TI NISTA
BIT,NECES SE RAZBOLJETI:))))
Odavno sam pisao ateistima da kada tumače Pismo i Boga biblujskog

vredjaju, oni sve projektuju svoj duh i karakter, motive iz kojih bi sami
radili ono što čine, pa kada kritikuju Pismo oni kritikuju svoj sopstveni
karakter koji su Pismu projektovali. Tako i ti isto radiš sada kao ti ateisti.
***
> Zbog čega bih ja osećala krivicu dok jedem, ili dok se oblačim?
Odgovaram ti hipotetički: Zbog premeštanja krivice. Ne osećaš krivicu za

svoju telesnost, sebičnost, sujetu, gordost, jer te Božji zahtevi ne čine
svesnim tih greha, već te Božji zahtevi navode da se baviš time da li si
uradio kako treba dnevnu turu rituala. Kako vodiš borbu na pogrešnom
planu, greh u srcu ostaje, a ostaje i krivica. Strah od Boga provocira
krivicu i onda kako podsvesno znaš da u sve unosiš nepobedjene slabosti
karaktera, onda se ta krivica javlja i opterecuje te potrebom da stalno
umirujes savest oblacenjem celog zivota u formu poboznih postupaka.
Sve radis iz krivice kao kakav teret da bi umirila savest.
***
> Otkri mu noge = razgolititi ga.

" Onda ona priđe polako, otkri mu noge i leže. "
140
Zar je to greh? Ti imaš iskvareno srce kada ti je seks greh.
Odoh sada, pozdrav svima.
***
> Pa jedna cijela Sura u Kuranu se odnosi na svjesnost grijeha i kajanje ..pa
cijeli Kuran na veoma mnogo mjesta govori bas o kajanju kad pocinis
grijehe
Da, ali šta je greh? Vi ga predstaljate kao kršenje pravila, ne kao lošu
pobudu. Pravi...lo čovek može da drži bez promene srca, a pobude samo
Bog može da promeni.
Ako ste svesni da su pobude važne, kako možete onda biti slepi pred
funkcijom namaza, koji ljude navodi da ga čine kao izvor spasenja, pa se
oslanjaju na samu molitvu, ritual, reči, način, vreme, jezik, a ne na Boga
koji je izvor spasenja. Ili obred pranja ruku pre molitve, čime navodite
ljude da traže spasenje u fizičkoj čistotu.
***
> Brate, sad ce opet answer reci ono što je uobicajio, cak ulazi u tuđa srca i
rasuđuje:)) sala answer, ali zaista, otkud tebi pravo da se mjesas u tuđa
srca:)) to ba ni mi sami ne poznajemo koliko Allah poznaje:)
Svako ima dovovljno razuma... ako je pošten da na osnovu postupaka

proceni pobude. Ako neko insistira na vremenu, načinu, rečima, položaju
tela dok se govori molitva, jasno je da se time skreće pažnja sa njenog
smisla i ljudi navode da traže spas u samom činu molitve umesto u Bogu.
Kada kada bi imao savet koje reči treba svojoj supruzi svaki dan da
govoriš, u koje tačno vreme, kojim položajem tela, zar ne bi taj ritual
zasenio iskrenost odnosa i pretvorio vašu vezu u formalnu?
***
141
> ma haa hajde ba answer, sta ti znas na koga se mi oslanjamo:)) odnosno

svako ponaosob, nisam znao da si ti ekspert za ljudska srca:))
Čovek rečima i delima otkriva u koga veruje, na koga se oslanja. KO u

težište stavlja namaz i hvali svoju religiju, on time otkriva da veruje u
namaz i u svoju religiju a ne Boga. VI stalno veličate islam, a ne karakter
Boga u koga verujete. Tako pokazujete u šta i u koga zaista verujete.
***
> Pa kako ne znate, subotom se ne smije NISTA RADITI. Ma, uopste se

smije nista raditi jer je to forma, bitno je samo imati prosvetljeno srce.
Nije bukvalno ništa, već samo ono što bi oskrnavilo svetost svetog
vremena koje je posvećeno samo Bogu. Na primer, kao što ni u Božjem
hramu ne bi ljuštio krompir i vodio svetovne razgovore, tako to nećeš ni u
subotu.
> Ovo je cist primjer Sotoninog odvodjenja u zabludu.

Jer ne moras da uradis nikakvo dobro djelo po tom vjerovanju ako imas
cisto srce,
Ako imaš čisto srce ti ćeš činiti sva dobra dela koja zahtevaju potrebe
života, ali ih nećeš biti svesna kao ičeg posebnog, jer će ona izlaziti
prirodno iz duha koji je u tvom srcu.
> dok s druge strane koji god grijeh pocinis, dozvoljeno ti je, jer to
zapravo i nije grijeh ako si ga pocinio djelom, formalniscu, a ne srcem.
Ako imaš u srcu upisane zapovesti, onda ćeš ih imati i u praktičnom

životu. To je bilo iskustvo većine stanovnika severne Evrope u vreme
reformacije, da su bez straha od krivičnog zakona živeli ispravno.
> Jer ako zena pocini blud sa nekim, to i nije strasno,
Ona ne može da učini blud ni u srcu ako je sa Bogom. Poznat je vrlo

moralan bračni život protestantske Evrope u vreme reformacije.
142
> ako vjeruje srcem u zapovjesti i ako je prosvetljen Svetim Duhom, jos
kada se doda na to iskup grije smrcu Isusovom, pa vama si svaka vrata
zla otvorena, svako zlo opravdano i dozvoljeno.
U Svetom pismu ne postoji da se čini nešto u ime Isusovo pa da se tako

opravda kao u islamu kada se čini u ime Alaha. Sveto pismo nam ne daje
nikakve rituale da njima umirujemo svoju nečistu savest niti smeju da se
dobra dela čine da bi se njima nešto zaslužilo, te su tako ljudi islobodjeni
od zavaravanja nečiste savesti. Ko je u srcu nepokajan nema nikakav
rituala da sebi umiri savest, jedino mu preostaje da se iskreno u srcu
pokaje ako želi mir sa Bogom.
***
> muslimani ne slave nijedan dan u sedmici...to bi bio kod nas formalitet..
Svakako bi bio formalizam. Vi sve radite iz formalizma, pa kako onda

subota da vam se ne pretvori u ono što rade Jevreji sa subotom.
***
> kakvo je to bogosluzenje,ako mozemo znat ?
Bez ikakvih pravila koja su sama sebi cilj. Pročitamo neki stih iz Svetog
pisma koji otkriva uzvišenost Božjeg karaktera. Zatim se pomolimo da
Bog posveti vreme subotno u našim srcima, da se ne bi bavili svetovnim
razmišljanjima u dan subotni (svakodnevnim poslovnim odgovornostima
i svime što nije direktno usmereno na razmišljanje o Bogu), i onda se
zahvalimo za svo dobro u prethodnoj sedmici i podelimo medjusobno u
toj zahvalnosti šta smo dobro od Boga posebno primili i zašta smo mu
zahvalni (uspešni poslovni poduhvat, uslišenje molitve za neku osobu u
nevolji, saznanje neke istine, pobeda nad iskušenjem, uspeh dece u školi,
...). Zatim neko održi kratku propoved od desetak minuta na neku temu.
Posle vako kaže svoje razmišljanje na to što smo pričali. Pomolimo se.
Onda otpevamo ili odslušamo neku pesmu, u ovakvom duhu:
143
http://www.youtube.com/watch?v=Z5U8QZ3Lg-E
http://www.youtube.com/watch?v=Dk-q9W5OVsc
Za vreme subote se oseća sveta atmosfera, sve je kao praznik, oči i duša
su ti otvorene da vidiš Božju ljubav više nego inače, itd.
***
> Kad obavljamo molitvu najvaznija je prisutnost srca i misli u samoj

molitvi, jer ima slucajeva kada covjek nije prisutan srcem, od namaza ima
samo formu i ovo je pokudjeno.
Pa šta će onda pravila namaza? Samo da dekoncentrišu pažnju sa smisla i

duha?
***
> 2. JONA JE BIO ZIV U UTROBI KITA A ISUS JE BIOMRTAV U PECINI

ZNACI NI TO NE PASE
Kit ima peraja, a pećina nema peraja, prema tome proročanstvo se nije
ispunilo. To je tvoja logika.
***
> Isus je tačno naveo na šta treba da se odnosi uporedba sa Jonom, ne na

kita i pećinu , nego na vrijeme.... ;)
Smisao uporedbe je sličan, kao što je Jona bio utrobi kita tri dana, tako će
biti i Isus u grobu. Koja je svrha toga poredjenja? Vi o smislu nikada ne
razmisljate, pa ću vam reći. Da Isus nije prorekao svoju smrt i vaskrsenje,
mnogi bi bili u iskusenju da pomisle da je lazni Mesija, jer se nece ispuniti
predrasude koje su o Mesiji vec rasirili Jevreji, jer po njima Mesija ne
moze da umre. Takodje, neki bi sumnjali da je vaskrsao. Zato je bilo
vazno unapred da to Isus objasni, da se sete kad se zbude. To je smisao
144
dogadjaja, a vi nista od toga ni da se zapitate za smisao. Što bih ja rekao,

fali vam inteligencija deteta školskog doba, koja razmišlja o smislu, a vi
imate inteligenciju predškolskog doba koja razmišlja o pravilima
ponašanja.
***
> Hadis: "Prvo za što će čovjek polagati račun na Sudnjem danu je namaz,
pa ako mu bude ispravan i primljen spasio se i uspio. A ako mu namaz ne
bude primljen, izgubio je i propao.“
Kao prvo, vi tim rečima direktno navodite vernike na formalizam, kao na

izvor spasenja, čime navodite ljude da traže spasenje u ritualu, a ne u
Bogu. Pa Bog će mene da usliši ne zato što sam mu nešto lepo rekao, već
zato što me On voli. Moja molitva samo izražava moju zavisnost od Boga
i htenje da mi On bude Bog. A vi ovim navode vernika da mu sam ritual
molitve bude magija spasenja (bog). A ovamo se kunete da nema Boga
osim Alaha. Vama je namaz vaš Bog.
Kao drugo, produkt molitve je čovek trebao odmah da ima, posle molitve,
jer zašto bi se i molio nego da bi mu Bog odmah dao silu ljubavi za taj
dan. Kako sada da čeka na sudnji dan, kada je odmah trebao da ima
produkte molitve?
***
> Ibn Tejmija je napisao: "Spominjanje Allaha jeste za srce ono što je voda
za ribu. I šta se desi s ribom kada je izvadite iz vode?"
To je navodjenje vernika da trazi spas u spominjanju Alaha. A Isus kaže:

"A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za
mnoge reči svoje biti uslišeni. Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš
šta vam treba pre molitve vaše;" (Matej 6,7-8) Spasenje je u poznanju
Boga, jer pravilno poznanje Božjeg karaktra jedino može čoveka da
osvedoči o greh i o potrebu za Božjom silom spasenja od greha.
***
145
> ...:( pa Muhammed a.s. je dosao sa savrsenom objavom za koju CIJELA

PLANETA zna, milijarda i po´ ljudi ga je prihvatilo- a ne 10000, imao je
ahlak(ponasanje) koje je bilo sjajnije milijardu puta od tog oreola, o njemu
i dan danas pisu i krscani i muslimani i budisti i ateisti i i sva svita, SAV
NJEGOV zivot je dokumentovan do detalja, a o Isaau a.s. i njegovoj majci
je govorio onako kako ni jedan Allahov stvor nije- na najljepsi nacin...I u
to ne vjerujete, a dovoljna vam je jedna knjiga koju je NEKO napisao, o
kojoj niko sem vas ne zna...
Pa zato što je smisao autoritet - ne to ko je nešto napisao, već šta je

napisao. Nije Ivo Andrić dobar pisac zato što je nobelovac, veš je
nobelovac zato što je dobar pisac. A vi hoćete da na osnovu titule
zaključim da je Kuran od Boga. Pa svako sebi daje titulu da je sa Bogom.
Obrnuto je relevantno - smisao objave sam po sebi jeste argumenat
božanstva, jer ako bi neki drugi kriterijum bio, onda ne bi testirao
čovekovu plemenitu iskrenost, već logiku mišljenja, obrazovanje, a ne
karakter ljubavi.
***
> Pa opet cemo o tome sta je napisano..pa ti sam sda kazes da je smisao
biatn a kada ti navodimo primjetre i stihove iz Bibije koji sa smislom
nemaju nista onad kazes kako je bitna ljubav..pa sta je sad bitno?
Ti primeri otkrivaju da sa tobom nešto nije u redu, a ne sa Pismom, jer

niko od hrišćana ne veruje da se Bog umara pa da je zato "odmorio"
sedmi dan, a ti bi to poverovao na osnovu Pisma, što znači da je problem
u tvom poštenju.
Čak i da je pogrešano zec nazvan preživarem (zamisli da su Jevreji pre

3500 godina svom pojmu preživara davali značenje savremenih biologa),
na koji način bi to promenilo smisao Božjeg otkrivenja? Zašto bi Bog bio
manje ljubav? Dakle, ti uopšte nemaš sposobnost da razmišljaš o smislu
ičega, a sada, da li samo zato što si nepošten, ili zato što ti je formalizam
islama uništio tu sposobnost, to je sada drugo pitanje, ali u svakom
slučaju otkriva tvoj problem, a ne problem Pisma.
146
***
> a ovdje navodis smisao objave...

pa kakav smisao objave ima Knjiga koju nazivate Bozjom a u sebi sadrzi
takve fatalne GRESKE!?
Čak i da su to greške, na primer, da je Mojsije greškom uvrstio zeca u

preživare (a nije, jer zec zaista preživa na sebi svojevsten način tako što
jede svoj izmet), zašto bi to promenilo smisao Pisma? Zašto bi to dovelo u
pitanje nadahnutost Pisma? Karakter Božjeg postupanja je uzvišen u oba
slučaja i uliva poverenje.
***
> ako je zec pogresno nazvan prezivarem odmah se nameće pitanje:je li to

Bog pogresio pa ga tako nazvao, ili su ljudi iskrivljivali kako su hteli. Ovo
prvo sigurno nije, znači da ostaje druga mogućnost. A ko će meni da
garantuje da nije jos nesto bitnije izmenjeno ili pogresno napisano?
A što bi ti verovala u Pismo a ne u Vede? Da li me razumeš? Tvoje pitanje

otkriva da ti prihvataš Pismo slepo, bez razumevanja, kada zavisiš od
tačnosti informacije. Ti nemaš naučnu metodologiju kojom možeš
proveriti da li je zaista Bog ili sotona nadahnuo neke spise, jer nisi bila
svedok dogadjaja, ali imaš metodologiju koja ti daje svetlost prema kojoj
si odgovorna inače u životu da razlikuješ dobro i zlo, da nikada nisi čula
ni za kakve svete knjige, a to je razumna analiza smisla napisanog. Ako ti
neki pokvarenjak, poznati lažov, lopov, kriminalac iznese razumni ukor
za tvoje grehe, ti ćeš pred Bogom biti odgovorna za to osvedočenje, bez
obzira ko je onaj ko ti je to otkrivenje dao. Ti si odgovorna prema SMISLU
otkrivenja i odgovaraćeš pred Bogom ako ne ostaviš greh za koji te je taj
kriminalac ukorio.
***
> > Zašto bi to dovelo u pitanje nadahnutost Pisma? Karakter Božjeg

postupanja je uzvišen u oba slučaja i uliva poverenje.
147
> Pa kako moze jedna knjiga koja takve greske da pravi da uliva
povjerenje?
Ona ne treba da uliva poverenje u sebe, već u Boga. Logički argumenti

koji bi ulivali poverenje čoveka u samu knjigu nemaju nikakvu vrednost
pred Bogom, jer ne testiraju čovekov duh ljubavi, već inteligenciju,
obrazovanje, i sl. Ali razumevanje karaktera Božjeg postupanja koji
otkriva Pismo pokazuje da čovek u svom srcu svoju volju pokorava duhu
ljubavi i takvo razumevanje Boga kao dostojnog poverenja otkriva
čovekovo htenje da veruje Bogu. Njegov karakter ljubavi, milosti,
spremnosti da uzme ljudsku prirodu i ponese na sebi njegovu kaznu
otkriva ljubav kakvu ne otkriva nijedna druga religija. Zašto se insistira
na matematičkoj uredjenosti Kurana i njegovoj umetničkoj vrednosti ako
je njegova najveća vrednost u svetlosti o uzvišenom Božjem karakteru?
Zašto muslimani više pričaju o islamu, a ne o Bogu dostojnom poverenja?
***
> Pa naucna metodologija i kaze kako zec NIJE prezivar
To je stvar dogovora. U nekom jeziku pojam preživara može da znači

samo one koji na jedan način preživaju. U hebrejskom pojam preživanja
nije formalan, pa da gleda samo na jedan način, već su zabranjene za jelo
sve životinje koje nemaju papak na pola razdvojen, a preživaju, bez
obzira da li preživaju tako što hranu povraćaju nazad u usta ili tako što
jedu izmet.
***
> Kako prihvatam Pismo slepo i bez razumevanja? Haj mi onda objasni sa
kakvim razumevanjem bih trebala da prihvatim da je zec prezivar?
Zec jede svoj izmet. On preživa hranu isto kao i krava, samo ne na isti
način, no način ne nebitan, važno je da preživa.
148
***
> Pa sama Knjiga je BOzija Objava..u nju moram da vjerujem :)
Kako to "moraš"? Stalno spominjete moranje. To nema veze sa ljubavlju,

jer u ljubavi nema moranja.
Kada neko veruje u nešto što mora, a što ne razume, onda to nema
vrednost pred Bogom jer nije izraz dragovoljnog htenja i razumevanja
istine. Da ga neko istim autoritetom primora u nešto drugo da veruje, on
bi to drugo verovao, bez obzira što je možda besmisleno.
***
> pa ti brate ako nemoras ,nemoj...
Ja sve radim iz ljunbavi, a ne iz moranja. Služim Bogu iz ljubavi, a ne iz

moranja.
***
> sda po vama je löj ubav potpuno slijepa

prvo navodis smisao Objave a onda kad vidis da je prepuna gresaka onda
jeljubav bitna...
Pa ljubav se razume na osnovu smisla.
> a onda kad vidis da je prepuna gresaka
Ona nije prepuna grešaka, već je to posledica zlonamernosti tumača ili

njegove površnosti.
> pa ko ce da vjeruje u Objavu koju je Bog daio a koja je prepuna

gresaka..pa ko ce tu da osjeti ljubav?
Pa ne treba da oseti ljubav, nego da razume. A Biblija otkriva karakter

Božji u takvom svetlu da on ljude vodi na osvedočenje o sopstvenu
149
grešnost i na pokajanje iz ljubavi. Onaj ko u Pismu ne vidi ljubav, to je

zato što Pismo tumači kroz svoje iskvareno srce, umesto da se ponizi pred
otkrivenjem i da se uzda u Boga da mu sam Bog da ljubavi da bi mogao
da shvati uzvišen smisao postupanja.
Jednom mom drugu sam dao da čita Jevandjelje i on mi posle dve

sedmice vratio sa ovim rečima:
"Ne sviđa mi se! Isus je mnogo ohol! Samo ponavlja: Ja sam ovo i ja sam
ono! Samo čini čuda i pravi se važan!"
Njegovo problem je u tome što je pokušavao da Boga spozna, ne

razumom, već svojim grešnim srcem, pa je božanskom duhu postupanja
projektovao motive svog sopstvenog grešnog srca.
Želeo je da kroz svoje Ja doživi smisao Pisma, pa mu je zato projektovao

sopstvene motive iz kojih bi on sam činio dobra dela, a to su ponositost,
oholost i egzibicionizam. A kako su ti motivi i po njegovoj sopstvenoj
savesti neprihvatljivi, on je takvog boga odbacio. To isto rade mislimani
na ovoj grupi kada tumače Pismo. Samo pokazuju šta sami nose u svom
srcu. Pre veličanstvenom Božjom ljubavlju otkrivenom kroz žrtvu Isusa
Hrista oni ostaju kamenog srca, a bave se zecom koji po nekim savreenim
definicijama preživanja nije preživar.
***
> opet mislis da znas ko ima vrijednost ako ne ,
To je elementarna svetlost koju ima i ateista, da ne može niko da ceni

dobar postupak neke osobe ako je ta osoba na taj dobar postupak
primorana. Onaj ko to ne shvata otkriva da nema elementarno poštovanje
tuđe ličnosti, dakle da nema ni najmanje ljubavi u svom srcu.
***
> kakva ba elementarna svetlost?? da ti odredjujes koga Uzviseni voli a

koga ,koga cijeni a koga ne, koga smatra vrijednim a koga... e tesko sine...
150
Otkuda ti znaš da je tvoja predstava o tome koga Bog ceni ispravna? Kako
ćeš to znati nego na osnovu samog njenog smisla? Kako znaš da te sotona
nije prevario i podmetnuo ti krivu predstavu o Bogu? Kako drugačije
nego na osnovu analize samog smisla verovanja?
***
Otkuda ti znaš koja je knjiga Božja objava?
Na osnovu njenog smisla. Ja mogu da stojim iza tog smisla, jer ga

razumem i mogu taj smisao da odbranim od svake kritike kao
najuzvišeniji smisao ljubavi i pravde. Ako ne bih mogao, onda to ne bi
bila objava od Boga.
> Otkuda ti znaš da je tvoja predstava o tome koga Bog ceni ispravna?
Zato što je razumno i u duhu ljubavi da ne može da iko ceni nečiju ličnost
u nekom njenom aktu, ako ta ličnost na taj akt nije navedena svojim
dtagovoljnim izborom, nego iz straha, povredjene sujete,
koristoljubovosti, sebičnog sentimenta.
***
> Bog cijeni onog tko se drži načela po njegovim propisima i

zapovijedima,,ma koje vjere bio!! Ništa lakše!!
Ako neko ta načela drži iz straha od kazne ili nečiste savesti, iz interesa,
da bi se lepo osećao, a ne iz nesebične ljubavi i dobrote, to Bog ne može
da ceni.
Da li ti možeš da ceniš ljubav tvog životnog saputnika ako je on sa tobom

iz interesa, radi užitka, ili čak iz straha od posledica odbacivanja, a ne iz
nesebične ljubavi?
***
151
> ....:( pa Muhammed a.s. je dosao sa savrsenom objavom za koju CIJELA

PLANETA zna, milijarda i po´ ljudi ga je prihvatilo- a ne 10000,
Ovo zaslužuje komentar: Ako je nešto omasovljeno, to nije nikakav dokaz

ispravnosti, jer većinom ljudi izabiraju ono što odgovara njihovim
slabostima, a ne ono što je pravo, jer prava stvar zahteva odricanje od
sebe (greha). Ako je zaista toliko ljudi prihvatilo Boga onda to
podrazumeva svojevrsni raj na zemlji. Takva tvrdnja, ako ima težinu,
mora da ima plodove u praksi, a to znači plemenit i neiskvaren život, bez
zločina i kriminala. Medjutim, poznato je da u Evropi najmanju sklonost
ka kriminalu pokazuju protestantski starosedeoci Evrope, dok najvišu
imaju razni imigranti i emigranti, posebno Marokanci, i drugi sa područja
Bliskog Istoka i Balkana.
***
152
> Eh sad, pogledaj starosjedioce konvertite, ljude iz srca evrope koji su se

vratili islamu, pa mi onda posalji podatak o njihovim ispadima i nasilnost
:)
Pisao sam o tome već da islam postaje sve popularniji zato što Zapad
doživljava dekadenciju u hedonizam, pa ljudi, umesto da se u srcu kaju
za svoje grehe, traže od države da ih represivnim putem sačuva od
sopstvenog zla. Država se sve više meša u život pojedinca da to
prevazilazi sve granice ljudskog dostojansta, jer kada ljudi neće da imaju
moralni zakon i srcu, onda krivični zakon mora da se za njih stara. iIslam
tu pruža rešenje. Jedan musliman mi kaže za njegovu arapsku zemlju:
"Ovde zlato stoji na ulicama! Nikome ne pada na pamet da ga krade" A ja
mu odgovorih da je to tako zbog šerijatskog zakona, a da bi se pravo
stanje videlo da nema šerijatskog zakona, kao što u protestantskoj Evropi
mnoge zakonske regulative ranije nisu postojale jer nikome nije padalo na
pamet da ih krši. Ljudi su na poverenje mušterijama ostavljali robu da se
prodaje bez prodavaca. a mušterije su uredno ostavljale novac. Nije bilo
potrebe za krivičnim zakonom jer su ljudi reformisali svoj karakter. Ako
je zaista milijardu ljudi primilo Boga, kako onda da to ne pokaže reformu
njihovog duha i karaktera? Ovako je bilo u vreme reformacije:

2003, pg 496)

milosrđe. S druge strane, tu nema orgulja, nema zvuka zvona, niti bučnih
pesama, ni razgorelih sveća ili lampi, ni relikvija, slika, kipova, baldahina
153
ili raskošnih haljina, niti lakrdija i hladnih ceremonija. Crkve su sasvim

oslobođene od svake idolatrije.” (Philip Schaff, History of the Christian
Church, pg 645)
“Nemci su pobožni, vredni i umereni. Oni žive po onoj poslovici: radi kao
da ćeš doveka živeti, a moli se Bogu kao da ćeš sutra umreti. Nijedan
narod ne izobličava sam svoje nedostatke i pogreške tako oštro kao
Nemci. ... Svuda vidite sretnu i zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti
i zavisti. Svak se raduje tuđem dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću.
Nemačka društva tako su uređena i udešena da vam se čini da svaki živi
samo na korist i na zadovoljstvo svojega bližnjeg. Ovo je zemlja gde se
brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki čovek obavezan
je da čovečno i sa svojom stokom postupa. ... Za nekoliko kratkih vekova
Nemci su čudesa učinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su
Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali
rimsku veru, stvorili su škole, nauke, zakone, slobodu, i pravom
prosvetom prosvetili su sredinu Evrope. ... U predelima odakle su izašli
apostoli ― u otačastvu Isusa Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na
severu nemački pastor pred okupljenim narodom razlaže hrišćansku
ljubav i tumači evanđeoske reči onako kako treba da čuju i razumeju ljudi
koji ljube pravu istinu i koji teže sve daljem napretku i prosvećenju svoga
razuma.” (Ljubomir Nenadović, Celokupna dela, str. 682)
***
> Žao mi je što upadoh u pogrešnu grupu,,cijeni i poštuj svaku vjeru,,a i

svoju!!
Otkuda znaš da je tvoja vera ispravna? Zato što si se rodila u krilu njene
tradicije i kulture? A da si se rodila kao katolkinja ili pravoslavka, zar ne
bi istom revnošću branila katolicizam ili pravoslavlje?
Zar nije najvažnije pitanje - Šta Bog hoće od mene?
Šta Bog smatra grehom (da li prekršaj nekog religioznog pravila ili
sebičnost i gordost srca)? Kako da se greha oslobodim (Da li licemernom
samokontrolom ili prizivanjem Božjeg čuda nad svojim srcem)? Kako da
154
dobijem mir od Boga (ritualima namaza ili uzdanjem potpunim u milost

Božju)?
Ona vera koja daje pravilan odgovor na ova pitanja jeste ispravna vera,
bez obzira kako je nazivaš.
***
> i hajde mi molim te objasni, kada ja već ne znam , zašto se ja čuvam

grijeha a nemam bojazni da će me polcija i sud kazniti odsjecanjem šake
za krađu ili me kamenovati ako počinim blud? Zbog čega sam ja to
ostavio i klonem se toga? Gdje je ...taj strogi zakon koji će me kazniti pa se
ja toga klonem? Šta me je navelo da ostavim hašiš, alkohol, cigarete,
razvrat, loše društvo, svakodnevne tuče i krađe, uznemiravanje slabijih
od mene, laž roditeljima itd? Koji me je to zakon natjerao da se toga
prođem? A nisam semit :)...
Da li se ti plašiš svevidećeg oka državnog aparata koji te preko službe

bezbednosti kontroliše šta radiš ili se plašiš Boga i Njegove kazne, to je
svejedno, jer te u oba slučaja pokreće strah, a ne ljubav, i Bog ne može da
te ceni što si zapravo kukavica kojoj smetaju posledice greha, a ne sam
greh po sebi.
***
> Musliman vjernik zivi izmedju nade u Allahovu milost i oprost i straha
od Njegove kazne. I ovo je srednji put, Jedini ispravni put, ne ide iz jedne
u drugu krajnost.
Dakle, ako si malo sebičan i ako imaš malo straha, to je motiv službe
Bogu? Pa to je upravo manipulacija sa grešnom ljudskom prirodom i
nečistom savešću čoveka koji je nepokajan za svoje grehe. Čovek koji nije
izmiren sa Bogom ima nečistu savest i vi nju koristite kao pokretačku
snagu. Zato su vam pravila formalna. To iskušenje je opisano i ukoreno u
Pismu sledećim rečima:
155
svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje
zapovest je ljudska kojoj su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno s tim
narodom, čudesno i divno." (Isaija 29,13-14)
Takvima koje muči strah i koji su zato licemeri, Bog obećava da će

postupati čudesno i divno, da će im otkriti Spasitelja. Umesto da im preti
kaznom, On im otkriva ljubav, da bi ih ljubavlju doveo do pokajanja.

***
> ako je tako onda Isus sam sebe porice jer jendom tvrdi kako se mora
postovati i slijediti kompletan zakon a onda kaze kako samo ove dvije
zapovijesti..pa sta je sad pravo?
Kako može neko da sledi te dve zapovesti a da time ne sledi i svih deset?
Prve četiri zapovesti se nalaze u zapovesti Ljubi Gospoda Boga svim
srcem svojim, a ostalih šest se nalaze u zapovesti Ljubi bližnjeg svog. A te
obe zapovesti se nalaze u jednoj zapovesti - Ljubi.
Kako može neko da ima jednu zapovest ljubi u svom srcu, a da time
istovremeno ne drži svih deset zapovesti?
Vaša nemoć da to shvati otkriva, izvini što ću ti to reći, ali vaše

licemerstvo i formalizam, da vi sve te zapovesti samo spolja svojom
voljom držite, a ne iz srca u kojem onda naravno caruje drugi duh. Jer,
156
ako zaista imate u srcu ljubav, onda biste spontano živeli u skladu sa svih
deset zapovesti, i ne bi vas čudilo to kako držanje jedne zapovesti ili dve
zapovesti podrauzmeva držanje svih ostalih zapovesti. Ako u nečijem
srcu živi Bog, onda sam Bog kroz njega svojim Duhom drži sve zapovesti.
Božje zapovesti ne možeš držati svojoj voljom već moraš srce predati
Bogu da ga On promeni. Kako možeš držati zapovest "Ne zaželi" svojom
voljom? Nikako. Kako možeš držati zapovest "Ne budi gnevljiv" ako već
imaš gnev u srcu? Nikako. Jedino Bog može da promeni stanje u kojem se
nalaziš tako što ti nanovo stvori srce.
Car David se molio:
Pojam "učini" na svom originalu ima značenje bukvalnog stvaranja (hebr.

"bara") i samo Bog može da ga učini takvim. Samo Bog može da promeni
ljudsko srce i Bog to čudo čini preko treće ličnosti božanstva Svetoga
Duha:
(Jezekilj 36,25-28)

10,6)
Kako je ispravno ponašanje posledica promenjenog srca, ono više ne

predstavlja nikakav poseban napor čovekove sada oslobođene volje. Zato
apostol Jovan može da tvrdi da “zapovesti Njegove nisu teške”, a sam
Hristos da kaže “... jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.”
(1.Jovanova 5,3; Matej 11,30)
157
***
> Možda ti tako shvataš ali svi ti dodaci su upravo u suprotnoj funkciji, tj.
da pojačaju iskrenost i DOŽIVLJAJ srca...
Iskrenost sama po sebi nije dovoljna, jer čovek može iskreno verovati i u
zabludu i može iskreno iz grešnih motiva činiti dobra dela misleći da čini
delo ljubavi. Na primer, čovek može pomagati starim ljudima a da to čini
zato da bi se on sam zbog toga lepo osećao (sebičnost) ili zato što vidi
vrednost u tom činu (ponositost) ili zato što ga strah od osude savesti na
to tera (strah i licemerstvo), a ne zato što tu osobu zaista voli. Iza dobrih
namera se često kriju loše pobude, a ljudi odbacuju istinu o pravilnom
Božje karakteru kroz koju bi jedino mogli postati svesni svojih stvarnih
motiva i za njih se pokajati. Sama iskrenost nije dovoljna. Apostol Pavle
govori o ljudima koji su iskreni u svojoj revnosti za Boga kada kaže: "Jer
svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu!" (Rimljanima 10,2)
U čemu se ogleda uzaludnost iskrene ali ipak nerazumne revnosti,

otkriva sledeći stih:
"Jer ne poznaju pravde Božje i gledajući da svoju pravdu utvrde ne

pokoravaju se pravdi Božjoj." (Rimljanima 10,3)
Ljudska pravednost (samopravednost) koja je pokrenuta snagama

čovekove grešne prirode (straha, sebičnosti, krivice, gordosti...) dolazi u
sukob sa božanskom pravednošću, koja je pokrenuta pravom nesebičnom
ljubavlju.
***
> i upravo bit cuda jeste da pobijedi laz,dokaze poslanstvo i da izazov

svakom onom ko ga negira da ucini isto!
Bog je otkrivao sebe kroz čuda onda kada su ljudi već poznavali čuda
lažnih bogova, da bi se pokazao dostojnim poverenja kao moćan, a ne da
bi kroz samo čudo dokazivao istinitost, jer i sotona može da čini čuda.
158
Upravo kada neko čini čuda, ne zato da bi kroz njih otkrivao Božji
karakter, nego da bi tim čudima dokazivao da je sa Bogom, time on
otkriva da nije sa Bogom jer se na taj način bori protiv svoje nečiste
savesti. Ljudi koji se nisu pokajali za svoje grehe u svom srcu, oni ne
mogu da imaju stvarno poverenje u Boga da ih je On primio. I zato to
pokušavaju stalno sebe da uvere, da bi ugušili glas svoje savestu, tako što
stalno traže dokaz da su sa Bogom u svojim prijatnim osećanjima
(osećanju ljubavi), u delima koja čine, i u raznim čudima i znacima kojima
dokazuju sebi i drugima da su sa Bogom. Da su zaista sa Bogom, ne bi
imali potrebe sebi da dokazuju da su na pravom putu. Njihova potreba za
samoopravdanjem ispravnosti jeste dokaz da su nepokajani u srcu i da
nemaju čistu savest.
***
> GDJE JE TRECA NOC? AKO JE NEMA ZNACI DA JE ISUS LAGAO
Pojam dan i noć je kod Jevreja pojam za obeležavanje celog dana, jer su
Jevreji tako zaokružavali vreme. Jona nije bio bukvalno tri dana i tri noći
u utrobi ribe već u tri dana, što može da znači da je bio jedan dan. Na
primer, pedesetnica nije bila posle 50 dana, već posle 49, jer bi Jevreji
zaokružavali vremenski period sa poslednjm danom ili godinom. Ako je
car vladao godinu dana, a taj period vlasti je ulazio u dve godine, onda bi
Jevreji rekli da je on bio car (u) dve godine. Taj dodatak (u) nisu beležili u
tavom definisanju vremena kao što oni ni danas nemaju pomoćni glagol
"sam" u rečenici "Ja sam Selim" pa govore "Ja Selim". No, potpuno je
besmisleno ulaziti u tu analizu, jer je smisao Isusovih reči da ukaže da će
on biti mrtav i da će ustati.
***
> lepo...aj mi i ovo protumaci...David po BIBLIJI JE

BIO??????????.....................................................................II Samuel 1,25-26
David: "...Jonatane! Kako li mi drag bijaše ti veoma! Ljubav tvoja bješe
meni još od ženske čudesnija."
159
Ženska ljubav je više emotivna i seksualna u odnosu sa muškarcem, a

muška je više intelektualna i mnogo dublja od osećanja (pročeta načelom,
a ne emocijom vernosti). No taj stih je dobar za provaljivanje latentnih
homoseksualaca, jer će nesvesno projektovati svoje nastranosti u
tumačenju tog stiha i pokazati šta im je u srcu.
***
> ZNACI PROMOVISE HOMOSEKSUALIZAM.....DALEKO

BILO....BIBLIJA NIJE BOZIJA RIJEC....
Svojim tumačenjem si ti sam pokazao kakvo je tvoje srce, jer nigde u

Pismu se ne opisuje odnos Davida i Jonatana kao homoseksualan, ali
kako ga ti takvim vidiš, time otkrivaš sebe samog i svoje motive.
***
Napisa svašta a nijednom rečju nisi komentarisao samu nadahnutost

spisa Svetog pisma. Sve to što si napisao kao primedbu ni na koji način ne
osporava ono zbog čega je Sveto pismo proglašeno rečju Božjom, a to je
duhovni smisao Svetog pisma. Može biti da je pisac tumačio neke pojave
u skladu sa naučnim zabludama svoga vremena, ali Bog oko toga nije
intervenisao, jer bi takva intervencija skrenila pažnju sa onoga što je bitno,
a to je smusao duhovne poruke. Bog poštuje ljudsku ličnost. On nama ne
ispira um, već želi da istinu zastupamo onoliko koliko je razumemo, a ne
preko toga, jer preko toga nema nikakvu vrednost u Božjim očima što
neko brani i živi nešto što ne razume. Bog od nas nije napravio robote ili
zombije, već ljude koji imaju svoju ličnost, i ta ličnost se otkriva kao
različita u zavisnosti od toga koju biblijsku knjigu čitaš, jer svako svojim
ljudskim rečima i doživljajima boji ono otkrivenje istine koje mu Bog daje.
Bibliju su pisali i carevi i govedari, lekari i ribari. Svako je uneo sebe,
svoju ličnost i tako Božju reč prilagodio i učinio jasnim onim ljudima koji
su njemu slični. Zato imamo zapisana različita jevandjelja jer ona, iako
govore jednu te istinu istinu, stavljaju naglasak na različita iskušenja i
svako može da prepozna onaj naglasak koji će biti odgovor na njegova
lična iskušenja. To je i smisao Božje poruke čoveku, da čovek kroz
poznanje Boga stekne slobodu da se pokori Njegovom uzvišenom duhu i
160
karakteru, a da se odupre sili iskušenja. Ta Božja poruka čoveku, jeste

poruka razumljiva razumom i zato jeste proverljiva po svom smislu. Dok
oni pojmovi Svetog pisma koji se tiču tačnosti istorijskih i naučnih
pojmova, nisu proverljivi od strane čitaoca jer on nema metodu da može
da ih proveri. On nije sveznajuć da bi znaš sasvim sigurno šta je naučna ili
istorijska istina. Kada bi proveravao Pismo naučnim i istorojskim
autoritetima, tada bi te autoritete morao da stavi iznad Boga i da njima
više veruje, a u tom slučaju opet ne bi imao metodu da proveri da li su ti
autoriteti ispravni ili nisu. Na primer, može mu se činiti da je nenaučno
tvrditi da pojava duge na nebu jeste obećanje da Potopa više neće biti na
zemlji. Međutim, iz samog biblijskog opisa se vidi da je pre Potopa
Zemlja imala vodeni omotač i da zbog njega nije nikada padala kiša. Tek
posle Potopa kiša počinje da pada, i takodje, kako nema više efekta
staklene bašte od strane vodenog svoda iznad zemlje, nastaju posle
zemlje temperaturne razlike tokom dana i noći, i tokom godišnjih doba
kao i razlike u zavisnosti od geografskih širina. Ponovni Potopa je
nemoguć jer više nema vodenog omotača iznad svoda. ... Ako bi bez tih
biblijskih premisa i dobrog poznavanja naučnih činjenica počeo da sudiš
o Bibliji, mogao bi da zaključiš da ona iznosi pogrešne stvari. No, kako
prosečan čovek nije u stanju da proveri naučnu i istorijsku istinitost
Pisma, besmisleno je da je uopšte i uzima sebi na odgovornost da ne
proveri i da na osnovu nje uzima u proveru njenu tačnost. Ali ono zašta je
odgovoran jeste smisao duhovne poruke koju Pismo čoveku daje. Čovek
je odgovoran pred Bogom srazmerno svetlosti koju u toku života primi, a
Sveto pismo mu iznosi veliku svetlost istine koja mu pomaže da lakše
prebrodi svoja životna iskušenja, jer mu pruža pravilno poznanje Božjeg
karaktera i tako veću mudrost razlikovanja dobra od zla. Za razliku od
naučnih i istorijskih informacija koja čovek ne može da proveri a koja nisu
ni od značaja za njegov duh, istinitost smisla same duhovne poruke on je
u stanju da razume i zato je pred tim otkrivenjem odgovoran. Ako te neka
osoba ukori za tvoj greh razložnim ukorom ti si odgovoran da zivis po
tom ukoru, bez obzira što je ta osoba laik što se tiče duhovnih i naučnih
saznanja. Možda je ta osoba čak nedosledna onome što propoveda, ali ti si
odgovoran pred Bogom prema njenim rečima zato što si njihov smisao
razumeo. Ako skrećeš pažnju na to kakva je ona sama, kakve su njene
naučne ili istorijske greške, time otkrivaš da ti smeta sam smisao duhovne
poruke, jer skrećeš pažnju sa bitnog na nebitno. Ne videći Božju ljubav u
161
smislu same poruke otkrivaš da sam nemaš ljubav u srcu i da tu ljubav

odbacuješ.
***
> gledao sam ovaj video jednom..ja ne volim ni govorit -isus- nego Isaa
a.s. jer su kršćani opovrgli njegovo ime.
Otkuda je važno ime? (Kakav formalizam) Valjda je važna predstava o

Njegovom karakteru, što su hrišćani izopačili Njegov karakter kao da je
On ukinio zapovesti i što Božju ljubav predstaljaju kao kakvu
sentimentalnu slabost? Džabe tebi pravo ime ako Boga ne poznaješ. Bog
nije formalista pa da gleda na ime, već gleda na srce i pravilnost
predstave o Bogu.
***
> Answer ne veruje u Paklu i Raju....pa zbog cega on zivi ??????
Pa svakako ne iz sebičnog interesa i ne iz straha od večnih muka u paklu,

već iz ljubavi prema Bogu i prema bližnjem.
No, biblijski hrišćani veruju da će Isus Hristos prilikom drugog dolaska

vaskrsnuti pravedne na večni život, a kasnije i nepravedne na uništenje u
paklu gde će svako goreti srazmerno krivici, da bi na kraju bio uništen.
> One koji ne vjeruju u dokaze Naše Mi ćemo sigurno u vatru baciti; kad
im se kože ispeku, zamijenićemo im ih drugim kožama da osjete pravu
patnju.
Kur'an, sura 4, ajet 56.
Ovo nama ne treba kao motiv religiozne revnosti, već nam je dovoljna
ljubav Božja:
"Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući

da te dobrota Božja na pokajanje vodi?" (Rimljanima 2,4)
162
***
> Psalam 2, 11 Poklonite se Gospodu sa strahom, častite ga s trepetom! SA

STRAHOM....
Umesto reči častiti u originalu se spominje reč radost:
"Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom." (Psalam 2,11)
To je emocija straha koja ide zajedno sa emocijom radosti, a ne kukavičluk

i strah od Boga kao pokretačka snaga. Postoji razlika izmedju straha kao
emocije i straha kao motiva (strašljivosti, kukavičluka).
Taj strah nije strah od kazne i zato ide zajedno sa radošću:
"Ja ću utvrditi svoj savez s tobom i poznaćeš da sam ja Gospod, da se

opomeneš prošlosti i da se zbuniš kad ti oprostim sve ono što si učinila,
govori Gospod, Večni." (Jezekilj 16,62-63)

"I očistiću ih od svakoga bezakonja njihova kojim mi sagrešiše i oprostiću

im sva bezakonja njihova... i uplašiće se i drhtaće radi svega dobra i radi
svega mira što ću im ja dati." (Jeremija 33,8-9)
A za one koje pokreće motiv straha, Pismo kaže da je to plod ljudske

nauke i da ona vodi u licemerstvo (jer su srcu ljudi ostaju kvarni):
“U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u
strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi.” “Jer nam Bog ne
163
dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (1.Jovanova 4,18;

2.Timotiju 1,7)
***
> Ja se bojim i od kazne,iako opet cinim molitve opet me strah...
Ovim da činiš molitve, pa te je opet strah, otkrio si uzaludnost tvoje vere,

jer ti ne donosi mir, a takodje, otkrio si da spas tražiš u ritualu molitve, a
ne u samom Bogu. Hrišćanin nikada ne bi rekao da mu molitva donosi
mir i oproštenje, već mu to pruža Bog u koga on veruje.
***
> "Zar je onaj koji ima jasnu predstavu o Gospodaru svom kao onaj kojem
se lijepim cine ruzna djela njegova i koji se za strastima svojim povodi?"
(Kurán; 47:12)
Lep stih. Najveće iskušenje naroda zapadnog Balkana jeste gordost. To

znači da je ovde nama Balkancima najvažnije otkriti krotost i poniznost
kao sastavne elemente Božje ljubavi, da bi ljudi otkrivenom poniznošću i
krotošću bili navedeni da se pokaju za gordost i gnevljivost i postali sami
ponizni i krotki. Zanima me da li postoje u Kuranu stihovi koji otkrivaju
predstavu o Bogu kao krotkom i poniznom, i na koji način su ti atributi
prave ljubavi otkriveni s obzirom da Bog po Kuranu nije imao svoju
manifestaciju medju ljudima koja bi otkrila Božji karakter čovečanstvu.
***
> Vidi, jedno je reci da zeli SAM SEBE da spasi, a drugo: da MOLI
ALLAHA da ga spasi, jer samo ON to moze :) I mi smo za ovo drugo:)
Pa namaz je takvo definisan da te odvraća od bavljenja Bogom i bavljenja

tvojim potrebama i navodi te da se baviš njime, jer je u njega utkana
sotonska zamka - bavljenje vremenom molitve, rečima koje se govore,
stranom sveta, jezikom kojim se govori, a to je odvraćanje od oslanjanja
na Boga i navodjenje da se čovek osloni na sam namaz kao kakvu
164
magičnu tehniku koja donosi spasenje. Zato muslimani više hvale namaz
nego samog Boga.
Zamisli da u jedan bračni odnos uneseš takva pravila za medjusobno

obraćanje. Pa da svakoga dana znaš koliko puta na kom jeziku i kojim
rečima da izrekneš bračnom partneru ljubav. To bi uništilo i onu iskrenost
koja inače postoji.
Ako se vernik navede da sebe spasava nekom tehnikom, onda mu time

podržavaš osećanje moći da on to sam bez Boga može tom tehnikom. A
da nema tehnike, bio bi suočen sa Bogom da se sretne u molitvi i Njime
da se bavi, a ne samom molitvom.
***
> > <Zar se nikada nije desilo da si se u srcu uzoholila što si uradila
namaz?<
> Ovo se iskrenom vjerniku nikad ne dešava,
Pa niko nije po prirodi iskren. Zato se i molimo Bogu da bi nam Bog dao
iskrenost. Nije tačno da se verniku nikada ne dešava nego on to sve i radi
iz gordosti, ali vi nemate svest o tome, jer ste je ugušili.
> naprotiv, namaz čisti srce
Vi ovim pravite magiju od namaza i stavljate ga na mesto Boga. Vi ste

idolopoklonici namaza. Vi ne slavite Alaha, nego kažete:
> namaz čisti srce i čini čovjeka skrušenim i pobožnim....ali ti to nemožeš

saznat...opet..nažalost :(
Ja sam srećan što mene Bog čisti a ne neki ritual, jer da me ritual čisti ne
bih hvalio Boga na sav glas kao svoga spasitelja, već bi hvalio ritual kao
što to vi radite.
165
Vi nemate zaštitu od gordosti, i ništa niste bolji od pravoslavnih monaha

koji su mi, kada sam im se zalio da se gordim i kada sam ponizan,
savetovali spasenje u ritualima kao sto mi vi savetujete. To je pre svega
nepravda da jedan obred može da vas spase, jer da biste uradili namaz vi
nemate potrebe da se ponizite pred Bogom i pokajete za greh, kao sto
biste to morali da uradite kada biste u Bogu tražili spas, a ne u ritualu.
Ritual vas moralno i duhovno ne obavezuje kao susret sa Bogom. Tim
ritualom umirite savest, a onda ko izlazi pred Boga mora da se
suprotstavi svojoj gordosti i pokori Bogu da bi dobio novo srce, što nije
lako, ali je pravedno jer otkriva čovekovo iskreno htenje da ostavi greh, a
namaz će da uradi svaki licemer, jer ga ništa ne košta.
***
> Upravo namaz razdvaja iskrene od licemjera
Onaj ko ima nečistu savest, jer licemer (ima greha u srcu nepokajuanihg),
on će hrliti ka namazu da bi se tako oslobodio od kazne, a onaj ko ima
čistu savest, nema potrebe za namazom, već se moli Bogu iskreno svojim
rečima, priznajući greh koji je učinio i moleći se iskreno da više ne greši.
On nema poverenje u namaz, već u Boga.
Onaj koji je licemer on ne može da ima jednostavno poverenje u Boga da

mu je Bog oprostio, kada se za greh u srcu nije pokajao. Njemu treba
namaz da mu pruži psihološku utehu kao kakav magijski rituali.
***
> Kur'an : One koji ne vjeruju u dokaze Naše Mi ćemo sigurno u vatru
baciti; kad im se kože ispeku, zamijenićemo im ih drugim kožama da
osjete pravu patnju.
Kur'an, sura 4, ajet 56.
Biblija bi rekla, ne oni koji ne veruju u naše dokaze, već oni koji ne veruju
u Njegovu ljubav. Bog ne testira inteligenciju već karakter.
166
I ne večno mučenje, jer ono nije pravedno, već prema izabranom grehu, a
srazmerno svetlosti koja ih je obasjala.
***
> Ako Bog kaže , onda je tako
Ako Bog kaže besmislicu, ako zastupa nepravdu, ako pobudjuje strah, a
ne ljubav, onda on nije Bog nego bog ovoga sveta - djavo.
Bog koji salje u raj neke zato sto su pametniji od drugih, nije pravican
bog, i zato ne moze ni da bude pravi Bog.
> a ko si ti da govoriš šta Bog misli, i stavljaš se u Njegovu poziciju?
Pa zar se ja pozivam na svoj autoritet? Ja se pozivam na smisao, a ne na

samog sebe!
Opet si komentarem otkrio da ti istinu ne razumes, vec slepo verujes. Da

si rodjen u katolickoj tradiciji sa istim slepilom bi branio katolicanstvo.
Hajde malo sada lekcija zdravog razuma:
Ako tebe lopov ili kriminalac ukori za greh koji činiš, ti si pred Bogom
odgovoran da se pokaješ za taj greh, a u dan suda te neće izvaditi KO ti je
to rekao, jer si odgovoran prema smislu onoga ŠTA ti je rečeno.
***
> lijepo,svet ti je neko kome cak neznas ni ime.. ustvari i nema ga :)
Što je važno ime? Važno je ko je i kakav je neko, a ne kako se zove. Zar te

nikada nije neko oslovio pogrešnim imenom, a ti si se opet odazvao?!
Pravo ime je pravilna predstava o Bogu, a tu to ne pomaže ni ime Alah
ako imaš krivu predstau o Njegovom karakteru.
> vazno je answer itekako je vazno ;)

167
Važno je dečjem umu, negde do treće godine, ali ne i onome ko gleda na

srce i smisao. Nije Bog malo dete pa da pati od imena.
***
> za tebe answer nista nije vazno :)

sve je potpuno nevazno :D
Pa upravo vi muslimani pokazujete potpuno slepilo pred duhovnom

porukom jevandjelja. Vi nikada za duhovnu poruku nemate nijedno
pitanje, jer znači da ništa duhovno ne kapirate. Čak i svoj kuran
intrerpretirate kao da je reč o umetničkom, naučnom, matematičkom ili
pravnom delu, a o duhovnom smislu ne govorite.
***
> Sva četvorica evanđelista su događaje pisao iz svoje točke gledišta!!!
Ako su ona nesto pogresno videli ili zapamtili, zar citalac nece isto tako
biti u iskusenju da neku stvar iz pisma informativno pogresno zapamti i
prenese? No, to je nebitno, jer to nije stvar nadahnuca. Nadahnuce je u
smislu Božjeg postupanja. Božje postupanje razumom shvatamo kao
ispravno i zato nam i pomaze u zivotu, a te tehnicke stvari niti imamo
metodu da proverimo da li su istinite, niti su za nas vazne.
***
> Tako rob ima robovanje srca svog, i robovanje jezika i dijelova tijela, i
njegovo održavanje spoljašnjeg robovanja uz lišavanje suštine unutarnjeg
robovanja je nešto što ga ne približava Gospodaru njegovom, nti mu
garantuje nagradu i primanje djela.
Ako je neko srce očistio od greha, onda će prirodno da iz tog srca punog
ljubavi vodi računa o telu. Ali onaj ko srce nije očistio, on će imati
iskućenje da radi na čistoti tela, da bi tako umirio savest pred
prljavštinom srca. Poznato je da ljude nečiste savesti spopada manično
168
čišćenje tela. Zato je Isus onima koji su ritualno prali ruke pre jela ili
molitve skrenuo pažnju na to licemerstvo sledećim rečima u evandjelju po
Marku:
GLAVA 7
I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz
Jerusalima
7:2 I videvši neke od učenika Njegovih da nečistim, to jest, neumivenim
rukama jedu hleb, ukoriše ih.
7:3 Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se
onog što im je ostalo od starih;
7:4 I kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su
primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.
7:5 A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive
kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
7:6 A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas
licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo
daleko stoji od mene.
7:7 No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.
7:8 Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i
čaša; i druga mnoga takva činite.
7:9 I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj običaj sačuvate.
7:10 Jer Mojsije reče: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili
mater smrću da umre.
7:11 A vi kažete: Ako kaže čovek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je
čim bih ti ja mogao pomoći.
7:12 I tako ne date mu ništa učiniti, ocu svom ili materi svojoj,
7:13 Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako
mnogo koješta činite.
7:14 I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte mene svi, i razumite.
7:15 Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega,
nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka.
7:16 Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
7:17 I kad dođe od naroda u kuću pitahu Ga učenici Njegovi za priču.
7:18 I reče im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u
čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
7:19 Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
169
7:20 Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;

7:21 Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva,
ubistva,
7:22 Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko,
huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
7:23 Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.
***
> demokratija je cudo :)
Onaj ko je veru usvojio nasiljem nad svojom sopstvenom savešću, on bi i

druge primorao na isto ropstvo u kojem se sam nalazi. Njemu je
demokratija čudo, a onom ko ima ljubavi, stvar poštovanja sopstvene i
tuđe ličnosti.
***
> „Zašto me zoveš dobrim? - reče Isus. - Samo je jedan Dobri Bog.” (Luka
18,19)...Šta je ovo nego zabrana, poreženja sa Bogom i jasna uputa da je
samo Jedan Bog, a da on nije to...?
To je ukor za licemerstvo tog Jevrejina koji nije verovao da je Isus Bog

iako je morao da prizna na rečima da je njegovo delo bez ljudske mane,
što ne može biti odlika nijednog grešnog čoveka.
* * *
> Da, Bog cijeni odanost Njemu ako je ta odanost izražena kroz strah od
kazne (pravda) i želje za rajem (nada)
Da li Anese možeš da ceniš odluku tvoje supruge kojom je ona izabrala

brak sa tobom, ako je ona to uradila iz straha od posledica odbijanja braka
sa tobom ili iz sebične želje za užitkom, a ne zato što te je zaista zavolela i
odlučila da sa tobom deli i dobro i zlo, pa čak po cenu kakve žrtve?
***
170
>> knjiga postanka 3:14 i izaija 65:25 stoji da zmija jede prasinu, nesto mi
je to nelogicno jer ja koliko znam zmija ne jede prasinu.
> ma možda su neke vrste zmija jele, pa su izumrle zbog tog hahaha
3:14 Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo
svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da
jedeš do svog veka.
65:25 Vuk i jagnje zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; a zmiji će
biti hrana prah; neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli
Gospod.
Hajmo da vidimo duhovni smisao teksta. Božja reč nije test inteligencije
niti naučnog obrazovanja, već je test ljubavi i duhovnosti.
Prvi stih predstavlja opis prokletstva. Za ženu piše da će imati muke pri
rađanju, za muškarca da će mučno raditi, a za zmiju da će morati da se
vuče na trbuhu (što ukazuje na to da je ranije imala krila) i da će jesti prah
(što je prirodno jer ako se neko vuče po tlu, ulaziće mu prah u usta).
Dakle, svrha je da se prikaže prokletstvo. Da li je smisao jasan? Da li
pojam jedenja praha potvrđuje prokletstvo ili dovodi u pitanje smisao
poruke?
Drugi stih predstavlja opis blagoslova obnovljene Zemlje (Raja). U tom

opisu vidimo životinje koje su ranije bile divlje i proždrljive, kako neće
biti nikome opasnost. Zmija se neće hraniti drugim životinjama i neće
svojim otrovom za njih predstavljati opasnost ("11:8 I dete koje sisa igraće
se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavlačiće ruku svoju u
rupu zmije vasilinske."), već će umesto plena drugih životinja njena hrana
biti prah. Pojam praha predstavlja nedefinisan opis hrane koju će ona
jesti, a koja neće biti meso ubijene životinje. Dakle, svrha je da se prikaže
blagoslov raja. Da li je smisao jasan? Da li pojam jedenja praha potvrđuje
blagoslov ili dovodi u pitanje smisao poruke?
***
171
> a zasto se u bibliji spominju neke zivotinje koje nikad nisu postojale kao
npr. jednorog
Otkuda znas da nikada nisu postojale?
> pa tako pise u enciklopediji koju sam citao dok sam imao 5 godina :)
Pa da li si posle pete godine počeo da stvari proveravaš ili si nastavio da

slepo veruješ enciklopedijama?
***
> Kako vi Kršćani možete vjerovat u nešto za što nemate dokaza,uopće ne

postoji u Bibliji,kažete da slijedite Bibliju..u Bibliji uopće se ne spominje
TROJSTVO,a vi uporno vjerujete u to.
Nema potrebe da se spomene pojam trojstva kada je trojstvo prirodna

posledica susreta sa Bogom, ako je čovek sebi zaista priznao da je grešan i
da je kriv. Samo onaj ko ne priznaje svoje stanje greha i svoju krivicu zbog
greha, nema potrebe za spasenjem od greha i iskupljenjem od krivice za
grehe, pa mu je potreba za trojstvom strana.
Hrišćani veruju da postoji jedan Bog, ali da se zbog različitih funkcija o

otkrivanju svojim bićima On otkriva kroz tri ličnosti.
Sam Bog Otac prebiva u sjaju kojem niko ne može pristupiti i ostati živ. I
zato, da bi svoj karakter otkrio svojim stvorenjima Bog se otkriva kroz
svoju ličnost Božjeg Sina ljudima spolja, a kroz ličnost Svetoga Duha
njihovim srcima iznutra. Božji Sin se otelovio ljudskom prirodom da bi
tako uzeo na sebe kaznu za naše prestupe, dok Sveti Duh živi u bićima
koja su sposobna da svate slavu Božju.
Koju god funkciju svetog Trojstva da negiraš, ti onda zapravo sam moraš
da napraviš boga od onoga kome tu funkciju pridaješ.
172
Ako ti sam Božji Sin nije Iskupitelj, onda moraš sam da se iskupljuješ
svojim dobrim delima), čime sebi samom pridaješ funkciju Spasitelja i
tako sebe stavljaš na mesto Boga. To menja funkciju tvojih dobrih dela, jer
ih ne činiš spontano iz ljubavi, već ih činiš iz krivice da bi njima zaslužio
spasenje. Naravno, ne možeš dobrim delima ništa da zaslužiš jer si i inače
stvoren da bi ih činio.
A ako ti Sveti Duh ne menja srce, onda ti moraš sam sebe da spasavaš od
greha i time opet sebe stavljaš na mesto Boga, jer sam sebe Spasiteljem od
greha. Ako hoćeš sam da nadomestiš ulogu Svetoga Duha, svojom voljom
možeš da budeš samo dobar licemer, jer je za promenu srca neophodno
božansko čudo. Licemer prirodno izopačava predstavu o Božjem zahtevu
na nivo forme ponašanja, jer bez Boga može samo formu ponašanja da
promeni, ali ne i svoje srce. Međutim, Bog traži od nas čisto srce od greha,
što niko bez Boga ne može da ostvari. Car David se molio:

(Jezekilj 36,25-28)

10,6)
***
173
> Ako je mislio na Isusa kao Boga onda bi to bilo u kontradikciji sa

ogromnim brojem stihova koji pozivaju u vjerovanje u jednog Boga koga
se naziva Jahve (tetragramaton JHVH)
Jahve je jedan Bog koji ima tri ličnosti. Ima stihove gde se govori o JHVH
kao više ličnosti. Na primer, "Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor
od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja." (1.Mojsijeva 19,24) U oba
spominjanja Gospoda je reč o istoj reči JHVH. Besmisleno je tvrditi da su
Jevreji prepravili Pismo tako da ono odgovara hrišćanstvu, jer oni i one
stihove koji jasno ukazuju na Hrista pokušavaju da izvrnu u tumačenju
kao da se na Hrista ne misli, kao na primer: "A On bolesti naše nosi i
nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči.
Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na
Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,4-
5)
> Novi zavjet potvrđuje da Isus nije Bog na osnovu izjave u Ivan 20:28, i
govori da je Boga nemoguće vidjeti na ovom svijetu 1.IVANOVA 4:12:
''Boga niko nikada nije video''. Na osnovu ovog zaključujemo da je Toma
video Isusa, a ne Boga.
Boga Oca niko nikada nije video. Zato i postoji potreba da se otkrije kroz
Isusa Hrista, inače bi Bog ostao sakriven po svom karakteru od stvorenja
koje je stvorio:
"Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On
Ga javi." (Jovan 1,18)
> Da stvar bude zamršenija u Bibliji se za Mojsija koristi naziv ''bog'', za

mnoge pojedince pa čak i za za sotonu se kaže da je ''bog ovog sistema''
Nije zamršena, jer se jasno vidi iz konteksta smisao reči Adonaj koja znači
gospodar (gospod). Često se u Pismu koriste obe reči Gospod Bog (u
smislu da je Gospodar Bog) – "Adonaj JHVH".
174
> Tako i u slučaju kada bi se desilo da Isus bude oslovljen sa ''bog'' to se iz

konteksta cijele Biblije nikako ne može smatrati da je on zaista Bog i sin
Božji.
Nije oslovljen samo sa Gospod, već sa Bog. No, i da nije tako oslovljen,
Njemu se u Pismu pridaju božanski atributi – božanski autoritet (klanjaju
mu se ljudi), i božansko spasenje (On je Spasitelj, On sam oprašta),
božanska večnost ("ja sam od pre Mojsija"), itd.
> Vezano za trojstvo da navedem jedan primjer - Mojsije i drugi poslanici

u slučaju da je trojstvo istina trebali su ga Jevrejima pojasniti, jer im je bilo
naređeno da pojasne daleko manje bitne stvari, a da se ne saopći tako
važana stvar. Naprotiv, ni spomena o trojstvu!!!
Koja bi bila svrha pojašnjenja? Onaj ko je svestan da je grešan, prirodno

shvata da samo Bog može da mu pruži novo srce, i njemu je Sveti Duh
neophodnost. Onaj ko shvata da je kriv, prirodno shvata da pravda
zahrteva žrtvu i njemu je Hristos neophodnost. Samo Bog može da spase
čoveka, a da bi spasao, on se mora manifestovati u vremenu i prostoru
kroz Sina i Svetoga Duha, jer čovek ne može da podnese susret sa Bogom
i da ostane živ, i ne može Bog da umre ukoliko se svojom ličnošću ne
otelovi.
***
> Onda po tebi kroz druge dve licnosti trojstva se moze pristupiti Bogu,a
kroz prvu ne moze.
Pa jel jasno da Boga niko nikada nije video? Ali ipak jeste kada Hristos
kaže da ko vidi Njega samog vidi tada Oca.
***
175
Niko ne može videti Boga i ostati živ. Zato je neophodno da se Bog otkrije
kroz još dve ličnosti božanstva, inače bi Bog ostao sakriven po svom
karakteru i u delu spasenja od stvorenja koje je stvorio:
Ako negiramo ulogu Svetoga Duha, onda moramo sami sebe da

stavljamo na mesto Boga i sami da menjamo svoje srce čišćeći ga od
greha, što je nemoguće. Ako negiramo iskupiteljsku ulogi Isusa Hrista,
onda moramo sami sebe da iskupljujemo za grehe dobrim delima, što je
takođe nemoguće. U oba slučaja stavljamo sebe na mesto Boga i tako
kršimo Prvu Božju zapovest: "Nemoj imati drugih bogova osim mene"
***
Sin Božji po stvaranju (Adam), Sin Božji po duhu (obraćeni vernici) i sin
Božji po božanstvu (Isus Hristos), nisu pojmovi sa istim značenjem. Da
pojam Sina Božjeg ne treba shvatati bukvalno kako se inače pojam "sina"
shvata, otkriva nam sam Isus sledećim u sledećem događaju:
"I odgovori Isus i reče učeći u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos
sin Davidov? Jer sam David kaza Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu
mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje
nogama Tvojim. Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je
sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošću." (Marko 12,35-37)
Dakle, Isus Hristos nije sin Božji na način koji distancira Sina od samog
Božjeg božanstva, već pojam Sina treba shvatiti kao otkrivenje Boga u
vremenu i prostoru kroz jednu božansku ličnost:
Pojam "izašao od Oca" se koristi i za Božjeg Sina tako i za Svetoga Duha i

tako pokazuje da oni nisu stvoreni, već su oni sam Bog manifestovan u
176
vremenu i prostoru kroz dve ličnosti. Kroz Sina nam se otkriva spolja, a
kroz Duha, iznutra u našim srcima:
"Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i poznadoše istinito da
od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao." (Jovan 17,8.)
"A kad dođe Utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od
Oca izlazi, on će svedočiti za mene." (Jovan 15,26.)
***
> Kao prvo da je Isus bog, to je kontradiktorno pismu, koje kaže da se Bog
ne može vidjeti na ovom svijetu....U tom smislu treba shvatiti i Isusove
riječi ko vidje mene vidio je Oca"..
Pa sada si sam izneo dokaze zašto je bilo neophodno da se jedna ličnost

božanstva otelovi. Ako Boga niko ne može videti i ostati živ, kako onda
da ljudi upoznaju Boga i kako da požele da bud sa Njime, ako je susret sa
Bogom nemoguć? Pa upravo onda kroz Hrista, jer je Hristov otelovljeni
Bog i kroz Svetog Duha koji se nama ljudima otkriva iznutra.
> Bog sa tri funkcije? To nije Bog, već božanstvo koje je nemoćno da samo
uradi nešto pa se treba dijeliti da to učini....
Pa sam si malopre objasnio da ne može. Da bi čovek poželeo da bude sa

Bogom i da bi imao Božji karakter, neophodno mu je čudo stvaranja
novog srca, koje samo Bog može da učini. Kako da učini ako ne možeš ni
da vidiš Boga pa da ostaneš živ? Da bi čovek bio iskupljen, neophodno je
da sam Bog umre. Kako može Bog da umre? Jedino kroz otelovljenje kroz
Hrista.
> Bog je Jedan Svemočni, prima pokajanja i prašta Sam , bez posrednika...
Kako da primi pokajanje koje je lažno, bez Svetoga Duha? Kako da

oprosti sam i tako dođe u sukob sa sopstvenom pravednošću?
177
Bog koji ne može da se otelovi i da se useli u svoja bića, nije svemoguć

Bog. Bog koji ne smatra potrebnim da namiri pravdu žrtvom, nije
pravedan Bog. Bog koji nije spreman da umre za svoja stvorenja, nije Bog
koji sasvim voli svoja stvorenja. U takvog Boga hoćeš da ja poverujem?
***
> Infiltrirano! Križ se pojavio tek mnogo poslije Isusovog raspeća!!
Krst je bio poznat rimski način ponižavajuceg pogubljenja, a imali su ga

ranije Feničani, Persijanci i drugi narodi. Jedan vek pre Hrista oko 6000
robova koji su bili na strani Spartaka je bilo uhvaćeno i razapeto na putu
od Kapue do Rima. Zar je moguće da ti to ne znaš? Slepilo verske mržnje
ljudima pomuti razum izgleda.
***
> Isus to govori prije raspeća.
On je znao da će biti raspet za grehe sveta, i to je prorečeno u Starom

zavetu:
"Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe
ubogi; siroti Ti si pomoćnik." (Psalam 10,14)
...
Kada svi zlo i nepravednici budu bili uništeni i jedini tragovi zla će ostati
na Isusovim rukama, ožiljci od rana sa krsta Golgote, kao uspomena na
delo Njegove velike ljubavi. I kada ga spaseni budu pitali: "Odakle ti rane
na rukama?, odgovoriće: Dobih ih u kući prijatelja svojega." (Zaharije
13,16)
***
> answer,molim te pogledaj ovaj video da shvatis odakle je dosao

europski napredak...
http://www.islamskitv.com/index.php?page=videos&section=view&vid_i
d=100345
178
Iz video priloga se nigde ne vidi zašto je islam rezultovao naučnim

prosperitetom arapskog sveta, ne objašnjava se nikakva uzročno
posledična veza, kakvu na primer otkriva Maks Veber kada objašnjava
razliku u produktivnosti i kreativnosti rada koja postoji izmedju katolika i
protestanata XIX veka u nemačkih gradovima gde izmešani žive
protestanti i katolici. Može se tvrditi da postoji jak razlog za tamni srednji
vek u Evropi u negativnom uticaju crkve na slobodu mišljenja i
priznavanje naučnih saznanja, i pozitivan uticaj u islamskom svetu što
islam nije ugušivao stvaralaštvo i kreativnost kako je to radila crkva u
Evropi, ali to samo po sebi ne može da bude dokaz za duhovnu nadmoć
islama, ako se to konkretno ne objasni takva veza. A ovaj video prilog se
time ni ne bavi. U tom video prilogu se tvrdi da su Evropljani ukrali
arapska naučna saznanja a onda ih sakrili. Takvom logikom se pokušava
opravdati naučna i tehnološka savremena prednost zapadne civilizacije u
odnosu na islamski svet, kao da krađom saznanja onaj od koga su
saznanja ukradena, gubi ta saznanja. Da li krađa naučnog saznanja za
pravljenje baruta rezultuje time da onaj ko je barut izmislio ne zna više
kako se pravi barut, pa je zaton on zaostao, a onaj ko je ukrao, na njegov
račun se obogatio? U samom videu se priznaje da su arapski naučnici
dorađivali saznanja koja su postojala pre njih, ali se ne kaže otvoreno da
je sočivo postojalo još u drevnom Vavilonu, kao kod antičkih Grka i
Rimljana. Grčka vatra je postojala kod Grka. Crni barut i rakete su
izmislili Kinezi, a do Saudijske Arabije su ga doneli Mongoli. Arapske
cifre su poreklom iz Indije. Ako su Evropljani "ukrali" naučna saznanja od
Arapa, onda su i Arapi "ukrali" naučna saznanja od drevnih Vavilonaca,
Grka, Rimljana, Indusa i Kineza. Ako su ukradena naučna saznanja
sakrivena, onda to znači da ih Zapad nije iskoristio, jer je tamni srednji
vek potrajao još vekovima posle susreta sa arapskim naučnim saznanjima.
To znači da naučni procvat u arapskom svetu nije odgovoran za naučni
procvat zapadne civilizacije, već do naučnog napretka civilizacije Zapada
dolazi tek u vreme novog veka, pod uticajem protestantske reformacije, i
to daleko od islamskog uticaja, na krajnjem severu i zapadu Evrope. To
nije bio samo naučni, nego pre svega duhovni procvat koji je doneo
blagoslove u reformi mentaliteta, pa između svih drugih blagoslova i u
naučnom blagoslovu, u otkrićima koja su omogućila čoveku veću
produktivnost rada i poboljšanja u poljoprivredi, a to su saznanja od
179
životnog značaja. Zaista se može reći ono što je pre skoro dva veka pisao
Ljubomir Nenadović kada je poredio ondašnje Nemce sa Bliskim istokom:
“Za nekoliko kratkih vekova Nemci su čudesa učinili, pretvorili su u

pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili;
podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su škole, nauke,
zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu Evrope. ... U
predelima odakle su izašli apostoli ― u otačastvu Isusa Hrista, caruju
mrak i sujeverstvo, a na severu nemački pastor pred okupljenim narodom
razlaže hrišćansku ljubav i tumači evanđeoske reči onako kako treba da
čuju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji teže sve daljem
napretku i prosvećenju svoga razuma.”
***
> bas me zanima kad si rekao da se procvat raazvio nakon sto su ljudi
poceli da se pridrzavaju svetog pisma vaseg, jel to znaci istog onog pisma
u kojem se navodi da je zemlja ravna ploca okruglog oblika i ima stubove
kao i nebesa???
Naučni blagoslov nije proistekao iz naučnih saznanja iz Biblije, jer su

biblijski pisci često bili ograničeni naučnim neznanjem svoga vremena.
Da je zapadna civilizacija naučni prosperitet crpla iz naučnih otkrivenja iz
Svetog pisma, onda niko ne bi mogao da ceni ta saznanja kao izraz
ljudske prosvećenosti, već kao nešto što je ljudima već gotovo dato, bez
njihovog truda i izbora. Zapadni prosperitet je došao kao plod duhovne a
ne naučne vrednosti Biblije.
Učenje Svetog pisma (Biblije) je kroz zahteve Božjeg zakona osvedočilo

stanovnike zapadne Evrope da im je potrebna reforma karaktera na nivou
osnovnih pokretačkih motiva. Biblija je od njih sklonila površne zahteve
katoličanstva koji su vernike navodili na formalizam, jer kroz formalne
zahteve katoličanstva oni ranije nikada nisu postajali svesni svog stanja
greha, pa nisu ni imali svet o potrebi za Bogom kao Spasiteljem od greha
niti potrebu za Bogom kao Iskupiteljem od krivice. Traženje od Boga
reforme srca i karaktera rezultovalo je takvom promenom mentaliteta
180
zapadnog sveta da se mir medju ljudima održavao uz vrlo retku primenu

krivičnog zakona, dok arapski svet uvek ostaje zavistan od strogih
zahteva krivičog zakona, jer nije iskusio unutrašnju reformu duha kao
narodi severne Evrope za koje je ostalo zabeleženo:

nesloge. ... Velikodušnost je tako velika da siromasi ne moraju da prose.
Ljudi bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje. Sudske
parnice su proterane iz grada, i tu nema ni simonije, ubistava ili
stranačkog duha, već vlada mir i milosrđe. ... Svuda vidite sretnu i
zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak se raduje tuđem
dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću.” (Urlih Cvingli, Bernardin Okino,
Ljubomir Nenadović)
Katolička crkva je do reformacije pružala vernicima satisfakciju za nečistu

savest kroz razne religiozne obrede (pričest, ritualne molitve), slično
onome što vidim da muslimani rade kroz svoj namaz. Protestantizam je
autoritetom Svetog pisma ukorio sve te izvore psihološke sigurnosti i
ljude naveo da se suoče sa svojom krivicom i da onda iskreno zavape za
Božjom milošću svesni da nemaju sopstvene pravednosti ili zasluge kao
preporuke za spasenje. Takav sistem im je omogućio ili da imaju stvarni
mir od Boga ili da nemaju nikakav mir, jer im je sklonio izvore lažnog
mira.
Takođe, katoličanstvo je do pojave reformacije propovedalo iskrivljenu

predstavu o Božjem karakteru, kojom su plašili vernike i navodili ih da
služe Bogu iz straha, umesto iz ljubavi. Taj strah je proizvodio fanatizam i
licemerni formalizam. Protestantizam je ukorio strah kao motiv religiozne
revnosti autoritetom Svetog pisma: "U ljubavi nema straha, nego savršena
ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se
usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18) "Jer nam Bog ne dade duha straha,
nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim.1,7) “Strah kojim me se boje zapovest je
ljudska kojoj su naučeni.” (Isaija 29,13) Bog nas poziva "da mu služimo
bez straha, u svetosti i u pravdi pred njim dok smo god živi." (Luka 1,74-
75) Oslobođeni od ropskog straha ljudi su oslobodili svoj um i duh
stvaralaštvu, dok su katolici ostali rigidnog duha, što je zapazio i Maks
181
Veber kada je istraživao zašto protestante odlikuje oko dva puta veća
produktivnost rada nego katolike.
Takođe, autoritet Svetog pisma je otvorio rasprave oko razumevanja

smisla zahteva Svetog pisma, što je probudilo dotle uspavani ljudski
razum. Umesto slepog držanja ljudskih pravila ljudi su bili navedeni da
preispituju motive svoga srca u svetlosti Božjih zahteva i da se kaju za
svoje grehe na nivou svojih srca. Dotle je vernik bio navođen na slepu
pokornost duhovnim autoritetima koji su mislili umesto njega samog, a
sada su svi ovozemaljski posrednici izmedju Boga i čoveka bili uklonjeni,
takodje autoritetom Pisma: "I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas
jedan otac koji je na nebesima. ... A najveći između vas da vam bude
sluga...” “Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka.” “Kupljeni ste skupo,
ne budite robovi ljudima.” (Matej 23,9-11; Priče 17,5; 1 Korinćanima 7,23)
Plodovi protestantske reformacije su doneli blagoslov celom čovečanstvu.

Najmanja smrtnost novorođenčadi, najveći broj telefona, najduži životni
vek, najveća radna produktivnost i najviši nivo demokratije jeste upravo
odlika onih zemalja koje su ranie imale protestantsku reformacije. Iako su
se protestantske zemlje danas u velikoj meri odrekle svoje pobožnosti,
blagoslovi su još uvek ostali:
http://enlite.org/podaci/slike/blagoslov_prosvecenosti.jpg
Dakle, nema nikakve mistike u tome kako je autoritet Pisma promenio

mentalitet naroda severne Evrope koji je ranije bio opisan kao mentalitet
divljaka. Ukratko: Božji zakon koji gleda na srce je osvedočio ljude o greh
i naveo ih da u Bogu traže reformu srca, a odsustvo rituala koji umiruju
savest je oslobodilo lažnog mira one vernike koji su u srcu nepokajani,
oslobodjenje od predstava o Bogu koje pobudjuju fanatizam je oslobodilo
vernike od fanatične religioznosti a probuđenja upotreba razuma ih je
navela da se čuvaju od odricanja od sopstvene odgovornosti za svoje
stanje.
Ako tvrdite da je islam odgovoran za prosperitet arapskog sveta u prvom

milenijumu, želeo bih da čujem ovakva razložna objašnjenja kao što sam
ih ja dao za period novog veka, za vreme protestantske reformacije.
182
***
> ovo samo navodim kao primjer jer ti u duhovnu vrijednost kurana ne
vjerujes ,jedino ti ovo mogu ovako pribliziti jer nam je nauka svima
zajednicka
Ja ne prihvatam slepo ni sve što piše u Pismu jer kakvu bi vrednost pred
Bogom imalo da ja tvrdim da je istinito ono što ne razumem? Svako je
odgovoran pred Bogom da razume smisao istine iz vrlo praktičnih
razloga, da bi znao da se odupre iskušenju a pokori duhu ljubavi. Ako
meni neki kriminalac iznese ukor protiv moga greha, ja sam odgovoran
da ga poslušam zbog smisla istine koju mi je rekao a ne zbog toga ko mi je
rekao. Taj smisao je mene naveo da Sveto pismo prepoznam kao Božju
objavu čovečanstvu kao i Božju poruku meni lično. Kada čitam Pismo
molim se da razumem smisao istine i da po njoj živim. Ako se sretnem sa
nekim drugim izvorima, na primer Kuranom, ja gledam da li je to učenje
odgovor na iskušenje ili nije. Kako mogu pred Bogom da branim da je
ono od Boga dato, ako njegov smisao ne razumem? To niko nema prava
da radi pred Bogom i sopstvenom savešću. Do sada, videh da ima u
Kuranu istina koje prepoznajem kao po formi zajedničke sa Pismom, ali
videh da ima tobožnjih Božjih zahteva koji ljude navode na formalizam,
kao na primer - namaz. Spominje se da postoji tačno vreme za namaz. Ne
vidim nikakav smisao "tačnog vremena namaza". To je valjda
odgovornost moje ličnosti i ako neko počne da se meša u to što je moja
odgovornost, ja onda u tome vidim nekoga ko ne poštuje moju ličnost i
vrši nasilje nad mojom savešću. Moja odghovornost je da molitvu
uskladim prema potrebama života, a ne prema "tačnom" vremenu koje je
svakoga dana isto, prema uvek istim rečima, prema uvek istom položaju
tela, i drugim pojedinostima koje niko ne treba da mi govori ako poštuje
moju ličnost. Da li bi ti smatrao da neko poštuje tvoju ličnost ako se meša
u tvoju odgovornost u tačno koliko sati ćeš da i sa kojim rečima da
izražavaš ljubav prema svojoj supruzi? Pa ako ima iskrenosti u tvom
odnosu prema tvojoj ženi, ona bi nestala kada bi se takva pravila u nju
unela. Dakle, ima besmislenih stvari zbog kojih nikako ne mogu da
prihvatim Kuran kao da je Božja objava.
183
***
> ovo oko namaza je koliko vidim specificno samo tebi jer ne znam koliko
do sada krscana je pricalo o islamu jos niko nije imao nista protiv namaza
Pa ja rekoh da postoji bliskost izmedju paganizovanog hriscanstva i

islama, jer i jedni i drugi imaju rituale u kojima magijski traze spasenje
umesto u Bogu. Sigurno da ti takvi hriscani nece zameriti na samom
namazu, jer oni to isto rade na svoj nacin.
> zar ti nemas potrebu da svaki dan pricas sa svojim najmilijim????kakvu

tek onda zelju treba da osjecas kad stupis u namaz i 5 puta dnevno prisc
Ja ne pričam sa bližnjim tako što svaki put koristim iste reči koje
izgovaram na isti način uvek u isto vreme, već imam na sebi odgovornost
da prepoznam svoju i tuđu potrebu a ne da je demoncentrišem
obraćanjem pažnje na formu koja je sama sebi cilj.
***
> opet nas dezavuišeš--NAMAZ NIJE SAM SEBI CILJ- po 10 put ;))
Licemerno je tvrditi da nije sam sebi cilj a prethodno tako definisati

njegove elemente da on ne ostavlja ličnosti slobodu da kreira njegove
atribute adekvatno potrebi.
> Još ako je to u mesdžidu ili džamiji, onda je to upotpunjeno, a

muškarcima je obaveza da namaz obavljaju u džamiji, osim ako postoji
opravdan razlog..
Kako to OBAVEZA? Zar je to duh ljubavi? Zamisli da tebi neko kaže da

imaš obavezu da ženi kažeš da je voliš ili neke još banalnije stvari koje se
podrazumevaju ako imaš ljubavi. I to uvek u isto vreme i na isti način
istim rečima. Zar ne bi rekao da je to nasilje nad vašom vezom i izvor
njenog formalizma? Ali neko ti onda licemerno doda: Ali zar nisi čitao - to
treba da radiš sve iz srca?!
184
***
> Allahov Poslanik, alejhis-selam, rekao: "Zaista kada neko od vas stupi u
namaz, on doziva svoga Gospodara."
Time oslobadjas coveka od duhovne borbe i činiš ga zadovljnim samim

namazom u kojem učestvuje, a ne samim Bogom. Poenta je sto onaj ko se
u srcu zaista pokajao za svoje grehe on jeste zadovoljan Bogom i Njegovi
oprostenjem, a onaj ko se u srcu nije pokajao za grehe, on ne može da
bude zadovoljan Bogom kada je sa Njime zbog svog nepokajanja u
sukobu. Njemu je lakše da bude zadovoljan svojim ritualom (namazom)
umesto Bogom, i tako tim ritualom samo zavarava i umiruje svoju savest.
***
"Kazuj Knjigu koja ti se objavljuje i obavljaj namaz, jer namaz, zaista,

odvraća od razvrata..." (Pauk, 45.)
Ovo je dokaz da ne trazite spasenje u Bogu nego u namazu. Crno na belo

pise da namaz odvraca od razvrata a ne sam Bog. Vama Alah nije Bog,
nego namaz.
***
> i džaba tebi što smo ranije govorili da če čovjek koji je samo formalno
ispunjavao pokrete u namazu imati kaznu za to ti si gluh na to..
Pa to je licemerno. Zamisli da se tvoj odnos sa tvojom suprugom sastoji

od svakodnevnih istih fraza koje joj svakoga dana izgovaraš uvek u isto
vreme na isti način istim rečima, na primer, ponavljaš joj svaki dan više
puta: "Ja tebe volim, ja tebe volim, ja tebe volim". Zar ona ne bi tebi rekla:
"Pa ako me iskreno voliš, onda zasto mi to svaki dan uvek u isto vreme
istim rečima na isti način izražavaš? To je formalizam!" A ti joj onda
odgovaraš: "Isti izvor koji mi je dao da ti to govorim svaki dan uvek u isto
vreme i na isti način isitm rečima, napomenuo mi je da to moram da
radim iz iskrenog srca! Dakle, nema formalizma!"
185
Da li shvataš koliko je to licemerno? Staviti čokoladu pred dete a onda

reći detetu "Nemoj da je uzmeš!"
***
Imaš to licemerstvo i kod nas hrišćana.
Licemerna je deklarativna kritika onog zla koje zapravo sama religija

proizvodi svojim sadržajem - pobuđivanjem straha nečiste savesti,
gordosti i sebičnog sentimenta kao pokretačkog motiva na versku
revnost. Ti motivi, kada se pobude kao motivi iz kojih postane dobar,
proizvode sklonost ka nasilju.
Licemerstvo imaš kod katolika koji zastrašivanjem opterete čoveka

krivicom i strahom, a onda licemerno izuste Isusov poziv "Ljubite svoje
neprijatelje!" Onaj ko je dobar iz krivice, on prirodno iz krivice ima
sklonost ka lažnom moralisanju, osuđivanju, projekciji i teoriji zavere. On
sumnjičenjem prirodno izaziva sukobe izmedju ljudi. On najviše mrzi one
osobe koje otvoreno ispoljavaju one grehe koje bi i on sam voleo da
upražnjava, ali ne sme zbog savesti. Zato ogroman broj katolika čezne da,
ne jevanđeljem, već jakom ulogom države i krivičnog zakona, nametne
ostalima ona pravila koje sam licemerno iz krivice drži.
Licemerstvo imaš kod pravoslavnih koji pričom o naciji i precima opterete

čoveka ponositošću i gordošću a onda izuste: "Ljubite neprijatelje svoje!
Mi volimo sve ljude!" To je licemerno, jer ko je gord, on je prirodno
uvredljiv i sklon sukobima sa svima drugima. On u svakom drugom
entitetu vidi ugroženost za sopstveni entitet i podsvesno čezne da ga
uništi, što mu polazi za rukom kad god politička kriza oslabi centralnu
vlast i tako omete moć pravnog sistema da održi vladavinu ljudskih
prava.
Licemerstvo imaš kod savremenih protestanata koji na sve strane govore

protiv oslanjanja na osećanja, ali sami izazivaju labilnost ličnosti jer
promovišu ljubav kao kakav sentiment. Propovedajući da je Isus ukinuo
186
na krstu Deset zapovesti, oni izbegavaju da zakonom ukore ljudsku

sebičnost, a sebičan čovek je uvek rob svojih osećanja, bez obzira na
proklamovane ideale.
Da li je savremen protestant sklon nasilju?
Kako njegova dobrota zavisi od trenutnih osećanja, ako mu pokvariš

osećanja, pokvario si mu dobrotu. Zato i on pokazuje sklonost ka nasilju
prema svakome ko kritikom kvari lažni mir njegove savesti, pa bi ti rado
zabranio kritiku. Kako je to on sam lično slab da učini, on je sklon da traži
od države da sprovede nasilje nad tvojoj savešću i da ti zabrani iznošenje
kritike.
> Sam kažeš da je čovjek slab, sklon griješenju i toga smo svjesni
svakodnebno.... Čovjeka često okupiraju svakodnevne brige i poslovi, da
nekada nije u stanju da odvoji dovoljno vremena da se posveti samo
Bogu...
Pa ja ću da se borim i po par sati u molitvi Bogu i proučavanju Pisma ali

onako kako zahtevaju aktuelne potrebe, a ne neko slepo pravilo.
Šta meni fali što se molim rečima iz srca, a ne po napisanim rečima uvek
u isto vreme na isti način?
***
> eto ti nauci 356 razlicith molitvi svaki dan
Ako nekoga voliš, onda mu govoriš iz srca, zašto bu učio šta da mu

kažeš? Kako Bog može da ceni naučene molitve? Kakav je to Bog? Ako ti
je ljubav prema Bogu iskrena, onda ćeš znati kojim rečima sam da se
moliš.
***
> pa to znaci da i ti ucis uvijek jedne te iste molitve eventualno sa

pokatkad razlikama
187
To je uvreda za hriscanina. Ako nisi formalista i ako imaš ljubav, onda se

molis svojim rečima kao što svojim rečima razgovaraš sa svojom
suprugom, a ne sa naučenim rečima, jer bi ženu sablaznio sa
licemerstvom kada bi učio napamet reči kojima se njoj obraćaš.
> kao i u nas zavisno od prilike,stvarno ne znam kakav je to bog koji ne

cijeni nesto nauceno u jegovo ime jos pogotovo saa onim cime nas je
zaduzio
Bog ceni formalizam? Da li bi tvoja supruga cenila reči koje joj govoriš
ako si ih naučio napamet i unapred pripremio?
***
> on kaze da ima 354 razlicite biblije koje se ne slazu u broju stihova u
duzini poglavlja, ...
Onaj ko veruje u Boga on istinu razume, pa je sasvim nebitno koja Biblija

je do njega dosla, jer sitne razlike u nekim rečima ne menjaju njen
duhovni smisao i njegovu predstavu o Bozjem karakteru. Različite reči
Pisma mogu da smetaju samo formalistima koji iz straha od kazne
gledaju na Pismo kao na kakav recept zivota koji treba da ispune, pa je i
dobro da ih takve stvari uznemiravaju da bi poceli da se bave analizom
smisla Božjih zahteva. Muslimani nemaju 354 verzija Kurana ali da ih
pitas elementarne stvari da ti objasne, dobices milijardu razlicitih
tumacenja oko najbitnijih pojmova, a slaganje samo oko formalnih
pojmova.
***
> Answer naravno da se ovdje ne radi samo o fizičkoj strani samo
(formalizam kako kažeš) već i o jako duhovnoj strani svega navedenog...
Fizički oblik iskazuje ono što je u srcu.
Onda prepusti coveku da sam pokaze sta mu je u srcu. Ako mu je u srcu

ljubav, imaće i adekvatna dela bez potrebe da mu to kažeš. A ako nema
ljubav, a ti mu daješ savete šta da radi u ponašanju, on time ljubav neće
188
ostvariti u srcu, već će čak ugušiti potrebu za Bogom (da mu Bog da

ljubav), jer će se zavavarati svojim formalizmom.
***
> Smisao tačnog vremena jeste u tome da čovjeka navikne
Jel ti imas potrebe da se naviknes da dises vazduh, da pijes vodu ili

dajedes hranu? Navikavanje je priznanje formalizma, jer ako se covek
pokorava duhu ljubavi, on sam ima svest o potrebi za molitvom i svest o
potrebi zivota ga navodi na molitvu. Zamisli da ti žena da recept koji
treba da te navikne da joj izrazavas ljubav. Zar te to ne bi uvredilo, jer ti
vec iz ljubavu sam imas motiv da prepoznas njenu potrebu.
> na molitvu u svakom dobu dana i noći, tačno preciziranje ukazuje na

organizovanost....
Koja je sama sebi smisaoo? Pa valjda je to covekova odgovornost da

prepozna svoje i tudje potrebe.
> arapski jezik je originalni jezik zadnje Božje objave svaki prevod na
druge jezike ne iskazuje to s...avršenstvo kao original
Opet formalizam. Pa da se kladimo da muslimani tumace izmedju sebe

razlicito Kuran te da im nista ne pomaze njegovo jedinstvo na arapskom
jeziku, jer ga tumače razlicito oko onoga najbitnijeg. Ako je to Bozja istina
ona se moze razumno obrazloziti na svakom jeziku, pa nju otkriva Bog i
onima koji nisu culi ča Boga, otkriva im Duhom preko savesti i razuma.
Zar treba poseban jezik da bi se objasnilo značenje pojma ljubavi i pojma
greha?
***
> zašto arapski? Bog je odabrao taj jezik zbog njegove čistoće - u vremenu
objavljivanja Kur'an arapski jezik je bio najčistiji od vulgarnosti, raznih
189
filozofija... za razliku od drugih jezika. A uz to imao je izuzetno bogatstvo

značenja.
Pa svaka Božja objava i dolazi zato da bi se elementarnim duhovnim

pojmovima koje čovek inače koristi (ljubav, greh, Bog...) dalo sasvim novo
znacenje, suprotno ljudskom prirodnom izopačenju. Semiti su kao telesni
ljudi vrlo povrsni u bavljenju duhovnim pojmovima, hriscanstvu su se
vrlo slabo odazvali i u ono doba kada je po samom oslamu hruscanstvo
bilo autenticno, vec su Arapi tada bili pagani, pa kako bi onda znacenje
tih pojmova moglo biti prirodno ispravno?! I kakva je to istina kada ne
moze da se prevede na drugi jezik a da sacuva znacenje? Znacenje ne
zavisi od samih izgovorenih slova, vec od shvatanja smisla, pa je krajnje
besmisleni tvrditi da ako istu misao izražavaš drugim slovima, da je onda
neko nece dobro razumeti.
> A predislamski arapi su se takmičili u pjesništvu. Kur'an je svojim

stilom nadmašio to pjesništvo i to je jedan od pokazatelja da se radi o
Božjoj objavi.
Upravo Bog tako ne radi, ne mesa umetnost sa duhovnoscu da ne bi

ljudima odvlačio pažnju sa duhovnog smisla objave. Isus Hristos se
pojavio na zemlji lišen Božanske slave i moći da bi ljude približio jedino
uzvišenošću svog karaktera, a ne da bi napravio od sebe idola medju
ljudima:
"Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja
ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo
Ga poželeli." (Isaija 53,2)
> to je jedan od pokazatelja da se radi o Božjoj objavi.
Pečat Božje objave može biti samo Njegov uzvišen karakter. Koga on ne
privuče k Bogu, ne treba ništa drugo. Umetničke sposobnosti gode
ljudskom srcu i sam djavo može da napravi fantastična umetnička dela i
da inspiriše ljude da ih naprave, ali ne može da otkrije Božju ljubav, jer bi
to ljude od njega usmerilo ka Bogu.
190
***
> sto kaze jednan nas ucenjak nikad jos do sad nisam imao priliku pricati
sa 2 krscanina da su mi rekli jednu u te istu stvar vezanu za njihovu...
vjeru,svaki mi kaze drukcije ni sami ne znaju u sta vjeruju....
Pa mi to ne sporimo, jer samo Pismo uči da će đavo kroz hrišćanstvo da

čini čudesa. Mi smatramo da razumevanje istine zavisi od poštenja, i da
uzrok raznih frakcija u hrišćanstvu nije posledica nejasnoće Pisma, već od
ljudskog nepoštenja, kako samo Pismo objašnjava: "Nego će po svojim
željama okupiti sebi učitelje da ih češu po ušima. I odvratiće uši od istine,
a okrenuti se bajkama." (2.Timotiju 4,3-4) "Jer svaki koji zlo čini mrzi na
videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla." (Jovan
3,20) Islam pokušava da taj problem reši agresivnim nametanjem forme i
na taj način preskakanjem diskusije o smislu. Ali kada bi svakog
muslimana pitao ono što je bitno, razlike bi pokazale da se oko bitnoga ne
slažu, i da o tome ni ne misle. Kako insistirate na jeziku Kurana kao zastiti
od krivih tumacenja (kao da nije problem u čoveku, već navodno sve stoji
do Božje objave), onda vi nemate izgovora za nejedinstvo izmedju sebe po
bitnim pitanjima. A bitna pitanja su šta je greh, da li je greh ako služiš
Bogu iz straha, sebičnosti, krivice, itd, te da li rituali mogu da te spasu ili
te Bog spasava, te na koji način ti Bog oprašta (na osnovu čega), da li ti
Bog menja srce ili moras sam da se kontrolises (da budes licemer), itd.
***
> Ne možeš čovjeku koji 1+1+1=1 shvata i pametuje oko toga, i ne

razumije da je to 3, kako onda da shvati i neke komplikovanije stvari..
1+1+1=1, nije tako nego 1 x 1 x 1 = 1
***
> Okretanje prema Ka'bi označava duhovno jedinstvo muslimana svijeta,

to okretanje nije sa ciljem da bi se Kaba, njen sadržaj ili Meka obožavali...
191
Čovek ima konkretnih duhovnih potreba, možda se bori sa sobom i

Bogom, a ti mu onda umetneš u to skretanje pažnje na vodjenje računa o
strani na koju je okrenut kada se moli?! Pa time prirodno stvaras kod
njega utisak da je to vazno, i samim tim kriviš predstavu o Bogu kao da je
to Njemu važno, a ne duh s kojim pristupas molitvi. To je dekoncentracija
sa aktuelnog smisla i širenje predstave da je Bog formalista, što same
ljude navodi na formalizam.
***
> -ako je jedan covjek Bog ili ako je Bog uzeo odlicje jednog covjeka to
mogu biti i svi drugi ljudi !
Ne postoji potreba da Bog manifestuje svoje ličnosti kroz stvorenja, osim

kroz plan iskupljenja. Osim toga, u tom slučaju ta stvorena bića koja
imaju Božju ličnost, ne bi imala identitet sopstvene ličnosti već Božje. Bog
ne bi mogao da ceni njihove ličnosti kao ličnosti, jer bi ličnosti stvorenih
bića bile zapravo njegove ličnosti čiji izbor bi bio unapred predodređen, a
samim tim bi im biLa uskraćena sloboda izbora. Bog ne može da ceni onu
ličnost čiji koja nije izabrala princip ljubavi, već je na njega prinudjena
svojim sopstvenim božanstvom.
> -ako je istina ono sto je Savle ubacio u ucenje Isa-a a.s. da je Isa a.s.
tvrdio za sebe da je on Bog ili božiji sin ,zasto se ne prihvati kao cinjenica i
to da je BUDA to isto, da je ZEVS,Amon Ra, Posejdon ,... jedna te ista
osoba koja se eto pojavljivala u svakom vremenu!
Zato sto to ne bi imalo nikakvog smisla! Bozji sin je sam Bog koji je kao
druga ličnost božanstva kroz stvaranje sveta i zatim njegovo iskupljenje
otkrio karakter Boga koji se ne vidi.
Šta je to Buda učinio ili Posejdon pa da bi imalo smisla da na njih

gledamo kao na otelovljene bogove? Jel bi ovaj svet bio ičim uskraćen da
oni nisu postojali?
> -Ako je Bog STVORITELJ covjeka ( a jeste ) pa ga stvorio tako kako ga je

stvorio a posljie (mada je bogohuljenje za Boga i reci prije i poslije u
192
Povijsti covjecanstva) se "pokajao" -prema ucenju Savla(Pavla) pa se

manifestirao kroz jednog od ljudi da bi svim ljudima ispravio ono sto je
(neuzubillahi teala) pogrijesio !!!!!!
Ovo je nepošteno hvatanje za slovo, umesto za smisao koji je jasan iz

samog konteksta. Pojam "pokajao" na hrebejskom jeste reč "naham" koji se
koristi da izrazi ne samo pokajanje ili žalost, već i da izrazi značenje
pojma utehe, na primer, kada teše Jakova jer je on uveren da mu je
stradao Josif , tada se kaže da su ga tešili, a ne da su ga kajali, iako je isti
pojam upotrebljen. Dakle, nije se Bog pokajao što je stvorio čoveka, već ga
je bilo žao, a time Bog izražava žaljenje zbog njegovog izbora.
> Uistinu bi se moglo jaaaaaaako dugo pisati nakaradnost i manjkavost

ovog ucenja i pretpostavki sa kojima se MORA NOSITI ONAJ ko vjeruje
da je COVJEK BOG ili Boziji sin!!!!!!
Onaj ko osporava da postoji POTREBA da Bog uzme ljudsku prirodu i

iskupi palog čoveka otkriva da ne veruje da je Bog PRAVEDAN.
Onaj ko tvrdi da Bog NE MOŽE da uzme ljudsku prirodu, osporava

Božju moć. Ne veruje da je Bog SVEMOGUĆ
Onaj ko tvrdi da Bog NE ŽELI da uzme ljudsku prirodu da bi iskupio

čoveka osporava karakter Božje potpune LJUBAVI.
***
> Poštovani narode ! Evo da i ja nešto pitam :)) drage nam kršćane : Zbog
čega nam spočitavate to što se nazivamo robovima Božijim ?
Pojam roba ne bi trebao da bude adekvatan ispravnoj predstavi o onome

ko služi Bogu, jer na našem jeziku rob podrazumeva negativno značenje,
pa za razliku od sluge koji može svom gospodaru da služi iz ljubavi,
pojam roba na našem jeziku podrazumeva služenje iz moranja, bez
poštovanja ličnosti onoga ko služi.
Da li je pojam rob adekvatan originalnom značenju te reči na arapskom?

193
Tu postoji problem što se ne možemo osloniti na značenje samog pojma u

arapskom jeziku, jer je taj pojam na svim semitskim jezicima (arapskom,
hebrejskom) označen istim korenom kojim i reč sluga, pa da li ćeš ti
prevesti sam taj pojam sa rob ili sluga, to zavisi od toga u kom kontekstu
je taj pojam upotrebljen.
Ali nema ni potrebe da se hvatamo za samu reč koja je upotrebljena,

problem je u samom smislu te reči, kako mi hrišćani doživljavamo
muslimansku interpretaciju tog pojma. Mi shvatamo da u islamu Bog
naređuje čoveku šta će da radi, a to shvatamo kao nepoštovanje čovekove
slobodne volje, i samim tim kao nepoštovanje same čovekove ličnosti. Ja
ne znam da li je ta interpretacija ispravna, samo kažem da muslimani
ostavljaju utisak kao da su primorani na svoju službu Bogu kao da su
kakvi robovi. Pojam moranja je toliko istaknut u islamu da on prevazilazi
predstavu o poštovanju čovekove ličnosti, i to ne samo slobode izbora,
već i drugih atributa čovekove ličnosti. Na primer, odaje se utisak da
Alah traži nešto od čoveka, ne pružajući objašnjenje njegovom razumu o
smislu toga što od čoveka traži, i podrazumevajući ispravnost tog
zahteva, Bog ne dopušta čoveku da proveri smislenost i samim tim
ispravnost Božjeg zahteva. Ako od mene neko traži da se ja povinujem
njegovom shvatanju, a ne pruža mom razumu argumente kojim bih ja
shvatio smisao tog zahteva, on ne poštuje moju ličnost i spušta me na
nivo deteta predškolskog doba koje nije u stanju da razumom shvati
smisao zahteva svoga roditelja. Na primer, zahtevi namaza nisu razumni,
nego zalaze u nešto što je odgovornost samog pojedinca, čime čoveka
navode na ropski i formalni odnos sa Bogom, kao kada bi muž svojoj ženi
rekao "Ima da mi se obraćaš uvek ovim rečima uvek u ovo vreme i na
ovaj način!" čime bi zapravo ženu napravio sebi svojim robom, umesto da
ženi dozvoli da u njenoj odgovornosti bude način izražavanja ljubavi
prema svom mužu. Zato, odraslom čoveku koji je na sebe preuzeo
odgovornost mišljenja i odlučivanja, takav Bog zaista deluje kao neko ko
ima robove, a ne sluge.
Zatim, karakter Alaha se ne vidi kao karakter nekoga ko sam ima ponizan
i krotak karakter, pa da njegova božanska poniznost i krotost kao kakav
uzor pobudi isti duh u onima koji Mu služe, već lišavajući čoveka primera
194
sopstvene poniznosti i krotosti (kakvu u hrišćanstvu Bog otkriva kroz

Hrista), čovek nema drugih motiva da služi takvom Bogu nego iz straha
njegovog autoriteta. Rob služi iz straha, a sluga Božji treba da služi Bogu
iz ljubavi. To je razlika izmedju roba i sluge kako ih hrišćanin doživljava.
> A istovremeno ne negirate i sami činjenicu da smo u potpunosti ovisni o

Volji i Milosti Njegovoj...
Islam ne odaje predstavu da je čovek u potpunosti zavistan od Boga.

Negirajući božansku silu Svetoga Duha islam stavlja na samog čoveka
odgovornost koju samo Bog može da izvede, a to je promena sopstvenog
srca, pa musliman pokušava da sam sebe promeni, što je zapravo vera u
sebe i sopstvene snage, a ne u Boga, a produkt takve samostalnosti od
Boga jeste licemerstvo, jer jedino sam Bog može da promeni ljudsko srce i
da ga oslobodi od greha. Bez Boga čovek svojom voljom može samo da
sputa ispoljavanje greha iz svog srca, ali ne i da se oslobodi od samog
greha. Takodje, islam negira božansku ulogu iskupitelja od greha, čime
opet stavlja na samog čoveka rešenje sopstvene krivice, pa čovek
pokušava sam da sebe spase, najčešće čineći dobra dela, kroz namaz i
kroz hodočašća, umesto da se uzda u zasluge samog Boga kroz Isusa
Hrista. Dakle, sve u svemu, musliman ne otkriva da je zavistan od Boga
(spasenja), ali može biti da pokušava da bude zavistan od Boga na
pogrešan način, predajući u Njegove ruke upravo onu odgovornost koju
bi trebalo da nosi na samom sebi, a to je odgovornost izbora.
> Je li teško razumjeti da onaj tko je rob Allahov, nije NIČIJI rob na ovom i
budućem svijetu, jer robovanje Allahu podrazumijeva upravo isključivu
ovisnost SAMO o Njemu, a ne o nekom ili nečem drugom ( što i sami
priznate). Istovremeno, podmeće vam se naziv "stado", "jaganjci", koje
vodi "pastir", dakle...zanemarujući svoju volju, povode se i slijede onoga
tko ih vodi kud i kako želi ( vjerujte mi, oko mene žive pastiri s ovcama,
znam o čemu pričam. Ovca pojma nema kad će na ispašu , a kad na
ražanj, uvijek jednako skakuće za pastirom ) :))
Primer ovce je naveden da otkrije samo atribut krotost i bezazlenosti.

Primer zmije je naveden da se pokaže da treba da budemo mudri kao
zmije, a primer goluba nije naveden kao primer mudrosti, već
195
bezazlenosti. Isus kaže da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao

golubovi. Sam Isus Hristos predstavlja karakter Boga koji je bezazlen kao
jagnje a ima carski autoritet lava, pa je zato Hristos predstavljen i kao
bezazleno jagnje i kao lavić Judin.
> Kao i naziv "djeca", koji je sam po sebi lijep, no djeca slušaju tatu i
mamu, i često se njihovo vlastito mišljenje gura u stranu.
Primer dece je naveden da se predstavi njihova iskrenost i neiskvarenost,

a ne njihov razum, pa zato apostol opominje "Nemojte detinjiti umom
svojim već pakošću svojom".
> Ne, ne mislim pod ovim na Oca ( Boga) kojega tako imate običaj zvati,
jer u tom smislu, slažem se sa nazivom. Njemu ionako, htjeli mi priznati i
prihvatiti ili ne, pripada sva vlast i moć ! Nego na oca župe, oca Crkve,
oca ispovjednika, oca krstitelja...
Isus je osudio to uzdizanje autoriteta čoveka nad čovekom sledećim

rečima:
Priče 17,5; 1 Korinćanima 7,23)


10,26)
> I kad smo već odužili, da vas i to pitam : Kažete da onaj koji nije kršten
neće ući u Kraljevstvo nebesko.
196
Biblijski Bog ne gleda ko je ko, već kakav je ko, pa će svako ko živi po

svetlosti koju je imao biti spasen. To znači da će neki sledbenik krišne ili
možda ateista koji nisu imali predočenu ispravnu predstavu o Bogu biti
odgovoran za onu svetlost koju su imali preko savesti, pa ako su u
životnim iskušenjima izabirali dobro, a ne zlo, i oni će biti spaseni.
> I otkud "istočnjački -vrlo simptomatično, ali ne želite vidjeti - grijeh s

kojim se djeca i dalje rađaju, kad je žrtva zbog grijeha prinesena "na
križu" zbog onih koji su bili i koji će biti ?
To učenje o istočnom grehu i nasledjenoj krivici nije utemeljeno na

Svetom pismu, već je suprotno i Pismu i Božjoj pravednosti.
***
> znači Biblija je riječ božija? ja kad sam to jednom pitala napsiano mi je
da je riječ naroda od Boga .. ali sam opet pitala je li božija riječ i opet isto
... neće da kažu da je riječ Božija... mislim da Biblija ne može biti riječ
božija jer ima u njoj nesavršenosti (nekih kontradiktornosti) dok je u
Kur'anu sve savršeno znači da je od Boga... i zato ja vjerujem u Kur'an a
ne u Bibliju...
Biblija je Bozja rec po smislu, a ne po nebitnim stvarima koje stoje do

samog coveka. Bog postuje ljudsku licnost. Ako nadahnut prorok ima
neke zablude koje nisu od znacaja, na primer, veruje da je zemlja ravna
ploča a ne lopta, neće Bog da ga ispravlja u vezi te zablude, jer bi to
ispravljane skrenulo paznju sa onoga sto je bitno (duhovnog smisla
istine), i plus bi bilo atak na licnost proroka, jer bi on govorio nesto sto
nije sam licno proverio i usvojio.
***
<<Meni je dokaz istinitosti Pisma smisao>>
> Pa upravo je ta "smisao pisma" dokaz protiv njegove

istinitosti.......trojedini!? Gdje je tu smisao?
197
Meni se čini (voleo bih da neko ovo demantuje) da musliman ne vidi

smisao u Božjem trojstvu zato što nije svestan da je grešan, jer ga površni
zahtevu Kurana ne čine svesnim njegovih realnih greha na nivou grešnih
pobuda njegovog srca: sebičnosti, oholosti, telesnosti, pa kako nije svestan
svog problema, nije svestan ni potrebe za Bogom kao Spasiteljem od
greha i krivice. Ako bi postao svestan da je grešan, tada bi mu bio
neophodan Sveti Duh koji menja njegovo srce i oslobadja ga od greha, a
da jer svestan krivice za svoje grehe, bio bi svestan potrebe za Hristom
kao iskupiteljem od krivice.
Prvu potrebu musliman rešava sam bez Boga, pokušava sam da promeni
svoje srce umesto da dozvoli da Bog u njemu tu promenu izvede na
sledeći način koji podrazumeva postojanje treće ličnosti božanstva –
Svetoga Duha:
(Jezekilj 36,25-28)

10,6)
Drugu potrebu musliman pokušava da reši takodje bez Boga, kroz

namaz, dobra dela, itd, umesto da se osloni na zasluge druge ličnosti
božanstva za koga je još u Starom zavetu proročki napisano:

198
Zato musliman ne vidi smisao u trojstvu jer nije svestan potrebe za

oslobodjenjem o greha i iskupljenjem svoje krivice. To znači da musliman
zadržava greh u srcu, ali ga sputava u izražavanju, i da teret nečiste
savesti takodje ostaje na njemu, i otuda on ima potrebu da je umiruje kroz
svoj namaz, potrebu za lažnim moralisanjem i osudjivanjem onih koji
otvoreno rade ono što bi on voleo, a ne sme. No, i većina hrišćana koja se
samo formalno poziva na Svetoga Duha i žrtvu Isusa Hrista, a zapravo se
oslanja na svoju samokontrolu i na svoje rituale umesto na Boga, ima iste
odlike, jer nisu svesni kroz zahteve zakona da su grešni.
***
> > Pa to nije dokaz da je u originalu nadahnut. Meni je dokaz istinitosti

Pisma smisao Pisma.
> ---------------------------SDA Answer, da li to znaci VAs istina ne
zanima?Odnosno, vi imate neke druge ideale koje su bitnije od istine?
Pa kako ćeš proveriti istinitost neke objave nego analizom smisla. meni
muslimani deluju kao da bi poverovali u bilo šta što im Alah kaže u
Kuranu, zato što nemaju na sebi odgovornost da razumeju i provere
smisao napisanog, već veruju tako zato što tako moraju zbog bozanskog
autoriteta onoga ko im govori. To je upravo ropstvo koje kritikujem. Pravi
Bog ceni onoga koji veruje u istinu zbog toga što je istina, a ne zbog toga
što je tako rekao autoritet koji sebe proglašava božanskim. Na primer, ako
jedan kriminalac, poznati lažov, dođe tebi i ukori te za greh razumnim
rečima, tio si pred Bogom odgovoran da poslušaš taj ukor na osnovu
smisla koji on sadrži. Musliman kao da ne bi poslušao, jer ne gleda
smisao, već ko govori. Umesto da na osnovh analize smisla shvati da je
takva poruka od Boga, on se odriče analize smisla i gleda preko koga
poruka dolazi, kao da je to relevantno. A da mu se pojavi neko kao
autoritet Boga i kaže mu da je crno belo, a belo crno, on bi to prihvatio jer
je tako rekao Bog. Naravno da Bog ne može da ceni iznudjenu (ropsku)
199
poslušnost, pa zato često i otkriva istinu ljudima van autoriteta, jer želi da
ljudi poveruju u Njega na osnovu njegovog otkrivenog karaktera koji
istina otkriva svojim smislom, a ne zato što moraju. Ropski odnos se vidi,
kao što sam spomenuo u tome što Kuran definiše namaz ne po smislu
nego po pravilima, a to znači da onu odgovornost koju čovek treba sam
na sebi da ponese, Alah preuzima na sebe dajući mu jasna uputstva. To je
upravo ispiranje uma i oslobadjanje od odgovornosti, jer čovek umesto da
razmišlja o smislu svojih reči i svojim motivima, baca težište na spoljašnje
ispunjene forme Alahovog zahteva. To jako godi telesnom srcu koje nema
ljubavi i koje bi želelo da neko drugi misli i odlučuje umesto njega samog.
Sa druge strane, negirajući trojstvo Slah stavlja na samog čoveka da sam
sebe spasava bez Svetoga Duha i bez Isusa Hrista, i tako umesto
oslanjanja na Boga čovek biva naveden da sam sebe spase i od greh i od
krivice.
***
> Potrazi spas u Bogu , a rituale shvati kao pomoc iskljucivo SEBI
SAMOMi da se zblizis s Bogom, STO ZNACI ZATVORIS PUTEVE
SEJTANU, KOJI JE SEBI ZADAO ZADATAK DA TE S TOG PUTA
SMETNE.
Rituali imaju svrhu da ukažu na Boga, a ne da odvrate čoveka od Boga.

Prinošenje nevinog jagnjeta je u Starom zavetu imalo za svrhu da
čovekove misli uzdigne ka žrtvi Isusa Hrista, koji je bio nada grešnika za
spasenje i pre pronošenja te žrtve. A kada je Žrtva prineta, obred pričesti
ima za svrhu da kroz vino i hleb ukaže na potrebu duše za zaslugama
žrtve Hristovog tela i Njegove prolivene krv za spas grešnika. No sotona
je u starom zavetu širio predstavu da sama žrtva jagnjeta iskupljuje od
krivice, pa je Bog u Starom zavetu objašanjavao: "Zar ja pijem krv
jareću..." a u Novom je sotona naveo hrišćane da od obreda pričesti
naprave magijski obred, kroz uverenje da se navodno bukvalno pretvara
hleb i vino u Hristovo telo i krv. Tako je sotona opet naveo ljude da traže
spas u samom obredu, umesto u Bogu. isti efekat je u islamu sa namazom,
kada se verniku iznose striktna pravila kako, gde, koliko puta i kojim
rečima da se moli, pa vernik ne razmišlja o smislu reči koje izgovara već
razmišlja kako da formalno ispuni zahtev za namaz, kao kada bi neki
200
muž opteretio svoju suprugu kojim rečima, koliko puta, na kom jeziku da
mu ona izražava ljubav tokom dana, naravno da bi ona zanemarila svoj
duh, dok bi razmišljaja o formalnim zahtevima. Kako bi taj muž mogao
da ceni ljubav svoje žene, koja to sve radi ritualno? Nikako! Zato pravi
muž nikada ne bi ni rekao kojim rečima, kada, koliko puta, kojim jezikom,
već bi joj skrenuo pažnju na duh i smisao, kao što je Hristos uradio kada
je dao savete kako da se molimo (nema magičnih reči koje se ponavljaju,
svaka sledeća molitva ima drugačije reči, jer je odgovornost reči na
čoveku a ne u pravilu).
> Potrazi spas u Bogu , a rituale shvati kao pomoc iskljucivo SEBI
SAMOMi da se zblizis s Bogom, STO ZNACI ZATVORIS PUTEVE
SEJTANU, KOJI JE SEBI ZADAO ZADATAK DA TE S TOG PUTA
SMETNE.
Zaboravih najvažnije – pa ovim rečima ti priznaješ da tražiš magijski spas

u samom ritualu, jer veruješ da on zatvara puteve sotoni. Nije pre svega
pravedno da nekim ritualom čovek odbaci zlo, već je pravedno da zlo
odbaci htenjem, tako što odbacuje loš duh, kroz pokajanje, a ne nekim
ritualom koji ne podrazumeva unutrašnju borbu sa sobom i Bogom.
Ima ljudi koje muči đavo kroz želje, opterećeni su maštanjima o

suprotnom polu, i onda ti ljudi, umesto da se pokaju za samu želju, odu u
crkvu, i očekuju da ih sami rituali ispovesti, pričesti, itd, oslobode od
greha. Umesto da sami izaberu da odbace greh, oni to očekuju od rituala.
Naravno da nije pravedno da budu oslobodjeni, kada se nisu pokajali.
Pravedno je da od greha bude oslobodjen onaj ko je dozvolio da ga Božja
ljubav na pokajanje dovede, ali ljudima je mrsko da se ponižavaju u
susretu sa Bogom svešću o svojoj pokvarenosti i kamenosti srca. Da bi
izbegli suočavanje da im je Božja ljubav dosadna i strana, i da bi izbegli
htenje kojim bi tada sebe ponizili u prahu i pepeli priznajući svoju
nedostojnost i moleći Boga za milost, oni se oslanjaju na magiju rituala.
Tada sam demon izaziva čarobna osećanja (kako je i meni radio pre 26
godina) da bi čoveku pružio opijum za njegovu nečistu savest.
***
201
> da se oslonjamo na sebe nebi smo molili Allaha za oprost:))
To je smisleno koliko i kada ti katolik kaže: "Ne bi se mi katolici pozivali

na Boga da zaista rade nešto sami bez Boga."
> Oslanjamo se na Njegovu milost:)
Videces da u praksi to ne fumkcinise jer covek ne moze da bude

zadovoljan Bogom koji nepravedno oprasta gresniku (bez zrtve). Zato ti
vernici koji kazu da se mole Bogu da im oprosti, i dalje zadrzavaju necistu
savest, a malo pre sam komentarisao citat koji dokazuje da muslimani
nemaju mir, citat koji kaze: "A to nas cini poniznima prema Uzvisenom,
zbog toga se bojimo kazne Njegove, ..."
> naravno, i mi dadnemo sve od sebe da budemo sto bolji i onda se

oslonemo na Njega Uzvišenog
Ne mozete dati sve od sebe, jer bi to bila vera u sebe. Valjda vam Bog
daruje pravednost koja vam nedostaje, a ne vi Bogu! Upravo covek
neciste savesti ima potrebu da izlazi pred Boga da pokaze da je pravedan,
a onaj ko je svestan da je gresan izlazi pred Boga da od Njega primi
pravednost koja mu nedostaje. "I pravda njihova od mene, veli Gospod."
(Isaija 54,17)
> Kazu ''ljubav', a onda kažu ''bog pustio da mu ubiju sina''

ovo meni nije nikakva ljubav
Pa to je ljubav da neko žrtvuje sebe (Bog kroz Hrista) za drugoga!
> ljubav je ako ti Bog oprosti bez potrebe da nekog ubije
To nije ljubav nego nepravda.
> a smisao trazenja oprosta čitavog zivota je u tome da se u kontinuittu

pokoravas Stovritelju svjetova čitav život i time se boriš za zaslužiš
Njegovu milost kojom ce se ulaziti u džennet.
202
Sada si priznao da ti treba da zaslužiš milost. Dakle, sam sebe spasavaš

svojim zaslugama, umesto da se osloniš na Boga. Tako pokazuješ da je
licemerno što se pozivaš na Božju milost. Milost se ne može zaslužiti,
inače ne bi bila milost. Milost se izabira, a ne može se zaslužiti, jer je kod
zasluge veći onaj koji zaslužuje nego onaj koji prašta. Gordo ljudsko srce
ne podnosi Boga koji prašta na osnovu svog iskupljenja, jer gordo srce
hoće samo da zasluži spasenje. U Svetom pismu Bog nas ne spasava zato
što smo mi dobri, već zato što je Bog dobar. To čovek nikako ne bi
izmislio, jer ne laska njegovoj gordosti, već je ponižava u prah.
***
> Zar je Bog poslao samog Sebe, da izadje niz mokracne kanale, da jede,
da spava, da pije, da vrsi veliku i mali nuzdu? Onaj koji je sve stvorio i
koji se nikada ne umara i koji sve odrzava??
Zato ja verujem u Hrista, jer je On Bog uzeo ljudsko telo sa svim

posledicama greha ali bez greha, da bi otkupio ljudski rod.

"Jer Hristos još kad slabi besmo umre u vreme svoje za bezbožnike. Jer
jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio
Ovo je najveće moguće otkrivenje Božje ljubavi. Svako drugo otkrivenje

Boga ne samo da umanjuje Božju ljubav, već iskrivljuje i Božju pravednost
i Božju moć.

203


***
> Problem je u tome sto ni sami neznaju usta vjeruju. Kazu da vjeruju u
Boga, Pa onda da vjeruju u Isa, a.s. kao boga. Poslije ispadne da Isa, a.s.
sjedi sa desne strane Boga Oca, onda dodadnu jos i svetog duha i eto ti
katastrofalne guzve
Mi znamo nego ti ne razumeš, jer nisi svestan da si grešan i da si kriv.

Inače bi shvatio potrebu za trojstvom. Da si svestan da si grešan, shvatio
bi da ti je potreban Sveti Duh da promeni tvoje srce, jer čovek bez Boga ne
može sam da promeni svoj karakter. Kako Boga niko ne može videti i
ostati živ, bilo je potrebno da se treće lice božanstva, bez Božje slave i sjaja
sebe nastani u ljudima i da im pruži božansko nadahnuće i božanski
karakter ljubavi. Da si svestan da si kriv za svoje grehe, shvatio bi da Bog
ne može da ostane pravedan ako ti oprosti bez žrtve. Kako Bog ne može
da umre bilo je potrebno da se jednom svojom ličnošću otelovi da bi na
sebi primilo kaznu koju je grešnik zaslužio, i da bi tako taj grešnik bio
oslobodjen osude. Zato je druga ličnost božanstva Božji Sin uzeo
čovekovu prirodu i na njih podneo kaznu koju smo mi zaslužili. Sve tri
ličnosti Boga su jedno po božanstvu, a ne po funkciji, već svaka ličnost
ima one funkcije koje ne može da ispuni druga ličnost. Kako na primer,
može Bog da ti otkrije istinu u tvom srcu i da ti promeni srce, kada
njegovu prisutnost ne može niko da podnese i da ostane živ? To može
samo Sveti Duh. Kako može Bog da umre kada ne može da umre? To
može samo otelovljen Bog Isus Hristos.
***
> Meni je ovako mnogo ljepse. Trijezan, pokoran Allahu, s.w.t.a., lijepog
ahlaka.
204
Stalno u islamu skretanje pažnje na nebitne stvari, jer nedostaje duhovna

suština: te je važno vreme molitve, te je važno kojim rečima, te kojim
jezikom, te koliko puta dnevno a to je sve stvar savesti onoga ko ima u
srcu Božjeg Duha, nema potrebe da mu se to kaže, kao što ni tvoja žena
ne ponavlja tebi svaki dan u isto vreme istim rečima izraze ljubavi.
***
> CCCC u ISLAMU SKRETANJE NA NEBITNE STVARI>
CCCC nisu nikakvi argumenti. Pa kada bi u odnosu sa svojom suprugom

počeo da insistiraš na takvim momentima, koje reči ljubavi, u koliko sati,
koliko puta, na kom jeziku, pa ona bi pomislila da si poludeo, i da ti
sigurno nedostaje ljubav u srcu kada insistiraš na nebitnoj formi.
***
> Nemas ti nista ni u srcu ni od ljubavi. Kad ovo uporedjujes sa ljubavlju

prema Bogu onda stobom nesto nije uredu
Dakle, Bogu možes da ponavljas fraze, a pred suprugom ne? Nju uzdizes
iznad Boga jer ona neće da nasedne na tvoj formalizam, a Bog hoće?
***
> Milos, zar nije malo paradoksno da Bog, Svemocni, Svevisnji, kome je
sve skriveno i javno poznato uzima oblik ljudski?! ... Zar mora iz te
ljudske perspektive da gleda na covjecanstvo, a njegova visoka
perspektiva(sa Nebesa) nije dovoljna?!
Pa ne radi on to iz radoznalosti nego iz ljubavi. Zamisli da si ti stvorio

neke crve i onda radi njihovog spasenja uzimas telo jednog od njih i
umires umesto njih da bi ih iskupio. To je veličanstveno za one koji imaju
ljubavi, a za one koji su gordi, to je skaradno.
***
205
> MILOSE KAKVA JE TO GLUPO PITANJE ALLAH TI JE DAO PAMET I

RADI KAKO ON NAREĐUJE A NE DA OCEKUJES NEKO
PROSVETLJENE U ISLAMU TOGA NEMA KAO KOD VAS PADANJA
U TRANS DRUZENJA SA SEJTANOM
Bez Svetoga Duha čovek nije u stanju da promeni svoj karakter, već mu
ostaje da se osloni na moć svoje samokontrole, što je zapravo licemerstvo.
A licemerstvo muslimane čini agresivnima, jer čim vide nekoga ko radi
otvoreno ono što bi oni sami želeli, a ne smeju da ispolje, oni ga mrze, i
želeli bi da mu nametnu isti teret licemerstva koji sami imaju.
Takvima je Hristos govorio:
ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.”
bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Matej 23,25-28;
Marko 7,20-23)
Za takvu religiju koja ljude navodi da iz straha samo uguše ispoljavanje

svojih greha dok ga u srcu zadržavaju Sveto pismo kaže da ima rešenje u
Mesiji koji će robove te religije osvojiti svojom ljubavlju i izbaviti:
Bog im obećava promenu srca (motiva ponašanja):

206
(Jezekilj 36,25-28)

10,6)

predstavlja nikakav poseban napor čovekove sada oslobođene volje. Zato
apostol Jovan može da tvrdi da “zapovesti Njegove nisu teške”, a sam
Hristos da kaže “... jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.”
(1.Jovanova 5,3; Matej 11,30)
To iskustvo je promenilo mentalitet naroda protestantske Evrope (od XVI

do pred kraj XIX veka).
***
> MILOSE VI UOPSTE NEMATE PRAVILA NI KAKO DA SE MOLITE

NI KO0ME DA SE MOLITE IMATE TRI BOG A GOVORITE DA JE
JEDAN BOG
U Svetom pismu postoje vrlo jasni zakoni koji devinišu pobude naših
srca: “Ne zaželi.” (Rimljanima 7,7) "Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva
19,18) "I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, kojima činite
svojemu." (4.Mojsijeva 15,39-40) Ako u srcu mrziš, ubica si ljudski. Itd.
Svaka zapovest ukorava neku lošu pobudu naših srca i traži njegovu
reformu.
Ako su naša srca ispravna iz njih će spontano proisteći ispravno

ponašanje, pa nema potrebe da ti niko kaže koliko puta treba Bogu da se
207
obratiš kojim rečima i u koje vreme, već ćeš se ti sam moliti iskreno
onoliko koliko je to zaista potrebno. Jedino takva molitva vredi, jer Bog ne
ceni ono što je usiljeno ili iznudjeno.
***
> Muslimani ne klanjaju usiljeno vec sa ljubavlju.
Da je sa ljubavlju, ne bi imali napisano slepo pravilo vec bi se klanjali do

zemlje onda kada bi to iskreno osećali.
> Onaj koji nece nemora, zna se sta ga ceka
Eto dokaza da je usiljeno. To nema nikakvu vrednost pred Bogom, jer to

muslimani rade jer znaju šta ih čeka ako to tako ne rade, a ne iz ljubavi.
***
> zar da cekamo izuzetnu situaciju da bi klanjali
Potreba molitve definiše način molitve kod onih koji imaju ljubavi, a kada
neko nema ljubavi, onda mora to da definiše kao slepo pravilo.
Zamisli da je tvoj odnos sa tvojom suprugom definisan kao slepi sled

nekakvih položaja i pravila, u tačno odredjeno vreme, na odredjen način.
I kada ti žena kaže da si ti formalista, jer ne razmišljaš o njenoj potrebi,
već o pravilu koje je samo sebi cilj, ti joj onda izustiš - "Ali opomenut sam
da sve to radim iz srca, inače me čeka pakao!"
***
> a zamisli da ti srce preskoci jednom da ne otkuca sta bi bilo? sto npr to
ne uzmes za primer,da li znaci da ti je srce formalista pa da kuca onako
bespotrebno po navici
To je automatska instinktivna radnja, za razliku od onih mišića koji su

pod vlašću centralnog nervnog sistema i čovekove razumne volje.
208
Strašno priznanje pružaš takvim poredjenjem.
Oh to srce me upravo boli kada čitam vaše komentare koje odlikuje

potpuno odsustvo razuma i slepo držanje pravila, jer znam da je to odlika
deteta u predškoloskom dobu, koje zna samo da bude poslušno, a ne
koristi razum da shvati smisao zahteva roditelja. Po apostolu Petru faze
razvoja ličnosti idu ovako: vera, dobrodetelj (poslušnost), razum,
uzdržanje, trpljenje, pobožnost, bratoljublje, ljubav. Evo te sheme
uporedjene sa savremenim saznanjima iz pedagogije:
http://enlite.org/faze.jpg
Poenta je što kod Arapa faza razvoja razuma (od sedme godine do
puberteta) rano biva prekinuta, jer im rano pubertet počne, pa ostanu na
fazi zabrana tipičnim za malo dete. Pubertetlija misli nezavisno ali ne
misli razumno. A semiti celog veka imaju izražene atribute puberteta. A
islam je religija koja upravo odgovara psihologiji semita (Arapa). Evo od
strane 127 do 130 sam objasnio iskušenja tog tipa u ovoj svojoj knjizi:
http://enlite.org/prokletstvo_nacije.pdf
***
> vjeruj mi da nije,automatska instiktivna radnja? a ti vjerujes u Boga? pa

da vjerujes vjerovo bi ko mi,a to je da srce prije nego sto otkuca,trazi
dozvolu od Boga da bi otkucalo,a ti i dalje vjeruj da je to automatska
instiktivna radnja
Baš ste opterećeni dozvolama i zabranama. Ja u radu srca vidim izraz

Božje ljubavi, da moj život ima smisla što postoji, da moje srce "kuca za
druge ljude i za Gospoda", a ne razmišljam o tome kako ono traži dozvolu
ili strepi od zabrane.
***
209
> e pa o tome se i radi,vi ne razmisljate o mnogo cemu,opustili ste

se,zaboravili obaveze,izbacili ih,lijeno vam da ih obavljate
Zar ti protestanti deluju kao lenji neodgovorni ljudi?
Čovek iz svoje neodgovornosti bi želeo da Bog umesto njega samog

donosi odluke, voleo bi da na Boga prebaci svoju odgovornost izbora, a
da sam sebe spasava zato što je gord. I upravo to islam radi, govori o
tome kako sve stoji do toga koga Bog hoće, a koga neće da pomiluje, čime
se odgovornost za izbor prebacuje na Boga (jer je tako lakše
neodgovornom čoveku), dok se delo spasenja uzima iz Božjih ruku u
sopstvene ruke, pa musliman hoće sam sebe da spase kao da je on sam
bog. Umesto da se uzda u Boga koji bi silom Svetoga Duha promenio
njegovo srce (oslobodio od greha) on se oslanja na moć svoje
samokontrole što ga čini licemerom (jer bez Boga čovek može samo da
obuzda ispoljavanje greha, dok greh u srcu ostaje). Umesto da se uzda u
zasluge Isusa Hrista on u svojoj gordosti želi sam da zasluži spasenje i
zato se oslanja na svoje rituale i dobra dela, koji mu pružaju samo
psihološku satisfakciju. Dakle, sve obrnuto u odnosu na Sveto pismo gde
se čovek bori sa sobom i Bogom gde mu je napor volje da izabere Boga, a
spasenje izvodi sam Bog tako da se čovek nelicemerno i spontano ponaša
ispravno, bez napora volje, obda kada je svoje srce predao Bogu tokom
svoje prethodne borbe. Musliman mora stalno da se trudi da bude
ispravan (svo vreme ispravnog ponašanja), jer se svo vreme
samokontroliše da ne ispolji greh, dok hrišćanin svoj napor volje ima
samo u trenucima kada Boga izabira (molitva).
***
> E vidis ja da nisam ljudsko bice na osnovu gledanja ja bih reko da ti to

radis formalno,al posto jesam znam da je to potrebno. E tako i ti ne mozes
zaviriti u srca ljudi,jer nisi Bog neuzubillah, i prema tome ne pricaj da je
formalno
Zamisli da tvoja žena tebi svakoga dana uvek istim rečima izjavi "Ja sam
ti verna, ja tebe ne varam tj. nemam drugoga osim tebe, volim te najviše
210
na svetu!". I to izjavi na nekom jeziku koji nije tvoj maternji jezik nekoliko
puta dnevno uvek u isto vreme svakoga dana.
A ti joj prirodno odgovoriš pitanjem "Ako me zaista iskreno voliš, zašto

ponavljaš iste reči, zašto ne govoriš svojim rečima, ovako sumnjam u
tvoju iskrenost?!"
A onda ona tebi kaže: "Ali u ovoj knjizi o ljubavi dva supružnika piše da
će to najbolje da deluje na tebe! I takodje piše da to treba raditi iskreno iz
srca!" A onda joj ti odgovoriš "Pa ne treba ti na mene da deluješ, nego da
budeš iskrena, jer je meni važno tvoje srce!"
A onda ti odgovori "Ali ja znam šta me čeka ako ti ne budem bila verna! I
kao dokaz svoje iskrenosti ja svaki put kada ti izrazim ljubav padnem na
patos!"
A ti joj onda kaže: "Ali ti to radiš formalno, zato što si tako pročitala u toj
knjizi, a ne iskreno iz srca!" A ona ti kaže: "Šta, dakle, ne treba nikakvu
ljubav da ti pokazujem? I otkuda ti znaš moje srce, da li si ti Bog da u
njega zaviriš?" ...
Eto tako izgleda i rasprava sa vama muslimanima.
> E tako i ti ne mozes zaviriti u srca ljudi,jer nisi Bog neuzubillah, i prema
tome ne pricaj da je formalno
Dakle, nema potrebe da imaš moć da zaviriš u ljudsko srce ako sami
postupci otkrivaju licemerstvo, kao što bi ti i u navedenom ponašanju ove
žene video licemerstvo i da nisi Bog koji gleda na srca.
Kako se vidi licemerstvo u islamu i bilo gde drugde?
Tako što odredjeno ponašanje jeste samo sebi cilj, a ne odgovor na

potrebu.
Da je ponašanje odgovor na potrebu (što bi bio dokaz ljubavi) onda bi

ponašanje bilo fleksibilno, menjalo bi se u zavisnosti od potrebe života,
211
kao što će žena koja zaista voli svoga muža, svaki dan da drugačijim
rečima i drugačijim prigodama da izrazi svoju ljubav prema mužu, pa će
muž videti da to nije formalizam. Žena koja je oduševljena mužem, ona
priča o njemu, njegovim postucima, njegovom karakteru. Isto tako i čovek
koji iskreno veruje u Boga hvali Boga za njegov karakter, koji razumno
obrazlaže. No, musliman to ne radi, on ne hvali Boga (ne koristi razum da
razume Boga da bi Ga mogao iskreno iz srca hvaliti), nego pažnju uma
usmerava na ono što on čini za Boga, na sam namaz kao da je taj namaz
važniji od samog Boga. Bavljenje Božjim karakterom bi ponizilo ljudsku
gordost, dok je bavljenje sopstvenim delima je otrov za duh zbog kojeg je
Isus rekao da naša levica ne sme da zna šta radi naša desnica.
Sam namaz vređa Boga jer umesto da bude prirodan i spontat rezultat
komunikacije, on je striktnim pravilima tako definisan da samim tim
pravilima odvraća pažnju čovekovog uma od samog smisla odnosa
čoveka sa Bogom. Žena koja razmišlja koje reči treba da izgovori u koje
vreme na koji način ona time sebe dekoncentriše sa smisla samih reči i sa
svog realnog odnosa sa mužem. Svako razuman će primetiti da ta žena
nema ljubavi jer se ne bavi mužem, već se bavi receptom razgovora sa
njime. Isto tako svako razuman primećuje da musliman nema odnos
ljubavi sa Bogom, jer se bavi sobom i svojim postupcima (pravilima),
umesto Bogom i njegovim karakterom.
***
Biblijska religija strogo, pedantno i jasno definiše ispravne pobude

ljudskih srca pa ako su pobude ispravne, ako čovek ima ljubav u svom
srcu, ako je nadahnut Božjim Duhom, sam će znati kako da se moli, a ako
ne bi imao ljubavi u srcu, onda bi njegova nečista savest njemu formirala
isušenje da nekakvim receptom definiše samu molitvu, da njom onda sebi
umiruje svoju nečistu savest kao da je sa Bogom.
***
> Poštovana Mediha nisu sve biblije iste one imaju samo zajednićki naslov
i vrlo malo slićnosti.
212
Ovo je laž! Razlike izmedju Biblija su zanemarljive, i one ni na koji način

ne ometaju čoveka da shvati smisao istine, jer Biblija otkriva istinu čoveku
na osnovu njenog smisla, pa ne zavisi od ispravnosti jednog ili dva stiha.
Samo onaj formalista koji istinu ne razume, ne shvata i ne živi, zavisi od
toga da svaka reč bude bukvalna. Evo sve muslimane objedinjuje jedan
isti Kuran. Da li im to pomaže da budu jedinstveni u tumačenju njegovog
smisla? Ne! Njih objedinjuje samo ista forma namaza, a na najvažnija
pitanja - Kako pobediti greh srca, šta jeste a šta nije greh gajiti u svom
srcu, kakav je Božji karakter, tu su razlike drastične od pojedinca do
pojedinca. Formalna religija stvara formalno jedinstvo. No, da bi istina
bila delotvorna, nije dovoljno nju naučiti, već je treba razumeti.
***
> JESI TI MILOSE PAMETAN AFERIM PA NAMA JE NAREĐENO DA

SE MOLIMO 5 PUTA NA DAN U TACNO ODREĐENO VRIJEME I TO
JE PO TEBI LICEMJERNO
Prava molitva koja je iskrena jeste posledica svesti o potrebi duše, a

sumnjam da jedan musliman ima načina da kroz islam postane svestan
potrebe duše za Bogom, jer kada on gleda Božje zahteve on ne pada na
zemlju skrhan svešću o potrebi za spasenjem, već upravo kada gleda te
Božje zahteve u Kuranu on sebe teši da je ispravan jer ih drži.
Sveto pismo ima zahteve koji gledaju na srce - koji traže da čovek bude u
srcu rasterećen od svake telesne i emotvne želje i od gordosti, pa ga to
navodi na iskrenu molitvu, a musliman u svojim površnim religioznim
zahtevima nalazi upravo suprotno, tehniku umirivanja sopstvene savesti
kojom ugušuje potrebu duše za Bogom.
> TO KAZES TI KOJI SE NE MOLIS NIKAKO ILI KO ZNA KAKO KAKO
Kako bi se ti molio kada bi bio svestan da nemaš nikakve pravde u svom

srcu? Molio bi se iskreno a onda bi i iskreno zahvaljivao Bogu na uslišenju
molitve. Niti se kod vas vidi iskrenost vapaja za Bogom niti se vidi
ispunjenost zahvalnošću Bogu na uslišenju molitvi. Ja se molim ceo dan
213
onako kako i Pismo otkriva da je normalno kada je neko sa Bogom:

"Molitva vaša da bude neprestana!"
> SE VI ONO MOLITE ODETE U CRKVU I IMA ROK GRUPA I

KONCERT ODRZI
Onaj hrišćanin koji je sa Bogom nema potrebe da sluša rok ili zabavnu
muziku, jer nije niti psihički napet da bi se praznio kroz rok muziku, niti
je praznog srca da bi se kroz zabavnu muziku opijao, niti je u duši
depresivan da bi uživao u narodnoj muzici.
> POPIJETE TONE ALKOHOLA
Već sam ti objasnio bibliskim citatima da Sveto pismo govori protiv

alkohola.
***
> PA ZORANE MI MORAMO DA OBAVIMO MOLITVU U TACNO

ODREĐENO VRIJEME I GDJE GOD SE NALAZILI
Vi "morate". Pa vi ste u ropstvu. Hrišćanstvo oslobadja ljude od svakog

ropstva, i od ropstva greha i od ropstva krivice. U ljubavi nema moranja.
***
> Isus=1 ; Bog =1 ; Sveti Duh = 1 ..... Znači, jasna računica koju nam
ukazuje sama biblija a koja se ne kosi sa zdravim razumom!
Ne, nego ti ne umeš da računaš. Po tvojoj logici ako Bog uzme ljudsku
prirodu pretvara se u dva Boga, i ako se u obliku božanske ličnosti
Svetoga Duha useli u svoja stvorenja on postaje treći Bog! Bezumlje
nepoštenih ljudi u tumačenju Svetog pisma koji tvrde da je sveto trojstvo
verovanje u tri Boga! Ovako glasi račun ako se radi o manifestacijama
Boga u vremenu i prostoru kroz njegove ličnosti Sina i Svetoga Duha:
1x1x1=1
214
***
> Nijedan čovjek nije vjernik bez Allahove volje; ...
Ovo je oslobadjanje čoveka od njegove sopstvene odgovornosti izbora,

prebacivanje nje na Boga. Istovremeno musliman umesto da se uzda u
Boga u traženju spasenja od Njega, pokušava sam da se spase od greha i
krivice kao da je on sam Bog (spasenje od greha traži u samokontroli
umesto u promeni koju bi u njegovom srcu izveo Sveti Duh; a spasenje od
krivice u sopstvenim zaslugama, umesto u zaslugama Isusa Hrista). Kako
od Boga ne traži spasenje od greha i krivice musliman ne shvata potrebu
za svetim božanskim trojstvom (Svetim Duhom i žrtvom Isusa Hrista).
A zašto ne traži spasenje od greha i krivice od Boga?
Zato što nije svestan samog greha i krivice, već samo njihovih neprijatnih
posledica koje smetaju svakom sebičnom čoveku.
Zašto nije svestan svoga stanja i potrebe za Bogom?
Zato što ga površni zahtevi Kurana ne osvedočavaju da je grešan u svom

srcu i da je kriv tako da je zaslužio smrt, već ga navode da se samo bavi
spoljnim promenama ponašanja, koje jedino pružaju psihološku
satisfakciju njegovoj nečistoj savesti.
Zato što nije svestan da je grešan i kriv, njegove molitve nisu iskrene, pa
zato ima propisano kako da se moli. Onaj ko je svestan da je u ropstvu
greha i da je pod osudom večne smrti, nema potrebe da ima propisan
sistem molitvi, već će sam iskreno da vapi Bogu sve dom svog
oslobodjenja od greha i krivice.
***
> > Fahrudin Vojić Čuj ''Postoji li primer kako je neki narod usvojivši
Kuran kao temelj svoje vere doživeo reformu svog mentaliteta, kao što se
215
to desilo sa mnogim narodima Evrope koji su se reformisali u XVI veku u

vreme kada je protestansta reformacija uzdigla autoritet Svetog pisma?''
> KAKAV NAPREDAK PA I MALA DJECA ZNAJU ZA PROMAŠAJE

CRKVE I INKVIZICIJU, PROGON NAUČNIKA I NAUKE.
Jel si ti slep pred tekstom koji si replicirao? Otkuda inkvizicija kod

protestanata? Otkad su protestanti progonili naučnike? Pa oni su primili i
zaštitili sve progonjene ljude od katolika, bilo da je reč o naučnicima bilo
da je reč o Jevrejima. Pa gde je došlo do procvata naučnog saznanja nego
upravo medju protestantima?
> A S DRUGE STRANE SVAKO ZNA I O TOME PIŠU KNJIGE I BORJNI

ZAPADNJAČKI INTELEKTUALCIM DA JE ISLAMSKA CIVILIZACIJA
DORPINIJELA RAZVITKU SVIJETA POSEBNO U PERIODU ISLAMSKE
ANDALUZIJE-ŠPANIJE,
Kakav doprinos je ona dala Zapadu kada je zapad doživeo napredak

nauke i tehnike tek od XVI i to u protestantskim zemljama koje nisu imale
nikakvog kontakata sa muslimanima? Ova mapa koja otkriva posledice
tog blagoslova otkriva da te blagoslovene zemlje nemaju nikakve bliskosti
sa islamskim svetom:
http://svetlost.org/podaci/slike/blagoslov_prosvecenosti.jpg
> KADA JE SVA NAUKA NASTALA U TADAŠNJEM BAGDADU KOJI

JE BIO CENTAR NAUČNOG SVIJETA KAO ŠTO JE DANAS NPR.
AMERIKA. ZATIM, SVI ZNAJU DA SU SE TADA U ANDALUZIJI
PRAVILA KUPATILA DOK SU SE S DRUGE STRANE U CENTRU
EVROPE, U PARIZU VRŠILA NUŽDA U DNEVNOM BORAVKU U
POSUDU I OTPAD SE ISTRESAO KROZ PROZOR UZ POVIK DA NE BI
KOME,
Ko ovde veliča katolike Francuze? Kupatila i kanalizacija je postojala pre

islama, kod drevnih Rimljana, a pranje ruku je postojalo još ranije kod
Jevreja.
216
***
> Isus se prao prije molitve i klanjao se Bogu padanjem licem na tlo isto
kao muslima
Nema nikakvu vrednost ako neko namerno, sa predumišljajem pada pred

Bogom u molitvi licem do zemlje, već samo ako je to padanje spontana
posledica realnog razloga u susretu sa Bogom.
Na primer, ako je moja supruga spremila jako ukusan ručak, i ja

izražavam zahvalnost pred Bogom zbog tog ručka, zaista bi bilo
neprimereno da ja padnem na patos posle takvog ručka u izrazu
zahvalnosti Bogu. Ali ako sam toliko pred Bogom užasnut svešću o
sopstvenoj grešnosti, da je prigodno da padnem na patos pred Bogom,
onda ću to prirodno i učiniti. Neće biti potrebno da mi se to kaže, kao što
ni davljeniku nema potrebe da se napiše uputstvo za slučaj davljenja
"Vikni pet puta upomoć, pa se onda osvrni okolo da vidiš da li te je neko
čuo!".
Iskren vernik ne namerava unapred da padne na zemlju pri molitvi, već

se to spontano dešava kao posledica iskrene svesti o svojoj grešnosti i
nedostojnosti pred uzvišenim otkrivenjem Božjeg karaktera.
Ali kako musliman ne poznaje Boga kroz Deset zapovesti koje gledaju na
srce, on nije svestan da je grešan, pa nema iskreni vapaj za Bogom, i zato
mora da ima napisana pravila kako da se moli i kako da pri molitvi pada
na zemlju.
Bilo bi krajne licemerno i odvratno pred Bogom da su sledeće ličnosti u

ovim situacijama namerno planirale kako će da padnu pred Bogom kada
se sretnu sa Njegovim uzvišenim karakterom, već se to desilo kao
spontana posledica njihovog susreta sa Bogom:
Prorok Isaija:
217
"Jaoh, meni! pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, ... jer cara Gospoda
nad vojskama videh svojim očima." (Isaija 6,5)
Prorok Danilo:
"I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi što bijahu sa mnom ne videše je, ali
ih popade strah veliki, te pobegoše i sakriše se. I ostah sam i videh tu
veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah
snage." (Danilo 10,7-8)
Isusov učenik Petar:
"A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći: Iziđi
od mene, Gospode! jer sam čovek grešan." (Luka 5,8)
Isusov učenik Jovan, kao apostol:
"I kad ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i metnu desnicu
svoju na me govoreći mi: Ne boj se, Ja sam prvi i poslednji," (Otkrivenje
1,17)
Sveštenici i rimski vojnici:
"A kad im (Isus) reče: JA SAM; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju."

(Jovan 18,6)
***
> Pa zar uporedjujes Gospodara svih svijetova sa svojom zenom?
Ne uporedjujem Boga sa tvojom ženom, već tebe sa ženom koja bi tako

postupala sa tobom kao što ti postupaš prema Bogu. Ako bi se ti
sablaznio na ženu koja ti ponavlja svaki dan iste reči, kako se Gospodar
svih svetova ne bi sablaznio na takve iste molitve sa tvoje strane prema
Njemu? Mene bi bila sramota pred Bogom da ponovim dva puta iste reči,
218
ili da gledam na vreme, ili na jezik, jer sve to vredja Boga kao da je njemu
bitno vreme, reči, jezik, a ne duh? Ako bi ti sam zaključio da je tvoja žena
licemer što ponavlja iste reči i obraća pažnju na vreme i jezik, kako
uzvišeni Bog ne bi zaključio da si ti licemer? Šta ti misliš o Bogu kada
misliš da On jeste ravnodušan na tvoje licemerstvo ili da čak pohvalno
gleda na to što ti radiš?
Reci mi iskreno: Jel to što mene samog sablažnjava u islamu (propisani

detalji molitve) upravo ono što je tebe oduševilo i navelo da budeš
musliman?
***
> Pa sta ako su krivi pred Bogom i jedni i drugi,po tebi ne treba da imamo
strah od Boga,tako da ako smo pred Bogom krivi ne treba da marimo za
to,jer ne treba se Bo+ga plasiti.
Nepokajan čovek se plaši Božjeg Suda hteo ti to ili ne, bio on svestan toga
ili ne. Ako je nevernik, njega podsvesni strah od Božjeg Suda opterećuje
raznim fobijama, strahom od kakve nesreće ili nevolje, jer on u njima
podsvesno vidi Božji Sud koji ga jednoga dana zaista čeka:
tvoje, i od onog što ćeš gledati očima svojim." (5.Mojsijeva 28,65-67)
Strah nečiste savesti često opterećuje čoveka teorijom zavere kojom on

sam projektuje drugima da hoće da ga ubiju, jer podsvesno zna da je to
zaslužio. Teorija zavere je u Svetom pismu dokumentovana primerom
prvog ubice - Kajina, koji je zbog nečiste savesti svima drugima
projektovao da oni hoće njega da ubiju i zato u tom strahu izustio "pa će
me ubiti prvi koji me udesi". (1.Mojsijeva 4,14).
Međutim, strah ne sme da bude motiv pokajanja, jer će u tom slučaju

čoveka navesti da samo licemerno sputa svoje grehe u izražavanju. U tom
219
slučaju će strah nečiste savesti ostati i dalje kod čoveka zato što se čovek
nije pokajao za svoj greh na nivou srca, pa zato i dalje ima nečistu savest i
strah od Boga. Ti licemeri ne mogu da pomognu drugima koji greše, jer bi
i sami voleli te grehe da čine kada ih ne bi strah od kazne u tome
sputavao, pa umesto da drugim grešnicima otkriju ljubav kao snagu
pobede nad grehom oni ih pritiskaju onim istim teretom straha i nasilja
kojim i sami sebe more da svoj greh ne ispolje. Oni se licemerno gade
drugih grešnika zato što su sami nepokajani za svoje grehe. Takvima Bog
govori:
"Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom, koji ide za svojim
mislima putem koji nije dobar, narodu, koji me jednako gnevi u oči, koji
prinosi žrtve u vrtovima i kadi na opekama; koji sede kod grobova i noće
u pećinama, jedu meso svinjsko i supa im je nečista u sudovima; koji
govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe, ti su dim u
nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan." (Isaija 65,2-5)
Takvima koji su strahom ljudske zapovesti samo sputali zlo u izražavanju

Bog, umesto osude koja bi ih navela na licemerstvo, Bog otkriva svoju
ljubav kao snagu pokajanja i obećava da će im učiniti nešto divno (poslati
im Spasitelja):
Zapazimo duh ljubavi kojim Bog poziva ljude na pokajanje. Bog ne bi

mogao da ceni poslušnost Njemu koja je iznudjena pute straha, već ceni
samo onu koja je posledica ljubavi:

220
Jednom prilikom Izrailjci su postali razočarani sobom do suza. Gorko su

plakali slušajući zahteve zakona koji su prekršili i otkrivenja Božjeg
starateljstva koja su dotle nezahvalno prezirali. Potom sveštenici "rekoše
svemu narodu: Ovaj je dan svet Gospodu Bogu našemu; ne tužite ni
plačite. Jer plakaše sav narod slušajući šta govori zakon. I reče im: idite i
jedite pretilo i pijte slatko i šaljite delove onima koji nemaju ništa
zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospodu našemu. Zato ne budite žalosni,
jer je radost Gospodnja vaša sila" (Nemija 8,9-10).
Da je narod, postavši svestan svoje realne krivice, nastavio da se prepušta

tuzi i osećanju krivice, njegova odluka o pokajanju bi bila iznuđena i
licemerna. Čim bi to osećanje kasnije popustilo, oni bi ponovo pali u greh.
A ovako, ljubav i zahvalnost prema Bogu i bližnjem postaju snaga koja ih
večito čuva od greha. Iako je realno da čovek oseća svoju krivicu kada je
postane svestan, ona sama ne sme da bude pokretačka snaga za
pokajanje, jer će proizvesti jedino potiskivanje greha u podsvest i
licemerstvo. Snaga pokajanja sme da bude jedino prava nesebična ljubav,
do koje dolazimo kroz pravilno poznanje Boga. U pomenutom primeru
Jevreji nisu smeli zadržati ni tugu ni strah kao motive pokajanja, i zato je
podizanje njihovih misli sa bavljenja samim sobom i njihovim gresima na
Božju ljubav i milost bila jedina zdrava snaga njihovog pokajanja.
Shvativši radosnu poruku sveštenika "otide sav narod da jede i pije i da
šalje delove, i veseliše se veoma što razumeše reči koje im se kazaše"
(Nemija 8,12).
***
> > kao sto sam objasnio,ucenje o svetoj trojici ne ukida monoteizam
221
> - Šta ne ukida monoteizam - pa sama rec monoteizam znaci vjerovanje u

jednog Boga koji nema sudruga . A vi ste hriscani pripisali Bogu sudruga
u svemu , ...
Dakle, ako jedan Bog sebe otelovi uzevši ljudsko telo da ispuni plan
spasenja, on se po tvojoj logici pretvara u dva Boga? I ako se u obliku
božanske ličnosti Svetoga Duha useli u svoja stvorenja on postaje treći
Bog! Bog je dakle nemoćan da se otkrije ljudima i da ih spase jer bi se time
razdelio na više Bogova? Jel svemogući Bog nemoćan u pokušaju da se
otelovi da bi iskupio čoveka? Jel nemoćan da se otkrije kroz svoju ličnost
koja bi se uselila u ljude?



***
> Bog je toliko mocan, da nema potrebu da sam od sebe nesto otkupljuje
Onda je njegova vlada utemeljena na nepravdi a ako je utemeljena na

nepravdi, onda da bi je odbranio od kritike, mora njegova vlada da bude
utemeljena na nasilju. A ako je takav Bog, onda ni njegovi sledbenici ne
mogu biti bolji.
***
> Citiram: Mislim da se nalazite izmedju ugadjanja sebičnosti ako ste

Bogu poslušni .... Sta ti ovo znaci, objasni mi malo?
To znači primer loše pedagogije. Roditelj koji je loš pedagog vaspitava

dete tako što nagradjuje dete i zadovoljava njegove hirove i sebične želje
222
onda kada mu je dete poslušno, a kažnjava ga tako što osujećuje dete u

tim hirovima i sebičnim željama kada je ono neposlušno.
To je zapravo dresiranje deteta, manipulacija njegovom sebičnošću,

strahom od kazne, sujetom, i drugim njegovim slabostima, a nikako ne
pravo vaspitanje. A pravo vaspitanje je navodjenje deteta da pobedi svoje
slabosti, da se pokaje za samu sebičnost, sujetu, i tako oslobodi i od straha
nečiste savesti, a na dobra dela postane pokrenuto pravom ljubavlju,
umesto koristoljubljem ako je poslušno, i strahom od kazne ako je
neposlušno.
Dete koje je dresirano ono najčešće i kada odraste ostaje zavisno od

autoriteta koje manipuliše njegovom sebičnošću, gordošću i strahom
nečiste savestu. To su ljudi koji će ti učiniti dobro delo ne zato što te vole,
već zato što vide vrednost u dobrom delu kojom zadovoljavaju svoju
sujetu i gordost, zato što od tog dobrog dela imaju ličnu satisfakciju
prijatnih osećanja (sebičnost) ili zato što bi osećali krivicu kada ti ne bi
pomogli.
Dete koje je ispravno vaspitano je naučilo da pobedjuje svoje slabosti i

njim, ako takvo ostane niko ne može da manipuliše. Ono nema strah,
sebičnost ili gordost kao pokretački motiv iz kojeg čini dobra dela, već ih
čini iz nesebične ljubavi.
***
> Hasija Seka Halilovic
“U početku stvori Bog nebo i zemlju. A zemlja bijaše bez obličja i pusta, i
bijaše tama nad bezdanom ... I reče Bog, ‘Neka bude svjetlost.’ I bi
svjetlost. I viđe Bog svjetlost da je dobra.” (Knjiga Postanka 1, 1-4) “I
stvori Bog svod ... i zemlju ... i viđe Bog da je dobro, pa onda stvori ovo i
ono.” (parafrazirano iz Knjige Postanka 1, 6-31) Zar Bog nije znao
unaprijed da je to dobro. Morao bi znati, ako je Bog. Ili, zar postoji i
mogućnost da ono što On stvori nije dobro? Da je pogriješio???
A zašto ti svaki dan jedeš hleb kada znaš njegov ukus? Očigledno da to ne
radiš zbog saznanja, već zbog nekog više smisla od saznanja. Ili, zašto
Alah stalno naglašava u Kuranu kako je On svemoguć ili zašto se u
223
namazu izražava stalno jedno te isto? Zar to sve nije poznato od ranije?
Dakle, ako imaš ljubavi nećeš ti reći svom mužu "Ne očekuj od mene
znake ljubavi, jer ti već znaš da te ja volim!" Zašto imamo reči kada
možemo telepatijom da razmenjujemo misli? Zašto je Bog uopšte stvorio
čoveka, kada je i sam savršen bez svojih stvorenja?
Dakle, ljubav se izražava.
Kada je Bog stvarao svet, to su posmatrali i ostala stvorenja koja su

stvorena pre života na Zemlji. To je bilo "kada pevahu zajedno zvezde
jutarnje i svi sinovi Božji klikovahu":
"Gospode, Bože nad vojskama! Ko je silan kao ti, Bože? I istina je tvoja
oko tebe. Tvoje je nebo i tvoja je zemlja; ti si sazdao vasiljenu i što je god u
njoj. Sever i jug ti si stvorio, Tavor i Ermon o tvom se imenu raduje.
Blagost je i pravda podnožje prestolu tvojemu, milost i istina ide pred
licem tvojim." (O Jovu 38,7; Psalam 89,9-14)
Svaka konstatacija da je nešto bilo dobro jeste zapravo bila prilika za

zahvalnost Bogu, za slavljenje i hvaljenje Boga!
Da li imamo u srcu ljubavi koja bi nas pokrenula da shvatimo smisao

stvaranja?
Bog je iz ljubavi stvorio Zemlju; "nije je stvorio naprazno, nego je načinio

da se na njoj nastava" (Isaija 45,18). Zato stvaranje nije zaustavljeno
prvoga dana, već su drugoga dana stvoreni atmosfera i vodeni omotač
oko nje, a trećega je kopno razdvojeno od mora. Takođe, trećega dana je
stvoreno bilje, a četvrtog svetlost sunca da ga obasjava. Petog dana su
stvorene životinje u vodi, a šestoga dana životinje na kopnu i na kraju
kruna stvaranja - čovek. Prvo je stvoren Adam, a zatim Eva kao odgovor
na Adamovu potrebu.
Ljubav je uvek odgovor na potrebu! I zato kada Bog kaže da nešto beše
dobro veoma to je dobro jer je odgovor na potrebu; dobro je što je iz
ljubavi Bog ispunio potrebu tame za svetlošću, Zemlje za životom na njoj,
224
potrebu biljaka za suncem, živog sveta za čovekom, Adama za Evom, i na

kraju, u sadržaju sedmog dana, ispunjenje potrebe čoveka za Bogom.
Da li sam ti jasno objasnio ono što nisi razumela?
***
> Meni idalje nije jasno kako nije unaprijed znao da je to dobro, nego je
bilo potrebano da stvori, pa da "vidi", odnosno provjeri...
Neće ti ništa biti jasno ako pitaš motive svoga srca kada želiš da upoznaš
Božji karakter, jer ćeš stalno projektovati sebe Bogu. Mislićeš da je Bog
rekao da je dobro zato što je tek tada shvatio da je dobro, jer ti sama ne bi
slavila Boga za ono što je dobro, već bi na Njegovom mestu iznosila
konstatacije samo ako ih ranije nisi unapred znala. Ti bi u raju rekla
"Zašto Bože svi pričaju da si ti ljubav, kada je to od ranije poznato?"
Ako se Hasija ne poniziš i ne odrekneš svog velikog Ega kroz kojeg

tumačiš postupke Najvišega, nećeš nikada shvatiti zašto andjeli na ulazu
u sveti grad pitaju poznate stvari andjele iz Isusove pratnje. Anđeli iz
Isusove pratnje upućuju poziv anđeoskoj straži na ulazu u Sveti grad:
"Vrata!
Uzvisite vrhove svoje, uzvisite se vrata večna! Ide car slave."
Anđeoska straža odgovara pitanjem:
"Ko je taj car slave?"
Anđeli iz Isusove pratnje odgovaraju:
"Gospod krepak i silan, Gospod silan u boju. Vrata! Uzvisite vrhove svoje,
uzvisite se vrata večna! Ide car slave."
Anđeoska straža ponovo postavlja pitanje, ne zato što ne zna odgovor,

već zato što želi da čuje odgovor uzvišene hvale:
225
"Ko je taj car slave?"
Anđeli iz Isusove pratnje odgovaraju Isusovim imenom koje otkriva

njegovo božanstvo:
"Gospod nad vojskama; On je car slave." (Psalam 24,7-10)
Šta bi ti radila kada bi bila svedok ovog dogadjaja? Ti bi se sablaznila, pa

bi rekla: "Zašto pitaju ko je, kada već sve znaju, i znaju ko je to?"
***
> Meni idalje nije jasno kako nije unaprijed znao da je to dobro,
Otkuda tebi ideja da Bog nije znao unapred? Ta ideja ti dolazi od šejtana.
Treba da se moliš Bogu pre proučavanja Pisma da ti ne bi od sotone
padale na pamet tako glupe misli da se Bog umara ili da Bog nije znao šta
će da bude unapred.
***
> Ovaj mir je zadovoljstvo sa samim sobom ...
Hrišćanin nikada nije zadovoljan sobom (jer je grešan i jer u sebe ne

veruje) već je zadovoljan samo Bogom, Božjim karakterom i Onim što Bog
čini za njega.
Ko god upozna Boga ne može da bude zadovoljan sobom, jer u svetlu

zakona shvata da je grešan. Svest o grešnosti i postoji da bi čovek tražio
Boga i Njegovu pravednost.
Potrebu da bude zadovoljan sobom ima samo čovek koji je u srcu

nepokajan za svoje grehe, jer on ne može da bude zadovoljan Bogom
kada je sa Njime u sukobu zbog svojih nepokajanih greha. On mora da
gradi veru u sebe, umesto u Boga, i pokušava da bude zadovoljan sobom
i svojim karakterom da bi tako ugušio nečistu savest i potrebu za Bogom i
Njegovim darom pravednosti.
226
***
> Molitve I treba da se izgovaraju na jednom jeziku
Tim se iskrivljeno predstavlja Bog, kao da je njemu važan jezik. To je

ponižavanje predstave o onome koji ne gleda ko je ko i ko gleda na srce, a
iskušenje vernicima da se bave nebitnim pojedinostima, umesto smislom i
duhom svojih molitvi, te ih to navodi na magijsko shvatanje da arapski
jezik ima kakvu posebnu moć ili da će pred Bogom biti privilegovani kao
da Bog gleda na jezik a ne na srce. Dakle, čista sotonska nauka da uvredi i
ponizi predstavu o Bogu u ljudskim srcima i ljude navede na iskušenje
formalizma i oslanjanja na samu molitvu umesto na Boga.
> a ne na stotinu jer je I Jedan Bog Allah swt ...
Takodje, arapski sa svim ostalim semitskim jezicima odgovara semitima.

Zato je arapski jako grub jezik za nearape, jer je on prilagodjen semitima
upravo arapskog porekla. Sami semitski jezici su vrlo siromašni u svom
značenju. Isti koren reči se koristi sa različitim značenjima u zavisnosti od
konteksta. Dobro je što je Bog uzeo hebrejski za jezik Biblije jer to tera
ljude da razmišljaju o smislu napisanog, jer jedna reč može da ima
različita značenja. Tako čovek na sebe preuzima odgovornost da razume
istinu. Kuran, sasvim suprotno, oslobadja čoveka od odgovornosti jer mu
nudi recepte slepih pravila ponašanja, tako da čovek ne mora da koristi
razum, da preispituje svoje srce i da se kaje za svoje grehe.
***
> Hasija Seka Halilovic - MashaAllah lepo si ti to njemu rekla sve sa

dokazima . Onako kako nas je nas voljeni Poslanik Muhammed , sallalahu
alejhi ve sellem , učio . Sselam alejkum i dzazekAllah
Zašto ste prihvatili da je to učenje od Boga kada zastupa takve besmislice?

Jel vas to oduševilo što Bogu morate na jednom jeziku da se obraćate kao
da On govori arapski, a druge jezike ne razume?
***
227
> Poznata vam je priča o Trojstvu? Ta riječ nigdje nije upotrijebljena u

spisima, ali se zato oslanja na nekoliko pasusa u tumačenju. Da pročitate
Bibliju bez ikakvog uticaja spolja, vama nikad nebi pala napamet nikakva
trilogika. Kako su došli do nje je dobro pitanje...
Nema potrebe da se taj pojam spomene niti je važno kako to čovek

naziva. Tri ličnosti božanstva su neophodnost plana spasenja.
Hajde da to jasnije objasnim:
Kada kroz Božji zakon (iz Svetog pisma) čovek upozna Božji karakter,
tada shvata da je grešan. (U islamu nema Božjeg zakona koji zahteva
reformu srca, nego ima pravila ponašanja, pa čovek pokušava
samokontrolom da se ispravi a savest umiruje ostvarenom promenom
ponašanja.) Kada je čovek postao svestan da je u srcu grešan i da je kriv
za svoje grehe, u njemu se budu snažan vapaj za Bogom koji on izražava
kroz svoje iskrene molitve. (Kako musliman nije postao svestan svog
stanja greha niti da je za svoje grehe zaslužio smrt, njegove molitve su
formalne i zato on ima propisan namaz kako da se moli sa nebitnim
pojedinostima koje ga odvraćaju od preispitivanja svoga srca u svetlosti
Božjeg lica, jer se više bavi rečima koje govori nego Bogom kome se moli)
Kada je zavapio sa Božjim spasenje, u otkrivenom Božjem karakteru
ljubavi grešnik dobija snagu da se pokaje za svoje grehe, shvatajući da je
Bog dostojan da mu oprosti grehe i da ga spase. (Musliman u strahu od
kazne nalazi motiv pokajanja koje ga navodi da svoje grehe samo sputa u
izražavanju i da ispoštuje propisana pravila ponašanja) Pokrenut
ljubavlju na pokajanje on moli Boga za spasenje, gradeći poverenje u Boga
na osnovu Njegovog otkrivenog karaktera. (Musliman svoje poverenje u
uslišenje ne temelji na poverenju u Boga i Njegov karakter, već na osnovu
poverenja u sam čine svoje molitve -namaz) Grešnik moli Boga da mu
oprosti krivicu na osnovu zasluga Isusove žrtve, i da ga spase od sile
greha na osnovu obećane intervencije Svetoga Duha. (Musliman se
umesto na zasluge Isusa Hrista oslanja na sopstvene zasluge, a umesto na
silu Svetoga Duha koja bi promenila njegovo srce, on se oslanja na moć
svoje samokontrole: sopstvene zasluge mu pružaju samo psihološku
satisfakciju za nečistu savest a samokontrolom jedino uspeva da suzbije
zlo u svom ispoljavanju, dok u srcu ono i dalje ostaje)
228
Da li Onaj ko te spasava od krivice i od greha može biti iko drugi do sam

Bog?
Zapazimo ko je taj koji iskupljuje grešne ljude od kazne za njihove grehe:

Zapazimo sada ko je taj kome se David moli da mu Bog stvori novo srce:

(Jezekilj 36,25-28)
Dakle, ako Onaj ko te iskupljuje nije Bog, i ako onaj ko ti upisuje zapovesti
u srce nije Bog, onda ti pridaješ božanske atribute onome ko te čini
dostojnim da od Boga tražiš milost (sopstvenim zaslugama - dakle
samom sebi), i onome ko menja tvoje srce (licemernoj samokontroli - opet
229
samom sebi). U tom slučaju ti veličaš sebe kao spasitelja i sebe uzdižeš na
mesto samog Boga.
No, samo Bog može da te spase, i zato te dve ličnosti koje te iskupljuju i
čiste srce od greha moraju biti sam Bog.
Na sve to muslimani prave tehnički problem, kao da Bog nije moćan da

sebe otelovi kroz Hrista i da iskupi čoveka, i kao da nije moćan da jednom
ličnošću Svetoga Duha sebe useli u svoja stvorenja.



***
> Mediha Huremagic ti Milose si stvarno sotona u ljudskom obliku i

nevrijedjaj Allaha Uzvisenog jezik pregrizao..
Vi vređate Boga svojim tumačenjima kao da je onome koji čita ljudska

srca važan arapski jezik, onome ko je večan da je važno tačno vreme
molitve, onome ko je sveprisutan da je važna strana sveta na koju se
okreće za vreme molitve, onome ko gleda na iskrenost, da je važan broj
molitvi, onome ko je ljubav, da je važno da ga se vi bojite.
> Milos poznaje kako mi vjerujemo i sta nam je u srcima.
Pa zar se ti ne bi uvredio kada bi ti tvoja žena počela svaki dan da se tebi

obraća istim rečima, na isti način uvek u isto vreme? Ti bi sa pravom
zaključio da je ona fornalista i znao bi da u svom srcu nema ljubavi, a
sablažnjavaš se kada ti kažem da za takvo isto postupanje tvoje prema
Bogu jeste očigledno da i ti nemaš ljubavi.
230
> Sto nisi pomislio sta ako ja trazim to od zene da mi govori isto,a ona to
radi,ja bih rekao,pa svaka cast ova zena mi je poslusna
Pa onda ste oboje ludi. Ti sto ne postujes zeninu licnost, nego je ponizavas
spustajuci je na nivo deteta koje nema samo odgovornost da razume
potrebe druge osobe i da na njih odgovori po sopstvenoj odgovornosti, i
onda sto pristaje da ti bude rob.
***
> Upitajte propagatore Biblije:koja je moralana verzija lekcija koju

trebamo naučiti iz ove besramne,razvratne priče?Ako tu nema morala.a
nema ga-zašto,onda,Bog nije kaznio Lota sifilisom,gonorejom iliAIDS-
om?Međutim,umjesto toga,njegovo potomstvo je Božijim očima bila
blagoslovljena rasa!Koliko nemoralno moralan ili moralno nemoralan
čovjek može biti?!
Evo ja sam propagator Biblije, pa ću da vam odgovorim.
Lotove ćerke nisu imale svakodnevni incestuodni odnos već su imale

iskušenje da će ostati bez poroda, što znači da nisu vodile ljubav sa svojim
ocem iz nekog hira ili želje ili nakaradnog principa, već su imale iskušenje
u kojem su pale. Zatim, zašto bi sami Amonci i Moavci bili krivi što su im
majke jednom imale incestuozne odnose, pa da zbog toga budu prokleti?
Oni sami nisu imali incestuozne odnose da bi zbog toga imali prokletstvo.
> Međutim, umjesto toga, njegovo potomstvo je Božijim očima bila

blagoslovljena rasa!
Ovo je laž! Nigde nema ništa slično za Lotovo potomstvo.
No, moram da se opet osvrnem na vaš duh koji otkriva da vi imate

opterećenje sopstvene nečiste savesti kada otkrivate ovakav duh kakav
ste sada otkrili. Vi koristite pojmove "besramna,razvratna priča" kao da
vam je iskušenje to što čitate, a to znači da sami imate nepobedjenu i
ugušenu telesnost. Niko od hrišćana mi se nije žalio da mu je bilo
231
iskušenje dok je čitao ove dogadjaje, a vama je iskušenje?! Zašto vama

smeta takav opis greha ako se u njemu ne prepoznajete, ako ste sami u
srcu bezazleni i neiskvareni?
Pogledajte šta Bog kaže za one licemere koji kao vi otkrivaju duh "Odlazi,
ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe:
mislima putem koji nije dobar, narodu, koji me jednako gnevi u oči, ... koji
Onaj ko je lak na osudjivanje drugih to radi jer je sam pod osudom

sopstvene savesti. Vi se postavljate prema Lotu i njegovim ćerkama kao
da sami niste grešni. Vi uopšte niste svesni da ste za svoje grehe zaslužili
smrt, inače biste imali krotkiji i milostiviji duh prema onima koji greše. Da
vi sami imate oproštene grehe pred Gospodom, vi biste sami imali duh
praštanja u svom srcu. A pogledajte kakav vi duh imate:
"Ako tu nema morala, a nema ga-zašto, onda, Bog nije kaznio Lota
sifilisom, gonorejom ili AIDS-om?"
Kao prvo, zašto je Lot kriv kada on nije bio svestan šta se desilo?
Kao drugo, šta bi bilo kada bi Bog prema vama pokazivao onu
pravednost koju vi tražite da Bog pokaže prema Lotu? To otkriva da ste
licemeri i formalisti, da ne poznajete Boga, jer mislite da On ne gleda na
Vaša srca! Nemojte mi reći da nikada niste u srcu prekršili Sedmu Božju
zapovest koja zabranjuje preljubu ili Desetu zapovest koja zabranjuje
želju! To što greh niste ispoljili u ponašanju, to je zato što se plašite
posledica, a ne zato što ste u srcu ispravni. Da nema straha od posledica
greha, vi biste greh izrazili, a to je pred Bogom dovoljno da ste krivci u
Njegovim očima, jer biste greh i učinili kada biste imali prilike da ga
učinite bez straha od kazne. Pa kako sada vi koji ste zbog greha zaslužili
smrt sebi dajete pravo da druge osuđujete?! Šta vam daje potrebu za
osudjivanjem drugih nego upravo sopstvena nečista savest, jer onaj ko je
sam pod osudom, on ima potrebu da osudjuje druge:
232
“Ne sudite, da vam se ne sudi.” “Zato se ne možeš izgovarati, o čoveče

koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer to činiš
sudeći.” “A ti zašto osuđuješ brata svojega? Ili ti zašto ukoravaš brata
svojega? Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista. Tako će dakle svaki od nas
dati odgovor Bogu za sebe. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga.”
(Matej 7,1; Rim.2,1; 14,10-13)
***
> Miloše kao prvo Bog ne kažnjava ljude dok god grijeh neučine i nisu
krivi gok grijeh neučine...
Takvo shvatanje upravo navodi ljude na formalizam, jer misle da je

pobeda ako licemerno sputaju greh u svom izražavanju. Nije čudo što
muslimani moraju da imaju pripremljene i jasno definisane molitve, jer
nemaju iskrenu potrebu da vape za Božjom milošću kada greh u srcu ni
ne smatraju problemom, već samo smatraju njegovo ispoljavanje.
Da bi sačuvao ljude od takvog formalnog shvatanja da greh nisu želje srca

već samo njihova realizacija, još u Starom zavetu Bog upozorava da je
poslao Potop kao kaznu na pretpotopni svet upravo zbog greha srca:
"I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve

misli srca njihovog svagda samo zle..." (1.Mojsijeva 6,5)
Božanski zahtevi gledaju na srce:
"Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene bližnjeg svog, ni sluge
njegovog, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog,
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17)
"Nemoj mrzeti na brata svoga u srcu svom. Ne budi osvetoljubiv."

"Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!"

233
"Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti."
"Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati."
"Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17;

25,21)

To je bio Stari zavet, a u Novom na tu temu i da ne govorimo.
Onaj ko se u srcu nije pokajao za svoje grehe imaće i dalje strah nečiste
savesti. A islam to odobrava shvatanjem: "Sve do smrti nadamo se
Njegovom oprostu i bojimo se Njegove kazne." Dakle, kako nečista savest
zbog toga što greh u srcu nisu pobedili ostaje i dalje, ona postaje motiv
straha od Boga i religiozne revnosti, pa onda čovek čini dobra dela da bi
zaslužio spasenje, a ne zato što je spasen pa već ima ljubav u srcu. Za
razliku od Kurana gde čovek izlazi sa svojom dobrotom pred Boga da bi
ga Bog na osnovu toga spasao, hrišćanin izlazi sa svojim praznim srcem
pred Bogom da bi ga Bog ispunio pravednošću koju mu milostivo
dodeljuje. U Kuranu čovek sam sebe hvali jer je sputao greh u
ispoljavanju a u hrišćanstvu čovek hvali Boga koji mu je iz svoje milosti
pravednost darovao - upisao zapovesti u srce i oprostio krivicu.
***
Da ne bih ponavljao sa copy paste, kad god neko iznese tvrndju da je

navidno crkva izmenila Pismo po svom ćefu, hajde da to ovde
raspravimo.
234

besmisleno tvrdjenje da ga je crkva promenila.
Pre svega, Stari zavet je sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve, a kako je

Novi zavet u skladu sa učenjem Starog, otpada mogućnost da ga je crkva
promenila.
U Starom zavetu kakav ga danas imaju Jevreji se proriče iskupljenje

Hristovom žrtvom:

Jevreji preziru ideju o Hristovom iskupljenju, pa je nelogično da su oni

ubacili ove stihove u Stari zavet. Da vidimo sada da li je crkva izmenila
Novi zavet. Da je crkva imala moć da utiče na sadržaj Novog zaveta,
onda u njemu svakako ne bi pisalo sledeće, što osporava kult pape, crkve,
itd:
Priče 17,5; 1 Korinćanima 7,23)
235


10,26)
Obožavanje ikona i kipova je osporeno pa se ne bi nalazilo ni u katoličkim

prevodima Biblije da su je katolici menjali:

135,15-18)
Takodje Pismo je u sukobu sa učenjem crkve da čovek može da zasluži

spasenje:

236

2.Timotiju 1,7)
Dakle, da je crkva menja Pismo, ovi stihovi se u Pismu ne bi nikada mogli

zadržati.
***
> Pojam Šerijata puno je širi od bilo kojeg zapadnjačkog poimanja prava,
jer pokriva sva područja života.
Pa utoliko gore, jer to znači da ljudi ne nose na sebi odgovornost za svoje

postupke već je prebacuju na strah od krišenja krivičnog zakona.
Meni je jedan prijatelj sa ovog foruma hvalio svoju arapsku zemlju kako
tamo zlato stoji na pijacama i nikome ne padne na pamet da ga krade.
Jest, kad mu zato seku ruku, odgovorih mu.
Možeš ceniti samo onu dobrotu koja nije iznudjena, koja je plod
reformisanog srca, a nju su imali zapadni narodi do skora, pod uticajem
Jevandjelja.
Do šezdesetih godina XX veka u zapadnoj Evropi mnoge zakonske

regulative nisu postojale, jer nije postojala potreba za njima. Mogao si da
zaboraviš kofer sa svojim stvarima na ulici i da ga posle par sedmica
ponovo nadješ na istom mestu. Toliko je poštenje vladalo medju ljudima i
to bez straha od zakona, kao posledica predjasnje duhovne reformacije.
Amerikanci nisu imali policiju sve dok sredine XIX veka jer nije postojala
potreba za njom. Tek je priliv stranih imigranata iz neprosvećenih zemalja
237
a potom i njihova sopstvena duhovna dekadencija učinila nužnim jačanje

uloge državnog aparata.
Odmah potom se javila histerija, potreba da se mrze oni koji se ponašaju

nedolično, jer kada ljudi iz straga od kazne sputaju grehe u svom
izrazavanju, onda počinju da mrze one koji otvoreno izražavaju grehe u
kojima bi i oni samo voleli da uživaju a ne smeju.
Zar duh stalnog sablažanjavanja tudjim gresima kod muslimana,

neprihvatanje drugih ljudi takvih kakvi jesu i njihovo osudjivanje nije
posledica istog tog duha koji se pojavio na Zapadu odmah posle
seksualne revolucije, kada su pooštrene mnoge zakonske regulative a
mnoge i tek tada prvi put izmišljene da bi obuzdale posledice seksualne
revolucije?
Dok je sa jedne strane zapadni svet raspaljivao seksualne strasti ili bar
ništa nije činio da ih obuzda i stavi u zdravu funkciju, sa druge strane je
represivnim putem suzbijao njihovo otvoreno i neobuzdano ispoljavanje.
Novoformirano licemerstvo je rezultovalo potrebom za dežurnim

krivcima kojima će se kroz sumnjičenje i lažno moralisanje projektovati
sopstvene potisnute slabosti karaktera. Filip Dženkins u svojoj “Istoriji
Sjedinjenih američkih država” otkriva raširene elemente autoritarne
svesti koji su posledica svakog represivnog sistema koji ljude navodi na
licemerstvo:
“Tih godina (posle seksualne revolucije) je došlo i do raširene prakse

ponovnog uvođenja smrtne kazne, krajnjeg oblika čisto retributivnog
kažnjavanja. Konzervativna tumačenja bila su vidljiva i u stereotipima i u
moralnim histerijama koje su preovladavale u medijima i političkoj debati
tih godina, s oživljavanjem košmara i strahova od raznih spoljnih snaga
koje navodno predstavljaju veliku pretnju za Američki narod. ... Ovaj više
nego doslovan “lov na veštice” davao je optuženima manju zaštitu nego
što bi je imali u Novoj Engleskoj u XVII veku.” (Filip Dženkins, Istorija
SAD, 236)
238
Uzrok paranoidnog straha od “veštica” tj. potrebe za teorijom zavere Filip

Dženkins vidi upravo u pokušaju da se odgovornost za moralnu
dekadenciju društva prebaci na nekog drugog:
“U političkom kontekstu tih godina svaka od ovih očigledno različitih

pretnji služila je u osnovi za istu svrhu, oličavajući nemoralnost i istinsko
zlo proisteklo iz moralne i političke dekadencije prošlih administracija,
sloma porodice i seksualnog hedonizma proteklih 15 godina.” (Isto, 236)
Duh srednjeg veka na Zapadu ponovo vaskrsava ali u novom ruhu. Strah
od kazne svevidećeg Boga sada je zamenjen strahom od države koja
svevidećim okom svog policijskog aparata kontroliše život građana i
meša se u one pore privatnosti koje su ranije bile tehnički i etički
nedostupne državnoj kontroli. Svake godine, nove zakonske regulative
daju pravo državi da se sve više meša u život pojedinca, tako da se može
slobodno reći da nivo mešanja države u život pojedinca sve više
prevazilazi granice poštovanja dostojanstva čovekove ličnosti.
Možda je to razlog zašto se duh šerijatskog zakona i samom islama sve

više dopada čoveku Zapada!
***
> jer tamo vlada zakon šerijat za kraču ode ruka za preljubu
Jedan musliman mi je hvalio njegovu arapsku zemlju. Kaže da tamo zlato

stoji na tezgama na ulici, i nikome ne pada na pamet da ga ukrade. “Da”
odgovorih mu “kada mu za tako nešto seku ruku! Ali pravo stanje stvari
bi se videlo kada šerijatski zakon ne bi bio na snazi! Tada bi se videlo
kakvi su ljudi zaista u svom srcu, da li su zaista iskorenili zlo iz sebe!”
Koliko možemo da cenimo vrednosti koje ljudi nisu sami izabrali svojom
ličnošću, već su im one nametnute?
239
Čim muslimani odu na Zapad, kao psi piušteni sa lanca, otkrije se pravi
stanje njihovog duha. Daleko su gori od zapadnjaka:
https://muslimstatistics.wordpress.com/2015/03/19/sweden-77-6-percent-
of-all-rapes-in-the-country-committed-by-muslim-males-making-up-2-
percent-of-population/
***
Ljudi često pomišljaju da postoji razlika između Starog i Novog zaveta

zato što ne razumeju razliku između moralnog zakona koji ukorava grehe
srca, na primer, "ljubi neprijatelja " i krivičnog zakona, koji ukorava
nepravedno ponašanje, koji ima princip "oko za oko". Moralani zakon
osvedočava ljude o greh srca i budi potrebu za Bogom koji menja ljudska
srca, što ima za rezultat posvećenje, a dok krivični zakon postoji da bi
strahom od kazne sprečio da neposvećeni svojim zlim postupcima ugroze
jedni druge. Dakle, prvi zakon se bavi pobudama, a drugi ponašanjem.
Prvi zahteva pobedu nad grehom, a drugi zahteva obuzdavanje
(sputavanje u ispoljavanju).
Oba zakona su postojala istovremeno u Starom zavetu. Dok je krivični

zahtevao da se kazni onaj ko otvoreno i svesno krši zakon, moralni je i
tada zahtevao ljubav prema svakome:

(3.Mojsijeva 19,17-18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori:
kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj
tvoj, nemoj se radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga
nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)
U Novom zavetu znamo da Isus ponavlja svetlost o ljubavi prema

neprijatelju, kao što znamo da i dalje svaka država ima krivični zakon.
Ko se drži moralnog zakona biće u raju, a onaj kome je potreban krivični

zakon da bi bio ispravan, on neće otići u raj, jer Bog gleda na srce da li je
ono u skladu sa moralnim zakonom.
240
Iako krivični zakon čuva bezbednost sveta od iskvarenih ljudi, on nema

moć da zameni duhovno iskustvo i da pomogne ljudima da u srcu budu
bolji. Zato Pismo kaže da krivični zakon nije napravljen za pravednike
već za nepravednike:

Kada su Jevreji počeli da zloupotrebljavaju krivični zakon da bi strahom

od kazne ljude navodili da budu verni Bogu i kada su tumačili krivične
zapovesti kao da su moralne, Bog je upozoravao da je posledica takvog
duha licemerstvo, te da treba od straha od kazne da se odvrate ka Bogu
ljubavi da bi im On dao pravo pokajanje i reformu srca iznutra, a ne samo
licemerno od spolja:
Za razliku od krivičnog zakona koji samo spolja obuzdava one koji u srcu
i dalje imaju bezakonje, moralni zakon ima drugačiju svrhu, da ljude

241

Bog obećava:

(Jeremija 31,33)
***
> .al kod vas je sva zamrseno da ni vi neznate sta ste htjeli reci..
Biblija nije recept pravila ponašanja, već zahteva da čovek ima ljubav u
srcu, pa jedno isto ponašanje može biti greh ili ne u zavisnosti od toga da
li je odgovor na potrebu ili nije i u zavisnosti od toga koji te motivi
pokreću. Ako učiniš dobro delo iz ponositosti, to je greh. Ako učiniš isto
delo iz ljubavi, to nije greh. Dakle bitne su pobude. Zatim, ako jednu
osobu pohvališ u ponašanju može biti da si učinio dobro delo, ali ako
drugu osobu pohvališ u ponašanju možda si je pohvalio u lošem
postupku. Dakle, važan je smisao ponašanja a ne forma. Zato Sveto pismo
nije Kuran, jer zahteva od čoveka da preispituje i pobude svoga srca i
smisao svojih postupaka u svetlosti Božjeg lica otkrivenog jevandjeljem.
***
> ''A zar može biti gore, o Allahov Poslaniče?'' - čudeći se upitaše ashabi.
''Može. Kada budete naređivali zlo, a zabranjivali dobro. Tada se ni vaši
najučeniji ljudi neće moći snaći''- odgovori Poslanik.
242
Pa nije rešenje da se dobro naredjuje ili da se zlo zabranjuje, već da sami

ljudi izaberu dobro a odbace zlo na nivou pokretačkih motiva.
Svako sprovodjenje nasilja nad ljudskom savešću, svako naredjivanje

dobra ili zabranjivanja zla radja licemerstvo i potrebu za projekcijom svog
ugušenog zla drugim ljudima.
Zato je licemerno je kada sveštenik ili hodža ljude optereti krivicom i

strahom kao motivom religiozne revnosti, a onda izusti "Ljubite
neprijatelje svoje..." ili "Poštujte pripadnike druge vere". Onaj ko je iz
straha nečiste savesti svoje grehe samo sputao u izražavanju, on prirodno
prezire one koji te iste grehe otvoreno ispoljavaju, jer bi i sam voleo da ih
otvoreno uživa, a ne sme zbog svog straha. On bi njih primorao na isto
licemerstvo na koje je i sam primoran pod pritiskom straha od kazne. Sam
strah nečiste savesti koji ga muči, jer je u srcu nepokajan, ostaje i dalje da
ga pritiska, i iz tog straha on počinje u svemu da vidi strah od Božjeg
Suda koji ga čeka. Kako se iz ropskog straha plaši Boga tako se plaši i
drugih ljudi i počinje da formira teoriju zavere, pridajući zaverenicima
onaj sud nad samim sobom koji podsvesno zna da je zaslužio.
Sumnjičenjem drugih on prirodno podražava sukobe sa drugima. To je
razlog zašto su religiozni ljudi u proseku skloniji sukobima od nevernika.
***
> On je pri molitvi video carsaf pun neciste hrane kako silazi sa neba i
tada mu je receno da uzme i jede.
Jevreji su verovali da se mogu fizički oskrnaviti kontaktom sa

neznabošcima i grešnicima. Onda kada je apostol Petar dobio ovu viziju
tom vizijom mu je pokazano ne da može da jede nečistu hranu, već ono
što je sam izneo kao zaključak: "Vi znate kako je neprilično čoveku
Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog
čoveka ne zovem poganim ili nečistim;" (Dela 10,28) Ta vizija je značila da
je došlo vreme da se propoveda jevandjelje neznabošcima, pa da se ne bi
hrišćanski Jevreji sablaznili tom pomisli, Petar je dobio tu viziju. No, Bog
je još u Starom zavetu ukorio te jevrejske licemere koji su se gadili
kontakta sa nejevrejima.
243
Licemeri se gade grešnika jer u njima prepoznaju sopstvene grehe.

Preispitajte sebe.
> Pored toga, Isus je rekao "nije necisto ono sto ulazi na usta nego ono sto
izlazi iz usta",
Pa nikada greh ne ulazi na usta. Onaj ko jede nezdravu hranu ne uzima

greh na usta, već ga greh srca motiviše na jedenje nezdrave hrane. Jevreji
su mislili da se mogu oskrnaviti kontaktom sa mnogobošcima i
grešncima, pa su prali ruke pre jela zbog te iskrivljene predstave o grehu,
koja je takodje odlika licemera. Licemer ne vidi greh u motivima svoga
srca već u odredjenim radnjama, emocijama, i kroz to shvatanje oslobadja
sebe odgovornosti za grehe predajući ih onome ko na njega spolja deluje.
Zato je Isus raskrinkao tu zabludu rečima:
"Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da što god u čoveka spolja

ulazi ne može ga opoganiti? ... Što izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer
iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na
Boga, ponos, bezumlje..."
Dakle, izvor greha se ne nalazi u nekakvom spoljnjem uticaju, delovanju

nekakve negativne sile, ili u nekakvoj učinjenoj ili neučinjenoj radnji, već
u dubini čovekovog srca.
Čin uzimanja duvanskog dima na usta, opijanja alkoholom i uzimanja

nečiste hrane ne izaziva greh u ljudskom srcu, već samo otkriva njegovu
prisutnost.
244
"Sva ova zla iznutra izlaze i pogane čoveka." (Marko 7,17-23.)
"I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani

čoveka." (Matej 15,20)
Fariseji tumače Svete spise na način koji ih oni neće učiniti moralno
odgovornim, na način koji neće zahtevati reformu njihovog grešnog srca.
Preispitajte i sami sebe u svetlu ovih reči.
***
Da je zaista Isus ukinuo podelu hrane na čisto i nečisto, ne bi tri i po

godine posle njegovog raspeća apostol Petar bio sablažnjen nalogom da
pojede bube koje su nečiste, nalogom koji nije ispravna razumeo. U tom
slučaju ne bi ni na prvom saboru mlade hrišćanske crkva zabranjivana
upotreba krvi i udavljene hrane za ishranu, da je Isus sve to navodno
očistio.
***
> A zasto bi Bog uzeo svog sina za iskup vasih grijeha?
Kazna za greh je smrt. Ako bi Bog oprostio krivicu bez kazne, onda bi bio
nepravedan Bog. Možda se čovek jednoga trenutka pokajao za grehe i
prestao da greši. Ali on je kriv za grehe koje je dotle činio.
Zamisli da si učinio neki zločin zbog kojeg si izašao na sud. Ti si se u

medjuvremenu pokajao, ali kako sada sudija da ostane pravedan ako ti
kaže: "Pokajao si se, zato ti neće biti suđeno!" Takav sud koji bi to uradio,
da ostane pravedan?
Zato što sam Bog ne može da umre, jer je van vremena i prostora. Jedino
njegova manifestacija u vremenu i prostoru, Sin, može ako se otelovi i
tako egzistenciju svoje božanske ličnosti uslovi egzistencijom ljudskom
prirode, može da primi kaznu i da tako iskupi čoveka.
245
Zato je odmah po padu u greh prinošeno žrtveno jagnje da ukaže na

Mesiju koji će umreti za grehe sveta. U Starom zavetu, ako ne bi imao
novca da prinese jagnje na žrtvu, mogao je da prinese vrapca. U obe ruke
bi drzao po vrapca, ali bi u jednoj ruci vrapca morao da noktom zakolje
da on ugine, i to tako da kapi njegove krvi padnu u lavor sa vodom, dok
bi vrapca koji je u drugoj ruci u tom trenutku spustio do lavora sa krvlju i
sa vodom, i dodirnuo bi kljunem vrapca tu vodu sa krvlju, da bi zatim tog
vrapca pustao na slobodu da odleti. Vrabac koji je zaklan ukazivao je na
Mesiju koji ce umreti za grehe sveta, a vrabac koji je pušten na slobodu da
odleti je simbolizovao njega kao grešnika koji je iskupljen Mesijinom
žrtvom.
Sva moguća starozavetna proročanstva su ukazivala na iskupljenje

Hristovom krvlju:

***
> "muslimani vjeruju i znaju da nemogu uci u dzennet osim Allahov

Miloscu,ali treba zasluziti tu milost."
Pa milost i jeste milost zato što ne može da se zasluži. Zasluga se

zaslužuje a milost može samo da se izabere. Ako treba da se zasluži, onda
onaj ko u tom slučaju zaslužuje ispada veći od Boga koji takvu zaslugu
246
prihvata. Čime možeš da zaslužiš Božju naklonost kada si već grešan i

kriv? Da li onim što bi i inače bio dužan da učiniš?
U hrišćanstvu Bog mene ne spasava zato što sam ja dobar (tada niko ne bi
bio spasen, jer nema dobrih), već zato što je Bog dobar. Bog od mene ne
traži pravednost, već mi je dodeljuje. Ja ne mogu da je zaslužim ali mogu
da je izaberem.
***
> Ali, zar Bog - stvoritelj svih principa - ne moze da prekrsi taj princip i
oprosti bez zrtvovanja nevinoga?
Oh, kako možeš zastupati nepravdu! Pa kada policajac krši zakon zar mu
mi ne kažemo, kako možeš tražiti od drugih ono što sam kršiš? Bog ne
može da bude kao neki naš balkanski autoritet koji krši zakon da bi tako
rešio probleme koje ima. U tom slučaju bi Bog bio samovoljni tiranin koji
radi kako mu dune, a ne drži svoje sopstvene principe.
> I dalje mi je neshvatljivo zasto bi nevin stradao zbog mog zlocina ili
moje greske.
Zato što samo nevin može da te iskupi. Onaj ko je zaprljan grehom nema
čime da se iskupi kada je sam kriv. Zato je žrtva koja se prinosila u
Starom zavetu morala da bude bez mane.
> I dalje mi je neshvatljivo...
Naša ljudska gordost ne podnosi da neko drugi strada umesto nas samih.
Gord čovek ne podnosi milost (pravu, bez sopstvene zasluge). Daj
gordom čoveku 100 evra da uživa u hedonizmu, on će to rado da
prihvati, jer zna da to nije dobrota. Ali daj mu 100 evra jer mu zaista treba
za život (hranu, lek, kiriju...) ima da te mrzi, ako ne bude mogao da ti
uzvrati, jer svojom milošću ti ponižavaš njegovu gordost. Gord čovek ne
podnosi milost Božju, on bi želeo da je sam zasluži.
247
Jedan moj prijatelj u trenucima finansijske krize zbog gubitka posla, mi se

obratio za pomoć sledećim rečima:
"Pomozi mi, molim te! Pitaj tvoje prijatelje iz Pokreta za ljudska prava da
mi pomognu finansijski za život! ... Ja sam se uvek borio za ljudska prava!
... Ja sam uvek bio dobar čovek!"
Posle desetak minuta slušanja njegovih "zasluga za opšte dobro", rekao

sam mu: "Uzalud pričaš! Moji prijatelji ti neće pomoći zato što si ti dobar
čovek!" Prijatelj me je zbunjeno pogledao, a onda sam nastavio: "Oni će ti
pomoći zato što su ONI DOBRI, a ne zato što si TI DOBAR čovek!"
To ovaj čovek nije mogao da shvati, kao što iz istog razloga mnogi ne
mogu da shvate Hristovo iskupljenje. Da bismo shvatili Boga ne smemo
da pitamo svoje Ja, već treba da se ponizimo pred Bogom i Njega da
pitamo da nam se otkrije. Naše Ja je grešno i njim ne možemo spoznati
Boga.
***
> Oni misle na Isusa kada kažu sin i kada kažu otac opet misle da je to
isus samo u drugom obliku euzubillahi, i kada kažu duh sveti opet misle
na isusov duh. NEKA ME KRŠĆANI ISPRAVE AKO NISAM U PRAVU !
Bog Otac ne može da umre bez otelovljenja kroz Hrista, i ne može da živi
u ljudima bez Svetoga Duha jer bi ljudi onda umrli, pa je prema tome
nemoguće poistovećivati Isusa i Svetog Duha sa Bogom Ocem po
atributima koji su neophodni radi našeg spasenja.
***
> Milose, u vezi sa tvojim postom gde kazes da treba da zgazimo na svoje
ja i predamo Bogu svoj zivot kako bi On odlucio za nas, to sam vec
uradila.
Malo je čudno to kada kažeš "predamo Bogu svoj zivot kako bi On

odlucio za nas", zato što mi nosimo uvek na sebi odgovornost
248
odlučivanja. Prirodno, u svojoj slabosti bismo želeli da svoju odgovornost

prebacimo na nekog drugog umesto nas, da on umesto nas mislo i
odučuje uspravno, ali zar bi Bog mogao da ceni ono vredno u našem
životu, ako to nije bilo stvar našeg već nečijeg (na primer Božjeg) tuđeg
izbora?
> Milose, u vezi sa tvojim postom gde kazes da treba da zgazimo na svoje
ja i predamo Bogu svoj zivot kako bi On odlucio za nas, to sam vec
uradila.
Kada se čovek preda Bogu, onda u svetlosti Božjeg lica zadrži svest o
svojoj grešnosti (ne vidi ništa dobro više u sebi), ali ne oseća krivicu nad
time jer se više na samog sebe ne oslanja, već se oslanja na Boga. Tako ga
svest o grešnosti u svetlosti Božjeg lica (otkrivenog zakonom) čuva da se
ne osloni na sebe, i drži ga zalepljenim za Božju milost. Zato Isus kaže
"Blaženi siromašni duhom" jer oni koji su u Bogu nisu svesni svoje
dobrote i sami se sebi čine najgrešnijim na svetu ako gledaju u sebe, ali
kako ne veruju u sebe, nisu obeshrabreni sobom niti greh njima vlada.
> Poverovala sam u Boga na casovima filozofije u gimnaziji, a pre toga

sam bila ateista jer nisam poznavala nijednog vernika i jer su me tako
naucili u skoli. Sa mnom u odeljenje je isla jedna Irena koja je prihvatila
protestantsko ucenje i dala mi jedan primerak Novog Zaveta. Pocela sam
da citam jevandjelja i nazalost nisam mnogo toga razumela.
Teško može bez Starog zaveta da se razjume Novi. Ne verujem da je ona

razumela Novi. Ona je bila u zabludi, i dobro je što nisi poverovala u
njeno shvatanje Hrsta, jer je to izopačeno shvatanje Boga kao kakvog
paganskog idola koji zadovoljava ljudsku sebičnost. Da je ona pravilno
poznavala Boga, bila bi ukorena za motive iz kojih se Bogu molila kao za
sebične motive, pa bi dolazila Bogu sa sebičnošću srca a ne iz sebučnosti,
molila bi se za oslobodjenje od sebičnosti, a ne njeno zadovoljenje.
Garantujem da je bila neki evandjeoski hrišćanin.
> Ali sam videla nju kako place od srece i govori kako je Isus spasio njen
zivot i zazelela sam da i ja na taj nacin dozivim Boga.
249
Pa to je bio demon kod nje, koji je izazivao predivna osećanja kojima je

ona zapravo uguživala potrebu za Bogom. Ta ideja je u tebi pobudila
želju za sličnim užitkom i hvala Bogu što te nije prepustio tom duhu.
> Jednog dana smo zajedno krenule kuci i ona me je uzela za ruke, a onda
se pomolila da Isus udje u moj zivot, medjutim nista se nije desilo.
Pa to je magija, i hvala Bogu da se ništa nije desilo. Nije pravedno da zbog

nekih reči ili rituala u nečije srce udje Bog. Tek kada čovek pravilno
upozna Božji karakter, onda kada taj karakter dodje u sukob sa
sopstvenom grešnošću, tada čovek ima razum da shvati šta bira.
> Nisam nimalo bolje razumevala Bibliju. Onda sam otisla kod indusa i
jevreja, indusi mi se nisu dopali jer nisu imali objasnjenje za reinkarnaciju,
a jevreji su bili veoma hladni i rekli da ne mogu da budem jevrejka jer
nisam njihovog porekla. Onda sam otisla u dzamiju i pocela da citam
Kuran, koji mi je bio jasniji od Biblije ali ne previse... Tako sam nastavila
da idem na versku pouku i u dzamiju, i kod franjevaca, i na nebrojene
skupove sa protestantima...
Kao da si čekala od Boga ono što zapravo stoji do tebe. Kao da si

postavljala uslove Bogu da ćeš činiti ono što treba samo ako te On na to
primora nekakvim dokazima i tako si odgovornost prebacivala sa sebe na
njega.
> Na kraju sam se pomolila Bogu i zatrazila da On za mene odluci, i On za

mene nije odabrao hriscanstvo. Kako to?
Znam za više osoba koje su tražile znak od Boga pa su im pokazane

različite hrišćanske zajednice, koje imaju izmedju sebe radikalno različita
učenja. Elem, ima egocentrizma u shvatanju "da će Bog samo mene da
sačuva od zablude a ostale da prepusti prevari". Bog nikome ne trlja nos
niti uzima odgovornost izbora sa njega na Sebe, jer ne bi mogao da ceni
nečiji izbor ako je iznudjen. Čovek treba da živi onu istinu koja mu je
poznata tj. da u iskušnjima izmedju dobra i zla izabira dobro, da bi mu
Bog tek onda otkrio veću svetlost istine. Ako ti, na primer, u iskušenjima
podilaziš svom hedonizmu, a dobra dela činiš iz gordosti, neće ti Bog dati
250
veću svetlost jer bi ti ta veća svetlost oduzela slobodu izbora i primorala

na ispravan izbor. Tako Bog ne radi. Tek kada u iskušenju kada čoveku
nije skoro ništa jasno, sam čovek odluči da živi po onome malom što mu
je jasno, tada mu Bog otkriva veću svetlost istine, i tada mu ona
predstavlja radost, jer mu dolazi rasterećenje od greha koji on vidi kao
teret, a kada bi imao veću svetlost a ne živi po toj manjoj svetlosti, tada bi
mu ta sama veća istina bila teret jer bi ga ometala da uživa u grehu koji je
izabrao. Na primer, ona Irena kada bi imala veću svetlost, ona bi se
isprepadala i pala u depresiju, jer bi shvatila da nije ljubav odovoljavati
psihološkoj potrebi za osećanjem voljenosti koju ona zadovoljava kroz
svoje kvazireligiozno iskustvo. Ona ne bi želela takvog Isusa, pa i kada bi
krenula za njime, takvu revnost koja bi bila iznudjena većom svetlošću
Bog ne bi mogao da ceni, jer bi bila iznudjena, a ne dragovoljna.
> On za mene nije odabrao hriscanstvo. Kako to?
Nekoga kritičnog trenutka ti si izmedju istine koja ti se nije svidela i

zablude koja ti se svidja, posegla za onim što tebi i tvome Ja odgovara.
Svakome sotona ponudi ono što njemu lično odgovara nasuprot istini
koja zahteva umiranje sebi i odricanje ne samo od sopstenih greha već i
od sopstvene pravednosti.
> A imam i druga, Slavisu Popovica, koji nije znao kako da odabere u
koju crkvu ce da ide od mnogobrojnih hriscanskih crkava, pa se pomolio
ne Bogu uopste nego bas Isusu i zatrazio da mu on na neki nacin javi koja
je crkva najispravnija. I onda je sanjao Isusa na nekom brdu, golih grudi i
obmotanog u neki beli carsaf, koji mu je rekao koja je crkva ispravna,
samo se on tada probudio i zaboravio sta mu je Isus rekao. ...
To je prebacivanje odgovornosti na Boga. Nije pravedno da Bog umesto

ljudi izabira. Pa mogao bi onda Bog svakome da otkrije istinu tako jasno,
da niko ne bude u zabludi. Ali time bi išao protiv slobode izbora. Svako
može da shvati istinu ako hoće, jer Bog svakom čoveku otkriva istinu. U
posebnoj svetlosti u našem životu "jedanput govori Bog i dva puta; ali
čovek ne pazi" (O Jovu 33,14).
251
Zar nije način na koji smo se ti i ja upoznali zaista bio čudo? Unutrašnji
glas mi je javio ko si ti, iako te nikada ranije nisam video, samo sam čuo
za tebe mesecima ranije u nekoj priči i molio sam se da te upoznam.
***
> sta sad da vjerujem?
Treba da veruješ u Boga na osnovu poznanja Njegovog karaktera.
Ali Vas muslimane izgleda uopšte ne zanima Božji karakter?

Zadovoljavate se da poznajete par sudova o Bogu pravedan, milostiv, ali
kako to tumačite, to svako tumači za sebe kako hoće. Neki čak kažu da je
Bog milostiv a da treba zaslužiti milost Božju. Po definiciji milost je ljubav
prema onome ko ne zaslužuje ljubav. I zato poznanje Boga je put do Boga,
ali se vi time ne bavite, već se bavite sobom, šta ste učinili da zaslužite
Božju naklonost i time težište stavljate na sebe, a ne na Boga. Ne gradite
poverenje u Boga, već poverenje u sebe. A onda izjavite da verujete u
jednoga Boga, a zapravo tog Boga niti poznajete, niti se trudite da shvatite
Njegov način postupanja, već kada vas pitam - zašto Bog traži to i to, vi se
vređate i nemate odgovor. Pa izvnite molim vas to znači da vi Boga ne
poznajete, niti želite da upoznate ako se ne pitate za smiso Božjeg
zahteva. Sa kojim pravim hvalite Boga da je dobar i da je pravedan kada
vi iza toga ne možete da stanete, jer Ga ne razumete?!
***
> Želio bih vas pozvati u islam
Valjda treba reći - Želeo bih vas pozvati ka Bogu, a ovako se podsvesno
otkriva da vernici islama ne traže spas u Bogu i nije i Bog na prvom mestu
već im je islam kao sistem relgioznih pravila važniji od samog Boga jer
ustinu u njemu samom traže satisfakciju, umesto spasenje u Bogu. Onaj
ko veruje u Boga, on će reći: "Pozivam te da upoznaš Gospoda, pa ako
budeš hteo, odluči da mu služiš!" A ovako čovek kao da izabira mačku u
džaku, traži se od njega da ode u islam, a ne otkriva mu se Božji karakter
kao motiv izbora, već se navode razne prednosti koje odgovaraju svakom
252
telesnom srcu, udovoljava se ljudskoj koristi , a sa druge strane preti se

posledicama odbacivanja takvog Boga. Pa koje sebično srce ne bi želelo da
izabere takvog Boga? Izbor pravog Boga podrazumeva umiranje sebičnim
motivima kojima se ovde manipuliše da bi se čovek naveo da postane
pobožan.
Ko izabere bilo kakvu religiju iz ovakvih motiva Bog ne bi mogao da je

ceni, jer u tome nema nikakve plemenitosti. Prava vera nije vera iz
koristoljubivosti, već oslobadjanje od kristoljubivosti i spremnost na žrtvu
za rad dobra drugih ljudi.
Isus Hristos ne laska nadama grešnog ljudskog srca, već poziva ljude da
služe Bogu zato što je on sam po sebi dobar, a ne zato što će od toga imati
koristi. Poziva ih da odbace greh zato što je sam po sebi loš, a ne zato što
će zbog nega završiti u paklu. Zato kaže Hristos: "Koji ljubi oca ili mater
većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego
mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svog i ne pođe za mnom,
nije mene dostojan. Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu
svoju mene radi, naći će je."
Kada sam bio ateista, Bog me je pozvao k sebi preko svetlosti koju sam
preko savesti imao o Njegovom karakteru, iako nisam verovao da Bog
postoji, i taj poziv koji se na mene spustio nadahnućem Božjeg Duha je
imao daleko više plemenitosti od ovog otvorenog religioznog poziva na
islam.
Jedno veče počeo sam da mislim, kao da nikada do tada nisam mislio.
Pitao sam se:
“Zašto živim? Radi koga živim? O, kada bih našao bar samo jednu osobu
koja je normalna, dobra i pravedna, živeo bih i umro za nju ako treba. Ali,
svako je na svoju ruku. Niko nije normalan. Niko nije stvarno dobar. Svi
smo ludi. Svi smo prljavi. ... Nije vredan truda ovakav život. Gde je ta
sreća u životu? Zar je išta vredno truda? Nije vredno disati. Nije vredno
ni buditi se ujutru. ... Ako bih sada izgubio život, ništa ne bih izgubio, jer
ništa nisam imao. Nikakvu sreću! Neću više ni da je tražim.”
253
Svako sebično traženje od života rezultuje svojevrsnim razočarenjem, jer

predviđeni smisao života za čoveka nije da od života traži, već da životu
pruži, da živi za druge ljude. Preko savesti Bog me je osvedočio kako je
besmisleno tražiti sreću od životu i u meni je svojim Duhom pokrenuo
želju za uzvišenijim smislom, za smislom služenja drugim ljudima, a to je
zapravo bio duh nesebične ljubavi i dobrote koji mi je ponudjen kao
smisao života.
Razmišljanje o prolaznosti svega, svest o tome da ću kad tad svakako

umreti, te da prema tome nemam šta da izgubim, dala mi je neverovatnu
slobodu i hrabrost za radikalnu i novu odluku:
“Pošto nemam šta da izgubim, potpuno sam slobodan. Mogu da radim

šta god hoću. ... Zato ću staviti na prvo mesto u životu ISTINU,
DOBROTU I PRAVDU! Žrtvovaću se za to. Ne bojim se da odem ponovo
u zatvor. I onako ću kad tad sve izgubiti. ISTINA, DOBROTA I PRAVDA.
To je jedino što me hrabri da živim. Radi dobrote, istine i pravde. Makar
sve opet bilo protiv mene, biću im veran, jer su toga dostojne. ...”
Kada sam doneo tu odluku, osećao sam čudan mir. Kao da se neki stub
svetla spustio na mene, potapšao me po ramenu, i rekao: “Ne brini! Biće
sve u redu!”
Posle nekoliko dana, u stanu jednog prijatelja, čuo sam “Pesmu proleću”
od Mendelsona. Slušajući tu divnu bezazlenu melodiju, pomislio sam:
“Da li je moguće da negde zaista postoji svet dobrote i pravde, a da je ova

melodija samo njegova senka? To je ono za šta ja hoću da živim: za ono o
čemu govori ova divna melodija. Kako je moguće da postoji senka nečega
što ne postoji?! Moram da pronađem šta je to i gde je to!”
Nisam čeznuo za nekakvim rajem ispunjenim hedonizmom uživanja, već

za rajem u kojem se ljudi raduju istini, dobroti i pravdi.
Osećao sam se kao gladan čovek, koji oseća miris hrane, ali ne zna gde da
uperi pogled, ne zna gde je hrana. Osećao sam miris DOBROTE I
PRAVDE, ali to nije bilo dovoljno. Želeo sam da je “pojedem”.
254
Divno osećanje blaženstva dok sam slušao tu muziku koja je otkrivala

bezazlenost, nije moglo da zadovolji čežnju moje duše, već ju je samo još
više pobuđivalo.
Kao moj mačak, kada mu pokažem prstom i kažem: “Eno, tamo sam ti
stavio hranu!” on ne gleda u onom smeru u kojem mu ja pokazujem da se
nalazi hrana, već zbunjeno gleda u sam prst. Tako sam i ja zbunjeno
primetio da ova melodija ukazuje na Onoga ili Ono što mi treba, ali nisam
znao gde da pogledam.
Tek kasnije, posle teških kušanja i odupiranju njihovim pritiscima, ja ću

prepoznati ovaj karakter kao odliku biblijskog Boga.
***
> To je po zakonu ''oko za oko, zub za zub...'' , dok Novi zavjet zagovara
opraštanje i milosrđe. Kako ovo pomiriti?
Uvek je (i u Starom zavetu) Bog zahtevao ljubav u praštanje u našim

srcima (putem zahteva moralnog zakona) i uvek je zahtevao pravednu
kaznu za greh (preko krivičnog zakona), jer Bog jeste i ljubav i pravedan.
U ovim starozavetnim stihovima vidimo ljubav i prema neprijatelju i

prema krivcu: "Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj
govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja
njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." "Ako je
tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21) A
u ovim novozavetnim stihovima dovoljno je videti primer Ananije i
Sapfire (Dela 5,1-8), kako im je Bog brzo presudio zbog laži, da je Bog i
dalje pravedan: ”... Zašto ste se dogovorili da iskušate Gospodnjeg Duha?
reče joj Petar. Gledaj! Pred vratima su noge onih koji su sahranili tvog
muža; a i tebe će izneti. I ona istog časa pade pred njegove noge i
izdahnu. Tada uđoše oni mladići i nađoše je mrtvu pa je izneše i sahraniše
pored njenog muža. A silan strah obuze svu crkvu i sve koji su to čuli. ...„
(Dela 5,1-8) Kako Božje carstvo nije od ovoga sveta nije više dato čoveku
da je krivičnim zakonom predstavlja, već je ostavljena Bogu za sudnji
255
dan: "I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po
delima njegovim." (Otkrivenje 22,12)
Dakle, čovek treba u srcu da voli i ima duh praštanja čak i prema onima
koji su zli i koji su zaslužili kaznu. U vreme Starog zaveta krivac je morao
da se kazni, ali nije smeo da se mrzi, već je upravo ljubavlju morala da mu
se pruži snaga pokajanja. Onda kada mu nije pružana ljubav, Bog je uzeo
krivični zakon "oko za oko" iz ljudskih ruku, jer nije pravedno da se
zahteva tako stroga kazna od onih kojima nije ponudjena ljubav kao
motiv pokajanja. Zato Isus nije kamenovao preljubnicu koja je zasluživala
smrt, jer joj Jevreji nisu pružali rešenje. Oni su je opterećivali krivicom a
ona nije pristajala na takvo iznudjeno pokajanje, koje je zapravo
utemeljeno na licemerstvo. Dokaz da nije trebala da se kamenuje jeste što
se pokajala u susretu sa Hristom. Da su joj Jevreji sami otkrili takvu
ljubav, pokajala bi se daleko ranije.
> Kako ovo pomiriti?
To je mudro pitanje, kako pomiriti Božju pravdu sa ljubavlju, jer ako smo
ikada pali u greh zaslužili smo smrt, pa čak i ako bismo se pokajali i
prestali grešiti, ostala bi nam krivica za prethodno učinjene grehe. Ako
nam Bog oprosti krivicu, tada ne bi bio pravedan. Zato postoji plan
spasenja, gde Bog sebe otelovljuje da bi kroz Hrista na sebe primio
pravednu kaznu i tako nas iskupio za krivicu za naše grehe i tako
omogućio legitimno oproštenje pokajanim grešnicima. Ovo su
starozavetna proročanstva govorila o Iskupitelju i iskupljenju:

256
***
> Interesuje me kako muslimani vide Dzenet i Dzehenem? Ima dosta

islamskih teologa koji uce da su opisi Dzeneta i Dzehenema samo
figurativni, u skladu sa ljudskim iskustvom, i da recimo Dzehenem
predstavlja vecnu odvojenost od Boga.
Misli...m da se iza tog shvatanja krije strah nečiste savesti nepokajanih

ljudi koji se veoma plaše Boga koji je pravedan, Boga koji bi nepravednike
kaznio onako kako jeste pravedno - večnom smrću.
Sama odvojenost od Boga ne podrazumeva doživljaj pakla duše niti neko

osećanje nezadovoljstva, inače niko ne bi izabrao da se odmetne od Boga.
Greh upravo jeste pokušaj da se osećanjem zadovoljstva zadovolji žeđ
duše nezavisno od Boga.
Interesantno je da "pakao" svoje duše oseća čovek tek kada se sretne sa

Bogom, jer tek tada vidi ispraznost svoga duha u svetlosti Božjeg lica.
Pogledajmo kako su se osećale sledeće osobe u susretu sa Bogom, ne bi se
reklo da su se osećali kao da su u raju, već kao da imaju pakao u svojoj
duši:
Adam:
"Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih."

(1.Mojsijeva 3,10)
Prorok Isaija:
Prorok Danilo:
257
1,17)

(Jovan 18,6)
Kada se čovek pokori Božjem Duhu on će zadržati svest o svojoj slabosti i

grešnosti svoje prirode, ali mu to neće smetati niti će grešno telo imati
vlast nad njime ako se na sebe i svoju slabost ne oslanja, već se oslanja
samo na Boga:
"Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u
sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo
što neću ono činim." (Rimljanima 7,18-19)
"Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela. " (Galatima 5,16)
***
Svi odlazimo u grob. To je plata za naše odmetništvo od Boga. Sami smo

izabrali smrt time što smo izabrali nezavisnost od Boga:
258
"Jer mrziše na znanje, i straha Gospodnjeg ne izabraše; Ne pristaše na moj

savet, i preziraše sva karanja moja. Zato će jesti plod od puteva svojih, i
nasitiće se saveta svojih. Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će
pogubiti sreća njihova." (Priče 1,29-32)
Bog je pravedan. Međutim, Bog je pre svega ljubav. On ne posmatra

ravnodušno patnju majke nad umrlim detetom, niti je sam ravnodušan
pred smrću čoveka koga je stvorio.
I šta Bog čini iz ljubavi prema nama da bi nas izbavio od smrti i podigao
ga iz groba u večni život?
Kroz ličnost Božjeg Sina sam Bog se otelovljuje i uzima na sebe oslabljenu
ljudsku prirodu, odriče se svoje božanske slave i moći, da bi zauzeo naše
mesto i iskusio patnju i smrt koju smo mi zaslužili:

smrti, a smrti krstove. Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je
veće od svakog imena." (Filibljanima 2,6-9)
Ovo je najveće moguće otkrivenje Božje ljubavi. Svako drugo otkrivenje

Boga ne samo da umanjuje Božju ljubav, već iskrivljuje i Božju pravednost
i Božju moć. Onaj ko tvrdi da Bog NE ŽELI da uzme ljudsku prirodu da
bi iskupio čoveka osporava karakter Božje potpune LJUBAVI. Onaj ko
osporava da postoji POTREBA da Bog uzme ljudsku prirodu i iskupi
palog čoveka otkriva da ne veruje da je Bog PRAVEDAN. Onaj ko tvrdi
da Bog NE MOŽE da uzme ljudsku prirodu i iskupi čoveka, osporava
Božju moć. Ne veruje da je Bog SVEMOGUĆ.
***
259
> STIHOVI NA KOJIMA SE TEMELJI PAVLOV APOSTOLAT SU

KONTRADIKTORNI, Allah se smilovao ljudima tako što je Pavle
pogriješio, tako da ljudi mogu lakse uočiti da da li je nesto istina ili ne
Pa i ja ću možda pogrešiti u nekom navodjenju informacija, ali kako bi to

mogao biti argumenat protiv duhovnog smisla onoga što zastupam?
Kada bi Bog intervenisao i ispravljao me u vezi takvih stvari, to bi bio
atak na moju ličnost, i ja ne bih bio čovek već zombi. Argumenat
nadahnutosti je u smislu duhovne poruke, a ne u tačnosti opisa dogadjaja.
Bog se otkrio apostolu Pavlu i od svog neprijatelja je sebi napravio
prijatelja i jednog od najvećih apostola.
Zar to nije zadivljujuće?
Samo licemerna, isprazna i kamena ljudska srca mogu da to previdjaju a

da zapažaju nešto što je nebitno.
***
Ala ste vi muslimani formalisti i nepravični u logici i pravdi kao da Bog

gleda šta govoriš a ne kakav si u srcu.
Bog ne gleda na to koje ime izgovaraš u molitvi, već šta pod tim u duši
podrazumevaš i šta se u duši zaista dešava. Evo stiha iz kojeg se jasno
vidi da će i pagani biti spaseni ako su u iskušenjima odlučivali da se
pokore Božjem Duhu:
"Jer Bog ne gleda ko je ko. Jer pred Bogom nisu pravedni koji slušaju
zakon (Božji), nego će se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznabošci
ne imajući zakona sami od sebe čine što je po zakonu, oni zakona ne
imajući sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima
njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među
sobom tuže se ili pravdaju na dan kad Bog uzasudi tajne ljudske po
jevanđelju mojemu preko Isusa Hrista." (Rimljanima 2,11.13-16)
260
Veća svetlost istine samo pomaže čoveku da taj izbor izmedju dobra i zla
lakše izrazi, jer istina jeste svetlost koja jasnije razobličava tamu greha i
iskušenja. Zato onaj ko ima veću svetlost istine jeste više kriv pred Bogom
za isti greh. Isus kaže:
"Doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kad ne misli, i
raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernima. A onaj sluga koji zna
volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj, biće
vrlo bijen; A koji ne zna pa zasluži boj, biće malo bijen. Kome je god
mnogo dano mnogo će se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše
će iskati od njega." (Luka 12,46-48)
***
> "Međutim, mi ne posjedujemo svi isti razum i pamet, i kad bi svako od

nas postupao po onome što mu njegov razum nalaže i stvarao zakone na
temelju razuma, svi bismo bili u zabludi i svaki čovjek bi vlastiti razum
uzeo za sudiju."
Kako znaš da je Kuran od Boga ili neka druga knjiga? Ako isključiš
razum, nemaš način da proveriš da li je neko otkrivenje od Boga.
Razumom analiziraš smisao objave i tako prosudjuješ da li je otkrivenje
od Boga ili nije.
> Je li bilo licemjerno od Mojsija da naredjuje svome narodu da se

pokorava Bogu iako je on isto govorio što je već rekao Muhamed a.s. a
gore je citirano ...
Bog je vrlo striktno odredio kakav karakter čovek treba da ima u svom
srcu (ako u srcu mržiš ili poželiš ženu, kriv si), a nije odredio kojim
rečima ćeš se moliti, jer će prirodno čovek da zna kojim rečima da se moli
Bogu onda kada ga Božji zakon osvedoči o sopstvenu grešnost i kada će
pokrenut svešću o svojoj grešnosti zavapiti za Božjom milošću i
očišćenjem. Samo licemeri koji nisu svesni svoje grešnosti mogu da imaju
potrebu da im se kaže kojim rečima treba da se mole, ali ni tada to njima
ne bi pomoglo, jer ako ti neko kaže kojim rečima da se moliš to nema
vrednost pred Bogom, jer ti to govoriš zato što ti je drugi rekao, a ne zato
261
što si sam priznao potrebu duše za Bogom. Ako ja stanem pred tvoju
ženu i kažem joj "Reci mužu - Volim te" kako bi ti mogao da ceniš njen
izraz ljubavi? Nikako! Ali ako bih ja njoj objasnio da ona mora da ima
ljubav u srcu prema tebi ako te zaista voli i ako želi da ti bude prava žena,
tada moj savet jeste adekvatan potrebi i ne predstavlja atak na njenu
ličnost i nametanje licemerstva.
***
> Primjer namaza koji se ponavlja je isti kao i primjer molitve "Oče naš"
koja se spominje u Mateju, jer je Isus naučio hrišćane kako da se mole i
dao im tekst koji treba da ponavljaju.
Gde piše da im je dao reči da se ponavljaju? Pa da je Isus tako i uradio, on

bi došao u sukob sa celim učenjem Starog zaveta gde nijedan primer
nema da je Bog dao da se ljudi mole ponavljajući iste reči. Svaka
zabeležena molitva u Starom i Novom zavetu je različita, a ne zaboravimo
da Sveto pismo ima preko 30 000 stihova. Čak i kada se Isus u svojoj
agoniji duše tri puta moli za istu stvar, on se moli različitim rečima (u
Getsimanskom vrtu). Elem, Isus ne kaže molite se ovim rečima, već
molite se ovako - što znači da je naglasak na smislu, a ne rečima. A zatim
se ta molitva nigde u Svetom pismu ne ponavlja, već se svako moli svojim
rečima. Štaviše, Isus je odmah pre molitve "Oče naš" skrenuo pažnju na
iskušenje ljudi svoga vremena da ne čine molitve javno, jer se time
pothranjuje gordost i ponositost kao motiv molitve, i skrenuo im je pažnju
da ne govore mnogo kao mnogobošci, koji su upravo mislili da se
ponavljanjem molitvi stiče Božja naklonost:
"I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na
raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da
su primili platu svoju. A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata
svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno,
platiće tebi javno. A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer
oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni. Vi dakle ne budite kao
oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve vaše; Ovako dakle molite
se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; ..." (Matej 6,5-9)
262
"Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate
nemate od Oca svojega koji je na nebesima." (Matej 6,1)
Muslimani se mole javno (što je iskušenje za gordost i samopravednost), i

ponavljaju molitve, i čine ih na arapskom (što je takodje besmisleno), a i u
prepričavanju duhovnog iskustva spominju molitvu kao da ih ona sama
spasava a ne Bog. I ja sada treba da isključim razum i da se pravim lud i
da tvrdim da je svetlost Kurana što se tiče molitve veća svetlost nego
učenje Svetog pisma?
***
> čak i protestanti čitaju psalam 23 na sahranama što opet podsjeća na

ritual.
Protestanti imaju rituale, ali oni nisu takvi da bi čovek u njima tražio spas,
umesto u Bogu. Niko od onih koji čita Psalam na javnom mestu neće time
biti naveden da pomisli da će tim ritualom steći Božju naklonost kako se
na to navode muslimani svojim obredima. Psalmi su pesme i oni se čitaju
kao što se inače čita Pismo da se ljudi ohrabre Bogom i Njegovim
karakterom da bi verovali u Njega.
> Jedan dio muslimanske svakodnevne molitve dolazi iz samog Kur'ana i

ponavljaju ga iz dana u dan, na arapskom, svi vjernici svijeta, što
potpomaže jedinstvo duša i bratstvo između ljudi.
Pa to je psihološki efekat i zato je poguban jer stvara privid jedinstva koje

nije duhovno jedinstvo. Kakve veze ima što se mole na istom jeziku
(forma) kada nemaju isti sadržaj duha? Kada bi pitala svakog od njih
pojedinačno šta on misli pod elementarnim duhovnim pojmovima, svako
bi ti izneo različito tumačenje tih pojmova, što znači da je jedinstvo u
molitvi samo formalno. I pravoslavni prave takvo jedinstvo tako što se
krste sa tri prsta, pa jel su jedinstveni po ičemu drugome osim u tome?
> Međutim, vjernik se pored toga moli na sopstvenom jeziku i ništa ga ne

spriječava da dodaje svojim riječima šta god želi dok je u namazu, na
sedždi, na stajanju, ili nakon njega.
263
Na žalost, kada se već skrene pažnja na reči, jezik, stranu sveta, vreme,
način molitve, onda je već čovek naveden na odricanje od razumne
analize smisla molitve, pa taj duh ako ostane, ometa iskrenost ostalih
molitvi; i kada čovek ima iskrivljenu sliku o Bogu, da Bog gleda na
izgovorene reči, jezik, stranu sveta, vreme, način molitve, tada je jako
teško da čovek odbaci predstavu da sve to nije važno pred Bogom, već da
su važni motivi molitve i smisao rečenoga, a ne sama forma. To je kao
kada bi se tebi tvoj bračni saputnik obraćao nekoliko puta dnevno sa
takvim formalnim rečima. Zar on ne bi tada pokazao vrlo ružno mišljenje
o tebi? Da si ti glupa osoba koja naseda na formalizam. Pa i ostatak
"normalne" komunikacije sa tobom tokom dana bi bio doveden u pitanje
po svojoj iskrenosti.
> Kur’an je neprevodljiv zato što je arapski jezik lingvistički fenomen i

nije se promijenio u strukturi u proteklih četrnaest vijekova, što se ne vidi
ni u jednom drugom jeziku.
Kako je moguće da smisao istine nije prevodljiv? To je opet žešći

formalizam kao da razumevanje istine zavisi od formi reči, a ne od
njihovog smisla. Sami semitski jezici su vrlo siromašni u svom značenju.
Isti koren reči se koristi sa različitim značenjima u zavisnosti od
konteksta, pa može vrlo različito da se tumači. Ja zato mislim da Bog što
je Bog uzeo baš hebrejski za jezik Biblije jer to tera ljude da razmišljaju o
smislu napisanog, jer jedna reč može da ima različita značenja. Tako
čovek na sebe preuzima odgovornost da razume istinu. Kuran, koliko
vidim čini sasvim suprotno, oslobadja čoveka od odgovornosti jer mu
nudi recepte slepih pravila ponašanja, tako da čovek ne mora da koristi
razum, da preispituje svoje srce i da se kaje za svoje grehe.
***
> pitanje, desi ti se situacija u kojoj ubijes neduznog covjeka, nakon toga,
da li bi tebe bilo strah icega ??? :S
"Onaj koji mrzi ... ubica je ljudski" uči nas jevandjelje. Čovek koji je u
grehu treba da oseća strah od suda, jer ga taj strah od suda zaista i čeka
264
ako se ne pokaje. Ali onaj vernik koj se pokajao za svoje grehe, on više
nema strah, već ljubav i zahvalnost Bogu kao motiv religiozne revnosti.
Ako vernik ima i dalje strah, znači da se nije pokajao. Ako se malo dete
pokajalo za svoj greh, ono neće imati strah od svog roditelja, već ljubav
prema roditelju jer muje roditelj oprostii greh. Ako dete i dalje ima strah
od oca, to znači da se nije pokajalo za svoj greh, pa tim strahom zapravo i
vredja oca kao da ga otac ne voli i kao da mu ne prasta. Zapravo,
nepokajanom detetu je lakše da ga otac ne voli, nego da ga voli takvog
kao grešnog, jer ljubav navodi na pokajanje, što nepokajana osoba ne
podnosi. Njoj bi lakše bilo da oseća strah i da nastavi sa grehom. Iste
mehanizme koriste i odrasle osobe kao vernici prema Bogu. Pre bi oni
voleli da im Bog preti zaskuženom kaznom, nego da ih voli, jer bi ih
prihvatanje ljubavi navelo da stvarno pokajanje i prestanak grešenja.
***
> Daj nam olakšaj i samo nam jasno ukaži kada govoriš o čovjeku i jasno
nam naglasi kada zapravo govoriš o Bogu! Nemožemo te pratiti jer od
muslimana nemožeš očekivati da je to jedno te i isto!
Dakle, ako Bog odluči da uzme ljudsko telo, to musliman ne može da

shvati. Zašto? Zato što kroz svoju ograničenost ljudskim ne može da
shvati moć svemogućega u čudu otelovljenja? A opet musliman može
dobro da shvati kako je Bog van vremena i prostora uspeo da stvorio
čoveka u vremenu i prostoru? To razume, a ne razume otelovljenje? Ili
možda musliman ne razume Božju pravdu, kako to onaj ko je pravedan
ne može da ne bude nepravedan pa da opravda krivoga? Ograničen
svojom ljudskom nepravdom musliman ne shvata kako to Bog ne može
radi ljudskog spasenja da prekrši sopstveni zakon pravde? Ili možda
musliman ne razume Božju ljubav? Ograničen svojom grešnošću
musliman ne shvata kako to Bog može da ima ljubavi da umre za grehe
sveta? Jel to čudno što čovek kroz samog sebe ne može da shvati ono što
je božansko? "Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega; jer mu se
čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda."
(1.Korinćanima 2,14) Pa ako jedan musliman ne može da svojom
ograničenom, nepravednom i grešnom ljudskom prirodom shvati
svemogućeh, pravednog i predobrog Boga, onda neka se ne oslanja na tu
265
prirodu i neka ne pita samog sebe kakav je Bog, već neka se okrene ka
Bogu i Njega samog pita kako to može. Ne može se duhovno shvatiti
telesnim.
***
> Nisvet Hajdarevic Sda Answer zbog čeka ti ponavljaš komentare ????
Zato što se ponavljaju besmislice koje su već osporene.
***
> Bog da umre za tebe Sda Answer, za mene za sve ljude, jel ti vidiš
ikakvu logiku ???
Ovo je ta logika ljubavi koju ti ne shvataš:



Tvoj Bog:
Nije moćan: Ne može da se ograniči čovekom a da i dalje upravlja

svemirom

266
Bog koji nije pravedan, koji krši sopstvene principe nije Bog koji je
dostojan poverenja. Bog koji nije spreman da se žrtvuje za svoja stvorenja
nije Bog potpune ljubavi, i zato takodje ne uliva poverenje.
> Nisvet Hajdarevic Sda Answer nemoj se ljutit al jarane ja sam se upiškio
od smijeha.
Sada si od smeha. A u onaj dan ćeš od straha.
***
> Almire, kažeš da je Bog stvorio ljude grešnima.
Kada Bog može da stvori grešne ljude, može i da krši svoj sopstveni
zakon. Kao da je Bog neki mangup koji radi šta mu dune, bez ikakvog
svog doslednog karaktera ili smisla svojih zahteva. Takav Bog koji radi
šta hoće nasuprot logici zdravog razuma ne uliva nikakvo poverenje, pa
nije ni čudo što muslimani stalno naglašavaju strah od takvog Boga.
> Nisvet Hajdarevic: Šta je to toliko čudno u Islamu ??? Zašto se vi kršćani
/ hrišćani / protestanti bojite Islama i toliko zazirete od njeg samog?? Šta je
to loše u Islamu za vas ????
Pa kada se vi bojite njega toliko da stalno spominjete kako ga se bojite,

onda ne verujem ni da je za nas hrišćane dobar. Radije izabiramo Boga
koji zaplašenima poručuje da će ih ljubavlju svojom navesti na pokajanje i
odvratiti od njihovog licemerstva:
267


29,13)
***
> U konačnici: Savršeni Bog je kadar oprostiti ljudima njihov grijehe koje
su počinili jer je On Savršeni dok mi ljudi često ne praštamo ni boljim
("savršenijim") ljudima od nas samih i spremni smo ih linčovati.
To nema veze sa pitanjem savršenstva, već sa pitanje da li se sam čovek

pokajao za svoje grehe. Onaj ko se u srcu nije pokajao za svoje grehe, već
ih je sputao u izražavanju, on se zove licemerom u Svetom pismu, i on
zato nema mir od Boga. I kako nema oproštenje od Boga, on ne može ni
drugima da oprašta, već ga sopstvena osuda pod kojom se nalazi navodi
da i druge osudjuje: “Ne sudite, da vam se ne sudi.” “Zato se ne možeš
izgovarati, o čoveče koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš drugome, sebe
osuđuješ; jer to činiš sudeći.” (Matej 7,1; Rim.2,1) Onaj kome je oprošteno,
lako oprašta drugima. Onaj ko je pod osudom, sam osuđuje druge.
Najviše se gade drugih grešnika oni licemeri koji su sami u srcu grešnici:
268

* **
> Ako je istina to što vi govorite POTPISUJEM SE DA ODEM U

DŽEHENNEM (PAKAO) ODMAH!!!
Svakako. To ja tvrdim godinama. Telesnom srcu bi bilo jako dosadno da

ode u raj. Raj bi za njega bio mesto mučenja, jer njegovo kameno srce ne
bi našlo radosti u Bogu.
***
> Kod muslimana nema bilo kakve zrtve za oprostaj grijeha zato sto je
oprostaj besplatan - bas kao sto i hriscani smatraju da je spasenje
besplatno - tako da nije potrebno da se prolije krv.
Besplatno je spasenje jer je sam Gospod platio svojom krvlju:
A da nije platio Gospod, onda bi čovek morao da plati kaznu.
> Uzgred, postoji i razlika u opisu covjekovog pada - u Bibliji je zmija

zavela zenu a onda zena navela covjeka da pojede zabranjeno voce, dok
se u Kuranu upotrebljava dualni oblik glagola koji pokazuje da su oboje
krivi.
Pa niko ni u Svetom pismu ne osporava da su oboje krivi, bez obzira što

su na različite načine pali u greh, Eva prevarom, a Adam svesno.
> Medjutim taj prvi pad se ne prenosi na nas jer tamo nismo bili pa da i
mi jedemo zabranjeno voce.
269
Ne prenosi se krivica, to bi zaista bilo nepravedno. Ali se prenose

iskušenja. Adam i Eva su mimo svoje savršene prirode poklekli iskušenju
i izabrali greh, a mi, ako hoćemo da izaberemo spasenje, moramo mimo
svoje grešne prirode da izaberemo Boga. Naša iskušenja su veća nego
Adama i Eve pre pada, ali je zato i blagoslov veći. Onaj ko je Boga više
izabirao da bi bio sa Njime, imaće blagoslov srazmeran svom izboru.
Najbliži Bogu će biti najveći grešnici koji su se pokajali, jer su Boga morali
najviše da izaberu, dok oni koji žive na nepalim svetovima će bit najdalje
od najmanjeg zemljanina, jer su najmanji akt volje morali da imaju da bi
ostali verni.
> Meni nisu bila jasna objasnjenja da je otkup potreban zbog Bozije
pravde i nekih univerzalnih principa da grijeh mora da se plati, tako da
ne mogu da prihvatim tu doktrinu jer je ne shvatam i ne mogu da
rizikujem svoje spasenje.
Svaki čovek ima ugradjeno osećanje gneva na razumnu svest o nepravdi i

takodje ima glas savesti koji osudjuje nepravdu koje je svestan. Zašto tebi
ne predstavlja nepravdu da Bog krši svoj zakon i pravda krivca, to je stvar
koja verovatno ima dublje uzroke i nije moje da to objašnjavam, ali sam
kao prijatelj odgovoran da ti na problem ukažem. Odbrambeni
mehanizmi ličnosti su čudo. Čovek oseća krivicu kada ubije prvih
nekoliko puta, pa kažu da posle ne oseća. I sada taj čovek treba pred
Bogom da se poziva na to što ne oseća krivicu kao da je to relevantno? Pa
ne možemo ispravnost nauke koja tvrdi da je od Boga proveravati
pozivanjem na lične utiske, već na osnovu razumne analize smisla. Istina
ne zavisi od našeg ličnog svidjanja ili nesvidjanja, a ovde imamo
komentare ljudi koji se ne stide da priznaju da bi radije izabrali pakao
nego biblijski raj. Pa i ja bih izabrao radije pakao nego biblijski raj kada
bih sledio telesne želje srca i kamenio srce pred otkrivenom Božjom
ljubavlju.
> Zasto mora grijeh da se otkupi, tj. plati, ako je spasenje besplatno? Zasto
se ovo prvo kosi sa Bozijom pravdom a ovo drugo ne kosi?
Ako je spasenje besplatno za nas, nije za onoga Ko nam je spasenje

obezbedio. Prvobitno stvaranje čoveka nije koštalo ništa, a obnovljeno
270
stvaranje (otkrupljenje) ga je koštalo maksimalnu cenu. I on je tu

maksimalnu cenu platio jer nas voli maksimalnom ljubavlju.
***
> Vjerujemo da su gornji citati bili dovoljni pa da se vidi da je Mesija

priznavao samo jednog Boga.
Naravno. Hrišćani i veruju samo u jednoga Boga. To nije sporno.
Ako jedan Bog sebe otelovi uzevši ljudsko telo da ispuni plan spasenja, da
li se On onda time pretvara u dva Boga? I ako se u obliku božanske
ličnosti Svetoga Duha useli u svoja stvorenja da li On postaje treći Bog!?
Svakako da ne, ali to je logika kojom muslimani razmišljaju. Po njima Bog
je nemoćan da se otkrije ljudima i da ih spase jer bi se time razdelio na
više Bogova.
Da li je svemogući Bog nemoćan u pokušaju da se otelovi da bi iskupio

čoveka? Da li je nemoćan da se otkrije kroz svoju ličnost koja bi se uselila
u ljude?



***
> kad hoces nesto da pises razmisljaj, ne koristi tudje tekstove.
Ne koristim nijedan tudji tekst.

271
> Ako muslimanu nije stalo da okaje grijehe sto bi onda klanjao, sto bi
ustajao prije krscana na sabah namaz dok krscani uveliko spavaju i hrcu a
muslimani se klanjaju i mole za oprost...
Musliman to sve radi zato što ga pritiska strah nečiste savesti i kroz te
obrede on želi da ostvari satisfakciju savesti, da uguši svoju nečistu
savest. Hrišćanin ne dolazi Bogu pokrenut nečistom savešću, već dolazi
sa nečistom savešću - dolazi iz ljubavi prema Bogu ljubavi, jer ga Bog
svojom otkrivenom ljubavlju vodi na pokajanje.
Kada bi musliman upoznao Boga u pravom svetlu, tada bi bio postiđen

što je dolazio Bogu iz krivice i straha, a ne sa krivicom, jer bi shvatio da je
vredjao Boga svojim shvatanjem o stašnom Bogu, a ne Bogu ljubavi.
Telesno srce radije voli da samo sebe plaši Bogom i da iz straha nečiste
savesti svoje grehe sputava u ispoljavanju, nego da dozvoli da ga Božja
ljubav dovede do stvarnog pokajanja, kada će grešnik zaista odbaciti
svoje grehe iz svog srca, a ne samo sputati ih u ispoljavanju.
Kada se musliman moli on nesvesno ili nesvesno traži zaslugu u tome što
se moli uvek u odredjeno vreme, odredjen broj put, na odredjenoj strani
sveta, odredjenim rečima, i tako zapravo pokazuje da se ne oslanja na
samog Boga i Njegove zasluge, već da vidi zasluge u samom činu
molitve. Kada bi musliman upoznao Boga u pravom svetlu postideo bi se
što je takvim shvatanjem vređao Božju ličnost, kao da je Bogu važno u
koje se vreme neko moli, na kom jeziku i kojim rečim, i pokajao bi se što je
vredjao Boga shvatanjem da se Bog raduje što se neko muči ritualom koji
radi nevoljno i kao kakvu žrtvu, a ne iz srca iskreno pokrenut ljubavlju.
U hrišćanstvu ne postoje takva iskušenja jer je molitva razumna bez tih

dodataka koji su iskušenje verniku da misli da može samim činom
molitve nešto kod Boga da postigne. Čak se upozoravaju vernici da
zatvore vrata za sobom kada se mole da ne bi kao fariseji koji su se molili
javno pothranjivali svoju sujetu i pravili se važnim zbog svojih molitvi. U
hrišćanstvu se molitve obavljaju iz srca iskreno, pa nemaju potrebe da se
unapred uče. Zato je svaka sledeća molitva u Svetom pismu različita od
prethodne, jer se ljudi mole iskreno.
272
***
> > I valjda je važnije od pitanja "kada i kako" pitanje iz kojih motiva i sa
kakvim smislom, a ti motivi i smisao molitve jesu plod ispravnog
poznanja Boga.....
> E ONDA PORED KAD I KAKO OBJASNI MI I MOTIVE I SMISAO,

KOLIKO PUTA NA DAN, NA KOJI NACIN, KAKAV PRISTUP, STA SE
RADI PRIJE PRISTUPA MOLITVI I DR.
Ako imaš ljubavi i poznanja Boga onda u svetlosti Božjeg lica sam shvataš
koje su tvoje potrebe za molitvom i tih te potrebe iskreno iz srca
izgovaraš, bez potrebe ili namere da na Boga utičeš samim činom molitve,
jer takvo shvaranje vredja Boga kao da On gleda na vreme, broj moltvi,
reči, a ne na tvoje iskreno htenje u molitvi.
***
> "Preporučujem ti da često sedždu činiš, jer ti Allah za svaku sedždu

poveća jednu deredžu i izbriše jedan od tvojih grijeha."
Užas. Ovo je direktno navodjenje vernika da traži spas u samom činu

molitve umesto u Bogu. Hrišćanin kada se moli Bogu ima poverenje u
Boga da će Bog zato što je dobar i milostiv da usliši njegovu molitvu, a ne
zbog nečega što sam čovek svojim činom postiže.
***
> Pokajte se muslimani i prihvvatite JESUA za SIN BOZJI i ovo govorim

za da se mozete spasiti vi i vasih zasto svako ko ne priznaje da je JESUA
SIN BOZJI taj je u duh antihrista
I kada bi na osnovu ovih reči prihvatili da veruju u Isusa da je Sin Božji,

to im ništa ne bi pomoglo, jer ne poznaju karakter Boga da bi ta izjava
imala ikakvu sadržajnu vrednost. Samo ona duša koja skrušena
poznanjem uzvišenog Božjeg karaktera, shvativši bezakonje svoga srca
iskreno zavapi za Božjom milošću » Šta mi valja činiti da bih bio spasen? «
273
ta osoba jeste spremna da prihvati Isusa Hrista kao svog Iskpitelja. No, to
svest nema ni većina hrišćana koja se lažno moli Isusu Hristu, jer ne
poznaje Boga kroz zakon, da bi priznala potrebu za oslobodjenjem svoga
srca od bezakonja. Umesto toga, većina tih savremenih hrišćana se moli
Bogu u ime Isusa Hrista da on zadovolji njihove sebične i bezakone želje.
Njima bi Isus rekao danas isto što i Samarjanki: "Vi ne znate čemu se
molite."
***
Pregledao sam knjigu, pa evo samo da prokomentarišem neke prethodne

izjave pa da onda kažem i koju reč o knjizi:
> U Kur'anu nigdje ne pise da je Muhammed put, istina i zivot. Bog je

Istina, Bog nas vodi na pravi put i Bog nam daje zivot.
Hristos nije samo poslanik, već Bog, i zato poredjenje sa Muhamedom nije
adekvatno.
> Kada covjek cita Kur'an, ono prvo sto primijeti jeste da njegov nacin
izrazavanja ne odgovara ljudskom. U Kuranu stoje recenice tipa - evo,
ovo je Knjiga od vaseg Gospodara, pa pokusajte da napisete bolje od toga
- i tu te podsjeti da je sastavio Kur'an od naseg alfabeta, pa ti navede
nekoliko slova cisto da te izaziva... Pa onda imas recenice u kojima Allah
pita ljude (opet parafraziram): zasto ne stvorite nesto kao sto Allah stvara,
kad se vec pravite vazni?
Isus je ukorio Jevreje kada su od njega tražili čuda, a nisu se divili

njegovom karakteru ljubavi. Čak su božanska slava i sjaj bili sakriveni i
sklonjeni od Hrista da ne bi ljude plenio ičim drugim no otkrivenim
Božjim karakterom:

274

uzimasmo." (Isaija 53)
> Ne mozete ni muhu da stvorite, pa cak i ako biste se zbog toga sastali...
Muhammed je samo vjerovjesnik, obicni covjek kao i mi, ali mi muslimani
nismo muhammedanci i ne obozavamo Muhammeda. Saljem ti link za
jedan tekst koji sam prevela o bozanskom porijeklu Kur'ana, nadam se da
ces mi javiti sta mislis o njemu, tj. da li imas dokaz da Kur'an nije od
Boga, i hvala unaprijed na odgovoru...
Kao prvo, tekst knjige o Kuranu gradi poverenje u Kuran, a ne u Boga.

Svrha Svetog pisma je da otkrivenjem Božjeg karaktera navede ljude da
imaju poverenje u Boga - da će Bog zato što je ljubav uslišiti njihov vapaj
za oproštenjem krivice i oslobodjenjem od greha, te da će upisati Božje
zapovesti (ljubav) u njihova srca. A sam naslov ove knjige "Čudesni
Kuran" pravi kult od knjige jer veliča knjigu. Valjda je Bog čudesan, a ne
sama knjiga. Zatim, razlog zašto je čudesan Kuran ne navodi se uzvišen
Božji karakter u njemu otkriven, nego se navode ona čudesa kojima
upravo čezne telesno srce (moć, savršenstvo) koje nije privučeno k Bogu
otkrivenjem Njegovog karaktera. Ništa od svih tih čuda koja su navedena
u knjizi nisu dokaz da je Bog nadahnuo pisanje Kurana, jer i sotona ta ista
čudesa može da izvede. Najbesmisleniji argumenat iz te knjige jeste ovaj:
"Na još jednom mjestu, Kur’an nas savjetuje, “I kada izgovaraš riječi
Kur’ana, traži zaštitu od Allaha od prokletoga šejtana (sotone).” Dakle,
zar je ovo način na koji Sotona piše knjigu? On kaže čovjeku, “Prije nego
što pročitaš moju knjigu, zamoli Boga da te sačuva od mene.” To je vrlo
čudno. Zaista, čovjek bi i mogao napisati nešto tako, ali da li je to mogao
učiniti Sotona?"
Pa i Jevreji misle da veruju u Boga i mole se Bogu pa će muslimani opet

reći da oni služe sotoni, jer to otkrivaju njihova dela.
Da li se neko moli Bogu ili sotoni, to ne zavisi od imena kojim Boga

oslovljava, već od toga da li je njegova predstava o Bogu ispravna.
275
Obraćajući se ženi Samarjanki, Isus kaže: "Vi ne znate čemu se molite."

(Jovan 4,22) Isus Hristos proriče da će doći vreme kada će lažni hrišćani
progoniti prave hrišćane, misleći da služe Hristu: "Izgoniće vas iz
zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu
službu čini." (Jovan 16,2) Uzrok njihove obmane Isus otkriva sledećim
rečima: "I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene." (Jovan 16,3) Zato Isus
naglašava svojim učenicima potrebu za poznanjem Boga: "A ovo je život
večni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa
Hrista." (Jovan 17,3)
Sveto pismo poznanje Boga vezuje za čovekov odnos prema Božjem

zakonu (Deset zapovesti):

(1.Jovanova 2,3-4;5,3)
Pravilno poznanje Boga je uslov da bi čovek u svom obraćanju Bogu

zaista imao iskustvo sa Bogom, a ne sa sotonom. Jevreji Isusovog
vremena su bili uvereni da je njihovo učenje u skladu sa Svetim pismom i
da se oni mole Jehovi, međutim, Isus im odgovara: "Vaš je otac đavo."
(Jovan 8,44) Zapazimo da Isus Hristos zamera Jevrejima da ne žive po
Božjem zakonu:
"Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne živi po zakonu?" (Jovan
7,19)
"Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, no

zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste
zapovesti Božje, a držite običaje ljudske." (Marko 7,68)
"Ostaviste ono što je najpretežnije u zakonu: pravdu, milost i veru."

(Matej 23,23)
Isus Hristos otkriva da će i mnogi hrišćani biti u samoobmani da služe

Bogu, ali zapravo Boga neće poznavati:
276

mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao. " (Matej 7,22-
23)
U nastavku Isus im otkriva da su oni zapravo bili bezakonici:
"Idite od mene koji činite bezakonje." (Matej 7,23)
Isti pojam bezakonik upotrebljava apostol Pavle za lažnog Hrista koji će

činiti svakakva čudesa pred kraj sveta:
"Pa ce se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta
svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog; Kog je dolazak po činjenju
sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, i sa svakom
prevarom..." (2.Solunjanima 2,8-10)
Kada Isus Hristos govori o poslednjem vremenu i o pojavi lažnog Hrista,

tada govori i o eskalaciji bezakonja:
"I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje

umnožiti, ohladneće ljubav mnogih. ... Tada ako vam ko reče: evo ovde je
Hristos, ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i
pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i
izabrane." (Matej 24,11-12,23-24)
Dakle, ako sotona može da imitira Isusa Hrista, može onda svakako da
učini svako drugo potrebno čudo da bi nekoga prevario. Čudo Kurana
nije nikakav dokaz da je Kuran nadahnut od Boga.
Da rezimiram, ova knjiga "Čudesni Kuran" ne otkriva uzvišeni Božji

karakter da bi ljude ljubavlju privukla ka Bogu, već pokušava da ljude
primora da veruju u Kuran na osnovu njegove čudesnosti. Onaj ko
poveruje u neku knjigu ili u samog Boga na osnovu njegove čudesnosti,
Bog ne može da ceni takvu vernost, jer nije izraz ljubavi već je izraz
svojevrsnog primoravanja od strane bića koje je moćno da učin čudo (na
277
primer, da napiše čudesni Kuran). Verovanje u moćnoga je odlika i svih

paganskih religija, čiji bogovi takodje imaju razne moći kao Bog Kurana.
Razlika izmedju njih i Svetog pisma je što vernik u biblijskog Boga donosi
odluku da veruje u Njega na osnovu otkrivenje ljubavi, a ne na osnovu
moći, jer moć godi i svakom telesnom srcu i zato vera u moć nije nikakav
izraz ili dokaz nečije plemenitosti.
***
> Covjek je samo covjek, a Bog je Bog.Da nas ALLAH SACUVA

ZABLUDE.
Dakle, Bog ne može da se otelovi? Nije moćan? Ili ne želi? Dakle, nije
ljubav da iskupi palpg čoveka? Ili ne vidi potrebu za time? Dakle, nije
pravedan?
***
> Pročitaj opise Islama, pa ćeš vidjeti...
Pa ja vidim licemerstvo. Islam stavi pred tebe čokoladu, a onda kaže

"Nemoj da je pojedeš!" Stavi pred tebe besmislena pravila o tome koliko
puta dnevno da se moliš, u koje vreme, na koji način, kojim rečima i na
kom jeziku, a onda izjavi "To sve radite iz srca". Zastraši te kaznom, a
onda kaže: "Služi mi iz ljubavi!" Nemoguće je da ostaneš iskrena i da ne
padneš u formalizam pored tolike gomile površnih religoznih zahteva
koji se bave formom, a ne suštinom (pobudama i smislom učinjenog
dela).
Zamisli da je tvoj odnos sa tvojim bračnim partnerom definisan kao slepi

sled nekakvih položaja i pravila, u tačno odredjeno vreme, uvek na isti
odredjen način. I kada ti partner kaže da si ti formalista, jer ne razmišljaš
o potrebi partnera, već o pravilu koje je samo sebi cilj, ti svom partneru
onda izustiš - "Ali ovde mi piše da to sve treba da radim dragovoljno i
iskreno iz srca! ... Inače me čeka pakao!"
278
Da li bi poverovala u istinitost izjave tvog supruga kada bi ti tako nešto

izjavio? Ne, bi već bi rekla "Nisam naivna, to je licemerstvo i formalizam!
Da imaš ljubavi razmišljao bi o meni a ne o samim delima koja su ti
važnija od mene!"
Pa ako ti ne bi bila naivna, kako možeš da poveruješ da je Bog naivan i da

pada na takvu formalnu i usiljenu službu?
***
> Miloše dragi: "Istina dolazi od Gospodara vašeg, pa ko hoće – neka

vjeruje, a ko hoće – neka ne vjeruje!" (El-Kehf, 29.) Gdje je tu prisila.
Prisila je u ostalim rečima kojima se vernik plaši da ne ode u pakao i

mami preko sebičnosti da služi Bogu iz koristi jer će otići u raj. Pogledaj
šta muslimani ovde na forumu iznose kao motiv zašto služe Bogu. Sve
neko primoravanje čudima, znacima, zatim strah od pakla, korist, itd.
Nigde nema da su zadivljenim karakterom Njegove ljubavi. Hrišćanin
ima ljubav kao motiv revnosti Bogu, jer je oduševljen božanskim
karakterom:
> Na mnogim mjestima Allah kaže nešto tako slično. Allah nije muž da
Mu dosadi ponavljanja i molitva: ...
Pa nije problem što bi tvoj muž na tvoje formalno ponavljanje rekao tebi
da si ti dosadna, nego što bi ti zamerio da si licemer, jer ako imaš ljubavi
onda ne ponavljaš iste reči svakoga dana svom mužu u isto vreme po
nekom strogom definisanom pravilu, već se moliš iz srca rečima koje su
tvoja odgovornost, a ne odgovornost slepog Božjeg zahteva. Božji zahtev
u Svetom pismu definiše pobude srca, pa ako su one ispravne, prirodno
će i dela iz tog srca biti izraz ljubavi, pa nema potrebe da se ona dodatno
definišu. Ako imaš ljubav u srcu nema potrebe da ti se kaže kojim rečima
ćeš se moliti, već ćeš iz vapaja duše iskrene molitve sama Bogu upućivati
svojim rečima.
> "Neka svako od vas obavlja nafilu onoliko koliko je u stanju (da ustraje
u njoj).
279
Pa ovo nije dobro, jer se navodi sposobnost istrajavanja a ne sama iskrena

potreba, što znači da se čovek moli ne zato što je svestan odredjene
potrebe već zato što misli da će sama molitva da mu pomogne a ne Bog, i
to molitva koja je sama sebi cilj (pa treba da ustraje kao da je bit u dužini
molitve), a ne molitva koja je izraz odredjene potrebe. Čovek treba da se
moli sve dok problem sa koji se moli ne stavi Bogu u ruke, a to znači da se
sam ne pokori Božjem Duhu u vezi potrebe za koju se moli. Cilj takve
molitve nije dugo vreme za sam čin molitve, već je cilj pokoravanje
Božjem Duhu, pa dužina molitve zavisi od iskrenosti i iskušenja koja
treba čovek da pobedi za vreme duhovne borbe. Dok se svojih greha ne
pokaje koji su prepreka uslišenju molitvi, on neće steći poverenje u Boga
da ga je Bog uslišio. Onda kada stekne poverenje u Boga, da će ga Bog
uslišiti, tada jedino i treba da završi molitvu, jer to znači da je stvar zaista
i predao Bogu. Zato se neke naizgled obične molitve često pretvaraju u
post, jer se desi da čovek tek u molitvi shvati da ima dubok problem, neki
greh pa dok u molitvi ne dobije oslobodjenje od njega, on zna da neće biti
ni uslišen za blagoslov koji od Boga traži. Na primer, ako mladić traži
devojku za brak, on će možda postati svestan da nije dostojan bračnog
saputnika dok ne pobedi telesnu želju u svom srcu, i zato on može da
nastavi molitvu kroz post, dok ne dobije oslobodjenje od želje, jer će tek
tada moći čiste savesti da veruje da će ga Bog čuti. No, koliko vidim
muslimani ne vode borbu u molitvi sa gresima niti se uzdaju u samog
Boga, već se oslanjaju na sam cin molitve, kao da je u njemu neka magija,
a misle da je borba protiv greha njihova samokontrola ponašanja, a ne
umiranje gresima na nivou srca.
> Allah nam je propisao namaz da bi nas podsjećao, da bi nas čistio od

grijeha i odgajao.
Kada je pažnja čoveka usmerena ka Bogu kroz otkrivenje Njegovog

karaktera (Pismo, Božji zakon), tada čovek postaje svestan svoje grešnosti
i u njemu se prirodno budi vapaj Bogu za oslobodjenjem od greha i
oproštenjem krivice. Nema potrebe da se podseća.
> da bi nas čistio od grijeha i odgajao.

280
Zar ovo nije poziv na "magiju" namaza, kao da sam namaz automatski
čisti od greha, a ne sam Bog onoga ko se pred njim do praha ponizi u
svom srcu. Umesto da musliman razmišlja o Božjem karakteru i da
preispituje svoje srce, on će se baviti samim namazom, skrenuće pažnju sa
smisla svojih reči na samu formu. To je odvraćanje čoveka od Boga i
navodjenje na traženje spasenja u samom činu molitve. To samo djavo
može da učini.
> Ja ujutro kada ustajem na sabah, ne žalim što ne spavam. Ja u toku dana
dok klanjam, ne žalim što nisam u gradu. Ja kad kljanjam jaciju, NI U
JEDNOM TRENUTKU ne pomislim da bih željela biti u diskoteci. Jer,
volim Allaha i zahvalna sam Mu. Šta tebi tu liči na prisilu?
Smisao! Zašto bi ustajala tačno u vreme izlaska sunca? To nema nikakvog

smisla. Time se skreće pažnja sa onoga što je bitno (smisao molitve koji je
odgovor na potrebu, a ne na pravilo) i pruža se kriva predstava o Božjem
karakteru, kao da je Onome koji je večan važno vreme molitve, kao da je
Onome ko je sveprisutan važna strana sveta, kao da je Onome ko čita srca
važno koje reči i na kom jeziku izgovaraš.
Šta ti misliš o takvom Bogu? Šta bi mislio o tebi tvoj muž kada bi mu se na
isti način obraćala?
***
> Biblijski Bog ne odgovara čovjekovom načinu poimanja stvari i logike

..Amen
Kako ćeš onda bez razuma proveriti da li veruješ u pravoga Boga? Zato
što su tvoji preci bili muslimani pa ne bi Bog dao da su bili u zabludi?! Pa
to isto misle i pravoslavni i katolici.
***
> Ne, Iris, mi vjerujemo da je Bog svemoguć, ali ne da je apsurdan. Zašto

Bog, poznavajući ljudsku prirodu i rezonovanje, ne bi napravio savršen
omjer za ljude?
281
Bog je iz ljubavi stvorio svet, i tu ljubav je utkao u odnose svih živih bića.
Zato je Bog shvatljiv ljudskom razumu jer mu se otkriva kroz ljubav. Ali
kako je čovek otpao od Boga i postao grešan, čovek više ne može da
spozna Boga kroz svoje iskvareno srce, već mora da razumno istražuje
Njega nadahnut Njegovim Duhom.
> To više ima veze sa ljudskim rezonovanjem, nego Božijim. A, ako hoćeš
pravo, baš ste mu vi kroz Isusa dali ljudske osobine.
Upravo Isus uopšte nema ljudske karakterne osobine: ljudi vole greh, a ne
vole grešnike; Isus voli grešnike a ne voli greh. Isus je otkrio poniznost i
krotost, a ljudi su gordi i uvredljvi. Sve je suprotno. Nema nijedna
zajednička stvar izmedju ljudskog prirodnog karaktera i Hristovog
karaktera.
***
> Čovjek mora imati i nadu i strah, da bi se optimalno ponašao. Samo

jedno od ovoga bi vrlo vjerovatno odvelo u krajnost, razumiješ?
Ti govoriš o spolnjim poticajma na ponašanje, a to ne treba onome ko ima

ljubav u srcu, jer ko ima ljubav u srcu ne može da ode u krajnost, jer ne
stoji više do njega (kad je htenjem izabrao Boga), nego do same božanske
ljubavi kako će da se ponaša:
(Jezekilj 36,25-28)

10,6)
***
282
> I, Miloše, zašto nedjeljom idete u crkvu? Raspored je tu da uči disciplini.
Ne idem u crkvu radi discipline, već iz ljubavi. Idem ne samo onim

danom koji je posvećen za Božju službu, već i ostalih dana kada se
održava nešto što je značajno.
> Zar isto to ne rade i roditelji, nastavnici, odgajatelji, rasporedom

obaveza... Vi ne razumijete da je Islam sistem odgoja. Allah poznaje ljude
i prema tom znanju je usavršio svoju vjeru. A, između toga, po svojoj
volji, možeš moliti Allaha koliko želiš i kako želiš.
To je nivo deteta preškolskog doba koje treba da razvije volju, a još nema
razum da shvati koje su potrebe života. Apostol Pavle kaže da treba da
detinjimo pakošću svojom a ne umom svojim. Apostol Petar stavlja razvoj
razuma (školsko doba) kao sledeću fazu posle razvoja volje (koja je
tipična za predškolsko doba), a to se poklapa sa savremenim saznanjima
o fazama razvoja čovekove ličnosti:
http://enlite.org/faze.jpg
***
> A, znaš šta ja nazivam manipulacijom? Iskorištavanje ljudskih potreba u

određene svrhe. Neko je iskoristio ljudsku potrebu za ljubavlju, očito. Od
kako je otvorena ova debata smarate sa ljubavlju, a žmirite pred
razumnim.
To što kažeš jeste tačno ako misliš na sebični sentiment koji ljudi pogrešno
nazivaju pojmom ljubavi. Svako sebično srce dok je odvojeno od Boga
ima potrebu da u osećanju voljenosti traži svoju satisfakciju. Ta potreba je
isto izraz čovekove neodraslosti i zadržavanja na najranijim fazama
razvoja ličnosti, a manifestuje se kroz egocentričnost, uverenje da sve na
svetu postoji radi te osobe; i naravno oni savremeni protestanti koji
manipulišu tom slabošću tako i predstavljaju Boga kao da je ljubav
odgovoriti na tu opterećenost. Kada bi pojam ljubavi upoznali u pravom
svetlu, shatili bi da Bog ne udovoljava ljudskoj sebičnosti, i onda bi
ukoreni za sebičnost dolazili Bogu sa sebičnošću kao kakvim teretom koji
283
muči njihovu dušu, a ne bi dolazili iz sebičnosti i tražili da je Bog

zadovolji. Ti ljudi se plaše Boga, Njegove pravde i Njegovog zakona zato
što su u srcu nepokajani za svoje grehe. Isti strah vidi da imaju mnogi
muslimani. Razlika je samo u tome što ovi protestanti odriču Bogu svaku
pravdu da bi tako uklonili povode za strah, a ovi muslimani potenciraju
Božju pravdu da bi crpli snagu za revnost iz tog straha. I jedne i druge
pokreće strah. A kada bi se izmirili sa Bogom, niti bi se ovi protestanti
plašili Božje pravde i Božjeg zakona (pa ne bi ni obezvredjivali Božju
pravdu i Božji zakon), niti bi se ovi muslimani plašili Boga, pa ne bi
njegovim kaznama pretili nevernicima. Zadržali bi predstavu o pravdi, ali
ona u njima ne bi pobudjivala strah kao motiv revnosti, jer bi imali čistu
savest i ljubav us srcu kao motiv revnosti.
***
> kada bi mi došao sa grijesima velikim poput Zemlje, a da Mi nikoga ne

pripisuješ za druga, Ja bih ti došao sa isto toliko oprosta. ‘ “ Nije li
prelijepo? ;)
Ako neko dodje sa gresima velikim poput Zemlje on je zaslužio

srazmernu kaznu. Ako mu Bog tek tako oprosti onda On nije Bog pravde.
Kazna za greh je smrt. Prava ljubav vredna divljenja je da Bog uzme na
sebe kaznu i da tako iskupi čoveka. Ovo je vredno divljenja:

"Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njezine; zato što si bio

zaklan, i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakoga kolena i
284
jezika i naroda i plemena. ... Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i

bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov." (Otkrivenje
5,9.12)
***
> Matematicka mudziza Kur'ana - ponavljanje rijeci! Kur'an posjeduje

"matematičku mudžizu". Jedan primjer ove mudžize je zajednički broj
ponavljanja određenih riječi. Određene riječi koje su u izvjesnom
međusobnom odnosu na krajnje zbunjujući način se u Kur'anu ponavljaju
u istom broju.
A da li Bog Kurana otkriva pravdu koja zahteva iskupljenje žrtvom za

nepokajane? Da li Bog Kurana otkriva ljubav spremnu da prinese sebe na
žrtvu za svoje neprijatelje da bi ih ljubavlju obratio k sebo i iskupio od
večne smrti? Da li Bog Kurana pokazuje moć da se ovaploti i iskupi
grešnog čoveka? Drugim rečima da li je Bog Kurana ljubav, pravedan i
moćan Bog?
***
> ako vozis auto i vidis pesaka na ulicu hoces li da ga zgazis ili ces iz
straha od kazni i sankcija prikociti ili zaobici....DAJ STVARNO, VRIJEME
JE DA SE UOZBILJIS I UKLJUCIS MALO SVOJU LOGIKU I
RAZMISLJANJE
Kakav užasan karakter! Dakle, ovim si pokazao da bi ti, da nema zakona,

ubio pešaka, jer ne bi imao drugih motiva da ga ostaviš u životu. I ti
misliš da Bog ceni takav karakter?
***
> OMG! Zbog čega god odustane od grijehe, savladao je sebe.

285
Savladao je ispoljavanje greha, a gereh je u srcu zadržao. Sveto pismo za

takve licemere kaže da će im otkriti Hrista kao Iskupitelje da bi ih
odvratilo od straha i ljubavlju navelo na iskreno pokajanje:
> A, time, opet, pridobija Allahovu milost, a ne samo izbjegava srdžbu.

Nemoguć si. Allahimanet!
Milost je nezaslužena ljubav. Ako može da se pridobije onda nije milost,

već zasluga. Kako može da se zasluži, kada nema čime? Zamisli da tebe
muž prevari, a onda ti kaže da će da se sam iskupi i zavredi tvoju milost
tako što će pokazivati prema tebi onu ljubav koju je i inače dužan da
pokaže, a zatim, kako nema ljubavi u srcu, svaki dan se licemerno
samokontroliše da ti izrazi ljubav tako što ti ponavlja iste reči više puta
tokom dana svaki put na isti način. Zar ti time ne bi bila uvredjena? Eh,
sada zamisli kako takvo ponašanje prema Bogu isto tako vredja samog
Boga kao da On naseda na takvo licemerstvo na koje ti sama nikada ne bi
pristala.
***
> bog j e ljubav u bibliji jel de :))

kao onda kada posalje Bog vojnike svoje u palestinsko selo da pobiju sve
zene koje nisu nevine, a uzmu sebi one koje su nevine,
Zašto u tome vidiš zlo? Zato što gledaš kroz sopstvene principe i motive?
Pre svega ne radi se o Palestincima nego o Madijankama kurvama koje su

Izrailj navukle na prokletstvo jer su ih navele na blud. To što su
poštedjene nevine devojke jeste zato što nevine ženske osobe nisu mogle
biti krive za greh nad Jevrejima.
> a da bi se znalo ko je nevin a ko nije, moras ga SILOVATI

286
Gde to piše u Svetom pismu da su ih silovali? Opet tvoja sopstvena

pokvarena mašta.
> bog lljubaqvi da nevjernicima isusa da ga zakivaju probadaju, razapinju

, muce, i na kraju ostave na krstu...
Ti si za svoje grehe zaslužio sve to. I sada, Bog uzima na sebe tvoju
krivicu da bi tebi ponudio svoju pravednost. A ti to sve gordo odbijaš o
radije preuzimaš svoju krivicu - večnu smrt. To ti je draže?
***
> Ali, rekao si - plakaćeš! Kad ja spomenem prijetnju džehenemom, ti

kažeš: to nije vjera ljubavi, već straha. Smijem se tebi, bolan, haha. Svi ti se
smiju.
Pa ako ti moje reči pobudjuju strah, onda zaista imaš strah. Ako ti
pobudjuju smeh, onda opet imaš strah, pa se tako smehom braniš od
sopstvene savesti.
***
> kome on to mora da se pravda
Dokle već sa tim moranjem? Kod vas je sve izraz ropstva. U ljubavi nema
prinude, moranja i ropstva.
Bog se ne pravda zato što mora, već da bi svoja stvorenja uverio u ljubav
svega što čini on otkriva svaku tajnu u dan suda, a i sada što se tiče bitnih
stvari "Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim
prorocima" (Amos 3,7).
"Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite između mene i

vinograda mog. Šta je još trebalo činiti vinogradu mom šta mu ne učinih?
Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom? ... I narodi neka se
potkrepe, neka pristupe, i tada neka kažu: Hajdemo da se sudimo. Ko je
287
podigao pravdu s istoka? Ko je dozvao da ide za njim ustopce? ... Ko je

uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i poslednji,
ja isti." (Isaija 5,3-4; 41,1-4)
Celo Sveto pismo jeste otkrivenje zašto i kako Bog postupa sa ljudima,
otkrivenje Njegovog karaktera dostojnog poverenja. Zato Bog ne kaže da
će činiti kako mu dune, već kada se Mojsije molio "pokaži mi put svoj da
te poznam" i "pokaži mi slavu svoju" (2.Mojsijeva 33,13.18), Bog mu je u
uslišenju molitve otkrio svoj karakter dostojan poverenja:
"Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv,
žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom. Koji čuva milost
tisućama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga..."
"Delo je Njegovo slava i krasota. Delo je te stene savršeno, jer su svi

putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde, pravedan je i istinit."
(Psalam 111,3; 5.Mojsijeva 32,4)
"A ovo je život večni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si
poslao Isusa Hrista." (Jovan 17,3)
***
> ISLAM i MUSLIMANI su napadani od samog pocetka pa sve do dan

danas.. pa zar mislite da bi neka druga vera izdrzala te napade...odgovor
je NE...nestala bi sa zemaljske ''kugle''...ali nama je Allah dz.s dovoljan i
divan li je On zastitnik!! svatite vec jednom! o razumom obdareni!!!
Šta bi tek Jevreji mogli da kažu koji su zbog jevrejstva bili progonjeni
jedno vreme i od strane Rimljana a zatim i od strane otpalih hrišćana
tokom više od hiljadu godina pa su opet opstali?!
Fanatično se boriti za neku ideju nije dokaz ljubavi, jer će ljudi iz raznih
kompleksa, iz gordosti, inata, ili možda zbog potrebe za
samoopravdanjem trpeti svakakve napade, iako nisu pokrenuti ljubavlju.
288
Može čovek dati svo svoje imanje, pa i dati svoje telo da se sažeže, a da to
ne uradi iz ljubavi.
***
> Anese oni se suocavaju sada sa velikim problemom jer im se stampa

nova biblija koja ce pobiti predhodne i potpuno drugacije govoriti da
Juda nije bio izdajnik vec na Isusovo nagovaranje izdao Isusa i tako u
ovom izdanju Juda biva dobar a u ...drugim izdanjima on bio prokletnik ,
izdajnik itd..
Dakle, ako neko napravi novu verziju Kurana, na primer, ja uzmem i

prepravim Kuran kako mi se svidja, ti ćeš onda biti zbunjen, jer nećeš
znati šta da veruješ?
Pre sveg, još u drevno vreme postojalo je mnoštvo medjosobno

protivrečnih spisa a koje su se pozivale na iste biblijske dokadjaje. Kako
sada mi hrišćani znamo da li je Varavino Jevandjelje ispravno, a ne neko
njemu suprotno, kada na raspolaganju onoga vremena imamo sve i
svašta? Odgovor na to pitanje jeste u pitanju - kako ti znaš da je Kuran od
Boga, a ne na primer Vede? Pa ti ćeš se pozvati na smisao Kurana, na
Božju ljubav i pravdu koja po tebi nigde nije otkrivena u takvom svetlu
kao u Kuranu. Takodje ćeš se pozvati na spise koji su ranije zapisani, na
Stari i Novi zavet tvrdeći da je Kuran u skladu sa njima. E pa isto tako i ja
kao hrišćanin mogu da na osnovu smisla prosudim koje je Jevandjelje
zaista od Boga nadahnuto a koje nije; i na osnovu toga što je u skladu sa
Starim zavetom mogu da budem siguran da je ispravno ono u koje
verujem, a ne na primer, Varavino koje je u sukobu sa učenjem Starog
zaveta i koje po smislu odustupa od Jevandjelja koje verujem.
Dakle, moja kritika tvog odgovora je u tome što mi hrišćani ne zavisimo

od toga šta kaže istorija ili nauka (koje je jevandjelje starije ili originalnije),
jer ne bi bilo pravedno da nečije spasenje jeste test njegovog ispravnog
poznavanja istorije ili nauke, već je utemeljeno na razumevanju uzvišenog
289
Božjeg karaktera. Zato meni kao hrišćaninu nije važno odakle je meni
Jevandjelje došlo ni ko ga je kada napisao, već mi je važan smisao
Jevandjelja, da li je ono po svom sadržaju istinito ili nije.
***
> Bilo bi dobro kad bi svi kršćani koristili metode preispitivanja Biblije na
izvornim jezicima.
Pa kada bi izvorni jezici imali ispravno značenje duhovnih pojmova, Sveti

spisi ne bi ni bili potrebno. Oni su upravo zato dati da bi se pojmovima
hebrejskog i grčkog pridalo jedno sasvim drugačije i uzvišenije značenje
od onog značenja koje ti pojmovi inače imaju u svom izvornom obliku.
Ne može svete spise tumačiti pozivanjem na značenje reči na samom
hebrejskom ili grčjom jer onda obezvređuješ uzvišeno značenje koje tim
pojmovima pridaje sam Bog. Pojam ljubavi, greha, vere i božanstva na
ljudskim jezicima ima izopačeno značenje zbog čijeg ispravljanja nam je i
data Biblija.
***
> Ne poznajete vi BOGA,NE POZNAJETE NITI STE GA VIDELI,OSETILI

NITI IMATE IKAKVE OPIPLJIVE,VALIDNE DOKAZE ,DUPLO
GOLO,NIŠTA,NULA,SAMO MRTVI ZNAJU STA JE POSLE,OSTALO JE
SAMO SLEPO,FANATIČNO,NENORMALNO,POREMEĆENO
,PSIHIJATRISKI BOLESNO VEROVANJE U "REKLA KAZALA,I
KAZALA REKLA"...
Pa sve što si naveo to su argumenti obmane telesnog srca koje traži da

oseti i opipa, umesto da shvati Božji karakter i da Bogu veruje. Bog je
čoveku dao razum da bi ga čovek spoznao: "A znamo da sin Božji dođe i
dao nam je razum da poznamo Boga istinitoga i da budemo u istinitome
sinu njegovom Isusu Hristu." (1.Jovanova 5,20) Kada čovek shvati
uzvišenost Božjeg karaktera, onda na osnovu samog smisla otkrivenog
karaktera čovek dolazi do zaključka da je predstavljen Bog zaista pravi
Bog i ta otkrivena ljubav ga dovodi do pokajanja. Da ne bi čovek potražio
Boga iz nekog drugog motiva, a to znači iz sebičnosti (zbog toga što mora
290
jer se plaši kazne, ili zbog želje za rajem), Bog se zaodenuo ljudskom
prirodom i sakrivo svoju slavu, tako da samo onaj ko je gledao na Božji
karakter ljubavi, mogao je biti privučen da u Hristu prepozna Božjeg Sina:
"Ne bi obličja ni lepote u Njega i ne beše ništa na očima čega radi bismo
ga poželeli." (Isaija 53,2) Bog kaže: "Branio je pravo siromaha i jadnika ...
Zar ne znači to Mene poznavati." (Jeremija 22,16) Ako Božja ljubav ne
navede čoveka na prepoznavanje pravog Boga i na pokajanje, neće ništa
drugo, jer Bog ne ceni poslušnost Njemu koja je iznudjena nikakvom
prisilom kakvih čuda ili spoljašnje lepote.
> OSTALO JE SAMO

SLEPO,FANATIČNO,NENORMALNO,POREMEĆENO ,PSIHIJATRISKI
BOLESNO VEROVANJE U "REKLA KAZALA,I KAZALA REKLA"...
Projektuješ svoj princip. Mi hrišćani verumemo u Boga na osnovu smisla

Njegovog otkrivenog postupanja, a ti ni ne veruješ u Boga. Ti veruješ u
kjigu na osnovu toga što si na to primoran čudima, i naučnim i istorijskim
argumentima. Medjutim, sve te argumente može da pruži i sam djavo.
Kada bi spasenje zavisilo od naučnog obrazovanja, od poznavanja
istorijskih činjenica i sposobnosti činjenja čuda, sam đavo bi bio spasen.
***
> da , shvatam ja to , ali nijedan musliman ti nece reci da je Isus Bog
Nije ključno to, već predstava o karakteru. Ako neki musliman ima
ispravnu predstavu o Božjem karakteru, onda će kroz tu predstavu treća
ličnost božanstva Sveti Duh moći da ga osvedoči da on sam ne može
ničim svojim da ispuni zahteve Božje pravednosti (nikakvim ritualima,
namazom, dobrim delima...), pa će taj musliman razočaran sobom imati
jedinu nadu u Božjoj milosti i u Božjoj preporađavajućoj sili. Kada bude
tražio od Alaha da mu oprosti grehe na osnovu Njegove sopstvene
milosti i zasluga (koje ne razume još da su ostvarene kroz Hrista) i kada
bude tražio da mu Alah daruje novo srce (koje ne razume još da mu
daruje Sveti Duh), on će moći da bude spasen, iako javno nije ispovedio
potrebu za Hristovom krvkju i silom Svetoga Duha. On nije imao jasnu
svetlost po tom pitanju ali je po svetlosti koju je imao, iako je bio
291
musliman, ipak spasen Hristovim zaslugama za krsta Golgote i

promenjen trećom ličnošću božanstva Svetim Duhom koji se u njega
uselio. Kada jednoga dana čuje istinu o Hristu i Svetome Duhu, on će sam
prepoznati u toj istini iskуstvo koje već ima. Svakako neće kao mnogi
nepošteni muslimmani sebe braniti besmislenom tvrdnjom "Ako bi Bog
sebe otelovio ljudskom prirodom, tada bi od jednog Boga nastala dva
Boga, a to je mnogoboštvo!" već bi shvatio da je to i dalje jedan isti Bog.
***
> "Kada čujete hadis (govor od mene), ako ga prihvataju vaša srca, i ako
na vašim kožama osjetlte mekoću od ugodnog djelovanja sadržaja tog
hadisa i vidite da je to blisko vama, pa ja sam mu najbliži između vas. A
kada čujete hadis koji se meni pripisuje, a ne odobravaju ga vaša srca, a
na vašim kožama se osjeća neugodnost
od tog hadisa, i vidite da je on daleko od vas, pa ja sam od njega između
vas najudaljeniji."
Pa ovo je poziv na misticizam. Potpuna suprotnost učenju Svetog pisma:
"Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se."
"Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo." (Priče 28,26;
18,2)
"Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga;

jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet." (1.Jovanova 4,1)
***
> A MOJE SRCE I KOZA SVEDOCE DA NEMA DRUGOG BOGA OSIM

ALLAHA
Ti nije vera u Boga, već vera u sebe i svoja osećanja.
18,2)
292
***
> ZASTO STALNO SUDIS O MOTIVIMA. KAO DA MOZES UCI U

NECIJE SRCE ILI UM.
Ako neko navodi ljude da traži Boga iz sebičnosti ili zbog straha od
kazne, onda je jasno da ta nauka nije od Boga, jer umesto da gresi budu
ukoreni pravilnim predstavljanjem Božjeg karaktera, oni se pobudjuju
kroz krivu predstavu o Bogu. Zato Sveto pismo insistira na pravilnom
poznanju Boga.

Obraćajući se ženi Samarjanki, Isus kaže: "Vi ne znate čemu se molite."
(Jovan 4,22) Isus Hristos proriče da će doći vreme kada će lažni hrišćani
progoniti prave hrišćane, misleći da služe Hristu: "Izgoniće vas iz
zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu
službu čini." (Jovan 16,2) Uzrok njihove obmane Isus otkriva sledećim
rečima: "I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene." (Jovan 16,3) Zato Isus
naglašava svojim učenicima potrebu za poznanjem Boga: "A ovo je život
večni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa
Hrista." (Jovan 17,3)
Sveto pismo poznanje Boga vezuje za čovekov odnos prema Božjem

zakonu (Deset zapovesti):

(1.Jovanova 2,3-4;5,3)
> NIKADA ALI NIKADA NEMAJU SVI ISTE MOTIVE -
Pa šta je svrha istine nego da te loše motive ukori i da te tako učinim

svesnim potrebe za Bogom kao Spasiteljem od grešnih motiva svoga srca?
293
Po tebi kao da ne postoji razlika izmedju istine i zablude po tome po

čemu je ona suštinski bitna.
> NEKI SU ISKRENI VERNICI A NEKI LICEMERNI - TO JE U ISLAMU

U KRSCANSTVU U BILO KOJOJ VERI.
Iskrenost nije dokaz ispravnosti motiva. Apostol Pavle govori za Jevreje

da su iskreni:
"Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu!" (Rimljanima

10,2)


Dakle, njihovi motivi religiozne revnosti su bili iskreni, ali su ti motivi bili
ljudskog porekla (kao da veruju u sebe, a ne u Boga), a to znači da su bili
grešni motivi (gordost, krivica, ...). Čovek može iskreno umreti za svoje
ideale, ali to ne znači da ga pokreće ljubav:
> TO JE U ISLAMU U KRSCANSTVU U BILO KOJOJ VERI.
Pa zadatak istine je da ukori lose motve. Crkva je stub i tvrdjava istine

zato što ima poruku za onoga ko je u iskušenju. Onaj ko je u sklon
formalizmu, njega istina ukorava za formalizam. Onaj ko je u iskušenju
fanatizma, njega istina ukorava za fanatizam. Ko je u bezakonju, njega
istina ukorava za bezakonje. Ko misli da može spasenje da zasluži, njega
istina ukorava za legalizam. Tako je to u Pismu. No u islamu vidim da se
upravo manipuliše slabostima ljudi umestro da se ukorava ono što je
njihovo iskušenje.
294
> MENI PAK ISLAM ZVUCI REALNIJE I ISKRENIJE OD KRSCANSTVA

JER JE ISLAM ISKREN PO SVAKOM PITANJU STO MU SE STALNO
ZAMERA.
Kako može da bude iskren kada ti propisuje koliko puta da se moliš

dnevno, kojim rečima, na kom jeziku, na koju stranu sveta, kojim
poloažjem tela, itd? Pa onaj ko je iskren, on bi time bio naveden na
formalizam.
> NEMAMO MI POJMA O NECIJIM MOTIVIMA I DUHU PA BI BILO

BOLJE DA NE ULAZIMO U TO JER MOZEMO LAKO POGRESITI.
NADAM SE DA SE SLAZES
Imamo istinu koja nam je data upravo zato da bismo njom razlikovali
dobre motive od loših, i da bismo tako imali mudrost da se iskušenju
odupremo, a ne da zbog površnosti na njega nasedamo:
"Uklanjati se od zla je razum." (O Jovu 28,28)
U svetlosti Božjeg zakona čovek postaje svestan da su njegovi motivi

grešni i ta svest u njemu bud potrebu za Bogom kao Spasiteljem od greha.
Koliko ispravno shvatam Kuran po njemu je suprotno, jer držanjem
religioznih pravila Kurana čovek ugušuje svest da je grešan (jer pravila
Kurana ne gledaju na srce i ne zahtevaju njegovu reformu), i na taj način
čovek postaje zadovoljan svojim karakterom, pa ugušuje potrebu za
Bogom. Da li me razumeš u ovome zadnjem?
***
> Crni nekada bijeli kamen je samo kamen i nista vise...
Pa u tome i jeste greh što prema nečemu što nije Bog neko gaji odnos kao
da je reč o ličnosti i božanstvu.
> "Trudio sam se da u svome zivotu slijedim poslanika Muhameda a.s. pa

da mi je Allah dz.š- podario žensko dijete dao bi joj ime onako kako je
Muhamed a.s. dao ime svojoj kčerci "Fatima"".
295
Kakva glupost. Ovo je čist formalizam. Što bi neko dao isto ime? Kakav je
smisao toga? Da li ja treba da nosi odeću od lana kakvu je Isus nosio?
Glupost onih koji ne prepoznaju Božji karakter, pa formnalno imitiraju
nečije postupke gradeći idolatrijski odnos prema njima. Bog nije idol, već
uzor. Idol izaziva psihološku sigurnost i zato Božji zakon zabranjuje slike
i kiove da ne bi Bog postao idol a ovo je ista stvar. Pravi Bog je uzor, jer
nas otkrivenjem sopstvenog karaktera osvedočava o potrebu za
promenom našeg unutrašnjeg karaktera, osvedočabva nas o potrebu za
promenom našeg srca, a ne daje nam neka pravila da tu potrebu ugušimo
kao što je očigledno da shvataju i rade muslimani.
***
> Evo samo za primjer cu ti navesti da muslimani u svome

svakodnevnom ponasanju nastoje da oponasaju Muhameda a.s. koji je iz
kuće izlazio desnom nogom u dzamiju ulazio desnom nogom, izlazio iz
dzamije lijevom nogom a ulazio u kucu ponovo desnom nogomm u toalet
je ulazio lijevom nogom a izlazio iz tolaeta desnom nogom itd...
Strašno! To je uništavanje ljudske ličnosti, ispiranje mozga. To je i te

kakvo navodjenje na formalizam, na zaostajanje u razvoju čovekove
ličnosti na nivou deteta predškolskog doba koje je sklono da imitira
postupke starijih jer nema razum da samo shvati potrebe života i da
shvati koji svoj razumni odgovor na te potrebe treba da pruži.
Za razliku od islama koji pruža pravila ponašanja za svaku sitnicu u

životu, i tako čoveka oslobadja od odgovornosti da misli svojim umom i
da sam razume šta je ljubav a šta greh, u Svetom pismu se Božjim
zakonom vrlo strogo definiše duh, stanje naših srca, motiv ljubavi koji
treba da nas pokreće, pa ako imaš pravu ljubav, sam ćeš znati kada i kako
treba da se ponašaš. I to što ćeš sam znati i učiniti ono što je ispravno bez
da ti se sve objasni što je zapravo sfera tvoje odgovornosti, to te čini
čovekom čiju ljubav Bog može da ceni, a ovo u islamu je iznuđena
vernost jer čovek čini ono što čini ne shvatajući smisao toga, a ako čini
tako slepo, on ne može da stoji iza toga jer ne zna zašto to čini, ne razume
296
zašto je to delo dobro, jer razum ne koristi da shvati smisao zahteva već
samo da ih slepo ispuni.
Kada bi moja žena počela da imitira moje postupke, ona bi time mene
uvredila, pa bih joj ja rekao: "Zar je ono što za zahtevam bezumno i
besmisleno da ti treba da imitiraš moje postupke, ne razumevajući smisao
toga što činim? Imitirajući moje postupke otkrivaš da ne vidiš ljubav u
mojim zahtevima, jer da vidiš ljubav ti bi shvatila smisao zašto je
odredjeno moje delo odgovor na neku potrebu. Kako ne vidiš smisao
ljubavi očigledno je da sama u srcu nemaš ljubavi, i jasno je da moja dela
imitiraš iz idolatrijskog odnosa prema meni, a može biti iz nekog straha.
Iz ljubavi svakako ne, jer ljubav prepoznaje smisao dela dobrote i tako ga
razlikuje od zla. A tvoje srce je toliko kameno i zato nesposobno da shvati
smisao mojih dela ljubavi, da mora da ih imitira. Da sutra počnem da
činim zlo i da od tebe zahtevam da učiniš zlo, ti ćeš imitirati mene i činiti
zlo, isto kao i prethodno dobro. Tako otkrivaš da nisi ni pošla sa mnom
zato što si prepoznala ljubav u mojim delima, već zato što si na to
primorana nekim motivima koji ne zahtevaju razumevanje da li je ono što
od tebe tražim dobro ili zlo. Tebe nije oduševio karakter ljubavi kod
mene, jer taj karakter u mojim postupcima ne shvataš, već si nečim
drugim što nije ljubav motivisana da budeš sa mnom i zato tvoju vernost
meni ne mogu da cenim!"
***
> Milose! Tvoja zena je tvoja zena i svi ljudi su samo ljudi a jedan je covjek
koji se zvao Muhamed sin Abdulaha iz plemena kurejsevica a kojeg je
Allah dz.s. ucinio da bude zadnji Boziji poslanik. Mi muslimani znamo
gotovo svaki detalj iz zivota Bozijeg poslanika Muhameda a.s. ...
Ti se ne bi uvredio kada bi se tvoja žena ponašala onako kako sam

napisao? Pa ako bi se ti uvredio na to, kako onda da se Bog ne uvredi
kada neko hoće da kopira formu ponašanja njegovog izaslanika? Zar to
nije dokaz da on uopšte nije shvatio smisao poruke od izaslanika? Pa Bog
namerno šalje ljude sa svojim slabostima (i žene kao proroke) da bi ljudi
obraćali pažnju na smisao rečenoga, a ne da bi se hvatali za formu ili
obraćali pažnju na orudje! Bog čuva ljude od formalizma i idolatrije
297
prema prorocima u Pismu, a u Kuranu navodi na formalizam i idolatriju.

Kako možeš verovati posle svega toga da islam nije od sotone?
***
> Ako iko daje pažnju srcu i odgoju srca to su muslimani a evo i dokaza
Hadisa Muhamed a.s. koji kaže "Ko nevodi brigu o svome srcu neka zna
da je griješan prema Allahu dz.s"... Islam toliko paznje posvečuje srcu da
slicnost riječi "kab" i "kalb" to najbolje pokazuje...
To je licemerno jer onaj ko usmerava na pažnju čistote srca nikada ne bi

naveo ljude da se bave kojom nogom ulaze u hram, niti bi dao kojim
rečima neko treba da se moli.
Zamisli da tebi neko kaže da imaš obavezu da svojoj ljubljenju ženi kažeš
ljubavi. I to da uvek u isto vreme i na isti način istim rečima joj izražavaš
ljubavi. Da je desnom rukom zagrliš pa onda levom, jer je na primer tako
radio neki uzvišen čovek. Zar ne bi rekao da je to nasilje nad vašom
vezom i izvor njenog formalizma? Ali onda ti neko licemerno doda: Ali
zar nisi čitao - to treba da radiš sve iz srca?!
Takvo licemerstvo imaš i u pravoslavlju kada pop otruje vernike mržnjom

prema muslimanima a onda posle pola sata pljuvanja završi svoju
govoranciju sa: "Molim vas, nemoj da ovo u vama pobudi mržnju. Mi
moramo da volimo sve ljude. Isus kaže: "Ljubite neprijatelje svoje!"
Isto tako i islam otruje čoveka formalnim pravilima, a onda kaže: "Radi
sve iz srca punog ljubavi". Naravno da je to nemoguće. Zapravo, radiće
čovek sve to iskreno iz srca, ali to u srcu neće biti ljubav, jer prava ljubav
jeste razumna i nema potrebe onome ko ima ljubav da se kažu sve
pojedinosti oko toga kako treba da voli.
***
> A ISLAM NECES NAUCITI SIGURNO KROZ OBREDNE STVARI VEC

KADA LEPO ZARONIS U SUSTINU ISLAMA
298
Pa to svo vreme pokušavam da ti objasnim da nikada musliman neće

naučiti suštinu ispravne vere, dokle god ga obredna strana vuče u
formalizam. Prvo izbaci iskušenje formalizma (formalnih zahteva) iz
islama, pa ce lako musliman doci do sustine. Prestani mužu da govoriš
koje reči ljubavi treba da ti izgovara, pa će on onda možda shvatiti da
treba srce da promeni, a ne samo reči. Evo ja nemam nigde napisano
kojim rečima treba da se molim, na koju stranu sveta, i ne da time ne
gubim nekakav bkagoslov, već je moj um neometeno usmeren na
razmišljanje o Božjem karakteru kada čitam Pismo:
"Delo je Njegovo slava i krasota. Delo je te stene savršeno, jer su svi

putevi Njegovi pravda; Bog je veran, bez nepravde, pravedan je i istinit."
(Psalam 111,3; 5.Mojsijeva 32,4)
"K Tebi podižem oči svoje, koji živiš na nebesima." (Psal.123,1)
"Tako bih Te ugledao u svetinji, da bih video silu Tvoju i slavu Tvoju. Jer
je dobrota Tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila Tebe. Tako bih Te
blagosiljao za života svoga, u ime Tvoje podigao bih ruke svoje. ... Kad Te
se sećam na postelji, sve noćne straže razmišljam o Tebi. Jer si Ti pomoć
moja, i u senu krila Tvojih veselim se. Duša se moja prilepila za Tebe,
desnica Tvoja drži me." (Psalam 63,2-8)
I dok to čitam ni na kraj pameti mi nije da razmišljam o stranama sveta,

položaju tela u molitvi, samoj formi reči koje izgovaram u molitvi, niti
kojom nogom ulazim u hram. I ništa zbog toga ne gubim, već dobijam, jer
nisam dekoncentrisan sa suštine.
***
> A HOCE LI TO OCISTITI OSUDJENIKOV OBRAZ?
Obraz? Pa ne treba gordost da bude motiv nečije ispravnosti! Isusova

žrtva je i potrebna da bi se ponizila ljudska gordost. Isus je rekao da
okrenemo drugi obraz, što znači da treba da se odreknemo gordosti.
Gordost je najveći greh, a izgleda vrlo često motiv religiozne revnosti. U
299
islamu ne postoji uzor poniznosti i krotosti (nasuprot gordosti) jer Alah

ne ume da se ponizi, i da pruži primer gordom čoveku. A biblijski Bog je
otkrio čak i poniznost i krotost kao sastavni deo svoje ljubavi:

> I KOLIKO JE FER UOPSTE DA NEKO PLACA ZA TUDJE GREHE.
Pa kako ne shvataš da onda niko ne bi bio spasen? Svi smo zaslužili smrt
zbog svojih greha, ali islam promoviše tako površne zahteve da čovek
može da umišlja da je pravedan i ispravan pred Bogom bez potrebe da
iskupljenjem. A kada bi islam gledao na pobude, onda bi svaki musliman
shvatao da je u srcu već učinio preljubu i već svojom mržnjom ubio
čoveka i zaslužio smrt.
> ILI SE TAJ COVEK TREBA ISKUPITI ISKRENIM POKAJANJIMA
Jel može ubica ili lopov na sudu da se iskupi pokajanjem? Ne može! Sud
koji bi mu oprostio, ne bi bio pravedan. Taj osudjenik možda nije kriv za
grehe posle pokajanja., jer ih više nije činio, ali je kriv za grehe pre
pokajanja.
> I DOBRIM DELIMA
Kako dobrim delima da zasluži oprost, kada je dobra dela i inače bio
dužan da čini? Zamisli da tvoj muž trebe prevari sa drugom ženom, a
onda kaže: "ja ću da se iskupim sada tako što ću da bacim đubre u
300
kontejner ili tako što ću ti pokazati ljubav!" Pa on je to dužan i inače da

čini, kako sada time da se iskupi?
> ILI NIJE ZASLUZIO OPROST.
Kako da zasluži kada nema čime jer su mu motivi srca kvarni? On nema
pravednosti, jer da je ima, ne bi ni grešio.
Zar je moguće da neka sveta knjiga takve besmislene predstavce o pravdi

formira kod nekih vernika?
> DA LI TREBA OPROSTITI AKO COVEK NIJE NI OSETIO NELAGODU

ZBOG SVOJIH GREHA -
Kakve veze ima nelagoda? Mnogi ljudi se osećaju nelagodno zbog zla
koje čine, ne mogu da spavaju moćima zbog nečiste savesti zbog svojih
greha, pa ih i dalje čine. A onda se okrenu ka religiji pa ritualima umiruju
savest a grehe i dalje čine, jer im rituali pomažu da osećaju mir savesti.
> AKO SE I NE KAJE ZBOG NJIH JER ZNA DA U MU UNAPRED

OPROSTENI.
Bog nudi opraštanje samo onima koji se istinski kaju. Takvi imaju čistu
savest i zato nemaju potrebe da ritualima i svojim dobrim delima savest
umiruju. To što ti savetuješ čoveku da uradi da bi dobio mir od Boga jeste
u hrišanstvu znak nepokajanja, jer onaj ko se zaista pokajao, on ima
zahvaljujući Hristovim zaslugama čistu savest i nema potrebe da zasluži
spasenje, kada mu je savest čista jer je od greha srca očišćen i kada je Isus
njega iskupio svojom krvlju.
To što muslimani stalno imaju strah od Boga jeste dokaz da su i dalje

neizmireni sa Bogom, i dokaz da i dalje imaju greh u srcu, jer da su od
greha slobodni, ne bi imali strah od Boga.
> I NA KRAJU JEDNA JE DEVOJKA OVDE LEPO REKLA - AKO TI

ISPRLJAS SVOJE PANTOLONE DA LI CE TO STO CU JA OPRATI
SVOJE IZBRISATI MRLJU S TVOJIH?
301
Pa to je delo ljubavi, ako čovek sam zbrlja do te mere da sam ne može da

se opere, onda to treba da mu uradi neko drugi. Ako bi sam čovek mogao
da sebe očisti od greha, onda bi to značilo da je on sam svoj spasitelj, da u
sebi vidi Boga. Svaki musliman koji misli da sam može sebe da spase od
krivice, da sam sebe iskupi za svoje grehe kakvim zaslugama, on sebe
stavlja iznad Alaha, jer smatra da Alah to ne može, a on sam to može. To
je najveće bogohuljenje.
***
> Ako budemo slijedili Muhammeda, s.a.v.s. – Allah, dž.š., će nas tada
zavoljeti, a mudraci su rekli: ''Nije poenta u tome što ćeš ti voljeti nekoga,
već je poenta u tome da tebe neko zavoli!“
Pa ovo je baš iskrivljavanje predstave o Božjoj ljubavi kao da nas Bog voli
sebičnom ljudskom ljubavlju. To je opterećivanje ljudi teretom koji ih
navodi na fanatizam (na koristoljubivost). Dobra dela treba da se čine iz
ljubavi, a ne da bi se nečija ljubav time uspostavila. Bog voli sve ljude, i
pravedne i nepravedne, a svoju ljubav otkriva najviše onima koji su
najviše pali da bi ih doveo do pokajanja. U Kuranu dakle je obrnuto, Bog
ljude opterećuje da se trude da zadobiju Njegovu ljubav, a to je
navodjenje ljudi da iz interesa traže Boga, a ne iz ljubavi. Pa čak i svetovni
pedagozi koji ne veruju u Boga znaju da roditelj treba da pokažuje prema
detetu ljubav kada greši, da bi kazna za grehe postigla pokajanje, a ne
licemerno ugušivanje greha u svom ispoljavanju. Dakle, vidimo da je Bog
Kurana suprotan biblijskom, jer biblijski Bog voli grešnike, a ne voli greh,
dok Alah otkriva nedostatak ljubavi prema grešnicima a prema grehu
pokazuje liberalan odnos, jer ne zamera ljudima na gresima njihovih srca,
već samo ako ga spolja pokažu.
***
Isus je time rekao za sebe da je Bog. No, i kada bi muslimani poverovali

da je Isus Bog koji se otelovio, to im ne bi pomoglo, jer i dalje ne bi bili
svesni potrebe za Iskupljenjem od krivice. Oni nisu postali svesni svoje
grešnosti i krivice, tako da nemaju ni potrebu za Spasiteljem od greha i
302
krivice. Njihova pravila ponašanja su toliko površna, da ih nikada ne

osvedočavaju o potrebu za reformom motiva svoga srca. Slično Jehovinim
svedocima koji se bave time da li treba ili ne treba uzimati krv, slaviti
rodjendan, nositi oruzje u vosjci, itd. Zamisli da vidiš nekog Jehovinog
svedoka kako se bori sa sobom i Bogom da pobedi iskušenjem da pobedi
svoju želju da farba jaja, slavi rodjendan, itd, to je svakako nemoguće jer ti
gresi ne postoje. Pitanje greha je pitanje iz kojih motiva se nešto radi, pa
ako slaviš rodjendan da se napraviš važan, to je onda greh, ali ako praviš
iz ljubavi da bi sa drugima podelio zahvalnost Bogu što si živ, to je onda
dobro. Muslimani razmišljaju o tome na kojoj strani sveta treba upućivati
molitve, kojim rečima, da li je Muhamed ulazio u hram levom ili desnom
nogom, a to sve svakako odvraća pažnju od poznanja Božjeg karaktera.
Nije lako proučavati Sveto pismo radi poznanja Boga, jer susret sa Bogom
izaziva traumu naše grešne prirode. Ali kroz razmišljanje o nebitnim
pojedinostima čovek beži od Boga i izbegava neprijatno osvedočenje o
sopstvenu grešnost. Kako nije svestan da je grešan i kriv pred Bogom
musliman nema iskrene molitve iz svoje duše, pa mora da uči kako da se
moli. To je kao kada bi nekoga ko je uboden iglom morao da naučiš kako
se kaže "Jao". Onaj ko je zaista upoznao Boga, imaće i te kako šta da kaže
u molitvi bez da mu objašnjavaš koje reči treba da izusti, kao što i čovek
koji pred izvršenje smrtne kazne ili u zahvalnosti po oproštenju nema
potrebe da mu unapred pripremiš reči koje će da čita ili nauči napamet.
On će i svoj vapaj milosti i svoju zahvalnost sam da iskaže, ako su zaista
iz srca iskreni. Nećeš ga dekoncentrisati budeći duh idolatrije prema
sudiji, da ulaziš prvo onom nogom u hram kojom je on prvi ulazio.
***
Razumno je da čovek uputi molitve ujutro čim se probudi, zato što je

svestan odgovornosti toga dana i potrebe za Božjim vođstvom tokom
novog dana, a ne zbog izlaska Sunca. Moliti se čim Sunce izlazi to znači
biti rob besmislenog pravila. Zimi ću ustati pre izlaska Sunca na
horizonti, pa šta znači da ne smem da se molim dok Sunce ne izadje? A
leti ću spavati u vreme izlaska, pa znači treba na silu da se budim rano
ujutro? Jel svemogući Bog ima vreme kada razgovara sa ljudima
determinisanom položajem Sunca na nebu? Pa to je propagiranje
astrološkog sujeverja i klanjanje Suncu.
303
***
Evo obećanog teksta kao komentar na ovaj link o namazu:
http://ihlas.org.rs/tags/KORISTI+OBAVLJANJA+NAMAZA/
> KORISTI OBAVLJANJA NAMAZA
Svako sebično srce hrli ka onome od čega može da ima korist, pa prema
tome, naglašavanje koristi u samom naslovu tekstu o ritualu namaza
navodi ljude da pristupe namazu iz motiva koje Bog ne može da ceni, jer
sami po sebi ne otkrivaju nikakvu plemenitost.
> Vjera Islam se održava i opstoji na sebi svojstven način. Ova vjera se
potpuno otkriva u dnevnim molitvama (namazima). U njihovom
pobožnom obavljanju namaza i prisutnoj skrušenosti.
Lako je moliti se. Zar ne bi sama ispravnost života bila pravo otkrivenje
vere? Zar ne bi plodovi svetog i neporočnog života, pobede nad gnevom i
telesnošću bili upravo potpuno otkrivenje vere, a ne sama molitva koju
ljudi često sprovode samo zato da bi njom umirili svoju savest ili da bi
zadovoljili svoju sujetu pred drugim ljudima:
> Onaj koji to posmatra ne može ostati nedirnut tim prizorom, ili da ne
ostavi na njega jak dojam.
304
Zar ne bi posvećen život vernika trebao da ostavi jak dojam, a ne sama

forma molitve koja sama po sebi ne otkriva kakav je Bog kome se neko
moli, niti karakter života koji taj Bog od ljudi zahteva?!
> Jedna od glavnih odlika namaza jeste i ta da je namaz bio sebebom,

odnosno ključem upute i primanja Islama, velikom broju nevjernika!!!
Prizor koji odaju muslimani u trenutku dok se klanjaju Bogu Jedinom - je
bila prva veza koja ih je povela Islamu u zagrljaj, koja ih je učinila takvim
da se diče Islamom, kako se to prenosi od velikog broja pisaca
nemuslimana, i onih koji su primali Islam posredstvom namaza tj.
klanjanja.
U ovom prizoru nje pažnja usmerena na Boga i Njegov karakter

postupanja prema čoveku, već je pažnja usmerena na čoveka i ono što on
radi prema Bogu. Čovek je u centru, a ne sam Bog. Čovek se navodi da
traži spasenje u onome što on sam radi, samom ritualu namaza, umesto
da se navodi da traži spasenje u Bogu. Ne veliča se Bog dostojan
poverenja, već se veliča sam obred, kao da je sam obred dostojan
poverenja i sile da spase, a ne Bog. Tako se pažnja sa Boga i onoga što On
pruža čoveku na osnovu sopstvenog karaktera ljubavi i milosti spušta na
samog čoveka i ono što on čini kroz obred namaza, što samim tim laska
čovekovoj gordoj nezavisnosti od Boga i poverenju u sebe samog umesto
u Boga.
Takođe, površan prizor koji pobuđuje radost nije u stanju da otkrije kakav
je Bog kome se musliman moli. Zar je posmatraču to nebitno? Zar je
moguće da posmatrača prizora raduje samo ono što sam čovek radi, ne
ulazeći u smisao samog tog čina i ne ulazeći u poznanjem Boga kome
čovek izražava molitve kroz sam namaz? Zar ne bi trebala da duboka
svest čoveka o njegovoj potrebi za oproštenjem krivice i za oslobodjenjem
od greha ili izraze duboke zahvalnosti za uslišenje tog vapaja da bude
predstavljena kao ona koja namazu daje snagu iskrenosti? Umesto
otkrivenja smisla namaza, čitalac teksta se navodi da obrati pažnju na
osećanja koja oseća dok gleda sam prizor namaza, što je krajnje površno:
> Onaj koji prvi put bude imao susret s muslimanima, neće moći a da ne
ostane zapanjen slikom njihove vjere, jer ti, gdje god da se nađeš, bilo na
305
ulici ili željezničkoj stanici, ili nekom polju, ili livadi, najviše što će ti
privući pogled jeste kada budeš vidio iskrena čovjeka, kod kojeg ne
možeš primjetiti tragove licemjerstva, niti ćeš kod njega primjetiti želju za
dokazivanjem, kako ostavlja svoj posao, s kojim se zanimao, bilo gdje da
je, kako mirno ide, s maksimalnom poniznošću, k mjestu gdje će obaviti i
klanjati svoj namaz, koji ima svoje određeno vrijeme.
Licemerstvo se vidi upravo u tome što vašeg vernika na molitvu ne

pokreće osvedočenje o duboku potrebu, svest o grešnosti svoje duše dok
koje dolazi u susretu sa otkrivenom Božjim karakterom, već se on moli
zato što mu je tačno naređeno određeno vreme molitve, način, reči, jezik,
položaj tela, itd. Da je molitva zaista iskrena onda bi čovek padao na
zemlju kad god postane osvedočen o svoju grešnost, a ne bi padao uvek u
određeno vreme onako kako mu je zapisano da uradi. Kada se čovek
ubode na iglu on će tada izustiti uzvik bola "Jao", a ne u neko unapred
određeno vreme. Ako neko ima potrebu da uči da treba da kaže "Jao"
onda kada je uboden iglom, onda bi to svakako pokazalo da njegovo "Jao"
nije iskreno. Isto tako, padanje na zemlju koje nije posledica svesti o
potrebi za Bogom, već je definisano po svojim pokretima i po vremenu
kada se obavlja nema nikakvu duhovnu vrednost, već predstavlja
licemerstvo.
> Ovo je priča poznatog advokata Zeki Aribija, predstavnika jevrejske

zajednice u Egiptu. Izgarao je u želji da primi islam kad god bi vidio
mesdžid ili džamiju, ili ako bi mu za okom zapao čovjek koji pada ničice
pred Bogom, skrušeno klanja i moli ponizno. Pričao mu je o nekakvom
duševnom opterećenju, stalnoj tjeskobi prsa ... i kad god bi položio svoje
čelo na zemlju osjetio bi lahkoću, i kad god bi osjetio nekakvo takvo
opterećenje on bi položio svoje čelo na zemlju i odmah našao sebi mira -
sve dok nije spazio tog muslimana, i spoznao tajnu mira kojeg je on
osjećao.
Svaki čovek na svetu bi želeo da se oslobodi duševnog opterećenja i da se

oseća prijatno i rasterećeno, a da istovremeno ne mora da se odrekne onih
greha koji su izvor njegove teskobe. U ovom iskustvu mi vidimo
povladjivanje takvoj sebičnoj čovekovoj potrebi bez ikakvog objašnjenja o
greh koji je čoveka mučio, njegovo osvedočenje o greh i pokajanje za greh
306
u susretu sa Bogom, već se umesto ka Bogu nada čoveka usmerava na

sam ritual namaza kome se pridaju magijska svojstva.
> Pravo da vam kažem, počela sam se moliti na način kako to hrišćani
rade, mada je to bio i jedini način kojeg sam ja poznavala tada. Ali, moj
osjećaj duševne praznoće me je i dalje obuzimao, uprkos ovoj molitvi.
Osjećala sam da sam bila žedna nečega, o čemu nisam imala baš ikakve
predstave, i često puta sam oči punila suzama, i svoje obraze kvasila
istim, moleći Boga da mi daruje strpljenja i svjetla, jer ono što sam osjećala
je bilo jače od mene i mojih mogućnosti da sve to izdržim.
Ovde nema izveštaja o pokajanju za greh, što znači da ova hrišćanka

nikada nije bila voljna da upozna Božji karakter, inače bi imala iskustvo
koje imaju i hrišćani kada se sretnu sa Bogom, a to je duboka svest o
grešnosti i krivici, i dubok vapaj Bogu za oslobodjenjem od greha i
krivice. Očigledno da tu hrišćanku nije zanimalo da upozna Boga i da
odbaci svoje grehe, već je tražila od Boga kao od kakvog sluge da joj da
prijatna osećanja, kojima bi upravo ugušila svest o sopstvenoj ispraznosti.
Kada ljudi nisu svesni duhovne potrebe za Bogom (potrebe za
oproštenjem krivice zbog greha i za oslobodjenjem od same sile greha),
tada imaju psihološku potrebu za Bogom (žele da im Bog ukloni
neprijatna osećanja nastala zbog greha koji i dalje vladaju njihovim srcima
i nečiste savesti zbog tih greha).
> ... došao je trenutak, u kojem sam osjetila jaki poriv koji me je gonio na
to da obavim molitvu na mjestu gdje nema nikakvih kipova ili slika.
Ubrzo sam saznala da su takva mjesta, dakle bez ikakvih kipova ili slika -
samo i jedino - džamije ili mesdžidi. Prešla sam veliku daljinu, kilometre
polja zasijanih rižom, tražeći neku džamiju. Sljedećeg dana prisustvovala
sam klanjanju džume -namaza, zajedno sa ostalim muslimanima. Poziv
na molitvu, ezan, je razdvojio između mene i krhkog temelja moje
prijašnje vjere. Kada je počela džuma-namaz, osjetila sam neku smirenost
koja me je ispunila, što nikada ranije nisam osjetila. Kada sam položila
svoje lice na tlo, kada sam s ostalom skupinom muslimana, učinila svoju
prvu sedždu pred Allahom dž.š., moja duša je osjetila sreću kojoj nije bilo
granica! To je ono čega sam bila žedna. Islam sam zatekla kao jednu
307
milost i blagodat od Allaha dž.š., koju sam uz Allahovu dž.š. volju i

htijenje, odmah prigrlila.
Zapazimo da ona hvali svoja osećanja, hvali sam ritual, samo mesto
molitve, a ne hvali samog Boga, ne uzdiže Njegov karakter. U svojoj
egocentričnosti ta osoba polazi od svog emotivnog užitka, a ne od toga
kakav je Bog i od potrebe za izmirenjem sa Bogom kroz sopstveno
pokajanje i uzdanje u Božju milost. Ova žena je pokazala da su njen idol
njena osećanja, sam namaz i samo mesto molitve, a ne Bog dostojan
poverenja i spasenja zato što je On sam milostiv i dobar.
> NEMOGUĆNOST SPOJA IZMEĐU NAMAZA, ONOG ISTINSKOG

I PRAVOG, SA OBOŽAVANJEM NEKOG DRUGOG MIMO ALLAHA,
ILI PAK SA POKVARENJAČKIM – DŽAHILIJETSKIM – ŽIVOTOM
Allah dž.š. kaže: Kazuj Knjigu koja ti se objavljuje, i obavljaj namaz; on,
zaista, odvraća od razvrata, i od svega što je ružno. (el-Ankebut: 45) ...
Nije pravedno da neko drugi, u ovom slučaju sam obred, odvraća čoveka
od greha, već je pravedno da sam čovek odgovorno donosi odluke o
odbacivanju greha, a da silu za odbacivanje greha nađe u Bogu dostojnom
poverenja, a ne u samom ritualu kome ovde pridaje magijske moći.
> Skrušen namaz daje srcu posebnu snagu, čisti ga i plemeni. Allahov
Poslanik s.a.w.s., kaže: ... doista u tijelu ima jedna gruda mesa, koja, ako
bude zdrava, biće zdravo i ostalo tijelo, a ako bude bolesna, biće bolesno i
ostalo tijelo! Ta gruda mesa je - srce.
Ovim se čovek navodi da ispravnost svoje vere prosudjuje na osnovu

ispravnosti svoga srca. Time se on navodi da zapravo ugušuje predstavu
o potrebi za Bogom, jer je normalno da svaka osoba koja se srela sa
Bogom u svetlosti Božjeg otkrivenog karaktera postane svesna sopstvene
grešnosti. Ta svest o grešnosti je dokaz ispravnog poimanja Boga, i ta
svest o grešnosti treba dušu da drži zalepljenu za Gospodom. No, ovaj
citiran savet iz islama navodi čoveka da uguši tu svest i da navede čoveka
da postane zadovoljan samim sobom, umesto Bogom. Da se ne bi zavarao
308
osećanjima svoga srca i da bi umesto oslanjanja na sebe podigao pažnju

uma na Bogu, Sveto pismo upozorava:
18,2)
Elem, ceo tekst na neispravan jer ljude navodi da grade poverenje i

uzdanje u sam obred namaza, čime se navode da krše Prvu Božju
zapovest: "Nemoj imati drugih bogova osim mene" dok karakter samog
Boga tekst ne otkriva, pa je iluzorno očekivati da bi ijedna molitva bez
poznanja Boga mogla biti iskrena i pokrenuta pravim a ne sebičnim
motivima. Tekst slavi ritual namaza, a ne samog Boga.
***
> IMA HADIS DA JE BOG TOLIKO MILOSTIV DA CE VERNICIMA ZA

SVAKU NAJMANJU BOL, DUSEVNU ILI TELESNU (PA MAKAR I
UBOD TRNA) UZVISENI ALLAH CE VERNIKU ZAUZVRAT
OPRASTAT GREHE.
Odvratno. Čovek se uči da uvek u nećemo nešto ućari, a da ne govorimo

o tome što se navodi da prezire Božju milost time, jer umesto da poenta
bude da mu Bog prašta jer je sam Bog dobar i milostiv, čovek se navodi
da se osloni na svoje muke i žrtve kao da njima nešto postiže. Gde je taj
hadis koji tako tvrdi? Kako se zove?
***
> SAMO SAM ZELELA DA VIDIS DA NAMAZ NIJE SAMO FORMA,

VEC IMA VISESTRUKI ZNACAJ.
Bog ima značaj, a ne ritual. Praviš dramu od samog razgovora sa Bogom,

skrećući pažnju sa Onoga sa kim razgovaraš, na same reči razgovora.
Samo djavo može to da smisli. Ako ne želiš da molitva Bogu bude forma,
otkri čoveku Božji karakter, pa će onda sam pasti na zemlju i u vreme koje
nije propisano za molitvu, to će biti iskrena molitva:
309
Prorok Isaija:
Prorok Danilo:
1,17)
Kada se čovek sretne sa Bogom tada doživljava traumu koja nije prijatna
jer u kontaktu sa uzvišenim Božji karakterom postaje svestan sopstvene
grešnosti. I naravno da bi telesno srce rado izbeglo takav susret sa Bogom
tako što bi skrenulo pažnju na sam čin molitve, kako inače rade i
pravoslavci i katolici i pagani brojeći svoje molitve, imajući unapred
pripremljene reči, itd.
***
> zelite reci da se mukom i zrtvom nista ne postize?
Svako telesno srce doživljava muku i patnju kada je osujećeno u svojim

željama, kada je njegova gordost povređena, itd, pa kako bi ta žalost i
310
žrtva mogla da ima vrednost pred Bogom? Čak i spremnost da se razda

svo imanje ili da se život položi za drugoga nije garancija prave ljubavi,
jer i telesno srce može biti spremno za takvu žrtvu (fanatizam):
Spremnost čoveka da žrtvuje svoju potrebu za odedjenom hranom ili za

bračnim odnosom može da takodje da bude izraz nečiste savesti a ne
prave ljubavi:
"A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od

vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske, u licemerju laža, žigosanih
na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od
jela koja." (Timotiju 4,1-3)
Ljudi koji svoje grehe nisu u srcu pobedili već su samo licemernio sputali
greh u svom ispoljavanju, njima je iskušenje i hrana i osoba suprotnog
pola, jer su u srcu želje samo potisli, pa misle da će odricanjem od
zadovoljenja tih želja rešiti problem greha, no, time upravo otkrivaju da
su greh zadržali u srcu i da bi i hranu i bračnog saputnika zloupotrebili.
Zato je Pismo i upotrebilo pojam "licemera žigosane savesti".
Jedina žrva koju Bog traži jeste žrtva odricanja od greha, na primer,
žrtvovanja svog gordog obraza:
"A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po

desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi;" (Matej 5,39)
Ili žrtvovanje telesnosti:
preljubu u srcu svom. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i
baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo
tvoje da bude bačeno u pakao." (Matej 5,28-29)
311
No ni ta žrtva nije nešto na osnovu čega bismo mi mogli da se iskupimo

za krivicu za svoje grehe, jer smo i inače bili dužni da činimo šta je pravo.
Luka 17,10 "Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovjeđeno, govorite: mi
smo zaludne sluge, jer učinismo što smo bili dužni činiti." Onima koji su u
Starom zavetu prinosili jaganjce na žrtvu, misleći da sama ta žrtva može
da ih spasi (umesto da im ukaže na Hrista):
"Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog, ni jarića iz torova tvojih. Jer je
moje sve gorsko zverje, i stoka po planinama na hiljade. Znam sve ptice
po gorama, i krasota poljska preda mnom je. Da ogladnim, ne bih tebi
rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj. Zar ja jedem meso volujsko,
ili krv jareću pijem?" (Psalam 50,9-13)
Ne postoji nijedna stvar koju čovek može da učini radi svoga spasenja:
"Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? Hoće li

Gospodu biti mile tisuće ovnova? Desetine tisuća potoka ulja? Hoću li
dati prvenca svojega za prestup svoj? Plod utrobe svoje za greh duše
svoje?" (Mihej 6,6)
Jedino što čovek može jeste da se osloni verom na zasluge obećanog

iskupitelja:
"A pravednik će od vere svoje živ biti." (Avakum 2,4)
vode." (Zaharije 9,11)
Dobra dela treba da se čine iz nesebične ljubavi, a ne da se skrnave nekim

sebičnim motivima, računajući i na pokušaj da se tim delima nešto
postigne pred Bogom (da se On šarmira, i sl.):

ne po delima da se niko ne bi pohvalio.” (Efescima 2,8-9)
312
“A kada se javi dobrota i čovekoljublje Boga, Spasitelja našega, ne za dela

pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom
novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim.” (Titu 3,4-5)
Svojih dobrih dela uopšte ni ne treba da budemo svesni, naš zato pto su
ona iskušenje čoveka da se njima misli opravdati pred Bogom:
(Matej 6,3)
“Jer se delima zakona ni jedno telo nece opravdati pred Njim.”

(Rimljanima 3,20)
Potreba za opravdanjem delima je dokaz nepokajanja, jer samo čovek

nečiste savesti, koji se u srcu nije oslobodio greha, ne može da bude
zadovoljan jednostavnom verom u Božju milost, već mora da spušta
pogled ka sebi da bi u svojim delima i osećanjima našao dokaz da je sa
Bogom. Tako upravo pokazuje nečistom savešću da nije sa Bogom.
***
> Evo kjafire jel ti i ovo malo,braca ti se pravoslavna radjaju sa imenom

ALLAH na tijelu i to u sred Rusije!!
Kakav je to dokaz ako se neko radja sa imenom Alah? Neka pokaže

životom karakter Božji, to će biti veći dokaz za Boga nego samo ime, koje
ionako ljudi tumače kako žele i u njegovo ime svakakva zla čine.
***
> znam Milose..Biblija kaze u poslednje vreme bice mnogi zavedeni
Neka. Ako ih više uzbudjuje ime Božje nego delo Božje u životu ljudi,
koje ih ostavlja ravnodušnim do te mere da radije beže u bavljenje
sporednim stvarima, i treba da budu prevareni. Neka pobede kamenost
313
srca, pa neće biti prevareni ovim stvarima koje odvraćaju pogled sa

Božjeg karaktera na formu i taštinu.
***
> nevjerujem da Bogu treba ikakav dokaz :)
Bogu ne treba, ali treba ljudima koji u Njegovom karakteru ne vide dokaz
božanstva, pa kako veru usvajaju slepo i iz straha, a pravog Boga ne
poznaju niti žele da upoznaju, ovo su im jedini dokazi da su u pravu.
***
> pa glupsone jedan Ruski doktori su dokazali u javnosti da nema sanse

da je ono ni tetovaza cak a kamoli rukopis
A djavo kao nema moć da to čudo učini? Djavo koji čini čudesa, i koji
oganj sa neba spušta, nema moć da ovo izvede?
> tjesite se vi majmuni
Ovaj znak tvog karaktera zaista uzimam kao dokaz Alahovog karaktera u
tvom životu, i zato se gnušam islama.
***
> pa glupsone jedan
Ime Božje kao beleg očito ne uspeva da te ukori za tvoj loš duh, dok mene
Hristov karakter otkriven Pismom ukorava za takav duh nepoštovanja.
***
> Ne samo ovo kada se žile koje ulaze u svako ljudsko srce tvore na
arapskom jeziku i pismu riječ ALLAH ! Allahu ekber we lillahil hamd.
314
Opet formalizam. U radu srca ti ne vidiš čudo Božje ljubavi, u arterijama

kroz koje srce pumpa krv ne vidiš delo ljubavi i to te manje uzbudjuje
nego nešto što podseća na ime Alah kao da je samo ime Božje na
arapskom bit Boga? Nije vam greh ograničavati svemogućeg Boga
jednom formalnim natpisom a greh vam je verovati da se sam Bog
otelovio da iskupi čoveka?
***
> Samo se ti tjesi Ratko al nemogu nas ni poklati ni napustiti koliko nas
ima ,samo pogledaj natalitet masala milijardu i po
Drugim rečima, hoćeš da kažeš "Možda mi verujemo u gluposti koje su u

sukobu sa zdravim razumom, ali nas je zato milijardu i po! Mašala!"
***
"Da ovaj Kur'an kakvom brdu objavimo, ti bi vidio kako je

strahopostovanja puno i kako bi se od straha pred Allahom raspalo.
Takve primjere navodimo ljudima da bi razmislili.."(Al-Hasr, 21)
Sotona bi celu planetu rastavio u paramparčad. On bi voleo da izgrava

Boga. I raspadanje tvari izazvano strahom jeste njegov duh. Nasuprot
Lucifera, Božju reč, umesto straha i raspadanja odlikuje ljubav i stvaranje.
Kada svoju reč bude izgovarao prahu zemaljskom, okamenjenim
skeletima mrtvih ljudi, doći će do potresa koji će ih oživeti, jer Njegov
glas ljubavi donosi život:
"Tada mi reče: Prorokuj za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, čujte reč
Gospodnju. Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: Gle, ja ću
metnuti u vas duh, i oživećete. I metnuću na vas žile, i obložiću vas
mesom, i navući ću na vas kožu, i metnuću u vas duh, i oživećete, i
poznaćete da sam ja Gospod. Tada stadoh prorokovati, kako mi se
zapovedi; a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu
svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po njima iziđoše žile i meso, i ozgo
se koža navuče; ali duha ne beše u njima. Tada mi reče: Prorokuj duhu,
prorokuj, sine čovečji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od četiri
315
vetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive. I prorokovah, kako mi

se zapovedi, i uđe u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska
vrlo velika. Tada mi reče: Sine čovečji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle,
govore: Posahnuše kosti naše i prođe nadanje naše, propadosmo. Zato
prorokuj, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću otvoriti
grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u
zemlju Izrailjevu. I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove
vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj. I metnuću duh svoj u
vas da oživite, i naseliću vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i
činim, govori Gospod." (Jezekilj 37,4-14)
"Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati. Probudite se, i pevajte
koji stanujete u prahu; jer je Tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti
mrtvace." (Isaija 26,19)
***
> mi za sotonu imamo lijek pa evo i tebi da vidis zasto je toliko

pominjes....
Pa vi sotonu ne spominjete po imenu, već njegov karakter straha i

razaranja pripisujete Bogu. Zato je razumljivo što vam smeta kada
otkrivam ko je onaj kome se zaista molite. Vi ste zapazili da sam
spomenuo sotonu kada sam spomenuo razaranje i strah koji dolaze od
Alaha, a kada sam spomenuo da je Bog ljubav i da donosi život, to niste
primetili jer vas to ne uzbudjuje. Vas uzbudjuje razaranje, pretnje, kazne,
strah, i "Božji" belezi, a ne stvaranje, ljubav, i smisao i funkcija dela Božjeg
stvaranja.
***
> ali prvo se mora uzeti abdest
Kod vas se sve "mora". Strah vas pritiska na moranje, a Hristos donosi
slobodu ljubavi dragovoljne službe Bogu.
***
316
> mi cinimo ono sto nem je preporuceno i naredjeno a vi ono sto ste sami
isfabrikovali kako bi vam bilo lakse...sta je misvak.....
Pa zar vaš bog uživa u tome da se vi mučite i da činite ono što je teže?
Ako niste licemeri, kako vam je onda teško da to činite? Samo licemerima
je teško da ispunjavaju Božje zahteve, a sada ste se odali da ste licemeri.
U hrišćanstvu ne činimo mi sami, nego Gospod kroz nas čini dela ljubavi:

10,6)
“I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i

zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,27)
“Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno.”
(Filib. 2,13)
Zato naš napor da živimo ispravo jeste nikakav jer je Božja dobrota
spontana posledica Božjeg Duha u našim srcima. Zato apostol Jovan
može da tvrdi da “zapovesti Njegove nisu teške”, a sam Hristos da kaže
“... jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.” (1.Jovanova 5,3; Matej
11,30)
Međutim, nije lako izabrati Boga tj. osloniti se na Njega jer se naša grešna
priroda tome protivi. Izbor Boga zahteva borbu sa sobom i Bogom:
"Bori se u borbi vere, muči se za večni život na koji si i pozvan."

(1.Timotiju 6,12)
"I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim."
(Jeremija 29,13)
Za razliku od učenja Svetog pisma u islamu je sve suprotno, jer u islamu

čovek sam bez Boga pokušava da se spase od greha, tako što sputava
ispoljavanje grešnih motiva, a to je zapravo licemerstvo; dok sam izbor
317
Boga nikada ne čini, jer baveći se sobom (svojim ritualima) nema vremena
da pažnju uma usmeri ka Bogu da bi se sa Njime sreo i svojim htenjem
pokorio se Njegovom Duhu.
***
> Mervan Melic Dragan Stanisic. cujemo se kasnije...znas, imamo odne

namaz
Da, da, ako zakasniš tvoj Bog ima neke druge stvari da radi, pa te neće
čuti?
***
> Mervan Melic Milos Bogdanovic... Znas li gdje je bila prva kanalizacija
dok je po Evropi harala zaraza i kuga, prvi vodovod, fontane, svila,
kadifa, mirisi, zacini, kulinarstvo...
Rimljani su imali čitave izgradjene sisteme vodovoda i kanalizacije, a

vodovod su imali i pre oko dva milenijuma izgradjen i u Beogradu gde su
imali stacionirane rimske legije. Evo beograski vodovom i kanalizacija na
svom sajtu http://www.bvk.rs/lat/istorijat.php pišu sledeće:
"Malo je poznata činjenica da vodovod u Beogradu postoji skoro dva

milenijuma. Izgrađen je u prvoj polovini prvog veka nove ere, a izgradili
su ga Rimljani. Izvorište se nalazilo u Malom Mokrom Lugu, ispod
sadašnjeg rezervoara Stojčino brdo. Trasa je bila paralelna sa Bulevarom
kralja Aleksandra (do Cvetkove pijace), a potom sa ulicom Vojislava Ilića
i Mileševskom ulicom, dalje ka Pionirskom parku do centra grada. Jedan
deo bio je u upotrebi do sedamdesetih godina XIX veka. ... Turska
imperija, tada u punoj snazi, u prvoj polovini XVII veka, gradi u
Beogradu svoj Bulbuderski vodovod, koji je bio od čunkova (kraće cevi
od pečene zemlje), skoro upola kraći od Rimskog."
***
318
> I okretanje svih muslimana prema samo jednom mjestu u namazu a to je

sveta kuća Kaba.
Time širite predstavu o Bogu kao da je on prostorno ograničen, kao da je

tvar, a ne Stvoritelj, a vodjenjem računa o tačnom vremenu molitve širite
predstavu kao da je Bog vremenski ograničen.
***
> Domagoj kako ovo moze biti obozavanje Kabe? vi ste shvatili da mi se
sad uzdamo u Kabu a ne u Boga. ne. ako ti iskoristis neki predmet, da li
automatski obozavas taj predmet?
Pa tom površnom logikom pravoslavci i katolici opravdavaju svoje

klanjanje slikama i kipovima, jer tvrde da oni u njima ne vide Boga. No,
oni se uzdaju u slike i kipove, i samim tim krše Prvu zapovest - Nemoj
imati drugih bogova osim mene. Svaki greh predstavlja u suštini kršenje
Prve zapovesti. U čemu god tražiš satisfakciju, čemu god daješ značaj
spasenja, onda u tome tražeći spasenje otkrivaš da vidiš boga u tome. Na
primer, apostol Pavle kaže za proždrljivce da im je trbuh Bog. Ako neko
živi po telu, a ne po duhu tj. ako traži satisfakciju duše u željama tela, on
time pokazuje da ima lažne bogove u telesnim zadovoljstvima.
Muslimani traže spase ne od Boga, neog od namaza, pa hvale namaz
onim rečima koje bi trebalo uputiti Bogu u izrazu hvale. Isto tako traže
spas u Kabi, čim se okreću ka njoj, inače, da im ona nije bog, zašto bi se ka
njoj okretali, jer Bog je sveprisutan.
> hajde reci na koliko se stvari covjek oslanja u zivotu, pa onda smo svi
mnogobosci po toj logici! nije isto osloniti se na nesto i obozavati ga.
Pa ako se oslanjaš na našto kao da je to Bog, nema veze što ti umom to ne

smatraš Bogom, ali smatraš srcem, ako se u to uzdaš.
***
> Islam je jedina čista monoteistička vjera! ako iko obazava samo jednog
Boga i nista osim Njega onda su to muslimani.
319
Vi ne smatrate da Bog može i treba da Vas iskupi. Vi smatrate da vas Bog

spasava na osnovu Vaših zasluga. Pa ko se kod vas onda slavi za vaše
spasenje? Ne slavi se Bog, već se slavi čovek koji ima zasluge. Dakle,
islam je vera u čoveka, a ne u Boga. To musliman radi u ime Boga, ali ne
veruje u Njega, jer se ne uzda u Njega, već se uzda u svoja dela.
Musliman ovde na forumu ne slavi Boga već slavi svoje rituale i kroz njih
veliča sebe i svoj napor.
Takodje, vi smatrate da je u vašoj samokontroli tajna pobede nad grehom.

Vi se ne oslanjate na Boga tražeći reformu pobuda svoga srca (jer niste ni
svesni greha na nivou srca, već pod grehom mislite samo na prekršaj
pravila ponašanja). Oslanjajući se na sebe i svoju moć samokontrole vi
opet sebi dajete ulogu Spasitelja.
Dakle, sve u svemu, dve ključne funkcije spasenja vi ne tražite u Bogu već
u sebi samima. Vama je Alah samo izgovor za veru u sebe. Kako ni sami
niste zadovoljni takvom religioznošću vi imate potrebu da psihološkim
efektima rituala dodatno umirujete svoju savest.
***
> hajde reci na koliko se stvari covjek oslanja u zivotu, pa onda smo svi
mnogobosci po toj logici!
Jevreji su imali daleko veću svetlost mudrosti kroz Sveto pismo nego
muslimani, svetlost koja ih je čuvala da ne traže spasenje ni u čemu nego
u Bugu, a islam je prepun stvari koje te navode da tražiš spasenje u sebi,
ritualima, Muhamedu, pa i ostale proroke Kuran predstavlja na način koji
ljude navodi na idopatriju prema njima (kao da su bez greha).
Kada Bog govori o blagoslovima koje pruža svome narodu, tada izriče
opomenu da sam narod nema u sebi neke vrednosti (svojih zemaljskih
"korena") niti zasluga, na osnovu kojih ga On blagosilja:
320
Čoveka ne spasava njegova pravednost, već njegov izbor. "Zato izaberi

život da budeš živ ti i seme tvoje, ljubeći Gospoda Boga svojega, ... jer je
On život tvoj." (5.Mojsijeva 30,19-20) Vernost Bogu jeste uslov blagoslova,
ali ne zato što se tom vernošću milost zavređuje, već zato što se vernošću
ona prihvata.

(5.Mojsijeva 9,4-6)
Da ne bi narod sebi pridao slavu za pobedu nad okolnim neznabožačkim

narodima i tako se opteretio samoljubljem i slavoljubljem, Bog se poslužio
Mojsijem:
"I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje, nadbijahu Izrailjci, a kako bi
spustio ruke, odmah nadbijahu Amaličani." (2.Mojsijeva 17,11)
Izrailjcima je tako bilo jasno da ne pobeđuju nekom svojom snagom i

sposobnošću. A kako ih je Bog sačuvao da zbog toga ne obožavaju
Mojsija, kao da on nekom svojom silom, možda bioenergijom, daje snagu
Izrailju? Biblijski izveštaj kaže:
"Ali ruke Mojsijeve otežaše, zato uzeše kamen i podmetnuše poda nj, te
sede; A Aron i Or držahu mu ruke jedan s jedne strane a drugi s druge."
(2.Mojsijeva 17,12)
Kada Mojsije nema snage da drži sopstvene ruke podignute, kako će

imati snage da sam pomogne Izrailju?!
321
Da ne bi obožavali čoveka kao spasitelja, Bog je često upotrebljavao ljude

koji su sami po sebi slabi. Kada ga je Bog pozvao da izbavi Izrailj, Gedeon
je odgovorio:
"O Gospode, čim ću izbaviti Izrailja? Eto, rod je moj najsiromašniji u

plemenu Manasijinu, a ja sam najmanji u domu oca svojega. Tada mu reče
Gospod: Ja ću biti s tobom." (Sudije 6,15-16)
Više puta Bog se služio i ženom, preko koje bi učinio velike stvari. Tako
je, posebno Izrailjcima, bivalo očigledno da sila nije u telu, već u Bogu.
Ponekad se Bog služio i vrlo "banalnim" nalozima, da bi tako jasno stavio

do znanja da je samo On Spasitelj. Kada su Izrailjce u pustinji napale
zmije otrovnice, Bog je tražio pogled vere u bronzanu zmiju prikovanu na
štapu (4.Mojsijeva 21,8). Svima je bilo jasno da sama zmija nema moći da
spase, već da to čudo čini Bog. Ali kada su ipak neki Jevreji vekovima
kasnije počeli da prinose kad bronzanoj zmiji, tada je verni car Jezekija
razbio zmiju da ne bi više predstavljala povod za idolopoklonstvo i
magiju (2.Carevima 18,4).
Zmija na štapu je zapravo predstavljala zlo prikovano na krstu. Imala je

svoju racionalnu poruku da ukaže na plan spasenja, isto kao i obredi
ceremonijalnog zakona. Oni nisu plenili svojim osećanjima, kao
neznabožački rituali. Klanje nedužnih životinja ne može da pruži
pouzdanje i ohrabrenje telesnom srcu. Ali ono može da uputi razumno
otkrivenje plana spasenja umu grešnika koji je kroz Božji zakon
osvedočen o potrebu za Iskupiteljem.
Nikakvom ljudskom žrtvom, sopstvenim autoritetom, niti poklonima

(mitom), čovek ne može da zasluži ili zavredi naklonost Neba:
"Bog veliki, silni i strašni, ... ne gleda ko je ko niti prima poklona."

(5.Mojsijeva 10,17)
Zato spasonosni nalog Evanđelja ne traži od čoveka da on Bogu nešto

veliko pruži, već da u svojoj poniznosti i jednostavnosti prihvati ono što
mu Bog pruža kao dar svoje milosti. To se jako suproti ljudskoj gordosti i
322
zato ljudi nisu skloni da prihvate takvu religioznost koja je izraz Božje
milost. Milost Božja ponižava ljudsku gordost i zato ljudi radije izabiraju
onu religioznost u kojoj će u centru pažnje uma da bude njihova
sopstvena pravednost, a ne Božja.
***
> I nezaslužujemo mi dobrim djelima džennet jer to je nemoguće zaslužiti

bez Božije Milosti mi se nastojimo samo približiti Bogu koliko smo u
mogućnosti i nadamo se da će On prosuti svoju milost na nas ako
budemo dobri robovi svoga Gospodara Jedinog.
Pa ta rečenica je licemerna i prožeta besmislem. Milost je nezaslužena

pravednost koju Bog daruje čoveku. Ako možeš da je čime zaslužiš, onda
nije milost. Ako ti smatraš da će Bog prosuti milost na onoga ko je dobar
rob Božji, to znači da ti smatraš da ipak čovek i bez Božje milosti može
biti dobar. Onda njemu milost ne treba. Zašto bi on tražio od Boga milost?
A ako Bog daje milost na osnovu toga što je neko dobar, onda Bog ne
može da pomogne onima koji dobrote nemaju. Znači da Bog nije zaista
ljubav i nije zaista milostiv ako ne može da pomogne onima koji su bez
ljubavi u svojim srcima. (Takvi su svi, ako su nam kriterijumi ispravni)
Evo dokaza da muslimani traže spas od zla u svom delu, u hodočašću
noko kabe, iz čega se vidi da se oni ne uzdaju u milost Božju već u ritual:
> mi se hodocascem oko Kabe i obilaskom borimo protiv negativne

energije koju sire satanisti, sireci pozitivnu energiju sa najveceg
energetskog izvora na svijetu...
Šta je to nego idolatrija kada ti neko ili nešto drugo osim jedinoga Boga
donosi spasenje?
***
> Allah ga je stvorio, Svojom moći, od Merjeme (Marije) bez oca isto kao
što je stvorio Adema (Adama) od zemlje, ...
Koji je smisao da Isus bude stvoren bez oca?

323
***
Iako ni sam nisi shvatio smisao zašto je bilo potrebno da se neko rodi bez
Oca, a samo sa majkom, ipak ima istine u tvojim rečima:
> Da bi oni čistih srca bili na pravom putu i da bi oni bolesnih srca
zalutali.
Pa onaj ko je bolesnog srca on će prepoznati Isceljitelja u Onome ko je

stvoren bez oca (koji je samim tim kao bogočovek Bog koji je uzevši
ljudsko telo na sebe uzeo na sebe i da ga spase od greha), a onaj ko
umišlja da je pravedan (da je čistog srca, a takvih nema), on neće
prepoznati Isusa kao iscelitelja duše, jer je u svojoj gordosti zadovoljan
sobom, svojim zaslugama i svojom licemernom samokontrolom.
***
> Koja si ti Alene dobra djela učinio da se možeš opravdati pred svetim
Bogom?
Poenta je i u tome što smo mi inače bili dužni da činimo dobra dela, pa
kako da se opravdamo nečim što smo i inače bili dužni?
Zamisli da si prevario svoju ženu i onda kažeš njoj "Ja ću sada da se

iskupim tako što ću da te poljubim!" Pa valjda si i inače bio dužan dsa je
voliš, kako sada da se opravdaš onim što si i inače dužan da činiš?
Za greh postoji samo jedna pravedna kazna, a to je smrt. Za iskupljenje

postoji samo jedno pravedno rešenje - smrt Iskupitelja.
***
> xaxaxaxax , Bog nema potrebu da umire , jer ne moze da umre , vjecan
je ,
324
Pa ovim si dragi Alene samo pružio dokaz da je Bog morao da se otelovi

kroz Hrista da bi mogao da iskupi čoveka, jer Bog ne može da umre.
> Allah je pravedan prema svim ljudima i bicima .
Kako pravedan kada si za prekršaj zakona zaslužio smrt. Ako ti Bog

progleda kroz prste i oprosti ti krivicu, onda On ne može da ostane
pravedan. Zato je čovek u Starom zavetu imao veru u Iskupitelja koji će
ga pomiriti sa nebeskim Ocem:
"Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se. Istina će niknuti iz
zemlje i pravda će s neba proniknuti." (Psalam 85,10-11)
> a ja dalje ne bih iznosio nikakve teorije i spekulacije o Bogu , jer nam je
to zabranjeno .
Zabranjeno ti je da misliš da ne bi shvatio nepravičnost svoje pogrešne

predstave o Bogu?
> Bozija svojstva su u predjelu gajba . ne bih da se ogrijesim , sto kod tebe
nije slucaj , ti iznosis lazi i o Allahu i o Muhammed-u i o Isusu i ne bojis se
kazne , ...
Ti se bojiš da misliš, jer se bojiš kazne, a ja upoznah Boga ljubavi i On me

hrabri da mislim svaki dan da bih ga svakoga dana sve bolje poznavao i
sve više svestan Njegove ljubavi više mu služio.
***
> Po islamu ko vrijeđa Isusa takav izlazi iz vjere.
Najviše vređa Isusa onaj ko svojim životom iskrivljeno predstavlja Njegov

karakter. Onaj ko to čini, a odbija da se za to pokaje, isključuje se iz
zajednice.
> Ako je musliman sa vrijeđanjem Isusa prestaje biti musliman.

325
Pa svakog hrišćanina vređa kada nekog za Isusa tvrdi da nije umro za

grehe sveta, To je najveća moguća uvreda, tvrditi za obećanog Mesiju da
nije ispunio svoju iskupiteljsku misiju.
> Kako kršćanstvo tretira kršćanina koji vrijeđa Muhammeda s.a.v.s.?
Hrišćanin je dužan da zlo i zabludu nazove pravim imenom. Kao što se

musliman oseća odgovornim da ospori ideju da je Isus Iskupitelj sveta,
tako se i hrišćanin oseća odgovornim da onog proroka koji negira Isusovu
iskupiteljsku misiju proglasi lažnim prorokom.
> Mi vjerujemo da je Isus Božji poslanik a ne sam Bog a za to imamo jake

argumente koje uvijek možemo iznijeti i to iz same Biblije.
Nije jasno koja je svrha Isusa kao poslanika, kada on što se tiče nauke
ništa novo nije doneo, nego je samo ponavljao starozavetne stihove u
raspravama sa farisejima. Ako Isus nije iskupitelj, onda njegova misija nije
ništa veća od misije Jovana krstitelja koji je pozivao narod na pokajanje, a
nije tvrdio za sebe da je Mesija. Koji je smisao da se po islamu Isus rodi
bez zemaljskog oca? Ona knjiga koja je nadahnuta mora da pruža
odgovor na pitanja koja se prirodno nameću. Ako Isus nije Iskupitelj, koja
je bila njegova funkcija?
> Dok kršćani odbijaju poslanika i negiraju da je poslanik samo zato što je
došao posle Isusa (po toj logici trebali bi i Pavla da negiraju jer se i on
pojavio kao poslanik nakon Isusa).
To nije tačno, da je to argumenat. Argumenat sam naveo, a to je negiranje

da je Isus Mesija.
> Muhammed s.a.v.s. nije poslanik jer je ratovao. Po toj logici zašto onda
priznajete Davida, Mojsija itd. i oni su ratovali.
To nije argumenat.
> Muhammed s.a.v.s. je imao više žena i zato nije prihvatljiv. Pa i

Abraham i Jakov itd su imali više žena u braku pa su vam prihvatljivi.
326
Oni nisu bili prihvatljivi po tome što su imali više žena, već po primeru
vere u Boga i borbe sa sobom i Bogom.
> Muhammed s.a.v.s. je tvrdio da Isus nije Bog pa zato nije prihvatljiv.
Noe, Abraham, Jakov, Davud, Solomon, Mojsije, Jovan Krstitelj ... niko od
njih nije vjerovao da je Isus Bog pa ih opet smatrate odabranim ljudima i
poslanicima.
Svi su oni znali da će samo Bog moći da iskupi čoveka, jer je otkriveno da
čovek ne može da iskupi ni sebe samog ni drugog čoveka nikakvom
žrtvom, već samo Bog može da iskupi čoveka za njegove grehe:
***
> Po islamu ko vrijeđa Isusa takav izlazi iz vjere.
Da, ponovo naglašavam da je ova izjava krajnje u biti neozbiljna i

licemerna, jer islam zastupa jedno krajnje uvredljivo shvatanje o Isusu, da
Isus nije umro za grehe sveta, a onda ako neko vredja Isusa, on izlazi iz
vere. Pa veća je uvreda za Isusa odricati njegovu funkciju iskupljenja,
nego pljuvati po Isusu kao onome ko je umro za grehe sveta.
Zamisli da ja izjavim za tebe Anese Durakovicu da će onaj ko izjavi za

tebe neku ružnu reč da leti iz moga stana, a istovremeno iznosim neke
neistine o tvojim životnim aktivnostima, na primer, tvrdim da si ti Anesa
Duraković koja nije nikada bila muslimanka, već srpska junakinja iz rata
devedesetih.
327
Pa jel bi ti pohvalno gledao na to što ja imam strog osudjujuć stav prema

onima koji slučajno ili namerno tebe hoće da uvrede?
***
> zar nije to najlepse uzivanje na dunjaluku s'tim sto je kratkotrajno

uzivanje ali TAMO CE TO BITI NESTO POSEBNIJE ne bas kao u
dunjaluku .. A to nas i sleduje jer smo to najvise izbegavali na zemlji iako
je najlepse da bi NAS GOSPODAR BIO ZADOVOLJAN .. a TI ako si
pravedan ZAR NIJE LJUBAV IZMEDJU MUSKARCA I ZENE najsladji
ukras koji je Bog podario Covjeku ??
Dragi Edise, hrišćanima nije cilj u životu, ni u ovom ni u budućem,

užitak. Hrišćanima je cilj da slave Boga, da žive jedni za druge, da vole
Boga i bližnje, a od potrebe za užitkom se rasterećuješ onda kada se ti
Gospod postane Bog. Nije Bog stvorio ljude praznih srca da sam život
bude izvor njihove sreće i satisfakcije, već ih je stvorio srećne, savršeno
zadovoljne Njime, da svoju sreću izražavaju kroz ljubav prema Bogi i
bližnjem. Tek je otpadništvo od Boga, kada su Adfam i Eva bili kušani,
dalo čoveku sklonost da bude nezavistan od Boga i da traži sreću van
Njega. Otuda i ta potreba za užitkom koja je izraz njegove odvojenosti od
Boga. Onako kako biblijski hrišćani zamišljaju raj, bojim se da bi se
prosečan musliman ubio od dosade kada bi se u njemu našao, bojim se da
bi voće koje nije ušećereno i odsustvo mesne hrane u njemu bili bljutava
kuhinja za njega. A da ne govorimo o seksualnosti za koju je pitanje da li
će čovek imati potrebe da naseljava druge planete svojm potomcima kada
se svojim izborom Boga u času teških kušanja ovog života uzdigao na
nivo koji prevazilazi moć svih drugih stvorenja da spoznaju Božju ljubav.
Tako će i funkcija njegovog života biti mnogi uzvišenija od one koju mi
možemo da zamislimo. Ako se potrebe za užitkom ne rasteretimo danas u
ovom životu, nećemo ni naslediti večnost, jer bi nam večnost bez telesnih
užitaka postala mesto dosade i ropstva. Pesme zahvalnosti Bogu kao
iskupitelju ne bi našle odziva u našim srcima. Zavist prema onima koji su
srećni u Bogu, naspram naših ispraznih srca, dovodila bi nas do očaja. Pre
bismo poželeli svpju smrt, nego da ostanemo neskladna nota u harmoniji
Neba.
328
***
> Svi ste se vi u misljenjima podvojili, o hriscani, ima vas na hiljade sekti,
hiljadu misljenja, a nijedno ispravno.
Pa kada bi muslimane pitao za iste stvari, da li je greh činiti dobro delo iz

straha od kazne ili radi koristi, da li su dobra dela osnov ili produkt
spasenja, šta je za tebe ljubav, a šta greh, da li Bog menja srca kada mu se
čovek moli, ... tada bi se videlo da je jedinstvo koje postoji izmedju
muslimana krajnje fornalno, jer bi svako pričao drugu priču kao odgovor
na najvažnija pitanja verovanja, odmah bi se videlo da je svaki musliman
svoja sekta. Jedinstvo muslimana je slično jedinstvu svih pravoslavnih
koje objedinjuje krštenje sa tri prsta i još neke formalne stvari, a o srcu,
jedinstvom shvatanju duhovnih pojmova nema nikakvog govora.
> Primite islam, vjeru svih Bozjih Poslanika, spasite sebe i porodice svoje
od vatre.
Strah od vatre nije plemenit motiv. I jedna nečista svinja se plaši vatre.
Čovek treba da ima uzvišenije motive revnosti za Boga.
> Kuran je knjiga koja razdvaja istinu od neistine, pa je procitajte...
Bolje je da je ne pročitam. Jer ako je pročitam napisaću takve analize te

knjige da ćete možda biti žao što si to od mene tražio.
***
> ne mozete razlikovati DOBRO i LOSE, za vas postoji samo sta se SMIJE
a sta NE SMIJE.
Ovo si lepo rekao. Oni nemaju svetlost istine, vec samo zahteve zabrana,
kao deca u predškolskom dobu razvoja koja uče pravila a ne razumeju im
smisao.
***
329
> gdje je Bog rekao : ja cu umrijeti za vase grijehe ??
Već ti je odgovoreno citatima iz Starog zaveta. Ceo žrtveni sistem je

ukazivao na žrtvu kojom će Bog iskupiti grešnika.
> Zar stvarno mislis da bi Bog dopsutio covjeku, koji je jadni crv naspram
Boga da ga dotakne.
U tome je veličina Božje ljubavi. Bog se obraća grešnom čoveku nazivajući

ga pomom crva:
"Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: Ne boj se, ja ću ti
pomagati. Ne boj se, crviću Jakovljev, narodiću Izrailjev, ja ću ti pomagati,
govori Gospod i Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev." (Isaija 41,13-14)
> Bog ne treba da umre za grijehe, on ih prasta svojom voljom,a ne smrcu.
Jes kada bi Bog bio neki mangup koji radi kako mu dune. Tada vernost
njemu ne bi bila posledica poverenja i ljubavi, već prinude i straha od
Njegovog hira. Jel takav upravo Alah?
***
> jeli Bog mogao odluciti da je plata za grijeh samo njegova dobra volja ,
gde on kaze oprosteno je i da vam se grijesi oproste ???
Pa kada bi roditelj deteta tako postupao, dete bi imalo psihičke posledice

celog veka jer ne bi moglo da ima sigurnost i poverenje u njega zbog
labilnosti njegovog karaktera.
Bog je ljubav a ta ljubav je definisana tako da nam bude jasno kakav je

ona, a sa tom ljubavlju je definisana i Božja pravda.
Prava ljubav (koja je izraz Biožjeg karaktera) se razume po svom smislu,

kao i pravednost, pa kada bi mogli da se promene, onda više ne bi bili
razumni, i ne bi ulivali poverenje.
330
> shvatas li ti ko izmislja pravila , izmislja ih Bog, on ih moze promjeniti

kad god hoce, ni jedno pravilo ne moze njega ogranicavati, on je taj koji
jeiznad pravila, on je taj koji prasta.
Zašto veruješ u tako šizoidnog Boga? Iz straha od njegove ćudi, jer Bog
koji nema apsolutan karakter ne može biti objekat poverenja nijedne
razumne osobe.
> Dovoljno je da on pomisli da ti je oprosteno i bice ti oprosteno.
> Zrtva je nepotrebna, kao sto rekoh, vi samo ogranicavate Boga time sto
govorite da on nije mogao drugacije da oprosti grijehe. Ne shvatate tezinu
svojih rijeci kada azete da Bog nije mogao .
Bog je "ograničen" ljubavlju i pravdom, inače bi bio grešan i nepravedan

Bog.
***
> Iris Scaarlett , ti jednostavno slijedis slijepo svoja nametnuta uvjerenja.

Logicki covjek ne moze prihvatiti vase stavove, jer logicki nisu logicni.
Boga ne obavezuju nikakvi zakoni.
Pa logika odredjuje šta je ljubav. Ako Bog postupa razumno, on postupa

ispravno. Ako bi postupao drugačije (mogao da promeni karakter) onda
bi postupao nerazumno. Zato Bog ne može da krši svoj zakon.
> Bog je neovisan , Bog je svemoguc, njegovo prastanje grijeha je njegova

dobra volja, zato budi zahvalana i padaj nicice( licem na tlo) bas kaosto je
Isus radio i moli se jdnom Bogu.
Tako padaju ničice sluge nekog diktatora iz straha od njegove čudljive

naravi, a ne oni koji padaju ničice oduševljeni RAZUMEVANJEM
Njegovog postupanja. Ako Bog može da menja svoj zakon, onda Njegovo
postupanje više nije razumno i ne može da se razume, jer krši principe
zdravog razuma. U takvog Boga možeš poverovati samo iz straha, a ne iz
ljubavi, jer takav Bog ne uliva poverenje.
331
***
> Isto je i po Bibliji, postoji slobodni način molitve i formulisani poput

molitve ''Oče naš''
Niko se više nikada u Bibliji nije molio sa Oče čaš, jer je Isus otkrio duh
molitve, a reči svako treba da govori iskreno iz srca. Ako ja dam tebi šta ti
treba da čitaš svojoj devojci da bi joj otkrio svoju ljubav, ona to ne može
da ceni ako ti ja kažem svaku reč. Ako je ti zaista voliš, sam ćeš znati koje
reči da joj kažeš. U tim rečima se vidi tvoja ličnost, tvoje htenje i izbor, i to
te čini čovekom, a ne robom.
> robujemo mi svi ;)
Verujem vam. Ali ne i mi koje je Isus iskupio i oslobodio od ropstva.
Nas ne pokreće nikakvo moranje na izvršenje Božjih zapovesti, već

ljubav.
Moranje je koren licemerstva.
***
> Da, Božji sin je samo simbolika bliskosti određenih ljudi Bogu, a nema
bukvalno značenje u smislu da Bog ima potrebu za sinom. U tom slučaju
imao bi i ženu, kćerku i sl. Takođe se i za mnoge ljude u Bibliji kaže da su
Božji sinovi, za neke se kaže djeca Božja . Dakle, sve je simbolika nema
bukvalno značenje. Kao kada kažemo Božja kuća pri tome ne mislimo da
Bog u bukvalnom smislu ima kuću.
Iz konteksta se vidi da li je neko nekome sin po krvi (rodjeni sin), po

učenju preko kojeg se obratio Bogu (kada hrišćani nazivaju očevima one
od kojih su čuli jevandjelje), po autoritetu istine (kada Isus kritikuje one
koji sebe stavljaju da su očevi kao kakvi posrednici izmedju Boga i
čoveka, na primer, papstvo i crkvene oce), po duhu (one koji su verni
332
Bogu jesu sinovi Božji), ili po božanstvu (samo Hristos je sin Božji po
božanstvu, što je bila potreba stvorenog sveta da upozna Boga).
Ako neko može da stvori život, kako je Isus stvorio vrapca po Kuranu, da
li je On Stvoritelj ili samo Stvorenje?
***
> Sda Answer Ovo su najbi...tnija pitanja za tebe i tvoju crkvu. Najveci
broj vernika smatra da je najbitnije shvatanje Boga. Po tome pitanju se svi
muslimani sveta slazu jer svi imaju identicna verovanja.
Pa shvatanje Boga je shvatanje njegovog karaktera. Kako mogu ljudi da se

slažu oko shvatanja Boga, kada kako sama kažeš, ne moraju da imaju
slaganje oko pojam ljubavi? Ti kažeš:
"A to sta je ljubav, to je veoma subjektivno pitanje jer je svako dozivljava

na svoj nacin. Postoje na stotine definicija ljubavi od kojih svaka
objasnjaca samo delic od celine... ako ljubav uopste ima celinu i granice..."
Kao prvo, ja nisam spomenuo doživljaj ljubavi, nego shvatanja ljubavi.

Ako oko ovih stvari ne možeš da se složiš sa svojom braćom
muslimanima, onda vi zaista ne verujete u jednoga Boga:
"Kreni od najbitnijih pitanja (šta je ljubav, da li je greh ovo ili ono, da li

Bog gleda na srce ili samo na pnašanje, da li spasenje može da se zasluži,
da li Bog menja naša srca ili sami treba sebe da menjamo...)"
Ako ti imaš drugačije razumevanje pojam ljubavi i greha od tvog brata

muslimana, kako možete da se molite istom Bogu, ako na primer tvoj Bog
po tvom shvatanju ljubavi jeste ljubav zato što ti daje da svoju dušu
zadovoljavaš uživanjem u seksu i hrani, a tvoj brat koji se takodje moli
Alahu smatra da je greh ispunjavati dušu ičim osim Bogom? Vi se ne
molite istom Bogu, bez obzira što isto ime koristite u molitvi. Ono što tvoj
Bog proglašava ljubavlju, njegov Bog proglašava grehom. Vi ne verujete u
istoga Boga.
333
***
> Kaže Muhammed salallahu alejhi ve selem: "Kada osvojite jedno mjesto
ne ubijajte niti mučite niti zatvarajte žene, djecu, starce, bolesne, najamne
radnike niti one koji nisu ratovali protiv vas, ja vam to zabranjujem.
I pravoslavni sveštenici održe samoljubive i nacionalističke propovedi, pa

posle citiraju Isusove reči o ljubavi prema neprijatelju. Isto tako ni ovo što
piše u Kuranu ne pomaže, jer kada ljude opteretiš moranjem da iz straha
od pakla budu robovi Božji, onda oni prirodno počnu da mrze sve
slobodne one kojima zavide, jer vide da su slobodni, pa bi onda i oni
druge da primoraju na ropstvo moranja u kojem se sami nalaze, da svi
budu takvi robovi. Ko sprovodi nasilje nad samim sobom, nad
sopstvenom savešću, lako će ga sprovoditi i nad drugim.
***
Šta vredi da ti sam Bog lično izdiktira istinu, kada ćeš ti posle sama da je
shvatiš na jedan način, a tvoj brat u veri na drugi način, i tako različito od
čoveka do čoveka?! Istina treba da se razume, a da bi se razumela
dovoljno je da ti je neko nadahnuto intepretira da ti razumeš njen smisao.
Bubati istinu iz jedne knjige, ne znači razumeti je. Ako je nešto istina, to se
razume, jer ima jasan prepoznatljiv smisao, a kada nešto po sebi nije
razumljivo razumom, jer nema prepoznatljiv smisao, onda se to prihvata
sa slepim poverenjem i bitno je ko je to napisao, nego šta je napisao.
***
Jel ovo plod nauke Kurana - silovane devojčice i odrubljene im glave

samo zato što su hrišćanske:
http://sheikyermami.com/wp-content/uploads/indonesiabeheading.jpg
Evo objašnjenja:
334
http://killingzone.blogspot.com/2006/11/horrific-violence-beheading-of-
school.html
***
> i videces kako Aramejci nazivaju Boga....
O, kakav formalizam!
Što je bitno kako neko naziva Boga?
Valjda je bitno da li je predstava o Bogu ispravna! Ako čovek ne poznaje

Boga ispravno (Njegov karakter), tada u njegovo ime može da ima posla
sa sotonom. Na primer, ovi muslimani što su silovalio i zaklali ove
devojke oni koriste ime Alah:
http://sheikyermami.com/wp-content/uploads/indonesiabeheading.jpg
No da li Boga ispravno poznaju? Svakako da ne, jer bi tada tim

poznanjem bili ukoreni za svoj greh. A da li Kuran usmerava ljude na
pravilno poznanje Boga? Ne, već i navodi da se bave svojim ritualima,
onim ritualima koje su ove ubice revnosno držale i onoga dana kada su
učinile ove zločine.
***
Da li se ovako ostvarilo jedinstvo Kurana?
Osman bin Afan (oko 580 — 17. jul 656) je bio treći kalif. Suniti ga
smatraju trećim od četiri pravedna kalifa. Vladao je od 644. do 656. Šiiti
smatraju da je prvi legitimni kalif Alija. Rođen je u bogatom Umajadskom
(Omejidskom) klanu Kuraiš plemena u Meki. Oženio se za Muhamedovu
ćerku. Kada je ona umrla oženio se njenom sestrom. Osman je poznat po
tome da je oformio grupu ljudi da sakupe osnovni tekst Kurana. Različiti
335
muslimanski centri započeli su vlastitim ispisivanjima Kurana. Osman se

bojao da će se kalifat raspasti ako svi ne budu imali pristup originalnom
tekstu Kurana. Religiozne kontroverze bi mogle biti opasnost po carstvo.
Pri kraju Osmanove vlasti konačno je komitet sastavio Kuran. Osman je u
sve muslimanske gradove poslao kuran i naredio da se unište sve druge
različite verzije Kurana i da se koristi samo originalna verzija. Pošto je
svuda postavljao samo svoje rođake, koji su uz to bili i korumpirani na
mnogo mesta je nastalo nezadovoljstvo, koje se pretvorilo u pobune.
Pobune su izbile u Kufu, Basri i Egiptu. U Egiptu su pripremali i napad
na kalifa. Osman je ubijen nakon dvadeset dana opsade, koju je
predvodio Muhamed bin Abu Bakr.
Da li se ovako ostvarilo jedinstvo Kurana? Uništavanjem verzija koje su

bile različite, da bi se moglo tvrditi da postoji samo jedna jedina verzija
Kurana?!
***
> Pa zar ces uzimati nesto sto je neispravno da ti bude svijetlo Answer?
Nadahnutost Pisma ne proveravam tačnošću opisa geografskih napisa, jer

osoba koja je plemenita i od Boga nadahnuta može biti loš pozmnavalac
geografije, već proveravam analizom smisla napisanog. Ako moje grehe
raskrinka i ukori neki tekst i navede me da se za svoje grehe pokajem iz
ljubavi prema Bogu, to je za mene nadahnut tekst. A od toga li postoji
matematička harmonija teksta i sl, ja nemam ništa, već mi to skreće
pažnju sa smisla teksta i tako ću da sumnjam da je taj tekst nadahnut od
Boga.
Kada ti osoba koja te voli napiše ljubavno pismo, da li je ono za tebe

ljubavno zato što ima tačne nazive geografskih mesta ili zato što otkriva
uzvišenu ljubav i samopožrtvovanost osobe koja ti kroz to pismo otkriva
sebe i svoju ljubav?
***
336
> 3 One se kurvahu u Misiru, u mladosti svojoj kurvahu se, onde im

pipaše grudi, i onde im zgnječiše dojke devojačke. ezekiel 23....objasni Sda
Answer..kakvo je ovo gnecenje grudi...?
Vi se muslimani palite samo na takve tekstove iz svete knjige gde se

spominju genitalije, a kada se u Pismu govori o Božjoj ljubavi, to vam se
čini dosadnim. Pobedite svoje strasti pa vam neće biti iskušenje da čitate
Pismo. Zapravo, prvo ih priznajte, jer vi se sablažnjavate takvih reči zato
što ste licemeri. Vi ne shvatate da je greh sama želja u srcu, pa zato što
niste ni svesni svoje grešnosti, niti imate potrebu za Isusom kao
Iskupiteljem od krivice, niti potrebu za Svetim Duhom kao Spasiteljem od
greha vašeg srca. Vi svoje grehe samo sputavate u izržavanju, pa kada ih
u nekom tekstu ili kod nekog drugoga prepoznate, onda su vam iskušenje
jer ih u srcu niste pobedili.
***
> ja bih se pokrio usima i sramio
Nije podvig biti gord i iz povredjene gordosti se sramiti. To je odlika

čoveka koji ne poznaje Boga. Podvig je iz ljubavi se za grehe kajati. Onaj
ko se iz povredjene gordosti kaje za grehe, on se ne kaje za grehe, nego
mu smeta što je ponižena njegova gordost. Takvo pokajanje Bog ne
privata. Bog prihvata ona srca koja se kaju iz ljubavi, koja su ponizna, a ne
koja su ponižena. Poniženi ponižavaju druge. Oni koji su robovi su
poniženi i zato uživaju da ponižavaju druge. Oni koji su slobodni od
greha oni donose radosnu vest drugima. To je razlika izmedju islama i
hriscanstva.
***
Ni u jednoj pa ni u pokvarenoj Bibliji, Ime Isus se ne spominje u cijelom

Starom Zavjetu Esmere.
Kakav formalizam! Kakva površnost! Šta uradi islam od vašeg razuma?!

337
Pa zar bi imalo vrednost pred Bogom da neko poveruje u Isusa na osnovu

toga što je ime njegovo napisano u Starom?
Valjda je uzvišeni smisao Njegovog dela - iskupljenje - ono na osnovu

čega neko treba da ga prepozna kao Mesiju?
Upravo zato da ne bi ljude privukao preko svoje božanske slave, da ne bi

ljude plenio svojim izgledom, svojom moći, već da bi ljude osvojio samo
božanskim karakterom, Njegova božanska slava je bila zaklonjena od
ljudi njegovom ljudskom prirodom:
"Ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo ga, i ne beše ništa na očima

čega radi bismo ga poželeli. Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i
vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni
za šta ne uzimasmo." (Isaija 53)
Bog nije želeo da u Isusu ljudi nađu svog idola, već da nadju uzor, i da
prepoznaju svog obećanog iskupitelja!
***
> Muhammed a.s. je imenom pomenut u Bibliji, Pjesma nad pjesmama,

5:16 ! Evo i link Shir Hashirim (Pjesme nad pjesmama) :
http://www.youtube.com/watch?v=uX5ol7
Kakve veze ima koje je ime, kada je smisao teksta taj koji odredjuje o kojoj
osobi ili stvari je zaista značenje te reči? Evo pogledajmo kontekst te reči
"mili" u tom stihu Pesme nad pesmama:
"Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili,
kćeri jerusalimske." (Pesma nad pesmama 5,16)
Ta reč se pominje 12 puta u Bibliji i ima značenje "željenoga", pa govorilo

se o stvari koje su nam željene ili o ljudima uvek je ista reč upotrebljena
‫( מַ ְח ַמד‬machmad). A smisao reči ‫( מַ ְחמַ ד‬machmad) u Pesmi nad pesmama
može da se odnosi na bilo koju osobu koja nam je željena. Nigde u
Svetom pismu koje ima preko 30 000 stihova se taj pojam ‫מַ ְח ַמד‬
338
(machmad) ne upotrebljava za nekog poslanika, već samo za one ljude i

svari koje su nam lično željene (decu, muževe i žene, stvari) jer značenje
korena te reči ukazuje na ono što bismo voleli da imamo, pa se taj koren
pojavljuje i u sadržaju Desete zapovesti u reči želje kada zapovest kaže
"Ne zaželi". Pojam poslanika nigde u samom Pismu nije objekat takve
želje, jer zapravo nije ni svrha poslanika da on sam bude željen, nego da
se ljudi sretnu sa Onim na koga poslanik ukazuje, sa samim Bogom.
***
> Ako ste ubijedjeni da vjerujete u Isusa da je Bog i da je sin Boziji....A ja

vjerujem da je samo Allah Gospodar Nebesa i Zemlje i Gospodar svih
ljudi.....I da je Allah jedini stvoritelj i da nema sina niti druga....
Edine, ubedjenje nije nikakav argumenat. Zašto se pozivaš na svoje

ubedjenje kada ono nije nikakav argumenat?
> Jel to istina sto kazete? Ali ako kazete istinu nemate cega da se bojite?
Jer vas nece stici nikakva kazna.....
Otkuda je ubedjenje u nešto kriterijum istine? Imaš svugde ljude koji će

iskreno umreti za svoje ideale, od komunista do judeista, pa što onda
iznosiš ono što nije relevantno? Neće Bog nikoga propustiti u raj zato što
je bio 105% subjektivan i samouveren. Samouverenost je izraz ljudske
subjektivnosti i odsustva samokritičnosti, a ne pokazatelj pravoga puta.
Onaj ko je na strani istine, on ima čistu savest i nema potrebe da sebe
brani. On istinu obrazlaže argumentima njenog smisla, a ne pozivanjem
na svoju samouverenost i svoju subjektivnost.
Najsamouverenije i najiskrenije ljude ćeš naći u duševnoj bolnici.
***
Kakav licemer! Kao da Bog ne gleda na srce, nego na reči!
Pa ako bi on uradio to isto prema njemu, to znači da bi uradio i prema

Bogu da se Boga ne boji. Greh je greh, bez obzira prema kome je okrenut.
339
Protiv greha se treba boriti suprotnim primerom, a ne ponavljajem istog

primera. Sećate se ove vesti:
"Jedna indonežanska radio stanica organizovala je takmičenje za najbolji

crtež kojim se ismeva dansko kraljevstvo, što predstavlja odgovor na
karikature o proroku Muhamedu objavljene prošle godine u danskom
listu."
Ako neko (danski karikaturista) ima nepoštovanje prema Muhamedu,

kako mislite da s etaj duh nepoštovanja može ukoriti ponavljanjem istog
tog duha nepoštovanja?
Valjda mu treba pružiti uzvišeniji primer?!
Pogledajmo koliko je uzvišeniji primer koji otkriva Sveto pismo:
"Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18)
"Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!"
"Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti."
"Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati."
"Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17;

25,21)
"Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled
da idemo Njegovim tragom: Koji greha ne učini, niti se nađe prevara u
ustima Njegovim; Koji ne psova kad Ga psovaše;" (1.Petrova 2,21-23)
***
> "Ja ne pušim cigarete, ali uvijek sa sobom nosim kutiju šibica. Ukoliko se
odlučim da učinim jedan grijeh, uzmem i zapalim jednu šibicu, pržim
svoju ruku govoreći sama sebi: " Ali, ti ne možeš izdržati ovu vatru, a
vatru Džehennemsku kako ćeš izdržati? " (Muhammed Ali)
340
Da li bi ti mogao da ceniš vernost tvoje supruge tebi koja nije izraz ljubavi
prema tebi, već straha od tvoje kazne? Pa kako onda možeš da pomisliš
da Bog može da ceni tvoju vernost Njemu ako je ona usiljena i iznudjena
strahom?
Ako si ti veran Bogu iz straha, to znači da bi ti, da nema straha iskreno

činio greh. Pa kako onda misliš da tebe u tvojoj revnosti Bog može da
ceni? On ceni ličnost koja izabira Boga radi Njega, iz ljubavi prema
Njemu, a ne iz straha.
Ako veruješ u Boga, a ne u svoje strašljivo srce, zašto onda ne tražiš u

Božjoj ljubavi motiv službe Bogu, nego u samom sebi i svom
kukavičluku? Ti ne veruješ u Boga ljubavi, a ovim iskustvo ružiš Boga, jer
Ga pokazuješ kao da On sam traži od ljudi da mu služe ropski iz straha.
Ti nisi u Bogu video nekoga ko te voli, i nisi u Njegovoj ljubavi našao
snagu za vernost Njemu, već si našao u sebi strah kao motiv revnosti
Bogu.
Strah od Boga sam po sebi jeste dokaz nepokajanog srca, jer samo
nepokajani vernici imaju strah, jer ih tako Bog preko savesti osvedočava
da će izginuti u dan suda, ako se ne pokaju. Dokaz da se nisu pokajali za
grehe srca jeste u tome što se i dalje plaše Boga.
Sama kukavičluk je po Svetom pismu greh, i zato kukavice neće biti

spasene (Otkrivenje 21,8).
Sveto pismo objašanjava da prava ljubav isključuje strah:
341
Za onu revnost koja je pokrenuta strahom Sveto pismo kaže da je

licemerna:
Licemer je osoba koja se za svoje grehe ne kaje iskreno, već ih iz straha

samo sputava u svom izražavanju a u srcu i dalje zadržava.
Takva ispravnost nema nikakvu vrednost pred Bogom, jer nije

dragovoljna, već je ropska, jer je iznuđena strahom. Bog može da ceni
samo onu odluku za Boga koja je izraz iskrenog htenja, a ne moranja zbog
straha od večne propasti.
***
> Poznajes li nekog ko zivi sa nekim iz straha ili ko stupa u bracnu vezu
sa nekim iz straha...
Pa evo vi gradite odnos sa Bogom na strahu, što jako lepo objašnjava ovaj
primer:
"Ja ne pušim cigarete, ali uvijek sa sobom nosim kutiju šibica. Ukoliko se
Šta bi ti rekao kada bi tvoja žena rekla tebi da sebe na ovaj način čuva da
te ne prevari:
"Ja ne pušim cigarete, ali uvijek sa sobom nosim kutiju šibica. Ukoliko se
342
***
> Ništa čudno i ako je to istina, ima takvih slučajeva svaki danom, svugdje
ima u svakoj vjeri izuzetaka i uvijek će biti.
Lažna religija proizvodi zlo, iako se njeni sveštenici od tog zla ogradjuju
licemernom samokritikom. Uzmi na primer, pravoslavnog sveštenika koji
truje vernike pričom o precima i srpstvu. Time pobudi gordost i
ponositost kao motiv njihove religiozne revnosti. Ti vernici ne čine dobra
dela iz ljubavi, već iz gordosti. A onda na kraju propovedi taj sveštenik
njima izjavi: "Volite neprijatelje svoje, jer mi nismo kao drug koji ih mrze,
već kao hrišćani sledimo Isusovu nauku!" Te reči su licemerna
samokritika, jer rod prethodno pobudjene gordosti jeste mržnja. Čovek
koji je gord, jeste preosetljiv i uvredljiv zbog svoje gordosti i generator
sukoba, mržnje i nasilja sa svima je koji ga na neki način vređaju, a
gordog čoveka sve vređa. Zato je licemerno ljude otrovati gordošću a
onda izjaviti "Ljubite neprijatelje svoje". Tako isto i katoličanstvo ljude
optereti krivicom, a onda citiraju Isusove reči "Ljubite neprijatelje svoje".
Medjutim, onaj ko je religiozan iz straha od kazne i snaga nečiste savesti,
on prirodno iz straha generiše neprijatelje u svakome ko mu se čini
sumnjiv. Pored toga ima potrebu da licemerno osudjuje one ljude koji
rade ono što bi on podsvesno želeo, a ne sme iz staha od kazne. On bi i
njih isto tako primorao na ropsku poslušnost kao što je on sam primoran
iz straha od kazne. Duhom sumnjičenja, projekcije, osudjivanja i on širi
duh nasilja oko sebe. Svi oni muslimani koji su na revnost pokrenuti
krivicom, strahom od kazne, ili gordošću, imaju iste rezultate, bez obzira
koliko njihovi imami to zlo licemerno osudjivali. Mora izvor da bude čist
od otrova, pa će i plodovi onda da budu sveti.
***
> Njegov bog da bi mu oprostio mora omrijeti Xaaaaxaaa
Vaš Bog prašta grehe tako što krši sopstveni zakon pravde, kao kakav
ljudski despot koji krši sopstvene principe kako mu se ćefne.
343
Nije čudo što takvog Boga možeš samo da se plašiš, a ne da mu iz ljubavi

veruješ.
***
> ..islamomrzac...aj prospi neku pametnu makar jednom u zivotu ili citaj i
uci se od nas muslimana sta je vjera, ljubav i postovanje poslanika i
njihovih objava...
Citiraj me gde ti vidiš u mojim rečima mržnju? Takvim duhom nećeš

imati nijednog prijatelja u životu jer ćeš svakoga ko ne odobrava tvoje
slabosti da proglasiš neprijateljem koji te mrzi. Da li ti možda iznosiš
kritike drugima pokrenuta mržnjom, pa ti je zato neshvatljivo da neko
tebi može da iznese kritiku iz nekog drugog motiva osim onoga koji tebe
pokreće na kritiku?
***
> mi se ponizujemo pred Allahom , jednim Jedinim,
Ponižavate ili ste ponizni? Poniznost je elemenat prave ljubavi a

poniženje je usiljeno ponižavanje pred svešću o sopstvenoj nemoći. Ko je
zaista ponizan pred Bogom, biće ponizan i pred ljudima.
U poniženju gorda osoba deluje jadno, bedno i poniženo, dok ponizna

osoba u poniženju blista dostojanstvom i mirom.
> ne treba za nas niko krv prolijevati da bi nam grijesi bili oprosteni, u
vjerovanju, molitv, dobrim djelima je spas i naravno boziji milosti, ostalo
je tvoja filozofija
Kako da se spases dobrim delima kada si njih i inače dužna da činiš?
Zamisli ubicu na sudu koji kaže: "Nemojte me na električnu stolicu, ja ću

od sada zalivati cveće!".
344
Nije pravedno da Bog tek tako progleda kroz prste za tvje grehe i da time
prekrši zakon pravde po kome plata za greh jeste smrt.
***
> to je tipicna priroda zene koja ima osjecaje, ljubav i koja zali, posto ne
znas sta je to mozda se naucis
Svaki čovek ima emocije bez obzira da li je sa Bogom ili nije. Ali motivi
koji se kriju iza emocija otkrivaju da li je sa Bogom ili nije. Normalno je da
čovek oseća gnev kada je svedok nepravde, ali ako ima ljubav on će
reagovati sa krotošću i poniznošću i tim duhom će i svog protivnika
odvratiti od duha mržnje, jer poniznost budi poniznost, dok mržnja budu
mržnju. Onaj ko nije sa Bogom, on ne može da krotko trpi nepravdu nego
reaguje mržnjom, i tako zlo umnožava, ponavljajući zlo otkriva da nije
bolji od druge strane, a samoj osveti onda nikada kraja.
Isto tako normalno je da u opasnosti čovek oseća strah, ali ne i da bude

kukavica, već da bude hrabar. Normalno je da oseća tugu kada je svedok
gubitka, ali ne i da padne u depresiju, već da sačuva mir i poverenje u
Boga. Normalno je da oseća radost kada je svedok nečeg lepog, ali ne da
bude sebičan prema izvoru prijatnih osećanja, već da bude zahvalan u
srcu.
http://enlite.org/podaci/slike/stresna_reakcija.jpg
***
> STVAR JE U TOME ŠTO VI NE PRIHVATATE SVE ŠTO VAM OD

BOGA DOLAZI ,NEGO SAMO ONO ŠTO SE VAMA SVIĐA.
Upavo je suprotno. Gordoj ljudskoj prirodi se nikako ne svidja da se

ponizi priznanjem da ne može sama sebe da spase ili da sama zasluži
spasenje već da je neophodna Božja milost. To je totalno poniženje
ljudskog gordog Ega, podsvesne želje čoveka da sam bude sebi svoj
spasitelj. Hristova žrtva je suprotna ljudskoj psihologiji i to je dokaz da je
345
čovek nije izmislio. Ovo su nekada hrišćanski pisci pisali na tu temu u

savetima kako propovedati jevandjelje:
"Velika umešnost u postupanju sa jednim grešnikom koji je zabrinut za

svoju dušu je u tome da se raščiste sve njegove poteškoće i rastera tama;
da se odstrane sva njegova pogrešna shvatanja, da bi se potkopale sve
njegove samopravedničke nade, i da ukloni svaka potpora utehe koju bi
mogao da nađe u sebi. ... Grešnici se često hvataju kao u smrtnom ropcu
za svoje pogrešne oslonce. Poslednja osoba kojoj grešnik želi da ode je
Isus Hristos. Grešnici bi radije da se spasu na bilo koji drugi način ... Oni
bi radije prineli nekakvu žrtvu, upustili se u bilo kakav trošak i podneli
bilo kakvu nevolju nego da se jednostavno oslone kao krivi i izgubljeni
buntovnici na samog Hrista za spasenje. On je samo krajnji način na koji
bi hteli da budu spaseni. Pošto se to u potpunosti kosi sa njihovom
samopravednošću i zato što uništava njihovu uobraženost i
samodovoljnost, oni zaista nisu voljni da to prihvate." (Čarls Fini, druga
polovina XIX veka)
***
> A KAKO ĆEŠ DOĆI DO ALLAHOVE MILOSTI .SIGURNO NE TAKO

ŠTO ĆEŠ RADITI ONO ŠTO JE ALLAH ZABRANIO.ZNAČI DOBRA
DJELA I NADA DA ĆE TI SE ALLAH SMILOVATI
E svašta ću ovde čuti. Pa jel ti znaš šta je to milost? Milost je nezaslužena

ljubav, dar koji ti se daruje a koji ti nisi zaslužio.
Milost se ne može zaslužiti, jer ako bi mogla da se zasluži, tada da bi bila

milost, već plata za trud.
Milost se ne može zaslužiti, ali se može izabrati. Kada se čovek sretne sa

Bogom, tada ga Božja ljubav vodi na pokajanje, i ako se čovek ne sakrije
od te Božje ljubavi, ako je ne prezre, onda će ga ta ljubav dovesti do
pokajanja. Samim pokajanjem čovek izabira Božju milost, a milost mu
Božja pruža oproštenje krivice i oslobodjenje od greha.
346
Onaj ko se nije iskreno pokajao on nije mogao ni da primi milost Božju, i

zato kako nema mir sa Bogom, on pokušava da ga ostvari sam kroz
pokušaje da sam zasluži spasenje. Religiozna revnost koju čovek čini da
bi bio spasem, samo otkriva da se čovek ne kaje za svoje grehe. Onaj ko se
pokajao za svoje grehe i stekao mir sa Bogom, on nema potrebe da se bavi
svojim spasenjem, jer mu je čista savest, jer mu je Bog grege oprostio. On
čini dobra dela spontano kao rezultat spasenja a ne da bi spasenje
ostvario.
Ona dobra dela koja ljudi čine namerno da bi se spasli, ništa ne vrede
pred Bogom, jer su usiljena. Onaj ko je zaista dobar, neće biti svestan da je
dobar jer je njegova dobrota spontana posledica Božjeg Duha kroz njega,
koji on niu ne doživljava kao nešto posebno, jer je taj Duh već postao
sastavni deo njegove posvećene volje.
***
> Uvaženi, je li tačna konstatacija da je Isus žrtvovan za naše grijehe? Ako

jest, onda analogno tome sa stanovišta logike svi možemo raditi što god
želimo, a za svoja djela nećemo snositi odgovornost jer se Isus žrtvovao?
Pa upravo to da možemo da radimo šta god hoćemo proizilazi iz uverenje

da će nam Bog oprostiti grehe iz nekog svog ćefa, iamo smo zapravo
krivi, iako smo zaslužili smrt. Dakle, u islamu postoji protekcija nepravde
pred Bogom ako Boga šarmiraš kakvim molitvama koje On voli, jezikom
koji On voli, položajima tela koje On voli, stranama sveta koje On voli,
postovima koje On voli. U hrišćanstvu nema šarmiranja Boga, jer Bog ne
prihvata da ti nešto radiš da bi Boga potkupio kakvim ugađanjem:
"Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On budući Gospodar neba i
zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, niti prima ugađanja od ruku
čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje
i sve." (Dela 17,24-25)
U islamu Boga ne košta ništa da ti oprosti i zato za tebe greh nema

nikakvu težinu, dok u hrišćanstvu svaki greh koji ti Bog oprašta jeste On
iskupio svojom krvlju jer je na sebi (telu kojim se otelovio) poneo kaznu
347
koju si ti zaslužio. Nije u hrišćanstvu tvoja ljubav prema Bogu temelj

spasenja, nego je Božja ljubav prema tebi i Njegovo iskupljenje sila kojom
te Bog vodi na pokajanje i na oproštenje. U hrišanstvu se pravda ne traži
od tebe, već ti se pruža. Ne laska se ljudskoj gordosti da grešan čovek
može da zasluži spasenje kod Boga, nego sam Bog čoveka iz ljubavi
iskupljuje:

Zahvalnost prema Bogu i ljubav prema Njemu ti daju snagu da ne grešiš,

a ako grešiš, uzalud je za tebe Isusova žrtva, jer Pismo uči:
"Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dara nebeskog,
postali zajedničari Duha Svetog, i okusili dobre reči Božije, i sile onog
sveta, i otpali, opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i
ruže sina Božijeg." (Jevrejima 6,4-6)
***
> Kakvo je ovo kurvanje u Bibliji...?
A zašto nisi citirao neke druge stihove nego baš te? Da li zato što te ovi
stihovi najviše uzbudjuju?
***
Baš si duhovno slab brale. Tebi ne treba dati Deset zapovesti u ruke, jer bi
ti spomen greha u svakoj zapovesti bio iskušenje da te zapali i da ga
odmah učiniš.
***
> Znači po ovome što možemo pročitati, kurvanje bi trebalo biti

dozvoljeno....zar ne Milos Bogdanovic...:)
348
Tebi treba iznad svakog spominjanja greha da stoji mač osude, inače ćeš u
greh da padneš. Nama ne treba. Kada bi imao srce oslobodjeno od greha,
i ispunjeno ljubavlju prema Bogu, ne bi ti bilo iskušenje da padneš u greh
čim pročitaš opis greha i grešenja. Ako ti je Božji zakon u srcu, nema
potrebe da ti stalno vise opomene nad savešću koje ti prete kaznom.
Moraš priznati da je božji zahtev u Svetom pismu mnogo strožiji nego u
islamu, jer gleda na srce:

***
> Dzenan Popo

Samo za Milos Bogdanovic: Rekao je Allahov Poslanik Muhammed
salallahu alejhi ve Selem: Allah ne gleda u vaše likove nego gleda u vaša
Srca !
To je velika istina, i šteta što je ne shvataju ni većina muslimana ni većina

hrišćana.
Ako ne shvatamo da Bog gleda na srce, onda mislimo da je dovoljno da se

spolja samokontrolišemo, a to je licemerstvo. Tada nam ne treba nam Bog
kao Spasitelj, jer je dovoljno da se svojom voljom spolja obuzdamo. Ali
kada smo takvi licemeri, onda prirodno mrzimo one koji otvoreno rade
ono što bismo i mi voleli, a ne smemo. U suštini i dalje volimo greh u
srcu, a ne volimo ni sebe ni druge grešnike.
Kako se nismo pokajali za greh srca, ostala nam je nečista savest i naša
dobra dela i religiozni rituali dobijaju funkciju pokušaja da njima
umirimo savest, ne činimo ih iskreno iz srca ljubavi, već da bi se kroz njih
uskupili. Naše molitve su tada formalne, imamo potrebe da ih učimo
napamet ili čitamo, ili da ih ponavljamo, itd.
Ali ako shvatamo da Bog gleda na srce, tada shvatamo da ne možemo

sami svojom voljom da izbacimo iz svoga srca sebičnost, telesne želje,
349
gordost, mržnju, i shvatamo da nam treba Bog kao Spasitelj srca od greha.
Tada su naše molitve iskrene, pravi vapaju duše za očišćenjem od greha.
Tada možemo da prihvatimo i druge grešnike, jer sami shvatamo da smo
po prirodi i sami iskvareni, ali ne volimo greh, jer Bog menja naša srca
kao odgovor na naše iskrene molitve.
***
> Bog ti se tebe svaki dan otkriva....?????????????

jesi li ti u redu...???
Tvoja molitva je za tebe samo formalnost? Nije razgovor sa Bogom?
Tvoje proučavanje Kurana za tebe ne predstavlja povod i priliku da ti Bog

otkrije sebe i svoj karakter?
> od 7 mlrd zitelja...Bog se samo tebe otkriva...???
Bog se otkriva svakome ko ga traži. Poznanje Boga je cilj svakog svesnog

stvorenog bića sposobnog da spozna Boga.
> jesi ga video...?
Jel si ti idoloklonik pa treba da vidiš Boga da bi ga spoznao?
"Branio je pravo siromaha i jadnika ... Zar ne znači to Mene poznavati."

(Jeremija 22,16)

(1.Jovanova 2,3-4;5,3)
350
Ako se sa Bogom ne srećeš svaki dan, onda će tvoja duša naći nekog
drugog da mu se "moli" tj. da u nečemu drugome traži spas, možda u
telesnom užitku, ili u sujeti i ponositosti, itd.
***
> Zašto se vi ne molite, padajući ničice na zemlju..???
Ko kaže da mi ne padamo u molitvi pred Bogom?
Padamo onda kada se sretnemo sa otkrivenjem Boga u takvom njegovom

sjaju kao što su se ove ličnosti dole srele.
I nemoj da mešaš stihove koji govore o klečanju sa padanjem na zemlju.

Svako od nas kleči Bogu kada se moli, a pašće na zemlju onda kada je to
adekvatno realnom doživljaju susreta sa Bogom. Dakle, postoje situacije
kada se čovek sretne sa Bogom u takvom nadahnuću, da svestan svoje
grešnosti jednostavno padne na zemlju.
Isusov učenik Jovan:
1,17)

(Jovan 18,6)
No, izvinjavam se što ću sada upotrebiti reč licemerstvo, ali prosto se

čudim kako ne shvatate da Bog ne može da prihvati vaše usiljeno
351
licemerno padanje na zemlju koje nije spontano proisteklo iz ličnog

susreta sa Bogom?! Ne možete Boga prevariti time što imitirate plod
stvarnog susreta sa Bogom. Vi ste od tog padanja napravili pozorišnu
predstavu. Dokaz da to radite licemerno jeste što od toga pravite princip i
što se sablaznite kada to drugi ne radi, što znači da ne shvatate da takvo
padanje ima vrednost samo ako je iskreno, adekvatno realnom
osvedočenju o sopstvenu grešnost, a ne namerno i usiljeno. Da se vi zaista
srećete sa živim Bogom u molitvi, ne bi trebao niko da vam kaže da treba
pa klečite ili da treba da padnete u susretu sa Njime.
***
> PADANJE NIČICE JE STROGA NAREDBA, A I ISUS JE PADAO

NIČICE, al et samo vi nećete.....:):) i nepravimo mi nikakve prestave već
PADANJEM NIČICE VELIČAMO ALLAHA (BOGA)...
Tako intimna stvar – padanje na zemlju u susretu sa Bogom, ne može i ne

sme biti naređena, jer je to onda direktno navođenje na licemerstvo. Onaj
ko tako nešto naređuje otkriva nepoštovanje tvoje ličnosti i nasilje nad
njom, jer naređuje nešto što je stvar tvoje sopstvene ličnosti i što ćeš ti sam
učiniti ako susret sa Bogom time bude iskreno rezultovao. Narediti takvu
stvar je isto kao kada bi ti neko naredio da se raduješ ako si dobio neki
mnogo vredan poklon, ili ti naredio da plačeš ako ti je preminuo blizak
prijatelj. Takva naredba bi čak pomutila onu iskrenost koja zaista postoji,
jer ti onda to ne bi uradio iz srca, već zato što ti je to kako ti sam kažeš –
strogo naređeno.
Pa ako postoji razlog da padneš pred Bogom, onda nema potrebe da ti se

to posebno kaže, već će ti biti spontana posledica tvoga poznanja Boga.
No, da li vi ikada dolazite to takvog poznanja Boga? Kada se vi uopšte

tokom dana bavite uzvišenim otkrivenjem Božjeg karaktera da bi vaše
poklonjenje izlazilo iz iskrenog srca skrušenog uzvišenim otkrivenjem
Božje ljubavi, milosti i dobrote?
Ja razumem hrišćane da padaju na zemlju kada se susreću sa uzvišenim

zahtevima Božjeg zakona koji ukoravaju gnev srca ili želju kao greh, ili
352
kada se susreću sa neizmernom Božjom ljubavlju zbog koje je Bog dao

svoga Sina da nijedan koji ga veruje ne pogine nego da ima život večni.
Ali hajde molim te koje je to uzvišeno otkrivenje Božjeg karaktera u
Kuranu zbog kojeg bi jedan musliman iskreno padao pred Bogom? Ono
očigledno ne postoji, pa nije čudo što mora da vam se naredi da glumite
simptom nečega što u iskustvu nemate.
***
> Zasto Bog ovdje postice da se Osija ozeni sa bludnicom i da rodi

kopilad, kada znamo da nam Biblija govori : Kurvarima i preljubočnicima
sudiće Bog. (Jevrejima 13:4) , zar ovo nije kontradikcija?
Nije kontradikcija, zato što je pitanje pobuda ljudskog srca. Prorok neće
pasti u greh, jer on ne ide sa bludnicom u brak iz bludnih strasti, već iz
ljubavi koju inače ima u srcu, a bludnica neće pasti ni u kakav greh u
kojem se inače već ne nalazi. To je Bog uradio da bi tako ukorio Izrailjce
koji su učinili duhovni blud u to vreme, okrenuli se lažnim bogovima.
Bog im pokazuje ljubav i milost, da bi ih doveo do pokajanja.
Moram ti zameriti da stalno praviš iste greške u tumačenju Pisma -

pozivaš se na slepo slovo a ne koristiš razum da shvatiš smisao
napisanog.
***
> Zasto Bog ovdje postice da se Osija ozeni sa bludnicom i da rodi

kopilad, kada znamo da nam Biblija govori : Kurvarima i preljubočnicima
sudiće Bog. (Jevrejima 13:4) , zar ovo nije kontradikcija?
Nije kontradikcija, zato što je pitanje pobuda ljudskog srca. Prorok neće
pasti u greh, jer on ne ide sa bludnicom u brak iz bludnih strasti, već iz
ljubavi koju inače ima u srcu, a bludnica neće pasti ni u kakav greh u
kojem se inače već ne nalazi. To je Bog uradio da bi tako ukorio Izrailjce
koji su učinili duhovni blud u to vreme, okrenuli se lažnim bogovima.
Bog im pokazuje ljubav i milost, da bi ih doveo do pokajanja.
353
Moram ti zameriti da stalno praviš iste greške u tumačenju Pisma -

pozovaš se na slepo slovo a ne koristiš razum da shvatiš smisao
napisanog.
***
> ako pise u Bibliji da ce Bog suditi bludnicima, tj. da ce ih kazniti zbog
toga,a na drugom mjestu pise da Bog podržava Osiju da to isto radi sto
osuduje, onda nesto ne stima ovdje, zar ne?
Hajde malo upotrebi razum. Izrailjski narod je u otpadništvu. Taj narod

još uvek sa zgražavanjem gleda na telesni blud ali je bio u daleko većem
grehu, u duhovnom bludu, jer se počeo odavati idolopoklonstvu
paganskim božanstvima.
A onda Bog preko proroka Osije ukorava taj narod da je njegov duhovni
blud u Božjim očima isto toliko veliki greh kao i greh telesnog
bludničenja. Prorok simbolički predstavlja Boga, bludnica predstavlja
neverni Izrailj, a brak sa bludnicom predstavlja zavet Boga sa nevernim
izrailjskim narodom.
"Kad Gospod poče govoriti Osiji, reče Gospod Osiji: Idi, oženi se kurvom,
i rodi kopilad, jer se zemlja prokurva odstupivši od Gospoda." (Osija 1,2)
Ima li jačeg ukora za greh?
"Prite se s materom svojom, prite se, jer mi nije žena, niti sam joj ja muž;
neka odbaci kurvarstva svoja od lica svog, i preljube svoje od dojaka
svojih, Da je ne bih svukao golu i učinio je kakva je bila onaj dan kad se
rodila, i da je ne bih postavio da bude kao pustinja i obratio je da bude
kao zemlja sasušena, i umorio je žeđu." (Osija 2,2-3)
Bog izriče prokletstvo nad Izrailjem:
"Jer se mati njihova kurva, sramoti se roditeljka njihova; jer govori: Ići ću
za milosnicima svojim koji mi daju hleb moj i vodu moju, vunu moju i lan
moj, ulje moje i piće moje. Zato evo ja ću joj zagraditi put trnjem i
354
zazidaću zidom da ne nađe staza svojih. I trčaće za svojim milosnicima,

ali ih neće stignuti; i tražiće ih, ali ih neće naći; pa će reći: Idem da se
vratim k prvom mužu svom, jer mi beše bolje onda nego sada. Jer ona ne
zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožavao joj srebro i zlato, od
kog načiniše Vala. Zato ću uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme, i vino
svoje, kad bude vreme, i uzeću vunu svoju i lan svoj, kojim bi pokrivala
golotinju svoju. I otkriću rugobu njenu pred milosnicima njenim, i niko je
neće izbaviti iz moje ruke. I ukinuću svaku radost njenu, svetkovine
njene, mladine njene i subote njene i sve praznike njene. I potrću čokote
njene i smokve, za koje govori: Plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i
obratiću ih u šumu da ih jede zverje poljsko. I pohodiću na njoj dane
valimske, u koje im je kadila i kitila se obocima i grivnama, i išla za
svojim milosnicima, i mene zaboravila, govori Gospod." (Osija 2,5-13)
Pa opet, Bog pokazuje i svoju milost prema svom narodu, jer pokajnicima
za greh govori na kraju:
"Ali evo, ja ću je primamiti i odvešću je u pustinju, i govoriću s njom lepo.

I daću joj vinograde njene od tog mesta, i dolinu Ahor za vrata nadanju, i
onde će pevati kao za mladosti svoje i kao kad je išla iz Misira. I tada ćeš
me, govori Gospod, zvati: Mužu moj; a nećeš me više zvati: Vale moj. Jer
ću ukloniti iz usta njenih imena Valova; i neće im se više pominjati imena.
I tada ću im učiniti zavet sa zverjem poljskim i sa pticama nebeskim i s
bubinama zemaljskim; i polomiću luk i mač i rat da ih nestane u zemlji, i
učiniću da leže bez straha. I zaručiću te sebi doveka, zaručiću te sebi
pravdom i sudom i milošću i milosrđem. I zaručiću te sebi verom, i
poznaćeš Gospoda. I tada ću se odazvati, govori Gospod, odazvaću se
nebesima, a ona će se odazvati zemlji. A zemlja će se odazvati žitu i vinu i
ulju, a to će se odazvati Jezraelu. I posejaću je sebi na zemlji, i smilovaću
se na Loruhamu, i reći ću Loamiji: Ti si moj narod, i on će reći: Bože moj!"
(Osija 2,14-23)
***
355
> Bozija knjiga ne treba da bude ne jasna, pa da ti je neko drugi tumaci,

ona treba da bude jasna, jer bi Bog bio ne pravedan samo da nekolicina
moze da tumaci Boziju knjigu.
Razumeće onaj ko je pošten, on će jednostavno prepoznati u knjizi svoje

misli, jer ako je pošten, njegove misli su nadahnute od Boga, a ko nije
pošten, ko hoće sebe i svoje grešno ja da ubaci u tumačenje, nije ni
pravedno da Pismo razume.
> Pogledaj Kur'an ko god ga procita odmah je jasan, nesma tu sta da se

tumaci pogresno.
Jasan je, jer su to pravila. Ona ta pravila nemaju smisla. Kuran je očito
napisan za semite. Semite imaju pubertetsku praktičnu inteligenciju koja
razmišlja o NAČINU kako da se nešto sprovede u praksi (zato su dobre
zanatlije, majstori, trgovci...), ali nemaju razvijenu inteligenciju deteta
školskog doba koja razmišlja o SMISLU, zašto se nešto dešava.
U Svetom pismu nema nijednog zahteva koji je sam sebi cilj, a da nije
jasan. Zato se u Pismo ne veruje slepo, već se ono razume i shvata da je
ispravno po svom smislu. U Kuranu imaš pravila koja se slepo prihvataju
i slepo drže. Kuran ne zahteva da analiziraš pobude koje te rukovode na
ponašanje niti sam smisao ponašanja, i zato je tako lak čak i telesnim
ljudima da ga shvate. A razumevanje smisla zahteva da imaš ljubav koja
te navodi da prepoznaješ zašto je nešto na osnovu svog smisla dobro ili
loše. David je bio gladan pa nije kriv što je jeo svete hlebove. A inače
smrtna kazna je predvidjena za jedenje svetih hlebova. Zašto nije kriv?
Zato što nije iz loših pobuda jeo hlebove, ne iz hira ili drskosti, već što su
on i drugovi bili gladni i iscrpljeni. Bog kaže da je ubistvo greh, ali samo
ako si na ubistvo pokrenut mržnjom. Ako si nehotice nekog ubio
nesretnim slučajem, nisi kriv. Ako činiš dobro delo, ali da bi se napravio
važan, kriv si: "Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni
vide; inače plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima." (Matej 6,1)
Zato je Kuran lak a Sveto pismo teško za razumevanje većini ljudi, jer
većina ljudi jeste površna i većina ne želi da se kaje za grehe na nivou
srca, a vole ljudi pravila da bi o sebi mislili da su neke face što ih drže.
356
***
> Milose, a gdje je Isus rekao da je Krscanin i da je on Krist???
Pa Hristos je grčki naziv za Mesiju (pomazanik). Hristos je sam sebe

predstavio kao Mesiju, pa kako onda da nije Hristos.
Neverovatna je vaša muslimanska površnost, bavite se time da li je

upotrebio odredjeno ime, kao da je to važno, a ne smisao njegovog dela
koje zapravo pokazuje ko on zaista jeste. Razmišljate kao deca u
predškolskom dobu koja ne koriste razum i samo traže pravila, šta se
sme, a šta se ne sme.
> pa dobro! Milos je cinitrao najmanje 10 pasosa iz biblije a nigje Isus

expliciti nije rekoa ono sto je aktualno na ovoj diskusiji!
Pa što bi relevantno bilo ono što bi neko rekao za sebe. Koliko je lažnih
Hristosa bilo za sebe i govorilo da su Mesije. No, ipak je otkrio i
eksplicitno da je Mesija u sledećem razgovoru:
16:15 Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja?

16:16 A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.
16:17 I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i
krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.
Zapazi da Isus ceni to što Petar to nije shvatio na način kako bi neki
musliman shvatio, nekim znakom ii čudom, već na osnovu smisla samog
duha njegovog postupanja:
A u razgovoru sa sledbenicima Jovana Krstitelja pogledajmo kako Isus

prosto tera ljude da misle i da sami shvate da je On Mesija, što je opet
suprotno duhu islama:
11:3 I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo?
357
11:4 A Isus odgovarajući reče im: Idite i kažite Jovanu šta čujete i vidite:
11:5 Slepi progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluvi čuju, mrtvi
ustaju i siromašnima propoveda se jevanđelje.
11:6 I blago onome koji se ne sablazni o mene.
***
> Sada mi odgovori ko je naš Stvoritelj, Bog ili ISUS???
Bog Otac, Isus i Sveti Duh su jedan Bog jer imaju jedno božansko obličje.
Možda bi ti Sabite nekog crva zbunio kada bi pokušao da te shvati, jer bi
on pomislio za svaki tvoj ud da je po jedan crv te da vas ima više od
jednog. Kako bi se ti osećao u možda bezuspešnom pokušaju da objasniš
tom crvu da si ti jedan čovek, a ne više crva, tako se i ja često osećam kada
razgovaram sa muslimanima o svetom trojstvu. Jedan je Bog, koji je
stvorio vreme i prostor. I ako se taj jedan Bog, manifestuje u vremenu i
prostoru kroz još dve ličnosti, On se ne pretvara u tri Boga. On ostaje
jedan Bog sa tri ličnosti u vremenu i prostoru.
***
> E to je čisti politeizam. 3 različite osobe koje su svaka za sebe bog, po

tebi su jedan a ne 3 boga.
Dakle, po islamskoj logici, ako se jedan Bog, manifestuje u vremenu i

prostoru kroz još dve ličnosti, On se pretvara u ukupno tri Boga?
> ALLAH JE NAJVECI!
Ako veruješ da je Alah najveći, pokaži skromnošću i poniznošću srca da si

pred njime najmanji. Ne misli da možeš nečim svojim zadobiti Božju
naklonost, jer time otkrivaš da imaš nešto veće i iznad samog Alaha čime
možeš njime manipulisati.
358
> Želiš sreću? – Klanjaj namaze u njihova vremena! Želiš blagoslov? –

Donosi salavate na Poslanika, alejhisselam!
Ako želiš sreću i blagoslov u životu, pokaj se za sebičnost, jer Bog ti ne

može dati darove koje bi ti zloupotrebio tako što bi ih stavio na presto
svoga srca umesto samog Boga. Ne budu gord i ne misli da Boga možeš
potkupiti namazima niti ikakvom magijom svojih rituala, već te samo Bog
sam može otkupiti kroz zasluge svog sopstvenog iskupljenja: "Gospod
iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju neće se
> Tražiš utjehu? – Čini istigfar!
Prava uteha je plod poznanja Boga. Onaj ko je upoznao Božji karakter

kroz molitvu i proučavanje Pisma, biće utešen spoznajom o Bogu koji ga
voli i koji mu je milostiv. Ne možeš utehu dobiti ponavljanje naučenih
rečenica o pokajanju. Uteha Bogom ti je potrebna pre pokajanja, da bi te
ona mogla dovesti do pokajanja:

> Imaš brigu? – Čini dovu!
Ako se brineš, treba da očistiš srce od sebičnosti pred Bogom. Nesebična

duša je zahvalna pred Bogom, ima čistu savest i ne brine se za svoj život.
> U nevolji si? – Reci " ‫( "ﻻ حول و ﻻ قوة اﻻ با‬Nema snage ni moći osim kod
Allaha!)
Ako si u nevolji, slavi Boga što želi da proslavi sebe kroz tvoje uzdanje u
Njega tokom iskušenja.
"Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; živi na zemlji i hrani istinu. Teši se

Gospodom, i učiniće ti šta ti srce želi. Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se
u Njega, On će učiniti. I izvešće kao videlo pravdu tvoju, i pravicu tvoju
kao podne. Osloni se na Gospoda, i čekaj Ga. Nemoj se žestiti gledajući
359
koga gde napreduje na putu svom, čoveka, koji radi šta namisli. Utišaj
gnev, i ostavi jarost; nemoj se dražiti da zlo činiš." (Psalam 37,3-8)
> Želiš dobra djela bez mnogo truda? – Podijeli ovo sa svojim prijateljima!
Onaj ko ima ljubavi, on ne gleda samo kako da od Boga ućari neku korist
i nije mu cilj da učini dobra dela bez mnogo truda, već mu je cilj da
odgovori na potrebe onih koje voli i po cenu velikog truda.
***
> Svuda ima pojedinaca koji pretjeraju u revnosti za svoju stvar.
Preterivanje je posledica loših motiva. Niko ne može da preteruje iz prave

ljubavi, već jedino iz sebičnosti, mržnje, opterećenosti krivicom,
ponositošću.
> Ne treba takve odmah osuditi, ...
Treba im pomoći da postanu svesni svojih loših motiva i da se pokaju.

Sam greh moraš osuditi ili si inače saučesnik u tom grehu.
> naprotiv, treba im ukazati da se lijepo ponašaju a neka zadrže svoj stav.
Ako ih navodiš da se lepo ponašaju a zadrže svoj duh, ti ih navodiš na

licemerstvo, jer će uzrok problema i dalje da ostane u njima, a oni će samo
spolja da se koriguju jer ih je sramota zbog lične sujete ili jer imaju grižu
savesti zbog krivice, ali ni dalje nemaju ljubavi i pokajanja za sam duh
koji kod njih ne valja, jer nisu ni postali svesni motiva za koje treba da se
pokaju.
Oni isti motivi iz kojih su ljudi u vreme mira dobri jedni prema drugima
(gordost, sebični sentiment, nečista savest), ti isti motivi u vreme stresa
postaju izvor zla i medjusobnog ubijanja. Onaj ko je dobar iz gordosti,
biće u stanju da te ubije ako povrediš njegovu gordost. A iz te iste
gordosti će se žrtvovati za tebe za vreme mira. Onaj ko je dobar iz krivice,
u vreme stresa će da te sumnjičiti opterećen teorijom zavere da si strani
360
elemenat, plaćenik strane službe. Onaj ko je dobar iz sebičnog sentimenta,

postaće kukavica kada mu stres pokvari osećanja kojima te voli. A sada vi
te zle motive razvijate i gajite u vreme mira i blagostanja, nesvesni da će
postati ponovo izvor najvećeg zla u vreme stresa.
Svaka generacija koju pokreću takvi motivi ima jednom u životu

iskušenje rata da da oduška tim motivima. Sada je lako junačiti se, no
videćete šta će biti od te vaše jadne dobrote kada dodje ponovo stres
životnih probi. Vi uopšte ne volite jedni druge, nego ste dobri jedni
prema drugima zbog sebe (gordosti, sebičnog sentimenta i krivice). A
kada vam neko stane na žulj postaćete ubice i kukavice.
***
> "Osmotrio sam i Dženet i tamo ugledao ženu bludnicu. Upitao sam o
njoj, pa su mi rekli da je ona nagrađena za jedno dobro djelo. Jednog dana
naišla je na jednog psa, koji je zbog prevelike žeđi isplazio jezik, te je
svoju haljinu umočila u bunarsku vodu i cijedila je pred njim sve dok ga
nije napojila. Zato joj je Bog oprostio.’”.
Ovo je totalno nepravedno. Kako može Bog da nekome oprosti greh za

koji se on nije pokajao i koji on nije svojim htenjem odbacio?
Pa svaka osoba koja ima neki greh, ima i krivicu zbog greha, i zbog te
krivice često biva navedena na nekakva dobra dela ili čak sama izmišlja
neka pravila koja drži da bi tim pravilima umirila svoju nečistu savest i
tako sebe zavaraval da je ispravna.
Zato smatram da je ova priča od sotone jer pruža alibi mnogima da

ostanu nepokajani za svoje grehe i da sebe teše da će biti spaseni zato što
na nekom drugom planu čine dobra dela.
***
> problem je jer ličnost podrazumjeva egzistenta

361
Suštinska odlika božanskog bića je u njegovom postojanju van vremena i

prostora. Ako Bog u vremenu i prostoru sebe otkrije kroz više ličnosti, on
ne gubi svoju jednu suštinu koja je van vremena i prostora. On se tada ne
pretvara u više Bogova, jer je množina odlika stvorenog sveta, a ne može
da bude odlika Boga koji je izvan vremena i prostora. Uslov za postojanje
množine jer vreme i prostor tako da kada kažemo da je jedan Bog Otac,
Sin i Sveti Duh, tada zastupamo da sve tri ličnosti božanstva imaju jednu
vanvremensku i vanprostornu božansku suštinu, da je to jedan Bog koji
se samo manifestuje u vremenu i prostoru kroz ukupno tri ličnosti.
***
> Miloše, ta Isusova izjava u kojoj određene ljude naziva svinjama

(sumnjam da je to Isus rekao) je kontradiktorna sa njegovom porukom da
ljube bližnjeg svog, opraštaju drugima i vole svoje neprijatelje. Ne možete
voljeti neprijatelja ako ga nazivate svinjom. Ne možete opraštati mu ako
ga nazivate svinjom itd.
"Ne dajte svetinje psima; niti mećite bisera svog pred svinje, da ga ne
pogaze nogama svojim, i vrativši se ne rastrgnu vas." (Matej 7,6)
Bacanje bisera pred svinje jeste upozorenje da zaista postoje ljudi koji neće
ceniti dar evandjelja nego će ih taj dar isprovocirati da ga pogaze na isti
način kao što bi svinje pogazile bisere. To je istina. A ako ti u tome ne
vidiš ljubav to samo znači da ti takve ljude ne bi mogao da voliš.
To je razumljivo, jer ti u islamu nemaš uzor koji ti pokazuje ljubav prema

neprijatelju i ljubav prema grešniku, da bi sam mogao da voliš neprijatelje
i grešnike. Ali celo Sveto pismo, i Stari i Novi zavet nam pruža takav uzor
i osposobljava nas da volimo ljude kakvi jesu, da bismo mogli i sami sebe
da volimo iako smo grešni.
Ako ne možeš da voliš druge kao grešnike, to znači da sam ne priznaješ

pred Bogom da si ti sam grešan.
362
Pa nije čudo što ne veruješ u Isusovo iskupljenje i u reformu srca od

strane Svetoga Duha, jer si nesvestan svoje grešnosti. Da si svestan tada bi
ti Isus i Sveti Duh bili jedina nada na iskupljenje i na reformu srca.
***
> U Velikoj si zabludi kada izjednjačavaš muslimane sa farizejima, farizeji

su Odbacili Isa alejhi selam i proglasili ga lažnim Poslanikom i Mesihom a
muslimani su ga prihvatili kao Istinitog Allahovog Poslanika i Mesiju !!!
Kakva vajda što neko prihvata Isusa po imenu, a njegovu svetlost istine
odbacuje?!
Ja iskreno ne vidim razliku izmedju fariseja i muslimana, jer i jedni i

drugi drže religiozne zahteve na način koji Isus kritikuje, jer i jedni i drugi
tumače božanske zahteve na tako formalan način da kroz njih postaju
zadovoljni sobom, dok Isusova nauka naglašava da je svrha zakona da
čovek postane svestan da je grešan, dakle upravo da postane
nezadovoljan sobom da bi postao zadovoljan Bogom i onom pravednošću
koju mu Bog daruje. Evo samo ovaj primer pokazuje kako farisej ima za
cilj da kroz svoje religiozno iskustvo postane zadovoljan sobom (isto kao i
musliman što čini) za razliku od carinika koji kroz zakon shvata da je
grešan i da mu treba milos Božja (a ne sopstvena zasluga) da bi bio od
Boga privaćen, i da mu treba Božja sila da ne greši (a ne sopstvena
samokontrola) da bi se od greha oslobodio:
"Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej a jedan carinik.
Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što nisam kao
ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci, ili kao ovaj carinik.
Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam. A carinik
izdaleka stajaše, i ne šćaše ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi
svoje govoreći: Bože, milostiv budi meni grešnome! Kažem vam da ovaj
otide opravdan kući svojoj, a ne onaj." (Luka 18,10-14)
I farisej i carinik su otišli u isti hram radi svoje religiozne službe i obojica,
pokrenuti snažnim religioznim potrebama, uputili su molitve Bogu koji je
363
nosio isto ime. Takođe, obojica su sa svoje službe otišli veoma zadovoljni i
uvereni da su pred Bogom opravdani.
Ali između njih je ipak postojala suštinska razlika.
Obojica su otišli zadovoljni, ali dok je farisej otišao zadovoljan sobom i

sopstvenim karakterom, dotle je carinik otišao zadovoljan Bogom i
Njegovim karakterom.
Mnogima je cilj da im religija pomogne da postanu zadovoljni sobom i

svojom pravednošću. Farisej je uspešno ostvario taj cilj, ali nije otišao
opravdan - spasen - pred Bogom. Otišao je opravdan pred Bogom onaj ko
uopšte nije imao namere da bude zadovoljan sobom i svojim karakterom.
Carinik je otišao zadovoljan karakterom Boga koji mu je oprostio njegove
grehe, i dokle njegova volja bude bila pokorena Božjoj volji, on neće imati
potrebe da bude zadovoljan sobom. Sasvim mu je dovoljno da bude
zadovoljan Bogom. Farisej nije mogao da ode zadovoljan Bogom, zato što
nije ispunio uslove. U svetlosti Božjeg lica on nije priznao svoju zavisnost
od Boga, nije priznao svoje grehe i nije se za njih kajao. Kako nije mogao
da bude zadovoljan Bogom, morao je da spusti pogled na sebe i svoju
pravednost i da radi na izgrađivanju sigurnosti u sebe samog i svoj
sopstveni karakter.
Lažna religija ne pomaže čoveku da izgradi poverenje u Boga, već mu

raznim tehnikama i sistemima pomaže da izgradi poverenje u sebe i svoj
sopstveni karakter. Ali, kao što je cariniku bilo sasvim nepotrebno da
bude zadovoljan svojim karakterom, poznavajući lepotu i uzvišenost
Božjeg karaktera, tako je i vernicima koji zaista veruju u Boga sasvim
nepotrebno mnogo toga što primenjuju vernici lažnih religijau
izgrađivanju i podražavanju osećanja sopstvene samodovoljnosti i
samopravednosti.
Uz ispravne kriterijume Božjeg karaktera, pokušaj čoveka da postane

zadovoljan sobom može samo da ga obeshrabruje sobom. Farisejstvo i
islam iznose božanske zahteve u tako površnom i formalnom obliku da i
farisej i musliman kroz njih mogu da postanu zadovoljni sobom. Tako
ugušuju potrebu čoveka za Bogom.
364
***
> PA DA TI NEMAS SVOJI 10. ZAPOVIJEDI TI BI NAS PRVI ISTRIJEBIO
Pa ja ne tumačim zapovesti formalno, kao kakva pravila jer nisam

musliman. Mene šesta zapovesti Ne ubij ukorava za mržnju na nivou
srca, čini svesnim potrebe za silom Svetoga Duha koji menja moje srce i
ispunjava ljubavlju prema neprijatelju, a Isus mi kao uzor otkriva ljubav
prema neprijateljima. Vi nemate ni zakon koji gleda na srce, niti Svetoga
Duha koji vam menja srce, niti Isusa kao primer krotosti i poniznosti, pa
kako onda možete imati ljubav u srcu? Evo kakav je vaš duh kada je
iskren:
> Mervan Melic: Milos Bogdanovic,,,ja te pitam KO JE TEBE DOZVOLIO

DA BUDES MEDJU LJUDE
A strah od šerijata vas čuva samo da ne pokažete spolja ono što imate u
srcu. Sveto pismo osudjuje takvu vrstu zabrana jer radjaju licemerstvo i
obećava takvima da će im otkriti nešto divno (Isusa kao Iskupitelja):
***
> Muhammed a.s. "Strogo se cuvajte sumnjicenja, jer je sumnjicenje

najlazniji govor..." (Buharija i Muslim)
Izvini ali i ovo je licemerno. Nisam sreo ljude koji su više prožeti
sumnjičenjem i teorijom zavere od muslimana. Sami jedni druge sumnjiče
pripadnike iste islamske vere.
Zašto?
365
Zato što ih na revnost pokreće strah od kazne, pa kako se plaše Boga,

plaše se i jedni drugih. Kako ih pokreće na reliigoznu revnost strah
nečiste savesti, oni iz tog straha u svemu i svakome vide opasnost, vide
sen suda kojeg se plaše. Tako samo pokazuju neizmirenost sa Bogom.
***
> Muhammed a.s.

"Uzviseni Allah (jedini Istinski Bog) mi je objavio da budete ponizni i da
se niko ni nad kim ne uznosi..."
(Muslim)
Biblijski Bog je pokazao krotost i poniznost ličnim primerom:

A kako je Alah u Kuranu pokazao krotak i ponizan karakter da bi nam

Sam bio uzor?
***
> Shta je to licemjerstvo...?
Kada dobro delo činiš samo voljom jer si tako naučen, a ne iz srca ljubavi
koje samo prepoznaje potrebu. Licemerstvo je i kada dobro delo činiš iz
krivice, straha, sebičnosti, itd. Tada treba da si se kaže kako da se
ponašaš, a da imaš ljubavi u srcu, znao bi sam šta treba da činiš. Zato
Sveto pismo definiše vrlo oštro pobude srca, a ponašanje je stvar lične
366
odgovornosti, što jedan musliman ne može da shvati, jer ne gleda ni na

smisao učinjenog dela niti na motive iz kojih se delo čini.
***
> "Allah (jedini Istinski Stvoritelj) , uistinu, ne gleda u vasa tijela niti u vas
izgled, nego gleda u vasa srca..."
(Muslim)
Licemerno je ovo navoditi kada te istovremeno sva pravila islama navode

da se baviš formom a ne pobudama. A da su pobude jasno definisane kao
u Svetom pismu, gde su želja za drugom osobom i mržnja ravni preljubi i
ubistvu, ne bi ni postojala potreba da ti neko propisuje šta sve treba da
radiš, ako bi tvoje srce bilo slobodno od greha i ispunjeno ljubavlju.
Isto licemerstvo imaš i u otpalom hrišćanstvu, gde te sveštenik prvo

otruje gordošću i mržnjom prema drugima verama a onda licemern izusti
"Ljubite neprijatelje svoje". Onaj ko je otrovan gordošću kao motivom
religiozne revnosti on je prirodno iz gordosti uvredljiv i radja plodove
mrznje i sukoba. A onaj ko je licemer mrzi kada vidi neke osobe kako
rade ono što bi on želeo a ne sme. Tako islam proizvodi mržnju iako
deklarativno zastupa poštovanje drugih vernika.
***
> Isus je padao glavom na tle... a ti po tvojem kako hoces moli se....
Padao je samo kada je imao razloga za to, a ne u ostalim molitvama kada

nije imao. Dakle, nije kako hoćeš, već imaš razum da prepoznaš potrebu.
Nešto vam nedostaje razum, a i motiv ljubavi, čim imate potrebe da
definišete pravilima ono što je odgovornost same ličnosti.
> Isus je padao glavom na tle Bogu Allahu,velicajuci ga i to nije kad je

imao potrebu vec ujutru i navecer ( koliko ja znam) slicna molitva kao
nasa ( muslimanima) pa sad razmisli malo ???
367
Nije tačno. On je padao samo kada je bio duboko pokrenut potrebom, a to

je bilo samo kada je odlučivao da umre za grehe sveta.
Kada bi se takva usiljena pobožnost, da se svaki put isto molis - nalazila u

Bibliji, ja bih je čiste savesti odbacio kao lažnu nauku.
Zamisli da ti tvojoj devojci kažeš kada treba kako da uzdahne i uzvikne i

koj položaj da ima da bi ti pokazala ljubav.
Tako Bogu deluje kada vi definišete da treba svaki put da padnete za

vreme molitve.
Gde je vaša ličnost ako vam neko ispira mozak onim što je odgovornost
vaše ličnosti?
Samo malo uključite razum pa ćete shvatiti svoje licemerstvo.
***
> otkucaj "horus lamb of god" to ti sam google sugeriše kad otkucaš
Horus lamb
Jel to metoda duhovnog prosvetljenja? Jel tako pobedjuješ iskušenje

religiozne obmane? Jel ti misliš da Alah ceni tvoj odlazak na google kao
kakav podvig? Jel te to puno koštalo? Jel si morao da se duboko poniziš
pred Bogom da bi do te "istine" došao?
E dragi moj druže, obmana se ne pobedjuje putem googla niti ikakvim

kopiranjem tudjih tekstova, već pokajanjem za grehe koji traže svoj
izgovor u zabludi. Spoznaja istine je uvek uslovljenja umiranjem onim
gresima koji su uzrok naše zavedenosti kakvom zabludom.
> "Horus was the lamb of God who took away the sins of the world. "
Čak i da se u originalu "The Egyptian Book of the Dead" nalazi ova

falsifikovana izjava "Horus was the lamb of God who took away the sins
of the world. " ni tada to ne bi bio dokaz protiv hrišćanstva, jer su svi ljudi
368
na zemlji ranije znali za Mesiju koji će umreti za grehe sveta, pa ne bi bilo

čudo da se ta istina i zadržala u nekim religijama.
> "Horus was the lamb of God who took away the sins of the world. "
Ovo gore ne postoji u knjizi "The Egyptian Book of the Dead":
http://archive.org/details/egyptianbookofde00reno
Zamisli ja sada da tražim po netu laži o Alahu i Kuranu i da ih ja ovde

objavljujem bez ikakve svoje provere? Zar ne bih time pokazao da meni
lično opšte nije važna istina već da slepo branim sve što ide u prilog
stavovima koje ni sam ne razumem nego sam ih slepo i neodgovorno
izabrao za istinite?
***
> nevezano da pitam kakva je uloga crkve u razvoju ljudskosti kod

čovjeka,
Zadatak crkve je da čuva ispravnu nauku koja će ljude sačuvati od

iskušenja. Na primer, vernici su skloni da traže spas u ritualima, da čine
dobra dela ne iz ljubavi, već da bi se kroz njih spasli, skloni su da se javno
mole da bi bili zapaženi ili da čine dobra dela radi svoje lične gordosti.
Zato je neophodna nauka koja će ih ukoravati za njihova iskušenja. Isus
kaže da tvoja levica ne sme da zna šta čini tboja desnica. Mi treba da se
molimo u kleti. Ko čini dobra dela da ga drugi vide, neće biti spasen. To
su sve upozorenja koja prava crkva mora da zastupa onima kojima je to
iskušenje. Kako nemaju svi ljudi kroz istoriju ista iskušenja, menja se i
glavna poruka ljudima svakog crkvenog doba. Crkva propoveda onu vest
koja je odgovor na iskušenja onih kojima ona propoveda.
> nije dovoljno da čovjek zna sve o Bogu (teologija), a ne radi ništa, ili da
zna i radi, a ne vrši obrede, ili da vrši obrede i radi,
Nije moguće da je neko pokoren Bogu u svom srcu, da njemu Bog

promenio karakter, a da sada treba da mu iko onda kaže kako treba da se
369
ponaša, jer ako čovek ima ljubavi u srcu, on će sam da se ponaša

ispravno. Zato Sveto pismo ne ulazi u ono što je objekat odgovornosti
samog čoveka, ne propisujemo mu šta sve treba da radi, jer bi ga time
navelo na formalizam. Sveto pismo definiše ispravne pobude ljudskog
srca, pa ako je čovek sa Bogom, on će sam znati šta sve treba da radi, a
ako nije sa Bogom, neće mu pomoći detaljni propisi već bi ga naveli na
formalizam.
Na primer, ako tebe tvoja rodjena žena ne voli, ti joj nećeš napraviti spisak
reči koje ona treba da ti izgovori tokom dana, već ćeš joj ukoriti njeno srce
da bi se ona pokajala za nedostatak ljubavi i onda sama počela da te voli
kako treba. Folozofija islama je kao kada bi ti ženi napisao šta sve tokom
dana treba da ti uradi i da ti izgovori, a filozofija hrišćanstva je da Božji
zakon ukori za loše srce grešnika da bi onda grešnik našao silu ljubavi u
Bogu. U islamu se sam pokušavaš samokontrolisati i živeti ispravno, a to
je po hrišćanstvu licemerstvo.
***
> Tačno je da ima formalizma i islam zagovara izgradnju i duhovne strane

izražene kroz formu a ne samo formu.
Licemerno je ljude navesti na formalizam a onda im govoriti o važnosti

čistote srca. To je kao kada pravoslavni sveštenik otrujte ljude gordom
pričom o naciji i precima, a onda izjavi "Volite druge nacije!" Ili kada Sai
Baba kaže "Nemojte gledati na moja čuda, ja ne želim da stvaram
fanatizam" a onda učini čudo iznenadjenja da petoro njih padne u
nesvest.
Licemerno je što islam daje naredbe oko onoga što je prirodna posledica
Božjeg Duha u čoveku, a zatim očekuje da čovek ne bude formalista. Ako
je srce ispravno sama dela će se spontano javiti u skladu sa realnim
razumnim potrebama života i u skladu sa zakonom.
370
> I ja ne podnosim kad vidim da neki ljudi npr ne obavljaju molitvu bez
skrušenosti i sl ali to nije problem vjere već je problem u ljudima koji
trebaju da se mjenjaju.
Kako se neće uzoholiti kada se, dok čine dobra dela, bave sami sobom?
Zato je Isus rekao da ne sme naša levica da zna šta radi naša desnica.
Samo dok čovek gleda iznad sebe u otkrivenje Božjeg karaktera, dotle se
neće uzoholiti, dokle god gledajući iznad sebe shvata svoju realnu
grešnost i zavisnost od Boga. I kako da musliman postane ponizan i
krotak kada mu sam uzor - Alah nije krotak i ponizan, kao što je sam Isus
otkrio Boga:
ustima Njegovim; Koji ne psova kad Ga psovaše;" (1.Petrova 2,21-23)

***
> evo jedan primjer iz NZ da nije sve bez forme onako kako vi mislite -
zar molitva tj naredba molitve ''Oče naš'' nije formalnog oblika riječi
(tačno preciziran način što treba izgovoriti)?
Otkuda tebi ideja da je tu data forma - precizni način izgovora? Pa kada bi

tako nešto pisalo u Bibliji, nijedan razuman čovek ne bi poverovao u
371
nadahnutost Pisma, jer kakav je to Bog koji može da ceni ispoštovanu

formu reči? Pa ti bi se sablaznio kada bi tvoja žena pokušavala da
ispoštuje formu reči u odnosu sa tobom, odmah bi shvatio da je ona
licemer i ukorio bi je da ponižava tvoj um, kao da je tebi stalo do forme, a
ne do srca ljubavi.
Isus kaže za molitvu Oče naš "Ovako dakle molite se vi: Oče naš ..." (Matej
6,9). Nije Isus rekao "ovim rečima se molite" već ovako, misleći na smisao
molitve, jer je pre toga ukoravao molitve fariseja kjoje su bila ponavljanje
molitva slično paganmima jer su oni mislili da će Bog pogledati na njih na
osnovu broja izgovorenih molitvi:
6:7 A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će

za mnoge reči svoje biti uslišeni.
6:8 Vi dakle ne budite kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba pre molitve
vaše;
6:9 Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime
Tvoje; ...
Nigde vbiše u Svetom pismu nekako da je iko tu molitvu ponovio, već je

svaka sledeća molitva bila drugačija od prethodne čak i kada se radilo o
molitvi koja je imala isti smisao. Zašto? Pa naveo sam ti primer sa tvojom
ženom, koja ako bi ponavljala svaki dan iste fraze prema tebi, ti bi isto
kao i ja za muslimane zaključio da je ona licemer i formalista. Čovek treba
da se moli iskreno svojim rečima, jer je to jedino što Bog može da ceni,
kao što ni ti ne bi cenio izjave ljubavi i brižnosti tvoje žene prema tebi ako
bi ona imala naučene reči koje su njoj naredjene tebi da ih ona izgovara.
***
> > ''Naucne dokaze moze uvek djavo da ti pruzi.'' - e pa vidiš miloše
obrnuto je baš neznanje sotoni odgovara a ne nauka. Jer što više ljudi
izučavaju nauku tim prije otkrivaju da te stvari imaju Stvoritelja. I da su
naučne činjenice u objavi dokaz da je to objava data od Boga.
Kakav to blagoslov donosi čoveku, ako je predstava o Bogu iskrivljena?

372
Šta ti vredi što neko veruje u Boga, a misli da taj Bog traži samoubice koji
će sa svojim životom žrtvovati stotine i hiljade drugih? "I đavoli veruju"
(Jakov 2,19)
Bog nije formalista pa da gleda da li neko deklarativno veruje u Boga, već

da li se u času iskušenja odupire grehu ili njemu pokorava. Bog ne gleda
da li je neko po formi religiozan, već kakav je u srcu:
zakon, nego će se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznabošci ne
imajući zakona sami od sebe čine što je po zakonu, oni zakona ne imajući
sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim
što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među sobom
tuže se ili pravdaju na dan kad Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju
mojemu preko Isusa Hrista." (Rimljanima 2,11.13-16)
Isus Hristos proriče one koji će sotonskom silom činiti svako čudo pa i
imitirati čuda Isusa Hrista:
"Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos, ili onde, ne verujte. Jer će izići
lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi
prevarili, ako bude moguće i izabrane." (Matej 24,23-24)
Argumenat prave religije može biti jedino u smislu same religije, u

Njenom uzvišenom otkrivenju Božjeg karaktera, u ljubavi i pravednosti
Božjoj koja je jasna po svom smislu. Samo onaj ko ne ispunjava taj smisao,
ima potrebe za čudima i naučnim dokazima kao argumentima prave vere.
Niko neće biti u Raju zato što je će reći "Bio sam primoran naučnim
dokazima da ovde dodjem" već onaj ko će reći "osvojila me je Božja
ljubav".
***
> ovdje je samo mahovina Ispisala Najveće IME.

373
O slepila li ljudske duše! :( Pa Božje ime je otkriveno samom mahovinom

jer svaka tvar lepotom, svoga izgleda i smislom svoje funkcije otkrive
Božji karakter (pojam Šem = ime). A samo ime Alah ništa ne znači jer
čovek može da ga izgovara a da ima sasvim iskrivljenu predstavu o
Onome ko to ime nosi, jer Ga ne poznaje, pa se zato na molitve Alahu
može javiti i sam sotona. Ni Bog ni djavo nisu formalisti pa da gledaju na
izgovoreno ime u molitvi, već gledaju na srce, pa ko se moli iz sebičnih i
osvetoljubivih motiva, on se moli sotoni, bez obzira koje ime u molitvu
Bogu pridavao.
***
> Ali ako mislite da je BOG zamjena Isus za ljudskog Oca, odnosno da je
Isus sin Božiji kao što su ostali ljudi sinovi svojih Ljudskih Očeva onda je
to Idolopoklonstvo i Mnogoboštvo i Krivi Put i Zabluda koja vodi u Poraz
i Poniženje na ovome svijetu a na Onome u Patnju Vječnu !
Idolopoklonstvo je kada se oslanjaš na nekog drugog no na jedinoga Boga

u pokušaju da se spaseš, na primer, ako hoćeš sam da promeniš svoje srce
i da sebe oslobodiš od greha, ili da sam sebe iskupiš za svojen grehe, to
nije vera u Boga, već u samog sebe, jer time sebe stavljaš na mesto Boga.
Onaj ko veruje u iskupljenje Isusa Hrista i promenu srca koju čini Sveti
Duh, taj veruje u jednog jedinog Boga.
Jel se po tvojoj logici jedan Bog pretvara u dva Boga ako se otelovi kroz
Isusa, i u trećeg Boga ako se svojim Duhom useli u stvorena bića?
***
> Vidio sam vas jučer kako obavljate vaše svakodnevne poslove.
Probudili ste se bez upućivanja molbe (zahvale) Bogu. Štaviše, niste
blagoslovili ni vaše jelo (rekli "bismillah" prije jela) niti klanjali sinoć
jaciju. Tako ste nezahvalni da vas prosto neizmjerno volim.
374
Kakva formalizam! Kakvo navodjenje na formalizam! Kao da bi

upućivanje molitvi zahvalnosti bio dokaz njihove zahvalnosti! Pa
milijarde ljudi to sve radi, ali kao prisilnu radnju, iz krivice i straha ili iz
interesa, čekajući Božju nagradu zbog toga, a najmanje iz kakve
zahvalnosti. Sotona upravo govori onima koji se klanjaju:
"Tako vas volim što obavljate sve religiozne obrede, tačno po pravilima, a
srca su vam daleko od Boga, jer držite pravila koja sam vam ja dao, da
biste držeći se njih zavaravali svoju savest!"
***
> U islamu se djela čine radi zadovoljstva Stvoritelja nadajući se nagradi u

Raju.
Otkuda Stvoritelju treba neko zadovoljstvo? To je pridavanje grešnih

atributa samom Bogu. Bog ne traži da mu mi činimo dobra dela zato što
On navodno ima užitak u tome, već iz ljubavi prema Njemu i prema
bližnjem, jer nas On voli i zato što je ljubav jedini smisao našeg postojanja
i sada i u večnosti.
> nadajući se nagradi u Raju.
Kako možemo da dobijemo nagradu za ono što smo inače dužni da

činimo? Pa mi smo stvoreni da volimo. Ako to ne činimo, mi činimo greh.
Lepo kaže Hristos:
Kada bismo mi bili dostojni kakve nagrade, tada slava ne bi pripadala

Bogu, nego nama. Zahvaljivali bismo se na spasenju samima sebi, a ne
375
Bogu, i besmisleno bi uopšte bilo govoriti o potrebi čoveka za Spasiteljem

kada bi mi sami sebe mogli da spasemo.
I što se tiče nagrade kao motiva religiozne revnosti, to vredja Božje ime i
Bog kaže da neće primati dara iz ruku onih ljudi koji svoja dela čine radi
kakve koristi:
"Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i
govorite: U čem preziremo ime Tvoje? ... Ko je među vama koji bi
zatvorio vrata ili zapalio oganj na mom oltaru nizašta? Niste mi mili, veli
Gospod nad vojskama, i neću primiti dara iz vaše ruke." (Avakum 1,6-10)
> zbog čega stihovi zastrašivanja gehenom ako čovjek kad to čita ne smije
da osjeti strah, nelogično.
Jel ti razlikuješ osećanje od motiva?
Pa čovek nečiste savesti, nepokajan za svoje grehe i treba da oseti strah.

Ali ne treba da se kaje iz straha, jer takav motiv Bog ne odobrava, jer ne
može Bog da ceni iznudjenu revnost. Da strah radja licemerstvo i da Bog
ne odobrava one ljude koji svojim ljudskim zapovestima pobudjuju strah
kao motiv religiozne revnosti, jasno otkrivaju sledeći stihovi:
Zapazi na osnovu ovih stihova kako onima koji su na revnost pokrenuti

strahom Bog otkriva ljubav, jer ne želi da budu licemeri, jer strah radja
licemerstvo.
***
> vidim iz tvojih komentara da misliš na muslimana, samo tgu reći da si u

teškoj Zabludi, jer Vjernici slave i hvale svog Gospodara nasvakom
namazu (salah) a i izvan namaza.
376
Znam ja muslimane. Oni to rade prisilno, iz krivice a i radi nagrade, a ne

iz ljubavi. Njima je sve to jasno defnisano do detalja šta kada treba da
kažu. To znači da bez tih naredbi oni ne bi to radili. Kako mogu da cenim
takvu usiljenu religioznost?
Da li bi ti cenio reči ljubavi tvoje supruge koje ona svaki put istim rečima
izgovora svakoga dana uvek u isto vreme na isti način, jer si joj ti sve to
zapisao, naredio i obećao nagradu ako ih ispunjava i kaznu ako to ne
radi? Svakako ne bi mogao da ceniš takve reči, jer bi one izražavale
usiljenost, licemerstvo i prinudu. Isto tako ni ja ne mogu da cenim
molitve zahvalnosti koje izražavaju muslimani.
Da su ti ljudi iskreni, ne bi imalo potrebe da im se te stvari naredjuju i

prpisuju do najsitnijih detalja, već bi kao i u Svetom pismu bilo defnisano
stanje srca, a ostalo bi bilo prepušteno sopstvenoj savesti i sopstvenom
razumu, jer ko ima ljubavi u srcu, sam će znati koje reči treba da izgovori.
Zato u Bibliji svaka sledeća molitva jeste različita od prethodne.
***
> Mnogi koji vjeruju da je Isus Krist Bog ne mogu objasniti zašto ga se
naziva Božjim Sinom. Logično je da ne može istovremeno biti i jedno i
drugo.
Ako sin čoveka može biti čovek, iako je sin, onda i sin od Boga isto tako
takodje može biti sam Bog. Isus je i sin čovečji i sin Božji, ima božansku
prirodu preko Oca a ljudsku preko majke.
***
> Ako pise da ne jedete svinjetinu, ne jedite je,
Ima smisla, jer nezdravo jesti nezdravu hranu.

377
> ako pise da se obrezete, obrezite se,
Besmisleno. Zašti bi se mi obrezivali? Zar Mesija nije već rodjen u

izabranom narodu?
> ako pise da se kamenuju preljubnici, kamenujete ih, ako pise da se

kamenuju homoseksualci, kameujte ih,itd.,
Jel bi bilo pravedno da se traži pravda od onih kojima nije prethodno

pokazana milost?
> jer ako taj zakon ne postujete vi necete uci u carstvo nebesko.
Nije to dobar motiv, strah od kazne. I ne valjda ti što slepo i formalno

tumačiš zahteve zakona, kao da si isključio razum da shvatiš uzvišeni
smisao zakona. A ako si isključio razum da shvatiš smisao, to znači da ti
ne voliš zaista Boga, jer kako možeš da voliš nekoga čije zahteve ne
razumeš? To znači da sve to radiš iz straha, a takva revnost ništa ne vredi
pred Bogom. Bog ceni one koji znaju šta veruju pa to zato i izabiraju jer
vide uzvišen smisao kojem se raduje njihovo srce, a ti ništa ne razumeš, a
revnuješ iz moranja. To se ne može ceniti.
***
> Zar sam Isus nije bio po NZ mnogo rigorozniji kada kaže da iskopa oko
sam sebi onaj koga oko navodi na blud?
Pa jel bi uspeo da se oslobodi od bluda ako bi sebi iskopao oko?
Opet primenjuješ formalnu muslimansku logiku koja je gleda na smisao

rečenoga, već traži sleo pravilo. Naravno da Isus nije mislio da treba
bukvalno iskopati sebi oko, već time Isus objašnjava žrtvu na koju treba
biti spreman. Svaki čovek kada donosi odluku da ostavu greh ima utisak
da bi radije dao život, nego se odrekao greha, pa se time naglašava
potrebna samopožrtvovanost pri toj odluci. U islamu ne postoji svest o
samoj grešnoj pobudi, pa se ljudi ni ne kaju za same grehe, već samo
378
sputavaju greh u izražavanju. Tada ne postoji potreba za umiranjem sebe,

jer islam teši ljude da će te grešne želje moći da zadovolje u raju.
***
> Ili Zakon iz SZ koji govori da se treba ubiti neko samo zato što se nije
obrezao ili samo zato što je radio u subotu treba se ubiti. To je iz Knjige na
koju se vi pozivate i vjerujete da je ''nadahnuta''.
Pa to je pravedno kada je sve prethodno učinjeno za spasenje čoveka. No,

u islamu ne postoji plan spasenja od greha, ljudima se ne pruža snaga da
iskušenje pobede, već se strahom od krivičnog zakona samo navode da
svoje želje uguše u izražavanju. Kada su fariseji počeli na taj način da
tumače zakon, Bog im je oduzeo moć da izriču smrtne kazne, jer ih je dao
da budu potlačeni Rimljanima. Zato Isus nije kamenovao ženu uhvaćenu
u preljubi, jer nije sve učinjeno za njeno spasenje, što se i videlo, jer se ona
pokajala za taj greh u susretu sa Njegovom ljubavlju. Da su fariseji imali
takav duh, ona bi se pokajala daleko ranije, a možda ne bi nikada ni pala
u greh, jer bi je ljubav čuvala. Ona je videla da fariseji od nje traže
licemerstvo, pa kako nije htela da bude licemer, nje ni pristajala na njihov
duh i nastavila je da greši sve do susreta sa Isusom, koji ju je ljubavlju
doveo do pokajanja. U islamu ne postoji ljubav kao motiv pokajanja, već
isto kao i kod fariseja - strah od kazne sa jedne strane i nagrada sa druge,
a to su loši motivi za pokajanje, motivi licemerstva.
***
> Po nama je ovo bogohuljenje, da je Bog ponizan i krotak... Kod nas je

Bog Moćan i Silan ... Uzvišen... On nema potrebe za poniznošću, osimšto
iz ljubavi pruža ljudima podršku...
Vi ne znate šta je ljubav. Onaj ko nije moćan i silan, ko je nemoćan i slab,

on nema ni priliku da pokaže da li je ponizan i krotak.
Ponizan i krotak je onaj ko ima moć da uništi pa ipak iz ljubavi odlučuje

da trpi nepravdu i da oprosti. Ko nema krotost i poniznost on nema
ljubav jer su poniznost i krotost elementi ljubavi. Ako ti Bog kao uzor nije
379
krotak i ponizan, kako ti onda tek možeš biti krotak i ponizan? Onaj ko na
nepravdu i poniženje ne reaguje krotošću i poniznošću, on reaguje
gnevljivišću i nadutošću. Kako Alah reaguje na ponižavanje i na
nepravdu? Ako ne reaguje krotošću i poniznošću, onda reaguje
uvedjenom nadutošću i mržnjom. Kako ti reaguješ kada su ponižen
nekom nepravdom? Bolje od Alaha?
***
> Ovo što si naveo možda vrijedi za ljude, ali ne i za Boga, osim ako ga
svrstavaš među ljude...
Ako bi postojala razlika u karakteru izmedju Boga i ljudi, onda bi to

značilo da je Bog odredio da neko od njih greši. Ne može ljubav da bude
jedno za Boga i drugo za čoveka. Kako Bog može da mi bude uzor ako od
mene traži da budem bolji od Njega samog? Ako ja treba da budem
krotak i ponizan kako to da Bog ima lošiji karakter od mene, ako On nije
krotak i ponizan?
***
> Pa zar ne vidiš koliko je Allah milostiv i kakve sve nevjernike i

griješnike pušta na zemlji, zar to nije od njegove blagosti...
To što Alah čini to je nepravda, jer On krivce opravdava bez ikakve

osnove, jer ne zadovoljava zahteve sopstvene pravednosti. Krivac je
zaslužio smrt. Oprostiti bez iskupljenja znači legalizovati nepravdu.
***
> Isus i apostoli i apostolski najstariji oci i apologeti nisu predavali,

propovedali ili čak spominjali trojstvo niti su to poštovali/štovali kao
danas u crkvama hrišćanstva.
Zašto je potrebno naglašavati nešto što je samo po sebi jasno na osnovu

svog smisla?
380
Onaj koji umire za tvoje grehe, tvoj Spasitelj, ne može biti niko drugi nego
sam Bog, inače bi stavio Spasitelja na mesto Boga i tako prekršio Prvu
Božju zapovest, pridajući moć spasenja stvorenju, umesto Stvoritelju.
Onaj ko tvoje srce oslobadja od greha takodje ne može da bude niko drugi
nego sam Bog, inače bi tvrdnjom da te Sveti Duh čisti od greha isto tako
pohulio na Boga ako Sveti Duh ne bi bio sam Bog.
Tri ličnosti su neophodnost plana spasenja. Ako Onaj ko te iskupljuje nije

Bog, i ako onaj ko ti upisuje zapovesti nije Bog, onda ti pridaješ božanske
atribute onome ko te čini dostojnim da od Boga tražiš milost, i onome ko
menja tvoje srce. Samo Bog može da te spase, zato te dve ličnosti koje te
iskupljuju i čiste srce od greha moraju biti Bog.
***
> Miloše, spašavaj se čovječe, vrati se Allahu, ....
Meni se lično Hristos otkrio kao iskupitelj mojih greha onda kada sam bio
u dubokom beznadju.
U vreme kada sam kao pravoslavni vernik bio opterećen krivicom i

teskobom upravo pod uticajem istih zabluda koje zastupaju i muslimani,
a to je da možeš i trebaš da se spaseš sopstvenim zaslugama i žrtvom,
usnio sam ovaj san:
Nalazim se razapet na krstu Golgote pod teretom svoje krivice. Vreme je

prolazilo, ali olakšanje nije dolazilo. U tom snu, ja na krstu trpim tešku
patnju, iskupljujem sebe za svoje grehe, ali mir i olakšanje mi nikako ne
dolaze.
Sama patnja na krstu ne samo što nije uspevala da me oslobodi od krivice,

nego me je još više podsećala da sam zaslužio kaznu.
A onda u daljini ugledah svetlost kako mi se približava, a toj svetlosti

zatim Isusa Hrista kako izranja i dolazi k meni. U Hristovim očima sam
video saosećanje i ljubav. Sa Njegovih usana čuo sam reči: "Siđi sa krsta!
Samo ja mogu da budem razapet za tvoje grehe!"
381
Dok sam silazio, kroz mene je Hristos prošao i zauzeo moje prethodno
mesto na krstu.
Osetio sam kako su sav teret moje krivice, osude i smrti ostali na krstu i
pali na Hrista, dok sam ja slobodan i rasterećen sišao sa krsta.
I ja sada treba da se odreknem svog Spasitelja i Iskupitelja i da verujem u

tvog hirovitog Boga koji se ne drži nikakvih načela nego kako mu se
prohte radi ovo ili ono?!
***
> želim vam Božiju nagradu
Kako to Bog može ili hoće nekoga da nagradi za ono što je on i inače bio
dužan da čini?
"Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne

verujem. Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi
***
> Međutim, istinski Bog nema svoj početak što ako bi neko prihvatio da je
Isus Bog značilo da je Bog stvorio još jednog Boga nakon što ga nije bilo.
Bog je van vremena i prostora, tako da je i pojam množine nemoguć van

vremena i prostora, jer je uslov za množinu da postoji prostor kroz koji se
množina može manifestovati. Zato je iz hrišćanske perskeptive nemoguće
tvrditi da postoji više Bogova od jednog, bez obzira na Svetoga Duha i
Isusa Hrista, jer su oni samo manifestacije jednog Boga kroz još dve
ličnostim da bi Bog mogao biti otkriven svetu (Hristos) i da bi čovek
mogao spoznati Boga (Sveti Duh).
Spoznaja Boga spolja:

382
Spoznaja Boga iznutra:
(Jovan 1,9)
Kako je Bog van vremena i prostora, mi koji smo u vremenu i prostoru

nikada i nikako ne bismo mogli spoznati Boga da nam se nije otkrio kroz
Sina i kroz Svetoga Duha.
***
> Kako to mislis po formi ponasanja i krivice?
Islam je religija semita, koja povladjuje slabostima tog antropološkog tipa.
Kako kod semita ranije počinje pubertet, semiti imaju manje razvijene
sposobnosti razuma koje su tipične za školsko doba, dok su nordidi
zapadnog sveta ranije imali produženu fazu školskog doba zbog kasnijeg
počinjanja puberteta i zato više razvijen razum koji se bavi analizom
smisla postupaka i analizom pokretačkih motiva.
"Što je neki narod civilizovaniji, to je period detinjstva duži." (Dr Ivan

Tuličić, Pubertet i doba mladosti, str. 3, godina 1964.)
Naime, psiholozi su primetili da u moralnom razvoju deteta postoji više

faza razvoja njegovog razuma. Dete prvo razvija sposobnost (predškolsko
doba) da razume ŠTA treba da uradi, i zadovoljava se slepim pravilima
ponašanja kojim su ga naučili njegovi roditelji. (1. stadijum po Lawrence
Kohlbergu). Zatim u školskom dobu dete razvija razum da samo shvati
koje su potrebe života, tako što analizira smisao dešavanja u životu (2.
stadijum po Kohlbergu). Onda pred sam pubertet razvija sposobnost
kritičkog preispitivanja kvaliteta motiva iz kojih čini dobro delo (3.
stadijum po Kohlbergu). Ako za vreme školskog doba ne razvije razum,
ono će biti sklono da i dalje slepo drži naučena pravila ponašanja (1.
383
stadijum po Kohlbergu, koji odgovara predškolskom dobu) nemajući

razuma da prepozna koje su realne potrebe života. U tom slučaju ono
neće imati samokritički pristup ni prema kvalitetu pokretačkih motiva iz
kojih čini dobro delo, pa će činiti dobro delo iz krivice, straha, sebičnog
interesa, ponositosti i drugih loših motiva, nesvesno da se ti loši motivi
kriju iza njegovih možda najiskrenijih i dobrih namera.
Islam upravo povladjuje toj zanemarenoj funkciji razuma, jer čoveka ne

čini svesnim da je pitanje greha pitanje motiva ponašanja, pa se musliman
nikada ne kaje za svoju sebičnost, telesnost, ponositost, gordost, inat,
mržnju, ... već se kaje za prekršaje pravila ponašana, koji su toliko površni
da nikada ne ukoravaju same grešne motive. Takodje, islam ne definiše
delo ljubavi kao odgovor na realne potrebe života, već kao na
ispunjavanje slepih pravila koja su sama sebi cilj.
Semiti, umesto razvijenog razuma školskog doba zaostaju na fazi

predškolskog doba, kada dete razvija sposobnost da ZNA - ŠTA treba da
uradi slušajući pravila ponašanja kojih se slepo pridržava, jer još nije
sposobno da shvati njihov smisao. Tada dete razvija volju, a ne razum, pa
nije ni od značaja da shvati zašto nešto treba da čini, već je važno da tada
razvije moć volje da vlada sobom. Tek u školskom dobu, kada se strasti i
horivi prethodne faze razvoja stišaju, dete razvija sposobnost razuma da
SHVATI SMISAO - ZAŠTO treba da uradi određen postupak kao
odgovor na potrebe života, dok će u vreme puberteta da razvija
sposobnost da RAZUME - na koji NAČIN treba da odgovori na potrebe
života, jer će ga adolescentski razvoj osposobiti za to potrebnim talentima.
Islam zadovoljava inteligenciju predškolskog doba (slepa pravila, lišena

smisla) i inteligenciju puberteta (pitanje tehnike i načina), dok je analiza
smisla ponašanja (zašto nešto radim) i motiva (iz kojih pobuda sam
dobar) - islamu totalno strana.
* **
> KAKO DA MI ZNAMO DA JE ZAKON KOJI SE DANAS NALAZI U

BIBLIJI BAS ONAJ ZAKON KOJI JE OBJAVLJEN OD BOGA AKO
NEMAMO ORIGINAL SPISA,KAO NI PUT KOJIM JE PRENESEN ?
384
Na osnovu smisla. Svaki drugi dokaz bi bio prinuda.
> AKO NEMAMO ORIGINAL SPISA,KAO NI PUT KOJIM JE

PRENESEN ?
Ovo je uvreda za Boga, tvrditi da ono što je Bog rekao nije po samom
svom smislu jasno i samim tim dokaz da je od Boga, nego da treba da
istražujemo put kojim smo došli do svetih spisa, čime naravno veru u
ljude koju su nam objavu doneli, izdižemo iznad vere u samog Boga.
Neka objava može biti sačuvana hiljade godina u autentičnom obliku,

može da ima i naučnu i umetničku vrednost, i da bude logički
konzistentna, a da opet ne bude od Boga nadahnuta. Zato meni kao
hrišćaninu nije važno odakle je meni Jevandjelje došlo ni ko ga je kada
napisao, već mi je važan smisao Jevandjelja, da li je ono po svom sadržaju
istinito ili nije.
Pokušavajući da Božju objavu proverimo i prihvatimo bez razumevanja

njenog smisla, na poverenje onima koji su nam tu objavu dostavili, mi kao
da kažemo Bogu:
"Prihvatam istinu zato što moram da je prihvatim jer tako moram, a ne

zato što vidim i prihvatam Tvoju ljubav u njoj!"
Kakva je delotvornost istine, ako je ne razumemo? Nikakva. Ona nam

neće pomoći da razlikujemo dobro od zla, neće nam pomoći da
razlikujemo revnost za Boga pokrenutu sebičnom željom za rajem i
kukavičkim strahom od pakla, od revnosti koja je pokrenuta nesebičnom
ljubavlju.
A ako pak istinu razumemo na osnovu svog smisla, ona je za nas

delotvorna jer nam pomaže da prepoznamo iskušenje tamo gde ga ranije
nismo videli, i zato ta svetlost istine koja razgoni tamu, nema potrebe za
dodatnim dokazom da je od Boga, kada je jasna po svom smislu.
385
Prihvatajući istinu zato što smo shvatili njen smisao mi je prihvatamo zato
što smo shvatili njenu svrhovitost našem dobru, a to dalje znači,
prihvatamo istinu zato što smo kroz nju razumeli Božju ljubav prema
nama.
Mi ne možemo izabrati Boga drugačije nego kroz Njegov karakter koji

nam otkriva istina, pa traženje znaka ili kakvog dokaza umesto
razumevanja istine pokazuje da tražimo Boga iz interesa ili zato što
moramo, a ne zato što shvatamo veličanstvo Njegove dobrote i ne zato što
nam je do Njega, kroz Njegov karakter, zaista stalo.
Bog ne može da ceni ako neko donese odluku za Njega zato što mora jer
je kakvim dokazima, čudima i znacima na to nagnan. Bog ceni samo
onoga ko je razumevanjem smisla Božjeg otkrivenja - Njegove ljubavi bio
naveden da se odrekne sebe i svojih greha radi Gospoda.
> znaci to je najveci dokaz autenticnosti Biblije ?
Da, smisao Njegove objave, veličanstvena ljubav koju vidimo u Bogu,

kakva nigde drugde nije otkrivena. Bog se otelovljuje da bi iskupio svoje
palo stvorenje! Od te ljubavi nema veće.
A kakav je Bog Kurana?
Bog koji ne može da se otelovi i da se useli u svoja bića, nije svemoguć

Bog. Bog koji ne smatra potrebnim da namiri pravdu žrtvom, nije
pravedan Bog. Bog koji nije spreman da se ponizi i da umre za svoja
stvorenja, nije Bog koji sasvim voli svoja stvorenja.
U takvog Boga hoćeš da ja poverujem?
Da li bi to imalo smisla?
Ne bi!
***
386
Ebu Kudame jel bi ti cenio dela Ive Andrića da nisi znao da je on

nobelovac, da si ih samo čitao, a nisi znao ko je on?
A ne bi cenio Boga da si čitao njegovu objavu a nisu znao preko koga je i

kako došla do tebe?
> jedna je pitanje ljudske naklonosti prema tome da je krađa nesto lose
Ne radi se o naklonosti već o nadahnuću Svetoga Duha koje svakoga

čoveka ukorava za greh. Tu svetlost Bog otkriva svakom čoveku preko
razuma i savesti:
"Beše videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet."
(Jovan 1,9)
Da nema te svetlosti neznabošci bi imali izgovor da čine greh, jer nisu čuli
istinu, ali oni nemaju izgovor:
zakon, nego će se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznabošci ne
imajući zakona sami od sebe čine što je po zakonu, oni zakona ne imajući
sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim
što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među sobom
tuže se ili pravdaju na dan kad Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju
mojemu preko Isusa Hrista." (Rimljanima 2,11.13-16)
Sveto pismo predstavlja veću svetlost i svako može da prepozna na

osnovu smisla njegovog sadržaja tu svetlost.
> a drugo je sto te apsolutno nista ne vuce tome da je neka knjiga od prije
5000 godina vjerodostojno prenesena u potpunosti ako nemas jos dokaza
Što je to bitno nekome ko u Pismu prepoznaje uzvišen Božji karakter?
Hajde da budem banalan dokle god mogu da bih ti ovo objasnio:

387
Neki ti kupi na pijaci lubenicu, i ti onda nećeš da izneseš sud o kvalitetu

lubenice, jer ne znaš na kojoj pijaci je kupljena i u koliko sati?
***
> Ti si svoj mozak ostavio na ormaru da se prasina skuplja na njemu....
Upravo muslimanima nedostaje funkcija razuma da shvate smisao zašto

nešto treba da drže i iz kojih motiva treba da drže. Muslimani imaju
logiku deteta predškolskog doba kada dete razvija samo sposobnost da
ZNA - ŠTA treba da uradi slušajući pravila ponašanja kojih se slepo
pridržava, jer još nije sposobno da shvati njihov smisao. Tek u školskom
dobu dete razvija sposobnost razuma da SHVATI SMISAO - ZAŠTO
treba da uradi određen postupak kao odgovor na potrebe života, i nešto
kasnije, još uvek u školskom dobu dete razvija sposobnost da shvati
MOTIVE iz kojih čini dobra dela, dok će u vreme puberteta da razvija
sposobnost da RAZUME - na koji NAČIN treba da odgovori na potrebe
života.
Osobe sa zanemarenim razvojem razuma školskog doba, čak i kada

fizički odrastu, imaju sklonost da u analizi svojih postupaka sebe
zadovolje pitanjem koje odgovara predškolskom uzrastu “Šta treba da
uradim?” i pubertetu "Na koji način da to uradim?", ali ne i da analiziraju
smisao svojih postupaka što bi bio odgovor na pitanje "Zašto to treba da
uradim?", niti da analiziraju svoje pokretačke motive, što bi bio odgovor
na pitanje "Iz kojih motiva činim dobro delo?".
Antropološki tip semita (Arapi, Jevreji, potomci drevnih Feničana na

području Balkana, juga Italije...) ima raniji početak puberteta iz genetskih
razloga (višak polnih hormona koji blokira ulogu timusnih hormona koji
su odgovorni za razvoj detinjeg razuma). Zato je Isus Hristos u
propovedanju Jevanđelja Jevrejima težište stavio na objašnjavanju dve
istine koje su upravo od presudnog značaja za razvoj razumevanja deteta
u školskom dobu. Objašnjavao je Jevrejima da je smisao dela važniji od
slepog držanja pravila i da su pobude koje nas pokreću na dobra dela od
presudnog značaja.
388
Islam je religija koja podilazi slabostima semita, suprotna je duhu

Jevandjelja, tako da jedan prosečan musliman drži zapovesti svoje religije
formalno, bez ikakvog smisla, i bez ikakve svesti da su strah od kazne,
sebična želja za rajem, itd, loši motivi koje Bog ne odobrava.
* * *
> a istina je jednostavna..Bog je jedan i nema drugog boga osim Allaha...
Onaj ko ti menja srca, mora biti Bog. Kako Bog da ti upiše zapovesti u
srce, ako ga ne možeš videti i ostati živ? Onaj ko ti oprašta - tvoj
iskupitelj, mora biti Bog. Kako da umre za tebe i da ti oprosti ako nije
Bog?
Ako odbacuješ ulogu Svetoga Duha i Isusa Hrista, ti moraš sam onda da
činiš božansko čudo spasenja, i zato nemoj da lažeš sebe da ti je jedan Bog
- Alah, kada zapravo vidiš božanstvo u sebu samom, trudiš se da sam
sebe spaseš dobrim delima i tako samo lažno zavaravaš svoju savest koja
je i dalje nečista i opterećena strahom, moraš da sam sebe promeniš što je
nemoguće, pa možeš bez Božje pomoći biti samo licemer.
> Da bi objasnio samo vase poimanje Boga tebi treba cijeli tom knjiga
vasih teologa.
Samo ti treba iskreno priznanjem da si kriv, da bi prepoznao Isusa kao

Iskupitelja, i samo ti treba iskreno priznanje da si grešan, da bi prepoznao
Svetog Duha kao božansko biće koje ti menja srca.
Muslimani nisu svesni da su grešni i da su krivi za svoje grehe, jer su im

kriterijumi dobra i zla tako površni da se bave samo ponašanjem a ne
pobudama srca, tako da svaki musliman misli da može sam bez Boga
sebe da promeni da ne greši i da može sam bez Boga da se iskupi za svoju
krivicu. Zato muslimani nisu svesni potrebe za trojstvom.
***
389
Zapanjajuća je ta površnost muslimana čak i kada pokušavaju da

prepoznaju Muhameda u Bibliji, nikada to ne rade u pokušaju da
prepoznaju poklapanje po smislu biblijskih stihova sa misijom
Muhameda, nego po formalnom poklapanju naziva, kao da je test dečje
inteligencije temelj spasenja, a ne prepoznavanje odgovora na potrebe
duše za spasenjem od greha i krivice.
Onaj čovek koji je postao svestan potrebe da mu Bog promeni srce, da ga

oslobodi od sile greha, i da mu oprosti krivicu zbog greha na legitiman
način, nikada neće u biblijskom Mesiji prepoznati nikoga ko je nalik
Muhamedu, jer Muhamed niti pruža spasenje od greha, niti od krivice
zbog greha.
***
Hajde da sada analiziramo smisao citiranog stiha, zašto je Mojsije čuo reči
koje mu kažu da će Bog poslati nekoga ko će biti kao što je on?
Zapazimo da se te reči ponavljaju dva puta, a izmedju njih se nalazi

objašnjenje:
"Proroka isred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti
Gospod Bog tvoj; njega slušajte, po svemu što si iskao od Gospoda Boga
svog na Horivu na dan sabora svog govoreći: Da više ne čujem glas
Gospoda Boga svog i da više ne gledam oganj taj veliki, da ne poginem.
Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše šta rekoše. Proroka ću im podignuti
između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i
kazivaće im sve što mu zapovedim." (5.Mojsijeva 18,15-18)
Šta se to desilo zbog čega je Bog ljudskom rodu obećao da će im poslati

nekoga ko će biti kao Mojsije? Stih 16. koji se nalazi izmedju oba
ponovljena stiha glasi:
"Po svemu što si iskao od Gospoda Boga svog na Horivu na dan sabora
svog govoreći: Da više ne čujem glas Gospoda Boga svog i da više ne
gledam oganj taj veliki, da ne poginem." (5.Mojsijeva 18,16)
390
Podsetimo se događaja, kada se Bog otkrio čovečanstvu i dao mu Deset

Božjih zapovesti:
"I sav narod vide grom i munju i trubu gde trubi i goru gde se dimi; i
narod videvši to uzmače se i stade izdaleka, i rekoše Mojsiju: Govori nam
ti, i slušaćemo; a neka nam ne govori Bog, da ne pomremo." (2.Mojsijeva
20,18-19)
Zato što nisu mogli da podnesu direktan susret sa Bogom, i da ostanu

živi, Bog obećava Mojsiju:
"Dobro rekoše šta rekoše. Proroka ću im podignuti između braće njihove,

kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu
zapovedim." (5.Mojsijeva 18,17-18)
Niko ne može videti Boga i ostati živ, i zato Bog im obećava da će im se

otkriti na način koji će oni moći da podnesu tako što će Njegova božanska
sila i sjaj biti sakriveni njegovom ljudskom pojavom, a to je Isus Hristos:


uzimasmo. A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo
da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali, On bi ranjen za naše prestupe,
izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom
Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,1-5)
***
391
> Oni koji robuju Bogu samo zbog straha od kazne su Haridžijje, oni koji
robuju samo zbog ljubavi su Heretici (Otpadnici), oni koji robuju samo
radi nagrade i ugodnog života, to jest samo zbog nade su Murdžijje, Oni
koji robuju Milostivom i iz ljubavi i straha od kazne i nade u nagradu su
Iskerni Vjernici koji će džennet naslijediti.
Šta vredi što je Kuran sačuvan autentičnim kada o ovak bitnim stvarima
sam Kuran ništa ne govori, već svako može da tumači Kuran kako hoće,
na medjusobno protivrečan način po bitnim pitanjima?!
Ovo teško možeš da potkrepiš kao učenje islama, jer ima muslimana koji
će da tvrde da je služba iz straha i nagrade loša, ako nije samo iz čiste
ljubavi.
Po Svetom pismu, a i po ličnom iskustvu, nemoguće je da istovremeno

imaš kao motiv revnosti strah i ljubav jer jedno drugo isključuju na nivou
motivacije:
***
Tragac Za Istinom: > heheheheh...ala se zapetljasteeeee.Pa cijelo vrijeme vi

krscani tvrdite da je covjek grijesan,pokvaren itd.itd.....a sada kazete da je
Bog postao covjek......majko mila dokle ce te ici sa vasim teoloskim
dograđivanjima.
Pa čovek je postao grešan jer se odvojio od Boga.
Tvoja zbunjenost je posledica toga što ne razumeš šta je to greh. Za tebe je

greh prekršaj pravila ponašanja, a ne stanje duha - odvojenost od Boga i
392
grešnu motivi koji iz toga proizilaze. Ti nisi svestan svojih greha, jer
grehom nazivaš lošu licemernu samokontrolu ponašanja, a ne svoje
motive, i zato nisi ni svestan potrebe za Iskupiteljem od krivice zbog
greha, niti za Svetim Duhom koji menja ljudska srca. Ko god postane
svestan da je grešan i da je kriv, on prirodno hrli ka Trojstvu, a ko ima
krivu predstavu o dobru i zlu, zbog ljudskih zapovesti, on pokušava da
sam sebe spase, da se spolja samokontroliše (umesto Svetoga Duha koji
menaj pobude srca) i da sam zasluži spasenje dobrim delima (umesto
Isusovog iskupljenja). Kada bi musliman postao svestan svog realnog
stanja greha na nivou srca prirodno, tada bi shvatio potrebu za Isusom
kao Iskupitelje i Svetim Duhom kao ličnošću božanstva koja menja
njegovo srce (oslobadja od greha i upisuje zapovesti ljubavi).
***
> a gdje je to isus rekao da je on Bog i rekao da je biblija njegova knjiga

ako nemas konkretan dokaz da je on to rekao a ne neki apostoli i neki
ljudi za koje se zna samo ime .onda nemoj mi nista pisati ....
Pa šta znači ako iko kaže za sebe da je Bog? Što bi toj osobi to poverovao?
Koliko osoba je za sebe tvrdilo da su bogovi i mesije?
Dakle, nije važno da li je Isus rekao za sebe da je Bog, već šta je ko rekao
za Isusa jer je smisao rečenoga relevantan.
Sam Isus o sebi govori kao o Spasitelju, na takav način, da bi bilo

bogohulno smatrati da neko može sebi da pridaje takve atribute ako nije
Bog:
"A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji
mene veruje neće nikad ožedneti. ... Tada vikahu Jevreji na Njega što reče:
Ja sam hleb koji siđe s neba. I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome
mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja siđoh s neba? Onda Isus
odgovori i reče im: Ne vičite među sobom. Niko ne može doći k meni ako
ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. U
prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od
Oca i nauči, doći će k meni. Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od
393
Boga: On vide Oca. Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život
večni. Ja sam Hleb života. Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre. Ja sam hleb
živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja
dati telo je moje, koje ću dati za život sveta." (Jovan 6,35.42-51)
Ivan 8.24. Stoga vam i rekoh: Umrijet će te u grijesima svojim, uistinu, ako
ne povjerujete da Ja Jesam, umrijet će te u grijesima svojim.
Samo Bog može da bude Spasitelj i Iskupitelj. To sigurno ne može da

bude neko stvorenje.
Ako ne prepoznaješ Isusa kao Boga i kao svog Iskupitelja, moraćeš onda
sam na sebi da poneseš spasenje od krivice od greha, i na žalost, to se vidi
na životu mnogih muslimana, kao i pseudohrišćana, da su oni neizmireni
sa Bogom, da svoju krivicu još uvek na sebi nose, i da svoja dobra dela ne
čine iz ljubavi, već iz straha nečiste savesti jer su i dalje neizmireni sa
Bogom. Ko je u miru sa Bogom, on dobra dela ne čini iz straha, već iz
ljubavi.
***
> osobine nesvrsenog ga cine sklonom grijehu, pogreskama...covjek grijesi

i to je u njegovoj prirodi...
Nemaš pojma šta je greh, kada tako razmišljaš, jer ne vidiš greh u
motivima sebičnosti, telesnosti, mržnje (koji se ne mogu obasniti tvojim
vidjenjem nesavršenosti) već umišljaš da je greh neka slaba samokontrola
koja bi se mogla donekle objasniti time ako je čovek nesavršen, ali to onda
nije slabost njegove sklonosti ka grehu, nego bi bila slaba sposobnost
čoveka da bude licemer. Vi muslimani uništiste svoj razum islamom, jer
ne vidite da je pitanje greha pitanje pobuda.
> ako nije svezanjuci sklon je zabludama,

394
Nije tačno. Onaj ko ne zna, on je rezervisan oko onoga što ne poznaje.

Samo je greh uzrok zablude, jer ko čini greh traži izgovor da opravda
greh da je dobro delo, i taj izgovor je zabluda.
Po tvojoj logici ljudi će zauvek ostati skloni zabludama jer nikada neće
biti jednaki Bogu. Besmislena logika telesnog čoveka. Da imaš predstavu
o pravoj ljubavi nikada ne bi u Božje ruke stavio takvu nakaradnu kreatur
kao Božju navodnu kreaciju. Tek odvajanjem od Boga čovek je postao
grešan i tu sklonost preneo na potomstvo.
> covjek je ovisan o mnogo toga i to ga vodi u neiskrenost

licemjerstvo,pohlepu itd...
Pa Bog je stvorio bića da budu medjusobno zavisna i to su povodi za dela

ljubavi, a ne mogu biti nikakav izgovor ili navodno uzrok greha.
Zavisnost od hrane čovek ne čini nesavršenim, već savršenim u primanju
ljubavi kao što su i druga bića zavisna od čoveka i njegovog dobro dela
nad njima.
***
> vi ste dokaz da je covjek sklon zabludama...covjek ce ostati sklon

zabludi uvjek jer je to normalno ako je u pitanju bice sa ogranicenim
recepcijskim mogucnostima i samim time ogranicenom spoznajom...
Već sam objasnio da čovek neće donositi sudove o onome što ne poznaje,
pa neće ni biti u zabludi. Čovek donosi sudove o onome što ne poznaje
samo iz grešnih motiva. Ono pak što čovek treba da zna, a sam nije u
stanju da spozna jer je samo čovek, to će mu kao i inače, otkriti sam Bog.
***
> bilo bi strasno da je Bog jednak po ljubavi covjeku........proucite ljudsku

ljubav...interes..ljudska ljubav je interes.....Bozija ljubav je cista i
iskrena.pravedna,bez interesa
395
Ti zaista nemaš nikakva duhovna iskustva kada tako zboriš. Pa

besmisleno bi bilo da Bog stvori biće koje u sebi nema njegovu ljubav.
Štaviše, ako je ljubav sebična to je onda greh. Po tebi je Bog stvorio greh.
To je besmisleno.
***
> sto je ljubav nesavsrenog bica i sto je ljubav Savrsenog Boga...
Ako verujemo u Boga, onda nema veze što smo po prirodi grešni, jer greh
nama tada ne vlada jer se mi ne oslanjamo više na sebe.
Kako možeš da kažeš da veruješ u Alaha, a govoriš kako si ograničen

ljudskim? Pa ti onda ne veruješ u Alaha već veruješ u sebe.
Jako je islam površan, kada formalnu izjavu "Verujem i jedinog Boga

Alaha" smatra relevantnom a ne činjenično stanje. Pa ako neko priča kako
njima vlada njegova nesavršenost, onda njime ne vlada Bog, već njegov
veliki Ego.
Ako čovek veruje u Boga, tada se prirodno ne oslanja na sebe, pa čak ni to

što je po prirodi grešan, neće više njime vladati:
"A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer
Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A
ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde
radi." (Rim.8,8-10)
396
***
> jesili svjestan da ljudsko tijelo nemože izdžati Božije Prisustvo ?
To je upravo razlog zašto je bilo neophodno da nam se Bog otkrije kroz

Sina i Svetoga Duha, kroz Hrista spolja, a kroz Svetoga Duha u našim
srcima, jer su te dve ličnosti Božanstva lišena onog sjaja koje čovek ne
može da podnese i ostane živ, a taj sjaj je zadržala prva ličnost božanstva
Otac.
Prva ličnost Božanstva:
"I reče: Ali nećeš moći videti lica mog, jer ne može čovek mene videti i
ostati živ." (1.Mojsijeva 33,20)
Druga ličnost Božanstva:
Treća ličnost Božanstva:
(Jovan 1,9)
Bez takvog otkrivenja Boga, ne samo da bi nam Bog ostao nepoznanica,

nego ni plan spasenja ne bi bio moguć, jer je pravda zahtevala iskupljenje
(oslobodjenje od krivice) a promena ljudskog srca (oslobodjenje od greha)
Božje čudo novorodjenja.
***
> kršćansko trojstvo je Pavle preuzeo i modifikovao iz hinduizma:

Brahman - Šiva - Višnu !
397
U hinduzmu ne postoji uzdanje u zasluge iskupitelja, pa je tvoja priča

besmislena. U Starom zavetu se pojavljuju i Bog Iskupitelj i Bog Sveti Duh
koji menja srca.
Božanska ličnost iskupitelja je Bog:
Božanska ličnost Svetoga Duha je Bog:
(Jezekilj 36,25-28)
Dakle, što spominješ hinduizam, a ne Judeizam, kada je ovo učenje Starog

zaveta?
***
> A Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče Mu: Šta zapovijeda
gospodar moj sluzi svom? (Knjiga Isusa Navina 5, 14).
zar ovo nisu iste stvari koje muslimani praktikuju ......
Ali to ništa ne vredi pred Bogom, jer to muslimani rade jer im je tako
rečeno, a ne iz ljubavi prema Bogu. Da imaju ljubav zaista, ne bi im se to
napominjalo da moraju to da rade. Pa ne možeš da stvoriš ljubav svojoj
ženi tako što ćeš joj reći da ti kaže da te voli. To je licemerstvo. Onaj ko se
iskreno moli i u toku molitve bude osvedočen o Božju veličinu i o svoju
grešnost, sam će pasti na patos, ne možeš to da mu unapred govoriš.
Svaki hrišćanin koji je zaista sa Bogom će se poklanjati Bogu do zemlje u
odredjenim sitacijama. Narediti takvu stvar je isto kao kada bi naredio da
398
čovek vikne "jao" onda kada ga nešto zaboli. Ako ga zaista boli, on će da
vikne jao, ne moraš mu to narediti.
***
> A Isus pade ničice na zemlju, i pokloni se, i reče Mu: Šta zapovijeda
gospodar moj sluzi svom? (Knjiga Isusa Navina 5, 14).
zar ovo nisu iste stvari koje muslimani praktikuju ......
Ali to ništa ne vredi pred Bogom, jer to muslimani rade jer im je tako
rečeno, a ne iz ljubavi prema Bogu. Da imaju ljubav zaista, ne bi im se to
napominjalo da moraju to da rade. Pa ne možeš da stvoriš ljubav svojoj
ženi tako što ćeš joj reći da ti kaže da te voli. To je licemerstvo. Onaj ko se
iskreno moli i u toku molitve bude osvedočene o Božju veličinu i o svoju
grešnost, sam će pasti na patos, ne možeš to da mu unapred govoriš.
Svaki hrišćanin koji je zaista sa Bogom će se poklanjati Bogu do zemlje u
odredjenim sitacijama. Narediti takvu stvar je isto kao kada bi naredio da
čovek vikne "jao" onda kada ga nešto zaboli. Ako ga zaista boli, on će da
vikne jao, ne moraš mu to narediti.
***
> i namaz ko obavlja odvraca misli od losih stvari
Jedino pravedno odvajanje misli od loših stvari jeste poznanje Božjeg

karaktera, jer taj karakter ukorava naše loše pobude i vodi nas na
pokajanje. Skretati pažnju sa samog bavljenja Bogom na sam čin molitve
znači navodjenje čoveka da traži spas u samom činu molitve, kao kada bi
ti verovao da će neka osoba da ti pomogne, ne zato što te ona voli, već
zato što si je ti sam šarmirao načinom svoje molbe (način, jezik, strana
sveta, ... kako si joj rekao). Znaš li koliko pokvarenih ljudi bi radije
pristalo da spava na koprivama, da milione puta ponavlja namaz, a ne bi
mogli da podnesu deset minuta da se bave Bogom, jer im je mrska Božja
ljubav i Njehov zakon, jer su svojim gresima daleko u sukobu sa Božjim
karakterom?!
***
399
> zavisi šta bude teže na teraziji.
Gluposti! Kao da se dobrim delima mogu poništiti loša dela. Kao da

pobude nisu bitne, nego samo delo. Pa svako telesno i samopravedno srce
čezne da čini dobra dela iz čiste sujete, gordosti, sebičnosti, krivice, ... i to
kao da može da pokrije loša dela.
Pa ni da činiš 100% dobra dela, ništa ti ne vredi ako ih činiš usiljeno, jer
znaš da tako treba, pa ih činiš iz straha od kazne, ili iz sebičnog interesa
za rajem, ili iz krivice, ili iz ponositosti i sujete, jer želiš odobravanje
drugih ljudi.
> Mi smo ispravne terazije postavili , nikome se neće nepravda učiniti, ko

uradi koliko trun dobra bitće nagrađen za to , ko uradi i trun zla bitće
kažnjen za to.
Čovek treba da čini dobra dela iz ljubavi a ne iz straha od kazne ili zbog
nagrade. Zapazi ove misli iz jednog teksta o razlici izmedju vaspitanja i
dresiranja dece:
"Na žalost, roditelji često dresiraju decu tako što udovoljavaju njihovim
slabostima onda kada su im ona poslušna, a osujećuju ih kada su
neposlušna; umesto da navedu decu da pobede svoje slabosti u korenu.
Vaspitni i kulturni uticaj, ako nije prosvećujuć on obavezno jeste
manipulativan. Ako ljudi nisu navedeni da pobede svoje slabosti i da
dobra dela čine iz ljubavi, onda će ih činiti iz svojih slabosti jer su preko
njih izmanipulisani da ih čine. Pravilnim vaspitanjem roditelj razvija volju
svoje dece, dok dresiranjem on ne razvija njihovu volju već slabosti
karaktera koje vladaju detinjom voljom, slabosti iz kojih su takva deca
svojim roditeljima poslušna."
***
> niko ti ne brani u Islamu da cinis dobro iz ljubavi prema Allahu dz.s. ,
400
Naravno da ne brani, ali ljude truje lošim motivima i onda oni pred
svojom savešću nemaju svest da su krivi ako ih pokreću ti loši motivi.
> Sto se tice licnog interesa, naravno svaki covjek ga gleda, cak i ti, iz cijeg
interesa zelis da zasluzis Boziju ljubav, ako ne iz svog ?
Pravilno poznanje Boga rezultuje time da čovek biva ukoren za sebične

motive, pa dolazi Bogu sa tim sebičnim motivima vapeći od Boga
oslobodjenje od tih loših motiva, dok ako Boga ne poznaje ispravno
(Njegov karakter ljubavi), tada dolazi Bogu iz sebičnih motiva i traži od
Boga da mu te sebične motive zadovolji. To je razlika izmedju Božjeg i
sotonskog duha, izmedju istine i zablude, izmedju prave religije i krive
religije.
A kakve su posledice loših motiva?
Pa svi oni zločini koje čine vernici raznih religija jer Boga ne poznaju.
Upravo sam objasnio kako je licemerno što deklarativne te religije ljude

pozivaju na ljubav prema drugim ljudima a u praksi time pokrivaju svoje
licemerstvo:
> odakle ti pade na pamet samo da Islam povežeš sa ovim (zločine

muslimana), ovo su krivi strasti zlikovaca čiji čin je ANTIISLAMSKI !
Islam je potpuna Suprotnost od Ovoga i Islam ovetvari NAJOŠTRIJE
ZABRANJUJE !
Kakve veze ima što deklarativno zabranjuje?
Takvo licemerstvo imaš i u hrišćanskim crkvama. Nikada nisu čuo

pravoslavnog popa kako ljude truje nacionalnom gordošću a onda im na
kraju kaže "Ljubite neprijatelje svoje!"? Onaj ko je gord, on je i subjektivan
i preosetljiv, te mrzi sve i svakoga ko se sa njim ne slaže, pa je licemerno
pozivati tako otrovanog čoveka da voli one koji su druge vere. Slično rade
katolici. Opterete čoveka krivicom, a onda citiraju istu Isusovu izjavu o
ljubavi prema neprijatelju. Medjutim, vernik koji dobra dela čini iz
krivice, on ima u sebe ugradjenu teoriju zavere, on u svakome vidi
401
neprijatelja, pa je licemerno što mu se zabranjuje da mrzi druge, kada ima

sklonost da u svima vidi opasnost po sebe. Isto tako i savremeni
protestanti navedu čoveka da čini dobra dela jer će mu biti lepo i korisno,
pa mu pobude sebični sentiment. Naravno da takva osoba koja crpe
snagu za dobra dela iz osećanja, izgubi tu snagu za dobrotu čim i
najmanji stres života pokvari njena osećanja. Licemerno je što
propovednik takve vernike ukorava da ne smeju da osećanja stavljaju
iznad racija, kada su istovremeno zanemaruju zahteve Božjeg zakona.
Dokle god sebičnost srca nije ukorena zakonom, vernik će biti rob
osećanja, jer ga pokreće nepobedjena sebičnost. Isto tako je licemerno što
islam zabranjuje da se progone nemuslimani kada sam islam ljude
navede na licemerstvo. Naime, formalni zahtevi islama koji ne ukoravaju
greh na nivou pobuda ljudskih srca, navode vernike da promene
ponašanje, ali ne i svoje srce, pa kako greh ostane u srcu, vernik i dalje
ima nečistu savest, pa da bi imao satisfakciju nečiste savesti takav vernik
ima jaku potrebu da osudjuje kod drugih one grehe koje sam u srcu nije
pobedio, pa ima sklonost da ih projektuje svima i svakome.
***
> U Jevrejstvu važi zakon - pravilo: Oko za oko zub za zub, u no

kršćanstvu: Ako te neko udari po lijevom obrazu okreni mu i desni, a u
Islamu: Dozvoljeno je uzvratiti istom mjerom ali da Oprostite to vam je
bolje neka znate !
"Oko i oko, zub za zub", nije u sukobu sa "ljubite neprijatelje svoje" jer
"oko za oko..." jeste izraz zakona Božje pravde kao i pravde koju
pokušava da sprovede krivični zakon svake zemlje, dok je ljubav prema
neprijatelju izraz zahteva moralnog zakona koji gleda na pobude našeg
srca i zahteva da volimo svoje neprijatelje. To znači da krivca treba kazniti
(ako je sve već učineno za njegovo pokajanje, ali ne on to odbacio), ali ga
ne treba zbog toga mrzeti. To je duh i Starog i Novog zaveta. Bilo bi
besmisleno i nepravedno da Bog menja sopstvene principe. Zato, i u
Starom zavetu imamo ljubav prema neprijatelju, i u Novom zavetu
imamo princip pravde. Nema razlike izmedju Judeizma i hrišćanstva.
402
Na primer, u Starom zavetu čitamo zahteve za ljubav prema neprijatelju:

U Novom zavetu takodje čitamo zahteve i izraze Božje pravde, na primer,

u Isusovim rečima: "I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od
sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u
pakao ognjeni." (Matej 18,9) Takodje, vidimo Božju pravdu na primeru
Ananije i Sapfire (Dela 5,1-8), hrišćana kojima je Bog brzo presudio zbog
laži: ”... Zašto ste se dogovorili da iskušate Gospodnjeg Duha? reče joj
Petar. Gledaj! Pred vratima su noge onih koji su sahranili tvog muža; a i
tebe će izneti. I ona istog časa pade pred njegove noge i izdahnu. Tada
uđoše oni mladići i nađoše je mrtvu pa je izneše i sahraniše pored njenog
muža. A silan strah obuze svu crkvu i sve koji su to čuli. ...„ (Dela 5,1-8)
***
> E to je vaša zabluda: U Jevrejstvu je važno samo davanje, u kršćanstvu

samo motiv odnosno srce, A u Islamu je važno Oboje i motiv (Iskrena
namjera u Ime Allaha) i također i davanje, milosrđe ali i žrtve , dakle
Islam je Savršena vjera !
Ovo je zaista krajnje besmisleno. Pa kako neko može da ima ispravno

srce, a da nema ispravna dela koja proizilaze iz tog srca? Tvoje
razmišljanje samo potvrdjuje koliko je islam površan i utemeljen na
samokontroli (licemerstvo), jer ako je tvoje srce zaista Bog promenio
(iskustvo duhovnog novorodjenja), onda će iz takvog srca, u koje je Bog
upisao svoje zapovesti, spontano izlaziti rodovi Duha koja su u skladu sa
Božjim zakonom.
> A u Islamu je važno Oboje i motiv (Iskrena namjera u Ime Allaha)
Iskrena namera nije nikakva garancija ispravnih motiva srca. Ima ljudi za
koje Pismo kaže da im je uzalud da i svoje telo daju na žrtvu da se sažeže,
403
ali oni nisu svesni da su pobude iz kojih daju svoje telo na žrtvu grešne i
bez ljubavi:
One osobe koje čine dobra dela ne iz ljubavi, nego iz loših motiva, i koje
time pokazuju nesposobnost razlikovanja dobra od zla jesu zato u Svetom
pismu prozvane nerazumnima:

Svrha razuma jeste razlikovanje dobra od zla, i zato Isus Hristos nije
Jevrejima tokom tri i po godine svog propovedanja sa učenicima iznsio
nijednu drugu istinu nego ostinu od tome da su pobude najvažnije i da je
smisao dobrog dela bitan, a ne da se pravilo slepo drži.
Zašto je Isus naglašavao da su bitne pobude?
Zato što ponašanje može svako da izmeni i bez Boga, i to se zove

licemerstvo. A onda kada čovek postane svestan da Božji zakon gleda na
pobude srca, tada čovek shata da ne može sam da ispni zahteve zakona,
da mu trebaju zasluge Isusove žrtve za pomirenje za Bogom i sila Svetoga
Duha da ga preobrazi da živi u skladu sa zakonom. Jedino kada shvati da
zakon gleda na pobude, tada on svoju sopstvenu pravednost baca u prah
i Gospod mu tada ostaje kao jedina altrnativa, pravednost koju mu sam
Bog daruje i uračunava.
***
> A ja na jednom mjestu u NZ pročitah da je Isaa a.s. padao ničice pred

svojim Gospodarom.Pojasnite na koji način se vi molite?
404
Moliš se iz srca. To znači da ću i ja pasti ničice ako je to realna posledica

susreta sa Bogom, a ne licemerno naučeno ponašanje, jer za one koji
padaju ničice, a nisu zaista pali na patos svesni svoje grešnosti, Bog ima
veću osudu nego za one koji se ne mole nikako. Isus kaže farisejima da će
većma biti krivi što se lažno mole Bogu.
Svakako neću pasti ničice pred Bogom u molitvi ako mu zahvaljujem što
sam Njegovim nadahnućem spremio ukusan ručak, ali ću pasti ako sam
posle par sati molitve i čitanja Pisma jednoga trenutka osvedočen o Božju
veličinu i o sopstvenu grešnost pred Bogom. Meni deluje učenje Kurana
kao kada bi neki roditelj učio svoje dete da treba da vikne "jao" kada ga
ubodu u prst radi analize krvi.
***
> MILOS MOZEL PITANJE-BOG ZA ISUSA KAZE EVO MOG SINA U

NJEMU MI SVA MILINA,JEL SIN MU IL JE BOG?
Iz konteksta se vidi da li je neko nekome sin po krvi (rodjeni sin), po

učenju preko kojeg se obratio Bogu (kada hrišćani nazivaju očevima one
od kojih su čuli jevandjelje), po autoritetu istine (kada Isus kritikuje one
koji sebe stavljaju da su očevi kao kakvi posrednici izmedju Boga i
čoveka, na primer, papstvo i crkvene oce), po duhu (one koji su verni
Bogu jesu sinovi Božji), ili po bozanstvu (samo Hristos je sin Božji po
božanstvu, što je bila potreba stvorenog sveta da upozna Boga).
Ako neko može da stvori život, kako je Isus stvorio vrapca po Kuranu, da
li je On Stvoritelj ili samo Stvorenje?
***
> milos ako se isus bogu obraca stalno-onda isus nije bog il jest po tvom.
405
Božanska ličnost Sina se otelovila i učnila zavisnim od Oca da bi mogla da

ispuni plan spasenje. Bog ne može da umre, i zato se Bog otelovio kroz
Isusa, da bi pravda mogla da bude zadovoljena.
Šta je lakše Bogu da uradi?
Da li da bude nepravedan ako opravda krivca koji je zaslužio smrt ili da

sam uzme na sebe njegovu krivicu i iskupi za njegove grehe tako što će se
oteloviti i umreti umesto njega?
U prvom slučaju Bog postaje nepravedan, ako spase krivca koji je zaslužio
smrt, a u drugom slučaju Bog zadovoljava potrebe sopstvene pravednosti
i pokazuje potpunu ljubav prema svojim palim stvorenjima.
***
"Veca je greska klanjati se stvorenju misleci da nije Bog, nego da smatras

da Isus nije Bog i ne klanjas mu se. Da ja smatram da Isus nije Bog, nebi
mu se klanjao niti ga slavio, a nebi mu dao niti grijehe da mi prasta."
(Damir Novačić)
Ovo je kritika Jehovinih svedoka ali u nekoj meri i muslimana koji uzdižu
Isusa iznad ostalih ljudi, pridajući mu pojedine isključivo božanske
osobine, a opet ne veruju da je Isus Bog.
***
> konkretno seksualni nagon je prirodan
Ovde nisam govorio o seksualnoj sposobnosti, već o seksualnoj želji.
Nadam se da ne smatraš da je Mojsije pogrešio kada je samu seksualnu

želju proglasio grehom:

406
I da takodje ne smatraš da je Isus pogrešio kada je rekao:
> kao što je i prirodna želja za hranom i kako utoliti glad svakako
uzimanjem hrane na dozvoljen način tako i rješenje za strast je brak.
Čovek treba da jede hranu da se okrepi, a ne iz proždrljivosti. Neko može

da jede malu količinu hrane i zdravu hranu da jede, pa opet da čini greh,
jer ga ka hrani rukovodi želja za užitkom, a ne prava ljubav prema realnoj
potrebi života.
Ako čovek u bilo čemu traži satisfakciju tj. ako je prema bilo čemu
pokrenut željom za uživanjem, to onda nije izraz ljubavi, već greha, i
takva motivacija predstavlja kršenje Prve Božje zapovesti - Nemoj imati
drugih bogova osim mene. Zato za proždrljivce apostol kaže "trbuh je
njihov bog". Samo odvojenost od Boga navodi ljude da zloupotrebljavaju
prijatna osećanja i doživljaje koje im izaziva bliskost sa drugim osobama,
seksualnost i jedenje hrane.
Sama seksualnost ne sme da se pretvori u želju, inače čovek nije spreman

za brak.
U fazi "uzdržanja" svaki pubertetlija mora da pobedi želju inače će

zaostati u razvoju ličnosti na toj fazi, i celog veka će imati seksualnu želju
u srcu, i time biti nesposoban za zdrav bračni odnos. Seksualnost treba da
ostane samo sposobnost koja predstavlja orudje izražavanja ljubavi prema
partneru, a ako se ne pobedi iskušenje, seksualnost će se pretvoriti u želju
i onda će bračni saputnik biti orudje zadovoljavanja nepobedjene
seksualne želje.
Bog nije stvorio čoveka da ima vakuum u srcu, pa da mu smisao života

bue traženje sreće.
407
Očito da je islam religija koja svojim ritualima samo pruža umirenje

nečiste savesti ljudima koji su poznati kao veliki hedonisti, koji svoje želje
nikada ne pobedjuju (jer nisu ni svesni potrebe za Svetim Duhom), već ih
sublimiraju u religiju. Poste tokom dana, a prejedaju se noću. Kritikuju
vanbračnu aktivnost a imaju nekoliko žena i smatraju da će u raju imati
zadovoljene onih želja koje nisu mogli ovde. Tako se ljudi navode da se za
svoje želje nikada ne pokaju, već samo da ih potisnu do kasnije prilike za
zadovoljavanje.
> u samom postanku se ističe da nije dobro da čovjek bude sam pa je

stvorena Eva.
To svakako nije bilo zbog seksualne želje, već zbog prave ljubavi, potrebe
da živiš za nekoga.
Dakle, da rezimiram, islam nema rešenje za reformu srca, jer vernici greh
u srcu zadržavaju, pa im zato ni je treba Boga kao spasitelj od greha.
Razumljivo je zašto muslimani nemaju potrebu za svetim trojstvom, jer
svojih stvarnih grešnih pobuda nisu ni svesni kao nečeg lošeg, da bi od
Boga tražili spasenje od greha. Oni pod grehom misle na nekakve
prekršaje pravila ponašanja, a ne na stanje duha izazvanom odvojenošću
čoveka od Boga.
***
"Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu," (Jovan 5,22)
"Tada neka se raduju drveta šumska pred Gospodom, jer ide da sudi
zemlji." (1.Dnevnika 16,33)
"Recite narodima: Gospod caruje; zato je vasiljena tvrda i neće se

pomestiti; On će suditi narodima pravo. Nek se vesele nebesa, i zemlja se
raduje; nek pljeska more i šta je u njemu; Neka skače polje i sve što je na
njemu; tada nek se raduju sva drveta šumska pred licem Gospodnjim; jer
ide, jer ide da sudi zemlji. Sudiće vasiljenoj po pravdi, i narodima po istini
svojoj." (Psalam 96,10-13)
408
***
Musliman teško može ovo da shvati jer on se ne bori sa Bogom, nego sam
sa sobom, a plod je licemerstvo.
Na primer, ako ja imam grešnu želju u srcu i izadjem pred Boga i shvatim
da me Bog osudjuje zbog želje, u čemu je razlika?
Kao musliman ja ću iz straha od Boga da u želju sputam u ispoljavanju.

Spolja ću se ponašat super a u srcu ću zadržati problem. Kada sretnem
nekoga ko ispoljava želju ja ću želeti nasiljem da mu zabranim tu želju, jer
mi je krivo što on to radi, jer bih i ja voleo to da radim, ali ne smem iz
straha od kazne. Pa bih i njega naterao na isto nasilje nad sobom iz
moranja u kojem se ja nalazim.
Kao hrišćanin koji se drži tradicije, ja bih isti postupio kao musliman ili
bih kao liberalni hrišćanin ispoljavao tu želju smatrajući da me Bog isuviš
voli da bi mi mogao to uzeti za zlo, jer ja to jako želim tu grešnu želju.
Ali kao hrišćanin koji se drži Svetog pisma, ako imam grešnu želju i sa
njom izadjem pred Boga koji me zbog te želje osudjuje, šta ja radim?
Kako sam svestan Božje ljubavi, da Bog ne voli greh (osudjuje ga) ali voli
mene iako sam gešan, ta ljubav Božja mi daje snagu pokajanja. Ja
odlučujem da verujem da mi Bog prašta taj greh, ne zato što sam ja dobar
(jer nisam), već zato što je sam Bog dobar i milostiv, i u molitvi vapim da
me Bog oslobodi od želje na nivou srca, jer hrišćanski Bog ne traži samo
spolja ispravno ponašanje već i samo srce čisto od greha. Dok se tako
molim i odlučujem da Bogu poverujem da mi prašta i da me oslobadja od
greha, ja primećujem da nemam veru u Njega da me je primio i očistio od
greha i shvatam da je to zbog toga što se nisam sasvim ponizio pred
Bogom i dozvolio da me Njegova ljubav navede na pokajanje. Ne mogu
da verujem da me je Bog primio i uslišio kada se nisam sasvim pokajao i
odrekao sebe, i tada nastavljam da se bavim Bogom dok me On ne
dovede do iskrenog pokajanja. No, to samo bavljenje Bogom jeste teško i
predstavlja pravu borbu jer se moja priroda otima od Boga i ne želi da
409
bavljenjem Bogom doživljava ponižavanje i umiranje. Kada do kraja

istraješ u takvom bavljenju Bogom, kroz molitvu i proučavanje, Bog
uslišava tvoj vapaj i ti izlaziš iz molltve kao drugi čovek:

10,6)
Bog kaže:
(Jezekilj 36,25-27)
U prvom slučaju, koji se zove licemerstvo, ti posle svoje "pobede" koja

predstalja samo sputavanje greha u ispoljavanju, i dalje voliš greh u svom
srcu, a mrziš grešnike koji taj geh ispoljavaju. U drugom slučaju, koji je
biblijski put pobede, ti više ne voliš greh, a voliš grešnike.
***
> ok hoćeš da idemo naukom i da dokazujemo šta je Božija reč
Kako može naukom da se dokazuje Božja reč?
Jel nauka nešto iznad samog Boga?
Hoće li neko otići u raj zato što je znao nauku ili zato što je poznavao
Božji karakter, i u svakodnevnim iskušenjima znao da razlikuje pravu
ljubav od greha, i u skladu sa time živeo?
Da li bi ti cenio ljubav i odanost svoje supruge da je ona utemeljena na

naučnim dokazima da si ti prava osoba za nju?
410
Teško da bi mogao da ceniš ono što nije izraz njenog htenja, već prisile
naučnih dokaza. Pazi, da se razumemo, ja ne osporavam značaj nauke, ali
savremena nauka se ne bavi time da li j
***
> Milose ti si zbilja puko gdje covjek moze smatrati da je covjek Bog i
onda reci za sebe da je on razuman,,a za drugu vjeru koja je cista od svih
mahana reci daispira ljudima mozak.
Pa za mene si ti pukao što se tiče razuma, jer po tebi svemogući Bog jeste
nemoćan u pokušaju da se otelovi da bi iskupio čoveka. Po tvojoj logici
jedan Bog se pretvara u dva Boga ako se otelovi kroz Isusa, i u trećeg
Boga ako se svojim Duhom useli u stvorena bića.
Ne samo da je takvo razmišljanje o Bogu nerazumno, nego ono osporava i

saam Božji karakter:



***
> Znači npr. ja sam proizvođač video kaseta i ja ne znam kako one
funkcionišu.I ja kao proizvođač te kasete ne znam kako ona funkcioniše
pa da bi skonto kako ona radi ja se moram pretvoriti u nju.
Ha, ha!
Samo nije Bog uzeo našu prirodu da bi nas upoznao bolje, već da bismo
mi Njega upoznali bolje:
411

***
> Vi Allaha poistovjećujete sa ljudima
Ti vredjaš Boga, jer smatraš da je On (Isus Hristos) samo čovek. Ponižavaš

Tvoca na nivo stvorenja, što je bogohuljenje.
> Kod nas muslimana nije tako.A za onoga ko ne posvjedoči da je JedAN

Bog i Muhammed njegov Poslanik čeka teška kazna u vatri
U što su ti plemeniti motivi religiozne revnosti!
Pa jel bi ti cenio ljubav tvoje majke prema tebi ili tvoje supruge prema
tebi, ili tvoje dece, ako bi oni bili poslušni i dobri prema tebi iz straha od
teške kazne u vatri?
***
> nevjernike čeka džehennem po našoj vjeri
Jel imaš neki plemenitiji motiv za poslušnost Bogu od uskog interesa da

ne goriš u paklu?
412
***
Upravo muslimani veruju u više bogova od jednog.
Koju god da funkciju svetog Trojstva ti negiraš, ti onda zapravo sam

praviš boga od onoga kome tu funkciju pridaješ.
Ako ti Sveti Duh ne menja srce, onda to moras ti sam ili Gabrel, pa samim
tim sebe ili Gabriela gradis spasiteljem. Ako ti Hristos nije Iskupitelj, onda
moras sam da se iskupljuješ svojim dobrim delima (ne činiš ih iz ljubavi
već iz interesa), čime sebi samoj opet pridaješ funkciju Spasitelja.
Islam deklarativno veruje u jednog Boga, a zapravo pridaje samom

čoveku ulogu Boga Spasitelja.
***
> Milose,,i Gabrijel i Isus i sve ostalo je Bog stvorio.
Ako je to sve Bog stvorio a ti se uzdaš u Gabriela da će ti dati novo srce ili
se uzdaš u samog sebe da ćeš sebe iskupiti dobrim delima, to nije vera u
Boga, već vera u Gabriela i u sebe samog.
***
> Pitali su ashabi poslanika saws mozeli covjek svojim djelima dostici Raj
on im odgovorio ne nemoze cak ni ja to nemogu u Raj ce mo unici samo
Allahovom miloscu,,,stoga ne lupaj nije ti poznato islamsko uicenje.
Kakva je to milost koja treba da se zasluži? A puno puta je to rečeno od

strane muslimana da milost treba da se zasluži. Onda to nije milost.
***
413
> idemo onda logikom i argumentima - da li je Isus tražio da se on

obožava ili da ga ljudi zovu tako
Pa koji bi argumenat za božanstvo bio u samom pozivu samog sebe da se

obožava ili kakvu bi to vrednost imalo pred Bogom kada bi obožavanje
Njega bilo utemeljeno na tome što je On izneo takvu tvrdnju za sebe, a ne
na razumevanju Njegove božanske misije? Nikakvu! Pa svaki lažni Mesija
isto tvrdi da je Bog! Takodje, Bog može da ceni samo onoga ko shvati da
je Isus Bog, a ne Onoga koji to tako slepo poveruje. Nije Pismo Kuran pa
da se nešto slepo usvaja.
> (sjetimo se da je čak zabranio da ga neko nazove dobrim kako se tim ne

bi skrenulo u obožavanje njega a ne Stvoritelja koji je apsolutan)?
Nije Isus zabranio nego pitanjem pokazao da sam njegov sagovornik ne

veruje da je On Bog (vidi se po oslovlavljanju Isusa sa "učitelju" a ne sa
"Gospode"), a opet se odnosi prema Njemu sa priznanjem da je bezgrešan
(blag), što znači da nije hteo da se ponizi pred osvedočenjem i da prizna
Njegovo Božanstvo:
19:16 I gle, neko pristupivši reče Mu: Učitelju blagi! Kakvo ću dobro da
učinim da imam život večni?
19:17 A On reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog
Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovesti.
Tako i Jehovini svedoci vide da Isus sebi pridaje božanske atribute, a opet
ne veruju da je On Bog. Isus pridaje božanske atribute sebi kada kaže:
"A Isus im reče: Ja sam hleb života: " (Jovan 6,35)
"Ja sam vrata k ovcama." (Jovan 10,7)
"Ne boj se, Ja sam prvi i poslednji," (Otkrivenje 1,17)
"Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati
videlo života." (Jovan 8,12)
414
"A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre
živeće." (Jovan 11,25)
Kada bi neko stvorenje ovo govorilo za sebe, a ne Bog, to bi bilo

bogohuljenje.
***
> Jednostavno - Bog je znao Adamovu nesavršenost i da će pogriješiti i

izaći iz Raja
Pa onda je Bog kriv ako je stvorio nesavršenog čoveka.
No savršenstvo Adama je upravo u tome što je imao svoju ličnost i saim

tim pravo da pogreši. Ti to kao musliman ne razumeš, jer islam prisilom
uništava čovekovu ličnost.
***
> savrešn a opet može da napravi pogrešan izbor ne razumjem kako to?!
Zato što ima svoju ličnost. Zato što ima slobodu da izabere greh, Bog
može da ceni čoveka koji je mogao da izabere greh, a nije ga izabrao iz
ljubavi prema Bogu. Po Kuranu andjeli ne mogu da pogreše. Pa kako
onda Bog može da ceni ličnost i jednog andjela, što su oni poslušni Bogu,
ako nisu mogli da pogreše?
Ili zamisli da ti imaš devojku koja razmišlja o braku sa tobom a idealna je

žena za tebe. I da li bi ona bila sa greškom ako bi imala slobodu da te
odbije ili bi bila sa geškom ako bi morala da bude sa tobom?
Naravno da bi bila sa greškom ako bi morala da bude sa tobom, jer onda

ne bi mogao da ceniš njen izbor, jer bi to značilo da te ona nije ni izabrala,
jer nije ni imala ličnost koja sama izabira, nego je bila kao kakav zombi,
kao kakav rob, mašina ili životinja koja nema slobodu izbora. Ona je
savršena upravo ako nije njen izbor ničim primoran, već ona sama
415
izabira, imajući pravo da sagreši. Samo ako je umala tu slobodu da te

prevari, tada možeš da ceniš što je izabrala da bude sa tobom.
Da li sada razumeš?
***
Svi narodi sveta su imali predanje nasledjeno od Noja o Mesiji koji će

umreti za grehe sveta. Žrtvena jagnjad je ukazivala na Njegovu žrtvu.
Jevrejski narod je bio izabran narod jer je u prorečeno da će se u njemu
roditi Mesija sveta i da će se zato kroz Izralj blagosloviti svi narodi na
zemlji:
"I u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji." (1.Mojsijeva 18,18)
Obrezanjem je prikazivana pripadnost tom narodu u kojem će se roditi

Mesija, a sam čin obrezanja je ukazivao simbolički na obrezanje srce koje
svaki čovek treba da uradi da bio bio spasen, pa je zato Mojsije
opominjao:
I kasnije u istoriji:
"Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svog, Judejci i

Jerusalimljani, da ne iziđe jarost moja kao oganj i razgori se da ne bude
nikoga ko bi ugasio za zla dela vaša." (Jeremija 4,4)
A zapravo to je bila simbolika ovog iskustva:
"I daću vam novo srce, i nov ću Duh metnuti u vas, i izvadiću kameno
srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i
učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i
izvršujete." (Jezekilj 36,26-27)
416
Kada se Mesija rodio i kada su Jevreji odbacili Isusa kao svog Spasitelja,
smisao obrezanja se izgubio. Zato je sa pravom mogao da apostol Pavle
napravi razliku izmedju Božjih zapovesti dekaloga i same naredbe za
obred u sledećim rečima:
"I obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božjih."

***
> samo iskreno djelo od srca bog đš. prima
Šta pomaže što je delo učinjeno iskreno iz srca ali se čini iz loših motiva -
straha od kazne, osećanja krivice, sujete, sebičnog sentimenta, ... a ne iz
ljubavi? A da ima iskrenog srca puno ljubavi, ne bi imalo potrebe ni da se
naredi, sam bi čovek iz ljubavi činio ono što je dobro, bez da mu se to
naglasi.
> "Djela se cijene prema namjeri" kaže MUHAMMED a.s.
Pa to nije isto što i pobuda.
Na primer, imaš nameru da pomogneš baki da predje preko ulice. To je

dobra namera. I to je novo islama. Ali islam uopšte ne ulazi u motive iz
kojih si ti pokrenut da pomogneš baki. Ako ti to činiš iz ponositosti, ili iz
straha nečiste savesti, ... to nije greh.
Kada biste bili svesni da zakon gleda na pobude, shvatili biste da sami
svojom voljom ne možete da promenite svoje srce i da ga oslobodite od
greha, te da vam je potreban Sveti Duh.
Kada biste bili svesni da zakon gleda na pobude, shvatili biste da sve svi
krivci koji su zaslužili smrt i vama bi Isusova žrtva iskupljenja bila
neophodna.
417
Kada biste shvatili da zakon gleda na pobude srca, i da ste svi grešni, tada
biste se molili iz skrušenog srca i ne bi bilo potrebno da vam neko propiše
kada treba da se molite, koliko puta dnevno, na koji način, kojim
položajem tela i šta da izgovarate tada i koliko puta i na kom jeziku. Vi
biste tada vapili Bogu za spasenjem iskreno iz srce pa biste primetili da
vas vaši propisi za molitvu samo dekoncetrišu sa vaše iskrene molitve
Bogu.
***
> ti si zlonameran čovek,
Ja ne mislim da su muslimani zlonamerni, ali vidim da su im pobude iz

kojih imaju religioznu revnost grešne - strah od kazne, sebična potreba za
uživanjem u raju. To se vidi po tome što musliman nema odgovor zašto
nešto radi i veruje, osim da je tako Alah rekao. To znači da bi on radi
suprotno, da mu Alah kaže suprotno, a nije sam shvatio da je to što veruje
istine, već veruje slepo. A zašto veruje slepo? Pa iz straha, jer mora.
***
> -Da,da ali je pravedno da i Bog sa realne tacke gledista takodje pocini
grijeh(stavi "sinaa" na teske muke),da bi "platio sotoni" i pokazao svoju
pravednost!!!
Pravedno je ako to sin sam hoće da učini, a ne ako ga neko primora.
Pokušaću da objasnim razliku izmedju hrišćanstva i islama na jednom

primeru:
Zamisli da si učinio neko krivično delo zbog kojeg si izašao na sud. Kazna
koju treba da platiš je toliko velika da prevazilazi tvoju moć da je sam
možeš platiti i kako nisu u stanju da je platiš, moraćeš u zatvor. A kako si
se ti inače u medjuvremenu pokajao, da li bi sudija mogao da reši tvoj
problem tako što bi rekao: "Pokajao si se, zato ti neće biti suđeno!" Takav
418
sud koji bi to uradio, ne postoji, jer ne bi bio pravedan. A takav je Bog u

islamu.
A kakav je Bog u hrišćanstvu? U jednom istinitom dogadjaju, kada je

krivac zaista trebao da plati kaznu, a nije mogao da je plati jer je bio
siromašan, sam sudija je, shvativši da se ovaj čovek iskreno pokajao,
izvadio pare iz sopstvenog džepa i plati kaznu umesto krivca, pa se tako
našao ovaj čovek na slobodi. A takav je Bog u hrišćanstvu.
Sada obrati pažnju na različit motiv zahvalnosti i odanosti:
U islamu Bog te oslobadja kazne čineći nepravdu, a u hrišćanstvu te

oslobadja kazne iz čina samopožrtvovane ljubavi. U islamu Boga ništa ne
košta tvoje spasenje, a u hrišćanstvu tako što sam tebe iskupljuje
uzimajući na sebe kaznu koja bi tebe samog ubila.
Čije spasenje od kazne jeste pravednije i čije spasenje možeš više da ceniš?
***
Neki muslimani se hvataju za reč, ne pokušavajući da shvate smisao ovih

reči, pa tvrde da su one dokaz da Isus nije dragovoljno dao svoju žrtvu na
krstu:
"I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je
moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti."
(Matej 26,39)
Isus jasno objašnjava:
"Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem. Niko je
ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem." (Jovan 10,17-18)
Za vreme Drugog svetskog rata kada su djaci u Kragujevcu vodjeni na

streljanje, desilo se nekoliko slučajeva da su očevi talaca molili Nemce da
streljaju njih umesto njihovih sinova. Kako su Nemci imali naredbu da
ukupan broj streljanih bio ispunjen, oni su pristali na tu zamenu i ti očevi
419
su streljani a njihovi sinovi su bili pušteni. Pretpostavi sada da je neki otac

ovako molio nemačkog oficira: "Ako je moguće na neki drugi način da
moj sin bude oslobodjen a da je ne stadam za njega, a da vaša pravda
bude zadovoljena?" A onda Nemac odgovara da ne može drugačije, nego
ako hoće sina da oslobodi, mora on sam da strada umesto njega.
Da li takva molba znači da otac nije dragovoljno hteo da strada za svog

sina, nego su ga Nemci primorali?
Ne, nego takva molba otkriva da otac pita da li postoji neka druga
mogućnost za spasenje njegovog deteta, a da ne mora on da umre, ali ako
ne postoji, on će umreti. Tim pitanjem se otkriva sva težina tereta kazne
koju osoba uzima na sebe. Dakle, tako i biblijski stihovi koji upravo
otkrivaju veličinu Isusove ljubavi, Njegove spremnosti da pretrpi užasan
bol kazne za spasenje grešnika, bivaju krivo protumačeni kao da su izraz
moranja, što samo otkriva principe onoga ko tako te stihove tumači, da je
on sam religiozan iz moranja, jer je primoran na religioznu revnost
strahom od kazne, pa kroz taj svoj strah i moranje tumači reči Isusa Hrista
kao isto takvo moranje. Musliman sve radi na silu jer mora, a n
dragovoljno iz ljubavi. On nema slobodu izbora, jer kada bi je imao, on bi
radije izabrao greh. On se ne bori protiv greha svoga srca. Takva doktrina
mu je nepoznata. On se bori protiv slobode izražavanja svog greha srca i
to ropsko obuzdavanje, koje mi hrišćani nazivamo pojmom licemerstva,
on naziva pojmom pobede nad grehom.
***
> Ar-Ra'd 28. one koji vjeruju i čija se srca, kad se Allah spomene, smiruju
- a srca se doista, kad se Allah spomene smiruju! Probaj malo Milos
Bogdanovic pa ces vidjeti kako se srce smiruje i vidjet ces da ces izgubiti
taj osvetoljubivi duh (ako si vjernik) !
Eto paganskog nasledja u islamu, pridavanje magijske funkcije samom

spominjanju Božjeg imena, kao u istočnjačkim mantrama, umesto uzdanja
u Boga. Vi napraviste magiju od molitve. Zar je pravedno da samo
spominjanje Božjeg imena, kao kakva magija, smiruje osvetoljubivo srce, a
420
ne pokajanje (odbacivanje) osvetoljubivog Duha pod uticajem Božje

ljubavi koja na pokajanje vodi?
***
Dzulijan Stivenson,odveo svoju decu u slatkaru...kupio im slatke...zatim

nekoliko caosva kasnije ubio ih...! Sigurnosne kamere snimile su decu sa
balonom,koji cekaju da im otac kupi slatke.. Dzulijan je mahao rukom
zaposlenima...prije izlaska iz prodavnice... Nekoliko casova kasnije 10
godisnji Metju i 5 godisnja Karla su bili mrtvi...! Britanasc je uhapsen...a
deca su pronadjena sa presecanim grlama u stanu... Allah ga kazni vrelim
paklom....Amin...! izvor:Mirror News...
http://www.mirror.co.uk/news/world-news/julian-stevenson-mum-two-
kids-1905563
> Abu Ibn Hamza: hoce li Stivensonu biti otkupljen grijeh...?
Kakav strašan licemerski islamski formalizam!
Pa svako od nas je nekoga u svom srcu mrzeo, i samim tim je pred Bogom
kriv isto kao ovaj što je zaklao ovu decu, jer Bog gleda na srce.
Hoće li sada Alah tebe spasti bez ikakvog otkupljenja iako nisi pred
Bogom ništa manje kriv od ovoga što je ubio ovu decu?
***
Abu Umama pripovjeda: "Boziji Poslanik rece, "Svi oni koji dospiju u Raj
ozenit ce 72 zene
.Dvije ce biti hurije a 70 nasljednica od zenskog roda su stanovnici
dzehenema.Sve one ce imati privlacne vagine, a on ce imati u svu vjecnost
nadignut penis."Sunan Ibn Maja, Zuhd (Book of Abstinence) 39
Like · · Follow Post · Share · 13 minutes ago
Options
Allahov Poslanik rece: "U Raju bit ce veliki prostor u obliku supljog
bisera, sirok 60 milja a u svakom uglu biti ce zene koje nece moci vidjeti
421
druge u drugom korneru.Vjernici ce redovito posjecivati njih i uzivati u

odnosu." Sahih Bukhari 6:60:402
Like · · Follow Post · Share · 14 minutes ago
Options
Svaki put kad spavate s hurijom ona ce biti nevina.Osim toga, penis
nikada se nece spustati.Nadizanje penisa je vjecno.Uzitak koji cete osjecati
svaki put kad budete imali odnos, bice uzitak, i nista u ovom svjetu Al-
Itqan fi Ulum al-Qur'an, p. 351
***
> > Da li je greh i sama loša namera koja se gaji u srcu, ako se ne ispolji?
> Sead Jasavic: nije grijeh, sve dok je čovjek ne sprovede u djelo
Dakle, pogrešno je kada Mojsije kaže:

A šta je za vas definicija licemerstva?
Zar nije to kada u srcu želiš greh, a spolja se ponašaš ispravno?
Ovde Bog preko proroka Isaije otkriva da je licemerstvo posledica

ljudskih zapovesti koje ljudi drže iz straha i obećava im nešto divno kao
rešenje (milost Mesije koji će ih ljubavlju dovesto do pokajanja):
> niste me razumjeli - kada čovjek odluči učiniti loše djelo, pa, iz straha od
Boga, odustane od te loše namjere - biće nagrađen zbog tog postupka,
422
Kako iko može da ceni što je neko odustao od lošeg dela IZ STRAHA?
Da li ti možeš da ceniš vernost tvog bračnog saputnika ako je ta vernost

utemeljena na strahu (od posledica neverstva), a ne na ljubavi?
> ako čovjek namjeri učiniti dobro djelo - pa ga ne učini - imaće jednu
nagradu, a ako to dobro djelo u praksu sprovede - imaće nagradu od 10
do 700x.
Kako može neko da bude nagradjen za nešto što je i inače bio dužan da
učini?
Kako možete ceniti dobro delo koje neko čini iz koristi (radi nagrade)?
Zar takvi motivi nisu grešni?
> O vjernici, pijani nikako molitvu ne obavljajte, sve dok ne budete znali
šta izgovarate, i kada ste džunubi - osim ako ste putnici - sve dok se ne
okupate. A ako ste bolesni, ili na putu, ili ako je neko od vas obavio
prirodnu potrebu, ili ako ste se sastajali sa ženama, a ne nađete vode,
onda dlanovima čistu zemlju dotaknite i lica vaša i ruke vaše potarite. -
Allah, zaista, briše grijehe i prašta. KURAN 4, 43
Nije li ovo licemerno - prvo navesti da traži spasenje od greha u fizičkoj

čistoti, kao da ga duhovno mogu oskrnaviti neoprane ruke, a onda izjaviti
da Bog briše grehe i prašta?
> Bog od nas trazi cistocu u svakom pogledu kako tijela tako i srca
Ako čistoti tela pridaješ duhovno značenje, onda navodiš ljude da u

čistoti tela traže duhovnu satisfakciju. Prisilno pranje ruku je poznato u
psihologiji kao odlika ljudi nečiste savesti, koji se ne kaju za grehe, pa im
krivica ostaje, i onda traže satisfakciju u čistoti tela. A vi navodite ljude na
to.
> a srce se cisti zikrom (spominjanjem Boga) i namazom molitvom

423
Valjda Bog čisti srce od greha, a ne samo spominjanje Boga i namaz. Vi

napraviste magiju od molitve.
Nema pravde u tome, jer ljudi koji se gnušaju ljubavi i uživaju u grehu će
i te kako rado da ponavljaju Božje ime i da čine namaz iz čistog osećanja
krivice zbog greha, i da im to uopšte ne bude u sukobu. Pravedno je da
od greha bude očišćen onaj ko se iskreno kaje za svoje grehe i ko iskreno
vapi od Boga milost i očišćenje, dakle, onaj ko se uzda u Njega, a ne onaj
ko se umesto u Boga, oslanja na rituale.
***
> pa svaki musliman vapi za boziju milost i ociscenje i samo se u Njega

oslanja
Onda ne bi imalo potrebe da mu se kaže šta će kada, koliko puta, na koji

način, kojim rečima da izgovori. Onaj ko je svestan da je grešan, on će da
kuka i da vapi iskreno, pa nema potrebe da mu se napiše šta treba da
kaže, kao što ni davljeniku koji vapi da ga neko izbavi iz talasa vode,
nema potrebe niko da napiše da treba da viče "Upomoć" niti koliko puta,
ni na koju stranu sveta, ni na kom jeziku.
***
U razvoju svakog deteta za vreme školskog doba dete razvija sposobnost

da analizira smisao svojih postupaka (da shvati koje potrebe života ga
zahtevaju), a ne samo da slepo drži pravila što je odlika dečjeg razvoja do
oko šeste, sedme godine. Isto tako u tom periodu školskog doba, pred
početak puberteta deca preispituju motive iz kojih čine dobra dela, pa
nisu zadovoljna ako dobro delo čine iz straha, koristoljubivosti, već im je
važno da čine iz nesebične ljubavi.
Kako to da muslimanima nije bitno ni zašto (školsko doba), ni iz kojih

motiva (školsko doba), već samo šta treba (prredškolsko doba), i kako da
se to uradi (pubertet)?
424
Zato što im, zbog semitske genetike, ranije počne pubertet, pa slabije
razviju sposobnosti razuma tipične za školsko doba (Zašto? i Iz kojih
motiva?), a više predškolskog doba (slepa pravila) i puberteta (tehnike i
načini)!
http://enlite.org/kohelberg.jpg
***
Nema nikakve vajde od Ahmeda Smajlovića, ako nikakav smisao

njegovog izlaganja nije zabeležen u ljudskoj memoriji, ako nijedna istina o
Bogu koja je odgovor na iskušenja ljudi nije zabeležena u ovom
prepričavanju, već je ovo kao kada neko izgovori: "Ha, ha, ha, super vic
sam čuo, ha, ha, ha! Samo ... ne mogu da ga se setim!" Zar je bitno da li
ima ili nema gramatičkih greški u nečijem govoru? Zar nije bitnije šta je
neko rekao, nego kako je rekao? Zar su bitnija osećanja koja je izazvao od
toga da li je ono što je rekao odgovor na realne potrebe onih kojima se
obraćao?
Posle prave duhovne potrebe, ljudi su prožeti strahopoštovanjem pred

Onim čiji karakter je pedstavljen, i oni razmišljaju o ličnoj zajednici sa
Bogom, preispituju svoje srce i kaju se za svoje grehe. Jedan hrišćanski
pisac piše ovako pre više od sto godina hrišćanskim propovednicima:
"Ako je hvala upućena vama, drhtite i stidite se, jer veliki cilj nije
ostvaren, ne veliča se Bog nego čovek." (EGV, 4T 400)
***
> Evo pitanja za krscane:ako o Isusu a.s ima jasno prorocanstvo u

knjigama Jewrejskim zasto tad Ortodoksni Zidovi ne-vjeruju u njega ,,,,,
ni kao mesiju ni kao proroka?????
Zašto ljudi ne veruju u istinu? Zato što ih istina ukorava za njihove grehe:
425
"Ušima ćete čuti, i nećete razumeti i očima ćete gledati, i nećete videti. Jer
je odrvenelo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da
kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se
da ih iscelim." (Matej 13,14-15)
Jevreji nisu prepoznali Mesiju iz istog razloga kao i muslimani, jer su

zadovoljni sobom, pa nisu svesni da i treba Spasitelj od greha i krivice.
Nisu svesni da su grešne pobude srca, telesna želja, gnevljivost i drugi
gresi pod osudom Božjeg zakona, već sebe zavaraju mnoštvom
besmislenih pravila i propisa ponašanja. Kako nisu svesni da su u srcu
grešni i da im treba lek za grešno srce oni nisu svesni potrebe za Isusom
kao iskupiteljem i Svetim Duhom koji ih spasava od greha.
***
> U dzenet nece uci niko ko bude imao ni trun oholosti! Islam ne donosi
gordost osim kod maloumnih, jer je Gospdoar rekao cim se uzoholite On
ce vas ponoziti!
Svaka religija na svetu pa i ateističke ideologije tvrde da ne greh loš, ali

šta to pomaže u praksi, ako ljudi nemaju uzor koji će ih primerom krotosti
i poniznosti ukoriti za sopstvenu gordost i ponositost?
> MOzes da imas tjelesne zelje, pa to je normalno i prirodno! BRAK JE

BLAGOSLOVLJEN !
Ako imaš želje, ti nisi spremna za brak, i takav brak će morati da se

održava represijom šerijata ili sujetnim strahom od gubitka odobravanja
sredine, jer osoba koja ima želju, ona koristi bračnog saputnika kao oruđe
da zadovolji svoju želju, dok jedino osoba koja pobedi želju, koristi
seksualnost kao oruđe izražanja ljubavi prema saputniku. Muslimani sa
poligamijom zadovoljavaju nepobedjene telesne želje.
426
> Sta treba da budemo ko neki monasi i svetice, a svi znamo sta se tamo
desava iza kulisa!
Pa to je sam islamski brak, jer ako ljudi ne smatraju da je sama želja greh,
onda oni zadržavaju želju u srcu i moraju da budu licemeri, jer kada im se
pojavi želja prema nekoj drugoj osobi, oni je samo sputavaju u
ispoljavanju. Šta je to nego licemerstvo?
> Poligamija nije dozvoljena svakom. Bog kaze ako nece biti pravedni
prema svima, zenite se samo jednom. Muhamed je zenio udovice jer su
bile na margini drustva iz sazaljenja da bi se brinuo o njima A NE ZBOG
NECEG DRUGOG!
Ako sama želja nije greh, onda su te priče samo izgovor za nepobedjenu
telesnost koja se zadovoljava poligamijom.
> Ne mozes da budes prozdrljiv to je laz! Kad je poslanik iftario uzimao je

1 hurmu i casu vode. ALLAH VAM DOZVOLJAVA LIJEPA I CISTA
JELA, SAD SU VAM DOZVOLJENA, JEDITE ALI NE PRETJERUJTE JER
ON ZAISTA NE VOLI PRETJERIVANJE, KURAN!
Pa tu svetlost imaju i ateisti, zdravstveni radnici, a islam nema nukakvu

zaštitu od proždrljivosti, već je promoviše samim načinom islamskog
posta gde čovek ništa ne jede tokom dana, a onda se prežderava noću. On
se ne odriče proždrljivosti već trenira licemerstvo svaki dan, jer svesno ili
podsvesno zna da će posle posta moći da se najede. Mislimani ne
pobedjuju telesne želje za vreme perioda apstinencije, jer im se nudi da te
telesne želje zadovolje kasnije, ili tokom noći posle posta ili u raju. Za
vreme prebračne apstinencije muslimani ne pobedjuju želju, već je čuvaju
za brak. Islam uči vernike licemerstvu, a ne pobedi nad grehom.
> Kako to da u Islamu nemas zastitu od kukavicluka i koristoljubivosti?

Zasto uporno tvrdis da se Muslimani mole zbog koristoljublja.
Zato što islam promoviše motiv za službu Bogu strah od pakla i užitke
raja, koji je predstavljen tako da u potpunosti zadovoljava potrebe
grešnog neobraćenog čoveka za užitkom.
427
> Svaki vjernik se moli zasto sto Boga voli!
Voli Boga jer MORA, iz straha kazne, i iz koristi, a to nije motiv prave
ljubavi kao u hrišćanstvu gde tebe Bog osvaja svojom milošću i dobrotom.
Primoranost muslimana se ne može sakriti, jer kako su oni sami
primorani na veru, tako pritiskaju i druge.
> Jao Milos ALLAH nije krotak i ponizan???? Znas li ti sta si rekao, hajd
razmisli sta si napisao i studiraj Islam minimum 1 godinu i vidjetces da
pricas nebuloze!!!
Gde je to Alah otkrio krotak i ponizan duh da nam bude uzor? Jel možda
krotko i ponizno trpeo nepravdu kao Isus kada su ga ponižavali, pljuvali
u lice, i na kraju ubili?
Gde vi imate u islamu ovakav uzor:
ustima Njegovim; Koji ne psova kad Ga psovaše; ne preti kad strada;
nego se oslanjaše na Onog koji pravo sudi;" (1.Petrova 2,21-23)

428
* * *
> U islamu cinis dobra djela jer se zelis pribliziti Uzvisenom, a ne da bi

bio spasen/a!
Pa kako možeš činiti dobra dela bez Alaha? Tebi treba zajednica sa
Bogom i Božja milost, da bi mogla da očistiš srce prethodno od greha, da
bi mogla da činiš dobra dela iz ljubavi, a ne iz loših pobuda. To očišćenje
srca od greha takodje spada u spasenje. Ti hoćeš da se spaseš sama bez
Boga da bi onda mogla da pridješ Bogu. To znači da ti smatraš da možeš
sama bez Boga da se oslobodiš od greha, a to je nemoguće. U toj zabludi
možeš biti samo ako ti nisu važni motivi iz kojih činiš dobra dela, ako si
uverena da strah od kazne, želja za nagradom, krivica, ponositost,
gordost i sebičnost nisu grešni motivi pred Bogom. Tako otkrivaš vrlo
unižene kriterijume razlike izmedju dobra i zla u islamu.
***
> Evo sada Milosa koji tvrdi da beskonacno veliki Bog u koga veruju
muslimani nije Svemoguc jer ne moze da se ogranici.
Da, jer po vama, ako Bog uzme ljudsku prirodu pretvara se u dva Boga, i
ako se u obliku božanske ličnosti Svetoga Duha useli u svoja stvorenja on
postaje treći Bog! Po vama Bog ne može da ostane Bog ako se u vremenu i
prostoru manifestuje kroz tri ličnosti, jer onda je to navodno
mnogoboštvo.
***
> Islamski Bog?! Nisam znala da postoji Islamski, Krscanski, Jevrejski,

Japasnki Bog- valjda je Bog 1 Bog a svi su mu ljudi jednaki- dobijam
napade panike, na ove moj tvoj Bog!
Predstava o Alahu se veoma razlikuje od predstave o biblijskom Bogu.

Predstava o Bogu koju imaju hinduisti i budisti se takodje razlikuje. Čak i
ako se neko moli biblijskom Bogu, a ne poznaje njegov karakter ispravno,
on se ne moli biblijskom Bogu.
429
Alah spasava ljude zato što su oni bili dobri, a biblijski Bog spasava zato
što je On dobar. U islamu ti treba da se potrudiš da zaslužiš spasenje, a u
judeo-hršćanstvu treba da izabereš Boga da bi bila spasene. U islamu činiš
dobra dela da bi bila spasena, a u judeo+hrišćanstvu zato što si spasena
(kao posledicu spasenja). Islamski Bog jeste liberalan prema grehu
(telesna želja nije greh, dok se greh ne učini, ne smatra se grehom), a
tiranin prema grešniku (stalno se napominje kazna kao motiv revnosti).
Biblijski Bog voli grešnika, a ne voli greh.
***
> Jel na svim kontinentima bio po jedan iskupitelj?!
Zašto bi bilo potrebno da svi imaju po jednog kada je Isus umro za sve,
bez obzira da li ljude deli reka ili okean?
> Kako to da ostali narodi i narodnosti nikad nisu imali takve predaje dok
im krscani nisu donijeli?
Imali su preko Noja svi narodi predaju o iskupitelju. Imali su ne samo

starozavetni Jevreji, već i američki indijanci, drevni Kinezi, i drugi narodi,
jer to otkrivaju njihova drevna predanja.
Svrha prinošenja žrtava je takodje imala za svrhu da ukaže na Mesiju

Iskupitelja!
Isus je umro i za one koji nisu imali jasnu svetlost o Iskupitelju, ali su
živeli po svetlosti koju su imali. Ako su u svojim životnim iskušenjima
izabirali dobro i bili svesni da svojim dobrim delima ne mogu da zasluže
spasenje, već da im je neophodna milost Božja, oni su takodje opravdani
zaslugama Isusove krvi.
***
> Zar kod krscana ne postoje nikakva pravila,moralni zakoni itd?

430
Postoje ali se razlikuju po smislu i duhu od islamskih, jer čoveka čine

svesnim potrebe da menja svoj duh i karakter, dok se islamski
zadovoljavaju promenom forme ponašanja.
> Zar zaista mislite da jedan peder ili jedna tetovirana prostitutka koja
sedi skoro gola u nekoj rupi od kafane, ispijajuci alkohol,smrcuci
kokain,je nesto Boguugodno.?
Da li vi zaista mislite da ako joj to zabranite da će ona postati plemenitija

osoba, a ne licemer?
> Hoces reci da je Bog pogresio sto je unistio Sodomu i Gomoru ,sto je
poslao Mojsija sa vojskom da unisti tamo neki narod zbog njihovih
prljavih rituala, ...
O jadni muslimani, pa nije to Bog radio zato da bi time ljude motivisao da

budu dobri i poslušni, već da bi otkrio svoju ljubav prema okolnim
narodima i svoju pravdu nad nepokajanima.
Vi kao i Jevreji Isusovog vremena - ne razlikujete funkciju moralnog

zakona od krivičnog zakona. Krivični zakon "Oko za oko, zub za zub."
(3.Mojsijeva 24,20) nema svrhu da ljude sačuva od zla sopstvenog srca,
već tu ulogu ima moralni zakon koji govori u isto vreme starog zaveta:
Vi muslimani nemate moralni zakon, već samo krivični, i zato vaša

revnost jeste posledica straha ljudskih zapovesti koje kod Jevreja još
starozavetni prorok Isaija osudjuje kao izvor licemerstva i zato im
obećava da će im učiniti nešto divno - poslati Mesiju iskupitelja da ih
oslobodi od straha:
431
***
> Ako je to tako onda super, evo ja se mogu uzoholiti i ciniti sta god hocu,
jer je neko prije 2000 godina umro za moje grijehe i znam da mi to daje
isgurnost u grijesenju, Uznosenju sto sam ko biva izabrana medlju svim
ljudima da udzem u raj, bez dase imalo trudim, bitno je samo da
vjerujem!! Nema veze sve 5, ISUS ME IONAKO ISKUPIO STO BI SE
UOPCE TRUDILA!
Pod jedan, ne možeš imati poverenje u Boga da ti je oprostio grehe za koje

se nisi zaista pokajala (a to podrazumeva totalnu promenu karaktera).
Pod dva, priznala si da ti hoćeš svojim trudom da ostvariš spasenje svoje
duše, a što bi to pokušavala ako je zaista Alah tvoj spasitelj od greha i
krivice? Dakle, priznala si da ti uopšte ne veruješ u Boga (ne uzdaš se u
Njega da te spase od greha i krivice), čim govoriš o sopstvenom trudu. Ne
postoji osoba pod suncem koja je uspela da i jedan svoj greh pobedi
svojim trudom, već spasenje od greha dolazi samo kao plod Božjeg čuda
novorodjenja pod uticajem Njegovog Duha:

(Jeremija 31,33)
> Sa druge strane, Biblija kaže da je vjera nebitna, odnosno "mrtva", ako
nije u kombinaciji sa dobrim djelima: ...
Opet projekcija islama, njegovog duha licemerstva, kada koristiš pojam

"kombinacije".
432
Objasniću u replici na ovo tvoje pitanje:
> KAKO SAD OVO DA POMIRIM SA OVIM DA ME KAO NAVODNO

ISUS ISKUPIO? Pa jesu li bitna djela ili nisu bitna, ako je bitna samo vjera
sto Biblija nalaze i djela? "Tako i vjera, ako nema djela, mrtva je u samoj
sebi... (24) Vidite, da se djelima opravdava čovjek, a ne samo vjerom."
Jakovljeva Poslanica 2:17, 24
Tu se ne radi o kombinaciji vere i dobrih dela, već o veri koja spontano

rezultuje dobrim delima. Ako ti zaista veruješ u Boga, onda ta vera
spontano rezultuje dobrim delima, jer ako se oslanjaš na Boga, a ne na
svoje grešno telo, onda greh tobom ne vlada, već Božji Duh spontano
donosi plodove svoga Duha kroz tebe. Zato Sveto pismo kaže da
zapovesti Božje nisu teške (koji poželi u srcu, učinio je preljubu; koji mrzi,
ubica je ljudski), iako ih nijedan čovek sam bez Boga ne može ispuniti.
"A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,
krotost, uzdržanje; na to nema zakona. A koji su Hristovi, raspeše telo sa
slastima i željama." (Gal.5,22-24) “Jer je Bog što čini u vama da hoćete i
učinite kao što mu je ugodno.” (Filib. 2,13)
***
> To nije tacno, nikada niti jedan musliman ne vjreuje u sebe niti svoje
djela vec se uvijek nada Bozijoj ljubavi i milosti.
Kako možeš istovremeno da tvrdiš da te Bog spasava svojom milošću a

da to treba da zaslužiš? Pa ako milost treba da se zasluži, ona nije milost!
Spasenje je dar Božje milosti, a dar se ne kupuje i ne zaradjuje. Dar se

daruje! Platu zaradjujemo, nagradu zavredjujemo; dar prihvatamo. Bog
nam nudi spasenje i izbavljenje od greha kao Njegov dar.
***
433
> Poslanik je rekao da je bila jedna prostituka ogrezla u strasti, ali je pored
bunara naisla na zednog psa uzela je svoju obucu i napojila ga. Zbog tog
samilosnog cina Bog joj je oprostio sve grijehe!
Ovo je suludo. To je totalna nepravda.
Pa ljudi koji greše prirodno imaju krivicu zbog greha i često ih krivica
optereti nekom fanatičnom dobrotom. Sav religizni fanatizam u jeste
produkt nečiste savesti koju čovek želi da umiri neki dobrim delima.
Nije moguće da neka osoba ostane pod vlašću nekog greha, a da bude
spasena. To ne bi bilo pravedno. A vi predstavljate Božju milost kao
nepravdu koja će onima koji se za svoje grehe nisu pokajali, ipak darovati
spasenje, na osnovu nekog dobrog dela.
Tako nešto u hrišćanstvu ne postoji. Isus je umro za sve grehe, ali oni koji
izabiraju greh, oni tim grehom pokazuju da odbacuju Božju milost i
zasluge Isusove krvi. Isusova krv može da pokrije samo one krivce koji su
se za svoje grehe pokajali i koji su te grehe odbacili.
***
> Dakle,nema govora o nekom unaprijed otkupljenom grijehu vec

nagradu za dobro djelo moras zasluziti na osnovu svoje namjere u
protivnom ceka te pakao.
Kako možeš da zaslužiš spasenje dobrim delima, kada su ti pobude tvog

srca grešne, i kada ne možeš da dobra dela činiš aa da nisu oskrnavljena
sebičnošću, strahom od kazne, gordošću, krivicom, itd?
Ti već moraš da budeš spasen od greha i krivice, da bi mogao da činiš

dobra dela iz prave ljubavi, a to ne možeš ako već nisi sa Bogom.
I kako može da zaslužiš spasenje onim dobrim delima koje si inače bio
dužan da učiniš?
434
Zamisli ženu koja vara svoga muža sa drugim muškarcem, a onda se

iskupljuje pred svojim mužem time što mu sprema ručak. Pa ona je i inače
odgovorna da mu sprema ručak, kako može time da sebe iskupi za svoje
grehe?
Isus jasno objašnjava da smo mi i inače dužni da činimo dobro delo, pa

kako bismo njime mogli da zaslužimo spasenje:
"Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovjeđeno, govorite: mi smo

zaludne sluge, jer učinismo što smo bili dužni činiti." (Luka 17,10)
***
> Milos nisi ti iznad Boga da njemu dijelis pridike kome ce biti milostiv a
kome nece.
Kako ćeš znati koja religija je ispravna, ako slepo veruješ svakoj predstavi
o Bogu? I hinduisti pričaju isto svoje besmislice kao i muslimani. Zašto
nisi hinduista? Zašto ne poslušaš kada ti hinduista kaže: "nisi ti iznad
Boga da njemu dijelis pridike kome ce biti milostiv a kome nece."?
Dakle, mi smo odgovorni da na osnovu smisla Božjeg postupanja

prosudimo koje je otkrivenje Boga zaista od Boga, a koje od sotone.
***
> Ali ti ne mozes sebe stavljati iznad i njegove Velike milosti i govoriti jel
pravedno sto je oprostio ili nije! Kuran jasno kaze, da Bog kaznjava koga
hoce a prasta kome hoce!
Takav Bog ne ulova poverenje i takvom Bogu ljudu ne mogu da služe iz

ljubavi, već iz moranja. Već sam ti objasnio u posebnom postu kao
odgovor na ovo tvoje pitaje:
> definisi iskupljenje, ali smisleno?!

435

da ostane pravedan?


Zamisli sada da je Bog takav. Kada bi Bog kršio principe sopstvene

pravednosti, ljudi mu ne bi mogli služiti iz ljubavi dragovoljno, već iz
***
Poznat je fenomen majki koje mrze svoju decu jer ih ona ometaju u
hedonizmu i koja su posledica neplanirane trudnoće. Te majke imaju
nečistu savest zbog nedostatka ljubavi prema svojoj deci i da bi umirile
savest one često do maksimuma pobuđuju svoja sentimentalna osećanja
prema deci. Ali kako su u srcu bez prave ljubavi, jer se nisu pokajale i
promenile na nivou motiva ponašanja svoga srca, ta osećanja dobijaju dve
pogrešne funkcije: njima se opijaju da bi zadovoljile svoju sebičnost i tim
osećanjima umiruju savest tako što pokušavaju da sebe uvere dasu ta
osećanja dokaz njihove ljubavi prema deci. Sebičnost se primećuje po
tome što više vole osećanja koja im izazivaju deca, nego samu decu. Te
majke razmazuju decu, udovoljavajući svim njihovim hirovima, jer ne
žele da trpe njihovo plakanje i negodovanje. Samoopravdavajuća funkcija
osećanja se vidi po tome što te majke prenaglašavaju svoja osećanja
prema deci. Čim psiholog čuje kako one izjavljuju "Ja svoje dete previše
volim" on posumnja na mehanizam obrnutog ponašanja.
436
***
> Nastavljas plivati u glibu vlastitih zabluda i teorija a neces da otvoris oci
i shvatis i potvrdis da isus u Matej 30 kaze da ti je bolje da odsijeces ruku
ako si iz vlastitog licemjerstva ucinio dobro djelo i da time nisi zasluzio
spasenje vec si zasluzio pakao. Dakle,da si iskrenog srca i nijeta ucinio to
dobro djelo zasluzio bi spasenje,a ako si to dobro djelo ucinio iz vlastitih
interesa i zelje da ti se ljudi dive zasluzio si pakao.
Ovo je laž!
Nigde u Svetom pismu ne postoji pojam zasluge spasenja.
Niko ne može spasenje da zasluži:

(5.Moj. 9,4-6)

"Jer i mi besmo nekada ludi, i nepokorni, i prevareni, služeći različnim

željama i slastima, u pakosti i zavisti živeći, mrski budući i mrzeći jedan
na drugog. A kad se pokaza blagodat i čovekoljublje Spasa našeg Boga, ne
za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas
banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog, kog izli na nas obilno
kroz Isusa Hrista Spasitelja našeg, da se opravdamo blagodaću
Njegovom, i da budemo naslednici života večnog po nadu." (Titu 3,3-7)
437
"Bože moj, prigni uho svoje, i čuj; otvori oči svoje, i vidi pustoš našu i
grad, na koji je prizvano ime Tvoje, jer ne radi svoje pravde nego radi
milosti Tvoje padamo pred Tobom moleći se." (Danilo 9,18)
Ko može da govori o nekoj navodnoj ljudskoj pravednosti?
Samo onaj ko ne razlikuje delo prave ljubavi od dobrog dela koje je

učinjeno iz krivice, gordosti, straha od kazne, interesa, radi sebičnog
zadovoljstva.
Izgleda da islam ni najmanje ne potencira razum kojim se te dve pravde

razlikuju.
"Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu!" (Rimljanima

10,2)


***
Ovaj razgovor na temu kako Bog pošto ne može da umre, uzima ljudsku
prirodu da bi iskupio čoveka, pa onda muslimani opet plitaju kako može
da umre neko ako je Bog, podseti na ovaj biser:
> Aha da znaci ipak moze ostat ziv,a stih kaze da ne moze,opet imamo
problem,jer je konstrradikcija ocita ovde ?
Dakle, čovek ne može da uzme u ruke žicu pod naponom i da ostane živ,
i zato ako čoveк uzme zaštitne rukavice njemu se ništa neće loše desiti,
što onda znači da ipak čovek može da da uzme u ruke žicu pod visokim
naponom, a da ostane živ što znači da je laž da čovek ne može da uzme
žicu pod naponom, dakle, ne trebaju mu zaštitne rukavice. To je tvoja
logika!
438
***
> Ostali, koliko god dobri bili, bit će bačeni u Pakao, jer nisu slijepo
povjerovali.
Nije slepa vera bila u pitanju kada je svakog bezbožnika savest tištala
zbog greha i Bog ih je preko savesti osvedočavao da će doći sud. Noje je
živeo pravedno i to je bila svetlost za druge i dokaz da ono što on tvrdi
jeste od Boga.
A ti bi htela neki nekarakterni dokaz, kakvim muslimani dokazuju da je

Kuran od Boga, dokaz čije prihvatanje ne otkriva plemenitost izbora već
je test inteligencije deteta predškolskog uma?
Pa kakva je pravednost da neko poveruje u istinu jer mora što mu tako

čula govore, a ne zato što je razumeo pravedan smisao same istine?
***
Muslimani očito ne koriste razum da na osnovu smisla objave prosude da

li je objava od Boga ili od sotone, nego se okreću istoričarima, naučnicima
i umetnicima, kao da autentičnost objave, naučna tačnost njenih tvrdnji i
umetnička vrednost mogu da nadomeste nedostatak duhovnog smisla
same objave.
***
> Da imas i blage veze o islamu,ama bas i blage....znao bi da musliman

nikad nezna dali ce biti spasen i dobiti Boziju milost bez obzira koliko se
molio.
Da, primetio sam da vaš Alah ne uliva nikakvo poverenje, jer nema
nikakvih stabilnih principa, već kao da spasenje stoji do njegovog hira,
čovek je prepušten neizvesnosti, i taj strah nečiste savesti jeste motiv zašto
se on moli i čini dobra dela, a ne motiv ljubavi.
439
Musliman se bavi dobrim delima, on ih namerno, svesno i licemerno čini

jer ih čini da bi bio spasen, a ne iz ljubavi.
Evo ovih dana proučavam karakter Engleza u vreme reformacije, i svi

mogući stranci (Karamzin, Dositej Obradović, Bogdan Popović) koji
prolaze kroz Englesku, u susretu sa Englezima, primećuju da oni uopšte
nisu svesni svoje dobrote, da uopšte ne misle za sebe da su plemeniti, jer
njihova dobrota jeste iskrena i spontana posledica Božjeg Duha u njima, a
ne stvar samokontrole (licemerstva). Oni se ne trude da budu dobri. Oni
jesu dobri.
Kolika razlika od islama?!
> gdje Bog nije imao rjesenje da obezbijedi po+roduzetak potomstva svom
poslaniku pa mu jedino rjesenje bilo seksat se sa kcerkama.Heheheheh
....Biblija.
A ko kaže da je to bilo Božje rešenje?
Kaže vaš muslimanski um, a to otkriva da imate problema sa duhom koji

vas inspiriše jer ja za dvadeset i šest godina ne sretoh hrišćanina koji je
zaključio na osnovu ovog dogadjaja sa Lotom, da je to bio način da se
nastavi njihovo potomstvo. Samo musliman može tako nešto da zaključi,
jer njegov Bog nema principe, pa ako ovde nije nagovešteno da je to greh,
onda po njima to i nije greh.
Po muslimanima Muhamed je imao 12 žena, a oni sami ne smeju da imaju

više od 4. Gde tu ima logike i principa?
***
> Nijedan bijeli čovjek, koji sebe poštuje, ne bi želio da za svog pretka ima
takvog lukavog preljubnika i bludnika. Pa ipak, Židovi uzdižu ovog
čovjeka kao velikog heroja u povijesti njihove rase, ...
440
Tipično islamsko rezonovanje, jer kroz svoje površne moralne zahteve

muslimani nisu svesni svoje grešnosti, pa misle da su pravedni, i onda
farisejski osudjuju druge.
Božji zakon gleda na pobude naših srca, tako da kod njega nema nikoga
na zemlji ko nije prekršio Božji zakon lošim pomislima svoga srca. Da su
mislimani svesni svoje grešnosti, oni bi pali pred Bogom iskreno, a ne
zato što su na to naučeni. Onda bi se molili iskreno, razmišljajući o tome
kakav je Bog i ima li nade da će ih Bog primiti, a ne razmišljajući o tome
da li su sve rituale izveli po propisu. I onda bi shvatili da ne mogu
nikakvom svojom žrtvom i dobrim delima da se iskupe, jer su dobra dela
i inače bili dužni da čine. Shvatiti bi i da nemaju ništa vredno u
sopstvenoj dobroti, jer Bog ne prihvata dobra dela koja se čine iz krivice,
straha, koristoljubivosti i gordosti. Tada bi shvatili da im samo žrtva Isusa
Hrista može doneti mir, i shvatili bi da sami ne mogu da svoja srca očiste
od greha, i da to može samo sam Bog svojim Svetim Duhom.
Kada bi shvatili svoje stanje pred Bogom kroz realne kriterijume Božjeg
zakona iz Biblije, a ne kroz formalna pravila Kurana, njima bi sveto
trojstvo bilo životodavna neophodnost.
***
> Mi ovde govorimo o zakonima po kojima ljudi imaju pravo da sude

drugim ljudima,to su takodje Bozji zakoni a u sekularnih drzava ima ih i
takozvanih "ljudskih".
To nije stvar religije, već je to stvar krivičnog zakonika odredjene zemlje.
Da ne mislite vi možda muslimani da duhovnost ljudi zavisi od krivičnog

zakonika?
Na žalost, vi to mislite i tako otkrivate da ne verujete u Alaha spasitelja

od greha, već verujete više krivičnom zakoniku i strahu kojim on navodi
ljude na licemerstvo.
441
Vi ne razmišljate kako da grešnike navedete da se iz ljubavi pokaju za

svoje grehe i da u srcu iskušenju pobede, već samo kako da ih primorate
strahom od kazne na ono isto licemerstvo na koje ste vi sami primorani.
Vi imate duh osude, jer se zbog svog licemerstva pod osudom sami
nalazite, a mislite da Bog ne gleda na pobude srca pa zato umišljate za
sebe da ste pravedni kao da nikada niste u srcu greh poželeli.
***
> Zasto je bezgresni Isus bio kusan od Sotone? Kako svemoguci Bog
prema vasem vizdenju moze biti kusan od njegovog stvorenja?
Ako je uzeo ljudsko telo, i egzistenciju jedne svoje ličnosti uslovio telom,
onda može da bude i kušan, ali opet, ne kušan kao neko ko je sklon
grehu, već kao bogo-čovek. Objasnio sam ti:
> Kad je Bog posalo duha da kusa Isa 40 dan u pustinji. Zar to nije Bozija
odredba u kusnjau covijeka koji nije grijesio i prema vasem shvatanju bio
bezgresan. Sto bi Bog kusao Isa ako je on stvoren bezgresan?
Pa on nije kušan kao grešnik, već kao onaj ko je Bog. Kušan je da napravi
od kamena hleb da bi utolio glad ljudske prirode koju je uzeo na sebe. Zar
je greh biti gladan? Zar je iskušenje grešnom čoveku da napravi hleb od
kamena? To, kako je kušan, je dokaz da je Isus Bog.
> Zasto je bezgresnog covijeka Sveti duh kusao u pustinji sa Sotonom 40

dana? Jel to Bozija odredba? Vas odgovor da se radilo o samom Bogu je
potpuno pasurdan prema svim svetim spisima. Boga nikad niko ne moze
kusati jer je Savrsen!
Kušan je bezgrešan čovek kada je stvoren (Adam i Eva), pa kako ne bi bio

kušan sam Bog, kada je uzeo ljudsko telo i zauzeo naše mesto? Kakav bi
nam On bio uzor ako nije bio kušan? Kako ti sama možeš da ceniš Božju
ljubav, ako Bog mora da te voli, ako nije imao iskušenje kao i mi, pa onda
u iskušenju ipak odlučio da te voli?
442
***
> Dobra dijela sadake ili bilo koje dobro dijelo u ime Boga brise grijehe
ako se pokajes!!!
A zašto će ti dobra dela za oproštenje ako si se za neki greh zaista

pokajala?
Zašto nije dovoljno samo pokajanje?
***
> evo ti papak ukratko ovako":::

"kada gresis i kada se pokajea hajmo reci da si na nekoj nesigurnoj nuli
OK...a onda kad te budu vagali na sudnjem danu gdje bi ti isao u raj e
nemoze brajkane moj nemoze...ti ces ostat izmedzu onda... e zato nakon
pokajanja treba dobra djela.da bi prevagnuo ibusao u raj( da muslimani
znaju ovo sam koristio.njihovu logiku , ne slazem se s ovim ali ovome
milosevicu se izgleda ne ide h raj pa se raspituje)
Kako možeš da se spaseš od tog greha koji su učinio nekim dobrim

delima, koje si i inače bio dužan da činiš?
Na primer, ja sam ubio deset ljudi i onda imam krivicu. Ako sam se
pokajao, ti kažeš da to nije dovoljno. I ja kažem, da to nije dovoljno, već
da pravda mora da se namiri. Neko mora da strada za učinjena ubistva.
Ako ja stradam, onda me nema. A ako strada Iskupitelj koji dragovoljno
polaže svoju dušu mene radi, onda je pravda namirena. A ti ne tvrdiš
tako, već tvrdiš da ja treba da činim dobra dela da bih se iskupio, zar ne?!
Medjutim, kako da se iskupim dobrim delima kada sam njih i inače bio
dužan da činim? Ako ih ne činim, onda sam kriv što ih nisam činio.
Dakle, treba da se iskupim za jedno grešenje, time što na drugom planu

nisam grešio?
443
***
> ja postavljam prosta pitanja na koja mogu odgovorit djeca od 5 godina
Ne samo ti, već i svi ostali muslimani postavljaju pitanja na nivou deteta
od 5 godina. To je nivo kada dete pita "Šta treba da uradim?", ali ne i
pitanje "Zašto to treba da uradim?" koje zahteva uzrast od bar 8 godina.
Vidi ovde o tome:
http://www.enlite.org/kohelberg.jpg
***
> I ja se pitam kako je moguce da je Isus pisao pismo Crkvi Filadelfije pre
2 000 godina pa nisam nasao na odgovor,doduse rekao mi je Sinisa
Milosevic da je to ona crkva u Sardu/
Opet nivo deteta od pet godina. Glavni Pensilvanije - Filadelfija je dobio

ime po biblijskom gradu Filadelfiji, kao i mnogi drugi gradovi u Americi.
***
To je isto kao ono vaše pitanje - kako Bog može da zaboravlja grehe, kada
On sve zna i ništa ne zaboravlja. Vi ne gledate smisao reči jer bi analiza
smisla vašeg ponašanja i verovanja vas trenutno osvedočila da su vaši
motivi ponašanja grešni i da vam je religija pokrivalo za grehe. Vi mislite
da ako činite greh u ime Alaha, da onda on nije greh. Da biste mogli tako
da verujete, morate da isključite razum koji se bavi analizom smisla, a koji
se razvija za vreme školskog doba sve do puberteta.
***
Zašto je ženama za vreme menstruacije zabranjena molitva i čitanje

Kurana?
Zapravo, da li su po tom pitanju tačne ove tvrdnje iznete na ovoj stranici:

444
http://kewser.eu/ba/tekstovi/642-propisi-o-hajzu-i-nifasu
> to je propis,nema se šta tu mislit
Kako znaš da je to propis od Boga, ako ne razmislišljaš o smislenosti svoje

vere?
I kako može Bog da ceni slepu poslušnost?
Ti bi slepo poslušao i da ti sotona nešto tako kaže a u ime Alaha!
> dokle bi došo kad bi bibliju čitao na takav način,, nidokle
Došao bih do spoznaje o Božjoj ljubavi pa bi zato i poverovao da je od

Boga, što se i desilo u mom iskustvu.
A tvoj princip je da veruješ slepo ono što su tvoji preci verovali. Čak i da
si igrom slučaja rodjen u pravoj veri, to ti ni tada ne bi pomoglo, jer Bog
ne može da ceni nijedan akt volje koji čovek učini usiljeno, a ne zato što je
sam razumeo da je ispravan.
***
Zar ovo nije navodjenje ljudi da pridaju duhovni značaj telesnoj čistoti:
"Sto se tice osebe koja je dzunup, one ne moze uopce uciti Kur'an sve dok
se ne okupa."
> Islam je cista vjera..zahtjeva cit duh i cisto tijelo...tek tako moze uopste
da jedan covjek kako treba i da djeluje...
Zar to nije navodjenje čoveka da duhovni nemir koji ima zbog duhovne
nečistote pokušava da utoli u čistoti tela umesto u čišćenju srca od greha?
Zar nisi nikada primetio iskušenje ljudi da vode računa o fizičkoj čistoti
baš zato što su moralno prljavi, i da tako time seme zavaravaju? Zato
445
meni islam deluje kao religija ljudi koji u srcu ostaju zli, a ritualima samo
zavaravaju svoju savest.
> Inače ako nečist odeš na namaz samo ćeš tako imati veliku štetu umjesto
koristi (duhovne naravno, op.aut.)
Kako može fizička nečistota da omete moje duhovno iskustvo, moje

pokajanje za odredjen greh?
Isus je upravo ukorio takvo shvatanje kod fariseja koji su mislili da se

mogu duhovno opoganiti kontaktom sa velikim grešnicima, ako posle
kontakta sa njima jedu hranu a da ruke nisu oprali. Ovo je Isus objasnio:
11:38 A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.

11:39 A Gospod reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a
iznutra vam je puno grabeža i zlobe.
11:40 Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio?
11:41 Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.
11:42 Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i
i ono ne ostavljati.
11:43 Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se
klanja po ulicama.
11:44 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni
grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.
11:45 A neki od zakonika odgovarajući reče: Učitelju! Govoreći to i nas
sramotiš.
11:46 A On reče: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena
preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.

čoveka.
446
napolje?
čoveka.
***
> Ja Kur'anu vjerujem zato što je to Knjiga koja je u skladu, u kojoj

protivrječnosti nema, niti jedne jedine...
Zar je pravedno da neko bude spasen zbog inteligencije prepoznavanja

protivrečnosti, a ne zbog prepoznavanja duha ljubavi?
Ja verujem u biblijskog Boga zbog smisla same istine koja otkriva njegov
uzvišen karakter, a ne zbog istorijske i matematičke tačnosti informacija.
Ljudi koji su nadahnuto pisali Sveto pismo nisu imali tačna naučna i
istorijska saznanja o nekim dogadjajima, ali to ne umanjuje njihovu
nadahnutost. Ako sva iskušenja ovoga života budem pobedio i budem se
našao jednoga dana na nebu, ja neću hvaliti Sveto pismo što mi je dalo
tačnu istorijsku inormaciju o nekom dogadjaju, već zato što me je osvojilo
otkrivenom Božjom ljubavlju. Tako nešto nijedan musliman ne može da
kaže za Kuran, jer njegov smisao on ne razume, već ga usvaja slepo iz
straha. I da u Kuranu pišu suprotne moralne vrednosti, on bi ih takodje
držao jer je na to primoran tačnošću informacija samog Kurana, a ne
uzvišenošću smisla Alahovog postupanja.
447
***
> zar ne pise da je padao licem na pod, ...
To je radio onda kada je imao razloga da to učini, kada je bio u velikom

duhovnom bolu i borbi, kada je donosio odluku da umre za grehe sveta.
> Bog se ne moli samom sebi ali opet citam Isus zapovjedi: ...
Naravno da je besmisleno da se jedna ista ličnost sama sebi moli, ali ovde
imamo tri ličnosti božanstva.
Otkuda potreba za time?
Ti sam shvataš da mi imamo potrebu da upoznamo Boga.
Kako ćemo Ga upoznati ako je Bog van vremena i prostora?
Odgovor u Svetom pismu čitamo:
Božji Sin je kao druga ličnost božanstva ušao u vreme i prostor da nam
otkrije Boga Oca.
A zatim, posle pada u greh, javila se potreba za planom spasenja.
Ako bi Bog tek tako oprostio naše grehe, onda bi time postao nepravedan
Bog, jer oprašta onima koji su zaslužili smrt.
Samo iskupljenjem čovek može biti opravdan i spasen od večne smrti. A

kako Bog ne može da umre, ličnost Božjeg sina je uzela na sebe ljudsku
prirodu da bi mogla na sebi da ponese smrtnu kaznu.
Uzevši ljudsko telo Božji Sin je uslovio egzistenciju svoje božanske

ličnosti egzistencijom ljudske prirode, da bi tako mogao da iskupi čoveka
448
za njegove grehe. Kada je na krstu umrla Isusova ličnost, samo božanstvo

nije umrlo. Bog Otac je Svetim Duhom vaskrsao Isusa iz mrtvih. Dok je
bio na zemlji, ograničen ljudskim telom, Božji Sin je imao potrebu za
Bogom, isto kao i sva ljudska bića, jer je svoje sopstveno božanstvo
uslovio ljudskim. On se oslanjao na Oca onako kako mi treba da se na
Njega oslanjamo. Kada je zauzeo naše mesto, mogao je i da primi kaznu
koju smo mi zaslužili. O predivne ljubavi!

5,9.12)
***
> Pogledajte samo opis Allah-Boga u Kur'anu:BISMILLA-HIRRAHMA-

NIRRAHIM
Zašto nam iznosiš tekst na arapskom? Mogli bi i mi hrišćani na grčkom ili

hebrejskom, ali zašto bi?
***
> I opet pitanje navedi mi listu prenosilaca bilo koje knjige iz biblije da bi
mi dokazao da je Bozija rijec
Što bi bio dokaz božanskog nadahnuća ako imaš spisak prenosilaca

knjige?
Imaš spisak prenosilaca Majn Kampfa od Hitlera, pa to ne znači da je to

nadahnuta knjiga od Boga.
> navedi mi listu prenosilaca bilo koje knjige iz biblije da bi mi dokazao

da je Bozija rijec
Dokaz da je neka knjiga od Boga jeste u njenom sadržaju i smislu!

449
A ti bi verovao da je Kuran od Boga čak i kada bi u njemu pisalo sve

suprotno, samo zato što imaš spisak prenosilaca knjige?
***
> Lista prenosilaca kojom mozes dokazat identicnost tvoje knjige
Bog bi se uvredio kada bih pored tako uzvišenog otkrivenja Božjeg

karaktera kroz Svetog pisma, potražio neki drugi dokaz nadahnuća
Pisma. A ti sam nisi ni svestan kako vredjaš Boga kada priznaješ da ti je
dokaz ispravnosti u dokazu za autentičnost, čime priznaješ da te sam
sadržaj Kurana nije oduševio, beć si primoran da veruješ u Kuran, zbog
toga što imaš spisak prepisa.
* * *
> A nekako mi Kur'an lici na Savrsenu Knjigu od Boga
Da ti liči na savršenu knjigu, ti bi hvalio Alaha za savršen karakter

otkriven Kuranom, ali činjenica da hvališ samu knjigu već pobudjuje
sumnju da ti uopšte u njoj ne vidiš veličanstvo Boga.
* **
> Kao sto je Jona bio 3 dana i 3 noci,a dali je Jona bio ziv kada je se
molio,kada je bio u ribi,kada je putovao u ribi?
Kit ima peraja, a pećina (grob u kojem je Isus bio) nema peraja, prema
tome proročanstvo se nije ispunilo. To je tvoja logika.
Kako vama vera uništi pamet, to je neverovatno!
Isus je jasno rekao da će znak biti njegova sličnost sa Jonom u sledećem:
12:40 Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će
biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
450
> I jedan od dokaza da nije Bozija rijec su kontradikcije i naucne greske
To ti je već objašnjeno kakve sulude stvari bi se desile kada bi Bog

uspravljao zablude koje su ljudi imali, a koje nisu bile od duhovnog
značaja. Time bi se te nebitne zablude predstavile kao bitne, na primer,
broj godina koliko je neko vladao, i time bi istina koja ukorava greh bila
zasenjena. Nekome ko će propasti zbog greha, ti treba da iznosiš ukore
protiv naučnih i istorijskih zabluda?
***
> Sam Isus kaze slijedi zakone i drzi se zabrana uci ces u raj.
Ti to tumačiš kao poziv na licemerstvo jer ne razumeš.
> .Vidis kao ne koliko vi to objasnjavate mislio je na vrijeme,a i vrijeme ne

odgovara Jona bio tri dana i tri noci Isus ......izracunaj sam.
To je bio način izražavanja toga vremena. A opet tvoj komentar otkriva da

ne gledaš smisao dogadjaja, već ga analiziraš formalnom logikom deteta
predškolskog doba. Smisao je da će biti mrtav, a i kada bi bio tri dana i tri
noći, a ne ceo jedan dan od 24 sata, što bi to bilo od značaja? Misliš da se
neko navodjenje ne greh krije u toj razlici?
***
Onaj ko će zaista da bude u raju, on će za života da slavi Boga i da otkriva

Njegov karakter kao argumenat zašto mu služi, a ne da dokazuje tačnost
knjige, jer je tačnost knjige test inteligencije a ne plemenitog izbora.
***
> dakle u Islamu ako cinis neko dobro djelo , radi toga da te neko vidi i
kaze evo ga cini dobro djelo, ..
451
Zašto onda činite suprotno ovim Isusovim rečima i paradirate sa

molitvama da vas drugi vide i postite tako da to svi znaju:
(Matej 6,3)
"A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica
svoja da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu
svoju. A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij, Da te ne vide
ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno,
platiće tebi javno." (Matej 6,16-18)
"A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade
velike skute na haljinama svojim." (Matej 23,5)
***
Kako si ti siguran da Kuran nije od sotone ako ne smeš da razumom

proveravaš njegov smisao?
Jel vi verujete u Kuran na osnovu čuda, a ne na osnovu njegovog smisla?
Ako verujete u Kuran na osnovu čuda, to znači da verujete iz straha jer

morate, pa ćete verovati u bilo kakve gluposti, ako su u njemu napisane,
jer ćete reći za sebe "Neću da hulim na Boga što mi se čini kao besmslica
ono što Kuran tvrdi!"
Kako mislite da Bog može da ceni takvu vernost Njemu koja je iznudjena
čudima, a ne utemeljena na razumevanju i razumnom poverenju u
Njegov karakter?
452
Ako tako verujete, to znači da je Kuran atak na vašu ličnost, na vašu

savest i razum. U tom slučaju nije čudo što su muslimani skloni nasilju
nad tudjom savešću.
* * *
> vama je izgleda sve licemjerstvo ja koji radim u firmi za platu sam
licemjeran jer ne radim djabe nego ocekujem da mi se plati i radim za
novac
Upravo je Maks Veber primetio kod protestanata da za razliku od

katolika rade svoj posao uvek isto, bez obzira na visinu nadnice, jer posao
rade iz ljubavi. Katolici rade posao radi zarade i zato im je produktivnost
veća kada su bolje plaćeni. Ako ti radiš posao zbog para, to znači da ga ne
radiš iz ljubavi, i tu ti ne možee pomoći koliko god si plaćeć - polovina
tvog svesnog života je ropstvo, jer radiš ono što inače ne bi radio.
A očito da te ni plemenitiji motivi ne pokreću ni prema Bogu.
> i cuj onaj koji drzi do bozijeg zakona on je gresnik jer se Boji bozije
kazne
Gledaš kroz sebe, jer si ti kukavica od Boga i zato rob svoje vere, dok onaj
ko zaista veruje u Boga, čini dobro iz ljubavi koja je u njegovom srcu, a ne
iz straha.
> "Kažem vam, svojim prijateljima: ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a
poslije toga ne mogu više ništa učiniti! Pokazat ću vam koga treba da se
bojite: bojte se onoga koji, pošto oduzme život, ima vlast baciti u pakao!
Da, velim vam, njega se bojte!" (Luka 12,4.5)
Nije čudo što i ove stihove krivo tumačiš s obirom na prethodnu ispovest.
U Svetom pismu imaš naredbu da svako mora da stavi terasu oko krova,
da ne bi bio kriv ako neko padne sa terase, pa to ne znači da treba ogradu
da staviš iz straha, već iz ljubavi.
453
Mi treba da imamo emociju straha kad god je objektivna stvarnost takva

da izaziva emociji straha, ali ako emocija postane pokretačka snaga -
motiv srca, onda to znači da smo kukavice, i takvu revnost niko ne može
da ceni, jer je usiljena i iznudjena.
Jel ti možeš da ceniš što je tvoja žena tebi verna ako je verna iz straha od
posledica, a ne zato što je iskreno odlučila da te voli?
Naravno da ne možeš. Isto tako ni Bog ne može da ceni one koji mu služe
iz straha.
To što nas Bog opominje na strašne posledica greha, on to ne radi da bi

nas zaplašio, već iz ljubavi. A kome ne ljubav nepoznanica, on će
prirodno da te opomene usvaja iz onih motiva koje ima, mnogi iz straha i
krivice, jer ih to inače pokreće.
***
Kada čitaš zahteve Božjeg zakona, koji predstavlja otkrivenje Božjeg

karaktera, tada tvoje poimanje zakona otkriva da li u Bogu vidiš idola ili
uzora. Ako se u zakonu prepoznaješ kao pravednik koji drži Božji zakon,
onda ti je Bog idol, a ako se u zakonu prepoznaješ kao grešnik koji krši
Božji zakon, i kome treba spasitelj od greha, onda ti Bog svakako nije idol.
***
> Bošnjaci su ogrezli u sve moguće grijehe što postoje, od psovanja

Allaha, kamate, ubijanja, krađe, varanja, bluda, alkohola, pa do
pronevjere zekata - i onda na preporodu jedan bilmez napiše tekst o
"horor daijama" - kao, oni prepadaju ovaj narod izjavama da je to kazna
od Allaha itd.
A zar gordost, ponositost i telesnost nsu najveći gresi svi naših ljudi?
454
Kako je to preskočeno u ovoj analizi, a svakako je najveći izvor

prokletstva naših naroda?
Gordost zbog koje imamo potrebu da popljujemo svakog ko je od nas

bolji po nečemu, ponositost zbog kojeg robujemo šta će čovek o nama da
kaže, a ne Bog i telesnost zbog kojeg smo proždrljivi i zloupotrebljavamo
sekshalnost tražeći u njoj svog boga, zar nisu naši najveći gresi?!
***
> nama je zabranjeno da ugnjetavamo i da budemo ugnjetavani, pa zato
Vama mora da se zabrani, jer da vam nije zabranjeno, svašta biste uradili,
kao kada islamski imigranti odu na Zapad, pa rade svašta jer nemaju
šerijat da ih strogo kažnjava.
> pogledaj kako diktatorski pises: "vama treba da se zabrani" ... tko si ti da
zaustavis 1.7 milijardi ljudi ... to se kod nas u Hrvatskoj kaze: "di ces
muvo na Velebit"
Pa vi sami pokazujete ovde na forumu da bez zabrani i pretnji ne možete

da vodite normalni kulturan dijalog, zar sam ja kriv što ste zavisni od
stalnih pretnji kaznama? To vas je islam naučio.
Lepo priznao vaš muftija Zukorlić da biste pobili sve Srbe da vam to nije
zabranjivao šerijat. Da imate zaista u srcu Božje ljubavi, ne biste zavisili
od tih silnih zabrana.
> > "da nas Allah swt ne drzi sve skupa na uzdama..."
> pa time si upravo dokazao da vam je srce grešno jer vas vjera ne uči
reformi srca,a vjeru doživljavate kroz proformu i učenje napamet,a ne
smisla
Da, baš je priznao da su robovi i da su u biti licemeri.
Zapazi pravi Božji Duh iz Biblije:

455
"Ja učih Jefrema hoditi držeći ga za ruke, ali ne poznaše da sam ih ja lečio.
Vukoh ih uzicama čovečijim, užima ljubavnim; i bih im kao oni koji im
skidaju jaram s čeljusti, i davah im hranu." (Osija 11,3-4)
"A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i
poglavari njegovi upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako; nego
koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. I koji hoće prvi među
vama da bude, da bude svima sluga. Jer Sin čovečji nije došao da Mu
služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge." (Marko 10,42-
45)
"Pasite stado Božije, koje vam je predato, i nadgledajte ga, ne silom, nego
dragovoljno, i po Bogu, niti za nepravedne dobitke, nego iz dobrog srca;
Niti kao da vladate narodom; nego bivajte ugledi stadu;" (1.Petrova 5,2-3)
* * *
> cesto nas vrijedjas sa onim "licemjeri" .... zat neznas da su samo tri
odlike licemjera: da laze, povjereno iznevjeri i obecano ne ispuni
To je jako površna definicija licemera. U hrišćanstvu je licemer osoba koja

čini dobro delo, ali ga ne čini iz pravih motiva (iz ljubavi), već iz straha od
kazne, ili ponositosti ili sebičnosti:
ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.” (Matej 23,25-
28)
Rešenje za licemerstvo je reforma motiva, umesto straha od kazne, ljubav

onim divnim što Bog čini:
456
***
> misao sama po sebi nije grijeh dok se nesto ne ucini, grijeh je samo lose
dijelo koje prati zlu misao,
Eto dokaza da je islam religija licemerstva, jer sami priznaju da svoje misli
nisu u stanju da poprave. I to je normalno, jer bez Božjeg Duha takva
promena je nemoguća.
Evo šta uči Sveto pismo:
"Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati." (5.Mojsijeva 10,16)
****
> To se upravo moze reci za krscane.Izmislili ste nekakvo

otkupljenje,neko je za vas podmetnuo svoja leđa,Isus vam sluzi kao
kurban da bi vas oslobodio i obaveza i odgovornosti a uz to na svoju
grbacu stavio i vase grijehe
Odgovornost čoveka je da stvar njegove ličnosti (razuma i volje), a Božje

je spasenje. A kod vas obrnuto. Vi uopšte ne koristite ličnost (niti
razumete šta izabirate niti sami izabirate, već je sve Bog to odredio), a
sami sebe hoćete da sebe spasete, kao da ste bogovi sami sebe iskupljujete
dobrim delima (to je koren vašeg fanatzma) i sami hoćete svojom voljom
da obuzdate svoje zlo (to samospasenje je koren vašeg licemerstva). Vama
Bog nije Spasitelj od greha i krivice, nego neko ko umesto vas odredjuje
šta da radite, a što bi trebala da bude vaša lična odgovornost.
457
Vama Bog odredjuje šta treba da mu govorite u molitvi - pa ko to može

da ceni kada vam je sve odredjeno? A sa druge strane vi hoćete sami sebe
da iskupite? Kako možete da sebe iskupite dobrim delima kada ste i inače
bili dužni da ih činiti? I kojim dobrim delima kada su vaše pobude iz
kojih činite doba dela loše?! Vama treba Bog kao spasitelj od greha, pre
nego počnete da činite dobra dela, da biste imali ljubavi da iz pravih
motiva činite dobra dela.
***
> A TO STO VI KRSCANI IZJEDNACAVATE ORIGINAL S

PRIJEVODOM TO ME NIMALO NECUDI,, JER VI IONAKO TVRDITE
DA VAM SU VAM BIBLIJU NAPISALI OBICNI LJUDI
Da, smisao biblijskog otkrvenja je božanski, pa da ga je rekao poslednji

zlikovac, a vaš Kuran ne može da se brani SMISLOM, pa zato vam jedino
ostaje mistifikacija NAČINOM otkrivenja.
> A LJUDI KO LJUDI MOZES IH PREVODITI S JEZIKA NA JEZIK I

NECES IZGUBITI NIMALO NA ZNACENJU . BAS KAO STO SE
ROMANI MASOVNO PREVODE..
Kakvo je to božansko otkrivenje kada zavisi od jezika jednog naroda,

kada sebe ograničava onim značenje pojmova koje imaju grešni ljudi?
Nikakvo!
Kod Svetog pisma je suprotno - samo Sveto pismo daje uzišeno značenje
pojmovima koje koristi, a ne zavisi od toga kakvo značenje ti pojmovi
imaju na jeziku grešnih ljudi.
> ALI KUR"AN JE ZAPISANA RIJEC BOZIJA I NIKAKO NEMOZES

PREVESTI RIJEC BOZIJU ..
U što ti je reč Apsoluta ako ne može da uzdigne smisao reči, nego je

ograničena smislom jezika koji se koristi!
458
***
> > Matej 4:10: “Tada mu je Isus rekao: ‘Odlazi, Sotono! Jer pisano je:
“Jehovu [“Gospodina”, JB], Boga svojega, obožavaj i jedino njemu
služi!”’”
> Ovdje se jasno vidi da Isus nije rekao da njega treba obožavati.
Pa o tome se tu ni ne govori da bi se videlo da li je Isus Bog ili nije.
A da se te reči odnose i na samog Isusa, jasno je iz šireg konteksta, jer

kada Mu ljudi prilaze izražavajući Mu obožavanje kojeg je jedino Bog
dostojan, tada ih On u tome ne sprečava kao što apostol Petar ukorava
Kornelija kada je ovaj hteo da mu se pokloni ili kao kada je apostol Jovan
hteo da se pokloni andjelu.

10,26)
"I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na
noge anđela koji mi ovo pokaza. I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga
kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu
se pokloni." (Otkrivenje 22,8-9)
A evo kako se ljudi odnose prema Isusu:
"I kad dođoše k narodu, pristupi k Njemu čovek klanjajući Mu se..."

(Matej 17,14)
"Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima

klanjajući Mu se i moleći Ga za nešto." (Matej 20,20)
Čak su i demoni shvatali da pred njima ne stoji jedno stvorenje, već Onaj
koji će im suditi:
459
"Govoreći: Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da

nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji." (Markoi 1,24)
Sam Isus za sebe govori atribute koji su odlika isključivo božanskog bića:
"A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji
mene veruje neće nikad ožedneti. ... Tada vikahu Jevreji na Njega što reče:
Ja sam hleb koji siđe s neba. I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome
mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja siđoh s neba? Onda Isus
odgovori i reče im: Ne vičite među sobom. Niko ne može doći k meni ako
ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. U
prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od
Oca i nauči, doći će k meni. Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od
Boga: On vide Oca. Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život
večni. Ja sam Hleb života. Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre. Ja sam hleb
živi koji siđe s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja
dati telo je moje, koje ću dati za život sveta." (Jovan 6,35.42-51)
Samo Bog može da bude Spasitelj i Iskupitelj. To sigurno ne može da

bude neko stvorenje.
Ako negiramo božansku ulogu Svetoga Duha, onda moramo sami sebe
da stavljamo na mesto Boga i sami da menjamo svoje srce čišćeći ga od
greha, što je nemoguće. Ako negiramo iskupiteljsku ulogi Isusa Hrista,
onda moramo sami sebe da iskupljujemo za grehe dobrim delima, što je
takođe nemoguće. U oba slučaja stavljamo sebe na mesto Boga i tako
kršimo Prvu Božju zapovest: "Nemoj imati drugih bogova osim mene"
***
Da bi čovek shvatio božanstvo Hrista i Svetoga Duha treba prethodno da

postane svestan da je kriv i da je grešan. Ako je svestan krivice, onda je
svestan da se svojim zaslugama ne može iskupiti, ako je svestan da je
grešan, onda je svestan da svojim naporima volje ne može da svoje srce
očisti od greha. Tada je svestan da mu samo Bog može pomoći, Isus
svojim zaslugama za krsta Golgote i Sveti Duh reformom srca, kada mu
460
Sveti Duh upisuje Božje zapovesti u njegovo srce. Takvo spasenje ne

može niti stvorenje niti neka energija da izvede, već može samo sam Bog,
No, većina takozvanih vernika jesu vernicu samo da bi uklonili neprijatne

simptome greha koji muče njihovu savest, i oni su pobožni samo radi
psihološke utehe, koju traže u pokušaju da se sami iskupe dobrim delima
i u pokušaju da svojom voljom samo licemerno sputaju spolja ispoljavanje
svojih greha. Njihova predstava o Božjem zakonu je iskrivljena tako da
nikada ne postaju svesni svog stanja greha i svoje realne krivice, već su
zadovoljni sobom i svojom formalnom ispravnošću.
Stvarni vernici u Boga nikada nisu zadovoljni sobom, jer ih zakon stalno
osvedočava o sopstvenu grešnost i zato su uvek zadovoljni samo Božjim
spasenjem kroz Isusovo iskupljenje i preporadjajuću ulogu Svetoga Duha.
Svest o grešnosti kroz zakon ih drži zalepljenje kroz Hristovu pravednost
i čuva da se ne oslone na sebe da ne bi grešili.
* * *
Isti su.
Po Svetom pismu, Starom zavetu (na koje se deklarativno pozivaju

Jevreji, kao što se i hrišćani deklarativno pozivaju na celo Sveto pismo),
duh osvetoljubivosti jeste greh:

Ali u isto vreme krivični zakon je zahtevao pravičnu kaznu za kršenje

moralnog zakona: "Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20)
U slučaju ubistva gde narod neće da kazni svoje koji su zločin učinili,
kažnjava se grad koji zločin krije jer time što zločin sakriva sam postaje
saučesnik u ubistvu. Tada i sve dragocenosti tog grada treba da se spale
(da ne bi dolazilo do zloupotrebe radi ličnog bogaćenja): "I sav plen iz
461
njega skupi nasred ulice njegove, spali ognjem... I neka ti od prokletih

stvari ne prione ništa za ruku" (5.Mojsijeva 13,16-17)
***
Bog ne daje svoju slavu drugome, ali je daje Isusu, čime otkriva da je Isus
Bog:
"Ja sam Gospod, to je ime moje, i slavu svoju neću dati drugom ni hvalu
svoju likovima rezanim." (Isaija 42,8)
"Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima

nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i
carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast
večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti." (Danilo 7,13-14)
***
Kako je neko monoteista ako misli da on sam može sebe da iskupi za

svoje grehe, umesto Isusa, i ako musli da sam može da reformiše svoje
srce i oslobodi ga od greha, umesto Svetoga Duha. Taj čovek verujeu sebe,
a ne u Boga, jer božansko čudo spasenja umišlja da sam može da izvede.
***
> Zasto bog treba imati spasitelja,Isusa,zar On nije u stanju da bude sam
spasitelj,a i Biblija govori da je Bog jedini spasitelj,a spasenje dolazi po
vjeri u Isusa a.s. ,poslanika ,koji je poslan da vrati narod ispravnom
vjerovanju,a to spasenje je vracanje tom ispravnom vjerovanju...!
Kako može Otac da umre? Kako može Otac da se sam useli u čoveka, i da
čovek ostane živ?
Kako možemo uopšte saznati ko je Bog osim ako nam se sam Bog ne
otkrije u vremenu i prostoru?
462
A to saznajemo upravo kroz Sina i Svetoga Duha koji nisu stvoreni, već
su izašli u vreme i prostor od Boga Oca koji je van vremena i prostora.
Pojam "izašao od Oca" se koristi i za Božjeg Sina tako i za Svetoga Duha i

tako pokazuje da oni nisu stvoreni, već su oni sam Bog manifestovan u
vremenu i prostoru kroz dve ličnosti:
***
Zabranjeni kult ličnosti

Opasnost od idolatrije je sasvim moguća, naročito u primitivnim
sredinama i kod primitivnih pojedinaca. Po svoj prilici da je na taj način
nastao kult šeha, muršida, evlije, turbeta, mezara itd. Na početku bilo je to
obično poštivanje i iskazivanje poštovanja zaslužnim i uglednim ljudima.
Međutim vremenom se takav odnos mistificirao i dobio sasvim drukčiji
smisao. Treba posjetiti turbe sejjidina Huseina u Kairu, sejjidina Bedevije
u Tanti, sidte Zejnebe u Kairu, hazreti Alije u Kufi itd., pa da se vidi kako
se jedan odnos pijeteta pretvara u obožavanje.
Imao sam prilike da gledam takve prizore. Promatrao sam ponašanje
hadžija prilikom tavafa oko Kabe i ljubljenja Hadžerul – esveda ( crnog
kamena). Dobija se utisak da se ljudi direktno obraćaju ovim predmetima
i da od njih nešto očekuju i traže.
Slušao sam kako se direktno obraćaju i prizivaju u pomoć hazreti
Huseina, sidti Bedeviju i sidte Zejnebu. Svakako da su ovakav odnos i
ovakvo ponašanje suprotno islamskom učenju o Božijem jedinstvu (
tevhid ). Čovjek se Bogu obraća direktno, bez ikakva posrednika. Islam
najstrožije zabranjuje sve vidove posredništva, smatrajući to najvećim
grijehom – širkom ( idolatrijom ).
(Husein ef. Đozo, Izabrana djela 5/2)
463
***
> e sad, imas samo jedan problem, mi ne biramo sami sta mi hocemo biti,
vec Allah swt upucuje od robova svojih koga hoce u dinn Islama .... i tu
prica zavrsava....the end
To zaista jeste problem jer pridaješ Bogu atribut nepravednosti i lične

pristrasnosti zbog koje On jedne želi da budu spaseni a za druge ne želi.
Kakva bi to pravda bila da neko ne bude spasen zato što Alah nije hteo da
on bude spasen, iako je čovek u životu uvek izabirao dobro a ne zlo u
svojim svakodnevnim iskušenjima?
To bi bila nepravda.
Takav Bog ne uliva poverenje, već radja strah kao motiv vernosti Njemu.
Ako vam je takav vaš uzor, šta se onda može reći za vašu pravednost?
***
> njihove odlike su da lazu kada govore, kada obecaju nesto- to ne ispune,
a kada im nesto povjeris - iznevjere to ....
To je vrlo površna predstava o licemerstvu, kada neka osoba obeća da će

učiniti dobro delo a ne uradi. Licemerstvo je kada osoba uradi dobro delo,
ali ne iz dobrih motiva srca (ljubavi), već iz koristoljublja, ponositosti,
sebičnog sentimenta i straha od kazne. Ako ja u srcu imam mržnju, a
spolja se ponašam ispravno, to je licemerstvo. Ali, vi očito imate površnu
definiciju licemerstva zato što ste inače licemeri koji se spolja trude da
budu ispravni, a u srcu greh zadržavate. Onaj ko nije licemer, on se
spontano iz srca ponaša ispravno, nesvestan da čini dobro delo. Ona
dobrota koja je usiljena, ona se pred Bogom ne računa, jer je usiljena zato
što je iznudjena strahom od kazne ili korišću, i zato Bog ne može da je
ceni.
464
***
Čovek je očito opterećen nekim željama. Potseća na one grčke monahe

koji se ne kupaju da ne bi došli u kontakt sa polnim organima što bi ih
nagnalo na samozadovoljavanje. To su sve samo dokazi iskvarenog
karaktera takvih ljudi kojima je sve iskušenje zato što ne shvataju da je
iskušenje zapravo u njima samima: "Nijedan kad se kuša da ne govori:
Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga; nego
svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami." (Jakov 1,13-14) “Šta
zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23) Zabrane su često
posledicas nečiste (žigosane) savesti zbog potisnutih a nepobedjenih
greha: "A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti
neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske, u licemerju laža,
žigosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju
uzdržavati se od jela koja."(Timotiju 4,1-3)
***
Teroristi koji ubijaju u ime odbrane hrišćanstva, ne postoje kao što postoje
u islamu:
Islambouli and the other assassins were tried, found guilty, sentenced to
death, and executed by firing squad in April 1982.[18]
In 2012, Khaled Al-Islambouli's mother spoke highly of her son's
assassination to the Iranian Fars News Agency. She said "I am very proud
that my son killed Anwar Al-Sadat… [The government] called him
[Khaled] a terrorist, a criminal, and a murderer, but they didn’t say that
was he was defending Islam. They didn’t say anything about the
oppressed people in Palestine, about Camp David, or how Sadat sold out
the country to the Jews and violated the honour of the Islamic nation."[19]
"Ја сам веома поносан што је мој син убијен Анвар Ал-Садата ...
465
[влада] га је назвао [Халед] терориста, криминалац, убица и, али они

нису рекли да је он био бранио ислам.
***@
U ovom videu koji je najgledaniji video na youtube-u na temu

povezanosti islamskog učenja i islamskog radikalizma ova žena je provela
znanstvena istraživanja. Njeno ime je Raheel Raza i predsjednica je
udruge "Muslims Facing Tomorrow". U ovom videu u prilogu Raza
govori istinu o islamu - iznoseći rezultate znanstvenog istraživanja, ne
bojeći se pritom što će njena braća o vjeri misliti o tome. Neke od njenih
izjava: "Ne trebam da Ben Affleck brani moju religiju na talk show-u.
Trebam da me brane muslimani iz moje vlastite religije protiv radikala iz
moje vlastite religije". Ova žena citira izjave Obame i Hillary Clinton koji
govore da islam nema veze sa terorizmom. Ona kao muslimanka ih
demantira, iznoseći pritom znanstvena istraživanja o učenjima unutar
islama koja slijede mnogi radikali i tako radikaliziraju islam; i iznoseći
postotke određenih učenja unutar islama što velik broj samih muslimana
slijedi. Treba uzeti u obzir da je broj muslimana u svijetu u 2016. godini
1,6 milijardi. Neka vas ove brojke ne zbune (imati na umu što je tisuća, što
milijun, a što milijarda), prema postotku i istraživanju, ovaj broj
muslimana zbilja vjeruje i poštuje ova načela, koja su naučena iz Kurana i
hadisa:
27% svih muslimana vjeruje da konvertiti (obraćenici) iz islama trebaju
biti ubijeni (237 milijuna muslimana)
39% svih muslimana vjeruje da su ubojstva zbog časti opravdana (npr.
žene koje su imali spolni odnos prije braka) (345 milijuna muslimana)
42% svih francuskih muslimana vjeruje da samoubojstva protiv civila
mogu biti opravdana
35% svih engleskih muslimana vjeruje da samoubojstva protiv civila
mogu biti opravdana
26% svih američkih muslimana vjeruje da samoubojstva protiv civila
mogu biti opravdana
48% svih muslimana podržava šerijatski zakon (52% (281 milijun
muslimana) od toga podržava bičevanja, amputacije udova, itd)
466
51% svih muslimana koji podržavaju šerijatski zakon podržavaju kažnu

do smrti - kamenovanje do smrti (289 milijuna muslimana)
https://youtu.be/pSPvnFDDQHk
> eto ti nadzi igdje u Kur"anu casnom da se promovise ista od tih

"uzasnih plodova"
Ako tebi neko definiše kojim rečima ćeš, na koji način, koliko puta često
da se moliš Bogu, on time zalazi u tvoju ličnu odgovornost i čini atak
nasilja nad tvojom ličnošću, onaj isti atak koji bi ti činio ličnosti svoje žene
kada bi joj rekao kada, koliko puta, na koji način koje izraze ljubavi
rečima i delima da ti pokaže. Osoba kojoj je tako ubijena ličnost u pojam,
prirodno ne može da poštuje ličnost drugog čoveka.
Zatim, kada formalnim pravilima i strahom od kazne obuzdaš ljude da

svoj greh ne ispoljavaju, tada od njih praviš licemere koji čim sretnu
nekoga ko radi ono što bi oni sami voleli, ali ne smeju jer im je
zabranjeno, tada bi ti licemeri nasiljem primorali druge na formalnu
poslušnost, onim istim nasiljem kojim svoju ličnost drže pod licemernom
kontrolom.
Zatim, kada vernik ima krivicu i strah kao motiv religiozne revnosti, on
prirodno iz tog straha ima teoriju zavere u sebi i sklonost da sumnjiči
druge i da ih osudjuje, jer se sam nalazi pod osudom.
***
> ‘Meleki su prisiljeni kao Sunce i Mjesec"
Pojam prisiljen je pojam nasilja. Meces nije prisiljen, jer nije ličnost, a
meleci jesu ličnost i zato su prisiljeni. Bog islama je bog nasilja nad
ljudskom ličnošću.
> ‘Meleki su prisiljeni kao Sunce i Mjesec"

467
Pojam prisiljen je pojam nasilja. Meces nije prisiljen, jer nije ličnost, a
meleci jesu ličnost i zato su prisiljeni. Bog islama je bog nasilja nad
ljudskom ličnošću.
Zar nije nepravda i ropstvo kada biće svesno Boga (melek tj. andjeo) mora
da Mu služi, i da nema slobodu da to odbaci?
Kako Bog može da ceni službu koja je iznudjena?
Da li bi ti Adnane mogao da ceniš vernost tvoje supruge tebi ako bi ona

bila iznudjena strahom od kazne ili genetski programirana da ne može da
pogreši?
***
> da ali ako gledamo teoretski Kur"an koji je 100% autentican ima vece
sanse da bude od Boga nego biblija koju su napisali ljudi koji kao tvrde da
su nadahnuti Bogom,,
Pa nadahnutost se proverava analizom smisla. Ako je tvoja vera u Boga

utemeljena na veru u onoga ko ti tvrdi da je Kuran autentičan, to znači da
ti više veruješ tom čoveku nego Bogu. Time vredjaš Boga, kao da Njegova
istina nije sama po svom smislu jasna, već treba čovek da je potkrepljuje
svojim autoritetom (tvrdnjom da je Kuran autentičan, a koju ne možeš
nikako da proveriš).
> dakle nemojte se vi zamarati Kur"anom posvetite malo paznju

kontradikcijama ,nelogicnostima,paganstvu i izmisljotinama,,pa cak i
perverzijama koje su cesta pojava u vasim knjigama !
Upravo su formalne nedoslednosti dokaz da čovek nije menjao Pismo,

inače bi napravio od toga jedinstvenu knjigu. Te nedoslednosti u tačnosti
brojeva, nisu od značaja, jer knjigu čini nadahnut smisao a ne tačnost
podataka. Takodje, prisutnost perverzija je dokaz da Pismo nije
ulepšavana stvarnost, već objektivno zabeležena stvarnost.
468
***
> a nekom i sam dzehenem kao zadnje ciscenje od grijeha ..
Jel ima neka referenca za to, jer prvi put čujem za to shvatanje da smrtne
muke mogu da pomognu samoiskupljenju? Gde to piše u Kuranu?
Dakle, čoveku, po toj tvrdnji, ne može Bog da pruži mir savesti za života
na zemlji, već tek kada se kroz sopstvene patnje čovek iskupi?
Po tom shvaranju Bog se nije postarao da čoveku obezbedi mir čiste

savesti u ovom životu i nama preostaje da neiste sacesti, iako se iskreno
kajemo za svoje grehe, i dalje nosimo teret krivice na svojoj savesti.
Ima smisla u tome da bi Bog bio nepravedan kada bi svojom milošću

kršio sopstvenu pravednost, i da bi bio nepravredan kada bi nam oprostio
našu krivicu za naše grehe samo na osnovu sopstvene milosti..
Neophodno nam je iskupljenje.
Ali krivac koji bi popio svoju kaznu, ne bi imao nikakvo pravo na

vaskrsenje, jer bi ono što je već zaslužio.
Čovek pogubljen zbog ubistva drugog čoveeka, ne stiče tim pogubljenjem

pravo na novi život.
Mi smo isto tako krivi pred Bogom, jer smo makar u svom srcu grešili,
ako nismo otvoreno, i zato smo svi zaslužili smrt, bez prava na novi život.
Zato nam je potrebno iskupljenje koje će nam dati pravo da ustanemo u
novi život.
Kako ne možemo sami sebe iskupiti, potrebno je da pravednik za nas

dragovoljno uzme na sebe našu krivicu i da umre za naše grehe da bi nas
iskupio.
Ta potreba za iskupiteljem je otkrivena u Starom zavetu kroz

proročanstva o Mesiji koji će umreti za grehe sveta i kroz obredno
prinošenje jagnjeta na žrtvu koje je uzdizalo nadu pokajnika u Boga da će
469
se postarati za žrtvu radi našeg iskupljenja. Ko nije imao novca da prinese

jagnje na žrtvu, mogao je da prinese vrapca. U obe ruke bi držao po
jednog vrapca, ali bi u jednoj ruci vrapca morao noktom da zakolje da on
ugine, i to tako da kapi njegove krvi padnu u lavor sa vodom, dok bi
vrapca koji je u drugoj ruci u tom trenutku spustio do lavora i njegovim
kljunom bi dodirnuo tu vodu sa krvlju, da bi zatim tog vrapca puštao na
slobodu da odleti. Vrabac koji je bio zaklan, ukazivao je na Mesiju koji će
umreti za grehe sveta, a vrabac koji je pušten na slobodu da odleti je
simbolizovao njega kao grešnika koji je iskupljen Mesijinom žrtvom. U
Starom zavetu čitamo o iskupljenju grešnika:

uzimasmo.

mi se iscelismo.
470

zločince se moli...." (Isaija 53. glava, pet vekova pre Hrista)
Kako sam Bog ne može da umre (da bi nas iskupio za naša bezakonja), jer
je van vremena i prostora, ono lice Božanstva - Sin, kroz koje se Bog već
otkrio svetu koji je u vremenu i prostoru, dragovoljno se ponudilo da
umre za grehe sveta, tako što će da uzme ljudsku prirodu (da se otelovi) i
tako zauvek ograniči svoju ličnost ljudskom prirodom, a svoje božanske
moći da prihvati verom u Oca, onako kako i grešnik može da verom opšti
sa Bogom. Kao bogočovek Isus Hristos je na sebe primio kaznu koju je
zaslužio celi ljudski rod. Na Golgoti, Isus je svojom ličnošću bio mrtav (ali
ne i božanstvom), jer je ličnost uslovio egzistencijom ljudske prirode.
***
> znači Isus nije bog nego sin.
Isus je sam Bog, koji je egzistenciju jedne svoje ličnosti uslovio

egzistencijom ljudskog tela, tako da može na sebi da ponese kaznu koju
su ljudi zaslužili i da tako iskupi pokajnike.
***
> kakv si ti gospodin. da se Bog ponizi radi tebe i da bog uzme tvoje
grijehe, ma sanjaj samo
Tvoje telesno razmišljanje samo otkriva tvoj karakterni problem.
Pa ne ponižava se Bog radi mene zato što sam ja "neko uzvišen", već zato
što je On sam uzvišen. Bog nas spasava jer je On dobar, a ne jer smo mi
dobri.
471
Upravo si svojim komentarem otkrila da muslimani smatraju da oni čine

čast Bogu što mu služe. A Isus kaže da smo zaludne sluge, jer činimo ono
što smo inače bili dužni činiti, pa nam Bog zbog toga ne može reći
"Hvala".
A vi sasvim obezvredjujete Božju ljubav i dobrotu jer predstavljate Boga

da vas spasava što ste vi neko i nešto, a ne zato što je ON dobar i milostiv
i zato što je dao sebe za vaće spasenje.
***
> Neadekvatno je kad neko postavi prevod Biblije a uopšte ne navede ni

ko je preveo ni kad je preveo ni ništa.
O kako površan um!
Jadni ste vi ljudi ako vam je autoritet prevodioca važniji od autoriteta

smisla same objave.
Pa valjda sama objava svojim smislom otkriva svoje božansko poreklo?
Ne, vi ste ispranog uma, uopšte ne koristite razum, već slepo verujete jer
vas pokreće strah od kazne, i da vaše verovanje tvrdi suprotno, opet bi ste
ga verovali, jer verujete iz straha, a ne zato što stojite razumevanjem iza
objave da je ona zaista od Boga.
***
> spoznaj sebe, spoznaces svoga Gospodara
Spoznaj sebe i spoznaćeš sotonu. Spoznaja Boga znači spoznaju karaktera

koji je suprotan našem prirodnom karakteru. Sve što mi prirodno želimo
(uživanje u željama tela, čelja očiju i ponos života), to je po Bogu greh, a
ljubav prema neprijatelju, krotost i poniznost koji su uslov za raj, nama su
totalno strani. Mi prirodno volimo greh, a mrzimo grešnike. Bog voli
grešnika, a ne voli greh. Mi bismo voleli da odgovornost izbora predamo
nekome drugome da umesto nas izabira naše spasenje, a da mi sami sebe
472
spasavamo i od greha (samokontrolom) i od krivice (iskupljenje dobrim

delima), dok Bog hoće suprotno - da mi sami izabiramo Boga, a samo On
da bude naš spasitelj od greha (Sveti Duh) i krivice (Isusovo iskupljenje).
Sve je suprotno. Zato svaka osoba u susretu sa Bogom doživljava traumu
jer se njena priroda protivi Bogu, a Bog ukorava prirodu, da se na sebe
više ne bismo oslanjali, već samo na Boga.
***
> "Znajući ovo da pravedniku zakon nije postavljen, nego bezakonicima i

nepokornima i bezbožnicima i grešnicima, nepravednima
Tu se govori o krivičnom zakonu koji je postavljen za nepravednike

(nepokajane ljude koji nisu pobedili greh u srcu). Moralni zakon je
postavljen za pravednike i ukorava grehe srca, za razliku od krivičnog
koji se bavi samo formom ponašanja.
Kako glasi moralni zakon kod muslimana?
Muslimani imaju samo krivični zakon, i time priznaju da su u srcu

nepokajani, a nemaju moralni zakon koji je za pravednike. Oni nemaju
zahteve koji će ih osvedočiti o potrebu duše za Bogom, tako da kada
čitaju Kuran oni imaju cilj da sebe prepoznaju kao pravedne po Božjim
zahtevima, dok hrišćani sebe duhovno hrane tako što se prepoznaju kao
grešni. Zato musliman završava molitvu zadovoljan sobom, a hrišćanin
zadovoljan Bogom (Njegovim oproštenjem i oslobadjanjem čovekovog
srca od greha).
Jevreji su otpali od Boga upravo onda kada su zahteve krivičnog zakona

počeli da ih interpretiraju kao zahteve moralnog zakona, da njima ljude
pritiskaju na formalnu licemernu religioznost. Na primer, krivična
zapovest "Oko za oko, zub za zub" je postala izgovor za mržnju ljudskog
srca prema nepravednicima, pa je Isus kritikovao Jevreje govoreći:
"Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja

vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite
473
dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da
budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapovedi svom suncu,
te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako
ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i carinici? I ako
Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine li tako i
neznabošci?" (Matej 5,43-47)
Isus nije ništa novo doneo, već je samo ponovio svetlost moralnog zakona
iz vremena Starog zaveta, jer je Jevrejima otkriveno da treba da vole svoje
neprijatelje:

***
> Znači gore si napisao da je krivični zakon za griješnike a dole da se bavi

formom ponašanja. Znači neko bi morao na silu izvršavati krivični zakon
po tebi.
Pa naravno da se bavi formom ponašanja kada je za nepravednike.

Moralni zakon je dat za pravednike, jer ukorava grešnost njihove prirode
da se ne bi oslanjali na sebe već na Boga i da tako ne bi grešili u srcu.
Muslimani nemaju moralni zakon i zato su njihove molitve neiskrene
(zato im je naredjeno kako da se mole), jer nikada musliman neće postati
svestan greha svoga srca i iskreno zavapiti:
"Bože, ja sam telesan čovek, tražim spasenje u hrani i u seksu sa svojim

ženama! Oprosti mi i očisti moje srce od greha! Ti mi budu jedini Bog a ne
hran i seks!"
Niti će se moliti:
"Gospode, smiluj mi se i oslobodi me moje osvete i mržnje prema

neprijateljima mojim!"
474
Zašto se tako neće moliti?
Zato što nema moralni zakon koji ga čini svesnim da je grešne prirode i
da mu treba iskustvo duhovnog nanovorodjenja.
Ovo je svrha moralnog zakona koji je dat za pravedne, a ne za

nepravedne:
***
> Molim te ako si vjernik onda brate ne laži. i ne piši da islam nema
zakone pa baš smo poznati po zakonima. To zna svako ali ti izgleda ne
znaš.
Opet se služiš lažima.
Nigde nigde nisam tvrdio da muslimani nemaju zakone, već da nemaju

moralni zakon. Muslimani imaju pravila ponašanja za svaku stvar u
životu, upravo zato što nemaju moralni zakon koji ih osvedočava o
potrebu za reformom srca. Hrišćaninu nemaš potrebe da kažeš da treba
da padne na zemlju za vreme molitve jer će on pasti na zemlju onda kada
je osvedočen o veličinu Božju i svoju sopstvenu grešnost. Musliman nije
svestan grešnosti svog srca jer nema moralni zakon u zato ima propisana
pravila da padne na zemlju što je neverovatno licemerstvo. Musliman ima
napisano koje reči da izgovori u molitvi, što je takodje besmisleno dati
kao kakav recept, jer čovek će sam znati kojim rečima da se moli, ako je
iskreno svestan svoje potrebe za Bogom. Ali musliman nema moralni
zakon da bi postao svestan da mu treba Bog kao spasitelj od greha svog
srca, jer nije svestan grešnosti svog srca.
475
***
Ako iskreno voliš svog bračnog saputnika, onda nema potrebe da ti neko
napiše reči kojima ćeš mu se obraćati. Iz srca punog ljubavi ti ćeš znati šta
da mu kažeš. Te reči su tvoja odgovornost i zato tvoj partner može da ceni
tvoju ljubav izraženu kroz te reči jer one izražavaju tvoju ličnost. Ako bi ti
pak neko napisao koje reči da mu kažeš, onda bi tvoj saputnik bio
uvredjen što ih ti govoriš naučene napamet, a ne iz srca, i zdravorazumno
bi zaključio da si ti licemer i da nemaš ljubavi prema njemu. Tvoje reči ne
bi mogao da ceni kao izraz tvoje ličnosti, jer nisu test tvoje ljubav prema
njemu, već test memorije što si ih naučio.
Tako i Bog ne može da ceni usiljenu religioznost naučenih pravila, jer Bog
gleda na naše srce i testira izbor našeg htenja, a ne testira našu sposobnost
da izvedemo neke naučene pokrete i napamet izgovorene reči.
Ko ima pravu ljubav, on sam zna kako da se moli, a od zastranjenja u

molitvi i ponašanju čuva ga moralni zakon koji se bavi pobudama srca.
Ako su pobude srca ispravne, ponašanje koje iz takvog srca izlazi, ne

može da bude neispravno.
Muslimani nemaju moralni zakon, i zato nemaju plodove reformisanog

srca i zato moraju spolja strahom od kazne formalno da se kontrolišu u
ponašanju. Zato muslimani imaju mnogo pravila koja se bave ponašanje,
a hrišćani moralni zakon koji se bavi pobudama srca.
***
Samo učenje islama je skup slepih pravila koja predstavljaju nasilje nad
ljudskom ličnošću. Ako bih ja tebi dao precizna uputstva o tome kako da
izražavaš ljubav prema svom bračnom saputniku, pa ti analogno
preciznim zahtevima Kurana za molitvu, naredim da svom bračnom
saputniku izražavaš ljubav određenim rečima, na određenom jeziku,
određen broj puta tokom dana, u određenoj pozi, zar ne bih tim
uplitanjem u ono što je sfera tvoje lične odgovornosti učinio nasilje nad
tvojom ličnošću?
476
Upravo to radi islam sa vrlo preciznim receptima za svaku sferu življenja.

Naravno da je produkt takve religije ono isto licemerstvo koje bi nastalo
kada bi ti svoje ponašanje prema saputniku vodio po kakvim receptima,
umesto da nosiš na sebi ličnu odgovornost da razumeš realne potrebe
druge osobe i da iz srca punog ljubavi pružaš adekvatan odgovor na
realne potrebe druge osobe.
Religija treba da strogo definiše, ne pravila ponašanja, već motive

ljudskog srca, pa ako čovek ima srce slobodno od greha, a ispunjeno
ljubavlju, sam će znati kako treba da se ponaša. Ta definicija motiva srca
se nalazi u Božjem zakonu (Deset zapovesti).
Apostol Pavle kaže: "Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne
znadoh za želju dok zakon ne kaza: ne zaželi." (Rimljanima 7,7) Svrha
zakona je "da bude greh odviše grešan zapovešću." (Rimljanima 7,13) "Jer
kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3,20) Kada čovek kroz
zahteve moralnog zakona shvati da je grešan, tada će vapiti Bogu za
reformom motiva srca, i imaće sledeće iskustvo:

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
Međutim, u islamu, pa i većini iskrivljenih hrišćanskih interpretacija

religije, mi nemamo otkriven Božji moralni zakon koji ukorava grešne
motive srca, već recepte ponašanja koje Isus naziva ljudskim
zapovestima. Njihovo držanje, ne zahteva reformu unutrašnjih motiva
srca, već zahteva samo licemernu samokontrolu ponašanja. Isus kritikuje
Jevreje svoga vremena sledećim rečima:
477
Ista kritika se može primeniti na islam. Islam nema moralni zakon, već
umesto njega ima skup pravila ponašanja na nivou krivičnog zakona.
Krivični zakon nema za svrhu da ljude osvedoči o potrebu za
unutrašnjom reformom karaktera, kao što to ima moralni zakon, već ima
svrhu da strahom od kazne obuzda nepravedne ljude, da svojim
potencijalnim zlom ne ugroze živote ostalih. Rezultat krivičnog zakona
jeste licemerstvo. A licemeri imaju jaku potrebu da osuđuju one koji
otvoreno ispoljavaju one grehe u kojima bi oni sami uživali, ali ne smeju
iz straha od kazne. Takođe, oni su skloni da nad drugima vrše isto nasilje
nad savešću pod kakvim se sami nalaze. Njihova dobrota nije spontan
izraz ljubavi, već je usiljena, pokrenuta strahom od kazne i sebičnom
željom za rajem, i zato ne može da se ceni.
***
U islamu je licemer osoba koja jedno priča a drugo radi, dok je u

hrišćanstvu osoba licemer ako čak sve radi kako treba, a u srcu zadržava
greh:
478
Marko 7,20-23)
***
> Vjera se ne tumaci vec primjenuje po slovu kako je napisan mi

muslimani nemamo problem stim iz upravo ovih razloga
Zato ne umete da se pokajete ni za jedan greh, jer ne shvatate da je greh

pitanje motiva srca. Vi ćete da se pokajete što ste prijatelju rekli ružnu reč,
ali se nećete pokajati što ste takvi u srcu, pa ćete i posle pokajanja da
ostanete iste osobe, sa istim nepoštovanjem u srcu, samo ćete se truditi da
budete bolji licemeri, a to znači da greh bolje sputate u ispoljavanju.
Kako vam je ostao greh u srcu, ostaće i nečista savest, a to je razlog zašto
prema drugima gajite duh osude, jer se i sami pod njime nalazite, jer se
niste pokajali za svoje grehe na nivou srca, pa vas i dalje muči nečiste
savest.
Isus je ukazao na to iskušenje:
479

Marko 7,20-23)
***
> Kaže Poslanik, alejhis-selam:

''Budi skroman na dunjaluku, pa će te Allah voljeti, kloni se onog što je
kod ljudi, voljet će te ljudi.'' (Ibn Madže, hadis je hasen.)
Ovo je krivo predstavljaje Boga kao kakvog sebničnog čoveka koji voli
samo one koji su dobri i plemeniti
> 'Sutra ću predati bajrak čovjeku kojeg vole Allah i Njegov Poslanik i koji
voli Allaha i Njegova Poslanika'', pa se kod svakog od prisutnih pojavila
želja da on bude taj kome Allahov Poslanik, a.s., svjedoči ljubav od Allaha
i Njegova Poslanika.
To je manipulacija. Jako pogrešna metoda ako se primenjuje prema deci,

jer onda dete misli da ga voliš samo ako je dobro. Rezultat je da ono nema
snagu da se popravi kada je svesno da je loše, i da onda pokušava da se
popravi, ne iz ljubavi (jer zna da ga roditelj ne voli), već iz krivice i radi
koristi, pa onda zato svoje slabosti samo sputava u ispoljavanju, dok nije
u stanju ni sebe da prihvati sa svojim slabostima, već ni samo sebe ne voli,
jer je svesno da je grešno. Zato takve osobe iskrivljuju kriterijume
ispravnosti, pa sebe uveravaju da nije greh imati grešnu prirodu, jer
jedino sa idealizovanom sliom o sopstvenoj vrednosti i veličini sebe mogu
da vole. Ali tada postaju jako uvredljive, jer bi svaka kritika predstavljanja
gubljenja razloga za ljubav prema sebi i samopoštovanje. Biblijski Bog je
suprotan, jer svojom ljubavlju navodi grešnika na pokajanje.
480
***
> Ja ponavljam,jel to tvoj licni stav ili stav vjere ??
Što je to bitno?
Istina ne zavisi od toga ko je nju izrekao ili primetio.
> Covjek donosi zakljucak iz svojeg mozga ?
Dakle, priznaješ da veruješ u nešto što nisi razumom dokučio?
Pa otkuda ti pravo da tvrdiš da je to od Boga, a ne od sotone, ako iza toga

ne možeš svojim umom da stojiš da to razumeš da je ispravno?
> > Ja ponavljam,jel to tvoj licni stav ili stav vjere ??
> Što je to bitno? Mnogo je bitno,ako ima neko pokvarenu dusu ima i
pokvaren mozak a takve mu i misli.
Ti ne možeš znati da li neko ima pokvarenu dušu, jer nemaš moć da čitaš
tudja srca, ali jesi odgovoran za filozofiju koju neko zastupa, jer je
razumom možeš proveriti da li ima smisla ili nema. Uostalom, i da
dokažeš da neka osoba koja ti je uputila ukor za grehe, ima kvarnu dušu,
ti si pred Bogom odgovoran za poslušaš ukor koji ti je ona pružila na
osnovu smisla tog ukora, a da li je ta osoba zla ili premenit,a to se te ne
tiče. U dan suda Bog će tebe pozvati na odgovornost prema smislu ukora
koji ti je upućen, a ne prema tome ko ti je taj ukor izneo. Ako bi ti
prihvatio ukor samo ako bi ti ga Bog rekao, a ne ako bi ti rekao neki
dripac, to znači da ti ne prihvataš ukor iskreno, već samo zato što se
plašiš Boga, i zato to Bog ne može da ceni, jer ne pokazuješ plemenite
motive, već strah od posledica.
***
481
>O sinovi Ademovi, zar vam nisam naredio: "Ne klanjajte se šejtanu, on
vam je neprijatelj otvoreni,“ Jasin 60 itd. mnoštvo je ajeta koji jasno govore
protiv šejtana.
Ovo je neozbiljan argumenat, ravan tvrdnji "Sotona nas ne bi lagao. Rekao

bi nam da je on".
Pa i fariseji su imali geklarativno negativan stav prema sotoni, pa su mu

opet služili. Isus je to jasno rekao:
Evandjelje po Jovanu:
8:42 A Isus im reče: Kad bi Bog bio vaš Otac, ljubili biste mene; jer ja od
Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla.
8:43 Zašto ne razumete govora mog? Jer ne možete reči mojih da slušate.
8:44 Vaš je otac đavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski
od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž,
svoje govori: jer je laža i otac laži.
8:45 A meni ne verujete, jer ja istinu govorim.
8:46 Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne
verujete?
8:47 Ko je od Boga reči Božije sluša; zato vi ne slušate, jer niste od Boga.
8:48 Tada odgovoriše Jevreji i rekoše Mu: Ne govorimo li mi pravo da si ti
Samarjanin, i da je đavo u tebi.
8:49 Isus odgovori: U meni đavola nema, nego poštujem Oca svog; a vi
mene sramotite.
8:50 A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi.
***
> I u drugim komentarima isto stoji...

26.“ Ako Sotona Sotonu izgoni, u sebi je razdijeljen. Kako će dakle opstati
kraljevstvo njegovo?“ Ovaj argument je neoboriv.....to da bi ja bio u
savezu sa satanom, je stoga , nevjervatan apsurd“ (Jamieson, Faussett, i
Brown, komentar Mateja 12:26)
482
Ako bi sam sotona postupao u skladu sa proročanstvima Starog zaveta i

ispunjavao ih kako je prorečeno, onda bi sam išao protiv sopstvenih
interesa. To je smisao Isusove odbrane, da sotona ne može da postupa i
skladu sa Pismom, jer bi se tada njegovo carstvo raspalo, a ne da sotona
ne može da čini lažna čuda isceljenja i lažna isterivanja demona.
Isterovanje demona putem demona postoji u svim paganskim religijama,
tako da ono nije neka novina ili nešto sporno.
***
> Isus je samo Božiji Poslanik i ništa više
Tipično islamski da se ne obraćaš razumu sagovornika već samo sacesti

sagovornika, jer sami svoje verovanje formirate slepo, bez argumenata, pa
isto tako i druge ubedjujete bez argumenata upućenih razumu
sagovornika. Htedoh jednostavno reći da nisi argumentovao svoju
tvrdnju.
* **
> Moraš shvatiti da Bozija knjiga u sebi nosi spasenje, odnosno nauku
spasenja. Da bi se ta nauka predala covjecanstvu ona mora biti bez mana i
grešaka.
Ja ću možda pogrešiti u nekom navodjenju informacija, ali kako bi to

mogao biti argumenat Božje nadahnutosti onoga što pišem ili govorim?

atak na moju ličnost, i ja ne bih bio čovek već zombi.
Argumenat nadahnutosti je u smislu duhovne poruke, a ne u tačnosti

opisa dogadjaja. A vi muslimani nikada ne diskutujete o smislu poruke, o
tome na koji način ta poruka otkriva Božju ljubav, već se bavite time da li
je poruka autentična, kao da ona svojim smislom ne otkriva Božje
veličanstvo, već vam trebaju dokazi da je onaj ko vam je to poruku doneo,
doneo nju zaista od Boga.
483
Tako vredjate Boga.
Zamisli da tebi voljena osoba napiše pismo puno ljubavi prema tebi, a ti
onda proveravaš da li je to zaista ona napisala, pa ispituješ poštara da ali
je on dostojan poverenja. Time što se bavite karakterom "poštara", a ne
smislom poruke, vi vredjate Boga, a zapravo pokazujete da svoje
verovanje temeljite na strahu, a ne razumevanju smisla poruke i poznanju
Boga dostojnog poverenja.
***
> , sutra na sudnjem danu ces biti pitan za svoja dijela,
U dan suda Bog će ti suditi dela prema pobuda srca.
Ako nisi bio svestan da ti treba Božja sila reforme sopstvenog srca, i Božje
otkupljenje, to znači da nikada nisi ni tražio spas u Bogu da ti da novo
srce i da ti iskupi, a amo si tražio, onda si tražio silu Svetoga Duha da ti
da novo srce i Božjeg Sina da te iskupi, pa si tako tražio trojstvo, iako taj
pojam nisi morao da upotrebiš.
> pa ako te Bog bude pitao na osnovu čega si vjerova da sam JA

"trojedini", sta ces mu reci?
Ako si verovao u Boga, verovao si u trojstvo, a ako nisi verevao da ti treba

promena srca Božjom silom i da ti treba Božji otkup, nisi nikada zaista
verovao u Boga već si sebe samoobmanjivao.
* * *
> Kristofer, znaci po tebi nam je sotona naredila da se molimo 5 pura

dnevno Bogu, dajemo zekat, pomažemo nemoćnim i poštujemo budemo
dobri ljudi, sotona nam zabranila alkohol koji donosi samo zlo, milion
pozitivnih stvari i tebi je to od sotone... nisam znao da su dobre stvari od
sotone
484
Pa fariseji su imali još više "dobrih stvari" precizno definisanih, pa Isus

kaže da je njihov otac djavo.
To zapravo nisu dobre stvari, jer onaj ko se inače iskreno molio, sada će
pod uticajem islama da se opterećuje formalnim pravilima koji ga navode
na formalizam i licemerstvo.
Jel dobra stvar da ti žena kaže da te voli?
Pa da li iz toga sledi da joj ti narediš da ti pet puta dnevno kaže da te voli,

na odredjen način, odredjenim rečima, itd?
Pa ako ima iskrenosti, ta naredba bi to pokvarila.
U Svetom pismu se Božji zakon bavi pobudama srca, analogno tome kada
bi svoju ženu pozvao da svoje srce čisti od greha i ispunjava ljubavlju, pa
će tada ako ima ljubavi, sada da zna šta treba da radi, a ne da joj ispiraš
um pravilima koji uništavaju ljudsku ličnost.
* * *
> zasto mislis da neko ne bi razumio Bozije objasnjenje Njegovog

koncepta? Mi u Islamu jasno shvatamo koncept i to samo na osnovu
Bozijeg objasnjenja.
Vi nemate u Kuranu otkrivenje Božjeg karaktera. Već sam to objasnio.,

Kreni od vernika do vernika i pitaj šta je greh a šta nije greh, i videćeš da
muslimani nemaju nikakvu jedinstvenu predstau o Božjem karakteru,
svako će ti dati drugi odgovor.
> sta podrazumjevas pid Bozijim karakterom? Definisi "boziji karakter" da

shvatim sta to znaci za tebe.
Božji karakter je Njegova ljubav, smisao Njegovog postupanja.

485
Božji karakter je otkriven Božjim zakonom kojim razlikujemo pojam

ljubavi od pojma greha. "Greh je bezakonje" (1.Jovanova 3,4), a "Ljubav je
ispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10).

(1.Jovanova 2,3-4;5,3)
Dakle, da li se neko moli Bogu ili sotoni, to ne zavisi od imena kojim Boga
I ako ne poznaš Boga ispravno, ti ćeš kao pagani, tražiti od Boga da

zadovolji tvoje grešne želje i kao odgovor na molitvu će ti se javiti sam
djavo. A ako poznaš ispravno Božji karakter, onda će On da ukori tvoje
grešne želje, i ti ćeš dolazti Bogu u molitvi SA grešnim željama, vapeći od
Njega oslobodjenje od tih želja, a ne njihovo zadovoljenje.
***
> ”Ako Allaha volite, mene slijedite, i vas će Allah voljeti i grijehe vam
oprostiti!”
To je opterećujuća ljubav i u medjusobnim odnosima koja proizvodi

licemerstvo, a tek je posebno opasna za razvoj dečje ličnosti, ako se deca
uče da će ih roditelji vole samo ako su dobra. Takva deca i kada odrastu
preziru sama sebe, jer znaju da su grešna. Kako je svaki čovek grešan, i
svestan više ili manje svoje grešnosti, to bi značilo da čovek nikada ne
može sam sebe da voli. No, muslimani ugušuju tu svest o grešnosti
formalnim pravilima ponašanja. Zato je nama licemerno kada se neko
pita "Da li Bog voli HItlera" jer izmedju Hitlera i svakog drugog čoveka
ne postoji suštinska razlika. Svi su grešni, jer nema nikoga ko srcu nekoga
nije mrzeo. A ko je mrzeo, ne bi se puno razlikovao od Hitlera, da je imao
moć, slobodu i izgovor da tu mržnju realizuje u praksi. Zato nam je
Isusovo iskupljenje svima neophodno. Ali muslimani nisu svesni da im je
neophodno, jer sebe zavaravaju formalnim držanjem zakona, nesvesni da
486
zakon Božji gleda na motive njihovih srca i da formalna ispravnost nije

dovoljna.
* * *
> ako ti Bog bude postavio pitanje: zasto si vjerovao da sma trojedini ako
ti to Ja nisam rekao da vjeruješ, šta ćeš Mu reći?
Bog se otkrio kao trojedini, nema potrebe da se to kaže.
Ako ja pitam Boga da mi kaže nešto što sam ja već trebao sam da shvatim
na osnovu već datih otkrivenja, ja time mogu učiniti greh. Na primer,
Isusov učenik Filip je zamolio Isusa:
"Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta." (Jovan 14,8)
Zapazimo da je Filipu odgovoreno sa primedbom što sam nije shvatio da

mu je Otac već otkriven kroz Isusa:
"Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji
vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?" (Jovan 14,8)
Dakle, neke istine, ako tražimo da nam se eksplicitno otkriju, mogu

predstavljati izraz naše površnosti, nemara i nepoverenja u Boga, pa na
kraju i hule u Njega.
Ako uprkos jasno datom videlu o nekom pitanju ja ponovo pitam Boga za
otkrivenje istine, ja time kao da kažem "Poverovaću u tvoju istinu samo
ako tako moram, jer me ti primoravaš, a ne zato što sam shvatam uzvišeni
smisao tvog postupanja."
Takvo kušanje Boga, kada Ga pitamo ono što nam je već pokazano, ali mi
nismo hteli da umom shvatimo Njegov odgovor, može da otvori vrata
sotonskoj prevari, jer tada sotona polaže pravo da nas kuša. Ako ja pitam
Boga u molitvi gde se u Svetom pismu spominje trojstvo, a On mi je sam
već sebe otkrio kroz sve elemente trojstva, ja time mogu da pohulim na
Boga i da sebe izložim nepotrebnom dodatnom iskušenju, i da me onda
đavo zaista prevari.
487
Uzmimo, na primer, tvoje duhovno iskustvo kao iskustvo muslimana koji

se moli Bogu - Alahu.
Ako se ti moliš Bogu svestan da ti treba reforma sopstvenog srca, radi

oslobođenja od greha i sila božanske ljubavi da bi njom mogao da voliš, ti
si već pored vere u Boga Oca pokazao da veruješ i u božansku ličnost
Svetoga Duha koji tvoje srce čisti od greha i useljava se u tebe. Svakako da
sam Bog Otac ne može da se useli u tebe i da ti ostaneš živ. To može samo
posebna ličnost božanstva koja egzistira u vremenu i prostoru i koja je po
Pismu izašla od Oca. Ako nisi svestan da sam Bog treba da tvoje srce
očisti od greha i da se u Njega useli, onda se ti nisi zaista Bogu ni molio,
jer molitva Bogu dolazi samo ako je plod iskrene svesti o grešnosti duše
kojoj treba očišćenje od greha i ako se sam Bog smatra spasiteljem od
greha, a ne neka sila ili neko stvoreno biće.
Isto tako ako se moliš Bogu svestan svoje krivice, da ne bi večna smrt na
tebe pala, svestan da ne možeš sam sebe da iskupiš od greha, već da
jedino Bog može da te iskupi, tada ti u molitvi priznaješ još jedno lice
božanstva, Sina koji je iskupitelj ljudskog roda od greha. Nemaš potrebe
da upotrebiš pojam trojstva, a već si priznao i treću ličnost božanstva.
Ako nisi svestan da ti sam Bog treba podariti iskupljenje, onda se nisi
zaista Bogu molio za spasenje od krivice, jer Bog oprašta samo krivcima
koji priznaju da nemaju ničim svojim da se iskupe za svoje grehe, već
samo neizmernim Božjim iskupljenjem.
Dakle, ako veruješ zaista u Boga da te On spasava i od greha i od krivice,

ti već veruješ u trojstvo jer te elemente spasenja mogu samo dve ličnosti
božanstva koje su u vremenu i prostoru da ostvare, A ako ne veruješ da ti
treba promena srca Božjom silom i da ti ne treba Božji otkup, ti se onda u
molitvi ni ne obraćaš Bogu, jer realno spasenje od greha ne tražiš u Bogu,
već u samokontroli, i spasenje od krivice ne tražiš u Bogu, već i
samoiskupljenju.
***
488
> Ako je bog "lud od ljubavi" prema svojim stvorenjima zasto ih baca u
pakao?
Kako ti shvataš pojam ljubavi?
Na osnovu dosadašnjeg poznanja islama ja vidim da vi pod pojmom

ljubavi mislite na ugadjanje ljudskoj sebičnosti i kao protekciju na osnovu
medjusobnog ugadjanja.
Bog baca u pakao nepravedne da ih uništi zato što su oni krivci za grehe, i
zato će svako da primi kaznu prema realnoj krivici i da izgori. To
kažnjavanje je posledica ljubavi, jer Bog iz ljubavi prema svetima,
uništava one koji su Njegovu ljubav sami izabrali, a uništava ih i iz
ljubavi prema njima samima, jer bi za njih život u raju bio mesto mučenja,
jer ne bi mogli da podnesu Božju slavu i karakter ljubavi koji bi im bio
krajnje dosadan. U raju nema harema i muslimanima bi život u raju bi
veoma dosadan, jer ljubav kojom spaseni slave Boga ne bi našao odjeka u
njihovim telesnim srcima.
"I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko
su, i otkuda dođoše? I rekoh mu: Gospodaru, Ti znaš! i reče mi: Ovo su
koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje
u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Božjim, i služe mu dan i noć u
crkvi Njegovoj i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih. Više neće
ogladneti ni ožedneti i neće na njih pasti sunce, niti ikakva vrućina. Jer
Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode; I
Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih." (Otkrivenje 7,9-17)
***
> nema to veze sa povrsnoscu, kada neko ucini zlodjelo za to zlodjelo

odgovara.
Dakle, ako se iz straha od kazne suzdržavao, neće da odgovara?

489
I po tebi Bog će licemera koji u srcu gaji istu mržnju kao Hitler, da odvede
u raj, jer ovaj nije imao hrabrosti niti moći da pobije milione, a Hitler je
imao?
Kako ne shvataš da islam proizvodi licemerstvo takvim shatanjem?!
***
> ne bih sada o evandjeljima jer danas je svima jasno da niko tacno ne zna
ko ih je napisao, jer se pisci nisu potpisali, nego se nagadja.
Pa sam Bog se potpisao uzvišenim smislom jevandjelja!
To je hula na Boga tvrditi da autoritet Njegove objave jeste u tome ko ju je

napisao, a ne u razložnom odgovoru objave na potrebu samog ljudskog
roda.
***
> > Ubijaju se izmedju sebe sami muslimani, a onda beže da se spasu i
nadju blagostanje u hrišćanski svet.
> Ovakvo licimerje su ispoljavali Hitler i nacisti u Drugom svetskom ratu.

Pod parolom -Zavadi pa vladaj -razorili su mnoge zemlje po Evropi. ...
Pa nisu ljudi mala deca pa da ih oslobadjaš od odgovornosti pozivanjem

an to da ih je neko treći zavadio. Tako se Adam izgovarao za greh
pozivanjem na Evu, a Eva pozivanjem na zmiju.
Takvo izgovaranje jeste vredjanje muslimana kao da su oni niža rasa, jer
samo maloletne osobe i duševni bolesnici mogu da se opravdaju da nisu
odgovorni za svoje loše postupke, već neko drugi umesto njih. Ako je to
tako, onda im i treba postaviti staratelja kada ne mogu sami sobom da
vladaju, jer se tako radi sa neodgovornima.
Ljudima se uvek manipuliše preko nepobedjenih slabosti karaktera

(nečiste savesti, paranoje, gordosti, sujete, ...) tako da ako nekom osobom
490
može da se manipuliše, onda je i pravedno da ta osoba bude

izmanipulisana. Ko joj je drugi kriv što nije pobedila svoje grehe?
Zašto neko iz SSSR-a nije uspeo da pošalje svoje špijune na Zapad da

pozavadi zapadne države ili američke države izmedju sebe? Zato što su
uprokos svom procesu dekadencije na deset puta višem kulturološkom
nivou od pravoslavnih naroda i od islamskog sveta da bi mogli da se
zavedu i da se njima manipuliše. Pre svega zapadnjaci su odavno
rasčistili sa gordošću i nečistom savešću (mislim na protestantske narode)
da bi njima moglo da se manipuliše kao sa ostalima.
***
> Dragane Sevene, muslimani ne obožavaju Muhammeda ibn Abdullaha

(s.a.w.s.), nego ga samo poštuju i vjeruju u njega kao zadnjeg Božijeg
(Allahovog) Poslanika ...
Da li neko nekog poštuje ili obožava ne zavsi od pojma kojim taj svoj
odnos naziva već od toga da li ga u praktičnom životu stavlja na mesto
Boga ili ne stavlja. Muslimani su svojom reakcijom pokazali da im je
Muhamed idol.
I proždrljiv čovek će reći za hranu da mora da je jede da ne bi umro od

gladi, svakako neće reći da mu je hrana bog, ali po Bibliji njemu je hrana
bog ili "trbuh mu je bog".
> ali mi muslimani ipak ni u kom slučaju ne smatramo Muhammeda

(s.a.w.s.) idolom, niti Bogom ili Božijim sinom (da nas Allah sačuva
takvog vjerovanja), nego samo Božijim Poslanilom!
Nije važno šta čovek deklarativno zastupa već kakav odnos zaista gaji.
Demokratski predsednici i ministri kod nas imaju veći kult nego kraljevi
protestantskih država, jer je čitav kontekst odredjuje smisao (ulogu,
funkciju, mesto) neke ličnosti u našem iskustvu.
491
Zabrana ikona i kipova nije dovoljna ako je kontekst loš, a ako je dobar,
čak ni crteži Isusa nisu povod za idolatriju. Protestanti imaju u literaturi i
na posterime slikovne predstave Isusa i biblijskih ličnosti, i nikome ne
pada na pamet da im pridaje magijska svojstva, da se njima klanja ili da ih
koristi pri molitvi, što znači da protestantima nisu iskušenje da čine greh.
Muslimani nemaju slike svetih ličnosti iz prošlosti nigde, pa opet, imaju
snažnu idolatriju prema njima, što se vidi u izraženoj uvredjenosti kada
neko uvredi Alaha ili Muhameda.
U idolatriji prema Bogu čovek ne gaji odnos ljubavi prema ličnosti

božanstva, već se identifikuje sa njenim vrednostima. Zato ona reaguje
uvredjeno jer su njene vrednosti uvredjenem kada je njeno božanstvo
uvredjeno. A onaj kome je Bog uzor, a ne idol, ne reaguje uvredjeno kada
neko ponizi i uvredi njegovog Boga, jer se iza obožavanja ne kriju grešni
idolatrijski motivi (ponositost, gordost...), već nesebična ljubav prema
samoj božanskoj ličnosti.
U poniženju gorda osoba gubi svo svoje dostojanstvo i deluje jadno,

bedno i uvrednjeno, jer ona ne voli svoju ličnost, već svoje vrednosti. A
krotka i ponizna osoba u poniženju blista dostojanstvo, kako je Hristos
blistao kada su ga vredjali i ponižavali.
***
> Znaj da sve će ovo jednog dana proći

i da čovjeku valja čist od idolopoklonstva i politeizma (širka) pred Bogom
na Sudnjem Danu doći!
Vi ne razumete šta je to idolatrija inače biste shatili da vam je sam Alah

idol, sam islam, pa i Muhamed. idol vam je kamen u meki, samo
hodočašće, itd.
> Ako se kršćanska vjerska logika bazira na tome da se jedno Božije

stvorenje uzdiže na nivo Boga,
Islamska logika je da se Bogu koji je došao na ovaj svet da spase čoveka

oduzimaju atribut božanskog spasenja. Ali to je vrlo razložna stvar.
492
Vi umesto moralnog zakona (koji zahteva reforme grešnih motiva srca),

imate samo krivični zakon (koji se bavi ponašanjem), tako da vaša religija
i nije religija, već jedna represivna politička ideologija. Kako niste svesni
da je greh što u srcu gajite sebičnost, telesnost, gordost, osvetoljubivost, vi
niste svesni niti potrebe za oproštenjem krivice (pa vam Hristos ne treba
kao Bog Spasitelj), niti ste svesni da vam treba oslobodjenje srca od greha
(pa niste svesni da vam treba Bog Sveti Duh kao reformator vaših srca).
Vi problem krivice i greha rešavate bez Boga, sami. Spasenje od krivice
rešavate psihološkom utehom kroz ritualne molitve, postove i dobra dela
koja usiljeno činite, a spasenje od greha tako što se svojom voljom trudite
samo da sputate ispoljavanje greha (to se zove licemerstvo). Zato vam je
suvišna priča o svetom trojstvu, jer ulogu Isusa i Duha obavljate sami.
* * *
Kod vas muslimana nije greh - greh sam po sebi, već bi nazivate grehom
samo simptom greha u ponašanju. Za vas je licemer osoba koja ne
praktikuje ono što deklarativno zastupa, a kod nas hrišćana je osoba
licemer ako živi ispravno, ali zadržava greh u srcu:
Marko 7,20-23)
Kako ne shvatate da je greh pitanje motiva srca, dovoljno je samo neko

jače iskušenje pa da puknete tj. da ispoljite grehe koje nikada ni niste
pobedili, već ste samo sputavali u ispoljavanju. Vi sputavate svoje telesne
želje i čekate da posle smrti njih zadovoljavate u vašem telesnom
493
poimanju raja. Kako ne shvatate da vaše želje otkrivaju da niste sa

Bogom, jer ko je sa Bogom, njemu ništa više ne treba.
> Da li je Bog onda pogrešio kada je rekao Adamu: "Nije dobro da je

čovek sam"?
Pa nije Bog dao Adamu Evu da bi on svoje želje zadovoljavao sa njom,

već da bi joj služio. Vi imate telesan um, i zato ne razumete Pismo:
2,14) Vi stalno Bogu pridajete da On želi da zadovolji vaše grehe, zato čak
tvrdite da i samog Boga treba zadovoljiti kao da je On grešan.
* * *
> ZNACI MOGO JE RIJECI DA ON NIJE BOG A DA JE BOG I DA

POTVRDI JASNIM RIJECIMA NIJE MOGAO?
Otkuda su tvrdnje argumenat?
On treba da dokaže da je pravi Mesija. Tvrdnja da je Mesija ili Bog nije

sama po sebi nikakav dokaz već Njegov život u skladu sa starizavetnim
Božjim obećanjima i proročanstvima.
> sve je bilo samo nije bilo potvrde rijecima
Pa naravno, razumnima trebaju argumenti, a ne tvrdnja. Nasuprot duhu

Svetog pisma, muslimani imaju tvrdnje, a ne i argumente.
Evo jasno je da sama tvrdnja nekog da je Mesija nije nikakav argumenat:
Apostol Jovan nabraja mnoštvo svedočanstava da je Isus onaj za koga

Stari zavet proriče da je Mesija. On navodi u evandjelju po Jovanu Božji
494
glas sa neba, zatim svedočanstvo Jovana Krstitelja, pa golub koji je simbol

Duha, itd.
A to nabrajanje neko želi da učini protivrečnim izveštaju Mateja da je Isus

bio kušan u pustinji, pa onda vrlo nepošteno navodi Jovanove reči: "A
sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih," (Jovan 1,35)
iako se tu uopšte ne govori o sutrašnjem danu posle Isusovog krštenja,
nego o danu posle Jovanovog svedočanstva narodu da je Isus - Jagnje
Božje (što ukazuje na njegovu žrtvu na krstu). Kako bi i moglo biti da se
tu govori o samom kušanju Isusa u pustinji, kada se tu upravo vrši
nabrajanje svedočanstava da je Isus Mesija, a ne govori se hronološki o
dogadjajima iz Isusovog života.
Dakle, poznato islamsko podmetanje na delu nečega o čemu nije reč.
***
495
"A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih," (Jovan

1,35)
Gde piše da je u pitanju dan posle njegovog krštenja?
Tu se uopšte ne govori o sutrašnjem danu posle Isusovog krštenja, nego o

danu posle Jovanovog svedočanstva narodu da je Isus - Jagnje Božje (što
ukazuje na njegovu žrtvu na krstu). Kako bi i moglo biti da se tu govori o
samom kušanju Isusa u pustinji, kada se tu upravo vrši nabrajanje
svedočanstava da je Isus Mesija, a ne govori se hronološki o dogadjajima
iz Isusovog života.
Dakle, poznato islamsko podmetanje na delu nečega o čemu nije reč.

496
***
> Rekao je Alahov poslanik, Sallallahu Alejhi Ve Sellem: "Kada rob

musliman ili mu´min uzimajući abdest opere svoje lice vodom, sa vodom
ili poslednjom kapljicom vode sa njegovog lica nestane svaki greh koji je
počinio gledajući svojim okom, a kada opere ruke, sa vodom ili
poslednjom kapljicom vode nestane svaki greh koji je počinio svojim
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." (Muslim 244)
U psihologiji je poznat psihički poremećaj pranja ruku kao prisilne radnje,

koja se objašnjava problemom koju čovek ima sa sopstvenom savešću, sa
teretom krivice za svoje postupke, pa onda pokušava da pranjem ruku i
vođenjem računa o fizičkoj čistoti nadomesti potrebu da očisti svoje srce
od greha.
Vi tako tražite spasenje u psihološkoj satisfakciji samog obreda, a ne u

Bogu. A da imate mir od Boga, ne biste samom obredu pridavali ulogu
spasenja i govorili takve bogohulne reči kao da samo čišćenje vodom
497
spasava, da "...poslednjom kapljicom vode nestane svaki greh koji je

počinio svojim rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." Umesto da
vapite Bogu da vam srce očisti od greha, vi se zadovoljavate psihološkim
efektom rituala. Lepo je prorok Jeremija opominjao Jevreje:

A taj formalizam je bio izraženo iskušenje fariseja, pa ih je Isus opominjao

sledećim rečima:
"A farisej se začudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda. A Gospod
reče mu: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno
grabeža i zlobe. Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja
načinio? Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti
čisto. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i
i ono ne ostavljati." (Luka 11,38-42)
"Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: Ovi ljudi

približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo
daleko stoji od mene. No zaludu me poštuju učeći naukama i
zapovestima ljudskim. I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite. Ne
pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.
... Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna
svedočanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim
rukama jesti ne pogani čoveka. ... Teško vama književnici i fariseji,
ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja." (Matej 15,7-
20;23,27-28)
***
Emin Skenderovic ja ti mogu dokazati suprotno.

498
Ako čoveka muči krivica zbog učinjenog greha. šta je njegova realna
potreba?
Realna potreba je da se pokaje za loše motive srca da ne bi više grešio, a

ne da se trudi da licemerno sputava svoj greh u ispoljavaju. Islam mu ne
pruža nikakvu mudrost da razlikuje sputavanje ispoljavanja greha od
pobede nad grehom u samom srcu.
Takođe, realna potreba je da u Bogu nađe snagu pokajanja. Ali umesto da

se bavi Bogom koji ga voli i koji ga ljubavlju vodi na pokajanje, on misli
da ga Bog ne voli i onda se kaje iz loših motiva: iz straha od kazne, iz
sramote ponižene gordosti i iz koristoljubive želje za rajem. Čim nestane
osećanje krivice i sramote, on će ponovo da greši. Islam mu ne pruća
mudrost da razlikuje motive ispravnog i lažnog pokajanja i ne otkriva
Boga koji ga ljubavlju vodi na pokajanje.
I ako je čovek svestan da ima loše srce koje zahteva reformu i ako je
svestan da je kriv pred Bogom i da mu treba Božja milost, obredno pranje
pre molitve ugušuje tu potrebu čoveka za Bogom, pa se čovek oseća
duhovno čistim zato što se fizički očistio pre pristupanja Bogu na molitvu.
To je samozavaravanje sa kobnim posledicama. Tako se vernik navodi da
traž spas u samom obredu, umesto u Bogu. Rekao je Alahov poslanik,
Sallallahu Alejhi Ve Sellem:
"Kada rob musliman ili mu´min uzimajući abdest opere svoje lice vodom,
sa vodom ili poslednjom kapljicom vode sa njegovog lica nestane svaki
greh koji je počinio gledajući svojim okom, a kada opere ruke, sa vodom
ili poslednjom kapljicom vode nestane svaki greh koji je počinio svojim
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." (Muslim 244)
***
> U verziji koju bilježi Buhari, 173, navodi se: ”…pa ga je Allah pohvalio,
oprostio mu grijehe i uveo ga u Džennet.” U drugoj verziji koju bilježe i
Buhari, 2467, i Muslim, 2245, kaže se: ”Dok je jedan pas kružio oko
bunara gotovo usmrćen žeđu, vidjela ga je jedna prostitutka iz Benu
499
Israila, koja je skinula svoju cipelu, u nju zagrabila vode i napojila ga iz

nje, pa joj je Allah zbog toga oprostio grijehe.”
Kako može biti pravedno da nekome gresi budu oprošteni zbog nečega
što je i inače bio dužan da čini, a nema izveštaja da se kaje za sam greh za
koji mu treba oproštenje? Zar takvo verovanje nije izgovor za ljude da u
trenucima teških iskušenja popuste i padnu u greh tešeći se da će se spasti
jer inače čine dobra dela?
***
> Milose Pavle je ukinuo obrezanje a Isus je rekao i upozorio sljedbenike

da moraji slijediti svaki propis spomenut u Starom Zavetu ukoliko zelite
spasenje.Citaj Matej 5:17-20
Isus je rekao da nije došao da zakon ukine, već da ispuni. Moralni zakon
se stalno ispunjava jer on definiše šta je ljubav a šta greh. Ceremonijalni
zakon je Isus ispunio na krstu, jer je i svrha ceremonijalnog zakona bila da
ukaže na Hristovu žrtvu.
Koji bi bio smisao da se i dalje prinosi žrtveno jagnje ako je ono ukazivalo
na Isusovu žrtvu?
Dakle, tvoje insistiranje da se nešto slepo drži, iako nema smisla, otkriva
tvoj sopstveni duhovni problem. Kako možeš biti siguran da je islam
religija od Boga, ako ne smeš razumom da iskušavaš smisao te religije?
Kako znaš da nije budizam možda od Boga ili hinduizam, ako se odričeš
zdravog razuma u prosudjivanju smisla samog islamskog verovanja? Sa
kojim pravom hvališ Alaha u molitvi, ako ne razumeš ispravnost
njegovog postupanja po svom smislu? Kako možeš da stojiš iza nečega
što ne razumeš?
***
> Muaz Kraks a Kuran naređuje obrezanje svim narodima
A zašto bi trebali svi narodi da budu obrezani?

500
Zašto ti veruješ da je Kuran od Boga, kada njegovi zahtevi nemaju

nikakvog smisla?
Ako ti nije dozvoljeno da razumnom analizom smisla proveravaš

istinitost vere, sa kojim pravom možeš da tvrdiš da je Kuran od Boga?
* * *
> kakvo licemjerstvo
U islamu je licemerstvo kada jedno govoriš, a drugo radiš, a u hrišćanstvu

je licemerstvo kada ispravne stvari radiš, ali ti motivi srca nisu ispravni.
***
> nema smisla da radimo dobra.djela, nema smisla da se peremo 5 puta

dnevno, nema smisla da poštujemo,
Ako imaš ljubavi u srcu, ti će to sve znati da radiš i bez da ti neko napiše,
a ako nemaš, neće ti pomoći ni da ti sve napiše. Ako ti neko napiše i
naredi ono što je stvar tvoje lične odgovornosti, on te time navodi na
licemerstvo i usiljenosti i zato ja ne mogu da cenim ljubaznost muslimana
kada se sa njima nadjem, jer oni sve to rade namerno jer im je tako
naredjeno.
***
> stari zavjet ili knjige koje spomenes stvarno su bile od Boga, ali one.koje
postoje te su koruptirali Židovi, dodavali mijenjali maknuli po svojim
željama,
Zašto bi sami Jevreji koji ne veruju u Isusa, ubacili u Stari zavet

proročanstva o Isusu kao iskupitelju?
***
501
> To sužavanje prsa nastaje kao posljedica nedostatka kisika, što je kasnije
otkriveno. Ko je mogao u to vrijeme znati da se tako prsa stješnjavaju i
sužavaju?
Evo ko je to znao u to vreme:
"Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i

sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago
kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul,
smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i
svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše
na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog. Savršen beše na
putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi."
(Jezekilj 28,12-15)
***
> ------------- Ivan 16,13No kada dođe on - Duh Istine - upućivat će vas u
svu istinu; jer neće GOVORITI sam od sebe, nego će govoriti što čuje i
navješćivat će vam ono što dolazi. ---------------GOVORITI I ČUTI
Duh javlja ono što mu Otac govori. To je dokaz za trojstvo. Sveti Duh je
treća ličnost božanstva. Ako govori ono što čuje, on je ličnost. A ako nije
ličnost, onda nema potrebe da čuje, već sam Otac govori šta hoće svojim
Duhom, a ne šta čuje.
"I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek..."
(Jovan 14,16)
Da li se ovaj pojam "drugi" utešitelj odnosi na drugu ličnost ili na drugog

Duha? Zar po zastupnicima dvojstva ne bi trebalo da glasi ovaji taj sth:
"I ja ću umoliti Oca, i daće vam sebe kao utešitelja da bude s vama vavek
svojim Duhom" ("Jovan 14,16")
I zapazimo 26 stih:
502
"A utešitelj, Duh Sveti, kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti
svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh." (Jovan 14,16)
Zar ne bi trebalo da glasi:
"Duh Očev kog će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i
napomenuće vam sve što vam rekoh." ("Jovan 14,16")
I stih 15,28:
"Duh istine, koji od Oca izlazi, On će svedočiti za mene." (Jovan 15,26)
Zar ne bi trebalo ovako da glasi:
"Duhom istine, koji od Oca izlazi, Otac će Duhom svedočiti za mene."

(Jovan 15,26)
***
U predškolskom dobu dete razvija sposobnost da ZNA - ŠTA TREBA DA

URADIM? slušajući pravila ponašanja kojih se slepo pridržava, jer još nije
sposobno da shvati njihov smisao. To je nivo semita i njihove religije
islama, njihove formalne logike razmišljanja koja je tipična za predškolsko
doba.
U školskom dobu dete razvija sposobnost razuma da SHVATI SMISAO -

ZAŠTO TO TREBA DA URADIM? i razvija sposobnost razuma da
preispituje srce - IZ KOJIH MOTIVA ČINIM DOBRO DELO? To je kod
semita zakržljalo i zato muslimani ne umeju da se pokaju za grešne
motive, jer ih nisu svesni. Za njih pitanje greha nije pitanje loših motiva,
već forme ponašanja. U islamu nije greh ako činiš dobro delo iz straha od
kazne ili radi odlaska u raj, umesto iz nesebične ljubavi.
Zatim, u vreme puberteta pubescent da razvija sposobnost da razume -

KAKO TO DA URADIM? tj, razvija sposobnost da odgovori na potrebe
života (način i tehnika), kojih je trebalo da postane svesno u prethodnom
503
školskom dobu. To je veoma razvijeno kod semita. Zato su njihove

diskusije na polju religije samo oko pitanja tehnika i načina, dok ih uopšte
ne tangira pitanje besmisla samog religioznog sistema. Štaviše, oni se
plaše da preispituju smisao svoje religije jer bi tada shvatili da je ona
samo način zavaravanja i umirenja sopstvene nečiste savesti zbog
nepokajanih greha.
Po izjavi britanskog glumca Džona Marvuda Kliza, najnoviji filmovi

Džejmsa Bonda su lišeni britanskog smisla za humor, jer narodi istoka za
čije se tržište oni prave, ne razumeju zapadni smisao za humor. Naime,
dok zapadni humor ima notu smejanja besmislicama, narodi koji ne
koriste analitičku funkciju razuma u prepoznavanju besmislenog, neće
prepoznati ništa smešno u takvom humoru. Nasuprot zapadnim
narodima, semiti imaju jaku sklonost da se smeju lukavstvu, pokvarenosti
i “masnim” vicevima.
Protestanti su zahvaljujući slušanju glasa razuma u svakodnevnoj borbi

protiv greha, u vreme novog veka do te mere razvili moć
zdravorazumnog prosuđivanja da su tada smatrali da je najbolji način
borbe protiv islama, prevođenje Kurana na njihove jezike:
“Katolici i protestanti su se razlikovali u pristupu polemikama sa

islamom. Dok su protestanti verovali da najbolji način diskreditacije
islama jeste prevod Kurana, koji će, kako su protestanti smatrali, voditi
neminovno prema zaključku da se radi o nelogičnoj i neistinitoj svetoj
knjizi, katolici su bili više skloni represivnom pristupu i zabranjivali su
štampanje Kurana ili njegovih odlomaka čak i u polemičke svrhe.”
(Frantisek Sistek, Češke predstave i stereotipi Turaka, Almanah 21-22,
Podgorica, 2003. str. 295)
***
> Haha pohlrdaj dta su;Neiche,Ajnstajn,Tolstoj govorili o Kuranu,a danas

npr. Bart Ehrman.Pogledaj sto on kaze o vjerodostojnosi.Biblosa.
A pogledaj šta protestanti misle o smislenosti Kurana:

504

***
> Zaboravljeni stari jevrejski propisi o padanju za vreme molitve ....
Zamisli da kažeš: Zaboravljen propis da se prijatelju u susretu postavi

pitanje "Kako si?"!
Zar ne bi to bio dokaz licemerne logike?
Pa ako nekoga zaista voliš, onda iz ljubavi prema njemu ćeš prirodno da
se zanimaš kako je, nema potrebe za propisom.
Ili zamisli kako bi to zvučalo da kažeš: Zaboravljen propis da se kaže

"Jao", kada se iznenada slučajno povrediš!
Pa ako si se povredio, prirodno ćeš da izustiš uzvik adekvatan situaciji!
Isto tako je neadekvatno izjaviti za molitve Bogu "Zaboravljeni stari

jevrejski propisi....". Ako zaista voliš Boga, tebe neće na ispravno
ponašanje pokretati propis, već ljubav u srcu. Božji moralni zakon postoji
da ti definiše pobude srca da bi imao ljubav, a vi muslimani nemate
moralni zakon, ali zato imate propise i pravila za svaku sferu življenja, da
biste tako licemernom samokontrolom sebi imitirali plodove ljubavi koje
nemate u srcima.
Deset zapovesti u Bibliji nisu pravila ponašanja već test ili kriterijum
tvoga srca. Ako primetiš da kršiš zakon, onda treba da se pokaješ, a to
505
znači da u Bogu nađeš snagu za reformu srca, a ne da se baviš

ponašanjem, jer bavljenjem ponašanjem formiraš licemernu osobu koja
svoje slabosti ne pobedjuje u korenu već ih samo sputava u ispoljavanju.
Kada čovek kroz zahteve zakona postane svestan da u srcu ima grešne
motive, tada kreće u duhovnu borbu, vapi Bogu da mu srce očisti od
greha. Tada su čovekove molitve spontano iskrene i čovek će kada je to
adekvatno, da iskreno padne na pod svestan svoje grešnosti. No, kod
muslimana je to nemoguće jer nemaju moralni zakon koji bi ukorio greh
srca, tako da pošto nema iskrenog vapaja, oni sve uče kao pravila, pa
pravilo i da treba da padnu u molitvi na zemlju, što je krajnje licemerno.
Ti primeri padanja iz Biblije nisu princip, već samo pojedini slučajevi
kada su ljudi imali razloga da padnu na zemlju.
Dakle, da rezimiram:
Nema nikakvu vrednost ako neko namerno, sa predumišljajem pada pred

Bogom u molitvi licem do zemlje, već samo ako je to padanje spontana
posledica realnog razloga u susretu sa Bogom. Iskren vernik ne namerava
unapred da padne na zemlju pri molitvi, već se to spontano dešava kao
posledica iskrene svesti o svojoj grešnosti i nedostojnosti pred uzvišenim
otkrivenjem Božjeg karaktera. Ali kako musliman ne poznaje Boga kroz
Deset zapovesti koje gledaju na srce, on nije svestan da je grešan, pa nema
iskreni vapaj za Bogom, i zato mora da ima napisana pravila kako da se
moli i kako da pri molitvi pada na zemlju.
***
> > Pa ako nekoga zaista voliš, onda iz ljubavi prema njemu ćeš prirodno
da se zanimaš kako je, nema potrebe za propisom.
______________________________________
> Ma nemoj ! Mladic recimo zaljubljen u neku devojku,voli je svim svojim
bicem i da bi joj se priblizio izigrava recimo spontano majmuna pred
njom, jer eto tako mu nadoslo.
To znači da nema pravu ljubav u srcu.

506
A sada, ako takav majmun od čoveka nauči pravila ponašanja pa joj se

obraća onako kako je naučio da treba, hoće li od njega nastati išta drugo
do licemera? Naravno da neće. Hoće li njegova devojka da ceni što je on
prema njoj tako dobar, ako sazna da je on to sve naučio? Naravno da
neće. A vi muslimani hoćete Boga da prevarite sa istim takvim
licemerstvom. Naravno da ne možete, jer on gleda šta je u srcu iza tih
licemernih reči.
> Ne ide to tako covece ,ima valjda neki red kako se ispoljava ljubav,kako
se pozdravlja,kako se razgovara ,kako se iskazuje postovanje voljenoj
osobi.
Ako ima prave ljubavi, znaće sam koja je njena potreba i kako da se
ponaša. Ako nema prave ljubavi, već sebične strasti, pravila mu neće
pomoći ništa drugo nego da postane dobar licemer. To je upravo iskustvo
islama.
> Mi muslimani se eto zanimamo za Boga,volimo ga vise nego bilo sta na

svetu, te nacin kako da mu se priblizimo,kako da mu iskazujemo
postovanje itd. ne prepustamo ljudskim izmisljotinama
Ako je božanska ljubav u tvom srcu, kako onda tebe može da pokreće
neka ljudska izmišljotina? Kako može iz iskrenog srca pokrenutog
ljubavlju da izlazi bilo kakva glupost? Gde je drugde izvor ljudskih
izmišljotina, nego u grešnim motivima ljudskog srca?
Vi nemate truna ljubavi prema Bogu, kada neko mora da vam kaže kojim
rečima da mu se obratite. Kako misite da Bog ne vidi da ste te reči naučili
i da je to licemerno, jer nije iz srca već naučeno, a iz srca bi vam izašao
majmunski duh?
> Bog je taj koji odlucuje na koji nacin treba da Ga obozavamo.
Ako Bog umesto tebe odlučuje kojim rečima ćeš ti da mu se obraćaš, gde
je onda ona tvoja odgovornost na osnovu koje će Bog da ceni tvoju
ličnost? Nema je, jer si ti u tom slučaju zombi, nisi ličnost.
507
Ako takvo ispiranje ljudskog uma pridajete Bogu, nije čudo što vam je
nasilje nad ljudskom ličnošću u krvi, jer ako vaš Uzor ne poštuje ljudsku
ličnost, kako biste je vi poštovali?!
> Ja jos nisam nikada video krscane da su nasli razlog da spontano padnu
nicice pred Bogom iskazujuci Mu tako ljubav i postovanje.
A ti znaš šta se dešava u kleti u kojoj se hrišćani mole Bogu:
> Onaj koji porani pre rane zore ,ocisti i osvezi predhodno vodom svoje
telo,lepo se obuce pa se zaputi cesto puta po veoma hladnom vremenu
put bogomolje, e za njega se moze reci da cisti svoje srce i ima neizmernu
ljubav i postovanje prema Bogu.
To radi osoba kada ide u pozorište. A činjenica je da muslimani prave

pozorište od svog odnosa sa Bogom, slično onome koje su pravili fariseji
koje je Isus ukoravao.
> Ahaaaa znaci onaj koji iskreno voli neku osobu ne treba da ima svesnu
nameru da je pri susretu pozdravi,da kaze da je voli,da joj iskaze
najlepsim recima postovanje ,da svesno uziva u njenoj prisutnosti vec
kako mu se navije,ako je sretne slucajno ucinice mozda nesto spontano
On neće da razmišlja unapred o tome koje reči će da joj kaže, jer nije
licemer ili manipulant, već joj iz srca iskreno govori ono što misli. Tako i
onaj ko se moli Bogu zna da Bog vidi njegovo srce i da ne vredi da smišlja
reči koje će da izgovori kada ga Bog vidi iznutra i da će svaka njegova
neiskrena reč biti ukorena. No, vi ne poznajete Boga koji je toliko svet da
bi vaše licemerne reči odbacio, nego ga shvatate kao kakvo umobolno
biće koje se da potkupiti odgovarajućim rečima.
508
> Iskreni vernik se itekako zanima na koji nacin da iskaze postovanje i

ljubav prema Bogu,sta tu ima lose sto ga Svemilosni obavestava kako da
to cini- da nebi on sam izmisljao neke akrobacije .?
To vredja Boga, kao da Bog pati od reči koje mu osoba govori, i kao da On
ne vidi njeno srce.
> Dok je na namazu tada on i preispituje sebe,svoju dusu,srce, njegova

svest o svojoj gresnosti i malenkosti pred Bogom se uvecava, te kada to
cini pet puta dnevno drugacije je njegovo nadahnuce i njegova svest o
Bogu od onoga koji mozda jednom dva puta u zivotu padne ili ne padne
nicice radi Boga.
Svakako, jer on je formalista i za njega padanje nema nikakvu stvarnu

vrednost, jer ne pada iz srca već po naredbi.
***
>`.....ima 8 stvari kako se treba moliti,i biti oprezan,

kako bi ih ucinili,kako treba stojiti u molitvi,
da se moli u pravcu hrama,pripremati tijelo (abdest),
obuci odecu,pripremiti mesto za molitvu,
kontrolisati glas,savijanje tijela prema dole,klecanje
i licem prema tlu....``
U Bibliji toliko ima molitvi, ona je mnogostruko veća od Kurana i nigde

nema nijedno pravilo za molitvu. Sama ovakva pravila kao i islamu,
dekoncentrišu čoveka sa iskrenog obraćanja Bogu jer ga navode da se
bavi onim što čini, a ne Bogo sa kojim razgovara u molitvi.
***
> "A kad nekom od njih glas dode da mu se žensko rodilo, lice mu
potamni žestoko a on očajan bude, i od ljudi se krije zbog nesreće koja mu
dojavljena bi: da li da, tako ponižen, žensko prihvati, ili da ga u zemlju
zarovi?! O, kako samo loše rasuđuju oni!” (En-Nahl, 58-59) Mora se
spomenuti da ovaj opaki zločin nikada ne bi prestao da se dešava u
509
Arabiji da nije bilo oštrih Kur’anskih riječi koje su osudile ovu praksu.
To znači da učenje Kurana ne navodi ljude da u Bogu traže reformu srca i

da ne rezultuje duhom ljubavi, ako nikada ne bi taj običaj preostao osim
bukvalnom naredbom. Nije moguće da u ljudskom srcu prebiva Božja
ljubav a da roditelj ubija rodjenu decu samo zato što su ženska. Dakle,
jasno je da Kuran rezultuje samo licemernim promenama ponašanja, a ne
promenom duha. U hrišćanskom svetu nema potrebe da kažeš tako nešto,
jer ljubav prirodno rezultuje poštovanjem čoveka i deteta.
Kada ne biste imali strah od Boga, vi biste svašta radili. To je zato što
nemate ljubav u svojim srcima.
***
> Sta bi trebao, da radis suprotno od onog sto ti Bog naredi da radis kako
bi dokazao da Ga ne slijedis slijepo?
Pa razumno proveravaš po smislu da li je to od Boga ili nije. Ako je

besmisleno, onda odbacuješ otkrivenje koje od tebe zahteva nešto što
nema smisla.
Na primer, ako Bog meni kaže koje reči ja treba da mu kažem u molitvi,
to je bezumno, jer kakav je to Bog koji mene ceni što ponavljam ono što
mi je rekao? Kakva bi to bila komunijacija u kojoj meni moj sagovrnik
naredi šta da mu kažem? To je totalno nepoštovanje moje ličnosti i samo
sotona može tako nešto da smislim, a ja ne mogu to da prihvatim iz
ljubavi, jer osoba koja me voli, ne bi takav atak na moju ličnost pravila. Ja
bih tako nešto mogao da poslušam samo iz straha od kazne, ne iz ljubavi.
> Jel to tvrdis da bi Bog naredio nekom da radi suprotno od onog sto je
dobro? To nije onda Bog vec sotona? Sotona (sejtan) te nagovara na zlo ne
Bog koji te je stvorio Milose. Onaj ko te je stvorio i ko zna najbolje sto je za
tebe (covjeka) dobro, nikad ti nece narediti da uradis nesto lose jer to radi
sejtan a ne Bog.
510
Naravno da je sotona. Alah otkriva sotonski karakter u svakom aktu

otkrivenja preko islama. I ono što je formalno slično hrišćanstvu, ima
nakaradni smisao u samom islamu. Za vas molitva nije razgovor sa
Bogom već ritual. Dobro delo kod vas nije plod zajednice sa Bogom, već
put da se ostvari zajednica sa Bogom. Sve je izvrnuto.
> Opet se gubis Milose u svojoj logici petogodisnjeg djeteta Milose onaj ko
se ne boji Boga i ko ne postuje Ga (Njegovu rijec i zabrane koje je zabranio
covjeku) upravo taj je nesikren prema Njemu i licemjeran a ne obrnuto.
Evo ko je neiskren - upravo onaj koga pokreće strah a ne ljubav:
> Zbog vaseg nedostatka straha i nepostivanja Njegove rijeci je i doslo do

toga da ste Mu pripisali sudruga/pomocnika ili sina iako vam je On jasno
naredio u prvoj Njegovoj zapovjedi "Ja sam Gospod Bog Tvoj(Jahve,
Allah), nemoj imati drugih bogova osim mene."
Pa mi ne verujemo da ima više Bogova od jednoga koji je stvorio vreme i

prostor. Ako se jedan Bog koji je stvorio vreme i prostor otkrio u vremenu
i prostoru kroz dve svoje božanske ličnosti, onda se on nije pretvorio u tri
Boga, kako razmišlja formalna logika prosečnog muslimana.
***
> Kršćani često navode odlomke iz Kur'ana o ratu i govore da islam nije
ispravan, zbog nasilja koji navodno promoviše.
To što je Bog dao krivični zakon Izraelu po kojem se smrtna kazna

propisuje za namerne grehe i što je Bog koristio Izrael da kroz njega uništi
narode koji su terorisali sve živo oko sebe, ne znači da sam biblijski Bog
zastupa duh nasilja nad savešću. Nigde u Bibliji nasilje nije orudje kojim
511
Bog nekoga primorava na poslušnost. Kazne koje se spuštaju na

nepravedne osobe nisu nasilje nad njihovom ličnošću koji Bog njih
pritiska na ispravnost već su sud Božje pravde nad onima koji su odbili
Božju milost prethodno pokazanu (narodi koji su trebali da se istrebe) i
onima koju su dali zavet vernosti Bogu, pa zatim namerno kršili zakon
(prekršiocima krivičnog zakona njegovog izabranog naroda).
Ko neće da služi Bogu, njegov izbor Bog poštuje i zato Bog samim
Jevrejima govori:
"Ako li vam nije drago služiti Gospodu, izaberite sebi danas kome ćete
služiti: ili bogove kojima su služili oci vaši s one strane reke, ili bogove
Amoreja u čijoj zemlji živite; a ja i dom moj služićemo Gospodu. A narod
odgovori i reče: Ne daj Bože da ostavimo Gospoda da služimo drugim
bogovima." (Isus Navin 24,15-16)
U Novom zavetu isto tako čitamo:
"Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili
kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s
Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara
crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog:
Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.
Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do
nečistote, i ja ću vas primiti." (2.Korinćanima 6,14-17)
U Kuranu je sve utemeljeno na nasilju, od samog usvajanja vere čiji

smisao se ne obrazlaže, do totalnog ataka na ljudsku ličnost gde se
čoveku čak nameću reči koje treba u molitvi da izgovara i položaja koji u
molitvi treba da ima, do odeće koju žene treba da imaju, što predstavlja
zalaženje u ličnu odgovornost čoveka. Ljudi koji usvoje takvu religiju koja
predstavlja nasilje nad sopstvenom savešću i razumom, kako je moguće
da takav duh nasilja ne pokažu na drugim ljudima?!
***
512
> Teske rijeci govoris a nisi ni svijstan da te bas Bog moze kazniti i
oslijepiti i na ovom i na onom, buducem svijetu ako On to hoce. Da te Bog
dragi samo uputi na pravi put i oprosti ti ove teske rijeci koje ni svijestan
jos nisi sta si izgovorio. Selam!
Ove reči otkrivaju da vas strah pokreće a ne ljubav.
> Dijete koje se ne boji ukora i kazne od svoga roditelja kada ucini nesto
lose, to dijete je u praksi neposlusno, razmazeno i cini sve kako bi
roditelju proturijecilo.
Pa dete koje iz straha od kazne jeste poslušno, ono je licemerno i

nevaspitano u duši.
To što je dresirano, ne znači da je vaspitano.
Roditelji dresiraju decu tako što udovoljavaju njihovim slabostima onda

kada su im ona poslušna, a osujećuju ih kada su neposlušna; umesto da
navedu decu da pobede svoje slabosti (u koje spada i strah) u korenu.
Ako ljudi nisu navedeni da pobede svoje slabosti i da dobra dela čine iz
ljubavi, onda će ih činiti iz svojih slabosti (straha, koristi) jer su preko njih
izmanipulisani da ih čine.
Pravilnim vaspitanjem roditelj razvija volju svoje dece, dok dresiranjem

on ne razvija njihovu volju već slabosti karaktera (strah, koristoljublje)
koje vladaju detinjom voljom, slabosti iz kojih su takva deca svojim
roditeljima poslušna, umesto iz ljubavi.
***
U hrišćanstvu je jedino strogo definisan moralni zakon koji se bavi

pobudama srca, jer ako su pobude srca ispravne iz njega neće nikakvo zlo
izaći, pa nema potrebe da se čoveku daju uputstva za svaku sitnicu kako
da se ponaša. I ono što je dato, nije pravilo ponašanja, već test da li čovek
ima ljubavi. Kada ja shvatim da kršim Božji zakon, neću onda da se
trudim da se ponašam u skladu sa zakonom, jer mi nije zato dat zakon,
513
već kada primetim da sam prekršitelj zakona, ja se kajem za grešne

motive srca, pa kada se pokajem, prirodno ću da se ponašam ispravno, jer
mi je srce čisto.
***
Kada je Isus rekao "tko grijeha nema..neka baci prvi kamen.. " tada je time
ukorio fariseje da su oni krivi što je žena preljubnica. Poruka je drugim
rečima:
"Kada budete svojom naukom uspeli sami da proizvedete rodove duha

koje tražite od drugih, onda ćete imati prava i druge da ukoravate što po
tome ne žive. Da zaista imate duh ljubavi, ulili biste snagu toj preljubnici
da se odavno pokaje i da možda nikada ne krene tim putem, ali vaša
kriva nauka ni vama ne može da pomogne. Da ste sve učinili za njeno
spasenje, pa da je onda navalice grešila, onda bi kamenovanje bilo
opravdano, ali vi taj uslov niste ispunili - niste ništa učinili za njeno
spasenje. Dokaz je što ću joj ja sada pomoći i ona će se iz ljubavi pokajati.
Vi niste otkrili duh ljubavi već samo duh osude, straha i krivice. Ona nije
htela da pristane na duh vaše licemerstva, jer strah i krivica radjaju
licemerstvo, i zato se nije pokajala do sada, jer nije znala kako da se
pokaje. Ali ja ću je izbaviti od vašeg lažnog pokajanja, i videćete da će se
pokajati kada na njoj ispunim obećanje dato preko proroka Isaije. Onima
koji znaju samo za iskustvo licemernog pokajanja iz straha, ponudiću
nešto mnogo uzvišenije:
narodom, čudesno i divno." (Isaija 29, 13-14)"
***
> tačno tako Amerikanci su ih proizveli--Islam je vjera mira-dobročinstva

i ljubavi--A ti ljudi su skroz nešto suprotno-namjerno su nametnuti da
ukaljaju lice islama
514
Dakle, Amerikanci su neka nadrasa ljudi, moćnija od islamskog Alaha, pa

lakše vlada muslimanima nego sam Alah? Kada Alah kaže muslimanima
"Volite se medjusobno" to nije tako moćno kada Amerikanci kažu
muslimanima "Mrzite se medjusobno"?
***
> JA CU NAVJESTI PAR PRIMJERA:

- Objedovanje kolača sa izmetom (Stari Zavjet, Ezekiel, 4:12-15);
itd. itd."
Nije jedenje izmeta već pečenje hrane na izmetu koje je imalo svrhu da
ukori Jevreje za njihovu duhovnu nečist:
4:12 A hleb presan ječmen jedi, ispekavši ga na kalu čovečjem na njihove

oči.
4:13 I reče Gospod: Tako će jesti sinovi Izrailjevi hleb svoj nečist među
narodima u koje ću ih razagnati.
4:14 Tada rekoh: Ah Gospode Gospode, gle, duša se moja nije oskvrnila,
jer od detinjstva svog do sada nisam jeo mrcinoga ni šta bi zverka razdrla,
niti je ušlo u usta moja meso nečisto.
4:15 A On mi reče: Vidi, dajem ti goveđu balegu mesto čovečjeg kala, da
na njoj ispečeš sebi hleb.
4:16 Zatim reče mi: Sine čovečji, evo ja ću slomiti potporu u hlebu u
Jerusalimu, te će jesti hleb na meru i u brizi, i vodu će piti na meru i u
čudu.
4:17 Jer će im nestati hleba i vode da će se čuditi među sobom i sasušiće
se od bezakonja svog.
> Jedenje izmeta i pijenje mokraće (Novi Zavjet, 2. Kraljevima, 18:27, i

Isaija, 36:12);
To nije Novi zavet!
> Jedenje izmeta i pijenje mokraće (Novi Zavjet, 2. Kraljevima, 18:27, i

Isaija, 36:12);
515
Pa to neznabožački car vredja Jevreje tražeći da se predaju u svojoj opsai

da ne bi jeli izmet u nedostatku hrane:
18:27 A Ravsak im reče: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru

tvom ili k tebi da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu,
da jedu svoju nečist i da piju svoju mokraću s vama?
> Magarac koji priča (Stari Zavjet, Knjiga brojeva, 22:27-28);
Jel problem andjelu da porgovori kroz magarca da bi ukorio proroka za

greh?
> Samson ubija hiljadu ljudi magarećom sirovom čeljusti (Stari Zavjet,
Suci, 15:15-16);
Jel problem Bogu da nadahne Samsona da učini takve stvari?
Pogledaj prethodni stih koji si izostavio:
15:14 I kad on dođe do Lehije, Filisteji ga sretoše vičući od radosti; a Duh

Gospodnji siđe na nj, i uža na rukama njegovim postaše kao konci izgoreli
od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih.
15:15 I on nađe čeljust magareću još sirovu, i pruživši ruku svoju uze je, i
pobi njom hiljadu ljudi.
> STA KAZETE NA OVO
Odlični primeri kako islam izopači um i srce čoveka koji ovako iskrivljeno
tumači biblijske stihove.
***
> Evo ga sada direktno iz biblije jedan citat: 27Ali im veliki peharnik
odgovori: »Zar me moj gospodar poslao da ovo kažem tvome gospodaru i
tebi, a ne upravo onim ljudima koji sjede na zidinama, osuđeni da s vama
jedu svoju nečist i piju svoju mokraću?«
516
Užas! Muslimani su toliko ispranog uma, da kada bi tako nešto pisali u

Kuranu, oni bi to shvatili kao pravilo kog treba da se drže. Nema veze što
se citiraju reči neprijatelja Izrala kojim on ponižava Jevreje u Jerusalimu
za vreme opsade. To samo otkriva kako muslimani slepo drže zahteve
Kurana, ne koristeći razum da shvate njihov smisao, jer bi u tom slučaju
morali da se suoče sa besmislom Kurana.
Ovo je tako dobar primer, ne samo za slepo čitanje knjige, već i dokaz šta
muslimane najviše uzbudjuje. Biblija je prepuna otkrivenja Božje ljubavi
kroz poruke proroka, a muslimani ostaju kamenog srca pred tim
otkrivenjima, a zapažaju ono što njihovo srce najviše uzbudjuje, reči
jednog bezbožnog cara koji ponižava Jevreje da će jesti svoj izmet i piti
svoju mokraću u nedostatku hrane i vode za vreme opsade Jerusalima.
***
> Moze on da se prevede ali nasi jezici su siromasni dok arapski jezik ima
preko dva miliona
Arapski jezik, kao i svi semitiski jezici (jer svi imaju iste korene reči
zajedniče sa arapskim) odlikuje jako mali fond korena reči, tako da jedna
reč može da ima više različitih značenja, pa je jezik veoma neprecizan.
Biblijski jezik ima iste korene reči kao i arapski, pa nikome ne pada na
pamet ideja da se ne može prevesti, jer je smisao Pisma jasan i zato
prevodljiv na druge jezike. Islam je religija slepih pravila lišenih smisla,
pa ako se pogreši neka reč, musliman je zbunjen, jer se i inače ne trudi da
razume Kuran, već ga drži kao što se domaćica drži recepta za spremanje
ručka. Biblija ne zavisi od formalno pogrešno prevedenih reči, jer
kontekst i ostatak Biblije otkriva smisao njene poruke.
> a tvrdi se da ce se u Raju govoriti arapaski
Arapski jezik je odstupio od izvornog prajezika svih semita (u koje

spadaju hebrejski, akadski, feničanski...) i primio dosta korena reči iz
drugih jezičkih porodica (uglavnom indoevropske).
517
Mnogi muslimani veruju da je arapski bio prajezik ljudskog roda, da se

njime govorilo u Raju. Isto to tvrdi i mnogi Jevreji da je hebrejski bio jezik
Raja i da će opet biti u večnosti.
Mi treba da budemo zahvalni semitima što su nam podarili pismo

(ćirilicu i latinicu), ali ideja da je njihov jezik bio jezik Raja, nije osnovana
iz jednostavnog razloga što svaka jezička porodica odgovara određenoj
rasi ljudi (porodici u vreme raseljavanja) kojoj je taj jezik dat, a ostalima
ne odgovara ni po zvučnosti ni po drugim atributima.
Zato ni proto-semitski jezik ne bi mogao biti jezik Raja zato što je

prilagođen antropološkim posebnostima semita.
Odmah primećujemo da semiti imaju guturalne glasove i izgovore koji su

strani drugim antropološkim tipovima.
Zatim primećujemo da semitsku porodicu jezika (hebrejski, arapski,

feničanski, aramejski...) odlikuje svaka vrsta uprošćavanja u odnosu na
druge jezičke porodice.
Semitske jezike odlikuju samo tri vremena, reči od samo po tri sloga i što
je najveći problem, vrlo mali fond korena reči.
Muslimani hvale Kuran zbog toga što jedna reč arapskog može da ima
veliko bogatstvo značenja i da je zato teško prevoditi Kuran na druge
jezike, a zapravo to je velika falinka semitskih jezika i samim tim Kurana,
jer jedna reč može svašta da znači, što znači da je jezik vrlo siromašan u
broju različitih korena reči i samim tim nejasan.
Na primer, reč "šem" može da znači i ime i karakter, a reč "lev" znači i srce
u smislu organa, i srce u smislu čitavog skupa međusobno različitih
psiholoških pojmova (centar motivacije, um, osećanja i htenje).
U Svetom pismu veliko siromaštvo u korenima reči nije problem, jer

kontekst otkriva jasan smisao o čemu se zaista govori, dok u Kuranu tu
nastaje problem zbog odsustva smisla samog islama i formalne prirode
518
njegovih zahteva koji se ne razumeju već se samo uče napamet i formalno

ispunjavaju.
Uprošćenost semitske porodice jezika u odnosu na porodice drugih

jezičkih grupa jeste svakako posledica toga što je semitska porodica jezika
prilagođena antropološkim posebnostima semita, koje odlikuje viši nivo
polnih hormona i praktične inteligencije (majstorstvo, trgovina) koja se
razvija u pubertetu, a na račun inteligencije školskog doba (koja se bavi
analizom smisla) i koja razvija sposobnost govornog izražavanja.
Tamo gde kod nas na jugu Srbije žive potomci drevnih Feničana (semita),
oni uprošćavaju naučen srpski ili makedonski jezik da on biva lišen i
padeža i izvorne dužine reči, pa ga izgovaraju tako siromašno kao da
govore izvorni semitski jezik. To uprošćavanje je takođe i karakteristika
južnih italijanskih dijalekata, isto zbog velike koncentracije semita na jugu
Italije. Uprošćavanje se vidi i u pisanju, jer su drevni semiti u pisanju
izostavljali interpunkcijske znakove (razmak između reči i rečenica, pa
čak i samoglasnike) dok njihovi današnji potomci isto pokazuju primetnu
nemarnost u pridržavanju pravopisnih pravila.
Takođe, kako semiti imaju izražene polne atribute (žene su veoma

ženskaste a muškarci veoma muškasti) ta izražena razlika u polu se vidi i
u samim semitskim jezicima, na primer, u zamenici “ti”, koja se razlikuje
u zavisnosti od toga da li se obraćaju muškoj ili ženskoj osobi. To je
suprotno protoindoevropskom jeziku, koji je izvorni jezik drevnih
nordida (izvorni Sloveni, Germani, Kelti...), a koji otkriva zanemarene
polne atribute, pa njegove imenice nisu imale podelu na muški i ženski
rod, već na živo i neživo. Zbog antropološke posebnosti semitski jezici su
lišeni nežnosti i vrlo grubi u izgovoru, te zato ne mogu biti slika rajskog
jezika.
http://enlite.org/poreklo_cirilicnog_pisma.jpg
***
> Trece Isus, je poslan izrajelcnima a Muhammed cijelom covjecanstvu.

519
Nije tačno da je Isus poslan samo Jevrejima, već Bog govori da će kroz
Jevreje da se blagoslove svi narodi na zemlji, jer obećava Jakovu (Izraelu):
"U semenu tvom blagosloviće se svi narodi na zemlji," "Jer će se dom moj
zvati dom molitve svim narodima." (1.Mojsijeva 26,4 Isaija 56,7)
Simeonu je Bog pokazao da neše umreti dok ne bude video Mesiju, pa je

onda Simeun izjavio u skladu sa obećanjima datim Jakovu:
"Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj; Jer videše oči
moje spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda, jer videše
oči moje spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda, Videlo,
da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja." (Luka 2,29-32)
Sam Isus je spasenje pružao svim ljudima, prvo se okrenuo ka Jevrejima

koji su bili izabrani da kao Njegovu sledbenici propovedaju jevanđelje
neznabošcima, a kada su ga oni većinom odbacili, okrenuo se da u
neznabošcima nadje svoje sluge koje će ceo svet obasjati jevandjeljem:
"A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se

govori reč Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste
dostojni večnog života, evo se obrćemo k neznabošcima. Jer nam tako
zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje
do samog kraja zemlje. A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč
Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni." (Dela
apostola 13,46-48)
* * *
> Za nas muslimane je neprihvatljivi da je Isa - Isus, as., dosao da bi

iskupio nase grijehe, to nema nikve logike.
Muslimani nemaju moralni zakon, tako da uopšte nisu svesni potrebe

svoje duše za Bogom, koji će njihova srca očistiti od greha i koji će ih
osloboditi od osude zbog krivice za grehe. Zato nisu svesni niti potrebe za
Svetim Duhom koji menja ljudska srca, niti su svesni potrebe za
Iskupiteljem. Oni umesto reforme srca, imaju formalnu samokontrolu gde
520
samo sputavaju ispoljavanje greha i pokušavaju sami da zasluže spasenje

dobrim delima. Zato su im takodje napisane molitve, jer nemaju kroz
zahteve zakona probudjenju iskrenu svest o potrebu za Bogom, da bi se
iskreno molili Bogu, tako da njihova molitva Bogu nije iskren dijalog sa
Bogom, već unapred pripremeljena pozorišna predstava gde je Bog
unapred odredio šta će vernik da mu kaže.
***
> ako mi napišeš da licmjerni i neiskreni kršćanin ne ide u raj. Onda bi te

ja pitala za žrtvu. Zar nije neko umro za taj grijehe. Znači za neiskrenost
Isus nije umro iako si kršćanin. Eto da se ne bi brukao, pomogla sam šta
bi te sve pitala.
Dakle, po tvojoj logici ako je Isus umro za hrišćane, onda idu u raj bez
obzira da li su odbacili grehe ili nisu?
To je tvoja logika, verovatno formirana pod uticajem islama.
U hrišćanstvu važi ovako kako je rekao apostol Pavle:
"Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema
više žrtve za grehe; nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da
pojede one koji se suprote. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire
kod dva ili tri svedoka. Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji
sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha
blagodati naruži? ... Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni,
okusili dara nebeskog, postali zajedničari Duha Svetog, i okusili dobre
reči Božije, i sile onog sveta, i otpali, opet obnoviti na pokajanje, jer sami
sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg." (Jevrejima 10,26-29; 6,4-6)
A u islamu važi ovako, kako je rekao Alahov poslanik, Sallallahu Alejhi

Ve Sellem
521
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." (Sallallahu Alejhi Ve
Sellem)
***
> Allah, dž.š., je rekao: "Post je moj i samo Ja za njega posebno

nagrađujem!"
Ako te Bog nagradjuje, to znači da ti sebe uzdižeš, a ako bi Bog bio

milostiv, to bi značilo da ti Boga uzdižeš kao svog Spasitelja.
***
> To je na očigled svih koji čitaju. Ja sam samo stavila usporedbu van tih
konteksta . U islamu je jako bitan nijet , nijet je u srcu.
Nijet je namera, a ne pobuda. Put do pakla popločan je dobrim

namerama. Muslimani koji eksplozivom raznose svoje telo da bi ubili što
više drugih, oni imaju iskrene namere, ali ih to ne opravdava, jer su
pobude loše. Njih islam ne čuva od loših motiva srca, jer ih nigde ne
ukorava. Gordost nije ukorena, jer musliman nema za uzor Boga koji je
krotak i ponizan. Mržnja srca se ne osudjuje kao greh. Dakle, od loših
motiva srca musliman nema nikakvu zaštitu, jer ni ne zna koji su to loši
motivi srca.
> Tako, kad uradiš neko dobro dijelo ono treba da bude samo u ime Boga
.
Evo svaki dan slušamo vesti kako muslimani ubijaju hrišćane a to čine u
ime Boga.
Pa jel to čini njihova dela ispravnim zato što ih oni čine u ime Boga?
522
Isto tako ni dobra dela neće biti iz plemenitih motiva, ako se čine u ime
Boga, već će se iza njih i dalje kriti sebični motivi za odlaskom u raju,
strah od odlaska u pakao, i drugih loši motivi.
> Ako klanjaš da bi te neko vidio, postiš da te pohvali...od takvog namza

niti posta nemaš nikakve nagrade.
Tom tvrdnjom vi otkrivate da svoj trud oko namaza smatrate izvorom

svoje nagrade, a ne Božji karakter ljubavi, pa ćete hvaliti sebe same, a ne
Boga za svoje spasenje.
Uostalom, besmisleno je tvrditi da čovek ima nagradu zbog samog

namaza. To je kao kada bi kriminalac koji moli sudiju za milost dobio
nagradu za sam čin molitve. Pa nije slava na samom činu molitve, već na
činu oproštenja koje je skupo plaćeno, jer je sam sudija platio kaznu, tako
što je na sebe uzeo kaznu krivca.
> Svaki musliman to zna, zato su iskreni u svom vjerovanju.
Iskrenost nije zaštita od loših motiva. Zaštita od loših motiva je mudrost

koja razlikuje dobre motive od loših; koja razlikuje prirodnu ljudsku
dobrotu (iz krivice, gordosti, sujete, sebičnosti) od one božanske koju sam
Bog daruje pokajnicima (a koja je utemeljena na pravoj ljubavi). Evo ovi
ljudi koji su Isusa poslali na krst jesu iskreni, ali im to ne pomaže kada
nemaju razum da razlikuju ljudsku od božanske pravednosti:

> Ako klanjaš da bi te neko vidio, postiš da te pohvali...od takvog namza

niti posta nemaš nikakve nagrade.
Islam je religija licemerstva zato što zapoveda tačno vreme kada se posti,
a onda kritikuje ako ljudi poste da ih drugi vide kako poste. Isus je to
jasno naglasio da post treba da bude tajan i razumno prema realnim
potrebama vernika. Ali u islamu ne postoji uloga razuma kojom čovek
523
shvata realne potrebe za postom, položajem tela u molitvi, rečima u

molitvi, za samim obrezanjem, pokrivom na licu žena, ... već se sve
dešava po slepim pravilima koja su lišena smisla samim tim što nisu
odgovor na potrebu.
> Nije mi jasno kako se može izraziti „sam kontekst islama“ a čovjek nije
ni pročitao Kur“an a tumači islam u kontektu. Pa neko je ovdje lud.
Problem je što on islam tumači FORMLANO a ne muslimani. To je srž
problema. Vidite da on piše kako biblija uči da je jako bitno da se osloni
na Boga a to isto negira u muslimana. Kur“an kaže: To se pouzdaj u
Živog, Koji ne može umrijeti (furkan, 58)
Kakvo iskreno pouzdanje u Boga kada čovek nije svestan potrebe za

Bogom, jer nije svestan greha svog srca? Zato su i molitve jasno
definisane jer nisu iskrene, jer musliman nije svestan potrebe za Bogom.
> Nama je namaz obaveza.
To nije ljubav ako je obaveza. To nije iskreno ako je obaveza. Onaj ko vapi
svim srcem da mu se Bog smiluje, da mu srce očisti od greha i da mu
oprosti krivicu, on nikada neće reći da mu je namaz obaveza, kao što
žedan čovek neće reći da mu je pijenje vode obaveza.
> Znači mi namazom obožavamo Boga.
Bog se obožava celokupnim životom. A izjaviti da se namazom obožava

Bog, to je zapravo podsvesno priznanje da vi smatrate da manipulišete
Bogom samim obredom, i da samom obredu pridajete magijsku vrednost.
Inače, nikada ne biste rekli da razgovorom obožavate Boga, jer namaz kao
molitva treba da bude razgovor sa Bogom. Tvrdnjom da namazom
obožavate Boga vi priznajete da tražite spas u samom ritualu molitve, a
ne u Bogu. Time kršite Prvu Božju zapovest, jer se ne uzdate u samog
Boga, već u svoje obredne molitve. Napravili ste pozorišne predstave od
razgovora sa Bogom i još umišljate da se Bog veoma raduje vašoj
pozorišnoj predstavi koju svaki dan izvodite pet puta. Strašno je kako vi
imate nisko mišljenje o Bogu koji "pada" na vaše molitve i čak vas za njih
nagradjuje, Onaj za koga Sveto pismo kaže da "On budući Gospodar neba
524
i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, niti prima ugađanja od ruku

i sve." (Dela 17,24-25).
> Naše je da izvršavamo Božije propise e, kao što ih i vi izvršavate, tačno

po određenim biblijskim pravilima tako i mi. To je način da se približimo
Bogu i steknemo Njegovo zadovoljstvo i milost da nas uvede u dženet.
Ne, mi nemamo nikakve propise na osnovu kojih smatramo da Boga

možemo podmititi ili šarmirati da bismo ušli u raj. Pismo nas uči:

> Medina piše: Određena pravila su bila za određeni narod.
Božji zakon je večan, jer otkriva Božji karakter ljubavi.
> Isto kao što ti sada jedeš svinju, narod prije tebe je nije jeo a isti Bog vam
je bio zabranio pa poslije dopustio.
Ja ne jedem svinjetinu i besmisleno je tvrditi da je svinjsko meso bilo

nezdravo pa je sada zdravo. Nigde Bog nije dopustio da se jede nečista
hrana. Tako nešto ne bi imalo smisla.
> Znači subota je bila propsiana onim koji su imali različito mišljenje o
njoj, akrešenje iste se nalazu u vašoj bibliji.
Ceo zakon je propisan onima koji imaju različito mišljenje o zakonu, pa to

nije izgovor da se zakon krši.
> Zar niste uzeli nedjelju, umejsto subote.
To je otpala hrišćanska crkva uradila pod uticajem paganstva. U Svetom

pismu čitamo kako apostoli zakazuju bogosluženje:
525
"A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove

reči u drugu subotu govore. A kad se sabor raziđe, pođoše za Pavlom i za
Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im
svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj. A u drugu subotu sabra se
gotovo sav grad da čuju reči Božje." (Dela 13,42-44)
Apostol im nije rekao "Dodjite sutra u nedelju, to je novi dan od odmora".
Uostalom, šta se tebe tiče šta rade hrišćani?! Ako u Kuranu piše da treba
da se svetkuje subota, onda to treba tako i ti da činiš!
> Nije mijasno kako možeš reći da onaj čovjke koji ima želju da ubije po
bibiliji a ne ubije da griješan i kao takav će odgovarati pred bogom. Čak
šta više biti kažnjen.
Normalno, jer ako je gajio u srcu mržnju, to znači da bi ubio, da se nije

plašio posledica. A budući da Bog gleda na srce, on je kriv: "Jer ne gledam
na što čovek gleda: Čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce."
(1.Samuilova 16,7)
> Budući da si rekao da je krivični zakon bibilije besmislen Miloše, onda

ga on samo ukorava kaznom, on jadan kao takav nikad se neće spasiti.
Tako da nema smisla šta pišeš.
Kako ne razumeš? Pa čovek ne treba da drži zakon iz straha od kazne, ali

će u dan suda biti osudjen što je zakon kršio ako ga je kršio.
> Ništa mi ne tumačimo formalno nizi ova zaposvjet biblijska gvovori o

motivima srca. To je tvoje tumačenje ovih zapovjeti koje konačno spadaju
u morlani zakon.
To nije moje tumačenje, već sam Bog kroz Mojsija objašnjava da onaj ko
čini preljubu, da je čini svojim očima, što znači da je sama želja greh:

526
> U kršćanstvu u ranijim objavama tačnije u starom zavjetu ima mnogo

kazni za ljude koji su kršili zapovjedi, pa nije mi jasno šta se onda čudiš
ako ima kazna kod nas.
Ima kazni, ali nigde kazna nije motiv da se čovek popravi. Nikada se ne
kaže čoveku da ako obeća da će se pokajati, da će biti oslobodjen od
kazne, jer bi to predstavljalo manipulaciju čovekom i ometanje njegove
slobode izbora. Kazna je uvek konačna plata za njegov izbor, a nikada
način na koji se čovek primorava da učini dobar izbor.
***
> Obrezanje je oduvijek,
Nije oduvek već je dato od Avrama, sa jasnim razlogom, inače bi bilo dato
Adamu ili Noju. Da je obrezanje imalo opštečovečanski značaj, bilo bi
dato pre Avrama, a ovako vidimo da se odnosi na jevrejski narod sa
razlogom koji je jasno obrazložen jer je za Avramovo potomstvo pisano:
> Ne znam samo odakle ovakav zakljucak. Jer NEMOGUCE je da

izabranje Jevrejske nacije PRESTANE kao i da Zavjet obrezanja prestane.
Valjda ono što Bog traži ima smisla. Ako ne razumeš smisao, kakva je
vrednost tvoje vere? Nikakva, jer bi verovao i u suprotno, da piše
suprotno.
Niko ne može nelicemerno da kaže da je Bog divan, i da zahvaljuje Bogu,

ako ne razume zašta zahvaljuje.
Neverovatno je koliko je vera muslimana lišena smisla, da oni nešto drže

a uopšte ne razumeju smisao toga što drže i tako lišavaju smisla sve što je
Bog dao u Starom i Novom zavetu.
527
To se vidi ne samo po smislu prinošenja žrtvenog jagnjeta, koje je po

islamskom učenju lišeno ukazanja na Hrista, već i po besmislu samog
obrezanja kojeg opet tako krivo tumače da se u njemu ne vidi smisao
zavetnog odnosa sa Bogom naroda u kojem će se roditi Mesija.
Odmah na prvi pogled je jasno da obrezanje ne spada u moralne

zapovesti (ne nalazi se u Dekalogu, niti je dato Adamu, niti ikome pre
Avrama), a ne spada ni u zdravstvene zapovesti o podeli na čisto i nečisto
(na piše da je okrajak nečist pa da ga zato trebamo obrezati).
Koji je onda smisao obrezanja?
Obrezanje je imalo obrednu funkciju, da ukaže na zavet po krvi sa

Gospodom, od kada je Bog rekao Avramu da će od njega nastati izabran
narod od koga će ceo svet biti blagosloven. Zatim se to obećanje prenosi
sa Avrama na njegovog sina Isaka (ne na brata Ismaela), pa zatim preko
Isaka na Jakova, jer se u potomstvu Jakova (Izraela) rodio Mesija -
Hristos.
Jevrejska nacija je izabrana upravo zato bi se u njoj rodio Mesija, Spasitelj

sveta, i da bi jevrejska nacija ispunila zadatak propovedanja evandjelja.
Ovo je rečeno Jakovu (od koga su Jevreji, a ne Arapi):
"I gle, na vrhu stajaše Gospod, i reče: Ja sam Gospod Bog Avrama oca
tvog i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i semenu tvom; i
semena će tvog biti kao praha na zemlji, te ćeš se raširiti na zapad i na
istok i na sever i na jug, i svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u
semenu tvom." (1.Mojsijeva 28,23-14)
"Jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima." (Isaija 56,7)
Bog daje naredbu za obrezanje onoga trena kada obaveštava Avrama da

će mu dati sina Isaka (od koga će se roditi Jakov). Tu se jasno vidi zavetni
smisao obrezanja:
"A ovo je zavet moj između mene i vas i semena tvog nakon tebe koji ćete
držati: da se obrezuju između vas sve muškinje. A obrezivaćete okrajak
528
tela svog, da bude znak zaveta između mene i vas. Svako muško dete kad
mu bude osam dana da se obrezuje od kolena do kolena, rodilo se u kući
ili bilo kupljeno za novce od kojih god stranaca, koje ne bude od semena
tvog. Da se obrezuje koje se rodi u kući tvojoj i koje se kupi za novce
tvoje; tako će biti zavet moj na telu vašem zavet večan. A neobrezano
muško, kome se ne obreže okrajak tela njegovog, da se istrebi iz naroda
svog, jer pokvari zavet moj. I još reče Bog Avramu: A Saru ženu svoju ne
zovi je više Sara nego neka joj bude ime Saara. I ja ću je blagosloviti, i
daću ti sina od nje; blagosloviću je, i biće mati mnogim narodima, i carevi
narodima izaći će od nje." (1.Mojsijeva 17,10-16)
Obrezanjem je prikazivana pripadnost tom narodu u kojem će se roditi

Mesija, a sam čin obrezanja je ukazivao simbolički na obrezanje srce koje
svaki čovek treba da uradi da bio bio spasen, pa je zato Mojsije
opominjao:
Kada se Mesija rodio i kada su Jevreji odbacili Isusa kao svog Spasitelja,
smisao obrezanja se izgubio. Zato je sa pravom mogao da apostol Pavle
napravi razliku izmedju Božjih zapovesti dekaloga i same naredbe za
obred u sledećim rečima:

***
> > > > “Tvoja nevjesta Tamara odala se bludništvu; čak je u bludničenju i
začela.” “Izvedite je”, naredi Juda, “pa neka se SPALI !”
Post. 38,24
> > > Znaci ovdje zena koja je blidom zacela dijete naređuje se da se ziva
spali na vatri i ona i to nerođen odijete... To vama nije nista monsturino i
zivotinjiski?Dalje o zakonu i spaljivanju zena u Bibliji...
529
> > Pa zar po Kuranu neće bludnice goreti večno u paklu?
> Ja ne znam gdje si našao da će bludnica vjećno u džehenemu biti. Ima

različizih kazni u džehenemu za različite grijehe. Nisu svi isti sa svojim
grijesima. Tako da se ne zna ko će i koliko ostatiti u džeheneu, za neke će
biti vječno a za neke dok se ne očiste od grijeha pa im se Gospodar
smiliuje i uvede ih u dženet.
Ako je neko za život odbacio milost koja mu se pružala za izbavljenje od

greha, zašto bi tu milost ikada kasnije prihvatio iz ljubavi? Dragovoljno
svakako ne bi.
Ko bi dok je u paklu mogao da se pokaje iz ljubavi? Pa niko.
A ko bi odbio da se pokaje iz straha? Pa isto niko. A to znači da će svi biti

spaseni, ali ne iz svoje ljubavi prema Bogu, već iz straha od kazne.
To znači da su oni primorani da budu sa Bogom iz straha od kazne. To je

nepoštovanje ljudske ličnosti i sasvim u skladu sa nasiljem nad ljudskom
ličnošću koju islam otkriva u svakom segmentu svog verovanja.
Dakle, islam je i u ovom slučaju kranje besmislen i nepravedan i bez

poštovanja ličnosti.
***
Dakle, tumačiš svog Boga Alaha kao da nije dostojan poverenja, jer nema
razumah karakter, već ga predstavljate kao kakvog samovoljnog
bliskoistočnog despota, i iz straha mu poltronišete vašim namazima
mislleći da će te ga tako zavesti da vam progleda kroz prste. To je bit vaše
poslušnosti Alahu.
***
> ----- Nema egzekucije bez mržnje..

530
Očekivana islamska logika razmišljanja. Po istoj logici ne postoji ni seks

bez grešne želje, pa zato smatrate da greh u braku nije greh. Vi ne možete
da pojmite da neko sprovodi pravdu iz ljubavi, kao što ne možete da
pojmite da seks može biti orudje ljubavi u braku, pa mislite da je
normalno da se telesne želje unose u brak, kao što umišljate da Bog mrzi
nepravednike. Tako opravdavate sopstvenu nepobedjenu mržnju u
nepobedjenu grešnu želju.
> Ako ja ne osjećam mržnju prema određenoj osobi, i ako osjećam ljubav
...
Osećanje ljubavi nije nikakav niti dokaz niti kriterijum ljubavi.
Osećanja ne zavise od zajednice sa Bogom već od onoga ko ti se svidja.
Mnogi ateisti osećaju ljubav, i iz tog osećanja ljubavi ili zadovoljavaju

tudje grešne želje ili iskreno osećaju ljubav, a ne čine dobro delo koje
zahtevaju osobe prema kojima oni osećaju ljubav. Prava ljubav je dublja
od osećanja, i zavisi od zajednice sa Bogom. Ako nisi sa Bogom, ne možeš
da voliš i tačka. Ako si sa Bogom, ne možeš da ne voliš, i tačka. Ljubav je
motiv, a ne osećanja. To je snaga koja te pokreće da živiš za druge ljude,
da odgovaraš na njihove realne potrebe, bez obzira na cenu koju treba da
platiš.
> Ako ja ne osjećam mržnju prema određenoj osobi, i ako osjećam ljubav
prema toj osobi,bez obzira koliko griješi, ja ću mu praštati zbog ljubavi
koju osjećam.
Duh praštanja treba da imamo i preka krivcu, ali to ne znači da ćemo mu

reći "praštam ti, samo nastavi da grešiš". Duh praštanja ima Bog prema
svakom krivcu, ali će pravedno uništiti svakog krivca zato što svojim
nepokajanjem pokazuje da Božje praštanje odbacuje.
Bog je naredio da se kamenuju namerni prekršioci Božjeg zakona u

starom Izraelu, kao što je naredio da se istrebe nepravedni narod. Ali niko
nije smeo da prema tim neprijateljima gaji mržnji, iako je pravda morala
da se sprovede. Istovremeno, dok je krivični zakon zahtevao "Oko za oko,
531
zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20), moralni zakon je zahtevao: "Ne budi

ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)
Muslimani nemaju moralni zakon, već samo krivični, pa zato muslimani

ne shvataju kako to Božji zakon može biti upisan u ljudsko srce, a to je
zato što ih krivični zakon navodi da se menjaju samo spolja (licemerstvo i
formalizam), dok nisu svesni da treba da im se reformišu motivi srca (da
želju, mržnju, zameni ljubav, krotost, poniznost).
> Kada je ljudska ljubav ,koja je ograničena, spremna da prašta, kako to

da Bog vrši egzekuciju nad onima koje ljubi, kada znamo da je Božija
ljubav neizmjerna-
Iz ljubavi vrši kaznu, iz ljubavi prema ostalima. Oni koji su odbacili Božju
ljubav, koji su okamenili svoja srca pred Božjom milošću koja na
pokajanje vodi, nemaju razlog da postoje, jer im život nema smisla bez
Božje ljubavi.
***
> -----------UTKAO MU SVE U DUŠU, A SAMO CJEPIVO PROTIV

GRIJEHA NIJE MOGAO --- ILI ČOVJEK GRIJEŠI IZ LJUBAI KOJA MU JE
UTKANA U SRCE !
Vi muslimani uopšte ne razumete šta je to ličnost, i zato je ni ne cenite. Vi

biste sve nasiljem sredili. A zbog nasilja u svojoj duši i Božja pravda vam
se čini surobom.
Pa to cjepivo je u rukama čovekove slobodne volje. Kako možeš ceniti

čoveka koji je dobar, jer ne može da izabere greh već mora da bude
dobar?
532
***
> Tu je jevrejski narod zakazao, jer je odbacio svetlost.-------------PO TOME

JE BOG ZAKAZAO JER JE IZABRAO KRIVI NAROD.
Nije Bog pogrešio što je stvorio čoveka sa slobodnom ličnošću, a ne samo

životinje koje nemaju slobodnu ličnost, već moraju da vole jer je to u njih
ugradjeno. Jednu mačku ne možeš da ceniš što prede i što se mazi, jer to
ona radi zato što je Bog isprogramira da ima ljubav u sebi, ali čovek
možeš da ceniš ako ima ljubav, jer je kroz iskušenja morao da je izabere
da bi je imao (ako govorimo o pravoj ljubavi). Sada, po tebi, Bog je
zakazao zato što poštuje slobodnu ličnost izabranog naroda.
Bog je usposta zavet sa vernim Avramo, Isakom i Jakovom, a to nije

garancija da će većinski njihovo potomstvo isto tako biit verno. Bog je
izabrao jevrejski narod i ostvario svoju nameru da se rodjenjem Mesije u
njegovom potomstvu blagoslove svi narodi na sveta, bez obzira što je
vešinski Izrael odbacio Isusa. Dovoljno je bilo da uz Božji blagoslov 12
apostola koji su Jevreji i još samo par hiljada učenika takodje Jevreja,
raznesu jevanđelje neznabošcima, a oni celom svetu do sada. Isusova
žrtva je, kao što je prorečeno, donela blagoslov svim narodima.
***
> eto, muslimani ne koriste svoj razum i ne djeluju po savjesti. A da li ti

koristiš svoj razum i da li ti djeluješ po svojoj savjesti?I ko usmjerava tvoju
savjest.?
Božji zakon me urazumljuje jer me pokreće na ispitivanje motiva srca. Ne

nebrojeno mesta Sveto pismo govori o tome kako Božji zakon ljude
urazumljuje. Vi nemate Božji zakon (imate pravila, ali ne moralni zakon
koji gleda na srce) i zato vi ne pokrećete razum na preispitivanje svojih
pokretačkih motiva. Vi se ne kajete kada vam se u srcu javi ponositost,
telesna želja, sebičnost, itd, već se bavite samo kako da ispoštujete svoja
pravila, koja nemaju veze sa lošim motivima srca i kojima se tada
zavaravate.
533
***
> Slozio bih se da vernik svoju savest moze da preispita kroz Bozju objavu
ali da nam pored savesti ne treba Bozja objava mogu samo tvrditi ateisti.
Kako će Bog da sudi onima koji nisu nikada čuli za Božju objavu?
Pa preko svetlosti koju imaju.
VI to ne razumete, jer islam nema dublju svetlost od one koji ateisti imaju
preko savesti, već ateisti čak prirodno preko savesti imaju svest da su
sebičnost, gordost, telesnost, itd - gresi. A muslimani imaju tamu prevare,
jer umesto da se bore da žive po toj svetlosti, oni se bave time da li su se
obrezali, da li su imali pet molitva dnevno, koju odeću nose žene, da li
ulaze u toalet prvo levom ili desnom nogom, i razne druge zablude koje
totalno izopačavaju predstavu o dobru i zlu, tako da žive u manjoj
svetlosti nego ateisti. Praktično - kada savest pokrene ateistu - on će da se
kaje što se u društvu pravio važan, što je bio proždrljiv, itd. Musliman će
takvo uznemirenje savesti da ućutka svojim ritualima i bavljenjem time
kako ispunjava toliko pravila za Alaha.
* * *
> Pitanje za kršćane:

da li čovjek koji nije počinio grijeh a gaji ga u srcu a ne pokaje se za taj
grijeh ide u pakao. Recimo MIloš kaže ako čovjek želi da nekoga ubije iz
neke mržnje prema njemu a ne u ubije ga stvarno on kao takav će biti
kažnjen u paklu ako se ne pokaje prije nego umre. Da li je ovo istina.
Znači čovjek niej počinio zločin ali eto imao je želju da iz nekog razloga
nekoga ubije ali ne ubije. a kršćanin je ali nije vidio potrebu da kaje za
potrebu jer ioanko nije počino grijeh. molim dokaze iz bibilije
Kada neko dozvoli da njime u srcu ovlada mržnja i za tu mržnju se ne

kaje i ne odbacuje je, to znači da je on izabrao svojim htenjem da bude
pokoran mržnji i zato je to greh.
534
Zašto je to isti greh kao da je nekoga ubio?
Pa zato što bi taj greh sproveo u praksu kada se ne bi plašio posledica, i

zato je za taj greh kriv kao da ga je učinio.
Zato Sveto pismo samu mržnju proglašava ubistvom:
"Svaki koji mrzi na brata svog ubica je ljudski; i znate da nijedan ubica
nema u sebi večni život." (1.Jovanova 3,15)
Isus takodje kaže da će ko gaji gnev u srcu biti kriv sudu:
"A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog, biti kriv sudu; a
ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo!
Biće kriv paklu ognjenom." (Matej 5,22)
***
> Ko gaji u srcu ljubav prema Bogu i pravdi,taj normalno da gaji i mržnju
prema nepravdi.To dvoje ide zajedno.A vi,kao fol ne gajite mržnju?
Šesta Božja zapovest "Ne ubij" jeste ukor za mržnju, jer ko mrzi u srcu, on
bi ubio u praksi kada se ne bi plašio posledica. Zato apostol Jovan kaže:
"Svaki koji mrzi na brata svog ubica je ljudski." (1.Jovanova 3,15) A Isus
kaže:
"A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog, biti kriv sudu; a
ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo!
Biće kriv paklu ognjenom." (Matej 5,22)
Stari zavet govori:

(3.Mojsijeva 19,17-18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori:
kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj
535
tvoj, nemoj se radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga

nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21)
***
> mudrost koju ti ovdje nama širiš jeste da jasni rod trpi tlačitelja kao
obavezu a islam kaže da nije obavezan to trpiti,
Pa ako nije obavezan, šta treba da uradi? Da po cenu ovozemaljskog

života pokaže buntovan duh onda kada je to besmisleno, i da izgubi večni
život samim duhom mržnje?
Kada čovek trpi nepravdu ima samo dve alternative, ili da totalno prašta i
voli ugnjetavača čime će razviti ljubav u svom srcu, i možda neprijatelja
dovesti do pokajanja, ili da ga mrzi i da tako sam sebe iznutra uništi, a i
neprijatelja da razdražuje na zlo.
> To se zove nepravda. Ma jel nemoj da naljutim tlačitelja, strašno
Hoćeš pravdu nad tlačiteljem?
Pa valjda njemu treba pomoći!
Vi muslimani nemate ni trunke ljubavi u svojim srcima, već samo osuda,

jer ste sami pod osudom Neba.
Da je vama od Boga oproštena krivica, mogli biste drugima da pružite

iskustvo praštanja. Ali kako ste sami pod Božjom osudom, ostaje vam
samo da druge osudjujete, umesto da im pomognete da se pokaju za
grehe.
Vas vaš Alah torturiše, pa biste tako i vi druge torturisali.
> Tvoja vjera tebe uči kako ti kažeš da budeš potlaćen a ne moja. daješ
pravo tlačiteljima a nama do prigovarš koji kažemo NE:)
536
Poniznost i krotost je kada si poslušan zlom autoritetu i time ga samog

navodiš na pokajanje, a to islam nema. A ljigavost i kukavičluk je kada se
iz straha od autoriteta odričeš svog zdravog razuma i svog ličnog
mišljenja, a to radi islam kada se pokorava svom Alahu.
***
> Isus bio pismen i po vama on nije pisao bibliju, a pisao je čovjek (Pavle)
koji je pobio njegove sljedbenike i očekuješ da ja u to vjerujem?
O bezumni sagovorniče!
Možete li išta napisati a da ima smisla?
Pa ti ne treba da veruješ u Božju reč zato što veruješ u čoveka koji ti nju
govori. To je uvreda za Boga. Treba da veruješ u istinitost objave na
osnovu razumevanja njenog smisla. Kuran očito nema smisla, pa vam
ostaje samo da se oslanjate na poverenje u samu objavu, a ne njen smisao.
Odsustvo razuma znači da ćeš poverovati i u najveće gluposti ako

pomisliš da ih Bog zastupa. I hvalićeš Ga licemerno, iako ne razumeš
zašto je dobro ono što on navodno kaže.
Ako ti veruješ da je neka objava od Boga zato što veruješ u ispravnost

onoga ko je poruku pisao, time autoritet pisara uzdižeš iznad Boga koji je
pisara nadahnuo na poruku.
Hula na Boga je tvrditi da Njegova objava sama po sebi nema smisla, pa

moraš da se oslanjaš na onoga ko ti tu objavi donosi. Upravo hrišćani na
osnovu uzvišenog smisla same objave zaključuju da je ona od Boga.
Možda će tebe za tvoje grehe da ukori neka kriminalna osoba poznata po

svim gresima i izopačenjima koja njom vladaju, a ti ćeš u Dan suda
odgovarati što nisi živela po toj svetlosti koju ti je ta osoba dala, jer pred
Bogom mi nismo odgovorni dostavljaju poruke, već smo odgovorni Bogu
na osnovu smisla same poruke kojom nas ukorava za zablude i poziva da
ostavimo grehe.
537
Ako ti prihvataš poruku samo onda kada znaš da je od Boga na osnovu

njenog izvora, to pred Bogom nema vrednost, jer to znači da ne shvataš
sama ispravnost te poruke po smislu, i znači da bi prihvatila i suprotnu
poruku da si je od istog izvora dobila, i na kraju znači da prihvataš
poruku iz straha jer moraš, jer znaš da je od Boga, a ne zato što na osnovu
smisla shvataš da je istinita i da je od Boga.
***
Pojmovi koje islam koristi, makar bili zajednički sa hrišćanskim, imaju

sasvim drugačije značenje. Pojam ljubavi, milosti, pravde, sve je sasvim
drugačije.
Ljubav koja ne voli neprijatelja, milost koja mora da se zasluži, pravda

kojoj Bog progleda kroz prste jer je moćan, ... nisu nikakva ljubav. milost i
pravda.
***
>, samo da znate oprezni smo i mi od vas krstica, hvala Allahu iskazujete
se pa nam jos vise povecavate opreznost.
Iza te opreznosti se krije strah nečiste savesti, dokaz vaše neizmirenosti sa

Bogom i izvor sumnjičenja kojom sumnjičete jedni druge sami izmedju
sebe. Ovo je znak nečiste savesti zbog nepokajanih greha:

538

nevolja straše ga, i navaljuju na nj kao car gotov na boj." (O Jovu 15,20-24)
> Mi se okrećemo ka Kjabi, zbog orijentacije svih muslimana sveta.
Što je to bitno?
Vi predstavljate kao da je Onome ko je večan važno tačno vreme molitve,

Onome ko je sveprisutan da je važna strana sveta na koju se okrećete za
vreme molitve, Onome ko gleda na iskrenost, da je važan broj molitvi,
onome ko je ljubav, da je važno da ga se vi bojite. ...
***
> Mi se okrećemo ka Kjabi, zbog orijentacije svih muslimana sveta.
Što je to bitno?
Vi predstavljate kao da je Onome ko je večan važno tačno vreme molitve,

Onome ko je sveprisutan da je važna strana sveta na koju se okrećete za
vreme molitve, Onome ko gleda na iskrenost, da je važan broj molitvi,
onome ko je ljubav, da je važno da ga se vi bojite. ...
> Da mu nije vazno nebi nam odredio tako,
Pa otkuda znaš da je On odredio takve molitve kada je to besmisleno?
> reda radi,discipline u odredjenim vremenima rasporedjenim tokom

cijelog dana, ...
Odvratno. Kao kada bi ti rekao da imaš seks sa suprugom radi rekreacije,

a ne iz ljubavi. Molitva je iskren razgovor čoveka sa Bogom i zato je
besmisleno u nju unositi takva pravila. Takva pravila su atak na ličnost,
kao kada bi ti svojoj supruzi unapred rekao šta će da t kaže tokom vašeg
svakodnevnog razgovora i u koliko sati. To nije onda vaš iskren razgovor,
već pozorišna predstava.
539
> zar to nije lijepo,
Samo izopačenom umu, koje nema iskrenosti i ljubavi, to može da bude

lepo. O kakvoj lepoti ima smisla govoriti ako nedostaje smisao? Ako tvoja
ženi tebi ritualno ponavlja svaki dan neke fraze, to nije pitanje lepote, već
smisla.
> drugo,molitve-dove,mozes upucivati non stop,
Prvo te navede na besmisao, a onda ti kaže da možeš tako non stop.
> trece Biblija ti kaze da je najveca mudrost bojati se Boga..
Pa to i jeste poenta što to sve radiš iz straha, ma kako da je besmisleno i iz

tog straha ne smeš da proveravaš da li to ima smisla. A da zaista imaš
pravi strah od Boga, ti bi se pobojao da pred Boga izlaziš sa takvim
nameštenim ritualnim molitvama. Strah Gospodnji je početak mudrosti,
jer čoveka navodi na preispitivanje, a strah ljudski (kukavičluk od Boga)
muslimane navodi da se odreknu preispitivanja i da slepo veruju u
besmislice.
***
> Milos Bogdanovic vidim da vjerujes da je Poslanik Lot radio blud sa

cerkama.__________Nije Lot pravio Blud nego njegove cerke .....
Kako poslanik može biti kriv za ono što je radio, kada je to radio pijan?
Može eventualno biti kriv što je dozvolio da se napije, ali ne i za blud.
Osim toga, ni njegove ćerke nisu imale seks sa ocem zbog bluda (grešnih
želja) već da bi po svaku cenu imale potomstvo. To što su to uradile na
tako izopačen način, kreiran pod uticajem nakaradnih običaja Sodoma i
Gomora, jeste pitanje njihove krivice pred Bogom, ali da su one same
imale bludne želje da imaju odnos sa svojim ocem, ne bi to uradile zbog
potomstva, nego bi radile i inače.
No, ovaj primer je dobar da se prikaže nakaradni islamski način

rezonovanja, koji je do te mere formalan, da uopšte ne uzima u obzir
540
motive zašto neko čini neko delo, i ne procenjuje prema tim motivima
čovekovu krivicu. To je zato što su im motivi inače loši, pa se
zadovoljavaju samo odredjenom formom, pravilima odevanja i ponašanja
koji nemaju veze sa realnim pitanjem dobra i zla. Prosečan musliman ne
ume da se pokaje za greh, jer ne zna šta je greh. Za njega je greh ako nisi
obrezan, ako ne činiš molitvu kako ti je propisano, ako se odevaš
nedolično, a motivi srca koje ovde Isus osudjuje, njemu su nebitni:
***
> > Da li je moguće da u Kuranu nema upozorenja na loše motive: na

osvetu, mržnju i na želju za osobom suprotnog pola?
> O oholosti... * 22. Vaš Bog je - jedan Bog! Srca onih koji u onaj svijet ne
vjeruju
poriču, oni se ohološću razmeću, * 23. nema sumnje da Allah zna i ono što
oni taje, a i ono što javno iznose; On doista ne voli one koji se ohole. (An
Nahl 22-23) Vrlo jasno, osuda oholosti kao krune svih grijeha. Inače, i Iblis
(Sotona) je izbačen iz raja zbog oholosti prema Kur'anu.
Ovo što si citirao Kuran gde se govori o lošim motivima, to se uglavnom

govori o drugima. A to je otrovno za ljudska srca da se bave tudjom
zloćom, a ne sopstvenom. Otrovno je prozivati tudje loše motive, jer se
tada čovek oseća pravednim i navodi se da se se bavi osudjivanjem
drugih. U hrišćanstvu je potreba za osudjivanjem drugih dokaz za
sopstvenu nečistu savest pred Bogom. Onaj kome je oprošteno, lako
grudima prašta, ukoravajući tudje grehe, a voleći ličnost grešnika. On ne
voli greh, a voli grešnike. A čovek licemer, druge osudjuje jer je sam pod
Božjom osudom. On sam voli greh, a mrzi grešnike. Dakle, prava
duhovna hrana je da se čovek sam ukori za sopstvene loše motive, a ne da
541
se navodi da se bavi tudjim lošim motivima, osim ako nema nameru da

drugome pomogne da se drugi popravi.
> * 23. nema sumnje da Allah zna i ono što oni taje, a i ono što javno
iznose; On doista ne voli one koji se ohole. (An Nahl 22-23)
Ovo je tako napisano da navod čitaoca da ni on ne voli ohole osobe, i da

ne voli sam sebe ako je ohol. Teško će to pomoći čoveku da sam sebi
prizna da je ohol i da se iz ljubavi Božje prema njemu pokaje, jer se Bog
predstavlja kao da ne voli ohole.
Kakvo to nadu meni uliva?
Bog mene odbacuje zato što sam grešan.
I šta je rezultat takvog shvatanja?
Pa muslimani neće da priznaju svoju grešnost jer ih Bog tada ne voli.
Kako će se pokajati musliman ako nema svest da ga Bog voli?
Svakako ne iz ljubavi. Pokajaće se iz straha nečiste savesti. A to je kajanje

iz krivih motiva koje zato Bog ne može da ceni. Čim nestane osećanje
krivice, vernik će ponovo da padne u isti greh. Zato takvi vernici stalno
sebe opterećuju krivicom da bi u njoj crpli snagu za ispravan život. A onaj
ko je pod krivicom i osudom, ima jaku potrebu da druge osudjuje, jer je
osuda njegovo jedino iskustvo. Zato se takvi vernici stalno bave tudjim
manama, ne da bi drugima pomogli, već da bi se sami osećali pravednije.
A iz straha nečiste savesti ni ne postoji pravo pokajanje, već samo

sputavanje ispoljavanja greha. Bog prihvata samo pokajanje koje je plod
Njegove ljubavi.
Šta je onda rešenje?
542
Takvima koje muči strah i koji su zato licemeri, Bog obećava da će

postupati čudesno i divno, da će im otkriti Spasitelja. Umesto da im preti
kaznom, On im otkriva ljubav, da bi ih ljubavlju doveo do pokajanja.

* * *
> moreš sto bolnica i sirotišta da napraviš iz ljubavi prema ljudima
Gotovo. Čim kažeš "Moraš" to nije ljubav. Usiljenost Bog ne računa.
Celi život treba da bude dobro delo.
Čim si ti svesna da činiš dobro delo, to znači da nisi inače takva, inače ga
ne bi razdvajala kao nešto posebno.
* * *
> Prvo moras nauciti sta islam propovjeda,vaznost,dobrih

djela,udjeljivanje,vaznost nauke,cistoce,pravde...pa na kraju kaze se da je
najmanji vid imana sklonuti grancicu s puta kako nekome nebi zasmetala
ali tebe ocito ne zanimaju takve stvari..smile emoticon
543
Sva ta pravila su dokaz nedostatka ljubavi i licemerstva. Kada neko zaista

ima ljubav u srcu, on se spontano ponaša ispravno i nema potrebe da mu
se ispira um raznoraznim pravilima. To ni Božji zakon onda nema ulogu
pravila ponašanja, već samo kriterijuma da se vidi da li je neko sa Bogom
ili nije. A ako nije sa Bogom, formalno kontrolisano ponašanje mu neće
pomoći da postane ništa drugo nego licemer.
"Zdrav i uspešan čovek, koji iz dana u dan polazi na posao radosna duha
dok zdrava krv kola njegovim venama, ne privlači svojim zdravljem
pažnju onih koje susreće. Zdravlje i snaga prirodno su stanje njegovog
života i on je jedva i svestan da uživa tako veliki blagoslov. Isti slučaj je i
sa istinski pravednim čovekom. On nije svestan svoje dobrote i
pobožnosti. Za njega je tako prirodno da donosi plodove duha, kao što
smokva rađa smokve, a ružino drvo cveta ružama. Njegova narav je tako
potpuno prožeta ljubavlju prema Bogu i prema bližnjima da dragovoljno
vrši Hristova dela. Svi koji dođu u krug njegovog uticaja osećaju lepotu i
miomiris njegovog hrišćanskog života, no on sam nesvestan je toga, jer
postupa u skladu sa svojim navikama i sklonostima." (EGW Biblijsko
posvećenje 11)
***
Slavo Lapić: TRENUTNO ČITAM KURAN .... nakon mnogo godina i

većeg intelektualnog i duhovnog iskustva ponovo ću preraditi tu "svetu"
knjigu i raskrinkati je onako tuto-kompleto. 1/3 sam pročitao i našao
desetke nebuloza. Evo jedne koja me je strašno nasmijala ; čitam u 7:89 da
preobraćenici na islam ovako razmišljaju : "Ako bismo se na našu vjeru
/neznabožačku/ vratili nakon što nas je Allah iz nje izbavio, na Allaha
bismo laž iznijeli. Mi ne treba da se u nju vratimo osim ako to htjedne
Allah". Kako ovdje razmišlja musliman /po Allahovoj projekciji "dobrog"
promišljanja i vjerovanja...naime Allah je tvorac ovih razmišljanja
muslimana/ ? Musliman dakle razmišlja da treba vjerovati u sve i svašta
što Allah rekne "Vjeruj!" pa bila to i religija koja je "paganska". Dakle ako
Allah rekne vjerniku "Isus je Bog" dobri Allahov vjernik u to treba
vjerovati bez obzira što Allah drugim muslimanima kaže "Isus nije Bog".
Ovaj ukaz govori o tome da musliman treba da vjeruje i u proturječnosti...
544
***
> ODAKLE TI ZNAS KAKO CE COVJEK KAD ODRZAVA HIGIJENU

DA ZAPOSTAVI DUHOVNU CISTOTU.
Kada osoba pokrenuta istinskim duhom pokajanja krene da zavapi Bogu

za milost, a to joj onda narediš nešto što je sfera odgovornosti njene
sopstvene ličnosti, pa joj kažeš da treba da se prethodno okupa, te da se
moli u toliko i tolikp sati, okrenuta na tu i tu stranu sveta, u takvom i
takvom položaju, tim i tim rečima, ti ćeš tim atakom na njenu ličnost da
uništiš onu iskrenost koju je ona zaista imala i skretanjem pogleda sa
Božjeg lica na formalna pravila ponašanja, navešćeš je da traži spas, ne u
Bogu i Njegovom karakteru milosti, već u tehnici samih rituala. Zato nije
čudo što muslimani ne hvale Boga za uslišenje molitvi, već hvale svoje
obrede i o njima govore kao da oni spasavaju a ne sam Gospod.
***
> al to nije ono sto ja zelim. da se ja osjetim bolje jer neko drugi pati zbog
mene.
To je tvoja gordost.
Podseti me na jednog prijatelja koji mi se u trenucima finansijske krize

zbog gubitka posla obratio za pomoć sledećim rečima:

sam mu:
"Uzalud pričaš! Moji prijatelji ti neće pomoći zato što si ti dobar čovek!"
Prijatelj me je zbunjeno pogledao, a onda sam nastavio: "Oni će ti pomoći
zato što su ONI DOBRI, a ne zato što si TI DOBAR čovek!"
545
Šta je navelo mog prijatelja da sigurnost u dobru volju mojih prijatelja za

pomoć potraži u vrednostima i zaslugama sopstvenog života i karaktera,
a da prema karakteru mojih prijatelja pokaže potpunu
nezainteresovanost?
Navela ga je sopstvena oholost! On zapravo ni nije želeo da mu moji

prijatelji pomognu iz ljubavi prema njemu. Tako nešto bi bilo preveliko
poniženje za njegovu oholost i gordost. On je želeo da mu oni pomognu
zato što je smatrao da je za takvu pomoć dostojan svojim moralnim
vrednostima i zaslugama. Na neki način on je smatrao da je Pokret za
ljudska prava bio dužan da mu pomogne.
Pokret za ljudska prava je tada iznikao iz poluilegalne organizacije koja je

bila zabranjena u vreme komunizma i članovi novonastalog Pokreta su
pomagali jedni drugima iz svog džepa.
Umesto da moj prijatelj bude ispunjen zahvalnošću zbog darovane

pomoći, njega je to dobro delo opteretilo, i on je prolazio kroz različite
krize osećajući se čas obaveznim da to delo pomoći uzvrati, čas
pokušavajući da to delo obezvredi (sumnjičenjem pobuda onih koji su mu
pomogli), sve to da se pred delom dobrote ne bi njegovo Ja osećalo
poniženo.
To je glavni razlog zašto ljudi odbacuju Božje spasenje kako ga

predstavlja Biblija, gde Bog spasava čoveka ne na osnovu dobrote samog
čoveka (jer čovek je zaslužio smrt) već na osnovu Božje dobrote.
Pogledajmo kako Bog čuva čoveka da ne umisli da može nečim svojim

dobrim da doprinese svom spasenju osim svojim izborom:

546

(5.Moj. 9,4-6)


* **
> Ti kazes da to osoba cini radi gordosti, ja kazem radi ljubavi...
Šta je čuva da ne radi iz gordosti?
Da li ima primer krotosti i poniznosti u predstavi o svom Bogu ili ima

predstavu o osionom Bogu kome je mrsko da se ponizi i žrtvuje za one
koji su ispod Njega?
Koji to uzor poniznosti i krotosti čuva osobu od gordosti?
> to dobrocinstvo nije usiljeno...

547
Šta tu osobu čuva od usiljenosti?
Ako se svi vreme baviš pravilima ponašanja, kako da te takva

preokupacija ne navede na usiljenost?
Imaš pred sobom bezbroj pravila ponašanja, pa kako da ne budeš usiljen?
Ja nemam pravila ponašanja, već Božji moralni zakon koji moje srce
ukorava za grehe, tako da uzdanjem u Boga svaki dan radim na reformi
motiva svoga srca, pa nemam potrebe da se bavim ponašanjem, jer je
ispravno ponašanje spontan izraz ljubavi reformisanog mog srca.
Osoba koju pokreće ljubav nije svesna da čini nešto posebno, jer je njeno
ponašanje spontan izraz prirodnog stanja njenog duha.
Jedna engleska porodica je jednom našem studentu koji je studirao u

Londonu dala da živi kao podstanar u njihovoj kući, besplatno, samo da
vodi računa o maloj baštici oko kuće, što bi zahtevalo truda najviše oko
sat vremena sedmično. Kada je majka našeg studenta došla u London,
htela je da izrazi duboku zahvalnost toj porodici na tom dobrom delu za
njenog sina. A onda su je prijatelji upozorili:
"Nemoj da se razočaraš na njihovu reakciju! Oni ne misle da su učinili

ništa izuzetno, jer je njima to što su učinili nešto sasvim normalno i
prirodno!"
Kada je neko lažno i usiljeno dobar, kada čini dobro delo namerno
nasuprot svom realnom karakteru, on je svestan da čini nešto dobro, i
zato najčešće ima potrebu da čuje izraze zahvalnosti od strane druge
osobe, jer čini nešto što nije prirodan i spontan izraz njegove sopstvene
prirode.
Oni takvu zahvalnost mogu da shvate kao svojevrsnu uvredu, kao da su

oni učinili nešto što je neka izuzetna žrtva koja je suprotna njihovoj
prirodi.
548
Razmislimo o tome kako i naši izrazi zahvalnosti za dobro delo drugih

prema nama, bez obzira što su sasvim na mestu, mogu da budu
oskrnavljeni projekcijom našeg duha i tako pokazatelj da mi sami ne
bismo iz čiste ljubavi takvo delo učinili da smo na mestu tih osoba.
Posebno ako su propraćeni sa dodacima koji bi, da su iskreni, mogli da
glase i ovako:
"Hvala ti, mora da si se veoma namučio što si nasuprot svojoj sebičnosti i

nezainteresovanosti odlučio da mi pomogneš!" ili "Budući da te poznaje, i
znam kakav si, tvoja odluka za dobročinstvo je vredna čuđenja i divljenja
kao pravi podvig, jer znam da u srcu nisi takav!"
A šta mislite da li Bog može da ceni takvu usiljenu dobrotu koji neko čini
praktično jer mora, jer se plaši kazne ili jer zapravo ima sebičnih interesa
da od Boga dobije blagoslov? Naravno da Bog ne ceni takvu usiljenu i
koristoljubivu dobrotu.
Milos Bogdanovic > Milose sve zavisi sa koje strane posmatras. Mi

muslimani vjerujemo u sudnji dan i polaganje racuna. Pa zbog toga i
radimo dobra djela.
Zamisli da toja žena tebe poštuje i vodi ljubav sa tobom jer se plaši da je
ne odbaciš? Kako možeš da je ceniš za takve motive? A ako umišljaš da
Bog može tebe da ceni što si mu poslušan iz kukavičluka jer ga se plašiš,
kako možeš umišljati da je tako "glup" da ne vidi tvoje motive srca i da ih
ne ukorava za greh kukavičluka i koristoljubivosti?
***
> Da bude iskreno radi Allaha a ne zbog neceg drugog jer to se inace zove
oholost, ...
Iskrenost namere nije dokaz ispravnosti motiva koji stoje iza.
U ime Alaha ljudi ubijaju i sebe i druge, i svakako da to rade iskreno, ali
iz kojih motiva? Iz povredjene gordosti, inata, mržnje, ... itd.
549
> i uvjet br 2. Da bude po praksi Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem,i

sta je tu cudno sto imamo pravila zivota,cudno je sto vi nemate pravila
zivota, ...
A šta će pravila života onome ko ima ispravno srce? Moralni zakon čuva
srce od greha, a ako je srce čisto od greha, onda će čovek spontano da se
ponaša ispravno.
Pravila života su samo dokaz za licemerstvo.
Zamisli da tvoja žena ima napisano u koliko sati kada tokom dana koje
reči treba da ti izgovori, koje uzdahe da napravi, koje postupke da učini?
I još sve to da čini iz straha od kazne.
Zar bi ti mogao da ceniš takvu ličnost?
Ne bi, jer njena potreba za pravilima otkriva odsustvo ljubavi u njenom

srcu. Da ona zaista ima ljubavi u srcu, ne bi joj trebala pravila života već
bi iz ljubavi sama znala šta kada treba da učini.
To je lična odgovornost samog čoveka da prosudi kako će da se ponaša,

ako ima ljubavi. Oduzeti svojoj ženi odgovornost da sama prusudjuje
kako da se ponaša, i nametnuti joj pravila, znači učiniti atak na njenu
ličnost, otkriti nepoštovanje njene ličnosti.
Ako tebi žena kaže "Volim te" zato što si joj ti to rekao da treba da ti kaže,
kako to možeš da ceniš kada to nije njen razgovor sa tobom, već tvoj
razgovor sa samim sobom preko nje?
Tako isto Bog ne može da ceni molitve u kojima ti govoriš ono što ti je on
navodno rekao da mu kažeš. Bog nikada takav atakl na ličnost čoveka
nebi učinio. U Bibliji ima preko 30 000 sithova i ne postoje dve molitve
koje se ponavljaju, već svako se moli svojim rečima, jer je molitva
razgovor čoveka sa Bogom, a ne pozorišna predstava u kojoj svako radi
ono što mu je unapred napisano.
550
* * *
Dino Tevsic Milose, ponudio se da umre za grijehe svijeta? Je li to znaci

da ja sada mogu raditi svakakvo zlo, on se za mene "iskupio" i ja cu uci u
raj?
Znam šta ti pada napamet, jer znam kako razmišlja islamski um. Ako
nema kazne, onda je svaki greh dozvoljen. Ovde u hrišćanstvu nije tako,
jer ko odbacuje pokajanje za grehe, odbacuje i dar oproštenja. A motiv za
ispravan život nije strah od kazne već ljubav prema Bogu. Pismo kaže:
više žrtve za grehe; Nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da
blagodati naruži?" (Jevrejima 10,26-29)

***
> JS , jevreji i muslimani naučavaju i to je zajedničko da je Bog

transcendentan potpuno različit od stvorenja i njegovo biće našem
razumu nedokučivo.
Ako je razumno nedokučiv, onda ne znaš da li veruješ u lažnog ili pravog

Boga, jer kako bi proverio nego razumnom analizom smisla Njegovog
postupanja da li je pravi Bog ili nije?
Zatim, ako je Bog stvorio svet iz ljubavi, zato što je Bog ljubav, onda je On
i te kako shvatljiv, jer sve što je stvorio svojim smislom ljubavi otkriva
Njegov karakter.
551
Ljubav jedino što se može razumeti kao nešto što je razumno. Kada bi
greh bio razuman, on ne bi bio greh, bio bi dobro delo (izraz ljubavi).
***
> Ucite Bosnjaci! Vecerasnja slika iz Tirane - nocni namaz
Umesto da se bavite poznanjem Boga, preispitivanjem sopstvenog srca u

svetlosti Njegovog lica i pokajanjem, neke marginalne stvari, koje vaša
vera prenaglašava, navode vas na krivi kolosek, na bavljenje formom, a
ne suštinom. O kako je lako telesnom srcu, posebno ako je pritisnuto
teretom nečiste savesti da se bavi formom! Ne mora da se ponižava
priznanjem sopstvene grešnosti, niti da umire sebi, već samo da pred
sobom ispuni formu, i da se pokaže pred drugima. Koliko je to suprotno
učenju Isusa Hrista:
oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni. ..." (Matej 6,5-8)
***
Ko nema ljubavi, nema razlog da postoji, jer smisao svega što postoji jeste
da voli, da služi drugome.
Ko odbacuje ljubav da bi izabrao greh, odgovaraće pred Bogom u dan

suda.
Bog je pravedan:
Da li iz ovoga sledi večna muka u paklu?

552
Ne, jer tada ne bi bilo oko za oko već beskonačno puno očiju za jedno oko.
Bog je pravedan:
"I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima
njegovim." (Otkrivenje 22,12)
Svako će snositi krivici koliko je kriv i onda će zlo biti uništeno zauvek.
Oganj će ih pojesti (Otkrivenje 20,9). Pismo kaže: "Vise neće biti nikakve
prokletinje." (Otkrivenje 22,3)
***
> Bog voli i Bog mrzi. Voli dobro i vjernike a ne voli i kažnjava zle.
Za vreme ovozemaljskog ljudskog življenja Bog kažnjava zle iz ljubavi,

samo da bi ih učinio svesnim svoga stanja i da bi tako imali povod da se
preispitaju i zainteresuju za Njega.
No, tako postupa i sa onima koji su mu verni, kada su u iskušenju da

otpadnu od njega. To nije prava kazna, već samo opomena, izraz ljubavi.
"Ja koje ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se."
(Otkrivenje 3,19)
> Ako čitate samo Novi zavjet onda ispada samo ljubav ali ako uzmete
čitavu bibliju onda ćete shvatiti da Bog voli i Bog mrzi.
Samo površnom čitaocu se može učiniti da postoji razlika izmedju

izmedju Starog i Novog zaveta. Ona ne postoji.
> Bog voli i Bog mrzi. Voli dobro i vjernike a ne voli i kažnjava zle.
Bog voli grešnike, a ne voli greh. Ljudi vole greh, a mrze grešnike. Zato su
ljudi skloni da kreiraju krivu predstavu o Bogu, koji je istovremeno
liberalan prema grehu, a surov prema grešnicima. Nije li upravo takav
553
Bog Kurana koji ne osudjuje grehe na nivou srca (ako u srcu imaš telesnu
želju ili osvetu), a istovremeno grešnike ne voli?!
***
> Bog je milostiv prema svim ljudima ali voli samo vjernike, koji su mu
pokorni.
To onda nije ljubav već sebičnost kakvu ima svako telesno srce, jer telesno
srce ne voli ljudsku ličnost već vrednost koju vidi u drugome, a to nije
ljubav:
“Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li to i
carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj braći, šta odviše činite? Ne čine
li tako i neznabošci?” (Matej 5,46-47)
Da bi se neko pokajao iz pravih motiva, on mora kao grešnik da shvati da

ga Bog već voli.
“On zapovedi svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd

pravednima i nepravednima.” (Matej 5,45)
Bog otkriva svoju ljubav najviše prema onima koji su daleko od Njega, da
bi oni Božjom milošću i strpljenjem bili nagnani na pokajanje:

***
> Pa kako će mu je platiti ako je uslov da se pokaje a on se ne pokaje a još

bude kriv. Znači on ne ispunjava uslove da mu bude plaćeno.
Isus je platio unapred za sve, tako da ta svest vodi grešnika na pokajanje

iz ljubavi. Ako se pokaje, Isusovo iskupljenje da oslobadja, a ako se ne
pokaje, Isusovo iskupljenje ga dodatno osudjuje.
554
To je kao sudija koji ti je spremio novac za ti plati novčanu kaznu, pa ako

vidi da se kaješ za zločin, on plaća iz svog džepa, a ako vidi da se ne kaješ,
onda će još strožije da te kazni.
***
> Ko se čuva u granicama svojih mogućnosti bluda Allah učini njegova

prsa raspoložnim a srce smirenim.
Ko veruje u Boga ne zna za granice svojih mogućnosti jer se ne oslanja na

svoje mogućnosti već na Boga. A ko se osloni na svoje mogućnosti, on će
pasti u iskušenju jer oslanjanje čoveka na sebe vodi u greh, jer je sam
čovek nemoćan protiv greha:
"Ja znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu. Jer hteti imam u
sebi, ali učiniti ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću
ono činim. ... Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?"
(Rimljanima 7, 18-19.24)
"Ko se daklem može spasti?
A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je
sve moguće Bogu." (Marko 10,25-27)
"Bez mene ne možete činiti ništa." (Jovan 15,5)

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
555
> Al zbog masovne pojave bluda gotovo na svim mjestima a pogotovo na

netu savjet učenih je da težnja za brakom mora biti još veća (glavni motiv
svakako mora biti ljubav) tim prije ako se zna da su ljudi stvoreni sa
seksualnim porebama kao što su u potrebi za jelom i pićem ili spavanjem.
Ti misliš da je Božja volja da do braka čovek bude licemer, a da onda brak

koristi za zadovoljavanje svojih grešnih želja?
Ne, Bog nije zamislio da u braku budemo zbog svojih želja, već radi svog
saputnika, iz ljubavi prema njemu.
Onaj ko je sa Bogom, nema seksualne želje, već seksualne sposobnosti. I

nije mu saputnik orudje zadovoljavanja nepobedjenih seksualnih želja,
već mu je seksualna sposobnost orudje izražavanja ljubavi prema
saputniku. Ako čovek ima seksualnu želju, on nije za brak, jer je
seksualno nezrela ličnost.
> tim prije ako se zna da su ljudi stvoreni sa seksualnim porebama kao što
su u potrebi za jelom i pićem ili spavanjem.
Samo seksualno nesazrelim ličnostima vlada seksualna želja, pa misle da

je to normalno, jer su same seksualno opterećene. Te osobe nisu za brak,
zato što će saputnika zloupotrebiti za zadovoljavanje svojih želja. Kako su
te želje neutoljive, islam pruža izgovor za promiskuitet kroz višeženstvo.
No, Bog preko Mojsija ukorava samu želju:

Isus takođe sasvim jasno ukorava samu želju:
Isus ukorava preljubu i kurvarstvo na nivou srca:

556
***
> Imam iz Kelna opravdava nasilnike: Da nisu hodale polugole ne bi bile

silovane - See more at: http://www.freshpress.info/globus/europa/imam-
iz-kelna-opravdava-nasilnike-da-nisu-hodale-polugole-ne-bi-bile-
silovane#sthash.TyCkWmQr.dpuf
A kako sekularnim Evropljanima nisu iskušenje da ih siluju, a ovima koji

za vreme molitve pred Bogom padaju na zemlju, jesu iskušenje? Kakva je
to pobeda nad gresima srca kada su tako slabi?
***
> a gdje u Bibliji piše da je Isus Bog? Daj dokaz.
A što pitaš za dokaz, kada tebe dokaz ne zanima?
Tebi bi Isus rekao isto što i Jevrejima:
"Ako vam i kažem, nećete verovati." (Luka 22,67)
A dokaz je ovo u Starom zavetu da je Bog iskupitelj:
U Novom zavetu da je Bog iskupio svojom krvlju verne:

557
"Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi
vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;"
(Dela 20,28)
***
> Kur'an svojim pravilima do tancine odredjuje ponašanje. Svakako jer

covjeku trebaju ispravne smjernice i instrukcije da bi kvalitetno proveo
zivot. Islam nije nametnuo ništa što ne koristi covjeku.
To je dokaz da musliman nema ljubavi u srcu, jer onaj ko ima ljubavi, sam
će znati na osnovu sopstvenog razuma kako treba da se ponaša.
Koje recepte ti imaš u razgovoru sa svojim bračnim saptunikom? Jel tebi

isto kao što islam definiše reči prema Bogu, definisano koje reči ćeš svom
bračnom partneru da izraziš u izražavanju ljubavi, koliko puta tokom
dana, u koje vreme, koje reči, i u kojoj pozi tela?
Nemaš, jer bi to bio ropstvo i dokaz licemerstva. E pa isto tako je to dokaz

vašeg licemerstva u odnosu prema Bogu.
* * *@
Kako veruju u istog Boga kada imaju sasvim različitu predstavu o Bogu?
Ispada kao da je Kuran neka karikatura od Pisma.
Sve je tu, ali u sasvim drugačijoj funkciji.
Razlike između Svetog pisma i Kurana su drastične.
Ne mislim na Božje ime, niti na formalne razlike, već na ono što je

fundamentalno - mislim na predstavu o Božjem karakteru:
Biblijski Bog voli grešnike, a ne voli greh. Islamski Bog ne voli grešnike
(već samo pravednike), a voli greh (telesna želja za užitkom, gajenje
558
mržnje i osvete u srcu, strašljivost, nisu gresi sami po sebi već su snaga za
ispunjavanje islamskih vrednosti).
U islamu se čovek trudi da bude dobar da bi se mogao sresti sa Bogom, a

u biblijskom hrišćanstvu se trudi da se sretne sa Bogom i tako doživi
nanovorođenje i tako postane dobar u srcu.
U islamu čovek grehe sputava i kanališe, oblači u versku formu

(promiskuitet pokriven mnogoženstvom nije greh), a u hrišćanstvu kroz
novorodjenje i reformu motiva srca spontano ima ispravan život i
karakter.
Alah te motiviše na odanost strahom od kazne i buđenjem tvoje

koristoljubivosti (pričom o hedonističkom raju), dok te Isus svojom
ljubavlju vodi na pokajanje, a sebičnost i kukavičluk proglašava grehom.
Strah nečiste savesti u islamu je dokaz pobožnosti, a u biblijskom

hrišćanstvu dokaz neizmirenosti sa Bogom.
Alah će te uslišiti zato što si ti dobar, a Isus jer je On dobar.
Alah spasava ljude ako su dobri, a Isus da bi bili dobri.
Islamski Bog od tebe traži pravedan karakter, a biblijski Bog ti daruje

pravedan karakter.
Kuran svojim pravilima strogo određuje do tančina tvoje ponašanje u

svakoj situaciji (što je atak na tvoj razum i savest), a Biblija svojim
moralnim zakonom strogo određuje kvalitet motiva tvoga srca, dok tvoje
ponašanje prepušta tvojoj odgovornosti (poštuje tvoju ličnost: razum i
savest). Ako je tvoje srce očišćeno od greha i ispunjeno ljubavlju, sam ćeš
znati kako da se ponašaš, ne trebaju ti striktna uputstva za ponašanje, već
samo kriterijumi duha (moralni zakon).
Dakle, sve suprotno.
***
559
> Pa od čega zavisis smisao poruke nego od nadahnuća ako je nadahnuće

poruka od Boga.
Naravno, Bog nadahnjuje pa zato poruka ima smisla. I analizom smisla ti

utvrđuješ da li je neka poruka od Boga ili nije. Kada bi nešto drugo
odredjivalo nadahnutost poruke (naučni dokaz, natprirodno čudo), a ne
smisao same poruke, tada bi prihvatanje (usvajanje) te poruke od strane
čoveka predstavljalo atak nasilja nad njegovom ličnošću, i Bog to ne bi
mogao da ceni, jer bi to značilo da ti prihvataš poruku, ne zato što
razumeš po smislu da je ona ispravna i na taj način da je od Boga, već
zato što moraš da je prihvatiš, pa čak i ako je ne razumeš. A ti ćeš je
razumeti po smislu da je od Boga ako je ona odgovor na konkretnu realnu
potrebu koja muči ljude, što znači da ti razumeš zašto je ona dobra tj.
zašto je izraz Božje ljubavi, pa možeš da hvališ Boga iskreno za tu poruku,
a ne usiljeno iz straha od kazne, i bez razumevanja zašto je ona od Boga.
Na primer, Isus kaže:
Tu se po smislu vidi da je poruka od Boga jer je odgovor na iskušenje

ljudi koji se prave važni kako su pobožni, javnim isticanjem svojih
molitvi. Zapazi da smisao nije isto što i logičnost. Mnoge izjave mogu biti
tačne i logične, a da nisu nadahnute, jer nisu odgovor na realno iskušenje.
Zato Sveto pismo upozorava da razumemo potrebe osobe da bismo im
mogli pružiti nadahnute Božje poruke koje su odgovor na njihova
iskušenja:
"I tako razlikujući jedne milujte. A jedne strahom izbavljajte i iz ognja

vadite; a karajte sa strahom, mrzeći i na haljinu opoganjenu od tela." (Juda
1,22-23)
560
* * *
> mislila - ne mislila svojom glavom - odgovornost za sebe i svoja

delovanja sam preuzela
Ako izabiraš "mačku u džaku" zato što ne misliš svojom glavom, onda ne
možeš da budeš ni odgovorna osoba. Sada, postoje osobe koje naizgled
deluju odgovorno, jer koriste odgovorno samo jedan deo svoje ličnosti -
savest kao što su bili, na primer, nacisti. Ali oni su ipak neodgovorni, jer
ne koriste razum već se slepo drže pravila i slepo slušaju komande svojih
autoriteta. Po Svetom pismu ti nemaš prava da kažeš Amin za ono što ne
razumeš: "Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto
prostaka reći Amin po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?"
(1.Korinćaima 14,16) "I čitahu knjigu, zakon Božji, razgovetno i razlagahu
smisao, te se razumevaše šta se čitaše." (Nemija 8,8)
***
561
Ova slika sa hidžabom je uvreda za muslimane jer ih predstavlja da su

tako duhovno slabi i sa nepobedjenim željama, da bi kao mravi na slatko,
navrli na žene bez pokrivala na licu.
***
> ne možeš ti prijatelju sotonu prevariti forama imam ja dobro srce ne

može meni ništa... a zapostavljati Božje propise.
Pa upravo zato što je srce varljivo, ne možeš problem rešavati

kontrolisanjem ponašanja.
> srce je varljivo i podložno željama do smrti i može se samo

disciplinovati slijeđenjem Božjih uputa
562
Islamski pravilima ti ćeš samo sputati da se gresi srca manifestuju, a

bibljijski moralni zakon te čuva od želja srca tako što ih raskrinkava kao
grešne i tako te čuva da se na te grešne motive ne oslanjaš, već vapeći
Bogu za reformom srca, iskusuješ reformu tih motiva:

izvršujete.” (Jezekilj 36,25-27) "Metnuću zakon svoj u njih, i na srcu
njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod." (Jeremija
31,33)
Ko ima reformu motiva srca, nema potrebe da se bavi ponašanjem, što ni

mladiću koji voli svoju devojku nema potrebe da napišeš uputstvo da ne
treba da bude grub prema njoj, jer ako je voli, onda neće biti grub, a ako je
ne voli, zabrana grubosti mu neće pomoći da izgradi ljubav.
> a ne pukim filozofiranje po sebi.
Bez upotrebe razuma ne možeš biti sačuvan od prevarnosti sopstvenog

srca.
***
> ne razumjem vas - recite konkretno šta sam pogrešno rekao ili napisao?
šta god ovim želite ukazati radite to komplikovano, nejasno.
Problem lošeg srca se ne rešava pravilima ponašanja. Da li je to jasno?
> ja nikad nisam negirao i rekao da nije bitna i unutrašnjost pa da sa na to

ukazuje.
svakako da je bitno i oprostiti, imati strpljenje,...
Pa nisam ja to kod tebe ni kritikovao već sam kritikovao ovo:

563
"Problem lošeg srca se ne rešava pravilima ponašanja. Da li je to jasno?"
Zašto bi se pokrivala ako su ljudi pobedili telesnost? Žene nisu bile

pokrivane u Americi, američke devojke su putovale same po Americi bez
straha da bi im se nešto moglo desiti, a živeele su izuzetno čednim
životom, bez predbračnih odnosa. U tome ih nisu čuvala nikakva
religiozna pravila, već razum, jer su imale ljubav u srcima.
"Tada nema devojke koja ne veruje da ne može postati supruga čoveku

koji je voli; i zato su sva kršenja morala pre braka veoma retka. Jer, ma
koliko strasti bile naivne, žena teško može da ubedi sebe da je muškarac
voli kada je on sasvim slobodan da se njome oženi, a ipak odbija da to
učini." (Aleksis De Tokvil, Demokratija u Americi,
1835. god)
> pokrivanje (hidžab) ne mislim tim na pokrivanje glave samo već prije
svega tijela. ranije u americi je odjeća bila daleko moralnija. nisu možda
pokrivale glavu al su zato imale duge sukne itd. dakle kako god bilo
moral se odrazio i na odjevanje, govor.
Da ali je to bilo iz sasvim drugih motiva nego što zastupa islam i zato nije
imalo ni istu ulogu, ni istu formu.
> ne mogu ljudi pobjediti u potpunosti tjelesnost to je sastavni dio čovjeka

ali mogu je kontrolisati i usmjeriti u pravom smjeru.
To je ateistički način razmišljanja i dokaz da islam ne reformiše motive,

već sublimira. Kada dodje stres, tada stres odredjuje kako ćeš da radiš sa
grehom srca i onda se otkriva destriktivna priroda dotle licemerno
sputavanih motiva.
> ne mogu ljudi pobjediti u potpunosti tjelesnost to je sastavni dio čovjeka
Svako traženje sreće van Gospoda je kršenje Prve zapovesti "Nemoj imati
drugih bogova" a kako muslimani possebno instistiraju na toj zapovesti,
564
jasno je da su licemeri, jer upravo krše tu zapovesti tražeću sreću u

čulnim i drugim zadovoljstvima.
> nije isto oponašati suprugu i oponašati poslanika a.s. koji je dobio Božju
objavu.
Ti ne gledaš princip već ka kome se nešto čini?
Pred Bogom, ako ne poslušaš nekog propalicu koji te ukorava za greh, a

poslušaš Boga koji te ukorava za isti greh, tvoje pokajanje ništa ne vredi,
jer ga ne činiš iskreno, već iz straha od kazne.
> al to nije strah kao drugi strahovi (postoji više vrsta strahova) to je
specifični strah koji je povezan sa osjećajem za pravdu i savješću a ne neki
besmisleni prisilni strah. Drugo sam strah ne smije da bude glavni motiv
već je on povezan sa ljubavlju a ljubav je glavni motiv.
Pa nemam veze kakav je strah, kada je to prinuda, a ne izraz iskrenosti i

ljubavi. Čim ti nešto radiš zato što moraš, to nema vrednost pred Bogom
jer bi uradio i suprotno, da ti Bog kaže suprotno. To ne može da se ceni.
Ako poslušaš barabu koja te ukorava za grehe, pa se pokaješ, to znači da

se zaista kaješ.
> pa zato se u vjeri i uči prvo spoznaja Stvoritelja i ispravno vjerovanje

prije samog djela kako ljudi ne bi sa pogrešnim predstavama bili pokorni
kako si i naveo.
Pa ako se ljudi sretnu sa Tvorcem, prirodno će kao produkt tog susreta da

se ljudi pokaju i reformišu srca. Onda nema potreba da im daješ dodatna
pravila ponašanja jer tim pravilima vredjaš njihovu ličnost kao da ona
sama nema razuma da shvati kako će iz srca punog ljubavi da se ponaša.
> pa prihvatio bi i od barabe zašto da ne. samo nije ok zbog njega samog
da drugima govori ako sam radi suprotno. ne ostavlja tako utisak
iskrenosti. to je kao ljekar koji govori o štetnosti duhana a sam je
konzument istih.
565
Šta se tebe tiče da li je on iskren? Ti si odgovoran prema savetima koje ti je

dao.
Samo onda kada su saveti sumnjivi, tada postoji potreba da se odsustvo

argumenata samog smisla saveta nadoknadi pozivanjem na autoritet
onoga ko govori.
> to je potpuno pogrešno. čemu Božje objave i zapovjesti ako će ih voditi

razum.
Pa samo zbog razuma se i daju, da bi čovek počeo da razmišlja o smislu,

jer bez ukora sa strane on prirodno ne koristi razum, već se poziva na
želje i na autoritete.
U islamu grešne želje nisu greh same po sebi već treba da se usmeravaju
da bi se upržanjavale pod formom braka pa promiskuitetna osoba može
sa više žena u braku da zadovoljava svoje nepobedjene grešne želje. Kako
su tako stalno napaljene osobe u tako slabom stanju da im je iskušenje ako
vide otkriveno lice suprotnog pola, žene pokrivaju lice. Kada takvim
ljudima bude upućena poruka Božja objava, oni prvi put počnu da koriste
razum i tada razumom shvate da su svo vreme bili licemeri i tada mogu
da se istinski izmire sa Bogom. To je moj odgovor na tvoj komentar:
"čemu Božje objave i zapovjesti ako će ih voditi razum."
> misliš da je potreba za hranom, polnim odnosom, materijom da je to

grešna želja?
Hajde ubaci i potrebu za narkotikom pored potrebe za vazduom, kao i

potrebu za gledanje boks meča.
Kako možeš da mešaš realne potrebe života i grešne želje?
Osoba koja je seksualno nesazrela ima seksualne želje, i njoj se to čini

prirodno kao što se i osobi ispunjenoj mržnjom čini prirodnim potreba da
se psihički prazni.
566
> pa to je realna životna potreba. nije to grijeh kako bi se ljudi rađali ako
nema želje ni polnog kontakta?
Zamisli da se proždrljiva osoba izgovara da mora da bude proždrljiva da

inače ne bi umrla od gladi. Tako i čoveku koji nema ljubavi u srcu prema
ženi se čini da ne bi mogao da ima seks sa ženom, ako ne bi imao želju.
Ko nema ljubavi, on jedine motive za akciju vidi u grešnim željama. Isto
tako neki muslimani kažu "Zašto bih se trudio da budem dobar, ako se ne
bih plašio kazne?" Ko nema ljubavi, njemu se čini da samo iz grešnih
motiva može biti pokrenut da jede hranu, da ima seks, i da bude dobar.
***
>> > Politika mora biti u funkciji naroda i države
> > Da li uspeva taj koncept u islamskim državama?
> uspio bi da ima vlast koja ga želi. dakle imamo rješenja al nema onih
koji bi sproveli. ima djelimično al nema nijedna država koja se potpuno
drži šerijata kako su ga držale prve generacije i zlatni period kad su
muslimani predvodili civilizacijski napredak.
Pa valjda ti je onda jasno da je to besmislena fraza?! I komunizam je imao

takve ideje, pa nije ništa funkcionisalo kako treba. Zašto? Zato što ne
može nikada vlast da bude bolja od samog naroda. Prema tome, taj tekst
je besmislen i pogrešan.
Ako je narod zaista ispravan, onda ne samo da ne može da ima vlast koja
radi nasuprot interesima naroda, već nema ni potrebe za time da vlast
rešava njegove lične probleme, jer ih rešava sam narod bez vlasti. Tako je
bilo u Americi u vreme reformacije. Svako je nosio na sebi odgovornost za
svoje postuške i zato nije zavisio od vlasti:
"Kad putuje po Sjedinjenim državama, Evropljaninu najviše pada u oči

odsustvo onoga što kod nas zovemo vladom ili upravom. U Americi, vide
se pisani zakoni; opaža se njihovo svakodnevno izvršavanje, sve se oko
567
vas kreće, a nigde ne otkrivate pokretačku silu. Ruka koja pokreće

društveni sloj u svakom trenutku izmiče pogledu.
... Nema zemlje na svetu gde bi zakon govorio tako bezpogovornim

jezikom kao u Americi, a nema ni takve gde bi pravo njegove primene
bilo izdeljeno u toliko ruku.
Upravna vlast u Sjedinjenim Državama ne pokazuje u svom ustrojstvu

ništa centralističko ni hijerarhijsko; zato se ona i ne primećuje." (Aleksis
De Tokvil, Demokratija u Americi, 1835)
Zapazi u ovom izveštaju od pre dva veka kako se problem alkoholizma

nije rešavao zabranom alkohola, jer bi to bio represivno rešenje koje je
atak na ličnost čoveka (izražavca nepoštovanje njegove ličnosti) i plus
radja licemerstvo, već se rešavao isključivo ličnim primerom sopstvenim
uticajem na razum i savest drugoga:
"Stanovnik Sjedinjenih Država nauči od rodenja da treba da se osloni na

samog sebe u borbi protiv životnih zala i neprilika; na društvenu vlast
baca on nepoverljiv i zabrinut pogled i priziva njenu moć samo kad ne
može bez nje. To se počinje zapažati već u školi, gde se deca potčinjavaju,
čak i u igrama, pravilima koja su postavila i međusobno kažnjavaju
prekršaje koje su sama definisala. Isti duh nalazimo i u svim postupcima
u društvenom životu. Desi se nezgoda na javnom putu, prolaz je zakrčen,
saobraćaj zaustavljen; susedi se odmah okupe u veće da odlučuju; iz tog
improvizovanog skupa proizaći će neki izvršitelj koji će naći leka nevolji
pre no što se i pomisao na kakvu vlast koja postoji i pre zainteresovanih
javila i u čijoj glavi. Radi li se o zabavi, ljudi će se udružiti da bi
svetkovini dali više sjaja i sređenosti. Udružuje se, najzad, i da bi se
oduprlo čisto duhovnom neprijatelju: zajednički se bori protiv
neumerenosti. U Sjedinjenim Državama, svet se udružuje u cilju javne
bezbednosti, trgovine i industrije, morala i religije. Nema toga što se
ljudska volja ne nada da će postići slobodnim dejstvom združene moći
pojedinaca. ...
Čim više stanovnika Sjedinjenih Država dođe do neke ideje ili osećanja
koje žele da iznesu pred svet, oni se traže, i kad se nađu, udruže se. Onda
568
to već nisu više pojedinačni ljudi, nego jedna snaga koja se vidi izdaleka i
čije delovanje služi kao primer, koji zbori i koji slušaju. Kad sam prvi put
u Sjedinjenim Državama čuo da se sto hiljada ljudi javno obavezalo da
neće piti žestoka pića, stvar mi se činila više smešna nego ozbiljna, pa
isprva nisam shvatio zašto se ti tako trezveni građani nisu zadovoljili time
da vodu piju u krugu svoje porodice. Kasnije sam razumeo da su ti
Amerikanci, njih stotinu hiljada, uplašeni napredovanjem pijančenja, hteli
trezvenjaštvu da pruže svoje pokroviteljstvo. Postupili su upravo onako
kao kad bi se neki velikaš oblačio vrlo jednostavno da bi običnim
građanima ulio prezir prema raskoši. Da tih sto hiljada ljudi živi u
Francuskoj, može se verovati da bi se neki od njih pojedinačno obratio
vlastima i zamolio ih da nadgledaju gostionice širom kraljevine." (Aleksis
De Tokvil, Demokratija u Americi, 1835)
Suština je u ovome:
"Tako, dok zakon dopušta američkom narodu da sve čini, religija ga

sprečava da sve zamisli i brani mu da se na sve usudi. ... Moral je bio još i
stroži i većma puritanski nego zakoni." (Aleksis De Tokvil, Demokratija u
Americi, 1835)
***
> Htio sam da Vas pitam kako Vi objasnjavte dogmu Svetog Trojstva, jer
se u Bibliji to bas i ne moze naci, bar ne bukvalno. Svakako da imam
predstavu o tome, stavise pricao sam i sa mnogo svestenika, ali
jednostavno nisam bio zadovoljan objasnjenjem.Elem, ako je Hriscanstvo
monoteisticka religija, nije li malo zbunjujuce nazvati Isusa bogom a u isto
vrijeme zvati njegovog Oca bogom a opet reci da je u pitanju strogi
monoteizam?
Jedan je Bog, to je neosporno. To ne spori nijedan zastupnik trojstva.

Jedan je Bog koji je stvorio vreme i prostor, i prosto je besmisleno govoriti
o množini van vremena i prostora, jer su vreme i prostor uslovi za
postojanje množine. Zapazimo u ovom razgovoru Boga sa Mojsijem da
niko ne može videti Boga i ostati živ: "Ali nećeš moći videti lica mog, jer
ne može čovek mene videti i ostati živ." (2.Mojsijeva 33,20)
569
Zato potreba stvorenih bića bića za spoznajom Boga zahteva da nam se taj
jedan Bog, koji je stvorio vreme i prostor, u tom istom vremenu i prostoru
otkriva kroz još dve svoje ličnosti, kroz ličnost Božjeg Sina (izvan nas) i
ličnost Svetoga Duha (u nama).
Pojam "izašao" od Oca koji se koristi i za Isusa i za Svetoga Duha očito

predstavlja pojam kojim se ukazuje na manifestovanja Boga koji je van
vremena i prostora, u vremenu i prostoru:
od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao." (Jovan 17,8)
Oca izlazi, on će svedočiti za mene." (Jovan 15,26)
Dakle, ako se jedan Bog koji je van vremena i prostora, otkrije u vremenu
i prostoru kroz još dve ličnosti, to neće jednog Boga pretvoriti u tri Boga,
već su to samo manifestacije jednog Boga stvorenom svetu kroz još dve
ličnosti.
Razlog i smisao takvog otkrivenja Boga je jasno objašnjeno u ovim rečima:
Bez otkrivenja Boga kroz Sina i Svetoga Duha, sam Bog bi nama bio
nespoznatljiv. Zato nas Bog iznutra nadahnjuje svojim Duhom da Isusu
Hristu vidimo samog Boga Oca:
"Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta. Isus mu reče:
Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide
Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i
Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac
koji stoji u meni On tvori dela.
570
Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete,

verujte mi po tim delima." (Jovan 14,8-11)
Sveti Duh nas čini svesnim potrebe za Bogom:
"A kad dođe utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od Oca
izlazi, On će svedočiti za mene." (Jovan 15,26)
Takođe, trojstvo Boga Oca, Sina i Svetoga Duha je nužnost plana spasenja
čoveka od greha i krivice.
Spasenje od greha podrazumeva reformu naših unutrašnji motiva pod

uticajem Svetoga Duha: “I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi
čovek.” (1.Samuilova 10,6) "I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite
po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,27)
U nama ne živi ličnost Boga Oca, već ličnost Svetoga Duha, i zato se mi ne
molimo okrenuti sami ka sebi, već se molimo na kolenima obraćajući se
Ocu koji je na Nebu, što otkriva da priznajemo svoje realno mesto u
odnosu prema Bogu.
Spasenje od krivice podrazumeva iskupljenje žrtvom: "Gospod iskupljuje

dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju neće se posramiti" (Psalam
34,22). "Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi
vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;"
(Dela 20,28)
(da se otelovi) i tako zauvek ograniči (uslovi) svoju ličnost ljudskom
prirodom, a svoje božanske moći da prihvati verom u Oca, onako kako i
571
grešnik može da verom opšti sa Bogom. Kao bogočovek Isus Hristos je na

sebe primio kaznu koju je zaslužio celi ljudski rod. On je svojom ličnošću
bio mrtav (ali ne i božanstvom), jer je ličnost uslovio egzistencijom
ljudske prirode. Trećeg dana je ustao.
***
No, većina sveta nije svesna potrebe za božanskim trojstvom, jer nije
svesna svoje grešnosti ni krivice za grehe. Sveti Duh nas osvedočava o
našu grešnost i nadahnjuje naše molitve: "A tako i Duh pomaže nam u
našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego
sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim." (Rimljanima 8,26) Ali,
kriva predstava o dobru i zlu ometa Svetoga Duha da ih učini svesnim
stvarnih potreba za Bogom. Naime, kriterijumi dobra i zla kod većine
ljudi su tako površni (Biblija kaže da drže "ljudske zapovesti", umesto
"Božje zapovesti"), da ih ne čine svesnim potrebe niti za reformom motiva
srca, niti iskupljenja za sopstvenu krivicu, jer ne definišu greh na nivou
loših motiva, već samo na nivou simptoma grešnih motiva u mislima,
osećanjima i postupcima. To znači da će prosečan vernik ili ateista da se
pokaje što ti je rekao ružnu reč, ali se neće pokajati što je takav u sebi, jer
kroz njegove površne kriterijume ("ljudske zapovesti") nije svestan svojih
stvarnih unutrašnjih motiva, već samo manifestacija greha.
On će se pokajati što nije bio bolji licemer, što se nije dovoljno trudio da
sputa ispoljavanje svojih greha, dok se za sam greh ne kaje. Kako se ne
kaje za sam grešni motiv u svom srcu, on nije svestan potrebe za Svetim
Duhom koji bi mu srce reformisao i oslobodio od greha, već se umesto u
Boga, uzda u svoju moć samokontrole. Njemu Bog kao spasitelj od greha
ne treba i zato mu ne treba ni božanstvo Svetoga Duha.
A kako nije svestan ni svog realnog stanja krivice zbog greha, već samo
simptoma krivice kroz osećanje krivice, on nema potrebe za Isusom kao
iskupiteljem, već svoju nečistu savest umiruje raznim psihološkim
tehnikama, i pozivanjem na dobra dela i pobožnim osećanjima kojima
ugušuje svest o svojoj krivici. Pojedini čak traže spasenje u psihološkin
efektima samog čina molitve. Oni zato imaju napamet naučene ili
unapred zapisane molitve, i tako otkrivaju da ih na molitvu ne pokreće
572
iskren vapaj, pod uticajem Svetoga Duha, inače bi se nadahnuto molili

Bogu svojim rečima. Umesto Svetoga Duha, većinu na traženje Boga
pokreće lična sebičnost i samopravednost, pa traže Boga da bi uklonili
neprijatne posledice greha, a ne da bi se oslobodili od samog greha.
Dakle, zbog nepoznavanja smisla i duha Božjeg zakona koji ukorava same
loše motive srca, većina nije svesna potrebe za božanskim trojstvom, već
od greha i krivice pokušavaju da se spasu sami, bez Boga.
Bez razuma i razumne analize svojih postupaka i motiva srca, mi ne

možemo da se pokajemo za svoje grehe, jer ih nismo svesni i zato Biblija
govori i našoj potrebi za prosvetljenim razumom tj. mudrošću: "Uklanjati
se od zla je razum." (O Jovu 28,28) “Lud veruje svašta, a pametan pazi na
svoje korake.” “Razum će te čuvati izbavljajući te od zla puta” (Priče
14,15; 2,11-12)
***
> Ako Isus kaze da su on i Otac doslovno dvoje, tko smo mi da kazemo
'niste'?
Ne kaže Isus "mi smo dva različita Boga" već kaže "Ja i Otac jedno smo."
(Jovan 10,30)
> Isto kao sto su ucenici 'jedno', nikako jedno te isto, niti doslovno jedno.
Naravno da nije doslovno jedno, to su dve ličnosti, ali jedan Bog.
> 'I sjede moja licnost koja se zove Sin sa desne strane mojoj licnosti koja je
Otac - ali mi smo zapravo doslovno samo jedan Bog'
Da, to je jedan Bog, inače bi bilo kršenje Prve zapovesti pridavati Isusu
osobine božanstva, pa tvrditi da je On Spasitelj, jer samo Bog može da
bude Spasitelj:

573

bogohuljenje.
> Bog nije šizoreničar.
Nije, jer njegove ličnosti nisu medjusobno protivrečne volje, već u

saglasju, samo su različite sfere odgovornosti. Ne može Otac da bude u
tebi kada kaže: "Useliću se u njih" već to može samo Sveti Duh. Ne može
Otac da te iskupi na krstu kada kaže "Gospod iskupljuje dušu sluga
svojih," već to može samo Isus Hristos.
***
Muslimani često iznose besmislene optužbe da je Biblija menjana, ne

znajući da je njihova "sveta knjiga" upravo potvrđuje.
"Vjerujte u ono što objavljujem, čime se POTVRĐUJE DA JE ISTINITO

ONO ŠTO VI IMATE, i ne budite prvi koji u to neće vjerovati. I ne
zamjenjujte riječi Moje za nešto što malo vrijedi, i samo se Mene bojte!"
2:41
"A kada im Knjiga* od Allaha dolazi, koja priznaje kao ISTINITU KNJIGU
KOJU IMAJU ONI - a još ranije su pomoć protiv mnogobožaca molili - i
kada im dolazi ono što im je poznato, oni u to neće da vjeruju, i neka zato
stigne nevjernike Allahovo prokletstvo!" 2:89
574
"A kada im se kaže: "Vjerujte u ono što Allah objavljuje!" - oni odgovaraju:
"Mi vjerujemo samo u ono što je nama objavljeno" - i neće da vjeruju u
ono što se poslije objavljuje, a to je istina koja potvrđuje da je ISTINITO
ONO ŠTO ONI IMAJU. Reci: "Pa zašto ste još davno neke Allahove
vjerovjesnike ubili, ako ste vjernici bili?" 2:91
"Reci: "Ko je neprijatelj Džibrilu? - a on, Allahovom voljom, tebi stavlja na

srce Kur’an - koji potvrđuje da su i prijašnje objave ISTINITE - kao
putokaz i radosnu vijest vjernicima." 2:97
"A kada im je poslanik od Allaha došao, POTVRĐUJUĆI DA JE ISTINITO

ONO ŠTO VEĆ IMAJU, mnogi od onih kojima je Knjiga dana - za leđa
svoja Allahovu Knjigu odbacuju, kao da ne znaju" 2:101
"On tebi objavljuje Knjigu, pravu istinu, KOJA PRETHODNE

POTVRĐUJE, a TEVRAT I INDŽIL objavio je" 3:3
"Allah je od svakog vjerovjesnika kome je Knjigu objavio i znanje dao -

obavezu uzeo: "Kad vam, poslije, dođe poslanik koji će POTVRDITI DA
JE ISTINA ONO ŠTO IMATE, hoćete li mu sigurno povjerovati i sigurno
ga pomagati? Da li pristajete i prihvatate da se na to Meni obavežete?" -
Oni su odgovarali: "Pristajemo!" - "Budite, onda, svjedoci" - rekao bi On -
"a i Ja će s vama svjedočiti."" 3:81
"O vi kojima je Knjiga data, u ovo što objavljujemo povjerujte - ono što
POTVRĐUJE KAO ISTINITO ONO ŠTO VEĆ IMATE - prije nego što
izbrišemo crte lica i ne damo im oblik kakav je straga, ili prije nego ih
prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu subotu poštivali. - A
Allahova zapovijest se mora izvršiti." 4:47
"A tebi objavljujemo Knjigu, samu istinu, da POTVRDI KNJIGE PRIJE

NJE OBJAVLJENE I DA NAD NJIMA BDI. I ti im sudi prema onome što
Allah objavljuje i ne povodi se za prohtjevima njihovim, i ne odstupaj od
Istine koja ti dolazi; svima vama smo zakon i pravac propisali. A da je
Allah htio, On bi vas sljedbenicima jedne vjere učinio, ali, On hoće da vas
iskuša u onome što vam propisuje, zato se natječite ko će više dobra
575
učiniti; Allahu ćete se svi vratiti, pa će vas On o onome u čemu ste se

razilazili obavijestiti." 5:48
"A ova Knjiga, koju objavljujemo, blagoslovljena je, ONA POTVRĐUJE

ONU PRIJE NJE da opominješ Mekku i ostali svijet. A oni koji u onaj
svijet vjeruju - vjeruju i u nju i o molitvama svojim brigu brinu." 6:92
"Ovaj Kur’an nije izmišljen, od Allaha je - ON POTVRĐUJE ISTINITOST

PRIJAŠNJIH OBJAVA i objašnjava propise; u njega nema sumnje, od
Gospodara svjetova je!" 10:37
"U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur’an

nije izmišljena besjeda, ON PRIZNAJE DA SU ISTINITE KNJIGE PRIJE
NJEGA OBJAVLJENE, i objašnjava sve, i putokaz je i milost narodu koji
vjeruje." 12:111
"Knjiga Musaova je bila putovođa i milost prije njega. A ovo je Knjiga na

arapskom jeziku KOJA NJU POTVRĐUJE da bi opomenula one koji rade
zlo i da bi obradovala one koji čine dobro." 46:12
""O narode naš," - govorili su - "mi smo slušali Knjigu koja se poslije
Musaa objavljuje, KOJA POTVRĐUJE DA SU ISTINITE I ONE PRIJE NJE,
i koja ka istini i na Pravi put upućuje." 46:30
Dakle, Kuran ne da kritikuje Bibliju (Toru i Evanđelja), već je na mnogo

mesta potvrđuje. Da je "bila izmenjena" u vreme Muhameda, on bi to
sigurno negde rekao, ali nije, nego je čak potvrdio, što znači da je Biblija -
Tora i Evanđelja ("Tevrat" i "Indžil") bila očuvana u vreme Muhameda, a
mi danas imamo BAŠ Bibliju kakva je i bila u vreme Muhameda.
***
> Evo nesto slicno mozemo vidjeti u ovom citatu:

Pogledajmo ovaj stih “ Kad pođe dalje svojim putem, pritrča mu netko,
pade pred njega na koljena i upita ga: "Učitelju dobri, što moram činiti, da
postignem život vječni?" Isus mu reče: "Što me zoveš dobrim? Nitko nije
dobar osim jedinoga Boga. (10:17,18) Ovdje ne trebamo mnogo
576
objasnjavati. Stvar je potpuno jasna. Isus je mogao reci istinu si rekao ili
nesto slicno medjutim ukazao je da je jedino Bog (apsolutno)dobar. Jedino
pomocu nekog filozofiranja moze se izbjeci smisao ovog citata.
Upravo se iz tih reči vidi da je Isus Bog.
Osoba koja je pala na kolena nije htela da prizna Isusa za Boga, već samo
za proroka, iako je lično osvedočena da Isus nije samo čovek, jer je
osvedočena o Njegov božanski karakter. Ta osoba nije htela da prizna
Njegovo božanstvo, iako se ono samo podrazumevalo činjenicom da neko
otkriva bezgrešan karakter, pa zato Isus pita tog čoveka što ga naziva
dobrim (u smislu bezgrešnosti) a sam ne veruje da je On Bog, kada samo
Bog može biti tako dobar kao što je to On (Hristos).
Dakle, Isusov odgovor predstavlja ukor što ta osoba ne veruje da je Isus

Bog.
***
> On ukorava tog covjeka sto ga naziva dobrim a ne za to sto ga ne naziva

Bogom!
Hajde da proverimo da li ga ukorava što ga naziva dobrim.
Da li je Isus dobar ili nije dobar?
Da li Isus kaže za sebe da nije dobar?
Ne kaže nikada i nigde već kaže:
"Koji me od vas kori za greh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne

verujete?" (Jovan 8,46)
Dakle, nije problem što je Isus nazvan dobrim, već što Jevrejin iz toga nije
izveo logičan zaključak da je Isus Bog, jer samo Bog može biti bezgrešan.
577
***
> Reče mu žena: "Gospodine, vidim, da si ti prorok.(Jovan 4:19)

Oci su se naši klanjali Bogu tamo na gori, a vi kažete, da je u Jerusalemu
mjesto, gdje se mora klanjati Bogu." (Jovan 4:,20) Ovdje vidimo da se Isus
nije usprotivio ovoj tvrdnji kada mu je zena rekla da je prorok
Pa zašto bi se usprotivio?
On je njoj rekao stvari koje nije mogao da zna da nije bio prorok:
"Reče joj Isus: Dobro si kazala; nemam muža; jer si pet muževa imala i
koga sad imaš nije ti muž; to si pravo kazala." (Jovan 4,18)
Prirodno je što je ona odmah zatim zaključila da je On prorok, čim je znao

njenu prošlost, pa je zato tada izustila:
"Reče Mu žena: Gospode! Vidim da si ti prorok." (Jovan 4,18)
No, priznati nekoga za proroka ne znači priznati ga i za Mesiju. Ali

Mesija mora biti i prorok kako ga je Mojsije nazvao kada je rekao:
"Proroka isred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti
Gospod Bog tvoj; njega slušajte, po svemu što si iskao od Gospoda Boga
svog na Horivu na dan sabora svog govoreći: Da više ne čujem glas
Gospoda Boga svog i da više ne gledam oganj taj veliki, da ne poginem.
Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše šta rekoše. Proroka ću im podignuti
između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i
kazivaće im sve što mu zapovedim." (5.Mojsijeva 18,15-18)
Šta se to desilo zbog čega je Bog ljudskom rodu obećao da će im poslati

nekoga ko će biti kao Mojsije? Stih 16. koji se nalazi izmedju oba
ponovljena stiha glasi:
"Po svemu što si iskao od Gospoda Boga svog na Horivu na dan sabora
svog govoreći: Da više ne čujem glas Gospoda Boga svog i da više ne
gledam oganj taj veliki, da ne poginem." (5.Mojsijeva 18,16)
578
Podsetimo se događaja, kada se Bog otkrio čovečanstvu i dao mu Deset

Božjih zapovesti:
"I sav narod vide grom i munju i trubu gde trubi i goru gde se dimi; i
narod videvši to uzmače se i stade izdaleka, i rekoše Mojsiju: Govori nam
ti, i slušaćemo; a neka nam ne govori Bog, da ne pomremo." (2.Mojsijeva
20,18-19)
Zato što nisu mogli da podnesu direktan susret sa Bogom, i da ostanu

živi, Bog obećava Mojsiju:
"Dobro rekoše šta rekoše. Proroka ću im podignuti između braće njihove,

kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu
zapovedim." (5.Mojsijeva 18,17-18)
Niko ne može videti Boga i ostati živ, i zato Bog im obećava da će im se

otkriti na način koji će oni moći da podnesu tako što će Njegova božanska
sila i sjaj biti sakriveni njegovom ljudskom pojavom, a to je Isus Hristos:

No, da se vratimo sada na događaj sa Samarjankom na Jakovljevom

izvoru. Zapazimo da je Isus Samajanci prethodno ponudio spasenje, a da
ona nije odmah shvatila duhovnu dubinu Njegovih reči:
"Odgovori Isus i reče joj: Da ti znaš dar Božji, i ko je taj koji ti govori: daj
mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu života. Reče mu žena:
Gospode! Ni zahvatiti nemaš čim, a studenac je dubok; odakle ćeš dakle
uzeti vodu živu?" (Jovan 4,10-11)
Sve dok joj to Isus nije naglasio, Samarjanka nije shvatala duhovno
značenje poziva da pije vodu života:
579
"Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti. A koji pije od vode koju ću
mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u
njemu izvor vode koja teče u život večni." (Jovan 4,13-14)
Zatim je ta žena reagovala onako kako reaguje većina ljudi u susretu sa

duhovnošću:
"Gospode, daj mi te vode da ne žednim!" (Jovan 4,15)
Većina ljudi nije svesna svojih stvarnih duhovnih potreba - potrebe za

oslobođenjem od greha i oproštenjem krivice za grehe. Većina želi da im
religija pruži osećanja kojim će oni da umire svoju nečistu savest i da
zadovolje svoje sebične želje. Zato, umesto pojma vode života, Sveto
pismo za lažnu religiju koristi pojam opojnog vina. Bog ne udovoljava
takvim vapajima ljudske duše iza kojih se krije ljudska sebičnost i
samopravednost, već ih ukorava da bi ljudi zavapili Bogu za
rasterećenjem od greha. a ne za njegovim zadovoljenjem. Zato Isus nije
odmah odgovorio na vapaj Samarjanke: "Gospode, daj mi te vode da ne
žednim!" (Jovan 4,15) već je skrenuo temu razgovora u vrlo neprijatnom
smeru. Na veoma nežan način Isus je podsetio Samarjanku na njen greh
kurvarstva. Potreba za pomirenjem sa Bogom, oproštenjem krivice i
oslobođenjem od grešne želje jeste bila njena najveća potreba. Tek sada,
kada je postala svesna pravog uzroka svog nezadovoljstva, mogla je da
primi dar spasenja.
"Reče mu žena: Znam da će doći Mesija koji se zove Hristos, kad On dođe
kazaće nam sve.
Isus joj reče:
Ja sam koji s tobom govorim." (Jovan 4,25-26)
> Ovdje je kristalno jasno da Isus za sebe svjedoci da je mesija. Krist znaci
mesija. Dakle nije mu bio problem da to posvjedoci jer je istina. Ali to nije
mogao reci i za Boga nigdje u Bibliji.
580
Nije bilo potrebno da se spomene Njegovo božanstvo, jer se ono

podrazumevalo na osnovu Starog zaveta, samom prirodom Njegove
uloge Spasenja:
Sam Bog obećava da će spasti grešnike i od greha (Svetim Duhom koji

menja srce) i od krivice za grehe (tako što će sam iskupiti grešnike):
"I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i

molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za
jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem." (Zaharije 12,10)
Evo originala gde se jasno vidi da Bog govori u prvom licu sam za sebe
da će biti proboden (prikovan na krst):
http://biblehub.com/text/zechariah/12-10.htm
Voda kao simbol života se i tu koristi da predstavi odgovor na potrebe

onih koji su u jami bez vode osuđeni na smrt, ali će biti spaseni krvlju
zaveta jer im zasluge krvi Isusa Hrista daju dostojnost spasenja:
Na krv zaveta je ukazivalo prinošenje krvnih žrtava. Prinošena je krv

nevinog jagnjeta, koja je ukazivala na Isusa Hrista. Ako ko ne bi imao
novca da prinese jagnje na žrtvu, mogao je da prinese vrapca. U obe ruke
bi držao po vrapca, ali bi u jednoj ruci vrapca morao da noktom zakolje
da on ugine, i to tako da kapi njegove krvi padnu u posudu sa vodom,
dok bi vrapca koji je u drugoj ruci u tom trenutku spustio do lavora sa
krvlju i sa vodom, i dodirnuo bi tu vodu sa krvlju, da bi zatim tog vrapca
puštao na slobodu da odleti. Vrabac koji je zaklan ukazivao je na Mesiju
581
koji će umreti za grehe sveta, a vrabac koji je pušten na slobodu da odleti

je simbolizovao njega kao grešnika koji je iskupljen Mesijinom žrtvom.
***
> Ako Mesija ima svoga Boga, a ima, i sam vam je rekao "uzlazim svom
Bogu i vašem Bogu", onda on ne može biti Bog, jer jezik je tada izgubio
svoj smisao. Ako imate 2 Boga, to ide direktno protiv prve Zapovjedi!
Niko je veruje u dva Boga već u jednog Boga koji se u vremenu i prostoru
otkrio kroz dve ličnosti. Pojam "izašao od Oca" se koristi i za Božjeg Sina
tako i za Svetoga Duha i tako pokazuje da oni nisu stvoreni, već su oni
sam Bog manifestovan u vremenu i prostoru kroz dve ličnosti:
> Ako imate 2 Boga, to ide direktno protiv prve Zapovjedi!
Upravo ako Mesija Spasitelj nije Bog, onda uzdanje u Njega (Mesiju) jeste
kršenje Prve Božje zapovesti, jer uzdanje u bilo koga osim jednoga Boga
jeste stavljanje tog objekta uzdanja na mesto samog Boga. Na primer,
proždrljivcima je bog njihov trbuh (Filibljanima 3,19). Isto tako kako se
582
uzdamo u Isusa, mi kršimo Prvu zapovest kada priznajemo Isusu sledeću

ulogu:

bogohuljenje.
***
"Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božjega, i izići
će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje
Dakle, sud i večna kazna čeka nepravedne, ne odmah posle smrti, već po
njihovom vaskrsenju. Isto tako i večna nagrada čeka verne, ne odmah po
smrti, već po njihovom vaskrsenju:
"Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepce: I blago će ti
biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih."
(Luka 14,13-14)
A ljudi koji nisu u miru sa Bogom, ne mogu zbog nečiste savesti da budu
zadovoljni verom u vaskrsenje, pa sebe teše da će život duše da se nastavi
posle smrti tela.
***
583
> zašto bi vjerovao navedenim stihovima Miloše ako ti ne vjeruješ

Kur'anskim ajetima.
Na osnovu njihovog smisla. Njihov smisao je sam po sebi razložan i

otkrivenje Božje ljubavi i pravičnosti i tako argumenat da su od Boga. A
na osnovu čega ti sam gradiš uverenje da je Kuran od Boga, a ne neka
druga religija (na primer hinduizam) ako ne vidiš Boga u samom smislu
učenja Kurana?
> ovdje smo da nađemo zajedničku riječ i poruku koja se nalazi i u bibliji i
u kur'anu a to je samo jedan Bog
To je fraza da je jedan Bog u islamu, kada se musliman uopšte ne uzda u

jednoga Boga, već se uzda u sebe u pokušaju da promeni svoj karakter
(umesto da to radi Sveti Duh) i u pokušaju da sam sebe iskupi za svoju
krivicu za grehe (umesto da to uradi Isus svojom žrtvom).
Vidi se da musliman ne traži spasenje u Bogu po tome što musliman

uopšte ne hvali Boga za svoje spasenje od greha i krivice, već hvali sam
islam kao skup pravila, čime on otkriva da traži spasenje, ne u Bogu, već
u držanju pravila ponašanja.
Zato muslimani uopšte nemaju u svojoj etomusici himne zahvalnosti

Bogu, koje su prirodna posledica svakodnevne zahvalnosti Bogu na
svakodnevnom posvećenju u očišćenju od greha i oproštenju krivice za
učinjene grehe. Iz srca jednog prosečnog muslimaa izlazi sasvim drugi
duh, a ne duh zahvalnosti i vere u Boga.
***
> postoje li citati u Bibliji koji objasnjaju sta konkretno covjek treba da cini
da bi svakodnevno zivio zivot po Bozijoj volji?
584
Ovo je zajednično i za islam i za Jehovine svedoke da tako razmišljaju pa

je to tvoje pitanje tipično pitanje deteta predškolskog doba - pogledaj ovu
shemu:
http://enlite.org/kohelberg.png
Dete predškolskog ne koristi razum da samo razume koje su potrebe

života i koje ponašanje je pravi odgovor na te potrebe, niti preispituje
kvalitet motiva iz kojih čini dobra dela, već slepo drži pravila kojima ga
uči roditelj. Tek u školsko doba dete razvija sposobnost razuma da A)
analizira smisao svojim postupaka, i zatim pred puberteta B) analizira
kvalitet motiva iz kojih čini dobro delo. Učenje islama i Jehovinih svedoka
ne poznaje te faze školskog doba, pa zato drže slepa pravila lišena smisla,
a nije im uopšte bitno da li neko čini dobro delo iz ljubavi ili iz straha od
kazne i sebične želje za rajem.
Sada mogu i da odgovorim:
Kada bi Bog davao precizne savete i pravila ponašanja za svakodnevni

život, tada bi time ispirao ljudski um i pokazao time nepoštovanje ljudske
ličnosti. Biblija zaista nema citate koji objašnjavaju šta čovek treba da čini
svakodnevno da bi živeo po Božjoj volji u smislu nekakvih pravila
ponašanja, već tu odgovornost prepušta samom ljudskom razumu. Ali
Biblija ima ono što islam i Jehovini svedoci nemaju - strogo definisanje sa
moralnim zakonom - kvalitet motiva ljudskog srca. Kada kroz iskustvo
duhovnog novorođenja čovek doživi reformu motiva srca, pokajanje za
sebičnost, gordost, itd, i ispunjenje ljubavlju, on sam zna kako da se
ponaša:

585

(Jeremija 31,33)
***
Kontradikcije u Kuranu:
Da li ima nekih stihova u Kuranu koji su ukinuti?
Prvo stoji da nema, da je Kuran savršen i da ne može biti ništa iz njega
ukinuto - 6:34, 6:115, 10:64 i 18:27.
Onda stoji da su neki stihovi ipak ukinuti - 2:106, i 16:101.
Koliko se anđela obratilo Mariji? Prvo piše da je samo jedan - 19:16-19, a
onda piše da su više od jednog - 3:42 i 3:45.
Koliko traje Alahov dan?
1000 godina - 22:47 i 32:5.
50000 godina - 70:4.
Ko je odabrao da đavo bude prijatelj nevjernika?
Alah je to odabrao 7:27.
Nevjernici su to odabrali - 7:30.
Da li je faraon udavljen ili spašen? - Bio je udavljen 17:102-3, 28:40 i 43:55.
Bio je spašen - 10:90-92.
Da li će svi Jevreji i Kršćani ići u pakao? - Da, svi Jevreji i Kršćani će ići u
pakao - 3:85 i 5:72.
Ne, neće - 2:62 i 5:69.
Da li je Muhamed tražio honorar? - Jeste 2:195, 8:41, 9:103, 9:111, 47:38, i
57:10.
Nije - 12:104, 36:21, 42:23, 52:40 i 68:46.
Kako treba tretirati Jevreje i Kršćane?
Ljubavlju i strpljenjem - 2:109.
Boriti se protiv njih - 9:29.
Šta je došlo prvo, Nebo ili Zemlja? Nebo - 79:27-30.
Zemlja - 2:29 i 41:9-12.
Da li će Alah sve oprostiti?
Da - 4:110, 39:153.
Ne, neke stvari i nekim ljudima nikad neće oprostiti - 4:48, 4:116, 4:137,
4:168, 9:80, 47:34 i 63:3-6.
Koliko se anđela borilo s Muhamedom?
3000 - 3:124-126. 1000 - 8:9-10.
586
Da li je svaka osoba slobodna da vjeruje sta on ili ona hoće?

Jeste - 2:256, 18:29 i 109:6.
Nije - 3:32, 30:45,18:29, 3:85, 3:28, 4:89, 4:144, 5:51 i 60:1.
Koliko dugo je trajalo stvaranje Neba i Zemlje?
Šest dana - 7:54, 10:3, 11:7, 50:38, 57:4.
Osam dana - 41:9-12.
Od čega je stvoren čovjek?
Vode - 25:54 i 24:45.
Ugruška - 96:1-2.
Ilovače, blata - 15:26, 32:7, i 38:71. Prašine, zemlje - 30:20 i 35:11.
Da li je Alah milostiv?
Jeste - 1:1-3, 1:163, 2:37, 2:54, 2:128, 2:143, 2:160, 2:173, 2:182, 2:192, 2:218.
Nije - 2:7, 2:17, 4:56, 4:168-9, 5:33i 7:50.
Da li Alah pravi razliku među njegovim poslanicima?
Pravi- 2:253.
Ne pravi - 2:285.
Ko je bio prvi Musliman?
Avram/Jakov - 2:132.
Mojsije - 7:143.
Muhamed 39:12.
Da li je neko od Nojinih sinova stradao u poplavi?
Jeste - 11:42-44.
Nije - 21:76 i 37:75-77.
Da li se sve na Nebu i na Zemlji pokorava Alahu?
Da - 30:26.
Ne - 2:34.
Kada se narod pokajao zbog obožavanja zlatnog teleta?
Prije Mojsijevog povratka - 7:148-150.
Poslje Mojsijevog povratka - 20:88-91.
Može li Alah imati sina?
Da -39:4. Ne - 6:100-1.
Može li čovek sve njegove žene tretirati pošteno?
Da, moguće je- 4:3.
Ne, neće biti u stanju da to čini - 4:129.
Da li su faraonovi čarobnjaci vjerovali u Alaha i Mojsija?
Jesu - 7:120-122. Nisu - 10:83.
Ko trpi gubitak ako Muhamed nije bio u pravu?
587
Samo Muhamed - 34:50.

Svi koji su ga slušali, sljedili ga - 16:25 i 29:12.
Šta će biti jedina hrana ljudima koji završe u paklu?
Gorka biljka, trnje - 88:6.
Pomije - 69:36.
***
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=04&dd=10&nav_id=
1118308
Taj zapadni iliti "britanski" humor je sposobnost osobe da se smeje

besmislenom. Ko ne prepoznaje besmisleno jer slabo koristi razum radi
analize smisla, neće se nasmejati na besmislicu jer je neće prepoznati kao
besmislenu. Ali pored te inteligencije školskog doba koja se bavi analizom
smisla (jer ima za cilj razumevanje potreba života), postoji i inteligencija
adolescencije koja se bavi tehnikom (radi odgovora na potrebe života).
Takve osobe mogu biti genijalni majstori, a da uopšte nemaju pomenuti
zapadni ("britanski") smisao za humor, ali će imati semitski ("arapski")
humor koji se smeje lukavstvu, pokvarenosti i “masnim” vicevima.
Po izjavi britanskog glumca Džona Marvuda Kliza, najnoviji filmovi

Džejmsa Bonda su lišeni britanskog smisla za humor, jer narodi istoka za
čije se tržište oni prave, ne razumeju zapadni smisao za humor. Naime,
dok zapadni humor ima notu smejanja besmislicama, narodi koji ne
koriste analitičku funkciju razuma u prepoznavanju besmislenog, neće
prepoznati ništa smešno u takvom humoru. Da ti narodi imaju razvijenu
analizu smisla, bili bi im smešni i besmisleni sami sadržaji njihovog
verovanja:
“Čuo sam Muhameda govoreći “Vrućica je od vrućine Paklene Vatre, zato

je ohladite sa vodom” (Buhari zbirka 4, knjiga 54, hadis 484)
“Poslanik je rekao, “Ako se bilo ko probudi iz sna i opere se, trebao bi

isprati nos stavljajući vodu u njega i tada ga izduvati tri puta jer Sotona je
ostao u gornjem delu njegova nosa celu noć.” (Buhari zbirka 4, knjiga 54,
hadis 516)
588
“Allahov poslanik je rekao “Kada je zov na molitvu upućen, Sotona se

postavlja na pete i prdi sa zvukom tokom svog leta zbog toga da ne čuje
zov na molitvu” (Buhari zbirka 1, knjiga 11, hadis 582)
Kako je moguće da to tim narodima nije smešno i besmisleno?
Zato što im je razvoj razuma školskog doba koji se bavi analizom smisla
jako slabo razvijen, dok im je veoma razvijena formalna logika
predškolskog doba (dobri su matematičari) i vrlo su im razvijene
intelektualne sposobnosti puberteta (dobri su tehničari, zanatlije,
majstori...).
Protestantski narodi su u veku razuma i prosvećenosti (XVIII i XIX vek)

do te mere razvili sposobnost razumnog razmišljanja, da su smatrali da je
najbolji način borbe protiv islama, prevođenje Kurana na njihove jezike:

No, mi danas, iako su neke posledice prosvećenosti ostale, više ne živimo

u veku razuma. Od pojave romantizma, ljudi se u prosuđivanju razlike
između dobra i zla više oslanjaju na svoja osećanja nego što se oslanjaju
na zdrav razum, posebno ovde kod nas.
***
> TEMELJI NEVJERSTVA
To što si napisao nije sporno, ali ja govorim o tome kako čovek to da

pobedi. Prvo, ti nemaš primer poniznosti u Kuranu da bi te takav primer
589
ukorio za gordost. Nemaš ni moralni zakon koji ukorava same loše

motive. Ali imaš pravila koja te navode da se baviš postupcima, i tako si
naveden da vodiš borbu protiv manifestacije greha u postupcima, dok
grešne želje ostaju i dalje u srcu.
> ''nemaš moralni zakon'' neozbiljan si kako tako možeš da kažeš to ni

najveći laik ne može reći da islam nema moralni zakon.
Imaš krivični zakon u islamu ali ne i moralni.
Da li u Kuranu piše da ako u srcu poželiš ženu, da si onda učinio

preljubu? Da li u Kuranu piše da ako mrziš u srcu, da si onda ubica? Da li
piše "Ne budi osvetoljubiv"? Da li piše "Ako je neprijatelj gladan, ti ga
nahrani"? Da li piše da je proždrljivcima trbuh njighov bog i da će zato
otići u pakao?
***
> Kur'an naređuje da se bludu ne približavamo a hadisi pojašnjavaju da i

oči čine blud pogledom pa jedan pogled nenamjeran ne piše se kao grijeh
ali ukoliko bi neko gledao radi bluda onda se piše kao grijeh i zbog tog je
propisana moralna odjeća kao i obaranje pogleda kako bi čovjek bio što
manje time iskušan.
Pa to samo pokazuje da nije pobedio želju u srcu, ako žena mora da se

pokriva. No, u Kuranu očito ne piše da je želja greh. A u hadisima piše
svašta, i medjusobno protivrečni saveti tako da to nije relevantno. Zar bi
Bog propustio da u Kuranu ukori loše motive srca, ako ga je Bog zaista
nadahnuo?
> Zadovoljenje strasti je legalno samo u braku kao što je poznato.
Onda to znači da osoba unosi želju u brak. Nije čudo što potoji
mnogoženstvo jer je ono pokrivalo za promiskuitet.
> Po islamu Allah ne gleda u djela dobra sama po sebi već samo u dobra
djela osoba koje ih čine iskreno tj da bi se tako približili još više Tvorcu.
590
Pa to je nakaradno, jer to znači četiri zablude:
A) Da greh prestaje biti greh ako se čini iskreno.
B) Da greh prestaje biti greh ako se čini sa namerom da se čovek približi

Tvorcu.
C) Da čovek treba dobra dela da čini iz interesa (da bi se približio Tvorcu)

a ne iz ljubavi.
D) To znači da čovek može da čini dobra dela bez Tvorca, čim može da ih
čini da bi se približio Bogu. A to je nemoguće, jer čovek već mora da bude
sa Bogom, da bi mu Bog dao čisto srce ispunjeno ljubavlju iz koga
proizilaze dela iz dobrih motiva. Niko ne može bez Boga da ima pravu
ljubav.
***
> Mržnja prema vjernicima u srcu izvodi čovjeka iz vjere. a mržnja prema
nevjernicima i prema zlu je naređena. ko nema mržnju prema zlu takav je
saučesnik sotonin. Takođe i po bibliji Jahve je opisan kao onaj koji voli i
onaj koji mrzi. Voli dobro i za njeg nagrađuje a mrzi zlo i i nepravdu i
kažnjava ga
Ovo je užasno, i otkriva je samo pagansku predstavu o Bogu, već i

odsustvo moralnog zakona.
Kako otkriva odsustvo moralnog zakona kod muslimana?
Pa ako bi musliman imao moralni zakon koji ukorava grehe srca, tada bi
shvatio da su svi ljudi grešni i krivi, jer nema nikoga ko u srcu nije učinio
preljubu ili ubistvo, te da nema nikoga ko nije zaslužio smrt. A to onda
znači da Bog mrzi ceo svet. I ne samo to, već to znači da čovek nema
dobre motive pokajanja. U Bibliju Bog voli grešnika a ne voli greh, pa
Božja ljubav navodi grešnika na pokajanje: “Ili ne mariš za bogatstvo
591
Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na

pokajanje vodi?” (Rimljanima 2,4)
A shvatanje da Bog voli ljude sebičnom ljubavlju koja gleda na to kakvi su

po karakteru i koja tako uslovljava svoju ljubav, takvo shvatanje
opterećuje čoveka i manipuliše njegovom nečistom savešću i strahom od
odbacivanja, pa čovek nema pravih motiva da se pokaje, jer ne vidi da ga
Bog voli, već se kaje iz loših motiva iz kojih bi mu takođe trebalo
pokajanje. Ispada da Bog muslimana uopšte ne voli ljudske ličnosti, već
traži vrednosti u njima da bi mogao da ih voli, što je projekcija Bogu
grešne ljudske prirode.
Biblijski Bog koji voli grešnika, a ne voli greh, jeste suprotan Alahu koji ne
voli grešnika, a voli greh (voli jer je liberalan prema gresima srca i pruža
im izgovor ako se upražnjavaju na religiozne načine).
***
> A ako je neko već u braku ljudsko srce je takvo da se ne može nikad
potpuno iskontrolisati,
Pa ne treba da se iskontroliše, jer je to onda licemerstvo. Treba srce da se

reformiše pod uticajem Božjeg Duha:

(Jeremija 31,33)
> tebi je sve živo licemjersto i nema ništa da je dobro.

592
Ako je neko imao susret sa Bogom i reformisao srce, otkuda potreba da

pred njim žena mora da se pokriva?
To nije pobeda. I u Starom zavetu ti imaš upozorenje za preljubu

povodom iskušenja privlačnosti ženskog tela ali zapazi da rešenje nije
pokrivanje već pobeda same želje u srcu:
15:37 Još reče Gospod Mojsiju govoreći:

15:38 Reci sinovima Izrailjevim i kaži im, neka udaraju rese po skutovima
od haljina svojih od kolena do kolena, i nad rese neka meću vrpcu plavu.
15:39 I imaćete rese zato da se gledajući ih opominjete svih zapovesti
Gospodnjih i tvorite ih, i da se ne zanosite za srcem svojim i za očima
svojim, za kojima činite preljubu;
> može se zaljubiti u drugu osobu i sl
Pa onda ako ima iskušenje da se zaljubi, treba da pobedi iskušenje, a ne

da zadržava greh u srcu, a da spolja uklanja povode za manifestaciju
greha. Muslimani zadržavaju greh u srcu i čeznu za rajem gde će greh
slobodno upražnjavati, sa obećanim devicama.
> i onda obaranje i pokrivanje štite čovjeka da ne dođe do neželjenih

stvari koje bi narušile ljudsku sreću.
To nije duhuvno rešenje, već tehničko, koje i ateistima može isto tako
"uspešno" da koristi i da isto tako bude dobar licemer.
***
> Da nije želje kako bi se sklapali brakovi, kako bi dolazilo do simpatija

između momka i djevojke i braka između njih? Nerealan si prijatelju.
Ovo je strašno. Otkriva nedostatak prave ljubavi i nepobeđene želje. Pa

osoba kojom vladjau želje nije zrela ličnost i zato uopšte nije za brak, dok
želje ne pobedi.
593
Katolici i pravoslavni su primetili da je bolje da roditelji određuju bračne

saputnike nego da im se dete u izboru saputnika prepušta željama srca,
upravo zato što prepuštanje željama dovodi partnere dotle da brak
zasnivaju na samim željama što rezultuje vrlo nesrećnim ishodom braka.
Ali kod protestanata tako nije bilo jer se bračni saputnik nije izabirao na
osnovu želje, pa je brak bio veoma uspešan, jer je temeljen na ljubavi (a ne
na želji) dok se saputnik izabirao na osnovu "hladnog" razuma.
***
> I to cini kroz cijelu Bibliju , nagradzuje bas one koji krse njegov zavet a
nekoga kaznjava ko mu se nesvidza, Po meni su to i takve stvari stavljali
u Bibliju krivopisci biblije
Ti ovim dokazuješ da Islam pridaje Bogu paganski karakter, kakav imaju

i grešni ljudi, koji vole greh, a ne vole grešnike. Alah je liberalan prema
grehu (ako želiš i ako mrziš u srcu, to nije greh), a surov prema
grešnicima.
Biblijski Bog je suprotan - voli grešnika a ne voli greh:

Konsekvence su sledeće:
Musliman se kaje iz straha od Božjeg odbacivanja, i kako se kaje iz straha,

to kajanje je licemerno, jer je iznudjeno strahom a ne dragovoljno i
rezultuje samo sputavanjem greha u svom ispoljavanju.
Hrišćanin se kaje iz ljubavi, i kako se kaje iz ljubavi, to pokajanje je

iskreno i rezultuje promenom motiva srca.
***
594
Ovo je poziv na licemerstvo, jer umesto da ljude ukori za samu mržnju,

Kuran ih poziva da se samokontrolišu, a to je licemerstvo jer mržnja u
srcu ostaje:
"Neka vas mržnja koju prema nekim ljudima nosite nikako ne navede da
nepravedni budete!" (Kur'an,, Al-Ma’ida-Trpeza, 8.)
Islam je u suštini ateizam, jer ne pruža verniku nikakvo iskustvo reforme

unutrašnjih motiva srca, već ga navodi na ono što on sam može i bez
Boga, a to je da sputava svojom voljom ispoljavanje greha, dok greh u
srcu ostaje.
U islamu si licemeran ako jedno pričaš, a drugo činiš, dok u Svetom

pismu su licemer, ako se i ispravno ponašaš, ali ti je u srcu greh i dalje
prisutan:
***
Ebu Hurejre prenosi da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
"Kada Allah zavoli nekog svoga roba, pozove Džibrila te mu rekne: 'Ja
volim toga i toga, voli ga i ti!' Džibril ga zavoli. Potom proglasi na nebu:
'Allah voli tog i tog, volite ga i vi!', te ga zavole žitelji neba. Zatim to bude
prihvaćeno i na Zemlji. A kada Allah zamrzi nekog svog roba, pozove
Džibrila i rekne: 'Mrzim toga i toga, mrzi ga i ti!' Džibril ga zamrzi, pa
595
oglasi medu žiteljima neba: 'Allah mrzi toga i toga, mrzite ga i vi!' Oni ga
zamrze, a zatim mu se odredi mržnja i na Zemlji." (Muslim)
Ništa gore po ličnost deteta nego formirati kod njega ideju ga roditelji
vole samo ako je ono poslušno i dobro, a da ga mrze i odbacuju ako nije.
Rezultat je iskompleksirana ličnost, neiskrena prema sebi i drugima, i
podložna manipulaciji, jer su roditelji, predstavljajući svoju ljubav prema
detetu kao uslovnu i sebičnu, manipulisali i dresirali svoje dete, a ne
vaspitavali u jednu svesnu i samostalnu ličnost.
Jedno je nagrađivanje i kažnjavanje kada je ono tehnika manipulacije, a

drugo je kada roditelj ima načelni odnos bezuslovne ljubavi prema
detetu, gde će iz ljubavi da dete ukorava kaznom da bi ono odbacilo greh,
a ne da mu uskraćuje ljubav i da ga muči ako mu dete nije poslušno.
Roditelji dresiraju decu tako što udovoljavaju njihovim slabostima onda

kada su im ona poslušna, a osujećuju ih kada su neposlušna; dok pravilno
vaspitavaju decu kada ih navode da pobede svoje slabosti u korenu.
Pravilnim vaspitanjem roditelj razvija volju svoje dece, dok dresiranjem
on ne razvija njihovu volju već slabosti karaktera koje vladaju detinjom
voljom, slabosti straha nečiste savesti i koristoljubivosti preko kojih takvi
roditelji svojom decom manipulišu.
Rezultat su neodrasle osobe koje se daju kupiti i prodati i na svaki način

izmanipulisati zastrašivanjem, laskanjem sujeti i ugađanjem njihovoj
sebičnosti. Dete koje je dresirano ono najčešće i kada odraste ostaje
zavisno od autoriteta koji manipuliše njegovom sebičnošću, gordošću i
strahom nečiste savesti. To su ljudi koji će ti učiniti dobro delo ne zato što
te vole, već zato što vide vrednost u dobrom delu kojom zadovoljavaju
svoju sujetu i gordost, i zato što od tog dobrog dela imaju ličnu
satisfakciju prijatnih osećanja (sebičnost) ili zato što bi osećali krivicu
kada ti ne bi pomogli.
Nemojte mi reći da takva predstava o Alahu ne izazive iste posledice kod

muslimana.
596
Nije li to upravo odlika paganskih bogova, na primer, grčkih i

hinduističkih božanstava da im se pridaje karakter grešnih ljudi, koji vole
sebičnom ljubavlju jedni druge?
Nije li Isus takva shvatanja nazvao neznabožačkim kada je objašnjavao

kako je sam Bog dao sunce da obasjava i pravedne i zle, te da ako volimo
samo one koji nas vole, da nismo tada bolji od neznabožaca?
Sledi da Alah uopšte ne voli ljudske ličnosti, već traži vrednosti u njima
da bi mogao da ih voli, što je projekcija Bogu grešne ljudske prirode.
Ljudi koji su odvojeni od Boga, u svemu traže neku korist, pa ne mogu da
vole ni druge ljude, a ni sami sebe, kakvi zaista jesu, kao grešne i krive, pa
onda traže neku vrednost u drugima i sebi samima da bi mogli da vole.
Takva izopačena predstava o ljubavi opterećuje ljude glumom i
pretvaranjem u međusobnim odnosima, a prema Bogu neiskrenošću i
samopravednošću.
Umesto da ga svest o Božjoj ljubavi dovede do pokajanja, strah od

gubitka Božjeg odbacivanja navodi na licemerno sputavanje greha. Iz
straha od Boga čovek se okreće od Boga koji ga jedino može spasti, ka
samom sebi i licemernoj samokontroli.
Pridajući Bogu atribute sebične ljudske ljubavi vernik dolazi u iskušenje

da sam sebe mrzi, i da veruje da ga Bog mrzi, jer je dok gleda
veličanstvenost Božjeg karaktera, stalno svestan svoje grešnosti.
Sa takvim duhom podsvesne mržnje prema sebi, naravno da ne može ni

prema drugim ljudima da ima bolji duh. Musliman nije sposoban da
ljubavlju neprijatelja dovede do pokajanja, jer ni u Bogu ne vidi prijatelja
koji ljubavlju grešnike vodi na pokajanje, već vidi tiranina koji strahom od
odbacivanja primorava ljude na poslušnost sebi.
Posledica takvog krivog shvatanja je da vernik formira nakaradnu

predstavu o grehu, tako da može za sebe da umišlja da je pravedan; i to
radi tako što sebe zavarava da Bog ne osuđuje njegove loše motive srca,
već samo loše ponašanje. To je razlog zašto muslimani vode svoju
duhovnu borbu na pogrešnom planu, usmeravajući napor volje ka
597
licemernoj samokontroli, umesto ka susretu sa Bogom, koga se plaše jer

podsvesno znaju da su grešni. Umesto da vape Bogu da im srce očisti od
greha, oni samo sputavaju greh u svom ispoljavanju. Musliman će se
iskreno pokajati što je prijatelju rekao ružnu reč, ali se neće pokajati što je
takav u srcu, jer je kroz površne moralne zahteve sasvim ugušio svest o
sopstvenoj grešnosti, da bi tako eleminisao iz sebe prepreke da ga Bog
prihvata i voli. Biblijski Bog takvima upućuje divnu vest:
Za razliku od Alaha koji ne voli grešnika, a liberalan je prema gresima (na

nivou motiva srca), biblijski Bog voli grešnike, a ne voli greh:

A čovek koji takvom ljubavlju voli druge, prirodno voli i nepravednike:
"Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro
onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da budete
sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapovedi svom suncu, te
obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako
***
Ovo je čist primer paganizma u islamu:
598
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." (Alejhi Ve Sellem)
To je upravo odlika paganizma što muslimani (pa i tradicionalni hrišćani)

veruju da navodno mogu da "podmite" Boga da ih spase, kao da grešan
čovek može da pruži neku korist onome za koga je pisano da "On budući
Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, niti prima
ugađanja od ruku čovečijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje
svima život i dihanje i sve." (Dela 17,24-25)
U takvom pominjanju Božjeg karaktera, kada vernici umišljaju da Bogu

mogu da ugađaju svojim dobrim delima, slavi se Bog, već se slavi čovek
koji ima zasluge. To laska ljudskoj gordosti.
Gord čovek ne podnosi milost (pravu, bez sopstvene zasluge). Daj

gordom čoveku 100 evra da uživa u hedonizmu, on će to rado da
prihvati, jer zna da to nije dobrota. Ali daj mu 100 evra jer mu zaista treba
za život (hranu, lek, kiriju...) ima da te mrzi, ako ne bude mogao da ti
uzvrati, jer svojom milošću ti ponižavaš njegovu gordost. Gord čovek ne
podnosi milost Božju, on bi želeo da je sam zasluži.
Jedan moj prijatelj u trenucima finansijske krize zbog gubitka posla, mi se

obratio za pomoć sledećim rečima:

sam mu: "Uzalud pričaš! Moji prijatelji ti neće pomoći zato što si ti dobar
čovek!"
Prijatelj me je zbunjeno pogledao, a onda sam nastavio:
"Oni će ti pomoći zato što su ONI DOBRI, a ne zato što si TI DOBAR

čovek!"
599
To ovaj čovek nije mogao da shvati, kao što iz istog razloga muslimani ne
mogu da shvate da nas Bog ne spasava zato što smo mi dobri, već zato što
je On dobar. On od nas ne traži pravednost, već nam je daruje. Mi
nemamo svoje pravednosti, i zato nam je jedina nada Isusova žrtva.
Naravno, spasava nas jer izabiramo da primimo Njegovu dobrotu.
Tvrditi da možemo da se spasemo dobrim delima je besmisleno ne samo

zato što mi nismo sposobni da činimo dobra dela ako već nismo izmireni
sa Bogom (jer Bog ne računa dobra dela iz gordosti, straha od kazne ili
sentmenta), već i zato što je besmisleno tvrditi da možemo da se spasemo
onim dobrim delima, koja smo inače i već bili dužni da učinimo:



(5.Moj. 9,4-6)
600
***
> Vjerujete Pavlu Židovu koji vam je vjeru skrojio po svojoj mjeri
Pre svega, za razliku od muslimana koji veruju Muhamedu, moja vera u

Sveto pismo uopšte nije utemeljena na veri u one koji su Sveto pismo
pisali, već je utemeljena na RAZUMEVANJU SMISLA na osnovu koga ja
verujem u Boga. Dakle, vi verujete ČOVEKU da je vaša sveta knjiga od
Boga, a na verujem samom BOGU jer na osnovu smisla razumem da je
predstava koju o Njemu daje Pismo ispravna.
***
> Ja kazem nijet ili namera ti kazes motiv srca .
Ti nije isto. Neko može da ima dobre namere (da pomogne baki da pređe
preko ulice), a da nije svestan da ga na to pokreću loši motivi (ponositost,
gordost, nečista savest, strah od kazne, sebični sentiment, koristoljubiva
želja da tim delom zasluži spasenje), umesto motiv prave ljubavi. Kada
neki muslimani tvrde da bez straha od Boga niko ne bi činio dobro delo,
time otkrivaju nedostatak prave ljubavi u svojim srcima.
***
Šta mislite o ovoj diskusiji:
@ > Hvala Allahu da nas je naučio kako i na koji način da Mu se obraćamo

i iskazujemo poštovanje .
Jadna je ta ljubav koja se "UČI". Prava ljubav se ne uči, već je plod reforme
motiva srca, kada se čovek pokaje za svoje grehe i zavapi Bogu za svojom
reformom.
U hrišćanstvu Božji zakon strogo definiše samo motive srca, pa se čovek

iskreno moli Bogu, jer je svestan svoje grešnosti i samom tim potrebe za
reformom srca. A u islamu ta iskrena svest ne postoji, jer islam nema
moralni zakon, pa zato imate naučene molitve i unapred definisana
601
pravila za svaku situaciju u životu. To što vi sitničavim pravilima

unapred definišete ono ponašanje koje je odgovornost same ličnosti, samo
pokazujete da nemate pravu ljubav u svojim srcima, jer ko ima pravu
ljubav, sam zna kako treba da se ponaša, nema potrebe da mu se definiše
koje reči će u molitvi da govori Bogu, niti kako da živi.
Kada ljude opteretite moranjem da iz straha od pakla budu robovi Božji,

onda oni prirodno počnu da zavide i da mrze sve druge koji su slobodni
od tog ropstva, pa bi onda i njih primorali na ropstvo moranja u kojem se
sami nalazite, da svi budu takvi robovi. Ko sprovodi nasilje nad samim
sobom, nad sopstvenom savešću, lako će ga sprovoditi i nad drugim. Ako
tebi neko definiše kojim rečima ćeš, na koji način, koliko puta često da se
moliš Bogu, on time zalazi u tvoju ličnu odgovornost i čini atak nasilja
nad tvojom ličnošću, onaj isti atak koji bi ti činio ličnosti svoje žene kada
bi joj rekao kada, koliko puta, na koji način koje izraze ljubavi rečima i
delima da ti pokaže. Osoba kojoj je tako ličnost "ubijena u pojam",
Jedan musliman na to odgovara:
"Pa jel ti to preporučuješ da izmišljamo načine iskazivanja poštovanja i

pokornosti Stvoritelju te da svaki individualno to čini. Po tvojoj logici
normalno bi sve bilo ako neko umisli da je njegov način perfektan jer mu
navodno proizilazi iz srca. U tom slučaju bilo bi onih koji bi iz postovanja
prema Bogu lajali kao psi prema nebu, obraćali Mu se sa vozdra bogo, sa
ima aaaa?.. u činu podrigivanja videli Bogopoštovanje, prdenjem
iskazivali pocast ,itd-itd-itd. Hvala Allahu da nas je naučio kako i na koji
nacin da Mu se obraćamo i iskazujemo poštovanje. Mi priznajemo da
svako dobro i svako korisno znanje smo od Boga naučili dok se vi
oslanjate na svoju pamet te ste radi toga i zalutali.""
Na te misli ja mu postavljam pitanje:
Kako može onaj ko ima u srcu ljubav da laje prema Bogu? Da li bi ti lajao
prema svojoj ženi ako je zaista voliš? Da li tebi neko mora da napiše kako
da se ponašaš prema njoj, ako zaista imaš u srcu ljubav prema njoj?
602
Možda bi se ti zaista tako ponašao (prdeo, lajao) kada ti niko ne bi dao

uputstva, ali onda takvo ponašanje samo otkriva šta ti zaista nosiš iskreno
u svom srcu, otkriva da prave ljubavi zaista nemaš.
Musliman odgovara:
"Pa ako ne zna drugačije čini ono sto mu je srcu drago , onako kako je
recimo video od psa koji lajanjem iskazuje poštovanje prema gazdi."
Ovo odgovaram muslimanu:
"Ako neko u srcu ima pravu ljubav, on ne može da laje na Boga, kao što
neće lajati ni na svoju ženu ako je zaista voli, jer ljubav kao pokretač
navodi osobu na ono ponašanje koje je realan odgovor na potrebe
trenutka. A osoba koja nema ljubav nije zainteresovana da sama razume
potrebe druge osobe, već traži recepte kako da se ponaša. Kada bi ti sam
počeo da učiš napamet i da imitiraš reči koje drugi ljudi upućuju svojim
ženama, pa da onda pet puta dnevno svakoga dana ponavljaš svojoj ženi
iste reči, u istom položaju, na isti način, tvoja žena bi sa pravom odbacila
takvu ljubav kao lažnu i licemernu.
Kako može tvoja žena da ceni tvoju ljubaznost prema njoj ako ona nije
iskren produkt tvoje lične odgovornosti razumevanja, već si ti tu
odgovornost predao nekom drugom, od koga si video kako on to radi ili
si je predao samoj ženi koja umeto tvog razuma sama tebi govori ša ćeš da
joj kažeš?
Upravo tako nešto zahteva tvoj Alah od tebe, on ti unapred kaže šta ćeš
da mu kažeš u moltvi, pa kakva je to ljubav i kakvo je to poštovanje tvoje
ličnosti i tvog razuma?
Takva molitva nije iskren razgovor čoveka sa Bogom, već unapred

režirana pozorišna prdstava za zavaravanje sopstvene savesti. Ako tebi
neko napiše šta ćeš da mu kažeš, to nije razgovor već gluma.
Ako imaš pravu ljubav, ti nećeš imitirati šta drugi rade, niti ćeš
udovoljavati njihovim željama onako kako ti vidiš da oni to žele, već ćeš
603
to sam shvatiti šta treba da učiniš u određenoj situaciji i razlikovaćeš

udovoljavanje tuđim grešnim željama od odgovora na njihove realne
životne potrebe.
Sama činjenica da tvoji odgovori na moje kritike ne sadrže ni najmanje

pozivanje na zdrav razum - na sposobnost čoveka da sam prosudi šta
treba da radi, već jedino na slušanje šta ti drugi kažu da treba da činiš,
otkriva tragične posledice islama, koji svoje vernike zadržava na nivou
deteta predškolskog doba koje slepo sluša pravfila autoriteta roditelja,
bez lične odgovornosti da analizom potrebe života samo shvati šta treba
da čini, što se kao sposobnost razuma stiče u školskom dobu."
***
> On nikog ne opterećuje preko njegovih mogućnosti.
Ovo je ateizam.
Ako je čovek ograničen svojim mogućnostima, kome se on onda moli?
Bogu svakako ne.
Ko veruje u Boga, ima sve mogućnosti ispunjene jer ga Bog čuje.
> Sve zavisi koliko si jak duhovno
Ako si sa Bogom, ti ne veruješ u sebe, svoju snagu, već u Božju snagu, i

zato hrišćanin nema izgovora za greh, dok musliman ima izgovora da
pogreši ako je iskušenje jako, jer zapravo, veruje u sebe, a ne u Boga.
Ovo učenje islama je jako ljigavo, jer čoveku pruža izgovor za greh:
''Onoga koji zaniječe Alaha nakon što je u njega vjerovao, osim ako je na
to primoran a srce mu ostane čvrsto u vjeri čeka Alahova kazna,,Kur'an
časni stvarnost Zagreb 1969 II,106
604
Neverovatno je da Kuran pruža izgovor za pristajanje na izdajstvo pod

pritiskom, što znači da on ne otkriva Boga dostojnog da da silu pobede
nad sobom.
Kuran kao da je ateizam. Ako veruješ u Boga, onda ti ne pitaš sebe da li

možeš nešto da izdržiš, već pitaš Boga, a On ti uvek kaže da možeš jer ti
On daje silu.
Samo onaj ko veruje u sebe pita sebe da li može ili ne može nešto da
podnese. Ko se oslanja na Boga, on se na sebe ne oslanja. pa nikada ne
pita sebe da li nešto može, jer zna da sam ne može.
***
> :U citavom vasoj Bibliji nema rijeci biblija,u citavoj bibliji nema rijeci
krscanstvo,u citavoj bibliji nema rijeci trojstvo
Ovim samo dokazuješ kako islam uništava zdrav razum. Što bi morali ti
pojmovi da se spominju Pismu kada se njihov smisao jasno i
nedvosmisleno otkriva samim učenjem Pisma?
> ,u citavoj bibliji Isusne govori nista o svome otkupljenju grijeha,
Govori sam Isus:
10:11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
10:12 A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde
ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
10:13 A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
10:14 Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
10:15 Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
10:16 I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i
čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
10:17 Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
10:18 Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast
imam položiti je i vlast imam uzeti je opet.
605
Govori Stari zavet:

> u Starom zavjetu se kaze;niti ces ti odgovarati za ono sto tvoj otac pocini
niti ce on sto ti pocinis.
To je tačno ali to ne osporava dragovoljno stradanje Sina za čoveka.
Kako ne shvataš da ako ti odgovaraš za svoje grehe da ti večni pakao ne

gine. Nikoga nema bez greha.
***
> 'Čovjek neće biti istinski slobodan dok ne zagospodari nad svojim
prohtjevima u suprotnom biće njihov rob''
Još je gore ropstvo gde čovek svoje prohteve sputava u ispoljavanju.
To se ropstvo zove licemerstvo.
A to ropstvo je nasilno jer čovek čezne da i druge primora na ropstvo u

kojem se sam nalazi.
Dok je u manjini, on je tolerantan. A kada nadje puno pristalica i kada

stekne političku moć, onda se okuraži da svoje ropstvo nametne i
drugima, jer bi podsvesno i on želeo da živi slobodno kao drugi, ali kako
606
ne sme zbog savesti, on zavidi drugima, i onda bi i njjima zabranio ono

što je njemu samom zabranjeno.
Kako pobediti sopstvene želje u korenu? Da li smatrate da ih treba

pobediti ili da ih u srcu treba gajiti a onda potiskivati i preusmeravati, u
smislu da li se za njih pokajati u korenu ili čekati raj sa gomilom devica?
***
Samo čovek čiste savesti može da oprašta drugima.
Čovek koji zbog neodbačenih greha ima nečistu savest, ne može da

drugima ponudi oproštenje, jer ga sam nije primio od Boga, već kako je
pod osudom sopstvene savesti, ima potrebu da druge osuđuje.
***
> Jedino je u Islamu tačno propisano kada koji namaz i u koje vrijeme u
ostalim vjerama je demonkratija. ...
To je nepoštovanje čovekove ličnosti i njeno upropaštavanje, pravljenje od

čoveka zombija. Čovek treba na sebi da ponese odgovornost da shvati
koje su potrebe života: koje su potrebe molitve i koje su potrebe drugih
ljudi, i da ih iz ljubavi ispunjava, a ne da se te odgovornosti odrekne i da
je preda Bogu, jer onda više nije ličnost, već rob ili robot.
Kako Bog može da ceni nečiju ličnost ako ona slepo nešto drži, ne
razumevajući zašto to čini?
A ako razume zašto čini, njoj ne treba propis, jer sama ima razum!
Kada neko nešto drži slepo, zato što se to tako od njega traži, to nema
nikakvu vrednost pred Bogom, jer to znači da bi on radio i suprotno, da
to od njega Bog traži. To nema vrednost i zato što to otkriva da čovek
služi Bogu iz straha, jer mora. Onaj ko služi iz ljubavi, on kao povod za
izražavanje ljubavi ima upravo svest o potrebi - o tome zašto je nešto što
radi dobro, a ovde u islamu čovek ne ulazi u to da li je to dobro, već se to
607
podrazumeva. Dakle, takav slepi vernik može da čini i zlo, ali neće biti
svestan da ga čini, jer se odrekao odgovornosti da preispituje smisao
religioznog zahteva.
U Svetom pismu jedino što je striktno definisano jesu pobude iz kojih

neko nešto čini, a ne sama pravila življenja. Božji zakon definiše pobude
ljudskog srca, zahteva da čoveka pokreće ljubav a ne greh. Pa ako čovek
ima ljubavi u srcu, prirodno će i sve ostali da čini iz te ljubavi, neće imati
potrebe da mu se propisuju detalji, jer će sam shvatiti koje potrebe života
zahtevaju koje postupke.
Zamisli da tebi neko kaže da imaš obavezu da svojoj ljubljenoj ženi kažeš
ljubavi. I to da uvek u isto vreme, na isti način, istim rečima, i u istoj pozi
joj izražavaš ljubavi. Na primer, da je prvo desnom rukom zagrliš pa
onda levom, jer je na primer tako radio neki uzvišen čovek.
Da li bi ti smatrao da neko poštuje tvoju ličnost ako bi se mešao u tvoju

odgovornost, i kada bi ti propisivao tačno u koliko sati ćeš i sa kojim
rečima da izražavaš ljubav prema svojoj supruzi i u kakvoj pozi?
Pa ako ima iskrenosti u tvom odnosu prema tvojoj ženi, ona bi nestala
kada bi se takva pravila u nju unela, jer bi se bavljenjem pravilima tvoj
um dekoncentrisalo sa realnih potreba tvoje žene i sa tvog adekvatnog
odgovora na njene potrebe, na sama pravila. Zar takvo mešanje u ono što
je stvar lične odgovornosti tvoje ličnosti ne bi bilo svojevrsno nasilje nad
tvojom ličnošću, njenim razumom i savešću i na kraju nasilje i nad tvojoj
vezom i izvor njenog formalizma?!
Da li bi tvoja žena mogla da ceni takvu tvoju "dobrotu" ili bi iskreno

izustila:
"Da zaista imaš ljubavi prema meni, ne bi mi svaki dan govorio iste reči u
isto vreme, već bi te tvoje srce nepogrešivo vodilo u tome šta kada treba
da uradiš! Idi od mene, jer neću da živim sa licemerom i formalistom, koji
više voli pravila koja slepo drži u odnosu prema meni, nego mene samu,
608
koji se svima diči i pravi važan pravilima koja drži, a mene i moj karakter
ne spominje kao bitan!"
Naravno da tvoja žena ne bi mogla da ceni nijedno "Volim te" kada je ono
propisano pravilom i usiljeno, pa kako bi onda Bog mogao da ceni što
držiš pravila koja držiš, zato što moraš da ih držiš? Zar bi Bog mogao da
ceni tvoju zastrašenost paklom i tvoju sebičnu želju za uživanjem u raju,
kao kakav podvig dostojan divljenja?
***
>`.....ima 8 stvari kako se treba moliti,i biti oprezan,

kako bi ih ucinili,kako treba stojiti u molitvi,
da se moli u pravcu hrama,pripremati tijelo (abdest),
obuci odecu,pripremiti mesto za molitvu,
kontrolisati glas,savijanje tijela prema dole,klecanje
i licem prema tlu....``
U Bibliji toliko ima molitvi, ona je mnogostruko veća od Kurana i nigde

nema nijedno pravilo za molitvu. Sama ovakva pravila kao i islamu,
dekoncentrišu čoveka sa iskrenog obraćanja Bogu jer ga navode da se
bavi onim što čini, a ne Bogo sa kojim razgovara u molitvi.
***
> Ahaaaa znaci onaj koji iskreno voli neku osobu ne treba da ima svesnu
nameru da je pri susretu pozdravi,da kaze da je voli,da joj iskaze
najlepsim recima postovanje ,da svesno uziva u njenoj prisutnosti vec
kako mu se navije,ako je sretne slucajno ucinice mozda nesto spontano
On neće da razmišlja unapred o tome koje reči će da joj kaže, jer nije
licemer ili manipulant, već joj iz srca iskreno govori ono što misli. Tako i
onaj ko se moli Bogu zna da Bog vidi njegovo srce i da ne vredi da smišlja
reči koje će da izgovori kada ga Bog vidi iznutra i da će svaka njegova
neiskrena reč biti ukorena. No, vi ne poznajete Boga koji je toliko svet da
bi vaše licemerne reči odbacio, nego ga shvatate kao kakvo umobolno
biće koje se da potkupiti odgovarajućim rečima.
609
***
> Iskreni vernik se itekako zanima na koji nacin da iskaze postovanje i

ljubav prema Bogu,sta tu ima lose sto ga Svemilosni obavestava kako da
to cini- da nebi on sam izmisljao neke akrobacije .?
To vredja Boga, kao da Bog pati od reči koje mu osoba govori, i kao da On
ne vidi njeno srce.
> Dok je na namazu tada on i preispituje sebe,svoju dusu,srce, njegova

svest o svojoj gresnosti i malenkosti pred Bogom se uvecava, te kada to
cini pet puta dnevno drugacije je njegovo nadahnuce i njegova svest o
Bogu od onoga koji mozda jednom dva puta u zivotu padne ili ne padne
nicice radi Boga.
Svakako, jer on je formalista i za njega padanje nema nikakvu stvarnu

vrednost, jer ne pada iz srca već po naredbi.
***
> Nijedan stih ne govori o raspecu
10:11 Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.
10:12 A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde
ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;
10:13 A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.
10:14 Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
10:15 Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.
10:16 I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i
čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
10:17 Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
10:18 Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast
imam položiti je i vlast imam uzeti je opet.
***
610
> Religije neizbežno streme ka stvaranju svetaca, ali ako ko postane svet,
savršen, izgubi ljudskost i počne visoko da misli o sebi. A potom i olako
da presuđuje drugima.
U tome je jedinstvenost Svetog pisma i dokaz da ga nije čovek izmislio,

što ono ne podražava čovekovoj potrebi za osećanjem sopstvene
pravednosti. Svaki krivac ima potrebe da se oseća da je pravedan, da bi
tako ugušio svest o sopstvenoj krivici zbog svojih nepobeđenh greha.
Lažna religija mu pruža sistem pravila ponašanja, rituala i tehnika kojim
kod sebe podražava osećanje sopstvene pravednosti, tako da takav čovek
živi grešno, a oseća se pravedno.
No, Sveto pismo pred čoveka iznosi moralne zahteve koji toliko visoki (jer
zahtevaju ljubav prema neprijatelju i pobedu nad željom u srcu) da
čoveka čine svesnim sopstvene grešnosti pa ne može da se uzoholi. Dok u
nehrišćanstvu vernik čita površne moralne zahteve svoje vere, on se oseća
pravednikom koji ih ispunjava. U hrišćanstvu pak, on se oseća kao
grešnik jer shvata da je njegova priroda suprotstavljena uzvišenim
moralnim zahtevima Božjeg zakona.
No, iako je svestan grešnosti svoje prirode, hrišćanin nema izgovor za

grešenje, jer ga svest o grešnosti prirode čuva da se na sebe i svoju
grešnost više ne oslanja. Kako se na sopstvenu grešnost više ne oslanja,
već se uzda u pravednog Boga, on više neće grešiti:
"Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela. " (Galatima 5,16) "A koji su
u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji
u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos
u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi." (Rim.8,8-10)
Tako u nehrišćanstvu imamo apsurd da se čovek oseća pravedno, a živi

grešno; dok u hrišćanstvu živi pravedno, a oseća se grešno.
Svest o grešnosti vernika drži zalepljenim za Gospoda u kome nalazi svu

pravednost koja mu treba da bi živeo ispravno. Za razliku od
nehrišćanstva gde čovek sa svojom pravednošću ispravnog življenja izlazi
pred Boga u molitvi, da bi ga Bog primio, u hrišćanstvu izlazi pred Boga
611
da bi od Boga primio dar pravednosti koji ga osposobljava da živi

ispravno. Biblijski Bog obećava: “I sići će na tebe Duh Gospodnji i
postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova 10,6) “I duh svoj metnuću u vas, i
učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i
izvršujete.” (Jezekilj 36,27)
U svom odgovoru na vapaj čovekove duše za oproštenjem i reformom

sopstvenog karaktera, Bog ne pruža čoveku promenu osećanja, već
unutrašnju promenu motiva srca, tako da čovek nema iskušenje da se
bavi sopstvenom pravednošću i njom hrani svoju gordost, jer je uopšte
nije ni svestan. Njegova dobrota nije usiljena, već spontana:
posvećenje 11)
Dok gleda iznad sebe, čovek zadržava svest o svojoj grešnosti i zavisnosti
od Boga, i menja se na bolje. Za razliku od njega, neprosvećen čovek, koji
ne vodi svakodnevnu borbu protiv svojih greha, ima jaku potrebu da se
bavi onim što je ispod njega, da bi se tako osećao pravednim. Otud
potreba za žutom štampom, raznim TV rijalitima, tračarenjem i
ogovaranjem, da bi se tako poređenjem sa lošijim od sebe samog ugušila
svest o sopstvenoj nečistoj savesti zbog nepobećenih greha. Potreba da se
popljuvava sve što je bolje i uzvišenije takođe jeste potreba čovekove
nečiste savesti, pa je zato u Svetom pismu prorečeno progonstvo svih koji
pravednim životom predstavljaju ukor za savest iskvarenog mnoštva:
612
“Postavimo zasedu pravedniku jer nam smeta i protivi se našem

ponašanju, prebacuje nam prestupe protiv Zakona i napominje kako
izdadosmo svoju nauku. On je ukor utelovljeni našim mislima, sama
njegova pojava tišti našu dušu. Život njegov nije kao u ostalih i njegovo je
ponašanje nastrano. ... Zato ga iskušajmo porugom i mukom da istražimo
blagost njegovu i da prosudimo strpljivost njegovu.” (Mudrosti
Solomunove 2,19-21)
“Mislim da su mnogi ljudi to iskusili. Svom svojom dušom želeo sam da

budem dobar; ali sam bio mlad, imao sam svojih strasti, a bio sam sam,
potpuno sam kada sam tražio dobro. Svaki put kada sam pokušavao da
iskažem ono što je izražavalo moje najiskrenije želje ― to da hoću da
budem dobar moralno ― nailazio sam na prezir i podsmeh; a kad sam se
odavao prljavim strastima, hvalili su me i podsticali. ... Ne mogu a da se
tih godina ne setim bez užasa, mržnje i bola u srcu. Ubijao sam ljude u
ratu, izazivao na dvoboje da bih ubio, gubio na kartama, ćerdao trud
mužika, tukao ih, bludničio, varao. Laž, lopovluk, preljube svake vrste,
pijančenje, nasilje, ubistvo ... Nije bilo prestupa koji nisam vršio i zbog
svega toga su me moji vršnjaci hvalili, smatrali me i smatraju za vrlo
moralnog čoveka. ...” (Lav Nikolajevič Tolstoj, Publicistički spisi, str. 55-
56)
***
> piso sam jednom i opet ponavljam naj veća zla od posatanka su činili
kršćani
Ti moraš da se porediš sa paganizovanim hriščanima da ti oni budu

referentna tačka da biste bili bolji, što je upravo vaše najveće ponižavanje,
pa možete da se poredite i sa kriminalcima u zatvorima da ste u odnosu
na njih nešto bolji, ali u svetlu Božjeg lica koje osuđuje greh (želju i
mržnju) srca, vi ste u dubokom bezakonju.
***
> u oslobočenju jerusalima od evropskih kršćana salahudin halifa pravićni

je sve poštedio i pustio da odu dase više nevraćaju jer je to ćinio što je
613
sledio sunet poslanika i knjigu ALLAHA ĐŠ. kuran časni to je se prićalo

po vatikanu i evropi.
Lepo je priznao vaš muftija Zukorlić da biste pobili sve Srbe da vam to
nije zabranjivao šerijat. Da imate zaista u srcu Božje ljubavi, ne biste
zavisili od tih silnih zabrana i ne biste se hvalili izuzetnim slučajem koji
samo dokazuje da inače niste takvi.
***
Da je Kuran od Boga, sami muslimani bi ga prognali jer bi ukoravao

njihovo licemerstvo i nedoslednost, kao što se savremeni hrišćani bore
protiv Svetog pisma jer im smeta.
Hriščani koji žive iskvareno, ratuju protiv Svetog pisma, uzdižući

crkvenu tradiciju iznad njega, ili smatrajući da je Božji zakon navodno
ukinut na krstu ili okrećuči se ateizmu. Ali muslimani koji čine najveća
zla ne ratuju protiv Kurana, jer ih Kuran ne ukorava za grehe već im
pruža religiozne izgovore za njhove grehe.
Da je Kuran od Boga, on bi direktno upozoravao i ukoravao zlo koje

muslimani čine u ime Alaha i bio bi progonjen od samih muslimana.
Ukoravao bi zlo koje muslimani čine u ime Alaha kao što to čini Sveto
pismo kada upozorava na one koji se samo deklarativno pozivaju na
Boga, ali Njegovo učenje ne poznaju niti ih zanima:
“Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena teška, jer će ljudi
postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni
roditeljima, ... nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji
imaju obličje pobožnosti a sile su se njezine odrekli, i ovih se kloni."
(2.Timotiju 3,1-3) "Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki
koji vas ubije misliti da Bogu službu čini." (Jovan 16,2) Uzrok njihove
obmane Isus otkriva sledećim rečima: "I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca
ni mene." (Jovan 16,3) "Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode! Gospode!
Nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom đavole izgonili, i
tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas
614
nisam znao. " (Matej 7,22-23) U nastavku Isus im otkriva da su oni

zapravo bili bezakonici: "Idite od mene koji činite bezakonje." (Matej 7,23)
***
Svrha mog posta je da ispitam da li ljudi veruju da greh ne mora da bude

greh ako mu se prida neka druga forma što zapravo znači da takvi ljudi
ne veruju u potrebu za duhovnim novorodjenjem (promenom motiva
srca) već samo veruju u potiskivanje (licemerstvo) i preusmeravanje
(sublimaciju) greha, gde zapravo religija samo pruža izgovor za njihove
grehe pred njihovom savešću jer greh i dalje zadržavaju.
Zato postavljam sva ova pitanja:
Da li promiskuitetna osoba koja je opterećena seksom prestaje da bude

kriva za svoje seksualne želje ako ih pokrije institucijom braka kroz
višeženstvo?
Da li osoba koja u srcu inače gaji mržnju i osvetu, prestaje da bude kriva
za mržnju i osvetu ako ih počne u svom srcu usmeravati ka onima koji
žive nepravedno i koji gaje mržnju prema Bogu njihovoj veri?
Da li osoba koja je rob svoje sujete i ponositosti, prestaje da bude grešna u

Božjim očima, kada u islamu svoju sujetu i ponositost zadovoljava tako
što se javno dokazuje vrednom svojim molitvama, postovima i ostalim
obeležjima svoje vere?
***
> Mi se nesmijemo ponositi svojim djelima Milose
Zašto onda ne poštujete Isusove reči kojima On kritikuje javno

paradiranje sopstvene vere:
615
***
> JA NE VJERUJEM U TAKVOGA BOGA KOJI DAJE LOSE ZAKONE A

SVJESTAN JE DA LJUDI NE MOGU ISPUNITI.
Ko kaže da ljudi uzdanjem u Boga ne mogu da ispune Božje zahteve? To

samo osoba koja veruje u sebe govori da Bog traži od ljudi onoliko koliko
ljudi sami mogu nešto da pruže.

zato hrišćanin nema izgovora za greh, dok musliman ima izgovora u
islamu da pogreši ako je iskušenje jako, jer zapravo, veruje u sebe, a ne u
Boga.

nad sobom.
Kuran kao da je ateizam. Nasuprot ateistima, ako zaista veruješ u Boga,

onda ti ne pitaš sebe da li možeš nešto da izdržiš, već pitaš Boga, a On ti
uvek kaže da možeš jer ti On daje silu.
616
podnese. Ko se oslanja na Boga, on se na sebe ne oslanja, pa nikada ne
pita sebe da li nešto može, jer zna da sam ne može. Ali zna da može u
Bogu sve što je pravo, jer mu Bog menja srce i daje silu prave ljubavi:

(Jeremija 31,33)
***
> BOGDANOVICU KAZES DA MUSLIMANI NEMAJU RAZLOGA DA

BUDU ZAHVALNI BOGU JER ZA SVOJ SPAS NE DAJU SLAVU BOGU
VEC SVOJIM OBRDIMA I RITUALIMA. IMAJU BOGDANOVICU
RAZLOGA DA SLAVE BOGA ZA TO STO JE STVORITELJ,
A za spasenje od greha sami sebe da slave?
***
Ne nismo potpuno slobodni,ograniceno,znaci nismo nezavisni od

Boga,Jeste da imaml slobodu ucinka,ali jedino ako ro nama dozvoljava
Bog,mi smo sa jedan peimer,kao dete 10 meweci,koii sama koraci,ali
majka ga drzi,uvek da spreci ako hoce da ne pada dete,ili ako hoce ce da
pusti tl..
617
***
"Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni."
Islam zadržava ljude na nivou dece predškolskog doba kada ona

postavljaju pitanje ŠTA TREBA DA URADIM? ali ne i pitanja ZAŠTO TO
TREBA DA URADIM? i IZ KOJIH MOTIVA TO ČINIM? što se razvija tek
u školskom dobu. Naime, islam je religija semita koji zbog viška polnih
hormona imaju jako slabo razvijenu fazu razvoja razuma školskog doba,
dok imaju veoma razvijenu fazu razuma puberteta kada se razvija
praktična inteligencija (talenti) i kada osoba postavlja pitanje KAKO TO
DA URADIM? (Zato su semiti dobri majstori i zanatlije). Islam laska toj
prirodnoj slabosti semita, zbog čega im dodatno uništi i poslednje ostatke
zdravog razuma, da uopšte nisu svesni da ih na dobra dela pokreću loši
motivi i da je njihovo držanje pravila slepo, formalno i bez smisla. Ovo je
shema tih razvojnih faza:
***
Pa ti nosiš odgovornosti na sebi, a Bog te spasava od greha. Upravo u

islamu je obrnuto: Čovek sam sebe spasava od greha (samokontrolom) i
sam iskupljuje svoju krivicu (zaslugama), pa biblijskim hrišćanima islam
618
deluje kao ateizam. A odgovornost koju sami treba na sebi da ponesemo

da razumemo smisao zašto nešto radimo, islam sklanja sa čoveka i pridaje
Alahu.
Bog spasava čoveka od greha (Svetim Duhim koji menja srce) i od krivice
(Isusovom žrtvom iskupljenja).
Evo dokazaću Biblijom:
SPASENJE OD GREHA


Bog obećava:

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
SPASENJE OD KRIVICE
Svestan svoje krivice zbog svojih greha, čovek shvata da pred Bogom
nema razlike izmedju njega koji je u srcu grešio i onoga ko je taj greh
spolja izrazio kroz neko krivično delo. Tada shvata da ne može nikakvim
dobrim delima da se iskupi za svoje grehe, jer je dobra dela i inače bio
dužan da čini: "Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite:
619
Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti." (Luka 17,9-
10)


***
> JA CU JUTROS NA SABAH NAMAZ I TO ZATO STO ZELIM

UDOVOLJITI BOGU
Bog ne trazi ugadjanja. Ti ponizavas Boga paganskim verovanjem da On

ima neke potrebe koje ti mozes da zadovoljis. Bogu se valja zahvaljivati iz
ljubavi, a ne zato sto mu navodno cinis neku korist. Sta ti umisljas za sebe
da si?
> Isto i ja mogu tebe da pitam ko si ti?
Pa ja ne tvrdim da Bogu mogu da zadovoljim. To ti tvrdiš i to je

besmisleno takve atribute grešnog čoveka pridavati Bogu, kako rade
pagani koji isto tako misle da Bog traži ugađanja:
i sve." (Dela 17,24-25)
> Ne radis ti to iskreno i iz srca! Eno sta si napisao gore. Nema smisla
padati pred Bogom ako nemas razlog za to. VIDIS KOLIKO JE TO
620
NEISKRENO. BOGU SE ISKAZUJE LJUBAV I POSTOVANJE STALNO.

A TI KAZES DA SE KLANJA SAMO KAD POSTOJI RAZLOG ZA TO.
TOLIKO O
Potpuno je licemerno i bezumno padati pred Bogom stalno, bez dubokih

povoda za tako nešto. Mislimani ne padaju zato što su zahvalni Bogu, već
zato što im je to tako naredjeno. Oni nemaju uopše realnih razloga da
budu zahvalni Bogu kao hrišćani jer za spasenje ne daju slavu Bogu, već
svojim delima i ritualima. Oni ne vide u Bogu nekoga ko se ponizio i
žrtvovao za spase čoveka, pa nije čudo što im je naredjeno da padaju,
kada razumnu svest za tako nešto nemaju.
Da muslimani imaju samo stoti deo zahvalnosti koja zahteva padanje na

zemlju, onda bi imali u svom etnosu himne zahvalnosti, kao protestantski
narodi, jer one prirodno izvoru iz zahvalnih srca Bogu, jer čovek iskreno
peva o onome što mu je u srcu.
No, muslimani uopšte nemaju himničnu muziku u etmosu niti pevuše

spontano iz srca pesme zahvalnosti, kao protestanti koji su desetine
hiljada himnbi u slavu Bogu iznedrili za par vekova koliko su se držali
Svetog pisma. Ovo je nekoliko primera takve muzike koja se pevala u
svakoj prilici, i kod kuće, i na polju, i rudniku, i u kafani, a ne samo u
hramovima, jer je to bio iskren dih tih naroda, i niko im to nije naredjivao:
http://enlite.org/Marches_of_Victory1.mp3
http://enlite.org/Marches_of_Victory2.mp3
> PO TVOJOJ LOGICI KOJA JE IZGLEDA OTISLA U AUT smile

emoticon LICEMJERNO JE KLANJATI SE BOGU STALNO, A NIJE
LICEMJERNO KLANJATI BOGU KAD TI NESTO TREBA. NPR NE
KLANJAS NIKAD ALI AKO SI U TESKOJ SITUACIJI, BOLESNO DIJETE
I SL. TI SE TAD KLANJAS BOGU?
Klanjas se i kada se desi nesto izuzetno dobro, isto kao i kada se desi
nesto izuzetno lose.
621
Ako se klanjas bez konkretnog razloga, isto kao kada imas konkretan
povod, time pokatujes da sve radi slepo, i tako otkrivas da se klanjas iz
straha, a ne iz ljubavi, jer ljubav gleda smisao.
> Ne pokrece nikoga ropski motiv. Ko se god klanja, klanja iz ljubavi.
Da se klanja iz ljubavi, tražio bi smisao zašto to da uradi, a čim imaš slepo

pravilo, koje samim tim što je slepo ne poštuje ličnost onoga kome je
upućeno, znamo da nije ljubav u pitanju.
> A KAZI MI, NAUCI ME KOJI SU TO RAZLOZI ZBOG KOJIH SE

TREBA KLANJATI BOGU
Da si osudjen na smrtnu kaznu zbog nekog greha, zar ne bi bilo

primereno da na kolenima moliš sudiju za milost? A da te zanima koliko
je sati, jer nemaš sat, hoćeš li na kolenima da moliš neku osobu da ti kaže
koliko je sati?
Ti ne koristiš razum da razumeš potrebe života zato što te te pokreće

ljubav već te pokreće krivica, pa iz krivice imaš automatizovano
ponašanje.
Da muslimani imaju samo stoti deo zahvalnosti koja zahteva padanje na

zemlju, onda bi imali u svom etnosu himne zahvalnosti, kao protestantski
narodi, jer one prirodno izvoru iz zahvalnih srca Bogu, jer čovek iskreno
peva o onome što mu je u srcu.
> Sta si umislio da si, pa sam odredjujes neka pravila
Islam ljude zatupljuje jer sa njih skida odgovornost da misle svojom

glavom i spušta ih na nivo dece predškolskog doba koja nisu u stanju da
razumeju koje su potrebe života i da samni shvate šta treba da rade, već
koja zato imaju pravila koja slepo drže, bez razumevanja njihovog smisla.
***
622
> Poslanik je rekao"sva dela se sude sa kojim namerom je neko to radio"
Sveto pismo je mnogo uzvišenije od Kurana (i svih drugih religija) jer

gleda na motive a ne samo na namere.
Ovo sam pisao na tu temu ranije:
Na primer, imaš nameru da pomogneš baki da predje preko ulice. To je

dobra namera. I to je nuvo islama. Ali islam uopšte ne ulazi u motive iz
kojih si ti pokrenut da pomogneš baki. Ako ti to činiš iz ponositosti, ili iz
straha nečiste savesti, ... to nije greh.
Kada biste bili svesni da zakon gleda na pobude, shvatili biste da sami
svojom voljom ne možete da promenite svoje srce i da ga oslobodite od
greha, te da vam je potreban Sveti Duh.
Kada biste bili svesni da zakon gleda na pobude, shvatili biste da sve svi
krivci koji su zaslužili smrt i vama bi Isusova žrtva iskupljenja bila
neophodna.
Kada biste shvatili da zakon gleda na pobude srca, i da ste svi grešni, tada
biste se molili iz skrušenog srca i ne bi bilo potrebno da vam neko propiše
kada treba da se molite, koliko puta dnevno, na koji način, kojim
položajem tela i šta da izgovarate tada i koliko puta i na kom jeziku. Vi
biste tada vapili Bogu za spasenjem iskreno iz srce pa biste primetili da
vas vaši propisi za molitvu samo dekoncetrišu sa vaše iskrene molitve
Bogu.
***
> Drugim riječima, šta koristi ako imaš ljubav u srcu a ne držiš zapovijedi.
Isus je takođe rekao da se zapovijedi moraju vršiti: ...
Niko ne može da zaista ima ljubav u srcu, a da krši zakon.

623
To što ti pišeš otkriva da nikada nisi ostvario pravu ljubav, jer pod tim
pojmom očito misliš na ono što nevernici nazivaju pojmom ljubavi, a to
nije ljubav, već neki sentiment ili sebičnost.
***
> Mozda je bas suprotno! Mozda bas ti (kako ti kazes rituali i obredi)
izazivaju kod mene osjecaj da je sve to malo i da treba da cinim mnogo,
mnogo vise dijela koja su draga VISNJEM STVORITELJU.
Nije stvar u kvantitetu, već u kvalitetu. To što si naveo jeste opterećivanje

krivicom zbog koje čIniš dobra dela, a kada bi se bavio poznanjem Boga,
umesto ritualima, tada bi te Božja ljunav dovela do pokajanja i promena
stanja, pa bi ceo tvoj život bio dobro delo. Čim ti dobro delo izdvajaš iz
sebe kao kakav podvig, to otkriva usiljenost i da tvoja dobra dela nisu
iskren izraz tvog stanja, nešto št prirodno iz tebe proizilazi jer te pokreće
ljubav. Zamisli mladića koji voli svoju ženu i koji kaže da treba još više
dobrih dela njoj da čini, zar to ne biu delovalo nakaradno i licemerno.
Neko ko ima ljubav u srcu, ne govori o delima, već o svom srcu koje je
posvetio onome koga voli, a to znači da je posvetio sebe i celi svoj život, a
ne neka dela koja nabraja izdvaja iz svog sveukupnog stanja.
***
> Sta ima lose u tome da covjek upraznjava te rituale i kako ti kazes
tehnike, ako ga to sprecava da ne pocini neki grijeh.
Ima loše što time čovek umiruje svoju nečistu savest pa kada zavara
savest, čini greh slobodnije nego da je ateista. Zato su vernici sve tri
religije u Bosni gori od ateista.
***
Čovek koji je zaista dobar, nije svestan svoje dobrote, jer hodi u svetlu
Božjeg lica, tako da se sam oseća grešnim.
624
Musliman se bavi dobrim delima, on ih namerno, svesno i licemerno čini

jer ih čini da bi bio spasen, a ne iz ljubavi.
Proučavao sam karakter Engleza u vreme reformacije, i svi mogući stranci

(Karamzin, Dositej Obradović, Bogdan Popović) koji prolaze kroz
Englesku, u susretu sa Englezima, primećuju da oni uopšte nisu svesni
svoje dobrote, da uopšte ne misle za sebe da su plemeniti, jer njihova
dobrota jeste bila iskrena i spontana posledica Božjeg Duha u njima, a ne
stvar samokontrole (licemerstva). Oni se ne trude da budu dobri. Oni jesu
dobri.
Kolika razlika od islama!
Kada sretnem nekog muslimana uopšte ne mogu da cenim njegovu

dobrotu, jer znam da se trudi i da je usiljen.
***
Šta muslimana čuva od usiljenosti?
Ako se svi vreme baviš pravilima ponašanja, kako da te takva

preokupacija ne navede na usiljenost?
Imaš pred sobom bezbroj pravila ponašanja, pa kako da ne budeš usiljen?
Ja nemam pravila ponašanja, već Božji moralni zakon koji moje srce
ukorava za grehe, tako da uzdanjem u Boga svaki dan radim na reformi
motiva svoga srca, pa nemam potrebe da se bavim ponašanjem, jer je
ispravno ponašanje spontan izraz ljubavi reformisanog mog srca.
Osoba koju pokreće ljubav nije svesna da čini nešto posebno, jer je njeno
ponašanje spontan izraz prirodnog stanja njenog duha.
Jedna engleska porodica je jednom našem studentu koji je studirao u

Londonu dala da živi kao podstanar u njihovoj kući, besplatnom, samo
da vodi računa o maloj baštici oko kuće, što bi zahtevalo truda najviše
oko sat vremena sedmično. Kada je majka našeg studenta došla u
625
London, htela je da izrazi duboku zahvalnost toj porodici na tom dobrom

delu za njenog sina. A onda su je prijatelji upozorili:
"Nemoj da se razočaraš na njihovu reakciju! Oni ne misle da su učinili

ništa izuzetno, jer je njima to što su učinili nešto sasvim normalno i
prirodno!"
Kada je neko lažno i usiljeno dobar, kada čini dobro delo namerno
nasuprot svom realnom karakteru, on je svestan da čini nešto dobro, i
zato najčešće ima potrebu da čuje izraze zahvalnosti od strane druge
osobe, jer čini nešto što nije prirodan i spontan izraz njegove sopstvene
prirode.
Oni takvu zahvalnost mogu da shvate kao svojevrsnu uvredu, kao da su

oni učinili nešto što je neka izuzetna žrtva koja je suprotna njihovoj
prirodi.
Razmislimo o tome kako i naši izrazi zahvalnosti za dobro delo drugih

prema nama, bez obzira što su sasvim na mestu, mogu da budu
oskrnavljeni projekcijom našeg duha i tako pokazatelj da mi sami ne
bismo iz čiste ljubavi takvo delo učinili da smo na mestu tih osoba.
Posebno ako su propraćeni sa dodacima koji bi, da su iskreni, mogli da
glase i ovako:
"Hvala ti, mora da si se veoma namučio što si nasuprot svojoj sebičnosti i

nezainteresovanosti odlučio da mi pomogneš!" ili "Budući da te poznaje, i
znam kakav si, tvoja odluka za dobročinstvo je vredna čuđenja i divljenja
kao pravi podvig, jer znam da u srcu nisi takav!"
A šta mislite da li Bog može da ceni takvu usiljenu dobrotu koji neko čini
praktično jer mora, jer se plaši kazne ili jer zapravo ima sebičnih interesa
da od Boga dobije blagoslov? Naravno da Bog ne ceni takvu usiljenu i
koristoljubivu dobrotu.
***
626
Zakon je definicija prave ljubavi.
"Greh je bezakonje" (1.Jovanova 3,4)
"Ljubav je ispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10)
Ko u jednoj tački krši zakon, on uopšte nema ljubavi jer zakon definiše
stanje.
"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednome, kriv je za sve. Jer onaj koji je
rekao: ne čini preljube, rekao je i: ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a
ubiješ, postao si prestupnik zakona. Tako govorite i tako tvorite kao oni
koji će zakonom slobode biti suđeni. ... Ti veruješ da je jedan Bog; dobro
činiš; i đavoli veruju i dršću. Ali hoćeš li razumeti, o čoveče sujetni! da je
vera bez dela mrtva?" (Jakov 2,10-20)
***
> Znači ako hoćeš u život vječni, drži zapovijedi. Prije svega moraš
spoznati zapovijedi. Ljubav u srcu može ćovjeka da upropasti ako ne
potnaje zapovijedi.
Pa ljubav u srcu je zakon. Niko ne može da ima ljubavu srcu a da ima

potrebu za ikonama, ili da na bilo koji način krši zakon.
Kada pravoslavan postaje musliman, pa baci ikone i odbacuje molitve

svecima, on tada uopšte ne pobedjuje idolatriju, jer samo formalno baca
ikone i odbaciuje svece, dok u srcu ostaje idolopoklonik jer islam tak
površno definiše zakon, da čovek kada postaje musliman uopšte ne
shvata da treba da refomiše srce. Ta idolatrija se zatim usmerava prema
Muhamedu, koji je inače muslimanima idol i bez ikona, i prema objektima
hadžiluka, i prema samim obredima.
***
627
> A šta ćemo za 10 zapovijesti koje Big dade Mojsiju. I to su pravila. U NZ

na mnogim mjestima i sam Isus izdaje određena pravila u smislu šta je
preljuba i sl. Da ne pominjem Pavla i mnogobrojne starozavjetne tekstove.
To nisu pravila ponašanja već definicija razlike izmedju dopbrih i loših

motiva srca. Deseta zapovest se krši ako u srcu želiš tudje. Sedma se krši
ako tobom vlada želja za preljubom. Šesta zapovest protiv ubistva, krivi
te ako u srcu mrziš, kao da si ubica. Prvu zapovest (Nemoj imati drugh
bogova) kršiš ako si proždrjiv, jer ti je tada hrana bog. Dakle, to je moralni
zakon. Islam nema moralni zakon već ima samo krivični zakon.
> To nam Isus potvrđuje kada kaže da je uslov za carstvo nebesko držanje
Njegovih propisa:
Ako neko u srcu ima upisan Božji zakon, normalno je da će spontano da

se ponaša u skladu sa njime.
> A pazi sad kako si ti kontradiktoran Bibliji. Rekao si da nema potrebe za

pravilima ako se ima ljubav u srcu.
Naravno da nema. Umesto pravila on sam svojim razumom odredjuje

kako da se ponaša.
Zakon ukorava loše motive srca i tako čoveka čiva da njim ne ovladaju
grešni motivi, a kako ima ljubav u srcu, sam zna kako da se ponaša, jer ga
ljubav pokreće.
Aki imaš ljubav u srcu prema svojoj ženi, nema potrebe da ti neko kaže
da ne smeš ženu da tučeš. Ti to sam iz ljubavi shvataš.
> Pa kako će onda u carstvo nebesko ući SAMO oni koji čine po volji oca?
Ako ti imaš ljubav u srcu (upisan Božji zakon), kako možeš da ne udješ u
carstvo nebesko, kada je tvoj život spontano u skladu sa voljom Oca?
***
628
> Nađi ti sada meni ovako nešto iz Biblije:
Zašto bi to moralo da se naredi nekome ko već ima ljubavi u srcu i ko je

već objekat Božjeg svakodnevnog opraštanja greha i posvećenja?
Koja je to osoba kojj Bog nešto oprosti, a onda mora da joj naredi da bude
zahvalna?
Cela Biblija je prepuna zahvaljivanja, a bez naredjivanja za nju.
> Bogu se ne pjevaju pjesmice već mu se iskreno moli. On je Gospodar

svjetova a ne neko u žiriju zvijezda granda.
Šta je iskrenije od pesme zahvalnosti?
Ptice cvrkutom slave Boga, a kako neće čovek čija je duša ispunjena
stalnom zahvalnošću?
Protestanti su pevali himne zahvalnosti Bogu na svakom mestu, i u svom

domu, i na polju, i u rudniku i u kafani, a ne samo u svojim hramovima.
Desetine hiljada himni su iskoponovala srca zahvalnih ljudi u slavu Bogu.
***
@
> “A kada rekosmo Anđelima: “Poklonite se Adamu!” – oni se pokloniše,

ali Iblis ne htede, on se uzoholi i posta nevernik.” (Sveti Kur’an Surat Al-
Baqara (2):34)
To je pre svega kršenje Prve zapovesti, jer samo Bog je dostojan da mu se

ljudi klanjaju. Na primer, kada je Kornelije hteo da se pokloni apostolu
Petru i kada je apostol Jovan hteo da se pokloni Božjem andjelu, svi su bili
ukoreni:

10,26)
629
"I ja Jovan videh ovo i čuh; i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na
noge anđela koji mi ovo pokaza. I reče mi: Gle, nemoj, jer sam i ja sluga
kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu
se pokloni." (Otkrivenje 22,8-9)
Kada Mardohej u molitvi otkriva zašto se nije hteo pokloniti osobi na

visokom položaju u Midsko-persijskom carstvu, on kaže:
"Tebi je sve poznato; ti znaš, Gospode: nisam pao ničice pred bahatog
Amana, ali ne iz drskosti, ni iz oholosti, ni iz častoljublja. Ti znaš da bih za
spas Izraela bio voljan i tabane njegove celivati. To sam učinio zato da ne
metnem čast koja se iskazuje čoveku iznad one koja se iskazuje Bogu...
Neću pasti ničice ni pred kim, nego samo pred tobom, moj Gospode, i to
ne činim iz oholosti." (Jestira 7,17d-17e, Septuaginta)
Zatim, ako se klanjanjem želi izraziti neko odobravanje ili divljenje nečijoj
ličnosti, onda kojiu podvig je čovek uradio, pa da mu se ima smisla
klanjati? Jel položio neki ispit u iskušenju kada je kušan da izabere dobro
a ne zlo, pa da mu se ima izraziti divljenje?
Zatim, valjda se Bogu treba pokloniti što je stvorio čoveka, a ne samom

čoveku jer nije sam čovek zaslužan što je stvoren, već sam Bog. Zamisli da
ja napravim dobar uredjaj koji čini korisnu službu mnogima, pa onda
očekujem da se drugi poklone tom uredjaju, a ne da zahvalnost za taj
uredjaj izraze meni? Dakle, Bogu se treba klanjati, a ne tvari.
Zatim, otkuda je izraz ljubavi prema nekome, ako nekom drugom narediš
da se toj osobi pokloni? Zašto bi to bilo dobro, pa da se to uzme za izraz
ljubavi? Da li ja pomažem onome kome se klanjam da mu time bude
bolje?
Klanjanje nekome nije dokaz da tu osobu volimo, već da je vednujemo.

Dakle, voleti nekoga i vrednovati ga, nije ista stvar.
Takodje, kako ja mogu da cenim kao čovek što se meni klanjaju andjeli,
ako to oni nisu sami shvatili da treba već im je naredjeno?! Kako Bog
630
može da naredi nekome da uradi nešto što on sam ne shvata da je

potrebno? To je nasilje nad njegovom ličnošću. A ja to treba da cenim kao
izeraz Božje ljubavi prema meni što On vrši nasilje nad drugima, a koje
meni laska?! Samo djavo može da pokaže takav karakter.
***
> samo mi je drago da kazes na koji si stranu hriscanstva jer ste podijeljeni
na 20 razlicitih mjesta.
Oko onih tačaka oko kojih se hrišćani izmedju sebe razilaze, islam uopšte
ne postavlja pitanja. A to znači da su razlike od muslimana do muslimana
mnogo veće unutar islama, po onim pitanjima oko kojih hrišćani definišu
razlike izmedju svojih učenja.
***
> Ograničen mogućnostima u smislu da nije u stanju naučiti molitve.
Molitve se ne uče. One se iskreo izgovaraju. Zato je u Svetom pismu

svaka sledeća moitva drugačija, jer molitva je razgovor sa Bogom.
> Postoje ljudi koji nisu toliko inteligentni da znaju kojim se riječima
obratiti Bogu. Upravo zato imamo oče naš u hrišćanstvu kao i fatihu u
islamu.
Oče naš nisu reči kojima treba da se obraćamo Bogu već primer, kako
treba da se molimo Bogu. I upotreba reči nema veze sa inteligencijom, već
sa iskrenošću koja je plod poznanja Boga. Ko je svestan potrebe za
Bogom, sam će znati kojim rečima da se moli, a ko nije svestan, reči mu
neće pomoći. Zato u Bibliji ne postoje reči za molitvu, već svako treba sa
iskreno da se moli. Ako neko ne zna kojim rečima da se moli, treba mu
pomoći da upozna Boga kroz Sveto pismo, pa će shvatiti potrebu za
Bogom i imaće reči koje treba da kaže sam.
631
Susret sa Bogom prirodno čoveka čini svesnim potrebe za izmirenjem i

očišćenjem, ako je predstava o Bogu ispravna (a radi ispravnosti
predstave se i čita Pismo):
Prorok Isaija:
Prorok Danilo:
1,17)
> Čovjek može da nikada ne osjeti potrebu za molitvom.
Potreba za Bogom (koja se izražava molitvom) jeste racionalna potreba i

teško da ona može da izadje iz naše prirode, jer je naša priroda grešna i
suprottavljema Bogu. Potreba za Bogom je racionalna i duboka potreba
koja je plod osvedočenja o grešnost i Božju ljubav. Ako se neko moli zato
što mu je kazano, a nije svestan potrebe, to je lažna neiskrena molitva.
***
632
> U Bibliji ne postoji naredba od Boga ljudima da obavljaju molitvu,
Zašto bi se naredjivalo nešto što se podrazumeva. Ko dozvoljava Duhu da

ga osvedoči o sopstvenu grešnost i Božju ljubav, iskreno će vapiti za
oslobodjenjem i oproštenjem. Kao što žedan čovek vapi da pije vodum
tako i duhovna osoba vapi da zadovolji duhovnu žedj.
> za razliku od Kur'ana gdje se to kaže na mnogobrojnim mjestima i uz

gotovo svako mjesto se takođe kaže ISKRENO
Smešno!
Iskrenost je posledica ispravnog poznanja Boga i ne može se naredjivati.
Musliman ne poznaje Boga, niti kroz moralni zakon, niti kroz otkrivenje
Njegove ljubavi, tako da je nemoguće da iskreno zavapi za očišćenjem od
greha i oslobodjenjem od njegove vlasti.
Zato i ima napisana pravila kako da se moli, jer nije svestan realne
potrebe za Bogom. Musliman ima zapravo uputstva koja a odvraćaju od
poznanja Boga i preispotivanja svoga srca u svetlu Božjeg zakona. On se
bavi time u koje vreme treba da se moli, koliko puta, na kojoj strani sveta,
kojim rečima, itd, što je besmisleno i spominjati onda kada je čovek žedan
potrebe za izmirenjem, jer to dekoncemtriše i spušta pogleda sa Onoga
kome se obraća.
Kada bi musliman upoznao Boga u pravom svetlu postideo bi se što je

takvim shvatanjem vređao Božju ličnost, kao da je Bogu važno u koje se
vreme neko moli, na kom jeziku i kojim rečima, a ne kakvim srcem.
Vi vređate Boga svojim predstavama o Njemu, kao da je onome koji čita

ljudska srca važan arapski jezik, onome ko je večan da je važno tačno
vreme molitve, onome ko je sveprisutan da je važna strana sveta na koju
se okreće za vreme molitve, onome ko gleda na iskrenost, da je važan broj
molitvi, onome ko je ljubav, da je važno da ga se vi bojite.
633
***
> Miloše voliš puno filozofiju a ona čoveka vodi u zabludu. Svi poslanici
su se molili. U vašoj Bibliji imaš puno dokaza gde su se poslanici molili.
Pa štam je drugo nego vaša molitva "Oče naš".
A gde sam ja rekao da se ne treba moliti?
To što muslimani nazivaju moltvom nije nikakav razgovor sa Bogom, već

usiljena predstava za zavaravanje sopstvene savesti. Sama činjenica da se
u toku molitve bavite položajem tela, stranom sveta, unapred smišljenim
rečima, ... otkriva da ne razmišljate o Bogu kome se za vreme molitve
obraćate. I kada biste imali neo zrnce iskrenosti, to bavljenje samom
molitvom bi ugušilo iskrenost, isto kao što bi ugušilo iskren razgvor sa
prijateljem obraćanje pažnje na položaj tela, reči koje se govore, itd.
* * *
> Onaj čovjek koji ne osjeća da mu je neophodna molitva, to je čovjek

iskvarenog srca, koji nema grižu savjesti.
Čovek treba da se moli iz jubavi, a ne iz griže savesti.
Bogu treba da dolazi sa grižom savesti, da bi dobio mir, a ne da dolazi iz

griže savesti, jer će onda griža savesti da ostane kao pokretač.
Griža savesti je dokaz da čovek nije izmiren sa Bogom.
***
> uz gotovo svako mjesto se takođe kaže ISKRENO.
Iskrenost sama po sebi nije dovoljna, jer čovek može iskreno verovati i u
zabludu i može iskreno iz grešnih motiva činiti dobra dela misleći da čini
delo ljubavi. Na primer, čovek može pomagati starim ljudima a da to čini
zato da bi se on sam zbog toga lepo osećao (sebičnost) ili zato što vidi
634
vrednost u tom činu (ponositost) ili zato što ga strah od osude savesti na
to tera (strah i licemerstvo), a ne zato što tu osobu zaista voli. Iza dobrih
namera se često kriju loše pobude, a ljudi odbacuju istinu o pravilnom
Božje karakteru kroz koju bi jedino mogli postati svesni svojih stvarnih
motiva i za njih se pokajati. Sama iskrenost nije dovoljna. Apostol Pavle
govori o ljudima koji su iskreni u svojoj revnosti za Boga kada kaže: "Jer
svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu!" (Rimljanima 10,2)
***
> Isus se molio klanjajući se.
Samo u jednom jedinom zabeleženom dogadjaju, kada je tako nešto imalo

smisla.
> Molitva čovjeka čini boljim.
Hvališ molitvu, a ne Boga, i time otkrivaš da činiš isto što i pagani koji
traže spasenje u obredu, umesto u Bog. Molitva je samo razgovor sa
Bogom. Bog nas čini boljim kao odgovor na molitvu.
> 5 puta molitvi u toku dana muslimani spuštaju čelo na pod

izgovarajući: neka si hvaljen moj uzvišeni Gospodaru. Ovo nije teško reći
i obično bude iskreno. Ima i onih koji to formalno rade ali ima i iskrenih.
Tako da ne možeš sve trpati u jedan koš.
Zamisli da tvoja žena tebi pet puta dnevno izgovara istu rečenicu ljubavi
prema tebi i ubedjuje te da to radi iskreno. Tako nešto je nemoguće.
> Jednostavno nemaš aparat da izračunaš koliko je vrijedna molitva

čovjeka koji je obavi jednom u 30 dana za razliku od nekoga ko je obavlja
5 puta dnevno. ...
Ovo je odvratno, gad pred Bogom što ti zastupaš. To je isto kao kada se
pravoslavni i katolici osenjuju krstom pa misle da ih zbog toga Bog više
voli.
635
Nije vredno ono što mi činimo, o gordi čoveče, već ono što Bog čini za nas
da nas spase. Ne spasava nas Bog jer smo mi neko i nešto, već zato što je
On iznad svega u ljubavi i milosti.
Molitva je samo razgovor sa Bogom, a Bog se ne raduje našim molitvama,

već nama, a molitva je razgovor sa Bogom gde mi donosimo odliku da se
uzdamo u Boga radi izbavljenja od greha i gde izražavamo zahvalnosti
Bogu zbog njegove milosti i spasenja.
Da li bi ti više cenio svoju suprugu ako bi ona veći broj puita tokom dana
ponavljanja reči koje si joj rekao da ti ona kaže? Pa ne smeš ni da joj
predložiš nešto slično jer će ona da ti kaže da si lud. Kako onda možeš da
umišljaš da Boga tako nešto tebi naredjuje ili da to od tebe očekuje?!
***
Zamisli da se tvoj odnos sa tvojom suprugom sastoji od svakodnevnih

istih fraza koje joj svakoga dana izgovaraš uvek u isto vreme na isti način
istim rečima, na primer, ponavljaš joj svaki dan više puta: "Ja tebe volim,
ja tebe volim, ja tebe volim". Zar ona ne bi tebi rekla: "Pa ako me iskreno
voliš, onda zasto mi to svaki dan uvek u isto vreme istim rečima na isti
način izražavaš? To je formalizam!" A ti joj onda odgovaraš: "Isti izvor
koji mi je dao da ti to govorim svaki dan uvek u isto vreme i na isti način
isitm rečima, napomenuo mi je da to moram da radim iz iskrenog srca!
Dakle, nema formalizma!"
Da li shvataš koliko je to licemerno? Staviti čokoladu pred dete a onda

reći detetu "Nemoj da je uzmeš!"
***
> Posjedujes odredeni razum i poprilicno veliko znanje Milose ,trebao bih
prihvatiti Islam pa da se samo Allahu klanjas i u njega pouzdas.
Islam se ne razlikuje po onome što je bitno od pravoslavlja i katoličanstva

upravo u tome što uzdanje vernika spušta sa Boga na ono što sam vernik
636
čini, na rituale i na dobra dela, pa vernici traže spasenje u ritualima i

dobra dela čine usiljeno, umesto da traže spas u Bogu i da dobra dela
budu spontana posledica reformisanih srca pod uticajem Božjeg Duha.
Muslimani ne pričaju o Alahu, već o svojim ritualima kao izvorima

blagoslova (što rade i pravoslavci i katolici). Tako otkrivaju da se uzdaju
u ono što sami čine za Boga (dobra dela, rituali), a ne u ono što Bog čini za
njih (promena srca, oproštenje). Tako hrane svoj Ego, a ne slave Boga.
***
> ogromna zabluda,nase je vjerovanje koliko god dobrih djela ucinimo

necemo uci u Dzenet osim ako nam se Allah ne smiluje.
Pa to je prirodno zato što svako ko proba da se spase dobrim delima,

primetiće da opet nema mir. No, to nema veze što kaže da je milost
neophodna kada se vernik i dalje uzda u svoja dela, a ne u Boga. Tako kao
muslimani, tumače i pravoslavni i katolici. Isti su im plodovi.
***
> Pazi, moj sin ukrade nešto i zatvori ga policija. Onda ja odem ispred
zgrade policije i bičujem se da bi ga pustili hahaha.
Bilo je takvih primera kroz istoriju.
Za vreme Drugog svetskog rata kada su djaci u Kragujevcu vodjeni na

streljanje, desilo se nekoliko slučajeva da su očevi talaca molili Nemce da
streljaju njih umesto njihovih sinova. Kako su Nemci imali naredbu da
ukupan broj streljanih bio ispunjen, oni su pristali na tu zamenu i ti očevi
su streljani a njihovi sinovi su bili pušteni.
No u Svetom pismu imamo nešto mnogo veličanstvenije. Vrhovni sudija

se ponudi da strada za grešnika. Ne može se zamisliti veća ljubav i žrtva
nego da Bog sebe žrtvuje kroz Hrista za spasenje grešnih ljudi.
Spaseni će Mu zato pevati pesmu:

637

5,9.12)
***
> Znaš da sam shvatio zašto vi hrišćani činite svakakve grijehe. Jer će ih
Isus po vašem ubjeđenju, sve otkupiti.
Malo si se prešao tumačeći hrićšanstvo kroz ono što bi ti radio kada bi bio
na mestu hrišćanina. Međutim, ovo uči hrišćanstvo:
10:26 Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine,
nema više žrtve za grehe;
10:27 Nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji
se suprote.
10:28 Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri
svedoka.
10:29 Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg
pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati
naruži?
***
> A zasto je bilo potrebno da se plati? Jednostavno je potojala mogucnost

da se covjek pusti na slobodu i bez placanja, ako se iskreno pokajao, jer
platit za slobodu mozes i onom ko se nije pokajao..
Ne postoji takav sud, jer to ne bi bilo pravedno. Ne možeš da činiš

nepravdu, a posle nikom ništa da nisi dužan.
***
638
> Ako ne cinis ono sto si duzan,oholo se spram toga odnosis besmileno je
onda da se nekom dobru nadas.
Pre svega ti nisi u stanju da činiš dobra dela koja bi Bog mogao da
prihvati, jer Bog gleda na motive srca (to je ono što se krije iza svesnih
namera). Svaka ponositost, gordost, sebični sentiment, nečista savest koja
te nagoni na dobra dela, samo ti povećavaju krivicu pred Bogom. Pre
nego kreneš išta da činiš, ti prethodno već moraš srce da očistiš od greha i
da budeš u miru sa Bogom. Pa ni to ni onda ne pomaže za ono što si
ranije grešio jer si ovo dobro što činiš, i inače bio dužan da činiš.
Rešenje nije u onome što ti možeš da učiniš, već u onome što Bog jedino
može da učini, a to je da te On spase jer je ON dobar, a ne zato što si ti
dobar, jer ti ne možeš da budeš dobar bez Boga.
Tvoje je jedino da izabereš Boga tj. pravednost koju ti On daruje.
Ti Bogu nemaš šta da daruješ, a to jako smeta tvojoj gordosti, jer te

ponižava do praha. Tvoja nada je u tome kakav je Bog, a ne kakav si ti.
***
> kad bih te susro negdje na ulici...STVARNO BIH TE UDARIO....

...TO JE ZELJA....
Znam, pa to i tvrdim, jer u islamu se želje sputavaju, što ne pomaže kada

dodju časi kušanja, jer tada svi pucaju. Ništa uzvišenije od paganizovanih
hrišćana balkana, koji isto zastupaju samokontrolu kao i muslimani.
***
> A ma,čovječe,koji grijeh je želja?
Hajde dogovorite se da li je greh ili nije greh ovo:
639


"Ljubazni! Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od telesnih želja,

koje vojuju na dušu." (1.Petrova 2,11)
***
> bas iz razloga jer slijedimo poslanike koji su spomenuti u redhodnim

objavama pa i u Kur'anu kao zadnjoj.... A RAZLOG JE STO SE MI,
MUSLIMANI TRUDIMO DA SE TIME PRIMAKNEMO NJIMA I
ALLAHOVOJ.S.W.T.A. MILOSTI...
Kakva je to milost kada može da se zasluži? To nije milost već trgovina.
Osim toga, kako možeš da zaslužiš spasenje onim dobrim delima koja si i
inače bio dužan da činiš?
To je besmisleno.
Zamisli da tebe muž vara a onda ti kaže da će da zasluži tvoju naklonost

tako što će da ti uradi ono što je i inače bio dužan da učini?!
Zatim, kako možeš da zaslužiš spasenje dobrim delima koja činiš iz loših
motiva (iz straha od kazne ili sebične želje za nagradom)? Da bi čovek
činio dobra dela iz prihvatljivih motiva (prave ljubavi) on prethodno već
mora da ima srce očišćeno od greha. On prethodno već mora biti spasen
od greha.
***
640
> Zanimljivo da Bog pise o pornografiji i da Bibliju cuvate da djeca ne

citaju kao ezekiel 23
23:20 I upaljivaše se za svojim milosnicima, u kojih je telo kao u magarca,

i tečenje kao u konja.
Pa ovo ne može da bude iskušenje ni deci (jer ne razumeju), ni odraslima,

već samo napaljenim muslimanima, jer svoje želje ne pobedjuju, već ih
potiskuju, pa ih onda čitanje ovih reči raspaljuje.
***
> ma nemoj citati i bolje ti je sve te prljavstine i gadosti njihove da ti se

povraca i sve,
To što Jevreji kritički govore o Isusu je manje zlo nego što rade muslimani
koji govore pozitivno a odriču mu bit njegove Misije - žrtvu na krstu.
Zamisli da ja kažem da govorim vrlo pozitivno o Muhamedu, zato što
tvrdim da je bio najbolji poslastičar, ali negiram da je bio prorok - to radi
islam sa predstavom o Isusu.
***
> Vjerujete Pavlu Židovu koji vam je vjeru skrojio po svojoj mjeri
Pre svega, za razliku od muslimana koji veruju Muhamedu, moja vera u

Sveto pismo uopšte nije utemeljena na veri u one koji su Sveto pismo
pisali, već je utemeljena na RAZUMEVANJU SMISLA na osnovu koga ja
verujem u Boga. Dakle, vi verujete ČOVEKU da je vaša sveta knjiga od
Boga, a na verujem samom BOGU jer na osnovu smisla razumem da je
predstava koju o Njemu daje Pismo ispravna.
***
> 15:18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka. Ovo
bukvalno shvatas, dakle mozes izmet jesti i pacove itd aham dobar si
641
Ja ne jedem nečistu hranu, ali ne zato što mislim da greh ulazi na usta, već
zato što je nemar prema Božjoj reči izraz greha koji izlazi iz srca. Vama
ništa ne vredi pred Bogom što ne jedete svinjetinu, jer to držite iz krivih
motiva, mislite da Bogu čast time činite, a to je gad pred Bogom veći nego
da jedenje svinjetinu.
***
> evo dokazi nam da si pravi vjernik test nije nimalo tezak....A Gospod
reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu:
Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.luka 17 -6
Opet formalna logika lišena smisla.
Tako je i sotona kušao Isusa:
4:5 Tada odvede Ga đavo u sveti grad i postavi Ga navrh crkve;

4:6 Pa Mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će
anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš
za kamen nogom svojom.
4:7 A Isus reče njemu: Ali i to stoji napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga
svog.
***
> Nezamislivo je da Allah ima dijete,
Ovo je besmisleno podmetanje hrišćanima da tvrde da bukvalno Bog ima

dete i to je dokaz nenadahnutosti Muhameda, jer da je Muhamed imao
zdravog razuma ili da je imao Božjeg Duha, nikada ne bi pridavao
hrišćanima da bukvalno veruju da Bog ima dete, jer to niko od hrišćana
ne veruje.
Pojam Sina Božjeg se inače koristi u Starom zavetu daleko pre

Muhameda, na primer, kada se u Starom zavetu govori o onima koji su
sinovi Božji po tome što su bili verni Bogu: "Dajte Gospodu, sinovi Božji,
642
dajte Gospodu slavu i čast." (Psalam 29,1) Isti smisao koristi sam Isus za
verne: "Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;" (Matej
5,9) Zato Isus molitvu Bogu i počinje sa "Oče naš" (Matej 6,9) Tu se jasno
vidi da pojam sina Božjeg nema bukvalno telesne značenje već da ukazuje
na sina po duhu vernosti Bogu, iz čega sledi da svi koji su verni Bogu jesu
deca Božja.
Isto tako postoji još jedno značenje pojma sina, koje takođe nije bukvalno,
kada se sam Isus naziva pojmom Sina Božjeg:
"I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj
volji." (Matej 3,17)
"I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti

si Sin Božji." (Marko 3,11)
Takvo značenje kao odliku obećanog Mesije nalazimo i u Starom zavetu:
"Narod koji hodi u tami videće videlo veliko, i onima koji sede u zemlji
gde je smrtni sen zasvetliće videlo. ... Jer nam se rodi Dete, Sin nam se
dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog
silni, Otac večni, Knez mirni. Bez kraja će rasti vlast i mir na prestolu
Davidovom i u carstvu njegovom da se uredi i utvrdi sudom i pravdom
od sada doveka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama." (Isaija 9,2-
7)
Da taj pojam Sina znači više od pojma sina po vernosti Bogu, te da

zapravo predstavlja Sina po Božanstvu, jasno je iz sledećeg biblijskog
opisa:
"A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga. I

odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv
nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima." (Matej 16,16-17)
Vidimo da je bilo potrebno unutrašnje osvedočenje da se shvati da Isus

nije samo Božje dete po vernosti Bogu, već da je Sin Božji po Božanstvu.
Isto osvedočenje su imali i fariseji, ali su se tom osvedočenju odupirali. Da
643
su dobro znali da je reč o značenju pojma Sina koji predstavlja otkrivenje

Boga među ljudima, vidi se po optužbi koju su protiv Isusa iznosili, da
On zaista jeste jednak Bogu:
"I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom

da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji? Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam
kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide
na oblacima nebeskim. Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje
govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu
njegovu." (Matej 26,63-65)
Fariseji uopšte nisu morali da tumače Isusove izjave na način koji

podrazumeva da je On Bog na zemlji, i da je Sin Božji po Božanstvu. Ali
oni su su sami svojim unutrašnjim osvedočenjem, videli u Isusu nekoga
ko je jednak Bogu:
"Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na

te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog." (Jovan
10,33)
Zapazi kako im Isus odgovara da uprkos mogućnosti da Njegove reči

shvate kao da On uopšte ne govori o svom Božanstvu, jer Stari zavet
dozvoljava da se pojam boga (Božjeg sina) primeni na one na koje se drže
Reči Božje, oni sami dolaze do zaključka da On zaista jeste jednak Bogu, i
na osnovu tog svog osvedočenja Njega optužuju ga za bogohuljenje:
"Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi

ste? Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može
pokvariti; Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu
na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?" (Jovan 10,33-36)
Dakle, sin Božji po stvaranju (Adam), sin Božji po duhu (obraćeni vernici)
i Sin Božji po Božanstvu (Isus Hristos), nisu pojmovi sa istim značenjem.
A da pojam Sina Božjeg ne treba shvatati bukvalno kako se inače pojam
"sina" shvata, i kako Muhamed iskrivljeno interpretira, otkriva nam sam
Isus sledećim u sledećem događaju:
644
Božjeg Božanstva, već pojam Sina treba shvatiti kao otkrivenje Boga u

Dakle, u Svetom pismu nalazimo otkrivenu prvu ličnost Božanstva, Boga

Oca koji je stvorio svet:
Takođe, nalazimo otkrivenu i drugu ličnost Božanstva, koja je Bog

otkriven u vremenu i prostoru, otelovljenu kroz Isusa Hrista:
I nalazimo otkrivenu i treću ličnost Božanstva koja živi u vernima:
(Jovan 1,9)
645

(oslobođenje od krivice) a promena ljudskog srca (oslobođenje od greha)
pod uticajem Svetoga Duha - Božje čudo novorođenja.
***
> čovjek nije robot pa da mu se klikne neka tipka i tako isključi neka
opcija istog trena.
Dakle, ako čoveka muči neka želja, mašta o devojkama non stop, po tebi
Bog neće da ga oslobodi od demona koji ga time muče, već on mora da
trpi i da trpi? Pa tada bi Bog bi kriv što čoveku nije ponudio spasenje.
> i nema potrebe da spominješ preljubu kada je jasno na što se misli - na

kontrolu i pravilnu upotrebu strasti koje većina ljudi pusti i one budu
poput požara za dušu
To ateisti tako misle, pa onda svoje grešne želje usmeravaju ka saputniku,

zbog čega im vremenom saputnik dosadi, pa onda dosadu rešavaju
perverzijom ili varanjem.
> na prirodne žudnje koje se ne mogu ugasiti - želja za hranom, polna

želja ili želja da ima dom sve su to prirodne želje ali koje ako se ne
kontrolišu mogu da učine da im čovjek postane rob umjesto da mu služe.
I jednom narkomanu se potreba za narkotikom čini prirodnom kao i

potreba za vodom.
Ti svoju seksualnu nesazrelost u koju si upao u pubertetu kada si

dozvolio da tobom ovladaju telesne želje, pridaješ svojoj prirodi kao da je
to nešto prirodno i pridaješ Bogu kao da je to njegova namera. Isto tako i
homoseksualci mogu da se tom logikom opravdaju jer su i oni nekada
pali u želju koja je njima ovladala, pa na kraju svaki greh se može time
opravdati.
646
Dokle god ne pobediš želju, ne samo što nećeš biti zreo za brak, već ćete
pratiti prokletstvo na planu izbora saputnika i sretnog življenja sa njime,
jer Bog ne može da blagoslovi ljude koji ulaze u brak zbog sboje
nepobedjene želje, već blagosila one koji ulaze u brak iz prave ljubavi.
Tipično zastupaš tipično islamsko shvatanje gde čovek svoje želje ne

pobedjuje, već ih licemerno sputava i čeka priliku da ih zadovolji, kao da
je Bog stvorio čoveka nesrećnog, da ga na životne aktivnosti pokreće
potreba da se zadovolji, a ne sa namerom da ostvari pravu ljubav iz koje
će da služi drugima.
Ovo uči Stari zavet na temu želje:

preljubu u srcu svom. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i
baci od sebe: jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli sve telo
tvoje da bude bačeno u pakao." (Matej 5,28-29)
"A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera,
krotost, uzdržanje; na to nema zakona. A koji su Hristovi, raspeše telo sa
slastima i željama." (Gal.5,22-24)
Ovo je Tobijeva molitva pred prvu bračnu noć sa Sarom:
"Kako su se zatvorili u sobu, Tobija ustade s postelje i reče: "Ustaj sestro,

molimo se da nam se Bog smiluje."
Onda se Tobija poče moliti:
Blagosloven da si Bože naših otaca, blagosloveno sveto i slavno ime Tvoje

u sve vekove! Blagosiljala Te Nebesa i sva tvoja stvorenja u sve vekove! Ti
si stvorio Adama i dao mu pomoćnicu Evu: od njih je proizašao ljudski
rod. Ti si rekao: "Nije dobro da je čovek sam; načinimo mu pomoćnicu
647
sličnu njemu." Gospode, ne uzimam zbog pohote ovu svoju sestru, nego
po istini. Smiluj mi se i učini da s njom doživim starost.
I zajedno rekoše: Amin! Amin!" (Knjiga o Tobiji)
***
> Knjiga Postanak u prvom poglavlju spominje da je Bog stvorio nebo i

Zemlju za sest dana. Pritom, spominju se vecer i jutro, sto aludira na dan
koji traje 24 casa. Naucnici kazu da kosmos nije mogao nastati u periodu
od sest dana koji traju po 24 casa.
Naučnici kažu da Bog nije moćan da stvori svet za šest dana?
Pa što onda muslimani veruju u takvog Boga koji nije svemoćan?
Neki naučnici tvrde da Bog ne postoji. Jel i njima veruju muslimani?
***
> Ima i tre kako svedoka tu je casni Kur'an koji nema gresak kao Pavlova
Biblija seko Vireva
Jadna je ta istina kojoj treba ljudi da svedoče, a ne sam sadržaj koji svojim
božanskim smislom otkriva da je poruka od Boga.
***
> Ovo je nemoguce da su Bozije rijeci jer Bog ne navraca ljude na zlo.
Bog je te ljude odvraćao od zla, ali ti sve tumačiš kroz svoje srce pa kakav
si ti, to projektuješ biblijskom Bogu.
Evo iz kakvih motiva je Bog dao naredbu da se istrebe hananska plemena

- mudrosti Solomunove:
648
"A što si ostavio nekažnjene njihove grehe, nije bilo straha ni pred kim.
Zamrzeo si drevne stanovnike svoje Svete zemlje jer su činili zlodela
grozna u vradžbinama i obredima bezbožnim; okrutne ubice svoje dece,
žderače utrobe na gozbama mesa ljudskog, posvećenike s krvava pira,
roditelje ubice bića bespomoćnih, odlučio si uništiti rukama otaca naših.
Ipak si i njih poštedeo kao ljude, jer si im pred vojskom svojom poslao ose
kao preteče da ih malo pomalo istrebe. Premda si ih mogao, kao
bezbožnike, predati u boju rukama pravednika ili strašnim zverima ili ih
strogom rečju najedanput zatrti, sudeći im malo pomalo, davao si mesta
pokajanju. ... A ti si milostiv svemu jer možeš sve i kroz prste gledaš na
grehe ljudima da bi se pokajali. Jer ti ljubiš sva bića i ne mrziš ni jedno
koje si stvorio. Jer da si štogod mrzeo, ne bi ga ni stvorio. ... Ali ti štediš,
jer sve je tvoje. Blago kažnjavaš prestupnike, koriš ih i opominješ za grehe
njihove da se ostave zloće i da se uzdaju u tebe, Gospode!" Mudrosti Sol.
29,11; 28,3-10; 27,23-24.26; 28,2
***
> To ukazuje da je pojam bog titula i da čak ljudi na

vlasti,knezovi,moćnici nazivaju se bogovima.Ali,oni nisu sam
Stvoritelj,jedini koji ima pravo zvati se tom titulom i vladati celim
Univerzumom-Jehova Bog...

ko je jednak Bogu:

10,33)

649

"sina" shvata, otkriva nam sam Isus sledećim u sledećem događaju:
vremenu i prostoru kroz jednu božansku ličnost.
***
> Nezamislivo je da Allah ima dijete,
Ovo je podmetanje hrišćanima da tvrde da bukvalno Bog ima dete.
Zar je moguće da Muhamed ne zna da niko od hrišćana ne tvrdi da Bog

bukvalno ima dete?
Pojam Sina Božjeg se inače koristi u Starom zavetu daleko pre

Muhameda, na primer, kada se u Starom zavetu govori o onima koji su
sinovi Božji po tome što su bili verni Bogu: "Dajte Gospodu, sinovi Božji,
dajte Gospodu slavu i čast." (Psalam 29,1) Isti smisao koristi sam Isus za
verne: "Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;" (Matej
5,9) Zato Isus molitvu Bogu i počinje sa "Oče naš" (Matej 6,9) Tu se jasno
vidi da poja sina Božjeg nema bukvalno telesne značenje već da ukazuje
650
na sina po duhu vernosti Bogu, iz čega sledi da svi koji su verni Bogu jesu
deca Božja.
Isto tako postoji još jedno značenje pojma sina, koje takođe nije bukvalno,
kada se sam Isus naziva pojmom Sina Božjeg:
"I gle, glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj
volji." (Matej 3,17)
"I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti

si Sin Božji." (Marko 3,11)
Takvo značenje kao odliku obećanog Mesije nalazimo i u Starom zavetu:
7)
Da taj pojam Sina znači više od pojma sina po vernosti Bogu, te da

zapravo predstavlja Sina po Božanstvu, jasno je iz sledećeg biblijskog
opisa:
"A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga. I

odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv
nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima." (Matej 16,16-17)
Vidimo da je bilo potrebno unutrašnje osvedočenje da se shvati da Isus

nije samo Božje dete po vernosti Bogu, već da je Sin Božji po Božanstvu.
Isto osvedočenje su imali i fariseji, ali su se tom osvedočenju odupirali. Da
su dobro znali da je reč o značenju pojma Sina koji predstavlja otkrivenje
Boga među ljudima, vidi se po optužbi koju su protiv Isusa iznosili, da
On zaista jeste jednak Bogu:
651
"I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom

da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji? Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam
kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide
na oblacima nebeskim. Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje
govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu
njegovu." (Matej 26,63-65)

ko je jednak Bogu:

10,33)


"sina" shvata, i kako Muhamed iskrivljeno interpretira, otkriva nam sam
Isus sledećim u sledećem događaju:
652


Dakle, u Svetom pismu nalazimo otkrivenu prvu ličnost Božanstva, Boga

Oca koji je stvorio svet:
Takođe, nalazimo otkrivenu i drugu ličnost Božanstva, koja je Bog

otkriven u vremenu i prostoru, otelovljenu kroz Isusa Hrista:
I nalazimo otkrivenu i treću ličnost Božanstva koja živi u vernima:
(Jovan 1,9)

653
(oslobođenje od krivice) a promena ljudskog srca (oslobođenje od greha)

pod uticajem Svetoga Duha - Božje čudo novorođenja.
***
To nije biblijsko učenje, već grčke mitologije.
Da će nepravednici goreti dok ne izgore, jasno je iz biblijskih izvestaja da

će oni izgoreti kao strnjika (Isaija 5,24. Jovan 15,6). Istopice se kao da su
od voska (Psalam 68,2). Oganj će ih pojesti (Otkrivenje 20,9). Pismo kaže:
"Vise neće biti nikakve prokletinje." (Otkrivenje 22,3)
Kada bi Bog mučio vecnim mukama duse u paklu, onda bi svakako bio
nepravedan, međutim, jasno je da će svako da primi kaznu po Bozjem
principu koji je otkriven u vreme Starog zaveta, a koji glasi "oko za oko,
zub za zub" a ne glasi "vecna kazna za oko". Dakle, kazna će biti
pravedna, a ne vecno mucenje u paklu. Pismo to jasnije objašnjava kada
kaže:
"I more dade mrtve koji su u njemu, i smrt i pakao dadoše mrtvace koji
bijahu u njima, i biše suđeni SVAKI PO DJELIMA SVOJIM." (Otkrivenje
20,13)
***
Allah, doista, ne voli one koji zapovjedaju kavgu. (Al-Baqara: 190)
Allah ne voli nijednog nevjernika, grješnika. (Al-Baqara: 276)
Allah, zaista, ne voli nevjernike. (Ali'Imra n: 32)
Allah ne voli nasilnike. (ali'Imr an: 57)
Allah, zaista, ne voli one koji se ohole i hvališu, (An-Nis a: 36)
Allah nikako ne voli onoga ko je podmukao, grješnik. (An-Nis a: 107)

654
Allah ne voli smutljivce. (Al-Ma 'ida: 64)
Allah ne voli one koji pretjeruju. (Al-Ma 'ida: 87)
..i ne rasipajte, jer On ne voli rasipnike, (Al-An'âm: 141)
Molite se ponizno i u sebi Gospodaru svome, ne voli On one koji se

previše glasno mole. (Al-A'ra f: 55)
Allah uistinu ne voli vjerolomnike. (Al-Anfa l: 58)
Allah sigurno ne voli nijednog izdajnika, nezahvalnika. (Al-Hadz: 38)
Allah ne voli one koji su obijesni!"... (Al-Qasas: 76)
Kur’an 3:31-32 – Reci [O Muhammad]: “Ako Allaha volite, mene slijedite,

i vas će Allah voljeti i grijehe vam oprostiti!” – A Allah prašta i samilostan
je. Reci: “Pokoravajte se Allahu i Poslaniku!” A ako oni glave okrenu – pa
Allah, zaista, ne voli nevjernike.”
Kur’an 30:43-45 – Zato ti upravi lice svoje prema pravoj vjeri, prije nego
što Allahovom voljom nastupi Dan koji niko neće moći odbiti. Toga Dana
On će ih razdvojiti: oni koji nisu vjerovali – na svoju štetu nisu vjerovali, a
oni koji su dobra djela činili – sebi su Džennet pripremili, da On iz obilja
Svoga nagradi one koji su vjerovali i dobra djela činili; a On, zaista, ne
voli nevjernike.
Ebu Hurejre prenosi da je naš Poslanik a.s.,rekao: „Kada Allah zavoli

čovjeka pozove Džibrila i kaže mu: „Allah je zavolio tog čovjeka pa ga i Ti
voli“. Kad ga Džibril zavoli, pozvat će stanovnike neba, pa će im reći:
„Doista je Allah zavolio tog čovjeka, pa ga volite i vi“. Kada ga zavole
stanovnici neba, bude prihvaćen od stanovnika Zemlje (zavole ga). A
kada Allah zamrzi nekoga pozove Džibrila te mu kaže: „Ja mrzim tog
čovjeka pa ga mrzi i ti i Džibril ga zamrzi, zatim pozove stanovnike
Nebesa dozivajući: „Allah mrzi tog čovjeka pa ga i vi mrzite“. Zatim ga i
oni počnu mrziti te Allah dadne da bude omražen na Zemlji “. (Buhari i
Muslim)
655
„Jedan od znakova da nas Allah voli jeste da nas ljudi vole. Osoba koja je
svima draga ili većini ljudi, osoba koju mnogi vole zbog njegove dobrote
jeste zasigurno znak da ga i Allah voli. Osoba koja je omražena u društvu,
koju mnogi izbjegavaju, koju ne žele u svom društvu, zasigurno nam
pokazuje da ga ni Allah ne voli.“ (www.rijaset.ba, hutba Bilal ef. Hodžić)
***
> Pa potvome ti si bezgresan jer u tebi je duh koji te vodi
Ne, ja sam grešan, ali se na sebe ne oslanjam, već živim po duhu, pa zato
greh nema vlast nadamnom. Izuzev kada se oslonim na sebe a ne na
Boga.
radi." (Rim.8,8-10)
"Koji god u Njemu stoji ne greši; koji god greši ne vide Ga niti Ga pozna.
Dečice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao što je On
pravedan." (1.Jovanova 3,6-7)
***
> ovo ti je Muslimanski nacin molitve 5 puta na dan, a pre toga moramo
uzeti ritualno pranje
656
To je navodjenje ljudi da traže spas u fizičkoj čistoti umesto da se zaista

pokaju za svoje grehe, što pruža psihološku (lažnu) utehu tako da ljudi i
dalje ostaju nepokajani, jer je svest o potrebi za reformom srca samo
ugušena tim pranjem.
A sam propis da se pet puta mole, na odredjenoj strani sveta, ... takodje
zavarava savest i dokaz je neiskrenosti.
Molitva treba da bude iskren razgovor sa Bogom.
Kada se skrene pažnja na reči, jezik, stranu sveta, vreme, način molitve,
onda je već čovek naveden na odricanje od razumne analize smisla
molitve, pa taj duh ako ostane, ometa iskrenost ostalih molitvi; i kada
čovek ima iskrivljenu sliku o Bogu, da Bog gleda na izgovorene reči, jezik,
stranu sveta, vreme, način molitve, tada je jako teško da čovek odbaci
predstavu da sve to nije važno pred Bogom, već da su važni motivi
molitve i smisao rečenoga, a ne sama forma.
To je kao kada bi se tebi tvoj bračni saputnik obraćao nekoliko puta

dnevno sa takvim formalnim rečima. Zar on ne bi tada pokazao vrlo
ružno mišljenje o tebi? Da si ti glupa osoba koja naseda na formalizam. Pa
i ostatak "normalne" komunikacije sa tobom tokom dana bi bio doveden u
pitanje po svojoj iskrenosti.
***
Islam ljude opterećuje jer ih uslovljava da će ih Bog voleti tek ako se

pokaju, a time uskraćuje ljubav kao motiv pokajanja. U hrišćanstvu, svest
da Bog voli nepravednika, navodi nepravednika na iskreno pokajanje iz
ljubavi, dok u islamu strah od Božjeg neprihvatanja proizvodi lažno
licemerno pokajanje, koje se gubi čim čovek izgubi strah.
***
> tinemaš strah jeli ako si siguran u svoje verovanje donesi na se

proklestvo i svoju porodicu i vuk ima ljubav i lav ali prema svom
potomstvu
657
Ti ne shvataš da je prava ljubav plod zajednice sa Bogom, i da je ta ljubav

definisana Božjim zakonom?
Ti očito svoju grešnu ljubav koja nema veze sa pojmom prave ljubavi
projektuješ pojmu duhovosti, što znači da te islam ničemu nije naučio.
Prava ljubav nije emocija već motiv. Emocije zavise od okolnosti, a motivi
koji nas pokreću zavise od naše volje, od našeg odnosa sa Bogom. Zato
što prava ljubav nije osećanje, ona u Svetom pismu nije definisana
osećanjima, već Božjim zakonom. "Ljubav je ispunjenje zakona"
(Rimljanima 13,10) a "Greh je bezakonje" (1.Jovanova 3,4).
Svaki čovek ima emociju ljubavi, ali motiv ljubavi ima samo onaj ko se
ponizi pred Bogom i pokaje za svoje grehe, jer kroz pokajanje za grehe
čovek priznaje da mu treba promena motiva ponašanja, a onda je Bog
izvodi natprirodnim čudom stvaranja novog srca u čoveku.
> znaći svak ima ljubav
Samo onaj ko je iskusio reformu pokretačkih motiva pod utucajem

Svetoga Duha može da ima ljubav. Car David se molio:
Pojam "učini" na svom originalu ima značenje bukvalnog stvaranja (hebr.

"bara") i samo Bog može da ga učini takvim.
Samo Bog može da promeni ljudsko srce i Bog to čudo čini preko treće
ličnosti božanstva Svetoga Duha:
(Jezekilj 36,25-28)
658

10,6)

predstavlja nikakav poseban napor čovekove sada oslobođene volje. Ali
kako muslimani nemaju tu reformu srca, jer se umesto u Boga, uzdaju u
svoju moć licemererne samokontrole, oni moraju da nauče pravila
ponašanja da bi imitirali rodove duha prave ljubavi. Naravno, onaj ko
zaista ima ljubavi u srcu, nema potrebe da mu se kaže kako da se ponaša,
jer iz te ljubavi sam zna kako da se ponaša.
***
Vi pod ljubavlju mislite na neko osećanje, kao ateistički romantičari. Zato

što ta osećanja nestanu u prvom stresu (jer osećanja zavise od okolnosti),
vi potencirate strah.
No, prava ljubav je stanje duha, motiv ponašanja, i u stresu se upravo

razlikuje od lažne fanatične ljubavi koju stres razotkriva kao greh.
7:24 Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao
mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu:
7:25 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću
onu, i ne pade; jer beše utvrđena na kamenu.
7:26 A svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek
lud koji sazida kuću svoju na pesku:
7:27 I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše u kuću onu, i
pade, i raspade se strašno.
***
> prava ljubav je samo prema ALLAHU đš. i poslaniku a.s.
Prava ljubav je stanje duha, motiv ponašanja, smisao života.

659
Bog testira da li imaš pravu ljubav, pa ako ne pomogneš nekom

nepravednom klošaru, onda ni Boga Stvoritelja ne voliš.
25:32 I sabraće se pred Njim svi narodi, i razlučiće ih između sebe kao
pastir što razlučuje ovce od jaraca.
25:33 I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.
25:34 Tada će reći car onima što Mu stoje s desne strane: hodite
blagosloveni Oca mog; primite carstvo koje vam je pripravljeno od
postanja sveta.
25:35 Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost
bijah, i primiste me;
25:36 Go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i obiđoste me; u tamnici
bijah, i dođoste k meni.
25:37 Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te
videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
25:38 Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
25:39 Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?
25:40 I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste
jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.
25:41 Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene
prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim.
25:42 Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me;
25:43 Gost bijah, i ne primiste me; go bijah, i ne odenuste me; bolestan i u
tamnici bijah, i ne obiđoste me.
25:44 Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo
gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo
Te?
25:45 Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste
jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste.
25:46 I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.
***
> prije nije bilo tri boga sad posle isa sina merjemina tri boga
660
Otvaraš novu temu, jer nemaš argumente protiv ovoga što ovde napisah.
Ali zar ne shvataš da one atribute božanstva koje negiraš u Isusu i Svetom
Duhu, svaki musliman pridajem samom sebi, kada umišlja da može da se
sam iskupi za svoje grehe dobrim delima (umesto da ga iskupi Bog Isus
Hrist) i kada umišlja da može sam sebe da popravi (umesto da ga spasava
Bog Sveti Duh). Koje li ironije, verujete da je jedan Bog, a sami sebe
stavljate iznad Boga kada je reč o spasenju od krivice i greha!
***
> Čovek koji je izvršio masakr u Orlandu, nije bio naučen da treba da
ubije homoseksualce. On jednostavno nije mogao da ih prihvati da oni
postoje. Zašto? OVO NIJE PODRZAVANJE GEJEVA? DOGADJAS SE
NIJE NI DESIO A TI SI ISKORISTIO LAZNI DOGADJAJ DA PODRZIS
PEDERIZAM. SAMIM TIM GA I PROMOVISES KAO NORMALU.
Ovo je primer koji će ostati u mojim tekstovima kao dokaz izopačenog

islamskog uma tj. dokaz za licemerstvo, jer samo osoba koja sama u srcu
ima potisnut greh koji kod drugoga vidi, ne može da prihvati da ta osoba
postoji. Upravo sposobnost da ljude volimo iako su grešni, jeste dokaz da
svoje grehe zaista pobeđujemo, a ne da ih potiskujemo:
http://enlite.org/neslaganje_ne_podrazumeva_mrznju.pdf
***
> > AKO MENI I NE VERUJETE, DELIMA MOJIM VERUJTE, da poznate

i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu. ( Jn 10, 38 )
> A KOJA SU TO DELA ( ČUDESA ) KOJA JE UČINIO SPASITELJ DA BI

LJUDI POVEROVALI U NJEGA ?
Nisu čudesa znak da je Isus od Boga, jer On sam upozorava da će i lažni

Hristosi činiti čudesa, pa čak i oni koje On nikada nije poznavao:
661

mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao. Idite od
mene koji činite bezakonje." (Matej 7,22-23)
Znak da je Isus od Boga jeste što je Isus svojim delima ispunio

starozavetna proročanstva o svojoj žrtvi za grehe sveta:
"Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi

radi od tebe znak videti. A On odgovarajući reče im: Rod zli i
preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone
proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako
će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći." (Matej 12,38-40)
A potvrda Isusovog božanstva jeste njegova bezgrešnost jer je samo Bog

bezgrešan, pa zato Isus sledećim pitanjem ukorava Jevrejina koji shvata
da je Isus bezgrešan a opet odbija da prizna njegovo božanstvo:
"Isus mu reče: "Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar osim jedinoga
Boga. (10,18)
***
Čuda nisu nikakav dokaz da je neko sa Bogom, već uzvišeni smisao same
božanske poruke.
To je uvreda za Boga tvrditi da suštinski argumenat Njegove objave nije u

samom njenom smislu, već u čudima koja tu objavu prate. Ko hvali čudo,
znači da mu srce više reaguje na senzaciju čuda, nego na smisao istine, a
to znači da ne vidi ljubav u smislu objave niti da ga ljubav pokreće kao
odgovor na ljubav koju je shvatio, već je primoran da veruje jer ga je čudo
na to tako primiralo. Ako je tvoja vera u Boga utemeljena na čudu, a ne na
smislu objave, to znači da bi ti verovao i u suprotnu objavu, sa suprotnim
smislom, da si nekim čudom primoran da u nju poveruješ.
***
662
> U islamu nema praznovjerja, nije ti to pagansko krscanstvo koje

naucava trojstvo kao sto su u Egiptu naucavali i hinduizmu.
Po toj logici je i molitva dokaz paganstva, jer takodje postoji u paganstvu.
Svi narodi sveta su od Noja imali sačuvano predanje o Bogu, sistemu

žrtava koje ukazuju na Mesiju, trojstvu, velikom Potopu, itd, ali su te
istine vremenom ili izopačene ili izgubljene, jer se istina ne svidja
telesnom i samopravednom srcu.
U islamu se nalaze mnogi principi koji su paganski, a to su pre svega

precizna uputstva za molitvu (kojim rečima, u koje doba dana, uz koje
pokrete i položaj tela) kako da se obavi, što je suprotno učenju Pisma, gde
je molitva iskren i razuman razgovor čoveka sa Bogom, a ne neka
pozorišna predstava za zavaravanje sopstvene savesti. Takodje, islam
zastupa i pagansko shvatanje o spasenju žrtvom i dobrim delima,
samokontrolu umesto novorodjenja, kao način pobede nad grehom. A
najveća od svih zabluda je pridavanju bogu atributa grešnog čoveka, koji
voli samo one koji su pravedni, a mrzi nepravednike, što je tipična odlika
paganskih bogova. Takodje, islam je prožet idolopokloničkim odnosom
prema Muhamedu, što vidimo po agresivnoj reakciji mnogih muslimana
prema onima koji prave njegov lik. U Svetom pismu Druga Božja
zapovest zabranje slike ili kipove da bi sprečila idolatriju, a muslimani je
tumače na suprotan način, da bi odbranilui kult Muhameda od
skravljenja slikom ili kipom. Svoje slike muslimani prave, a zabranjuju od
Muhameda i tako ga stavljaju na nivo božanstva.
(((
> sta sam spomenuo?

a kod muslimana nema idolatrije, oni su cisti od toga.
nemamo kumira umesto boga, kao vi hriscani.
Protestanti se ne mole ni svecima, ni ikonama, ni kipovima.

663
A islam je prožet idolopokloničkim odnosom prema Muhamedu, što

vidimo po agresivnoj reakciji mnogih muslimana prema onima koji prave
njegov lik. U Svetom pismu Druga Božja zapovest zabranje slike ili
kipove da bi sprečila idolatriju, a muslimani je tumače na suprotan način,
da bi odbranili kult Muhameda od skrnavljenja slikom ili kipom. Svoje
slike muslimani prave, a zabranjuju od Muhameda i tako ga stavljaju
iznad drugih ljudi.
***
Licemerstvo je produkt krive nauke tj. kako Isus kaže "Ljudskih

zapovesti" koje ne ukoravaju greh u svom korenu, na nivou grešnih
motiva (što je svrha Božjih zapovesti Njegovog zakona) već ukoravaju
samo loše ponašanje i loša osećanja. Tako kriva predstava o dobru i zlu
navodi vernika da se kaje za simptome greha u mislima, osećanjima i
postupcima. Vernik će da se pokaje što je rekao ružnu reč, ali ne i što je
takav duši, jer nije ni svestan svojih loših motiva jer ga krivo verovanje ne
čini svesnim grešnih motiva. Zato je posle pokajanja takav vernik isti kao
i pre pokajanja.
Tako islam (slično pravoslavlju i katoličanstvu) svojim licemernim

formalnim zahtevima navodi muslimane na formalizam i licemerstvo,
koji zatim priozvode duh nasilja. Kod nekih se duh nasilja vidi kroz ličnu
potrebu da drugoga primoraju na ispravno življenje, a kod nekog se vidi
kroz potrebu da državnom moći pritisne ostale na isto licemerstvo. Isti
duh imaju i hrišćani koji tako isto iskrivljeno tumače hrišćanstvo jer ne
poznaju Sveto pismo.
Islam otvoreno zastupa da grešne želje nisu same po sebi grešne već greh
definiše samo načinom (smerom i prilikom) zadovoljavanja grešnih želja.
Rezultat je da musliman nikada ne vapi Bogu da mu Bog promeni srce,
već samo čeka priliku i način da grešne želje zadovolji na "legitiman"
način.
Ako ne verujete, evo sami pitajte muslimane:

664

višeženstvo?

što se javno dokazuje vrednom svojim molitvama, postovima i ostalim
obeležjima svoje vere?
Videćete da ti grešni motivi nisu grešni ako se zadovoljavanju na način

gde islam pruža izgovor na njihovo zadovoljavanje. Neki grešni postupci
su zabranjeni u totalu, na primer, homoseksualstvo, ali islam ne pruža
drugačije rešenje nego kao i za ostale grehe, a to je da se osoba
samokontroliše. Kako u svim tim slučajevima musliman zadržava greh u
srcu, jasno je da zadržava i nečistu savest (pod osudom Božjom je). Taj
duh osude ima i prema drugim grešnicima. Ne može iskreno da prašta
drugima, kada nije ni njemu greh oprošten, jer ga je samo sputao u
ispoljavanju. Kada sretne drugu osobu koja otvoreno te grehe izražava,
on je sklon da je prisili na isto formalno ispravno ponašanje kakvim sam
sebe pritiska.
***@
> Zašto Isus nikada nije za sebe rekao "Ja sam Bog, obožavajte me"
Nije Sveto pismo - Kuran, pa da zahteva da se slepo veruje nekome da je

od Boga samo zato što on tako kaže za sebe.
Otkuda je relevantno šta neko kaže za sebe?!
Koliko njih je do sada govorilo za sebe da su bogovi na zemlji?!

665
"Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja
sam od sebe govorim. Koji govori sam od sebe, slavu svoju traži;" (Jovan
7,17-18)
Hristovi učenici kažu za Hrista da se On sam nije hteo stavljati na mesto

Boga iako je mogao јер je imao božansku suštinu (pojam obličja):

Sam Isus kaže:
Nije ni pravedno da neko poveruje u Isusa kao Boga Spasitelja na zemlji,

zato što mu je to neko rekao, već zato što je to sam zaključio na osnovu
Njegovog smisla postupanja, Njegove titule Spasitelja i Njegovog
božanskog karaktera da je On Bog.
Dovoljno je da postavimo pitanje da li je Isus dobar u smislu bezgrešnosti,

jer samo Bog jeste bezgrešan. Ako je Isus bezgrešan, onda je Bog.
Zapazimo Isusove reči kada je jedna osoba priznala Isusa za dobrog u
smislu bezgrešnoga, ali ga je priznala samo kao duhovnog učitelja:
"I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše
Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni? A Isus reče
mu: Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jednog Boga." (Marko
10,17-18)
Da li je Isus dobar u smislu bezgrešnog ili nije dobar u smislu

bezgrešnog?
666
Ako je dobar u smislu bezgrešnoga, onda je On Bog. Drugim rečima, Isus

ga pita, zašto me zoveš dobrim, a ne priznaješ me da sam Bog, već me
smatraš samo učiteljem?
Šta kaže Kuran? Da li je Isus dobar u smislu bezgrešnosti?
Šta piše u Surama 3:46; 6:86; 19:19? Piše da je bezgrešan.
Nijedan grešan čovek ne može da sebe poredi sa Bogom govoreći da ko

njega vidi, vidi Oca. A Isus to tvrdi za sebe:
"Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta. Isus mu reče:
Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide
Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca?" (Jovan 14,8-9)
Ako je samo Bog dobar, a Isus je dobar, onda je Isus Bog. To je čak stvar
formalne logike, koju deca predškolskog doba mogu da razumeju.
***
> Muhammad a's nije griješio procitaj sta o njemu pisu krscani poznati naj
bolji koji je kročio zemljom
Po Kuranu Muhamed je bio grešan, jer mu ovo govori Alah:
Zato se strpi! Uistinu, obećanje Allahovo je Istina. I traži oprost za grijeh

svoj, i slavi sa hvalom Gospodara svog navečer š*i ujutro. [Q.40:55]
Da bi ti Allah oprostio šta je prethodilo od grijeha tvog i šta će uslijediti, i

upotpunio ti blagodat Svoju i uputio te putem pravim,[Q.48:2]
Pa znaj da je samo On Bog - Allah, i traži oprost za grijeh svoj, i za

vjernike i vjernice.[Q.47:19]
***
667
> Interesuje me samo dali u čitavoj Bibliji postoji i jedna izjava Isa a.s gdje
on kaže za sebe : " JA sam vaš Bog i obožavate me" Ili su ljudi kasnije sami
zaključili da je Isus Bog i da ga treba obožavati i moliti, tražiti od njega??
Nije Sveto pismo - Kuran, pa da zahteva da se slepo veruje nekome da je

od Boga samo zato što on tako kaže za sebe. Otkuda je relevantno šta
neko kaže za sebe?! Koliko njih je do sada govorilo za sebe da su bogovi
na zemlji?!
Sam Isus kaže:
Nije ni pravedno da neko poveruje u Isusa kao Boga Spasitelja na zemlji,

zato što mu je to neko rekao, već zato što je to sam zaključio priznajući
potrebu svoje duše za Iskupiteljem od greha i priznajući samim
poznanjem Isusa da je On Sin Božji, Mesija, sam Bog ovaploćen u
ljudskom telu.
Zapazimo da Isus ceni to što Petar to nije shvatio na način kako bi neki
musliman shvatio, nekim znakom ii čudom, već na osnovu smisla samog
duha njegovog postupanja:
"I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv
nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima." (Matej 16,17)
668
A u razgovoru sa sledbenicima Jovana Krstitelja pogledajmo kako Isus

prosto tera ljude da misle i da sami shvate da je On Mesija, što je opet
suprotno duhu islama:
"I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo? A Isus
odgovarajući reče im: Idite i kažite Jovanu šta čujete i vidite: Slepi
progledaju i hromi hode, gubavi čiste se i gluvi čuju, mrtvi ustaju i
siromašnima propoveda se jevanđelje. I blago onome koji se ne sablazni o
mene." (Matej 11,3-6)
Isusova dela su bila dela ne samo moćnoga, već i bezgrešnoga, i zato su

pod nadahnućem Videla istinitog "koje obasjava svakoga čoveka koji
dolazi na svet" (Jovan 1,9) ljudi sticali duboko osvedočenje o Isusovo
božanstvo.
Ne samo Isusovi učenici, već i fariseji su bili osvedočeni da je Isus Bog,

iako to većina njih nije htela sebi da prizna. Njihova namera da Isusa
kamenuju kada je izjavio da je jedno sa Ocem, pokazala je da su oni u
Isusu videli nekoga ko je više od Mesije, nekoga ko je jedno sa Ocem u
smislu samog božanstva:
"Ja i Otac jedno smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju. Isus im
odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela
bacate kamenje na me? Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne
bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš
se Bog." (Jovan 10,30-33)
Zapazimo Isusov odgovor kojim On otkriva da oni nisu morali Njegove

reči da je jedno sa Ocem da shvate kao tvrdnju da je zaista Bog, ali su je
tako shvatili jer su poznanjem Njegovog dela zaista bili osvedočeni da je
Isus jedno sa Ocem po božanstvu:

669
Dakle, oni su sami shvatali na osnovu Isusovih dela da je Isus jedno sa

Ocem u smislu božanstva, pa su zato zbog toga i naumili da ga kamenuju.
Zapazimo da na kraju ove rasprave sa farisejima Isus ukazuje upravo na
taj nedvosmislen dokaz da je jedno sa Bogom, koji predstavljaju Njegova
dela koja su i same fariseje osvedočile o Njegovo božanstvo:
"Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi. Ako li tvorim, ako meni i ne
verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja
u Njemu. Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku."
(Jovan 10,37-39)
Kako više nije bilo sumnje da je pred Jevrejima bukvalno Božji Sin u
smislu božanstva, fariseji su opet gledali da Ga uhvate.
U drugim situacijama Isus je izazivao progonstvo od strane Jevreja

izjavama koje su neosporno otkrivale Njegovo božanstvo:
"Tada Mu rekoše Jevreji: Još ti nema pedeset godina, i Avraama li si

video? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se
Avraam rodio. Tada uzeše kamenje da bace na Nj; a Isus se sakri, i izađe
iz crkve prošavši između njih i otide tako." (Jovan 8,57-59)
Zapazimo da Isus nije hteo svojim autoritetom, kao autoritetom onoga ko

je ustao iz groba, da dokaže učenicima svoju Misiju kao Spasitelja, već je
učinio da Ga nisu prepoznali kada im se pridružio na putu za Emaus,
posle svog vaskrsenja. On je hteo da oni, na osnovu smisla događaja koji
ispunjavaju biblijska proročanstva o Mesiji, sami shvate da je Isus obećani
Mesija. Isus im je zamerio da su bezumni zato što Ga već nisu sami
prepoznali kao Mesiju na osnovu Svetog pisma:
"I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše

proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? I
počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu
pismu. ..." (Luka 24,25-27),
Umesto slepe vere u ono što jasno mogu da vide i čuju sa usana svoga
Spasitelja, oni su bili navedeni da misle i da na osnovu smisla njegovog
670
raspeća razumno prepoznaju Hrista kao svog Spasitelja. Tek kada su

shvatili da su ti svi događaji trebali da se ispune po Pismu, Isus im se
otkrio da su ga prepoznali: "Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga."
(Luka 24,31)
Muslimani prihvataju Isusa kao čudotvorca i proroka, a ne kao Iskupitelja

čovečanstva. Takvo prihvatanje je gore i skaradnije od otvorenog
negiranja postojanja samog Isusa, jer iskrivljuje Njegovu stvarnu misiju.
Takvo priznanje Isusa je hrišćanima isto toliko skaradno kao što bi bilo i
muslimanima skaradno kada bi, na primer, hundusti zastupali da je
Muhamed od Boga i da predstavlja inkarnaciju Krišne.
***
https://youtu.be/XzUbfjbg43M
Danas napisah komentar na ovo izlaganje Ahmeda Deedata gde on izvrće

i krivo intrerpretira neke biblijske dogadjaje, i odmah dobih komentar
jednog od moderatora grupe:
"Jesam rekao, odmah skretanje s teme i filozofiranje. E pa druškane neću

ti to dopustiti pa cu ti obrisati koment koji nema veze s pitanjem i
temom."
Pa sada pogledajte kakvim se sve lažima muslimani služe i da li zaista

moj komentar odstupa od teme samog video predavanja:
Na početku izlaganja Ahmed Deedat biblijskom pojmu Heruvima pridaje

značenje koje pojedini umetnici pridaju kada ga predstavljaju kao nago
dete: "A cherub is a kind of angel that is represented in art as a naked
child with wings." (Colin) pa zatim takvim predstavama pridaje
seksualnu konotaciju, naglašavajući njihove obline, iako ako sam Colin
kaže da je čak u njihovom umetničkom nebiblijskom interpretiranju reč o
"an innocent or sweet child". No, ako pogledajmo stvarno značenje tog
pojma Kereb na hebrejskom, nema blage veze sa lažima ovog seksualno
opterećenog muslimana:
671
http://biblehub.com/bdb/3742.htm
Zatim Ahmed Deedat u nastavku izlaganja spominje jedan biblijski

događaj, a da nijednog momenta ne objašnjava njegov smisao po samom
Svetom pismu, tako da ostavlja slušaoce bez biblijskog objašnjenja i
odgovora na pitanje zašto su u jednoj akciji Jevreji dobili naredbu od Boga
da pobiju sve osobe osim nevinih devojaka.
Zašto?
Zato što tada ne bi uspeo da kao objašnjenje prida Jevrejima produkt

svoje sopstvene pokvarene mašte da su navodno Jevreji ostavili u životu
samo nevine devojke da bi mogli oni da ih siluju i da im oduzmu
nevinost.
Zapravo takva pokvarena mašta je produkt samog islamskog verovanja

po kome u raju svakog muškarca čeka veći broj prelepih nevinih devojaka
opisanih da kako imaju imaju krupne i predivne oči koje su kao biseri, da
nemaju dlaka na telu osim obrva i kose, da im je koža bela i providna, da
su večno mlade, da imaju savršene grudi koje ne vise i da poseduju
neutaživi seksualni nagon. Uz sve to nikada ne prolaze kroz menstrualni
ciklus. Sada, tako iskvaren telesan karakter muslimani projektuju učenju
Svetog pisma. Ali na koliko nepošten način?
Kada bi Ahmed Deedat bio pošten pa izneo biblijski kontekst i smisao te

naredbe o kazni nad Madijanima, postalo bi svima jasno da su Madijanci
kažnjeni zato što su Jevreje naveli na blud i na taj način na veliku pogibao
gde je stradalo 24 000 Izrailjaca od Boga, što je sve opisano u glavi 25.
glavi 4. Mojsijeve knjige.
Bog je preko Mojsija tražio da se pogube i svi jevrejski narodni knezovi

zbog toga što su pristali na blud Izrailja sa Madijankama, pa je tek tada
prestao Božji gnev nad Jevrejima: "I reče Gospod Mojsiju: Uzmi sve
knezove narodne, i obesi ih Gospodu prema suncu, da se odvrati gnev
Gospodnji od Izrailja." (4.Mojsijeva 25,4)
672
Radi objašnjenja Ahmed Deedat uopšte nije morao da citira pomenuta

poglavlja, već je samo trebalo samo da bude pošten pa da ne preskoči
prethodna dva stiha koja objašnjavaju stihove na koje se on poziva:
"Mojsije se razgnevi na vojvode, na hiljadnike i stotinare, koji se vraćahu s

vojske; I reče im Mojsije: A što ostaviste u životu sve žene? Ta one po reči
Valamovoj navratiše sinove Izrailjeve da zgreše Gospodu s Fegora, te
dođe ona pogibija na narod Gospodnji. Zato sada pobijte svu decu
mušku, i sve žene pobijte, koje su poznale čoveka. A devojke, koje ne
poznaše čoveka, ostavite u životu." (4.Mojsijeva 31,14-18)
Zapazimo logiku Ahmeda Deedata, koji prvo čita u Svetom pismu kako
su nevine devojke pošteđene jer su svojom nevinošću dokazale da nisu
učestvovale u prethodnom bludu sa Izrailjcima. A zatim Ahmed Deedat,
prećutkujući pomenuto objašnjenje, ubacuje u Sveto pismo svoje
tumačenje da su one pošteđene upravo radi bluda, zbog kojeg su ostale
žene bile pogubljene. Nepoštenje i zdrav razum ne idu zajedno.
Odakle Ahmed Deedat izvlači zaključak da su nevine devojke pošteđene

radi bluda sa njima, a ne zato što nisu činile blud?
Kako Sveto pismo tvrdi da su pošteđene jer nisu činile blud, a ne radi
bluda, jasno je da Ahmed Deedat na osnovu motiva svog sopstvenog srca,
tumači zašto Izrailjci poštedeli samo nevine Madijanke. Njegova
pokvarena mašta otkriva njegovo pokvareno srce, što možemo videti u
njegovom tumačenju tehnike proveravanja da li su Madijanke bile nevine
ili nisu:
"Eh, sada, kad vide mladu palestinsku djevojku, kako će znati da li je

imala seksualnog iskustva ili ne? Kako će provjeriti? To su ratnici. Oni
nisu znali za ginekološke testove. Jedino što su znali jeste da siluju ove
mlade Palestinke, i da tako utvrde da li je ranije imala odnos sa
muškarcem. ..." (Ahmed Deedat)
Ovim tumačеnjem Ahmed Deedat otkriva na kakav način bi on sam

proveravao nečiju nevinost. Otkriva da je seksualno perverzan.
673
Usput, Ahmed Deedat otkriva totalno nepoznavanje teme o kojoj govori,

što ga diskvalifikuje kao pozvanog da se time bavi, jer elementarno
poštenje zahteva da čovek upozna gradivo koje izučava. Ahmed Deedat
tvrdi da za Jevreje da su bili ratnici. To nije tačno. Jevreji su uspehe u ratu
imali isključivo zbog Božje pomoći, a ne zbog sopstvenog umeća, jer je
tako Bog hteo da bi svi narodi videli da je Božji sud kroz Izraela bio plod
Božje moći, a ne njihove samovolje. Zatim, Ahmed Deedat tvrdi da su
Izrailjci dobili naredbu da pobiju Palestince i njihove nevine devojke da
sačuvaju, što u ovom trenutku predstavlja trovanje muslimana mržnjom
prema Jevrejima, iako je zapravo reč o Madijanima, a ne Palestincima. No,
nastavimo sada sa daljom analizom reči Ahmeda Deedata o naredbi da se
sačuvaju nevine Madijanke. Ahmed Deedat kaže:
"Nakon što su ih sve redom silovali, zadržali su za sebe trideset i dve

hiljade djevojaka, a od tog broja, Uzvišeni Bog, Gospod Bog, je morao
imati i svoj dio, pa kaže: "... za Gospoda trideset i dvije." Pitam vas: "Šta će
Gospodu 32 silovane palestinske devojke? Kažite vi meni! Zar je ovo
Božija Knjiga, u kojoj On daje uputstva kako da proverite devojke? Zar
Bog govori ovako gnusne stvari: - pobijte svako dete, muško i žensko! Sve
ih poubijajte! Ali zadržite mlade devojke, i to one koje nisu imale
seksualnog iskustva!" (Ahmed Deedat)
Ahmed Deedat se pita "Šta će Gospodu 32(0) silovane palestinske

devojke?" iako je sasvim poznato da to u Svetom pismu "dar Gospodu"
predstavlja pojam kojim se Levitima daje ono što bi čovek prineo Bogu
kao dar. U Svetom pismu je izneta je cela računica, pa se jasno vidi da
polovina plena ide vojnicima, a polovina ostatku naroda. Od polovine
koja ide vojnicima, pedeseti deo ide Levitima za službu u hramu. Dakle,
32(0) devojke su date Levitima (sveštenstvu). Zapazimo da je nevinim
devojkama data privilegija da postanu deo izabranog Božjeg naroda
samim time što nisu htele da taj narod, u času njegovog kušanja navode
na greh bluda. Nevine su prošle kako su zaslužile.
***
Ahmed Deedat je kao što se vidi veliki lažov i prevarant. I kada sam prvi
put slušao njegovo izlaganje, pomislio sam kako će taj musliman zbog
674
tako očiglednog namernog izvrtanja Pisma veoma da postrada od Boga u

dan suda. A nisam imao pojma kako je završio život ovde na zemlji.
Jednoga dana je on sam prizvao prokletstvo da Bog kazni tako da zanemi
onaj ko govori zabludu. Pogledajte video šta mu se desilo:
https://www.youtube.com/watch?v=ozKq68pNVjo
***
> Da li postoji ukor za osobu koja je opterećena seksom i koja zato ima
potrebu da ima seks sa puno žena?
Propisane su metode da onaj ko ne moze da se suzdrzi da posti, ili da se

ozeni, ... Pa zato je Bog rekao u suri Nisa:… ženite sa onim ženama koje
su vam dopuštene, sa po dvije, sa po tri i sa po četiri. A ako strahujete da
nećete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili – eto vam onih koje
posjedujete. Tako ćete se najlakše nepravde sačuvati.” (Prijevod značenja,
En-Nisa, 3)
Dakle, priznajete da islam ne pruža reformu motiva srca, već ako ko ima
promiskuitetnu želju, islam mu pruža izgovor za taj greh, kroz
višeženstvo?! A to je očito bit islama i u drugim gresima, islam ti pruža
izgovor za te grehe tako što ih legalizuje!
Srce nije bitno, sada ste pokazali. Čak ni ponašanje nije bitno. Možeš da
imaš seks sa puno žena ako si pohotan a da to sve postane zakonski
ispravno. Pa to je užasna religija!
> Jok ti imas problema sa svojom religijom kao da ti nije poznato da su i

prijasnji prooroci ili poslanici imali vise od jedne zene od Avrama ili
Ibrahima do Solomona ili Sulejmana koji je imao 1000... Jel to porices Stari
zavjet??
Ovde uopšte nije poenta što su neki imali više žena već motivi koje vi
podmećete nekima od njih. Osim Solomuna dok je bio u otpadništvu, ima
li i jedan slučaj da je neki poslanik imao više žena zato što je tako
pokrivao svoj greh promiskuiteta?
675
Nema!
Avram je imao odnos sa Agarom samo da bi dobio sina. I još je propatio

zbog te greške. I posle je uzeo Keturu kada mu je umrla Sara.
Bog je ukorio Solomuna zbog mnogo žena, a i sam je govorio o besmislu

svog života u tom periodu.
"Te imaše žena carica sedam stotina, i tri stotina inoča; i žene njegove
zanesoše srce njegovo." (1.Carevima 11,3)
> To dovoljno govori o religiji koja optuzuje Solomona da je obozavao

kipove, da je Lot spavao sa kcerima... Vi sebi postavite pitanje da li je to
moguce da takve grijehe urade Bogu bliski ljudi?
Solomun nije bio blizak Bogu već je bio otpao od Boga kada je činio te
grehe.
Lot nije vodio ljubav sa ćerkama zato što je to svesno želeo već jer je bio
pijan i namamljen na to.
> Vjera islam niti se suprostavlja razumu niti prirodi čovjeka...
Drago mi je što ovim priznaješ da islam ne pruža nikakvo iskustvo

pobede nad grešnim željama ljudskog srca. Vi greh jednostavno
zadržavate i proglašavate prirodnim a onda fornalnim zabranama samo
sputavate ili odlažete zadovoljavanje tih želja. Nemate nikakvo duhovno
iskustvo pobede nad grehom i refome srca kako to sledi iz ove molitve:
Vi nemate nikakve moralne zahteve koji bi ukorili greh srca i zbog kojih
bi čovek pao pred Bogom iskreno vapeći za takvom promenom srca. Zato
vama mora da se naredi da padnete pred Bogom jer to ne možete da
uradite iskreno.
Ali zato nikada nemate ni ovo iskustvo:

676
(Jezekilj 36,25-27)
Zato islamski narodi nikada u istoriji nisu imali ovakvu reformu

mentaliteta kakvu su imali narodi Zapada kada su od XVI do XIX veka
kroz reformaciju bili verni Bogu:

2003, p. 496)

milosrđe. S druge strane ... crkve su sasvim oslobođene od svake
idolatrije.” (Philip Schaff, History of the Christian Church, p. 645)
Govoreći o drevnim Vikinzima, poznatima po ratničkom duhu, izvori iz

XVIII veka su objašnjavali uzroke reforme njihovog mentaliteta:
“Kako je došlo do toga da oni postanu tako poslušni i pokorni da se

potčine veštini poljoprivrede? Da li se narod, naviknut na oružje i
lenstvovanje, lako predaje napornom radu i veštini mira? Ako možemo
da odgovorimo na ovo pitanje pravilno, mi ćemo shvatiti čemu treba
pripisati srećnu transformaciju Severa. ... Ja sam ipak pokazao da se
677
Jevanđelje tri veka propoveda u Skandinaviji. Ovome bez sumnje, kao

glavnom uzroku, mi treba da pripišemo srećnu promenu manira u ovim
varvarskim područjima. Neka niko ne očekuje sveopštu civilizovanost na
planeti bilo kojim drugim sredstvima. Mi uživamo u ovome danu,
prednosti društva nastalog u Evropi iz propovedanja Jevanđelja, dok
nezahvalno umanjujemo napore onih hrišćanskih misionara koji su nam u
ime Boga ove prednosti doneli. ... Trajna promena njihovih manira
implicira, da je njihova zemlja morala biti blagoslovena sa jednim od onih
blagodatnih izlivanja Svetoga Duha, čije se posledice obično osećaju
vekovima posle.” (The Works of the Late Rev. Joseph Milner (1744–1797)
in Eight Volumes, vol. III, p. 298, 1810)
> " Visezenstvo je u svim vjerskim knjigamazastupljeno samo sto vi se

prilagodjavate vremenu koje dolaze "
Biblijski izveštaj o stvaranju otkriva da je Adam dobio samo jednu ženu, a

ne više:
"I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i
žensko stvori ih." (1.Mojsijeva 1,27)
No, ljudi kasnije idu za željama srca, pa uzimaju sebi više žena.
Sam razum nam svima govori da nije u redu mučiti ženu drugim ženama
pored nje, kao što nam na to ukazuje i Stari zavet sa mnoštvom primera
sukoba između više žena zbog medjusobne ljubomore. Jasno su opisani
problemi koje je imao Avram jer je uzeo Agaru da sa njom napravi sebi
sina ismaila, kako se Agara i Sara nisu međusobno trpele. Pa je zatim
opisano kako je Jakov imao problema sa svojih više žena i njihovim
međusobnim odnosom. Pa je onda opisan primer majke proroka Samuila
kako je patila kada je njen muž uzeo još jednu ženu više. Pa onda imamo
opis taštine samog Solomuna kako se duhovno srozao kada je uzeo
mnoštvo žena, i za koga je napisano: "Te imaše žena carica sedam stotina,
i tri stotina inoča; i žene njegove zanesoše srce njegovo." (1.Carevima 11,3)
Nije bez razloga data opomena preko Mojsija: %%%
678
Jedna naredba preko Mojsija je upozoravala:

drugoj za života njenog." (3.Mojsijeva 18,18)
Isus Hristos ukorava poligamiju:
"Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće
dvoje jedno telo." (Matej 19,5)
U poslanicaama apostola čitamo:
"Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan, pametan,
pošten, gostoljubiv, vredan da uči;" (1.Timotiju 3,2)
Bog nije svu svetlost odmah davao ljudima, već postepeno:
"Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku? Decu, kojoj

se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po zapovest,
zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo,
onde malo davaše se." (Isaija 28,9-10)
"Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima

ljudima svuda da se pokaju;" (Dela 17,30)
***
> Reci mi:Ima li u Bibliji poligamije i to kod Bozjih poslanika?Ako nema
onda ok,a ako ima onda zašto se fatate za poligamiju u Islamu?
Ko ovde kritikuje poligamiju?
Poenta je da u islamu nije greh biti promiskuitetan ako se to pokrije

velom braka i mnogoženstva!
679
Inače, poligamija nigde u Bibliji ne postoji kao kakav savet već se samo
spominje kao što se spominju i razni zločini svake druge vrste, kao fakat
koji se dešavao i koji je donosio nesreću. Sam razum nam svima govori da
nije u redu mučiti ženu drugim ženama pored nje, kao što nam na to
ukazuje i Stari zavet sa mnoštvom primera sukoba između više žena zbog
medjusobne ljubomore. Za Samuilovu majku čitamo u Pismu da je bila
nesrećna zato što joj je muž uzeo još jednu ženu. Za Avrama isto ima opis
kako je Agara donela nesreću u njegov dom kada ju je uzeo pored Sare.
Itd.
Biblijski izveštaj o stvaranju otkriva da je Adam dobio samo jednu ženu, a

ne više:
"I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i
žensko stvori ih." (1.Mojsijeva 1,27)
No, ljudi kasnije idu za željama srca, pa uzimaju sebi više žena. Zato je
jedna naredba preko Mojsija upozoravala:

drugoj za života njenog." (3.Mojsijeva 18,18)
Ako Izrailj bude hteo da ima cara kao ostali narodi, tada je naređeno za
njega:
"I da nema mnogo žena, da se ne bi otpadilo srce njegovo, ni srebra ni

zlata da nema vrlo mnogo." (5.Mojsijeva 17,17) Dakle, mnogo žena je
iskušenje za čovekovo otpadništvo.
Zdrav razum nam govori da je mnogima mnogoženstvo pokriće za

nepobeđene promiskuitetne želje. Zapazimo da je Solomun upravo zbog
mnoštva žena doživeo svoje otpadništvo: "Te imaše žena carica sedam
stotina, i tri stotina inoča; i žene njegove zanesoše srce njegovo."
(1.Carevima 11,3)
Isus Hristos ukorava poligamiju govoreći da će dvoje biti jedno telo, a ne

troje ili četvoro:
680
"Zato ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće
dvoje jedno telo." (Matej 19,5)
U poslanicama apostola čitamo:
"Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan, pametan,
pošten, gostoljubiv, vredan da uči;" (1.Timotiju 3,2)
Bog nije svu svetlost odmah davao ljudima, već postepeno:
"Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku? Decu, kojoj

se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise? Jer zapovest po zapovest,
zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo,
onde malo davaše se." (Isaija 28,9-10)
"Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima

ljudima svuda da se pokaju;" (Dela 17,30)
***
> Ako je tako ,kako onda mozes verovati i jedno jedino slovce Bozjim
poslanicima toga doba koji su uprkos reci koja im je dosla od Boga
praktikovali i te kako visezenstvo .?
Nisi svestan šta ti ovim rečima otkrio o sebi i svojoj veri u Boga. Ti veruješ
u Boga na osnovu Kurana zato što veruješ Muhamedu? Tvoja vera u Boga
je utemeljena na veri u čoveka?!
Ja verujem u Bogu na osnovu smisla objave koju mi je Bog dao kroz Sveto
pismo, a ti očito ne vidiš nikakav smisao u Kuranu dostojan poverenja,
kada je tvoja vera u Kuran utemeljena na poverenju u čoveka preko koga
je objava došla.
A sada da ti konkretno odgovorim na tvoje pitanje. Upravo iskustvo

višeženstva raznih ličnosti u Bibliji otkriva njegove tragične posledice.
681
Jasno su opisani problemi koje je imao Avram jer je uzeo Agaru da sa

njom napravi sebi sina ismaila, kako se Agara i Sara nisu međusobno
trpele. Pa je zatim opisano kako je Jakov imao problema sa svoji više žena
i njihovim međusobnim odnosom. Pa je onda opisan primer majke
proroka Samuila kako je patila kada je njen muž uzeo još jednu ženu više.
Pa onda imamo opis taštine samog Solomuna kako se duhovno srozao
kada je uzeo mnoštvo žena, itd.
***
> Ali On nikada lično ne podstrekuje niti diže vojsku da čine zločine.
Bog je podigao surove Asirce da kazni Izrael. Ali je rekao da će da sudi i

samim Asircima zbog njihovih zlih srca. Musliman to ne može da shvati
jer greh definiše formalno na nivou ponašanja, pa po islamskoj logici
Asirci treba da budu nagradjeni što su kaznili Izrael, jer musliman ne
gleda na motive srca. U Starom zavetu, krivac i neprijatelj koji je napadao
Izrael je morao da se kazni, ali nije smeo da se mrzi. Zato istovremeno
piše u Starom zavetu "oko za oko" i "Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva
19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori: kako je on meni
učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se
radovati." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče 20,22;
24,29.17; 25,21) Musliman nema prave ljubavi, pa voli kao i paganin, samo
one koji njega vole, a i nepravdu osudjuje, ne iz ljubavi, već iz mržnje,
tako da mu biblijska istina deluje neshvatljivo. "Telesni čovek ne razume
šta je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer
treba duhovno da se razgleda." (1.Korinćanima 2,14)
***
> 1. U Kur’anu ne postoji ajet koji naređuje muslimanima da bespravedno

ubijaju nemuslimane, osim ako to pravda zahtijeva.
Nema potrebe da naredjuje, kada sam sadžaj islamskog verovanja

prirodno proizvodi nasilje. Nisu ni nacizam, ni staljinizam, ni crkva
srednjeg veka koja je imala inkviziciju - svojom ideologijom naredjivali
zlo, ali su ih proizvodili isto kao i islam, samim sadržajem svojih principa.
682
nasilja nad tvojom ličnošću, onaj isti atak koji bi ti činio ličnosti svoje žene
kada bi joj rekao kada, koliko puta, na koji način koje izraze ljubavi
rečima i delima da ti pokaže. Osoba kojoj je tako ubijena ličnost u pojam,

kontrolom.
druge i da ih osudjuje, jer se sam nalazi pod osudom.
***
Kada se Bog svojim Duhom nastani u našoj duši, mi zadržavamo svoju

ličnost. To znači da tiu nećeš stalno slušati Božji glas kako ti govori, uradi
ovo ili uradi ono, kako savremeni "evandjeoski hrišćani" često
predstavljaju čoveka kao kakvog zombija. To šta ćeš da radiš je sfera tvoje
lične odgovornosti, a Bog ti daje karakter ljubavi u srcu, i nadahnuće koje
ti samo neženo ukazuje na uspravan postupak, ali tako što daje tvom
razumu da sam shvati šta je ispravno, a ne da misli umestoi tebe samog.
U islamu i u "evandjeoskom hrišanstvu" imaš odricanje od sopstvene
ličnosti, bilo kroz pravila koja slepo držiš, bilo kroz osećanja koja slušaš.
***
> u vasoj knjizi Bog naređuje vjerniku da i rođenu mater ubije ako
povjeruje u nekog ili nesto drugo.
683
To je upravo ukor za onaj greh semita (Arapa, Jevreja) koji je temelj

islamskog poverenja u Boga, lažnog uverenja da će Bog da ti progleda
kroz prste jer si ti neko i nešto pred Bogom. Nepotizam je u krvi semita, a
naredba da se rodjena majka ili dete pogube kada namerno čine zlo, jeste
ukor za taj greh. Bog zaista ne gleda ko je ko i ne prima mita. Ne možeš
ga šarmirati nikakvom žrtvom.
> E to je ta mrznja na koju se misli a ne svakodnevna mrznja u covjeku

prema dobrom ili normalnom.
Tako vi sebe lažete da nećete otići u pakao ako ste se Bogu svideli, jer
navodno, ako vas Bog voli, onda ne može da vas pošalje u pakao. To je
temelj vašeg poltronisanja Alahu, koje vi pogrešno nazivate pojmom
poslušnosti i odanosti.
Ovim tumačenjem upravo dokazuješ da muslimani nisu pravedni, već

osvetoljubivi, jer za tebe nije moguće da se čovek bude kažnjen, ako nije
objekat mržnje.
U Svetom pismu je suprotno, i neprijatelji i krivci se moraju voleti, ali im

se mora pravično suditi. Dok krivični zakon zahteva pravdu "oko za oko,
zub za zub" prema krivcima i neprijateljima, moralni zakon zahteva da se
oni ne smeju mrzetim, već se trebaju voleti:

padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati, i kad propadne, neka ne igra
srce tvoje." "Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče
20,22; 24,29.17; 25,21)
***
> Moral iz Biblije, od Boga, može da bude objektivan samo ako je vezan za
čovekovu dušu, ne za pravila ponašanja koja su na nivou smrtne kazne ili
zatvora, zbog kršenja. Pokušavate da optužite Boga zbog nekih pravila
684
koja su bila napisana u kontekstu određenog vremena i društva, i tu

grešite ...
Da, ljudi ne razlikuju. Jedno je moralni zakon, drugo je krivični zakon.
Moralni zakon je večan i on glasi u Starom zavetu isto kao i u Novom:

Ali krivični zakon, koji je sen Božje pravde u dan suda, istovremeno
govori:
Svaka država ima krivični zakon, koji ponegde smrtnom kaznom

kažnjava najteže zločine. Ali uopšte nije svrha krivičnog zakonika da
ljude čuva od sopstvenih greha.
Svrha krivičnog zakona je da sačuva ljude od zla onih koji bi greh srca
izrazili na štetu druguh, i da tako obezbedi građansku sigurnost, a ne da
nekoga učini vernima ili ispravnima u srcu.
Ovo je svrha krivičnog zakona:

budu bolji.
685
Onima koji su pokušali da krivičnim zakonikom sebe zaplaše i da tako

sveta od greha:
Za razliku od krivičnog zakona koji samo spolja obuzdava one koji su

srcu i dalje imaju bezakonje, moralni zakon ima drugačiju svrhu, da ljude


Bog obećava:

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
686
Dakle, krivični zakon uopšte nema svrhu da ljude učini boljima, već da
obezbedi građansku sigurnost, dok je svrha moralnog zakona da ljudi
postanu svesni potrebe za reformom srca. Ali opet, ne može se porediti
krivični zakon svetovne države sa krivičnim zakonom teokratije.
Zašto?
Teokratija podrazumeva poštovanje ličnog izbora, i zato je tako surova.

Zapravo, ona nije surova uz uslove koje ona podrazumeva, a to je da su
njeni podanici svesno i voljno izabrali da služe Gospodu. Bog nikada ne
nameće svoje principe nasilno, pa se ne može teokratija nametati onima
koji to ne žele:
"Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili
kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s
Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara
crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog:
Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.
Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do
nečistote, i ja ću vas primiti." (2.Korinćanima 6,14-17)
Bog poštu slobodu ličnosti, pa zato postavlja ovo pitanje pripadnicima

izabranog jevrejskog naroda pre nego ih uvodi u obećanu zemlju i
formira teokratiju:
služiti: ili bogove kojima su služili oci vaši s one strane reke, ili bogove
Amoreja u čijoj zemlji živite; a ja i dom moj služićemo Gospodu. A narod
odgovori i reče: Ne daj Bože da ostavimo Gospoda da služimo drugim
bogovima." (Isus Navin 24,15-16)
Ta odluka vernosti, pored blagoslova podrazumeva i visoku

odgovornost:
"A Isus reče narodu: Ne možete služiti Gospodu, jer je svet Bog, Bog
revnitelj, neće podnositi vaše nevere i vaše grehe. Kad ostavite Gospoda i
687
stanete služiti tuđim bogovima, okrenuće se i zlo će vam učiniti, i istrebiće

vas, pošto vam je dobro činio. A narod reče Isusu: Ne, nego ćemo
Gospodu služiti." (Isus Navin 24,19-21)
Dakle, da to što je Bog dao krivični zakon Izraelu po kojem se smrtna

kazna propisuje za namerne grehe i što je Bog koristio Izrael da kroz
njega uništi narode koji su terorisali sve živo oko sebe, ne znači da sam
biblijski Bog zastupa duh nasilja nad savešću. Nigde u Bibliji nasilje nije
orudje kojim Bog nekoga primorava na poslušnost. Kazne koje se
spuštaju na nepravedne osobe nisu nasilje nad njihovom ličnošću kojim
Bog njih pritiska na ispravnost već su sud Božje pravde nad onima koji su
odbili Božju milost prethodno pokazanu (narodi koji su trebali da se
istrebe) i onima koju su dali zavet vernosti Bogu, pa zatim namerno kršili
zakon (prekršiocima krivičnog zakona njegovog izabranog naroda).
Ljudi koji formalno drže Božje zapovesti iz straha od odlaska u pakao,

jesu isti licemeri kao oni koji drže krivični zakon iz straha od odlaska u
zatvor. Kada vide nekoga ko čini otvoreno ono što bi oni sami želeli, ali iz
straha od kazne ne smeju da ispolje, oni ga zato osuđuju i želeli bi da mu
nametnu isti teret licemerstva koji sami imaju. Takav duh su imali fariseji
prema ženi uhvaćenoj u preljubi i takav duh je ometao njeno pokajanje,
jer je ona shvatala da strah nije dobar motiv pokajanja. Bog ne može da
ceni licemerstvo. Ali u susretu sa Isusom, ona se pokajala. Da su fariseji
imali taj duh, odavno bi se pokajala a možda ne bi nikada ni pala u greh
kurvarstva. Zato je krivični zakon mogao da bude tako strog u Starom
Izraelu, jer su ljudi od malena živeli u velikoj milosti, pa je namerno
grešenje značilo da čovek greši protiv sve one milosti koja mu je već
pružena i da mu nastavak života ne bi pomogao da više ne greši.
 **
 **

> Ako je 100%utjelovlen u Isusa,onda ko je Bog izvan njega?

688
Dakle, po islamskoj logici, ako Bog koji je stvorio vreme i prostor, sebe
manifestuje u tom vremenu i prostoru, on tada prestaje da postoji?
Ako ti čuješ moj glas preko tefonske slušalice, ja sam tu kod tebe u
telefonu, pa ne mogu da budem ovde kod kuće. To je formalna logika
deteta od dve godina.
***
> Kako Milos Bogdanovic objasnjava Hriscanin je covjek koji uz pomoc

svetog duha ili svetim duhom savladao sebe i dostigao stepen gdje vise
nema pozuda, strasti, zelja, prohtjeva i sl. Za tog covjeka(Hriscanina) ne
postoji strpljenje, i biti strpljiv je losa karakteristika jer nema smisla ako si
strpljiv onda si licemjer. Drugim rijecima taj covjek postao je andjeo na
zemlji.
Filozofiraš da bi opravdao lažnu veru. Svaki čovek ima iskušenja, koja,

ako ne pobedi kada ih ima, ona će pobediti njega. Ako ne postaneš kao
anđeo, postaćeš kao sam đavo. Zar to nije jasno iz naše životne
svakodnevice?
Niko od tebe ne traži da pobediš one grehe kojih još nisi postao svestan,
jer posvećenje je proces, ali tamo gde čovek ima iskušenja, Bog mu je
obećao pobedu.
A šta ti hoćeš da predstaviš?
Da Bog nije ljudima pružio spasenje?
Da Bog ljubavi i milosti možda ne želi čoveku da usliši molitve?
Da veliki i svemogući Bog, nije moćan da spase?
> A i vrlo lahko. Dovoljno je da vjerujes da ti je sveti duh zamjenio lose

kameno srce sa iskrenim mesnatim i to je to.
689
Upravo je u islamu dovoljno da ustima izraziš frazu da je Alah jedini i ti

si musliman, što je vrlo jeftina vera, dok u hrišćanstvu, sam čin zaveta
Bogu kroz krštenje uronjavanjem simbolički otkriva šta je čovek morao da
uradi pre nego je doneo zavet - morao je da sahrani svoje staro Ja. Umreti
sebi nije lako, i zato krštenje, kako ga zastupa Sveto pismo, podrazumeva
borbu sa sobom i Bogom, jer čovek mora da se pokaje za svoje grehe i da
promeni život, pre nego izjavi da je doneo zavet da će da služi Bogu.
Ovako hrišćanski pisci tumače pojam napora volje da se čovek osloni na

Boga, da bi mu Bog dao novo srce:
“Moramo svim srcem da se predamo Bogu da bi nastupila promena koja

će učiniti da postanemo slični Bogu. ... Borba sa samim sobom je najveća
borba koja se ikada vodila. Odricanje od samoga sebe, potčinjavanje
Božjoj volji celokupnog svog bića, iziskuje teške napore; čovek se mora
poniziti pred Bogom da bi se nanovo rodio u svetosti.” (EGW, Put Hristu,
str. 30)
“Onaj koji nije voljan da se odrekne samoga sebe, da se ponizi pred

Bogom i da se dugo i ozbiljno moli za Njegov blagoslov, neće ga primiti.
Boriti se sa Bogom; kako malo njih znaju šta je to! Kako je malo duša
stajalo pred Bogom sa silnom čežnjom ulažući do krajnosti sve snage
svoga bića! Kako se malo njih sa nepokolebljivom verom držalo Božjih
obećanja kad su valovi očajanja, koje ni jedan jezik ne može da opiše,
navaljivali na onoga koji se molio!” (EGW, Velika borba, 503)
> Dovoljno je da vjerujes da ti je sveti duh zamjenio lose kameno srce
Ovo nije tačno. Vera nije samo ubeđenje već uzdanje. Vera je uzdanje u
Boga, a ne nekakva samouverenost ili samoubeđenje. Ti treba da veruješ
Bogu da te voli i da će da usliši tvoju molitvu kojom vapiš da ti daruje
novo srce, kao što je car David vapio:
690
Molitva neće biti uslišena dok se čovek ne pokaje za svoje grehe, a kako
Bog ne prihvata pokajanje iz straha, interesa, itd, već samo iz ljubavi,
čovek treba da upre pažnju ka Bogu da bi Ga spoznao i da bi ga tada
ljubav Božja na pokajanje dovela:

Međutim, musliman se ne bavi Božjom dobrotom, već se bavi

sopstvenom dobrotom što otkriva da snagu za dobra dela, ne traži u
Bogu, već u svojoj grešnoj prirodi i sopstvenoj nečistoj savesti. Zato ne
može ni da poveruje Bogu da će mu Bog uslišiti molitve za novo srce, jer
mu savest nije čista, jer se kaje iz loših motiva.
> Naravno vjerovanje srcem je i najvaznije ali djela moraju to pokazati.

Tako da je u Islamu imperativ i jedno i drugo. I jedno bez drugog nije
ispravno.
Sama činjenica da muslimani razdvajaju veru od dela i da se sami trude

da čine dobra dela, otkriva licemerstvo, jer ako neko zaista veruje Bogu u
smislu da se u Njega uzda, on će sasvim prirodno i spontano, kao rezultat
zajednice sa Bogom i kao plod reformisanog srca, da ima dobra dela. Dela
koja neko čini nezavisno od vere, ona nemaju vrednost pred Bogom, jer ih
čovek čini usiljeno, zato što zna da treba, a ne zato što zaista ima ljubav u
srcu. Osoba koja ima ljubav u srcu, i spontano iz srca čini dobra dela, ona
nije ni svesna da je dobra:
691

posvećenje 11)
> Druga stvar Milose uporno interpretiras Islam pogresno. Bog pomiluje
koga hoce jer je On taj koji je jedino apsolutno pravedan. Tu nista nije
sporno. Dalje volis da spomenes bogobojaznost kada pricas o Islamu
medjutim kada je rijec o Hriscanstvu onda uglavnom ljubav spominjes
iako se bogobojaznost nalazi i u Bibliji.
Bogobojaznost je po Svetom pismu sastavni elemenat prave ljubavi, jer

odanost i brižnost da ne pogrešiš jesu spontan izraz prave ljubavi.
"Ja ću utvrditi svoj savez s tobom i poznaćeš da sam ja Gospod, da se

opomeneš prošlosti i da se zbuniš kad ti oprostim sve ono što si učinila,
govori Gospod, Večni." (Jezekilj 16,62-63)

"I očistiću ih od svakoga bezakonja njihova kojim mi sagrešiše i oprostiću

im sva bezakonja njihova... i uplašiće se i drhtaće radi svega dobra i radi
svega mira što ću im ja dati." (Jeremija 33,8-9)
> Medjutim bogobojaznost nije i obican strah i to nije losa karakteristika

covjeka koji je potpuno predan Bogu.
Da je istina to što tvrdiš, onda bi se u Kuranu nalazila upozorenja protiv

takve revnosti koja je iz "običnog" straha. Ali u Kuranu ne postoji ništa
slično ovakvim upozorenjima, da sam strah rezultuje licemerstvom:
692
“U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u
strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi.” “Jer nam Bog ne
dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (1.Jovanova 4,18;
2.Timotiju 1,7)
> U Kur'anu stoji da sve velica Uzvisenog, da se sve njemu klanja, da ga

sve obozava i to milom ili silom.
To je nasilje nad ličnošću ako Ga neko obožava zato što mora. Po islamu
anđeli navodno nemaju slobodu izbora, a to je suprotno karakteru Božje
ljubavi, da bića koja su sposobna da spoznaju Boga, moraju da u služe bez
slobode izbora. Kako Bog može da ceni nekoga što je dobar, ako to
stvorenje nema slobodu izbora da odbaci Božju ljubav? Da li bi ti cenio
ljubav svoje supruge ako bi ona tebe izabirala za brak zato što tako mora?
> Musliman se uzda u Boga i samo Njemu zahvaljuje za svaki svoj uspjeh.
Zna da je bez Njega niko i nista, da je propao, a da s Bogom moze sve i da
je to jedini pravi uspjeh.
Pa ti si sam pokazao da ne veruješ Bogu, niti veruješ da On ima moć da ti

promeni srce, niti da On ima ljubav da to učini. Pre svega, ti u islamu
nemaš nikakvu svetlost koja će te ukoriti za grehe srca i tako sačuvati od
oslanjanja na sopstvenu prirodu. Rezultat je da muslimani zapravo veruju
u sebe (na sebe se oslanjaju) a sve to pokrivaju samo velom pobožnosti.
Čak i po samoj islamskoj doktrini muslimani se uopšte ne uzdaju u Boga
da će On da ih spase od greha i krivice, već se oslanjaju na svoju
samokontrolu u borbi protiv greha i na svoja dobra dela da bi se iskupili
za svoje grehe. Samokontrolom čovek nikada ne može da odbaci greh, već
može samo da ga sputa u ispoljavanju, i zato su moralni zahtevi islama
površni na nivou ateističkih moralnih zahteva, jer ne zahtevaju reformu
motiva srca, tako da i ateista može da ih ispunjava verom u sebe. Biblijski
moralni Zakon (Deset zapovesti) niko ne može da drži samokontrolom,
bez stvarne zajednice sa Bogom, jer taj Zakon ukorava grehe srca i traži
njihovu reformu.
693
> Sto se tice tih obaveza na koje nas Uzviseni upucuje kao sto je obavljajte
namaz, udjelite sirotinji, postite mjesec Ramazan itd. je samo radi nas
samih. Bogu to ne treba a covjeku treba da bi se tako ojacao.
Ovim priznaješ veru u sebe, jer kao način čovekovog jačanja navodiš
obrede i dobra dela. Ti ne otkrivaš Boga koji uslišava tvoje molitve i
menja tvoje srce, već govoriš o onome što i jedan ateista može da izvede
verom u sebe. Takođe, te tvoje reči otkrivaju licemerstvo, jer ti kada se
moliš Bogu, ne razgovaraš iskreno sa Njime, radi kontakta sa Njime, već
to činiš da bi sebe ojačao. Da ti savest nije izopačena pod uticajem
islamskog verovanja, zastudeo bi se zbog takve zloupotrebe molitve i
priznanja da ona zapravo nije razgovor sa Bogom, već jedan ritual gde
formalno glumiš da razgovaraš sa Bogom.
> Sto se tice tih obaveza na koje nas Uzviseni upucuje ... udjelite sirotinji,
Osoba koja ima ljubav u srcu tako ne govori. Njoj ne treba da se propisuju
obaveze već samo kriterijumi prave ljubavi. Ova iz tvojih reči sledi da
musliman ne bi pomogao siromašnima da mu to nije obaveza, a to otkriva
da ni o kakvom iskustvu reforme motiva srca nije bilo govora. U tome je
razlika između Svetog pisma koje striktno definiše motive srca, i Kurana
koji striktno definiše ponašanje. Ako su motivi srca reformisani, očišćeni
od greha, onda sama osoba zna kako da se ponaša, jer je pokrenuta
ljubavlju. To je onda odgovornost same ljudske ličnosti da zna kako će
kada da se ponaša, i tu je sama ljubav koja je u srcu rukovodi šta kada
treba kome da učini. No, kako muslimani nemaju pravu ljubav koja bi ih
nagnala da se zainteresuju da upoznaju prave potrebe bližnjih i da onda
na njih odgovore, muslimanima su unapred striktno definisana pravila
ponašanja, što direktno predstavlja atak nasilja nad njihovom ličnošću.
Od takvih osoba koje ne poštuju sopstvenu ličnost, ne možemo očekivati i
da poštuju ličnost druge osobe.
***
694
Onaj ko ti menja srca, mora biti Bog. Kako Bog da ti upiše zapovesti u
srce, ako ga ne možeš videti i ostati živ?
Onaj ko ti oprašta - tvoj iskupitelj, mora biti Bog. Kako da umre za tebe i
da ti oprosti ako nije Bog?
Koju god funkciju svetog Trojstva da negiraš, ti onda zapravo sam moraš
da napraviš boga od onoga kome tu funkciju pridaješ.
Ako ti sam Božji Sin nije Iskupitelj, onda moraš sam da se iskupljuješ
svojim dobrim delima), čime sebi samom pridaješ funkciju Spasitelja i
tako sebe stavljaš na mesto Boga. Umesto da se uzdaš u zasluge Isusa
Hrista, ti pokušavaš da sam zaslužiš spasenje i zato se oslanjaš na svoje
rituale i dobra dela, koji ti mu pružaju samo psihološku satisfakciju.
A ako ti Sveti Duh ne menja srce, onda ti moraš sam sebe da spasavaš od
greha i time opet sebe stavljaš na mesto Boga, jer sam sebe činiš
Spasiteljem od greha. Umesto da se uzdaš u Boga koji bi silom Svetoga
Duha promenio tvoje srce (oslobodio od greha) ti si prinuđen da se
oslanjaš na moć svoje samokontrole što te čini licemerom (jer bez Boga
čovek može samo da obuzda ispoljavanje greha, dok greh u srcu ostaje).
***
695
Ovo ste lepo napravili spisak u čemu sve tražite spasenje umesto u Bogu.
Pre 25 godina sam u svojoj prvoj knjizi koju sam kritikovao tradicionalno
hrišćanstvo ovim rečima koje predstavljaju istu kritiku koja se odnosi i na
islam:
"Ljudi su skloni da pohvalno ocenjuju religiozne aktivnosti koje neko

ulaže da bi bio spasen (opravdanje delima), jer one laskaju njihovim
ličnim pokušajima spasenja mimo Hrista, dok su skloni da plodove
pravog posvećenja nazivaju fanatizmom, jer ukoravaju njihovu savest
pred njihovim neposvećenim i besplodnim životom."
Međutim, dobra dela treba da budu spontan plod zajednice sa Bogom, a

ne način uspostavljanja zajednice sa Bogom.
Bog ne može da ceni dobro delo koje neko čini sa predumišljajem, jer ono
nije iskreno. Osoba koja je zaista dobra, ona toga nije ni svesna, jer su
njena dobra dela spontan plod duha koji ona ima, a ne plod usiljene akcije
volje nimo realnog stanja njenog srca.
696
***
> Za tebe mnogi osjecaji su grijeh.
Nikada nisam ništa slično napisao.
> Zbog toga nekad kazem zelis od covjeka napraviti andjela ali je i to ne
moguce.
Po tebi andjeli nemaju osećanja?
> Recimo za tebe ako jedemo ukusnu hranu sa uzitkom to je grijeh, ...
Nikada ja nisam izneo tvrdnju da je sam užitak greh.
Greh je potreba za užitkom, pokušaj da žeđ duše zadovoljiš kroz užitak

jeste zloupotreba užitka i stavljanje njega na mesto Boga, te zato
predstavlja kršenje Prve Božje zapovesti.
> (samo molim te nemoj filozofiranjem da kazes kako mislim na

prozdrljivost, jer to jeste grijeh), ...
Proždrljivost je greh bez obzira na količinu hrane koja se pojede, jer

pitanje greha nije pitanje kvantiteta već motiva srca. Svaka neumerenost
pod suncem neste posledica greha, ali taj greh mi možemo imati i ako se
spolja obuzdavamo da budemo umereni.
> ako ja osjetim zelju da budem sa svojom suprugom to je opet grijeh itd.
Ako tebe pokreće želja, a ne ljubav, onda je to greh. To je seksualna

nesazrelost koja neće prestati da bude greh ako je pokriješ velom braka.
> (nemoj molim te svojim filozofiranjem da kazes kako treba da je prvo

volim jer naravno da se to podrazumjeva, jer u islamu prava ljubav je ona
koja je u ime Stvoritelja pa bilo o kome ili cemu da se radi).
697
Pa vi svaki greh pokrivate pojmom ljubavi. Ako tebe pokreće potreba za

užitkom, a ne ljubav, onda te pokreće greh. Seksualnost treba da bude
samo oruđe izražavanja ljubavi prema saputniku, a u slučaju grešne želje,
saputnik je oruđe zadovoljavanja nepobeđene grešne želje.
Kada je čovek u zajednici sa Bogom, tada je njegova žeđ duše u Bogu

zadovoljena, i on tada nema potrebe traži sreću izvan Boga. Tada mu nisu
iskušenje ni prijatni doživljaji da se njima opja, niti neprijatni doživljaji da
se zbog njih brine, plaši, itd.
***
> Allah dz.s nas je stvorio kao ziva bica sa osjecajima, ali to ne znaci da ne
mozemo kontrolisati nase osjecaje ali ipak srce iskrenog vjernika ne smije
bolovati od nekih osjecaja kao sto su zavist mrznja i sl. zbog toga i nasa
svjesnost o Bogu nas stiti od toga.
Tebi Kuran nije pomogao da stekneš elementarnu mudrost i shvatiš da

greh nije pitanje osećanja već motiva srca?
Osećanja su doživljaji stvarnosti, bilo unutrašnje, bilo spoljašnje i sama po

sebi ne mogu da budu greh. Zato kontrolisanjem svojih osećanja nijedan
greh ne možeš da ukloniš jer greh nema veze sa osećanjima, iako se može
manifestovasti u njima. Ako gušiš osećanje zavisti, mržnje, itd, ti ne
otklanjaš greh od sebe, već samo sputavaš njihovi manifestaciju. Osim
toga nije greh osećati gnev, strah, tugu, radost, već je greh biti gnevljiv,
biti kukavica, biti depresivan i biti sebičan prema izvoru prijatnih
osećanja. Pitanje greha nije pitanje osećanja već pitanje motiva srca, pa
zato Božji moralni zakon ne ukorava neprijatna ili prijatna osećanja već se
bavi našim motivima srca.
Već godinama objašnjavam na svom zidu da zbog svojih površnih

moralnih zahteva prosečan katolik isto kao i musliman ne ume da se
pokaje za svoje grehe, jer se kaje samo za simptome greha u postupcima i
posećanjima, a ne ume da se pokaje za sam greh u svom korenu, jer ga
nije ni svestan. On će da se pokaje što ti je rekao ružnu reč ili što je osećao
mržnju, ali ne i za samu mržnju, jer je bez Božjeg zakona nikako ne može
698
ni postati svestan. Drugim rečima, on se kaje što je bio loš licemer, i što
greh nije bolje sprečio u ispoljavanju.
***
> Dalje pravom vjerniku muslimanu je itekako bitan smisao poruke

ustvari to je i najbitnije zato ne govori ne istinu budi iskren. Nemoj zbog
shvatanja da Biblija nije Bozija rijec da govoris neistinu. Kur'an je Bozija
rijec i zbog toga se kaze da je jedino pravi Kur'an na Arapskom jeziku a
da su sve ostalo samo kopije i pokusaj da se tacno prenese pravi smisao.
Ako je bitan smisao, onda on može lako da se prevede, jer smisao ne

zavisi od slepog prevoda same reči. Arapski (kao i svi ostali semitski
jezici) ima malo pojmovno bogatstvo pa jedna reč iz Kurana može da
znači vrlo različite stvari u prevodjenju. Ali ako Kuran ima smisla, zašto
bi bio problem da se jasno prevede? Prevodioci Biblije jasno shvataju
smisao teksta pa im nije problem da upotrebe različite pojmove tamo gde
u originalu stoji samo jedan pojam (na primer, pojam "šem" znači i
karakter i ime, ali smisao radnje otkriva o čemu je reč).
> I shvati da neki zli ljudi koji se zovu muslimanima nisu proizvod Islama
kako ti to zelis da prestavis.
Ako ti ljudi čine zlo a drže u rukama Božju reč, kako je moguće da ne
shvataju da ta reč ukorava njihovo zlo?
To znači da je Kuran nedelotvoran i da ne predstavlja zaštitu od zla, inače

bi ga ti mislimani prezreli i odbacili od sebe. Istina izaziva progonstvo
ako se ne živi, jer ukorava čoveka za njegove grehe. Kakva je vajda što je
Kuran navodno Božja reč, a ništa ne pomaže onome ko ga veruje da
ostavi svoje grehe?
Hrišćani protestanti koji su se držali Svetog pisma, nisu mogli da ostanu

vernici onda kada su se predali hedonizmu (onom hedonizmu koji za
tebe nije greh) jer im je jasno da Sveto pismo ukorava hedonizam, pa su se
zato masovno okrenuli ateizmu. To je dokaz da Sveto pismo ukorava
grehe i da nedozvoljava da u njega veruješ i da činiš grehe i dalje. Kod
699
muslimana Kuran nije u sukobu sa grešenjem, pa zato oni ljudi koji

najveće zločine čine medju muslimanima, i dalje su uvereni da je to u
skladu sa islamom. Šta im pomaže što nijedan redak Kurana nije
izmenjen od negovog nastanka do danas?!
***
> Kur'an nije kriv za rigidna tumačenja koja se iz njega deriviraju.
Naravno, samo ličnost može biti kriva, a ne knjiga.
Međutim, knjiga može da bude ispravna i pozitivna ako ljude čuva od

zla, a neispravna i negativna ako ih navodi na zlo.
Ako ljudi čine zlo a drže u rukama Božju reč, kako je moguće da ne
shvataju da ta reč ukorava njihovo zlo?
To znači da to onda nije Božja reč.
Da je Kuran ispravan, zar ga ne bi ti mislimani prezreli i odbacili od sebe

što žive njemu suprotno?
Istina izaziva progonstvo ako se ne živi, jer ukorava čoveka za njegove

grehe. Zato je Isus opomenuo svoje sledbenike da će biti progonjeni a ne
omiljeni zbog ukora za grehe koji sadržin njihova nauka:
"Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama jer su tako činili
lažnim prorocima očevi njihovi.” (Luka 6,26)
“Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake

rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata
vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.” (Matej 5,11-12)
"Ne kao što Kain beše od nečastivog i zakla brata svog. I za koji ga uzrok
zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna. Ne čudite se, braćo
moja, ako svet mrzi na vas." (1.Jovanova 3,12-13)
700
Oni muslimani koji ispravno poimaju istinu, zar neće biti progonjeni od
onih muslimana koji žive grešno? Zar neće oni muslimani koji žive grešno
Kuran smatrati knjigom koja im najviše smeta? Zar se neće boriti protiv
samog Kurana?
Dakle, kakva je vajda što je Kuran navodno Božja reč, a ništa ne pomaže
onome koji ga veruje da razume šta je zaista greh?
Hrišćani protestanti koji su se držali Svetog pisma, nisu mogli da ostanu

vernici onda kada su se predali hedonizmu jer im je jasno da Sveto pismo
ukorava hedonizam (telesnu želju u srcu), pa su se zato masovno okrenuli
ateizmu.
To je dokaz da Sveto pismo ukorava grehe i da nedozvoljava da u njega

veruješ i da činiš grehe i dalje. Kod muslimana Kuran nije u sukobu sa
grešenjem, pa zato oni ljudi koji najveće zločine čine medju muslimanima,
i dalje su uvereni da je to u skladu sa islamom. Šta im pomaže što nijedan
redak Kurana nije izmenjen od negovog nastanka do danas?!
***
Kako iko od muslimana može da umišlja da je i jedan čovek potekao od

Adama mogao biti bezgrešan, ako su svesni sklonosti sopstvene prirode?
Kako inače oni umišljaju da mala deca nisu grešna, iako vide i njihovu
egocentričnost i samovolju?
Samo uz izuzetno niske moralne kriterijume tako nešto čovek može da

tvrdi. To znači da islam svojim površnim pravilima ugušuje čovekovu
svest o sopstvenoj odgovornosti. To spada pod drugu tačku na ovoj slici:
http://enlite.org/cetiri_odlike_lazne_religije.jpg
Još jedan od razloga zašto muslimani insistiraju na tome da su poslanici

bezgrešni jeste u tome što njihovo učenje nema razuman smisao da bi se
na osnovu uzvišenosti smisla prihvatalo i verovalo, pa im treba kult
svetaca koji oni vide u Božjim poslanicima. Tako da oni grade poverenje u
701
njih da je ono što oni govore ispravno, a ne grade poverenje u Boga, na

osnovu razumevanja smisla same poruke koja eventualno dolazi od Boga.
(((
Bog se otkriva kroz svoju tvar, kroz smisao svih odnosa u stvorenom
svetu, kroz fizičke zakone i kroz živa bića, a smisao svega je ljubav. Ali to
sve nije Bog, već samo sen Njegove ljubavi. Prirodno je da Bog u tom
svetu ima i svoje lično otkrivenje, da zaista bude sa nama Bog, kako Stari
zavet proriće Mesiju.
> boga spoznajesh kroz njegovo lijepo stvaranje.. a on je zaljubljena

skrivalica
Nije dovoljno Boga spoznati kroz stvaranje, kroz otkrivenja, kroz savest i
razum. Potrebno je i imati lični kontakt sa Njime. Ako je On van vremena
i prostora, On za tebe nije tu, već je to samo ako se manifestuje u vremenu
i prostoru kroz posebnu ličnost koja je sada i ovde sa nama.
***
> Ja sam napomenuo milion puta da volim muslimane zbog njihove

predanosti u molitvi
Kako možeš da ceniš usiljenost? Da njima nije rečeno da se mole pet puta
dnevno, oni se ne bi molili možda uopšte. Da njima nije napisano da
padaju na zemlju za vreme molitve, možda nikada ne bi pali. Oni toi sve
rade jer moraju, jer se plaše, a da rade iskreno, to im se ne bi moralo ni
propisati.
***
> opet da ponovim dva pitanja za tebe posto si prvi put ignorisao: 1 moze
li bog sebe da ubije 2. moze li bog da se klonira u jos jednog istog takvog
boga? (ovo nema veze s isusom, nego pitam, posto se pozivash na boziju
svemoc... )
702
Pitanja su besmislena jer polaze od nemogućih premisa. Kako može onaj

ko je stvorio vreme i prostor da se ubije ili da se klonira? On može samo
da se manifestuje u vremenu i prostoru, a ne da se klonira. On može da se
otelovi i da egzistenciju jedne svoje ličnosti u vremenu i prostoru uslovi
egzistencijom tela i da umre svoju ličnost, a ne božanstvo.
***
> Veliki broj ljudi ima pogrešan koncept o sotoni (šejtanu). Veruju da
sotona može uraditi skoro sve što poželi, osim nekolicine stvari koje može
samo Bog. Prema njihovom shvatanju, sotona je, po pitanju moći, samo
malo niži od Boga. Pošto neki ljudi ne žele prihvatiti da je Časni Kur'an
čudesna Božija objava, kažu da je on sotonino delo.
Nije sotona malo manje moćan od Boga, već Bog je svemoguć kao
Stvoritelj, dok je sotona moćan koliko god može da bude moćno neko
stvorenje, jer samo Pismo kaže za sotonu da je stvoren kao pečat
savršenstva.
Dokaz njegove moći su pripadnici crkve satanista koji sva mogiuća čuda i
moći obećavaju svojim sledbenicima, a dokaz su i lažne religije gde slike i
kipovi isceljuju, gde razni vrači čine čuda isceljenja, i na kraju pojava
lažnog Hristosa za koga je u Pismu napisano da će svojim čudima mnoge
da prevari.
"Veliki varalica ničega se ne boji koliko toga da mi upoznamo njegove

planove. Da bi bolje sakrio svoj pravi karakter i svoje namere, on voli da
ga tako prikazuju da njegovo ime ne izaziva neko uzbuđenje, nego samo
smeh i prezir. Milo mu je kada sebe vidi naslikanog kao smešno ili
odvratno biće, unakaženog – pola životinja a pola čovek. Milo mu je kad
čuje da njegovo ime spominju u šali i podrugivanju oni koji
sebe smatraju pametnim i dobro upućenim." (Elen Vajt, Velika borba,
1888)
“Bilo mi je pokazano da će kroz spiritizam i mesmerizam (parapsihološku

moć) ovi moderni čudotvorci činiti ista čuda koja su bila vršena od našeg
703
Gospoda Isusa Hrista, i mnogi će verovati da su sva silna dela Božjeg Sina
kada je bio ovde na zemlji, bila vršena pomoću ove iste sile.” (Ew 87,
Avgust 1850.)
“Božja reč kaže da će sotona činiti čuda. On će činiti da se ljudi

razboljevaju, a onda će ih iznenada osloboditi svoje sotonske sile. Tako će
se smatrati da su izlečeni.” (2SM 53, 1903.g.)
“Ljudi će biti prevareni stvarnim čudima, koja će sotonska oruđa zaista

moći da čine, a ne onima koja izgleda da čine. ... I sam sotona se upravlja
modernim tokom stvari. On će se pojavljivati kao anđeo svetlosti. Kroz
delovanje spiritizma mnoga će bolesna tela biti izlečena i mnoga
nepobitna čuda učinjena. I pošto će zli duhovi izraziti
veru u Bibliju i pokazati poštovanje prema institucijama crkve, njihovo će
delo biti prihvaćeno kao manifestacija božanske sile. ... Čak i u svome
sadašnjem obliku spiritizam je daleko od toga da bi bio manje opasan
nego ranije; on je u stvari još opasniji, jer je lukaviji u prevarama. Dok je
ranije poricao Hrista i Bibliju, sada priznaje i jedno i drugo. Ali Biblija se
tumači na takav način koji odgovara nepreporođenom srcu, a njene
svečane i važne istine smatraju se nevažnim.” (Velika borba, str. 218,
izdanje 1888. i 1911.)
“Antihrist će vršiti svoja čudesna dela pred našim očima. On će tako vešto
imitirati istinito, da će biti nemoguće razlikovati jedno od drugoga, osim
pomoću Svetoga pisma.” (EGW GC 593, 1888)
***
> islam nareduje da se molitva skruseno obavlja (Q 23,2) Ona ne sme biti
licemerna (Q 107,5). isto to sto je u hriscanstvu i u islamu je, bez razlike..
istrazi malo stvar nemoj da budes kao list papira kojeg vetar nosi tamo
amo, nego budi insan.
I komunisti su govorili da treba biti iskren, ispravan, istinit i pravedan, pa

u čemu je onda islam iznad komunizma?
> islam nareduje da se molitva skruseno obavlja (Q 23,2)

704
Licemerno je propisati pravila iz kojih sledi da se čovek moli javno, na

oko drugima, a onda izjaviti da ne treba paradirati sa svojom pobožnošću.
> Ona ne sme biti licemerna (Q 107,5)
Licemerno je ljudima propisati koliko puta da se moliš dnevno, kojim

rečima, na kom jeziku, na koju stranu sveta, kojim poloažjem tela, itd, a
onda izjaviti "Budi iskren u molitvi". Pa i onaj ko je iskren, on bi time bio
naveden na formalizam.
Licemerno je što islam daje naredbe oko onoga što je prirodna posledica
Božjeg Duha u čoveku, a zatim očekuje da čovek ne bude formalista. Ako
je poznanje Božjeg karaktera ispravno, sam će vernik iskreno zavapiti
Bogu za oproštenjem i očišćenjem srce, bez potrebe da mu definišeš kojim
rečima, koliko puta i kada da se moli. Sam će znati kako da se moli. Isto
tako je navodjenje na licemerstvo definisati sitničavim pravilima kako da
se čovek u životu ponaša. Ako se čovek iskreno pokajao, on će sam iz
reformisanog srca punog ljubavi sam znati kako da se ponaša. Ispravno
dela će se spontano javiti u skladu sa realnim razumnim potrebama
života i u skladu sa zakonom.
***
> Ti znas da muslimani nisu iskreni prema Bogu vec ga iz straha postuju.
Jednom si rekao da muslimani obavljaju namaz i ostalo sto nam je Bog
odredio iz SEBICNE zelje za rajem.
Pa to se jasno vidi, jer muslimani govore:
"A što bi čovek onda služio Bogu, ako ne iz straha od pakla!" ili navode
raj kao motiv zašto čine dobra dela.
> Pazi sad tu zelju za rajem imamo svi i ti vjerovatno.
Dakle, i sam priznaješ sebične motive i onda ih pridaješ svima ostalima?!

705
> I ZASTO BI MOJA ZELJA ZA RAJEM BILA SEBICNA A TVOJA NIJE.
Zato što mene u raju ne čekaju 72 device kao kod muslimana, već
slavljenje Boga koje je krajnje dosadno telesnom srcu. Za hrišćanski raj
Elen Vajt lepo objašnjava:
"U svom bezgrešnom stanju čovek je održavao radosnu vezu sa Onim u

kome je „sve blago premudrosti i razuma sakriveno”. (Kološanima 2,3)
Ali posle počinjenog greha svetost mu više nije pričinjavala radost i on je
pokušao da se sakrije od Božjeg prisustva. Nepreporođeno srce i sada se
nalazi u takvom stanju. Ono nije u skladu sa Bogom, niti nalazi radost u
zajednici sa Njim. Grešnik ne bi mogao da bude srećan u Božjem
prisustvu; njemu bi društvo svetih bića bilo neugodno. Kad bi mu i bilo
dozvoljeno da uđe u Nebo, ono mu ne bi pružilo nikakve radosti. Duh
nesebične ljubavi koji tamo vlada - svako srce sjedinjeno sa srcem
Beskrajne ljubavi - ne bi našao odjeka u njegovoj duši. Njegove misli,
njegovi interesi, njegove pobude, sve bi bilo suprotno onom što pokreće
bezgrešne nebeske stanovnike. On bi bio neskladna nota u melodiji Neba.
Nebo bi za njega bilo mesto mučenja; on bi čeznuo da se sakrije od Onog
koji je svetlost i središte radosti Neba. Bog nije samovoljno odlučio da zle
isključi sa Neba: oni se sami isključuju svojom nepodobnošću za nebesku
zajednicu. Božja slava bila bi za njih oganj koji spaljuje. Oni bi radosno
pozdravili uništenje, samo da se sakriju od lica Onog koji je umro da ih
otkupi." (Elen Vajt, Put Hristu)
Pre svega toga, Božji moralni zakon ukorava sebičnost, pa niko ko

poznaje biblijskog Boga kroz zakon, ne može čiste savesti da traži od
Boga raj da bi uživao. Muslimani nemaju moralni već samo krivični
zakon, tako da za takve motive nisu ni inače ukoreni. Po Bibliji, sama
potreba za užitkom jeste greh:
željama." (Rimljanima 13,14)
Takođe, strah kao motiv jeste greh:

706
29,13) Bog nas poziva "da mu služimo bez straha, u svetosti i u pravdi
pred njim dok smo god živi." (Luka 1,74-75)
Sveto pismo poznaje za iskustvo zastrašivanja kaznom, i takvu revnost

osuđuje kao koren licemerstva. Takvima Bog otkriva svoju ljubav kao
motiv pokajanja:
narodom, čudesno i divno." (Isaija 29, 13-14)"

Za one vernike koji ne razlikuju te loše motive od dobrih, Sveto pismo

kaže da su oni bezumni (nerazumni):
"Jer svedočim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu! Jer ne poznaju

Božjoj." (Rimljanima 10,2-3)
Sama osećanja koja čovek doživljava za vreme molitve nisu nikakav

dokaz da ima posla sa Božjim Duhom:
“Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?” “Ko se uzda u

svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.” “Bezumniku nije
mio razum nego da se javlja srce njegovo.” (Jeremija 17,9; 28,26; 18,2)
> I kad covjek procita vidi da ti kao da nista nisi ni rekao! Trazis da neko
pobije to sto si ti kao mudro napisao. MOZE DA SE POBIJE NESTO ZA
STA SU KAO NAVEDENI NEKI ARGUMENTI, TAD MOZE DA SE
POBIJE IZNOSENJEM KONTRAARGUMENTIMA ALI TI NE NAVODIS
707
NIKAKVE ARGUMENTE. TI PISES SVOJE PRETPOSTAVKE I SVOJA

RAZMISLJANJA. A NIKO NE MOZE DA POBIJE NECIJE
RAZMISLJANJE.
Može da pobije ako su razmišljanja besmislena. Ti ne koristiš razum, pa

zato ni ne ulaziš u analizu smisla da li je ono što čitaš smisleno ili
besmisleno. Kada bi koristio razum, shvatio bi da je islam besmislen.
***
Koju god da funkciju svetog Trojstva negiraš, ti onda zapravo sam praviš
boga od onoga kome tu funkciju pridaješ. Ako ti Sveti Duh ne menja srce,
onda to moras ti sam pa samim tim sebe gradis Spasiteljem. Ako ti
Hristos nije Iskupitelj, onda moras sam da se iskupljuješ svojim dobrim
delima, čime sebi samoj opet pridaješ funkciju Spasitelja. Islam
deklarativno veruje u jednog Boga, a zapravo pridaje samom čoveku
ulogu Boga Spasitelja. No, posledica tog lažnog spasenja od greha jeste da
je greh samo sputan u ispoljavanju, a ne i sam greh; a lažnog spasenja od
krivice je da je kroz psihološki efekat islamskih rituala i pravila ponašanja
samo uklonjeno osećanje krivice, a ne i sama krivica.
***
> jah, samo najvećoj od svih ikona, i nejvećem od svih kumira, isusu iz
nazaretha
Isus uopšte nije idol niti to može da bude, jer njegova predstava ne
ispunjava usloved da bi bila idol. On je uzeo telo prosečnog ljudskog
grešnika tog vremena i ni po čemu, osim po karakteru, nije plenio ljude za
sebe. Za Njega je prorečeno da se neće svideti grešnoj ljudskoj prirodi:
"Ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo ga, i ne beše ništa na očima
čega radi bismo ga poželeli." Nasuprot Njemu, Muhamed je idol
muslimana.
Ljepotu Muhammeda, a. s., ashabi su opisivali na slijedeći način:

708
"Resulullah, s. a. v. s., bio je veoma privlačan. Njegovo mubarek lice sijalo

je kao mjesec četrnaestoga dana u mjesecu. (...) Imao je vrlo lijep nos. (...)
Imao je gustu bradu, krupne oči i glatke obraze. Usta su mu bila široka,
zubi blistavi poput bisera. (...) Vrat poput srebrenog snopa. (...) Imao je
širok razmak između ramena, a vrhovi ramenih kostiju su mu bili
krupni...
Oni koji su u Isusu tražili izvor zemaljske moći da se oslobode od

Rimljana, bili su razočarani. Za razliku od Isusa, Muhamed je upravo
odgovarao zemaljskim težnjama ljudi. ...
(((
> Od kad je to mržnja grijeh ?
Stari zavet:

Novi zavet:
"Svaki koji mrzi na brata svog ubica je ljudski." (1.Jovanova 3,15)
"Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro
onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da budete
sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapovedi svom suncu, te
obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako
Pravoslavlje:
709
"Ljubi neprijatelje svoje, satiri neprijatelje Otačastva, gnušaj se neprijatelja

Božjih." (Mitropolit Filaret Moskovski)
"Svojim ličnim neprijateljima, po zapovesti Hristovoj, treba da praštamo

sve, ali između neprijatelja Božjih i nas, mira biti ne može. Prijateljstvo sa
neprijateljima Božjim i nas same pretvara u neprijatelje Njegove: to je
izdaja Boga bez obzira na sve dobre razloge kojima bi se prikrivala, i
nikakvo lukavstvo ni prevrtljivo samoopravdanje tu ne može da nam
pomogne!" (Pravoslavni arhiepioskop Averkije Džordanvilski)
Čemu je islam najbliži?
***
> Tako da ljudi mogu raditi dobra djela, klanjati, postiti ako nije ispravan
nijet iza toga odnosno cist motiv sve to dzaba.
Nijet je namera, a ne motiv. Kada kažem "motiv", ne mislim na "namere"

jer "i put do pakla popločan je dobrim namerama". Većina ima svesno
dobre namere, a nije svesna da se iza tih njenih namera kriju grešni
motivi. Svrha svetih spisa je da ljudima pomognu da preko razuma
postanu svesni tih grešnih motiva i da se za njih pokaju. Svrha lažne
religije je da svest o toj razlici uništi, da čovek ne bi vapio Bogu za
reformom motiva srca.
Islam nema nikakvu mudrost kojom će čovek razlikovati dobre od loših

motiva, pa musliman do te mere "stavi mozak na ispašu" da mu nesnosan
napor volje pričinjava pokušaj da shvati smisao učenja Svetog pisma, i
neretko ga odbacuje sa rečima da se tu radi o filozofiranju.
***
> ne mozes govorit da si pokvaren i nadati se da će bog da ti pomogne,
Ovo je još jedan razlog samoobmane i licemerstva u islamu, jer ne smeš

da priznaš da greh voliš najviše na svetu, jer onda Bog navodno neće da ti
pomogne, pa muslimani sebe lažu da navodno ne vole greh.
710
***
Za razliku od islama gde je licemer osoba koja jedno priča a drugo radi, u
hrišćanstvu je licemer osoba koja čini sva dobra dela, koja se spolja
ponaša ispravno, dok svoje grehe sputava i zadržava u svom srcu:
***
> To su jasni citati iz biblije. Bog nije covjek, ne lici nikome, ne moze ga
obuhvatiti nista ,niti svemir. Nemam vise komentara. Tvrditi nesto
suprotno svoje svete knjige daljni dijalog je besmislen
Dakle, ako se Bog otkrije u vremenu i prostoru, On koji je stvorio vreme i

prostor, prestaje da postoji?
Ako tvoja senka Jusuf Aliu padne na zid, ti prestaješ da postojiš?
***
> Nisu bitna sredstva nego cilj,dal će netko bit religiozan iz ljubavi,iz
straha, iz želje za nagradom,bitno je da se drži božiji propisa....Kad tebi
netko pomogne ne pitaš ga zašto
711
Ova vaša izjava je dokaz ne samo da vas Kuran uopšte ne čuva od

grešnih motiva, već i dokaz da islam uništava razum i ličnost čoveka.
Kako možete da cenite osobu koja vam je nešto pomogla, ako znate da je
to uradila iz loših motiva, na primer, iz straha nečiste savesti, koristi,
ponositosti, gordosti ili sebičnog sentimenta?
Kako možeš da ceniš odanost svog bračnog saputnika ili vernost

prijatelja, ako znaš da je ona iznudjena ucenom ili izraz sebičnih interesa?
Osim toga, dobrota iz gordosti će se pokazati kao koren sukoba i mržnje,

jer gordost osobu čini uvredljivom, svadljivom i nasilnom.
Zatim, kada vernik ima strah nečiste savestu kao motiv dobrote i
religiozne revnosti, on prirodno iz tog straha ima teoriju zavere u sebi i
sklonost da sumnjiči druge i da ih osudjuje, jer se sam nalazi pod
osudom. Iz straha nečiste savesti on svoje grehe samo sputava u
ispoljavanju, i tako postaje licemer, koji čim sretne nekoga ko radi ono što
bi on sam podsvesno želeo, a ne sme sebi da prizna, on bi ga nasiljem
primorao na formalnu ispravnost, kojom sam sebe iz straha licemerno
sputava.
nasilja nad tvojom ličnošću, pa kada ti je ličnost tako ubijena u pojam,
prirodno je da ne možeš da poštuje ličnost drugog čoveka, i da ti uopšte
nije ni bitno iz kojih motiva neko čini tebi uslugu.
***
Možemo li da rezimiramo ovu temu sa zaključkom da Kuran ne sadrži

nikakvu svetlost koja će čoveka sačuvati od loših motiva, za razliku od
Svetog pisma koje to čini sa sledećim upozorenjima:
PONOSITOST
712
Jedan od najčešćih motiva iz kojih čovek čini dobra dela jeste sujetna želja
za odobravanje drugih ljudi. Zato Isus Hristos upozorava:
GORDOST
No, čovek se može gorditi i pred samim sobom. Da čovek ne bi

pobuđivao i pothranjivao svoju sopstvenu gordost i ponositost
bavljenjem svojim dobročinstvom, Isus Hristos upozorava da čovek ne
treba da svoj um usmerava ka bavljenju svojim postupcima:
(Matej 6,3)
STRAH

2.Timotiju 1,7)
KRIVICA
Jedan od čestih motiva religiozne revnosti može biti i nečista savest zbog
srcu nisu pobedili njihovu zloupotrebu. Sveto pismo govori o onima koji
su “u licemerju laža, žigosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i
zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahvalnošću
vernima i onima koji poznaše istinu.” (1.Timotiju 4,1-4)
SAMOPOŽRTVOVANOST NIJE DOVOLJNA

713

KORISTOLJUBIVOST
kakve koristi:
DOBRA DELA RADI SPASENJA
Da dobra dela ne treba da činimo radi spasenja, već iz ljubavi, kao

rezultat spasenja, jasno otkrivaju sledeći stihovi:

"Jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre." (Galatima
2,21)
"Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz
zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3,20)
Nikakvim dobrim delima čovek ne može da se iskupi za svoje grehe, jer je

dobra dela i inače bio dužan da čini:
714

Dobra dela su rezultat spasenja:

***
> a posebno ono ˇˇu ime oca, i sina i duha svetogaˇˇ - to je u bibliju
ubaceno
Pa u Starom zavetu se spominju i Bog Otac, Sin i Sveti Duh:
7)
"Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; zato im posta neprijatelj, i

ratova na njih." (Isaija 63,10)
* * *

višeženstvo?
715
> to sto je neko promiskuitetan, je njemu (tom promiskuitetnom coveku)

iskusenje... to su njegovi geni.. nije on promiskuitetan tek tako, nego je to
jak nagon njegovog tijela, njegovih gena... i taj nagon je takav, ...
Pre svega ovo je sasvim pogrešno. Geni ne daju seksalnu želju već samo
seksualne sposobnosti. Sposobnosti se pretvaraju u motiv ponašanja samo
ako postanu objekat čovekove zloupotrebe radi satisfakcije. To se zove u
razvojnoj psihologiji pojmom fiksacije i dovodi do zaostajanja u razvoju
ličnosti, a osobu člni nezrelom za brak, jer umesto da joj seksualne
sposobnosti služe za izražavanje ljubavi prema saputniku, njoj će
saputnik da služi za zadovoljavanje nepobeđene želje.
Čovek koji veruje u Boga, on se uzda u Boga, a ne na sebe, pa je nebitno

kakav je sam po prirodi.
radi." (Rim.8,8-10)
Ono što je najtragičnije u tvom tumačenju pojma seksualnosti je što se

otkriva da ti kao musliman uopšte ne veruješ u Boga, već zapravo veruješ
u sebe. Samo osoba koja se uzdaje u sebe jeste ograničena atributima svog
tela. Osoba koja veruje u Boga, ona se na sebe ne oslanja, tako da njene
sklonosti ka grehu njom više ne vladaju, već vlada ljubav koju u Bogu
nalazi. No, ti ni ne veruješ da je Bog ljubav. Kako može neko da tvrdi da
je Bog ljubav a da ne želi da čoveka spase od njegovih greha
716
(promiskuiteta)? Ili možda misliš da Bog ima ljubavi i da bi želeo da usliši

tvoju molitvu, ali da nema moć da to izvede? Šta je po tebi problem kod
Alaha? Da li smatraš da nema ljubavi da usliši vašaj čoveka koji ga moli
da ga rastereti od seksualne opterećenosti ili nema sile (moći) da to
izvede? Ili i jedno i drugo?
> a gde sam ja to napisao uzdam se u sebe? jesi li bas toliko drzak???
Pa u tome i jeste poenta što sebe lažeš da veruješ u Boga, a govoriš o

čoveku kao da je svoje prirode rob i da nema spas u Bogu od svoje
grešnosti:
"sta ovaj ajet znaci. ako covjek ima jak nagon a ozenjen je sa zenom koja
nije iz ugledne kuce, tj. koja nema mocnu bracu i oca, jako pleme ili
rodbinu koji bi je stitili (znaci uboga je i sirota).. onda je bolje i da covjek
koji ima takvu sirotu zenu ozeni jos jednu dvije ili tri zene nego da cini
blud nezakonito."
Kako možeš da govoriš za čoveka da je rob promiskuiteta ako veruješ da

Bog postoji?
Pa kakve su implikacije Božjeg postojanja?
Ako Bog postoji, i ako voli čoveka, kako ne bi čoveka uslišio u njegovom
vapaju da mu srce oćisti od grešnih želja? Čak i da je neki čovek prirodno
promiskutetan, kakve veze ima što je takav po prirodi, ako se na svoju
prirodu ne oslanja, već se oslanja (veruje) samo na Boga?
Dakle, tvoje pozivanje na Boga je samo deklarativno, a ti niti veruješ u

Božju ljubav niti Božju moć da spase čoveka od greha i da mu daruje ovo
iskustvo:

717
***
> pa ko pokla onolike muslimane u spaniji ako vec spominjes spaniju ? Ko

pokla onolike muslimane na sjeveru afrike ? Ko je pocinio genocid u
Bosni?
Pa ljudi koji nisu hrišćani, jer Sveto pismo ne smatraju za autoritet istine,
već zastupaju zajedničke zablude sa muslimanima koje su suprotne
učenju Svetog pisma: unapred propisana pravila ponašanja koja zadiru u
sferu čovevekove lične odgovornosti, odustvo moralnog zakona koji
ukorava grehe srca, pobuđivanje fanatizma kroz zastrašivanje vernika
paklom, napamet naučene molitve, i rituali u kojima oni traže satisfakciju
svoje nečiste savesti.
* * *
> Zašto po tvome mišljenju musliman živi kvarno?
Kada kažem kvaran mentalitet ne mislim samo na ona zverstva (bacanje

živih političkih protivnike sa solitera u smrt, sečenja glava i razna druga
uživanja u mučenju) koja si na Zapadu neshvatljiva, već mislim i na ono
opštu iskvarenost koja ne mora da opasno ugrožava druge, a koja
predstavlja njihova izražena telesnost, korumpiranost, lenjost, po kojoj su
bliski i pravoslavnom i katoličkom svetu. Pogledaj čemu se jedan
prosečan musliman najviše raduje, kakve filmove gleda, koju muziku
sluša, o čemu najradije peva, pa ćeš videti šta je njemu u srcu, koji su
zaista njegovi bogovi kojima se najiskrenije moli da ga oni usreće. Na
duhovnom planu, musliman se ne bavi Bogom, niti se Njemu raduje, već
se bavi sobom, sva pažnja mu je fokusirana na ono što on sam čini, i više
hvali sebe i svoja dela pod pojmom islama, nego samo Boga u koga
deklarativno veruje.
***
> Pa da li ti prihvatas Bibliju. Kako mozes da prihvatis kao istinu ta silna

Biblijska pravila.
718
Ne postoje nikakvaa silna biblijska pravila, već postoji Božji zakon koji
ukorava grehe srca. Božji zakon u meni budi vapaj Bogu "Načini mi
Gospode čisto srce i duh pravi obnovi u meni" pa iz tako reformisanog
srca, oslobođenog od greha i ispunjenog ljubavlju, ja onda sam znam
kako treba da se ponašam. Islam nema zakon koji ukorava grehe srce, pa
zato muslimanima nudi mnoštvo pravila kojima sami vernici pokušavaju
da imitiraju rodove Božjeg duha. To je atak na ličnost muslimana, kada
im neko pravilima ispira um, i razlog zašto muslimani ne poštuju ličnost
drugog čoveka, jer nemaju poštovanja ni sopstvene ličnosti.
> Ako imas reformisano srce ko je zaduzen za to..ti ili neko trecu. Ako je
neko treci...onda ti nisi zasluzan za to i zasto bi bio spasen...
Ako bi ja bio zaslužan, a ne iskupitelj, onda ne bi išla slava Bogu kao

mom Spasitelju, već bih slaviosamog sebe i tako hranio svoj Ego. Islam
laska ljudskoj gordosti jer ga samog čini svojim spasiteljem, a to je kršenje
Prve zapovesti: "Nemoj imati drugih bogova osim Mene", jer tako
muslimani sebe stavljaju na mesto Boga. Iako često naglašavaju da veruju
samo u jednoga Boga, muslimani se uopšte ne uzdaju u Boga, već se
uzdaju u sebe u pokušaju da promene svoj karakter (samokontrolišu
ispoljavanje greha umesto da Sveti Duh oslobodi srce od greha u korenu)
i u pokušaju da sami sebe iskupe za svoju krivicu za grehe (čine dobra
dela, umesto da ih Isus spase svojom žrtvom).
> zasto nekome drugom nije reformisano srce...
Zato što taj drugi nije vapio Bogu: "Načini mi Gospode čisto srce i duh
pravi obnovi u meni" Zato što bez Božjeg zakona nije ni postao svestan
svog greha. Muslimani misle da je greh samo loše ponašanje, a ne
shvataju da je greh stanje srca, pa se protiv greha srca nikada ni ne bore,
jer ih nisu ni svesni.
***
Zapadni svet se protiv razuma bori opijanjem, skokom dopamina i

blokadom orbitofrontalnog korteksa, dok kod muslimana se strah od
719
razmišlja o smislu (razvija se u školskom dobu), blokira regresijom na

prethodnu fazu razvoja koja je tipična za formalnu logiku predškolskog
doba:
> Odrasla dob koja je psih.zdrava ne moze razmisljati ( koristeci taj nivo
formalne logike) kao dijete od prve do seste godine.
Može, a to se vidi u Kohelbergovom istraživanju. Pogledaj na shemi

koliko ima ljudi iz te faze kod odraslih ljudi (crni stubac u zelenom polju).
Bar jedno 10% tada u Americi gde je radjeno istraživanje. A kod
muslimana ima mnogo više jer ih Kuran navodi da razmišljaju na nivou
pravila, a ne smisla. Musliman čita u Bibliji kako Bog zaboravlja grehe, pa
umesto da analizom smisla shvati da Bog govori o totalnom opraštanju,
on formalnom logikom zaključuje da Bog ima slabu memoriju. Kada čita
u Bibliji da Boga niko ne može videti i ostati živ, a da je Isus Bog koga su
ljudi videli, on ne shvata na osnovu smisla da je zato Isus i došao što Boga
niko ne može videti i ostati živ, već formalnom logikom zaključuje da Isus
ne može biti Bog jer ljudi preživljavaju susret sa njime. Itd. A to je plod
Kurana. Ovo je formalna logika muslimana, logika deteta predškolskog
doba, lišena analize smisla:
"Evo samo za primjer cu ti navesti da muslimani u svome svakodnevnom

ponasanju nastoje da oponasaju Muhameda a.s. koji je iz kuće izlazio
desnom nogom u dzamiju ulazio desnom nogom, izlazio iz dzamije
lijevom nogom a ulazio u kucu lponovo desnom nogom u toalet je ulazio
lijevom nogom a izlazio iz tolaeta desnom nogom itd..."
***
> Ako je formalna logika da se radi ono i uci ono sto je cinio Boziji
poslanik onda svi vjerncini koriste tu vrstu logike.
Nema toga uopšte u biblijskom hrišćanstvu. Pre svega, samo Sveto pismo
deklarativno poziva da se koristi razum i da se razume istina lično, bez
slepe vere. Apostoli nazivaju plemenitium one vernike koji sami
720
proveravaju na osnovu Starog zaveta da li je to tačno što im oni

propovedaju:
Sveto pismo se ne uči napamet, već se razume po smislu:
"I čitahu knjigu, zakon Božji, razgovetno i razlagahu smisao, te se

razumevaše šta se čitaše." (Nemija 8,8)
Slepa vera je ukorena:
“Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.” “Razum će te čuvati

izbavljajući te od zla puta” (Priče 14,15; 2,11-12)
No, i ako bi neko pokušao da formalno i slepo drži Sveto pismo, na onaj
isti način kako to zahteva Kuran, tada bi mu se Sveto pismo učinilo samo
sebi protivrečno, jer se formalnom logimo Sveto pismo ne može razumeti.
Na primer, u svojoj besedi na Gori Blagoslova Isus prvo kaže: "Tako da se

svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra dela, i slave Oca
vašega koji je na nebesima." (Matej 5,16), a zatim: "Pazite da pravdu svoju
ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od Oca svojega
koji je na nebesima." (Matej 6,1)
Isus nas prvo poziva da činimo dobra dela tako da ih ljudi vide, a zatim
da pazimo da ih ljudi ne vide. Nije li to protivrečno? Jeste ako se
rukovodimo fornalnom logikom, ali nije ako gledamo smisao.
Da je Isus rekao samo "Da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša
dobra dela" mnogi bi se zadovoljili svojom pravednošću, nesvesni da je
ona pokrenuta željom za odobravanjem i naklonošću okoline, umesto
pravom božanskom ljubavlju. Da je Isus rekao samo "Pazite da pravdu
svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide" mnogi bi našli izgovor za
svoj besmislen i beskoristan život koji ne predstavlja nikakvo videlo niti
blagoslov za ovaj svet.
721
***
> Ne znam zasto ne mozete da shvatite. Kur'an citav govori da je Allah taj
koji te upucuje u istnu. "Ti ne mozes uputiti na pravi put onoga koga ti
hoces, Allah je taj koji upucuje na pravi put" Kur'an citav vrvi od ovakvih
ili slicnih ajeta. Ali vama nije dovoljno.
Zar je to sporno? Pa to niko ovde ne dovodi u pitanje, niti se o tome ovde

diskutuje. Ali kad si već pokrenuo to pitanje, evo šta kaže Pismo:
"Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla." (Jovan
6,44)
To znači da sam povek po sebi, zbog svoje grešnosti, nikada ne bi poželeo

da se okrene ka Bogu, ali Duh Sveti svakoga poziva ka Bogu:
"Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet" (Jovan
1,9)
Biće spasen samo onaj ko na otkrivenu Božju ljubav odgovori ljubavlju

kroz pokajanje za svoje grehe:

> Allah dz.s kaze da je spasen onaj koji mu se vrati srca cistog.
Pa niko ne može da se vrati Bogu čista srca, jer bi to značilo da prethodno

treba sam da se spase i očisti od greha, a to je nemoguće. Čovek treba da
dođe Bogu takav kakav jeste, da bi ga Bog od greha očistio:
"Koji dolazi k meni neću ga isterati napolje. ... Jer Bog ne posla Sina
svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroz Njega." (Jovan
6,37; 3,17)
722
"Evo, ja ću ga isceliti i zdravlje mu dati, isceliću ih i pokazaću im obilje

mira, postojanog mira. ... I očistiću ih od svakog bezakonja njihova kojim
mi sagrešiše, i oprostiću im sva bezakonja njihova, kojima mi sagrešiše i
kojima se odmetnuše od mene." (Jeremija 33,6-8)
> E sad sta Milos Bogdanovic sto radi je takozvana igra rijeci. Evo jedan
primer nalazio sam gdje na engleskom stoji prijevod "clear mind" sto bi
bilo cist ili zdrav razum medjutim na bosanskom je prevedeno obrnuto
"cista dusa" Dakle bitna je sustina i poruka. Na arapskom to mozda
mnogo ljepse zvuci nego kada mi to prevedemo. Dakle ako ja kazem da je
Allah dragi taj koji upucuje na pravi put je isto kao da sam rekao koji
mjenjane srca vjernika.
Jedno je razum, a drugo je srce kao centar motivacije. Razumom se

spoznaje istina o Bogu, ali spoznati istinu o Bogu ne podrazumeva
promenu srca. Da bi se srce reformisalo, potrebno je da čovek iz sve snage
svog bića vapi Bogu da ga Bog očisti od greha, kao što se David molio:
Ako istinu o Bogu spoznajemo, a na Njegovu ljubav ne odgovaramo

pokajanjem, nama će srce da otvrdne utoliko više što smo istinu više
shvatili.
> Prvo se zapitajte sta je to "pravi put" pa ce vam onda biti malo jasnije.
Evo Milos Bogdanovic za tebe pitanja. Sta je to pravi put? Zasto smo
ovdje? Kuda idemo i zbog cega?
Ovo sam pisao pre 25 godina na tu temu u jednoj svojoj knjizi:
Najvažnije pitanje glasi "Ko si Ti, Gospode?" (Dela 9,5)
To pitanje je postavio budući apostol Pavle na prekretnici svoga života.

Strpljivi i milostivi Bog mu je odgovorio: "Ja sam Isus kojega ti goniš,"
(Dela 9,5) U odgovoru na najvažnije životno pitanje ovaj grešan čovek je
shvatio sebe i svoje mesto u odnosu sa Bogom. Ali ni to što je sebe
prepoznao kao Božjeg neprijatelja nije značilo kraj njegovog života, već
upravo njegov novi početak. Za razliku od pitanja "Ko sam ja? Odakle
723
sam? Kuda idem?...", koje opterećuje, poznanje odgovora na pitanje "Ko si

Ti Gospode? Zašto si bio na Zemlji? Kada ćeš ponovo doći? ..." znači
život:
Kada se Mojsije molio "pokaži mi put svoj da te poznam" i "pokaži mi

slavu svoju" (2.Mojsijeva 33,13.18), Bog mu je u uslišenju molitve otkrio
svoj karakter:
"Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv,
žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom. Koji čuva milost
tisućama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga..."
Onaj kome je "milina sa sinovima ljudskim" (Priče 8,31) poziva nas na

spasonosan susret:
"Skupite se i dođite, pristupite svi ... Pogledajte u mene, i spašćete se svi

krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. Slušajte me koji ste
uporna srca, koji ste daleko od pravde. Približih pravdu svoju, nije
daleko, i spasenje moje neće odocniti." (Isaija 45,20-22; 46,12-13)
Završen insert iz moje knjige.
> I vrlo bitno pitanje je li dovoljno reci samo ja vjerujem odnosno je li

dosta samo verovati? Ispravno vjerovanje je najbitnije ali da li je to
dovoljno? Znas li da cak i Biblija ukazuje da nije dovoljno samo vjerovati?
Delovanje koje je produkt vere je pokazatelj da li zaista verujemo u Boga

ili ne. Ako se zaista oslanjamo i uzdamo u Boga, onda slede neke prirodne
implikacije reformisanih motiva srca, za koja nemamo potrebe da se sami
naknadno trudimo, kao što ni loza nema potrebe da se trudi da donese
rod, ako je nakalemljena na pravom čokotu:
724
"Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od
sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete. Ja sam
čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer
bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje
kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti." (Jovan 15,4-6)
***
> 1. Isus/Isa, a. s., nas je učio da je samo Jedan Bog i da samo Jedinog Boga
treba obožavati: “Čuj, Izraele! Jahve je Bog naš, Jahve je Jedan!”
(Ponovljeni zakon, 6:4) “Isus odgovori: ‘Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin
Bog naš Gospodin je Jedini.’”(Evanđelje po Marku, 12:29)
Izvučeno je iz konteksta pa se ne vidi smisao. Nije On tada propovedao

da je samo jedan Bog, jer nikome nije tada ni bilo iskušenje da obožava
više bogova, već je objašnjavao značaj zapovesti, odgovarajući na pitanje
koja je zapovesti najveća. Objasnio je da je ljubav suština zakona i da su
podjednako važne obe zapovesti, kako zapovest o ljubavi prema Bogu,
tako i o ljubavi prema bližnjem:
"I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da

im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih? A Isus
odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš
Gospod jedini; I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom
dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva
zapovest. I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge
zapovesti veće od ovih nema." (Marko 12,28-31)
Isus je zapravo trada citirao Stari zavet: "Ljubi Gospoda Boga svoga iz
svega srca svoga i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje." (5.Mojsijeva 6,5)
"Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe." (3.Mojsijeva 19,18) To je
predstavljalo kritiku jevrejskog predanja koje je prenaglašavalo zapovesti
koje definišu ljubav prema Bogu (prve četiri zapovesti dekaloga), a
zanemarivalo one koje definišu ljubav prema bližnjem (ostalih šest
zapovesti). Lako je glumiti ljubav prema Bogu, ali ako nemamo ljubav
prema bližnjem, onda ni to što nas pokreće prema Bogu nije ljubav, već
licemerno zavaravanje savesti. Zato Isus objašnjava da su obe zapovesti
725
iste po važnosti kada kaže "I druga je kao i ova: ...". Ni, kod muslimana te
zapovesti nisu jednake.
Očito da islam ne otkriva tako jasno da je mržnja prema drugom čoveku

greh, kako naglašava da je samo jedan Bog.
Kako to znamo?
Pa nikada nećemo sresti muslimana da ima iskušenje da se moli

paganskim bogovima, a da sebe i dalje smatra muslimanom, ali ćemo
sresti puno njih sa Kuranom u ruci, koji mrze druge ljude i ubijaju ih, a
sebe i dalje nazivaju muslimanima. Kuran im nije jasan po pitanju odnosa
ljubavi prema drugome čoveku, kao što im je jasan po pitanju
monoteizma. Ali uzalud monoteizam, ako neko mrzi drugo ljudsko biće.
Nagalašavanje ljubavi prema Bogu često jeste zavaravanje savesti zbog
nedostatka prave ljubavi prema drugom čoveku.
> 2. Isus/Isa, a. s., nije jeo svinjetinu, kao što je rečeno u Bibliji: “A svinja,
iako ima papak, i to papak razdvojen, ne preživa – za vas je nečista.”
(Levitski zakonik 11:7)
Tačno je da Novi zavet isto kao i Stari zabranjuje nečistu hranu, ali treba
imati na umu da Kuran nije veća svetlost po pitanju nečiste hrane, već
manja svetlost, jer Pismo ima veći spisak zabrana nečiste hrane, nego
Kuran. Takođe, muslimani pridaju praznoverne elemente pojmu nečistog,
pa neće da puste psa u kuću jer je nečist, dok puštaju mačku u kuću, iako
je i ona nečista. Takva logika razmišljanja je pogubna, jer meša pojam
duhovne čistote sa fizičkom, i tako iskrivljuje ispravnu predstavu o pojmu
greha. Umesto da se bore protiv greha srca, muslimani se bore protiv
fizičke nečistote i tako nalaze psihološku satisfakciju za nečistotu svog
srca.
> 3. Isus/Isa, a. s., se pozdravljao sa riječima: “Es-selamu alejkum!” (Neka

je mir s vama): “Isus im stoga ponovno reče: ‘Mir vama! Kao što mene
posla Otac i ja šaljem vas.’” (Evanđelje po Ivanu, 20:21) Muslimani
također jedni druge pozdravljaju na ovaj način.
726
Tačno je da je jevrejski pozdrav bio "Šalom alehem" i na taj način sličan

arapskom “Es-selamu alejkum!”, jer svi semitski jezici imaju iste korene
reči, ali to je nebitno, niti obaveza za nas da koristimo iste reči, pa čak i
iste pojmove. Bitan jer smisao i duh pozdravljanja, a ne sama forma reči.
> 4. Isus/Isa, a. s., je uvijek govorio: “Ako Bog da (inša-Allah).” Muslimani

također ovo govore prije nego bilo šta urade, kao što je rečeno u
kur’anskim ajetima: “Nikako za bilo šta ne reci: ‘Uradiću to sigurno
sutra!’ – ne dodavši: ‘Ako Bog da!
Nije to govorio, jer bi to bilo kršenje Treće zapovesti koja zabranjuje

uzimanje Božjeg imena uzalud, što se odnosi i na uzrečice.
> 5. Isus/Isa, a. s., je prao svoje lice, ruke i noge prije nego što se molio.
Muslimani rade isto (abdeste).
Upravo je ukorio takav fanatizam kod Jevreja, jer su Jevreji tražili

psihološku satisfakciju za svoju nečistu savest u takvom pranju, misleći
da se na taj način čuvaju od oskrnavljenja zbog kontakta sa grešnicima.
Isus im je odgovorio da izvor greha nije spolja, već u njima:
"A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni? Zar još ne znate da sve što ulazi
u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje? A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i
ono pogani čoveka. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube,
kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani
čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka." (Matej 15,16-20)
> 6. Isus/Isa, a. s., i drugi poslanici u Bibliji su se molili glavom spuštenom

na tlo: “I ode malo dalje, pade ničice moleći: ‘Oče moj! Ako je moguće,
neka me mimoiđe ova čaša. Ali ne kako ja hoću, nego kako hoćeš ti.’”
(Evanđelje po Mateju, 6:39)
Tako se molio samo te noći, jer je imao razloga tako da se moli. U svim
drugim situacijama se molio drugačije, adekvatno realnoj potrebi života.
727
> Muslimanima je to naređeno kur’anskim ajetom: “O Merjema! Ponizna

budi Gospodaru svome i padaj licem na tle i namaz klanjaj s onima koji
klanjaju!” (Ali ‘Imran, 43)
Bog ne može da ceni usiljenost, kao što ni ti ne bi mogao da ceniš kada bi

tvoja žena klicala od radosti i vrištala u susretu sa tobom, zato što bi joj ti
to tako naredio nekim pravilom. Takva vrsta pravila jesu atak na ljudsku
ličnost i čoveka bi odvraćala od iskrenosti, čak i kada bi je on imao.
> 7. Isus/Isa, a. s., je nosio bradu i oblačio galabiju, što je za muslimane

muškarce sunnet.
To je potpuno nebitno, i niti takvi opisi, niti takva pravila postoje u Bibliji,
jer bi ona skrenula pažnju ljudi sa smisla duhovne poruke, i navela ih da
misle da ima nečeg magijskog u držanju takvih pravila. Upravo suprotno,
Sveto pismo odvraća ljude od bavljenja svojom spoljašnošću i navodi je
kao iskušenje duhovno ispraznih ljudi:
28)
"Vaša lepota da ne bude spolja u pletenju kose, i u udaranju zlata, i

oblačenju haljina; Nego u tajnom čoveku srca, u jednakosti krotkog i tihog
duha, što je pred Bogom mnogoceno." (1.Petrova 3,3-4)
> 8. Isus/Isa, a. s., je slijedio zakon i poštovao je sve poslanike: “Ne mislite
da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego
ispuniti.” (Evanđelje po Mateju, 5:17) Muslimanima je to rečeno u
kur’anskim ajetima: “Ti reci: ‘Mi vjerujemo u Allaha i vjerujemo u ono što
je nama objavljeno, i u ono što je objavljeno Ibrahimu, i Ismailu, i Ishaku, i
Jakubu, i unucima, i u ono što je objavljeno Musau, i Isau, i
728
vjerovjesnicima od njihova Gospodara. Mi nikakvu razliku među njima

ne pravimo, i mi se samo Njemu klanjamo.’
Muslimani uopšte nemaju moralni zakon već samo krivični zakon.
Krivični zakon ima svaka država, i on u Starom zavetu predstavlja sen

Božje pravde koja će pohoditi nepravedne u dan suda: "Oko za oko, zub
za zub." (3.Mojsijeva 24,20) Muslimani krivični zakon koriste za nešto što
mu nije svrha, da njime vernike motivišu na ispravan život, dok je
njegova realna ispravna svrha samo da obuzda neverne ljude da svojim
nepravednim životom ne ugroze prava i živote ostalih:

budu bolji. To je svrha moralnog zakona (koji muslimani nemaju), da
ukori greh srca i da navede ljude da od Boga traže reformu motiva srca.
Za razliku od krivičnog zakona koji zahteva kaznu nad krivcem, moralni
zahteva ljubav prema neprijatelju. Ovo je moralni zakon iz Starog zaveta:

hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21) "I da se ne zanosite za
srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;" (4.Mojsijeva
15,39)
Ovo je svrha moralnog zakona, koji je za pravednike:
729

Moralni zakon pravednike osvedočava o grešnost srca i čuva ih da se na

sebe ne oslone, već da se uzdaju samo u Boga i pravednost koju im Bog
daruje. Ako moralni zakon zamenimo krivičnim, mi nećemo biti svesni da
smo grešni, već ćemo umišljati da smo pravedni, jer krivični zakon ne
ukorava greh srca, već samo loše ponašanje.
Zapazimo da Sveto pismo kritikuje zamenu funkcije, kada ljudi

pokušavaju da krivičnim zakonikom sebe zaplaše i da tako privole na
ispravno ponašanje. Sveto pismo iznosi ukor da takav strah radja
licemerstvo i daje im obećanje o nečem mnogo divnijem, o Spasitelju
sveta od greha:
Oni koji drže krivični zakon, nisu svesni potrebe za Isusom, jer krivični
zakon ne ukorava grehe srca, već samo njihovo ispoljavanje, pa budući da
se muslimani zadovoljavaju svojim licemerstvom, ne treba im Bog kao
Spasitelj. Samokontrolom može da se obuzda i ateista, ali bez Boga niko
ne može da ostvari iskustvo reforme unutrašnjih pokretačkih motiva srca:

> 9. Isus/Isa, a. s., i drugi poslanici u Bibliji su postili do 40 dana: ”Mojsije

ostade ondje s Jahvom četrdeset dana i četrdeset noći. Niti je kruha jeo niti
je vode pio. Tada je na ploče ispisao riječi Saveza – Deset zapovijedi.”
(Knjiga izlaska, 34:28)
730
Islamski post je neozbiljan, jer 12 sati tokom dana ne jedu ništa, a onda
noću jedu. Pravi post je da se ceo dan i noć, do tri dana, ne jede ništa i ne
pije voda. Ali taj post uvek mora da ima razlog, određenu duhovnu ili
praktičnu potrebu, ili će postati sam sebi cilj i tako zloupotrebljen radi
psihoiloške satisfakcije. Ljudi misle da su neko i nešto pred Bogom jer
poste, a svrha posta je da ljudi učine bitnim izgradnju zajednice sa Bogom
do te mere, da im nije ni do jela ni do pića, dok se ne izmire sa Bogom i ne
očiste od svoje telesnosti, sebičnosti i ponositosti.
> 10. Isus/Isa, a. s., nas je učio da kažemo kada ulazimo u kuću ‘Mir kući
ovoj’: “U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir kući ovoj!’, i da
također pozdravimo ukućane sa riječima: ‘Mir neka je na vas!’”
(Evanđenje po Luki, 10:5) Muslimani tačno rade ono što je Isus/Isa radio i
podučavao.
Isus ih nije učio koje reči da kažu, već kakav duh da imaju, da budu
odgovorni da blagoslov koji imaju sa sobom podele sa drugima, da onima
koji su u mraku, budu svetlost. Pogledajmo kontekst koje imaju te reči, pa
ćemo videti da nemaju islamski kontekst slepih pravila već iskrene
ljubavi prema ljudima koji će biti blagoslov onima koji taj duh prihvate, a
prokletstvo onima koji ga odbiju:
"A ulazeći u kuću nazovite joj: Mir kući ovoj. I ako bude kuća dostojna,
doći će mir vaš na nju; a ako li ne bude dostojna, mir će se vaš k vama
vratiti. A ako vas ko ne primi niti posluša reči vaših, izlazeći iz kuće ili iz
grada onog, otresite prah s nogu svojih. Zaista vam kažem: lakše će biti
zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan strašnog suda nego li gradu onom."
(Matej 10,12-15)
U grčkom originalu u stihu "A ulazeći u kuću nazovite joj: Mir kući ovoj"
ne spominje se pojam mira, već pojam "aspasasthe" koji znači "zagrljaj,
pozdrav, odmor".
> Kada ulazimo u naše kuće i kuće drugih, mi kažemo bismillah, a

također se pozdravimo sa es-selamu alejkum/neka je mir na vas, kao što
je rečeno u kur’anskom ajetu: “A kada ulazite u kuće, vi ukućane njene
pozdravite pozdravom od Allaha propisanim, blagoslovljenim i
731
uljudnim! Tako vam Allah objašnjava propise, da biste se opametili!” (En-

Nur, 61)
Ko razmišlja o rečima, zanemariće razmišljanje o duhu. Zato Pismo

naglašava da se ne bavimo rečima već čistotom srca:
"Čovek sprema srce, ali je od Gospoda šta će jezik govoriti." (Priče 16,1)
Za slučajeve progonstva, verni treba da pripremaju duh svoj, a ne reči:
"A čuvajte se od ljudi; jer će vas oni predati sudovima; i po zbornicama

svojim biće vas. ... A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete
govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati. Jer vi nećete govoriti,
nego Duh oca vašega govoriće iz vas." (Matej 10,17-20)
> 11. Isus/Isa, a.s., je obrezan. Obrezivanje je prva od pet fitri u islamu,
tako da se od muslimana muškaraca zahtijeva obrezivanje.
Obrezanje je imalo svrhu koju više nema jer se ona ispunila i okončala,
kada se rodio Iskupitelj u narodu zaveta koji je taj zavet obrezanjem
pokazivao. A još u Starom zavetu, onima koji su mislili da su nešto više
od neobrezanih, zato što se obrezuju, Mojsije je iznosio ukor:
I kasnije prorok Jeremija:

> 12. Isus/Isa, a. s., je govorio aramejski i zvao je Bog/Elah, što se isto
izgovara i piše kao Allah.
732
Ni Jevreje nije spasilo što su znali ime Božje, kada su iskrivljeno

predstavljali Njegov karakter. Insistiranje na formi imena, otkriva
neprepoznavanje nečeg mnogo uzvišenijeg - samog Božjeg karaktera.
Ako je neko u druženju sa tobom zapazio tvoje ime više nego tvoju samu
ličnost, to znači da nije zapazio nikakav karakter u tebi dostojan pomena.
* * *
> narav ljudi nije isti,neko radi od straha,neki od pomisli za otkup

ahireta,neki od ljubavi,..Zato je Poslanik rekao,ima tri vrste vjernika:
1)vjernici "robovi"koji to rade od straha
2)vjernici "trgovci"rade dobra djela,sa namerom to Bog ce njemu u onaj
svjet nadoknaditi
3)vjernici "hur"(oslobodjeni)koji to od ljubavj rade,(ovo je najvisi
stupanj,malo je njih)
Još jedan dokaz da je islam kriva religija je što takvim shvatanje pruža
izgovor ljudima da iz grešnih motiva imaju versku revnost i da sebe
zavaravaju da su sa Bogom, bez obzira na loše pokretačke motive.
Niko nema izgovora za grešne motive koje si naveo, jer ko se uzda u

Boga, on se više ne oslanja na svoju grešnu prirodu i nije njen rob.
***
> Zastupljena je u Kur'anu ,a potvrda je u matematickoj simetriji..

ugodjeno s brojem 19. Savrsenstvo bez konkurencije na zemaljskoj kugli..
Djavo nema moć da to uradi?
Jadni ste vi muslimani kada vam nije dokaz za nadahnutost Kurana od

Boga u uzvišenom karakteru Božjeg postupanja, već u ugodjenosti
Kurana sa brojem 19. Zamisli iskustvo kako muslimani u raju svedoče
svim ostalim svetovima šta ih je osvojilo za Boga, i onda navode
ugodjenost Kurana sa brojem 19. A ja ću pevati himne zahvalnosti Bogu
što me je ljubavlju svojom otkrivenom kroz Sveto pismo doveo do
pokajanja i osvojio za sebe za svu večnost.
733
***
> 1.godine nove ere u rimu je na mjestu danasnjeg vatikana bio

cirkus..jbt..
Pa to su vaši argumenti za istinitost Kurana na nivou cirkuskih seznacija

putem čuda i podudaranja. Projektuješ se.
***
> Samo pokusavam naglasiti da ono o cemu cijelo vrijeme ''trubis'' ovdje
nije u skladu sa stanjem na terenu..
Ko o tome ovde uopšte govori? No, čak ni po tom pitanju tebe ne zanima
istina, već otvaraš nove teme jer nemaš argumena da odgovoriš na ove
replike:
"Sveto pismo kakvo sada imamo je suprotno učenju otpale crkve, pa je

nalazila zabrana slika i kipova, kritika slavljenja umrlih svetaca, a takodje
se ne bi nalazila ni kritika paganskog shvatanja da Bog gleda na broj
izgovorenih molitvi kao i kritika verovanja da se čovek može iskupiti
dobrim delima za svoje grehe."
Da muslimani imaju i trunku strahopoštovanja pred Bogom, oni bi doveli

islam u pitanje posle ovakvih reči, ali oni nemaju strahopoštovanje pred
Bogom da preispituju ispravnost svog verovanja ali zato imaju strah
nečiste savesti, koji ih blokira da slobodno misle i ispituju.
***
više žrtve za grehe; nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da
734
blagodati naruži? ... Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni,
okusili dara nebeskog, postali zajedničari Duha Svetog, i okusili dobre
reči Božije, i sile onog sveta, i otpali, opet obnoviti na pokajanje, jer sami
sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg." (Jevrejima 10,26-29; 6,4-6)
***
> Miloše ja sam musliman. Ne plašim se nikog od stvorenja, upravo zbog

toga, što sam poslušan, pokoran, zahvalan Samo Stvoritelju...
To je fraza koja nema veze sa realnošću. Igrom slučaja sam živeo veći deo
života pored džamije u Beogradu, sa muftijom bio prijatelj, i dobro znam
koliko strah nečiste savesti, paranoja i čak medjusobno sumnjičenje
odlikuje muslimane. Onda igrom slučaja sam služio vojsku u Rajlovcu
pored Sarajeva, gde sam svaki dan bio sa mnoštvom pitomaca iz
arapskog sveta. Mehanizam sumnjičenja i projekcije pokvarene mašte
drugima je nešto čega sam svakodnevno kod njih bio svestan. I na
facebook grupama sam se toliko načitao izjava što je sledeća "Ako nema
straha od kazne, štta bi čoveka čuvalo od grešenja?" Pojam ljubavi je
muslimanima nepoznanica. Oni pod ljubavlju misle na neki sentiment i
nikada ga ne povezuju sa zakonom. Po Svetom pismu Božji zakon
definiše motiv prave ljubavi, a kod muslimana ljubav je jedno, a zakon je
skup pravila ponašanja. Zapravo, muslimani nemaju moralni zakon koji
definiše motive srca, već imaju samo krivični zakon (pravila ponašanja
koja se uče). Da bi neko živeo kao dobar musliman, Bog mu uopšte ne
treba. Može i kao ateista da živi islamske vrednosti. Hrišćanin ne može
bez Boga da živi ispravno, jer Božji zakon zahteva reformisane motive
srca, a ne samo licemernu spoljašnju ispravnost.
***
(Matej 6,3)
735
Zašto je Isus rekao da ne zna naša levica šta čini naša desnica?
Zato što pokretač za naša dobra dela ne treba da bude potreba za našom
sopstvenom satisfakcijom, već naš pokretač treba da bude ljubav prema
drugoj osobi. Mi treba da činimo dobro drugima radi njihovog dobra, a
ne radi zadovoljenja svoje sujete, gordosti, sebičnosti i koristoljublja. Zato,
ako zaista volimo bližnjeg, mi nismo ni svesni da činimo nešto posebno
(neko dobro delo), jer je naše ponašanje spontan odgovor naše ljubavi
prema potrebama drugih ljudi. A pogledajmo kakav kontekst daje sam
islam pomenutom Isusovom upozorenju:
"U vjerodostojnoj predaji stoji da će oni koji tajno daju sadaku biti u
Allahovoj hladovini na Sudnjem danu:Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu
anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:„Sedmoricu će
Allah staviti u svoju hladovinu na Dan kada druge hladovine neće biti:
…6) čovjeka koji daje sadaku tajno, tako da mu lijeva ruka, ne zna šta je
dala desna…” (Muttefek alejhi)"
Besmisleno je otrovati ljude sebičnošću, samopravednošću i

koristoljubivošću, i iz tih motiva ih navestio da čine dobra dela namerno,
pa onda citirati Isusove reči da ne zna levica šta čini desnica. Ne možeš
prvo čoveka otrovati fanatičnim motivima, a onda mu reći da ne treba da
bude svestan da čini dobro delo.
> Kada dajemo sadaku tajno, pokazujemo naš čist motiv a to je da je

dajemo u ime Boga, iz ljubavi prema njemu,
Kako pokazujemo čist motiv, kada islam navodi mnoštvo sebičnih

razloga za činjenje sadake? Pogledajmo koji motivi pokreću muslimana
na sadaku (dobra dela prema drugima):
http://minber.ba/sadaka-zatita-i-lijek-mumina-2/
http://lijecenjekuranikerimom.com/sadaka/
"Prenosi Aiša, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s.., rekao: „Ko napoji

muslimana u predjelu gdje ima vode ima nagradu kao da je oslobodio
roba, a ko napoji muslimana u predjelu gdje nema vode ima nagradu kao
736
da je oživio mrtvu osobu.” (Ibn Madže) Prenosi se u nekim predajama, da

su učenjaci imali običaj kazati:” „Ko ima puno grijeha neka poji žedne
vodom, jer je Allah, dž.š., oprostio grijehe čovjeku koji je napojio žednog
psa, pa kakva tek nagrada očekuje onoga ko napoji vjernika muslimana i
spasi mu život.“ ... "Sadaka se daje za čišćenje duše, pročišćavanje duše od
grijeha. Znači, sadaka se dijeli kako bi se čovjek očistio od grijeha koje je
počinio."
U prethodnom citatu se vernici navode da dobro delo čine iz lične koristi i

to radi čišćenja duše od greha, kao da samo dobro delo koje mi činimo
ima moć da nas očisti od greha i krivice za grehe koje smo učinili. Tu se
ne otkriva Bog koji spasava čoveka od greha i krivice od greha, već sam
čovek sebe spasava od greha svojim dobrim delima. Takvo shvatanje ne
uzima u obzir da Bog gleda na motive srca iz kojih neko čini dobro delo,
već podrazumeva da će samo dobro delo da očisti motive srca onoga ko
ga čini. Postoje ljudi koji čitav život dobra dela čine iz loših motiva srca, i
to je dokaz da sama dobra dela ne mogu da očiste srce od greha, već samo
Božja intervencija kada sam Bog čini čudo novorođenja u reformi motiva
srca:

Ne samo što je nemoguće da nečije srce bude očišćeno od greha dobrim

delima, već nije moguće ni krivicu zbog greha otkloniti dobrim delima, jer
je besmisleno da iko može da se iskupi za svoje grehe onim dobrim
delima, koje je i inače bio dužan da učini:
737
> prima samo djela koja čovjek uradi iskreno u Njegovo ime.
Šta pomaže čoveku da dobro delo radi iskreno u Njegovo ime, ako ga radi
iz loših motiva (straha, krivice, gordosti, ponositosti, koristoljublja)?
“STRAH
2.Timotiju 1,7)
> Ovdje Milos ocigledno pokazuje da nije shvatio sta je to zapravo

bogobojaznost i da to nije obican strah. Ovdje ga Milos kroz Bibliju
prikazuje kao obican starh i to je skroz pogresno i moglo bi se protumaciti
i kao jedna od kontradikcija u Bibliji jer u Bibliji stoji da je bogobojaznost
kao pozeljno svojstvo.
Biblija jasno opominje ljude na iskušenje ljudi da služe Bogu iz straha. Ti

možeš reći da je to običan strah. Ali ljudi jesu najčešće pokrenuti običnim
strahom. Da bi bili sačuvani od "običnog" straha, Biblija ih ukorava za taj
strah, i otkriva da treba da ih pokreće ljubav a ne strah. A sada ti lepo
nađi gde Kuran upozorava na taj "običan" strah i opominje da vernike
treba da pokreće ljubav, a ne strah.
> Bogobojaznost je ujedno i ljubav prema Uzvisenom Stvoritelju.
Slažem se. Ali gde Kuran upozorava ljude na razliku i čuva vernike od
revnosti koja je izraz njihove nečiste savesti zbog nepokajanih greha?
Upravo oni citati o sadaki pokazuju da islam čini dobra dela iz straha
nečiste savesti, da bi tako dobio mir od Boga.
> "Čovjekov iman nije potpun sve dok mu se ne usavrši srce;

a srce mu se neće usavršiti sve dok mu se ne usavrši jezik."
738
Ovde se ne objašnjava šta znači imati savršeno srce, tako da osoba koja je
pokrenuta lošim motivima može i život da da iz tih loših motiva, a da
uopšte nije svesna da su njeni motivi srca loši, jer islam ne iznosi nikakav
ukor koji raskrinkava te motive kao loše. Na primer, ako oni muslimani
koji žrtvuju svoj život da bi ubili što više nevernika, pročitaju taj stih o
savršenstvu srca, oni neće ni najmanje postati svesni fanatičnosti svojih
motiva, ali ako bi čitali sledeće reči Svetog pisma, oni bi bilo ukoreni za te
loše motive:

hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21) "A rod je duhovni ljubav,
radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje; na to nema
zakona. A koji su Hristovi, raspeše telo sa slastima i željama." (Gal.5,22-
24)
> > "Čovjekov iman nije potpun sve dok mu se ne usavrši srce; a srce mu
se neće usavršiti sve dok mu se ne usavrši jezik." Ovaj hadis nam ukazuje
na to da nase vjerovanje nije potuno sve dotle dok srce ne bude cisto.
Nije jasno od čega da bude čisto, kada islam nema moralni zakon koji
ukorava grehe srca da bi čovek postao svestan da je u srcu sebičan, gord,
sujetan, telesan, itd.
> Medjutim da bi to ostvarili covjek mora raditi na sebi i vjerovati da nam

jedino Allah dz.s moze ocistiti srca.
Taj citat je besmislen jer tvrdi "a srce mu se neće usavršiti sve dok mu se
ne usavrši jezik." Upravo je suprotno. Jezik se neće usavršiti dokle god
prethodno ne očisti srce pred Bogom, jer su zle misli posledica zlog srca, a
ne obrnuto:
739
Zato Sveto pismo govori kako prvo treba srce da očistimo od greha, da bi
Bog onda mogao da svojim Duhom inspiriše sadržaj naših reči:
"Čovek sprema srce, ali je od Gospoda šta će jezik govoriti." (Priče 16,1)
Kako čovek može jedino da očisti svoje srce od greha?
Zapazimo ovaj vapaj duše cara Davida:

srce i Bog to čudo čini preko treće ličnosti božanstva Svetoga Duha.
> Postavicu jedan video snimak gdje jedan vjernik musliman to

objasnjava kroz kuranske ajete gdje covjek mora raditi na sebi ali ipak biti
svjestan i vjerovati da je Bog taj koji cisti srca svojim iskrenim robovima.
Dakle moramo Njega zamoliti I vjerovati da ce nam molba biti uslisena ali
isto tako raditi konstantno na sebi. ... Milos kako to prestavlja je pogresno
jer osim molbe upucene Stvoritelju po njemu mi vise nista ne trebamo
raditi.
A ako je Bog promenio ljudsko srce, šta bi tu još čovek imao potrebu da
uradi?
Molim te da dobro razmisliš i odgovoriš na pitanje šta treba još da uradi

osoba koja je ovo iskustvo ostvarila:

> Dalje Musliman ne moze biti pravi vjernik ako ne vjeruje da bez bozije
milosti ne moze biti spasen bez obzira koliko se trudio svojim djelima.
740
Milost koja treba da se zasluži dobrim delima nije milost, već zasluga. Ko
pokušava da sam dobrim delima zasluži spasenje time dokazuje da nema
čistu savest i da se za svoje grehe nije zaista pokajao, čim ne može da
bude zadovoljan Božjom milošću već i dalje oseća potrebu da još nešto
uradi za svoje strane.
***
Muslimani i mnogi hrišćani tumače zahteve zakona tako površno, kao da

ne postoji potreba za reformom unutrašnjih motiva srca, već samo za
samokontrolom, obuzdavanjem, odlaganjem i preusmeravanjem grešnih
želja. Međutim, Sveto pismo jasno otkriva da je sama želja greh i zato,
time što se ona pokrije institucijom braka, ona neće prestati da bude
grešna:
da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu." (1.Petrova 2,11)

Sama želja jeste izraz seksualne nesazrelosti ličnosti. Ko ima želju nije za
brak, jer će mu saputnik biti oruđe zadovoljavanja nepobeđene seksualne
želje, umesto da mu seksualnost bude oruđe izražavanja ljubavi prema
saputniku. Ko nema pravu ljubav, on razmišlja - Zašto bh imao seks sa
partnerom, ako ne radi zadovoljenja želje?, slično kako proždrljiva osoba
razmišlja da bi umrla od neishranjenosti, ako ne bi bila proždrljiva.
***
> "Ja sam JAHVE, BOG tvoj,

741
koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva.

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
JHVH JE BOG, A NE G Yahošua
JHVH je izveo iz Egipta, a NE g Yahošua
Ovde piše da je to bio Isus:
1.Korinćanima:
10:1 Ali neću vam zatajiti, braćo, da očevi naši svi pod oblakom biše, i svi
kroz more prođoše;
10:2 I svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru;
10:3 I svi jedno jelo duhovno jedoše;
10:4 I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše
za njima: a stena beše Hristos.
10:5 Ali mnogi od njih ne behu po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
10:6 A ovo biše ugledi nama, da mi ne želimo zala, kao i oni što želeše.
10:7 Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što stoji napisano:
Sedoše ljudi da jedu i da piju, i ustaše da igraju.
10:8 Niti da se kurvamo, kao neki od njih što se kurvaše, i pade ih u jedan
dan dvadeset i tri hiljade.
10:9 Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija
izgiboše.
***@
> BOG JE ISUS? AJME MENI...
Kako nije Bog, kada traži da Njega stavimo iznad svega drugoga u životu
i poziva nas da u Njega verujemo, i da se svoje duše odreknemo radi
Njega:
"Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi
sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta
svog i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. Koji čuva dušu svoju,
izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je." (Matej 10.37-39)
742
"Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni. Ja sam Hleb
života." (Jovan 6,47-48)
Ako Isus nije Bog, ove reči su poziv na bogohuljenje i kršenje Prve Božje
zapovesti.
* * *
> Stijena koja ih je pratila!

Tu ne piše Bog koji ih je IZVEO IZ EGIPTA!
STAVAK 9 - PIŠE GOSPODIN, A NE KRIST!
Jahve Bog je IZVEO svoj narod iz Egipta!
I nemojte opet pisati ono što nije točno da je JAHVE zapravo Krist!
Ovo piše:
"Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše."
Na grčkom originalu tog stiha jasno piše Hristos:
http://biblehub.com/text/1_corinthians/10-9.htm
Isto tako i za ovaj stih:
"I svi jedno piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za
njima: a stena beše Hristos." (1.Korinćanima 10,4)
Na grčkom originalu tog stiha jasno piše da je to Hristos:
http://biblehub.com/text/1_corinthians/10-4.htm
Jasno je da je Stena sam Hristos, i da treba da se u Njega veruje (što znači

da je On Bog):
"Jer u pismu stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen krajeugalan

izbrani, i skupoceni; i ko Njega veruje neće se postideti. Vama, dakle, koji
743
verujete čast je; a onima koji se protive kamen koji odbaciše zidari on
posta glava od ugla, i kamen spoticanja i stena sablazni:" (1.Petrova 2,6-7)
Jasno je da je Isus vodio svoj narod u vreme Mojsija, kada je pisano da je

propovedao ljudima u vreme pre Potopa:
"Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za

nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no
oživevši Duhom; kojim sišavši propoveda i duhovima koji su u tamnici,
koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme
Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade
od vode." (1.Petrova 3,18-20)
***
Stari Zavet:
Isaija 60:20 Neće više zalaziti sunce tvoje, niti će mjesec tvoj pomrčati; jer
će ti Gospod (Jahve) biti vidjelo vječno, i dani žalosti tvoje svršiće
se.Psalam 27:1 Gospod (Jahve) je vidjelo moje i spasenje moje; koga da se
bojim?
Mihej 7:8 ako sjedim u mraku, Gospod (Jahve) će mi biti vidjelo.
Novi Zavet:
Jovan 1:9 Bješe vidjelo istinito koje obasjava svakoga čovjeka koji dolazi
na svijet.
Jovan 8:12 Isus im pak opet reče: ja sam vidjelo svijetu: ko ide za mnom
neće hoditi po tami, nego će imati vidjelo života.
Luka 2:32 Vidjelo, da obasja neznabošce, i slavu naroda tvojega Izrailja.
***
Stari zavet:
744
"Čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz

kuće ropske. Gospoda Boga svog boj se, i Njemu služi, i Njegovim se
imenom kuni. Ne idite za drugim bogovima između bogova drugih
naroda, koji su oko vas. Jer je Bog revnitelj, Gospod Bog tvoj usred tebe,
pa da se ne bi razgnevio Gospod Bog tvoj na te i istrebio te iz zemlje.
Nemojte kušati Gospoda Boga svog kao što Ga kušaste u Masi."
Novi zavet:
"Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše."
***
> Ivan 10:30 - "Ja i Otac smo jedno (hen)" Ali upotrebljavanje riječi "hen"
jasno pokazuje da Isus nije tvrdio da su Otac i on jedno biće. Da bi se bolje
shvatilo, treba pogledati kako Isus govori o svojim sljedbenicima, i kako
se moli za njih.
Mali fond korena reči odlikuje semitske jezike, tako da jedna ista reč ima
različita značenja u zavisnosti od konteksta. Da je Isus zaista mislio na
jedinstvo sa Ocem po božanstvu, a ne samo po duhu, jasno je iz samog
konteksta, jer je upravo pre te izjave rekao:
10:29 Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz
ruke Oca mog.
10:30 Ja i Otac jedno smo.
A takodje i po posledicama opisanim u sledećim stihovima se vidi da ni

Jevreji nisu pomislili da se radi o samo duhovnom već o božanskom
jedinstvu Isusa sa Ocem:
10:30 Ja i Otac jedno smo.

10:31 A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.
10:32 Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za
koje od onih dela bacate kamenje na me?
745
10:33 Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje

na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.
***
> Kako nikako da shvatite ?
Kako ti ne shvataš?
Zašto Jevreji nisu shvatali tu izjavu kao metafizičku izjavu?
Pa Isus nije ni rekao eksplicitno rekao da je On Bog, kako onda oni

zaključuju da On jeste Bog?
Zato što im je bilo jasno da je to zaista Onaj koji je jedno sa Bogom.
Da im to nije bilo jasno, ne bi nameravali da prezru njegova silna čuda,

mudre govore i ga ubiju. A kako im je bilo jasno da je to zaista bio Bog sa
nama, kako su prorekli starozavetni proroci? Pa na isti način kako je to i
učenicima bilo jasno kada im je Isus odgovorio:
16:15 Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja?

16:16 A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.
> Ne stoji li u Zakonu Vasem ja rekoh : Bogovi ste ( Svi Vi) sta je time hteo
reci: To sto rekoh sin sam Boziji nema veze sa onim sta oni misle, to je
metaforicka izjava i ne znaci jednocu vec jasan demant onoga za sta su ga
optuzivali: da je Bog.
Svi koji veruju u Boga su Božji sinovi po duhu, i to se podrazumeva.

Zašto bi Isus trvdio za sebe da je Božji sin ili da je jedno sa ocem, osim ako
nije mislio da je jedno sa Bogom po bukvalnom božanstvu? Zašto bi
isticao sebe u onome što je odlika i svih ostalih koji su verni Bogu? Dakle,
Isus nije jednak Ocu samo po duhu, kako su jedno i ostali vernici, već i po
božanstvu.
746
Isus time njih provocira da misle da bi priznali da su sami shvatili da je

On zaista pravi Bog, jer budući da su mogli da njegove reči shvate i na
drugi način a ipak nisu shvatili, pokazuje da su oni sami zaključili da je
On Bog. Isus nijednom rečju nije demantovao njihov zaključak da je On
Bog, već im je predočio da su oni sami zaključili da je On Bog.
***
> svaka je religija prozeta romantizmom nacin na koji je hrist pogubljen
To nema veze sa romantizmom, već sa pravdom. Objasnio sam da ne

postoji sud koji bo pokajanje uzeo kao razlog za oslobađanje od osude.
Bog koji oprašta bez namirenja nije Bog koji uliva poverenje.
> na osnovu tih muka je kontradiktorno svakom poimanju jer takvo

tumacenje dozvoljava greh i oprostaj
Hrišćanstvo ne dozvoljava vernicima da greše namerno:
pojede one koji se suprote." (Jevrejima 10,26-27)

Ve Sellem
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha."
> sto je rimokatolicko visoko svestenstvo i tekako stavilo u sluzbi svoih

ciljeva i interesa....i neki islamisti pokusavaju da slicnim metodama da
oprost kao intitucionalnu vrednost medjutim isto kao i u hriscanstvu to je
samo politizacija religije....
747
Upravo zato spasenje Isusovom žrtvom i jeste jedina zaštita od

samozavaravanja. Onaj ko se zaista pokajao za svoje grehe, on je
zadovoljan Božjim oproštenjem kroz zasluge Isusove krvi, a ko se nije
pokajao, on ne može da bude zadovoljan zaslugama Isusove krvi, kada se
nije pokajao, pa zato traži satisfakciju za nečistu savest u dobrim delima i
ritualima. Dakle, upravo islam pruža čoveku mogućnost da namerno
greši i da onda kroz dobra dela sebe iskupljuje, dok u hrišćanstvu niko ne
može da se spase dobrim delima, pa takvu lažnu utehu hrišćanstvo ne
pruža:

Ko se zaista pokajao za grehe, ima mir od Boga, i nema potrebe za

dodatnim sistemom umirivanja savesti kroz rituale i dobra dela. Ta
potreba, upravo jeste dokaz da muslimani nemaju mir od Boga i da nisu
spaseni. Da su spaseni, činili bi dobra dela spontano iz ljubavi, a ne da bi
dobrim delima postigli spasenje.
***
> E to je stvar sa krščanima. Kažu Isus je umro za naše grijehe radi što
želiš ideš u raj.
Hrišćanstvo ne dozvoljava vernicima da greše namerno:
pojede one koji se suprote." (Jevrejima 10,26-27)

Ve Sellem:
748
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." (Alejhi Ve Sellem)
Kao što vidiš, musliman može da radi šta god hoće, pa onda sebe može
da iskupi ritualima i dobrim delima.
Upravo zato spasenje Isusovom žrtvom i jeste jedina zaštita od

samozavaravanja.
Onaj ko se zaista pokajao za svoje grehe, on je zadovoljan Božjim

oproštenjem kroz zasluge Isusove krvi, a ko se nije pokajao, on ne može
da bude zadovoljan zaslugama Isusove krvi, kada se nije pokajao, pa zato
ima potrebu za psihološkom satisfakcijom za svoju nečistu savest u
dobrim delima i ritualima.
Dakle, upravo islam pruža čoveku mogućnost da namerno greši i da onda

kroz dobra dela sebe iskupljuje, dok u hrišćanstvu niko ne može da se
spase dobrim delima, pa takvu lažnu utehu hrišćanstvo ne pruža:

Ko se zaista pokajao za grehe, ima mir od Boga, i nema potrebe za

dodatnim sistemom umirivanja savesti kroz rituale i dobra dela. Ta
potreba, upravo jeste dokaz da muslimani nemaju mir od Boga i da nisu
spaseni. Da su spaseni, činili bi dobra dela spontano iz ljubavi, a ne da bi
dobrim delima postigli spasenje. Potreba čoveka da zasluži spasenje
dobrim delima i ritualima dokazuje da čovek nema čistu savest pred
Bogom, jer svoje grehe nije zaista odbacio, već ih je iz straha od kazne
samo licemerno sputao u ispoljavanju.
***
> nije Točno-biblija Isusa naziva SIN-A NE BOG

749
Pojam "Sina" znači da je to Bog manifestovan u vremenu i prostoru, kao

što to isto govore pojmovi "rođen od Boga" (ali ne i stvoren), "obličje Boga
koji se ne vidi", pojam "izašao od Oca" i pojam "Reč".
***
> Sva ta dešavanja nemaju nikakvog smisla, jer ako je Isus bog, on nije
osjećao udarce, a krv koja je potekla, na nju iz tog razloga možeš gledati
kao da je neko prosuo crvenu farbu. U čemu je poenta da neko umre radi
spasenja ljudi ako će oživiti za 2-3 dana?
U tome i jeste poenta otelovljenja.
kaznu koju je zaslužio celi ljudski rod. Kazna se prima dok je neko živ, a
ne dok je mrtav. Na krstu se umiralo po nekoliko dana, ali Isus je umro za
samo šest sati jer je primio kaznu koju su zaslužili svi grešnici zajedno.
On je svojom ličnošću bio mrtav (ali ne i božanstvom), jer je ličnost
uslovio egzistencijom ljudske prirode. Samo božanstvo nije moglo da
umre, jer Bog koji je stvorio vreme i prostor ne može da umre, ali je mogla
da umre jedna njegova ličnost koja je izraz božanstva u vremenu i
prostoru. Trećeg dana je ustao.
> Zamisli sada da se otac žrtvuje za svoje dijete kako bi ga spasio i vrati se
za 2-3 dana i pri tome zna da će se vratiti?
Poenta je ovde što je svu kaznu smrti Isus na sebe podneo. A i još jedna
stvar - Isus u trenutku umiranja nije mogao da veruje da će ustati, jer je
Njegova ličnost bila pod jako velikim teretom sotonskog napada sa
uverenjem da On neće ustati. Sotona ga je kušao da neće nikada ustati iz
groba, a On je uprkos tome odlučio da umre za spasenje ljudskog roda.
750
"Kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi." (Jovan 13,1)
***
> Evo ja sam juce nahranio skroz nepoznatog covjeka iz Nisa. Kaze
pokrali ga i nema para ni za kartu. Odveo sam ga da jede i dao mu za
prevoz. A vas bi u tome sprecila vjera u Isusovu zrtvu. Jer Isus vas je
otkupio i vi vise nemate potrebu da cinite dobra dijela
Ovim si dokazao da kada ne bi imao koristoljubivih motiva, da tada ne bi

uopšte činio dobra dela, jer ako te korist ne bi pokretala da učiniš dobro
delo, da ti tada ne bi imao ljubav da iz ljubavi kome pomogneš.
U hrišćanstvu je greh činiti dobro delo radi koristi, već jedino nije greh
ako se čini iz ljubavi. Dobra dela su u hrušćanstvu spontana posledica
reformisanih motiva srca, a kod vas su usiljeni plod licemerne
samokontrole. Zato ja nikada ne mogu da sa sigurnošću cenim ljubaznost
nekog muslimana, jer je najverovatnije ljubazan zato što zna da tako treba
da se ponaša, a ne iskreno iz reformisanog srca punog ljubavi.
***
Ko ima nepobeđenu želju, on nije zreo za brak, jer umesto da mu

seksualnost bude oruđe izražavanja ljubavi prema saputniku, saputnik će
postati oruđe zadovoljavanja nepobeđene grešne želje. Jedan muskiman
mi napisao "Pa što bi išao onda u brak, ako ne zbog sekaualne želje?" a ja
mu odgovorih "Pa iz ljubavi prema njoj, a ne radi želje" ali me nije uspeo
razumeti, jer ograničen telesnim željama koje uopšte ne smatra grehom,
on pojam ljubavi uopšte ne može da shvati, jer razum ne upotrebljava.
Islam ga je totalno zatupeo formalnim pravilima ponašanja.
***
751
Ovo je laskanje semitskoj koristoljubivosti, telesnoj potrebi kvarnih ljudi

da uvek u nečemu nešto ućare. Biblijski Bog takve motive ukorava. Kada
su Jevreji koji su služili u hramu pokazali takav duh, Bog ih je opomenuo:
Niko od pravednika neće biti nagrađen za svoja dobra dela, jer kako neko
može da bude nagrađen za ono što je i inače bio dužan da čini?
Pa mi smo stvoreni da volimo. Ako to ne činimo, mi činimo greh.
Lepo kaže Hristos:
752
Kada bismo mi bili dostojni kakve nagrade, tada slava ne bi pripadala

Bogu, nego nama. Zahvaljivali bismo se na spasenju samima sebi, a ne
Bogu, i besmisleno bi uopšte bilo govoriti o potrebi čoveka za Spasiteljem
kada bi mi sami sebe mogli da spasemo.
Sebična ljudska srca, koja je znaju šta je to ljubav, kada ne bi imali koristi,
nikakvo dobro ne bi činila.
***
> Zamisli Fejzo brate kako pogrešno vide kaze rekao je Isus mir na njega
ne zovi me dobrim samo je bog dobar, kaze to ukazuje da je bog, ja kažem
da sam muško ti kazes da sam tim potvrdio da sam zensko ima li logike,
krscani treba ju u skolu učiti oni sve naopako a kazu slijede Isusa mir na
njega i bibliju
Jel ti hoćeš da kažeš da Isus za sebe tvrdi da nije dobar?
Samo ako nije dobar, onda nije Bog. Ali Isus ne kaže da nije dobar, već
pita čoveka za nedoslednost, jer ako je dobar (u smislu kako smao Bog
može da bude) onda je On = Bog.
> Milos kada je Isus mir na njega rekao moli cu se mom i vašem bogu
jasno ukazuje na to da on nije bio bog
Isus je Bog otkriven u vremenu i prostoru, i zato ima svoju samostalnu

ličnost, kojom može da se obraća ličnosti božanstva koja je stvorila vreme
i prostor - Ocu. Pojam "Sina" znači da je to Bog manifestovan u vremenu i
prostoru, kao što to isto govore pojmovi "rođen od Boga" (ali ne i
stvoren), "obličje Boga koji se ne vidi", pojam "izašao od Oca" i pojam
"Reč".
***
> A tu smo dakle, greh je. Kako ćeš onda imati decu? Veštačkom
oplodnjom?
753
Tvoja logika je kao kada bi neki proždrljivac pravdao svoju proždrljivost

rečima da mora da bude proždrljivac da ne bi inače umro od gladi.
Vama je izgleda pojam ljubavi toliko stran, da ne možete ni da zamislite

da imate seks sa voljenom osobom iz ljubavi prema njoj, već jedino ako
vama vlada nepobeđena seksualna želja.
Isto tako vi pitate "Zašto bih onda činio dobro delo ikome, ako ne zbog
odlaska u raj i uživanja u raju?"
Vas greh pokreće na sve što mislite i govorite, a pod pojmom greha
mislite na prekršaje formalnih pravila ponašanja, koja da bi se držala
uopšte ne zahtevaju reformu unutrašnjih motiva srca. Islam vam je
pokriće za svaki greh, jer mislite da ako greh činite u ime Alaha, da onda
više nije greh.
***
> Pitanje koje me stalno dovodi u nedoumicu. Nadam se da ce mi neko to

pojasnit. Bog otac postoji oduvjek, Boziji sin takodje postoji oduvjek. Kako
je onda, jedan otac a drugi sin. Ja to nekako pokusam shvatit matematicki.
Ako uporedjujes dve beskonacnosti. Npr. Dve beskonacno duge prave
linije, ne mozes nikako reci da je jedna duza od druge jer su beskonacne i
jedna i druga. Kako onda moze Bog koji postoji oduvjek biti otac sinu, a
taj sin takodje postoji oduvjek? Hvala!
Bog je stvorio vreme i prostor, a mi smo stvoreni u vremenu i prostoru.

Zato niko ne može videti Boga i ostati živ, jer je On van vremena i
prostora. No, prirodno da stvorena bića koja su sposobna da shvate slavu
Božju jesu zato i slobodna da izaberu da li žele da mu služe ili ne, jer u
ljubavi nema moranja. I prirodno da ona koja žele da mu služe iz ljubavi
žele i da budu u susretu sa Njime. Zato se Bog otkrio u vremenu i
prostoru kroz ličnost Sina koga možemo da vidimo spolja i ličnost
Svetoga Duha koji se useljava u stvorena bića iznutra. Oni su samostalne
ličnosti jer se samo tako mogu ispuniti reči obećanja "s nama Bog". Ako bi
ličnost Boga ostala van vremena i prostora, a mi samo gledali njene
754
manifestacije u vremenu i prostoru, onda ne bi mogli da kažemo da je sa

nama ovde Bog. Zato se Bog koji je stvorio vreme i prostor manifestuje
kroz posebne ličnosti u vremenu i prostoru. Da bi to nama moglo biti
shvatljivo, za Božjeg Sina je isto kao i za Svetoga Duha upotrebljen pojam
"izašao od Oca". Takođe, govori se o Sinu kroz pojmove kao što su "rođen
od Boga" (ali ne i stvoren), "obličje Boga koji se ne vidi" i pojam "Reč".
***
Govoriš o Arapima kao da su neka niža rasa koja ne ume sama sobom da
vlada, pa njom vladaju drugi i teraju na medjusobne sukobe, a o
zapadnjacima kao da su viša rasa sposobna da vlada i sobom i drugima.
Ako je islam prava religija, kako onda ima manju moć nad Arapima od
stranog uticaja nad njima?
Po tvojoj logici Arapi više veruju svetskim silama kada im one kažu "Bijte
se izmedju sebe!" nego što veruju Alahu kada im kaže "Volite se izmedju
sebe!"
***
> Allah će sudit čovjeku prema dobroti njegovog srca.Zato kad se okonča
presuda na danu suda ALLAH ĆE IZ SVOJE MILOSTI REĆI AJDZELU
IDI I IZVEDI IZ PAKLA SVAKOG ČOVJEKA KOJI U SEBI IMA DOBRA
KOLIKO ZRNO GORUŠICE.
&&&
> Pobeda nad grehom jeste kada covek Gospoda učini bogom?
Razumem zašto te to sablažnjava. Muslimani misle da ako su na rečima

izjavili da nema drugog Boga osim Alaha, da su u tom slučaju rešili
problem sa lažnim bogovima.
755
Pogledajmo koliko je to plitko i formalno shvatanje u odnosu na biblijsku

mudrost koja otkriva da sve ono u šta se uzdamo u pokušaju da
zadovoljimo žeđ duše, može da bude naš lažni Bog:
"Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod. Jer

dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi
studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode." (Jeremija
2,12-13)
"Oj žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite,
kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca i bez plate vina i mleka. Zašto
trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti?
Slušajte me, pa ćete jesti šta je dobro, i duša će se vaša nasladiti pretiline.
Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i živa će biti duša vaša, i
učiniću s vama zavet večan, milosti Davidove istinite." (Isaija 55,1-3)
"Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog
mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne
možete služiti Bogu i bogatstvu. A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu
srebroljupci, i rugahu Mu se." (Luka 16,13-14)
"Kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za njega." (Psalam

62,10) Isto tako, apostol Pavle za proždrljivce kaže da im je trbuh bog
(Filibljanima 3,19). Ako zloupotrebljavamo čulne doživljaje tražeći u
njima satisfakciju, postajemo telesni, ako pak tražimo satisfakciju u
zloupotrebi osećanja, postajemo sebični; a ako tražimo satisfakciju u
predstavi o sopstvenoj vrednosti i veličini, tada postajemo ponositi:
"Telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog
sveta." (1.Jovanova 2,16) Ukoliko stvarni Bog nije na prestolu našeg
sopstvenog srca, mi tada moramo da imamo nekog drugog lažnog boga
kojim tada kršimo Prvu Božju zapovest, jer pokušavamo da tim lažnim
bogom ostvarimo ono što može jedino stvarni Bog.
Dakle, greh je više od prekršaja formalnog pravila ponašanja. Greh je loš

motiv sopstvenog srca. Koren svakog greha je u tome što čovek nešto
drugo čini svojim bogom. Sve ono u šta se čovek uzda, umesto u Boga,
predstavlja kršenje Prve Božje zapovesti: "Nemoj imati drugih bogova
756
osim mene", a to mogu biti novac, seks, hrana, muzika, svetinje, ... sve su
to razni idoli, lažni bogovi.
Pogledajmo sada koliko veću mudrost predstavlja svetlost protestantizma

(XVI do XIX vek):
"Iako neki misle da sebe predaju Bogu, ima tu još vrlo mnogo oslanjanja
na samoga sebe. Ima savesnih duša koje se delimično oslanjaju na Boga a
delimično na sebe. Oni ne gledaju na Boga i ne traže da ih podržava
Njegova sila, već se oslanjaju na svoju budnost prema iskušenjima i na
izvršavanje određenih dužnosti kako bi našli pristup Bogu. Nema pobede
u takvoj vrsti vere. Takve osobe muče se bez ikakve svrhe; njihove duše
su u stalnim okovima i ne nalaze počinka sve dok svoje terete ne stave
pred Isusove noge." (EGV 1OP 353)
"Napor da se spasenje zasluži dobrim delima neizbežno navodi ljude da

kao branu protiv greha gomilaju ljudske zabrane. Uviđajući da nisu u
stanju da drže zakon, oni se trude da izmisle svoja pravila i propise kako
bi sebe primorali na poslušnost. Sve to sa svoje strane odvraća njihove
misli od Boga i goni ih da se bave sobom. Božanska ljubav se u njihovom
srcu gasi, a s njom nestaje i ljubavi prema bližnjima. ... Fariseji su
pripadali toj vrsti ljudi. Sa svojih bogosluženja oni se nisu vraćali puni
poniznosti i osećanja sopstvene slabosti, niti su bili zahvalni na velikim
prednostima koje im je Bog dao. Vraćali su se ispunjeni oholim duhom, a
predmet njihovih razgovora bio je "ja, moja osećanja, moji putevi"." (EGV
MB 123)
***
> Trojstvo niko ne kritikuje, to je sastavni dio svih paganskih religija u

svijetu. Samo ga nemojte pripisivati biblijskoj religiji i to je sve. Crkvu isto
tako, ako izuzmemo Otkrivenje 17. i 18. glava.
Odlika paganskih religija je da su sačuvale i ostatke mnogu drugih

izvornih istina, na primer, o tome da se Bogu treba moliti, da je potrebna
žrtva za namirenje Božje pravde, itd. Odlika otpalog hrišćanstva je da
757
veruje da je Isus umro za grehe sveta. Da li to znači da sve to treba

odbaciti zato što to veruje paganizam i otpalo hrišćanstvo?
Trojstvo je upravo zaštita od paganskog verovanja i od verovanja otpalog

hrišćanstva, jer dok oni zastupaju da se A) čovek može spasti dobrim
delima, koje ostvaruje samokontrolom, umesto Svetim Duhom, i da se B)
čovek može iskupiti svojom pravednošću, umesto zaslugama Iskupitelja,
zastupanje trojstva implicira da nas Bog spasava i od greha, tako što Bog
menja naša srca i useljava se u nas, i tako što nas Bog iskupljuje na krstu.
Trojstvo je neophodnost plana spasenja, ispunjenje obećanja "sa nama
Bog". Ako Bog ostaje na Nebu, a Isus i Duh nisu ličnosti božanstva, onda
nas Spasitelj nije Bog, već stvorenje Isus i energija Duha. Tada se ne
ispunjavaju reči "sa nama Bog", jer Bog svojom ličnošću ostaje na Nebu.
***
> Nemam ja tebi milose sta objasniti znas niti imam namjeru I
Naravno, jer šta bi i mogla da kažeš? Koji izgovor bi mogla da pružiš?

Otkrila si šta ti je na srcu, a to nije Božji veličanstveni karakter već
islamski idol.
> Znas mani me se milose nemam zivaca stobom raspravljati jer si ti takav
covjek da samo vrijedzas bracu I sestre u mom srcu je islam
U tvom srcu je to što je na tvojoj profilnoj slici - kamen, a biblijski Bog ti

milostivo obećava ako mu se pokloniš da će izvaditi iz tebe srce kameno i
dati ti srce mesno:
(Jezekilj 36,25-27)
***
758
> Kur'an, 5:32. "Ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji
na Zemlji nered ne čini - kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude
uzrok da se nečiji život sačuva - kao da je svim ljudima život sačuvao."
Ovde je problem u samom pristupu koji ne gleda na motive srca kao na

problem već samo na posledice. Po Bibliji ako mrziš u srcu, već si pred
Bogom kriv kao ubica, jer bi učinio ubistvo da te nije strah od posledica
odvratio. A ako je ovo što je citirano zaista iz Kurana, to je definisanje
greha po posledicama (šteti) što je koristoljubiv pristup koji ljudi
nevernici iz sveta imaju, koji ne smatraju da je greh loš sam po sebi, već
samo zbog posledica. Čak ni tako taj citat ne otkriva pravdu, već
preterivanje. Ako govorimo o pravdi, pravedno je oko za oko, zub za zub,
a ne milion očiju za jedno oko, niti milion zuba za jedan zub.
***
"Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi

radi od tebe znak videti. A On odgovarajući reče im: Rod zli i
preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone
proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako
će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći." (Matej 12,38-40)
Isus kaže da će biti kao Jona u trbuhu ribljem tri dana i tri noći. Po
islamskoj logici Isus je bio u grobu koji nema peraja kao što riba ima
peraja, pa se prema tome nisu ispunile Isusove proročke reči.
***
Isus je rekao:
“Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s
čička smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo
rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo
rodova dobrih rađati. ... I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.”
(Matej 7,16-20)
759
Kada pogledaš očajno stanje islamskih naroda, kako spas traže na

ateističkom Zapadu od posledica sopstvenog mentaliteta, odmah vidiš o
kakvoj religiji se radi.
Surovost sukobljenih strana u islamskom svetu se ne ogleda samo u

ekstremnim slučajevima mučenja i ubijanja zarobljenika, već i u izrazima
mržnje koji kao masovna pojava karakterišu veliki procenat islamskog
stanovništva. Duh mržnje vidimo i u internet komentarima, i facebook
akcijama, gde se neprijatelju u opkoljenim gradovima, koji su
izgladnjivani do smrti, šalju slike bogatih gozbi da bi se tako još dodatno
psihološki ponizili. Isti vernici u načelima svog verovanja ne prepoznaju
nikakve ukore za svoj duh nepoštovanja ljudske ličnosti, već sebe
smatraju doslednim predstavnicima svoje islamske vere. Teroristički akti
u kojima strada nevino stanovništvo bivaju propraćeni, ne masovnom
osudom od strane islamskih vernika islamskih država već često
slavljenjem i praznovanjem zločina.
Ali onda muslimani počnu da izgovaraju očajno stanje svojih naroda

tvrdnjom da ih je Zapad naveo na međusobne sukobe i mržnju.
Koliko mora da bude unižen mentalitet ljudi da bi ove stvari mogle da ih

isprovociraju na međusobno ubijanje?!
Muslimani svo vreme izgovaraju stradanje svog stanovništva stranim

uticajem. Navodno, kada im Zapad kaže "Mrzite se između sebe!" jadni i
naivni muslimani u to poveruju pa se ubijaju između sebe.
A kada im Alah kaže "volite se između sebe" oni njega manje slušaju?
Kako je to moguće?
Zato što sam islam svojim sadržajem ne pomaže svojim vernicima da

postanu svesni svojih greha i da ga pobede, već ih navodi na zlo.
760
nasilja nad tvojom ličnošću. A osoba kojoj je tako ubijena ličnost u pojam,

kontrolom.
druge i da ih osuđuje, jer se sam nalazi pod osudom.
Zato je prirodan produkt islama međusobno nepoštovanje čoveka i

nasilje.
***
> Niste mi odgovorili kojom nogom ulazite u Crkvu desnom ili levom
Milos Bogdanovic ?
To nije pitanje dobra i zla. Ako tebi neko odredjuje ono što je tvoja sfera
odgovornosti, onda ti nisi čovek već zombi.
> Nije u pitanju zlo vec postovanje svetinje, tako da kojom nogom ulazite
? Ako nije problem Milos Bogdanovic
Poštovanje svetinje je pitanje motiva srca, a ne kojom nogom ulaziš u

hram. Bavljenje pitanjem kojom nogom ulaziš u hram jeste djavolska
nauka kojom ti se skreće pažnja sa pitanja motiva srca na nešto
nebitno,čime sebe onda zavaravaš kako si jako pobožan.
***
761
Interesantno priznanje muslimana o krivoj ulozi njihovog obrednog

pranja.
Ovo sam prethodno pisao:
Ali problem je što se kupate uvereni da će to da vam pomogne na

duhovnom planu što drugim rećima znači da možete da živite grešno i
kupanjem da rešite svoj problem sa savešću:
rukama, tako da ostane potpuno čist od greha."
A musliman mi ovo odgovara:
"Higijena nije losa Bogdanovicu pogotovu kad treba stati pred Boga i
obracati se Bogu. Ti si govorio da to muslimani rade za to sto im je
naredjeno. Ti tako lupas bez veze, svoje vlastite misli i poslije kazes da mi
nismo pobili tvoju trdnju. Ne znam kako ti smatras svoje misli nekim
dokazom. ... Bas onaj ko obavi sve te radnje postize maksimalnu
koncentraciju i u toku molitve se osjeca sigurnije jer zna da je stao cist
pred stvoriteljem."
Ovo je moja replika:
Drugim rečima, ostvario je psihološku satisfakciju kojom je umirio nečistu

savest i tako ugušio potrebu za Bogom. Upravo zato su islamski običaji
pogubni, jer pružaju satisfakciju čoveku koji se za grehe ne kaje, pa kada
uguši svest o duhovnoj krivici tako što sebe zavarava fizičkom čistoćom,
on sebe obmanjuje da je pravedan, i time ugušuje svoju potrebu za
Bogom. Samo si svojim priznanjem dokazao da je islam religija
samoobmane. Umiriš savest formalnom ispravnošću i nastaviš da činiš
šta god poželiš, jer imaš sistem koji ti pruža umirenje savesti i ako se za
grehe u srcu uopšte nisi pokajao. A da si se pokajao, imao bi mir od
samog Boga, i ne bi ni imao potrebu za takvim verskim sistemom.
762
Isus je takvu pobožnost raskrinkao upravo onda kada su fariseji optužili

Isusa što njegovi učenici nisu oprali ruke pre obeda:
"I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani

čoveka." (Matej 15,20)
***
> A? Opet lupas? Evo sta si rekao:"Drugim recima obavio moralnu

satisfakciju i vise nema potrebu za Bogo" Pobogu covjece dal ti smatras
mudrim to sto si napisao? Da nema tu potrebu za Bogom ne bi nista od
toga radili, sama ta cinjenica da obavljaju obredna pranja, Dokazuje da
imaju POTREBU DA SE OBRATE BOGU ALI DA TREBAJU CISTI STATI
PRED STVORITELJEM. DA NIJE TAKO ONI BI SE KAO TI PRLJAVI I
NECISTI OBRACALI BOGU
Pa to rade upravo zato što nisu sa Bogom, jer nemaju od Njega mir pa
pokušavaju da ga ostvare sami svojim ritualima.
Da imaju mir od Boga, ne bi imali uopšte motiva da sebe zavaravaju

čistitom tela, pred prljavštinom duha. Bili bi zadovoljni jednostavnom
verom u Boga koji je pokajnicima obećao oproštenje. Ali kako grehe nisu
odbacili već samo sputali u ispoljavanju (jer ih islam opterećuje krivicom
koja dovodi do sputavanja greha i zato što površni islamski kriterijumi
dobra i zla ne ukoravaju greh srca), oni onda imaju potrebe da sebe
763
zavaravaju psihološkim efektom rituala, posebno tog spoljašnjeg čišćenja

tela.
Ta sklonost je inače primećena kod ljudi koje muči strah nečiste savesti i
predstavlja dijagnozu pod nazivom "opsesivno-kompulzivni poremećaj".
Ona je podrobno opisana u psihološkoj literaturi:
https://en.wikipedia.org/wiki/Obsessive%E2%80%93compulsive_disorder
Ovo citiram sa srpske wikipedije:
"Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta neuroze koju

karakterišu opsesivne (prinudne, intruzivne, nametljive) misli i
kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u pokušaju da se
redukuje ili neutrališe nerealan strah (strepnja ili anksioznost). Osoba
obavlja radnje koje doživljava kao tuđe, nametnute i neprijatne, a ako se
usprotivi tom porivu, strah, osećanje krivice i strepnja se intenziviraju.
Izvršenje prisilne radnje ili izgovaranje nekih reči donosi privremeno
rasterećenje ili redukciju napetosti i strepnje, ali se potreba za prisilnim
radnjama ubrzo ponovo javlja čime se ponavlja čitav postupak.[1] I
čovekovi najbolji prijatelji, kao što su psi, mogu takođe patiti od OKP.
Ovakvo ponašanje kod pasa u stvari predstavlja prinudu-aktivnost kojom
oni smanjuju strah i stres."
***
> Ti zbog svoje lenjosti smatras kupanje i obredno pranje stetnim. Evo da
ja napisem nesto u tvom stilu Bogdanovic se ne kupa i ne kaje se iskreno
pred Bogom. Jes smatra sebe svetim i da ce ga kupanje onecistiti.
Dakle, da tebe ne muči nečista savest, ti se ne bi kupao? To što nemam

potrebu da duhovnu prljavštinu duše rešavam vođenjem računa o fizičkoj
čistoti, to ne znači niti da se protiv svojih iskušenja ne borim, niti da ne
vodim računa o higijeni. Ja vodim računa o higijeni iz ljubavi prema sebi,
a ti očito da nemaš ljubavi, jer po tvojim rečima, drugih motiva za vođenje
higijene čovek nema osim potrebe da se tako oseti čist pred Bogom. Protiv
prljavštine duše borim sa na jedini način na koji je to moguće:
764


10,6) “Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu
crveni kao crvac, postaće kao vuna.” (Isaija 1,18)
(Jezekilj 36,25-28)
***
> Govri se o malim grijesima ili haramima grijesima za KOJE SE ČOVJEK

NE MORA POKAJAT
Kako je moguće da postoje gresi za koje se čovek ne mora pokajati?
Daj mi islamske izvore o tome.

To je prosto neverovatno.
***
Citat da je nečije telo kao u

magarca, a ud kao u konja,
koga može da uzbudi i navede
na greh? Samo nekoga ko je
prilično seksualno opterećen.
765
Dete svakako ne može da sablazni, jer ono to ne razume na seksualan

način. Ne može ni odraslu osobu da sablazni, ako nije seksualno
opterećena.
***
> Pazi na svoje misli jer utječu na tvoje riječi. Pazi na svoje riječi jer utječu
na tvoja djela. Pazi na svoja djela jer utječu na tvoje navike. Pazi na svoje
navike jer utječu na tvoj karakter. Pazi na svoj karakter jer utječe na tvoju
sudbinu. Talmud
A srce iz koga sve izlazi je izostavljeno!
To je razlika između ljudskih i Božjih zapovesti, jer ljudske zapovesti

ukoravaju simptome greha u mislima, osećanjima i postupcima, dok Božji
moralni zakon ukorava greh u samom srcu:
Svakom sebičnom i gordom ljudskom srcu smetaju posledice greha u

mislima (prisilne i ružne misli), osećanjima (napetost, nervoze i krivice) i
postupcima (sukob sa drugima), ali mu prirodno ne smeta greh sam po
sebi. Zato se ti ljudu svesno ili podsvesno boje Zakona jer Zakon ukorava
da je greh sam po sebi loš, a ne samo zbog posledica.
***
> Koji biblijski pisac iznosi ovakve laži na Davuda a.s? Zar ne vidite da
mu podvaljuju, zar ne kapirate da je upravo Kur'an objavljen i zbog
ovakvih bljuvotina da se skine ljaga sa poslanika?
Vi gradite kult prema Muhamedu, pa isto tako i prema svim Božjim

poslanicima, umesto da razumete smisao same Božje objave i da verujete
766
u nju na osnovu samog njenog sadržaja, a ne na osnovu orudja koje vam

je dalo objavu.
U istinitost objave se veruje na osnovu razumevanja njenog smisla. Kuran

očito nema smisla, pa vam ostaje samo da se oslanjate na poverenje u
samu objavu, a ne njen smisao. Ali ako ti veruješ da je neka objava od
Boga zato što veruješ u ispravnost onoga ko je poruku pisao, time
autoritet pisara uzdižeš iznad Boga koji je pisara nadahnuo na poruku.
Hula na Boga je tvrditi da Njegova objava sama po sebi nema smisla, pa
moraš da se oslanjaš na onoga ko ti tu objavi donosi. Upravo hrišćani na
osnovu uzvišenog smisla same objave zaključuju da je ona od Boga.
Vi imate mnogo gori problem od same tvrdnje da su poslanici bili

bezgrešni. Vi ne prihvatate ni sami za sebe da ste grešni jer imate krajne
površne kriterijume koji osudjuju Davida za ubistvo, a ne osudjuju vas za
mržnju u srcima, pa onda ne možete da prihvatite da su i Božji poslanici
ljudi. Licemerno kritikujete hrišćane što Isusa proglašavaju božanstvom, a
sami pridajete Božju bezgrešnost samim Njegovim poslanicima.
***
Oni su znali da samo Bog može za sebe da traži da čovek ide za Njime i
da Ga učini važnijim od svega drugoga:
Oni su takođe znali da kada se David molio Bogu da mu učini novo srce,
da je upotrebio pojam "bara" bukvalnog stvaranja koje samo Bog može da
učini. Dakle, znali su da je Bog onaj ko menja ljudsko srce i useljava se u
čoveka po sledećim rečima:
767

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
Dakle, znali su da ih samo Bog može spasti, ali da opet ne može sam Bog
Otac da umre na krstu, već jedino Hristos, i da ne može drugi utešitelj da
bude Otac, već samo Sveti Duh. Dakle, može da ih spase Bog, ali ne sam
Bog Otac. Mislim da je ovim sve rečeno o tome u šta i koga su oni
verovali.
***
> Onaj ko za zaštitnika uzme Allaha i Poslanika Njegova i vjernike, pa

Allahova strana će svakako pobjediti.“ (5;56). Oni koji se suprotstavljaju
Allahu i Poslaniku Njegovu biće sigurno najgore poniženi. Allah je
zapisao: Ja i poslanici Moji sigurno ćemo pobjediti! Allah je zaista silan i
moćan.(58;20-21)
To je duh navijača nekog fudbalskog kluba.
Duh Svetog pisma je mnogo uzvišeniji:
"Vukoh ih uzicama čovečijim, užima ljubavnim; i bih im kao oni koji im

skidaju jaram s čeljusti, i davah im hranu." (Osija 11,4)

***
768
> Isus je govorio aramejskim jezikom. A evanđelja su pisana na grčkom.

Zato se danas ne zna koja su evanđelja pouzdana a koja nisu jer je to
određivala ista ona Crkva koja je sprovodila inkviziciju
Spisi starog zaveta su sačuvani nezavisno od novozavetne hrišćanske

crkve, a oni su referentna tačka za utvrđivanje pouzdaosti Jevanđelja.
Sami apostoli su pohvali kao plemenite one vernike koji su Starim
zavetom propovedali da li je sve tačno što im govore apostoli:
A sada ću pokazati da su muslimani vernici čija vera je slepa, jer prkos

tome što u jevrejskom Starom zavetu jeste jasno prorečeno da će Mesija
umreti za grehe sveta, oni nastavljaju da se prave ludi i da tvrde da je
Kuran od Boga iako protivreči učenju Starog zaveta. Potpuno je
besmisleno tvrditi da bi sami Jevreji, koji siu odbacili Isusa, ubacili u svoje
svete spise tekstove koji govore o žrtvi obećanog Mesije:

I sam religiozni sistem prinošenja žrtava ukazivao na žrtvu budućeg

Mesije. Ako ne bi imao novca da prinese jagnje na žrtvu, pokajnik je
mogao da prinese vrapca. U obe ruke bi držao po vrapca, ali bi u jednoj
ruci vrapca morao da noktom zakolje da on ugine, i to tako da kapi
njegove krvi padnu u posudu sa vodom, dok bi vrapca koji je u drugoj
ruci u tom trenutku spustio do lavora sa krvlju i sa vodom, i dodirnuo bi
tu vodu sa krvlju, da bi zatim tog vrapca puštao na slobodu da odleti.
769
Vrabac koji je zaklan ukazivao je na Mesiju koji će umreti za grehe sveta, a

vrabac koji je pušten na slobodu da odleti je simbolizovao njega kao
grešnika koji je iskupljen Mesijinom žrtvom.
***
> Allah je izazvao čovječanstvo da donesu bar jednu suru sličnu

objavljenu u Kur'anu, i to nemoze niko, nit Džini nit Ljudi, napisati ni
sastaviti.
Sotona može da učini svako čudo sem čuda ljubavi, a muslimani nikada
ljubavlju ne dokazuju svoju objavu već čudima koje bez problema može
da izvede i onaj za koga Sveto pismo kaže:
"Ovako veli Gospod Gospod: Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti, i

sasvim si lep. Bio si u Edemu, vrtu Božjem; pokrivalo te je svako drago
kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspis, safir, karbunkul,
smaragd i zlato; onaj dan kad si se rodio načinjeni ti biše bubnji tvoji i
svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti beše
na svetoj gori Božijoj, hođaše posred kamenja ognjenog. Savršen beše na
putevima svojim od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi."
(Jezekilj 28,12-15)
***
> Svatko ima slobodnu volju da radi šta hoće, ovaj život završava smrću, i
onaj ko ne strahuje od kazne, Allahove, a to je vatra vječna,radice šta on
hoće,ali će doći pred Stvoritelja i odgovarati za svoja djela.
Jadni ste vi kada strah od kazne treba da vas čuva od greha. To dokazuje
da ljubavi nemate. Tako jedan musliman mi napisao pa vidi šta sam mu
odgovorio:
> ako vozis auto i vidis pesaka na ulicu hoces li da ga zgazis ili ces iz
straha od kazni i sankcija prikociti ili zaobici....DAJ STVARNO, VRIJEME
JE DA SE UOZBILJIS I UKLJUCIS MALO SVOJU LOGIKU I
RAZMISLJANJE
770
Kakav užasan karakter! Dakle, ovim si pokazao da bi ti, da nema zakona,

ubio pešaka, jer ne bi imao drugih motiva da ga ostaviš u životu. I ti
misliš da Bog ceni takav karakter?
***
> Mnogi alimi iz prvih generacija, a i ostali, kažu: "Tih deset zapovijedi su
sadržane u dva kur'anska ajeta, tj. u riječima Uzvišenog:
‫سانًا ۖ◌ َو َﻻ تَ ْقتُلُوا أ َ ْو َﻻ َد ُك ْم ِﻣ ْن‬ َ ْ‫ش ْيئًا ۖ◌ َو ِب ْال َوا ِل َدي ِْن ِإح‬
َ ‫علَ ْي ُك ْم ۖ◌ أ َ ﱠﻻ ت ُ ْش ِر ُكوا ِب ِه‬
َ ‫قُ ْل ت َ َعالَ ْوا أَتْ ُل َﻣا َح ﱠر َم َر ﱡب ُك ْم‬
‫س التِي َح ﱠر َم‬ ‫ﱠ‬ َ ‫طنَ ۖ◌ َو َﻻ تَ ْقتُلُوا النﱠ ْف‬ َ َ‫ظ َه َر ِﻣ ْن َها َو َﻣا ب‬ َ ‫ش َﻣا‬ َ ‫اح‬ ْ
ِ ‫ق ۖ◌ نَ ْح ُن ن َْر ُزقُ ُك ْم َو ِإيﱠا ُه ْم ۖ◌ َو َﻻ ت َ ْق َربُوا الفَ َو‬ ٍ ‫ِإ ْﻣ َﻼ‬
◌ۖ ُ‫ش ﱠده‬ َ ُ َ ‫ﱠ‬ ‫ﱠ‬ ْ ْ ُ ‫ﱠ‬ ٰ ْ ‫ﱠ‬
ُ ‫س ُن َحت ﱠ ٰﻰ يَ ْبل َغ أ‬ َ ‫صا ُك ْم بِ ِه لَعَل ُك ْم ت َ ْع ِقلونَ َو َﻻ تَق َربُوا َﻣا َل اليَتِ ِيم إِﻻ بِالتِي ِه‬
َ ‫ي أ ْح‬ ‫ﻖ ۚ◌ ذَ ِل ُك ْم َو ﱠ‬ ِ ّ ‫ﱠ ُ إِﻻ بِال َح‬
ۖ ُ َ َ ُ َ ُ ْ
ِ ‫سا إِﻻ ُو ْسعَ َها ◌ َوإِذا قلت ْم فا ْع ِدلوا َول ْو َكانَ ذا ق ْربَ ٰﻰ ◌ َوبِعَ ْه ِد ﱠ‬ُ َ ۖ ‫ﱠ‬ ْ
ً ‫ف نَف‬ ّ َ
ُ ‫ْط ◌ ﻻ نُ َك ِل‬ ۖ ِ ‫َوأَ ْوفُوا ْال َك ْي َل َوال ِﻣيزَ انَ بِال ِقس‬
ْ ْ
‫سبُ َل فَتَفَ ﱠرقَ ِب ُك ْم‬ ‫اطي ُﻣ ْست َ ِقي ًﻣا فَات ﱠ ِبعُوهُ ۖ◌ َو َﻻ تَت ﱠ ِبعُوا ال ﱡ‬ ِ ‫ص َر‬ ‫أ َ ْوفُوا ۚ◌ ٰ َذ ِل ُك ْم َو ﱠ‬
ِ ‫صا ُك ْم ِب ِه لَ َع ﱠل ُك ْم ت َ َذ ﱠك ُرونَ َوأ َ ﱠن ٰ َه َذا‬
َ‫صا ُك ْم ِب ِه لَ َع ﱠل ُك ْم تَتﱠقُون‬‫س ِبي ِل ِه ۚ◌ ٰ َذ ِل ُك ْم َو ﱠ‬
َ ‫ع ْن‬ َ
Reci: "Dođite da vam kažem šta vam Gospodar vaš propisuje: da Njemu
nikoga ne pridružujete, da roditeljima dobro činite, da djecu svoju, zbog
neimaštine, ne ubijate – Mi i vas i njih hranimo – ne približujte se
nevaljalštinama, bile javne ili tajne; ne ubijajte onog koga je Allah
zabranio ubiti, osim kada to pravda zahtijeva – eto, to vam On
preporučuje da biste razmislili – i da se imetku siročeta ne približavate,
osim na najljepši način, sve dok punoljetno ne postane, i da krivo na litru i
na kantaru ne mjerite – Mi nikoga preko njegove mogućnosti ne
zadužujemo – i kad govorite, da krivo ne govorite, pa makar se ticalo i
srodnika, i da obaveze prema Allahu ne kršite – eto, to vam On naređuje
da biste to na umu imali. I doista, ovo je Pravi put moj, pa se njega držite i
druge puteve ne slijedite, pa da vas odvoje od puta Njegova; – eto, to vam
On naređuje, da biste se grijeha klonili." (El-En'am 151.-153.)
Nije tačno da islam zastupa Božje zapovesti biblijskog Dekaloga. On

zastupa ljudske zapovesti, a ne Božje.
Deset Božjih zapovesti ukoravaju loše motive srca, a ne samo formalno

grešenje, a to muslimani nemaju:
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17)
771


Islam ne ukorava loše motive srca, tako da on nema Deset zapovesti u

biblijskom smislu Božjih zapovesti već ima samo ljudske zapovesti koje
čoveka navode da bude dobar formalista. Takve iste zapovesti zastupaju i
ateisti, ateista nije u stanju da bez Boga promeni motive svog srca, pa
moralne zahteve spušta na nivo formalnih pravila ponašanja, koje i bez
Boga može da ispunjava.
To je razlika između ljudskih i Božjih zapovesti, jer ljudske zapovesti

ukoravaju simptome greha u mislima, osećanjima i postupcima, dok Božji
moralni zakon ukorava greh u samom srcu.
Svakom sebičnom i gordom ljudskom srcu smetaju posledice greha u

mislima (prisilne i ružne misli), osećanjima (napetost, nervoze i krivice) i
postupcima (sukob sa drugima), ali mu prirodno ne smeta greh sam po
sebi. Nema ničeg plemenitog u tome što ljudima smetaju posledice greha
i što zbog tih posledica žele da se ispravnije ponašaju i da se bolje osećaju.
Svako sebično srce želi da ostane u grehu, a da se oseća prijatno i da od
drugih ljudi trpi odobravanje.
To znači da će takva osoba da se pokaje što ti je rekla ružnu reč, ali se neće
pokajati što je takva u sebi, jer kroz površne kriterijume (ljudske
772
zapovesti) nije svesna svojih stvarnih unutrašnjih motiva, već samo

manifestacija greha. Ona će se pokajati što nije bila bolji licemer, što se nije
dovoljno trudila da sputa ispoljavanje svojih greha, dok se za sam greh ne
kaje jer ga nije svesna.
Bez Božjih zapovesti čovek ne može da postane svestan potrebe niti za

reformom motiva srca, tako da nikada neće ni zavapiti Bogu da mu
promeni motive srca.
> – Mi nikoga preko njegove mogućnosti ne zadužujemo
Ove reči potvrđuju prethodni zaključak o površnosti islamskih moralnih

zahteva, jer ih islam spušta na nivo mogućnosti čoveka ateiste, koji živi
bez Boga. Ta opasna islamska zabluda daje čoveku izgovor za svaki greh,
jer on jednostavno može da izusti u času iskušenja "Nisam mogao
drugačije. Ovo iskušenje prevazilazi moje mogućnosti. Bog od mene ne
očekuje više jer nisam u mogućnosti da budem bolji!".
Samo osoba koja se na sebe oslanja (veruje u sebe) polazi od sopstvenih

mogućnosti. Hrišćani koji veruju u Sveto pismo, znaju da oslanjanjem na
sebe ne mogu da žive ispravno: "Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest
u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro
što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim." (Rimljanima 7,18-19) Ali
istovremeno hrišćani znaju da onaj ko zaista veruje u Boga, u Bogu ima
SVE mogućnosti i da zato nema izgovor za greh:
"Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela. " (Galatima 5,16) "A koji su
u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji
u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos
u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi." (Rim.8,8-10)
"Ko se daklem može spasti?

773
A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je
sve moguće Bogu." (Marko 10,25-27)

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
***
Islamska religija vernike čini veoma osetljivim prema kršenju spoljnih

obeležja njihove vere u pravilima verskih obreda, dok ostavlja vernike
ravnodušnim prema kvalitetu unutrašnjih pokretačkih motiva srca.
Gugl, najpoznatiji veb pretraživač na svetu, otkrio je u istraživanju da

muslimanske zemlje otkrivaju najveći broj pristupa sajtovima sa
seksualnim sadržajem. Od prvi deset zemalja šest su muslimanske, sa
Pakistanom kao prvom. Ostale muslimanske zemlje su Egipat (druga),
Iran (četvrta), Maroko (peta) Saudijska Arabija (sedma) i Turska (osma).
Nemuslimanske zemlje su Vijetnam (treća), Indija (šesta), Filipini (deveta)
i Poljska (deseta).
Izvor:
https://feileadhmor.wordpress.com/2016/10/04/pornography-stats/
Khalid Hasan -Pakistan most sex-starved - Daily Times, May 17, 2006
774
Google, the world’s most popular Internet search engine, has found in a
survey that mostly Muslim states seek access to sex-related websites and
Pakistan tops the list. Google found that of the top 10 countries -
searching for sex-related sites - six were Muslim, with Pakistan on the
top. The other Muslim countries are Egypt at number 2, Iran at 4,
Morocco at 5, Saudi Arabia at 7 and Turkey at 8. Non-Muslim states are
Vietnam at 3, India at 6, Philippines at 9 and Poland at 10.
***
Redovnim učenjem jutarnjeg i večernjeg zikra musliman može postići

dosta blagodati, između ostalog:
– Jutarnji i večernji zikr u srce unosi smirenost, snagu, zadovoljstvo i
sreću
– Jutarnji i večernji zikr pruža zaštitu i sigurnost od zla i nedaća
– Otvara vrata bereketu i nafaki
– Pruža zaštitu prije i poslije iskušenja zvanog: sihr, urok ili džinnsko
opsjedanje – Jača vezu sa Allahom, sw.t.
– Jutarnji zikr daje insanu snagu i rasploženje za taj dan, a sa večernjim
zikrom, insan ulazi u noć odmorniji i smireniji
– Ova vrsta zikra stvara kod roba osječaj, da je Allah, s.w.t najveći
zaštitnik, da On čuva svog roba i da On, s.w.t daje lijeka te da se ništa ne
može desiti bez Njegove dozvole
– Ako se jutarnji i večernji zikr izgovore skrušenog srca i jezika, sa jakim
ubjeđenjem razmišljajuči o značenjima izgovorenog zikra, taj zikr će
čuvati i štiti osobu od svake vrste zla, čak jedan dio uleme kaže da ovaj
zikr štiti kuće od hladnoće i vrućine.
– Jutarnji i večernji zikr insana štiti od uroka, zavidnosti, sihra, džinnskog
opsjedanja, straha, nesanice…
Ovo je slavljenje rituala, a ne Boga i zato predstavlja idolopoklonstvo.

Biblija ima preko 30 000 stihova i nijedan ne hvali neki ritual već samo
Gospoda. A kako možeš da veruješ da je takvo idolopoklonstvo došlo
uopšte od Boga?
775
Zar ti sam razum ne govori da je uvreda za Boga uzdati se u ritual i njega

slaviti umesto uzdati se u Boga i Njega slaviti?
> ako Allah nešto objavi onda je u tome sigurno korist makar nekad to
odmah i ne obuhvatili svojim razumom.
A kako znaš da je Alah a ne sotona, ako ne smeš razumnom analizom

smisla da proverašav nadahnuće?
Znaš li ti koliko ima po svetu religija i lažnih proroka?
Bez razuma ćeš sigurno biti prevaren, a kakav je to Bog koji može da tebe
ceni što izabiraš "mačku u džaku" jer ne znaš šta izabiraš? To znači da
izabiraš iz straha, i da bi izabrao i suprotno kada bi ti Alah
> a kako ti znaš da je sotona a ne Allah ? hajde mi ti razumnom analizom

predstavi beskonačno i bezvremeno? možeš li to ?
Razumnom analizom karaktera. Svaka osoba u vreme školskog doba ima

prirodan razvoj razuma da A) razume na osnovu smisla da li je nešto
zaista dobro ili nije (na osnovu toga da li ne odgvor na realne potrebe
života ili nije), i da B) razume razliku između dobrih i loših motiva
(razlikuje pravu ljubav od loših motiva - dobrote iz straha od kazne,
krivice, ponositosti, gordosti, sentimenta, itd).
> hajde mi ti razumnom analizom predstavi beskonačno i bezvremeno?

možeš li to ?
Razum ti govori da se u Boga treba uzdati a ne u ritual. Što sada

filozofiraš? Ko to tebe traži da spoznaš Onoga koji je van vremena i
prostora, po i jednom drugom atributu nego po karakteru postupanja?
Bog se otkrio u vremenu i prostoru kroz karakter ljubavi, i sve što je

stvorio (izuzev greha) otkriva Njegov karakter ljubavi.
No kako smo mi zbog greha osakaćeni u razumevanju, tada nam je Božja

reč da nas urazumi, a ne da nas oslobodi od upotrebe razuma.
776
Na osnovu Božje reči čovek spoznaje Boga po karakteru ljubavi i jasno

razlikuje ljubav od greha. Tada shvata da je greh idolatrija i magija, te da
je izvor samozavaranja traženje satisfakcije u verskim ritualima. Shvata
da je greh uzdati se u ritual umesto u Boga.
> Ja sam prihvatio vjeru zbog brojnih drugih stvari koje se potpuno slažu
sa razumom ali nije sva vjera zasnovana na tome već na vjeri.
Pa ovo što sam objasnio je ključno jer otkriva karakter koji izabiraš, a sve
drugo može i sotona da ti pruži. Ključan je smisao zahteva jer on definiše
karakter koji se od tebe zahteva da imaš. Ako on nema smisla ili ako ga ti
ne razumeš, kako Bog da ceni tebe? Svaki drugi motiv tvoje vernosti Bogu
je onda čista represija nad tvojom savešću, dokaz tvog straha, a ne ljubavi,
a to Bog ne može da ceni. Sve drugo sotona pruža da bi ljude zaveo, čini
svakakva čuda. Jedino ne može da imitira ispravno smisleno ponašanje
jer bi tada sam išao protiv sebe, ispunjavajući Božju volju.
***
> Pa ti osjecas zadovoljstvo dok ovo pises sa zeljom da pokazes ili negiras
ono sto drugi misli ili kaze
Ako te pokreću osećanja, a ne razum, onda si labilna ličnost. Ako ono što
činiš, činiš radi užitka, onda si sebična ili telesna osoba. Kada je osoba
pokrenuta pravom ljubavlju (koja je plod susreta sa Bogom), onda tvoje
ponašanje nije odgovor na potrebe tvog srca za užitkom (jer si od toga
rasterećen i u Bogu već zadovoljen) već je tvoje ponašanje odgovor na
realne potrebe života.
Koliko je molitva u islamu (i većini drugih relugija) lažna, vidi se što je

vernik posle molitve ostao ista osoba, samo sa promenjenim osećanjima,
dok su mu motivi srca i dalje ostalu grešni. To znači da molitva nije bila
iskrena, da nije bilo iskrenog pokajanja niti uzdanjas u Boga koji menja
ljudsko srce:
777
"Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I
(Jezekilj 36,25-27)
***
> evo i u bibliji u koju vjeruješ kaže se da je Isus nahranio više hiljada ljudi
od malo hrane čudom nastalo mnogo. možeš sad da se ubiješ
razmišljajući kako i šta opet nećeš otkriti kako to. možeš u to samo da
vjeruješ ili da nevjeruješ.
Ti nisi svestan da ovim svojim komentarom upravo potvrđuješ ono što ja

tvrdim za islam, da uništava sposobnost zdravorazumnog razmišljanja
koje se inače razvija u školsko doba u koje postavlja pitanje smisla - zašto
se nešto dešava, dok je sposobnost predškolske formalne logike kao i
sposobnost inteligencije koja se razvija u pubertetu a koja se bavi
tehnikom i načinom sasvim očuvana.
Tvoje pitanje kako je Bog nahranio mnoštvo i pitanje kako kamen pada
(pitanje prirodnih zakona) spadaju u sferu razvoja razuma puberteta kada
pubertetlija ne postavlja pitanje smisla, zašto je Isus nahranio mnoštvo
niti zašto je Bog stvorio prirodne zakone, već postavlja pitanje tehnike i
načina. Evo vidi faze razvoja razuma koje sam ko zna koliko puta već
stavljao u svoje komentare:
Dakle, tvoje pitanje Anes je sasvim besmisleno, jer uopšte nije bitna
tehnika, kako Bog nešto radi, već je bitan smisao naloga, i samo na
osnovu te analize smisla čovek jeste odgovorno biće. Onaj ko nema tu
sposobnost razuma, on ne odgovara krivično za svoje zločine pred
zakonom, jer nije odgovoran za svoje postupke, jer bez sposobnosti
razuma da razume, čovek ne može da razlikuje dobro od zla. Tebe je
islam naveo čak dotle da osporavaš sposobnost razuma da razumeš. Time
778
podsvesno otkrivaš nepoštovanje sagovornika i njegove ličnosti pa i

sklonost ka nasilju, jer ne upućuješ svoje reči njegovom razumu, već
podrazumevaš da on treba da ih prihvati iako ih ne razume, samo zato
što si ti tako uveren da je ispravno.
***
> ko tako radi taj je mudar ko hoće sve ograničenim razumom da

obuhvati takav je filozof a ne vjernik. ja ne kažem razum ima svoje mjesto
ali jednostavno naš razum nije u stanju da sve obuhvati.
Ko je uopšte zahtevao da razum sve obuhvati? Ti si odgovoran da

razumeš smisao svojih postupaka i naloga koji se pred tebe stavlja.
Kako znaš da je islam ispravan, a ne recimo hinduizam ili neka druga

vera ako razum ne koristiš da proveriš smisao onoga što Kuran od tebe
zastupa? Ti ne smeš da misliš i preispituješ jer se plašiš da ćeš onda
shvatiti da si u zabludi.
Evo, islam tebe navodi da tražiš spase u ritualima, umestu u Bogu, i

prirodno da zato hvališ rituale a ne Boga. I kada ti ja upućujem primedbu
da je to nerazumno, ti bez ikakvog strahopoštovanja pred Bogom
nastavljaš da braniš bezumlje koje izvor velikog zla među ljudima, pa čak
osporava potrebu razumnog preispitivanja. Objasnio sam da utehu i mir
u obredima traže ljudi koji nisu dobili mir od Boga, jer svoje grehe nisu
ostavili. Zato je tvoje verovanje izvor velikog zla, jer ljudi u njemu imaju
sistem zavaravanja sopstvene savesti. Ako razumno ne ispituješ veru koju
zastupaš, sa kakvim pravom možeš red sopstvenom savešču, pred Bogom
i pred drugima da tvrdiš da zastupaš istinu? Ti nemaš nikakvog
strahopoštovanja ni pred Bogom ni pred ličnošću drugog čoveka, kada
zastupaš tako otvoreno neodgovornost svog verovanja.
Za takve je rekao mudri Solomun:
“Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.” “Razum će te čuvati

izbavljajući te od zla puta” (Priče 14,15; 2,11-1)
779
***
Isus je nazvao bezumnima one koji su posumnjali u Njegovu misiju zato

što je dao da se razapne, jer su jasno na osnovu Starog zaveta morali znati
da je to Njegova misija:

pismu. ..." (Luka 24,25-27)
Zato ni Jevreji ni muslimani nemaju izgovora, jer je Stari zavet sa

pročanstvima za Hrista sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve u rukama
Hristovih neprijatelja, pa opet svedoči o Njegovoj žrtvi:

posramiti" (Psalam 34,22) "A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću roblje
tvoje iz jame u kojoj nema vode. Vratiće se u grad sužnji puni nade ...
Spasiće ih Gospod Bog njihov u taj dan kao stado svojega naroda, jer su
oni drago kamenje na vencu koje će u zemlji zasjati." (Zaharije 9,11-17)
***
> bog je u nama oko nas i u nas ne u knjigama pa tako i odgovori
Ako slušaš svoje srce, onda prirodno projektuješ Bogu svoj karakter koji
voli greh, a ne voli grešnike, pa formiraš krivu predstavu o Bogu koji je
navodno liberalan prema gresima, a tiranin prema grešnicima. Ako čitaš
Sveto pismo, srećeš se sa Bogom koji ne voli greh, a voli grešnika.
Ako slušaš svoje srce, onda formiraš predstavu da Bog treba da zapali žar
uzbuđenja u tvom srcu da bi mu ti bio odan (prebacivanje odgovornosti
izbora sa sebe na Boga), a da onda sam sebe treba da spaseš - oslobodiš
srce od greha i iskupiš sebe za svoje grehe (preuzimanje moći spasenja iz
780
Božjih ruku u sopstvene). A ako čitaš Sveto pismo srećeš se sa Bogom koji
čeka da ti sam doneseš odluku za ono što je pravo, mimo svog grešnog
srca, a koji onda On sam menja tvoje srce Svetim Duhom i iskupljuje te
kroz zasluge Isusa Hrista.
Dakle, čovek je grešan i samopravredan, i bez Svetog pisma teško može

da se spase. Ova shema otkriva razliku između svake ljudske religije i
religije Svetog pisma.
***
> ponosan čovjek ne može biti loš čovjek. De si malo postavi neka pitanja
prije nego išta napišeš.
Ponositost je greh jer navodi čoveka da čini dobro drugome, ne iz ljubavi

prema njegovoj ličnosti, već zbog predstave o sopstveno vrednosti i
veličini. Ponosite osobe su robov mišljenja drugih ljudi i odriču se
pravičnosti pod različitim izgovorima da bi udovoljili slavi kod ljudi.
Ponositost ih ometa da budu samokritične, a čini ih i preosetljivima na
uvrede.
Islam je loša vera čim ne ukorava ponositost kao greh.
Sveto pismo ukorava ponositost kao greh:
“Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu;” (Avakum 2,4)

plate nemate od Oca svojega koji je na nebesima.” (Matej 6,1) "A kad
postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da ih
vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju. A ti kad
postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij, Da te ne vide ljudi gde postiš,
nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi
javno." (Matej 6,16-18) "A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju
svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim." (Matej 23,5) “A ti
kad daješ milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja.” (Matej
6,3)
781
Ponosite narode Bog stalno izlaže stradanjima:
“Potrću ponos sile vaše; oboriću idole vaše; i obratiću gradove vaše u
pustoš, i razoriću svetinje vaše. I opusteću zemlju da će joj se čuditi
neprijatelji vaši koji će živeti u njoj.” (3.Mojs.26,19.30-33)
***
> Ovakvih i sličnih neslaganja i kontradikcija u Bibliji ima još. Postavlja se

logično pitanje: Ako je Biblija Božja Riječ, ne bi li trebala biti bez takvih
grešaka?
To je dokaz da spisi nisu izmišljeni, inače bi takve formalne razlike bile

uklonjene.
> Nisu li upravo greške dokaz da su autori biblijskih knjiga obični

pogrešivi ljudi? Možemo li i trebamo li se na takvu, naizgled
nepouzdanu, knjigu uopće osloniti? Može li ona biti moralna osnova?
Ja ću možda pogrešiti u nekom navodjenju informacija, ali kako bi to

mogao biti argumenat Božje nadahnutosti onoga što pišem ili govorim?

atak na moju ličnost, i ja ne bih bio čovek već zombi. Takođe bi to
intervencijom naveo ljude da smatraju bitnim ono što je nebitno (broj
osoba, a ne smisao doigađaja).
Argumenat nadahnutosti je u smislu duhovne poruke, a ne u tačnosti

opisa dogadjaja. A vi muslimani nikada ne diskutujete o smislu poruke, o
tome na koji način ta poruka otkriva Božju ljubav, već se bavite time da li
je poruka autentična, kao da ona svojim smislom ne otkriva Božje
veličanstvo, već vam trebaju dokazi da je onaj ko vam je to poruku doneo,
doneo nju zaista od Boga.
Tako vredjate Boga.

782
Zamisli da tebi voljena osoba napiše pismo puno ljubavi prema tebi, a ti
onda proveravaš da li je to zaista ona napisala, pa ispituješ poštara da ali
je on dostojan poverenja. Time što se bavite karakterom "poštara", a ne
smislom poruke, vi vredjate Boga, a zapravo pokazujete da svoje
verovanje temeljite na strahu, a ne razumevanju smisla poruke i poznanju
Boga dostojnog poverenja.
Ako ti neki pokvarenjak, poznati lažov, lopov, kriminalac iznese razumni

ukor za tvoje grehe, ti ćeš pred Bogom biti odgovorna za to osvedočenje,
bez obzira ko je onaj ko ti je to otkrivenje dao. Ti si odgovorna prema
SMISLU otkrivenja i odgovaraćeš pred Bogom ako ne ostaviš greh za koji
te je taj kriminalac ukorio.
Ako bi ti prihvatila ukor samo ako bi ti ga Bog rekao, a ne ako bi ti rekao

neki dripac ili lopov, to znači da ti ne prihvataš ukor iskreno, već samo
zato što se plašiš Boga, i zato to Bog ne može da ceni, jer ne pokazuješ
plemenite motive, već strah od posledica.
***
> 3,133. Nastojte da zaslužite oprost Gospodara svoga i raj prostran koliko
su prostrani nebesa i Zemlja, pripremljen za sve one koji su bogobojazni,
Nije li takvo shvatanje izvor loših motiva? Zar time ne navodi čoveka da
čini dobro delo radi oproštenja, umesto iz ljubavi? Umesto da se čovek
uzda u Božju milost, on se navodi da se uzda u sebe. Zasluga spasenja u
tom slučaju ne pripada Bogu već čoveku, što hrani čovekov sujetni Ego i
formira zabludu da Bog prihvata čoveka zato što sam čovek ima neku
karakternu vrednost, a ne Bog koji milostivo prašta.
Osim toga, kako može čovek da zasluži oprost činjenjem onoga što je i
inače dužan da čini?
783

***
> Htjedoh da ti pošaljem ovo za srce.U Islamu postoji duhovni učitelj ili
šejh koji je zadužen da muslimane uputi i da budu onakvi kako ti kažeš
da trebaju biti vjernici.A)Da im motivi budu samo Bog.
To je namera, a ne motiv. Ljudi često svesno odlučuju da služe Bogu, ali

to rade iz loših motiva (straha, krivice, ponositosti, gordosti, sebičnosti,
sentimenta). Gde je zaštita od loših motiva? Navedeno je samo da bi bilo
bolje da se dobra dela ne čine javno, ali se opet interpretira da to ljudi čine
da bi na osnovu toga bili spaseni. To nije čak ukor ni protiv sujete. Osim
toga, ako neko ukorava sujetu, treba prvo da ukori javne molitve i
postove u islamu, jer su oni iskušenje da se ljudi dokazuju međusobno da
su sa Bogom. Isus je tu jasan:
> B) da je forma da bi se došlo do Suštine a ne radi forme.
Ko ukorava formu, on navodi čoveka da se zadovolji formom, dok

suština ostaje nataknuta. Ovo nedostaje islamu:
784
> C)Uteha se traži samo Bogu i radi Njega se ispravlja.
Nije tačno. Ljudi traže utehu u ritualima i dobrim delima. Često govore
kako spasava namaz ili neki drugi ritual.
Sellem)
> D)Traženja razumskog preispitivanja.
Gde ima da se analizira smisao i da se čovek čuva od slova zakona?
"I čitahu knjigu, zakon Božji, razgovetno i razlagahu smisao, te se

razumevaše šta se čitaše." (Nemija 8,8)
"Koji i učini nas vrsne da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego
po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje." (2. Korinćanima 3,6)
***
> E, mi neznamo kakav je Bog. Znamo samo ono što je objavio o sebi.
785
Bog nam otkriva svoj karakter ljubavi kroz sve što je njegova tvorevina:
"Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio; Jer
šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i
videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju
izgovora." (Rimljanima 1,19-20)
A Bog nam otkriva i Svetim Duhom kakav je Bog tako da i zbog

unutrašnjeg nadahnuća ni pagani nemaju izgovora:
(Jovan 1,9)
zakon (Božji), nego će se opravdati oni koji ga tvore. Jer kad neznabošci
ne imajući zakona sami od sebe čine što je po zakonu, oni zakona ne
imajući sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je ono napisano u srcima
njihovim što se čini po zakonu, budući da im savest svedoči, i misli među
sobom tuže se ili pravdaju na dan kad Bog uzasudi tajne ljudske po
jevanđelju mojemu preko Isusa Hrista." (Rimljanima 2,11.13-16)
***
> Kršćani i Židovi iz Medine, kao i arapski mnogobošci, smijali su se kada

je Muhammedu a.s. objavljeno da Mravi govore, i da ptice veličaju Boga
dž.š. svojim krilima.
Zašto bi Bog sablažnjavao ljude onim što oni ne mogu da shvate i što nije
odgovor na njihova iskušenja? Takvo ponašanje je nemudro jer zatvara
vrata ljudskog uma da prihvate bitne istine za spasenje.
***
> slediti Bozje zapovjesti,djelima...a ne samo recima....onda ce doci Duh

Istine..
786
Bez Božjeg čuda reforme motiva srca, niko ne može da drži zakon. Lepo
reče Martin Luter:
"Dobra i pravedna dela nikoga ne čine dobrim i pravednim čovekom, već

dobar i pravedan čovek čini dobra i pravedna dela. ... " Osoba, dakle,
mora biti dobra i pravedna pre svih dobrih dela, a dobra dela slede i teku
iz pravedne i dobre osobe. Tako i Hrist kaže u Mateju 7,18: "Ne može
drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati." Očito je
da plodovi ne nose stabla i da stabla, ne rastu na plodovima, već obrnuto:
stabla, nose plodove i plodovi rastu na stablima. Kao što stabla, moraju
postojati pre plodova i kao što plodovi ne čine stabla, dobrim ili lošim,
već stabla, plodove, tako mora i čovek kao osoba biti dobar ili zao pre
nego što može činiti dobra ili zla dela. Njegova ga dela ne čine dobrim ili
zlim, već on čini dobra ili zla dela. ...
Tako je i sa čovekovim delima: kakav je on s obzirom na veru ili neveru,

takva su i njegova dela, dobra ili loša, a ne obrnuto: kakva su njegova
dela, takav je i on, pravedan ili veran. ...
I obrnuto, onome ko je bez vere ne pomaže ni jedno dobro delo da dođe

do pravednosti i blaženosti. Zla dela ga ne čine zlim ili prokletim, već
nevera koja osobu i "stablo" čini zlima, i čini zla i prokleta dela. Stoga, kad
čovek postane zao ili pravedan, to ne počinje delima, već verom. U tom
smislu govori mudrac:
"Početak sveg greha je odmetnuti se od Boga i u njega se ne uzdati" (Sirah

10,14).
I Hrist uči da se ne sme početi delima kad kaže:
"Ili usadite drvo dobro, i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod
njegov zao biće; jer se po rodu drvo poznaje." (Matej 12,33).
On kao da želi reći: ko želi imati dobre plodove, treba početi sa stablom i
njega dobroga posaditi. Tako i onaj ko želi činiti dobra dela ne sme početi
sa delima, već sa osobom koja treba činiti dela. A osobu ništa ne može
787
učiniti dobrom osim vere, i ništa je ne čini zlom osim nevere." (Martin
Luter)
Ako slediš zapovesti Božje delima, a nisi se prethodno sreo sa Bogom,

onda ćeš dobra dela činiti iz svojih prirodnih motiva: straha nečiste
savesti, ponositosti, gordosti i sebičnog sentimenta. Iz tih motiva i ateisti
čine dobra dela. Ali u prvom većem stresu ti motivi otkrivaju pravo
poreklo kroz destrukciju.
Čovek koji je dobar iz gordosti, iz iste gordosti jeste preosetljiv i uvredljiv,

i zato sklonim sukobima i nasilju. Čovek који је dobar iz nečiste savesti
ima sklonost da iz straha izmišlja neprijatelje i tamo gde oni realno ne
postoje, te da zato širi duh sumnjičenja oko sebe i prebacivanja krivice za
krizu na drugoga. Sebičan čovek jeste kukavica koji se odriče svojih
principa u svakom stresu koji ga omete u uživanju u zanosu njegovih
osećanja, pa pokazuje izdajstvo onda kada bi trebalo najčvršće da krene u
odbranu drugih ljudi. On gubi dobrotu čim mu stres pokvari osećanja.
***
> Milos kako ti svoje volis iz straha ili
Mene Sveto pismo upozorava na iskušenje da služim Bogu iz straha

nečiste savesti i tako me čuva od tog iskušenja, dok Kuran nema ovo
upozorenje i zaštitu:

2.Timotiju 1,7)

Jedan od čestih motiva religiozne revnosti jeste nečista savest zbog

788
srcu nisu pobedili njihovu zloupotrebu. Sveto pismo nas upozorava na to
iskušenje govoreći o onima koji su “u licemerju laža, žigosanih na svojoj
savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja
Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu.”
(1.Timotiju 4,1-4)
Takvima koji sebe zastrašujju i iz straha svoje grehe samo licemerno

sputavaju u ispoljavanju, Bog pruža uzvišeniji motiv:
Gde ti imaš takvu zaštitu u Kuranu?
Nigde!
***
> izvini al više vjerujem objavi nego filozofiji vašoj i inače ljudskoj
filozofiji. filozofiju mogu gledati kroz prizmu objave a ne da objavu
gledam kroz prizmu filozofije.
A kako ćeš ti znati da li je neka objava od Boga ako ne koristiš razum?
I oni hinduisti koji veruju u Vede isto će ti reći da je njihova objava od

Boga.
> mnogi su tako skrenuli prihvatali ono što im godi
Pa islam godi ljudskoj prirodi, strahu i koristoljublju.
> ili što nisu mogli pojmiti slabim razumom.

789
Niko nema izgovora u slabom razumu jer ako bi razum bio izgovor, onda
čovek ne bi bio kriv za svoje grehe.
Bog otkriva istinu svojim Duhom, tako da ko ne razume, on ne razume

zato što NEĆE da razume, a ne zato što NE MOŽE.
> to je vaše površno shvatanje.
Pa ti ospori ako je površno.
> izvini al više vjerujem objavi nego filozofiji vašoj i inače ljudskoj
filozofiji.
Gde će ti duša sa takvim nepoštenjem Anes Durakovic kada sam ti

upravo objasnio zašto islam zastupa ljudsku filozofiju?
Objasnio sam kako islam manupuliše ljudima preko straha nečiste savesti,
a ti sam nisi naveo nikakav argumenat kako te islam čuva od straha
nečiste savesti.
Ti nemaš elementarni strah Božji, jer da ga imaš, stavio bi prst na čelo, pa

bi se preispitao da li zaista služiš Bogu ili sotoni.
***
> ne jasno govoriš.
Zar je ovo što sledi bilo nejasno?
da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu." (1.Petrova 2,11) "I da
se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite
preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39) "A ja vam kažem da svaki koji pogleda na
ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom." (Matej 5,28)
790
> govor mora biti jasan. dakle ja sam iz rečenog shvatio da želje nisu
grijeh već kako ih ko doživljava i upotrebljava?
Da li si ti čuo nekada za pojam oslobođenja od greha?
Za muslimane ne postoji potreba da se srce reformiše jer očito muslimani

ne shvataju da je greh sam po sebi loš, već misle da ako ga izražavaju pod
formom verskih i bračnih običaja, da onda greh više nije greh.
Nije čudo što su stalno sa osećanjem krivice, jer kako su u grehu, ostaje i
krivica, a religija im služi samo radi neprestanog umirivanja nečiste
savesti kroz rituale.
> govor mora biti jasan. dakle ja sam iz rečenog shvatio da želje nisu
grijeh već kako ih ko doživljava i upotrebljava?
Objasnio sam da u susretu sa Bogom, posle pokajanja, želje prestaju, jer

ako imaš želju, ti nećeš jesti hranu da bi se okrepio, već da bi uživao, i
prirodno ćeš ići u smeri neumerenosti i izopačenosti. A ako imaš želju za
seksom, bićeš sa ženom da bi zadovoljio želju, a ne da bi izrazio ljubav
prema ženi. Emotivno i seksualno zrela osoba ulazi u brak bez želje za
seksom, tako da ona onda ima seks po volji, onda kada pokrenuta
ljubavlju želi tu ljubav da izrazi i na takav način
> nemoguće je jesti hranu samo radi okrepe a ne i radi ugođaja
Nemoguće je jesti ako nisi proždrljiv i nije moguće imati odnos ako nisi
seksualno opterećen?
To samo otkriva totalno odsustvo ljubavi u tvom srcu.
Ti ne jedeš hranu koja je zdrava ako nije ukusna?
Ti ne možeš da doneses odluku za bračnog saputnika ukoliko u trenutku

donošenja odiuke za brak nisi seksualno napaljen?
791
> čovjek nije mašina već je stvaren da ima osjećaj ugodnosti ili
nelagiodnosti u nečem.
Dakle, priznaješ drugim rečima da ti je srce kameno i da bez grešnih

motiva niti bi jeo, niti sa ženom bio?
Sveto pismo koristi pojam kamenog srca za ljude bez ljubavi i obećava im
novo srce. Ali muslimanima ne treba novo srce, jer oni ne vide problem u
grešnim željama starog srca. Oni nemaju potrebu da svoje srce menjaju jer
ga ne smatraju grešnim, već samo treba da ga preusmeravaju i
povremeno, na primer, do braka, da ga licemerno sputavaju.
Hvala ti Anes Durakovic što si mi pružio jasne dokaze za pravi karakter

islama, ovu našu diskusiju čuvam kao neprocenjivu i snimam u zbirku
bisera.
***
> Haha covek insan je od glagola sto znaci zaboraviti a da covek nebi
zaboravio on mora stalno da ponavlja losa ti je logika milose zavaravas
samog sebe
Čovek koji je svestan Božjeg karaktera, svestan je i sopstvene grešnosti i iz

njega izlazi spontano neprestana molitva za posvećenje i neprestano
zahvaljivanje za uslišenje molitve. Nema potrebe da te neko podseća, kao
što nema potrebe da te podseća da piješ vodu ako si žedan, niti da jedeš
ako si gladan.
To podsećanje skreće pažnju sa Boga, pa umesto da se čovek bavi time

kakav je Bog, on se bavi time vremenom molitve, načinom, rečima,
položajem tela, rečima, stranom sveta, itd, što sve skreće pažnju od
bavljenja onim što je suštinski bitno - Božjim karakterom.
Kada kada bi imao savet koje reči treba svojoj supruzi svaki dan da
govoriš, u koje tačno vreme, kojim položajem tela, zar ne bi taj ritual
zasenio iskrenost odnosa i pretvorio vašu vezu u formalnu?
792
***
> Ja sam samo covjek sa svim svojim manama.
Ne važno kakav si ti po prirodi ako veruješ u Boga, jer se tada oslanjaš na

silu koja je iznad ljudske, a budući da se ne oslanjaš na sebe, tvoja
grešnost nema više vlast nad tobom:
> I bez obzira kakav si vjernik imaces izazove na ovom svijetu s kojima
ces se suociti. A pored toga tu je i sejtan, covjekov otvoreni neprijatelj koji
samo radi svoj posao a to je Milose da zavodi ljude, da ti uliva lose misli.
Sotona ne može da prevari čoveka drugačije osim preko njegovih

nepobeđenih greha, tako da je njegova prevara uvek pravedna, inače bi
Bog bio kriv što je navodno stavio na čoveka iskušenje koje on navodno
ne može da pobedi.
Tvoji komentari o ljudskoj slabosti otkrivaju ništa drugo nego tvoje

nepoznavanje Boga i neverovanje u Boga inače bi pisao ovako:
"Mi jesmo slabi, ali samo ako smo nezavisni od Boga. U Bogu je sva naša
sila i pobeda!"
Dakle, potvrđuješ da je islam samo oblačenje čoveka u grešnu formu da bi

se time zavarala sopstvena savest.
> Ja nemam nista protiv reforme srca i u Islamu to nije sporno. Ali ne
vjerujem da se to postize kao da imamo dugme na sebi pa ga pretisnemo
kao na racunaru ono "reboot" i stvar zavrsena. Ja kako sam shvatio tako
Milos Bogdanovic vjeruje. Izgovori onaj stih iz Biblije za novo srce i onda
je cist. U Islamu je to svakodnevno ...
Naravno da je svakodnevno. Svako novo iskušenje te osvedočava o nove

grehe kojih ranije nisi bio svestan i ti te grehe moraš da pobediš i da
793
doživiš dublju reformu srca inače će greh tebe nadvladati i ti ćeš čak pasti
u nove grehe koje pre nisi imao.
> i svjest o Gospodaru je uvjek prisutna jer to je dio tebe.To nije

opterecenje kako Milos veli jer to si jednostavno ti. Ta svijest o Bogu si ti
jer bez nje i onako si nista i sve je besmisleno.
Ta svest je kod vas usiljena u obliku prisilne radnje iz krivice, a ne

iskrena. I svest o Bogu uopšte nijen dovoljna. Svest o Bogu (Njegovom
karakteru koji ukorava grehe kroz zakon i kroz ljubav navodi na
pokajanje) je samo uslov da bi čovek mogao da prihvata osvedočenje o
grešnost i da se kaje. Čovek mora imati svakodnevnu duhovnu borbu za
vreme molitve kojom se pokorava Bogu. Ali vi to nemate. Vaša svest o
Bogu je samo svest da postoji Bog, a nijee svest o tome kakav je Bog. Vi se
time ne bavite i o tome ne razmišljate. Vi se bavite sobom i svojim
postupcima, a ne Bogom, i to je otrov za duh samopravednosti. Vi se
bavite svojim karakterom a ne Božjim karakterom. Vi nemate pred sobom
prizore Božjeg karaktera koji će vas učiniti svesnim potrebe za reformom
motiva srca, tako da nikada potaknuti Njegovim karakterom neće iz
vašeg srca izaći vapaj:
Zato imate unapred napisana uputstva za vaše molitve i za vaše padanje

jer nikada ne biste sami od sebe, da vam to nije naređeno, iskreno pali
pred Bogom iz svesti od sopstvenoj nedostojnosti pred Bogom kao ove
ličnosti:
Prorok Isaija:
Prorok Danilo:
794

1,17)

(Jovan 18,6)
***
> Govoreći o razlici između kurtoaznog laskanja i hipokritskog

ulagivanja, Ibn Kajjim kaže: “Kurtoazno laskanje je pohvalna osobina, a
hipokratsko ulagivanje je pokuđena. Razlika je u tome što je prvo
pokazivanje ljubaznosti prema čovjeku da bi ga se privoljelo na istinu ili
odvratilo od neistine, a hipokrit se ulaguje čovjeku pokazujući i
podržavajući ga u njegovoj zabludi i strastima. Kurtoazija je osobina
vjernika, a hipokrizija munafika. Razlika između to dvoje je kao razlika u
postupku dvojice ljudi prema čovjeku koji ima ranu koja ga boli: prvi je
samilosni ljekar koji se najprije upozna sa stanjem rane, potom mu
ublažava bol, a kada nadođe, s lahkoćom je rasiječe te izvadi ono što je u
njoj (gnoj i sukrvicu), zatim mu na ranu stavlja adekvatne mehleme da bi
spriječio njeno širenje, i nastavlja sa liječenjem mehlemima dok rana ne
zaraste, zatim na nju pospe pudera koji će izvući vlažnost rane te priveže
zavojem; drugi je kao čovjek koji ovome kaže: ‘Ma nije to ništa. Samo ti
nju zamotaj krpom da se ne vidi i ne zamaraj se više time’, a rana se
nastavi širiti i pogoršavati te prouzrokuje veliku štetu.”
795
Zato ja ne mogu da cenim ljubaznost muslimana kada se sa njima nadjem,

jer oni sve to rade namerno jer im je tako naredjeno, a ne spontano iz srca.
Da im nije naređeno, pitanje je da li bi bili ljubazni.
Kako da cenim ono što je usiljeno?
To je posledica njihove vere, jer oni ne čine dobra dela spontano kao
posledicu spasenja, već iz interesa, da bi kroz dobra dela ostvarili
spasenje. U hrišćanstvu (biblijskom protestantizmu) čovek koji je istinski
dobar, uopšte nije svestan svoje dobrote, jer je ona prirodan produkt
njegovog duha, a ne nešto što čovek čini mimo samog sebe svojom
voljom:
posvećenje 11)
***
Ovo je licemerna tvrdnja da se musliman uzda u Boga. Upravo se

musliman uopšte ne uzda u Boga pa su mu zato moralni zahtevi toliko
slabi i površni da može i ateista da ih ispunjava pukom samokontrolom,
jer ne zahtevaju nikakvo natprirodno božansko čudo reforme suštinskih
motiva srca. Evo dokaza u stihu:
„Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih”, Bekara, 286.

796
Ovo je ateizam.
Ako je čovek ograničen svojim mogućnostima, kome se on onda moli?
Bogu svakako ne.
Samo onaj ko veruje u sebe može tako nešto da izjavi, jer su njegove
mogućnosti ograničene objektom njegove vere, verom u samog sebe.
Ko veruje u Boga, ima sve mogućnosti ispunjene jer ga Bog čuje.

zato hrišćanin nema izgovora za greh, dok musliman ima izgovora da
pogreši ako je iskušenje jako, jer zapravo, veruje u sebe, a ne u Boga.

nad sobom.
Kuran kao da je ateizam. Ako veruješ u Boga, onda ti ne pitaš sebe da li

možeš nešto da izdržiš, već pitaš Boga, a On ti uvek kaže da možeš jer ti
On daje silu.
podnese. Ko se oslanja na Boga, on se na sebe ne oslanja. pa nikada ne
pita sebe da li nešto može, jer zna da sam ne može.
* * *$$$
> ako ti je najaci dokaz da je bog jer je rekao ja jesam onda nema rjeci
797
Argumenat je u funkciji spasenja. Već smo ti to puno puta objasnili i

citirali Njegove reči gde nas On poziva da Ga stavimo iznad svega
drugoga u životu i da u Njega verujemo, i da se svoje duše odreknemo
radi Njega:
Da Isus nije zaista Bog, ove reči bi bile poziv na bogohuljenje i kršenje
Prve Božje zapovesti.
***
> Milos da li jevreji vjeruju da je Isus as bog i daj dokaz da misle
Današnji Jevreji većinom ne drže Sveto pismo kao vrhovni autoritet svoje
vere, već svoje predanje, isto kao i većina današnjih hrišćana kojima je
vrhovni autoritet crkveno predanje a ne Sveto pismo. Ali prvi hrišćani su
bili Jevreji koji su svoje verovanje temeljili na Starom zavetu pre nego je
Novi uopšte napisan. Zato se apostoli pozivaju na Stari zavet kao na
autoritet vere i pohvaljuju kao plemenite one koji Starim zavetom
proveravaju da li je njihovo verovanje ispravno:
Sam Isus Hristos naziva bezumnim one koji nisu na osnovu samog Starog
zaveta zaključili da je On trebalo da umre na krstu i da zatim vaskrsne iz
mrtvih:

798

pismu. ..." (Luka 24,25-27)
Sam stari zavet je tačno u godinu proricao vreme Isusovog pogubljenja:
"Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da

se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede
večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti
nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet
sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve
nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te
šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati;
narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; ... I utvrdiće zavet s
mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos;"
(Danilo 9,24-27)
U analizi ovog proročanstva uzimaćemo dan za godinu po tekstu u

Jezekilju 4,6. Dekretom o zidanju razrušenog Jerusalima počinje proročko
vreme koje se sastoji od 70 sedmica (ili 490 godina). Ponovno zidanje
grada je trajalo 7 sedmica (ili 49 godina). Do početka Spasiteljeve službe
preostaje šezdeset i dve sedmice (ili 434 godine). Do kraja proročkog
vremena ostaje jedna sedmica (ili sedam godina). U polovini sedmice (ili
posle tri i po godine) "ukinuće žrtvu i prinos". Tada će biti ukinuto
ceremonijalno prinošenje žrtava koje ukazuju na Spasiteljevu žrtvu zato
što će se ona tada ispuniti u stvarnosti. Na kraju sedmice, tj. tri i po
godine kasnije, kamenovanjem Stefana Jevreji su konačno zapečatili svoju
sudbinu, prestavši da budu izabrani narod. Od tada se Jevanđelje
propoveda neznabošcima.
Dekret o ponovnom zidanju Jerusalima doneo je car Artakserks godine

457 pre n.e. Ako toj godini dodamo 69 sedmica ili 483 godine dobićemo
vreme početka Spasiteljeve službe, tj. vreme Njegovog krštenja, a to je 27,
godina n.e.
799
***
> Zanimljive stvari vezane za ''biblijskog Isusa''!
Ovde sam napisao replike na te besmislene optužbe protiv ''biblijskog

Isusa'':
> 1. Isus nije bio baš dobar primjer ophođenja prema majci! U Ivan 2:3-4,
piše-Kad je nestalo vina, reče majka Isusova njemu: "Nemaju više vina."
Isus joj reče: "Što ja imam s tobom, ženo? Moj čas nije još došao." Isus
svojoj majci govori ''šta ja imam s tobom'' i još joj se obraća sa ''ženo''!?
Ovo svakako nije prikladan način obraćanja majci.
To tvoje kvarno srce projektuje svoj duh nepoštovanja majke u tumačenju

Isusovih reči. Takva kurtoazija je zapravo izraz nezrelosti da se čovek
suoči sa istinom i da bude iskren prema drugome. Ako muslimani kažeš
istinu, on se vređa i smatra da ga ne poštuješ kad god mu kritikuješ
Kuran.
Interesantno je da islam otvoreno zastupa pretvornost i licemerstvo:

800
“Kurtoazno laskanje je pohvalna osobina, a hipokratsko ulagivanje je

pokuđena. Razlika je u tome što je prvo pokazivanje ljubaznosti prema
čovjeku da bi ga se privoljelo na istinu ili odvratilo od neistine, a hipokrit
se ulaguje čovjeku pokazujući i podržavajući ga u njegovoj zabludi i
strastima. Kurtoazija je osobina vjernika, a hipokrizija munafika." (Ibn
Kajjim)
> 2. Biblija nam kazuje da Isus nije bio baš dobar pripovjedač, obzirom da
je uputio uvrede, što implicira da je mit o Isusu koji nema grijeha lažan,
(osim ako kršćanstvo uvrede smatra dozvoljenim).
Isus nije upućivao drugima kritike iz mržnje i radi vređanja već iz ljubavi
i radi otrežnjenja. Dakle, opet projekcija sopstvenog kvarnog duha koji
nije sposoban da drugome uputi kritiku iz ljubavi već jedino iz mržnje, pa
zato i u Isusovim rečima ne vidi više od sopstvenih motiva.
> I načini bič od užeta te ih sve istjera iz Hrama zajedno s ovcama i

volovima. Mjenjačima rasu novac i stolove isprevrta. Ovdje pokazuje
popriličnu dozu agresivnosti, a ne ljubavi.
Opet projekcija koja otkriva da kada muslimani ukoravaju greh, da se iza

tog ukora ne krije ni ljubav ni pravda, već osveta i mržnja.
> 3. Biblijski Isus dozvoljava apostolima da uzmu magaricu i magare bez

dozvole vlasnika. ...Kao što vidimo nisu pitali vlasnika za dozvolu, što je
u suštini krađa. Neki će reći da je uvo urađeno zbog ispunjavanja
proročanstva, ali zašto bi Bog želio da se počini grijeh u tu svrhu? Zar
grijehom možemo doći halala, da li cilj opravdava sredstvo u kršćanstvu,
itd?
Nigde se ne vidi da su učenici ukrali magare, već je to opet projekcija

sopstvenog lopovluka duše. Iz samog konteksta se vidi da se ne radi ni o
kakvoj krađi već o čudu Božjem koje je potvrđivalo da ga vodi Božje
proviđenje. Učenicima je dato i objašnjenje koje treba da pruže ako ih
neko pita šta to rade, da će magaricu koju niko nije do tada jahao, vratiti
nazad:
801
"I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih
poslati." (Matej 21,3)
> 4. Isus ne kazuje da je grijeh nazivati 'ne-kršćane' tj, one koji su ga

slijedili u njegovom vremenu, ''Budalo''. Isus je jasno rekao da se brat
(duhovni brat) , ne smije nazivati ''budalo'', Matej 5:22-A ja vam kažem:
Svaki, koji se gnjevi na brata svojega, bit će kriv sudu. Tko rekne bratu
svojemu: Budalo! bit će kriv visokomu vijeću. A tko mu rekne:
Bezbožniče! bit će kriv ognju paklenomu. Brat u ovome stihu ne znači
brat u općem smislu (pripadnik bilo koje vjere, nacije, itd) jer da jest onda
bi Isus prekršio svoju zapovjed u Matej 23:17-Budale i slijepci! Ta što je
veće: zlato ili Hram što posvećuje zlato?
Cela Biblija zastupa moralni zakon koji gleda na motive srca, a ne

formalna pravila ponašanja kao islam. Zato što ne shvata duhovnu
prirodu Biblije, muslimanu se čini da je Isus sam sebi protivrečan. U tom
slučaju ima još primera koje formalna logika, lišena razumevanja smisla,
ne može da pojmi. Na primer, u svojoj besedi na Gori Blagoslova Isus
prvo kaže: "Tako da se svetli vaše videlo pred ljudima, da vide vaša dobra
dela, i slave Oca vašega koji je na nebesima." (Matej 5,16), a zatim: "Pazite
da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate
nemate od Oca svojega koji je na nebesima." (Matej 6,1) Dakle, ako
drugome kažemo budala iz mržnje, a ne iz bratskog ukora, ili ako činimo
dobra dela iz ponositosti, to je onda greh. "Jer ne gledam na što čovek
gleda: Čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce." (1.Samuilova
16,7)
> 5. Isus je prema nauci Pavla prokletnik Krist nas je otkupio od

prokletstva zakona, jer je za nas postao prokletstvo; jer je pisano: "Proklet
svaki, koji visi na drvetu." Galaćanima 3:13
Pa to je drugim rečima otkriven plan spasenja proreče pet vekova ranije

od proroka Isaije: "On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša
bezakonja; kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se
iscelismo." (Isaija 53,5)
802
> 6. Isus iskazuje nevoljnost da dovrši misiju Matej 26:39-I otide malo
dalje, pade ničice na svoje lice, i pomoli se: "Oče moj, ako je moguće, neka
me mimoiđe čaša ova!
Na Isusa je trebala da padne sva kazna grešnika celog sveta. On je zato

molio Oca da, ako je ikako moguće, da ga ta čaša gneva mimoiđe.
Prirodno je što je pokazao bol zbog prihvatanja najveće nesreće koju je
ikada iko na sebe preuzeo. Kada je dobio odgovor da ne postoji drugi
način, Isus je pristao na žrtvu za spasenje ljudskog roda. Ličnost se ceni
onda kada ima teško iskušenje, a ne ako nema iskušenje.
***
Formalna logika, koja kada pročita vapaj molitve Bogu da ne spava pred
nevoljama u smislu, da ne bude bez akcije, shvata da Bog navodno spava.
Ako Bog zaboravlja grehe, što znači da ih pokajnicima totalno oprašta, oni
misle da Bog ima slabu memoriju.
To je formalna logika deteta predškolskog doba koja samo gleda logičku

formu a ne i smisao. Sposobnost razumevanja smisla razvija se u školsko
doba, ali islam ljude zadržava na fazi razuma deteta predškoslkog doba
koje nije sposobno da razume šta treba da radi, već zavisi od formalnih
pravila koja slepo sluša.
803
***
> Upoređuje ženu i Boga... Bogu se ne molimo zbog Njega, nego zbog nas
samih. Ponavljanje molitve je odgoj za ljudsko srce, a ne izjavljivanje
ljubav ženi ..
Neverovatno priznanje vašeg licemerstva i pozorišta.
Pa to svo vreme hoću da vam kažem i zamerim, da kod vas molitva nije
uopšte razgovor sa Bogom već gluma, pretvaranje i pozorišna predstava
za zavaravanje sopstvene savesti. Zato vi i imate pravila jer je za vas
molitva ritual, a ne živa zajednisa sa Bogom. Vi kršite Treću Božju
zapovest za vreme molitve, jer uzalud uzimate ime Gospodnje u svoja
usta. Iskreniji ste u odnosu sa rodjenom ženom nego sa Bogom i još se
toga ne sramite. Vi nikakvog strahopoštovanja prema Bogu nemate, ali
imate osećanje krivice.
> Ponavljanje molitve je odgoj za ljudsko srce,
Ovo je dokaz onoga što pričam. Vi ne tražite spasenje zaista u Bogu, već u
ritualima, isto kao i pagani i kao katolici i pravoslavni. Vi kršite i Prvu
zapovest kada se molite, jer mislite da sam taj čin spasava, a ne Bog. To
sam i ranije zapazio u ovakvim vašim izjavama:
Sellem)
> Ponavljanje molitve je odgoj za ljudsko srce - 100%
Nikome srce nije postalo bolje što ponavlja neke reči, već upravo unižava
predstavu o Bogu kao da je On neki ludak koji se zadovoljava brojem a ne
iskrenim srcem koje donosi odluku da se odrekne sebe zarad Njega. Zato
804
Isus i kaže "A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni
misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni." (Matej 6,7)
Kako možete da verujete da vas Bog ne osudjuje što uzalud uzimate

njegovo ime u izgovaranju molitve koja nije razgovor, već tehnika? Pa
ženi da se tako obratite, ona bi se uvredila, a kamo li Stvoritelj vremena i
prostora!
***
> Hće da nas ubedi da islam nije dobar i da postanemo mnogobošci.
Pa nema razlike izmedju njih i vas. Isus je ovim ukorio i vas i njih:
"A kad se molite, ne govorite mnogo ko neznabošci; jer oni misle da će za

mnoge reči svoje biti uslišeni." (Matej 6,7)
> Duhovna higijena je jako važna. Bog voli one koji se mnogo čiste - kaže
Kur'an časni.
Bog voli sve. A fizičko čišćenje je upravo izvor satisfakcije za sopstveno

kvarno srce.
28)
***@
> U islamu nema praznovjerja, nije ti to pagansko krscanstvo koje

naucava trojstvo kao sto su u Egiptu naucavali i hinduizmu.
805
Odlika paganskih religija je da su sačuvale i ostatke mnogu drugih

izvornih istina, na primer, o tome da se Bogu treba moliti, da je potrebna
žrtva za namirenje Božje pravde, itd. Da li to znači da sve to treba odbaciti
zato što to veruje paganizam i otpalo hrišćanstvo?
Trojstvo je upravo zaštita od paganskog verovanja i od verovanja otpalog

hrišćanstva, jer dok oni zastupaju da se A) čovek može spasti dobrim
delima, koje ostvaruje samokontrolom, umesto Svetim Duhom, i da se B)
čovek može iskupiti svojom pravednošću, umesto zaslugama Iskupitelja,
zastupanje trojstva implicira da nas Bog spasava i od greha, tako što Bog
menja naša srca i useljava se u nas, i tako što nas Bog iskupljuje na krstu.
Svi narodi sveta su od Noja imali sačuvano predanje o Bogu, sistemu

žrtava koje ukazuju na Mesiju, trojstvu, velikom Potopu, itd, ali su te
istine vremenom ili izopačene ili izgubljene, jer se istina ne svidja
telesnom i samopravednom srcu.
U islamu se nalaze mnogi principi koji su paganski, a to su pre svega

precizna uputstva za molitvu (kojim rečima, u koje doba dana, uz koje
pokrete i položaj tela) kako da se obavi, što je suprotno učenju Pisma, gde
je molitva iskren i razuman razgovor čoveka sa Bogom, a ne neka
pozorišna predstava za zavaravanje sopstvene savesti. Takodje, islam
zastupa i pagansko shvatanje o spasenju žrtvom i dobrim delima,
samokontrolu umesto novorodjenja, kao način pobede nad grehom. A
najveća od svih zabluda je pridavanju bogu atrubuta grešnog čoveka, koji
voli samo one koji su pravedni, a mrzi nepravednike, što je tipična odlika
paganskih bogova. Takodje, islam je prožet idolopokloničkim odnosom
prema Munamedu, što vidimo po agresivnoj reakciji mnogih muslimana
prema onima koji prave njegov lik. U Svetom pismu Druga Božja
zapovest zabranje slike ili kipove da bi sprečila idolatriju, a muslimani je
tumače na suprotan način, da bi odbranilui kult Muhameda od
skravljenja slikom ili kipom. Svoje slike muslimani prave, a zabranjuju od
Muhameda i tako ga stavljaju na nivo božanstva.
> Ar-Ra'd 28. one koji vjeruju i čija se srca, kad se Allah spomene, smiruju
- a srca se doista, kad se Allah spomene smiruju! Probaj malo Milos
806
Bogdanovic pa ces vidjeti kako se srce smiruje i vidjet ces da ces izgubiti
taj osvetoljubivi duh (ako si vjernik) !
Eto paganskog nasledja u islamu, pridavanje magijske funkcije samom

spominjanju Božjeg imena, kao u istočnjačkim mantrama, umesto uzdanja
u Boga. Vi napraviste magiju od molitve. Zar je pravedno da samo
spominjanje Božjeg imena, kao kakva magija, smiruje osvetoljubivo srce, a
ne pokajanje (odbacivanje) osvetoljubivog Duha pod uticajem Božje
ljubavi koja na pokajanje vodi?

I ako ne poznaš Boga ispravno, ti ćeš kao pagani, tražiti od Boga da

zadovolji tvoje grešne želje i kao odgovor na molitvu će ti se javiti sam
djavo. A ako poznaš ispravno Božji karakter, onda će On da ukori tvoje
grešne želje, i ti ćeš dolazti Bogu u molitvi SA grešnim željama, vapeći od
Njega oslobodjenje od tih želja, a ne njihovo zadovoljenje.
> Mržnja prema vjernicima u srcu izvodi čovjeka iz vjere. a mržnja prema
nevjernicima i prema zlu je naređena. ko nema mržnju prema zlu takav je
saučesnik sotonin. Takođe i po bibliji Jahve je opisan kao onaj koji voli i
onaj koji mrzi. Voli dobro i za njeg nagrađuje a mrzi zlo i i nepravdu i
kažnjava ga
Ovo je užasno, i otkriva je samo pagansku predstavu o Bogu, već i

odsustvo moralnog zakona.
> I to cini kroz cijelu Bibliju , nagradzuje bas one koji krse njegov zavet a
nekoga kaznjava ko mu se nesvidza, Po meni su to i takve stvari stavljali
u Bibliju krivopisci biblije
Ti ovim dokazuješ da Islam pridaje Bogu paganski karakter, kakav imaju

i grešni ljudi, koji vole greh, a ne vole grešnike. Alah je liberalan prema
grehu (ako želiš i ako mrziš u srcu, to nije greh), a surov prema
grešnicima.
807
Nije li to upravo odlika paganskih bogova, na primer, grčkih i

hinduističkih božanstava da im se pridaje karakter grešnih ljudi, koji vole
sebičnom ljubavlju jedni druge?
Nije li Isus takva shvatanja nazvao neznabožačkim kada je objašnjavao

kako je sam Bog dao sunce da obasjava i pravedne i zle, te da ako volimo
samo one koji nas vole, da nismo tada bolji od neznabožaca?
Sledi da Alah uopšte ne voli ljudske ličnosti, već traži vrednosti u njima
da bi mogao da ih voli, što je projekcija Bogu grešne ljudske prirode.
Ljudi koji su odvojeni od Boga, u svemu traže neku korist, pa ne mogu da
vole ni druge ljude, a ni sami sebe, kakvi zaista jesu, kao grešne i krive, pa
onda traže neku vrednost u drugima i sebi samima da bi mogli da vole.
Takva izopačena predstava o ljubavi opterećuje ljude glumom i
pretvaranjem u međusobnim odnosima, a prema Bogu neiskrenošću i
samopravednošću.
Biblijski Bog je suprotan - voli grešnika a ne voli greh.
> JA CU JUTROS NA SABAH NAMAZ I TO ZATO STO ZELIM

UDOVOLJITI BOGU
Bog ne trazi ugadjanja. Ti ponizavas Boga paganskim verovanjem da On

ima neke potrebe koje ti mozes da zadovoljis. Bogu se valja zahvaljivati iz
ljubavi, a ne zato sto mu navodno cinis neku korist. Sta ti umisljas za sebe
da si?
> Isto i ja mogu tebe da pitam ko si ti?
Pa ja ne tvrdim da Bogu mogu da zadovoljim. To ti tvrdiš i to je

besmisleno takve atribute grešnog čoveka pridavati Bogu, kako rade
pagani koji isto tako misle da Bog traži ugađanja:
808
i sve." (Dela 17,24-25)
> Molitva čovjeka čini boljim.
Hvališ molitvu, a ne Boga, i time otkrivaš da činiš isto što i pagani koji
traže spasenje u obredu, umesto u Bog. Molitva je samo razgovor sa
Bogom. Bog nas čini boljim kao odgovor na molitvu.
***
Pa ako primeniš islamski bukvalizam na Bibliju, onda svašta možeš da

zaključiš.
No, ovde ponovo dolazi do izražaja nedostatak moralnog zakona u

islamu koji definiše prirodu greha i prirodu prave ljubavi. Po Svetom
pismu ljubav je ispunjenje Božjeg zakona, a greh je prekršaj zakona:
"Ljubav je ispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10) a "Greh je bezakonje"
(1.Jovanova 3,4) A zakon se bavi analizom motiva srca:
Kako zakon gleda na motive srca, pitanje bilo kojeg moralnog zahteva, pa
i Isusovih reči o ljubavi prema neprijatelju, uopšte ne može da se shvati
ako se gleda formalno, po slovu, tako da musliman nema šanse da uopšte
809
principijelni shvati smisao hrišćanske vere dok ne shvati da su njegovi

sopstveni kriterijumi krajnje formalni i površni.
Ljubav je stanje, tako da koga pokreće ljubav, on iz iste prave božanske

ljubavi kojom voli Boga, on vredno radi svoj posao za koji inače prima
platu, pa onda iz iste ljubavi vodi računa o sebi i svom zdravlju, pa iz iste
ljubavi voli svoju ženu kroz emotivni i seksulni odnos, pa iz iste ljubavi
jeste brižan prema svojoj deci, i iz iste ljubavi se stara za dobro šire
društvene zajednice i pokreće ga ljubav prema čovečanstvu. I takođe iz
iste ljubavi voli svoje neprijatelje, a što se tiče sotone, on prirodno ima
ljubav u srcu i prema ličnosti sotone, ali kako je sotona svu ljubav Božju
totalno odbacio, ne postoji način da ta ljubav pruži sotoni ikakvu
praktičnu dobrobit.
***
> Demant da se rađamo gresni,,,,,,,,,
Koliko islam ima površne kriterijume kada musliman na osnovu dečjeg

ponašanja može da pomisli da deca nisu grešna? Pa prosečan ateista
shvata da se deca prirodno ponašaju loše i da ih zato treba vaspitati!
Islam ima niže moralne zahteve od prosečnog ateiste koji shvata da su
egocentrizam, samoljublje, ponositost, gordost i inat gresi, dok musliman
to ne shvata, inače bi kod dece prepoznao iste grehe.
> Luka 18 - 16 a Isus as ih dozva i reče pusti te dječicu neka dolaze meni i
ne preci te im takvih je kraljestvo bozije, ,,,,,
Koliko mora biti tvoj karakter nepošten da bi pridao Isusovim rečima

nešto o čemu on ne govori, i da bi preskočio objašnje iz ostatka Jevanđelja
koje jasno otkriva da Isus govori o iskrenosti, a ne o nekim drugim
atributima deteta:
"Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo
Božje. Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje iskreno, kao dete,
neće ući u njega. I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi."
(Marko 10.14-16)
810
> Demant da je grijeh nasledan Ezikil 18 - 20 kaže onaj koji zgrijesi taj će i
umrijeti sin neće nositi grehe oca ni otac sina pravedniku će biti pravda
njegova a bezbozniku bezboznost njegova, ,,,,,,,,
Tu se govori o krivici da ona nije nasledna, a ne da neće imati sklonost ka

grehu. Da ljudi imaju sklonost ka grehu jasno je iz života, ali i iz onih
stihova koji se time bave, pa u zakonu piše da Bog pohodi grehe otačke
na sinovima:
"Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog
revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog
koljena, onih koji mrze na mene;" (2.Mojsijeva 20,5)
Protestantski narodi imaju blagoslove viševekovne vernosti Bogu, pa su

danas kao ateisti daleko bolji od svih vernika drugih religija, pa
muslimani beže iz islamskih država jer na sebi nose posledice
viševekovne neprosvećenosti i grešenja, pa to zlo dolazi do izražaja kada
su svi zajedni sami sa svojima.
&& &
> I jeste. Bog daje ispriku onome ko izgovori riječi nevjerstva ako mu je
život u pitanju (a srce mu ostane na vjerovanju)
Kako može srce da ostane na verovanju ako on delima pokazuje da se u

Boga ne uzda?
Dakle, vi ste licemeri na kvadrat jer mislite da možete jedno u sebi da

imate, a drugo životom da otkrivate?
Pa ko vlada vašim telom kada ga se delima odričete, a srcem navodno ne?

Pa telo je pod vlašću srca. To znači da vi sebe i inače zavaravate da ste sa
Bogom samo zato što ga na rečima i osećanjima u sebi spominjete dok ste
u dubini duše (na nivou motiva srca) bez Boga.
811
> To je učenje islama - bilo tebi drago ili ne, dobro ili ne.
To je pogrešno - bilo tebi drago ili ne, dobro ili ne.
***
Kada god spominjemo kolonijalizam, ropstvo i tlačenje Afrikanaca, time,

valjda želeći da dokažemo kako je Amerika izgrađena na nepravdi i
tlačenju, imajmo na umu da su među najvećim lovcima i trgovcima
robovima bili muslimani. To vam je, kao da, diler spočitava narkomanu
što se drogira.
I što je još žalosnije, Francuzi, onakvi kakvi su, štampali su propagandne
letke sa hadisima o vrijednosti oslobađanja roba, kako bi se borili protiv i
iskorijenili ropstvo u Sjevernoj i Zapadnoj Africi. Došao vakat da Francuzi
u 20. stoljeća uče muslimane hadisima.
Ropstvo je na kraju ukinuto, ali, nažalost, ne zahvaljujući muslimanima,
nego su Zapadnjaci (na)tjerali muslimane na ukidanje.
Postoji još učenjaka koji tvrde da je ropstvo sasvim ok i da taj propis važi
do Sudnjega dana, neki čak idu dotle da anatemiziraju one koji kažu da je
ropstvo ukinuto i da više ne važi. Blago nama sa našom ulemom.
812
***
> Gdje piše u Bibliji da je Bog stvorio vrijeme i prostor?
Zar ti treba Biblija za ono što ti govori razum?
Ako Bog nije stvorio vreme i prostor, ko je onda stvorio vreme i prostor?
Ako Bog nije stvorio vreme i prostor, ko je onda iznad Boga da je to
učinio?
Tvoje pitanje otkriva da ne veruješ da je Bog Stvoritelj.
> I gdje piše da se manifestuje u njima ?
Pa valjda je normalno da stvorena bića žele kontakt sa svojim Tvorcem?
Tvoje pitanje otkriva nedostatak ljubavi prema Bogu.
No, evo šta Biblija govori o Bogu na tom planu:
"Ko je sve stvorio ono je Bog." (Jevrejima 3,4)
Prirodno, niko ne može videti Boga, jer je Bog stvoritelj i vremena i

prostora.
Ga javi." (Jovan 1,18) Sin je "sjajnost slave i obličje bića Njegovog"
(Jevrejima 1,3).
Bog je stvarao svet kroz Sina:
"U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u
početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je
postalo. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima." (Jovan 1,1-4)
"Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog
vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje.
813
Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih
vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; Još ne
beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je
uređivao nebesa, onde bijah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad
je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru
među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao
temelje zemlji; Tada bijah kod Njega hranjenica, bijah Mu milina svaki
dan, i veseljah se pred Njim svagda; Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i
milina mi je sa sinovima ljudskim." (Priče 8,22-31)
***
> 2. Моли се како можеш, не онако како желиш

3. Узми молитвено правило које је по твојој мјери, али га држи
дисциплиновано
4. Неколико пута дневно изговарај Молитву Господњу
Ljudi uče molitve napamet i ritmički ih ponavljaju jer su neiskreni.
Zašto su neuskreni?
Zato što Boga ne poznaju, niti ih zanima Bog, niti se Njime bave da bi ga
upoznali, niti ih zanima Bog,
Kada bi Boga upoznali, shvatili bi sopstvenu grešnost, pa bi iskreno iz

srca zavapili:
No, ljudi ne poznaju Boga, pa nisu svesni potrebe za njima i zato uče
molitve napamet da njima zavaraju svoju savest.
Osnovni problem nepoznavanja Boga jeste što nisu svesni zahteva

Njegovog zakona. Oni nisu svesni da zakon ukorava grehe srca i zahteva
njegovu reformu već misle da je dovoljno da promene svoje ponašanje i
svja osećanja. Svoje misli, osećanja i postupke čovek može i bez Boga da
kontroliše, i zato kroz površne moralne zahteve vernici nisu svesni
814
potrebe za reformom motiva srca. A kada bi shvatilki da zakon gleda na

srce, pali bi na zemlju svesni svoje grešnosti, i iskreno bi zavapili Bogu za
očišćenjem srca od greha. Ne bi trebalo da im se kaže koje reči u molitvi
da koriste kao što to ni Biblija nema zapisano. U Bibliji je svaka sledeća
molitva drugačija, jer je iskrena.
***
> Bogočovjek je največa provala ikada smišljena.
Bog je uvek veći od onoga što bi čovek mogao da izmisli. Bogočovek je

najveće otkrivenje Božje ljubavi koja uopšte može da se zamisli.
***
> Kao što krugokocka ne postoji, tako ne postoji i bogočovjek. Taj termin
je kontradiktoran sa samim sobom.
Uopšte nije protivrečno da se Bog koji je stvoritelj vremena i prostora,

otkrije u tom vremenu i prostoru.
Tvoja logika je kao kada bi ti tvrdio da bi prenosom zvuka i slike

kamerom do više monitora, čovek čiji se snimak emituje, izgubio svoj
entitet i raspao se.
Dakle, i postoji jedan Bog koji je stvorio vreme i prostor, a i postoje još
dve ličnosti u vremenu i prostoru kojima nam se Bog otkriva spolja kroz
Sina, a iznutra kroz Duha. Zato sa Isusa kaže Pismo da je sus "sjajnost
slave i obličje bića Njegovog" (Jevrejima 1,3) Jer "Boga niko nije video
nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi." (Jovan 1,18)
Njihov početak je van vremena i prostora u božanstvu a manifestacija

kroz različite ličnosti je u vremenu i prostoru. Ovako je to predstavljeno u
Pismu:
815
"U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u
početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je
postalo. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima." (Jovan 1,1-4)
"Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakog
vremena. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje.
Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih
vodom. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; Još ne
beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom; Kad je
uređivao nebesa, onde bijah; kad je razmeravao krug nad bezdanom. Kad
je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; Kad je postavljao moru
među i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao
temelje zemlji; Tada bijah kod Njega hranjenica, bijah Mu milina svaki
dan, i veseljah se pred Njim svagda; Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i
milina mi je sa sinovima ljudskim." (Priče 8,22-31)
Sveti Duh:
"Izađoh iz usta Svevišnjeg i pokrih zemlju kao magla. Na visinama

nebeskim razapeh šator svoj i prijestol moj bi stup od oblaka. ... Prije
vjekova, odiskona, on me stvorio i neću prestati dovijeka. ... Dođite k
meni svi koji me žudite i nasitite se plodovima mojim. Jer je spomen na
mene slađi od meda i baština moja od mednoga saća. Koji me jedu još više
su me gladni, i koji me piju još više za mnom žeđaju. Tko mene sluša taj
se ne stidi, i tko sa mnom radi taj ne griješi." (Sirah 24)
> Je li "druge božanske ličnosti" zvana Isus bilo prije no što je Bog stvorio
vrijeme i prostor ?
Nije ispravno reći PRE stvaranja, jer pre stvaranja nije postojalo vreme i
prostor da bi se o ikakvom dešavanju moglo govoriti. Možda je bolje reći
VAN vremena i prostora. I Bog Otac i Božji Sin i Sveti Duh su jedan Bog
van vremena i prostora, a u vremenu i prostoru su različite ličnosti,
otkrivenje jednog Boga.
To je jedan Bog.
***
816
> Znači šta god više radio grijesi su ti otkupljeni time što je Isa as navodno
umro ?
Naravno. Isus je umro za sve grehe. Ko se pokaje, njemu na osnovu

Božjih zasluga biva oprošteno. Ko se ne pokaje, on samo da bi zavaravao
svoju savest, pokušava sam sebe da iskupi a to je zajednicčki temelj i
paganstva i tradicionalnog hrišćanstva i islama.
> A što i dalje umiru kršćani kad ih je spasio smrti i umro umjesto njih?
Isus ih je iskupio od kazne i od večne smrti, dok ova prva smrt nije od
značaja. Samo ljudi nečiste savesti, koji nisu u miru sa Bogom, plaše se
ove prve smrti, jer u njoj vide sen druge smrti koja je večna i koja
predstavlja kaznu za njihove grehe.
> Pitao sam te je li uslov tome da "sudija plati tvoju kaznu" da se čovjek
pokaje, kao što si gore spomenuo, ili da vjeruje da je sudija to platio zbog
njega, kao što je slučaj sa kršćanstvom?
Pa svako ko se iskreno pokaje, on je opravdan zaslugama Isusove krvi.

Pojam vere znači uzdanja u zasluge, nasuprot vere u sopstvenu
pravednost.
Ateista koji pobeđuje svakodnevna životna iskušenja će biti spasen na

osnovu zasluga Isusove žrtve, ali ako taj ateista jeste uveren za sebe da je
pravedan i da ima neke zasluge, on time otkriva negaciju vere u Isusa, jer
se uzda u svoju zaslugu. Tako otkriva da se ne kaje za grehe. Ko god ima
potrebu da se oslanja na sopstvene zasluge, on time dokazuje da ga muči
krivica, a krivica svedoči da se za grehe nije pokajao. Ateista koji živi po
svetlosti koju ima i pobeđuje svoja svakodnevna iskušenja, on nema ni
malo lepo mišljenje o sebi, i ne pomišlja da je zaslužio spasenje. On će biti
opravdan Isusovim zaslugama. Svest koju ima o sopstvenoj grešnosti i
nedostojnosti ga čuva da ne greši, i on se nesvesno uzda u Isusove
zasluge samim time što je svestan da nema svojih zasluga a iskušenja
pobeđuje.
817
***
> Prijevod značenja kur'ana je preciznije rečeno,ne može se kur'an

prevesti,arapski jezik je bogat,ako mi koristimo 10 000 riječi oni koriste
100 000 otprilike brojke napisane
Glupost i besmislica.
Da arapski jezik zaista odlikuje pojmovno bogatstvo, onda bi se zaista

mogao jasno prevesti na bilo koji drugi jezik. No, upravo obrnuto.
Muslimani hvale Kuran zbog toga što jedna reč arapskog može da ima
veliko bogatstvo značenja i da je zato teško prevoditi Kuran na druge
jezike, a zapravo to je velika falinka semitskih jezika i samim tim Kurana,
jer jedna reč može svašta da znači, što znači da je jezik vrlo siromašan u
broju različitih korena reči i samim tim nejasan.
Kako je moguće da smisao istine nije prevodljiv?
Ako neko ne može drugima da otkrije smisao svoje vere, kako sam može
da stoji iza nje pred Bogom i da je brani da je istinita?
Tu se otkriva težak formalizam kada se zastupa da razumevanje istine

zavisi od formi reči, a ne od njihovog smisla.
Očito je da islam nema smisla, samim tim što Kuran ne može da se

prevede jasno po smislu.
***
> Radi se o velicini odnosno uzvisenosti. Ne misli se na mnozinu ili bilo

koju brojnost.
Pa gde ti imaš da se ljudi Bogu obraćaju sa Vi?
Nigde!
818
Da je množina način izražavanja poštovanja, onda bi se ona videla u

hebrejskom, u odnosu prema Bogu i u odnosu prema izrailjskim
carevima, ali ona se javlja tek jednog trenutka u rimsko doba (Pluralis
Majestatis).
Takođe, ni ovozemaljski car ne razgovara sam sa sobom, a ovde vidimo

više primera razgovora sa sobom:
"Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi..."
(1.Mojsijeva 1,16)
"Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog

šta govore." (1.Mojsijeva 11,7)
Takođe, da jedan Bog ima više ličnosti, jasno se vidi iz sledećeg stiha:
"U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (1. Mojsijeva 1:1)
Reč za Boga u ovom prvom biblijskom stihu u Starom savezu, na

originalnom hebrejskom jeziku jeste „Elohim“ i predstavlja množinu, a
glagol „stvori“ je u jednini. Izvještaj ustvari doslovno glasi: „U početku
stvori Bogovi nebesa i zemlju“. Zaključak je da je Bog u ovom izvještaju
množina a koji istovremeno stvara kao da je jedan.
///
> osnova islama jeste da cinjenjem dobrih dela ukljucujuci i ucenjem

Kurana i svatajuci bit islama svaki musliman i muslimanka se priblizava
Bogu gde ga Bog nagradjuje prema zasluzi.
To je besmisleno iz više razloga.
Najvažniji je taj što ti već moraš biti izmiren sa Bogom i reformisanih

motiva srca da bi mogao da činiš dobra dela koja Bog može da ceni. Kako
Bog može da ceni dobra dela koja činiš iz i jednog drugog motiva osim
ljubavi? A da bi bio pokrenut ljubavlju, ti već prethodno moraš biti
izmiren sa Bogom, i srca očišćenog od greha. Ako činiš dobro delo iz
819
krivice (straha od kazne, osude savesti, pakla), ponositosti (radi predstave

o sopstvenoj vrednosti i velčini), gordosti, sebičnog sentimenta (da bi se
lepo oseća), ti time činiš greh, "Jer ne gledam na što čovek gleda: Čovek
gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce." (1.Samuilova 16,7).
Za razliku od Kurana, Sveto pismo nas čuva od fanatizma pokrenutog

strahom jer nas upozorava na mogućnost da umesto iz ljubavi, služimo
Bogu jer smo zastrašeni:

2.Timotiju 1,7)
Drugi razlog zašto se ne možeš dobrim delima iskupiti za svoje grehe je u

tome što smo svi mi i inače bili dužni da činimo dobra dela, pa kako da se
iskupimo nečim što smo i inače bili dužni da činimo?
Zamisli da si prevario svoju ženu i onda kažeš njoj "Ja ću sada da se

iskupim tako što ću da te poljubim!" Pa valjda si i inače bio dužan da je
voliš, kako sada da se opravdaš onim što si i inače dužan da činiš?
Isus nas upozorava na tu zabludu da mi umišljamo da naša pravednost

može da predstavlja nešto zašta bi nas Bog mogao pohvaliti kao za nešto
izuzetno što inače nismo bili dužni činiti:
"Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne

verujem. Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi

820
***
> Mogu li kršćani odgovoriti na osnovu kojih kriterijuma i ko ima pravo

da proglasi neko "jevanđelje" apokrifom, dok drugo ne???
Nikada nova svetlost nije test prethodne, već je prethodna svetlost

referentna za proveravanje nove svetlosti. Na primer, ne može Kuran da
bude test Pisma, već obrnuto. Nisu apostoli autoritet na osnovu kojeg
bismo mogli prosudili da li je Stari zavet validan, već obrnuto. Stari zavet
jeste referentni autoritet za proveru da li je učenje Novog zaveta ispravno:
"Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema
zore." (Isaija 8,19-20) Hristos se poziva na Stari zavet kao argumenat
ispravnosti onoga što On sam govori. Isto tako i Hristovi apostoli
pohvaljuju kao plemenite one koji Starim zavetom proveravaju istinitost
onoga što im oni propovedaju u okviru Novog zaveta: "Ovi pak bijahu
plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i
svaki dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11) Dakle, sve što
je u skladu sa učenjem Starog zaveta, to je od Boga, a što nije, to je lažno
jevanđelje.
***
S obzirom da kad meri nečiju krivicu, Bog gleda na motive srca, a ne

presuđuje krivicu prema tehničkoj moći da se zlo sprovede u praksi, ko bi
opstao u životu, kada bi se pravda isterivala do kraja?
Ko je u srcu mrzeo, on je pred Bogom ubica. Ko je u srcu gajio telesnu

želju, kriv je pred Bogom kao preljubnik. Ko je svoje želje samo sputavao
u ispoljavanju plašeći se posledica, on je pred Bogom licemer.
Ima li koga da nije zaslužio smrt za svoje grehe?
***
> Milose posto sam primijetio da u potpunosti zanemarujes formu moram
ti reci da se to kosi i sa samim temeljima krscanstva, ali i islama. Kada
821
forma ne bi igrala bas nikakvu ulogu, zasto bi onda Bog osjetio potrebu
da se manifestuje u ovoj dimenziji forme.
"Sve što diše neka hvali Boga", kaže psalmista. Sve svojim postojanjem
otkriva Boga osim grešnog ljudskog srca koje je odmetnuto od Boga.
Naravno, forma jeste bitna, ali ona treba da bude spontana posledica
reformisanog srca, a ne nešto što mi činimo usiljeno.
Za razliku od islama (a i većine tradicionalnih hrišćana) koji svojim

pravilima ponašanja definiše čovekov život ponašanje u svakoj sferi
življenja, zahtevi Božjeg zakona iz Biblije vrlo strogo, pedantno i jasno
Božjim zakonom definiše ispravne pobude ljudskih srca pa ako su
pobude ispravne, ako čovek ima ljubav u svom srcu, sam će znati kako da
se ponaša.
A ako nije čovek sa Bogom, ako motivi njegovog srca nisu reformisani,
tada mu pravila ponašanja ne mogu pomoći da se promeni već će ga u
tome omesti, jer će ga učiniti zadovoljnim formalnom promenom
ponašanja, dok će u srcu ostati greh, a na savesti krivica, koja umesto
ljubavi postaje bitan motiv čovekovog licemerstva. Licemer živi ispravno,
ali mu je srce kvarno:
28)
***
822
Da li je ovde u centru pažnje i divljenja onaj ko se klanja Bogu ili Bog

kome se ljudi klanjaju?
Da li je vredan divljenja sam Bog, pa mu se zato ljudi klanjaju ili je Bogu

vredan divljena onaj čovek koji se Bogu klanja?
O kome tvoje srce ima više da kaže, da li o uzvišenosti Božjeg karaktera ili
o uzvišenosti samog čoveka koji čini dobro delo?
Da li za tvoje spasenje čast ide Bogu (njegovoj milosti) ili ide tebi (tvojim
zaslugama)?
Da li tvoje dobro delo jeste nešto što si ti i inače bio dužan da učiniš ili je
to nešto zbog čega će Bog da te nagradi jer nisi ni stvorio bio da bi bio
Bogu odan?
Da li islam uzdiže Boga ili čoveka?

823
Kome ide hvala i čast? Da li čoveku ili Bogu?
Da li islam hrani ljudski veliki Ego ili uzdiže i slavi samog Boga?
***
> Namaz je nas razgovor sa bogom
Kakav je to razgovor gde ti govoriš reči koje ti je sama osoba unapred

rekla da joj kažeš?
To nije razgovor već predstava kojom se zavarava sopstvena savest.
Sa drugom ličnošću se ne razgovara tako što od toga praviš pozorišnu

predstavu gde svaki put ponavljaš iste reči.
I, takođe, posle razgovara ti ne hvališ sam razgovor da te je spasao jer si

TI BIO DOBAR da sa njom tako razgovaraš već hvališ osobu koja te je
spasila i uslišila da je ONA DOBRA jer te je spasila.
***
> Ako je samo Isus as umro pa ozivio to nije zrtva i ja bi se sad zrtvovao
da umrem al da ozivim nakon tri dana,,,,
Pa mi svake noći gubimo svest dok spavamo. To i nije neki problem. Zato
pravo pitanje koje treba sebi da postaviš jeste da li bi ti pristao da umreš,
ako bi znao da će te do smrti dovesti, ne tvoje fizičko ubistvo (na krstu se
ne umire za šest sati već sa nekoliko dana), već krivica svih grešnika na
svetu? Teško da bi pristao na tako nešto, ako si svestan šta to zaista znači!
Osim toga, Isus nije imao uverenje da će ustati iz groba. Otac je dozvolio
da On bude kušan snažnim sotonskom opsenom da će morati zauvek da
bude mrtav i da nikada neće više ustati. On nije mogao da verom gleda
preko groba i da sebe teši da će jednog dana ipak ustati. To se vidi u
rečima njegovog očaja na krstu Golgote: " Bože moj! Bože moj! Zašto si me
ostavio?" (Matej 24,46) Fakat da je odlučio da se žrtvuje uprkos toj opseni,
824
otkriva svu dubinu Njegove ljubavi prema čoveku. "Kako je ljubio svoje
koji behu na svetu, do kraja ih ljubi." (Jovan 13,1)
***
> Po Milosu ispada da Isus licno nije bas cvrsto verovao u Boga i u ono sto
je od Njega objavljeno u Starom Zavetu.
Vera u Boga nije stvar umnog ubeđenja, već voljnog uzdanja u Boga. Zato
mi možemo da cenimo Isusa što je On odlučio da umre za grehe sveta,
bez interesa, i bez uverenja da će ponovo ustati.
Neko može da bude u umnoj zabludi pod pritiskom iskušenja, ali to ne

znači da je prestao da se oslanja na Boga i da se pokorio lošem duhu. Onaj
ko ne pobeđuje svoja iskušenja, neće ovo razumeti i nije ni čudo što ne
razume ni iskušenje Božjeg Sina kada mu je sotona na krstu govorio da
Njegova žrtva patnje neće biti dovoljna te da neće ustati iz groba.
Naime, u više manje svakom susretu čoveka sa Bogom, za vreme molitve,

sotona ubacuje u um čoveka ideju da ako se odrekne greha da će tada biti
veliki gubitnik i vrlo nesrećan, ili ako je osoba sujetna, tada joj ubacuje u
um ideju da će ceo svet da je ismeva ako živi pravednim životom.
Ako osoba pod pritiskom jakog iskušenja poveruje da će biti nesrećna, to

ne znači da je ona izgubila poverenje u Boga, već ako kroz takvo iskušenje
odluči da se odrekne greha i živi ispravno, to upravo znači da je svojim
htenjem sasvim izabrala Boga.
To Bog može da ceni jer otkriva da ona izabira Boga radi Njega (to je
prava ljubav) a ne zbog lične koristi i užitka (što otkriva da i dalje robuje
sebičnim motivima).
U toku iskušenja Bog ne testira naše znanje, već naš izbor.
Kada čovek napravi ispravan izbor, tada je pobedio iskušenje, i tada

sotonine opsene nestaju i čovek shvata da nije gubitnik. Tada shvata da je
za vreme kušanja bio delimično hipnotisan i da je to Bog dozvolio upravo
825
zato da bi se pokazao njegov stvarni izbor a ne njegovo znanje. Sada,

kada je opsena nestala, on je duboko zahvalan Bogu i srećan jer je
rasterećen od greha koji mu se ranije činio privlačnim. On je sada
rasterećen od svake potrebe za užitkom i od svake potrebe za ljudskim
odobravanjem, jer nije više ni sebičan niti sujetan.
Njegov smisao života nije više da od života traži sreću, već da je životu
pruža. On više ne traži sreću od života, jer je ima u Bogu, tako da je sada
postao svetlost svetu. On tada iskreno može ostalima da uputi primedbu
što traže ispunjenje van Boga i tako krše prvu zapovest onim što nije u
stanju da ih zadovolji: "Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i
trud svoj na ono što ne siti?" (Isaija 55,2)
***
U islamu Alah je samo figura, a ne zaista objekat vere i uzdanja. Usta

govore od suviška srca pa je lako zapaziti da se musliman uzda u svoje
tehnike rituala umesto u Boga. U borbi protiv greha on se uzda u sebe i
svoju samokontrolu, umesto u Boga koji Svetim Duhom menja srce, a u
nameri da se iskupi za krivicu on se oslanja na svoje zasluge, umesto u
Božje iskupljenje kroz Sina. Negiranje trojstva je zapravo dokaz nevere u
Boga i oslanjanja na sebe i sopstvene tehnike.
***
> A samo je jedan Bog!
Niko od nas ne negira da je jedan Bog.
Ako se jedan Bog koji je stvorio vreme i prostor, otkrije u tom vremenu i
prostoru kroz još dve ličnosti, On se ne pretvara u još dva Boga.
***
826
> jer ne vidim kod tebe nikakve argumentacije izuzev iznosenja vlastitog
misljenja, ja ipak dam neki ajet iz Kurana ili stih iz Biblije na koji se
oslanja moje tumacenje...
Citiranje svetih spisa je argumenat za one koji su već prepoznali da su

sveti spisi od Boga. Niti je tebi autoritet Sveto pismo, niti je meni autoritet
Kuran, pa ih nema smisla citirati kada polazimo od različitih temelja, i
zato razgovor sa tobom vodim na nivou smisla, koji je primarniji od nivoa
pozivanja na svete spise. Bez analize smisla niko ni ne može da tvrdi da
su sveti spisi koje on zastupa ispravni i da su od Boga.
> Kao prvo ne mislim da je Isus Bog,
A što je važno šta ti misliš? Istina ne zavisi od toga šta neko od nas misli
da bi svoje uverenje iznosio kao kakav argumenat. Umesto pozivanja na
uverenje, ti treba da izneseš razložne argumente (objašnjenje) na osnovu
kojih si formirao svoje shvatanje, da bi tako i druga osoba mogla da
zaključi ono što si ti zaključio, ako je zaključivanje ispravno.
> niti cu kada misliti,
Dakle, i kada bi ti sam Bog pokazao da si u zabludi, ti ne bi sebe ispravio?
> to sam ti vec citirao u prethodnom komentaru sta nam porucuje Bog, i
to nam je slusati, ali ti ocito ne citas detaljno moje komente...
Meni Kuran nije autoritet, pa je iluzorno citirati ga, izuzev ako je smisao
njegovog iskaza sam svojom smislenošću argumenat.
> Isus je i dalje samo covjek ne Bog,
Nigde nisi do dokazao.
> evo vratio sam se sa molitve smireniji, ... osjecam se izuzetno smireno i
opusteno nakon molitve, i tako 5-6 puta dnevno,
827
Pripadnici svih religija navode kao dokaz da se posle svojih tehnika

osećaju smireniji, ali to nije relevantno, jer tom iskustvu čezne i svako
sebično srce, pa ga zato, na sebične motive molitve, izazivaju i sami
demoni da bi osobu zavarali.
> i da ti kazem ja to radim dobrovoljno, niko me nije natjerao,
Rekao si da ti je to dužnost. Sama činjenica da to činiš pet puta dnevno i

da imaš propisano vreme otkriva da to ne činiš zato što ti razum otkriva
potrebu za time, već slepo pravilo, a to znači da to ne činiš ni celim
umom, a ni celim srcem, jer da činiš umom, gledao bi potrebu, a da činiš
srcem, ne bi ti trebalo slepo pravilo.
> osjecam se izuzetno smireno i opusteno nakon molitve, i tako 5-6 puta
dnevno, pa sad zamisli na koji nacin ja dozivljavam svijet i svi oni koji se
mole na taj nacin, a na koji oni koji su cijeli dan kao muhe bez glave, i ne
znaju ni gdje su ni sta su, niti sta im je svrha postojanja, zivot im se
desava....
Sam si ovim priznao da ti je molitva izvor utehe. Nisi Boga hvalio već
sam čin molitve, kao što i pagani hvale svoje rituale da im donose mir.
> cetvrto, konacno tvoje pitanje: od grijeha se oslibadjamo namazom

(klanjanjem)
Ovim isto priznaješ da tražiš spas u obredu a ne u Bogu. Isto kao i pagani,
pozivaš se na Boga, a tražiš spas u tehnici.
> tako sto na sedždi (kada smo najblizi Bogu) trazimo od Boga oprost (ni
od koga drugog), iskreno se pokajemo za grijeh koji smo ucinili svjesno ili
nesvjesno, i uzdamo se u Allahovu milost, kako vidis ovde nema mjesta
ni za kakvo trojstvo, kod nas je sve jednostavno i iskreno, samo se
klanjamo Allahu, od njega trazimo oprost i pomoc, ni od koga
drugog....moje srce moze promijeniti samo Allah svojom
milosti.........................
828
Kako da promeni Bog? Hoće li Bog da se spusti u ovaj stvoreni svet i da u

tebi učini promenu tvog srca? Kako može to da uradi, kada je On van
vremena i prostora?
> a to moram zasluziti daljnjim necinjenjem tog istog djela, urednim

zivotom, kako nam Islam zapovijeda, redovnim namazom (klanjanjem
Bogu) znaci ziveci istinski vjerski zivot, bez cinjenja losih djela...
Kako možeš da zaslužiš spasenje onim što si i inače bio dužan da učiniš?
Isus je jasno objasnio besmisao takvog shvatanja:
> molim te da detaljno procitas i reci mi gdje nisam u pravu...
Tvrdiš da te spasava Bog svojom milošću, a onda protivrečno tome tvrdiš

da treba da zaslužiš spasenje. Pa milost nije milost ako može da se
zasluži. Ako ti možeš da zaslužiš spasenje, tada se ne slavi Bog, već
čovek. Tada slava za spasenje ne pripada Bogu već pravedniku. Na taj
način musliman krši Prvu zapovest, jer sebe stavlja na mesto Boga, kao da
sam sebe može da spase od krivice sopstvenom zaslugom.
A kako uopšte zamišljaš da Bog može da ceni tvoja dobra dela ako se iza
njih kriju motivi straha od kazne, interesa, lične sujete, gordosti, itd?
Dakle, naše srce je oskrnavljeno grehom, i da bi ti mogao da činiš dobra
dela iz prave ljubavi, ti već prethodno moraš da budeš spasen od greha,
inače tvoje grešno srce samo ima da ti navlači gnev Božji nad tobom, jer
činiš dobra dela iz loših motiva srca.
***
829
> Ako Isus kaže "sada to ne biste mogli podnijeti..." to znači da toga u
Bibliji NEMA.
Naravno. Nova vremena donose nova iskušenja i zahtevaju veću svetlost

za to vreme.
ALI NIKADA NE MOŽE NOVA SVETLOST DA DOĐE U SUKOB SA

VEĆ OTKRIVENOM SVETLOŠĆU
NIKADA NE MOŽE NOVA SVETLOST DA BUDE TEST STARE, VEĆ

OBRNUTO.
Ovde se vidi da apostoli zastupaju da je Stari zavet test Novog:
Isto tako ne može katoličko ućenje da bude test Biblije, kao što ne može ni
Kuran da bude test Biblije, već je Biblija test i za učenje crkve i za učenje
Muhameda.
***
> Šta je tu sporno Miloše.Naravno da dobra djela spašavaju.
Ne vrede ti dobra dela jer Boga ne možeš prevariti formom ponašanja.

Bog gleda na srce, pa dobra dela koja se čine iz straha, radi interesa, sujete
i gordosti, ništa ne vrede pred Bogom. Dobronamernost nije dovoljna
kada je srce kvarno. Čovek već prethodno mora biti spasen da bi iz njega
potekla dobra dela iz plemenitih motiva srca.
Osim toga kako zamisliš da čovek može da zasluži spasenje onim što je i
inače bio dužan da čini:
830

***
> To nije licemjerstvo.Licemjerstvo je da zivis dvojni zivot. Jedan koji je

sejtanski, a drugi koji je boziji.
Vidiš kako islam ima površnu i iskrivljenu definiciju svih biblijskih

pojmova?
U islamu je licemerstvo kada čovek čini greh, a tvrdi da je pobožan, a u

hrišćanstvu ako živiš ispravno, a u srcu zadržavaš greh. To je mnogo
uzvišenije i sasvim jasno definisano jer sam Isus kaže da je to licemerstvo:
“Teško vama književnici i fariseji, LICEMERI što čistite spolja čašu i zdelu
a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra
28)
***
> A kako ce covjek da ocisti srce, ako ne cini dobra djela koja su Bogu
ugodna.
Iz ovih reči se vidi da ti kao musliman uopšte ne veruješ u Boga, da

nemaš poverenje u Boga, u Njegovu ljubav da želi da ti pomogne, i u
Njegovu moć, da je sposoban da ti pomogne. Vidi se da Bogu pridajete
atribute grešnog čoveka bez ljubavi da usliši i nemoćnog da spase. A vidi
se i da je za tebe molitva samo prazni ritual a ne iskren razgovor čoveka
sa Bogom u kojem čovek vapi Bogu za reformom srca, a Bog mu
odgovara:
831

srce i Bog to čudo čini:
(Jezekilj 36,25-28)

10,6)
***
> Pridajem Bogu atribute gresnog covjeka, a vi upravo vjerujete da je Bog

postao covjek koji je nesavrsen!
Pa to sam napisao upravo da bih pokazao kako je licemerna vaša kritika

hrišćanstva, gde navodno Bog nema moć da jednu svoju ličnost uslovi i
ograniči ljudskom prirodom, a zapravo vi sami predstavljate Boga kao
nemoćnog da spase od greha i kao lišenog ljubavi da to učini, pa onda
postavljate pitanje: "A kako ce covjek da ocisti srce, ako ne cini dobra djela
koja su Bogu ugodna. A kako ce covjek da ocisti srce, ako ne cini dobra
djela koja su Bogu ugodna. Ne mozes da ocistis srce sapunom i da kazes e
sad cinim djela koja su Bogu ugodna."
> Tvoja logika je da ako paganin ili satanista prime krscasntvo i ne cine
nikakva djela da mogu imati cisto srce, sto je suludo
832
Dobra dela se čine kao rezultat promenjenog srca, jer kada čovek zavapi
Bogu za čistim srcem, Bog ga uslišava. A vi u to ne verujete, pa umišljate
da čovek može da činjenjem dobrih dela svoje srce očisti od greha. Dakle,
sam sebe može da spase. A fakat je da će celog veka da čini dobra dela iz
loših motiva (straha od kazne, ponositosti, gordosti i sebičnog
sentimenta), umesto iz ljubavi.
***
> Isusova misija nije bila žrtvovanje na krstu, ... Žrtva na krstu je
naknadno izmišljenja, jer misija sa jevrejima nije uspjela.
Ovo je Stari zavet o Isusu, dakle, ideja o žrtvi nije naknadna, već je na nju
ukazivao obredni sistem i proročanstva:

Ovo je Jovan Krstitelj o Isusu, i zapazi da ne umire samo za Jevreje kao

jagnje koje se prinosilo na žrtvu već za grehe sveta:
"A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije
koje uze na se grehe sveta." (Jovan 1,29)
A ovo sam Isus o sebi i opet zaoazi da umire i za one koji nisu iz
jevrejskog tora:
833
"Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce. I
druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas
moj, i biće jedno stado i jedan pastir. Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju
polažem da je opet uzmem." (Jovan 10,15-17)
> već spasenje jevrejskog naroda, Mesija - Spasilac odnosi se isključivo na

jevreje, što je i sam Isus više puta potvrdio.
Pa upravo je jevrejski narod i bio izabran narod jer je u prorečeno da će se

u njemu roditi Mesija sveta i da će se zato kroz Izralj blagosloviti svi
narodi na zemlji:
"U semenu tvom blagosloviće se svi narodi na zemlji," "Jer će se dom moj
zvati dom molitve svim narodima." (1.Mojsijeva 26,4 Isaija 56,7)
Simeonu je Bog pokazao da neše umreti dok ne bude video Mesiju, pa je

onda Simeun izjavio u skladu sa obećanjima datim Jakovu:
"Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj; Jer videše oči
moje spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda, jer videše
oči moje spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda, Videlo,
da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja." (Luka 2,29-32)
Sam Isus je spasenje pružao svim ljudima, prvo se okrenuo ka Jevrejima

koji su bili izabrani da kao Njegovu sledbenici propovedaju jevanđelje
neznabošcima, a kada su ga oni većinom odbacili, okrenuo se da u
neznabošcima nadje svoje sluge koje će ceo svet obasjati jevandjeljem:
"A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se

govori reč Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste
dostojni večnog života, evo se obrćemo k neznabošcima. Jer nam tako
zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje
do samog kraja zemlje. A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč
Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni." (Dela
apostola 13,46-48)
834
***
Zato su nam i dati sveti spisi i Božji zakon, jer bez njih, čovek sebe
zavarava ljudskim zapovestima koje su krajnje formalne. Ljudske
zapovesti ukoravaju samo loše ponašanje i loša osećanja, a ne i grešne
motive srca. Zato, čovek koji ne poznaje Božji zakon, uopšte ne shvata da
su sebičnost, gordost i telesnost gres, već ih proglašava normalnim i
prirodnim motivima, dok će da se kaje samo za simptome tih motiva u
lošim postupcima i neprijatnim osećanjima.
On će se pokajati što je rekao ružnu reč prijatelju ali se ne kaje što je takav,
jer problem ne vidi u sebi - svom srcu, već jedino u odsustvu
samokontrole ponašanja.
Isus kritikuje takvu površnost objašnjavajći da čak i kada čovek spolja

perfektno ima ispravno ponašanje, može da ima greh u srcu:
Svrha Božjeg zakona je "da bude greh odviše grešan zapovešću."

(Rimljanima 7,13) "Jer kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima
3,20) "Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju
dok zakon ne kaza: ne zaželi." (Rimljanima 7,7) "Jer sve šta je na svetu,
telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog
sveta." (1.Jovanova 2,16) "Telu ne ugađajte po željama." (Rimljanima
13,14)
835
Rezultat nerazumevanja dubine zahteva Božjeg zakona je da će se, na

primer, zavisnik od opijata pokajati što se opijao narkoticima, ali se neće
pokajati i za samu želju za opijanjem, već će je zadržati i zameniti
zavisnošću od drugih ljudi, zloupotrebom muzike i opijanjem nekim
drugim izvorima osećanjima.
U islamu grešne želje nisu greh same po sebi već treba da se usmeravaju
da bi se upržanjavale pod formom braka pa promiskuitetna osoba može
sa više žena u braku da zadovoljava svoje nepobedjene grešne želje. Islam
pruža pokriće i za sve ostale grehe, što se može jednostavno proveriti ako
muslimanima postaviš sledeća pitanja:

višeženstvo?

što se javno dokazuje vrednom svojim molitvama, postovima,
hadžilucima i ostalim obeležjima svoje vere?
***
> Mi ne možemo ugušiti polnu želju kao što ne možemo ugušiti glad ili
žeđ samo tako što ćemo sebi reći 'ja nisam gladan'
Pa nije rešenje da ugušiš želju već da se za nju pokaješ. Ovim rečima si

otkrio princip islama da ne postoji pobeda nad grehom, već samo
sputavanje ispoljavanja greha (licemerstvo). Kada biblijski hrišćanin
pobedi iskušenje, on je srećan jer je rasterećen od greha, a kada musliman
pobedi isto iskušenje, on je tužan jer ne sme više da zadovoljava želje koje
je ranije smeo da zadovoljava. Pa kada vidi drugoga da to čini, on bi ga
nasiljem sprečio u tome, jer je sam sprečen nasiljem straha od Alaha. To je
836
razlog zašto su mnogi muslimani skloni nasilju (imaš to i kod

tradicionalnih hrišćana koji isto tako grehe sputavaju umesto da ih
pobede kroz pokajanje i novorođenje).
Ti vidim izjednačavaš polnu želju sa glađu a isto tako se i narkomanu čini

da je njena potreba za drogom normalna potreba zato što je već njime
ovladala. Svaki greh kada čovekom ovlada, čini mu se da je to sastavni
deo njegove prirode. Zato imamo Božji zakon koji ukorava samu želju. jer
bez Božje objave mi ne bismo postali svesni koliko smo opterećeni:
Hrana se inače ne jede zato što si gladan i dok tgraje glad, već zato što je
to realna potreba, a glad ti samo signalizira da treba da jedeš. Ako te glad
pokreće na ishranu onda ćeš možda jesti neumereno i proždrljivo, ili
možda nećeš ni jesti koliko treba jer neke osobe imaju glad za hranom i
kada su jele dovoljno, a neke osobe ni nemaju glad. Čoveka treba da
pokreće ljubav, a ne da njime vladaju kakve želje.
U svako slučaju, ako tobom vlada seksualna želja, ti onda nisi seksualno
zreo za brak, jer ćeš zloupotrebiti saputnika tražeći u njemu spasenje (u
seksualnom užitku) umesto u Bogu. A takve veze su proklete.
***
Prirodno se kod svake osobe u periodu predškolskog doba razvijaju dve

faze razuma koje su odgovorne za moralni život čoveka, prva faza je
analiza smisla postupaka a druga preispitivanje motiva srca koji se kriju
iza formalno dobrih namera. Islam je u sukobu sa obe faze razuma, i zato
svako raspravljanje o smislu i o motivima srca za muslimana jeste
filozofiranje jer su te dve funkcije razuma ugušene islamskom religijom
koju odlikuje faza predškolskog doba (slepa pravila ponašanja) i faza
poberteta (tehnike i načinii). Dakle, muslima postavlja pitanja koja su
prava pravila i koje su ispavne tehnike, dok pitanje smisla i motiva srca
837
jeste tabuizirano jer bi raskrinkalo islam kao religiju koja iznosi pred
čoveka besmislene zahteve i zahteve koji su izgovor za grešne motive
srca.
***
> Zašto bi se kajao za želju kad nas je Bog takve stvorio i dao uputu u
kom pravcu da idu te želje (brak)?
To može da kaže svaka gorda, sebična i drugim grehom oskvarena osoba

za sebe da bi opravdala svoje grehe.
Bog je stvorio Adama i Evu savršene, ali od kada su oni pali u greh, od
njih smo nasledili grešne sklonosti.
U našoj prirodi nije greh već sklonost ka grehu, dakle niko se ne rađa sa
seksualnom željom kako ti to želiš da predstaviš, već je ta želja posledica
zloupotreba seksualnih sposobnosti radi satisfakcije.
Kada je čovek odvojen od Boga, on je sklon da sve stavi na mesto Boga da

u tome traži zadovoljenje umesto u Bogu, tako da onda osoba krši Prvu
zapovest (nemoj imati drugih bogova), bilo kroz hranu (temelj
proždrljvosti), seksualne sposobnosti (kroz seksualnu želju), bilo kroz
osećanja (temelj sebičnosti) bilo kroz predstavu o vrednosti (ponositost),
itd.
Islam ti pruža izgovor da greh zadržiš u srcu i da ga upražnjavaš na neki

formalno legitiman način. Ako si proiskuitetan, uzmeš puno žena. Ako si
gord i imaš mržnju, onda mrziš u revnosti za islam, a ako si ponosit,
paradiraš sa obredima svoje vere javno.
***
> Čovjek treba da bude kao robot bez ikakvih želja i emocija a možda se ni
tad ne bi uklopio u tvoj filozofski koncept čovjeka.
838
Da nemaš greha, ti ni ljubav sa ženom ne bi vodio, niti bi jelo jeo da nisi

proždrljiv, niti bi dobro delo drugome činio da nisi ponosit? To sledi iz
tvoje logike koja osim grešnih želja ne poznaje drugi motiv. Prava ljubav
ti je nepoznanica. Bez greha bio bi kao robot, jer ti ljubav ništa ne znači.
Samo želje te pokreću.
***
Sveto pismo govori o onima koji su “u licemerju laža, žigosanih na svojoj

savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja
Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu.”
(1.Timotiju 4,1-4)
To ne navodim kao tvrdnju da si ti navodno protiv ženidbe i hrane koju je

Bog dao da se jede, već kao primer kritike onih ljudi kojima je strah
nečiste savesti pokretač na versku revnost.
Taj strah se vidi iz tvojih komentara kao tvoje iskušenje jer si objasnio da
ti ne bi držao Božji zakon ako ne bi imao svest o Božjem sudu za njegovo
kršenje.
Takvu revnost Bog ne može da ceni jer je iznuđena:

2.Timotiju 1,7)
A druge strane postoji strah kao emocija (ne kao pokretač) koji nas
opominje na odgovornost:
"Početak mudrosti je strah Gospodnji." (Psalam 111,10)
Strah Gospodnji je početak mudrosti, jer čoveka navodi na preispitivanje,

a strah ljudski (kukavičluk od Boga) navodi ljude da se odreknu
preispitivanja i da slepo veruju u svoje pretpostavke o Bogu.
839
***
> Samo ubeđenje koje je poteklo iz religije, da su Jevreji, "božiji odabrani

narod", je odgovorno za ovakvo zločinačko i krvničko ponašanje prema
drugim ljudima. ..."
Potpuno pogrešno. Izabran narod je izabran za određenu misiju i zato je

pre uspostavljanja zaveta sa Bogom dobro opomenut da će prolaziti gore
ako da zavet Bogu pa greši, nego ako ne uspostavi zavet a isto greši.
Daklel jevrejski narod je odgovorniji pred Bogom od ostalih naroda, baš
zato što je izabran. Onda kada je padao u grehe, snalazilo ga je unapred
obećano prokletstvo koje je u drastičnim slučajevima podrazumevalo
upravo gubitak obećane zemlje i raseljavanje po svetu. Što se tiče
Palestinaca, oni nisu hananski narod i kako nisu tetorisali okolne narode
kao Hahanejci, nisu trebali da budu istrebljeni zajedno sa Hananejcima.
Zato, kada je svako jevrejsko pleme dobijalo područje za naseljavanje,
priobalno područje gde žive Palestinci nije bilo određeno za Jevreje, već
prepušteno Palestincima koji su ga naseljavali. Štaviše, Bog govori u
Bibliji da kao što je izbavio Jevreje iz Egipta, da je tako izbavio i Palestince
sa Kaptora (Krita), verovatno pred najezdom Doraca.
***
> skoro 1500g znači Allah SWT nije dozvolio nikome da promeni bilo šta
u Kur'anu
Tek se tada setio Bog da treba da sačuva, a pre nije vodio računa?
> Normalno da su različite samo ti bi trebao i ostali kao ti da shvatite

jednom da Je Kur'an direktan prenos Muhamedu SAWS Allahov SVT
govor i da od tada ni jedno slovo ni reč ni rečenica ni tekst nije promenjen
skoro 1500g znači Allah SWT nije dozvolio nikome da promeni bilo šta u
Kur'anu ZAŠTITIO je Ku'ran baš od takvih kao što ste vi. Slučaj sa
Biblijom nije isto zaštičen.
840
Kakve veze ima što je Kuran autentičan i nepromenjen ako je pogrešan u

startu?
Dokaz istinitosti Biblije nije poverenju u čoveka koji je pisao sačuvao od

izmena, to tvrditi je uvreda za Boga. Dokaz istinitosti Biblije je u njenom
božanskom smislu.
> Slučaj sa Biblijom nije isto zaštičen.
Biblija je sačuvana nezavisno od hrišćana u rukama Jevreja, a kako je

hrišćanska verzija Biblije u skladu sa jevrejskom, jasno je da nije
izmenjena.
***
> Milošu u Islamu je Allah SWT Milostiv
Ali ta milost mora da se zasluži. To onda i nije milost.
U hrišćanstvu milost ne može da se zasluži, već samo da se izabere.
Ako spasenje može da se zasluži, slava ide čoveku, a ne Bogu.
Islamska obredna služba pruža poruku o ljudima koji su neko i nešto

zbog te službe pa im Bog zato izlazi u susret. Čast pripada ljudima.
Hrišćanska obredna služba pruža poruku o Bogu koji nas je iskupio pa

mu zato ljudi osvojeni Njegovom dobrotom dolaze u pokajanju. Čast
pripada Bogu.
***
841
> Covek na levoj strani je umobolna retardirana osoba, zena sa desne

strane je verovatno opasana eksplozivom po potrebi, oboje u gulag na
lecenje
842
Žena na desnoj strani insistiranjem na formi svoje odeće otkriva duhovno

izopačenje jer zanemaruje duh koji je možda kod nje isti kao kod ove
osobe levo, a što će se otkriti u prvoj većoj stresnoj situaciji. Pre će se ovaj
levo pokajati, jer je kao carinik svestan svog duha, nego ona koja je kao
farisej sebe zavarala pitanjima forme.
Marko 7,20-23)
***
> Miloš, ima li tvoja duša potrebu da čini dobro? Kome ga ona čini, ako je
to njena potreba? Sebi ili drugome?
Pa to je ljudsks pravednost iza koga se krije veliki Ego, ako mi činimo

dobro delo zbog neke svoje unutrašnje potrebe. To su najčešće potrebe
sebičnog sentimenta (da bismo uživali), gordosti i sujete (da bismo se
osećali vredno i posebno) i nečiste savesti (da bismo se osećali pravedno).
Prava ljubav nije neka potreba koja nama vlada kao što to vlada greha sa
nama. Prava ljubav je slobodna volja gde mi razumno odgovaramo na
realne potrebe onih koje volimo, zato što ljudi imaju potrebu da im se
pomogne, a ne zato što mi imamo potrebu za nekom satisfakcijom.
> Ako s Bogom nestaju tjelesne potrebe, onda nemoj da jedeš više nikad
ako si s Bogom.
Pa ja ne jedem da bih utolio gladi ili zato da bih uživao u hrani, već zato
što je to moja realna potreba. Ako bih jeo da bih utolio apetitu ili radi
843
užitka, to bi bila zloupotreba koja je greh i koja se prirodno javlja kada je

čovek odvojen od Boga. Proždrljivci svakako neće otići u raj, jer krše Prvu
zapovest, kako kaže Pismo, njima je trbuh - bog.
> Ajša Tunović Miloše, gdje se nalazi tvoj Bog? Samo Bog može da
zadovolji žeđ duše...tako je...ali moje pitanje je, gdje se On nalazi?
Bog je stvorio vreme i prostor, pa ie van vremena i prostora, a otkriva se i

u vremenu i prostoru kroz ličnost Sina koji ima svoj presto u svemiru i
kroz ličnost Svetoga Duha koji živi u našim srcima, ako smo Bogu
pokoreni.
> Zašto je Bog po hrišćanskoj doktrini poslao svoga Sina (u tijelu, mesu, u
prolazni svijet), i za koju ljudsku potrebu se veže njegova pojava?
Potreba za oproštenjem krivice rezultuje potrebom za iskupljenjem kroz

Isusovu žrtvu a potreba za oslobođenjem od greha rezultuje potrebom za
Svetim Duhom koji menja ljudska srca i oslobađa od greha (upisujući
zakon u naša srca).
Većina hrišćana, muslimana, ateista, nije svesna svoje realne krivice već je
ugušuju obraćanjem pažnje na svoja dobra dela, kao što nije svesna ni
potrebe za reformom motiva srca, već se zadovoljavaju formalnom
korekcijom ponašanja ili osećanja.
Kada bi upoznali zahteve Božjeg zakona u pravom svetlu, shvatili bi da

su opterećeni krivicom i da su im srca kvarna, pa umesto zahteva zakona
oni sebe zavaravaju površnim moralnim zahtevima ateizma ili krivih
religija, koji ne ukoravaju grehe srca.
***
> "Samo je to od Boga istina , sve.drugo su ljudske izmijotine ?!" novi

zavjet ima 27 dokumenta.Autori tih dokumenata su ljudi-covjek
jovan,matej,marko,luka...
A što je bitno ko je pisao jevanđelja?

844
Valjda je bitno da li ona otkrivaju istinu a ne ko ih je pisao.
Da li otkrivaju istinu to se zaključuje na osnovu analize smisla onoga što

ona tvrde, a ne na osnovu autora. A smisao napisanog samom svojom
smislenošću ukazuje na božansko nadahnuće napisanoga.
Na primer, ja vidim verske formaliste kako paradiraju sa znamanjima

svoje vere i javnim molitvama i razglašenim postovima, i prirodno
zaključujem da insistiraju na formi zato što im nedostaje sadržaj duha, I
onda kada pročitam u Jevanđelju sledeće reči, šta ću da zaključim:
"Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate
nemate od Oca svojega koji je na nebesima." (Matej 6,1)
I sada kada ovo pročitam, zašto meni treba da znam ko je to pisao, kada
smisao toga sam po sebi otkriva da je to istina?
845
Smisao je taj pred kojim sam odgovoran, pa kada bi mi tu istinu rekao

neki lopov i kriminalac, ja bih bio odgovoran pred tom istinom zbog
njenog smisla, a ne zbog toga ko mi je nju rekao.
***
Milos Bogdanovic
Milos Bogdanovic Najčešća prividna kontradiktornost je posledica
nerazumevanja razlike između moralnog i krivičnog zakona.
Krivični zakon je imao samo za svrhu da ljude čuva od zla zlih ljudi, da
im obezbedi građansku sigurnost. A da ih čuva od zla sopstvenog srca,
ulogu je imao moralni zakon. Moralni zakon se bavio pobudama ljudskog
srca i tražio je od ljudi da svoja srca očiste od greha. Imati u srcu želju
očiju ili želju tela, ili mržnju, značilo je biti preljubnik, biti ubica, -
prekršitelj Božjeg zakona.
Krivični zakon je zahtevao pravičnu kaznu: "Oko za oko, zub za zub."

(3.Mojsijeva 24,20) U istom Starom zavetu moralni zakon je glasio: "Ne
budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za
zlo!" "Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad
Jevreji su u svom duhovnom otpadništvu zahteve krivičnog zakona

zloupotrebljavali da bi opravdali mržnju i duh osuđivanja sopstvenog
srca, pa zato Isus njihov osvetoljubiv i osuđivački duh suprotstavlja
zahtevima svog moralnog zakona.
"Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja

vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite
dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; Da
budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapovedi svom suncu,
te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima. Jer ako
846
***
Kao i svi drugi semitski jezici, tako i hebrejski odlikuje mali fond korena
reči. Jedna reč ima vrlo široko značenje. Tako se ovde u rečniku jasno vidi
da pojam preveden sa "ptice" kada se govori o šišmišima jeste pojam koji
je sveobuhvatan i za ptice i za insekte i za sve letače:
http://biblehub.com/hebrew/strongs_5775.htm
Ali vama ne treba poznavanje hebrejskog da biste shvatili da je

besmisleno da se savremena biološka taksonomija mora odnositi na jezik
nekog narod koji je živeo pre 3000 godina. Drugim rečima, kako neko
može da kaže da u ptice ne spadaju šišmiši, kada je podela životinja na
sisare, ptice, gmizavce i vodozemce kakvu mi danas poznajemo produkt
savremene naučne konvencije, a ne izraz neki drevnih odvajkada
poznatih kriterijuma?!
***
> Dje je pas i dje su slike ljudi na zidu melek ne ulazi.Dozvoljeno je drzati
macke ptice ribice
Tu se daje kriva prestava o grehu, tako da se čovek koji je i bio

idolopoklonik uopšte ne kaje za same loše motive srca koji su temelj
idolopoklonstva, već sebe zavarava da problem rešava ako skloni sliku.
Kao da greh nije pitanje motiva srca. Fariseji su sebe tako zavaravali da se
mogu oskrnaviti fizičkim kontaktom sa grešnicima, pa im je Isus ovo
objašnjavao povodom njihovog pranja ruku kojim su se od tog "zla"
čuvali:

847

čoveka.
napolje?
čoveka.
***
> Pozivam sve krscane u grupi da mi dokazu Biblijskim stihovima da je

Isus Bog, ukoliko u tome uspiju ja cu prihvatiti krscanstvo, a ukoliko ja
vama dokazem da Isus nije Bog (Biblijskim stihovima), ...
Pa kakvu vrednost bi to imalo pred Bogom da ti prihvatiš Isusa za Boga

primoran biblijskim stihovima, a ne kao plod priznavanja potrebe svoje
duše za božanskim planom spasenja gde Bog u telu sebe žrtvuje za tvoje
spasenje?
Ne bi imalo nikakvu vrednost, jer takvo priznanje Isusa za Boga ne bi bilo

iskreno već iznuđeno. Nije hrišćanstvo - islam pa da se prihvata usiljeno i
nasilno.
***
848
> Pa onda Bog ustane i pita me Farise gdje toalet moram da se olaksam,
Vama je izgleda greh ići u toalet?
Nisam sreo i jednog muslimana da smatra da može biti musliman ako

krši razna sitničava pravila formalne prirode oko obreda, ishrane i
odevanja, a ako mrzi, ubija, i sl. a da se oseća i dalje muslimanom, ima ih
na stotine hiljada. Kako to?
***
> Zar je potrebno ukazivanje da bi se verovalo...?
Bez otkrivenja Svetim Duhom, čovek ne zna kakav je Bog već mu

projektuje svoje grešne motive.
> Meni nije potrebno jer manifestacija u obliku neceg ogranicava i

manjkavo je.
Manjako je po moći, ali tebi ne treba moć već razumevanje smisla Božjeg
postupanja.
> Bog je izvan ljudskog razuma a vi kako hocete.
Kako možeš slaviti Boga, ako ne razumeš da je Njegovo postupanje

ispravno? Ko bi to mogao da ceni? To bi bio dokaz usiljenosti iz straha i
licemertstva ako hvališ nekoga za nešto što ne razumeš.
Kako ćeš znati koji je pravi Bog, ako ne razumnom analizom smislenosti
Njegovog postupanja?! Bez razuma ćeš da slediš želje svog srca.
? ??
> Dakle... pojma nemate kako sakriti svoje mnogobostvo!

849
Ti ni ne znaš šta je mnogoboštvo, idolopoklonstvo i paganstvo jer tumačiš

te pojmove po slovu (formi), a ne po smislu.
Vi ne razumete šta je to idolatrija inače biste shatili da vam je sam Alah

idol, sam islam, pa i Muhamed. Idol vam je kamen u meki, samo
hodočašće, itd.
Ako musliman traži spasenje u samom namazu, umesto u Bogu, po čemu

se on razlikuje od jednog paganina koji misli da činjenje rituala može da
ga spase?
Islam se ne razlikuje po onome što je bitno od pravoslavlja i katoličanstva

upravo u tome što uzdanje vernika spušta sa Boga na ono što sam vernik
čini, na rituale i na dobra dela, pa vernici traže spasenje u ritualima i
dobra dela čine usiljeno, umesto da traže spas u Bogu i da dobra dela
budu spontana posledica reformisanih srca pod uticajem Božjeg Duha.
Muslimani ne pričaju o Alahu, već o svojim ritualima kao izvorima

blagoslova (što rade i pravoslavci i katolici). Tako otkrivaju da se uzdaju
u ono što sami čine za Boga (dobra dela, rituali), a ne u ono što Bog čini za
njih (promena srca, oproštenje). Tako hrane svoj Ego, a ne slave Boga.
Da je islam prožet idolopokloničkim odnosom prema Muhamedu, vidimo

po agresivnoj reakciji mnogih muslimana prema onima koji prave njegov
lik. U Svetom pismu Druga Božja zapovest zabranje slike ili kipove da bi
sprečila idolatriju, a muslimani je tumače na suprotan način, da bi
odbranili kult Muhameda od skrnavljenja slikom ili kipom. Svoje slike
muslimani prave, a zabranjuju od Muhameda i tako ga stavljaju iznad
drugih ljudi.
***
Nije biblijska tvrdnja da će se duše nepravednika mučiti večno u paklu

već je to ušlo u hrišćanstvo iz grčke mitologije, a crkva je to koristila da bi
buđenjem straha manipulisala vernicima, a Ignacije Lojola je o
850
zamišljanju večnih muka u paklu muka pred spavanje napravio duhovnu

vežbu.
"Ništa neće toliko iskorenjivati greh i toliko pomagati vrlini da uzrasta i

cveta kao neprestani strah.'' (Sv. Jovan Zlatousti)
“Prva definicija o filozofiji je meditacija o smrti. Neka vaša filozofija bude

da uvek mislite na smrt.” (Sveti Vasilije)
"Starac je savetovao da se neprestano plače i misli na smrt; to je put

pokajanja, a drugog puta nema. ("Atonski podvižnici" str.19)
"Moje skromno mišljenje je da je za naše spasenje dovoljno da stalno i

ozbiljno razmišljamo o smrti..." (Leontije Napuljski, Život Svetog Jovana
Milostivog, 41)
"Pogledaj duboku jamu, neprobojni mrak; vatru bez svetlosti ... Onda
zamisli vrstu crva koji je otrovan i proždrljiv, koji može da jede
nezaustavljivo, a da se nikad ne zasiti, a da uzrokuje nepodnošljive
bolove svojim ujedima. Onda zamisli najgoru kaznu: večni prekor i
sramotu. Boj se tih stvari; i treniran ovim strahom, obuzdaj svoju dušu od
želje da činiš zlo" (Sveti Vasilije, O mukama Gehene)
"Na najvećem ikad viđenom spektaklu, poslednjem i večnom sudu, kako

ću se diviti, kako se smejati, kako se radovati, kako likovati, kad ugledam
toliko mnogo ponosnih kraljeva kako stenju u najnižem bezdanu tame;
toliko mnogo sudija koji se kuvaju u plamenu žešćem nego onom koji su
ikada zapalili protiv hrišćana; toliko mnogo mudrih filozofa koji se crvene
u vrelom ognju sa svojim obmanutim učenicima; toliko mnogo pisaca -
tragičara još poetičnijih u izražavanju svoje patnje; toliko mnogo plesača
koji skakuću još življe od svoje patnje, nego ikada ranije od aplauza."
(Tertullian, De Spectaculis, XXX)
Elem, ako govorimo o pravdi, ne bi bila pravedna večna muka u paklu

već je pravedno načelo oko za oko, zub za zub, a ne milion očiju za jedno
oko, niti milion zuba za jedan zub. Muka u paklu će biti adekvatna realnoj
851
krivici, tako da će neki nepravednici goreti možda samo par trenutaka a

neki možda i više dana. Evo šta Biblija zaista uči:
"I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima
njegovim." (Otkrivenje 22,12)
Dakle, pravedno je da kazna bude po delima koje je neko činio, s time da

se pod delom misli i na loše motive srca na koje je čovek pristao:
Da pojam kazne ima značenje radnje koja će se jednoga trenutka svršiti,

jasno nam je po tome što se kazni pridaje značenje smrti:
"A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i

vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što
gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga." (Otkrivenje 21,8)
A da je ta smrt konačna jasno je iz sledećih stihova:
"Ti ćeš ih razagnati kao dim što se razgoni; kao što se vosak topi od ognja,
tako će bezbožnici izginuti od lica Božijeg." (Psalam 68,2)
Pismo kaže: "Više neće biti nikakve prokletinje." (Otkrivenje 22,3)
Nekoga zbunjuje pojam muka za koje piše da će trajati "doveka" (zauvek)
Objasnjenje je u tome sto biblijski pojam "doveka" (zauvek) nema

852
potrebno da se ispuni radnja o kojoj je reč. To se može videti iz mnostva

biblijskih primera gde se taj pojam upotrebljava sa značenjem koje je
konačno: (2.Mojsijeva 21:6; Navin 8,28; Matej 21,19; 2.Carevima 5;27;
Jevrejima 6:2; Jevrejima 9:12) Isti tako treba da razumemo pojam "oganj
večni". "Oganj njihov neće se ugasiti", dok se izgori ono sto treba da
izgori. U 1.Mojsijevoj 19,24-25 čitamo da su Sodom i Gomor unisteni
vatrom, a Juda piše: "Kao što i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi,
koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugim mesom, postaviše
se za ugled i muče se u večnom ognju." (Juda 7). Sodom i Gomor ne gore i
danas. Ta vatra se davno ugasila, ali je gorela dok nije uništila ove
gradove. Ovakve će biti i "vecne muke". Ali posledice ovog ognja će biti
večne. Da će nepravednici goreti dok ne izgore, jasno je iz biblijskih
izvestaja da će oni izgoreti kao strnjika (Isaija 5,24. Jovan 15,6). Istopice se
kao da su od voska (Psalam 68,2). Oganj će ih pojesti (Otkrivenje 20,9).
***
> Bogobojaznost se spominje i u Bibliji na vise mjesta ali ti to izgleda

zanemarujes i ne zelis to nikada da spomenes. Jer ako bi spomenuo onda
bi mozda mogli primjetiti i kontradikciju koja postoji u Bibliji. Medjutim
ako shvatis da to ustvari nije obican strah onda ce ti neke stvari biti
jasnije.
Bogobojaznost kao svest o odgovornosti pred Uzvišenim jeste sastavni

elemenat motiva prave ljubavi, ali ako ti nisi svestan da većinu vernika
pokreće na dobra dela strah od kazne, strah nečiste savesti, a ne prava
ljubav, ona verovatno i sam činiš dobra dela iz loših motiva. Što su su
ljudi veći krivci pred Bogom zbog iskvarenosti sopstvenih srca, to su
često više opterećeni strogim formalnim i sitničavim pravilima ponašanja
kojima zavaravaju svoju savest. Na takav duh smo upozoreni preko
Svetog pisma:
"No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer

ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i
druga mnoga takva činite. I reče im: Dobro ukidate zapovest Božju da
svoj običaj sačuvate." (Marko 7,7-9)
853
"Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i

od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i
milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.
Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete. Teško vama
književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su
pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra času i zdelu
da budu i spolja čiste. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste
kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju
mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima
pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.” “Još reče: Šta izlazi iz
čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle,
preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo,
sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra
izlaze, i pogane čoveka.” (Matej 23,23-28; Marko 7,20-23)
Zato ja pitam gde u Kuranu postoji zaštita od takvog duha?
Kada ti vidiš kod svog brata muslimana da ga na dobra dela i držanje

zakona ne pokreće iskrenost reformisanog srca, već usijeno ponašanje
koje je plod straha nečiste savesti koje njime vlada, kojim citatima Kurana
ćeš ti njemu tada da pomogneš da se pokaje što ga pokreće strah, a ne
ljubav? Kojim stihovima ćeš mu pokazati da je njegov strah upravo dokaz
da je kriv i neizmiren sa Bogom te da njegova spremnost na žrtvu nije
nikakav dokaz prave ljubavi prema Bogu?
Ja ću mu citirati ove stihove:
854

2.Timotiju 1,7)
A šta ćeš mu ti citirati?
***
> Mnogo puta sam spomenuo borba traje do naseg posljednjeg

uzdisaja...zeljeli to mi ili ne.
Naravno, svaki dan donosi nova iskušenja, nekada veća, nekada manja,
koja treba da se pobede, ili će ona pobediti nas.
Ali treba razlikovati licemernu borbu protiv greha koja je utemeljena

samo na tome da se sputa ispoljavanje greha od stvarne pobede nad
grehom koja rezultuje reformom motiva srca:

> Sta je strpljivost kod tebe i kakvo ima znacenje. Drugim rijecima da li je
to neophodno kod vjernika ili to samo licemjeri posjeduju...? Da li mislis
da strpljivost kod iskreni vjernika ne postoji. Oni se ponasaju onako kako
im cisto, mesnato srce nalaze i nemaju razloga da budu strpljivi.
Strpljivost je rod Duha, posledica pobede nad željom, ako mislimo na istu
stvar. Nestrpljiva osoba unosi sebičnost u ono što radi i čeka da time
zadovolji grešne želje, pa je zato nestrpljiva.
> Oni se ponasaju onako kako im cisto, mesnato srce nalaze i nemaju
razloga da budu strpljivi.
855
Strpljivost je posledica reforme motive srca.
Kako se razlikuje pobeda nad grehom koja dolazi kao plod susreta čoveka
sa Bogom od licemernog sputavanja greha u svom ispoljavanju?
Čovek koji pobeđuje greh, koristi volju da se uzda u Boga, a odupre

grehu samo kada ima iskušenje. A koja se samokontroliše da greh ne
ispolji to mora stalno da radi. Prva osoba je srećna kada pobeđuje
iskušenje jer postaje rasterećena od greha koji je vladao njenom voljom,
dok je licemer u depresiji jer i dalje želi greh ali ga je sputao u svom
ispoljavanju i zadovoljenju. Prva osoba je srećna i rasterećena i njena
zahvalnost se vidi u pevanju himni zahvalnosti Bogu, a druga osoba peva
od muke pesme za psihičko pražnjenje potisnutog nezadovoljstva.
==
> Npr. Kada profesor kaze na fakultetu studentima da ne prepisuju test

jedan od drugog a oni to uporno rade i prepisuju uporno ko je kriv
profesor ili studenti?
U protestantskom svetu do skora, do pojave imigranata, niko nije

opominjao protiv prepisivanja na času jer je to njima bilo neshvatljivo.
Jedan kolega jednog mog poznanika, požalio mu se kako su mu studenti
na koledžu u Americi jako podbacili na zadnjem ispitu, kada ih je zamolio
da ispit rade bez upotrebe udžbenika, samo na osnovu onoga što su sami
naučili na času. Poenta je što su oni taj domaći radili kod svojih kuća, na
poverenje da neće prepisivati. To je primer kako Božji moralni zakon, koji
samo hrišćanstvo poznaje, rešava problem u korenu.
U islamu imaš pravila a ne zakon koji zahteva reformu motiva srca.
***
"Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas
neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s
iskušenjem i kraj, da možete podneti." (1. Korinćanima, 10:13)
856
Nije baš dobar prevod. Ovako bi bilo bolje:
"Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas
neće pustiti da se iskušate većma nego što ste osnaženi, nego će dati s
iskušenjem i snagu, da možete podneti." (1. Korinćanima, 10:13)
Ovi stihovi, za razliku od onih iz Kurana, ne pružaju izgovor za greh.
***
"Svinjsko meso više od sve ostale mesne hrane stvara rđavu krv." (Elen
Vajt)
Dokaz božanskog nadahnuća Elen Vajt se vidi po tome što je govorila

nešto što naučnicima još nije bilo poznato. Sami proizvođači mariniranog
svinjskog mesa su radili istraživanje da bi dokazali kako je obično
svinjsko meso štetno ako nije marinirano sirćetom. Toksičan efekat
svinjskog mesa je dokumentovan u ovom istraživanju koje je pokazalo da
ljudska krv analizirana pet sati posle konzumiranja svinjskog mesa
otkriva sledeće štetne efekte:
"The results show unequivocally that consuming unmarinated cooked

pork shows a significant negative effect on the blood. Five hours after
consumption, subjects showed extremely coagulated blood, with
extensive red blood cell (RBC) rouleaux (cells in the formation of stacked
coins), RBC aggregates, and the presence of clotting factors, especially
fibrin, which is seen as white threads in dark-field microscopy."
https://www.westonaprice.org/health-topics/food-features/how-does-
pork-sausage-affect-the-blood/
Takođe je Elen Vajt dobila u viziji otkrivenje da je sirće štetno jer sprečava
varenje unete htrane, a to je uzrok zašto marinirano svinjsko meso sa
sirćetom nije toliko štetno kao obično.
***
857
> Kurán je od Stvoritelja,Jednog Jedinog Boga! Jedinstven stil,i

izvanredna mudrost koja je sadrzana u njemu su nepobitni dokazi da je
Kurán Allahova rec!Bogat raznim naucnim dokazima
Dokaz da jer Kuran od Boga mogu biti samo duhovni dokazi u smislu
same reči, a pošto je i tebni jasno da oni ne postoje, ti navodiš nešto što
nije relevantno, jer i sotona može da ima jedinstven stil i naučne dokaze
jer zna nauku bolje od svih drugih stvorenja.
Kako uopšte zamišljaš da bi Bog mogao da ceni što neko veruje u

nadahnutost njegove knjige na osnovu naučnih dokaza ili stila, kada
usvajanje tih argumenata nije nikakav dokaz plemenitosti?
Po toj logici svako ko ima naučno obrazovanje ili ceni jedinstvene stilove
bi bio primoran da bude sa Bogom jer to ne može da ospori, a ko je glup,
izgubio bi spasenje.
Bog ceni onoga ko prepoznaje smisao ljubavi jer mu se sam pokorava i on

će u večnosti svedočiti kako ga je Božja ljubav otkrivena Pismom osvojila
za Boga, a ne naučna saznanja koja imaju i satanisti kada se mole
Luciferu.
***
> 40. Nepravda se može uzvratiti istom mjerom,
U času teškog iskušenja, čovek se hvata za slamčicu da bi opravdao svoju

grešnu reakciju i ovo mu pruža izgovor za greh.
> a onoga koji oprosti i izmiri se Allah će nagraditi;
Ovo je navođenje čoveka na više zabluda:
Prva je loš motiv da zbog nagrade čovek prašta, a ne da prašta spontano

iz ljubavi jer je već sa Bogom i jer mu je oprošteno. Naime, ko se zaista
pokajao za grehe, Bog mu je oprostio krivicu i on sam lako prašta
858
drugima. A ko se ne kaje za grehe, on je pod osudom i prirodno osuđuje

druge i ne može da oprosti iskreno iz srca.
Druga zabluda je shvatanje da čovek može biti nagrađen za ono što je

inače bio prirodno dužan da učini. Itd.
> On, uistinu, ne voli one koji nepravdu čine.
Kao što se vidi Kuran predstavlja Boga kao pagani svoja božanstva gde
oni bogu pridaju atribute pale ljudske prirode, kao da Bog voli sebičnom
ljubavlju koja razlog za ljubav traži vrednosti u onome koga voli. Takva
"ljubav" opterećuje i navodi osobu na licemerstvo.
Roditelj koji kaže detetu da ga voli samo ako je ono poslušno, uništava
psihu tog deteta, jer dete nije navedeno da bude poslušno roditeljima iz
ljubavi, već iz straha od gubitka odbacivanja. Ispravan roditelj osuđuje
greh, ali voli grešnika i zato detetu otkriva ljubav kao motiv pokajanja.
Kada dete shvati da ga roditelj voli iako je ono loše, to lomi srce deteta i
osvaja ga na nelicemernu odanost.
Bog voli grešnike a ne voli greh, i Božja ljubav na pokajanje vodi grešnika:

da te dobrota Božja na pokajanje vodi?” (Rimljanima 2,4) "U ljubavi nema
straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje,
a ko se boji nije se usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18) "Jer nam Bog ne
dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim.1,7) Bog nas poziva
"da mu služimo bez straha, u svetosti i u pravdi pred njim dok smo god
živi." (Luka 1,74-75)
Kada bi Bog prihvatao bilo koji drugi motiv odanosti, onda bi mogao da
sve ljude zastraši neposrednim otkrivenjemn svog postojanja i svoje volje,
i dobio bi da mu svi budu odani iz straha. Ali Bog ne može da ceni
iznuđenu poslušnost, koja nije plod ljubavi već ucene.
Onima koji su pokušali da strahom od kazne sebe zaplaše i da tako

859

sveta od greha:
***
> Kako mislis vjera?
Vera je uzdanje u Boga, oslanjanje na Njega, a ne na sebe. Tada kada se

pokorimo Njegovom Duhu, On sam menja naša srca i upisuje u nas Božje
zapovesti tako da se spontano ponašamo u skladu sa zakonom:

(Jeremija 31,33)
Mi Boga izabiramo u molitvi, tada Mu se pokoravamo, a sve ostalo je

posledica.
> Bog nam je tacno dao upute kako i na koji način da Ga obozavamo.
Nesto sto su prvi poslanici a.s konstantno trazili.
Ne, već pre svega Bog nam je otkrio sebe kroz svoju reč, da bismo Mu
verovali. Dat nam je i zakon kao otkrivenje Božjeg karaktera, ali i zato da
bismo postali svesni potrebe za Njime.
Ovo je svrha zakona:

860
Otkrivenje zakona nam je dato da bi nas ukorilo za greh i da bismo tada

iskreno od Boga zavapili novo srce kao car David kada se molio:
Dakle, molitva nije ritual već razgovor sa Bogom. A promena je rezultat

tog susreta.
Na primer, jedna devojka kada je čula propoved o Bogu, prvo je uhvatila

sebe kako ne baca pikavce više kroz prozor. A uskoro je dobila
nadahnuće da ostavi duvan. Posle vapaja za rastećenjem od želje za
duvanom, Bog ju je čuo i uslišio.
Dakle, nije se ona trudila da ostavi greh da bi bila sa Bogom, već je

uspostavila zajednicu sa Bogom, da bi je Bog oslobodio od greha.
Za razliku od islama (a i većine tradicionalnih hrišćana) koji svojim

pravilima ponašanja definiše čovekov život ponašanje u svakoj sferi
življenja, zahtevi Božjeg zakona iz Biblije vrlo strogo, pedantno i jasno
Božjim zakonom definiše ispravne pobude ljudskih srca pa ako su
pobude ispravne, ako čovek ima ljubav u svom srcu, sam će znati kako da
se ponaša.
A ako nije čovek sa Bogom, ako motivi njegovog srca nisu reformisani,
tada mu pravila ponašanja ne mogu pomoći da se promeni već će ga u
tome omesti, jer će ga učiniti zadovoljnim formalnom promenom
ponašanja, dok će u srcu ostati greh, a na savesti krivica, koja umesto
ljubavi postaje bitan motiv čovekovog licemerstva. Licemer živi ispravno,
ali mu je srce kvarno:
861
28)
***
> Da li je vječno uživanje nakon smrti dovoljan motiv da se čovjek

apsolutno posveti tom uvjerenju?
Otkuda tebi ideja da je smisao onoga što je Bog stvorio - hedonizam?
To je odlika palog čoveka tako da razmišlja i da kreira ideju o raju kao

mestu gde će da zadovolji sve grešne želje koje nije mogao da zadovolji u
ovom životu.
Pogledaj sve što je Bog stvorio u svemiru, od mrtve materije do živih bića,
sve što postoji služi drugome, osim grešnog ljudskog srca. Niti se planete
vrte oko Sunca radi užitka, niti elektron oko atoma. U sv eje ugrađen
smisao da voli, da služi drugome, a ne da traži užitak.
Bog nije stvorio čoveka nesrećnog pa da on ima potrebu sve vreme da

čezne za užitkom i srećom, već ga je stvorio takvog da bude istinski
srećan i zadovoljen u Bogu sa smislom da služi drugima, da voli
nesebičnom ljubavlju.
Ovo je pisac i prorok Elen Vajt rekla o raju:
"U svom bezgrešnom stanju čovek je održavao radosnu vezu sa Onim u

kome je „sve blago premudrosti i razuma sakriveno”. (Kološanima 2,3)
Ali posle počinjenog greha svetost mu više nije pričinjavala radost i on je
pokušao da se sakrije od Božjeg prisustva. Nepreporođeno srce i sada se
nalazi u takvom stanju. Ono nije u skladu sa Bogom, niti nalazi radost u
zajednici sa Njim. Grešnik ne bi mogao da bude srećan u Božjem
862
prisustvu; njemu bi društvo svetih bića bilo neugodno. Kad bi mu i bilo

dozvoljeno da uđe u Nebo, ono mu ne bi pružilo nikakve radosti. Duh
nesebične ljubavi koji tamo vlada - svako srce sjedinjeno sa srcem
Beskrajne ljubavi - ne bi našao odjeka u njegovoj duši. Njegove misli,
njegovi interesi, njegove pobude, sve bi bilo suprotno onom što pokreće
bezgrešne nebeske stanovnike. On bi bio neskladna nota u melodiji Neba.
Nebo bi za njega bilo mesto mučenja; on bi čeznuo da se sakrije od Onog
koji je svetlost i središte radosti Neba. Bog nije samovoljno odlučio da zle
isključi sa Neba: oni se sami isključuju svojom nepodobnošću za nebesku
zajednicu. Božja slava bila bi za njih oganj koji spaljuje. Oni bi radosno
pozdravili uništenje, samo da se sakriju od lica Onog koji je umro da ih
otkupi." (Elen Vajt, Put Hristu)
***
> Ne samo da se sa abdestom/prenjem brisu grijesi vec i sa klanjem

kurbana, cinjenje dobrih dijela, spominjanjem
Allaha,pokajanjem,Hadzom, Sehadetom kada se prima Islam itd...
Neverovatno je koliko je vaše verovanje u sukobu sa pravednošću i koliko

čoveku pruža izgovor za bezakonje.
Vi kršite zapovesti koje zahtevaju čistotu srca od greha, a opravdavavate

se držanjem formalnih pravila i rituala koji uopšte ne zahtevaju reformu
motiva srca.
Obred pranja pruža psihološku utehu osobi koja se za greh srca uopšte
nije pokajala i pruža joj alibi za namerno grešenje.
Neverovatno je koliko je Sveto pismo uzvišenije. Po njemu je besmisleno

da čovek može da se iskupi dobrim delima koja je i inače dužan da čini:
863

Zamisli da tvoj bračni saputnik tebe prevari sa drugom ženom, a onda

kaže: "Ja ću sada da se iskupim sada tako što ću da spremim ručak!" Pa on
je to dužna i inače da čini, kako sada time da se iskupi?
Kada bismo mi bili dostojni spasenja na osnovu svoje zasluge, tada slava
ne bi pripadala Bogu, nego nama. Zahvaljivali bismo se na spasenju
samima sebi, a ne Bogu, i besmisleno bi uopšte bilo govoriti o potrebi
čoveka za Spasiteljem kada bi mi sami sebe mogli da spasemo.
kakve koristi:
Kako zamišljate da Bog može da ceni vaša dobra dela kada ih ne činite iz
ljubavi već da biste se spasili?
***
> Isus je podučavao ljude zakonu Starog zavjeta, Pavle ga je negirao.
Nije tačno. Deset zapovesti su otkrivenje Božjeg karaktera i zato su večni.

Obrezanje nema veze sa moralnim ponašanjem i sa definisanjem
karaktera već je privremeno ukazivalo na pripadnost narodu u kojem će
se roditi Mesija. Zato je Pavle pisao:

864
Niko ne može da drži Deset zapovesti a da bude loš kao čovek. A ko se

obrezuje, može da bude iskvaren do kraja.
***
> "Isus objasnjava da je sustina SZ bila ljubav"??? Pa jeste ako se izuzmu

svi koji ne pripadaju "odabranom" plemenu.
Netačno. Sami Jevreji su odmah preko Mojsija bili opominjani teškim

prokletstvom ako budu kršili Božji zakon:
“I poludećeš od onoga što ćeš gledati svojim očima. Sinovi tvoji i kćeri
tvoje daće se drugome narodu, a oči će tvoje gledati i kapaće jednako za
njima a neće biti snage u ruci tvojoj. Stranac koji je kod tebe popeće se
nada te visoko, a ti ćeš sići dole veoma nisko. On će ti davati u zajam, a ti
nećeš njemu davati u zajam.” “Ako povrgnete uredbe moje i duši vašoj
omrznu zakoni moji da ne tvorite sve zapovesti moje, i raskinete zavet
moj, i ja ću vama učiniti ovo: Potrću ponos sile vaše; oboriću idole vaše; i
obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše. I opustiću zemlju
da će joj se čuditi neprijatelji vaši koji će živeti u njoj. A vas ću rasijati po
narodima, i zemlja će vaša biti pusta i gradovi vaši raskopani.”
(5.Mojsijeva 28,34.32.43-44; 3.Mojs.26,15-16.19.30-33)
A neznabošci su manje krivi, jer nisu dali zavet vernosti Bogu, što se vidi
kada Isus Navin objašnjava Jevrejima da će mnogo gore proći ako daju
zavet Bogu, pa ga onda prekrše (Isus Navin 24:19-22).
> Ovi ostali se slobodno mogu istrebiti.
To nigde ne piše, niti su se Jevreji tako ponašali. Oni su dobili zadatak da

istrebe samo one koji su drsko grešili odbacujući Božju milost.
> Onda kazne,kamenovanja,spaljivanja,ubijanja...tesko da je sustina

ljubav.
Pravda je zaštita onih koje voliš. Ako tebe neko hoće da opljačka i ubije,
zar nije ljubav sačuvati te?
865
Zato je Bog dao i krivični zakon pored moralnog, a taj zakon ima danas
svaka država. Negde se kazne primenjuju električnom stolicom, negde
kamenovanjem.
> U NZ sam Isus zabranjuje da se kazni gresna zena,koja je gresna npr i

po danasnjim merilima a ne u ono vreme
Zato što nije sve učinjeno za njeno spasenje, jer ona nije znala kako da
pobedi svoje iskušenje. Ali odmah kasnije, pošto je velika svetlost obasjala
ljude toga vremena, a posebno vernike crkve, niko nije imao izgovora za
namerno grešenje. To jasno vidimo na primeru Ananije i Sapfire (Dela 5,1-
8), kako im je Bog brzo presudio zbog laži: ”... Zašto ste se dogovorili da
iskušate Gospodnjeg Duha? reče joj Petar. Gledaj! Pred vratima su noge
onih koji su sahranili tvog muža; a i tebe će izneti. I ona istog časa pade
pred njegove noge i izdahnu. Tada uđoše oni mladići i nađoše je mrtvu pa
je izneše i sahraniše pored njenog muža. A silan strah obuze svu crkvu i
sve koji su to čuli. ...„ (Dela 5,1-8)
Bog je bio milostiv četiri veka prema hananskim plemenima i nije

dovoljavao da niko od njih strada, ali kada su oni grešeći sve više i
bizarnije sasvim prezreli Njegovu milost, došlo je vreme za njihovo
uništenje. To uništenje je bilo blagoslov za sve okolne narode:
866

29,11; 28,3-10; 27,23-24.26; 28,2
***
Pavle ništa nije promenio, a ti si sve iskrivljeno interpretirao ni najmanje

ne gledajući smisao rečenoga.
Na primer:
„Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa nije pogano po sebi, osim
kad ko misli da je pogano, onome je pogano.“
Izvadio si iz konteksta gde Pavle piše slaboj braći da nema nikakve

magije ako jedu hranu koja je posvećena paganskim bogovima te da ona
nije zbog toga sama po sebi postala nečista.
U poslanici Korinćanjima je to detaljnije objasnio:
"A za jelo idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema
drugog Boga osim jednog. Ali nema svako razuma; jer neki koji još i sad
misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve jedu, i savest njihova, slaba
budući, pogani se. Ali jelo nas ne postavlja pred Bogom: jer niti ćemo biti
veći ako jedemo, ni manji ako ne jedemo. Ali se čuvajte da kako ova
sloboda vaša ne postane spoticanje slabima. Jer ako tebe, koji imaš razum,
vidi ko u idolskoj crkvi gde sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba
budući, osloboditi se da jede idolske žrtve? I s tvog razuma poginuće
slabi brat, za kog Hristos umre. Tako kad se grešite o braću, i bijete
njihovu slabu savest, o Hrista se grešite. Zato, ako jelo sablažnjava brata
mog, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svog.
Sve što se prodaje na mesarnici, jedite, i ništa ne ispitujte savesti radi; Jer
je Gospodnja zemlja i šta je na njoj. Ako li vas ko od nevernika pozove, i
hoćete ići, jedite sve što se pred vas donese, i ne premišljajte ništa savesti
radi. Ako li vam pak ko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onog koji
vam kaže, i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i šta je na njoj. Ali ne
govorim za savest tvoju, nego drugog; jer zašto da moju slobodu sudi
867
savest drugog? Ako ja s blagodaću uživam, zašto da se huli na mene za

ono za šta ja zahvaljujem? Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo
činite, sve na slavu Božiju činite. Ne budite na sablazan ni Jevrejima, ni
Grcima, ni crkvi Božijoj, kao što ja u svačemu svima ugađam, ne tražeći
svoje koristi nego mnogih, da se spasu." (1. Korinćanima 8, 4-13; 10, 25-29)
Sabor orve crkve je u diskusiji o zahtevima za obraćene pagane ukinuo

sve što je nacionalna odlika Jevreja (obrezanje...), dok je pokazao
primerima moralnih zapovesti i primerima iz podele na čisto i nečisto
(zabrana krvi i udavljenoga) da moralni zakon i podela na čisto i nečisto
nije ukinuta.
Isto si tako izvadio iz konteksta sledeći smisao ovog stiha kada si za njega
prethodno ovo napisao:
"Pavle je sve propise o štovanju subote dokinuo. U svojoj Poslanici

Kološanima (2:16) je napisao: „Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za
piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote.“"
Izostavio si da citiraš sledeći stih iz koga se jasno vidi da se tu misli samo

na one praznike i običaje koji su sen Hristov, jer su se oni ispunili u
stvarnosti pa zato više nisu obavezni:
"Koje je sve bilo sen od onog što htede da dođe, i telo je Hristovo."
(Kološanina 2,17)
Dakle, tu se uopšte ne govori o sedmičnoj suboti, jer ona ni na koji način

ne ukazuje na Isusa kao kakav sen. Sedmična subota je moralna zapovest,
test naše ljubavi prema Bogu, naše spremnosti da svaki sedmi dan
posvetimo Njemu. Ali cerelonijalne subote su ukinute jer s ukazivale na
Isusovu žrtvu i plan spasenja.
Takođe, ti kao musliman ni ne možeš da shvatiš da su proročki običaji

koji su ukazivali na Isusa ukinuti jer ni ne veruješ da je Isus žrta koja je
prorečena u Starom zavetu za iskupljenje čovečanstva. Zato ne razumeš
smisao ovih reči i tumačiš ih kako bi ti sam želeo, kao da se navodno tu
govori o moralnom a ne ceremonijalnom zakonu:
868
U Poslanici Jevrejima (8:7 i 13) se kaže:
“(7) Jer da je onaj prvi bez mane bio, ne bi se drugom tražilo mesta. (13) A
kad veli: nov zavet, prvi načini vethim; a šta je vetho i ostarelo, blizu je
kraja.“
Da tu Pavle ništa nije novo doneo jasno se vidi iz Starog zaveta, gde je
prorečeno raskidanje saveza i samim tim ukidanje žrtvenog sistema.
U devetoj glavi knjige proroka Danila su našli biblijsko proročanstvo o

vremenu Mesijinog pomazanja (krštenja), pogubljenja (na krstu Golgote),
i odbacivanja od strane Jevreja kada su ukinuti i zavet:
"Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da

se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede
večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti
nad svetima. Zato znaj i razumij: Otkad iziđe reč da se Jerusalim opet
sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve
nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme. A posle te
šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati;
narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; ... I utvrdiće zavet s
mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos;"
(Danilo 9,24-27)
U analizi ovog proročanstva uzimaćemo dan za godinu po tekstu u

Jezekilju 4,6. Dekretom o zidanju razrušenog Jerusalima počinje proročko
vreme koje se sastoji od 70 sedmica (ili 490 godina). Ponovno zidanje
grada je trajalo 7 sedmica (ili 49 godina). Do početka Spasiteljeve službe
preostaje šezdeset i dve sedmice (ili 434 godine). Do kraja proročkog
vremena ostaje jedna sedmica (ili sedam godina). U polovini sedmice (ili
posle tri i po godine) "ukinuće žrtvu i prinos". Tada će biti ukinuto
ceremonijalno prinošenje žrtava koje ukazuju na Spasiteljevu žrtvu zato
što će se ona tada ispuniti u stvarnosti. Na kraju sedmice, tj. tri i po
godine kasnije, kamenovanjem Stefana Jevreji su konačno zapečatili svoju
sudbinu, prestavši da budu izabrani narod. Od tada se Jevanđelje
propoveda neznabošcima.
869
Dekret o ponovnom zidanju Jerusalima doneo je car Artakserks godine

457 pre n.e. Ako toj godini dodamo 69 sedmica ili 483 godine dobićemo
vreme početka Spasiteljeve službe, tj. vreme Njegovog krštenja, a to je 27,
godina n.e.
Kako obrezanje nije spadalo u moralni zakon (u Deset zapovesti) već je

zavetnog značaja, ono je tada, kada je zavet Boga sa Jevrejima ukinut, i
samo ukinuto.
***
> Iz ovog se može zaključiti koliko je važno da srce čovjeka bude ispravno
Uzalud kada na te reči može da se pozove svaki fanatik, jer u Kuranu

nema kriterijuma koji bi ga sačuvali od fanatičnih motiva ilči grešnih
želja, dok Biblija sasvim jasno ukorava i strah, osvetoljubivost i želju kao
greh:
870

2.Timotiju 1,7)
"Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za

zlo!" "Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad

Gde imaš u Kuranu ukor za strah, osvetoljubivost i želju?
Nigde!
***
> Nema sta da se krivo protumaci kada su stihovi jasni kao dan
Jasni su onima koji tumače po duhu, a ne po telu jer koji tumače po telu,
oni projektuju svoj iskvaren karakter Bogu:

2,14)
Po tvojoj fornalnoj logici, mi treba da mrzimo sebe:
"Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu,
sačuvaće je za život večni." (Jovan 12,25)
Takođe, treba da mrzimo roditelje:

871
"Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na

decu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj
učenik." (Luka 14,26)
I treba da mrzimo nepravednike:
"Gospod ispituje pobožnike i bezbožnike; duša njegova mrzi na onoga,

koji čini nasilje." (Psalam 11,5)
Međutim, kada Isus kaže da mrzimo na svojuu dušu, On misli da treba

da se odreknemo svoga velikog Ja, sebe, svojih grešnih želja, a odluka da
to uradimo je ravna umiranju sebi. Zato je krštenje (baptizo - uroniti)
simbol umiranja sebi, jer kada stavljamo Boga na presto srca, ne sledimo
više želje naše pale prirode, umrli smo sebi. To je suprotno islamu po
kome ti Bog upravo pruža zadovoljenje tvojih prirodnih čežnji duše.
Kada Isus kaže da treba da mrzimo roditelje, braću, itd, to znači da ne

treba da nam budu idoli zbog kojih ćemo u kritičnom trenutku žrtvovati
načela istine i odreći se Boga. To je suprotno ućenju Kurana po kome u
slučaju opasnosti možeš da se odrekneš Alaha.
Kada psalmista David kaže da Bog mrzi neprevednike tada On time kaže
da ne odobrava njihove postupke, a ne da ih kao ljude ne voli. Zato sam
Bog kaže u Starom zavetu:
"Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre
bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se,
vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?"
(Jezekilj 33,11)
A za naš odnos prema neprijateljima Bog kaže u Starom zavetu:

872
Kuran dozvojava osvetu, dok sam Alah mrzi nepravednike.
***
> Dvojica Holađana su na originalan način testirali koliko ljudi ne znaju o

islamu i koliko im malo nedostaje da nasjednu na propagandu protiv
islama i Kur'ana. Kupili su Bibliju, nalijepili korice sa natpisom Kur'an i
počeli čitati prolaznicima na ulici citate, objašnjavajući im da čitaju
dijelove iz Kur'ana.
Nije isti smisao istih reči u Pismu i u Kuranu kao što nema isti smisao
pojam ubistva od strane egzekutora i od strane osvetoljubivog fanatika
punog mržnje. Oboje mogu imati formu pobožnosti ali je duh različit.
Kuran nema ovakav duh:

Bog je dao naredbu da se istrebe hananska plemena jer su prezreli Božju

milost i jer su tetorisali sve oko sebe, ali pogledaj duh Božjeg postupanja:
873

29,11; 28,3-10; 27,23-24.26; 28,2
***
> Da li je postojao Novi zavjet u vrijeme kada su živjeli apostoli? Kada je

dovršena kanonizacija Starog Zavjeta?
Isus ništa novo nije rekao, pa se nije smatralo neophodnim da se išta

zabeleži jer je sve već napisano u Starom zavetu. On nije došao da donese
novu nauku već da ispuni staru - da umre za grehe sveta. Pisano je za
Njega: "On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše
na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija
53,5) "Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju
neće se posramiti" (Psalam 34,22) "A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću
roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode. Vratiće se u grad sužnji puni nade
... Spasiće ih Gospod Bog njihov u taj dan kao stado svojega naroda, jer su
oni drago kamenje na vencu koje će u zemlji zasjati." (Zaharije 9,11-17)
Tek kada se shvatilo da svedoci ispunjenja starozavetnih proročanstava
umiru a Isus još nije ponovo došao, odlučeno je da se svo to ispunjenje
zabeleži za sledeće generacije. Stari zavet je bio i ostao autoritet za
proveru svega što se piše posle njega, pa zato apostoli pohvaljuju one koji
Starim zavetom proverava čak što i sami apostoli govore: "Ovi pak bijahu
plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i
svaki dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11)
***
Ja sam protiv ovakvih postova i to čak ide ka kršenju treće zapovesti,

uzimanju uzalud imena Gospodnjega radi provociranja.
Ta sama tvrdnja sama po sebi nije nikakav dokaz da je Isus Bog i zato
predstavlja sa jedne strane bacanje bisera a sa druge uvredu za razum
sagovornika koji zahteva dokaze da je Isus Bog. Dakle, ispravno bi bilo
izneti argumente da je Isus Bog, pa dozvoliti da sami ljudi zaključe da
874
Isus jeste Bog. A ovako mnogo liči na islamski način propovedanja gde
oni iznesu neko svoje uverenje bez ikakvih obrazloženja i argumenata, ik
očekuju da druga osoba to prihvati bez upotrebe razuma i traženja smisla
u rečenome.
No, čak i kada bi se izneli svi argumenti da Isus jeste Bog, to bi opet bilo
sablazan za mnoge koji veruju da je Isus bio samo čovek, jer oni nemaju
potrebu za Isusom koji je Bog.
Pa kada onda izneti istinu da je Isujs Bog, a da ona ne bude sablazan i

bacanje bisera pred svinje?
Onda kada ljudi postanu svesni potrebe za božanskim Spasiteljem kroz

Isusa Hrista, a to znači onda kada postanu svesni da su grešni i da su
krivi za grehe.
Neko će reći - pa svi smo već svesni greha i krivice zbog greha.
No, to na žalost, nije tačno. Većina je svesna simptoma stanja greha u

svojim mislima, osećanjima i postupcima, a ne i stanja greha jer ne
poznaju zahteve Božjeg zakona i ne razumeju njegov duh. Oni se kaju
samo za simptome greha tako što ih svojom voljom obuzdavaju. Za
takvulicemernu pobožnost, čoveku Isus kao Bog nije potreban, jer može
sam da se samokontroliše. Takođe, ne treba mu Isus ni kao božanski
Iskupitelj, jer smatra da dobrim delima može da zasluži spasenje.
Ali kada bi shvatio smisao i duh Božjeg zakona, da Bog zahteva čisto srce
od želja očiju, ponosa života i želja tela, tada bi shvatio da svojom voljom
niti može da se od greha očisti, niti da svoju krivicu za loše motive srca
iskupi dobrim delima, jer bi shvatio da su i njegova dobra dela
oskrnavljena sebičnošću, ponositošću, gordošću, strahom, umesto
pokrenuta čistom ljubavlju. Shvatio bi da sam ne može sebe da spase već
da mu je potreban Isus kao božanski Iskupitelj i Sveti Duh kao božanstvo
koje menja ljudska srca i upisuje u nas Božje zapovesti, kao što to otkriva
Pismo:
875

(Jeremija 31,33)
Dakle, prvo treba ljude jasno osvedočiti zakonom o sopstvenu grešnost pa

im onda neće biti sablazan otkrivenje Isusa kao božanskog Iskupitelja, jer
će On onda kada oni priznaju stvarnu grešnost i krivicu, biti jako željen
Spasitelj.
***
Mojsijev zakon koji zahteva kaznu je krivični zakon. Svaka država ima
krivični zakon kao što je imao Izrailj. Ti tvrdiš da je Bog ukinuo krivični
zakon i uspostavio da sudovi praštaju kazne. To nije zabeleženo u istoriji
da sud ima naredbu da svima oprašta i da ne kažnjava.
***
"I požive Adam sto trideset godina, i rodi sina po obličju svom, kao što je
on, i nadede mu ime Sit. A rodiv Sita požive Adam osam stotina godina,
rađajući sinove i kćeri; Tako požive Adam svega devet stotina trideset
godina; i umre." (1.Mojsijeva 5,3-5)
Dakle, Adam i Eva su rodili veliki broj potomaka koji su između sebe
imali odnose i tako napunili zemlju što je i bio zadatak čoveka.
Pitate se kako su mogli da imaju odnose brat i sestra a da nemaju
ispoljena zajednička genetska oštećenja?
Pa Bog je stvorio čoveka savršenog, mutacije će se pojaviti u ogromnoj
meri tek posle Potopa kada bude bio srušen vodeni omotač koji je bio
prilična zaštita od mutagenog zračenja zajedno sa jakim magnentnim
876
poljem zemlje koje od tada do sada stalno slabi.
***
Resul Hrustanović Ivica Bučić Sto se tice pozivanja na sz o Isusu nemaju

smisla,jer nema prorocanstvo o Isusu . Bar ne imenom
Pa kada bi bilo imenom, kakvu bi to duhovnu vrednost imalo?
Niko neće biti na nebu zbog pameti tj. zbog formalne logike deteta
predškolskog doba već zato što je priznanjem sopstvene nedostojnosti i
grešnosti u Božjim očima priznao da mu treba iskupljenje i očišćenje srce
od greha.
A ko je priznao tu potrebu, priznao je potrebu za Isusom kao božanstvom

koje ga spasava od krivice svojom iskupljujućom žrtvom, i priznao je
potrebu za božanstvom Svetoga Duha koji menja motive njegovog srca
upisujući u Njega Božji zakon.
Ko priznaju tu potrebu ne može da ne prepozna Isusa u starozavetnom

prinošenju žrtava niti proročanstvima o iskupljenju:

Muslimani ne priznaju potrebu za Isusom iz dva razloga, prvi je što

nemaju zakon koji će ih osvedočiti da su želje srca greh, već imaju
877
formalna pravila ponašanja. A drugi je što nečistu savest umiruju

obrednim pranjem i svim svojim ritualima, dok svest o potrebi za
reformom srca ugušuju pokazujući sebi na spoljnje držanje pravila
ponašanja.
***
> I zbog čega je odabrao jevreje ?
Nije odabrao odmah Jevreje već jednog čoveka Avrama, zato što je bio
veran da kroz njegovo potomstvo blagoslovi ceo svet:
"A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti, kad će od
Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi
na zemlji? Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon
sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine šta je pravo i dobro, da bi
Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao." (1.Mojsijeva 18,17-19)
Kada pobedio iskušenje da prinese svog sina na žrtvu, čime je predskazao

prinošenje Hristove žrtve za spasenje celog ljudskog roda, Bog mu je
ponovio reči blagoslova:
"I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao

glas moj." (1.Mojsijeva 22,18)
Isto proročanstvo Bog ponavlja Avramovom unuku Jakovu:
"I umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu, i daću semenu
tvom sve ove zemlje; i u semenu tvom blagosloviće se svi narodi na
zemlji, Zato što je Avram slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovesti
moje i pravila moja i zakone moje." (1.Mojsijeva 26,4-5)
Razlika između ostalih naroda na zemlji i jevrejskog je što je samo

jevrejski narod dao zavet Bogu na vernost, dok su ostali narodi služili
svojim lažnim bogovima. Bog je preko Isusa Navina pitao Jevreje da li
žele da mu budu verni i on je ponovo tada obnovio zavet sa Bogom:
878
služiti... A narod odgovori i reče: Ne daj Bože da ostavimo Gospoda da
služimo drugim bogovima." (Navin 24,15-16)
Bog poštuje ljudsku ličnost i zato Bog nije iste principe i odgovornosti i
blagoslove odredio svim ljudima, već samo onima koji Ga izaberu da Mu
služe: "Ne vucite u tuđemu jarmu nevernika, jer šta ima pravda s
bezakonjem?" (2. Kor.6,14)
Kada su Jevreji prekršili svoj zavet Bogu onda kada su svog Mesiju
podigli na krsti i kada su odbacili sve pozive na pokajanje od strane
apostola, tri i po godine posle Isusove žrtve na krstu, Božji zavet sa njima
je raskinut. Više nema izabranog naroda, već svako ko odluči da služi
Bogu ispravno, on postaje deo zajednice Božjeg naroda.
***
> To nije odbrana nego ubijanje civila a mi bi trebalo da smo na

civilozacijskom nivou da znamo da se ne ubijaju civili. U Japanu je glavnu
riječ imao car i vojska s njim.Narod se tu nije mnogo pitao.
Isto kao i kod nas, zločini od strane vlasti ne bi mogle da se čine u ime
naroda, da narod nije stvorio nacionalističku klimu da su se mogli zločini
činiti bez posledica. Japanski narod je kao i svi drugi narodi odgovoran za
svoje postupke. Mogao je da bira, da li će da strada u borbi protiv
nepravednog cara ili u borbi protiv pravednog bombardovanja od strane
Amerikanaca. Na kraju je sam car priznao kapitulaciju. Isto kao i kod nas
za vreme Miloševića, pokazalo se da su sve žrtve bile uzaludne.
Da je pravedno da narod strada imamo i u Svetom pismu primer kako je

razlog višegodišnje gladi u Izrailju bilo zlo što je izrailjski car Samuilo
pobio mnoge Gavaonjane (zato što nisu Jevreji već Hananejci):
"I bi glad za vremena Davidovog tri godine zaredom. I David potraži lice
Gospodnje; a Gospod mu reče: To je sa Saula i s doma njegovog
krvničkog, što pogubi Gavaonjane. Tada car sazva Gavaonjane i govori
im. A Gavaonjani ne behu od sinova Izrailjevih, nego ostatak od Amoreja,
879
kojima se behu zakleli sinovi Izrailjevi, ali Saul gledaše da ih pobije

revnujući za sinove Izrailjeve i Judine. I reče David Gavaonjanima: Šta da
vam učinim i čim da vas namirim, da blagoslovite dostojanje Gospodnje?
A Gavaonjani mu rekoše: Ne tražimo ni srebra ni zlata od Saula ili od
doma njegovog, niti da se ko pogubi u Izrailju. A on reče: Šta dakle velite
da vam učinim? Tada rekoše caru: Ko nas je potro i radio da nas istrebi,
da nas ne bude nigde u međama Izrailjevim, od njegovih sinova neka
nam se da sedam ljudi da ih obesimo Gospodu u Gavaji Saula izabranika
Gospodnjeg. I reče car: Ja ću dati." (2.Samuilova 21,1-6)
> Onaj koji ne sumnja on ne istražuje i zatvorenog je uma. Sumnja je

pokretač koji čovjeka tjera da otkrije i sazna.
Sumnja je strah, posledica nečist savesti pred Bogom, koren teorija zavere,
gde čovek podsvesno zna ša je zaslužio zbog svojih greha pa u svemu
vidi sen suda koji ga zbog nepokajanja zaista čeka:

nevolja straše ga." (O Jovu 15,20-24)
Čovek treba da ustražuje istinu iz ljubavi prema istini, a ne iz straha od

zablude. Koga pokreće ljubav, neće slepo verovati baš zato što ga pokreće
ljubav, dok koga pokreće strah od zablude - sumnjičavost, on će da
sumnja u ono što je jasno, baš zato što je jasno.
Ti si izneo sumnju kao argumenat, a to je već bezumno. Sumnja ne može

biti dokaz nizašta, osim za sopstvenu subjektivnost.
880
***
Tu se govori o islamu kao nekom entitetu. Ne govori se o Bogu već o

islamu. To znači da muslimani vide islam kao nekaklav sistem pravila
koji im donosi psihološku utehu, a ne vide Boga kao Spasitelja. Zato ni ne
hvale Boga i Njegov karakter već hvale sistem pravila - islam. Njihove
misli nisu obuzete razmišljanjem o veličanstvu Božjeg karaktera i onome
što On čini za njihovo spasenje. Umesto toga oni se bave sobom (što je
hrana za sujetni Ego) i onim što oni sami usiljeno čine za Gospoda. Tako
muslimani sami pokazuju da traže spasenje, ne u Bogu, već u islamu kao
sistemu pravila ponašanja
Meni nikada ne bi palo na pamet da hvalim hrišćanska pravila ponašanja

jer ispravno ponašanje je spontana posledica susreta čoveka sa Bogom.
Hvaliću Boga koji me je oslobodio od ropstva grehu i dao ljubav u srce.
Nemam potrebe za nikakvim sistemom pravila ponašanja jer je Bog moj
spasitelj od greha, a ispravno ponašanje spontana posledica reformisanog
srca.
Zamisli da jedan bračni par hvali uspešnost sopstvene bračne veze

pozivanjem na pravila ponašanja koja su oni naučili i kojih se drže.
Možda je odnos u tom braku formalno ispravan, ali sama potreba za
pravilima otkriva da u njihovom odnosu nema ljubavi. Da zaista postoji
ljubav, ne bi im trebala pravila. Ali da bi oni imali ljubav, trebao bi im,
umesto pravila ponašanja Božji zakon da ih učini svesnim potrebe za
reformom motiva srca i na taj način svesnim potrebe za Bogom kao
Spasiteljem od greha. Kada bi takav par zaista u Bogu našao svog
Spasitelja, onda bi Njega hvalio za reformu srca, a ne bi hvalio kakva
pravila ponašanja.
Svrha Božjeg zakona nisu pravila ponašanja već osvedoćenje o grešnost

sopstvene prirode da bi čovek bio sačuvan od oslanjanja na sebe i tako bio
naveden da se zaista uzda u Boga. A ko se uzda u Boga, neće grešiti dok
se uzda u Boga, jer se na sebe i svoje grešne sklonosi više ne oslanja.
881
"Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela." (Galatima 5,16)
"Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po

duhu; Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir. Jer
telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu
Božijem niti može. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u
telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov,
on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a
duh živ pravde radi." (Rimljanima 8,4-10)
***
> Sve što si naveo kao "dokaze" božanstvenosti padaju u vodu naspram
sljedećih stihova:"A O ONOM DANU I ČASU NITKO NE ZNA, PA NI
ANĐELI NEBESKI, NI SIN, NEGO SAMO OTAC. “ Mt 24 ,36(BOG NE
ZNA!?USTVARI SAMO BOG ZNA!!!)
Zar nismo objasnili nebrojeno puta da je Isus svoju božansku ličnost

uslovio atributima ljudske prirode da bi mogao da umre za naše spasenje.
Bog ne može da umre, i zato je Bog jednu svoju ličnost, onu koja je
otkrivenje Boga stvorenom svetu, uslovio ljudskom prirodom da bi mogla
da umre. Na krstu je umrla Isusova ličnost, ali ne i Njegovo božanstvo jer
božanstvo je van vremena i prostora. To je takođe razlog zašto Isus ne zna
datum svog dolaska već samo Otac jer je od utelovljenja on uslovljen
ljudskom prirodom.
***
> Ja ne znam zasto bjezite od toga krscani da priznate da je zeni stvoritelj

uvijek kroz sve objave trazio da cuva svoj moral sa hidzabom .
882
Jadni su ljudi koji svoj moral čuvaju sa hidzabom i raznim drugim

tehnikama umesto da se uzdaju u Boga i reformu srca koju im Bog pruža.
> "Tako je Milose ,jadni su ljudi koji cuvaju moral noseci garderobu
umesto da bude sasvim normalno da zene idu po hleb u pekaru bez gaca
,suknje itd ,vazno je velis da se uzdaju u Boga i reformu srca.
Sama pomisao da je nemoralno po Bozjem misljenju da zena ide golo.uza
u pekaru da ljudi pare oci na njene erogene zone je uvreda za Boga i
ljudski razum ...
Da se ljudi sramote svoje zadnjice, pa idu obučeni, to mogu da razumem,

ali da se sramote lica, pa ga zato pokrivaju, onda tu sa njima nešto očito
nije u redu.
***
> Tri su znaka licemjera (munafika): kada govori - laze, kada obeca - ne
ispuni, i kada mu se nesto povjeri - povjerenje iznevjeri." (Buharija i
Muslim)
Vrlo površna definicija licemera.
Vidi se da islam nije od Boga, jer laska prirodnoj ljudskoj površnosti i

pruža lažnu sigurnost ljudima koji su na versku revnosti pokrenuti lošim
motivima srca.
Po Svetom pismu čovek može potpuno ispravno da se ponaša, a da to sve

radi baš zato što ga pritiska krivica zbog nepokajanog greha.
883
Ako je islam od Boga, kako je moguće da nema okakvu mudrost u

Kuranu?
***
> Jel zakonom zabranjeno moliti se bogu,jel krse neki zakon,jel

demokratija ili nije?
Ma ne to, već je apsurdno da traže spas u tradicionalno hrišćanskim
zemljama, bežeći od plodova sopstvene vere, a to ne shvataju, pa uzrok
svoje tragedije nose svugde sa sobom.
Sa druge strane, ja sam uveren da je to Božji prst što su oni tamo došli, da
kazni zapadni svet za odbacivanje protestantizma. Sav blagoslov
reformacije Nemci su u svom otpadnišrtvu prvo hteli da pridaju svojoj
navodnoj arijevskoj rasi, a zatim da pridaju društvenom uređenju,
nesvesni da ono ne bi moglo da funkcioniše bez prethodnog
blagotvornog delovanja reformacije. Sada će se uveriti na vrlo bolan način
da taj sustem ne može da pomogne imigrantima. No, neće se ni tada
urazumiti već će se dati snagu desničarskim rešenjima, koja jesu kopija
totalitarnih režima islamskog sveta jer jedino ona i mogu da donesu mir
islamskim narodima.
***
Kada musliman tumači šta je kada važilo, zapazite da nikada ne gleda

smisao. I onda prirodno ne može da zaključi na šta se odnosi kada apostol
Pavle kaže “Dokidaju se ranije došli propisi, jer su izloženi slabosti i
beskorisnosti.“. Ne razumejući smisao zašto se nešto ukida, on zaključuje
kako mu je milo da tumači, pa kaže: "Pavle je dokinuo sve propise Starog
zaveta, bili oni večni ili privremeni, kao i sve stroge obaveze i zabrane"
Dokaz da to nije tačno, jasno kaže sam apostol Pavle kada govori o
obrezanju:
884

Kao što vidimo, kada apostol kaže da je prvo ukunito, on ne misli na

Božje zapovesti, već misli na ono što je sam prorok Danilo iz Starog
zaveta prorekao da će jednoga dana biti ukinuto, a to je sistem žrtava koji
je ukazivao na plan spasenja, jer je nevino jagnje prinošeno na žrtvu imalo
za svrhu da ukaže na nevinu žrtvu Isusa Hrista za spasenje ćovečanstva:
"A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu

neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; ... I utvrdiće
zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i
prinos;" (Danilo 9,26-27)
Dakle, Pavle ne stavlja obrezanje u večni Božji zakon, jer je ono imalo
privremenu svrhu u okvori obrednih odredbi da bi ukazalo na narod u
kojem će se roditi Mesija. Musliman tvrdi da je apostol Pavle ukinuo sve
iako apostol jasno otkriva da su Božje zapovest i dalje na snazi. Musliman
se čini da ako je Pavle ukinuo obrezanje i žrtve, da je onda ukinuo sve, jer
sam ne shvata smisao razlike između obrezanja i Božjeg zakonajer ne
razume ni smisao samog Božjeg zakona.
Apostol Pavle jasno objašnjava smisao zakona:
Musliman ne shvata da je svrha zakona da čovek postane svestan greha

srca da bi zatim iskusio novorođenje. Musliman shvatan Božji zakon kao
skup pravila ponašanja, a ne kao zahtev za reformom motiva srca, koji od
njega zahteva da pobedi grehe srca. Zato u Kuranu nemamo ovakvih
zahteva:
Oca, nego je od ovog sveta." (1.Jovanova 2,16) "I da se ne zanosite za
885
srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;" (4.Mojsijeva

15,39) "A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je
učinio preljubu u srcu svom." (Matej 5,28) "Ne poželi kuće bližnjeg svog,
ne poželi žene bližnjeg svog, ni sluge njegovog, ni sluškinje njegove, ni
vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog."
(2.Mojsijeva 20,17) "Nemoj mrzeti na brata svoga u srcu svom. Ne budi
osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,17-18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!"
"Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne
neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,29.17)
Kako ne razume duh zakona, musliman nikada neće moći da se ponizi

pred Bogom sa iskrenim vapajem kao car Davidi kada se molio:
Zato nikada neće ni iskusiti sledeće iskustvo:

(Jeremija 31,33)
Kako molitva muslimana nije prožeta svešču o grešnosti motiva srca,

njegova molitva ne može da bude iskrena, pa zato uči napamet pravila
kako treba da se moli, kojim rečima i kako treba da padne na zemlju kada
se moli, dok hrišćanin nema potrebe da mu se to definiše jer će iskreno
pasti na zemlju kada iskreno postane svestan potrebe da to uradu. Kada je
čovek pokrenut ka Bogom iskrenom željom, on sam zna kako da se moli,
jer mu reči spontano proizilaze iz svesti o potrebi ili iz svesti o
zahvalnosti.
886
Dakle, kako musliman ima pravila koja slepo sve zajedno drži, a ne
razume da je svrha zakona da čovek postane svestan za reformom motiva
srca, one ne razume zašto su žrtve i obrezanje ukinuti.
Postoje u Bibliji saveti, koji ne spadaju u moralni zakon, ali je prirodno da

će ih držati svako ko ima ljubavi. Na primer, tu spadaju zabrane
nečistoga, koji se odnose i na nezdravu hranu i na opasnosti od širena
zaraze. Muslimani samo zabranjuju svinjetinu, dok Biblija zabranjuje i
određene vrste ribe i ptica. Besmisleno tvrditi da je apostol Pavle ukinuo
nešto od toga, jer bi to značilo da je nezdravo postalo zdravo. Tu stvar
sada ne razumeju mnogi hrišćani jer su nemarni prema zdravlju.
???
Zašto se ljudi ne mole iskreno: "Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav
ponovi u meni." (Psalam 51,10)?
Zato što kroz iskrivljeno poimanje Božjih zahteva koje im prezentuje

otpalo hrišćanstvo oni nisu svesni potrebe za reformom motiva srca.
Površni moralni zahtevi ih navode da se bave korekcijom forme. A
zapazimo nalog Jeanđelja:
Kako želja očiju, ponos života i želja tela nisu ukoreni, vernici nisu svesni
svoje grešnosti, već se zadovoljavaju formalnim korekcijama koje mogu
svojom voljom da ispune i bez Boga. Zato nisu ni svesni svog duhovnog
siromaštva kojim je Isus uslovio ulazak u carstvo nebesko. Zato molitve
uče napamet i obavljaju kao ritual.
887
* **
Jedan je Bog ali taj jedan Bog se otkriva kroz Sina (pojam anđela i sina u
Starom zavetu), a useljava u nas Svetim Duhom:
"Evo, ja šaljem anđela svog pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede

na mesto koje sam ti pripravio. Čuvaj ga se, i slušaj ga, nemoj da ga
rasrdiš, jer vam neće oprostiti greha, jer je moje ime u njemu." (2.
Mojsijeva 23,20-21)

10,6) "I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i
Ko nije svestan da mu treba božansko iskupljenje, prezreće božanstvo

Iskupitelja, a ko nije svestan da mu treba božansko novorođenje, prezreže
božanstvo Svetoga Duha.
***
Pismo persijskog kralja upućenog Muhamedovom drugom kalifu Omaru:

Od kralja persijskih zemalja, Jezdegerd III, Gospodinu Omaru, sinu
Hatebovom, kalifu Arapa. „U tvom pismu nas pozivaš da se poklonimo
tvom bogu koga nazivaš «ALLAH-EAKBAR» i zbog svog neznanja i
beduinskog razmišljanja, ne poznaješ nas, ne znaš ko smo mi i šta bismo
mogli, a tražiš od nas da se molimo tvom «ALLAH-E-AKBAR»! Veoma
sam iznenađen da ti vladaš na mestu kalifa Arapima, a ne znaš ništa kao
neki prost beduin. Čoveče, obaveštavam te da smo mi Persijanci već više
hiljada godina, u našim zemljama kulture, umetnosti i civilizacije,
monoteisti i da se molimo Velikom Bogu (a ne najvećem alahu =
«ALLAH-E-AKBAR»). Pet puta dnevno se molimo našem Bogu. Kada
smo osnovali principe lepe misli, lepe reči, lepih običaja, proširili smo to
svetom za bolji život, za ljubav i prijateljstvo, ti i tvoji prijatelji ste se šetali
pustinjom i jeli zmije i krokodile i zakopavali žive svoje nevine kćerke.
888
Vi, koji nemate poštovanja prema božijim stvorenjima koja za vas nemaju
nikakvu vrednost. Sa neverovatnom mržnjom, svaki dan koljete i mučite
žene, ubijate svoje kćerke, napadate karavane i silujete supruge, bilo da su
udate ili ne. Kako hoćete da se potčinimo vama kad mrzimo sva ta
varvarska dela? I kako mislite da nam dajete časove o monoteizmu?
Kažeš mi da se molimo vatri i pozivaš nas da postanemo monoteisti!
Kako to da ne znaš da se ne molimo vatri? Ali Persijanci vide Boga u
svetlosti i u iskravim plamenovima, kao i u toploti sunca koje daje život i
u vatri, aktivnoj toploti naše duše i našeg duha i približava nas jedni
drugima i uči nas da volimo ljude i da budemo dobri, ljubazni i na usluzi
ljudima i da želimo dobro i sreću ljudskom rodu sa dobrim mislima,
lepim rečima i lepim ponašanjem. Naš Bog se zove Ahura Mazda Veliki, a
ne Najveći!?? Nazvali ste svoj idol Alah Najveći i u njegovo ime ubijate
ljude i donosite samo narodima nesreću i tugu. Naš Bog nas uči da
volimo druge, da budemo tolerantni, savesni i da pružamo svoju pomoć
onima koji imaju probleme u svom životu. Pitam te sledeće: Ko je zlo,
vaš Alah koji naređuje ubijanje, pljačku i rušenje, ili vi koji sve to radite u
njegovo ime, ili možda oba?! Dolazite iz srca suve pustinje, nasilni i
represivni i proveli ste ceo život ratujući, gajite mržnju prema drugima i
imate dva meseca odmora svake godine od ratova. I vi hoćete da dajete
časove o poznavanju Boga mačem i silom, pljačkom i napadima,
civilizovanim narodima koji izvoze nauku i civilizaciju u druge zemlje,
umetnost, kultura i nauka su njihovo jedino korisno oružje. A vi, u ime
vašeg Alaha Najvećeg, učite samo vaše vojnike islama pljački, razaranju,
masakrima i šta više zahtevate od drugih da prihvate takvo
rezonovanje?!! Nažalost, naša velika nesreća i tuga danas je što je njihova
moćna vojska koja je pokorna Ahura Mazdi izgubila borbu od Arapa koji
se mole Alahu Najvećem i naš narod, zahvaljujući snazi vaših mačeva,
mora da prihvati vašeg Boga i da se moli pet puta dnevno na arapskom,
jeziku koji ne zna, ali to je jedini jezik koji Alah zna. Savetujem vam da
se vratite u vaše ogromne i suve pustinje prepune krokodila i ne šaljite ni
šaku nasilnih ljudi, nemilosrdnih, punih mržnje, kao životinje poludele za
našim bogatstvom, da bi ubijali nevine i otimali njihovu imovinu, njihove
žene i njihove kćerke u ime vašeg Alaha Najvećeg. Persijanci su
gostoljubivi ljudi, ljubazni, humanisti i umeju da praštaju. Oni su
razastirali svetom samo ljubav, prijateljstvo, lepotu i nauku, oprostiće
vama i vašim vojnicima ako se vratite u vašu pustinju i tamo ostanete sa
889
vašim Alahom Najvećim i ako se više ne približavate našim gradovima.

Vaša razmišljanja su opasna, a vaše namere su destruktivne. Potpisao
Jazdegerd III Kralj persijskih Kraljeva
* * *
Zato što imaju i savest i razum, pa postavljaju pitanje šta istina jeste, a ne
šta su verovali moji preci. Kako nemaju plemensku svest, a imaju savest
da stoje iza onoga što veruju, oni neće da pripadaju zajednici sa kojom ne
dele zajednička uverenja, dok u drugim religijama ljudi prihvataju veru
na osnovu tradicije, i slepo je brane ne ulazeći u to što zaista veruju. Kada
bi svakog muslimana pitala šta zaista veruje o najbitnijim stvarima, da li
je želja greh, da li je osveta u srcu greh, da li treba voleti neprijatelje, da li
je sputavanje greha pobeda nad grehom ili licemerstvo, da li se dobra
dela čine kao rezultat spasenja ili da bi se čovek spasao, itd, videla bi da je
jedinstvo muslimana samo prividno i formalnom, te da se islam sastoji od
hiljade različitih interpretiranja istine po tim vrlo važnim pitanjima. Ali
njima nije važno šta istina jeste već im je važna pripadnost zajednici jer su
sujetni robovi mišljenja svoje bliske okoline.
***
Musliman Tufik Hasanovich je napisao jako mudro razmišljanje:
"A na kakvu vrijednost su ljudi stavili perfektni Islam vidimo u svim

zemljama u kojima ga ljudi prate i kako kažu praktikuju, klanjajuči svaki
namaz, idući na Hadždž, posteći Ramazan itd.
Treba proučavati ljude, i njihovo ponašanje, jer neko ih već proučava i

obmanjije, koristeći njihovo neznanje. Gdje kroz pogrešno shvatanje
Božije riječi ljudi bivaju zadovoljeni samo pračenjem gore navedenih
procedura, a na drugoj strani prihvataju svu nepravdu i absurd
nevjerničkog materijalističkog sistema.
Ovo je slučaj i sa drugom konfesijama, gdje od perfektne Božije riječi ljudi

primjenjuju malo.
890
Moč Božije riječi je u istinskom znanju, a ne u obredima, tradiciji i

običajima ljudi."
Ovo je moj komentar na to razmišljanje:
Istu tako površnost imaš i u pravoslavlju i katoličanstvu. U “Gorskom

vijencu” crnogorske poglavice postavljaju poturicama isto tako formalne
zahteve koji nemaju veze sa stvarnim Božjim zapovestima:
“No lomite munar i džamiju,

- Pa badnjake srpske nalagajte
- I šarajte uskrsova jaja;
- Časne dvoje postah da postite,
- Za ostalo kako vam je drago.”
Zapazimo reči "za ostalo, kako vam je drago". I zaista, dok se insistira na
držanju ljudskih običaja koji nemaju nikakve veze sa Hristom i
hrišćanstvom, zapostavljaju se Božje zapovesti a ljudi se u isto vreme
pozivaju na bratoubilački rat u ime razlike u veri koje su formalne i
nebitne. To se zovu ljudske zapovesti, jer ne ukoravaju grehe srca, za
razliku od Božjih zapovesti (Božjeg zakona) koje čoveka čine svesnim
potrebe za reformom unutrašnjih motiva. Ovo su primeri Božjih
zapovesti:
“Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od
Oca, nego je od ovog sveta.” (1.Jovanova 2,16) “Telu ne ugađajte po
željama.” (Rimljanima 13,14) “I da se ne zanosite za srcem svojim i za
očima svojim, za kojima činite preljubu;” (4.Mojsijeva 15,39)

padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,29.17;)
Zapazimo šta je greh:
891

Marko 7,20-23)
Kada čovek shvati duh Božjeg zakona, hoće li imati potrebe za naučenim
pravilima, pozama, napamet naučenim rečima i ritualima?
Ne, već će sam, bez da mu neko kaže, pasti na patos i moliti se svom
snagom bića:
dobiće odgovor Neba:
I Bog će ga čuti i uslišiti:

10,6)
(Jezekilj 36,25-27)
Kroz islam ili kroz otpalo hrišćanstvo čovek ne može postati svestan te
potrebe za Bogom, jer formalna pravila ne ukoravaju čoveka za grehe
srca, već ga opterećuju formama kojima se on onda zavarava, dok greh u
srcu i dalje zadržava.
Tako formiran površan um ne ume da se pokaje za najobičnije grehe.

Prijatelj će da ti se pokaje i izvine što ti je rekao ružnu reč ali će i dalje
ostati ista osoba, samo će se truditi da iz krivice ili sramote povređene
gordosti bude bolji licemer. Zašto? Zato što se nije pokajao što je takav,
već samo što je dozvolio da se njegov greh ispolji. Bez razumevanja
Božjeg zakona koji ukorava grehe srca, niko ne može da se pokaje za
grehe. Ali pre će se pokajati ateista koga kriva religija nije upropastila i
koji preko savesti shvata da su telesnost, sebičnost i ponositost gresi, dok
892
vernik tu svest ugušuje naglašavajući sasvim nebitna verska pravila o

vremenu i načinu molitve, odevanju, itd. Zbog tako površnih verskih
zahteva islamski, pravoslavni i katolički narodi nikada nisu doživeli
reforme svojih mentaliteta pod uticajem svojih religija, dok protestanti
jesu, jer su se ranije držali Svetog pisma i njegovog zakona.
***
> Još nauka nije ništa iz Kurana demantirala ! Mnoge stvari nauka je tek
skoro " otkrila" koje su u Kuranu! Ovo kažem ne da bi omalovazio druge
Božije knjige koje su ljudi iskvarili
Ali dragi Isad Čola Brković, naučna saznanja nisu nikakav dokaz
nadahnutosti neke objave, već se nadahnutost objave vidi po tome što je
ona pravi odgovor na iskušenje koje neko ima.
Ako na primer, knjiga ukorava ljude koji paradiraju sa javnim molitvama

kao što tako Isus kritikuje fariseje, i pokazuje kako oni svojom perfektnom
formom ponašanja samo sakrivaju iskvarenost srca, to je samo po svom
smislu dokaz nadahnutosti objave koju je Isus uputio vernima svog
vremena. Ljubav je uvek odgovor na iskušenje koje neko ima, i tako se
prepoznaje prava poruka od lažne.
Danas ljudi imaju drugačija iskušenja: Hedonizam Zapada: zloupotreba

bračnog odnosa radi emotivnog i seksualnog užitka, zloupotreba muzike,
alkoholizam, kod hrišćana osporavanje značaja Božjeg zakona i
zastupanje ideje da je on ukinut na krstu, Na Balkanu nacionalizam i
verska mržnja, itd, A to prorok Božji mora sve da ukori svojom objavom.
A sama naučna saznanja može i sotona da podmetne u objavu. Naime, ja

sam od ateiste i postao vernik tako što sam doživeo natprirodna iskustva
preko parapsihologije (nauka iza koje se krije sotona), ali ta moja vera je
bila usiljena, jer sam bio primoran da verujem u Boga, jer nisam mogao da
osporim da postoji. Kada sam posle shvatio da sam sebe skoro psihički
upropastio takvom iznuđenom religijom, otkrio mi se pravi Bog i izbavio
me. Ja mu služim iz zahvalnosti što mi je dao slobodu, služim mu iz
ljubavi jer Ga sada ispravno poznajem.
893
Ispostavilo se da sam ranije parapsihološku prevario samo formalno

zamenio sa religijom, a zadržao isti duh. Demoni su mi davali
natprirodne moći i činili čuda, prvo pod formom nauke, a onda pod
formom vere. Kasnije, kada sam se zaista obratio pravome Bogu, jedno
veče su me zvali satanisti i otkrili pravo lice tih čuda, jer su obećali da će
mi sotona sada dati mnogo veće moći nego onda kada mi je davao silu
kroz bioenergiju. Naravno, to sam odbio. Kada čovek voljno preda dušu
sotoni, on mu može dati sva nama nepoznata znanja, jer Sveto pismo piše
za njega:
"Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti i sasvim si lep. Bio si u Edemu,

vrtu Božjem... Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih, ti
beše na svetoj Gori Božjoj, hodaše posred kamenja ognjenoga. Savršen
beše na putevima svojim od dana kada se rodi dokle se ne nađe bezakonje
na tebi. ... Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju
svetlošću svojom." (Jezekilj 28,12-17)
* * *
> Ovo kažem ne da bi omalovazio druge Božije knjige koje su ljudi

iskvarili ( pfepravljali i dopisivali i brisali) i zato je Bog derogirao sve a
uputio nas nsKuran!;
Dragi Isad Čola Brković, ko god je čitao Sveto pismo, mogao je da primeti
da je ono u sukobu sa učenjem otpalog hrišćanstva. Da je crkva zaista
uticala na njegov sadržaj, onda bi u Svetom pismu našli klanjanje
ikonama, kipovima, molitve svecima, brojanice, Božić, farbanje jaja, poziv
na pokornost crkvenim autoritetima, i sve ono što crkva uči. No, Sveto
pismo nema nijedan pomen tih stvari. Nasuprot, Sveto pismo jasno
ukorava slike i kipove, klanjanje pred apostolima i anđelima, nazivanje
sveštenika pojmom oca, i strogo ukorava držanje ljudskih zapovesti.
Dakle, da je crkva zaista uticaja na sadržaj Biblije, takve stvari se u njoj ne

bi osuđivale, već bi se promovisale. Nadam se da ćete prestati a širite laži
da je crkva izmenila Bibliju. Pa nije se Bog tek pre 1400 godina setio da
Svete spise može da sačuva?! Osim toga, Stari zavet je hiljadama godina
894
sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve u rukama Jevreja. Apostoli se

pozivaju na Stari zavet kao kriterijum ispravnosti njihove nauke. Ne
postoje razlike između učenja Starog zaveta koji je sačuvan kod Jevreja, i
učenja Novog koji je sačuvan kod hrišćana.
***
Alem Mukladzija: > da si ga procitao (Kuran) mislim da nebi ni postavio

to pitanje.
Vidi, meni nije cilj da odgovorim na učenje knjige, već na učenje

muslimana sa kojima imam kontakt.
Recimo da je Kuran od Boga, ali šta to pomaže kada sami muslimani

promovišu zablude koje su za kritiku?!
Kada čujem zabludu, ja hoću čoveku da pomognem. Kako kritikujem

pravoslavlje, katoličanstvo, otpali protestantizam, tako i muslimane koji
zastupaju ovo što ću sada objasniti. Zato, ako Kuran može da pruži
argumente koji bi pomogli muslimanima koje srećem po forumima,
utoliko bolje. Onda bi Kuran pomogao i mnogim hrišćanima.
Sada ću izneti svoja zapažanja, pa te molim da dok čitaš tekst, obratiš

pažnju na to šta Kuran govori o tim istim iskušenjima.
Prvo što sam zapazio jeste da muslimani ne spominju nikakve zahteve

koji spadaju u takozvani moralni zakon, već samo odredbe za formalnom
korekcijom koje zastupaju kao da je reč o krivičnom zakonu i koje se
zatim prezentuju kao pokretač na versku revnost.
Drugim rečima, odaje se utisak da je musliman pokrenut na dobra dela

strahom od kazne, a ne ljubavlju.
Takođe, odaje se utisak da islam od vernika uopšte ne zahteva unutrašnju

reformu motiva srca, već samo spoljnju korekciju ponašanja, što inače
može svaki ateista da izvede i bez Boga.
895
Neću da negiram potrebu za krivičnim zakonikom, koji ima svoje mesto,

da sačuva svet od nepravednih ljudi jer ih strahom od kazne sputava da
svoje zlo ispolje. Sveto pismo o krivičnom zakonu govori da je napravljen
za bezbožnike, a ne za vernike (1.Timotiju 1,9-10). Taj zakon proizvodi
licemerstvo samim tim što ljude sputava da zlo ispolje, i zato ne može da
nadomesti moralni zakon koji zahteva reformu unutrašnjih motiva srca,
pokajanje za same loše motive srca i njihovu reformu (Matej 23,25-28;
Marko 7,20-23; Jeremija 31,33).
Da rezimiram ponovo ta dva problema koja vidim kod muslimana:

Motivisanje vernika da drže verske propise iz straha od kazne, a ne iz
novorođenog srca ispunjenog ljubavlju, i odsustvo moralnog zakona koji
ukorava loše motive srca, a ne samo loše ponašanje.
Dakle, zanima me gde Kuran ukorava strah kao motiv verske revnosti, na
način adekvatan Pismu koje upozorava da je strah koren licemerstva:
narodom, čudesno i divno." (Isaija 29, 13-14) “Ili ne mariš za bogatstvo
Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na
pokajanje vodi?” (Rimljanima 2,4) "U ljubavi nema straha, nego savršena
ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se
usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18) "Jer nam Bog ne dade duha straha,
nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim.1,7)
Dakle, nađi mi citate gde Kuran ukazuje na ovo iskušenje pa neću više
tvrditi da je islam u korenu neispravna nauka, već da muslimani ne
poznaju svoje učenje.
Takođe, zanima me gde se u Kuranu nalaze moralne zapovesti, koje

ukoravaju grehe srca i tako čoveka čine svesnim potrebe za unutrašnjom
reformom, umesto da ga zavaravaju spoljašnjom ispravnošću?
Ovo su moralne zapovesti u Svetom pismu:

896
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17) "Nemoj mrzeti na brata
svoga u srcu svom. Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,17-18) "Nemoj
govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori: kako je on meni učinio, tako ću ja
njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče
20,22; 24,29.17;) "Svaki koji mrzi na brata svog ubica je ljudski."
(1.Jovanova 3,15)
gleda na srce." (1.Samuilova 16,7) “Zato obrežite srce svoje, i nemojte više
biti tvrdovrati. Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad
gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima
poklona;” (5.Mojsijeva 10,16-17)
Dakle, ima li i jedna od ovakvih zapovesti u Kuranu ili su sve zapovesti

Kurana formalne, pa ih čovek može ispuniti i bez obrezanja srca, onako
kako to radi nepravednik radi koga je načinjen krivični zakon?
Ako nema u Kuranu zahteva koji zahtevaju reformu motiva srca i ako
nema ukora za versku revnost pokrenutu strahom kako može onda
Kuran da bude veća svetlost od Svetog pisma?
897
***
> - drugi su oni koji kazu da vjeruju u Boga i u vjecni zivot ali nisu iskreni
jer njihova djela ne prate njihove rječi. Trče za ovim svjetom a glume
isposnike pokusavajuci prevariti Boga i ljude. Oni na ovom svjetu imaju
samo brige a na onom ce biti na dnu pakla, jer su lašci i licemjeri bili, i oni
su gubitnici pravi. (Za njih npr. Kur'an kaze da od posta imaju samo glad)
Ovakvu definiciju licemerstva sam sretao u pravoslavlju i katoličanstvu,

gde je licemer osoba koja jedno u svom srcu govori, a drugo spolja u
životu radi, u smislu da deklarativno zastupa ispravna moralna načela,
ali ih u praksi krši. No, kod protestanata koji se još uvek drže Biblije,
imamo suprotnu definiciju licemerstva, gde je licemer osoba koja spolja u
delima živi ispravno, a u srcu zadržava greh. Biblijski Bog ne ispituje da li
je naše ponašanje u skladu sa našim rečima, već da li je naše srce u skladu
sa ispravnom formom ponašanja:
28)
***
Mi, uistinu, Kur'an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdjeti."
***
> U Ime Allaha (Miloše uključi analizu smisla) time se radi po Bogu, a ne
po sebi. E, imaš one koji to govore formalno, jer su vidjeli tu praksu kod
nekoga ko to iz čistog motiva srca govori i rade to da usklade vanjsko
ponašanje, a nemaju reformu srca....ali Miloše, to je u domenu svakog
898
pojedinca i njegove intime sa Bogom i Ruha koji jeste ili nije prisutan. Ne
možemo zadirati u to, ali će se očitovati da li se radi o istini ili činjenici
(formi vanjskoj).
Neće se niko osloniti na Boga, ako prethodno ulogom Božjeg zakona nije
razočaran u sebe u svoje srce.
Kako Kuran uopšte nema nijednu jedinu zapovest koja će ukoriti njegove
grešne motive srca, već će čoveka zavarati zahtevima za reformom
ponašanja, jasno je da musliman ne može da se uzda zaista u Boga dokle
god se drži svoga učenja.
> Ne može čovjek prevariti Boga.
Pa musliman misli da je po Bogu da reformiše svoje ponašanje i na to

stavlja težište, tako da Božji glas koji ga poziva na reformu srca, on
ugušuje pozivanjem na zahteve Kurana koji traže reformu ponašanja.
Kuran pomaže verniku u borbi protiv Božjeg Duha koji čoveka poziva na
istinsko pokajanje.
***
„Ako se budete klonili velikih grijeha, onih koji su vam zabrenjeni, Mi

ćemo preći preko manjih ispada vaših i uvest ćemo vas u divno mjesto.“
(En-Nisa, 31)
- Da se kaje zbog počinjenih grijeha. Abdullah ibn Mes’ud prenosi da je

Poslanik, a.s. rekao: “Osjećaj kajanja u duši, zbog grijeha, je u stvari
tevba.’’ (Ibn Madže).
- Da odluči da se više neće vraćati griješenju. Rekao je Hatimul-Esam:

“Tevba treba da te probudi iz nemara i da te podsjeti na veličinu i
opasnost grijeha i Allahovu dobrotu što ti ih je oprostio i pokrio. Budi od
onih koji se više ne vraćaju na grijeh kao što se pomuženo mlijeko ne
može vratiti u vime.
899
- Da vrati nekome ako mu je šta uzeo bespravno i nadoknadi štetu ako su

greške učinjene prema ljudima, ili da dobije halal (oprost) od njih za
grijehe koje je prema njima učinio. Rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem: “Ko ima neki dug prema nekome u pogledu njegove časti ili nečeg
drugog, neka zatraži halal i oprost prije nego dođe Dan kada neće
koristiti dinari i dirhemi. Ako bude imao dobrih djela uzet će se i dati
onome kojem je učinio zulum, a ako ne bude imao dobrih djela, uzet će se
od loših djela onoga kome je nasilje učinjeno i natovariti zulumćaru.”
(Buharija i Muslim).
niti išta što je bližnjeg tvog."
KURAN:
„Allah zahtijeva da se svačije pravo poštuje, dobro čini i da se rodbina
pomaže, a razvrat i sve što je odvratno i nasilje zabranjuje; pa pouku
primite, On vas savjetuje.“(En-Nahl, 90.)
„I Allahu se klanjajte i nikoga Njemu ravnim ne smatrajte. A roditeljima

dobročinstvo činite, i rodbini, i siročadi, i siromasima, i komšijama,
bližnjim i komšijama daljnjim, i drugovima i putnicima namjernicima, i
onim koji su u posjedu vašem!“(En-Nisa, 36.)
Jetimi ili siročadi su djeca bez jednog ili oba roditelja. Status jetima imaju
djeca dok su još mala, slaba, nisu punoljetna i nemaju mogućnosti sebi
zaraditi.
„I ne približujte se imetku siročeta, osim ako želite da ga unaprijedite, sve

dok ne postane punoljetan. I ispunjavajte obavezu, jer će se za obavezu
zaista odgovarati“. (El-Isra, 34).
„Oni koji bez ikakvog razloga troše imetke siročadi – doista u svoje
trbuhe vatru trpaju i oni će u ognju gorjeti“ (EN-Nisa, 10).
900
„I siročadima imanja njihova dajte, hrđavo za dobro ne podmećite, i

imetke njihove s imecima vašim ne trošite, jer je to doista veliki prjestup“.
(En-Nisa, 2).
Kuran
Allah dž.š u Kur'an kaže:“ I što dalje od bluda, jer je to razvrat, a kako je
to ružan put“ (Kur'an, sura El-isra 32 ajet)
Uzvišeni Allah rekao je: „Reci vjernicima neka obore poglede svoje i neka
vode brigu o stidnim mjestima svojim; to im je bolje, jer Allah, uistinu,
zna ono što oni rade. A reci vjernicama neka obore poglede svoje i neka
vode brigu o stidnim mjestima svojim.”
Zejnuddin ibn Nudžejm el-Hanefi, poznati učenjak hanefijske pravne

škole, govoreći o propisima prosidbe, kaže:
„I nije dopušteno dotaknuti lice djevojke niti njenu ruku, pa makar se ne

bojao buđenja strasti, zbog postojanja jasne zabrane i nepostojanja prijeke
potrebe da to uradi.”
U vjerodostojnom hadisu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,

bespravno dodirivanje žene naziva bludnom radnjom. Kazao je Allahov
Poslanik: „Ruka čini blud dodirom.” (Muslim )
Ako se ne varam Davidovu si molbu naveo.

Zastita kod Allaha od zla sotone i zavidnika.
En-Nas
Reci:"Utjecem se Gospodaru ljudi,
Vladaru ljudi,
Bogu ljudi,
od zla sejtana koji spletkari,
901
koji zle misli unosi u srca ljudi -

od dzina i od ljudi"
Sura El-Felek
Reci: "Utjecem se Gospodaru svitanja
od zla onoga sto On stvara,
i od zla sumraka kada tamnine razastire
i od zla onih koji pusu u uzlove,
i od zla zavidnika kada zavist ne krije!"
Sta je motiv do pohlepa i odmah dat ukor za poslovanje imovinom jetima.

Kaže Allahov Poslanik, s.a.v.s, u slijedećim hadisu: „Želiš li da ti srce
bude blago i da ostvariš svoje želje“? Budi milostiv prema jetimu, pomiluj
ga po glavi i nahrani onim čime se ti hraniš. Srce će ti bili blago i svaka će
ti se želja ispuniti“. (Hadis bilježi Bejheki).
Sidik Kahric jasno se vidi da Kuran ukorava posledicu a ne uzrok. To je

kao kada bolestan čovek glavobolju leči aspirinom uklanjajući bol, a
uzrok glavobolje i dalje stoji. Pa kada dejstvo aspirina prestane ,
glavobolja se vrati.
"Kaže Allahov Poslanik, s.a.v.s, u slijedećim hadisu: „Želiš li da ti srce
bude blago i da ostvariš svoje želje“? "
A prorok Jeremija u Bibliji kaže nešto sasvim suprotno od Muhameda:
"Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?"
(Jer. 17)
Sidik Kahric Milos Bogdanovic pogresno tumacis .

Borba sa samim sobom da budu ti ciste namjere a to proistice iz srca
pocev od dobročinstva prema komsiji.
Hide or report this
Like
· Reply · 1d
Milos Bogdanovic
Milos Bogdanovic Dobre namere može čovek da ima i bez Boga. Većina
zlih ljudi ima dobre namere, ali nije svesna da se iza tih dobrih namera
kriju loši motivi srca.
Nađi ti stih iz Kurana koji čoveka čini svesnim potrebe za Bogom, tako
što ga čini svesnim potrebe za reformom motiva srca. U Bibliji ima stotine
902
možda i hiljade stihova takve vrste, a prosto je zapanjujuće da u Kuranu

nema ni jednog jedinog.
> Želiš li da ti srce bude blago i da ostvariš svoje želje“? Budi milostiv
prema jetimu, pomiluj ga po glavi i nahrani onim čime se ti hraniš. Srce će
ti bili blago i svaka će ti se želja ispuniti“. (Hadis bilježi Bejheki).
Poeunta je da treba stih gde se zaheva oslobađanjae od želja, a ne

zadovoljavanje želja.
Osim toga ovaj savet je besmislen jer kao sredstvo za ostvarenje blagog
srca ne usmerava čoveka ka Bogu koji će da od greha spasti i dati mu
novo srce, već ga navodi na ono što može i ateista, da čini određena dela.
Niko činjenjem dobruih dela nije postao dobar čovek, već čovek
prethodno mora da postamne dobar da bi činio dobra dela iz pravih
motiva srca. Dakle, ovo je poziv na licemerstvo jer umesto reforme motive
srca, stih poziva čoveka da takav kakav je, bez blagosti, čini ono što nije.
U islamu je licemer osoba koja jedno u svom srcu govori, a drugo spolja u
životu radi, u smislu da deklarativno zastupa ispravna moralna načela,
ali ih u praksi krši.
No, u Bibliji imamo suprotnu definiciju licemerstva, gde je licemer osoba
koja spolja u delima živi ispravno, a u srcu zadržava greh.
Biblijski Bog ne ispituje da li je naše ponašanje u skladu sa našim rečima,

već da li je naše srce u skladu sa ispravnom formom ponašanja:
Ovako....što se tiče hadisa i količine informacija i odgovora, Miloše moraš

znati da su oko Poslanika neuki beduini i pagani koji su ga bukvalno
salijetali za najbanalnije stvari i pitali takve notorne gluposti, a on nije bio
osoba koja ikoga odbija i koja ne želi da im odgovori. Tako su dolazili da
903
ga pitaju BUKVALNO kako će se oprati kad obave veliku nuždu, nije on

to govorio da bi im uškopio umove i definisao svaki korak NEGO SU
ONI TRAŽILI , SAMO TRAŽILI TOLIKO DA MU NISU OSTAVLJALI
PROSTORA ZA INTIMU (Što je krajnji odraz nekulture) da je sami Bog
morao Objaviti da prestanu da se dovikuju i ulaze mu u kuću kako stignu
. Potom su čitavu religiju utemeljili na tim svojim banalnim pitanjima.
Kur'an uopšte ne opisuje molitvu, ali su ljudi tražili i pitali kako ću, pa šta
da radim onda i slično...i nekako su se organizovali zarad skupne
molitve...Poslanik se bavio pravnim pitanjima, normama, i Kur'an se tim
bavi jer se uspostavlja pravedna vlast, dok to nije slučaj kod Isa a.s. koji će
se vratiti i svi ga isčekujemo da učini to isto. Poslanik je taj model
primjenio među najgorim ološem ljudskim u svakom smislu i bio
uspješan time je pokazao kako izgleda to i dao nadu nama koji danas
svjedočimo zla ovog svijeta i kazao da će doći to vrijeme "carstva
nebeskog" sa Isaom. Uporno tražiš da Kur'an bude kopija Indžila, a ne
može biti i NE TREBA BITI. BILA OBJAVA I TREBA JE USVOJITI
DOŠLA POSLJEDNJA I ZAOKRUŽENO BOŽIJE OBJAVLJIVANJE. SAD
ZNAMO SVE I SPREMNI SMO ZA CJELINU, A NE ZA DJELOVE
***
Da je Muhamed od Boga, njegovo delo bi gradilo poverenje ljudi u Boga,

a ne idolatriju prema samom Muhamedu.
Islam ima puno sličnosti sa Jehovinim svedocima koji svojim tekstovima

ne grade poverenje čitaoca u Boga, već u sebe i svoju organizaciju.
To je sve suprotno duhu Jevanđelja. Pogledajmo duh apostola:
"Jer mi ne propovedamo sebe, nego propovedamo Isusa Hrista, Gospoda

našega, i kažemo da smo vaše sluge, Isusa radi. " (2.Korinćanima 4,5)
A pogledajmo i reči adventističkog pisca Elen Vajt, gde ona govori o

posledicama propovedi:
"Ako je hvala upućena vama, drhtite i stidite se, jer veliki cilj nije
ostvaren, ne veliča se Bog nego čovek." (EGV, 4T 400)
904
A sada da pogledamo jednu od pohvala Muhamedu:
Fransoa Mari Arue – Volter, vodeći član francuskog prosvjetiteljskog

pokreta 18. stoljeća. Pjesnik, pripovjedač, dramski pisac, esejist, ,
povjesničar i filozof:
“Svi propisi koje je donio Muhammed, izuzev onih koji se odnose na

višeženstvo, obuzdavaju čovjekovu dušu i odgajaju je. Ljepota toga
vjerozakona i jednostavnost njegovih temeljnih načela privukli su
Muhammedovoj vjeri mnoge narode i učinili da oni prihvate islam."
Volter ovde otkriva da je ideja islama obuzdavanje čovekove prirode.

Drugim rečima, on hvali represivni sistem za licemerno sputavanje greha
u svom ispoljavanju. A to je upravo razlog propasti francuske revolucije
čiji je on bio ideolog. Francuski prosvetitelji su se divili Englezima i želeli
da vrednosti protestantizma ostvare represijom. Rezultat je bio da je jedna
krvava diktatura smenjivala drugu. Primeni islamske principe u praksi i
dobićeš krvoproliće. To je uzrok propasti francuske revolucije jer nije
radila na duhovnoj promeni čoveka, koju islam ne poznaje već samo na
represivnom obuzdavanju ljudi.
Poznati nemački filozof Hegel je tvrdio da je francuska revolucija propala

zato što joj nije prethodila protestantska reformacija kao u nemačkim
državama:
“Liberalizam kao apstrakcija, dolazeći iz Francuske, raširio se rimskim

svetom; ali religiozno ropstvo držalo je taj svet u okovima političkog
ropstva. Zato je neispravan princip da se okovi koji sputavaju pravičnost i
slobodu mogu slomiti bez emancipacije svesti i da može postojati
revolucija bez reformacije.” (Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Vorlesungen
über die Philosophie der Geschichte, s. 558)
***
Egipćani su imali kultni odnos prema svojim paganskim božanstvima i

prema svojim sinovima. Sve nevolje koje su došle imale su za svrhu, ne da
905
bukvalno kazne u smislu pravednog suda, već da budu ukor za greh

njihove gordosti radi njihovog pokajanja. Stradanje idola je bilo najbolji
put da se ponizi njihova gordost i da im se pokaže da njihovi idoli nisu
bogovi i da ne mogu da ih spasu.
Takođe, stradanje dece otkriva Božju pravdu, jer su sami Egipćani ubijali
njihovu prvorođenu decu, jer je sotona tako preko njihovih sveštenika
hteo da spreči Mojsijevo rođenje, slično kao što je ubijanjem beba u
Isusovo vreme hteo da spreči Isusovo rođenje.
No, Egipćani nisu morali da izgube svoju decu. Mogli su da okovratnike

svojih vrata namažu krvlju žrtvovanih jagnjeta, što je ukazivalo na
Iskupiteljsko posredništvo obežanog Mesije, i tada bi ih zaobišao anđeo
koji je sprovodio sud. Samo je gordost mogla omesti Egipćane da se
ponize i sačuvaju život svog prvorođenog deteta.
Zašto da dete pati zbog greha roditelja?
Ako se ti hraniš neumereno i piješ alkohol, da li je onda pravedno da

stradaju tvoje srce ili jetra? Zašto oni da stradaju kada oni nisu krivi? Pa
stradaju zbog tebe, jer su oni tvoja svojina i zato tvoja odgovornost. Tako
je i sa malom nevinom decom koja su u naručju tvoje odgovornsti, Ona
stradaju zbog tebe.
Da li je pravedno da nevina deca izgube spasenje zbog roditelja?
Ovo pitanje prirodno postavlja ateista koji ne veruje u vaskrsenje. Svi

umiru kad tad, bili pravedni ili zli. Zar bi deca ostala večna da su
pošteđena smrti? Upravo bi gordi uticaj iskvarenih roditelja i samu decu
iskvario i odvukao u večnu propast. A ovakvim stradanjem su ta deca
sačuvana za večnost.
***
DRASTIČNE RAZLIKE IZMEĐU ALLAHA KURANA I BOGA BIBLIJE !

Neki od Allahovih atributa i osobina:
906
1. ALLAH JE ODGOVORAN ZA ZLO.

2. VODI LJUDE U PROPAST.
3. NAJBOLJI JE OD SVIH PREVARANATA (SPLETKAROŠA).
Bog Islama Allah kontroliše apsolutno sve šta čovek čini na zemlji. U
Islamu ne postoji slobodna volja.
Muslimanski teolog Risala al-Vakabi kaže:
"Ne samo da Allah može učiniti sve, nego je on zapravo jedini koji čini
sve. Kada čovek piše, onda je Allah taj koji je stvorio u čovekovom umu
volju da piše. Allah u isto vreme daje moć da se piše, zatim izaziva pokret
ruke i naliv pera i piše po papiru. Sve stvari su pasivne, Allah je jedino
aktivan."
Nasuprot tome, Hrišćani znaju da stoje u Božijoj volji, ali takođe imaju
sopstvenu slobodnu volju i slobodan izbor da ne poslušaju Boga.
U islamu Allah je veliki lutkar koji upravlja lutkama. On pritiska dugmiće
i povlači konce u svačijem životu i u svemu.
U Islamu takođe ne postoji odnos Oca i deteta kao u hrišćanstvu. Odnos
muslimana sa Allahom je rob - gospodar.
Allah oprašta ljudima grehe prema svojem hiru. On može izabrati kome
da oprosti a kome da ne oprosti grehe.
"Vi ste kao i ostali ljudi koje On stvara: kome hoće On će oprostiti, a koga
hoće, On će kazniti. Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome
što je između njih, i Njemu će se svi vratiti. (Sura 5:18)
Muslimani se nalaze u apsolutnom beznađu i očaju jer nemaju nikakve
nade u spasenje zbog činjenice da je allah odgovoran i za dobro i za zlo.
"Ma gdje bili, stići će vas smrt, pa kad bi bili i u visokim kulama. Ako ih
stigne kakvo dobro, oni vele: "Ovo je od Allaha!", a snađe li ih kakvo zlo,
govore: "Ovo je zbog tebe!" Reci: "SVE JE OD Allaha!” Pa šta je tim
ljudima?! - oni kao da ne razumiju ono što im se govori! " (Sura 4:78)
Allah takođe neke ljude vodi na put pravednosti, a neke vodi u propast.
Allah namerno vodi ljude na krivi put. Namerno vodi ljude u propast.
"Takvi su znakovi Allaha, onaj kojega Allah vodi je pravo vođen, a onaj
kojega Allah vodi u propast, za njega neće naći zaštitnika koji bi ga odveo
na pravi put" (Sura 18:17)
"Da Allah hoće, može vas sve učiniti jednim narodom, ali On u propast
vodi koga hoće, a na pravi put ukazuje onome kome On hoće;" (Sura
16:93)
907
Allahova Kontradikcija i nekozistentnost se ogleda u tome što kažnjava

ljude za nešto što ih je on sam naveo da učine!
A zašto to radi, objašnjava u sledećim stihovima:
"I nevjernici počeše smišljati spletke, i allah je spletkario, Allah je najveći
od svih spletkaroša" (Sura 3:54)
???
Da je crkva ikada imala uticaja na sadržaj Biblije, u njoj bi se svakako našli

primeri molitve svecima, klanjanje slikama i kipovima, ispovedanje greha
svešteniku, kult pape, i druge zablude otpalog hrišćanstva. Međutim, ne
samo da se takve zablude u Pismu ne nalaze već se nalaze opomene
protiv svega toga:
Jeremija 17,5; 1 Korinćanima 7,23)
10,26)
908
135,15-18)
Kako neko može posle svega toga da tvrdi da je Biblija prepravljana?
***
> Allah je pred ljude stavio izazov da napišu jednu suru sličnu Kur'anu,
ali ni do dana današnjeg to niko nije uspio niti će uspjeti.
Sotona je biće neverovatnih sposobnosti i napravio je mnogo uzvišenija

dela za palu ljudsku prirodu od samog Kurana.
> Pokušali su da pronađu neku kontraditornost u Kur'anu ali ni to nisu

uspjeli.
Ni Majn Kampf nema kontradiktornosti u sebi.
> Allah se zakleo da će sačuvati Kur'an do Sudnjeg dana.
A to se nije setio ranije kada je nadahnjivao autore Svetog pisma?
Kakva je vajda što je Kuran sačuvan nepromenjen kada od početka ne

sadrži osnovne duhovne pojmove koji će muslimana sačuvati od revnosti
iz straha nečiste savesti, niti koji ukoravaju loše motive srca? Bolji bi bio
da je izmenjen.
* * *
> To je velika zabluda jer velika većina ljudi ionako u praksi ne živi ono što u
teoriji vjeruje.
O dragi Ivan Pernar, pa problem je sam sadržaj verovanja koji je odstupio od

biblijskog i postao generator svakog zla.
909
Formalna pravila koja crkva promoviše i nerazumevanje duha zakona, rezultuje

da vernik ne ume da se pokaje za svoje grehe, već ih samo sputava u
ispoljavanju. Većina ne razume duh zakona i zato se samo kaje za simptome
greha u mislima, osećanjima i postupcima, a ne za loše motive srca. Prijatelj će
da ti se pokaje što ti je rekao ružnu reč ali će najverovatnije ostati isti kao i pre,
jer se ne kaje što je takav već samo zato što nije bio bolji licemer, što nije uspeo
da sputa ispoljavanje svoje grešnosti u odnosu sa tobom.
Takođe, kriva religija pothranjuje lažno pokajanje, ne samo površnim moralnim

zahtevima već i lošim motivima, jer pobuđuje krivicu nečiste savesti, sramotu
povređene gordosti i tugu sebičnog sentimenta kao motive pokajanja, umesto
prave ljubavi koju zapravo nije moguće pobuditi, jer je niko ne može naći u sebi.
Ljudi iz straha i sramote samo sputavaju grehe, dok ih u srcu i dalje vole. Kada
osećanje krivice, sramote i tuge popusti, opet će ispoljiti greh za koji se nikada
nisu istinski pokajali, jer se nikada nisu sreli sa Bogom, koji daruje pokajanje i
potom menja ljudska srca:
“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova 10,6) “Ja
ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam
novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i
daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim
uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,25-27) "Nego ovo je
zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod:
metnuću zakon svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će
mi biti narod." (Jeremija 31,33)
Ti ljudi koji svoje slabosti samo sputavaju u ispoljavanju, kada vide nekog
drugoga da ih otvoreno ispoljava, onda ga licemerno moralno osuđuju jer bi sami
voleli tako grešno da žive ali ne smeju zbog krivice. Oni bi ga rado da mogu
primorali na isto licemerstvo pod kojim se i sami nalaze.
Sami pobuđeni motivi krivice i gordosti kojima se ljudi navode da čine dobra
dela i drže verske običaje proizvode zlo kao nuspojavu. Krivica kao motiv
dobrote, pored licemerstva, proizvodi strah od zavere, sumnjičenje i projekciju
sopstvenih potisnutih motiva drugima. Čovek nečiste savesti ima sklonost da iz
straha izmišlja neprijatelje i tamo gde oni realno ne postoje, te da zato širi duh
sumnjičenja oko sebe i prebacivanja krivice za krizu na drugoga. Gordost kao
motiv dobrote ljude čini veoma uvredljivim, agresivnim i nasilnima.
Zato je licemerno kada sveštenik ljude optereti krivicom i strahom kao motivom
religiozne revnosti, ili ih pokrene na revnost buđenjem nacionalne i verske
gordosti, a onda izusti "Ljubite neprijatelje svoje..." ili "Poštujte pripadnike druge
910
vere". Kao što smo videli, ljudi pokrenuti krivicom i gordošću su generatori
sumnjičenja i sukoba sa svima.
Neki ljudi, posebno karizmate i otpali protestanti, pokrenuti su na dobra dela

sebičnim sentimentom. Kada stres pokvari njihova osećanja, nestaje i njihove
dobrote. Sebičan čovek i inače jeste kukavica koji se odriče svojih principa u
svakom stresu koji ga omete u uživanju u zanosu njegovih osećanja, pa pokazuje
izdajstvo onda kada bi trebalo najčvršće da krene u odbranu drugih ljudi.
Ako je čovek zaista pokrenut ispravnim motivima i ako čini ispravne postupke,
imaće čistu savest, i zato neće imati potrebu za nekim dodatnim sistemom
ugušivanja savesti ili njenog zavaravanja.
Međutim, otpalo hrišćanstvo promoviše čitav skup tehnika koji donose

psihološku satisfakciju ljudima koje opravdano pritiska savest zbog nepobeđenih
slabosti karaktera. Tim tehnikama vernici ugušuju osećanje krivice i tako
nesmetano nastavljaju da čine ono zašta bi ih zdrava savest prirodno osuđivala.
Česta je tehnika opijanja prijatnim osećanjima kroz mistični doživljaj Boga i kroz
psihološki efekat slika, kipova, kontemplacije (zamišljanja), joge i meditacije.
No, izazvanim osećanjima se samo ugušuje svest o unutrašnjem problemu i tako
se čovek ohrabruje da dalje greši. Zatim je popularna tehnika ispovedanja, a
takođe i činjenja raznih prisilnih radnji koje izazivaju popuštanje psihičke
napetosti (rituali, usiljena dobra dela, itd). Često se zloupotrebljava i muzika da
bi ugušila čovekovu svest o sopstvenoj neodgovornosti.
Da ne bi vernik postao svestan da je pokrenut lošim motivima na versku revnost,

takođe da ne bi postao svestan da se kaje samo za simptome greha, a ne i za sam
greh, i takođe da ne bi postao svestan da mu pričest i ispovest pružaju samo
psihološku utehu u nepokajanju, on se odriče odgovorne upotrebe razuma i
preispitivanja motiva srca i predaje tu odgovornost mišljenja i straženja nad
sobom duhovnim autoritetima koji misle umesto njega samog. Tako ispranog
mozga može da uživa svakakve grehe, a da sebe zavarava da je u najboljem redu.
Lek protiv pomenutih zabluda jeste Sveto pismo jer ono kritikuje 1) pobuđivanje
fanatičnih motiva verske revnosti: straha nečiste savesti, ponositosti i sebičnog
sentimenta; 2) formalna pravila koja navode vernika da se kaje samo za
simptome loših motiva u ponašanju, umesto za same loše motive; 3) traženje
psihološke satisfakcije za nečistu savest u ritualima, dobrim delima, itd, 4)
oslanjanje na autoritete ili na formalne kodekse ponašanja ili na sopstvena
osećanja umesto na razumno preispitivanje smisla sopstvenog ponašanja i
kvaliteta pokretačkih motiva.
911
** *
Niko ne može da navede iz Kurana nijednu zapovest nalik biblijskim koje

ukoravaju grehe srca: želju, mržnju i osvetu, jer se oni ni ne smatraju grehom.
Čak se ni strah kao motiv verske revnosti ne smatra grehom. Pa ni alkohol koji je
zabranjen u Pismu, nije zabranjen u Kuranu. Ni podela na čistu i nečistu hranu ne
postoji kao u Pismu već se zabranjuje samo svinjetina.
Odakle je ovo:
”I od plodova palmi i grozdja – uzimate iz toga opojno sredstvo i opskrbu lijepu.
Uistinu, u tome je znak za ljude koji razumiju. (An-Nahl : 67)
Edit or delete this
Like
· Reply · 1m
Milos Bogdanovic
Milos Bogdanovic A ovo:
”O vi koji vjerujete! Ne priblizvajte se salatu budete li vi pijani, dok ne znadnete
sta govorite…” (An-Nisa´ : 43)
***
Pa ovi stihovi jasno pokazuju da alkohol nije u potpunosti zabranjen:
O vjernici, pijani nikako molitvu (namaz) ne obavljajte, sve dok ne budete znali
šta izgovarate ... (4:43)
Pitaju te o vinu i kocki. Reci: "Oni donose veliku štetu, a i neku korist ljudima,
samo je šteta od njih veća od koristi." (2:219)
***
Hvala ti na izvoru. Interesantno je da se te reči ne iznose kao zakon ili ukor za

same muslimane, već se navode kao oruđe tuđeg popljuvavanja: „Kaži ti Meni,
hoćeš li ti biti čuvar onome koji je strast svoju za boga svoga uzeo?" Smisao stiha
nije ukor za muslimane koji bi se povodili za svoji stastima već ukor da se bude
čuvar onima koji tako rade, čime se muslimani truju mržnjom prema onima koji
nisu muslimani. To je kao kada bi Deset zapovesti glasilo: "Nemoj biti prijatelj
onima koji imaju više bogova, prave slike, uzalud izgovaraju Božje ime, ne
svetkuju dan od odmora, ne poštuju roditelje, ubijaju, čine preljube, krradu, laži i
žele tuđe." Mudrost se koristi za popljuvavanje drugih, a ne za lično
preispitivanje i pokajanje.
912
***
> A udate zene verne svojim muzevima ,njihove bebe na sisi,odrasli zenjeni i
nezenji muskarci,maloletni decaci ,starci i starice sve pod noz ,pa nisu se svi oni
svalerisali sa jevrejima .
Svi bi trebali da budu uništeni jer su saučesnici. Za decu su roditelji odgovorni

tako da i ona stradaju zbog njih zajedno sa roditeljima. To je čista milost što su
device pošteđene, a i opomena drugima za čednost.
***
U turskom mjestu Turgut arheolozi su prošle godine otkrili da popularno lokalno

turbe nije turbe nikakvog islamskog pobožnjaka već drevnog grčkog boksera
Diagorasa iz 5. stoljeća p.n.e.
Jedan od stanovnika izjavio je da je običavao da ljubi turbe, dok su neki kod
turbeta žrtvovali kokoši i koze kako bi njihove dove bile uslišane.
Pored Živog muslimani dozivaju i pomoć traže od umrlih koji ni sebi ne mogu
pomoći.
___________________________________________
Rahmetli Vehbija Hodžić u jednom radu objavljenom u Glasniku 1967. kazao je
sljedeće:
„A sada da vidimo šta o turbetima kaže autor jednog fikhskog djela (»Fikhus
suneti«):
„Turbeta su se“, kaže on, „pretvorila u idole. Muslimani se ponašaju prema njima
isto onako kako se ponašaju idolopoklonici (mušrici) prema svojim idolima.
Obožavajući ih, njima se obraćaju, moleći im se traže od njih ispunjenje svojih
želja (»murada«) i vjeruju da im oni mogu želju uslišati. Upravo traže od njih ono
što se traži samo od Boga. Obraćaju se turbetima isto onako kao što su se mušrici
u predislamsko doba obraćali kumirimam, idolima. I što je još gore“, nastavlja
ovaj autor, „niko, ni ulema, ni Emir, ni vezir, ni vladar ne diže u ime islama
svoga glasa, da bi osudio ovo opasno zlo i ovu idolatriju. Ovi obožavatelji
grobova idu tako daleko, da više drže do svog šeha i evlije (ili groba nekog
»dobrog«), nego samoga Boga.“ (Glasnik VIS br. 1 – 2/67 str. 31-32.)“
***
913
Ako se ne oslanjamo na sebe, onda greh više nama ne vlada.
Da bismo sačuvali svest o sopstvenoj grešnosti, potreban nam je zakon:
Kada u svetlu zakona čovek pogleda na sebe, tada će kao i apostol Pavle
da izusti:
Dakle, Zakon čuva čoveka da se ne osloni na sebe samog i na sopstvenu

pravednost, pa ga tako navodi da se osloni isključivo na Hrista i
pravednost koju mu sam Bog pruža.
"Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po

duhu; Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir. Jer
telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu
Božijem niti može. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u
telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov,
on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a
duh živ pravde radi." (Rimljanima 8,4-10)
***
914
Bez kvasca koji je simbol kvarenja (fermentisanja) a to znači greha. To je

ukazivalo na bezgrešnu žrtvu Isusa Hrista, naš hleb života.
Sedamdesetorica se sablaznila i napustila Isusa kada je spomenuo da je On hleb

života.
Samo oni koji su svesni da su krivi i grešni, shvataju potrebu za Iskupiteljem.
Ostalima ne treba, jer sebe zavaravaju formalnim moralnim zahtevima. Većina

vernika i nevernika ne razume duh zakona, da zakon ukorava grešne motive srca.
Oni se kaju samo za manifestacije greha u mislima, osećanjima i postupcima, a
za samokontrolu ispoljavanja greha ti ne treba Spasitelj. To možeš pukom
samokontrolom, samo svojom voljom bez Boga. Rezultat površnosti je da će
prijatelj da se pokaje što ti je rekao ružnu reč, a ne što je takav. On u srcu i dalje
ostaje isti posle pokajanja jer se nije pokajao za loše motive srca iz kojih je bio
uvređen (gordost, na primer) i zbog čega ti je rekao ružnu reč. On se samo kaje
što nije bio bolji licemer.
Ali ljudi koji shvataju duh zakona, jer poznaju Boga kroz Pismo, otvaraju vrata
srca Svetom Duhu i padaju na zemlju svesni da su zaslužili smrt zbog svojih
greha sujete, gordosti, telesnosti (želje za užitkom), sebičnosti (želje za opijanjem
osećanjima), nepoštovanja tuđe ličnosti, itd. Oni svoje grehe ne umanjuju ine
opravdavaju pozivanjem na okolnosti. I iz njihovih srca se podiže iskren vapaj
Bogu:
Budući da su svesni svog duhovnog siromaštva, te da u sebi nemaju ničeg

dobrog, oni su svesni potrebe za Iskupiteljem i Spasiteljem, koji je odgovor na
njihovu žeđ duše:
"A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da
ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja;
kar beše na Njemu našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija
53,4-5)
"A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode.
Vratiće se u grad sužnji puni nade ... Spasiće ih Gospod Bog njihov u taj dan kao
stado svojega naroda, jer su oni drago kamenje na vencu koje će u zemlji zasjati.
Ah, sreće njihove i lepote!" (Zaharije 9,11-17)
915
"I pravda njihova od mene, veli Gospod." (Isaija 54,17)
****
> 5. Žena da ne nosi muško odelo niti čovek da se oblači u ženske haljine, jer je
gad pred Gospodom Bogom tvojim ko god tako čini.
Tu se ne ulazi u formu već u smisao. Smisao je da se ne daje lažna poruka o sebi.

Način primene nije definisan jer zavisi od kulture. U biblijsko vreme niko nije
nosio pantalone. Svi su nosili haljine. Danas bi bio sablazan tamo gde se nose
pantalone da muškarac obuče haljinu. Bog prepušta savesti i razumu samog
čoveka da shvati šta je ispravno da bi ispunio ovo načelo. Kada bi Bog određivao
detalje, ušao bi u sferu ljudske ličnosti i učinio atak nepoštovanja određujući mu
ono što je njegova lična odgovornost, i još bi plud naveo čoveka da pridaje
magijsku važnost odevanju, i tako skrenuo pažnju sa važnosti ispravnosti
ljudskog srca. A to se upravo dešava u islamu. Ljudi će da ubiju žensku koja nije
propisano odevena, jer im je pitanje odevanja veći greh nego greh mržnje u srcu.
********
Povodom Isusovih čuda u Kuranu koje je činio navodno kao dete:
Suprotno Kuranu Isus je najmanje čuda učinio kod svojih rođenih:
Marko 6:4 A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u
rodu i u domu svom.
6:5 I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli
metnuvši na njih ruke.
6:6 I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše.
Upravo je najmanje čuda Isus činio kod rođenih iz razloga koji je sam objasnio,
jer nisu ispunjavali uslov - veru u Njega. Ako bi činio čudo onima koji ne veruju,
on bi vršio atak na njihovu ličnost. A u islamu se atak smatra poželjnim kao i
svaki oblik represije nad ljudskom ličnošću da bi se pritisla da veruje.
> Kako je Allah uzdigao Mejseru, djevojku iz Indonezije, koja na takmičenja u

učenju kur'anu nije htjela da otkrije lice !!!
916
Kakve to veze ima sa pitanjem dobra i zla? Valjda je greh biti sebičan, telesan,
gord, biti lažljiv, prevarant, kukavica ili pun mržnje? Lako je držati formalna
pravila koja ne zahtrevaju nikakvu reformu srca i koja čak crpe snagu iz gordosti,
inata, ponositosti.
“Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate
od Oca svojega koji je na nebesima.” (Matej 6,1)
"A kad postite, ne budite žalosni kao licemeri; jer oni načine bleda lica svoja da
ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju. A ti kad
postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij, Da te ne vide ljudi gde postiš, nego
Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno." (Matej
6,16-18)
"A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike
skute na haljinama svojim." (Matej 23,5)
Kad bi ljudi držali moralni zakon ovako strogo kao ova nebitna formalna pravila,
davno bi bio raj na zemlji.
Tragično je što Kuran u sebi uopšte nema zahteve koji čoveka čine svesnim
potrebe za reformom sopstvenog karaktera, koji ukoravaju loše motive srca.
"Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene bližnjeg svog, ni sluge njegovog, ni
sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg
tvog." (2.Mojsijeva 20,17) "Nemoj mrzeti na brata svoga u srcu svom. Ne budi
osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,17-18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne
govori: kako je on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj
tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,29.17;) "Svaki koji mrzi na brata svog
ubica je ljudski." (1.Jovanova 3,15)
“Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca,
nego je od ovog sveta.” (1.Jovanova 2,16) “Telu ne ugađajte po željama.”
(Rimljanima 13,14) “I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za
kojima činite preljubu;” (4.Mojsijeva 15,39)
"A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu
u srcu svom." (Matej 5,28) "Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred
propast." (Priče 16,18)
917
“Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli
zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo,
sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i
pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)
"Jer ne gledam na što čovek gleda: Čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda
na srce." (1.Samuilova 16,7) “Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti
tvrdovrati. Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad
gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima
poklona;” (5.Mojsijeva 10,16-17)
Dakle, ima li i jedna od ovakvih zapovesti u Kuranu ili su sve zapovesti Kurana
formalne, pa ih čovek može ispuniti i bez obrezanja srca?
Ako nema u Kuranu zahteva koji zahtevaju reformu motiva srca i ako nema
ukora za versku revnost pokrenutu strahom kako može onda Kuran da bude veća
svetlost od Svetog pisma?
********
> ti danasnju evropu nazivas krscanskom e stvarno nemas pojma ako je ovo
krscanska evropa u kojoj je svaki oblik destrukcije dozvoljen od prostitucije do
gej brakova ,
Hrišćanski je narod ne onda kada mu zakoni zabranjuju ispoljavanje greha već

kada su ljudi tako reformisani i oplemenjeni da ne treba krivični zakon da bi ljude
čuvao od zla.
Kako možeš meru represije da uzimaš za kriterijum pobožnosti?
> krscanska evropa je bila tokom srednjeg vijeka kad su vladali biblijski zakoni a
sad su satanisticki zakoni
To je bilo vreme hiljadugodišnje tame srednjeg veka, vreme licemerstva. Kako to

možeš da ceni?
Pobožnost je kada je neko sa Bogom, pa je ispravan zato što mu je srce ispunjeno

ljubavlju, a oslobođeno od greha. To je bilo vreme reformacije, od XVI do XIX
veka. Tada su ljudi bez pritiska krivičnog zakona imali ovakav mentalitet:
“Mir se nastanio u našem gradu... nema više svađa, zavisti, licemerstva i nesloge.
Odakle može doći takav sklad, ako ne od Gospoda i od naše doktrine koja nas
918
ispunjava rodovima mira i pobožnosti?” (James A. Wylie, The History of

Protestantism, Published by Hartland Publications, 2003, pg 496)

preovlađuje u mnogim mestima u kojima sam živeo, ovde su nepoznati. Nema
podvodača i bludnica. Ljudi ne znaju šta je rumenilo i svi se odevaju na doličan
način. Igre na sreću nisu uobičajene. Velikodušnost je tako velika da siromasi ne
moraju da prose. Ljudi bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje.
Sudske parnice su proterane iz grada, i tu nema ni podmićivanja, ubistava ili
stranačkog duha, već vlada mir i milosrđe. S druge strane, tu nema orgulja, nema
zvuka zvona, niti bučnih pesama, ni razgorelih sveća ili lampi, ni relikvija, slika,
kipova, baldahina ili raskošnih haljina, niti lakrdija i hladnih ceremonija. Crkve
su sasvim oslobođene od svake idolatrije.” (Philip Schaff, History of the
Christian Church, pg 645)
Govoreći o drevnim Vikinzima, poznatima po ratničkom duhu, izvori iz XVIII

veka su objašnjavali uzroke reforme njihovog mentaliteta:
“Kako je došlo do toga da oni postanu tako poslušni i pokorni da se potčine

veštini poljoprivrede? Da li se narod, naviknut na oružje i lenstvovanje, lako
predaje napornom radu i veštini mira? Ako možemo da odgovorimo na ovo
pitanje pravilno, mi ćemo shvatiti čemu treba pripisati srećnu transformaciju
Severa. ... Ja sam ipak pokazao da se Jevanđelje tri veka propoveda u
Skandinaviji. Ovome bez sumnje, kao glavnom uzroku, mi treba da pripišemo
srećnu promenu manira u ovim varvarskim područjima. Neka niko ne očekuje
sveopštu civilizovanost na planeti bilo kojim drugim sredstvima. Mi uživamo u
ovome danu, prednosti društva nastalog u Evropi iz propovedanja Jevanđelja, dok
nezahvalno umanjujemo napore onih hrišćanskih misionara koji su nam u ime
Boga ove prednosti doneli. ... Trajna promena njihovih manira implicira, da je
njihova zemlja morala biti blagoslovena sa jednim od onih blagodatnih izlivanja
Svetoga Duha, čije se posledice obično osećaju vekovima posle.” (The Works of
the Late Rev. Joseph Milner (1744–1797) in Eight Volumes, vol. III, p. 298,
1810)
*************
Njemu islam nije otkrio Boga, već je otkrio sistem pravila u kojima je našao ličnu
satisfakciju. On nije postao zadovoljan Bogom, već sobom. Islam je za njega
samo tehnika, a cetralna ličnost vere nije Bog i Negov karakter, već on sam i
njegovo držanje pravila.
919
> on je lutao i trudio se i nasao istinu.Logicko razmisljanje i zdrav razum mu je

pokazao onu vjeru kojoj je najprirodnija i najbolje objasnjena.
On o tome ne svedoči. On govori o pravilima. A jedan prosečan ateista kada živi

po savesti zna da nije problem u pravilima već u motivima srca. A islam ne
ukorava loše motive srca već samo loše ponašanje. Taj čovek je našao dobar
sistem pravila da bi njima zavaravao savest da je dobro. To nema veze sa Bogom,
niti mu je Bog potreban da bi držao pravila, niti on hvali Boga. Pa zašta i da ga
hvali?
Jel možeš da navedeš i jedan momenat njegovog iskustva, hipotetički naravno jer
nisi on, ali bar probaj, koji je to momenat za koji bi on mogao da bude zahvalan
Bogu što mu je kroz islam otkrio, a da to jeste neka veća svetlost koju on drugde
nije mogao da čuje? Ja te to pitam jer sam uveren da islam nema veću svetlost ni
po jednoj tački koja je važna za čovekovo praktilno duhovno iskustvo na
moralnom i praktičnom životnom planu. Ako sam u zabludi, nisam jedini koji je
u zabludi, tako da bi tvoj odgovor dobro došao i meni sada, i drugima, i
verovatno mnogima ubuduće.
> bez obzira na sve islam je prirodna vjera.I hadis kaze tj.nas poslanik Muhamed
a.s da se svako dijete rodi u islamu pa ga roditelji preusmjere na krscana,jevreja i
vatropoklonika.
Tačno, islam odgovara ljudskoj prirodi i njom manipuliše, dok hrišćanstvo

ukorava ljudsku prirodu i zahteva da se čovek uzda u Boga, a da se više na sebe
ne oslanja.
"Hrišćanstvo se razlikuje od mnogih drugih religija po tome što ne laska ljudskoj

prirodi u njenoj grehovnosti, u palom stanju, jer hrišćanstvo ima potrebu za
čovekom herojskog samoopredeljenja." Nikolaj Berđajev
> to znaci da je islam vjera zasnovana na cistini vjere u cijim srcima je intalirana
vjera samo u jednoga Boga Allaha dz.s. Primera radi, ako se dijete rodi i
izolujemo ga u nekom objektu bez da se sastaje sa ljudima i vjerskim knjigama i
nakon nekoga vremena kada postane punoljetan kazace da je jedan Bog i da je na
nebesima ako ga upitas o Bogu. Shvatas sad?
Pa svi će reći da je jedan Bog, i svi hrišćani, ali je poenta što će to dete koje je
odraslo bez hrišćanskog vaspitanja da svog boga vidi u izvorima užitka u kojoj ga
njegova pala priroda navodi da vidi boga, a to je ugađanje ponosu života, željama
očiju i željama tela. Islam ga za te lažne bogove neće ukoriti već će mu dati
izgovor za savest i islamskom sistemu pravila ponašanja. Jedno islamsko dete ili
odrasli musliman, nemaju u svom srcu i na ustima prirodno slavljenje stvarnoga
920
Boga. Oni se Boga plaše jer su ugađanjem svojim prirodnim željama u sukobu sa
Njime. Muslimani nemaju himne zahvalnosti u svojoj etno muzici. Njihovu
etnomuziku nie prijatno čuti jer deluje kao neprestano kukanje i prenemaganje.
Oni nemaju zahvalna srca jednome Bogu, jer samozadovoljni samima sobom i
svojim verskim sistemom nisu ništa dozvolili da im On učini na planu izbavljenja
od greha i krivice. Oni hvale svoje rituale ili sebe same ili svoje hedonističke
izvore užitka. Islam ih nikada nije pozvao da krenu u borbu protiv svojih grešnih
želja, već im je dao izgovor za njihove grešne želje da su one normalne i da nisu
greh ako se zadovoljavaju u ime Alaha i način koji je On propisao.
> problem je u tome sto niko nije vidio Boga pa ni dijete
A što bi morao da vidi da bi verovao?
Božji karakter se spoznaje razumom, zato nam je i dato Pismo i Njegov zakon
kao otkrivenje Njegovog karaktera.
> Vi apsolitno ne radite da ukrotite svoje grijehe
Mi radimo na reformi motiva srca, a vi na licemernom sputavanju ispoljavanja

greha. Kako zamišljaš da Bog može da ceni ičije licemerstvo?
Smeha predstavlja razliku (levo je islam, tradicionalno hrišćanstvo), desno je

ispravno iskustvo reforme srca (protestanti od XVI do XIX veka).
> vec smatrate da je Isus za vas to ucinio a to je besmilleno i nema logike.
Nije se za nas samokontrolisao već Isus nas je iskupio, a ti kao musliman misliš
da možeš sam da se iskupiš. Čime, kada si i inače dužan da činiš dobro?
Sveti Duh menja naša srca, a vi se samo trudite da sputate ispoljavanje greha.
> Vjera vam se zasniva na emocijama a ne na propisima
Nigde Sveto pismo ne govori o osećanjima ka putu reformi. Promeniti osećanja

je isto kao i promena ponašanja, bavljenje simptomima problema, umesto
njegovim uzrokom.
> a ne na propisima
U Svetom pismu jedino što je striktno definisano jesu pobude iz kojih neko nešto
čini, a ne sama pravila življenja. Božji zakon definiše pobude ljudskog srca,
zahteva da čoveka pokreće ljubav a ne greh. Pa ako čovek ima ljubavi u srcu,
921
prirodno će i sve ostalo da čini iz te ljubavi, neće imati potrebe da mu se

propisuju detalji, jer će sam shvatiti koje potrebe života zahtevaju koje postupke.
A ako nema ljubavi u srcu, pravila mu neće pomoći da ljubav stekne.
> a to je opasan put jer tu nema bogobojaznosti.
Vaša bogobojaznosti je samo dokaz vaše nečiste savesti pred Bogom, dokaz
neizmirenosti sa Bogom. Koga pokreće ljubav, on čini dobro iz ljubavi a ne iz
straha.
“Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni.” “U ljubavi nema

straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se
boji nije se usavršio u ljubavi.” “Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i
ljubavi i čistote.” (Isaija 29,13; 1.Jovanova 4,18; 2.Timotiju 1,7)
Kada čovek iz straha od kazne sputa ispoljavanje svog greha, on tada ne može da
trpi one koji taj greh otvoreno ispoljavaju, jer bi sam voleo da ga upražnjava, ali
ne sme zbog osude savesti.
To licemerstvo formira kod njega jaku sklonost ka lažnom moralnom osuđivanju
kao i jaku potrebu da represivnim putem druge primora na ono isto licemerstvo
pod kakvim se sam nalazi!
Zato biblijska knjiga Otkrivenje predstavlja otpalu crkvu kao bludnicu koja
sprovodi blud sa carevima zemaljskim. Budući da ne poznaje silu Božjeg Duha
koji menja ljudska srca iznutra, ona hrli ka političkoj moći da bi mogla da vlada
ljudskom savešću. Ono što mi hrišćani smatramo prevarom otpalog hrišćanstva,
to islam zastupa otvoreno.
> Motiv srca ne znaci puno ako nisu ispunjena jos dva elementarna uslova tj.
govor usta i rad tijelom.
A kako neko može Adem Ahi da ima dobar motiv srca, a da mu usta i telo rade
drugačije?
Da li je to uopšte moguće?
Ko to drugi upravlja ljudskim govorom i postupcima, ako ne ljudsko srce?
> Vama se vjera ne temelji na nicemu da bi znali redosled kako covek i pod
kojim uslovom da stekne spoznaju boga.Vasa vjera se zazniva na haoticnosti i
prepostavci.
922
Pa sam Bog svakom čoveku preko razuma i savesti već otkriva sebe i svoj
karakter putem svoga Duha:
"Beše Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet" (Jovan
1,9)
Da nije tako, niko ne bi mogao biti kriv za svoje grehe već bi imao izgovor da ih
čini u svom neznanju.
Sveti spisi mu pomažu da prepozna i prihvati veću svetlost od one koju mu

ograničavaju njegov razum i savest. Kada čita Pismo on po smislu prepoznaje
karakter Boga kojiga je i inače pozivao da odbaci greh, ali sada ta Duh
prepoznaje i mnogo većem svetlu. Svest o grešnosti srca do koje dolazi
spoznajom zahteva zakona u njemu budi želju za preobražajem srca. Svest i
krivici budi želju za iskupljenjem. Te dve duhovne potrebe ima svaki čovek, i
kao ateista. Ali dok se ateista bori da te potrebe uguši na ateistički način, lažna
religija čoveku podmeće skup pravila i rituala da njima zavarava svoju savest. U
svom duhovnom otpadništvu Jevreji su takvu religiju zastupali u vreme Isusa
Hrista, i zato su Ga poslali na krst, jer je raskrinkavao njihovu samoobmanu.
Danas bi ga isto iz istih razloga poslali na krst većina vernika, kako muslimana
tako i hrišćana.
> jesi znao da je najmanji vid imana tj. vjere da nesto prezres srcem ako ne
mozes ili ne smijes rukom da otklonis?
Otkuda su osećanja kriterijum našeg iskrenog pokajanja?
Svako bezbožno srce se kaje zbog posledica sopstvene grešnosti koji sramote
njegovu ličnu gordost ili zato što ga opterećuje strahom nečiste savesti ili zato što
sam greh ranjava i rastužuje njegov sopstveni sebični sentiment. Kako to možeš
da ceniš i da proglašavaš vrlinom? Mnogi ljudi duboko preziru sebe zbog svoje
grešnosti a takođe i dalje voli greh. Oni vole greh, a ne vole grešnike. Zato će u
dan suda, ako se u međuvremenu ne pokaju, odgovarati za svoja dva greha, i taj
greh koji njima vlada, a i za taj greh što ne vole sami sebe ni druge zbog
sopstvene grešnosti. Biblija otkriva Boga koji ne voli greh, a voli grešnika, a
islam predstavlja Alaha kao onoga koji ne voli grešnika, a sam greh ne smatra
lošim sam po sebi, već samo u zavisnosti od toga šta sa njime radi, što ću upravo
da objasnim.
Dokle god čovek čini greh, on time otkriva da u srcu voli greh, bez obzira što
njegova osećanja mogu biti usmerena protiv samog greha, jer mu smetaju
posledice greha.
923
> Ti kada obavljas molitvu motivises srce i ti ocitujes rijecima i pokretima tijela.
Ne znam dali je kod vas ispravna molitva ako samo ustima izgovarate molitvu
bez pokreta tijela? Kod nas to apsloutno nije ispravno! Ova tri elementa su
sustinski povezana i ako jedno hvali neispravna je radnja.
Ovim priznaješ da ti kao musliman tražiš spasenje u samim izgovorenim rečima i

u pokretima tela, umesto u Bogu. Ti ne veruješ da tebi Bog MENJA motive srca,
već uopšte ne vidiš problem u MOTIVIMA svog srca, već smatraš da sam čin
molitve treba da POBUDI te postojeće motive srca? Zato vi muslimani više
hvalite svoje obrede kako oni sami POMAŽU, umesto Boga da hvalite, jer vama
Bog nije Spasitelj od greha, već vaši obredi koje stavljate na mesto Boga! Pa u
čemu se onda razlikujete od pagana koji to isto rade, kako kaže Isus, "jer oni
misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni" (Matej 6,7)?!
Pobuđivanje postojećih motiva je zapravo pobuđivanje fanatizma. Biblijski Bog

ukorava svojim zakonom postojeće motive naših srca kao grešne, ali kako vi
muslimani nemate Božji zakon koji ukorava loše motive srca, vi ne shvatate da su
ti motivi grešni i da vam treba reforma tih motiva već rešenje vidite u
samokontroli i preusmeravanju tih motiva. Vi ne vidite rešenje u razapinjanju
svoga Ja, umiranju sebi, i reformi tih motiva.
Vi ne možete da shvatite zašto Bog zahteva "Zato obrežite srce svoje"

(5.Mojsijeva 10,16) i zato nikada ne možete da se Bogu pomolite iskreno za
reformu motiva srca kao psalmista David: “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav
ponovi u meni.” (Psalam 51,10) Kako zbog nedostatka zahteva moralnog zakona
niste svesni grešnosti srca, nećete se nikada moliti za reformu svog srca, a samim
tim nikada nećete ni ostvariti sledeće iskustvo:
“Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću
vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega,
i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim
uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,25-27)
Međutim, islam nema moralne zahteve koji čoveka čine svesnim potrebe za
unutrašnjom reformom. Zahtevi islama su isključivo na nivou zahteva krivičnog,
a ne moralnog zakona, koji prete odmazdom i zahtevaju formalnu korekciju
ponašanja.
> Motiv srca ne znaci puno ako nisu ispunjena jos dva elementarna uslova tj.
govor usta i rad tijelom. Ako nedostaju ova tri elemanta u verovanju ili imanu
verovanje je neispravno.
924
Ko to drugi upravlja ljudskim govorom i postupcima, ako ne ljudsko srce?
Dakle, ako tvojim mislima, rečima i postupcima vlada greh, onda je pre svega
toga morao greh da vlada tvojim srcem. Nije moguće da neko ima dobro srce, a
da iz njega izlaze loše misli, reči i dela. Karakter srca se po rodovima duha
prepoznaje.
Ako je srce reformisano, onda je potpuno nemoguće da iz tog srca izlaze grešne
misli, osećanja, reči i postupci. Ako neko ima čisto srce i njegova dela će biti
ispravna. Međutim, ako je srce kvarno, naredba da se obuzdava greh i da se čine
dobra dela, neće moći da promene motive njegovog srca. Takvi zahtevi će od
takve osobe napraviti licemera.
Vi ti ne shvatate jer vas površni zahtevi Kurana odvraćaju od borbe protiv greha
srca i navode na licemerstvo. U Kuranu ne postoji nijedan ukor za neki konkretan
greh srca, tako da musliman vodi duhovnu borbu na pogrešnom planu, on se trudi
da grehe sputa u ispoljavanju, a to je po Isusovim rečima licemerstvo:
“Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra
su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra času i zdelu da
budu i spolja čiste. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao
okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i
svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste
puni licemerja i bezakonja.” “Još reče: Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka;
Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krađe,
lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos,
bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Matej 23,25-28; Marko
7,20-23)
Kako onda možete da tvrdite da je Kuran veća svetlost od Svetog pisma, kada
takve zahteve nemate u Kuranu koji ukoravaju grehe srca i tako čoveka čine
svesnim potrebe za unutrašnjom reformom:
"Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca,
nego je od ovog sveta." (1.Jovanova 2,16) "Telu ne ugađajte po željama."
(Rimljanima 13,14) "Ljubazni! Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od
telesnih želja, koje vojuju na dušu." (1.Petrova 2,11) "I da se ne zanosite za srcem
svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39) "A ja
vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu
svom." (Matej 5,28) "Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene bližnjeg svog,
ni sluge njegovog, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog,
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17) "Nemoj mrzeti na brata svoga u
925
srcu svom. Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,17-18) "Nemoj govoriti

osvetiću se za zlo!" "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22;
24,17)
Dakle, za razliku od islama koji striktno definiše pravila ljudskog ponašanja

svakog muslimana, dok zanemaruje ukoravanje greha srca, Sveto pismo striktno
definiše pobude koje čoveka pokreću, dok odgovornost ponašanja stavlja u ruke
savesti i razuma njegove ličnosti. Ako je čovekovo srce očišćeno od greha i
ispunjeno ljubavlju, niko neće imati potrebu da mu propisuje do sitnih detalja
kako da se ponaša, ono samo će spontano da se ponaša ispravno, jer će samo
shvatati koje potrebe života zahtevaju koje postupke, a imaće u srcu ljubavi da ih
ispuni. A ako nema ljubavi u srcu, sama formalna pravila ponašanja mu neće
pomoći da ljubav stekne, već će ga učiniti licemernim.
> 1)Zdravo srce je, dakle, ono srce koje se spasi svih vrsta prohtjeva koji se kose
sa Allahovim propisima
Dakle, ako srce sluša Alahove prohteve iz straha od kazne ili želje za nagradom,
to po vama nije greh. Vi tako čoveku dajete izgovor za fanatizam.
> To je srce koje je čisto u obožavanju samo Allaha Uzvišenog i koje u riječima i
djelima slijedi samo Allahova Poslanika.
Pa to može čovek da radi i iz grešnih motiva, a islam ne raskrinkava te motive

niti ih ukorava kao loše.
> Allah dz.s kaze:" Na Dan kada neće nikakvo blago, a ni sinovi od koristi biti,
samo će onaj koji Allahu zdrava (čista) srca dođe spašen biti.(Kur’an, 26:88-89)
Vi nemate nikakvu zaštitu od nečistih motiva srca jer oni nijednom rečju nigde u
Kuranu nisu ukoreni. Gde Kuran ukorava želju za užitkom ili strah od kazne kao
loe motive? Nigde!
> Vi krscani smatrate da srce samo sluzi kao sredstvo koje je podlozno samo
emocijama
Kako podložno emocijama? Objasni. Ko to tvrdi i odakle ti to?
> a ne elementima koje sam naveo od 1-3.
To što si naveo je formiranje površnog pristupa kojim će svaki fanatik u času

iskušenja opravdati svoju mržnju, osvetu ili idolatriju samim time što ih
upražnjava u ime Alaha.
926
> Mi muslimani nemamo problem sa duhovnom borbom
Kako nemate, kada se protiv greha uopšte ne borite, jer ga niste ni svesni jer ga
nemate nigde ukorenog?
Gde islam ukorava i jedan greh srca? Nigde!
> vec vi imate krizu konekcije izmedju Boga i coveka. Razmisli o cemu je rijec?
Pa vi ni ne tražite spas u Bogu već u samom činu molitve i pokretima. Vi nemate

ni svest o potrebi duše za Bogom jer nemate svest o potrebi za Njime jer nemate
zakon koji ukorava grehe srca.
> Nama vjernicima dobra djela ponistavaju losa djela a to su tkz. ibadeti a to je
sve ono sto Allah dz.s voli i cemu je zadovoljan od javnih i tajnih djela.
Fakat je da najveći grešnici, upravo zbog velike krivice za svoje grehe, često jesu
iz straha nečiste savesti usiljeno ponizni i stalno se izvinjavaju i učiniće svako
dobro delo da bi umirili svoju savest. I ti bi tim duhovnim nakazama dao izgovor
za njihovo licemerstvo?!
To znači da je islam nemoćan da pomogne ovim ljudima:
"A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere

slušajući lažne duhove i nauke đavolske, u licemerju laža, žigosanih na svojoj
savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja."
(Timotiju 4,1-3)
Ljudi koji svoje grehe nisu u srcu pobedili već su samo licemerno sputali greh u
svom ispoljavanju, njima je iskušenje i hrana i osoba suprotnog pola, jer su u srcu
želje samo potisli, pa misle da će odricanjem od zadovoljenja tih želja rešiti
problem greha, no, time upravo otkrivaju da su greh zadržali u srcu i da bi i hranu
i bračnog saputnika zloupotrebili. Zato je Pismo i upotrebilo pojam "licemera
žigosane savesti".
Sama ideja da čovek može da se iskupi za svoja loša dela činjenjem dobrog dela
jeste besmislena zbog toga što je čovek i inače dužan da čini dobra dela. Pa kako
onda da se iskupi onim što je inače bio dužan da čini?
Zamisli da jedan čovek prevari svoju suprugu sa drugom ženom, a onda joj kaže:
"ja ću da se iskupim sada tako što ću da bacim đubre u kontejner ili tako što ću ti
pokazati ljubav!" Pa on je to dužan i inače da čini, kako sada time da se iskupi?!
927
"Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže
mu: Hodi brzo i sedi za trpezu? Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i
zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij? Eda li će on
zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem. Tako i vi kad
svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo
šta smo bili dužni činiti." (Luka 17,7-10)
Osim toga, kako da zasluži spasenje na osnovu dobrih dela koje čini iz loših
motiva, iz straha ili interesa? Kako da zasluži spasenje za grehe koje je u srcu
činio, a u praksi nije samo zato što se plašio posledica? Čovek koji u srcu mrzi
jeste pred Bogom kriv kao ubica, jer bi ubio da se ne boji posledica. On je
zaslužio smrt. Kako on da se iskupi? Dali shvataš koliko učenje Pisma nadilazi
islam?!
> Poslanik Muhamed a.s kaze kada covek uradi neki grijeh na njegovom srcu se
stvori crna tacka a kada se pokaje nema je.Srce moze da pocrni od grijeha i da
nema osecaj sta je dobro a sta ne.To su mrtvaci koji hodaju.Ti ocigledno po
izjavama nisi citao Kur'an i nisi zapazio kako i dje Allah dz.s ukorava uzitak ili
strast?
Pa ko kaže da su užitak ili strast grešni? Otkuda su oni grešni? Kuran ne ukorava
želju za užitkom, želju očiju, ponositost života, mržnju i osvetu, a po tebi,
ukorava nešto što nije samo po sebi grešno.
> Vi krscani nemate problem sa grijehom ili kajanjem jer ste obevesteni iz vasih
neutemeljenih i iskrivljenih knjiga da je Isus za vas iskupio grijehe.
Pa hvala Bogu da nemamo problem sa grehom i krivicom, jer da imamo, onda bi

to značilo da smo u zabludi. Isus je zato jasno objasnio da se po rodovima duha
može videti ko je sa Bogom, a ko nije.
> Vi uopste nemate predstavu kako da ukorite grijeh a da vam srce nema crnu
mrlju!
Pa vi uopšte ne ukoravate greh jer nemate moralni zakon koji ukorava loše
motive srca. Imate zahteve na nivou krivičnog zakona koji inače imaju smisla
samo ako su načinjeni za nepravednike da ih sputaju da greh ne ispoljavaju i tako
ugrožavaju druge, ali vernima taj zakon ne može da pomogne:

nepokornima i bezbožnicima i grešnicima, nepravednima i poganima, krvnicima
oca i matere, krvnicima ljudskim, kurvarima, muželožnicima, ljudokradicama,
928
lažljivcima, kletvoprestupnicima, i ako šta ima protivno zdravoj nauci..."

(1.Timotiju 1,9-10)
***
> Nijedan musliman ne obozava ljude,
Kako ti znaš da ne obožava ljude? Po tvojoj logici ni pravoslavni ne obožavaju

ikone i svece, jer im učenje kaže da oni ne obožavaju već poštuju. Ako već
koristiš formalne i površne argumente, po kojima proimena naziva menja duh,
onda ih uvažavaj i kada ih ih pravoslavni i katolici koriste.
> to sto bi neko skoci da odbrani ljudsko bice a plus da je to neko od Bozijih
poslanika, to nije paganizam.
Dakle, ti ne bi skočio da odbraniš nekoga iz ljubavi, već samo ako ti je povređena

gordost prema tvom idolu i tako probuđena osveta i mržnja?
> Paganizam je obozavati druge pored Stvoritelja.
Dakle, dovoljno je promeniti ime Krišne a imenom Alah, i to onda nije idolatrija?
Muslimani misle da su rešili problem paganizma zato što su smanjili broj bogova
na jedan, ali sve ostalo je isto kao u pagaizmu. Iako tvrde da veruju u jednog
Boga, muslimani se uzdaju u sebe, čime krše Prvi zapovest, protiv lažnih bogova,
jer misle da sami mogu da pobede grehe samokontrolom, i da mogu sami da se
iskupe. Takođe, i od Muhameda prave sebi idola. I od rituala. Kako pagani traže
spas u ritualima umesto u Bogu, tako i muslimani u namazu. Predstava o Bogu
Alahu je isto kao u paganizmu, sa ljudskim atrubutima palog čoveka koji ne voli
grešnike, a liberalan je prema grehu. Itd.
> Pa ocigledno je da nije mogao sam da se brani, zato se molio Allahu da ga

spase od toga.
Za vreme Drugog svetskog rata kada su djaci u Kragujevcu vodjeni na streljanje,

desilo se nekoliko slučajeva da su očevi talaca molili Nemce da streljaju njih
umesto njihovih sinova. Kako su Nemci imali naredbu da ukupan broj streljanih
bio ispunjen, oni su pristali na tu zamenu i ti očevi su streljani a njihovi sinovi su
bili pušteni. Pretpostavi sada da je neki otac ovako molio nemačkog oficira: "Ako
je moguće na neki drugi način da moj sin bude oslobodjen a da je ne stadam za
njega, a da vaša pravda bude zadovoljena?" A onda Nemac odgovara da ne može
drugačije, nego ako hoće sina da oslobodi, mora on sam da strada umesto njega.
929
Da li takva molba znači da otac nije dragovoljno hteo da strada za svog sina,
nego su ga Nemci primorali?
Ne, nego takva molba otkriva da otac pita da li postoji neka druga mogućnost za
spasenje njegovog deteta, a da ne mora on da umre, ali ako ne postoji, on će
umreti.
Dakle, tako i biblijski stihovi koji upravo otkrivaju veličinu Isusove ljubavi,
Njegove spremnosti da pretrpi užasan bol kazne za spasenje grešnika, bivaju
krivo protumačeni kao da su izraz moranja, što samo otkriva principe onoga ko
tako te stihove tumači, da je on sam religiozan iz moranja, jer je primoran na
religioznu revnost strahom od kazne, pa kroz taj svoj strah i moranje tumači reči
Isusa Hrista kao isto takvo moranje.
> Sebicni ste, samo na sebe mislite, da ga stvarno volite nebiste rekli da ga nebi
spasili.
Upravo ti takvim tumačenjem otkrivaš sebičnost. Zato je Isus i ukorio Petra

rečima kada je hteo da ga spase:
Matej
16:21 Otada poče Isus kazivati učenicima svojim da Njemu valja ići u Jerusalim,
i mnogo postradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da će Ga
ubiti, i treći dan da će ustati.
16:22 I uzevši Ga Petar poče Ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! Neće to biti
od tebe.
16:23 A On obrnuvši se reče Petru: Idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne
misliš šta je Božje nego ljudsko.
16:24 Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se
odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.
16:25 Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće je; a ako ko izgubi dušu svoju
mene radi, naći će je.
16:26 Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili
kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?
***
"I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla." (2.Korinćanima 11,14)
Da bi iskušao čovekovo srce Bog dozvoljava da se demon pojavi čoveku u liku
Božjeg anđela i da mu daje lažne objave, na primer, da nije greh imati bludne
promiskuitetne želje ako ih pokrijemo velom poligamije u zakonitom braku. I
onda čovek ima izgovor da gaji bludne želje i da ih upražnjava. On iskreno veruje
da mu je to Bog rekao. I u dan suda će da odgovara kao krivac jer je prezreo tihi
930
Božji glas koji ga je još ranije opominjao protiv tih želja. Ali kako se on pravio
lud, pa je čak nastavio da se moli "Da li je greh udovoljavati željama tela?" iako
ga je preko savesti Bog za to ukoravao, sotona je dobio pravo da ga obmane
direktno pojavivši se kroz lik anđela.
***
> Upravo to namaz je svakodnevna duhovna borba da u svakom dobu dana

izdvojiš 5min za razgovor sa svom Stvoriteljem, da pobediš lenjost da se smiris
ponizis i iskreno pomoliš i zahvalis Gospodaru Svetova.
Nema šanse da se čovek sretne sa Bogom kroz namaz kada pre svega nije
osvedočen kroz moralni zakon o grešnost srca da bi iskreno zavapio Bogu:
"Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni." (Psalam 51,10) Islam ne
poznaje moralne zapovesti koje će da ukore grehe srca kao što su gordost, želja
za užitkom, mržnja, osveta, strah, itd. Umesto toga islam čoveka opterećuje
formalnima zahtevima tako da se vernik zavarava formalnom korekcijom
ponašanja, borbom na potpuno pogrešnom planu, na planu samokontrole, zašta
mu Bog nije neophodan, jer svako svojom voljom i bez Boga može da obuzda
ispoljavanje greha. Tako zavaran spoljnom isravnošću on sebe zavarava da je sa
Bogom, dok greh u srcu i dalje zadržava jer ga ni ne smatra grehom.
Takođe, islam ne otkriva čoveku Božju ljubav koja bi ga navela na pokajanje za

grehe kako to čini Pismo kada otkriva Boga koji voli grešnika, a ne voli greh: “Ili
ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te
dobrota Božja na pokajanje vodi?” (Rimljanima 2,4) "U ljubavi nema straha,
nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji
nije se usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18) Musliman se kaje iz straha, a Kuran
ga ne upozorava da strah nije dobar motiv i da rađa licemerstvo: „Zato reče
Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me,
a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj
su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno.“
(Isaija 29,13-14)
Kako nije svestan potrebe za reformom srca, musliman nema motiva da se

iskreno moli i zato su mu napisana uputstva kako da se moli, što je besmisleno i
strano hrišćanstvu, jer otkriva srce neizainteresovano za Boga i nesvesno potrebe
za božanskim izbavljenjem od greha. Čak i da ima iskrenosti u njegovoj molitvi,
ona će biti ugušena obraćanjem pažnje na formu samog čina molitve, na reči koje
treba da izgovori, na položaj tela, na vreme same molitve, itd. Sama potreba za
Bogom je ugušena obrednim pranjem jer se musliman navodi da u samom
fizičkom pranju nalazi satisfakciju za svoju moralnu nečistotu srca i nečistu
savest. Tako je musliman zavaran da je od Boga više udaljen nego da je ateista.
931
***
> jer zapravo Bog ništa i ne žrtvuje time niti bilo šta gubi.
Nije kazna u pukom nestanku već u muci koja te ubija.
Večna smrt nije kazna već posledica izbora greha jer greha nema razlog da
postoji jer ničemu ne služi. Kazna je u bolu koji osoba oseća dok umire. Takvu
kazni je Isus okusio.
On nije umro od samog razapinjanja na krst, jer bi u tom slučaju umirao do šest
dana, već je umro samo za šest sati od razapinjanja na krst, jer je umro od krivice
za naše grehe koji su na njega pali kako je to prorekao Isaija u Starom zavetu:
"On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu
našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,5)
> Svako od nas kada bi znao da će nakon smrti odmah oziveti javiti se i utesiti
svoje najmilije i odleteti u Raj da vlada sa bogom prvi bi se prijavio da podnese
bilo koju ovozemaljsku žrtvu. Dakle krajnje besmisleno pripisati tako nešto Bogu
Kazna koju je Isus počeo da ispija pre smrti na krsta je bila toliko velika da je
izbubio nadu da će ikada ustati. Sotona mu je ubacio u um ideju da njegova žrtva
neće biti dovoljna nego da neće nikada ni ustati iz groba. Sama krivica ga je
pritiskala tako jako da nije mogao da gleda preko groba. On je mogao da se
predomisli i da prekine otkup. Ali On je odlučio da umre za nas uveren da nikada
neće ustati.
Tako je i da ljudima kada su kušani da se odreknu svojih grešnih želja. Čini im se

da im bez seksualne ili emotivne želje život neće imati smisla. Ili da će ako se
odluče da krotko trpe nepravdu izgubiti svoju ličnost i svoje dostojanstvo. Tako
se čoveku čini za vreme kušanja jer Bog ne kuša naše znanje već naše htenje.
Samo onaj ko snagu za pobedu potraži u poznanju Božje ljubavi, on će imati
snagu da se sebe odrekne radi Boga. Ko tada u kušanju pita svoje srce šta najviše
želi, on će pasti jer prave motive čovek nikada ne može da nađe u sebi, već samo
u Bogu. I ko prevari svoje srce i idluči da žrtvuje svoje želje i svoj veliki Ego
radi Gospoda, on zatim dobija od Boga oslobođenje i preobražaj srca. Tada
koprena sa ima nestaje, nestaje opsena koja ga je predstavljala kao gubitnika ako
ide Isusovim stopama i tada shvata da je bio hipnotisan i čak se sam sebi čudi
kako je mogao te trice da smatra značajnim. Sada mu je radost nevinost i čednost
srca, rasterećenost od želja i sloboda od tereta velikog gordog Ega.
932
***
> Nije moja krivica sto puno znam i svaki vas argument unistim.
Nije tvoja krivica za znanje već što te pokreće mržnja. Nerazumevanje je

posledica. Kaže se "svaki vaš argument osporim" a ne "uništim". To "uništim"
otkriva mržnju. A da imaš iskrenosti napisao bi "svaki vas argument preskočim".
A da imaš i ljubavi "svaki vaš agumenat shvatam i prepoznajem kao istinit".
***
Svako može da uzme Novi zavet u svoje ruke i da proveri da li se razlikuje u

odnosu na Stari zavet koji je sačuvan u rukama Jevreja nezavisno od uticaja
hrišćana i hrišćanske crkve i da shvati da u Novom zavetu ne postoji ništa
drugačije učenje od učenja Starog zaveta. U samom Starom zavetu je prorečeno
da će Jevreji odbaciti Hrista, i da će ceremonijalni zakon koji je ukazivao na
Hrista biti ukinut. Tako da ni promene koje su posledice ukidanja izrailjske
teokratije i odbacivanja Hrista nisu izostavljene iz Starog zaveta. Novi zavet nije
bio autoritet ni Isusovim učenicima ni samim apostolima, već samo dokaz
ispunjenja Starog dok su pojedine posledice postale samo veća svetlost na neka
aktuelna iskušenja toga vremena i adekvatna pojašnjenja istina Starog zaveta.
???
AlKhadr Islam da, ali istina se prepoznaje preko verodostojnih prenosa, nemogu
biti istiniti lažov, lopov, prevarat, narkoman i kockar u priči a sa druge strane
jeste grupa bogobjaznih ljudi/svetaca a priče im se razlikuju, kome bi verovali?
Pa Bogu se veruje!
To je uvreda za Boga graditi poverenje u Njega preko poverenja u čoveka

("poštara").
Ako je nešto božanska istina, to će biti jasno na osnovu samog sadržaja Božje
objave, na osnovu njenog smisla koji je odgovor na iskušenje.
Uvreda za Boga je tvrditi da Njegova istina nije jasna sama po sebi već da treba
slepo verovati čoveku koji ti tu istinu donosi, da ti on donosi Božju poruku.
Mi smo odgovorni prema smislu istine, a ne prema njenom nosiocu.
Ako tebi neki klošar, poznati lažov i prevarant, iskoči iz kante za đubre i iznese ti
ukor za tvoje grehe, ti si odgovoran prema toj svetlosti na osnovu njenog smisla.
933
Isus kaže da ako ljudi ne bi svedočili istinu, da bi onda kamenje progovorilo, što
znači da nije važno ko govori, već šta govori.
Uostalom, pozivanje na onoga ko govori se smatra logičkom greškom:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ad_hominem
***
Ako Isus Hristos nije Bog, onda uzdanje u Njega kao Spasitelja jeste kršenje Prve
Božje zapovesti, jer uzdanje u bilo koga osim jednoga Boga jeste stavljanje tog
objekta uzdanja na mesto samog Boga. Na primer, proždrljivcima je bog njihov
trbuh (Filibljanima 3,19). Isto tako ako Isus ne bi bio Bog, mi bismo kršilu Prvu
zapovest kada bismo Mu priznavali sledeće uloge u našem životu:
"Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo
života." (Jovan 8,12)
"A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće."
(Jovan 11,25)
Kada bi neko stvorenje ovo govorilo za sebe, a ne Bog, to bi bilo bogohuljenje.
"Jer se uzdamo u Boga Živog, koji je Spasitelj svim ljudima, a osobito vernima."
(1.Timotiju 4,10)
***
Micko Kadic 613 zapovesti a ne 10.... deset je bilo na pločama no i Htistos aleyhi
asalam se držao zakona koji nisu bili na pločama pa zašto samo 10?
Kada pitaš "zašto samo 10", ne shvataš da 10 zapovesti jesu suština zakona i da
ne postoji prekršaj van dekaloga. Ne postoji ništa što je van dekaloga, a da je
934
greh, niti mogu 10 zapovesti da se shvate ispravno ako se izdvoje iz konteksta

Pisma.
Bog kaže u 10 zapovesti: “Ne čini preljube” (2.Mojsijeva 20,14), ali Mojsije
objašnjava da Božji zakon gleda na same motive srca: “I da se ne zanosite za
srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;” (4.Mojsijeva 15,39)
Dok Bog piše na pločama: “Ne ubij” (2.Mojsijeva 20,13), Mojsije objašnjava
smisao te zapovesti: “Ne idi kao opadač po narodu svom, ... Nemoj mrzeti na
brata svog u srcu svom; ... Ne budi osvetoljubiv i ne nosi srdnju na sinove naroda
svog; nego ljubi bližnjeg svog kao sebe samog; ja sam Gospod.” (3.Mojsijeva
19,16-18)
Kada neko puši marihuanu, on po vašoj logici ne krši zakon, jer marihuana nigde
nije navedena u 613 zapovesti. Ali po Pismu marihuana predstavlja kršenje Prve i
Šeste zapovesti jer otkriva traženje ispunjenje duše u nečemu što nije Bog i plus
nije zdrava što predstavlja prekršaj zapovesti Ne ubij.
Kada promiskutetna osoba pokrije svoj greh mnogoženstvom kroz legalizabn

brak, ona po vama nije kriva za bludne želje iako ih i dalje ima kao da je van
braka. Ali po Bibliji jeste kriva, jer Božji zakon gleda na motive srca:
svom." (Matej 5,28)
To kako vi tumačite zakon, mi to nazivamo tumaćenje po slovu, a ne po smislu

(suštini, duhu). Fariseji su tako tumačili Pismo, pa su zato Isusa poslali na krst,
jer je raskrinkavao takav pristup kao besmislen i kao izgovor za grehe koji se
onda čine u ime forme zakona, dok se krši suština zakona.
Teško i jedan musliman može da shvati Sveto pismo po svom smislu a da ostane
i dalje muslman jer su razlike fundamentalne.
Zato je jako teško očekivati da ćeš i ti razumeti smisao ovog teksta koji
objašnjava razliku između islama i Svetog pisma.
Islam ne poznaje moralni zakon koji čoveka čini svesnim potrebe za reformom
motiva sopstvenog srca, što znači da musliman kroz islam uopšte ne postaje
935
svestan potrebe za Bogom kao svojim Spasiteljelj. Zahtevi islama su toliko

površni da ih može ispuniti čovek bez ikakv potrebe za Bogom, pukom
samokontrolom ponašanja. Zato si ti zahtevi islama i štetni jer čoveka navode na
licemerstvo i zavaravaju ga formalizmom.
Hrišćanstvo ima mnogo veću svetlost od Kurana jer upozorava na to licemerstvo,

a sličan ukor nigde ne postoji u Kuranu:
7,20-23)
***
> čitava poanta jeste da imate zakone kojih se ne držite i koje redovno menjate
(poput Pavla i Petra) ,
Upravo nema naroda koji je manje dosledan svom zakonu od islamskog, jer vi ne
držite čak ni formu. Ateisti su moralniji od vas po vašim formalnim
kriterijumima, evo statistike u Danskoj.
A to što je taj ateistički svet na Zapadu bolji od muslimana to je upravo

zahvaljujući 4 veka protestantizma koji je transformisao mentalitete
protestantskih naroda. Ovo iskustvo nije nikada iskusio nijedan islamski narod:
“Mir se nastanio u našem gradu... nema više svađa, zavisti, licemerstva i nesloge.
Odakle može doći takav sklad, ako ne od Gospoda i od naše doktrine koja nas
ispunjava rodovima mira i pobožnosti?” (James A. Wylie, The History of
Protestantism, Published by Hartland Publications, 2003, p. 496)

preovlađuje u mnogim mestima u kojima sam živeo, ovde su nepoznati. Nema
podvodača i bludnica. Ljudi ne znaju šta je rumenilo i svi se odevaju na doličan
način. Igre na sreću nisu uobičajene. Velikodušnost je tako velika da siromasi ne
moraju da prose. Ljudi bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje.
936
Sudske parnice su proterane iz grada, i tu nema ni podmićivanja, ubistava ili

stranačkog duha, već vlada mir i milosrđe. S druge strane ... crkve su sasvim
oslobođene od svake idolatrije.” (Philip Schaff, History of the Christian Church,
p. 645)
Govoreći o drevnim Vikinzima, poznatima po ratničkom duhu, izvori iz XVIII

veka su objašnjavali uzroke reforme njihovog mentaliteta:
“Kako je došlo do toga da oni postanu tako poslušni i pokorni da se potčine

veštini poljoprivrede? Da li se narod, naviknut na oružje i lenstvovanje, lako
predaje napornom radu i veštini mira? Ako možemo da odgovorimo na ovo
pitanje pravilno, mi ćemo shvatiti čemu treba pripisati srećnu transformaciju
Severa. ... Ja sam ipak pokazao da se Jevanđelje tri veka propoveda u
Skandinaviji. Ovome bez sumnje, kao glavnom uzroku, mi treba da pripišemo
srećnu promenu manira u ovim varvarskim područjima. Neka niko ne očekuje
sveopštu civilizovanost na planeti bilo kojim drugim sredstvima. Mi uživamo u
ovome danu, prednosti društva nastalog u Evropi iz propovedanja Jevanđelja, dok
nezahvalno umanjujemo napore onih hrišćanskih misionara koji su nam u ime
Boga ove prednosti doneli. ... Trajna promena njihovih manira implicira, da je
njihova zemlja morala biti blagoslovena sa jednim od onih blagodatnih izlivanja
Svetoga Duha, čije se posledice obično osećaju vekovima posle.” (The Works of
the Late Rev. Joseph Milner (1744–1797) in Eight Volumes, vol. III, p. 298,
1810)
> a na kraju šta će vam zakoni kad su svam svi prekršaji unapred oprošteni
Opet projekcija. Ovo uči islam:
"Zar ne znaš, Amre, da islam briše ono što je činjeno prije, da Hidžra briše ono
što se događalo prije nje te da hadž briše ono štoje bivalo prije njega?!" (Muslim
64)
"Ko bude nakon namaza proučio: Subhanallah - slavljen neka si Allahu (33x),
zatim! El-hamdu lillah - sva zahvala pripada Allahu (33x), pa potom: Allahu ekfr
- Allah je najveći (33x), štoje ukupno (99x) , a pripada sva vlast i sva zahvala i
On je svemoćan - Allah će mu oprostiti grijehe makar ih bilo (mnogo) kao
morske pjene." (Muslim 314)
U hrišćanstvu ne postoji takva tehnika da činiš greh namerno pa da onda imaš

oprost:
937
"Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve
za grehe; nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji se
suprote. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv
zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži? ... Jer nije
moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dara nebeskog, postali
zajedničari Duha Svetog, i okusili dobre reči Božije, i sile onog sveta, i otpali,
opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg."
(Jevrejima 10,26-29; 6,4-6)
Dakle, sve je suprotno onome što si naveo.
???
Kada čitaš Isusove ukore onih koji u dugim haljinama paradiraju sa javnim
molitvama ili kada čitaš njegove pozive na ljubav prema neprijateljima, zar ti
treba orginal da bi prepoznao u tim nalozima uzvišeni smisao i nadahnutost tih
spisa od Boga?
Koliko mora čovek biti bezdušan i kamenog srca da pored takve jasnoće
uzvišenosti zatraži još neki dokaz božanskog nadahnuća objave Svetog pisma?
***
Koji motivi osim ropskog straha mogu nekog čoveka da navedu da uzdiže
obrezanje?
Gde ti vidiš u tome smisao, dobrotu i ljubav?
A ne vidiš u zapovestima o ljubavi prema neprijatelju, protiv osvete, protiv

ropstva telesnim i dugim željama?
To što je uzvišeno, to ti je dosadno a raduješ se besmislenim zapovestima za nas

danas.
> Ništa, to ti vidi sa sobom kome vjerovati Jahvi ili Pavlu. Odluka je na tebi,
hvala na odgovoru
Pa zar treba da preispitujem ono što je bezumno i da zarad bezumnog zanemarim

ono što je tako uzvišeno?
Ti mora da si u strašnom strahu od kazne. Ne vidim drugi motiv da bi poverovao

u nešto tako besmisleno.
938
***
Kakav moral kada islam ne ukorava nijedan greh srca?
Samo formalna pravila za zavaravanje savesti koje može i jedan ateista da

ispunjava pukom samokontrolom.
A ono što je najbitnije, tu islam nema nijedan moralni zahtev koji će te učiniti
svesnim potrebe za Bogom. Zato te i pitam:
Da li si kroz islamski moralni zakon postao svestan da si u Božjim očima kriv

kao kakav ubica i preljubnik i da si zaslužio smrt kao kaznu za svoje grehe?
Ako nisi, to znači da islam nema nikakav ukor za grešne želje, inače bi shvatio da
si zaslužio večnu smrt. Ko je svestan da je zaslužio smrt, on shvata da ne postoji
drugi način da se iskupi osim kroz Isusovu žrtvu.
Da li si kroz islamski moralni zakon postao svestan nekog greha srca koji nisi u
stanju da svojom voljom nadvladaš i pobediš?
Ako nisi, to takođe potvrđuje da islam tebe ne čini svesnkm potrebe za reformom
motiva srca, jer ko je svestav te potrebe, shvata da svojom voljom ne može sam
sebe da izbavi od greha već da mu treba Bog Sveti Duh da u njemu učini čudo
novorođenja.
Da islam ima moralni zakon, ti b bio svestan potrebe za božanskim trojstvom.
Nigde u Kuranu ne postoje ovakvi moralni zahtevi:
svom." (Matej 5,28) "Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene bližnjeg svog,
ni sluge njegovog, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog,
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17) "Ne budi osvetoljubiv."
(3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Kad padne neprijatelj
tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,17)
939
U Kuranu ne postoji ni ukor za versku revnost pokrenutu strahom niti objašnjenje

da ona rađa licemerstvo:
"U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu
mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi." (1.Jovanova 4,18) "Jer nam Bog
ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim.1,7) "Zato reče Gospod:
Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im
stoji daleko od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su
naučeni, zato ću evo još raditi čudesno sa tim narodom, čudesno i divno." (Isaija
29, 13-14)
Kako neko posle ovih argumenata može tvrditi da je Kuran veća svetlost od
Svetog pisma, kada jedan prosečan ateista zna preko savesti da su požuda i strah
od kazne loši motivi sami po sebi, a jedan musliman zahvaljujući Kuranu toga
nije svestan već svoje grehe izgovara ispunjavanjem formalnih zahteva islama
koje Isus takođe ukorava:
7,20-23)
???
Miloš Bogdanović
Author
Moderator
> Nezamislivo je da milostivi ima djete!
Zašto je nezamislivo da Bog ima svoje dete?
Pa oni koji ga veruju su već Njegova deca po duhu.
A zar Adam nije Njegovo dete po stvaranju?
A što ne bi Bog imao i svoju manifestaciju u vremenu i prostoru koja je njegovo
dete po božanstvu?
940
***
Akif Sakir Nemoguće je da neko od ljudi napiše knjigu sličnu Kur’anu. Svevišnji
Gospodar kaže: “Reci: ‘Kad bi se svi ljudi i džini udružili da sačine jedan ovakav
Kur’an, oni, takav kao što je on, ne bi sačinili, pa makar jedni drugima
pomagali.’” (El-Isra, 88)Pa ja znam dosta knjiga koja su daleko bolje od Kurana.
Svaka knjiga Elen G. Vajt je mnogo dragocenija od Kurana jer daje odgovore na
konkretna životna iskušenja.Kuran je kniga koja ima tako nejasan smisao da ne
može da se prevede ni na jedan strani jezik a da sačuva svoju uzvišenost ne može
biti knjiga od velike vrednosti. Čak i da Kuran ima nekakvu veliku umetničku ili
naučnu vrednost, to ne bi bio znak da je od Boga jer i sotona ima moć da inspiriše
ljude da stvaraju vredna umetnička dela, a kamo li da otkriva do sada nepoznata
naučna saznanja.Kuran bi bio od Boga nadahnuta knjiga kada bi smisao njegovog
učenja bio odgovor na postojeća iskušenja koja ljudi svakodnevno imaju.
Međutim, jedan ateista preko savesti ima veću svetlost nego osoba koja se oslanja
na Kuran. Ateista preko savesti zna da dobra dela koja se čine iz straha od kazne
ili zbog želje za dobitkom nisu vredna već iznuđena jer se čine ih motiva koje
njihova savest ne odobrava kao ispravne i kao iskrene. Ali prosečan musliman u
tome ne vidi ništa loše. On nema nikakvu opomenu protiv tog iskušenja, dok
hrišćanin koji se drži Svetog pisma ima opomenu da strah proizvodi
licemerstvo:"U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer
je u strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi." (1.Jovanova
4,18)"Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama
narodom, čudesno i divno." (Isaija 29,13-14)Prosečan ateista preko svoje zdrave
savesti zna da je licemerstvo ako svoje grehe sputa u svom ispoljavanju, a u srcu
ih zadržava. Međutim, prosečan musliman ne misli da je to licemerstvo. Prosečan
ateista zna da su osveta i mržnja gresi, dok prosečan musliman smatra da ima
izgovora da ih upražnjava ako nađe verske izgovore za njih.Ateista preko savesti
zna da je loše biti promiskuitetan i da je to jedna vrsta opterećenosti. Ali
musliman ne misli da je promiskuitetnost loša ako ima zakonsko pokriće kroz
poligamiju.Nigde u Kuranu ne postoji svetlost kojom Bog čuva vernike od
paradiranja znamenjima svoje vere, kao što to opominje Pismo:"I kad se moliš
Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama
stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju. A ti
kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji
je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno." (Matej 6,5-6)Nigde
Kuran ne ukorava loše motive srca kao što to radi Pismo:"Jer sve šta je na svetu,
telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta."
(1.Jovanova 2,16) "Telu ne ugađajte po željama." (Rimljanima 13,14) "Ljubazni!
Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na
941
dušu." (1.Petrova 2,11) "I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za

kojima činite preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39) "A ja vam kažem da svaki koji
pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom." (Matej 5,28)
"Nemoj mrzeti na brata svoga u srcu svom. Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva
19,17-18) “Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog,
izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće,
lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla
iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)Pa kako to onda Kuran može
biti veća svetlost od Svetog pisma?
***
Ifet Mesanovi S'kakvim pravom sporedite staljinizam, zloglasan, kojeg je covjek

napravio sa islamskim serijatom koji je Bozanski sistem?
Otkuda tebi pravo da islam povezuješ sa Bogom, kada se njegovi zahtevi ne

razlikuju od zahteva farisejstva, srednjevekovne oitpale crkve kojaj je imala
inkviziciju i savremenog nacizma i staljinizma?
Isus je ukorio farisejsku nauku nazvavši je ljudskim zapovestima, a kada

pogledaš šta je u njoj ljudsko, to su dva zajednička atributa koja važe i za
katoličko pravoslavnu crkvu, islam, nacizam i staljinizam:
PRVA ODLIKA LJUDSKIH ZAPOVESTI - POVRŠNOST
Ljudske zapovesti ne ukoravaju grehe srca već samo spoljne prekršaje ponašanja,
pa posle pokajanja za loš čin, čovek u srcu ostaje isti jer se nije pokajao za grehe
iz kojih je greh učinio. Čovek se kaje samo zato što nie bio bolji licemer, što nije
bolje sputao ispoljavanje greha koji i dalje zadržava u svom srcu. Na primer,
musliman će da se pokaje što je rekao ružnu reč, ali se ne kaje što je takav u srcu.
Zato i posle pokajanja ostaje isti čovek samo što će iz krivice ili sramote da se
više trudi da spolja bude ljubazan, dok je u srcu isti kao ranije.
DRUGA ODLIKA LJUDSKIH ZAPOVESTI - NJIHOVO DRŽANJE IZ

STRAHA NEČISTE SAVESTI I DRUGIH LOŠIH MOTIVA
Ljudske zapovesti se ne drže iz reformisanih motiva srca, iz motiva prave ljubavi

koje se ostvarilo susretom sa Bogom, već se drže usiljeno iz straha od kazne,
želje za rajem ili iz sopstvene gordosti. To znači da bi muslimanima trebalo
pokajanje i za same motive iz kojih čine dobra dela i iz kojih se licemerno
sputavaju da greh spolja ne ospolje.
DESTRUKTIVNE POSLEDICE LJUDSKIH ZAPOVESTI

942
Kada čovek iz straha od kazne samo sputa ispoljavanje svojih greha, on ne može
da trpi one osobe koje iste grehe otvoreno ispoljavaju jer bi sam voleo da ih
upražnjava, a ne sme. On bi želeo da druge primora na isto licemerstvo pod
kakvim se sam nalazi i zato postaje nasilnik prema onima koji ne žive isto kao
on.
Sam motiv iz kojih čovek čini dobra dela proizvodi destruktivne posledice.
Osoba koja je dobra iz gordosti, ona iz iste gordosti jeste jako uvredljiva,
svadljiva i sklona nasilju nad drugima. Osoba koja je dobra iz straha od kazne iz
istog straha postaje sumnjičava i sklona projekciji svojih potisnutih motiva
drugima. Ona postaje paranoidna i sklona da umišlja neprijateljstva i da
sumnjičenjem proizvodi sukobe sa drugima. Iz samog straha boji se da će neko
da joj presudi i da je ubije jer je samu muči neista savest. Zbog nečiste savesti
ima stalnu potrebu da se bavi lažnim moralnim osuđivanjem, jer ima potrebu da
se poredi sa lošijima od sebe da bi se sama osećala pravednijom.
RAZLIKA IZMEĐU SVETOG PISMA I KURANA
Za razliku od Kurana koji nijednom svojom zapovešću ne ukorava ljude za loše

motive srca, već ih navodi samo na licemerno sputavanje greha, Sveto pismo
jasno otkriva da zakon zahteva reformu unutrašnjih motiva srca i potrebu za
susretom sa Bogom, radi iskustva novorođenja. Takođe, Kuran nijednim stihom
ne ukorava iskušenje ljudi da svoje grehe samo sputaju u ispoljavanju, kao što
nijednim stihom ne ukorava ni loše motive pokajanja i verske revnosti kao što su
to strah ili želja za nagradom, dok Sveto pismo pedantno objašnjava kako
formalni moralni zahtevi i strah kao motiv proizvode licemerstvo.
***
> „Sve njihovo zlo bilo je u Galgalu, jer tamo sam ih zaista zamrzeo."
Pojam "sane" može da znači mržnju ali može da znači i pojam neprijateljstva ili
gađenja prema nekome.
Bog ne može da bude sam sebi protivrečan pa da tvrdi da voli nepravedne, i onda
ostovremeno da ih mrzi. Zato treba gledati kontekst. Ovde se konkrento govori o
odnosu Boga prema ljudima koji su prezreli Njegovu milost, gde pojmom mržnje
ili neprijateljstva Bog izražava stav osude prema prema njima, a ne da ih On
načelno mrzi.
Isus isto tako kaže:

943
"Ako ko dođe k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na

braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik." (Luka 14,26)
Svakako Bog ne traži da zaista mrzimo sebe već da u trenucima kušanja ne

pokazujemo sklonost da neprijateljstvo drugih ljudi ili naše sopstvene prirode
prema Bogu ne uzmemo za autoritet veći od Isusa, već da ih prezremo u odnosu
prema Njemu.
Dakle, ako gledamo kontekst i smisao, Sveto pismo nam neće delovati samo sebi
protivrečno. A ako ne gledamo smisao već slovo reči, onda će izgledati kao da je
sve međusobno protivrečno, te da kada Isus kaže da volimo druge kao same sebe,
da to znači da treba da ih mrzimo, itd.
***
> Prekjuče dok sam prolazio ispred katoličke crkve, vidim da je u toku jedna od
crkvenih aktivnosti pozivanja na razgovore o Bogu.
Malo smo sjeli na njihov poziv i počeli razgovor.
-Kažu mi slijedimo Bibliju, i staru i novu. Ali milija nam je nova jer je stara dosta
okrutna.
-rekoh sve slijedite iz njih?
-da da.
-rekoh, nedavno sam dobio Bibliju na poklon i čitajući je još na samom početku
pročitah da je Avramu i njegovom potomstvu naređeno da se obrezuju. Dali i vi
to praktikujete?
-Kaže jedan od njih. Neee, to je za Abrahama, zašto bi ga ja slijedio, nemam ništa
sa njim.(žena pored koluta očima).
-pitam je: "Vi se sa ovim ne slažete?"
-Kaže: Ne, Abraham je naš predak mi ga slijedimo. Samo ne slijedimo to šta on
priča, već šta naš Bog Isus priča. Zašto bih slušala Abrahama.
-Rekoh im da to nisu riječi Abrahamove, već po Bibliji Gospodara koji naređuje
Abrahamu, kao vjerniku, monoteisti i slugi svom. Dakle Božiji govor, naredba.
-Ovaj put dobijam isti odgovor, ali namrštena lica.
Ubrzo smo završili razgovor.
Nije mi jasno, zar ovaj svet nema već teških problema zbog greha hedonizma,
poroka, raznoraznih opijata, gordosti, sebičnosti, telesnosti, mržnje i sukoba?
Kako je moguće da pored svih tih gorućih problema ti postavljaš pitanje o

obrezanju kada se zapovest o obrezanju uopšte ne nalazi niti u Deset Božjih
zapovesti, niti uopšte u moralnom zakonu?
944
Svaka moralna zapovest podrazumeva reformu motiva srca i čovekovog

karaktera. Kakve veze ima obrezanje sa time?
Obrezanje ne zahteva da nijedan greh srca pobediš!
Kada se čovek pokaje za kršenje zapovesti Božjeg moralnog zakona, on postaje

drugi čovek, kome je Bog u srce upisao svoj zakon:
"I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek." (1. Sam. 10,6)
"Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću
vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega,
i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim
uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. I ...bićete mi narod i ja ću vam biti
Bog." (Jezekilj 36,25-28)
Kakve veze ima zahtev za obrezanjem sa ovim iskustvom? Koji greh srca ti
pobeđuješ kada se obrežeš? U čemu je tvoj karakter promenjen? Koji atribut
ljubavi tada ostvaruješ? Koje to duhovne blagoslove imaju narodu koji su
obrezani (Jevreji i muslimani) u odnosu na druge narode zbog svog obrezanja?
Ispričaj kakav si ti blagoslov u srcu dobio kada si se obrezao i u čemu je tvoj
karakter postao tada izmenjen?
***
> Zbog svoji greha ti si odgovoran, ali ti krivis Adema da je unio greh pa
kukavički tražiš žrtvu u nevinom da je ponese
Pa ako Adam nama nije dao sklonost ka grehu, onda je sam Bog kriv što nam je
tu sklonost ka grehu utkao u prirodu, pa i samu smrt jer ako ona nije posledica
Adamovog greha, onda je Bog kriv što umiremo!
Opet, to što je Adam kriv, ne znači da mi nismo krivi što se pokoravamo

nalozima svoje grešne prirode (nasleđene od Adama), a ne Bogu i Njegovom
Duhu u skladu sa sledećim rečima Pisma:
"A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh
Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos
u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi. ... Tako dakle, braćo,
nismo dužni telu da po telu živimo. Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li
945
duhom poslove telesne morite, živećete. Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni
su sinovi Božiji." (Rimljanima 8,8-14)
Ali ako već smatraš da prozivanje drugoga znači oslobađanje od lične

odgovornosti, šta onda rade sami muslimani koji za milionske žrtve međusobnog
stradanja zadnjih par decenija optužuju Zapad?
Kada Alah kaže muslimanima da se međusobno vole, muslimani neće da Ga

poslušaju ali zato poslašaju Zapad kada im navodno kaže "Hej, muslimani,
pobijte se između sebe!"
Ako je Zapad kriv što je muslimane zavadio, zar to nije upravo što ti nazivaš
oslobađanjem od lične odgovornosti?
> pa kukavički tražiš žrtvu u nevinom da je ponese
Kako ne shvataš da ako nemaš Iskupitelja, da će onda tvoja krivica da padne na

tebe i da sigurno nećeš ostati žive, jer nema nikoga da bar u srcu nije sagrešio
pred Bogom i zaslužio smrt?!
Da biste vi to rešili vi mislimani ste liberalizovali zahteve moralnog zakona po

duhu, a fanatizvali po formi, tako da kod vas nije greh ako čovek u srcu gaji
telesno želju ili mržnju i osvetu. Tako sebe zavaravate da moćete biti spaseni
sopstvenom pravednošću.
> Kukavičko traženje žrtve da je drugi ponese umesto tebe
Pa vi sami tražite žrtvu koja će biti kriva umesto vas samih ali to nije Isus, koji
dragovoljno umire za grehe sveta, neg u vašim hadisima piše sledeće:
“Na Sudnjem danu će svakom muslimanu Allah predati po jednog Jevrejina, ili
po jednog hrišćanina, pa će reći: ‘Ovo je tvoj oslobodilac od vatre (on će zauzeti
tvoje mesto u njoj).'” (Muslim 280)
***
" Allah Uzvišeni neće kažnjavati, osim za ono što je bilo u domeni mogućnosti
svakog pojedinca."
Pa domen svakog pojedinca je samo licemerstvo. Bez Boga čovek može samo
licemer da bude. Dakle, islam ohrabruje čoveka da bude licemer jer je domen
sakog pojedinca da svoje grehe samo sputa u ispoljavanju, a ne da h pobedi jer
bez Boga pojedinac nema moći da greh pobedi.
946
> "Allah Uzvišeni oprašta mom ummetu nehotičan grijeh i zaborav, te ono što
učine pod prisilom!" To prenose Ibn-Hajjan, El-Evza'i i Et-Taberani.
Ovo je jadno, kukavički, da se izgovara greh učinjen od prisilom. Pa ako neko

pristaje na prisilu, to znači da sam nema Božju silu u sebi da se iskušenju odupre.
Prisila je test za licemerstvo.
> Kal Ol to je Allahova milost, više mu je stalo do ljudskog života nego da bude
sebičan pa i po cijenu života da ne pogrešis.
Pa zar Bog ne pruža večni život onima koji stradaju za Boga?
Kako to Bog može u svoje carstvo da uzme ljigavce koji Ga se odriču pod
prisilom?
***
> Dodjem recimo kod Isusa i on mi kaze "nisi vjerovao u moje božanstvo ideš u
vatru. I ja mu odg, kako ću vjerovati kada si mi u Bibliji rekao da jedini pravi
Bog je otac?! Na koji citat iz Biblije će Isus as se osvrnuti da dokaže da jest nam
rekao da je Bog?
Pa neće On da te ukori za to što nisi verovao da je Bog već za konkretne grehe

koji su samo rezultlovali tom zabludom.
On će da te ukori za uobraženost i veru u sopstvenu pravednost zbog koje nisi bio

svestan da si za svoje grehe zaslužio smrt (pa zato niti svestan potrebe za
božanskim Iskupiteljem). Ukoriće te što si svoju nečistu savest koja te je
ukoravala za telesne želje zavaravao formalnim i besmislenim islamskim
obredima pranja i formalnih molitvi. Ukoriće te za držanje tih običaja koje Boga
prave budalom kao da je Njemu bitan položaj tela i vreme molitve. Ukoriće te za
potpuno odsustvo straha Božjeg koji je početak mudrosti, jer nisi imao
poštovanja prema Bogu i ljubavi da proveriš da li je Kuran od Boga, već si slepo
idolatrijski i nekritčki verovao svemu što Muhamed govori, umesto da
zdravorazumno proveriš da li je to istina. Ukoriće te što si Bogu služio iz straha
nečiste savesti i sramote svoje gordosti umesto iz ljubavi pa si zato držao
nerazumna pravila koja nisu izraz ljubavi već straha i gordosti. A to što si
verovao da je Isus samo čovek, to slepilo je samo daleka posledica ovih greha za
koje će Bog prvenstveno da te ukori, najviše uobraženosti kao i zablude
pridavanja Bogu atributa palog čoveka, bliskoistočnog despota ili šefa mafije,
koji može da ti progleda kroz prste ako ugađaš njegovim bezumnim zahtevima.
947
> nije zabluda ako on nije rekao da je Bog
Ako ti poveruješ da je ON Bog zato što je morao to da to kaže, onda to nema

nikakvu vrednost pred Bogom. Ako ti sam ne vidiš da je On Bog na osnovu toga
što sebi pridaje atribute koji bi bili bogohulni da ih pridaje sebi neko ko nije Bog,
onda odbijajući da prepoznaš Njegovo božanstvo zaista činiš greh:
"Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati videlo
života." (Jovan 8,12)
"A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće."
(Jovan 11,25)
Kada bi neko stvorenje ovo govorilo za sebe, a ne Bog, to bi bilo bogohuljenje.
"Jer se uzdamo u Boga Živog, koji je Spasitelj svim ljudima, a osobito vernima."
(1.Timotiju 4,10)
Svako pošten u pomenutim citatima vidi da Isus sebi pridaje atribute koji bi bili
bogohulni da On sam nije Bog. Ko to ne želi da vidi, nije ni dostojan da ima
spasenje u Njemu.
Ali ti nemaš potrebu da u Isusu vidiš božanskog Iskupitelja jer te površna

islamska pravila nisu mogla osvedočiti o potrebu za božanskim iskupiteljem.
Dakle, u dan suda ćeš odgovarati što si svoje grehe prikrivao i odbijao da se za
njih pokaješ pozivajući se na slamske običaje i pravila koji isto kao i farisejska
služe za samozavaravanje savesti:
948
7,20-23)
***
Kur'an: 107, 4. A teško onima koji, kada molitvu obavljaju,

5. molitvu svoju kako treba ne izvršavaju,
6. koji se samo pretvaraju ...
Daš ljudima besmislene formalne zahteve pa ih još onda opterećuješ krivicom što
se pretvaraju?
To je kao kada bi članovima svoje porodice napisao koje reči tokom dana u
svakoj situaciji treba kome da izgovaraju, u kom položaju tela, itd, a onda im još
trljaš nos što to ne rade iskreno već licemerno?!
Pa sam islam to je izvor licemerstva samom površnošću i samim besmislom

svojih zahteva.
***
> I sta fascinantno u toj pojavi uma da nas inpresionira.? Jede kao i mi ,.ere kao i
mi ,kada mu zagusti krije se itd.
Bog je sakrvio svoju slavu ljudskim obličjem tako da nije bio interesantan
telesnim očima:
"Ko verova propovedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri? Jer izniče
pred njim kao šibljika, i kao koren iz suhe zemlje; Ne bi obličja ni lepote u
Njega; i videsmo ga, i ne beše ništa na očima čega radi bismo ga poželeli.
Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od
koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za šta ne uzimasmo. A On bolesti naše
nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči.
Ali, On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu
našega mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,1-5)
Otkrio se samo onima koji su bili spremni da Ga prepoznaju i priznaju na osnovu

Njegovog uzvišenog karaktera:
949
"Reče im Isus: A vi šta mislite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče: Ti si
Hristos, Sin Boga Živoga. I odgovarajući Isus reče mu: Blago tebi, Simone sine
Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima." (Matej
16,15-17)
***
> U islamskoj tradiciji na nama nije da do te mjere skeniramo duše, srce ljudi, to je Bozije...
Nas prostor su vanjski realiteti...
Dakle, ti nisi pozvan da preispituješ da li se iza tvoj dobrih dela kriju motivi kvarnog srca, već
će to Bog da te iznenadi u dan suda kada te zbog toga pošalje u pakao?!
Ima li đavolskije nauke?
***
DA LI JE HRIŠĆANSKA CRKVA PROMENILA UČENJE SVETOG PISMA?
Muslimani zastupaju da se Bog "setio" da treba da sačuva svete spise od prepravki tek u vreme
Kurana, a da ranije nije vodio računa svojim proviđenjem da Pismo sačuva svoj izvorni
smisao, pa da je zato Sveto pismo kakvo mi danas imamo prepravljeno i iskrivljeno od strane
otpale hrišćanske crkve, jer je ona tako pokušala da opravda svoje idolopoklonstvo i
kompromis sa paganstvom.
Međutim, Stari zavet je sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve, a kako je Novi zavet u skladu
sa učenjem Starog, otpada mogućnost da ga je crkva promenila. A kako je Sveto pismo kakvo
ga sada imamo, suprotno učenju otpale hrišćanske crkve, njenoj idolatriji i primesama
paganizma, besmisleno je tvrđenje da ga je crkva promenila i prilagodila svom otpadništvu.
Glavni problem ideje da je neko jednog trenutka odlučio da prepravi Svete spise jeste u tome
što bi se jako teško iko usudio da namerno menja već raširene spise, jer bi novi falsifikovan
spis došao u sukob sa prethodnom već raširenom verzijom. Ljudi bi se zapitali za poreklo
novog verovanja i saznali da je utemeljeno na svetim spisima koji kod njih imaju izmenjen
sadržaj i tako bi se odmah saznalo da postoji razlika u verziji Pisma i da je reč o falsifikatu.
Muslimani tvrde da već postoje razlike u različitim prepisima Svetog pisma. Ali reč je o
nehotičnim greškama koje se tiču pojedinih reči, naziva i brojeva, koji ni na koji način ne
menjaju smisao samog verovanja. Razlike nastale u pojedinim rečima ne bi mogle biti
alarmantne, jer ne menjaju smisao, pa na takve izmene niko nije ni reagovao jer ih nije ni
zapazio kao bitne. Samo radikalne razlike bi odmah izazvale reakcije zbog pojave nove jeresi.
Ne postoji nijedna hrišćanska sekta koja je nastala zbog drugačijeg prepisa originalnih spisa,
jer su razlike u spisima nenamerne i ne menjaju smisao doktrine.
U vreme formiranja Novog zaveta, po celom antičkom svetu već su bili rašireni spisi prevoda
Starog zaveta na grčki jezik (Septuaginta), a po jevrejskim sinagogama hebrejska verzija
950
Starog zaveta, pa bi svaki pokušaj prepravljanja Starog zaveta bio isto toliko besmislen kao
kada bi neko pokušao da danas podmetne drugačije verzije njihovih spisa.
Postoji tvrdnja da se prava Biblija nalazi zaključana negde u Vatikanu i da je na taj način prava
istina sakrivena od ljudi. Međutim, nije moguće da svi oni prepisi Svetog pisma koji su pre
toga rašireni po svetu budu samim tim eliminisani ma koliko bilo skrovito mesto na koje je taj
jedan primerak Svetog pisma u Vatikanu navodno sakriven.
Budući da je Stari zavet sačuvan nezavisno od hrišćanske crkve u rukama Jevreja, jasno je da
hrišćanska crkva nije bila u stanju da ga izmeni.
Autentičnost Novog zaveta može se proveriti njegovom usklađenošću sa Starim zavetom, jer je
sam Stari zavet, po samim apostolima, bio test po kome se testiralo da li je ono što apostoli
govore ispravno ili nije:
"Ovi pak bijahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki
dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11)
Muslimani tvrde da je apostol Pavle u Novom zavetu ukinuo neke starozavetne običaje, a
zapravo, Novi zavet je sasvim u skladu sa proročanstvima Starog zaveta ukinuo obredni zakon
koji je ukazivao na plan spasenja, jer se plan spasenja ispunio kroz žrtvu Isusa Hrista. Knjiga
proroka Danila tačno u godinu (vidi Danilo 9,27) proriče Isusovu žrtvu na krstu kao trenutak
ukidanja obrednog zakona (prinošenje žrtava) pa se sama proročka svrha tih običaja tada
ispunila.
I pojedini hrišćani tvrde da je Isus Hristos u Novom zavetu ukinuo neke starozavetne
zapovesti, a zapravo radi se o nerazumevanju razlike između zahteva krivičnog zakona ("Oko
za oko, zub za zub") i zahteva moralnog zakona ("Ljubite neprijatelje svoje"). Naime, otpali
Jevreji su zahtev krivičnog zakona za pravednom kaznom zloupotrebljavali da bi osvetu i
mržnju svog nepreporođenog srca opravdali kao da je ona u skladu sa Mojsijevim učenjem.
Takvu zloupotrebu je Isus ukorio rečima: “Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub. A ja
vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i
drugi;” (Matej 5, 38-39) Međutim, Stari zavet je istovremeno, dok je krivični zakon zahtevao
osudu krivca po principu pravde ("Oko za oko, zub za zub" 3.Mojsijeva 24,20), moralnim
zakonom zabranjivao osvetu i zahtevao ljubav prema krivcu i prema neprijatelju: "Ne budi
osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Ne govori: kako je
on meni učinio, tako ću ja njemu učiniti." "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati."
"Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani." (Priče 20,22; 24,29.17; 25,21) Dakle, Isus
ništa nije ukinuo niti promenio jer je moralni zakon uvek zahtevao srce slobodno od osvete, a
krivični zakon svake države se i dan danas trudi da bude pravedan i da kazni krivca.
Budući da je Novi zavet u skladu sa učenjem Starog zaveta, koji je sačuvan nezavisno od
hrišćanske crkve u rukama Jevreja, jasno je da ga hrišćanska crkva nije izmenila.
Tačno je da samo Sveto pismo proriče otpad same hrišćanske crkve:
"Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći (Hristos) dok ne dođe najpre otpad, i
ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli, koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog
ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog." (2.
Solunjanima 2,3-4) "Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući među vas teški vuci koji neće
951
štedeti stada; I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju
učenike za sobom." (Dela 20,29-31)
Međutim, da je zaista hrišćanska crkva jednog trenutka pokušala da izmeni spise Novog
zaveta, tada bi novi falsifikovani spisi došli u sukob sa već raširenim spisima originala, pa bi
prevara crkve bila očigledna.
Takođe, kako je Sveto pismo kakvo sada imamo suprotno svim novotarijama otpale hrišćanske
crkve, besmisleno je tvrđenje da ga je crkva promenila.
Da je crkva imala moć da utiče na sadržaj Novog zaveta, onda se u njemu svakako ne bi
nalazila zabrana slika i kipova, kritika uzdizanja sveštenika iznad ostalih vernika, a takođe se
ne bi nalazila ni kritika paganskog shvatanja da Bog gleda na broj izgovorenih molitvi kao ni
kritika verovanja da se čovek može iskupiti dobrim delima za svoje grehe. Svakako se ne bi
nalazila ni proročka upozorenja na otpad hrišćanske crkve i poziv da je napustimo: "Izađite iz
nje narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. Jer gresi
njezini dopreše do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine." (Otkrivenje 18,4-5)
Da je crkva imala moć da utiče na sadržaj Svetog pisma, onda bismo u njemu našli bar jedan
primer klanjanja slikama i kipovima, molitve umrlim svecima, ispovedanja greha svešteniku,
upotrebe brojanica, napamet naučene molitve koje se ritmički ponavljaju, slavljenje Božića,
farbanje jaja, i sve ono što otpala hrišćanska crkva danas zastupa. No, Sveto pismo nema
nijedan pomen tih stvari. Upravo suprotno.
Sveto pismo osporava kult pape i sveštenstva:
“A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braća. I ocem ne zovite
nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima. Niti se zovite učitelji; jer je u vas
jedan učitelj Hristos. A najveći između vas da vam bude sluga...” “Da je proklet čovek koji se
uzda u čoveka.” “Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.” (Matej 23,8-11; Jeremija 17,5;
1 Korinćanima 7,23)
Kult ličnosti je jasno osporen sledećim primerom ― kada je Kornelije kleknuo da se pokloni
apostolu Petru, bio je zbog toga ukoren:
“A kad Petar šćaše da uđe, srete ga Kornelije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. I Petar ga
podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovek.” (Dela 10,26)
“Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u
vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti;” (2.Mojsijeva 20,4-5)
"Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili
kamene, koje su ljudi majstorski načinili po smišljanju svom. Ne gledajući dakle Bog na
vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;" (Dela 17,29-30)
“I dojučerašnjeg mrtvaca sad već kao Boga poštuje i odredi svojim podanicima tajne obrede i
žrtve. One koje ljudi nisu mogli u osobi njihovoj poštovati, jer su predaleko od njih prebivali,
približavahu sebi njihovo daleko obličje, te je svetina, ponesena lepotom dela počela pridavati
božanske počasti onome koga je nedavno slavila kao čoveka. ... Nas nije zaveo nikakav izum
952
opakih ljudskih sposobnosti, ni jalovo slikarsko delo, ukrašeni likovi koji u budalama potiču
žudnju te žude za neživim obličjem mrtvoga lika. Ljubitelji su zla i dostojni takvih nada oni
“Usta imaju a ne govore, oči imaju a ne vide, uši imaju a ne čuju, ... Kakvi su oni, onaki su i
oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih.” (Psalam 135,15-18)
Takodje Pismo je u sukobu sa učenjem crkve da čovek može da zasluži spasenje:
“Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas. Dar je to Božji, i ne po delima da se
niko ne bi pohvalio.” “Jer se delima zakona ni jedno telo nece opravdati pred Njim.” “A kada
se javi dobrota i čovekoljublje Boga, Spasitelja našega, ne za dela pravedna koja mi učinismo,
nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim.”
(Efescima 2,8-9; Rimljanima 3,20; Titu 3,4-5)
“Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni.” “U ljubavi nema straha, nego
savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u
ljubavi.” “Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (Isaija 29,13;
1.Jovanova 4,18; 2.Timotiju 1,7)
Dakle, da je crkva menjala Sveto pismo, svakako ne bi pravila u njemu nebitne kontroverze
oko naziva i brojeva, koje inače muslimani navode kao dokaz da je menjana, već bi uskladila
njegov sadržaj sa svojom idolatrijom i paganizmom, pa se ovi prethodno pomenuti stihovi u
Svetom pismu ne bi nikada mogli u njemu zadržati.
***
> osobe koje redovno obavljaju molitvu, stajući skrušeno pred Gospodarom, veličajući ga i
upućuji Mu molbe, takvi se mnogo češće sjećaju Gospodara, mnogo više čine dobrih djela
Kada čovek upozna Boga, Njegov karakter otkriven zakonom, i delo ljubavi otkriveno
Jevanđeljem, tada kroz zakon postaje svestan grešnosti svog srca, a svest da ga Bog voli, ga
dovodi do pokajanja. Tada kada je poznanjem Boga postao svestan svoje grešnosti i krivice iz
njega spontano izlazi vapaj Bogu: "Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni."
(Psalam 51,10) A Bog mu u odgovoru daruje novo srce.
Međutim, vi nemate zahteve Božjeg moralnog zakona koji će proizvesti takav vapaj za
reformom niti otkrivenje Boga koji voli grešnike, i koji tako grešnika dovodi do pokajanja.
Zato vama mora da se kažu reči koje neko treba da izgovara u molitvi i da se kaže jasno koja
dobra dela da učini. Naravno da takve molitve i dela nemaju revnost, jer nisu iskrene već
učinjene pod pritskom.
***
> Milose ti si mnogobozac i pagan, sta mi monoteisti da sa vama paganima razglabamo bilo
kakve teme
Baš sam juče napisao na ovu repliku odgovor:

953
> Bogu pridajete karakter čoveka, hranu, piće, umor, odmor... bog se utjelovio, bog se rodio??
(šta se prvo desilo)?? bog se umara, bog se odmara?? boga raspeše, boga ubiše, bog vaskrsnuo
Pa to što se Bog kroz Sina ponizio i otelovio se da bi nas spasao, to je za divljenje.
A to što vi pridajete Alahu atribute palog ljudskog karaktera, da traži ugađanja, da mrzi
neprijatelje, da ima svoje miljenike, da može da se potkupi i izmanipuliše dorim delima i
ritualima, to je čist paganizam. I to oskrnavljen jer vi imate samo jednog boga, a pagani puno.
***
Sami muslimani priznaju da nemaju moralni zakon već samo krivični kada tvrde da Božji
zakon nije slika Božjeg karaktera već tvrde da je zakon skup pravila koje čovek treba da drži
da bi bio prihvaćen od Boga. Muslimanima su nepoznati zahtevi Božjeg moralnog zahteva
kakve nalazimo u Svetom pismu, a koji ukoravaju grešne motive srca i tako nam jasno
pokazuju kakav karakter ne može biti slika Njegovog uzvišenog karaktera:
"Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog
sveta." (1.Jovanova 2,16) "A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je
učinio preljubu u srcu svom." (Matej 5,28) "Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene
bližnjeg svog, ni sluge njegovog, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog,
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17) “U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav
izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi.” “Jer nam
Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (1.Jovanova 4,18; 2.Timotiju 1,7)
Koja je svrha Božjeg moralnog zakona po Svetom pismu?
Božji moralni zakon je otkrivenje Božjeg karaktera i definicija razlike između dobra i zla.
Sveto pismo kaže "Ljubav je ispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10) i "Greh je bezakonje"
(1.Jovanova 3,4). Sam "Bog je ljubav" (1.Jovanova 4,16), što znači da je zakon otkrivenje
Božjeg karaktera i jasno nam pokazuje kakav Bog nije. Kroz zahteve zakona sam čovek
postaje svestan svoje grešnosti i samim tim svoje potrebe za reformom svog karaktera.
Apostol Pavle kaže za sebe: "Jer ne znadoh za želju dok zakon ne kaza: Ne zaželi."
(Rimljanima 7,7)
Isus otkriva da je izvor greha u našem srcu:
“Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, krađe, lakomstva,
pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla
iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)
A to je stara svetlost otkrivena još preko Mojsija da je greh problem našeg srca: "I da se ne
zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39)
"Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,18) Zato je Mojsije zahtevao reformu motiva srca:
Kada kroz zakon postanemo svesni sopstvene grešnosti, u nama se budi vapaj za reformom
motiva sopstvenog srca i usklađivanjem sa Božjim karakterom, pa se onda iskreno molimo bez
potrebe da učimo napamet ili čitamo svoje molitve:
954
U svom odgovoru na takvu molitvu Bog nam daje novo srce, upisuje u njega Božji zakon i to
se zove iskustvo duhovnog novorođenja:
“I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova 10,6) “I duh svoj
metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.”
(Jezekilj 36,27)
Zapazimo da apostol Pavle držanje zahteva za obrezanjem ne svrstava u zahteve Božjeg

zakona: "I obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božjih."
Da li apostol Pavle u tome greši?
Da li zahtev za obrezanjem predstavlja otkrivenje Božjeg karaktera? Naravno da ne!
Da li zahtev za obrezanjem ukorava neke grehe našeg srca i da li nas nas svesnim potrebe za
njihovom reformom? Svakako da ne!
Zato zahtev za obrezanjem ne spada u Božji moralni zakon, jer niti okriva Božji karakter, niti
nas čini svesnim potrebe za unutrašnjom reformom. Takav je duh svih islamskih verskih
zahteva. Oni nam duhovno ne pomažu da postanemo svesni da smo grešnici, kojima treba
reforma motiva srca, već nas njihovim formalnim ispunjavanjem zavaravaju osećanjem
sopstvene pravednosti i veličine u Božjom očima, hraneći naš gordi i samopravedni Ego.
Muslimani zaista nemaju Božji moralni zakon koji bi im otkrio ko je i kakav je Bog, niti koji bi
ih učinio svesnim potrebe za reformom srca. Dokaz da muslimani kroz svoje verske zahteve ne
postaju svesni niti svoje realne krivice, niti svojih greha jeste što otvoreno zastupaju da su
preljubnici i ubice za svoje grehe zaslužili smrtnu kaznu, dok to za sebe ne tvrde. Kada bi
zaista imali u Kuranu moralni zakon koji zahteva reformu motiva srca, tada bi postali svesni da
se pred Bogom ne razlikuju od preljubnika i ubica koji su zaslužili smrtnu kaznu, jer su u srcu
svakako prekršili Božji moralni zakon ako su i jednom u životu nekoga mrzeli ili ako su i
jednom u životu maštom činili preljubu. Kako za sebe ne tvrde da su zaslužili smrt, jasno je da
nisu svesni svoje grešnosti i krivice, a to znači da nisu ni svesni potrebe za Bogom kao
Iskupiteljem od krivice niti kao Duhom koji menja njihova srca oslobađajući ih od sile greha.
Muslimani nemaju Božji moralni zakon koji je slika Božjeg karaktera već imaju pravila koja
po svom smislu odgovaraju zahtevima krivičnog zakona. Njihovi verski zahtevi su tako
površni, na nivou zahteva krivičnog zakona, da im ne treba Božja svemoguća sila da ih spase
od grešenja. Dovoljna im je moć njihove volje da licemerno sputaju ispoljavanje svojih greha,
dok će ih u srcu prirodno zadržati. A samog osećanja krivice se oslobađaju psihološkim
efektom obrednog pranja i drugih rituala koje drže u duhu prisilnih radnji. Njihov moral je isto
kao kod bezbožnika posledica zastrašenosti zahtevima krivičnog zakona. Sveto pismo jasno
otkriva da krivični zakon nije napravljen za pravednike već za nepravednike:
"Znajući ovo da pravedniku zakon nije postavljen, nego bezakonicima i nepokornima i

bezbožnicima i grešnicima, nepravednima i poganima, krvnicima oca i matere, krvnicima
ljudskim, kurvarima, muželožnicima, ljudokradicama, lažljivcima, kletvoprestupnicima, i ako
šta ima protivno zdravoj nauci..." (1.Timotiju 1,9-10)
955
Sveto pismo pravi razliku između moralnog zakona, koji nam pomaže da ostvarimo božanski
karakter, krivičnog zakona koji služi da represijom obuzda nepravedne i obezbedi građansku
sigurnost, ceremonijalnog zakona koji simbolički ukazuje na plan spasenja i zdravstvenog
zakona koji daje savete zdravog života, ishrane, higijene i zdravlja. Tako dok u Starom zavetu
moralni zakon zabranjuje "Ne budi osvetoljubiv..." (3.Mojsijeva 19,18) , krivični zakon
zahteva pravednu kaznu: "Oko za oko, zub za zub." (3.Mojsijeva 24,20) Tako krivični zakon
ima svoje mesto da čuva bezbednost sveta od nepravednih ljudi. Ali taj zakon nema moć da
zameni duhovno iskustvo i da pomogne ljudima da u srcu budu bolji. Za tako nešto služi
moralni zakon koji ukorava grehe srca.
Onima koji su pokušali da krivičnim zakonikom sebe zaplaše i da tako privole na ispravno
ponašanje, Sveto pismo iznosi ukor da takav strah rađa licemerstvo i daje im obećanje o nečem
mnogo divnijem, o Spasitelju sveta od greha:
"Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a
srce im stoji daleko od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,
zato ću evo još raditi čudesno sa tim narodom, čudesno i divno." (Isaija 29, 13-14)
Ovi stihovi objašnjava kako ljudske zapovesti (zato što ne ukoravaju grehe srca), koje vernici
drže iz straha, proizvode licemerstvo (sputavanje ispoljavanja greha).
Zapazimo šta se dešava kada čovek svoje grehe sputava u ispoljavanju, a sretne nekoga ko ih
otvoreno ispoljava?
On toj osobi podsvesno zavidi jer bi sam želeo tako da živi, ali ne sme jer ga savest osuđuje.
On ima potrebu da osobu koja otvoreno ispoljava svoje grehe represijom primora na isto
licemerstvo pod kakvim se sam nalazi. Kada čovek iz straha od kazne ili sramote sopstvene
gordosti sputa ispoljavanje svog greha, on tada ne može da trpi one koji taj greh otvoreno
ispoljavaju, jer bi sam voleo da ga upražnjava, ali ne sme zbog osude savesti. Zato prorok
Isaija opisuje kako se licemer gnuša drugih grešnika: "Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se,
jer sam svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji gori vas dan." (Isaija 65,5) Isus
Hristos kaže za fariseje da "mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu (prezirahu)"
(Luka 18,9). Takva licemerna religija proizvodi nasilnike bez obzira da li se radi o
muslimanima ili hrišćanima koji svoje verske zahteve tumače isto tako formalno kao da je reć
o zahtevima krivičnog zakona.
***
Veoma me zanima duhovni blagoslov obrezanja.
Kako je to nekoga ispunilo Bogom?
Koji blagoslov žene muslimanke gube jer se ne obrezuju (bar ne ovde kod nas)?
Kada čovek postane svestan vapaja svoje duše “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u
meni.” (Psalam 51,10) kako samo obrezanje čoveku tada pomaže?
Kako je uopšte moguće da nekoga zahtev za obrezanjem polnog organa više usrećuje,
rasterećuje i ispunjava nego pojam obrezanja srca o kojem govore sledeći biblijski stihovi:
956
"Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati. Jer je Gospod Bog vaš Bog nad
bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti
prima poklona;" (5.Mojsijeva 10,16-17)
"Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svog, Judejci i Jerusalimljani, da ne iziđe jarost
moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla dela vaša." (Jeremija 4,4)
"I daću vam novo srce, i nov ću Duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću
vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone
moje da držite i izvršujete." (Jezekilj 36,26-27)
Zašto muslimani nikada ne govore o obrezanju srca, a toliko insistiraju na obrezanju uda?
Da li je zaista moguće da je obrezanje uda vrh duhovnosti prosečnog muslimana? Zar nema
ništa uzvišenije sa nama da podele?
Zašto ih to više ispunjava nego obrezanje srca?
***
Ovo je odgovor na repliku nastalu povodom prethodnog teksta:
***
Obrezanje je ranije imalo svog smisla, i taj smisao više nema od kada su Jevreji odbacili Isusa,
kao što svoj smisao obrezanje nije imalo ni pre nastanka jevrejskog naroda, što i vi sami
muslimani priznajete tvrdeći da je Avram prva osoba koja se obrezala.
> Svi Božiji apostoli su bili obrezani, kao i Isus tj Isa.
Nije tačno. Ni Adam, ni Avelj, ni Enoh, ni Noje, niti njegova tri sina nisu bili obrezani.
Zapazimo da ni sam Avram, a ni njegov sin Ismailo nisu bili obrezani po rođenju već tek onda
kada je Avram imao 99 godina, a njegov sin Ismailo 13 godina, tada su dobili naredbu da se
obrežu i tada su se obrezali (1.Mojsijeva 17,24-25).
Zašto upravo tada dolazi naredba za obrezanjem?
Zato što tada Avram dobija obećanje da će dogodine sa Sarom dobiti sina Isaka sa kojim će
učiniti svoj zavet, a obrezanje je znak zaveta između Boga i Njegovog naroda:
"A ovo je zavet moj između mene i vas i semena tvog nakon tebe koji ćete držati: da se
obrezuju između vas sve muškinje. A obrezivaćete okrajak tela svog, da bude znak zaveta
između mene i vas." (1.Mojsijeva 17,10-11)
"A zavet svoj učiniću s Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba." (1.Mojsijeva 17,21)
"A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti, Kad će od Avrama postati velik i
silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji? Jer znam da će zapovediti
957
sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine šta je pravo i
dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao." (1.Mojsijeva 18,17-19)
Svrha izabranog naroda je bila da pripravi svet da dočeka Mesiju, Iskupitelja. Onda kada su
Jevreji odbacili svog Mesiju, taj zavet je prekršen i njegov simbol poništen. Sam žrtveni sistem
koji je ukazivao na Mesiju koji će umreti za grehe sveta, tada je ukinut, u skladu sa
proročanstvom proroka Danila: "I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu
nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se
na pustoš." (Danilo 9,27) To znači da apostol Pavle nije ništa novo rekao, što nije ranije bilo
prorečeno.
Dokle god je jevrejski narod zaista bio veran svom Bogu, dotle je obrezanje imalo svoju svrhu
kao pokazatelj tog zaveta. Odbacivanjem Mesije, obrezanje je izgubilo svoju zavetnu funkciju.
Dok je obrezanje bio znak zaveta sa Bogom, svaka osoba koja bi se iz neznaboštva obraćala ka
Bogu, bila bi pribrojana jevrejstvu, i samim činom obrezanja, ona bi postajala Jevrejinom. No,
od kada su Jevreji odbacili zdravu nauku, i na kraju samog svog Mesiju, oni su prestali da budu
izabran Božji narod. Ko se od tada obraća ka Bogu, on ne uspostavlja više zavet sa Bogom
činom obrezanja već činom krštenja i ne postaje Jevrejin već pripada duhovnom Izrailju tj.
hrišćanima. Kao što je čin obrezanja uda ukazivao na neophodno obrezanje srca, kojE je
razlikovalo verne Bogu od bezbožnika tako i sam čim krštenja uronjavanjem u vodu
simbolizuje isto iskustvo, sahranjivanje grešnog starog Ja, i vaskrs novog čoveka opranog od
greha i krivice. Kao što obrezanje nije imalo smisla i svrhu za ljude pre Avrama, tako nema ni
za ljude posle Isusa.
> Tu imamo problem jer Pavle kao neko koga je nadahnuo Bog navodno bi trebao da zna da se
obrezanje preporučuje pre svega zbog zdravstvenih problema koji čovjek moze da pretrpi,
uključujući razne infekcije kod djece u samom uzrastu itd itd.
Gde to piše u Kuranu da se preporučuje zbog zdravstvenih problema?
Dakle, Bog je napravio grešku prilikom stvaranja čoveka, pa čovek mora da ispravlja grešku
tako što se sam obrezuje?
U Bibliji se inače već nalaze mnogobrojni zdravstveni saveti, od kojih muslimani drže samo
mali deo, pa će pre biti da je Muhamed, a ne apostol Pavle ukinuo mnogo toga iz biblijske
podele na čisto i nečisto.
U tim savetima se ne nalazi naredba za obrezanjem već se obrezanje citira u kontekstu zaveta
sa Bogom i simbola obrezanja srca, što znači da obrezanje nema higijensku već zavetnu svrhu.
Da obrezanje ima higijensku svrhu, ono bi bilo naređeno odmah po stvaranju čoveka, ili bilo
kad pre Avrama.
> Tako da je nemoguće da ga je u ovom slučaju nadahnuo Bog ( Pavla) već sotona, i nije čudo
jer je upravo Pavle uništio Isusov nauk.
Pre svega, potpuna je besmislena vaša diskusija o obrezanju kada vi sami ne razumete smisao i
svrhu obrezanja. Vas sotona vara kako hoće jer je vama zabranjeno da koristite razum i da
istražujete ispravnost svoga verovanja analizom njegovog smisla. Vama je dokaz da ste u
pravu vaše uverenje da ste u pravu, pa bi ste sa istim ubeđenjem i odsustvom preispitivanja
branili hinduizam ili pravoslavlje, da ste ubeđeni kao hinduisti ili kao pravoslavci da ste u
958
pravu. Vi hvalite Boga da je dobar, ne zato što to zaista iskreno shvatate, već zato što vam je to
naređeno pod pretnjom večnih muka u paklu. Zato takva vaša revnost nema nikakvu vrednost
pred Bogom, jer je iznuđena.
Vama je obrezanje isto što i Božje moralne zapovesti zato što i Božje moralne zapovesti
shvatate isto tako površno i formalno po smislu kao samo obrezanje. Zato ne razumete Pavla
kada kaže: "I obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božjih."
(1.Korinćanima 7,19) Vi ne smete da koristite razum, jer da ga koristite shvatili biste da zahtev
za obrezanjem uopšte ne spada u Božji moralni zakon (deset zapovesti i njihov kontekst)
samim tim što obrezanje nije slika Božjeg karaktera i što čoveka ne osvedočava ni o jedan greh
srca, budeći u čoveku potrebu za sopstvenom unutrašnjom reformom.
Kada biste koristili razum shvatili biste da je čitav islam utemeljen na mnoštvu formalnih
pravila koja nikoga ne čine svesnim potrebe za unutrašnjom reformom i pobedom nad
sebičnošću, telesnošću, ponositošću, osvetom, mržnjom i drugim gresima, već služe samo za
zavaravanje sopstvene savesti predstavom o navodnoj moralnoj ispravnosti. Lako je obrezati
polni organ. Podvig je obrezivati svoje srce svaki dan, pobedujući grehe sa ovog spiska, koje
islam ne poznaje kao moralne zahteve u svom Kuranu:
"Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog
sveta." (1.Jovanova 2,16) "Telu ne ugađajte po željama." (Rimljanima 13,14) "Ljubazni!
Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu."
(1.Petrova 2,11) "I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite
preljubu;" (4.Mojsijeva 15,39) "A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već
je učinio preljubu u srcu svom." (Matej 5,28) "Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene
bližnjeg svog, ni sluge njegovog, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog,
niti išta što je bližnjeg tvog." (2.Mojsijeva 20,17) "Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,18)
"Nemoj govoriti osvetiću se za zlo!" "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče
20,22; 24,17)
***
> Pa ako ti je Bog obrezan, jesi li ti?
Ako je otelovljen Bog govorio na aramejskom, nosio lanenu odeću i vikao "Ja sam hleb života"
da li i ja to treba da radim?
To je nivo deteta predškolskog uzrasta da kopira i usvaja pravila jer još nema razvijen razum
da razume smisao (vidi shemu).
> Znaci ne slijedis Isusa.
Pa nije meni Isus moj idol kao tebi Muhamed. Isus je moj Bog, živi u meni svojim Duhom i
zato ga sledim i srcem i razumom, a ti si glumac i imitator koji glumi i imitira svog idola. To je
razlika.
***
"Ovi pak bijahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki
dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11)
959
Dakle, sve što je u sukobu sa Pismom (Starim zavetom), ne može biti od Boga. A to znači ako
je u sukobu sa:
MORALNIM ZAKONOM KOJI TRAŽI REFORMU SRCA:
"Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati. Jer je Gospod Bog vaš Bog nad
bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti
prima poklona;" (5.Mojsijeva 10,16-17)
"Obrežite se Gospodu, i skinite okrajak sa srca svog, Judejci i Jerusalimljani, da ne iziđe jarost
moja kao oganj i razgori se da ne bude nikoga ko bi ugasio za zla dela vaša." (Jeremija 4,4)
"I daću vam novo srce, i nov ću Duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću
vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone
moje da držite i izvršujete." (Jezekilj 36,26-27)
"I da se ne zanosite za srcem svojim i za očima svojim, za kojima činite preljubu;"

(4.Mojsijeva 15,39) "Ne poželi kuće bližnjeg svog, ne poželi žene bližnjeg svog, ni sluge
njegovog, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg
tvog." (2.Mojsijeva 20,17) "Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti
osvetiću se za zlo!" "Kad padne neprijatelj tvoj, nemoj se radovati." (Priče 20,22; 24,17)
PLANOM SPASENJA KROZ UZDANJE U ISKUPITELJA VEROM:
"Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju neće se posramiti" (Psalam
34,22)
"A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode." (Zaharije 9,11)
"A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i
muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega
mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,4-5)
***
Bez uzdanja u Iskupitelja, nema spasenja ni u vreme Starog zaveta. Kajinova žrtva (biljke
umesto žrtvovanog jagnjeta) nije prihvaćena jer nije ukazivala na Mesiju. Kajin nije bio
svestan potrebe za žrtvom jer nije bi svestan svoje grešnost i nije se za nju kajao. Kod nije
poprskao vrata svoje kuće u Egiptu krlvlju pashalnog jagnjeta, nije mogao izbeći stradanje. A
zatim u Mojsijevim knjigama imamo strogu naredbu:
"A ko je čist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrebi duša ona iz naroda svog,
jer ne prinese Gospodu žrtve na vreme, greh svoj neka nosi onaj čovek." (4.Mojsijeva 9,13)
Ali kada se dešavalo da ljudi u samom žrtvenom jagnjetu ne vide Mesiju već smatraju da će
samom njegovom žrtvm moći da se spasu, Bog ih je ukoravao što traže spasenje u samom
obredu. To musliman ne mogu da shvate jer ne ulaze u smisao samih Božjih naredbi pa im se
960
čini da je Bog sam sebi protivrečan. Ista zloupotreba se dešava u vreme Novog zaveta, gde
otpali hriščani misle da će vino i hleb za vreme pričesti sami da ih spasu, iako sam Isus
objašnjava da se to uzima njemu za spomen.
***
> Što se nisi javio uživo?
Prezauzet sam. Rado drugi put.
> Drugo, ako je Isus bozanska zrtva, sta to znaci? Jel to znaci da je Bog umro na krstu ili je
covek umro na krstu?
Ona božanska ličnost koja je manifestacija Boga u vremenu prostoru, i za koju je pisano da je
sjajnost slave Očeve i obličje Boga koj se ne vidi, da bi mogla da umre za spas čoveka, uslovila
je egzistenciju svoje božanske ličnosti ljudskim telom, kroz svoje otelovljenje. Kada je umrla
na krstu, umrla je sa telom i božanska ličnost Sina, ali ne i njena božanska priroda koju deli sa
Ocem, jer sam Bog ne može da umre jer je van vremena i prostora.
> I zasto se praktikuje paganizam kao nacin prastanja greha?
Paganizam odlikuje verovane da čovek može sam da se iskupi za svoje grehe nekom svojom
žrtvom, dobrim delima, riualima, prinošenjem nekog ljudskog bića ili životinje na žrtvu. Šta
kaže Pismo o tome? Kaže sledeće:
Samo krv može da nas pomiri sa Bogom:
Levitski zakonik 17,11 Jer je život živoga bića u krvi. Tu krv ja sam vama dao da na žrtveniku
njome obavljate obred pomirenja za svoje živote. Jer krv je ono što ispašta za život.
Ali ne krv žrtava koje se prinose:
"Jer žrtve nećeš: ja bih je prineo; za žrtve paljenice ne mariš." (Psalam 51,16)
Onima koji su u Starom zavetu prinosili jaganjce na žrtvu, misleći da sama ta žrtva može da ih
spasi (umesto da im ukaže na Hrista):
"Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvog, ni jarića iz torova tvojih. Jer je moje sve gorsko
zverje, i stoka po planinama na hiljade. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda
mnom je. Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj. Zar ja jedem
meso volujsko, ili krv jareću pijem?" (Psalam 50,9-13)
Ne postoji nijedna stvar koju čovek može da učini radi svoga spasenja:
"Sa čim ću doći pred Gospoda da se poklonim Bogu višnjemu? Hoće li Gospodu biti mile
tisuće ovnova? Desetine tisuća potoka ulja? Hoću li dati prvenca svojega za prestup svoj? Plod
utrobe svoje za greh duše svoje?" (Mihej 6,6)
Samo sam Bog može da nas iskupi:

961
"A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i
muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našega
mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo." (Isaija 53,4-5)
"Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju neće se posramiti" (Psalam
34,22)
"A za tebe i krv zaveta tvoga izvadiću roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode. Vratiće se u grad
sužnji puni nade ... Spasiće ih Gospod Bog njihov u taj dan kao stado svojega naroda, jer su oni
drago kamenje na vencu koje će u zemlji zasjati. Ah, sreće njihove i lepote!" (Zaharije 9,11-17)
Jedino što čovek može jeste da se osloni verom na zasluge obećanog iskupitelja, a to uzdanje u
Njega se zove vera:
“Jer ste vi milošću spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas. Dar je to Božji, i ne po delima da se
niko ne bi pohvalio.” (Efescima 2,8-9)
A paganizam je verovanje da čovek može sam sebe da spase dobrim delima, verskim ritualima,
prinošenjem žrtve, itd, što upravo islam zastipa:
“Na Sudnjem danu će svakom muslimanu Allah predati po jednog Jevrejina, ili po jednog
hrišćanina, pa će reći: ‘Ovo je tvoj oslobodilac od vatre (on će zauzeti tvoje mesto u njoj).'”
(Muslim 280)
"Kada rob musliman ili mu´min uzimajući abdest opere svoje lice vodom, sa vodom ili
poslednjom kapljicom vode sa njegovog lica nestane svaki greh koji je počinio gledajući
svojim okom, a kada opere ruke, sa vodom ili poslednjom kapljicom vode nestane svaki greh
koji je počinio svojim rukama, tako da ostane potpuno čist od greha." (Muslim 244)
"Ko bude nakon namaza proučio: Subhanallah - slavljen neka si Allahu (33x), zatim! El-hamdu
lillah - sva zahvala pripada Allahu (33x), pa potom: Allahu ekfr - Allah je najveći (33x), štoje
ukupno (99x) , a pripada sva vlast i sva zahvala i On je svemoćan - Allah će mu oprostiti
grijehe makar ih bilo (mnogo) kao morske pjene." (Muslim 314)
"Zar ne znaš, Amre, da islam briše ono što je činjeno prije, da Hidžra briše ono što se događalo
prije nje te da hadž briše ono štoje bivalo prije njega?!" (Muslim 64)
"Koji god musliman klanja obavezne namaze lijepo uzimajući abdest i izvršavajući skrušenost
i ruku'e, bit će mu iskup za prethodne grijehe, izuzimajući veliki grijeh i to za čitav život."
(Muslim, br.228)
U hrišćanstvu ne postoji takva tehnika da činiš greh namerno pa da onda imaš oprost:
"Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe;
nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji se suprote. Ko prestupi
zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka. Koliko mislite da će gore muke
zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha
blagodati naruži? ... Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dara nebeskog,
postali zajedničari Duha Svetog, i okusili dobre reči Božije, i sile onog sveta, i otpali, opet
962
obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg." (Jevrejima 10,26-29;
6,4-6)
***
One koji vole da se o vjernicima šire bestidne glasine čeka teška kazna i na ovom i na onom
svijetu; Allah sve zna, a vi ne znate.” En-Nur, 19)
Allahov Poslanik, a.s., je rekao: “Musliman je muslimanu brat. Neće mu nepravdu nanijeti, niti
ga ostaviti na cjedilu. Ko ispuni neku potrebu svoga brata, Allah će ostvariti njegovu potrebu.
Ko od vjernika kakvu nedaću otkloni na dunjaluku, Allah će od njega otkloniti nedaću na
Sudnjem danu. Ko pokrije muslimana (u njegovim postupcima), Allah će ga pokriti na
Sudnjem danu.” (Buhari i Muslim)
***
> Nije moguće prevesti Kur’an na neki drugi jezik na način da prevod odgovora preciznosti
Kur’ana
Ovo je gnusna laž. Upravo je odlika semitskih jezika mali fond korena reči (malom pojmovno
bogatstvo) tako da jedna ista reč ima puno različitih značenja pa se ne može jasno prevesti
Kuran na druge jezike zato što sam nema smisla pa prevodilac ne zna koju od više reči da
upotrebi u prevodu tamo gde na arapskom piše jedna reč. Kod prevoda Biblije se razume iz
konteksta (celine) o čemu se govori pa će prevodilac zapravo da pojasni i da upotrebi
adekvatnu reč.
Dokaz da Kuran nema smisla je što je vama važan kult prema proroku da biste mu poverovali
da je poruka od Boga, dok kod Pisma nema potrebe da se veruje prorocima i apostolima kada
je poruka po svom smislu sama po sebi jasna i razumljiva.
***
> Sta kažeš na ovo jer o srcu non stop pišeš ?

26 Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se.
Poslovice 28/26
Pojam srca u Svetom pismu, kao i mnogi drugi pojmovi u semitskim jezicima, imaju različita
značenja koja zavise od konteksta u kojem su upotrebljeni, pa srce može da znači osećanje,
motivacija, namera, priroda, volja, um, itd. Ali ti pojmovi su međusobno vrlo različiti.
Pokretački motivi nisu isto što i osećanja. Nas treba da pokreću motivi, a ne osećanja. Volja je
sposobnost izbora kojom donosimo odluke mimo svojih motiva i osećanja. Razumevanje i
doživljaji nisu isto. Zato razumeti i osetiti nije isto. Mi treba da se rukovodimo razumom a ne
osećanjima. Zbog svega navedenog, veoma je važno ispravno razumeti šta pojam srca znači u
određenom kontekstu jer je krivo razumevanje pojma srca uzrok zašto često vodimo duhovnu
borbu na pogrešnom planu, uzaludno čekajući da doživimo Boga ili što je još veća greška,
čekajući da naša grešna priroda poželi Boga.
Razum služi da se njime razume, osećanja da se njima oseća, motivi našeg srca da nas pokreću,
a voljom se izabira. Kada govorimo o duhovnom iskustvu evo kako izgleda razlika između
pravilne i nepravilne funkcije uma, savesti, volje, osećanja, itd:
963
Stvarni Bog se spoznaje razumom (jer se Njegov karakter razumno spoznaje i tako čoveka
osvedočava o potrebu da se menja), izabira se voljom (nasuprot grešnom srcu), a živi se srcem
(koje je promenjeno Božjim Duhom kroz iskustvo nanovorođenja), dok se Njegova ljubav
oseća osećanjima. Ali kako semiti za sve te pojmove koriste pojam srca, možemo biti zbunjeni.
Zato evo sada objašnjenje razlike u značenju pojma srca u Svetom pismu:
Kada Bog kaže da stavimo u srce Njegove reči, tada se misli na naš um:
"Nego složite ove reči moje u srce svoje i dušu svoju, i vežite ih za znak sebi na ruku, i neka
vam budu kao počeonik među očima vašim." (5.Mojsijeva 11,18)
Mudrost se nalazi u našem umu za koji se ovde koristi pojam srca:
"I iz cele zemlje tražahu da vide Solomuna, da čuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u
srce." (1.Carevima 10,24)
"I pozva Mojsije Veseleila i Elijava i sve ljude vešte, kojima Gospod dade mudrost u srce, koje
god podiže srce njihovo da dođu da rade taj posao." (2.Mojsijeva 36,2)
A ovde se govori o srcu kao centru osećanja:
"A meni si dao u srce radost veću nego što je oni imaju, kad im rodi pšenica i vino." (Psalam
4,7)
I kada kaže da ne treba da se oslanjamo na srce, tada se govori o osećanjima, da treba razum da
slušamo, a ne osećanja:
"Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo." (Priče 18,2)
Sama osećanja nisu loša po sebi ali ne smeju da postanu pokretački motiv.
Ovde se govori o našoj prirodi jer ne trebamo na sebe već na Boga da se oslanjamo.:
"Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se." (Priče 28,26)
Kada Pismo kaže da treba da Boga tražimo svim srcem svojim, misli se na volju, jer tada Boga
tražimo mimo svog srca - mimo naše prirode jer naša priroda ne podnosi Boga:
"I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim." (Jeremija 29,13)
Bog traži da promenimo svoja srca:
Isus objašnjava da iz srca izlaze loše misli, tako da pojam srca u tom slučaju predstavlja centar
motivacije, stanje našeg duha, dok su misli i postupci samo izražaji našeg duha:
“Što izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube,
kurvarstva, ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na
Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko 7,20-23)
964
Dakle, izbegavanje negativnih misli i osećanja, iako ima svoje mesto kada smo kušani da
padnemo u greh, samo po sebi ne može da ukloni greh iz našeg srca, ako smo u greh već pali.
Božji zakon osvedočava naš um da nam je srce grešno i da nam treba Spasitelj:
"Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dok zakon ne kaza: ne
zaželi." (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je "da bude greh odviše grešan zapovešću."
(Rimljanima 7,13) "Jer kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3,20)
Tada kada smo osvedočeni o grešnost srca tražimo od Boga da nam da novo srce:
A kada Bog kaže da nam daje novo srce, tada se misli na reformu motiva srca, što je promena
dublja od uma i osećanja, pa zato postajemo drugčiji kao ljudi:
"Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod:
metnuću zakon svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti
narod." (Jeremija 31,33)
"Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce,
i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh
svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i
izvršujete." (Jezekilj 36,25-28)
Ako ove pojmove pogrešno razumemo, možemo pasti u vrlo uobičajenu samoobmanu kada u
Bogu tražimo svog idola, umesto svog Spasitelja. Pravi Bog nije idol, već uzor i Spasitelj. A
uzor ima suprotnu funkciju od idola. Dok idol svojim psihološkim efektima ugušuje našu svest
o grešnosti i krivici (o potrebi da menjamo svoj karakter), dotle uzor čoveka osvedočava o tu
odgovornost, jer nas zahtevima Božjeg zakona čini svesnim potrebe da sebe menjamo. Idol se
uvek spoznaje osećanjima a izabira sebičnim srcem (koje u zloupotrebi osećanja nalazi svoju
satisfakciju), dok se volja tada koristi za licemernu samokontrolu, a razum samo da izgovori
pogrešan sistem verovanja.
Da rezimiramo:
Pravi Bog se spoznaje razumom, izabira voljom, živi srcem (reformisanim motivima) a oseća
osećanjima. Lažni Bog se spoznaje osećanjima, izabira grešnim srcem, živi voljom
(licemerstvo), a razum se koristi samo da izgovori pogrešan sistem verovanja.
Kako nastaju obrt i prevara?
Dovoljno je da se iz predstave o Božjem karakteru izostave zahtevi Božjeg moralnog zakona i

čovek će od Isusa sebi da napravi idola. Umesto da ukoren zakonom dolazi Bogu u molitvi sa
gresima kao teretom koji ga muči i da vapi za izbavljenjem od greha, takav vernik koji
zanemaruje zahteve zakona u spoznaji Boga, dolaziće Bogu za vreme molitve iz grešnih i
samopravednih motiva i tražiće njihovo zadovoljenje, i imaće iskustvo sa demonima, umesto
sa Božjim Duhom.
965
***
> Kada se obavlja namaz(klanja) tada se recituje Kur'an, to jest stihovi is Kur'ana, i pošto je
Kur'an objavljen na Arapskom jeziku, da se nebi gubila smisao reči zbog prevoda, koristimo
Arapski u TIM molitvama(klanjanju)
Kako nešto može da izgubi smisao pri prevodu ako je smisao toga jasan na samom originalnom
jeziku?
Jedino ako sam prevodilac ne razume smisao, to znači da može da pogreši? Pa ako on ne
razume smisao, a zna arapski, šta mu vredi što zna original, kada sam ne razume smisao ni na
originalu?
* * *
> 1. Logika dokazuje postojanje jednog Boga.
Ako se jedan Bog otkriva u vremenu i prostoru koji je stvorio kroz još dve svoje ličnosti,
ličnost Svetoga Duha koja živi u nama i u Božjem Sinu spolja, time se jedan Bog ne pretvara u
još dva Boga. Logika je 1 X 1 X 1 = 1.
> 2. Islam je jedina svjetska religija čiji koncept Boga je i duhovno i logički u skladu sa
ljudskom prirodom.
U tome i jeste problem što je u skladu sa grešnom ljudskom prirodom, pa je i predstava o Bogu
u skladu sa njom i zato je islamska predstava o Bogu paganska, iako je samo jedan Bog. Zbog
toga u islamu nema nanovorođenja već se grešni porivi zadržavaju i sublimiraju. Ako neko u
srcu gaji mržnju i osvetu to se ne smatra grehom ako je sublimirano u revnost za islam.
Rešenje za kurvarsvtvo islam ne vidi u reformi motiva srca (poved nad grešnom željom) već u
legalizovanju kurvarstva kroz poligamiju. Tako islam samo pruža izgovor ljudima za greh pred
njihovom savešću da su sada moralno ispravni ali su u suštini ostali isti bez ovog iskustva:
"Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce,
i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh
svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i
izvršujete. I ...bićete mi narod i ja ću vam biti Bog." (Jezekilj 36,25-28)
> 3. Postoje konkretni dokazi o očuvanju Kur'ana, koji NE može biti ljudsko djelo.
Kakve vajde ima što je Kuran sačuvan ako je krivo verovanje?
I sotona ima i te kakvu moć da sačuva zabludu raznoraznim čudima da se ne izmeni i da ostane
zabluda i dalje.
> 4. Vjerodostojno je zabilježeno da je poslednji Božiji poslanik, mir na njega, imao

nadnaravnosti i dao je predskazanja koja su se ostvarila, i ostvaruju se.
966
I sotona može to isto jer svoje planove iznosi kroz svoje medijume pa ih onda sam ispunjava.
Zato smo upozoreni:
"Ako ustane među vama koji prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, pa se zbude taj
znak ili čudo koje ti kaže, i on ti reče: Hajde da idemo za drugim bogovima koje ne znaš, i
njima da služimo, nemoj poslušati šta ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš
da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve duše svoje. Za
Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte; njegove zapovesti čuvajte, i glas njegov
slušajte, i njemu služite i njega se držite." (5.Mojsijeva 13,1-4)
Kuran i islam nemaju nikakvog smisla i zato je argumenat navodne nadahnutosti Kurana kod
muslimanama samo u čudima, koje i sam sotona može da izvede, a ne u smislu samog
islamskog verovanja.
> Dakle, dokazivanje istinitosti Islama počinje od ljudskog razuma - koji vodi ka zaključku o
postojanju jednog Boga.
Kakve vajde ima što neko veruje u jednoga Boga ako je njegova predstava o Bogu izopačena i
na nivou paganskih božanstava koji imaju atrubute pale ljudske prirode?!

Razgovor Sa Islamom

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razgovor Sa Islamom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DISKUSIJA SA MUSLIMANIMA

TRI LIČNOSTI JEDNOG BOŽANSTVA U STAROM ZAVETU

Jedna osoba na to napisa:

"Kako je onda Abraham, Mojsije I ostali jevreji mogli imati kontakt sa

Pa nisu ni imali kontakt sa Njime direktno već kroz Hrista. O tome

Ovo čitamo u Novom zavetu o tome kako je Onaj ko je vodi Izrailj u

Takođe, u Starom zavetu čitamo da je Bog poslao anđela svog da vodi

Mojsiju se javio Bog iz kupine:

Ali taj Bog je anđeo:

"I javi mu se anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine. I pogleda,

Pojam anđela se javlja više puta u Starom zavetu u značenju Boga

"Evo, ja šaljem anđela svog pred tobom da te čuva na putu, i da te odvede

A pominje se i dobri Duh poslat da ih urazumljuje, što predstavlja treću

Dakle, to je sveto trojstvo u Starom zavetu.

Otkuda bi to mogao biti argumenat da je Isus sam rekao za sebe da je

Koliko njih je do sada govorilo za sebe da su bogovi na zemlji?!

Sada zato ponavljam svoje pitanje:

Da li je Isus dobar ili nije dobar?

Ako je dobar, onda je On Bog!

Sotona je hteo da se uzvisi na mesto Boga po moći i autoritetu i zato je

Zaista, niko na svetu nema tu svetlost o grehu osim Svetog pisma.

“Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni.” “U ljubavi

Da neće možda Kuran da ukorava mržnju i osvetu:

"Ne budi osvetoljubiv." (3.Mojsijeva 19,18) "Nemoj govoriti osvetiću se za

> Zašto da se istinski pokaje?

Musliman nije ni svestan greha da bi mogao da se pokaje za njega. On će

> Šta je uslov spasenja vera u Isusovu žrtvu ili pokajanje?

Nije dovoljno da se neko kaje.

Ne postoji sudija koji bi mogao krivcu da oprosti kaznu koju je zaslužio

Uslov da je spasenje omogućeno jeste da se grešnici iskupe za svoju

Nemojte sebe i nas lagati da je dovoljno da vam Bog oprosti. Da je to

Dakle, uslov spasenja jeste da je spasenje omogućeno Isusovom žrtvom.

> DA LI BIBLIJA LAŽE? 1.Kor. 8:6.

Niko od hrišćana ne negira taj stih. Ali svojim pitanjem si pokazao

"Ali mi imamo samo jednoga Boga oca, od kojega je sve, i mi u njemu, i

> Zbog toga sam prihvatio Islam jer to nije od Boga.

Ne treba ti Sveti Duh da bi shvatio da ako se jedan Bog manifestuje u

Duh Sveti jeste neophodan da bi se upoznao uzvišen Božji karakter i da bi

Kako muslimani nisu svesni takve potrebe za reformom srca, njima ne

Osnovni uzrok zašto muslimani ne priznaju potrebu za trojstvom tj. za

Kada bi muslimani postali svesni stvarnog duha i smisla Božjeg zakona,

Ovako, bez te svesti, oni sebe zavaravaju formalnom samokontrolom

Iako često naglašavaju da veruju samo u jednoga Boga, muslimani se

Možemo zapaziti da oni ne hvale Boga za svoje spasenje od greha i

A kada bi razumeli da Božji zakon gleda na motive srca, tada bi shvatili

Zato, razmisli sada da li Bog može da ti oprosti te grehe bez zadovoljenja

Da bi sam shvatio odgovor na to pitanje, zamisli da si učinio neko

Kazna koju treba da platiš je toliko velika da prevazilazi tvoju moć da je

"Pokajao si se, zato ti neće biti suđeno!"

Da li bi takav sud koji bi ti oprostio tek tako, zadržao u očima sveta

Takav sud koji bi to uradio, ne postoji, jer ne bi bio pravedan.

Ljudi ne bi mogli da imaju poverenje u takav sud, koji po svom

Zamisli sada da je Bog takav.

Kada bi Bog zaista bio takav, kada bi kršio principe sopstvene

A takav je Bog u islamu. On je nepravedan, jer opravdava krivca, onoga

A kakav je Bog u hrišćanstvu?

U jednom istinitom dogadjaju, kada je krivac zaista trebao da plati kaznu,

"On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na

Sada obrati pažnju na različit motiv zahvalnosti i odanosti:

U islamu Bog te oslobadja kazne čineći nepravdu, a u hrišćanstvu te

> Posto Muslimani ne priznaju Sina ,Krista kao spasitelja i Mesiju , i ne

Može li se jednostavnije to objasniti?

> ONDA IMAMO teoloski problem ,jer nema temelja da im se svjedoci